Википедија srwiki https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.45.0-wmf.7 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Википедија Разговор о Википедији Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Портал Разговор о порталу Нацрт Разговор о нацрту TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Event Event talk 0 916 30098924 29923302 2025-06-27T17:59:06Z ~2025-64673 437679 30098924 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за државе | име државе = Финска Република | изворно име државе = {{native name|fi|Suomen tasavalta}}{{-}}{{native name|sv|Republiken Finland}} | име генитив = Финске | положај = EU-Finland.svg | застава = Flag of Finland.svg | грб = Coat of arms of Finland.svg | службени језик = [[фински језик|фински]], [[шведски језик|шведски]] | главни град = [[Хелсинки]] | тип владавине = Парламентарна република | титула владара = [[Предсједник Републике Финске|Председник]] | титула владара1 = [[Премијери Финске|Премијер]] | име владара = [[Саули Нинисте]] | име владара1 = [[Петери Орпо]] | површина поредак = 64 | површина = 338424.38 | воде = 9,71 | становништво поредак = 114 | становништво = {{раст}} 5614571 | извор_становништво =<ref>[http://www.stat.fi/til/vrm_en.html Национална агенција за статистику]</ref> | година пописа = 2023 | густина становништва = 16,4 | густина поредак = 201 | независност тип = [[Историја Финске|Независност]] | независност коментар = Од [[Руска Империја|Руске Империје]]<br />[[4. јануар]] [[1918]]. | БДП година = 2023 | БДП = {{раст}} 335.760 млрд.$ | БДП поредак = 60 | БДП по глави становника = {{раст}} 59,869$ | БДП поредак по глави становника = 21 | HDI година = 2021 | HDI = {{раст}} 0,940 | HDI поредак = 11 | HDI категорија = <span style="color:#090;">веома висок</span> | валута = [[евро]] | стоти део валуте = [[цент]]‍ | временска зона = +2, +3 | химна = -{[[Химна Финске|Maamme]]}- Наша земља [[Датотека:United States Navy Band - Maamme.ogg|center]] | домен = [[.fi]], [[.ax]], [[.eu]] | позивни број = 358 | коментар = | |БДП номинални={{раст}} 305.689 млрд.$ | БДП номинални година = 2023|БДП номинални поредак=46|БДП номинални по глави становника={{раст}} 54,507$|БДП номинални поредак по глави становника=16}} '''Финска''' ({{јез-фи|Suomi}}, {{јез-шв|Finland}}), званично '''Финска Република''' ({{јез-фи|Suomen tasavalta}}, {{јез-шв|Republiken Finland}}), јесте [[Списак нордијских земаља|нордијска држава]] у [[Северна Европа|северној Европи]]<ref>{{Cite web|url=https://unstats.un.org/unsd/methodology/m49/|title=UNSD — Methodology|website=unstats.un.org|access-date=2023-01-21}}</ref>, ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботнијским заливом на западу. Финска се граничи са [[Шведска|Шведском]], [[Норвешка|Норвешком]] и [[Русија|Русијом]]. [[Оландска Острва|Оландска острва]], на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају већу аутономију. Простор Финске је појас земље у коме се [[Скандинавија|Скандинавско полуострво]] граничи са великом Руском равницом, западни са источним светом, Арктик са Балтиком. Називају је још и земљом језера и шума, пошто је више од две трећине површине земље под шумама, а има и 187.888 језера већих од 500 м². Има излаз на [[Балтичко море]], запљускују је [[Фински залив]] и [[Ботнијски залив]]. Највећи и [[главни град]] је [[Хелсинки]]. Са 5.183.545 ([[2002]]. год.) становника и просечном густином 15 становника на -{km}-², Финска је једна од најређе насељених земаља у [[Европа|Европи]]. == Географија == {{Посебан чланак|Географија Финске}} === Положај === Државну територију пресеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад северног поларника. Финска допире близу [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] на који је имала излаз пре Другог светског рата. Државна територија се простире од 60° до 70° северне географске ширине. Њена дужина у правцу север-југ прелази 1.100 -{km}- а њена просечна ширина је 600 -{km}-. Површина Финске је 338.145 -{km²}- [[Датотека:Lempisaari,_Naantali,_Finland..jpg|мини|лево|Бројна острва у Финској]] Финска је [[Северна Европа|северноевропска]], [[Скандинавија|скандинавска]] и [[Балтички регион|балтичка]] земља. === Геологија и рељеф === Подину финског простора чини Балтички штит. Штит је изграђен од кристаластих шкриљаца, [[гранит]]а, [[гнајс]]а и вулканита. Око 80% Финске прекривају глацијални наноси. Финска је претежно низијска земља. Већи део њеног простора чини благо заталасани рељеф 100–300 m апсолутне висине. Највиши врх Финске једва прелази 1.300 m апсолутне висине (Халтиотунтури (1.324 m)). Он се налази на Скандинавским планинама чији се изданци завршавају на северозападу Финске. Подручје ове земље било је набрано у [[Prekambrijum|прекамбријској]] периоди али је временом, дејством спољашњих сила, терен уравњен. Велики утицај на данашњи рељеф Финске имала је плеистоцена [[глацијација]]. Она је на овом простору била представљена индландајсом. [[Ледник|Ледници]] су код мање отпорних стена еродирали повлатне слојеве све до резистентне подлоге. Еродирани материјал акумулиран је у облику [[Morena (geomorfologija)|морена]] и друмлина (друмлини су издужени брежуљци састављени од [[Глина|глине]] и [[Песак|песка]] дужине 500—1.000 m, висине 20–30 m).<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/192525063|title=Регионална географија. Књ. 2, Географске регије европских држава|last=Давидовић|first=Раде|publisher=Природно-математички факултет, Институт за географију|year=1999|location=Нови Сад|pages=|id={{COBISS|192525063}}}}</ref> === Клима === Финском владају [[Океанска клима|океанска]], субарктичка и клима тундре. Једна од истакнутијих последица положаја Финске на северном крају земљине кугле је велика разлика између годишњих доба. Климу обележавају хладне зиме и умерено топла лета. Просечна годишња температура у главном граду [[Хелсинки]]ју износи 5,3&nbsp;°C. Највиша дневна температура у јужној Финској лети се може попети и до 30 степени. У зимским месецима, нарочито у јануару и фебруару температуре од -20&nbsp;°C нису неуобичајене. На удаљеном северном делу, изнад [[Арктички круг|арктичког појаса]], сунце не залази око 73 дана, стварајући на тај начин беле летње ноћи. У истом том делу, у зимским месецима, сунце се не диже изнад хоризонта 51 дан, што ствара поларну ноћ, каамос на финском. === Воде === За Финску се каже да је "амфибијска земља", односно земља воде и копна. Различити су подаци о броју језера у Финској, али се процјењује да их има око 60.000. Реке су већином отоке појединих језера. Највећа река у Финској је [[Вуокса|Вуокси]], које представља комплексан хидрографски систем сачињен од бројних језера и водотока који их међусобно повезују. Чувени водопад Иматра, отока је највећег финског језера [[Сајма]]<ref>{{cite web |author= |url=http://virtual.finland.fi/netcomm/news/showarticle.asp?intNWSAID=25710&LAN=ENG |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=14. 02. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080214225230/http://virtual.finland.fi/netcomm/news/showarticle.asp?intNWSAID=25710&LAN=ENG |url-status= }}</ref> (1.800 m²), а притока је језера Ладоге. Језеро [[Сајма]] је [[1968]]. године спојено пловидбеним каналом с Финским заливом, а с друге стране повезано је с градом Виборгом, каналом дугим 60&nbsp;km. [[Сајма]] представља читав систем језера. Друга важна језера су Пејене, Кала, Оривеси и Кеителе на југу, и језеро Инари на северу. Инари је северније од поларног круга, на 69° северне земљописне ширине. С максималном дубином од 60 m. По неким подацима на језеру има 3.000 острва, а површина акваторија без острва је 1.000 m². === Флора и фауна === Око 72% финске је под шумама. Осим на крајњем југу где се могу наћи јасен, јавор и брестово дрво, шуме су углавном четинарске где доминирају оморике и борови. Финска има приближно 1.200 врста биљака и папрати и око 1.000 врста лишајева. Дивљач укључујући медвједе, вукове, поларне лисице, дивље мачке, углавном живе у ненасељеним северним регионима. Собови које су припитомили Сами изумиру у дивљини. Дивље гуске, лабудови, пловке, снијежне жутовољке (птице) праве гнезда широм северне Финске. Од риба најчешће су слатководне: лосос, пастрмка, штука, гргеч и из сланих вода: харинга, бакалар. У унутрашњости земље доминира сиво планинско тло. Северни дио Финске је покривен мочварним тлом. Најплодније тло је у јужном дијелу обалске равнице које се састоји од морске глине. == Историја == {{Посебан чланак|Историја Финске}} [[Датотека:Helsinki Lutheran Chathedral and the statue.jpg|мини|Лутеранска катедрала у Хелсинкију и споменик [[Александар II Николајевич|Александру II]]]] Најстарији трагови о људском постојању у Финској датирају од [[8000. п. н. е.]] Ови примитивни ловци и сакупљачи су вероватно стигли са истока. Производња лонаца карактерише други тип културе људи из каменог доба познате као украсна керамика. Успех ''Battle-Ax'' културе (1800—1600. п. н. е.) можда је донесен у Финску од индоевропских људи из јужнијих балтичких региона. Ови људи су били успешни морепловци и увели земљорадњу. Удруживања ''Battle-Ax'' људи са претходним становништвом довело је до нове клукаинен културе. Бронзано доба почело је у Финској [[1300. п. н. е.]] Током првог периода предхришћанске ере и наредних векова људи су говорили један од финскоугарских језика. Прошлост Финске је везана за дуг период доминације германских народа (првенствено [[Швеђани|Швеђана]]), а са друге стране словенских народа ([[Руси|Руса]]). Етногенетски ни са Швеђанима, ни са Русима немају ништа заједничко. Најближи етнички сродници су им [[Естонци]] и [[Мађари]] у [[Панонска низија|Панонској низији]]. Финци су народ [[Угро-фински народи|угро-финског]] порекла. Швеђани су у [[11. век]]у покорили и политички себи присвојили целу Финску. Она је била њихов посед све до [[1809]]. године. Два племена [[Финци]] и [[Хемејци]] примили су римокатоличку веру, а [[Карелијци]] православну од Руса. После 1809. године Финска потпада под руску власт све до [[1917]]. године. По проглашењу [[Владимир Лењин|Лењинових]] социјалистичких народа о самоопредељењу народа Русије, Финци су искористили моменат и постали самостална држава. Финска је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] поражена од тадашњег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и морала му је уступити део [[Карелија|Карелије]] са градом [[Виборг (Русија)|Виборгом]], целу обалу [[Ладога|Ладошког језера]] и [[залив Петсамо]] на обали [[Баренцово море|Баренцовог мора]], те је тако Финска сведена на данашњи простор. Коначан мировни споразум са Русима потписан је [[1947]]. године. Накнада штете у облику роба широке потрошње је исплаћена у потпуности [[1952]]. и три године касније полуострво Поркала је враћено Финској. Нови односи са Совјетским Савезом су довели до легализације комунистичке партије, споразума о пријатељству, сарадњи и обостраној помоћи (неважећи од јануара [[1992]]). Од [[1995]]. године Финска је чланица [[Европска унија|Европске уније]]. == Становништво == {{Посебан чланак|Демографија Финске|Списак градова у Финској}} {{Pie chart |thumb = left |caption = Популација Финске према етничкој припадности у 2021. години |label1 = Финци |value1 = 91.54 |color1 = #003399 |label2 = други Европљани |value2 = 4.12 |color2 = #4080bf |label3 = Азијати |value3 = 2.77 |color3 = #ff471a |label4 = [[Афричка дијаспора у Финској|Африканци]] |value4 = 1.09 |color4 = #ffff00 |label5 = други |value5 = 0.48 }} Становништво Финске броји 5.6 милона по подацима из 2023. године. Тренутна стопа наталитета је 8,11 на 1000 становника, за стопу фертилитета од 1,32рођене деце по жени,<ref>{{cite web |author= |url=http://pxnet2.stat.fi/PXWeb/pxweb/en/StatFin/StatFin__vrm__kuol/?tablelist=true |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=24. 02. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210224085704/http://pxnet2.stat.fi/PXWeb/pxweb/en/StatFin/StatFin__vrm__kuol/?tablelist=true |url-status= }}</ref> једну од најнижих у свету, знатно испод стопе замене од 2,1. Финска је 1887. забележила највећу стопу, 5,17 рођене деце по жени.<ref name="Именован-20240420180346">https://web.archive.org/web/20190205121631/https://ourworldindata.org/grapher/children-born-per-woman?year=1800&country=FIN</ref> Финска има једну од најстаријих популација на свету, са средњом старошћу од 42,6 година.<ref name="Именован-20240420180346"/> Процењује се да је отприлике половина бирача старија од 50 година.<ref name="Именован_2-20240420180346">https://www.stat.fi/tup/suoluk/suoluk_vaesto_en.html</ref><ref name="Именован_2-20240420180346"/><ref>{{cite web|author= |url=https://www.stat.fi/tup/suomi90/joulukuu_en.html |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.globalhealthfacts.org/data/topic/map.aspx?ind=81 |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=03. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130403123202/http://www.globalhealthfacts.org/data/topic/map.aspx?ind=81 |url-status= }}</ref> Финска има просечну густину насељености од 18 становника по квадратном километру. Ово је трећа најнижа густина насељености било које европске земље, иза Норвешке и Исланда, и најнижа густина насељености у било којој земљи чланици Европске уније. Становништво Финске је одувек било концентрисано у јужним деловима земље, што је феномен који је постао још израженији током урбанизације 20. века. Два од три највећа града у Финској налазе се у метрополитанској области Великог Хелсинкија — Хелсинки и Еспо.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.kirkkonummensanomat.fi/neo/?app=NeoDirect&com=6/159/55218/ab3d2d5ebf |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Више од 2/3 становника је смештено у јужним крајевима. У највећим градовима Финске, Тампере заузима треће место после Хелсинкија и Еспоа, док је суседна Хелсинкију Вантаа такође четврта. Остали градови са преко 100.000 становника су Турку, Оулу, Јиваскила, Куопио и Лахти. У градовима живи 67% становника. [[Хелсинки]] има око 672.036 становника (2023. г.). То је интелектуални, производни и трговински центар. Следећа три највећа града су [[Еспо]] 209.667, [[Тампере]] 193.174 и [[Турку]] 172.107, који су такође индустријски центри. Имигрантско становништво Финске расте.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.hel.fi/fi/uutiset |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Од 2022. године, у Финској је живело 508.173 људи страног порекла (9,1% становништва), од којих је већина из бившег Совјетског Савеза, Естоније, Сомалије, Ирака и бивше Југославије.<ref>{{Cite web |url=https://www.stat.fi/tup/maahanmuutto/maahanmuuttajat-vaestossa/ulkomaalaistaustaiset.html |title=Архивирана копија |access-date=06. 05. 2023 |archive-date=15. 04. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210415235308/https://www.stat.fi/tup/maahanmuutto/maahanmuuttajat-vaestossa/ulkomaalaistaustaiset.html |url-status= }}</ref><ref>{{cite web|author= |url=https://www.tilastokeskus.fi/tup/suoluk/suoluk_vaesto_en.html |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> [[Финци]] чине више од 90% популације, a потомци [[Швеђани|Швеђана]] око 5,5%. На истоку земље живи око 2.500 [[Лапонци|Самија]]. Остале етничке групе чине мање од 1% становништва. Иако су Швеђани у мањини, они имају своје политичке партије, школе и друге институције. Деца странаца не добијају аутоматски финско држављанство, пошто фински закон о држављанству практикује и одржава политику јус сангуинис где се држављанство додељује само деци рођеној од најмање једног финског родитеља. Ако су рођени у Финској и не могу добити држављанство ниједне друге земље, они постају држављани.[206] === Језици Финске === [[Фински језик|Фински]] и [[Шведски језик|шведски]] су званични језици. Више од 90% становништва говори фински док око 5,5% људи, углавном сконцентрисаних у обалским крајевима, говоре шведски. [[Сами]] говоре [[Лапонски језици|Самијске језике]], који припадају угро-финским језицима. === Религија === {| class="wikitable" |+Вероисповест у Финској (2019) !Религија !Проценат (%) |- |Лутерaнство |68,72 |- |Православље |1,1 |- |остали хришћани |0,93 |- |остале религије |0,76 |- |не припадају ниједној религији |28,49 |} Евангелистичка [[Лутеранизам|Лутеранска црква]] је главна и њој припада 69% популације. Слобода вјероисповијести је загарантована. Православна црква, иако национална, по броју вјерника опада од [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. == Образовање == {{Посебан чланак|Образовање Финске}} Школовање је бесплатно и обавезно од 7. до 16. године. Неписменост скоро да не постоји. Уз редовно основно и средње образовање, у Финској и даље постоје народне академије и раднички институти. Школе за одрасле су приватне, друштвене или провинцијске и имају подршку државе. Постоји и систем средњих усмерених школа као што су комерцијалне, занатске, техничке, трговачке и пољопривредне. Фински институт вишег образовања укључује 13 универзитета и неколико колеџа и школа за обуку наставника са годишњим уписом од 205.000 студената. Највећи је [[Универзитет у Хелсинкију]]. == Култура == {{Посебан чланак|Култура Финске}} [[Датотека:Jean Sibelius, 1913.jpg|мини|200x200piksel|[[Јан Сибелијус]], фински композитор]] Након освајања Финских племена од стране Швеђана домаћа култура је била много под њиховим утицајем, а он се осећа и данас. Међу сељацима су певане традиционалне епске песме. Радови у дрвету и ћилими су још увек декорисани традиционалним украсима и спиралним и сличним једноставним геометријским облицима. Међу образованим преовладала је шведска култура. Говорио се [[Шведски језик|шведски]] и уз ретке изузетке је био књижевни језик. Због великог утицаја страних култура на шведску, а њеног на финску, многе Финске грађевине и уметнички радови одсликавају италијанске, фламанске, њемачке и друге утицаје. У 19. веку образовани [[Финци]] почели су да оживљавају своју националну традицију. У исто време национална финска књижевност настаје на властитом језику. Парно купатило које настаје сипањем воде преко врелих стена је фински изум. Финци веома воле књиге, а библиотеке и музеји су саставни дио њихове културе. Хелсиншка градска библиотека има око 2,1 милион издања, универзитетска 2,6 милиона и служи као национална библиотека. Финска има 1.500 библиотека широм земље. == Привреда == {{Посебан чланак|Привреда Финске}} [[Датотека:Nokian_pääkonttori_Keilaniemessä.jpg|десмо|мини|Седиште компаније [[Nokia (компанија)|Нокија]] у Финској]] [[Други светски рат]] је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада се индустријски сектор развијао до шездесетих година 20. века када је више особа је запослено у индустрији него у пољопривреди и шумарству заједно, што је побољшало трговинску равнотежу. Осим јавних установа, индустрија је приватизована. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални [[буџет]] [[1998]]. предвиђао је 41,3 милијарду долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. [[Бруто домаћи производ]] ([[Бруто домаћи производ|БДП]]) порастао је у [[2000]]. на 121,5 милијарди долара. Новчана јединица је [[евро]]. Уведен је [[1. јануар]]а [[1999]]. само за електронске трансфере а финска валута 'MARKKA' је кориштена у осталим случајевима до 1. јануара. [[2002]]. када је евро постао званична валута и престала је употреба марке. Пошто је прихватила евро, Финска мора да следи економска правила утврђена од стране Европске банке (-{ECB}-). -{ECB}- је у Франкфурту и регулише снабдевање новцем и економску политику. === Пољопривреда === [[Пољопривреда]] је углавном ограничена на плодне приобалне регије. Само 7% површине Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 [[хектар]]а, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години [[усев]]и су били [[јечам]], [[овас|зоб]] и [[пшеница]] (3,9 мил. м [[метричка тона|метричких тона]]), и коренасто поврће као [[кромпир]] и [[шећерна репа]] (816.000 метр. тона). [[Животиње]] су укључивале 6 милиона комада [[перад]]и, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона [[свиња]], 106.600 [[овца|оваца]]. Финска има 414.000 припитомљених [[соб]]ова. Око 60% шума у Финској је у приватном власништву. Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода. === Индустрија === Дрвна маса, [[папир]], [[дрвопрерађивачка индустрија]] представља значајан сегмент финске индустрије. Почетком 1990-их је произвођено око 1,3 милиона метр. тона папира годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона тона годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла. Финска је значајан извор [[бакар|бакра]] (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), [[цинк]]а, [[сребро|сребра]] (24 метр. тоне), а [[хром]], никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. финског извоза. Увоз укључује [[моторни бензин|бензин]], хемикалије, машине, транспортну опрему, [[грожђе]], [[челик|челичне]] производе, храну и [[текстил]]. Значајна трговина се води са Немачком, Великом Британијом, Шведском, и другим земљама [[Европска унија|ЕУ]]. 2000. увоз је био 32,6 милијарди [[Амерички долар|долара]], а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961, а у 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. Раднике заступају раднички синдикати груписани у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника. == Саобраћај == {{Посебан чланак|Саобраћај у Финској}} [[Датотека:2011-07-30-helsinki-wv-by-RalfR-015.jpg|мини|Мост и метро воз у Хелсинкију]] Систем канала који повезују Финска [[језеро|језера]] са осталим и са [[Фински залив|Финским заливом]] представљају јефтин и ефикасан вид транспорта за дрвну индустрију. Око 6.600 -{km}- унутрашњих вода су пловне. Жељезница је у државном власништву (дужина око 5.836 -{km}-). Финска има око 77.900 -{km}- путева 65% асфалтираних. [[Финер]] (''-{Finnair}-'') обезбеђује иностране и летове у земљи, Флај би (''-{Flybe}-'') и ер финланд (''-{Airfinland}-'') опслужују многе градове. == Комуникације == Влада контролише [[телеграф]]ске службе и Финска [[Телевизија|ТВ]] преноси већину ТВ и радио програма. Приватне ТВ станице нуде око 20 сати комерцијалног програма седмично. 1/3 телефоније је у државном власништву. У [[2000]]. је било 550 телефонских линија на сваких 1.000 становника. Земља има 1.498 радио и 622 ТВ пријемника на 1000 домаћинстава [[1997]]. године. Има 56 дневних новина и плус магазини и периодичници. == Влада и законодавство == {{Посебан чланак|Влада Финске}} [[Датотека:Eduskuntatalo (Finnish Parliament building).JPG|мини|200x200piksel|Фински парламент]] Финска је република са демократским и парламентарним обликом власти. Власт је конституисана и усвојена [[17. јул]]а [[1919]]. године. На челу Финске је председник изабран на шестогодишњи мандат директним гласањем. Кабинет је изабран од стране председника и одобрен од парламента на чијем челу је премијер. Гласају старији од 18 година. Фински парламент је јединствено тело познато као ''Едускунта''. Њених 200 чланова је народ изабрао на 4 године. Извршна власт у провинцијама припада гувернеру који је изабран од стране председника државе. У Анвенааму који има аутономију провинцијско веће се бира од стране становника, провинцијски савет бира извршни савет који дели моћ са гувернером. Локални судски систем је подељен на општинске судове у градовима и дистриктне судове у руралним срединама. Апелациони судови су смештени у [[Turku Åbo|Турку]], [[Васа (град)|Васи]], Куопију, Коуволи, [[Рованиеми]]ју и [[Хелсинки]]ју. Врховни суд чије је седиште у Хелсинкију је главни суд за цивилне и криминалне случајеве. == Социјални систем == Фински социјални систем обезбеђује незапосленим, болесним, немоћним и старим осигурање, породичну и дечју заштиту, и надокнаду инвалидима. Медицинска заштита је издавана преко места запослења, али националним здравственим актом од [[1972]]. обезбеђено је оснивање здравствених центара у свим општинама и искључење докторских хонорара. [[Датотека:Senate1917.jpg|мини|Фински сенат [[1917]]. године]] == Одбрана == Војни рок од 6 месеци је обавезан за мушкарце старије од 17 год. Финска има војску, морнарицу, ваздушне снаге, али војне снаге су смањене Париским мировним уговором од [[1947]]. на максимум 41.900 особа. [[2001]]. године око 32.250 људи било је на служби војног рока. Резерва броји 500.000 људи. [[1994]]. године Финска се придружила Партнерству за мир и учествовала је у мисијама НАТО на Космету и Авганистану. Након почетка [[Руско-украјински рат|инвазије Русије на Украјину]] у фебруару 2022. године Финска је званично поднела захтев за улазак у НАТО 18. маја исте године и прикључила се алијанси 4. априла 2023. што је био најбржи процес приступања у историји савеза. == Административна подела == У регионализацији Финске јасно се истичу три предеоно-физиономске целине: * [[Лапонија]] * [[Језерска Финска]] и * [[Финско приморје]] Оваква регионализација одговара регионализацији овог простора и по правцу пружања ове државе. Лапонија одговара регији Лапланд, Језерска Финска одговара регији Јужна Финска, и најзад регија Финско Приморје одговара регији Ботничка обала. У административном смислу, Финска је подељена на следеће регије: * [[Јужна Финска]] * [[Југозападна Финска]] * [[Западна и Централна Финска]] * [[Источна Финска]] * [[Северна Финска]] * [[Лапонија]] * [[Оландска Острва]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.eduskunta.fi Фински парламент] * [http://www.government.fi/vn/liston/base.lsp?k=en Влада Финске] {{Wayback|url=http://www.government.fi/vn/liston/base.lsp?k=en |date=20060210192705 }} * [https://web.archive.org/web/20090624203046/http://www.president.fi/english/ Председник Финске] * [https://web.archive.org/web/20071006060507/http://www.ort.fi/fi/index.php Финска православна црква] {{Нордијски савет}} {{државе ЕУ}} {{Европа}} {{Подножје|Европска унија|Европа}} [[Категорија:Финска|*]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Државе чланице Европске уније]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе Скандинавије]] [[Категорија:Северна Европа]] [[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]] 6jowrqpx5yby74vb8r6igcpix3adgtk 0 958 30099089 30093290 2025-06-27T20:46:09Z Ruach Chayim 323597 30099089 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија држава | име државе = Краљевина Саудијска Арабија | изворно име државе = {{native name|ar|المملكة العربية السعودية| italic = no}} | име генитив = Саудијске Арабије | застава = Flag of Saudi Arabia.svg | грб = Emblem of Saudi Arabia.svg | положај = Saudi Arabia (orthographic projection).svg | мото = Нема бога осим [[Бог у исламу|Алаха]], [[Мухамед]] је Божији посланик {{small|([[шехадет]])}}<ref>{{cite web|url=http://www.saudiembassy.net/about/country-information/facts_and_figures/ | title = About Saudi Arabia: Facts and figures | publisher = The royal embassy of Saudi Arabia, Washington, D.C., United States | accessdate=14. 3. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120417231457/http://www.saudiembassy.net/about/country-information/facts_and_figures/ | archive-date=17. 4. 2012 |url-status=dead }}</ref>{{efn|''[[Шехадет]]'' (изјава веровања) понекад се преводи као „Нема бога осим Бога”, преведено — без [[латинизација (правописна)|романизације]] [[Арапски језик|арапске]] речи ''[[Алах]]'' која се дословно преводи као ''Бог'' (префикс ''Al-'' је одређени члан).<ref>*{{cite web|url=http://www.pbs.org/empires/islam/faithgod.html | title = God | work = Islam: Empire of Faith | publisher = PBS}} *„Islam and Christianity”, ''Encyclopedia of Christianity'' (2001): »Arabic-speaking Christians and Jews also refer to God as ''Allah''.« *{{Cite encyclopedia|title=Allah | encyclopedia=Encyclopaedia of Islam Online |author=L. Gardet}}</ref>}}<br />{{small|({{јез-ар|لا إله إلا الله، محمد رسول الله}})}} | химна = [[Химна Саудијске Арабије|Краљевски поздрав]]<br />{{small|({{јез-ар|السلام الملكي}})}} [[Датотека:Saudi Arabian national anthem, performed by the United States Navy Band.oga|центар]] | службени језик = [[Арапски језик|арапски]]<ref name="CIA World Factbook" /> | главни град = [[Ријад]] | координате = {{Coord|24|39|N|46|46|E|type:city_region:SA}} | највећи град = Ријад | тип владавине = [[Унитарна држава|унитарна]] [[исламска држава|исламска]] [[апсолутна монархија]] | титула владара1 = [[Краљ Саудијске Арабије|Краљ]] | име владара1 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман]] | титула владара2 = [[Престолонаследник]] | име владара2 = [[Мухамед бин Салман]] | законодавна власт = [[Савјетодавна скупштина Саудијске Арабије|Саветодавна скупштина]] | независност тип = [[Историја Саудијске Арабије|Оснивање]] | приступница догађај1 = [[Емират Дирија]] | приступница датум1 = 1727. | приступница догађај2 = [[Емират Наџд]] | приступница датум2 = 1824. | приступница догађај3 = [[Емират Ријад]] | приступница датум3 = 13. јануар 1902. | приступница догађај4 = Уједињење | приступница датум4 = 23. септембар 1932. | приступница догађај5 = [[Основни закон Саудијске Арабије|Тренутни Устав]] | приступница датум5 = 31. јануар 1992. | површина = 2.149.690<ref name="CIA World Factbook"/> | површина поредак = 12 | воде = 0,0 | година пописа = 2022 | становништво = {{раст}} 32.175.224<ref>{{cite web |title = Saudi Census 2022 |url = https://portal.saudicensus.sa/portal |publisher = General Statistics Authority - Kingdom of Saudi Arabia |website = portal.saudicensus.sa |access-date = 16 July 2023 |archive-date = 28 July 2023 |archive-url = https://web.archive.org/web/20230728002753/https://portal.saudicensus.sa/portal |url-status = live }}</ref> | становништво поредак = 48 | густина становништва = 15 | густина поредак = 174 | БДП година = 2025. | БДП = {{раст}} 2,230 блн. $<ref name="IMFWEO.SA">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2025/april/weo-report?c=456,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2023&ey=2030&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (Saudi Arabia) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=www.imf.org |date=22 April 2025 |access-date=26 May 2025}}</ref> | БДП поредак = 17 | БДП по глави становника = {{раст}} 61.923 $<ref name="IMFWEO.SA" /> | БДП поредак по глави становника = 15 | БДП номинални година = 2025. | БДП номинални = {{пад}} 1,084 блн. $<ref name="IMFWEO.SA" /> | БДП номинални поредак = 19 | БДП номинални по глави становника = {{пад}} 30.099 $<ref name="IMFWEO.SA" /> | БДП номинални поредак по глави становника = 34 | HDI година = 2023 | HDI = 0,900<ref name="UNHDR">{{Cite web |date=6 May 2025 |title=Human Development Report 2025 |url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2025reporten.pdf|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250506051232/https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2025reporten.pdf |archive-date=6 May 2025 |access-date=6 May 2025 |publisher=[[United Nations Development Programme]] |language=en}}</ref> | HDI поредак = 37 | HDI категорија = <span style="color:green;">веома висок</span> | валута = [[Саудијски ријал]]<ref name="imf2" /> | временска зона = +3 | домен = [[.sa]] | позивни број = 966 }} '''Саудијска Арабија''' ({{јез-арап|السعودية}}), званично '''Краљевина Саудијска Арабија''' ({{јез-арап|المملكة العربية السعودية|веза=не}}), држава је у [[Југозападна Азија|југозападној Азији]]. Налази се у средишту [[Блиски исток|Блиског истока]] и покрива велики део [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]]. Граничи се на западу са [[Црвено море|Црвеним морем]], на северу са [[Јордан]], [[Ирак]]ом и [[Кувајт]]ом, на истоку са [[Персијски залив|Персијским заливом]], [[Бахреин]]ом, [[Катар]]ом и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]], на југоистоку са [[Оман]]ом и на југу са [[Јемен]]ом. Главни и највећи град је [[Ријад]], а следи га [[Џеда]], као и два најсветија града у [[ислам]]у: [[Мека]] и [[Медина]]. [[Преисламска Арабија]], која чини данашњу Саудијску Арабију, била је место неколико древних култура и цивилизација. [[Ислам]] се појавио на територији данашње Саудијске Арабије почетком 7. века. Исламски пророк [[Мухамед]] ујединио је становништво [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти 632. године, његови следбеници су [[Муслиманска освајања|проширили муслиманску власт ван Арабије]]. Арапске династије које потичу из данашње Саудијске Арабије основале су [[Праведни калифат|Рашидунски]] (632—661), [[Омејадски калифат|Омејадски]] (661—750), [[Абасидски калифат|Абасидски]] (750—1517) и [[Фатимидски калифат]] (909—1171). Данашњу Саудијску Арабију је 1932. године основао краљ [[Ибн Сауд]], који је ујединио бројне области након низа освајања, почевши од 1902. године заузимањем [[Ријад]]а. Саудијска Арабија се сматра и регионалном и средњом силом. Од открића нафте из 1938, постала је један од највећих произвођача нафте на свету. Једина је [[Арапски свет|арапска земља]] међу [[Г20 индустријски развијених земаља|Г20]]. Привреда Саудијске Арабије је највећа на Блиском истоку. Са својом зависношћу од стране радне снаге, Саудијска Арабија има трећу највећу имигрантску популацију на свету. Њени становници су међу најмлађим људима на свету, а приближно половина њих је млађа од 25 година. Саудијска Арабија је чланица бројних међународних организација, међу којима су [[Савет за сарадњу арапских држава залива]], [[Уједињене нације]], [[Организација исламске сарадње]], [[Арапска лига]] и [[ОПЕК]], као и партнер у дијалогу [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]]. == Географија == {{главни чланак|Географија Саудијске Арабије}} [[Датотека:Saudi_Arabia_map.png|мини|лево|140px|Мапа СА]] [[Датотека:Saudi-desert.gif|мини|лево|140px|Пустиња Ел Зулфи]] Краљевина заузима око 80% територије полуострва<ref name= "Stokes605">{{harvnb|Stokes|2009|p=605}}</ref> и лежи између 16° и 33° северне географске ширине и између 34° и 56° источне географске дужине. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен су склопили договор о разграничењу<ref>[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/788153.stm Yemen, Saudi Arabia sign border deal], BBC News, June 12, 2000. June 25, 2008.</ref> Велики део границе са јужним комшијама, Уједињеним Арапским Емиратима и Оманом, још увек није прецизно одређен нити маркиран, тако да тачна величина земље још увек није позната.{{sfn|Stokes|2009|p=605}} Саудијске власти наводе површину од 2.217.949&nbsp;km². Други извори дају податке који се крећу између 1.960.582&nbsp;km² и 2.240.000&nbsp;km².<ref>{{Cite web |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html |title=CIA World Factbook — Rank Order: Area |access-date=14. 03. 2017 |archive-date=09. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140209041128/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html |url-status=dead }}</ref> Земља се обично рангира као 13/14. по величини у свету.<ref>{{cite web | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html | title = CIA World Factbook — Rank Order: Area | work = [[The World Factbook]] | date = 26. 1. 2012 | access-date = 14. 03. 2017 | archive-date = 09. 02. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140209041128/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/rankorder/2147rank.html | url-status = dead }}</ref> Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседне полупустиње и жбунотвите степе. Више од девет десетина територије заузима [[пустиња]], укључујући највећу непрекидну површину под песком на [[Земља|Земљи]], [[Руб ел Хали]].{{sfn|Vincent|2008|p=141}} У држави нема река или језера, али зато су [[вади]]ји бројни. Мало обрадивих површина се налази у алувијалним наносима у вадијима, басенима и оазама. Главна топографска одлика је централна висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса уз [[Црвено море]]. Главни планински ланци су [[Хиџаз]] и [[Асир]] са највишим врхом Саудом (3.133 m). Овај део је познат као најзеленији и део с најсвежијом климом у Арабији. Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз [[Персијски залив]] и граница са [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] и [[Оман]]ом. У центру је зараван Нејд. На југу лежи негостољубива пустиња „Руб ел Кали” (Празни ћошак) у којој готово уопће нема живота.<ref>{{Cite book|title=Saudi Arabia: an environmental overview|year=2008| publisher = Taylor & Francis|isbn=978-0-415-41387-9| url = https://books.google.com/books?id=Vacv2wy3yd8C&pg=PA141|last=Vincent|first = Peter|pages=141}}</ref> Саудијска Арабија нема сталних река или језера. Њена обала је дуга око 2.640&nbsp;km. === Флора и фауна === Локалне животиње укључују: ибексе (планинске [[Дивокоза|дивокозе]]), дивље мачке, бабуне, [[вук]]ове и [[хијене]] у брдским и планинским крајевима. Мале [[птице]] живе у [[оаза]]ма. Обалски дио [[Црвено море|Црвеног мора]] је богат [[корал]]има и бројним морским врстама. === Клима === [[Датотека:West Asia Köppen Map.png|мини|[[Кепенова класификација климе|Кепенова]] мапа за Саудијску Арабију (југозападна Азија)<ref name="Peel">{{cite journal|last1=Peel|first1=M. C.|last2=Finlayson|first2=B. L.|last3=McMahon|first3=T. A.|year=2007| title = Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification | journal=Hydrol. Earth Syst. Sci. | volume=11 |issue=5 | doi = 10.5194/hess-11-1633-2007 | url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html | issn = 1027-5606|pages=1633–1644 |bibcode=2007HESS...11.1633P |doi-access=free }} ''(дир. веза: [http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.pdf Final Revised Paper])''</ref> {{legend|#FE0000|[[Клима тропских пустиња|BWh {{resize|90%|— топла пустињска}}]]| size = 60%}} {{legend|#FE9695|[[Клима хладних пустиња|BWk {{resize|90%|— хладна пустињска}}]]| size = 60%}} {{legend|#F5A301|[[Топла степска клима|BSh {{resize|90%|— топла степска}}]]| size = 60%}} {{legend|#FFDB63|[[Хладна степска клима|BSk {{resize|90%|— хладна степска}}]]| size = 60%}}<hr /><small>заснива се на вегетацији, температури, преципитацији и годишњим добима</small> ]] Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.<ref name= "weather">{{cite web|url=http://www.weatheronline.co.uk/reports/climate/Saudi-Arabia.htm | title = Saudi Arabia | publisher = Weather Online}}</ref> То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50&nbsp;°C; док је највећа забележена температура 51,7&nbsp;°C. [[Зима|Зими]] се повремено појављују [[мраз]] или [[снег]] у унутрашњости или на већим [[апсолутна висина|надморским висинама]], међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији. Најнижа забележена [[температура]] је −12&nbsp;°C у [[Тураиф]]у. Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону 8—20&nbsp;°C у градовима у унутрашњости, попут [[Ријад]]а, док су у [[Џеда|Џеди]] и на обали [[Црвено море|Црвеног мора]] износи 19—29&nbsp;°C. С друге стране, просечне летње температуре ([[јул]]) износе 27—43&nbsp;°C у Ријаду, односно 27—38&nbsp;°C у Џеди. Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава [[Сунце|Сунчеву]] топлоту. Годишња количина кише у просеку креће од 20 до 40&nbsp;cm. Јужни делови кишу добијају повремено, захваљујући деловању југозападних [[монсун]]а. У планинама зими понекад пада снег. У унутрашњости земље температуре су углавном више, а дуж обале влажност ваздуха је преко 90%. Годишња количина [[Падавине|падавина]] износи око 100&nbsp;mm у Ријаду (углавном у периоду од јануара до маја), док је у Џеди око 54&nbsp;mm (углавном у периоду од новембра до јануара). Изненадни пљускови могу довести до јаких бујица у [[вади]]јима (сувим коритима). == Историја == {{главни чланак|Историја Саудијске Арабије}} [[Датотека:Jubail Church.jpg|мини|лево|Црква у Џубаилу је грађевина из 4. века која се налази у [[Џубаил]]у ([[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Аш Шаркија]]); откривена је {{start date and age|1986}} и оригинално је припадала [[Црква Истока|Цркви Истока]], древном [[Несторијанство|несторијанском]] огранку [[Источно хришћанство|источног хришћанства]] на Средњем истоку; једна је од најстаријих цркава<ref>{{cite journal |date= 1994|title= Recently discovered early Christian monuments in Northeastern Arabia|url=|journal= Arabian Archaeology and Epigraphy|volume= 5|issue= |pages= 32–60|doi=10.1111/j.1600-0471.1994.tb00054.x |last1= Langfeldt|first1= John A.| issn=0905-7196}}</ref>]] Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су [[Мека]] и [[Медина]], која се налази у [[Hidžaz|Хеџазу]] на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва. Оснивач [[ислам]]а [[Мухамед]] је рођен у Меки око 570. Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу. Након његове смрти 632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином изван Арабије, [[муслиманска освајања|освајајући огромна пространства]] (од [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] на западу до данашњег [[Пакистан]]а на истоку) у року од неколико деценија. На тај начин Арабија је ускоро постала политички периферни регион у муслиманском свету како се фокус померао на развијеније заузете земље.{{sfn|Lindsay|2005|p=33}} Од 10. века до почетка 20. века, Меку и Медина били под контролом локалних арапских владара, који су носили титуле [[шариф Меке]], али је већи део овог периода шариф дуговао верност владару једног од највећих исламских царстава са престоницама у [[Багдад]]у, [[Каиро|Каиру]] или [[Истанбул]]у. Већи део остатка данашње Саудијске Арабије се вратио на традиционалну племенску управу.{{sfn|East|1971|pp=75–76}} У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године [[1517]]. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва. Исламски верски реформатор [[Мухамед ибн Абд ел Вахаб]] удружио је око [[1750]]. снаге с владаром места [[Дираџа]] у средишњој Арабији, Мухамадом ибн Саудом, чији су наследници до почетка [[19. век]]а с потпором широких слојева поборника новог верског вође освојили већину Арапског полуострва. Веза династије Сауд с [[вахабизам|вахабском]] интерпретацијом ислама остаће једно од кључних обележја саудијске државе и у будућности.{{sfn|Harris| Mews|Morris|Shepherd|1992|p=369}} [[Емират Дирија|Нова арапска сила]] побудила је реакцију својих моћних сусједа, [[Османско царство|Османског царства]] и његовог савезника [[Египатски пашалук|Египта]] који су [[1818]]. [[Вахаби рат|уништили]] прву саудијску државу. Убрзо је уследила обнова, али [[емират Наџд|друга држава]] подлегла је унутрашњим сукобима и ратовима са суседима [[1891]]. Модерну Саудијску Арабију основао је [[Ибн Сауд|Абдулазиз ибн Абдул-Рахман]], а на [[Западни свет|Западу]] познат као '''Ибн Сауд''', који је [[1902]]. започео да окупља традиционалне породичне земље комбинацијом оружаних сукоба и веште дипломације. Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од [[1915]]. до [[1927]]. [[Уједињено Краљевство]], тада најзначајнија сила на Блиском истоку, признало је независност Саудове краљевине 1927, а 1932. Хиџаз и [[Наџд|Неџд]] (средишњи део Арапског полуострва) и формално су уједињени у Краљевину Саудијску Арабију.{{sfn|Faksh|1997|pp=89–90}}<ref name= "Murphy">{{harvnb|Murphy|2008|pp=5–8}}</ref>{{sfn|Rasheed|1997|pp= 81}}{{sfn|Dekmejian|1994|pp=131}} === Након уједињења === Политички успеси нису били праћени економским све док нису откривена [[Нафта|нафтна]] налазишта у марту [[1938]]. године.<ref>{{Cite book|title=Affluence and Poverty in the Middle East |url=https://archive.org/details/affluencepoverty0000elgh |author=Mohamad Riad El Ghonemy |year=1998|isbn=978-0-415-10033-5 |pages=[https://archive.org/details/affluencepoverty0000elgh/page/56 56]|publisher=Routledge }}</ref> Развојни програми искориштавања налазишта су прекинути [[Други светски рат|Другим светским ратом]] 1939. године, да би били поново покренути 1946. године, а производња је достигла пуне капацитете 1949. године. Нафта је обезбедила економски просперитет земље и ојачала њену позицију у свету. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа с државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво је још је увек у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође (улема).{{sfn|Jones|2010|pp=218-219}} После Абдул Азизове смрти 1953. године трон је преузео његов син Сауд, који је владао до 1964. године, да би га наслиједио Фајсал. Унутарпородична ривалства су довела до убиства Фајсала од стране његовог нећака принца Фајсал ибн Мусаида 1975. године. Након убиства престо је преузео краљ Кхалид који је владао седам година и био наслеђен од краља Фахда 1982. године. Фахд је умро 2005. године а наследио га је његов полубрат Абдула, тренутни владар Саудијске Арабије.{{sfn|Cordesman|2003|pp=174}}{{sfn|Blanchard|2009|pp=5-6}}<ref name="Cordesman 2009">{{harvnb|Cordesman|2009|pp=50-52}}</ref> Од [[Други светски рат|Другог светског рата]] па наовамо, владари ове династије подржавају [[Држава Палестина|Палестинце]] и одржавају блиске везе са [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Године [[2000]]. Саудијска Арабија и [[Јемен]] решили су дуготрајан спор око границе. == Саобраћај == Мрежа железничких пруга дуга је 1.392&nbsp;km, а мрежа путева 152.044&nbsp;km, од чега је 45.461&nbsp;km асфалтирано. Мрежом саобраћајница [[Ријад]] је повезан са обалом, [[Јемен]]ом, [[Кувајт]]ом и [[Јордан]]ом. == Привреда == {{главни чланак|Привреда Саудијске Арабије}} [[Датотека:KAFD seen from North east side of Riyadh City.jpg|мини|десно|Финансијски центар Краљ Абдула у Ријаду је један од највећих инвестиционих центара Средњег истока]] [[Датотека:AramcoCoreArea.jpg|мини|лево|[[Сауди Арамко]], највреднија компанија на свету и главни извор државних прихода]] Привреда Саудијске Арабије је базирана на нафти. Она је највећи произвођач [[нафта|нафте]] међу земљама чланицама [[OPEK|ОПЕК-а]] и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте. Отприлике 75% буџета се пуни приходима од извоза нафте. Нафтна индустрија учествује са 45% у друштвеном производу Саудијске Арабије. Ова држава има службено залихе нафте у износу 260 милијарди барела, што је 24% свјетских резерви. Осим нафте, производи се [[zemni gas|земни гас]], [[гипс]], [[датула|урма]], [[пшеница]] и [[десалинизована вода]]. Пораст цена нафте у годинама 2008—2009 је започео други нафтни „бум”, остварујући вишак у буџету од 28 милијарди америчких долара. Акције компанија су знатно добиле на вредности. Привреда Саудијске Арабије је 13. у свету по компетитивности.<ref name="McDowall"/> Улажу се веома велика средства да привреда постане више разнолика. У току је рекордан пораст кориштења персоналних компјутера, захваљујући дерегулацији. Државни систем осигурава ученицима и студентима бесплатно образовање, књиге и здравствену заштиту, и отворена је свим Саудијцима. Преко 25% годишњег државног буџета се издваја за образовање, укључујући и издвајања за професионалну оријентацију. Саудијска Арабија је једна од неколико најбрже растућих економија у свету, са приходом по становнику од 20.700 амерички долара (2007). == Административна подела == {{main|Административна подела Саудијске Арабије}} [[Датотека:SaudiArabiaNumbered.png|десно|220п|Провинције Саудијске Арабије]] Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција: {{div col}} # [[Ел Баха (провинција)|Ел Баха]] # [[Северна граница (провинција)|Северна граница]] # [[Ел Џауф]] # [[Ел Медина]] # [[Ел Касим]] # [[Ријад (провинција)|Ријад]] # [[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Источна провинција]] # [[Асир]] # [[Хаил (провинција)|Хаил]] # [[Џизан (провинција)|Џизан]] # [[Мека (провинција)|Мека]] # [[Наџран (провинција)|Наџран]] # [[Табук (провинција)|Табук]] {{div col end}} == Политичко уређење == {{Политика Саудијске Арабије}} [[Датотека:Salman bin Abdull aziz December 9, 2013.jpg|мини|лево|150п|Краљ [[Салман од Саудијске Арабије|Салман од СА]], наследио престо 2015.]] Централна институција власти земље је [[Краљ Саудијске Арабије|Саудијска монархија]].<ref name="Cavendish78">{{harvnb|Cavendish|2007|pp=78}}</ref> У закону усвојеном 1992. године наведено је да је Саудијска Арабија [[монархија]] под влашћу синова и унука првог краља [[Ибн Сауд|Абдулазиза ибн Сауда]]. [[Куран]] представља устав земље, а врховни закон чини [[шеријат]] ([[ислам]]ски закон базиран на Курану).<ref name= "Gerhard">{{harvnb|Robbers|2007|pp=791}}</ref> Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталитарнији режим у свету. Не постоје признате политичке странке нити избори, изузев локалних избора одржаних 2005. године на којима су право гласа имали само мушкарци.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/3734420.stm Saudi women barred from voting], BBC News, October 11, 2004. June 25, 2008.</ref> Краљева власт је теоретски ограничена шеријатом и неким локалним традицијама. Он такође мора имати подршку остатка Саудијске фамилије, улеме (верских лидера) и других важних група саудијског друштва. Саудијска влада подржава ислам финансирајући [[Џамија|џамије]] и школе Курана широм света. Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење улеме. == Становништво == {{главни чланак|Демографија Саудијске Арабије}} Велики дио копна се састоји од слабо насељених пустиња и полупустињских регија; на тим подручјима се углавном налазе Бедуини. У наведеном делу земље вегетација је ограничена на коров и грмље. Мање од 2% земље чини обрадива површина. Насељена места су углавном концентрисана уз источне и западне обале, те на пар густо насељених оаза у унутрашњости као што су Хофуф и Бурахда. Неке области, попут пустиње Руб ел Кали и Арабијске пустиње, уопште нису насељене, иако се због потреба [[Индустрија|индустрије]] [[Нафта|нафте]] планира изградња насеља и у тим деловима земље. Становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу ([[Џеда]], [[Мека]], [[Медина]]), главном граду [[Ријад]]у у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора ([[Дамам]], [[Хуфуф]], [[Дахран]]). [[Ислам]] је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. [[Арапски језик|Арапски]] односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде. === Највећи градови === {{Највећи градови у Саудијској Арабији}} == Култура == [[Датотека:While pilgrims are performing these rites, Muslims who are not at Hajj are celebrating the Eid al-Adha holiday. - Flickr - Al Jazeera English.jpg|мини|[[Каменовање шејтана]] у [[Мина (Саудијска Арабија)|Мини]] током ходочашћа ''[[хаџ]]'', по традицији [[Аврам|Ибрахима]] и [[Исмаил]]а]] Култура Саудијске Арабије је утемељена на исламским и племенским вредностима. Мека и Медина су главни културни центри у држави. Викенд обухвата петак и суботу. „Ел Ардха” је државни национални фолклорни плес, а то је игра са мачевима, базирана на бедуинској традицији. „Ел сихба” је фолклорна музика, пореклом из Андалузије. У градовима Мека, Медина и Џеда, веома је популаран инструмент „мизмар”, налик на обоу. „Самри” је популарна форма традиционалне музике, која укључује и модерни арапски инструмент „оуд”. Облачење прати стриктно принципе „хиџаба”, што је исламски одраз једноставности, посебно у облачењу. Облачење је прилагођено климатским условима. Одећа се састоји од традиционалних одевних предмета. Модерни Саудијски писци су: [[Абдул Рахман Муниф]], [[Yousef Al-Mohaimeed|Јосеф ел Мохајмид]], [[Абду Кал]], [[Али ел Домаини]], [[Ахмед Абодехман]], [[Abdullah Al-Qasemi|Абдула ел Квасеми]] == Спорт == Мушкарци се често баве спортом. Жене ретко учествују у спортским активностима, најчешће у дворанама. Фудбал је најпопуларнији спорт. Саудијска Арабија учествује на Летним [[Олимпијада]]ма. Фудбалска репрезентација Саудијске Арабије учествује у такмичењима која су под окриљем ФИФА-е. Поједини популарни фудбалери су: [[Majed Abdullah|Маџед Абдула]], [[Mohamed Al-Deayea|Мохамед ел Деајеа]], [[Сами ел Џабер]], [[Saeed Al-Owairan|Саид ел Увајран]] и [[Fahad Al-Bishi|Фахад ел Биши]]. == Војска == {{multiple image| total_width = 340| image1 = Saudi Arabia - Eurofighter EF-2000 Typhoon.jpg| width1 = 1280| height1 = 850| image2 = Defense.gov photo essay 110617-F-HS649-048.jpg| width2 = 1974| height2 = 1316| header = [[Краљевско Саудијско ваздухопловство]]| caption1 = [[Јурофајтер тајфун]]| caption2 = [[UH-60 Блек Хоук]]}} {{проширити-одељак}} Саудијско Министарство одбране и авијације је задужено за управљање војним снагама Саудијске Арабије. Оно је такође задужено за изградњу цивилних аеродрома и војних база, као и за метеорологију. Оружане снаге су састављене од: Армије, морнарице, ваздухопловства, противваздушне одбране, Националне гарде, Краљевске заштитне регименте, и специјалних снага. Саудија има своју војну индустрију. Војни буџет је у износу од 38 милијарди америчких долара.<ref name="Library of Congress 2006">{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Saudi_Arabia.pdf | title = Country Profile: Saudi Arabia, Sept. 2006 Library of Congress}}</ref><ref name="QV">{{harvnb|Venter|2007|pp=150-53}}</ref><ref name="SPO">{{cite web | url = http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/EK07Ak01.html | title = Saudi Arabia's nuclear gambit | work = Asia Times | date = 7. 11. 2003 | access-date = 14. 03. 2017 | archive-date = 07. 03. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170307135135/http://www.atimes.com/atimes/Middle_East/EK07Ak01.html | url-status = dead }}</ref> У оквиру Министарства унутрашњих послова се налазе: полиција, граничари, обалска стража и „[[Ел Муџахид|Ел Муџахедин]]”.<ref>{{cite web|last=Pike|first = John| url = http://www.globalsecurity.org/military/world/gulf/sang.htm | title = Saudi Arabian National Guard | publisher = Globalsecurity.org |date=27. 4. 2005}}</ref><ref>{{cite news|url=http://uk.reuters.com/article/2012/05/23/uk-saudi-britain-defence-idUKBRE84M0JN20120523|title=Saudi Arabia|work=Reuters|date=23. 5. 2012|access-date=14. 03. 2017|archive-date=27. 05. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120527060140/http://uk.reuters.com/article/2012/05/23/uk-saudi-britain-defence-idUKBRE84M0JN20120523|url-status=dead}}</ref> == Напомене == {{notelist}} == Референце == {{референце|30em| refs= <ref name="CIA World Factbook">{{CIA World Factbook link|sa|Saudi Arabia}}</ref> <ref name="imf2">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/02/weodata/weorept.aspx?sy=2016&ey=2020&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=43&pr1.y=11&c=456&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= | title = Saudi Arabia | publisher = International Monetary Fund}}</ref> <ref name="McDowall">{{cite news|last=McDowall|first = Angus| title = Saudi Arabia doubles private sector jobs in 30-month period| url = http://english.alarabiya.net/en/business/2014/01/20/Saudi-Arabiya-doubles-number-of-citizens-in-private-sector-jobs.html| agency = Reuters|date=19. 1. 2014}}</ref> }} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|title=Allah's Bomb: The Islamic Quest for Nuclear Weapons| url=https://archive.org/details/allahsbombislami0000vent|last=Venter|first = Al J.|year=2007| publisher = Globe Pequot|isbn=978-1-59921-205-0|pages=[https://archive.org/details/allahsbombislami0000vent/page/150 150]-53}} * {{Cite book|title=Encyclopedia of world constitutions, Volume 1 |url=https://archive.org/details/encyclopediaofwo0002unse_m7d1 |last=Robbers|first = Gerhard|year=2007|isbn=978-0-8160-6078-8 |pages=791}} * {{Cite book|title=World and Its Peoples: the Arabian Peninsula |last=Cavendish|first = Marshall|year=2007|isbn=978-0-7614-7571-2 |pages=78|publisher=Marshall Cavendish }} * {{Cite book| last = Buzan | first = Barry | title=The United States and the Great Powers | url=https://archive.org/details/unitedstatesgrea0000buza| publisher=Polity Press |year=2004 | place=Cambridge, United Kingdom |isbn=978-0-7456-3375-6|pages=[https://archive.org/details/unitedstatesgrea0000buza/page/71 71]}} * {{Cite book|title=Saudi Arabia: National Security in a Troubled Region |last=Cordesman|first = Anthony H. |year=2009|isbn=978-0-313-38076-1 |pages=50–52|publisher=Bloomsbury Academic }} * {{Cite book|title=Saudi Arabia: Background and U.S. Relations |last=Blanchard|first = Christopher| publisher = United States [[Congressional Research Service]]|year=2009|pages=5–6}} * {{Cite book|title=Saudi Arabia Enters the 21st Century |last=Cordesman|first = Anthony H. |year=2003|isbn=978-0-275-98091-7 |pages=174}} * {{Cite book|title=Affluence and Poverty in the Middle East |url=https://archive.org/details/affluencepoverty0000elgh |author=Mohamad Riad El Ghonemy |year=1998|isbn=978-0-415-10033-5 |pages=[https://archive.org/details/affluencepoverty0000elgh/page/56 56]|publisher=Routledge }} * {{Cite book|title=Islam in Revolution: Fundamentalism in the Arab World |last=Dekmejian|first=R. Hrair|year=1994|isbn=978-0-8156-2635-0 |pages=131|publisher=Syracuse University Press }} * {{Cite book| title = Politics in an Arabian Oasis: The Rashidis of Saudi Arabia |last=Rasheed|first = Madawi Al|year=1997|isbn=978-1-86064-193-0 |pages=81| publisher = Bloomsbury Academic }} * {{Cite book| title = The Arab Revolt 1916–18: Lawrence Sets Arabia Ablaze | url = https://archive.org/details/arabrevolt1916180000murp |last=Murphy|first = David|year=2008|isbn=978-1-84603-339-1 |pages=[https://archive.org/details/arabrevolt1916180000murp/page/5 5]–8| publisher = Bloomsbury USA }} * {{Cite book| title = The Future of Islam in the Middle East | url=https://archive.org/details/futureofislaminm0000faks|last=Faksh|first = Mahmud A. |year=1997|isbn=978-0-275-95128-3 |pages=[https://archive.org/details/futureofislaminm0000faks/page/89 89]-90| publisher = Bloomsbury Academic }} * {{Cite book| title = Contemporary Religions: A World Guide | url=https://archive.org/details/isbn_9780582086951|last1=Harris|first1 = Ian|last2=Mews|first2 = Stuart|last3=Morris|first3 = Paul|last4=Shepherd|first4 = John|year=1992|isbn=978-0-582-08695-1 |pages=[https://archive.org/details/isbn_9780582086951/page/369 369]| publisher = Longman }} * {{Cite book|title=Desert Kingdom: How Oil and Water Forged Modern Saudi Arabia | url=https://archive.org/details/desertkingdomhow00jone|last=Jones|first = Toby Craig|year=2010|isbn=978-0-674-04985-7 |pages=[https://archive.org/details/desertkingdomhow00jone/page/218 218]-219|publisher=Harvard University Press }} * {{Cite book| title = Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1 | url = https://archive.org/details/encyclopediaofpe0000unse_h6k0 |last=Stokes|first = Jamie|year=2009|isbn=978-0-8160-7158-6 |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofpe0000unse_h6k0/page/605 605]| publisher = Facts On File }} * {{Cite book| title = Human Development Report 2014|year=2013| publisher = United Nations| url = http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr14-report-en-1.pdf|pages=159}} * {{Cite book|author=Madawi Al-Rasheed | title = A Most Masculine State: Gender, Politics and Religion in Saudi Arabia| url = https://books.google.com/books?id=JmafWmVNJAAC&pg=PA65|year=2013|pages=65|publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521761048 }} * {{Cite book| title = Saudi Arabia: an environmental overview|year=2008| publisher = Taylor & Francis|isbn=978-0-415-41387-9| url = https://books.google.com/books?id=Vacv2wy3yd8C&pg=PA141|last=Vincent|first = Peter|pages=141}} * {{Cite book| title = Encyclopedia of the Peoples of Africa and the Middle East, Volume 1 | url = https://archive.org/details/encyclopediaofpe0000unse_h6k0 |last=Stokes|first = Jamie|year=2009|isbn=978-0-8160-7158-6 |pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofpe0000unse_h6k0/page/605 605]| publisher = Facts On File }} * {{Cite book| title = The changing map of Asia | url=https://archive.org/details/changingmapofasi0000east|last=East|first = William Gordon |year=1971|isbn=978-0-416-16850-1 |pages=[https://archive.org/details/changingmapofasi0000east/page/75 75]-76| publisher = Methuen }} * {{Cite book| title = Daily Life in the Medieval Islamic World | url=https://archive.org/details/dailylifeinmedie00lind|last=Lindsay|first = James E. |year=2005|isbn=978-0-313-32270-9 |pages=[https://archive.org/details/dailylifeinmedie00lind/page/33 33]| publisher = Greenwood Press }} * {{Cite book|last1=Tripp|first1=Harvey|last2=North|first2=Peter|title=Culture Shock, Saudi Arabia. A Guide to Customs and Etiquette|year=2003|publisher=Times Media Private Limited|place=Singapore; Portland, Oregon}} * {{Cite book| title = Saudi Arabia in the oil era: regime and elites : conflict and collaboration |last=Abir|first = Mordechai |year=1987|isbn=978-0-7099-5129-2|pages=| publisher = Croom Helm }} * {{Cite book| title = Saudi Arabia: Government, Society, and the Persian Gulf Crisis |last=Abir|first = Mordechai|year=1993|isbn=978-0-415-09325-5|pages=| publisher = Routledge }} * {{Cite book| DUPLICATE_ref=harv| ref=Al-Rasheed | title = A History of Saudi Arabia | url=https://archive.org/details/historyofsaudiar0000alra_t7c4|author=Al-Rasheed, Madawi |year=2010|isbn=978-0-521-74754-7|pages=| publisher=Cambridge University Press }} * {{Cite book| title = The History of Saudi Arabia |last=Bowen|first = Wayne H.|year=2007|isbn=978-0-313-34012-3|pages=| publisher = Greenwood Press }} * {{Cite book| title = Jihad in Saudi Arabia: Violence and Pan-Islamism Since 1979 | url = https://archive.org/details/jihadinsaudi_hegg_2010_000_10552999 |last=Hegghammer|first = Thomas|year=2010|isbn=978-0-521-73236-9|pages=|publisher=Cambridge University Press }} * {{Cite book| title = On Saudi Arabia: Its People, Past, Religion, Fault Lines—and Future| url=https://archive.org/details/onsaudiarabiaits0000hous|last=House|first = Karen Elliott| publisher = Alfred A. Knopf |year=2012|isbn=978-0-307-27216-4|pages=}} * {{Cite book| title = Culture and Customs of Saudi Arabia | url=https://archive.org/details/culturecustomsof00long|last=Long|first = David E. |year=2005|isbn=978-0-313-32021-7|pages=| publisher=Bloomsbury Academic}} * {{Cite book| title = Focus on Islamic issues |last=Malbouisson|first = Cofie D. |year=2007|isbn=978-1-60021-204-8|pages=|publisher=Nova Publishers }} * {{Cite book|last=Otto|first = Jan Michiel |year=2010| title = Sharia Incorporated: A Comparative Overview of the Legal Systems of Twelve Muslim Countries in Past and Present | url=https://archive.org/details/shariaincorporat0000unse|isbn=978-90-8728-057-4|pages=}} * {{cite book|author=Hussein Hamza Bindagji|title=Atlas of Saudi Arabia|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1978|isbn=978-0-19-919101-7|pages=}} * Helmuth Blume: ''Saudi Arabien''. Horst Erdmann Verlag. Tübingen Basel. 1976. * Hans Karl Barth, Konrad Schliephake: ''Saudi Arabien'' in der Reihe „Perthes Länderprofile”, Klett-Perthes, Gotha und Stuttgart. 1998. * Robert Baer: ''Sleeping With The Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude'', Crown. {{cite book|title= Sleeping with the Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude|url= https://archive.org/details/sleepingwithdevi0000baer|year=2003|isbn=978-1-4000-5021-5|pages=|last1= Baer|first1= Robert|publisher= Crown}} * {{cite book|last=Gold|first=Dore|title=Hatred's Kingdom : How Saudi Arabia Supports the New Global Terrorism|publisher=Regnery Publishing, Inc|year=2004|isbn=978-0-89526-061-1|pages=}} * {{Cite book| last = Mackey | first = Sandra |title=The Saudis: Inside the Desert Kingdom| url = https://archive.org/details/saudisinsidedesemac00mack |location=|publisher= Houghton Mifflin|year=1987|isbn=978-0-395-41165-0|pages=}} * {{Cite book| last = Ménoret | first = Pascal |title=The Saudi Enigma: A History|location=|publisher=Zed Books|year=2005|isbn=978-1-84277-605-6|pages=}} * {{Cite book|author=al-Rasheed, Madawi| title = A History of Saudi Arabia| year=2002| url=https://archive.org/details/historyofsaudiar0000alra| location = | publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-64335-1|pages=}}; Second edition: [[Cambridge University Press]]. {{cite book|author=|title=|publisher=|location=Cambridge|year=2010|isbn=978-0-521-76128-4|pages=}} (hardback) und. {{cite book|title= A History of Saudi Arabia|url= https://archive.org/details/historyofsaudiar0000alra|year=2002|isbn=978-0-521-74754-7|pages=|last1= Al-Rasheed|first1= Madawi|publisher= Cambridge University Press}} (paperback) * {{Cite book| author= Madawi Al-Rasheed | title=Contesting the Saudi State . Islamic Ideas from a New Generation| url= https://archive.org/details/contestingsaudis0000alra |publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|year=2007|isbn=978-0-521-85836-6|pages=}} * Madawi Al-Rasheed: ''Kingdom without Borders . Saudi Arabia’s Political, Redligious and Media Frontiers. {{cite book|author=|title=|publisher=Columbia University Press|location=New York|year=2009|isbn=978-0-231-70068-9|pages=}} * {{Cite book|last=Simmons|first=Matthew R.|title=Twilight in the Desert: The Coming Saudi Oil Shock and the World Economy|url=https://archive.org/details/twilightindesert00simm_0|year=2005|isbn=978-0-471-73876-3|pages=|publisher=Wiley }} * {{Cite book|last=Steinberg|first=Guido|title=Saudi-Arabien: Politik, Geschichte, Religion|location=München|publisher=C.H. Beck|year=2004|isbn=978-3-406-51112-7|pages=}} * ''Who's who in the Saudi Arabia 2006.'' Asia Pacific Infoserv, Sydney 2006. * {{Cite book| last = Vassiliev | first = Alexei | title=The History of Saudi Arabia| url = https://archive.org/details/historyofsaudiar00alex |publisher=New York University Press|location=New York|year=2000|isbn=978-0-8147-8809-7|pages=}} * {{cite book|author=Joseph A. Kechichian|title=Legal and Political Reforms in Saudi Arabia|publisher=Routledge Chapman & Hall|year=2012|isbn=978-0-415-63018-4|pages=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://my.gov.sa/en Национални портал] * [https://www.visitsaudi.com/en Туристичка организација] {{Азија}} {{Мека}} {{Г20}} {{Подножје|Географија}} {{coord|24|N|45|E|scale:10000000| display = title}} [[Категорија:Саудијска Арабија| ]] [[Категорија:Државе у Азији]] [[Категорија:Државе чланице Арапске лиге]] [[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]] fyyvu4bcg7gvvpgp79cr6ed640yl89y 0 1509 30099586 30096537 2025-06-28T10:40:07Z ~2025-89542 447249 30099586 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Милутин Миланковић | слика = Milutin Milanković 2.jpg | опис_слике = {{nowrap|Професор Миланковић, {{цирка|[[1924]]. године}}}} | датум_рођења = {{Датум рођења|1879|5|28}} | место_рођења = [[Даљ]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1958|12|12|1879|5|28}} | место_смрти = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија#Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)|ФНР Југославија]] | националност = [[Срби]]н | поље = {{nowrap|[[математика]], [[физика]],}} {{nowrap|[[астрономија]], [[геофизика]],}} {{nowrap|[[климатологија]], [[инжењер]]ство}} {{nowrap|и [[техника]]}} | институција = [[Универзитет у Београду]]<br />{{nowrap|[[Српска академија наука и уметности]]}} | супружник = Христина Тинка Топузовић | школа = [[Реална гимназија у Осијеку]]<br />[[Универзитет у Бечу]] | студенти = | познат_по = [[Осунчаност|''Канон осунчавања'']]<br />[[Миланковићеви циклуси]]<br />[[Ледено доба|Теорија ледених доба]]<br />[[Ревидирани јулијански календар]] | награде = [[Датотека:Order of Saint Sava - Ribbon bar.svg|30п]] [[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]]<br />[[Датотека:Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png|30п]] [[Орден Круне|Орден Југословенске круне]] | напомене = | потпис = Signature of Milutin Milanković.png |пуно_име=Милутин Миланковић|узрок смрти=мождани удар}} '''Милутин Миланковић''' ([[Даљ]],код Вуковара, [[28. мај]] [[1879]]&nbsp;— [[Београд]], [[12. децембар]] [[1958]]) био је [[Србија|српски]] [[Математика|математичар]], [[Астрономија|астроном]], [[Климатологија|климатолог]], [[Геофизика|геофизичар]], [[Инжењер|грађевински инжењер]], физичар, популаризатор науке, универзитетски професор и академик.<ref>{{Cite web|url=https://milutinmilankovic.rs/biografija/|title=Биографија Милутин Миланковић|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite book|title=Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија (Југославија К-Пн, 2), Просвета, Београд 1986., стр. 666}}</ref> Ванредни професор [[Примињена математика|примењене математике]] био је од [[1909]]. до [[1920]]. године<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/nauka/istorija/a23999/ko-je-bio-milutin-milankovic-jedan-od-najuticajnijih-srpskih-naucnika.html|title=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|url-status=live}}</ref> (осим 1914—1918), док је као редовни професор [[Небеска механика|небеске механике]] радио од 1920. до [[1955]]. (осим 1941—1945) на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]].<ref>{{Cite web|url=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|title=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|url-status=live}}</ref> Био је декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] школске [[1926]]/[[1927|27]], пионир у [[Ракета|ракетном]] инжењерству, потпредседник [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] у три мандата почев од [[1948]], дописни члан [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]] у [[Загреб]]у<ref>{{Cite book|title=Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија (Југославија К-Пн, 2), Просвета, Београд 1986, стр. 666}}</ref> од 1925, директор [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]] од 1948. до [[1951]], члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику [[Међународна астрономска унија|Међународне астрономске уније]] од 1948. до [[1953]].<ref name="Именован-20240420173011">{{Cite web|url=https://6yka.com/kolumne/ko-je-bio-milutin-milankovic-jedan-od-najvecih-umova-svih-vremena|title=Ko je bio Milutin Milanković, jedan od najvećih umova svih vremena|url-status=live}}</ref> Био је члан немачке академије натуралиста „Leopoldine“ и неколико иностраних научних друштава. Додељено му је пет одликовања. Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Други допринос је теоријско објашњење [[Земља|Земљиних]] дуготрајних [[Клима|климатских промена]] узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на [[Сунце]]; данас познато као ''Миланковићеви циклуси''. Ово објашњава појаву [[Ледено доба|ледених доба]] током [[Геологија|геолошке]] прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.<ref name="Именован-20240420173011"/> Милутин Миланковић је основао [[планета]]рну [[Климатологија|климатологију]] израчунавањем [[Температура|температурских]] услова у горњим слојевима [[Земљина атмосфера|Земљине атмосфере]], као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система ([[Меркур]]у, [[Венера|Венери]] и [[Марс]]у), те Земљином [[Природни сателит|природном сателиту]]&nbsp;—&nbsp;[[Месец]]у. Поред тога, Миланковић се у [[Геофизика|геофизици]] сматра коаутором [[Тектоника плоча|теорије тектонских плоча]], и то са својим радом ''Померање Земљиних обртних полова''.<ref name="Именован-20240420173011"/> Он је доказао да на [[Марс]]у не може постојати цивилизован живот јер је прорачунима показао да су тамо температуре исувише ниске да би живот у таквом облику постојао.<ref>{{cite web|url=http://www.svetnauke.org/9761-milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/5|title=Milutin Milanković&nbsp;—&nbsp;najčuveniji srpski naučnik|date=20. 7. 2011|website=svetnauke.org|publisher=Svet nauke&nbsp;—&nbsp;sajt za popularizaciju i promociju nauke|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Направио је најтачнији календар до сада. Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је у периоду [[1905]]—[[1933]]. подносио у различитим државама. Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву&nbsp;—&nbsp;грађевинарству,&nbsp;па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од [[Армирани бетон|армираног бетона]] широм [[Југославија|Југославије]]. Тако је и већина патената везана за ову област.<ref name="Именован-20240420173011" /> == Биографија == === Младалачко доба === ==== Детињство ==== Милутин Миланковић је рођен у селу [[Даљ]], код Вуковара, на десној обали [[Дунав]]а, у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Милутин и његова сестра близнакиња Милена, били су најстарији од седморо деце.<ref>{{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=14}}</ref> Њихов отац Милан био је имућан [[земљорадња|земљорадник]], [[трговина|трговац]] и локални [[политичар]], али је умро млад 1886, када је Милутину било свега седам година.<ref name="uds1979">{{cite book |author-last=Миланковић |author-first=М. |date=1979 |editor-last=Ађелић |editor-first=Т. П. |title=Успомене, доживљаји и сазнања – детињство и младост – (1879–1909) |url= |location=Београд |publisher=Српска академија наука и уметности |pages=67 |isbn= }}</ref><ref name="secanja">{{cite book |last1=Миланковић |first1=М. |date=2005 |title=Сећања |url= |location=Београд |publisher=Дерета |pages= |isbn= 86-7346-487-0}}</ref><ref name="зсх">{{cite book |last1=Шкиљан |first1=Филип |url=http://www.snv.hr/pdf/Znameniti_Srbi_u_Hrvatskoj.pdf |title=„Знаменити Срби у Хрватској” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 5. 2013 |archive-date=17. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131017080549/http://www.snv.hr/pdf/Znameniti_Srbi_u_Hrvatskoj.pdf |location=Загреб|year=2009|isbn=978-953-7442-06-4|pages=23–25}}. Српско народно вијеће.</ref> Миланковићи су била стара и угледна породица у којој је и раније било знаменитих личности. Међу њима, Милутин је у својим ''Успоменама'' ([[аутобиографија]]) посебно говорио о Урошу Миланковићу (1780—1849), локалном [[Просветитељство|просветитељу]], [[Природне науке|природном]] [[Филозофија|филозофу]] и [[Рационализам|реалисти]] који се борио против [[Сујеверје|сујеверних]] ставова сељака и конзервативних локалних [[Племство|племића]], те имао запажене расправе на [[Немачки језик|немачком]] и [[Српски језик|српском језику]] објављене у делима ''Организам света'', ''Организам васионе'', ''Просвета човека'', ''Застава слободе и правде'' и ''Огледало истине''. Умро је [[1849]]. године за време [[Револуције 1848—1849.|револуције у Аустријском царству]]. Тројица његове браће су умрла од [[Туберкулоза|туберкулозе]] још као деца. Млађи брат Богдан Миланковић (1884 –1966) био је градитељ [[виолина]] и основао је Сарајевску филхармонију.<ref>[https://rt.rs/srbija-i-balkan/123691-bogdan-milankovic-brat-milutin-milankovic/ „Милутинов брат, Богдан Миланковић: Оснивач Сарајевске филхармоније и градитељ врхунских виолина”], РТ, 31. децембар 2024. Посећено 17. јануара 2025.</ref> Након очеве смрти, мајка Јелисавета (девојачко Маучевић), бака и ујак Василије Васа Маучевић, тада су се старали о деци. Међутим, старање о Милутину је преузео&nbsp;—&nbsp;у највећој мери&nbsp;—&nbsp;његов ујак Васа, који га је током већег дела живота помагао и саветовао.<ref name="automatski generisano1">{{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=16}}</ref> {{Породично стабло | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; | 1= '''Милутин Миланковић'''<ref>{{cite web|last1=Стојановић |first1=Јелена |url=http://www.sgd.org.rs/publikacije/globus/34/01_Stojanovic.pdf |title=„Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;Живот и дело” |date= 2009|website= |publisher= |access-date=24. 1. 2016}}. Крагујевац</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://milutinmilankovic.rs/gradjanska.html |title=„Српска грађанска породица Милутина Миланковића” |date= |website= |publisher= |access-date=24. 1. 2016 |archive-date=30. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160130100655/http://milutinmilankovic.rs/gradjanska.html |url-status= }}. Удружење Милутин Миланковић Београд. Београд. стр. 4, 10</ref> (1879–1958) | 2 = Милан Миланковић (1845—1886)<ref name="uds1979" /> | 3 = Јелисавета Муачевић Миланковић (1857—1915) | 4 = Антоније Миланковић (1806—1879)<ref name="secanja" /> | 5 = | 6 = Паја Муачевић (?—?) | 7 = | 8 = Тодор Миланковић (1769—1841)<ref name="secanja" /> | 9 = | 10 = | 11 = | 12 = | 13 = | 14 = | 15 = | 16 = Миланко Миланковић (?—?) | 17 = | 18 = | 19 = | 20 = | 21 = | 22 = | 23 = | 24 = | 25 = | 26 = | 27 = | 28 = | 29 = | 30 = | 31 = }} ==== Образовање ==== [[Датотека:Rodna kuća Milutina Milankovića.jpg|мини|Родна кућа Милутина Миланковића у Даљу]] ;<span style="font-size:95%">Основна школа</span> Због осетљивог здравља, стекао је основно образовање код куће, учећи од гувернанти и приватних учитеља.<ref name="automatski generisano1" /> У десетој години (почетком октобра [[1889]]), преселио се у оближњи [[Осијек]] код другог ујака, Паје Маучевића, где је по први пут пошао у јавну школу. Пре уписа у Осијечку реалку Милутин је приватно положио сва четири разреда у [[Српска православна школа у Осијеку|Српској православној школи у Осијеку]]. Све предмете је положио са одличном оценом осим ''Рачуна'', где је оцењен као врло добар.<ref>{{Cite book|last=Максимовић|first1=Славко |authorlink1= |title=Православље, двоброј 1281.-1282, од 1. и 15. августа, 100 година Миланковићеве теорије о климатским променама, Великан српске и светске науке|year=2020|url= |publisher=СПЦ|pages=9|location=Београд|isbn=}}</ref> Похађао је часове [[клавир]]а, али је од њих одустао и почео да свира [[тамбура|тамбуру]], коју му је купио и за коју му је часове плаћао ујак Васа (Василије Маучевић).<ref>[https://srpskatelevizija.com/naucnici-klavir-i-tamburica/ „Који су славни научници свирали тамбурицу и клавир? ”], Srpska televizija USA, 4. новембар 2024. Посећено 14. новембра 2024.</ref><ref>[https://www.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/5578401/da-li-ste-znali-ovo-o-srbiji.html „Да ли сте знали (ово о Србији)?”], РТС, 13. новембар 2024. Посећено 14. новембра 2024.</ref> ;<span style="font-size:95%">Средња школа</span> [[Датотека:Милутин Миланковић у ђачким данима.jpg|мини|200x200piksel|Дванаестогодишњи Милутин Миланковић у ђачким данима ({{цирка|[[1890]]. године}})]] У Милутиново време постојале су две врсте гимназија: класична и реална [[гимназија]]. Реална гимназија је припремала ученике за студије [[Техника|технике]] и [[Пољопривреда|пољопривреде]], па је тако Милутин 1889. године започео своје средњошколско образовање у Реалној гимназији у Осијеку.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=18}}</ref> Када је кренуо у јавну школу, увидео је недостатке које је имало његово дотадашње приватно образовање. Остала деца су била боља од њега у читању, писању и рачунању. Међутим, Милутин је убрзо сустигао вршњаке и постао најбољи ученик. Сведочанство о завршеној реалној гимназији добио је [[29. мај]]а [[1896]]. године. После завршетка гимназије и положеног матурског испита, Миланковић је са групом матураната отпутовао на ђачки излет у Србију. Тада је поред [[Београд]]а посетио и друга места широм Србије, а један део пута од [[Крагујевац|Крагујевца]] до [[Сталаћ]]а прешао је пешице.<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=21}}</ref> ;<span style="font-size:95%">Студије</span> Милутин се дуго премишљао шта да упише у [[Беч]]у. Пресудан утицај је имао његов професор [[Математика|математике]] на осјечкој реалци, Владимир Верићак.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=20}}</ref> У почетку је желео да студира [[Електротехника|електротехнику]], али тог одсека на [[Технички универзитет у Бечу|Високој техничкој школи у Бечу]] није било. Зато се на наговор професора Верићака Милутин на крају определио за студирање [[Грађевина|грађевине]].<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=22}}</ref> Октобра 1896. године, у 17. години, Милутин одлази на студије у Беч које успешно завршава [[1902]]. године, с најбољим оценама. Милутин је касније о својим студијама у ''Успоменама'' написао: „Професор [[Емануел Чубер]] нас је учио математици... Свака његова реченица била је мајсторско дело строге логике, без иједне сувишне речи, без иједне омашке.”<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=21}}</ref> Након одслуженог обавезног војног рока, Миланковић је позајмио новац од ујака Васе како би наставио школовање на [[доктор (титула)|докторским]] студијама. Он се тада усмерио на решавање једног веома сложеног и тада актуелног питања из домена примене [[Статика|статичких]] метода на конструкцији модуларних [[Армиранобетонске конструкције|армиранобетонских]] [[мост]]ова.<ref>{{en}} Foce, Federico (октобар 2007). {{cite journal |access-date= |archive-date=07. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180607163622/https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00004-007-0039-9 |url-status=unfit |title= Milankovitch's Theorie der Druckkurven: Good mechanics for masonry architecture|url= https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00004-007-0039-9|journal=Nexus Network Journal |date=October 2007 |volume=9|issue=2 |pages=185–210|doi=10.1007/s00004-007-0039-9 |last1=Foce |first1=Federico |issn=1522-4600}}</ref> Докторски испит Миланковић је положио у 25. години, [[12. децембар|12. децембра]] [[1904]]. на Високој техничкој школи у Бечу, и то расправом под називом ''Теорија линија притиска'' ({{јез-нем|Beitrag zur Theorie der Druck-kurven}}).<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=24}}</ref> Докторат је положио пред комисијом у којој су била четири члана: Јохан Брик (председник комисије), Лудвиг фон Тетмајер (ректор), Јозеф Фингер (професор рационалне механике) и Емануел Чубер.<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=30}}</ref> Миланковић је први [[Срби|српски]] доктор техничких наука.<ref name="teh">{{cite web|url=http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/15/?id=cl15_01&p=1|title=„Гласник инжињерске коморе Србије”|author=|date=|website=|publisher=|access-date=5. 2. 2016}} (април 2009). бр. 15</ref> === Средње доба === ==== Грађевински инжењер ==== [[Датотека:Milutin Milanković.jpg|мини|150п|Милутин Миланковић као студент у Бечу]] Почетком [[1905]]. године, на основу препоруке, Миланковић је примљен у познату [[беч]]ку [[Грађевина|грађевинску]] фирму [[барон]]а Адолфа Питела, где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=25}}</ref> Миланковићево радно место се састојало у обављању најсложенијих прорачуна [[Статика|статичке]] природе када је требало конструисати нове објекте од [[Армирани бетон|армираног бетона]]. У то време, армирани бетон био је релативно нов [[грађевински материјал]] који се почео нагло користити у свим областима грађевине. Миланковић је један од првих стручњака који је у грађевинарство увео [[Математика|математичко]] моделовање, напустивши дотадашњи [[Геометрија|геометријски]] (графички) метод пројектовања. Након мање од годину дана по запослењу, Миланковић се нашао пред проблемом пројектовања великог магацина и фабричке хале од армираног бетона. Сложеност тих пројеката састојала се у томе што нису постојале математичке формуле на основу којих би се могле одредити димензије арматурних греда и носећих плоча. Тада је Миланковић, уверен у своју докторску тезу односно у валидност опште теорије еластичности, стрпљиво радио на прорачунавању које ће објавити у стручном часопису и патентирати под називом ''Прилог теорији армиранобетонских носача''. Други рад на исту тему а на основу нових резултата објавио је [[1906]]. године. Резултат је био посебно видљив на пројекту армиранобетонског [[акведукт]]а за [[хидроелектрана|хидроцентралу]] у [[Себеш]]у, у [[Трансилванија|Ердељу]], који је урадио на почетку своје инжењерске каријере. Током пет година колико је провео у бечком предузећу, Миланковић је осим себешког акведукта радио на следећим објектима: пројектовао је акведукт у [[Семеринг]]у и Питену, мостове у [[Крањ]]у, Банхилди и Ишли, затим [[београд]]ске канализације, те Крупову фабрику метала у Бердорфу. Остварио је шест одобрених и штампаних патената од великог теоријског и практичног значаја чиме је стекао славу истакнутог изумитеља, као и финансијску добит. Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до [[1. октобар|1. октобра]] [[1909]]. године, када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета&nbsp;—&nbsp;на Катедри примењене математике, у склопу које су биле рационална и небеска [[механика]], као и [[теоријска физика]].<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=29}}</ref> Иако је имао веома значајне радове који су се тицали армираног бетона, млади Миланковић је ипак био одлучио да се посвети фундаменталним истраживањима. [[Држављанство|Држављанин]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] је постао 12. јануара 1911. (31. децембра [[1910]]), након што је [[Петар I Карађорђевић]] одобрио решење Државног Савета број 11911 од 3. јануара 1911. (21. децембра 1910) године. Одлука је објављена у званичним [[Новине србске|Српским новинама]] 20. (8) јануара 1911.<ref>{{cite web |url=https://digarhiv.nbs.rs/WebSite/Content/DigitalniArhiv/SrpskeNovine/pages/1911/1911-01-08-001.jpg |title=Службени део |author=[[Петар I Карађорђевић]] |date = 8. 1. 1911. |website=nbs.rs |publisher=[[Новине србске|Српске новине]] |access-date = 10. 10. 2022. |quote=Прва вест у крајње левој колони}}</ref> Миланковићева плата ванредног професора била је десет пута мања од оне коју је имао као инжењер у Бечу; стога је наставио да хонорарно ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију. Миланковић је прихватио позив свог школског друга са бечке Технике и власника грађевинске фирме Петра Путника да од армираног бетона изради пројекат мостова у распону од 30 m на [[стена|стеновитим]] [[обала]]ма на будућој траси [[железничка пруга|пруге]] [[Ниш]]—[[Књажевац]], у долини [[Тимок]]а. Миланковић, коме се ова идеја веома допала, брзо је израдио статички прорачун за све мостове, а управо његово решење било је главни разлог да [[Железнице Србије|Српске државне железнице&nbsp;—&nbsp;СДЖ]] доделе посао предузећу Петра Путника, који је убрзо започео радове ([[1912]]. године). Као резервни официр, учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. Био је на дужности референта за страну кореспонденцију у Штабу Дунавске дивизије првог позива, а потом у Пресбироу Врховне команде.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/410049/Milankovicev-projekat-za-rusenje-aeroplanova|title=Миланковићев пројекат за рушење аеропланова|first=Александар|last=Апостоловски|website=Politika Online}}</ref> ==== Осунчавање планета ==== [[Датотека:Разгледница Београда 1938.jpg|мини|десно|200п|[[Капетан-Мишино здање]] (лево) из [[1938]]. (у то доба, [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], данас Ректорат [[Универзитет у Београду|БУ]]; у згради поред био је смештен „Нови универзитет”, данас [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]]), у коме је професор Миланковић од [[1909]]. до [[1955]]. имао радни кабинет]] Миланковић се од [[1911]]. године почео занимати за [[Климатологија|климатологију]]. Проучавајући научне радове савременог климатолога [[Јулијус фон Хан|Јулијуса фон Хана]], Миланковић је уочио значајно питање које ће постати једно од главних области његовог научног истраживања: мистерија [[Ледено доба|леденог доба]]. Идеју о могућем утицају [[Астрономија|астрономских]] фактора на климатске промене први пут је у обзир узео [[Астрономија|астроном]] [[Џон Хершел]] (1792—1871); касније, идеју је утемељио [[Геологија|геолог]] Лујс Агаши (1807—1873). Упоредо с тим, било је још неколико покушаја да се објасне климатске промене узроковане астрономским силама (најзначајнија од њих је теорија коју је поставио Џејмс Крол [[1870-е|1870-их]]).<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=48}}</ref><ref>{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | id = | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | pages = 93 | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Миланковић је такође проучавао радове Жозефа Адемара и Џејмса Крола, чије су пионирске теорије о астрономском пореклу леденог доба званично одбачене од њихових савременика. У то доба, климатолози и геолози имали су преовлађујући став да ледено доба настаје под утицајем океана-вулкана. Иако су имали поуздане геолошке податке о простирању [[Глацијација|глацијације]] на [[Алпи]]ма, климатолози и геолози ипак нису могли да открију основне узроке, поготово због тога што су променљиве вредности осунчавања на Земљи током претходних доба биле ван домашаја ових наука.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=113, 120 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Међутим, Миланковић је одлучио да прати њихов пут и покуша исправно да израчуна магнитуде таквих промена. Он је тражио решење овог сложеног проблема у области [[Сфера|сферне]] [[Геометрија|геометрије]], [[Небеска механика|небеске механике]] и [[Теоријска физика|теоријске физике]]. Почео је да ради на проучавањима [[1912]]. године, и то након што је уочио да је: „... [[метеорологија]] ништа друго него прикупљање бројних [[Емпирија|емпиријских]] налаза, већином нумеричких података са коришћењем [[Физика|физике]] у траговима да се оне објасне... Напредна [[математика]] нема улогу у овој науци...” Његов први рад егзактно описује садашњу [[Клима|климу]] на [[Земља|Земљи]] и како [[Сунчева радијација|Сунчеви зраци]] одређују [[Температура|температуру]] на површини Земље након проласка кроз [[Земљина атмосфера|атмосферу]]. Први рад на ову тему штампао је под називом ''Прилог теорији математске климе'' у [[Београд]]у, [[5. април]]а 1912. године.<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 | title = Прилог теорији математске климе&nbsp;—&nbsp;II-184957&nbsp;—&nbsp;Дигитална Народна библиотека Србије | publisher = Scc.digital.nb.rs |date=| accessdate=15. 8. 2012 | archiveurl = https://archive.today/20120715100556/http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 | archivedate=15. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> Његов следећи рад на исту тему објављен је под називом ''[http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 О распореду сунчеве радијације на површини Земље]'', [[5. јун]]а [[1913]]. године.<ref>{{cite web | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 | title = О распореду сунчеве радијације на површини земље | publisher = Српска краљевска академија (СКА) | date = | accessdate = 5. 7. 2015 | archive-date = 08. 12. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151208043722/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Исправно је израчунао интензитет осунчавања и унапредио математичку теорију описујући климатске зоне, односно извршио је прорачун осунчавања за поједине [[упоредник]]е од [[екватор|полутара]] (0°) до Земљиних обртних полова (90°).<ref>{{ен}} {{cite book|last=Schwarzacher |first1= Walther | title = Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory | date = 24 August 1993 | url = https://books.google.com/books?id=wA9qo7lFFIoC&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&pg=PA43 |pages=43| publisher = Elsevier | isbn = 9780080869667 }}</ref> Његов главни циљ је била изградња једне [[интеграл]]не математичке теорије која ће повезати [[Топлота|топлотне]] услове на [[планета]]ма с њиховим кретањем око [[Сунце|Сунца]]. Миланковић је о томе написао: „... таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у [[Свемир|васиони]], већ и у времену... Биће могуће реконструисати Земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама.” Након тога, почео је да тражи математички модел космичког механизма како би објаснио Земљину [[клима]]тску и [[Геологија|геолошку]] прошлост. Објавио је рад на ту тему [[1914]]. године, под називом ''О питању астрономских теорија ледених доба''. Међутим, космички механизам није био лак проблем и Миланковићу ће требати више од две деценије за усавршавање ове теорије. У исто време избила је [[Јулска криза#Аустроугарски ултиматум (23. јул)|Јулска криза]] између [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Краљевина Србија|Србије]], која ће довести до [[Први светски рат|Великог рата]]. Миланковић се 14. јуна 1914. године оженио [[Шабац|Шапчанком]] Христином Тинком Топузовић (пријатељицом [[Делфа Иванић|Делфе Иванић]]) у [[Вазнесењска црква у Београду|Вазнесењској цркви у Београду]],<ref name="secanja" /><ref>{{Cite book|last=Милановић|first1=Јасмина|authorlink1= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=242|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> након чега одлазе на свадбено путовање у његово родно село [[Даљ]]. Како је у то време био држављанин Србије са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну, а потом пребачен у [[логор]] [[Нојзидл на Језеру|Нежидер]] на [[Балатон (језеро)|Балатонском језеру]]. Описао је свој први дан у затвору следећим речима: {{Pull quote|Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата... Седох на кревет, обазрах се око себе и почех да мислим о свом новом друштвеном положају... У мом ручном коферу који сам понео са собом налазили су се моји већ штампани или тек започети радови о моме космичком проблему; ту је било и чисте хартије. Почех да прелиставам те списе, узех у руке своје верно перо, стадох да пишем и рачунам... После поноћи се обазрах по собици, запитах се де се налазим. Изгледала ми је као преноћиште на моме путовању по васиони.}} [[Датотека:Средње годишње температуре на Марсу.png|мини|десно|200п|Табела средњих годишњих температура [[Марс]]а објављена у Миланковићевом делу ''Испитивање планете Марс'' [[1916]]. године; ова табела је касније, [[1920]]. године, публикована за светску научну јавност у [[Париз]]у; овим радом, Миланковић је теоријским путем указао на изузетно сурове климатске прилике које онемогућавају постојање воде у [[флуид|течном стању]] на овој планети]] Његова супруга Христина је отишла у [[Беч]] како би разговарала са Емануелом Чубером, који је био његов ментор и добар пријатељ. Користећи друштвене везе, професор Чубер је издејствовао Миланковићево ослобађање из логора и дозволу да Миланковић заробљеништво проведе у [[Будимпешта|Будимпешти]] с правом на рад. Након шест месеци проведених у логору, Миланковић је децембра 1914. године стигао у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља у полицијску станицу једном недељно. Убрзо након доласка, Миланковић се срео са директором [[Библиотека|библиотеке]] Мађарске академије науке, Коломаном фон Силијем, који је као математичар оберучке прихватио Миланковића и омогућио му да несметано ради како у библиотеци тако и у Централном метеоролошком институту. Миланковић је провео у Будимпешти четири године, скоро цео рат. Наставио је веома студиозно радити на теорији клима. Користећи математички метод радио је на проучавању садашњих клима планета унутрашњег Сунчевог система. 1916. године објавио је рад под називом ''Испитивање климе планете Марс''.<ref>{{en}} W. Head, James. {{cite web |author= |url=http://www.ifa.hawaii.edu/UHNAI/NAIweb/presentations/37-Head-FollowWater.pdf |title=„Presentations ''Follow the Water on Mars''” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=24. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924032951/http://www.ifa.hawaii.edu/UHNAI/NAIweb/presentations/37-Head-FollowWater.pdf |url-status=live }}. Brown University Providence</ref><ref>{{en}} L. Read, Peter. [http://www2.physics.ox.ac.uk/sites/default/files/2011-06-15/milankovic_on_mars2013_pdf_93344.pdf „Milankovitch on Mars: Observing and modeling astronomically-induced climate change”]{{Мртва веза}}. Atmospheric, Oceanic & Planetary Physics. [[Универзитет у Оксфорду|University of Oxford]].</ref> Миланковић је израчунао да је просечна [[температура]] у доњим слојевима [[Марс]]ове атмосфере {{convert|-45|C|F}} и просечна температура тла {{convert|-17|C|F}}. Такође је закључио следеће: „Ова велика разлика између температуре тла и доњег слоја атмосфере није неочекивана. Велика прозирност Марсове атмосфере за Сунчеве зраке чини да је Марсова клима веома слична висинској клими наше Земље, која се такође одликује високом температурама тла, а ниским температурама ваздуха.” Данас се поуздано зна да је просечна температура тла {{convert|-55|C|F}},<ref>{{ен}} {{cite web | url = http://www.marsnews.com/focus/mars/ | title = Focus Sections: The Planet Mars | publisher = MarsNews.com | accessdate = 8. 9. 2007 | archive-date = 18. 08. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070818145547/http://www.marsnews.com/focus/mars/ | url-status = live }}</ref> али да се температуре тла и ваздуха генерално разликују.<ref>{{ен}} Mellon, Mike. {{cite web|author= |title=„Air and ground temperature in Mars seasons”|url=http://passporttoknowledge.com/lfm/ask/atmosphere/Air_and_ground_temperature_in_Mars_seasons.txt |date= }} {{Wayback|url=http://passporttoknowledge.com/lfm/ask/atmosphere/Air_and_ground_temperature_in_Mars_seasons.txt |date=20131004234927 }}. Приступљено 23. 1. 2016.</ref> У сваком случају, Миланковић је теоријски доказао да Марс има веома екстремну климу.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Macdougall |first1= Douglas | title = Frozen Earth: The Once And Future Story of Ice Ages | date = 2004 | url = https://books.google.com/books?id=W2eDDMIeqpoC&dq=Frozen+Earth:+The+Once+And+Future+Story+of+Ice+Ages+Results+for+temperatures+on+Mars+than+to+this&pg=PA123 |pages=23| publisher = University of California Press | isbn = 9780520248243 }}</ref> Поред разматрања Марса, Милутин Миланковић се бавио и климатским условима који владају на [[Меркур]]у и на [[Венера|Венери]]. Посебно су значајни прорачуни температурних услова на [[Месец]]у. Миланковић је знао да један дан на Месецу траје 15 земаљских дана, те да толико износи и дужина ноћи. Потом је израчунао да температура тла на дневној страни Месеца у подне достиже +100,5&nbsp;°C. Такође, израчунао је да температура током раног јутра на Месецу&nbsp;—&nbsp;тачније, пре појаве Сунца над хоризонтом&nbsp;—&nbsp;износи −58&nbsp;°C. Данас се поуздано зна да дневна температура на Месечевој површини достиже +108&nbsp;°C, а ноћна пада и до −153&nbsp;°C. У [[Пешта|Пешти]] се децембра [[1915]]. године родио Милутинов син Василије (1915—2003), који је умро у [[Аустралија|Аустралији]] и од кога Миланковић има двоје унука и праунуке.<ref>{{cite web|author= |url=http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:479505-Na-robiji-Milankovic-nauci-dao-najbolje |title=На робији Миланковић дао најбоље |date=23. 2. 2014|website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. Вечерње новости</ref><ref>{{cite news |title=МИЛАНКОВИЋ ЈЕ У ЊУ ГЛЕДАО "КАО У ВАСИОНУ" Ово је Тинка Топузовић, Шапчанка која је освојила срце чувеног научника |url=https://hronograf.net/2020/12/23/milankovic-je-u-nju-gledao-kao-u-vasionu-ovo-je-tinka-topuzovic-sapcanka-koja-je-osvojila-srce-cuvenog-naucnika/ |access-date=3. 1. 2023 |work=Хронограф |date=23. 12. 2020}}</ref> Након рата, Миланковић се са породицом вратио у Београд, [[19. март]]а [[1919]]. године. Наставио је каријеру на Универзитету; изабран је за редовног професора небеске механике на Филозофском факултету, а Указ о постављењу потписан је [[29. септембар|29. септембра]] 1919. године. Миланковић је од 1912. до [[1917]]. године објавио седам научних радова о математичкој теорији климе, како за Земљу тако и за друге планете. Формулисао је прецизан нумерички климатолошки модел с капацитетом за реконструкцију [[прошлост]]и као и за предвиђање [[будућност]]и, те је установио астрономску теорију климе као генералну математичку теорију осунчавања. Када су најважнији проблеми у теорији били решени и основе за будући рад постављене, Миланковић је завршио књигу која је 1920. године објављена у Паризу на [[Француски језик|француском језику]], под називом ''Математичка теорија топлотног феномена узрокована сунчевим зрачењем'' ({{јез-фр|Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire}}). Убрзо након објављивања, метеоролози су овај рад препознали као значајан допринос проучавању садашњих климатских услова. Егзактни радови Левиса Фрија Ричардсона из [[1922]]. године, као и Вилхелма Бјеркнеса из [[1924]]. године, представљају темељ и пионирске радове из којих ће се развити савремена нумеричка [[Временска прогноза|прогноза времена]]. За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] Миланковић је изабран 1920. године. ====О брзини светлости==== Миланковић је објавио два рада о релативности. Први рад „О теорији Мајкелсоновог експеримента" публиковао је [[1912]]. године. Радио је истраживања о овој теорији и [[1924]]. године. У ствари, његови радови били су о специјалној теорији релативности и оба рада на тему Мајкелсоновог експеримента (сада познатом као [[Мајкелсон—Морлијев експеримент]]) који је дао снажан доказ против [[Етар (физика)|теорије етра]]. У светлу Мајкелсоновог експеримента дискутовао је о валидности другог постулата [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативности]], да је [[брзина светлости]] иста у свим референтним системима.<ref>{{Cite web|author= |title=О другом постулату специјалне теорије релативности (Милутин Миланковић, 1924)|url=http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/files/rasprave/ska/mm28F_O_drugom_postulatu_specijalne_teorije_relativiteta_1924.pdf|work= |date=}}</ref> До своје смрти, остао је убеђен да брзина светлости у космичким просторима не може бити константна.<ref>{{Cite web|author= |title=Милутин Миланковић и теорија релативности (Татомир П. Анђеловић и Андрија Б. Стојковић, 1983)|url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3694/mmn3F.pdf|work= |date=}}</ref> Занимљиво да се на прелазу из [[20. век|20.]] у [[21. век]] у науци све више наводи појам варијабилна (променљива) брзина светлости.<ref>{{Cite web|author= |title=Theory of a variable speed of light &#124; Request PDF|url=https://www.researchgate.net/publication/331378375_Theory_of_a_variable_speed_of_light|work= |date=}}</ref> ==== Ревизија јулијанског календара ==== Милутин Миланковић је [[1923]]. године предложио [[Ревидирани јулијански календар|реформу јулијанског календара]]. Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 900 дају остатак или 200 или 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... су секуларне али ипак преступне). Према [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]], преступне године су све оне које су дељиве са 4 не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 400 дају остатак 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... су секуларне али ипак преступне). У мају 1923. године, [[Православна црква]] је у начелу прихватила календар;<ref>{{cite journal|first1=M. |title= Das Ende des julianischen Kalenders und der neue Kalender der orientalischen Kirchen|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/AN.../0220/0000203.000.html |url= |journal=Astronomische Nachrichten |date=1924 |volume=220|issue=5279|pages=379–384|bibcode=1924AN....220..379M |last1=Milankovitch |doi=10.1002/asna.19232202303 }}</ref><ref name="Shields">{{cite journal |last1=Shields |first1=Miriam Nancy |title=The new calendar of the eastern churches|url= |journal=Popular Astronomy |date=1924 |volume=32|issue= |pages=407–411|bibcode=1924PA.....32..407S }} Ово је превод дела текста који је написао Миланковић у -{''Astronomische Nachrichten''}--у.</ref> уклоњена је разлика од 13 дана ([[1. октобар|1]]—[[13. октобар]] 1923) настала од [[Први никејски сабор|Никејског сабора]] до [[20. век]]а, а такође бројне цркве су усвојиле измењени алгоритам преступних година. Датуми [[Ускрс]]а и сродних празника и даље би се обрачунавали по обрасцу јулијанског календара. У то време, Миланковић је изражавао сумњу да период обртања Земље можда није константан; међутим, ово је било немогуће доказати и потврдити све до појаве [[Кварцни часовник|кварцних]] и [[Атомски часовник|атомских часовника]].<ref>{{ен}} McCarthy, D. D.; Seidelmann, P. K. {{cite book|author= |title=„TIME From Earth Rotation to Atomic Physics” |location= |publisher= |year=|isbn=9783527627943 }}. (2009). Weinheim: Wiley-VCH. Ch. 4, 5, 6, 8, 9, 12.</ref> Варијације у периоду обртања Земље су главни узрок нетачности како грегоријанског тако и ревидираног јулијанског (Миланковићевог) календара када се посматрају огромни временски распони.<ref>{{ен}} {{cite book|last1=Blackburn | first1 = B. | last2=Holford-Strevens | first2 = L. | title = The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning | origyear=1999 |year=2003 | publisher = Oxford University Press |pages=688, 692}}</ref> ==== Орбиталне варијације и циклуси ледених доба ==== [[Датотека:Три_Миланковићева_циклуса.png|мини|Механизам секуларних поремећаја Земљине осе и путање<ref>{{cite web|last1=Миланковић |first1=Милутин |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1297/Astr.klim.prom..pdf?sequence=1 |title=„Астрономска теорија климатских промена и њена примена у Геофизици” |date=1948|website= |publisher= |access-date=7. 2. 2016}}. Научна књига. Београд. стр. 46</ref> (ексцентричност Земљине путање (орбите), нагиб Земљине осе ротације и прецесија)]] {{multiple image | background color = #F9F5E2 | header_background = #E9D58B | align = right | direction = vertical | header = Миланковићеви циклуси представљени графички | total_width = 360 | image1 = Koeppen Wegener-sr.jpg | width1 = 1500 | height1 = 871 | caption1 = Реконструкција [[Сунчева радијација|Сунчевог зрачења]] [[:de:Sommerhalbsjahr|летњих полугођа]] код виших [[Географска ширина|географских ширина]] у [[Квартар|квартарном периоду]] од 650&thinsp;000 година (''Кепен и Вегенер'', оригинал преведен на српски); на слици су посебно означени периоди [[:de:Günz-Eiszeit|Гинчке]], [[:de:Mindel-Eiszeit|Минделске]], [[:de:Riss-Eiszeit|Риске]] и [[:de:Würm-Eiszeit|Вирмске]] [[Глацијација|глацијације]], четирију традиционалних глацијалних фаза [[Плеистоцен|плеистоценске епохе]] тј. квадрипартитивне класификације [[Алпи]]<br /><!--<br />| image2 = MilankovitchCyclesOrbitandCoresRecaptioned-sr.png| width2 = 1053| height2 = 1015| caption2 = Подаци о [[:en:Axial tilt#Earth|нагибу Земљине осе]], [[Ексцентрицитет|елипсном ексцентрицитету]], [[:en:Apsidal precession|апсидној]] и [[:en:Axial precession|аксијалној (осној)]] [[Прецесија|прецесији]], дневној [[осунчаност]]и и променама [[температура|температуре]] за [[бентос]]ке [[Фораминифера|фораминифере]] и [[Станица Восток|Восточко]] [[:en:Ice core|ледено језгро]] током периода од −800.000 до +800.000 година [[Anno Domini|нове ере]]--> }} Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година, добили су подршку од [[Климатологија|климатолога]] [[Владимир Кепен|Владимира Кепена]] и [[Геофизика|геофизичара]] [[Алфред Вегенер|Алфреда Вегенера]].<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=58}}</ref> Кепен је приметио да Миланковићева теорија може бити корисна за [[Палеоклиматологија|палеоклиматолошка]] истраживања. Миланковић је добио дописницу [[22. септембар|22. септембра]] [[1922]]. године од Владимира Кепена, који је затражио да прошири своје прорачуне са 130.000 година до 600.000 година.<ref name="изложба-1919-1941">{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/naucni_rad.php |title=„Научни рад 1919—1941: Виртуелна изложба Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;великан светске науке на Београдском универзитету” |date= |website= |publisher= |access-date=5. 2. 2016}}. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”</ref> Њих двојица су се сложила да су хладна [[Лето|лета]] кључна за решавање мистерије. Након усавршавања математичке машинерије која је била способна да прорачуна осунчавање било ког датог [[упоредник]]а и за било које [[годишње доба]], Миланковић је био спреман да започне математички опис климе Земље у прошлости. Провео је 100 дана радећи прорачуне и припремајући дијаграм промена Сунчевог зрачења на северним упоредницима полулопте (55°, 60° и [[:en:65th parallel north|65°]]) за прошлих 650.000 година. Миланковић је веровао да су ови упоредници најосетљивији на промене топлотне равнотеже на Земљи. Резултујућа крива приказује промене осунчавања које су одговорне за серију [[Ледено доба|ледених доба]]. Кепен је био уверен да је Миланковићев теоретски приступ [[Соларна енергија|Сунчевој енергији]] био [[Логика|логичан]] приступ за решавање проблема. Његова крива осунчавања укључена је у раду под називом ''Климе геолошке прошлости'', који су [[1924]]. објавили Владимир Кепен и његов зет Алфред Вегенер.<ref>{{en}} {{cite book |title=The Climates of the Geological Past |year=2015 |publisher=Schweizerbart Science Publishers |isbn=978-3-443-01088-1 |url=http://www.schweizerbart.de/publications/detail/isbn/9783443010881 |last1=Köppen |first1=Wladimir |last2=Wegener |first2=Alfred |access-date=28. 12. 2015 |archive-date=03. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160103010313/http://www.schweizerbart.de/publications/detail/isbn/9783443010881 |url-status=live }}</ref> Миланковић је поставио [[Сунце]] у средиште своје теорије, као једини извор [[Топлота|топлоте]] и [[светлост]]и у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]. Узео је у разматрање три циклична кретања Земље: [[Ексцентрицитет|елипсина ексцентричност]] ({{nowrap|100.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;[[Јохан Кеплер]], [[1609]]), нагиб осе ротације ({{nowrap|41.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;од 22,1° до 24,5°; садашњи нагиб Земљине осе је 23,5°&nbsp;—&nbsp;Лудвиг Пилграм, 1904) и [[прецесија]] ({{nowrap|24.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;[[Хипарх са Родоса|Хипарх]], [[130. п. н. е.]]). Сваки циклус има засебан временски период током којег планета прима тачно одређене количине Сунчеве енергије. Промене у геометрији током кретања воде до промена на упоредницима у осунчавању (долазећа Сунчева топлотна енергија; опада са квадратом удаљености). Ове [[Миланковићеви циклуси|орбиталне варијације]], које су под утицајем гравитације [[Месец]]а, [[Сунце|Сунца]], [[Јупитер]]а и [[Сатурн]]а основа су Миланковићевих циклуса. За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] Милутин Миланковић је изабран у 41. години живота, [[7. март]]а [[1920]]. године.<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 42 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> У време када је Миланковић примљен за дописног члана академије њен председник је био [[Јован Жујовић]] (1856—1936). За просветитељски допринос одликован је [[25. јун]]а [[1923]]. године [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве трећег реда]] од краља [[Александар I Карађорђевић|Александра -{I}- Карађорђевића]].<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 58 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> Миланковић је за редовног члана СКА изабран у 46. години живота, [[14. мај]]а [[1925]]. године.<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 49 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> Метеоролошка служба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] постала је пуноправан члан [[Светска метеоролошка организација|Међународне метеоролошке организације]] захваљујући умногоме Миланковићу; он је тамо представљао Југославију дуги низ година. Кепен је предложио Миланковићу [[14. децембар|14. децембра]] [[1926]]. године да прошири своје прорачуне на 1.000.000 година и пошаље резултате Бартелу Еберлу, који је истраживао редослед глацијације у северном предгорју Алпи. Еберлова истраживања су показивала податке о појави глацијације и пре 650.000 година. Еберл је објавио своје налазе у [[Аугзбург]]у [[1930]]. године, заједно са Миланковићевом кривом. Између 1925. и 1928. Миланковић је написао научно-популарну књигу ''[[Кроз васиону и векове]]'',<ref>{{Cite web|url=https://www.boske.rs/stranice/kroz_vasionu.html|title=Kroz vasionu i vekove - Milutin Milanković|website=www.boske.rs|access-date=2023-01-26}}</ref> у виду писама анонимној младој дами. Дело говори о историји [[Астрономија|астрономије]], [[Климатологија|климатологији]] и [[Наука|науци]] уопштено кроз низ [[Илузија|имагинарних]] посета аутора и његове неименоване пријатељице различитим одредницама у [[Свемир|васиони]] и [[време]]ну које обухватају формирање Земље, затим посета древним цивилизацијама, чувеним [[Антика|античким]] и [[Ренесанса|ренесансним]] мислиоцима и њиховим достигнућима, као и радовима Милутинових савременика&nbsp;—&nbsp;Кепена и Вегенера. У „писмима” Миланковић образлаже и своју астрономску теорију климе, а описује је и сложене проблеме небеске механике на поједностављен начин. Након тога, Миланковић је у обимном делу ''Приручник климатологије'' ({{јез-нем|Handbuch der Klimatologie}}) написао уводни део под називом ''Математичка наука климе и астрономска теорија климатских промена'', у издању Кепена 1930. године на [[Немачки језик|немачком]] (преведено на [[Руски језик|руски]] [[1939]]). [[1935]]. године је објавио књигу <span>[http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-003344#page/0/mode/1up ''Небеска механика'']</span>.<ref name="pejović">{{en}} {{cite web |author= |url=http://www.ncd.matf.bg.ac.rs/casopis/19/NCD19063.pdf |title=„Digitisation of Textbook ''Небеска механика'' by Milutin Milanković” |date= 2011|website= |publisher= |access-date= |archive-date=12. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120412221213/http://www.ncd.matf.bg.ac.rs/casopis/19/NCD19063.pdf |url-status= }}. Nadežda Pejović Faculty of Mathematics University in Belgrade. Преглед НЦД 19. стр. 63—68.</ref> Овај уџбеник користи систематски [[вектор]]ски рачун за решавање проблема небеске механике.<ref name="pejović"/> Од [[1933]]. до [[1940]]. године професор Миланковић је био члан испитне комисије за полагање државног испита из предмета ''Небеска механика'' за особље [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]].<ref name="S. Dim.">С. Димитријевић, Милан (2000). [http://publications.aob.rs/67/pdf/039-049.pdf „Милутин Миланковић и Астрономија”]. АОБ. стр. 1/39.</ref> Од [[1936]]. до 1939. године био је председник првог Националног комитета за Астрономију, уз чију делатност је [[Краљевина Југославија|Југославија]] постала члан [[Светска метеоролошка организација|Међународне астрономске уније]].<ref name="S. Dim."/> Миланковић је [[20. децембар|20. децембра]] [[1938]]. године одликован [[Орден Круне|Југословенском круном трећег реда]] коју му је доделио краљ [[Петар II Карађорђевић|Петар -{II}-]].<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 71 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> На предлог Стјепана Мохоровића и Војислава Гредића, на годишњој скупштини [[Астрономско друштво Руђер Бошковић|Југословенског астрономског друштва]] (данас Астрономско друштво „Руђер Бошковић”), [[20. јануар]]а 1940. године изабран је за почасног члана.<ref name="S. Dim."/> У периоду од 1935. до 1938. године, Миланковић је радио на израчунавању у коликој ће мери ледени покривачи реаговати на дату промену осунчавања. Миланковићу је пошло за руком да утврди математички однос између летњег осунчавања и надморске висине граничне линије снега и да тако одреди колико би повећање снежног покривача уследило као последица било које дате промене у летњем осунчавању. Своје резултате објављује 1938. године у раду ''Нови резултати астрономске теорије климатских промена''.<ref name="palmer-118">{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | pages = 118 | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Геолози су добили графикон са кога су могли да извуку граничне надморске висине ледених покривача за било које време у последњих 600.000 година.<ref name="palmer-118"/> Ову теорију су касније усавршили [[Белгија]]нац Андре Бергер и [[Французи|Француз]] Жак Ласкар.<ref>{{en}} Puetz, Stephen J.; Prokoph, Andreas; Borchard, Glenn (март 2016). {{cite journal|author= |title=„Evaluating alternatives to the Milankovitch theory” |journal=Journal of Statistical Planning and Inference|date= |volume=|issue=|pages=}}. изд. 170</ref> ==== Путања полова ротације ==== [[Датотека:Миланковићев астрономски механизам кретања осе ротације.png|мини|десно|200п|Миланковићев астрономски механизам кретања Земљине осе ротације&nbsp;—&nbsp;односно секуларно померање&nbsp;/&nbsp;путања обртних полова Земље&nbsp;—&nbsp;представљен графички;<br />слика је реконструисана према верзији из Миланковићеве ''Небеске механике'' из [[1935]]. године (стр. 284, слика бр. 21)<ref>{{cite web|last1=Миланковић |first1=Милутин |url=http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-003344#page/143/mode/1up |title=„Небеска механика” |date=1935 |website= |publisher= |access-date=7. 2. 2016}}. Издање задужбине Луке Ћеловића Требињца. Београд. стр. 284</ref>]] Током разговора са Вегенером, утемељивачем [[Померање континената|теорије о померању континената]], Миланковић се заинтересовао за саму унутрашњост Земље и за кретање полова.<ref name="AOB-2/276">Милосављевић, Славиша; Марчета, Душан; Самарџија, Биљана; Шеган, Стево (2011). [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1639/09.pdf?sequence=1 „Радови академика Милутина Миланковића и Војислава Мишковића у периодици АОБ”]. Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”. бр. 10. стр. 2/276.</ref><ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=56 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Обећао је Вегенеру да ће истражити путању полова ротације. Миланковић је новембра 1929. године добио позив од професора [[:en:Beno Gutenberg|Бена Гутенберга]] из Дармштада да сарађује на обимном десетотомном ''Приручнику из геофизике'' и објави свој поглед на проблем секуларне варијације Земљиних обртних (ротационих) полова. Вегенер је у свом научном делу изнео бројне [[Емпирија|емпиријске]] доказе који су ишли у прилог великим догађајима током Земљине прошлости (померању континената). Међутим, један од главних доказа који је посебно опседао Вегенера а потом и Миланковића било је откриће великих резерви [[Угаљ|каменог угља]] на [[Свалбард|Свалдбарским острвима]] у [[Северни ледени океан|Северном леденом океану]], које нису могле да се формирају на садашњим географским ширинама на овој локацији. У међувремену, Вегенер је настрадао услед хипотермије новембра 1930. године, током четврте експедиције на [[Гренланд]]у. Миланковић је постао убеђен да континенти „плове” на [[флуид]]ној подлози и да на положај континенталних маса у односу на осу ротације утичу [[Центрифугална сила|центрифугалне силе]] [[Инерција|инерције]], које могу да избаце Земљину осу из равнотеже и натерају је да се креће. Трагедија коју је Вегенер доживео додатно је мотивисала Миланковића да истраје у решавању проблема померању полова.<ref name="AOB-2/276"/> У периоду од [[1930]]. до [[1933]]. године, Миланковић је на проблему нумеричког секуларног (вековног) померања полова ротације. Земљу у целини као небеско тело сматрао је као [[Флуид|флуидним телом]], које се у случају кратког трајања силе понаша као [[Чврсто агрегатно стање|чврсто тело]] (слично нењутновској течности), али под одређеним утицајем и као еластично тело. Користећи векторску анализу Милутин је направио математички модел Земље, који му је служио за стварање ''Теорије секуларног померања Земљиних полова''. Миланковић је извео једначину секуларне путање Земљиног пола и једначину померања пола дуж ове путање, једначине у науци познате још и као ''Миланковићева теорема''.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Scheidegger |first1= Adrian E. | title = Principles of Geodynamics | url = https://books.google.com/books?id=5PnuCAAAQBAJ&pg=PA129 |year=2013 | publisher = Springer |isbn=978-3-662-01532-2 | accessdate=23. 1. 2015|pages=129}}</ref> Ове једначине су га довеле до одређивања 25 тачки положаја Земљиног пола на путањи за обе полулопте. Овај математички прорачун довео је Миланковића до 16 тачки у прошлост, које представљају ране положаје истраживања; 8 тачки представљају будуће положаје истраживања пола ротације. Нацртао је мапу пута Земљиних полова за последњих 300 милиона година и утврдио да се промене дешавају у интервалу од 5 милиона година (минимум) до 30 милиона година (максимум).<ref>{{ен}} Milićević, Vlado. {{cite web|author= |title=Milankovic’s „End Of The World”|url=http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Srpsko%20bugarska%20konferencija/6/pdfs/07.pdf |date= }} {{Wayback|url=http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Srpsko%20bugarska%20konferencija/6/pdfs/07.pdf |date=20160103010313 }}. стр. 7, 85.</ref> Сматрао је да секуларна путања полова зависи само од конфигурације [[Земљина кора|Земљиног спољног омотача]] и тренутног положаја пола на њој, тачније на геометрији Земљине масе. Такође, на основу Миланковићевог модела, континентални блокови тону у своју основну флуидну подлогу и клизе уоколо с циљем да се постигне [[Изостазија|изостатичка равнотежа]]. Миланковић је [[1932]]. године у [[Београд]]у објавио свој рад под називом [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3675/mm35F.pdf?sequence=1 ''Нумеричко израчунавање секуларне путање земљиних полова ротације'']. Предавање о привидном померању полова одржао је на Конгресу балканских математичара у [[Атина|Атини]] [[1934]]. године.<ref name="изложба-1919-1941"/> Исте године, Миланковић публикује чланак посвећен Алфреду Вегенеру и његовом делу под насловом ''О померању Земљиних полова&nbsp;—&nbsp;Успомена на Алфреда Вегенера''.<ref name="AOB-3/277">Милосављевић, Славиша; Марчета, Душан; Самарџија, Биљана; Шеган, Стево (2011). [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1639/09.pdf?sequence=1 „Радови академика Милутина Миланковића и Војислава Мишковића у периодици АОБ”]. Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”. бр. 10. стр. 3/277.</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/images/uspomena%20na%20vegenera.jpg |title=„Померање Земљиних полова&nbsp;—&nbsp;успомена на Алфреда Вегенера” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}} (1933/34)</ref> У исто време, Миланковић је за ''Приручник геофизике''&nbsp;—&nbsp;који је приредио Бено Гутенберг, а 1933. године објавио Владимир Кепен&nbsp;—&nbsp;написао четири поглавља на 308 страна. Поглавља су имала следеће наслове: ''Положај и кретање Земље у простору васионе'', ''Ротационо кретање Земље'', ''Секуларна померања полова'' и ''Астрономска средства за испитивање климе током Земљине прошлости''. У почетку, Миланковићев рад на путањи полова добро су прихватали само Кепенови сарадници јер већи део научничке заједнице је био скептичан како према Вегенеровој, тако и према Миланковићевој старој и новој теорији. Међутим, касније током [[1950-е|1950-их]] и [[1960-е|1960-их]], услед развоја нове научне дисциплине у [[Геофизика|геофизици]] познате као [[палеомагнетизам]], долази се до кључних доказа на основу проучавања записа о [[Магнетско поље Земље|магнетском пољу Земље]], сачуваним у различитим магнетичним [[минерал]]има током геолошког времена, а о [[:en:Geomagnetic reversal|геомагнетској реверзији]] и путањи полова.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=52–62 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Палеомагнетски докази су искоришћени за оживљавање теорије о кретању континената и њену трансформацију у [[Тектоника плоча|теорију тектонике плоча]] током 1960-их и [[1970-е|1970-их]]. Такође, за разлику од Миланковићеве линеарне путање полова, уз помоћ палеомагнетизма извршиће се реконструкција путање полова током геолошке прошлости, која ће показати нелинеарну путању. Међутим, треба имати у виду да је Миланковић у своје време имао једини поуздан емпиријски доказ за калибрисање свог математичког метода&nbsp;—&nbsp;периода [[Карбон (периода)|карбона]]&nbsp;—&nbsp;односно геолошког периода када су настали данашњи слојеви [[Угаљ|угља]]. === Старије доба === [[Датотека:Milutin Milankovic Kanon.jpg|мини|десно|200п|''Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба'' (1941), насловна страна животног дела Милутина Миланковића]] Да би објединио научна дела о теорији Сунчевог зрачења која су се налазила у бројним књигама и свескама, Миланковић почиње рад на свом животном делу [[1939]]. године. Ова обимна књига је објављена под називом ''Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба'' и покрива скоро три деценије истраживања&nbsp;—&nbsp;укључујући велики број формула, прорачуна и шема&nbsp;—&nbsp;те такође сумира универзалне законе помоћу којих је могуће објаснити цикличне климатске промене за које ће касније постати [[епоним]]. Миланковић је провео две године уређујући и пишући ''Канон''. Текст је предат на штампање [[2. април]]а [[1941]]. године&nbsp;—&nbsp;четири дана пре [[Априлски рат|инвазије Нацистичке Немачке и њених савезника на Краљевину Југославију]]. Током [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април]]а 1941. године, штампарија у којој се рад почео штампати је уништена; међутим, већи део табака је остао неоштећен у магацину. Након окупације Србије, [[15. мај]]а 1941. године, двојица немачких официра и геолога који су на пропутовању за [[Блиски исток]] стигли у Београд, свратили су у кућу код Миланковића преневши му поздраве од професора Волфанга Соргела из [[Фрајбург]]а. Миланковић им је предао тек одштампан ''Канон'' да би га се однело Соргелу и на тај начин сачувало. Миланковић није учествовао у раду Универзитета током окупације, а након рата ће бити поновно постављен за професора.<ref>{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/udzbenici.php |title=Уџбеници за универзитет, менторски рад |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. Виртуелна изложба „Милутин Миланковић, великан светске науке са Београдског универзитета”. Универзитетска библиотека Светозар Марковић</ref> ''Канон'' је објавила [[Српска академија наука и уметности]] на 626 страна и на [[Немачки језик|немачком језику]] као ''-{Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem}-''. Наслови шест поглавља књиге гласе:{{flowlist| # ''Кретање планета око Сунца и њихов међусобан поремећај'' # ''Обртање Земље'' # ''Секуларно померање обртних полова Земље'' # ''Осунчавање Земље и његове секуларне промене'' # ''Веза између осунчавања и температуре Земље и температуре њене атмосфере. Математичка теорија климе'' # ''Ледено доба, његов механизам, структура и хронологија''}} Професор Миланковић налазио се, по неким подацима,{{чињеница|date=10. 2021. }} међу групом интелектуалаца која је потписала [[Апел српском народу]], а који је објавио лист „Ново време" [[август]]а [[1941]]. године. Међутим, у његовој званичној биографији, стоји званичан податак Универзитета у Београду да је професор Миланковић био један од ретких професора тог универзитета који је одбио да потпише тај документ.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.bg.ac.rs/sr/nauka/milutin-milankovic.php |title=„Милутин Миланковић” |date= |website= |publisher= |access-date=3. 11. 2019 |archive-date=03. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191103213035/http://www.bg.ac.rs/sr/nauka/milutin-milankovic.php |url-status= }} Универзитет у Београду</ref> Током немачке окупације од 1941. до [[1944]]. године, Миланковић се повукао из јавног живота и одлучио да напише „историју свог живота и рада”. Његова [[аутобиографија]] ће бити објављена под насловом ''Успомене, доживљаји и сазнања'' [[1952]]. и [[1957]]. године. ==== Историја науке ==== [[Датотека:Миланковић- Радио Београд.jpg|мини|десно|200п|Професор небеске механике Милутин Миланковић [[1952]]. године уживо у програму [[Радио Београд]]а говори о [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]; пет година касније лансиран је [[Спутњик 1|Спутњик-1]], чиме је започело [[Космичко доба]]. Према писању [[Ројтерс]]а од [[21. фебруар]]а [[2021]]. године [[Наса]] је основана исте године када је умро Миланковић.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/uk-factcheck-nasa-climate-change-idUSKBN2AI2KX|title=Fact check: NASA did not ‘admit man-made climate change is a hoax’|first=Reuters|last=Staff}}</ref> Наса на својој званичној веб страници данас има чланак о Миланковићевим циклусима.<ref>{{Cite web |url=https://climate.nasa.gov/news/2948/milankovitch-orbital-cycles-and-their-role-in-earths-climate/ |title=Milankovitch (Orbital) cycles and Their Role in Earth's climata |access-date=07. 06. 2022 |archive-date=30. 10. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201030105553/https://climate.nasa.gov/news/2948/milankovitch-orbital-cycles-and-their-role-in-earths-climate/ |url-status=live }}</ref>]] Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и то у три мандата у периоду од [[1948]]. до [[1958]]. године. Од 1948. до [[1951]]. налазио се на месту директора [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]].<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=43–51 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> 1948. године постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је ова установа обнављала своју делатност након рата. Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског палеонтолошког института. Новембра [[1954]]. године, након педесет година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома ''Доктора техничких наука'' од Високе техничке школе у Бечу.<ref name="teh"/><ref name="rtv7">{{cite web|author= |url=http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/milutin-milankovic-po-drugi-put-medju-srbima_39131.html |title=„Милутин Миланковић по други пут међу Србима” |date= |website= |publisher= |access-date=5. 2. 2016}} (16. новембар 2007). РТВ РС</ref> За дописног члана немачке Академије природњака „Леополдина” из [[Хале]]а у [[Источна Немачка|Источној Немачкој]] бива изабран [[1955]]. године. Отприлике у исто време, Миланковић почиње да пише и објављује бројне научно-популарне књиге из историје науке, укључујући: [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-003#page/0/mode/1up ''Исак Њутн и Њутнова Принципија''] (1946), [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-006#page/1/mode/1up ''Оснивачи природних наука Питагора&nbsp;—&nbsp;Демокрит&nbsp;—&nbsp;Аристотел&nbsp;—&nbsp;Архимед''] (1947), [http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=Null&book=istorija_astronomije_1727 ''Историја астрономске науке од њених почетака до 1727.''] (1948), [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-008#page/0/mode/1up ''Кроз царство науке&nbsp;—&nbsp;слике из живота великих научника''] (1950), ''22 века хемије'' (1953) и [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-040629-001#page/0/mode/1up ''Техника у току давних векова''] (1955). У периоду од [[1927]]. до своје смрти, Миланковић је живео у Професорској колонији у Београду.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:586458-Milankoviceva-zaostavstina-stize-u-Beograd |title=„Миланковићева заоставштина стиже у Београд” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}} (17. јануар 2016). Вечерње новости</ref> Након више деценија рада, 1955. године са позиције професора небеске механике Филозофског факултета одлази у пензију. Његове научне теорије нису сасвим биле прихваћене током његовог живота, него тек касније. Очекивао је да свеопште признање свог научног дела добије на научном конгресу у Риму 1953. године, али је доживео разочарање.<ref>{{cite news |last1=Станковић |first1=Драган |title=Јесен живота Милутина Миланковића |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/498660/Jesen-zivota-Milutina-Milankovica |access-date=5. 2. 2022 |work=Политика |date=3. 2. 2022}}</ref> ==== Последње године ==== Последњи текст који је написао није била научна расправа, већ оглед о песми „[[Марко Краљевић|Смрт Марка Краљевића]]”.<ref>Вукашин, Стефан (6. 2. 2009). [http://www.politika.rs/scc/clanak/74163/Portret-naucnika-u-mladosti „Портрет научника у младости”]. Приступљено 11. 2. 2016.</ref> Миланковић је доживео [[мождани удар]] и преминуо је [[12. децембар|12. децембра]] [[1958]]. године у 79. години живота, у [[Београд]]у где је и сахрањен.<ref>{{Cite web|url=https://fakulteti.edukacija.rs/zanimljivosti/na-danasnji-dan-preminuo-je-milutin-milankovic|title=Na današnji dan preminuo je Milutin Milanković|url-status=live}}</ref> Оставио је опоруку да његови посмртни остаци буду пребачени у [[Даљ]], што је учињено [[1966]]. године када су пренети и сахрањени на тамошњем православном гробљу.<ref>{{Cite web|url=https://svemir.blog/2011/07/16/milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/|title=Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik|date = 16. 7. 2011 |url-status=live}}</ref> == Након смрти == [[Датотека:STS-134 EVA4 view to the Russian Orbital Segment.jpg|мини|Сунце снимљено камером високе резолуције (-{HQ}-) [[Никон]] -{D2Xs}- дигитал СЛР, из ниске Земљине орбите са греде [[Међународна свемирска станица|-{ISS}-]]; истом камером сликан је и [[Београд]], чија фотографија је објављена [[5. март]]а [[2013]]. на званичној страници [[Наса|Насе]], у рубрици „Слика дана”<ref>{{cite web|author= |url=http://earthobservatory.nasa.gov/IOTD/view.php?id=80652 |title="Images Of The Day" |date= 18 March 2013|website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. NASA</ref>]] Након смрти, већи део научне заједнице оспорио је Миланковићеву „астрономску теорију” и није више признавао резултате његовог истраживања. Међутим, десете године од његове смрти и педесет година од првог објављивања, Миланковићева теорија је поново узета у разматрање. Његову књигу је [[1969]]. године превео са немачког на [[енглески језик]] „Израелски програм за научне преводе” под називом -{''Canon of Insolation of the Ice-Age Problem''}- и објавили су је [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] министарство трговине и Национална научна фондација из [[Вашингтон]]а.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Milanković |first1= Milutin | title = Canon of insolation and the ice-age problem [Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem] | place = Belgrade | url = https://books.google.com/books?id=huXvAAAAMAAJ |year=1969 | publisher = Israel Program for Scientific Translations; [U.S. Dept. of Commerce, Clearinghouse for Federal Scientific and Technical Information, Springfield, Va.]}}</ref> Претходно је [[Чезаре Емилијани]] [[1955]]. године на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]] направио значајан напредак тако што је после извршених испитивања дубокоморских језгара открио да флуктуације у саставу [[Фораминифере|фораминифера]] представљају доказ о најмање седам интерглацијалних периода.<ref>{{cite book |last1=Имбри |first1=Џон |title=Ледена доба: решење тајне |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |last2=Палмер Имбри |first2=Кетрин |publisher=Нолит |place=Београд |year=1981 |pages=149 |format=pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |archive-date = 06. 02. 2016|url-status=dead}}</ref> У почетку до признања се долазило веома споро, али касније теорија се доказала као исправна. [[1972]]. године Ананду Вернекер са Универзитета у Мериленду извршио је прорачуне како су се геометрије Земљине орбите и интензитет осунчавања мењали током протеклих 2 милиона година, те како ће се мењати за наредних 100 хиљада година.<ref name="imbri-215">{{cite book |last1=Имбри |first1=Џон |title=Ледена доба: решење тајне |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |last2=Палмер Имбри |first2=Кетрин |publisher=Нолит |place=Београд |year=1981 |pages=215 |format=pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |archive-date = 06. 02. 2016|url-status=dead}}</ref> Сарадници на пројекту -{CLIMAP}- ({{јез-енгл|Climate: Long Range Investigation, Mapping and Production}})&nbsp;—&nbsp;Џејмс Хејс, Џон Имбри и Николас Шекелтон&nbsp;—&nbsp;коначно су прекинули расправу и доказали Миланковићеве циклусе.<ref name="imbri-215"/> Научници су 1972. завршили временску скалу климатских догађаја за прошлих 700.000 година из узорака седимената са дна [[Индијски океан|Индијског океан]], након чега су извршили анализу узорака језгра и четири године касније дошли до закључка да се у прошлих 500.000 година клима мењала зависно од нагиба Земљине обртне осе и прецесије.<ref>{{ен}} Hays, J.D; Imbrie, John; Shackleton, N.J. „Variations in the Earth's Orbit: Pacemaker of the Ice Ages” (1976). Science. 194/4270. стр. 1121—1132.</ref> Нови главни пројекат из [[1988]]. под именом -{COHMAP}- ({{јез-енгл|Cooperative Holocene Mapping Project}}) реконструисао је обрасце глобалних климатских промена у последњих 18.000 година, а поново је показано да кључну улогу имају астрономски фактори.<ref>{{ен}} {{cite journal |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=27. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151227174510/http://www.indiana.edu/~origins/X-PDF/COHMAP.pdf |url-status= |author= |title= "Climatic Changes o fthe Last 18,000 Years: Observations and Model Simulations"|url= http://www.indiana.edu/~origins/X-PDF/COHMAP.pdf|journal=Science |date=26. 8. 1988 |volume=241|issue=4869 |pages=|series=New Series}}</ref> Пројекат -{SPECMAP}- ({{јез-енгл|Spectral Mapping Project}}) из [[1989]]. године показао је да до климатских промена долази због промена у Сунчевом зрачењу сваког од ова три астрономска циклуса. [[1999]]. показало се да разлике у [[изотоп]]ском саставу [[кисеоник]]а у [[седимент]]има са дна [[океан]]а следе Миланковићеву теорију.<ref>{{ен}} JA, Rial. „Pacemaking the ice ages by frequency modulation of Earth's orbital eccentricity” (23. 7. 1999). Science. 285. стр. 564.</ref><ref>{{ен}} A. Kerr, Richard. „Why the Ice Ages Don't Keep Time”. стр. 503—504.</ref> Постоје и друге, новије студије које указују на валидност Миланковићеве теорије.<ref>{{ен}} ''Science'' (11. 6. 2004). стр. 1609.</ref> Иако су орбиталне силе климатских промена добро прихваћене, детаљи о томе како орбитална кретања доводе до промена осунчавања па тако и саме климе и дан-данас се расправљају. == Наслеђе == [[Датотека:Grafit Milutin Milanković.JPG|мини|Мурал Милутина Миланковића у Осијеку]] У част за његова достигнућа у астрономији, [[1965]]. године&nbsp;—&nbsp;након успешних [[совјетски Савез|совјетских]] мисија које су обавиле снимање даље стане [[Месец]]а&nbsp;—&nbsp;научници Совјетске академије су један кратер на страни Месеца коју не видимо назвали „[[:en:Milankovic (lunar crater)|Миланковић]]” (координате: +170°, +77°). Ова одлука је потврђена на 14. Генералној скупштини [[Међународна астрономска унија|Међународне астрономске уније]] [[1970]]. године, одржане у [[Брајтон]]у ([[Уједињено Краљевство]]). По њему је назван и [[:en:Milankovic (Martian crater)|кратер на Марсу]] (координате: +147°, +55°). Ова одлука је донета на 15. Генералној скупштини М. А. У. [[1973]]. године у [[Сиднеј]]у ([[Аустралија]]).<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=128–129 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Један [[астероид]] носи назив ''[[1605 Миланковић]]'', а у почетку је носио службену ознаку -{''1936 GA''}-; открио га је астроном [[Петар Ђурковић]] с Београдске опсерваторије [[1936]]. године.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=125 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> На предлог ове опсерваторије, Међународна астрономска унија га је преименовала [[1979]]. године, на 100. годишњицу рођења Милутина Миланковића.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=126 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> На хиљаде ових небеских тела се налази у [[asteroidni pojas|појасу]] између [[Јупитер]]а и [[Марс]]а. Такође, на 100. годишњицу рођења Миланковића амерички научници Џон Имбри и Кетрина Палмер Имбри објавили су књигу под називом ''Ледено доба: решење тајне'' ({{јез-енгл|Ice Ages: Solving the Mystery}}), у којој су дали пуно признање Миланковићевој теорији.<ref>{{en}} {{cite book|title=Ice Ages: Solving the Mystery |date=1. 1. 1979 | publisher = Harvard University Press |isbn=978-0674440753 | url = http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?isbn=9780674440753 | last1=Imbrie | first1 = John | last2=Palmer Imbrie | first2 = Katherine}}</ref> Књига је преведена и објављена на српски [[1981]]. године.<ref>{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> По њему је назван кратер на даљој страни [[Месец]]a величине 34&nbsp;km, затим кратер на Марсу пречника 118&nbsp;km.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/srbi-su-vec-osvojili-mesec-i-mars-a-sada-je-na-redu-merkur/spck7b8|title=Srbi su već "osvojili" Mesec i Mars, a sada je na redu Merkur - Blic|date=2014-12-17|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-04-14}}</ref> Године 1983. одржан је међународни научни скуп у америчкој држави [[Њујорк]], на Геолошкој опсерваторији Ламонт Доерти на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]], а носио је назив ''Миланковић и клима'' чиме је одата велика почаст научном доприносу српског великана. У [[Перуђа|Перуђи]] ([[Италија]]), [[1988]]. године организован је научни скуп под називом ''Циклостратиграфија''. На њему је званично промовисана нова истраживачка метода која у основи има Миланковићеве циклусе осунчавања и која у ритмичким сменама слојева стена детектује хладније и топлије циклусе кроз које је прошла наша планета. [[1993]]. године установљена је Медаља ''Милутин Миланковић'' коју сваке године додељује Европско геофизичко друштво (од [[2003]]. носи назив ''Европска геофизичка унија''), у области дуготрајних промена климе и моделовања.<ref>{{en}} {{cite web |url=http://www.egu.eu/egs/award6l.htm |title=EGS&nbsp;—&nbsp;Milutin Milankovic Medal |publisher=Egu.eu |date=8. 3. 2010 |accessdate=15. 8. 2012 |archive-date=26. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226015545/http://www.egu.eu/egs/award6l.htm |url-status=live }}</ref><ref>{{en}} {{cite web | url = http://www.egu.eu/awards-medals/milutin-milankovic/ | title = EGU&nbsp;—&nbsp;Awards & Medals&nbsp;—&nbsp;Milutin Milankovic Medal | publisher = Egu.eu | date = | accessdate = 29. 11. 2015 | archive-date = 07. 12. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151207010059/http://www.egu.eu/awards-medals/milutin-milankovic/ | url-status = live }}</ref> {{nowrap|Спомен-биста}} Милутина Миланковића постављена је [[1995]]. године испред [[Универзитет у Новом Саду|Универзитета у Новом Саду]]. Скулптура је дело {{nowrap|вајара-аматера}}, лекара др Јокановића. [[Наса]] је у свом издању ''На раменима гиганта'' сврстала Миланковића међу 15 највећих умова свих времена у области [[науке о Земљи]].<ref>{{ен}} {{cite web |author= |url=http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Giants/Milankovitch/ |title=„NASA Earth Observatory article in the on the shoulders of giants series” |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=26. 10. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081026040823/http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Giants/Milankovitch/ |url-status= }}. Приступљено 23. 1. 2016.</ref> [[Датотека:Свјетлопис споменика Милутина Миланковића у Биограду, Србија.jpg|мини|[[Споменик Милутину Миланковићу у Београду]]]] Завод за уџбенике и наставна средства из [[Београд]]а, у сарадњи са Музејом науке и технике [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], објавио је [[1977]]. године ''Изабрана дела Милутина Миланковића''. {{nowrap|Спомен-биста}} Милутина Миланковића свечано је откривена [[2001]]. године испред [[Геомагнетни институт|Геомагнетног института]] у [[Гроцка|Гроцкој]]. Скулптура је дело Дринке Радовановић. Његов лик се од [[2011]]. налази на новчаници од 2000 [[Српски динар|српских динара]], као и на поштанској маркици из [[2004]]. године бивше државне заједнице [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]. Некадашњи Трећи булевар на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]] понео је назив Булевар Милутина Миланковића.<ref>{{Cite web|url=https://nbgdvesti.rs/kako-je-greska-administracije-ukinula-jedan-novobeogradski-bulevar-gospodine-vi-zivite-u-ulici-milutina-milankovica/|title=Kako je greška administracije ukinula jedan novobeogradski bulevar – Gospodine, vi živite u Ulici Milutina Milankovića|date=2024-03-19|language=sr-RS|access-date=2025-04-14}}</ref> У дворишту родне куће Миланковића у Даљу свечано је откривена {{nowrap|спомен-биста}} Милутина Миланковића [[20. јун]]а [[2016]]. године. Бисту су открили председник Владе Србије [[Александар Вучић]] и председница Хрватске [[Колинда Грабар Китаровић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav_id=1145620|title=Susret na mostu, Milanković, hleb i so, pa potpisi FOTO|last=B92|website=B92.net|language=sr|access-date=2025-04-14}}</ref> У парку Милутина Миланковић у [[Градска општина Врачар|Врачару]], у Београду, [[26. јун]]а [[2017]]. године свечано је откривен [[Споменик Милутину Миланковићу у Београду|споменик Милутина Миланковића]]. Споменик су открили министар културе и информисања [[Владан Вукосављевић (политичар)|Владан Вукосављевић]], градски менаџер [[Горан Весић]] и председник Удружења Милутин Миланковић [[Славко Максимовић]]. Споменик је дело академског вајара [[Зоран Ивановић|Зорана Ивановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.beograd.rs/lat/otkriveno-spomen-obelezje-velikom-srpskom-naucniku-milutinu-milankovicu/|title=Otkriveno spomen-obeležje velikom srpskom naučniku Milutinu Milankoviću|url-status=live}}{{Мртва веза}}</ref> У Српској културној башти у [[:en:Rockefeller Park|Рокфелеровом парку]] у [[Кливленд]]у ([[Охајо]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), [[20. август]]а [[2017]]. године свечано је откривена {{nowrap|спомен-биста}} Милутина Миланковића. Скулптура је дело академског вајара [[Иван Фелкер|Ивана Фелкера]]. НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.<ref>{{cite web|url=https://svemir.wordpress.com/2011/07/16/milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/|title=Milutin Milanković&nbsp;—&nbsp;najčuveniji srpski naučnik|date=16. 7. 2011|website=svemir.wordpress.com|publisher=Astronomsko društvo Bor|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Према неким изворима је најцитиранији српски научник свих времена.<ref>{{cite web|url=http://www.astronomija.co.rs/nauka/2753-najvei-srpski-naunik.html|title=Ko je najveći srpski naučnik&nbsp;—&nbsp;Tesla ili...|date=28. 5. 2010|website=astronomija.com|publisher=Astronomski magazin (časopis za astronomiju i srodne nauke)|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160310060230/http://www.astronomija.co.rs/nauka/2753-najvei-srpski-naunik.html|archivedate=10. 3. 2016|url-status=dead|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Постоји иницијатива да се у Београду оснује музеј посвећен његовом раду.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/404032/Potraga-za-arhivama-Milutina-Milankovica|title=Потрага за архивама Милутина Миланковића|first=Александар|last=Апостоловски|website=Politika Online}}</ref> По њему је названа [[Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић”]]. == Одликовања == * [[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]], III степен, 25. јун 1923. * Орден славе, Тунис, III степен, 25. јун 1925. * [[Орден белог орла (монархија)|Оден белог орла]], V степен, 1929. * Орден фениска, Грчка, 1935. * [[Орден Југословенске круне|Орден југословенске круне]], III степен, 20. децембар 1938. == Патенти == У табели испод приказано је осам патената који могу да се припишу великом српском научнику Милутину Миланковићу. :<small>'''Легенда:'''</small>&emsp;&ensp;{{colorbox|#cfc|&emsp;}}&nbsp;<small>Проналазак Милутина Миланковића</small>&emsp;{{colorbox|#fbb|&emsp;}}&nbsp;<small>Проналазак Милутина Миланковића и Теодора Кројца</small>&emsp;{{colorbox|#cff|&emsp;}}&nbsp;<small>Аналог патента -{HU 43572 B}-</small>&emsp;{{colorbox|#ffc|&emsp;}}&nbsp;<small>Аналог патента -{AT 42720 B}-</small> {|class="wikitable sortable" style="font-size:90%;" |- ! colspan="7" style="font-size:105%;" | {{nowrap|Патенти Милутина Миланковића<ref name="zis.gov">{{ср}}{{ен}} {{cite web |author= |url=http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Lista%20patenata%20Milutina%20Milankovica.pdf |title=„Патенти Милутина Миланковића / Patents of Milutin Milanković” |date= |website=zis.gov.rs |publisher= |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=26. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160126192647/http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Lista%20patenata%20Milutina%20Milankovica.pdf |url-status= }}</ref>}} |- ! rowspan="2" style="width:1%" | № !! colspan="3" style="width:84%" | {{nowrap|Назив [[патент]]а}} !! colspan="2" style="width:10%" | {{abbr|{{nowrap|Време и место}}|Време и место подношења апликације}} !! rowspan="2" style="width:5%" | {{nowrap|Број патента}} |- ! style="font-size:90%; width:27%" class="unsortable" | {{nowrap|Оригинални назив}} !! style="font-size:90%; width:27%" | {{nowrap|Назив преведен на}} {{nowrap|[[српски језик]]}} !! style="font-size:90%; width:27%" | {{nowrap|Назив преведен на}} {{nowrap|[[енглески језик]]}} !! style="font-size:90%; width:9%" class="unsortable" | Датум !! style="font-size:90%; width:10%" | Територија |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 1 | {{јез-нем|Eisenbetondecke}} | ''Таваница од армираног бетона'' | -{''Reinforced concrete ceiling''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|17. 6. 1905.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} [[Аустрија]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 25292 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"|-{esp@cenet}-&nbsp;—&nbsp;База података Европске патентне организације ({{јез-енгл|Database of the European Patent Office}})}}}-}} |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 2 | {{јез-нем|Eisenbetondecke mit Sclifrohrbündeleinlage}} | ''Таваница од армираног бетона са топлотном изолацијом од бала трске, сламе или сличног материјала'' | -{''The ceiling of reinforced concrete, insulated by bales cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|23. 12. 1907.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} Аустрија}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 36916 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 3 | {{јез-мађ|Gép kötegeknek sásból, nádból, szalmából és hasonló anyagokból való elöállitására}} | ''Машина за производњу балиране трске, сламе или сличног материјала за топлотну изолацију'' | -{''The machine for the production of baled cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|4. 4. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Мађарска|1867}} [[Мађарска]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{HU 43572 B{{refn| group = н.|name="E-Register"|Е-регистар Мађарског завода за интелектуалну својину ({{јез-енгл|E-Register of Hungarian Intellectual Property Office}})}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 4 | {{јез-нем|Verfahren zur Herstellung hohler Eisenbetondecken mit ebener Untersicht mittels Schablonen}} | ''Поступак за производњу шупљих армиранобетонских плоча'' | -{''Production of hollow reinforced-concrete slabs''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|16. 6. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} Аустрија}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 42720 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#cff;text-align:center;" | 5 | {{јез-фр|Machine pour la confection de paquets de roseaux, pailles, cannes et substances seblables}} | ''Машина за производњу балиране трске, сламе или сличног материјала за топлотну изолацију'' | -{''The machine for the production of baled cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|15. 8. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Француска}} [[Француска]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{FR 390283 A{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#ffc;text-align:center;" | 6 | {{јез-енг|Production of hollow reinforced-concrete slabs}} | ''Поступак за производњу шупљих армиранобетонских плоча'' | -{''Production of hollow reinforced-concrete slabs''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|15. 6. 1909.}} | {{nowrap|{{зас|САД|1908}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{US 940041 A{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 7 | {{јез-нем|Falszerkezet}} | ''Бетонски зид'' | -{''Concrete wall''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|28. 5. 1918.}} | {{nowrap|{{зас|Мађарска|1867}}<!--Иде застава од 1867. до 1918. јер је распад почео у новембру 1918 тако да се не користи застава из периода 1918—1920 или 1920—1946.--> Мађарска}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{HU 73734 B{{refn| group = н.|name="E-Register"|}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 8 | {{nowrap|[[Српски језик|срп.]]-[[Хрватски језик|хрв.]]-[[Словеначки језик|сло.]]}} -{''Protivaeroplansko topovsko zrno''}- | ''Противаеропланско топовско зрно'' | -{''Anti-aircraft cannon ball''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|11. 5. 1933.}} | {{nowrap|{{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Југославија]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{YU 10929 B{{refn| group = н.|name="FPPDIPORS"|База Завода за интелектуалну својину Републике Србије ({{јез-енгл|Found in paper patent database of the Intellectual Property Office of the Republic of Serbia}})}}}-}} |} <small>Напомене:</small><br /><div style="margin-left:1em; font-size:100%">{{референце| group = н.}}</div> == Одабрана дела == * ''Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire'', XVI, 338 S. – Paris: Gauthier-Villars, 1920.<ref>{{Cite report|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/29961231|title=Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1920|publisher=Gauthier-Villars et Cie|location=Paris}}</ref> * ''[[Кроз васиону и векове]].'' [[Нови Сад]]: [[Матица српска]], 1928.<ref>{{Cite web|url=https://milutinmilankovic.rs/kroz-vasionu-i-vekove/|title=Kроз Васиону и векове - Удружењe Милутин Миланковић|last=Krsmanović|first=Miloš|website=milutinmilankovic.rs|language=sr-RS|access-date=2025-03-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=Null&book=kroz_vasionu_i_vekove|title=Milutin Milanković - Digitalni legat - Kroz vasionu i vekove|website=legati.matf.bg.ac.rs|access-date=2025-03-27}}</ref> * ''Reforma julijanskog kalendara.'' Srpska Kr. Akad. Pos. Izda’na 47: 52 S., Beograd: Sv. Sava, 1923.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/10747399|title=Реформа Јулијанског календара|last1=Миланковић|first1=Милутин|date=1923|publisher=Српска краљевска академија наука и уметности|series=Посебна издања|volume=47|location=Београд}}</ref> * ''Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen.'' In: Köppen, W.; Geiger R. (ed): Handbuch der Klimatologie, Bd. 1: Allgemeine Klimalehre, Berlin: Borntraeger, 1930.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/62712418|title=Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1930|publisher=Borntraeger|series=Handbuch der Klimatologie|volume=1|location=Berlin}}</ref> * ''Mathematische Klimalehre.'' In: Gutenberg, B. (ed) Handbuch der Geophysik, Berlin: Borntraeger, 1933.<ref>{{Cite web|url=https://adsabs.harvard.edu/full/1997BABel.156..205D|title=1997BABel.156..205D Page 205|website=adsabs.harvard.edu|access-date=2025-03-27}}</ref> * ''Durch ferne Welten und Zeiten, Briefe eines Weltallbummlers.'' 389 S. – Leipzig: Koehler & Amelang, 1936.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/189568007|title=Durch ferne Welten und Zeiten: Briefe eines Weltallbummlers|last1=Milanković|first1=Milutin|date=1936|publisher=Koehler & Amelang|location=Leipzig}}</ref> * ''Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem.'' Académie royale serbe. Éditions speciales; 132 [vielm. 133]: XX, 633, Belgrad, 1941.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/189146124|title=Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1941|publisher=Königlich Serbische Akademie|series=Éditions speciales|volume=133|location=Belgrad}}</ref> * ''Canon of insolation and the ice-age problem.'' English translation by the Israel Program for Scientific Translations, published for the U.S. Department of Commerce and National Science Foundation, Washington, D.C.: 633 S., 1969. * ''Canon of Insolation and the Ice-Age Problem.'' Pantic, N. (ed), Beograd: Zavod Nastavna Sredstva, 634 S., 1998.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/141580551|title=Canon of insolation and the ice-age problem|last1=Milanković|first1=Milutin|date=1998|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|isbn=978-86-17-06619-0|edition=[1st ed.]|location=Beograd}}</ref> == Галерија == <div style="text-align:center; text-align:center;"><gallery mode="nolines" widths="275px" heights="175px"> Датотека:Кућа Милутина Миланковића 2012-09-02 14-53-21.jpg|[[Кућа Милутина Миланковића]]<br />([[Београд]])<ref>{{cite web |author= |url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/kuca_milutina_milankovica.html |title=„Кућа Милутина Миланковића у Каталогу непокретних културних добара на подручју града Београда” |date= |website=beogradskonasledje.rs |publisher= |access-date=5. 2. 2016 |archive-date=22. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180122084105/http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/kuca_milutina_milankovica.html |url-status=live }}</ref> Датотека:Кроз васиону и векове.jpg|''[[Кроз васиону и векове]]'', насловница {{nowrap|научно-популарне}} књиге Миланковића ([[1928]]), која је имала бројна издања Датотека:Milutin Milanković u SANU.JPG|Биста Милутина Миланковића<br />(Математички институт [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]) Датотека:Bista Milutina Milankovića, Studentski grad.JPG|Биста Милутина Миланковића<br />([[Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|ПМФ]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]) Датотека:Sreten_Stojanović_-_Milutin_Milanković_(1944).jpg|Биста Милутина Миланковића, рад [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]] ([[Спомен-збирка Павла Бељанског]], 1944) </gallery></div> == Види још == * ''[[1605 Миланковић]]'' * [[Миланковићеви циклуси]] * [[Кућа Милутина Миланковића]] * [[Парк Милутин Миланковић]] * [[Ревидирани јулијански календар]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=16}} * {{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=14}} * Миланковић, Милутин (1952). ''Кроз васиону и векове''. Београд. * {{Cite book| title = Миланковић у делима и слици|year=2005| publisher = Издање аутора|isbn=978-86-908609-0-6| url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici|author = Милићевић, Владо}} * Миланковић, Милутин (1979). ''Успомене, доживљаји и сазнања&nbsp;—&nbsp;детињство и младост''. Београд. * Миланковић, Милутин (1952). ''Успомене, доживљаји и сазнања из година 1909. до 1944''. Београд. * Миланковић, Милутин (1957). ''Успомене, доживљаји и сазнања после 1944''. Београд. * Гладић, Војислав (2007). ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело''. Београд. * Николић, Предраг (1997). ''Основи геологије''. Београд. * Милићевић, Владо (2008). ''Миланковић&nbsp;—&nbsp;даљски аргонаут''. Београд. * Стојковић, Андрија (2008). ''Филозофски погледи Милутина Миланковића''. Београд. * Трифони, Александар (2010). ''Како сам доживео Милутина Миланковића''. Београд. * Милићевић, Владо (2011). ''Марсов кратер Миланковић''. Београд. * {{Cite book|last=Scheidegger |first1= Adrian E. | title = Principles of Geodynamics | url = https://books.google.com/books?id=5PnuCAAAQBAJ&pg=PA129 |year=2013 | publisher = Springer |isbn=978-3-662-01532-2 |language={{ен|pages=129}}}} * {{Cite book|last=Newcomb |first1= Simon |year=1906 | title = A Compendium of Spherical Astronomy | url = https://books.google.com/books?id=CAxDAAAAIAAJ | publisher = Macmillan Publishers [MacMillan] |pages=226–227|language={{ен}}}} * {{Cite book|last1=Blackburn | first1 = B. | last2=Holford-Strevens | first2 = L. | title = The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning | origyear=1999 |year=2003 | publisher = Oxford University Press |language={{ен|pages=688, 692}}}} * {{Cite book|last=Macdougall |first1= Douglas | title = Frozen Earth: The Once And Future Story of Ice Ages |date=2004 |publisher=University of California Press |isbn=9780520248243 | url = https://books.google.com/books?id=W2eDDMIeqpoC&dq=Frozen+Earth:+The+Once+And+Future+Story+of+Ice+Ages+Results+for+temperatures+on+Mars+than+to+this&pg=PA123 |language={{ен|pages=23}}}} * {{Cite book|last=Schwarzacher |first1= Walther | title = Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory | date = 24 August 1993 | publisher = Elsevier | isbn = 9780080869667 | url = https://books.google.com/books?id=wA9qo7lFFIoC&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&pg=PA43 |language={{ен|pages=43}}}} * {{Cite book|last=Milanković |first1= Milutin | title = Canon of insolation and the ice-age problem [Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem] | place = Belgrade | origyear=1941 | url = https://books.google.com/books?id=huXvAAAAMAAJ |year=1969 | publisher = Israel Program for Scientific Translations; [U.S. Dept. of Commerce, Clearinghouse for Federal Scientific and Technical Information, Springfield, Va.]|language={{ен}}}} {{Литература крај}} == Додатна литература == {{Литература}} * {{cite web |author= |url=http://www.sanu.ac.yu/English/Archives/Arhiv32.htm |title=Аутограф (факсимил) прве странице Миланковићеве ''Астрономске теорије климатских промена'' (о. „Увод”) |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=23. 09. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060923050958/http://www.sanu.ac.yu/English/Archives/Arhiv32.htm |url-status= }} * {{en}} {{cite web |author= |url=http://ou.nl/open/dja/Klimaat/System/solar_radiation_and_milank.htm |title=„Соларна радијација и Миланковић”, одломак из књиге ''Соларна варијабилност и геомагнетизам'' |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 03. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050321091129/http://ou.nl/open/dja/Klimaat/System/solar_radiation_and_milank.htm |url-status= }} * {{en}} {{cite web |author= |url=http://www.agu.org/sci_soc/eischao.html |title=„’Конкретно’ сведочење померању ширине тропа”, одломак из књиге ''Земља у свемиру'' |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=15. 04. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060415080234/http://www.agu.org/sci_soc/eischao.html |url-status= }} * {{en}} [https://www-istp.gsfc.nasa.gov/stargaze/Sprecess.htm „Прецесија: Миланковићева теорија”, одломак из књиге ''Од звездозналаца до звезданих бродова''] * {{en}} [https://earthobservatory.nasa.gov/Features/Milankovitch/ „''На раменима дивова'': Милутин Миланковић”, биографски чланак Насине Земаљске опсерваторије] {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.sanu.ac.rs/clan/milankovic-milutin/ Биографија на веб-сајту САНУ] * [http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica Збирка књига Милутина Миланковића на веб-сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије] * [http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/index.php Виртуелна изложба „Милутин Миланковић, великан светске науке са Београдског универзитета”, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”] * [http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/paper.wafl?paper=pozdrav_urednika Дигитални легат „Милутин Миланковић” Математички факултет Универзитета у Београду] * [http://www.milutin-milankovic.com/ Културни и научни центар „Милутин Миланковић” у Даљу] * {{cite web |author= |url=http://milutinmilankovic.rs/index.html |title=Званични веб-сајт Удружења „Милутин Миланковић” из Београда |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=19. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160119134000/http://milutinmilankovic.rs/index.html |url-status= }} === Документарци === * [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/milutin-milankovic-po-drugi-put-medju-srbima_39131.html „Милутин Миланковић по други пут међу Србима”]&nbsp;—&nbsp;сајт РТВ РС * [https://www.youtube.com/watch?v=vCzDAm1nYlI ''Путник кроз васиону и векове'']&nbsp;—&nbsp;[[документарни филм|документарац]] посвећен животу и делу Миланковића, снимљен [[2007]]. у продукцији удружења „Милутин Миланковић”, „Застава филма” и „Имиџ дизајн студија”, у режији Душана Вулековића * [https://www.youtube.com/watch?v=kA2zxEAwxds ''Историја науке: Милутин Миланковић'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * [https://www.youtube.com/watch?v=aYdKkkdvAZA ''У сазвежђу великана: Милутин Миланковић'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * [https://www.youtube.com/watch?v=5tuTssjqn7A ''Божански сјај Миланковићевог канона'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * {{en}} {{cite web |author= |url=http://channel.nationalgeographic.com/videos/ice-age-cycles/ |title=„Ice Age&nbsp;–&nbsp;Milankovitch Cycles” |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=03. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150403180742/http://channel.nationalgeographic.com/videos/ice-age-cycles/ |url-status=unfit }}&nbsp;—&nbsp;документарац на каналу Национална географија; три варијабле познате као Миланковићеви циклуси утичу на то како и када Земља улази у ледено доба или глобално загревање * {{en}} [http://www.youtube.com/watch?v=avavv3o9jX0 „Earth Story&nbsp;–&nbsp;The Big Freeze”]&nbsp;—&nbsp;[[BBC|Би-Би-Сијев]] документарац {{s-start}} {{s-aca}} {{succession box|title=Директор [[Астрономска опсерваторија у Београду|АОБ]]|before=[[Милан Недељковић]]|after=[[Војислав Мишковић]]|years=1925—1926}} {{succession box|title=Декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]|before=[[Владимир К. Петковић]]|after=[[Милош Тривунац]]<br />[[Недељко Кошанин]]|years=1926–1927}} {{succession box|title=Директор АОБ|before=[[Милорад Б. Протић]]|after=Војислав Мишковић|years=1948—1951}} {{s-end}} {{100 најзнаменитијих Срба}} {{Подножје|Биографија|Математика|Астрономија|Физика|Краљевина Југославија|СФРЈ|Србија}} {{Добар чланак}} {{СОРТИРАЊЕ:Миланковић, Милутин}} [[Категорија:Милутин Миланковић|*]] [[Категорија:Рођени 1879.]] [[Категорија:Умрли 1958.]] [[Категорија:Даљани]] [[Категорија:Срби у Славонији]] [[Категорија:Српски астрономи]] [[Категорија:Српски математичари]] [[Категорија:Српски климатолози]] [[Категорија:Српски грађевински инжењери]] [[Категорија:Српски проналазачи]] [[Категорија:Српски писци фантастике]] [[Категорија:Доктори техничких наука]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду]] 4acv1ja7qkz6g3eb7qu5xs90i39b94t 30099673 30099586 2025-06-28T11:50:11Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-89542|~2025-89542]] ([[User talk:~2025-89542|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Radun Balšić|Radun Balšić]] 30096537 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Научник | име = Милутин Миланковић | слика = Milutin Milanković 2.jpg | опис_слике = {{nowrap|Професор Миланковић, {{цирка|[[1924]]. године}}}} | датум_рођења = {{Датум рођења|1879|5|28}} | место_рођења = [[Даљ]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1958|12|12|1879|5|28}} | место_смрти = [[Београд]], [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија#Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)|ФНР Југославија]] | националност = [[Срби]]н | поље = {{nowrap|[[математика]], [[физика]],}} {{nowrap|[[астрономија]], [[геофизика]],}} {{nowrap|[[климатологија]], [[инжењер]]ство}} {{nowrap|и [[техника]]}} | институција = [[Универзитет у Београду]]<br />{{nowrap|[[Српска академија наука и уметности]]}} | супружник = Христина Тинка Топузовић | школа = [[Реална гимназија у Осијеку]]<br />[[Универзитет у Бечу]] | студенти = | познат_по = [[Осунчаност|''Канон осунчавања'']]<br />[[Миланковићеви циклуси]]<br />[[Ледено доба|Теорија ледених доба]]<br />[[Ревидирани јулијански календар]] | награде = [[Датотека:Order of Saint Sava - Ribbon bar.svg|30п]] [[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]]<br />[[Датотека:Ordre de la Couronne de Yougoslavie (Royaume).png|30п]] [[Орден Круне|Орден Југословенске круне]] | напомене = | потпис = Signature of Milutin Milanković.png |пуно_име=Милутин Миланковић}} '''Милутин Миланковић''' ([[Даљ]], [[28. мај]] [[1879]]&nbsp;— [[Београд]], [[12. децембар]] [[1958]]) био је [[Србија|српски]] [[Математика|математичар]], [[Астрономија|астроном]], [[Климатологија|климатолог]], [[Геофизика|геофизичар]], [[Инжењер|грађевински инжењер]], физичар, популаризатор науке, универзитетски професор и академик.<ref>{{Cite web|url=https://milutinmilankovic.rs/biografija/|title=Биографија Милутин Миланковић|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite book|title=Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија (Југославија К-Пн, 2), Просвета, Београд 1986., стр. 666}}</ref> Ванредни професор [[Примињена математика|примењене математике]] био је од [[1909]]. до [[1920]]. године<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/nauka/istorija/a23999/ko-je-bio-milutin-milankovic-jedan-od-najuticajnijih-srpskih-naucnika.html|title=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|url-status=live}}</ref> (осим 1914—1918), док је као редовни професор [[Небеска механика|небеске механике]] радио од 1920. до [[1955]]. (осим 1941—1945) на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]].<ref>{{Cite web|url=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|title=Jedan od najuticajnijih srpskih naučnika: Ko je bio Milutin Milanković i koji su njegovi najveći doprinosi nauci?|url-status=live}}</ref> Био је декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]] школске [[1926]]/[[1927|27]], пионир у [[Ракета|ракетном]] инжењерству, потпредседник [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] у три мандата почев од [[1948]], дописни члан [[Хрватска академија знаности и умјетности|ЈАЗУ]] у [[Загреб]]у<ref>{{Cite book|title=Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија (Југославија К-Пн, 2), Просвета, Београд 1986, стр. 666}}</ref> од 1925, директор [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]] од 1948. до [[1951]], члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику [[Међународна астрономска унија|Међународне астрономске уније]] од 1948. до [[1953]].<ref name="Именован-20240420173011">{{Cite web|url=https://6yka.com/kolumne/ko-je-bio-milutin-milankovic-jedan-od-najvecih-umova-svih-vremena|title=Ko je bio Milutin Milanković, jedan od najvećih umova svih vremena|url-status=live}}</ref> Био је члан немачке академије натуралиста „Leopoldine“ и неколико иностраних научних друштава. Додељено му је пет одликовања. Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Други допринос је теоријско објашњење [[Земља|Земљиних]] дуготрајних [[Клима|климатских промена]] узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на [[Сунце]]; данас познато као ''Миланковићеви циклуси''. Ово објашњава појаву [[Ледено доба|ледених доба]] током [[Геологија|геолошке]] прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.<ref name="Именован-20240420173011"/> Милутин Миланковић је основао [[планета]]рну [[Климатологија|климатологију]] израчунавањем [[Температура|температурских]] услова у горњим слојевима [[Земљина атмосфера|Земљине атмосфере]], као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система ([[Меркур]]у, [[Венера|Венери]] и [[Марс]]у), те Земљином [[Природни сателит|природном сателиту]]&nbsp;—&nbsp;[[Месец]]у. Поред тога, Миланковић се у [[Геофизика|геофизици]] сматра коаутором [[Тектоника плоча|теорије тектонских плоча]], и то са својим радом ''Померање Земљиних обртних полова''.<ref name="Именован-20240420173011"/> Он је доказао да на [[Марс]]у не може постојати цивилизован живот јер је прорачунима показао да су тамо температуре исувише ниске да би живот у таквом облику постојао.<ref>{{cite web|url=http://www.svetnauke.org/9761-milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/5|title=Milutin Milanković&nbsp;—&nbsp;najčuveniji srpski naučnik|date=20. 7. 2011|website=svetnauke.org|publisher=Svet nauke&nbsp;—&nbsp;sajt za popularizaciju i promociju nauke|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Направио је најтачнији календар до сада. Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је у периоду [[1905]]—[[1933]]. подносио у различитим државама. Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву&nbsp;—&nbsp;грађевинарству,&nbsp;па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од [[Армирани бетон|армираног бетона]] широм [[Југославија|Југославије]]. Тако је и већина патената везана за ову област.<ref name="Именован-20240420173011" /> == Биографија == === Младалачко доба === ==== Детињство ==== Милутин Миланковић је рођен у селу [[Даљ]], на десној обали [[Дунав]]а, у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Милутин и његова сестра близнакиња Милена, били су најстарији од седморо деце.<ref>{{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=14}}</ref> Њихов отац Милан био је имућан [[земљорадња|земљорадник]], [[трговина|трговац]] и локални [[политичар]], али је умро млад 1886, када је Милутину било свега седам година.<ref name="uds1979">{{cite book |author-last=Миланковић |author-first=М. |date=1979 |editor-last=Ађелић |editor-first=Т. П. |title=Успомене, доживљаји и сазнања – детињство и младост – (1879–1909) |url= |location=Београд |publisher=Српска академија наука и уметности |pages=67 |isbn= }}</ref><ref name="secanja">{{cite book |last1=Миланковић |first1=М. |date=2005 |title=Сећања |url= |location=Београд |publisher=Дерета |pages= |isbn= 86-7346-487-0}}</ref><ref name="зсх">{{cite book |last1=Шкиљан |first1=Филип |url=http://www.snv.hr/pdf/Znameniti_Srbi_u_Hrvatskoj.pdf |title=„Знаменити Срби у Хрватској” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 5. 2013 |archive-date=17. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131017080549/http://www.snv.hr/pdf/Znameniti_Srbi_u_Hrvatskoj.pdf |location=Загреб|year=2009|isbn=978-953-7442-06-4|pages=23–25}}. Српско народно вијеће.</ref> Миланковићи су била стара и угледна породица у којој је и раније било знаменитих личности. Међу њима, Милутин је у својим ''Успоменама'' ([[аутобиографија]]) посебно говорио о Урошу Миланковићу (1780—1849), локалном [[Просветитељство|просветитељу]], [[Природне науке|природном]] [[Филозофија|филозофу]] и [[Рационализам|реалисти]] који се борио против [[Сујеверје|сујеверних]] ставова сељака и конзервативних локалних [[Племство|племића]], те имао запажене расправе на [[Немачки језик|немачком]] и [[Српски језик|српском језику]] објављене у делима ''Организам света'', ''Организам васионе'', ''Просвета човека'', ''Застава слободе и правде'' и ''Огледало истине''. Умро је [[1849]]. године за време [[Револуције 1848—1849.|револуције у Аустријском царству]]. Тројица његове браће су умрла од [[Туберкулоза|туберкулозе]] још као деца. Млађи брат Богдан Миланковић (1884 –1966) био је градитељ [[виолина]] и основао је Сарајевску филхармонију.<ref>[https://rt.rs/srbija-i-balkan/123691-bogdan-milankovic-brat-milutin-milankovic/ „Милутинов брат, Богдан Миланковић: Оснивач Сарајевске филхармоније и градитељ врхунских виолина”], РТ, 31. децембар 2024. Посећено 17. јануара 2025.</ref> Након очеве смрти, мајка Јелисавета (девојачко Маучевић), бака и ујак Василије Васа Маучевић, тада су се старали о деци. Међутим, старање о Милутину је преузео&nbsp;—&nbsp;у највећој мери&nbsp;—&nbsp;његов ујак Васа, који га је током већег дела живота помагао и саветовао.<ref name="automatski generisano1">{{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=16}}</ref> {{Породично стабло | boxstyle_1 = background-color: #fcc; | boxstyle_2 = background-color: #fb9; | boxstyle_3 = background-color: #ffc; | boxstyle_4 = background-color: #bfc; | boxstyle_5 = background-color: #9fe; | 1= '''Милутин Миланковић'''<ref>{{cite web|last1=Стојановић |first1=Јелена |url=http://www.sgd.org.rs/publikacije/globus/34/01_Stojanovic.pdf |title=„Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;Живот и дело” |date= 2009|website= |publisher= |access-date=24. 1. 2016}}. Крагујевац</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://milutinmilankovic.rs/gradjanska.html |title=„Српска грађанска породица Милутина Миланковића” |date= |website= |publisher= |access-date=24. 1. 2016 |archive-date=30. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160130100655/http://milutinmilankovic.rs/gradjanska.html |url-status= }}. Удружење Милутин Миланковић Београд. Београд. стр. 4, 10</ref> (1879–1958) | 2 = Милан Миланковић (1845—1886)<ref name="uds1979" /> | 3 = Јелисавета Муачевић Миланковић (1857—1915) | 4 = Антоније Миланковић (1806—1879)<ref name="secanja" /> | 5 = | 6 = Паја Муачевић (?—?) | 7 = | 8 = Тодор Миланковић (1769—1841)<ref name="secanja" /> | 9 = | 10 = | 11 = | 12 = | 13 = | 14 = | 15 = | 16 = Миланко Миланковић (?—?) | 17 = | 18 = | 19 = | 20 = | 21 = | 22 = | 23 = | 24 = | 25 = | 26 = | 27 = | 28 = | 29 = | 30 = | 31 = }} ==== Образовање ==== [[Датотека:Rodna kuća Milutina Milankovića.jpg|мини|Родна кућа Милутина Миланковића у Даљу]] ;<span style="font-size:95%">Основна школа</span> Због осетљивог здравља, стекао је основно образовање код куће, учећи од гувернанти и приватних учитеља.<ref name="automatski generisano1" /> У десетој години (почетком октобра [[1889]]), преселио се у оближњи [[Осијек]] код другог ујака, Паје Маучевића, где је по први пут пошао у јавну школу. Пре уписа у Осијечку реалку Милутин је приватно положио сва четири разреда у [[Српска православна школа у Осијеку|Српској православној школи у Осијеку]]. Све предмете је положио са одличном оценом осим ''Рачуна'', где је оцењен као врло добар.<ref>{{Cite book|last=Максимовић|first1=Славко |authorlink1= |title=Православље, двоброј 1281.-1282, од 1. и 15. августа, 100 година Миланковићеве теорије о климатским променама, Великан српске и светске науке|year=2020|url= |publisher=СПЦ|pages=9|location=Београд|isbn=}}</ref> Похађао је часове [[клавир]]а, али је од њих одустао и почео да свира [[тамбура|тамбуру]], коју му је купио и за коју му је часове плаћао ујак Васа (Василије Маучевић).<ref>[https://srpskatelevizija.com/naucnici-klavir-i-tamburica/ „Који су славни научници свирали тамбурицу и клавир? ”], Srpska televizija USA, 4. новембар 2024. Посећено 14. новембра 2024.</ref><ref>[https://www.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/5578401/da-li-ste-znali-ovo-o-srbiji.html „Да ли сте знали (ово о Србији)?”], РТС, 13. новембар 2024. Посећено 14. новембра 2024.</ref> ;<span style="font-size:95%">Средња школа</span> [[Датотека:Милутин Миланковић у ђачким данима.jpg|мини|200x200piksel|Дванаестогодишњи Милутин Миланковић у ђачким данима ({{цирка|[[1890]]. године}})]] У Милутиново време постојале су две врсте гимназија: класична и реална [[гимназија]]. Реална гимназија је припремала ученике за студије [[Техника|технике]] и [[Пољопривреда|пољопривреде]], па је тако Милутин 1889. године започео своје средњошколско образовање у Реалној гимназији у Осијеку.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=18}}</ref> Када је кренуо у јавну школу, увидео је недостатке које је имало његово дотадашње приватно образовање. Остала деца су била боља од њега у читању, писању и рачунању. Међутим, Милутин је убрзо сустигао вршњаке и постао најбољи ученик. Сведочанство о завршеној реалној гимназији добио је [[29. мај]]а [[1896]]. године. После завршетка гимназије и положеног матурског испита, Миланковић је са групом матураната отпутовао на ђачки излет у Србију. Тада је поред [[Београд]]а посетио и друга места широм Србије, а један део пута од [[Крагујевац|Крагујевца]] до [[Сталаћ]]а прешао је пешице.<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=21}}</ref> ;<span style="font-size:95%">Студије</span> Милутин се дуго премишљао шта да упише у [[Беч]]у. Пресудан утицај је имао његов професор [[Математика|математике]] на осјечкој реалци, Владимир Верићак.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=20}}</ref> У почетку је желео да студира [[Електротехника|електротехнику]], али тог одсека на [[Технички универзитет у Бечу|Високој техничкој школи у Бечу]] није било. Зато се на наговор професора Верићака Милутин на крају определио за студирање [[Грађевина|грађевине]].<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=22}}</ref> Октобра 1896. године, у 17. години, Милутин одлази на студије у Беч које успешно завршава [[1902]]. године, с најбољим оценама. Милутин је касније о својим студијама у ''Успоменама'' написао: „Професор [[Емануел Чубер]] нас је учио математици... Свака његова реченица била је мајсторско дело строге логике, без иједне сувишне речи, без иједне омашке.”<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=21}}</ref> Након одслуженог обавезног војног рока, Миланковић је позајмио новац од ујака Васе како би наставио школовање на [[доктор (титула)|докторским]] студијама. Он се тада усмерио на решавање једног веома сложеног и тада актуелног питања из домена примене [[Статика|статичких]] метода на конструкцији модуларних [[Армиранобетонске конструкције|армиранобетонских]] [[мост]]ова.<ref>{{en}} Foce, Federico (октобар 2007). {{cite journal |access-date= |archive-date=07. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180607163622/https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00004-007-0039-9 |url-status=unfit |title= Milankovitch's Theorie der Druckkurven: Good mechanics for masonry architecture|url= https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs00004-007-0039-9|journal=Nexus Network Journal |date=October 2007 |volume=9|issue=2 |pages=185–210|doi=10.1007/s00004-007-0039-9 |last1=Foce |first1=Federico |issn=1522-4600}}</ref> Докторски испит Миланковић је положио у 25. години, [[12. децембар|12. децембра]] [[1904]]. на Високој техничкој школи у Бечу, и то расправом под називом ''Теорија линија притиска'' ({{јез-нем|Beitrag zur Theorie der Druck-kurven}}).<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=24}}</ref> Докторат је положио пред комисијом у којој су била четири члана: Јохан Брик (председник комисије), Лудвиг фон Тетмајер (ректор), Јозеф Фингер (професор рационалне механике) и Емануел Чубер.<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=30}}</ref> Миланковић је први [[Срби|српски]] доктор техничких наука.<ref name="teh">{{cite web|url=http://www.ingkomora.org.rs/glasnik/15/?id=cl15_01&p=1|title=„Гласник инжињерске коморе Србије”|author=|date=|website=|publisher=|access-date=5. 2. 2016}} (април 2009). бр. 15</ref> === Средње доба === ==== Грађевински инжењер ==== [[Датотека:Milutin Milanković.jpg|мини|150п|Милутин Миланковић као студент у Бечу]] Почетком [[1905]]. године, на основу препоруке, Миланковић је примљен у познату [[беч]]ку [[Грађевина|грађевинску]] фирму [[барон]]а Адолфа Питела, где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу.<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=25}}</ref> Миланковићево радно место се састојало у обављању најсложенијих прорачуна [[Статика|статичке]] природе када је требало конструисати нове објекте од [[Армирани бетон|армираног бетона]]. У то време, армирани бетон био је релативно нов [[грађевински материјал]] који се почео нагло користити у свим областима грађевине. Миланковић је један од првих стручњака који је у грађевинарство увео [[Математика|математичко]] моделовање, напустивши дотадашњи [[Геометрија|геометријски]] (графички) метод пројектовања. Након мање од годину дана по запослењу, Миланковић се нашао пред проблемом пројектовања великог магацина и фабричке хале од армираног бетона. Сложеност тих пројеката састојала се у томе што нису постојале математичке формуле на основу којих би се могле одредити димензије арматурних греда и носећих плоча. Тада је Миланковић, уверен у своју докторску тезу односно у валидност опште теорије еластичности, стрпљиво радио на прорачунавању које ће објавити у стручном часопису и патентирати под називом ''Прилог теорији армиранобетонских носача''. Други рад на исту тему а на основу нових резултата објавио је [[1906]]. године. Резултат је био посебно видљив на пројекту армиранобетонског [[акведукт]]а за [[хидроелектрана|хидроцентралу]] у [[Себеш]]у, у [[Трансилванија|Ердељу]], који је урадио на почетку своје инжењерске каријере. Током пет година колико је провео у бечком предузећу, Миланковић је осим себешког акведукта радио на следећим објектима: пројектовао је акведукт у [[Семеринг]]у и Питену, мостове у [[Крањ]]у, Банхилди и Ишли, затим [[београд]]ске канализације, те Крупову фабрику метала у Бердорфу. Остварио је шест одобрених и штампаних патената од великог теоријског и практичног значаја чиме је стекао славу истакнутог изумитеља, као и финансијску добит. Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до [[1. октобар|1. октобра]] [[1909]]. године, када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета&nbsp;—&nbsp;на Катедри примењене математике, у склопу које су биле рационална и небеска [[механика]], као и [[теоријска физика]].<ref>{{cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=29}}</ref> Иако је имао веома значајне радове који су се тицали армираног бетона, млади Миланковић је ипак био одлучио да се посвети фундаменталним истраживањима. [[Држављанство|Држављанин]] [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] је постао 12. јануара 1911. (31. децембра [[1910]]), након што је [[Петар I Карађорђевић]] одобрио решење Државног Савета број 11911 од 3. јануара 1911. (21. децембра 1910) године. Одлука је објављена у званичним [[Новине србске|Српским новинама]] 20. (8) јануара 1911.<ref>{{cite web |url=https://digarhiv.nbs.rs/WebSite/Content/DigitalniArhiv/SrpskeNovine/pages/1911/1911-01-08-001.jpg |title=Службени део |author=[[Петар I Карађорђевић]] |date = 8. 1. 1911. |website=nbs.rs |publisher=[[Новине србске|Српске новине]] |access-date = 10. 10. 2022. |quote=Прва вест у крајње левој колони}}</ref> Миланковићева плата ванредног професора била је десет пута мања од оне коју је имао као инжењер у Бечу; стога је наставио да хонорарно ради статичке прорачуне у грађевинарству и када се преселио у Србију. Миланковић је прихватио позив свог школског друга са бечке Технике и власника грађевинске фирме Петра Путника да од армираног бетона изради пројекат мостова у распону од 30 m на [[стена|стеновитим]] [[обала]]ма на будућој траси [[железничка пруга|пруге]] [[Ниш]]—[[Књажевац]], у долини [[Тимок]]а. Миланковић, коме се ова идеја веома допала, брзо је израдио статички прорачун за све мостове, а управо његово решење било је главни разлог да [[Железнице Србије|Српске државне железнице&nbsp;—&nbsp;СДЖ]] доделе посао предузећу Петра Путника, који је убрзо започео радове ([[1912]]. године). Као резервни официр, учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. Био је на дужности референта за страну кореспонденцију у Штабу Дунавске дивизије првог позива, а потом у Пресбироу Врховне команде.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/410049/Milankovicev-projekat-za-rusenje-aeroplanova|title=Миланковићев пројекат за рушење аеропланова|first=Александар|last=Апостоловски|website=Politika Online}}</ref> ==== Осунчавање планета ==== [[Датотека:Разгледница Београда 1938.jpg|мини|десно|200п|[[Капетан-Мишино здање]] (лево) из [[1938]]. (у то доба, [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]], данас Ректорат [[Универзитет у Београду|БУ]]; у згради поред био је смештен „Нови универзитет”, данас [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]]), у коме је професор Миланковић од [[1909]]. до [[1955]]. имао радни кабинет]] Миланковић се од [[1911]]. године почео занимати за [[Климатологија|климатологију]]. Проучавајући научне радове савременог климатолога [[Јулијус фон Хан|Јулијуса фон Хана]], Миланковић је уочио значајно питање које ће постати једно од главних области његовог научног истраживања: мистерија [[Ледено доба|леденог доба]]. Идеју о могућем утицају [[Астрономија|астрономских]] фактора на климатске промене први пут је у обзир узео [[Астрономија|астроном]] [[Џон Хершел]] (1792—1871); касније, идеју је утемељио [[Геологија|геолог]] Лујс Агаши (1807—1873). Упоредо с тим, било је још неколико покушаја да се објасне климатске промене узроковане астрономским силама (најзначајнија од њих је теорија коју је поставио Џејмс Крол [[1870-е|1870-их]]).<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=48}}</ref><ref>{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | id = | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | pages = 93 | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Миланковић је такође проучавао радове Жозефа Адемара и Џејмса Крола, чије су пионирске теорије о астрономском пореклу леденог доба званично одбачене од њихових савременика. У то доба, климатолози и геолози имали су преовлађујући став да ледено доба настаје под утицајем океана-вулкана. Иако су имали поуздане геолошке податке о простирању [[Глацијација|глацијације]] на [[Алпи]]ма, климатолози и геолози ипак нису могли да открију основне узроке, поготово због тога што су променљиве вредности осунчавања на Земљи током претходних доба биле ван домашаја ових наука.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=113, 120 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Међутим, Миланковић је одлучио да прати њихов пут и покуша исправно да израчуна магнитуде таквих промена. Он је тражио решење овог сложеног проблема у области [[Сфера|сферне]] [[Геометрија|геометрије]], [[Небеска механика|небеске механике]] и [[Теоријска физика|теоријске физике]]. Почео је да ради на проучавањима [[1912]]. године, и то након што је уочио да је: „... [[метеорологија]] ништа друго него прикупљање бројних [[Емпирија|емпиријских]] налаза, већином нумеричких података са коришћењем [[Физика|физике]] у траговима да се оне објасне... Напредна [[математика]] нема улогу у овој науци...” Његов први рад егзактно описује садашњу [[Клима|климу]] на [[Земља|Земљи]] и како [[Сунчева радијација|Сунчеви зраци]] одређују [[Температура|температуру]] на површини Земље након проласка кроз [[Земљина атмосфера|атмосферу]]. Први рад на ову тему штампао је под називом ''Прилог теорији математске климе'' у [[Београд]]у, [[5. април]]а 1912. године.<ref>{{cite web|url=http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 | title = Прилог теорији математске климе&nbsp;—&nbsp;II-184957&nbsp;—&nbsp;Дигитална Народна библиотека Србије | publisher = Scc.digital.nb.rs |date=| accessdate=15. 8. 2012 | archiveurl = https://archive.today/20120715100556/http://scc.digital.nb.rs/document/II-184957 | archivedate=15. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> Његов следећи рад на исту тему објављен је под називом ''[http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 О распореду сунчеве радијације на површини Земље]'', [[5. јун]]а [[1913]]. године.<ref>{{cite web | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 | title = О распореду сунчеве радијације на површини земље | publisher = Српска краљевска академија (СКА) | date = | accessdate = 5. 7. 2015 | archive-date = 08. 12. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151208043722/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3669/mm13F.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Исправно је израчунао интензитет осунчавања и унапредио математичку теорију описујући климатске зоне, односно извршио је прорачун осунчавања за поједине [[упоредник]]е од [[екватор|полутара]] (0°) до Земљиних обртних полова (90°).<ref>{{ен}} {{cite book|last=Schwarzacher |first1= Walther | title = Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory | date = 24 August 1993 | url = https://books.google.com/books?id=wA9qo7lFFIoC&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&pg=PA43 |pages=43| publisher = Elsevier | isbn = 9780080869667 }}</ref> Његов главни циљ је била изградња једне [[интеграл]]не математичке теорије која ће повезати [[Топлота|топлотне]] услове на [[планета]]ма с њиховим кретањем око [[Сунце|Сунца]]. Миланковић је о томе написао: „... таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у [[Свемир|васиони]], већ и у времену... Биће могуће реконструисати Земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама.” Након тога, почео је да тражи математички модел космичког механизма како би објаснио Земљину [[клима]]тску и [[Геологија|геолошку]] прошлост. Објавио је рад на ту тему [[1914]]. године, под називом ''О питању астрономских теорија ледених доба''. Међутим, космички механизам није био лак проблем и Миланковићу ће требати више од две деценије за усавршавање ове теорије. У исто време избила је [[Јулска криза#Аустроугарски ултиматум (23. јул)|Јулска криза]] између [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Краљевина Србија|Србије]], која ће довести до [[Први светски рат|Великог рата]]. Миланковић се 14. јуна 1914. године оженио [[Шабац|Шапчанком]] Христином Тинком Топузовић (пријатељицом [[Делфа Иванић|Делфе Иванић]]) у [[Вазнесењска црква у Београду|Вазнесењској цркви у Београду]],<ref name="secanja" /><ref>{{Cite book|last=Милановић|first1=Јасмина|authorlink1= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=242|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> након чега одлазе на свадбено путовање у његово родно село [[Даљ]]. Како је у то време био држављанин Србије са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну, а потом пребачен у [[логор]] [[Нојзидл на Језеру|Нежидер]] на [[Балатон (језеро)|Балатонском језеру]]. Описао је свој први дан у затвору следећим речима: {{Pull quote|Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата... Седох на кревет, обазрах се око себе и почех да мислим о свом новом друштвеном положају... У мом ручном коферу који сам понео са собом налазили су се моји већ штампани или тек започети радови о моме космичком проблему; ту је било и чисте хартије. Почех да прелиставам те списе, узех у руке своје верно перо, стадох да пишем и рачунам... После поноћи се обазрах по собици, запитах се де се налазим. Изгледала ми је као преноћиште на моме путовању по васиони.}} [[Датотека:Средње годишње температуре на Марсу.png|мини|десно|200п|Табела средњих годишњих температура [[Марс]]а објављена у Миланковићевом делу ''Испитивање планете Марс'' [[1916]]. године; ова табела је касније, [[1920]]. године, публикована за светску научну јавност у [[Париз]]у; овим радом, Миланковић је теоријским путем указао на изузетно сурове климатске прилике које онемогућавају постојање воде у [[флуид|течном стању]] на овој планети]] Његова супруга Христина је отишла у [[Беч]] како би разговарала са Емануелом Чубером, који је био његов ментор и добар пријатељ. Користећи друштвене везе, професор Чубер је издејствовао Миланковићево ослобађање из логора и дозволу да Миланковић заробљеништво проведе у [[Будимпешта|Будимпешти]] с правом на рад. Након шест месеци проведених у логору, Миланковић је децембра 1914. године стигао у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља у полицијску станицу једном недељно. Убрзо након доласка, Миланковић се срео са директором [[Библиотека|библиотеке]] Мађарске академије науке, Коломаном фон Силијем, који је као математичар оберучке прихватио Миланковића и омогућио му да несметано ради како у библиотеци тако и у Централном метеоролошком институту. Миланковић је провео у Будимпешти четири године, скоро цео рат. Наставио је веома студиозно радити на теорији клима. Користећи математички метод радио је на проучавању садашњих клима планета унутрашњег Сунчевог система. 1916. године објавио је рад под називом ''Испитивање климе планете Марс''.<ref>{{en}} W. Head, James. {{cite web |author= |url=http://www.ifa.hawaii.edu/UHNAI/NAIweb/presentations/37-Head-FollowWater.pdf |title=„Presentations ''Follow the Water on Mars''” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=24. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924032951/http://www.ifa.hawaii.edu/UHNAI/NAIweb/presentations/37-Head-FollowWater.pdf |url-status=live }}. Brown University Providence</ref><ref>{{en}} L. Read, Peter. [http://www2.physics.ox.ac.uk/sites/default/files/2011-06-15/milankovic_on_mars2013_pdf_93344.pdf „Milankovitch on Mars: Observing and modeling astronomically-induced climate change”]{{Мртва веза}}. Atmospheric, Oceanic & Planetary Physics. [[Универзитет у Оксфорду|University of Oxford]].</ref> Миланковић је израчунао да је просечна [[температура]] у доњим слојевима [[Марс]]ове атмосфере {{convert|-45|C|F}} и просечна температура тла {{convert|-17|C|F}}. Такође је закључио следеће: „Ова велика разлика између температуре тла и доњег слоја атмосфере није неочекивана. Велика прозирност Марсове атмосфере за Сунчеве зраке чини да је Марсова клима веома слична висинској клими наше Земље, која се такође одликује високом температурама тла, а ниским температурама ваздуха.” Данас се поуздано зна да је просечна температура тла {{convert|-55|C|F}},<ref>{{ен}} {{cite web | url = http://www.marsnews.com/focus/mars/ | title = Focus Sections: The Planet Mars | publisher = MarsNews.com | accessdate = 8. 9. 2007 | archive-date = 18. 08. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070818145547/http://www.marsnews.com/focus/mars/ | url-status = live }}</ref> али да се температуре тла и ваздуха генерално разликују.<ref>{{ен}} Mellon, Mike. {{cite web|author= |title=„Air and ground temperature in Mars seasons”|url=http://passporttoknowledge.com/lfm/ask/atmosphere/Air_and_ground_temperature_in_Mars_seasons.txt |date= }} {{Wayback|url=http://passporttoknowledge.com/lfm/ask/atmosphere/Air_and_ground_temperature_in_Mars_seasons.txt |date=20131004234927 }}. Приступљено 23. 1. 2016.</ref> У сваком случају, Миланковић је теоријски доказао да Марс има веома екстремну климу.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Macdougall |first1= Douglas | title = Frozen Earth: The Once And Future Story of Ice Ages | date = 2004 | url = https://books.google.com/books?id=W2eDDMIeqpoC&dq=Frozen+Earth:+The+Once+And+Future+Story+of+Ice+Ages+Results+for+temperatures+on+Mars+than+to+this&pg=PA123 |pages=23| publisher = University of California Press | isbn = 9780520248243 }}</ref> Поред разматрања Марса, Милутин Миланковић се бавио и климатским условима који владају на [[Меркур]]у и на [[Венера|Венери]]. Посебно су значајни прорачуни температурних услова на [[Месец]]у. Миланковић је знао да један дан на Месецу траје 15 земаљских дана, те да толико износи и дужина ноћи. Потом је израчунао да температура тла на дневној страни Месеца у подне достиже +100,5&nbsp;°C. Такође, израчунао је да температура током раног јутра на Месецу&nbsp;—&nbsp;тачније, пре појаве Сунца над хоризонтом&nbsp;—&nbsp;износи −58&nbsp;°C. Данас се поуздано зна да дневна температура на Месечевој површини достиже +108&nbsp;°C, а ноћна пада и до −153&nbsp;°C. У [[Пешта|Пешти]] се децембра [[1915]]. године родио Милутинов син Василије (1915—2003), који је умро у [[Аустралија|Аустралији]] и од кога Миланковић има двоје унука и праунуке.<ref>{{cite web|author= |url=http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:479505-Na-robiji-Milankovic-nauci-dao-najbolje |title=На робији Миланковић дао најбоље |date=23. 2. 2014|website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. Вечерње новости</ref><ref>{{cite news |title=МИЛАНКОВИЋ ЈЕ У ЊУ ГЛЕДАО "КАО У ВАСИОНУ" Ово је Тинка Топузовић, Шапчанка која је освојила срце чувеног научника |url=https://hronograf.net/2020/12/23/milankovic-je-u-nju-gledao-kao-u-vasionu-ovo-je-tinka-topuzovic-sapcanka-koja-je-osvojila-srce-cuvenog-naucnika/ |access-date=3. 1. 2023 |work=Хронограф |date=23. 12. 2020}}</ref> Након рата, Миланковић се са породицом вратио у Београд, [[19. март]]а [[1919]]. године. Наставио је каријеру на Универзитету; изабран је за редовног професора небеске механике на Филозофском факултету, а Указ о постављењу потписан је [[29. септембар|29. септембра]] 1919. године. Миланковић је од 1912. до [[1917]]. године објавио седам научних радова о математичкој теорији климе, како за Земљу тако и за друге планете. Формулисао је прецизан нумерички климатолошки модел с капацитетом за реконструкцију [[прошлост]]и као и за предвиђање [[будућност]]и, те је установио астрономску теорију климе као генералну математичку теорију осунчавања. Када су најважнији проблеми у теорији били решени и основе за будући рад постављене, Миланковић је завршио књигу која је 1920. године објављена у Паризу на [[Француски језик|француском језику]], под називом ''Математичка теорија топлотног феномена узрокована сунчевим зрачењем'' ({{јез-фр|Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire}}). Убрзо након објављивања, метеоролози су овај рад препознали као значајан допринос проучавању садашњих климатских услова. Егзактни радови Левиса Фрија Ричардсона из [[1922]]. године, као и Вилхелма Бјеркнеса из [[1924]]. године, представљају темељ и пионирске радове из којих ће се развити савремена нумеричка [[Временска прогноза|прогноза времена]]. За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] Миланковић је изабран 1920. године. ====О брзини светлости==== Миланковић је објавио два рада о релативности. Први рад „О теорији Мајкелсоновог експеримента" публиковао је [[1912]]. године. Радио је истраживања о овој теорији и [[1924]]. године. У ствари, његови радови били су о специјалној теорији релативности и оба рада на тему Мајкелсоновог експеримента (сада познатом као [[Мајкелсон—Морлијев експеримент]]) који је дао снажан доказ против [[Етар (физика)|теорије етра]]. У светлу Мајкелсоновог експеримента дискутовао је о валидности другог постулата [[Специјална теорија релативности|Специјалне теорије релативности]], да је [[брзина светлости]] иста у свим референтним системима.<ref>{{Cite web|author= |title=О другом постулату специјалне теорије релативности (Милутин Миланковић, 1924)|url=http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/files/rasprave/ska/mm28F_O_drugom_postulatu_specijalne_teorije_relativiteta_1924.pdf|work= |date=}}</ref> До своје смрти, остао је убеђен да брзина светлости у космичким просторима не може бити константна.<ref>{{Cite web|author= |title=Милутин Миланковић и теорија релативности (Татомир П. Анђеловић и Андрија Б. Стојковић, 1983)|url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3694/mmn3F.pdf|work= |date=}}</ref> Занимљиво да се на прелазу из [[20. век|20.]] у [[21. век]] у науци све више наводи појам варијабилна (променљива) брзина светлости.<ref>{{Cite web|author= |title=Theory of a variable speed of light &#124; Request PDF|url=https://www.researchgate.net/publication/331378375_Theory_of_a_variable_speed_of_light|work= |date=}}</ref> ==== Ревизија јулијанског календара ==== Милутин Миланковић је [[1923]]. године предложио [[Ревидирани јулијански календар|реформу јулијанског календара]]. Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 900 дају остатак или 200 или 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... су секуларне али ипак преступне). Према [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]], преступне године су све оне које су дељиве са 4 не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 400 дају остатак 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... су секуларне али ипак преступне). У мају 1923. године, [[Православна црква]] је у начелу прихватила календар;<ref>{{cite journal|first1=M. |title= Das Ende des julianischen Kalenders und der neue Kalender der orientalischen Kirchen|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/full/seri/AN.../0220/0000203.000.html |url= |journal=Astronomische Nachrichten |date=1924 |volume=220|issue=5279|pages=379–384|bibcode=1924AN....220..379M |last1=Milankovitch |doi=10.1002/asna.19232202303 }}</ref><ref name="Shields">{{cite journal |last1=Shields |first1=Miriam Nancy |title=The new calendar of the eastern churches|url= |journal=Popular Astronomy |date=1924 |volume=32|issue= |pages=407–411|bibcode=1924PA.....32..407S }} Ово је превод дела текста који је написао Миланковић у -{''Astronomische Nachrichten''}--у.</ref> уклоњена је разлика од 13 дана ([[1. октобар|1]]—[[13. октобар]] 1923) настала од [[Први никејски сабор|Никејског сабора]] до [[20. век]]а, а такође бројне цркве су усвојиле измењени алгоритам преступних година. Датуми [[Ускрс]]а и сродних празника и даље би се обрачунавали по обрасцу јулијанског календара. У то време, Миланковић је изражавао сумњу да период обртања Земље можда није константан; међутим, ово је било немогуће доказати и потврдити све до појаве [[Кварцни часовник|кварцних]] и [[Атомски часовник|атомских часовника]].<ref>{{ен}} McCarthy, D. D.; Seidelmann, P. K. {{cite book|author= |title=„TIME From Earth Rotation to Atomic Physics” |location= |publisher= |year=|isbn=9783527627943 }}. (2009). Weinheim: Wiley-VCH. Ch. 4, 5, 6, 8, 9, 12.</ref> Варијације у периоду обртања Земље су главни узрок нетачности како грегоријанског тако и ревидираног јулијанског (Миланковићевог) календара када се посматрају огромни временски распони.<ref>{{ен}} {{cite book|last1=Blackburn | first1 = B. | last2=Holford-Strevens | first2 = L. | title = The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning | origyear=1999 |year=2003 | publisher = Oxford University Press |pages=688, 692}}</ref> ==== Орбиталне варијације и циклуси ледених доба ==== [[Датотека:Три_Миланковићева_циклуса.png|мини|Механизам секуларних поремећаја Земљине осе и путање<ref>{{cite web|last1=Миланковић |first1=Милутин |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1297/Astr.klim.prom..pdf?sequence=1 |title=„Астрономска теорија климатских промена и њена примена у Геофизици” |date=1948|website= |publisher= |access-date=7. 2. 2016}}. Научна књига. Београд. стр. 46</ref> (ексцентричност Земљине путање (орбите), нагиб Земљине осе ротације и прецесија)]] {{multiple image | background color = #F9F5E2 | header_background = #E9D58B | align = right | direction = vertical | header = Миланковићеви циклуси представљени графички | total_width = 360 | image1 = Koeppen Wegener-sr.jpg | width1 = 1500 | height1 = 871 | caption1 = Реконструкција [[Сунчева радијација|Сунчевог зрачења]] [[:de:Sommerhalbsjahr|летњих полугођа]] код виших [[Географска ширина|географских ширина]] у [[Квартар|квартарном периоду]] од 650&thinsp;000 година (''Кепен и Вегенер'', оригинал преведен на српски); на слици су посебно означени периоди [[:de:Günz-Eiszeit|Гинчке]], [[:de:Mindel-Eiszeit|Минделске]], [[:de:Riss-Eiszeit|Риске]] и [[:de:Würm-Eiszeit|Вирмске]] [[Глацијација|глацијације]], четирију традиционалних глацијалних фаза [[Плеистоцен|плеистоценске епохе]] тј. квадрипартитивне класификације [[Алпи]]<br /><!--<br />| image2 = MilankovitchCyclesOrbitandCoresRecaptioned-sr.png| width2 = 1053| height2 = 1015| caption2 = Подаци о [[:en:Axial tilt#Earth|нагибу Земљине осе]], [[Ексцентрицитет|елипсном ексцентрицитету]], [[:en:Apsidal precession|апсидној]] и [[:en:Axial precession|аксијалној (осној)]] [[Прецесија|прецесији]], дневној [[осунчаност]]и и променама [[температура|температуре]] за [[бентос]]ке [[Фораминифера|фораминифере]] и [[Станица Восток|Восточко]] [[:en:Ice core|ледено језгро]] током периода од −800.000 до +800.000 година [[Anno Domini|нове ере]]--> }} Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година, добили су подршку од [[Климатологија|климатолога]] [[Владимир Кепен|Владимира Кепена]] и [[Геофизика|геофизичара]] [[Алфред Вегенер|Алфреда Вегенера]].<ref>{{cite book|last=Гледић |first1= Војислав | title = Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело |year=2007 | publisher = Адмирал букс | place = Београд |isbn=978-86-84983-30-7 |pages=58}}</ref> Кепен је приметио да Миланковићева теорија може бити корисна за [[Палеоклиматологија|палеоклиматолошка]] истраживања. Миланковић је добио дописницу [[22. септембар|22. септембра]] [[1922]]. године од Владимира Кепена, који је затражио да прошири своје прорачуне са 130.000 година до 600.000 година.<ref name="изложба-1919-1941">{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/naucni_rad.php |title=„Научни рад 1919—1941: Виртуелна изложба Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;великан светске науке на Београдском универзитету” |date= |website= |publisher= |access-date=5. 2. 2016}}. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”</ref> Њих двојица су се сложила да су хладна [[Лето|лета]] кључна за решавање мистерије. Након усавршавања математичке машинерије која је била способна да прорачуна осунчавање било ког датог [[упоредник]]а и за било које [[годишње доба]], Миланковић је био спреман да започне математички опис климе Земље у прошлости. Провео је 100 дана радећи прорачуне и припремајући дијаграм промена Сунчевог зрачења на северним упоредницима полулопте (55°, 60° и [[:en:65th parallel north|65°]]) за прошлих 650.000 година. Миланковић је веровао да су ови упоредници најосетљивији на промене топлотне равнотеже на Земљи. Резултујућа крива приказује промене осунчавања које су одговорне за серију [[Ледено доба|ледених доба]]. Кепен је био уверен да је Миланковићев теоретски приступ [[Соларна енергија|Сунчевој енергији]] био [[Логика|логичан]] приступ за решавање проблема. Његова крива осунчавања укључена је у раду под називом ''Климе геолошке прошлости'', који су [[1924]]. објавили Владимир Кепен и његов зет Алфред Вегенер.<ref>{{en}} {{cite book |title=The Climates of the Geological Past |year=2015 |publisher=Schweizerbart Science Publishers |isbn=978-3-443-01088-1 |url=http://www.schweizerbart.de/publications/detail/isbn/9783443010881 |last1=Köppen |first1=Wladimir |last2=Wegener |first2=Alfred |access-date=28. 12. 2015 |archive-date=03. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160103010313/http://www.schweizerbart.de/publications/detail/isbn/9783443010881 |url-status=live }}</ref> Миланковић је поставио [[Сунце]] у средиште своје теорије, као једини извор [[Топлота|топлоте]] и [[светлост]]и у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]. Узео је у разматрање три циклична кретања Земље: [[Ексцентрицитет|елипсина ексцентричност]] ({{nowrap|100.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;[[Јохан Кеплер]], [[1609]]), нагиб осе ротације ({{nowrap|41.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;од 22,1° до 24,5°; садашњи нагиб Земљине осе је 23,5°&nbsp;—&nbsp;Лудвиг Пилграм, 1904) и [[прецесија]] ({{nowrap|24.000-годишњи}} циклус&nbsp;—&nbsp;[[Хипарх са Родоса|Хипарх]], [[130. п. н. е.]]). Сваки циклус има засебан временски период током којег планета прима тачно одређене количине Сунчеве енергије. Промене у геометрији током кретања воде до промена на упоредницима у осунчавању (долазећа Сунчева топлотна енергија; опада са квадратом удаљености). Ове [[Миланковићеви циклуси|орбиталне варијације]], које су под утицајем гравитације [[Месец]]а, [[Сунце|Сунца]], [[Јупитер]]а и [[Сатурн]]а основа су Миланковићевих циклуса. За дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] Милутин Миланковић је изабран у 41. години живота, [[7. март]]а [[1920]]. године.<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 42 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> У време када је Миланковић примљен за дописног члана академије њен председник је био [[Јован Жујовић]] (1856—1936). За просветитељски допринос одликован је [[25. јун]]а [[1923]]. године [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве трећег реда]] од краља [[Александар I Карађорђевић|Александра -{I}- Карађорђевића]].<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 58 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> Миланковић је за редовног члана СКА изабран у 46. години живота, [[14. мај]]а [[1925]]. године.<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 49 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> Метеоролошка служба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] постала је пуноправан члан [[Светска метеоролошка организација|Међународне метеоролошке организације]] захваљујући умногоме Миланковићу; он је тамо представљао Југославију дуги низ година. Кепен је предложио Миланковићу [[14. децембар|14. децембра]] [[1926]]. године да прошири своје прорачуне на 1.000.000 година и пошаље резултате Бартелу Еберлу, који је истраживао редослед глацијације у северном предгорју Алпи. Еберлова истраживања су показивала податке о појави глацијације и пре 650.000 година. Еберл је објавио своје налазе у [[Аугзбург]]у [[1930]]. године, заједно са Миланковићевом кривом. Између 1925. и 1928. Миланковић је написао научно-популарну књигу ''[[Кроз васиону и векове]]'',<ref>{{Cite web|url=https://www.boske.rs/stranice/kroz_vasionu.html|title=Kroz vasionu i vekove - Milutin Milanković|website=www.boske.rs|access-date=2023-01-26}}</ref> у виду писама анонимној младој дами. Дело говори о историји [[Астрономија|астрономије]], [[Климатологија|климатологији]] и [[Наука|науци]] уопштено кроз низ [[Илузија|имагинарних]] посета аутора и његове неименоване пријатељице различитим одредницама у [[Свемир|васиони]] и [[време]]ну које обухватају формирање Земље, затим посета древним цивилизацијама, чувеним [[Антика|античким]] и [[Ренесанса|ренесансним]] мислиоцима и њиховим достигнућима, као и радовима Милутинових савременика&nbsp;—&nbsp;Кепена и Вегенера. У „писмима” Миланковић образлаже и своју астрономску теорију климе, а описује је и сложене проблеме небеске механике на поједностављен начин. Након тога, Миланковић је у обимном делу ''Приручник климатологије'' ({{јез-нем|Handbuch der Klimatologie}}) написао уводни део под називом ''Математичка наука климе и астрономска теорија климатских промена'', у издању Кепена 1930. године на [[Немачки језик|немачком]] (преведено на [[Руски језик|руски]] [[1939]]). [[1935]]. године је објавио књигу <span>[http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-003344#page/0/mode/1up ''Небеска механика'']</span>.<ref name="pejović">{{en}} {{cite web |author= |url=http://www.ncd.matf.bg.ac.rs/casopis/19/NCD19063.pdf |title=„Digitisation of Textbook ''Небеска механика'' by Milutin Milanković” |date= 2011|website= |publisher= |access-date= |archive-date=12. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120412221213/http://www.ncd.matf.bg.ac.rs/casopis/19/NCD19063.pdf |url-status= }}. Nadežda Pejović Faculty of Mathematics University in Belgrade. Преглед НЦД 19. стр. 63—68.</ref> Овај уџбеник користи систематски [[вектор]]ски рачун за решавање проблема небеске механике.<ref name="pejović"/> Од [[1933]]. до [[1940]]. године професор Миланковић је био члан испитне комисије за полагање државног испита из предмета ''Небеска механика'' за особље [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]].<ref name="S. Dim.">С. Димитријевић, Милан (2000). [http://publications.aob.rs/67/pdf/039-049.pdf „Милутин Миланковић и Астрономија”]. АОБ. стр. 1/39.</ref> Од [[1936]]. до 1939. године био је председник првог Националног комитета за Астрономију, уз чију делатност је [[Краљевина Југославија|Југославија]] постала члан [[Светска метеоролошка организација|Међународне астрономске уније]].<ref name="S. Dim."/> Миланковић је [[20. децембар|20. децембра]] [[1938]]. године одликован [[Орден Круне|Југословенском круном трећег реда]] коју му је доделио краљ [[Петар II Карађорђевић|Петар -{II}-]].<ref>{{cite book |last1= Милићевић |first1= Владо | url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | title = Миланковић у делима и слици | year = 2005 | publisher = Ауторско издање | place = Београд | isbn = 978-86-908609-0-6 | pages = 71 | access-date = 13. 09. 2015 | archive-date = 26. 01. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160126155643/http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici | url-status = live }}</ref> На предлог Стјепана Мохоровића и Војислава Гредића, на годишњој скупштини [[Астрономско друштво Руђер Бошковић|Југословенског астрономског друштва]] (данас Астрономско друштво „Руђер Бошковић”), [[20. јануар]]а 1940. године изабран је за почасног члана.<ref name="S. Dim."/> У периоду од 1935. до 1938. године, Миланковић је радио на израчунавању у коликој ће мери ледени покривачи реаговати на дату промену осунчавања. Миланковићу је пошло за руком да утврди математички однос између летњег осунчавања и надморске висине граничне линије снега и да тако одреди колико би повећање снежног покривача уследило као последица било које дате промене у летњем осунчавању. Своје резултате објављује 1938. године у раду ''Нови резултати астрономске теорије климатских промена''.<ref name="palmer-118">{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | pages = 118 | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> Геолози су добили графикон са кога су могли да извуку граничне надморске висине ледених покривача за било које време у последњих 600.000 година.<ref name="palmer-118"/> Ову теорију су касније усавршили [[Белгија]]нац Андре Бергер и [[Французи|Француз]] Жак Ласкар.<ref>{{en}} Puetz, Stephen J.; Prokoph, Andreas; Borchard, Glenn (март 2016). {{cite journal|author= |title=„Evaluating alternatives to the Milankovitch theory” |journal=Journal of Statistical Planning and Inference|date= |volume=|issue=|pages=}}. изд. 170</ref> ==== Путања полова ротације ==== [[Датотека:Миланковићев астрономски механизам кретања осе ротације.png|мини|десно|200п|Миланковићев астрономски механизам кретања Земљине осе ротације&nbsp;—&nbsp;односно секуларно померање&nbsp;/&nbsp;путања обртних полова Земље&nbsp;—&nbsp;представљен графички;<br />слика је реконструисана према верзији из Миланковићеве ''Небеске механике'' из [[1935]]. године (стр. 284, слика бр. 21)<ref>{{cite web|last1=Миланковић |first1=Милутин |url=http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-003344#page/143/mode/1up |title=„Небеска механика” |date=1935 |website= |publisher= |access-date=7. 2. 2016}}. Издање задужбине Луке Ћеловића Требињца. Београд. стр. 284</ref>]] Током разговора са Вегенером, утемељивачем [[Померање континената|теорије о померању континената]], Миланковић се заинтересовао за саму унутрашњост Земље и за кретање полова.<ref name="AOB-2/276">Милосављевић, Славиша; Марчета, Душан; Самарџија, Биљана; Шеган, Стево (2011). [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1639/09.pdf?sequence=1 „Радови академика Милутина Миланковића и Војислава Мишковића у периодици АОБ”]. Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”. бр. 10. стр. 2/276.</ref><ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=56 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Обећао је Вегенеру да ће истражити путању полова ротације. Миланковић је новембра 1929. године добио позив од професора [[:en:Beno Gutenberg|Бена Гутенберга]] из Дармштада да сарађује на обимном десетотомном ''Приручнику из геофизике'' и објави свој поглед на проблем секуларне варијације Земљиних обртних (ротационих) полова. Вегенер је у свом научном делу изнео бројне [[Емпирија|емпиријске]] доказе који су ишли у прилог великим догађајима током Земљине прошлости (померању континената). Међутим, један од главних доказа који је посебно опседао Вегенера а потом и Миланковића било је откриће великих резерви [[Угаљ|каменог угља]] на [[Свалбард|Свалдбарским острвима]] у [[Северни ледени океан|Северном леденом океану]], које нису могле да се формирају на садашњим географским ширинама на овој локацији. У међувремену, Вегенер је настрадао услед хипотермије новембра 1930. године, током четврте експедиције на [[Гренланд]]у. Миланковић је постао убеђен да континенти „плове” на [[флуид]]ној подлози и да на положај континенталних маса у односу на осу ротације утичу [[Центрифугална сила|центрифугалне силе]] [[Инерција|инерције]], које могу да избаце Земљину осу из равнотеже и натерају је да се креће. Трагедија коју је Вегенер доживео додатно је мотивисала Миланковића да истраје у решавању проблема померању полова.<ref name="AOB-2/276"/> У периоду од [[1930]]. до [[1933]]. године, Миланковић је на проблему нумеричког секуларног (вековног) померања полова ротације. Земљу у целини као небеско тело сматрао је као [[Флуид|флуидним телом]], које се у случају кратког трајања силе понаша као [[Чврсто агрегатно стање|чврсто тело]] (слично нењутновској течности), али под одређеним утицајем и као еластично тело. Користећи векторску анализу Милутин је направио математички модел Земље, који му је служио за стварање ''Теорије секуларног померања Земљиних полова''. Миланковић је извео једначину секуларне путање Земљиног пола и једначину померања пола дуж ове путање, једначине у науци познате још и као ''Миланковићева теорема''.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Scheidegger |first1= Adrian E. | title = Principles of Geodynamics | url = https://books.google.com/books?id=5PnuCAAAQBAJ&pg=PA129 |year=2013 | publisher = Springer |isbn=978-3-662-01532-2 | accessdate=23. 1. 2015|pages=129}}</ref> Ове једначине су га довеле до одређивања 25 тачки положаја Земљиног пола на путањи за обе полулопте. Овај математички прорачун довео је Миланковића до 16 тачки у прошлост, које представљају ране положаје истраживања; 8 тачки представљају будуће положаје истраживања пола ротације. Нацртао је мапу пута Земљиних полова за последњих 300 милиона година и утврдио да се промене дешавају у интервалу од 5 милиона година (минимум) до 30 милиона година (максимум).<ref>{{ен}} Milićević, Vlado. {{cite web|author= |title=Milankovic’s „End Of The World”|url=http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Srpsko%20bugarska%20konferencija/6/pdfs/07.pdf |date= }} {{Wayback|url=http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Srpsko%20bugarska%20konferencija/6/pdfs/07.pdf |date=20160103010313 }}. стр. 7, 85.</ref> Сматрао је да секуларна путања полова зависи само од конфигурације [[Земљина кора|Земљиног спољног омотача]] и тренутног положаја пола на њој, тачније на геометрији Земљине масе. Такође, на основу Миланковићевог модела, континентални блокови тону у своју основну флуидну подлогу и клизе уоколо с циљем да се постигне [[Изостазија|изостатичка равнотежа]]. Миланковић је [[1932]]. године у [[Београд]]у објавио свој рад под називом [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3675/mm35F.pdf?sequence=1 ''Нумеричко израчунавање секуларне путање земљиних полова ротације'']. Предавање о привидном померању полова одржао је на Конгресу балканских математичара у [[Атина|Атини]] [[1934]]. године.<ref name="изложба-1919-1941"/> Исте године, Миланковић публикује чланак посвећен Алфреду Вегенеру и његовом делу под насловом ''О померању Земљиних полова&nbsp;—&nbsp;Успомена на Алфреда Вегенера''.<ref name="AOB-3/277">Милосављевић, Славиша; Марчета, Душан; Самарџија, Биљана; Шеган, Стево (2011). [http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1639/09.pdf?sequence=1 „Радови академика Милутина Миланковића и Војислава Мишковића у периодици АОБ”]. Публикација Астрономског друштва „Руђер Бошковић”. бр. 10. стр. 3/277.</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/images/uspomena%20na%20vegenera.jpg |title=„Померање Земљиних полова&nbsp;—&nbsp;успомена на Алфреда Вегенера” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}} (1933/34)</ref> У исто време, Миланковић је за ''Приручник геофизике''&nbsp;—&nbsp;који је приредио Бено Гутенберг, а 1933. године објавио Владимир Кепен&nbsp;—&nbsp;написао четири поглавља на 308 страна. Поглавља су имала следеће наслове: ''Положај и кретање Земље у простору васионе'', ''Ротационо кретање Земље'', ''Секуларна померања полова'' и ''Астрономска средства за испитивање климе током Земљине прошлости''. У почетку, Миланковићев рад на путањи полова добро су прихватали само Кепенови сарадници јер већи део научничке заједнице је био скептичан како према Вегенеровој, тако и према Миланковићевој старој и новој теорији. Међутим, касније током [[1950-е|1950-их]] и [[1960-е|1960-их]], услед развоја нове научне дисциплине у [[Геофизика|геофизици]] познате као [[палеомагнетизам]], долази се до кључних доказа на основу проучавања записа о [[Магнетско поље Земље|магнетском пољу Земље]], сачуваним у различитим магнетичним [[минерал]]има током геолошког времена, а о [[:en:Geomagnetic reversal|геомагнетској реверзији]] и путањи полова.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=52–62 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Палеомагнетски докази су искоришћени за оживљавање теорије о кретању континената и њену трансформацију у [[Тектоника плоча|теорију тектонике плоча]] током 1960-их и [[1970-е|1970-их]]. Такође, за разлику од Миланковићеве линеарне путање полова, уз помоћ палеомагнетизма извршиће се реконструкција путање полова током геолошке прошлости, која ће показати нелинеарну путању. Међутим, треба имати у виду да је Миланковић у своје време имао једини поуздан емпиријски доказ за калибрисање свог математичког метода&nbsp;—&nbsp;периода [[Карбон (периода)|карбона]]&nbsp;—&nbsp;односно геолошког периода када су настали данашњи слојеви [[Угаљ|угља]]. === Старије доба === [[Датотека:Milutin Milankovic Kanon.jpg|мини|десно|200п|''Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба'' (1941), насловна страна животног дела Милутина Миланковића]] Да би објединио научна дела о теорији Сунчевог зрачења која су се налазила у бројним књигама и свескама, Миланковић почиње рад на свом животном делу [[1939]]. године. Ова обимна књига је објављена под називом ''Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба'' и покрива скоро три деценије истраживања&nbsp;—&nbsp;укључујући велики број формула, прорачуна и шема&nbsp;—&nbsp;те такође сумира универзалне законе помоћу којих је могуће објаснити цикличне климатске промене за које ће касније постати [[епоним]]. Миланковић је провео две године уређујући и пишући ''Канон''. Текст је предат на штампање [[2. април]]а [[1941]]. године&nbsp;—&nbsp;четири дана пре [[Априлски рат|инвазије Нацистичке Немачке и њених савезника на Краљевину Југославију]]. Током [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовања Београда]] [[6. април]]а 1941. године, штампарија у којој се рад почео штампати је уништена; међутим, већи део табака је остао неоштећен у магацину. Након окупације Србије, [[15. мај]]а 1941. године, двојица немачких официра и геолога који су на пропутовању за [[Блиски исток]] стигли у Београд, свратили су у кућу код Миланковића преневши му поздраве од професора Волфанга Соргела из [[Фрајбург]]а. Миланковић им је предао тек одштампан ''Канон'' да би га се однело Соргелу и на тај начин сачувало. Миланковић није учествовао у раду Универзитета током окупације, а након рата ће бити поновно постављен за професора.<ref>{{cite web|author= |url=http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/udzbenici.php |title=Уџбеници за универзитет, менторски рад |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. Виртуелна изложба „Милутин Миланковић, великан светске науке са Београдског универзитета”. Универзитетска библиотека Светозар Марковић</ref> ''Канон'' је објавила [[Српска академија наука и уметности]] на 626 страна и на [[Немачки језик|немачком језику]] као ''-{Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem}-''. Наслови шест поглавља књиге гласе:{{flowlist| # ''Кретање планета око Сунца и њихов међусобан поремећај'' # ''Обртање Земље'' # ''Секуларно померање обртних полова Земље'' # ''Осунчавање Земље и његове секуларне промене'' # ''Веза између осунчавања и температуре Земље и температуре њене атмосфере. Математичка теорија климе'' # ''Ледено доба, његов механизам, структура и хронологија''}} Професор Миланковић налазио се, по неким подацима,{{чињеница|date=10. 2021. }} међу групом интелектуалаца која је потписала [[Апел српском народу]], а који је објавио лист „Ново време" [[август]]а [[1941]]. године. Међутим, у његовој званичној биографији, стоји званичан податак Универзитета у Београду да је професор Миланковић био један од ретких професора тог универзитета који је одбио да потпише тај документ.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.bg.ac.rs/sr/nauka/milutin-milankovic.php |title=„Милутин Миланковић” |date= |website= |publisher= |access-date=3. 11. 2019 |archive-date=03. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191103213035/http://www.bg.ac.rs/sr/nauka/milutin-milankovic.php |url-status= }} Универзитет у Београду</ref> Током немачке окупације од 1941. до [[1944]]. године, Миланковић се повукао из јавног живота и одлучио да напише „историју свог живота и рада”. Његова [[аутобиографија]] ће бити објављена под насловом ''Успомене, доживљаји и сазнања'' [[1952]]. и [[1957]]. године. ==== Историја науке ==== [[Датотека:Миланковић- Радио Београд.jpg|мини|десно|200п|Професор небеске механике Милутин Миланковић [[1952]]. године уживо у програму [[Радио Београд]]а говори о [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]; пет година касније лансиран је [[Спутњик 1|Спутњик-1]], чиме је започело [[Космичко доба]]. Према писању [[Ројтерс]]а од [[21. фебруар]]а [[2021]]. године [[Наса]] је основана исте године када је умро Миланковић.<ref>{{Cite web|url=https://www.reuters.com/article/uk-factcheck-nasa-climate-change-idUSKBN2AI2KX|title=Fact check: NASA did not ‘admit man-made climate change is a hoax’|first=Reuters|last=Staff}}</ref> Наса на својој званичној веб страници данас има чланак о Миланковићевим циклусима.<ref>{{Cite web |url=https://climate.nasa.gov/news/2948/milankovitch-orbital-cycles-and-their-role-in-earths-climate/ |title=Milankovitch (Orbital) cycles and Their Role in Earth's climata |access-date=07. 06. 2022 |archive-date=30. 10. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201030105553/https://climate.nasa.gov/news/2948/milankovitch-orbital-cycles-and-their-role-in-earths-climate/ |url-status=live }}</ref>]] Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и то у три мандата у периоду од [[1948]]. до [[1958]]. године. Од 1948. до [[1951]]. налазио се на месту директора [[Астрономска опсерваторија у Београду|Астрономске опсерваторије у Београду]].<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=43–51 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> 1948. године постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је ова установа обнављала своју делатност након рата. Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског палеонтолошког института. Новембра [[1954]]. године, након педесет година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома ''Доктора техничких наука'' од Високе техничке школе у Бечу.<ref name="teh"/><ref name="rtv7">{{cite web|author= |url=http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/milutin-milankovic-po-drugi-put-medju-srbima_39131.html |title=„Милутин Миланковић по други пут међу Србима” |date= |website= |publisher= |access-date=5. 2. 2016}} (16. новембар 2007). РТВ РС</ref> За дописног члана немачке Академије природњака „Леополдина” из [[Хале]]а у [[Источна Немачка|Источној Немачкој]] бива изабран [[1955]]. године. Отприлике у исто време, Миланковић почиње да пише и објављује бројне научно-популарне књиге из историје науке, укључујући: [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-003#page/0/mode/1up ''Исак Њутн и Њутнова Принципија''] (1946), [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-006#page/1/mode/1up ''Оснивачи природних наука Питагора&nbsp;—&nbsp;Демокрит&nbsp;—&nbsp;Аристотел&nbsp;—&nbsp;Архимед''] (1947), [http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=Null&book=istorija_astronomije_1727 ''Историја астрономске науке од њених почетака до 1727.''] (1948), [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-015449-008#page/0/mode/1up ''Кроз царство науке&nbsp;—&nbsp;слике из живота великих научника''] (1950), ''22 века хемије'' (1953) и [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica/II-040629-001#page/0/mode/1up ''Техника у току давних векова''] (1955). У периоду од [[1927]]. до своје смрти, Миланковић је живео у Професорској колонији у Београду.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:586458-Milankoviceva-zaostavstina-stize-u-Beograd |title=„Миланковићева заоставштина стиже у Београд” |date= |website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}} (17. јануар 2016). Вечерње новости</ref> Након више деценија рада, 1955. године са позиције професора небеске механике Филозофског факултета одлази у пензију. Његове научне теорије нису сасвим биле прихваћене током његовог живота, него тек касније. Очекивао је да свеопште признање свог научног дела добије на научном конгресу у Риму 1953. године, али је доживео разочарање.<ref>{{cite news |last1=Станковић |first1=Драган |title=Јесен живота Милутина Миланковића |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/498660/Jesen-zivota-Milutina-Milankovica |access-date=5. 2. 2022 |work=Политика |date=3. 2. 2022}}</ref> ==== Последње године ==== Последњи текст који је написао није била научна расправа, већ оглед о песми „[[Марко Краљевић|Смрт Марка Краљевића]]”.<ref>Вукашин, Стефан (6. 2. 2009). [http://www.politika.rs/scc/clanak/74163/Portret-naucnika-u-mladosti „Портрет научника у младости”]. Приступљено 11. 2. 2016.</ref> Миланковић је доживео [[мождани удар]] и преминуо је [[12. децембар|12. децембра]] [[1958]]. године у 79. години живота, у [[Београд]]у где је и сахрањен.<ref>{{Cite web|url=https://fakulteti.edukacija.rs/zanimljivosti/na-danasnji-dan-preminuo-je-milutin-milankovic|title=Na današnji dan preminuo je Milutin Milanković|url-status=live}}</ref> Оставио је опоруку да његови посмртни остаци буду пребачени у [[Даљ]], што је учињено [[1966]]. године када су пренети и сахрањени на тамошњем православном гробљу.<ref>{{Cite web|url=https://svemir.blog/2011/07/16/milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/|title=Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik|date = 16. 7. 2011 |url-status=live}}</ref> == Након смрти == [[Датотека:STS-134 EVA4 view to the Russian Orbital Segment.jpg|мини|Сунце снимљено камером високе резолуције (-{HQ}-) [[Никон]] -{D2Xs}- дигитал СЛР, из ниске Земљине орбите са греде [[Међународна свемирска станица|-{ISS}-]]; истом камером сликан је и [[Београд]], чија фотографија је објављена [[5. март]]а [[2013]]. на званичној страници [[Наса|Насе]], у рубрици „Слика дана”<ref>{{cite web|author= |url=http://earthobservatory.nasa.gov/IOTD/view.php?id=80652 |title="Images Of The Day" |date= 18 March 2013|website= |publisher= |access-date=23. 1. 2016}}. NASA</ref>]] Након смрти, већи део научне заједнице оспорио је Миланковићеву „астрономску теорију” и није више признавао резултате његовог истраживања. Међутим, десете године од његове смрти и педесет година од првог објављивања, Миланковићева теорија је поново узета у разматрање. Његову књигу је [[1969]]. године превео са немачког на [[енглески језик]] „Израелски програм за научне преводе” под називом -{''Canon of Insolation of the Ice-Age Problem''}- и објавили су је [[Сједињене Америчке Државе|америчко]] министарство трговине и Национална научна фондација из [[Вашингтон]]а.<ref>{{ен}} {{cite book|last=Milanković |first1= Milutin | title = Canon of insolation and the ice-age problem [Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem] | place = Belgrade | url = https://books.google.com/books?id=huXvAAAAMAAJ |year=1969 | publisher = Israel Program for Scientific Translations; [U.S. Dept. of Commerce, Clearinghouse for Federal Scientific and Technical Information, Springfield, Va.]}}</ref> Претходно је [[Чезаре Емилијани]] [[1955]]. године на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]] направио значајан напредак тако што је после извршених испитивања дубокоморских језгара открио да флуктуације у саставу [[Фораминифере|фораминифера]] представљају доказ о најмање седам интерглацијалних периода.<ref>{{cite book |last1=Имбри |first1=Џон |title=Ледена доба: решење тајне |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |last2=Палмер Имбри |first2=Кетрин |publisher=Нолит |place=Београд |year=1981 |pages=149 |format=pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |archive-date = 06. 02. 2016|url-status=dead}}</ref> У почетку до признања се долазило веома споро, али касније теорија се доказала као исправна. [[1972]]. године Ананду Вернекер са Универзитета у Мериленду извршио је прорачуне како су се геометрије Земљине орбите и интензитет осунчавања мењали током протеклих 2 милиона година, те како ће се мењати за наредних 100 хиљада година.<ref name="imbri-215">{{cite book |last1=Имбри |first1=Џон |title=Ледена доба: решење тајне |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |last2=Палмер Имбри |first2=Кетрин |publisher=Нолит |place=Београд |year=1981 |pages=215 |format=pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 |archive-date = 06. 02. 2016|url-status=dead}}</ref> Сарадници на пројекту -{CLIMAP}- ({{јез-енгл|Climate: Long Range Investigation, Mapping and Production}})&nbsp;—&nbsp;Џејмс Хејс, Џон Имбри и Николас Шекелтон&nbsp;—&nbsp;коначно су прекинули расправу и доказали Миланковићеве циклусе.<ref name="imbri-215"/> Научници су 1972. завршили временску скалу климатских догађаја за прошлих 700.000 година из узорака седимената са дна [[Индијски океан|Индијског океан]], након чега су извршили анализу узорака језгра и четири године касније дошли до закључка да се у прошлих 500.000 година клима мењала зависно од нагиба Земљине обртне осе и прецесије.<ref>{{ен}} Hays, J.D; Imbrie, John; Shackleton, N.J. „Variations in the Earth's Orbit: Pacemaker of the Ice Ages” (1976). Science. 194/4270. стр. 1121—1132.</ref> Нови главни пројекат из [[1988]]. под именом -{COHMAP}- ({{јез-енгл|Cooperative Holocene Mapping Project}}) реконструисао је обрасце глобалних климатских промена у последњих 18.000 година, а поново је показано да кључну улогу имају астрономски фактори.<ref>{{ен}} {{cite journal |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=27. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151227174510/http://www.indiana.edu/~origins/X-PDF/COHMAP.pdf |url-status= |author= |title= "Climatic Changes o fthe Last 18,000 Years: Observations and Model Simulations"|url= http://www.indiana.edu/~origins/X-PDF/COHMAP.pdf|journal=Science |date=26. 8. 1988 |volume=241|issue=4869 |pages=|series=New Series}}</ref> Пројекат -{SPECMAP}- ({{јез-енгл|Spectral Mapping Project}}) из [[1989]]. године показао је да до климатских промена долази због промена у Сунчевом зрачењу сваког од ова три астрономска циклуса. [[1999]]. показало се да разлике у [[изотоп]]ском саставу [[кисеоник]]а у [[седимент]]има са дна [[океан]]а следе Миланковићеву теорију.<ref>{{ен}} JA, Rial. „Pacemaking the ice ages by frequency modulation of Earth's orbital eccentricity” (23. 7. 1999). Science. 285. стр. 564.</ref><ref>{{ен}} A. Kerr, Richard. „Why the Ice Ages Don't Keep Time”. стр. 503—504.</ref> Постоје и друге, новије студије које указују на валидност Миланковићеве теорије.<ref>{{ен}} ''Science'' (11. 6. 2004). стр. 1609.</ref> Иако су орбиталне силе климатских промена добро прихваћене, детаљи о томе како орбитална кретања доводе до промена осунчавања па тако и саме климе и дан-данас се расправљају. == Наслеђе == [[Датотека:Grafit Milutin Milanković.JPG|мини|Мурал Милутина Миланковића у Осијеку]] У част за његова достигнућа у астрономији, [[1965]]. године&nbsp;—&nbsp;након успешних [[совјетски Савез|совјетских]] мисија које су обавиле снимање даље стане [[Месец]]а&nbsp;—&nbsp;научници Совјетске академије су један кратер на страни Месеца коју не видимо назвали „[[:en:Milankovic (lunar crater)|Миланковић]]” (координате: +170°, +77°). Ова одлука је потврђена на 14. Генералној скупштини [[Међународна астрономска унија|Међународне астрономске уније]] [[1970]]. године, одржане у [[Брајтон]]у ([[Уједињено Краљевство]]). По њему је назван и [[:en:Milankovic (Martian crater)|кратер на Марсу]] (координате: +147°, +55°). Ова одлука је донета на 15. Генералној скупштини М. А. У. [[1973]]. године у [[Сиднеј]]у ([[Аустралија]]).<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=128–129 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> Један [[астероид]] носи назив ''[[1605 Миланковић]]'', а у почетку је носио службену ознаку -{''1936 GA''}-; открио га је астроном [[Петар Ђурковић]] с Београдске опсерваторије [[1936]]. године.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=125 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> На предлог ове опсерваторије, Међународна астрономска унија га је преименовала [[1979]]. године, на 100. годишњицу рођења Милутина Миланковића.<ref>{{cite book |title=Симпозијум ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;јуче, данас, сутра'' |url=http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |year=1999 |publisher=Рударско-геолошки факултет |place=Београд |isbn=978-86-7156-012-2 |pages=126 |access-date=03. 02. 2016 |archive-date=14. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140714063728/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/handle/123456789/2158 |url-status=live }}</ref> На хиљаде ових небеских тела се налази у [[asteroidni pojas|појасу]] између [[Јупитер]]а и [[Марс]]а. Такође, на 100. годишњицу рођења Миланковића амерички научници Џон Имбри и Кетрина Палмер Имбри објавили су књигу под називом ''Ледено доба: решење тајне'' ({{јез-енгл|Ice Ages: Solving the Mystery}}), у којој су дали пуно признање Миланковићевој теорији.<ref>{{en}} {{cite book|title=Ice Ages: Solving the Mystery |date=1. 1. 1979 | publisher = Harvard University Press |isbn=978-0674440753 | url = http://www.hup.harvard.edu/catalog.php?isbn=9780674440753 | last1=Imbrie | first1 = John | last2=Palmer Imbrie | first2 = Katherine}}</ref> Књига је преведена и објављена на српски [[1981]]. године.<ref>{{cite book |title= | title = Ледена доба: решење тајне | year = 1981 | publisher = Нолит | place = Београд | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | last1 = Имбри | first1 = Џон | last2 = Палмер Имбри | first2 = Кетрин | access-date = 04. 02. 2016 | archive-date = 06. 02. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160206030657/http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2424/BinderFR.pdf?sequence=1 | url-status = live }}</ref> По њему је назван кратер на даљој страни [[Месец]]a величине 34&nbsp;km, затим кратер на Марсу пречника 118&nbsp;km.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/srbi-su-vec-osvojili-mesec-i-mars-a-sada-je-na-redu-merkur/spck7b8|title=Srbi su već "osvojili" Mesec i Mars, a sada je na redu Merkur - Blic|date=2014-12-17|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-04-14}}</ref> Године 1983. одржан је међународни научни скуп у америчкој држави [[Њујорк]], на Геолошкој опсерваторији Ламонт Доерти на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]], а носио је назив ''Миланковић и клима'' чиме је одата велика почаст научном доприносу српског великана. У [[Перуђа|Перуђи]] ([[Италија]]), [[1988]]. године организован је научни скуп под називом ''Циклостратиграфија''. На њему је званично промовисана нова истраживачка метода која у основи има Миланковићеве циклусе осунчавања и која у ритмичким сменама слојева стена детектује хладније и топлије циклусе кроз које је прошла наша планета. [[1993]]. године установљена је Медаља ''Милутин Миланковић'' коју сваке године додељује Европско геофизичко друштво (од [[2003]]. носи назив ''Европска геофизичка унија''), у области дуготрајних промена климе и моделовања.<ref>{{en}} {{cite web |url=http://www.egu.eu/egs/award6l.htm |title=EGS&nbsp;—&nbsp;Milutin Milankovic Medal |publisher=Egu.eu |date=8. 3. 2010 |accessdate=15. 8. 2012 |archive-date=26. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120226015545/http://www.egu.eu/egs/award6l.htm |url-status=live }}</ref><ref>{{en}} {{cite web | url = http://www.egu.eu/awards-medals/milutin-milankovic/ | title = EGU&nbsp;—&nbsp;Awards & Medals&nbsp;—&nbsp;Milutin Milankovic Medal | publisher = Egu.eu | date = | accessdate = 29. 11. 2015 | archive-date = 07. 12. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151207010059/http://www.egu.eu/awards-medals/milutin-milankovic/ | url-status = live }}</ref> {{nowrap|Спомен-биста}} Милутина Миланковића постављена је [[1995]]. године испред [[Универзитет у Новом Саду|Универзитета у Новом Саду]]. Скулптура је дело {{nowrap|вајара-аматера}}, лекара др Јокановића. [[Наса]] је у свом издању ''На раменима гиганта'' сврстала Миланковића међу 15 највећих умова свих времена у области [[науке о Земљи]].<ref>{{ен}} {{cite web |author= |url=http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Giants/Milankovitch/ |title=„NASA Earth Observatory article in the on the shoulders of giants series” |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=26. 10. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081026040823/http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Giants/Milankovitch/ |url-status= }}. Приступљено 23. 1. 2016.</ref> [[Датотека:Свјетлопис споменика Милутина Миланковића у Биограду, Србија.jpg|мини|[[Споменик Милутину Миланковићу у Београду]]]] Завод за уџбенике и наставна средства из [[Београд]]а, у сарадњи са Музејом науке и технике [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], објавио је [[1977]]. године ''Изабрана дела Милутина Миланковића''. {{nowrap|Спомен-биста}} Милутина Миланковића свечано је откривена [[2001]]. године испред [[Геомагнетни институт|Геомагнетног института]] у [[Гроцка|Гроцкој]]. Скулптура је дело Дринке Радовановић. Његов лик се од [[2011]]. налази на новчаници од 2000 [[Српски динар|српских динара]], као и на поштанској маркици из [[2004]]. године бивше државне заједнице [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]. Некадашњи Трећи булевар на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]] понео је назив Булевар Милутина Миланковића.<ref>{{Cite web|url=https://nbgdvesti.rs/kako-je-greska-administracije-ukinula-jedan-novobeogradski-bulevar-gospodine-vi-zivite-u-ulici-milutina-milankovica/|title=Kako je greška administracije ukinula jedan novobeogradski bulevar – Gospodine, vi živite u Ulici Milutina Milankovića|date=2024-03-19|language=sr-RS|access-date=2025-04-14}}</ref> У дворишту родне куће Миланковића у Даљу свечано је откривена {{nowrap|спомен-биста}} Милутина Миланковића [[20. јун]]а [[2016]]. године. Бисту су открили председник Владе Србије [[Александар Вучић]] и председница Хрватске [[Колинда Грабар Китаровић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/o/info/vesti/index?nav_id=1145620|title=Susret na mostu, Milanković, hleb i so, pa potpisi FOTO|last=B92|website=B92.net|language=sr|access-date=2025-04-14}}</ref> У парку Милутина Миланковић у [[Градска општина Врачар|Врачару]], у Београду, [[26. јун]]а [[2017]]. године свечано је откривен [[Споменик Милутину Миланковићу у Београду|споменик Милутина Миланковића]]. Споменик су открили министар културе и информисања [[Владан Вукосављевић (политичар)|Владан Вукосављевић]], градски менаџер [[Горан Весић]] и председник Удружења Милутин Миланковић [[Славко Максимовић]]. Споменик је дело академског вајара [[Зоран Ивановић|Зорана Ивановића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.beograd.rs/lat/otkriveno-spomen-obelezje-velikom-srpskom-naucniku-milutinu-milankovicu/|title=Otkriveno spomen-obeležje velikom srpskom naučniku Milutinu Milankoviću|url-status=live}}{{Мртва веза}}</ref> У Српској културној башти у [[:en:Rockefeller Park|Рокфелеровом парку]] у [[Кливленд]]у ([[Охајо]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]), [[20. август]]а [[2017]]. године свечано је откривена {{nowrap|спомен-биста}} Милутина Миланковића. Скулптура је дело академског вајара [[Иван Фелкер|Ивана Фелкера]]. НАСА га је уврстила у 10 највећих научника који су се бавили проучавањем Земље.<ref>{{cite web|url=https://svemir.wordpress.com/2011/07/16/milutin-milankovic-najcuveniji-srpski-naucnik/|title=Milutin Milanković&nbsp;—&nbsp;najčuveniji srpski naučnik|date=16. 7. 2011|website=svemir.wordpress.com|publisher=Astronomsko društvo Bor|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Према неким изворима је најцитиранији српски научник свих времена.<ref>{{cite web|url=http://www.astronomija.co.rs/nauka/2753-najvei-srpski-naunik.html|title=Ko je najveći srpski naučnik&nbsp;—&nbsp;Tesla ili...|date=28. 5. 2010|website=astronomija.com|publisher=Astronomski magazin (časopis za astronomiju i srodne nauke)|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160310060230/http://www.astronomija.co.rs/nauka/2753-najvei-srpski-naunik.html|archivedate=10. 3. 2016|url-status=dead|accessdate=24. 1. 2016}}</ref> Постоји иницијатива да се у Београду оснује музеј посвећен његовом раду.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/404032/Potraga-za-arhivama-Milutina-Milankovica|title=Потрага за архивама Милутина Миланковића|first=Александар|last=Апостоловски|website=Politika Online}}</ref> По њему је названа [[Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић”]]. == Одликовања == * [[Орден Светог Саве (монархија)|Орден Светог Саве]], III степен, 25. јун 1923. * Орден славе, Тунис, III степен, 25. јун 1925. * [[Орден белог орла (монархија)|Оден белог орла]], V степен, 1929. * Орден фениска, Грчка, 1935. * [[Орден Југословенске круне|Орден југословенске круне]], III степен, 20. децембар 1938. == Патенти == У табели испод приказано је осам патената који могу да се припишу великом српском научнику Милутину Миланковићу. :<small>'''Легенда:'''</small>&emsp;&ensp;{{colorbox|#cfc|&emsp;}}&nbsp;<small>Проналазак Милутина Миланковића</small>&emsp;{{colorbox|#fbb|&emsp;}}&nbsp;<small>Проналазак Милутина Миланковића и Теодора Кројца</small>&emsp;{{colorbox|#cff|&emsp;}}&nbsp;<small>Аналог патента -{HU 43572 B}-</small>&emsp;{{colorbox|#ffc|&emsp;}}&nbsp;<small>Аналог патента -{AT 42720 B}-</small> {|class="wikitable sortable" style="font-size:90%;" |- ! colspan="7" style="font-size:105%;" | {{nowrap|Патенти Милутина Миланковића<ref name="zis.gov">{{ср}}{{ен}} {{cite web |author= |url=http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Lista%20patenata%20Milutina%20Milankovica.pdf |title=„Патенти Милутина Миланковића / Patents of Milutin Milanković” |date= |website=zis.gov.rs |publisher= |access-date=23. 1. 2016 |archive-date=26. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160126192647/http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf_patenti/Lista%20patenata%20Milutina%20Milankovica.pdf |url-status= }}</ref>}} |- ! rowspan="2" style="width:1%" | № !! colspan="3" style="width:84%" | {{nowrap|Назив [[патент]]а}} !! colspan="2" style="width:10%" | {{abbr|{{nowrap|Време и место}}|Време и место подношења апликације}} !! rowspan="2" style="width:5%" | {{nowrap|Број патента}} |- ! style="font-size:90%; width:27%" class="unsortable" | {{nowrap|Оригинални назив}} !! style="font-size:90%; width:27%" | {{nowrap|Назив преведен на}} {{nowrap|[[српски језик]]}} !! style="font-size:90%; width:27%" | {{nowrap|Назив преведен на}} {{nowrap|[[енглески језик]]}} !! style="font-size:90%; width:9%" class="unsortable" | Датум !! style="font-size:90%; width:10%" | Територија |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 1 | {{јез-нем|Eisenbetondecke}} | ''Таваница од армираног бетона'' | -{''Reinforced concrete ceiling''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|17. 6. 1905.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} [[Аустрија]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 25292 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"|-{esp@cenet}-&nbsp;—&nbsp;База података Европске патентне организације ({{јез-енгл|Database of the European Patent Office}})}}}-}} |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 2 | {{јез-нем|Eisenbetondecke mit Sclifrohrbündeleinlage}} | ''Таваница од армираног бетона са топлотном изолацијом од бала трске, сламе или сличног материјала'' | -{''The ceiling of reinforced concrete, insulated by bales cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|23. 12. 1907.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} Аустрија}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 36916 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#fbb;text-align:center;" | 3 | {{јез-мађ|Gép kötegeknek sásból, nádból, szalmából és hasonló anyagokból való elöállitására}} | ''Машина за производњу балиране трске, сламе или сличног материјала за топлотну изолацију'' | -{''The machine for the production of baled cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|4. 4. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Мађарска|1867}} [[Мађарска]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{HU 43572 B{{refn| group = н.|name="E-Register"|Е-регистар Мађарског завода за интелектуалну својину ({{јез-енгл|E-Register of Hungarian Intellectual Property Office}})}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 4 | {{јез-нем|Verfahren zur Herstellung hohler Eisenbetondecken mit ebener Untersicht mittels Schablonen}} | ''Поступак за производњу шупљих армиранобетонских плоча'' | -{''Production of hollow reinforced-concrete slabs''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|16. 6. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Аустроугарска}} Аустрија}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{AT 42720 B{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#cff;text-align:center;" | 5 | {{јез-фр|Machine pour la confection de paquets de roseaux, pailles, cannes et substances seblables}} | ''Машина за производњу балиране трске, сламе или сличног материјала за топлотну изолацију'' | -{''The machine for the production of baled cane, straw or similar material for thermal insulation''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|15. 8. 1908.}} | {{nowrap|{{зас|Француска}} [[Француска]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{FR 390283 A{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#ffc;text-align:center;" | 6 | {{јез-енг|Production of hollow reinforced-concrete slabs}} | ''Поступак за производњу шупљих армиранобетонских плоча'' | -{''Production of hollow reinforced-concrete slabs''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|15. 6. 1909.}} | {{nowrap|{{зас|САД|1908}} [[Сједињене Америчке Државе|САД]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{US 940041 A{{refn| group = н.|name="esp@cenet"}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 7 | {{јез-нем|Falszerkezet}} | ''Бетонски зид'' | -{''Concrete wall''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|28. 5. 1918.}} | {{nowrap|{{зас|Мађарска|1867}}<!--Иде застава од 1867. до 1918. јер је распад почео у новембру 1918 тако да се не користи застава из периода 1918—1920 или 1920—1946.--> Мађарска}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{HU 73734 B{{refn| group = н.|name="E-Register"|}}}-}} |- | style="background:#cfc;text-align:center;" | 8 | {{nowrap|[[Српски језик|срп.]]-[[Хрватски језик|хрв.]]-[[Словеначки језик|сло.]]}} -{''Protivaeroplansko topovsko zrno''}- | ''Противаеропланско топовско зрно'' | -{''Anti-aircraft cannon ball''}- | style="text-align:center;" | {{nowrap|11. 5. 1933.}} | {{nowrap|{{зас|Краљевина Југославија}} [[Краљевина Југославија|Југославија]]}} | style="text-align:center;" | {{nowrap|-{YU 10929 B{{refn| group = н.|name="FPPDIPORS"|База Завода за интелектуалну својину Републике Србије ({{јез-енгл|Found in paper patent database of the Intellectual Property Office of the Republic of Serbia}})}}}-}} |} <small>Напомене:</small><br /><div style="margin-left:1em; font-size:100%">{{референце| group = н.}}</div> == Одабрана дела == * ''Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire'', XVI, 338 S. – Paris: Gauthier-Villars, 1920.<ref>{{Cite report|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/29961231|title=Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1920|publisher=Gauthier-Villars et Cie|location=Paris}}</ref> * ''[[Кроз васиону и векове]].'' [[Нови Сад]]: [[Матица српска]], 1928.<ref>{{Cite web|url=https://milutinmilankovic.rs/kroz-vasionu-i-vekove/|title=Kроз Васиону и векове - Удружењe Милутин Миланковић|last=Krsmanović|first=Miloš|website=milutinmilankovic.rs|language=sr-RS|access-date=2025-03-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=Null&book=kroz_vasionu_i_vekove|title=Milutin Milanković - Digitalni legat - Kroz vasionu i vekove|website=legati.matf.bg.ac.rs|access-date=2025-03-27}}</ref> * ''Reforma julijanskog kalendara.'' Srpska Kr. Akad. Pos. Izda’na 47: 52 S., Beograd: Sv. Sava, 1923.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/10747399|title=Реформа Јулијанског календара|last1=Миланковић|first1=Милутин|date=1923|publisher=Српска краљевска академија наука и уметности|series=Посебна издања|volume=47|location=Београд}}</ref> * ''Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen.'' In: Köppen, W.; Geiger R. (ed): Handbuch der Klimatologie, Bd. 1: Allgemeine Klimalehre, Berlin: Borntraeger, 1930.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/62712418|title=Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1930|publisher=Borntraeger|series=Handbuch der Klimatologie|volume=1|location=Berlin}}</ref> * ''Mathematische Klimalehre.'' In: Gutenberg, B. (ed) Handbuch der Geophysik, Berlin: Borntraeger, 1933.<ref>{{Cite web|url=https://adsabs.harvard.edu/full/1997BABel.156..205D|title=1997BABel.156..205D Page 205|website=adsabs.harvard.edu|access-date=2025-03-27}}</ref> * ''Durch ferne Welten und Zeiten, Briefe eines Weltallbummlers.'' 389 S. – Leipzig: Koehler & Amelang, 1936.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/189568007|title=Durch ferne Welten und Zeiten: Briefe eines Weltallbummlers|last1=Milanković|first1=Milutin|date=1936|publisher=Koehler & Amelang|location=Leipzig}}</ref> * ''Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem.'' Académie royale serbe. Éditions speciales; 132 [vielm. 133]: XX, 633, Belgrad, 1941.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/189146124|title=Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem|last1=Milanković|first1=Milutin|last2=Миланковић|first2=Милутин|date=1941|publisher=Königlich Serbische Akademie|series=Éditions speciales|volume=133|location=Belgrad}}</ref> * ''Canon of insolation and the ice-age problem.'' English translation by the Israel Program for Scientific Translations, published for the U.S. Department of Commerce and National Science Foundation, Washington, D.C.: 633 S., 1969. * ''Canon of Insolation and the Ice-Age Problem.'' Pantic, N. (ed), Beograd: Zavod Nastavna Sredstva, 634 S., 1998.<ref>{{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/141580551|title=Canon of insolation and the ice-age problem|last1=Milanković|first1=Milutin|date=1998|publisher=Zavod za udžbenike i nastavna sredstva|isbn=978-86-17-06619-0|edition=[1st ed.]|location=Beograd}}</ref> == Галерија == <div style="text-align:center; text-align:center;"><gallery mode="nolines" widths="275px" heights="175px"> Датотека:Кућа Милутина Миланковића 2012-09-02 14-53-21.jpg|[[Кућа Милутина Миланковића]]<br />([[Београд]])<ref>{{cite web |author= |url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/kuca_milutina_milankovica.html |title=„Кућа Милутина Миланковића у Каталогу непокретних културних добара на подручју града Београда” |date= |website=beogradskonasledje.rs |publisher= |access-date=5. 2. 2016 |archive-date=22. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180122084105/http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/kuca_milutina_milankovica.html |url-status=live }}</ref> Датотека:Кроз васиону и векове.jpg|''[[Кроз васиону и векове]]'', насловница {{nowrap|научно-популарне}} књиге Миланковића ([[1928]]), која је имала бројна издања Датотека:Milutin Milanković u SANU.JPG|Биста Милутина Миланковића<br />(Математички институт [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]) Датотека:Bista Milutina Milankovića, Studentski grad.JPG|Биста Милутина Миланковића<br />([[Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду|ПМФ]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]) Датотека:Sreten_Stojanović_-_Milutin_Milanković_(1944).jpg|Биста Милутина Миланковића, рад [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]] ([[Спомен-збирка Павла Бељанског]], 1944) </gallery></div> == Види још == * ''[[1605 Миланковић]]'' * [[Миланковићеви циклуси]] * [[Кућа Милутина Миланковића]] * [[Парк Милутин Миланковић]] * [[Ревидирани јулијански календар]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=16}} * {{Cite book|title=Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;путник кроз васиону и векове |year=2008 | publisher = Удружење Милутин Миланковић и Завод за унапређивање образовања и васпитања | place = Београд |isbn=978-86-910617-0-8 | url = http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2178/mm%20u%20boji%20R.pdf?sequence=1 | last1=Спасова | first1 = Даница | last2=Радиновић | first2 = Ђуро | last3=Милићевић | first3 = Владо | last4=Максимовић | first4 = Славко |pages=14}} * Миланковић, Милутин (1952). ''Кроз васиону и векове''. Београд. * {{Cite book| title = Миланковић у делима и слици|year=2005| publisher = Издање аутора|isbn=978-86-908609-0-6| url = http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/book.wafl?c=knjige_o&book=u_delima_i_slici|author = Милићевић, Владо}} * Миланковић, Милутин (1979). ''Успомене, доживљаји и сазнања&nbsp;—&nbsp;детињство и младост''. Београд. * Миланковић, Милутин (1952). ''Успомене, доживљаји и сазнања из година 1909. до 1944''. Београд. * Миланковић, Милутин (1957). ''Успомене, доживљаји и сазнања после 1944''. Београд. * Гладић, Војислав (2007). ''Милутин Миланковић&nbsp;—&nbsp;живот и дело''. Београд. * Николић, Предраг (1997). ''Основи геологије''. Београд. * Милићевић, Владо (2008). ''Миланковић&nbsp;—&nbsp;даљски аргонаут''. Београд. * Стојковић, Андрија (2008). ''Филозофски погледи Милутина Миланковића''. Београд. * Трифони, Александар (2010). ''Како сам доживео Милутина Миланковића''. Београд. * Милићевић, Владо (2011). ''Марсов кратер Миланковић''. Београд. * {{Cite book|last=Scheidegger |first1= Adrian E. | title = Principles of Geodynamics | url = https://books.google.com/books?id=5PnuCAAAQBAJ&pg=PA129 |year=2013 | publisher = Springer |isbn=978-3-662-01532-2 |language={{ен|pages=129}}}} * {{Cite book|last=Newcomb |first1= Simon |year=1906 | title = A Compendium of Spherical Astronomy | url = https://books.google.com/books?id=CAxDAAAAIAAJ | publisher = Macmillan Publishers [MacMillan] |pages=226–227|language={{ен}}}} * {{Cite book|last1=Blackburn | first1 = B. | last2=Holford-Strevens | first2 = L. | title = The Oxford Companion to the Year: An exploration of calendar customs and time-reckoning | origyear=1999 |year=2003 | publisher = Oxford University Press |language={{ен|pages=688, 692}}}} * {{Cite book|last=Macdougall |first1= Douglas | title = Frozen Earth: The Once And Future Story of Ice Ages |date=2004 |publisher=University of California Press |isbn=9780520248243 | url = https://books.google.com/books?id=W2eDDMIeqpoC&dq=Frozen+Earth:+The+Once+And+Future+Story+of+Ice+Ages+Results+for+temperatures+on+Mars+than+to+this&pg=PA123 |language={{ен|pages=23}}}} * {{Cite book|last=Schwarzacher |first1= Walther | title = Cyclostratigraphy and the Milankovitch Theory | date = 24 August 1993 | publisher = Elsevier | isbn = 9780080869667 | url = https://books.google.com/books?id=wA9qo7lFFIoC&dq=Cyclostratigraphy+and+the+Solar+Radiation&pg=PA43 |language={{ен|pages=43}}}} * {{Cite book|last=Milanković |first1= Milutin | title = Canon of insolation and the ice-age problem [Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem] | place = Belgrade | origyear=1941 | url = https://books.google.com/books?id=huXvAAAAMAAJ |year=1969 | publisher = Israel Program for Scientific Translations; [U.S. Dept. of Commerce, Clearinghouse for Federal Scientific and Technical Information, Springfield, Va.]|language={{ен}}}} {{Литература крај}} == Додатна литература == {{Литература}} * {{cite web |author= |url=http://www.sanu.ac.yu/English/Archives/Arhiv32.htm |title=Аутограф (факсимил) прве странице Миланковићеве ''Астрономске теорије климатских промена'' (о. „Увод”) |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=23. 09. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060923050958/http://www.sanu.ac.yu/English/Archives/Arhiv32.htm |url-status= }} * {{en}} {{cite web |author= |url=http://ou.nl/open/dja/Klimaat/System/solar_radiation_and_milank.htm |title=„Соларна радијација и Миланковић”, одломак из књиге ''Соларна варијабилност и геомагнетизам'' |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 03. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050321091129/http://ou.nl/open/dja/Klimaat/System/solar_radiation_and_milank.htm |url-status= }} * {{en}} {{cite web |author= |url=http://www.agu.org/sci_soc/eischao.html |title=„’Конкретно’ сведочење померању ширине тропа”, одломак из књиге ''Земља у свемиру'' |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=15. 04. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060415080234/http://www.agu.org/sci_soc/eischao.html |url-status= }} * {{en}} [https://www-istp.gsfc.nasa.gov/stargaze/Sprecess.htm „Прецесија: Миланковићева теорија”, одломак из књиге ''Од звездозналаца до звезданих бродова''] * {{en}} [https://earthobservatory.nasa.gov/Features/Milankovitch/ „''На раменима дивова'': Милутин Миланковић”, биографски чланак Насине Земаљске опсерваторије] {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.sanu.ac.rs/clan/milankovic-milutin/ Биографија на веб-сајту САНУ] * [http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Milutina_Milankovica Збирка књига Милутина Миланковића на веб-сајту Дигиталне Народне библиотеке Србије] * [http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/izlozbe/milankovic_virtuelna/index.php Виртуелна изложба „Милутин Миланковић, великан светске науке са Београдског универзитета”, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”] * [http://legati.matf.bg.ac.rs/milankovic/paper.wafl?paper=pozdrav_urednika Дигитални легат „Милутин Миланковић” Математички факултет Универзитета у Београду] * [http://www.milutin-milankovic.com/ Културни и научни центар „Милутин Миланковић” у Даљу] * {{cite web |author= |url=http://milutinmilankovic.rs/index.html |title=Званични веб-сајт Удружења „Милутин Миланковић” из Београда |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=19. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160119134000/http://milutinmilankovic.rs/index.html |url-status= }} === Документарци === * [http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/milutin-milankovic-po-drugi-put-medju-srbima_39131.html „Милутин Миланковић по други пут међу Србима”]&nbsp;—&nbsp;сајт РТВ РС * [https://www.youtube.com/watch?v=vCzDAm1nYlI ''Путник кроз васиону и векове'']&nbsp;—&nbsp;[[документарни филм|документарац]] посвећен животу и делу Миланковића, снимљен [[2007]]. у продукцији удружења „Милутин Миланковић”, „Застава филма” и „Имиџ дизајн студија”, у режији Душана Вулековића * [https://www.youtube.com/watch?v=kA2zxEAwxds ''Историја науке: Милутин Миланковић'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * [https://www.youtube.com/watch?v=aYdKkkdvAZA ''У сазвежђу великана: Милутин Миланковић'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * [https://www.youtube.com/watch?v=5tuTssjqn7A ''Божански сјај Миланковићевог канона'']&nbsp;—&nbsp;епизода серијала о знаменитим личностима на Јутјуб каналу РТС Образовно-научни програм * {{en}} {{cite web |author= |url=http://channel.nationalgeographic.com/videos/ice-age-cycles/ |title=„Ice Age&nbsp;–&nbsp;Milankovitch Cycles” |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=03. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150403180742/http://channel.nationalgeographic.com/videos/ice-age-cycles/ |url-status=unfit }}&nbsp;—&nbsp;документарац на каналу Национална географија; три варијабле познате као Миланковићеви циклуси утичу на то како и када Земља улази у ледено доба или глобално загревање * {{en}} [http://www.youtube.com/watch?v=avavv3o9jX0 „Earth Story&nbsp;–&nbsp;The Big Freeze”]&nbsp;—&nbsp;[[BBC|Би-Би-Сијев]] документарац {{s-start}} {{s-aca}} {{succession box|title=Директор [[Астрономска опсерваторија у Београду|АОБ]]|before=[[Милан Недељковић]]|after=[[Војислав Мишковић]]|years=1925—1926}} {{succession box|title=Декан [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]|before=[[Владимир К. Петковић]]|after=[[Милош Тривунац]]<br />[[Недељко Кошанин]]|years=1926–1927}} {{succession box|title=Директор АОБ|before=[[Милорад Б. Протић]]|after=Војислав Мишковић|years=1948—1951}} {{s-end}} {{100 најзнаменитијих Срба}} {{Подножје|Биографија|Математика|Астрономија|Физика|Краљевина Југославија|СФРЈ|Србија}} {{Добар чланак}} {{СОРТИРАЊЕ:Миланковић, Милутин}} [[Категорија:Милутин Миланковић|*]] [[Категорија:Рођени 1879.]] [[Категорија:Умрли 1958.]] [[Категорија:Даљани]] [[Категорија:Срби у Славонији]] [[Категорија:Српски астрономи]] [[Категорија:Српски математичари]] [[Категорија:Српски климатолози]] [[Категорија:Српски грађевински инжењери]] [[Категорија:Српски проналазачи]] [[Категорија:Српски писци фантастике]] [[Категорија:Доктори техничких наука]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду]] 894wg8qc7znjyt22qt074ec1cgfp11m 0 1653 30098986 29929094 2025-06-27T18:51:48Z Ruach Chayim 323597 /* Спољашње везе */ 30098986 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}}{{Ислам | ек =да}} '''Ислам''' ({{јез-арап|إسلام}}) је монотеистичка религија која потиче од учења [[Мухамед]]а из [[7. век]]а. Заснива се на вери у једног [[Бог у исламу|Бога]] ([[Алах]]), изабраност Мухамеда за божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд|судњи дан]] и [[васкрсење]] мртвих. Постулати ислама објављени су у Хадисима одн. Збиркама исламских књига, а у сам темељ ислама спада и света књига Куран. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења који су искључиво од Свевишњег Бога и представља искључиво Божију реч. Та посланица је Мухамеду преношена преко [[гаврило|анђела Гаврила]] (арап: мелека Џибрила). Он је у пустињској пећини волео да се осамљује и размишља о Створитељу читавог света и свих бића и сила. Њему тада једном приликом силази са небеса анђео Гаврило и приказује му се у лику анђела и налаже му одмах да учи у име Господара свих светова који ствара... Следбеници ислама се називају [[муслимани]], „они који се потчињавају“ Божјој вољи.<ref>L. Gardet; J. Jomier "Islam". Encyclopaedia of Islam Online (2007-05-02).</ref> У свету има преко 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства<ref>{{cite web |url=http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Islam |title=Major Religions of the World—Ranked by Number of Adherents |accessdate=03. 07. 2007 |format=HTML |archive-date=15. 06. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080615140203/http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Islam |url-status=dead }}</ref> Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, [[молитва]] пет пута дневно, [[пост]] у месецу Рамазану, давање милостиње и [[hadžiluk|хаџилук]] (ходочашће у [[Мека|Меку]]) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: [[сунизам|сунитима]] (80%) или [[шиизам|шиитима]] (20%). Ислам је преовлађујућа религија на [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и многим државама [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]]. Муслиманске заједнице постоје такође у [[Србија|Србији]] и земљама [[Балканско полуострво|Балкана]]. == Увод == {{main|Предисламска Арабија}} [[Датотека:Allah-green.svg|мини|десно|[[Алах]], арапским писмом]] У преисламској [[Арабијско полуострво|Арабији]] је владао древни семитски [[политеизам]]. Свако племе је обожавало свог главног бога или богињу, у облику камена или глиненог кипа или дрвета. Они су били слављени у храмовима, давањем понуда и жртвовањем животиња. Постојање злих духова, било је универзално познато и тако ће остати и у исламу. [[Алах]] ([[Бог]]) био је поштован заједно са важним арапским богињама, и гозбе, прославе и ходочашћа приликом обожавања кипова представљавали су уобичајене активности. Према исламском обичају, забрањено је приказивање Мухамедовог лика. Муслиманима је забрањено ношење амајлија, амулета, фотографија и кипова, а за сваку велику незгоду која их задеси морају се за помоћ и/или покајање обратити свевишњем Господу Богу. У предисламској Арабији су постојали и понеки [[henoteizam|хенотеисти]], који су поштовали једног бога као главног између осталих, и монотеисти, као у култу ал-Рахмана. У градовима у оазама, као што је Јатриб који ће касније бити назван [[Медина]], налазила су се велика и утицајна јеврејска племена (која потичу од Авраама (Абрахама, одн. Ибрахима). Северне и источне области су, преко важних трговинских пута, биле под снажним хеленистичким и римским утицајем. Ту се политеизам сретао са арабизованим [[јудаизам|јудаизмом]] и византијским [[хришћанство]]м. Прозелитске мисије које су слали хришћани су успеле да придобију неке преобраћенике (нпр. из породице Мухамедове прве жене), али као страно откровење, хришћанство није спремно прихватано.<ref name="autogenerated1">Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.</ref> У [[6. век]]у наше ере, [[Мека]], са својим Кјаба храмом у коме се налазио црни камен, представљала је религиозни центар централне Арабије и мали али важан трговачки град. Иначе Кјаба (Каба) коцкасти храм представља први Храм који је подигну на овом тлу а подигао га је Авраам (Абрахам, Ибрахим). Велике разлике између богатих трговаца и сиромашних становника улице, груби обичаји и декадентни морал мучили су и притискали Мухамеда.<ref name="autogenerated1" /> === Етимологија === Реч ислам потиче из четврте форме глагола ''аслама'' са кореном с-л-м и значи „покорност“, „преданост“ (Богу); муслиман је партицип актива, са значењем „онај који се предаје“ (Богу). Из истог корена је изведена и арапска реч селам (мир), што је чест поздрав међу муслиманима. == Веровање == Ислам се заснива на вери у једног Бога, изабраност [[Мухамед]]а за последњег и задњег Божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд]] и [[васкрсење]] мртвих. Следбеници ислама верују да је Бог послао своју објаву Мухамеду, преко анђела Гаврила (Џибрила), као што је слао објаве и осталим пророцима: [[Адам]]у, Ноју, Авраму, Давиду, Соломону, Мојсију и Исусу. Муслимани држе да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали Божји посланици још од Адама (Адема). Будући да су претходне објаве људима измењене или делимично заборављене, Бог је послао Куран да би указао човечанству на прави пут побожности, а Мухамеду предао посланицу која није само за Арапе већ за читаво човечанство. Како се у Исламским књигама (Хадиси) помиње, та посланица и Куран су послати као милост свим световима. У исламу се на то мисли и као милост животињском свету, свету духова итд. Мухамед је људима пренео од Господа Бога да на Земљи не живимо сами, већ и са духовима (џини) који су је и пре нас настањивали. Зли духови се називају шејтанима (сотонама) а добри духови - џини верници. Поступак уклањања злог џина (демона, одн. злог духа) се назива Рукја, док се за исти чин у хришћанству користи термин егзорцизам. И дан данас се широке народне масе различитих вероисповести обраћају хоџама (исламских свештеницима) који су за рукју акредитовани, не би ли се спасили од злог утицаја или лоше судбине која их је задесила. Често се иста организује и групно, али је обавезно да буде неко од старијих и снажнијих у присуству "пацијента" коме се рукја учи (гласно изговарање одређених и специфичних делова Курана који имају моћ чак и да тог демона живог и спале ако се не жели "одселити" и напустити особу). === Бог === {{main|Бог у исламу}} Муслимани верују у једнога Бога (арапски: [[Алах]]), творца и нествореног, свемогућег и милосрдног, који је слао објаве преко посланика (пророка) свим људима Израиља, одн. јеврејима. Доласком Мухамеда као посланика, његова се посланица прва и једина објављује свим народима, читавом човечанству и "свим световима" како то Господ Бог каже. У свом уводном говору у делу "[[Стаза речитости]]", Мухамедов зет [[Алија]] ибн Еби Талиб овако дефинише исламски монотеизам: “У вери је на првом месту признање Њега - једног и јединог Свевишњег Господа Бога, Створитеља и Владара свих светова, свих створења и свих сила. Савршеност признавања Њега јесте сведочити да нема другог Бога осим једног јединог Свевишњег Господа (ла илахе ил Алах). Савршеност сведочења о Њему јесте веровати у Једноћу Његову. Савршеност веровања у Једноћу Његову јесте сматрати Га чистим, Најмилостивијим, Најсамилоснијим, Најмилосрднијим, јединим Свезнајућим, јединим Свемудрим и јединим Свемоћним. А савршеност Његове узвишености јесте одрицати Му овоземаљска "социјална" својства, пошто је свако својство доказ да је оно различито од оног чему је приписано, а све оно чему је нешто приписано различито је од својства. Тако, свако ко Богу приписује својства признаје Њему слична, а ко признаје Њему слична сматра Га двојношћу, а ко Га сматра двојношћу признаје делове за Њега, а ко признаје делове за Њега погрешно Га схвата, а ко Га погрешно схвата означава Га, а ко Га означава ограничава Га, а ко Га ограничава одређује Га бројем.” Господ је, пише у Курану, један једини Свевишњи Господ Бог, који је "уточиште сваком", који "није родио и рођен није, и нико Му раван није". Обзиром да се ислам заснива на вери у једног Бога (Алаха), не би требало да то име Господа (Алах) буде препрека у разумевању вере. Ово јер је у исламу - посланику Мухамеду било од Бога дозвољено и наређено да људима пренесе ово једно од Његових имена - Алах. Иначе компарације ради, Исус је Свевишњег Господа Бога називао - Иллах. Зато када се спомене реч Бог, за неке особе са других подручја би то по тамошњој традицији* значило Зевс, док би за неке друге значило Афродита, Аполон, Тор, итд. Објављивањем једног од својих имена (Алах)- Свевишњи Господ Бог у потпуности анулира могућност замене или мешања ауторитета Створитеља свих светова, свих створења и свих сила са неком другом створеном особом којој су биле приписиване божанске особине. Чак се дотле иде, да је Бог у Курану дословце навео да ће и сва она створења које људи мимо Њега обожавају (Зевс, Аполон, Тор, ...) на судњем дану Њему лично рачун за све полагати. === Анђели === {{main|Мелек}} [[Датотека:Rashid al-Din Tabib - Jami al-Tawarikh, f.45v detail - c. 1306-15.png|мини|[[Гаврило|Анђео Гаврило]] објављује [[Куран]] [[Мухамед]]у.]] Ислам се темељи на веровање у анђеле (мелеке), од којих су многи заједнички са јудаизмом и хришћанством. Неки од анђела су Џибрил, Микаил, Азраил и Исрафил. По исламском веровању, анђели су верни Богу и извршитељи његових наредби. Анђели су велики верници, славе Бога, и немају страсти попут људи. Супротност анђелима су зли духови, на челу са Иблисом (Луцифер), који навраћа људе на чињење искључиво лоших и себичних дела, те игнорисања потреба својих ближњих (породице, родбине, пријатеља, познаника, суграђана, пролазника). === Објаве === {{main|Стари завет|Нови завет|Куран}} Муслимани верују у све четири писане објаве, које су објављене Божјим посланицима: Зебур - Давиду (Давуд), Теврат (Стари Завет) Мојсију (Муса), Инџил (Нови Завет) Исусу (Иса) и (Куран) Мухамеду. ==== Куран ==== {{main|Куран}} [[Датотека:Maghribi script sura 5.jpg|мини|[[Куран]] из 13. века]] Куран (кара'а - читати, казивати) за муслимане је реч Божја коју је [[анђео]] Гаврило (Џибрил) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка.<ref>{{cite encyclopedia|title=Qur'an| encyclopedia=Encyclopaedia Britannica Online | accessdate=17. 05. 2007}}</ref> Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима који су примили Тору и Завете.<ref name="autogenerated1" /> У неку руку, то је „Најновији Завет“, а назива се још и "Последњи завет" који не оспорава већ поткрепљује и наставља јеврејску (хришћанску Библију). Мухамед и његови тадашњи следбеници - асхаби (апостоли) забележили су комплетан Куран писаним путем као секундарни вид стожирања објаве, док је као примарни био учење свега напамет (хифз). Тако и после његове смрти остало је све записано, а многе су га генерације још и тада знале напамет. У данашњем времену је част сваком муслиману да научи Куран напамет, чиме стиче титулу Хафиза Курана. Иначе Куран је подељен је у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова (названих ајети). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према упутству од посланика Мухамеда. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са бисмилом: „У име Господа Бога, милостивог и милосног“. Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, духова, свих светова, свих створења и свих сила, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божји робови (раб Божији) и својом слободном вољом она се често оглушују о Божје заповести. У већини случајева онај киме се људи искушавају јесте неко од злих духова (из армије злог духа Иблиса (Сатана, Луцифер) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, а биће проживљени из репне кости (репњаче како каже посланик Мухамед) а за коју данашња медицина нема објашњења зашто је неуништива. Након проживљења биће и људима и свим створењима (осим животиња) приказана сва њихова дела и биће питани од Створитеља за све своје мисли, те ће тада једни људи другима бити сведоци у вези својих (не)дела. Након тога ће бити извагана сва дела и онда ће Свевишњи Господ Бог судити сваком. Након тога ће особе бити послане у рај (Џенет) или у пакао (Џехенем). Куран такође укључује и изнова тумачене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о [[Адам и Ева|Адаму и Еви]], Јосифовим "авантурама" и [[Аврам]]овом монотеизму. Поред [[суна|суне]], моралних проповеди са обичајима из пророковог живота, Куран је главни извор исламског закона, [[шеријат]]а.{{sfn|Esposito|2004|p=79}} === Пророци === {{main|Пророци у исламу}} Ислам се заснива на веровању у пророке, који су послани од Бога. У Курану их је споменуто двадесет пет, а најпознатији су: Адам (Адем), Ноје (Нух), Аврам (Ибрахим), Мојсије (Муса), Исус (Иса) и Мухамед. ==== Исус ==== {{main|Исус}} Исус (арап. Иса) је Божји посланик и Божји роб а не Божји син. Он и његова мајка, коју хришћани проглашавају богородицом, јели су храну, пили су воду, облачили се, спавали, одмарали и робовали Богу као и други људи. Муслимани верују у Исуса (Иса) али веровање да је он Бог сматра се највећим грехом (ширк). Након низа посланика, Алах шаље Исуса, сина Маријиног (арап. Мерјем) Израелићанима да потврди Објаву, истину и садржај Торе (Теврата) и да допусти, по јеванђељу, нешто што је по Теврату било забрањено. Бог га је обасуо благодатима. Он говори људима из колевке као новорођенче и Бог га подучава књизи, мудрости, Теврату, Инџилу и знању. Иса је претпоследњи је Божји посланик и веровесник. Био је прималац треће велике Божје објаве - [[јеванђеље|јеванђеља]] (арап: ''инџила'') и најављивач доласка Мухамеда (под именом Ахмед) иза себе. ==== Мухамед ==== {{main|Мухамед}} [[Датотека:Siyer-i Nebi 298a.jpg|мини|[[Мухамед]] са својим присталицама креће на Меку.]] [[Мухамед]] је рођен у [[Мека|Меки]] [[571]]. године, у данашњој [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]], у Тиџани, у јужном делу Хиџаза, око 80&nbsp;km од [[Црвено море|Црвеног мора]] у каменој долини. Пореклом је из племена Курејш које је имало веома значајан друштвени положај у Меки. Још као дете Мухамед је остао без оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад Мухамед је постао путујући трговац. На својим путовањима упознао је [[хришћанство]], [[јудаизам]] и источњачке религије. Од када је око [[610]]. године у пећини поред Меке доживео [[откровење]], почиње Мухамедова посланичка мисија. Мухамед је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха јер није био прихваћен од стране богатих. Коначно, у лето [[622]]. године дошло је до [[хиџра|хиџре]] (арапски: пресељење) Мухамеда и његових присталица из Меке у [[Медина|Медину]]. Овај догађај означава почетак муслиманске ере. У новој средини Мухамед је имао много више присталица и успеха у ширењу свог учења. Основао је верску заједницу на чијем челу је сам био. Непуних осам година од дана хиџре, [[630]]. године Мухамед се тријумфално вратио у Меку, која постаје свети град муслимана, средиште ислама и циљ ходочашћа. Овај догађај муслимани су назвали Ел Фетх (арапски: победа). Мухамед је ујединио арапска племена и постао њихов верски и световни поглавар.{{sfn|Peters|2003|pp=78-79, 194}}{{sfn|Lapidus|2002|pp=23–28}} Створена је јединствена арапска држава која је током векова успела да припоји [[Сирија|Сирију]] и [[Египат]], делове [[северна Африка|северне Африке]], дошавши до [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] ([[711]]) и [[Пиринеји|Пиринеја]] ([[732]]). === Судњи дан === {{main|Кијамет}} Муслимани верују у долазак судњег дана, када ће људи одговарати за учињена дела, била добра или лоша. === Предодређење === {{main|Кадер}} У Исламу, веровање у предодређеност (кадер) подразумева да је свезнајући Бог (Алах) одредио све што ће се десити. Он је створио створења према своме праисконском знању и мудрости. Њему је све познато и то је записано у „Левхимахфузу“. Алах је хтео да створења постоје и он их је створио и ништа се не дешава нити постоји без његове воље и стварања. == Пракса и дужности == По исламском учењу човек је религиозно биће, јер не постоји ни један човек на свету а да у нешто не верује. То се испољава укупним животом верника, а на посебан начин религиозном праксом, односно богоштовним делима. Муслимани абортус сматрају забрањеним у већини случајева. Ако је женин живот угрожен дозвољавају га као мање зло од два зла. Не постоји заједничко мишљење, око тога када почиње људски живот, али се слажу да након 4. месеца фетус добива живу душу и од тада абортус није прихватљив, осим у случају опасности по женин живот и силовања. === Пет стубова ислама === {{main|Пет стубова ислама}} [[Датотека:Mosque.jpg|мини|220п|Верници током молитве, џамија у [[Дамаск]]у]] У Исламу је пет богоштовних дужности, [[пет стубова ислама]]. Практичне дужности муслимана су: * [[Шехадет|Сведочење]] (арап: ''шехадет''): сведочење односно гласно изговарање и веровање у то да „Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк“; * [[Намаз (ислам)|Молитва]] (арап: ''салах'', перс: ''намаз'') пет пута дневно током које су верници усмерени према Меки, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне). * [[Пост]] (арап: ''саум''), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца [[Ramazan|Рамазана]] који траје 30 или 29 дана. Рамазан и рамазански пост се завршавају [[Рамазански бајрам|Бајрамом]], великим муслиманским празником. * [[зекат|Милостиња]] (арап: ''зекат''); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2-3 одсто за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих. * [[Hadžiluk|Ходочашће]] (арап: ''хаџ'') у Меку, бар једанпут у животу, за онога ко је у стању; === Закон === {{main|Шеријат}} [[Датотека:Kabaa (January 2003).jpg|220п|мини|десно|[[Hadžiluk|Хаџилук]] у [[Мека|Меки]] укључујући и кружење седам пута око Кабе.]] Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство. Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих. Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву. Четири опште прихваћена извора исламског закона су: * [[Куран]] (света књига) * [[Суна]] (обичаји пророкови) * [[Иџма]] (сагласност заједнице) и * [[Кијас]] (закључивање по аналогији). Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција не признаје последња два извора него уместо њих прихвата [[иџтихад]] (слободно расуђивање) које преносе [[имам]]и. Постоји пет класичних верско-правних школа, од којих су четири сунитске (ханефити, маликити, шаифити и ханбалити) а само једна шиитска (џаферити). === Џихад === {{main|Џихад}} Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере. Џихад је сваки труд у име Бога, тј. на Божијем путу. Џихада има четири врсте: * Џихад са самим собом ради устрајности на чињењу добрих дела и клоњењу од забрањених. * Џихад против шејтана (сотоне), одупирањем човека његовом завођењу. * Џихад против грешника руком и саветом у смислу хадиса: „ко од вас види нешто што не ваља, нека га сузбије руком, а ако не могне руком онда језиком“. * Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка. == Историја == {{main|Историја ислама|Праведни калифи}} Ислам се развија у [[7. век]]у у полуномадском политеистичком друштву Арабијског полуострва. Полигамија је код предисламских Арапа означавала моћ и престиж. У исламу је, пак, имала циљ да збрине удовице палих бораца. Каравани из Меке и Медине саобраћају са Сиријом и Палестином, које су онда биле унутар хришћанског Византијског царства. На североистоку је било заратуштријско Персијско царство, на југу несторијански Јемен, а на западу, с оне стране Црвеног мора, монофизитска Етиопија. Дијалог са хришћанима у градовима као што су били Дамаск и Багдад, који су гледали на ислам као на [[јерес]] (и називали га хагаризам или исмаелизам), постављао је нова питања пред муслиманске теологе. [[Јован Дамаскин]] описао је расправу о пореклу [[зло|зла]]: хришћани су је ставили уз слободну вољу како би сачували Божју правду; муслимани су порекло добра и зла извели из Бога, како би сачували његову свемоћ.<ref name="autogenerated1" /> === Ширење ислама === После Мухамедове смрти [[632]]. године његови наследници су се звали [[калиф]]и (арапски: заменици), а држава калифат. Под владавином [[праведни калифи|прве четворице калифа]] (632—661. наше ере), биле су освојене [[Сирија]], [[Палестина (регион)|Палестина]] и [[Месопотамија]]: [[Дамаск]] [[635]]. године; а [[Јерусалим]], [[Антиохија]] и [[Басра]] [[638]]. [[Сасанидско царство|Персија]] је побеђена између [[637]]. и [[650]], а [[Египат]] између [[639]]. и [[642]]. За првог наследника Мухамеда изабран је [[Ебу Бекр]], његов таст и пратилац на хиџри до Медине. Током две године свога калифата, Ебу Бекр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије. Ебу Бекров наследник и други калиф био је [[Омер]] (634—644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије. После Омерове смрти, почеле су велике шизме. Следбеници [[Алија]], пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови калиф, али аристократа [[Осман ибн Афан|Осман]] (644—656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега. Чланови [[Шиизам|Ши`а Али]] („Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: калиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са [[Алија|Али ибн Аби Талибом]].<ref name="autogenerated1" /> Године [[656]]. наше ере, Умајада Османа убија група Алијевих следбеника. Изабрани калиф (четврти у суни-низу), Алија, морао је да се суочи са богатим и моћним умајадским гувернером Сирије, Муавијом, и његовим проницљивим генералом Амр ибн ал-Асом, освајачем Египта. Када су Алијеве трупе преузеле вођство у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] на Еуфрату, [[Амр ибн ел Ас|Амр ибн ал-Ас]] је закачио странице из Курана на копља својих војника и Алијева војска је престала да се бори. Амр ибн ал-Ас затражио је посредовање између Алија и Муавије, и овог другог је заступао тако успешно да су Алијеви представници прихватили Муавијин захтев за калифатом. Велика група из Алијеве војске, [[кариџити]] или „шизматици“ (од кариџа - отићи, изаћи), није прихватила арбитражу људских бића, јер „нема другог суда до Божјег“.<ref name="autogenerated1" /> Уместо да се бори против Муавије, Али се окренуо против кариџита, и тако је постао њихов смртни непријатељ. Године 661. кариџити су га убили. Након тога, калиф Муавија је основао династију Умајада из Дамаска (661—750). [[Датотека:Age of Caliphs.png|300п|мини|лево|Територија калифата око [[750]]. године.]] Освајања од 661-750. под Умајадима из Дамаска укључила су [[Авганистан]], велики део северне Африке и Шпанију. Берберска племена северне Африке била су преобраћена убеђивањем, иако ће наредних векова манифестовати своју етничку посебност прихватањем јереси каква је кариџитска. Године [[711]]. наше ере, муслиманска војска прешла је Ифрикију (Северна Африка) и стигла до Магриб ал-акса, екстремне западне тачке. Уз помоћ византијског намесника Сеуте и градских Јевреја које су прогањали визиготски хришћани, муслимани су кренули у освајање ал-Андалуза, на Иберијском полуострву. Падом визиготске престонице Толеда, муслимани су загосподарили целом територијом западно од Пиринеја. Граница њихове експанзије су биле планине, нарочито пошто је Карло Мартел код Поатјеа ([[732]]) ставио тачку на њихово напредовање у Прованси. Скинути са трона [[750]]. године од стране багдадских Абасида, последњи [[Омејадски калифат|Умајади]] су пронашли уточиште у, водом богатој, Андалузији. Године 827. наше ере, Аглабиди из Ифрикије започели су освајање Сицилије и Јужне Италије. Византијска војска их је протерала са копна, али острво је освојено 902. године. Нормани су га касније заузели 1091. године. Калифат Кордове био је престоница напредне цивилизације од 756. до 1031, када је постао жртва анархичних „партијских краљева“, током чијих су владавина хришћанска северна краљевства остварила поновно освајање Шпаније, постижући врхунац освајањем [[1085]]. године, града Толеда. Окупацијом од стране две берберске династије – Алморавида (1090—1145) и Алмохада (1157—1223) - није стављена тачка на тај процес; напротив, муслимани ће се полагано повлачити у сужену јужну зону (Насрид емират Гранаде), и године [[1492]]. победиће их „католички краљеви“. Почев од једанаестог века, водећу снагу ислама представљали су [[Турци]] који су у ислам преведени у [[10. век]]у, а нарочито [[Селџучко царство|Селџуци]] који су контролисали Абасидски калифат после Бујида (1058. године). Прогнали су их [[Монголи]] (преобраћени у ислам око 1300), који су заузели [[Ирак]] али су их зауставили Турци [[Мамелуци]] који су контролисали Египат до османлијског освајања [[1517]]. године. Од петнаестог до деветнаестог века, интересе ислама углавном је представљало моћно [[Османско царство]], основано 1301. године у Малој Азији. Османлије су [[1453]]. године заузеле [[Константинопољ]], који је постао њихова престоница (Истанбул). На истоку, Турци Мамелуци основали су султанат Делхи (1206—1526). Између 1526. и 1658. године, цела [[северна Индија]] биће у власти исламског царства Великих Могула, потомака Монгола. Индонезија и Малезија су биле највећим делом преведене у ислам преко трговинских путева који су их повезивали са муслиманским земљама. Исто се десило и са неким областима у суб-сахарској Африци. === Поделе === {{посебан чланак|Правци у исламу}} Ислам се састоји од већег броја верских деноминација које су у суштини сличне по веровањима али међу њима постоје значајне теолошке и правне разлике. Најзначајнија је подела на [[сунизам|суните]] и [[шиизам|шиите]], док се [[суфизам]] обично сматра пре мистичним редом него посебном школом ислама. Највећи број извора тврди да су отприлике 85% светских муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чине припадници мањих исламистичких секти.<ref>{{cite web|url=http://countrystudies.us/afghanistan/61.htm | title = Сунитски и шиитски ислам (''-{Sunni and Shia Islam}-'') | work=Country Studies | publisher = Конгресна библиотека САД | accessdate=09. 01. 2007}} {{ен}}</ref> ==== Сунити ==== {{main|Сунизам}} Сунити су верници ислама, који представљају већину међу муслиманима. За разлику, од шиита, сунити уз Куран следе и суне, правила ислама утемељена на обичајима посланика Мухамеда. [[Суна]] (арапски سنة) значи књига и речи које се односе на пророка Мухамеда. Сунити признају (првог) калифа Ебу Бекра као наследника пророка Мухамеда и признају четири верске школе Ханафи, Малики, Шафи и Ханбали. ==== Шиити ==== {{main|Шиизам}} '''Шиити''' (од арапског ''ши`а Али'' — „Алијева странка“) су други по величини огранак ислама. По историјском пореклу шиити признају Мухамедовог нећака [[Алија|Алију]] и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти ([[калиф]]и и [[имам]]и). Шиити верују да је Алија директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти, за разлику од сунита који верују да је Ебу Бекр, први калиф после Мухамеда, легитимно добио вођство над муслиманима. Ова разлика у мишљењу се десила 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим њиховим веровањима и делањима. Шиити су данас већина у Ирану и Ираку. Значајних шиитских мањина има и у Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину и осталим земљама Персијског залива. ==== Суфији ==== {{main|Суфизам}} Суфизам ({{јез-ар|تصوف}}, ''-{tasawwuf}-'', [[персијски језик|персијски]] عرفان, ''Ерфан'') је [[Мистицизам|мистички]] аспект ислама, начин живота усмерен према остварењу Божјег јединства и присуства кроз [[љубав]], искуствену спознају, [[аскеза|аскетизам]] и [[екстаза|екстатичко]] јединство са вољеним Творцем. Термин суфи и суфизам (тасавуф) потичу од вунене одеће (''суф'') коју су носили муслимански аскети.<ref name="autogenerated1" /> Суфији су често наилазили су на жесток отпор службеног ислама. == Распрострањеност == [[Датотека:World Muslim Population (Pew Forum).svg|300п|мини|десно|Распрострањеност исламске популације]] По подацима из [[2016]]. године, муслиманска заједница броји 1,78 милијарде верника. У неких 30-40 земаља света ислам је већинска религија, а арапске земље чине око 20% од укупног броја муслиманских земаља на свету. Јужна и Југоисточна Азија имају највише муслиманских земаља, са Индонезијом, Пакистаном, Бангладешом и Индијом, које свака понаособ, имају више од 100 милиона верника<ref name="Broj">Број муслимана на свету, по земљи., Приступљено 30. 5. 2007.{{cite web|author= |url=http://www.nationmaster.com/graph/rel_isl_num_of_mus-religion-islam-number-of-muslim |title=|access-date=8. 4. 2013}}.</ref>. Према подацима владе САД, 2006. године је било 20 милиона муслимана и више од 40.000 исламских светилишта у Кини.<ref>U.S. department of State, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor (2006). Приступљено . {{cite web |url=http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2006/71338.htm%20International%20Religious%20Freedom%20Report%202006%20-%20China%20%28includes%20Tibet%2C%20Hong%20Kong%2C%20and%20Macau%29 |date= |website= |publisher= |access-date=2007-05-30 |title=Архивирана копија |archive-date=22. 09. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100922145130/http://www.state.gov/g/drl/rls/irf/2006/71338.htm |url-status= }}</ref> На Блиском истоку, не-арапске земље Турска и Иран имају најбројније муслиманске заједнице, док у Африци, Египат и Нигерија су на првом месту<ref name="Broj" />. У многим европским земљама, ислам је друга религија по заступљености после хришћанства, као на пример, у Француској.{{sfn|Esposito|2004|pp=}} У Србији има око 240.000 муслимана (не рачунајући Косово и Метохију, где је њихов број тренутно непознат) или 3,2% популације они углавном припадају Бошњачкој, Албанској или Српској етничкој скупини. У Србији постоји преко 190 џамија од којих око 120 у [[Рашка област|Рашкој]], 60 у јужној Србији, по једна у [[Београд]]у, [[Ниш]]у, [[Мали Зворник|Малом Зворнику]] и [[Суботица|Суботици]]. Постоје и две медресе - једна у Новом Пазару као и исламски факултет, и једна у Београду. == Фото галерија == <gallery> Датотека:Bajrakli_džamija.jpg|[[Џамија]] у [[Београд]]у Датотека:Mosque in Banja Luka (Bosnia).jpg|Џамија у [[Бања Лука|Бањој Луци]] Датотека:Homs džamija.jpg|Џамија у [[Хомс]]у, Сирија Датотека:هلال رمضان.jpg|Полумесец, [[Јордан]] Датотека:Women in Islam.jpg|Муслиманке у [[хиџаб]]у (лево) и [[никаб]]у (десно). </gallery> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv| last=Esposito| first = John|authorlink = | title = Islam: The Straight Path| edition = 3rd Upd|year=2004| url =https://archive.org/details/islamstraightpat0001espo| publisher = Oxford University Press| location = |isbn=978-0-19-518266-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lapidus| first=Ira | title=A History of Islamic Societies | url=https://archive.org/details/historyofislamic0000lapi_t2d2| publisher=Cambridge University Press |year=2002 | edition=2nd |isbn=978-0-521-77933-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Peters | first=F. E.| title=Islam: A Guide for Jews and Christians | url=https://archive.org/details/islamguideforjew00fepe| publisher=Princeton University Press |year=2003 |isbn=978-0-691-11553-5|pages=}} == Спољашње везе == * [http://www.islamskazajednica.org Исламска заједница у Србији] * [http://www.rijaset.rs Исламска заједница Србије] * [http://www.rijaset.ba Исламска заједница у Босни и Херцеговини] * [http://www.monteislam.com/ Исламска заједница у Црној Гори] {{пророци у исламу}} {{светоназор|примери| state = collapsed}} {{Подножје}} [[Категорија:Ислам| ]] [[Категорија:Арабизми]] a9y5fvclses0hajqrd1vs9x155mwpha 0 4278 30099102 29164340 2025-06-27T21:07:41Z Dilic 1754 /* Догађаји */ 30099102 wikitext text/x-wiki {{Година|1058}} {{Commonscat|1058}} '''1058.''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * Смрт [[Лулах|Лулаха]], пасторка [[Магбет од Шкотске|Магбета од Шкотске]]. * На сабору у Сијени изабран је Жерар де Шеврон за римског папу. Устоличен је 24. јануара 1059. под именом [[папа Никола II]]. * [[Болеслав II Смели]] (1039-1081) постао је кнез [[Пољска|Пољске]]. * [[Исак I Комнин|Исак Комнин]] је конфисковао део земље од византијске аристократије и манастира. * Уклањање и прогонство цариградског [[Михаило Керуларије|патријарха Михаила Керуларија]] од стране византијског [[Исак I Комнин|цара Исака Комнина]]. * [[Алп Арслан]] је угушио побуну Ибрахима Јанала против султана Тогрул-бека. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1058.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Балдуин I Јерусалимски]], краљ Јерусалима == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1058.}} * [[Казимир I Обновитељ]] * [[Михаило (син логотета Анастасија)]] * [[Петар I Орсеоло]] * [[Папа Стефан IX]] * [[Стјепан I Трпимировић]] == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1050-е]] [[Категорија:11. век|51058]] tpdavhbwbxb2ao4dazhx9mymsr56wj4 0 4279 30099110 29164343 2025-06-27T21:14:23Z Dilic 1754 /* Догађаји */ 30099110 wikitext text/x-wiki {{Година|1059}} {{Commonscat|1059}} '''1059''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * Хилдебрандов савез са [[Роберт Гвискар|Робертом Гвискаром]], грофом [[Апулија|Апулије]]. [[Папа Никола II]] проглашава Роберта војводом Апулије и [[Калабрија|Калабрије]]. Почетак борбе [[Нормани|Нормана]] са [[Византинци|Византинцима]] за [[Сицилија|Сицилију]]. * У [[Рим|Риму]] је основана висока школа за кардинале, а поступак избора папе је пренет у његову искључиву надлежност. * Успешан поход [[Исак I Комнин|Исака Комнина]] против [[Печенези|Печењега]]. Комнинова болест (новембар). Цар је прогласио команданта [[Константин X Дука|Константина Дуку]] својим наследником, положио монашке завете и повукао се у [[Студитски манастир]]. * [[Константин X Дука]] (1006-1067, 23.5) постаје цар [[Византијско царство|Византијског царства]]. Да би уштедео новац, смањио је трошкове за издржавање војске. * [[Селџучка династија|Селџучка]] инвазија на [[Кападокија|Кападокију]] и [[Сирија|Сирију]]. * [[Изјаслав I Јарославич|Изјаслав Јарославович]], заједно са својом браћом [[Свјатослав I Кијевски|Свјатославом]] и [[Всеволод I Јарославич|Всеволодом]], ослободио је из затвора свог ујака, кнеза Судислава Владимировича, кога је њихов отац [[Јарослав I Мудри|Јарослав Мудри]] ставио у „сечионицу“. Судислав је дао својим нећацима заклетву на крсту да неће преузимати његова кнежевска права, након чега је [[Монаштво|замонашен]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1059.}} * == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1059.}} * [[Михаило Керуларије]] * [[Михаило VI Стратиотик]] == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1050-е]] [[Категорија:11. век|51059]] r2oq7zag9ix28pwf6fimt7qhsqfdzat 0 4280 30099124 29164350 2025-06-27T21:26:43Z Dilic 1754 /* Догађаји */ 30099124 wikitext text/x-wiki {{Година|1060}} {{Commonscat|1060}} '''1060.''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * [[Бела I|Краљ Бела I од Угарске]] (1060-1063). Гушење словенског устанка. Протеривање из Угарске краљице Анастасије, њеног сина [[Шоломон Угарски|Шоломона]] и његове жене. Беже [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|цару Хајнриху IV]]. Удаја Белине ћерке за кнеза [[Ростислав I Кијевски|Ростислава Владимировича]] од [[Волиња|Волиње]]. * Смрт [[Жофроа II Анжујски|Жофроа II Анжујског]]. Округ је подељен између његових синова Жофроа и Фулка. * Краљ Француске [[Филип I Француски|Филип I]] (1052-1108) — син Ане, ћерке великог књеже Кијевског [[Јарослав I Мудри|Јарослава Мудрог]]. * Регентство у Француској мајке и ујака краља Анриа. Регентство Балдуина Побожног. * [[Роберт Гвискар]] осваја [[Таранто]] од [[Византинци|Византинаца]] као део борбе за [[Апулија|Апулију]]. * [[Селџуци]] потчињавају Јужни [[Ирак]]. * Поход [[Изјаслав I Јарославич|Изјаслава]], [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослава]], [[Всеволод I Јарославич|Всеволода Јарославича]] и [[Всеслав од Полоцка|Всеслава Полоцког]] против Торка (Уза), који су без борбе отишли ​​у [[Византија|Византију]] и населили се на јужним границама Старе руске државе, чинећи основу Црних Клобука. Пораз Торка допринео је појави јаких конкурената у степама — [[Половци|Половца]]. * Након смрти [[Игор I Кијевски|Игора Јарославовича]], [[Смоленск]] је подељен „на три дела“. [[Изјаслав I Јарославич|Изјаслав Јарославович]] је, током посете [[Велики Новгород|Великом Новгороду]], поставио на престо свог сина [[Мстислав Изјаславич|Мстислава Изјаславича]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1060.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Готфрид Бујонски]], крсташ (†[[1100]]) == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1060.}} * [[4. август]] —[[Анри I]], француски краљ (* [[1008]]) * [[Андрија I Угарски]] * [[Гизела од Баварске]] * [[Жофроа II Анжујски]] * [[Пресијан II]] === Децембар === * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1060-е]] [[Категорија:11. век|51060]] 3ws39min4uyr304ew3v9mp45kc2daic 0 4281 30099551 29164355 2025-06-28T10:05:38Z Dilic 1754 /* Догађаји */ 30099551 wikitext text/x-wiki {{Година|1061}} {{Commonscat|1061}} '''1061''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * [[Нормани|Норманске снаге]] предвођене војводом [[Роберт Гвискар|Робертом Гвискаром]] и његовим братом [[Роџер I Сицилијански|Роџером I]] нападају [[Сицилија|Сицилију]]. Искрцавају се непримећени током ноћи и изненађују [[Сарацени|сараценску]] војску. Гвискард осваја Месину и маршира у централну Сицилију. * 28. јун – Гроф Флорис I је упао у заседу приликом повлачења из Залтбомела и убијен од стране немачких трупа код Недерхемерта. Већи део Западне [[Фризија|Фризије]] (касније део Грофовије [[Холандија|Холандије]]) је освојен и анектиран од стране [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. * Сосоли (племе у [[Естонија|Естонији]]) уништавају утврђење [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]] Јурјев у [[Тарту]] и извршавају напад на [[Псков]]. * Султан [[Јусуф ибн Ташфин]] наслеђује престо [[Мароко|Марока]], након освајања [[Алморавиди|Алморавида]]. * [[27. јул]] – [[Папа Никола II]] умире након двогодишњег понтификата у [[Фиренца|Фиренци]]. Наследио га је [[Папа Александар II|Александар II]] као 156. папа Католичке цркве у [[Рим|Риму]]. * Шпајерска катедрала је освештана у [[Шпајер|Шпајеру]] (данашња [[Њемачка|Немачка]]). == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1061.}} * == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1061.}} * [[Збигњев II, војвода Чешке]] * [[Исак I Комнин]] * [[Папа Никола II]] * [[Хумберт од Силва Кандиде]] == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1060-е]] [[Категорија:11. век|61061]] 1m8nvumedcxb4a9osv9eodh234tfj9i 0 4282 30099558 29164358 2025-06-28T10:12:44Z Dilic 1754 /* Догађаји */ 30099558 wikitext text/x-wiki {{Година|1062}} {{Commonscat|1062}} '''1062.''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * Смрт грофа Елфгара, потомка древних саксонских краљева. Иза њега су остали синови Едвин и Моркер. * [[Харолд II Енглески|Харолд Годвинсон]] напада [[Велс]]. Победа над [[Грифид ап Луелин|Грифидом ап Ливелином]], краљем [[Гвинет|Гвинета]]. * Смрт грофа од Мејна Херберта II. Припајање грофовије Мејн [[Нормандија|Нормандији]]. Веридба Роберта, сина војводе Вилијама, са Маргаретом, сестром Херберта. * Пренос регентства од стране [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хајнриха IV]] од Салија на надбискупе [[Келн|Келна]], Бремена и световне принчеве није допринео промени ситуације коју је успоставила његова мајка Агнес де Поату, под којом је дошло до наглог слабљења краљевске власти, повећања сепаратизма принчева и улоге папства у животу [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. * Први [[Половчани|половчански]] препад на [[Кијевска Русија|Староруску државу]] поменут у изворима под вођством кана Искале. * [[2. фебруар]] — перејаславски кнез [[Всеволод I Јарославич|Всеволод Јарославић]] кренуо је против [[Половац|Половаца]], али га је непријатељ поразио, а они су се, након успешног препада и пљачке, повукли у степе. * [[Изјаслав I Јарославич|Изјаслав Јарославић]], под другим игуманом Варлама [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерског манастира]], предао је земљу изнад пећина, на којој је подигнут Стари манастир. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1062.}} * == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1062.}} * [[Аделаида од Угарске]] == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1060-е]] [[Категорија:11. век|61062]] io6u8nr8c9srgnb71hgvwvb39rx45mm 0 4283 30099568 29164361 2025-06-28T10:26:42Z Dilic 1754 /* Рођења */ 30099568 wikitext text/x-wiki {{Година|1063}} {{Commonscat|1063}} '''1063''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * [[Википедија:Непознат датум]] — Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]). * [[8. мај]] – Битка код Грауса: Савезничке [[Муслимани|муслиманске]] и [[Хришћани|хришћанске]] трупе, под краљем [[Санчо II од Кастиље|Санчом II]] и емиром Ахмадом ел-Муктадиром, побеђују [[Арагон|арагонску војску]]. Краљ [[Рамиро I од Арагона|Рамиро I]] је убијен, а наследио га је његов син [[Санчо V од Наваре|Санчо V]], као владар Арагона. * Битка код Керамија: Војвода [[Руђер I Сицилијански|Роџер I]] предводи мале норманске снаге (уз подршку 136 витезова на коњима) и побеђује много већу сараценску војску (35.000 људи) код Керамија (близу Троине) на [[Сицилија|Сицилији]]. * Пизанска флота напада и пљачка [[Палермо]] (под контролом [[Сарацени|Сарацена]]) – ово у знак подршке норманским снагама Роџера I. * Август–септембар: [[Свето римско царство]] напада [[Мађарска|Мађарску]] и поставља [[Шоломон Угарски|Шоломона]] за свог пуномоћног владара. * Војвода [[Вилијам I Освајач|Вилијам I]] полаже право на провинцију [[Мејн]] и вери свог сина Роберта са Маргарет, ћерком покојног грофа Херберта II. * Битка код Дамгана: [[Селџучка династија|Селџучке]] снаге под командом [[Алп Арслан|Алп Арслана]] побеђују његовог брата Куталмиша који полаже право на престо покојног [[Тугрул|Тугрила]], оснивача [[Селџучко царство|Селџучког царства]]. Куталмиш бежи из битке, али његов син Сулејман бива заробљен. * Дужд Доменико I наређује изградњу садашње базилике Светог Марка у [[Венеција|Венецији]]. * [[Анселмо Кентерберијски|Анселмо]], касније надбискуп Кентерберијски, постаје приор у опатији Бек. * Основана је епископија [[Оломоуц]] (налази се на [[Река Морава|реци Морави]]) (данашња [[Чешка]]). == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1063.}} * [[Бела I]] * [[Грифид ап Луелин]] * [[Константин Лихуд]] * [[Рамиро I од Арагона]] * [[Ричеза од Лотарингије]] * [[Тугрул]] == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1063.}} * == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1060-е]] [[Категорија:11. век|61063]] 57tnfq6c1ev61qnwibx35tg3di9yipz 0 4301 30099575 29164368 2025-06-28T10:33:02Z Dilic 1754 /* Рођења */ 30099575 wikitext text/x-wiki {{Година|1065}} {{Commonscat|1065}} '''1065''' је била [[проста година]]. == Догађаји == * Побуна у [[Нортамбрија|Нортумбрији]] против грофа Тостига. Пораз Тостига и његово прогонство. Моркер, син Алфгара, постаје гроф од Нортумбрије. * Независна владавина [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хајнриха IV]]. Унутрашњи немири. Хајнрих IV гуши побуну у [[Саксонија|Саксонији]]. * Смрт [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]]. Подела његових поседа између његова три сина. [[Галиција]] постаје независно краљевство. Почетак рата између синова. * Краљ Леона [[Алфонсо VI од Леона|Алфонсо VI Смели]] (1030-1109). Унија са [[Галиција|Галицијом]]. Повратак [[Алмерија|Алмерије]] од [[Арапи|Арапа]]. * Анексија [[Валенсија|Валенсије]] Емирату Толедо. Отцепљење [[Мурсија|Мурсије]] од Валенсије. * Селџуци су заузели, опљачкали и спалили престоницу [[Јерменија|Јерменије]]. * Устанак у [[Хорезмијска империја|Хорезму]] је угушио [[Алп Арслан]]. * Полоцки кнез [[Всеслав од Полоцка|Всеслав Брјачиславич]] опсео је [[Псков]], али није ништа постигао. Као резултат тога, односи између Всеслава Брјачиславича и јарославских кнежева су се погоршали. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1065.}} * == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1065.}} * == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1060-е]] [[Категорија:11. век|61065]] {{stub}} las37yw5uy9sxammo1l365s6qgn6cb1 0 4363 30098789 29165476 2025-06-27T15:17:14Z ~2025-71608 445307 Ђока Пеза 30098789 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] 4xh580ioesifla6ikq6lfomjwuqjgg3 30098790 30098789 2025-06-27T15:19:52Z ~2025-71608 445307 Ђока Пеза 30098790 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == Ђока Пеза{{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] 8xs5a1xcxgme8cod6ojvk34klcorc4m 30098792 30098790 2025-06-27T15:20:33Z ~2025-71608 445307 30098792 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] nwge3hek94h9z1f5dej4r5w0rfttx5u 30098795 30098792 2025-06-27T15:21:46Z ~2025-71608 445307 Рођење Ђоке Пезе 30098795 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == Рођење Ђоке Пезе{{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] f7muj3qw1p643qi3b723bgfqhrcsxcj 30098798 30098795 2025-06-27T15:23:25Z ~2025-71608 445307 30098798 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза рођен 1337 == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == Рођење Ђоке Пезе{{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] f58f5ee1usdy9lw5my23nue8twpli3c 30098799 30098798 2025-06-27T15:24:00Z ~2025-71608 445307 30098799 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} *Ђока Пеза рођен 1337 == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] 2k1kfb4mluax1uuz8fyr5vzskz78anu 30099043 30098799 2025-06-27T19:40:30Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-71608|~2025-71608]] ([[User talk:~2025-71608|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29165476 wikitext text/x-wiki {{Година|1337}} {{Commonscat|1337}} '''1337''' је била [[проста година]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 1337.}} * == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 1337.}} * [[Википедија:Непознат датум]] — [[Ђото ди Бондоне]] - [[италија]]нски сликар. == Дани сећања == * {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:1330-е]] [[Категорија:14. век|31337]] 3enuvxpvq7plb5gaftt0wkcce32ka0g 0 5161 30098685 29915681 2025-06-27T14:30:23Z ~2025-89906 447155 30098685 wikitext text/x-wiki {{Година}} '''2016'''. је била [[преступна година]] која је почела у [[петак]]. 2016. је шеснаеста година [[3. миленијум]]а, шеснаеста година [[21. век]]а и седма година [[2010е|2010-их]]. == Догађаји == {{Година ВБ}} === Јануар === * [[1. јануар]] — У [[Кина|Кини]] је ступила на снагу [[политика два детета]] уместо дотадашње [[политика једног дјетета|политике једног детета]]. * [[2. јануар]] — [[Саудијска Арабија]] је погубила [[Нимр ел Нимр|Нимра ел Нимра]] због његове улоге у протестима 2011—2012. * [[3. јануар]] — [[Иран]]ски демонстранти упали су рано ујутро у амбасаду Саудијске Арабије у [[Техеран]]у, гневни што је [[Ријад]] погубио истакнутог шиитског свештеника Нимра ел Нимра. ** Саудијска Арабија прекинула дипломатске односе са Ираном након напада на саудијску амбасаду у Техерану. * [[4. јануар]] — Краљевина [[Бахреин]] и [[Судан]] прекинули дипломатске односе са Ираном и позвали иранске дипломате да напусте земљу у року од 48 сати, док су [[Уједињени Арапски Емирати]] одлучили да односе спусте на нижи ниво. ** Јак земљотрес у [[Индија|Индији]] и [[Бангладеш]]у однео је најмање 10 живота, док је преко 160 људи повређено. * [[5. јануар]] — [[Кувајт]] повукао амбасадора из Ирана због напада на дипломатско представништво Саудијске Арабије. * [[6. јануар]] — Северна Кореја је саопштила да је извела пробу хидрогенске бомбе. * [[7. јануар]] — Председнички избори у [[Либан]]у * [[8. јануар]] — У [[Мексико|Мексику]] је ухапшен [[Хоакин Гузман Лоера|Хоакин „Ел Чапо” Гузман]], вођа [[Синалоа]]нског нарко-картела. * [[9. јануар]] — У [[Приштина|Приштини]] ескалирали сукоби између полиције и демонстраната који се противе [[Заједница српских општина|Заједници српских општина]]; бацани [[Молотовљев коктел|Молотовљеви коктели]] на зграду владе. * [[10. јануар|10]]—[[23. јануар]] — [[Европско првенство у ватерполу 2016.]] у [[Србија|Србији]] (у [[Београд]]у) ** 10—[[22. јануар]] — [[Европско првенство у ватерполу за жене 2016.]] у Србији (у Београду) * [[11. јануар]] — Аргентинац [[Лионел Меси]] по пети пут је проглашен за [[Фифина Златна лопта|најбољег фудбалера света]] од стране [[Фифа|Фифе]]. * [[12. јануар]] — Најмање 10 особа погинуло је у бомбашком нападу у [[Истанбул]]у. ** У [[Западни Јоркшир|западнојоркширском]] граду [[Лидс]]у отворен је први [[Енглеска|енглески]] ''[[дистрикт црвених фењера]]''. * [[13. јануар]] — Председник [[Русија|Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] изјавио је да су руски научници развили веома ефикасан лек против смртоносног вируса [[Ебола|еболе]], који је у [[Западна Африка|западној Африци]] однео преко 11.000 живота.<ref>{{cite news|title=Putin ima dobre vesti: Rusija je proizvela vakcinu protiv ebole!|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1948515-putin-ima-dobre-vesti-rusija-je-proizvela-vakcinu-protiv-ebole|date=13. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=telegraf.rs}}</ref> * [[14. јануар]] — [[Француска|Француски]] [[Сатира|сатирични]] часопис ''[[Шарли ебдо]]'' поново је објавио [[Карикатура|карикатуру]] која је изазвала негативне критике јавности; наиме, карикатура приказује [[Расизам|расистичке]] сцене [[Сирија|сиријског]] дечака [[Ајлан Курди|Ајлана Курдија]] како изводи [[секс]]уалне нападе на улицама [[Келн]]а.<ref>{{cite news|title=Charlie Hebdo Aylan Kurdi 'Groper' Cartoon: After Cologne Sexual Assaults, Magazine Under Fire For Refugee Satire|url=http://www.ibtimes.com/charlie-hebdo-aylan-kurdi-groper-cartoon-after-cologne-sexual-assaults-magazine-under-2263657|date=13. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=ibtimes.com}}</ref> * [[15. јануар]] — [[Кина|Кинеска]] ракета-носач ''[[Дуги марш 3Б]]'' успешно лансирала [[Белорусија|белоруски]] телекомуникациони сателит ''-{Belintersat-1}-''.<ref>{{cite web|url=http://www.nasaspaceflight.com/2016/01/china-2016-long-march-3b-launch-belintersat-1/ |title=China opens 2016 campaign with Long March 3B launch of Belintersat-1 |last=Barbosa|first=Rui C. |authorlink= |date=|format= |work= |publisher=''Nasaspaceflight.com'' |language=en |archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 1. 2016}}</ref> ** [[15. јануар|10]]—[[31. јануар]] — [[Европско првенство у рукомету 2016.]] у [[Пољска|Пољској]] * [[16. јануар]] — [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] (-{IAEA}-) објавила је да је Иран адекватно демонтирао свој програм [[Нуклеарно оружје|нуклеарног наоружања]], чиме су [[Уједињене нације]] одмах укине санкције.<ref>{{cite news|title=Iran nuclear deal: 'New chapter' for Tehran as sanctions end|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-35336707|date=17. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=[[BBC]]}}</ref> * [[17. јануар]] — Ракета-носач ''[[Фалкон 9 v1.1|Фалкон 9 v1.1 FT]]'' компаније [[Спејс екс]] успешно лансирала сателит за надгледање нивоа глобалних [[океан]]а ''Џејсон 3''.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/01/18/spacex-narrowly-misses-booster-landing-at-sea/ |title=SpaceX narrowly misses booster landing at sea |last=Clark|first=Stephen|authorlink= |date=|format= |work= |publisher=''Spaceflightnow.com'' |language=en|archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 1. 2016}}</ref> * [[18. јануар]] — Седам држава [[Европска унија|ЕУ]] укинуло [[Шенгенски уговор|Шенген]] због избегличке кризе. * [[19. јануар]] — У нападу бомбаша самоубице у северозападном [[Пакистан]]у убијено најмање 10 и повређено 20 људи; сличан напад у северозападном Пакистану десио се и пре месец дана. * [[20. јануар]] — Стотине демонстраната у главном граду [[Молдавија|Молдавије]], [[Кишињев]]у, пробило је полицијски кордон и упало у зграду државног парламента захтевајући поништавање гласања о новој влади и расписивање ванредних парламентарних избора. ** [[Астроном]]и Мајкл Браун и Константин Батигин објавили су студију у којој се наводи да далеко изван орбите [[Плутон]]а постоји још једна, велика [[планета]], названа „Планета девет” или „Планета -{X}-”, која је око десет пута [[маса|масивнија]] од [[Земља|Земље]]. Процењује се да јој за једну пуну орбиту око [[Сунце|Сунца]] треба 10.000—20.000 земаљских година.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/2181442/Gigantska+deveta+planeta+zaista+postoji%3F.html |title=Gigantska deveta planeta zaista postoji? |publisher=[[РТС]] |accessdate=21. 1. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://iopscience.iop.org/article/10.3847/0004-6256/151/2/22;jsessionid=791F3C798D5666A3CC60B513AD446931.c5.iopscience.cld.iop.org |title=Доказ за удаљену гигантску планету у Сунчевом систему |author=Мајкл Браун и Константин Батигин |publisher=Астрономски журнал |accessdate=21. 1. 2016}}</ref> * [[21. јануар]] — У бомбашком нападу у [[Каиро|Каиру]] ([[Египат]]) погинула 3 полицајца, док је 17 људи рањено. Напад се десио у близини пута који води ка [[Древни Египћани|древним]] [[Пирамиде у Гизи|пирамидама у Гизи]], у предграђу Каира. ** [[Земљотрес]] јачине 6,9 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]] погодио је западну обалу [[Мексико|Мексика]], у савезној држави [[Халиско]]. * [[22. јануар]] — Екстремисти насумице пуцали и при томе убили најмање 20 људи на прослави у [[Лидо (Сомалија)|лидском]] ресторану у [[Могадиш]]у ([[Сомалија]]); четворица нападача су убијена, а пети је ухапшен.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1961790-pucnjava-na-plazi-uz-povike-alahu-ekbar-ekstremisti-ubili-najmanje-20-osoba-uznemirujuci-foto|title=Pucnjava Na Plaži: Uz povike "Alahu ekbar" ekstremisti ubili najmanje 20 osoba (Uznemirujući Foto)|date=22. 1. 2016|accessdate=27. 7. 2016|work=telegraf.rs}}</ref> ** У [[Кенија|Кенији]] пронађена [[масовна гробница]] настала пре најмање 10.000 година. ** У школи [[Канада|канадске]] провинције [[Саскачеван]], у селу Ла Лош, нападач пуцао по школи и при томе убио четири те ранио још неколико особа. * [[23. јануар]] — [[Ватерполо репрезентација Србије]] освојила је [[Европско првенство у ватерполу 2016.|Европско првенство]] победивши у финалу [[Црна Гора|Црну Гору]] резултатом 10 : 8. ** [[Снег|Снежна]] олуја погодила источну [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] (највише [[Вашингтон]] и [[Балтимор]]), при чему је погинуло неколико десетина људи, а неколико хиљада летова отказано. У појединим деловима [[Кина|Кине]] температуре су падале и до −41&nbsp;°C, а снег је узорковао проблеме и у овој земљи. * [[24. јануар]] — Снажан земљотрес погодио југ [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] савезне државе [[Аљаска|Аљаске]]. Јачина је била 6,4—7,3 степени Рихтерове скале, а Америчка метеоролошка служба изјавила је да се [[цунами]] срећом не очекује. ** [[Русија]] за мигранте до даљњег затворила граничне прелазе с [[Норвешка|Норвешком]], из „сигурносних разлога”. * [[25. јануар]] — Снажан земљотрес јачине 6,1 степени Рихтерове скале регистрован је на простору између [[Мароко|Марока]] и [[Шпанија|Шпаније]]. ** Најмање 25 особа погинуло је у нападима бомбаша самоубица на пијаци у једном селу на северу [[Камерун]]а. У експлозијама је повређено око 30 особа. ** У [[Сирија|сиријском]] граду [[Алепо]], на контролном пункту моћне исламистичке групе [[Ахрар ел Шам]], у самоубилачком нападу убијена 23 лица укључујући четири цивила.<ref>{{Cite web|url=http://www.dailymail.co.uk/wires/afp/article-3415924/Car-bomb-Syrias-Aleppo-kills-23-including-fighters.html|title=Truck bomb in Syria's Aleppo kills 23, including fighters: monitor|date=25. 1. 2016|accessdate=28. 7. 2016|work=[[Дејли мејл]]}}</ref> ** У [[Централноафричка Република|Централноафричкој Републици]] поништени су парламентарни избори због неправилности и умешаности кандидата у циљу обезвређивања демократског процеса. * [[26. јануар]] — Шумски пожар у Националном парку Лос Алеркес (у близини источних обронака [[Анди]] у [[Аргентина|Аргентини]]) неконтролисано се шири, а досад је изгорело више од 1.600 [[хектар]]а заштићеног [[Патагонија|патагонијског]] парка. ** Најмање шест школа у [[Париз]]у је евакуисано због претњи бомбашким нападом. ** У [[Русија|Русији]], од прошлог месеца од [[Свињски грип|свињског грипа]] преминуло је преко 50 особа; надлежни наводе да епидемије нема и да је све под контролом. ** Наоружани нападач отворио је ватру у медицинском центру у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), а о могућим жртвама ништа се још потврђено не зна. ** Снажна експлозија одјекнула је у тржном центру у [[Стокхолм]]у; полиција је потом привремено блокирала град. * [[27. јануар]] — У [[Европа|Европи]] (у [[Данска|Данској]]) потврђен је први случај заразе смртоносним и тренутно неизлечивим [[вирус]]ом [[Зика вирус|зика]], који напада [[нервни систем]] новорођенчади. Вирус зика се преноси угризом [[комарац]]а, а први симптоми се карактеришу боловима у [[зглоб]]овима, [[Грозница|грозницом]] и осетљивим очима које постају црвенкасте боје. Највише заражених је у [[Јужна Америка|Јужној]] те [[Латинска Америка|Латинској Америци]]. ** Најмање четири египатска војника погинула су док је 12 других повређено у експлозији аутомобила за превоз трупа у предграђе града [[Ариш (град)|Ел Ариша]] на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]]. ** Ракета-носач [[Аријана 5]] у [[Геосинхрона орбита|геосинхрону орбиту]] успешно је доставила комуникациони сателит -{Intelsat 29e}-.<ref>{{cite web|url=http://www.arianespace.com/mission-update/an-epic-launch-arianespaces-ariane-5-soars-to-success-for-long-time-customer-intelsat/ |title=An "Epic" launch: Arianespace’s Ariane 5 soars to success for long-time customer Intelsat |publisher=Arianespace |accessdate=2. 2. 2016}}</ref> * [[28. јануар]] — [[Светска здравствена организација]] званично је потврдила избијање и експлозивно ширење вируса зика.<ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/2016/01/28/health/zika-virus-global-response/index.html |title='Zika virus spreading explosively' |date=28. 1. 2016 |accessdate=28. 1. 2016 |work=CNN}}</ref> Број заражених у [[Северна Америка|Северној Америци]] попео се на 31, док вирус наставља да хара Јужном и Латинском Америком где се број оболелих мери милионима. ** Двоструки самоубилачки бомбашки напад извршен је на школу у граду [[Керава]], на северу Камеруна; нема информација о рањенима или погинулима. ** Египатски ловац [[F-16 Фајтинг фалкон|-{F}--16]] пао је током војне вјежбе на непознатој локацији у [[Египат|Египту]], при чему је погинула цела посада. ** Пет чланова посаде, међи којима и беба, погинуло је у паду [[хеликоптер]]а на југоистоку државе [[Казахстан]] у региону највећег града [[Алмати]]ја. ** Јака експлозија одјекнула је на самом улазу председничке палате [[Абд Рабо Мансур ел Хади|Абда Рабоа Мансура ел Хадија]] у [[јемен]]ском граду-луци [[Аден]]у (бивши главни град), а страхује се да је погинуло најмање шест особа. * [[29. јануар]] — Најмање троје људи је погинуло, а 10 рањено у бомбашком и оружаном нападу на [[Шиизам|шиитску]] џамију Рида, у граду [[Махасен]] на истоку [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]].<ref>{{cite web|title=Troje poginulo u pucnjavi na džamiju u Saudijskoj Arabiji|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/troje-poginulo-u-pucnjavi-na-dzamiju-u-saudijskoj-arabiji_684258.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29|accessdate=30. 7. 2016|date=29. 1. 2016|publisher=rts.rs}}</ref> ** Ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон-М]] у геостационарну трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Eutelsat 9B}-.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/01/30/european-communications-relay-satellite-launched-by-proton-rocket/ |title=European communications relay satellite launched by Proton rocket |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=2. 2. 2016}}</ref> * [[30. јануар]] — У [[Русија|руским]] ваздушним нападима у [[Сирија|Сирији]] убијено је скоро 1.400 цивила; погинуло је такође 965 бораца [[Исламска Држава|Исламске Државе]] и 1.233 припадника осталих побуњеничких група. ** Више десетина људи погинуло је у нападу [[Исламизам|исламиста]] из групе [[Боко Харам]] на село око 12&nbsp;km од [[Мајдугури]]ја (Јерва), на североистоку [[Нигерија|Нигерије]]. * [[31. јануар]] — Најмање 21 особа је погинула и 16 је повријеђено у ланчаном судару насталом услед магле и неприлагођене брзине; несрећа се десила на ауто-путу у близини града [[Бени Суеф]], око 95&nbsp;km јужно од египатске престолнице [[Каиро|Каира]]. ** Бивши мафијашки бос Роко Зито (87), који је годинама био један од челника озлоглашене мафије из [[италија]]нске покрајине [[Калабрија|Калабрије]] „Ндрагете” — с дугим искуством водеће фигуре у канадском подземљу —,<!--Зарез после црте није грешка!--> убијен је у својој кући у [[Торонто|Торонту]]; главни осумњичени је наводно зет убијеног мафијаша, Доменико Скопелити. ** Број погинулих у три експлозије бомбе у близини шиитског светилишта Сајида Зејнаб — јужно од престолнице [[Дамаск]]а — порастао је на 60. Међу погинулима је и 25 шиитских бораца. === Фебруар === * [[1. фебруар]] — Најмање 13 студената (међу којима 10 жена и 3 мушкарца) из колеџа у граду [[Пуне]], који су ишли са још 102 колега и 11 наставника у [[Муруд]] на школски излет, утопило се у мору око 150&nbsp;km јужно од [[Мумбај]]а у западној [[Индија|Индији]]. ** Најмање 11 особа убијено је на прослави организованој поводом 15. рођендана тинејџерке на југу [[Мексико|Мексика]], у савезној држави [[Гереро]] недалеко од границе са суседном савезном државом [[Мичоакан]]. ** Бомбаш-самоубица разнио се у главном граду [[Авганистан]]а [[Кабул]]у и том приликом убио најмање 20 људи; у нападу је погођена база авганистанске полиције у средишњем делу престонице. ** Девет средњих школа у [[Сиднеј]]у поновно је евакуисано, три дана након масовне евакуације школа у [[Аустралија|Аустралији]], због лажних претњи постављеним бомбама. ** Ракета-носач [[Дуги марш 3Ц]] у [[Средња Земљина орбита|средњу Земљину орбиту]] успешно је доставила сателит -{BDS M3-S}-, део кинеског сателитског навигационог система [[COMPASS]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/chinas-long-march-3c-opens-record-setting-year-with-beidou-navigation-satellite-launch/ |title=China’s Long March 3C opens record-setting Year with Beidou Navigation Satellite Launch |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 }}{{Мртва веза}}</ref> * [[2. фебруар]] — Влада [[Хондурас]]а прогласила је ванредну ситуацију у земљи након што је регистровано 3.649 могућих случајева вируса [[зика]] за мање од три месеца. ** На страначким изборима у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], [[Тед Круз]] је победио [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] за [[Републиканска странка (САД)|републиканску номинацију]], а [[Демократска странка (САД)|демократкиња]] [[Хилари Клинтон]] — најтешњом победом у демократским [[кокус]]има које је савезна земља [[Ајова]] икада имала (разлика је била само две десетине процента) — тријумфовала је над ривалом [[Берни Сандерс]]ом. ** Најмање девет миграната, од којих двоје деце, у бродолому који се догодио док су покушавали стићи у [[Грчка|Грчку]] утопило се у [[Егејско море|Егејском мору]] недалеко од места Сеферихисара у покрајини [[Измир]], уз западне обале [[Турска|Турске]]. ** [[2. фебруар|2]]—[[13. фебруар]] — [[Европско првенство у футсалу 2016.]] у [[Београд]]у * [[3. фебруар]] — Редак случај вируса зика који се пренео овог пута [[секс]]уалним путем а не уједом [[Комарац|комарца]], регистрован је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Код 34 људи у [[Мексико|Мексику]] дијагностикован је вирус зика, док је троје Мексиканаца заражено у иностранству. ** Десеторица војника која су патролирала на висини од 5.800 метара затрпала је лавина на [[Индија|индијском]] делу [[Хималаји|Хималаја]] — у региону [[Кашмир]]а, који је предмет вишедеценијског спора између [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а. ** У [[Србија|Србији]] је почео са радом први [[ЛГБТ]] радио под називом „[[ЛГБТ Србија (радио)|ЛГБТ Србија]]”. * [[4. фебруар]] — [[Уједињене нације]] прогласиле право на [[абортус]] једним од [[Људска права|људских права]] жене које јој нико не може одузети. * [[5. фебруар]] — Више од 115 људи остало је блокирано под земљом после урушавања [[рудник]]а [[Злато|злата]] у провинцији [[Мпумаланга]] на истоку [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. ** Петоро путника је погинуло а тридесеторо је повређено у саобраћајној несрећи у граду [[Плојешт]]у у [[Румунија|Румунији]], када је аутобус — у ком је било око 40 људи — ударио у камион. ** У пожару који је избио у хотелу „Капитол” у [[Ербил]]у, главном граду [[Ирачки Курдистан|Ирачког Курдистана]], погинуло је најмање 17 људи. ** Земљотрес јачине 6,4 степени Рихтерове скале, регистрован на дубини од 10&nbsp;km, погодио је јужни [[Тајван]]; услед земљотреса, погинуло је најмање 113 особа и 327 је повређено, а срушило се много зграда у двомилионском граду [[Тајнан]]у, који је 39&nbsp;km северозападно од епицентра. ** [[Јапан]]ски вулкан удаљен око 50&nbsp;km од нуклеарне електране [[Сендај]] еруптирао је, избацујући пепео 2&nbsp;km у ноћно небо. ** Ракета-носач [[Атлас V|Атлас V 401]] у средњу Земљину орбиту успешно је доставила сателит -{GPS IIF-12}-, део америчког сателитског навигационог система [[Globalni pozicioni sistem|GPS]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/final-gps-iif-satellite-launch-success/ |title=Final GPS IIF Satellite arrives in Orbit after flawless Atlas V Launch |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 |archive-date=09. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160209182223/http://spaceflight101.com/final-gps-iif-satellite-launch-success/ |url-status= }}</ref> * [[6. фебруар]] — Најмање 37 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на западу Индије, када је аутобус са моста пао у реку [[Пурна]] у дистрикту [[Навсари]], у индијској савезној држави [[Гуџарат]]. ** Најмање 9 особа је убијено а више од 35 рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив у близини камиона са припадницима безбедносних снага у граду [[Квета]] на југозападу Пакистана. * [[7. фебруар]] — [[Северна Кореја]] је лансирала [[Балистичка ракета|ракету дугог домета]] „Унха” са сателитом -{Kwangmyŏngsŏng-4}-<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/north-korea-accelerates-space-launch-campaign/ |title=North Korea accelerates Space Launch Campaign |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 |archive-date=09. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160209211810/http://spaceflight101.com/north-korea-accelerates-space-launch-campaign/ |url-status= }}</ref> упркос забранама употребе балистичке [[рат]]не [[Технологија|технологије]], после чега је сазвана хитна ванредна седница [[Веће сигурности|Већа сигурности]] [[Уједињене нације|УН]]. ** У [[Орландо|Орланду]] ([[Флорида]]) убијене су две а десет особа је рањено након оружаног инцидента у ноћном клубу. ** Ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1б]] у средњу Земљину орбиту успешно је доставила сателит Космос 2514, део руског сателитског навигационог система [[GLONASS]].<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/02/07/glonass-navigation-system-reinforced-by-soyuz-launch/ |title=Glonass navigation system reinforced by Soyuz launch |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=10. 2. 2016}}</ref> * [[8. фебруар]] — [[Леопард]] који је ушао у међународну школу Вибгјор у индијском граду [[Бангалоре]] ([[Кундалахали]]), повредио је шест особа које су покушале да га ухвате, пре него што је успаван и пребачен у национални парк. * [[9. фебруар]] — Десет особа је погинуло а око 100 је повређено у судару два путничка воза у јужном делу [[Баварска|Баварске]]. * [[10. фебруар]] — Две жене у [[Нигерија|нигеријској]] држави Борнео разнеле су се и убиле тако више од 60 људи, а трећа је одустала када је видела своју породицу. ** Најмање 15 људи је погинуло док је више особа повређено у експлозији која је настала након судара цистерне са течним нафтним гасом и аутомобила у граду [[Шеикхупура]] на истоку Пакистана. ** Шест особа је рањено у нападу на болницу у [[Тафас]]у у јужној [[Сирија|Сирији]], 12&nbsp;km од [[јордан]]ске границе, а град је напустило преко 20.000 људи. ** Земљотрес јачине 6,3 степена Рихтерове скале погодио је централни регион [[Чиле]]а; регистрован је 40&nbsp;km западно од [[Овале]]а и узроковао је потресање зграда у [[Сантјаго|Сантјагу]]. ** Ракета-носач [[Делта IV|Делта IV M+(5,2)]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила радарски шпијунски сателит [[Национални уред за извиђање (САД)|Националног уреда за извиђање (САД)]].<ref>{{cite web|url=http://www.nasaspaceflight.com/2016/02/ula-delta-iv-nrol-45-launch/ |title=ULA Delta IV launches with NROL-45 |last=Graham|first=William |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=10. 2. 2016}}</ref> * [[11. фебруар]] — Научници су објавили да су по први пут у историји детектовани [[гравитациони талас]]и, што је историјско откриће у свету [[Физика|физике]] и [[Наука|науке]] генерално, јер је овиме потврђено последње предвиђање [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнове]] [[Општа теорија релативности|опште теорије релативности]] те су остварена друга важна открића. ** Приликом пада [[хеликоптер]]а [[Грчка|грчке]] [[Морнарица|морнарице]] на малом острву [[Кинарос]] у источном Егејском мору, погинула су три члана посаде. ** Најмање 70 људи је повређено након што је воз на путу за [[Каиро]], близу града [[Бени Суеф]] на југу државе, искочио из шина. ** Професор је пуцао на колеге на југу [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и убио најмање шест особа а ранио две; напад се догодио у згради Министарства образовања, у јужној провинцији [[Џазан]]. ** Тринаест особа је погинуло а две су повређене у [[Алжир]]у у судару камиона и минибуса у регији [[Нама]], 650&nbsp;km југозападно од главног града [[Алжир (град)|Алжира]]. ** У побуни и пожару у затвору „Топо чико” у близини града [[Монтереј]]а, на северу Мексика (држава [[Нуево]]), убијено око 50 особа. * [[12. фебруар]] — [[Папа Фрања]] и [[патријарх]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] [[Патријарх московски Кирил|Кирил]] састали су се у ваздухопловној луци у [[Хавана|Хавани]], што је био први састанак неког поглавара [[Католичка црква|Католичке цркве]] и руског патријарха од [[Велики раскол|Црквеног раскола]] [[1054]]. године; после историјског састанка проглашена је ''[[Заједничка декларација папа Фрање и патријарха Кирила]]'' ({{јез-енгл|Joint Declaration of Pope Francis and Patriarch Kirill}}), позната и као ''Хаванска декларација'' ({{јез-енгл|Havana Declaration}}). ** Снажан земљотрес јачине 6,5 степени Рихтерове скале, регистрован три километра југоисточно од [[Андекантер]]а у региону [[Сумбе]] и на дубини од 30&nbsp;km, у 17.02 часова по локалном времену погодио је исток [[Индонезија|Индонезије]]. ** [[12. фебруар|12]]—[[21. фебруар]] — [[Зимске олимпијске игре младих 2016.]] у [[Норвешка|Норвешкој]] * [[13. фебруар]] — У саобраћајној несрећи у којој је учествовало 13 возила на ауто-путу између градова [[Пуебла (град)|Пуебле]] и [[Оризаба|Оризабе]], у централном Мексику, погинуло је најмање 9 људи док је 40 повређено. ** Земљотрес јачине 5,1 степени по Рихтеру погодио је подручје на северозападу америчке државе [[Оклахома|Оклахоме]], након чега је уследио други земљотрес јачине 3,9 степени по Рихтеру на истом подручју; земљотрес се осетио у [[Канзас]]у, [[Мисури]]ју, [[Нови Мексико|Новом Мексику]], [[Небраска|Небраски]], [[Тексас]]у, [[Арканзас]]у и [[Ајова|Ајови]]. * [[14. фебруар]] — Три особе су погинуле а више од 70 је пребачено у болницу због повреда задобијених у великом ланчаном судару који се догодио на главном ауто-путу 78 у америчкој држави [[Пенсилванија|Пенсилванији]]; у судару који се десио за време краткотрајне снежне олује учествовала су 64 аутомобила и десетак теретних возила. ** Снажан земљотрес јачине 5,7 степени Рихтерове скале, регистрован око 10&nbsp;km од града [[Крајстчерч]] на источној обали земље у 13.13 часова по локалном времену, погодио је источни [[Нови Зеланд]]. * [[15. фебруар]] — Најмање 23 особе погинуле су у бомбардовању двеју болница „Доктора без граница” у [[Азаз]]у и [[Идлиб]]у, на северу [[Сирија|Сирије]]. ** Две особе су погинуле а девет је повређено када је експлодирала бомба у аутомобилу на југу [[Русија|руске]] републике [[Дагестан]]. ** У паду [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] војног хеликоптера -{''bel UH-1H''}- током пробног лета погинула су тројица војника. * [[16. фебруар]] — Најмање седморо људи погинуло је у експлозији [[гас]]а у једној петоспратници у [[Русија|руском]] граду [[Јарослављ]]у, а страхује се да је већи број људи остао заробљен под рушевинама. ** Хеликоптер [[Ирак|ирачке]] војске -{''Mi-17''}- срушио се у уторак на југу [[Багдад]]а због „техничког проблема”, што је узроковало смрт девет особа. ** Руска ракета-носач [[Рокот (ракета-носач)|Рокот]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила [[океанографија|океанографски]] сателит ''Сентинел-3А'' [[Европска свемирска агенција|Европске свемирске агенције]].<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/02/16/european-oceanography-satellite-rides-russian-rocket-into-orbit/ |title=European oceanography satellite rides Russian rocket into orbit |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=17. 2. 2016}}</ref> * [[17. фебруар]] — Најмање 28 особа је погинуло а 61 је рањена у терористичком нападу у центру [[Анкара|Анкаре]]. ** Бомбаш самоубица убио је најмање 13 регрута у [[јемен]]ском војном кампу под контролом снага председника [[Абд Рабо Мансур ел Хади|Абда Раба Мансура ел Хадија]] у лучком граду [[Аден]]у. ** Шест особа умрло је од гушења димом након што је маса запалила градску скупштину у [[Боливија|боливијском]] граду [[Ел Алто (Боливија)|Ел Алту]] због спора око корупције. ** Припадници „Националне ослободилачке армије” убили су двојицу полицајца у [[Колумбија|колумбијском]] граду [[Нарино|Нарину]], након чега су у ваздух дигли део [[нафтовод]]а „Трансандино”. ** Ракета-носач [[H-IIA (ракета-носач)|H-IIA]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила свемирски телескоп ''Хитоми'', на чијој су изградњи заједнички радиле агенције [[Јапанска агенција за истраживање ваздухопловства и свемира|JAXA]] и [[Наса]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/astro-h-space-observatory-launches-atop-h-iia/ |title=Astro-H Space Observatory launches atop H-IIA to deliver unprecedented Views of the X-Ray Universe |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=17. 2. 2016 }}{{Мртва веза}}</ref> * [[18. фебруар]] — У директном судару аутобуса који је путовао ка месту [[Тамале]] и камиона натовареног [[парадајз]]ом, код [[Кумаси]]ја — другог по величини града у [[Гана|Гани]] смештеног северно од престонице [[Акра|Акре]] —, погинула је најмање 71 особа а више од 13 је теже повређено. ** Више од 24 ирачких цивила убијено је у два зрачна напада у градовима које држи [[Исламска Држава]] на западу [[Анбар]] покрајине, у градовима [[Хет]] и [[Рутбах]]. * [[19. фебруар]] — Џеј Фамиглијети, један од покретача истраживања које је објављено у часопису ''Наука'' ({{јез-енгл|Science}}), изјавио је да се суха подручја на Земљи додатно исушују док се она натопљена водом све више натапају, те да је због тога у задњих неколико десетљећа тло упило додатних 3,2 трилиона тона воде које складишти у земљи, језерима и подземним водама, што је опет успорило подизање морске разине услед топљења [[ледник]]а за чак 20%; овиме је упозорио да Земљу чека катастрофа (суша) о којој нико не прича, а да ће последице бити глобалне и да ће се осетити у свим сферама живота. ** Амерички борбени авиони извели су ваздушне ударе по милитантима повезаним са „[[Исламска Држава|Исламском Државом]]” у западној [[Либија|Либији]], убивши скоро 40 особа у операцији која је имала за циљ убијање осумњиченог за два смртоносна напада прошле године у суседном [[Тунис]]у. ** Двојица бомбаша самоубица напала су пијацу у северном [[камерун]]ском селу [[Меме (село)|Меме]], убивши 20 и ранивши 70 људи; двојица повезаних злочинаца напала су школу у оближњем граду. * [[20. фебруар]] — Премијер Уједињеног Краљевства [[Дејвид Камерон]] изјавио је да ће се референдум о чланству [[Уједињено Краљевство|УК]] у [[Европска унија|ЕУ]] одржати [[23. јун]]а ове године. ** [[Јовери Мусевени|Јовери Кагута Мусевени]], често називан „благонаклоним диктатором”, својио је — после 30 година власти — пети председнички мандат на изборима у [[Уганда|Уганди]], са 60,75% гласова. * [[21. фебруар]] — Кандидаткиња за председницу САД Хилари Клинтон однела је победу у односу на свог страначког противника Бернија Сандерса у [[Невада|Невади]]. Бивша прва дама је према пребројаним листићима имала 52% гласова, док је социјалиста Сандерс освојио 48%. [[Доналд Трамп]] је победио своје страначке колеге и ривале, сенатора [[Флорида|Флориде]] Марка Рубија и сенатора Тексаса Теда Круза, тако остваривши трећу узастопну победу после [[Њу Хемпшир|Хемпшира]] и [[Јужна Каролина|Каролине]], док су лоши резултати бившег гувернера Флориде [[Џеб Буш|Џеба Буша]] приморали на јавни излазак из трке да постане трећи председник Буш након оца и брата. ** Најмање 140 особа је погинуло а више десетина је рањено у низу бомбашких напада у [[Хомс]]у и код храма у близини [[Дамаск]]а ([[Сирија]]). ** [[Тихи океан|Пацифичко]] острво [[Фиџи]] захватио је снажан циклон Винстон који је обарао бандере и изазивао поплаве, при чему је у току кобног дана погинуло најмање 20 особа. * [[22. фебруар]] — [[Куба]]нски председник [[Раул Кастро]] најавио је мобилизацију чак 9.000 војника како би покушали елиминисати жаришта [[комарац]]а и сачувати земљу од епидемије вируса зика, који је до сада погодио најмање 36 земаља од којих је 28 у [[Америке|Америкама]]. [[Бразил]], земља која је највише погођена, рачуна да до сада има више од 1,5 милиона случајева заражених зика вирусом од [[2015]]. године и [[Светска здравствена организација]] (-{WHO}-) очекује „експлозивно” ширење овог вируса у [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], са 3 до 4 милиона случајева ове године. ** Најмање 13 особа, међу којима је девет цивила, погинуло је у понедељак у самоубилачком нападу на авганистанску полицију, око 60&nbsp;km северозападно од Кабула. ** [[Сирија|Сиријски]] председник [[Башар ел Асад]] расписао је парламентарне изборе за [[13. април]] ове године. Последњи парламентарни избори у Сирији били су [[2012]]. године, а одржавају се сваке четири године. * [[23. фебруар]] — [[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државни секретар]] [[Џон Кери]] рекао је да би била грешка да било која страна прекрши договорено јер ће услиједити посљедице, везано за споразум о примирју у Сирији склопљен дан пре, који је на снази од 27. фебруара и који не укључује екстремистичке групе [[Исламска Држава]] и [[Ел Нусра Фронт за Заштиту Леванта]]. * [[24. фебруар]] — Десетине хиљада радника јавног сектора у [[Аргентина|Аргентини]] ступило је у једнодневни [[штрајк]]. * [[25. фебруар]] — У експлозији [[метан]]а у руднику угља код града [[Воркута]] погинуло је више десетина рудара и спасилаца. ** Најмање 15 људи је погинуло у самоубилачком нападу двојице бомбаша-самоубица на [[Шиити|шиитску]] џамију у [[Ирак|ирачкој]] престоници Багдаду; још 50 људи је повређено у експлозијама у већински шиитском насељу [[Шула]]. ** САД и [[Кина|НРК]] постигли су споразум о резолуцији [[Организација уједињених нација|ОУН]], која би увела оштрије санкције [[Северна Кореја|Северној Кореји]] као казну за недавну нуклеарну пробу и лансирање балистичке ракете. * [[26. фебруар]] — Наоружани нападач је убио најмање четворо људи а ранио двадесетак, у насумичној пуцњави која је завршила на његовом радном месту [[Ексел]] у [[Хесон]]у (Канзасу, САД). И сам нападач је на крају убијен. ** У нападу исламистичких побуњеника [[Шебаб]]а на хотел у централном делу [[Могадиш]]а погинуло је 12 особа. ** У [[Иран]]у су на 53.000 бирачких места одржани [[парламент]]арни [[избори]]; дан после објављено је да се излазност процењује на 60%. ** Швајцарац [[Ђани Инфантино]] изабран је за председника [[Фифа|Фифе]]. * [[27. фебруар]] — Најмање 30 особа, цивила и [[Шиити|шиитских]] побуњеника погинуло је у ваздушном нападу авијације коалиције коју предводи [[Саудијска Арабија]] на јеменску пијацу у граду [[Накил бен Хајлан]]. ** Најмање 10 цивила је убијено а 40 рањено у самоубилачком бомбашком нападу у граду [[Асадабад]] у покрајини [[Кунар]] на истоку Авганистана. ** У самоубилачком нападу који су починили [[талибани]] у близини Авганистанског министарства одбране у Кабулу погинуло је девет и повређено 13 особа. * [[28. фебруар]] — Хилари Клинтон остварила је у [[Јужна Каролина|Каролини]] трећу узастопну победу после [[Ајова|Ајове]] и [[Невада|Неваде]]. Берни Сандерс је изгубио до сада највећом разликом, 73,5% — 26%. ** Више од 180 људи убијено је првог дана примирја у Сирији; већина је смртно страдала у нападу [[Исламска Држава|Исламске Државе]] на северни део земље. ** У два бомбашка самоубилачка напада у већинској [[Шиити|шиитској]] четврти [[Садр Сити]] у Багдаду убијено је најмање 24 и рањено више од 60 особа. ** [[Исламизам|Исламистичка]] група [[Ел Шебаб]] извршила је двоструки самоубилачки бомбашки напад на раскрсницу и оближњи ресторан у граду [[Баидоа]] (Бајдабо) у [[Сомалија|Сомалији]], усмртивши притом најмање 30 и ранивши 61 људи. * [[29. фебруар]] — Најмање 40 особа погинуло је а 58 је рањено у нападу бомбаша-самоубице на сахрани заповедника [[Шиити|шиитске]] милиције у [[Мукдадија|Мукдадији]] (источна [[Ирак|ирачка]] покрајина [[Дијала]]), за који је одговорност преузела Исламска Држава. ** Нападач наоружан ножем избо је шест дечака и четири девојчице испред капије основне школе у граду [[Хајкоу]] (у јужној [[Кина|кинеској]] провинцији [[Хајнан]]), а потом извршио самоубиство. ** У [[Њујорк]]у је почела седница [[Веће сигурности Организације уједињених нација|Већа сигурности УН]] на којој се разматрао извештај [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генералног секретара УН]] [[Бан Ки Мун]]а о раду УНМИК-а и ситуацији на [[Република Косово|Косову]] у протеклом тромесечју. === Март === * [[1. март]] — 18 људи јавно је избатинано штапом од [[ратан]]а на бини поред [[Џамија|џамије]] у граду [[Банда Ачех]]у (престоница западне [[Индонезија|индонежанске]] провинције [[Ачех]]) јер су прекршили [[Исламски закон|шеријат]]. Међу кажњенима је био и један невенчани пар, младић и девојка који су проводили време сами без надзора. ** У [[Оману]] је 18 људи погинуло а 14 је повређено у [[Саобраћајна незгода|саобраћајној несрећи]] западно од престонице [[Мускат]]а, на путу Ибри-Фахуд и уз учешће [[аутобус]]а, [[камион]]а и [[Путнички аутомобил|путничког аутомобила]]. * [[2. март]] — [[Тексас]]ки сенатор [[Тед Круз]] са 36% — 34% суперуторских гласова на [[Републиканска странка (САД)|предрепубликанским]] изборима у [[Аљаска|Аљасци]], победио је милијардера [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] у утрци за [[Председнички избори у САД 2016.|Председничке изборе у САД 2016]]; [[Флорида|флоридски]] сенатор [[Марко Рубио]] добио је тек 15% гласова. Пензионисани [[Неурохирургија|неурохирург]] [[Бен Карсон]] напустио је изборну трку. ** [[Веће сигурности Организације уједињених нација|Веће сигурности УН]] једногласно је усвојило резолуцију о драматичном проширењу постојећих санкција против [[Северна Кореја|Северне Кореје]] као одговор на њен нуклеарни тест [[6. јануар]]а. О предлогу резолуције договорили су се претходно [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|НРК]], а према новим санкцијама мора се контролисати сав терет који иде у Северну Кореју или долази из ње. ** Снажан и плитак земљотрес јачине 7,9 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]], са [[Епицентар|епицентром]] 808&nbsp;km југозападно од [[Паданг]]а, погодио је цело подручје код западне обале [[Индонезија|индонежанског]] острва [[Суматра|Суматре]]. Штете или жртава нема, а упозорење о [[цунами]]ју је укинуто. * [[3. март]] — [[Северна Кореја]] је из морнаричке вазе Вонсан око 2.30 [[Средњоевропско време|-{CET}-]] испалила низ ракета кратког домета у [[Источно море]] (познато и као Јапанско море). * [[4. март]] — У бомбашком и ракетном нападу на југоистоку [[Турска|Турске]] убијена су два полицајца, док је најмање 14 особа повређено. ** Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у суперсинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{SES-9}-.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/03/spacex-falcon9-ses-9-launch/ |title=SpaceX finally launches Falcon 9 with SES-9 |last=Graham|first=William |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=11. 3. 2016}}</ref> * [[9. март]] — Ракета-носач [[Аријана 5]] у геостационарну трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Eutelsat 65 West A}-.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/03/09/communications-satellite-launched-to-cover-rio-olympics/ |title=Communications satellite launched to cover Rio Olympics |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=11. 3. 2016}}</ref> * [[10. март]] — Индијска ракета-носач -{PSLV-XL}- у субсинхрону трансферну орбиту успешно је доставила навигациони сателит -{IRNSS-1F}-; ово је шести сателит Индијског регионалног сателитског навигационог система ({{јез-енг|Indian Regional Navigation Satellite System, IRNSS}}).<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/pslv-rocket-soars-into-orbit-with-sixth-indian-navigation-satellite/ |title=PSLV Rocket soars into Orbit with sixth Indian Navigation Satellite |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=11. 3. 2016 |archive-date=11. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160311190940/http://spaceflight101.com/pslv-rocket-soars-into-orbit-with-sixth-indian-navigation-satellite/ |url-status= }}</ref> * [[13. март]] — Руска ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1б]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила сателит за надгледање Ресурс-П3.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/03/soyuz-2-1b-third-resurs-p/ |title=Soyuz 2-1B launches Resurs-P at the second attempt |last=Graham|first=William |last2=Bergin|first2=Chris |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=14. 3. 2016}}</ref> Један од соларних панела се није у потпуности отворио, али се инжењери надају да ће тај проблем решити у наредним седмицама. ** У експлозији бомбе у [[Анкара|Анкари]] погинуло је 34 људи и најмање 125 рањено. * [[14. март]] — Ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон М]] ка [[Марс]]у успешно лансирала [[Егзомарс орбитер]] са лендером ''Скјапарели''. Мисија је заједнички пројекат [[Европска свемирска агенција|Европске свемирске агенције]] и [[Роскосмос]]а.<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/exomars-2016-bound-for-mars-after-smooth-launch-on-protonbriz-m/ |title=ExoMars 2016 bound for Mars after smooth Launch on Proton/Briz-M |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=22. 3. 2016 |archive-date=17. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160317111013/http://spaceflight101.com/exomars-2016-bound-for-mars-after-smooth-launch-on-protonbriz-m/ |url-status= }}</ref> * [[17. март|17]]—[[20. март]] — [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016.]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] * [[18. март]] — У 21.26 [[UTC]] ракетом ''Сојуз'' са космодрома [[Космодром Бајконур|Бајконур]] лансирана трочлана посада ка [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Алексеј Овчињин]] и [[Олег Скрипочка]] из агенције Роскосмос и [[Џефри Вилијамс (астронаут)|Џефри Вилијамс]] из [[Наса|Насе]].<ref>{{cite web|url=http://www.space.com/32309-us-russian-space-station-crew-launches.html |title=New US-Russian Crew Launches Toward Space Station on Soyuz |last=Lewin|first=Sarah |publisher=Space.com |accessdate=22. 3. 2016}}</ref> ** Пет особа ухапшено је током полицијске акције у бриселској четврти [[Моленбек]]у, међу њима је и главни осумњичени за [[Напади у Паризу 13. новембра 2015.|нападе у Паризу 13. новембра 2015.]] [[Салах Абдеслам]]. Он је лакше рањен у ногу и пребачен је у болницу. * [[19. март]] — На југу [[Русија|Русије]] се при слетању срушио Боинг 737 компаније FlyDubai; свих 55 путника и 7 чланова посаде су погинули. * [[22. март]] — У синхронизованим експлозијама на аеродрому у [[Брисел]]у, погинуло 34 људи и најмање 170 рањено. [[Белгија|Белгијска]] влада прогласила нападе терористичким. * [[23. март]] — Ракета-носач Атлас -{V}- (401]]) у ниску Земљину орбиту успешно доставила аутоматски брод за снабдевање ''Сигнус -{OA-6}-''.<ref>{{cite web|url=http://www.nasa.gov/image-feature/liftoff-of-cygnus-cargo-ship-atlas-v-rocket-on-mission-to-international-space-station |title=Liftoff of Cygnus Cargo Ship, Atlas V Rocket on Mission to International Space Station |date=23. 3. 2016 |last=Loff|first=Sarah |publisher=[[Наса]] |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> Мотор првог степена угасио се пет секунди пре плана, па је мотор другог степена морао да компензује.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/03/24/atlas-5-rocket-forced-to-improvise-during-tuesdays-climb-to-orbit/ |title=Atlas 5 rocket forced to improvise during Tuesday’s climb to orbit |date=24. 3. 2016 |last=Ray|first=Justin |publisher=Spaceflightnow |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> * [[24. март]] — Ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]] у [[Хелиосинхрона орбита|хелиосинхрону орбиту]] успешно доставила извиђачки сателит Руских ракетних снага — ''Барс М''.<ref>{{cite web|url=http://www.russianspaceweb.com/bars-m.html#2 |title=Second Bars-M |date=24. 3. 2016 |last=Zak|first=Anatoly |publisher=Russianspaceweb |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> * [[29. март]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 3А]] у нагнуту геосинхрону орбиту успешно доставила навигациони сателит ''-{IGSO-6}-''. * [[31. март]] — [[Хашки трибунал]] је ослободио кривице председника [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] по свим тачкама оптужнице. ** Ракета-носач Сојуз 2.1а у ниску Земљину орбиту успешно доставила аутоматски број за снабдевање МСС — ''Прогрес МС-2''.<ref>{{cite web|url=http://www.russianspaceweb.com/progress-ms02.html |title=Progress MS-02 arrives at ISS |date=3. 4. 2016 |last=Zak|first=Anatoly |publisher=Russianspaceweb |accessdate=9. 4. 2016}}</ref> === Април === * [[2. април]] — Након 22 године примирја у региону [[Нагорнокарабашка Република|Нагорно Карабаха]] ескалирали сукоби између [[Јерменија|јерменских]] и [[азербејџан]]ских трупа, страдало најмање 30 војника и један цивил. ** Америчка компанија -{Blue Origin}- по трећи пут успешно лансирала [[Свемирски летови#Суборбитални свемирски летови|суборбиталну]] ракету [[New Shepard]]. Ракета је носила капсулу за људску посаду у којој ће моћи да се превози до шест особа. И капсула и ракета су се након достизања свемира (изнад 100&nbsp;km надморске висине) успешно приземљиле.<ref>{{cite web|url=http://spacenews.com/blue-origin-flies-new-shepard-on-suborbital-test-flight/|title=Blue Origin flies New Shepard on suborbital test flight|last=Foust|first=Jeff|publisher=Space News|date=2. 4. 2016}}</ref> * [[5. април]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 2Д]] у ниску Земљину орбиту успешно доставила вишекратни истраживачки сателит ''-{Shijian-10}-'', који ће се након неколико седмица у орбити вратити на Земљу.<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/shijian-10-liftoff/ |title=Chinese Experiment Satellite blasts off atop Long March Rocket for Two-Week Stay in Space |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=9. 4. 2016 |archive-date=14. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160414010421/http://spaceflight101.com/shijian-10-liftoff/ |url-status= }}</ref> * [[8. април]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила аутоматску капсулу за снабдевање МСС — ''Драгон'' -{CRS-8}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/04/08/spacex-lands-rocket-on-floating-platform-after-station-resupply-launch/ |title=SpaceX lands rocket on ocean-going drone ship |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=9. 4. 2016}}</ref> * [[10. април]] — На југозападу [[Индија|Индије]] погинуло је више од 100 људи у пожару који је букнуо у храму, где се маса окупила како би посматрала ватромет. * [[12. април]] — Председник [[Македонија|Македоније]] [[Ђорђе Иванов]] донео је одлуку о поништавању свих поступака који се воде против политичара на власти и у опозицији. * [[14. април]] — [[Владимир Гројсман]] је именован за премијера [[Украјина|Украјине]] после оставке [[Арсениј Јацењук|Арсенија Јацењука]]. * [[15. април]] — Два земљотреса који су погодили јапанско острву [[Кјушу]] су усмртили најмање 40 и повредили више од 1500 особа. * [[17. април]] — У земљотресу магнитуде 7,8 степени који је погодио [[Еквадор]] погинуло је најмање 272 људи, а повређено више од 2.500 особа. * [[24. април]] — На [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|парламентарним изборима]] у Србији победу је однела владајућа коалиција окупљена око Српске напредне странке. * [[25. април]] --- Извршено противправно рушење објеката у [[Савамала|Савамали]] * [[25. април]] — Руска ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]] у ниску Земљину орбиту доставила сателит Сентинел 1Б за радарско мапирање Земље. Поред главног терета, у орбиту су достављена и три мања сателита, као и сателит -{MICROSCOPE}- којим ће се испитати универзалност слободног пада са тачношћу 100 пута већом од оне која се може постићи на Земљи. * [[28. април]] — Са руског космодрома [[Восточни]] успешно спроведено прво лансирање ракете [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]].<ref>{{cite web|last=Zak|first=Anatoly|title=Soyuz historic first mission from Vostochny|url=http://www.russianspaceweb.com/soyuz2-vostochny-first-launch.html|publisher=RussianSpaceWeb|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[28. април]] — Индијска ракета-носач -{PSLV-XL}- у средњу Земљину орбиту доставила навигациони сателит -{IRNSS-1G}-, део индијског регионалног навигационог система. * [[29. април]] — Коалиција [[Патриотски блок|ДСС-Двери]], према коначним подацима РИК-а, спуштена је испод цензуса на 4,99% освојених гласова за 1 глас. Опозиција најавила протесте оптуживши РИК за изборну крађу. ** РИК одлучио да се због бројних не правилности понови гласање које ће бити одржано 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. === Мај === * [[6. мај]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у геосинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{JCSAT-14}- јапанске компаније -{JSAT}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/05/falcon-9-jcsat-14-launch/ |title=Falcon 9 launches with JCSAT-14 — lands another stage |publisher=Nasaspaceflight |last=Graham|first=William |date=6. 5. 2016|accessdate=7. 5. 2016}}</ref> * [[12. мај]] — Сенатори [[Бразил]]а гласали су 55 према 22 за опозив председнице [[Дилма Русеф|Дилме Русеф]] чиме је она аутоматски суспендована за своје функције. ** Амерички противракетни штит у [[Европа|Европи]] активиран у [[Румунија|Румунији]], готово деценију након што је Вашингтон предложио [[НАТО]]-у заштиту од иранских ракета. Москва је изјавила да штит није намењен против непостојеће претње из Ирана, већ против Русије. * [[15. мај]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 2Д]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила шпијунски сателит -{Yaogan 30}-. * [[24. мај]] — Током болничког лечења на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|Војномедицинској академији]] у [[Београд]]у преминуо је Слободан Танасковић, чувар објеката у Херцеговачкој улици. * [[24. мај]] — Руска ракета-носач Сојуз-2.1а у средњу Земљину орбиту успешно је доставила два сателита европског навигационог система [[Галилео (навигациони систем)|''Галилео'']]. * [[27. мај]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у геосинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Thaicom 8}- тајландске компаније -{Thaicom}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/05/27/spacex-logs-successful-late-afternoon-launch-for-thaicom/ |title=SpaceX logs successful late afternoon launch for Thaicom |publisher=Spaceflightnow |last=Clark|first=Stephen |date=27. 5. 2016|accessdate=29. 5. 2016}}</ref> * [[29. мај]] — Руска ракета-носач Сојуз-2.1б у средњу Земљину орбиту успешно је доставила два сателита руског навигационог система ''[[GLONASS]]''. * [[30. мај]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 4Б]] у ниску орбиту успешно је доставила сателит -{Ziyuan III-02}- за надгледање Земље. Поред кинеског сателита, у орбиту је достављен и [[Аргентина|аргентински]] сателит -{ÑuSat-1/-2}-, који ће се такође користити за прикупљање фотографија Земљине површине. === Јун === * [[1. јун]] — У 12.00 часова по локалном времену свечано отворен [[Готардски базни тунел]], највећи и најдубљи тунел за железнички саобраћај на свету;<ref>{{cite news|url=http://www.welt.de/vermischtes/article150495403/Die-Schweizer-haben-den-Laengsten.html |title=Die Schweizer haben den Längsten |language=de|work=Die Welt |date=31. 12. 2015 |accessdate=5. 3. 2016}}</ref> * [[2. јун]] — Посланици немачког [[Бундестаг]]а готово једногласно усвојили декларацију о [[Геноцид над Јерменима|Геноциду над Јерменима]] у [[Османско царство|Турској]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]]; * [[3. јун]] — Конституисан је [[једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије]]. * [[4. јун]] — Руска ракета-носач [[Рокот (ракета-носач)|Рокот]] у ниску орбиту доставила војни сателит -{Geo-IK-2}- којим ће се из орбите вршити [[геодезија]].<ref>{{cite web|last=Zak|first=Anatoly|title=Rockot delivers second Geo-IK-2 satellite|url=http://www.russianspaceweb.com/geo-ik-2-2.html|work=Russianspaceweb|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[9. јун]] — Руска ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон М]] у геосинхрону трансферу орбиту доставила [[САД|амерички]] комуникациони сателит -{Intelsat 31}-. Један од четири мотора другог степена угасио пре времена, али је горњи степен Бриз-М успео да компензује продуженим сагоревањем тако да је сателит достављен у планирану орбиту.<ref>{{cite web|last=Blau|first=Patrick|title=Proton suffers Second Stage Anomaly, Briz-M Stage lifts Intelsat 31 to target Orbit|url=http://spaceflight101.com/proton-second-stage-anomaly-intelsat-31/|work=Spaceflight101|accessdate=12. 6. 2016|archive-date=11. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160611231203/http://spaceflight101.com/proton-second-stage-anomaly-intelsat-31/|url-status=}}</ref> * [[10. јун]] — [[10. јул]] — [[Европско првенство у фудбалу 2016.]] у [[Француска|Француској]]; * [[11. јун]] — Америчка ракета-носач [[Делта IV|Делта IV Хеви]] у геостационарну орбиту успешно је доставила шпијунски сателит [[Национални уред за извиђање (САД)|Националног уреда за извиђање]]. Ово је највећи сателит на свету и из орбите прикупља податке о лансирањима из целог света. Процењује се да поседује радарску антену пречника већег од 100 метара.<ref>{{cite web|last=Ray|first=Justin|title=Triple-barrel Delta 4-Heavy launches national security satellite|url=http://spaceflightnow.com/2016/06/11/triple-barrel-delta-4-heavy-launches-national-security-satellite/|work=Spaceflightnow|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[12. јун]] — У пуцњави у ноћном клубу у [[орландо|Орланду]] на [[флорида|Флориди]] убијено 50 особа. * [[16. јун]] — [[Хрватски сабор]] је изгласао неповерење премијеру [[Тихомир Орешковић|Тихомиру Орешковићу]]. * [[17. јун|17]]. − [[19. јун]] — У посети [[Србија|Србији]] боравио [[Кина|кинески]] председник [[Си Ђинпинг]]. Кинеског председника дочекало стотине грађана и преко 800 новинара. Међудржавне делегације потписале бројне међудржавне споразуме. * [[19. јун]] — Америчка компанија -{Blue Origin}- по четврти пут успешно лансирала ракету -{New Shepard}- са капсулом за људску посаду. Ракета се након лета успешно приземљила, док су се код капсуле намерно отворила само два од три падобрана како би се испитало да ли ће и тако успешно слетети, што се и догодило. * [[20. јун]] — [[Београд]] и [[Панчево]] погодило незапамћено олујно невреме праћено крупним градом, јаким ветром и великом количином падавина. На подручју индустријског комплекса [[Петрохемија (Панчево)|петрохемије]] у Панчеву се формирао [[торнадо]] ''F2'' категорије носећи кровове са кућа, чупајући дрвеће из корења, а у самом граду је падао град величине тениске лоптице причинивши огромну материјалну штету разбијајући црепове, прозоре и аутомобиле. Снажан суперћелијски облак који се формирао у околини Београда прешао је пут од преко 2500&nbsp;km све до [[Москва|Москве]]. * [[23. јун]] — Заказан референдум о чланству [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] у [[Европска унија|ЕУ]] ** [[Британци]] су се тесном већином од 51,89% — 49,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. ** Након више од 20 година, успостављени су директни летови између [[Београд]]а и [[Њујорк]]а летелицом Ербас А330 Ер Србије. ** Торнадо праћен великим падавинама и градом је усмртио најмање 98 особа и повредио око 800 особа у источној кинеској покрајини [[Ђангс]]у. * [[24. јун]] — Британски премијер [[Дејвид Камерон]] поднео је оставку након референдума који је одржан дан раније, а на ком су се грађани те земље изјаснили за излазак из ЕУ. * [[26. јун]] — Нове преводнице [[Панамски канал|Панамског канала]] пуштене су у саобраћај након деветогодишње изградње. * [[27. јун]] — [[Реџеп Тајип Ердоган]] упутио је извињење [[Владимир Путин|Владимиру Путину]] за смрт руског пилота након што је [[24. новембар|24. новембра]] [[2015]]. године турско ваздухопловство оборило руски авион [[Су-25]] изнад северне [[Сирија|Сирије]]. * [[28. јун]] — У терористичком нападу на [[аеродром Ататурк]] у [[Истанбул]]у убијено је 36, а рањено најмање 147 особа. * [[29. јун]] — Председник Руске Федерације Владимир Путин, након телефонског разговора са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом наложио укидање економских санкција Турској које је Русија увела због обарања руског војног авиона Су-25 изнад сиријско-турске границе. * [[30. јун]] — ЕУ није дала сагласност за отварање поглавља 23. и 24. у предприступним преговорима Србији због противљења Хрватске и Велике Британије, док су Турској и Црној Гори отворена поглавља. === Јул === * [[1. јул]] — Српски репер [[Дада (репер)|Дада]] објавио је албум ''[[Ни на небу ни на земљи (албум Даде)|Ни на небу ни на земљи]]'' после шест година од изласка његовог првог албума. ** 1. јул — Уставни суд [[Аустрија|Аустрије]] је поништио резултате другог круга [[Избори за председника Аустрије 2016.|председничких избора 2016]]. и наложио њихово понављање. * [[2. јул]] — 5 особа је убијено, а 20 рањено у пуцњави у кафићу у Житишту крај Зрењанина. * [[3. јул]] — Након оштре реакције званичника Србије да јој се не отворе поглавља 23. и 24. у претприступним преговорима о чланству у ЕУ и навела могућност преиспитивања даље своје политике према учлањењу у тај политички савез, своју сагласност је дала Велика Британија да се Србији отвори поглавље 23. ** У експлозији две бомбе у Багдаду погинуло је најмање 231 особа, а рањено најмање 200. ** [[Кина]] завршила изградњу [[Five hundred meter Aperture Spherical Telescope|Пет стотина метарског радио-телескопа]] ({{јез-енг|Five hundred meter Aperture Spherical Telescope, FAST}}); последњи од 4.450 троугластих панела постављен је на своје место. Пречник телескопа је, како и само име сугерише, 500 метара, али пријемник ефективно прима сигнал са површине пречника око 300 метара. Планирано је да телескоп почне са радом у септембру.<ref>{{cite web|last=Blanchard|first=Ben|title=E.T. phone home: China eyes hunt for alien life with giant telescope|url=http://www.reuters.com/article/us-china-science-idUSKCN0ZJ05H|work=reuters.com|accessdate=6. 7. 2016}}</ref> * [[4. јул]] — Након разговора премијера Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, Хрватска је следила став Велике Бриатаније која је укинула блокаду и на поглавље 24. укинувши блокаду Србији на оба поглавља наставка ЕУ интеграција. ** [[Наса|Насина]] сонда [[Јунона (сонда)|''Јунона'']] успешно ушла у орбиту око [[Јупитер]]а. Сонда ће током 20 месеци направити 33 орбите и уз помоћ 8 инструмената истражити унутрашњу структуру највеће планете Сунчевог система.<ref>{{cite web|last=Beutel|first=Allard|title=NASA's Juno Spacecraft in Orbit Around Mighty Jupiter|url=http://www.nasa.gov/press-release/nasas-juno-spacecraft-in-orbit-around-mighty-jupiter|work=NASA.gov|accessdate=5. 7. 2016}}</ref> * [[7. јул]] — У 01.36 [[UTC]] ракетом ''Сојуз'' са космодрома [[Космодром Бајконур|Бајконур]] лансирана трочлана посада ка [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Анатолиј Иванишин]] из агенције [[Роскосмос]], [[Кетлин Рубенс]] из [[Наса|Насе]] и [[Такуја Ониши]] из јапанске агенције [[Јапанска агенција за истраживање ваздухопловства и свемира|JAXA]].<ref>{{cite web|last=Lewin|first=Sarah|title=New Crew Launches on Two-Day Journey to Space Station|url=http://www.space.com/33360-astronauts-launch-toward-space-station.html|work=Space.com|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Ово је први лет Сојуза „МС” (''модернизовани системи'').<ref>{{cite web|last=Gebhardt|first=Chris|title=Station crew launch in upgraded Soyuz MS-series vehicle|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/07/russia-crew-upgraded-soyuz-ms-series/|work=Nasaspaceflight.com|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> ** Пет полицајаца је убијено у [[Далас]]у, током протеста након убистава Афроамериканаца у [[Батон Руж]]у и [[Фалкон Хајтс (Минесота)|Фалкон Хајтсу]]. * [[10. јул]] — Репрезентација [[Португалија|Португалије]] је освојила [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европско првенство]] у фудбалу, пошто је у финалу после продужетака победила [[Француска|Француску]] са 1 : 0. ** [[Енди Мари]] је тријумфовао на [[Вимблдонски турнир|Вимблдону]], пошто је у финалу победио [[Милош Раонић|Милоша Раонића]] са 6 : 4, 7 : 6, 7 : 6. * [[13. јул]] — [[Тереза Меј]] је заменила [[Дејвид Камерон|Дејвида Камерона]] на месту лидера Конзервативне странке и постала је премијер Уједињеног Краљевства. * [[14. јул]] — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у [[Ница|Ници]] пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање. * [[15. јул]] — Део турске војске је [[Покушај државног удара у Турској 2016.|покушао државни удар]] против турског председника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]]. Погинуло је најмање 290 и рањено више од 1.400 особа, а уследила су и хапшења преко 6.000 људи. ** [[Народна скупштина Републике Српске]] усвојила је Одлуку о расписивању референдума о [[Дан Републике Српске|Дану Републике]]. Референдум би требало да буде одржан [[25. септембар|25. септембра]], када ће грађани одговорити "Да ли подржавају да се [[9. јануар]] обиљежава и слави као ''Дан Републике Српске''. * [[17. јул]] — [[Одбојкашка репрезентација Србије|Одбојкаши Србије]] освојили су [[Светска лига у одбојци 2016.|Светску лигу у одбојци за 2016. годину]]. ** У главном граду [[Јерменија|Јерменије]], [[Јереван]]у, наоружана група упала је у полицијску станицу и као таоца узела шефа полиције [[Валериј Оспијан|Валерија Осипјана]]. У нападу је убијена најмање једна особа а више је рањено. * [[18. јул]] — Најмање 5 људи је убијено и 7 повређено током напада на полицијску станицу у [[Алмати]]у, највећем граду [[Казахстан]]а. ** Србија и званично отворила поглавља 23 и 24 у приступним преговорима са ЕУ. ** У нападу младог мигранта авганистанског порекла на путнички воз у [[Њемачка|Немачкој]], секиром и ножем је рањено 18 особа (од којих се три боре за живот); нападача је убила полиција, а одговорност за овај напад је преузела [[Исламска Држава]]. * [[21. јул]] — Најмање 22 особе су се утопиле у [[Средоземно море|Средоземном мору]] покушавајући услед немогућности живота у [[Либија|Либији]] доћи у [[Европа|Европу]] и добити азил. * [[22. јул]] — Жупанијски суд у [[Загреб]]у у потпуности је поништио пресуду кардиналу [[Алојзије Степинац|Алојзију Степинцу]] који је одмах после [[Други светски рат|Другог светског рата]] осуђен на 16 година затвора. Захтев за поништење пресуде поднео је Степинчев рођак Борис, а одлуку суда је потписао судија [[Иван Турудић]]. ** Најмање девет особа је убијено у пуцњави у тржном центру у [[Минхен]]у. * [[23. јул]] — Најмање 80 особа је убијено и 230 повређено у терористичком нападу у Кабулу, када су бомбаши самоубице напали миран протест; одговорност за терористички напад је преузела Исламска Држава. ** Више од 87 особа је погинуло (576 се води као ’погинули или нестали’) и 16 милиона евакуисано услед поплава и клизишта у Кини. * [[24. јул]] — Најмање 20 особа је страдало и 17 рањено у самоубилачком нападу терористе у главном граду Ирака, Багдаду; одговорност за терористички напад је преузела Исламска Држава. * [[25. јул]] — У невремену које је касно после подне погодило [[Александровац]], од удара грома на лицу места погинула је 15-годишња девојчица, док је њена вршњакиња, с којом је била у друштву, вечерас преминула у крушевачкој болници од задобијених повреда. * [[29. јул]] — Председница [[Демократска странка Србије|ДСС]] [[Санда Рашковић Ивић]] поднела је оставку на ту функцију због неслагања у вези са формирањем локалних коалиција са [[Српска напредна странка|СНС]], нарочито у централним београдским општинама. * [[31. јул]] — [[Новак Ђоковић]] је освојио 30. мастерс турнир у каријери, победивши [[Кеј Нишикори|Кеја Нишикорија]] у финалу [[Отворено првенство Канаде у тенису|Торонта]] са 2 : 0 у сетовима. === Август === * [[1. август]] — [[Оружане снаге САД|Америчка војска]] извела је ваздушне ударе на положаје самозване [[Исламска Држава|Исламске државе]] у сиријском граду [[Сирт]]у на захтев либијске владе. ** Руски војни хеликоптер [[Ми-8]] оборен у [[Сирија|сиријској]] провинцији [[Идлиб (покрајина)|Идлиб]]; погинуло пет руских војника. * [[5. август|5]]—[[21. август]] — [[Летње олимпијске игре 2016.]] у [[Бразил]]у. * [[6. август]] — Терористички напад у Белгији догодио се по подне у месту Шарлроа, када је радикални исламиста, уз повике "Алаху акбар" мачетом напао две полицајке на дужности. ** Најмање 21 особа је погинула и око 100 је повређено у великом невремену које је захватило [[Скопље]]. * [[11. август]] — Изабрана нова [[Влада Републике Србије]], коју су формирали коалиција [[Српска напредна странка]]-[[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]] и коалиција [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] и [[Јединствена Србија|ЈС]], на челу са лидером СНС-а [[Александар Вучић|Александром Вучићем]]. Важније ресоре заузели [[Ивица Дачић]] — први потпредседник Владе и шеф дипломатије, [[Зоран Ђорђевић]] — министар одбране, [[Нела Кубуровић]] — министар правде, [[Душан Вујовић (економиста)|Душан Вујовић]] — министар финансија и привреде. ** Премијер Александар Вучић и министри положили заклетву пред парламентом, чиме је почео да тече мандат нове владе. Након полагања заклетве, интонирана је химна "[[Боже правде]]". Влада је изгласана са 163 гласа "за" и 62 "против". * [[15. август]] — 27 особа је погинуло и 38 повређено када се аутобус у близини [[Катманду]]а (Непал) сурвао са планинског пута у провалију. * [[16. август]] — Кинеска национална свемирска администрација (CNSA) успешно је лансирала Моци (墨子 / QUESS) — аустријско-кинески сателит Кинеске академије наука, први икада са системом квантне дистрибуције кључева (QKD). * [[17. август]] — Пожар који је 16. августа избио у Калифорнији приморао је власти на евакуацију више од 82.000 грађана источно од Лос Анђелеса; спаљено је преко 12.000 хектара и угрожено најмање 34.500 домова. * [[20. август]] — У бомбашком нападу који је на венчању у Газијантепу (јужна Турска) извело дете, убијено је најмање 50 особа. * [[21. август]] — [[Летње олимпијске игре 2016.]] свечано су затворене на Маракани у Рио де Жанеиру. ** Део православне цркве Преображења Господњег у строгом центру Сарајева запаљен је тако што је кроз прозор убачена запаљива материја. * [[24. август]] — Земљотрес јачине 6,2 степена је погодио централну [[Италија|Италију]], усмртивши више од 247 особа. ** Оружане снаге Републике Турске започеле су копнену офанзиву на територији Сирије против снага Исламске државе и сиријских Курда под називом ''Штит Еуфрата'' преусмеривши војне операције на северни сиријски град [[Џараблус]]. === Септембар === * [[8. септембар]] — У 23.05 [[UTC]] агенција [[Наса]] лансирала -{[[OSIRIS-REx]]}- мисију која ће покупити узорак са астероида -{[[101955 Бену]]}-. За лансирање је коришћена ракета [[Атлас V|Атлас V−411]], а сонда ће узорке астероида на Земљу вратити 2023. године.<ref>{{cite web|last=Siceloff|first=Steven|title=Evening Launch Catapults OSIRIS-REx Toward Asteroid Encounter|url=http://www.nasa.gov/feature/evening-launch-catapults-osiris-rex-toward-asteroid-encounter|publisher=NASA|accessdate=8. 10. 2016}}</ref> * [[9. септембар]] — [[Северна Кореја]] је извела своју пету и највећу до сада (јачина: око 25 килотона) нуклеарну пробу. * [[11. септембар]] — У земљотресу магнитуде 5,3 који је погодио Скопље, повређено је око 100 особа. ** На ванредним парламентарним изборима у Хрватској победу је однела Патриотска коалиција окупљена око Хрватске демократске заједнице. *** [[Станислас Вавринка]] је освојио Отворено првенство САД у тенису 2016. савладавши у финалу Новака Ђоковића. * [[12. септембар]] — Од последица поплава у Северној Кореји погинуле су најмање 133 особе, око 400 је несталих, те преко 100.000 примораних да напусте домове. * [[17. септембар]] — [[Уставни суд БиХ]] одбио је захтев за преиспитивање одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине чиме је коначно потврђено да се [[дан Републике Српске]] '''9. јануар''' сматра неуставним. ** Снаге међународне антитерористичке коалиције предвођене САД бомбардовале су положаје сиријске армије код града Дејр ел Зора, саопштили су представници сиријске армије. * [[18. септембар]] — Под слоганом "''Љубав мења свет''" у Београду је одржана [[Београдска парада поноса|Парада поноса 2016]] коју је обезбеђивао већи број припадника полиције и жандармерије. Манифестација протекла без инцидената. Учесници Параде поноса прошетали су од Славије до Трга републике, где се концертом манифестација званично завршила. ** На [[Парламентарни избори у Русији 2016.|парламентарним изборима у Русији]], победила је странка [[Јединствена Русија]] под вођством [[Дмитриј Медведев|Дмитрија Медведева]] која је освојила 54,19% и тиме стекла двотрећинску већину у [[Државна дума|Руској Думи]]. * [[19. септембар]] — Генерал и бивши начелник Главног штаба Армије Републике БиХ [[Сефер Халиловић]], изјавио је како спровођење [[Референдум о Дану Републике Српске|референдума у Републици Српској]] значи распакивање Дејтонског мировног споразума и запријетио сукобом у којем ће Српска нестати од 10 до 15 дана. * [[22. септембра]] — Председник Републике Српске Милорад Додик се састао у Москви са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Пред одлазак у Русију, Додик је потврдио да ће Путина упознати са разлозима одржавања референдума о Дану Републике, односно са чињеницом да његов циљ није сецесија, већ изјашњавање народа Српске о заштити виталних интереса. * [[24. септембар]] — На изборима за председника [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] [[Драган Шутановац]] освојио 60% гласова и постао нови лидер странке. * [[25. септембар]] — [[Референдум о Дану Републике Српске]]. === Октобар === * [[2. октобар]] — [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2016.|Локални избори у Босни и Херцеговини]]. * [[3. октобар]] — [[Керсти Каљулаид]] је изабрана за председницу [[Естонија|Естоније]]. * [[8. октобар]] — [[Скупштина Републике Косово|Скупштина Косова]] усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату [[Трепча]] којим се предвиђа 80% власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. * [[9. октобар]] — [[Ураган Метју]] до сада је однио преко 1.000 живота на [[Хаити]]ју. * [[19. октобар]] — У 8.03 -{UTC}- руска летелица ''Сојуз'' полетела са нова три члана Експедиција 49 / 50 [[Међународна свемирска станица|Међународне свемирске станице]]. Посаду чине [[Сергеј Рижиков]], [[Андреј Борисенко]] и [[Роберт Кимбро]]. * [[23. октобар]] — За председника [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] изабран је [[Вукота Говедарица]]. * [[24. октобар]] — Премијер [[Србија|Србије]] Александар Вучић изјавио је вечерас да су српски безбедносни органи установили појачано дејство, са већим бројем припадника, страних обавештајних служби и са запада и са истока, на територији наше земље, а против њених интереса. * [[26. октобар]] — Земљотреси јачине 6 и 5,4 степени по [[Рихтерова скала|Рихтеровој скали]] погодили су централну [[Италија|Италију]]. * [[29. октобар]] — На углу Булевара ЈНА и Улице Јакова Галуса, недалеко од куће премијера Србије Александра Вучића у [[Јајинци]]ма, пронађена је једна зоља, четири ручне бомбе, 100 комада муниције калибра 7,62 милиметра. * [[31. октобар]] — Као 12. председник [[Либан]]а, након 2,5 године а из 46. покушаја изабран је генерал [[Мишел Аун]], председник Аунистичке партије (FPM). === Новембар === * [[4. новембар]] — Женска [[мрежаста жирафа]] по имену Луга напунила је 35 година и тако постала најстарија од свих познатих жирафа. * [[7. новембар]] — [[Данијел Ортега]] из странке [[Сандинистички фронт националног ослобођења|FSLN]] убедљивом је победом освојио трећи узастопни мандат председника [[Никарагва|Никарагве]]. * [[8. новембар]] — [[Рашка област|Југозападну]] и [[Јужна Србија|Јужну]] [[Србија|Србију]] погодиле су велике поплаве након обилних падавина. ** На [[Председнички избори у САД 2016.|Председничким изборима у САД]], кандидат [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] [[Доналд Трамп]] постао нови шеф [[Бела кућа|Беле куће]] победивши противкандидаткињу [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]] [[Хилари Клинтон]]. *** [[Обала Слоноваче]] је након референдума одржаног 30. октобра донела нови устав, чијим је проглашењем настала Трећа Република. * [[9. новембар]] — [[Индија]] је демонетизовала новчанице од 500 и 1000 рупија да би смањила количину новца на црном тржишту. * [[13. новембар]] — Генерал [[Румен Радев]], кога је подржала [[Бугарска социјалистичка партија]], изабран је за председника републике [[Бугарска|Бугарске]]. ** [[Игор Додон]], лидер [[Русофилија|проруске]] [[Партије социјалиста Републике Молдавије]], изабран је јуче за председника републике [[Молдавија|Молдавије]]. * [[17. новембар]] — Планирано полетање руске летелице ''Сојуз'' са нова три члана Експедиција 50 / 51 на [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Олег Новицки]], [[Тома Песке]] и [[Пеги Витсон]]. === Децембар === * [[4. децембар|4]]—[[18. децембар]] — [[Европско првенство у рукомету за жене 2016.]] у [[Шведска|Шведској]] * [[4. децембар]] — [[Александер Фан дер Белен]] је изабран за председника [[Аустрија|Аустрије]] у другом кругу поновљених председничких избора. ** Италијански премијер [[Матео Ренци]] је поднео оставку након неуспеха италијанског уставног референдума. * [[9. децембар]] — Председница [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] [[Парк Гун Хеј]] је смењена након корупционашког скандала. * [[10. децембар]] — Најмање 38 особа је погинуло, а још 166 рањено у две експлозије које су одјекнуле код стадиона фудбалског клуба [[ФК Бешикташ|Бешикташ]] у [[Истанбул]]у. * [[11. децембар]] — У експлозији цистерне за превоз нафте северозападно од Најробија погинуле су најмање 42 особе. ** На [[Македонски парламентарни избори 2016.|ванредним парламентарним изборима у Македонији]], победила је тесном већином [[ВМРО-ДПМНЕ]] испред опозиционе [[СДСМ]]. * [[18. децембар]] — На истоку Украјине, после две године дошло до веће ескалације сукоба када је пет украјинских војника погинуло у борби с [[Новорусија (конфедерација)|проруским сепаратистима]], а борбе су се водиле наредних дана око места [[Дебаљцеве]] где је погинуло на десетине украјинских војника. * [[19. децембар]] — Руски амбасадор у Турској [[Андреј Карлов]] убијен на отварању изложбе посвећене Русији у Анкари. ** Најмање 12 особа је погинуло, а 48 повређено када се возач камиона закуцао у штандове божићног сајма у Берлину. ** У највећем [[Швајцарска|швајцарском]] граду Цириху непознати мушкарац упао је у џамију и отворио ватру на људе у тренутку молитве, полиција је саопштила да су три мушкарца старости 30, 35 и 56 година задобила тешке повреде. ** Чланови Електорског колегијума дали су више од 270 гласова [[Доналд Трамп|Доналду Трампу]] што му је омогућило да званично постане [[председник САД]]. * [[20. децембар]] — Експлозија на пијаци ватромета у [[Мексико|мексичком]] граду [[Тултепек]]у је усмртила најмање 32 особе и повредила више од 50. * [[22. децембар]] — Сиријски град [[Алеп]] је у потпуности ослобођен од побуњеника [[Фронт Ал Нусра|Нусра Фронта]] што је [[Битка за Алеп (2012—2016)|највећа победа]] сиријске владе у рату који траје већ готово шест година. ** Турске снаге и такозвана [[Слободна сиријска армија]] повукле су се из западних делова северног сиријског града [[Ал Баб]]а, након жестоке контраофанзиве [[Исламска Држава|Исламске државе]] после које су се дали у повлачење. * [[25. децембар]] — Руски војни авион са 92 путника и члановима посаде срушио се на путу из [[Сочи]]ја према Сирији у [[Црно море]], међу путницима војног авиона су били и чланови ансамбла "Александар Александров", некадашњег хора [[Црвена армија|Црвене армије]]. * [[27. децембар]] — Тужилаштво за организовани криминал обуставило је истрагу против [[Богољуб Карић|Богољуба Карића]] због злоупотребе положаја одговорног лица након 11 година. * [[28. децембар]] — Српска тенисерка [[Ана Ивановић]] објавила је крај професионалне каријере. * [[31. децембар]] — Последње преостале [[Сједињене Америчке Државе|америчке]], [[Уједињено Краљевство|британске]] и [[Аустралија|аустралијске]] војне трупе повући ће се из [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистана]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 2016.}} * [[2. март]] — [[Принц Оскар|Принц Оскар Карл Олоф]], војвода од [[Сканија|Сканије]] [млађе дете [[Викторија, престолонаследница Шведске|Викторије Ингрид Алис Дезире, престолонаследнице Шведске, војвоткиње од Вестерготланда]]] == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 2016.}} === Јануар === * [[2. јануар|1. јануар]] — Вељко Губерина, српски адвокат (*1925) * 2. јануар — Нимр ел Нимр, ауторитативни шиитски шеик и верски проповедник из Саудијске Арабије (*1959) * [[3. јануар]]: ** [[Душан Голумбовски]], српски глумац (*[[1941]])<ref>{{cite web |title=Dusan Golumbovski |url=https://www.imdb.com/name/nm0326753/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Петер Наур]], дански информатичар (*[[1928]])<ref>{{cite web |title=Peter Naur |url=https://www.britannica.com/biography/Peter-Naur |website=www.britannica.com |language=en |date=1. 1. 2025}}</ref> * [[4. јануар]]: ** [[Душко Кораћ]], српски спортски новинар и коментатор РТС-а (*[[1955]]) ** [[Ото Лого]], српски вајар (*[[1931]]) * [[5. јануар]] — [[Пјер Булез]], француски композитор, диригент и писац (*[[1925]]) * [[6. јануар]] — [[Силвана Пампанини]], италијанска глумица (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Silvana Pampanini |url=https://www.imdb.com/name/nm0658947/ |website=IMDb}}</ref> * [[7. јануар]] — [[Ашраф Пехлеви]], персијска принцеза (*[[1919]]) * [[8. јануар]] — [[Андре Куреж]], француски модни дизајнер (*[[1923]]) * [[9. јануар]] — [[Марија Тереза де Филипс]], италијанска возачица трка (*[[1926]]) * [[10. јануар]] — [[Дејвид Боуи]], британски кантаутор (*[[1947]])<ref>{{cite web |title=David Bowie |url=https://www.imdb.com/name/nm0000309/ |website=IMDb}}</ref> * [[11. јануар]] — [[Аледо Мелони]], аргентински новинар (*[[1912]]) * [[12. јануар]]: ** [[Милорад Рајовић]], српски фудбалер (*[[1955]]) ** [[Иван Букавшин]], руски шаховски велемајстор (*[[1995]]) * [[13. јануар]] — [[Захарије Трнавчевић]], српски новинар и политичар (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Zaharije Trnavcevic |url=https://www.imdb.com/name/nm1273253/ |website=IMDb}}</ref> * [[14. јануар]]: ** [[Алан Рикман]], британски глумац (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Alan Rickman |url=https://www.imdb.com/name/nm0000614/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Рене Анжелил]], канадски певач; муж и дугогодишњи менаџер Селин Дион (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=René Angélil |url=https://www.imdb.com/name/nm0029578/ |website=IMDb}}</ref> * [[15. јануар]] — [[Олександр Шевченко]], украјински научник, новинар и политичар, члан [[Врховна Рада|Врховне Раде]] (*[[1937]]) * [[16. јануар]] — [[Руди Мигеј]], канадски хокејаш словачког порекла (*[[1928]]) * [[17. јануар]] — [[Карина Јарнек]], шведска певачица и уметница (*[[1962]]) * [[18. јануар]]: ** [[Глен Фреј]], амерички музичар (*[[1948]])<ref>{{cite web |title=Glenn Frey |url=https://www.allmusic.com/artist/glenn-frey-mn0000657041 |website=AllMusic |language=en}}</ref> ** [[Мишел Турније]], француски писац (*[[1924]])<ref>{{cite web |title=Michel Tournier |url=https://www.imdb.com/name/nm0869675/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. јануар]] — [[Еторе Скола]], италијански сценариста и филмски режисер (*[[1931]])<ref>{{cite web |title=Ettore Scola |url=https://www.imdb.com/name/nm0778633/ |website=IMDb}}</ref> * [[20. јануар]] — [[Чанг Јунг-Фа]], тајвански бизнисмен из Евергрин групе, дела конгломерата за транспорт и испоруку робе (*[[1927]]) * [[21. јануар]] — [[Стефани Чек Рејдер]], шпијун [[САД|америчког]] порекла (*[[1915]]) * [[22. јануар]] — [[Хомајун Бехзади]], [[иран]]ски фудбалер и тренер (*[[1942]]) * [[23. јануар]]: ** [[Жужи Јелинек]], [[хрватска]] модна дизајнерка, стилисткиња и писац (*[[1920]]) ** [[Јосип Фишчић]], хрватски политичар (*[[1949]]) * [[24. јануар]]: ** [[Џими Бејн|Џејмс „Џими” Стјуарт Бејн]], [[Шкотска|шкотски]] басиста [[Рејнбоу]]а и Дија који је свирао с [[Рони Џејмс Дио|Ронијем Џејмсом Диом]] (*[[1947]]) ** [[Марвин Мински]], амерички математичар (*[[1927]]) * [[25. јануар]] — [[Калпана Рањани]], [[Индија|индијска]] глумица (*[[1965]])<ref>{{cite web |title=Kalpana |url=https://www.imdb.com/name/nm1427780/ |website=IMDb}}</ref> * [[26. јануар]] — [[Блек (певач)|Блек]], енглески музичар (*[[1962]]) * [[27. јануар]] — [[Питер Бејкер]], енглески фудбалер (*[[1931]]) * [[28. јануар]] — [[Роберт Кортни]], [[Параолимпијске игре|параолимпијски]] атлетичар (*[[1960]]/[[1961|61]]) * [[29. јануар]]: ** [[Жан-Мари Доре]], 11. премијер [[Гвинеја|Гвинеје]] током 2010. године (*[[1938]]) ** [[Јевгениј Чернов]], совјетски руски вицеадмирал и [[Херој Совјетског Савеза]] (*[[1930]]) ** [[Жак Ривет]], француски филмски режисер и критичар (*[[1928]])<ref>{{cite web |title=Jacques Rivette |url=https://www.imdb.com/name/nm0729626/ |website=IMDb}}</ref> * [[30. јануар]]: ** [[Френк Финли]], британски глумац (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Frank Finlay |url=https://www.imdb.com/name/nm0277975/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Франсиско Перез (политичар)|Франсиско Перез]], председник [[Салвадор]]а (*[[1959]]) ** [[Фејруз|Пируз Артин Калфајан]], египатска филмска дечја глумица и плесачица из Каира (*[[1943]]) * [[31. јануар]]: ** [[Беноа Виолије]], француско-швајцарски кувар проглашен „најбољим светским главним куваром” (*[[1971]]) ** [[Сер Тери Воган]], ирско-британски емитер (*[[1938]])<ref>{{cite web |title=Terry Wogan |url=https://www.imdb.com/name/nm0937369/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Роко Зито]], канадски и италијански озлоглашени мафијаш из [[Fjumara|Фјумаре]] (*[[1928]]) === Фебруар === * [[1. фебруар]]: ** [[Душан Велкаверх]], словеначки текстописац пореклом из [[Британска Гвајана|британскогвајанског]] главног града [[Џорџтаун (Гвајана)|Џорџтауна]] (*[[1946]]) ** [[Оскар Умберто Мехија Викторес]], 27. председник [[Гватемала|Гватемале]] (*[[1930]]) ** [[Бернар Пирас]], француски политичар (*[[1942]]) * [[2. фебруар]] ** [[Срђан Калембер]], југословенски и српски кошаркаш (*[[1928]])<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0/2196704/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8+%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD+%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88+%D0%A1%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%BD+%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80.html |title=Преминуо легендарни Звездин кошаркаш Срђан Калембер |publisher=[[РТС]] |accessdate=3. 2. 2016}}</ref> ** [[Мануел Тененбаум]], уругвајски педагог, историчар, филантроп и бивши председник Јеврејског конгреса Латинске Америке (*[[1934]]) * [[3. фебруар]]: ** [[Јожеф Каса]], политичар, економиста и банкар мађарског порекла који је живео у Србији (*[[1945]])<ref>{{cite web |title=Preminuo Jožef Kasa |url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:589226-Preminuo-Jozef-Kasa |website=NOVOSTI |language=sr}}</ref> ** [[Алба Солис|Анхела Ерминија Ламберти]], аргентинска певачица, глумица и ведета из кабареа (*[[1927]]) ** [[Балрам Џакар]], индијски политичар, парламентарац и гувернер савезне државе [[Мадја Прадеш]] (*[[1923]]) ** [[Морис Вајт]], амерички кантаутор (*[[1941]]) * [[4. фебруар]]: ** [[Едгар Мичел]], амерички астронаут, уфолог и парапсихолог; пилот [[Аполо 14|Апола 14]] и шеста особа по реду која је ходала по [[Месец]]у (*[[1930]])<ref>{{cite web |title=Edgar D. Mitchell |url=https://www.imdb.com/name/nm0593307/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Дејв Мира]] — светски познат ''[[BMX|беемиксциклиста]]'' и екстремни спортиста по ком су и видео-игре добијале име (*[[1974]]) ** [[Драгољуб Живојиновић]], српски историчар и академик САНУ (*[[1934]])<ref>{{cite web |title=Драгољуб Живојиновић |url=http://www.sanu.ac.rs/Hronika.aspx?arg=88 |website=web.archive.org |date=21. 4. 2016 |access-date=03. 02. 2025 |archive-date=21. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160421190014/http://www.sanu.ac.rs/Hronika.aspx?arg=88 |url-status=unfit }}</ref> * [[5. фебруар]] — [[Рафаел Шумахер]], италијански глумац који се угушио на позорници (*[[1988]]) * [[6. фебруар]]: ** [[Аниса Маклуф]], сиријски политички [[матријарх]] и [[прва дама]] (*[[1930]]) ** [[Данило Николић]], српски књижевник (*[[1926]]) * [[7. фебруар]] — [[Константинос Деспотопулос]], грчки филозоф и политичар (*[[1913]]) * [[8. фебруар]]: ** [[Рој Сењерес]], филипински политичар и дипломата те амбасадор за [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] (*[[1947]]) ** [[Џон Дисли]], велшки тркач (препоне), освајач бронзе на ОИ 1952. и кооснивач [[Лондонски маратон|Лондонског маратона]] (*[[1928]]) * [[9. фебруар]]: ** [[Здравко Толимир]], српски војсковођа и југословенски војни командант у [[Рат у Босни и Херцеговини|Рату у БиХ]] (*[[1948]]) ** [[Сушил Коирала]], непалски политичар (*[[1939]])<ref>{{cite web |title=Sushil Koirala |url=https://www.britannica.com/biography/Sushil-Koirala |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> * [[10. фебруар]]: ** [[Кристофер Раш]], амерички илустратор по знат по раду на игри -{R|''[[Magic: The Gathering]]''}- (*[[1965]]) ** [[Фил Гартсајд]], енглески бизнисмен и председавајући [[ФК Болтон вондерерси]] (*[[1952]]) * [[11. фебруар]]: ** [[Јакоб Франк Дензингер]], чувар у пет нацистичких концентрационих кампова широм трију земаља током периода вршења [[холокауст]]а (*[[1924]]) ** [[Сер Тимоти Хју Беван]], енглески баштиник, адвокат и банкар (*[[1927]]) ** [[Хуан Мартин Мујица Фереира]], уругвајски фудбалер и менаџер (*[[1943]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Juan Mújica (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/33720/Juan_Mujica.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[12. фебруар]]: ** [[Јан Су]], кинески драматург и текстописац (*[[1930]]) ** [[Сосен Крог|Сосен Ангер Олсен Крог]], норвешка драматуршкиња и сценска и филмска глумица (*[[1923]]) ** [[Јанис Калацис]], грчки цртач стрипова (*[[1945]]) ** [[Кени Истердеј]], амерички глумац и „човек са пола тела” тј. оболели од сакралне агенезе (*[[1973]])<ref>{{cite web |title=Kenny Easterday |url=https://www.imdb.com/name/nm0247584/ |website=IMDb}}</ref> * [[13. фебруар]]: ** [[Слободан Сантрач]], српски и југословенски фудбалер и менаџер (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Santrač Slobodan |url=https://www.reprezentacija.rs/santrac-slobodan/ |website=reprezentacija.rs |date=16. 1. 2010}}</ref> ** [[Трифон Иванов|Трифон Маринов Иванов]], бугарски фудбалски интернационалац и одбрамбени играч (*[[1965]])<ref>{{cite web |title=Trifon Ivanov |url=https://eu-football.info/_player.php?id=9163 |website=eu-football.info |language=en}}</ref> ** [[Борек Шипек]], чешки архитекта и дизајнер (*[[1949]]) ** [[Сер Ерик Кристофер Зиман]], британски математичар, геометријски тополог и теоретичар сингуларитета (*[[1925]]) ** [[Нејтан Барксдејл]], балтиморски дилер дроге драматизован у ХБО-овој серији [[Доушници (ТВ серија)|''Жица'']] (*[[1961]]) ** [[Антонин Скалија]], амерички правник (*[[1936]]) * [[14. фебруар]]: ** [[Веслав Рудковски]], пољски боксер и сребрни олимпијац 1972. у Минхену (*[[1946]]) ** [[Мичел Хигинботам]], амерички ветеран из Другог светског рата из ''Таскиги ермен'' групе пилота (*[[1921]]) ** [[Анандакутан]], индијски кинематограф (*[[1955]]) * [[15. фебруар]]: ** [[Ванити|Дениз Катрина Метјуз (Ванити)]], канадска певачица, манекенка, плесачица и глумица (*[[1959]]) ** [[Едвард Т. Фут II|Едвард Т. Фут -{II}-]], амерички едукатор и председник Универзитета у Мајамију од 1981. до 2001. (*[[1937]]) * [[16. фебруар]]: ** [[Јоже Погачник]], словенски филмски режисер и сценариста (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Joze Pogacnik |url=https://www.imdb.com/name/nm0688193/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Срђан Диздаревић]], југословенски и босански новинар, дипломата и активиста (*[[1952]]) ** [[Бутрос Бутрос-Гали]], египатски дипломата и бивши [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генерални секретар Уједињених нација]] (*[[1922]]) * [[17. фебруар]] — [[Александар Иљич Гутман]], руски филмски режисер јеврејског порекла (*[[1945]]) * [[18. фебруар]]: ** [[Пантелис Пантелидис]], грчки кантаутор (*[[1983]]) ** [[Абдул Рашид Кан]], индијски вокалиста хиндустанске музике (*[[1908]])<ref>{{cite web |title=Abdul Rashid Khan |url=https://www.imdb.com/name/nm4909882/bio/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. фебруар]]: ** [[Харпер Ли]], америчка списатељка и романсијерка (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Harper Lee |url=https://www.imdb.com/name/nm0497369/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Умберто Еко]], италијански писац, филозоф, естетичар, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века (*[[1932]]) * [[20. фебруар]]: ** [[Сје Ђалин]], кинески физичар и академик КАНУ (*[[1920]]) ** [[Ким Сејонђи]], јужнокорејски дизач тегова и освајач бронзе на Олимпијским играма 1948. и 1952. те шампион Азијских игара 1954. године (*[[1918]]) * [[21. фебруар]]: ** [[Деби Смит]], америчка политичарка и чланица Сената Неваде (*[[1956]]) ** [[Мирослав Маратович Немиров]], руски песник панк рока (*[[1961]])<ref>{{cite web |title=Умер Мирослав Немиров |url=https://www.kommersant.ru/doc/2922368 |website=Коммерсантъ |language=ru |date=21. 2. 2016}}</ref> * [[22. фебруар]]: ** [[Даглас Слокомб|Ралф Даглас V Слокомб]], британски кинематограф познат по раду на филмовима ''[[Индијана Џоунс]]'' (*[[1913]]) ** [[Кристијана Корси]], италијански [[теквондо]] борац и европски шампион 2002. године (*[[1976]]) ** [[Кара Маколум]], америчка новинарка, краљица лепоте и Мис [[Њу Џерзи]]ја 2013. године (*[[1992]]) * [[23. фебруар]]: ** [[Слободан Ланг]], хрватски лекар, професор, дипломата, члан парламента, политичар и саветник за хуманитарна питања првог председника данашње Хрватске Фрање Туђмана (*[[1945]])<ref>{{cite web |last1=enciklopedija |first1=Hrvatska |title=Lang, Slobodan |url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/lang-slobodan |website=Hrvatska enciklopedija |language=hr}}</ref> ** [[Доналд Е. Вилијамс (астронаут)|Доналд Е. Вилијамс]], амерички [[Америчка ратна морнарица|морнарички официр]], авијатор, тестни пилот, механички инжењер и [[Наса|Насин]] астронаут (*[[1942]]) ** [[Петер Лустиг|Петер Фриц Вили Лустиг]], немачки ТВ водитељ, глумац и аутор дечјих књига (*[[1937]]) * [[24. фебруар]]: ** [[Адријана Бенети]], италијанска глумица (*[[1919]])<ref>{{cite web |title=Adriana Benetti |url=https://www.imdb.com/name/nm0070955/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Петер Кенилореа|Сер Петер Кенилореа]], политичар [[Соломонова Острва|Соломонових Острва]] и премијер ове државе у периоду 1978—1981. и 1984—1986. (*[[1943]]) * [[25. фебруар]]: ** [[Тони Бертон|Ентони „Тони” Бертон]], амерички глумац, комичар, боксер и фудбалер познат по улози Тонија „Дјука” Еверса у ''[[Роки (франшиза)|Рокију]]'' (*[[1937]])<ref>{{cite web |title=Tony Burton |url=https://www.imdb.com/name/nm0123748/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Џим Кларк]], британски филмски режисер познат по филмовима ''[[Свет није довољан]]'', ''[[Маратонац (филм)|Маратонац]]'', ''[[Поноћни каубој]]''... и добитник [[Оскар]]а 1985. године (*[[1931]]) ** [[Зденек Сметана]], чешки уметник, режисер, сценариста и аниматор (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Zdenek Smetana |url=https://www.imdb.com/name/nm0806851/ |website=IMDb}}</ref> * [[26. фебруар]]: ** [[Енди Батгејт|Ендру Џејмс Батгејт]], канадски професионални хокејаш десног крила и Куће славних хокејаша са 17 сезона у [[НХЛ]] (*[[1932]]) ** [[Хуан Конвеј Макнаб]], америчко-перуански бискуп у Католичкој цркви / Кулуканенсису од 1988. до 2000. (*[[1925]]) * [[27. фебруар]]: ** [[Вид Печјак]], словеначки психолог, писац и аутор (*[[1929]]) ** [[Ли Кун Чој]], сингапурски политичар и дипломата, амбасадор ове земље у Јапану, Јужној Кореји, Индонезији и Египту (*[[1924]]) * [[28. фебруар]]: ** [[Џорџ Кенеди|Џорџ „Харис” Кенеди мл.]], амерички глумац који се појавио у преко двеста филмова и ТВ продукција и који је 1968. године освојио Оскара (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=George Kennedy |url=https://www.imdb.com/name/nm0001421/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Џек Линдквист]], амерички дечји глумац и председник [[Дизниленд]]а од 1990. до 1993. године (*[[1927]])<ref>{{cite web |title=Jack Lindquist |url=https://www.imdb.com/name/nm0512106/ |website=IMDb}}</ref> * [[29. фебруар]]: ** [[Јоханес Лер|Јоханес „Ханес” Лер]], немачки међународни фудбалски играч и менаџер познат по игри за [[ФК Келн]] (*[[1942]]) ** [[Хосе Пара Мартинез]], шпански фудбалер [[ФК Еспањол]]а и [[Фудбалска репрезентација Шпаније|националне репрезентације]] (*[[1925]]) ** [[Мумтаз Кадри]], пакистански осуђени убица који је осуђен на смртну казну и обешен (*[[1985]]) === Март === * [[1. март]]: ** [[Стјуарт Бек|Стјуарт „Џеј” Бек]], амерички адвокат и дипломата за [[Палау]] (*[[1946]]) ** [[Луиза Плаурајт]], британска глумица (*[[1956]]) ** [[Илир Хоти]], албански економиста и банкар, гувернер Банке Албаније у периоду од 1992. до 1993. и декан Пословног факултета Аљександер Мојисију од 2012. до 2015. године (*[[1957]]) * [[2. март]]: ** [[Принц Јохан Георг од Хохенцолерна]], немачки принц и историчар уметности (*[[1932]]) ** [[Обри Маклендон|Обри Кер Маклендон]], амерички бизнисмен и оснивач нафтне компаније и компаније за природни гас по имену Амерички енергетски партнери [-{AELP}-] (*[[1959]]) ** [[Беноа Лакроа]], квебечки теолог, филозоф, [[Доминикански ред|доминикански свештеник]], професор [[Медијевистика|медијевистике]] и историчар средњег века (*[[1915]]) * [[3. март]]: ** [[Томе Серафимовски]], македонски скулптор и вајар те члан МАСА-е од 1988. године (*[[1935]])<ref>{{cite web |title=Томе СЕРАФИМОВСКИ |url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1260 |website=archive.ph |date=18. 3. 2016 |access-date=15. 02. 2025 |archive-date=18. 03. 2016 |archive-url=https://archive.today/20160318005924/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1260 |url-status=unfit }}</ref> ** [[Наталија Леонидовна Крачковскаја|Наталија Белогорчевна Леонидовна Крачковскаја]], совјетска и руска ''заслужена артисткиња'' (*[[1938]]) ** [[Хајабуса|Еиџи Езаки Хајабуса]] <small>[''хајабуса''=''соко'']</small>, јапански професионални рвач који је радио за Атуши Онитов -{FMW}- (*[[1968]]) * [[4. март]]: ** [[Ајатолах]] [[Абас Ваез-Табаси]], ирански свештеник, велики имам и председавајући џамије [[Али ел Риза|Али ибн Муса ел Риза]] (*[[1926]]) ** [[Џон Брукс, барон Брукс од Треморфе|Џон Едвард „Џек” Брукс, барон Брукс од Треморфе]], велшки политичар и личност из света бокса (*[[1927]]) ** [[Владимир Сергејевич Јумин]], бивши совјетски и руски рвач и [[Летње олимпијске игре 1976.|олимпијски шампион]] у рвању слободног стила (*[[1951]])<ref>{{cite web |title=Olympedia – Vladimir Yumin |url=https://www.olympedia.org/athletes/60480 |website=www.olympedia.org}}</ref> ** [[Екрем Јеврић]], амерички певач црногорског порекла (*[[1961]]) * [[5. март]] — [[Пол Куч]], играч [[Аустралијски фудбал|аустралијског фудбала]] који је играо за ФК Гилонг и АФЛ (*[[1964]]) * [[6. март]] — [[Ненси Реган]], америчка глумица и прва дама САД (*[[1921]])<ref>{{cite web |title=Nancy Reagan |url=https://www.imdb.com/name/nm0004864/ |website=IMDb}}</ref> * [[8. март]] — [[Џорџ Мартин]], енглески музички продуцент и композитор (*[[1926]]) * [[11. март]]: ** [[Драган Николић]], српски глумац. (*[[1943]])<ref>{{cite web |title=Dragan Nikolic |url=https://www.imdb.com/name/nm0631877/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Кит Емерсон]], британски музичар (*[[1944]]) * [[13. март]] — [[Хилари Патнам]], амерички филозоф (*[[1926]]) * [[18. март]] — [[Гидо Вестервеле]], немачки политичар (*[[1961]]) * [[22. март]] — [[Роб Форд]], амерички политичар (*[[1969]]) * [[24. март]]: ** [[Јохан Кројф]], холандски фудбалер и фудбалски тренер (*[[1947]])<ref>{{cite web |title=Cruyff, Hendrik Johannes |url=https://www.bdfutbol.com/en/j/j5282.html |website=www.bdfutbol.com}}</ref> ** [[Рожер Цицеро]], немачки музичар (*[[1970]]) * [[26. март]] — [[Маринко Маџгаљ]], српски глумац, певач и телевизијски водитељ (*[[1978]]) * [[29. март]] — [[Пати Дјук]], америчка глумица (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Patty Duke |url=https://www.imdb.com/name/nm0001157/ |website=IMDb}}</ref> * [[31. март]]: ** [[Ханс-Дитрих Геншер]], немачки политичар (*[[1927]])<ref>{{cite web |title=Hans-Dietrich Genscher |url=https://www.britannica.com/biography/Hans-Dietrich-Genscher |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Хамдија Јусуфспахић]], почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије (*[[1937]]) ** [[Имре Кертес]], мађарски књижевник јеврејског порекла (*[[1929]])<ref>{{cite web |title=Imre Kertész |url=https://www.britannica.com/biography/Imre-Kertesz |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Заха Хадид]], британско-ирачки архитекта (*[[1950]]) === Април === * [[1. април]] — [[Пратиша Банерџи]], индијска глумица (*[[1991]])<ref>{{cite web |title=Pratyusha Banerjee |url=https://www.imdb.com/name/nm4760510/ |website=IMDb}}</ref> * [[2. април]] — [[Галијено Фери]], италијански стрип цртач и илустратор (*[[1929]]) * [[3. април]]: ** [[Лола Новаковић]], српска певачица (*[[1935]])<ref>{{cite web |title=Lola Novakovic |url=https://www.imdb.com/name/nm0636947/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Чезаре Малдини]], италијански фудбалер и фудбалски тренер (*[[1932]]) * [[21. април]] — [[Принс (музичар)|Принс]], амерички музичар (*[[1958]])<ref>{{cite web |title=Prince |url=https://www.imdb.com/name/nm0002239/ |website=IMDb}}</ref> === Мај === * [[3. мај]] — [[Јадранка Стојаковић]], југословенска и босанскохерцеговачка кантауторка (*[[1950]]) * [[22. мај]] — [[Бата Живојиновић|Велимир Бата Живојиновић]], српски глумац (*[[1933]])<ref>{{cite web |title=Velimir 'Bata' Zivojinovic |url=https://www.imdb.com/name/nm0957372/ |website=IMDb}}</ref> * [[31. мај]]: ** [[Кори Брокен]], холандска певачица и победница [[Песма Евровизије 1957.|Песме Евровизије 1957.]] (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Corry Brokken |url=https://www.last.fm/music/Corry+Brokken/+wiki |website=Last.fm |language=en}}</ref> ** [[Мухамед Абделазиз]], шаравијски политичар (*[[1947]]) === Јун === * [[3. јун]] — [[Мухамед Али]], амерички боксер (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=Muhammad Ali |url=https://www.findagrave.com/memorial/163854966/muhammad-ali |website=www.findagrave.com |language=en}}</ref> * [[5. јун]] — [[Џером Симор Брунер]], амерички психолог (*[[1915]]) * [[6. јун]]: ** [[Питер Шафер]], британски драматург и сценариста (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Peter Shaffer |url=https://www.imdb.com/name/nm0787323/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Виктор Корчној]], совјетско-швајцарски шаховски велемајстор (*[[1931]]) * [[7. јун]] — [[Стивен Кеши]], нигеријски фудбалер (*[[1962]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Stephen Keshi (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/14804/Stephen_Keshi.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[10. јун]]: ** [[Горди Хоу]], канадски хокејаш на леду (*[[1928]]) ** [[Кристина Грими]], америчка певачица (*[[1994]])<ref>{{cite web |title=Christina Grimmie |url=https://www.imdb.com/name/nm4789907/ |website=IMDb}}</ref> * [[12. јун]] — [[Џорџ Војнович]], амерички политичар и сенатор српског порекла (*[[1936]]) * [[15. јун]] — [[Милорад Мандић Манда]], српски позоришни и филмски глумац (*[[1961]])<ref>{{cite web |title=Milorad Mandic-Manda |url=https://www.imdb.com/name/nm0541805/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. јун]] — [[Антон Јелчин]], амерички глумац руског порекла (*[[1989]])<ref>{{cite web |title=Anton Yelchin |url=https://www.imdb.com/name/nm0947338/ |website=IMDb}}</ref> * [[27. јун]] — [[Бад Спенсер]], италијански глумац (*[[1929]])<ref>{{cite web |title=Bud Spencer |url=https://www.imdb.com/name/nm0817881/ |website=IMDb}}</ref> === Јул === * [[2. јул]]: ** [[Мајкл Чимино]], амерички редитељ (*[[1939]])<ref>{{cite web |title=Michael Cimino |url=https://www.imdb.com/name/nm0001047/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Рудолф Калман]], амерички инжењер, математичар и проналазач мађарског порекла (*[[1930]]) ** [[Ели Визел]], амерички књижевник румунског порекла (*[[1928]]) * [[12. јул]] — [[Горан Хаџић]], српски политичар и бивши председник [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. (*[[1958]])<ref>{{cite web |title=Преминуо Горан Хаџић |url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/2384240/preminuo-goran-hadzic.html |website=РТС |language=sr}}</ref> * [[13. јул]] — [[Бернардо Провенцано]], италијански криминалац (*[[1933]]) * [[20. јул]] — [[Павел Шеремет]], белоруски новинар (*[[1971]])<ref>{{cite news|title=Новинар погинуо у експлозији бомбе у Кијеву|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2391727/novinar-poginuo-u-eskploziji-bombe-u-kijevu.html|date=20. 7. 2016|accessdate=22. 7. 2016|work=[[РТС]]}}</ref> * [[25. јул]] — [[Халил Иналџик]], турски историчар (*[[1916]])<ref>{{cite web |title=Inaldžik Halil |url=https://www.sanu.ac.rs/clan/inaldzik-halil/ |website=www.sanu.ac.rs}}</ref> * [[28. јул]] — [[Владица Ковачевић]], југословенски фудбалер (*[[1940]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Vladica Kovačević (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/20032/Vladica_Kovacevic.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[31. јул]] — [[Симор Паперт]], амерички математичар и информатичар (*[[1928]]) === Август === * [[2. август]] — [[Ахмед Зеваил]], египатско-амерички научник (*[[1946]]) * [[16. август]] — [[Жоао Авеланж]], бразилски спортиста (*[[1916]]) * [[22. август]] — [[Селапан Раманатан]], сингапурски политичар (*[[1924]]) * [[24. август]] — [[Роџер Чен]], амерички биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (*[[1952]]) * [[25. август]] — [[Џејмс Кронин]], амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*[[1931]])<ref>{{cite web |title=James Cronin |url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1980/cronin/facts/ |website=NobelPrize.org}}</ref> * [[29. август]] — [[Џин Вајлдер]], амерички глумац, сценариста, продуцент и писац (*[[1933]])<ref>{{cite web |title=Gene Wilder |url=https://www.imdb.com/name/nm0000698/ |website=IMDb}}</ref> * [[30. август]] — [[Вера Чаславска]], чехословачка гимнастичарка (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=Vera Caslavska |url=https://www.britannica.com/biography/Vera-Caslavska |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> === Септембар === * [[2. септембар]] — [[Ислам Каримов]], узбекистански политичар (*[[1938]]) * [[5. септембар]] — [[Филис Шлафли]], амерички писац и политичка активисткиња (*[[1924]]) * [[8. септембар]] — [[Драгиша Пешић]], црногорски политичар (*[[1954]]) * [[13. септембар]] — [[Џонатан Рајли Смит]], енглески историчар (*[[1938]]) * [[16. септембар]]: ** [[Карло Ацељо Чампи]], италијански политичар и банкар (*[[1920]]) ** [[Едвард Олби]], амерички драмски писац (*[[1928]]) * [[28. септембар]] — [[Шимон Перес]], израелски политичар (*[[1923]]) === Октобар === * [[1. октобар]] — [[Јован Јовановић]], српски суперстогодишњак (*[[1906]]) * [[5. октобар]] — [[Михал Ковач]], словачки банкар и политичар (*[[1930]]) * [[9. октобар]] — [[Анджеј Вајда]], пољски режисер, продуцент и сценариста (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Andrzej Wajda |url=https://www.imdb.com/name/nm0906667/ |website=IMDb}}</ref> * [[13. октобар]]: ** [[Дарио Фо]], италијански драмски писац (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Dario Fo |url=https://www.britannica.com/biography/Dario-Fo |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Рама IX]], краљ Тајланда (*[[1927]]) * [[16. октобар]] — [[Кигели V]], последњи краљ Руанде (*[[1936]]) * [[28. октобар]] — [[Николас Бретвејт]], гренадски политичар (*[[1925]]) * [[29. октобар]] — [[Роланд Дјенс]], француски класични гитариста (*1955)<ref>{{cite web |title=Roland Dyens |url=https://www.allmusic.com/artist/roland-dyens-mn0000085745 |website=AllMusic |language=en}}</ref> === Новембар === * [[2. новембар]] — [[Олег Попов]], совјетски и руски кловн и циркуски уметник (*[[1930]]) * [[7. новембар]]: ** [[Ленард Коен]], канадски кантаутор и књижевник (*[[1934]])<ref>{{cite web |title=Leonard Cohen |url=https://www.allmusic.com/artist/leonard-cohen-mn0000071209 |website=AllMusic |language=en}}</ref> ** [[Џенет Рино]], главни тужилац САД (*[[1938]]) * [[11. новембар]] — [[Жељко Чајковски]], југословенски фудбалер (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Čajkovski Željko |url=https://www.reprezentacija.rs/cajkovski-zeljko/ |website=reprezentacija.rs |date=21. 3. 2020}}</ref> * [[17. новембар]] — [[Витни Смит]], амерички вексилолог (*[[1940]]) * [[25. новембар]] — [[Фидел Кастро]], кубански политичар (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Fidel Castro |url=https://www.imdb.com/name/nm0004242/ |website=IMDb}}</ref> * [[28. новембар]] — [[Марк Тајманов]], совјетски и руски шахиста (*[[1926]]) === Децембар === * [[8. децембар]] — [[Џон Глен]], амерички пилот, астронаут, инжењер и сенатор (*[[1921]])<ref>{{cite web |title=John Glenn |url=https://www.imdb.com/name/nm0322625/ |website=IMDb}}</ref> * [[11. децембар]] — [[Есма Реџепова]], македонска певачица ромског порекла (*[[1943]])<ref>{{cite web |title=Preminula Esma Redžepova |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/preminula-esma-redzepova/q03hp89 |website=Blic.rs |language=sr |date=11. 12. 2016}}</ref> * [[13. децембар]] — [[Томас Шелинг]], амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (*[[1921]]) * [[18. децембар]] — [[Жа Жа Габор]], мађарско-америчка глумица (*[[1917]])<ref>{{cite web |title=Zsa Zsa Gabor |url=https://www.imdb.com/name/nm0001248/ |website=IMDb}}</ref> * [[23. децембар]] — [[Весна Вуловић]], српска стјуардеса и Гинисова рекордерка (*[[1950]])<ref>{{cite web |title=Preminula stjuardesa Vesna Vulović |url=https://www.b92.net/o/info/vesti/index?yyyy=2016&mm=12&dd=24&nav_category=12&nav_id=1213575 |website=B92.net |language=sr}}</ref> * [[24. децембар]] — [[Ричард Адамс]], британски писац (*[[1920]]) * [[25. децембар]]: ** [[Љубомир Касагић]], српски доктор психологије (*[[1940]]) ** [[Џорџ Мајкл]], енглески певач и композитор (*[[1963]]) * [[27. децембар]] — [[Кари Фишер]], америчка глумица (*[[1956]]) * [[28. децембар]] — [[Деби Рејнолдс]], америчка глумица, певачица и плесачица (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Debbie Reynolds |url=https://www.imdb.com/name/nm0001666/ |website=IMDb}}</ref> * [[29. децембар]] — [[Фердинанд Киблер]], швајцарски бициклиста. (*[[1919]])<ref>{{cite web |title=Ferdi Kübler |url=http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=8534 |website=web.archive.org |date=20. 1. 2018 |access-date=03. 02. 2025 |archive-date=20. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180120210149/http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=8534 |url-status=unfit }}</ref> == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — [[Дејвид Таулес]], [[Данкан Холдејн]] и [[Мајкл Костерлиц]] * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — [[Жан-Пјер Соваж]], [[Фрејзер Стодарт]] и [[Бен Феринга]] * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — [[Јошинори Осуми]] * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — [[Боб Дилан]] * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — [[Хуан Мануел Сантос]] * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — [[Оливер Харт]] и [[Бенгт Холмстрем]] == Оскар == * [[28. фебруар]] — Глумац [[Леонардо Дикаприо]] добио је награду [[Оскар]] у категорији [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|''Најбољи глумац у главној улози'']]. == Референце == {{референце}} {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:2010-е]] [[Категорија:2016.|*]] 0388zrvck5118p7i4v6v5oyj8by7f37 30099036 30098685 2025-06-27T19:35:26Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-89906|~2025-89906]] ([[User talk:~2025-89906|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29915681 wikitext text/x-wiki {{Година}} '''2016'''. је била [[преступна година]] која је почела у [[петак]]. 2016. је шеснаеста година [[3. миленијум]]а, шеснаеста година [[21. век]]а и седма година [[2010е|2010-их]]. == Догађаји == {{Година ВБ}} === Јануар === * [[1. јануар]] — У [[Кина|Кини]] је ступила на снагу [[политика два детета]] уместо дотадашње [[политика једног дјетета|политике једног детета]]. * [[2. јануар]] — [[Саудијска Арабија]] је погубила [[Нимр ел Нимр|Нимра ел Нимра]] због његове улоге у протестима 2011—2012. * [[3. јануар]] — [[Иран]]ски демонстранти упали су рано ујутро у амбасаду Саудијске Арабије у [[Техеран]]у, гневни што је [[Ријад]] погубио истакнутог шиитског свештеника Нимра ел Нимра. ** Саудијска Арабија прекинула дипломатске односе са Ираном након напада на саудијску амбасаду у Техерану. * [[4. јануар]] — Краљевина [[Бахреин]] и [[Судан]] прекинули дипломатске односе са Ираном и позвали иранске дипломате да напусте земљу у року од 48 сати, док су [[Уједињени Арапски Емирати]] одлучили да односе спусте на нижи ниво. ** Јак земљотрес у [[Индија|Индији]] и [[Бангладеш]]у однео је најмање 10 живота, док је преко 160 људи повређено. * [[5. јануар]] — [[Кувајт]] повукао амбасадора из Ирана због напада на дипломатско представништво Саудијске Арабије. * [[6. јануар]] — Северна Кореја је саопштила да је извела пробу хидрогенске бомбе. * [[7. јануар]] — Председнички избори у [[Либан]]у * [[8. јануар]] — У [[Мексико|Мексику]] је ухапшен [[Хоакин Гузман Лоера|Хоакин „Ел Чапо” Гузман]], вођа [[Синалоа]]нског нарко-картела. * [[9. јануар]] — У [[Приштина|Приштини]] ескалирали сукоби између полиције и демонстраната који се противе [[Заједница српских општина|Заједници српских општина]]; бацани [[Молотовљев коктел|Молотовљеви коктели]] на зграду владе. * [[10. јануар|10]]—[[23. јануар]] — [[Европско првенство у ватерполу 2016.]] у [[Србија|Србији]] (у [[Београд]]у) ** 10—[[22. јануар]] — [[Европско првенство у ватерполу за жене 2016.]] у Србији (у Београду) * [[11. јануар]] — Аргентинац [[Лионел Меси]] по пети пут је проглашен за [[Фифина Златна лопта|најбољег фудбалера света]] од стране [[Фифа|Фифе]]. * [[12. јануар]] — Најмање 10 особа погинуло је у бомбашком нападу у [[Истанбул]]у. ** У [[Западни Јоркшир|западнојоркширском]] граду [[Лидс]]у отворен је први [[Енглеска|енглески]] ''[[дистрикт црвених фењера]]''. * [[13. јануар]] — Председник [[Русија|Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] изјавио је да су руски научници развили веома ефикасан лек против смртоносног вируса [[Ебола|еболе]], који је у [[Западна Африка|западној Африци]] однео преко 11.000 живота.<ref>{{cite news|title=Putin ima dobre vesti: Rusija je proizvela vakcinu protiv ebole!|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1948515-putin-ima-dobre-vesti-rusija-je-proizvela-vakcinu-protiv-ebole|date=13. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=telegraf.rs}}</ref> * [[14. јануар]] — [[Француска|Француски]] [[Сатира|сатирични]] часопис ''[[Шарли ебдо]]'' поново је објавио [[Карикатура|карикатуру]] која је изазвала негативне критике јавности; наиме, карикатура приказује [[Расизам|расистичке]] сцене [[Сирија|сиријског]] дечака [[Ајлан Курди|Ајлана Курдија]] како изводи [[секс]]уалне нападе на улицама [[Келн]]а.<ref>{{cite news|title=Charlie Hebdo Aylan Kurdi 'Groper' Cartoon: After Cologne Sexual Assaults, Magazine Under Fire For Refugee Satire|url=http://www.ibtimes.com/charlie-hebdo-aylan-kurdi-groper-cartoon-after-cologne-sexual-assaults-magazine-under-2263657|date=13. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=ibtimes.com}}</ref> * [[15. јануар]] — [[Кина|Кинеска]] ракета-носач ''[[Дуги марш 3Б]]'' успешно лансирала [[Белорусија|белоруски]] телекомуникациони сателит ''-{Belintersat-1}-''.<ref>{{cite web|url=http://www.nasaspaceflight.com/2016/01/china-2016-long-march-3b-launch-belintersat-1/ |title=China opens 2016 campaign with Long March 3B launch of Belintersat-1 |last=Barbosa|first=Rui C. |authorlink= |date=|format= |work= |publisher=''Nasaspaceflight.com'' |language=en |archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 1. 2016}}</ref> ** [[15. јануар|10]]—[[31. јануар]] — [[Европско првенство у рукомету 2016.]] у [[Пољска|Пољској]] * [[16. јануар]] — [[Међународна агенција за нуклеарну енергију]] (-{IAEA}-) објавила је да је Иран адекватно демонтирао свој програм [[Нуклеарно оружје|нуклеарног наоружања]], чиме су [[Уједињене нације]] одмах укине санкције.<ref>{{cite news|title=Iran nuclear deal: 'New chapter' for Tehran as sanctions end|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-35336707|date=17. 1. 2016|accessdate=17. 1. 2016|work=[[BBC]]}}</ref> * [[17. јануар]] — Ракета-носач ''[[Фалкон 9 v1.1|Фалкон 9 v1.1 FT]]'' компаније [[Спејс екс]] успешно лансирала сателит за надгледање нивоа глобалних [[океан]]а ''Џејсон 3''.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/01/18/spacex-narrowly-misses-booster-landing-at-sea/ |title=SpaceX narrowly misses booster landing at sea |last=Clark|first=Stephen|authorlink= |date=|format= |work= |publisher=''Spaceflightnow.com'' |language=en|archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 1. 2016}}</ref> * [[18. јануар]] — Седам држава [[Европска унија|ЕУ]] укинуло [[Шенгенски уговор|Шенген]] због избегличке кризе. * [[19. јануар]] — У нападу бомбаша самоубице у северозападном [[Пакистан]]у убијено најмање 10 и повређено 20 људи; сличан напад у северозападном Пакистану десио се и пре месец дана. * [[20. јануар]] — Стотине демонстраната у главном граду [[Молдавија|Молдавије]], [[Кишињев]]у, пробило је полицијски кордон и упало у зграду државног парламента захтевајући поништавање гласања о новој влади и расписивање ванредних парламентарних избора. ** [[Астроном]]и Мајкл Браун и Константин Батигин објавили су студију у којој се наводи да далеко изван орбите [[Плутон]]а постоји још једна, велика [[планета]], названа „Планета девет” или „Планета -{X}-”, која је око десет пута [[маса|масивнија]] од [[Земља|Земље]]. Процењује се да јој за једну пуну орбиту око [[Сунце|Сунца]] треба 10.000—20.000 земаљских година.<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Zanimljivosti/2181442/Gigantska+deveta+planeta+zaista+postoji%3F.html |title=Gigantska deveta planeta zaista postoji? |publisher=[[РТС]] |accessdate=21. 1. 2016}}</ref><ref>{{cite web|url=http://iopscience.iop.org/article/10.3847/0004-6256/151/2/22;jsessionid=791F3C798D5666A3CC60B513AD446931.c5.iopscience.cld.iop.org |title=Доказ за удаљену гигантску планету у Сунчевом систему |author=Мајкл Браун и Константин Батигин |publisher=Астрономски журнал |accessdate=21. 1. 2016}}</ref> * [[21. јануар]] — У бомбашком нападу у [[Каиро|Каиру]] ([[Египат]]) погинула 3 полицајца, док је 17 људи рањено. Напад се десио у близини пута који води ка [[Древни Египћани|древним]] [[Пирамиде у Гизи|пирамидама у Гизи]], у предграђу Каира. ** [[Земљотрес]] јачине 6,9 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]] погодио је западну обалу [[Мексико|Мексика]], у савезној држави [[Халиско]]. * [[22. јануар]] — Екстремисти насумице пуцали и при томе убили најмање 20 људи на прослави у [[Лидо (Сомалија)|лидском]] ресторану у [[Могадиш]]у ([[Сомалија]]); четворица нападача су убијена, а пети је ухапшен.<ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/vesti/1961790-pucnjava-na-plazi-uz-povike-alahu-ekbar-ekstremisti-ubili-najmanje-20-osoba-uznemirujuci-foto|title=Pucnjava Na Plaži: Uz povike "Alahu ekbar" ekstremisti ubili najmanje 20 osoba (Uznemirujući Foto)|date=22. 1. 2016|accessdate=27. 7. 2016|work=telegraf.rs}}</ref> ** У [[Кенија|Кенији]] пронађена [[масовна гробница]] настала пре најмање 10.000 година. ** У школи [[Канада|канадске]] провинције [[Саскачеван]], у селу Ла Лош, нападач пуцао по школи и при томе убио четири те ранио још неколико особа. * [[23. јануар]] — [[Ватерполо репрезентација Србије]] освојила је [[Европско првенство у ватерполу 2016.|Европско првенство]] победивши у финалу [[Црна Гора|Црну Гору]] резултатом 10 : 8. ** [[Снег|Снежна]] олуја погодила источну [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] (највише [[Вашингтон]] и [[Балтимор]]), при чему је погинуло неколико десетина људи, а неколико хиљада летова отказано. У појединим деловима [[Кина|Кине]] температуре су падале и до −41&nbsp;°C, а снег је узорковао проблеме и у овој земљи. * [[24. јануар]] — Снажан земљотрес погодио југ [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] савезне државе [[Аљаска|Аљаске]]. Јачина је била 6,4—7,3 степени Рихтерове скале, а Америчка метеоролошка служба изјавила је да се [[цунами]] срећом не очекује. ** [[Русија]] за мигранте до даљњег затворила граничне прелазе с [[Норвешка|Норвешком]], из „сигурносних разлога”. * [[25. јануар]] — Снажан земљотрес јачине 6,1 степени Рихтерове скале регистрован је на простору између [[Мароко|Марока]] и [[Шпанија|Шпаније]]. ** Најмање 25 особа погинуло је у нападима бомбаша самоубица на пијаци у једном селу на северу [[Камерун]]а. У експлозијама је повређено око 30 особа. ** У [[Сирија|сиријском]] граду [[Алепо]], на контролном пункту моћне исламистичке групе [[Ахрар ел Шам]], у самоубилачком нападу убијена 23 лица укључујући четири цивила.<ref>{{Cite web|url=http://www.dailymail.co.uk/wires/afp/article-3415924/Car-bomb-Syrias-Aleppo-kills-23-including-fighters.html|title=Truck bomb in Syria's Aleppo kills 23, including fighters: monitor|date=25. 1. 2016|accessdate=28. 7. 2016|work=[[Дејли мејл]]}}</ref> ** У [[Централноафричка Република|Централноафричкој Републици]] поништени су парламентарни избори због неправилности и умешаности кандидата у циљу обезвређивања демократског процеса. * [[26. јануар]] — Шумски пожар у Националном парку Лос Алеркес (у близини источних обронака [[Анди]] у [[Аргентина|Аргентини]]) неконтролисано се шири, а досад је изгорело више од 1.600 [[хектар]]а заштићеног [[Патагонија|патагонијског]] парка. ** Најмање шест школа у [[Париз]]у је евакуисано због претњи бомбашким нападом. ** У [[Русија|Русији]], од прошлог месеца од [[Свињски грип|свињског грипа]] преминуло је преко 50 особа; надлежни наводе да епидемије нема и да је све под контролом. ** Наоружани нападач отворио је ватру у медицинском центру у [[Сан Дијего|Сан Дијегу]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), а о могућим жртвама ништа се још потврђено не зна. ** Снажна експлозија одјекнула је у тржном центру у [[Стокхолм]]у; полиција је потом привремено блокирала град. * [[27. јануар]] — У [[Европа|Европи]] (у [[Данска|Данској]]) потврђен је први случај заразе смртоносним и тренутно неизлечивим [[вирус]]ом [[Зика вирус|зика]], који напада [[нервни систем]] новорођенчади. Вирус зика се преноси угризом [[комарац]]а, а први симптоми се карактеришу боловима у [[зглоб]]овима, [[Грозница|грозницом]] и осетљивим очима које постају црвенкасте боје. Највише заражених је у [[Јужна Америка|Јужној]] те [[Латинска Америка|Латинској Америци]]. ** Најмање четири египатска војника погинула су док је 12 других повређено у експлозији аутомобила за превоз трупа у предграђе града [[Ариш (град)|Ел Ариша]] на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]]. ** Ракета-носач [[Аријана 5]] у [[Геосинхрона орбита|геосинхрону орбиту]] успешно је доставила комуникациони сателит -{Intelsat 29e}-.<ref>{{cite web|url=http://www.arianespace.com/mission-update/an-epic-launch-arianespaces-ariane-5-soars-to-success-for-long-time-customer-intelsat/ |title=An "Epic" launch: Arianespace’s Ariane 5 soars to success for long-time customer Intelsat |publisher=Arianespace |accessdate=2. 2. 2016}}</ref> * [[28. јануар]] — [[Светска здравствена организација]] званично је потврдила избијање и експлозивно ширење вируса зика.<ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/2016/01/28/health/zika-virus-global-response/index.html |title='Zika virus spreading explosively' |date=28. 1. 2016 |accessdate=28. 1. 2016 |work=CNN}}</ref> Број заражених у [[Северна Америка|Северној Америци]] попео се на 31, док вирус наставља да хара Јужном и Латинском Америком где се број оболелих мери милионима. ** Двоструки самоубилачки бомбашки напад извршен је на школу у граду [[Керава]], на северу Камеруна; нема информација о рањенима или погинулима. ** Египатски ловац [[F-16 Фајтинг фалкон|-{F}--16]] пао је током војне вјежбе на непознатој локацији у [[Египат|Египту]], при чему је погинула цела посада. ** Пет чланова посаде, међи којима и беба, погинуло је у паду [[хеликоптер]]а на југоистоку државе [[Казахстан]] у региону највећег града [[Алмати]]ја. ** Јака експлозија одјекнула је на самом улазу председничке палате [[Абд Рабо Мансур ел Хади|Абда Рабоа Мансура ел Хадија]] у [[јемен]]ском граду-луци [[Аден]]у (бивши главни град), а страхује се да је погинуло најмање шест особа. * [[29. јануар]] — Најмање троје људи је погинуло, а 10 рањено у бомбашком и оружаном нападу на [[Шиизам|шиитску]] џамију Рида, у граду [[Махасен]] на истоку [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]].<ref>{{cite web|title=Troje poginulo u pucnjavi na džamiju u Saudijskoj Arabiji|url=http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/troje-poginulo-u-pucnjavi-na-dzamiju-u-saudijskoj-arabiji_684258.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29|accessdate=30. 7. 2016|date=29. 1. 2016|publisher=rts.rs}}</ref> ** Ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон-М]] у геостационарну трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Eutelsat 9B}-.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/01/30/european-communications-relay-satellite-launched-by-proton-rocket/ |title=European communications relay satellite launched by Proton rocket |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=2. 2. 2016}}</ref> * [[30. јануар]] — У [[Русија|руским]] ваздушним нападима у [[Сирија|Сирији]] убијено је скоро 1.400 цивила; погинуло је такође 965 бораца [[Исламска Држава|Исламске Државе]] и 1.233 припадника осталих побуњеничких група. ** Више десетина људи погинуло је у нападу [[Исламизам|исламиста]] из групе [[Боко Харам]] на село око 12&nbsp;km од [[Мајдугури]]ја (Јерва), на североистоку [[Нигерија|Нигерије]]. * [[31. јануар]] — Најмање 21 особа је погинула и 16 је повријеђено у ланчаном судару насталом услед магле и неприлагођене брзине; несрећа се десила на ауто-путу у близини града [[Бени Суеф]], око 95&nbsp;km јужно од египатске престолнице [[Каиро|Каира]]. ** Бивши мафијашки бос Роко Зито (87), који је годинама био један од челника озлоглашене мафије из [[италија]]нске покрајине [[Калабрија|Калабрије]] „Ндрагете” — с дугим искуством водеће фигуре у канадском подземљу —,<!--Зарез после црте није грешка!--> убијен је у својој кући у [[Торонто|Торонту]]; главни осумњичени је наводно зет убијеног мафијаша, Доменико Скопелити. ** Број погинулих у три експлозије бомбе у близини шиитског светилишта Сајида Зејнаб — јужно од престолнице [[Дамаск]]а — порастао је на 60. Међу погинулима је и 25 шиитских бораца. === Фебруар === * [[1. фебруар]] — Најмање 13 студената (међу којима 10 жена и 3 мушкарца) из колеџа у граду [[Пуне]], који су ишли са још 102 колега и 11 наставника у [[Муруд]] на школски излет, утопило се у мору око 150&nbsp;km јужно од [[Мумбај]]а у западној [[Индија|Индији]]. ** Најмање 11 особа убијено је на прослави организованој поводом 15. рођендана тинејџерке на југу [[Мексико|Мексика]], у савезној држави [[Гереро]] недалеко од границе са суседном савезном државом [[Мичоакан]]. ** Бомбаш-самоубица разнио се у главном граду [[Авганистан]]а [[Кабул]]у и том приликом убио најмање 20 људи; у нападу је погођена база авганистанске полиције у средишњем делу престонице. ** Девет средњих школа у [[Сиднеј]]у поновно је евакуисано, три дана након масовне евакуације школа у [[Аустралија|Аустралији]], због лажних претњи постављеним бомбама. ** Ракета-носач [[Дуги марш 3Ц]] у [[Средња Земљина орбита|средњу Земљину орбиту]] успешно је доставила сателит -{BDS M3-S}-, део кинеског сателитског навигационог система [[COMPASS]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/chinas-long-march-3c-opens-record-setting-year-with-beidou-navigation-satellite-launch/ |title=China’s Long March 3C opens record-setting Year with Beidou Navigation Satellite Launch |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 }}{{Мртва веза}}</ref> * [[2. фебруар]] — Влада [[Хондурас]]а прогласила је ванредну ситуацију у земљи након што је регистровано 3.649 могућих случајева вируса [[зика]] за мање од три месеца. ** На страначким изборима у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], [[Тед Круз]] је победио [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] за [[Републиканска странка (САД)|републиканску номинацију]], а [[Демократска странка (САД)|демократкиња]] [[Хилари Клинтон]] — најтешњом победом у демократским [[кокус]]има које је савезна земља [[Ајова]] икада имала (разлика је била само две десетине процента) — тријумфовала је над ривалом [[Берни Сандерс]]ом. ** Најмање девет миграната, од којих двоје деце, у бродолому који се догодио док су покушавали стићи у [[Грчка|Грчку]] утопило се у [[Егејско море|Егејском мору]] недалеко од места Сеферихисара у покрајини [[Измир]], уз западне обале [[Турска|Турске]]. ** [[2. фебруар|2]]—[[13. фебруар]] — [[Европско првенство у футсалу 2016.]] у [[Београд]]у * [[3. фебруар]] — Редак случај вируса зика који се пренео овог пута [[секс]]уалним путем а не уједом [[Комарац|комарца]], регистрован је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Код 34 људи у [[Мексико|Мексику]] дијагностикован је вирус зика, док је троје Мексиканаца заражено у иностранству. ** Десеторица војника која су патролирала на висини од 5.800 метара затрпала је лавина на [[Индија|индијском]] делу [[Хималаји|Хималаја]] — у региону [[Кашмир]]а, који је предмет вишедеценијског спора између [[Индија|Индије]] и [[Пакистан]]а. ** У [[Србија|Србији]] је почео са радом први [[ЛГБТ]] радио под називом „[[ЛГБТ Србија (радио)|ЛГБТ Србија]]”. * [[4. фебруар]] — [[Уједињене нације]] прогласиле право на [[абортус]] једним од [[Људска права|људских права]] жене које јој нико не може одузети. * [[5. фебруар]] — Више од 115 људи остало је блокирано под земљом после урушавања [[рудник]]а [[Злато|злата]] у провинцији [[Мпумаланга]] на истоку [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. ** Петоро путника је погинуло а тридесеторо је повређено у саобраћајној несрећи у граду [[Плојешт]]у у [[Румунија|Румунији]], када је аутобус — у ком је било око 40 људи — ударио у камион. ** У пожару који је избио у хотелу „Капитол” у [[Ербил]]у, главном граду [[Ирачки Курдистан|Ирачког Курдистана]], погинуло је најмање 17 људи. ** Земљотрес јачине 6,4 степени Рихтерове скале, регистрован на дубини од 10&nbsp;km, погодио је јужни [[Тајван]]; услед земљотреса, погинуло је најмање 113 особа и 327 је повређено, а срушило се много зграда у двомилионском граду [[Тајнан]]у, који је 39&nbsp;km северозападно од епицентра. ** [[Јапан]]ски вулкан удаљен око 50&nbsp;km од нуклеарне електране [[Сендај]] еруптирао је, избацујући пепео 2&nbsp;km у ноћно небо. ** Ракета-носач [[Атлас V|Атлас V 401]] у средњу Земљину орбиту успешно је доставила сателит -{GPS IIF-12}-, део америчког сателитског навигационог система [[Globalni pozicioni sistem|GPS]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/final-gps-iif-satellite-launch-success/ |title=Final GPS IIF Satellite arrives in Orbit after flawless Atlas V Launch |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 |archive-date=09. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160209182223/http://spaceflight101.com/final-gps-iif-satellite-launch-success/ |url-status= }}</ref> * [[6. фебруар]] — Најмање 37 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на западу Индије, када је аутобус са моста пао у реку [[Пурна]] у дистрикту [[Навсари]], у индијској савезној држави [[Гуџарат]]. ** Најмање 9 особа је убијено а више од 35 рањено када је бомбаш-самоубица активирао експлозив у близини камиона са припадницима безбедносних снага у граду [[Квета]] на југозападу Пакистана. * [[7. фебруар]] — [[Северна Кореја]] је лансирала [[Балистичка ракета|ракету дугог домета]] „Унха” са сателитом -{Kwangmyŏngsŏng-4}-<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/north-korea-accelerates-space-launch-campaign/ |title=North Korea accelerates Space Launch Campaign |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=10. 2. 2016 |archive-date=09. 02. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160209211810/http://spaceflight101.com/north-korea-accelerates-space-launch-campaign/ |url-status= }}</ref> упркос забранама употребе балистичке [[рат]]не [[Технологија|технологије]], после чега је сазвана хитна ванредна седница [[Веће сигурности|Већа сигурности]] [[Уједињене нације|УН]]. ** У [[Орландо|Орланду]] ([[Флорида]]) убијене су две а десет особа је рањено након оружаног инцидента у ноћном клубу. ** Ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1б]] у средњу Земљину орбиту успешно је доставила сателит Космос 2514, део руског сателитског навигационог система [[GLONASS]].<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/02/07/glonass-navigation-system-reinforced-by-soyuz-launch/ |title=Glonass navigation system reinforced by Soyuz launch |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=10. 2. 2016}}</ref> * [[8. фебруар]] — [[Леопард]] који је ушао у међународну школу Вибгјор у индијском граду [[Бангалоре]] ([[Кундалахали]]), повредио је шест особа које су покушале да га ухвате, пре него што је успаван и пребачен у национални парк. * [[9. фебруар]] — Десет особа је погинуло а око 100 је повређено у судару два путничка воза у јужном делу [[Баварска|Баварске]]. * [[10. фебруар]] — Две жене у [[Нигерија|нигеријској]] држави Борнео разнеле су се и убиле тако више од 60 људи, а трећа је одустала када је видела своју породицу. ** Најмање 15 људи је погинуло док је више особа повређено у експлозији која је настала након судара цистерне са течним нафтним гасом и аутомобила у граду [[Шеикхупура]] на истоку Пакистана. ** Шест особа је рањено у нападу на болницу у [[Тафас]]у у јужној [[Сирија|Сирији]], 12&nbsp;km од [[јордан]]ске границе, а град је напустило преко 20.000 људи. ** Земљотрес јачине 6,3 степена Рихтерове скале погодио је централни регион [[Чиле]]а; регистрован је 40&nbsp;km западно од [[Овале]]а и узроковао је потресање зграда у [[Сантјаго|Сантјагу]]. ** Ракета-носач [[Делта IV|Делта IV M+(5,2)]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила радарски шпијунски сателит [[Национални уред за извиђање (САД)|Националног уреда за извиђање (САД)]].<ref>{{cite web|url=http://www.nasaspaceflight.com/2016/02/ula-delta-iv-nrol-45-launch/ |title=ULA Delta IV launches with NROL-45 |last=Graham|first=William |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=10. 2. 2016}}</ref> * [[11. фебруар]] — Научници су објавили да су по први пут у историји детектовани [[гравитациони талас]]и, што је историјско откриће у свету [[Физика|физике]] и [[Наука|науке]] генерално, јер је овиме потврђено последње предвиђање [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнове]] [[Општа теорија релативности|опште теорије релативности]] те су остварена друга важна открића. ** Приликом пада [[хеликоптер]]а [[Грчка|грчке]] [[Морнарица|морнарице]] на малом острву [[Кинарос]] у источном Егејском мору, погинула су три члана посаде. ** Најмање 70 људи је повређено након што је воз на путу за [[Каиро]], близу града [[Бени Суеф]] на југу државе, искочио из шина. ** Професор је пуцао на колеге на југу [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и убио најмање шест особа а ранио две; напад се догодио у згради Министарства образовања, у јужној провинцији [[Џазан]]. ** Тринаест особа је погинуло а две су повређене у [[Алжир]]у у судару камиона и минибуса у регији [[Нама]], 650&nbsp;km југозападно од главног града [[Алжир (град)|Алжира]]. ** У побуни и пожару у затвору „Топо чико” у близини града [[Монтереј]]а, на северу Мексика (држава [[Нуево]]), убијено око 50 особа. * [[12. фебруар]] — [[Папа Фрања]] и [[патријарх]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] [[Патријарх московски Кирил|Кирил]] састали су се у ваздухопловној луци у [[Хавана|Хавани]], што је био први састанак неког поглавара [[Католичка црква|Католичке цркве]] и руског патријарха од [[Велики раскол|Црквеног раскола]] [[1054]]. године; после историјског састанка проглашена је ''[[Заједничка декларација папа Фрање и патријарха Кирила]]'' ({{јез-енгл|Joint Declaration of Pope Francis and Patriarch Kirill}}), позната и као ''Хаванска декларација'' ({{јез-енгл|Havana Declaration}}). ** Снажан земљотрес јачине 6,5 степени Рихтерове скале, регистрован три километра југоисточно од [[Андекантер]]а у региону [[Сумбе]] и на дубини од 30&nbsp;km, у 17.02 часова по локалном времену погодио је исток [[Индонезија|Индонезије]]. ** [[12. фебруар|12]]—[[21. фебруар]] — [[Зимске олимпијске игре младих 2016.]] у [[Норвешка|Норвешкој]] * [[13. фебруар]] — У саобраћајној несрећи у којој је учествовало 13 возила на ауто-путу између градова [[Пуебла (град)|Пуебле]] и [[Оризаба|Оризабе]], у централном Мексику, погинуло је најмање 9 људи док је 40 повређено. ** Земљотрес јачине 5,1 степени по Рихтеру погодио је подручје на северозападу америчке државе [[Оклахома|Оклахоме]], након чега је уследио други земљотрес јачине 3,9 степени по Рихтеру на истом подручју; земљотрес се осетио у [[Канзас]]у, [[Мисури]]ју, [[Нови Мексико|Новом Мексику]], [[Небраска|Небраски]], [[Тексас]]у, [[Арканзас]]у и [[Ајова|Ајови]]. * [[14. фебруар]] — Три особе су погинуле а више од 70 је пребачено у болницу због повреда задобијених у великом ланчаном судару који се догодио на главном ауто-путу 78 у америчкој држави [[Пенсилванија|Пенсилванији]]; у судару који се десио за време краткотрајне снежне олује учествовала су 64 аутомобила и десетак теретних возила. ** Снажан земљотрес јачине 5,7 степени Рихтерове скале, регистрован око 10&nbsp;km од града [[Крајстчерч]] на источној обали земље у 13.13 часова по локалном времену, погодио је источни [[Нови Зеланд]]. * [[15. фебруар]] — Најмање 23 особе погинуле су у бомбардовању двеју болница „Доктора без граница” у [[Азаз]]у и [[Идлиб]]у, на северу [[Сирија|Сирије]]. ** Две особе су погинуле а девет је повређено када је експлодирала бомба у аутомобилу на југу [[Русија|руске]] републике [[Дагестан]]. ** У паду [[Јужна Кореја|јужнокорејског]] војног хеликоптера -{''bel UH-1H''}- током пробног лета погинула су тројица војника. * [[16. фебруар]] — Најмање седморо људи погинуло је у експлозији [[гас]]а у једној петоспратници у [[Русија|руском]] граду [[Јарослављ]]у, а страхује се да је већи број људи остао заробљен под рушевинама. ** Хеликоптер [[Ирак|ирачке]] војске -{''Mi-17''}- срушио се у уторак на југу [[Багдад]]а због „техничког проблема”, што је узроковало смрт девет особа. ** Руска ракета-носач [[Рокот (ракета-носач)|Рокот]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила [[океанографија|океанографски]] сателит ''Сентинел-3А'' [[Европска свемирска агенција|Европске свемирске агенције]].<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/02/16/european-oceanography-satellite-rides-russian-rocket-into-orbit/ |title=European oceanography satellite rides Russian rocket into orbit |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=17. 2. 2016}}</ref> * [[17. фебруар]] — Најмање 28 особа је погинуло а 61 је рањена у терористичком нападу у центру [[Анкара|Анкаре]]. ** Бомбаш самоубица убио је најмање 13 регрута у [[јемен]]ском војном кампу под контролом снага председника [[Абд Рабо Мансур ел Хади|Абда Раба Мансура ел Хадија]] у лучком граду [[Аден]]у. ** Шест особа умрло је од гушења димом након што је маса запалила градску скупштину у [[Боливија|боливијском]] граду [[Ел Алто (Боливија)|Ел Алту]] због спора око корупције. ** Припадници „Националне ослободилачке армије” убили су двојицу полицајца у [[Колумбија|колумбијском]] граду [[Нарино|Нарину]], након чега су у ваздух дигли део [[нафтовод]]а „Трансандино”. ** Ракета-носач [[H-IIA (ракета-носач)|H-IIA]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила свемирски телескоп ''Хитоми'', на чијој су изградњи заједнички радиле агенције [[Јапанска агенција за истраживање ваздухопловства и свемира|JAXA]] и [[Наса]].<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/astro-h-space-observatory-launches-atop-h-iia/ |title=Astro-H Space Observatory launches atop H-IIA to deliver unprecedented Views of the X-Ray Universe |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=17. 2. 2016 }}{{Мртва веза}}</ref> * [[18. фебруар]] — У директном судару аутобуса који је путовао ка месту [[Тамале]] и камиона натовареног [[парадајз]]ом, код [[Кумаси]]ја — другог по величини града у [[Гана|Гани]] смештеног северно од престонице [[Акра|Акре]] —, погинула је најмање 71 особа а више од 13 је теже повређено. ** Више од 24 ирачких цивила убијено је у два зрачна напада у градовима које држи [[Исламска Држава]] на западу [[Анбар]] покрајине, у градовима [[Хет]] и [[Рутбах]]. * [[19. фебруар]] — Џеј Фамиглијети, један од покретача истраживања које је објављено у часопису ''Наука'' ({{јез-енгл|Science}}), изјавио је да се суха подручја на Земљи додатно исушују док се она натопљена водом све више натапају, те да је због тога у задњих неколико десетљећа тло упило додатних 3,2 трилиона тона воде које складишти у земљи, језерима и подземним водама, што је опет успорило подизање морске разине услед топљења [[ледник]]а за чак 20%; овиме је упозорио да Земљу чека катастрофа (суша) о којој нико не прича, а да ће последице бити глобалне и да ће се осетити у свим сферама живота. ** Амерички борбени авиони извели су ваздушне ударе по милитантима повезаним са „[[Исламска Држава|Исламском Државом]]” у западној [[Либија|Либији]], убивши скоро 40 особа у операцији која је имала за циљ убијање осумњиченог за два смртоносна напада прошле године у суседном [[Тунис]]у. ** Двојица бомбаша самоубица напала су пијацу у северном [[камерун]]ском селу [[Меме (село)|Меме]], убивши 20 и ранивши 70 људи; двојица повезаних злочинаца напала су школу у оближњем граду. * [[20. фебруар]] — Премијер Уједињеног Краљевства [[Дејвид Камерон]] изјавио је да ће се референдум о чланству [[Уједињено Краљевство|УК]] у [[Европска унија|ЕУ]] одржати [[23. јун]]а ове године. ** [[Јовери Мусевени|Јовери Кагута Мусевени]], често називан „благонаклоним диктатором”, својио је — после 30 година власти — пети председнички мандат на изборима у [[Уганда|Уганди]], са 60,75% гласова. * [[21. фебруар]] — Кандидаткиња за председницу САД Хилари Клинтон однела је победу у односу на свог страначког противника Бернија Сандерса у [[Невада|Невади]]. Бивша прва дама је према пребројаним листићима имала 52% гласова, док је социјалиста Сандерс освојио 48%. [[Доналд Трамп]] је победио своје страначке колеге и ривале, сенатора [[Флорида|Флориде]] Марка Рубија и сенатора Тексаса Теда Круза, тако остваривши трећу узастопну победу после [[Њу Хемпшир|Хемпшира]] и [[Јужна Каролина|Каролине]], док су лоши резултати бившег гувернера Флориде [[Џеб Буш|Џеба Буша]] приморали на јавни излазак из трке да постане трећи председник Буш након оца и брата. ** Најмање 140 особа је погинуло а више десетина је рањено у низу бомбашких напада у [[Хомс]]у и код храма у близини [[Дамаск]]а ([[Сирија]]). ** [[Тихи океан|Пацифичко]] острво [[Фиџи]] захватио је снажан циклон Винстон који је обарао бандере и изазивао поплаве, при чему је у току кобног дана погинуло најмање 20 особа. * [[22. фебруар]] — [[Куба]]нски председник [[Раул Кастро]] најавио је мобилизацију чак 9.000 војника како би покушали елиминисати жаришта [[комарац]]а и сачувати земљу од епидемије вируса зика, који је до сада погодио најмање 36 земаља од којих је 28 у [[Америке|Америкама]]. [[Бразил]], земља која је највише погођена, рачуна да до сада има више од 1,5 милиона случајева заражених зика вирусом од [[2015]]. године и [[Светска здравствена организација]] (-{WHO}-) очекује „експлозивно” ширење овог вируса у [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], са 3 до 4 милиона случајева ове године. ** Најмање 13 особа, међу којима је девет цивила, погинуло је у понедељак у самоубилачком нападу на авганистанску полицију, око 60&nbsp;km северозападно од Кабула. ** [[Сирија|Сиријски]] председник [[Башар ел Асад]] расписао је парламентарне изборе за [[13. април]] ове године. Последњи парламентарни избори у Сирији били су [[2012]]. године, а одржавају се сваке четири године. * [[23. фебруар]] — [[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] [[Државни секретар Сједињених Америчких Држава|државни секретар]] [[Џон Кери]] рекао је да би била грешка да било која страна прекрши договорено јер ће услиједити посљедице, везано за споразум о примирју у Сирији склопљен дан пре, који је на снази од 27. фебруара и који не укључује екстремистичке групе [[Исламска Држава]] и [[Ел Нусра Фронт за Заштиту Леванта]]. * [[24. фебруар]] — Десетине хиљада радника јавног сектора у [[Аргентина|Аргентини]] ступило је у једнодневни [[штрајк]]. * [[25. фебруар]] — У експлозији [[метан]]а у руднику угља код града [[Воркута]] погинуло је више десетина рудара и спасилаца. ** Најмање 15 људи је погинуло у самоубилачком нападу двојице бомбаша-самоубица на [[Шиити|шиитску]] џамију у [[Ирак|ирачкој]] престоници Багдаду; још 50 људи је повређено у експлозијама у већински шиитском насељу [[Шула]]. ** САД и [[Кина|НРК]] постигли су споразум о резолуцији [[Организација уједињених нација|ОУН]], која би увела оштрије санкције [[Северна Кореја|Северној Кореји]] као казну за недавну нуклеарну пробу и лансирање балистичке ракете. * [[26. фебруар]] — Наоружани нападач је убио најмање четворо људи а ранио двадесетак, у насумичној пуцњави која је завршила на његовом радном месту [[Ексел]] у [[Хесон]]у (Канзасу, САД). И сам нападач је на крају убијен. ** У нападу исламистичких побуњеника [[Шебаб]]а на хотел у централном делу [[Могадиш]]а погинуло је 12 особа. ** У [[Иран]]у су на 53.000 бирачких места одржани [[парламент]]арни [[избори]]; дан после објављено је да се излазност процењује на 60%. ** Швајцарац [[Ђани Инфантино]] изабран је за председника [[Фифа|Фифе]]. * [[27. фебруар]] — Најмање 30 особа, цивила и [[Шиити|шиитских]] побуњеника погинуло је у ваздушном нападу авијације коалиције коју предводи [[Саудијска Арабија]] на јеменску пијацу у граду [[Накил бен Хајлан]]. ** Најмање 10 цивила је убијено а 40 рањено у самоубилачком бомбашком нападу у граду [[Асадабад]] у покрајини [[Кунар]] на истоку Авганистана. ** У самоубилачком нападу који су починили [[талибани]] у близини Авганистанског министарства одбране у Кабулу погинуло је девет и повређено 13 особа. * [[28. фебруар]] — Хилари Клинтон остварила је у [[Јужна Каролина|Каролини]] трећу узастопну победу после [[Ајова|Ајове]] и [[Невада|Неваде]]. Берни Сандерс је изгубио до сада највећом разликом, 73,5% — 26%. ** Више од 180 људи убијено је првог дана примирја у Сирији; већина је смртно страдала у нападу [[Исламска Држава|Исламске Државе]] на северни део земље. ** У два бомбашка самоубилачка напада у већинској [[Шиити|шиитској]] четврти [[Садр Сити]] у Багдаду убијено је најмање 24 и рањено више од 60 особа. ** [[Исламизам|Исламистичка]] група [[Ел Шебаб]] извршила је двоструки самоубилачки бомбашки напад на раскрсницу и оближњи ресторан у граду [[Баидоа]] (Бајдабо) у [[Сомалија|Сомалији]], усмртивши притом најмање 30 и ранивши 61 људи. * [[29. фебруар]] — Најмање 40 особа погинуло је а 58 је рањено у нападу бомбаша-самоубице на сахрани заповедника [[Шиити|шиитске]] милиције у [[Мукдадија|Мукдадији]] (источна [[Ирак|ирачка]] покрајина [[Дијала]]), за који је одговорност преузела Исламска Држава. ** Нападач наоружан ножем избо је шест дечака и четири девојчице испред капије основне школе у граду [[Хајкоу]] (у јужној [[Кина|кинеској]] провинцији [[Хајнан]]), а потом извршио самоубиство. ** У [[Њујорк]]у је почела седница [[Веће сигурности Организације уједињених нација|Већа сигурности УН]] на којој се разматрао извештај [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генералног секретара УН]] [[Бан Ки Мун]]а о раду УНМИК-а и ситуацији на [[Република Косово|Косову]] у протеклом тромесечју. === Март === * [[1. март]] — 18 људи јавно је избатинано штапом од [[ратан]]а на бини поред [[Џамија|џамије]] у граду [[Банда Ачех]]у (престоница западне [[Индонезија|индонежанске]] провинције [[Ачех]]) јер су прекршили [[Исламски закон|шеријат]]. Међу кажњенима је био и један невенчани пар, младић и девојка који су проводили време сами без надзора. ** У [[Оману]] је 18 људи погинуло а 14 је повређено у [[Саобраћајна незгода|саобраћајној несрећи]] западно од престонице [[Мускат]]а, на путу Ибри-Фахуд и уз учешће [[аутобус]]а, [[камион]]а и [[Путнички аутомобил|путничког аутомобила]]. * [[2. март]] — [[Тексас]]ки сенатор [[Тед Круз]] са 36% — 34% суперуторских гласова на [[Републиканска странка (САД)|предрепубликанским]] изборима у [[Аљаска|Аљасци]], победио је милијардера [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] у утрци за [[Председнички избори у САД 2016.|Председничке изборе у САД 2016]]; [[Флорида|флоридски]] сенатор [[Марко Рубио]] добио је тек 15% гласова. Пензионисани [[Неурохирургија|неурохирург]] [[Бен Карсон]] напустио је изборну трку. ** [[Веће сигурности Организације уједињених нација|Веће сигурности УН]] једногласно је усвојило резолуцију о драматичном проширењу постојећих санкција против [[Северна Кореја|Северне Кореје]] као одговор на њен нуклеарни тест [[6. јануар]]а. О предлогу резолуције договорили су се претходно [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|НРК]], а према новим санкцијама мора се контролисати сав терет који иде у Северну Кореју или долази из ње. ** Снажан и плитак земљотрес јачине 7,9 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]], са [[Епицентар|епицентром]] 808&nbsp;km југозападно од [[Паданг]]а, погодио је цело подручје код западне обале [[Индонезија|индонежанског]] острва [[Суматра|Суматре]]. Штете или жртава нема, а упозорење о [[цунами]]ју је укинуто. * [[3. март]] — [[Северна Кореја]] је из морнаричке вазе Вонсан око 2.30 [[Средњоевропско време|-{CET}-]] испалила низ ракета кратког домета у [[Источно море]] (познато и као Јапанско море). * [[4. март]] — У бомбашком и ракетном нападу на југоистоку [[Турска|Турске]] убијена су два полицајца, док је најмање 14 особа повређено. ** Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у суперсинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{SES-9}-.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/03/spacex-falcon9-ses-9-launch/ |title=SpaceX finally launches Falcon 9 with SES-9 |last=Graham|first=William |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=11. 3. 2016}}</ref> * [[9. март]] — Ракета-носач [[Аријана 5]] у геостационарну трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Eutelsat 65 West A}-.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/03/09/communications-satellite-launched-to-cover-rio-olympics/ |title=Communications satellite launched to cover Rio Olympics |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=11. 3. 2016}}</ref> * [[10. март]] — Индијска ракета-носач -{PSLV-XL}- у субсинхрону трансферну орбиту успешно је доставила навигациони сателит -{IRNSS-1F}-; ово је шести сателит Индијског регионалног сателитског навигационог система ({{јез-енг|Indian Regional Navigation Satellite System, IRNSS}}).<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/pslv-rocket-soars-into-orbit-with-sixth-indian-navigation-satellite/ |title=PSLV Rocket soars into Orbit with sixth Indian Navigation Satellite |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=11. 3. 2016 |archive-date=11. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160311190940/http://spaceflight101.com/pslv-rocket-soars-into-orbit-with-sixth-indian-navigation-satellite/ |url-status= }}</ref> * [[13. март]] — Руска ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1б]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила сателит за надгледање Ресурс-П3.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/03/soyuz-2-1b-third-resurs-p/ |title=Soyuz 2-1B launches Resurs-P at the second attempt |last=Graham|first=William |last2=Bergin|first2=Chris |publisher=Nasaspaceflight |accessdate=14. 3. 2016}}</ref> Један од соларних панела се није у потпуности отворио, али се инжењери надају да ће тај проблем решити у наредним седмицама. ** У експлозији бомбе у [[Анкара|Анкари]] погинуло је 34 људи и најмање 125 рањено. * [[14. март]] — Ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон М]] ка [[Марс]]у успешно лансирала [[Егзомарс орбитер]] са лендером ''Скјапарели''. Мисија је заједнички пројекат [[Европска свемирска агенција|Европске свемирске агенције]] и [[Роскосмос]]а.<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/exomars-2016-bound-for-mars-after-smooth-launch-on-protonbriz-m/ |title=ExoMars 2016 bound for Mars after smooth Launch on Proton/Briz-M |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=22. 3. 2016 |archive-date=17. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160317111013/http://spaceflight101.com/exomars-2016-bound-for-mars-after-smooth-launch-on-protonbriz-m/ |url-status= }}</ref> * [[17. март|17]]—[[20. март]] — [[Светско првенство у атлетици у дворани 2016.]] у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] * [[18. март]] — У 21.26 [[UTC]] ракетом ''Сојуз'' са космодрома [[Космодром Бајконур|Бајконур]] лансирана трочлана посада ка [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Алексеј Овчињин]] и [[Олег Скрипочка]] из агенције Роскосмос и [[Џефри Вилијамс (астронаут)|Џефри Вилијамс]] из [[Наса|Насе]].<ref>{{cite web|url=http://www.space.com/32309-us-russian-space-station-crew-launches.html |title=New US-Russian Crew Launches Toward Space Station on Soyuz |last=Lewin|first=Sarah |publisher=Space.com |accessdate=22. 3. 2016}}</ref> ** Пет особа ухапшено је током полицијске акције у бриселској четврти [[Моленбек]]у, међу њима је и главни осумњичени за [[Напади у Паризу 13. новембра 2015.|нападе у Паризу 13. новембра 2015.]] [[Салах Абдеслам]]. Он је лакше рањен у ногу и пребачен је у болницу. * [[19. март]] — На југу [[Русија|Русије]] се при слетању срушио Боинг 737 компаније FlyDubai; свих 55 путника и 7 чланова посаде су погинули. * [[22. март]] — У синхронизованим експлозијама на аеродрому у [[Брисел]]у, погинуло 34 људи и најмање 170 рањено. [[Белгија|Белгијска]] влада прогласила нападе терористичким. * [[23. март]] — Ракета-носач Атлас -{V}- (401]]) у ниску Земљину орбиту успешно доставила аутоматски брод за снабдевање ''Сигнус -{OA-6}-''.<ref>{{cite web|url=http://www.nasa.gov/image-feature/liftoff-of-cygnus-cargo-ship-atlas-v-rocket-on-mission-to-international-space-station |title=Liftoff of Cygnus Cargo Ship, Atlas V Rocket on Mission to International Space Station |date=23. 3. 2016 |last=Loff|first=Sarah |publisher=[[Наса]] |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> Мотор првог степена угасио се пет секунди пре плана, па је мотор другог степена морао да компензује.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/03/24/atlas-5-rocket-forced-to-improvise-during-tuesdays-climb-to-orbit/ |title=Atlas 5 rocket forced to improvise during Tuesday’s climb to orbit |date=24. 3. 2016 |last=Ray|first=Justin |publisher=Spaceflightnow |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> * [[24. март]] — Ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]] у [[Хелиосинхрона орбита|хелиосинхрону орбиту]] успешно доставила извиђачки сателит Руских ракетних снага — ''Барс М''.<ref>{{cite web|url=http://www.russianspaceweb.com/bars-m.html#2 |title=Second Bars-M |date=24. 3. 2016 |last=Zak|first=Anatoly |publisher=Russianspaceweb |accessdate=26. 3. 2016}}</ref> * [[29. март]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 3А]] у нагнуту геосинхрону орбиту успешно доставила навигациони сателит ''-{IGSO-6}-''. * [[31. март]] — [[Хашки трибунал]] је ослободио кривице председника [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] по свим тачкама оптужнице. ** Ракета-носач Сојуз 2.1а у ниску Земљину орбиту успешно доставила аутоматски број за снабдевање МСС — ''Прогрес МС-2''.<ref>{{cite web|url=http://www.russianspaceweb.com/progress-ms02.html |title=Progress MS-02 arrives at ISS |date=3. 4. 2016 |last=Zak|first=Anatoly |publisher=Russianspaceweb |accessdate=9. 4. 2016}}</ref> === Април === * [[2. април]] — Након 22 године примирја у региону [[Нагорнокарабашка Република|Нагорно Карабаха]] ескалирали сукоби између [[Јерменија|јерменских]] и [[азербејџан]]ских трупа, страдало најмање 30 војника и један цивил. ** Америчка компанија -{Blue Origin}- по трећи пут успешно лансирала [[Свемирски летови#Суборбитални свемирски летови|суборбиталну]] ракету [[New Shepard]]. Ракета је носила капсулу за људску посаду у којој ће моћи да се превози до шест особа. И капсула и ракета су се након достизања свемира (изнад 100&nbsp;km надморске висине) успешно приземљиле.<ref>{{cite web|url=http://spacenews.com/blue-origin-flies-new-shepard-on-suborbital-test-flight/|title=Blue Origin flies New Shepard on suborbital test flight|last=Foust|first=Jeff|publisher=Space News|date=2. 4. 2016}}</ref> * [[5. април]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 2Д]] у ниску Земљину орбиту успешно доставила вишекратни истраживачки сателит ''-{Shijian-10}-'', који ће се након неколико седмица у орбити вратити на Земљу.<ref>{{cite web |url=http://spaceflight101.com/shijian-10-liftoff/ |title=Chinese Experiment Satellite blasts off atop Long March Rocket for Two-Week Stay in Space |last=Blau |first=Patrick |publisher=Spaceflight101 |accessdate=9. 4. 2016 |archive-date=14. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160414010421/http://spaceflight101.com/shijian-10-liftoff/ |url-status= }}</ref> * [[8. април]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила аутоматску капсулу за снабдевање МСС — ''Драгон'' -{CRS-8}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/04/08/spacex-lands-rocket-on-floating-platform-after-station-resupply-launch/ |title=SpaceX lands rocket on ocean-going drone ship |last=Clark|first=Stephen |publisher=Spaceflightnow |accessdate=9. 4. 2016}}</ref> * [[10. април]] — На југозападу [[Индија|Индије]] погинуло је више од 100 људи у пожару који је букнуо у храму, где се маса окупила како би посматрала ватромет. * [[12. април]] — Председник [[Македонија|Македоније]] [[Ђорђе Иванов]] донео је одлуку о поништавању свих поступака који се воде против политичара на власти и у опозицији. * [[14. април]] — [[Владимир Гројсман]] је именован за премијера [[Украјина|Украјине]] после оставке [[Арсениј Јацењук|Арсенија Јацењука]]. * [[15. април]] — Два земљотреса који су погодили јапанско острву [[Кјушу]] су усмртили најмање 40 и повредили више од 1500 особа. * [[17. април]] — У земљотресу магнитуде 7,8 степени који је погодио [[Еквадор]] погинуло је најмање 272 људи, а повређено више од 2.500 особа. * [[24. април]] — На [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|парламентарним изборима]] у Србији победу је однела владајућа коалиција окупљена око Српске напредне странке. * [[25. април]] --- Извршено противправно рушење објеката у [[Савамала|Савамали]] * [[25. април]] — Руска ракета-носач [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]] у ниску Земљину орбиту доставила сателит Сентинел 1Б за радарско мапирање Земље. Поред главног терета, у орбиту су достављена и три мања сателита, као и сателит -{MICROSCOPE}- којим ће се испитати универзалност слободног пада са тачношћу 100 пута већом од оне која се може постићи на Земљи. * [[28. април]] — Са руског космодрома [[Восточни]] успешно спроведено прво лансирање ракете [[Сојуз-2 (ракета-носач)|Сојуз 2.1а]].<ref>{{cite web|last=Zak|first=Anatoly|title=Soyuz historic first mission from Vostochny|url=http://www.russianspaceweb.com/soyuz2-vostochny-first-launch.html|publisher=RussianSpaceWeb|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[28. април]] — Индијска ракета-носач -{PSLV-XL}- у средњу Земљину орбиту доставила навигациони сателит -{IRNSS-1G}-, део индијског регионалног навигационог система. * [[29. април]] — Коалиција [[Патриотски блок|ДСС-Двери]], према коначним подацима РИК-а, спуштена је испод цензуса на 4,99% освојених гласова за 1 глас. Опозиција најавила протесте оптуживши РИК за изборну крађу. ** РИК одлучио да се због бројних не правилности понови гласање које ће бити одржано 4. маја на 15 бирачких места на којима су поништени избори. === Мај === * [[6. мај]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у геосинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{JCSAT-14}- јапанске компаније -{JSAT}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/05/falcon-9-jcsat-14-launch/ |title=Falcon 9 launches with JCSAT-14 — lands another stage |publisher=Nasaspaceflight |last=Graham|first=William |date=6. 5. 2016|accessdate=7. 5. 2016}}</ref> * [[12. мај]] — Сенатори [[Бразил]]а гласали су 55 према 22 за опозив председнице [[Дилма Русеф|Дилме Русеф]] чиме је она аутоматски суспендована за своје функције. ** Амерички противракетни штит у [[Европа|Европи]] активиран у [[Румунија|Румунији]], готово деценију након што је Вашингтон предложио [[НАТО]]-у заштиту од иранских ракета. Москва је изјавила да штит није намењен против непостојеће претње из Ирана, већ против Русије. * [[15. мај]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 2Д]] у ниску Земљину орбиту успешно је доставила шпијунски сателит -{Yaogan 30}-. * [[24. мај]] — Током болничког лечења на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|Војномедицинској академији]] у [[Београд]]у преминуо је Слободан Танасковић, чувар објеката у Херцеговачкој улици. * [[24. мај]] — Руска ракета-носач Сојуз-2.1а у средњу Земљину орбиту успешно је доставила два сателита европског навигационог система [[Галилео (навигациони систем)|''Галилео'']]. * [[27. мај]] — Ракета-носач [[Фалкон 9 v1.1#Фалкон 9 v1.1 FT|Фалкон 9 -{v}-1.1 -{FT}-]] у геосинхрону трансферну орбиту успешно је доставила комуникациони сателит -{Thaicom 8}- тајландске компаније -{Thaicom}-. По одвајању од другог степена, први степен ракете успешно слетео на [[аутономни брод за слетање ракета-носача]] у Атлантском океану.<ref>{{cite web|url=http://spaceflightnow.com/2016/05/27/spacex-logs-successful-late-afternoon-launch-for-thaicom/ |title=SpaceX logs successful late afternoon launch for Thaicom |publisher=Spaceflightnow |last=Clark|first=Stephen |date=27. 5. 2016|accessdate=29. 5. 2016}}</ref> * [[29. мај]] — Руска ракета-носач Сојуз-2.1б у средњу Земљину орбиту успешно је доставила два сателита руског навигационог система ''[[GLONASS]]''. * [[30. мај]] — Кинеска ракета-носач [[Дуги марш 4Б]] у ниску орбиту успешно је доставила сателит -{Ziyuan III-02}- за надгледање Земље. Поред кинеског сателита, у орбиту је достављен и [[Аргентина|аргентински]] сателит -{ÑuSat-1/-2}-, који ће се такође користити за прикупљање фотографија Земљине површине. === Јун === * [[1. јун]] — У 12.00 часова по локалном времену свечано отворен [[Готардски базни тунел]], највећи и најдубљи тунел за железнички саобраћај на свету;<ref>{{cite news|url=http://www.welt.de/vermischtes/article150495403/Die-Schweizer-haben-den-Laengsten.html |title=Die Schweizer haben den Längsten |language=de|work=Die Welt |date=31. 12. 2015 |accessdate=5. 3. 2016}}</ref> * [[2. јун]] — Посланици немачког [[Бундестаг]]а готово једногласно усвојили декларацију о [[Геноцид над Јерменима|Геноциду над Јерменима]] у [[Османско царство|Турској]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]]; * [[3. јун]] — Конституисан је [[једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије]]. * [[4. јун]] — Руска ракета-носач [[Рокот (ракета-носач)|Рокот]] у ниску орбиту доставила војни сателит -{Geo-IK-2}- којим ће се из орбите вршити [[геодезија]].<ref>{{cite web|last=Zak|first=Anatoly|title=Rockot delivers second Geo-IK-2 satellite|url=http://www.russianspaceweb.com/geo-ik-2-2.html|work=Russianspaceweb|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[9. јун]] — Руска ракета-носач [[Протон (ракета-носач)|Протон М]] у геосинхрону трансферу орбиту доставила [[САД|амерички]] комуникациони сателит -{Intelsat 31}-. Један од четири мотора другог степена угасио пре времена, али је горњи степен Бриз-М успео да компензује продуженим сагоревањем тако да је сателит достављен у планирану орбиту.<ref>{{cite web|last=Blau|first=Patrick|title=Proton suffers Second Stage Anomaly, Briz-M Stage lifts Intelsat 31 to target Orbit|url=http://spaceflight101.com/proton-second-stage-anomaly-intelsat-31/|work=Spaceflight101|accessdate=12. 6. 2016|archive-date=11. 06. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160611231203/http://spaceflight101.com/proton-second-stage-anomaly-intelsat-31/|url-status=}}</ref> * [[10. јун]] — [[10. јул]] — [[Европско првенство у фудбалу 2016.]] у [[Француска|Француској]]; * [[11. јун]] — Америчка ракета-носач [[Делта IV|Делта IV Хеви]] у геостационарну орбиту успешно је доставила шпијунски сателит [[Национални уред за извиђање (САД)|Националног уреда за извиђање]]. Ово је највећи сателит на свету и из орбите прикупља податке о лансирањима из целог света. Процењује се да поседује радарску антену пречника већег од 100 метара.<ref>{{cite web|last=Ray|first=Justin|title=Triple-barrel Delta 4-Heavy launches national security satellite|url=http://spaceflightnow.com/2016/06/11/triple-barrel-delta-4-heavy-launches-national-security-satellite/|work=Spaceflightnow|accessdate=12. 6. 2016}}</ref> * [[12. јун]] — У пуцњави у ноћном клубу у [[орландо|Орланду]] на [[флорида|Флориди]] убијено 50 особа. * [[16. јун]] — [[Хрватски сабор]] је изгласао неповерење премијеру [[Тихомир Орешковић|Тихомиру Орешковићу]]. * [[17. јун|17]]. − [[19. јун]] — У посети [[Србија|Србији]] боравио [[Кина|кинески]] председник [[Си Ђинпинг]]. Кинеског председника дочекало стотине грађана и преко 800 новинара. Међудржавне делегације потписале бројне међудржавне споразуме. * [[19. јун]] — Америчка компанија -{Blue Origin}- по четврти пут успешно лансирала ракету -{New Shepard}- са капсулом за људску посаду. Ракета се након лета успешно приземљила, док су се код капсуле намерно отворила само два од три падобрана како би се испитало да ли ће и тако успешно слетети, што се и догодило. * [[20. јун]] — [[Београд]] и [[Панчево]] погодило незапамћено олујно невреме праћено крупним градом, јаким ветром и великом количином падавина. На подручју индустријског комплекса [[Петрохемија (Панчево)|петрохемије]] у Панчеву се формирао [[торнадо]] ''F2'' категорије носећи кровове са кућа, чупајући дрвеће из корења, а у самом граду је падао град величине тениске лоптице причинивши огромну материјалну штету разбијајући црепове, прозоре и аутомобиле. Снажан суперћелијски облак који се формирао у околини Београда прешао је пут од преко 2500&nbsp;km све до [[Москва|Москве]]. * [[23. јун]] — Заказан референдум о чланству [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] у [[Европска унија|ЕУ]] ** [[Британци]] су се тесном већином од 51,89% — 49,11% на референдуму изјаснили за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније. ** Након више од 20 година, успостављени су директни летови између [[Београд]]а и [[Њујорк]]а летелицом Ербас А330 Ер Србије. ** Торнадо праћен великим падавинама и градом је усмртио најмање 98 особа и повредио око 800 особа у источној кинеској покрајини [[Ђангс]]у. * [[24. јун]] — Британски премијер [[Дејвид Камерон]] поднео је оставку након референдума који је одржан дан раније, а на ком су се грађани те земље изјаснили за излазак из ЕУ. * [[26. јун]] — Нове преводнице [[Панамски канал|Панамског канала]] пуштене су у саобраћај након деветогодишње изградње. * [[27. јун]] — [[Реџеп Тајип Ердоган]] упутио је извињење [[Владимир Путин|Владимиру Путину]] за смрт руског пилота након што је [[24. новембар|24. новембра]] [[2015]]. године турско ваздухопловство оборило руски авион [[Су-25]] изнад северне [[Сирија|Сирије]]. * [[28. јун]] — У терористичком нападу на [[аеродром Ататурк]] у [[Истанбул]]у убијено је 36, а рањено најмање 147 особа. * [[29. јун]] — Председник Руске Федерације Владимир Путин, након телефонског разговора са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом наложио укидање економских санкција Турској које је Русија увела због обарања руског војног авиона Су-25 изнад сиријско-турске границе. * [[30. јун]] — ЕУ није дала сагласност за отварање поглавља 23. и 24. у предприступним преговорима Србији због противљења Хрватске и Велике Британије, док су Турској и Црној Гори отворена поглавља. === Јул === * [[1. јул]] — Српски репер [[Дада (репер)|Дада]] објавио је албум ''[[Ни на небу ни на земљи (албум Даде)|Ни на небу ни на земљи]]'' после шест година од изласка његовог првог албума. ** 1. јул — Уставни суд [[Аустрија|Аустрије]] је поништио резултате другог круга [[Избори за председника Аустрије 2016.|председничких избора 2016]]. и наложио њихово понављање. * [[2. јул]] — 5 особа је убијено, а 20 рањено у пуцњави у кафићу у Житишту крај Зрењанина. * [[3. јул]] — Након оштре реакције званичника Србије да јој се не отворе поглавља 23. и 24. у претприступним преговорима о чланству у ЕУ и навела могућност преиспитивања даље своје политике према учлањењу у тај политички савез, своју сагласност је дала Велика Британија да се Србији отвори поглавље 23. ** У експлозији две бомбе у Багдаду погинуло је најмање 231 особа, а рањено најмање 200. ** [[Кина]] завршила изградњу [[Five hundred meter Aperture Spherical Telescope|Пет стотина метарског радио-телескопа]] ({{јез-енг|Five hundred meter Aperture Spherical Telescope, FAST}}); последњи од 4.450 троугластих панела постављен је на своје место. Пречник телескопа је, како и само име сугерише, 500 метара, али пријемник ефективно прима сигнал са површине пречника око 300 метара. Планирано је да телескоп почне са радом у септембру.<ref>{{cite web|last=Blanchard|first=Ben|title=E.T. phone home: China eyes hunt for alien life with giant telescope|url=http://www.reuters.com/article/us-china-science-idUSKCN0ZJ05H|work=reuters.com|accessdate=6. 7. 2016}}</ref> * [[4. јул]] — Након разговора премијера Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, Хрватска је следила став Велике Бриатаније која је укинула блокаду и на поглавље 24. укинувши блокаду Србији на оба поглавља наставка ЕУ интеграција. ** [[Наса|Насина]] сонда [[Јунона (сонда)|''Јунона'']] успешно ушла у орбиту око [[Јупитер]]а. Сонда ће током 20 месеци направити 33 орбите и уз помоћ 8 инструмената истражити унутрашњу структуру највеће планете Сунчевог система.<ref>{{cite web|last=Beutel|first=Allard|title=NASA's Juno Spacecraft in Orbit Around Mighty Jupiter|url=http://www.nasa.gov/press-release/nasas-juno-spacecraft-in-orbit-around-mighty-jupiter|work=NASA.gov|accessdate=5. 7. 2016}}</ref> * [[7. јул]] — У 01.36 [[UTC]] ракетом ''Сојуз'' са космодрома [[Космодром Бајконур|Бајконур]] лансирана трочлана посада ка [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Анатолиј Иванишин]] из агенције [[Роскосмос]], [[Кетлин Рубенс]] из [[Наса|Насе]] и [[Такуја Ониши]] из јапанске агенције [[Јапанска агенција за истраживање ваздухопловства и свемира|JAXA]].<ref>{{cite web|last=Lewin|first=Sarah|title=New Crew Launches on Two-Day Journey to Space Station|url=http://www.space.com/33360-astronauts-launch-toward-space-station.html|work=Space.com|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> Ово је први лет Сојуза „МС” (''модернизовани системи'').<ref>{{cite web|last=Gebhardt|first=Chris|title=Station crew launch in upgraded Soyuz MS-series vehicle|url=https://www.nasaspaceflight.com/2016/07/russia-crew-upgraded-soyuz-ms-series/|work=Nasaspaceflight.com|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> ** Пет полицајаца је убијено у [[Далас]]у, током протеста након убистава Афроамериканаца у [[Батон Руж]]у и [[Фалкон Хајтс (Минесота)|Фалкон Хајтсу]]. * [[10. јул]] — Репрезентација [[Португалија|Португалије]] је освојила [[Европско првенство у фудбалу 2016.|Европско првенство]] у фудбалу, пошто је у финалу после продужетака победила [[Француска|Француску]] са 1 : 0. ** [[Енди Мари]] је тријумфовао на [[Вимблдонски турнир|Вимблдону]], пошто је у финалу победио [[Милош Раонић|Милоша Раонића]] са 6 : 4, 7 : 6, 7 : 6. * [[13. јул]] — [[Тереза Меј]] је заменила [[Дејвид Камерон|Дејвида Камерона]] на месту лидера Конзервативне странке и постала је премијер Уједињеног Краљевства. * [[14. јул]] — Најмање 84 људи изгубило је живот, а 100 је повређено на шеталишту у [[Ница|Ници]] пошто је камион улетео међу шетаче током прославе Дана пада Бастиље. Возач камиона убијен, у возило пронађене ручне гранате и наоружање. * [[15. јул]] — Део турске војске је [[Покушај државног удара у Турској 2016.|покушао државни удар]] против турског председника [[Реџеп Тајип Ердоган|Реџепа Тајипа Ердогана]]. Погинуло је најмање 290 и рањено више од 1.400 особа, а уследила су и хапшења преко 6.000 људи. ** [[Народна скупштина Републике Српске]] усвојила је Одлуку о расписивању референдума о [[Дан Републике Српске|Дану Републике]]. Референдум би требало да буде одржан [[25. септембар|25. септембра]], када ће грађани одговорити "Да ли подржавају да се [[9. јануар]] обиљежава и слави као ''Дан Републике Српске''. * [[17. јул]] — [[Одбојкашка репрезентација Србије|Одбојкаши Србије]] освојили су [[Светска лига у одбојци 2016.|Светску лигу у одбојци за 2016. годину]]. ** У главном граду [[Јерменија|Јерменије]], [[Јереван]]у, наоружана група упала је у полицијску станицу и као таоца узела шефа полиције [[Валериј Оспијан|Валерија Осипјана]]. У нападу је убијена најмање једна особа а више је рањено. * [[18. јул]] — Најмање 5 људи је убијено и 7 повређено током напада на полицијску станицу у [[Алмати]]у, највећем граду [[Казахстан]]а. ** Србија и званично отворила поглавља 23 и 24 у приступним преговорима са ЕУ. ** У нападу младог мигранта авганистанског порекла на путнички воз у [[Њемачка|Немачкој]], секиром и ножем је рањено 18 особа (од којих се три боре за живот); нападача је убила полиција, а одговорност за овај напад је преузела [[Исламска Држава]]. * [[21. јул]] — Најмање 22 особе су се утопиле у [[Средоземно море|Средоземном мору]] покушавајући услед немогућности живота у [[Либија|Либији]] доћи у [[Европа|Европу]] и добити азил. * [[22. јул]] — Жупанијски суд у [[Загреб]]у у потпуности је поништио пресуду кардиналу [[Алојзије Степинац|Алојзију Степинцу]] који је одмах после [[Други светски рат|Другог светског рата]] осуђен на 16 година затвора. Захтев за поништење пресуде поднео је Степинчев рођак Борис, а одлуку суда је потписао судија [[Иван Турудић]]. ** Најмање девет особа је убијено у пуцњави у тржном центру у [[Минхен]]у. * [[23. јул]] — Најмање 80 особа је убијено и 230 повређено у терористичком нападу у Кабулу, када су бомбаши самоубице напали миран протест; одговорност за терористички напад је преузела Исламска Држава. ** Више од 87 особа је погинуло (576 се води као ’погинули или нестали’) и 16 милиона евакуисано услед поплава и клизишта у Кини. * [[24. јул]] — Најмање 20 особа је страдало и 17 рањено у самоубилачком нападу терористе у главном граду Ирака, Багдаду; одговорност за терористички напад је преузела Исламска Држава. * [[25. јул]] — У невремену које је касно после подне погодило [[Александровац]], од удара грома на лицу места погинула је 15-годишња девојчица, док је њена вршњакиња, с којом је била у друштву, вечерас преминула у крушевачкој болници од задобијених повреда. * [[29. јул]] — Председница [[Демократска странка Србије|ДСС]] [[Санда Рашковић Ивић]] поднела је оставку на ту функцију због неслагања у вези са формирањем локалних коалиција са [[Српска напредна странка|СНС]], нарочито у централним београдским општинама. * [[31. јул]] — [[Новак Ђоковић]] је освојио 30. мастерс турнир у каријери, победивши [[Кеј Нишикори|Кеја Нишикорија]] у финалу [[Отворено првенство Канаде у тенису|Торонта]] са 2 : 0 у сетовима. === Август === * [[1. август]] — [[Оружане снаге САД|Америчка војска]] извела је ваздушне ударе на положаје самозване [[Исламска Држава|Исламске државе]] у сиријском граду [[Сирт]]у на захтев либијске владе. ** Руски војни хеликоптер [[Ми-8]] оборен у [[Сирија|сиријској]] провинцији [[Идлиб (покрајина)|Идлиб]]; погинуло пет руских војника. * [[5. август|5]]—[[21. август]] — [[Летње олимпијске игре 2016.]] у [[Бразил]]у. * [[6. август]] — Терористички напад у Белгији догодио се по подне у месту Шарлроа, када је радикални исламиста, уз повике "Алаху акбар" мачетом напао две полицајке на дужности. ** Најмање 21 особа је погинула и око 100 је повређено у великом невремену које је захватило [[Скопље]]. * [[11. август]] — Изабрана нова [[Влада Републике Србије]], коју су формирали коалиција [[Српска напредна странка]]-[[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]] и коалиција [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] и [[Јединствена Србија|ЈС]], на челу са лидером СНС-а [[Александар Вучић|Александром Вучићем]]. Важније ресоре заузели [[Ивица Дачић]] — први потпредседник Владе и шеф дипломатије, [[Зоран Ђорђевић]] — министар одбране, [[Нела Кубуровић]] — министар правде, [[Душан Вујовић (економиста)|Душан Вујовић]] — министар финансија и привреде. ** Премијер Александар Вучић и министри положили заклетву пред парламентом, чиме је почео да тече мандат нове владе. Након полагања заклетве, интонирана је химна "[[Боже правде]]". Влада је изгласана са 163 гласа "за" и 62 "против". * [[15. август]] — 27 особа је погинуло и 38 повређено када се аутобус у близини [[Катманду]]а (Непал) сурвао са планинског пута у провалију. * [[16. август]] — Кинеска национална свемирска администрација (CNSA) успешно је лансирала Моци (墨子 / QUESS) — аустријско-кинески сателит Кинеске академије наука, први икада са системом квантне дистрибуције кључева (QKD). * [[17. август]] — Пожар који је 16. августа избио у Калифорнији приморао је власти на евакуацију више од 82.000 грађана источно од Лос Анђелеса; спаљено је преко 12.000 хектара и угрожено најмање 34.500 домова. * [[20. август]] — У бомбашком нападу који је на венчању у Газијантепу (јужна Турска) извело дете, убијено је најмање 50 особа. * [[21. август]] — [[Летње олимпијске игре 2016.]] свечано су затворене на Маракани у Рио де Жанеиру. ** Део православне цркве Преображења Господњег у строгом центру Сарајева запаљен је тако што је кроз прозор убачена запаљива материја. * [[24. август]] — Земљотрес јачине 6,2 степена је погодио централну [[Италија|Италију]], усмртивши више од 247 особа. ** Оружане снаге Републике Турске започеле су копнену офанзиву на територији Сирије против снага Исламске државе и сиријских Курда под називом ''Штит Еуфрата'' преусмеривши војне операције на северни сиријски град [[Џараблус]]. === Септембар === * [[8. септембар]] — У 23.05 [[UTC]] агенција [[Наса]] лансирала -{[[OSIRIS-REx]]}- мисију која ће покупити узорак са астероида -{[[101955 Бену]]}-. За лансирање је коришћена ракета [[Атлас V|Атлас V−411]], а сонда ће узорке астероида на Земљу вратити 2023. године.<ref>{{cite web|last=Siceloff|first=Steven|title=Evening Launch Catapults OSIRIS-REx Toward Asteroid Encounter|url=http://www.nasa.gov/feature/evening-launch-catapults-osiris-rex-toward-asteroid-encounter|publisher=NASA|accessdate=8. 10. 2016}}</ref> * [[9. септембар]] — [[Северна Кореја]] је извела своју пету и највећу до сада (јачина: око 25 килотона) нуклеарну пробу. * [[11. септембар]] — У земљотресу магнитуде 5,3 који је погодио Скопље, повређено је око 100 особа. ** На ванредним парламентарним изборима у Хрватској победу је однела Патриотска коалиција окупљена око Хрватске демократске заједнице. *** [[Станислас Вавринка]] је освојио Отворено првенство САД у тенису 2016. савладавши у финалу Новака Ђоковића. * [[12. септембар]] — Од последица поплава у Северној Кореји погинуле су најмање 133 особе, око 400 је несталих, те преко 100.000 примораних да напусте домове. * [[17. септембар]] — [[Уставни суд БиХ]] одбио је захтев за преиспитивање одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине чиме је коначно потврђено да се [[дан Републике Српске]] '''9. јануар''' сматра неуставним. ** Снаге међународне антитерористичке коалиције предвођене САД бомбардовале су положаје сиријске армије код града Дејр ел Зора, саопштили су представници сиријске армије. * [[18. септембар]] — Под слоганом "''Љубав мења свет''" у Београду је одржана [[Београдска парада поноса|Парада поноса 2016]] коју је обезбеђивао већи број припадника полиције и жандармерије. Манифестација протекла без инцидената. Учесници Параде поноса прошетали су од Славије до Трга републике, где се концертом манифестација званично завршила. ** На [[Парламентарни избори у Русији 2016.|парламентарним изборима у Русији]], победила је странка [[Јединствена Русија]] под вођством [[Дмитриј Медведев|Дмитрија Медведева]] која је освојила 54,19% и тиме стекла двотрећинску већину у [[Државна дума|Руској Думи]]. * [[19. септембар]] — Генерал и бивши начелник Главног штаба Армије Републике БиХ [[Сефер Халиловић]], изјавио је како спровођење [[Референдум о Дану Републике Српске|референдума у Републици Српској]] значи распакивање Дејтонског мировног споразума и запријетио сукобом у којем ће Српска нестати од 10 до 15 дана. * [[22. септембра]] — Председник Републике Српске Милорад Додик се састао у Москви са председником Руске Федерације Владимиром Путином. Пред одлазак у Русију, Додик је потврдио да ће Путина упознати са разлозима одржавања референдума о Дану Републике, односно са чињеницом да његов циљ није сецесија, већ изјашњавање народа Српске о заштити виталних интереса. * [[24. септембар]] — На изборима за председника [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] [[Драган Шутановац]] освојио 60% гласова и постао нови лидер странке. * [[25. септембар]] — [[Референдум о Дану Републике Српске]]. === Октобар === * [[2. октобар]] — [[Локални избори у Босни и Херцеговини 2016.|Локални избори у Босни и Херцеговини]]. * [[3. октобар]] — [[Керсти Каљулаид]] је изабрана за председницу [[Естонија|Естоније]]. * [[8. октобар]] — [[Скупштина Републике Косово|Скупштина Косова]] усвојила је у другом читању Нацрт закона о металуршком комбинату [[Трепча]] којим се предвиђа 80% власништва владе у Приштини над Трепчом и улазак владе у могућа партнерства са приватним сектором. * [[9. октобар]] — [[Ураган Метју]] до сада је однио преко 1.000 живота на [[Хаити]]ју. * [[19. октобар]] — У 8.03 -{UTC}- руска летелица ''Сојуз'' полетела са нова три члана Експедиција 49 / 50 [[Међународна свемирска станица|Међународне свемирске станице]]. Посаду чине [[Сергеј Рижиков]], [[Андреј Борисенко]] и [[Роберт Кимбро]]. * [[23. октобар]] — За председника [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]] изабран је [[Вукота Говедарица]]. * [[24. октобар]] — Премијер [[Србија|Србије]] Александар Вучић изјавио је вечерас да су српски безбедносни органи установили појачано дејство, са већим бројем припадника, страних обавештајних служби и са запада и са истока, на територији наше земље, а против њених интереса. * [[26. октобар]] — Земљотреси јачине 6 и 5,4 степени по [[Рихтерова скала|Рихтеровој скали]] погодили су централну [[Италија|Италију]]. * [[29. октобар]] — На углу Булевара ЈНА и Улице Јакова Галуса, недалеко од куће премијера Србије Александра Вучића у [[Јајинци]]ма, пронађена је једна зоља, четири ручне бомбе, 100 комада муниције калибра 7,62 милиметра. * [[31. октобар]] — Као 12. председник [[Либан]]а, након 2,5 године а из 46. покушаја изабран је генерал [[Мишел Аун]], председник Аунистичке партије (FPM). === Новембар === * [[4. новембар]] — Женска [[мрежаста жирафа]] по имену Луга напунила је 35 година и тако постала најстарија од свих познатих жирафа. * [[7. новембар]] — [[Данијел Ортега]] из странке [[Сандинистички фронт националног ослобођења|FSLN]] убедљивом је победом освојио трећи узастопни мандат председника [[Никарагва|Никарагве]]. * [[8. новембар]] — [[Рашка област|Југозападну]] и [[Јужна Србија|Јужну]] [[Србија|Србију]] погодиле су велике поплаве након обилних падавина. ** На [[Председнички избори у САД 2016.|Председничким изборима у САД]], кандидат [[Републиканска странка (САД)|Републиканске странке]] [[Доналд Трамп]] постао нови шеф [[Бела кућа|Беле куће]] победивши противкандидаткињу [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]] [[Хилари Клинтон]]. *** [[Обала Слоноваче]] је након референдума одржаног 30. октобра донела нови устав, чијим је проглашењем настала Трећа Република. * [[9. новембар]] — [[Индија]] је демонетизовала новчанице од 500 и 1000 рупија да би смањила количину новца на црном тржишту. * [[13. новембар]] — Генерал [[Румен Радев]], кога је подржала [[Бугарска социјалистичка партија]], изабран је за председника републике [[Бугарска|Бугарске]]. ** [[Игор Додон]], лидер [[Русофилија|проруске]] [[Партије социјалиста Републике Молдавије]], изабран је јуче за председника републике [[Молдавија|Молдавије]]. * [[17. новембар]] — Планирано полетање руске летелице ''Сојуз'' са нова три члана Експедиција 50 / 51 на [[Међународна свемирска станица|Међународној свемирској станици]]. Посаду чине [[Олег Новицки]], [[Тома Песке]] и [[Пеги Витсон]]. === Децембар === * [[4. децембар|4]]—[[18. децембар]] — [[Европско првенство у рукомету за жене 2016.]] у [[Шведска|Шведској]] * [[4. децембар]] — [[Александер Фан дер Белен]] је изабран за председника [[Аустрија|Аустрије]] у другом кругу поновљених председничких избора. ** Италијански премијер [[Матео Ренци]] је поднео оставку након неуспеха италијанског уставног референдума. * [[9. децембар]] — Председница [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] [[Парк Гун Хеј]] је смењена након корупционашког скандала. * [[10. децембар]] — Најмање 38 особа је погинуло, а још 166 рањено у две експлозије које су одјекнуле код стадиона фудбалског клуба [[ФК Бешикташ|Бешикташ]] у [[Истанбул]]у. * [[11. децембар]] — У експлозији цистерне за превоз нафте северозападно од Најробија погинуле су најмање 42 особе. ** На [[Македонски парламентарни избори 2016.|ванредним парламентарним изборима у Македонији]], победила је тесном већином [[ВМРО-ДПМНЕ]] испред опозиционе [[СДСМ]]. * [[18. децембар]] — На истоку Украјине, после две године дошло до веће ескалације сукоба када је пет украјинских војника погинуло у борби с [[Новорусија (конфедерација)|проруским сепаратистима]], а борбе су се водиле наредних дана око места [[Дебаљцеве]] где је погинуло на десетине украјинских војника. * [[19. децембар]] — Руски амбасадор у Турској [[Андреј Карлов]] убијен на отварању изложбе посвећене Русији у Анкари. ** Најмање 12 особа је погинуло, а 48 повређено када се возач камиона закуцао у штандове божићног сајма у Берлину. ** У највећем [[Швајцарска|швајцарском]] граду Цириху непознати мушкарац упао је у џамију и отворио ватру на људе у тренутку молитве, полиција је саопштила да су три мушкарца старости 30, 35 и 56 година задобила тешке повреде. ** Чланови Електорског колегијума дали су више од 270 гласова [[Доналд Трамп|Доналду Трампу]] што му је омогућило да званично постане [[председник САД]]. * [[20. децембар]] — Експлозија на пијаци ватромета у [[Мексико|мексичком]] граду [[Тултепек]]у је усмртила најмање 32 особе и повредила више од 50. * [[22. децембар]] — Сиријски град [[Алеп]] је у потпуности ослобођен од побуњеника [[Фронт Ал Нусра|Нусра Фронта]] што је [[Битка за Алеп (2012—2016)|највећа победа]] сиријске владе у рату који траје већ готово шест година. ** Турске снаге и такозвана [[Слободна сиријска армија]] повукле су се из западних делова северног сиријског града [[Ал Баб]]а, након жестоке контраофанзиве [[Исламска Држава|Исламске државе]] после које су се дали у повлачење. * [[25. децембар]] — Руски војни авион са 92 путника и члановима посаде срушио се на путу из [[Сочи]]ја према Сирији у [[Црно море]], међу путницима војног авиона су били и чланови ансамбла "Александар Александров", некадашњег хора [[Црвена армија|Црвене армије]]. * [[27. децембар]] — Тужилаштво за организовани криминал обуставило је истрагу против [[Богољуб Карић|Богољуба Карића]] због злоупотребе положаја одговорног лица након 11 година. * [[28. децембар]] — Српска тенисерка [[Ана Ивановић]] објавила је крај професионалне каријере. * [[31. децембар]] — Последње преостале [[Сједињене Америчке Државе|америчке]], [[Уједињено Краљевство|британске]] и [[Аустралија|аустралијске]] војне трупе повући ће се из [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистана]]. == Рођења == {{Главна категорија|Рођени 2016.}} * [[2. март]] — [[Принц Оскар|Принц Оскар Карл Олоф]], војвода од [[Сканија|Сканије]] [млађе дете [[Викторија, престолонаследница Шведске|Викторије Ингрид Алис Дезире, престолонаследнице Шведске, војвоткиње од Вестерготланда]]] == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 2016.}} === Јануар === * [[2. јануар]] — [[Нимр ел Нимр]], ауторитативни [[шиизам|шиитски]] [[шеик]] и верски проповедник из [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] (*[[1959]]) * [[3. јануар]]: ** [[Душан Голумбовски]], српски глумац (*[[1941]])<ref>{{cite web |title=Dusan Golumbovski |url=https://www.imdb.com/name/nm0326753/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Петер Наур]], дански информатичар (*[[1928]])<ref>{{cite web |title=Peter Naur |url=https://www.britannica.com/biography/Peter-Naur |website=www.britannica.com |language=en |date=1. 1. 2025}}</ref> * [[4. јануар]]: ** [[Душко Кораћ]], српски спортски новинар и коментатор РТС-а (*[[1955]]) ** [[Ото Лого]], српски вајар (*[[1931]]) * [[5. јануар]] — [[Пјер Булез]], француски композитор, диригент и писац (*[[1925]]) * [[6. јануар]] — [[Силвана Пампанини]], италијанска глумица (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Silvana Pampanini |url=https://www.imdb.com/name/nm0658947/ |website=IMDb}}</ref> * [[7. јануар]] — [[Ашраф Пехлеви]], персијска принцеза (*[[1919]]) * [[8. јануар]] — [[Андре Куреж]], француски модни дизајнер (*[[1923]]) * [[9. јануар]] — [[Марија Тереза де Филипс]], италијанска возачица трка (*[[1926]]) * [[10. јануар]] — [[Дејвид Боуи]], британски кантаутор (*[[1947]])<ref>{{cite web |title=David Bowie |url=https://www.imdb.com/name/nm0000309/ |website=IMDb}}</ref> * [[11. јануар]] — [[Аледо Мелони]], аргентински новинар (*[[1912]]) * [[12. јануар]]: ** [[Милорад Рајовић]], српски фудбалер (*[[1955]]) ** [[Иван Букавшин]], руски шаховски велемајстор (*[[1995]]) * [[13. јануар]] — [[Захарије Трнавчевић]], српски новинар и политичар (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Zaharije Trnavcevic |url=https://www.imdb.com/name/nm1273253/ |website=IMDb}}</ref> * [[14. јануар]]: ** [[Алан Рикман]], британски глумац (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Alan Rickman |url=https://www.imdb.com/name/nm0000614/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Рене Анжелил]], канадски певач; муж и дугогодишњи менаџер Селин Дион (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=René Angélil |url=https://www.imdb.com/name/nm0029578/ |website=IMDb}}</ref> * [[15. јануар]] — [[Олександр Шевченко]], украјински научник, новинар и политичар, члан [[Врховна Рада|Врховне Раде]] (*[[1937]]) * [[16. јануар]] — [[Руди Мигеј]], канадски хокејаш словачког порекла (*[[1928]]) * [[17. јануар]] — [[Карина Јарнек]], шведска певачица и уметница (*[[1962]]) * [[18. јануар]]: ** [[Глен Фреј]], амерички музичар (*[[1948]])<ref>{{cite web |title=Glenn Frey |url=https://www.allmusic.com/artist/glenn-frey-mn0000657041 |website=AllMusic |language=en}}</ref> ** [[Мишел Турније]], француски писац (*[[1924]])<ref>{{cite web |title=Michel Tournier |url=https://www.imdb.com/name/nm0869675/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. јануар]] — [[Еторе Скола]], италијански сценариста и филмски режисер (*[[1931]])<ref>{{cite web |title=Ettore Scola |url=https://www.imdb.com/name/nm0778633/ |website=IMDb}}</ref> * [[20. јануар]] — [[Чанг Јунг-Фа]], тајвански бизнисмен из Евергрин групе, дела конгломерата за транспорт и испоруку робе (*[[1927]]) * [[21. јануар]] — [[Стефани Чек Рејдер]], шпијун [[САД|америчког]] порекла (*[[1915]]) * [[22. јануар]] — [[Хомајун Бехзади]], [[иран]]ски фудбалер и тренер (*[[1942]]) * [[23. јануар]]: ** [[Жужи Јелинек]], [[хрватска]] модна дизајнерка, стилисткиња и писац (*[[1920]]) ** [[Јосип Фишчић]], хрватски политичар (*[[1949]]) * [[24. јануар]]: ** [[Џими Бејн|Џејмс „Џими” Стјуарт Бејн]], [[Шкотска|шкотски]] басиста [[Рејнбоу]]а и Дија који је свирао с [[Рони Џејмс Дио|Ронијем Џејмсом Диом]] (*[[1947]]) ** [[Марвин Мински]], амерички математичар (*[[1927]]) * [[25. јануар]] — [[Калпана Рањани]], [[Индија|индијска]] глумица (*[[1965]])<ref>{{cite web |title=Kalpana |url=https://www.imdb.com/name/nm1427780/ |website=IMDb}}</ref> * [[26. јануар]] — [[Блек (певач)|Блек]], енглески музичар (*[[1962]]) * [[27. јануар]] — [[Питер Бејкер]], енглески фудбалер (*[[1931]]) * [[28. јануар]] — [[Роберт Кортни]], [[Параолимпијске игре|параолимпијски]] атлетичар (*[[1960]]/[[1961|61]]) * [[29. јануар]]: ** [[Жан-Мари Доре]], 11. премијер [[Гвинеја|Гвинеје]] током 2010. године (*[[1938]]) ** [[Јевгениј Чернов]], совјетски руски вицеадмирал и [[Херој Совјетског Савеза]] (*[[1930]]) ** [[Жак Ривет]], француски филмски режисер и критичар (*[[1928]])<ref>{{cite web |title=Jacques Rivette |url=https://www.imdb.com/name/nm0729626/ |website=IMDb}}</ref> * [[30. јануар]]: ** [[Френк Финли]], британски глумац (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Frank Finlay |url=https://www.imdb.com/name/nm0277975/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Франсиско Перез (политичар)|Франсиско Перез]], председник [[Салвадор]]а (*[[1959]]) ** [[Фејруз|Пируз Артин Калфајан]], египатска филмска дечја глумица и плесачица из Каира (*[[1943]]) * [[31. јануар]]: ** [[Беноа Виолије]], француско-швајцарски кувар проглашен „најбољим светским главним куваром” (*[[1971]]) ** [[Сер Тери Воган]], ирско-британски емитер (*[[1938]])<ref>{{cite web |title=Terry Wogan |url=https://www.imdb.com/name/nm0937369/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Роко Зито]], канадски и италијански озлоглашени мафијаш из [[Fjumara|Фјумаре]] (*[[1928]]) === Фебруар === * [[1. фебруар]]: ** [[Душан Велкаверх]], словеначки текстописац пореклом из [[Британска Гвајана|британскогвајанског]] главног града [[Џорџтаун (Гвајана)|Џорџтауна]] (*[[1946]]) ** [[Оскар Умберто Мехија Викторес]], 27. председник [[Гватемала|Гватемале]] (*[[1930]]) ** [[Бернар Пирас]], француски политичар (*[[1942]]) * [[2. фебруар]] ** [[Срђан Калембер]], југословенски и српски кошаркаш (*[[1928]])<ref>{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/32/%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0/2196704/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE+%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8+%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B8%D0%BD+%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%88+%D0%A1%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%BD+%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80.html |title=Преминуо легендарни Звездин кошаркаш Срђан Калембер |publisher=[[РТС]] |accessdate=3. 2. 2016}}</ref> ** [[Мануел Тененбаум]], уругвајски педагог, историчар, филантроп и бивши председник Јеврејског конгреса Латинске Америке (*[[1934]]) * [[3. фебруар]]: ** [[Јожеф Каса]], политичар, економиста и банкар мађарског порекла који је живео у Србији (*[[1945]])<ref>{{cite web |title=Preminuo Jožef Kasa |url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:589226-Preminuo-Jozef-Kasa |website=NOVOSTI |language=sr}}</ref> ** [[Алба Солис|Анхела Ерминија Ламберти]], аргентинска певачица, глумица и ведета из кабареа (*[[1927]]) ** [[Балрам Џакар]], индијски политичар, парламентарац и гувернер савезне државе [[Мадја Прадеш]] (*[[1923]]) ** [[Морис Вајт]], амерички кантаутор (*[[1941]]) * [[4. фебруар]]: ** [[Едгар Мичел]], амерички астронаут, уфолог и парапсихолог; пилот [[Аполо 14|Апола 14]] и шеста особа по реду која је ходала по [[Месец]]у (*[[1930]])<ref>{{cite web |title=Edgar D. Mitchell |url=https://www.imdb.com/name/nm0593307/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Дејв Мира]] — светски познат ''[[BMX|беемиксциклиста]]'' и екстремни спортиста по ком су и видео-игре добијале име (*[[1974]]) ** [[Драгољуб Живојиновић]], српски историчар и академик САНУ (*[[1934]])<ref>{{cite web |title=Драгољуб Живојиновић |url=http://www.sanu.ac.rs/Hronika.aspx?arg=88 |website=web.archive.org |date=21. 4. 2016 |access-date=03. 02. 2025 |archive-date=21. 04. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160421190014/http://www.sanu.ac.rs/Hronika.aspx?arg=88 |url-status=unfit }}</ref> * [[5. фебруар]] — [[Рафаел Шумахер]], италијански глумац који се угушио на позорници (*[[1988]]) * [[6. фебруар]]: ** [[Аниса Маклуф]], сиријски политички [[матријарх]] и [[прва дама]] (*[[1930]]) ** [[Данило Николић]], српски књижевник (*[[1926]]) * [[7. фебруар]] — [[Константинос Деспотопулос]], грчки филозоф и политичар (*[[1913]]) * [[8. фебруар]]: ** [[Рој Сењерес]], филипински политичар и дипломата те амбасадор за [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] (*[[1947]]) ** [[Џон Дисли]], велшки тркач (препоне), освајач бронзе на ОИ 1952. и кооснивач [[Лондонски маратон|Лондонског маратона]] (*[[1928]]) * [[9. фебруар]]: ** [[Здравко Толимир]], српски војсковођа и југословенски војни командант у [[Рат у Босни и Херцеговини|Рату у БиХ]] (*[[1948]]) ** [[Сушил Коирала]], непалски политичар (*[[1939]])<ref>{{cite web |title=Sushil Koirala |url=https://www.britannica.com/biography/Sushil-Koirala |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> * [[10. фебруар]]: ** [[Кристофер Раш]], амерички илустратор по знат по раду на игри -{R|''[[Magic: The Gathering]]''}- (*[[1965]]) ** [[Фил Гартсајд]], енглески бизнисмен и председавајући [[ФК Болтон вондерерси]] (*[[1952]]) * [[11. фебруар]]: ** [[Јакоб Франк Дензингер]], чувар у пет нацистичких концентрационих кампова широм трију земаља током периода вршења [[холокауст]]а (*[[1924]]) ** [[Сер Тимоти Хју Беван]], енглески баштиник, адвокат и банкар (*[[1927]]) ** [[Хуан Мартин Мујица Фереира]], уругвајски фудбалер и менаџер (*[[1943]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Juan Mújica (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/33720/Juan_Mujica.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[12. фебруар]]: ** [[Јан Су]], кинески драматург и текстописац (*[[1930]]) ** [[Сосен Крог|Сосен Ангер Олсен Крог]], норвешка драматуршкиња и сценска и филмска глумица (*[[1923]]) ** [[Јанис Калацис]], грчки цртач стрипова (*[[1945]]) ** [[Кени Истердеј]], амерички глумац и „човек са пола тела” тј. оболели од сакралне агенезе (*[[1973]])<ref>{{cite web |title=Kenny Easterday |url=https://www.imdb.com/name/nm0247584/ |website=IMDb}}</ref> * [[13. фебруар]]: ** [[Слободан Сантрач]], српски и југословенски фудбалер и менаџер (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Santrač Slobodan |url=https://www.reprezentacija.rs/santrac-slobodan/ |website=reprezentacija.rs |date=16. 1. 2010}}</ref> ** [[Трифон Иванов|Трифон Маринов Иванов]], бугарски фудбалски интернационалац и одбрамбени играч (*[[1965]])<ref>{{cite web |title=Trifon Ivanov |url=https://eu-football.info/_player.php?id=9163 |website=eu-football.info |language=en}}</ref> ** [[Борек Шипек]], чешки архитекта и дизајнер (*[[1949]]) ** [[Сер Ерик Кристофер Зиман]], британски математичар, геометријски тополог и теоретичар сингуларитета (*[[1925]]) ** [[Нејтан Барксдејл]], балтиморски дилер дроге драматизован у ХБО-овој серији [[Доушници (ТВ серија)|''Жица'']] (*[[1961]]) ** [[Антонин Скалија]], амерички правник (*[[1936]]) * [[14. фебруар]]: ** [[Веслав Рудковски]], пољски боксер и сребрни олимпијац 1972. у Минхену (*[[1946]]) ** [[Мичел Хигинботам]], амерички ветеран из Другог светског рата из ''Таскиги ермен'' групе пилота (*[[1921]]) ** [[Анандакутан]], индијски кинематограф (*[[1955]]) * [[15. фебруар]]: ** [[Ванити|Дениз Катрина Метјуз (Ванити)]], канадска певачица, манекенка, плесачица и глумица (*[[1959]]) ** [[Едвард Т. Фут II|Едвард Т. Фут -{II}-]], амерички едукатор и председник Универзитета у Мајамију од 1981. до 2001. (*[[1937]]) * [[16. фебруар]]: ** [[Јоже Погачник]], словенски филмски режисер и сценариста (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Joze Pogacnik |url=https://www.imdb.com/name/nm0688193/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Срђан Диздаревић]], југословенски и босански новинар, дипломата и активиста (*[[1952]]) ** [[Бутрос Бутрос-Гали]], египатски дипломата и бивши [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генерални секретар Уједињених нација]] (*[[1922]]) * [[17. фебруар]] — [[Александар Иљич Гутман]], руски филмски режисер јеврејског порекла (*[[1945]]) * [[18. фебруар]]: ** [[Пантелис Пантелидис]], грчки кантаутор (*[[1983]]) ** [[Абдул Рашид Кан]], индијски вокалиста хиндустанске музике (*[[1908]])<ref>{{cite web |title=Abdul Rashid Khan |url=https://www.imdb.com/name/nm4909882/bio/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. фебруар]]: ** [[Харпер Ли]], америчка списатељка и романсијерка (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Harper Lee |url=https://www.imdb.com/name/nm0497369/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Умберто Еко]], италијански писац, филозоф, естетичар, семиолог, теоретичар књижевности, есејист и историчар средњег века (*[[1932]]) * [[20. фебруар]]: ** [[Сје Ђалин]], кинески физичар и академик КАНУ (*[[1920]]) ** [[Ким Сејонђи]], јужнокорејски дизач тегова и освајач бронзе на Олимпијским играма 1948. и 1952. те шампион Азијских игара 1954. године (*[[1918]]) * [[21. фебруар]]: ** [[Деби Смит]], америчка политичарка и чланица Сената Неваде (*[[1956]]) ** [[Мирослав Маратович Немиров]], руски песник панк рока (*[[1961]])<ref>{{cite web |title=Умер Мирослав Немиров |url=https://www.kommersant.ru/doc/2922368 |website=Коммерсантъ |language=ru |date=21. 2. 2016}}</ref> * [[22. фебруар]]: ** [[Даглас Слокомб|Ралф Даглас V Слокомб]], британски кинематограф познат по раду на филмовима ''[[Индијана Џоунс]]'' (*[[1913]]) ** [[Кристијана Корси]], италијански [[теквондо]] борац и европски шампион 2002. године (*[[1976]]) ** [[Кара Маколум]], америчка новинарка, краљица лепоте и Мис [[Њу Џерзи]]ја 2013. године (*[[1992]]) * [[23. фебруар]]: ** [[Слободан Ланг]], хрватски лекар, професор, дипломата, члан парламента, политичар и саветник за хуманитарна питања првог председника данашње Хрватске Фрање Туђмана (*[[1945]])<ref>{{cite web |last1=enciklopedija |first1=Hrvatska |title=Lang, Slobodan |url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/lang-slobodan |website=Hrvatska enciklopedija |language=hr}}</ref> ** [[Доналд Е. Вилијамс (астронаут)|Доналд Е. Вилијамс]], амерички [[Америчка ратна морнарица|морнарички официр]], авијатор, тестни пилот, механички инжењер и [[Наса|Насин]] астронаут (*[[1942]]) ** [[Петер Лустиг|Петер Фриц Вили Лустиг]], немачки ТВ водитељ, глумац и аутор дечјих књига (*[[1937]]) * [[24. фебруар]]: ** [[Адријана Бенети]], италијанска глумица (*[[1919]])<ref>{{cite web |title=Adriana Benetti |url=https://www.imdb.com/name/nm0070955/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Петер Кенилореа|Сер Петер Кенилореа]], политичар [[Соломонова Острва|Соломонових Острва]] и премијер ове државе у периоду 1978—1981. и 1984—1986. (*[[1943]]) * [[25. фебруар]]: ** [[Тони Бертон|Ентони „Тони” Бертон]], амерички глумац, комичар, боксер и фудбалер познат по улози Тонија „Дјука” Еверса у ''[[Роки (франшиза)|Рокију]]'' (*[[1937]])<ref>{{cite web |title=Tony Burton |url=https://www.imdb.com/name/nm0123748/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Џим Кларк]], британски филмски режисер познат по филмовима ''[[Свет није довољан]]'', ''[[Маратонац (филм)|Маратонац]]'', ''[[Поноћни каубој]]''... и добитник [[Оскар]]а 1985. године (*[[1931]]) ** [[Зденек Сметана]], чешки уметник, режисер, сценариста и аниматор (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Zdenek Smetana |url=https://www.imdb.com/name/nm0806851/ |website=IMDb}}</ref> * [[26. фебруар]]: ** [[Енди Батгејт|Ендру Џејмс Батгејт]], канадски професионални хокејаш десног крила и Куће славних хокејаша са 17 сезона у [[НХЛ]] (*[[1932]]) ** [[Хуан Конвеј Макнаб]], америчко-перуански бискуп у Католичкој цркви / Кулуканенсису од 1988. до 2000. (*[[1925]]) * [[27. фебруар]]: ** [[Вид Печјак]], словеначки психолог, писац и аутор (*[[1929]]) ** [[Ли Кун Чој]], сингапурски политичар и дипломата, амбасадор ове земље у Јапану, Јужној Кореји, Индонезији и Египту (*[[1924]]) * [[28. фебруар]]: ** [[Џорџ Кенеди|Џорџ „Харис” Кенеди мл.]], амерички глумац који се појавио у преко двеста филмова и ТВ продукција и који је 1968. године освојио Оскара (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=George Kennedy |url=https://www.imdb.com/name/nm0001421/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Џек Линдквист]], амерички дечји глумац и председник [[Дизниленд]]а од 1990. до 1993. године (*[[1927]])<ref>{{cite web |title=Jack Lindquist |url=https://www.imdb.com/name/nm0512106/ |website=IMDb}}</ref> * [[29. фебруар]]: ** [[Јоханес Лер|Јоханес „Ханес” Лер]], немачки међународни фудбалски играч и менаџер познат по игри за [[ФК Келн]] (*[[1942]]) ** [[Хосе Пара Мартинез]], шпански фудбалер [[ФК Еспањол]]а и [[Фудбалска репрезентација Шпаније|националне репрезентације]] (*[[1925]]) ** [[Мумтаз Кадри]], пакистански осуђени убица који је осуђен на смртну казну и обешен (*[[1985]]) === Март === * [[1. март]]: ** [[Стјуарт Бек|Стјуарт „Џеј” Бек]], амерички адвокат и дипломата за [[Палау]] (*[[1946]]) ** [[Луиза Плаурајт]], британска глумица (*[[1956]]) ** [[Илир Хоти]], албански економиста и банкар, гувернер Банке Албаније у периоду од 1992. до 1993. и декан Пословног факултета Аљександер Мојисију од 2012. до 2015. године (*[[1957]]) * [[2. март]]: ** [[Принц Јохан Георг од Хохенцолерна]], немачки принц и историчар уметности (*[[1932]]) ** [[Обри Маклендон|Обри Кер Маклендон]], амерички бизнисмен и оснивач нафтне компаније и компаније за природни гас по имену Амерички енергетски партнери [-{AELP}-] (*[[1959]]) ** [[Беноа Лакроа]], квебечки теолог, филозоф, [[Доминикански ред|доминикански свештеник]], професор [[Медијевистика|медијевистике]] и историчар средњег века (*[[1915]]) * [[3. март]]: ** [[Томе Серафимовски]], македонски скулптор и вајар те члан МАСА-е од 1988. године (*[[1935]])<ref>{{cite web |title=Томе СЕРАФИМОВСКИ |url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1260 |website=archive.ph |date=18. 3. 2016 |access-date=15. 02. 2025 |archive-date=18. 03. 2016 |archive-url=https://archive.today/20160318005924/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=1260 |url-status=unfit }}</ref> ** [[Наталија Леонидовна Крачковскаја|Наталија Белогорчевна Леонидовна Крачковскаја]], совјетска и руска ''заслужена артисткиња'' (*[[1938]]) ** [[Хајабуса|Еиџи Езаки Хајабуса]] <small>[''хајабуса''=''соко'']</small>, јапански професионални рвач који је радио за Атуши Онитов -{FMW}- (*[[1968]]) * [[4. март]]: ** [[Ајатолах]] [[Абас Ваез-Табаси]], ирански свештеник, велики имам и председавајући џамије [[Али ел Риза|Али ибн Муса ел Риза]] (*[[1926]]) ** [[Џон Брукс, барон Брукс од Треморфе|Џон Едвард „Џек” Брукс, барон Брукс од Треморфе]], велшки политичар и личност из света бокса (*[[1927]]) ** [[Владимир Сергејевич Јумин]], бивши совјетски и руски рвач и [[Летње олимпијске игре 1976.|олимпијски шампион]] у рвању слободног стила (*[[1951]])<ref>{{cite web |title=Olympedia – Vladimir Yumin |url=https://www.olympedia.org/athletes/60480 |website=www.olympedia.org}}</ref> ** [[Екрем Јеврић]], амерички певач црногорског порекла (*[[1961]]) * [[5. март]] — [[Пол Куч]], играч [[Аустралијски фудбал|аустралијског фудбала]] који је играо за ФК Гилонг и АФЛ (*[[1964]]) * [[6. март]] — [[Ненси Реган]], америчка глумица и прва дама САД (*[[1921]])<ref>{{cite web |title=Nancy Reagan |url=https://www.imdb.com/name/nm0004864/ |website=IMDb}}</ref> * [[8. март]] — [[Џорџ Мартин]], енглески музички продуцент и композитор (*[[1926]]) * [[11. март]]: ** [[Драган Николић]], српски глумац. (*[[1943]])<ref>{{cite web |title=Dragan Nikolic |url=https://www.imdb.com/name/nm0631877/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Кит Емерсон]], британски музичар (*[[1944]]) * [[13. март]] — [[Хилари Патнам]], амерички филозоф (*[[1926]]) * [[18. март]] — [[Гидо Вестервеле]], немачки политичар (*[[1961]]) * [[22. март]] — [[Роб Форд]], амерички политичар (*[[1969]]) * [[24. март]]: ** [[Јохан Кројф]], холандски фудбалер и фудбалски тренер (*[[1947]])<ref>{{cite web |title=Cruyff, Hendrik Johannes |url=https://www.bdfutbol.com/en/j/j5282.html |website=www.bdfutbol.com}}</ref> ** [[Рожер Цицеро]], немачки музичар (*[[1970]]) * [[26. март]] — [[Маринко Маџгаљ]], српски глумац, певач и телевизијски водитељ (*[[1978]]) * [[29. март]] — [[Пати Дјук]], америчка глумица (*[[1946]])<ref>{{cite web |title=Patty Duke |url=https://www.imdb.com/name/nm0001157/ |website=IMDb}}</ref> * [[31. март]]: ** [[Ханс-Дитрих Геншер]], немачки политичар (*[[1927]])<ref>{{cite web |title=Hans-Dietrich Genscher |url=https://www.britannica.com/biography/Hans-Dietrich-Genscher |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Хамдија Јусуфспахић]], почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије (*[[1937]]) ** [[Имре Кертес]], мађарски књижевник јеврејског порекла (*[[1929]])<ref>{{cite web |title=Imre Kertész |url=https://www.britannica.com/biography/Imre-Kertesz |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Заха Хадид]], британско-ирачки архитекта (*[[1950]]) === Април === * [[1. април]] — [[Пратиша Банерџи]], индијска глумица (*[[1991]])<ref>{{cite web |title=Pratyusha Banerjee |url=https://www.imdb.com/name/nm4760510/ |website=IMDb}}</ref> * [[2. април]] — [[Галијено Фери]], италијански стрип цртач и илустратор (*[[1929]]) * [[3. април]]: ** [[Лола Новаковић]], српска певачица (*[[1935]])<ref>{{cite web |title=Lola Novakovic |url=https://www.imdb.com/name/nm0636947/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Чезаре Малдини]], италијански фудбалер и фудбалски тренер (*[[1932]]) * [[21. април]] — [[Принс (музичар)|Принс]], амерички музичар (*[[1958]])<ref>{{cite web |title=Prince |url=https://www.imdb.com/name/nm0002239/ |website=IMDb}}</ref> === Мај === * [[3. мај]] — [[Јадранка Стојаковић]], југословенска и босанскохерцеговачка кантауторка (*[[1950]]) * [[22. мај]] — [[Бата Живојиновић|Велимир Бата Живојиновић]], српски глумац (*[[1933]])<ref>{{cite web |title=Velimir 'Bata' Zivojinovic |url=https://www.imdb.com/name/nm0957372/ |website=IMDb}}</ref> * [[31. мај]]: ** [[Кори Брокен]], холандска певачица и победница [[Песма Евровизије 1957.|Песме Евровизије 1957.]] (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Corry Brokken |url=https://www.last.fm/music/Corry+Brokken/+wiki |website=Last.fm |language=en}}</ref> ** [[Мухамед Абделазиз]], шаравијски политичар (*[[1947]]) === Јун === * [[3. јун]] — [[Мухамед Али]], амерички боксер (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=Muhammad Ali |url=https://www.findagrave.com/memorial/163854966/muhammad-ali |website=www.findagrave.com |language=en}}</ref> * [[5. јун]] — [[Џером Симор Брунер]], амерички психолог (*[[1915]]) * [[6. јун]]: ** [[Питер Шафер]], британски драматург и сценариста (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Peter Shaffer |url=https://www.imdb.com/name/nm0787323/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Виктор Корчној]], совјетско-швајцарски шаховски велемајстор (*[[1931]]) * [[7. јун]] — [[Стивен Кеши]], нигеријски фудбалер (*[[1962]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Stephen Keshi (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/14804/Stephen_Keshi.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[10. јун]]: ** [[Горди Хоу]], канадски хокејаш на леду (*[[1928]]) ** [[Кристина Грими]], америчка певачица (*[[1994]])<ref>{{cite web |title=Christina Grimmie |url=https://www.imdb.com/name/nm4789907/ |website=IMDb}}</ref> * [[12. јун]] — [[Џорџ Војнович]], амерички политичар и сенатор српског порекла (*[[1936]]) * [[15. јун]] — [[Милорад Мандић Манда]], српски позоришни и филмски глумац (*[[1961]])<ref>{{cite web |title=Milorad Mandic-Manda |url=https://www.imdb.com/name/nm0541805/ |website=IMDb}}</ref> * [[19. јун]] — [[Антон Јелчин]], амерички глумац руског порекла (*[[1989]])<ref>{{cite web |title=Anton Yelchin |url=https://www.imdb.com/name/nm0947338/ |website=IMDb}}</ref> * [[27. јун]] — [[Бад Спенсер]], италијански глумац (*[[1929]])<ref>{{cite web |title=Bud Spencer |url=https://www.imdb.com/name/nm0817881/ |website=IMDb}}</ref> === Јул === * [[2. јул]]: ** [[Мајкл Чимино]], амерички редитељ (*[[1939]])<ref>{{cite web |title=Michael Cimino |url=https://www.imdb.com/name/nm0001047/ |website=IMDb}}</ref> ** [[Рудолф Калман]], амерички инжењер, математичар и проналазач мађарског порекла (*[[1930]]) ** [[Ели Визел]], амерички књижевник румунског порекла (*[[1928]]) * [[12. јул]] — [[Горан Хаџић]], српски политичар и бивши председник [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]]. (*[[1958]])<ref>{{cite web |title=Преминуо Горан Хаџић |url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/2384240/preminuo-goran-hadzic.html |website=РТС |language=sr}}</ref> * [[13. јул]] — [[Бернардо Провенцано]], италијански криминалац (*[[1933]]) * [[20. јул]] — [[Павел Шеремет]], белоруски новинар (*[[1971]])<ref>{{cite news|title=Новинар погинуо у експлозији бомбе у Кијеву|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/2391727/novinar-poginuo-u-eskploziji-bombe-u-kijevu.html|date=20. 7. 2016|accessdate=22. 7. 2016|work=[[РТС]]}}</ref> * [[25. јул]] — [[Халил Иналџик]], турски историчар (*[[1916]])<ref>{{cite web |title=Inaldžik Halil |url=https://www.sanu.ac.rs/clan/inaldzik-halil/ |website=www.sanu.ac.rs}}</ref> * [[28. јул]] — [[Владица Ковачевић]], југословенски фудбалер (*[[1940]])<ref>{{cite web |last1=Strack-Zimmermann |first1=Benjamin |title=Vladica Kovačević (Player) |url=https://www.national-football-teams.com/player/20032/Vladica_Kovacevic.html |website=www.national-football-teams.com |language=en}}</ref> * [[31. јул]] — [[Симор Паперт]], амерички математичар и информатичар (*[[1928]]) === Август === * [[2. август]] — [[Ахмед Зеваил]], египатско-амерички научник (*[[1946]]) * [[16. август]] — [[Жоао Авеланж]], бразилски спортиста (*[[1916]]) * [[22. август]] — [[Селапан Раманатан]], сингапурски политичар (*[[1924]]) * [[24. август]] — [[Роџер Чен]], амерички биохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (*[[1952]]) * [[25. август]] — [[Џејмс Кронин]], амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*[[1931]])<ref>{{cite web |title=James Cronin |url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/1980/cronin/facts/ |website=NobelPrize.org}}</ref> * [[29. август]] — [[Џин Вајлдер]], амерички глумац, сценариста, продуцент и писац (*[[1933]])<ref>{{cite web |title=Gene Wilder |url=https://www.imdb.com/name/nm0000698/ |website=IMDb}}</ref> * [[30. август]] — [[Вера Чаславска]], чехословачка гимнастичарка (*[[1942]])<ref>{{cite web |title=Vera Caslavska |url=https://www.britannica.com/biography/Vera-Caslavska |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> === Септембар === * [[2. септембар]] — [[Ислам Каримов]], узбекистански политичар (*[[1938]]) * [[5. септембар]] — [[Филис Шлафли]], амерички писац и политичка активисткиња (*[[1924]]) * [[8. септембар]] — [[Драгиша Пешић]], црногорски политичар (*[[1954]]) * [[13. септембар]] — [[Џонатан Рајли Смит]], енглески историчар (*[[1938]]) * [[16. септембар]]: ** [[Карло Ацељо Чампи]], италијански политичар и банкар (*[[1920]]) ** [[Едвард Олби]], амерички драмски писац (*[[1928]]) * [[28. септембар]] — [[Шимон Перес]], израелски политичар (*[[1923]]) === Октобар === * [[1. октобар]] — [[Јован Јовановић]], српски суперстогодишњак (*[[1906]]) * [[5. октобар]] — [[Михал Ковач]], словачки банкар и политичар (*[[1930]]) * [[9. октобар]] — [[Анджеј Вајда]], пољски режисер, продуцент и сценариста (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Andrzej Wajda |url=https://www.imdb.com/name/nm0906667/ |website=IMDb}}</ref> * [[13. октобар]]: ** [[Дарио Фо]], италијански драмски писац (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Dario Fo |url=https://www.britannica.com/biography/Dario-Fo |website=www.britannica.com |language=en}}</ref> ** [[Рама IX]], краљ Тајланда (*[[1927]]) * [[16. октобар]] — [[Кигели V]], последњи краљ Руанде (*[[1936]]) * [[28. октобар]] — [[Николас Бретвејт]], гренадски политичар (*[[1925]]) * [[29. октобар]] — [[Роланд Дјенс]], француски класични гитариста (*1955)<ref>{{cite web |title=Roland Dyens |url=https://www.allmusic.com/artist/roland-dyens-mn0000085745 |website=AllMusic |language=en}}</ref> === Новембар === * [[2. новембар]] — [[Олег Попов]], совјетски и руски кловн и циркуски уметник (*[[1930]]) * [[7. новембар]]: ** [[Ленард Коен]], канадски кантаутор и књижевник (*[[1934]])<ref>{{cite web |title=Leonard Cohen |url=https://www.allmusic.com/artist/leonard-cohen-mn0000071209 |website=AllMusic |language=en}}</ref> ** [[Џенет Рино]], главни тужилац САД (*[[1938]]) * [[11. новембар]] — [[Жељко Чајковски]], југословенски фудбалер (*[[1925]])<ref>{{cite web |title=Čajkovski Željko |url=https://www.reprezentacija.rs/cajkovski-zeljko/ |website=reprezentacija.rs |date=21. 3. 2020}}</ref> * [[17. новембар]] — [[Витни Смит]], амерички вексилолог (*[[1940]]) * [[25. новембар]] — [[Фидел Кастро]], кубански политичар (*[[1926]])<ref>{{cite web |title=Fidel Castro |url=https://www.imdb.com/name/nm0004242/ |website=IMDb}}</ref> * [[28. новембар]] — [[Марк Тајманов]], совјетски и руски шахиста (*[[1926]]) === Децембар === * [[8. децембар]] — [[Џон Глен]], амерички пилот, астронаут, инжењер и сенатор (*[[1921]])<ref>{{cite web |title=John Glenn |url=https://www.imdb.com/name/nm0322625/ |website=IMDb}}</ref> * [[11. децембар]] — [[Есма Реџепова]], македонска певачица ромског порекла (*[[1943]])<ref>{{cite web |title=Preminula Esma Redžepova |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/preminula-esma-redzepova/q03hp89 |website=Blic.rs |language=sr |date=11. 12. 2016}}</ref> * [[13. децембар]] — [[Томас Шелинг]], амерички економиста, добитник Нобелове награде за економију (*[[1921]]) * [[18. децембар]] — [[Жа Жа Габор]], мађарско-америчка глумица (*[[1917]])<ref>{{cite web |title=Zsa Zsa Gabor |url=https://www.imdb.com/name/nm0001248/ |website=IMDb}}</ref> * [[23. децембар]] — [[Весна Вуловић]], српска стјуардеса и Гинисова рекордерка (*[[1950]])<ref>{{cite web |title=Preminula stjuardesa Vesna Vulović |url=https://www.b92.net/o/info/vesti/index?yyyy=2016&mm=12&dd=24&nav_category=12&nav_id=1213575 |website=B92.net |language=sr}}</ref> * [[24. децембар]] — [[Ричард Адамс]], британски писац (*[[1920]]) * [[25. децембар]]: ** [[Љубомир Касагић]], српски доктор психологије (*[[1940]]) ** [[Џорџ Мајкл]], енглески певач и композитор (*[[1963]]) * [[27. децембар]] — [[Кари Фишер]], америчка глумица (*[[1956]]) * [[28. децембар]] — [[Деби Рејнолдс]], америчка глумица, певачица и плесачица (*[[1932]])<ref>{{cite web |title=Debbie Reynolds |url=https://www.imdb.com/name/nm0001666/ |website=IMDb}}</ref> * [[29. децембар]] — [[Фердинанд Киблер]], швајцарски бициклиста. (*[[1919]])<ref>{{cite web |title=Ferdi Kübler |url=http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=8534 |website=web.archive.org |date=20. 1. 2018 |access-date=03. 02. 2025 |archive-date=20. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180120210149/http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=8534 |url-status=unfit }}</ref> == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — [[Дејвид Таулес]], [[Данкан Холдејн]] и [[Мајкл Костерлиц]] * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — [[Жан-Пјер Соваж]], [[Фрејзер Стодарт]] и [[Бен Феринга]] * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — [[Јошинори Осуми]] * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — [[Боб Дилан]] * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — [[Хуан Мануел Сантос]] * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — [[Оливер Харт]] и [[Бенгт Холмстрем]] == Оскар == * [[28. фебруар]] — Глумац [[Леонардо Дикаприо]] добио је награду [[Оскар]] у категорији [[Оскар за најбољег глумца у главној улози|''Најбољи глумац у главној улози'']]. == Референце == {{референце}} {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:2010-е]] [[Категорија:2016.|*]] 2oyslfxzgq6ets3xzf7xmyfeuso6yst 0 5170 30099288 30098068 2025-06-28T00:10:04Z MilovanPa 245009 /* Јун */ 30099288 wikitext text/x-wiki {{Година}} '''2025.''' је проста година која је почела у [[Среда|среду]]. 2025. је двадесет и пета година [[3. миленијум|3. миленијума]], двадесет и пета година [[21. век|21. века]] и шеста година [[2020-е|2020-их]]. == Догађаји == {{Година Д}} === Јануар === * [[1. јануар]]: ** [[Бугарска]] и [[Румунија]] су се придружиле [[Шенгенска зона|Шенгенској зони]].<ref>{{Cite web|date=1 January 2025|title=Borders open: Bulgaria and Romania celebrate joining Schengen Area|url=https://www.euronews.com/video/2025/01/01/borders-open-bulgaria-and-romania-celebrate-joining-schengen-area|access-date=1 January 2025|website=Euronews|language=en}}</ref> ** [[Вишеструко убиство на Цетињу 2025.|Дванаест особа убијено]] на [[Цетиње|Цетињу]]. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.<ref>{{Cite web|date=1 January 2025|title=Šaranović: Deset osoba ubijeno na Cetinju, policija traga za Acom Martinovićem|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/652965/saranovic-deset-osoba-ubijeno-na-cetinju-policija-traga-za-acom-martinovicem|access-date=1 January 2025|website=Politika|language=sr}}</ref> ** У [[Напад камионетом у Њу Орлеансу 2025.|нападу]] камионетом на масу људи на улици у [[Њу Орлеанс]]у убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5617704/vozilo-uletelo-masa-ljudi-nju-orleans-poginuli-povredjeni.html |title= Напад под заставом Исламске државе – возило улетело у масу људи у Њу Орлеансу, 11 мртвих|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[3. јануар]]: ** [[Братислав Живковић (четник)|Братислав Живковић]], српски добровољац у [[Оружане снаге Руске Федерације|руским редовима]], погинуо је у борбама у [[Курска област|Курској области]] у близини места Ивановское након [[Оружане снаге Украјине|украјинског]] артиљеријског напада система [[ХИМАРС]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.atvbl.rs/vijesti/svijet/srpski-dobrovoljac-bratislav-zivkovic-poginuo-u-ukrajini-3-1-2025 |title= Српски добровољац Братислав Живковић погинуо у Украјини|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[4. јануар]]: ** Репортер листа ''„Известија“'' [[Александар Мартемјанов]] је погинуо, док су дописници [[РИА Новости]] [[Максим Ромањенко]] и [[Михаил Кевхијев]] и још троје запослених у медијима рањени у нападу [[Оружане снаге Украјине|украјинског]] дрона на цивилни аутомобил на аутопуту [[Доњецк]]-[[Горловка]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/u-ukrajinskom-napadu-dronom-poginuo-ruski-novinar-vise-njih-povredjeno_1596979.html |title= У украјинском нападу дроном погинуо руски новинар, више њих повређено|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Аустрија|Аустријски]] [[канцелар]] [[Карл Нехамер]] ([[Аустријска народна партија|ОВП]]) је прекинуо преговоре са [[Слободарска партија Аустрије|СПО]] и поднео оставку на место канцелара.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/653459/austrijski-kancelar-karl-nehamer-podneo-ostavku |title= Аустријски канцелар Карл Нехамер поднео оставку|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[5. јануар]]: ** [[Оружане снаге Украјине]] започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима у [[Курска област|Курској области]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/ukrajina-kontranapad-kursk/33263989.html |title= Ukrajina pokrenula novu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti, kažu izveštaji|work=Radio Slobodna Evropa |date= 5 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[6. јануар]]: ** [[Индонезија]] се званично придружила [[БРИКС]]-у као пуноправна чланица.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/svet/indonezija-postaje-clanica-briks_1597270.html |title= Индонезија постаје чланица БРИКС|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Председник Аустрије]] [[Александер Ван дер Белен]] дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „[[Слободарска партија Аустрије|Слободарској партији Аустрије]]“.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5620443/austrija-herbert-kikl-mandatar.html |title= Аустрија, лидер десничарске Слободарске партије Херберт Кикл добио мандат за формирање владе|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Џастин Трудо]] објавио да ће поднети оставку на месту лидера [[Либерална партија Канаде|Либералне партије]] и [[Премијер Канаде|премијера Канаде]].<ref>{{Cite news |date=6 January 2025 |title=Justin Trudeau resigns as Canadian prime minister |url=https://www.bbc.co.uk/news/live/clyjmy7vl64t |access-date=6 January 2025 |work=BBC News |language=en-GB}}</ref> ** [[Амерички Конгрес]] је сертификовао победу [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] на [[Председнички избори у САД 2024.|председничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године]].<ref>{{cite web|author= |url=https://rtv.rs/sr_lat/svet/americki-kongres-sertifikovao-pobedu-donalda-trampa-na-izborima_1597301.html |title= Američki Kongres sertifikovao pobedu Donalda Trampa na izborima|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] предложио је да се [[Канада]] придружи [[САД]] као 51. држава након најаве предстојеће оставке [[Џастин Трудо|Џастина Трудоа]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.tanjug.rs/svet/politika/132560/tramp-ako-bi-se-kanada-spojila-sa-sad-kakva-bi-to-velika-nacija-bila/vest |title= Tramp: Ako bi se Kanada spojila sa SAD kakva bi to velika nacija bila|date= 6 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[7. јануар]]: ** Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је град [[Шигаце]] на [[Тибет]]у у ком је погинуло 126 људи.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c3e3gpdk1y2o/cyr |title= Земљотрес погодио свети град на Тибету: Најмање 126 жртава, 188 повређених|date= 7 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** У низу [[Шумски пожари у јужној Калифорнији 2025.|шумских пожара]] у јужној [[Калифорнија|Калифорнији]] (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cyv3vy80r97o/lat |title= Požar u los Anđelesu: Delovi grada pretvoreni u pepeo|date= 8 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[8. јануар]]: ** Новоизабрани [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] изјавио је да жели да од [[Данска|Данске]] купи [[Арктик|арктичко]] острво [[Гренланд]], а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције у [[ЕУ]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c9dpdlyvlqyo/lat |title= Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal|date= 8 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[9. јануар]]: ** Активисти Градског одбора [[СНСД]] [[Добој]] су поводом [[Дан Републике Српске|Дана Републике]], на ауто-путу [[9. јануар]] развили [[Застава Републике Српске|заставу Српске]] дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.<ref>{{cite web|author= |url=https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=584879 |title= Zastava Srpske duga 33 metra na auto-putu 9. Januar (FOTO)|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Либан]]ски [[парламент]]арци у другом кругу изабрали су генерала [[Џозеф Аун|Џозефа Ауна]] за 14. председника земље на мандат од шест година.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/liban-izbor-predsednika/33269886.html |title= Komandant libanske vojske izabran za predsednika zemlje|work=Radio Slobodna Evropa |date= 9 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[10. јануар]]: ** [[САД]] увеле санкције српској нафтној компанији [[НИС]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/naftna-industrija-srbije-sankcije-/33271433.html |title= Naftna industrija Srbije na listi sankcija SAD, Vučić rekao da se traži potpuni izlazak Rusije iz vlasništva|work=Radio Slobodna Evropa |date= 10 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[12. јануар]]: ** У другом кругу [[Председнички избори у Хрватској 2024/25.|избора у Хрватској]] актуелни председник [[Зоран Милановић]] је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lz85r8el1o/cyr |title= Председнички избори у Хрватској: Милановић убедљиво до другог мандата|date= 12 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** У експлозији на бензинској станици у [[јемен]]ској централној провинцији [[Ал Бајда]] погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5624955/eksplozija-u-jemenu-najmanje-15-osoba-poginulo-67-povredjeno.html |title= Експлозија у Јемену – најмање 17 особа погинуло, 67 повређено|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[15. јануар]]: ** [[Јужна Кореја|Јужнокорејски]] истражитељи ухапсили су председника [[Јун Сук Јол]]а ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cm29emz4k4yo/cyr |title= Политичка криза у Јужној Кореји: Председник Јун Сук Јеол ухапшен - из другог покушаја|date= 15 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** Постигнут споразум о прекиду ватре у [[Појас Газе|Појасу Газе]] између [[Израел]]а и [[Хамас]]а.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c6274lwl1dwo/cyr |title= Примирје у Гази: Израел и Хамас разменили таоце и затворенике|date= 14 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[17. јануар]]: ** [[Председник Русије|Руски лидер]] [[Владимир Путин]] и председник [[Иран]]а [[Масуд Пезешкијан]] потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.atvbl.rs/vijesti/svijet/rusija-i-iran-potpisali-sporazum-zbog-kojeg-ce-zapad-da-drhti-17-1-2025 |title= Русија и Иран потписали споразум због којег ће запад да дрхти|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[19. јануар]]: ** Прекид ватре у [[Појас Газе|Гази]] између [[Израел]]а и [[Хамас]]а ступио је на снагу.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/svet/bliskoistocni-sukob-prekid-vatre-u-gazi-stupio-na-snagu-hamas-oslobodio-tri-zene_1600008.html |title= БЛИСКОИСТОЧНИ СУКОБ: Прекид ватре у Гази ступио на снагу; Ослобођене Израелке састале се у болници са члановима породица|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[20. јануар]]: ** [[Доналд Трамп]] [[Друга инаугурација председника Доналда Трампа|инаугурисан]] за 47. [[Председник Сједињених Америчких Држава|председника САД]].<ref>{{Cite news |date=2025-01-20 |title=Live: Trump takes oath of office as he is sworn in as the 47th president of the US |url=https://www.abc.net.au/news/2025-01-20/trump-inauguration-live/104837938 |access-date=2025-01-20 |work=ABC News |language=en-AU}}</ref> ** [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходник [[Џо Бајден]] међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политиком [[САД]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cge7n8yxrqlo/lat |title= Izvršne naredbe: Moćno sredstvo koje koriste američki predsednici|date= 21 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Доналд Трамп]] је потписао извршну уредбу о повлачењу из [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/szo-poziva-sad-na-dijalog/ |title= Svetska zdravstvena organizacija (SZO) žali zbog povlačenja SAD i poziva na dijalog - Društvo - Dnevni list Danas|date= 21 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[21. јануар]]: ** Најмање 76 људи је погинуло, а стотине је повређено у пожару који је захватио хотел у познатом [[Турска|турском]] ски центру [[Болу]]у.<ref>{{cite web|url=https://www.glasamerike.net/a/po%C5%BEar-tursko-skijali%C5%A1te-66-%C5%BErtava-bolu-planina/7944852.html |title= Požar u turskom skijalištu, nastradalo 76 ljudi|work=Glas Amerike |date= |publisher= |access-date= |author1=Rojters }}</ref> * [[22. јануар]]: ** [[Председник САД]] [[Доналд Трамп]] је потписао декрет о затварању јужне границе [[САД]] са [[Мексико]]м и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/656550/tramp-potpisao-izvrsnu-naredbu-kojom-se-obustavlja-ilegalna-migracija |title= Трамп потписао извршну наредбу којом се обуставља илегална миграција|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[28. јануар]]: ** Премијер Србије [[Милош Вучевић]] поднео оставку на ту функцију.<ref>{{Cite news |date=2025-01-28 |title=Premijer Srbije podneo ostavku |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/premijer-srbije-milos-vucevic-podneo-ostavku/33291712.html |access-date=2025-01-28 |work=Radio Slobodna Evropa |language=sh}}</ref> * [[29. јануар]]: ** Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером [[UH-60 Блек Хоук|Блек Хок]] који је превозио три војника и срушио у реку [[Потомак (река)|Потомак]] док је покушавао да слети на [[Аеродром Роналд Реган Вашингтон|аеродром „Роналд Реган”]] у близини [[Вашингтон]]а. У несрећи није било преживелих.<ref name="CNN-Jan30">{{Cite web |last= |first= |date=2025-01-30 |title=Live updates: Plane crash near Washington, DC; Reagan National Airport takeoffs and landings halted |url=https://www.cnn.com/us/live-news/plane-crash-dca-potomac-washington-dc-01-29-25/index.html |access-date=2025-01-30 |website=CNN |language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/c4g9kdgzj91o|title=What we know so far about Washington DC plane crash|date=30 January 2025|website=[[BBC News]]|accessdate=30 January 2025}}</ref> == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 2025.}} === Јануар === * [[1. јануар]]: ** [[Игор Познич]], југословенски и словеначки фудбалер (*[[1967]]) ** [[Чед Морган]], аустралијски кантри певач и гитариста (*[[1933]]) * [[2. јануар]] — [[Агнес Келети]], мађарско-израелска гимнастичарка (*[[1921]]) * [[3. јануар]]: ** [[Ла Чунга]], шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*[[1938]]) ** [[Стипица Калођера]], југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*[[1934]]) ** [[Братислав Живковић (војник)|Братислав Живковић]], српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*[[1975]]) * [[4. јануар]]: ** [[Ана Глигић]], српска и југословенска вирусолошкиња (*[[1934]]) ** [[Золтан Халмоши]], мађарски фудбалер и тренер (*[[1947]]) * [[5. јануар]]: ** [[Горанка Матић]], српска историчарка уметности и фотографкиња (*[[1949]]) ** [[Костас Симитис]], грчки политичар, лидер ([[ПАСОК]])-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*[[1936]]) * [[6. јануар]] — [[Душан Маравић]], српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*[[1939]]) * [[7. јануар]]: ** [[Милорад Милинковић]], српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*[[1965]]) ** [[Жан-Мари ле Пен]], француски националистички политичар (*[[1928]]) * [[14. јануар]]: ** [[Срђан Дедић]], српски филмски и позоришни глумац (*[[1955]]) ** [[Драган Роквић]], српски публициста и књижевник (*[[1961]]) * [[15. јануар]] — [[Дејвид Линч]], амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*[[1946]]) * [[16. јануар]] — [[Џоун Плаурајт]], енглеска глумица (*[[1929]]) * [[17. јануар]]: ** [[Денис Лоу]], шкотски фудбалер (*[[1940]]) ** [[Пунсалмаџин Очирбат]], монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*[[1942]]) * [[19. јануар]] — [[Слободан Пуро Ђурић]], црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*[[1935]]) * [[21. јануар]] — [[Маурисио Фунес]], салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*[[1959]]) * [[23. јануар]] — [[Васо Микан]], пуковник Војске Републике Српске (*[[1943]]) * [[25. јануар]]: ** [[Архиепископ тирански Анастасије]], архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*[[1929]]) ** [[Дражен Далипагић]], југословенски кошаркаш и српски тренер (*[[1951]]) * [[27. јануар]] — [[Марјан Хластец]], југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*[[1936]]) * [[30. јануар]]: ** [[Вера Бердовић]], српска оперска певачица (*[[1941]]) ** [[Зоран Јакшић]], српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*[[1960]]) ** [[Димитрије Миленковић]], српски књижевник (*[[1935]]) === Фебруар === * [[1. фебруар]] — [[Хорст Келер]], немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*[[1943]]) * [[2. фебруар]] — [[Игор Бојовић]], српски драмски писац, драматург и сценариста (*[[1969]]) * [[3. фебруар]] — [[Теофил Панчић]], српски новинар, колумниста и критичар (*[[1965]]) * [[5. фебруар]] — [[Dejan Matić (glumac)|Дејан Матић]], српски глумац и позоришни уметник (*[[1963]]) * [[7. фебруар]]: ** [[Тони Робертс]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*[[1939]]) ** [[Меџикал Пауер Мако]], јапански авангардни музичар и композитор (*[[1954]]) * [[8. фебруар]] — [[Сем Нујома]], председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*[[1929]]) * [[12. фебруар]]: ** [[Драгољуб Војнов]], српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*[[1947]]) ** [[Бетси Аракава]], америчка класична пијанисткиња (*[[1959]]) * [[13. фебруар]] — [[Јанош Дунаи]], мађарски фудбалер (*[[1937]]) * [[15. фебруар]] — [[Мухсин Хендрикс]], јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*[[1967]]) * [[19. фебруар]] — [[Градимир Стојковић]], српски књижевник (*[[1947]]) * [[20. фебруар]] — [[Питер Џејсон]], амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*[[1944]]) * [[21. фебруар]] — [[Милан Распоповић]], српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*[[1936]]) * [[24. фебруар]]: ** [[Френк Џеј Визнер]], амерички дипломата (*[[1938]]) ** [[Роберта Флек]], америчка певачица (*[[1937]]) * [[26. фебруар]]: ** [[Џин Хекман]], амерички глумац и писац (*[[1930]]) ** [[Бетси Аракава]], америчка класична пијанисткиња (*[[1959]]) ** [[Остоја Ђукић]], српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*[[1947]]) ** [[Милош M. Радовић]], српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*[[1953]]) ** [[Мишел Трахтенберг]], америчка глумица (*[[1985]]) * [[27. фебруар]] — [[Борис Спаски]], руски шаховски велемајстор (*[[1937]]) === Март === * [[1. март]]: ** [[Саша Поповић]], српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*[[1954]]) ** [[Тулио Ланесе]], италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*[[1947]]) * [[10. март]] — [[Љубомир Катић]], југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*[[1934]]) * [[12. март]] — [[Брус Главер]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*[[1932]]) * [[13. март]]: ** [[Радиша Илић]], српски фудбалски голман (*[[1977]]) ** [[Софија Губајдулина]], совјетска и европска композиторка (*[[1931]]) ** [[Антим Русас]], митрополит солунски (*[[1934]]) * [[14. март]] — [[Немања Поповић]], српски рударски стручњак и универзитетски професор (*[[1936]]) * [[15. март]] — [[Вингс Хаузер]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*[[1947]]) * [[16. март]]: ** [[Андреј Ђорђијески]], македонски музичар (*[[1982]]) ** [[Милорад Комраков]], српски новинар (*[[1955]]) * [[17. март]] — [[Бранислава Перуничић]], емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*[[1936]]) * [[18. март]] — [[Стана Савић]], српска педијатрица (*[[1935]]) * [[19. март]]: ** [[Андрија Делибашић]], црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*[[1981]]) ** [[Надежда Гаће]], југословенска и српска новинарка (*[[1950]]) * [[20. март]] — [[Еди Џордан]], оснивач и власник тима Формуле 1 (*[[1948]]) * [[21. март]]: ** [[Олег Гордијевски]], руско-британски дупли шпијун (*[[1938]]) ** [[Џорџ Форман]], амерички боксер (*[[1949]]) * [[22. март]] — [[Франческо Беноцо]], италијански филолог и музичар (*[[1969]]) * [[23. март]] — [[Михаило Војводић]], српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*[[1938]]) * [[24. март]] — [[Радивој Шајтинац]], српски књижевник (*[[1949]]) * [[25. март]]: ** [[Хуан Агилера]], шпански тенисер (*[[1962]]) ** [[Шинода Масахиро]], јапански редитељ (*[[1931]]) * [[26. март]] — [[Ник Лалић (политичар)|Ник Лалић]], аустралијски политичар српског порекла (*[[1945]]) * [[27. март]] — [[Ото Толнаи]], српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*[[1940]]) * [[29. март]] — [[Ричард Чемберлен]], амерички глумац (*[[1934]]) * [[30. март]] — [[Маринко Колнаго]], југословенски и хрватски музичар (*[[1942]]) === Април === * [[1. април]]: ** [[Вал Килмер]], амерички глумац (*[[1959]]) ** [[Бојана Андрић]], српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*[[1944]]) ** [[Алфи Кабиљо]], југословенски и хрватски композитор и музичар (*[[1935]]) * [[2. април]] — [[Хамтај Сифандон]], лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*[[1924]]) * [[3. април]] — [[Здравко Печар (атлетичар)|Здравко Печар]], словеначки и југословенски бацач диска (*[[1950]]) * [[4. април]] — [[Amadou & Mariam|Амаду Багајоко]], малијски вокалиста и гитариста (*[[1954]]) * [[8. април]]: ** [[Обрад Стевановић]], генерал-потпуковник полиције Србије (*[[1953]]) ** [[Војин Кајганић]], југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*[[1949]]) * [[9. април]] — [[Мел Новак]], амерички глумац српског порекла (*[[1934]]) * [[10. април]]: ** [[Маријан Јантољак]], југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*[[1940]]) ** [[Лео Бенхакер]], холандски фудбалски тренер (*[[1942]]) * [[11. април]] — [[Макс Ромео]], јамајчански реге музичар (*[[1944]]) * [[13. април]]: ** [[Џин Марш]], британска глумица (*[[1934]]) ** [[Марио Варгас Љоса]], перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*[[1936]]) * [[14. април]] — [[Филип Давид]], јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*[[1940]]) * [[17. април]] — [[Љубомир Симовић]], српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*[[1935]]) * [[18. април]] — [[Никола Покривач]], хрватски фудбалер (*[[1985]]) * [[19. април]] — [[Срђан Тодоровић (политичар)|Срђан Тодоровић]], српски политичар из БиХ (*[[1980]]) * [[20. април]] — [[Недељко Шиповац]], српски политичар и министар (*[[1942]]) * [[21. април]] — [[Папа Фрања]], врховни поглавар Римокатоличке цркве (*[[1936]]) * [[22. април]] — [[Зураб Церетели]], руски и грузијски уметник, вајар и академик (*[[1934]]) * [[23. април]] — [[Фуад Мебаза]], тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*[[1933]]) * [[25. април]]: ** [[Мирјана Миочиновић]], српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*[[1935]]) ** [[Гостимир Поповић]], пуковник Војске Републике Српске (*[[1949]]) * [[26. април]] — [[Анђелка Миливојевић Тадић]], српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*[[1964]]) * [[28. април]] — [[Џејн Гардам]], енглески писац белетристике за децу и одрасле (*[[1928]]) * [[30. април]] — [[Ина Канабаро Лукас]], бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*[[1908]]) === Мај === * [[1. мај]] — [[Маноло]], шпански фудбалски навијач (*[[1949]]) * [[4. мај]] — [[Зоран Здравковић]], српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*[[1955]]) * [[5. мај]] — [[Луис Галван]], аргентински фудбалер (*[[1948]]) * [[6. мај]] — [[Каћуша Јашари]], албанска политичарка (*[[1946]]) * [[7. мај]]: ** [[Џо Дон Бејкер]], амерички филмски и телевизијски глумац (*[[1936]]) ** [[Ерол Кадић]], српски филмски глумац и редитељ (*[[1955]]) * [[8. мај]] — [[Дејвид Саутер]], амерички правник и судија (*[[1939]]) * [[9. мај]]: ** [[Милорад Мирчић]], српски политичар (*[[1956]]) ** [[Драган Лабовић]], српски кошаркаш (*[[1987]]) * [[11. мај]] — [[Роберт Бентон]], амерички филмски редитељ и сценариста (*[[1932]]) * [[12. мај]] — [[Недим Ђухерић]], југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*[[1942]]) * [[13. мај]] — [[Хосе Мухика]], уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*[[1935]]) * [[14. мај]] — [[Арсеније Јовановић]], српски редитељ, сценариста и преводилац (*[[1932]]) * [[15. мај]] — [[Душан Вујовић (политичар)|Душан Вујовић]], српски политичар, економиста и универзитетски професор (*[[1951]]) * [[19. мај]] — [[Милан Блануша]], српски сликар (*[[1943]]) * [[20. мај]]: ** [[Чан Дик Лионг]], вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*[[1937]]) ** [[Нино Бенвенути]], италијански боксер (*[[1938]]) ** [[Џорџ Вент]], амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*[[1948]]) * [[21. мај]]: ** [[Аластер Макинтајер]], британски филозоф (*[[1929]]) ** [[Раде Верговић]], српски сликар и глумац (*[[1939]]) * [[22. мај]] — [[Весна Томајек]], српска и југословенска рукометашица (*[[1962]]) * [[26. мај]] — [[Мухамед ез Зентани]], либијски политичар (*[[1937]]) * [[28. мај]]: ** [[Карољ Лапиш]], мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*[[1926]]) ** [[Џорџ Смит (физичар)|Џорџ Смит]], амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*[[1930]]) ** [[Нгуги ва Тионго]], кенијски писац (*[[1938]]) * [[31. мај]] — [[Тереза Кочиш]], српска гимнастичарка (*[[1934]]) === Јун === * [[2. јун]] — [[Иван Станчић]], југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*[[1953]]) * [[3. јун]] — [[Јошка Броз]], српски политичар (*[[1947]]) * [[4. јун]] — [[Осте Ерцег]], српски сликар (*[[1947]]) * [[6. јун]] — [[Дитрих Х. Велте]], немачки геолог и академик (*[[1935]]) * [[7. јун]] — [[Милка Подруг Кокотовић]], југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*[[1930]]) * [[8. јун]] — [[Матија Дедић]], хрватски и српски музичар (*[[1973]]) * [[9. јун]] — [[Фредерик Форсајт]], енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*[[1938]]) * [[10. јун]]: ** [[Харис Јулин]], амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*[[1937]]) ** [[Бујар Букоши]], албански уролог и политичар (*[[1947]]) ** [[Славиша Ђурковић]], југословенски и српски фудбалер (*[[1968]]) * [[11. јун]]: ** [[Момо Пићурић]], црногорски телевизијски и позоришни глумац (*[[1947]]) ** [[Петар Милошевић (пуковник)|Петар Милошевић]], пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*[[1943]]) ** [[Брајан Вилсон]], амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*[[1942]]) * [[14. јун]] — [[Виолета Чаморо]], председница Никарагве (1990-1997) (*[[1929]]) * [[17. јун]]: ** [[Кисмо Лесмо]], српски репер ** [[Бернар Лакомб]], француски фудбалер (*[[1952]]) ** [[Гејлард Сартејн]], амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*[[1946]]) * [[18. јун]] — [[Димитрије Бјелица]], српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*[[1935]]) * [[20. јун]] — [[Франсис Грејам-Смит]], енглески астроном (*[[1923]]) * [[21. јун]] — [[Радисав Радојковић]], српски филмски и позоришни глумац (*[[1937]]) * [[22. јун]] — [[Зоран Ковачевић]], српски биохемичар и академик САНУ (*[[1935]]) * [[23. јун]] — [[Милан Јовановић Пинки]], српски репер и кошаркаш (*[[1978]]) * [[26. јун]] — [[Лало Шифрин]], аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*[[1932]]) * [[27. јун]] — [[Жижа Стојановић]], српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*[[1930]]) == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:2020-е]] [[Категорија:2025.|*]] 6jua8le66cfp1ge15p9akf02n9youdv 30099583 30099288 2025-06-28T10:35:08Z MilovanPa 245009 /* Јун */ 30099583 wikitext text/x-wiki {{Година}} '''2025.''' је проста година која је почела у [[Среда|среду]]. 2025. је двадесет и пета година [[3. миленијум|3. миленијума]], двадесет и пета година [[21. век|21. века]] и шеста година [[2020-е|2020-их]]. == Догађаји == {{Година Д}} === Јануар === * [[1. јануар]]: ** [[Бугарска]] и [[Румунија]] су се придружиле [[Шенгенска зона|Шенгенској зони]].<ref>{{Cite web|date=1 January 2025|title=Borders open: Bulgaria and Romania celebrate joining Schengen Area|url=https://www.euronews.com/video/2025/01/01/borders-open-bulgaria-and-romania-celebrate-joining-schengen-area|access-date=1 January 2025|website=Euronews|language=en}}</ref> ** [[Вишеструко убиство на Цетињу 2025.|Дванаест особа убијено]] на [[Цетиње|Цетињу]]. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.<ref>{{Cite web|date=1 January 2025|title=Šaranović: Deset osoba ubijeno na Cetinju, policija traga za Acom Martinovićem|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/652965/saranovic-deset-osoba-ubijeno-na-cetinju-policija-traga-za-acom-martinovicem|access-date=1 January 2025|website=Politika|language=sr}}</ref> ** У [[Напад камионетом у Њу Орлеансу 2025.|нападу]] камионетом на масу људи на улици у [[Њу Орлеанс]]у убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5617704/vozilo-uletelo-masa-ljudi-nju-orleans-poginuli-povredjeni.html |title= Напад под заставом Исламске државе – возило улетело у масу људи у Њу Орлеансу, 11 мртвих|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[3. јануар]]: ** [[Братислав Живковић (четник)|Братислав Живковић]], српски добровољац у [[Оружане снаге Руске Федерације|руским редовима]], погинуо је у борбама у [[Курска област|Курској области]] у близини места Ивановское након [[Оружане снаге Украјине|украјинског]] артиљеријског напада система [[ХИМАРС]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.atvbl.rs/vijesti/svijet/srpski-dobrovoljac-bratislav-zivkovic-poginuo-u-ukrajini-3-1-2025 |title= Српски добровољац Братислав Живковић погинуо у Украјини|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[4. јануар]]: ** Репортер листа ''„Известија“'' [[Александар Мартемјанов]] је погинуо, док су дописници [[РИА Новости]] [[Максим Ромањенко]] и [[Михаил Кевхијев]] и још троје запослених у медијима рањени у нападу [[Оружане снаге Украјине|украјинског]] дрона на цивилни аутомобил на аутопуту [[Доњецк]]-[[Горловка]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/evropa/u-ukrajinskom-napadu-dronom-poginuo-ruski-novinar-vise-njih-povredjeno_1596979.html |title= У украјинском нападу дроном погинуо руски новинар, више њих повређено|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Аустрија|Аустријски]] [[канцелар]] [[Карл Нехамер]] ([[Аустријска народна партија|ОВП]]) је прекинуо преговоре са [[Слободарска партија Аустрије|СПО]] и поднео оставку на место канцелара.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/653459/austrijski-kancelar-karl-nehamer-podneo-ostavku |title= Аустријски канцелар Карл Нехамер поднео оставку|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[5. јануар]]: ** [[Оружане снаге Украјине]] започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима у [[Курска област|Курској области]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/ukrajina-kontranapad-kursk/33263989.html |title= Ukrajina pokrenula novu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti, kažu izveštaji|work=Radio Slobodna Evropa |date= 5 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[6. јануар]]: ** [[Индонезија]] се званично придружила [[БРИКС]]-у као пуноправна чланица.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/svet/indonezija-postaje-clanica-briks_1597270.html |title= Индонезија постаје чланица БРИКС|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Председник Аустрије]] [[Александер Ван дер Белен]] дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „[[Слободарска партија Аустрије|Слободарској партији Аустрије]]“.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5620443/austrija-herbert-kikl-mandatar.html |title= Аустрија, лидер десничарске Слободарске партије Херберт Кикл добио мандат за формирање владе|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Џастин Трудо]] објавио да ће поднети оставку на месту лидера [[Либерална партија Канаде|Либералне партије]] и [[Премијер Канаде|премијера Канаде]].<ref>{{Cite news |date=6 January 2025 |title=Justin Trudeau resigns as Canadian prime minister |url=https://www.bbc.co.uk/news/live/clyjmy7vl64t |access-date=6 January 2025 |work=BBC News |language=en-GB}}</ref> ** [[Амерички Конгрес]] је сертификовао победу [[Доналд Трамп|Доналда Трампа]] на [[Председнички избори у САД 2024.|председничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године]].<ref>{{cite web|author= |url=https://rtv.rs/sr_lat/svet/americki-kongres-sertifikovao-pobedu-donalda-trampa-na-izborima_1597301.html |title= Američki Kongres sertifikovao pobedu Donalda Trampa na izborima|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] предложио је да се [[Канада]] придружи [[САД]] као 51. држава након најаве предстојеће оставке [[Џастин Трудо|Џастина Трудоа]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.tanjug.rs/svet/politika/132560/tramp-ako-bi-se-kanada-spojila-sa-sad-kakva-bi-to-velika-nacija-bila/vest |title= Tramp: Ako bi se Kanada spojila sa SAD kakva bi to velika nacija bila|date= 6 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[7. јануар]]: ** Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је град [[Шигаце]] на [[Тибет]]у у ком је погинуло 126 људи.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c3e3gpdk1y2o/cyr |title= Земљотрес погодио свети град на Тибету: Најмање 126 жртава, 188 повређених|date= 7 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** У низу [[Шумски пожари у јужној Калифорнији 2025.|шумских пожара]] у јужној [[Калифорнија|Калифорнији]] (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cyv3vy80r97o/lat |title= Požar u los Anđelesu: Delovi grada pretvoreni u pepeo|date= 8 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[8. јануар]]: ** Новоизабрани [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] изјавио је да жели да од [[Данска|Данске]] купи [[Арктик|арктичко]] острво [[Гренланд]], а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције у [[ЕУ]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c9dpdlyvlqyo/lat |title= Tramp ne odustaje, želi da SAD kontrolišu Grenland i Panamski kanal|date= 8 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[9. јануар]]: ** Активисти Градског одбора [[СНСД]] [[Добој]] су поводом [[Дан Републике Српске|Дана Републике]], на ауто-путу [[9. јануар]] развили [[Застава Републике Српске|заставу Српске]] дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.<ref>{{cite web|author= |url=https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=584879 |title= Zastava Srpske duga 33 metra na auto-putu 9. Januar (FOTO)|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Либан]]ски [[парламент]]арци у другом кругу изабрали су генерала [[Џозеф Аун|Џозефа Ауна]] за 14. председника земље на мандат од шест година.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/liban-izbor-predsednika/33269886.html |title= Komandant libanske vojske izabran za predsednika zemlje|work=Radio Slobodna Evropa |date= 9 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[10. јануар]]: ** [[САД]] увеле санкције српској нафтној компанији [[НИС]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/naftna-industrija-srbije-sankcije-/33271433.html |title= Naftna industrija Srbije na listi sankcija SAD, Vučić rekao da se traži potpuni izlazak Rusije iz vlasništva|work=Radio Slobodna Evropa |date= 10 January 2025|publisher= |access-date=}}</ref> * [[12. јануар]]: ** У другом кругу [[Председнички избори у Хрватској 2024/25.|избора у Хрватској]] актуелни председник [[Зоран Милановић]] је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0lz85r8el1o/cyr |title= Председнички избори у Хрватској: Милановић убедљиво до другог мандата|date= 12 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** У експлозији на бензинској станици у [[јемен]]ској централној провинцији [[Ал Бајда]] погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5624955/eksplozija-u-jemenu-najmanje-15-osoba-poginulo-67-povredjeno.html |title= Експлозија у Јемену – најмање 17 особа погинуло, 67 повређено|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[15. јануар]]: ** [[Јужна Кореја|Јужнокорејски]] истражитељи ухапсили су председника [[Јун Сук Јол]]а ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cm29emz4k4yo/cyr |title= Политичка криза у Јужној Кореји: Председник Јун Сук Јеол ухапшен - из другог покушаја|date= 15 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** Постигнут споразум о прекиду ватре у [[Појас Газе|Појасу Газе]] између [[Израел]]а и [[Хамас]]а.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c6274lwl1dwo/cyr |title= Примирје у Гази: Израел и Хамас разменили таоце и затворенике|date= 14 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[17. јануар]]: ** [[Председник Русије|Руски лидер]] [[Владимир Путин]] и председник [[Иран]]а [[Масуд Пезешкијан]] потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.atvbl.rs/vijesti/svijet/rusija-i-iran-potpisali-sporazum-zbog-kojeg-ce-zapad-da-drhti-17-1-2025 |title= Русија и Иран потписали споразум због којег ће запад да дрхти|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[19. јануар]]: ** Прекид ватре у [[Појас Газе|Гази]] између [[Израел]]а и [[Хамас]]а ступио је на снагу.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/svet/bliskoistocni-sukob-prekid-vatre-u-gazi-stupio-na-snagu-hamas-oslobodio-tri-zene_1600008.html |title= БЛИСКОИСТОЧНИ СУКОБ: Прекид ватре у Гази ступио на снагу; Ослобођене Израелке састале се у болници са члановима породица|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[20. јануар]]: ** [[Доналд Трамп]] [[Друга инаугурација председника Доналда Трампа|инаугурисан]] за 47. [[Председник Сједињених Америчких Држава|председника САД]].<ref>{{Cite news |date=2025-01-20 |title=Live: Trump takes oath of office as he is sworn in as the 47th president of the US |url=https://www.abc.net.au/news/2025-01-20/trump-inauguration-live/104837938 |access-date=2025-01-20 |work=ABC News |language=en-AU}}</ref> ** [[Амерички председник]] [[Доналд Трамп]] је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходник [[Џо Бајден]] међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политиком [[САД]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/cge7n8yxrqlo/lat |title= Izvršne naredbe: Moćno sredstvo koje koriste američki predsednici|date= 21 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> ** [[Доналд Трамп]] је потписао извршну уредбу о повлачењу из [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/szo-poziva-sad-na-dijalog/ |title= Svetska zdravstvena organizacija (SZO) žali zbog povlačenja SAD i poziva na dijalog - Društvo - Dnevni list Danas|date= 21 January 2025|website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[21. јануар]]: ** Најмање 76 људи је погинуло, а стотине је повређено у пожару који је захватио хотел у познатом [[Турска|турском]] ски центру [[Болу]]у.<ref>{{cite web|url=https://www.glasamerike.net/a/po%C5%BEar-tursko-skijali%C5%A1te-66-%C5%BErtava-bolu-planina/7944852.html |title= Požar u turskom skijalištu, nastradalo 76 ljudi|work=Glas Amerike |date= |publisher= |access-date= |author1=Rojters }}</ref> * [[22. јануар]]: ** [[Председник САД]] [[Доналд Трамп]] је потписао декрет о затварању јужне границе [[САД]] са [[Мексико]]м и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/656550/tramp-potpisao-izvrsnu-naredbu-kojom-se-obustavlja-ilegalna-migracija |title= Трамп потписао извршну наредбу којом се обуставља илегална миграција|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> * [[28. јануар]]: ** Премијер Србије [[Милош Вучевић]] поднео оставку на ту функцију.<ref>{{Cite news |date=2025-01-28 |title=Premijer Srbije podneo ostavku |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/premijer-srbije-milos-vucevic-podneo-ostavku/33291712.html |access-date=2025-01-28 |work=Radio Slobodna Evropa |language=sh}}</ref> * [[29. јануар]]: ** Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптером [[UH-60 Блек Хоук|Блек Хок]] који је превозио три војника и срушио у реку [[Потомак (река)|Потомак]] док је покушавао да слети на [[Аеродром Роналд Реган Вашингтон|аеродром „Роналд Реган”]] у близини [[Вашингтон]]а. У несрећи није било преживелих.<ref name="CNN-Jan30">{{Cite web |last= |first= |date=2025-01-30 |title=Live updates: Plane crash near Washington, DC; Reagan National Airport takeoffs and landings halted |url=https://www.cnn.com/us/live-news/plane-crash-dca-potomac-washington-dc-01-29-25/index.html |access-date=2025-01-30 |website=CNN |language=en}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/c4g9kdgzj91o|title=What we know so far about Washington DC plane crash|date=30 January 2025|website=[[BBC News]]|accessdate=30 January 2025}}</ref> == Смрти == {{Главна категорија|Умрли 2025.}} === Јануар === * [[1. јануар]]: ** [[Игор Познич]], југословенски и словеначки фудбалер (*[[1967]]) ** [[Чед Морган]], аустралијски кантри певач и гитариста (*[[1933]]) * [[2. јануар]] — [[Агнес Келети]], мађарско-израелска гимнастичарка (*[[1921]]) * [[3. јануар]]: ** [[Ла Чунга]], шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*[[1938]]) ** [[Стипица Калођера]], југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*[[1934]]) ** [[Братислав Живковић (војник)|Братислав Живковић]], српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*[[1975]]) * [[4. јануар]]: ** [[Ана Глигић]], српска и југословенска вирусолошкиња (*[[1934]]) ** [[Золтан Халмоши]], мађарски фудбалер и тренер (*[[1947]]) * [[5. јануар]]: ** [[Горанка Матић]], српска историчарка уметности и фотографкиња (*[[1949]]) ** [[Костас Симитис]], грчки политичар, лидер ([[ПАСОК]])-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*[[1936]]) * [[6. јануар]] — [[Душан Маравић]], српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*[[1939]]) * [[7. јануар]]: ** [[Милорад Милинковић]], српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*[[1965]]) ** [[Жан-Мари ле Пен]], француски националистички политичар (*[[1928]]) * [[14. јануар]]: ** [[Срђан Дедић]], српски филмски и позоришни глумац (*[[1955]]) ** [[Драган Роквић]], српски публициста и књижевник (*[[1961]]) * [[15. јануар]] — [[Дејвид Линч]], амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*[[1946]]) * [[16. јануар]] — [[Џоун Плаурајт]], енглеска глумица (*[[1929]]) * [[17. јануар]]: ** [[Денис Лоу]], шкотски фудбалер (*[[1940]]) ** [[Пунсалмаџин Очирбат]], монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*[[1942]]) * [[19. јануар]] — [[Слободан Пуро Ђурић]], црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*[[1935]]) * [[21. јануар]] — [[Маурисио Фунес]], салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*[[1959]]) * [[23. јануар]] — [[Васо Микан]], пуковник Војске Републике Српске (*[[1943]]) * [[25. јануар]]: ** [[Архиепископ тирански Анастасије]], архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*[[1929]]) ** [[Дражен Далипагић]], југословенски кошаркаш и српски тренер (*[[1951]]) * [[27. јануар]] — [[Марјан Хластец]], југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*[[1936]]) * [[30. јануар]]: ** [[Вера Бердовић]], српска оперска певачица (*[[1941]]) ** [[Зоран Јакшић]], српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*[[1960]]) ** [[Димитрије Миленковић]], српски књижевник (*[[1935]]) === Фебруар === * [[1. фебруар]] — [[Хорст Келер]], немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*[[1943]]) * [[2. фебруар]] — [[Игор Бојовић]], српски драмски писац, драматург и сценариста (*[[1969]]) * [[3. фебруар]] — [[Теофил Панчић]], српски новинар, колумниста и критичар (*[[1965]]) * [[5. фебруар]] — [[Dejan Matić (glumac)|Дејан Матић]], српски глумац и позоришни уметник (*[[1963]]) * [[7. фебруар]]: ** [[Тони Робертс]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*[[1939]]) ** [[Меџикал Пауер Мако]], јапански авангардни музичар и композитор (*[[1954]]) * [[8. фебруар]] — [[Сем Нујома]], председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*[[1929]]) * [[12. фебруар]]: ** [[Драгољуб Војнов]], српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*[[1947]]) ** [[Бетси Аракава]], америчка класична пијанисткиња (*[[1959]]) * [[13. фебруар]] — [[Јанош Дунаи]], мађарски фудбалер (*[[1937]]) * [[15. фебруар]] — [[Мухсин Хендрикс]], јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*[[1967]]) * [[19. фебруар]] — [[Градимир Стојковић]], српски књижевник (*[[1947]]) * [[20. фебруар]] — [[Питер Џејсон]], амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*[[1944]]) * [[21. фебруар]] — [[Милан Распоповић]], српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*[[1936]]) * [[24. фебруар]]: ** [[Френк Џеј Визнер]], амерички дипломата (*[[1938]]) ** [[Роберта Флек]], америчка певачица (*[[1937]]) * [[26. фебруар]]: ** [[Џин Хекман]], амерички глумац и писац (*[[1930]]) ** [[Бетси Аракава]], америчка класична пијанисткиња (*[[1959]]) ** [[Остоја Ђукић]], српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*[[1947]]) ** [[Милош M. Радовић]], српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*[[1953]]) ** [[Мишел Трахтенберг]], америчка глумица (*[[1985]]) * [[27. фебруар]] — [[Борис Спаски]], руски шаховски велемајстор (*[[1937]]) === Март === * [[1. март]]: ** [[Саша Поповић]], српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*[[1954]]) ** [[Тулио Ланесе]], италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*[[1947]]) * [[10. март]] — [[Љубомир Катић]], југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*[[1934]]) * [[12. март]] — [[Брус Главер]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*[[1932]]) * [[13. март]]: ** [[Радиша Илић]], српски фудбалски голман (*[[1977]]) ** [[Софија Губајдулина]], совјетска и европска композиторка (*[[1931]]) ** [[Антим Русас]], митрополит солунски (*[[1934]]) * [[14. март]] — [[Немања Поповић]], српски рударски стручњак и универзитетски професор (*[[1936]]) * [[15. март]] — [[Вингс Хаузер]], амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*[[1947]]) * [[16. март]]: ** [[Андреј Ђорђијески]], македонски музичар (*[[1982]]) ** [[Милорад Комраков]], српски новинар (*[[1955]]) * [[17. март]] — [[Бранислава Перуничић]], емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*[[1936]]) * [[18. март]] — [[Стана Савић]], српска педијатрица (*[[1935]]) * [[19. март]]: ** [[Андрија Делибашић]], црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*[[1981]]) ** [[Надежда Гаће]], југословенска и српска новинарка (*[[1950]]) * [[20. март]] — [[Еди Џордан]], оснивач и власник тима Формуле 1 (*[[1948]]) * [[21. март]]: ** [[Олег Гордијевски]], руско-британски дупли шпијун (*[[1938]]) ** [[Џорџ Форман]], амерички боксер (*[[1949]]) * [[22. март]] — [[Франческо Беноцо]], италијански филолог и музичар (*[[1969]]) * [[23. март]] — [[Михаило Војводић]], српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*[[1938]]) * [[24. март]] — [[Радивој Шајтинац]], српски књижевник (*[[1949]]) * [[25. март]]: ** [[Хуан Агилера]], шпански тенисер (*[[1962]]) ** [[Шинода Масахиро]], јапански редитељ (*[[1931]]) * [[26. март]] — [[Ник Лалић (политичар)|Ник Лалић]], аустралијски политичар српског порекла (*[[1945]]) * [[27. март]] — [[Ото Толнаи]], српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*[[1940]]) * [[29. март]] — [[Ричард Чемберлен]], амерички глумац (*[[1934]]) * [[30. март]] — [[Маринко Колнаго]], југословенски и хрватски музичар (*[[1942]]) === Април === * [[1. април]]: ** [[Вал Килмер]], амерички глумац (*[[1959]]) ** [[Бојана Андрић]], српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*[[1944]]) ** [[Алфи Кабиљо]], југословенски и хрватски композитор и музичар (*[[1935]]) * [[2. април]] — [[Хамтај Сифандон]], лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*[[1924]]) * [[3. април]] — [[Здравко Печар (атлетичар)|Здравко Печар]], словеначки и југословенски бацач диска (*[[1950]]) * [[4. април]] — [[Amadou & Mariam|Амаду Багајоко]], малијски вокалиста и гитариста (*[[1954]]) * [[8. април]]: ** [[Обрад Стевановић]], генерал-потпуковник полиције Србије (*[[1953]]) ** [[Војин Кајганић]], југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*[[1949]]) * [[9. април]] — [[Мел Новак]], амерички глумац српског порекла (*[[1934]]) * [[10. април]]: ** [[Маријан Јантољак]], југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*[[1940]]) ** [[Лео Бенхакер]], холандски фудбалски тренер (*[[1942]]) * [[11. април]] — [[Макс Ромео]], јамајчански реге музичар (*[[1944]]) * [[13. април]]: ** [[Џин Марш]], британска глумица (*[[1934]]) ** [[Марио Варгас Љоса]], перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*[[1936]]) * [[14. април]] — [[Филип Давид]], јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*[[1940]]) * [[17. април]] — [[Љубомир Симовић]], српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*[[1935]]) * [[18. април]] — [[Никола Покривач]], хрватски фудбалер (*[[1985]]) * [[19. април]] — [[Срђан Тодоровић (политичар)|Срђан Тодоровић]], српски политичар из БиХ (*[[1980]]) * [[20. април]] — [[Недељко Шиповац]], српски политичар и министар (*[[1942]]) * [[21. април]] — [[Папа Фрања]], врховни поглавар Римокатоличке цркве (*[[1936]]) * [[22. април]] — [[Зураб Церетели]], руски и грузијски уметник, вајар и академик (*[[1934]]) * [[23. април]] — [[Фуад Мебаза]], тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*[[1933]]) * [[25. април]]: ** [[Мирјана Миочиновић]], српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*[[1935]]) ** [[Гостимир Поповић]], пуковник Војске Републике Српске (*[[1949]]) * [[26. април]] — [[Анђелка Миливојевић Тадић]], српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*[[1964]]) * [[28. април]] — [[Џејн Гардам]], енглески писац белетристике за децу и одрасле (*[[1928]]) * [[30. април]] — [[Ина Канабаро Лукас]], бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*[[1908]]) === Мај === * [[1. мај]] — [[Маноло]], шпански фудбалски навијач (*[[1949]]) * [[4. мај]] — [[Зоран Здравковић]], српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*[[1955]]) * [[5. мај]] — [[Луис Галван]], аргентински фудбалер (*[[1948]]) * [[6. мај]] — [[Каћуша Јашари]], албанска политичарка (*[[1946]]) * [[7. мај]]: ** [[Џо Дон Бејкер]], амерички филмски и телевизијски глумац (*[[1936]]) ** [[Ерол Кадић]], српски филмски глумац и редитељ (*[[1955]]) * [[8. мај]] — [[Дејвид Саутер]], амерички правник и судија (*[[1939]]) * [[9. мај]]: ** [[Милорад Мирчић]], српски политичар (*[[1956]]) ** [[Драган Лабовић]], српски кошаркаш (*[[1987]]) * [[11. мај]] — [[Роберт Бентон]], амерички филмски редитељ и сценариста (*[[1932]]) * [[12. мај]] — [[Недим Ђухерић]], југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*[[1942]]) * [[13. мај]] — [[Хосе Мухика]], уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*[[1935]]) * [[14. мај]] — [[Арсеније Јовановић]], српски редитељ, сценариста и преводилац (*[[1932]]) * [[15. мај]] — [[Душан Вујовић (политичар)|Душан Вујовић]], српски политичар, економиста и универзитетски професор (*[[1951]]) * [[19. мај]] — [[Милан Блануша]], српски сликар (*[[1943]]) * [[20. мај]]: ** [[Чан Дик Лионг]], вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*[[1937]]) ** [[Нино Бенвенути]], италијански боксер (*[[1938]]) ** [[Џорџ Вент]], амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*[[1948]]) * [[21. мај]]: ** [[Аластер Макинтајер]], британски филозоф (*[[1929]]) ** [[Раде Верговић]], српски сликар и глумац (*[[1939]]) * [[22. мај]] — [[Весна Томајек]], српска и југословенска рукометашица (*[[1962]]) * [[26. мај]] — [[Мухамед ез Зентани]], либијски политичар (*[[1937]]) * [[28. мај]]: ** [[Карољ Лапиш]], мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*[[1926]]) ** [[Џорџ Смит (физичар)|Џорџ Смит]], амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*[[1930]]) ** [[Нгуги ва Тионго]], кенијски писац (*[[1938]]) * [[31. мај]] — [[Тереза Кочиш]], српска гимнастичарка (*[[1934]]) === Јун === * [[2. јун]] — [[Иван Станчић]], југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*[[1953]]) * [[3. јун]] — [[Јошка Броз]], српски политичар (*[[1947]]) * [[4. јун]] — [[Осте Ерцег]], српски сликар (*[[1947]]) * [[6. јун]] — [[Дитрих Х. Велте]], немачки геолог и академик (*[[1935]]) * [[7. јун]] — [[Милка Подруг Кокотовић]], југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*[[1930]]) * [[8. јун]] — [[Матија Дедић]], хрватски и српски музичар (*[[1973]]) * [[9. јун]] — [[Фредерик Форсајт]], енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*[[1938]]) * [[10. јун]]: ** [[Харис Јулин]], амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*[[1937]]) ** [[Бујар Букоши]], албански уролог и политичар (*[[1947]]) ** [[Славиша Ђурковић]], југословенски и српски фудбалер (*[[1968]]) * [[11. јун]]: ** [[Момо Пићурић]], црногорски телевизијски и позоришни глумац (*[[1947]]) ** [[Петар Милошевић (пуковник)|Петар Милошевић]], пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*[[1943]]) ** [[Брајан Вилсон]], амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*[[1942]]) * [[14. јун]] — [[Виолета Чаморо]], председница Никарагве (1990-1997) (*[[1929]]) * [[17. јун]]: ** [[Кисмо Лесмо]], српски репер ** [[Бернар Лакомб]], француски фудбалер (*[[1952]]) ** [[Гејлард Сартејн]], амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*[[1946]]) * [[18. јун]] — [[Димитрије Бјелица]], српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*[[1935]]) * [[20. јун]] — [[Франсис Грејам-Смит]], енглески астроном (*[[1923]]) * [[21. јун]] — [[Радисав Радојковић]], српски филмски и позоришни глумац (*[[1937]]) * [[22. јун]] — [[Зоран Ковачевић]], српски биохемичар и академик САНУ (*[[1935]]) * [[23. јун]] — [[Милан Јовановић Пинки]], српски репер и кошаркаш (*[[1978]]) * [[26. јун]] — [[Лало Шифрин]], аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*[[1932]]) * [[27. јун]]: ** [[Жижа Стојановић]], српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*[[1930]]) ** [[Драгољуб Ацковић]], српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука (*[[1952]]) == Нобелове награде == * [[Нобелова награда за физику|Физика]] — * [[Нобелова награда за хемију|Хемија]] — * [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Медицина]] — * [[Нобелова награда за књижевност|Књижевност]] — * [[Нобелова награда за мир|Мир]] — * [[Нобелова награда за економију|Економија]] — {{ХронологијаДно}} {{Подножје}} [[Категорија:2020-е]] [[Категорија:2025.|*]] fihpc46o2urkvk9f5pv5ukd4cjm5dse 0 7575 30099065 29944579 2025-06-27T20:04:31Z Ruach Chayim 323597 30099065 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{друге употребе}} {{Преусмери|Серби (јужнословенски народ)|друге употребе|Серби}} {{For|западнословенски народ|Лужички Срби}} {{Инфокутија етничка група | име = Срби | застава = Civil flag of Serbia.svg{{!}}ивица | ширина_заставе = 200п | опис заставе = [[Српска тробојка]] | слика = Praha, Staré Město, Prašná brána, srbští tanečníci.JPG | опис_слике = Група Срба у народној ношњи из [[Шумадија|Шумадије]], са српском тробојком, која је у континуираној употреби од [[Устав Србије из 1835.|1835]]. | популација = '''{{око}} 11 милиона'''<ref>{{cite news |title=Срба на планети има око 11 милиона: Ево како смо распоређени по земљама! |url=https://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:588860-Srba-na-planeti-ima-oko-11-miliona-Evo-kako-smo-rasporedjeni-po-zemljama |accessdate=9. 2. 2020. |date=1. 2. 2016. |archive-date=15. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125123/https://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:588860-Srba-na-planeti-ima-oko-11-miliona-Evo-kako-smo-rasporedjeni-po-zemljama |url-status=live }}</ref> | регион1 = '''{{застава|Србија}}''' <small>(без [[Косово и Метохија|Космета]])</small> | поп1 = 5.360.239 (2022) | реф1 =<ref>{{cite web |title=Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti i polu |url=https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa |website=popis2022.stat.gov.rs |access-date=19. 02. 2024 |archive-date=18. 12. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231218141711/https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa |url-status=live }}</ref> *'''[[КиМ]]''' 146.128 (2013) <ref>[http://www.ecmikosovo.org/uploads/Serbcommunity1.pdf COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY] {{Wayback|url=http://www.ecmikosovo.org/uploads/Serbcommunity1.pdf |date=20170116165216 }} ecmikosovo.org {{ен}}</ref> | регион2 = {{застава|Босна и Херцеговина}}<br>{{Collapsible list | title = {{размаци}} | {{застава|Република Српска}} — 1.001.299 | [[Федерација Босне и Херцеговине]] — 56.550 | [[Брчко Дистрикт]] — 28.884 }} | поп2 = 1.086.733 (2013) | реф2 =<ref>{{cite web |title=Popis 2013 u BiH |url=http://www.statistika.ba/?show=14 |website=www.statistika.ba |access-date=24. 3. 2023 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613040118/http://www.statistika.ba/?show=14 |url-status=live }}</ref> | регион3 = '''{{застава|Црна Гора}}''' | поп3 = 205.370 (2023) | реф3 =<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5556129/predstavljanje-popis-stanovnistva-crna-gora.html|title=RTS :: Region :: Rezultati popisa u Crnoj Gori – 256.463 Crnogorca i 205.370 Srba, srpskim jezikom govori 43,18 odsto|website=www.rts.rs|access-date=2024-11-07|archive-date=08. 11. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241108215245/https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5556129/predstavljanje-popis-stanovnistva-crna-gora.html|url-status=live}}</ref> | регион4 = {{застава|Хрватска}} | поп4 = 123.892 (2021) | реф4 =<ref>{{cite web |title=Резултати пописа 2021. године |url=https://popis2021.hr/index.html |website=popis2021.hr |access-date=17. 1. 2022. |archive-date=14. 01. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220114115413/https://popis2021.hr/index.html |url-status= }}</ref> | регион5 = {{застава|Северна Македонија}} | поп5 = 23.847 (2021) | реф5 =<ref>{{cite web |title=Вкупно резидентно население, домаќинства и станови во Република Северна Македонија, Попис 2021 |url=https://www.stat.gov.mk/publikacii/2022/POPIS_DZS_web_MK.pdf |website=stat.gov.mk |access-date=19. 02. 2024 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613032628/https://www.stat.gov.mk/publikacii/2022/POPIS_DZS_web_MK.pdf |url-status=live }}</ref> {{collapsed infobox section begin|td=yes|Југоисточна Европа}} | регион6 = {{застава|Турска}} | поп6 = 70.000 (2010) | реф6 =<ref>{{Cite web|url=https://www.ethnologue.com/language/srp|title=Serbian|website=Ethnologue|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=08. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210208132954/https://www.ethnologue.com/language/srp|url-status=live}}</ref> | регион7 = {{застава|Словенија}} | поп7 = 38.964 (2002) | реф7 =<ref>{{Cite web|url=https://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7|title=Statistični urad RS – Popis 2002|website=www.stat.si|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=23. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230123204739/https://www.stat.si/Popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7|url-status=}}</ref> | регион8 = {{застава|Албанија}} | поп8 = 584 ([[2023]], [[попис становништва 2023. у Албанији|попис]]) | реф8 ={{ефн|име=Албанија|Званично има 584 [[Срби у Албанији|Срба]] и 511 [[Црногорци у Албанији|Црногораца]] у [[Албанија|Албанији]] према задњем [[попис становништва 2023. у Албанији|попису становништва]] из [[2023]]. године,<ref>{{cite web|title=Albania Population and Housing Census 2023|publisher=Institute of Statistics (INSTAT)|date=28 June 2024|url=https://www.instat.gov.al/media/13581/cens-i-popullsise-2023.pdf|language=Albanian|pages=75|access-date=24. 09. 2024|archive-date=03. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240803125847/https://www.instat.gov.al/media/13581/cens-i-popullsise-2023.pdf|url-status=live}}</ref> док незваничне<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/125041/srpske-svetinje-kod-skadra.html|title=РТС :: Друштво :: Српске светиње код Скадра|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15}}</ref> процене износе: око 10.000,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5074704/arno-gujon-srbi-kim-pomoc-konvoj.html|title=РТС :: Друштво :: Гујон: Ретко који народ у Европи би издржао оно што издржавају Срби са КиМ|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=07. 06. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230607032325/https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5074704/arno-gujon-srbi-kim-pomoc-konvoj.html|url-status=live}}</ref> 20.000,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/2842544/cotric-zaustaviti-trend-smanjenja-broja-srba-u-regionu.html|title=РТС :: Политика :: Чотрић: Зауставити тренд смањења броја Срба у региону|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125127/https://www.rts.rs/vesti/politika/2842544/cotric-zaustaviti-trend-smanjenja-broja-srba-u-regionu.html|url-status=live}}</ref> 30.000<ref>{{Cite web|url=https://rtcg.me/cir/vijesti/region/60827/srbima-u-albaniji-prijeti-nestanak.html|title="Србима у Албанији пријети нестанак"|website=РТЦГ - Радио Телевизија Црне Горе - Национални јавни сервис|language=|access-date=2024-06-15|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613094019/https://rtcg.me/cir//vijesti/region/60827/srbima-u-albaniji-prijeti-nestanak.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/309772/Skola-za-Srbe-na-zapadu-Albanije|title=Школа за Србе на западу Албаније|last=Сретеновић|first=Мирјана|website=Politika Online|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615131917/https://www.politika.rs/scc/clanak/309772/Skola-za-Srbe-na-zapadu-Albanije|url-status=live}}</ref> или 40.000<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/rts/Dijaspora/vesti/1931798/srbi-u-albaniji-najugrozenija-etnicka-grupa-u-evropi.html|title=РТС :: Вести :: Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125143/https://www.rts.rs/rts/Dijaspora/vesti/1931798/srbi-u-albaniji-najugrozenija-etnicka-grupa-u-evropi.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/region/a64071-polozaj-srba-u-albaniji/|title=U Albaniji zvanično ima 155 Srba|last=Tanjug|date=2015-05-27|website=N1|language=sr-RS|access-date=2024-06-15|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613094015/https://n1info.rs/region/a64071-polozaj-srba-u-albaniji/|url-status=live}}</ref> Срба и Црногораца,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/tv/rts1/1243604/kvadratura-kruga.html|title=РТС :: РТС 1 :: Квадратура круга|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/tv/rts1/1243604/kvadratura-kruga.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/1932224/los-polozaj-srpske-manjine-u-albaniji.html|title=РТС :: Политика :: Лош положај српске мањине у Албанији|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/vesti/politika/1932224/los-polozaj-srpske-manjine-u-albaniji.html|url-status=live}}</ref> односно припадника српско-црногорске заједнице, како сами себе називају.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/595501/regionu-nedostaju-skole-na-srpskom.html|title=РТС :: Политика :: Региону недостају школе на српском|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/vesti/politika/595501/regionu-nedostaju-skole-na-srpskom.html|url-status=live}}</ref>}} | регион9 = {{застава|Румунија}} | поп9 = 18.076 (2002) | реф9 =<ref>{{cite journal|title=Tab11. Populaţia stabilă după etnie şi limba maternă, pe categorii de localităţi|journal=Rezultate Definitive_RPL_2011|date=2011|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_11.xls|publisher=Institutul Naţional de Statistică|accessdate=17. 4. 2014|archive-date=10. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170610134819/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_11.xls|url-status=dead}}</ref> | регион10 = {{застава|Бугарска}} | поп10 = 20.000 (2014) | реф10 =<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315092-Susedi-broje-Srbe |title=Суседи броје Србе |date= |website=novosti.rs |publisher= |access-date= |archive-date=16. 01. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110116044756/http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315092-Susedi-broje-Srbe |url-status=live }}</ref> | регион11 = {{застава|Грчка}} | поп12 = 15.000 (2012) | реф12 =<ref name="Дијаспора" /> | регион13 = {{застава|Мађарска}} | поп13 = 10.038 (2011) | реф13 =<ref>{{Cite web|url=http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17632 |title= Srba u Mađarskoj tri puta više |accessdate=16. 1. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20141214121035/http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17632 |archive-date=14. 12. 2014 |url-status=dead }}</ref> {{collapsed infobox section end}} {{collapsed infobox section begin|Остатак Европе}} | регион14 = {{застава|Немачка}} | поп14 = 500.000 (2014) | реф14 =<ref name="Дијаспора">{{cite journal|last1=Baird|first1=Theodore E|last2=Klekowski von Koppenfels|first2=Amanda| title = The Serbian Diaspora and Youth: Cross-Border Ties and Opportunities for Development|date=јун 2011| publisher = University of Kent at Brussels| url = http://rs.one.un.org/organizations/12/Serbian%20Diaspora%20and%20Youth,%20June%202011.pdf|page=5|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121018231514/http://rs.one.un.org/organizations/12/Serbian%20Diaspora%20and%20Youth,%20June%202011.pdf| archivedate=18. 10. 2012|df=dmy-all}}</ref><ref name="zentralrat-der-serben">{{cite web|url=http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj|title = Srbi u Nemačkoj &#124; Srbi u Njemačkoj &#124; Zentralrat der Serben in Deutschland|publisher = zentralrat-der-serben.de|accessdate=30. 8. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208050420/http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="vesti-online">{{cite web|url = http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Vesti/278667/Sloga-gradi-krovnu-organizaciju-Srba|title = Vesti online – Srpski informativni portal| publisher = vesti-online.com| accessdate=30. 8. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151208100259/http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Vesti/278667/Sloga-gradi-krovnu-organizaciju-Srba| archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead}}</ref> | регион15 = {{застава|Аустрија}} | поп15 = 300.000 (2012) | реф15 =<ref name="Дијаспора" /><ref name="eskaliert1">{{cite web |author= |url=http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093 |title=Serben-Demo eskaliert in Wien |date= 24 February 2008|website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223062706/http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093 |url-status=live }}</ref> | регион16 = {{застава|Швајцарска}} | поп16 = 187.554 (2008) | реф16 =<ref>{{cite news |url=http://www.nzz.ch/nachrichten/schweiz/erstmals_ueber_eine_million_eu-_und_efta-angehoerige_in_der_schweiz__1.1105409.html |title=Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz |publisher=Neue Zürcher Zeitung |date=14. 10. 2008 |access-date=18. 12. 2008 |archive-date=01. 03. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090301180402/http://www.nzz.ch/nachrichten/schweiz/erstmals_ueber_eine_million_eu-_und_efta-angehoerige_in_der_schweiz__1.1105409.html |url-status=live }}</ref> | регион17 = {{застава|Француска}} | поп17 = 120.000 (2014) | реф17 =<ref>{{cite web |author= Ministère des Affaires étrangères |url=http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/serbie-et-montenegro_443/presentation-communaute-etatique-serbie-et-montenegro_952/ |title=Présentation de la République de Serbie |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=06. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006121955/http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/serbie-et-montenegro_443/presentation-communaute-etatique-serbie-et-montenegro_952/ |url-status= }}</ref> | регион18 = {{застава|Шведска}} | поп18 = 120.000 (2008) | реф18 =<ref>Nordstrom, стр. 353 (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside „Other Nordic Countries”, based on Nordic Council of Ministers ''Yearbook of Nordic Statistics'', 1996, 46—47)</ref> | регион19 = {{застава|Уједињено Краљевство}} | поп19 = 80.000 (2012) | реф19 =<ref name="Дијаспора" /><ref>{{cite web |title=Serbian Council of Great Britain |url=http://www.serbiancouncil.org.uk/ |website=Serbian Council of Great Britain |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=20. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120720203243/http://www.serbiancouncil.org.uk/ |url-status=live }}</ref> | регион20 = {{застава|Русија}} | поп20 = 3.510 (2010) | реф20 =<ref>{{Cite web |url=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf |title=Архивирана копија |access-date=22. 11. 2012 |archive-date=21. 08. 2011 |archive-url=https://www.webcitation.org/616BvJEEv?url=http://www.perepis2002.ru/content.html?id=11 |url-status=dead }}</ref> | регион21 = {{застава|Италија}} | поп21 = 70.000 (2012) | реф21 =<ref name="Дијаспора" /> | регион22 = {{застава|Холандија}} | поп22 = 53.845 (2005) | реф22 =<ref>{{Cite web |url=http://www.iom.hu/PDF/migration_profiles2008/Serbia_Profile2008.pdf |title= |access-date=04. 06. 2016. |archive-date=31. 05. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160531074958/http://www.iom.hu/PDF/migration_profiles2008/Serbia_Profile2008.pdf |url-status=dead }}</ref> | регион23 = {{застава|Норвешка}} | поп23 = 10.000 (2012) | реф23 =<ref>{{cite web |author= |title=Minifacts about Norway 2012 |url=http://www.ssb.no/english/subjects/00/minifakta_en/en/ |date=29 April 2015 |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=16. 02. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130216153750/http://www.ssb.no/english/subjects/00/minifakta_en/en/ |url-status= }}</ref> | регион24 = {{застава|Данска}} | поп24 = 10.000 (2012) | реф24 = | регион25 = {{застава|Луксембург}} | поп25 = 8.581 (2009) | реф25 =<ref>{{Cite web |title=Statistiques – 1. јун 2008. |publisher=Government of Luxembourg |url=http://www.ecp.public.lu/repertoire/stats/2008/06/index.html |access-date = 22. 11. 2012. |archive-date = 24. 5. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20090524075126/http://www.ecp.public.lu/repertoire/stats/2008/06/index.html |url-status= }}</ref> | регион26 = {{застава|Чешка}} | поп26 = 7.000 (2014) | реф27 = | регион28 = {{застава|Словачка}} | поп28 = 5.000 (2012) | реф28 =<ref>{{Cite web|url=https://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/|title=Председник Србије са Србима у Братислави|date = 25. 01. 2013.|website=Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону|accessdate = 08. 06. 2022.|archive-date=08. 06. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220608124556/https://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/|url-status=}}</ref> | регион29 = {{застава|Шпанија}} | поп29 = 7.000 (2012) | реф29 = {{collapsed infobox section end}} {{collapsed infobox section begin|Остатак света}} | регион30 = {{застава|САД}} | поп30 = 191.538 (2022) | реф30 =<ref name="census.gov">{{Cite web|url=https://data.census.gov/table/ACSDT1Y2022.B04006?y=2022&d=ACS|title=People Reporting Ancestry|website=U.S. Census Bureau|access-date=2024-06-15|archive-date=24. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240924113230/https://data.census.gov/table/ACSDT1Y2022.B04006?y=2022&d=ACS|url-status=live}}</ref> | регион31 = {{застава|Канада}} | поп31 = 96.530 (2016) | реф31 = | регион32 = {{застава|Аустралија}} | поп32 = 69.544 (2013) | реф32 =<ref>{{cite book|title=The People of Australia – Statistics from the 2011 Census|publisher=Department of Immigration and Border Protection|date=2014|isbn=978-1-920996-23-9|url=https://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf|quote=Ancestry|accessdate=20. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714131850/https://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|pages=59}}</ref> | регион33 = {{застава|Аргентина}} | поп33 = 30.000—70.000 (2012) | реф33 =<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novinar.de/2007/08/08/iz-udaljene-argentine-ekskluzivna-vest-2.html |title=Из удаљене Аргентине |date= |website=novinar.de |publisher= |access-date= |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034505/http://www.novinar.de/2007/08/08/iz-udaljene-argentine-ekskluzivna-vest-2.html |url-status=live }}</ref> | регион34 = {{застава|Јужна Африка}} | поп34 = 25.000 (2014) | реф34 =<ref name="Дијаспора" /> | регион35 = {{застава|Бразил}} | поп35 = 8.000 (2014) | реф35 = | регион36 = {{застава|Нови Зеланд}} | поп36 = 7.000 (2012) | реф36 = | регион37 = {{застава|Уједињени Арапски Емирати|name=УАЕ}} | поп37 = 6.000—15.000 | реф37 = {{collapsed infobox section end}} | језик = [[Српски језик|српски]] | религије = предоминантно [[Православље|православна]]<br>али има и [[Муслимани|муслимана]], [[Католицизам|католика]], [[Протестантизам|протестаната]], [[Агностицизам|агностика]] и [[Атеизам|атеиста]]. | група = [[Јужни Словени]]<br>остали [[Словени]] }} {{Срби}} '''Срби''' су [[Јужни Словени|јужнословенска]] [[етничка група]], која претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у [[Панонска низија|Панонској низији]]. Срби деле јединствено [[Хипотезе о пореклу Срба|порекло]], [[Српска култура|културу]], [[Историја Срба|историју]] и [[Српски језик|језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], [[Словенија|Словенији]], [[Северна Македонија|Северној Македонији]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Румунија|Румунији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Аустрија|Аустрији]], као и у разним земљама у [[Српска дијаспора|дијаспори]]. Срби су већином [[Православље|православне]] вероисповести и своју веру предоминантно исповедају у оквиру националне осмовековне [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Говоре [[Српски језик|српским језиком]] који припада групи [[Индоевропски језици|индоевропских]] [[Словенски језици|словенских језика]], конкретно њеној [[Јужнословенски језици|јужнословенској подгрупи]]. == Етимологија == Порекло етнонима је нејасно. Најистакнутија теорија сматра да је [[Прасловенски језик|прасловенског]] порекла. Хана Поповска Таборска је заступала изворно словенско порекло етнонима,<ref name="Popowska">{{cite journal|last=Popowska-Taborska|first=Hanna|title=Ślady etnonimów słowiańskich z elementem obcym w nazewnictwie polskim|url=http://cejsh.icm.edu.pl/cejsh/element/bwmeta1.element.hdl_11089_16320|journal=Acta Universitatis Lodziensis. Folia Linguistica|language=pl|date=1993|volume=27|pages=225–230|doi=10.18778/0208-6077.27.29|access-date=16 August 2020|archive-date=28. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201028211628/http://cejsh.icm.edu.pl/cejsh/element/bwmeta1.element.hdl_11089_16320|url-status=live}}</ref> тврдећи да етноним има значење породичног сродства или савеза, што су такође тврдили бројни други научници.<ref name="Popowska90">{{cite book|title=Językowy obraz świata|last=Popowska-Taborska|first=Hanna|date=1999|publisher=Wydaw. Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej|editor=Jerzy Bartmiński|location=Lublin|pages=57–63|language=pl|chapter=Językowe wykładniki opozycji swoi – obcy w procesie tworzenia etnicznej tożsamości|access-date=16 August 2020|chapter-url=http://www.isybislaw.ispan.waw.pl/ShowDocument.do?documentId=244061|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/http://www.isybislaw.ispan.waw.pl/ShowDocument.do?documentId=244061|url-status=}}</ref> Најранији помен Срба (''Серби'') налази се код античких писаца међу којима су [[Тацит]] [[50]]. године н. е, затим [[Плиније Старији]] [[77]]. године н. е. (''Naturalis historia'') те [[Клаудије Птолемеј|Клаудије Птоломеј]] (''Geography'', [[2. век]] н. е) у конотацији са [[Сармати|сарматским]] племеном [[Сербои|Серби]] са северне стране [[Кавкаске планине|Кавказа]] и на доњем току реке [[Волга|Волге]]. Римски историчар [[Амијан Маркелин]] (325—391) у својим делима [[Карпати|Карпате]] назива именом ''Montes Serrorum'' (''Српске планине'') што хрватски писац Анже Жупанич сматра раним поменом Срба (''Serri''). [[Вибијус Секвестер]] (4. век) у својим делима такође помиње Србе под називом ''Serbs''.<ref name="HHTJ">{{cite journal |title=The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians |doi=10.2307/2841191 |jstor=2841191 |last1=Howorth |first1=H. H. |journal=The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland |date=1879 |volume=8 |pages=65–91 |url=https://zenodo.org/record/2190327 |access-date=02. 05. 2024 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034504/https://zenodo.org/records/2190327 |url-status=live }}</ref> [[Прокопије из Цезареје]] (500—565) је користио назив ''Sporoi'' (''Sorroi'', ''Sorri'') као заједничко име за племена [[Анти]] и [[Склавинија|Склавијани]], за шта поједини историчари сматрају да је искривљени облик имена Срба.<ref>''Our forefathers'', [http://books.google.com/?id=u3A3AAAAIAAJ Google Book] {{Wayback|url=http://books.google.com/?id=u3A3AAAAIAAJ |date=20240613034343 }}</ref> У раном средњем веку Срби се помињу у писаним изворима као ''Σερβοι'' (''Servoi''), ''Sorabos'', ''Surbi'', ''Sorabi''.<ref>''Istorija Srba'', ch. 5: „Slovenska plemena i njihova kultura”</ref> ''[[De administrando imperio]]'' помиње државу Србију (''Serbia'') династије [[Властимировићи|Властимировића]] унутар које, потом, помиње српска племена под називом ''Срби'' (''Serbs'').{{sfn|Ћирковић|2004|p=13}}<ref name="DAI">De Administrando Imperio</ref> У средњовековним грчким списима Срби се помиње као ''Σέρβιοι'', ''Σέρβλοι'', а у старим српским списима као ''srъbinъ'', ''srъblinъ''. Очувало се у имену области Zribia (Мајсен) која се помиње код [[Козма Прашки|Козме Прашког]]. Код [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] име ''Σέρβιοι'' се односи на једно јужнословенско племе. Облик ''*sъrbъ'' се доводи у везу са рус. ''-{пасерб}-'' (посинак), укр. ''-{присербитися}-'' (придружити се, прикључити се), са староиндијским ''sarbh''- „тући, сећи, убити”, лат. ''sero'', „састављати” и грч. ''ειρω'', „низати”.{{Sfnm| 1a1 = Vasmer|1y=1955| 1pp = 611—12}} Дубровачки историчар [[Мавро Орбин|Марво Орбини]] (1601) наводи да се у „Историји Саске” зову [[Сораби]]ма, што је код [[Лаоник]]а искривљено у ''Сорабри''. Произилази да су исти народ Сораби, онај део између река Сале и [[Лаба|Лабе]] (Лужички Срби) и остали у [[Горња Мезија|Горњој Мезији]] (Срби). А по списима [[Цариградски сабор (381)|Цариградског сабора]], Срби се називају [[Сирфи]]ма, док су ови сами себе називали ''Сарбљи'' или ''[[Сербљи]]''.<ref>Мавро Орбини: „Краљевство Словена”, Београд 2016. стр. 158.</ref> Њихове земље се у [[Илирија|Илирији]] простиру од [[Смедерево|Смедерева]], града на [[Дунав]]у, све до [[Ниш]]а, „где почиње Бугарска”. Најпознатија су места у Србији „престоница Стони Београд ([[Београд]]), затим [[Призрен]] (родни град цара [[Јустинијан I|Јустинијана]]), па неосвојива тврђава Новагора и Црнагора ([[Ново Брдо]]), где се налазе (почетком [[17. век]]а) пребогати турски рудници злата и сребра”. Значајно име које су источноримски хроничари користили за Србе је [[Трибали]] (Τριβαλλοι).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nHK-GTnzHZMC&dq=triballer+serben&pg=PA187|title=Polypleuros nous|last1=Scholz|first1=Cordula|last2=Makris|first2=Georgios|date=2000|publisher=Walter de Gruyter|isbn=978-3-598-77742-4|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034343/https://books.google.com/books?id=nHK-GTnzHZMC&dq=triballer+serben&pg=PA187#v=onepage&q=triballer%20serben&f=false|url-status=live}}</ref> Позивајући се на први помен ових Трибала у [[5. век п. н. е.|5. веку п. н. е.]] од стране оца историје [[Херодот]]а, који у својим Историјама помиње Трибалску равницу (πεδιον το Τριβαλλικον), која се делимично звала Поље Коса (Косово поље је идентификовано као Мораватал),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qXdBAAAAcAAJ&dq=Triballische+Ebene&pg=PA90|title=Allgemeine Encyklopädie der Wissenschaften und Künste: in alphabetischer Folge. ¬Section ¬1, A - G ; Theil 23, Daniel - Demeter. 1,23|date=1832|publisher=Gleditsch|isbn=978-3-201-00093-2|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034428/https://books.google.com/books?id=qXdBAAAAcAAJ&dq=Triballische+Ebene&pg=PA90#v=onepage&q=Triballische%20Ebene&f=false|url-status=live}}</ref> овај назив је био сасвим уобичајен за Србе у Византији све до позног средњег века. Према византијским изворима нпр. [[Стефан Душан]] је себе прогласио за цара Римљана и Трибала (''βασιλεα εαυτον ανηγορευε ῾Ρωμαιων και Τριζαλ''). У 15. веку о овим Трибалима писао је Лаоникос Халкокондил, који је Србе сматрао та најстарије и највеће племе на свету.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XUILevc96xEC&dq=triballer+serben&pg=PA125|title=Die Slaven: ihr Name, ihre Wanderung nach Europa und die Anfänge der russischen Geschichte in historisch-onomastischer Sicht|last=Kunstmann|first=Heinrich|date=1996|publisher=Franz Steiner Verlag|isbn=978-3-515-06816-1|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034344/https://books.google.com/books?id=XUILevc96xEC&dq=triballer+serben&pg=PA125#v=onepage&q=triballer%20serben&f=false|url-status=live}}</ref> Такве „суперативне“ изразе о Србима налазе се и код других средњовековних писаца.<ref>{{Cite book|title=Beiträge zur Geschichte der Besiedlung Nord- und Mitteldeutschlands mit Balkanslaven|last=Kunstmann|first=Heinrich|date=1987|publisher=O. Sagner|isbn=978-3-87690-385-9|series=Slavistische Beiträge|location=München}}</ref> То показује тежњу ових хроничара да Србе изједначе са Словенима у целини, као словенском изворном племену или кровном термину за све Словене. Током позног средњовековног и раног нововековног раздобља, у изворима страног, претежно западног порекла се појављују и неки специфични [[егзоним]]и као називи за Србе. У том смислу, за Србе се често користи назив ''[[Рашани (Срби)|Рашани]]'' ({{јез-лат|Rasciani}}), а као колоквијални назив за Србе је веома често употребљаван и назив ''Власи'' ({{јез-лат|Valachi}}), поготово на просторима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]].{{sfn|Мутавџић|2008|p=297—302}} Током 18. века, хабзбуршке државне власти су ради службеног именовања Срба почеле да употребљавају и класични појам ''[[Илири]]'' ({{јез-лат|Illyri}}), што се потом одразило и на именовање одговарајућих државних тела која су била надлежна за решавање српских питања, а која су у називу добила управо ''илирску'' одредницу (''[[Илирска дворска депутација]]''). Међутим, ови покушаји вештачког преименовања нису успели да унесу забуну међу Србе, који су остали привржени свом изворном народном имену. Срби се често међу собом као и од стране суседа називају по областима где су настањени: Црногорци, Босанци, Херцеговци, Далматинци, Бокељи, Личани, Банијци, Крајишници, Славонци, Сремци, Бачвани, Банаћани, Србијанци, Шумадинци, Старосрбијанци, Македонци или Маћедонци. == Идентитет == {{Главни чланак|Српски национални идентитет}} [[Датотека:Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, Beograd (5642600153).jpg|десно|мини|200п|[[Српски орао]] на [[Зграда Патријаршије|Згради Патријаршије]] у [[Београд]]у]] Вертикала српске историје почива на неколико обележја, која, узета заједно, чине скуп особитих културних вредности, [[Моралне норме|моралну]] и [[Duhovnost|духовну]] лествицу српског народа: оданост православној вери (Српској православној цркви), ослонац на традицију проистеклу из [[Косовски завет|косовског предања]], сећање на светородну [[Немањићи|династију Немањића]] и празновање крсне славе. Једновремено, та традиција се, у европским размерама, сладно уклапала у збир општих вредности уоквирених хришћанском цивилизацијом. „Срби су народ редак на свету који је имао свест о својој историји а да није имао, ни школа, ни књига да је одатле учи. За њих су све епске народне песме” — закључује [[Милорад Екмечић]].<ref name="automatski_generisano1">Милорад Екмечић: „Дуго кретање између орања и клања”, Београд 2017.</ref> Раскид са основним обележјима традиције је код, по правилу, имао за последицу, утапање у туђе средине и у друге верске и етничке групе. Изузеци по којима српски идентитет није везан за верску припадност феномени су [[Савремено доба|савременог доба]], и ограничени углавном на [[Elita|елиту]], која српско порекло ставља испред верских опредељења. Верношћу традицијама [[Средњи век|средњег века]], које су у доба османске владавине биле оснажене косовским предањем — моралним ставом библијског надахнућа о немирењу с [[ропство]]м — сачувано је, упркос честим сеобама, расељавањима и прогонима, језгро српског народа. На тим темељима, положеним у доба Немањића, а допуњеним у доба туђинске власти, настао је модерни српски идентитет који је, у последња два века, из верског, верско-етничког и протонационалног прерастао у [[национални идентитет]]. Стара баштина била је, у том раздобљу, допуњеним вредностима заједничким модерној европској цивилизацији: [[Монархија|монархијско уређење]], демократске установе, права и слободе човека и грађанина, као и тежња за слободом као обједињујућим националним и политичким идеалом. Резултат тих укрштених стремљења у [[19. век]]у било је стварање две српске државе, једне у Приморју — у [[Црна Гора|Црној Гори]], друге у Подунављу — у [[Србија|Србији]]. Две кнежевине, Црна Гора и Србија независност су стекле на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] [[1878]], у доба када је у свету било свега тридесетак независних држава. == Генетика == {{Главни чланак|Генетске студије о Србима}} [[Датотека:Srpski DNK projekat - Procentualno ucesce haplogrupa.png|мини|Статистички приказ учешћа [[Haplogrupa|хаплогрупа]] у генетици Срба]] На основу генетских истраживања, показало се да код Срба доминирају две хаплогрупе, I2a и R1a које се везују за популације које су учествовале у етногенези Словена, а које су везане са долазак Срба на Балкан. Код Срба је I2a заступљенија од R1a, што је појава и код осталих [[Јужни Словени|Јужних Словена]] изузев Словенаца.<ref name="EupediaDistribution">{{cite web | title = Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage | url = https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml | website = Eupedia | accessdate = 1. 7. 2018 | archive-date = 13. 05. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230513062622/https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml | url-status = live }}</ref> Иако је дуже времена била актуелна хипотеза да је популација са гранама I2a хаплогрупе била старобалканског порекла,<ref>{{Cite web|url=http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/2011-AmJPhysAnthropol2011.pdf|title=American Journal of Physical Anthropology 142:380—390 (2010)|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034848/http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/2011-AmJPhysAnthropol2011.pdf|url-status=live}}</ref> на основу нових истраживања је установљено да је она дошла са Словенима, односно учествовала у етногенези Словена захваљујући томе што су њене најстарије гране локализоване на Карпатима и у западној Украјини те што су њене гране заступљене код свих словенских народа више него код других.<ref name="DNKPorekloI">{{Cite web|url=http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/ |title=Архивирана копија |accessdate=23. 4. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180330042229/http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/# |archive-date=30. 3. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref name="Eupedia">{{cite web | last = Hay | first = Maciamo | title = Haplogroup I2 (Y-DNA) | url = https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1 | website = Eupedia | accessdate = 1. 7. 2018 | archive-date = 27. 11. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171127130006/https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1 | url-status = live }}</ref> Према подацима са [[Српски ДНК пројекат|Српског ДНК пројекта]], рачунајући ту и резултате подухвата чији је циљ био генетско тестирање Срба из [[Источна Херцеговина|Источне Херцеговине]], на основу тренутног узорка од 2.226 тестираних, утврђено је да хаплогрупи I2a припада 38% Срба, док их 16% припада хаплогрупи R1a.<ref name="DNKPoreklo">{{Cite web|url=https://dnk.poreklo.rs/naslovna/ |title=Архивирана копија |accessdate=23. 4. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180423232419/https://dnk.poreklo.rs/naslovna/# |archive-date=23. 4. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=Zu1XuYWMyOs|title=VTS 01 1|accessdate=08. 06. 2022.|via=www.youtube.com|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034925/https://www.youtube.com/watch?v=Zu1XuYWMyOs|url-status=live}}</ref> I2a, R1a и N1а су хаплогрупе својствене за словенско генетско наслеђе.<ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/11324-genetski-zapis-srba-u-nasem-narodu-zive-sloveni-kelti-goti-i-normani.html|title=Genetski zapis Srba: U našem narodu „žive” Sloveni, Kelti, Goti i Normani|website=National Geographic Srbija|language=en-US|access-date=19. 2. 2020|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035027/https://www.nationalgeographic.com/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU|title=Квадратура круга: Чију генетику носе Срби|last=|first=|date=|website=ЈуТјуб|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035555/https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU|archive-date=13. 06. 2024|access-date=}}</ref> Што се тиче хаплогрупа потеклих од предсловенске популације са Балкана, познати као стари [[Власи (Романи)|Власи]], односно Илиро-романи, Трачани и остале популације, су са око 17% код Срба из [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]] заступљене гране хаплогрупе E1b, док гране хаплогрупа J2b и R1b појединачно чине испод 10% од укупног удела.<ref name="EupediaDistribution" /> Ово иде у прилог историјским подацима који су указали да се предсловенско становништво током средњег века измешало и утопило у новопридошло словенско, прихватило српски идентитет и постало део српског народа. Према генетици, популације са гранама хаплогрупе Е1б уопште нису блиске, односно многима је заједнички предак живео пре више од 4.000 година. Заступљене су код многих балканских народа, укључујући Албанце, Бугаре и Грке.<ref name="DNKPoreklo" /> Што се тиче осталих хаплогрупа, оне су слабије заступљене код Срба.<ref name="EupediaDistribution" /> Према неколико студија, људи у Србији су међу највишима на свету,<ref>{{cite web | url=https://worldpopulationreview.com/country-rankings/average-height-by-country | title=Average Height by Country 2022 | access-date=18. 03. 2023 | archive-date=09. 07. 2021 | archive-url=https://web.archive.org/web/20210709184814/https://worldpopulationreview.com/country-rankings/average-height-by-country | url-status=live }}</ref> са просечном висином код мушкараца од 182&nbsp;cm.<ref>{{cite journal|title=Body Height and Its Estimation Utilizing Arm Span Measurements in Serbian Adults|url=http://www.scielo.cl/pdf/ijmorphol/v31n1/art43.pdf|access-date = 20. 3. 2017|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170326082317/http://www.scielo.cl/pdf/ijmorphol/v31n1/art43.pdf|archive-date = 26. 3. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|title=The mountains of giants: An anthropometric survey of male youths in Bosnia and Herzegovina|journal=Royal Society Open Science|date=2017|volume=4|issue=4|page=161054|language=en|doi=10.1098/rsos.161054|pmid=28484621|pmc=5414258|last1=Grasgruber|first1=Pavel|last2=Popović|first2=Stevo|last3=Bokuvka|first3=Dominik|last4=Davidović|first4=Ivan|last5=Hřebíčková|first5=Sylva|last6=Ingrová|first6=Pavlína|last7=Potpara|first7=Predrag|last8=Prce|first8=Stipan|last9=Stračárová|first9=Nikola|bibcode=2017RSOS....461054G}}</ref> == Географија == {{Види још|Географија Србије|Географија Републике Српске}} [[Датотека:Balkans05.png||мини|десно|Геополитички простор Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, подручје на којем је данас настањена већина Срба]] Традиционални српски етнички простори су данас политички подељени између неколико новоформираних држава, у којима се положај српског народа разликује. Матична држава српског народа је [[Србија]]. Поред тога, Срби су признати као један од три конститутивна народа [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. У самопроглашеној [[Република Косово|Републици Косово]], коју Србија не признаје и коју сматра делом своје територије, положај Срба је регулисан у смислу да су [[албански језик|албански]] и [[српски језик|српски]] равноправни службени језици ове самопроглашене државе. [[Црна Гора]] је дефинисана као грађанска држава. У њој статус Срба није посебно дефинисан, али се Срби у овој држави не сматрају ни [[Национална мањина|националном мањином]].<ref>{{Cite web|url=https://www.dijaspora.gov.rs/slavka-draskovic-mnoga-pitanja-srba-u-crnoj-gori-neresena/|title=Славка Драшковић: Многа питања Срба у Црној Гори нерешена|date = 11. 12. 2013.|website=Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону|accessdate = 08. 06. 2022.|archive-date=27. 05. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220527123939/http://www.dijaspora.gov.rs/slavka-draskovic-mnoga-pitanja-srba-u-crnoj-gori-neresena/|url-status=}}</ref> У осталим државама које покривају традиционалне српске етничке просторе, Срби имају статус националне мањине. У самој Србији, Срби чине већину становништва у [[Војводина|Војводини]] (67%), [[Београд]]у (91%), [[Шумадија и западна Србија|Шумадији и западној Србији]] (89%) и [[Јужна и источна Србија|Јужној и источној Србији]] (89%). На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] Срба има 8% и други су народ по бројности, после [[Албанци у Србији|Албанаца]]. У току је процес формирања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], која би требало да укључи општине на Косову и Метохији са српском већином. У [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (88%), а чине и релативну већину становништва (43%) у [[Брчко Дистрикт]]у. У другом ентитету БиХ, [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], Срби чине највећи део становништва у 4 општине [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. У Црној Гори, Срби чине доминантно становништво у једном броју општина на северу Црне Горе и [[Бока которска|Боки которској]]. Око 180.000 Срба данас живи у [[Хрватска|Хрватској]]. Срби у Хрватској су били конститутивни народ до [[1991]]. године, када их је било преко 580.000. Срби су у великом броју (250.000—300.000) протерани из те земље у операцијама [[Операција Олуја|Олуја]] и [[Операција Бљесак|Бљесак]] [[1995]]. године. Данас Срби чине већину становништва у једном броју општина Хрватске у северној [[Далмација|Далмацији]], [[Лика|Лици]], [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]], [[Славонија|Славонији]], западном [[Срем]]у и [[Барања|Барањи]]. Део ових општина на истоку Хрватске укључен је у [[Заједничко веће општина]]. У [[Румунија|Румунији]], Срби чине највећи део становништва у општинама [[Свињица (Мехединци)|Свињица]], [[Општина Пожежена|Пожежена]] и [[Општина Соколовац (Румунија)|Соколовац]] у [[Банат]]у. == Историја == {{Главни чланак|Историја Срба}} Историја српског народа основни је предмет проучавања [[Српска историографија|српске историографије]]. Према традиционалној подели [[историја|историје]] на велике епохе, историја Срба се дели на средњовековну, нововековну и савремену. Сваки од тих историјских периода се даље дели према посебним временским, просторним и предметним критеријумима. === Порекло Срба === {{Главни чланак|Теорије о пореклу Срба}} [[Датотека:Ryszkiewicz wrozba.jpg|мини|190п|Уметничка интерпретација живота [[Стари Словени|старих Словена]]; не постоји научни консензус са којег подручја преци Срба [[Словенско насељавање Балканског полуострва|насељавају Балкан]] од 6. века]] Према „[[De administrando imperio|Спису о народима]]” који је написао цар [[Константин VII Порфирогенит]] (945—959) са кругом учених људи око њега, Срби су се доселили на [[Балканско полуострво|Балкан]] за владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641), почетком [[7. век]]а (после [[626]]. године).{{sfn|Живковић|2013|p=3}} Према поменутом спису, Срби су на Балкан дошли из [[Бела Србија|Бојке]] (Беле Србије),{{sfn|Живковић|2013|p=95}}{{напомена|Порфирогенит користи облике Σέρωλος (Сервлос) и Σέρβλοι (Сервлои) који одговарају облицима Срьблинь/Срьбьль и Срьблѥмь из каснијих српских извора.{{sfn|Живковић|2013|p=95}}}} чија локација није са сигурношћу утврђена. О локацији Беле Србије постоји неколико хипотеза. У сваком случају, српска народна традиција не зна за земљу Бојку.{{sfn|Живковић|2013|p=96}} У [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] Србе као засебну заједницу налазимо од [[5. век]]а, међу [[Западни Словени|западним Словенима]], познате као [[Дерванова Србија]]. Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала ''Дерванова Србија''. Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје [[Бела Србија|Беле Србије]], односно да ли су тамо дошли као део [[Словени|Словена]] или као део неких других несловенских народа (пре свега [[ирански народи|иранских]] [[Сармати|Сармата]] односно [[Алани|Алана]]). И за саме [[Словени|Словене]] се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином, иако их новија археолошка истраживања везују за низ археолошких култура које су се смењивале на подручју средње и [[Источна Европа|источне Европе]]. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој и страној историјској науци и паранауци (Видети: [[Теорије о пореклу Срба]]). У делу литературе{{појаснити|date=фебруар 2018}} се најстарије порекло Срба везује за простор античке [[Сарматија|Сарматије]], где антички аутори помињу племе [[Сербои]], што је окосница [[Иранска теорија о пореклу Срба|иранске теорија о пореклу Срба]]. Руски археолог-слависта [[Валентин Васиљевич Седов]] сматра да археолошка грађа не потврђује мишљење да се Бела Србија налазила на западно-словенским просторима. Према овом аутору, Срби потичу са северног приобаља [[Црно море|Црног мора]] везаних за тамошњу [[Трипољска култура|Трипољску културу]], а на Балкан су се преселили у масовном миграционом таласу ка средњем [[Подунавље|Подунављу]], у време најезде [[Авари|Авара]].{{sfn|Sedov|2013|p=459}} === Средњи век === {{више|Историја Срба у раном средњем веку|Историја Срба пре Немањића}} [[Датотека:Seal of Strojimir.gif|мини|[[Печат кнеза Стројимира|Печат]] кнеза [[Стројимир Властимировић|Стројимира]] [[Властимировићи|Властимировића]], IX столеће]] [[Историја Срба у раном средњем веку|Раносредњовековна историја Срба]] је због оскудице писаних извора позната само у основним цртама. За период од досељавања до формирања феудалних држава главни извор је Константин Порфирогенит. По његовој причи, за време владавине византијског [[Ираклије|цара Ираклија]] (610—641) власт над [[Бели Срби|Белим Србима]] је припала двојици браће, од којих је један из непознатог разлога напустио своју очевину и упутио се у Византију. За собом је, како Порфирогенит каже, повео „половину народа”. Цар Ираклије их је населио у околини [[Солун]]а, у крају који ће се од тада по њима звати [[Сервија (град)|Србица]] (данас Сервија, округ [[Кожани (округ)|Кожани]]).{{напомена|За Србе се могу везати и топоними Сервохори (Σερβοχωρι) и Серви (Σερβη) који се налазе на 38 односно 44&nbsp;km од Сервије, као и село [[Срб (Грачац)|Срб]] у [[Лика|Лици]] и [[Гордосервон]] у [[Битинија|Битинији]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=144| 2a1 = Живковић|2y=2013| 2pp = 97–98}}}} После неког времена их је обузела носталгија за старим завичајем, па им је цар дао дозволу за повратак. Међутим, тек што су прешли Дунав, предомислили су се и поново затражили земљу за насељавање. Овај пут им је цар доделио области опустошене у најезди Авара, у Порфирогенитово време (средина 10. века) познате као Србија, Паганија, Захумље, Травунија и Конавле.{{Sfnm| 1a1 = Sedov|1y=2013| 1pp = 459–460| 4a1 = Живковић|4y=2013| 4pp = 97–101}} [[Датотека:Srbsko XI sr.svg|мини|десно|200п|Српске земље у 11. веку, власт династије [[Војислављевићи|Војислављевића]]]] Срби и остали Јужни Словени су на Балкану затекли романизовано становништво.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 307–11| 2a1 = |2y=|2p=}} Оно је у почетку, услед страха,{{напомена|Наиме, досељавање Словена на Балкан било је праћено разарањем [[Сингидунум]]а (Београд), [[Виминацијум]]а ([[Костолац]]), [[Наис]]уса ([[Ниш]]) и [[Софија|Сердике]] ([[Софија]]), [[Енона|Еноне]] ([[Нин]]), [[Скардона|Скардоне]] ([[Скрадин]]), [[Салона|Салоне]] ([[Солин]]), [[Нарона|Нароне]] ([[Вид (Метковић)|Вид]] код Метковића), [[Делминијум]]а ([[Томиславград|Дувно]]), [[Епидаур (Далмација)|Епидавра]] ([[Цавтат]]), [[Ризинијум]]а ([[Рисан]]) и [[Доклеа|Доклеје]] (код [[Подгорица|Подгорице]])}} избегавало сусрет са Словенима. Међутим, односи су временом отоплили, па је дошло до трговачке и културне размене, а негде и до мешања и симбиозе.{{напомена|Типичан пример за симбиозу је Дубровник, који је настао спајањем романског насеља Рагуза и словенског насеља Дубрава.}} Вероватно као резултат тога у српски језик су доспеле неке речи из вулгарног [[Латински језик|латинитета]] као нпр: босиљак (basilicum), броћ (bractea), врт (hortus), врч (urceus), Грк (Graecus) гуња/дуња (cydoneus), јегуља (anguilla), кимак (cimex), кип (cippus), конопац (canapus), копун (cappo, акуз. capponem), креста (crista), купус (composita), ловор (laurus), лоћика (lactuca), мазга (muscus), мрамор (marmor), осел (asellarius), ошљар, папар (piper), паун (pavo, акуз. pavonem), рака (arca), рачун (ratio, акуз. rationem), ротква (radix, акуз. radicem), русаље (rosalia), сапун (sapo, акуз. saponem), сумпор (sulphur), уље (oleum), цер (cerrus) идр.{{Sfnm| 1a1 = Будимир| 1a2 = Флашар|1y=1963| 1pp = 3–4| 2a1 = Ивић|2y=1998| 2pp = 9–10}} [[Романизација (културна)|Романизовано]] становништво се негде стопило са Словенима пре, а негде касније. Најдуже се одржало у приморским крајевима. Успомену на њих чувају топоними: [[Скадар]] (Scodra), Леш (Lisus), [[Улцињ]] (Ulcinium), [[Будва]] (Butua), [[Рисан]] (Rhizon), [[Стон]] (Stagnum), [[Медун (Подгорица)|Медун]] (Metheon), [[Свач]] (Saucium), Сард (Sarda), [[Дриваст]] (Drivastum); ороними: Дурмитор (dormire), Виситор (од глагола videre, vidi, visum), Леотар (од leo, лав); хидроними: Неретва (Narenta), Бојана (Barbana), [[Дрим]] (Drino, Dirnius), [[Цетина]] (Cnetona) итд.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 310–11| 2a1 = |2y=|2p=}} Порфирогенит у свом спису пише да су Срби још за време Ираклија примали [[хришћанство]] и то преко свештеника из [[Рим]]а.{{Sfnm| 1a1 = Ферјанчић|1y=1959| 1pp = 48–49| 2a1 = Живковић|2y=2013|2p=103}} То се донекле може и разумети с обзиром да је Византија могла тада деловати на Србе само преко приморских градова на [[Јадранско море|Јадрану]] у којима је богослужбени језик био латински.{{sfn|Ћирковић|1981|p=152}}{{напомена|[[Тибор Живковић]] је упоредном анализом списа „О народима“ и „О покрштавању Бавараца и Карантанаца“ уочио низ сличности у њиховом излагању, између осталог и у оним деловима где се говори о покрштавању Срба и Хрвата односно Бавараца и Карантанца. То га је упутило на закључак да је Порфирогенитова прича о покрштавању Срба заснована на неком изгубљеном извору (тзв. спис „О покрштавању Хрвата и Срба“) чији аутор је, следећи образац излагања списа „О покрштавању Бавараца и Карантанаца“, измислио да су Срби примили хришћанство од римских свештеника.{{sfn|Живковић|2013|pp=103–107}}}} Срби су вероватно осетили и утицај [[Методије Солунски|Методијеве]] панонско-сремске архиепископије и [[Климент Охридски|Климентове]] величке епископије који се огледао у ширењу словенске писмености и словенског богослужења.{{sfn|Ћирковић|1981|pp=152–53}} Међутим, поставља се питање у којој је мери хришћанство захватило Србе у [[9. век]]у. Наиме, из каснијих сведочанстава се види да је мисионарски рад редовно био праћен великим тешкоћама.{{sfn|Ћирковић|1981|p=153}} Тек је [[свети Сава]] успео да учврсти хришћанство међу Србима и да се избори за самосталну српску цркву. Осим поменутог „Списа о народима”, Срби се помињу и у [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]], латинском спису из 9. века, и то као народ који је обухватао велики део некадашње римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=147| 2a1 = Sedov|2y=2013| 2pp = 460–61}} [[Византија|Византинци]] су називали Србе и [[Трибали]]ма.<ref>{{cite web |author= |url=http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |title=Први сукоби Срба и Турака — Политикин забавник |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=26. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120426152222/http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |url-status= }}</ref> Почетком 15. века на [[Сабор у Констанцу|саборима који су одржани у Костанци]], [[Српско царство|српски цареви]] се називају и владарима [[Трибалија|Трибалије]]. {{multiple image|perrow=2|total_width=300|caption_align=center | align = right | image1 = Saint Sava, Patriarchate of Peć (2).jpg|caption1={{font|size=100%|text=Први српски архиепископ [[Свети Сава]]}} | image2 = Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|caption2={{font|size=100%|text=цар [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан Немањић]]}} }} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|десно|200п|[[Косовска битка]] (1389) је посебно важна за српски идентитет и историјско памћење]] Срби су на Балкану, током раног средњег века, формирали неколико кнежевина. Поред саме [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевине Србије]], у [[јадранско море|јадранском]] приморју су формиране српске кнежевине [[Дукља]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[Паганија]]. У 9. веку Србија се на југу, дуж [[Динарске планине|Динарида]], граничила с Паганијом (од Цетине до Неретве), Захумљем (од Неретве до Дубровника), Травунијом (од Дубровника до Бока которске) и Дукљом (од Бока которске до Бојане).{{Sfnm| 1a1 = Јиречек|1y=1981|1p=67| 2a1 = Ћирковић|2y=1981|2p=145| 3a1 = Ћирковић|3y=1995|3p=15| 4a1 = Живковић|4y=2013| 4pp = 115–126}} За становнике Паганије, Захумља и Травуније Порфирогенит изричито каже да су Срби. Мада то не каже и за Дукљане, нема сумње да су и они Срби.{{Sfnm| 1a1 = Ферјанчић|1y=1959| 1pp = 63–64| 2a1 = |2y=|2p=}} Могуће је да су код Срба у употреби била два имена, једно опште — „као ознака потомака првих досељеника на Балкан, представника нове, шире етносоцијалне заједнице” — а друго обласно, али није искључено да је Србима претходио један старији слој Словена, који се на Балкан доселио у време аварско-словенске најезде крајем 6. и почетком 7. века.{{Sfnm| 1a1 = Наумов|1y=1982|1p=190| 2a1 = Sedov|2y=2013|2p=461| 3a1 = Ћирковић|3y=1995|3p=15}} У сваком случају, у 11. веку обласна имена (као нпр. Дукљанин) све се ређе појављују у писаним изворима (углавном византијским), али се зато за ове просторе све чешће везује етноним „Срби”.{{Sfnm| 1a1 = Наумов|1y=1982| 1pp = 190–91}} Тако се код [[Kekavmen|Кекавмена]] из 11. века на једном месту кнез Дукље [[Стефан Војислав]] (1034—1050) назива „Дукљанин”, а на другом „Травуњанин Србин”. Може бити да „Кекавмен… није сматрао довољним да назове дукљанског и травуњанског владара само по имену његових поседа, него је увидео потребу за објашњењем [његових обласних имена — прим. прев.] уз помоћ општијег и распрострањенијег етнонима (‘Србин’)”. Слично стоје ствари и код [[Јован Скилица|Скилице]], такође из 11. века, који пише да се против цара побунила „Србија” (тј. Дукља) и да је „архонт Срба”, Стефан Војислав, побегавши из цариградског заточеништва, „заузео земљу Срба”. Идентичне термине Скилица употребљава када говори о Војиславовом претходнику [[Јован Владимир|Јовану Владимиру]], за кога каже да је владао „Трималијом и оближњим областима Србије”.{{референца|Наумов|1982|p=191}} У 11. веку, Дукља је постала краљевина, која је објединила све српске земље. Од српске краљевине се одвојила засебна [[Бановина Босна]]. Касније је Дукља припојена [[Рашка|Рашкој]], која [[1217]]. године такође постаје краљевина. Поред назива Рашка, за ову државу се у литератури употребљава и назив Србија. Крајем 13. и почетком 14. века, у [[Подунавље|Подунављу]] и [[Посавина|Посавини]] је постојала још једна српска краљевина под влашћу [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] и његовог сина [[Стефан Владислав II|Стефана Владислава II]]. Ова држава се код архиепископа [[Данило II (архиепископ српски)|Данила II]] (Животи краљева и архиепископа српских) помиње као сремска земља (срѣмьска землѩ), држава сремске земље и сремска држава.{{Sfnm| 1a1 = Благојевић|1y=1999|1p=167| 2a1 = Благојевић| 2a2 = Медаковић|2y=2000|2p=169| 3a1 = Благојевић|3y=2004|3p=81}} Анонимни путописац који је 1308. године путовао кроз српске земље зове је Краљевином Србијом ({{јез-лат|Regnum Servie}}).{{референца|Живковић|Петровић|Узелац|Кунчер|2013|p=122}} Млађи савременици краља Драгутина и каснији историчари познају је као „Земљу краља Стефана” ({{јез-ит|terra del Re Stefano}}).{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=2004|1p=106| 2a1 = Ћирковић|2y=2008| 2pp = 6, 11}} Према Анонимовом Опису источне Европе из 1308. године, Драгутинова област (Servia) обухватала је Босну, Мачву и Марку (вероватно крајеви Кучева и Браничева) а названа је „по приликама у којима се налази народ, јер су скоро сви у ропском положају”.{{референца|Живковић|Петровић|Узелац|Кунчер|2013|pp=122, 163—64, 175}} Године [[1345]]. српска краљевина прераста у [[Српско царство]], које се након [[1371]]. године распада. Још за време постојања Српског царства, на његовом подручју су се искристалисале области под влашћу локалних господара, који ће након распада Српског царства постати самостални. Државе које су настале распадом Српског царства биле су [[Царство Симеона-Синише]], [[Моравска Србија]], [[Зета у доба Балшића|Зета]], [[Земља Бранковића]], [[Земља Војиновића]], [[Држава краља Марка]] и [[Држава Дејановића]]. Бановина Босна 1377. године постаје [[Краљевина Босна|краљевина]].<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56483372|title=Prvi kralj Bosne - zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan|date=2021-03-23|website=BBC News na srpskom|language=sr-latn|access-date=2024-06-01|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034333/https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56483372|url-status=live}}</ref> Од краја 14. века, [[српске земље]] постепено освајају [[Османско царство|османски]] [[Турци]]. Моравска Србија почетком 15. века прераста у [[Српска деспотовина|Српску деспотовину]], коју заузимају Турци 1459. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-58372228|title=Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija|date=2021-08-29|website=BBC News na srpskom|language=sr-latn|access-date=2024-06-01|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034221/https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-58372228|url-status=live}}</ref> Слабљењем централне власти у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]], на њеном подручју се у 15. веку формирају војводство [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]], кнежевина [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и [[Војводство Светог Саве]] (Херцеговина). До краја 15. века, све ове земље заузели су Турци, закључно са Зетом, која се одржала све [[Пад Зете (1496)|до 1496. године]]. На простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], једино српски народ је пружао дугорочан и упоран отпор [[Османско царство|Османском царству.]]{{sfn|Ковић|2021|p=41}} === Нови век === [[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|212x212px|Борба за обнову [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] успешно је кончана [[1557]], уз помоћ Срба на османском двору, попут [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]]]] Након освајања српских држава, [[Турци]] су се окренули освајању [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Краљевине Угарске]], у коју се део Срба склонио пред турском најездом. У време турско-угарских сукоба у 16. веку, Срби предвођени самозваним царем [[Јован Ненад|Јованом Ненадом]] (1526—1527) и војводом [[Радослав Челник|Радославом Челником]] (1527—1530) су на подручју [[Панонска низија|Панонске низије]] покушали да обнове српску државу. Ови покушаји били су краткотрајни, а након турског освајања великог дела Угарске, највећи део српског народа нашао се под турском влашћу. Павле Бакић је био је последњи српски [[деспот]] и најпознатији представник породице Бакић. Био је господар великих имања око [[Венчац]]а у [[Шумадија|Шумадији]] званих „Бакићева земља”, као и своје утврђење звано [[Бакићеви двори]]. При одбрани [[Беч]]а ([[1529]]) истакао са својом коњицом на страни [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]]. У недостатку сопствених државних установа, Срби су свој идентитет везали за [[православље|православну цркву]], оличену у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]]. Између 16. и 18. века, у српским земљама је избио низ устанака против турских власти, од којих је најзначајнији био [[Банатски устанак]] из [[1594]]. године. Од краја 17. века, око контроле над српским земљама сукобљавају се [[Османско царство]] и [[Хабзбуршка монархија]]. Граница између ових држава се до краја 18. века усталила на [[Дунав]]у и [[Сава|Сави]]. Током хабзбуршке власти, формиран је низ хабзбуршких административних области које су настањивали Срби: [[Војна крајина]] (постојала до 1882), [[Краљевина Славонија]] (1699—1868), [[Краљевина Србија (1718—1739)|Краљевина Србија]] (1718—1739), [[Северна Босна (1718—1739)|Краљевина Босна]] (1718—1739), [[Тамишки Банат]] (1718—1778), [[Српска Војводина]] (1848—1849), [[Војводство Србија и Тамишки Банат]] (1849—1860) и [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босна и Херцеговина]] (1878—1918). Незадовољан укидањем једног дела Војне крајине, царских привилегија које су уживали и покушајима покатоличавања, део Срба се иселио из Хабзбуршке монархије у [[Руска Империја|Руску империју]], где су за њих формиране засебне области: [[Нова Србија (област)|Нова Србија]] (1752—1764) и [[Славеносрбија]] (1753—1764). Према писању историчара [[Милош Ковић|Милоша Ковића]], Црква и Крајина биле су „кључне институције српског народа у добу од слома до обнове српских држава”.{{sfn|Ковић|2021|p=56}} Пре 19. столећа, када се формира већи део европских нација, Срби су имали прото-национални осећај, који је условило сећање на некадашње српско царство преношено кроз епску поезију и црквене литургије СПЦ.<ref>{{Cite book|title=Нације и национализам од 1780.|last=Хобсбаум|first=Ерик|publisher=Филип Вишњић|year=1992|location=Београд|pages=75—76}}</ref> {{multiple image|perrow=2|total_width=300|caption_align=center | align = right | image1 = Uroš Knežević - Karađorđe, 1852.jpg|caption1={{font|size=100%|text=вожд [[Карађорђе Петровић]], вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], прве етапе [[Српска револуција|Српске револуције]]}} | image2 = Milan obrenovic 33.jpg|caption2={{font|size=100%|text=први нововековни краљ [[Милан Обреновић|Милан I Обреновић]], ривал српских династија [[Петровићи Његоши|Петровић]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]}} }} Након проглашења фермана из [[1793]]. и [[1794]]. Срби су добили широку самоуправу. Од тада сами бирају своје кнежеве и представнике, имају смањен и јасно дефинисан порез а у обавези су да бране Београд од јаничара. Продубљење сукоба Порте и [[Јањичари|јаничара]] донеле су додатне повластице Србима. Године 1797. успостављена је српска војска од 15-16 000 људи.{{sfn|Ковић|2021|p=112}} Последња деценија 18. столећа донела је низ дипломатских и војних успеха Србима, како у данашњој Србији тако и у Црно Гори.{{sfn|Ковић|2021|p=112}} У столећима под страном влашћу па све до [[Први српски устанак|Устанка]] [[1804]], борац за српске националне интересе и носилац спољне политике била је Српска православна црква на челу са патријархом и митрополитима.{{sfn|Ковић|2021|p=43}} Срби су столећима живели у теократским системима и теократија је чинила свакодневно иксуство народа, од обнове Пећке патријаршије 1557. па до смрти владике [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] 1851.{{sfn|Ковић|2021|p=59—60}} У српским земљама које су остале под турском влашћу наставио се отпор српског народа према таквом државно-политичком стању. Године 1788. јужно од Саве и Дунава формирана је краткотрајна [[Кочина крајина]], да би, потом, избијањем [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] 1804. године била формирана [[Карађорђева Србија|Устаничка Србија]], а потом, након [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[Кнежевина Србија]], која је имала аутономију у оквиру Османског царства. Крајем 17. века, директне османске власти ослободила се и [[Црна Гора (1697—1852)|Црна Гора]], а и Срби [[муслимани]] из [[Босански пашалук|Босне]] су покушали да се ослободе османске власти, формиравши фактички самосталну [[Босански устанак (1831−1832)|Босну]] (1831—1832). У Крагујевцу је1835. године објављен [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]], најмодернији устав тог доба и први савремени устав у Срба и на Балканском полуострву.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/319144/Prvi-ustav-na-Balkanu|title=Први устав на Балкану|website=Politika Online|access-date=2023-03-25|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035520/https://www.politika.rs/scc/clanak/319144/Prvi-ustav-na-Balkanu|url-status=live}}</ref> Потпуна независност Србије и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]] призната је 1878. године на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]]. Србија је [[1882]]. године проглашена [[Краљевина Србија|краљевином]], док је проглашење друге српске државе Црне Горе за [[Краљевина Црна Гора|краљевину]] уследило [[1910]]. године. Србија и Црна Гора су у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] 1912—1913. године прошириле своју територију, а у овом периоду потпуно престаје османска власт у српским земљама. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], Србију и Црну Гору су окупирале војне снаге [[Централне силе|Централних сила]]. Покушај аустроугарских власти да на место својих војноспособних људи у окупационој управи у Србији доведе своје грађане Србе није успео, јер Срби нису пристајали да буду окупатори својим сународницима.{{sfn|Крестић|2013|p=484}} Сем што су чиниле злочине над затеченим становништвом у [[Царска и Краљевска војна управа у Србији|Гувернману „Србија”]], аустроугарске окупационе власти су га и интернирале. Срби су интернирани што појединачно, што групно, што масовно, али се у науци обично говори о четири главна таласа:{{sfn|Митровић|1983|pp=156—58}} * Први талас је уследио непосредно по уласку аустроугарске војске у Србију (крајем 1915). Тада је интернирано око 20—25 хиљада људи. * Други талас је уследио после укључивања [[Краљевина Румунија|Румуније]] у [[Румунски поход (Први светски рат)|рат]] на страни савезника (крај лета и почетак јесени 1916). Тада је била издата наредба да се похватају не само сви војноспособни мушкарци од 17 до 50 година и бивши војници који су избегли заробљеништво и интернацију, него и сви политички сумњиви без обзира на пол, старост и пребивалиште. Процењује се да је до краја септембра било похватано и интернирано у логоре ван Србије око 8.500 људи, а до почетка новембра 16.500 лица. * Трећи талас је уследио после [[Топлички устанак|Топличког устанка]] (у пролеће 1917). Тада су интерниране све комите које су се предале окупационим властима, као и сви они за које се сумњало да су им помагали. * Четврти талас је започет пробојем [[Солунски фронт|Солунског фронта]] у јесен 1918. године, али је био најслабији. [[Датотека:King Alexander Karađorđević and vojvoda Živojin Mišić in 1918.jpg|мини|Краљ [[Александар I Карађорђевић]] и [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Живојин Мишић]] у штабу 1918. г. [[Србија у Првом светском рату|Србија је током Првог светског рата]] изгубила 1/4 своје популације<ref>{{cite web|url=https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/337249982.html?dids=337249982:337249982&FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&date=Jun+30%2C+1918&author=PIERRE+LOTI.+Special+Contributor+to+%22The+Times.%22&pub=Los+Angeles+Times&desc=FOURTH+OF+SERBIA'S+POPULATION+DEAD.&pqatl=google|title=Los Angeles Times: Archives – Fourth of Serbia's Population Dead|website=pqarchiver.com|access-date = 6. 7. 2017|archive-date = 21. 7. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130721100208/http://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/337249982.html?dids=337249982%3A337249982&FMT=ABS&FMTS=ABS%3AAI&date=Jun+30%2C+1918&author=PIERRE+LOTI.+Special+Contributor+to+%22The+Times.%22&pub=Los+Angeles+Times&desc=FOURTH+OF+SERBIA%27S+POPULATION+DEAD.&pqatl=google|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/04/05/102687236.pdf|title=Asserts Serbians Face Extinction; Their Plight in Occupied Districts Worse Than Belgians', Says Labor Envoy|access-date = 19. 1. 2017|archive-date = 15. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200315165925/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/04/05/102687236.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/11/05/98273895.pdf|title=Serbia Restored|access-date = 19. 1. 2017|archive-date = 16. 9. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180916183845/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/11/05/98273895.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news| url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/07/28/102728073.pdf| work=New York Times| title=Serbia and Austria| date = 28. 7. 1918| access-date = 30. 7. 2022| archive-date = 22. 4. 2021| archive-url=https://web.archive.org/web/20210422071451/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/07/28/102728073.pdf| url-status=live}}</ref>]] === Савремено доба === Поразом [[Централне силе|Централних сила]] у рату 1918. године, [[Краљевина Србија|Србија]] и [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] су ослобођене окупације. У процесу југословенског уједињења, Србији се присаједињују Црна Гора и [[Војводина]], а потом се тако проширена Србија уједињује са новоформираном [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]] у јединствено [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], касније названо [[Краљевина Југославија|Југославијом]]. Срби су своју државност унели у нову југословенску државу, у чијим границама се нашла огромна већина српског народа. До окончања Првог светског рата Срби су имали шест посебних црквених организација:{{sfn|Глигоријевић|1997|p=7}} [[Београдска митрополија|Београдску митрополију]] у Краљевини Србији, са пет епархија, [[Карловачка митрополија|Карловачку митрополију]], са седам епархија, [[Црногорско-приморска митрополија|Црногорско-приморску митрополију]], са три епархије, Српску цркву у Босни и Херцеговини, са четири епархије, Далматинску црквену област, са две епархије, Црквену област у Старој Србији и Македонији, са шест епархија Будући да су стварањем Краљевине СХС разбијене баријере које су вековима раздвајале српске црквене општине једне од других, на дневни ред се поставило питање васпостављања јединствене СПЦ. Краљевина СХС је, после дугих преговора које је водила са [[Цариградска патријаршија|Васељенском патријаршијом]], успела да се избори за признање СПЦ, тако да је 12. септембра [[1920]]. године, на Архијерејском сабору одржаном у Саборној цркви у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] донета одлука о васпостављању Српске патријаршије.{{sfn|Глигоријевић|1997|pp=10–12}} У процесу решавања [[Хрвати|хрватског]] питања у Југославији, формирана је [[1939]]. године [[Бановина Хрватска]]. У њеном саставу су се, поред срезова са хрватском већином, нашли и неки срезови са српском већином. [[Датотека:Nemacki zarobljenici u Uzicu 1941.JPG|мини|[[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] и [[Четничке јединице Југословенске војске|равногорци]] спроводе нацистичке заробљенике у [[Ужице|Ужицу]]. Срби су чинили натполовичну већину партизанског и већину равногорског покрета]] [[Датотека:Jasenovac HDR D.jpg|мини|[[Камени цвет (споменик)|Камени цвет]], споменик посвећен жртвама [[Логор Јасеновац|логора Јасеноваац]], страдалим током [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|геноцида над Србима]]]] [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Окупацијом и поделом Југославије]] од стране [[Силе Осовине|Сила Осовине]] [[1941]]. године, Срби су као народ дошли у веома тежак положај. Иако су окупатори формално омогућили постојање неког облика српске државности у виду [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Недићеве Србије]] и [[Независна Држава Црна Гора|Црне Горе]], ове земље су се фактички нашле под влашћу окупационих режима, који су угњетавали српски народ и над њим чинили [[геноцид]]. Велики делови окупиране Југославије ушли су у састав такозване [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), којој су, поред већински српских срезова Бановине Хрватске били додати цела [[Босна и Херцеговина]] и цео [[Срем]]. Срби у НДХ су се нашли изложени [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|прогону, протеривању, насилном покрштавању и геноциду]]. [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|Геноцид над Србима]] су такође чинили и [[краљевина Мађарска|мађарски]], [[историја Албаније у Другом светском рату|албански]] и [[Бугарска у Другом светском рату|бугарски]] окупатори, који су окупирали пограничне делове Југославије. Током укупног трајања [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], Срби су чинили 53% свих [[Партизани|партизанских снага]] и већину у саставу [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]].{{sfn|Hoare|2011|p=207}}{{sfn|Calic|2019|p=463}} Након војног пораза Сила Осовине и завршетка окупације, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] је обновљена, али као [[социјализам|социјалистичка]] [[федерација]] састављена од 6 република. Подручја настањена Србима су административним границама била подељена између 5 од ових 6 република. Поред тога, проглашена су три нова југословенска народа, [[Црногорци (народ)|Црногорце]], [[Муслимани (народ)|Муслимане]] и [[Македонци (народ)|Македонце]], у чији су састав уврштени припадници српског народа. Иако су након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Срби у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] били најбројнији народ, од пописа 1971. године су у овој републици најбројнији били Муслимани. У Србији су формиране две аутономне покрајине, [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово и Метохија]], а овом другом су углавном управљали [[Албанци]]. Срби су били признати као конститутивни народ у [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]] и [[СР Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], али су се многи припадници српског народа из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије селили у [[Централна Србија|Ужу Србију]] и Војводину. Ове миграције су имале делом економски, а делом национални карактер.{{чињеница|date=08. 2015. }} Када је дошло до [[Распад Југославије|распада СФРЈ]], само представници [[Србија|Србије]] и Црне Горе су се договорили да те две републике очувају заједничку државу која је добила име [[Савезна Република Југославија]] у [[април]]у [[1992]].{{sfn|Логос|2019|p=166—167}} У време тог распада Југославије почетком 1990-их, [[Срби у Хрватској]] и [[Срби у Босни и Херцеговини|Босни и Херцеговини]] нису пристајали да буду насилно одвојени из заједнице са Србијом и формирали су неколико [[Српска аутономна област|српских аутономних области]].{{sfn|Логос|2019|p=54, 100, 103, 130-131 са напоменом 243}} Даљим уједињавањем тих српских области створене су две републике — [[Република Српска Крајина]] и [[Република Српска]].{{sfn|Логос|2019|p=122, 134}} Ове српске државе формиране су као одговор на политику издвајања [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] из [[Југославија|Југославије]] и протеривања Срба из нових држава. На крају [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] 1995. године, Република Српска Крајина је војно поражена од стране [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватске војске]], а неколико стотина хиљада Срба са простора РСК и Хрватске је протерано од 1991. до 1995. године.{{sfn|Логос|2019|p=243—246, 250}} Исте године, [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] је окончао [[Рат у Босни и Херцеговини|рат у БиХ]] и признао [[Република Српска|Републику Српску]] као један од два ентитета у саставу БиХ.{{sfn|Логос|2019|p=258—262}} У [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] [[1998]]. на Косову почео је [[грађански рат]] који су водили Албанци у такозваној [[ОВК]] против власти из [[Београд]]а.{{sfn|Логос|2019|p=304—307}} Албанце је подржало [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовањем]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године.{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}} Према [[Резолуција 1244 Савета безбедности|Резолуције 1244 СБ]] [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], која је усвојена 10. јуна 1999. године, СРЈ је пристала да се [[Војска Југославије]] и [[Министарство унутрашњих послова Србије]] повуку са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{sfn|Логос|2019|p=331, 335}} Косово и Метохију су заузели војници [[КФОР]]-а, у чијој основи су биле јединице [[НАТО]]-а, али истовремено велики део Срба као и припадника других етничких заједница попут Рома и Горанаца је напустио те просторе.{{sfn|Логос|2019|p=331—332, 335-338}} У периоду деведесетих година ХХ столећа, Срби су на Западу, муслиманским земљама и у региону, систематски и плански у више етапа етикетирани и расистички уоквиривани као ''извор проблема на Балкану, злочинци, силеџије, варвари, нецивилизован народ'' и слично, што је допринело делимично негативној репутацији нације у једном делу света.<ref>{{Cite book|title=Прометеја: Медијска „нацификација” српског народа|last=Илић|first=Владимир|publisher=Конрас|year=2020|location=Крагујевац}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hammond|first=Philip|date=2023-01-01|title=The Serbs in Western Political and Media Discourse: Othering, Demonisation and Tutelage|url=https://www.academia.edu/86072848/The_Serbs_in_Western_Political_and_Media_Discourse_Othering_Demonisation_and_Tutelage|journal=Journalism and Foreign Policy: How the US and UK Media Cover Official Enemies|access-date=12. 08. 2024|archive-date=07. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240807150050/https://www.academia.edu/86072848/The_Serbs_in_Western_Political_and_Media_Discourse_Othering_Demonisation_and_Tutelage|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Pajović|first=Stefan|title=A SOCIOLOGICAL REVIEW OF MEDIA BIAS: THE POWER OF WESTERN MEDIA IN CREATING AND EXPANDING STEREOTYPES ABOUT SERBS DURING THE LAST DECADE OF THE 20TH CENTURY|url=https://www.academia.edu/35759710/A_SOCIOLOGICAL_REVIEW_OF_MEDIA_BIAS_THE_POWER_OF_WESTERN_MEDIA_IN_CREATING_AND_EXPANDING_STEREOTYPES_ABOUT_SERBS_DURING_THE_LAST_DECADE_OF_THE_20TH_CENTURY|access-date=12. 08. 2024|archive-date=12. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240812113603/https://www.academia.edu/35759710/A_SOCIOLOGICAL_REVIEW_OF_MEDIA_BIAS_THE_POWER_OF_WESTERN_MEDIA_IN_CREATING_AND_EXPANDING_STEREOTYPES_ABOUT_SERBS_DURING_THE_LAST_DECADE_OF_THE_20TH_CENTURY|url-status=live}}</ref> На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. [[Црна Гора]] је тесном већином изгласала независност, а [[3. јун]]а исте године Парламент Црне Горе прогласио је независност.{{sfn|Логос|2019|p=393}} Тако је раскинута државна заједница [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] а оне су постале независне државе. На територији Косова и Метохије [[2008]]. године представници Албанаца прогласили су независност [[Република Косово]], али су представници Србије одбацили то проглашење{{sfn|Логос|2019|p=398}} као и оквирно половина земаља чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. == Култура == {{Главни чланак|Српска култура}} [[Датотека:Manastir Visoki Dečani (Манастир Високи Дечани) - by Pudelek..jpg|мини|[[Манастир Високи Дечани]] (XIV век), [[Светска баштина]] Унеска]] [[Србија|Књижевност]], [[Икона|иконопис]], музика, игра и средњовековна архитектура су уметнички облици по којима је Србија најпознатија. Традиционална [[Српска уметност|српска визуелна уметност]] (посебно [[Фреска|фреске]], и донекле [[Икона|иконе]]), као и црквена архитектура, у великој мери одражавају византијске традиције, са извесним утицајем Медитерана и Запада.<ref>Димитрије Оболенски ''„Византијски комонвелт”'', Београд. 1991</ref> Многи српски споменици и уметничка дела заувек су изгубљени услед последица више ратова, крађе и мирнодопских маргинализација.<ref>{{Cite journal|last=Kadijević|first=Aleksandar Đ.|title=About typology and meaning of the Serbian public architectural monuments (19–20th centuries)|journal=Matica Srpska Journal for Fine Arts|date=2017|volume=45}}</ref><ref>{{Cite book|title=Krađa kulturnog i nacionalnog blaga Jugoslavije|last=Živković|first=Mirjana|last2=Todović|first2=Milenko|publisher=Vojska, Dečje novine|year=1995|location=Belgrade}}</ref> Традиционалне институције у области културе, просвете и уметности укључују [[Матица српска|Матицу српску]] (најстарија матица на свету), [[Српска књижевна задруга|Српску књижевну задругу]], [[Удружење књижевника Србије]], [[Коло српских сестара]], [[Српско привредно друштво Привредник|Привредник]]. У периоду непостојања националне државе, Срби су штампали своје књиге и часописе у европским градовима: Дубровнику, Венецији, Бечу, Будиму, Лајпцигу и другде.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/istvan_poth.html|title=Rastko Budimpesta|website=www.rastko.rs|access-date=2023-03-24|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035407/https://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/istvan_poth.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/izlozba-venecijanski-izdavaci-srpskih-knjiga-1519-1824-u-nbs/|title=Izložba „Venecijanski izdavači srpskih knjiga 1519-1824” u NBS – Kultura – Dnevni list Danas|date=2019-07-05|language=sr-RS|access-date=2023-03-24|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035536/https://www.danas.rs/kultura/izlozba-venecijanski-izdavaci-srpskih-knjiga-1519-1824-u-nbs/|url-status=live}}</ref> [[Буквар Саве инока Дечанца|Први српски буквар]] штампао је у Венецији јеромонах Високих Дечана Сава 1579. Прве [[новине]] на српском језику објављене су у у Бечу 1791. године („[[Сербскија новини|Сербскија новини”]]). У тадашњој престоници Хабзбуршке монархије појавио се и први српски дневник („Новине сербске”, 1813. године) и први српски зборник („Забавник”, 1816. године). Неколико значајних српских листова и часописа објављивано је у првој половини 19. века у Пешти. Први је покренут„ [[Летопис Матице српске|Летопис Матице српске”]] 1825. године. Летопис излази и данас и најстарији је књижевни часопис у Европи.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.uns.org.rs/sr/desk/Putovanje-kroz-istoriju-srpske-stampe/Iz-istorije-beogradske-stampe/124337/duboki-koreni-srpskog-i-beogradskog-novinarstva.html|title=Duboki koreni srpskog i beogradskog novinarstva|website=www.uns.org.rs|language=sr|access-date=2023-03-25|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034217/http://www.uns.org.rs/sr/desk/Putovanje-kroz-istoriju-srpske-stampe/Iz-istorije-beogradske-stampe/124337/duboki-koreni-srpskog-i-beogradskog-novinarstva.html|url-status=live}}</ref> Лист „[[Политика (новине)|Политика”]] је најдуговечнији лист у Срба, излази од 1904. године и има најдужу непрекинуту традицију на Балкану.<ref name=":1" /> У модерно доба (од 19. века) Срби остварују и значајна филозофска дела.{{Sfn|Cox|2002|pp=11–12}} Међу значајним филозофима су: [[Светозар Марковић]], [[Бранислав Петронијевић]], [[Ксенија Атанасијевић]], [[Радомир Константиновић]], [[Никола Милошевић]], [[Михаило Марковић]], [[Свети Јустин Ћелијски|Јустин Поповић]] и [[Михаило Ђурић (академик)|Михаило Ђурић]].<ref>{{Cite book|title=Istorija srpske filozofije|last=Žunjić|first=Slobodan|publisher=Plato|year=2010|isbn=9788644704829|location=Belgrade}}</ref> === Уметност === {{Главни чланак|Српска уметност}} {{Српска умјетност}} Током 12. и 13. века настају многе уметнички вредне иконе, фреске и рукописне минијатуре, као што су подигнути многи српски православни манастири и цркве као што су [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Жича|Жича]], [[Манастир Студеница|Студеница]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]], [[Манастир Милешева|Милешева]], [[Манастир Грачаница|Грачаница]] и [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]].{{Sfn|Cox|2002|p=12}} Архитектура ових манастира је светски позната.{{Sfn|Cox|2002|p=20}} Истакнути архитектонски стилови у средњем веку били су [[Рашки стил]], [[Моравски стил|Моравска архитектонска школа]] и [[Српско-византијски стил|српско-византијски архитектонски стил]] . У истом периоду изграђени су монументални средњовековни [[Стећак|стећци]], који су под заштитом [[Светска баштина|УНЕСКО-а]]. Независност Србије у 19. веку убрзо је праћена [[Српско-византијски стил (модерни)|српско-византијским модерним стилом]] у архитектури. [[Датотека:Kosovski boj.jpg|десно|мини|[[Петар Лубарда]] — Косовски бој; Лубардин стил био је и спој византијско-српске традиције и модерног ликовног израза]] Уметници периода [[Ренесанса|ренесансе]] стварали су у [[Дубровник]]у и [[Бока которска|Боки которској]]. [[Барок]]ни и [[рококо]] трендови у српској уметности јављају се у 18. веку и највише су заступљени у иконопису и портретима.<ref>{{Cite journal|last=Milošević|first=Ana|title=OLD ICON PAINTING AND THE RELIGIOUS REVIVAL IN THE 'KINGDOM OF SERBIA' DURING AUSTRIAN RULE 1718—1739|url=https://www.academia.edu/29670300|journal=Byzantine Heritage and Serbian Art III Imagining the Past the Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 Th to the 21 St Century|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221504/https://www.academia.edu/29670300|url-status=live}}</ref> Већина барокних аутора била је са простора [[Хабзбуршка монархија|Аустријског царства]], као што су [[Никола Нешковић]], [[Теодор Крачун]], [[Теодор Илић Чешљар]], [[Захарије Орфелин]] и [[Јаков Орфелин]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/isk/isk_15.html|title=Projekat Rastko: Istorija srpske kulture|website=rastko.rs|access-date=26. 7. 2019|archive-date=08. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210308172846/https://www.rastko.rs/isk/isk_15.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144245|title=18. vek|date=16 October 2013|website=Nedeljnik Vreme|access-date=26. 7. 2019|archive-date=19. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219124416/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144245|url-status=live}}</ref> Српско сликарство показало је утицај [[бидермајер]]а и [[Неокласицизам|неокласицизма]] у делима [[Константин Данил|Константина Данила]]<ref>{{Cite web|url=http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/biedermeier.html|title=Biedermeier Of The 19th Century|website=galerijamaticesrpske.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190110123113/http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/biedermeier.html|archive-date = 10. 1. 2019|url-status=dead|access-date = 28. 4. 2019}}</ref> и [[Павел Ђурковић|Павела Ђурковића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144228|title=19. vek|date=16 October 2013|website=Nedeljnik Vreme|access-date=28. 4. 2019|archive-date=02. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200302014859/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144228|url-status=live}}</ref> Многи сликари су следили уметничке токове [[Романтизам|романтизма]] 19. века, међу којима су [[Ђура Јакшић]], [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеван Тодоровић]], [[Катарина Ивановић]] и [[Новак Радонић]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hQBUJVwjcjsC&pg=PA43|title=Serbia|last=Mitchell|first=Laurence|date=2010|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-326-9|page=43|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202252/https://books.google.com/books?id=hQBUJVwjcjsC&pg=PA43#v=onepage&q&f=false|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/romanticism.html|title=Romanticism Of The 19th Century|website=galerijamaticesrpske.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404044027/http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/romanticism.html|archive-date = 4. 4. 2017|url-status=dead|access-date = 10. 6. 2019}}</ref> Србија је од средине 1800-их изнедрила низ познатих сликара који представљају опште европске уметничке токове.{{Sfn|Cox|2002|p=12}} Један од најистакнутијих међу њима био је [[Паја Јовановић]], који је насликао платна великих димензија на историјске теме попут ''[[Сеоба Срба (слика)|Сеобе Срба]]'' (1896). Сликар [[Урош Предић]] био је истакнути сликар, највише познат по ''[[Косовка девојка|Косовки девојци]],'' ''[[Весела браћа (слика)|Срећна браћа]]'' и портрети знаменитих људи тог периода. Док су Јовановић и Предић били сликари [[Реализам (уметност)|реализма]], уметница [[Надежда Петровић]] је била [[Импресионизам|импресиониста]] и [[Фовизам|фовиста]], а [[Сава Шумановић]] врсни [[Кубизам|кубиста]]. По делима из периода [[Надреализам|надреализму]] су били познати сликари [[Петар Лубарда]], [[Владимир Величковић]] и [[Љуба Поповић (сликар)|Љубомир Поповић]].{{Sfn|Cox|2002|p=121}} [[Марина Абрамовић]] је светски позната [[перформанс]] уметница, списатељица и [[артхаус]] редитељка.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/marina-abramovic-in-belgrade-a-long-awaited-homecoming/a-50499549|title=Marina Abramovic in Belgrade: A long-awaited homecoming {{!}} DW {{!}} 19.09.2019|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.dw.com/en/marina-abramovic-in-belgrade-a-long-awaited-homecoming/a-50499549|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Gusle on kelim rug.JPG|мини|усправно|Национални инструмент [[гусле]], положене на [[Пиротски ћилим|пиротском ћилиму]]]] Традиционална српска музика обухвата коришћење разних врста [[Гајде|гајди]], [[Флаута|фрула]], [[Рог (инструмент)|рогова]], [[труба]], [[лаута]], [[Псалтири|псалтира]], [[Бубањ|бубњева]] и [[Чинеле|чинела]].<ref>{{Cite book|title=Living tradition: guide to roots and folk music in Serbia|publisher=World music association of Serbia|year=2016|isbn=978-86-89607-20-8|editor-last=Đorđević|editor-first=Oliver|location=Belgrade|pages=9–15}}</ref> [[Коло (игра)|Коло]] је традиционална колективна народна игра, која има бројне варијанте широм региона. Први српски композитори почели су да раде у 14. и 15. веку, попут [[Кир Стефан Србин|Кир Стефана Србина]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/isk/rpejovic-medieval_music.html|title=[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE – Roksanda Pejovic: Medieval music|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-12|archive-date=25. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225193750/http://www.rastko.rs/isk/rpejovic-medieval_music.html|url-status=live}}</ref> Композитор и [[Музикологија|музиколог]] [[Стеван Стојановић Мокрањац]] сматра се једним од најзначајнијих зачетника модерне српске музике.<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/isk/isk_17.html|title=Projekat Rastko: Istorija srpske kulture|publisher=Rastko.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20120603124009/http://www.rastko.rs/isk/isk_17.html|archive-date = 3. 6. 2012|url-status=live|access-date=24 May 2012}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=60.0|title=Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914)|date = 28. 9. 1914|publisher=Riznicasrpska.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20130926231446/http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=60.0|archive-date = 26. 9. 2013|url-status=live|access-date=24 May 2012}}</ref> Остали запажени класични композитори су [[Корнелије Станковић]], [[Станислав Бинички]], [[Петар Коњовић]], [[Милоје Милојевић (композитор)|Милоје Милојевић]], [[Стеван Христић]], [[Јосиф Маринковић]], [[Љубица Марић]]<ref>{{Cite web|url=https://composers.rs/?page_id=4060|title=Ljubica Marić {{!}} Udruženje kompozitora Srbije|website=composers.rs|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://composers.rs/?page_id=4060|url-status=live}}</ref> и [[Василије Мокрањац]].<ref>{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/europe/serbia/articles/the-10-best-classical-composers-from-serbia/|title=The 10 Best Classical Composers From Serbia|last=Bills|first=John William|date=15. 12. 2017|website=Culture Trip|access-date=10. 7. 2019|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225231908/https://theculturetrip.com/europe/serbia/articles/the-10-best-classical-composers-from-serbia/|url-status=live}}</ref> Међу познатим музичарима су звезде забавне музике [[Ђорђе Марјановић]] и [[Здравко Чолић]], кантаутор [[Арсен Дедић]], извођачи народне музике [[Предраг Гојковић Цуне]], [[Тома Здравковић]], [[Мирослав Илић]], рокери [[Милан Младеновић]], [[Радомир Михаиловић Точак]], [[Бора Ђорђевић]], [[Момчило Бајагић Бајага]], кантаутор [[Ђорђе Балашевић]], фолк дива [[Цеца]], поп певач и композитор [[Жељко Јоксимовић]] и други. Србија је дала многе талентоване филмске ствараоце, од којих су најпознатији [[Славко Воркапић]], [[Душан Макавејев]],{{Sfn|Cox|2002|p=13}} [[Живојин Павловић]], [[Слободан Шијан]], [[Горан Марковић]], [[Горан Паскаљевић]], [[Емир Кустурица]], [[Желимир Жилник]], [[Срђан Драгојевић]],<ref>{{Cite book|title=The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema| last = Taylor | first=Richard | last2 = Wood | first2 =Nancy | last3 = Graffy | first3 =Julian | last4 = Iordanova | first4 =Dina |date=2019|publisher=Bloomsbury|isbn=978-1-83871-849-7|page=1936}}</ref> [[Срдан Голубовић]] и [[Мила Турајлић]]. Жилник и [[Стефан Арсенијевић]] освојили су [[Zlatni medved|Златног медведа]] на [[Берлински филмски фестивал|Берлиналу]], док је Мила Турајлић освојила престижну главну награду за документарни филм на [[Међународни фестивал документарног филма у Амстердаму|ИДФА]]. Кустурица је постао светски познат након што је два пута освојио [[Zlatna palma|Златну палму]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] као и бројне друге награде. Неколико Американаца српског порекла је истакнуто у [[Холивуд]]у. Најпознатији од њих су добитници Оскара [[Карл Малден]],<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-60821218|title=Карл Малден – дискретни холивудски херој српског порекла|date=2022-03-22|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-60821218|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/93867/Kultura/Najpostovaniji-Srbin-u-Holivudu|title=Најпоштованији Србин у Холивуду|website=Politika Online|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.politika.rs/scc/clanak/93867/Kultura/Najpostovaniji-Srbin-u-Holivudu|url-status=live}}</ref> петоро Срба који су добили [[Оскар за техничко достигнуће|Оскара за техничка достигнућа]],<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/osam-velicanstvenih-oskarovci-koji-su-poreklom-iz-srbije/|title=Osam veličanstvenih: Oskarovci koji su poreklom iz Srbije|last=Jovović|first=Pero|date=2020-05-16|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-12-11|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034218/https://nova.rs/zabava/showbiz/osam-velicanstvenih-oskarovci-koji-su-poreklom-iz-srbije/|url-status=live}}</ref> Оскаром награђени сценариста [[Stiv Tešič|Стив Тешич]], редитељ [[Питер Богданович]], добитник [[Награде Тони|Тонија]] позоришни редитељ [[Дарко Трешњак]], редитељка награђена [[Награде Еми|Емијем]] [[Марина Зенович]] као и глумци [[Светислав Иван Петровић|Иван Петровић]], [[Бред Декстер]], [[Лолита Давидович]], [[Мила Јововић]] и [[Стана Катић]]. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Захарије Орфелин|Орфелин]] <small>(1726—1785)</small> ! style="text-align:center;" |[[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањац]] <small>(1856—1914)</small> ! style="text-align:center;" |[[Паја Јовановић|Јовановић]] <small>(1859—1957)</small> ! style="text-align:center;" |[[Надежда Петровић|Петровић]] <small>(1873—1915)</small> ! style="text-align:center;" |[[Карл Малден|Малден]] <small>(1912—2009)</small> ! style="text-align:center;" |[[Vojin Bakić|Бакић]] <small>(1915—1992)</small> ! style="text-align:center;" |[[Емир Кустурица|Кустурица]] <small>(1954)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Zaharije Orfelin.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Стеван Стојановић Мокрањац 1905-1910.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:PajaJovanovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nadezda Petrovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Karl Malden - autographed.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Vojin Bakić crop.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Emir Kusturica at Guadalajara film festival 2009.jpg|185x185п]] |} === Књижевност === {{Главни чланак|Српска књижевност}} {{Види још|Списак српских родољубивих пјесама}} Већина књижевности коју су писали рани Срби односила се на верске теме. Оснивачи [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] писали су разна [[Јеванђеље|јеванђеља]], [[Средњовековни псалтир|псалтире]], [[Месецослов|менологије]], [[Хагиографија|агиографије]], уз есеје и беседе.<ref>{{Cite web|url=http://www2.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/texts_display.php?id=288|title=Osam vekova srpske književnosti|website=www2.filg.uj.edu.pl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/http://www2.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/texts_display.php?id=288|url-status=live}}</ref> Крајем 12. века настала су два најзначајнија дела српске средњовековне књижевности — [[Мирослављево јеванђеље]] и [[Вуканово јеванђеље]].{{Sfn|Cox|2002|p=20}} [[Штампарија Црнојевића]] је била прва штампарија у Југоисточној Европи и сматра се важним делом српске културне историје.<ref>{{Cite book|title=Istorija srpske kulture|last=Deretić|first=Jovan|publisher=Evro-Giunti|year=2011|isbn=978-86-505-1849-6|location=Belgrade|pages=153, 155}}</ref> Током периода османске окупације већине територија насељених етничким Србима, [[књижевност ренесансе]] на српском језику се развијала у [[Бока которска|Боки которској]] и [[Дубровачка република|Дубровнику]]. У периоду српског просветитељства, рачунајући и барок као стилску формацију епохе просветитељства, било је активно више од 120 писаца.<ref>{{Cite book|title=ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА|last=Стефановић|first=Мирјана Д.|publisher=Службени гласник|year=2009|isbn=978-86-519-0203-4|location=Београд|pages=259—293}}</ref> Значајни [[барок]]ни аутори били су [[Андрија Змајевић]], [[Гаврил Стефановић Венцловић]], [[Архимандрит Јован (Рајић)|Јован Рајић]], [[Захарије Орфелин]] и други. [[Доситеј Обрадовић]] је био најистакнутија личност [[Просветитељство|доба просветитељства]], док је најистакнутији класицистички писац [[Јован Стерија Поповић]], иако су његова дела садржала и елементе романтизма. Модерна српска књижевност почиње збиркама [[Народна музика|народних песама]] [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] у 19. веку и списима [[Петар II Петровић Његош|Његоша]] и [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]]. Први истакнути представник српске књижевности 20. века био је [[Јован Скерлић]], који је писао у [[Београд]]у пре Првог светског рата и помогао српским писцима да упознају књижевност модерне. Најзначајнији српски писац у [[Међуратни период|међуратном периоду]] био је [[Милош Црњански]].{{Sfn|Miller|2005|pp=565–567}} Први значајни српски писци који су се појавили после Другог светског рата били су [[Михаило Лалић]] и [[Добрица Ћосић]].{{Sfn|Bédé|Edgerton|1980|p=734}} Други значајни послератни југословенски аутори, попут [[Иво Андрић|Иве Андрића]] и [[Меша Селимовић|Меше Селимовића]], иако рођени у БиХ, својим избором су постали део српске културе и обојица су се идентификовали као Срби.{{Sfn|Miller|2005|pp=565–567}} Андрић је добио [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] 1961.{{Sfn|Bédé|Edgerton|1980|p=734}} [[Данило Киш]], још један популарни српски писац, био је познат по томе што је написао ''[[Grobnica za Borisa Davidoviča|Гробницу за Бориса Давидовича]]'', као и неколико цењених романа.{{Sfn|Miller|2005|pp=–565–567}} Међу савременим српским писцима, [[Милорад Павић]] се истиче као најхваљенији, са романима ''[[Хазарски речник]]'', ''Пејзаж сликан чајем'' и ''Унутрашња страна ветра'' који су му донели међународно признање. Као веома цењен у Европи и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], Павић се сматра једним од најинтригантнијих писаца с почетка 21. века.{{Sfn|Sollars|Jennings|2008|p=604}} [[Чарлс Симић]] је био истакнути савремени српско-амерички песник, бивши [[песник лауреат Сједињених Америчких Држава]] и [[Пулицерова награда за поезију|добитник Пулицерове награде]].<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2011/05/25/serbian-roots-american-spirit-an-interview-with-charles-simic/|title=Serbian roots, American spirit: An interview with Charles Simic|date=25 May 2011|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2 August 2019|archive-date=02. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190802224634/https://balkaninsight.com/2011/05/25/serbian-roots-american-spirit-an-interview-with-charles-simic/|url-status=live}}</ref> Савремени писац [[Зоран Живковић (писац)|Зоран Живковић]] је аутор више од 20 прозних књига, а најпознатији је по својим [[Научна фантастика|СФ]] делима која су објављивана у 23 земље.<ref>{{Cite web|url=https://sinhro.rs/zoran-zivkovic-zasto-da-pisem-o-naucnoj-fantastici-kad-u-njoj-zivimo/|title=ZORAN ŽIVKOVIĆ: Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo » Sinhro.rs|last=Sinhro.rs|date=2016-07-11|website=Sinhro.rs|language=en-US|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203756/https://sinhro.rs/zoran-zivkovic-zasto-da-pisem-o-naucnoj-fantastici-kad-u-njoj-zivimo/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/713069.html|title=Srpski pisac sa najviše prevoda|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.slobodnaevropa.org/a/713069.html|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-center:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]] <small>(1739—1811)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јован Стерија Поповић|Поповић]] <small>(1806—1856)</small> ! style="text-align:center;" |[[Петар II Петровић Његош|Петровић Његош]] <small>(1813—1851)</small> ! style="text-align:center;" |[[Иво Андрић|Андрић]] <small>(1892—1975)</small> ! style="text-align:center;" |[[Милош Црњански|Црњански]] <small>(1893—1977)</small> ! style="text-align:center;" |[[Десанка Максимовић|Максимовић]] <small>(1898—1993)</small> ! style="text-align:center;" |[[Борислав Пекић|Пекић]] <small>(1930—1992)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:DositejObradović.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jovan Sterija Popović.pdf|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Vladika Petar II Petrović.pdf|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:S. Kragujevic, Ivo Andric, 1961.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Miloš Crnjanski 1914.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Desanka Maksimović 1969.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:27 - Rehabilitacija BP.jpg|185x185п]] |} === Образовање и наука === {{Главни чланак|Списак српских проналазака и открића}} {{Види још|Наука у Србији|Образовање у Србији|Образовање у Републици Српској}} Многи Срби су дали доприносе на пољу науке и технике. Више је српских научника и научника који раде у иностранству него на Балкану. Најмање 7000 Срба са докторатом ради у иностранству.<ref>{{Cite web|url=https://admin.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/ko-su-danas-najveci-srpski-naucnici/|title=Ko su danas najveći srpski naučnici|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-12|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221507/https://admin.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/ko-su-danas-najveci-srpski-naucnici/|url-status=}}</ref> Пре 19. столећа и масовног описмењавања народа, образовне елите у Срба су у многоме чинила свештена лица, као што су на пример [[Лазар Хиландарац]] и [[митрополит карловачки Стефан (Стратимировић)]]. Претходно стицању аутономије и независности матичне државе, одређен број научника српског порекла је реализовао своје каријере у Аустрији, Мађарској и Русији, посебно [[Игњат Мартиновић]], [[Аврам Мразовић]], [[Атанасије Стојковић]], [[Теодор Јанковић Миријевски]], [[Огњеслав Костовић Степановић]]. [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|Српско-амерички]] научник, проналазач, физичар, машински инжењер и инжењер електротехнике [[Никола Тесла]] важи за једног од најзначајнијих проналазача у историји. Познат је по својим доприносима области електрицитета и магнетизма крајем 19. и почетком 20. века. У изградњи [[Аполо 11|свемирског брода Аполо]] учествовало је седам српско-америчких инжењера и научника познатих као ''Сербо 7.''<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/eng/serbs_apollo_space_program_honored|title=Serbs of the Apollo Space Program Honored {{!}} Serbian Orthodox Church [Official web site]|website=www.spc.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190708064544/http://www.spc.rs/eng/serbs_apollo_space_program_honored|archive-date = 8. 7. 2019|url-status=dead|access-date=2 August 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.eserbia.org/sapeople/science/129-apollo-11-american-serbs-team|title=The Meaning of Reality|last=Vladimir|website=Serbica Americana|language=en-gb|access-date=2 August 2019|archive-date=24. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190724102249/http://eserbia.org/sapeople/science/129-apollo-11-american-serbs-team|url-status=live}}</ref> Физичар и физикохемичар [[Михајло Пупин]] најпознатији је по својој знаменитој теорији савремених електричних филтера, као и по бројним патентима, док је [[Милутин Миланковић]] најпознатији по теорији дуготрајних [[Климатска промена|климатских промена]] изазваних променама положаја Земље у поређење са Сунцем, сада познатим као [[Миланковићеви циклуси]].<ref>{{Cite web|url=http://www.serbiaconsulatenyc.com/en/greatscientists.html|title=Great Serbian scientists|publisher=Consulate General of the Republic of Serbia|archive-url=https://web.archive.org/web/20080612105719/http://www.serbiaconsulatenyc.com/en/greatscientists.html|archive-date = 12. 6. 2008|url-status=dead}}</ref> [[Гордана Вуњак Новаковић]] је српско-амерички биомедицински инжењер који се бави [[Регенеративна медицина|регенеративном медицином]] односно инжењерингом људских ткива, истраживањем [[Изворна ћелија|матичних ћелија]] и моделирањем болести. Она је један од најцитиранијих научника свих времена.<ref>{{Cite web|url=https://scholar.google.com/citations?user=5xUWSSIAAAAJ&hl=en|title=Gordana Vunjak-Novakovic – Google Scholar Citations|publisher=Google Scholar|access-date=23. 03. 2023|archive-date=01. 01. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200101092348/https://scholar.google.com/citations?hl=en&user=5xUWSSIAAAAJ|url-status=live}}</ref> Међу значајним српским математичарима су [[Михаило Петровић Алас|Михаило Петровић]], [[Јован Карамата]] и [[Ђуро Курепа]]. Михаило Петровић је познат по томе што је значајно допринео диференцијалним једначинама и феноменологији, као и проналаску једног од првих прототипова аналогног рачунара. [[Руђер Бошковић]] је био дубровачки физичар, астроном, математичар и [[полихистор]] српског порекла<ref name="serbia">{{Cite web|url=http://www.serbia.travel/about-serbia/people/|title=People « National Tourism Organisation of Serbia|publisher=serbia.travel|archive-url=https://web.archive.org/web/20141223234547/http://www.serbia.travel/about-serbia/people/|archive-date = 23. 12. 2014|url-status=dead|access-date = 12. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2011/34-11/0/00.pdf|title=Three Centuries from the Birth of Rudjer Boskovic (1711—1787)|last=Jandric|first=Miroslav|date=2011|pages=449 (footnote)|access-date=23. 03. 2023|archive-date=22. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181222222512/http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2011/34-11/0/00.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/boris-tadic-ruder-boskovic-je-bio-srbin-katolik.-nadam-se-da-me-hrvati-nece-krivo-shvatiti/1636638/|title=Boris Tadić: Ruđer Bošković je bio Srbin katolik. Nadam se da me Hrvati neće krivo shvatiti – Jutarnji List|date=13. 1. 2012|website=jutarnji.hr|access-date=23. 03. 2023|archive-date=01. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180401075108/https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/boris-tadic-ruder-boskovic-je-bio-srbin-katolik.-nadam-se-da-me-hrvati-nece-krivo-shvatiti/1636638/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=5os8AAAAIAAJ&q=Rudjer+Boskovic+Serbian|title=Serbian Americans and their communities in Cleveland|last=Georgevich|first=Dragoslav|date=1977|page=73|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202622/https://books.google.com/books?id=5os8AAAAIAAJ&q=Rudjer+Boskovic+Serbian|url-status=live}}</ref> (иако постоје поједине супротстављене тврдње о Бошковићевој националности) који је произвео претечу [[Атомистика|атомске теорије]] и дао много доприноса [[Астрономија|астрономији]] и такође открио [[Атмосфера Месеца|одсуство атмосфере]] на [[Месец]]у. [[Јован Цвијић]] је утемељио модерну географију у Србији и направио пионирска истраживања географије [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], [[Динарска раса|динарске расе]] и [[Крас (геоморфологија)|краса]]. [[Јосиф Панчић]] је дао допринос [[Ботаника|ботаници]] и открио низ нових биљних врста укључујући и [[Панчићева оморика|српску оморику]].<ref>{{Cite journal|last=Lubarda|first=Biljana|title=Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 – distribution and floristic importance|url=https://www.academia.edu/16634057|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=08. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308230317/https://www.academia.edu/16634057|url-status=live}}</ref> Биолог и физиолог [[Иван Ђаја]] вршио је истраживања о улози [[Надбубрежна жлезда|надбубрежних жлезда]] у [[Терморегулација|терморегулацији]], као и пионирски рад у [[Хипотермија|хипотермији]].<ref>{{Cite book|title=General Encyclopedia of the Yugoslav Lexicographical Institute, III edition, Vol 2 C-Fob|title-link=Opća enciklopedija JLZ|date=1977|publisher=[[Лексикографски завод Мирослав Крлежа|Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža”]]}}</ref><ref name="bio">{{Cite web|url=http://giaja.bio.bg.ac.rs/short-biography/|title=Short biography|access-date=23. 03. 2023|archive-date=12. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180212160850/http://giaja.bio.bg.ac.rs/short-biography/|url-status=live}}</ref> [[Валтазар Богишић]] се сматра пиониром [[Социологија права|социологије права]]. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Стојан Новаковић|Новаковић]] <small>(1842—1915)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Тесла|Тесла]] <small>(1856—1943)</small> ! style="text-align:center;" |[[Михајло Пупин|Пупин]] <small>(1858—1935)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јован Цвијић|Цвијић]] <small>(1865—1927)</small> ! style="text-align:center;" |[[Михаило Петровић Алас|Петровић]] <small>(1868—1943)</small> ! style="text-align:center;" |[[Милутин Миланковић|Миланковић]] <small>(1879—1958)</small> ! style="text-align:center;" |[[Ђуро Курепа|Курепа]] <small>(1907—1993)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Portrait of Stojan Novaković.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Tesla circa 1890.jpeg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Mihajlo Pupin.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jovan Cvijić.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Mihailo Petrovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Milutin Milanković 2.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Kurepa georg2 (cropped).jpg|185x185п]] |} === Спорт === {{Главни чланак|Спорт у Србији|Спорт у Републици Српској}} Срби су познати по бројним спортским достигнућима и великом броју талентованих спортиста. [[Мађари|Мађарски]] држављанин [[Момчило Тапавица]] био је први [[Словени|Словен]], Србин и мађарски грађанин у историји који је освојио [[Олимпијска медаља|олимпијску медаљу]]. Освојио је бронзану медаљу у тенису на [[Летње олимпијске игре 1896.|Летњим олимпијским играма 1896. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:840846-Momcilo-Tapavica-je-bio-arhitekta-i-PRVI-SLOVEN-koji-je-osvojio-olimpijsku-medalje-NjEGOVIM-ZGRADAMA-divio-se-i-kralj-Nikola|title=Momčilo Tapavica je bio arhitekta i PRVI SLOVEN koji je osvojio olimpijsku medalje, NjEGOVIM ZGRADAMA divio se i kralj Nikola|website=Večernje novosti|language=sr|access-date=22. 7. 2020|archive-date=22. 07. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200722223908/https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:840846-Momcilo-Tapavica-je-bio-arhitekta-i-PRVI-SLOVEN-koji-je-osvojio-olimpijsku-medalje-NjEGOVIM-ZGRADAMA-divio-se-i-kralj-Nikola|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/10-nasih-olimpijskih-heroja|title=10 naših olimpijskih heroja|website=Nedeljnik|access-date = 22. 7. 2020|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221511/https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/10-nasih-olimpijskih-heroja|url-status=}}</ref> Кроз историју, Србија је била земља спортских почетака бројних међународно успешних фудбалера као што су: [[Драган Џајић]] (званично проглашен за „најбољег српског фудбалера свих времена” од стране Фудбалског савеза Србије; [[Златна лопта]] 1968. треће место), [[Рајко Митић]], [[Драгослав Шекуларац]], [[Драган Стојковић Пикси|Драган Стојковић]], [[Дејан Станковић]], [[Немања Видић]] (двоструки [[најбољи играч у Премијер лиги]] и члан [[:en:FIFPro World XI|FIFPro World XI]]),<ref>{{Cite web|url=http://www.premierleague.com/news/1653924|title=Hall of Fame nominee: Nemanja Vidic|website=www.premierleague.com|language=en|access-date=2021-06-21|archive-date=23. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210623020359/https://www.premierleague.com/news/1653924|url-status=live}}</ref> [[Бранислав Ивановић]] (најбољи играч Србије), [[Немања Матић]] и [[Александар Митровић]]. [[Радомир Антић]] је био истакнути фудбалски тренер, најпознатији по раду са [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентацијом]] Србије, [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]] и [[ФК Барселона|Барселоном]]. Србија је стекла репутацију једног од највећих светских извозника фудбалера из иностранства.<ref>{{Cite web|url=http://soccerlens.com/serbias-endless-list-of-wonder-kids/39911/|title=Serbia's Endless List of Wonderkids|last=Kumar|first=Shivam|date = 27. 1. 2010|website=Sportslens|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203052327/http://soccerlens.com/serbias-endless-list-of-wonder-kids/39911/|archive-date = 3. 12. 2013|url-status=live|access-date = 12. 12. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/sport/srbija-sesta-na-listi-najvecih-izvoznika-fudbalera-na-svetu/|title=Srbija šesta na listi najvećih izvoznika fudbalera na svetu – Sport – Dnevni list Danas|date=2020-05-16|language=sr-RS|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.danas.rs/sport/srbija-sesta-na-listi-najvecih-izvoznika-fudbalera-na-svetu/|url-status=live}}</ref> Укупно 22 српска играча су играла у [[НБА]] током последње две деценије, укључујући троструког [[Списак свих звезда НБА лиге|НБА ол-стара]] [[Предраг Стојаковић|Предрага „Пеју” Стојаковића]], НБА ол-стар и члана [[Кућа славних ФИБА|ФИБА]] и [[Кошаркашка Кућа славних|кошаркашке Куће славних]] [[Владе Дивац|Владе Дивца]],<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/kings/blog/kings-general-manager-vlade-divac-elected-naismith-memorial-basketball-hall-fame|title=Kings General Manager Vlade Divac Elected Into Naismith Memorial Basketball Hall of Fame|website=Sacramento Kings|language=en|access-date=2021-06-19|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624211915/https://www.nba.com/kings/blog/kings-general-manager-vlade-divac-elected-naismith-memorial-basketball-hall-fame|url-status=live}}</ref> као и добитника НБА награде [[НБА сезона 2021/22.|за]] [[Најкориснији играч НБА|најкориснијег играча НБА]] [[НБА сезона 2020/21.|2020—21—2022]] [[Никола Јокић|Николу Јокића]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nba.com/news/nikola-jokic-wins-2020-21-kia-nba-most-valuable-player-award|title=Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award|website=www.nba.com|language=en|access-date=2021-06-09|archive-date=21. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210721153907/https://www.nba.com/news/nikola-jokic-wins-2020-21-kia-nba-most-valuable-player-award|url-status=live}}</ref> Међу српским играчима који су направили велики утицај у Европи су четири члана ФИБА Куће славних из 1960-их и 1970-их — [[Драган Кићановић]], [[Дражен Далипагић]], [[Радивој Кораћ]] и [[Зоран Славнић]] — као и новије звезде попут [[Дејан Бодирога|Дејана Бодирога]] (2002. Играч године Европе), [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Александар Ђорђевић]] (1994. и 1995. [[мистер Еуропа]]), [[Милош Теодосић]] ([[Најкориснији играч Евролиге у кошарци|МВП Евролиге]] 2009—10), [[Немања Бјелица]] (МВП Евролиге 2014—15),<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/5ycw47oqktncu4e3|title=2014–15 bwin MVP: Nemanja Bjelica, Fenerbahce Ulker Istanbul|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|language=en|access-date=2021-06-18|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202617/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> и [[Василије Мицић]] (МВП Евролиге 2020—21).<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/bjo7rscdxo3eaykq|title=Efes's Vasilije Micic is voted the EuroLeague's 2020–21 season MVP!|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|language=en|access-date=2021-06-18|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202626/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> „Српска тренерска школа” изнедрила је многе од најуспешнијих европских тренера свих времена, као што су [[Жељко Обрадовић]] (рекордних девет евролигашких титула), [[Божидар Маљковић]] (четири евролигашке титуле), [[Александар Николић]] (три евролигашке титуле), [[Душан Ивковић]] (две евролигашке титуле), и [[Светислав Пешић]] (једна евролигашка титула).<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/8qbfpcyr3qi6gk4g|title=Secrets of the Serbian coaching school|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202622/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> Најуспешнији српски [[тенис]]ер је [[Новак Ђоковић]]. Он је двадесетједноструки освајач [[гренд слем]]а у четвороструки [[Лауреус Светска спортска награда за спортисту године|Лауреус спортиста године]]<ref>{{Cite web|url=http://www.atptour.com/en/news/djokovic-laureus-world-sportsman-of-the-year-2019|title=Djokovic wins Laureus World Sportsman of the Year Award {{!}} ATP Tour {{!}} Tennis|website=ATP Tour|access-date=2021-06-17|archive-date=28. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210628015304/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-laureus-world-sportsman-of-the-year-2019|url-status=live}}</ref> и светски број 1 на крају године у рекордних седам наврата.<ref>{{Cite web|url=https://www.atptour.com/en/news/djokovic-clinches-2021-year-end-no-1-fedex-atp-rankings|title=History Made As Djokovic Secures Record-Breaking Seventh Year-End No. 1|publisher=ATP World Tour|access-date=6. 11. 2021|archive-date=06. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211106154127/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-clinches-2021-year-end-no-1-fedex-atp-rankings|url-status=live}}</ref> [[Ана Ивановић]] (шампионка [[Отворено првенство Француске 2008|Отвореног првенства Француске 2008.]]) и [[Јелена Јанковић]] биле су прве рангиране на ВТА ранг-листи, док су [[Ненад Зимоњић]] и [[Слободан Живојиновић]] били шампиони у дублу.<ref name="atp-profile">{{Cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/nenad-zimonjic/z072/overview|title=Nenad Zimonjic|website=ATP World Tour|access-date=14. 4. 2022|archive-date=12. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412212224/https://www.atptour.com/en/players/nenad-zimonjic/z072/overview|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7539061.stm|title=Jankovic to take number one spot|date=2 August 2008|work=BBC Sport|access-date=14. 4. 2022|archive-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181230005213/http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7539061.stm|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.wtatennis.com/players/311710/name|title=Ana Ivanovic|date=14. 4. 2022|work=WTA|access-date=14. 4. 2022|archive-date=11. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220411234037/https://www.wtatennis.com/players/311710/name|url-status=live}}</ref> Истакнути [[Ватерполо репрезентација Србије|ватерполисти]] су [[Владимир Вујасиновић]], [[Александар Шапић]], [[Вања Удовичић]], [[Андрија Прлаиновић]] и [[Филип Филиповић (ватерполиста)|Филип Филиповић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=1017|title=Vaterpolo Srbija – Serbia Water Polo: Velika imena|website=www.waterpoloserbia.org|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=1017|url-status=live}}</ref> Остали запажени српски спортисти, међу којима су олимпијски и светски шампиони и освајачи медаља су: пливач [[Милорад Чавић]], одбојкаш [[Никола Грбић]], рукометашица [[Светлана Китић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/sport/ostali-sportovi/svetlana-kitic-najbolja-rukometasica-sveta-svih-vremena_205546.html|title=Svetlana Kitić najbolja rukometašica sveta svih vremena|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.rtv.rs/sr_ci/sport/ostali-sportovi/svetlana-kitic-najbolja-rukometasica-sveta-svih-vremena_205546.html|url-status=live}}</ref> скакачица у даљ [[Ивана Вулета|Ивана Шпановић]], стрелац [[Јасна Шекарић]],<ref>{{Cite web|url=https://sportklub.rs/tokyo-2020/ex-yu-mix/neprevazidjena-jasna-sekaric-i-pet-olimpijskih-medalja/|title=Neprevaziđena Jasna Šekarić i pet olimpijskih medalja!|date=2021-08-06|website=Sportklub|language=sr-RS|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://sportklub.rs/tokyo-2020/ex-yu-mix/neprevazidjena-jasna-sekaric-i-pet-olimpijskih-medalja/|url-status=live}}</ref> [[Кајак и кану на мирним водама|кајакаш]] [[Марко Томићевић]], џудиста [[Немања Мајдов]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:683735-Srpski-dzudista-Nemanja-Majdov-prvak-sveta|title=Srpski džudista Nemanja Majdov prvak sveta|website=NOVOSTI|access-date=23. 03. 2023|archive-date=04. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210204212328/https://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:683735-Srpski-dzudista-Nemanja-Majdov-prvak-sveta|url-status=live}}</ref> и теквондоисткиња [[Милица Мандић]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/olympics-2020-tkw/olympics-taekwondo-serbias-mandic-wins-womens-67kg-gold-medal-idUSL4N2P30EE|title=Olympics-Taekwondo-Serbia's Mandic wins women's +67&nbsp;kg gold medal|date=14. 4. 2022|work=reuters.com|access-date=27. 7. 2021|archive-date=27. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210727131730/https://www.reuters.com/article/olympics-2020-tkw/olympics-taekwondo-serbias-mandic-wins-womens-67kg-gold-medal-idUSL4N2P30EE|url-status=live}}</ref> Низ спортиста српског порекла представљао је друге државе, попут тенисера [[Данијел Нестор|Данијела Нестора]], [[Јелена Докић|Јелене Докић]], [[Милош Раонић|Милоша Раонића]] и [[Кристина Младеновић|Кристине Младеновић]], [[Национална хокејашка лига|НХЛ]] играча [[Милан Лучић|Милана Лучића]], кошаркаша НБА Ол-стара [[Pit Maravić|Пита Маравича]], [[Горан Драгић|Горана Драгића]], [[Никола Вучевић|Николе Вучевића]], [[Лука Дончић|Луке Дончића]], рвача [[Џејмс Трифунов|Џејмса Трифунова]], кајакашице [[Наташа Душев Јанић|Наташе Душев Јанић]], фудбалера [[Миодраг Белодедић|Миодрага Белодедића]], уметничке гимнастичарке [[Лавиниа Милосовици|Лавиније Милошовићи]], [[Рекетбол|рекеташице]] [[Ронда Рајсич]] и тркача [[Бил Вуковић|Била Вуковића]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mozzartsport.com/news/247768/sport:nekategorizovano/title:istrazivanje-najbolji-severnoamericki-sportisti-srpskog-porekla|title=ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla|website=mozzartsport.com|language=en-US|access-date=27. 7. 2019|archive-date=27. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190727155821/http://www.mozzartsport.com/news/247768/sport:nekategorizovano/title:istrazivanje-najbolji-severnoamericki-sportisti-srpskog-porekla|url-status=live}}</ref> У [[МЛБ]]-ју је [[Кристијан Јелич]] остварио веома добар учинак, а 2018. је освојио звање MVP-ја за Националну лигу.<ref>{{cite web |url=https://www.baseball-reference.com/players/y/yelicch01.shtml |title=Christian Yelich |website=baseball-reference.com/players |access-date=26. јул 2024. |archive-date=21. сеп 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190921002534/https://www.baseball-reference.com/players/y/yelicch01.shtml |url-status=live }}</ref> [[Пит Вукович]] је 1982. освојио награду Саја Јанга за најбољег бацача Америчке лиге.<ref>{{cite web |url=https://www.baseball-reference.com/players/v/vuckope01.shtml |title=Pete Vuckovich |website=baseball-reference.com/players |access-date=26. јул 2024. |archive-date=24. сеп 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240924113230/https://www.baseball-reference.com/players/v/vuckope01.shtml |url-status=live }}</ref> Обојица су ова звања освојили играјући за Милвоки бруерсе. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Драган Џајић|Џајић]] <small>(1946)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јасна Шекарић|Шекарић]] <small>(1965)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Грбић|Грбић]] <small>(1973)</small> ! style="text-align:center;" |[[Филип Филиповић (ватерполиста)|Филиповић]] <small>(1987)</small> ! style="text-align:center;" |[[Новак Ђоковић|Ђоковић]] <small>(1987)</small> ! style="text-align:center;" |[[Ивана Вулета|Шпановић]] <small>(1990)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Јокић|Јокић]] <small>(1995)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Dragan Džajić (cropped).jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jasna S cropped.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nikola Grbić 2016.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Filip Filipović Rio 2016.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Novak Djokovic Hopman Cup 2011 (cropped).jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Ivana Španović (SER) 2017.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nikola Jokic cropped.jpg|185x185п]] |} == Језик == {{Посебан чланак|Српски језик}} [[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|[[Штокавско наречје|Штокавски]] поддијалекти]] [[Датотека:Vuk Karadzic Kriehuber cropped.jpg|мини|управно|Реформатор српског језика [[Вук Стефановић Караџић]]]] Срби говоре српским језиком, који припада [[словенски језици|словенској групи]] [[индоевропски језици|индоевропске породице језика]]. Он има доминантно место у окружењу, како Јохан Аделунг (1806) примећује: сви језици на југу Европе су „под српском капом” (српским језиком) — деривати су заједничког језика и од њега су постали.<ref name="automatski_generisano1" /> Српски језик јесте службени језик Србије и један од три службена језика Босне и Херцеговине (уз [[Бошњачки језик|бошњачки]] и [[Хрватски језик|хрватски]]; сва три језика су готово истоветна). Такође је, уз [[албански језик|албански]], један од два службена језика самопроглашеног Косова*, које Србија не признаје. У Црној Гори се српски језиком одувек говорило кроз историју а данас је главни говорни језик, иако нема службени статус на нивоу државе (службени је [[Црногорски језик|црногорски]], који је језички конструкт из новијег времена). Стандардни српски језик базиран је на [[штокавско наречје|штокавским]] [[Јужнословенски језици|јужнословенским]] говорима, а подељен је на два главна наречја — [[екавски изговор|екавско]] и [[ијекавски изговор|ијекавско]]. Екавско говорно подручје је даље подељено на неколико дијалеката: [[Шумадијско-војвођански дијалекат|шумадијско-војвођански]], [[Смедеревско-вршачки дијалекат|смедеревско-вршачки]], [[косовско-ресавски дијалекат|косовско-ресавски]], [[Призренско-јужноморавски дијалекат|призренско-јужноморавски]], [[Сврљишко-заплањски дијалекат|сврљишко-заплањски]] и [[Тимочко-лужнички дијалекат|тимочко-лужнички]]. Ијекавско говорно подручје је подељено на [[Источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачки]], [[Источнобосански дијалекат|источнобосански]] и [[зетско-јужносанџачки дијалекат]]. Поред тога, постоје и [[икавски изговор|икавски]] и [[Славонски дијалекат|славонски]] говори, који су заступљени код популација које су у прошлости у делу литературе означаване као [[Срби католици]]. У контакту са [[Ромски језик|ромским језиком]], на бази српског је настао [[ромско-српски језик]], којим говори део [[Роми|ромске]] популације у Србији. Српски има активну [[Диграфија|диграфију]], користи и [[Српска ћирилица|ћирилично]] и [[Гајица|латинично]] писмо.<ref>{{Cite journal|last=Ivković|first=Dejan|title=Pragmatics meets ideology: Digraphia and non-standard orthographic practices in Serbian online news forums|journal=Journal of Language and Politics|publisher=John Benjamins Publishing Company|date=2013|volume=12|issue=3|doi=10.1075/jlp.12.3.02ivk}}</ref> [[Српска ћирилица|Српску ћирилицу]] је 1814. године осмислио српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]], који је створио писмо на фонемским принципима.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC|title=The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: G-P|last=Ramšak|first=Mojca|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2008|isbn=978-0-313-33443-6|editor-last=Donald Haase|location=Westport, Connecticut|page=[https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC&pg=PA531 531]|chapter=Karadžić, Vuk Stefanović (1787—1864)|archive-url=https://web.archive.org/web/20170203063228/https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC|archive-date = 3. 2. 2017|df=dmy-all}}</ref> Српску латиницу створио је [[Људевит Гај]] и објавио 1830. године. Његово писмо је у потпуности пресликано на српску ћирилицу коју је пре неколико година стандардизовао [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]].<ref name="ComrieCorbett2003">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|title=The Slavonic Languages|last=Comrie|first=Bernard|last2=Corbett|first2=Greville G.|date=1. 9. 2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|page=45|quote=… following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,…|access-date=23. 12. 2013|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202250/https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|url-status=live}}</ref> Позајмљенице у српском језику поред уобичајених интернационализама су углавном из [[Грчки језик|грчког]],<ref>Јасна Влајић-Поповић, [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2009/0350-185X0965375V.pdf „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања”] {{Wayback|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2009/0350-185X0965375V.pdf |date=20200311154305 }}, ''Јужнословенски филолог'', књ. 65 (2009), Београд, стр. 375—403</ref> немачког<ref name="Вујаклија">Лексикон страних речи и израза / Милан Вујаклија, Просвета, Београд (1954)</ref> и италијанског,<ref>{{Cite web|url=http://www.maticacrnogorska.me/files/54/11%20dejan%20j.%20ivovic.pdf|title=ITALIJANIZMI U GOVORNOM JEZIKU|last=Ivović|first=Dejan J.|year=2013|access-date=23. 7. 2019|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024000139/http://maticacrnogorska.me/files/54/11%20dejan%20j.%20ivovic.pdf|url-status=live}}</ref> док су речи [[Мађарски језик|мађарског]] порекла присутне углавном на северу. Постоје неке турске позајмљенице које се користе (али углавном у руралним подручјима) и углавном се односе на храну. Значајан број тих речи је заправо персијског порекла, али су у српски ушли преко Османлија и стога се сматрају ''турцизмима''.<ref>Абдулах Шкаљић — Турцизми у српскохрватском језику</ref> Такође се у великој мери користе и француске речи, посебно у војној терминологији.<ref name="Вујаклија" /> Једна српска реч која се користи у многим светским језицима је „[[вампир]]” (''vampire'').<ref name="Grimm">{{Cite web|url=http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GV00025|title=Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. (in 32 Teilbänden). Leipzig: S. Hirzel 1854—1960|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20070926215950/http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GV00025|archive-date = 26. 9. 2007|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="MW">{{Cite web|url=http://www.merriamwebster.com/dictionary/vampire|title=Vampire|publisher=Merriam-Webster Online Dictionary|archive-url=https://web.archive.org/web/20060614081137/http://www.merriamwebster.com/dictionary/vampire|archive-date = 14. 6. 2006|url-status=dead|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="Tresor">{{Cite web|url=http://stella.atilf.fr/Dendien/scripts/tlfiv5/affart.exe?44;s=2356384875;?b=0;|title=Trésor de la Langue Française informatisé|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230114722/http://stella.atilf.fr/Dendien/scripts/tlfiv5/affart.exe?44%3Bs=2356384875%3B%3Fb%3D0%3B|archive-date = 30. 12. 2017|url-status=live|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="Dauzat 1938">{{Cite book|title=Dictionnaire étymologique de la langue française|last=Dauzat|first=Albert|publisher=Librairie Larousse|year=1938|location=Paris|language=fr|oclc=904687|pages=}}</ref> == Религија == {{Посебан чланак|Религија у Србији|Религија у Републици Српској|Српска православна црква|Светосавље}} {{Види још|Списак светитеља Српске православне цркве}} [[Датотека:Svetosavski plato (Beograd).jpg|мини|200п|[[Храм Светог Саве у Београду]], највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и једна од највећих православних цркви на свету]] До власти великог жупана Стефана Немање и његовог сина краља Стефана Провенчаног, Срби су били подељени између католичанства и православља. Тада је католичанство било традиционално доминантно у српским приморским крајевима. Након освајања [[Османско царство|Османског царства]], део српског народа и већи део властеле је прешао на [[ислам]]. Ово је посебно, али не у потпуности, био случај у [[Османска Босна|Босни]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ML-aXrrBrv8C&q=world+and+its+people+western+balkans&pg=PA1594|title=World and Its Peoples|date=2010|publisher=Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-7903-1|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202624/https://books.google.com/books?id=ML-aXrrBrv8C&q=world+and+its+people+western+balkans&pg=PA1594#v=snippet&q=world%20and%20its%20people%20western%20balkans&f=false|url-status=live}}</ref> Од друге половине 19. века мали број Срба је прешао у протестантизам,<ref>{{Cite journal|last=Bjelajac|first=Branko|title=Protestantism in Serbia|url=https://www.academia.edu/1084811|journal=Religion, State and Society|language=en|date=2002|volume=30|issue=3|pages=169–218|doi=10.1080/0963749022000009225|issn=0963-7494|access-date=23. 03. 2023|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221505/https://www.academia.edu/1084811|url-status=live}}</ref> док су кроз историју делови Срба били континурано католици, нарочито у [[Бока которска|Боки которској]],<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/431408/Nisu-svi-Srbi-pravoslavne-vere|title=Nisu svi Srbi pravoslavne vere|website=Politika|access-date=26. 9. 2019|archive-date=10. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190910062822/http://www.politika.rs/sr/clanak/431408/Nisu-svi-Srbi-pravoslavne-vere|url-status=live}}</ref> [[Далмација|Далмацији]] и [[Дубровачки србокатолички покрет|Дубровнику]].<ref name="Hidden">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nbwXKXeCGPIC&pg=PA183|title=(Hidden) Minorities: Language and Ethnic Identity Between Central Europe and the Balkans|last=Promitzer|first=Christian|last2=Klaus-Jürgen Hermanik|last3=Eduard Staudinger|publisher=The Lit Verlag in 2009|year=2009|isbn=978-3-643-50096-0|access-date = 5. 2. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=nbwXKXeCGPIC&pg=PA183|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> На пример, у личној преписци са аутором и критичарем др Миланом Шевићем 1932, [[Марко Мурат]] се жалио да православни Срби не признају католичку српску заједницу због њихове другачије вере.<ref>{{Cite journal|last=Bozic|first=Sofija|date = 1. 1. 2014|title=Umetnost, politika, svakodnevica – tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica|url=https://www.researchgate.net/publication/287693559|journal=Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor|issue=80|pages=203–217|doi=10.2298/PKJIF1480203B|quote=…Ove tvoje poslednje reklo bi se da nisi primio moju gde sam Ti doneo jednu istinitu priču o Zmaju kad ono bijaše u Dubr. o otkrivanju spomenika Dživu Gunduliću. Pitao Zmaj jednog mladog dubrovačkog majstora da mu pokaže gde je srpska crkva. Mladić odgovori: „Koja?” Zmaj: „Srpska”. Mladić: „Koja? Ovdi su u nas sve srpske. Koju mislite?” Zmaj: „Pravoslavnu”. Mladić: „E! tako recite. Pravoslavna vam je она онамо”. I Zmaj je pohvalio našega meštra koji mu je dao dobru lekciju. — Ali sve zaludu, Milane moj! Ovi naši pravoslavci (koji ne vjeruju ništa, ateiste) zbog vere ne priznaju nas. Nismo im pravi. Ne veruju nikome. Ni vama šojkama. Valjda im niste dovoljno pravoslavni!! Jer su oni jako skrupolozni in re fidei et morum. Et morum, Milane moj! E se non ridi — piange piuttosto. Zato nam ide sve ovako manjifiko. Hoćemo mi našu specijalnu kulturu! Sve su drugo švabe kelerabe etcetc!}}</ref> Преостали Срби остају претежно српски православни хришћани. Већина Срба су верници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а [[крсна слава]], односно дан када се обележава светац заштитник породице je једно од најважнијих националних обележја.<ref>„Источник”, Сарајево 30. јун 1904. године</ref> Додатно, међу Србима има и [[протестантизам|протестаната]], [[атеизам|атеиста]] и [[агностицизам|агностика]], а у мањој мери и [[муслимани|муслимана]] и [[католицизам|католика]]. Број [[Срби муслимани|Срба муслимана]] и [[Срби католици|Срба католика]] је у прошлости био већи, али се припадници ових вероисповести српског порекла данас по националности углавном изјашњавају као [[Бошњаци]] и [[Хрвати]]. Међу [[православље|православним]] Србима има како истинских верника, тако и оних који на религију више гледају као на део своје породичне традиције, него као на систем вредности по којем живе. Српска православна црква је присутна како на традиционалним српским етничким просторима, тако и у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]]. Поред Срба, део верника Српске православне цркве чине и припадници других етничких група — [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Роми]], [[Власи у Србији|Власи]], [[Македонци (народ)|Македонци]] и други. == Симболи == {{Посебан чланак|Национални симболи Србије}} {{Види још|Списак српских химни|Списак српских застава}} [[Датотека:The Takovo Uprising, by Vinzenz Katzler, 1882.jpg|мини|[[Српска револуција|Српски устаници]] показују [[поздрав са три прста]] и [[Националне боје Србије|српске националне боје]], које су у непрекинутој употреби од 1835.]] Најзначајнији национални и етнички симболима су [[застава Србије]] и [[грб Србије]]. Застава се састоји од црвено-плаво-беле [[Тробојка|тробојнице]], укорењене у [[Панславизам|панславизму]], а користи се од 19. века.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-58829746|title=Све српске заставе: Од двоглавог орла, до петокраке и назад|date=2021-10-10|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2024-06-05|archive-date=05. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240605231257/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-58829746|url-status=live}}</ref> Осим што је национална застава, званично се користи и у [[Република Српска|Републици Српској]] (од стране Срба у БиХ) и као званична етничка [[застава Срба у Хрватској]]. Грб, који укључује и [[Српски орао|српског орла]] и [[српски крст]], такође се званично користи од 19. века, његови елементи датирају из средњег века, показујући византијско и хришћанско наслеђе. Ове симболе користе разне српске организације, политичке странке и институције.<ref name=":2" /> [[Поздрав са три прста]], који се назива и „српски поздрав”, популаран је израз и симбол за етничке Србе и Србију. Првобитно је изражавао [[Српска православна црква|српско православље]] са три спојена подигнута прста, а данас је једноставно симбол за етничке Србе и српски народ, настао испруженим палцем, индексом, и средњи прсти једне или обе руке. == Обичаји == {{Посебан чланак|Српски народни обичаји}} [[Датотека:Zmijanjski vez - Trailer.webm|десно|мини|[[Змијањски вез]], део репрезентативне листе [[Нематеријално културно наслеђе|нематеријалног културног наслеђа]]]] Традиција је важан етнички маркер српског идентитета.<ref name="EB70">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-ebpDLhkVWcC&pg=PA70|title=Ethnologia Balkanica|publisher=LIT Verlag Münster|pages=70–|id=GGKEY:ES2RY3RRUDS|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=-ebpDLhkVWcC&pg=PA70|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> Многе српске традиције и обичаји повезани су са православним хришћанством, док поједини имају и дубље предхришћанско порекло. ''[[Слава]]'' је породична годишња свечаност којом се изражава поштовање свеца заштитника породице. Срби обично славу сматрају својим најзначајнијим и најсвечанијим даном.<ref name="Celia Jaes Falicov 1991 219">{{Cite book|title=Family Transitions: Continuity and Change Over the Life Cycle|last=Celia Jaes Falicov|publisher=Guilford Press|year=1991|isbn=978-0-89862-484-7|location=[[New York City]]|page=219}}</ref> Срби имају [[Божић у Србији|своје обичаје поводом Божића]], који укључују сакрално дрво, ''[[бадњак]]'', млади [[храст]]. На православни [[Ускрс]] Срби имају традицију фарбања и украшавања јаја. На Богојављање се традиционални плива за часни крст. [[Чувари Христовог гроба]] је верско-културна пракса чувања представе [[Исус|Христовог]] гроба на [[Велики петак]] у [[Црква Светог Оца Николе (Врлика)|цркви Светог Николе]] од стране [[Српска православна црква|српских православних]] становника града [[Врлика|Врлике]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/1498917/riznica--cuvari-hristovog-groba.html|title=Riznica – Čuvari Hristovog groba|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-01-13|archive-date=15. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191215145839/http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/1498917/riznica--cuvari-hristovog-groba.html|url-status=live}}</ref> Већина самртних обичаја и ритуала Срба има своје древне паганске корене.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} Већина обичаја овог типа је у суштини остала паганска, иако су Срби хришћани преко хиљаду година, са незнатним изменама, променама и губљењем делова обичаја или ритуала током векова.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} У српској традицији душа нема дефинитиван изглед. Постоји више варијанти изгледа душе у српској традицији, више њих наводи да душа има људски облик и да га може мењати. Веровање је да душа после четрдесет дана креће ка другом свету, када је потребно опростити се са покојником и опремити га за ''далек пут''.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} Различитим врстама дрвећа су традиционално приписивана афирмативна, лековита, света или друга позитивна својства. То су леска, врба, дрен и храст ([[запис]]).{{sfn|Зечевић|2008|p=574—581}} Са друге стране у народној традицији се дрвету [[орах]]а приписују негативне особине и у народној традицији сматра се местом окупљања злих сила, што је такође присутно веровање у широј индоевропској традицији.{{sfn|Зечевић|2008|p=580—581}} Са друге стране, орахови плодови се сматрају биљном врстом која доноси срећу и младенци се традиционално обасипају орасима, који су симбол обиља и плодности. Поред ораха, у српској традицији зова се везује за негативне хтонске особине.{{sfn|Зечевић|2008|p=580—581}} Традиционална одећа варира због разноврсности географије терена и климе територије коју насељавају Срби. Традиционална обућа, ''[[Опанак|опанци]]'', носе се широм Балкана.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TZwKAQAAIAAJ|title=Narodna nošnja Šumadije|last=Mirjana Prošić-Dvornić|publisher=Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske|year=1989|isbn=9788680825526|page=62|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=TZwKAQAAIAAJ|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> Најчешћа [[Српска народна ношња|народна ношња Србије]] је [[Шумадија|шумадијска]],<ref name="SLC">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wXAMAQAAMAAJ|title=Serbia: life and customs|last=Zamurović|first=Dragoljub|last2=Ilja Slani|last3=Madge Phillips-Tomašević|publisher=ULUPUDS|year=2002|isbn=9788682893059|page=194|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=wXAMAQAAMAAJ|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> и садржи народна капу [[Шајкача|шајкачу]].<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/culturecustomsse00deli|title=Culture and Customs of Serbia and Montenegro|last=Deliso|first=Christopher|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2009|isbn=978-0-313-34436-7|location=[[Westport, Connecticut]]|page=[https://archive.org/details/culturecustomsse00deli/page/n113 97]|url-access=limited}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FS9pAAAAMAAJ|title=The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe|last=Resić|first=Sanimir|last2=Plewa|first2=Barbara Törnquist|publisher=Nordic Academic Press|year=2002|isbn=978-91-89116-38-2|location=Lund, Sweden|page=48|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=FS9pAAAAMAAJ|archive-date = 2. 1. 2016|df=dmy-all}}</ref> Старији грађани у руралним пределима и даље носе своје народне ношње.<ref name="SLC" /> Традиционални плес је [[Игра у кругу|коло]]. [[Змијањски вез]] је специфична техника веза којом се баве жене села на подручју Змијања на планини [[Мањача|Мањачи]] и као таква је део [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|УНЕСКО-ове Репрезентативне листе нематеријалног културног наслеђа човечанства]]. [[Пиротски ћилим]] је врста тканог ћилима који се традиционално производи у [[Пирот]]у, граду на југоистоку Србије. Традиција производње ћилима и сродних ручних радова постоји и у другим крајевима гдје Срби живе: Шумадији, Сомбору, Пријепољу и другде. [[Датотека:Sveti Jovan.jpg|десно|мини|[[Слава]] је обичај у част породичног светитеља заштитника]] == Кухиња == {{Посебан чланак|Српска кухиња}} [[Датотека:Serbian Christmas meal.jpg|десно|мини|Типичан српски божићни ручак често укључује [[Свињетина|печење]], [[Руска салата|руску салату]] и [[Виноградарство у Србији|црно вино]]]] [[Српска кухиња]] је у великој мери хетерогена, са јаким оријенталним, средњоевропским и медитеранским утицајима.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Упркос томе, еволуирала је и постигала сопствени кулинарски идентитет. Храна је веома важна у друштвеном животу, посебно у време верских празника као што су [[Божић]], [[Ускрс|Васкрс]] и славе.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Основе српске исхране су хлеб, месо, воће, поврће и млечни производи. Традиционално се конзумирају три оброка дневно. Доручак се углавном састоји од меса и хлеба и јаја. Ручак се сматра главним оброком и обично се једе поподне. Традиционално, [[Turska kafa|домаћа или турска кафа]] се спрема после јела и служи се у малим шољицама.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Хлеб је основа свих српских јела, а игра важну улогу у српској кухињи и може се наћи у верским обредима. Традиционални српски дочек је да се гостима понуди [[хлеб и со]],<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-51770912|title=Живот између повојнице и поскурица: "Прича о хлебу је прича о нама самима"|date=2020-03-09|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203756/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-51770912|url-status=live}}</ref> и [[слатко]]. Месо се широко конзумира, као и риба. Међу српским специјалитетима су [[кајмак]], [[проја]], [[качамак]] и [[гибаница]]. [[Ћевапи|Ћевапчићи]] су [[национално јело]] Србије.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Традиција винарства у данашњој Србији датира још од римског доба у 3. веку, док се Срби баве винарством од 8. века.<ref>{{Cite book|title=Vinogradarstvo u srednjovekovnoj Srbiji|last=Štetić|first=Marina N.|publisher=University of Belgrade, Faculty of philosophy|year=2020|location=Belgrade|pages=25}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a25643/istorija-vina-i-vinskog-turizma-u-srbiji.html|title=Od cara Marka Aurelija Proba do kneza Mihaila Obrenovića: Istorija vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji|website=National Geographic|language=sr|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a25643/istorija-vina-i-vinskog-turizma-u-srbiji.html|url-status=live}}</ref> [[Шљивовица]] је вековима национално пиће Србије које се углавном припрема у домаћој производњи, а шљива национално воће. Интернационални назив ''Slivovitz'' је изведен из српског.<ref name="Slivovitz">{{Cite encyclopedia|last=Haraksimová|first=Erna|title=slivovica|encyclopedia=Anglicko-slovenský a slovensko-anglický slovník|year=2006|publisher=Ottovo nakladatelství|location=Praha|isbn=80-7360-457-4|pages=775}}</ref> Шљива и њени производи су од великог значаја за Србе и део бројних обичаја.<ref name="Mennell-383">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=1Dz0srxxDFoC|title=Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue|last=Mennell|first=Stephen|publisher=Council of Europe|year=2005|isbn=978-92-871-5744-7|page=383|archive-url=https://web.archive.org/web/20130623040604/http://books.google.com/books?id=1Dz0srxxDFoC|archive-date = 23. 6. 2013}}</ref> Српски оброк обично почиње или се завршава производима од шљиве, а шљивовица се служи као аперитив.<ref name="Mennell-383" /> Изрека каже да је најбоље место за изградњу куће тамо где шљива најбоље расте.<ref name="Mennell-383" /> Традиционално, шљивовица (обично позната као „[[ракија]]”) се везује за српску културу као пиће које се користи при свим важнијим обредима (рођење, крштење, служење војног рока, венчање, смрт, итд.), као и приликом прославе породичне славе.<ref name="Mennell-383" /> Користи се у бројним народним лековима, због чега има одређени степен поштовања више од свих других алкохолних пића. Плодни крај [[Шумадија|Шумадије]] у централној Србији посебно је познат по шљивама и шљивовици.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/encyclopediaame317grol|title=The encyclopedia Americana|author=Grolier Incorporated<!-- -->|publisher=Grolier|year=2000|isbn=978-0-7172-0133-4|page=[https://archive.org/details/encyclopediaame317grol/page/715 715]|url-access=registration}}</ref> Србија је била прва а сада је у светском врху по извозу и производњи шљива на свету.<ref>{{Cite web|url=http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|title=Preliminary 2011 Data|publisher=FAOSTAT|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906230329/http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|archive-date = 6. 9. 2015|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.siepa.gov.rs/attach/FruitIndustryInSerbia.pdf|title=Fruit Industry in Serbia|publisher=SIEPA|archive-url=https://web.archive.org/web/20110511191518/http://www.siepa.gov.rs/attach/FruitIndustryInSerbia.pdf|archive-date=11 May 2011|url-status=live}}</ref> == Популација == {{Главни чланак|Демографска историја Срба|Српска дијаспора|Списак познатих Срба|Демографија Србије|Демографија Републике Српске}} Савремени демографски распоред Срба по матичним крајевима, као и у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], резултат је неколико историјских и демографских процеса, обликованих како [[Економске миграције|економским миграцијама]] тако и присилним расељавање током недавних [[Ратови у Југославији|југословенских ратова]] (1991—1999). Делови српске заједнице су асимиловани у друге народе током векова, посебно након промене вере или напуштањем матичног језика, најчешће у периодима под влашћу туђих држава. Срби чине око две трећине популације Србије, односно око 6,3 милиона становника. Још 2,2 милиона Срба живи у околним државама [[Балканско полуострво|Балкана]]. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 4 и 5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 12 до 14 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори. Највећи број Срба живи у [[Србија|Србији]] (5.900.000). Други већи део Срба живи у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (1.300.000), где представљају конститутивни народ (Срби су највише сконцентрисани у [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два [[Ентитет (политика)|ентитета]] БиХ). Значајан број Срба живи и у [[Црна Гора|Црној Гори]] (178.000) и [[Хрватска|Хрватској]] (186.000). Мањи број Срба такође живи у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], [[Словенија|Словенији]], [[Румунија|Румунији]], [[Албанија|Албанији]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Бугарска|Бугарској]]. Према Републичком заводу за статистику и попису који је урадила та институција [[2011]]. године, највеће урбане популације Срба у Србији налазе се у [[Београд]]у (1.417.187), [[Нови Сад|Новом Саду]] (269.117), [[Ниш]]у (243.381) и [[Крагујевац|Крагујевцу]] (172.052). [[Датотека:Srpska dijaspora.png|мини|Карта распрострањености српске дијаспоре у свету]] Велики број Срба живи у [[Српска дијаспора|дијаспори]] (туђини), првенствено у [[Њемачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Француска|Француској]], [[Шведска|Шведској]], [[Норвешка|Норвешкој]], [[Турска|Турској]], [[Аргентина|Аргентини]], [[Канада|Канади]] и [[Аустралија|Аустралији]]. Било је неколико таласа српске емиграције: * Први талас догодио се од краја 19. века и трајао је до [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је изазван економским разлозима; посебно велики број Срба (углавном из граничних етничких подручја српског народа као што су [[Херцеговина]], [[Црна Гора]], [[Далмација]] и [[Лика]]) емигрирао је у Сједињене Државе. * Други талас догодио се након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] . У то време, припадници ројалистичких [[Четници|четника]] и других политичких противника комунистичког режима побегли су из земље углавном у иностранство ([[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Аустралија]]) и, у мањој мери, у [[Уједињено Краљевство]]. * Трећи талас, далеко највећи, састојао се од економске емиграције почевши од 1960-их када је неколико западноевропских земаља потписало билатералне споразуме са Југославијом, дозвољавајући регрутовање индустријских радника у те земље; ово је трајало до краја 1980-их. Главне дестинације за мигранте биле су [[Западна Немачка]], [[Аустрија]] и [[Швајцарска]], ау мањој мери [[Француска]] и [[Шведска]]. Та генерација дијаспоре је колективно позната као ''гастарбајтери'', по немачком ''[[гастарбајтер]]у'' („гастарбајтеру”), пошто је већина емиграната кренула у земље немачког говорног подручја. Ове миграције су неке делове Србије оставиле ретко насељеним.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61815453|title="Европски Љубичевац": Гастарбајтерско село у којем има свега, само нема људи|date=2022-06-16|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61815453|url-status=live}}</ref> * До касније емиграције дошло је током 1990-их, а било је узроковано и политичким и економским разлозима. [[Ратови у Југославији|Југословенски ратови]] довели су до тога да многи Срби из Хрватске и Босне и Херцеговине напусте своје земље у првој половини 1990-их. [[Санкције СР Југославији|Економске санкције]] које су уведене Србији изазвале су економски колапс и процењено је да је Србију у том периоду напустило око 300.000 људи, од којих је 20% имало високо образовање.<ref>{{Cite web|url=http://www.emg.rs/en/news/serbia/61642.html|title=Serbia seeks to fill the '90s brain-drainage gap|date = 5. 9. 2008|publisher=EMG.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20120529021627/http://www.emg.rs/en/news/serbia/61642.html|archive-date=29 May 2012|url-status=live}}</ref><ref name="survey">{{Cite web|url=http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=208&id=19625&lang=en|title=Survey S&M 1/2003|publisher=Yugoslav Survey|access-date=23. 03. 2023|archive-date=11. 01. 2013|archive-url=https://archive.today/20130111073313/http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=208&id=19625&lang=en|url-status=live}}</ref> У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци ([[Чикаго]] и делови [[Илиноис]]а, заједно са [[Торонто]]м и јужним [[Онтарио]]м). == Имена == {{Главни чланак|Српска лична имена}} [[Датотека:Front view of a resting Canis lupus ssp.jpg|мини|усправно|Многа српска имена/презимена су изведена од речи [[вук]], која је национална животиња и важан део националне митологије<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a38792/Vuk-u-mitologiji-kod-Srba.html|title=O poreklu obožavanja i straha od VUKA: Prema predanju on je mitološki predstavnik srpskog naroda|website=National Geographic|language=sr|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203757/https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a38792/Vuk-u-mitologiji-kod-Srba.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Loma|first=Aleksandar|title=Srbi i vuci u istraživanjima Veselina Čajkanovića|journal=Književna istorija|date=2021|volume=174|pages=13–44}}</ref>]] Постоји више различитих слојева српских имена. Српска имена у великој мери потичу од [[Списак словенских имена|словенских корена]]: на пример [[Вук (име)|Вук]], [[Бојан]], [[Горан (име)|Горан]], [[Зоран]], [[Драган]], [[Милан (име)|Милан]], [[Милош (име)|Милош]], [[Мирослав (име)|Мирослав]], [[Владимир (име)|Владимир]], [[Слободан]], [[Душан]], [[Милица]], [[Невена]], [[Весна (име)|Весна]], [[Радмила]]. Остала имена су хришћанског порекла, пореклом из Библије ([[Хебрејски језик|хебрејски]], преко грчког), као што су [[Лазар (име)|Лазар]], [[Михаило]], [[Иван]], [[Јован]], [[Илија (име)|Илија]], [[Марија (име)|Марија]], [[Анђелка|Ана]], [[Ивана]]. У сличној линији несловенских хришћанских имена су [[Грци|грчка]] као што су: [[Стефан]], [[Никола]], [[Александр|Александар]], [[Филип (име)|Филип]], [[Ђорђе]], [[Андреј]], [[Јелена (име)|Јелена]], [[Катарина]], [[Василије]], [[Тодор]], док су [[Латински језик|латинског]] порекла: [[Марко (име)|Марко]], [[Антоније]], [[Срђан]], [[Марина (име)|Марина]], [[Петар]], [[Пол|Павле]], [[Наталија (име)|Наталија]], [[Игор]] (преко руског). Већина српских презимена су настала по имену оца, мајке, занимању или су настала по личним особинама. Процењује се да преко две трећине свих српских презимена садржи суфикс ''[[-ић]]'' (-ић) ([итɕ]), словенски деминутив, који је првобитно функционисао за стварање патронима. Тако презиме [[Петровић (презиме)|Петровић]] значи „Петров син” (од мушког родоначелника корен је продужен са присвојним ''-ов'' или ''-ев''). Због ограничене употребе међународних писаћих машина и уникод компјутерског кодирања, суфикс на страним језицима може бити поједностављен у ''-иц'', историјски транскрибован са фонетским завршетком, ''-ицх'' или ''-итцх'' на страним језицима. Други уобичајени суфикси презимена који се налазе међу српским презименима су ''- <u>ов</u>'', ''- <u>ев</u>'', ''- <u>ин</u>'' и ''- <u>ски</u>'' (без ''ић'') који је словенски [[Генитив|присвојни падежни]] наставак, тако да Николин син постаје Николин, Петров син Петров, а Јованов син Јованов. Остале, мање уобичајене суфицитете су ''-аљ/ољ/ељ'', ''-ија'', ''-ица'', ''-ар/ац/ан'' . Десет најчешћих презимена у Србији, по реду, су [[Јовановић (презиме)|Јовановић]], [[Петровић (презиме)|Петровић]], [[Николић (презиме)|Николић]], [[Марковић]], [[Ђорђевић]], [[Стојановић]], [[Илић]], [[Станковић]], [[Павловић]] и [[Слободан Милошевић|Милошевић]].<ref name="Politika">{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-najvise-Jovanovica-Petrovica-i-Nikolica.lt.html|title=Srbija, zemlja Milice i Dragana: Društvo: POLITIKA|last=Tanjug|website=Politika|archive-url=https://web.archive.org/web/20140616001236/http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-najvise-Jovanovica-Petrovica-i-Nikolica.lt.html|archive-date = 16. 6. 2014|url-status=live|access-date = 17. 4. 2014}}</ref> == У популарној култури == {{Види још|Србофилија|Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама}} [[Датотека:Beli andjeo2.jpg|мини|Фреска [[Бели анђео|Бели Анђео]] (1235)]] Фреска [[Бели анђео|Бели Анђео]] била је део првог јавног емитованог преноса преко Телстар сателита, 23. јула 1962. године.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/magazin/lifestyle/istina-o-freski-belog-andjela-u-svemiru/|title=Istina o freski Belog anđela u svemiru|last=Dimitrijević|first=Nevena|date=2022-08-16|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012163127/https://nova.rs/magazin/lifestyle/istina-o-freski-belog-andjela-u-svemiru/|url-status=live}}</ref> Неколико светски значајних композитора користило је мотиве српске народне музике и компоновало дела инспирисано српском историјом или културом: [[Јоханес Брамс]], [[Франц Лист]], [[Artur Rubenštajn|Артур Рубинтштајн]], [[Антоњин Дворжак]], [[Петар Чајковски]], [[Николај Римски-Корсаков]], [[Франц Шуберт]], [[Ханс Хубер]] и други.<ref>{{Cite book|title=Srbi i evropski kompozitori: srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od XIX do početka XXI veka|last=Tomić|first=Dejan|publisher=RTS|year=2019|isbn=978-86-6195-173-2|location=Novi Sad|pages=}}</ref> У италијанском стрипу [[Дампир]] се појављује неколико српских ликова и постоје епизоде смјештене у доба рата у Босни и Херцеговини.<ref>{{Cite web|url=https://www.stripovi.com/recenzije/dampyr-dp-bg-1-sin-davla/376/|title=www.stripovi.com – Prozor u svijet stripa|website=www.stripovi.com|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012113732/https://www.stripovi.com/recenzije/dampyr-dp-bg-1-sin-davla/376/|url-status=live}}</ref> Главни лик видео игре [[GTA IV]] био је Нико Белић, пореклом Србин из Босне.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/tehnopolis/gejming/povratak-cuvenog-srbina-negativca-niko-belic-ponovo-hara-gradom-slobode-1713170|title=Povratak čuvenog Srbina negativca? Niko Belić ponovo hara "Gradom slobode"|date=2020-07-31|website=B92.net|language=sr|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012113932/https://www.b92.net/tehnopolis/gejming/povratak-cuvenog-srbina-negativca-niko-belic-ponovo-hara-gradom-slobode-1713170|url-status=live}}</ref> Срби или ликови српског порекла су приказани у [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|низу филмских и телевизијских остварења]], у различитим контекстима. == Види још == * [[Списак знаменитих Срба]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{литература}} * {{cite book | ref = harv | last = Albala | first = Ken | year = 2011 | title = Food Cultures of the World Encyclopedia | publisher = ABC-CLIO | location = Santa Barbara, California | isbn = 978-0-313-37626-9 | url = https://books.google.com/books?id=zG1H75z0EYYC&q=Food+Cultures+of+the+World+Encyclopedia | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203228/https://books.google.com/books?id=zG1H75z0EYYC&q=Food+Cultures+of+the+World+Encyclopedia | url-status = live }} * {{cite book | ref = harv | last1 = Bédé | first1 = Jean Albert | last2 = Edgerton | first2 = William Benbow | year = 1980 | title = The Columbia Dictionary of Modern European Literature | publisher = Columbia University Press | location = New York, NY | isbn = 978-0-231-03717-4 | url = https://books.google.com/books?id=2_JLL32RzrkC&q=The+Columbia+Dictionary+of+Modern+European+Literature | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203140/https://books.google.com/books?id=2_JLL32RzrkC&q=The+Columbia+Dictionary+of+Modern+European+Literature#v=snippet&q=The%20Columbia%20Dictionary%20of%20Modern%20European%20Literature&f=false | url-status = live }} * {{cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош| title = Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државности|year=2004| location = Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink= Милош Благојевић| last2=Медаковић| first2 = Дејан|authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}} * {{cite encyclopedia| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош| encyclopedia = Лексикон српског средњег века| title = Држава| location = Београд|year=1999|pages=165—69}} * {{cite book| ref=harv| last=Будимир| first = Милан| last2=Флашар| first2 = Мирон| title = Преглед римске књижевности|year=1963| location = Београд}} * {{cite encyclopedia| ref=harv| last=Vasmer| first = Max| encyclopedia = Russisches etymologisches Worterbuch| title = серб| volume = Bd. 2: L-Ssuda| location = Heidelberg|year=1955|pages=611—12}} * {{cite journal| ref=harv|last= Глигоријевић|first= Бранислав|title= Уједињење Српске православне цркве и успостављање српске патријаршије у Југославији|journal= Историја 20. века|date=1997|volume= XV/2}} * {{cite book| ref=harv| title=Српске етномитологија|last=Зечевић|first=Слободан|publisher=Службени Гласник|year=2008|isbn=978-86-7549-638-0|location=Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660}} * {{cite book| ref=harv| last1=Живковић|first1=Тибор|author-link1=Тибор Живковић|last2=Петровић|first2=Владета|last3=Узелац|first3=Александар|last4=Кунчер|first4=Драгана|title=Anonymi Descriptio Europae Orientalis: Анонимов Опис источне Европе|year=2013|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/7305294}} * {{cite book| ref=harv| last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Преглед историје српског језика|edition=1.|year=1998|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића|url=https://books.google.com/books?id=o9d6mQEACAAJ}} * {{cite book| ref=harv| last=Јиречек| first = Константин| title = Историја Срба|year=1981| volume = I| location = Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf|pages=279—444}} * {{cite book| ref=harv| title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} * {{cite book| ref=harv| last=Крестић| first = Василије|authorlink= Василије Крестић| title = Срби у Угарској 1790—1918|year=2013| location = Нови Сад| publisher = Матица српска}} * {{cite book|ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink =Александар Логос|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year =2019|location =Београд|isbn =978-86-85117-46-6|pages =|access-date =10. 05. 2020|archive-date =19. 05. 2023|archive-url =https://web.archive.org/web/20230519205641/https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|url-status =}} * {{cite book| ref=harv| last=Miller|first=Nicholas J.|chapter=Serbia and Montenegro|title=Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture|year=2005|volume=3|publisher=ABC-CLIO|location=Santa Barbara, California|pages=529–581|isbn=9781576078006|url=https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C|access-date=25 October 2015|archive-date = 21. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230121122343/https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C|url-status=live}} * {{cite book| ref=harv| last=Митровић| first = Андреј|authorlink= Андреј Митровић| chapter = Надрастање пораза и подела| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=n75BAAAAYAAJ| volume = књ. 6, св. 2|year=1983| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=107—254}} * {{Cite journal| ref=harv| last=Мутавџић|first=Предраг|title=О етнониму Власи у значењу Срби|journal=Зборник Матице српске за славистику|date=2008|volume=74|pages=297—302|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/slavistiku_74.pdf}} * {{cite book| ref=harv| last=Наумов| first = Е. П.| title = Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья.|year=1982| chapter = Формирование этнического самосознания древнесербской народности| location = Москва}} * {{cite book| ref=harv| last=Sedov| first = Valentin Vasiljevič| title = Sloveni u ranom srednjem veku|year=2013| location = Novi Sad}} * {{cite book | ref = harv | last1 = Sollars | first1 = Michael David | last2 = Jennings | first2 = Arbolina Llamas | year = 2008 | title = The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present | publisher = Infobase Publishing | location = New York, NY | url = https://books.google.com/books?id=SXkVKq86YIkC&q=The+Facts+on+File+Companion+to+the+World+Novel:+1900+to+the+Present | isbn = 978-1-4381-0836-0 | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203740/https://books.google.com/books?id=SXkVKq86YIkC&q=The+Facts+on+File+Companion+to+the+World+Novel:+1900+to+the+Present#v=snippet&q=The%20Facts%20on%20File%20Companion%20to%20the%20World%20Novel%3A%201900%20to%20the%20Present&f=false | url-status = live }} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима| title = Историја српског народа| volume = I|year=1981| chapter = Образовање српске државе| location = Београд|pages=141—155}} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{cite journal| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима| title = Земља Мачва и град Мачва| journal = Прилози за књижевност и језик, историју и фолклор|date=2008|volume = 74|pages=3—20}} * {{cite book| ref=harv| last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|chapter-url=https://books.google.com/books?id=hM9BAAAAYAAJ|pages=1—98}} * {{cite book| ref=harv| last1=Hoare|first1=Marko Attila|year=2011|title=Serbia and the Serbs in World War Two|chapter=The Partisans and the Serbs|publisher=Palgrave Macmillan|location=London, England|isbn=978-0-230-34781-6|pages=201–224}} * {{cite book| ref=harv| last=Calic|first=Marie-Janine|year=2019|title=The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-98392-2|url=https://books.google.com/books?id=cHSPDwAAQBAJ}} * {{cite book| ref=harv| last=Cox|first=John K.|title=The History of Serbia|year=2002|location=Westport, Connecticut|publisher=Greenwood Press|isbn=9780313312908|url=https://books.google.com/books?id=U765FGDfbPoC}} {{литература крај}} == Додатна литература == {{литература}} * {{Cite book| editor-last=Батаковић|editor-first=Душан Т.|editor-link=Душан Батаковић|title=Нова историја српског народа|year=2000|edition=1.|location=Београд|publisher=Наш дом}} * {{cite conference|last=Благојевић| first = Милош|year=1991| booktitle = Архиепископ Данило II и његово доба. Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти децембар 1987| title = Српско краљевство и „државе“ у делу Данила II}} * {{Cite book| last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}} * {{Cite book| last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}} * {{Cite book| last=Јанковић| first = Милица| first2 = Јанковић| last2=Ђорђе| title = Словени у југословенском Подунављу|year=1990| location = Београд}} * {{Cite book| last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}} * {{Cite book| last=Митровић| first = Јеремија Д.|authorlink= Јеремија Д. Митровић| title = Србофобија и њени извори|year=1991| edition = 1.| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=yXppAAAAMAAJ}} * {{Cite book| editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}} * {{Cite book| last=Острогорски| first = Георгије|authorlink= Георгије Острогорски|year=1965| title = Серска област после Душанове смрти| location = Београд| publisher = Научно дело| url = https://books.google.rs/books?id=5YPvAQAACAAJ}} * {{Cite book| last=Острогорски| first = Георгије|authorlink= Георгије Острогорски|year=1969| title = Историја Византије| location = Београд| publisher = Просвета| url = https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link=Георгије Острогорски|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1955|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762906}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762934}} * {{Cite book| last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914—1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}} * {{Cite book| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Историја средњовековне босанске државе|year=1964| url = https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}} * {{cite journal|last=Ћирковић| first = Сима| title = О једној српско-угарској алијанси| journal = Зборник радова Византолошког института|date=2007|volume = 44| pages=13—26}} {{литература крај}} {{Словени}} {{Српска дијаспора}} {{Етничке групе Србије}} {{Етничке групе Босне и Херцеговине}} {{Етничке групе Републике Српске}} {{Етничке групе Црне Горе}} {{Етничке групе Албаније}} {{Етничке групе Румуније}} {{Подножје|Војна историја Срба|Историја|Србија|Република Српска|Црна Гора|Европа}} {{Добар чланак}} [[Категорија:Срби| ]] [[Категорија:Етничке групе Србије]] [[Категорија:Етничке групе Републике Српске]] [[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Етничке групе Црне Горе]] [[Категорија:Етничке групе Хрватске]] [[Категорија:Етничке групе Северне Македоније]] [[Категорија:Етничке групе Румуније]] [[Категорија:Етничке групе Мађарске]] [[Категорија:Етничке групе Албаније]] pd85qw2bypjd5l1u76vykoq2nj9ro9h 30099681 30099065 2025-06-28T11:52:33Z Ruach Chayim 323597 30099681 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{друге употребе}} {{Преусмери|Серби (јужнословенски народ)|друге употребе|Серби}} {{For|западнословенски народ|Лужички Срби}} {{Инфокутија етничка група | име = Срби | застава = Civil flag of Serbia.svg{{!}}ивица | ширина_заставе = 200п | опис заставе = [[Српска тробојка]] | слика = Praha, Staré Město, Prašná brána, srbští tanečníci.JPG | опис_слике = Група Срба у народној ношњи из [[Шумадија|Шумадије]], са српском тробојком, која је у континуираној употреби од [[Устав Србије из 1835.|1835]]. | популација = '''{{око}} 11 милиона'''<ref>{{cite news |title=Срба на планети има око 11 милиона: Ево како смо распоређени по земљама! |url=https://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:588860-Srba-na-planeti-ima-oko-11-miliona-Evo-kako-smo-rasporedjeni-po-zemljama |accessdate=9. 2. 2020. |date=1. 2. 2016. |archive-date=15. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125123/https://www.novosti.rs/vesti/planeta.301.html:588860-Srba-na-planeti-ima-oko-11-miliona-Evo-kako-smo-rasporedjeni-po-zemljama |url-status=live }}</ref> | регион1 = '''{{застава|Србија}}''' <small>(без [[Косово и Метохија|Космета]])</small> | поп1 = 5.360.239 (2022) | реф1 =<ref>{{cite web |title=Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti i polu |url=https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa |website=popis2022.stat.gov.rs |access-date=19. 02. 2024 |archive-date=18. 12. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20231218141711/https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Latn/5-vestisaopstenja/news-events/20230428-konacnirezpopisa |url-status=live }}</ref> *'''[[КиМ]]''' 146.128 (2013) <ref>[http://www.ecmikosovo.org/uploads/Serbcommunity1.pdf COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY] {{Wayback|url=http://www.ecmikosovo.org/uploads/Serbcommunity1.pdf |date=20170116165216 }} ecmikosovo.org {{ен}}</ref> | регион2 = {{застава|Босна и Херцеговина}}<br>{{Collapsible list | title = {{размаци}} | {{застава|Република Српска}} — 1.001.299 | [[Федерација Босне и Херцеговине]] — 56.550 | [[Брчко Дистрикт]] — 28.884 }} | поп2 = 1.086.733 (2013) | реф2 =<ref>{{cite web |title=Popis 2013 u BiH |url=http://www.statistika.ba/?show=14 |website=www.statistika.ba |access-date=24. 3. 2023 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613040118/http://www.statistika.ba/?show=14 |url-status=live }}</ref> | регион3 = '''{{застава|Црна Гора}}''' | поп3 = 205.370 (2023) | реф3 =<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5556129/predstavljanje-popis-stanovnistva-crna-gora.html|title=RTS :: Region :: Rezultati popisa u Crnoj Gori – 256.463 Crnogorca i 205.370 Srba, srpskim jezikom govori 43,18 odsto|website=www.rts.rs|access-date=2024-11-07|archive-date=08. 11. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241108215245/https://www.rts.rs/lat/vesti/region/5556129/predstavljanje-popis-stanovnistva-crna-gora.html|url-status=live}}</ref> | регион4 = {{застава|Хрватска}} | поп4 = 123.892 (2021) | реф4 =<ref>{{cite web |title=Резултати пописа 2021. године |url=https://popis2021.hr/index.html |website=popis2021.hr |access-date=17. 1. 2022. |archive-date=14. 01. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220114115413/https://popis2021.hr/index.html |url-status= }}</ref> | регион5 = {{застава|Северна Македонија}} | поп5 = 23.847 (2021) | реф5 =<ref>{{cite web |title=Вкупно резидентно население, домаќинства и станови во Република Северна Македонија, Попис 2021 |url=https://www.stat.gov.mk/publikacii/2022/POPIS_DZS_web_MK.pdf |website=stat.gov.mk |access-date=19. 02. 2024 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613032628/https://www.stat.gov.mk/publikacii/2022/POPIS_DZS_web_MK.pdf |url-status=live }}</ref> {{collapsed infobox section begin|td=yes|Југоисточна Европа}} | регион6 = {{застава|Турска}} | поп6 = 70.000 (2010) | реф6 =<ref>{{Cite web|url=https://www.ethnologue.com/language/srp|title=Serbian|website=Ethnologue|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=08. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210208132954/https://www.ethnologue.com/language/srp|url-status=live}}</ref> | регион7 = {{застава|Словенија}} | поп7 = 38.964 (2002) | реф7 =<ref>{{Cite web|url=https://www.stat.si/popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7|title=Statistični urad RS – Popis 2002|website=www.stat.si|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=23. 01. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230123204739/https://www.stat.si/Popis2002/en/rezultati/rezultati_red.asp?ter=SLO&st=7|url-status=}}</ref> | регион8 = {{застава|Албанија}} | поп8 = 584 ([[2023]], [[попис становништва 2023. у Албанији|попис]]) | реф8 ={{ефн|име=Албанија|Званично има 584 [[Срби у Албанији|Срба]] и 511 [[Црногорци у Албанији|Црногораца]] у [[Албанија|Албанији]] према задњем [[попис становништва 2023. у Албанији|попису становништва]] из [[2023]]. године,<ref>{{cite web|title=Albania Population and Housing Census 2023|publisher=Institute of Statistics (INSTAT)|date=28 June 2024|url=https://www.instat.gov.al/media/13581/cens-i-popullsise-2023.pdf|language=Albanian|pages=75|access-date=24. 09. 2024|archive-date=03. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240803125847/https://www.instat.gov.al/media/13581/cens-i-popullsise-2023.pdf|url-status=live}}</ref> док незваничне<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/125041/srpske-svetinje-kod-skadra.html|title=РТС :: Друштво :: Српске светиње код Скадра|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15}}</ref> процене износе: око 10.000,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5074704/arno-gujon-srbi-kim-pomoc-konvoj.html|title=РТС :: Друштво :: Гујон: Ретко који народ у Европи би издржао оно што издржавају Срби са КиМ|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=07. 06. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230607032325/https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5074704/arno-gujon-srbi-kim-pomoc-konvoj.html|url-status=live}}</ref> 20.000,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/2842544/cotric-zaustaviti-trend-smanjenja-broja-srba-u-regionu.html|title=РТС :: Политика :: Чотрић: Зауставити тренд смањења броја Срба у региону|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125127/https://www.rts.rs/vesti/politika/2842544/cotric-zaustaviti-trend-smanjenja-broja-srba-u-regionu.html|url-status=live}}</ref> 30.000<ref>{{Cite web|url=https://rtcg.me/cir/vijesti/region/60827/srbima-u-albaniji-prijeti-nestanak.html|title="Србима у Албанији пријети нестанак"|website=РТЦГ - Радио Телевизија Црне Горе - Национални јавни сервис|language=|access-date=2024-06-15|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613094019/https://rtcg.me/cir//vijesti/region/60827/srbima-u-albaniji-prijeti-nestanak.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/309772/Skola-za-Srbe-na-zapadu-Albanije|title=Школа за Србе на западу Албаније|last=Сретеновић|first=Мирјана|website=Politika Online|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615131917/https://www.politika.rs/scc/clanak/309772/Skola-za-Srbe-na-zapadu-Albanije|url-status=live}}</ref> или 40.000<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/rts/Dijaspora/vesti/1931798/srbi-u-albaniji-najugrozenija-etnicka-grupa-u-evropi.html|title=РТС :: Вести :: Срби у Албанији најугроженија етничка група у Европи|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125143/https://www.rts.rs/rts/Dijaspora/vesti/1931798/srbi-u-albaniji-najugrozenija-etnicka-grupa-u-evropi.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/region/a64071-polozaj-srba-u-albaniji/|title=U Albaniji zvanično ima 155 Srba|last=Tanjug|date=2015-05-27|website=N1|language=sr-RS|access-date=2024-06-15|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613094015/https://n1info.rs/region/a64071-polozaj-srba-u-albaniji/|url-status=live}}</ref> Срба и Црногораца,<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/tv/rts1/1243604/kvadratura-kruga.html|title=РТС :: РТС 1 :: Квадратура круга|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/tv/rts1/1243604/kvadratura-kruga.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/1932224/los-polozaj-srpske-manjine-u-albaniji.html|title=РТС :: Политика :: Лош положај српске мањине у Албанији|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/vesti/politika/1932224/los-polozaj-srpske-manjine-u-albaniji.html|url-status=live}}</ref> односно припадника српско-црногорске заједнице, како сами себе називају.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/politika/595501/regionu-nedostaju-skole-na-srpskom.html|title=РТС :: Политика :: Региону недостају школе на српском|website=www.rts.rs|access-date=2024-06-15|archive-date=15. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615125639/https://www.rts.rs/vesti/politika/595501/regionu-nedostaju-skole-na-srpskom.html|url-status=live}}</ref>}} | регион9 = {{застава|Румунија}} | поп9 = 18.076 (2002) | реф9 =<ref>{{cite journal|title=Tab11. Populaţia stabilă după etnie şi limba maternă, pe categorii de localităţi|journal=Rezultate Definitive_RPL_2011|date=2011|url=http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_11.xls|publisher=Institutul Naţional de Statistică|accessdate=17. 4. 2014|archive-date=10. 06. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170610134819/http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2013/07/sR_TAB_11.xls|url-status=dead}}</ref> | регион10 = {{застава|Бугарска}} | поп10 = 20.000 (2014) | реф10 =<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315092-Susedi-broje-Srbe |title=Суседи броје Србе |date= |website=novosti.rs |publisher= |access-date= |archive-date=16. 01. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110116044756/http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:315092-Susedi-broje-Srbe |url-status=live }}</ref> | регион11 = {{застава|Грчка}} | поп12 = 15.000 (2012) | реф12 =<ref name="Дијаспора" /> | регион13 = {{застава|Мађарска}} | поп13 = 10.038 (2011) | реф13 =<ref>{{Cite web|url=http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17632 |title= Srba u Mađarskoj tri puta više |accessdate=16. 1. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20141214121035/http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=17632 |archive-date=14. 12. 2014 |url-status=dead }}</ref> {{collapsed infobox section end}} {{collapsed infobox section begin|Остатак Европе}} | регион14 = {{застава|Немачка}} | поп14 = 500.000 (2014) | реф14 =<ref name="Дијаспора">{{cite journal|last1=Baird|first1=Theodore E|last2=Klekowski von Koppenfels|first2=Amanda| title = The Serbian Diaspora and Youth: Cross-Border Ties and Opportunities for Development|date=јун 2011| publisher = University of Kent at Brussels| url = http://rs.one.un.org/organizations/12/Serbian%20Diaspora%20and%20Youth,%20June%202011.pdf|page=5|url-status=dead| archiveurl = https://web.archive.org/web/20121018231514/http://rs.one.un.org/organizations/12/Serbian%20Diaspora%20and%20Youth,%20June%202011.pdf| archivedate=18. 10. 2012|df=dmy-all}}</ref><ref name="zentralrat-der-serben">{{cite web|url=http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj|title = Srbi u Nemačkoj &#124; Srbi u Njemačkoj &#124; Zentralrat der Serben in Deutschland|publisher = zentralrat-der-serben.de|accessdate=30. 8. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151208050420/http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj|archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="vesti-online">{{cite web|url = http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Vesti/278667/Sloga-gradi-krovnu-organizaciju-Srba|title = Vesti online – Srpski informativni portal| publisher = vesti-online.com| accessdate=30. 8. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151208100259/http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Nemacka/Vesti/278667/Sloga-gradi-krovnu-organizaciju-Srba| archive-date=8. 12. 2015|url-status=dead}}</ref> | регион15 = {{застава|Аустрија}} | поп15 = 300.000 (2012) | реф15 =<ref name="Дијаспора" /><ref name="eskaliert1">{{cite web |author= |url=http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093 |title=Serben-Demo eskaliert in Wien |date= 24 February 2008|website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=23. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120223062706/http://www.20min.ch/news/ausland/story/23772093 |url-status=live }}</ref> | регион16 = {{застава|Швајцарска}} | поп16 = 187.554 (2008) | реф16 =<ref>{{cite news |url=http://www.nzz.ch/nachrichten/schweiz/erstmals_ueber_eine_million_eu-_und_efta-angehoerige_in_der_schweiz__1.1105409.html |title=Erstmals über eine Million EU- und EFTA Angehörige in der Schweiz |publisher=Neue Zürcher Zeitung |date=14. 10. 2008 |access-date=18. 12. 2008 |archive-date=01. 03. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090301180402/http://www.nzz.ch/nachrichten/schweiz/erstmals_ueber_eine_million_eu-_und_efta-angehoerige_in_der_schweiz__1.1105409.html |url-status=live }}</ref> | регион17 = {{застава|Француска}} | поп17 = 120.000 (2014) | реф17 =<ref>{{cite web |author= Ministère des Affaires étrangères |url=http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/serbie-et-montenegro_443/presentation-communaute-etatique-serbie-et-montenegro_952/ |title=Présentation de la République de Serbie |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=06. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141006121955/http://www.diplomatie.gouv.fr/fr/pays-zones-geo_833/serbie-et-montenegro_443/presentation-communaute-etatique-serbie-et-montenegro_952/ |url-status= }}</ref> | регион18 = {{застава|Шведска}} | поп18 = 120.000 (2008) | реф18 =<ref>Nordstrom, стр. 353 (Serbia and Iran as top two countries in terms of immigration beside „Other Nordic Countries”, based on Nordic Council of Ministers ''Yearbook of Nordic Statistics'', 1996, 46—47)</ref> | регион19 = {{застава|Уједињено Краљевство}} | поп19 = 80.000 (2012) | реф19 =<ref name="Дијаспора" /><ref>{{cite web |title=Serbian Council of Great Britain |url=http://www.serbiancouncil.org.uk/ |website=Serbian Council of Great Britain |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=20. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120720203243/http://www.serbiancouncil.org.uk/ |url-status=live }}</ref> | регион20 = {{застава|Русија}} | поп20 = 3.510 (2010) | реф20 =<ref>{{Cite web |url=http://www.gks.ru/free_doc/new_site/perepis2010/croc/Documents/Vol4/pub-04-01.pdf |title=Архивирана копија |access-date=22. 11. 2012 |archive-date=21. 08. 2011 |archive-url=https://www.webcitation.org/616BvJEEv?url=http://www.perepis2002.ru/content.html?id=11 |url-status=dead }}</ref> | регион21 = {{застава|Италија}} | поп21 = 70.000 (2012) | реф21 =<ref name="Дијаспора" /> | регион22 = {{застава|Холандија}} | поп22 = 53.845 (2005) | реф22 =<ref>{{Cite web |url=http://www.iom.hu/PDF/migration_profiles2008/Serbia_Profile2008.pdf |title= |access-date=04. 06. 2016. |archive-date=31. 05. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160531074958/http://www.iom.hu/PDF/migration_profiles2008/Serbia_Profile2008.pdf |url-status=dead }}</ref> | регион23 = {{застава|Норвешка}} | поп23 = 10.000 (2012) | реф23 =<ref>{{cite web |author= |title=Minifacts about Norway 2012 |url=http://www.ssb.no/english/subjects/00/minifakta_en/en/ |date=29 April 2015 |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=16. 02. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130216153750/http://www.ssb.no/english/subjects/00/minifakta_en/en/ |url-status= }}</ref> | регион24 = {{застава|Данска}} | поп24 = 10.000 (2012) | реф24 = | регион25 = {{застава|Луксембург}} | поп25 = 8.581 (2009) | реф25 =<ref>{{Cite web |title=Statistiques – 1. јун 2008. |publisher=Government of Luxembourg |url=http://www.ecp.public.lu/repertoire/stats/2008/06/index.html |access-date = 22. 11. 2012. |archive-date = 24. 5. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20090524075126/http://www.ecp.public.lu/repertoire/stats/2008/06/index.html |url-status= }}</ref> | регион26 = {{застава|Чешка}} | поп26 = 7.000 (2014) | реф27 = | регион28 = {{застава|Словачка}} | поп28 = 5.000 (2012) | реф28 =<ref>{{Cite web|url=https://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/|title=Председник Србије са Србима у Братислави|date = 25. 01. 2013.|website=Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону|accessdate = 08. 06. 2022.|archive-date=08. 06. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220608124556/https://www.dijaspora.gov.rs/predsednik-srbije-sa-srbima-u-bratislavi/|url-status=}}</ref> | регион29 = {{застава|Шпанија}} | поп29 = 7.000 (2012) | реф29 = {{collapsed infobox section end}} {{collapsed infobox section begin|Остатак света}} | регион30 = {{застава|САД}} | поп30 = 191.538 (2022) | реф30 =<ref name="census.gov">{{Cite web|url=https://data.census.gov/table/ACSDT1Y2022.B04006?y=2022&d=ACS|title=People Reporting Ancestry|website=U.S. Census Bureau|access-date=2024-06-15|archive-date=24. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240924113230/https://data.census.gov/table/ACSDT1Y2022.B04006?y=2022&d=ACS|url-status=live}}</ref> | регион31 = {{застава|Канада}} | поп31 = 96.530 (2016) | реф31 = | регион32 = {{застава|Аустралија}} | поп32 = 69.544 (2013) | реф32 =<ref>{{cite book|title=The People of Australia – Statistics from the 2011 Census|publisher=Department of Immigration and Border Protection|date=2014|isbn=978-1-920996-23-9|url=https://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf|quote=Ancestry|accessdate=20. 5. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714131850/https://www.immi.gov.au/media/publications/statistics/immigration-update/people-australia-2013-statistics.pdf|archive-date=14. 7. 2014|url-status=dead|pages=59}}</ref> | регион33 = {{застава|Аргентина}} | поп33 = 30.000—70.000 (2012) | реф33 =<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novinar.de/2007/08/08/iz-udaljene-argentine-ekskluzivna-vest-2.html |title=Из удаљене Аргентине |date= |website=novinar.de |publisher= |access-date= |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034505/http://www.novinar.de/2007/08/08/iz-udaljene-argentine-ekskluzivna-vest-2.html |url-status=live }}</ref> | регион34 = {{застава|Јужна Африка}} | поп34 = 25.000 (2014) | реф34 =<ref name="Дијаспора" /> | регион35 = {{застава|Бразил}} | поп35 = 8.000 (2014) | реф35 = | регион36 = {{застава|Нови Зеланд}} | поп36 = 7.000 (2012) | реф36 = | регион37 = {{застава|Уједињени Арапски Емирати|name=УАЕ}} | поп37 = 6.000—15.000 | реф37 = {{collapsed infobox section end}} | језик = [[Српски језик|српски]] | религије = предоминантно [[Православље|православна]]<br>али има и [[Муслимани|муслимана]], [[Католицизам|католика]], [[Протестантизам|протестаната]], [[Агностицизам|агностика]] и [[Атеизам|атеиста]]. | група = [[Јужни Словени]]<br>остали [[Словени]] }} {{Срби}} '''Срби''' су [[Јужни Словени|јужнословенска]] [[етничка група]], која претежно живи на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и у [[Панонска низија|Панонској низији]]. Срби деле јединствено [[Хипотезе о пореклу Срба|порекло]], [[Српска култура|културу]], [[Историја Срба|историју]] и [[Српски језик|језик]]. Углавном живе у [[Србија|Србији]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], а такође их има и у [[Хрватска|Хрватској]], [[Словенија|Словенији]], [[Северна Македонија|Северној Македонији]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Румунија|Румунији]], [[Њемачка|Немачкој]] и [[Аустрија|Аустрији]], као и у разним земљама [[Српска дијаспора|српске дијаспоре]]. Срби су већином [[Православље|православне]] вероисповести и своју веру предоминантно исповедају у оквиру националне осмовековне [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Говоре [[Српски језик|српским језиком]] који припада групи [[Индоевропски језици|индоевропских]] [[Словенски језици|словенских језика]], конкретно њеној [[Јужнословенски језици|јужнословенској подгрупи]]. == Етимологија == Порекло етнонима је нејасно. Најистакнутија теорија сматра да је [[Прасловенски језик|прасловенског]] порекла. Хана Поповска Таборска је заступала изворно словенско порекло етнонима,<ref name="Popowska">{{cite journal|last=Popowska-Taborska|first=Hanna|title=Ślady etnonimów słowiańskich z elementem obcym w nazewnictwie polskim|url=http://cejsh.icm.edu.pl/cejsh/element/bwmeta1.element.hdl_11089_16320|journal=Acta Universitatis Lodziensis. Folia Linguistica|language=pl|date=1993|volume=27|pages=225–230|doi=10.18778/0208-6077.27.29|access-date=16 August 2020|archive-date=28. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201028211628/http://cejsh.icm.edu.pl/cejsh/element/bwmeta1.element.hdl_11089_16320|url-status=live}}</ref> тврдећи да етноним има значење породичног сродства или савеза, што су такође тврдили бројни други научници.<ref name="Popowska90">{{cite book|title=Językowy obraz świata|last=Popowska-Taborska|first=Hanna|date=1999|publisher=Wydaw. Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej|editor=Jerzy Bartmiński|location=Lublin|pages=57–63|language=pl|chapter=Językowe wykładniki opozycji swoi – obcy w procesie tworzenia etnicznej tożsamości|access-date=16 August 2020|chapter-url=http://www.isybislaw.ispan.waw.pl/ShowDocument.do?documentId=244061|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/http://www.isybislaw.ispan.waw.pl/ShowDocument.do?documentId=244061|url-status=}}</ref> Најранији помен Срба (''Серби'') налази се код античких писаца међу којима су [[Тацит]] [[50]]. године н. е, затим [[Плиније Старији]] [[77]]. године н. е. (''Naturalis historia'') те [[Клаудије Птолемеј|Клаудије Птоломеј]] (''Geography'', [[2. век]] н. е) у конотацији са [[Сармати|сарматским]] племеном [[Сербои|Серби]] са северне стране [[Кавкаске планине|Кавказа]] и на доњем току реке [[Волга|Волге]]. Римски историчар [[Амијан Маркелин]] (325—391) у својим делима [[Карпати|Карпате]] назива именом ''Montes Serrorum'' (''Српске планине'') што хрватски писац Анже Жупанич сматра раним поменом Срба (''Serri''). [[Вибијус Секвестер]] (4. век) у својим делима такође помиње Србе под називом ''Serbs''.<ref name="HHTJ">{{cite journal |title=The Spread of the Slaves. Part II. The Southern Serbs, Bosnians, Montenegrins, and Herzegovinians |doi=10.2307/2841191 |jstor=2841191 |last1=Howorth |first1=H. H. |journal=The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland |date=1879 |volume=8 |pages=65–91 |url=https://zenodo.org/record/2190327 |access-date=02. 05. 2024 |archive-date=13. 06. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034504/https://zenodo.org/records/2190327 |url-status=live }}</ref> [[Прокопије из Цезареје]] (500—565) је користио назив ''Sporoi'' (''Sorroi'', ''Sorri'') као заједничко име за племена [[Анти]] и [[Склавинија|Склавијани]], за шта поједини историчари сматрају да је искривљени облик имена Срба.<ref>''Our forefathers'', [http://books.google.com/?id=u3A3AAAAIAAJ Google Book] {{Wayback|url=http://books.google.com/?id=u3A3AAAAIAAJ |date=20240613034343 }}</ref> У раном средњем веку Срби се помињу у писаним изворима као ''Σερβοι'' (''Servoi''), ''Sorabos'', ''Surbi'', ''Sorabi''.<ref>''Istorija Srba'', ch. 5: „Slovenska plemena i njihova kultura”</ref> ''[[De administrando imperio]]'' помиње државу Србију (''Serbia'') династије [[Властимировићи|Властимировића]] унутар које, потом, помиње српска племена под називом ''Срби'' (''Serbs'').{{sfn|Ћирковић|2004|p=13}}<ref name="DAI">De Administrando Imperio</ref> У средњовековним грчким списима Срби се помиње као ''Σέρβιοι'', ''Σέρβλοι'', а у старим српским списима као ''srъbinъ'', ''srъblinъ''. Очувало се у имену области Zribia (Мајсен) која се помиње код [[Козма Прашки|Козме Прашког]]. Код [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] име ''Σέρβιοι'' се односи на једно јужнословенско племе. Облик ''*sъrbъ'' се доводи у везу са рус. ''-{пасерб}-'' (посинак), укр. ''-{присербитися}-'' (придружити се, прикључити се), са староиндијским ''sarbh''- „тући, сећи, убити”, лат. ''sero'', „састављати” и грч. ''ειρω'', „низати”.{{Sfnm| 1a1 = Vasmer|1y=1955| 1pp = 611—12}} Дубровачки историчар [[Мавро Орбин|Марво Орбини]] (1601) наводи да се у „Историји Саске” зову [[Сораби]]ма, што је код [[Лаоник]]а искривљено у ''Сорабри''. Произилази да су исти народ Сораби, онај део између река Сале и [[Лаба|Лабе]] (Лужички Срби) и остали у [[Горња Мезија|Горњој Мезији]] (Срби). А по списима [[Цариградски сабор (381)|Цариградског сабора]], Срби се називају [[Сирфи]]ма, док су ови сами себе називали ''Сарбљи'' или ''[[Сербљи]]''.<ref>Мавро Орбини: „Краљевство Словена”, Београд 2016. стр. 158.</ref> Њихове земље се у [[Илирија|Илирији]] простиру од [[Смедерево|Смедерева]], града на [[Дунав]]у, све до [[Ниш]]а, „где почиње Бугарска”. Најпознатија су места у Србији „престоница Стони Београд ([[Београд]]), затим [[Призрен]] (родни град цара [[Јустинијан I|Јустинијана]]), па неосвојива тврђава Новагора и Црнагора ([[Ново Брдо]]), где се налазе (почетком [[17. век]]а) пребогати турски рудници злата и сребра”. Значајно име које су источноримски хроничари користили за Србе је [[Трибали]] (Τριβαλλοι).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nHK-GTnzHZMC&dq=triballer+serben&pg=PA187|title=Polypleuros nous|last1=Scholz|first1=Cordula|last2=Makris|first2=Georgios|date=2000|publisher=Walter de Gruyter|isbn=978-3-598-77742-4|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034343/https://books.google.com/books?id=nHK-GTnzHZMC&dq=triballer+serben&pg=PA187#v=onepage&q=triballer%20serben&f=false|url-status=live}}</ref> Позивајући се на први помен ових Трибала у [[5. век п. н. е.|5. веку п. н. е.]] од стране оца историје [[Херодот]]а, који у својим Историјама помиње Трибалску равницу (πεδιον το Τριβαλλικον), која се делимично звала Поље Коса (Косово поље је идентификовано као Мораватал),<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qXdBAAAAcAAJ&dq=Triballische+Ebene&pg=PA90|title=Allgemeine Encyklopädie der Wissenschaften und Künste: in alphabetischer Folge. ¬Section ¬1, A - G ; Theil 23, Daniel - Demeter. 1,23|date=1832|publisher=Gleditsch|isbn=978-3-201-00093-2|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034428/https://books.google.com/books?id=qXdBAAAAcAAJ&dq=Triballische+Ebene&pg=PA90#v=onepage&q=Triballische%20Ebene&f=false|url-status=live}}</ref> овај назив је био сасвим уобичајен за Србе у Византији све до позног средњег века. Према византијским изворима нпр. [[Стефан Душан]] је себе прогласио за цара Римљана и Трибала (''βασιλεα εαυτον ανηγορευε ῾Ρωμαιων και Τριζαλ''). У 15. веку о овим Трибалима писао је Лаоникос Халкокондил, који је Србе сматрао та најстарије и највеће племе на свету.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XUILevc96xEC&dq=triballer+serben&pg=PA125|title=Die Slaven: ihr Name, ihre Wanderung nach Europa und die Anfänge der russischen Geschichte in historisch-onomastischer Sicht|last=Kunstmann|first=Heinrich|date=1996|publisher=Franz Steiner Verlag|isbn=978-3-515-06816-1|language=de|access-date=02. 05. 2024|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034344/https://books.google.com/books?id=XUILevc96xEC&dq=triballer+serben&pg=PA125#v=onepage&q=triballer%20serben&f=false|url-status=live}}</ref> Такве „суперативне“ изразе о Србима налазе се и код других средњовековних писаца.<ref>{{Cite book|title=Beiträge zur Geschichte der Besiedlung Nord- und Mitteldeutschlands mit Balkanslaven|last=Kunstmann|first=Heinrich|date=1987|publisher=O. Sagner|isbn=978-3-87690-385-9|series=Slavistische Beiträge|location=München}}</ref> То показује тежњу ових хроничара да Србе изједначе са Словенима у целини, као словенском изворном племену или кровном термину за све Словене. Током позног средњовековног и раног нововековног раздобља, у изворима страног, претежно западног порекла се појављују и неки специфични [[егзоним]]и као називи за Србе. У том смислу, за Србе се често користи назив ''[[Рашани (Срби)|Рашани]]'' ({{јез-лат|Rasciani}}), а као колоквијални назив за Србе је веома често употребљаван и назив ''Власи'' ({{јез-лат|Valachi}}), поготово на просторима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]].{{sfn|Мутавџић|2008|p=297—302}} Током 18. века, хабзбуршке државне власти су ради службеног именовања Срба почеле да употребљавају и класични појам ''[[Илири]]'' ({{јез-лат|Illyri}}), што се потом одразило и на именовање одговарајућих државних тела која су била надлежна за решавање српских питања, а која су у називу добила управо ''илирску'' одредницу (''[[Илирска дворска депутација]]''). Међутим, ови покушаји вештачког преименовања нису успели да унесу забуну међу Србе, који су остали привржени свом изворном народном имену. Срби се често међу собом као и од стране суседа називају по областима где су настањени: Црногорци, Босанци, Херцеговци, Далматинци, Бокељи, Личани, Банијци, Крајишници, Славонци, Сремци, Бачвани, Банаћани, Србијанци, Шумадинци, Старосрбијанци, Македонци или Маћедонци. == Идентитет == {{Главни чланак|Српски национални идентитет}} [[Датотека:Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, Beograd (5642600153).jpg|десно|мини|200п|[[Српски орао]] на [[Зграда Патријаршије|Згради Патријаршије]] у [[Београд]]у]] Вертикала српске историје почива на неколико обележја, која, узета заједно, чине скуп особитих културних вредности, [[Моралне норме|моралну]] и [[Duhovnost|духовну]] лествицу српског народа: оданост православној вери (Српској православној цркви), ослонац на традицију проистеклу из [[Косовски завет|косовског предања]], сећање на светородну [[Немањићи|династију Немањића]] и празновање крсне славе. Једновремено, та традиција се, у европским размерама, сладно уклапала у збир општих вредности уоквирених хришћанском цивилизацијом. „Срби су народ редак на свету који је имао свест о својој историји а да није имао, ни школа, ни књига да је одатле учи. За њих су све епске народне песме” — закључује [[Милорад Екмечић]].<ref name="automatski_generisano1">Милорад Екмечић: „Дуго кретање између орања и клања”, Београд 2017.</ref> Раскид са основним обележјима традиције је код, по правилу, имао за последицу, утапање у туђе средине и у друге верске и етничке групе. Изузеци по којима српски идентитет није везан за верску припадност феномени су [[Савремено доба|савременог доба]], и ограничени углавном на [[Elita|елиту]], која српско порекло ставља испред верских опредељења. Верношћу традицијама [[Средњи век|средњег века]], које су у доба османске владавине биле оснажене косовским предањем — моралним ставом библијског надахнућа о немирењу с [[ропство]]м — сачувано је, упркос честим сеобама, расељавањима и прогонима, језгро српског народа. На тим темељима, положеним у доба Немањића, а допуњеним у доба туђинске власти, настао је модерни српски идентитет који је, у последња два века, из верског, верско-етничког и протонационалног прерастао у [[национални идентитет]]. Стара баштина била је, у том раздобљу, допуњеним вредностима заједничким модерној европској цивилизацији: [[Монархија|монархијско уређење]], демократске установе, права и слободе човека и грађанина, као и тежња за слободом као обједињујућим националним и политичким идеалом. Резултат тих укрштених стремљења у [[19. век]]у било је стварање две српске државе, једне у Приморју — у [[Црна Гора|Црној Гори]], друге у Подунављу — у [[Србија|Србији]]. Две кнежевине, Црна Гора и Србија независност су стекле на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] [[1878]], у доба када је у свету било свега тридесетак независних држава. == Генетика == {{Главни чланак|Генетске студије о Србима}} [[Датотека:Srpski DNK projekat - Procentualno ucesce haplogrupa.png|мини|Статистички приказ учешћа [[Haplogrupa|хаплогрупа]] у генетици Срба]] На основу генетских истраживања, показало се да код Срба доминирају две хаплогрупе, I2a и R1a које се везују за популације које су учествовале у етногенези Словена, а које су везане са долазак Срба на Балкан. Код Срба је I2a заступљенија од R1a, што је појава и код осталих [[Јужни Словени|Јужних Словена]] изузев Словенаца.<ref name="EupediaDistribution">{{cite web | title = Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage | url = https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml | website = Eupedia | accessdate = 1. 7. 2018 | archive-date = 13. 05. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230513062622/https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml | url-status = live }}</ref> Иако је дуже времена била актуелна хипотеза да је популација са гранама I2a хаплогрупе била старобалканског порекла,<ref>{{Cite web|url=http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/2011-AmJPhysAnthropol2011.pdf|title=American Journal of Physical Anthropology 142:380—390 (2010)|accessdate=08. 06. 2022.|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034848/http://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/2011-AmJPhysAnthropol2011.pdf|url-status=live}}</ref> на основу нових истраживања је установљено да је она дошла са Словенима, односно учествовала у етногенези Словена захваљујући томе што су њене најстарије гране локализоване на Карпатима и у западној Украјини те што су њене гране заступљене код свих словенских народа више него код других.<ref name="DNKPorekloI">{{Cite web|url=http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/ |title=Архивирана копија |accessdate=23. 4. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180330042229/http://dnk.poreklo.rs/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/# |archive-date=30. 3. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref name="Eupedia">{{cite web | last = Hay | first = Maciamo | title = Haplogroup I2 (Y-DNA) | url = https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1 | website = Eupedia | accessdate = 1. 7. 2018 | archive-date = 27. 11. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171127130006/https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_I2_Y-DNA.shtml#I2a1 | url-status = live }}</ref> Према подацима са [[Српски ДНК пројекат|Српског ДНК пројекта]], рачунајући ту и резултате подухвата чији је циљ био генетско тестирање Срба из [[Источна Херцеговина|Источне Херцеговине]], на основу тренутног узорка од 2.226 тестираних, утврђено је да хаплогрупи I2a припада 38% Срба, док их 16% припада хаплогрупи R1a.<ref name="DNKPoreklo">{{Cite web|url=https://dnk.poreklo.rs/naslovna/ |title=Архивирана копија |accessdate=23. 4. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180423232419/https://dnk.poreklo.rs/naslovna/# |archive-date=23. 4. 2018 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=Zu1XuYWMyOs|title=VTS 01 1|accessdate=08. 06. 2022.|via=www.youtube.com|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034925/https://www.youtube.com/watch?v=Zu1XuYWMyOs|url-status=live}}</ref> I2a, R1a и N1а су хаплогрупе својствене за словенско генетско наслеђе.<ref>{{Cite web|url=http://www.nationalgeographic.rs/vesti/11324-genetski-zapis-srba-u-nasem-narodu-zive-sloveni-kelti-goti-i-normani.html|title=Genetski zapis Srba: U našem narodu „žive” Sloveni, Kelti, Goti i Normani|website=National Geographic Srbija|language=en-US|access-date=19. 2. 2020|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035027/https://www.nationalgeographic.com/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU|title=Квадратура круга: Чију генетику носе Срби|last=|first=|date=|website=ЈуТјуб|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035555/https://www.youtube.com/watch?v=pn1Ju2IqOQU|archive-date=13. 06. 2024|access-date=}}</ref> Што се тиче хаплогрупа потеклих од предсловенске популације са Балкана, познати као стари [[Власи (Романи)|Власи]], односно Илиро-романи, Трачани и остале популације, су са око 17% код Срба из [[Србија|Србије]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]] заступљене гране хаплогрупе E1b, док гране хаплогрупа J2b и R1b појединачно чине испод 10% од укупног удела.<ref name="EupediaDistribution" /> Ово иде у прилог историјским подацима који су указали да се предсловенско становништво током средњег века измешало и утопило у новопридошло словенско, прихватило српски идентитет и постало део српског народа. Према генетици, популације са гранама хаплогрупе Е1б уопште нису блиске, односно многима је заједнички предак живео пре више од 4.000 година. Заступљене су код многих балканских народа, укључујући Албанце, Бугаре и Грке.<ref name="DNKPoreklo" /> Што се тиче осталих хаплогрупа, оне су слабије заступљене код Срба.<ref name="EupediaDistribution" /> Према неколико студија, људи у Србији су међу највишима на свету,<ref>{{cite web | url=https://worldpopulationreview.com/country-rankings/average-height-by-country | title=Average Height by Country 2022 | access-date=18. 03. 2023 | archive-date=09. 07. 2021 | archive-url=https://web.archive.org/web/20210709184814/https://worldpopulationreview.com/country-rankings/average-height-by-country | url-status=live }}</ref> са просечном висином код мушкараца од 182&nbsp;cm.<ref>{{cite journal|title=Body Height and Its Estimation Utilizing Arm Span Measurements in Serbian Adults|url=http://www.scielo.cl/pdf/ijmorphol/v31n1/art43.pdf|access-date = 20. 3. 2017|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170326082317/http://www.scielo.cl/pdf/ijmorphol/v31n1/art43.pdf|archive-date = 26. 3. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|title=The mountains of giants: An anthropometric survey of male youths in Bosnia and Herzegovina|journal=Royal Society Open Science|date=2017|volume=4|issue=4|page=161054|language=en|doi=10.1098/rsos.161054|pmid=28484621|pmc=5414258|last1=Grasgruber|first1=Pavel|last2=Popović|first2=Stevo|last3=Bokuvka|first3=Dominik|last4=Davidović|first4=Ivan|last5=Hřebíčková|first5=Sylva|last6=Ingrová|first6=Pavlína|last7=Potpara|first7=Predrag|last8=Prce|first8=Stipan|last9=Stračárová|first9=Nikola|bibcode=2017RSOS....461054G}}</ref> == Географија == {{Види још|Географија Србије|Географија Републике Српске}} [[Датотека:Balkans05.png||мини|десно|Геополитички простор Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, подручје на којем је данас настањена већина Срба]] Традиционални српски етнички простори су данас политички подељени између неколико новоформираних држава, у којима се положај српског народа разликује. Матична држава српског народа је [[Србија]]. Поред тога, Срби су признати као један од три конститутивна народа [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. У самопроглашеној [[Република Косово|Републици Косово]], коју Србија не признаје и коју сматра делом своје територије, положај Срба је регулисан у смислу да су [[албански језик|албански]] и [[српски језик|српски]] равноправни службени језици ове самопроглашене државе. [[Црна Гора]] је дефинисана као грађанска држава. У њој статус Срба није посебно дефинисан, али се Срби у овој држави не сматрају ни [[Национална мањина|националном мањином]].<ref>{{Cite web|url=https://www.dijaspora.gov.rs/slavka-draskovic-mnoga-pitanja-srba-u-crnoj-gori-neresena/|title=Славка Драшковић: Многа питања Срба у Црној Гори нерешена|date = 11. 12. 2013.|website=Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону|accessdate = 08. 06. 2022.|archive-date=27. 05. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220527123939/http://www.dijaspora.gov.rs/slavka-draskovic-mnoga-pitanja-srba-u-crnoj-gori-neresena/|url-status=}}</ref> У осталим државама које покривају традиционалне српске етничке просторе, Срби имају статус националне мањине. У самој Србији, Срби чине већину становништва у [[Војводина|Војводини]] (67%), [[Београд]]у (91%), [[Шумадија и западна Србија|Шумадији и западној Србији]] (89%) и [[Јужна и источна Србија|Јужној и источној Србији]] (89%). На [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] Срба има 8% и други су народ по бројности, после [[Албанци у Србији|Албанаца]]. У току је процес формирања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], која би требало да укључи општине на Косову и Метохији са српском већином. У [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (88%), а чине и релативну већину становништва (43%) у [[Брчко Дистрикт]]у. У другом ентитету БиХ, [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], Срби чине највећи део становништва у 4 општине [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. У Црној Гори, Срби чине доминантно становништво у једном броју општина на северу Црне Горе и [[Бока которска|Боки которској]]. Око 180.000 Срба данас живи у [[Хрватска|Хрватској]]. Срби у Хрватској су били конститутивни народ до [[1991]]. године, када их је било преко 580.000. Срби су у великом броју (250.000—300.000) протерани из те земље у операцијама [[Операција Олуја|Олуја]] и [[Операција Бљесак|Бљесак]] [[1995]]. године. Данас Срби чине већину становништва у једном броју општина Хрватске у северној [[Далмација|Далмацији]], [[Лика|Лици]], [[Кордун]]у, [[Банија|Банији]], [[Славонија|Славонији]], западном [[Срем]]у и [[Барања|Барањи]]. Део ових општина на истоку Хрватске укључен је у [[Заједничко веће општина]]. У [[Румунија|Румунији]], Срби чине највећи део становништва у општинама [[Свињица (Мехединци)|Свињица]], [[Општина Пожежена|Пожежена]] и [[Општина Соколовац (Румунија)|Соколовац]] у [[Банат]]у. == Историја == {{Главни чланак|Историја Срба}} Историја српског народа основни је предмет проучавања [[Српска историографија|српске историографије]]. Према традиционалној подели [[историја|историје]] на велике епохе, историја Срба се дели на средњовековну, нововековну и савремену. Сваки од тих историјских периода се даље дели према посебним временским, просторним и предметним критеријумима. === Порекло Срба === {{Главни чланак|Теорије о пореклу Срба}} [[Датотека:Ryszkiewicz wrozba.jpg|мини|190п|Уметничка интерпретација живота [[Стари Словени|старих Словена]]; не постоји научни консензус са којег подручја преци Срба [[Словенско насељавање Балканског полуострва|насељавају Балкан]] од 6. века]] Према „[[De administrando imperio|Спису о народима]]” који је написао цар [[Константин VII Порфирогенит]] (945—959) са кругом учених људи око њега, Срби су се доселили на [[Балканско полуострво|Балкан]] за владавине цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641), почетком [[7. век]]а (после [[626]]. године).{{sfn|Живковић|2013|p=3}} Према поменутом спису, Срби су на Балкан дошли из [[Бела Србија|Бојке]] (Беле Србије),{{sfn|Живковић|2013|p=95}}{{напомена|Порфирогенит користи облике Σέρωλος (Сервлос) и Σέρβλοι (Сервлои) који одговарају облицима Срьблинь/Срьбьль и Срьблѥмь из каснијих српских извора.{{sfn|Живковић|2013|p=95}}}} чија локација није са сигурношћу утврђена. О локацији Беле Србије постоји неколико хипотеза. У сваком случају, српска народна традиција не зна за земљу Бојку.{{sfn|Живковић|2013|p=96}} У [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] Србе као засебну заједницу налазимо од [[5. век]]а, међу [[Западни Словени|западним Словенима]], познате као [[Дерванова Србија]]. Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала ''Дерванова Србија''. Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје [[Бела Србија|Беле Србије]], односно да ли су тамо дошли као део [[Словени|Словена]] или као део неких других несловенских народа (пре свега [[ирански народи|иранских]] [[Сармати|Сармата]] односно [[Алани|Алана]]). И за саме [[Словени|Словене]] се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином, иако их новија археолошка истраживања везују за низ археолошких култура које су се смењивале на подручју средње и [[Источна Европа|источне Европе]]. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој и страној историјској науци и паранауци (Видети: [[Теорије о пореклу Срба]]). У делу литературе{{појаснити|date=фебруар 2018}} се најстарије порекло Срба везује за простор античке [[Сарматија|Сарматије]], где антички аутори помињу племе [[Сербои]], што је окосница [[Иранска теорија о пореклу Срба|иранске теорија о пореклу Срба]]. Руски археолог-слависта [[Валентин Васиљевич Седов]] сматра да археолошка грађа не потврђује мишљење да се Бела Србија налазила на западно-словенским просторима. Према овом аутору, Срби потичу са северног приобаља [[Црно море|Црног мора]] везаних за тамошњу [[Трипољска култура|Трипољску културу]], а на Балкан су се преселили у масовном миграционом таласу ка средњем [[Подунавље|Подунављу]], у време најезде [[Авари|Авара]].{{sfn|Sedov|2013|p=459}} === Средњи век === {{више|Историја Срба у раном средњем веку|Историја Срба пре Немањића}} [[Датотека:Seal of Strojimir.gif|мини|[[Печат кнеза Стројимира|Печат]] кнеза [[Стројимир Властимировић|Стројимира]] [[Властимировићи|Властимировића]], IX столеће]] [[Историја Срба у раном средњем веку|Раносредњовековна историја Срба]] је због оскудице писаних извора позната само у основним цртама. За период од досељавања до формирања феудалних држава главни извор је Константин Порфирогенит. По његовој причи, за време владавине византијског [[Ираклије|цара Ираклија]] (610—641) власт над [[Бели Срби|Белим Србима]] је припала двојици браће, од којих је један из непознатог разлога напустио своју очевину и упутио се у Византију. За собом је, како Порфирогенит каже, повео „половину народа”. Цар Ираклије их је населио у околини [[Солун]]а, у крају који ће се од тада по њима звати [[Сервија (град)|Србица]] (данас Сервија, округ [[Кожани (округ)|Кожани]]).{{напомена|За Србе се могу везати и топоними Сервохори (Σερβοχωρι) и Серви (Σερβη) који се налазе на 38 односно 44&nbsp;km од Сервије, као и село [[Срб (Грачац)|Срб]] у [[Лика|Лици]] и [[Гордосервон]] у [[Битинија|Битинији]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=144| 2a1 = Живковић|2y=2013| 2pp = 97–98}}}} После неког времена их је обузела носталгија за старим завичајем, па им је цар дао дозволу за повратак. Међутим, тек што су прешли Дунав, предомислили су се и поново затражили земљу за насељавање. Овај пут им је цар доделио области опустошене у најезди Авара, у Порфирогенитово време (средина 10. века) познате као Србија, Паганија, Захумље, Травунија и Конавле.{{Sfnm| 1a1 = Sedov|1y=2013| 1pp = 459–460| 4a1 = Живковић|4y=2013| 4pp = 97–101}} [[Датотека:Srbsko XI sr.svg|мини|десно|200п|Српске земље у 11. веку, власт династије [[Војислављевићи|Војислављевића]]]] Срби и остали Јужни Словени су на Балкану затекли романизовано становништво.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 307–11| 2a1 = |2y=|2p=}} Оно је у почетку, услед страха,{{напомена|Наиме, досељавање Словена на Балкан било је праћено разарањем [[Сингидунум]]а (Београд), [[Виминацијум]]а ([[Костолац]]), [[Наис]]уса ([[Ниш]]) и [[Софија|Сердике]] ([[Софија]]), [[Енона|Еноне]] ([[Нин]]), [[Скардона|Скардоне]] ([[Скрадин]]), [[Салона|Салоне]] ([[Солин]]), [[Нарона|Нароне]] ([[Вид (Метковић)|Вид]] код Метковића), [[Делминијум]]а ([[Томиславград|Дувно]]), [[Епидаур (Далмација)|Епидавра]] ([[Цавтат]]), [[Ризинијум]]а ([[Рисан]]) и [[Доклеа|Доклеје]] (код [[Подгорица|Подгорице]])}} избегавало сусрет са Словенима. Међутим, односи су временом отоплили, па је дошло до трговачке и културне размене, а негде и до мешања и симбиозе.{{напомена|Типичан пример за симбиозу је Дубровник, који је настао спајањем романског насеља Рагуза и словенског насеља Дубрава.}} Вероватно као резултат тога у српски језик су доспеле неке речи из вулгарног [[Латински језик|латинитета]] као нпр: босиљак (basilicum), броћ (bractea), врт (hortus), врч (urceus), Грк (Graecus) гуња/дуња (cydoneus), јегуља (anguilla), кимак (cimex), кип (cippus), конопац (canapus), копун (cappo, акуз. capponem), креста (crista), купус (composita), ловор (laurus), лоћика (lactuca), мазга (muscus), мрамор (marmor), осел (asellarius), ошљар, папар (piper), паун (pavo, акуз. pavonem), рака (arca), рачун (ratio, акуз. rationem), ротква (radix, акуз. radicem), русаље (rosalia), сапун (sapo, акуз. saponem), сумпор (sulphur), уље (oleum), цер (cerrus) идр.{{Sfnm| 1a1 = Будимир| 1a2 = Флашар|1y=1963| 1pp = 3–4| 2a1 = Ивић|2y=1998| 2pp = 9–10}} [[Романизација (културна)|Романизовано]] становништво се негде стопило са Словенима пре, а негде касније. Најдуже се одржало у приморским крајевима. Успомену на њих чувају топоними: [[Скадар]] (Scodra), Леш (Lisus), [[Улцињ]] (Ulcinium), [[Будва]] (Butua), [[Рисан]] (Rhizon), [[Стон]] (Stagnum), [[Медун (Подгорица)|Медун]] (Metheon), [[Свач]] (Saucium), Сард (Sarda), [[Дриваст]] (Drivastum); ороними: Дурмитор (dormire), Виситор (од глагола videre, vidi, visum), Леотар (од leo, лав); хидроними: Неретва (Narenta), Бојана (Barbana), [[Дрим]] (Drino, Dirnius), [[Цетина]] (Cnetona) итд.{{Sfnm| 1a1 = Ковачевић|1y=1967| 1pp = 310–11| 2a1 = |2y=|2p=}} Порфирогенит у свом спису пише да су Срби још за време Ираклија примали [[хришћанство]] и то преко свештеника из [[Рим]]а.{{Sfnm| 1a1 = Ферјанчић|1y=1959| 1pp = 48–49| 2a1 = Живковић|2y=2013|2p=103}} То се донекле може и разумети с обзиром да је Византија могла тада деловати на Србе само преко приморских градова на [[Јадранско море|Јадрану]] у којима је богослужбени језик био латински.{{sfn|Ћирковић|1981|p=152}}{{напомена|[[Тибор Живковић]] је упоредном анализом списа „О народима“ и „О покрштавању Бавараца и Карантанаца“ уочио низ сличности у њиховом излагању, између осталог и у оним деловима где се говори о покрштавању Срба и Хрвата односно Бавараца и Карантанца. То га је упутило на закључак да је Порфирогенитова прича о покрштавању Срба заснована на неком изгубљеном извору (тзв. спис „О покрштавању Хрвата и Срба“) чији аутор је, следећи образац излагања списа „О покрштавању Бавараца и Карантанаца“, измислио да су Срби примили хришћанство од римских свештеника.{{sfn|Живковић|2013|pp=103–107}}}} Срби су вероватно осетили и утицај [[Методије Солунски|Методијеве]] панонско-сремске архиепископије и [[Климент Охридски|Климентове]] величке епископије који се огледао у ширењу словенске писмености и словенског богослужења.{{sfn|Ћирковић|1981|pp=152–53}} Међутим, поставља се питање у којој је мери хришћанство захватило Србе у [[9. век]]у. Наиме, из каснијих сведочанстава се види да је мисионарски рад редовно био праћен великим тешкоћама.{{sfn|Ћирковић|1981|p=153}} Тек је [[свети Сава]] успео да учврсти хришћанство међу Србима и да се избори за самосталну српску цркву. Осим поменутог „Списа о народима”, Срби се помињу и у [[Анали франачког краљевства|Аналима франачког краљевства]], латинском спису из 9. века, и то као народ који је обухватао велики део некадашње римске провинције [[Далмација (римска провинција)|Далмације]].{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=1981|1p=147| 2a1 = Sedov|2y=2013| 2pp = 460–61}} [[Византија|Византинци]] су називали Србе и [[Трибали]]ма.<ref>{{cite web |author= |url=http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |title=Први сукоби Срба и Турака — Политикин забавник |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013 |archive-date=26. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120426152222/http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/marica |url-status= }}</ref> Почетком 15. века на [[Сабор у Констанцу|саборима који су одржани у Костанци]], [[Српско царство|српски цареви]] се називају и владарима [[Трибалија|Трибалије]]. {{multiple image|perrow=2|total_width=300|caption_align=center | align = right | image1 = Saint Sava, Patriarchate of Peć (2).jpg|caption1={{font|size=100%|text=Први српски архиепископ [[Свети Сава]]}} | image2 = Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|caption2={{font|size=100%|text=цар [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан Немањић]]}} }} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|десно|200п|[[Косовска битка]] (1389) је посебно важна за српски идентитет и историјско памћење]] Срби су на Балкану, током раног средњег века, формирали неколико кнежевина. Поред саме [[Кнежевина Србија у раном средњем веку|Кнежевине Србије]], у [[јадранско море|јадранском]] приморју су формиране српске кнежевине [[Дукља]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[Паганија]]. У 9. веку Србија се на југу, дуж [[Динарске планине|Динарида]], граничила с Паганијом (од Цетине до Неретве), Захумљем (од Неретве до Дубровника), Травунијом (од Дубровника до Бока которске) и Дукљом (од Бока которске до Бојане).{{Sfnm| 1a1 = Јиречек|1y=1981|1p=67| 2a1 = Ћирковић|2y=1981|2p=145| 3a1 = Ћирковић|3y=1995|3p=15| 4a1 = Живковић|4y=2013| 4pp = 115–126}} За становнике Паганије, Захумља и Травуније Порфирогенит изричито каже да су Срби. Мада то не каже и за Дукљане, нема сумње да су и они Срби.{{Sfnm| 1a1 = Ферјанчић|1y=1959| 1pp = 63–64| 2a1 = |2y=|2p=}} Могуће је да су код Срба у употреби била два имена, једно опште — „као ознака потомака првих досељеника на Балкан, представника нове, шире етносоцијалне заједнице” — а друго обласно, али није искључено да је Србима претходио један старији слој Словена, који се на Балкан доселио у време аварско-словенске најезде крајем 6. и почетком 7. века.{{Sfnm| 1a1 = Наумов|1y=1982|1p=190| 2a1 = Sedov|2y=2013|2p=461| 3a1 = Ћирковић|3y=1995|3p=15}} У сваком случају, у 11. веку обласна имена (као нпр. Дукљанин) све се ређе појављују у писаним изворима (углавном византијским), али се зато за ове просторе све чешће везује етноним „Срби”.{{Sfnm| 1a1 = Наумов|1y=1982| 1pp = 190–91}} Тако се код [[Kekavmen|Кекавмена]] из 11. века на једном месту кнез Дукље [[Стефан Војислав]] (1034—1050) назива „Дукљанин”, а на другом „Травуњанин Србин”. Може бити да „Кекавмен… није сматрао довољним да назове дукљанског и травуњанског владара само по имену његових поседа, него је увидео потребу за објашњењем [његових обласних имена — прим. прев.] уз помоћ општијег и распрострањенијег етнонима (‘Србин’)”. Слично стоје ствари и код [[Јован Скилица|Скилице]], такође из 11. века, који пише да се против цара побунила „Србија” (тј. Дукља) и да је „архонт Срба”, Стефан Војислав, побегавши из цариградског заточеништва, „заузео земљу Срба”. Идентичне термине Скилица употребљава када говори о Војиславовом претходнику [[Јован Владимир|Јовану Владимиру]], за кога каже да је владао „Трималијом и оближњим областима Србије”.{{референца|Наумов|1982|p=191}} У 11. веку, Дукља је постала краљевина, која је објединила све српске земље. Од српске краљевине се одвојила засебна [[Бановина Босна]]. Касније је Дукља припојена [[Рашка|Рашкој]], која [[1217]]. године такође постаје краљевина. Поред назива Рашка, за ову државу се у литератури употребљава и назив Србија. Крајем 13. и почетком 14. века, у [[Подунавље|Подунављу]] и [[Посавина|Посавини]] је постојала још једна српска краљевина под влашћу [[Стефан Драгутин|Стефана Драгутина]] и његовог сина [[Стефан Владислав II|Стефана Владислава II]]. Ова држава се код архиепископа [[Данило II (архиепископ српски)|Данила II]] (Животи краљева и архиепископа српских) помиње као сремска земља (срѣмьска землѩ), држава сремске земље и сремска држава.{{Sfnm| 1a1 = Благојевић|1y=1999|1p=167| 2a1 = Благојевић| 2a2 = Медаковић|2y=2000|2p=169| 3a1 = Благојевић|3y=2004|3p=81}} Анонимни путописац који је 1308. године путовао кроз српске земље зове је Краљевином Србијом ({{јез-лат|Regnum Servie}}).{{референца|Живковић|Петровић|Узелац|Кунчер|2013|p=122}} Млађи савременици краља Драгутина и каснији историчари познају је као „Земљу краља Стефана” ({{јез-ит|terra del Re Stefano}}).{{Sfnm| 1a1 = Ћирковић|1y=2004|1p=106| 2a1 = Ћирковић|2y=2008| 2pp = 6, 11}} Према Анонимовом Опису источне Европе из 1308. године, Драгутинова област (Servia) обухватала је Босну, Мачву и Марку (вероватно крајеви Кучева и Браничева) а названа је „по приликама у којима се налази народ, јер су скоро сви у ропском положају”.{{референца|Живковић|Петровић|Узелац|Кунчер|2013|pp=122, 163—64, 175}} Године [[1345]]. српска краљевина прераста у [[Српско царство]], које се након [[1371]]. године распада. Још за време постојања Српског царства, на његовом подручју су се искристалисале области под влашћу локалних господара, који ће након распада Српског царства постати самостални. Државе које су настале распадом Српског царства биле су [[Царство Симеона-Синише]], [[Моравска Србија]], [[Зета у доба Балшића|Зета]], [[Земља Бранковића]], [[Земља Војиновића]], [[Држава краља Марка]] и [[Држава Дејановића]]. Бановина Босна 1377. године постаје [[Краљевина Босна|краљевина]].<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56483372|title=Prvi kralj Bosne - zašto je Tvrtko Kotromanić važan za Balkan|date=2021-03-23|website=BBC News na srpskom|language=sr-latn|access-date=2024-06-01|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034333/https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-56483372|url-status=live}}</ref> Од краја 14. века, [[српске земље]] постепено освајају [[Османско царство|османски]] [[Турци]]. Моравска Србија почетком 15. века прераста у [[Српска деспотовина|Српску деспотовину]], коју заузимају Турци 1459. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-58372228|title=Između krsta i polumeseca: Kako je Beograd pao u ruke Osmanlija|date=2021-08-29|website=BBC News na srpskom|language=sr-latn|access-date=2024-06-01|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034221/https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-58372228|url-status=live}}</ref> Слабљењем централне власти у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]], на њеном подручју се у 15. веку формирају војводство [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]], кнежевина [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и [[Војводство Светог Саве]] (Херцеговина). До краја 15. века, све ове земље заузели су Турци, закључно са Зетом, која се одржала све [[Пад Зете (1496)|до 1496. године]]. На простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], једино српски народ је пружао дугорочан и упоран отпор [[Османско царство|Османском царству.]]{{sfn|Ковић|2021|p=41}} === Нови век === [[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|212x212px|Борба за обнову [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] успешно је кончана [[1557]], уз помоћ Срба на османском двору, попут [[Мехмед-паша Соколовић|Мехмед-паше Соколовића]]]] Након освајања српских држава, [[Турци]] су се окренули освајању [[Краљевина Угарска (1301—1526)|Краљевине Угарске]], у коју се део Срба склонио пред турском најездом. У време турско-угарских сукоба у 16. веку, Срби предвођени самозваним царем [[Јован Ненад|Јованом Ненадом]] (1526—1527) и војводом [[Радослав Челник|Радославом Челником]] (1527—1530) су на подручју [[Панонска низија|Панонске низије]] покушали да обнове српску државу. Ови покушаји били су краткотрајни, а након турског освајања великог дела Угарске, највећи део српског народа нашао се под турском влашћу. Павле Бакић је био је последњи српски [[деспот]] и најпознатији представник породице Бакић. Био је господар великих имања око [[Венчац]]а у [[Шумадија|Шумадији]] званих „Бакићева земља”, као и своје утврђење звано [[Бакићеви двори]]. При одбрани [[Беч]]а ([[1529]]) истакао са својом коњицом на страни [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]]. У недостатку сопствених државних установа, Срби су свој идентитет везали за [[православље|православну цркву]], оличену у [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]]. Између 16. и 18. века, у српским земљама је избио низ устанака против турских власти, од којих је најзначајнији био [[Банатски устанак]] из [[1594]]. године. Од краја 17. века, око контроле над српским земљама сукобљавају се [[Османско царство]] и [[Хабзбуршка монархија]]. Граница између ових држава се до краја 18. века усталила на [[Дунав]]у и [[Сава|Сави]]. Током хабзбуршке власти, формиран је низ хабзбуршких административних области које су настањивали Срби: [[Војна крајина]] (постојала до 1882), [[Краљевина Славонија]] (1699—1868), [[Краљевина Србија (1718—1739)|Краљевина Србија]] (1718—1739), [[Северна Босна (1718—1739)|Краљевина Босна]] (1718—1739), [[Тамишки Банат]] (1718—1778), [[Српска Војводина]] (1848—1849), [[Војводство Србија и Тамишки Банат]] (1849—1860) и [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босна и Херцеговина]] (1878—1918). Незадовољан укидањем једног дела Војне крајине, царских привилегија које су уживали и покушајима покатоличавања, део Срба се иселио из Хабзбуршке монархије у [[Руска Империја|Руску империју]], где су за њих формиране засебне области: [[Нова Србија (област)|Нова Србија]] (1752—1764) и [[Славеносрбија]] (1753—1764). Према писању историчара [[Милош Ковић|Милоша Ковића]], Црква и Крајина биле су „кључне институције српског народа у добу од слома до обнове српских држава”.{{sfn|Ковић|2021|p=56}} Пре 19. столећа, када се формира већи део европских нација, Срби су имали прото-национални осећај, који је условило сећање на некадашње српско царство преношено кроз епску поезију и црквене литургије СПЦ.<ref>{{Cite book|title=Нације и национализам од 1780.|last=Хобсбаум|first=Ерик|publisher=Филип Вишњић|year=1992|location=Београд|pages=75—76}}</ref> {{multiple image|perrow=2|total_width=300|caption_align=center | align = right | image1 = Uroš Knežević - Karađorđe, 1852.jpg|caption1={{font|size=100%|text=вожд [[Карађорђе Петровић]], вођа [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], прве етапе [[Српска револуција|Српске револуције]]}} | image2 = Milan obrenovic 33.jpg|caption2={{font|size=100%|text=први нововековни краљ [[Милан Обреновић|Милан I Обреновић]], ривал српских династија [[Петровићи Његоши|Петровић]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]}} }} Након проглашења фермана из [[1793]]. и [[1794]]. Срби су добили широку самоуправу. Од тада сами бирају своје кнежеве и представнике, имају смањен и јасно дефинисан порез а у обавези су да бране Београд од јаничара. Продубљење сукоба Порте и [[Јањичари|јаничара]] донеле су додатне повластице Србима. Године 1797. успостављена је српска војска од 15-16 000 људи.{{sfn|Ковић|2021|p=112}} Последња деценија 18. столећа донела је низ дипломатских и војних успеха Србима, како у данашњој Србији тако и у Црно Гори.{{sfn|Ковић|2021|p=112}} У столећима под страном влашћу па све до [[Први српски устанак|Устанка]] [[1804]], борац за српске националне интересе и носилац спољне политике била је Српска православна црква на челу са патријархом и митрополитима.{{sfn|Ковић|2021|p=43}} Срби су столећима живели у теократским системима и теократија је чинила свакодневно иксуство народа, од обнове Пећке патријаршије 1557. па до смрти владике [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] 1851.{{sfn|Ковић|2021|p=59—60}} У српским земљама које су остале под турском влашћу наставио се отпор српског народа према таквом државно-политичком стању. Године 1788. јужно од Саве и Дунава формирана је краткотрајна [[Кочина крајина]], да би, потом, избијањем [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] 1804. године била формирана [[Карађорђева Србија|Устаничка Србија]], а потом, након [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], [[Кнежевина Србија]], која је имала аутономију у оквиру Османског царства. Крајем 17. века, директне османске власти ослободила се и [[Црна Гора (1697—1852)|Црна Гора]], а и Срби [[муслимани]] из [[Босански пашалук|Босне]] су покушали да се ослободе османске власти, формиравши фактички самосталну [[Босански устанак (1831−1832)|Босну]] (1831—1832). У Крагујевцу је1835. године објављен [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]], најмодернији устав тог доба и први савремени устав у Срба и на Балканском полуострву.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/319144/Prvi-ustav-na-Balkanu|title=Први устав на Балкану|website=Politika Online|access-date=2023-03-25|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035520/https://www.politika.rs/scc/clanak/319144/Prvi-ustav-na-Balkanu|url-status=live}}</ref> Потпуна независност Србије и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]] призната је 1878. године на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]]. Србија је [[1882]]. године проглашена [[Краљевина Србија|краљевином]], док је проглашење друге српске државе Црне Горе за [[Краљевина Црна Гора|краљевину]] уследило [[1910]]. године. Србија и Црна Гора су у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] 1912—1913. године прошириле своју територију, а у овом периоду потпуно престаје османска власт у српским земљама. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], Србију и Црну Гору су окупирале војне снаге [[Централне силе|Централних сила]]. Покушај аустроугарских власти да на место својих војноспособних људи у окупационој управи у Србији доведе своје грађане Србе није успео, јер Срби нису пристајали да буду окупатори својим сународницима.{{sfn|Крестић|2013|p=484}} Сем што су чиниле злочине над затеченим становништвом у [[Царска и Краљевска војна управа у Србији|Гувернману „Србија”]], аустроугарске окупационе власти су га и интернирале. Срби су интернирани што појединачно, што групно, што масовно, али се у науци обично говори о четири главна таласа:{{sfn|Митровић|1983|pp=156—58}} * Први талас је уследио непосредно по уласку аустроугарске војске у Србију (крајем 1915). Тада је интернирано око 20—25 хиљада људи. * Други талас је уследио после укључивања [[Краљевина Румунија|Румуније]] у [[Румунски поход (Први светски рат)|рат]] на страни савезника (крај лета и почетак јесени 1916). Тада је била издата наредба да се похватају не само сви војноспособни мушкарци од 17 до 50 година и бивши војници који су избегли заробљеништво и интернацију, него и сви политички сумњиви без обзира на пол, старост и пребивалиште. Процењује се да је до краја септембра било похватано и интернирано у логоре ван Србије око 8.500 људи, а до почетка новембра 16.500 лица. * Трећи талас је уследио после [[Топлички устанак|Топличког устанка]] (у пролеће 1917). Тада су интерниране све комите које су се предале окупационим властима, као и сви они за које се сумњало да су им помагали. * Четврти талас је започет пробојем [[Солунски фронт|Солунског фронта]] у јесен 1918. године, али је био најслабији. [[Датотека:King Alexander Karađorđević and vojvoda Živojin Mišić in 1918.jpg|мини|Краљ [[Александар I Карађорђевић]] и [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Живојин Мишић]] у штабу 1918. г. [[Србија у Првом светском рату|Србија је током Првог светског рата]] изгубила 1/4 своје популације<ref>{{cite web|url=https://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/337249982.html?dids=337249982:337249982&FMT=ABS&FMTS=ABS:AI&date=Jun+30%2C+1918&author=PIERRE+LOTI.+Special+Contributor+to+%22The+Times.%22&pub=Los+Angeles+Times&desc=FOURTH+OF+SERBIA'S+POPULATION+DEAD.&pqatl=google|title=Los Angeles Times: Archives – Fourth of Serbia's Population Dead|website=pqarchiver.com|access-date = 6. 7. 2017|archive-date = 21. 7. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130721100208/http://pqasb.pqarchiver.com/latimes/access/337249982.html?dids=337249982%3A337249982&FMT=ABS&FMTS=ABS%3AAI&date=Jun+30%2C+1918&author=PIERRE+LOTI.+Special+Contributor+to+%22The+Times.%22&pub=Los+Angeles+Times&desc=FOURTH+OF+SERBIA%27S+POPULATION+DEAD.&pqatl=google|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/04/05/102687236.pdf|title=Asserts Serbians Face Extinction; Their Plight in Occupied Districts Worse Than Belgians', Says Labor Envoy|access-date = 19. 1. 2017|archive-date = 15. 3. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200315165925/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/04/05/102687236.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/11/05/98273895.pdf|title=Serbia Restored|access-date = 19. 1. 2017|archive-date = 16. 9. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180916183845/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/11/05/98273895.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news| url=https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/07/28/102728073.pdf| work=New York Times| title=Serbia and Austria| date = 28. 7. 1918| access-date = 30. 7. 2022| archive-date = 22. 4. 2021| archive-url=https://web.archive.org/web/20210422071451/https://timesmachine.nytimes.com/timesmachine/1918/07/28/102728073.pdf| url-status=live}}</ref>]] === Савремено доба === Поразом [[Централне силе|Централних сила]] у рату 1918. године, [[Краљевина Србија|Србија]] и [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] су ослобођене окупације. У процесу југословенског уједињења, Србији се присаједињују Црна Гора и [[Војводина]], а потом се тако проширена Србија уједињује са новоформираном [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]] у јединствено [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]], касније названо [[Краљевина Југославија|Југославијом]]. Срби су своју државност унели у нову југословенску државу, у чијим границама се нашла огромна већина српског народа. До окончања Првог светског рата Срби су имали шест посебних црквених организација:{{sfn|Глигоријевић|1997|p=7}} [[Београдска митрополија|Београдску митрополију]] у Краљевини Србији, са пет епархија, [[Карловачка митрополија|Карловачку митрополију]], са седам епархија, [[Црногорско-приморска митрополија|Црногорско-приморску митрополију]], са три епархије, Српску цркву у Босни и Херцеговини, са четири епархије, Далматинску црквену област, са две епархије, Црквену област у Старој Србији и Македонији, са шест епархија Будући да су стварањем Краљевине СХС разбијене баријере које су вековима раздвајале српске црквене општине једне од других, на дневни ред се поставило питање васпостављања јединствене СПЦ. Краљевина СХС је, после дугих преговора које је водила са [[Цариградска патријаршија|Васељенском патријаршијом]], успела да се избори за признање СПЦ, тако да је 12. септембра [[1920]]. године, на Архијерејском сабору одржаном у Саборној цркви у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] донета одлука о васпостављању Српске патријаршије.{{sfn|Глигоријевић|1997|pp=10–12}} У процесу решавања [[Хрвати|хрватског]] питања у Југославији, формирана је [[1939]]. године [[Бановина Хрватска]]. У њеном саставу су се, поред срезова са хрватском већином, нашли и неки срезови са српском већином. [[Датотека:Nemacki zarobljenici u Uzicu 1941.JPG|мини|[[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] и [[Четничке јединице Југословенске војске|равногорци]] спроводе нацистичке заробљенике у [[Ужице|Ужицу]]. Срби су чинили натполовичну већину партизанског и већину равногорског покрета]] [[Датотека:Jasenovac HDR D.jpg|мини|[[Камени цвет (споменик)|Камени цвет]], споменик посвећен жртвама [[Логор Јасеновац|логора Јасеноваац]], страдалим током [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|геноцида над Србима]]]] [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Окупацијом и поделом Југославије]] од стране [[Силе Осовине|Сила Осовине]] [[1941]]. године, Срби су као народ дошли у веома тежак положај. Иако су окупатори формално омогућили постојање неког облика српске државности у виду [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Недићеве Србије]] и [[Независна Држава Црна Гора|Црне Горе]], ове земље су се фактички нашле под влашћу окупационих режима, који су угњетавали српски народ и над њим чинили [[геноцид]]. Велики делови окупиране Југославије ушли су у састав такозване [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] (НДХ), којој су, поред већински српских срезова Бановине Хрватске били додати цела [[Босна и Херцеговина]] и цео [[Срем]]. Срби у НДХ су се нашли изложени [[Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској|прогону, протеривању, насилном покрштавању и геноциду]]. [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату|Геноцид над Србима]] су такође чинили и [[краљевина Мађарска|мађарски]], [[историја Албаније у Другом светском рату|албански]] и [[Бугарска у Другом светском рату|бугарски]] окупатори, који су окупирали пограничне делове Југославије. Током укупног трајања [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], Срби су чинили 53% свих [[Партизани|партизанских снага]] и већину у саставу [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]].{{sfn|Hoare|2011|p=207}}{{sfn|Calic|2019|p=463}} Након војног пораза Сила Осовине и завршетка окупације, [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]] је обновљена, али као [[социјализам|социјалистичка]] [[федерација]] састављена од 6 република. Подручја настањена Србима су административним границама била подељена између 5 од ових 6 република. Поред тога, проглашена су три нова југословенска народа, [[Црногорци (народ)|Црногорце]], [[Муслимани (народ)|Муслимане]] и [[Македонци (народ)|Македонце]], у чији су састав уврштени припадници српског народа. Иако су након [[Други светски рат|Другог светског рата]] Срби у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] били најбројнији народ, од пописа 1971. године су у овој републици најбројнији били Муслимани. У Србији су формиране две аутономне покрајине, [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово и Метохија]], а овом другом су углавном управљали [[Албанци]]. Срби су били признати као конститутивни народ у [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]] и [[СР Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], али су се многи припадници српског народа из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије селили у [[Централна Србија|Ужу Србију]] и Војводину. Ове миграције су имале делом економски, а делом национални карактер.{{чињеница|date=08. 2015. }} Када је дошло до [[Распад Југославије|распада СФРЈ]], само представници [[Србија|Србије]] и Црне Горе су се договорили да те две републике очувају заједничку државу која је добила име [[Савезна Република Југославија]] у [[април]]у [[1992]].{{sfn|Логос|2019|p=166—167}} У време тог распада Југославије почетком 1990-их, [[Срби у Хрватској]] и [[Срби у Босни и Херцеговини|Босни и Херцеговини]] нису пристајали да буду насилно одвојени из заједнице са Србијом и формирали су неколико [[Српска аутономна област|српских аутономних области]].{{sfn|Логос|2019|p=54, 100, 103, 130-131 са напоменом 243}} Даљим уједињавањем тих српских области створене су две републике — [[Република Српска Крајина]] и [[Република Српска]].{{sfn|Логос|2019|p=122, 134}} Ове српске државе формиране су као одговор на политику издвајања [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] из [[Југославија|Југославије]] и протеривања Срба из нових држава. На крају [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] 1995. године, Република Српска Крајина је војно поражена од стране [[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватске војске]], а неколико стотина хиљада Срба са простора РСК и Хрватске је протерано од 1991. до 1995. године.{{sfn|Логос|2019|p=243—246, 250}} Исте године, [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонски споразум]] је окончао [[Рат у Босни и Херцеговини|рат у БиХ]] и признао [[Република Српска|Републику Српску]] као један од два ентитета у саставу БиХ.{{sfn|Логос|2019|p=258—262}} У [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] [[1998]]. на Косову почео је [[грађански рат]] који су водили Албанци у такозваној [[ОВК]] против власти из [[Београд]]а.{{sfn|Логос|2019|p=304—307}} Албанце је подржало [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовањем]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] од [[24. март]]а до [[10. јун]]а [[1999]]. године.{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}} Према [[Резолуција 1244 Савета безбедности|Резолуције 1244 СБ]] [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], која је усвојена 10. јуна 1999. године, СРЈ је пристала да се [[Војска Југославије]] и [[Министарство унутрашњих послова Србије]] повуку са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{sfn|Логос|2019|p=331, 335}} Косово и Метохију су заузели војници [[КФОР]]-а, у чијој основи су биле јединице [[НАТО]]-а, али истовремено велики део Срба као и припадника других етничких заједница попут Рома и Горанаца је напустио те просторе.{{sfn|Логос|2019|p=331—332, 335-338}} У периоду деведесетих година ХХ столећа, Срби су на Западу, муслиманским земљама и у региону, систематски и плански у више етапа етикетирани и расистички уоквиривани као ''извор проблема на Балкану, злочинци, силеџије, варвари, нецивилизован народ'' и слично, што је допринело делимично негативној репутацији нације у једном делу света.<ref>{{Cite book|title=Прометеја: Медијска „нацификација” српског народа|last=Илић|first=Владимир|publisher=Конрас|year=2020|location=Крагујевац}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Hammond|first=Philip|date=2023-01-01|title=The Serbs in Western Political and Media Discourse: Othering, Demonisation and Tutelage|url=https://www.academia.edu/86072848/The_Serbs_in_Western_Political_and_Media_Discourse_Othering_Demonisation_and_Tutelage|journal=Journalism and Foreign Policy: How the US and UK Media Cover Official Enemies|access-date=12. 08. 2024|archive-date=07. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240807150050/https://www.academia.edu/86072848/The_Serbs_in_Western_Political_and_Media_Discourse_Othering_Demonisation_and_Tutelage|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Pajović|first=Stefan|title=A SOCIOLOGICAL REVIEW OF MEDIA BIAS: THE POWER OF WESTERN MEDIA IN CREATING AND EXPANDING STEREOTYPES ABOUT SERBS DURING THE LAST DECADE OF THE 20TH CENTURY|url=https://www.academia.edu/35759710/A_SOCIOLOGICAL_REVIEW_OF_MEDIA_BIAS_THE_POWER_OF_WESTERN_MEDIA_IN_CREATING_AND_EXPANDING_STEREOTYPES_ABOUT_SERBS_DURING_THE_LAST_DECADE_OF_THE_20TH_CENTURY|access-date=12. 08. 2024|archive-date=12. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240812113603/https://www.academia.edu/35759710/A_SOCIOLOGICAL_REVIEW_OF_MEDIA_BIAS_THE_POWER_OF_WESTERN_MEDIA_IN_CREATING_AND_EXPANDING_STEREOTYPES_ABOUT_SERBS_DURING_THE_LAST_DECADE_OF_THE_20TH_CENTURY|url-status=live}}</ref> На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|референдуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. [[Црна Гора]] је тесном већином изгласала независност, а [[3. јун]]а исте године Парламент Црне Горе прогласио је независност.{{sfn|Логос|2019|p=393}} Тако је раскинута државна заједница [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] а оне су постале независне државе. На територији Косова и Метохије [[2008]]. године представници Албанаца прогласили су независност [[Република Косово]], али су представници Србије одбацили то проглашење{{sfn|Логос|2019|p=398}} као и оквирно половина земаља чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. == Култура == {{Главни чланак|Српска култура}} [[Датотека:Manastir Visoki Dečani (Манастир Високи Дечани) - by Pudelek..jpg|мини|[[Манастир Високи Дечани]] (XIV век), [[Светска баштина]] Унеска]] [[Србија|Књижевност]], [[Икона|иконопис]], музика, игра и средњовековна архитектура су уметнички облици по којима је Србија најпознатија. Традиционална [[Српска уметност|српска визуелна уметност]] (посебно [[Фреска|фреске]], и донекле [[Икона|иконе]]), као и црквена архитектура, у великој мери одражавају византијске традиције, са извесним утицајем Медитерана и Запада.<ref>Димитрије Оболенски ''„Византијски комонвелт”'', Београд. 1991</ref> Многи српски споменици и уметничка дела заувек су изгубљени услед последица више ратова, крађе и мирнодопских маргинализација.<ref>{{Cite journal|last=Kadijević|first=Aleksandar Đ.|title=About typology and meaning of the Serbian public architectural monuments (19–20th centuries)|journal=Matica Srpska Journal for Fine Arts|date=2017|volume=45}}</ref><ref>{{Cite book|title=Krađa kulturnog i nacionalnog blaga Jugoslavije|last=Živković|first=Mirjana|last2=Todović|first2=Milenko|publisher=Vojska, Dečje novine|year=1995|location=Belgrade}}</ref> Традиционалне институције у области културе, просвете и уметности укључују [[Матица српска|Матицу српску]] (најстарија матица на свету), [[Српска књижевна задруга|Српску књижевну задругу]], [[Удружење књижевника Србије]], [[Коло српских сестара]], [[Српско привредно друштво Привредник|Привредник]]. У периоду непостојања националне државе, Срби су штампали своје књиге и часописе у европским градовима: Дубровнику, Венецији, Бечу, Будиму, Лајпцигу и другде.<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/istvan_poth.html|title=Rastko Budimpesta|website=www.rastko.rs|access-date=2023-03-24|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035407/https://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/istvan_poth.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/izlozba-venecijanski-izdavaci-srpskih-knjiga-1519-1824-u-nbs/|title=Izložba „Venecijanski izdavači srpskih knjiga 1519-1824” u NBS – Kultura – Dnevni list Danas|date=2019-07-05|language=sr-RS|access-date=2023-03-24|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613035536/https://www.danas.rs/kultura/izlozba-venecijanski-izdavaci-srpskih-knjiga-1519-1824-u-nbs/|url-status=live}}</ref> [[Буквар Саве инока Дечанца|Први српски буквар]] штампао је у Венецији јеромонах Високих Дечана Сава 1579. Прве [[новине]] на српском језику објављене су у у Бечу 1791. године („[[Сербскија новини|Сербскија новини”]]). У тадашњој престоници Хабзбуршке монархије појавио се и први српски дневник („Новине сербске”, 1813. године) и први српски зборник („Забавник”, 1816. године). Неколико значајних српских листова и часописа објављивано је у првој половини 19. века у Пешти. Први је покренут„ [[Летопис Матице српске|Летопис Матице српске”]] 1825. године. Летопис излази и данас и најстарији је књижевни часопис у Европи.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.uns.org.rs/sr/desk/Putovanje-kroz-istoriju-srpske-stampe/Iz-istorije-beogradske-stampe/124337/duboki-koreni-srpskog-i-beogradskog-novinarstva.html|title=Duboki koreni srpskog i beogradskog novinarstva|website=www.uns.org.rs|language=sr|access-date=2023-03-25|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034217/http://www.uns.org.rs/sr/desk/Putovanje-kroz-istoriju-srpske-stampe/Iz-istorije-beogradske-stampe/124337/duboki-koreni-srpskog-i-beogradskog-novinarstva.html|url-status=live}}</ref> Лист „[[Политика (новине)|Политика”]] је најдуговечнији лист у Срба, излази од 1904. године и има најдужу непрекинуту традицију на Балкану.<ref name=":1" /> У модерно доба (од 19. века) Срби остварују и значајна филозофска дела.{{Sfn|Cox|2002|pp=11–12}} Међу значајним филозофима су: [[Светозар Марковић]], [[Бранислав Петронијевић]], [[Ксенија Атанасијевић]], [[Радомир Константиновић]], [[Никола Милошевић]], [[Михаило Марковић]], [[Свети Јустин Ћелијски|Јустин Поповић]] и [[Михаило Ђурић (академик)|Михаило Ђурић]].<ref>{{Cite book|title=Istorija srpske filozofije|last=Žunjić|first=Slobodan|publisher=Plato|year=2010|isbn=9788644704829|location=Belgrade}}</ref> === Уметност === {{Главни чланак|Српска уметност}} {{Српска умјетност}} Током 12. и 13. века настају многе уметнички вредне иконе, фреске и рукописне минијатуре, као што су подигнути многи српски православни манастири и цркве као што су [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Жича|Жича]], [[Манастир Студеница|Студеница]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]], [[Манастир Милешева|Милешева]], [[Манастир Грачаница|Грачаница]] и [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]].{{Sfn|Cox|2002|p=12}} Архитектура ових манастира је светски позната.{{Sfn|Cox|2002|p=20}} Истакнути архитектонски стилови у средњем веку били су [[Рашки стил]], [[Моравски стил|Моравска архитектонска школа]] и [[Српско-византијски стил|српско-византијски архитектонски стил]] . У истом периоду изграђени су монументални средњовековни [[Стећак|стећци]], који су под заштитом [[Светска баштина|УНЕСКО-а]]. Независност Србије у 19. веку убрзо је праћена [[Српско-византијски стил (модерни)|српско-византијским модерним стилом]] у архитектури. [[Датотека:Kosovski boj.jpg|десно|мини|[[Петар Лубарда]] — Косовски бој; Лубардин стил био је и спој византијско-српске традиције и модерног ликовног израза]] Уметници периода [[Ренесанса|ренесансе]] стварали су у [[Дубровник]]у и [[Бока которска|Боки которској]]. [[Барок]]ни и [[рококо]] трендови у српској уметности јављају се у 18. веку и највише су заступљени у иконопису и портретима.<ref>{{Cite journal|last=Milošević|first=Ana|title=OLD ICON PAINTING AND THE RELIGIOUS REVIVAL IN THE 'KINGDOM OF SERBIA' DURING AUSTRIAN RULE 1718—1739|url=https://www.academia.edu/29670300|journal=Byzantine Heritage and Serbian Art III Imagining the Past the Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18 Th to the 21 St Century|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221504/https://www.academia.edu/29670300|url-status=live}}</ref> Већина барокних аутора била је са простора [[Хабзбуршка монархија|Аустријског царства]], као што су [[Никола Нешковић]], [[Теодор Крачун]], [[Теодор Илић Чешљар]], [[Захарије Орфелин]] и [[Јаков Орфелин]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/isk/isk_15.html|title=Projekat Rastko: Istorija srpske kulture|website=rastko.rs|access-date=26. 7. 2019|archive-date=08. 03. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210308172846/https://www.rastko.rs/isk/isk_15.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144245|title=18. vek|date=16 October 2013|website=Nedeljnik Vreme|access-date=26. 7. 2019|archive-date=19. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219124416/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144245|url-status=live}}</ref> Српско сликарство показало је утицај [[бидермајер]]а и [[Неокласицизам|неокласицизма]] у делима [[Константин Данил|Константина Данила]]<ref>{{Cite web|url=http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/biedermeier.html|title=Biedermeier Of The 19th Century|website=galerijamaticesrpske.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190110123113/http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/biedermeier.html|archive-date = 10. 1. 2019|url-status=dead|access-date = 28. 4. 2019}}</ref> и [[Павел Ђурковић|Павела Ђурковића]].<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144228|title=19. vek|date=16 October 2013|website=Nedeljnik Vreme|access-date=28. 4. 2019|archive-date=02. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200302014859/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1144228|url-status=live}}</ref> Многи сликари су следили уметничке токове [[Романтизам|романтизма]] 19. века, међу којима су [[Ђура Јакшић]], [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеван Тодоровић]], [[Катарина Ивановић]] и [[Новак Радонић]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hQBUJVwjcjsC&pg=PA43|title=Serbia|last=Mitchell|first=Laurence|date=2010|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-326-9|page=43|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202252/https://books.google.com/books?id=hQBUJVwjcjsC&pg=PA43#v=onepage&q&f=false|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/romanticism.html|title=Romanticism Of The 19th Century|website=galerijamaticesrpske.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404044027/http://www.galerijamaticesrpske.rs/en/romanticism.html|archive-date = 4. 4. 2017|url-status=dead|access-date = 10. 6. 2019}}</ref> Србија је од средине 1800-их изнедрила низ познатих сликара који представљају опште европске уметничке токове.{{Sfn|Cox|2002|p=12}} Један од најистакнутијих међу њима био је [[Паја Јовановић]], који је насликао платна великих димензија на историјске теме попут ''[[Сеоба Срба (слика)|Сеобе Срба]]'' (1896). Сликар [[Урош Предић]] био је истакнути сликар, највише познат по ''[[Косовка девојка|Косовки девојци]],'' ''[[Весела браћа (слика)|Срећна браћа]]'' и портрети знаменитих људи тог периода. Док су Јовановић и Предић били сликари [[Реализам (уметност)|реализма]], уметница [[Надежда Петровић]] је била [[Импресионизам|импресиониста]] и [[Фовизам|фовиста]], а [[Сава Шумановић]] врсни [[Кубизам|кубиста]]. По делима из периода [[Надреализам|надреализму]] су били познати сликари [[Петар Лубарда]], [[Владимир Величковић]] и [[Љуба Поповић (сликар)|Љубомир Поповић]].{{Sfn|Cox|2002|p=121}} [[Марина Абрамовић]] је светски позната [[перформанс]] уметница, списатељица и [[артхаус]] редитељка.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/en/marina-abramovic-in-belgrade-a-long-awaited-homecoming/a-50499549|title=Marina Abramovic in Belgrade: A long-awaited homecoming {{!}} DW {{!}} 19.09.2019|website=DW.COM|language=en-GB|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.dw.com/en/marina-abramovic-in-belgrade-a-long-awaited-homecoming/a-50499549|url-status=live}}</ref> [[Датотека:Gusle on kelim rug.JPG|мини|усправно|Национални инструмент [[гусле]], положене на [[Пиротски ћилим|пиротском ћилиму]]]] Традиционална српска музика обухвата коришћење разних врста [[Гајде|гајди]], [[Флаута|фрула]], [[Рог (инструмент)|рогова]], [[труба]], [[лаута]], [[Псалтири|псалтира]], [[Бубањ|бубњева]] и [[Чинеле|чинела]].<ref>{{Cite book|title=Living tradition: guide to roots and folk music in Serbia|publisher=World music association of Serbia|year=2016|isbn=978-86-89607-20-8|editor-last=Đorđević|editor-first=Oliver|location=Belgrade|pages=9–15}}</ref> [[Коло (игра)|Коло]] је традиционална колективна народна игра, која има бројне варијанте широм региона. Први српски композитори почели су да раде у 14. и 15. веку, попут [[Кир Стефан Србин|Кир Стефана Србина]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/isk/rpejovic-medieval_music.html|title=[Project Rastko] THE HISTORY OF SERBIAN CULTURE – Roksanda Pejovic: Medieval music|website=www.rastko.rs|access-date=2022-07-12|archive-date=25. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225193750/http://www.rastko.rs/isk/rpejovic-medieval_music.html|url-status=live}}</ref> Композитор и [[Музикологија|музиколог]] [[Стеван Стојановић Мокрањац]] сматра се једним од најзначајнијих зачетника модерне српске музике.<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/isk/isk_17.html|title=Projekat Rastko: Istorija srpske kulture|publisher=Rastko.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20120603124009/http://www.rastko.rs/isk/isk_17.html|archive-date = 3. 6. 2012|url-status=live|access-date=24 May 2012}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=60.0|title=Stevan Stojanović Mokranjac (1856—1914)|date = 28. 9. 1914|publisher=Riznicasrpska.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20130926231446/http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=60.0|archive-date = 26. 9. 2013|url-status=live|access-date=24 May 2012}}</ref> Остали запажени класични композитори су [[Корнелије Станковић]], [[Станислав Бинички]], [[Петар Коњовић]], [[Милоје Милојевић (композитор)|Милоје Милојевић]], [[Стеван Христић]], [[Јосиф Маринковић]], [[Љубица Марић]]<ref>{{Cite web|url=https://composers.rs/?page_id=4060|title=Ljubica Marić {{!}} Udruženje kompozitora Srbije|website=composers.rs|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://composers.rs/?page_id=4060|url-status=live}}</ref> и [[Василије Мокрањац]].<ref>{{Cite web|url=https://theculturetrip.com/europe/serbia/articles/the-10-best-classical-composers-from-serbia/|title=The 10 Best Classical Composers From Serbia|last=Bills|first=John William|date=15. 12. 2017|website=Culture Trip|access-date=10. 7. 2019|archive-date=25. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225231908/https://theculturetrip.com/europe/serbia/articles/the-10-best-classical-composers-from-serbia/|url-status=live}}</ref> Међу познатим музичарима су звезде забавне музике [[Ђорђе Марјановић]] и [[Здравко Чолић]], кантаутор [[Арсен Дедић]], извођачи народне музике [[Предраг Гојковић Цуне]], [[Тома Здравковић]], [[Мирослав Илић]], рокери [[Милан Младеновић]], [[Радомир Михаиловић Точак]], [[Бора Ђорђевић]], [[Момчило Бајагић Бајага]], кантаутор [[Ђорђе Балашевић]], фолк дива [[Цеца]], поп певач и композитор [[Жељко Јоксимовић]] и други. Србија је дала многе талентоване филмске ствараоце, од којих су најпознатији [[Славко Воркапић]], [[Душан Макавејев]],{{Sfn|Cox|2002|p=13}} [[Живојин Павловић]], [[Слободан Шијан]], [[Горан Марковић]], [[Горан Паскаљевић]], [[Емир Кустурица]], [[Желимир Жилник]], [[Срђан Драгојевић]],<ref>{{Cite book|title=The BFI Companion to Eastern European and Russian Cinema| last = Taylor | first=Richard | last2 = Wood | first2 =Nancy | last3 = Graffy | first3 =Julian | last4 = Iordanova | first4 =Dina |date=2019|publisher=Bloomsbury|isbn=978-1-83871-849-7|page=1936}}</ref> [[Срдан Голубовић]] и [[Мила Турајлић]]. Жилник и [[Стефан Арсенијевић]] освојили су [[Zlatni medved|Златног медведа]] на [[Берлински филмски фестивал|Берлиналу]], док је Мила Турајлић освојила престижну главну награду за документарни филм на [[Међународни фестивал документарног филма у Амстердаму|ИДФА]]. Кустурица је постао светски познат након што је два пута освојио [[Zlatna palma|Златну палму]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] као и бројне друге награде. Неколико Американаца српског порекла је истакнуто у [[Холивуд]]у. Најпознатији од њих су добитници Оскара [[Карл Малден]],<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-60821218|title=Карл Малден – дискретни холивудски херој српског порекла|date=2022-03-22|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-60821218|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/93867/Kultura/Najpostovaniji-Srbin-u-Holivudu|title=Најпоштованији Србин у Холивуду|website=Politika Online|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.politika.rs/scc/clanak/93867/Kultura/Najpostovaniji-Srbin-u-Holivudu|url-status=live}}</ref> петоро Срба који су добили [[Оскар за техничко достигнуће|Оскара за техничка достигнућа]],<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/osam-velicanstvenih-oskarovci-koji-su-poreklom-iz-srbije/|title=Osam veličanstvenih: Oskarovci koji su poreklom iz Srbije|last=Jovović|first=Pero|date=2020-05-16|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-12-11|archive-date=13. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613034218/https://nova.rs/zabava/showbiz/osam-velicanstvenih-oskarovci-koji-su-poreklom-iz-srbije/|url-status=live}}</ref> Оскаром награђени сценариста [[Stiv Tešič|Стив Тешич]], редитељ [[Питер Богданович]], добитник [[Награде Тони|Тонија]] позоришни редитељ [[Дарко Трешњак]], редитељка награђена [[Награде Еми|Емијем]] [[Марина Зенович]] као и глумци [[Светислав Иван Петровић|Иван Петровић]], [[Бред Декстер]], [[Лолита Давидович]], [[Мила Јововић]] и [[Стана Катић]]. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Захарије Орфелин|Орфелин]] <small>(1726—1785)</small> ! style="text-align:center;" |[[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањац]] <small>(1856—1914)</small> ! style="text-align:center;" |[[Паја Јовановић|Јовановић]] <small>(1859—1957)</small> ! style="text-align:center;" |[[Надежда Петровић|Петровић]] <small>(1873—1915)</small> ! style="text-align:center;" |[[Карл Малден|Малден]] <small>(1912—2009)</small> ! style="text-align:center;" |[[Vojin Bakić|Бакић]] <small>(1915—1992)</small> ! style="text-align:center;" |[[Емир Кустурица|Кустурица]] <small>(1954)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Zaharije Orfelin.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Стеван Стојановић Мокрањац 1905-1910.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:PajaJovanovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nadezda Petrovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Karl Malden - autographed.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Vojin Bakić crop.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Emir Kusturica at Guadalajara film festival 2009.jpg|185x185п]] |} === Књижевност === {{Главни чланак|Српска књижевност}} {{Види још|Списак српских родољубивих пјесама}} Већина књижевности коју су писали рани Срби односила се на верске теме. Оснивачи [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] писали су разна [[Јеванђеље|јеванђеља]], [[Средњовековни псалтир|псалтире]], [[Месецослов|менологије]], [[Хагиографија|агиографије]], уз есеје и беседе.<ref>{{Cite web|url=http://www2.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/texts_display.php?id=288|title=Osam vekova srpske književnosti|website=www2.filg.uj.edu.pl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/http://www2.filg.uj.edu.pl/~wwwip/postjugo/texts_display.php?id=288|url-status=live}}</ref> Крајем 12. века настала су два најзначајнија дела српске средњовековне књижевности — [[Мирослављево јеванђеље]] и [[Вуканово јеванђеље]].{{Sfn|Cox|2002|p=20}} [[Штампарија Црнојевића]] је била прва штампарија у Југоисточној Европи и сматра се важним делом српске културне историје.<ref>{{Cite book|title=Istorija srpske kulture|last=Deretić|first=Jovan|publisher=Evro-Giunti|year=2011|isbn=978-86-505-1849-6|location=Belgrade|pages=153, 155}}</ref> Током периода османске окупације већине територија насељених етничким Србима, [[књижевност ренесансе]] на српском језику се развијала у [[Бока которска|Боки которској]] и [[Дубровачка република|Дубровнику]]. У периоду српског просветитељства, рачунајући и барок као стилску формацију епохе просветитељства, било је активно више од 120 писаца.<ref>{{Cite book|title=ЛЕКСИКОН СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА|last=Стефановић|first=Мирјана Д.|publisher=Службени гласник|year=2009|isbn=978-86-519-0203-4|location=Београд|pages=259—293}}</ref> Значајни [[барок]]ни аутори били су [[Андрија Змајевић]], [[Гаврил Стефановић Венцловић]], [[Архимандрит Јован (Рајић)|Јован Рајић]], [[Захарије Орфелин]] и други. [[Доситеј Обрадовић]] је био најистакнутија личност [[Просветитељство|доба просветитељства]], док је најистакнутији класицистички писац [[Јован Стерија Поповић]], иако су његова дела садржала и елементе романтизма. Модерна српска књижевност почиње збиркама [[Народна музика|народних песама]] [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] у 19. веку и списима [[Петар II Петровић Његош|Његоша]] и [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]]. Први истакнути представник српске књижевности 20. века био је [[Јован Скерлић]], који је писао у [[Београд]]у пре Првог светског рата и помогао српским писцима да упознају књижевност модерне. Најзначајнији српски писац у [[Међуратни период|међуратном периоду]] био је [[Милош Црњански]].{{Sfn|Miller|2005|pp=565–567}} Први значајни српски писци који су се појавили после Другог светског рата били су [[Михаило Лалић]] и [[Добрица Ћосић]].{{Sfn|Bédé|Edgerton|1980|p=734}} Други значајни послератни југословенски аутори, попут [[Иво Андрић|Иве Андрића]] и [[Меша Селимовић|Меше Селимовића]], иако рођени у БиХ, својим избором су постали део српске културе и обојица су се идентификовали као Срби.{{Sfn|Miller|2005|pp=565–567}} Андрић је добио [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] 1961.{{Sfn|Bédé|Edgerton|1980|p=734}} [[Данило Киш]], још један популарни српски писац, био је познат по томе што је написао ''[[Grobnica za Borisa Davidoviča|Гробницу за Бориса Давидовича]]'', као и неколико цењених романа.{{Sfn|Miller|2005|pp=–565–567}} Међу савременим српским писцима, [[Милорад Павић]] се истиче као најхваљенији, са романима ''[[Хазарски речник]]'', ''Пејзаж сликан чајем'' и ''Унутрашња страна ветра'' који су му донели међународно признање. Као веома цењен у Европи и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], Павић се сматра једним од најинтригантнијих писаца с почетка 21. века.{{Sfn|Sollars|Jennings|2008|p=604}} [[Чарлс Симић]] је био истакнути савремени српско-амерички песник, бивши [[песник лауреат Сједињених Америчких Држава]] и [[Пулицерова награда за поезију|добитник Пулицерове награде]].<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2011/05/25/serbian-roots-american-spirit-an-interview-with-charles-simic/|title=Serbian roots, American spirit: An interview with Charles Simic|date=25 May 2011|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2 August 2019|archive-date=02. 08. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190802224634/https://balkaninsight.com/2011/05/25/serbian-roots-american-spirit-an-interview-with-charles-simic/|url-status=live}}</ref> Савремени писац [[Зоран Живковић (писац)|Зоран Живковић]] је аутор више од 20 прозних књига, а најпознатији је по својим [[Научна фантастика|СФ]] делима која су објављивана у 23 земље.<ref>{{Cite web|url=https://sinhro.rs/zoran-zivkovic-zasto-da-pisem-o-naucnoj-fantastici-kad-u-njoj-zivimo/|title=ZORAN ŽIVKOVIĆ: Zašto da pišem o naučnoj fantastici, kad u njoj živimo » Sinhro.rs|last=Sinhro.rs|date=2016-07-11|website=Sinhro.rs|language=en-US|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203756/https://sinhro.rs/zoran-zivkovic-zasto-da-pisem-o-naucnoj-fantastici-kad-u-njoj-zivimo/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/713069.html|title=Srpski pisac sa najviše prevoda|website=Radio Slobodna Evropa|language=sh|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.slobodnaevropa.org/a/713069.html|url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-center:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Доситеј Обрадовић|Обрадовић]] <small>(1739—1811)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јован Стерија Поповић|Поповић]] <small>(1806—1856)</small> ! style="text-align:center;" |[[Петар II Петровић Његош|Петровић Његош]] <small>(1813—1851)</small> ! style="text-align:center;" |[[Иво Андрић|Андрић]] <small>(1892—1975)</small> ! style="text-align:center;" |[[Милош Црњански|Црњански]] <small>(1893—1977)</small> ! style="text-align:center;" |[[Десанка Максимовић|Максимовић]] <small>(1898—1993)</small> ! style="text-align:center;" |[[Борислав Пекић|Пекић]] <small>(1930—1992)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:DositejObradović.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jovan Sterija Popović.pdf|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Vladika Petar II Petrović.pdf|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:S. Kragujevic, Ivo Andric, 1961.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Miloš Crnjanski 1914.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Desanka Maksimović 1969.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:27 - Rehabilitacija BP.jpg|185x185п]] |} === Образовање и наука === {{Главни чланак|Списак српских проналазака и открића}} {{Види још|Наука у Србији|Образовање у Србији|Образовање у Републици Српској}} Многи Срби су дали доприносе на пољу науке и технике. Више је српских научника и научника који раде у иностранству него на Балкану. Најмање 7000 Срба са докторатом ради у иностранству.<ref>{{Cite web|url=https://admin.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/ko-su-danas-najveci-srpski-naucnici/|title=Ko su danas najveći srpski naučnici|website=Nedeljnik|access-date=2022-07-12|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221507/https://admin.nedeljnik.rs/velike-price/portalnews/ko-su-danas-najveci-srpski-naucnici/|url-status=}}</ref> Пре 19. столећа и масовног описмењавања народа, образовне елите у Срба су у многоме чинила свештена лица, као што су на пример [[Лазар Хиландарац]] и [[митрополит карловачки Стефан (Стратимировић)]]. Претходно стицању аутономије и независности матичне државе, одређен број научника српског порекла је реализовао своје каријере у Аустрији, Мађарској и Русији, посебно [[Игњат Мартиновић]], [[Аврам Мразовић]], [[Атанасије Стојковић]], [[Теодор Јанковић Миријевски]], [[Огњеслав Костовић Степановић]]. [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|Српско-амерички]] научник, проналазач, физичар, машински инжењер и инжењер електротехнике [[Никола Тесла]] важи за једног од најзначајнијих проналазача у историји. Познат је по својим доприносима области електрицитета и магнетизма крајем 19. и почетком 20. века. У изградњи [[Аполо 11|свемирског брода Аполо]] учествовало је седам српско-америчких инжењера и научника познатих као ''Сербо 7.''<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/eng/serbs_apollo_space_program_honored|title=Serbs of the Apollo Space Program Honored {{!}} Serbian Orthodox Church [Official web site]|website=www.spc.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20190708064544/http://www.spc.rs/eng/serbs_apollo_space_program_honored|archive-date = 8. 7. 2019|url-status=dead|access-date=2 August 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.eserbia.org/sapeople/science/129-apollo-11-american-serbs-team|title=The Meaning of Reality|last=Vladimir|website=Serbica Americana|language=en-gb|access-date=2 August 2019|archive-date=24. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190724102249/http://eserbia.org/sapeople/science/129-apollo-11-american-serbs-team|url-status=live}}</ref> Физичар и физикохемичар [[Михајло Пупин]] најпознатији је по својој знаменитој теорији савремених електричних филтера, као и по бројним патентима, док је [[Милутин Миланковић]] најпознатији по теорији дуготрајних [[Климатска промена|климатских промена]] изазваних променама положаја Земље у поређење са Сунцем, сада познатим као [[Миланковићеви циклуси]].<ref>{{Cite web|url=http://www.serbiaconsulatenyc.com/en/greatscientists.html|title=Great Serbian scientists|publisher=Consulate General of the Republic of Serbia|archive-url=https://web.archive.org/web/20080612105719/http://www.serbiaconsulatenyc.com/en/greatscientists.html|archive-date = 12. 6. 2008|url-status=dead}}</ref> [[Гордана Вуњак Новаковић]] је српско-амерички биомедицински инжењер који се бави [[Регенеративна медицина|регенеративном медицином]] односно инжењерингом људских ткива, истраживањем [[Изворна ћелија|матичних ћелија]] и моделирањем болести. Она је један од најцитиранијих научника свих времена.<ref>{{Cite web|url=https://scholar.google.com/citations?user=5xUWSSIAAAAJ&hl=en|title=Gordana Vunjak-Novakovic – Google Scholar Citations|publisher=Google Scholar|access-date=23. 03. 2023|archive-date=01. 01. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200101092348/https://scholar.google.com/citations?hl=en&user=5xUWSSIAAAAJ|url-status=live}}</ref> Међу значајним српским математичарима су [[Михаило Петровић Алас|Михаило Петровић]], [[Јован Карамата]] и [[Ђуро Курепа]]. Михаило Петровић је познат по томе што је значајно допринео диференцијалним једначинама и феноменологији, као и проналаску једног од првих прототипова аналогног рачунара. [[Руђер Бошковић]] је био дубровачки физичар, астроном, математичар и [[полихистор]] српског порекла<ref name="serbia">{{Cite web|url=http://www.serbia.travel/about-serbia/people/|title=People « National Tourism Organisation of Serbia|publisher=serbia.travel|archive-url=https://web.archive.org/web/20141223234547/http://www.serbia.travel/about-serbia/people/|archive-date = 23. 12. 2014|url-status=dead|access-date = 12. 1. 2015}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2011/34-11/0/00.pdf|title=Three Centuries from the Birth of Rudjer Boskovic (1711—1787)|last=Jandric|first=Miroslav|date=2011|pages=449 (footnote)|access-date=23. 03. 2023|archive-date=22. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181222222512/http://www.vti.mod.gov.rs/ntp/rad2011/34-11/0/00.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/boris-tadic-ruder-boskovic-je-bio-srbin-katolik.-nadam-se-da-me-hrvati-nece-krivo-shvatiti/1636638/|title=Boris Tadić: Ruđer Bošković je bio Srbin katolik. Nadam se da me Hrvati neće krivo shvatiti – Jutarnji List|date=13. 1. 2012|website=jutarnji.hr|access-date=23. 03. 2023|archive-date=01. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180401075108/https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/boris-tadic-ruder-boskovic-je-bio-srbin-katolik.-nadam-se-da-me-hrvati-nece-krivo-shvatiti/1636638/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=5os8AAAAIAAJ&q=Rudjer+Boskovic+Serbian|title=Serbian Americans and their communities in Cleveland|last=Georgevich|first=Dragoslav|date=1977|page=73|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202622/https://books.google.com/books?id=5os8AAAAIAAJ&q=Rudjer+Boskovic+Serbian|url-status=live}}</ref> (иако постоје поједине супротстављене тврдње о Бошковићевој националности) који је произвео претечу [[Атомистика|атомске теорије]] и дао много доприноса [[Астрономија|астрономији]] и такође открио [[Атмосфера Месеца|одсуство атмосфере]] на [[Месец]]у. [[Јован Цвијић]] је утемељио модерну географију у Србији и направио пионирска истраживања географије [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], [[Динарска раса|динарске расе]] и [[Крас (геоморфологија)|краса]]. [[Јосиф Панчић]] је дао допринос [[Ботаника|ботаници]] и открио низ нових биљних врста укључујући и [[Панчићева оморика|српску оморику]].<ref>{{Cite journal|last=Lubarda|first=Biljana|title=Plant species and subspecies discovered by Dr. Josif Pančić 1 – distribution and floristic importance|url=https://www.academia.edu/16634057|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=08. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220308230317/https://www.academia.edu/16634057|url-status=live}}</ref> Биолог и физиолог [[Иван Ђаја]] вршио је истраживања о улози [[Надбубрежна жлезда|надбубрежних жлезда]] у [[Терморегулација|терморегулацији]], као и пионирски рад у [[Хипотермија|хипотермији]].<ref>{{Cite book|title=General Encyclopedia of the Yugoslav Lexicographical Institute, III edition, Vol 2 C-Fob|title-link=Opća enciklopedija JLZ|date=1977|publisher=[[Лексикографски завод Мирослав Крлежа|Jugoslavenski leksikografski zavod „Miroslav Krleža”]]}}</ref><ref name="bio">{{Cite web|url=http://giaja.bio.bg.ac.rs/short-biography/|title=Short biography|access-date=23. 03. 2023|archive-date=12. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180212160850/http://giaja.bio.bg.ac.rs/short-biography/|url-status=live}}</ref> [[Валтазар Богишић]] се сматра пиониром [[Социологија права|социологије права]]. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Стојан Новаковић|Новаковић]] <small>(1842—1915)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Тесла|Тесла]] <small>(1856—1943)</small> ! style="text-align:center;" |[[Михајло Пупин|Пупин]] <small>(1858—1935)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јован Цвијић|Цвијић]] <small>(1865—1927)</small> ! style="text-align:center;" |[[Михаило Петровић Алас|Петровић]] <small>(1868—1943)</small> ! style="text-align:center;" |[[Милутин Миланковић|Миланковић]] <small>(1879—1958)</small> ! style="text-align:center;" |[[Ђуро Курепа|Курепа]] <small>(1907—1993)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Portrait of Stojan Novaković.jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Tesla circa 1890.jpeg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Mihajlo Pupin.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jovan Cvijić.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Mihailo Petrovic.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Milutin Milanković 2.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Kurepa georg2 (cropped).jpg|185x185п]] |} === Спорт === {{Главни чланак|Спорт у Србији|Спорт у Републици Српској}} Срби су познати по бројним спортским достигнућима и великом броју талентованих спортиста. [[Мађари|Мађарски]] држављанин [[Момчило Тапавица]] био је први [[Словени|Словен]], Србин и мађарски грађанин у историји који је освојио [[Олимпијска медаља|олимпијску медаљу]]. Освојио је бронзану медаљу у тенису на [[Летње олимпијске игре 1896.|Летњим олимпијским играма 1896. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:840846-Momcilo-Tapavica-je-bio-arhitekta-i-PRVI-SLOVEN-koji-je-osvojio-olimpijsku-medalje-NjEGOVIM-ZGRADAMA-divio-se-i-kralj-Nikola|title=Momčilo Tapavica je bio arhitekta i PRVI SLOVEN koji je osvojio olimpijsku medalje, NjEGOVIM ZGRADAMA divio se i kralj Nikola|website=Večernje novosti|language=sr|access-date=22. 7. 2020|archive-date=22. 07. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200722223908/https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:840846-Momcilo-Tapavica-je-bio-arhitekta-i-PRVI-SLOVEN-koji-je-osvojio-olimpijsku-medalje-NjEGOVIM-ZGRADAMA-divio-se-i-kralj-Nikola|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/10-nasih-olimpijskih-heroja|title=10 naših olimpijskih heroja|website=Nedeljnik|access-date = 22. 7. 2020|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221511/https://arhiva.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/10-nasih-olimpijskih-heroja|url-status=}}</ref> Кроз историју, Србија је била земља спортских почетака бројних међународно успешних фудбалера као што су: [[Драган Џајић]] (званично проглашен за „најбољег српског фудбалера свих времена” од стране Фудбалског савеза Србије; [[Златна лопта]] 1968. треће место), [[Рајко Митић]], [[Драгослав Шекуларац]], [[Драган Стојковић Пикси|Драган Стојковић]], [[Дејан Станковић]], [[Немања Видић]] (двоструки [[најбољи играч у Премијер лиги]] и члан [[:en:FIFPro World XI|FIFPro World XI]]),<ref>{{Cite web|url=http://www.premierleague.com/news/1653924|title=Hall of Fame nominee: Nemanja Vidic|website=www.premierleague.com|language=en|access-date=2021-06-21|archive-date=23. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210623020359/https://www.premierleague.com/news/1653924|url-status=live}}</ref> [[Бранислав Ивановић]] (најбољи играч Србије), [[Немања Матић]] и [[Александар Митровић]]. [[Радомир Антић]] је био истакнути фудбалски тренер, најпознатији по раду са [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентацијом]] Србије, [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадридом]] и [[ФК Барселона|Барселоном]]. Србија је стекла репутацију једног од највећих светских извозника фудбалера из иностранства.<ref>{{Cite web|url=http://soccerlens.com/serbias-endless-list-of-wonder-kids/39911/|title=Serbia's Endless List of Wonderkids|last=Kumar|first=Shivam|date = 27. 1. 2010|website=Sportslens|archive-url=https://web.archive.org/web/20131203052327/http://soccerlens.com/serbias-endless-list-of-wonder-kids/39911/|archive-date = 3. 12. 2013|url-status=live|access-date = 12. 12. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/sport/srbija-sesta-na-listi-najvecih-izvoznika-fudbalera-na-svetu/|title=Srbija šesta na listi najvećih izvoznika fudbalera na svetu – Sport – Dnevni list Danas|date=2020-05-16|language=sr-RS|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://www.danas.rs/sport/srbija-sesta-na-listi-najvecih-izvoznika-fudbalera-na-svetu/|url-status=live}}</ref> Укупно 22 српска играча су играла у [[НБА]] током последње две деценије, укључујући троструког [[Списак свих звезда НБА лиге|НБА ол-стара]] [[Предраг Стојаковић|Предрага „Пеју” Стојаковића]], НБА ол-стар и члана [[Кућа славних ФИБА|ФИБА]] и [[Кошаркашка Кућа славних|кошаркашке Куће славних]] [[Владе Дивац|Владе Дивца]],<ref>{{Cite web|url=https://www.nba.com/kings/blog/kings-general-manager-vlade-divac-elected-naismith-memorial-basketball-hall-fame|title=Kings General Manager Vlade Divac Elected Into Naismith Memorial Basketball Hall of Fame|website=Sacramento Kings|language=en|access-date=2021-06-19|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624211915/https://www.nba.com/kings/blog/kings-general-manager-vlade-divac-elected-naismith-memorial-basketball-hall-fame|url-status=live}}</ref> као и добитника НБА награде [[НБА сезона 2021/22.|за]] [[Најкориснији играч НБА|најкориснијег играча НБА]] [[НБА сезона 2020/21.|2020—21—2022]] [[Никола Јокић|Николу Јокића]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.nba.com/news/nikola-jokic-wins-2020-21-kia-nba-most-valuable-player-award|title=Nikola Jokic wins 2020–21 Kia NBA Most Valuable Player Award|website=www.nba.com|language=en|access-date=2021-06-09|archive-date=21. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210721153907/https://www.nba.com/news/nikola-jokic-wins-2020-21-kia-nba-most-valuable-player-award|url-status=live}}</ref> Међу српским играчима који су направили велики утицај у Европи су четири члана ФИБА Куће славних из 1960-их и 1970-их — [[Драган Кићановић]], [[Дражен Далипагић]], [[Радивој Кораћ]] и [[Зоран Славнић]] — као и новије звезде попут [[Дејан Бодирога|Дејана Бодирога]] (2002. Играч године Европе), [[Александар Ђорђевић (кошаркаш)|Александар Ђорђевић]] (1994. и 1995. [[мистер Еуропа]]), [[Милош Теодосић]] ([[Најкориснији играч Евролиге у кошарци|МВП Евролиге]] 2009—10), [[Немања Бјелица]] (МВП Евролиге 2014—15),<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/5ycw47oqktncu4e3|title=2014–15 bwin MVP: Nemanja Bjelica, Fenerbahce Ulker Istanbul|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|language=en|access-date=2021-06-18|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202617/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> и [[Василије Мицић]] (МВП Евролиге 2020—21).<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/bjo7rscdxo3eaykq|title=Efes's Vasilije Micic is voted the EuroLeague's 2020–21 season MVP!|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|language=en|access-date=2021-06-18|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202626/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> „Српска тренерска школа” изнедрила је многе од најуспешнијих европских тренера свих времена, као што су [[Жељко Обрадовић]] (рекордних девет евролигашких титула), [[Божидар Маљковић]] (четири евролигашке титуле), [[Александар Николић]] (три евролигашке титуле), [[Душан Ивковић]] (две евролигашке титуле), и [[Светислав Пешић]] (једна евролигашка титула).<ref>{{Cite web|url=http://www.euroleague.net/item/8qbfpcyr3qi6gk4g|title=Secrets of the Serbian coaching school|website=Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202622/https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/|url-status=live}}</ref> Најуспешнији српски [[тенис]]ер је [[Новак Ђоковић]]. Он је двадесетједноструки освајач [[гренд слем]]а у четвороструки [[Лауреус Светска спортска награда за спортисту године|Лауреус спортиста године]]<ref>{{Cite web|url=http://www.atptour.com/en/news/djokovic-laureus-world-sportsman-of-the-year-2019|title=Djokovic wins Laureus World Sportsman of the Year Award {{!}} ATP Tour {{!}} Tennis|website=ATP Tour|access-date=2021-06-17|archive-date=28. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210628015304/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-laureus-world-sportsman-of-the-year-2019|url-status=live}}</ref> и светски број 1 на крају године у рекордних седам наврата.<ref>{{Cite web|url=https://www.atptour.com/en/news/djokovic-clinches-2021-year-end-no-1-fedex-atp-rankings|title=History Made As Djokovic Secures Record-Breaking Seventh Year-End No. 1|publisher=ATP World Tour|access-date=6. 11. 2021|archive-date=06. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211106154127/https://www.atptour.com/en/news/djokovic-clinches-2021-year-end-no-1-fedex-atp-rankings|url-status=live}}</ref> [[Ана Ивановић]] (шампионка [[Отворено првенство Француске 2008|Отвореног првенства Француске 2008.]]) и [[Јелена Јанковић]] биле су прве рангиране на ВТА ранг-листи, док су [[Ненад Зимоњић]] и [[Слободан Живојиновић]] били шампиони у дублу.<ref name="atp-profile">{{Cite web|url=https://www.atptour.com/en/players/nenad-zimonjic/z072/overview|title=Nenad Zimonjic|website=ATP World Tour|access-date=14. 4. 2022|archive-date=12. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412212224/https://www.atptour.com/en/players/nenad-zimonjic/z072/overview|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7539061.stm|title=Jankovic to take number one spot|date=2 August 2008|work=BBC Sport|access-date=14. 4. 2022|archive-date=30. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181230005213/http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/tennis/7539061.stm|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.wtatennis.com/players/311710/name|title=Ana Ivanovic|date=14. 4. 2022|work=WTA|access-date=14. 4. 2022|archive-date=11. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220411234037/https://www.wtatennis.com/players/311710/name|url-status=live}}</ref> Истакнути [[Ватерполо репрезентација Србије|ватерполисти]] су [[Владимир Вујасиновић]], [[Александар Шапић]], [[Вања Удовичић]], [[Андрија Прлаиновић]] и [[Филип Филиповић (ватерполиста)|Филип Филиповић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=1017|title=Vaterpolo Srbija – Serbia Water Polo: Velika imena|website=www.waterpoloserbia.org|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.waterpoloserbia.org/index.php?id=1017|url-status=live}}</ref> Остали запажени српски спортисти, међу којима су олимпијски и светски шампиони и освајачи медаља су: пливач [[Милорад Чавић]], одбојкаш [[Никола Грбић]], рукометашица [[Светлана Китић]],<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/sport/ostali-sportovi/svetlana-kitic-najbolja-rukometasica-sveta-svih-vremena_205546.html|title=Svetlana Kitić najbolja rukometašica sveta svih vremena|last=Војводине|first=Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија|website=ЈМУ Радио-телевизија Војводине|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.rtv.rs/sr_ci/sport/ostali-sportovi/svetlana-kitic-najbolja-rukometasica-sveta-svih-vremena_205546.html|url-status=live}}</ref> скакачица у даљ [[Ивана Вулета|Ивана Шпановић]], стрелац [[Јасна Шекарић]],<ref>{{Cite web|url=https://sportklub.rs/tokyo-2020/ex-yu-mix/neprevazidjena-jasna-sekaric-i-pet-olimpijskih-medalja/|title=Neprevaziđena Jasna Šekarić i pet olimpijskih medalja!|date=2021-08-06|website=Sportklub|language=sr-RS|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203754/https://sportklub.rs/tokyo-2020/ex-yu-mix/neprevazidjena-jasna-sekaric-i-pet-olimpijskih-medalja/|url-status=live}}</ref> [[Кајак и кану на мирним водама|кајакаш]] [[Марко Томићевић]], џудиста [[Немања Мајдов]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:683735-Srpski-dzudista-Nemanja-Majdov-prvak-sveta|title=Srpski džudista Nemanja Majdov prvak sveta|website=NOVOSTI|access-date=23. 03. 2023|archive-date=04. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210204212328/https://www.novosti.rs/vesti/sport.297.html:683735-Srpski-dzudista-Nemanja-Majdov-prvak-sveta|url-status=live}}</ref> и теквондоисткиња [[Милица Мандић]].<ref>{{Cite news|url=https://www.reuters.com/article/olympics-2020-tkw/olympics-taekwondo-serbias-mandic-wins-womens-67kg-gold-medal-idUSL4N2P30EE|title=Olympics-Taekwondo-Serbia's Mandic wins women's +67&nbsp;kg gold medal|date=14. 4. 2022|work=reuters.com|access-date=27. 7. 2021|archive-date=27. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210727131730/https://www.reuters.com/article/olympics-2020-tkw/olympics-taekwondo-serbias-mandic-wins-womens-67kg-gold-medal-idUSL4N2P30EE|url-status=live}}</ref> Низ спортиста српског порекла представљао је друге државе, попут тенисера [[Данијел Нестор|Данијела Нестора]], [[Јелена Докић|Јелене Докић]], [[Милош Раонић|Милоша Раонића]] и [[Кристина Младеновић|Кристине Младеновић]], [[Национална хокејашка лига|НХЛ]] играча [[Милан Лучић|Милана Лучића]], кошаркаша НБА Ол-стара [[Pit Maravić|Пита Маравича]], [[Горан Драгић|Горана Драгића]], [[Никола Вучевић|Николе Вучевића]], [[Лука Дончић|Луке Дончића]], рвача [[Џејмс Трифунов|Џејмса Трифунова]], кајакашице [[Наташа Душев Јанић|Наташе Душев Јанић]], фудбалера [[Миодраг Белодедић|Миодрага Белодедића]], уметничке гимнастичарке [[Лавиниа Милосовици|Лавиније Милошовићи]], [[Рекетбол|рекеташице]] [[Ронда Рајсич]] и тркача [[Бил Вуковић|Била Вуковића]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mozzartsport.com/news/247768/sport:nekategorizovano/title:istrazivanje-najbolji-severnoamericki-sportisti-srpskog-porekla|title=ISTRAŽIVANJE: Najbolji severnoamerički sportisti srpskog porekla|website=mozzartsport.com|language=en-US|access-date=27. 7. 2019|archive-date=27. 07. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190727155821/http://www.mozzartsport.com/news/247768/sport:nekategorizovano/title:istrazivanje-najbolji-severnoamericki-sportisti-srpskog-porekla|url-status=live}}</ref> У [[МЛБ]]-ју је [[Кристијан Јелич]] остварио веома добар учинак, а 2018. је освојио звање MVP-ја за Националну лигу.<ref>{{cite web |url=https://www.baseball-reference.com/players/y/yelicch01.shtml |title=Christian Yelich |website=baseball-reference.com/players |access-date=26. јул 2024. |archive-date=21. сеп 2019. |archive-url=https://web.archive.org/web/20190921002534/https://www.baseball-reference.com/players/y/yelicch01.shtml |url-status=live }}</ref> [[Пит Вукович]] је 1982. освојио награду Саја Јанга за најбољег бацача Америчке лиге.<ref>{{cite web |url=https://www.baseball-reference.com/players/v/vuckope01.shtml |title=Pete Vuckovich |website=baseball-reference.com/players |access-date=26. јул 2024. |archive-date=24. сеп 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240924113230/https://www.baseball-reference.com/players/v/vuckope01.shtml |url-status=live }}</ref> Обојица су ова звања освојили играјући за Милвоки бруерсе. {| class="wikitable" style="text-align:center; margin-right:50px;" ! style="text-align:center;" |[[Драган Џајић|Џајић]] <small>(1946)</small> ! style="text-align:center;" |[[Јасна Шекарић|Шекарић]] <small>(1965)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Грбић|Грбић]] <small>(1973)</small> ! style="text-align:center;" |[[Филип Филиповић (ватерполиста)|Филиповић]] <small>(1987)</small> ! style="text-align:center;" |[[Новак Ђоковић|Ђоковић]] <small>(1987)</small> ! style="text-align:center;" |[[Ивана Вулета|Шпановић]] <small>(1990)</small> ! style="text-align:center;" |[[Никола Јокић|Јокић]] <small>(1995)</small> |- | style="text-align:left;" |[[Датотека:Dragan Džajić (cropped).jpg|184x184п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Jasna S cropped.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nikola Grbić 2016.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Filip Filipović Rio 2016.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Novak Djokovic Hopman Cup 2011 (cropped).jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Ivana Španović (SER) 2017.jpg|185x185п]] | style="text-align:left;" |[[Датотека:Nikola Jokic cropped.jpg|185x185п]] |} == Језик == {{Посебан чланак|Српски језик}} [[Датотека:Shtokavian subdialects1988-sr.png|мини|[[Штокавско наречје|Штокавски]] поддијалекти]] [[Датотека:Vuk Karadzic Kriehuber cropped.jpg|мини|управно|Реформатор српског језика [[Вук Стефановић Караџић]]]] Срби говоре српским језиком, који припада [[словенски језици|словенској групи]] [[индоевропски језици|индоевропске породице језика]]. Он има доминантно место у окружењу, како Јохан Аделунг (1806) примећује: сви језици на југу Европе су „под српском капом” (српским језиком) — деривати су заједничког језика и од њега су постали.<ref name="automatski_generisano1" /> Српски језик јесте службени језик Србије и један од три службена језика Босне и Херцеговине (уз [[Бошњачки језик|бошњачки]] и [[Хрватски језик|хрватски]]; сва три језика су готово истоветна). Такође је, уз [[албански језик|албански]], један од два службена језика самопроглашеног Косова*, које Србија не признаје. У Црној Гори се српски језиком одувек говорило кроз историју а данас је главни говорни језик, иако нема службени статус на нивоу државе (службени је [[Црногорски језик|црногорски]], који је језички конструкт из новијег времена). Стандардни српски језик базиран је на [[штокавско наречје|штокавским]] [[Јужнословенски језици|јужнословенским]] говорима, а подељен је на два главна наречја — [[екавски изговор|екавско]] и [[ијекавски изговор|ијекавско]]. Екавско говорно подручје је даље подељено на неколико дијалеката: [[Шумадијско-војвођански дијалекат|шумадијско-војвођански]], [[Смедеревско-вршачки дијалекат|смедеревско-вршачки]], [[косовско-ресавски дијалекат|косовско-ресавски]], [[Призренско-јужноморавски дијалекат|призренско-јужноморавски]], [[Сврљишко-заплањски дијалекат|сврљишко-заплањски]] и [[Тимочко-лужнички дијалекат|тимочко-лужнички]]. Ијекавско говорно подручје је подељено на [[Источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачки]], [[Источнобосански дијалекат|источнобосански]] и [[зетско-јужносанџачки дијалекат]]. Поред тога, постоје и [[икавски изговор|икавски]] и [[Славонски дијалекат|славонски]] говори, који су заступљени код популација које су у прошлости у делу литературе означаване као [[Срби католици]]. У контакту са [[Ромски језик|ромским језиком]], на бази српског је настао [[ромско-српски језик]], којим говори део [[Роми|ромске]] популације у Србији. Српски има активну [[Диграфија|диграфију]], користи и [[Српска ћирилица|ћирилично]] и [[Гајица|латинично]] писмо.<ref>{{Cite journal|last=Ivković|first=Dejan|title=Pragmatics meets ideology: Digraphia and non-standard orthographic practices in Serbian online news forums|journal=Journal of Language and Politics|publisher=John Benjamins Publishing Company|date=2013|volume=12|issue=3|doi=10.1075/jlp.12.3.02ivk}}</ref> [[Српска ћирилица|Српску ћирилицу]] је 1814. године осмислио српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]], који је створио писмо на фонемским принципима.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC|title=The Greenwood Encyclopedia of Folktales and Fairy Tales: G-P|last=Ramšak|first=Mojca|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2008|isbn=978-0-313-33443-6|editor-last=Donald Haase|location=Westport, Connecticut|page=[https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC&pg=PA531 531]|chapter=Karadžić, Vuk Stefanović (1787—1864)|archive-url=https://web.archive.org/web/20170203063228/https://books.google.com/books?id=-sj5cJz0_OsC|archive-date = 3. 2. 2017|df=dmy-all}}</ref> Српску латиницу створио је [[Људевит Гај]] и објавио 1830. године. Његово писмо је у потпуности пресликано на српску ћирилицу коју је пре неколико година стандардизовао [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]].<ref name="ComrieCorbett2003">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|title=The Slavonic Languages|last=Comrie|first=Bernard|last2=Corbett|first2=Greville G.|date=1. 9. 2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|page=45|quote=… following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,…|access-date=23. 12. 2013|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202250/https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|url-status=live}}</ref> Позајмљенице у српском језику поред уобичајених интернационализама су углавном из [[Грчки језик|грчког]],<ref>Јасна Влајић-Поповић, [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2009/0350-185X0965375V.pdf „Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања”] {{Wayback|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-185X/2009/0350-185X0965375V.pdf |date=20200311154305 }}, ''Јужнословенски филолог'', књ. 65 (2009), Београд, стр. 375—403</ref> немачког<ref name="Вујаклија">Лексикон страних речи и израза / Милан Вујаклија, Просвета, Београд (1954)</ref> и италијанског,<ref>{{Cite web|url=http://www.maticacrnogorska.me/files/54/11%20dejan%20j.%20ivovic.pdf|title=ITALIJANIZMI U GOVORNOM JEZIKU|last=Ivović|first=Dejan J.|year=2013|access-date=23. 7. 2019|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024000139/http://maticacrnogorska.me/files/54/11%20dejan%20j.%20ivovic.pdf|url-status=live}}</ref> док су речи [[Мађарски језик|мађарског]] порекла присутне углавном на северу. Постоје неке турске позајмљенице које се користе (али углавном у руралним подручјима) и углавном се односе на храну. Значајан број тих речи је заправо персијског порекла, али су у српски ушли преко Османлија и стога се сматрају ''турцизмима''.<ref>Абдулах Шкаљић — Турцизми у српскохрватском језику</ref> Такође се у великој мери користе и француске речи, посебно у војној терминологији.<ref name="Вујаклија" /> Једна српска реч која се користи у многим светским језицима је „[[вампир]]” (''vampire'').<ref name="Grimm">{{Cite web|url=http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GV00025|title=Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. (in 32 Teilbänden). Leipzig: S. Hirzel 1854—1960|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20070926215950/http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GV00025|archive-date = 26. 9. 2007|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="MW">{{Cite web|url=http://www.merriamwebster.com/dictionary/vampire|title=Vampire|publisher=Merriam-Webster Online Dictionary|archive-url=https://web.archive.org/web/20060614081137/http://www.merriamwebster.com/dictionary/vampire|archive-date = 14. 6. 2006|url-status=dead|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="Tresor">{{Cite web|url=http://stella.atilf.fr/Dendien/scripts/tlfiv5/affart.exe?44;s=2356384875;?b=0;|title=Trésor de la Langue Française informatisé|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20171230114722/http://stella.atilf.fr/Dendien/scripts/tlfiv5/affart.exe?44%3Bs=2356384875%3B%3Fb%3D0%3B|archive-date = 30. 12. 2017|url-status=live|access-date = 13. 6. 2006}}</ref><ref name="Dauzat 1938">{{Cite book|title=Dictionnaire étymologique de la langue française|last=Dauzat|first=Albert|publisher=Librairie Larousse|year=1938|location=Paris|language=fr|oclc=904687|pages=}}</ref> == Религија == {{Посебан чланак|Религија у Србији|Религија у Републици Српској|Српска православна црква|Светосавље}} {{Види још|Списак светитеља Српске православне цркве}} [[Датотека:Svetosavski plato (Beograd).jpg|мини|200п|[[Храм Светог Саве у Београду]], највећи српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и једна од највећих православних цркви на свету]] До власти великог жупана Стефана Немање и његовог сина краља Стефана Провенчаног, Срби су били подељени између католичанства и православља. Тада је католичанство било традиционално доминантно у српским приморским крајевима. Након освајања [[Османско царство|Османског царства]], део српског народа и већи део властеле је прешао на [[ислам]]. Ово је посебно, али не у потпуности, био случај у [[Османска Босна|Босни]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ML-aXrrBrv8C&q=world+and+its+people+western+balkans&pg=PA1594|title=World and Its Peoples|date=2010|publisher=Marshall Cavendish|isbn=978-0-7614-7903-1|language=en|access-date=23. 03. 2023|archive-date=27. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927202624/https://books.google.com/books?id=ML-aXrrBrv8C&q=world+and+its+people+western+balkans&pg=PA1594#v=snippet&q=world%20and%20its%20people%20western%20balkans&f=false|url-status=live}}</ref> Од друге половине 19. века мали број Срба је прешао у протестантизам,<ref>{{Cite journal|last=Bjelajac|first=Branko|title=Protestantism in Serbia|url=https://www.academia.edu/1084811|journal=Religion, State and Society|language=en|date=2002|volume=30|issue=3|pages=169–218|doi=10.1080/0963749022000009225|issn=0963-7494|access-date=23. 03. 2023|archive-date=23. 03. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230323221505/https://www.academia.edu/1084811|url-status=live}}</ref> док су кроз историју делови Срба били континурано католици, нарочито у [[Бока которска|Боки которској]],<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/431408/Nisu-svi-Srbi-pravoslavne-vere|title=Nisu svi Srbi pravoslavne vere|website=Politika|access-date=26. 9. 2019|archive-date=10. 09. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190910062822/http://www.politika.rs/sr/clanak/431408/Nisu-svi-Srbi-pravoslavne-vere|url-status=live}}</ref> [[Далмација|Далмацији]] и [[Дубровачки србокатолички покрет|Дубровнику]].<ref name="Hidden">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=nbwXKXeCGPIC&pg=PA183|title=(Hidden) Minorities: Language and Ethnic Identity Between Central Europe and the Balkans|last=Promitzer|first=Christian|last2=Klaus-Jürgen Hermanik|last3=Eduard Staudinger|publisher=The Lit Verlag in 2009|year=2009|isbn=978-3-643-50096-0|access-date = 5. 2. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=nbwXKXeCGPIC&pg=PA183|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> На пример, у личној преписци са аутором и критичарем др Миланом Шевићем 1932, [[Марко Мурат]] се жалио да православни Срби не признају католичку српску заједницу због њихове другачије вере.<ref>{{Cite journal|last=Bozic|first=Sofija|date = 1. 1. 2014|title=Umetnost, politika, svakodnevica – tematski okviri prijateljstva Marka Murata i Milana Sevica|url=https://www.researchgate.net/publication/287693559|journal=Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor|issue=80|pages=203–217|doi=10.2298/PKJIF1480203B|quote=…Ove tvoje poslednje reklo bi se da nisi primio moju gde sam Ti doneo jednu istinitu priču o Zmaju kad ono bijaše u Dubr. o otkrivanju spomenika Dživu Gunduliću. Pitao Zmaj jednog mladog dubrovačkog majstora da mu pokaže gde je srpska crkva. Mladić odgovori: „Koja?” Zmaj: „Srpska”. Mladić: „Koja? Ovdi su u nas sve srpske. Koju mislite?” Zmaj: „Pravoslavnu”. Mladić: „E! tako recite. Pravoslavna vam je она онамо”. I Zmaj je pohvalio našega meštra koji mu je dao dobru lekciju. — Ali sve zaludu, Milane moj! Ovi naši pravoslavci (koji ne vjeruju ništa, ateiste) zbog vere ne priznaju nas. Nismo im pravi. Ne veruju nikome. Ni vama šojkama. Valjda im niste dovoljno pravoslavni!! Jer su oni jako skrupolozni in re fidei et morum. Et morum, Milane moj! E se non ridi — piange piuttosto. Zato nam ide sve ovako manjifiko. Hoćemo mi našu specijalnu kulturu! Sve su drugo švabe kelerabe etcetc!}}</ref> Преостали Срби остају претежно српски православни хришћани. Већина Срба су верници [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а [[крсна слава]], односно дан када се обележава светац заштитник породице je једно од најважнијих националних обележја.<ref>„Источник”, Сарајево 30. јун 1904. године</ref> Додатно, међу Србима има и [[протестантизам|протестаната]], [[атеизам|атеиста]] и [[агностицизам|агностика]], а у мањој мери и [[муслимани|муслимана]] и [[католицизам|католика]]. Број [[Срби муслимани|Срба муслимана]] и [[Срби католици|Срба католика]] је у прошлости био већи, али се припадници ових вероисповести српског порекла данас по националности углавном изјашњавају као [[Бошњаци]] и [[Хрвати]]. Међу [[православље|православним]] Србима има како истинских верника, тако и оних који на религију више гледају као на део своје породичне традиције, него као на систем вредности по којем живе. Српска православна црква је присутна како на традиционалним српским етничким просторима, тако и у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]]. Поред Срба, део верника Српске православне цркве чине и припадници других етничких група — [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Роми]], [[Власи у Србији|Власи]], [[Македонци (народ)|Македонци]] и други. == Симболи == {{Посебан чланак|Национални симболи Србије}} {{Види још|Списак српских химни|Списак српских застава}} [[Датотека:The Takovo Uprising, by Vinzenz Katzler, 1882.jpg|мини|[[Српска револуција|Српски устаници]] показују [[поздрав са три прста]] и [[Националне боје Србије|српске националне боје]], које су у непрекинутој употреби од 1835.]] Најзначајнији национални и етнички симболима су [[застава Србије]] и [[грб Србије]]. Застава се састоји од црвено-плаво-беле [[Тробојка|тробојнице]], укорењене у [[Панславизам|панславизму]], а користи се од 19. века.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-58829746|title=Све српске заставе: Од двоглавог орла, до петокраке и назад|date=2021-10-10|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2024-06-05|archive-date=05. 06. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240605231257/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-58829746|url-status=live}}</ref> Осим што је национална застава, званично се користи и у [[Република Српска|Републици Српској]] (од стране Срба у БиХ) и као званична етничка [[застава Срба у Хрватској]]. Грб, који укључује и [[Српски орао|српског орла]] и [[српски крст]], такође се званично користи од 19. века, његови елементи датирају из средњег века, показујући византијско и хришћанско наслеђе. Ове симболе користе разне српске организације, политичке странке и институције.<ref name=":2" /> [[Поздрав са три прста]], који се назива и „српски поздрав”, популаран је израз и симбол за етничке Србе и Србију. Првобитно је изражавао [[Српска православна црква|српско православље]] са три спојена подигнута прста, а данас је једноставно симбол за етничке Србе и српски народ, настао испруженим палцем, индексом, и средњи прсти једне или обе руке. == Обичаји == {{Посебан чланак|Српски народни обичаји}} [[Датотека:Zmijanjski vez - Trailer.webm|десно|мини|[[Змијањски вез]], део репрезентативне листе [[Нематеријално културно наслеђе|нематеријалног културног наслеђа]]]] Традиција је важан етнички маркер српског идентитета.<ref name="EB70">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-ebpDLhkVWcC&pg=PA70|title=Ethnologia Balkanica|publisher=LIT Verlag Münster|pages=70–|id=GGKEY:ES2RY3RRUDS|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=-ebpDLhkVWcC&pg=PA70|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> Многе српске традиције и обичаји повезани су са православним хришћанством, док поједини имају и дубље предхришћанско порекло. ''[[Слава]]'' је породична годишња свечаност којом се изражава поштовање свеца заштитника породице. Срби обично славу сматрају својим најзначајнијим и најсвечанијим даном.<ref name="Celia Jaes Falicov 1991 219">{{Cite book|title=Family Transitions: Continuity and Change Over the Life Cycle|last=Celia Jaes Falicov|publisher=Guilford Press|year=1991|isbn=978-0-89862-484-7|location=[[New York City]]|page=219}}</ref> Срби имају [[Божић у Србији|своје обичаје поводом Божића]], који укључују сакрално дрво, ''[[бадњак]]'', млади [[храст]]. На православни [[Ускрс]] Срби имају традицију фарбања и украшавања јаја. На Богојављање се традиционални плива за часни крст. [[Чувари Христовог гроба]] је верско-културна пракса чувања представе [[Исус|Христовог]] гроба на [[Велики петак]] у [[Црква Светог Оца Николе (Врлика)|цркви Светог Николе]] од стране [[Српска православна црква|српских православних]] становника града [[Врлика|Врлике]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/1498917/riznica--cuvari-hristovog-groba.html|title=Riznica – Čuvari Hristovog groba|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-01-13|archive-date=15. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191215145839/http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/1498917/riznica--cuvari-hristovog-groba.html|url-status=live}}</ref> Већина самртних обичаја и ритуала Срба има своје древне паганске корене.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} Већина обичаја овог типа је у суштини остала паганска, иако су Срби хришћани преко хиљаду година, са незнатним изменама, променама и губљењем делова обичаја или ритуала током векова.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} У српској традицији душа нема дефинитиван изглед. Постоји више варијанти изгледа душе у српској традицији, више њих наводи да душа има људски облик и да га може мењати. Веровање је да душа после четрдесет дана креће ка другом свету, када је потребно опростити се са покојником и опремити га за ''далек пут''.{{sfn|Зечевић|2008|p=420—421}} Различитим врстама дрвећа су традиционално приписивана афирмативна, лековита, света или друга позитивна својства. То су леска, врба, дрен и храст ([[запис]]).{{sfn|Зечевић|2008|p=574—581}} Са друге стране у народној традицији се дрвету [[орах]]а приписују негативне особине и у народној традицији сматра се местом окупљања злих сила, што је такође присутно веровање у широј индоевропској традицији.{{sfn|Зечевић|2008|p=580—581}} Са друге стране, орахови плодови се сматрају биљном врстом која доноси срећу и младенци се традиционално обасипају орасима, који су симбол обиља и плодности. Поред ораха, у српској традицији зова се везује за негативне хтонске особине.{{sfn|Зечевић|2008|p=580—581}} Традиционална одећа варира због разноврсности географије терена и климе територије коју насељавају Срби. Традиционална обућа, ''[[Опанак|опанци]]'', носе се широм Балкана.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TZwKAQAAIAAJ|title=Narodna nošnja Šumadije|last=Mirjana Prošić-Dvornić|publisher=Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske|year=1989|isbn=9788680825526|page=62|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=TZwKAQAAIAAJ|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> Најчешћа [[Српска народна ношња|народна ношња Србије]] је [[Шумадија|шумадијска]],<ref name="SLC">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wXAMAQAAMAAJ|title=Serbia: life and customs|last=Zamurović|first=Dragoljub|last2=Ilja Slani|last3=Madge Phillips-Tomašević|publisher=ULUPUDS|year=2002|isbn=9788682893059|page=194|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=wXAMAQAAMAAJ|archive-date = 2. 1. 2016}}</ref> и садржи народна капу [[Шајкача|шајкачу]].<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/culturecustomsse00deli|title=Culture and Customs of Serbia and Montenegro|last=Deliso|first=Christopher|publisher=Greenwood Publishing Group|year=2009|isbn=978-0-313-34436-7|location=[[Westport, Connecticut]]|page=[https://archive.org/details/culturecustomsse00deli/page/n113 97]|url-access=limited}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FS9pAAAAMAAJ|title=The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe|last=Resić|first=Sanimir|last2=Plewa|first2=Barbara Törnquist|publisher=Nordic Academic Press|year=2002|isbn=978-91-89116-38-2|location=Lund, Sweden|page=48|archive-url=https://web.archive.org/web/20160102074805/https://books.google.com/books?id=FS9pAAAAMAAJ|archive-date = 2. 1. 2016|df=dmy-all}}</ref> Старији грађани у руралним пределима и даље носе своје народне ношње.<ref name="SLC" /> Традиционални плес је [[Игра у кругу|коло]]. [[Змијањски вез]] је специфична техника веза којом се баве жене села на подручју Змијања на планини [[Мањача|Мањачи]] и као таква је део [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|УНЕСКО-ове Репрезентативне листе нематеријалног културног наслеђа човечанства]]. [[Пиротски ћилим]] је врста тканог ћилима који се традиционално производи у [[Пирот]]у, граду на југоистоку Србије. Традиција производње ћилима и сродних ручних радова постоји и у другим крајевима гдје Срби живе: Шумадији, Сомбору, Пријепољу и другде. [[Датотека:Sveti Jovan.jpg|десно|мини|[[Слава]] је обичај у част породичног светитеља заштитника]] == Кухиња == {{Посебан чланак|Српска кухиња}} [[Датотека:Serbian Christmas meal.jpg|десно|мини|Типичан српски божићни ручак често укључује [[Свињетина|печење]], [[Руска салата|руску салату]] и [[Виноградарство у Србији|црно вино]]]] [[Српска кухиња]] је у великој мери хетерогена, са јаким оријенталним, средњоевропским и медитеранским утицајима.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Упркос томе, еволуирала је и постигала сопствени кулинарски идентитет. Храна је веома важна у друштвеном животу, посебно у време верских празника као што су [[Божић]], [[Ускрс|Васкрс]] и славе.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Основе српске исхране су хлеб, месо, воће, поврће и млечни производи. Традиционално се конзумирају три оброка дневно. Доручак се углавном састоји од меса и хлеба и јаја. Ручак се сматра главним оброком и обично се једе поподне. Традиционално, [[Turska kafa|домаћа или турска кафа]] се спрема после јела и служи се у малим шољицама.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Хлеб је основа свих српских јела, а игра важну улогу у српској кухињи и може се наћи у верским обредима. Традиционални српски дочек је да се гостима понуди [[хлеб и со]],<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-51770912|title=Живот између повојнице и поскурица: "Прича о хлебу је прича о нама самима"|date=2020-03-09|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203756/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-51770912|url-status=live}}</ref> и [[слатко]]. Месо се широко конзумира, као и риба. Међу српским специјалитетима су [[кајмак]], [[проја]], [[качамак]] и [[гибаница]]. [[Ћевапи|Ћевапчићи]] су [[национално јело]] Србије.{{Sfn|Albala|2011|pp=328–330}} Традиција винарства у данашњој Србији датира још од римског доба у 3. веку, док се Срби баве винарством од 8. века.<ref>{{Cite book|title=Vinogradarstvo u srednjovekovnoj Srbiji|last=Štetić|first=Marina N.|publisher=University of Belgrade, Faculty of philosophy|year=2020|location=Belgrade|pages=25}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a25643/istorija-vina-i-vinskog-turizma-u-srbiji.html|title=Od cara Marka Aurelija Proba do kneza Mihaila Obrenovića: Istorija vinogradarstva i vinskog turizma u Srbiji|website=National Geographic|language=sr|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a25643/istorija-vina-i-vinskog-turizma-u-srbiji.html|url-status=live}}</ref> [[Шљивовица]] је вековима национално пиће Србије које се углавном припрема у домаћој производњи, а шљива национално воће. Интернационални назив ''Slivovitz'' је изведен из српског.<ref name="Slivovitz">{{Cite encyclopedia|last=Haraksimová|first=Erna|title=slivovica|encyclopedia=Anglicko-slovenský a slovensko-anglický slovník|year=2006|publisher=Ottovo nakladatelství|location=Praha|isbn=80-7360-457-4|pages=775}}</ref> Шљива и њени производи су од великог значаја за Србе и део бројних обичаја.<ref name="Mennell-383">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=1Dz0srxxDFoC|title=Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue|last=Mennell|first=Stephen|publisher=Council of Europe|year=2005|isbn=978-92-871-5744-7|page=383|archive-url=https://web.archive.org/web/20130623040604/http://books.google.com/books?id=1Dz0srxxDFoC|archive-date = 23. 6. 2013}}</ref> Српски оброк обично почиње или се завршава производима од шљиве, а шљивовица се служи као аперитив.<ref name="Mennell-383" /> Изрека каже да је најбоље место за изградњу куће тамо где шљива најбоље расте.<ref name="Mennell-383" /> Традиционално, шљивовица (обично позната као „[[ракија]]”) се везује за српску културу као пиће које се користи при свим важнијим обредима (рођење, крштење, служење војног рока, венчање, смрт, итд.), као и приликом прославе породичне славе.<ref name="Mennell-383" /> Користи се у бројним народним лековима, због чега има одређени степен поштовања више од свих других алкохолних пића. Плодни крај [[Шумадија|Шумадије]] у централној Србији посебно је познат по шљивама и шљивовици.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/encyclopediaame317grol|title=The encyclopedia Americana|author=Grolier Incorporated<!-- -->|publisher=Grolier|year=2000|isbn=978-0-7172-0133-4|page=[https://archive.org/details/encyclopediaame317grol/page/715 715]|url-access=registration}}</ref> Србија је била прва а сада је у светском врху по извозу и производњи шљива на свету.<ref>{{Cite web|url=http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|title=Preliminary 2011 Data|publisher=FAOSTAT|archive-url=https://web.archive.org/web/20150906230329/http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor|archive-date = 6. 9. 2015|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.siepa.gov.rs/attach/FruitIndustryInSerbia.pdf|title=Fruit Industry in Serbia|publisher=SIEPA|archive-url=https://web.archive.org/web/20110511191518/http://www.siepa.gov.rs/attach/FruitIndustryInSerbia.pdf|archive-date=11 May 2011|url-status=live}}</ref> == Популација == {{Главни чланак|Демографска историја Срба|Српска дијаспора|Списак познатих Срба|Демографија Србије|Демографија Републике Српске}} Савремени демографски распоред Срба по матичним крајевима, као и у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], резултат је неколико историјских и демографских процеса, обликованих како [[Економске миграције|економским миграцијама]] тако и присилним расељавање током недавних [[Ратови у Југославији|југословенских ратова]] (1991—1999). Делови српске заједнице су асимиловани у друге народе током векова, посебно након промене вере или напуштањем матичног језика, најчешће у периодима под влашћу туђих држава. Срби чине око две трећине популације Србије, односно око 6,3 милиона становника. Још 2,2 милиона Срба живи у околним државама [[Балканско полуострво|Балкана]]. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 4 и 5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 12 до 14 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори. Највећи број Срба живи у [[Србија|Србији]] (5.900.000). Други већи део Срба живи у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (1.300.000), где представљају конститутивни народ (Срби су највише сконцентрисани у [[Република Српска|Републици Српској]], једном од два [[Ентитет (политика)|ентитета]] БиХ). Значајан број Срба живи и у [[Црна Гора|Црној Гори]] (178.000) и [[Хрватска|Хрватској]] (186.000). Мањи број Срба такође живи у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], [[Словенија|Словенији]], [[Румунија|Румунији]], [[Албанија|Албанији]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Бугарска|Бугарској]]. Према Републичком заводу за статистику и попису који је урадила та институција [[2011]]. године, највеће урбане популације Срба у Србији налазе се у [[Београд]]у (1.417.187), [[Нови Сад|Новом Саду]] (269.117), [[Ниш]]у (243.381) и [[Крагујевац|Крагујевцу]] (172.052). [[Датотека:Srpska dijaspora.png|мини|Карта распрострањености српске дијаспоре у свету]] Велики број Срба живи у [[Српска дијаспора|дијаспори]] (туђини), првенствено у [[Њемачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Француска|Француској]], [[Шведска|Шведској]], [[Норвешка|Норвешкој]], [[Турска|Турској]], [[Аргентина|Аргентини]], [[Канада|Канади]] и [[Аустралија|Аустралији]]. Било је неколико таласа српске емиграције: * Први талас догодио се од краја 19. века и трајао је до [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је изазван економским разлозима; посебно велики број Срба (углавном из граничних етничких подручја српског народа као што су [[Херцеговина]], [[Црна Гора]], [[Далмација]] и [[Лика]]) емигрирао је у Сједињене Државе. * Други талас догодио се након завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] . У то време, припадници ројалистичких [[Четници|четника]] и других политичких противника комунистичког режима побегли су из земље углавном у иностранство ([[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]] и [[Аустралија]]) и, у мањој мери, у [[Уједињено Краљевство]]. * Трећи талас, далеко највећи, састојао се од економске емиграције почевши од 1960-их када је неколико западноевропских земаља потписало билатералне споразуме са Југославијом, дозвољавајући регрутовање индустријских радника у те земље; ово је трајало до краја 1980-их. Главне дестинације за мигранте биле су [[Западна Немачка]], [[Аустрија]] и [[Швајцарска]], ау мањој мери [[Француска]] и [[Шведска]]. Та генерација дијаспоре је колективно позната као ''гастарбајтери'', по немачком ''[[гастарбајтер]]у'' („гастарбајтеру”), пошто је већина емиграната кренула у земље немачког говорног подручја. Ове миграције су неке делове Србије оставиле ретко насељеним.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61815453|title="Европски Љубичевац": Гастарбајтерско село у којем има свега, само нема људи|date=2022-06-16|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203755/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61815453|url-status=live}}</ref> * До касније емиграције дошло је током 1990-их, а било је узроковано и политичким и економским разлозима. [[Ратови у Југославији|Југословенски ратови]] довели су до тога да многи Срби из Хрватске и Босне и Херцеговине напусте своје земље у првој половини 1990-их. [[Санкције СР Југославији|Економске санкције]] које су уведене Србији изазвале су економски колапс и процењено је да је Србију у том периоду напустило око 300.000 људи, од којих је 20% имало високо образовање.<ref>{{Cite web|url=http://www.emg.rs/en/news/serbia/61642.html|title=Serbia seeks to fill the '90s brain-drainage gap|date = 5. 9. 2008|publisher=EMG.rs|archive-url=https://web.archive.org/web/20120529021627/http://www.emg.rs/en/news/serbia/61642.html|archive-date=29 May 2012|url-status=live}}</ref><ref name="survey">{{Cite web|url=http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=208&id=19625&lang=en|title=Survey S&M 1/2003|publisher=Yugoslav Survey|access-date=23. 03. 2023|archive-date=11. 01. 2013|archive-url=https://archive.today/20130111073313/http://www.pregled-rs.com/article.php?pid=208&id=19625&lang=en|url-status=live}}</ref> У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци ([[Чикаго]] и делови [[Илиноис]]а, заједно са [[Торонто]]м и јужним [[Онтарио]]м). == Имена == {{Главни чланак|Српска лична имена}} [[Датотека:Front view of a resting Canis lupus ssp.jpg|мини|усправно|Многа српска имена/презимена су изведена од речи [[вук]], која је национална животиња и важан део националне митологије<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a38792/Vuk-u-mitologiji-kod-Srba.html|title=O poreklu obožavanja i straha od VUKA: Prema predanju on je mitološki predstavnik srpskog naroda|website=National Geographic|language=sr|access-date=2022-07-12|archive-date=14. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220714203757/https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a38792/Vuk-u-mitologiji-kod-Srba.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Loma|first=Aleksandar|title=Srbi i vuci u istraživanjima Veselina Čajkanovića|journal=Književna istorija|date=2021|volume=174|pages=13–44}}</ref>]] Постоји више различитих слојева српских имена. Српска имена у великој мери потичу од [[Списак словенских имена|словенских корена]]: на пример [[Вук (име)|Вук]], [[Бојан]], [[Горан (име)|Горан]], [[Зоран]], [[Драган]], [[Милан (име)|Милан]], [[Милош (име)|Милош]], [[Мирослав (име)|Мирослав]], [[Владимир (име)|Владимир]], [[Слободан]], [[Душан]], [[Милица]], [[Невена]], [[Весна (име)|Весна]], [[Радмила]]. Остала имена су хришћанског порекла, пореклом из Библије ([[Хебрејски језик|хебрејски]], преко грчког), као што су [[Лазар (име)|Лазар]], [[Михаило]], [[Иван]], [[Јован]], [[Илија (име)|Илија]], [[Марија (име)|Марија]], [[Анђелка|Ана]], [[Ивана]]. У сличној линији несловенских хришћанских имена су [[Грци|грчка]] као што су: [[Стефан]], [[Никола]], [[Александр|Александар]], [[Филип (име)|Филип]], [[Ђорђе]], [[Андреј]], [[Јелена (име)|Јелена]], [[Катарина]], [[Василије]], [[Тодор]], док су [[Латински језик|латинског]] порекла: [[Марко (име)|Марко]], [[Антоније]], [[Срђан]], [[Марина (име)|Марина]], [[Петар]], [[Пол|Павле]], [[Наталија (име)|Наталија]], [[Игор]] (преко руског). Већина српских презимена су настала по имену оца, мајке, занимању или су настала по личним особинама. Процењује се да преко две трећине свих српских презимена садржи суфикс ''[[-ић]]'' (-ић) ([итɕ]), словенски деминутив, који је првобитно функционисао за стварање патронима. Тако презиме [[Петровић (презиме)|Петровић]] значи „Петров син” (од мушког родоначелника корен је продужен са присвојним ''-ов'' или ''-ев''). Због ограничене употребе међународних писаћих машина и уникод компјутерског кодирања, суфикс на страним језицима може бити поједностављен у ''-иц'', историјски транскрибован са фонетским завршетком, ''-ицх'' или ''-итцх'' на страним језицима. Други уобичајени суфикси презимена који се налазе међу српским презименима су ''- <u>ов</u>'', ''- <u>ев</u>'', ''- <u>ин</u>'' и ''- <u>ски</u>'' (без ''ић'') који је словенски [[Генитив|присвојни падежни]] наставак, тако да Николин син постаје Николин, Петров син Петров, а Јованов син Јованов. Остале, мање уобичајене суфицитете су ''-аљ/ољ/ељ'', ''-ија'', ''-ица'', ''-ар/ац/ан'' . Десет најчешћих презимена у Србији, по реду, су [[Јовановић (презиме)|Јовановић]], [[Петровић (презиме)|Петровић]], [[Николић (презиме)|Николић]], [[Марковић]], [[Ђорђевић]], [[Стојановић]], [[Илић]], [[Станковић]], [[Павловић]] и [[Слободан Милошевић|Милошевић]].<ref name="Politika">{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-najvise-Jovanovica-Petrovica-i-Nikolica.lt.html|title=Srbija, zemlja Milice i Dragana: Društvo: POLITIKA|last=Tanjug|website=Politika|archive-url=https://web.archive.org/web/20140616001236/http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srbiji-najvise-Jovanovica-Petrovica-i-Nikolica.lt.html|archive-date = 16. 6. 2014|url-status=live|access-date = 17. 4. 2014}}</ref> == У популарној култури == {{Види још|Србофилија|Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама}} [[Датотека:Beli andjeo2.jpg|мини|Фреска [[Бели анђео|Бели Анђео]] (1235)]] Фреска [[Бели анђео|Бели Анђео]] била је део првог јавног емитованог преноса преко Телстар сателита, 23. јула 1962. године.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/magazin/lifestyle/istina-o-freski-belog-andjela-u-svemiru/|title=Istina o freski Belog anđela u svemiru|last=Dimitrijević|first=Nevena|date=2022-08-16|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012163127/https://nova.rs/magazin/lifestyle/istina-o-freski-belog-andjela-u-svemiru/|url-status=live}}</ref> Неколико светски значајних композитора користило је мотиве српске народне музике и компоновало дела инспирисано српском историјом или културом: [[Јоханес Брамс]], [[Франц Лист]], [[Artur Rubenštajn|Артур Рубинтштајн]], [[Антоњин Дворжак]], [[Петар Чајковски]], [[Николај Римски-Корсаков]], [[Франц Шуберт]], [[Ханс Хубер]] и други.<ref>{{Cite book|title=Srbi i evropski kompozitori: srpska muzika i Srbi u delima evropskih kompozitora, od XIX do početka XXI veka|last=Tomić|first=Dejan|publisher=RTS|year=2019|isbn=978-86-6195-173-2|location=Novi Sad|pages=}}</ref> У италијанском стрипу [[Дампир]] се појављује неколико српских ликова и постоје епизоде смјештене у доба рата у Босни и Херцеговини.<ref>{{Cite web|url=https://www.stripovi.com/recenzije/dampyr-dp-bg-1-sin-davla/376/|title=www.stripovi.com – Prozor u svijet stripa|website=www.stripovi.com|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012113732/https://www.stripovi.com/recenzije/dampyr-dp-bg-1-sin-davla/376/|url-status=live}}</ref> Главни лик видео игре [[GTA IV]] био је Нико Белић, пореклом Србин из Босне.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/tehnopolis/gejming/povratak-cuvenog-srbina-negativca-niko-belic-ponovo-hara-gradom-slobode-1713170|title=Povratak čuvenog Srbina negativca? Niko Belić ponovo hara "Gradom slobode"|date=2020-07-31|website=B92.net|language=sr|access-date=2023-10-06|archive-date=12. 10. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231012113932/https://www.b92.net/tehnopolis/gejming/povratak-cuvenog-srbina-negativca-niko-belic-ponovo-hara-gradom-slobode-1713170|url-status=live}}</ref> Срби или ликови српског порекла су приказани у [[Списак приказа Срба и Србије у иностраним продукцијама|низу филмских и телевизијских остварења]], у различитим контекстима. == Види још == * [[Списак знаменитих Срба]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{литература}} * {{cite book | ref = harv | last = Albala | first = Ken | year = 2011 | title = Food Cultures of the World Encyclopedia | publisher = ABC-CLIO | location = Santa Barbara, California | isbn = 978-0-313-37626-9 | url = https://books.google.com/books?id=zG1H75z0EYYC&q=Food+Cultures+of+the+World+Encyclopedia | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203228/https://books.google.com/books?id=zG1H75z0EYYC&q=Food+Cultures+of+the+World+Encyclopedia | url-status = live }} * {{cite book | ref = harv | last1 = Bédé | first1 = Jean Albert | last2 = Edgerton | first2 = William Benbow | year = 1980 | title = The Columbia Dictionary of Modern European Literature | publisher = Columbia University Press | location = New York, NY | isbn = 978-0-231-03717-4 | url = https://books.google.com/books?id=2_JLL32RzrkC&q=The+Columbia+Dictionary+of+Modern+European+Literature | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203140/https://books.google.com/books?id=2_JLL32RzrkC&q=The+Columbia+Dictionary+of+Modern+European+Literature#v=snippet&q=The%20Columbia%20Dictionary%20of%20Modern%20European%20Literature&f=false | url-status = live }} * {{cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош| title = Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државности|year=2004| location = Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош|authorlink= Милош Благојевић| last2=Медаковић| first2 = Дејан|authorlink2 = Дејан Медаковић| title = Историја српске државности| volume = 1|year=2000| url = https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ| location = Нови Сад| publisher = Огранак САНУ}} * {{cite encyclopedia| ref=harv| last=Благојевић| first = Милош| encyclopedia = Лексикон српског средњег века| title = Држава| location = Београд|year=1999|pages=165—69}} * {{cite book| ref=harv| last=Будимир| first = Милан| last2=Флашар| first2 = Мирон| title = Преглед римске књижевности|year=1963| location = Београд}} * {{cite encyclopedia| ref=harv| last=Vasmer| first = Max| encyclopedia = Russisches etymologisches Worterbuch| title = серб| volume = Bd. 2: L-Ssuda| location = Heidelberg|year=1955|pages=611—12}} * {{cite journal| ref=harv|last= Глигоријевић|first= Бранислав|title= Уједињење Српске православне цркве и успостављање српске патријаршије у Југославији|journal= Историја 20. века|date=1997|volume= XV/2}} * {{cite book| ref=harv| title=Српске етномитологија|last=Зечевић|first=Слободан|publisher=Службени Гласник|year=2008|isbn=978-86-7549-638-0|location=Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=De conversione Croatorum et Serborum: Изгубљени извор Константина Порфирогенита|year=2013|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике|url=https://www.scribd.com/document/250912660}} * {{cite book| ref=harv| last1=Живковић|first1=Тибор|author-link1=Тибор Живковић|last2=Петровић|first2=Владета|last3=Узелац|first3=Александар|last4=Кунчер|first4=Драгана|title=Anonymi Descriptio Europae Orientalis: Анонимов Опис источне Европе|year=2013|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/7305294}} * {{cite book| ref=harv| last=Ивић|first=Павле|autorlink=Павле Ивић|title=Преглед историје српског језика|edition=1.|year=1998|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића|url=https://books.google.com/books?id=o9d6mQEACAAJ}} * {{cite book| ref=harv| last=Јиречек| first = Константин| title = Историја Срба|year=1981| volume = I| location = Београд}} * {{cite book| ref=harv| last=Ковачевић|first=Јован|chapter=Од доласка Словена до краја XII вијека|title=Историја Црне Горе|year=1967|volume=1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf|pages=279—444}} * {{cite book| ref=harv| title=Велике силе и Срби|last=Ковић|first=Милош|date=2021|publisher=Catena Mundi|isbn=978-86-6343-163-8|language=sr}} * {{cite book| ref=harv| last=Крестић| first = Василије|authorlink= Василије Крестић| title = Срби у Угарској 1790—1918|year=2013| location = Нови Сад| publisher = Матица српска}} * {{cite book|ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink =Александар Логос|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year =2019|location =Београд|isbn =978-86-85117-46-6|pages =|access-date =10. 05. 2020|archive-date =19. 05. 2023|archive-url =https://web.archive.org/web/20230519205641/https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|url-status =}} * {{cite book| ref=harv| last=Miller|first=Nicholas J.|chapter=Serbia and Montenegro|title=Eastern Europe: An Introduction to the People, Lands, and Culture|year=2005|volume=3|publisher=ABC-CLIO|location=Santa Barbara, California|pages=529–581|isbn=9781576078006|url=https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C|access-date=25 October 2015|archive-date = 21. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230121122343/https://books.google.com/books?id=lVBB1a0rC70C|url-status=live}} * {{cite book| ref=harv| last=Митровић| first = Андреј|authorlink= Андреј Митровић| chapter = Надрастање пораза и подела| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=n75BAAAAYAAJ| volume = књ. 6, св. 2|year=1983| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=107—254}} * {{Cite journal| ref=harv| last=Мутавџић|first=Предраг|title=О етнониму Власи у значењу Срби|journal=Зборник Матице српске за славистику|date=2008|volume=74|pages=297—302|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/slavistiku_74.pdf}} * {{cite book| ref=harv| last=Наумов| first = Е. П.| title = Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья.|year=1982| chapter = Формирование этнического самосознания древнесербской народности| location = Москва}} * {{cite book| ref=harv| last=Sedov| first = Valentin Vasiljevič| title = Sloveni u ranom srednjem veku|year=2013| location = Novi Sad}} * {{cite book | ref = harv | last1 = Sollars | first1 = Michael David | last2 = Jennings | first2 = Arbolina Llamas | year = 2008 | title = The Facts on File Companion to the World Novel: 1900 to the Present | publisher = Infobase Publishing | location = New York, NY | url = https://books.google.com/books?id=SXkVKq86YIkC&q=The+Facts+on+File+Companion+to+the+World+Novel:+1900+to+the+Present | isbn = 978-1-4381-0836-0 | archive-date = 27. 9. 2023 | archive-url = https://web.archive.org/web/20230927203740/https://books.google.com/books?id=SXkVKq86YIkC&q=The+Facts+on+File+Companion+to+the+World+Novel:+1900+to+the+Present#v=snippet&q=The%20Facts%20on%20File%20Companion%20to%20the%20World%20Novel%3A%201900%20to%20the%20Present&f=false | url-status = live }} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима| title = Историја српског народа| volume = I|year=1981| chapter = Образовање српске државе| location = Београд|pages=141—155}} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{cite journal| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима| title = Земља Мачва и град Мачва| journal = Прилози за књижевност и језик, историју и фолклор|date=2008|volume = 74|pages=3—20}} * {{cite book| ref=harv| last=Ферјанчић|first=Божидар|author-link=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|chapter-url=https://books.google.com/books?id=hM9BAAAAYAAJ|pages=1—98}} * {{cite book| ref=harv| last1=Hoare|first1=Marko Attila|year=2011|title=Serbia and the Serbs in World War Two|chapter=The Partisans and the Serbs|publisher=Palgrave Macmillan|location=London, England|isbn=978-0-230-34781-6|pages=201–224}} * {{cite book| ref=harv| last=Calic|first=Marie-Janine|year=2019|title=The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, Massachusetts|isbn=978-0-674-98392-2|url=https://books.google.com/books?id=cHSPDwAAQBAJ}} * {{cite book| ref=harv| last=Cox|first=John K.|title=The History of Serbia|year=2002|location=Westport, Connecticut|publisher=Greenwood Press|isbn=9780313312908|url=https://books.google.com/books?id=U765FGDfbPoC}} {{литература крај}} == Додатна литература == {{литература}} * {{Cite book| editor-last=Батаковић|editor-first=Душан Т.|editor-link=Душан Батаковић|title=Нова историја српског народа|year=2000|edition=1.|location=Београд|publisher=Наш дом}} * {{cite conference|last=Благојевић| first = Милош|year=1991| booktitle = Архиепископ Данило II и његово доба. Међународни научни скуп поводом 650 година од смрти децембар 1987| title = Српско краљевство и „државе“ у делу Данила II}} * {{Cite book| last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}} * {{Cite book| last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}} * {{Cite book| last=Јанковић| first = Милица| first2 = Јанковић| last2=Ђорђе| title = Словени у југословенском Подунављу|year=1990| location = Београд}} * {{Cite book| last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}} * {{Cite book| last=Митровић| first = Јеремија Д.|authorlink= Јеремија Д. Митровић| title = Србофобија и њени извори|year=1991| edition = 1.| location = Београд| publisher = Научна књига| url = https://books.google.com/books?id=yXppAAAAMAAJ}} * {{Cite book| editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}} * {{Cite book| last=Острогорски| first = Георгије|authorlink= Георгије Острогорски|year=1965| title = Серска област после Душанове смрти| location = Београд| publisher = Научно дело| url = https://books.google.rs/books?id=5YPvAQAACAAJ}} * {{Cite book| last=Острогорски| first = Георгије|authorlink= Георгије Острогорски|year=1969| title = Историја Византије| location = Београд| publisher = Просвета| url = https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link=Георгије Острогорски|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1955|volume=1|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/doc/15762906}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1966|volume=3|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762924}} * {{Cite book| editor-last=Острогорски|editor-first=Георгије|editor-link1=Георгије Острогорски|editor-last2=Баришић|editor-first2=Фрањо|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|url=https://www.scribd.com/document/15762934}} * {{Cite book| last=Радојевић|first=Мира|authorlink=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914—1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}} * {{Cite book| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Историја средњовековне босанске државе|year=1964| url = https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}} * {{cite journal|last=Ћирковић| first = Сима| title = О једној српско-угарској алијанси| journal = Зборник радова Византолошког института|date=2007|volume = 44| pages=13—26}} {{литература крај}} {{Словени}} {{Српска дијаспора}} {{Етничке групе Србије}} {{Етничке групе Босне и Херцеговине}} {{Етничке групе Републике Српске}} {{Етничке групе Црне Горе}} {{Етничке групе Албаније}} {{Етничке групе Румуније}} {{Подножје|Војна историја Срба|Историја|Србија|Република Српска|Црна Гора|Европа}} {{Добар чланак}} [[Категорија:Срби| ]] [[Категорија:Етничке групе Србије]] [[Категорија:Етничке групе Републике Српске]] [[Категорија:Етничке групе Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Етничке групе Црне Горе]] [[Категорија:Етничке групе Хрватске]] [[Категорија:Етничке групе Северне Македоније]] [[Категорија:Етничке групе Румуније]] [[Категорија:Етничке групе Мађарске]] [[Категорија:Етничке групе Албаније]] 78y3g23udzr1iqepyimlgwkz08a1f1q 0 8046 30099114 29923339 2025-06-27T21:19:40Z Ruach Chayim 323597 30099114 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Инфокутија држава | име државе = Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске | изворно име државе = {{native name|en|United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland}} | име генитив = Уједињеног Краљевства | химна = [[Химна Уједињеног Краљевства|Боже, чувај краља]]<br>({{јез-енгл|God Save the King}})<br /><div style="display:inline-block;margin-top:0.4em;">[[Датотека:United_States_Navy_Band_-_God_Save_the_Queen.ogg]]</div> | застава = Flag of the United Kingdom (1-2).svg | грб = Coat of arms of the United Kingdom (2022, variant 2).svg | положај = Europe-UK (orthographic projection).svg | главни град = [[Лондон]] | координате = {{Coord|51|30|N|0|7|W|type:city_region:GB}} | највећи град = главни град | службени језик = [[Енглески језик|енглески]] | тип владавине = [[Унитарна држава|унитарна]] [[Уставна монархија|парламентарна монархија]] | титула владара1 = [[Британска монархија|Краљ]] | име владара1 = [[Чарлс III|Чарлс -{III}-]] | титула владара2 = [[Премијер Уједињеног Краљевства|Премијер]] | име владара2 = [[Кир Стармер]] | законодавна власт = [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламент]] | дом1 = [[Дом лордова]] | дом2 = [[Дом комуна]] | независност тип = [[Историја Уједињеног Краљевства|Оснивање]] | приступница догађај1 = Уговор о унији | приступница датум1 = 22. јул 1706. | приступница догађај2 = Закони о унији | приступница датум2 = 1. јануар 1801. | површина = 242.495 | површина поредак = 78 | воде = 1,51 | година пописа = 2023 | становништво = {{раст}} 68.265.209<ref name="ONS.UK-Population">{{cite web |title=Population estimates for the UK, England, Wales, Scotland and Northern Ireland: mid-2023 |url=https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/bulletins/annualmidyearpopulationestimates/latest |publisher=[[Office for National Statistics]] (ONS) |website=www.ons.gov.uk |date=2024-10-08 |access-date=15. 02. 2024 |archive-date=12. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200412102237/https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/bulletins/annualmidyearpopulationestimates/latest |url-status=live }}</ref> | становништво поредак = 22 | година пописа2 = 2021 | становништво2 = 66.940.559 | густина становништва = 281 | густина поредак = 51 | БДП година = 2025. | БДП = {{раст}} 4,448 блн. $<ref name="IMFWEO.UK">{{cite web |url=https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2025/april/weo-report?c=112,&s=NGDPD,PPPGDP,NGDPDPC,PPPPC,&sy=2023&ey=2030&ssm=0&scsm=1&scc=0&ssd=1&ssc=0&sic=0&sort=country&ds=.&br=1 |title=World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (United Kingdom) |publisher=[[International Monetary Fund]] |website=www.imf.org |date=22 April 2025 |access-date=26 May 2025}}</ref> | БДП поредак = 10 | БДП по глави становника = {{раст}} 63.661 $<ref name="IMFWEO.UK" /> | БДП поредак по глави становника = 28 | БДП номинални година = 2025. | БДП номинални = {{раст}} 3,839 блн. $<ref name="IMFWEO.UK" /> | БДП номинални поредак = 6 | БДП номинални по глави становника = {{раст}} 54.949 $<ref name="IMFWEO.UK" /> | БДП номинални поредак по глави становника = 18 | HDI година = 2023 | HDI = 0,946<ref name="UNHDR">{{Cite web |date=6 May 2025 |title=Human Development Report 2025 |url=https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2025reporten.pdf|url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250506051232/https://hdr.undp.org/system/files/documents/global-report-document/hdr2025reporten.pdf |archive-date=6 May 2025 |access-date=6 May 2025 |publisher=[[United Nations Development Programme]] |language=en}}</ref> | HDI поредак = 13 | HDI категорија = <span style="color:green;">веома висок</span> | валута = [[британска фунта]] | код валуте = GBP | временска зона = [[UTC+0|+0]] ([[Западноевропско време|WET]])<br />UTC [[UTC+1|+1]] (-{[[Западноевропско летње време|WEST]]}-) | домен = [[.uk]] | позивни број = 44 }} '''Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске''' ({{јез-енгл|United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland}}), понекад кратко '''Уједињено Краљевство''' — скраћено '''УК''' ({{јез-енгл|United Kingdom|веза=не}} — скраћено {{јез|en|UK|веза=не}}), понекад познато и као '''Велика Британија и Северна Ирска''' ({{јез-енгл|Great Britain and Northern Ireland|веза=не}}), или колоквијално као '''Велика Британија''' — '''ВБ''' ({{јез-енгл|Great Britain|веза=не}} — {{јез|en|GB|веза=не}}) или само '''Британија''' ({{јез-енгл|Britain|веза=не}}), држава је у [[Западна Европа|западној Европи]].<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division – Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=14. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref> Састоји се од четири саставне [[Земље Уједињеног Краљевства|земље]]. Три се већим делом налазе на острву [[Велика Британија (острво)|Велика Британија]]: [[Енглеска]], [[Велс]] и [[Шкотска]], док се четврта, [[Северна Ирска]], налази се на острву [[Ирска (острво)|Ирска]] и граничи се са [[Ирска|Републиком Ирском]]. Главни и највећи град је [[Лондон]]. Подручје Уједињеног Краљевства је континуирано насељено од [[неолит]]а. Од 43. године нове ере почело је [[римско освајање Британије]], након чега је уследило [[Англосаксонско освајање Британије|англосаксонско насељавање]]. Године 1066. одвило се [[норманско освајање Енглеске]]. Завршетком [[Ратови ружа|ратова ружа]], Енглеска се стабилизовала и почела да расте на моћи, што у 16. веку довело до анексије [[Велс]]а и успостављања [[Британска империја|Британске империје]]. Током 17. века улога [[Британска монархија|британске монархије]] је смањена, посебно после [[Енглески грађански рат|енглеског грађанског рата]]. Године 1707. [[Краљевина Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска]] су се ујединиле и успоставиле [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]]. [[Закони о унији из 1800.]] довели су [[Краљевство Ирска|Краљевину Ирску]] под окриље Велике Британије, након чега је формирано [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске]]. Већи део Ирске се [[Сецесија (право)|отцепио]] од Уједињеног Краљевства током 1922. године, док је 1927. створено садашње Уједињено Краљевство. Уједињено Краљевство је постало прва [[Индустријализација|индустријализована]] земља и водећа светска сила током већег дела 19. и почетка 20. века, посебно између 1815. и 1914. Британска империја је била водећа економска сила током већег дела 19. века, што је додатно поспешио њен пољопривредни просперитет, доминантни сектор трговине, огроман индустријски капацитет, значајна технолошка достигнућа и успон Лондона из 19. века као главног светског [[Финансијски центар|финансијског центра]]. На свом врхунцу 1920-их, Британска империја је обухватала скоро четвртину светске копнене масе и становништва, а такође је било [[Списак највећих царстава|највеће царство у историји]]. Међутим, учешће у [[Први светски рат|Првом]] и [[Други светски рат|Другом светском рату]] оштетило је економску моћ Уједињеног краљевства, а глобални талас [[Деколонизација|деколонизације]] довео је до независности већине британских колонија. Уједињено Краљевство је [[уставна монархија]] и [[парламентарна демократија]]. Такође је [[развијена земља]], уз [[Списак држава по БДП-у (номинални)|шесту економију по номиналном БДП-у]] на свету, као и четврти највећи [[извоз]]ник. Уједињено Краљевство је држава са [[Нуклеарно оружје|нуклеарним оружјем]], а такође има један од [[Списак држава по војном буџету|највећих војних буџета]] на свету. Уједињено Краљевство је [[Сталне чланице Савјета безбједности Уједињених нација|стална чланица Савета безбедности УН]] од његовог првог заседања 1946. Чланица је [[Комонвелт нација|Комонвелта нација]], [[Савет Европе|Савета Европе]], [[Г7]], [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕСР]] и [[НАТО]]. [[Енглески језик]] је најраспрострањенији језик на свету и трећи по броју матерњих говорника. == Етимологија == Велика Британија, понекада звана само Британијом, географско је име за највеће од [[Британска острва|Британских острва]], и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин „Британија“. Атрибут „велика“ се користи као супротност [[Бретања|„малој Британији“]] у [[Француска|Француској]]. Сама реч Британија потиче од [[Брити|Брита]], келтских племена која су насељавала острво Велика Британија. == Географија == {{Главни чланак|Географија Уједињеног Краљевства}} === Границе и положај === [[Датотека:Uk-map-sr.svg|мини|лево|175п|Уједињено Краљевство]] Држава заузима највећи део [[Британска острва|Британских острва]] и обухвата острво [[Велика Британија (острво)|Велика Британија]], североисточну шестину острва [[Ирска]] и нека мања околна острва. Укупна површина Уједињеног Краљевства је приближно 243.610&nbsp;km². Налази се између [[Атлантски океан|Атлантског океана]] и [[Северно море|Северног мора]]. Југоисточна обала Велике Британије се приближава на 35&nbsp;km од обале северне Француске, од које је одвојена [[Ламанш]]ом.<ref name="factbook">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/uk.html|title=United Kingdom|work=[[The World Factbook]]|publisher=Central Intelligence Agency|accessdate=23. 9. 2008.|archive-date=07. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190107065049/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/uk.html|url-status=dead}}</ref> [[Гриничка опсерваторија|Краљевска опсерваторија у Гриничу]] у Лондону је почетна тачка нултог [[Меридијан (географија)|меридијана]]. Уједињено Краљевство се налази између 49° и 61&nbsp;°CГШ, и између 9° ЗГД и 2° ИГД. [[Северна Ирска]] има 360&nbsp;km дугу границу са [[Република Ирска|Републиком Ирском]]. Обала Велике Британије је дуга 17.820&nbsp;km. Велика Британија је повезана са континенталном Европом кроз [[Евротунел]], дугачким 50&nbsp;km (38&nbsp;km под водом) и то је најдужи подморски тунел на свету. [[Енглеска]] са 130.395&nbsp;km² обухвата више од половине територије Уједињеног Краљевства<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/country_profiles/7327029.stm |work=BBC News |title=England – Profile |date=11. 2. 2010. |access-date=26. 04. 2014 |archive-date=15. 04. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180415064122/http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/country_profiles/7327029.stm |url-status=live }}</ref>, затим следи [[Шкотска]] са 78.772&nbsp;km², односно нешто мање од трећине површине државе. Шкотска обухвата и више од осам стотина острва северно и западно од главног копна, а најзначајније групе острва су [[Хебриди]], [[Оркнијска острва]] и [[Шетландска острва]]. [[Велс]] са 20.779&nbsp;km² обухвата око десетине површине, а најмања је Северна Ирска са површином 14.160&nbsp;km². Уједињено Краљевство се налази уз најпрометнији део светског мора — Ламанш што у данашње доба представља изузетно повољан прометно-географски положај. У прошлости, док се живот [[Европа|Европе]] одвијао уз [[Средоземно море|Средоземље]], географски положај Уједињеног Краљевства је био периферан. У доба [[Велика географска открића|великих географских открића]], а посебно након открића [[Америке]], положај на [[Атлантски океан|Атлантском океану]] постаје јако важан јер је Велика Британија служила као одскочна даска на путовању из Европе у Америку. Острвски положај је имао и позитивне (ширење заразних болести, одбрана од нападача) и негативне (изолованост) стране. С друге стране Ламанша налази се најразвијенији део Европе чији позитивни утицаји повољно делују на привредни и друштвени развој. Повољан прометно-географски положај од Уједињеног Краљевства је створио светску велесилу, а данас га одржава у самом врху. === Рељеф === [[Датотека:Uk topo en.jpg|мини|upright|left|Физичка мапа Уједињеног Краљевства.]] === Воде === Најдужа река у Уједињеном Краљевству је [[Северн]] која протиче кроз Енглеску и Велс. Остале веће реке у Енглеској су [[Темза]], [[Хамбер]], [[Тиз]], [[Тајн (река)|Тајн]], [[Твид (река)|Твид]], [[Ејвон (Ворикшир)|Ејвон]], [[Екс]] и [[Мерзи]]. === Рељеф === Британско и Ирско острво је врло старог [[Палеозоик|палеозојског]] и [[Мезозоик|мезозојског]] постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а [[стене]] су изразито богате [[руда]]ма што је посебно позитивно утицало за време [[Индустријска револуција|Прве индустријске револуције]]. У рељефу Велике Британије истичу се висије, побрђа и низије. ==== Висије ==== [[Датотека:BenNevis2005.jpg|мини|лево|300п|Бен Невис, највиши врх Британије са 1.344 -{m}-]] Налазе се у северном делу [[Шкотска|Шкотске]] (највиши врх [[Бен Невис]], 1.343-{m}-) и нешто мало у северном [[Велс]]у. Планине су оголеле па су врло лоши услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу [[овца|оваца]]. ==== Побрђа ==== Састоје се од Јужног шкотског побрђа у [[Шкотска|Шкотској]] и [[Пенинске планине|Пенина]] у [[Енглеска|Енглеској]]. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена [[трава]]ма, а не прелазе висину од 1.000 m. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције. ==== Низије ==== На северу се налази Средишња шкотска низија, а на југу острва Енглеска низија. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије налази се [[Бирмингем]] - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се [[Лондон]]- политичко и економско средиште УК. [[Северна Ирска]] претежно је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у [[Белфаст]]у. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке. ==== Природна основа ==== На данашњи изглед Британског острва веома је утицало [[ледено доба]], кад се ледени слој протезао са севера Европе и на Британско острво, на југ све до данашњег тока реке [[Темза|Темзе]]. По завршетку леденог доба, ниво мора се подиже, па Велика Британија и Ирска постају острва. Потапањем долина и делова равница настају велики [[залив]]и. На западној обали Шкотске настали су [[фјорд]]ови. === Клима === [[Клима]] је атлантска, при чему је источни део сувљи од западног. [[Падавине]] су најчешће у облику [[Киша|кише]] и равномерно су распоређене током целе године. Честе су и густе магле, које се стварају захваљујући влажном и топлом [[ваздух]]у са [[Атлантски океан|Атлантског океана]].<ref>{{Cite news|url=https://www.shtreber.com/ujedinjeno-kraljevstvo|title=Ujedinjeno Kraljevstvo|last=|first=|date=|work=Shtreber|accessdate=8. 2. 2018.|archive-url=https://web.archive.org/web/20180209003121/https://www.shtreber.com/ujedinjeno-kraljevstvo|archive-date=09. 02. 2018|url-status=live}}</ref> === Флора и фауна === У 1993. години 10% је било пошумљено, 46% је било под пашњацима, док се 25% користило за пољопривреду. == Историја == {{main|Историја Уједињеног Краљевства|Историја Енглеске|Историја Шкотске|Историја Велса|Историја Северне Ирске}} === Праисторија и стари век === Досељавање анатомских [[кромањонци|предака данашњих људи]] догодило се у таласима почевши од пре 30.000 година. Сматра се да је на крају [[Преисторија Британије|праисторијског периода]] становништво углавном припадало култури која је названа [[Острвска келтска култура]] и која је обухватала [[брити|бритонску Британију]] и гелску Ирску. [[Римско освајање Британије|Римско освајање]], које је почело 43. године, потоња 400-годишња владавина над [[британија (провинција)|јужном Британијом]] и инвазије [[Германи|германских]] [[Англосаксонци|англосаксонских]] досељеника смањили су бритонску територију на област [[Велс]]а. === Средњи век === Већина [[Англосаксонска Енглеска|области насељена Англо-Саксонцима]] је уједињена у [[Краљевство Енглеска|Краљевину Енглеску]] у 10. веку. У међувремену, [[Dál Riata|гелски народи у северозападној Британији]] (сродни онима из североисточне Ирске и за које се традиционално верује да су одатле мигрирали у 5. веку){{sfn|Mackie|1991|pp=18–19}}{{sfn|Campbell|1999|pp=8–15}} су се ујединили са [[Пикти]]ма и основали [[Краљевина Шкотска|Краљевство Шкотску]] у 9. веку.{{sfn|Haigh|1990|p=30}} [[Датотека:Pembroke Castle 1.jpg|мини|[[Замак Пембрук|Дворац Пембрук]] у Велсу из 11. века]] [[Нормани]] из Француске су 1066. напали Енглеску и након [[Норманско освајање Енглеске|њеног освајања]], покорили су и велике делове Велса и Ирске и били су позвани да се населе у Шкотској, доневши у сваку државу [[феудализам]] по угледу на северну Француску и норманско-француску културу.{{sfn|Ganshof|1996|p=165}} [[Англо-Нормани|Норманске елите]] су имале велики утицај, али су на крају асимиловани у локалне културе.{{sfn|Chibnall|1999|pp=115–122}} Потоњи [[династија Плантагенет|средњовековни енглески краљеви]] су довршили освајање Велса и вршили [[шкотски ратови за независност|неуспешне покушаје да припоје Шкотску]]. Отада је Шкотска одржала своју независност, мада је била у скоро сталним сукобима са Енглеском. Енглески монарси су, због наслеђивања [[Анжујско царство|значајних територија у Француској]] и претензија на француски престо, били дубоко увучени ратове у Француској, од којих је најпознатији [[Стогодишњи рат]], док су краљеви Шкота били у савезу са Французима у овом периоду. [[Датотека:Bayeux Tapestry WillelmDux.jpg|мини|left|[[Таписерија из Бајеа]] приказује [[битка код Хејстингса]] и догађаје које су довели до ње.]] === Нови век === Почетак [[нови вијек|новог века]] су обележили верски ратови проистекли из [[Протестантска реформација|реформације]] и увођења [[протестантизам|протестантских]] државних цркава у свакој држави. Велс је био потпуно интегрисан у Краљевство Енглеску,<ref name="BBC Tudors">{{cite web |title=British History in Depth – Wales under the Tudors |url=http://www.bbc.co.uk/history/british/tudors/wales_tudors_01.shtml |accessdate=21. 9. 2010. |publisher=BBC History |date=5. 11. 2009 |archive-date=07. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120207145836/http://www.bbc.co.uk/history/british/tudors/wales_tudors_01.shtml |url-status=live }}</ref> а Ирска је била образована као краљевство у персоналној унији са енглеском круном.{{sfn|Nicholls|1999|pp=171–172}} У данашњој Северној Ирској, земља која је припадала независном католичком гелском племству је конфискована и дата протестантским насељеницима из Енглеске и Шкотске.{{sfn|Canny|2003|pp=189–200}} Краљевства Енглеска и Шкотска су 1603. уједињене у [[Унија Круна|персоналну унију]] када је шкотски краљ [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс VI Стјуарт]] наследио круне Енглеске и Ирске и преместио свој двор из [[Единбург]]а у Лондон. Ипак, свака држава је остала посебан политички ентитет и задржала је своје засебне политичке, законске и верске установе.<ref name="D. Ross, 2002 pp. 56">{{harvnb|Ross|2002|p=56}}</ref><ref name="J. Hearn, 2002 pp. 104">{{harvnb|Hearn|2002|p=104}}</ref> Средином 17. века сва три краљевства су била увучена у [[ратови три краљевства|низ испреплетаних ратова]] (међу њима и [[Енглески грађански рат]]), који су довели до привременог збацивања монархије и оснивања краткотрајне унитарне републике [[Комонвелт Енглеска|Комонвелта Енглеске, Шкотске и Ирске]].<ref>{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/187936/English-Civil-Wars |title=English Civil Wars |publisher=Encyclopaedia Britannica |date= |accessdate=28. 4. 2013. |archive-date=02. 05. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150502204708/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/187936/English-Civil-Wars |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.archontology.org/nations/scotland/01_laws.php |title=Scotland and the Commonwealth: 1651–1660 |publisher=Archontology.org |date=14. 3. 2010. |accessdate=20. 4. 2010. |archive-date=16. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120716194016/http://www.archontology.org/nations/uk/scotland/01_laws.php |url-status=live }}</ref> Иако је монархија била обновљена, њена обнова (уз [[Славна револуција|Славну револуцију]] из 1688) осигурале су да, за разлику од остатке Европе, [[апсолутна монархија|краљевски апсолутизам]] не однесе превагу и да католици никада не наследе престо. Устав Велике Британије ће се развити на основу [[уставна монархија|уставне монархије]] и [[парламентарни систем|парламентарног система]].{{sfn|Lodge|2007|p=8}} Током овог периода, посебно у Енглеској, развој ратне морнарице (и занимање за [[Велика географска открића]]) ће довести до успостављања и насељавања [[Британска империја|прекоморских колонија]], нарочито у [[Северна Америка|Северној Америци]].{{sfn|Canny|1998|pp=}} === Краљевство Велика Британија === {{main|Краљевство Велика Британија}} [[Датотека:Treaty of Union.jpg|мини|[[Споразум о унији]] је довео до стварања једног уједињеног краљевства које је обухватало целу Велику Британију.]] Уједињено [[Краљевство Велика Британија]] је настало 1. маја 1707. након усвајања [[Закони о Унији из 1707.|Закона о Унији]] у парламентима Енглеске и Шкотске чиме је ратификован [[Споразум о унији]] из 1706. У 18. веку развила се институција владе за време [[Роберт Волпол|Роберта Волпола]], de facto првог премијера (1721—1742). Низом [[Јакобитски устанци|Јакобитских устанака]] је покушано да се са британског престола збаци протестантска [[династија Хановер]] и да се врати католичка [[династија Стјуарт]]. Јакобити су коначно поражени у [[битка код Калодена|бици код Калодена]], након чега је дошло до насилног умиривања шкотских горштака. Британске колоније у Северној Америци које су се одвојиле од Британије у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]] су 1782. основале [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Британске империјалне амбиције су се окренуле за другим областима, нарочито ка [[Индија|Индији]].<ref name="Congress2002">{{Cite book|last=Congress|first=Library of|title=The Impact of the American Revolution Abroad|url=https://books.google.com/books?id=BQDgr_XvsHoC&pg=PA73|year=2002|publisher=The Minerva Group, Inc.|isbn=978-0-89875-978-5|pages=73}}</ref> Током 18. века, Британија је била укључена у [[атлантска трговина робљем|атлантску трговину робљем]]. Процењује се да је Британија пребацила око 2 милиона робова из Африке у Америку пре него што је забранила трговину робљем 1807. === Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске === {{main|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске}} Термин „Уједињено Краљевство“ је постао званичан 1801. када су парламенти Велике Британије и Ирске усвојили [[Закони о унији из 1800.|Законе о унији]], ујединивши две државе у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске]]. Почетком 19. века [[Индустријска револуција]] је почела да преображава земљу. Она је полако довела до отклона политичке моћи од старих [[торијевци|торијевских]] и [[виговци|виговских]] земљопоседничких класа ка новим индустријалцима. Савез трговаца и индустријалаца са виговцима ће довести до оснивања нове [[Либерална странка (Уједињено Краљевство)|Либералне странке]], чије су идеологије биле [[слободна трговина]] и [[лесе фер]]. Парламент је 1832. усвојио [[Акт о великим реформама]], којим је почео пренос политичке моћи са аристократије на средњу класу. На селу је ограђивање земљишта протеривало ситне фармере. Варошице и градови су почели да примају нову урбану радничку класу. Мало обичних радника је имало право гласа и они су оснивали своје организације у виду [[синдикат]]а. [[Датотека:Battle of Waterloo 1815.PNG|мини|left|[[Битка код Ватерлоа]] је означила крај [[Наполеонови ратови|Наполеонских ратова]] и почетак [[Pax Britannica|Британског мира]].]] Након пораза Француске у [[Француски револуционарни ратови|Револуционарним]] и [[Наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]] (1792–1815), Уједињено Краљевство је постала главна поморска и империјална сила 19. века (са Лондоном као највећим градом на свету од око 1830).{{sfn|Tellier|2009|p=463}} Без ривала на мору, британска доминација ће касније бити описивана као -{''[[Pax Britannica]]''}-.{{sfn|Sondhaus|2004|p=9}}{{sfn|Porter|1998|p=332}} До [[Велика изложба|Велике изложбе]] 1851, Британија је била називана „радионицом света“.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/british/victorians/workshop_of_the_world_01.shtml |title=The Workshop of the World |publisher=BBC History |date= |accessdate=28. 4. 2013. |archive-date=15. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181015200153/http://www.bbc.co.uk/history/british/victorians/workshop_of_the_world_01.shtml |url-status=live }}</ref> Британска империја је проширена тако да је обухватала [[Британска Индија|Индију]], велике делове [[Африка|Африке]] и многе друге територије широм света. Поред формалне контроле коју је Велика Британија имала над својим колонијама, британска доминација већим делом светске трговине је значило да је она фактички контролисала привреде многих земаља, попут [[Кина|Кине]], [[Аргентина|Аргентине]] и [[Тајланд|Сијама]].{{sfn|Porter|1998|p=8}}{{sfn|Marshall|1996|pp=156-57}} У унутрашњој политици, политички ставови су фаворизовали политике слободне трговине и лесе фера и постепено проширивање бирачких права. Током 20. века, популација се нагло повећала, што је пратила брза урбанизација, што је изазвало значајне друштвене и политичке тешкоће.{{sfn|Tompson|2003|p=63}} Након 1875. индустријски монопол Уједињеног Краљевства су угрожавали САД и [[Немачко царство]]. Да би потражила нова тржишта и изворе сировина, [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативна странка]] за време [[Бенџамин Дизраели|Бенџамина Дизраелија]] је покренула период империјалистичких експанзија у Египту, Јужној Африци и другим територијама. [[Канада]], [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] су постали самоуправни доминиони.{{sfn|Hosch|2009|p=21}} [[Датотека:Royal Irish Rifles ration party Somme July 1916.jpg|мини|Британска пешадија током [[битка на Соми|битке на Соми]]. Више од 885.000 британских војника је погинуло на бојиштима Првог светског рата.]] Друштвене реформе и самоуправа Ирске су постали важно унутрашње питање након 1900. [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка]] је настала 1900. из савеза синдиката и малих социјалистичких група, док су [[суфражеткиње]] избориле за женско право гласа пре 1914. Уједињено Краљевство се борило уз Француску, Русију и (након 1917) САД против Немачке и њених савезница у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Британски војници су се борили широм Британске империје и у неколико области Европе, нарочито на [[Западни фронт у Првом светском рату|Западном фронту]]. Велике жртве рововског рата су изазвале губитак већег дела једне генерације мушкараца, са дугим друштвеним последицама у држави и великим потресима друштвеног поретка. === Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске === После рата Уједињено Краљевство је добило мандат [[Друштво народа|Друштва народа]] над бројним немачким колонијама и [[османско царство|османским територијама]]. [[Британска империја]] је достигла свој највећи обим, заузимајући петину светског копна и четвртину светског становништва.{{sfn|Turner|1988|p=41}} Међутим, Уједињено Краљевство је имало 2,5 милиона жртава и изашла је из рата са огромним националним дугом.<ref name="Westwell&Cove">{{Cite book|editor1=Westwell, I.|editor2=Cove, D. |title=History of World War I, Volume 3|year=2002|url= |publisher=London: Marshall Cavendish|location= |isbn=978-0-7614-7231-5|pages=698,705}}</ref> Успон ирског национализма и спорови у Ирској око услова Ирске самоуправе су на крају довели до [[подела Ирске|поделе острва]] [[1921]],<ref>SR&O 1921, No. 533 of 3 May 1921.</ref> а [[Ирска Слободна Држава]] је [[1922]]. постала независна са статусом [[доминион]]а. [[Северна Ирска]] је остала део Уједињеног Краљевства.<ref name="CAIN">{{cite web |url=http://cain.ulst.ac.uk/issues/politics/docs/ait1921.htm |title=The Anglo-Irish Treaty, 6 December 1921 |publisher=CAIN |accessdate=15. 5. 2006. |archive-date=14. 05. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120514145108/http://cain.ulst.ac.uk/issues/politics/docs/ait1921.htm |url-status= }}</ref> Низ штрајкова средином 1920-их је кулминирао са генералним штрајком 1926. године. Уједињено Краљевство се још увек није опоравило од последица [[Први светски рат|Првог светског рата]] када се догодила [[Велика криза|Велика депресија]] (1929–1932). Ово је за последицу имало значајну незапосленост и потешкоће у старим индустријским областима, као и политичке и друштвене немире током 1930-их. Коалициона влада је образована 1931.{{sfn|Rubinstein|2004|p=11}} Уједињено Краљевство је ушло у [[Други светски рат]] објавом рата [[Нацистичка Њемачка|нацистичкој Немачкој]] 1939. након немачке [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије на Пољску]]. [[Винстон Черчил]] је 1940. постао премијер и вођа коалиционе владе. Упркос поразима својих европских савезника у првој години рата, Уједињено Краљевство је наставило да се само бори против Немачке. [[Краљевско ратно ваздухопловство|Краљевско ваздухопловство]] је поразило немачки [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]] у борби за контролом над небом током [[битка за Британију|битке за Британију]]. Уједињено Краљевство је претрпело велику штету током ''Блица''. Касније, Уједињено Краљевство је тешком муком однело победе у [[Друга битка за Атлантик|бици за Атлантик]], [[Северноафрички фронт|Северноафричкој]] и [[Бурманска кампања|Бурманској кампањи]]. Британске снаге су имале важну улогу у [[операција Оверлорд|искрцавање у Нормандији]] 1944, заједно са америчким снагама. Након немачког пораза, Уједињено Краљевство је била једна од [[антихитлеровска коалиција|три велике силе]] које су планирале послератни (геополитички) свет и једна од првих потписника [[Декларација Организације уједињених нација|Декларације Уједињених нација]]. Уједињено Краљевство је постало једно од пет сталних чланица [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности]]. Међутим, рат је значајно ослабио државу и она је финансијски зависила од [[Маршалов план|Маршаловог плана]] и позајмица из САД.<ref>{{Cite news |url=http://www.nytimes.com/2006/12/28/business/worldbusiness/28iht-nazi.4042453.html |title=Britain to make its final payment on World War II loan from U.S. |work=The New York Times |date=28. 12. 2006. |accessdate=25. 8. 2011. |archive-date=20. 08. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170820022220/http://www.nytimes.com/2006/12/28/business/worldbusiness/28iht-nazi.4042453.html |url-status=live }}</ref> [[Датотека:The British Empire.png|мини|250п|left|Територије које су некада биле део [[Британска империја|Британске империје]]. Тренутне [[Британске прекоморске територије]] су подвучене црвеном бојом.]] У непосредним послератним годинама, [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуристичка]] влада је покренула радикалан програм реформи, које су имале значајан утицај на британско друштво у следећим деценијама.{{sfn|Francis|1997|pp=225–233}} Најважнија индустријска и јавна предузећа су [[национализација|национализована]]. Успостављена је ''[[држава благостања]]'' и [[Национална здравствена служба]], свеобухватни здравствени систем који је финансирала држава.{{sfn|Lee|1996|pp=173–199}} Успон национализама у колонијама се поклопио са све слабијом економском моћи Британије, па је политика [[деколонизација|деколонизације]] била неизбежна. Независност је 1947. прво призната [[Индија|Индији]] и [[Пакистан]]у.{{sfn|Larres|2009|p=118}} У наредне три деценије већина колонија Британске империје је стекла независност. Многе бивше колоније су постале део [[Комонвелт]]а. Иако је Уједињено Краљевство била трећа држава на свету која је развила свој [[нуклеарно оружје|нуклеарни програм]] (са [[операција Ураган|првом пробом атомске бомбе]] 1952), нова послератовска ограничења британске међународне улоге су се показале током [[Суецка криза|Суецке кризе]] 1956. године. Раширена употреба енглеског језика у свету је обезбедила стални међународни утицај британске књижевности и [[култура Уједињеног Краљевства|културе]]. Од 1960-их њена популарна култура је такође утицајна у свету. Због недостатка радне снаге током 1950-их, влада Уједињеног Краљевства је подстицала имиграцију из земаља Комонвелта. У следећим деценијама Уједињено Краљевство је постало мултиетничко друштво.{{sfn|Julios|2008|p=84}} Упркос порасту животног стандарда крајем 1950-их и 1960-их, британска привреда није била успешна као привреде њених конкурената, као што су [[Западна Немачка]] и [[Јапан]]. Уједињено Краљевство је 1973. постало члан [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]], а кад је ЕЕЗ прерасла у [[Европска унија|Европску унију]] 1992, Уједињено Краљевство је било једно од 12 држава оснивача. [[Датотека:Tratado de Lisboa 13 12 2007 (081).jpg|мини|250п|Након два вета од Француске 1961. и 1967, Уједињено Краљевство је постало члан ЕЕЗ 1973.]] Крајем 1960-их у Северној Ирској је избило међуверско насиље које се обично назива [[Конфликт у Северној Ирској|„Невоље“]]. Сматра се да је конфликт окончан белфастским [[Споразум из Белфаста|Споразумом на Велики петак]] 1998. године.{{sfn|Aughey|2005|p=7}}{{sfn|Elliott|2007|p=2}} Након периода економског пада и индустријске кризе током 1970-их, [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|конзервативна]] влада [[Маргарет Тачер]] из 1980-их је покренула радикалну политику [[монетаризам|монетаризма]] и [[Дерегулација|дерегулације]] (нарочито у финансијском сектору) и тржишту рада. Влада је приватизовала државне компаније и повукла субвенције другим привредницима.{{sfn|Dorey|2007|pp=164–223}} Због овога су се појавиле висока незапосленост и социјални немири, али је политика на крају довела до економског рата, нарочито у услужном сектору. Од 1984. привреди Уједињеног Краљевства је значајно помогао прилив прихода од експлоатације нафте из Северног мора.{{sfn|Griffiths|Wal|2007|p=6}} Неочекивана победа у [[Фокландски рат|Фолкландском рату]] је повратила Уједињеном Краљевству утицај у светској политици. Крајем [[20. век]]а извршене су велике промене у управљању Уједињеним Краљевством оснивањем [[Деволуција Уједињеног Краљевства|деволуисаних]] управа за Шкотску, Велс и Северну Ирску.<ref>{{Cite journal |url=http://publius.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/28/1/217 |title=Reforging the Union: Devolution and Constitutional Change in the United Kingdom |accessdate=4. 2. 2009. |journal=Publius: The Journal of Federalism |volume=28 |issue=1 |last=Keating |first=Michael |date=1. 1. 1998. |pages=217–234 |doi=10.1093/oxfordjournals.pubjof.a029948 |issn=0048-5950 |archive-date=17. 06. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090617212544/http://publius.oxfordjournals.org/cgi/content/abstract/28/1/217 |url-status=live }}</ref> [[Акт о људским правима из 1998.|Актом о људским правима из 1998.]] прихваћена је [[Европска конвенција о људским правима]]. Уједињено Краљевство је још увек важан дипломатски и војни фактор у свету, које има водеће улоге у Европској унији, Уједињеним нацијама и [[НАТО|НАТО пакту]]. Међутим, око учешћа Уједињеног Краљевства у недавним војним операцијама, нарочито у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистану]] и [[Инвазија на Ирак (2003)|Ираку]] се још воде полемике.<ref>{{cite news |url=http://www.ft.com/cms/s/0/a6d31ca2-5e22-11e0-b1d8-00144feab49a.html#axzz1MN2vkt7a |last=Jackson |first=Mike |title=Military action alone will not save Libya |work=Financial Times |location=London |date=3. 4. 2011. |access-date=24. 04. 2014 |archive-date=27. 08. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110827133446/http://www.ft.com/cms/s/0/a6d31ca2-5e22-11e0-b1d8-00144feab49a.html#axzz1MN2vkt7a |url-status=live }}</ref> Уједињено Краљевство тренутно покушава да се опорави од пада услед светске економске кризе из 2008. Тренутно је на власти коалициона конзервативно-[[Либералне демократе|либерална]] влада која је увела мере штедње са циљем да реше велики буџетски дефицит.<ref>{{cite news |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-18023389 |title=United Kingdom country profile |publisher=BBC |date=24. 1. 2013. |accessdate=9. 4. 2013. |archive-date=11. 05. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210511050214/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-18023389 |url-status=live }}</ref> Осим економских потешкоћа, влада се суочава и са појединим сепаратистичким тежњама у прекоморским територијама, али и у конститутивним ентитетима. У Шкотској је 18. септембра 2014. одржан историјски [[референдум о независности Шкотске 2014.|референдум о независности]]. Тесном већином, од 55,3% Шкоти су се одлучили за останак у заједници.<ref>РТС: [http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/Свет/1700696/Шкотска+остаје+у+Великој+Британији.html?tts=yes Шкотска остаје у Великој Британији] {{Wayback|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1700696/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5+%D1%83+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8.html?tts=yes |date=20140923024529 }}</ref> Надајући се позитивном исходу за шкотске сепаратисте, сличне референдуме су најавили и други [[Келтски национализам|келтски националистички покрети]] у [[Северна Ирска|Северној Ирској]], [[Велс]]у, али и [[Корнвол]]у. 2016. године, 51,9 процената гласача у Уједињеном Краљевству је изгласало да земља [[Брегзит|напусти Европску унију]]. Званични процес изласка из ЕУ почео је 29. марта 2017. године, са позивањем Уједињеног Краљевства на Члан 50 Споразума Европске уније, чиме је формално исказана намера државе да напусти ЕУ. Овај члан је утврдио да ће преговори о изласку трајати најмање две године. Уједињено Краљевство је остало пуноправан члан уније све до 31. јануара 2020. године. == Привреда == {{Главни чланак|Привреда Уједињеног Краљевства}} [[Датотека:Canary Wharf Skyline 2, London UK - Oct 2012.jpg|мини|лево|300п|Пословни небодери у [[Лондон]]у]] До [[18. век]]а, Уједињено Краљевство је било аграрно-рурална земља подељена на [[грофовија|грофовије]]. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се спроводи Прва индустријска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је [[транспорт]] сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизводиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске [[урбанизација|урбанизације]]. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају [[конурбације]] којих у УК има седам: Велики [[Лондон]], [[Бирмингем]], [[Ливерпул]], [[Манчестер]], [[Лидс]] и [[Бредфорд]], [[Њукасл на Тајну|Њукасл]] и [[Глазгов]]. Крајем [[19. век]]а изумом [[електрична енергија|електричне енергије]] и [[Друга индустријска револуција|Другом индустријском револуцијом]] индустријски погони су се могли слободније размештати у простору. УК је колевка индустријске револуције због традиције [[производња|мануфактуре]], богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У [[20. век]]у светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и успон [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јапан]]а и [[Њемачка|Немачке]] узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света (чланица [[Г7]]). У УК се само 1,9% становништва бави [[примарне делатности|примарним делатностима]], 23,4% секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне производње отпада на [[сточарство]], а превладавају поседи у власништву велепоседника ({{јез-енгл|Landlords}}). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и гвожђа то су данас налазишта [[нафта|нафте]] и природног [[гас]]а у [[Северно море|Северном мору]]. Док остале европске земље те основне сировине морају куповати, УК их има и за своје потребе и за [[извоз]]. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња [[челик]]а, а производе се транспортна средства, [[аутомобил]]и, [[авион]]и, [[воз]]ови, [[електроника]], [[фармација|фармацеутски]] производи, [[телекомуникације|телекомуникациона]] опрема. Иако је индустријска револуција почела текстилним погонима, због конкурентских земаља са јефтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе [[moda|моде]]. == Становништво == {{Главни чланак|Демографија Уједињеног Краљевства|Списак градова у Уједињеном Краљевству}}Први становници острва били су [[Келти]] које потискују [[Римљани]] у време цара [[Клаудије|Клаудија]]. Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] на острво досељавају германска племена [[Англи]], [[Саси]] и [[Јити]]. Ирско становништво је претежно келтског порекла. Данашње становништво Велике Британије настало је дуготрајним мешањем староседелаца и досељеника. Током историје, из УК се до [[Други светски рат|Другог светског рата]] исељавало јако много људи што је и погодовало ширењу [[Енглески језик|енглеског језика]]. Енглеским језиком се служе стотине милиона становника Земље, а службени језик је и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Канада|Канади]] и [[Индија|Индији]]. Исељавању су погодовали бројни чиниоци: повећање становништва и аграрне густине, верски сукоби, плодна земља у колонијама итд. У 19. веку услед [[Индустријска револуција|Прве индустријске револуције]] почињу миграције из [[село|села]] у [[град]] због потребе за радном снагом у индустрији. Истовремено са исељавањем Енглеза и Шкота до 20. веку у УК досељавају Ирци због лоше економске ситуације у матичној земљи. У 20. веку у Краљевство усељавају становници заједнице [[Комонвелт]]а и многи [[Африка]]нци, [[Пакистан]]ци, [[Вијетнамци]], [[Хан Кинези|Кинези]], [[Пољаци]] и други.[[Датотека:KingsCollegeChapelWest.jpg|300п|мини|десно|[[Универзитет у Кембриџу]]]] У Уједињеном Краљевству живи 63.181.775 становника, а просечна густина насељености је 255,6 становника на km². Ипак постоје велике регионалне разлике, тако је нпр. густина насељености у Енглеској пет пута већа него у Шкотској. Између 2001. и 2011. популација се годишње повећавала за око 0,7%. Попис 2011. је такође показао да је у протеклих 100 година проценат популације од 0 до 14 година пао са 31% на 18%, а проценат људи година 65 и више порастао са 5% на 16%. 2018. године, просечан грађанин Уједињеног Краљевства био је стар 41,7 година.<ref>{{Citation|title=United Kingdom|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/united-kingdom/|publisher=Central Intelligence Agency|date=2024-02-07|accessdate=2024-02-15|language=en|archive-date=09. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210109221834/https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/united-kingdom/|url-status=live}}</ref> Популација [[Енглеска|Енглеске]] 2011. године била је око 53 милиона, Што представља око 84% популације УК. То је и један од најгушће насељених делова света, са 420 становника по километру квадратном. Становништво је углавном сконцентрисано у [[Лондон]]у и на југоистоку.<ref>{{Cite web|url=https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/bulletins/annualmidyearpopulationestimates/latest|title=Population estimates for the UK, England, Wales, Scotland and Northern Ireland - Office for National Statistics|website=www.ons.gov.uk|access-date=2024-02-15|archive-date=12. 04. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200412102237/https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/bulletins/annualmidyearpopulationestimates/latest|url-status=live}}</ref> Према попису из 2011. у [[Шкотска|Шкотској]] је живело 5,3 млн. становника, у [[Велс]]у 3,06 млн. и у [[Северна Ирска|Северној Ирској]] 1,81 млн.<ref>{{Cite web|url=https://www.ons.gov.uk/census/2011census/2011ukcensuses|title=2011 UK censuses - Office for National Statistics|website=www.ons.gov.uk|access-date=2024-02-15|archive-date=10. 01. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130110024239/http://www.ons.gov.uk/ons/guide-method/census/2011/uk-census/index.html|url-status=live}}</ref> Према подацима из 2017, стопа плодности је износила 1,74, што је испод рекордног нивоа 6,02 1815.<ref>{{Cite web|url=https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/datasets/vitalstatisticspopulationandhealthreferencetables|title=Vital statistics in the UK: births, deaths and marriages - Office for National Statistics|website=www.ons.gov.uk|access-date=2024-02-15|archive-date=15. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715203059/https://www.ons.gov.uk/peoplepopulationandcommunity/populationandmigration/populationestimates/datasets/vitalstatisticspopulationandhealthreferencetables|url-status=live}}</ref> == Административна подела == {{…}} == Саобраћај == [[Датотека:Picadilly Circus, 16 July 2012.jpg|Трг Пикадили у Лондону|мини|220п]] У Уједињеном Краљевству постоји 392.000&nbsp;km потпуно асфалтираних путева. Од тога 46.903&nbsp;km путева је од регионалне и државне важности, а ауто-путеви покривају 3.497&nbsp;km. Путна мрежа је нарочито развијена у густо насељеним подручјима у средњој у јужној Енглеској, посебно на ширем подручју Лондона, где је изразито радијална. Загушеност путева је озбиљан саобраћајни проблем, а према британском министарству промета тај проблем би до 2025. државу могао стајати 22 милијарде фунти ако се не реши. Проблем је толико изражен да британска влада сматра како би могао озбиљно наштетити привреди, ако се не реши тарифама и развојем [[јавни превоз|јавног превоза]]. [[Датотека:M25 motorway 2004-04-25.jpg|left|мини|220п|Ауто-пут M25, који окружује Лондон, је често закрчен]]. Што се тиче железничког саобраћаја, постоји 16.116&nbsp;km жељезничких пруга, од чега је 5176&nbsp;km електрифицирано. Размак међу шинама је 1435&nbsp;mm (нормални колосек). Железничке пруге, станице и инфраструктура у власништву су предузећа [[Националне железнице]]. Путнички саобраћај обавља 25 превозних предузећа, а теретни пет предузећа која плаћају Националним железницама за употребу мреже. Приватно британско-француско друштво изградило је 1987-1994. 50,5&nbsp;km дугачак тунел [[Кокел]]-[[Фокстон]] ([[Евротунел]]) испод [[Ламанш]]а. Кроз њега возе и возови за превоз аутомобила и брзи возови [[Евростар]] између [[Лондон]]а, [[Париз]]а и [[Брисел]]а. [[Датотека:Bb-forthrailbridge.jpg|мини|220п|Железнички мост Форт у [[Шкотска|Шкотској]].]] Лондон има највећу и најстарију [[Лондонски метро|подземну железницу]] на свету. Почела је с радом 1863, има 394&nbsp;km пруга и сваки дан превезе 2,7 милиона путника. Осим у Лондону, подземне железнице постоје у [[Глазгов]]у и агломерацији [[Тајн и Вир]]. У Уједињеном Краљевству постоји 57 аеродрома с редовним ваздушним саобраћајем. Највећи су међународни аеродроми [[Аеродром Хитроу|Хитроу]] код Лондона (70 мил. путника; трећи најпрометнији аеродром на свету 2012), Лондон [[Аеродром Гетвик|Гетвик]] (34,2 мил. путника), Манчестер (19,7 мил)). Највећа ваздухопловна компанија је [[Бритиш ервејз]], која се убраја међу највеће на свету. == Култура == === Књижевност === [[Датотека:William Shakespeare Chandos Portrait.jpg|мини|upright|[[Вилијам Шекспир]]]] Британска књижевност обухвата два дела повезана са Уједињеним Краљевством, [[острво Мен|острвом Мен]] и Каналским острвима. Највећи део британске књижевности је написан на енглеском језику. Енглески писац и песник [[Вилијам Шекспир]] се често помиње као најбољи писац драма на свету.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/537853/William-Shakespeare|title=William Shakespeare (English author)|publisher=Britannica Online encyclopedia|accessdate=26. 2. 2006.|archive-date=31. 08. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831045149/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/537853/William-Shakespeare|url-status=live}}</ref><ref>{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761562101/Shakespeare.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20060209154055/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761562101/Shakespeare.html |archivedate=9. 2. 2006. |title=MSN Encarta Encyclopedia article on Shakespeare |accessdate=26. 2. 2006.}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |url=http://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Shakespeare%2c+William |publisher=Columbia Electronic Encyclopedia |title=William Shakespeare |accessdate=26. 2. 2006. |archive-date=09. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230409171855/https://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Shakespeare,+William |url-status=live }}</ref> Његови савременици [[Кристофер Марлоу]] и [[Бен Џонсон (књижевник)|Бен Џонсон]] су такође цењени. Савременији писци драма [[Алан Ејборн]], [[Харолд Пинтер]], [[Мајкл Фрејн]], [[Том Стопард]] и [[Дејвид Едгар]] су комбиновали елементе надреализма, реализма и радикализма. Значајни енглески писци из средњег и раног новог века су [[Џефри Чосер]], [[Томас Малори]], [[Tomas Mor|Томас Мор]], [[Џон Бањан]] и [[Џон Милтон]]. У 18. веку [[Данијел Дефо]] (писац ''[[Робинзон Крусо|Робинзона Крусоа]]'') и [[Самјуел Ричардсон]] су били пионири модерног романа. Њих су у 19. веку пратиле даље иновације [[Џејн Остин]], готичке списатељке [[Meri Šeli|Мери Шели]], писца за децу [[Луис Керол|Луиса Керола]], сестара [[Шарлота Бронте|Шарлота]], [[Емили Бронте|Емили]] и [[Ана Бронте]], друштвеног активисте [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]], [[натурализам (књижевност)|натуралисте]] [[Томас Харди|Томаса Хардија]], [[književni realizam|реалисткиње]] [[Џорџ Елиот]], визионарског песника [[Вилијам Блејк|Вилијама Блејка]] и [[романтизам|романтичарског]] песника [[Вилијам Вордсворт|Вилијама Вордсворта]]. Енглески писци из 20. века су писац научно-фантастичних романа [[Херберт Џорџ Велс]]; писци дечјих класика [[Радјард Киплинг]], [[Александар Милн]] (творац ''[[Вини Пу|Винија Пуа]]''), [[Роалд Дал]] и [[Инид Блајтон|Енид Блајтон]]; контроверзни [[Д. Х. Лоренс]]; [[модернизам|модернисткиња]] [[Вирџинија Вулф]]; сатиричар [[Ивлин Во]]; пророчки романописац [[Џорџ Орвел]]; популарни романописци [[Самерсет Мом]] и [[Грејам Грин]]; писац криминалистичких романа [[Агата Кристи]] (најпродаванији писац свих времена);<ref>{{cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1505799/Mystery-of-Christies-success-is-solved.html |title=Mystery of Christie's success is solved |accessdate=14. 11. 2010 |newspaper=The Daily Telegraph |date=19. 12. 2005. |location=London |archive-date=09. 07. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230709174858/https://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1505799/Mystery-of-Christies-success-is-solved.html |url-status=live }}</ref> [[Ијан Флеминг]] (творац [[Џејмс Бонд|Џејмса Бонда]]); песници [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], [[Филип Ларкин]] и [[Тед Хјуз]]; писци [[фантастика|фантастике]] [[Џ. Р. Р. Толкин]], [[К. С. Луис]] и [[Џ. К. Роулинг]] и писац графичких романа [[Алан Мур]]. [[Датотека:Dickens by Watkins detail.jpg|мини|left|150п|[[Чарлс Дикенс]]]] [[Шкотска књижевност|Шкотски доприноси]] обухватају писца криминалистичких романа [[Артур Конан Дојл|Артура Конана Дојла]] (творца [[Шерлок Холмс|Шерлока Холмса]]), романтичарског књижевника [[Волтер Скот|Волтера Скота]], дечјег писца [[Џејмс Метју Бари|Џејмса Метјуа Барија]], писца епских авантура [[Роберт Луис Стивенсон|Роберта Луиса Стивенсона]] и песника [[Роберт Бернс|Роберта Бернса]]. Савременији модернисти и националисти [[Хју Макдијармид]] и [[Нил М. Ган]] су допринели Шкотској ренесанси. Суморније перспективе се могу наћи у причама [[Ијан Ранкин|Ијана Ранкина]] и психолошким хорор-комедијама [[Иен Бенкс|Иена Бенкса]]. Британска најстарија поема, ''[[Y Gododdin]]'', је написана на ''[[Hen Ogledd|Yr Hen Ogledd]]'' (''Старом Северу''), вероватно крајем 6. века. Написана је на [[камбријски језик|камбријском]] или [[старовелшки језик|старовелшком]] и садржи најраније познате референце на краља [[kralj Artur|Артура]].<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/wales/history/sites/themes/society/language_poetry.shtml|title=Early Welsh poetry|publisher=BBC Wales|accessdate=29. 12. 2010.|archive-date=18. 01. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120118012906/http://www.bbc.co.uk/wales/history/sites/themes/society/language_poetry.shtml|url-status=live}}</ref> Од око 7. века веза између Велса и Старог Севера је изгубљена и фокус културе на велшком језику се преместила на Велс, где је артуровску легенду даље развио [[Џефри од Монмута]].{{sfn|Lang|2003|p=42}} Најславнији велшки средњовековни песник [[Давид ап Гвилим]], је писао песме о природи, религији и нарочито о љубави. Сматра се највећим европским песником свог времена.<ref>{{cite web|title=Dafydd ap Gwilym |url=http://www.academi.org/dafydd-ap-gwilym-eng/ |quote=Dafydd ap Gwilym is widely regarded as one of the greatest Welsh poets of all time, and amongst the leading European poets of the Middle Ages. |accessdate=3. 1. 2011. |publisher=[[Literature Wales|Academi]] |year=2011 |work=[[Literature Wales|Academi]] website |archive-url=https://www.webcitation.org/67yHaT609?url=http://www.literaturewales.org/dafydd-ap-gwilym-eng/ |archive-date=27. 5. 2012 |url-status=dead}}</ref> Све до краја 19. века већина [[велшка књижевност|велшке књижевности]] је била на велшком и већина прозе је било религиозног карактера. [[Данијел Овен|Данијелу Овену]] иду заслуге за Рис Луис, први роман велшком објављен 1885. Најпознатији англо-велшки песници су [[Дилан Томас]] и [[Р. С. Томас]]. Најважнији велшки писци у романа су били [[Ричард Левелин]] и [[Кејт Робертс]].<ref>{{cite web |author= |url=http://newsalerts.bbc.co.uk/1/low/wales/551486.stm |title=True birthplace of Wales's literary hero |date= |website= |publisher= |access-date=28. 4. 2012 |archive-date=16. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200316173733/http://newscdn.bbc.net.uk/2/hi/uk_news/wales/551486.stm |url-status= }}. BBC News.</ref> Писци из других држава, посебно земаља Комонвелта, Републике Ирске и САД, су живели и радили у Уједињеном Краљевству. Значајнији примери кроз векове су били [[Џонатан Свифт]], [[Оскар Вајлд]], [[Брем Стокер|Брам Стокер]], [[Џорџ Бернард Шо]], [[Џозеф Конрад]], Т. С. Елиот, [[Езра Паунд]] и савремени британски писци рођени у иностранству као што су [[Казу Ишигуро]] и [[Салман Ружди]].{{sfn|Swift|Fox|1995|pp=10}}<ref>{{cite news|url=http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F10C12F9395517738DDDAA0A94DC405B828DF1D3 |title=Bram Stoker. |newspaper=The New York Times |format=PDF |accessdate=1. 1. 2011. |date=23. 4. 1912. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140406222414/http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F10C12F9395517738DDDAA0A94DC405B828DF1D3 |archive-date=6. 4. 2014 |url-status=dead }}</ref> === Музика === [[Датотека:The Fabs.JPG|thumb|upright|[[Битлси]] су критички и комерцијално најуспешнија група популарне музике, чије плоче су продате у преко милијарду примерака.]] У Уједињеном Краљевству су популарни различити стилови музике, од [[Традиционална музика|традиционалне музике]] Енглеске, Велса, Шкотске и Северне Ирске, до [[хеви метал]]а. Међу најугледнијим композиторима класичне музике из Уједињеног Краљевства и земаља које су јој претходиле налазе се Вилијам Берд, [[Хенри Персел]], Едвард Елгар, [[Густав Холст]], Артур Саливан (најпознатији по раду са либретистом Вилијамом Швенком Гилбертом), Ралф Воам Вилијамс и [[Бенџамин Бритн]], пионир модерне британске опере. Уједињено Краљевство је такође дом светски познатих симфонијских оркестара и хорова као што су Би-Би-Си симфонијски оркестар и Симфонијски хор Лондона. Неки од познатијих диригената су Сајмон Ратл, Џон Барбироли и Малком Сарџент. Међу познатијим [[Филмска музика|филмским композиторима]] налазе се [[Џон Бари (композитор)|Џон Бари]], Клинт Мансел, [[Мајк Олдфилд]], Џон Пауел, Крејг Армстронг, Дејвид Арнолд, Џон Мерфи, Монти Норман и Хари Грегсон-Вилијамс. [[Георг Фридрих Хендл]] је постао [[Натурализација|натурализовани]] британски држављанин и написао је британску химну крунисања, док су неки од његових најбољих радова, као што је ''Месија'', написани на енглеском језику. [[Ендру Лојд Вебер]] је значајни композитор музичког позоришта. Његова дела доминирају лондонским [[Позориште Вест Енд|Вест Ендом]] од друге половине 20. века, а такође су комерцијално успешна широм света. [[Битлси]] су широм света продали преко милијарду својих плоча, а такође су најуспешнији и најутицајнији бенд у историји популарне музике. Други истакнути британски аутори који су утицали на популарну музику у последњих 50 година укључују [[Ролингстонси|Ролингстонсе]], [[Pink Floyd|Пинк Флојд]], [[Queen (музичка група)|Квин]], [[Led Zeppelin|Лед Зепелин]], [[Bee Gees|Би Џиз]] и [[Елтон Џон|Елтона Џона]], који су сви продали преко 200 милиона копија својих дела широм света. Награде БРИТ су годишње музичке награде и неки од њихових добитника су [[The Who|Ху]], [[Дејвид Боуи]], [[Ерик Клептон]], [[Род Стјуарт]] и [[The Police|Полис]]. Још неки британски музичари који су постигли међународни успех су [[Coldplay|Колдплеј]], [[Radiohead|Рејдиохед]], [[Oasis (muzička grupa)|Оејзис]], [[Arctic Monkeys|Арктик манкиз]], [[Spice Girls|Спајс герлс]], [[Роби Вилијамс]], [[Ејми Вајнхаус]] и [[Адел]]. Бројни британски градови су познати по својој музици. Дела из [[Ливерпул]]а су имала 54 хит синглова број један, што је више по глави становника у односу на све остале светске градове. Допринос [[Глазгов]]а музици је препознат 2008. године, када је именован [[Унеско]]вим градом музике, што га је учинило трећим градом на свету који је понео ово признање. До 2016. године, [[Поп музика|поп]] је остао најпопуларнији музички жанр у Уједињеном Краљевству са продајом од 33,4%, а прате га [[Хип хоп музика|хип-хоп]] и [[ритам и блуз]] са уделом у продаји од 24,5%. [[Рок музика|Рок]] није далеко, са продајом од 22,6%. Познато је да савремено Уједињено Краљевство производи и неке од најистакнутијих светских репера заједно са [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], као што су Стормзи, Кано, Јанг Бејн, Рамз и Скепта. Велики пораст броја слушалаца хип-хопа и ритма и блуза у последње три године често се објашњава лакшим приступом жанру због већег коришћења стриминг платформа, као што су [[Spotify|Спотифај]] и [[SoundCloud|Саундклауд]], у којима су хип-хоп и ритам и блуз најпопуларнији жанрови, а посебно међу млађим генерацијама. Неки од популарних извођача ових врста музике су [[ASAP Rocky|АСАП Роки]], [[Lil Uzi Vert|Лил Узи Верт]], Ченс Репер, Лил Скајс, [[The Weeknd|Викнд]], [[Бијонсе]], [[Џанел Моне]] и [[СЗА]]. === Спорт === {{посебан чланак|Спорт у Уједињеном Краљевству}} [[Датотека:Wembley-Stadion 2013.jpg|thumb|[[Вембли (стадион)|Стадион Вембли]] у Лондону, домаћи терен [[Фудбалска репрезентација Енглеске|фудбалске репрезентације Енглеске]], један је од најскупљих стадиона икада направљених.]] Многи спортови, укључујући [[фудбал]], [[тенис]], [[рагби јунион]], [[Рагби лига|рагби лигу]], [[голф]], [[бокс]], нетбол, [[веслање]] и [[крикет]], су настали или су суштински развијени у Уједињеном Краљевству и државама које су јој претходиле. Правила и кодекси многих савремених спортова измишљена су и кодифицирана крајем 19. века у [[Викторијанско доба|Викторијанској Британији]], а 2012. године, председник МОК-а, [[Жак Рог]], изјавио је: „Ова сјајна, спортско омиљена земља надалеко је препозната као родно место модерног спорта. Управо су овде појмови спортског управљања и фер плеја кодификовани у јасна правила и прописе. Овде је спорт укључен као образовно средство у школски програм.” На већини међународних такмичења одвојене екипе представљају Енглеску, Шкотску и Велс. Северна Ирска и Република Ирска обично оформе један тим који представља целу Ирску, са изузетком код фудбала и Игара Комонвелта. У спортским такмичењима, енглески, шкотски, велшки и ирски / северноирски тимови често се називају домаћим нацијама. Постоје спортови у којима један тим представља целокупно Уједињено Краљевство, укључујући Олимпијске игре, где државу представља [[Уједињено Краљевство на олимпијским играма|тим Велике Британије]]. Летње олимпијске игре [[Летње олимпијске игре 1908.|1908]], [[Летње олимпијске игре 1948.|1948]]. и [[Летње олимпијске игре 2012.|2012]]. године одржане су у Лондону, што га је учинило првим градом који је био домаћин три пута. Британија је до сада учествовала на свим модерним олимпијским играма и трећа је по [[Вечна табела освојених медаља на олимпијским играма|укупном броју освојених медаља]]. Анкета из 2003. утврдила је да је фудбал најпопуларнији спорт у Уједињеном Краљевству. Енглеску је [[Фифа|ФИФА]] препознала као родно место клупског фудбала, а [[Фудбалски савез Енглеске|фудбалски савез]] као најстарији те врсте, док је [[Правила фудбалске игре|правила фудбала]] први пут усвојио 1863. године Ебенезер Коб Морли. Свака од домаћих нација има свој фудбалски савез, национални тим и систем лига. Енглеска највиша дивизија, [[Премијер лига]], је најгледанија фудбалска лига на свету. Прву међународну фудбалску утакмицу су одиграли [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] и [[Фудбалска репрезентација Шкотске|Шкотска]] 30. новембра 1872. године. Енглеска, Шкотска, [[Фудбалска репрезентација Велса|Велс]] и [[Фудбалска репрезентација Северне Ирске|Северна Ирска]] обично се такмиче као одвојене земље на међународним такмичењима. [[Датотека:Inside the Millennium Stadium, Cardiff.jpg|thumb|left|[[Миленијум (стадион)|Стадион Миленијум]] у [[Кардиф]]у, отворен је пред [[Светско првенство у рагбију 1999.]]]] 2003. године, [[рагби јунион]] је рангиран као други најпопуларнији спорт у Уједињеном Краљевству. Спорт је настао у Рагби школи у Ворвикширу, а прва рагби међународна утакмица се одиграла 27. марта 1871. између [[Рагби репрезентација Енглеске|Енглеске]] и [[Рагби 15 репрезентација Шкотске|Шкотске]]. Енглеска, Шкотска, Велс, Ирска, Француска и Италија такмиче се у [[Куп шест нација|Купу шест нација]], премијерном међународном турнир на северној хемисфери. Органи управљања спортом у Енглеској, Шкотској, Велсу и Ирској одвојено организују и регулишу игру. Сваке четири године Енглеска, Ирска, Шкотска и Велс чине комбиновани тим који је тренутно познат под називом [[Британски и ирски лавови]]. [[Крикет]] је измишљен у Енглеској, а његове законе је установио Мерилебоне Крикет Клуб 1788. године. Крикет репрезентација Енглеске, коју контролише Одбор за крикет Енглеске и Велса и репрезентација Ирске, који контролише Крикет Ирска, су једине националне екипе у Уједињеном Краљевству са статусом теста. Тим се састоје углавном од играча из мањих места и укључује енглеске и велшке играче. Крикет се разликује од фудбала и рагбија, где Велс и Енглеска имају одвојене националне тимове, мада је Велс у прошлости имао свој тим. Ирски и шкотски играчи играју за Енглеску, зато што ни Шкотска ни Ирска немају статус теста и тек су недавно почели да играју у Једнодневном интернационалу. Шкотска, Енглеска (и Велс) и Ирска (укључујући Северну Ирску) такмичили су се на [[Светски куп у крикету|Светском купу у крикету]], а Енглеска је победила на турниру 2019. године. Постоји професионално првенство лиге у коме се такмиче клубови који представљају 17 енглеских грофовија и 1 велшки округ. [[Датотека:Saville vs Broady – Wimbledon Boys Singles Final 2011.jpg|thumb|[[Вимблдонски турнир|Вимблдон]], најстарији [[Гренд слем]] тениски турнир, одржава се у [[Вимблдон (Лондон)|Вимблдону]], у Лондону сваке године у јуну и јулу.]] Савремена игра [[тенис]]а настала је у Бирмингему, у Енглеској, 1860-их, пре него што се проширила светом. Најстарији тениски турнир на свету, [[Вимблдонски турнир]], први пут се одиграо 1877. године, а данас се догађај одржава током две недеље крајем јуна и почетком јула. Чистокрвно коњарсвто, које је настало под краљем [[Чарлс II Стјуарт|Чарлсом II]] као „спорт краљева”, популарно је у Уједињеном Краљевству са светски познатим тркама, укључујући Гранд Национал, [[Дерби (коњска трка)|Епсом Дерби]], Ројал Аскот и Челтнамски фестивал. Уједињено Краљевство се показало успешном у међународној спортској арени у [[Веслање|веслању]]. Уједињено Краљевство је уско повезано са [[мото-спорт]]ом. Многи тимови и возачи [[Формула 1|Формуле 1]] (Ф1) налазе се у Великој Британији, а земља је освојила више титула [[Spisak svetskih šampiona F1|возача]] и конструктора него било која друга. Уједињено Краљевство је било домаћин прве Ф1 Гранд Прија 1950. године у Силверстоуну, тренутној локацији [[Велика награда Велике Британије|Велике награде Британије]] која се сваке године одржава у јулу. Велика Британија је угостила многе [[MotoGP|Гранд При мотоциклистичке трке]], Светске шампионате у релију и ФИА Светска првенства у издржљивости. Најважнији национални ауто-тркачки догађај је Британско првенство у туристичким аутомобилима. Мотоциклистичке трке имају дугу традицију са тркама као што су [[Isle of Man TT|Острво Мен ТТ]] и Северозапад 200. [[Датотека:R&A Clubhouse, Old Course, Swilcan Burn bridge.jpg|thumb|left|Сент Ендруз, Шкотска, дом голфа. Стандардни формат голфа са 18 рупа је осмишљен у Сент Ендрузу 1764. године.]] [[Голф]] је шести најпопуларнији спорт, по учешћу у Уједињеном Краљевству. Иако је Краљевски и древни голф клуб Сент Ендруз у Шкотској дом овог спорта, најстарије голф игралиште у свету је заправо Голф терен Маселборо Линкс. 1764. године у Сент Ендрузу је створено стандардно игралиште за голф са 18 рупа када су чланови модификовали терен са 22 на 18 рупа. Најстарији голф турнир на свету и прво велико првенство у голфу, Отворено првенство, одржава се сваког викенда трећег петка у јулу. [[Рагби лига]] је настала у Хадерсфилду у Западном Јоркширу 1895. године и углавном се игра у Северној Енглеској. Самостални тим „Велика Британија Лавови” такмичио се у утакмицама Светског купа у рагби лиги и тестовима, али то се променило 2008. године када су се Енглеска, Шкотска и Ирска почеле да се такмиче као одвојене нације. Велика Британија је још увек задржана као комплетна репрезентација. Супер лига је највиши ниво професионалне рагби лиге у Уједињеном Краљевству и Европи. Састоји се од 11 тимова из Северне Енглеске и по једним тимом из Лондона, Велса и Француске. „Правила Квинсберија”, код општих правила у [[бокс]]у, названа су по Џону Дагласу, 9. маркизу Квинсберија 1867. године и чине основу модерног бокса. [[Снукер]] је још један од британског популарног спортског извоза, са светским првенствима која се годишње одржавају у [[Шефилд]]у. У Северној Ирској, [[ирски фудбал]] и харлинг су популарни тимски спортови у погледу учешћа и гледања, а ирски емигранти у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама их такође играју. Шинти је популаран у шкотском горју. Хајленд игре се одржавају у пролеће и лето у Шкотској, славећи шкотску и [[Келти|келтску]] културу и наслеђе, посебно шкотске планине. == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|last=Elliott|first=Marianne|title=The Long Road to Peace in Northern Ireland: Peace Lectures from the Institute of Irish Studies at Liverpool University|url=https://books.google.com/books?id=oP8G7Q9g3xAC|year=2007|publisher=Liverpool University Press|isbn=978-1-84631-065-2|pages=2}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=m0CUOYfTdrkC&pg=PA10 |title=Gulliver's travels: complete, authoritative text with biographical and historical contexts, critical history, and essays from five contemporary critical perspectives |last1=Swift|first1=Jonathan|last2=Fox|first2=Christopher |publisher=Macmillan | location = Basingstoke |isbn=978-0-333-63438-7 |year=1995|pages=10}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=dKJiPyyTevgC |title=History of English Literature from Beowulf to Swinburne |last=Lang|first=Andrew|year=2003|isbn=978-0-8095-3229-2|publisher=Wildside Press |location=Holicong, PA |origyear=1913|pages=42}} * {{Cite book|last=Rubinstein|first= W. D.|title=Capitalism, Culture, and Decline in Britain, 1750–1990|year=2004|url= |publisher=Abingdon: Routledge|location= |isbn=978-0-415-03719-8|pages=11}} * {{Cite book|editor1=Westwell, I.|editor2=Cove, D. |title=History of World War I, Volume 3|year=2002|url= |publisher=London: Marshall Cavendish|location= |isbn=978-0-7614-7231-5|pages=698,705}} * {{Cite book|last=Turner|first= J.|title=Britain and the First World War|year=1988|url= |publisher=Abingdon: Routledge|location= |isbn=978-0-04-445109-9|pages=41}} * {{Cite book|last=Hearn|first= J.|title=''Claiming Scotland: National Identity and Liberal Culture|year=2002|url=|publisher=Edinburgh University Press|location=|isbn=978-1-902930-16-9|pages=104}} * {{Cite book|last=Ross|first= D.|title=Chronology of Scottish History|year=2002|url=https://archive.org/details/chronologyofscot0000ross|location=Glasgow|publisher=Geddes & Grosset|isbn=978-1-85534-380-1|pages=[https://archive.org/details/chronologyofscot0000ross/page/56 56]}} * {{Cite book|last=Canny|first=Nicholas|title=The Origins of Empire, The Oxford History of the British Empire Volume I |publisher= Oxford University Press |year=1998|isbn=978-0-19-924676-2|url=https://books.google.com/books?id=eQHSivGzEEMC|pages=}} * {{Cite book|last=Lodge|first=Richard |year=2007|origyear=1910 |url=https://books.google.com/books?id=EBSpvBxGyqcC |title=The History of England – From the Restoration to the Death of William III (1660–1702) |publisher=Read Books |isbn=978-1-4067-0897-4|pages=8}} * {{Cite book|last=Canny|first=Nicholas P. |title= Making Ireland British, 1580–1650 |publisher= Oxford University Press |year=2003|isbn=978-0-19-925905-2|pages=189–200}} * {{Cite book|title= A history of the modern British Isles, 1529–1603: The two kingdoms |url=https://archive.org/details/historyofmodernb0000nich|last=Nicholls|first=Mark|year=1999|isbn=978-0-631-19334-0 |publisher=Blackwell |location =Oxford|pages=[https://archive.org/details/historyofmodernb0000nich/page/171 171]-172}} * {{Cite book|title= The debate on the Norman Conquest |url= https://archive.org/details/debateonnormanco0000marj |last=Chibnall|first=Marjorie|year=1999|publisher= Manchester University Press |isbn=978-0-7190-4913-2|pages=[https://archive.org/details/debateonnormanco0000marj/page/115 115]–122}} * {{Cite book|title=Feudalism |url=https://archive.org/details/feudalism0000gans_j4b5|last=Ganshof|first= F.L. |isbn=978-0-8020-7158-3|publisher=University of Toronto |year=1996|pages=[https://archive.org/details/feudalism0000gans_j4b5/page/165 165]}} * {{Cite book|last=Haigh|first= Christopher |title= The Cambridge Historical Encyclopedia of Great Britain and Ireland |publisher=Cambridge University Press |year=1990|isbn=978-0-521-39552-6|pages=30}} * {{Cite book|last=Campbell|first=Ewan|title= Saints and Sea-kings: The First Kingdom of the Scots |url=https://archive.org/details/saintsseakingsfi0000camp|publisher=Canongate |location=Edinburgh |year=1999|isbn=978-0-86241-874-8|pages=[https://archive.org/details/saintsseakingsfi0000camp/page/8 8]–15}} * {{Cite book|last=Mackie|first= J.D. |authorlink= J.D. Mackie |title=A History of Scotland |url=https://archive.org/details/historyofscotlan00mack_0|location =London |publisher=Penguin |year=1991|isbn=978-0-14-013649-4 |pages=[https://archive.org/details/historyofscotlan00mack_0/page/18 18]-19}} * {{Cite book|title= British politics since 1945 |url=https://archive.org/details/britishpoliticss0000dore|last=Dorey|first=Peter|year=1995|isbn=978-0-631-19075-2 |location =Oxford |publisher=Blackwell |series= Making contemporary Britain|pages=[https://archive.org/details/britishpoliticss0000dore/page/164 164]-223}} * {{Cite book|url=http://vig.pearsoned.co.uk/catalog/uploads/Griffiths_C01.pdf|title=Applied Economics|publisher=Financial Times Press|year=2007|edition=11th|accessdate=26. 12. 2010.|last1=Griffiths|first1=Alan|last2=Wall|first2=Stuart|location=Harlow|isbn=978-0-273-70822-3|pages=6|archive-date=23. 08. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090823124048/http://vig.pearsoned.co.uk/catalog/uploads/Griffiths_C01.pdf|url-status=}} * {{Cite book|title= The Politics of Northern Ireland: Beyond the Belfast Agreement |url=https://archive.org/details/politicsnorthern00augh|last=Aughey|first=Arthur|isbn=978-0-415-32788-6 |year=2005|location =London |publisher=Routledge|pages=[https://archive.org/details/politicsnorthern00augh/page/7 7]}} * {{Cite book|last=Holland|first=Jack|title= Hope against History: The Course of Conflict in Northern Ireland |url=https://archive.org/details/hopeagainsthisto00holl|publisher=Henry Holt |location =New York |year=1999|isbn=978-0-8050-6087-4|pages=[https://archive.org/details/hopeagainsthisto00holl/page/221 221]}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=7D66_9YOof4C&pg=PA118 |title=A companion to Europe since 1945 |last=Larres|first=Klaus|year=2009|isbn=978-1-4051-0612-2 |location=Chichester |publisher=Wiley-Blackwell |pages=118}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=s3RQ4dsFEkoC&pg=PA84 |title=Contemporary British identity: English language, migrants, and public discourse |series= Studies in migration and diaspora |last=Julios|first=Christina|isbn=978-0-7546-7158-9 |year=2008|publisher=Ashgate |location=Aldershot|pages=84}} * {{Cite book|title=Ideas and policies under Labour, 1945–1951: Building a new Britain |last=Francis|first=Martin|year=1997|isbn=978-0-7190-4833-3 |publisher=Manchester University Press|pages=225–233}} * {{Cite book|title= Aspects of British political history, 1914–1995 |url=https://archive.org/details/aspectsbritishpo00lees|first=Stephen J. |last=Lee|year=1996|isbn=978-0-415-13103-2 |publisher=Routledge |location=London; New York|pages=[https://archive.org/details/aspectsbritishpo00lees/page/173 173]-199}} * {{Cite book|last=Porter|first=Andrew| title=The Nineteenth Century, The Oxford History of the British Empire Volume III| publisher=Oxford University Press|year=1998|isbn=978-0-19-924678-6|url=https://books.google.com/books?id=oo3F2X8IDeEC|pages=332}} * {{Cite book|title= World War I: People, Politics, and Power |series= America at War |publisher=Britannica Educational Publishing|last=Hosch|first=William L.|year=2009|isbn=978-1-61530-048-8|location =New York|pages=21}} * {{Cite book|first=P.J. |last=Marshall|title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire |publisher=Cambridge University Press |year=1996|isbn=978-0-521-00254-7|url=https://books.google.com/books?id=S2EXN8JTwAEC |pages=156–57}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=H5kcJqmXk2oC&pg=PA63 |title=Great Britain: a reference guide from the Renaissance to the present |first=Richard S. |last=Tompson|year=2003|isbn=978-0-8160-4474-0 |location =New York |publisher=Facts on File|pages=63}} * {{Cite book|last=Tellier|first=Luc-Normand|title=Urban World History: An Economic and Geographical Perspective|url=https://books.google.com/books?id=cXuCjDbxC1YC|year=2009|publisher=PUQ|isbn=978-2-7605-2209-1|pages=463}} * {{Cite book|last=Sondhaus|first=Lawrence|title=Navies in Modern World History|url=https://books.google.com/books?id=Ka-1eQRnXMUC|year=2004|publisher=Reaktion Books|isbn=978-1-86189-202-7|pages=9}} * {{Cite book|last=Congress|first=Library of|title=The Impact of the American Revolution Abroad|url=https://books.google.com/books?id=BQDgr_XvsHoC&pg=PA73|year=2002|publisher=The Minerva Group, Inc.|isbn=978-0-89875-978-5|pages=73}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.gov.uk/ Званични веб-сајт Владе Уједињеног Краљевства] * [http://www.royal.gov.uk/ Званични веб-сајт монархије Уједињеног Краљевства] * [http://www.number10.gov.uk/ Званични веб-сајт премијера Уједињеног Краљевства] {{Земље, територије и поседи УК}} {{наука и технологија у Уједињеном Краљевству}} {{Г8}} {{Г20}} {{Комонвелт}} {{Европа}} {{Подножје|Географија|Европа|Уједињено Краљевство}} {{Coord|55|N|3|W|type:country_region:GB|display=title}} [[Категорија:Уједињено Краљевство| ]] [[Категорија:Државе у Европи]] [[Категорија:Западна Европа]] [[Категорија:Државе чланице НАТО-а]] [[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]] fvjg5svl27zt3c1nvcsk8ge4ke82gvq 0 8060 30098865 29972389 2025-06-27T16:49:10Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098865 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Гулаш | слика = Gulasch.jpg | слика_ширина = 250п | слика_опис = Гулаш | друго_име = | национална_кухиња = [[мађарска кухиња]] | место_порекла = | регија/држава = {{застава|Мађарска}} | креатор = | врста_јела = [[супа]] | температура = топло и хладно | рок_трајања = | главни_састојци =[[месо]], [[поврће]], [[зачин]]и | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Гулаш''' ({{јез-мађ|gulyás}}) је врста [[храна|јела]], пореклом из [[Мађарска|Мађарске]], које се најчешће спрема од [[говедина|говеђег]] [[месо|меса]], [[Црни лук|црног лука]] и млевене слатке паприке. Уз паприку, која је основни зачин, за припрему гулаша се могу користити и други зачини попут [[ким]]а, [[mažuran|мајорана]], [[Ловор|ловоровог листа]], [[црни бибер|црног бибера]]...<ref>{{cite web |title=Sekelj gulaš |url=https://www.kuvarancije.com/sekelj-gulas |website=Kuvarancije |accessdate=19. 1. 2019 |archive-date=20. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190120043312/https://www.kuvarancije.com/sekelj-gulas |url-status= }}</ref> Готов гулаш се служи уз кувану тестенину, барени [[кромпир]] или кромпир-пире. == Етимологија == Реч '''гулаш''' потиче од [[Мађарски језик|мађарске]] речи ''-{gulyás}-'' (изговора се гујаш) што значи „сточар”, док се само јело некада звало ''-{gulyáshús}-'', односно, „сточно месо”.<ref>{{cite web |title=Mađarska kuhinja |url=http://www.hranaivino.tv/SR/kujni/ungarska.html |website=Hrana i vino |accessdate=24. 1. 2020 |archive-date=30. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191230030207/http://www.hranaivino.tv/SR/kujni/ungarska.html |url-status= }}</ref> Данас се реч ''-{gulyás}-'' односи на оба појма. == Припрема == Гулаш се припрема на свињској масти у којој се прво продинста црни лук. Када [[Црни лук|лук]] омекша, тигањ се склања са ватре и додаје се слатка [[паприка]]. Након што паприка пусти боју и пријатну арому, тигањ се враћа на ринглу, додаје се говедина исецкана на коцке и пржи док месо не добије боју са свих страна. Долива се говеђа [[супа]] и кува на лаганој ватри док месо не омекша, а вода не испари, тако да се формира густи сафт. Ни у ком случају не користити [[брашно]] за згушњавање гулаша.<ref>{{cite web |title=Gulaš |url=https://www.stvarukusa.rs/glavno-jelo/najmekse-ikada-kako-da-vam-se-meso-za-gulas-topi-u-ustima/ |website=Stvar ukusa |accessdate=24. 1. 2020 |archive-date=18. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181018092640/https://www.stvarukusa.rs/glavno-jelo/najmekse-ikada-kako-da-vam-se-meso-za-gulas-topi-u-ustima/ |url-status= }}</ref> Начин на који се третира зачинска паприка од есенцијалног је значаја за припрему овог јела, јер је управо то оно што чини разлику између доброг и савршеног гулаша. Пржење паприке у масти, након динстања лука, најефикаснији је начин ослобађања етеричних уља из паприке. Цео поступак траје кратко, али га треба урадити с опрезом, јер због високе концентрације шећера паприка лако загори што на крају резултује горким укусом. Према рецепту [[Спасенија Пата Марковић|Спасеније-Пате Марковић]] из чувеног Народног кувара<ref>{{cite book |last1=Марковић |first1=Спасенија-Пата |title=Велики народни кувар |date=1975 |publisher=Народна књига |location=Београд |page=200 |edition=15. издање |access-date=16. 1. 2021}}</ref> у говеђи гулаш се поред меса додаје и сланина исечена на коцке, као и чаша доброг црног вина. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=yOvwVdoZ1X8 Говеђи гулаш], Алмажан кухиња на [[јутјуб]]у * [https://web.archive.org/web/20070816025910/http://www.hungarianbookstore.com/goulash.htm Кратка историја гулаша] {{ен}} * [https://web.archive.org/web/20070705230238/http://www.kochecke.com/cooking-recipe-goulash.html Рецепт за гулаш на бечки начин] {{ен}} * Стив Холцингер: [https://web.archive.org/web/20070905151808/http://www.globalgourmet.com/food/egg/egg0396/eggsalad.html Гулаш, ружа под другим именом...] {{ен}} * [http://www.soupsong.com/z61000.html Ко је ставио паприку у гулаш ... и друге мађарске приче о јелима] {{ен}} * [https://web.archive.org/web/20070927133157/http://www.chew.hu/the_idiot_foreigners_guide_to.html Фото-рецепт за гулаш] {{ен}} {{Подножје|Кулинарство}} {{клица-храна}} [[Категорија:Јела]] [[Категорија:Мађарска кухиња]] [[Категорија:Хунгаризми]] b3keiq2cnyjbbe68m6547g671bfiuvk 0 8521 30099344 29448373 2025-06-28T05:00:16Z Sinissa 9819 /* Место и време */ 30099344 wikitext text/x-wiki '''Еро с онога свијета''' (''Ero s onoga svijeta'') комична је [[опера]] у три чина [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]], [[јаков Готовац#Opus 17|оп. 17]], према народној причи спевао [[Милан Беговић]]. [[Датотека:Ero_001.jpg|мини|Нотни пример – 1. страна клавирског извода опере]] == Либрето == Према [[шаљиве народне приче#Еро с онога свијета|народној причи]] спевао [[Милан Беговић]]. == Праизведба == [[2. новембар]] [[1935]], [[Загреб]] (тада [[Краљевина Југославија]]) у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]]. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/17?pageIndex=00012 "Време", 17. апр. 1937, стр. 12]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> == Ликови и улоге == * Марко, ''богати сељак'', '''[[бас (риба)|бас]]''' * Дома, ''његова друга жена'', '''[[мецосопран]]''' * Ђула, ''Маркова кћи из првог брака'', '''[[сопран]]''' * Мића (Еро), ''момак из другог села'', '''[[тенор]]''' * Сима, ''млинар'', '''[[баритон]]''' * Чобанче, '''дечји [[сопран]]''' * Један момак, '''[[тенор]]''' * '''Хор''' - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет == Место и време == ''Радња се збива у малој вароши, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.'' Иако надимак главног лика Еро везује на Херцеговину с обзиром да је Еро колоквијални надимак за Херцеговца, инспирација за место радње је била варош Врлика у Далматинској загори где је рођен аутор текста Милан Беговић.<ref>АКУД Шпанац http://latinica.spanac.rs/ero-s-onoga-svijeta.html</ref><ref>Града Врлика https://vrlika.hr/services/ero-sa-onoga-svijeta/</ref><ref>Туристичка организација Врлика https://www.moja-djelatnost.hr/ero-s-onoga-svijeta-cesma-vrlika/turisticka-zajednica-vrlika/MMxdW_Wj</ref> [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Laura Pavlović, Miljenko Đuran, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Laura Pavlović|Лаура Павловић]], [[Миљенко Ђуран]]. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.]] == Оркестар == * 3 [[Флаута|флауте]] (III и [[Флаута|пиколо]]), 2 [[Обоа|обое]], [[енглески рог]], 3 [[кларинет]]а, 2 [[фагот]]а (II и [[контрафагот]]) * 4 [[Рог (инструмент)|F-хорне]], 3 [[Труба|C-трубе]], 3 [[тромбон]]а, [[туба]] * [[Тимпани]], [[удараљке]], [[харфа]], [[пијанино]] * I [[Виолина|виолине]], II [[Виолина|виолине]], [[Виола|виоле]], [[Виолончело|виолончела]], [[контрабас]]и * ''На сцени'': [[оргуље]] == Историја == Рад на компоновању опере Готовац је започео [[10. октобар|10. октобра]] [[1932]]. године и радио је у три фазе до [[8. мај]]а [[1935]]. Опера је [[праизведба|праизведена]] [[2. новембар|2. новембра]] [[1935]]. у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту (ХНК)]] у [[Загреб]]у и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе. Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у ''[[Јутарњи лист|Јутарњем листу]]'' Лујо Шафранек Кавић је написао: ''"Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу"''. Насупрот томе, у ''[[Новости (новине)|Новостима]]'' је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској ''[[Правда (новине у Русији)|Правди]]'' Стражичић је хвалио оперу. Прва следећа изведба ''Ере'' је била изван граница [[Југославија|Југославије]], у [[Брно|Брну]] (тада [[Чехословачка]]), на чешком језику [[1936]]. године, а затим је изведена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд]]у [[17. април]]а [[1937]], док је своје следеће велико постављање доживела тек [[27. фебруар]]а [[1948]]. у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији [[Егон Савин|Егона Савина]] од [[8. фебруар]]а [[2003]]. године). Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од [[Далмација|далматинског]] фолклора (завршно коло) до [[косово и Метохија|косовских]] девојачких песама из [[Гњилане|Гњилана]] (уводни хор девојака ''Дуни ми, дуни, лађане''). == Садржај опере == === I чин === [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Hor Opere, foto M. Polozović.jpg|лево|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; Хор Опере. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом. === II чин === У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да, [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Svitlana Dekar, Branislav Jatić, Marina Pavlović Barać, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Свитлана Декар]], [[Бранислав Јатић]], [[Марина Павловић-Бараћ|Марина Павловић Бараћ]]. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. === III чин === На дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. ''Преузето са странице [https://web.archive.org/web/20041028001556/http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/ero_s_onoga_svijeta.htm Српског народног позоришта, Нови Сад]'' == Познате музичке нумере == * ''Дуни ми, дуни, лађане'' (Почетна хорска сцена - I чин) * ''Ђула пред кућом сједила'' (Ђулина арија - I чин) * ''Видјеле сте, сиђох одозгора'' (Мићина арија - I чин) * ''Ја сам ти о Ђурђеву дне'' (Дует Миће и Ђуле - I чин) * ''Брбље вода, жрвњи рокћу'' (Симин ариозо - II чин) * ''Мајко, мајчице'' (Ђулина арија - II чин) * ''Жене, ђердан, мараме, шудари'' (Продавци на дернеку [хор] - III чин) * ''Ој! Што су моме, Еро, за крадење'' (Мићин и Ђулин долазак - III чин) * ''Ти знаш, Мића, кад сам дјете била'' (Ђулина арија - III чин) * ''Мене моја мајка свјетовала'' (Мићин ариозо - III чин) * ''Што на небу сја високо'' (Финално коло [хор] – III чин) == Музички примери == {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_I_cin_-_Pocetak.ogg | title = ''Дуни ми, дуни, лађане...'' | description = Почетак I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] - Хор девојака док комушају кукуруз у извођењу Хора РТВ Загреб и „''Загребачких симфоничара''“ - диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_Micina_arija_(I_cin).ogg | title = ''Видјеле сте сиђох одозгора...'' | description = Арија Миће из I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] (скраћена верзија) у извођењу [[Звонимир Крнетић|Звонимира Крнетића]]; „''Загребачким симфоничарима''“ диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} == Спољашње везе == * [http://www.youtube.com/watch?v=QeUURfaoYdA Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак] * [http://www.youtube.com/user/znamoperu#grid/user/730D35C29A2B8F5C Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе] * [https://web.archive.org/web/20081015161228/http://www.snp.org.yu/opera8-lat.html Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија] * [http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР] {{Wayback|url=http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 |date=20090104110450 }} * [http://www.hnk-zajc.hr/Default.aspx?art=1283 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20090605000723/http://www.hnk-split.hr/2003_2004/opera/ero/index.htm Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР] * [http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР] {{Wayback|url=http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta |date=20090803122059 }} * [https://web.archive.org/web/20100325184046/http://www.hnk.hr/hr/opera/ero_s_onoga_svijeta Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР] {{Подножје}} [[Категорија:Опере]] 524516zp5c21liebvm9h9re042btul5 30099345 30099344 2025-06-28T05:02:22Z Sinissa 9819 30099345 wikitext text/x-wiki '''Еро с онога свијета''' (''Ero s onoga svijeta'') комична је [[опера]] у три чина [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]], [[јаков Готовац#Opus 17|оп. 17]], према народној причи спевао [[Милан Беговић]]. [[Датотека:Ero_001.jpg|мини|Нотни пример – 1. страна клавирског извода опере]] == Либрето == Према [[шаљиве народне приче#Еро с онога свијета|народној причи]] спевао [[Милан Беговић]]. == Праизведба == [[2. новембар]] [[1935]], [[Загреб]] (тада [[Краљевина Југославија]]) у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]]. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/17?pageIndex=00012 "Време", 17. апр. 1937, стр. 12]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> == Ликови и улоге == * Марко, ''богати сељак'', '''[[бас (риба)|бас]]''' * Дома, ''његова друга жена'', '''[[мецосопран]]''' * Ђула, ''Маркова кћи из првог брака'', '''[[сопран]]''' * Мића (Еро), ''момак из другог села'', '''[[тенор]]''' * Сима, ''млинар'', '''[[баритон]]''' * Чобанче, '''дечји [[сопран]]''' * Један момак, '''[[тенор]]''' * '''Хор''' - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет == Место и време == ''Радња се збива у малој вароши, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.'' Иако надимак главног лика Еро везује на Херцеговину с обзиром да је [[Еро]] колоквијални надимак за Херцеговца, инспирација за место радње је била варош [[Врлика]] у Далматинској загори где је рођен аутор текста Милан Беговић.<ref>АКУД Шпанац http://latinica.spanac.rs/ero-s-onoga-svijeta.html</ref><ref>Града Врлика https://vrlika.hr/services/ero-sa-onoga-svijeta/</ref><ref>Туристичка организација Врлика https://www.moja-djelatnost.hr/ero-s-onoga-svijeta-cesma-vrlika/turisticka-zajednica-vrlika/MMxdW_Wj</ref> [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Laura Pavlović, Miljenko Đuran, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Laura Pavlović|Лаура Павловић]], [[Миљенко Ђуран]]. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.]] == Оркестар == * 3 [[Флаута|флауте]] (III и [[Флаута|пиколо]]), 2 [[Обоа|обое]], [[енглески рог]], 3 [[кларинет]]а, 2 [[фагот]]а (II и [[контрафагот]]) * 4 [[Рог (инструмент)|F-хорне]], 3 [[Труба|C-трубе]], 3 [[тромбон]]а, [[туба]] * [[Тимпани]], [[удараљке]], [[харфа]], [[пијанино]] * I [[Виолина|виолине]], II [[Виолина|виолине]], [[Виола|виоле]], [[Виолончело|виолончела]], [[контрабас]]и * ''На сцени'': [[оргуље]] == Историја == Рад на компоновању опере Готовац је започео [[10. октобар|10. октобра]] [[1932]]. године и радио је у три фазе до [[8. мај]]а [[1935]]. Опера је [[праизведба|праизведена]] [[2. новембар|2. новембра]] [[1935]]. у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту (ХНК)]] у [[Загреб]]у и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе. Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у ''[[Јутарњи лист|Јутарњем листу]]'' Лујо Шафранек Кавић је написао: ''"Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу"''. Насупрот томе, у ''[[Новости (новине)|Новостима]]'' је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској ''[[Правда (новине у Русији)|Правди]]'' Стражичић је хвалио оперу. Прва следећа изведба ''Ере'' је била изван граница [[Југославија|Југославије]], у [[Брно|Брну]] (тада [[Чехословачка]]), на чешком језику [[1936]]. године, а затим је изведена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд]]у [[17. април]]а [[1937]], док је своје следеће велико постављање доживела тек [[27. фебруар]]а [[1948]]. у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији [[Егон Савин|Егона Савина]] од [[8. фебруар]]а [[2003]]. године). Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од [[Далмација|далматинског]] фолклора (завршно коло) до [[косово и Метохија|косовских]] девојачких песама из [[Гњилане|Гњилана]] (уводни хор девојака ''Дуни ми, дуни, лађане''). == Садржај опере == === I чин === [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Hor Opere, foto M. Polozović.jpg|лево|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; Хор Опере. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом. === II чин === У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да, [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Svitlana Dekar, Branislav Jatić, Marina Pavlović Barać, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Свитлана Декар]], [[Бранислав Јатић]], [[Марина Павловић-Бараћ|Марина Павловић Бараћ]]. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. === III чин === На дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. ''Преузето са странице [https://web.archive.org/web/20041028001556/http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/ero_s_onoga_svijeta.htm Српског народног позоришта, Нови Сад]'' == Познате музичке нумере == * ''Дуни ми, дуни, лађане'' (Почетна хорска сцена - I чин) * ''Ђула пред кућом сједила'' (Ђулина арија - I чин) * ''Видјеле сте, сиђох одозгора'' (Мићина арија - I чин) * ''Ја сам ти о Ђурђеву дне'' (Дует Миће и Ђуле - I чин) * ''Брбље вода, жрвњи рокћу'' (Симин ариозо - II чин) * ''Мајко, мајчице'' (Ђулина арија - II чин) * ''Жене, ђердан, мараме, шудари'' (Продавци на дернеку [хор] - III чин) * ''Ој! Што су моме, Еро, за крадење'' (Мићин и Ђулин долазак - III чин) * ''Ти знаш, Мића, кад сам дјете била'' (Ђулина арија - III чин) * ''Мене моја мајка свјетовала'' (Мићин ариозо - III чин) * ''Што на небу сја високо'' (Финално коло [хор] – III чин) == Музички примери == {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_I_cin_-_Pocetak.ogg | title = ''Дуни ми, дуни, лађане...'' | description = Почетак I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] - Хор девојака док комушају кукуруз у извођењу Хора РТВ Загреб и „''Загребачких симфоничара''“ - диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_Micina_arija_(I_cin).ogg | title = ''Видјеле сте сиђох одозгора...'' | description = Арија Миће из I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] (скраћена верзија) у извођењу [[Звонимир Крнетић|Звонимира Крнетића]]; „''Загребачким симфоничарима''“ диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} == Спољашње везе == * [http://www.youtube.com/watch?v=QeUURfaoYdA Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак] * [http://www.youtube.com/user/znamoperu#grid/user/730D35C29A2B8F5C Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе] * [https://web.archive.org/web/20081015161228/http://www.snp.org.yu/opera8-lat.html Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија] * [http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР] {{Wayback|url=http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 |date=20090104110450 }} * [http://www.hnk-zajc.hr/Default.aspx?art=1283 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20090605000723/http://www.hnk-split.hr/2003_2004/opera/ero/index.htm Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР] * [http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР] {{Wayback|url=http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta |date=20090803122059 }} * [https://web.archive.org/web/20100325184046/http://www.hnk.hr/hr/opera/ero_s_onoga_svijeta Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР] {{Подножје}} [[Категорија:Опере]] anwj9d0ax85t16mr6uw8j7hyqzeltw2 30099347 30099345 2025-06-28T05:04:21Z Sinissa 9819 /* Место и време */ 30099347 wikitext text/x-wiki '''Еро с онога свијета''' (''Ero s onoga svijeta'') комична је [[опера]] у три чина [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]], [[јаков Готовац#Opus 17|оп. 17]], према народној причи спевао [[Милан Беговић]]. [[Датотека:Ero_001.jpg|мини|Нотни пример – 1. страна клавирског извода опере]] == Либрето == Према [[шаљиве народне приче#Еро с онога свијета|народној причи]] спевао [[Милан Беговић]]. == Праизведба == [[2. новембар]] [[1935]], [[Загреб]] (тада [[Краљевина Југославија]]) у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]]. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/17?pageIndex=00012 "Време", 17. апр. 1937, стр. 12]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> == Ликови и улоге == * Марко, ''богати сељак'', '''[[бас (риба)|бас]]''' * Дома, ''његова друга жена'', '''[[мецосопран]]''' * Ђула, ''Маркова кћи из првог брака'', '''[[сопран]]''' * Мића (Еро), ''момак из другог села'', '''[[тенор]]''' * Сима, ''млинар'', '''[[баритон]]''' * Чобанче, '''дечји [[сопран]]''' * Један момак, '''[[тенор]]''' * '''Хор''' - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет == Место и време == ''Радња се збива у малој вароши, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.'' Иако надимак главног лика Еро везује на Херцеговину с обзиром да је [[Еро]] колоквијални надимак за Херцеговца, инспирација за место радње је била варош [[Врлика]] у Далматинској загори где је рођен аутор либрета Милан Беговић.<ref>АКУД Шпанац http://latinica.spanac.rs/ero-s-onoga-svijeta.html</ref><ref>Града Врлика https://vrlika.hr/services/ero-sa-onoga-svijeta/</ref><ref>Туристичка организација Врлика https://www.moja-djelatnost.hr/ero-s-onoga-svijeta-cesma-vrlika/turisticka-zajednica-vrlika/MMxdW_Wj</ref> [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Laura Pavlović, Miljenko Đuran, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Laura Pavlović|Лаура Павловић]], [[Миљенко Ђуран]]. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.]] == Оркестар == * 3 [[Флаута|флауте]] (III и [[Флаута|пиколо]]), 2 [[Обоа|обое]], [[енглески рог]], 3 [[кларинет]]а, 2 [[фагот]]а (II и [[контрафагот]]) * 4 [[Рог (инструмент)|F-хорне]], 3 [[Труба|C-трубе]], 3 [[тромбон]]а, [[туба]] * [[Тимпани]], [[удараљке]], [[харфа]], [[пијанино]] * I [[Виолина|виолине]], II [[Виолина|виолине]], [[Виола|виоле]], [[Виолончело|виолончела]], [[контрабас]]и * ''На сцени'': [[оргуље]] == Историја == Рад на компоновању опере Готовац је започео [[10. октобар|10. октобра]] [[1932]]. године и радио је у три фазе до [[8. мај]]а [[1935]]. Опера је [[праизведба|праизведена]] [[2. новембар|2. новембра]] [[1935]]. у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту (ХНК)]] у [[Загреб]]у и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе. Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у ''[[Јутарњи лист|Јутарњем листу]]'' Лујо Шафранек Кавић је написао: ''"Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу"''. Насупрот томе, у ''[[Новости (новине)|Новостима]]'' је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској ''[[Правда (новине у Русији)|Правди]]'' Стражичић је хвалио оперу. Прва следећа изведба ''Ере'' је била изван граница [[Југославија|Југославије]], у [[Брно|Брну]] (тада [[Чехословачка]]), на чешком језику [[1936]]. године, а затим је изведена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд]]у [[17. април]]а [[1937]], док је своје следеће велико постављање доживела тек [[27. фебруар]]а [[1948]]. у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији [[Егон Савин|Егона Савина]] од [[8. фебруар]]а [[2003]]. године). Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од [[Далмација|далматинског]] фолклора (завршно коло) до [[косово и Метохија|косовских]] девојачких песама из [[Гњилане|Гњилана]] (уводни хор девојака ''Дуни ми, дуни, лађане''). == Садржај опере == === I чин === [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Hor Opere, foto M. Polozović.jpg|лево|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; Хор Опере. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом. === II чин === У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да, [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Svitlana Dekar, Branislav Jatić, Marina Pavlović Barać, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Свитлана Декар]], [[Бранислав Јатић]], [[Марина Павловић-Бараћ|Марина Павловић Бараћ]]. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. === III чин === На дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. ''Преузето са странице [https://web.archive.org/web/20041028001556/http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/ero_s_onoga_svijeta.htm Српског народног позоришта, Нови Сад]'' == Познате музичке нумере == * ''Дуни ми, дуни, лађане'' (Почетна хорска сцена - I чин) * ''Ђула пред кућом сједила'' (Ђулина арија - I чин) * ''Видјеле сте, сиђох одозгора'' (Мићина арија - I чин) * ''Ја сам ти о Ђурђеву дне'' (Дует Миће и Ђуле - I чин) * ''Брбље вода, жрвњи рокћу'' (Симин ариозо - II чин) * ''Мајко, мајчице'' (Ђулина арија - II чин) * ''Жене, ђердан, мараме, шудари'' (Продавци на дернеку [хор] - III чин) * ''Ој! Што су моме, Еро, за крадење'' (Мићин и Ђулин долазак - III чин) * ''Ти знаш, Мића, кад сам дјете била'' (Ђулина арија - III чин) * ''Мене моја мајка свјетовала'' (Мићин ариозо - III чин) * ''Што на небу сја високо'' (Финално коло [хор] – III чин) == Музички примери == {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_I_cin_-_Pocetak.ogg | title = ''Дуни ми, дуни, лађане...'' | description = Почетак I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] - Хор девојака док комушају кукуруз у извођењу Хора РТВ Загреб и „''Загребачких симфоничара''“ - диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_Micina_arija_(I_cin).ogg | title = ''Видјеле сте сиђох одозгора...'' | description = Арија Миће из I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] (скраћена верзија) у извођењу [[Звонимир Крнетић|Звонимира Крнетића]]; „''Загребачким симфоничарима''“ диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} == Спољашње везе == * [http://www.youtube.com/watch?v=QeUURfaoYdA Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак] * [http://www.youtube.com/user/znamoperu#grid/user/730D35C29A2B8F5C Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе] * [https://web.archive.org/web/20081015161228/http://www.snp.org.yu/opera8-lat.html Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија] * [http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР] {{Wayback|url=http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 |date=20090104110450 }} * [http://www.hnk-zajc.hr/Default.aspx?art=1283 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20090605000723/http://www.hnk-split.hr/2003_2004/opera/ero/index.htm Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР] * [http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР] {{Wayback|url=http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta |date=20090803122059 }} * [https://web.archive.org/web/20100325184046/http://www.hnk.hr/hr/opera/ero_s_onoga_svijeta Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР] {{Подножје}} [[Категорија:Опере]] iz6l9odre2h0m0s7gdve809padfxaej 30099348 30099347 2025-06-28T05:06:37Z Sinissa 9819 /* Место и време */ 30099348 wikitext text/x-wiki '''Еро с онога свијета''' (''Ero s onoga svijeta'') комична је [[опера]] у три чина [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]], [[јаков Готовац#Opus 17|оп. 17]], према народној причи спевао [[Милан Беговић]]. [[Датотека:Ero_001.jpg|мини|Нотни пример – 1. страна клавирског извода опере]] == Либрето == Према [[шаљиве народне приче#Еро с онога свијета|народној причи]] спевао [[Милан Беговић]]. == Праизведба == [[2. новембар]] [[1935]], [[Загреб]] (тада [[Краљевина Југославија]]) у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]]. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/17?pageIndex=00012 "Време", 17. апр. 1937, стр. 12]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> == Ликови и улоге == * Марко, ''богати сељак'', '''[[бас (риба)|бас]]''' * Дома, ''његова друга жена'', '''[[мецосопран]]''' * Ђула, ''Маркова кћи из првог брака'', '''[[сопран]]''' * Мића (Еро), ''момак из другог села'', '''[[тенор]]''' * Сима, ''млинар'', '''[[баритон]]''' * Чобанче, '''дечји [[сопран]]''' * Један момак, '''[[тенор]]''' * '''Хор''' - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет == Место и време == ''Радња се збива у малој вароши, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.'' Иако надимак главног лика Еро везује на Херцеговину с обзиром да је [[Еро]] колоквијални надимак за Херцеговца, инспирација за место радње је била варош [[Врлика]] у Далматинској загори где је рођен аутор либрета Милан Беговић.<ref>АКУД Шпанац http://latinica.spanac.rs/ero-s-onoga-svijeta.html приступљено 28. јуна 2025.</ref><ref>Града Врлика https://vrlika.hr/services/ero-sa-onoga-svijeta/ приступљено 28. јуна 2025.</ref><ref>Туристичка организација Врлика https://www.moja-djelatnost.hr/ero-s-onoga-svijeta-cesma-vrlika/turisticka-zajednica-vrlika/MMxdW_Wj приступљено 28. јуна 2025.</ref> [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Laura Pavlović, Miljenko Đuran, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Laura Pavlović|Лаура Павловић]], [[Миљенко Ђуран]]. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.]] == Оркестар == * 3 [[Флаута|флауте]] (III и [[Флаута|пиколо]]), 2 [[Обоа|обое]], [[енглески рог]], 3 [[кларинет]]а, 2 [[фагот]]а (II и [[контрафагот]]) * 4 [[Рог (инструмент)|F-хорне]], 3 [[Труба|C-трубе]], 3 [[тромбон]]а, [[туба]] * [[Тимпани]], [[удараљке]], [[харфа]], [[пијанино]] * I [[Виолина|виолине]], II [[Виолина|виолине]], [[Виола|виоле]], [[Виолончело|виолончела]], [[контрабас]]и * ''На сцени'': [[оргуље]] == Историја == Рад на компоновању опере Готовац је започео [[10. октобар|10. октобра]] [[1932]]. године и радио је у три фазе до [[8. мај]]а [[1935]]. Опера је [[праизведба|праизведена]] [[2. новембар|2. новембра]] [[1935]]. у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту (ХНК)]] у [[Загреб]]у и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе. Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у ''[[Јутарњи лист|Јутарњем листу]]'' Лујо Шафранек Кавић је написао: ''"Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу"''. Насупрот томе, у ''[[Новости (новине)|Новостима]]'' је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској ''[[Правда (новине у Русији)|Правди]]'' Стражичић је хвалио оперу. Прва следећа изведба ''Ере'' је била изван граница [[Југославија|Југославије]], у [[Брно|Брну]] (тада [[Чехословачка]]), на чешком језику [[1936]]. године, а затим је изведена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд]]у [[17. април]]а [[1937]], док је своје следеће велико постављање доживела тек [[27. фебруар]]а [[1948]]. у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији [[Егон Савин|Егона Савина]] од [[8. фебруар]]а [[2003]]. године). Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од [[Далмација|далматинског]] фолклора (завршно коло) до [[косово и Метохија|косовских]] девојачких песама из [[Гњилане|Гњилана]] (уводни хор девојака ''Дуни ми, дуни, лађане''). == Садржај опере == === I чин === [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Hor Opere, foto M. Polozović.jpg|лево|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; Хор Опере. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом. === II чин === У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да, [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Svitlana Dekar, Branislav Jatić, Marina Pavlović Barać, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Свитлана Декар]], [[Бранислав Јатић]], [[Марина Павловић-Бараћ|Марина Павловић Бараћ]]. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. === III чин === На дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. ''Преузето са странице [https://web.archive.org/web/20041028001556/http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/ero_s_onoga_svijeta.htm Српског народног позоришта, Нови Сад]'' == Познате музичке нумере == * ''Дуни ми, дуни, лађане'' (Почетна хорска сцена - I чин) * ''Ђула пред кућом сједила'' (Ђулина арија - I чин) * ''Видјеле сте, сиђох одозгора'' (Мићина арија - I чин) * ''Ја сам ти о Ђурђеву дне'' (Дует Миће и Ђуле - I чин) * ''Брбље вода, жрвњи рокћу'' (Симин ариозо - II чин) * ''Мајко, мајчице'' (Ђулина арија - II чин) * ''Жене, ђердан, мараме, шудари'' (Продавци на дернеку [хор] - III чин) * ''Ој! Што су моме, Еро, за крадење'' (Мићин и Ђулин долазак - III чин) * ''Ти знаш, Мића, кад сам дјете била'' (Ђулина арија - III чин) * ''Мене моја мајка свјетовала'' (Мићин ариозо - III чин) * ''Што на небу сја високо'' (Финално коло [хор] – III чин) == Музички примери == {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_I_cin_-_Pocetak.ogg | title = ''Дуни ми, дуни, лађане...'' | description = Почетак I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] - Хор девојака док комушају кукуруз у извођењу Хора РТВ Загреб и „''Загребачких симфоничара''“ - диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_Micina_arija_(I_cin).ogg | title = ''Видјеле сте сиђох одозгора...'' | description = Арија Миће из I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] (скраћена верзија) у извођењу [[Звонимир Крнетић|Звонимира Крнетића]]; „''Загребачким симфоничарима''“ диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} == Спољашње везе == * [http://www.youtube.com/watch?v=QeUURfaoYdA Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак] * [http://www.youtube.com/user/znamoperu#grid/user/730D35C29A2B8F5C Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе] * [https://web.archive.org/web/20081015161228/http://www.snp.org.yu/opera8-lat.html Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија] * [http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР] {{Wayback|url=http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 |date=20090104110450 }} * [http://www.hnk-zajc.hr/Default.aspx?art=1283 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20090605000723/http://www.hnk-split.hr/2003_2004/opera/ero/index.htm Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР] * [http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР] {{Wayback|url=http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta |date=20090803122059 }} * [https://web.archive.org/web/20100325184046/http://www.hnk.hr/hr/opera/ero_s_onoga_svijeta Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР] {{Подножје}} [[Категорија:Опере]] m3syser7kx7ay93wptdx7ql9d815qe7 30099349 30099348 2025-06-28T05:08:12Z Sinissa 9819 /* Место и време */ 30099349 wikitext text/x-wiki '''Еро с онога свијета''' (''Ero s onoga svijeta'') комична је [[опера]] у три чина [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]], [[јаков Готовац#Opus 17|оп. 17]], према народној причи спевао [[Милан Беговић]]. [[Датотека:Ero_001.jpg|мини|Нотни пример – 1. страна клавирског извода опере]] == Либрето == Према [[шаљиве народне приче#Еро с онога свијета|народној причи]] спевао [[Милан Беговић]]. == Праизведба == [[2. новембар]] [[1935]], [[Загреб]] (тада [[Краљевина Југославија]]) у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]]. У београдском Народном позоришту први пут је изведена 17. априла 1937.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/04/17?pageIndex=00012 "Време", 17. апр. 1937, стр. 12]. -{digitalna.nb.rs}-</ref> == Ликови и улоге == * Марко, ''богати сељак'', '''[[бас (риба)|бас]]''' * Дома, ''његова друга жена'', '''[[мецосопран]]''' * Ђула, ''Маркова кћи из првог брака'', '''[[сопран]]''' * Мића (Еро), ''момак из другог села'', '''[[тенор]]''' * Сима, ''млинар'', '''[[баритон]]''' * Чобанче, '''дечји [[сопран]]''' * Један момак, '''[[тенор]]''' * '''Хор''' - девојке (6 соло), жене (8 соло), момци, чобани, воћарице (4 соло), трговци (4 соло), деца и остали сеоски свет == Место и време == ''Радња се збива у малој вароши, у рану јесен у време владавине османлијске Турске, „у време данашње као и оно од пре сто година“.'' Иако надимак главног лика Еро везује на Херцеговину с обзиром да је [[Еро]] колоквијални надимак за Херцеговца, инспирација за место радње је била варош [[Врлика]] у Далматинској загори где је рођен аутор либрета Милан Беговић.<ref>АКУД Шпанац http://latinica.spanac.rs/ero-s-onoga-svijeta.html приступљено 28. јуна 2025.</ref><ref>Града Врлика https://vrlika.hr/services/ero-sa-onoga-svijeta/ приступљено 28. јуна 2025.</ref><ref>Туристичка заједница Врлика https://www.moja-djelatnost.hr/ero-s-onoga-svijeta-cesma-vrlika/turisticka-zajednica-vrlika/MMxdW_Wj приступљено 28. јуна 2025.</ref> [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Laura Pavlović, Miljenko Đuran, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Laura Pavlović|Лаура Павловић]], [[Миљенко Ђуран]]. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.]] == Оркестар == * 3 [[Флаута|флауте]] (III и [[Флаута|пиколо]]), 2 [[Обоа|обое]], [[енглески рог]], 3 [[кларинет]]а, 2 [[фагот]]а (II и [[контрафагот]]) * 4 [[Рог (инструмент)|F-хорне]], 3 [[Труба|C-трубе]], 3 [[тромбон]]а, [[туба]] * [[Тимпани]], [[удараљке]], [[харфа]], [[пијанино]] * I [[Виолина|виолине]], II [[Виолина|виолине]], [[Виола|виоле]], [[Виолончело|виолончела]], [[контрабас]]и * ''На сцени'': [[оргуље]] == Историја == Рад на компоновању опере Готовац је започео [[10. октобар|10. октобра]] [[1932]]. године и радио је у три фазе до [[8. мај]]а [[1935]]. Опера је [[праизведба|праизведена]] [[2. новембар|2. новембра]] [[1935]]. у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту (ХНК)]] у [[Загреб]]у и остала до данас најизвођеније дело јужнословенске музичке литературе. Праизведбом је дириговао сам Готовац и већ тада је осетио да је публика оперу добро примила, што су потврдиле и касније репризе. Ипак, у ''[[Јутарњи лист|Јутарњем листу]]'' Лујо Шафранек Кавић је написао: ''"Опет је један хрватски композитор узалуд писао једну оперу"''. Насупрот томе, у ''[[Новости (новине)|Новостима]]'' је Милан Катић описао оперу суперлативима, а у београдској ''[[Правда (новине у Русији)|Правди]]'' Стражичић је хвалио оперу. Прва следећа изведба ''Ере'' је била изван граница [[Југославија|Југославије]], у [[Брно|Брну]] (тада [[Чехословачка]]), на чешком језику [[1936]]. године, а затим је изведена у [[Народно позориште у Београду|Народном позоришту]] у [[Београд]]у [[17. април]]а [[1937]], док је своје следеће велико постављање доживела тек [[27. фебруар]]а [[1948]]. у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], гдје је отад постављана пет пута с 228 изведених представа (укључујући и најновију поставу у режији [[Егон Савин|Егона Савина]] од [[8. фебруар]]а [[2003]]. године). Готовац и Беговић су музичку и текстуалну основу за ову оперу нашли у фолклору многих јужнословенских група, од [[Далмација|далматинског]] фолклора (завршно коло) до [[косово и Метохија|косовских]] девојачких песама из [[Гњилане|Гњилана]] (уводни хор девојака ''Дуни ми, дуни, лађане''). == Садржај опере == === I чин === [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Hor Opere, foto M. Polozović.jpg|лево|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; Хор Опере. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] На гумну богатог сељака Марка, девојке комушају кукуруз и пјевају. Тужна је само газда-Маркова кћи Ђула: мајка јој је умрла а маћеха за њу не мари. Ђулин глас пробуди Мићу, момка којег нико не познаје, и док жене теше Ђулу, па поново прихвате песму, он склизне с великог пласта, на којем је непримећен лежао, - као да је с неба пао! Празноверне жене му и поверују када каже: Ја сам Еро с онога света! - па распреда причу о оном животу тамо горе и изручује поздраве покојника. Излази Дома, Ђулина маћеха, и грди их што не раде, али је Мића преваром врати у кухињу, па, оставши насамо са Ђулом, изјави девојци да јој га је њена покојна мати одабрала за мужа. И док се они договарају како да приволе Марка да пристане на њихов брак, наиђе сам газда и гони Мићу, одбивши примити једног одрпанца на конак. Но, и Дома је чула за младића с онога света, па, када Марко оде, испитује Еру о своме покојном Матији; а када зачује да јој први муж пребацује што се преудала а за душу му никад ништа не дарује, да је уз то и празног џепа, она у грижи савести уручи Ери чарапу пуну дуката, покојнику да се нађе, и тобожњи Еро весело одлази. Само, када Марко сазна за дукате, он одмах прикупи момке и даје се у потеру за Мићом. === II чин === У млину. Сима, млинар, меље и весело пева све док не навале жене: свакој се жури, и он не зна како да им угоди; а када се појави Дома с Ђулом и тражи да јој се самеље преко реда, избије свађа. Ђула покушава смирити маћеху, али се ова окоми на њу, па бесно оде. Девојка јадикује због своје зле коби; Сима је теши, и она одлази са женама. Но, ево Миће, који бежи пред потером. Сима се склања, а младић се прерушава у млинарског помоћника и у највећој буци дочекује потеру: да, [[Датотека:Ero s onoga svijeta, Opera SNP, Svitlana Dekar, Branislav Jatić, Marina Pavlović Barać, foto M. Polzović.jpg|мини|300x300пиксел|„Еро с онога свијета“, [[Опера Српског народног позоришта|Опера СНП-а]], Нови Сад 2013/14; [[Свитлана Декар]], [[Бранислав Јатић]], [[Марина Павловић-Бараћ|Марина Павловић Бараћ]]. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]] видео је лупежа како је малочас замакао у планину! Ови оставе коње и наставе гоњење пешице. Враћа се Ђула и он јој, на њено пребацивање што је узео дукате, каже да је то само шала и наговори је да пође с њим. Они оду на газда-Марковом коњу. Долази Сима, а одмах затим и Марко с потером, који изгрди млинара зато што их је његов помоћник насамарио. Но, док се Сима брани, наиђе једно чобанче и исприча како је Мића побегао са Ђулом, на газдином коњу... Коначно, Сима остаје опет сам. === III чин === На дернеку; гужва, вика, весеље. Наилазе Марко и Дома: свађају се зато што јој муж не да новац да нешто купи и она бесно одлази. Млинар Сима прилази Марку и прича му да се Ђула заправо удала за богатог младића из суседног села и да срећно живе; Ђула чезне за оцем, али Мића неће доћи док га Марко не позове. Овај то и учини, а кад се Мића и Ђула појаве у свечаној одећи, народ их радосно дочека. И све се разјашњава: по мајчином савету, Мића је, преобучен у сиромашка, тражио себи девојку, јер која га таквог заволи, та ће му бити добра жена. И он је, ево, вољан вратити коња и дукате, али тражи благослов. Марко то радо учини, па почиње опште весеље, које се завршава великим колом. ''Преузето са странице [https://web.archive.org/web/20041028001556/http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/ero_s_onoga_svijeta.htm Српског народног позоришта, Нови Сад]'' == Познате музичке нумере == * ''Дуни ми, дуни, лађане'' (Почетна хорска сцена - I чин) * ''Ђула пред кућом сједила'' (Ђулина арија - I чин) * ''Видјеле сте, сиђох одозгора'' (Мићина арија - I чин) * ''Ја сам ти о Ђурђеву дне'' (Дует Миће и Ђуле - I чин) * ''Брбље вода, жрвњи рокћу'' (Симин ариозо - II чин) * ''Мајко, мајчице'' (Ђулина арија - II чин) * ''Жене, ђердан, мараме, шудари'' (Продавци на дернеку [хор] - III чин) * ''Ој! Што су моме, Еро, за крадење'' (Мићин и Ђулин долазак - III чин) * ''Ти знаш, Мића, кад сам дјете била'' (Ђулина арија - III чин) * ''Мене моја мајка свјетовала'' (Мићин ариозо - III чин) * ''Што на небу сја високо'' (Финално коло [хор] – III чин) == Музички примери == {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_I_cin_-_Pocetak.ogg | title = ''Дуни ми, дуни, лађане...'' | description = Почетак I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] - Хор девојака док комушају кукуруз у извођењу Хора РТВ Загреб и „''Загребачких симфоничара''“ - диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} {{Аудио_пример | | filename = Ero_-_Micina_arija_(I_cin).ogg | title = ''Видјеле сте сиђох одозгора...'' | description = Арија Миће из I чина [[опера|опере]] „''Еро с онога свијета''“ [[Јаков Готовац|Јакова Готовца]] (скраћена верзија) у извођењу [[Звонимир Крнетић|Звонимира Крнетића]]; „''Загребачким симфоничарима''“ диригује [[Оскар Данон]] ([[Ogg|OGG формат]]) |}} == Спољашње везе == * [http://www.youtube.com/watch?v=QeUURfaoYdA Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимак] * [http://www.youtube.com/user/znamoperu#grid/user/730D35C29A2B8F5C Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад видео снимци представе] * [https://web.archive.org/web/20081015161228/http://www.snp.org.yu/opera8-lat.html Еро с онога свијета - Српско народно позориште, Нови Сад, Србија] * [http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште u Осијеку, ХР] {{Wayback|url=http://www.hnk-osijek.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=317&Itemid=57 |date=20090104110450 }} * [http://www.hnk-zajc.hr/Default.aspx?art=1283 Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, ХР]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20090605000723/http://www.hnk-split.hr/2003_2004/opera/ero/index.htm Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште Сплит, ХР] * [http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta Еро с онога свијета - Сплитско љето, Сплит, ХР] {{Wayback|url=http://www.splitsko-ljeto.hr/55.-Splitsko-ljeto/Glazbeni-program/Ero-s-onoga-svijeta |date=20090803122059 }} * [https://web.archive.org/web/20100325184046/http://www.hnk.hr/hr/opera/ero_s_onoga_svijeta Еро с онога свијета - Хрватско народно казалиште, Загреб, ХР] {{Подножје}} [[Категорија:Опере]] q9e6wgxj9dqmtfz4tyifkgpfwho9xf5 0 8667 30099019 29886177 2025-06-27T19:11:22Z Ruach Chayim 323597 30099019 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија празник |назив = Видовдан |слика = Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG |величина_слике = 250п |опис_слике = Видовдан на [[Газиместан]]у (2009) |тип = [[Празници Српске православне цркве|Српски празник]] |званичан_назив = Видовдан се доводи у везу, с једне стране са [[Лазар Хребељановић|кнезом Лазаром]] и [[Косовска битка|Косовском битком]], а с друге, у архаичнијој варијанти, са [[Свети Вид|светим Видом]] |уобичајен_назив = |такође = Државни празник, обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 1389. |значење = Симболизује, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. |установљен = На дан када се одиграла битка био је већ установљен празник [[Свети Вид|светог Вита]]. И по њему, по [[Светац|свецу]] тога дана, Косовска битка је добила име „Видовдан” |творац = |обележавају = Видовдан је непокретни верски празник који празнује [[Српска православна црква]] |од = |до = |датум = {{ubl|28. јун по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]|15. јун по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]}} |датум2020 = |дата2021 = |дата2022 = |празновање = Видовдан се обележава као [[Туга|тужан]] празник, а у [[Српска православна црква|црквама]] се обавља [[Парастос|помен]] за све пострадале у [[рат]]овима. |традиција = У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у [[Колективна свест|колективној свести]] овај датум урезан као сећање на Косовски бој, и на све погинуле у свим ратовима. |повезано_са = }} '''Видовдан''' је [[Срби|српски]] национални и верски празник који се обележава 28. јуна по [[Грегоријански календар|грегоријанском]], односно 15. јуна по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]. [[Српска православна црква]] га обележава као дан сећања на [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] и српске мученике који су пали у [[Косовска битка|Косовској бици]] против [[Османско царство|Османског царства]] 15. јуна 1389. године (по јулијанском календару). Један је од највећих [[Празници Српске православне цркве|српских празника]].{{sfn|Đorđević|1990|pages=33–40}} Значај Видовдана за [[Срби|српски народ]] проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији [[Косовска битка|Косовски бој]], страдање [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389) и тзв. ''пропаст [[Српско царство|Српског царства]]'', па се тог дана, поред [[амос|светог Амоса]], од почетка 20. века слави и црквени празник ''Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика''.<ref>{{Cite web|url=https://trebinjelive.info/2020/06/28/danas-se-proslavljaju-sveti-car-lazar-i-mucenici-srpski-vidovdan4/|title=Danas se proslavljaju Sveti car Lazar i mučenici srpski - Vidovdan {{!}} Trebinje Live|website=TrebinjeLive.info|language=sr|access-date=2021-02-03}}</ref> == О празнику == Празник је посвећен [[Кнез Лазар|кнезу Лазару]], који је након [[Распад Српског царства|распада Српског царства]] владао у [[Моравска Србија|Моравској Србији]] (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи [[Српско-грчки црквени спор (1346—1375)|српско-грчки црквени раскол]], који је трајао још од времена цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у [[Цариград]], где је [[1375]]. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.{{sfn|Богдановић|1982|p=7-20}} Дана 28. јуна 1389. године након погибије [[Мурат I|султана Мурата]], турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и [[Сахрањивање|сахрањено]] у [[Манастир Раваница|манастиру Раваница]] код [[Ћуприја (град)|Ћуприје]].<ref>https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28</ref> Почетком [[Велике сеобе Срба|сеоба Срба]], народ је његове свете [[мошти]] склонио и преселио у [[Манастир Врдник|манастир Малу Раваницу]] или Врдник на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1942]]. године, његово тело пренето је у [[Београд]], где је почивао све до [[1988]]. године када је пренет у манастир [[Манастир Грачаница|Грачаницу]] на [[Косово и Метохија|Косову]]. Одатле је [[1989]]. године, пренето у Лазареву задужбину [[Манастир Раваница|манастира Раваницу]], надомак [[Ћуприја|Ћуприје]], где и данас почива. Саградио је многе [[Црква (грађевина)|цркве]] и [[манастир]]е. Најпознатији су [[Раваница]] и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарица]]. Такође, обновио је и манастире [[Хиландар]] и [[Манастир Горњак|Горњак]], а био је и ктитор руског манастира [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмона]]. == Икона == [[Датотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|200п|[[Свети Вид]]]] На српским православним [[икона]]ма свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без [[Круна|круне]], са [[крст]]ом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. == Празновање == Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.<ref>{{Cite web |url=http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |title=- занимљивости и легенде |access-date=23. 01. 2018 |archive-date=13. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211213225248/https://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |url-status= }}</ref> За Видовдан се у црквама обављају [[помен]]и за све пострадале у ратовима. Видовдан је [[Државни празници у Србији|државни празник]] у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на [[Газиместан]]у и представља сећање на погинуле у свим ратовима.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2784693/danas-je-vidovdan.html Видовдан]</ref> Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године. == Предања и веровања == Према предању цркве, уочи [[Бој на Косову|боја на Косову]] кнезу Лазару се јавио [[Анђео|анђео Господњи]], а његове речи забележио је народни песник: ''„Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“'' На месту битке на [[Газиместан]]у, као [[ендемска врста]] постоји црвени [[Божур|косовски божур]]. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.<ref>[https://www.in4s.net/danas-je-vidovdan/%7CВеровања]{{Мртва веза|date=09. 2018.|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> == О пореклу назива == {{оригинално истраживање}} О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудари]] [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он [[Рано хришћанство|ранохришћански]] светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан. [[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|200п|[[Световид]]]] Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Створитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остаци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима. Видовдан је непокретни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке ({{јез-ит|Fiume}}, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара). == Догађаји == {{главни чланак|28. јун}} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|200п|''[[Косовска битка|Бој на Косову]]'' (1870.), [[Адам Стефановић]]]] [[Датотека:Vidovdanska proslava 1889. godine, Orao.jpg|мини|200п|Видовданска прослава, 1899.]] [[Датотека:L'assassinat de l'Archiduc héritier d'Autriche et de la Duchesse sa femme à Sarajevo supplément illustré du Petit Journal du 12 juillet 1914.jpg|мини|200п|[[Сарајевски атентат]], илустровани додатак ''-{[[Le Petit Journal]]}-'', 12. јула 1914. године.]] Овај датум, који за православни српски народ има велику симболику и на који су се, осим Косовске битке, одиграли и други значајни догађаји, обележаван је у различитим временима, системима и епохама. Свака од прослава Видовдана била је слика времена и људи који су га чинили, али је Видовдан и поред свега остао симбол опстанка православног српског народа на балканским просторима. Ово су догађаји који су се збили на Видовдан (обратити пажњу да је због разлике у календару Видовдан у сваком веку падао на различит датум; на пример, Косовска битка је одиграна на Видовдан 15. јуна 1389, а не 28. јуна 1389): * [[1389]], [[Косовска битка|битка на Косову]], сукоб српске војске под вођством кнеза [[лазар Хребељановић|Лазара]] и турске војске под вођством султана [[Мурат I|Мурата]], * [[1869]], донесен [[Намеснички устав]] Кнежевине Србије, * [[1876]], проглашен рат [[Турска|Турској]] од стране [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], * [[1878]], започета расправа о [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]], * [[1881]], [[Тајна конвенција]] између [[Србија|Србије]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]], * [[1889]], [[Краљевина Србија]] први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања [[Краљ Александар И Карађорђевић|краља Александра]] у [[манастир Жича|манастиру Жича]], постављен темељ и од добровољних прилога започета изградња [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменика косовским јунацима у Крушевцу]], о државном трошку одштампана „Косовска споменица” (збирка народних песама о Косовској бици), установљен Орден кнеза Лазара, у свим црквама СПЦ у држави поводом празника служени су молебани. Ускоро је формиран и одбор за прославу, који су чинили најеминентнији Срби тог времена. Одржана је свечана седница Српске краљевске академије на којој су најумнији Срби тог доба говорили о значају Видовдана. Осим у Краљевини Србији, велики јубилеј обележен је и у другим крајевима у којима је живео српски народ. Посебно свечано било је у манастиру „Мала Раваница” (Врдник) на Фрушкој гори, где су се налазиле мошти кнеза Лазара. Тамо се, упркос притисцима и полицијским акцијама аустроугарских власти, на Видовдан окупило око 15.000 људи. Притисака да се онемогући прослава било је и у Сарајеву, док се на Косову, које је тада још било у саставу Османског царства, Видовдан јавно није смео ни помињати. Мада наредне годишњице нису биле „округле”, Видовдан се од тада сваке године свечано обележавао. На начин обележавања нису утицале ни династичке промене, тим пре што се од доласка Карађорђевића и радикала на власт појачала национална акција, посебно према деловима српског народа који су још живели у Османском и Аустроугарском царству, па је у складу с тим и овај празник добијао на значају. * [[1913]], почетак [[Други балкански рат|Другог балканског рата]], прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница је одржана. Тог дана у Политици објављен је чланак у којем се каже: „Велики Косовски празник, који је столећима био дан опште народне жалости прославља се данас као најрадоснији дан, као празник ослобођења. Три велика народна сабора окупиће се данас на три стране српства да прославе свети Видовдан.”, * [[1914]], [[Сарајевски атентат|атентат]] на [[франц Фердинанд|надвојводу Франца Фердинанда]] у Сарајеву, што је искоришћено као повод за [[Први светски рат]], * [[1915]], српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем [[Есад-паша Топтани|Есад-пашом]] потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније. * [[1919]], потписан [[Версајски споразум]], чиме је завршен [[Први светски рат]], Прва прослава Видовдана у тек створеној [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба Хрвата и Словенаца]] је одржана. На тој прослави, када је обележено и 630 година од Косовске битке, учествовао је регент Александар Карађорђевић, као и цео државни врх. Тада је у први план било стављено ослобођење свих делова српског народа и стварање велике, заједничке државе, „вековног сна свих Јужних Словена”, али су истакнути и други важни догађаји који су се тога дана обележавали. Занимљиво је да је између два светска рата, а посебно после шестојануарске диктатуре, у складу са тадашњом политиком интегралног југословенства, Видовдану, осим српског, придаван и југословенски карактер, односно сматран је празником важним за историју свих Јужних Словена. Зато су сваког 28. јуна преношене и вести о прослави Видовдана у Љубљани, Загребу, Сплиту и другим градовима државе. * [[1921]], српски краљ [[Александар I Карађорђевић]] донео [[Видовдански устав]], Устав [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], и [[Видовдански атентат (1921)|покушај атентата]] на краља Александра од стране [[Спасоје Стејић Баћо|Спасоја Стејића Баће]]. * [[1939]], обележено је 550 година од Косовске битке. Централна прослава, којој је присуствовао државни и црквени врх (али без кнеза Павла Карађорђевића), одржана је на Газиместану. Тамо је патријарх Гаврило Дожић служио молебан, после којег је одржана свечаност, а на њеном крају и велика војна парада. Овом догађају присуствовало је више од сто хиљада људи, па је извештач Политике приметио: „Приштина је јутрос осванула сва у знаку необичне ужурбаности. Целе ноћи стизале су нове и нове групе народа из свих крајева Југославије. Многи од ових ходочасника скоро су пробдели ноћ под ведрим небом, јер ова мала варош није била у стању да толики свет стави под кров.” Малолетни краљ Петар и његова мајка краљица Марија Видовдан су провели на црногорском приморју и присуствовали литургији на Светом Стефану. Народ тога краја, а посебно чланови соколских удружења, према извештају Политике, поводом овог празника припремио је прави спектакл: „Поводом 550 година Косовске битке и у част боравка Његовог величанства краља на јужном приморју, народ и општине из ових крајева приредили су грандиозну илуминарну ноћ, на простору од преко 70 километара, какву људи из ових краја никада раније нису видели. Велики огњени појас протезао се од врхова Боке которске, преко огранака Будванског масива, а завршавао се тамо негде у брдима изнад Петровца…” Ствари су се промениле после Другог светског рата, када су, у складу са новом идеологијом, у први план дошли неки други празници. Обележавање Видовдана није било забрањено, али ни много препоручљиво, па се углавном сводило на црквене и понеку научну и културну свечаност. * [[1941]], усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа, * [[1948]], на иницијативу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетских]] делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета [[Информбиро#Прва резолуција Информбироа против КПЈ у Букурешту|Резолуција Информбироа]] што је означило разлаз између [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и [[Варшавски пакт|источног блока]], * [[1950]], пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван “Аутопут Братство-Јединство”, у чијој су изградњи учествовале омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије, * [[1989]], на Газиместану, Косову и Метохији и свету уопште одржан до тада и до данас највећи и најграндиознији скуп поводом обележавања овог празника који се поклопио са политичким успоном и уставним променама у СФРЈ које је покренуо југословенски и српски политичар Слободан Милошевић. Присуствовало му је, према званичној процени, око 1,5 милиона људи из свих делова тадашње Југославије, сви чланови председништва СФРЈ, личности из јавног и културног живота, као и многи амбасадори. Али, нису биле присутне делегације из појединих југословенских република (пре свих Словеније и Хрватске), као ни Ворен Цимерман, тадашњи амбасадор САД у [[Београд]]у. Скуп, за који је била потребна изузетно сложена организација, протекао је без инцидената, а на његовом крају Слободан Милошевић је одржао чувени говор у којем је, поред осталог, рекао: „Шест векова касније, данас смо опет у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али, без обзира на то какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина, које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког и културног просперитета.” Била је то последња велика прослава овог празника на Косову и Метохији до данас. * [[1990]], усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим [[Срби]] више нису били конститутивни народ у [[Хрватска|Хрватској]], аутопут Братство-Јединство прозван аутопутем братства и убиства када су почели ратни сукоби у СФРЈ, * [[1991]], случај убиства тројице војника [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], познатији као [[случај Холмец]], * [[1992]], пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске, [[Видовдански сабор]], * [[1995]], ВРС наставила борбе око Сарајева и спречила деблокаду од стране АРБиХ и ХВО [[Деблокада Сарајева|Деблокаде Сарајева]], * [[1999]], обележавање Видовдана и 610 година од одржавања Косовске битке протекли су у знаку егзодуса српског народа са Косова и Метохије, * [[2001]], [[Слободан Милошевић]] изручен [[хашки трибунал|трибуналу у Хагу]], Видовдан поново установљен као државни празник, који се до данас обележава свечано, али радно, * [[2006]], [[Црна Гора]] примљена у [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела. == Лазар Томановић о Видовдану == [[Лазар Томановић]] је на католички празник Светог Вида ишао на мису у (католичку) цркву [[Католичка црква Светог Вида код Горње Ластве|Светог Вида]], код [[Горња Ластва|Горње Ластве]], на врху брда Светог Вида. Констатовао је да је то један од најпознатијих дана код Срба, и да уочи Видовдана ''почињу палити огњеве'' како католици, тако и православни. У том крају (Бока) и православни и католици доста су давали лична имена Видо. Он сматра да је у време Косовске битке и православна црква славила Светог Вида више него пророка Амоса, и зато се онај несрећни славни дан зове именом првога, а не другога. Ипак, у време док је Томановић писао овај текст, православна црква га не слави, бар не 15. јуна. Православни Срби немају [[Православна црква Светог кнеза Лазара код Мокрина|цркве Светом Виду]], осим изнад [[Мокрине|Мокрина]], једна врло стара на некаквим развалинама (чије је рушевине посетио 1888. године).{{sfn|Томановић|2007|p=13}} То, по њему, сведочи да је и православна црква некада славила Св. Вида, бар међу Србима. Питао се, када га народ слави, зашто га и данас (тада) православна црква не слави? Слављење овог свеца је боље очувано мећу Србима католицима Конавала и Боке, а да га и православни нису славили Видовдан би по њему, данас звали Амосовдан.{{sfn|Томановић|2007|p=414, 415}} Констатовао је да Видовдан није налазио у старим српским месецословима-календарима. == Српски црквени календари и Видовдан == [[Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину]], од српских светаца и празника, слави као црвено слово [[Стефан Немања|Стефана Немању]], као С''имеона србског новог мироточца'', [[Свети Сава|Светог Саву]], [[Арсеније I Сремац|Арсенија Сремца]] и [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]], али не и Видовдан. На тај дан се славио Свети пророк Амос и Свети Исаија пророк.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu|year= |url=http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> Црногорски годишњак [[Орлић (црногорски годишњак)|Орлић]] од [[1865]]. до [[1868]]. године под 15. јуном има: ''Србски цар Лазар'', а од [[1869]]. након ''Ср. цар Лазар'', у загради пише (''Видов-дан''). Исто је и [[1870]]. године. За католике, Орлић, 1865. на дан 15. јуна по грегоријанском календару спомиње ''[[Тијелово|Тијело Господиново]]'' (јер је то покретни празник и слави се четвртком, након празника Светога Тројства), а од 1866. - 1870. споменут је Вид и још два мученика.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Црногорски годишњаци Орлић, од 1865. - 1870. године|year=1865—1870.|url=|publisher= |pages=|location=Цетиње|id= }}</ref> [[Срби католици]] Дубровчани су у свом календару ''Дубровник'' за [[1897]]. под 15. јуном, за католике имали ''Вид мученик'', а за православне под 15. јуном - по јулијанском календару: ''Цар Лазар (Видов дан)''.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Дубровник (календар)|year=1897|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/Dubrovnik/1897/b001#page/17/mode/1up|publisher= |pages=18|location=Дубровник|id=}}</ref> == Види још == * [[Видовдан (песма)]] * [[Видовдан (лист)]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Оживљавање немањићких традиција|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-20|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}} * "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање;"Глас цркве" ("Александрија" Ваљебво) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Викиизворник|Видов дан}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432735/Slika-vremena-i-simbol-opstanka Слика времена и симбола опстанка (Политика, Јован Гајић, 28. јун 2019)] * [http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara Житије Светог Кнеза Лазара] {{Wayback|url=http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara |date=20120615222156 }} * Иванова, Радост. [http://www.rastko.rs/rastko-bg/folklor/rivanova-vidov.php Видовдан у Бугара и Срба]. Пројекат Растко Бугарска {{бг}} * [https://www.youtube.com/watch?v=A5NA2-HGmYo Трибина „Видовдан – историја, мит и наслеђе”] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/482230/Proslava-500-godisnjice-Kosovskog-boja-na-Vidovdan-1889 Прослава 500. годишњице Косовског боја на Видовдан 1889. („Политика”, 28. јун 2021)] {{Српски празници}} {{Косовски завет}} {{Државни празници у Србији}} {{Подножје|Православље|Србија}} [[Категорија:Празници]] [[Категорија:Хришћански празници]] [[Категорија:Српски народни празници]] [[Категорија:Обичаји и празници СПЦ]] [[Категорија:Државни празници у Србији]] op8dwkht6mouuwgyd9ud25o0l9wpqkl 30099022 30099019 2025-06-27T19:12:24Z Ruach Chayim 323597 /* Види још */ 30099022 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија празник |назив = Видовдан |слика = Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG |величина_слике = 250п |опис_слике = Видовдан на [[Газиместан]]у (2009) |тип = [[Празници Српске православне цркве|Српски празник]] |званичан_назив = Видовдан се доводи у везу, с једне стране са [[Лазар Хребељановић|кнезом Лазаром]] и [[Косовска битка|Косовском битком]], а с друге, у архаичнијој варијанти, са [[Свети Вид|светим Видом]] |уобичајен_назив = |такође = Државни празник, обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 1389. |значење = Симболизује, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. |установљен = На дан када се одиграла битка био је већ установљен празник [[Свети Вид|светог Вита]]. И по њему, по [[Светац|свецу]] тога дана, Косовска битка је добила име „Видовдан” |творац = |обележавају = Видовдан је непокретни верски празник који празнује [[Српска православна црква]] |од = |до = |датум = {{ubl|28. јун по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]|15. јун по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]}} |датум2020 = |дата2021 = |дата2022 = |празновање = Видовдан се обележава као [[Туга|тужан]] празник, а у [[Српска православна црква|црквама]] се обавља [[Парастос|помен]] за све пострадале у [[рат]]овима. |традиција = У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у [[Колективна свест|колективној свести]] овај датум урезан као сећање на Косовски бој, и на све погинуле у свим ратовима. |повезано_са = }} '''Видовдан''' је [[Срби|српски]] национални и верски празник који се обележава 28. јуна по [[Грегоријански календар|грегоријанском]], односно 15. јуна по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]. [[Српска православна црква]] га обележава као дан сећања на [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] и српске мученике који су пали у [[Косовска битка|Косовској бици]] против [[Османско царство|Османског царства]] 15. јуна 1389. године (по јулијанском календару). Један је од највећих [[Празници Српске православне цркве|српских празника]].{{sfn|Đorđević|1990|pages=33–40}} Значај Видовдана за [[Срби|српски народ]] проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији [[Косовска битка|Косовски бој]], страдање [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389) и тзв. ''пропаст [[Српско царство|Српског царства]]'', па се тог дана, поред [[амос|светог Амоса]], од почетка 20. века слави и црквени празник ''Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика''.<ref>{{Cite web|url=https://trebinjelive.info/2020/06/28/danas-se-proslavljaju-sveti-car-lazar-i-mucenici-srpski-vidovdan4/|title=Danas se proslavljaju Sveti car Lazar i mučenici srpski - Vidovdan {{!}} Trebinje Live|website=TrebinjeLive.info|language=sr|access-date=2021-02-03}}</ref> == О празнику == Празник је посвећен [[Кнез Лазар|кнезу Лазару]], који је након [[Распад Српског царства|распада Српског царства]] владао у [[Моравска Србија|Моравској Србији]] (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи [[Српско-грчки црквени спор (1346—1375)|српско-грчки црквени раскол]], који је трајао још од времена цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у [[Цариград]], где је [[1375]]. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.{{sfn|Богдановић|1982|p=7-20}} Дана 28. јуна 1389. године након погибије [[Мурат I|султана Мурата]], турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и [[Сахрањивање|сахрањено]] у [[Манастир Раваница|манастиру Раваница]] код [[Ћуприја (град)|Ћуприје]].<ref>https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28</ref> Почетком [[Велике сеобе Срба|сеоба Срба]], народ је његове свете [[мошти]] склонио и преселио у [[Манастир Врдник|манастир Малу Раваницу]] или Врдник на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1942]]. године, његово тело пренето је у [[Београд]], где је почивао све до [[1988]]. године када је пренет у манастир [[Манастир Грачаница|Грачаницу]] на [[Косово и Метохија|Косову]]. Одатле је [[1989]]. године, пренето у Лазареву задужбину [[Манастир Раваница|манастира Раваницу]], надомак [[Ћуприја|Ћуприје]], где и данас почива. Саградио је многе [[Црква (грађевина)|цркве]] и [[манастир]]е. Најпознатији су [[Раваница]] и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарица]]. Такође, обновио је и манастире [[Хиландар]] и [[Манастир Горњак|Горњак]], а био је и ктитор руског манастира [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмона]]. == Икона == [[Датотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|200п|[[Свети Вид]]]] На српским православним [[икона]]ма свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без [[Круна|круне]], са [[крст]]ом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. == Празновање == Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.<ref>{{Cite web |url=http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |title=- занимљивости и легенде |access-date=23. 01. 2018 |archive-date=13. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211213225248/https://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |url-status= }}</ref> За Видовдан се у црквама обављају [[помен]]и за све пострадале у ратовима. Видовдан је [[Државни празници у Србији|државни празник]] у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на [[Газиместан]]у и представља сећање на погинуле у свим ратовима.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2784693/danas-je-vidovdan.html Видовдан]</ref> Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године. == Предања и веровања == Према предању цркве, уочи [[Бој на Косову|боја на Косову]] кнезу Лазару се јавио [[Анђео|анђео Господњи]], а његове речи забележио је народни песник: ''„Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“'' На месту битке на [[Газиместан]]у, као [[ендемска врста]] постоји црвени [[Божур|косовски божур]]. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.<ref>[https://www.in4s.net/danas-je-vidovdan/%7CВеровања]{{Мртва веза|date=09. 2018.|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> == О пореклу назива == {{оригинално истраживање}} О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудари]] [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он [[Рано хришћанство|ранохришћански]] светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан. [[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|200п|[[Световид]]]] Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Створитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остаци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима. Видовдан је непокретни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке ({{јез-ит|Fiume}}, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара). == Догађаји == {{главни чланак|28. јун}} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|200п|''[[Косовска битка|Бој на Косову]]'' (1870.), [[Адам Стефановић]]]] [[Датотека:Vidovdanska proslava 1889. godine, Orao.jpg|мини|200п|Видовданска прослава, 1899.]] [[Датотека:L'assassinat de l'Archiduc héritier d'Autriche et de la Duchesse sa femme à Sarajevo supplément illustré du Petit Journal du 12 juillet 1914.jpg|мини|200п|[[Сарајевски атентат]], илустровани додатак ''-{[[Le Petit Journal]]}-'', 12. јула 1914. године.]] Овај датум, који за православни српски народ има велику симболику и на који су се, осим Косовске битке, одиграли и други значајни догађаји, обележаван је у различитим временима, системима и епохама. Свака од прослава Видовдана била је слика времена и људи који су га чинили, али је Видовдан и поред свега остао симбол опстанка православног српског народа на балканским просторима. Ово су догађаји који су се збили на Видовдан (обратити пажњу да је због разлике у календару Видовдан у сваком веку падао на различит датум; на пример, Косовска битка је одиграна на Видовдан 15. јуна 1389, а не 28. јуна 1389): * [[1389]], [[Косовска битка|битка на Косову]], сукоб српске војске под вођством кнеза [[лазар Хребељановић|Лазара]] и турске војске под вођством султана [[Мурат I|Мурата]], * [[1869]], донесен [[Намеснички устав]] Кнежевине Србије, * [[1876]], проглашен рат [[Турска|Турској]] од стране [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], * [[1878]], започета расправа о [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]], * [[1881]], [[Тајна конвенција]] између [[Србија|Србије]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]], * [[1889]], [[Краљевина Србија]] први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања [[Краљ Александар И Карађорђевић|краља Александра]] у [[манастир Жича|манастиру Жича]], постављен темељ и од добровољних прилога започета изградња [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменика косовским јунацима у Крушевцу]], о државном трошку одштампана „Косовска споменица” (збирка народних песама о Косовској бици), установљен Орден кнеза Лазара, у свим црквама СПЦ у држави поводом празника служени су молебани. Ускоро је формиран и одбор за прославу, који су чинили најеминентнији Срби тог времена. Одржана је свечана седница Српске краљевске академије на којој су најумнији Срби тог доба говорили о значају Видовдана. Осим у Краљевини Србији, велики јубилеј обележен је и у другим крајевима у којима је живео српски народ. Посебно свечано било је у манастиру „Мала Раваница” (Врдник) на Фрушкој гори, где су се налазиле мошти кнеза Лазара. Тамо се, упркос притисцима и полицијским акцијама аустроугарских власти, на Видовдан окупило око 15.000 људи. Притисака да се онемогући прослава било је и у Сарајеву, док се на Косову, које је тада још било у саставу Османског царства, Видовдан јавно није смео ни помињати. Мада наредне годишњице нису биле „округле”, Видовдан се од тада сваке године свечано обележавао. На начин обележавања нису утицале ни династичке промене, тим пре што се од доласка Карађорђевића и радикала на власт појачала национална акција, посебно према деловима српског народа који су још живели у Османском и Аустроугарском царству, па је у складу с тим и овај празник добијао на значају. * [[1913]], почетак [[Други балкански рат|Другог балканског рата]], прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница је одржана. Тог дана у Политици објављен је чланак у којем се каже: „Велики Косовски празник, који је столећима био дан опште народне жалости прославља се данас као најрадоснији дан, као празник ослобођења. Три велика народна сабора окупиће се данас на три стране српства да прославе свети Видовдан.”, * [[1914]], [[Сарајевски атентат|атентат]] на [[франц Фердинанд|надвојводу Франца Фердинанда]] у Сарајеву, што је искоришћено као повод за [[Први светски рат]], * [[1915]], српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем [[Есад-паша Топтани|Есад-пашом]] потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније. * [[1919]], потписан [[Версајски споразум]], чиме је завршен [[Први светски рат]], Прва прослава Видовдана у тек створеној [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба Хрвата и Словенаца]] је одржана. На тој прослави, када је обележено и 630 година од Косовске битке, учествовао је регент Александар Карађорђевић, као и цео државни врх. Тада је у први план било стављено ослобођење свих делова српског народа и стварање велике, заједничке државе, „вековног сна свих Јужних Словена”, али су истакнути и други важни догађаји који су се тога дана обележавали. Занимљиво је да је између два светска рата, а посебно после шестојануарске диктатуре, у складу са тадашњом политиком интегралног југословенства, Видовдану, осим српског, придаван и југословенски карактер, односно сматран је празником важним за историју свих Јужних Словена. Зато су сваког 28. јуна преношене и вести о прослави Видовдана у Љубљани, Загребу, Сплиту и другим градовима државе. * [[1921]], српски краљ [[Александар I Карађорђевић]] донео [[Видовдански устав]], Устав [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], и [[Видовдански атентат (1921)|покушај атентата]] на краља Александра од стране [[Спасоје Стејић Баћо|Спасоја Стејића Баће]]. * [[1939]], обележено је 550 година од Косовске битке. Централна прослава, којој је присуствовао државни и црквени врх (али без кнеза Павла Карађорђевића), одржана је на Газиместану. Тамо је патријарх Гаврило Дожић служио молебан, после којег је одржана свечаност, а на њеном крају и велика војна парада. Овом догађају присуствовало је више од сто хиљада људи, па је извештач Политике приметио: „Приштина је јутрос осванула сва у знаку необичне ужурбаности. Целе ноћи стизале су нове и нове групе народа из свих крајева Југославије. Многи од ових ходочасника скоро су пробдели ноћ под ведрим небом, јер ова мала варош није била у стању да толики свет стави под кров.” Малолетни краљ Петар и његова мајка краљица Марија Видовдан су провели на црногорском приморју и присуствовали литургији на Светом Стефану. Народ тога краја, а посебно чланови соколских удружења, према извештају Политике, поводом овог празника припремио је прави спектакл: „Поводом 550 година Косовске битке и у част боравка Његовог величанства краља на јужном приморју, народ и општине из ових крајева приредили су грандиозну илуминарну ноћ, на простору од преко 70 километара, какву људи из ових краја никада раније нису видели. Велики огњени појас протезао се од врхова Боке которске, преко огранака Будванског масива, а завршавао се тамо негде у брдима изнад Петровца…” Ствари су се промениле после Другог светског рата, када су, у складу са новом идеологијом, у први план дошли неки други празници. Обележавање Видовдана није било забрањено, али ни много препоручљиво, па се углавном сводило на црквене и понеку научну и културну свечаност. * [[1941]], усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа, * [[1948]], на иницијативу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетских]] делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета [[Информбиро#Прва резолуција Информбироа против КПЈ у Букурешту|Резолуција Информбироа]] што је означило разлаз између [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и [[Варшавски пакт|источног блока]], * [[1950]], пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван “Аутопут Братство-Јединство”, у чијој су изградњи учествовале омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије, * [[1989]], на Газиместану, Косову и Метохији и свету уопште одржан до тада и до данас највећи и најграндиознији скуп поводом обележавања овог празника који се поклопио са политичким успоном и уставним променама у СФРЈ које је покренуо југословенски и српски политичар Слободан Милошевић. Присуствовало му је, према званичној процени, око 1,5 милиона људи из свих делова тадашње Југославије, сви чланови председништва СФРЈ, личности из јавног и културног живота, као и многи амбасадори. Али, нису биле присутне делегације из појединих југословенских република (пре свих Словеније и Хрватске), као ни Ворен Цимерман, тадашњи амбасадор САД у [[Београд]]у. Скуп, за који је била потребна изузетно сложена организација, протекао је без инцидената, а на његовом крају Слободан Милошевић је одржао чувени говор у којем је, поред осталог, рекао: „Шест векова касније, данас смо опет у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али, без обзира на то какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина, које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког и културног просперитета.” Била је то последња велика прослава овог празника на Косову и Метохији до данас. * [[1990]], усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим [[Срби]] више нису били конститутивни народ у [[Хрватска|Хрватској]], аутопут Братство-Јединство прозван аутопутем братства и убиства када су почели ратни сукоби у СФРЈ, * [[1991]], случај убиства тројице војника [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], познатији као [[случај Холмец]], * [[1992]], пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске, [[Видовдански сабор]], * [[1995]], ВРС наставила борбе око Сарајева и спречила деблокаду од стране АРБиХ и ХВО [[Деблокада Сарајева|Деблокаде Сарајева]], * [[1999]], обележавање Видовдана и 610 година од одржавања Косовске битке протекли су у знаку егзодуса српског народа са Косова и Метохије, * [[2001]], [[Слободан Милошевић]] изручен [[хашки трибунал|трибуналу у Хагу]], Видовдан поново установљен као државни празник, који се до данас обележава свечано, али радно, * [[2006]], [[Црна Гора]] примљена у [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела. == Лазар Томановић о Видовдану == [[Лазар Томановић]] је на католички празник Светог Вида ишао на мису у (католичку) цркву [[Католичка црква Светог Вида код Горње Ластве|Светог Вида]], код [[Горња Ластва|Горње Ластве]], на врху брда Светог Вида. Констатовао је да је то један од најпознатијих дана код Срба, и да уочи Видовдана ''почињу палити огњеве'' како католици, тако и православни. У том крају (Бока) и православни и католици доста су давали лична имена Видо. Он сматра да је у време Косовске битке и православна црква славила Светог Вида више него пророка Амоса, и зато се онај несрећни славни дан зове именом првога, а не другога. Ипак, у време док је Томановић писао овај текст, православна црква га не слави, бар не 15. јуна. Православни Срби немају [[Православна црква Светог кнеза Лазара код Мокрина|цркве Светом Виду]], осим изнад [[Мокрине|Мокрина]], једна врло стара на некаквим развалинама (чије је рушевине посетио 1888. године).{{sfn|Томановић|2007|p=13}} То, по њему, сведочи да је и православна црква некада славила Св. Вида, бар међу Србима. Питао се, када га народ слави, зашто га и данас (тада) православна црква не слави? Слављење овог свеца је боље очувано мећу Србима католицима Конавала и Боке, а да га и православни нису славили Видовдан би по њему, данас звали Амосовдан.{{sfn|Томановић|2007|p=414, 415}} Констатовао је да Видовдан није налазио у старим српским месецословима-календарима. == Српски црквени календари и Видовдан == [[Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину]], од српских светаца и празника, слави као црвено слово [[Стефан Немања|Стефана Немању]], као С''имеона србског новог мироточца'', [[Свети Сава|Светог Саву]], [[Арсеније I Сремац|Арсенија Сремца]] и [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]], али не и Видовдан. На тај дан се славио Свети пророк Амос и Свети Исаија пророк.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu|year= |url=http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> Црногорски годишњак [[Орлић (црногорски годишњак)|Орлић]] од [[1865]]. до [[1868]]. године под 15. јуном има: ''Србски цар Лазар'', а од [[1869]]. након ''Ср. цар Лазар'', у загради пише (''Видов-дан''). Исто је и [[1870]]. године. За католике, Орлић, 1865. на дан 15. јуна по грегоријанском календару спомиње ''[[Тијелово|Тијело Господиново]]'' (јер је то покретни празник и слави се четвртком, након празника Светога Тројства), а од 1866. - 1870. споменут је Вид и још два мученика.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Црногорски годишњаци Орлић, од 1865. - 1870. године|year=1865—1870.|url=|publisher= |pages=|location=Цетиње|id= }}</ref> [[Срби католици]] Дубровчани су у свом календару ''Дубровник'' за [[1897]]. под 15. јуном, за католике имали ''Вид мученик'', а за православне под 15. јуном - по јулијанском календару: ''Цар Лазар (Видов дан)''.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Дубровник (календар)|year=1897|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/Dubrovnik/1897/b001#page/17/mode/1up|publisher= |pages=18|location=Дубровник|id=}}</ref> == Види још == * [[Видовдан (песма)]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Оживљавање немањићких традиција|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-20|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}} * "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање;"Глас цркве" ("Александрија" Ваљебво) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Викиизворник|Видов дан}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432735/Slika-vremena-i-simbol-opstanka Слика времена и симбола опстанка (Политика, Јован Гајић, 28. јун 2019)] * [http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara Житије Светог Кнеза Лазара] {{Wayback|url=http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara |date=20120615222156 }} * Иванова, Радост. [http://www.rastko.rs/rastko-bg/folklor/rivanova-vidov.php Видовдан у Бугара и Срба]. Пројекат Растко Бугарска {{бг}} * [https://www.youtube.com/watch?v=A5NA2-HGmYo Трибина „Видовдан – историја, мит и наслеђе”] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/482230/Proslava-500-godisnjice-Kosovskog-boja-na-Vidovdan-1889 Прослава 500. годишњице Косовског боја на Видовдан 1889. („Политика”, 28. јун 2021)] {{Српски празници}} {{Косовски завет}} {{Државни празници у Србији}} {{Подножје|Православље|Србија}} [[Категорија:Празници]] [[Категорија:Хришћански празници]] [[Категорија:Српски народни празници]] [[Категорија:Обичаји и празници СПЦ]] [[Категорија:Државни празници у Србији]] gxmpebve7g0fgfmoev3mbeaiwxblhr9 30099026 30099022 2025-06-27T19:21:31Z Ruach Chayim 323597 30099026 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија празник |назив = Видовдан |слика = Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG |величина_слике = 250п |опис_слике = Видовдан на [[Газиместан]]у (2009) |тип = [[Празници Српске православне цркве|Српски празник]] |званичан_назив = Видовдан се доводи у везу, с једне стране са [[Лазар Хребељановић|кнезом Лазаром]] и [[Косовска битка|Косовском битком]], а с друге, у архаичнијој варијанти, са [[Свети Вид|светим Видом]] |уобичајен_назив = |такође = Државни празник, обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 1389. |значење = Симболизује, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. |установљен = На дан када се одиграла битка био је већ установљен празник [[Свети Вид|светог Вита]]. И по њему, по [[Светац|свецу]] тога дана, Косовска битка је добила име „Видовдан” |творац = |обележавају = Видовдан је непокретни верски празник који празнује [[Српска православна црква]] |од = |до = |датум = {{ubl|28. јун по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]|15. јун по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]}} |датум2020 = |дата2021 = |дата2022 = |празновање = Видовдан се обележава као [[Туга|тужан]] празник, а у [[Српска православна црква|црквама]] се обавља [[Парастос|помен]] за све пострадале у [[рат]]овима. |традиција = У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у [[Колективна свест|колективној свести]] овај датум урезан као сећање на Косовски бој, и на све погинуле у свим ратовима. |повезано_са = }} '''Видовдан''' је [[Срби|српски]] [[Српски национални идентитет|национални]] и [[Празници Српске православне цркве|верски празник]] који се обележава 28. јуна по [[Грегоријански календар|грегоријанском]], односно 15. јуна по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]. [[Српска православна црква]] га обележава као дан сећања на [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] и српске мученике који су пали у [[Косовска битка|Косовској бици]] против [[Османско царство|Османског царства]] 15. јуна 1389. године (по јулијанском календару). Један је од највећих [[Празници Српске православне цркве|српских празника]].{{sfn|Đorđević|1990|pages=33–40}} Значај Видовдана за [[Срби|српски народ]] проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији [[Косовска битка|Косовски бој]], страдање [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389) и тзв. ''пропаст [[Српско царство|Српског царства]]'', па се тог дана, поред [[амос|светог Амоса]], од почетка 20. века слави и црквени празник ''Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика''.<ref>{{Cite web|url=https://trebinjelive.info/2020/06/28/danas-se-proslavljaju-sveti-car-lazar-i-mucenici-srpski-vidovdan4/|title=Danas se proslavljaju Sveti car Lazar i mučenici srpski - Vidovdan {{!}} Trebinje Live|website=TrebinjeLive.info|language=sr|access-date=2021-02-03}}</ref> == О празнику == Празник је посвећен [[Кнез Лазар|кнезу Лазару]], који је након [[Распад Српског царства|распада Српског царства]] владао у [[Моравска Србија|Моравској Србији]] (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи [[Српско-грчки црквени спор (1346—1375)|српско-грчки црквени раскол]], који је трајао још од времена цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]]. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у [[Цариград]], где је [[1375]]. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.{{sfn|Богдановић|1982|p=7-20}} Дана 28. јуна 1389. године након погибије [[Мурат I|султана Мурата]], турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и [[Сахрањивање|сахрањено]] у [[Манастир Раваница|манастиру Раваница]] код [[Ћуприја (град)|Ћуприје]].<ref>https://www.crkvenikalendar.com/datum-2018-6-28</ref> Почетком [[Велике сеобе Срба|сеоба Срба]], народ је његове свете [[мошти]] склонио и преселио у [[Манастир Врдник|манастир Малу Раваницу]] или Врдник на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1942]]. године, његово тело пренето је у [[Београд]], где је почивао све до [[1988]]. године када је пренет у манастир [[Манастир Грачаница|Грачаницу]] на [[Косово и Метохија|Косову]]. Одатле је [[1989]]. године, пренето у Лазареву задужбину [[Манастир Раваница|манастира Раваницу]], надомак [[Ћуприја|Ћуприје]], где и данас почива. Саградио је многе [[Црква (грађевина)|цркве]] и [[манастир]]е. Најпознатији су [[Раваница]] и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарица]]. Такође, обновио је и манастире [[Хиландар]] и [[Манастир Горњак|Горњак]], а био је и ктитор руског манастира [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмона]]. == Икона == [[Датотека:Vitus CXXVr.jpg|мини|200п|[[Свети Вид]]]] На српским православним [[икона]]ма свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без [[Круна|круне]], са [[крст]]ом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. == Празновање == Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови.<ref>{{Cite web |url=http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |title=- занимљивости и легенде |access-date=23. 01. 2018 |archive-date=13. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211213225248/https://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/pravoslavlje/sveti-mucenik-knez-lazar-i-sveti-srpski-mucenici-vidovdan%7C%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0 |url-status= }}</ref> За Видовдан се у црквама обављају [[помен]]и за све пострадале у ратовима. Видовдан је [[Државни празници у Србији|државни празник]] у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на [[Косовска битка|Косовску битку]], која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на [[Газиместан]]у и представља сећање на погинуле у свим ратовима.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2784693/danas-je-vidovdan.html Видовдан]</ref> Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године. == Предања и веровања == Према предању цркве, уочи [[Бој на Косову|боја на Косову]] кнезу Лазару се јавио [[Анђео|анђео Господњи]], а његове речи забележио је народни песник: ''„Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“'' На месту битке на [[Газиместан]]у, као [[ендемска врста]] постоји црвени [[Божур|косовски божур]]. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.<ref>[https://www.in4s.net/danas-je-vidovdan/%7CВеровања]{{Мртва веза|date=09. 2018.|bot=InternetArchiveBot|fix-attempted=yes}}</ref> == О пореклу назива == {{оригинално истраживање}} О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија, али ниједна није доказана односно потврђена. По једној је овај празник наставак слављења [[Стара словенска вера|словенског паганског божанства]] [[Световид]]а, који је био бог обиља и [[Бог рата|рата]] и који је можда био [[врховни бог Срба (многобоштво)|српски врховни бог]]. По другој интерпретацији су поштовање [[Свети Вид|светог Вида]] ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}) донели са собом [[Немци|немачки]] [[Католичка црква|католички]] [[рударство|рудари]] [[Саси]], а њихов светац је прилагођен локалном становништву. То тумачење се може лако побити када се узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве, такође не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он [[Рано хришћанство|ранохришћански]] светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике. Међутим треба имати у виду да су у [[Полабље (слив Лабе)|Полабљу]] где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена [[Црква (грађевина)|црквама]] посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом св. Витуса (т. ј. код западних Словена култом св. Вита, а код јужних Словена култом св. Вида). Код Срба и Бугара који иако признају св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан. [[Датотека:Svantevit-Statue.jpg|мини|200п|[[Световид]]]] Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од: Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Створитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања. Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је радо зван и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био "свети", јер је био више од Свеца. Крст са 4 знака "С", који је и данас део српског грба је управо симбол Вида. Јер знакови "С" гледају на све четири стране света - симболизујући тако Вида који гледа свуд и види све. Знакови "С" су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје - Илијине. (Име Ил - Илија је иначе најстарије име за Бога. Од Ила(Илија) долази и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах - Алах.) Крст са 4 "С" нам дакле открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан слави и данас код Срба и Бугара није ништа необично, јер су у они остаци северног дела старог тројанског царсва. Кроз историју су били познати и као Трибали - Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима. Видовдан је непокретни празник који Римокатоличка црква обележава 15. јуна и посвећен је св. Виду ({{јез-лат|Sanctus Vitus}}, у преводу са латинског свети Витус, т. ј. свети Вид), а сам култ св. Вида је био врло јак на Јадранском приморју. И данас на Јадранском приморју постоје топоними и храмови који носе име св. Вида, а св. Вид је и заштитник града Ријеке ({{јез-ит|Fiume}}, у преводу са италијанског река(на ијекавском говору ријека)) која Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је скренути пажњу да званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, само што тај 15. јун због разлике у календару пада на 28. грегоријански јун, као што и Српска Нова Година чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер се СПЦ придржава јулијанског, а не грегоријанског календара). == Догађаји == {{главни чланак|28. јун}} [[Датотека:Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg|мини|200п|''[[Косовска битка|Бој на Косову]]'' (1870.), [[Адам Стефановић]]]] [[Датотека:Vidovdanska proslava 1889. godine, Orao.jpg|мини|200п|Видовданска прослава, 1899.]] [[Датотека:L'assassinat de l'Archiduc héritier d'Autriche et de la Duchesse sa femme à Sarajevo supplément illustré du Petit Journal du 12 juillet 1914.jpg|мини|200п|[[Сарајевски атентат]], илустровани додатак ''-{[[Le Petit Journal]]}-'', 12. јула 1914. године.]] Овај датум, који за православни српски народ има велику симболику и на који су се, осим Косовске битке, одиграли и други значајни догађаји, обележаван је у различитим временима, системима и епохама. Свака од прослава Видовдана била је слика времена и људи који су га чинили, али је Видовдан и поред свега остао симбол опстанка православног српског народа на балканским просторима. Ово су догађаји који су се збили на Видовдан (обратити пажњу да је због разлике у календару Видовдан у сваком веку падао на различит датум; на пример, Косовска битка је одиграна на Видовдан 15. јуна 1389, а не 28. јуна 1389): * [[1389]], [[Косовска битка|битка на Косову]], сукоб српске војске под вођством кнеза [[лазар Хребељановић|Лазара]] и турске војске под вођством султана [[Мурат I|Мурата]], * [[1869]], донесен [[Намеснички устав]] Кнежевине Србије, * [[1876]], проглашен рат [[Турска|Турској]] од стране [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], * [[1878]], започета расправа о [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]], * [[1881]], [[Тајна конвенција]] између [[Србија|Србије]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]], * [[1889]], [[Краљевина Србија]] први пут свечано обележила Видовдан као празник на највишем државном нивоу. Обављен је чин миропомазања [[Краљ Александар И Карађорђевић|краља Александра]] у [[манастир Жича|манастиру Жича]], постављен темељ и од добровољних прилога започета изградња [[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменика косовским јунацима у Крушевцу]], о државном трошку одштампана „Косовска споменица” (збирка народних песама о Косовској бици), установљен Орден кнеза Лазара, у свим црквама СПЦ у држави поводом празника служени су молебани. Ускоро је формиран и одбор за прославу, који су чинили најеминентнији Срби тог времена. Одржана је свечана седница Српске краљевске академије на којој су најумнији Срби тог доба говорили о значају Видовдана. Осим у Краљевини Србији, велики јубилеј обележен је и у другим крајевима у којима је живео српски народ. Посебно свечано било је у манастиру „Мала Раваница” (Врдник) на Фрушкој гори, где су се налазиле мошти кнеза Лазара. Тамо се, упркос притисцима и полицијским акцијама аустроугарских власти, на Видовдан окупило око 15.000 људи. Притисака да се онемогући прослава било је и у Сарајеву, док се на Косову, које је тада још било у саставу Османског царства, Видовдан јавно није смео ни помињати. Мада наредне годишњице нису биле „округле”, Видовдан се од тада сваке године свечано обележавао. На начин обележавања нису утицале ни династичке промене, тим пре што се од доласка Карађорђевића и радикала на власт појачала национална акција, посебно према деловима српског народа који су још живели у Османском и Аустроугарском царству, па је у складу с тим и овај празник добијао на значају. * [[1913]], почетак [[Други балкански рат|Другог балканског рата]], прва прослава Видовдана на Косову и Метохији у манастиру Грачаница је одржана. Тог дана у Политици објављен је чланак у којем се каже: „Велики Косовски празник, који је столећима био дан опште народне жалости прославља се данас као најрадоснији дан, као празник ослобођења. Три велика народна сабора окупиће се данас на три стране српства да прославе свети Видовдан.”, * [[1914]], [[Сарајевски атентат|атентат]] на [[франц Фердинанд|надвојводу Франца Фердинанда]] у Сарајеву, што је искоришћено као повод за [[Први светски рат]], * [[1915]], српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем [[Есад-паша Топтани|Есад-пашом]] потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније. * [[1919]], потписан [[Версајски споразум]], чиме је завршен [[Први светски рат]], Прва прослава Видовдана у тек створеној [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба Хрвата и Словенаца]] је одржана. На тој прослави, када је обележено и 630 година од Косовске битке, учествовао је регент Александар Карађорђевић, као и цео државни врх. Тада је у први план било стављено ослобођење свих делова српског народа и стварање велике, заједничке државе, „вековног сна свих Јужних Словена”, али су истакнути и други важни догађаји који су се тога дана обележавали. Занимљиво је да је између два светска рата, а посебно после шестојануарске диктатуре, у складу са тадашњом политиком интегралног југословенства, Видовдану, осим српског, придаван и југословенски карактер, односно сматран је празником важним за историју свих Јужних Словена. Зато су сваког 28. јуна преношене и вести о прослави Видовдана у Љубљани, Загребу, Сплиту и другим градовима државе. * [[1921]], српски краљ [[Александар I Карађорђевић]] донео [[Видовдански устав]], Устав [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], и [[Видовдански атентат (1921)|покушај атентата]] на краља Александра од стране [[Спасоје Стејић Баћо|Спасоја Стејића Баће]]. * [[1939]], обележено је 550 година од Косовске битке. Централна прослава, којој је присуствовао државни и црквени врх (али без кнеза Павла Карађорђевића), одржана је на Газиместану. Тамо је патријарх Гаврило Дожић служио молебан, после којег је одржана свечаност, а на њеном крају и велика војна парада. Овом догађају присуствовало је више од сто хиљада људи, па је извештач Политике приметио: „Приштина је јутрос осванула сва у знаку необичне ужурбаности. Целе ноћи стизале су нове и нове групе народа из свих крајева Југославије. Многи од ових ходочасника скоро су пробдели ноћ под ведрим небом, јер ова мала варош није била у стању да толики свет стави под кров.” Малолетни краљ Петар и његова мајка краљица Марија Видовдан су провели на црногорском приморју и присуствовали литургији на Светом Стефану. Народ тога краја, а посебно чланови соколских удружења, према извештају Политике, поводом овог празника припремио је прави спектакл: „Поводом 550 година Косовске битке и у част боравка Његовог величанства краља на јужном приморју, народ и општине из ових крајева приредили су грандиозну илуминарну ноћ, на простору од преко 70 километара, какву људи из ових краја никада раније нису видели. Велики огњени појас протезао се од врхова Боке которске, преко огранака Будванског масива, а завршавао се тамо негде у брдима изнад Петровца…” Ствари су се промениле после Другог светског рата, када су, у складу са новом идеологијом, у први план дошли неки други празници. Обележавање Видовдана није било забрањено, али ни много препоручљиво, па се углавном сводило на црквене и понеку научну и културну свечаност. * [[1941]], усташки покољ Срба у Бугојну, само један од бројних ратних злочина почињених над православним Србима у 20. веку на Видовдан и друге велике православне верске празнике православног српског народа, * [[1948]], на иницијативу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетских]] делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета [[Информбиро#Прва резолуција Информбироа против КПЈ у Букурешту|Резолуција Информбироа]] што је означило разлаз између [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и [[Варшавски пакт|источног блока]], * [[1950]], пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван “Аутопут Братство-Јединство”, у чијој су изградњи учествовале омладинске радне бригаде из свих крајева Југославије, * [[1989]], на Газиместану, Косову и Метохији и свету уопште одржан до тада и до данас највећи и најграндиознији скуп поводом обележавања овог празника који се поклопио са политичким успоном и уставним променама у СФРЈ које је покренуо југословенски и српски политичар Слободан Милошевић. Присуствовало му је, према званичној процени, око 1,5 милиона људи из свих делова тадашње Југославије, сви чланови председништва СФРЈ, личности из јавног и културног живота, као и многи амбасадори. Али, нису биле присутне делегације из појединих југословенских република (пре свих Словеније и Хрватске), као ни Ворен Цимерман, тадашњи амбасадор САД у [[Београд]]у. Скуп, за који је била потребна изузетно сложена организација, протекао је без инцидената, а на његовом крају Слободан Милошевић је одржао чувени говор у којем је, поред осталог, рекао: „Шест векова касније, данас смо опет у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али, без обзира на то какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина, које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког и културног просперитета.” Била је то последња велика прослава овог празника на Косову и Метохији до данас. * [[1990]], усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим [[Срби]] више нису били конститутивни народ у [[Хрватска|Хрватској]], аутопут Братство-Јединство прозван аутопутем братства и убиства када су почели ратни сукоби у СФРЈ, * [[1991]], случај убиства тројице војника [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]], познатији као [[случај Холмец]], * [[1992]], пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске, [[Видовдански сабор]], * [[1995]], ВРС наставила борбе око Сарајева и спречила деблокаду од стране АРБиХ и ХВО [[Деблокада Сарајева|Деблокаде Сарајева]], * [[1999]], обележавање Видовдана и 610 година од одржавања Косовске битке протекли су у знаку егзодуса српског народа са Косова и Метохије, * [[2001]], [[Слободан Милошевић]] изручен [[хашки трибунал|трибуналу у Хагу]], Видовдан поново установљен као државни празник, који се до данас обележава свечано, али радно, * [[2006]], [[Црна Гора]] примљена у [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] као 192 земља чланица, Врховни суд Србије потврдио донету пресуду криминалцу Милораду Улемеку Легији којом је осуђен на 40 година затвора због почињених кривичних дела. == Лазар Томановић о Видовдану == [[Лазар Томановић]] је на католички празник Светог Вида ишао на мису у (католичку) цркву [[Католичка црква Светог Вида код Горње Ластве|Светог Вида]], код [[Горња Ластва|Горње Ластве]], на врху брда Светог Вида. Констатовао је да је то један од најпознатијих дана код Срба, и да уочи Видовдана ''почињу палити огњеве'' како католици, тако и православни. У том крају (Бока) и православни и католици доста су давали лична имена Видо. Он сматра да је у време Косовске битке и православна црква славила Светог Вида више него пророка Амоса, и зато се онај несрећни славни дан зове именом првога, а не другога. Ипак, у време док је Томановић писао овај текст, православна црква га не слави, бар не 15. јуна. Православни Срби немају [[Православна црква Светог кнеза Лазара код Мокрина|цркве Светом Виду]], осим изнад [[Мокрине|Мокрина]], једна врло стара на некаквим развалинама (чије је рушевине посетио 1888. године).{{sfn|Томановић|2007|p=13}} То, по њему, сведочи да је и православна црква некада славила Св. Вида, бар међу Србима. Питао се, када га народ слави, зашто га и данас (тада) православна црква не слави? Слављење овог свеца је боље очувано мећу Србима католицима Конавала и Боке, а да га и православни нису славили Видовдан би по њему, данас звали Амосовдан.{{sfn|Томановић|2007|p=414, 415}} Констатовао је да Видовдан није налазио у старим српским месецословима-календарима. == Српски црквени календари и Видовдан == [[Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину]], од српских светаца и празника, слави као црвено слово [[Стефан Немања|Стефана Немању]], као С''имеона србског новог мироточца'', [[Свети Сава|Светог Саву]], [[Арсеније I Сремац|Арсенија Сремца]] и [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]], али не и Видовдан. На тај дан се славио Свети пророк Амос и Свети Исаија пророк.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu|year= |url=http://montenegrina.net/nauka/istorija/crna-gora-do-xix-v/crnojevici/crkveni-kalendar-durda-crnojevica-za-1494-godinu/|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> Црногорски годишњак [[Орлић (црногорски годишњак)|Орлић]] од [[1865]]. до [[1868]]. године под 15. јуном има: ''Србски цар Лазар'', а од [[1869]]. након ''Ср. цар Лазар'', у загради пише (''Видов-дан''). Исто је и [[1870]]. године. За католике, Орлић, 1865. на дан 15. јуна по грегоријанском календару спомиње ''[[Тијелово|Тијело Господиново]]'' (јер је то покретни празник и слави се четвртком, након празника Светога Тројства), а од 1866. - 1870. споменут је Вид и још два мученика.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Црногорски годишњаци Орлић, од 1865. - 1870. године|year=1865—1870.|url=|publisher= |pages=|location=Цетиње|id= }}</ref> [[Срби католици]] Дубровчани су у свом календару ''Дубровник'' за [[1897]]. под 15. јуном, за католике имали ''Вид мученик'', а за православне под 15. јуном - по јулијанском календару: ''Цар Лазар (Видов дан)''.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Дубровник (календар)|year=1897|url=https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/Dubrovnik/1897/b001#page/17/mode/1up|publisher= |pages=18|location=Дубровник|id=}}</ref> == Види још == * [[Видовдан (песма)]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book|ref=harv|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Оживљавање немањићких традиција|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-20|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}} * "Српске славе и верски обичаји" - Посебно издање;"Глас цркве" ("Александрија" Ваљебво) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Викиизворник|Видов дан}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/432735/Slika-vremena-i-simbol-opstanka Слика времена и симбола опстанка (Политика, Јован Гајић, 28. јун 2019)] * [http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara Житије Светог Кнеза Лазара] {{Wayback|url=http://www.spc.rs/sr/zitije_svetog_kneza_lazara |date=20120615222156 }} * Иванова, Радост. [http://www.rastko.rs/rastko-bg/folklor/rivanova-vidov.php Видовдан у Бугара и Срба]. Пројекат Растко Бугарска {{бг}} * [https://www.youtube.com/watch?v=A5NA2-HGmYo Трибина „Видовдан – историја, мит и наслеђе”] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/482230/Proslava-500-godisnjice-Kosovskog-boja-na-Vidovdan-1889 Прослава 500. годишњице Косовског боја на Видовдан 1889. („Политика”, 28. јун 2021)] {{Српски празници}} {{Косовски завет}} {{Државни празници у Србији}} {{Подножје|Православље|Србија}} [[Категорија:Празници]] [[Категорија:Хришћански празници]] [[Категорија:Српски народни празници]] [[Категорија:Обичаји и празници СПЦ]] [[Категорија:Државни празници у Србији]] 4kb5xsrchd0jhm1vwpt5iu9qbfamvob 0 9765 30099074 29886201 2025-06-27T20:27:31Z ~2025-89542 447249 30099074 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ђура Јакшић | слика = Đura Jakšić - Autoportret, 1857‒1858, Narodni muzej.jpg | опис_слике = Ђура Јакшић, аутопортрет (уље на платну, детаљ) | датум_рођења = {{Датум рођења|1832|8|8}} | место_рођења = [[Српска Црња]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1878|11|16|1832|8|8}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] | отац = Дионисије | мајка = Христина | супружник = | деца = | поље = | правац_традиција = [[Романтизам]] | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = [[Станоје Главаш]] |узрок_смрти=туберкулоза}} [[Датотека:Skadarlija03.jpg|мини|[[Кућа Ђуре Јакшића (Београд)|Кућа Ђуре Јакшића]] у београдској [[Скадарлија|Скадарлији]] - кућа у којој је провео последње године живота и у којој је умро]] '''Георгије „Ђура” Јакшић''' ([[Српска Црња]], [[8. август]] [[1832]] — [[Београд]], [[16. новембар]] [[1878]]) био је [[Срби|српски]] [[сликар]], [[Писац|књижевник]] и [[учитељ]]. У његов сликарском опусу је око 200 слика.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/437404/Slikarska-ostavstina-Dure-Jaksica|title=Slikarska ostavština Đure Jakšića|last=Aleksić|first=Dejan|website=Politika Online|access-date=2024-05-25}}</ref> Уз [[Новак Радонић|Новака Радонића]] и [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеву Тодоровића]] припада водећим сликарима српске епохе [[романтизам|романтизма]]. == Биографија == [[Датотека:Wiki.Vojvodina VIII Pančevo 080.jpg|мини|лево|Биста испред основне школе у Панчеву, која носи његово име]] [[Датотека:Kuća Đure Jakšića - spomen ploča.jpg|150px|мини|десно|Спомен плоча на Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији]] Његово право име је Георгије. Отац Ђуре Јакшића, Дионисије (рођен 1806) био је свештеник. Мајка Христина (рођена 1812), била је из свештеничке породице. Осим прворођеног Ђуре, Дионисије и Христина имали су још осморо деце (Максим, Лазар, Мартин, Александар, Јован, Венијамин, Стефанида и Јулијана), од којих је двоје умрло у раном детињству. Ђура је основну школу похађао у родној Црњи, Хацфелду (данашњи [[Жомбољ]]) и [[Сегедин]]у. Три разреда гимназије завршио је у Сегедину. Како је био осредњи ђак, отац је желео да Ђура изучи трговачки занат, те га је слао у Хацфелд на школовање током распуста и у Кикинду у трговачку радњу, али је Ђура сваки пут бежао кући. После завршене гимназије, отишао је у [[Темишвар]] (данас [[Румунија]]) да учи цртање код Словака Агоста Дунајског. Године 1846. умрла му је мајка Христина. Мотив седморо сирочади, појављује се касније у Ђурином стваралаштву.<ref>{{cite book |last1=Слободан Павићевић |title=Хронологија живота и рада Ђуре Јакшића (Душан Иванић)|publisher=Јефимија |isbn=86-7016-027-7 |pages=33, 34}}</ref> Уочи револуционарне 1847. године био је студент уметничке академије италијанског сликара Ђакома Марастонија у [[Пешта|Пешти]], где је био најбољи ученик, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти.<ref name="СНП">{{cite web |title=Ђура Јакшић |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=5012 |website=Енциклопедија Српског народног позоришта |accessdate=27. 7. 2020}}</ref> Вративши се у родни крај, продужио је да учи сликарство у [[Зрењанин|Бечкереку]] код [[Константин Данил|Константина Данила]] чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени уметнички израз и продубљујући своја знања, између осталог и [[Немачки језик|немачког језика]]. У [[Српска револуција 1848—1849.|револуцији 1848—1849]]. године иако шеснаестогодишњак, учествовао је као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо!” Убрзо га је немаштина приморала да прихвата разне послове. Радио је по повратку из Великог Бечкерека, као канцелиста код среског судије Лазара Влаховића. Ту је у Великој Кикинди 1850. године портретисао Влаховића<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 1885.</ref>, и поклонио му исти портрет. Била је то прва слика коју је урадио сликар Јакшић. Тих година често је мењао место боравка. Отишао је у Београд, а убрзо после тога у [[Беч]] да настави [[Ликовна академија у Бечу|студије сликарства]]. У Бечу се кретао у уметничким круговима са [[Бранко Радичевић|Бранком Радичевићем]] и [[Ђуро Даничић|Ђуром Даничићем]]. Његови поетски првенци угледали су светлост дана у ''Сербском летопису'' 1853. године. Беспарица га приморала да се врати кући, али убрзо потом отишао је на Академију финих уметности у [[Минхен]]. Крајем [[1855]]. године настанио се у [[Кикинда|Кикинди]] и живео од сликарства. Писао је песме и штампао их у ''Седмици'' под псеудонимом ''Теорин''. У [[Нови Сад]] прешао је 1856. године, подстакнут повратком пријатеља са којима је друговао у Бечу који су се окупљали око новосадских листова ''Седмица'' и ''Дневник''. По повратку са сликарских студија, живео је у Банату до [[1856]]. Од 1857. прешао је у Србију, где остаје све до смрти. У Србији је радио као сеоски учитељ (у [[Подгорац (Бољевац)|Подгорцу]], [[Сумраковац|Сумраковцу]], [[Горња Сабанта|Сабанти]], [[Рача|Рачи]] код Крагујевца и [[Пожаревац|Пожаревцу]], у коме се и оженио) и као гимназијски учитељ цртања (у [[Крагујевац|Крагујевцу]], [[Београд]]у и [[Јагодина|Јагодини]]). У то време боравио је и у [[манастир Враћевшница|манастиру Враћевшница]], где је нацртао неколико историјских портрета, које је поклонио манастиру.<ref name="челик">Борислав Челиковић: ''Светилишта рудничког краја'', изд. Каленић, Крагујевац 1998. COBISS.SR-ID 65368332</ref> У Крагујевцу је била сачувана кућа у којој је становао две године док је радио у гимназији (1863-1865).<ref>[http://slobodnimediji.com/srbija/novosti/drustvo/2881-nevidena-sramota-rusi-se-kuca-dure-jaksica-zbog-puta Руши се кућа Ђуре Јакшића због пута (25. фебруар 2016)]</ref><ref>{{Cite web |url=http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/srusila-se-kuca-dure-jaksica-foto/ |title=Срушила се кућа Ђуре Јакшића (4. новембар 2016) |access-date=04. 11. 2016 |archive-date=05. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161105033151/http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/srusila-se-kuca-dure-jaksica-foto/ |url-status= }}</ref> Ова кућа срушена је 2018. године.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/407128/Dura-Jaksic-izazvao-saobracajni-kolaps Ђура Јакшић изазвао саобраћајни колапс („Политика”, 11. јул 2018)]</ref> У Сабанти је 1936. године на свечаности откривена спомен-биста Јакшића, који је ту дошао за учитеља у августу 1865. године.<ref>"Политика", Београд 1936. године</ref> [[Датотека:Mala Krsna, Bista Đure Jakšića, 01.jpg|мини|десно|200п|Биста Ђуре Јакшића у [[Мала Крсна|Малој Крсни]]]] Ђура Јакшић је био свестран уметник и родољуб: песник, приповедач, драмски писац и сликар. Али и боем. Стваралачки и страдалачки живот тог образованог и темпераментног човека често се одвијао у боемском амбијенту [[Скадарлија|скадарлијских]] кафана [[Три шешира]] и [[Два јелена]]. Боемска атмосфера било је окружење у коме је добијао стваралачку инспирацију, изазивао дивљење и аплаузе веселих гостију и боемских дружбеника, али и бес власти чијој се суровости и лакомости ругао, оригинално и сатирично. Стално је живео у оскудици, и тешко је издржавао своју бројну породицу. Притиснут породичним обавезама и дуговима, склон боемcтву, болестан, Ђура Јакшић се потуцао кроз живот. Разочаран у људе и живот, налазио је утеху у уметничком стварању, песничком и сликарском. Био је нежан, искрен друг и болећив отац, али у мрачним расположењима раздражљив и једак. Његова болна и плаховита лирика веран је израз његове интимне личности, трагичне и боемске. Оболео од туберкулозе, у дуговима, гоњен је и отпуштан (1871) из државне службе. Уз помоћ [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] 1872. године добио је посао у Државној штампарији. Смрт га је затекла на положају коректора [[Државна штампарија|Државне штампарије]] у Београду 16. новембра [[1878]]. године (по јулијанском календару). Првобитно је сахрањен на старом [[Ташмајданско гробље|Ташмајданском гробљу]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:627204-Beogradske-price-Oprostaj-od-velikog-Djure-Jaksica Опроштај од великог Ђуре Јакшића („Вечерње новости”, 30. септембар 2016)]</ref>, али су његове кости, након отварања гробља, пренесене на [[Ново гробље (Београд)|Ново гробље]] у Београду. На гробном споменику Ђуре Јакшића исписане су речи: ''У свету, брале, нема љубави''.<ref>{{cite web |title=У свету, брале, нема љубави |url=http://www.beogradskagroblja.rs/page/de%C5%A1avanja/100515/cnt/u-svetu-brale-nema-ljubavi--jo%C5%A1-jedna-vo%C4%91ena-%C5%A1etnja-po-novom-groblju.sr-Latn-CS.htm |website=Београдска гробља |accessdate=27. 7. 2020 |archive-date=27. 07. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200727135732/http://www.beogradskagroblja.rs/page/de%C5%A1avanja/100515/cnt/u-svetu-brale-nema-ljubavi--jo%C5%A1-jedna-vo%C4%91ena-%C5%A1etnja-po-novom-groblju.sr-Latn-CS.htm |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8311948& Гроб Ђуре Јакшића]</ref> Имао је супругу Тину (Христину) и децу Милоша, Белуша, Тијану и Милеву. Белуш (* 1863 — † 1882) такође је сликао и писао.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0650.jpg "Српски народ", 23. октобра 1943]</ref> [[Датотека:Đura Jakšić - Odmor posle boja (Karaula), 1876, Narodni muzej.jpg|мини|riht|200п|''Ђура Јакшић, [[Ноћна стража (Јакшић)|Ноћна стража]] (уље на платну)''. Слика је посвећена јаворским јунацима из српско-турског рата 1876—1878. године]] Инспирација за „Девојку у плавом” била је Мила, крчмарица из Кикинде, којој је посветио и песму „Мила”.<ref>{{cite news |title=Велики Ђура Јакшић волео је крчмарицу |url=https://www.magazin.novosti.rs/sr/zanimljivosti/sudbine/vest/veliki-dura-jaksic-voleo-je-krcmaricu-ludovao-je-za-njom-a-evo-sta-je-ona-pricala-o-njemu-do-kraja-zivota-foto/1444808 |access-date=19. 1. 2022 |work=Магазин новости |date=18. 1. 2022}}</ref> == Књижевни рад == [[Датотека:Đura Jakšić u Skadarliji.JPG|мини|лево|200п|''Стихови Ђуре Јакшића у [[Скадарлија|Скадарлији]]'']] [[Датотека:Djura_soldatovic.jpg|мини|лево|<center>[[Споменик Ђури Јакшићу у Скадарлији|Споменик Ђури Јакшићу]] подигнут 1990. у Скадарлији (аутор: [[Јован Солдатовић]])]] Ђура Јакшић највећи је лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих и најзначајнијих српских сликара 19. века.<ref>{{cite web|url=http://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/47732/djura-jaksic-lutalica-buntovnik-revolucionar.html|title=Đura Jakšić: Lutalica, buntovnik, revolucionar|work=[[Прва српска телевизија|Прва српска]]|date=28. 11. 2015|accessdate=29. 4. 2016}}{{Мртва веза}}</ref> Страствен, изузетне имагинације, снажне осећајности, бунтован и слободарски, писао је за романтичарским заносом песме о слободи, против тираније, родољубиву лирику, али и стихове лирског посвећења и дубоког бола. Контроверзан, посветио је збирку поезије Кнезу [[Милан Обреновић|Милану Обреновићу]]. Јакшић је зачетник и најистакнутији представник [[Анакреонтска поезија|анакреонтске поезије]] код Срба, али и аутор бројних досетки, афоризама, поетских минијатура. У духу епохе у којој је живео и стварао, Ђура Јакшић је имао своје узоре, међу песницима [[Шандор Петефи|Петефија]] и [[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрона]], а међу сликарима [[Рембрант]]а. Често је обрађивао исте мотиве и у књижевним делима и на сликарским платнима. Иако успешни песник и драмски писац, Јакшић је за српску књижевност важан и као приповедач. Огласио се у тренутку када се код нас јављају наговештаји реализма, посебно видљиви у продору савремене тематике. Писао је неколико врста приповедака. Најпре оне у којима је идеализовао наш средњи век, приказујући немањићка времена. Другу групу чине приповетке о животу банатског села, а међу њима је најпознатија ’Сирота Банаћанка’, која и говори о страдању народа током бурних догађаја из 1848, 1849. Трећу групу чине приповетке инспирисане српско-турским ратом, и у њима је родољубива тематика из Јакшићевих песама добила свој природни продужетак. Написао је око 40 приповедака, три драме у стиху: „Станоје Главаш“, „Сеоба Србаља“ и „Јелисавета“. Оставио је незавршен историјски роман ''Ратници'' о српско-турском рату 1876—1878. Јакшић је стварао лирску, епску и драмску поезију. Своје [[lirika|лирске]] песме објављује скоро по свима српским часописима. За живота је објавио збирку своје лирике „Песме“. Најзначајније епске песме су: „Братоубица“, „Невеста Пивљанина Баја“, „Барјактаровићи“, „Мученица“ и „Причест“. Његов рад на драми је двоструко обимнији него на лирици и епу. Јакшић је један од најранијих и најплоднијих српских приповедача. Највише је писао у [[проза|прози]]: око четрдесет приповедака и скица, од којих неколико недовршених. Од драма, уметнички је најуспелија ''Јелисавета кнегиња црногорска'', писана у духу [[Вилијам Шекспир|шекспировске]] драматургије, са намером да се на историјској основи прикаже и једна политичка драма, тако важна за целокупну нашу историју, а везана за владареву жену, странкињу пореклом. Много сукоба, страсти, мржње, обликују драматичан однос међу јунацима, и због тога је логично што два главна јунака, Јелисавета и Радош Орловић, на крају тону у лудило. Најмање је радио на лирици, па ипак, Ђура Јакшић је створио известан број песама од трајне и класичне вредности. Неке од њих, као „[[На Липару]]“, „Мила“, „Кога да љубим“, „Пут у Горњак“, „Кроз поноћ нему“, спадају у најбоље стихове српске поезије. [[Датотека:Đura Jakšić - Devojka u plavom, 1856, Narodni muzej u Beogradu, Zbirka Joce Vujića.jpg|мини|десно|200п|<center>Ђура Јакшић, ''Девојка у плавом'' (уље на платну, 1856).]] [[Датотека:Đura Jakšić - Knez Lazar, 1857‒1859, Narodni muzej.jpg|мини|десно|200п|<center>Ђура Јакшић, ''[[Кнез Лазар]]'' (уље на платну), 1857-1858, данас у Народном музеју у Београду]] == Критички осврт == Кад је реч о Јакшићу, онда се у првом реду мисли на његов лирски талент, и у погледу темперамента и у погледу изражаја. Јакшић је романтик у најпотпунијем смислу. Он се развио под утицајем Бранка Радичевића, Змаја, Бајрона и Петефија. Као и сви велики романтичарски песници, и Јакшић је бунтовна и страсна природа, необуздане и плаховите маште и надахнућа, устрептао и бујан и у осећањима и у изражају, незадовољан животом, сав у чежњи за узвишеним и недокучивим. У лирским песмама, где је непосредно и једноставно уобличавао расположење, он је постигао велике успехе, кад није падао у претеран занос и вербализам. У [[еп]]у, драми и приповеци, где је потребно више мирноће, склада и мере у композицији, он је стварао само осредње. Уколико та његова дела вреде, вреде готово искључиво због снажних лирских места. Он је био и сликарски талент, и целога се живота бавио сликарством. Своје прве песме је потписивао „Ђура Јакшић, [[молер]]“. У сликарству је његов узор био [[Рембрант]], из чијих портрета, рађених искључиво контрастним бојама, избија нека унутрашња ватра испод саме боје, изван контура које су изгубљене у боји. Тако је Јакшић схватио реч као изражај, — чисто [[сликар]]ски. Бурна и опојна емоција, љута „као врх од [[ханџар]]а“, како сам каже, искрен је и спонтан израз његове личности, не намештена поза и књишка сентименталност. Искрени, ватрени и опојни занос, то је одлика његова романтичарског темперамента, који он код нас најбоље представља, као што [[Џорџ Гордон Бајрон|Бајрон]] представља енглески, или [[Виктор Иго]] француски [[романтизам]]. Ватрени занос свога осећања, љубав или родољубље, сету или песимизам, он дочарава речима које гомила по боји, по звуку, по способности да подстакну нарочиту врсту осећања, али не ради тога да изазове конкретну слику или јасан појам, већ само ради тога да дочара своје основно расположење. Он зна моћ речи, нигда му их није доста, нигда није задовољан избором; бира их и распоређује, затим гомила и засипа. То исто, кат-када, ради и са сликама и појмовима. Његове најлепше песме („На Липару“, „Падајте, браћо“ и друге) уобличене су на тај начин. Он више полаже на ритам него на пластику, зато су његове слике само апстрактни наговештаји нечег што се наслућује. Као што у снажним расположењима превлађују бурне оркестрације и громки узвици, тако у нежнима превлађује присан, топао тон, шапат и цвркутање. Али тај подигнути тон, игра са осећањима и језиком, често је промашила и прешла у блештав стил. Јакшић је имао лепих успеха, али и много неуспеха. Још је [[Јован Скерлић|Скерлић]] тачно приметио да је „реч била његова врлина и његова мана“, рекавши да је Јакшић ’песник снаге, али без мере и склада’ Јакшићеве драме у стиху приказују карактере из наше прошлости. Сентименталне љубави, намештена патетика и декламаторски тон превлађују свуда подједнако. „Сеоба Србаља“ је писана народним десетерцем, а „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“ врло сликовитим и живим јамбом. Те су драме више за читање него за гледање; у њима вреде снажна лирска места. Јакшићеви драмски карактери су одвећ наивни и претерано идеалисани; они се не уобличавају кроз радњу, већ кроз неприродне и дуге монологе; радња је уопште оскудна и слабо мотивисана. Као романтични репертоар за ширу публику, која воли историјске костиме и декламацију, оне су све игране у позоришту; „Станоје Главаш“ се и данас игра. Иако је Јакшић највише радио у прози, тај део његова књижевног рада је најмање значајан. Он пише историјске приповетке и приповетке са предметом из савременог живота, србијанског и банатског, савремене сеоске приповетке углавном. Најбоље су му приповетке у којима слика банатско село и сељака. У свима приповеткама избија његов заносни лиризам, љубав према националној и личној слободи и побуна против друштвене неправде. Он је један од зачетника социјалне приповетке, која се развила тек у доба реализма, и оснивач лирске приче. == Награде које носе име Ђуре Јакшића == {{посебан чланак|Награда „Ђура Јакшић”}} У [[Српска Црња|Српској Црњи]] се сваке године одржавају манифестације посвећене Ђури Јакшићу. Том приликом се додељује [[Награда „Ђура Јакшић”]] за најбољу збирку поезије која је издата на српском језику претходне године. Награду „Ђурин шешир” додељују Фондација „Споменица солидарности” и Установа културе „Стари град” – Кућа Ђуре Јакшића.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/430719/Durin-sesir-Ivanu-Lalovicu Ђурин шешир Ивану Лаловићу („Политика”, 30. мај 2019)]</ref> У Јагодини од 1955. године постоји књижевни клуб „Ђура Јакшић” који од 2000. додељује „Ђурину грамату” као највеће признање клуба.<ref>{{cite news |title=Писци обележили славу Свете Богородице Тројеручице, награде Танићу и Димитријевићу |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/434430/Pisci-obelezili-slavu-Svete-Bogorodice-Trojerucice-nagrade-Tanicu-i-Dimitrijevicu |accessdate=26. 7. 2019 |work=Политика |date=25. 7. 2019.}}</ref> == Меморијални музеј Ђуре Јакшића == У Српској Црњи се, у његовој [[Родна кућа Ђуре Јакшића|родној кући]] (која је [[споменик културе]] СК 1123), налази [[музеј]] посвећен овом великом уметнику.<ref>{{Cite web|url=http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/memorijalni-muzej-dura-jaksic-srpska-crnja/?lang=SH |title=Меморијални музеј Ђуре Јакшића |accessdate=27. 7. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150322104830/http://vojvodinaonline.com/sta-videti-i-raditi/memorijalni-muzej-dura-jaksic-srpska-crnja/?lang=SH |archive-date=22. 3. 2015 |url-status=dead }}</ref> Отворен је 1980.<ref>{{Cite web|url=https://toonovacrnja.rs/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%BA%D1%88%D0%B8%D1%9B/|title=Спомен музеј Ђуре Јакшић|last=Nikolic|first=Nina|date=2021-09-24|website=Kulturno turistički centar Nova Crnja|language=en-US|access-date=2024-03-29}}</ref> == Галерија == <center> <gallery widths="155" heights="155"> Đura Jakišić.pdf|Ђура Јакшић Djurajaksickalemegdan.jpg|[[Спомен-биста Ђури Јакшићу у Београду|Биста Ђуре Јакшића на Калемегдану]] Srpska Crnja Grb.png|[[Грб]] [[Српска Црња|Српске Црње]] са сликом Ђуре Јакшића Đura Jakšić 1960 Yugoslavia stamp.jpg|Поштанска марка из 1960. године, са ликом Ђуре Јакшића Đura Jakšić 1976 Yugoslavia stamp.jpg|thumb|Маркица са мотивима слике Ђуре Јакшића Đura Jakšić - Kraljević Marko, 1856, Narodni muzej.jpg|''[[Марко Краљевић]]'', 1856. Đura Jakšić - Sveti Đorđe Pešak, 1856–1857, Narodni muzej.jpg|''Свети Ђорђе пешак'', 1856-1857 Đura Jakšić - Sveti Arhanđel Mihailo, 1862, Narodni muzej.jpg|''[[Свети Архангел Михаило]]'', 1862, Народни музеј Đura Jakšić - Sveti Apostol Pavle, 1854–1855, Galerija Matice srpske.jpg|''Свети Апостол Павле'', 1854-1855, Галерија Матице српске Đura Jakšić - Potporučnik Varjačić, 1858, Narodni muzej.jpg|''Потпоручник Варјачић'', 1858. Đura Jakšić - Supruga Tase Živkovića, 1860, Narodni muzej.jpg|''Супруга Тасе Живковића'' Đura Jakšić - Strahinić Ban, 1862, Narodni muzej.jpg|[[Бановић Страхиња|''Страхинић Бан'']], 1862. Đura Jakšić - Mileva Protić-Kocić, 1866, Galerija Matice srpske.jpg|''Милева Протић Коцић'', 1866, [[Галерија Матице српске]] Đura Jakšić - Takovski ustanak, 1876‒1878, Narodni muzej.jpg|''[[Таковски устанак (слика)|Таковски устанак]]'' (уље на платну), 1876-1878, данас у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]] Đura Jakšić - Ubistvo Karađorđa, 1862, Narodni muzej.jpg|''Убиство Карађорђа,'' 1862, Народни музеј Đura Jakšić - Knez Miloš Obrenović, 1859, deo kolekcije manastira Vraćevšnica.jpg|''Портрет кнеза Милоша Обреновића'', [[Уљано сликарство|уље на платну]], 54,8×68,5 цм, [[1859]]. Овај рад налази се у [[Манастир Враћевшница|манастиру Враћевшница]] File:Đura Jakšić - Car Dušan, 1857, Galerija Matice srpske.jpg|''Цар Душан,'' 1857, Галерија Матице српске Đura Jakšić - Knez Mihailo na odru, 1868‒1869, Narodni muzej.jpg|''Кнез Михаило на одру'', 1868‒1869 Đura Jakšić - Milosav Ristić, 1871‒1872, Narodni muzej u Beogradu.jpg|''Милосав Ристић'', 1871-1872 Đura Jakšić - Knez Milan Obrenovića, 1875, Narodni muzej.jpg|''Портрет'' [[Милан Обреновић|''Милана Обреновића'']] Đura Jakšić - Crnogorac, 1875, Narodni muzej Crne Gore, Cetinje.jpg|''Црногорац'', 1875. Устанак Црногораца.jpg|''Устанак Црногораца'' Датотека:Đura Jakšić - Boj Crnogoraca s Turcima, 1846, Narodni muzej.jpg|''Бој Црногораца са Турцима,'' 1846, Народни музеј Станоје Главаш.jpg|''[[Станоје Главаш]]'' </gallery> </center> == Види још == * [[Родна кућа Ђуре Јакшића]] * [[Списак српских сликара]] * [[Судбина уметника — Ђура Јакшић|Судбина уметника - Ђура Јакшић]] * [[Народна библиотека „Ђура Јакшић” Петровац на Млави]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * Мишић, Снежана, ''Ђура Јакшић: између мита и стварности'', 2019. * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first =Миодраг| last2=| first2 =| title =Историја српске књижевности - Романтизам, Књ. 2| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=1832&naziv=Istorija%20srpske%20knji%C5%BEevnosti%20-%20Romantizam%20(1-2)&autor=Miodrag%20Popovi%C4%87|year=1985| publisher =Завод за уџбенике и наставна средства - Београд|isbn=|pages=362}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Djure_Jaksica Збирка књига Ђуре Јакшића] * [https://web.archive.org/web/20150402104331/http://ebooks.antikvarne-knjige.com/djura-jaksic-pesme/ Ђура Јакшић: Песме] * {{АСК|Јелисавета|10|1|Песме|17|4|Проза|17|24|Станоје Главаш|19|10}} * [http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GScid=1811009&GRid=8311948& Информација о гробу Ђуре Јакшића] * [https://web.archive.org/web/20140904082833/http://serbum.com/?p=1501 Ђура Јакшић] * [https://web.archive.org/web/20130919154739/http://srpska.webs.com/rodnakucadjurejaksica.htm Родна кућа Ђуре Јакшића] * [https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:17559/bdef:Content/get Сликарство Ђуре Јакшића], докторска дисертација (2017) *[https://www.poezijasustine.rs/2017/08/djura-jaksic.html Ђура Јакшић на Поезији суштине] {{Српска књижевност}} {{100 најзнаменитијих Срба}} {{Подножје|Биографија|Уметност|Књижевност}} {{СОРТИРАЊЕ:Јакшић, Ђура}} [[Категорија:Ђура Јакшић| ]] [[Категорија:Рођени 1832.]] [[Категорија:Умрли 1878.]] [[Категорија:Црњани]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Српски драматурзи]] [[Категорија:Српски сликари]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Учесници револуције 1848.]] [[Категорија:Јакшићи]] [[Категорија:Сликари романтизма]] s5htpi9ehqpyhvpbndmjg97ngx2wegy 0 12444 30099330 29907504 2025-06-28T01:05:27Z Sadko 25741 /* Приватни живот */ допуна и реф. 30099330 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{Инфокутија Политичар | име = Александар Вучић | слика = Aleksandar Vučić 2024 (cropped).jpg | опис_слике = Вучић (2024) | датум_рођења = {{датум рођења|1970|3|5|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[СР Србија]], [[СФР Југославија]] | држављанство = [[Српско држављанство|српско]] | народност = [[Срби]]н | порекло = [[Срби у Босни и Херцеговини|Србин из БиХ]] | вероисповест = [[Православље|православни хришћанин]] | супружници = {{plainlist| * {{marriage|[[Ксенија Вучић|Ксенија Јанковић]]|27 July 1997|2011|end=divorced}} * {{marriage|[[Тамара Вучић|Тамара Ђукановић]]|14 December 2013}} }} | деца = 3 | породица = [[Андреј Вучић]] (брат) | основна_школа = [[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд]] | средња_школа = [[Земунска гимназија]] | универзитет = [[Универзитет у Београду]] | занимање = политичар | партија = {{plainlist| * [[Српска радикална странка|СРС]] (1993—2008) * [[Српска напредна странка|СНС]] (2008—данас) }} | потпис = Signature Aleksandar Vučić.svg | веб-сајт = {{URL|https://vucic.rs/}} | функција_1 = 5. [[Председник Републике Србије|председник Србије]] | датум_функције_1 = 31. маја 2017. | председник_владе_1 = [[Ивица Дачић]] (в. д)<br />[[Ана Брнабић]]<br />Ивица Дачић (в. д)<br />[[Милош Вучевић]]<br />[[Ђуро Мацут]] | претходник_1 = [[Томислав Николић]] | функција_2 = 11. [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе Србије]] | почетак_функције_2 = 28. април 2014 | крај_функције_2 = 31. мај 2017. | председник_2 = [[Томислав Николић]] | потпредседник_2 = [[Ивица Дачић]] (први)<br />[[Расим Љајић]]<br />[[Зорана Михајловић]]<br />[[Кори Удовички]]<br />[[Небојша Стефановић]] | претходник_2 = Ивица Дачић (в. д) | наследник_2 = [[Ана Брнабић]] | функција_3 = Први [[Потпредседник Владе Републике Србије|потпредседник Владе Србије]] | почетак_функције_3 = 27. јул 2012 | крај_функције_3 = 27. април 2014. | председник_владе_3 = [[Ивица Дачић]] | претходник_3 = Ивица Дачић | наследник_3 = Ивица Дачић | функција_4 = [[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране Србије]] | почетак_функције_4 = 27. јул 2012 | крај_функције_4 = 2. септембар 2013. | председник_владе_4 = [[Ивица Дачић]] | претходник_4 = [[Драган Шутановац]] | наследник_4 = [[Небојша Родић]] | функција_5 = [[Министарство телекомуникација и информисања Републике Србије|Министар за информисање Србије]] | почетак_функције_5 = 24. март 1998 | крај_функције_5 = 24. октобар 2000. | председник_владе_5 = [[Мирко Марјановић]] | претходник_5 = [[Радмила Милентијевић]] | наследник_5 = (министарски колегијум):<br/>[[Ивица Дачић]]<br />Бисерка Матић Спасојевић<br />Богољуб Пејчић | амблем = [[Датотека:Flag of the President of Serbia.svg|125п]]<br><small>[[Стандарта председника Републике Србије|Стандарта председника Републике]]</small> }} {{Александар Вучић}} '''Александар Вучић''' ([[Београд]], [[5. март]] [[1970]])<ref name=istinomer>{{cite web |author= |title=Aleksandar Vučić |url=http://www.istinomer.rs/akter/aleksandar-vucic/ |date= |access-date=29. 03. 2022 |archive-date=03. 11. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141103162020/http://www.istinomer.rs/akter/aleksandar-vucic/ |url-status= }} Istinomer.rs</ref> српски је политичар и правник. Од 2017. обавља функцију [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]].<ref>{{cite web |url=https://freedomhouse.org/country/serbia/nations-transit/2020 |title=Serbia: Nations in Transit 2020 Country Report |website=[[Freedom House]] |access-date = 3. 11. 2020 |archive-date=30 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201030120841/https://freedomhouse.org/country/serbia/nations-transit/2020 |url-status=live}}</ref> Између 2012. и 2023. био је председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] (СНС), између 2012. и 2014. први [[Потпредседник Владе Републике Србије|потпредседник Владе Србије]], а између 2014. и 2017. [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе Србије]]. Дипломирао је право на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]]. Политичку каријеру је започео 1993. као члан [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]. Године 1995. постао је генерални секретар СРС, а 1998. именован је за [[Министарство телекомуникација и информисања Републике Србије|министра за информисање]] у [[Друга влада Мирка Марјановића|влади Мирка Марјановића]]. Током свог министарског мандата, који је трајао до [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, увео је рестриктивне мере према новинарима и забранио рад страним ТВ станицама.<ref name="Independent">{{cite news|last=Fisk|first=Robert|date=2016|title=Europe has a troublingly short memory over Serbia's Aleksander Vucic|work=[[The Independent]]|url=https://www.independent.co.uk/voices/europe-has-a-troublingly-short-memory-over-serbia-s-aleksander-vucic-a7029221.html|access-date = 9. 2. 2017|archive-date=15 May 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160515110338/https://www.independent.co.uk/voices/europe-has-a-troublingly-short-memory-over-serbia-s-aleksander-vucic-a7029221.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|last=Barber|first=Lionel|date=15 May 2018|title=Interview: Serbia's Vucic insists 'I'm obsessed with Kosovo'|url=https://www.ft.com/content/286fadc4-5444-11e8-b3ee-41e0209208ec|url-status=live|access-date = 12. 12. 2018|work=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180517131833/https://www.ft.com/content/286fadc4-5444-11e8-b3ee-41e0209208ec |archive-date=17 May 2018}}</ref> После 2000. био је један од најистакнутијих опозиционих политичара у Србији. Заједно са [[Томислав Николић|Томиславом Николићем]], Вучић је 2008. напустио СРС и био суоснивач СНС, испрва као заменик председника странке. СНС је постала најзаступљенија странка на [[Парламентарни избори у Србији 2012.|изборима 2012.]] и убрзо је формирала владу са [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичком партијом Србије]]. Вучић је именован за [[Први потпредседник Владе Републике Србије|првог потпредседника Владе]] и председника СНС. Иако није био председник владе, имао је највећи утицај и моћ као председник највеће странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]].<ref>{{cite web |last=De Launey |first=Guy |date=24. 1. 2014 |title=Serbia transforming from pariah to EU partner |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-25808463 |access-date=3. 9. 2022 |website=BBC News |publisher= |language= |archive-date=02. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211202191638/https://www.bbc.com/news/world-europe-25808463 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |last=Žarković |first=Dragoljub |date=13. 11. 2013 |title=Tužni tok ministarkine karijere – Ko je sklonio Zoranu Mihajlović da se Aleksej Miler ne bi iznervirao? |url=https://www.vreme.com/kolumna/tuzni-tok-ministarkine-karijere-ko-je-sklonio-zoranu-mihajlovic-da-se-aleksej-miler-ne-bi-iznervirao/ |access-date=3. 9. 2022 |website=Vreme |language=sr |archive-date=03. 09. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220903131226/https://www.vreme.com/kolumna/tuzni-tok-ministarkine-karijere-ko-je-sklonio-zoranu-mihajlovic-da-se-aleksej-miler-ne-bi-iznervirao/ |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |last=Pavlović |first=Koča |date=23. 3. 2014 |title=Living the Serbian dream: a look at Aleksandar Vučić's election victory |url=https://www.opendemocracy.net/en/can-europe-make-it/living-serbian-dream-look-at-aleksandar-vucics-election-victory/ |access-date=19. 9. 2022 |website=openDemocracy |language=en |archive-date=20. 09. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220920172943/https://www.opendemocracy.net/en/can-europe-make-it/living-serbian-dream-look-at-aleksandar-vucics-election-victory/ |url-status=live }}</ref> Био је један од кључних учесника у [[Дијалог Београда и Приштине|дијалогу Београда и Приштине]], реализованог уз посредовање [[Европска унија|Европске уније]] (ЕУ). Залаже се за примену [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] о нормализацији односа између две стране. Године 2014. постао је председник Владе, што је довело до успостављања система доминантне странке.<ref>{{cite journal |last1=Orlović |first1=Slaviša |year=2015 |title=The Influence of Electoral System on Party Fragmentation in Serbian Parliament |journal=Serbian Political Thought |volume=7 |issue=11 |pages=91–106 |doi=10.22182/spt.1112015.5}}</ref><ref>{{cite book |last1=Atlagić |first1=Siniša |title=Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe |last2=Vučićević |first2=Dušan |publisher=Palgrave Macmillan, Cham |year=2019 |isbn=978-3-030-27693-5 |page=20 |doi=10.1007/978-3-030-27693-5_21 |s2cid=239278656}}</ref><ref>{{cite web |date = 25. 3. 2014 |title=Mandat dominantne stranke |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/288113/Mandat-dominantne-stranke |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191208170340/http://www.politika.rs/sr/clanak/288113/Mandat-dominantne-stranke |archive-date = 8. 12. 2019 |access-date = 18. 11. 2019 |website=[[Politika]] |language=sr}}</ref> Наставио је процес [[Приступање Србије Европској унији|приступања Србије ЕУ]] [[Приватизација|приватизацијом]] државних предузећа и либерализацијом привреде.<ref>{{cite encyclopedia |title=Independent Serbia |encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]] |url=https://www.britannica.com/place/Serbia/Independent-Serbia |access-date = 1. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191101115537/https://www.britannica.com/place/Serbia/Independent-Serbia |archive-date = 1. 11. 2019 |url-status=live}}</ref> Током 2015. ЕУ је отворила прва поглавља током конференције са делегацијом Србије коју је предводио Вучић. На [[Председнички избори у Србији 2017.|изборима 2017.]] изабран је за председника Србије, а реизабран је на [[Општи избори у Србији 2022.|изборима 2022.]] Током првог мандата на месту председника покренуо је [[Отворени Балкан]], економску зону балканских држава која је имала за циљ да гарантује „четири слободе”, а у септембру 2020. потписао је [[Споразуми у Вашингтону (2020)|Вашингтонски споразум]] о нормализацији економских односа са Приштином. Вучић је 2024. био је предлагач програма развоја [[Скок у будућност]]. Сматра се једним од најзначајнијих политичара у Србији током 21. века. Више политичких аналитичара га је назвало споном између [[Западни свет|западног]] и [[Источни свет|источног света]]. Они који на резултате Вучићеве власти гледају афирмативно као аргументе истичу [[привредни раст]] државе и вођење [[Прагматизам|прагматичне]] политике, попут подршке приступању Србије ЕУ уз очување добрих односа са [[Русија|Русијом]] и [[Кина|Кином]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-67654166|title=Aleksandar Vucic: The man who remade Serbia|date=2023-12-10|access-date=2023-12-28|language=en-GB|archive-date=29. 12. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231229221051/https://www.bbc.com/news/world-europe-67654166|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.newarab.com/analysis/why-israel-seeking-forge-closer-ties-balkan-states|title=Why Israel is seeking to forge closer ties with Balkan states|last=Gjevori|first=Elis|date=2024|work=New Arab}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/139184/politiko-o-vucicu-i-njegovoj-a-la-kart-politici-predsednik-srbije-vesto-balansira-izmedu-zapada-rusije-i-kine/vest|title=Politiko o Vučiću i njegovoj "a la kart" politici: Predsednik Srbije vešto balansira između Zapada, Rusije i Kine|last=FoNet|date=2024-09-30|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-30}}</ref> Поједини посматрачи су описали Вучићеву владавину као [[Ауторитарност|ауторитарни]], [[Аутократија|аутократски]] или [[Илиберална демократија|илиберално-демократски]] режим, наводећи као разлог смањену [[Слобода медија у Србији|слободу штампе]] и пад [[Грађанске слободе|грађанских слобода]].<ref>*{{cite journal|last1=Bieber|first1=Florian|author-link=Florian Bieber|date=July 2018|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|volume=38|issue=3|pages=337–54|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|doi-access=free}} *{{cite journal|last1=Günay|first1=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|date=October 2016|title=Decoding the authoritarian code: exercising 'legitimate' power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia|journal=Southeast European and Black Sea Studies|publication-place=Austrian Institute for International Affairs|volume=16|issue=4|pages=529–549|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|s2cid=157397873}} *{{cite journal|last1=Castaldo|first1=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|year=2017|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia|journal=European Politics and Society|publication-place=[[University of Lisbon]]|volume=19|issue=3|pages=264–281|doi=10.1080/23745118.2017.1419599|hdl-access=free|hdl=10451/30737|s2cid=159002076}} *{{cite journal|last1=Tannenberg|first1=Marcus|last2=Bernhard|first2=Michael|last3=Gerschewski|first3=Johannes|last4=Lührmann|first4=Anna|last5=von Soest|first5=Christian|year=2019|title=Regime Legitimation Strategies (RLS), 1900 to 2018|journal=V-Dem Working Paper|volume=86|pages=1–36|doi=10.2139/ssrn.3378017|hdl-access=free|hdl=2077/60177|s2cid=159325131}} *{{cite journal|last1=Mujanović|first1=Jasmin|year=2018|title=The EU and the Crisis of Democracy in the Balkans|journal=Political Insight|volume=9|issue=1|pages=9–11|doi=10.1177/2041905818764698|via=SAGE Publishing|doi-access=free}} *{{cite journal|last1=Keil|first1=Soeren|year=2018|title=The Business of State Capture and the Rise of Authoritarianism in Kosovo, Macedonia, Montenegro and Serbia|url=http://create.canterbury.ac.uk/17235/3/17235_Keil.pdf|journal=Southeastern Europe|publication-place=[[Canterbury Christ Church University]]|volume=42|issue=1|pages=59–82|doi=10.1163/18763332-04201004|access-date = 24. 3. 2021|archive-date = 5. 7. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200705041455/http://create.canterbury.ac.uk/17235/3/17235_Keil.pdf|url-status=live}} *{{cite book|last=Voltmer|first=Katrin|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|year=2019|isbn=978-3-030-16747-9|page=6}} * {{cite web|last1=Link|first1=Jacob|title=The Road Not Yet Taken: An Assessment Of Aleksandar Vucic|url=http://harvardpolitics.com/world/road-yet-taken-assessment-aleksandar-vucic/|access-date = 18. 11. 2019|website=[[Harvard Political Review]]|archive-date = 7. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151207151553/http://harvardpolitics.com/world/road-yet-taken-assessment-aleksandar-vucic/|url-status=live}}</ref><ref> *{{cite web|last=Aleks Eror|title=Two Decades After the Fall of Milosevic, Dictatorship Is Returning to Serbia|date=14 May 2019 |url=https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27847/two-decades-after-the-fall-of-milosevic-dictatorship-is-returning-to-serbia|access-date=26 October 2019|publisher=World Politics Review|archive-date=14 May 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190514192412/https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27847/two-decades-after-the-fall-of-milosevic-dictatorship-is-returning-to-serbia|url-status=live}} *{{cite web|date = 24. 4. 2016|title=Serbia election: Pro-EU Prime Minister Vucic claims victory|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-36122928|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[BBC]]|archive-date = 24. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160424043621/https://www.bbc.com/news/world-europe-36122928|url-status=live}} *{{cite news|date = 9. 4. 2017|title=A Serbian Election Erodes Democracy|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|access-date = 12. 12. 2018|archive-date = 15. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215172022/https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|url-status=live}} *{{cite news|date = 8. 12. 2018|title=Thousands march against Serbian president's autocratic rule|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20181209000751/https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|archive-date = 9. 12. 2018|access-date = 12. 12. 2018|newspaper=The Washington Post}} *{{cite web|last=Eror|first=Aleks|date = 9. 3. 2018|title=How Aleksandar Vucic Became Europe's Favorite Autocrat|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|access-date = 12. 12. 2018|work=[[Foreign Policy]]|archive-date = 9. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180309220537/https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|url-status=live}} *{{cite web|title=Freedom in the World 2018|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[Freedom House]]|archive-date = 16. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180116142616/https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|url-status=live}} *{{cite web|last=Verseck|first=Keno|date = 2. 4. 2017|title=Vucic, der Allmächtige|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|access-date = 5. 1. 2019|work=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-date = 2. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170402072037/http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|url-status=live}} *{{cite web|last=Milovanović|first=Ivan|date = 3. 2. 2018|title=Vladavina neobuzdanog autokrate|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|access-date = 12. 12. 2018|website=[[Danas (newspaper)|Danas]]|language=sr|archive-date = 14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214213907/https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|url-status=live}} *{{cite news|last=Mihajlović|first=Branka|date=30 May 2017|title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije|newspaper=Radio Slobodna Evropa |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]|language=sr|archive-date=30 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170530155707/https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|url-status=live}} *{{cite news|last1=Stojanović|first1=Boban|last2=Casal Bértoa|first2=Fernando|date = 4. 4. 2017|title=Serbia's prime minister just became president. What's wrong with this picture?|url=https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2017/04/04/serbias-prime-minister-just-became-president-whats-wrong-with-this-picture/|access-date = 18. 11. 2019|newspaper=The Washington Post|archive-date = 4. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404131833/https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2017/04/04/serbias-prime-minister-just-became-president-whats-wrong-with-this-picture/|url-status=live}} *{{cite web|date = 1. 6. 2017|title=Kmezić: Under Vučić presidency, Serbia will further consolidate as an illiberal democracy|url=https://europeanwesternbalkans.com/2017/06/01/kmezic-under-vucic-presidency-serbia-will-consolidate-as-an-illiberal-democracy/|access-date = 18. 11. 2019|publisher=European Western Balkans|archive-date = 1. 9. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170901020149/https://europeanwesternbalkans.com/2017/06/01/kmezic-under-vucic-presidency-serbia-will-consolidate-as-an-illiberal-democracy/|url-status=live}} *{{cite web|title=Framing a Critical Juncture in Serbian-Croatian Relations|url=https://seenpm.org/wp-content/uploads/Crisis-reporting-Serbia_Final.pdf|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170817191852/https://seenpm.org/wp-content/uploads/Crisis-reporting-Serbia_Final.pdf|archive-date=17 August 2017|access-date = 18. 11. 2019|publisher=The South East European Network for Professionalization of Media}}</ref><ref name="JovanovicSrdjanMladenov">{{cite journal|last1=Jovanović|first1=Srđan Mladenov|year=2019|title='You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer|journal=Journal of Media Research|publication-place=[[Polish Academy of Sciences]]|volume=11|issue=2|pages=22–42|doi=10.24193/jmr.31.2|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite web|date=6 May 2020|title=Hungary no longer a democracy, Freedom House says|url=https://www.politico.com/news/2020/05/06/hungary-no-longer-a-democracy-report-239807|website=[[Politico]]|quote='Years of ... strongman tactics employed by Aleksandar Vučić in Serbia and Milo Đukanović in Montenegro have tipped those countries over the edge,' it says. 'For the first time since 2003, they are no longer categorized as democracies.'|access-date=8 May 2020|archive-date=9 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200509163339/https://www.politico.com/news/2020/05/06/hungary-no-longer-a-democracy-report-239807|url-status=live}}</ref> == Младост и образовање == Рођен је [[5. март]]а [[1970]]. године у [[Београд]]у, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића.<ref>{{cite web |author= |title=Порекло Александра Вучића |url=http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ |date= |access-date=25. 10. 2013 |archive-date=07. 07. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150707020813/http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ |url-status= }} Порекло, 12. 4. 2012</ref> Има млађег брата [[Андреј Вучић|Андреја Вучића]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/cime-se-bavi-andrej-vucic/|title=Чиме се бави Андреј Вучић|last=Чонградин|first=Снежана|date=4. 11. 2016|work=Данас|accessdate=|archive-url=https://web.archive.org/web/20190203030538/https://www.danas.rs/drustvo/cime-se-bavi-andrej-vucic/|archive-date=03. 02. 2019|dead-url=}}</ref> Са очеве стране, пореклом је из [[Чипуљић]]а, одакле је породица протерана од стране [[Усташе|усташа]] на почетку [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], те се његов отац Анђелко Вучић игром случаја родио у околини [[Београд]]а. Ипак, [[усташе]] су тамо убили Анђелка, деду Александра Вучића, по којем је његов отац добио име, као и прадеду Радета, стричеве и многе друге чланове фамилије. Породица је старином из [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] или [[Црна Гора|Црне Горе]]. Одрастао је у [[Нови Београд|новобеоградском]] [[Блок 45|Блоку 45]], похађао је [[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд|основну школу „Бранко Радичевић”]] и [[Земунска гимназија|Земунску гимназију]] са одличним успехом. Учествовао је на градским и републичким такмичењима из историје, где је освајао награде, а био је и пионирски првак Београда у [[шах]]у. Када је имао 10 година, 1980. је одговорио на једно кратко питање на спортској манифестацији ''Радост Европе''. РТС је много касније у својој емисији ''Трезор'' објавио тај снимак.<ref>{{cite news |title=Snimak Vučića iz 1980. godine |url=https://www.youtube.com/watch?v=_A432Q44eX8 |work=РТС |access-date=30. мај 2024. |archive-date=30. мај 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240530134007/https://www.youtube.com/watch?v=_A432Q44eX8 |url-status=live }}</ref> Уписао је студије на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]] [[1988]]. и дипломирао [[16. новембар|16. новембра]] [[1994]]. године, а усавршавао је [[енглески језик]] у [[Брајтон]]у у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="ртс" /> Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста Фондације за развој научног подмлатка. Војни рок је служио у [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]]. За време [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], током [[1992]]. и [[1993]]. године, добровољно је радио као новинар и извештач на „[[Радио-телевизија Републике Српске|Каналу С]]” на [[Пале|Палама]], где је припремао и водио вести на [[Енглески језик|енглеском језику]], блок вести из света, [[интервју]]е и [[репортажа|репортаже]]. == Улазак у политику == Вучић је приступио [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] [[1993]]. године и исте године на [[Избори за народне посланике Србије 1993.|изборима]] бива изабран за посланика у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]]. Две године касније, са 24 године, постаје и генерални секретар [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]. После победе [[Српска радикална странка|радикала]] на локалним изборима у [[Земун]]у [[1996]]. године, постао је директор [[КСЦ Пинки|Културног спортског центра „Пинки”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sns.org.rs/o-nama/aleksandar-vucic|title=Александар Вучић|last=|first=|date=|website=|publisher=Српска напредна странка|archive-url=https://web.archive.org/web/20201106210440/https://sns.org.rs/o-nama/aleksandar-vucic|archive-date=06. 11. 2020|dead-url=|access-date=}}</ref> == Министар информисања == Дана [[24. март]]а [[1998]]. године, постаје министар за информисање у [[Друга влада Мирка Марјановића|Влади „народног јединства”]] [[Мирко Марјановић|Мирка Марјановића]],<ref name="ртс">{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1143858/Biografije+budu%C4%87ih+ministara.html |title=Биографије будућих министара |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029202155/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1143858/Biografije+budu%C4%87ih+ministara.html |url-status=live }} РТС, 22. 7. 2012</ref> коју су чинили [[Социјалистичка партија Србије]], [[Српска радикална странка]] и [[Југословенска левица]], те подноси оставку на место директора [[КСЦ Пинки|КСЦ „Пинкија”]]. За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.{{sfn|Thompson|1999|p=117}} Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа”, „Европљанина” и „Наше борбе”, а многи други независни медији су били кажњавани.<ref name="мондо">{{cite web |author= |title=Aleksandar Vučić |url=http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html |date= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029215442/http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html |url-status= }} Мондо,</ref><ref name="JovanovicMladenov">{{cite journal|last=Jovanović|first=Srđan Mladenov|title=Confronting Recent History: Media in Serbia during Aleksandar Vučić's Ministry of Information in the Milošević Era (1998-1999 ) |journal=Hiperboreea |date=октобар 2016|volume=6|issue=1|pages=61–74}}</ref> Медији су у овом периоду били под озбиљном [[Репресија|репресијом]] од стране режима, а страни медији су посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.<ref name="JovanovicMladenov" /> Вучић је имао улогу у [[Пропаганда|пропаганди]] Милошевићевог режима за време [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанским цивилима, као што су [[Дејан Анастасијевић]] и [[Славко Ћурувија]].<ref>{{cite web |author= |url=https://www.economist.com/europe/2016/09/15/the-changeling |title=Serbia’s prime minister, The changeling |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019 |archive-date=14. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190514111402/https://www.economist.com/europe/2016/09/15/the-changeling |url-status=live }} The Economist, 15. 9. 2016</ref><ref>{{cite web|author= |url=https://www.theguardian.com/world/2017/mar/31/serbian-pm-aleksandar-vucic-ready-to-be-president |title='Only donkeys don’t change': Serbian PM says he's ready to be president |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019}} The Guardian, 31. 3. 2017</ref><ref>{{cite web |author= |url=https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html |title=Хелсиншки одбор за људска права, Извештај о појачаној репресији у Србији |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019 |archive-date=05. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191105033038/https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html#Mediji |url-status= }} Време, 18. 12. 1999</ref> Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима [[НАТО]]-а, за време чијег важења је укинут програм [[Радио С2|Радио Индекса]],<ref>{{cite web |author= |url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/3.html |title=Радио Индекс — Дневник једне забране |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029204032/http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/3.html |url-status=live }} Нин, 15. 10. 1998</ref> а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви страни ТВ канали, а земаљским радијским и телевизијским станицама забрањено је реемитовање страних сервиса на српском језику.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html |title=Godišnjica Zakona o informisanju |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029202721/http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html |url-status= }} Време</ref> Након почетка [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије]], Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом [[Цензура у медијима|цензуром]].<ref name="JovanovicMladenov" /> Вучић је изјавио за лист ''Аргумент'' да ће се „кад тад осветити [[Славко Ћурувија|Славку Ћурувији]]”, новинару и оснивачу неких од угашених листова.<ref name="JovanovicMladenov" /> Ћурувија је убијен [[11. април]]а [[1999]], а његова невенчана супруга изјавила је 15 година касније да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор Закона о информисању већ и праксе прогона новинара”.<ref>{{cite web | url = http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/branka_prpa_vucic_je_sudelovao_u_ubistvu_curuvije.46.html?news_id=275308 | title = Branka Prpa: Vučić je sudelovao u ubistvu Ćuruvije | publisher = danas.rs | date = | accessdate = 4. 10. 2015 | archive-date = 05. 10. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151005022039/http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/branka_prpa_vucic_je_sudelovao_u_ubistvu_curuvije.46.html?news_id=275308 | url-status = live }}</ref><ref>{{cite web | url = http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html | title = Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči? | publisher = danas.rs | date = | accessdate = 4. 10. 2015 | archive-date = 05. 03. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305003000/http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html | url-status =}}</ref> Након што је одбијен захтев да [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] реемитује шест сати програма страних медија током дана за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања Југославије]], [[НАТО]] је прогласио зграду [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије”, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.{{sfn|Jokic|2003|p=100}}<ref>{{cite web | url = http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html | title = Deset godina od bombardovanja RTS-a | publisher = slobodnaevropa.org | date = | accessdate = 4. 10. 2015 | archive-date = 08. 10. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151008044409/http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html | url-status = live }}</ref> Зграда је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована]] [[23. април]]а и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено. У ноћи када је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована зграда РТС-а]], Вучић је требало да из студија у њој гостује у емисији [[Лари Кинг|Ларија Кинга]].<ref>{{Cite journal|last=Stanković|first=Radmila|date=2000-04-20|title=Neki su, ipak, znali|url=https://www.nin.rs/2000-04/20/12390.html|journal=Nedeljne informativne novine|language=sr|location=Beograd|issue=2573|issn=0027-6685|access-date=2024-03-09|archive-date=09. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240309151737/https://www.nin.rs/2000-04/20/12390.html|url-status=live}}</ref> У то време изабран је и за члана Управног одбора [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]. Вучић је био и на јавном списку особа којим је забрањен улазак у [[Европска унија|Европску унију]].<ref name="мондо" /> Након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]], којим је окончана [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресија]], уведен [[протекторат]] [[Уједињене нације|УН]] и ''[[дефакто]]'' суспендован суверенитет Србије над [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], министри из редова [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] подносе оставке на своје функције 14. јуна 1999. године<ref>{{cite web |author= |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/16/srpski/P99071507.shtm |title=Шешељ: Очекујемо усвајање наших оставки |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=02. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140202165740/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/16/srpski/P99071507.shtm |url-status= }} Глас јавности, 15. 7. 1999</ref>, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима. Вучић је биран за посланика у [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезној скупштини]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] три пута: у [[Веће Република]] први пут у фебруару 1998, други пут у мају [[2000]]. и коначно на савезним изборима [[24. септембар|24. септембра]] 2000.<ref name="ртс" /> У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе [[РТВ Југославија]]. У фебруару [[2001]], Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика. == Поново у опозицији == Александру Вучићу је у марту [[2002]]. одређен [[порез на екстрапрофит]] у износу од 48.500 [[евро|евра]], у вези стана од преко 100 квадрата који му је [[1998]]. доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод [[тржишна вредност|тржишне вредности]], мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице.<ref name="вести">{{cite web |author= |url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/71437/Vucic-Kuci-sam-dolazio-u-krvavoj-majici |title=Вучић: Кући сам долазио у крвавој мајици |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013 |archive-date=02. 08. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170802092649/http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/71437/Vucic-Kuci-sam-dolazio-u-krvavoj-majici |url-status=live }} Вести онлајн</ref> === Избори за градоначелника Београда 2004. === На [[Избори за градоначелника Београда 2004.|локалним изборима 2004]]. Вучић се кандидује за градоначелника [[Београд]]а са мотом кампање „Вучић за метрополу”, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.<ref>{{cite web |author= |title=„Демократе па радикали” |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:162384-DEMOKRATE-PA-RADIKALI |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=11. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200611075724/http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:162384-DEMOKRATE-PA-RADIKALI |url-status= }}, [[Вечерње новости]], [[4. октобар]] [[2004]].</ref> === Период 2004—08 === Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]. Био је [[народни посланик]] и заменик председника [[посланичка група|посланичке групе]] Српске радикалне странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]], члан [[Административни одбор|Административног одбора]] и [[Одбор за уставна питања|Одбора за уставна питања]] и заменик председника [[Одбор за Косово и Метохију|Одбора за Косово и Метохију]] и [[Одбор за културу и информисање|Одбора за културу и информисање]].<ref>{{cite web |author= |url=http://snszemun.org/aleksandar-vucic |title=Александар Вучић |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=27. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131027155725/http://snszemun.org/aleksandar-vucic |url-status= }} СНС Земун</ref> Српска радикална странка је заједно са коалицијом [[Демократска странка Србије|ДСС]]—[[Нова Србија (политичка странка)|НС]] и коалицијом [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]—[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]—[[Јединствена Србија|ЈС]] потписала коалициони споразум [[28. мај]]а [[2008]]. којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у [[Скупштина града Београда|Скупштини града Београда]]. Вучић је тада предложен за новог [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]]. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]] почетком јула, социјалисти су одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.{{чињеница|date=08. 2017. }} === Оснивање Српске напредне странке (2008) === {{Детаљније|Српска напредна странка}}[[Датотека:Nikolić & Vučić 2008.jpg|[[Томислав Николић]] и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|200п|мини]] Након што је дошло до сукоба између челних људи у [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] ([[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] и [[Томислав Николић|Томислава Николића]]), Вучић је [[15. септембар|15. септембра]] [[2008]]. поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=16569&sectionId=1 |title=СРС:Вучић није дорастао ситуацији. |date= |website= |publisher= |access-date=15. 8. 2008 |archive-date=03. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140203115406/http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=16569&sectionId=1 |url-status=live }} Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008</ref> Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.<ref name="мондо" /> Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме”, али је касније негирао да његов брат има фирму.<ref>{{cite web | author = Објављено: 30/10/2014, 15:44 | url = http://www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-2008-pomaga-u-bratu-u-vo-en-u-firme | title = Вучић 2008 – Помагаћу брату у вођењу фирме | publisher = Ceopom-istina.rs | date = 30. 10. 2014 | accessdate = 2. 10. 2017 | archive-date = 02. 10. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171002215444/http://www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-2008-pomaga-u-bratu-u-vo-en-u-firme/ | url-status = live }}</ref> На оснивачкој скупштини СНС, [[21. октобар|21. октобра]], изабран је за заменика председника [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]].<ref>{{cite news |author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=21&nav_category=11&nav_id=324499 |title=Оснивање Српске напредне странке |date=21. 10. 2008 |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=17. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131017015304/http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=21&nav_category=11&nav_id=324499 |url-status=live }} Б92, 21. 10. 2008</ref> Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у [[Земун]]у и [[Вождовац|Вождовцу]] 2009. где је СНС убедљиво победила ДС и преузела локалну власт у ове две [[Градске општине Града Београда|београдске општине]].<ref>{{cite news |author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_id=396732 |title=Вождовац: СНС први, ДС други |date=07. 12. 2009 |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=17. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131017015011/http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_id=396732 |url-status=live }} Б92,07.12.2009</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378192/Izbori-u-Zemunu-bice-odrzani-2-juna |title=Izbori u Zemunu biće održani 2. juna |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=23. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923224727/http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378192/Izbori-u-Zemunu-bice-odrzani-2-juna |url-status=live }} Блиц, 17. 4. 2013</ref> Од када је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у проевропског политичара.{{sfn|Ramet|Hassenstab|Listhaug|2017|p=173}} === Студентски протести у Београду и критика медија и стања на Космету 2011. === Средином октобра 2011. су у Београду студенти окупљени око [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета]] започели блокаду факултета и протест због лакших услова за упис наредне године и смањење висине школарине. Захтевали су да школарине не премашују висину три минималне месечне зараде у Србији.<ref>{{cite news |date=14. октобар 2011. |title=Protest studenata u Beogradu |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/972770/protest-studenata-u-beogradu.html |work=РТС |access-date=19. фебруар 2025.}}</ref> Њима су се пар дана касније придлужили и студенти [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]].<ref>{{cite news |authors=M. Keranović/M. Bulatović-Brojčin/B.Grković |date=19. октобар 2011. |title=Od sutra uveče i Filozofski fakultet u blokadi |url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/od-sutra-uvece-i-filozofski-fakultet-u-blokadi/fbjf38c |work=Блиц |access-date=19. фебруар 2025.}}</ref> На конференцији за новинаре од 23. октобра 2011, Вучић је испред Напредне странке подржао студентске захтеве, наводећи да су захтеви да висина школарине не прелази три нето зараде прилично разумни и нормални. Истовремено је осудио напад људи са фантомкама на студенте, и истакао је да се медијски извештаји о тим нападима намерно изврћу.<ref>{{cite news |author=СНС Београд |date=23. октобар 2011. |title=Vučić :: Izjave Borisa Tadića su besprizorne |url=https://www.youtube.com/watch?v=mqcrKaWK7LU&t=121s |access-date=19. фебруар 2025.}}</ref> Том приликом је и критиковао Бориса Тадића и рад Демократске странке на плану Косова и Метохије, и осудио је негативну кампању коју против Напредне странке воде Драган Ђилас и Александар Шапић. Оптужио је Ђиласа и [[Срђан Шапер|Шапера]] да управљају скоро свим медијима у Србији, кабинет председништва да управља РТС-ом, а [[Небојша Крстић|Небојшу Крстића]] да директно управља [[Прва српска телевизија|ТВ Првом]].<ref>{{cite news |author=Александар Вучић |date=23. октобар 2011. |title=Александар Вучић - 23.10.2011. |url=https://sns.org.rs/press-centar/aleksandar-vucic-23102011 |work=СНС |access-date=19. фебруар 2025. |archive-date=04. апр 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220404231831/https://www.sns.org.rs/press-centar/aleksandar-vucic-23102011 |url-status=live }}</ref> == Избори 2012. и долазак на чело СНС-а == [[Датотека:Tomislav Nikolic, Rudy Giuliani, Aleksandar Vucic-mc.rs.jpg|мини|десно|Вучић са Томом Николићем и [[Руди Ђулијани|Рудијем Ђулијанијем]] током кампање за [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2012.|београдске изборе 2012]].]] После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1105962/Tomislav+Nikoli%C4%87+predsednik+Srbije.html |title=Томислав Николић председник Србије |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=11. 11. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141111075631/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1105962/Tomislav+Nikoli%C4%87+predsednik+Srbije.html |url-status=live }} РТС, 20. 12. 2012</ref> и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012,<ref>{{cite web|author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Politika/325148/Nikolic-zaplakao-dok-je-podnosio-ostavku-na-mesto-predsednika-SNS |title=Блиц: Томислав Николић заплакао док је подносио оставку |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Блиц, 24. 5. 2012</ref> Вучић преузима функцију [[Вршилац дужности|вршиоца дужности]] председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, [[Оливер Антић]], [[Небојша Стефановић]] и [[Радомир Николић]], син бившег председника странке и тадашњег председника државе Томислава Николића, су својим делегатима порджали Вучића за председничког кандидата странке. Вучић је на крају био једини кандидат за председника странке, и током гласања је једногласно изабран. На место његовог заменика је такође једногласно изгласана [[Јоргованка Табаковић]].<ref>{{cite web |author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vucic-predsednik-SNS-Tabakoviceva-njegov-zamenik.sr.html |title=Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС-а |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=01. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121101082100/http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vucic-predsednik-SNS-Tabakoviceva-njegov-zamenik.sr.html |url-status=live }} Политика, 29. 8. 2012</ref> == Први потпредседник владе (2012—14) и министар одбране (2012—13) == Након формирања владе (коалиција СНС—СПС—УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против [[Корупција|корупције]] и [[криминал]]а, као и [[министар]] одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност-<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1150792/Vu%C4%8Di%C4%87+sekretar+Saveta+za+nacionalnu+bezbednost.html |title=Вучић секретар Савета за националну безбедност |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013 |archive-date=03. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140203032606/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1150792/Vu%C4%8Di%C4%87+sekretar+Saveta+za+nacionalnu+bezbednost.html |url-status=live }} РТС, 3. 8. 2012</ref> {{Главни чланак|Избори за народне посланике Србије 2012.|Влада Ивице Дачића}} [[Датотека:Aleksandar Vučić1 - cropped.jpg|мини|Вучић у време обављања функције министра одбране]] Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију” према корупцији и криминалу. Доласком на чело [[Министарство одбране Републике Србије|Министарства одбране]], затекао је тешко материјално стање [[Војска Србије|војске]] и [[Наменска индустрија|војне индустрије]]. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске [[Наменска индустрија|наменске индустрије]]. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]] вредним стотине милиона долара.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420081-Vucic-Srbija-ce-praviti-rakete-za-UAE |title=Вучић: Србија ће правити ракете за УАЕ |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=25. 03. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130325175740/http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420081-Vucic-Srbija-ce-praviti-rakete-za-UAE |url-status=live }} Новости</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:420169-Vucic-u-UAE-Potpisani-sporazumi-stizu-i-dolari |title=Вучић у УАЕ: Потписани уговори, стижу и долари |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=05. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131205075511/http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:420169-Vucic-u-UAE-Potpisani-sporazumi-stizu-i-dolari |url-status=live }} Новости</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.telegraf.rs/vesti/551891-ugovor-od-220-miliona-seik-zeli-i-srpskog-bumbara-foto |title=Уговор од 220 милиона, шеик жели и српског бумбара |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016222102/http://www.telegraf.rs/vesti/551891-ugovor-od-220-miliona-seik-zeli-i-srpskog-bumbara-foto |url-status=live }} Телеграф</ref><ref>{{cite news |author= |url=http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687665 |title=Србија и УАЕ-Сарадња за понос |date=17. 02. 2013 |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=24. 03. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130324055709/http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687665 |url-status=live }} Б92</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1245706/Sti%C5%BEu+investicije+iz+Emirata.html |title=Инвестиције из Емирата |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016215650/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1245706/Sti%C5%BEu+investicije+iz+Emirata.html |url-status=live }} РТС</ref> Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012” у склопу прославе стогодишњице [[Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|српске авијације]], на ком је представљен нов домаћи [[Ласта (авион)|школски авион „Ласта”]].<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1166310/Spektakl+%22Batajnica+2012%22.html |title=Батајница 2012 |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016215555/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1166310/Spektakl%20%22Batajnica%202012%22.html |url-status=live }} РТС</ref><ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=02&nav_category=12&nav_id=639547 |title=Аеро спектакл у Батајници |date= 02. 09. 2012|website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Б92</ref> <!--mrtva veza od tog datuma.-->Отвара се и нова фабрика борбених система у [[Велика Плана|Великој Плани]].<ref>{{cite web |author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1238766/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.html |title=Нова фабрика борбених система |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016215550/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1238766/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.html |url-status=live }} РТС, 29. 12. 2012</ref> На сајму наоружања „Партнер 2013” одржаном у јуну [[2013]]. је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије.<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=25&nav_id=726121 |title=Вучић: Улажемо у војну индустрију |date= 25. 06. 2013|website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Б92, 25. 6. 2013</ref> Сајам је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.<ref>{{cite web |author= |url=http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html |title=Сајам наоружања компанији МБ наменска из Лучана донео нове уговоре |date= |website= |publisher= |access-date=26. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016222821/http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html |url-status= }} Објективно</ref> У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, [[Министарство одбране Републике Србије|Министарство одбране]] добило је веома вредне поклоне, из [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] три блиндирана Мерцедесова џипа (''око 3 милиона евра''),<ref>{{cite web |author= |url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |title=Шеик поклонио Вучићу мечке вредне три милиона евра |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103163133/http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |url-status= }} Ало, 23.01.2013</ref> двадесет санитетских возила из [[Кина|Кине]] (око 2 милиона евра),<ref>{{cite web |author= |url=http://www.kurir-info.rs/poklon-kine-20-sanitetskih-vozila-ministarstvu-odbrane-clanak-878841 |title=Кина поклонила 20 санитетских возила војсци Србије |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=02. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131102193118/http://www.kurir-info.rs/poklon-kine-20-sanitetskih-vozila-ministarstvu-odbrane-clanak-878841 |url-status= }} Курир, аутор ТАНЈУГ, 06.07.2013</ref> четири возила типа „Хамер” од владе САД (''око 850.000 евра'')<ref>{{cite web |author= |url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/316438/Vucic-Srbija-je-mala-ali-ponosna?mobile=false |title=Вучић: Србија је мала али поносна |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=02. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131102161823/http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/316438/Vucic-Srbija-je-mala-ali-ponosna?mobile=false |url-status=live }} Вести, 28. 5. 2013</ref> Традиционално добра сарадња са [[Русија|Русијом]] додатно је унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око [[Параћин]]а.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |title=Руси почели да чисте бомбе око аеродрома у Нишу |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103180418/http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |url-status= }} Ало, 5. 8. 2013</ref> Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала. === Бриселски споразум === {{Главни чланак|Бриселски споразум (2013)}} [[Датотека:Sebastian Kurz & Aleksandar Vučić u Beogradu 2014.jpg|мини|десно|200п|[[Себастијан Курц]] и Александар Вучић (2014)]] Одмах по ступању на дужност, [[Председник Републике Србије|председник Србије]] [[Томислав Николић]] је најавио наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже [[Ивица Дачић|Ивицу Дачића]], [[председник Владе Републике Србије|председника Владе]]. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. Вучић се прикључује преговарачком тиму у априлу 2013. са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:427147-Drzavni-vrh-danas-odlucuje-ko-ide-u-Brisel |title=Државни врх данас одлучује ко иде у Брисел |date= |website= |publisher= |access-date=26. 10. 2013 |archive-date=02. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130402152406/http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:427147-Drzavni-vrh-danas-odlucuje-ko-ide-u-Brisel |url-status=live }} Новости</ref> У својој идеји о стварању ЗСО<ref>{{cite web | last = Zečević | first = D. | url = http://www.novosti.test.mainstream.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:458519-Vulin-Zajednica-srpskih-opstina-quotnovi-pocetak-ili-krajquot | title = Космет: Финиш уз државни врх | publisher = Novosti.test.mainstream.rs | date = | accessdate = 2. 10. 2017 }}{{Мртва веза}}</ref>, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а. На том састанку, [[Хашим Тачи]] покушава да минира договорени споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар” јужни део [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на Србију, Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]],<ref>{{cite web |url=http://www.slobodnaevropa.mobi/a/24950867.html |title=Београдско „не“ Бриселу: Влада одбила споразум са Косовом |publisher=Slobodnaevropa.mobi |date=8. 4. 2013 |accessdate=2. 10. 2017 |archive-date=24. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150924102636/http://www.slobodnaevropa.mobi/a/24950867.html |url-status=live }}</ref> тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске [[Албанци|Албанце]] на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са [[Република Српска|Републиком Српском]].<ref>{{cite web |author= |title=Дачић парафирао текст споразума, Вучић: Прихваћени сви српски предлози |url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378519/Dacic-parafirao-tekst-sporazuma-Vucic-Prihvaceni-svi-srpski-predlozi |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103060623/http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378519/Dacic-parafirao-tekst-sporazuma-Vucic-Prihvaceni-svi-srpski-predlozi |url-status= }} Блиц,</ref> Том приликом Вучић, наводно добија гаранције [[Европска унија|ЕУ]] и [[НАТО]]-а да „албанска чизма” неће имати приступ [[Северно Косово|Северу Косова]].<ref>{{cite web |author= |title=Нема резервне Србије |url=http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Nema-rezervne-Srbije-uvodnik-Milenko-Pesic.sr.html |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103041250/http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Nema-rezervne-Srbije-uvodnik-Milenko-Pesic.sr.html |url-status= }} Политика,</ref> Договара се расписивање [[Избори|избора]] за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој [[Амнестија|амнестији]] чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима<ref>{{cite web |author= |title=Приштина, усвојен Закон о амнестији |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1357652/Pri%C5%A1tina,+usvojen+Zakon+o+amnestiji.html |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=02. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131102162608/http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1357652/Pri%C5%A1tina,+usvojen+Zakon+o+amnestiji.html |url-status= }} РТС,</ref> Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег<ref>{{cite web |author= |title=Вучић: Споразум је једини начин да Србија опстане, да постоји |url=http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-sporazum-je-jedini-nacin-da-srbija-opstane-da-postoji_391657.html |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103212108/http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-sporazum-je-jedini-nacin-da-srbija-opstane-da-postoji_391657.html |url-status= }} РТВ,</ref>, да је одлука једина права за будућност Србије и њега лично<ref>{{cite web |author= |title=Вучић: Споразум тежак, али једини могућ |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1322146/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA,+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B+.html |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=02. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131102162612/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1322146/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA,+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B+.html |url-status= }} РТС,</ref>, прихвата да се парафира споразум.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378674/Tekst-briselskog-sporazuma |title=Текст бриселског споразума |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029194232/http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378674/Tekst-briselskog-sporazuma |url-status=live }} Блиц, 19. 4. 2013</ref> По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]] споразум добија подршку владајуће вечине (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало).<ref>{{cite web|author= |url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/skupstina-srbije-podrzala-sporazum-s-kosovom |title=Скупштина Србије подржала споразум с Косовом |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Балканс Алџазира, 26. 4. 2013</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-ldp-i-svm-podrzali-briselski-sporazum-dss-protiv |title=Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029235955/http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-ldp-i-svm-podrzali-briselski-sporazum-dss-protiv |url-status=live }} Нови Магазин 26. априла 2013</ref> На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени и након гашења српских институција, али други део ([[Демократска странка Србије|ДСС]], [[Српска радикална странка|СРС]], делимично [[Српска православна црква|СПЦ]]) и даље инсистира на задржавању постојећих српских институција. Тада Александар Вучић предлаже [[референдум]] под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Srbija-donela-jedinu-mogucu-odluku-o-buducnosti.sr.html |title=Вучић северу Косова и Метохије нуди референдум о споразуму |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029202852/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Srbija-donela-jedinu-mogucu-odluku-o-buducnosti.sr.html |url-status=live }} Политика, 25. 4. 2013</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1312730/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE+%D0%BE+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html |title=Вучић: Одлучујемо о будућности Србије |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} РТС, 25. 4. 2013</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:431211-Vucic-Referendum-uz-slogu |title=Вучић: Референдум, уз слогу |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Новости, 25. 4. 2013</ref> У међувремену је започео процес [[имплементација|имплементације]] [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] и расписани су косовски избори на којима је кандидована заједничка [[Српска листа (Скупштина Косова)|Српска листа]] око коалиције [[Српска напредна странка|СНС]], која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.<ref>{{cite web |author= |title=Вулин у Лепосавићу: 3. новембра „Свесрпски избори” |url=http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html |date= |access-date=01. 11. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103140427/http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html |url-status= }} Радио КиМ</ref> После успешно спроведених преговора, Србија је на [[Видовдан]], 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.{{чињеница|date=03. 2017. }}<!--mrtva veza od tog datuma.--><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:441077-Bundestag-dao-zeleno-svetlo-Srbiji--prva-pristupna-konferencija-u-januaru |title=Бундестаг дао ''зелено светло" Србији, прва приступна конференција у јануару'' |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Новости, 27. 6. 2013</ref> Пред [[Уставни суд Републике Србије|Уставним судом Републике Србије]] нашло се више захтева за испитивање уставности Споразума, као и низа уредби које је [[Влада Републике Србије]], на челу са Александром Вучићем донела на основу њега. Уставни суд Србије је [[26. фебруар]]а [[2014]]. године оценио неуставном Уредбу о катастру за Косово, која је настала на основу Бриселског споразума. Суд је овом одлуком још једном дао Влади Србије рок од шест месеци да Уредбу о катастру уреди онако како налаже Устав Србије. Будући да Влада Србије ништа од тога није учинила, Уставни суд је наставио поступак оцене уставности и донео коначну одлуку на седници од 26. фебруара. На овакву одлуку Уставног суда реаговао је министар правде Никола Селаковић, износећи став Владе да Бриселски споразум није правни већ политички акт, те да се Уставни суд треба огласити као ненадлежан за ово питање. У складу са препоруком министра Селаковића, Уставни суд је 10.12.2014. одбацио предлог за оцену уставности и законитости парафираног „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Републике Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини, од 19. априла 2013. године. (предмет IУо–247/2013). == Председник Владе (2014—17) == [[Датотека:Встреча с Председателем Правительства Сербии Александром Вучичем.jpeg|десно|мини|200п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[председник Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] (2014)]] [[Датотека:Aleksandar Vučić & John Kerry.jpg|десно|мини|200п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[државни секретар Сједињених Америчких Држава]] [[Џон Кери]] у [[Вашингтон]]у (2015)]] [[Избори за народне посланике Србије 2014.|Ванредни парламентарни избори]] у [[Србија|Србији]] одржани су [[16. март]]а [[2014]]. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у [[Београд]]у. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава [[Српска напредна странка|СНС-а]] и [[Социјалистичка партија Србије|СПС-а]] да се тренутни сазив [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и [[Влада Ивице Дачића|Влада]] распусте зарад „провере воље народа”.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=26&nav_category=11&nav_id=804514 „Нећу да будем премијер без избора”], [[Б92]], [[26. јануар]] [[2014]].</ref> На парламентарним изборима изборна листа „[[Будућност у коју верујемо]]” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%.<ref>{{cite web |author= |title=„Коначни резултати РИК-а за републичке изборе” |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2205/izbori-2014/1556680/konacni-rezultati-rik-a-za-republicke-izbore.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171002120339/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2205/izbori-2014/1556680/konacni-rezultati-rik-a-za-republicke-izbore.html |url-status= }}, [[РТС]], [[24. март]] [[2014]].</ref> [[27. април]]а формирана је нова [[Прва влада Александра Вучића|Влада Србије]] са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око [[СПС]]-а.<ref>{{cite web |author= |title=„Србија добила нову Владу, Вучић премијер” |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:489140-Srbija-dobila-novu-Vladu-Vucic-premijer |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 08. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180802132107/http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:489140-Srbija-dobila-novu-Vladu-Vucic-premijer |url-status= }}, [[Вечерње новости]], [[27. април]] [[2014]].</ref> На [[Избори за народне посланике Србије 2016.|ванредним парламентарним изборима]] [[24. април]]а [[2016]], Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2307373/ukupni-rezultati-parlementranih-izbora-.html РИК: Коначни резултати парламентарних избора], [[РТС]], [[5. мај]] [[2016]].</ref> Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су [[11. август]]а 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и [[Савез војвођанских Мађара]] и [[Албанци|албанска]] [[Партија за демократско деловање]].<ref>{{cite web |author= |title=„Србија добила нову владу!” |url=http://mondo.rs/a929043/Info/Srbija/Nova-Vlada-Srbije-polaganje-zakletve.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171002165646/http://mondo.rs/a929043/Info/Srbija/Nova-Vlada-Srbije-polaganje-zakletve.html |url-status= }}, Мондо, [[11. август]] [[2016]].</ref> Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.<ref name="JovanovicMladenov" /><ref>{{cite journal|last=Castaldo|first=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society | year=2017|volume=19|issue=3|pages=264–281}}</ref><ref name="FreedomHouse2018">{{cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|title=Freedom in the World 2018|publisher=Freedom House|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=16. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180116142616/https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Freedom in the World 2018|publisher=Амнести интернашонал|accessdate=18. 10. 2019|archive-date=19. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181219000846/https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|url-status=live}}</ref> == Председник Републике (2017—) == === Номинација и подршка === [[Датотека:Prime Minister of Serbia Aleksandar Vucic.jpg|мини|200px|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић у [[Москва|Москви]] (2017)]]Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на [[Избори за председника Србије 2017.|председничким изборима]], који су одржани [[2. април]]а [[2017]].<ref>{{cite web |author= |title=„Председништво СНС-а: Вучић кандидат за председника” |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2631324/predsednistvo-sns-a-vucic-kandidat-za-predsednika.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=12. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200612122818/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2631324/predsednistvo-sns-a-vucic-kandidat-za-predsednika.html |url-status= }}, [[РТС]], [[14. фебруар]] [[2017]].</ref><ref>{{cite web |author= |title=„Главни одбор СНС-а једногласно: Вучић кандидат за председника” |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2635202/pocela-sednica-glavnog-odbora-sns-a.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171002120528/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2635202/pocela-sednica-glavnog-odbora-sns-a.html |url-status= }}, [[РТС]], [[17. фебруар]] [[2017]].</ref> Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције ([[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Покрет социјалиста|ПС]], [[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]], [[Покрет снага Србије|ПСС]], [[Српски покрет обнове|СПО]], [[Самостална демократска странка Србије|Самостални ДСС]], [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]], [[Јединствена Србија|ЈС]] и [[Савез војвођанских Мађара|СВМ]]). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова од 54,36% изашлих бирача,<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/rik-vucic-izabrani-predsednik-srbije-konacni-rezultati/v1xwxcl „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[20. април]] [[2017]].</ref> док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса.<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-nepravilnosti-stotine-nedostajucih-lista-razbijene-kutije-pretnje/27694053.html| title = Izborne nepravilnosti: Stotine nedostajućih listića, razbijene kutije, pretnje| last=| first = |date=24. 4. 2016| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=2. 8. 2018}}</ref> Према извештају [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]], неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.<ref name="OEBS">{{Cite book |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |title=Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године |publisher=ОЕБС |year=2017 |access-date=17. 1. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119174338/http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |archive-date=19. 1. 2019 |url-status=dead}}</ref> То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након [[Избори за председника Србије 1992.|избора 1992.]] године на којима је победу однео [[Слободан Милошевић]] ([[Војислав Коштуница]] је однео победу у првом кругу на [[Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.|изборима]] за председника [[Председник Савезне Републике Југославије|СР Југославије]]). Према истраживањима [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД-а]] о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.<ref>{{Cite book |url=http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf |title=Oko izbora 20 |publisher=CeSID |year=2018 |pages=42, 43 |access-date=23. 10. 2018 |archive-date=26. 10. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191026122721/http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf |url-status=live }}</ref> === Прва инаугурација === На дужност председника Републике Србије, ступио је [[31. мај]]а 2017. након истека мандата дотадашњем председнику [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]].<ref>{{cite web |author= |title=„Александар Вучић положио заклетву и ступио на дужност председника Републике” |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752800/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu-i-stupio-na-duznost-predsednika-republike.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171002120542/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752800/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu-i-stupio-na-duznost-predsednika-republike.html |url-status= }}, [[РТС]], [[31. мај]] [[2017]].</ref> Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије.<ref>{{cite web |author= |title=„Вучић поднео оставку Скупштини” |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752358/vucic-podneo-ostavku-skupstini.html |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=02. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171002120307/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752358/vucic-podneo-ostavku-skupstini.html |url-status= }}, [[РТС]], [[30. мај]] [[2017]].</ref> Дана [[15. јун]]а мандат за састав нове владе поверио је [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]], тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе.<ref>[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=337336 „Вучић: Ана Брнабић добила мандат за састав нове владе”], [[Танјуг]], [[15. јун]] [[2017]].</ref> Ова влада формирана је [[29. јун]]а.<ref>{{cite web |author= |title=„Изабрана Влада Србије на челу са Аном Бранбић, министри положили заклетву” |url=http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja |date= |access-date=02. 10. 2017 |archive-date=03. 08. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170803125026/http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja |url-status= }}, [[Новинска агенција Бета]], [[29. јун]] [[2017]].</ref> [[Датотека:Aleksandar Vučić, Donald Trump & Avdullah Hoti.jpg|мини|200пиксел|Вучић, [[Доналд Трамп]] и [[Авдулах Хоти]] на потписивању [[Споразуми у Вашингтону (2020)|споразума о економској нормализацији]] у [[Бела кућа|Белој кући]] (4. септембар 2020)]] Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-ruskog-drzavnog-instituta|title=Вучићу почасни докторат престижног руског државног института|website=Politika Online|access-date=24. 12. 2017|archive-date=25. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171225035023/http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-ruskog-drzavnog-instituta|url-status=live}}</ref> Добитник је „[[Златни лав|Златног лава]]” за мир у [[Венеција|Венецији]] [[2018]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763608-VUCIC-DOBIO-ZLATNOG-LAVA-ZA-MIR-NIJE-OTISAO-NA-SVECANOST-ZBOG-KOSOVA-Nagrada-ide-gradjanimakoji-su-me-obavezali-da-trazim-mir|title=VUČIĆ DOBIO "ZLATNOG LAVA" ZA MIR: Za moju nagradu su zaslužni građani|website=NOVOSTI|access-date=23. 02. 2021|archive-date=11. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210211013846/https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763608-VUCIC-DOBIO-ZLATNOG-LAVA-ZA-MIR-NIJE-OTISAO-NA-SVECANOST-ZBOG-KOSOVA-Nagrada-ide-gradjanimakoji-su-me-obavezali-da-trazim-mir|url-status=live}}</ref> Организација ''-{[[Freedom House]]}-'' је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.<ref>{{Cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf|title=Freedom in the World 2019|date=5. 1. 2019|website=Freedom House|accessdate=5. 2. 2019|archive-date=05. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190205145920/https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|title=Fridom haus: Srbija pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih|date=5. 2. 2019|website=Н1|accessdate=5. 2. 2019|archive-date=07. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190207015932/http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|url-status=}}</ref> Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као [[Ауторитарност|ауторитарну]] или [[Аутократија|аутократску]].<ref name="FreedomHouse2018"/><ref>{{cite journal|last=Bieber|first=Florian|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|date=јул 2018|volume=38|issue=3|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|pages=337–54}}</ref><ref>{{cite journal|last=Günay|first=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|title=Decoding the authoritarian code: exercising ‘legitimate’ power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia |journal=Southeast European and Black Sea Studies |date=октобар 2016|volume=16|issue=4|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|pages=529–549}}</ref><ref>{{cite book|last=Voltmer|first=Voltmer|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|isbn=978-3-030-16747-9|year=2019|p=6}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|title=A Serbian Election Erodes Democracy|date=9. 4. 2017|publisher=The New York Times|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=15. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215172022/https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html?utm_term=.dfe27b9e470f|title=Thousands march against Serbian president’s autocratic rule|date=8. 12. 2018|publisher=The Washington Post|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=10. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181210193737/https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|title=How Aleksandar Vucic Became Europe’s Favorite Autocrat|first=Aleks|last=Eror|date=9. 3. 2018|publisher=Foreign Policy|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=09. 03. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180309220537/https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|title=Vucic, der Allmächtige|first=Keno|last=Verseck|date=2. 4. 2017|publisher=Der Spiegel|language=German|accessdate=5. 1. 2019|archive-date=02. 04. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170402072037/http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|title=Serbie: une présidentielle pour asseoir l'emprise de Vucic|first=Enver|last=Robelli|date=31. 3. 2017|publisher=Le Parisien|language=French|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214164235/http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|title=Vladavina neobuzdanog autokrate|first=Ivan|last=Milovanović|date=3. 2. 2018|publisher=Данас|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214213907/https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije|first=Branka|last=Mihajlović|date=30. 5. 2017|publisher=Радио Слободна Европа|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=30. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170530155707/https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|url-status=live}}</ref> Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели [[Протести у Србији 2018—2020.|протести]] усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића. === Период око 2019. === Септембра 2019. хрватски представници су испланирали да у [[Дрвар]]у, општини са етничком српском већином, уз војне почасти прославе ''24. годишњицу ослобођења општина [[Кантон 10|Кантона 10]],'' у спомен на догађаје и борбе у којима су [[Oružane snage Republike Hrvatske|ХВ]] и [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]] привремено заузеле простор Дрвара и суседних општина у којима су Срби чинили апсолутну већину.<ref>{{Cite web|url=https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/umjesto-obiljezavanja-hrvatskih-akcija-u-drvar-dolazi-aleksandar-vucic-20190913|title=Umjesto hrvatskih dužnosnika, u Drvar dolazi Aleksandar Vučić|website=tportal.hr|access-date=2024-03-13|archive-date=10. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240310012348/https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/umjesto-obiljezavanja-hrvatskih-akcija-u-drvar-dolazi-aleksandar-vucic-20190913|url-status=live}}</ref> У том периоду је Вучић најавио свој долазак у Дрвар, заједно за Милорадом Додиком и другим високим званичницима Србије и Српске. Хрватски представници из редова [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а, одустали су од својих планова за реализацију прославе.<ref>{{Cite web|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/umjesto-generala-hvo-a-u-drvar-stize-vucic-489365|title=Oslobođenje - Umjesto generala HVO-a, u Drvar stiže Vučić?|date=2019-09-13|website=www.oslobodjenje.ba|language=bs-ba|access-date=2024-03-13|archive-date=13. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240313023637/https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/umjesto-generala-hvo-a-u-drvar-stize-vucic-489365|url-status=live}}</ref> Приликом посете Вучића, најављено је да Србија донира Дрвару милион евра и да ће подмирити дугове општине према мајкама и породиљама.<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2019/9/13/srbija-donirala-drvaru-milion-eura|title=Srbija donirala Drvaru milion eura|website=Al Jazeera Balkans|language=bs|access-date=2024-03-13}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srebrenica-drvar-donacije-srbije/30293243.html|title=Srebrenica i Drvar najviše profitirali od donacija Srbije|last=Veselinović|first=Gojko|date=2019-11-26|work=Radio Slobodna Evropa|access-date=2024-03-13|language=sh|archive-date=13. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240313025138/https://www.slobodnaevropa.org/a/srebrenica-drvar-donacije-srbije/30293243.html|url-status=live}}</ref> [[Срби у Црној Гори|Србин из Црне Горе]], бизнисмен и добротвор СПЦ [[Дака Давидовић|Миодраг „Дака” Давидовић]] је оптужио Вучића да је одговоран за атентат снајпером на њега. Давидовић је у покушају атентата децембра [[2019]]. рањен док је био у друштву епископа [[Српска православна црква|СПЦ]] [[Јоаникије Мићовић|Јоаникија]], у хотелу Краун плаза.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/svet/davidovic-vucic-stoji-iza-pokusaja-atentata-na-mene-pokusava-da-zavadi-srbe-u-crnoj-gori/|title=Davidović: Vučić stoji iza pokušaja atentata na mene, pokušava da zavadi Srbe u Crnoj Gori - Svet - Dnevni list Danas|website=www.danas.rs|language=sr-RS|access-date=2021-03-12}}</ref> Од његове изјаве саопштењем јавности оштро се оградио епископ Јоаникије.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/973656/episkop-joanikije-neprihvatljivo-davidovic-govori-moje-ime-vucic-nema-nikakve-veze-pokusajem-atentata|title=ЕПИСКОП ЈОАНИКИЈЕ: Неприхватљиво је да Давидовић говори у моје име, Вучић нема никакве везе са покушајем атентата|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-07-19}}</ref> У окружењу хотела где је реализован атентат, српске службе су лоцирале неколико црногорских држављана повезаних са криминалним активностима.<ref>{{Cite web|url=https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/497199/crnogorci-locirani-u-beogradu-uhvacen-signal-koji-vodi-do-podgorice|title=CRNOGORCI LOCIRANI U BEOGRADU! Uhvaćen signal koji vodi do Podgorice!|website=espreso.co.rs|language=sr|access-date=2024-03-13|archive-date=13. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240313021440/https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/497199/crnogorci-locirani-u-beogradu-uhvacen-signal-koji-vodi-do-podgorice|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.espreso.co.rs/vesti/hronika/481599/locirani-atentatori-na-miodraga-davidovica-ispred-kraun-plaze-metak-su-ispalili-crnogorski-kriminalci|title=LOCIRANI ATENTATORI NA MIODRAGA DAVIDOVIĆA ISPRED KRAUN PLAZE: Metak su ispalili crnogorski kriminalci!|website=espreso.co.rs|language=sr|access-date=2024-03-13|archive-date=13. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240313021439/https://www.espreso.co.rs/vesti/hronika/481599/locirani-atentatori-na-miodraga-davidovica-ispred-kraun-plaze-metak-su-ispalili-crnogorski-kriminalci|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sveosrpskoj.com/vijesti/utvrdjeno-koji-su-kriminalci-iz-crne-gore-bilo-oko-kraun-plaze-kad-je-pucano-na-davidovica/|title=Утврђено који су криминалци из Црне Горе било око „Краун плазе“ кад је пуцано на Давидовића|date=2019-12-15|website=Све о Српској|language=sr-RS|access-date=2024-03-13|archive-date=13. 03. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240313021439/https://sveosrpskoj.com/vijesti/utvrdjeno-koji-su-kriminalci-iz-crne-gore-bilo-oko-kraun-plaze-kad-je-pucano-na-davidovica/|url-status=live}}</ref> === Вашингтонски споразум === Четвртог септембра 2020. потписао је Вашингтонски споразум. Споразум је предвиђао да ће самопроглашено Косово на годину дана обуставили аплицирање за чланство у међународне институције, да ће Србија престати да лобира за повлачење признања независности, предвиђао је рад на новом ауто-путу, инвестиције и друго. Споразум никада није у потпуности заживео у пракси.<ref>{{Cite web|url=https://www.kosovo-online.com/vesti/analize/tri-godine-od-vasingtonskog-sporazuma-zasto-je-propustena-dobra-prilika-za|title=Tri godine od Vašingtonskog sporazuma: Zašto je propuštena dobra prilika za normalizaciju? - Kosovo Online|website=www.kosovo-online.com|language=sr-lat|access-date=2025-01-30}}</ref> === Пандемија Ковида 19 === Током трајања пандемије ковида 19 на дневном нивоу се бавио набавком потребне медицинске опреме, вакцина и изградњом нових болница за ковид пацијенте.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-imacemo-ogroman-broj-maski-i-dovoljno-respiratora/9br7f13|title=Vučić: Imaćemo ogroman broj maski i dovoljno respiratora|last=Tanjug|date=2020-03-17|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-01-30|archive-date=17. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200917095524/https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-imacemo-ogroman-broj-maski-i-dovoljno-respiratora/9br7f13|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-obisao-magacin-medicinske-opreme|title=Predsednik Vučić obišao magacin medicinske opreme|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2025-01-30|archive-date=20. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200920021527/https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-obisao-magacin-medicinske-opreme|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-obisao-gradiliste-nove-kovid-bolnice-u-novom-sadu|title=Predsednik Vučić obišao gradilište nove kovid bolnice u Novom Sadu|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2025-01-30|archive-date=07. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220107234806/https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/vesti/predsednik-vucic-obisao-gradiliste-nove-kovid-bolnice-u-novom-sadu|url-status=live}}</ref> Децембра 2020. је отворио ковид болницу у Крушевцу.<ref>{{Cite web|url=https://krusevac.ls.gov.rs/aktuelnost/predsednik-vucic-otvorio-kovid-bolnicu-u-krusevcu/|title=Predsednik Vučić otvorio kovid bolnicu u Kruševcu {{!}} Grad Kruševac|website=krusevac.ls.gov.rs|access-date=2025-01-30|archive-date=08. 08. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240808070027/https://krusevac.ls.gov.rs/aktuelnost/predsednik-vucic-otvorio-kovid-bolnicu-u-krusevcu/|url-status=live}}</ref> Он је априла 2021. примио кинеску вакцину синофарм.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56646869|title=Korona virus i Srbija: Vučić zavrnuo rukav i primio kinesku vakcinu - „Super sam, nisam ni osetio"|date=2021-04-06|website=BBC News na srpskom|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30|archive-date=14. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210714154918/https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56646869|url-status=live}}</ref> Био је изразито против иницијативе Европске унија која је предвиђала увођење ковид пасоша грађанима Србије и региона.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/vucic-ideja-o-kovid-pasosima-antievropska_1213237.html|title=Vučić: Ideja o kovid pasošima antievropska|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30}}</ref> === Избори 2022. и други мандат === На [[Општи избори у Србији 2022.|председничким изборима 3. априла 2022]]. године, Вучић наступа као кандидат предложен од стране [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Савез војвођанских Мађара|Савеза војвођанских Мађара]]. [[Републичка изборна комисија]] га је за кандидата прогласила [[9. март]]а, након предаје 148.846 исправних изјава подршке бирача.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-60638909|title=Избори у Србији 2022: Ко су кандидати за председника Србије|date=29. 3. 2022.|publisher=ББЦ на српском језику|access-date=02. 04. 2022|archive-date=02. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220402003323/https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-60638909|url-status=live}}</ref> [[Српска радикална странка]] је [[8. марта]] одлучила да подржи кандидатуру Александра Вучића за [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]] и тако први пут од увођења вишестраначја нема сопственог председничког кандидата.<ref>{{Cite news|url=https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/saopstenja/centralna-otadzbinska-uprava-na-sednici-odrzanoj-8-marta-donela-je-odluku-o2f06bfb6cbab4be80b0a65f61.html|title=Централна отаџбинска управа на седници одржаној 8. марта донела је одлуку о подршци кандидатуре Александра Вучића за председника Републике|date=08.03.2022.|publisher=Српска радикална странка|access-date=02. 04. 2022|archive-date=05. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220405002639/https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/saopstenja/centralna-otadzbinska-uprava-na-sednici-odrzanoj-8-marta-donela-je-odluku-o2f06bfb6cbab4be80b0a65f61.html|url-status=live}}</ref> Странка [[Словаци у Србији|словачке националне мањине]] [[Словаци напред]] је такође подржала његову кандидатуру.<ref>{{Cite news|url=https://www.dnevnik.rs/politika/stranka-slovaci-napred-podrzava-vucica-30-03-2022|title=Странка Словаци напред подржава Вучића|date=30.03.2022.|publisher=Дневник}}</ref> Подршку Вучићевој кандидатури јавно су изразили лидери [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], посланик [[Скупштина Црне Горе|Скупштине Црне Горе]] и председник [[Демократска народна партија Црне Горе|Демократске народне партије]] [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]], као и председник [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]] [[Андрија Мандић]].<ref>{{Cite news|url=https://www.dan.co.me/vijesti/politika/knezevic-podrzao-vucic-a-predaja-nije-opcija-5113652|title=Кнежевић и Мандић подржали Вучића уочи избора|date=31.3.2022.|publisher=Дан|access-date=02. 04. 2022|archive-date=02. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220402002915/https://www.dan.co.me/vijesti/politika/knezevic-podrzao-vucic-a-predaja-nije-opcija-5113652|url-status=live}}</ref> Такође, подршку су дали и други [[Срби у Црној Гори|српски политичари из Црне Горе]]: [[Марко Царевић|Марко Бато Царевић]] (председник [[Општина Будва|општине Будва]]),<ref>{{Cite news|url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/597614/carevic-pozivam-gradjane-da-povjerenje-ukazu-vucicu-za-srpski-narod-u-crnoj-gori-vazno-da-imamo-stabilnu-srbiju|title=Carević: Pozivam građane da povjerenje ukažu Vučiću, za srpski narod u Crnoj Gori važno da imamo stabilnu Srbiju|date=31.03.2022.|publisher=Vijesti}}</ref> [[Марко Ковачевић (политичар)|Марко Ковачевић]] (председник [[Општина Никшић|општине Никшић]]), [[Веско Делић]] (председник [[Општина Мојковац|општине Мојковац]]) и [[Иван Отовић]] (председник Скупштине [[Општина Херцег Нови|општине Херцег Нови]]).<ref>{{Cite news|url=https://borba.me/delic-kovacevic-i-otovic-podrzali-vucica-vi-ste-garant-prosperitetne-srbije-cijenimo-brigu-i-nesebicnu-podrsku-srpskom-narodu-u-crnoj-gori/|title=Delić, Kovačević i Otović podržali Vučića: Vi ste garant prosperitetne Srbije, cijenimo brigu i nesebičnu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori!|date = 30. 3. 2022.|publisher=Borba}}</ref> Писмом је подршку упутио и српски члан [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Предсједништва Босне и Херцеговине]] [[Милорад Додик]],<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/dodik-podrzao-vucica-i-sns-i-pozeleo-mu-pobedu-na-izborima-u-interesu-kontinuiteta-i-stabilnosti/|title=Dodik podržao Vučića i SNS i poželeo mu pobedu na izborima u interesu kontinuiteta i stabilnosti|date=31.3.2022.|publisher=Danas|access-date=02. 04. 2022|archive-date=02. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220402002534/https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/dodik-podrzao-vucica-i-sns-i-pozeleo-mu-pobedu-na-izborima-u-interesu-kontinuiteta-i-stabilnosti/|url-status=live}}</ref> а Вучићеву председничку кандидатуру су подржали [[Српска демократска странка|Српскa демократскa странкa]] и њен председник [[Мирко Шаровић]] (бивши [[Предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]]),<ref>{{Cite news|url=https://ba.n1info.com/vijesti/sds-i-sarovic-podrzali-vucica/|title=SDS i Šarović podržali Vučića|date=30.03.2022.|publisher=N1|access-date=02. 04. 2022|archive-date=01. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220401210930/https://ba.n1info.com/vijesti/sds-i-sarovic-podrzali-vucica/|url-status=live}}</ref> као и председник [[Партија демократског прогреса|Партије демократског прогреса]] [[Бранислав Бореновић]].<ref>{{Cite web|url=https://banjaluka.net/borenovic-i-sarovic-podrzali-vucica-i-sns-na-izborima-u-srbiji/|title=Borenović i Šarović podržali Vučića i SNS na izborima u Srbiji}}</ref> Путем видео спота исто је учинио и [[Драшко Станивуковић]], [[Градоначелник Бање Луке|градоначелник Бањалуке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/stanivukovic-kao-vucic-uz-semafor-na-stadionu-dao-podrsku-kandidatu-sns/|title=Stanivuković kao Vučić: Uz semafor na stadionu dao podršku kandidatu SNS|date=1. 4. 2022.|publisher=Danas|access-date=02. 04. 2022|archive-date=02. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220402002915/https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/stanivukovic-kao-vucic-uz-semafor-na-stadionu-dao-podrsku-kandidatu-sns/|url-status=live}}</ref> Такође је добио подршку разних људи из јавног живота.<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/izbori-2022/ko-je-sve-od-poznatih-podrzao-vucica/|title=Ko je sve od poznatih podržao Vučića|date = 30. 3. 2022.|publisher=N1}}</ref> === Повлачење са места председника СНС === Маја 2023. се повукао са позиције председника СНС. Његову функцију је преузео Милош Вучевић.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-65714661|title=Srbija i politika: Vučić otišao sa čela Srpske napredne stranke, osniva narodni pokret|date=2023-05-26|website=BBC News na srpskom|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30|archive-date=26. 05. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230526094834/https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-65714661|url-status=live}}</ref> === Експо === Србија је у конкуренцији између Шпаније и САД изабрана да организује [[Expo 2027|ЕКСПО 2027]]. Александар Вучић је изнео становиште да ће организација специјализоване светске изложбе донети замајац читавој земљи и велики економски раст.<ref>{{Cite web|url=https://www.tanjug.rs/srbija/politika/37856/predsednik-vucic-kurti-zeli-srbiju-da-uvuce-u-otvoreni-rat-s-nato-ekspo-2027-donece-novi-zamajac-celoj-srbiji/vest|title=Predsednik Vučić: Kurti želi Srbiju da uvuče u otvoreni rat s NATO; Ekspo 2027 doneće novi zamajac celoj Srbiji|last=TANJUG|date=2023-06-25|website=tanjug.rs|language=sr-RS|access-date=2025-01-30}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/1454354/promenicemo-lice-nase-zemlje-vucic-ekspo-moj-san-moj-zivot-ispunjenje-svega-onoga-sta-smo-borili-sve-ove-godine |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> === Изградња спортских стадиона у Србији === Током периода Вучићевог политичког лидерства, у земљи су изграђени нови стадиону у Зајечару, Лесковцу и Лозници и национални одбојкашки центар на Тошином бунару. Започета је изградња [[Стадион Србија|националност стадиона]] те приде је обновљено неколико стадиона, спортских дворана, тренинижних центара и друге спортске инфраструктуре.<ref>{{Cite web|url=https://www.sd.rs/vesti/info/stadioni-trenazni-centri-sportske-hale-pogledajte-sve-detalje-rekordnih-ulaganja-drzave-u-sport-2025-01-26|title=Stadioni, trenažni centri, sportske hale: Pogledajte sve detalje rekordnih ulaganja države u sport - Srbija danas|date=2025-01-26|website=www.sd.rs|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30}}</ref> === Лобирање против резолуције о Сребреници === Вучић је током прве половине 2024. предводио дипломатску борбу Србије против усвајања [[Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282|Резолуције о Сребреници]] у Генералној скупштини Уједињених нација.<ref>{{Cite web|url=https://rts.rs/vesti/politika/5445899/vucic-njujork-rezolucija-u-srebrenici.html|title=РТС :: Политика :: Вучић за РТС: Велики и силни мисле да могу да раде шта хоће, наше је да се супротставимо и боримо|website=rts.rs|access-date=2024-05-21}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/616311/Protiv-nas-je-bio-ceo-kolektivni-zapad|title=Против нас је био цео колективни запад|last=Р|first=Б.|website=Politika Online|access-date=2024-05-26|archive-date=25. 05. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240525100131/https://www.politika.rs/scc/clanak/616311/Protiv-nas-je-bio-ceo-kolektivni-zapad|url-status=live}}</ref> Он је крајем септембра 2024. у УН-у одликовао министре и дипломатске представнике држава које су претходно уважиле српски став по питању сребреничке резолуције.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/634885/Prijatelji-Srbije-odlikovani-u-Njujorku|title=Пријатељи Србије одликовани у Њујорку|last=Филиповић|first=Јелена|website=Politika Online|access-date=2024-09-29|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225163326/https://www.politika.rs/scc/clanak/634885/Prijatelji-Srbije-odlikovani-u-Njujorku|url-status=live}}</ref> === Свесрпски сабор === Заједно са председником Српске Милорадом Додиком организовао је [[Свесрпски сабор]] 8. јуна 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/616348/Vucic-sa-Dodikom-Jedinstvo-srpskog-naroda-bice-snazno-potvrdeno-na-Saboru-8-juna|title=Вучић са Додиком: Јединство српског народа биће снажно потврђено на Сабору 8. јуна|website=Politika Online|access-date=2024-05-26|archive-date=25. 05. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240525180313/https://www.politika.rs/scc/clanak/616348/Vucic-sa-Dodikom-Jedinstvo-srpskog-naroda-bice-snazno-potvrdeno-na-Saboru-8-juna|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/najave-obavestenja/najava-za-medije-za-08062024-prvi-svesrpski-sabor-pod-nazivom-jedan-narod-jedan-sabor-srbija-i-srpska|title=Најава за медије за 08.06.2024. - Први свесрпски сабор под називом “Један народ, један сабор - Србија и Српска”|website=Председник Републике Србије|access-date=2025-01-30|archive-date=04. 10. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241004141701/https://www.predsednik.rs/pres-centar/najave-obavestenja/najava-za-medije-za-08062024-prvi-svesrpski-sabor-pod-nazivom-jedan-narod-jedan-sabor-srbija-i-srpska|url-status=live}}</ref> === Студентски протести (2024—) === ==== Урушавање надстрешнице у Новом Саду ==== {{детаљније|Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад}} Поводом урушавања надстрешнице Железничке станице у Новом Саду је изразио саучешће породицама погинулих и повређених, и изјавио је да је затражио од Вишег тужилаштва у Новом Саду и Владе Србије да лица одговорна за несрећу буду процесуирана и строго кажњена. Додао је и да надстрешница није реновирана током обнове зграде железничке станице.<ref>{{cite news |date=1. новембар 2024. |title=Изражавам најдубље саучешће породицама погинулих |url=https://vucic.rs/Vesti/Najnovije/a62614-Izrazavam-najdublje-saucesce-porodicama-poginulih.html |work=Званични Вучићев сајт |access-date=8. 10. 2024.}}</ref> Приликом гостовања на ТВ Хепи је рекао да није тражио да [[Горан Весић]] поднесе оставку, али да поздравља тај чин као врло моралан. Рекао је и да ће понудити грађанима референдум о свом разрешењу са места председника државе.<ref>{{cite news |date=4. 10. 2024. |title=Изражавам најдубље саучешће породицама погинулих |url=https://vucic.rs/Vesti/Najnovije/a62621-Vucic-Odgovornost-za-tragediju-u-Novom-Sadu-mora-da-bude-jasna-vucic.rs.html |work=Званични Вучићев сајт |access-date=8. 10. 2024.}}</ref> Услед масовних протеста у Новом Саду поводом урушавања је 5. новембра посетио Нови Сад, и том приликом је поновио да је држава предузела све мере да одговорни за трагедију на Железничкој станици буду кажњени, а поводом протеста је рекао да пристојну Србију неће моћи да победе, као и да ће од сутра кренути најжешћа могућа акција против свих наркодилера у Новом Саду. За полицију је рекао да су показали огромну суздржаност.<ref>{{cite news |date=5. 10. 2024. |title=Вучић у Новом Саду: Насиљем никада ништа неће моћи да се постигне у модерној, пристојној Србији |url=https://www.rts.rs/vesti/politika/5573853/vucic-novi-sad-protest.html |work=РТС |access-date=8. 10. 2024. |archive-date=05. 10. 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20241105221919/https://www.rts.rs/vesti/politika/5573853/vucic-novi-sad-protest.html |url-status=live }}</ref> Након што су су у јануару 2025. премијер Милош Вучевић и градоначелник Новог Сада [[Милан Ђурић (политичар)|Милан Ђурић]] поднели оставке након што је неколико присалица СНС нанело теже физичке повреде студентима који су вандализовали страначке просторије у Новом Саду, изнео је своје становиште да прелазна влада неће бити формирана и да ће одлучити да ли ће у Србији бити избора или ће се формирати нови кабинет.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/politika/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-obratice-se-gradjanima-u-20-casova_1602220.html|title=Vučić: Sve ću pozvati na konsultacije, nova vlada ili izbori, ali prelazne vlade neće biti; Odluka za 10 dana|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30|archive-date=29. 01. 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250129154926/https://www.rtv.rs/sr_lat/politika/predsednik-srbije-aleksandar-vucic-obratice-se-gradjanima-u-20-casova_1602220.html|url-status=live}}</ref> ==== Одлука о помиловању ==== По први пут током трајања председничког мандата донео је одлуке о помиловању 13 особа које су приведене током блокада.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/657862/vucic-doneo-odluke-o-pomilovanju-13-osoba|title=Вучић донео одлуке о помиловању 13 особа|website=Politika Online|access-date=2025-01-30}}</ref><ref>{{cite press release |last=Вучић |first=Александар |date=29. јануар 2025. |title=Одлуке о помиловању председника Републике |url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/odluke-o-pomilovanju-predsednika-republike |publisher=Канцеларија председника Србије |access-date=9. фебруар 2025. |archive-date=07. феб 2025. |archive-url=https://web.archive.org/web/20250207030145/https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/odluke-o-pomilovanju-predsednika-republike |url-status=live }}</ref> Ово помиловање је у једном делу јавности изазвало збуњеност, јер се против неких од помилованих лица није ни окончао кривични поступак. Студенти нису јавно коментарисали ову одлуку, а један од њих који је помилован је изјавио да не прихвата помиловање, јер би радије да докаже своју невиност пред судом.<ref>{{cite news |date=30. јануар 2025. |title=Može li Vučić da pomiluје neosuđene studente i učesnike blokadа |url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c0m1p1rz7myo/lat |work=BBC Srbija |access-date=7. фебруар 2025. |archive-date=06. феб 2025. |archive-url=https://web.archive.org/web/20250206212133/https://www.bbc.com/serbian/articles/c0m1p1rz7myo/lat |url-status=live }}</ref> Марта 2025, након што је у јавност процурео снимак на којем неколико политичара и активиста из Новог Сада планира нападе на и заузимање институција, изјавио је да се каје што је претходно помиловао та лица и да се због тога извињава грађанима.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/161274/vucic-kajem-se-zbog-pomilovanja-12-lica/vest|title=Vučić: Pogrešio sam što sam pomilovao neke ljude, sami su se hvalili svojim zločinima|last=Tanjug|date=2025-03-14|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2025-03-14}}</ref> ==== Инцидент са отпадањем точка ==== Осмог фебруара 2025. је на путу до [[Мокрин]]а на блиндираном службеном возилу председника република отпао је део задњег левог точка. Након инцидента је покренута истрага.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/aleksandar-vucic-nesreca-otpao-tocak-na-automobilu-audi-u-kome-se-nalazio-video/gcsryxx|title=DUŽA VERZIJA SNIMKA INCIDENTA NA PUTU ZA MOKRIN Vučić izlazi iz crnog "audija" (VIDEO)|date=2025-02-08|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-02-16|archive-date=14. 02. 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250214114513/https://www.blic.rs/vesti/politika/aleksandar-vucic-nesreca-otpao-tocak-na-automobilu-audi-u-kome-se-nalazio-video/gcsryxx|url-status=live}}</ref> Поједини политичари попут министра [[Никола Селаковић|Николе Селаковића]] изнели су сумњу да је у питању покушај антетата.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5647794/vucic-da-li-je-eksplodirala-guma-ili-bilo-sta-drugo-bice-utvrdjeno.html|title=Vučić: Da li je eksplodirala guma ili bilo šta drugo, biće utvrđeno|website=РТС|language=sr|access-date=2025-02-16|archive-date=13. 02. 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250213115007/https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5647794/vucic-da-li-je-eksplodirala-guma-ili-bilo-sta-drugo-bice-utvrdjeno.html|url-status=live}}</ref> ==== Платформа за Војводину и митинг у Сремској Митровици ==== На [[Сретење Господње|Сретење]] 2025. предводио је велики митинг у Сремској Митровици. Изнео је став да у текуће [[Протести против корупције у Србији 2024—2025.|студентске протесте]] има уплива иностраног фактора и да је у питању покушај обојене револуције, са циљем да држава Србија буде немоћна и слабија. На скупу је усвојена народна Декларација о Војводини, која у пет тачака потврђује територијални интегритет и суверенитет земље на северној српској покрајини.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/miting-sremska-mitrovica-vucic-poslao-poruku-djacima-i-studentima/9gvfkrv|title=VUČIĆ U SREMSKOJ MITROVICI Poruka pomirenja đacima i studentima, pričao i o Vojvodini, novoj vladi, Trampu, obojenoj revoluciji (FOTO)|date=2025-02-15|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-02-16}}</ref> За финансирање протеста је оптужио [[Европска задужбина за демократију|Европску задужбину за демократију]] (-{EED}-) као и одређене друге организације и изнео је тврдњу да је у рушење власти у Србији уложена 3,1 милијарда евра. Вучић је у фебруару 2025. најавио да ће написати уџбеник о обојеним револуцијама и како их победити.<ref>{{Cite web|url=https://beta.rs/content/219804-vucic-aktuelni-protesti-najprljavija-obojena-revolucija-u-istoriji-covecanstva|title=Vučić: Aktuelni protesti najprljavija obojena revolucija u istoriji čovečanstva|website=beta.rs|language=en|access-date=2025-02-16}}</ref> == Политички ставови == === Унутрашња политика === Учествовао је у разговорима о проналажењу модалитета за враћање обавезног војног рока,<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/2024/9/5/u-srbiji-najavljeno-vracanje-obaveznog-sluzenja-vojnog-roka-od-75-dana|title=Uskoro odluka: Srbija planira obavezni vojni rok|website=Al Jazeera Balkans|language=bs|access-date=2024-09-14|archive-date=14. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240914100023/https://balkans.aljazeera.net/news/2024/9/5/u-srbiji-najavljeno-vracanje-obaveznog-sluzenja-vojnog-roka-od-75-dana|url-status=live}}</ref> за шта је претходно давао изразиту подршку.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vojni-rok-u-srbiji-konacna-odluka-o-vracanju-za-20-dana-evo-sta-znamo-do-sada/7mk7jvx|title=POVRATAK VOJNOG ROKA SVE BLIŽE! Ko se ne odazove BIĆE KAŽNJEN, poznato koliko će trajati i kolike će biti PLATE VOJNIKA, evo šta sve znamo do sada|last=Tašković|first=Marko|date=2024-09-06|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-09-14|archive-date=14. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240914100023/https://www.blic.rs/vesti/politika/vojni-rok-u-srbiji-konacna-odluka-o-vracanju-za-20-dana-evo-sta-znamo-do-sada/7mk7jvx|url-status=live}}</ref> Септембра 2024. потписао је сагласност за враћање обавезног војног рока.<ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/vucic-potpisao-saglasnost-za-vracanje-obaveznog-vojnog-roka/|title=Vučić potpisao saglasnost za vraćanje obaveznog vojnog roka|last=Tanjug|date=2024-09-14|website=N1|language=sr-RS|access-date=2024-09-14|archive-date=14. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240914100024/https://n1info.rs/vesti/vucic-potpisao-saglasnost-za-vracanje-obaveznog-vojnog-roka/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucic-potpisao-sam-saglasnost-za-sluzenje-obaveznog-vojnog-roka-u-trajanju-od-75-dana/1820gq0|title=Vučić: "Potpisao sam saglasnost za služenje obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana"|last=Popović|first=Natalija Živanović|date=2024-09-14|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-01-30|archive-date=27. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240927172200/https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucic-potpisao-sam-saglasnost-za-sluzenje-obaveznog-vojnog-roka-u-trajanju-od-75-dana/1820gq0|url-status=live}}</ref> Поводом блокаде српских институција на северу АП КиМ, као и константном малтретирања српског становништва на северу, Вучић је 13. септембра 2024. одржао конференцију за медије на којој су најављени додатни конкретни потези ради помоћи и заштити становништва, укључујући и проглашење Косова и Метохије за подручје посебне социјалне заштите.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1408842/vazan-potez-drzave-kosovo-metohija-proglasava-podrucje-posebne-socijalne-zastite-ovo-konkretne-mere|title=ВАЖАН ПОТЕЗ ДРЖАВЕ: Косово и Метохија се проглашава за подручје посебне социјалне заштите - Ово су конкретне мере|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2024-09-13|archive-date=13. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240913192421/https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1408842/vazan-potez-drzave-kosovo-metohija-proglasava-podrucje-posebne-socijalne-zastite-ovo-konkretne-mere|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/137162/vucic-predstavio-hitne-mere-povodom-krize-na-kim-necemo-proglasiti-okupaciju-dela-nase-teritorije/vest|title=Vučić predstavio hitne mere povodom krize na KiM: "Nećemo proglasiti okupaciju dela naše teritorije"|last=Srbija|first=Euronews|date=2024-09-13|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-13|archive-date=13. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240913192420/https://www.euronews.rs/srbija/politika/137162/vucic-predstavio-hitne-mere-povodom-krize-na-kim-necemo-proglasiti-okupaciju-dela-nase-teritorije/vest|url-status=live}}</ref> Вучић се није усагласио са идејом градоначелника Београда и високог функционера СНС-а [[Александар Шапић|Александра Шапића]], да је неопходно изместити гробно место [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] из [[Музеј Југославије|Музеја Југославије]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/138098/vucic-za-politiko-o-izmestanju-titovog-groba-nece-biti-izmesten-josip-broz-je-deo-nase-istorije/vest|title=Vučić za Politiko o izmeštanju Titovog groba: Neće biti izmešten, Josip Broz je deo naše istorije|last=Tanjug|date=2024-09-21|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-22|archive-date=22. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240922171317/https://www.euronews.rs/srbija/politika/138098/vucic-za-politiko-o-izmestanju-titovog-groba-nece-biti-izmesten-josip-broz-je-deo-nase-istorije/vest|url-status=live}}</ref> Јануара 2025. се негативно изразио о делу рада министара владе премијера Милоша Вучевића и изразио је очекивања да половина министара буду смењени.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/155073/vucic-pozvao-na-hitnu-rekonstrukciju-vlade-srbije-ocekujem-da-vise-od-50-odsto-ministara-bude-zamenjeno/vest|title=Vučić pozvao na hitnu rekonstrukciju Vlade Srbije: Očekujem da više od 50 odsto ministara bude zamenjeno|last=Srbija|first=Euronews|date=2025-01-27|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2025-01-28}}</ref> === Економија === Након избора за [[Председник Владе Републике Србије|председника Владе]] [[2014]]. године, Вучић је заговарао економске мере штедње ради смањења буџетског дефицита. Његова политика фискалне консолидације првенствено је била усмерена на резове у јавном сектору, а једна од мера је била смањење плата и пензија у јавном сектору, као и забрана запошљавања у јавном сектору. Као меру предострожности и обезбеђивања дугорочне фискалне стабилности државе, његова Влада је [[23. фебруара]] [[2015]]. године потписала трогодишњи аранжман са [[Међународни монетарни фонд|Међународним монетарним фондом]] у вредности од 1,2 милијарде евра. [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] и [[Европска унија]] су похвалили спроведене реформе и назвали их једним од најуспешнијих програма које је [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] икада имао. Укупан јавни дуг земље је са 17 милијарди евра колико је износио 2012. године, увећан на 35,6 милијарде евра, колико је износио новембра 2023. године. Учешће јавног дуга централног нивоа власти у БДП-у (методологија ЕСА 2010) на крају новембра 2023. године износило је 51,5%.<ref>{{cite web |author= |url=https://javnidug.gov.rs/static/uploads/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Novembar%202023.pdf |title=Анализа јавног дуга и дуга сектора државе |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=10. 01. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240110150850/https://javnidug.gov.rs/static/uploads/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Novembar%202023.pdf |url-status=live }}</ref> Јануара 2024. Вучић је са сарадницима представио план „Србија 2027”.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/595228/Skok-u-buducnost-u-sest-koraka|title=Скок у будућност у шест корака|last=Гуцијан|first=Сандра|website=Politika Online|access-date=2024-01-22|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225163609/https://www.politika.rs/scc/clanak/595228/Skok-u-buducnost-u-sest-koraka|url-status=live}}</ref> Више пута се заложио за копање литијума у Србији, истичући да ће тим пројектом буџет града Лознице бити значајно увећан и да ће таквом инвестицијом западна Србија почети да се развија.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/595158/Nova-vlada-bi-trebalo-da-razmisli-o-litijumu|title=Нова влада би требало да размисли о литијуму|website=Politika Online|access-date=2024-01-22|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225163255/https://www.politika.rs/scc/clanak/595158/Nova-vlada-bi-trebalo-da-razmisli-o-litijumu|url-status=live}}</ref> === Отворени Балкан === {{Детаљније|Отворени Балкан}} [[Датотека:Aleksandar Vučić, Zoran Zaev & Edi Rama Open Balkan 29 07 2021.jpg|мини|200пиксел|[[Председник Републике Србије]] Александар Вучић, председник [[Председник Владе Северне Македоније|Владе Северне Македоније]] [[Зоран Заев]] и [[председник Владе Албаније]] [[Edi Rama|Еди Рама]] на Економском форуму за регионалну сарадњу (29. јул 2021)]] Вучић је био домаћин првог састанка иницијативе [[Отворени Балкан|Мали Шенген]], који је одржан [[10. октобра]] [[2019]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]. На овом састанку је са председником [[Председник Владе Северне Македоније|Владе Северне Македоније]] [[Зоран Заев|Зораном Заевом]] и [[Председник Владе Албаније|председником Владе Албаније]] [[Edi Rama|Едијем Рамом]] потписао декларацију о намерама за успостављање јединствене регионалне економске зоне, а која би са ове три државе имала потенцијал од 131.953 квадратних километара и 11.800.000 становника.<ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-zaev-rama-novi-sad/30209132.html|title=Vučić, Zaev i Rama potpisali deklaraciju o slobodnom protoku robe i ljudi|date=10.10.2019.|publisher=Radio Slobodna Evropa|access-date=08. 02. 2022|archive-date=08. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208172225/https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-zaev-rama-novi-sad/30209132.html|url-status=live}}</ref> У оквиру иницијативе која је потом названа [[Отворени Балкан]], одржано је неколико састанака. На састанку у [[Београд]]у, одржаном [[4. новембра]] [[2021]]. године, потписана је заједничка изјава „будућност проширења - поглед из региона“, којом је [[Европска унија]] позвана да се више ангажује и заинтересује у процесу интеграција [[Западни Балкан|Западног Балкана]]. Писмо су потписали [[председник Републике Србије]] Александар Вучић, заменик [[Председник Владе Северне Македоније|председника Владе Северне Македоније]] задужен за европска питања [[Никола Димитров]] и [[председник Владе Албаније]] [[Edi Rama|Еди Рама]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/ucesnici-sastanka-inicijative-otvoreni-balkan-pozivaju-eu-da-se-pokrene-prema-regionu/|title=Učesnici sastanka inicijative Otvoreni Balkan pozivaju EU da se pokrene prema regionu|date=4.11.2021.|publisher=Danas|access-date=08. 02. 2022|archive-date=08. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220208172227/https://www.danas.rs/vesti/politika/ucesnici-sastanka-inicijative-otvoreni-balkan-pozivaju-eu-da-se-pokrene-prema-regionu/|url-status=live}}</ref> Приступање иницијативи је дан раније понуђено и [[Предсједник Владе Црне Горе|председнику Владе Црне Горе]] [[Здравко Кривокапић|Здравку Кривокапићу]], који је изразио подршку иницијативи, али није изразио заинтересованост да и његова држава узме учешће. Такође, лидери иницијативе су упутили и позив [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] да се придружи [[Отворени Балкан|Отвореном Балкану]]. У оквиру иницијативе [[Отворени Балкан]] планирано је да све чланице иницијативе укину граничке контроле.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-58019630|title=Ко све није део „Отвореног Балкана" и зашто|date=2021-07-30|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2024-01-22|archive-date=22. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240122210912/https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-58019630|url-status=live}}</ref> === Литијум === Залагао се за копање литијума у Србији. Истицао је да би посао копања литијума економски обновио општине Лозница и Крупањ и читав подрински крај те да би у руднику и основј преради радило 900-1000 људи. Залагао се да финални производ а не само сировина буде произведена у Републици Србији.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekapija.com/news/4855631/vucic-ne-umemo-sami-da-kopamo-litijum-ali-trazicu-da-871-sirovine|title=Vučić: Ne umemo sami da kopamo litijum, ali tražiću da 87,1% sirovine bude prerađeno u Srbiji|website=www.ekapija.com|language=sr|access-date=2025-01-30|archive-date=14. 11. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241114014807/https://www.ekapija.com/news/4855631/vucic-ne-umemo-sami-da-kopamo-litijum-ali-trazicu-da-871-sirovine|url-status=live}}</ref> У склопу расправе о копању минерала [[Јадарит]] у Западној Србији, Вучић је 4. септембра 2024. посетио Подриње. Поред најаве о отварању брзе саобраћајнице [[Шабац]]-[[Лозница]],<ref>{{cite news |date=4. 9. 2024. |title=Vučić u Podrinju: Pre kraja godine otvara se brza saobraćajnica Šabac–Loznica; razjasniti sve nejasnoće u vezi sa litijumom |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525698/vucic-podrinje-put-bojic-tekeris.html |work=РТС |access-date=8. 9. 2024. |archive-date=8. 9. 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240908143937/https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525698/vucic-podrinje-put-bojic-tekeris.html |url-status=live }}</ref> РТС је пренео да ће председник лично разговарати са становницима крајева који би били погођени копањем и прерадом тог минерала.<ref>{{cite news |date=4. 9. 2024. |title=Vučić od danas do 8. septembra u Podrinju, razgovara sa građanima |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525643/vucic-od-danas-do-8-septembra-u-podrinju-razgovara-sa-gradjanima.html |work=РТС |access-date=4. 9. 2024. |archive-date=8. 9. 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240908143936/https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525643/vucic-od-danas-do-8-septembra-u-podrinju-razgovara-sa-gradjanima.html |url-status=live }}</ref> === Спољна политика === ==== Односи са Русијом ==== [[Датотека:2018 Moscow Victory Day Parade 03.jpg|мини|200пиксел|[[Председник Србије]] Александар Вучић, [[Председник Руске Федерације|руски председник]] [[Владимир Путин]] и [[израел]]ски [[Председник Владе Државе Израел|премијер]] [[Бенјамин Нетанјаху]] на Паради победе у [[Москва|Москви]] (9. мај 2018)]] Вучић је одржавао традиционалне добре односе између [[Србија|Србије]] и [[Русија|Русије]], а његова влада је одбила да уведе санкције [[Русија|Русији]], након [[Рат на истоку Украјине|кризе у Украјини]] и [[Руска анексија Крима|руске анексије Крима]]. Вучић је више пута најављивао да ће [[Србија]] остати посвећена својим европским интеграцијама, али и да одржава историјске односе са [[Русија|Русијом]]. Током Вучићевог мандата, [[Србија]] је наставила да шири јача економске везе са [[Русија|Русијом]], посебно повећањем српског извоза у [[Русија|Русију]]. Почетком [[2016]]. године, после састанка са руским потпредседником владе [[Дмитриј Рогозин|Дмитријем Рогозином]], Вучић је најавио могућност да [[Србија]] куповином руских ракетних система појача војну сарадњу са [[Русија|Русијом]]. У децембру [[2017]]. године, Вучић је први пут боравио у званичној посети [[Русија|Руској Федерацији]] као [[Председник Републике Србије|председник Србије]]. Изразио је захвалност [[Русија|Русији]] на заштити српских националних интереса и изјавио да: „Србија никада неће уводити санкције Руској Федерацији.“ Вучић је био против увођења санкција Русији поводом [[Инвазија Русије на Украјину|инвазије на Украјину 2022]] и истовремено је подвукао поштовање територијалног интегритета Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2022/02/25/serbia-supports-ukraines-sovereignty-but-opposes-sanctions-on-russia-vucic-says/|title=Serbia Supports Ukraine’s Sovereignty But Opposes Sanctions on Russia, Vucic says|date=2022-02-25|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2022-03-04|archive-date=25. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220225184841/https://balkaninsight.com/2022/02/25/serbia-supports-ukraines-sovereignty-but-opposes-sanctions-on-russia-vucic-says/|url-status=live}}</ref> ==== Односи са САД ==== [[Датотека:President Trump Participates in a Signing Ceremony (50323300132).jpg|мини|200пиксел|Потписивање [[Споразуми у Вашингтону (2020)|Вашингтонског споразума]] у Овалном кабинету [[Бела кућа|Беле куће]]; седе: Вучић, [[Председник Сједињених Америчких Држава|амерички председник]] [[Доналд Трамп]] и премијер Косова [[Авдулах Хоти]]; стоје: [[Ричард Гренел]] и [[Потпредседник Сједињених Држава|потпредседник САД]] [[Мајк Пенс]] (4. септембар 2020)]] У јулу 2017. године Вучић је посетио [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и састао се са [[Потпредседник Сједињених Држава|потпредседником САД]] [[Мајк Пенс|Мајком Пенсом]], где су разговарали о америчкој подршци напорима [[Србија|Србије]] да се придружи [[Европска унија|Европској унији]], потреби за континуираним реформама и даљем напретку у нормализацији односа са [[Република Косово|Косовом]]. Позивајући се на предложени аранжман размене територија између Србије и Косова, амерички саветник за националну безбедност [[Џон Болтон]] рекао је да се САД неће противити територијалној размени између ради решавања дуготрајног спора. [[Стејт департмент]] и даље држи да је пуна нормализација односа између Србије и Косова „од суштинске важности за регионалну стабилност“, што је Вучић раније рекао. Мораторијум који је уведен на учешће Војске Србије у међународним војним вежбама прекинут крајем јуна 2023. године, када је заједно са [[Оружане снаге САД|оружаним снагама САД]] и још осам земаља Војска Србије учествовала у вежби „Платинасти вук”.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/84347/sve-oci-uprte-u-platinastog-vuka-neprijatne-poruke-iz-kremlja-vasington-zahvaljuje-srbiji-na-angazovanju-u-vezbi/vest|title=Sve oči uprte u "Platinastog vuka": Neprijatne poruke iz Kremlja, Vašington zahvaljuje Srbiji na angažovanju u vežbi|last=Srbija|first=Euronews|date=2023-04-15|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-01-10|archive-date=10. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240110140740/https://www.euronews.rs/srbija/politika/84347/sve-oci-uprte-u-platinastog-vuka-neprijatne-poruke-iz-kremlja-vasington-zahvaljuje-srbiji-na-angazovanju-u-vezbi/vest|url-status=live}}</ref> ==== Однос са НР Кином ==== Две земље су 2023. потписале Споразум о слободној трговини.<ref>{{Cite web|url=https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/finansije/sporazum-o-slobodnoj-trgovini-sa-kinom-stupio-na-snagu_1551513.html|title=Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupio na snagu|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30|archive-date=04. 07. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240704010811/https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/finansije/sporazum-o-slobodnoj-trgovini-sa-kinom-stupio-na-snagu_1551513.html|url-status=live}}</ref> Током државне посете председника НР Кине [[Си Ђинпинг|Сија Ђинпинга]], која је трајала од 7. до 8. маја 2024, у њиховој заједничкој изјави Вучић је између осталог подржао политику једне Кине, и истакао је да је [[Република Кина|Тајван]] неотуђиви део [[НР Кина|НР Кине]].<ref>{{cite report |author1=Александар Вучић |author2=Си Ђинпинг |date=8. мај 2024. |title=Zajednička izjava predsednika Republike Srbije i predsednika Narodne Republike Kine |url=https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/saopstenja/zajednicka-izjava-predsednika-republike-srbije-i-predsednika-narodne-republike-kine |publisher=Званична страница председника Србије |access-date=10. септембар 2024.}}</ref> ==== Однос са ЕУ и земљама ЕУ ==== Изразио је подршку и значај придруживању Европској унији.<ref>{{Cite web|url=https://www.sns.org.rs/lat/novosti/vesti/vucic-buducnost-je-u-nasim-rukama|title=Vučić: Budućnost jе u našim rukama|website=Srpska Napredna Stranka|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30}}</ref> Августа 2024. је изјавио да не мисли да ће се Србија придружити ЕУ пре 2030.<ref>{{Cite web|url=https://www.tanjug.rs/srbija/politika/107997/vucic-ne-verujem-da-cemo-biti-deo-eu-2028-godine/vest|title=Vučić: Ne verujem da ćemo biti deo EU 2028. godine|last=TANJUG|date=2024-08-31|website=tanjug.rs|language=sr-RS|access-date=2025-01-30|archive-date=22. 09. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240922050727/https://www.tanjug.rs/srbija/politika/107997/vucic-ne-verujem-da-cemo-biti-deo-eu-2028-godine/vest|url-status=live}}</ref> Током [[Европска мигрантска криза|европске мигрантске кризе 2015−2016]]. године, Вучић је своје ставове снажно ускладио са политиком [[Канцелар (Њемачка)|немачке канцеларке]] [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] и јавно похвалио немачку миграциону политику. Такође је изјавио да ће [[Србија]] сарађивати са [[Европска унија|Европском унијом]] у решавању мигрантског тока идући од [[Блиски исток|Блиског истока]] до земаља чланица ЕУ балканском рутом и да ће Србија бити спремна да прихвати део миграната. На састанку са председником Францсуке Емануелом Макроном априла 2024, договорио је куповину 12 нових авиона савремене генерације Рафал.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-68758741|title=Srbija i Francuska: Makron i Vučić složno i srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o avionima i o Luju Vitonu|date=2024-04-08|website=BBC News na srpskom|language=sr-Latn|access-date=2025-01-30}}</ref> ==== Однос са Израелом ==== [[Датотека:Reuven Rivlin & Aleksandar Vučić, July 2018.jpg|мини|200пиксел|Председник [[Израел]]а [[Рувен Ривлин]] у званичној посети [[Београд]]у (јул 2018)]] У [[Споразуми у Вашингтону (2020)|уговору о намерама који је потписан у Вашингтону 2020.]] године, једна од ставки је била и премештање амбасаде Србије у [[Израел]]у из [[Тел Авив]]а у [[Јерусалим]], што би значило признавање Јерусалима за главни град Израела, а што су претходно учиниле и САД, и признавање независности Републике Косово од стране Израела. Као последица тога, Израел је отворио амбасаду у самопроглашеној Републици Косово. Израел је такође тиме и признао Косово као независну државу, иако је до тог споразума водио чврсту политику јединства српске територије. После овога, Вучић је изјавио да након признања независности Косова од стране Израела, Србија више не сматра да има било каквих обавеза из [[Споразуми у Вашингтону (2020)|Вашингтонског споразума]]. Србија није изместила своју амбасаду у Јерусалим.<ref name="auto">{{Cite web|url=https://www.dw.com/bs/izraelski-timovi-u-beogradu-lijep-gest-i-politi%C4%8Dki-marketing/a-67303695|title=Izraelski timovi u Srbiji: Lijep gest i politički marketing – DW – 04.11.2023|website=dw.com|language=bs|access-date=2024-01-10|archive-date=10. 01. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240110150847/https://www.dw.com/bs/izraelski-timovi-u-beogradu-lijep-gest-i-politi%C4%8Dki-marketing/a-67303695|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/ejdus-odustajanje-srbije-od-preseljenja-ambasade-u-jerusalim-politicki-dobitak-za|title=Ejdus: Odustajanje Srbije od preseljenja ambasade u Jerusalim, "politički dobitak" za Beograd|date=2021|website=Kosovo Online|url-status=live}}</ref> Током палестинско-израелског рата, клубови из Израела су играли своје утакмице на територији Србије, што је описано као пример неутралне политике земље.<ref name="auto"/> === Медији === Представница [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а за слободу медија [[Дуња Мијатовић]], упутила је писмо Вучићу 2014, скрећући пажњу на сузбијање медија, што је он негирао и затражио извињење од стране ОЕБС-а.<ref name="Zensur">{{Cite news|title=Serbische Regierung zensiert Medien – Ein Virus namens Zensur |url=http://www.taz.de/!139279|url-status=dead|date=18 January 2015|website=Die Tagsszeitung|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20150118224509/http://www.taz.de/!139279/|archive-date=18 January 2015}}</ref> Према извештају организације [[Freedom House]] из 2015. и извештају [[Amnesty International]]-а из 2017. године, медији и новинари су се нашли под притиском након критиковања владе премијера Александра Вучића.<ref name=FH2015>{{cite web |author= |title=Serbia |url=https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/serbia |date= |access-date=03. 11. 2024 |archive-date=27. 09. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190927232700/https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/serbia |url-status= }}, [[Freedom House]] 2015. Retrieved 6 April 2016</ref><ref name=Amnesty>{{Cite book|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review|date=16 August 2017 |publisher=Amnesty International|access-date=18 December 2018|archive-date=19 December 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181219000846/https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|url-status=live}}</ref> Домаћи медији такође у великој мери зависе од уговора за оглашавање и државних субвенција, што их излаже економским притисцима, попут кашњења исплата, раскида уговора и слично.<ref name=FH2015 /> Четири популарне политичке емисије су отказане 2014. године, укључујући ''[[Утисак недеље]]'' [[Оља Бећковић|Оље Бећковић]], која је била у етеру 24 године и позната по критичком приступу свим владама.<ref name=FH2015 /><ref name=HRW2>{{Cite news|title=A Difficult Profession. Media Freedom Under Attack in the Western Balkans|url=http://www.refworld.org/docid/55adf7fa4.html|url-status=live|date=15 July 2015|website=[[Human Rights Watch]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20231123231952/http://www.refworld.org/docid/55adf7fa4.html|archive-date=23 November 2023}}</ref> У првом извештају након што је Вучић ступио на функцију, [[Европска комисија]] изразила је забринутост због погоршања услова за пуно остваривање слободе изражавања.<ref name=2014_Report>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-progress-report_en.pdf|title=Serbia 2014 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=18 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170118005924/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-progress-report_en.pdf|url-status=live}}</ref> Извештај је указао на растући тренд самоцензуре, који је, заједно са непримереним утицајем на уређивачке политике, представљао озбиљан проблем.<ref name=2014_Report /> Извештаји објављени 2016. и 2018. године навели су да није постигнут напредак у побољшању услова за слободу изражавања.<ref name=2016_Report>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf|title=Serbia 2016 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=20 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200420210916/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf|url-status=live}}</ref><ref name="2018_Report">{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf|title=Serbia 2018 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=19 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180419120619/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf|url-status=live}}</ref> У јулу 2016. године, владајућа странка организовала је изложбу чланака и постова на друштвеним мрежама критичних према власти, означених као „лажи”, тврдећи да желе да документују неправедне нападе и докажу да званичне цензуре нема.<ref>{{cite journal|year=2016|title=Around the Bloc: Exhibit Showing Serbia's Intolerance for Censorship Backfires|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=418926|journal=[[Transitions Online]]|volume=8|issue=2|pages=22–23|access-date=18 November 2019|archive-date=20 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200620110946/https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=418926|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://balkaninsight.com/2016/07/19/government-making-exhibition-of-the-work-of-journalists-07-18-2016/|title=Serbian Ruling Party Makes Exhibition of 'Media Lies'|work=[[Balkan Insight]]|date=19 July 2016|access-date=18 November 2019|archive-date=15 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201015103533/https://balkaninsight.com/2016/07/19/government-making-exhibition-of-the-work-of-journalists-07-18-2016/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.courrierdesbalkans.fr/serbie-mensonges-non-censures-l-expo-anti-vucic-de-vucic|title=Serbie : "Mensonges non-censurés", l'expo anti-Vučić de Vučić|work=Le Courrier des Balkans|date=23 July 2016|language=fr|access-date=18 November 2019|archive-date=19 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200619102059/https://www.courrierdesbalkans.fr/serbie-mensonges-non-censures-l-expo-anti-vucic-de-vucic|url-status=live}}</ref> Freedom House је 2017. године известио да је Србија забележила један од највећих падова у слободи медија у односу на све посматране земље и територије. Такође су истакли да је Вучић покушао да истисне критичке медије са тржишта и дискредитује неколицину новинара који су наставили своје деловање.<ref>{{Cite news|url=https://freedomhouse.org/blog/cry-help-serbia-s-independent-media|title=A Cry for Help from Serbia's Independent Media|work=Freedom House|access-date=12 December 2018|archive-date=15 December 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215222955/https://freedomhouse.org/blog/cry-help-serbia-s-independent-media|url-status=live}}</ref> Неки коментатори су навели да је Вучић изградио [[култ личности]] уз значајну улогу масовних медија.<ref>{{cite journal|first=Irena|last=Ristić|title=Parliamentary Elections in Serbia 2014: Replay or Reset? |journal=Contemporary Southeastern Europe |year=2014|volume=1|issue=2|pages=80–87}}</ref><ref>{{cite book|last1=P. Ramet|first1=Sabrina|last2=M. Hassenstab|first2=Christine|last3=Listhaug|first3=Ola|title=Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2017|isbn=9781107180741|page=174}}</ref><ref>{{cite web|url=https://balkaninsight.com/2016/11/10/experts-said-serbian-pm-revoking-better-past-for-personal-gain-11-08-2016/1|title=Serbs Ponder Vucic's Claim to Tito's Legacy|publisher=[[Balkan Insight]]|date=10 November 2016|access-date=18 November 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030224942/https://balkaninsight.com/2016/11/10/experts-said-serbian-pm-revoking-better-past-for-personal-gain-11-08-2016/1|url-status=live}}</ref><ref name=balkaneu>{{cite web|url=https://balkaneu.com/vucics-personality-cult-strengthens/|title=Vucic's personality cult strengthens|publisher=Independent Balkan News Agency|date=25 August 2017|access-date=18 November 2019|archive-date=10 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171010064516/https://balkaneu.com/vucics-personality-cult-strengthens/|url-status=live}}</ref> [[Датотека:EPP Helsinki Congress in Finland, 7-8 November 2018 (44864267495).jpg|thumb|Вучић са новинарима током конгреса [[Европска народна странка|Европске народне странке]] у [[Хелсинки]]ју (2018)]] Посматрачи су описали да је током кампање за председничке изборе 2017. Вучић имао десет пута више времена на националним телевизијама него сви остали кандидати заједно, док су медији под Вучићевом контролом демонизовали већину опозиционих председничких кандидата, не дајући им прилику за одговор.<ref name=AP>{{cite web|url=https://apnews.com/f637c57b3b9e4dbfad2a052a4df1ccbe|title=Major newspapers in Serbia hit stands with same front pages|date=30 March 2017|work=Financial Times|access-date=17 December 2018|archive-date=6 August 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170806165003/https://apnews.com/f637c57b3b9e4dbfad2a052a4df1ccbe|url-status=live}}</ref><ref name="RWB">{{cite web|title=Media Ownership Monitor Serbia|url=https://www.mom-rsf.org/en/countries/serbia/|access-date=18 December 2018|publisher=[[Reporters Without Borders]]|archive-date=1 August 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170801185211/https://www.mom-rsf.org/en/countries/serbia/|url-status=live}}</ref> Организације које су пратиле изборе нагласиле су да је присуство Вучића у новинама и електронским медијима током председничке кампање било несразмерно, додајући да су медији изгубили своју критичку улогу и да су постали средство политичке пропаганде.<ref>{{Cite book |title=CRTA observation mission Final report Presidential elections 2017 |url=http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |publisher=CRTA |year=2017 |page=24 |access-date=17 December 2018 |archive-date=18 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200618113339/http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite book |first1=Zoran |last1=Gavrilović |first2=Marina |last2=Mijatović |first3=Dražen |last3=Pavlica |title=Mediji, izbori i javnost 2017 |url=http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |publisher=Bureau for Social Research |year=2017 |access-date=17 December 2018 |archive-date=18 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200618113339/http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |url-status=live }}</ref> Извештај ОЕБС-а објашњава да је општа невољност медија да критички извештавају о или да изазивају власт значајно смањила количину непристрасних информација доступних бирачима.<ref name="OSCE">{{cite web|title=Presidential election 2017, OSCE/ODIHR Election Assessment Mission Final Report|url=https://www.osce.org/odihr/elections/serbia/322166?download=true|url-status=live|access-date=18 December 2018|publisher=[[Organization for Security and Co-operation in Europe]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170615054835/http://www.osce.org:80/odihr/elections/serbia/322166?download=true |archive-date=15 June 2017 }}</ref> Такође су напоменули да је влада користила јавне ресурсе у подршци Вучићу.<ref name=OSCE /> Amnesty International и [[Human Rights Watch]] известили су о узнемиравању и физичким нападима на новинаре током церемоније инаугурације председника након Вучићеве победе на изборима.<ref name=Amnesty /><ref>{{Cite book|url=https://www.hrw.org/sites/default/files/world_report_download/201801world_report_web.pdf|title=World Report 2018|publisher=Human Rights Watch|access-date=18 December 2018|page=470|archive-date=18 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181018023001/https://www.hrw.org/sites/default/files/world_report_download/201801world_report_web.pdf|url-status=live}}</ref> Они су навели да сматрају је у периоду након Вучићевог преузимања власти, број намада на медије порастао, као и запаљива реторика.<ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/serbia|title=Reporters Without Borders: Serbia|publisher=Reporters Without Borders|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110062748/https://rsf.org/en/serbia|archive-date=10 November 2016|url-status=live|access-date=30 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/serbia|title=Media Freedom Vanishing in Some Balkan States, Report Warns|publisher=Balkan Insight|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110062748/https://rsf.org/en/serbia|archive-date=10 November 2016|url-status=live|access-date=30 November 2019}}</ref> Године 2018, Међународни истраживачки и разменски одбор описао је ситуацију у медијима у Србији као најгору у новијој историји, уз пад индекса одрживости медија због најполаризованијих медија у последњих 20-ак година, повећања [[Лажне вести|лажних вести]] и уредничких притисака на медије.<ref name=IREX>{{cite web|url=https://www.irex.org/sites/default/files/pdf/media-sustainability-index-europe-eurasia-2018-serbia.pdf/|title=Serbia, Media Sustainability Index|publisher=International Research & Exchanges Board|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190708213326/https://www.irex.org/sites/default/files/pdf/media-sustainability-index-europe-eurasia-2018-serbia.pdf|archive-date=8 July 2019|url-status=dead}}</ref> Такође су истакли да судство брзо реагује само у случајевима када медији наводно крше права власти и владајућих странака.<ref name=IREX /> Повећана контрола медија од стране државе долази у тренутку када се српски новинари суочавају са све већим политичким притисцима и застрашивањем, а Независно удружење новинара Србије забележило је највећи број напада на новинаре у претходних десет година, током 2018. године.<ref>{{cite web|url=https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27657/why-demands-for-a-free-press-are-front-and-center-in-serbia-s-protests|title=Why Demands for a Free Press Are Front and Center in Serbia's Protests|date=18 March 2019 |publisher=World Politics Review|access-date=26 October 2019|archive-date=28 September 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190928104007/https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27657/why-demands-for-a-free-press-are-front-and-center-in-serbia-s-protests|url-status=live}}</ref> Према српском порталу за истраживачко новинарство Мрежа за извештавање криминала и корупције, на насловним странама провладиних таблоида током 2018. године објављено је више од 700 лажних вести.<ref>{{cite web|title=700 false news stories in Serbian tabloids in 2018|date=24 January 2019 |url=https://www.stopfake.org/en/700-false-news-stories-in-serbian-tabloids-in-2018/|access-date=8 February 2019|publisher=[[StopFake]]|archive-date=25 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190125110313/https://www.stopfake.org/en/700-false-news-stories-in-serbian-tabloids-in-2018/|url-status=live}}</ref><ref name=KRIK>{{cite web|url=https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=346|title=Više od 700 laži na naslovnim stranama tri tabloida u 2018. godini|publisher=Crime and Corruption Reporting Network|access-date=8 February 2019|archive-date=9 February 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190209124630/https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=346|url-status=live}}</ref> Многе од њих биле су о наводним нападима на Вучића и покушајима државних удара, као и о порукама подршке Владимира Путина.<ref name=KRIK /> Најпродаванија новина у Србији била је провладин таблоид ''[[Информер]]'', који најчешће представља Вучића као моћника под сталним нападима, а укључује и [[Евроскептицизам|анти-европске]] ставове и ратнохушкачку реторику.<ref name="JovanovicSrdjanMladenov" /><ref>{{cite journal|last1=Drašković|first1=Brankica|last2=Prodanović|first2=Dragana|last3=Pavkov|first3=Ksenija|title=Antievropski diskurs i negativna slika Evropske unije u srpskim medijima|journal=CM: Communication and Media |year=2016|volume=11|pages=19–39|issue=38 | doi=10.5937/comman11-11847|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Janjić|first1=Stefan|last2=Šovanec|first2=Stefani|title=Najava rata na naslovnim stranama srpskih tabloida|journal=CM: Communication and Media |year=2018|volume=13|pages=49–67|doi=10.5937/comman13-14543|doi-access=free}}</ref> Након што је Вучић хоспитализован због [[Кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларних проблема]] у новембру 2019, његови сарадници и провладини медији оптужили су новинаре да су погоршали здравље председника постављајући питања о наводној корупцији министара у влади.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119034905/https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|url-status=dead|archive-date=19 November 2019|title=Serbia's president released from hospital|newspaper=The Washington Post|access-date=18 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=N1 TV under attack again; journalist say it's dangerous; new attack on Sovilj|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|access-date=18 November 2019|publisher=[[N1 (TV channel)|N1]]|archive-date=29 November 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191129234543/http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|url-status=live}}</ref> [[Савет Европе]] упозорио је да је истраживачки медиј био мета кампање дискредитације од стране државе након што је ухватио Вучићевог сина у друштву припадника криминалних група, док је [[Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције]] известио да је Вучић обећао да ће се борити против „лажи”.<ref>{{cite web|url=https://www.occrp.org/en/daily/12380-coe-warns-of-serbian-smear-campaign-against-krik-journalists|title=CoE Warns of Serbian Smear Campaign against KRIK Journalists|publisher=Organized Crime and Corruption Reporting Project|access-date=12 June 2020|archive-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527174604/https://www.occrp.org/en/daily/12380-coe-warns-of-serbian-smear-campaign-against-krik-journalists|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.occrp.org/en/daily/12529-serbian-president-pledges-to-fight-the-lies-about-his-son|title=Serbian President Pledges to "Fight the Lies" About His Son|publisher=Organized Crime and Corruption Reporting Project|access-date=12 June 2020|archive-date=12 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200612172256/https://www.occrp.org/en/daily/12529-serbian-president-pledges-to-fight-the-lies-about-his-son|url-status=live}}</ref> === Интернет === Откако је Вучићева странка дошла на власт, у Србији је забележен пораст броја [[интернет трол]]ова и страница на друштвеним мрежама које хвале власт и нападају њене критичаре, слободне медије и опозицију уопште.<ref name="Breitbart">{{cite web|title=FB Page Attacking Serbian Media 'Linked' to Breitbart|url=https://balkaninsight.com/2019/03/29/fb-page-attacking-serbian-media-linked-to-breitbart/|access-date=1 April 2019|publisher=[[Balkan Insight]]|archive-date=1 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190401112109/https://balkaninsight.com/2019/03/29/fb-page-attacking-serbian-media-linked-to-breitbart/|url-status=live}}</ref> То укључује неколицину запослених који воде лажне налоге, као и [[Фејсбук]] страницу повезану са српском филијалом крајње десничарског сајта Breitbart News.<ref name=Breitbart /><ref name="trolls">{{cite web|last1=Bradshaw|first1=Samantha|last2=Howard|first2=Philip|date=July 2018|title=Troops, Trolls and Troublemakers: A Global Inventory of Organized Social Media Manipulation|url=https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:cef7e8d9-27bf-4ea5-9fd6-855209b3e1f6/download_file?file_format=pdf&safe_filename=Troops-Trolls-and-Troublemakers.pdf&type_of_work=Report|journal=|publisher=[[Oxford Internet Institute]]|volume=2017|issue=12|pages=1–37|access-date=1 April 2019|archive-date=19 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200619131129/https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:cef7e8d9-27bf-4ea5-9fd6-855209b3e1f6/download_file?file_format=pdf&safe_filename=Troops-Trolls-and-Troublemakers.pdf&type_of_work=Report|url-status=live}}</ref> Дана 26. марта 2020, [[Твитер]] је објавио да је угасио мрежу од 8.500 спам налога који су заједно написали 43 милиона твитова у којима су хваљени председник Вучић и његова странка, промовишући садржај у складу са Вучићевим ставовима ради повећања његовог присуства и популарности, као и напада на његове политичке противнике.<ref name=Stanford>{{cite web|last=Bush|first=Daniel|title="Fighting Like a Lion for Serbia": An Analysis of Government-Linked Influence Operations in Serbia|date=2 April 2020|publisher=[[Stanford University]]|url=https://fsi-live.s3.us-west-1.amazonaws.com/s3fs-public/serbia_march_twitter.pdf|access-date=8 May 2020|archive-date=7 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407101645/https://fsi-live.s3.us-west-1.amazonaws.com/s3fs-public/serbia_march_twitter.pdf|url-status=live}}</ref> == Ставови и критике == === Јавни профил === [[Датотека:EPP Congress Madrid - 22 October (22356250346).jpg|мини|десно|Вучић на Конгресу ЕПП у Мадриду (2015)]] Неки су Вучића поредили са другим моћницима у европској политици и оптуживали га да је аутократа. Многи верују да је он успешно преузео централно место српске политике. Изградио је репутацију технократске ефикасности, идеолошке флексибилности и политичког прагматизма, док је задржао базу изборне подршке десног центра и деснице. === Велика Србија === Вучић је до 2008. био заговорник стварања [[Велика Србија|Велике Србије]], за коју је сматрао да треба да се протеже до западне границе на линији [[Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица]].<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/srebrenica-memorial-angry-protest-mars-burial-of-massacred-muslims-10383051.html|title=Srebrenica memorial: Angry protest mars burial of massacred Muslims|date=11. 7. 2015|publisher=Independent|access-date=15. 2. 2017|archive-date=16. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170216141418/http://www.independent.co.uk/news/world/europe/srebrenica-memorial-angry-protest-mars-burial-of-massacred-muslims-10383051.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-election-idUSBREA2C1A420140313|title=Milosevic-era minister shakes off dark past on path to power in Serbia|date=13. 3. 2014|work=Reuters|access-date=15. 2. 2017|archive-date=16. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170216135523/http://www.reuters.com/article/us-serbia-election-idUSBREA2C1A420140313|url-status=live}}</ref> Вучић је 1995. године, током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], рекао у [[Глина (град)|Глини]] ([[Република Српска Крајина]]) да „Српска Крајина” и Глина никада неће бити део Хрватске, [[Банија]] никада неће бити враћена Хрватској и да ако је [[Српска радикална странка]] победила на изборима, Срби би живели у Великој Србији.<ref>{{cite news|url=http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/322118/Sto-je-Aleksandar-Vucic-govorio-u-okupiranoj-Glini-1995.html|title=Što je Vučić govorio u okupiranoj Glini 1995.|date=19. 3. 2014|publisher=tportal.hr|access-date=15. 2. 2017|archive-date=29. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161229071724/http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/322118/Sto-je-Aleksandar-Vucic-govorio-u-okupiranoj-Glini-1995.html|url-status=live}}</ref><ref name="index.hr">{{cite web|title=VIDEO Pogledajte još jedan Vučićev govor: "Karlovac, Virovitica i Ogulin su srpske zemlje"|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/video-pogledajte-jos-jedan-vucicev-govor-karlovac-virovitica-i-ogulin-su-srpske-zemlje/1023789.aspx|website=[[Index.hr]]|access-date=05. 12. 2021|archive-date=05. 02. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180205000817/http://www.index.hr/vijesti/clanak/video-pogledajte-jos-jedan-vucicev-govor-karlovac-virovitica-i-ogulin-su-srpske-zemlje/1023789.aspx|url-status=live}}</ref> Вучић је у другом говору с почетка 2000-их [[Карлобаг]], [[Огулин]], [[Карловац]] и [[Вировитица|Вировитицу]] назвао „српским градовима” и навео да се „они [критичари СРС] радују што су усташе (мисли се на Хрвате) окупирале српску земљу и хоће нас српске радикале да увере да то није српско, да смо ми говорили глупости. (...) Хоћемо оно што је наше, српско.”<ref name="index.hr"/> Након одвајања од Српске радикалне странке и стварања [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], Вучић је рекао да више не подржава великосрпску идеологију.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=10&nav_id=333520|title=Vučić: Velika Srbija nerealna|date=10. 12. 2008|publisher=tportal.hr|access-date=15. 2. 2017|archive-date=16. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170216140738/http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=10&nav_id=333520|url-status=live}}</ref> Председник Црне Горе [[Мило Ђукановић]] оптужио је 1. септембра 2020. Вучића и [[Медији у Србији|београдске медије]] за мешање у унутрашњу политику [[Црна Гора|Црне Горе]], као и за наводне покушаје оживљавања „великосрпске политике”.<ref>{{cite web |url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a635491/Montenegro-s-President-concedes-defeat-adds-nationalism-from1990s-is-still-vibrant.html |title=Montenegro's President concedes defeat; says Belgrade rivaives Serb nationalism |date = 1. 9. 2020 |publisher=[[N1 (TV channel)|N1]] |archive-date = 8. 9. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200908164429/http://rs.n1info.com/English/NEWS/a635491/Montenegro-s-President-concedes-defeat-adds-nationalism-from1990s-is-still-vibrant.html |url-status=live}}</ref> === Масакр у Сребреници и Ратко Младић === Вучић је 20. јула 1995. године, коментаришући [[НАТО бомбардовање Републике Српске|кампању НАТО бомбардовања]] на положаје [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] (ВРС), у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]] рекао: „за сваког убијеног Србина убићемо 100 Муслимана” само неколико дана након [[Масакр у Сребреници|масакра у Сребреници]], када је више припадника ВРС и паравојне групе из Србије убило више од 8000 [[Бошњаци|Бошњака]].<ref name="Independent" /><ref>{{cite journal|last=Clark|first=Janine Natalya|date=August 2016|title=Are there 'greener' ways of doing transitional justice? Some reflections on Srebrenica, nature and memorialisation|url=http://pure-oai.bham.ac.uk/ws/files/29196053/Clark_Greener_Ways_Transitional_Justice_International_Journal_Human_Rights_Accepted.pdf|journal=The International Journal of Human Rights|publisher=University of Birmingham|volume=20|issue=6|pages=1199–1218|doi=10.1080/13642987.2016.1218113|s2cid=151991839|access-date=05. 12. 2021|archive-date=09. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200309195100/http://pure-oai.bham.ac.uk/ws/files/29196053/Clark_Greener_Ways_Transitional_Justice_International_Journal_Human_Rights_Accepted.pdf|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/bosnia/11733488/Serbian-prime-minister-chased-from-Srebrenica-ceremony-by-stone-throwing-crowd.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20150713192916/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/bosnia/11733488/Serbian-prime-minister-chased-from-Srebrenica-ceremony-by-stone-throwing-crowd.html|url-status=dead|archive-date = 13. 7. 2015|title=Serbian leader forced to flee as thousands remember dead of Srebrenica|first=David|last=Blair|date = 11. 7. 2015|work=The Daily Telegraph|access-date = 9. 2. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Aleksandar Vucic projected to win presidential election|url=http://www.aljazeera.com/news/2017/04/aleksandar-vucic-projected-win-presidential-election-170402185319219.html|url-status=live|publisher=[[Al Jazeera]]|access-date=05. 12. 2021|archive-date=02. 04. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170402213152/http://www.aljazeera.com/news/2017/04/aleksandar-vucic-projected-win-presidential-election-170402185319219.html}}</ref> Он је 2015. рекао да је његова изјава из 1995. „извучена из контекста” и да „то није суштина те реченице”.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2015&mm=11&dd=05&nav_id=95946|title=Izetbegovic "disappointed" with Vucic|date=5. 11. 2015|publisher=B92|access-date=9. 2. 2017|archive-date=11. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170211080210/http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2015&mm=11&dd=05&nav_id=95946|url-status=live}}</ref> Пре одвајања од Радикалне странке Војислава Шешеља, Вучић је отворено и јавно славио и позивао на заштиту генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], касније осуђеног за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид. Вучић је 2007. године, док је Младић још био на слободи у Србији, делио плакате на којима је писало „Сигурна кућа за генерала Младића”. Он је на седници парламента изјавио да ће Скупштина Србије увек штитити и бити сигурна кућа за генерала и да ће свака кућа у Србији која носи презиме Вучић штитити и склонити Младића.<ref name="pressonline.rs">{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/11934/vucic-lepio-plakate-sa-natpisom-bulevar-ratka-mladica.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302212259/http://www.pressonline.rs/info/politika/11934/vucic-lepio-plakate-sa-natpisom-bulevar-ratka-mladica.html|url-status=dead|title=Press Online :: Politika :: Vučić lepio plakate sa natpisom Bulevar Ratka Mladića|archive-date = 2. 3. 2014}}</ref> Исте године, Вучић је организовао улични протест на коме су табле улица назване по убијеном председнику Владе Србије замењене таблама у име Ратка Младића.<ref name="pressonline.rs"/> Ово је постала честа појава да српске ултрадесничарске фракције вандализују исте натписе на регуларним таблама како би прославили годишњицу атентата на Зорана Ђинђића.<ref>{{Cite news|url=https://www.b92.net/eng/news/crimes.php?yyyy=2007&mm=08&dd=06&nav_id=42848|title=Street signs bearing Đinđić name vandalized|date=6. 7. 2007|work=B92|access-date=18. 9. 2018|archive-date=18. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180918194019/https://www.b92.net/eng/news/crimes.php?yyyy=2007&mm=08&dd=06&nav_id=42848|url-status=live}}</ref> Вучић је учествовао и на протестима против хапшења касније осуђених ратних злочинаца [[Веселин Шљиванчанин|Веселина Шљиванчанина]] и [[Радован Караџић|Радована Караџића]], као и [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]], тадашњег председника његове странке.<ref name="Sljivancanin">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=13&nav_id=111108|title=Uhapšen Veselin Šljivančanin|publisher=B92|access-date=1. 4. 2019|archive-date=01. 04. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190401141445/https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=13&nav_id=111108|url-status=live}}</ref><ref name="Karadzic">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=309878|title=Završen protest na Trgu|publisher=B92|access-date=1. 4. 2019|archive-date=17. 01. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080117082608/https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=309878|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a9950/Ovako-je-izgledao-ispracaj-Seselja-u-Hag.html|title=Ovako je izgledao ispraćaj Šešelja u Hag|publisher=N1|access-date=18 October 2019|archive-date=11. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181211043047/http://rs.n1info.com/Vesti/a9950/Ovako-je-izgledao-ispracaj-Seselja-u-Hag.html|url-status=dead}}</ref> === Славко Ћурувија === За време Вучићевог мандата министра информисања у атентату је убијен [[Славко Ћурувија]], истакнути новинар који је извештавао о [[Рат на Косову и Метохији|рату на Косову и Метохији]].<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/monitoring/64385.stm|title=Belgrade's independent media face grilling over Kosovo coverage|publisher=BBC|access-date=24 October 2019|archive-date=24. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191024103150/http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/monitoring/64385.stm|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|title=Slavko Curuvija – Journalists Killed|url=https://www.cpj.org/killed/1999/slavko-curuvija.php|access-date=11. 9. 2016|website=[[Committee to Protect Journalists]]|archive-date=21. 12. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101221235415/https://www.cpj.org/killed/1999/slavko-curuvija.php|url-status=live}}</ref> Вучић је 1999. године, пре атентата, дао интервју на насловној страни таблоида Аргумент у којем је изјавио „Осветићу се Славку Ћурувији за све лажи објављене у ''Дневном телеграфу'' (Ћурувијин лист).”<ref>{{Cite web|url=https://pescanik.net/odradjivanje-ozbiljnog-pravosudnog-posla-slucaj-curuvija/|title=Odrađivanje ozbiljnog pravosudnog posla – slučaj Ćuruvija|last=Vodinelić|first=Vesna Rakić|date=2020-09-15|website=Peščanik|language=sr|archive-url=https://web.archive.org/web/20210304052720/https://pescanik.net/odradjivanje-ozbiljnog-pravosudnog-posla-slucaj-curuvija/|archive-date=2021-03-04|url-status=live|access-date=2023-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/opinions/2023/3/9/marko-vidojkovic-i-ritam-rezimskog-zlocina|title=Marko Vidojković i ritam režimskog zločina|last=Tončić|first=Bojan|website=balkans.aljazeera.net|language=bs|access-date=2023-05-18|archive-date=18. 05. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230518135618/https://balkans.aljazeera.net/opinions/2023/3/9/marko-vidojkovic-i-ritam-rezimskog-zlocina|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/vesti/politika/sta-je-vucic-o-medijima-govorio-pre-20-godina/|title=Šta je Vučić o medijima govorio pre 20 godina|last=Latković|first=Nataša|date=2020-12-05|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-05-18|archive-date=18. 05. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230518135617/https://nova.rs/vesti/politika/sta-je-vucic-o-medijima-govorio-pre-20-godina/|url-status=live}}</ref> Он се 2014. извинио породици Ћурувија што су толико чекали да починиоце приведу правди и захвалио се свима на труду који су учествовали у решавању случаја.<ref>{{cite web |author= |url=http://inserbia.info/news/2014/01/milorad-ulemek-provided-info-about-murder-of-slavko-curuvija |title=Milorad Ulemek provided info about murder of Slavko Ćuruvija |date= |website= |publisher= |access-date=9. 12. 2015 |archive-date=28. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140228102156/http://inserbia.info/news/2014/01/milorad-ulemek-provided-info-about-murder-of-slavko-curuvija/ |url-status=live }}, InSerbiaNews.info..</ref> [[Бранка Прпа]], Ћурувијина [[Ванбрачна заједница|ванбрачна супруга]], рекла је да је Вучић „учествовао у убиству и да је он творац праксе прогона новинара”.<ref>{{cite web|last=Stanković|first=Stefan|date = 2. 6. 2015|title=Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči?|url=http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html|access-date = 9. 2. 2017|work=[[N1 (TV channel)]]|archive-date=05. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305003000/http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html|url-status=}}</ref> == Приватни живот == [[Датотека:Tamara Vučić.jpg|мини|усправно = 0.9|[[Тамара Вучић]], његова друга жена. Усликано 2017.|200x200п]] Вучић се 27. јула 1997. оженио [[Ксенија Вучић|Ксенијом Јанковић]], новинарком [[Радио Индекс]]а и ''Српске речи''. Пар има двоје деце, а развели су се 2011. године.<ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/ksenija-vucic-brak-razvod/|title=Ljubav između Ksenije i Vučića rodila se posle jednog intervjua, za venčanje odabrali Novi Sad|last=Luftika|date=2022-01-30|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2024-09-20}}</ref> Јанковићева је преминула 29. јануара 2022. године.<ref>{{Cite web|date=2022-01-29|title=Preminula Ksenija Vučić, prva supruga predsednika Aleksandra Vučića|url=https://rs.n1info.com/vesti/preminula-ksenija-vucic-prva-supruga-predsednika-aleksandra-vucica/|access-date=2022-01-29|website=N1|language=sr-RS|archive-date = 29. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129185553/https://rs.n1info.com/vesti/preminula-ksenija-vucic-prva-supruga-predsednika-aleksandra-vucica/|url-status=live}}</ref> Вучић се у неком тренутку оженио [[Тамара Вучић|Тамаром Ђукановић]], дипломатом [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Србије]].<ref>{{cite news|last=Bojović|first=B.|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/487092/Sta-je-Dacic-savetovao-Vucicevoj-supruzi|title=Šta je Dačić savetovao Vučićevoj supruzi|agency=[[Blic]]|date=12 August 2014|access-date = 11. 7. 2015|archive-date = 12. 7. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150712171938/http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/487092/Sta-je-Dacic-savetovao-Vucicevoj-supruzi|url-status=live}}</ref> У једној епизоди ''[[Ментално разгибавање|Менталног разгибавања]]'', емитованој крајем децембра 2013, водитељи су се дотакли наводног Вучићевог развода и свадбе, након чега је емисија убрзо склоњена са радија Б92. Док су водитељи јавно изрекли да су склоњени из политичких разлога, Б92 је рекао да је емисија стопирана до 13. јануара 2014. због новогодишње паузе, а и сам Вучић је снажно негирао да је на било који начин утицао на укидање неке емисије на радију Б92, који му по његовим речима није уопште наклоњен.<ref>{{cite news |author=Б. Цвејић |date=26. децембар 2013. |title=Bez „Razgibavanja“ zbog šale o Vučiću? |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/bez-razgibavanja-zbog-sale-o-vucicu/ |work=Данас |access-date=21. фебруар 2025. |archive-date=03. авг 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20240803221823/https://www.danas.rs/vesti/drustvo/bez-razgibavanja-zbog-sale-o-vucicu/ |url-status=live }}</ref> Његова супруга је 9. јуна 2017, седмицу након што је Вучић преузео председничку функцију, родила сина.<ref>{{cite news|title=Vučić: Moraću da prekinem obaveze, dobili smo sina|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=09&nav_category=11&nav_id=1270347|access-date = 9. 6. 2017|work=b92.net|language=sr|archive-date = 4. 2. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180204000609/https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=09&nav_category=11&nav_id=1270347|url-status=live}}</ref> Током опозиционог периода, често се појављивао у популарним ТВ емисијама.<ref name=vreme-biografija>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1505167|title=Biografija iz varikine|publisher=[[Vreme]]|date = 8. 6. 2017|access-date=30 October 2019|archive-date = 25. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170625080911/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1505167|url-status=live}}</ref> Године 2006. Вучић је постао победник прве сезоне српске верзије ток-шоуа ''Пирамида'', која је емитована на телевизији [[Пинк (Србија)|Пинк]].<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/skandalozna-piramida/j71eevx|title=Skandalozna 'Piramida'|publisher=[[Blic]]|date = 17. 1. 2006|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.blic.rs/zabava/vesti/skandalozna-piramida/j71eevx|url-status=live}}</ref> Био је први политичар који је учествовао на хуманитарном плесном такмичењу ''Плесом до снова'' (2009) и први политичар који је гостовао у емисији ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'' (2010).<ref name=vreme-biografija /><ref>{{cite web|url=https://www.svet.rs/vesti/estrada/aleksandar-vucic-prvi-politicar-u-plesu-do-snova|title=Aleksandar Vučić: Prvi političar u "Plesu do snova"!|publisher=svet.rs|date = 4. 2. 2009|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.svet.rs/vesti/estrada/aleksandar-vucic-prvi-politicar-u-plesu-do-snova|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1657536|title=U ovoj zemlji ništa nije kako treba|publisher=[[Vreme]]|date = 17. 1. 2019|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1657536|url-status=live}}</ref> Био је и гостујући члан жирија у једној епизоди треће сезоне најпопуларнијег музичког такмичења на Балкану, ''[[Звезде Гранда]]''.<ref name=vreme-biografija /><ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/vucic-ivica-je-veseljak-dacic-bravo-za-cecu/wwxlgql|title=Vučić: Ivica je veseljak, Dačić: Bravo za Cecu|publisher=[[Blic]]|date = 9. 2. 2013|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013900/https://www.blic.rs/zabava/vesti/vucic-ivica-je-veseljak-dacic-bravo-za-cecu/wwxlgql|url-status=live}}</ref> Вучић је 15. новембра 2019. хоспитализован у [[Војна болница на Врачару|Војној болници у Београду]] због очигледних „кардиоваскуларних проблема”. Три дана касније јављено је да је пуштен. Неки, укључујући његовог саветника за медије и заменика градоначелника Београда, тврдили су да су његови здравствени проблеми делом последица притиска новинара. Вучић је то изричито демантовао на конференцији за медије убрзо након боравка у болници. На истом догађају је потврдио хроничну природу својих здравствених тегоба.<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/serbia-s-vucic-leaves-hospital-after-heart-problem/30278117.html|title=Serbia's Vucic Leaves Hospital After Heart Problem 'Caused' By 'Inappropriate' Media Questions|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|access-date = 23. 11. 2019|archive-date = 19. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119021147/https://www.rferl.org/a/serbia-s-vucic-leaves-hospital-after-heart-problem/30278117.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=107533|title=I suffer from chronic illness, journalists have nothing to do with it|website=B92.net|access-date = 23. 11. 2019|archive-date = 20. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191120201907/https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=107533|url-status=live}}</ref> Вучић је током јула 2020. постао студент београдске Високе спортске школе струковних студија, са циљем да након завршетка политичке каријере постане кошаркашки тренер за јуниоре.<ref>{{cite web|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|title=Председник Вучић уписао струковне студије за кошаркашке тренере|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4021986/vucic-studije-kosarkaski-trener.html|access-date = 18. 7. 2020|website=www.rts.rs|archive-date = 18. 7. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200718084522/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4021986/vucic-studije-kosarkaski-trener.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|title=Hoću da završavam za košarkaškog trenera|url=https://mondo.rs/Info/Srbija/a1348345/Aleksandar-Vucic-planovi-za-buducnost-kosarkaski-trener.html|access-date = 18. 7. 2020|website=Mondo Portal|language=sr-Latn|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304053029/https://mondo.rs/Info/Srbija/a1348345/Aleksandar-Vucic-planovi-za-buducnost-kosarkaski-trener.html|url-status=live}}</ref> Поједини српски новинари јавили су да је обавезан услов за упис на факултет било активно бављење спортом три године, који је убрзо након Вучићевог уписа уклоњен са званичног сајта.<ref>{{cite web|title=Nedoumica: Da li je nestao uslov za upis u Vučićevu školu|url=https://nova.rs/drustvo/nedoumica-da-li-je-nestao-uslov-za-upis-u-vucicevu-skolu/|access-date = 22. 7. 2020|website=NOVA portal|date = 21. 7. 2020|language=en-US|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304053051/https://nova.rs/vesti/drustvo/nedoumica-da-li-je-nestao-uslov-za-upis-u-vucicevu-skolu/|url-status=live}}</ref> Висок је 198 -{cm}-, што га чини једним од највиших политичких лидера.<ref>{{cite web|url=https://www.businessinsider.com/world-leaders-ranked-height-tallest-shortest-2019-8|title=13 world leaders ranked by how tall they are|last=Baker|first=Sinéad|date=22 August 2019|website=Business Insider|archive-url=https://web.archive.org/web/20200222030521/https://www.businessinsider.com/world-leaders-ranked-height-tallest-shortest-2019-8|archive-date = 22. 2. 2020|url-status=live|access-date = 26. 6. 2020}}</ref> [[Библиофилија|Библиофил]] је и има формирану личну библиотеку.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija|title=Биографија|website=Председник Републике Србије|access-date=2025-01-19|archive-date=17. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220317113147/https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija|url-status=live}}</ref> Љубитељ је и познавалац [[Вино|вина]].<ref>{{Cite web|url=https://radar.nova.rs/drustvo/slankamen-luksuz-nova-elita/|title=Slankamen: Od vikendice do luksuza nove elite|date=2025-06-27|language=sr-RS|access-date=2025-06-28}}</ref> Навија за [[СД Црвена звезда|Црвену звезду]], што је јавно истицао неколико пута.<ref>{{cite news |date=13. октобар 2023. |title=ZVEZDA JE NAJUSPEŠNIJI REGIONALNI KLUB Aleksandar Vučić otvoreno o navijačkom opredeljenju: To nije nikakva tajna |url=https://sport.alo.rs/fudbal/vesti/59007/aleksandar-vucic-otvoreno-o-navijackom-opredeljenju-to-nije-nikakva-tajna/vest |work=Ало спорт |access-date=9. 10. 2024. |archive-date=09. 10. 2024. |archive-url=https://web.archive.org/web/20241109224150/https://sport.alo.rs/fudbal/vesti/59007/aleksandar-vucic-otvoreno-o-navijackom-opredeljenju-to-nije-nikakva-tajna/vest |url-status=live }}</ref> == Награде и признања == === Одликовања === {| class="wikitable" style="text-align:left;" |- ! colspan="2" | Награда или одликовање !! Додељује !! Датум !! Место |- | |Орден великог крста Светог апостола Марка<ref>{{cite news |date=25. септембар 2017. |title=The President of Serbia: “I want you to look on Serbia as your homeland |language=енглески |trans-title=Председник Србије: "Желим да на Србију гледате као домовину" |url=https://www.patriarchateofalexandria.com/the-president-of-serbia-i-want-you-to-look-on-serbia-as-your-homeland/?lang=en |publisher=Александријска патријаршија |access-date=21. фебруар 2025.}}</ref> |[[Александријска патријаршија]] |25. септембар 2017. |[[Београд]] |- |[[Датотека:BIH Order of the Republic of Srpska ribbon.svg|80x80п]] |[[Орден Републике Српске]] на огрлици<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3039797/dodik-odlikovao-vucica-ordenom-rs-na-ogrlici.html|title=Додик одликовао Вучића орденом РС на огрлици|last=|first=|date=15. 2. 2018.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200128012957/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3039797/dodik-odlikovao-vucica-ordenom-rs-na-ogrlici.html|archive-date=28. 01. 2020|dead-url=|publisher=РТС}}</ref> |{{застава|Република Српска}} |15. фебруар 2018. |Београд |- |[[Датотека:CYP Order of Makarios III ribbon.svg|80x80п]] |Орден Макарија III<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/3132806/vucic-potpuno-iskreno-prijateljstvo-srbije-i-kipra.html|title=Vučić: Potpuno iskreno prijateljstvo Srbije i Kipra|website=РТС|language=sr|access-date=2025-02-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/662463/vucic-pokazao-medalje-i-poklone-najdraza-zastava-kojom-se-ogrnuo-u-un|title=Вучић показао медаље и поклоне: Најдража застава којом се огрнуо у УН|website=Politika Online|access-date=2025-02-20}}</ref> |{{застава|Кипар}} |20. мај 2018. |[[Никозија]] |- |[[Датотека:Order Dostik 1kl rib.png|80px]]||[[Орден Пријатељства]]<ref>{{cite web|url=https://informer.rs/vesti/politika/403328/foto-vucic-astani-predsedniku-srbije-urucen-orden-prijateljstva-prvog-reda-kazahstana |title=VUČIĆ U ASTANI: Predsedniku Srbije uručen Orden prijateljstva prvog reda Kazahstana!|publisher=Informer |date=|accessdate=}}</ref>||{{застава|Казахстан}}||9. октобар 2018. ||[[Астана]] |- |[[Датотека:Order of Alexander Nevsky 2010 ribbon.svg|80px]]||[[Орден Александра Невског]]<ref>{{Cite web|url=http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001201901090001|title=Указ Президента Российской Федерации от 07.01.2019 № 2 "О награждении орденом Александра Невского Президента Республики Сербии Вучича А."|publisher=Официальный интернет-портал правовой информации|language=ru|accessdate=7. 1. 2019|archive-date=09. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190109204918/http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001201901090001|url-status=live}}</ref>||{{застава|Русија}}||7. јануар 2019. ||Београд |- |[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]] |[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] I степена<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/439415/Orden-Svetog-Save-patrijarhu-Irineju-Vucicu-i-Dodiku|title=Орден Светог Саве патријарху Иринеју и Вучићу – Додику Орден Светог Симеона Мироточивог|last=|first=|date=8. 10. 2019.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20201012061213/http://www.politika.rs/scc/clanak/439415/Orden-Svetog-Save-patrijarhu-Irineju-Vucicu-i-Dodiku|archive-date=12. 10. 2020|dead-url=|publisher=Политика}}</ref> |[[Српска православна црква]] |8. октобар 2019. |Београд |- |[[Датотека:CZE Rad Bileho Lva 1 tridy BAR.svg|80x80п]] |[[Орден белог лава]] на ленти<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/vesti/zeman-odlikovao-vucica-najvecim-drzavnim-priznanjem-ceske/|title=Zeman odlikovao Vučića najvećim državnim priznanjem Češke|date=18. maj 2021.|publisher=N1}}</ref> |{{застава|Чешка Република}} |18. мај 2021. |[[Праг]] |- |[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]] |[[Орден преподобног Прохора Пчињског]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1006489/jaka-poruka-predsednika-vucica-boricemo-srbiju-necemo-biti-niciji-podanici-video|title=ЈАКА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА: Борићемо се за Србију, нећемо бити ничији поданици! (ВИДЕО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-06-13}}</ref> |[[Епархија врањска]], СПЦ |13. јун 2021. |[[Врање]] |- |[[Датотека:MCO Order of Saint-Charles - Grand Cross BAR.svg|80x80п]] |[[Орден Светог Карла]] на ленти<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4712493/vucic-monako-albert-drugi.html|title=Вучић у првој званичној посети Кнежевини Монако|date=22.02.2022.|publisher=RTS|url-status=live|access-date=22. 02. 2022|archive-date=22. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220222122627/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4712493/vucic-monako-albert-drugi.html}}</ref> |{{застава|Монако}} |22. фебруар 2022. |[[Монако]] |- |[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]] |Орден епархије будимске<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3734124-episkop-lukijan-dodeljuje-vucicu-u-budimpesti-orden-eparhije-budimske-prvog-reda|title=Episkop Lukijan dodelio Vučiću u Budimpešti orden Eparhije budimske prvog reda|date=19. 8. 2023.|publisher=Telegraf}}</ref> |[[Епархија будимска]], СПЦ |19. август 2023. |[[Сентандреја]] |- | |Орден Словачке евангеличке цркве I реда<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1312295/predsednice-dostojni-ste-vucicu-urucen-orden-prvog-stepena-slovacke-evangelicke-crkve-foto-video|title="ПРЕДСЕДНИЧЕ, ДОСТОЈНИ СТЕ": Вучићу уручен Орден првог степена Словачке евангеличке цркве (ФОТО/ВИДЕО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2023-12-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/vucicu-u-novom-sadu-dodeljen-najvisi-orden-slovacke-evangelicke-crkve/|title=Vučiću u Novom Sadu dodeljen najviši orden Slovačke evangeličke crkve - Politika - Dnevni list Danas|date=2023-12-13|language=sr-RS|access-date=2023-12-14|archive-date=14. 12. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231214155335/https://www.danas.rs/vesti/politika/vucicu-u-novom-sadu-dodeljen-najvisi-orden-slovacke-evangelicke-crkve/|url-status=live}}</ref> |[[Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији|Словачка евангеличка црква]] |13. децембар 2023. |[[Нови Сад]] |- |[[Датотека:HUN Order of Merit of the Hungarian Rep (civ) 1class Collar BAR.svg|80x80п]] |Велики крст Ордена за заслуге са огрлицом и златном звездом<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/628667/Aleksandar-Vucic-dobio-visoko-drzavno-odlikovanje-Madarske|title=Александар Вучић добио високо државно одликовање Мађарске|website=Politika Online|access-date=2024-11-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/157783/vucic-odlikovan-u-budimpesti-veliki-krst-za-zasluge/vest|title=Svečana ceremonija u Budimpešti: Predsednik Mađarske uručio Vučiću Veliki krst Ordena za zasluge|last=Tanjug|date=2025-02-17|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2025-02-17|archive-date=17. 02. 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250217161905/https://www.euronews.rs/srbija/politika/157783/vucic-odlikovan-u-budimpesti-veliki-krst-za-zasluge/vest|url-status=live}}</ref> |{{застава|Мађарска}} |23. август 2024. |[[Будимпешта]] |} === Почасни докторати === {| class="wikitable" |+ !Институција !Датум !Место |- |[[МГИМО|Московски државни институт међународних односа]]<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-drzavnog-instituta|title=Вучићу почасни докторат престижног руског државног института|last=|first=|date=20. 12. 2017.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20201126130330/http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-drzavnog-instituta|archive-date=26. 11. 2020|dead-url=|publisher=Политика}}</ref> |2017. |Москва |- |Азербејџански универзитет за језике<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3145280/vucic-pocasni-doktor-univerziteta-u-bakuu.html|title=Вучић почасни доктор Универзитета у Бакуу|last=|first=|date=22. 5. 2018.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220318172134/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3145280/vucic-pocasni-doktor-univerziteta-u-bakuu.html|archive-date=18. 3. 2022.|dead-url=|publisher=РТС}}</ref> |2018. |Баку |} === Почасни грађанин === {| class="wikitable" |+ !Држава !Место !Датум |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Лесковац|Лесковца]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sk/politika/vucic-pocasni-gradjanin-leskovca_428348.html|title=Vučić počasni građanin Leskovca|last=Vojvodiny|first=Rádiodifúzna ustanovizeň VojvodinyRádio-televízia|website=Rádio-televízia Vojvodiny|access-date=2021-07-18}}</ref> |10. октобар 2013. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Нови Пазар|Новог Пазара]]<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/mahmutovic-vucic-pocasni-gradanin-novog-pazara-tadic-i-kostunica-su-donosili-samo/xc6x0ss|title=Mahmutović: Vučić počasni građanin Novog Pazara, Tadić i Koštunica su donosili samo probleme|last=Beta|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-04-08}}</ref> |20. април 2015. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Крупањ|Крупња]]<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Info/Srbija/a814831/Vucic-u-Krupnju.html|title=Vučić počasni građanin Krupnja|website=Mondo Portal|language=sr|access-date=2022-04-18|archive-date=22. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220422075800/https://mondo.rs/Info/Srbija/a814831/Vucic-u-Krupnju.html|url-status=live}}</ref> |24. јул 2015. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Сврљиг]]а<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/vucic-pocasni-gradjanin-svrljiga/|title=Vučić počasni građanin Svrljiga - Politika - Dnevni list Danas|date=2017-05-01|language=sr-RS|access-date=2022-04-08|archive-date=08. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220408184648/https://www.danas.rs/vesti/politika/vucic-pocasni-gradjanin-svrljiga/|url-status=live}}</ref> |8. мај 2017. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Лозница|Лознице]]<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3172706/vucic-pocasni-gradjanin-loznice.html|title=Вучић почасни грађанин Лознице|last=|first=|date=16. јун 2018.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=РТС}}</ref> |16. јун 2018. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Требиње|Требиња]]<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-65337341|title=Од Тита преко Путина до Вучића: Како се постаје почасни грађанин у Србији|date=2023-04-21|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2023-08-14|archive-date=14. 08. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230814090750/https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-65337341|url-status=live}}</ref> |22. октобар 2018. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Дрвар]]а<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3598579/vucic-pocasni-gradjanin-drvara.html|title=Вучић почасни грађанин Дрвара|last=|first=|date=21. 7. 2019.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200127222335/http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3598579/vucic-pocasni-gradjanin-drvara.html|archive-date=27. 1. 2020.|dead-url=|publisher=РТС}}</ref> |21. јул 2019. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Соколац|Соколца]]<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:809143-Vucic-pocasni-gradjanin-opstine-Sokolac|title=Вучић почасни грађанин општине Соколац|last=|first=|date=29. 7. 2019.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20201130114437/https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:809143-Vucic-pocasni-gradjanin-opstine-Sokolac|archive-date=30. 11. 2020.|dead-url=|publisher=Новости}}</ref> |29. јул 2019. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Александровац|Александровца]]<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/politika/vucic-pocasni-gradjanin-aleksandrovca/|title=Vučić počasni građanin Aleksandrovca|last=|first=|date=7. 2. 2020.|work=|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200902191500/https://www.danas.rs/politika/vucic-pocasni-gradjanin-aleksandrovca/|archive-date=02. 09. 2020|dead-url=|publisher=Danas}}</ref> |7. фебруар 2020. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Град Бања Лука|Бањалуке]]<ref>{{Cite news|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|title=Председнику Вучићу уручен кључ Града Бањалуке са Повељом почасног грађанина Бањалуке|date=22. 4. 2021.|publisher=Председник Републике Србије|access-date=22. 04. 2021|archive-date=12. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211012202757/https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|url-status=live}}</ref> |22. април 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Шабац|Шапца]]<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4345466/sabac-aprilske-nagrade-vucic-razvoj-demokratskih-vrednosti.html|title=Априлске награде додељене у Шапцу, Вучићу Повеља почасни грађанин|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-07-18}}</ref> |22. април 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Смедеревска Паланка|Смедервске Паланке]]<ref>{{Cite web|url=https://www.alo.rs/vesti/srbija/518759/na-veliki-srpski-praznik-vucic-u-smederevskoj-palanci-proglasen-za-pocasnog-gradanina/vest|title=NA VELIKI SRPSKI PRAZNIK Vučić u Smederevskoj Palanci proglašen za počasnog građanina - Alo.rs|last=Tanjug/Alo/V.P|website=alo|language=sr|access-date=2021-06-29|archive-date=29. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210629201914/https://www.alo.rs/vesti/srbija/518759/na-veliki-srpski-praznik-vucic-u-smederevskoj-palanci-proglasen-za-pocasnog-gradanina/vest|url-status=live}}</ref> |28. јун 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Звечан]]а<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4440024/predsednik-vucic-pocasni-gradjanin-zvecan.html|title=Председник Вучић почасни грађанин Звечана|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-07-12|archive-date=12. 07. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210712134124/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4440024/predsednik-vucic-pocasni-gradjanin-zvecan.html|url-status=live}}</ref> |12. јул 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Ваљево|Ваљева]]<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/politika/vucic-postao-pocasni-gradjanin-valjeva/|title=Vučić postao počasni građanin Valjeva - Politika - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-09-13}}</ref> |28. јул 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Јагодина|Јагодине]]<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/lokal/jagodina/drustvo-vucic-pocasni-gradanin-jagodine-1930000|title=Vučić počasni građanin Jagodine|language=sr-RS|access-date=2021-10-03}}</ref> |29. септембар 2021. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Рековац|Рековца]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1045681/vucic-pocasni-gradjanin-rekovca-jos-jedno-priznanje-predsednika-srbije|title=ВУЧИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН И РЕКОВЦА: Још једно признање за председника Србије|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-03-04}}</ref> |17. октобар 2021. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Градишка|Градишке]]<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=18&nav_category=167&nav_id=2141816|title=Aleksandar Vučić je počasni građanin Gradiške|website=B92.net|language=sr|access-date=2022-04-18|archive-date=18. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220418160104/https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=18&nav_category=167&nav_id=2141816|url-status=live}}</ref> |18. април 2022. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]<ref>{{Cite web|url=https://glaszapadnesrbije.rs/999922/|title=Kovačević: Ponosan sam što je predsednik Vučić postao počasni građanin Gornjeg Milanovca, nemoguće je osporiti rezultate, zbog toga je za taj predlog glasala i opozicija|website=glaszapadnesrbije.rs|access-date=2023-04-18|archive-date=18. 04. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230418221017/https://glaszapadnesrbije.rs/999922/|url-status=}}</ref> |23. април 2023. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Кладово|Кладова]]<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-dobio-povelju-pocasnog-gradanina-kladova/8r67g6w|title=Vučić počasni građanin Kladova|date=2023-04-28|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-05-13}}</ref> |27. април 2023. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Суботица|Суботице]]<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/560687/Vucic-pocasni-gradanin-Subotice|title=Вучић почасни грађанин Суботице|last=Исаков|first=Александра|website=Politika Online|access-date=2023-07-25|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225163221/https://www.politika.rs/scc/clanak/560687/Vucic-pocasni-gradanin-Subotice|url-status=live}}</ref> |6. јул 2023. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Сјеница|Сјенице]]<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/566628/vucic-sjeica-pocasni-gradjanin|title=Сјеничани прогласили Вучића почасним грађанином: верујемо председнику, све што је обећао, испунио је|last=https://www.facebook.com/politikaonline|website=Politika Online|access-date=2023-08-16}}</ref> |16. август 2023. |- |{{Застава|Република Србија}} |Почасни грађанин [[Пријепоље|Пријепоља]]<ref>{{Cite web|url=https://glaszapadnesrbije.rs/572698/|title=Predsednik države Aleksandar Vučić dobija priznanje počasni građanin Prijepolja|website=glaszapadnesrbije.rs|access-date=2024-07-07}}{{Мртва веза}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/emisije/predsednik-srbije-pocasni-gradjanin-jos-jednog-grada/|title=Predsednik Srbije počasni građanin još jednog grada...|last=Nova|first=T. V.|date=2024-07-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2024-07-07|archive-date=04. 07. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240704091747/https://nova.rs/emisije/predsednik-srbije-pocasni-gradjanin-jos-jednog-grada/|url-status=live}}</ref> |7. јул 2024. |- |{{Застава|Босна и Херцеговина}} |Почасни грађанин [[Станари|Станара]]<ref>{{Cite web|url=https://www.tanjug.rs/region/politika/107252/so-stanari-povelja-pocasnog-gradanina-za-zlatnim-grbom-predsedniku-srbije-vucicu/vest|title=SO Stanari: Povelja počasnog građanina za Zlatnim grbom predsedniku Srbije Vučiću|last=TANJUG|date=2024-08-27|website=tanjug.rs|language=sr-RS|access-date=2024-12-01|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225163918/https://www.tanjug.rs/region/politika/107252/so-stanari-povelja-pocasnog-gradanina-za-zlatnim-grbom-predsedniku-srbije-vucicu/vest|url-status=live}}</ref> |27. август 2024. |} === Друге награде === * Награда ''Капетан Миша Анастасијевић'', за личност године 2012.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija|title=Биографија|website=Председник Републике Србије|access-date=2022-04-18|archive-date=17. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220317113147/https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija|url-status=live}}</ref> * Награда ''Личност године'' 2013, у избору ''Независних новина'' Босне и Херцеговине<ref name=":0" /> * Награда ''Човек године'' 2013, у избору европског магазина „Ман”<ref name=":0" /> * „Најевропљанин” 2013, у избору међународне организације „Прва европска кућа”<ref name=":0" /> * Видовданска награда, 2013, град Крушевац<ref name=":0" /> * Награда „Регионални лидер 2014” у избору регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа” Босне и Херцеговине<ref name=":0" /> * Плакета општине Лебане, највише признање општине, 2017. и 2018.<ref>{{Cite web|url=https://www.lebane.ls.gov.rs/vesti/obelezen-dan-opstine-lebane/|title=Oбележен Дан општине Лебане {{!}} OПШТИНА ЛЕБАНЕ|last=ИнфоЦентарЈуг|date=2017-11-09|website=www.lebane.ls.gov.rs|language=sr-RS|access-date=2024-12-23|archive-date=17. 07. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240717220633/https://www.lebane.ls.gov.rs/vesti/obelezen-dan-opstine-lebane/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Najvise-priznanje-Lebana-i-ove-godine-Vucicu.sr.html|title=Najviše priznanje Lebana i ove godine Vučiću|last=https://www.juznevesti.com|website=Južne vesti|language=sr|access-date=2024-12-23|archive-date=31. 05. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230531221137/https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Najvise-priznanje-Lebana-i-ove-godine-Vucicu.sr.html|url-status=live}}</ref> * Награда „Златни лав за мир", Италија, 2018.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vucicu-nagrada-za-mir-u-veneciji-nije-prisustvovao-zbog-kosova-ambasador-procitao/phtrkby|title=VUČIĆU NAGRADA ZA MIR U VENECIJI, NIJE PRISUSTVOVAO ZBOG KOSOVA Ambasador pročitao pismo u njegovo ime|last=Tanjug|date=2018-01-12|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2023-09-22|archive-date=30. 09. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230930230152/https://www.blic.rs/vesti/politika/vucicu-nagrada-za-mir-u-veneciji-nije-prisustvovao-zbog-kosova-ambasador-procitao/phtrkby|url-status=live}}</ref> * Велика почасна златна медаља, највише признање Привредне коморе Аустрије, 2018.<ref>{{Cite web|url=https://pink.rs/vesti/56604/vucicu-nagrada-privredne-komore-austrijepredsedniku-srbije-urucena-zlatna-medalja|title=VUČIĆU NAGRADA PRIVREDNE KOMORE AUSTRIJE: Predsedniku Srbije uručena Zlatna medalja|website=Pink.rs {{!}} Najbrži portal u Srbiji|language=sr|access-date=2025-04-05}}</ref> * Златне медаље за заслуге [[Атина|града Атине]], 2019.<ref>{{cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/443710/Vucicu-urucena-Zlatna-medalja-za-zasluge-grada-Atine|title=Вучићу уручена Златна медаља за заслуге града Атине|date=10. 12. 2019|work=Политика|accessdate=10. 12. 2019|archive-date=10. 12. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191210191658/http://www.politika.rs/scc/clanak/443710/Vucicu-urucena-Zlatna-medalja-za-zasluge-grada-Atine|url-status=live}}</ref> * Кључ града Бањалуке, 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|title=Predsedniku Vučiću uručen ključ Grada Banjaluke sa Poveljom počasnog građanina Banjaluke|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2024-07-26|archive-date=12. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211012202757/https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mfa.gov.rs/en/press-service/news/president-vucic-awarded-key-city-banjaluka-honorary-citizen-charter-banjaluka|title=President Vučić Awarded the Key to the City of Banjaluka with the Honorary Citizen Charter of Banjaluka {{!}} Ministry of Foreign Affairs|website=www.mfa.gov.rs|language=en|access-date=2024-12-23|archive-date=25. 12. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20241225230705/https://www.mfa.gov.rs/en/press-service/news/president-vucic-awarded-key-city-banjaluka-honorary-citizen-charter-banjaluka|url-status=live}}</ref> * Специјална златна плакета компаније ''Новости'', 2021.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4426479/vucic-novosti.html|title=Вучић о плакети "Новости": Ово не доживљавам као лично признање, него као признање држави|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-06-30|archive-date=30. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210630121014/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4426479/vucic-novosti.html|url-status=live}}</ref> * Велики крст вожда Ђорђа Стратимировића, [[12. новембар]] [[2021]].<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/sastanak-sa-predstavnicima-centra-za-razvoj-sajkaske|title=Састанак са представницима Центра за развој Шајкашке|date=12.11.2021.|publisher=Председник Републике Србије|url-status=live}}</ref> * Априлска награде града Шапца за развој демократских вредности и поштовање људских права и слобода, 2021.<ref name="#1" /> * Октобарска награда града Краљева, 2021.<ref>[https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1043017/predsedniku-srbije-oktobarska-nagrada-kraljevcani-svecano-obelezili-praznik-kraljevdan-dan-svog-grada ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ ОКТОБАРСКА НАГРАДА: Краљевчани свечано обележили празник Краљевдан и Дан свог града („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)]</ref> * Хипократова медаља, за заслуге у унапређењу здравства, Друштво лекара Војводине, 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/predsednik-vucic-primio-hipokratovu-medalju-od-drustva-lekara-vojvodine|title=Predsednik Vučić primio „Hipokratovu medalju“ od Društva lekara Vojvodine|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2022-07-18|archive-date=18. 07. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220718002001/https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/predsednik-vucic-primio-hipokratovu-medalju-od-drustva-lekara-vojvodine|url-status=live}}</ref> * Медаља бораца на огрлици, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Субнор]], 2022.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/predsednistvo-subnor-urucio-vucicu-medalju-borca/|title=Predsedništvo: SUBNOR uručio Vučiću medalju borca|date=2022-10-20|website=N1|language=sr-RS|access-date=2022-10-26|archive-date=26. 10. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221026231441/https://rs.n1info.com/vesti/predsednistvo-subnor-urucio-vucicu-medalju-borca/|url-status=live}}</ref> * Специјална награда [[Мишићеви дани|Мишићевих дана]], 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/politika/vucicu-dodelena-specijalna-nagrada-misicevih-dana-18-07-2022|title=Вучићу додељена специјална награда Мишићевих дана|website=Дневник|language=sr|access-date=2023-12-06|archive-date=07. 12. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231207180922/https://www.dnevnik.rs/politika/vucicu-dodelena-specijalna-nagrada-misicevih-dana-18-07-2022|url-status=live}}</ref> * Награда за личност деценије, привредна комора Расинског округа, 2023.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/privredna-komora-rasinskog-okruga-vucicu-dodelila-nagradu-za-licnost-decenije_1406504.html|title=Privredna komora Rasinskog okruga Vučiću dodelila nagradu za ličnost decenije|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2023-09-22}}</ref> * Златна медаља за заслуге I степена, [[Безбедносно-информативна агенција|Безбедносно информативна агенција]], 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/141552/bia-obelezava-svoj-dan-vucic-uvek-ste-bili-uz-srbiju-kad-je-tesko-unutrasnji-i-spoljni-pritisci-ce-biti-sve-veci/vest|title=BIA obeležava svoj dan, Vučić: Uvek ste bili uz Srbiju kad je teško, unutrašnji i spoljni pritisci će biti sve veći|last=Tanjug|date=2024-10-17|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-10-17}}</ref> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Atlagić|first=Siniša|last2=Vučićević|first2=Dušan |title=Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe|publisher=Palgrave Macmillan, Cham|doi=10.1007/978-3-030-27693-5_21|isbn=978-3-030-27693-5|year=2019|pages=20}} * {{Cite book| ref=harv| last=Jokic| first = Aleksandar| title = Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention| url = https://books.google.com/books?id=NQJJ_BScMx0C&pg=PA100|year=2003| publisher = Broadview Press|isbn=978-1-55111-545-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ramet| first = Sabrina P.|authorlink= Сабрина П. Рамет| last2=Hassenstab| first2 = Christine M.| last3=Listhaug| first3 = Ola| title = Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990| url = https://books.google.com/books?id=CDq8DgAAQBAJ&pg=PA406|year=2017| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-1-107-18074-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Thompson| first = Mark| title = Forging War: The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Hercegovina| url = https://books.google.com/books?id=Pp5pAAAAMAAJ|year=1999| publisher = University of Luton Press|isbn=978-1-86020-552-1|pages=}} {{Литература крај}} == Додатна литература == {{Литература}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирјаковић| first = Зоран|author1-link=Зоран Ћирјаковић|title = Неоколонијална Србија: држава и друштво у време Александра Вучића| url = https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/61648137|year=2022| publisher = Филип Вишњић|isbn=978-86-6309-270-9|pages=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{Facebook}} * {{Twitter}} * {{Instagram}} * {{TikTok}} * {{YouTube}} {{s-start}} {{s-off}} |- {{s-bef|before=[[Радмила Милентијевић]]}} {{s-ttl|title=[[Министарство телекомуникација и информисања Републике Србије|Министар за информисање]]|years=1998–2000}} {{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]<br />Богољуб Пејчић<br />Бисерка Матић Спасојевић}} |- {{s-bef|before=[[Драган Шутановац]]}} {{s-ttl|title=[[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране]]|years=2012–2013}} {{s-aft|after=[[Небојша Родић]]}} |- {{s-bef|rows=2|before=[[Ивица Дачић]]}} {{s-ttl|title=[[Потпредседник Владе Републике Србије]]|years=2012–2014}} {{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]}} |- {{s-ttl|title=[[Премијер Србије]]|years=2014–2017}} {{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]<br />{{small|в. д.}}}} |- {{s-bef|before=[[Томислав Николић]]}} {{s-ttl|title=[[Председник Србије]]|years=2017–тренутно}} {{s-inc}} |- {{s-ppo}} {{s-bef|before=[[Томислав Николић]]}} {{s-ttl|title=Председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]|years=2012–2023}} {{s-aft|after=[[Милош Вучевић]]}} {{s-end}} {{Председници Републике Србије}} {{Председници Владе Србије}} {{Министри одбране Србије}} {{Друга Марјановићева Влада}} {{Дачићева Влада}} {{Вучићева Влада}} {{Друга Вучићева Влада}} {{Протести против Александра Вучића}} {{Подножје|Биографија|Право|Сукоби на територији СФРЈ|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Вучић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Правници из Београда]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Српски правници]] [[Категорија:Студенти Правног факултета Универзитета у Београду]] [[Категорија:Председници Владе Републике Србије]] [[Категорија:Председници Републике Србије]] [[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]] [[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]] [[Категорија:Носиоци Ордена белог лава]] [[Категорија:Носиоци Ордена Републике Српске]] [[Категорија:Почасни грађани Бање Луке]] [[Категорија:Министри одбране Србије]] k3zp6abghinj4b2vv3ynx4g0v8445un 0 14215 30099370 29912820 2025-06-28T07:33:56Z Tech091 442816 словна грешка 30099370 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Милан Гутовић | слика = Milan Gutović.jpg | опис_слике = Милан Гутовић | пуно_име = Милан Гутовић | надимак = Лане | датум_рођења = {{датум рођења|1946|8|11|}} | место_рођења = [[Умка]], код [[Београд]]а, [[Социјалистичка Република Србија|НР Србија]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2021|8|25|1946|8|11}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | активност = 1967—2021. | универзитет = [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Драмске уметности у Београду]] | занимање = [[Филм]]ски, [[Телевизија|телевизијски]] и [[Позориште|позоришни]] [[глумац]] и [[водитељ]] | битна улога = ''[[Отворена врата]]'' — Драгослав <br /> ''[[Бела лађа]]'', ''[[Лаф у срцу]]'' и ''[[Тесна кожа (франшиза)|Тесна кожа]]'' — Срећко Шојић | супружник = Биљана Кнежевић <small>(2001—2011)</small> | деца = 4 | арена = [[Златна арена|Златна арена за најбољег глумца]] <br /> [[1989]]. ''[[Полтрон (филм)|Полтрон]]'' | филмски сусрети = [[Награда Цар Константин|Цар Константин]] <br /> [[2006]]. ''[[Условна слобода]]'' и ''[[Седам и по]]'' | ћуран = [[1978]]. ''Чучина'' | awards = [[Награда Раша Плаовић]] | имдб = 0349664 }} '''Милан „Лане“ Гутовић''' ([[Умка]], код [[Београд]]а, [[11. август]] [[1946]] — Београд, [[25. август]] [[2021]]) био је [[Србија|српски]] и [[Југославија|југословенски]] [[филм]]ски, [[Телевизија|телевизијски]] и [[позориште|позоришни]] [[глумац]] и [[водитељ]]. == Биографија == Његов отац рођен је у селу [[Горње Рудинице]], [[Плужине]]. Породица Гутовић припада српском племену [[Пивљани]].<ref name="poreklo">{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2021/08/25/poreklo-glumca-milana-laneta-gutovica/|title=Порекло глумца Милана Ланета Гутовића — Порекло|last=Кртинић|first=Јовица|website=poreklo.rs|date=25. 8. 2021|access-date=25. 8. 2021}}</ref> Мајчина страна породице (девојачко Чарапић) пореклом је из [[Ивањица|Ивањице]].<ref name="poreklo"/> Матурирао је у Електротехничкој школи „Никола Тесла”, када и стиче надимак ''Лане'', и испрва уписао [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] (ПМФ).<ref>{{cite news|url=https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2021&mm=08&dd=25&nav_id=1912284|title=Kako je Lane postao — Lane|publisher=b92|date=25. 8. 2021|accessdate=22. 2. 2022}}</ref> [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|Академију за позориште, филм, радио и телевизију]] y [[Београд]]у завршио је [[1967]]. године. Био је један од чувених ''Бојанових беба'', заједно са својим колегама са класе ([[Јосиф Татић]], [[Светлана Бојковић]], [[Иван Бекјарев]], [[Ђурђија Цветић]], [[Танасије Узуновић]]) које је [[Бојан Ступица]] примио у стални ангажман [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] (ЈДП), јер је примљен пре тога. Првак драме [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] у [[Београд]]у постаје [[2006]]. године. Пензионисан је крајем децембра [[2011]]. године.<ref>{{cite news|url=https://www.ekapija.com/people/560764/milan-lane-gutovic-glumac-sada-sam-krkobabicev-kolibri|title=Milan Lane Gutović, glumac — Sada sam Krkobabićev kolibri|work=Ekonometar|publisher=eKapija|date=12. 4. 2012|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> Живео je y Београду, отац је ћерке Милице и Невене, синова Јанка и Спасоја.<ref>{{cite web|url=http://www.story.rs/intervju/3299-milan-lane-gutovic-umem-mocno-da-cutim.html|title=Milan Lane Gutović — Umem moćno da ćutim|publisher=story.rs|date=|accessdate=25. 1. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20100130061557/http://www.story.rs/intervju/3299-milan-lane-gutovic-umem-mocno-da-cutim.html|archive-date=30. 1. 2010|url-status=dead|last=Marković|first=Moni}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.blic.rs/zabava/milan-lane-gutovic-cerka-deca-glumac-sinovi/4wrxzl3|title=Ovo je retko ko znao Lane Gutović iz dva braka ima troje dece: Krije ih od znatiželjnih pogleda, a evo kako izgleda njegova ćerka i čime se bavi|last=M. I|first=J.|publisher=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=6. 9. 2020|accessdate=20. 8. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://mondo.rs/Zabava/Zvezde-i-tracevi/a1523770/Milan-Lane-Gutovic-imao-cetvoro-dece.html|title=Lane je imao četvoro, a ne troje dece! Oglasila se Gutovićeva ćerka Milica — "Moj otac je imao još jednu ćerku!"|publisher=mondo.rs|date=28. 8. 2021|accessdate=29. 8. 2021}}</ref> Средином августа [[2021]]. године је примљен у болницу након наглог погоршања здравственог стања. Преминуо је 25. дана истог месеца на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|Војномедицинској академији]] (ВМА), услед респираторних проблема.<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/4485189/milan-lane-gutovic-smrt-kovid.html|title=Преминуо Милан Лане Гутовић|date=25. 8. 2021|accessdate=25. 8. 2021|work=[[Танјуг]]|publisher=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/486258/Preminuo-glumac-Milan-Lane-Gutovic|title=Преминуо глумац Милан Лане Гутовић|date=25. 8. 2021|accessdate=26. 8. 2021|publisher=[[Политика (новине)|Политика]]}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/kultura/preminuo-lane-gutovic/|title=Preminuo Lane Gutović|date=25. 8. 2021|accessdate=26. 8. 2021|last=Sudar|first=Suzana|publisher=[[Нова С]]}}</ref> Сахрањен је у порти [[Црква Свете Тројице у Кумодражу|Цркве Свете Тројице у Кумодражу]] уз присуство колега, пријатеља и поштовалаца његовог лика и дела.<ref>{{cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/sahranjen-milan-lane-gutovic/|title=Milan Lane Gutović sahranjen u Kumodražu|work=FoNet|publisher=[[Данас (новине)|Данас]]|date=28. 8. 2021|accessdate=30. 8. 2021}}</ref><ref>{{cite news |last1=Драговић |first1=Р. |title=Овде ће Лане пронаћи вечни мир: Пажљиво је одабрао место, ево шта о глумцу каже прота из Цркве Свете Тројице |url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1030750/ovde-lane-pronaci-vecni-mir-pazljivo-odabrao-mesto-evo-sta-glumcu-kaze-prota-crkve-svete-trojice |access-date=15. 10. 2021 |work=Вечерње новости |date=26. 8. 2021}}</ref> Био је критичар председника Србије [[Александар Вучић|Александра Вучића]] и његовог режима.<ref>{{Cite web|url=https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/367980/milan-gutovic-srbija-vlast-aleksandar-vucic.html|title=Ovako je govorio Lane: Da li je Vučić čovek koji ima bolest ili bolest koja je postala čovek?|date=23. 8. 2021|accessdate=3. 1. 2022|publisher=Direktno.rs}}</ref> Гутовић је у јавности давао подршку интегритету и легитимности [[Република Српска|Републике Српске]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/republika-srpska/vesti/1030718/digla-kuka-motika-uniste-ovako-milan-lane-gutovic-govorio-republici-srpskoj-video|title="Дигла се кука и мотика да је униште!" Овако је Милан Лане Гутовић говорио о Републици Српској (ВИДЕО)|website=[[Вечерње новости]]|date=26. 8. 2021|access-date=27. 8. 2021}}</ref> О Гутовићем животу је Татјане Њежић написала монографију објављену крајем септембра 2023.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/573918/Monografija-o-Milanu-Gutovicu|title=Монографија о Милану Гутовићу|last=Голубовић-Требјешанин|first=Борка|website=Politika Online|access-date=2023-09-26}}</ref> === Позориште === Играо је у представама ''„Протекција”, „Кад су цветале тикве”, „[[Буба у уху]]”, „Ружење народа у два дела" „За ким звоно звони”, „Пучина”, „Колубарска битка”, „Ваљевска болница”, „Народни посланик”, „Отело", "Путујуће позориште Шопаловић", „Родољупци", „Лажни цар Шћепан Мали", „Гагаринов пут", „Ко се боји Вирџиније Вулф", „Вечера будала", „Шупљи камен"'' итд.<ref>{{cite news|url=https://www.gloria.rs/zvezde/price/137215/milan-lane-gutovic-mozak-je-moja-ahilova-peta|title=Milan Lane Gutović: Mozak je moja Ahilova peta|last=Milenković|first=Marija|website=Gloria|date=22. 10. 2019|accessdate=3. 2. 2023}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.jdp.rs/rs/news/preminuo-milan-gutovic/|title=Преминуо Милан Гутовић|date=25. 8. 2021|accessdate=30. 8. 2021|website=Југословенско драмско позориште}}</ref> Неке од тих улога донеле су му бројне награде и признања.<ref>{{cite web|url=http://www.jdp.co.yu/biografije.htm|title=Umetničke biografije {{!}} Milan Gutović|website=Југословенско драмско позориште|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20050305060537/http://www.jdp.co.yu/biografije.htm|archivedate=05. 03. 2005}}</ref> Последње две деценије игра свој „Кабаре”, са којим је гостовао широм света. Вратио се у Југословенско драмско позориште, где од [[2020]]. године има улогу у представи „Путујуће позориште Шопаловић”.<ref>{{cite news |last1=Голубовић-Требјешанин |first1=Борка |title=Милан Лане Гутовић поново у ЈДП-у |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/447060/Milan-Lane-Gutovic-ponovo-u-JDP-u |accessdate=2. 2. 2020 |work=Политика |date=1. 2. 2020}}</ref> === Филм === Филмску каријеру започиње [[1968]]. године у филму Радоша Новаковића ''[[Бекства]]'', након које је уследио богати кинематографски опус. Веће споредне и епизодне улоге је играо у неколико филмова као што су ''[[СБ затвара круг]]'' и [[Повратак отписаних (филм)|''Повратак отписаних'']]. Прву главну улогу игра [[1979]]. у филму Миће Милошевића ''[[Другарчине]]'', који га је ангажовао и [[1981]]. за филм [[Лаф у срцу|''Лаф у срцу,'']], чији су сценарио писали [[Синиша Павић]] и [[Љиљана Павић]], где се епизодно појавио као [[Срећко Шојић]]. Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм ''[[Тесна кожа]]'', где је са [[Никола Симић|Николом Симићем]] играо једну од главних улога која је доживела енормну гледаност, те због тога снимају наставке [[1987]], [[1988]], [[1991]]. Осим тога веће и главне улоге остварује и у филмовима [[Ерогена зона (филм)|''Ерогена зона'']], ''[[Дебели и мршави]]'', ''[[Црна Марија]]'', ''[[Мајстор и Шампита]]'', ''[[Шпијун на штиклама]]'', ''[[Условна слобода]]'' и ''[[Седам и по]]''. === Телевизија === [[Датотека:Dan sa Vladimirom Andrićem 26. maj 2021 kod DKC i RTS-a izložba i program 09.jpg|мини|220x220п|Костим који је носио Гутовић у емисији ''Пустолов''.]] Прву већу улогу на телевизији остварује [[1971]]. у серији Синише Павића ''[[Дипломци]]''. Већу популарност стиче као Ђанкарло Мароти у [[Бољи живот|''Бољем животу'']] и Драгослав у [[Отворена врата|''Отвореним вратима'']]. Наступио је у више од 400 епизода серије ''[[Пустолов]]'', која је емитована на [[РТС 1|РТС-у]], као програм за децу и младе.<ref>{{cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/487670/Mozaik/Talenti-obozavaoci-i-talenti|title=Таленти, обожаваоци и „таленти”|last=Билић|first=Мери|publisher=Политика|date=13. 9. 2021|accessdate=10. 10. 2021}}</ref> Највећу популарност на телевизији је стекао [[2006]]. године у ТВ серији ''[[Бела лађа]]'' када је поново заиграо лик [[Срећко Шојић|Срећка Шојића]] из ''[[Тесна кожа (филмски серијал)|Тесне коже]]'', који је играо до [[2011]]. Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичко-сатиричних прилога на [[РТВ Пинк|Телевизији Пинк]], [[ТВ Фокс (Србија)|ТВ Фокс]] и [[Радио-телевизија Србије|РТС]]. Његове најпознатије емисије су ''Орално доба'' и ''Не може да шкоди''. == Награде == * ''[[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]]'', за улогу Владимира у представи Пучина, [[1978]]. године * ''[[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријина награда]]'', за улогу Владимира у представи Пучина, 1978. године * [[Награда Зоранов брк|''Награда Зоран Радмиловић'']], за улогу Уче у драми „Ружење народа у два дела, [[1988]]. године * ''[[Нушићева награда]]'', за животно дело глумцу комичару, [[2005]]. године * ''[[Награда Цар Константин]]'', за најбољу главну улогу у филмовима [[Условна слобода]] и [[Седам и по]] на [[41. Филмски сусрети у Нишу|41. Филмским сусретима у Нишу]], [[2006]]. године * ''[[Награда Раша Плаовић]]'', за улогу Фалстафа у представи „Веселе жене виндзорске”, [[2007]]. године * Награда -{Backstage}-, додељена [[2014]]. од стране најгледанијег македонског естрадног ТВ магазина, који се свакодневно емитује на првом каналу [[Македонска радио-телевизија|Македонске Радио Телевизије]], за улогу Срећка Шојића у филму [[Тесна кожа]], који је најрепризиранији страни филм у земљи и филмски фаворит македонске публике.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/336393/lane-gutovic-proglasen-za-najpopularniji-strani-tv-lik-u-makedoniji-maja-odzaklijevska-nacionalni-umetnik.html|title=Lane Gutović proglašen za najpopularniji strani TV lik u Makedoniji, Maja Odžaklijevska nacionalni umetnik!|publisher=[[Прес (новине)|Прес]]|date=13. 11. 2014|accessdate=17. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141117041034/http://www.pressonline.rs/zabava/dzet-set/336393/lane-gutovic-proglasen-za-najpopularniji-strani-tv-lik-u-makedoniji-maja-odzaklijevska-nacionalni-umetnik.html|archive-date=17. 11. 2014|url-status=dead}}</ref> *''[[Златни ћуран]]'', за животно дело глумцу комичару, [[2019]]. године == Улоге == {{некомплетан списак}} === Позоришне представе === {| class="wikitable" style="text-align:center;font-size:97%" ! Наслов !! Улога !! Редитељ !! Позориште !! Премијера |- | ''Смрт Уроша V'' || Никола || [[Мирослав Беловић]] || rowspan=6| [[Југословенско драмско позориште]] || 11. новембар 1967.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Јунона и паун'' || II добровољац || [[Боро Драшковић]] || 8. фебруар 1968.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Пожар страсти'' || Ада || Мирослав Беловић || 17. април 1968.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Мудра глупача'' || Леандро || [[Бојан Ступица]] || 1. октобар 1968.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Протекција'' || Светислав || [[Мата Милошевић]] || 9. јануар 1969.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Краљевић Марко'' || Хришћански изасланик || [[Арсеније Јовановић]] || 23. март 1969.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Пантологија или млеко мудрости'' || || [[Петар Теслић]] || [[Атеље 212]] || 14. април 1969.<ref>{{cite web|url=https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/|title=Пантологија или млеко мудрости|website=Атеље 212|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=13. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613180515/https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BC%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/|url-status=}}</ref> |- | ''Кад су цветале тикве'' || Драганче Стојиљковић || Боро Драшковић || rowspan=9| Југословенско драмско позориште || 6. октобар 1969.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Пигмалион'' || Фреди || [[Стево Жигон]] || 12. новембар 1969.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Омер и Мерима'' || Омер || Мирослав Беловић || 21. јануар 1970.{{sfn|Стојановић|2008|p=259}} |- | ''Хамлет, дански краљевић'' || Розенкранц || Стево Жигон || 22. јануар 1971.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}} |- | ''Спасени'' || Фред || [[Зоран Ратковић]] || 3. март 1971.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}} |- | ''[[Буба у уху]]''|| Камиј Шандебиз || [[Љубиша Ристић]] || 7. јун 1971.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}}<ref>{{cite web|url=http://jdp.rs/predstave/buba-u-uhu-2/|title=Buba u uhu|website=Југословенско драмско позориште|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130925053823/http://jdp.rs/predstave/buba-u-uhu-2/|archivedate=23. 9. 2013}}</ref> |- | ''Јелисавета кнегиња црногорска'' || Бошко || [[Миленко Маричић]] || 20. јануар 1972.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}} |- | ''За ким звоно звони'' || Рафаел || Мирослав Беловић || 24. март 1972.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}} |- | ''Беле ракете лете на Амстердам'' || Брумен || Димитрије Јовановић || 15. октобар 1972.{{sfn|Стојановић|2008|p=260}} |- | ''Маратонци трче почасни круг'' || Мирко Топаловић || [[Љубомир Драшкић]] || Атеље 212 || 26. фебруар 1973.<ref>{{cite web|url=https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%82%D1%80%D1%87%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3/|title=Маратонци трче почасни круг|website=Атеље 212|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=02. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211202222445/https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%82%D1%80%D1%87%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3/|url-status=}}</ref> |- | ''Ех, то време такмичења'' || Фил Романо || rowspan=2| Димитрије Јовановић || rowspan=18| Југословенско драмско позориште || 15. децембар 1973.{{sfn|Стојановић|2008|p=261}} |- | ''Насловна страна'' || Хилди Џонсон || 13. јун 1976.{{sfn|Стојановић|2008|p=261}} |- | ''Пучина'' || Владимир Недељковић || [[Дејан Мијач]] || 8. мај 1977.{{sfn|Стојановић|2008|p=261}} |- | ''Отело'' || Јаго || Стево Жигон || 25. новембар 1977.{{sfn|Стојановић|2008|p=261}} |- | ''Трилогија о летовању'' || Гуљелмо || [[Паоло Мађели]] || 1. октобар 1978.{{sfn|Стојановић|2008|p=261}} |- | ''Сумрак'' || Бења || [[Јежи Јароцки]] || 14. новембар 1979.{{sfn|Стојановић|2008|p=261—262}} |- | ''Ноћас је ноћ'' || Гембеш || Миленко Маричић || 24. октобар 1981.{{sfn|Стојановић|2008|p=262}} |- | ''Колубарска битка'' || [[Крста Смиљанић]] || Арсеније Јовановић || 29. новембар 1983.{{sfn|Стојановић|2008|p=262}} |- | ''Мали принц'' || Краљ, Уображенко, Пијанац,<br/>Пословни човек, Географ, Фењерџија || [[Медина Карлос]] || 19. септембар 1984.{{sfn|Стојановић|2008|p=262}} |- | ''Путујуће позориште Шопаловић'' || Филип Трнавац || Дејан Мијач || 10. октобар 1985.{{sfn|Стојановић|2008|p=262—263}} |- | ''Кабаре'' || || '''Милан Гутовић''' || 20. јануар 1986.{{sfn|Стојановић|2008|p=263}} |- | ''Родољупци'' || Смрдић || rowspan=11| Дејан Мијач || 31. мај 1986.{{sfn|Стојановић|2008|p=263}} |- | ''Ревизор'' || Христијан Ивановић || 7. март 1987.{{sfn|Волк|2006|p=314}}{{sfn|Стојановић|2008|p=263}} |- | ''Олуја'' || Стефано{{efn|Лик је у премијерној поставци играо [[Милош Жутић]].<ref>{{cite web|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=4815|title=Oluja|work=Театрослов|publisher=Музеј позоришне уметности|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>|name=Oluja}} || 25. јул 1987.<ref name="Narodno">{{cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/umetnici/milan-gutovic|title=Милан Гутовић|website=Народно позориште у Београду|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> |- | ''Ружење народа у два дела'' || Уча || 25. децембар 1988.{{sfn|Волк|2006|p=315}}{{sfn|Стојановић|2008|p=263}} |- | ''Ваљевска болница'' || Гаврило Станковић || 31. јануар 1989.{{sfn|Волк|2006|p=316}}{{sfn|Стојановић|2008|p=263}} |- | ''У потрази за Марселом Прустом''|| || 25. мај 1990.{{sfn|Волк|2006|p=317}}{{sfn|Стојановић|2008|p=264}} |- | ''Народни посланик''|| Секулић || 15. март 1991.{{sfn|Волк|2006|p=318}}{{sfn|Стојановић|2008|p=264}} |- | ''Оксиморон''|| Судија || rowspan=2| [[Култ театар]] || 6. април 1994.<ref>{{cite web|url=https://udus.org.rs/Ludus/Ludus-pdf/Pozorisne%20novine%20Broj%20017,%205.%20maj%201994.pdf|title=Šta je Beograd video|publisher=[[Удружење драмских уметника Србије#Лудус|Лудус]], број 17|date=5. 5. 1994|accessdate=30. 8. 2021|p=4}}</ref>{{sfn|Волк|2006|p=385}} |- | ''Будибогснама''|| Бик Који Седи || 18. мај 1995.{{sfn|Волк|2006|p=385}} |- | ''Госпођа министарка''|| Теча Панта || Југословенско драмско позориште || 11. јануар 1996.{{sfn|Волк|2006|p=322}}{{sfn|Стојановић|2008|p=265}} |- | ''Лажи цар Шћепан мали''|| Књаз Долгоруков{{efn|У оригиналној изведби из 1993. улогу је играо [[Жарко Лаушевић]].<ref>{{cite web|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=4906|title=Lažni car Šćepan mali|work=Театрослов|publisher=Музеј позоришне уметности|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>|name=Lažni_car}} || [[Црногорско народно позориште]] || 3. октобар 1997.<ref>{{cite web|url=https://cnp.me/predstave-item/lazni-car-scepan-mali/|title=Lažni car Šćepan mali|website=Црногорско народно позориште|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Волк|2006|p=320—321}} |- | ''Лари Томпсон, трагедија једне младости''|| Глумац Бели || [[Душан Ковачевић]] || [[Звездара театар]] || 26. октобар 1996.<ref>{{cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/lari-tompson-tragedija-jedne-mladosti/|title=Лари Томпсон, трагедија једне младости|website=Звездара театар|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Волк|2006|p=372}} |- | ''Мртве душе''|| Пљушкин || Дејан Мијач || Југословенско драмско позориште || 6. мај 1998.{{sfn|Волк|2006|p=323—324}}{{sfn|Стојановић|2008|p=265}} |- | ''Лаки комад''|| Ђорђе || Даријан Михајловић || [[Крушевачко позориште]] || 5. мај 2000.{{sfn|Волк|2006|p=545}} |- | ''Тулумбус'' || Мирослав Д. Прдић || [[Јагош Марковић]] || Атеље 212 || 30. октобар 2000.<ref>{{cite web|url=https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/|title=Тулумбус|website=Атеље 212|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=02. 08. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210802182232/https://arhiva.atelje212.rs/predstave/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/|url-status=}}</ref> |- | ''Пацоловац''|| Валдемар || Даријан Михајловић || Крушевачко позориште || 22. април 2001.{{sfn|Волк|2006|p=545}} |- | ''Обично вече'' || || '''Милан Гутовић''' || rowspan=3| [[Позориште Славија]] || 9. мај 2002.<ref>{{cite web|url=http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/obvece.htm|title="Obično veče"|website=Позориште Славија|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090312035630/http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/obvece.htm|archivedate=12. 3. 2009}}</ref>{{sfn|Волк|2006|p=376}} |- | ''Догодине у исто време'' || || [[Божидар Ђуровић]] || 9. мај 2002.<ref>{{cite web|url=http://www.pozoriste-slavija.co.yu/dogodine.htm|title="Dogodine u isto vreme"|website=Позориште Славија|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070207141109/http://www.pozoriste-slavija.co.yu/dogodine.htm|archivedate=7. 2. 2007}}</ref><ref>{{cite web|url=http://akademija28.com/догодине-у-исто-време/|title=Догодине у исто време|website=[[Академија 28]]|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=18. 08. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210818152450/http://akademija28.com/%d0%b4%d0%be%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b5-%d1%83-%d0%b8%d1%81%d1%82%d0%be-%d0%b2%d1%80%d0%b5%d0%bc%d0%b5/|url-status=dead}}</ref> |- | ''Пустолов'' || || || 2. децембар 2002.{{sfn|Волк|2006|p=377}} |- | ''Лажни цар''|| || [[Бранислав Мићуновић]] || Црногорско народно позориште || 1. новембар 2003.<ref>{{cite web|url=https://cnp.me/predstave-item/lazni-car/|title=Lažni car|website=Црногорско народно позориште|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> |- | ''Згази ме'' || глас || Југ Радивојевић || rowspan=3| Позориште Славија || 28. април 2004.<ref>{{cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/komedija-zgazi-me-u-slavija-teatru/0hp54n5|title=Komedija 'Zgazi me' u Slavija teatru|publisher=Блиц|date=28. 4. 2004|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Волк|2006|p=378}} |- | ''Превртач''{{efn|Премијерно извођење на сцени На­род­ног по­зо­ри­шта Ср­ба у Ма­ке­до­ни­ји „Бра­ни­слав Ну­шић”.<ref>{{cite news|url=https://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:171120-Пре-вр-тач-за-Ви-дов-дан|title=Превртач за Видовдан|last=Станчић|first=М.|publisher=Вечерње новости|date=20. 6. 2005|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> Касније је извођена и на другим сценама.<ref>{{cite news|url=https://www.probjave.com/objava/20091121_predstava-prevrtac-u-kulturnom-centru-zrenjanina|title=Predstava Prevrtač u Kulturnom centru Zrenjanina|publisher=probjave.com|date=21. 11. 2009|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>|name=Prevrtač}} || || Божидар Ђуровић || 28. јун 2005.<ref>{{cite news|url=https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/10/04/srpski/K03100305.shtml|title=Večeras u "Zavodniku"|publisher=[[Глас јавности]]|date=4. 10. 2003|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=06. 08. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220806171405/https://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/10/04/srpski/K03100305.shtml|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tiketklub.com/pozorista/predstave/slavija-predstave/prevrtac-slavija/|title=“Prevrtač” — Slavija|publisher=tiketklub.com|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> |- | ''Изгубљена форма''|| || '''Милан Гутовић''' || 17. септембар 2005.<ref>{{cite web|url=http://www.tiketklub.com/pozorista/predstave/slavija-predstave/izgubljena-forma-slavija/|title=“Izgubljena forma“ — Slavija|publisher=tiketklub.com|accessdate=27. 6. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 28|2007|p=87}} |- | ''Спусти се на земљу''{{efn|Није поменут у списковима глумачких подела.{{sfn|Годишњак 28|2007|p=83}}{{sfn|Јовановић|2009|p=289}}<ref>{{cite web|url=https://teatroslov.mpus.org.rs/predstave.php?id=3644|title=Spusti se na zemlju|work=Театрослов|publisher=Музеј позоришне уметности|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>|name=Terazije}} || || rowspan=2| [[Југ Радивојевић]] || [[Позориште на Теразијама]] || 19. јануар 2006.<ref>{{cite news|url=https://www.bgsvetionik.com/novosti/kultura/199.html|title=Mjuzikl Spusti se na zemlju u Pozoristu na Terazijama|publisher=bgsvetionik.com|date=19. 12. 2005|accessdate=30. 8. 2021}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=440805|title=Džabe smo krečili|last=Medenica|first=Ivan|authorlink=Ivan Medenica|publisher=[[Време (недељник)|Време]]|date=26. 1. 2006|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> |- | ''Лажа и паралажа'' || Алекса || [[Народно позориште у Београду]] || 25. март 2006.<ref>{{cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/laza-i-paralaza|title=Лажа и паралажа|website=Народно позориште у Београду|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=30. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200930100140/https://www.narodnopozoriste.rs/laza-i-paralaza|url-status=}}</ref>{{sfn|Волк|2009|p=527}} |- | ''Не шетај се гола'' || || [[Veljko Mićunović (režiser)|Вељко Мићуновић]] || rowspan=2| Позориште Славија || 17. јун 2006.<ref>{{cite web|url=http://www.pozoriste-slavija.co.yu/gola.htm|title=Ne šetaj se gola!|website=Позориште Славија|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070208111759/http://www.pozoriste-slavija.co.yu/gola.htm|archivedate=8. 2. 2007}}</ref>{{sfn|Годишњак 28|2007|p=88}} |- | ''Ко се боји Вирџиније Вулф?''|| Џорџ || [[Дејан Волф]] || 2. јул 2006.<ref>{{cite web|url=http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/vulf.htm|title=Ko se boji Virdžinije Vulf|website=Позориште Славија|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160419125419/http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/vulf.htm|archivedate=19. 4. 2016}}</ref>{{sfn|Годишњак 28|2007|p=88}} |- | ''Гагаринов пут'' || Френк || [[Маја Милатовић Овадиа]] || [[Битеф театар]] || 3. фебруар 2007.<ref>{{Cite web|url=http://digitalnibitefteatar.unilib.rs/repertoar/sezone/2007/114_gagarinov_put.html|title=Repertoar — Sezona 2007 — Gagarinov put|accessdate=30. 8. 2021|website=Дигитални Битеф театар}}</ref>{{sfn|Годишњак 29|2008|p=21}} |- | ''Веселе жене виндзорске'' || Витез Џон Фалстаф || [[Јиржи Менцл]] || Народно позориште у Београду || 29. март 2007.<ref>{{cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/vesele-zene-vindzorske|title=Веселе жене виндзорске|website=Народно позориште у Београду|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 29|2008|p=41}} |- | ''Маестро'' || Маестро || [[Славенко Салетовић]] || Позориште Славија || 12. октобар 2007.<ref>{{cite web|url=http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/maestro.html|title="Maestro"|website=Позориште Славија|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090312035807/http://www.pozoriste-slavija.co.rs/predstave/maestro.html|archivedate=12. 3. 2009}}</ref>{{sfn|Годишњак 30|2009|p=73}} |- | ''[[Вечера будала (представа)|Вечера будала]]''|| Пињон Франсоа || Божидар Ђуровић || Звездара театар || 11. јун 2008.<ref>{{cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/vecera-budala/|title=Вечера будала|website=Звездара театар|accessdate=30. 8. 2021|archive-date=24. 06. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624195538/https://zvezdarateatar.rs/predstave/vecera-budala/|url-status=dead}}</ref>{{sfn|Годишњак 30|2009|p=76}} |- | ''Зачин'' || || '''Милан Гутовић''' || Позориште Славија || 20. фебруар 2009.<ref>{{cite news|url=https://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:232991-Zacin-od-smeha|title=Зачин од смеха|last=Р|first=Р.|publisher=Вечерње новости|date=24. 2. 2009|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 31|2010|p=79}} |- | ''Сумњиво лице'' || Јеротије Пантић, срески капетан || Божидар Ђуровић || Звездара театар || 10. октобар 2009.<ref>{{Cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/sumnjivo-lice/|title=Сумњиво лице|accessdate=30. 8. 2021|publisher=Звездара театар}}</ref>{{sfn|Годишњак 32|2011|p=84}} |- | ''Златно теле'' || Остап Бендер || [[Горан Марковић]] || Народно позориште у Београду || 6. октобар 2010.<ref>{{cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/zlatno-tele|title=Златно теле|website=Народно позориште у Београду|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 33|2012|p=43}} |- | ''Јавна личност'' || Љуба || [[Дарко Бајић]] || rowspan=2| Звездара театар || 2. фебруар 2011.<ref>{{cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/premijera-javne-licnosti-veceras-u-zvezdara-teatru/q396yhe|title=Premijera "Javne ličnosti" večeras u Zvezdara teatru|work=[[Танјуг]]|publisher=Блиц|date=2. 2. 2011|accessdate=30. 8. 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/javna-licnost/|title=Јавна личност|accessdate=30. 8. 2021|publisher=Звездара театар}}</ref> |- | ''Живот у тесним ципелама'' || Љуба || Душан Ковачевић || 11. март 2011.<ref>{{Cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/zivot-u-tesnim-cipelama/|title=Живот у тесним ципелама|accessdate=30. 8. 2021|publisher=Звездара театар}}</ref>{{sfn|Годишњак 33|2012|p=92}} |- | ''Неспоразум'' || Стари || Вељко Мићуновић || Народно позориште у Београду || 10. децембар 2011.<ref>{{cite web|url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/predstave/nesporazum|title=Неспоразум|website=Народно позориште у Београду|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 34|2013|p=41—42}} |- | ''Чигра'' || Жан || Божидар Ђуровић || Звездара театар || 6. децембар 2012.<ref>{{Cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/cigra/|title=Чигра|accessdate=30. 8. 2021|publisher=Звездара театар}}</ref>{{sfn|Годишњак 35|2014|p=83}} |- | ''Арт'' || Иван || [[Миљан Прљета]] || [[Београдско драмско позориште]] || 21. фебруар 2015.<ref>{{cite web|url=http://bdp.rs/index.php/predstave/art|title=Арт|website=Београдско драмско позориште|accessdate=30. 8. 2021|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150221002129/http://bdp.rs/index.php/predstave/art|archivedate=21. 02. 2015}}</ref>{{sfn|Годишњак 37|2016|p=18}} |- | ''Украђена личнос’''|| || '''Милан Гутовић''' || || 15. октобар 2016.<ref>{{cite news|url=https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/panorama/lane-gutovic-u-monodrami-ukradjena-licnos/220172|title=Лане Гутовић у монодрами Украђена личнос|work=[[СРНА (новинска агенција)|СРНА]]|publisher=[[Глас Српске]]|date=15. 10. 2016|accessdate=30. 8. 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://hocupozoriste.rs/predstave/ukradjena-licnost|title=Ukrađena ličnost|website=hocupozoriste.rs|accessdate=30. 8. 2021}}</ref> |- | ''Шупљи камен'' || Игор Петрович || [[Татјана Мандић Ригонат]] || [[Театар Вук]] || 15. мај 2018.<ref>{{Cite web|url=https://teatarvuk.rs/suplji-kamen/|title=Шупљи камен|accessdate=30. 8. 2021|publisher=Театар Вук}}</ref>{{sfn|Годишњак 40|2019|p=75}} |- | ''Сумрак богова'' || Барон Јоаким || Јагош Марковић || Београдско драмско позориште || 1. октобар 2019.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/sumrak-bogova/?pismo=cyr|title=Сумрак богова|accessdate=30. 8. 2021|website=Београдско драмско позориште|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191104095634/https://bdp.rs/predstave/sumrak-bogova/|archivedate=04. 11. 2019}}</ref>{{sfn|Годишњак 42|2021|p=15}} |- | ''Арзамас'' || Смрт || [[Љиљана Тодоровић]] || Звездара театар || 24. децембар 2019.<ref>{{cite web|url=https://zvezdarateatar.rs/predstave/arzamas-zvezdara-teatar/|title=Арзамас|website=Звездара театар|accessdate=30. 8. 2021}}</ref>{{sfn|Годишњак 42|2021|p=22—23}} |- | ''Путујуће позориште Шопаловић'' || Василије Шопаловић || Јагош Марковић || Југословенско драмско позориште || 8. март 2020.<ref>{{cite web|url=https://www.jdp.rs/rs/performance/путујуће-позориште-шопаловић/|title=Путујуће позориште Шопаловић|website=Југословенско драмско позориште|accessdate=30. 8. 2021}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://nova.rs/kultura/bjelogrlic-veceras-u-uzicu-zaigrao-umesto-laneta-gutovica/|title=Bjelogrlić večeras u Užicu zaigrao umesto Laneta Gutovića|date=7. 6. 2021|accessdate=30. 8. 2021|last=Panić|first=Slavica|publisher=Нова С}}</ref> |} === Филмографија === {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е[[#1|&#9650;]]<div id="1960"></div> |- | 1965. || ''[[Проверено, нема мина]]'' || Младић на улици |- | 1967. || ''[[Ох, дивљино]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1967. || ''[[Височка хроника]]'' <small>(серија)</small> || Маркс |- | 1968. || ''[[Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1968. || ''[[Бекства]]'' || Скојевац |- | 1968. || ''[[Максим нашег доба]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1969. || ''[[Величанствени рогоња]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Естриго |- | 1969. || ''[[Пут господина Перисона]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1969. || ''[[Младићи и девојке 2]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1969. || ''[[Хајде да се играмо]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1969. || ''[[Преко мртвих]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Драгослав Стојановић |- | 1969. || ''[[Лећи на руду]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1969. || ''[[Плава Јеврејка]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1969. || ''[[Код зеленог папагаја (ТВ филм)|Код зеленог папагаја]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е[[#1|&#9650;]]<div id="1970"></div> |- | 1970. || ''[[Изгубљени син]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1970. || ''[[Крунисање (филм)|Крунисање]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1970. || ''[[Наши манири]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1970. || ''[[Француски без муке (филм)|Француски без муке]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1970. || ''[[Лепа парада]]'' || Стеван |- | 1971. || ''[[Суђење Флоберу (ТВ филм)|Суђење Флоберу]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1971. || ''[[Дипломци]]'' <small>(серија)</small> || Драгутин Гута Павловић |- | 1972. || ''[[Амфитрион 38]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1972. || ''[[Смех са сцене: Југословенско драмско позориште]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1972. || ''[[Пораз (ТВ филм)|Пораз]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1972. || ''[[Прождрљивост (ТВ филм)|Прождрљивост]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1972. || ''[[Муса из циркуса]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1972. || ''[[Девојка са Космаја]]'' || |- | 1972. || ''[[Село без сељака]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1972. || ''[[Чучук Стана (филм)|Чучук Стана]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Хајдук Вељко Петровић |- | 1972. || ''[[Трагови црне девојке]]'' || |- | 1973. || ''[[Образ уз образ]]'' <small>(серија)</small> || Лане |- | 1973. || ''[[Дубравка (филм)|Дубравка]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1973. || ''[[Од данас до сутра]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1973. || ''[[Браунингова верзија]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1973. || ''[[Бела кошуља]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Југ |- | 1973. || ''[[Сутјеска (филм)|Сутјеска]]'' || |- | 1973. || ''[[Позориште у кући]]'' <small>(серија)</small> || Кућни помоћник |- | 1974. || ''[[Мери Роуз (ТВ филм)|Мери Роуз]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1974. || ''[[СБ затвара круг]]'' || Бобан |- | 1974. || ''[[Батаљон је одлучио]]'' <small>(кратки филм)</small> || |- | 1975. || ''[[Синови (ТВ филм)|Синови]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Принц |- | 1975. || ''[[Тена (ТВ филм)|Тена]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1975. || ''[[Лепеза (ТВ серија)|Лепеза]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1975. || ''[[Награда године]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1975. || ''[[Живот је леп (серија)|Живот је леп]]'' <small>(серија)</small> || Довниковић |- | 1976. || ''[[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]]'' || Капетан Тодоровић |- | 1976. || ''[[Београдска деца]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1976. || ''[[Морава 76]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1976. || ''[[Част ми је позвати вас]]'' <small>(серија)</small> || Лане |- | 1976. || ''[[Први гарнизон]]'' <small>(кратки филм)</small> || |- | 1977. || ''[[Микеланђело Буонароти (ТВ филм)|Микеланђело Буонароти]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1977. || ''[[Професионалци]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1977. || ''[[Усијане главе]]'' <small>(серија)</small> || Бумбаширевић |- | 1977. || ''[[Један дан]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1977. || ''[[Под истрагом (ТВ филм)|Под истрагом]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Ђоле |- | 1978. || ''[[Маска (филм из 1978)|Маска]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Чезаре |- | 1978. || ''[[Повратак отписаних (ТВ серија)|Повратак отписаних]]'' <small>(серија)</small> || Капетан Тодоровић |- | 1978. || ''[[Госпођа министарка (филм из 1978)|Госпођа министарка]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Чеда Урошевић |- | 1979. || ''[[Срећна породица]]'' || rowspan=2| Учитељ тениса |- | 1979. || ''[[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]]'' <small>(серија)</small> |- | 1979. || ''[[Другарчине]]'' || Поручник Илић |- | 1979. || ''[[Иван Горан Ковачић (филм)|Иван Горан Ковачић]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е[[#1|&#9650;]]<div id="1980"></div> |- | 1980. || ''[[Било, па прошло]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1981. || ''[[Кир Јања (филм из 1981)|Кир Јања]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Мишић „Нотарош” |- | 1981. || ''[[Берлин капут]]'' || |- | 1981. || ''[[Газија (филм)|Газија]]'' || Морић |- | 1981. || ''[[Лаф у срцу]]'' || [[Срећко Шојић]] |- | 1981. || ''[[500 када]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Цојко |- | 1981. || ''[[Ерогена зона (филм)|Ерогена зона]]'' || Момчило „Моца” Стојисављевић |- | 1981. || ''[[Светозар Марковић (ТВ серија)|Светозар Марковић]]'' <small>(серија)</small> || [[Сава Грујић]] |- | 1981. || ''[[Седам секретара СКОЈ-а (ТВ серија)|Седам секретара СКОЈ-а]]'' <small>(серија)</small> || [[Мијо Орешки]] |- | 1982. || ''[[Тесна кожа]]'' || [[Срећко Шојић]] |- | 1982. || ''[[Стеница]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Пришипкин |- | 1982. || ''[[Кројачи џинса]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Пакито |- | 1982. || ''[[Четвртак уместо петка]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Лане |- | 1983. || ''[[Развојни пут Боре Шнајдера (ТВ филм из 1983)|Развојни пут Боре Шнајдера]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Витомир Камбасковић |- | 1983. || ''[[Још овај пут]]'' || Васа, отмичар младе |- | 1983. || ''[[Освајање среће]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1984. || ''[[Целовечерњи тхе Кид]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Дон Франциско ЛП |- | 1984. || ''[[Не тако давно]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1984. || ''[[Улични певачи]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1984. || ''[[Увек са вама]]'' <small>(серија)</small> || Лане |- | 1984. || ''[[Формула 1 (ТВ серија)|Формула 1]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1984. || ''[[Калеидоскоп двадесетог века]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1985. || ''[[Дај ми крила један круг]]'' <small>(серија)</small> || Биљан |- | 1985. || ''[[Индијско огледало]]'' || судија |- | 1985. || ''[[Дебели и мршави]]'' || Богољуб Јакшић — Кнедла / др Мирослав Штрукл |- | 1986. || ''[[Црна Марија]]'' || Коџа |- | 1986. || ''[[Фрка]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1986. || ''[[Мајстор и Шампита]]'' || Ласло Фогел „Марципан” |- | 1986. || ''[[Шмекер]]'' || Неша фотограф |- | 1987. || ''[[Догодило се на данашњи дан]]'' || циркусант |- | 1987. || ''[[Бољи живот]]'' <small>(серија)</small> || Ђан Карло Мароти |- | 1987. || ''[[Тесна кожа 2]]'' || Срећко Шојић |- | 1988. || ''[[Шпијун на штиклама]]'' || Нарцис / Нарциса Зец |- | 1988. || ''[[Вук Караџић (ТВ серија)|Вук Караџић]]'' <small>(серија)</small> || сердар Стеван Перков |- | 1988. || ''[[Ортаци]]'' || Сима |- | 1988. || ''[[Тесна кожа 3]]'' || Срећко Шојић |- | 1989. || ''[[Полтрон (филм)|Полтрон]]'' || Јанез Липовсек |- | 1989. || ''[[Бој на Косову (филм из 1989)|Бој на Косову]]'' || [[Иван Косанчић]] |- | 1989. || ''[[Специјална редакција]]'' <small>(серија)</small> || |- | 1989—1993. || ''[[Метла без дршке]]'' <small>(серија)</small> || Огњен, Златков отац |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е[[#1|&#9650;]]<div id="1990"></div> |- | 1990. || ''[[Покојник (филм)|Покојник]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Младен Ђаковић |- | 1990. || ''[[Сумњиво лице (ТВ филм из 1990)|Сумњиво лице]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Алекса Жунић |- | 1991. || ''[[Холивуд или пропаст (филм из 1991)|Холивуд или пропаст]]'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 1991. || ''[[Тесна кожа 4]]'' || Срећко Шојић |- | 1994—2024. || ''[[Отворена врата]]'' <small>(серија)</small> || Драгослав Јаковљевић |- | 1996. || ''[[Пустолов]]'' <small>(серија)</small> || Пустолов |- | 1998. || ''[[Канал мимо]]'' <small>(серија)</small> || Јеленко |- | 1998. || ''[[Код луде птице]]'' <small>(серија)</small> || расветљивач |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е[[#1|&#9650;]]<div id="2000"></div> |- | 2002. || ''[[Заједничко путовање]]'' <small>(ТВ филм)</small> || [[Јоаким Вујић]] |- | 2002—2015. || ''[[Вршачка позоришна јесен]]'' <small>(серија)</small> || |- | 2003. || ''[[Мали свет]]'' || свештеник |- | 2003. || ''Не може да шкоди'' <small>(серија)</small> || |- | 2004. || ''Шарене каже'' <small>(серија)</small> || |- | 2004. || ''[[Te quiero, Радиша|-{Te quiero}-, Радиша]]'' <small>(ТВ филм)</small> || Радиша Радишић — Љути |- | 2005. || ''[[Имам нешто важно да вам кажем]]'' || Директор |- | 2006. || ''[[Условна слобода]]'' || Озрен Ћук |- | 2006. || ''[[Седам и по]]'' || Водитељ |- | 2006—2011. || ''[[Бела лађа]]'' <small>(серија)</small> || [[Срећко Шојић]] |- | 2007. || ''[[Оно наше што некад бејаше]]'' <small>(серија)</small> || Ћир Манта |- | 2008. || ''[[Неки чудни људи]]'' <small>(серија)</small> || Лазар Гашић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е[[#1|&#9650;]]<div id="2010"></div> |- | 2010. || ''[[Шесто чуло (ТВ серија)|Шесто чуло]]'' <small>(серија)</small> || |- | 2010. || ''Златно теле'' <small>(ТВ филм)</small> || |- | 2011. || ''Мали љубавни бог'' || Милан |- | 2013. || ''[[Тесна кожа 5]]'' || [[Срећко Шојић]] |- | 2014. || ''[[Мала историја Србије]]'' <small>(серија)</small> || Лане |- | 2017. || ''[[Врати се Зоне]]'' || Јордан, Манулаћев отац |- | 2017. || ''[[Државни посао (ТВ серија)|Државни посао]]'' <small>(серија)</small> || Адвокат Атанасије хаџи Тонић |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2020-е[[#1|&#9650;]]<div id="2020"></div> |- | 2021. || ''[[Неспоразум]]'' || |- | 2021. || ''[[Није лоше бити човек]]'' || |} == Напомене == {{референце|group=lower-alpha}} == Референце == {{референце}} == Додатни извори == {{Литература|2}} * {{cite news|url=https://www.danas.rs/kultura/gagarinov-put-u-bitef-teatru/|title=„Gagarinov put“ u Bitef teatru|publisher=Данас|date=17. 1. 2007|accessdate=30. 8. 2021}} * {{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/politicari-se-prave-da-nisu-sojic/5st1v9g|title=Političari se prave da nisu Šojić|last=Džodan|first=Neven|publisher=Блиц|date=29. 12. 2009|accessdate=29. 12. 2009}} * {{cite web|url=https://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:325963-Милан-Гутовић-Они-су-озбиљни-а-земља-смешна|title=Милан Гутовић: Они су озбиљни, а земља смешна|last=Стругар|first=Вукица|publisher=Вечерње новости|date=6. 4. 2011|accessdate=7. 4. 2011}} * {{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/lane-gutovic-sad-ne-bih-pristao-ni-na-7000-evra-trazio-bih-vise/m447plx|title=Lane Gutović: Sad ne bih pristao ni na 7.000 evra, tražio bih više|last=Milojković|first=Simonida|publisher=Блиц|date=22. 12. 2011|accessdate=22. 12. 2011}} * {{cite web|url=https://hocupozoriste.rs/predstave/svasta|title=Svašta|website=hocupozoriste.rs|accessdate=30. 8. 2021}} * {{cite web|url=https://adriadaily.com/intervjui/milan-lane-gutovic-kada-je-publika-nezainteresovana-za-neku-predstavu-znak-je-da-joj-se-sveti-za-osrednjost/|title=Milan Lane Gutović: Kada je publika nezainteresovana za neku predstavu, znak je da joj se sveti za osrednjost|last=Stojanović|first=Nikola|publisher=adriadaily.com|date=4. 12. 2017|accessdate=11. 1. 2019|archive-date=11. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190111181558/https://www.adriadaily.com/intervjui/milan-lane-gutovic-kada-je-publika-nezainteresovana-za-neku-predstavu-znak-je-da-joj-se-sveti-za-osrednjost/|url-status=}} * {{cite web|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/intervju-lane-gutovic-u-zemlji-u-kojoj-je-ovoliko-junaka-izdajice-moraju-da-se/hhb0bv2|title=Intervju Lane Gutović: U zemlji u kojoj je ovoliko junaka, izdajice moraju da se potrude|last=Pivljanin|first=Ranko|publisher=Блиц|date=3. 3. 2019|accessdate=6. 3. 2019}} * {{cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/438906/Ljubav-i-porodica-se-planski-iskljucuju-iz-naseg-zivota|title=Љубав и породица се плански искључују из нашег живота|last=Голубовић-Требјешанин|first=Борка|publisher=Политика|date=1. 10. 2019|accessdate=4. 10. 2019}} * {{cite news|url=https://nova.rs/showbiz/lane-gutovic-vlast-vidi-zlocince-u-onima-koji-ne-cute/|title=Lane Gutović: Vlast vidi zločince u onima koji ne ćute|last=Jovović|first=Pero|publisher=Нова С|date=28. 4. 2020|accessdate=13. 7. 2020}} * {{cite news|url=https://nova.rs/lifestyle/lane-gutovic-drapamo-se-po-mestima-koja-nas-ne-svrbe/|title=Lane Gutović: Drapamo se po mestima koja nas ne svrbe|last=Kalaba|first=Ana|publisher=Нова С|date=12. 7. 2020|accessdate=13. 7. 2020}} * {{cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/486512/Pogledi/Lanetov-testament-Srbima|title=Ланетов тестамент Србима|last=Апостоловски|first=Александар|publisher=Политика|date=29. 8. 2021|accessdate=1. 9. 2021}} * {{cite news |last1=Радошевић |first1=Мирјана |title=Прекинути лет колибрија |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/486466/Prekinuti-let-kolibrija |access-date=15. 10. 2021 |work=Политика |date=28. 8. 2021}} * {{cite news |last1=Голубовић-Требјешанин |first1=Борка |title=Пркосни принц глуме |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/486391/Prkosni-princ-glume |access-date=15. 10. 2021 |work=Политика |date=27. 8. 2021}} {{Литература крај}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Волк|2006}}|last=Волк|first=Петар|author-link=Петар Волк|title=Između kraja i početka: pozorišni život u Srbiji od 1986. do 2005|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/prikaziPDF.php?id=280|year=2006|work=[[Музеј позоришне уметности]]|publisher=Piblish, Beograd|isbn=86-80629-40-5}} {{COBISS|ID=129647884}} * {{Cite book|ref={{harvid|Стојановић|2008}}|editor-last=Стојановић|editor-first=Горчин|editor-link=Горчин Стојановић|title=Jugoslovensko dramsko pozorište: 60 godina: lica/slike/sećanja|url=|year=2008|work=[[Југословенско драмско позориште]]|publisher=Publikum d.o.o. Beograd|isbn=978-86-80513-32-4}} {{COBISS|ID=147464716}} * {{Cite book|ref={{harvid|Јовановић|2009}}|editor-last=Јовановић|editor-first=Жељко|last=Недељковић|first=Ивана|last2=Њежић|first2=Татјана|last3=Церовић|first3=Бранислав|last4=Ђаја|first4=Александар|title=Позориште на Теразијама шездесет година 1949—2009|url=|origyear=|year=2009|publisher=[[Позориште на Теразијама]]|isbn=978-86-907611-1-1}} {{COBISS|ID=125768204}} * {{Cite book|ref={{harvid|Волк|2009}}|last=Волк|first=Петар|title=Преображење : Драма Народног позоришта у Београду од 1868, до 2007. године|url=|year=2009|work=Музеј позоришне уметности Србије : Народно позориште|publisher=Алтера : Фонд "Милан Ђоковић"|isbn=978-86-6007-023-6}} {{COBISS|ID=158574348}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 28|2007}}|year=2007|title=Godišnjak pozorišta Srbije i Crne Gore 2005/2006.|publisher=[[Sterijino pozorje]]|volume=28|location=Novi Sad|id=|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak28.pdf|format=PDF|last=Levakov|first=Biljana|last2=Kerenac|first2=Vesna|last3=Vračar|first3=Milan [ur.]}} {{COBISS|ID=194845703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 29|2008}}|year=2008|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2006/2007.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=29|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak29.pdf|format=PDF|last=Levakov|first=Biljana [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 30|2009}}|year=2009|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=30|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak30.pdf|format=PDF|last=Levakov|first=Biljana|last2=Kerenac|first2=Vesna [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 31|2010}}|year=2010|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=31|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak31.pdf|format=PDF|last=Markovinović|first=Mirjana|last2=Kerenac|first2=Vesna [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 32|2011}}|year=2011|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=32|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak32.pdf|format=PDF|last=Markovinović|first=Nina|last2=Kerenac|first2=Vesna [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 33|2012}}|year=2012|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=33|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak33.pdf|format=PDF|last=Markovinović|first=Nina|last2=Kerenac|first2=Vesna [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 34|2013}}|year=2013|title=Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.|publisher=Sterijino pozorje|id=|volume=34|location=Novi Sad|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak34.pdf|format=PDF|last=Markovinović|first=Nina|last2=Kerenac|first2=Vesna [ur.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 35|2014}}|year=2014|title=Годишњак позоришта Србије 2012/2013.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=35|location=Нови Сад|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak35.pdf|format=PDF|last=Керенац|first=Весна [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 37|2016}}|year=2016|title=Годишњак позоришта Србије 2014/2015.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=37|location=Нови Сад|url=http://www.pozorje.org.rs/stari-sajt/godisnjak37.pdf|format=PDF|last=Марковиновић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 40|2019}}|year=2019|title=Годишњак позоришта Србије 2017/2018.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=40|location=Нови Сад|url=http://pozorje.org.rs/wp-content/uploads/2021/03/godinjak-2017-18.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 42|2021}}|year=2021|title=Годишњак позоришта Србије 2019/2020.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=42|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak-media/godisnjak_2021_fin.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав|last3=Витасовић|first3=Милена [ур.]|access-date=04. 08. 2022|archive-date=02. 10. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20221002110409/https://pozorje.org.rs/godisnjak-media/godisnjak_2021_fin.pdf|url-status=}} {{COBISS|ID=231291143}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=1500 Милан Гутовић] Театрослов на сајту [[Музеј позоришне уметности|Музеја позоришне уметности]] * {{PORT.rs-person|298477|Милан Гутовић}} * [https://pozorje.org.rs/godisnjak/osoba/2339 Милан Гутовић] на сајту [[Стеријино позорје|Стеријиног позорја]] * [https://www.tickets.rs/person/milan-lane-gutovic-13566 Милан Гутовић] на сајту Tickets.rs * [https://www.pozorista.com/umetnik/milan-gutovic/364/ Милан Гутовић] на сајту Pozorista.com * {{јутјуб|gh5ZlEOFKb0|ТВ лица као сав нормалан свет: Милан Лане Гутовић}} {{Добричин прстен}} {{Награда Цар Константин}} {{Награда Раша Плаовић}} {{Награда Зоран Радмиловић}} {{Награда Златни ћуран}} {{глумци и глумице Народног позоришта у Београду}} {{подножје|Биографија|Србија|Београд|Филм|Телевизија|Позориште}} {{СОРТИРАЊЕ:Гутовић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Српски гласовни глумци]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Београду]] [[Категорија:Глумци и глумице Позоришта на Теразијама]] [[Категорија:Глумци и глумице Крушевачког позоришта]] [[Категорија:Добитници награде Добричин прстен]] [[Категорија:Добитници награде Златни ћуран]] [[Категорија:Добитници Награде Зоран Радмиловић]] [[Категорија:Добитници Награде Раша Плаовић]] [[Категорија:Добитници награде Цар Константин]] [[Категорија:Сахрањени у Београду]] 4ayunhguhgayseymomwcj2bak78izv2 14 14749 30098863 24368105 2025-06-27T16:48:25Z KWiki 106319 30098863 wikitext text/x-wiki {{Commonscat|Science}} '''Наука''' је систематски подухват који гради и организује знање у облику проверљивих објашњења и предвиђања о универзуму. {{кат}} {{Category see also|Истраживања}} [[Категорија:Природа]] [[Категорија:Знање]] [[Категорија:Академске дисциплине]] [[Категорија:Класификација по главним темама]] 0f0i1065dcpxmrskr3z54y28tfq13fj 0 15205 30099299 29978987 2025-06-28T00:20:35Z Sadko 25741 /* Географија */ 30099299 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија држава | име државе = Република Мозамбик | изворно име државе = {{јез-пор|República de Moçambique}} | име генитив = Мозамбика | застава = Flag of Mozambique.svg | грб = Emblem of Mozambique.svg | положај = Location Mozambique AU Africa.svg | крилатица = | химна = -{[[Химна Мозамбика|Вољена домовино]]}-<br />{{small|({{јез-порт|Pátria Amada}})}} | главни град = [[Датотека:Flag of Maputo.png|20п]] [[Мапуто]]| latd=25|latm=57|latNS=S|longd=32|longm=35|longEW=E|CCTLD=no | највећи град = [[Матола]] | службени језик = [[португалски језик|португалски]] | тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] [[устав]]на [[република]] | титула владара = [[Председник Мозамбика|Председник]] | име владара = [[Филипе Њуси]] | титула владара1 = [[Премијер Мозамбика|Премијер]] | име владара1 = [[Адријано Малејане]] | титула владара2 = | име владара2 = | законодавна власт = [[Парламент Мозамбика|Народна скупштина]] | независност тип = [[Историја Мозамбика|Хронологија]] | независност коментар = | приступница догађај1 = [[Португалски Мозамбик]] | приступница датум1 = [[1498]]–[[1975]]. | приступница догађај2 = Независност од [[Португал]]а | приступница датум2 = [[25. јун]] [[1975]]. | приступница догађај3 = [[Народна Република Мозамбик]] | приступница датум3 = [[1975]]−[[1990]]. | приступница догађај4 = [[Организација уједињених нација|Чланство у УН]] | приступница датум4 = [[16. септембар]] [[1975]]. (резолуција 374) | приступница догађај5 = Тренутни Устав | приступница датум5 = донесен [[30. новембра]] [[1990]]. | површина = 801.590 | површина поредак = 35 | воде = 2,2 | година пописа = 2020. | становништво = 30.098.197<ref>{{Cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/fields/335rank.html|title=Country Comparison :: Population|publisher=CIA|work=[[The World Factbook]]|access-date=19. 08. 2020|archive-date=28. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200828234530/https://www.cia.gov/library/publications/resources/the-world-factbook/fields/335rank.html|url-status=dead}}</ref> | становништво поредак = 47 | година пописа2 = 2007. | становништво2 = 21.397.000 | густина становништва = 36,01 | густина поредак = 188 | БДП година = 2017 | БДП = 37,386 милијарди [[амерички долар|$]] | БДП поредак = | БДП поредак напомена = | БДП по глави становника = 1.265 [[амерички долар|$]] | БДП поредак по глави становника = | БДП поредак по глави становника напомена = | HDI година = 2017 | HDI = {{раст}} 0,437 | HDI поредак = 180 | HDI поредак напомена = | HDI категорија = <span style="color:#c41e3a;">низак</span> | валута = [[Мозамбички метикал|метикал]] | код валуте = -{MZN}- | стоти део валуте = | временска зона = +2 | домен = -{[[.mz]]}- | позивни број = 258 | специфичност = [[ISO 3166]] | специфичност резултат = -{MZ}- }} '''Мозамбик''' ({{јез-порт|Moçambique}}), званично '''Република Мозамбик''' ({{јез-пор|República de Moçambique}}), суверена је [[Унитарна држава|унитарна]] [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] [[устав]]на [[република]] смештена у [[Јужна Африка (регион)|југоисточном]] делу [[африка|афричког]] континента.{{напомена|Према географској регионализацији [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] Мозамбик се налази у географској регији Југоисточна Африка која представља субрегију Јужне Африке.}} Са површином од 801.590&nbsp;km² 35. је држава по величини територије у свету, односно 15. највећа држава у Африци. Граничи се са [[Танзанија|Танзанијом]], [[Малави]]јем, [[Замбија|Замбијом]], [[Зимбабве]]ом, [[Јужноафричка Република|Јужноафричком Републиком]] и [[Есватини]]јем на северу, западу и југу, док на истоку излази на обале [[Индијски океан|Индијског океана]], односно његовог дела [[Мозамбички канал|Мозамбичког канала]] који га раздваја од [[Мадагаскар]]а. Земља се простире између реке [[Рувума (река)|Рувуме]] на северу и вулканског масива [[Лебомбо]] на југу. Централним делом протиче река [[Замбези]] чија долина представља географско средиште земље, а која се у Индијски океан улива пространом делтом површине прко 8.000&nbsp;km². Северни део земље је знатно виши и ту се налазе бројна ниска побрђа, док је на југу пространа равница. Северни део обале је нешто виши и каменитији, док је остатак доста нижи и песковит, а уз обалу се налазе бројни корални гребени. Мозамбик се налази у зони [[тропска клима|тропске климе]] са јасно издвојеним влажним и сушним периодом године. Уз обалу пролази крак топле Мозамбичке струје која носи воде из екваторијалног подручја ка југу., а због чијег утицаја је релативна влажност ваздуха изразито висока током целе године (и преко 75%). Први становници на подручју савременог Мозамбика били су разни мањи народи из породице [[банту]] црнаца који су се на то подручје доселили још у петом веку пре нове ере из унутрашњих делова континента. Почетком [[11. век]]а на мозамбичку обалу почињу да долазе [[арапи|арапски]], [[персијанци|персијски]] и [[сомалци|сомалијски]] трговци који на том подручју оснивају и прва стална насеља. [[португалци|Португалски]] колонизатори почињу постепену колонизацију Мозамбика почетком [[16. век]]а, и остају на том подручју наредна четири века, све до [[1975]]. и оснивања независне социјалистичке [[Народна Република Мозамбик|Народне Републике Мозамбик]]. Непосредно након проглашења независности у земљи долази до крвавог [[Грађански рат у Мозамбику|грађанског рата]] у ком је за 15 година страдало више од милион људи. Први демократски и вишестраначки избори одржани су тек [[1994]]. године. Према статистичким подацима из 2020. у Мозамбику је живело 30.098.197 становника, или у просеку 36,01 ст./км². Главни град земље је [[Мапуто]], највећи град је [[Матола]], а већи градови су још и [[Нампула]], [[Беира]], [[Шимојо]], [[Келимане]] и [[Тете]]. Најгушће су насељена приобална подручја уз велике градове, док је централни део земље уз долину Замбезија због нездраве климе најређе насељено подручје земље. највећи део популације припада групи [[Банту|Банту црнаца]], а бројчане највеће етничке групе су [[Макуа]], [[Јао (народ)|Јао]], [[Сена (народ)|Сена]], [[Шона (народ)|Шона]], [[Маконде]], [[Свахили (етничка група)|Свахили]] и други. Иако је [[португалски језик|португалски]] једини званични језик на територији целе земље, њега говори тек нешто око половине укупне популације, и то као други језик. Најдоминантнији говорни језици су [[макува језик|макува]], [[Сена језик|сена]] и [[свахили]]. Иако је држава доста богата у природним ресурсима, најважнија привредна делатност је и даље [[пољопривреда]], а у последње време све више се развијају индустријски и туристички сектор. Најважнији трговачки партнер Мозамбика је Јужноафричка Република, која је уједно и највећи улагач у мозамбичку привреду. Иако мозамбичка привреда доживљава константан раст у [[21. век]]у, Мозамбик је и даље једна од најсиромашнијих светских и афричких држава. Република Мозамбик је чланица бројних међународних привредних, политичких и културних организација, попут [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], [[Афричка унија|Афричке уније]], [[Комонвелт нација|Комонвелта]], [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], [[Франкофонија|Франкофоније]], [[лузофонија|Лузофоније]], [[Организација исламске сарадње|Организације исламске сарадње]] и других. == Етимологија == Име Мозамбик потиче вероватно из [[15. век]]а, из периода путовања [[Васко де Гама|Васка де Гаме]] и португалског је порекла. Име се првобитно односило на једно малено острво у [[Мозамбички канал|Мозамбичком каналу]], на северозападу данашњег Мозамбика. Острвом је у време доласка Португалаца управљао извесни [[арапи|арапски]] трговац робљем [[Муса Бин Бик]] ({{јез-ар|موسى بن بيك}}; латинизовано као -{''Mussa Bin Bique''}-) који је себе прогласио владарем и султаном тог подручја, те је од његовог имена и изведено име за острво — {{јез-пор|Moçambique}}.{{sfn|Zahoor|2000|pp=79}} Португалци су касније искористили острво Мозамбик као полазну тачку за колонијална освајања у унутрашњости континента, а острво је све до [[1898]]. било и главним градом [[Португалска источна Африка|Португалске источне Африке]]. Током XX века име Мозамбик се све више користило за све португалске колоније у источној Африци, а у истом периоду острво је преименовано на садашњи назив [[Мозамбик (острво)|Иља де Мосамбик]] ({{јез-пор|Ilha de Moçambique}}; у дословном преводу ''Острво Мозамбик'').<ref>{{cite web|title=Mozambique Country name |url=https://www.indexmundi.com/mozambique/country_name.html |website=indexmundi.com |accessdate=14. 10. 2018}}</ref> == Географија == {{main|Географија Мозамбика}} [[Датотека:Mozambique in the world (W3).svg|лево|мини|Положај Мозамбика на карти света]] Република Мозамбик се налази у [[Јужна Африка (регион)|југоисточном]] делу [[Африка|афричког]] континента и обухвата подручје смештено између 10º27’ и 26º52’ јужне [[географска ширина|географске ширине]] и 30º12’ и 40º51’ источне [[географска дужина|географске дужине]]. Државна територија је јако издужена у смеру север-југ у дужини од око 1.970&nbsp;km ваздушне линије, док је највеће растојање у смеру запад-исток око 1.120&nbsp;km.{{sfn|MCIA|2005|pp=4}} Мозамбик обухвата територију површине 801.590&nbsp;km², од чега на унутрашње воде отпада око 17.500&nbsp;km² или 2% од укупне површине земље.{{sfn|MCIA|2005|pp=4}} У границама Мозамбика се налазе и [[територијалне воде]] на удаљености од 12 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обале (22,2&nbsp;km), док се [[ексклузивна економска зона]] протеже до 200 наутичких миља, односно 370,4&nbsp;km од обале. Укупна дужина копнених граница Мозамбика је 4.571&nbsp;km. Најдужа је гранична линија са [[Малави]]јем на северозападу, у дужини од 1.569&nbsp;km и [[Зимбабве]]ом на западу у дужини од 1.231&nbsp;km. Граничи се још и са [[Танзанија|Танзанијом]] на северу (дужина границе је 756&nbsp;km), [[Замбија|Замбијом]] на западу (419&nbsp;km) и [[Јужноафричка Република|Јужноафричком Републиком]] (491&nbsp;km) и [[Есватини]]јем (некадашњи Свазиленд, 105&nbsp;km) на југу и југоистоку.{{sfn|MCIA|2005|pp=5}} На истоку Мозамбик излази на обале [[Индијски океан|Индијског океана]], односно његовог [[Мозамбички канал|Мозамбичког канала]], а укупна дужина обалне линије је око 2.470&nbsp;km.{{sfn|MCIA|2005|pp=5}} Прекоморски суседи Мозамбика су [[Република Мадагаскар]] која се налази на око 470&nbsp;km источније, [[Савез Комора]] (на око 280&nbsp;km) и [[департмани Француске|француски]] прекоморски департман [[Мајот]] који се налази на око 480&nbsp;km источно од града [[Пемба|Пембе]]. У Мозамбичком каналу се налазе и нека од ненасељених француских [[Расејана острва у Индијском океану|Расејаних острва]] са којима Мозамбик има маритимну границу − [[Басас да Индија]] (удаљена око 400&nbsp;km), [[европа (острво)|Европа]] (500&nbsp;km) и [[Хуан де Нова]] (око 300&nbsp;km). {{Географска локација | Центар = [[Датотека:Emblem of Mozambique.svg|60п]] | Северозапад = {{застава|Малави}} <br />''[[Малави (језеро)|језеро Малави]]'' | Север = {{застава|Танзанија}} | Североисток = ''[[Индијски океан]]''<br />{{застава|Комори}}<br />{{застава|Мајот|local}} | Запад = {{застава|Зимбабве}}<br />{{застава|Замбија}} | Исток = ''[[Мозамбички канал]]''<br />{{застава|Мадагаскар}}<br />{{зас|Француска}} [[Расејана острва у Индијском океану|Расејана острва]] | Југозапад = {{застава|Јужноафричка Република}} | Југ = {{застава|Јужноафричка Република}}<br />{{застава|Есватини}} | Југоисток = ''[[Индијски океан]]'' }} === Рељеф === [[Датотека:Mozambique Topography.png|мини|Топографска мапа Мозамбика]] У рељефу Мозамбика јасно се издвајају три географске целине − приобална равница, централни плато и брдско планинско подручје. Река [[Замбези]], која протиче централним делом земље у смеру запад-југоисток, дели земљу на северни брдски и јужни низијски део. Северни део земље је у својој основи пространа висораван смештена између приобалне равнице на истоку и планинских масива који припадају [[Велика раседна долина|Великој раседној долини]] на западу. Источноафрички ров се простире даље ка југу све до долине [[Замбези]]ја и њеног делтастог ушћа. Јужни део земље је пространа и ниска алувијална приобална равница прекривена саванском вегетацијом и испресецана бројним речним долинама.<ref>{{cite web|title=Geografia de Moçambique |url=http://www.portaldogoverno.gov.mz/por/Mocambique/Geografia-de-Mocambique |website=Portal do Governo de Moçambique |accessdate=1. 2. 2019}}</ref> Рубна подручја висоравни у унутрашњости имају кристаласту основу, док је остали, нижи део земље изграђен од млађих седимената углавном [[Креда (периода)|кредине]] и [[терцијар]]не старости. Најпространија географска регија у земљи је приобална равница која заузима нешто мање од половине укупне државне територије.{{sfn|MCIA|2005|pp=9}} Најпространија је у јужном делу земљу, посебно јужно од реке [[Саве]], док се у унутрашњост највише увлачи уз долину Замбезија. Обала у том делу земље постпено прелази у пространу, ниску и замочварену равницу ширине веће од 100&nbsp;km и са надморским висинама испод 200 m. Најниже и најмочварније је долина уз реку [[Лимпопо (река)|Лимпопо]]. Сама обала је ниска, песковита, јако замочварена и обрасла вегетацијом [[мангрове|мангрова]]. Северно од рта [[Корентес]] налази се архипелаг [[Базарутска острва|Базаруто]], скупина од шест ниских и ненасељених острва. У централном делу обале налази се ниска и пространа делта Замбезија површине око 8.000&nbsp;km², која је засута великим количинама наносног материјала који доводи до честих промена тока њених бројних рукаваца. Северна приобална равница је знатно ужа, са просечним ширинама између 60 и 100&nbsp;km, и ту брежуљкасти терен избија на саму обалу океана. Уз обалу се налазе бројна мања острва углавном [[корално острво|коралног порекла]].<ref name="Регионална географија">{{Cite book|last=Црквенчић |first=Иван |title=Регионална географија Африке |year=1979|publisher=Школса књига Загреб |location=Загреб |pages=252}}</ref> Најзначајнија острва у том делу земље су [[Мозамбик (острво)|Мозамбик]] и архипелаг [[Квиримбас]] који чини 32 мања корална острва. Приобална равница се у северном делу постепено уздиже у благо заталасану висораван чије надморске висине не прелазе 500 m, а која обухвата око једне трећине државне територије.{{sfn|MCIA|2005|pp=9}} Идући ка западу и северозападу надморске висине постепено расту да 1.000 m и то је подручје централне висоравни на коју отпада око четвртина територије. Планинска подручја виша од 1.000 m чине свега око 5% територије Мозамбика, а највиша тачка је планина [[Бинга (Мозамбик)|Бинга]] ({{јез-пор|Monte Binga}}) на граници са Зимбабвеом у покрајини [[Маника]], са надморском висином од 2.436 m. Орографски највиша подручја у земљи се пружају уз источну обалу језера Малави, где се налази планина [[Намули]], други највиши врх у земљи са надморском висином од 2.701 метра.{{sfn|MCIA|2005|pp=9}} Уз југоисточну обалу језера Малави протеже се високи планински ланац са бројним врховима вишим од 1.500 m. У залеђу [[Мапутски залив|Мапутског залива]] су ниски обронци планинског масива [[Лебомбо]] са максималним висинама до 631 метра, док је у централном делу планинско подручје Горонгоса висине до 1.863 метра. === Реке и језера === На територији Мозамбика издвајају се укупно 104 речна басена, од којих се њих 13 убраја у веће басене.<ref name="NEPAD">{{cite journal|title=Country water resource profile - Mozambique |journal=NEPAD |url=https://www.nepad.org/file-download/download/public/14255}}</ref> Готово све реке у земљи одликује нестабилан и сезонски оријентисан режим тока, са максималним водостајем током 3 или 4 месеца годишње и изразито ниским водостајем током остатка године. Територија Мозамбика се одликује доста густом речном мрежом. Највећи део река свој ток започиње у висоравнима на западу земље и углавном теку у смеру истока ка [[Индијски океан|Индијском океану]]. Готово све реке се одликују нестабилним водостајем, који је највиши у време кишне сезоне када се реке редовно изливају из корита и плаве околна нижа земљишта. Поплаве у сезони киша су готово редовна појава у јужним низијским деловима земље. Током сушног дела године ниво воде у рекама пада на минимум, а велики број водотокова у потпуности и пресуши. Велике количине наносног материјала који се налази у коритима река често доводе и до потпуне промене токова, што је нарочито карактеристично за мање водотоке. Највећа и привредно најважнија река у земљи је [[Замбези]] који тече централним делом Мозамбика и дели земљу на две, готово једнаке, половине. Долина Замбезија уједно представља и географско средиште земље. Река Замбези свој ток започиње на северозападу [[Замбија|Замбије]], а на теритрију Мозамбика улази на тромеђи са Замбијом и [[Зимбабве]]ом. Након 805&nbsp;km тока кроз Мозамбик улива се у Индијски океан јужно од лучког града [[Келимане]] у виду простране [[речна делта|делте]] површине око 8.000&nbsp;km².<ref name="Регионална географија"/><ref name="NEPAD"/> Замбези се источно од [[викторијини водопади|Викторијиних водопада]] пробија уском и дубоко усеченом долином, понегде кањонског облика са честим брзацима у кориту, све до [[Тете]]а где почиње пространа долина и мирнији ток. Замбези је плован у горњем делу тока, од места Зумбо до водопада [[Квебрабаса]] ({{јез-пор|Quebrabasa}}, дугих око 80&nbsp;km) и у доњем делу тока низводно од Тетеа до ушћа у Индијски океан.<ref name="Регионална географија"/> Једина већа и значајнија притока Замбезија на тлу Мозамбика је река [[Шире]] која представља отоку језера [[Малави (језеро)|Малави]]. У горњем делу тока Замбезија на подручју покрајине Тете саграђена је велика хидроелектрана, иза које се налази вештачко језеро [[Кахора Баса]] ({{јез-пор|Cahora Bassa}}) површине 2.739&nbsp;km², која електричном енергијом снабдева значајан део Мозамбика. Брана је грађена у периоду од 1968−1976, просечна дубина језера је око 21 метар, максимална дужина око 290&nbsp;km, а ширина до 40&nbsp;km.<ref name="NEPAD"/> Најзначајније реке на северу земље су [[Рувума (река)|Рувума]] са [[Лугенда|Лугендом]], [[Месало]] (530&nbsp;km), [[Лурио]], [[Лигоња]] и [[Ликуњо]], односно на југу [[Пунгве]] (дужина тока око 400&nbsp;km), [[Саве]], [[Комати]] и [[Лимпопо (река)|Лимпопо]] са притокама [[Шангане]] и [[Елефантес]]. На крајњем југу земље налази се река [[Мапуто (река)|Мапуто]] чија дужина тока је око 85&nbsp;km. На територији Мозамбика се налази више од 1.300 језера, а већина њих је јако малих димензија. Тек двадесетак језера има површину акваторије између 10 и 100&nbsp;km².<ref name="NEPAD"/> Два највећа природна језера у земљи су [[Малави (језеро)|Малави]] (или Нјаса) и [[Чилва]], чије акваторије Мозамбик дели са суседним [[Малави]]јем. Од укупно 30.800&nbsp;km² површине језера Малави око 21% акваторије припада Мозамбику, док је од 750&nbsp;km² површине Чилве свега 29&nbsp;km² на територији Мозамбика. На граници са Малавијем је и малено језеро [[Чиута]]. У приобалном делу земље на југу се налазе бројне плитке лагуне и мочваре. Значајнији извори подземних вода налазе се у алувијалним формацијама у долинама већих река, посебно у долинама Замбезија и Коматија где је издашност око 70.000 m³ дневно.<ref name="NEPAD"/> === Земљиште === Уз изузетак плодних алувијалних земљишта која се таложе дуж речних долина, тла у Мозамбику се одликују умереним до јако ниским квалитетом. Највећи пољопривредни потенцијал имају тла у долинама Замбезија, Лимпопа, Инкоматија и Умбелузија. У северним деловима земље доминирају глиновита и мешовита глиновито-песковита земљишта. Тла су углавном сиромашна у хрњивим материјама и нису погодна за интензивнију земљорадњу. Плодност је доста ниска и у јужним деловима земље где доминирају песковита земљишта. У мочварним подручјима и у лагунама на југу земље доминирају тресетна тла у комбинацији са песковитом подлогом, а захваљујући близини мора у њиховом саставу налазе се и знатнији проценти соли и других маринских седимената. Хидроморфна тла су најраширенија у ниским и замочвареним подручјима.<ref>{{cite web|title=Mozambique: Dreinage and Soils |url=https://www.britannica.com/place/Mozambique/Drainage |website=britannica.com |publisher=Enciklopedija Britanika |accessdate=3. 2. 2019}}</ref> === Живи свет и екологија === {{...}} == Историја == {{main|Историја Мозамбика}} Први насељеници Мозамбика су били ловци и сакупљачи, преци народа Коисани. Између четвртог и петог века [[Банту]] народи су се населили, они су били пољопривредници и обрађивали су гвожђе. Мозамбик је био колонизован од стране [[Португалија|Португалије]] током шеснаестог и седамнаестог века. Као португалска колонија, Мозамбик је био главни извор робова за европске колоније у Америци. Почетком 20. века Португалци су пребацили управу већег дела Мозамбика на велике приватне компаније, као Мозамбик Компанија, Замбези Компанија и Њаса Компанија, које су контролисали и финансирали Британци који су повезали Мозамбик железницом са околним земљама. После Другог светског рата, када је већина европских земаља дала својим колонијама независност, Португалија је одлучила да су Мозамбик и друге колоније прекоморске провинције матичне земље. Године 1962. више антиколонијалних политичких група су формирале Фронт за Ослобођење Мозамбика ([[Фронт за ослобођење Мозамбика|ФРЕЛИМО]]) који је покренуо оружане нападе на колонијалне власти септембра [[1964]]. После десет година спорадичног ратовања ФРЕЛИМО није остварио значајне напретке. После војног удара којим је збачена влада [[Антонио де Оливеира Салазар|Антонија Салазара]] [[1974]], Португалија је одлучила да додели независност својим колонијама. Мозамбик је постао независтан [[25. јун]]а [[1975]]. После постизања независности, Мозамбик је претрпео пустошећи [[грађански рат]] између социјалистичке владе и антикомунистичког устаничког покрета. На крају рата [[1992]]. године, више од милион људи је умрло, а привреда државе је упропашћена. == Становништво == {{main|Демографија Мозамбика}} [[Датотека:Gurue Mount Murresse.jpg|мини|десно|Пејзаж Мозамбика.]] Провинције Замбезија и Нампула су најнасељеније, у њима живи око 45% становништва земље. Народ Макуа који има око четири милиона припадника је доминантна група на северу земље. Народи Сена и Шона (углавном Ндау) живе у долини реке [[Замбези]], а народ Шанган је најбројнији на југу Мозамбика. Друге етничке групе су: Маконде, Јао, Свахили, Тонга, Чопи, Шона и Нгуни (укључујући и Зулу). У земљи живи и мали број Европљана углавном Португалаца. Остале мањине су пореклом из [[Индија|Индије]], [[Пакистан]]а, португалске Индије и арапских земаља, као и 7000 Кинеза. Хришћани чине 20% до 30% становништва, муслимани 15% до 20%, а остатак су локална веровања. Португалски је званични језик и језик који се највише говори, зато што [[Бант]]у народи говоре више својих језика (од којих се највише користе [[Свахили]], Макау, Сена, Ндау и Шанган). Арапи, Кинези и Индијци поред португалскога као другога језика говоре и своје језике. Образованији слојеви друштва говоре и енглески који се учи у школама као други или трећи језик. == Административна подела == [[Датотека:Покрајине Мозамбика.png|мини|Покрајине Мозамбика]] Мозамбик је административно подељен на укупно 10 покрајина ({{јез-пор|províncias}}) и на територију главног града ({{јез-пор|cidade capital}}) који такође има статус покрајине. {| class="wikitable sortable" |+ |- style="background:#ace1af;" !Покрајина !Админ. центар !Површина<br />у км²<ref>{{cite web |author= |url=http://www.geohive.com/cntry/mozambique.aspx |title=Mozambique at GeoHive |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=24. 09. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140924062250/http://www.geohive.com/cntry/mozambique.aspx |url-status= }}</ref> !Становништво<br /> (2007) !Становништво<br /> (2017) !Географска регија |- |[[Кабо Делгадо]] |[[Пемба (Мозамбик)|Пемба]] |86.625 |1.606.568 |2.333.278 |Северни Мозамбик |- |[[Газа (Мозамбик)|Газа]] |[[Шај Шај]] |75.709 |1.228.514 |1.446.654 |Јужни Мозамбик |- |[[Ињамбане (покрајина)|Ињамбане]] |[[Ињамбане]] |68.615 |1.271.818 |1.271.818 |Јужни Мозамбик |- |[[Маника]] |[[Шимојо]] |61.661 |1.412.248 |1.911.237 |Централни Мозамбик |- |[[Мапуто|Главни град Мапуто]] | - |347 |1.094.628 |1.101.170 |Јужни Мозамбик |- |[[Мапуто (покрајина)|Мапуто]] |[[Матола]] |26.011 |1.205.709 |2.507.098 |Јужни Мозамбик |- |[[Нампула (покрајина)|Нампула]] |[[Нампула]] |81.606 |3.985.613 |6.102.867 |Северни Мозамбик |- |[[Нјаса]] |[[Лишинга]] |129.056 |1.170.783 |1.865.976 |Северни Мозамбик |- |[[Софала]] |[[Беира]] |68.018 |1.642.920 |2.221.803 |Централни Мозамбик |- |[[Тете (покрајина)|Тете]] |[[Тете]] |100.724 |1.783.967 |2.764.169 |Централни Мозамбик |- |[[Замбезија]] |[[Квелимане]] |105.008 |3.849.455 |5.110.787 |Северни Мозамбик |} Свака од покрајина је даље подељена на округе ({{јез-пор|distritos}}) којих има укупно 154. == Привреда == Половина становништва живи испод [[линија сиромаштва|границе сиромаштва]], а 75% становништва ради у [[пољопривреда|пољопривреди]]. Када се [[1992]]. завршио грађански рат у земљи, Мозамбик је био једна од најсиромашнијих земаља на свету. Још увек је једна од најсиромашнијих земаља, али је задњих година дошло до наглог економског успона. На састанку чланова [[Париски клуб|Париског клуба]] [[2001]]. Мозамбику је опроштен значајан део спољашњег дуга чиме је подстакнут развој земље. Збрињавање ратних избеглица и успешне економске реформе довели су до значајног раста: просечни раст од [[1993]]. до [[1999]]. је био 6,7%, а од [[1997]]. до 1999. просечан раст је био преко 10% годишње. Велике поплаве током [[2000]]. смањиле су раст на 2,1%. 2001. земља је остварила економски раст од 14,8%. Процењено је да ће идућих година економски раст бити између 7% и 10%. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Црквенчић |first=Иван |title=Регионална географија Африке |year=1979|publisher=Школска књига Загреб |location=Загреб |pages=252}} * {{Cite book| ref=harv|last=Zahoor |first=Akram |title=Muslim History 570-1950°CE. |year=2000|publisher=ZMD Corporation |location=Gaithersburg |isbn=978-0-9702389-0-0 |pages=79}} * {{cite journal|title=Mozambique Country Handbook |issue=US Marine Corps Intelligence Activity |url=https://info.publicintelligence.net/MCIA-MozambiqueHandbook.pdf |accessdate=31. 1. 2019 |ref=harv|pages=220}} * {{cite book|last=Abrahamsson|first=Hans|title=Mozambique: The Troubled Transition, from Socialist Construction to Free Market Capitalism|url=https://archive.org/details/mozambiquetroubl0000abra_j5l0|location=London|publisher=Zed Books|year=1995|id=|pages=}} * Bowen, Merle L., "The State against the Peasantry: Rural struggles in colonial and postcolonial Mozambique", Charlotesvile & London, University Press of Virginia, 2000 * Cahen, Michel, ''Les bandits: un historien au Mozambique'', Paris: Gulbenkian, 1994 * Fialho Feliciano, José, "Antropologia económca dos Thonga do sul de Moçambique", Maputo, Arquivo Histórico de Moçamique, 1998 * {{Cite book| ref = harv | last = Gengenbach | first = Heidi |title=Binding Memories: Women as Makers and Tellers of History in Magude, Mozambique|location=|publisher=Columbia University Press|year=2004|id=|pages=}}. [http://www.gutenberg-e.org/geh01/main.html Entire Text Online] * {{cite book|last=Mwakikagile|first=Godfrey|title=Africa and America in The Sixties: A Decade That Changed The Nation and The Destiny of A Continent|edition=1st|location=|publisher=New Africa Press|year=2006|isbn=978-0-9802534-2-9|pages=}} * {{cite book|last=Mwakikagile|first=Godfrey|title=Nyerere and Africa: End of an Era|edition=3rd|publisher=New Africa Press|chapter=The Struggle for Mozambique: The Founding of FRELIMO in Tanzania|year=2006|isbn=978-0-9802534-1-2|pages=206-225}} * {{cite book|editor=Morier-Genoud, Eric, Cahen, Michel and do Rosário, Domingos M.|title=The War Within New Perspectives on the Civil War in Mozambique, 1976-1992|location=Oxford|publisher=James Currey|year=2018|id=|pages=}} * {{cite book|author=Morier-Genoud, Eric,|chapter=Mozambique since 1989: Shaping democracy after Socialism|editor= A.R.Mustapha & L.Whitfield ,|title=Turning Points in African Democracy |location=Oxford |publisher=James Currey|year=2008|id=|pages=153-166}} * {{Cite book| ref = harv |last =Newitt|first =Malyn|title=A History of Mozambique | year = 1995 | url = https://archive.org/details/historyofmozambi00newi |publisher= Indiana University Press|location= |isbn=978-1-85065-172-7|pages=}} * {{cite book|last=Pitcher|first=Anne|title=Transforming Mozambique: The politics of privatisation, 1975–2000|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=2002|id=|pages=}} * Varia, "Religion in Mozambique", ''LFM: Social sciences & Missions'' No. 17, December 2005 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * -{[http://www.portaldogoverno.gov.mz/ Republic of Mozambique] {{Wayback|url=http://www.portaldogoverno.gov.mz/ |date=20140719103603 }} Official Government Portal}- * -{[http://documents.worldbank.org/curated/en/946981468287772139/Mozambique-then-and-now-an-atlas-of-socio-economic-statistics-1997-2007 Social Atlas] from [[World Bank]]}- * -{[http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/country_profiles/1063120.stm Country Profile] from [[BBC News]]}- * {{CIA World Factbook link|mz|Mozambique}} * -{{{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20081026035559/http://ucblibraries.colorado.edu/govpubs/for/mozambique.htm |title=Mozambique |date= |website= |publisher= |access-date=}} from ''UCB Libraries GovPubs''}- * {{dmoz|Regional/Africa/Mozambique}} * {{wikiatlas|Mozambique}} * -{[http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=MZ Key Development Forecasts for Mozambique] from [[International Futures]]}- * -{{{cite web|author= |url=http://www.niassareserve.org/ |title=Niassa Reserve |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.niassareserve.org/ |date=20110921074338 }} Niassa National Reserve official website}- * -{[http://www.unfpa.org/sowmy/resources/docs/country_info/profile/en_Mozambique_SoWMy_Profile.pdf Mozambique Country Profile]}- {{Африка}} {{Комонвелт}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Мозамбик| ]] [[Категорија:Државе у Африци]] [[Категорија:Државе чланице Уједињених нација]] te9j9cnd9svbnfnzipkr86cxgshlz5d 0 15414 30099324 29886437 2025-06-28T00:54:44Z Sadko 25741 /* Туризам */ 30099324 wikitext text/x-wiki {{општина у Србији | име=Општина Сурдулица | грб=Veliki grb Surdulice.png | опис_грба = Грб општине Сурдулица | застава = Zastava Surdulice.png | слика = Здање општине Сурдулица - Surdulica Municipality Hall.JPG | опис_слике = Зграда скупштине општине Сурдулица | површина=628 | пољопривредна= | шуме= | становништво={{decrease}} 16.991 | година_становништво= 2022 | густина =35 | прираштај= | насеља=41 | ај= | округ=[[Пчињски управни округ|Пчињски]] | седиште=[[Сурдулица]] | путеви = | председник_општине = Александра Поповић | странка = [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] | владајуће_странке = | мапа = Surdulica | запослени= | ошколе= | оученици= | сшколе= | сученици = | интернет = [http://www.surdulica.org www.surdulica.org] }} '''Општина Сурдулица''' је општина у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]] на југоистоку [[Србија|Србије]]. Седиште општине је у граду [[Сурдулица]] (9.242 становника). Према подацима са последњег пописа [[Попис становништва 2022. у Србији|2022]]. године у општини је живело 16.991 становник<ref name=Попис2022>{{cite web |title=Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови) |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234001.pdf |website=popis2022.stat.gov.rs |access-date=9. 7. 2023.}}</ref> (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 20.319 становника).<ref>{{cite web|title=Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf|publisher=Републички завод за статистику|location=Београд|date=2014}}</ref> == Географија == [[Датотека:Општина Сурдулица - Surdulica Municipality.jpg|мини|Карта општине Сурдулица]] [[Датотека:Municipality of Surdulica in District Pcinja en.svg|мини|Општина Сурдулица у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]]]] Општина Сурдулица смештена је у сливу [[врла|реке Врле]], Масуричком пољу, сливу Горње Јерне и Божичке реке, а захвата и део Власинске висоравни. У близини је [[Власинско језеро]] богато рибом. Општина је позната по планинским изворима воде. Површина коју захвата општина Сурдулица износи 628 -{[[квадратни километар|km²]]}-, подељена на 22 месне заједнице на надморској висини од 475 -{m}- (где се налази град Сурдулица), па до 1.500 -{m}- надморске висине. Њену источну границу чини државна граница према Бугарској у дужини од 42 -{km}-, где се налази и гранични прелаз [[Стрезимировци]]. Кроз Сурдулицу, окружену високим планинама [[Варденик]]ом (највиши врх Велики Стрешер 1.875 -{m}-) и Чемерником (1.638 -{m}-), протиче река [[Врла]] (дуга 27 -{km}-) која са својим притокама чини значајни хидропотенцијал. Данашња општина Сурдулица, поред своје раније територије, обухвата и подручје целе Власине и Клисуре, односно од Јужне Мораве до бугарске границе. Од укупне површине 33%, т. ј. преко 20.000 -{m}- хектара је обрадиво, а остало су пашњаци и шуме. Неплодно је само 5% од укупних површина, т. ј. око 3,5 хиљада хектара. Преко 55% површна је у приватном сектору, а нешто ипод 45% у држвном. == Демографија == {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |title=Ethnic composition: 2022 census |url=http://pop-stat.mashke.org/serbia-ethnic2022.htm |website=pop-stat.mashke.org}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] |позадина=#ddd |позиција=centar |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|13012|76.6}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|2091|12.3}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|359|2.1}} {{Врста са постотком|неизјашњено|cyan|294|1.7}} {{Врста са постотком|непознато|gray|1143|6.71}} }} == Туризам == Власина, са својом нетакнутом природом и простором на коме на десетине километара унаоколо нема ни једног [[Фабрички димњак|фабричког димњака]] ни загађивача, има скромне туристичке капацитете који су током сезоне препуни. Туристички објекти су распоређени на простору целе Власине. На путу из Сурдулице ка Власини налази се Промаја одакле се пружа леп поглед на језеро, и где је смештен Мотел Језеро са четрдесетак лежаја. У непосредној близини Промаје на Власини Округлици налази се одмаралиште предузећа [[Србија шуме]] са двадесетак лежајева и Заставе са педесетак лежајева. Од Промаје до бране распоређене су бројне викендице а најбројније су на самој брани. На том подручју се налази и хотел Власина који са депандансом има око 200 квалитетних лежаја са пратећим објектима који пружају добар одмор гостима. Поред хотела Власина налази се одмаралиште Завода за запошљавање, ЕПС-а, Феријалног савеза, Невтурса, хотел Нарцис и други објекти са укупно 500 лежаја. Даље од бране ка Власотинцу налази се [[Црна Трава]] која има леп [[мотел]] Вилин луг са 30 кревета. У приватном смештају могуће је ангажовати око 1000 лежаја. Сви побројани капацитети су током летње и зимске сезоне углавном пуни. Људи овог краја много очекују од реализације пројекта Власине као туристичког центра који има републички значај и за чију реализацију су урађени сви потребни планови пре више од 10 година. Туристичку понуду обогаћују и традиционалне манифестације: * хајка на [[вук]]ове * сабор ловаца * зимски фестивал реакције * рибарски [[котлић]] * [[Власинско лето]] - традиционално такмичење [[труба]]ча * сабор горана * сусрети бораца * риболовачка такмичења Носилац развоја туризма на Власини су ХУП Европа из Сурдулице, Туристички савез Сурдулице и друге институције из овог и суседних градова. Допринос ширењу имена Власине даје у последње време и јединствена фабрика питке воде Власинка из Топлог Дола надомак Власинског језера. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.surdulica.org/cir/Start.asp Званични сајт општине] {{Општина Сурдулица}} {{Пчињски округ}} {{Окрузи и општине}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Општина Сурдулица|*]] [[Категорија:Општине Србије|Сурдулица]] [[Категорија:Пчињски управни округ]] kw9oz9s3k2hsm1bilckbj62rqfw6o29 30099325 30099324 2025-06-28T00:56:46Z Sadko 25741 30099325 wikitext text/x-wiki {{општина у Србији | име=Општина Сурдулица | грб=Veliki grb Surdulice.png | опис_грба = Грб општине Сурдулица | застава = Zastava Surdulice.png | слика = Здање општине Сурдулица - Surdulica Municipality Hall.JPG | опис_слике = Зграда скупштине општине Сурдулица | површина=628 | пољопривредна= | шуме= | становништво={{decrease}} 16.991 | година_становништво= 2022 | густина =35 | прираштај= | насеља=41 | ај= | округ=[[Пчињски управни округ|Пчињски]] | седиште=[[Сурдулица]] | путеви = | председник_општине = Александра Поповић | странка = [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] | владајуће_странке = | мапа = Surdulica | запослени= | ошколе= | оученици= | сшколе= | сученици = | интернет = [http://www.surdulica.org www.surdulica.org] }} '''Општина Сурдулица''' је општина у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]] на југоистоку [[Србија|Србије]]. Седиште општине је у граду [[Сурдулица]] (9.242 становника). Према подацима са последњег пописа [[Попис становништва 2022. у Србији|2022]]. године у општини је живело 16.991 становник<ref name=Попис2022>{{cite web |title=Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови) |url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234001.pdf |website=popis2022.stat.gov.rs |access-date=9. 7. 2023.}}</ref> (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 20.319 становника).<ref>{{cite web|title=Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf|publisher=Републички завод за статистику|location=Београд|date=2014}}</ref> == Географија == [[Датотека:Општина Сурдулица - Surdulica Municipality.jpg|мини|Карта општине Сурдулица]]Општина Сурдулица смештена је у сливу [[врла|реке Врле]], Масуричком пољу, сливу Горње Јерне и Божичке реке, а захвата и део Власинске висоравни. У близини је [[Власинско језеро]] богато рибом. Општина је позната по планинским изворима воде. Површина коју захвата општина Сурдулица износи 628 -{[[квадратни километар|km²]]}-, подељена на 22 месне заједнице на надморској висини од 475 -{m}- (где се налази град Сурдулица), па до 1.500 -{m}- надморске висине. Њену источну границу чини државна граница према Бугарској у дужини од 42 -{km}-, где се налази и гранични прелаз [[Стрезимировци]]. Кроз Сурдулицу, окружену високим планинама [[Варденик]]ом (највиши врх Велики Стрешер 1.875 -{m}-) и Чемерником (1.638 -{m}-), протиче река [[Врла]] (дуга 27 -{km}-) која са својим притокама чини значајни хидропотенцијал. Данашња општина Сурдулица, поред своје раније територије, обухвата и подручје целе Власине и Клисуре, односно од Јужне Мораве до бугарске границе. Од укупне површине 33%, т. ј. преко 20.000 -{m}- хектара је обрадиво, а остало су пашњаци и шуме. Неплодно је само 5% од укупних површина, т. ј. око 3,5 хиљада хектара. Преко 55% површна је у приватном сектору, а нешто ипод 45% у држвном. == Демографија == {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |title=Ethnic composition: 2022 census |url=http://pop-stat.mashke.org/serbia-ethnic2022.htm |website=pop-stat.mashke.org}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] |позадина=#ddd |позиција=centar |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|13012|76.6}} {{Врста са постотком|[[Роми]]|brown|2091|12.3}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|359|2.1}} {{Врста са постотком|неизјашњено|cyan|294|1.7}} {{Врста са постотком|непознато|gray|1143|6.71}} }} == Туризам == Власина, са својом нетакнутом природом и простором на коме на десетине километара унаоколо нема ни једног [[Фабрички димњак|фабричког димњака]] ни загађивача, има скромне туристичке капацитете који су током сезоне препуни. Туристички објекти су распоређени на простору целе Власине. На путу из Сурдулице ка Власини налази се Промаја одакле се пружа леп поглед на језеро, и где је смештен Мотел Језеро са четрдесетак лежаја. У непосредној близини Промаје на Власини Округлици налази се одмаралиште предузећа [[Србија шуме]] са двадесетак лежајева и Заставе са педесетак лежајева. Од Промаје до бране распоређене су бројне викендице а најбројније су на самој брани. На том подручју се налази и хотел Власина који са депандансом има око 200 квалитетних лежаја са пратећим објектима који пружају добар одмор гостима. Поред хотела Власина налази се одмаралиште Завода за запошљавање, ЕПС-а, Феријалног савеза, Невтурса, хотел Нарцис и други објекти са укупно 500 лежаја. Даље од бране ка Власотинцу налази се [[Црна Трава]] која има леп [[мотел]] Вилин луг са 30 кревета. У приватном смештају могуће је ангажовати око 1000 лежаја. Сви побројани капацитети су током летње и зимске сезоне углавном пуни. Људи овог краја много очекују од реализације пројекта Власине као туристичког центра који има републички значај и за чију реализацију су урађени сви потребни планови пре више од 10 година. Туристичку понуду обогаћују и традиционалне манифестације: * хајка на [[вук]]ове * сабор ловаца * зимски фестивал реакције * рибарски [[котлић]] * [[Власинско лето]] - традиционално такмичење [[труба]]ча * сабор горана * сусрети бораца * риболовачка такмичења Носилац развоја туризма на Власини су ХУП Европа из Сурдулице, Туристички савез Сурдулице и друге институције из овог и суседних градова. Допринос ширењу имена Власине даје у последње време и јединствена фабрика питке воде Власинка из Топлог Дола надомак Власинског језера. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.surdulica.org/cir/Start.asp Званични сајт општине] {{Општина Сурдулица}} {{Пчињски округ}} {{Окрузи и општине}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Општина Сурдулица|*]] [[Категорија:Општине Србије|Сурдулица]] [[Категорија:Пчињски управни округ]] dt2jita1lhs880mas3liqinxg51ff85 0 18235 30098783 29907549 2025-06-27T15:08:16Z Витомир Јовановић 443476 30098783 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{друго значење2|Косовска битка}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Бој на Косову | слика = Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = ''Бој на Косову'', [[Адам Стефановић]], [[1870]], [[уље на платну]] | датум = [[15. јун]] <small>(по [[Јулијански календар|јул. кал.]])</small> | локација = [[Косово поље]], [[Земља Бранковића]] | резултат = *Тактички нерешено<ref name="fine410">{{harvnb|Fine|1994|p=410}} {{quote|Thus since the Turks also withdrew, one can conclude that the battle was a draw.}}</ref><ref name="emmert">{{harvnb|Emmert|1990|p=?}} {{quote|Surprisingly enough, it is not even possible to know with certainty from the extant contemporary material whether one or the other side was victorious on the field. There is certainly little to indicate that it was a great Serbian defeat; and the earliest reports of the conflict suggest, on the contrary, that the Christian forces had won.}}</ref>{{sfn|Waley|Denley|2013|p=255}}<ref>{{Cite book|last=Oliver|first = Ian|title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia|url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005|publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|page=7|quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}}</ref><ref>{{harvnb|Binns|2002|pp=197}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30|q=The Ottoman army probably numbered between 30,000 and 40,000. They faced something like 15,000 to 25,000 Eastern Orthodox soldiers. [...] Accounts from the period after the battle depict the engagement at Kosovo as anything from a draw to a Christian victory.}} * Велики обострани губици{{sfn|Fine|1994|pp=409–411}} | страна1 = {{застава|Османско царство|црвена}} | страна2 = {{застава|Моравска Србија}}<br>[[Датотека:Coat of arms of Branković family (small).svg|20п]] [[Земља Бранковића]]<br>[[Датотека:Kraljevina Bosna steg.png|15п]] [[Краљевина Босна]]<br> [[Датотека:Cross of the Knights Hospitaller 2.svg|20п]] [[Витезови Хоспиталци]] | заповедник1 = [[Мурат I]] {{KIA}}<br>[[Бајазит I]]<br>[[Јакуб Челебија]] {{executed}} | заповедник2 = [[Датотека:Grb Lazarevic.png|20п]] [[Лазар Хребељановић]] {{executed}}<br>[[Датотека:CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png|20п]] [[Вук Бранковић]]<br>[[Датотека:Kosačegrb.png|15п]] [[Влатко Вуковић Косача]] | јачина1 = 27.000–40.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује турске снаге на највише 40.000 ратника, од чега око 5.000 јаничара, 2.500 коњичке гарде, 6.000 спахија, око 20.000 азапа и акинџија, и 8.000 вазала.<ref name="ВЕ">{{Cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 4) |date=1972 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=659—660}}</ref>}}<ref name="Sedlar" />{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley" /> | јачина2 = 12.000–30.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује српске снаге на највише 25.000 ратника, и то 15.000 Лазаревих људи, 5.000 Вукових људи и још 5.000 Влаткових.<ref name="ВЕ" />}}<ref name="Sedlar">{{harvnb| Sedlar|1972|p=244}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley">{{harvnb|Cowley||p=249}}</ref><ref name="VE9-0">{{Cite book|title=[[Vojna Enciklopedija]] |publisher = Vojnoizdavacki zavod |location = Belgrade |year=1972|language = sh |chapter = Kosovska bitka|pages=659—660}}</ref> | губици1 = знатан део војске<br>убијен [[султан]] [[Мурат I]] | губици2 = знатан део војске<br>убијен [[кнез]] [[Лазар Хребељановић]] }} '''Косовска битка''', позната и као '''битка на Косову''', '''бој на Косову''', '''Косовски бој''' или '''Видовданска битка''', догодила се [[15. јун]]а (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) [[1389]]. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[хришћанство|хришћански]] празник [[Видовдан]],{{напомена|име=|15. јун по јулијанском календару, али се данас обележава 28. јуна по грегоријанском због повећане разлике међу календарима.}} недалеко од [[Приштина|Приштине]], између [[Срби|српских]] и [[Османско царство|османских]] снага. Српске снаге је предводио кнез [[Лазар Хребељановић]] и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан [[Мурат I]] са синовима [[Јакуб Челебија|Јакубом]] и [[Бајазит I|Бајазитом]]. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских [[витез]]ова ([[Милош Обилић]]) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску да се повуче. Његов син Бајазит је успео после тога да консолидује своје редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила [[Моравска Србија|Србију]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином [[15. век]]а). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља османску победу.{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Сматра се да су два кључна момента битке погибија османског султана Мурата и погибија српског владара кнеза Лазара. Најубедљивији доказ да су у самој бици Срби однели победу представљају писма српског, босанског и далматинског краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка Котроманића]] о хришћанској победи<ref>{{Cite web|url=https://cdpirs.org/manifestacija-kosovski-zavjet-istorija-i-kultura-pamcenja-u-republici-srpskoj/|title=Манифестација „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској“|last=centar|date=2023-06-22|website=Центар за друштвено-политичка истраживања|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref>. Лазареви наследници су под притиском [[Краљевина Угарска|угарских]] напада (јесен 1389) и њихових контаката са [[Вук Бранковић|Вуком Бранковићем]], склопили у првој половини [[1390]]. мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Уз помоћ његових трупа, они су успели да потисну Угаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}} Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој [[Европа|Европи]] и успела је да привремено заустави [[Османско освајање Балканског полуострва|османско ширење у Европи]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Она је током наредних векова постала средишњи мотив [[Српске епске народне пјесме|српске народне епске поезије]] и средишњи мотив [[Српски национални идентитет|српског националног идентитета]]. == Позадина == [[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|усправно|лево|Територије српских великаша у периоду од 1375. до 1395. године]] После победе у [[Маричка битка|бици на Марици]], [[Турци Османлије|Османлије]] нису одмах почели са правим освајањима на [[Балканско полуострво|Балкану]] него су, учврстивши своје положаје, стали да шире свој утицај и да стварају упоришта за даље напредовање. Османлије нису хтеле да упорном борбом изазову против себе један [[Хришћанство|хришћански]] савез пре него што постану сасвим сигурни него су се, за почетак, задовољавали тим да балкански владари признају њихову врховну власт и да их натерају на плаћање [[данак|данка]], како би повећали своја финансијска средства. Зато они нису заузели [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашинову]] област, него су пристали да у њој.као краљ влада Вукашинов син и наследник [[Марко Краљевић|Марко]]. Марко је владао јужном српском [[Македонија (област)|Македонијом]] са седиштем у утврђеном граду [[Прилеп]]у, који је имао и природни положај врло погодан за одбрану и од старина изграђиван као најтврђе место [[Пелагонија|Пелагоније]]. У северном делу Вукашинове краљевине власт је имао млађи Марков брат, [[Андријаш Мрњавчевић|Андријаш]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Вукашинови наследници имали су борбе и са западним и са северним српским суседима, који су се пожурили да им, после очеве погибије, окрње поседе. [[Призрен]] су преотели [[Балшићи]], а [[Скопље]] [[Вук Бранковић]]. Отимање око [[Костур (град)|Костура]] постало је чак и предмет епске песме. Као Марко, османску власт су признали и браћа [[Дејановићи]], [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]] и [[Јован Драгаш|Јован]], сестрићи цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]], који су господарили на левој обали [[Вардар]]а, од [[Куманово|Куманова]] до [[Струмица|Струмице]]. Трећи српски династ на југу, [[Тома Прељубовић]], држао се у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]] дуже времена само као османски штићеник.{{sfn|Ћоровић|1997}} Од осамдесетих година [[14. век]]а Османлије су постале активније и агресивније. Они упадају чак и у области изнад [[Шар-планина|Шар-планине]], а њихове се чете залећу и у западне области све до близу [[Српско приморје|Српског приморја]], и то не само у [[Албанија|Албанију]] него и у [[Захумље]]. Ти упади вршени су првобитно са малим одељењима и нису могли имати освајачки карактер. Извођени су ради пљачке и с намером да изазивају неспокојство и страх. Временом та залетања имају извиднички карактер и служе као уводне акције за веће покрете. [[Стари српски летописи]], који настају у ово време, бележе све чешће датуме тих упада и сукоба, осећајући им из дана у дан све већи значај. Први од сукоба на границама северне [[Моравска Србија|Србије]] био је [[1380]], када је [[Цреп Вукославић]] [[Битка на Дубравници|сузбио Османлије на Дубравници]]. У то време, због опасности од Османлија, подигнут је недалеко од ушћа [[Топлица (река)|Топлице]] у [[Јужна Морава|Јужну Мораву]] град [[Копријан]], да брани нишавску долину од њиховог насртања.{{sfn|Ћоровић|1997}} У исто доба Османлије су продирале и према Албанији, пошто су у јужној Македонији и у Епиру утврдили своју превласт. Хришћански господари тих области ишли су им посредно на руку својим борбама око појединих крајева или за власт. У тим борбама нарочито су били активни припадници династије [[Анжујци|Анжујаца]] из јужне Италије и други великаши пореклом из Италије који су, помагани делимично од својих земљака, одржавали своје раније владарске поседе на источној обали [[Јадранско море|Јадранског мора]] и у Грчкој, или тежили да их прошире, или да добију нове. Од српских династа у Албанији био је активан једино [[Балша II Балшић]] који је успео да женидбом постане господар [[Валона|Валоне]] и [[Берат]]а, и који је водио дуге борбе да би добио и [[Драч]]. Тај врло борбени и недовољно разборити човек, са великим амбицијама, створио је себи непријатеље на више страна. Анжујци су хтели да свакако добију Драч као своје старо упориште, а за Драч се отимао и [[Карло Топија]], најмоћнији албански великаш. Балша је имао извесних тренутних успеха, али се исцрпео у честим подвизима, који нису одговарали његовој стварној снази. Османлије су, видећи та трвења, окренули своје чете и на ту страну. У борби с њима, у [[Мусакија|Мусакији]], Балша је погинуо [[18. септембар|18. септембра]]. Његова удовица затражила је потом [[Млетачка република|млетачку]] заштиту и с том помоћи одржала се у области Валоне, коју је после оставила свом зету [[Мркша Жарковић|Мркши Жарковићу]], сестрићу [[Константин Драгаш Дејановић|Константина Драгаша]].{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Датотека:Turkish armor during battles of Marica and Kosovo.jpg|мини|усправно|лево|Османски оклоп током битака на Марици и на Косову]] [[File:Janissary.jpg|мини|усправно|десно|Ношња јањичара, турске елитне пешадије]] [[File:Weapons of Medieval Bosnian kingdom.jpg|мини|усправно|десно|Оружје какво су носили ратници Влатка Вуковића]] [[File:Народни музеј Ниш, археологија, поставка у раздобљу од неолита до средњег века 51.jpg|thumb|Оклоп]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Верижњача, оклоп српске лаке коњице и пешадије]] [[Датотека:Plan bataille.jpg|thumb|лево|План Косовске битке]] [[Датотека:Serbian Medieval swords.jpg|thumb|лево|Мач који.су користили српски витезови и војници током Косовске битке]] [[Датотека:Ottoman sabre.jpg|thumb|десно|Сабља коју су користили османски војници током Косовске битке]] [[Датотека:Kosovo-polje.jpg|thumb|лево|Косово поље, поприште битке]] После тога Османлије су поновиле своје упаде у северне и северозападне области. Османлије су освојиле [[Ниш]] ([[1386]]), главно чвориште на путевима од југа према северу и од истока према западу. Намера им је била да поседајући то место и крај ближе прате везе између Србије и [[Друго бугарско царство|Бугарске]]. Српска војска разбила је Османлије код [[Битка код Плочника|Плочника]], али Ниш није успела да поврати. Исте ове године јављају се први пут и османске чете у [[Захумље|Захумљу]]. Њихов изненадни и необични упад изазвао је запрепашћење и велику пометњу; људи су у страху бежали са стоком на [[Дубровачка република|дубровачко]] земљиште, према [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Две године потом кренула је нова османска војска према [[Хум (Требиње)|Хуму]], али је претрпела пораз [[Битка код Билеће|код Билеће]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Порази код Плочника и Билеће натерали су султана Мурата на озбиљне припреме за борбу са Србима. Мада растројени и тешко погођени поразом на [[Маричка битка|Марици]], Срби су још увек представљали главну војничку силу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Османске припреме за напад вршене су дуго и већ у фебруару [[1389]]. знало се за њих у [[Млетачка република|Млецима]], а и у самој Србији.{{sfn|Ћоровић|1997}} Кнез [[Лазар Хребељановић]] је створио средиште у [[Крушевац|Крушевцу]], држећи најбогатији и најплоднији део српске државе, цео слив [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]]. Испред њега, према Османлијама, налазило се [[Косово]] под влашћу Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], које је штитило Србију с југа. Лазар се надао да ће у савезу са [[Краљевина Босна|Босном]] и Бугарском моћи обезбедити своје подручје од судбине јужне српске државе. [[Датотека:Samodreža, Church of Saint Lazar.jpg|мини|десно|[[Црква Светог Јована Претече у Самодрежи|Црква Самодрежа]], посвећена Светом Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку]] Пред опасношћу од Османлија, која се јавила у пуној озбиљности, кнез Лазар је потражио помоћи код својих савезника. Велику бригу задавало му је држање [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]]. Раније, Лазар је једно време, притиснут од [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], пристајао да буде угарски вазал, али се после [[Лајош I Анжујски|Лајошеве]] смрти, заједно с [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртком]], ставио на страну Жигмундових противника. Стога је Лазар имао разлога да се боји од његове освете. Да би га придобио Лазар је, преко свог зета Николе Гаре, поново понудио Жигмунду да му постане вазал. Жигмунд је то примио, али до склапања уговора није дошло, јер је већ пре тога пала одлука на Косову.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Распоред војске на бојишту и битка == [[Датотека:Battle of Kosovo, disposition of troops-sr.svg|мини|десно|Распоред снага на почетку битке.]] Дуга припремања и на српској и на османској страни говорила су јасно да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по томе, што су на [[Косово поље|бојно поље]] кренула и оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са два сина, Бајазитом и Јакубом.{{sfn|Ћоровић|1997}} Поузданих записа колико је војника било у сукобљеним војскама кнеза Лазара и султана Мурата на Косову пољу у јуну 1389. нема. Према проценама [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]], Мурат је могао имати око 30.000, а Лазар од 15.000 до 20.000 војника.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Према уобичајеном распореду војске, средишњим делом српске војске заповедао је кнез Лазар, крило десно од њега водио је Вук Бранковић, а крило лево од Лазара водио је војвода [[Влатко Вуковић Косача]].{{sfn|Логос|2017|p=327}} Вуковић је довео и војнике који су под његовим заповедништвом победили Османлије [[Битка код Билеће|код Билеће]] у августу [[1388]], а њих је послао краљ Срба и Босне [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко I]].{{sfn|Логос|2017|p=321, 327}} Са одредима Твртка I, старог савезника Лазара, у помоћ су дошли и Тврткови хрватски вазали „крсташи”, под вођством [[Ivan Paližna|Ивана Палижне]], који је као врански приор имао под собом крсташе витезове [[Хоспиталци|Јовановце]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Приближан положај војске на бојишту одређује се према месту погибије султана Мурата I уз приближне процене броја и уобичајеног распореда војника у сукобљеним странама, а претпоставља се да је Мурат убијен на [[Газиместан]]у где је после подигнуто [[Муратово турбе]].{{sfn|Логос|2017|p= 327 са напоменом 1648}} Тако је насупрот средишту српске војске било средиште османске војске, којим је командовао султан Мурат I. На левом османском крилу били су војници из [[Мала Азија|Мале Азије]], којим је заповедао једам Муратов син [[Јакуб Челебија]], а на десном крилу био је други син Бајазит Јилдирим, који је водио Османлије из европског дела државе.{{sfn|Логос|2017|p= 327}} Српски [[властела|властелини]] са југа нису смели, у сукобу, да стану уз кнеза Лазара, делом из страха од огромне османске снаге, а делом због недостатка свести о потреби националне солидарности, или из себичних интереса нису видели да ће Лазарев слом само отежати и њихов положај. Султанов вазал [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Драгаш]] је угостио османску војску која је преко његове области полазила на Косово и дао јој је и своје помоћне чете.{{sfn|Ћоровић|1997}} У османској војсци поред Срба Константина Драгаша, било је и Грка који су дошли из области вазала Мурата I, а цара [[Византијско царство|Византије]], а можда је било и Срба који су били из области краља Срба [[Марко Краљевић|Марка]], који је, такође, био вазал Мурата I,{{sfn|Логос|2017|p=326}} али о томе шта је радио краљ Марко у време Косовског боја нема непосредних писаних вести.{{sfn|Ћоровић|1997}} Српска војска је била опремљена по стилу [[Хришћанство|хришћанске]] војске тог времена са шлемовима, [[крљушт оклоп]]има, дугим мачевима, док су јединице обичне пешадије биле наоружане шлемом, [[мач]]ем, [[копље]]м и у обичној ношњи. Одлучна борба била је на [[Видовдан]], у уторак, 15. јуна (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1389. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[Косово поље|Косову пољу]], северно од [[Приштина|Приштине]], у „држави” Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]].{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2017|p=327 са напоменом 1647}} У том дану убијени су обојица војсковођа и то је допринело да савременици, али и генерације које су следиле виде Косовску битку као значајнију од [[Маричка битка|Маричке битке]] и најважнију.{{sfn|Логос|2017|p=327—328. Најстарији сачувани писани податак о Косовском боју настао је 12 дана после битке. У њему један од руских монаха, који су се затекли близу Цариграда, пише да је „кружио глас” о смрти султана Мурата I и кнеза Лазара у сукобу, а да је то изазвало нереде у Турском султанату.}} Према једном османском извору, обе војске су употребиле и малобројне топове, али главну битку водиле су [[Коњица|коњице]] и стрелци.{{sfn|Логос|2017|p=327 у напомени 1648}} Непознато је тачно у ком делу битке је погинуо султан Мурат I. Поуздано се зна да је мала дружина српских витезова успела да се пробије до Мурата I, а један од њих по имену [[Милош Обилић|Милош]] убио је султана.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Краљ Срба и Босне Твртко I писао је и [[Фирентинска република|Фиренци]] о сукобу на Косову, а у сачуваном одговору из октобра 1389. који је написан у [[Фиренца|Фиренци]] честита се Твртку I победа и спомиње се дружина од 12 српских ратника који „мачем отворише себи пут, до Муратова шатора” и убише га.{{sfn|Логос|2017|p=328}} Ово је најстарији сачувани опис погибије султана у боју и можда најтачнији. Уочљиво је да је број српских ратника који су стигли до султана према писму из 1389. био мали, само 12 витезова. Они су после убиства Мурата I били заробљени, или убијени као Милош од Османлија,{{sfn|Ћоровић|1997}} а српска војска Милошево убиство Мурата I није могла да искористи да потпуно „обезглави” и порази османску војску. После смрти Мурата I, паше су се договориле да Бајазита I прогласе за султана, а Јакуба су убили и наставили су битку против Лазареве војске.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Мало касније, крајем [[14. век]]а у османском султанату се појавила прича да је Мурат I убијен „преваром”.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Од тад османски извори тврде да је Мурат погинуо, или после битке, или мало пре њеног свршетка а на превару од једног српског скривеног завереника, или рањеног борца, док је посматрао исход борбе, која је већ била одлучена у османску корист.{{sfn|Ћоровић|1997}} Убрзо после тога, и у српским писаним изворима у [[Јефимија|Јефимијиној]] [[Похвала кнезу Лазару|Похвали кнезу Лазару]], која је писана на самом почетку [[15. век]]а, у накнадним верзијама пише да је Мурат погинуо после борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Неколико деценија после, легенда о убиству султана „на превару” појављује се у српским изворима, у [[Житије деспота Стефана Лазаревића|Житију деспота Стефана Лазаревића]] [[Константин Филозоф]] Костенечки око [[1431]]. записао је легенду да су једног српског племића неки завидници тужили кнезу Лазару да ће му учинити неверу, а оптужени да покаже ко је веран, и за кога је доцније уписано у текст и име Милош, у згодном часу потрчао је Османлијама претварајући се, да хоће да се преда, али кад је дошао до султана, Милош је зарио мач у Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=329—330 са напоменом 1659}} Овај опис убиства Мурата I, настао четири деценије после описа из фирентинског писма Твртку I се веома разликује и показује да је „већ почело мешање истине и измишљотине.”{{sfn|Логос|2017|p=330}} Трећи српски извор, „[[Герасимов летопис]]” (Герасим је брат Вука Бранковића), каже да је Милош пробо копљем Мурата. Народно предање је развило верзију да је Милош извршио своје дело пре почетка борбе. Народна песма спомиње два Милошева побратима [[Милан Топлица|Милана Топлицу]] и [[Иван Косанчић|Ивана Косанчића]], два иначе историјски сасвим непозната лица, као његове пратиоце и саборце у продору до Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} О самом Милошу историја не зна никаквих појединости. У оновременим изворима не спомиње се име витеза који је убио Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=330}} Скоро век после догађаја као убицу султана „Милоша Кобилу” спомиње Ашикпаша-заде (Дервиш Ахмед, писао око 1484), а затим и [[Константин Михаиловић]] (око 1500), али постоји претпоставка да је презиме од Османлија намерно написано у погрешном облику да се „наружи” убица султана Мурата I, а да је касније записано презиме Обилић, које се преносило у српском народном предању тачније.{{sfn|Логос|2017|p=330 са напоменом 1658}} [[Датотека:Battle of Kosovo plan.png|мини|десно|План битке.]] '''[[Натпис на косовском каменом стубу|На косовском каменом стубу]]''' који је подигао наследник [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], [[Стефан Лазаревић|Стефан]] стоји: "и прву змију згазише, и умртвише дивљу звер и великог противника, и неситога ада свејадца, велим Амурата и сина његова, аспидин и гујин пород" , што указује да је кнез Лазар доживео и султанову и смрт његовог сина, док о његовој накнадној смрти стоји: <blockquote>" Не посече га нико други, о љубими, до сама рука тога убице, сина Амуратова, И све ово речено сврши се лета 6897, [[индикт]]а 12, месеца 15, у дан уторак"</blockquote>О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба.{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Влатко Вуковић Косача|Влатко Вуковић]] са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи.{{sfn|Ћоровић|1997}} Добро се држало и крило Вука Бранковића.{{sfn|Ћоровић|1997}} Има сазнања да је Влатко Вуковић уз помоћ једног хрватског одреда однео победу на левом крилу где је потукао Капичи-пашу, а Вук Бранковић је на десном крилу поразио Јакуба, млађег сина султана Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} Главна борба водила се око [[Мазгит]]а и [[Газиместан]]а.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ту је кнез Лазар у почетку борбе потукао Сариџа-пашу, међутим након Муратове смрти Бајазит преузима команду и појачан резервом османске војске и [[јањичари]]ма улази у срце Лазаревих снага слама њихов отпор, а рањеног Лазара је заробио и посекао као [[Одмазда|одмазду]] за Муратову главу.{{sfn|Ћоровић|1997}} За то време Влатко Вуковић се након своје победе повлачи са Косова и враћа у Босну, а Вук Бранковић након победе на десном крилу пристиже у помоћ обезглављеном средишту српске војске и одолева Бајазитовим нападима.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазиту је било прече да погуби брата Јакуба наводно за казну због пораза, а у ствари да га уклони као такмаца за престо, али и да сачува војску, јер је на Косову до тада већ изгубио и више војске него што се надао, за походе на [[Цариград]] и [[Солун]] и борбе за превласт у муслиманском свету против [[Тамерлан|Тимурлана]], па је услед недовршене битке и још отпорне српске војске одлучио да оде кући да би осигурао свој престо.{{sfn|Ћоровић|1997}} Није сигурно да ли Муратово турбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице.{{sfn|Ћоровић|1997}} Исход ове битке се може окарактерисати или без победника или као српска [[пирова победа]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Такође није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издајицу.{{sfn|Ћоровић|1997}} Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Османлија и препоручивао везе са Угарима, а од Османлија нити је што тражио ни добио.{{sfn|Ћоровић|1997}} Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником [[Стефан Лазаревић|Стефаном]] и једну каснију заједничку битку Османлија, султана Сулејмана I сина Бајазита, и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], сина Вука Бранковића, на Косову код [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], против Лазаревих синова Стефана и [[Вук Лазаревић|Вука Лазаревића]] [[1402]], у којој су Лазаревићи потукли Ђурђа и [[Сулејман I|Сулејмана I]], а вероватно му се није хтело опростити што и он на Косову није нашао смрт уз Лазара и остале српске витезове.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Последице == [[Датотека:Château de Chenonceau - intérieur (127).jpg|мини|десно|Таписерија посвећена Косовској бици у француском [[Дворац Шенонсо|дворцу Шенонсо]],]] Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици<ref>{{Cite book |last1=Mihaljčić |first1=Rade |title=Lazar Hrebeljanović: istorija, kult, predanje |date=1984 |publisher=Nolit |page=125 |url=https://books.google.ba/books?id=biwwAAAAMAAJ |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна.{{sfn|Ћоровић|1997}} Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Међутим, по Србију последицу су одмах биле видљиве.{{sfn|Ћоровић|1997}} Без Лазара и без војске, земља је остала обезглављена са [[Милица Хребељановић|женом]] на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом.{{sfn|Ћоровић|1997}} На српски престо, након пунолетства, дошао је Лазарев син [[Стефан Лазаревић]] који је свестан своје немоћи водио мудру политику у почетку као османски вазал што је доласком на престо [[1392]]. наследио, што је последица не Косовске битке већ надирања Угара са севера.{{sfn|Ћоровић|1997}} Милица која је тада управљала Србијом 1390. понудила Бајазиту вазалство и ћерку [[Оливера Лазаревић|Оливеру]], а Бајазит је заузврат бранио Србију од Угара јер је Стефан 1390. имао тек 14. година.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазит I, као нови султан, узео је за жену Лазареву кћерку Оливеру. Срби су били приморани да плаћају данак Османлијама и обавезали су се да ратују у османску корист. Лазарев син Стефан ће се борити на османској страни 1402. у [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]] између Бајазита и [[Тамерлан]]а. Темерланове снаге ће нанети тежак пораз Османлијама и заробити Бајазита. Након Бајазитове смрти Србија више није османски вазал, а деспот Стефан се чврсто везује за угарског краља Жигмунда. Много касније, након две мање битке, Османлије ће [[1459]]. коначно заузети остатке Србије. [[Датотека:Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG|мини|десно|Прослава [[Видовдан]]а на [[Газиместан]]у 2009. године.]] Лазарева погибија се већ крајем [[14. век]]а, схватила као свесна жртва да се очува народна и државна слобода и да послужи као пример за доцнија поколења. Ниједан српски владар није добио толико похвалних слова као Лазар. Прва жена списатељ у српској књижевности, монахиња Јефимија, жена деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше]], извезла је Лазару на свиленом покрову за његово тело молитву и признање за учињену жртву. Таква схватања ушла су и у широке народне кругове. Косовска битка се често славила у српској историји и предмет је српске народне епске поезије. == Вести о исходу битке == [[Датотека:Споменик косовским јунацима у Крушевцу 18.JPG|мини|усправно|десно|[[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменик косовским јунацима]] у [[Крушевац|Крушевцу]] чији је камен темљац постављен на 500-ту годишњицу битке.]] Извори настали непосредно након битке не говоре о победи Османлија, а неки и изричито величају успех хришћанских снага. Тако је краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко]] слао у свет вести о великој хришћанској победи над Османлијама, те је 1. августа 1389. године у [[Трогир]] послао писмо о великој победи. Почетком октобра 1389. шаље слично писмо шаље у Фиренцу и [[20. октобар|20. октобра]] добија из Фиренце одговор у коме му честитају на победи уз замерку што им није одмах слао вести и напомену да о тој победи већ знају. И код Млечана је владао утисак да су Османлије на Косову лоше прошле. Крајем јула Млетачки сенат шаље на Порту посланство новом османском султану. Пошто нису тачно знали ко је заузео престо, млетачки је изасланик носио са собом два писма. Једно је било насловљено на Бајазита, а друго на Јакуба, при чему би посланик прво морао утврдити ко је нови владар. При предаји је посланик имао налог да изјави: „Пре поласка наших галија из Млетачке републике смо чули, али не баш јасно, о рату, који је избио међу свемогућим господаром Муратом, вашим оцем и кнезом Лазаром, о коме се причају разне ствари, којима наравно не можемо веровати. Упркос томе смо обавештени о смрти поменутог господара Мурата, што веома жалимо”.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}}{{sfn|Ćirković|1992|p=}} Млетачка влада се при томе држала само на речима изражавања саучешћа, што доказује, да су у Млетачкој републици шест седмица након битке кружиле приче о неповољном исходу за Османлије. Сачувана је и једна белешка, која говори, да су вест о османском поразу добили и у [[Париз]]у.{{sfn|Михаљчић|1982|p=44}} Записи [[Бенедикт Курипешић|Бенедикта Курипешића]], аустријског посланика у [[Цариград]]у, настали су 250 година након Косовске битке.<ref name="БК" /> На путу за Цариград су се зауставили и у [[Приштина|Приштини]].<ref name="БК">{{cite book |last1=Kuripešić |first1=Benedikt |editor1-last=Pejanović |editor1-first=Đorđe |title=Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530 |date=1950 |publisher=Svjetlost |pages=7—8 |url=https://archive.org/details/kuripesic-benedikt-putopis-kroz-bosnu-srbiju-bugarsku-i-rumeliju-1530..pdf-2/page/n3/mode/2up?view=theater&q=kralj |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> У свом путопису описао је ту битку. Како каже Курипешић у својој књижици, током путовања зауставили су се код „чудног гроба”, лепо украшеног и покривеног куполом.<ref name="БК" /> На том месту султана је ножем распорио неки стари српски витез по имену [[Милош Обилић]].<ref name="Фајф">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/zfajfric-lazarevici_c.html др [[Жељко Фајфрић]]: Света лоза кнеза Лазара]{{ср}}</ref> То је био један од првих описа места погибије султана Мурата.{{чињеница|date=04. 2010. }} Даље пише о бици и кнежевој свечаној вечери пред битку, при чему му је Милош обећао, да ће направити нешто што млађи не могу и да ће сам завршити његов рат упркос томе да ће изгубити главу.<ref name="БК" /> Сутрадан, уочи битке Милош одлази у султанов шатор, где му је султан пружио ногу да је Милош пољуби.<ref name="Фајф" /> На шта му Милош рече: „Није достојно, да ти као хришћанин пољубим ногу, зато ћеш сада примити своју награду”. Милош је при томе извукао нож и распорио Мурату трбух.<ref name="Фајф" /> Бенедикт Курипешић завршава књижицу речима да су Турци притом изгубили главу и побегли и тако су се кнез и његова војска лишили непријатеља.<ref name="БК" /> == Хронологија == У време Косовске битке, у тадашњем хришћанском свету, а самим тим и у средњовековној Србији, употребљаван је [[јулијански календар]], по коме се битка одиграла у уторак, 15. јуна 1389. године.{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} У сваременој пракси, годишњица битке обележава се управо по јулијанском датуму, који се разликује од [[грегоријански календар|новог календара]]. Током 19. века, разлика је била 12 дана, такао да је [[1889]]. године прослава петстоте годишњице битке одржана 15. јуна (по старом), односно 27. јуна (по новом). Током 20. и 21. века, разлика између календара износи 13 дана, такао да је [[1989]]. године прослава шестстоте годишњице одржана 15. јуна (по старом), односно 28. јуна (по новом). Додатну [[хронологија|хронолошку]] занимљивост представља прорачунавање "пролептичког" (повратног) датума, путем протезања савременог календара на збивања из ранијих времена, која су претходила његовом увођењу. На пример, када се [[грегоријански календар]], који је настао [[1582]]. године, протегне на ранија времена, односно на јулијански 15. јун 1389. године, као пролептички (повратни) грегоријански датум Косовске битке добија се 23. јун.<ref>{{cite web|title=Proleptic Gregorian calendar|url=http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|accessdate=28. 6. 2018.|archive-date=28. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180628233529/http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|url-status=unfit}}</ref><ref>{{cite web|title=Када је била Косовска битка|url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/kada-%D1%98e-bila|accessdate=28. 6. 2018.}}</ref></small> == Галерија == Галерија уметничких приказа тока битке и учесника битке: <gallery mode="packed" heights="150px"> Ivan Meštrović Kosovo.jpg|Иван Мештровић, Косовским осветницима 1912—1913, рељеф Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku.jpg|Сабор у Призрену пред Косовску битку. Дело [[Стева Тодоровић|Стеве Тодоровића]] из 1899. Jug Bogdan and sons.jpg|Југ Богдан и девет Југовића, [[Адам Стефановић]] Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|Косовка девојка. Дело [[Урош Предић|Уроша Предића]] из 1919. PetarPalavicini Majka Jugov.jpg|Петар Палавичини: Мајка Југовића, рељеф, 1910. Miloš Obilić posle zavere pred šatorom Muratovim, Pavle Čortanović i Adam Stefanović.jpg |Милош Обилић пред Муратовим шатором, [[Павле Чортановић]] и [[Адам Стефановић]] Miloš ubija Murata, A. Jovanović.jpg|Милош Обилић убија султана Мурата Анастас Јовановић, Косовска вечера, цртеж, Музеј града Београда..jpg |[[Анастас Јовановић]], ''Косовска вечера,'' цртеж, Музеј града Београда Facial Chronicle - b.10, p.299 - Battle of Kosovo (1389).png|Бој на Косову, руска минијатура из 16. века Boško Jugović by Đorđe Putnik.jpg |Бошко Југовић у боју на Косову Lazar Musić.jpg|thumb|Лазар Мусић, учесник битке Stefan Musić.jpg|thumb|Стефан Мусић, учесник битке Датотека:Boža Nikolic - Foto Panic 1913.jpg|thumb|Приказ Милоша Обилића у крљушт оклопу са шлемом, 1913. </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Binns| first = John| title = An Introduction to the Christian Orthodox Churches| url = https://books.google.com/books?id=MOA5vfSl3dwC&pg=PA197|year=2002| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66738-8| quote = The battle is remembered as a heroic defeat, but historical evidence suggests an inconclusive draw.|pages=197}} * {{cite book|ref=harv|last1=Веселиновић|first1=Андрија|author-link1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|publisher=Плантонеум|location=Нови Сад|pages=|url=https://books.google.ba/books?isbn=8683639010|isbn=86-83639-01-0}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dupuy| first = Richard Ernest| title = The Harper Encyclopedia of Military History: From 3500 BC to the Present| url = http://books.google.com/books?id=fikOAQAAMAAJ|year=1993| publisher = HarperCollins|isbn=978-0-06-270056-8|pages=422}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован И.|author-link=Јован И. Ковачевић|title=Бој на Косову: Уторак, 15 јун 1389 године|year=1953|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=MIKJOwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Laffin| first = John| title = Brassey's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=DUkXtwAACAAJ|year=1995| publisher = Barnes & Noble Books|isbn=978-0-7607-0767-8|pages=229}} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink=Александар Логос|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn = 978-86-85117-37-4 | url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Косовска битка|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=36-46|chapter-url=https://books.google.com/books?id=KXNpAAAAMAAJ&pg=PA36}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mihaljčić|first=Rade|author-link=Раде Михаљчић|title=Lazar Hrebeljanović: Istorija, kult, predanje|year=1984|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=biwwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|title=Јунаци косовске легенде|year=1989|location=Београд|publisher=БИГЗ|url=https://books.google.com/books?id=BsgMAAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Црквенополитичке прилике у Србији пред Косовску битку 1389. године|journal=Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду|year=1989|volume=47|issue=1—2|pages=10—21|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|access-date=02. 05. 2019|archive-date=02. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190502080958/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|url-status=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Oliver| first = Ian| title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005| publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|pages=vii| quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}} * {{Cite book|ref=harv| last=Orbini| first = Mauro|authorlink = Мавро Орбин|year=1601| title = Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni| location = Pesaro| publisher = Apresso Girolamo Concordia| url = https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}} * {{Cite book|ref=harv| last=Орбин| first = Мавро|authorlink = Мавро Орбин|year=1968| title = Краљевство Словена| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Parker| first = Robert Cowley Geoffrey| title = Readers Comp to Military History Pa| url = http://books.google.com/books?id=qOEu4ALwR-IC| publisher = Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-547-56146-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|year=1976|title=Прича о боју косовском|location=Нови Сад; Зрењанин|publisher=Филозофски факултет; Улазница|url=https://books.google.com/books?id=RcoMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Ређеп|first1=Јелка|author-link1=Јелка Ређеп|last2=Михаљчић|first2=Раде|author-link2=Раде Михаљчић|title=Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха: Историјске личности и догађаји, ликови из предања, мотиви|year=1995|location=Нови Сад|publisher=Славија|url=https://books.google.com/books?id=U73XAAAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|title=Косовска легенда|year=2007|orig-year=1995|edition=2.|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://www.scribd.com/doc/279266907}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sedlar| first = Jean W.| title = East Central Europe in the Middle Ages, 1000—1500| url = http://books.google.com/books?id=ANdbpi1WAIQC&pg=PP4|year=2011| orig-year=1972| publisher = University of Washington Press|isbn=978-0-295-80064-6|pages=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Димитрије Кидон о Косовском боју|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1971|volume=13|pages=213-219|url=https://books.google.com/books?id=8jwjAQAAIAAJ&pg=PA213}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Србија уочи битке на Косову|journal=Косовско-метохијски зборник|year=1990|volume=1|pages=3-20|url=https://books.google.com/books?id=WKAMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|author-link=Сима Ћирковић|title=Kosovska bitka kao istorijski problem|year=1992|location=Novi Sad|publisher=Vojvođanska akademija nauka i umetnosti|url=https://books.google.com/books?id=NzgtAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{cite book |ref=harv |last1=Ћоровић |first1=Владимир |title=Историја српског народа, књига I |date=1997 |publisher=[[Растко]] |url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html |access-date=22. 12. 2021 |language=sr |chapter=Бој на Косову |chapter-url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fine| first = John Van Antwerp|authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Harbottle| first = Thomas Benfield| last2=Bruce| first2 = George| title = Harbottle's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=bde_QgAACAAJ|year=1981| publisher = Van Nostrand Reinhold|isbn=978-0-442-22335-9|pages=134}} * {{Cite book| ref=harv|last=Cox| first = John K.| title = The History of Serbia| url = https://books.google.com/books?id=U765FGDfbPoC|year=2002| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-31290-8}} * {{Cite book| ref=harv|last=Waley| first = Daniel| last2=Denley| first2 = Peter| title = Later Medieval Europe: 1250—1520| url = https://books.google.com/books?id=3qkuAgAAQBAJ&pg=PA255|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-317-89018-8| quote = The outcome of the battle itself was inconclusive.|pages=255}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo_l.html Кнез Лазар и Косовска битка у старој књижевности Дубровника и Бока которске] * [http://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/mderic-kosovo_l.html Милорад Дерић: Тајна Косовског боја] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-music Историјска библиотека: Стефан Мусић] * [http://www.znanje.org/i/i21/01iv11/01iv1133/kosovska_bitka.htm Znanje.org — Косовска битка] * [https://web.archive.org/web/20090528021433/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/04/article-07.html Умиремо да увек живимо заједно] * [https://web.archive.org/web/20140108003859/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-6.html Оклопници против јаничара] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/331261/Poljska-studija-o-Kosovskom-boju Пољска студија о Косовском боју („Политика”, 24. јун 2015)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:366910-Istine-i-zablude-o-Kosovskom-boju Истине и заблуде о Косовском боју („Вечерње новости”, 18. фебруар 2012)] * [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1105535/turke-kosovski-boj-vazniji-drugih-bitaka-reporter-novosti-istanbulskom-vojnom-muzeju-medju-vrednom-bastinom-foto] * [https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569240/istorija/kosovski-boj-u-dolini-loare-pobedili-su-srbi Косовски бој у долини Лоаре - победили су Срби (Магазин Политика, 13. фебруар 2024)] {{Пад српских земаља под турску власт}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Косовски завет}} {{Босна у средњем веку|ек=да}} {{Подножје|Историја|Србија}} [[Категорија:Косовска битка| ]] kqo2ank9hph61r3nif84slnx2nzxq2h 30099416 30098783 2025-06-28T08:26:14Z Unknown General17 406995 30099416 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{друго значење2|Косовска битка}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Бој на Косову | слика = Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = ''Бој на Косову'', [[Адам Стефановић]], [[1870]], [[уље на платну]] | датум = [[15. јун]] <small>(по [[Јулијански календар|јул. кал.]])</small> | локација = [[Косово поље]], [[Земља Бранковића]] | резултат = *Тактички нерешено<ref name="fine410">{{harvnb|Fine|1994|p=410}} {{quote|Thus since the Turks also withdrew, one can conclude that the battle was a draw.}}</ref><ref name="emmert">{{harvnb|Emmert|1990|p=?}} {{quote|Surprisingly enough, it is not even possible to know with certainty from the extant contemporary material whether one or the other side was victorious on the field. There is certainly little to indicate that it was a great Serbian defeat; and the earliest reports of the conflict suggest, on the contrary, that the Christian forces had won.}}</ref>{{sfn|Waley|Denley|2013|p=255}}<ref>{{Cite book|last=Oliver|first = Ian|title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia|url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005|publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|page=7|quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}}</ref><ref>{{harvnb|Binns|2002|pp=197}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30|q=The Ottoman army probably numbered between 30,000 and 40,000. They faced something like 15,000 to 25,000 Eastern Orthodox soldiers. [...] Accounts from the period after the battle depict the engagement at Kosovo as anything from a draw to a Christian victory.}} * Велики обострани губици{{sfn|Fine|1994|pp=409–411}} | страна1 = {{застава|Османско царство|црвена}} | страна2 = {{застава|Моравска Србија}}<br>[[Датотека:Coat of arms of Branković family (small).svg|20п]] [[Земља Бранковића]]<br>[[Датотека:Kraljevina Bosna steg.png|15п]] [[Краљевина Босна]]<br> [[Датотека:Cross of the Knights Hospitaller 2.svg|20п]] [[Витезови Хоспиталци]] | заповедник1 = [[Мурат I]]{{KIA}}<br>[[Бајазит I]]<br>[[Јакуб Челебија]]{{executed}} | заповедник2 = [[Датотека:Grb Lazarevic.png|20п]] [[Лазар Хребељановић]]{{executed}}<br>[[Датотека:CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png|20п]] [[Вук Бранковић]]<br>[[Датотека:Kosačegrb.png|15п]] [[Влатко Вуковић Косача]] | јачина1 = 27.000–40.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује турске снаге на највише 40.000 ратника, од чега око 5.000 јаничара, 2.500 коњичке гарде, 6.000 спахија, око 20.000 азапа и акинџија, и 8.000 вазала.<ref name="ВЕ">{{Cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 4) |date=1972 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=659—660}}</ref>}}<ref name="Sedlar" />{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley" /> | јачина2 = 12.000–30.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује српске снаге на највише 25.000 ратника, и то 15.000 Лазаревих људи, 5.000 Вукових људи и још 5.000 Влаткових.<ref name="ВЕ" />}}<ref name="Sedlar">{{harvnb| Sedlar|1972|p=244}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley">{{harvnb|Cowley||p=249}}</ref><ref name="VE9-0">{{Cite book|title=[[Vojna Enciklopedija]] |publisher = Vojnoizdavacki zavod |location = Belgrade |year=1972|language = sh |chapter = Kosovska bitka|pages=659—660}}</ref> | губици1 = знатан део војске<br>убијен [[султан]] [[Мурат I]] | губици2 = знатан део војске<br>убијен [[кнез]] [[Лазар Хребељановић]] }} '''Косовска битка''', позната и као '''битка на Косову''', '''бој на Косову''', '''Косовски бој''' или '''Видовданска битка''', догодила се [[15. јун]]а (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) [[1389]]. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[хришћанство|хришћански]] празник [[Видовдан]],{{напомена|име=|15. јун по јулијанском календару, али се данас обележава 28. јуна по грегоријанском због повећане разлике међу календарима.}} недалеко од [[Приштина|Приштине]], између [[Срби|српских]] и [[Османско царство|османских]] снага. Српске снаге је предводио кнез [[Лазар Хребељановић]] и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан [[Мурат I]] са синовима [[Јакуб Челебија|Јакубом]] и [[Бајазит I|Бајазитом]]. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских [[витез]]ова ([[Милош Обилић]]) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску да се повуче. Његов син Бајазит је успео после тога да консолидује своје редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила [[Моравска Србија|Србију]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином [[15. век]]а). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља османску победу.{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Сматра се да су два кључна момента битке погибија османског султана Мурата и погибија српског владара кнеза Лазара. Најубедљивији доказ да су у самој бици Срби однели победу представљају писма српског, босанског и далматинског краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка Котроманића]] о хришћанској победи<ref>{{Cite web|url=https://cdpirs.org/manifestacija-kosovski-zavjet-istorija-i-kultura-pamcenja-u-republici-srpskoj/|title=Манифестација „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској“|last=centar|date=2023-06-22|website=Центар за друштвено-политичка истраживања|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref>. Лазареви наследници су под притиском [[Краљевина Угарска|угарских]] напада (јесен 1389) и њихових контаката са [[Вук Бранковић|Вуком Бранковићем]], склопили у првој половини [[1390]]. мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Уз помоћ његових трупа, они су успели да потисну Угаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}} Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој [[Европа|Европи]] и успела је да привремено заустави [[Османско освајање Балканског полуострва|османско ширење у Европи]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Она је током наредних векова постала средишњи мотив [[Српске епске народне пјесме|српске народне епске поезије]] и средишњи мотив [[Српски национални идентитет|српског националног идентитета]]. == Позадина == [[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|усправно|лево|Територије српских великаша у периоду од 1375. до 1395. године]] После победе у [[Маричка битка|бици на Марици]], [[Турци Османлије|Османлије]] нису одмах почели са правим освајањима на [[Балканско полуострво|Балкану]] него су, учврстивши своје положаје, стали да шире свој утицај и да стварају упоришта за даље напредовање. Османлије нису хтеле да упорном борбом изазову против себе један [[Хришћанство|хришћански]] савез пре него што постану сасвим сигурни него су се, за почетак, задовољавали тим да балкански владари признају њихову врховну власт и да их натерају на плаћање [[данак|данка]], како би повећали своја финансијска средства. Зато они нису заузели [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашинову]] област, него су пристали да у њој.као краљ влада Вукашинов син и наследник [[Марко Краљевић|Марко]]. Марко је владао јужном српском [[Македонија (област)|Македонијом]] са седиштем у утврђеном граду [[Прилеп]]у, који је имао и природни положај врло погодан за одбрану и од старина изграђиван као најтврђе место [[Пелагонија|Пелагоније]]. У северном делу Вукашинове краљевине власт је имао млађи Марков брат, [[Андријаш Мрњавчевић|Андријаш]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Вукашинови наследници имали су борбе и са западним и са северним српским суседима, који су се пожурили да им, после очеве погибије, окрње поседе. [[Призрен]] су преотели [[Балшићи]], а [[Скопље]] [[Вук Бранковић]]. Отимање око [[Костур (град)|Костура]] постало је чак и предмет епске песме. Као Марко, османску власт су признали и браћа [[Дејановићи]], [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]] и [[Јован Драгаш|Јован]], сестрићи цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]], који су господарили на левој обали [[Вардар]]а, од [[Куманово|Куманова]] до [[Струмица|Струмице]]. Трећи српски династ на југу, [[Тома Прељубовић]], држао се у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]] дуже времена само као османски штићеник.{{sfn|Ћоровић|1997}} Од осамдесетих година [[14. век]]а Османлије су постале активније и агресивније. Они упадају чак и у области изнад [[Шар-планина|Шар-планине]], а њихове се чете залећу и у западне области све до близу [[Српско приморје|Српског приморја]], и то не само у [[Албанија|Албанију]] него и у [[Захумље]]. Ти упади вршени су првобитно са малим одељењима и нису могли имати освајачки карактер. Извођени су ради пљачке и с намером да изазивају неспокојство и страх. Временом та залетања имају извиднички карактер и служе као уводне акције за веће покрете. [[Стари српски летописи]], који настају у ово време, бележе све чешће датуме тих упада и сукоба, осећајући им из дана у дан све већи значај. Први од сукоба на границама северне [[Моравска Србија|Србије]] био је [[1380]], када је [[Цреп Вукославић]] [[Битка на Дубравници|сузбио Османлије на Дубравници]]. У то време, због опасности од Османлија, подигнут је недалеко од ушћа [[Топлица (река)|Топлице]] у [[Јужна Морава|Јужну Мораву]] град [[Копријан]], да брани нишавску долину од њиховог насртања.{{sfn|Ћоровић|1997}} У исто доба Османлије су продирале и према Албанији, пошто су у јужној Македонији и у Епиру утврдили своју превласт. Хришћански господари тих области ишли су им посредно на руку својим борбама око појединих крајева или за власт. У тим борбама нарочито су били активни припадници династије [[Анжујци|Анжујаца]] из јужне Италије и други великаши пореклом из Италије који су, помагани делимично од својих земљака, одржавали своје раније владарске поседе на источној обали [[Јадранско море|Јадранског мора]] и у Грчкој, или тежили да их прошире, или да добију нове. Од српских династа у Албанији био је активан једино [[Балша II Балшић]] који је успео да женидбом постане господар [[Валона|Валоне]] и [[Берат]]а, и који је водио дуге борбе да би добио и [[Драч]]. Тај врло борбени и недовољно разборити човек, са великим амбицијама, створио је себи непријатеље на више страна. Анжујци су хтели да свакако добију Драч као своје старо упориште, а за Драч се отимао и [[Карло Топија]], најмоћнији албански великаш. Балша је имао извесних тренутних успеха, али се исцрпео у честим подвизима, који нису одговарали његовој стварној снази. Османлије су, видећи та трвења, окренули своје чете и на ту страну. У борби с њима, у [[Мусакија|Мусакији]], Балша је погинуо [[18. септембар|18. септембра]]. Његова удовица затражила је потом [[Млетачка република|млетачку]] заштиту и с том помоћи одржала се у области Валоне, коју је после оставила свом зету [[Мркша Жарковић|Мркши Жарковићу]], сестрићу [[Константин Драгаш Дејановић|Константина Драгаша]].{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Датотека:Turkish armor during battles of Marica and Kosovo.jpg|мини|усправно|лево|Османски оклоп током битака на Марици и на Косову]] [[File:Janissary.jpg|мини|усправно|десно|Ношња јањичара, турске елитне пешадије]] [[File:Weapons of Medieval Bosnian kingdom.jpg|мини|усправно|десно|Оружје какво су носили ратници Влатка Вуковића]] [[File:Народни музеј Ниш, археологија, поставка у раздобљу од неолита до средњег века 51.jpg|thumb|Оклоп]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Верижњача, оклоп српске лаке коњице и пешадије]] [[Датотека:Plan bataille.jpg|thumb|лево|План Косовске битке]] [[Датотека:Serbian Medieval swords.jpg|thumb|лево|Мач који.су користили српски витезови и војници током Косовске битке]] [[Датотека:Ottoman sabre.jpg|thumb|десно|Сабља коју су користили османски војници током Косовске битке]] [[Датотека:Kosovo-polje.jpg|thumb|лево|Косово поље, поприште битке]] После тога Османлије су поновиле своје упаде у северне и северозападне области. Османлије су освојиле [[Ниш]] ([[1386]]), главно чвориште на путевима од југа према северу и од истока према западу. Намера им је била да поседајући то место и крај ближе прате везе између Србије и [[Друго бугарско царство|Бугарске]]. Српска војска разбила је Османлије код [[Битка код Плочника|Плочника]], али Ниш није успела да поврати. Исте ове године јављају се први пут и османске чете у [[Захумље|Захумљу]]. Њихов изненадни и необични упад изазвао је запрепашћење и велику пометњу; људи су у страху бежали са стоком на [[Дубровачка република|дубровачко]] земљиште, према [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Две године потом кренула је нова османска војска према [[Хум (Требиње)|Хуму]], али је претрпела пораз [[Битка код Билеће|код Билеће]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Порази код Плочника и Билеће натерали су султана Мурата на озбиљне припреме за борбу са Србима. Мада растројени и тешко погођени поразом на [[Маричка битка|Марици]], Срби су још увек представљали главну војничку силу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Османске припреме за напад вршене су дуго и већ у фебруару [[1389]]. знало се за њих у [[Млетачка република|Млецима]], а и у самој Србији.{{sfn|Ћоровић|1997}} Кнез [[Лазар Хребељановић]] је створио средиште у [[Крушевац|Крушевцу]], држећи најбогатији и најплоднији део српске државе, цео слив [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]]. Испред њега, према Османлијама, налазило се [[Косово]] под влашћу Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], које је штитило Србију с југа. Лазар се надао да ће у савезу са [[Краљевина Босна|Босном]] и Бугарском моћи обезбедити своје подручје од судбине јужне српске државе. [[Датотека:Samodreža, Church of Saint Lazar.jpg|мини|десно|[[Црква Светог Јована Претече у Самодрежи|Црква Самодрежа]], посвећена Светом Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку]] Пред опасношћу од Османлија, која се јавила у пуној озбиљности, кнез Лазар је потражио помоћи код својих савезника. Велику бригу задавало му је држање [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]]. Раније, Лазар је једно време, притиснут од [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], пристајао да буде угарски вазал, али се после [[Лајош I Анжујски|Лајошеве]] смрти, заједно с [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртком]], ставио на страну Жигмундових противника. Стога је Лазар имао разлога да се боји од његове освете. Да би га придобио Лазар је, преко свог зета Николе Гаре, поново понудио Жигмунду да му постане вазал. Жигмунд је то примио, али до склапања уговора није дошло, јер је већ пре тога пала одлука на Косову.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Распоред војске на бојишту и битка == [[Датотека:Battle of Kosovo, disposition of troops-sr.svg|мини|десно|Распоред снага на почетку битке.]] Дуга припремања и на српској и на османској страни говорила су јасно да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по томе, што су на [[Косово поље|бојно поље]] кренула и оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са два сина, Бајазитом и Јакубом.{{sfn|Ћоровић|1997}} Поузданих записа колико је војника било у сукобљеним војскама кнеза Лазара и султана Мурата на Косову пољу у јуну 1389. нема. Према проценама [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]], Мурат је могао имати око 30.000, а Лазар од 15.000 до 20.000 војника.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Према уобичајеном распореду војске, средишњим делом српске војске заповедао је кнез Лазар, крило десно од њега водио је Вук Бранковић, а крило лево од Лазара водио је војвода [[Влатко Вуковић Косача]].{{sfn|Логос|2017|p=327}} Вуковић је довео и војнике који су под његовим заповедништвом победили Османлије [[Битка код Билеће|код Билеће]] у августу [[1388]], а њих је послао краљ Срба и Босне [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко I]].{{sfn|Логос|2017|p=321, 327}} Са одредима Твртка I, старог савезника Лазара, у помоћ су дошли и Тврткови хрватски вазали „крсташи”, под вођством [[Ivan Paližna|Ивана Палижне]], који је као врански приор имао под собом крсташе витезове [[Хоспиталци|Јовановце]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Приближан положај војске на бојишту одређује се према месту погибије султана Мурата I уз приближне процене броја и уобичајеног распореда војника у сукобљеним странама, а претпоставља се да је Мурат убијен на [[Газиместан]]у где је после подигнуто [[Муратово турбе]].{{sfn|Логос|2017|p= 327 са напоменом 1648}} Тако је насупрот средишту српске војске било средиште османске војске, којим је командовао султан Мурат I. На левом османском крилу били су војници из [[Мала Азија|Мале Азије]], којим је заповедао једам Муратов син [[Јакуб Челебија]], а на десном крилу био је други син Бајазит Јилдирим, који је водио Османлије из европског дела државе.{{sfn|Логос|2017|p= 327}} Српски [[властела|властелини]] са југа нису смели, у сукобу, да стану уз кнеза Лазара, делом из страха од огромне османске снаге, а делом због недостатка свести о потреби националне солидарности, или из себичних интереса нису видели да ће Лазарев слом само отежати и њихов положај. Султанов вазал [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Драгаш]] је угостио османску војску која је преко његове области полазила на Косово и дао јој је и своје помоћне чете.{{sfn|Ћоровић|1997}} У османској војсци поред Срба Константина Драгаша, било је и Грка који су дошли из области вазала Мурата I, а цара [[Византијско царство|Византије]], а можда је било и Срба који су били из области краља Срба [[Марко Краљевић|Марка]], који је, такође, био вазал Мурата I,{{sfn|Логос|2017|p=326}} али о томе шта је радио краљ Марко у време Косовског боја нема непосредних писаних вести.{{sfn|Ћоровић|1997}} Српска војска је била опремљена по стилу [[Хришћанство|хришћанске]] војске тог времена са шлемовима, [[крљушт оклоп]]има, дугим мачевима, док су јединице обичне пешадије биле наоружане шлемом, [[мач]]ем, [[копље]]м и у обичној ношњи. Одлучна борба била је на [[Видовдан]], у уторак, 15. јуна (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1389. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[Косово поље|Косову пољу]], северно од [[Приштина|Приштине]], у „држави” Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]].{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2017|p=327 са напоменом 1647}} У том дану убијени су обојица војсковођа и то је допринело да савременици, али и генерације које су следиле виде Косовску битку као значајнију од [[Маричка битка|Маричке битке]] и најважнију.{{sfn|Логос|2017|p=327—328. Најстарији сачувани писани податак о Косовском боју настао је 12 дана после битке. У њему један од руских монаха, који су се затекли близу Цариграда, пише да је „кружио глас” о смрти султана Мурата I и кнеза Лазара у сукобу, а да је то изазвало нереде у Турском султанату.}} Према једном османском извору, обе војске су употребиле и малобројне топове, али главну битку водиле су [[Коњица|коњице]] и стрелци.{{sfn|Логос|2017|p=327 у напомени 1648}} Непознато је тачно у ком делу битке је погинуо султан Мурат I. Поуздано се зна да је мала дружина српских витезова успела да се пробије до Мурата I, а један од њих по имену [[Милош Обилић|Милош]] убио је султана.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Краљ Срба и Босне Твртко I писао је и [[Фирентинска република|Фиренци]] о сукобу на Косову, а у сачуваном одговору из октобра 1389. који је написан у [[Фиренца|Фиренци]] честита се Твртку I победа и спомиње се дружина од 12 српских ратника који „мачем отворише себи пут, до Муратова шатора” и убише га.{{sfn|Логос|2017|p=328}} Ово је најстарији сачувани опис погибије султана у боју и можда најтачнији. Уочљиво је да је број српских ратника који су стигли до султана према писму из 1389. био мали, само 12 витезова. Они су после убиства Мурата I били заробљени, или убијени као Милош од Османлија,{{sfn|Ћоровић|1997}} а српска војска Милошево убиство Мурата I није могла да искористи да потпуно „обезглави” и порази османску војску. После смрти Мурата I, паше су се договориле да Бајазита I прогласе за султана, а Јакуба су убили и наставили су битку против Лазареве војске.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Мало касније, крајем [[14. век]]а у османском султанату се појавила прича да је Мурат I убијен „преваром”.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Од тад османски извори тврде да је Мурат погинуо, или после битке, или мало пре њеног свршетка а на превару од једног српског скривеног завереника, или рањеног борца, док је посматрао исход борбе, која је већ била одлучена у османску корист.{{sfn|Ћоровић|1997}} Убрзо после тога, и у српским писаним изворима у [[Јефимија|Јефимијиној]] [[Похвала кнезу Лазару|Похвали кнезу Лазару]], која је писана на самом почетку [[15. век]]а, у накнадним верзијама пише да је Мурат погинуо после борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Неколико деценија после, легенда о убиству султана „на превару” појављује се у српским изворима, у [[Житије деспота Стефана Лазаревића|Житију деспота Стефана Лазаревића]] [[Константин Филозоф]] Костенечки око [[1431]]. записао је легенду да су једног српског племића неки завидници тужили кнезу Лазару да ће му учинити неверу, а оптужени да покаже ко је веран, и за кога је доцније уписано у текст и име Милош, у згодном часу потрчао је Османлијама претварајући се, да хоће да се преда, али кад је дошао до султана, Милош је зарио мач у Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=329—330 са напоменом 1659}} Овај опис убиства Мурата I, настао четири деценије после описа из фирентинског писма Твртку I се веома разликује и показује да је „већ почело мешање истине и измишљотине.”{{sfn|Логос|2017|p=330}} Трећи српски извор, „[[Герасимов летопис]]” (Герасим је брат Вука Бранковића), каже да је Милош пробо копљем Мурата. Народно предање је развило верзију да је Милош извршио своје дело пре почетка борбе. Народна песма спомиње два Милошева побратима [[Милан Топлица|Милана Топлицу]] и [[Иван Косанчић|Ивана Косанчића]], два иначе историјски сасвим непозната лица, као његове пратиоце и саборце у продору до Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} О самом Милошу историја не зна никаквих појединости. У оновременим изворима не спомиње се име витеза који је убио Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=330}} Скоро век после догађаја као убицу султана „Милоша Кобилу” спомиње Ашикпаша-заде (Дервиш Ахмед, писао око 1484), а затим и [[Константин Михаиловић]] (око 1500), али постоји претпоставка да је презиме од Османлија намерно написано у погрешном облику да се „наружи” убица султана Мурата I, а да је касније записано презиме Обилић, које се преносило у српском народном предању тачније.{{sfn|Логос|2017|p=330 са напоменом 1658}} [[Датотека:Battle of Kosovo plan.png|мини|десно|План битке.]] '''[[Натпис на косовском каменом стубу|На косовском каменом стубу]]''' који је подигао наследник [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], [[Стефан Лазаревић|Стефан]] стоји: "и прву змију згазише, и умртвише дивљу звер и великог противника, и неситога ада свејадца, велим Амурата и сина његова, аспидин и гујин пород" , што указује да је кнез Лазар доживео и султанову и смрт његовог сина, док о његовој накнадној смрти стоји: <blockquote>" Не посече га нико други, о љубими, до сама рука тога убице, сина Амуратова, И све ово речено сврши се лета 6897, [[индикт]]а 12, месеца 15, у дан уторак"</blockquote>О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба.{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Влатко Вуковић Косача|Влатко Вуковић]] са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи.{{sfn|Ћоровић|1997}} Добро се држало и крило Вука Бранковића.{{sfn|Ћоровић|1997}} Има сазнања да је Влатко Вуковић уз помоћ једног хрватског одреда однео победу на левом крилу где је потукао Капичи-пашу, а Вук Бранковић је на десном крилу поразио Јакуба, млађег сина султана Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} Главна борба водила се око [[Мазгит]]а и [[Газиместан]]а.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ту је кнез Лазар у почетку борбе потукао Сариџа-пашу, међутим након Муратове смрти Бајазит преузима команду и појачан резервом османске војске и [[јањичари]]ма улази у срце Лазаревих снага слама њихов отпор, а рањеног Лазара је заробио и посекао као [[Одмазда|одмазду]] за Муратову главу.{{sfn|Ћоровић|1997}} За то време Влатко Вуковић се након своје победе повлачи са Косова и враћа у Босну, а Вук Бранковић након победе на десном крилу пристиже у помоћ обезглављеном средишту српске војске и одолева Бајазитовим нападима.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазиту је било прече да погуби брата Јакуба наводно за казну због пораза, а у ствари да га уклони као такмаца за престо, али и да сачува војску, јер је на Косову до тада већ изгубио и више војске него што се надао, за походе на [[Цариград]] и [[Солун]] и борбе за превласт у муслиманском свету против [[Тамерлан|Тимурлана]], па је услед недовршене битке и још отпорне српске војске одлучио да оде кући да би осигурао свој престо.{{sfn|Ћоровић|1997}} Није сигурно да ли Муратово турбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице.{{sfn|Ћоровић|1997}} Исход ове битке се може окарактерисати или без победника или као српска [[пирова победа]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Такође није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издајицу.{{sfn|Ћоровић|1997}} Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Османлија и препоручивао везе са Угарима, а од Османлија нити је што тражио ни добио.{{sfn|Ћоровић|1997}} Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником [[Стефан Лазаревић|Стефаном]] и једну каснију заједничку битку Османлија, султана Сулејмана I сина Бајазита, и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], сина Вука Бранковића, на Косову код [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], против Лазаревих синова Стефана и [[Вук Лазаревић|Вука Лазаревића]] [[1402]], у којој су Лазаревићи потукли Ђурђа и [[Сулејман I|Сулејмана I]], а вероватно му се није хтело опростити што и он на Косову није нашао смрт уз Лазара и остале српске витезове.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Последице == [[Датотека:Château de Chenonceau - intérieur (127).jpg|мини|десно|Таписерија посвећена Косовској бици у француском [[Дворац Шенонсо|дворцу Шенонсо]],]] Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици<ref>{{Cite book |last1=Mihaljčić |first1=Rade |title=Lazar Hrebeljanović: istorija, kult, predanje |date=1984 |publisher=Nolit |page=125 |url=https://books.google.ba/books?id=biwwAAAAMAAJ |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна.{{sfn|Ћоровић|1997}} Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Међутим, по Србију последицу су одмах биле видљиве.{{sfn|Ћоровић|1997}} Без Лазара и без војске, земља је остала обезглављена са [[Милица Хребељановић|женом]] на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом.{{sfn|Ћоровић|1997}} На српски престо, након пунолетства, дошао је Лазарев син [[Стефан Лазаревић]] који је свестан своје немоћи водио мудру политику у почетку као османски вазал што је доласком на престо [[1392]]. наследио, што је последица не Косовске битке већ надирања Угара са севера.{{sfn|Ћоровић|1997}} Милица која је тада управљала Србијом 1390. понудила Бајазиту вазалство и ћерку [[Оливера Лазаревић|Оливеру]], а Бајазит је заузврат бранио Србију од Угара јер је Стефан 1390. имао тек 14. година.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазит I, као нови султан, узео је за жену Лазареву кћерку Оливеру. Срби су били приморани да плаћају данак Османлијама и обавезали су се да ратују у османску корист. Лазарев син Стефан ће се борити на османској страни 1402. у [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]] између Бајазита и [[Тамерлан]]а. Темерланове снаге ће нанети тежак пораз Османлијама и заробити Бајазита. Након Бајазитове смрти Србија више није османски вазал, а деспот Стефан се чврсто везује за угарског краља Жигмунда. Много касније, након две мање битке, Османлије ће [[1459]]. коначно заузети остатке Србије. [[Датотека:Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG|мини|десно|Прослава [[Видовдан]]а на [[Газиместан]]у 2009. године.]] Лазарева погибија се већ крајем [[14. век]]а, схватила као свесна жртва да се очува народна и државна слобода и да послужи као пример за доцнија поколења. Ниједан српски владар није добио толико похвалних слова као Лазар. Прва жена списатељ у српској књижевности, монахиња Јефимија, жена деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше]], извезла је Лазару на свиленом покрову за његово тело молитву и признање за учињену жртву. Таква схватања ушла су и у широке народне кругове. Косовска битка се често славила у српској историји и предмет је српске народне епске поезије. == Вести о исходу битке == [[Датотека:Споменик косовским јунацима у Крушевцу 18.JPG|мини|усправно|десно|[[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменик косовским јунацима]] у [[Крушевац|Крушевцу]] чији је камен темљац постављен на 500-ту годишњицу битке.]] Извори настали непосредно након битке не говоре о победи Османлија, а неки и изричито величају успех хришћанских снага. Тако је краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко]] слао у свет вести о великој хришћанској победи над Османлијама, те је 1. августа 1389. године у [[Трогир]] послао писмо о великој победи. Почетком октобра 1389. шаље слично писмо шаље у Фиренцу и [[20. октобар|20. октобра]] добија из Фиренце одговор у коме му честитају на победи уз замерку што им није одмах слао вести и напомену да о тој победи већ знају. И код Млечана је владао утисак да су Османлије на Косову лоше прошле. Крајем јула Млетачки сенат шаље на Порту посланство новом османском султану. Пошто нису тачно знали ко је заузео престо, млетачки је изасланик носио са собом два писма. Једно је било насловљено на Бајазита, а друго на Јакуба, при чему би посланик прво морао утврдити ко је нови владар. При предаји је посланик имао налог да изјави: „Пре поласка наших галија из Млетачке републике смо чули, али не баш јасно, о рату, који је избио међу свемогућим господаром Муратом, вашим оцем и кнезом Лазаром, о коме се причају разне ствари, којима наравно не можемо веровати. Упркос томе смо обавештени о смрти поменутог господара Мурата, што веома жалимо”.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}}{{sfn|Ćirković|1992|p=}} Млетачка влада се при томе држала само на речима изражавања саучешћа, што доказује, да су у Млетачкој републици шест седмица након битке кружиле приче о неповољном исходу за Османлије. Сачувана је и једна белешка, која говори, да су вест о османском поразу добили и у [[Париз]]у.{{sfn|Михаљчић|1982|p=44}} Записи [[Бенедикт Курипешић|Бенедикта Курипешића]], аустријског посланика у [[Цариград]]у, настали су 250 година након Косовске битке.<ref name="БК" /> На путу за Цариград су се зауставили и у [[Приштина|Приштини]].<ref name="БК">{{cite book |last1=Kuripešić |first1=Benedikt |editor1-last=Pejanović |editor1-first=Đorđe |title=Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530 |date=1950 |publisher=Svjetlost |pages=7—8 |url=https://archive.org/details/kuripesic-benedikt-putopis-kroz-bosnu-srbiju-bugarsku-i-rumeliju-1530..pdf-2/page/n3/mode/2up?view=theater&q=kralj |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> У свом путопису описао је ту битку. Како каже Курипешић у својој књижици, током путовања зауставили су се код „чудног гроба”, лепо украшеног и покривеног куполом.<ref name="БК" /> На том месту султана је ножем распорио неки стари српски витез по имену [[Милош Обилић]].<ref name="Фајф">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/zfajfric-lazarevici_c.html др [[Жељко Фајфрић]]: Света лоза кнеза Лазара]{{ср}}</ref> То је био један од првих описа места погибије султана Мурата.{{чињеница|date=04. 2010. }} Даље пише о бици и кнежевој свечаној вечери пред битку, при чему му је Милош обећао, да ће направити нешто што млађи не могу и да ће сам завршити његов рат упркос томе да ће изгубити главу.<ref name="БК" /> Сутрадан, уочи битке Милош одлази у султанов шатор, где му је султан пружио ногу да је Милош пољуби.<ref name="Фајф" /> На шта му Милош рече: „Није достојно, да ти као хришћанин пољубим ногу, зато ћеш сада примити своју награду”. Милош је при томе извукао нож и распорио Мурату трбух.<ref name="Фајф" /> Бенедикт Курипешић завршава књижицу речима да су Турци притом изгубили главу и побегли и тако су се кнез и његова војска лишили непријатеља.<ref name="БК" /> == Хронологија == У време Косовске битке, у тадашњем хришћанском свету, а самим тим и у средњовековној Србији, употребљаван је [[јулијански календар]], по коме се битка одиграла у уторак, 15. јуна 1389. године.{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} У сваременој пракси, годишњица битке обележава се управо по јулијанском датуму, који се разликује од [[грегоријански календар|новог календара]]. Током 19. века, разлика је била 12 дана, такао да је [[1889]]. године прослава петстоте годишњице битке одржана 15. јуна (по старом), односно 27. јуна (по новом). Током 20. и 21. века, разлика између календара износи 13 дана, такао да је [[1989]]. године прослава шестстоте годишњице одржана 15. јуна (по старом), односно 28. јуна (по новом). Додатну [[хронологија|хронолошку]] занимљивост представља прорачунавање "пролептичког" (повратног) датума, путем протезања савременог календара на збивања из ранијих времена, која су претходила његовом увођењу. На пример, када се [[грегоријански календар]], који је настао [[1582]]. године, протегне на ранија времена, односно на јулијански 15. јун 1389. године, као пролептички (повратни) грегоријански датум Косовске битке добија се 23. јун.<ref>{{cite web|title=Proleptic Gregorian calendar|url=http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|accessdate=28. 6. 2018.|archive-date=28. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180628233529/http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|url-status=unfit}}</ref><ref>{{cite web|title=Када је била Косовска битка|url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/kada-%D1%98e-bila|accessdate=28. 6. 2018.}}</ref></small> == Галерија == Галерија уметничких приказа тока битке и учесника битке: <gallery mode="packed" heights="150px"> Ivan Meštrović Kosovo.jpg|Иван Мештровић, Косовским осветницима 1912—1913, рељеф Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku.jpg|Сабор у Призрену пред Косовску битку. Дело [[Стева Тодоровић|Стеве Тодоровића]] из 1899. Jug Bogdan and sons.jpg|Југ Богдан и девет Југовића, [[Адам Стефановић]] Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|Косовка девојка. Дело [[Урош Предић|Уроша Предића]] из 1919. PetarPalavicini Majka Jugov.jpg|Петар Палавичини: Мајка Југовића, рељеф, 1910. Miloš Obilić posle zavere pred šatorom Muratovim, Pavle Čortanović i Adam Stefanović.jpg |Милош Обилић пред Муратовим шатором, [[Павле Чортановић]] и [[Адам Стефановић]] Miloš ubija Murata, A. Jovanović.jpg|Милош Обилић убија султана Мурата Анастас Јовановић, Косовска вечера, цртеж, Музеј града Београда..jpg |[[Анастас Јовановић]], ''Косовска вечера,'' цртеж, Музеј града Београда Facial Chronicle - b.10, p.299 - Battle of Kosovo (1389).png|Бој на Косову, руска минијатура из 16. века Boško Jugović by Đorđe Putnik.jpg |Бошко Југовић у боју на Косову Lazar Musić.jpg|thumb|Лазар Мусић, учесник битке Stefan Musić.jpg|thumb|Стефан Мусић, учесник битке Датотека:Boža Nikolic - Foto Panic 1913.jpg|thumb|Приказ Милоша Обилића у крљушт оклопу са шлемом, 1913. </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Binns| first = John| title = An Introduction to the Christian Orthodox Churches| url = https://books.google.com/books?id=MOA5vfSl3dwC&pg=PA197|year=2002| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66738-8| quote = The battle is remembered as a heroic defeat, but historical evidence suggests an inconclusive draw.|pages=197}} * {{cite book|ref=harv|last1=Веселиновић|first1=Андрија|author-link1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|publisher=Плантонеум|location=Нови Сад|pages=|url=https://books.google.ba/books?isbn=8683639010|isbn=86-83639-01-0}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dupuy| first = Richard Ernest| title = The Harper Encyclopedia of Military History: From 3500 BC to the Present| url = http://books.google.com/books?id=fikOAQAAMAAJ|year=1993| publisher = HarperCollins|isbn=978-0-06-270056-8|pages=422}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован И.|author-link=Јован И. Ковачевић|title=Бој на Косову: Уторак, 15 јун 1389 године|year=1953|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=MIKJOwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Laffin| first = John| title = Brassey's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=DUkXtwAACAAJ|year=1995| publisher = Barnes & Noble Books|isbn=978-0-7607-0767-8|pages=229}} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink=Александар Логос|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn = 978-86-85117-37-4 | url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Косовска битка|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=36-46|chapter-url=https://books.google.com/books?id=KXNpAAAAMAAJ&pg=PA36}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mihaljčić|first=Rade|author-link=Раде Михаљчић|title=Lazar Hrebeljanović: Istorija, kult, predanje|year=1984|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=biwwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|title=Јунаци косовске легенде|year=1989|location=Београд|publisher=БИГЗ|url=https://books.google.com/books?id=BsgMAAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Црквенополитичке прилике у Србији пред Косовску битку 1389. године|journal=Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду|year=1989|volume=47|issue=1—2|pages=10—21|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|access-date=02. 05. 2019|archive-date=02. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190502080958/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|url-status=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Oliver| first = Ian| title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005| publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|pages=vii| quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}} * {{Cite book|ref=harv| last=Orbini| first = Mauro|authorlink = Мавро Орбин|year=1601| title = Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni| location = Pesaro| publisher = Apresso Girolamo Concordia| url = https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}} * {{Cite book|ref=harv| last=Орбин| first = Мавро|authorlink = Мавро Орбин|year=1968| title = Краљевство Словена| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Parker| first = Robert Cowley Geoffrey| title = Readers Comp to Military History Pa| url = http://books.google.com/books?id=qOEu4ALwR-IC| publisher = Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-547-56146-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|year=1976|title=Прича о боју косовском|location=Нови Сад; Зрењанин|publisher=Филозофски факултет; Улазница|url=https://books.google.com/books?id=RcoMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Ређеп|first1=Јелка|author-link1=Јелка Ређеп|last2=Михаљчић|first2=Раде|author-link2=Раде Михаљчић|title=Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха: Историјске личности и догађаји, ликови из предања, мотиви|year=1995|location=Нови Сад|publisher=Славија|url=https://books.google.com/books?id=U73XAAAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|title=Косовска легенда|year=2007|orig-year=1995|edition=2.|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://www.scribd.com/doc/279266907}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sedlar| first = Jean W.| title = East Central Europe in the Middle Ages, 1000—1500| url = http://books.google.com/books?id=ANdbpi1WAIQC&pg=PP4|year=2011| orig-year=1972| publisher = University of Washington Press|isbn=978-0-295-80064-6|pages=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Димитрије Кидон о Косовском боју|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1971|volume=13|pages=213-219|url=https://books.google.com/books?id=8jwjAQAAIAAJ&pg=PA213}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Србија уочи битке на Косову|journal=Косовско-метохијски зборник|year=1990|volume=1|pages=3-20|url=https://books.google.com/books?id=WKAMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|author-link=Сима Ћирковић|title=Kosovska bitka kao istorijski problem|year=1992|location=Novi Sad|publisher=Vojvođanska akademija nauka i umetnosti|url=https://books.google.com/books?id=NzgtAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{cite book |ref=harv |last1=Ћоровић |first1=Владимир |title=Историја српског народа, књига I |date=1997 |publisher=[[Растко]] |url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html |access-date=22. 12. 2021 |language=sr |chapter=Бој на Косову |chapter-url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fine| first = John Van Antwerp|authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Harbottle| first = Thomas Benfield| last2=Bruce| first2 = George| title = Harbottle's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=bde_QgAACAAJ|year=1981| publisher = Van Nostrand Reinhold|isbn=978-0-442-22335-9|pages=134}} * {{Cite book| ref=harv|last=Cox| first = John K.| title = The History of Serbia| url = https://books.google.com/books?id=U765FGDfbPoC|year=2002| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-31290-8}} * {{Cite book| ref=harv|last=Waley| first = Daniel| last2=Denley| first2 = Peter| title = Later Medieval Europe: 1250—1520| url = https://books.google.com/books?id=3qkuAgAAQBAJ&pg=PA255|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-317-89018-8| quote = The outcome of the battle itself was inconclusive.|pages=255}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo_l.html Кнез Лазар и Косовска битка у старој књижевности Дубровника и Бока которске] * [http://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/mderic-kosovo_l.html Милорад Дерић: Тајна Косовског боја] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-music Историјска библиотека: Стефан Мусић] * [http://www.znanje.org/i/i21/01iv11/01iv1133/kosovska_bitka.htm Znanje.org — Косовска битка] * [https://web.archive.org/web/20090528021433/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/04/article-07.html Умиремо да увек живимо заједно] * [https://web.archive.org/web/20140108003859/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-6.html Оклопници против јаничара] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/331261/Poljska-studija-o-Kosovskom-boju Пољска студија о Косовском боју („Политика”, 24. јун 2015)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:366910-Istine-i-zablude-o-Kosovskom-boju Истине и заблуде о Косовском боју („Вечерње новости”, 18. фебруар 2012)] * [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1105535/turke-kosovski-boj-vazniji-drugih-bitaka-reporter-novosti-istanbulskom-vojnom-muzeju-medju-vrednom-bastinom-foto] * [https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569240/istorija/kosovski-boj-u-dolini-loare-pobedili-su-srbi Косовски бој у долини Лоаре - победили су Срби (Магазин Политика, 13. фебруар 2024)] {{Пад српских земаља под турску власт}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Косовски завет}} {{Босна у средњем веку|ек=да}} {{Подножје|Историја|Србија}} [[Категорија:Косовска битка| ]] jbsfb28cp7xxpg2819qrl9t6uq7d78p 30099606 30099416 2025-06-28T11:16:16Z Unknown General17 406995 30099606 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{друго значење2|Косовска битка}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Бој на Косову | слика = Battle of Kosovo, Adam Stefanović, 1870.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = ''Бој на Косову'', [[Адам Стефановић]], [[1870]], [[уље на платну]] | датум = [[15. јун]] <small>(по [[Јулијански календар|јул. кал.]])</small> | локација = [[Косово поље]], [[Земља Бранковића]] | резултат = *Тактички нерешено<ref name="fine410">{{harvnb|Fine|1994|p=410}} {{quote|Thus since the Turks also withdrew, one can conclude that the battle was a draw.}}</ref><ref name="emmert">{{harvnb|Emmert|1990|p=?}} {{quote|Surprisingly enough, it is not even possible to know with certainty from the extant contemporary material whether one or the other side was victorious on the field. There is certainly little to indicate that it was a great Serbian defeat; and the earliest reports of the conflict suggest, on the contrary, that the Christian forces had won.}}</ref>{{sfn|Waley|Denley|2013|p=255}}<ref>{{Cite book|last=Oliver|first = Ian|title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia|url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005|publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|page=7|quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}}</ref><ref>{{harvnb|Binns|2002|pp=197}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30|q=The Ottoman army probably numbered between 30,000 and 40,000. They faced something like 15,000 to 25,000 Eastern Orthodox soldiers. [...] Accounts from the period after the battle depict the engagement at Kosovo as anything from a draw to a Christian victory.}} * Велики обострани губици{{sfn|Fine|1994|pp=409–411}} | страна1 = {{застава|Османско царство|црвена}} | страна2 = {{застава|Моравска Србија}}<br>[[Датотека:Coat of arms of Branković family (small).svg|20п]] [[Земља Бранковића]]<br>[[Датотека:Kraljevina Bosna steg.png|15п]] [[Краљевина Босна]]<br> [[Датотека:Cross of the Knights Hospitaller 2.svg|20п]] [[Витезови Хоспиталци]] | заповедник1 = {{зас|Османско царство|црвена}} '''[[Мурат I]]'''{{KIA}}<br>{{зас|Османско царство|црвена}} [[Бајазит I]]<br>{{зас|Османско царство|црвена}} [[Јакуб Челебија]]{{executed}} | заповедник2 = [[Датотека:Grb Lazarevic.png|20п]] '''[[Лазар Хребељановић]]'''{{executed}}<br>[[Датотека:CoatOfArmsOfJovanStefanovicBrankovic.png|20п]] [[Вук Бранковић]]<br>[[Датотека:Kosačegrb.png|15п]] [[Влатко Вуковић Косача]] | јачина1 = 27.000–40.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује турске снаге на највише 40.000 ратника, од чега око 5.000 јаничара, 2.500 коњичке гарде, 6.000 спахија, око 20.000 азапа и акинџија, и 8.000 вазала.<ref name="ВЕ">{{Cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (књига 4) |date=1972 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |pages=659—660}}</ref>}}<ref name="Sedlar" />{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley" /> | јачина2 = 12.000–30.000 војника{{напомена|Војна енциклопедија процењује српске снаге на највише 25.000 ратника, и то 15.000 Лазаревих људи, 5.000 Вукових људи и још 5.000 Влаткових.<ref name="ВЕ" />}}<ref name="Sedlar">{{harvnb| Sedlar|1972|p=244}}</ref>{{sfn|Cox|2002|p=30-31}}<ref name="Cowley">{{harvnb|Cowley||p=249}}</ref><ref name="VE9-0">{{Cite book|title=[[Vojna Enciklopedija]] |publisher = Vojnoizdavacki zavod |location = Belgrade |year=1972|language = sh |chapter = Kosovska bitka|pages=659—660}}</ref> | губици1 = знатан део војске<br>убијен [[султан]] [[Мурат I]] | губици2 = знатан део војске<br>убијен [[кнез]] [[Лазар Хребељановић]] }} '''Косовска битка''', позната и као '''битка на Косову''', '''бој на Косову''', '''Косовски бој''' или '''Видовданска битка''', догодила се [[15. јун]]а (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) [[1389]]. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[хришћанство|хришћански]] празник [[Видовдан]],{{напомена|име=|15. јун по јулијанском календару, али се данас обележава 28. јуна по грегоријанском због повећане разлике међу календарима.}} недалеко од [[Приштина|Приштине]], између [[Срби|српских]] и [[Османско царство|османских]] снага. Српске снаге је предводио кнез [[Лазар Хребељановић]] и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан [[Мурат I]] са синовима [[Јакуб Челебија|Јакубом]] и [[Бајазит I|Бајазитом]]. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских [[витез]]ова ([[Милош Обилић]]) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску да се повуче. Његов син Бајазит је успео после тога да консолидује своје редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила [[Моравска Србија|Србију]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином [[15. век]]а). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља османску победу.{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Сматра се да су два кључна момента битке погибија османског султана Мурата и погибија српског владара кнеза Лазара. Најубедљивији доказ да су у самој бици Срби однели победу представљају писма српског, босанског и далматинског краља [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка Котроманића]] о хришћанској победи<ref>{{Cite web|url=https://cdpirs.org/manifestacija-kosovski-zavjet-istorija-i-kultura-pamcenja-u-republici-srpskoj/|title=Манифестација „Косовски завјет: историја и култура памћења у Републици Српској“|last=centar|date=2023-06-22|website=Центар за друштвено-политичка истраживања|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref>. Лазареви наследници су под притиском [[Краљевина Угарска|угарских]] напада (јесен 1389) и њихових контаката са [[Вук Бранковић|Вуком Бранковићем]], склопили у првој половини [[1390]]. мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Уз помоћ његових трупа, они су успели да потисну Угаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}} Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој [[Европа|Европи]] и успела је да привремено заустави [[Османско освајање Балканског полуострва|османско ширење у Европи]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Она је током наредних векова постала средишњи мотив [[Српске епске народне пјесме|српске народне епске поезије]] и средишњи мотив [[Српски национални идентитет|српског националног идентитета]]. == Позадина == [[Датотека:Central balkans 1373 1395 sr.png|мини|усправно|лево|Територије српских великаша у периоду од 1375. до 1395. године]] После победе у [[Маричка битка|бици на Марици]], [[Турци Османлије|Османлије]] нису одмах почели са правим освајањима на [[Балканско полуострво|Балкану]] него су, учврстивши своје положаје, стали да шире свој утицај и да стварају упоришта за даље напредовање. Османлије нису хтеле да упорном борбом изазову против себе један [[Хришћанство|хришћански]] савез пре него што постану сасвим сигурни него су се, за почетак, задовољавали тим да балкански владари признају њихову врховну власт и да их натерају на плаћање [[данак|данка]], како би повећали своја финансијска средства. Зато они нису заузели [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашинову]] област, него су пристали да у њој.као краљ влада Вукашинов син и наследник [[Марко Краљевић|Марко]]. Марко је владао јужном српском [[Македонија (област)|Македонијом]] са седиштем у утврђеном граду [[Прилеп]]у, који је имао и природни положај врло погодан за одбрану и од старина изграђиван као најтврђе место [[Пелагонија|Пелагоније]]. У северном делу Вукашинове краљевине власт је имао млађи Марков брат, [[Андријаш Мрњавчевић|Андријаш]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Вукашинови наследници имали су борбе и са западним и са северним српским суседима, који су се пожурили да им, после очеве погибије, окрње поседе. [[Призрен]] су преотели [[Балшићи]], а [[Скопље]] [[Вук Бранковић]]. Отимање око [[Костур (град)|Костура]] постало је чак и предмет епске песме. Као Марко, османску власт су признали и браћа [[Дејановићи]], [[Константин Драгаш Дејановић|Константин]] и [[Јован Драгаш|Јован]], сестрићи цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]], који су господарили на левој обали [[Вардар]]а, од [[Куманово|Куманова]] до [[Струмица|Струмице]]. Трећи српски династ на југу, [[Тома Прељубовић]], држао се у [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]] дуже времена само као османски штићеник.{{sfn|Ћоровић|1997}} Од осамдесетих година [[14. век]]а Османлије су постале активније и агресивније. Они упадају чак и у области изнад [[Шар-планина|Шар-планине]], а њихове се чете залећу и у западне области све до близу [[Српско приморје|Српског приморја]], и то не само у [[Албанија|Албанију]] него и у [[Захумље]]. Ти упади вршени су првобитно са малим одељењима и нису могли имати освајачки карактер. Извођени су ради пљачке и с намером да изазивају неспокојство и страх. Временом та залетања имају извиднички карактер и служе као уводне акције за веће покрете. [[Стари српски летописи]], који настају у ово време, бележе све чешће датуме тих упада и сукоба, осећајући им из дана у дан све већи значај. Први од сукоба на границама северне [[Моравска Србија|Србије]] био је [[1380]], када је [[Цреп Вукославић]] [[Битка на Дубравници|сузбио Османлије на Дубравници]]. У то време, због опасности од Османлија, подигнут је недалеко од ушћа [[Топлица (река)|Топлице]] у [[Јужна Морава|Јужну Мораву]] град [[Копријан]], да брани нишавску долину од њиховог насртања.{{sfn|Ћоровић|1997}} У исто доба Османлије су продирале и према Албанији, пошто су у јужној Македонији и у Епиру утврдили своју превласт. Хришћански господари тих области ишли су им посредно на руку својим борбама око појединих крајева или за власт. У тим борбама нарочито су били активни припадници династије [[Анжујци|Анжујаца]] из јужне Италије и други великаши пореклом из Италије који су, помагани делимично од својих земљака, одржавали своје раније владарске поседе на источној обали [[Јадранско море|Јадранског мора]] и у Грчкој, или тежили да их прошире, или да добију нове. Од српских династа у Албанији био је активан једино [[Балша II Балшић]] који је успео да женидбом постане господар [[Валона|Валоне]] и [[Берат]]а, и који је водио дуге борбе да би добио и [[Драч]]. Тај врло борбени и недовољно разборити човек, са великим амбицијама, створио је себи непријатеље на више страна. Анжујци су хтели да свакако добију Драч као своје старо упориште, а за Драч се отимао и [[Карло Топија]], најмоћнији албански великаш. Балша је имао извесних тренутних успеха, али се исцрпео у честим подвизима, који нису одговарали његовој стварној снази. Османлије су, видећи та трвења, окренули своје чете и на ту страну. У борби с њима, у [[Мусакија|Мусакији]], Балша је погинуо [[18. септембар|18. септембра]]. Његова удовица затражила је потом [[Млетачка република|млетачку]] заштиту и с том помоћи одржала се у области Валоне, коју је после оставила свом зету [[Мркша Жарковић|Мркши Жарковићу]], сестрићу [[Константин Драгаш Дејановић|Константина Драгаша]].{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Датотека:Turkish armor during battles of Marica and Kosovo.jpg|мини|усправно|лево|Османски оклоп током битака на Марици и на Косову]] [[File:Janissary.jpg|мини|усправно|десно|Ношња јањичара, турске елитне пешадије]] [[File:Weapons of Medieval Bosnian kingdom.jpg|мини|усправно|десно|Оружје какво су носили ратници Влатка Вуковића]] [[File:Народни музеј Ниш, археологија, поставка у раздобљу од неолита до средњег века 51.jpg|thumb|Оклоп]] [[File:Medieval chainamail.jpg|thumb|Верижњача, оклоп српске лаке коњице и пешадије]] [[Датотека:Plan bataille.jpg|thumb|лево|План Косовске битке]] [[Датотека:Serbian Medieval swords.jpg|thumb|лево|Мач који.су користили српски витезови и војници током Косовске битке]] [[Датотека:Ottoman sabre.jpg|thumb|десно|Сабља коју су користили османски војници током Косовске битке]] [[Датотека:Kosovo-polje.jpg|thumb|лево|Косово поље, поприште битке]] После тога Османлије су поновиле своје упаде у северне и северозападне области. Османлије су освојиле [[Ниш]] ([[1386]]), главно чвориште на путевима од југа према северу и од истока према западу. Намера им је била да поседајући то место и крај ближе прате везе између Србије и [[Друго бугарско царство|Бугарске]]. Српска војска разбила је Османлије код [[Битка код Плочника|Плочника]], али Ниш није успела да поврати. Исте ове године јављају се први пут и османске чете у [[Захумље|Захумљу]]. Њихов изненадни и необични упад изазвао је запрепашћење и велику пометњу; људи су у страху бежали са стоком на [[Дубровачка република|дубровачко]] земљиште, према [[Јадранско море|Јадранском мору]]. Две године потом кренула је нова османска војска према [[Хум (Требиње)|Хуму]], али је претрпела пораз [[Битка код Билеће|код Билеће]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Порази код Плочника и Билеће натерали су султана Мурата на озбиљне припреме за борбу са Србима. Мада растројени и тешко погођени поразом на [[Маричка битка|Марици]], Срби су још увек представљали главну војничку силу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Османске припреме за напад вршене су дуго и већ у фебруару [[1389]]. знало се за њих у [[Млетачка република|Млецима]], а и у самој Србији.{{sfn|Ћоровић|1997}} Кнез [[Лазар Хребељановић]] је створио средиште у [[Крушевац|Крушевцу]], држећи најбогатији и најплоднији део српске државе, цео слив [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]]. Испред њега, према Османлијама, налазило се [[Косово]] под влашћу Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], које је штитило Србију с југа. Лазар се надао да ће у савезу са [[Краљевина Босна|Босном]] и Бугарском моћи обезбедити своје подручје од судбине јужне српске државе. [[Датотека:Samodreža, Church of Saint Lazar.jpg|мини|десно|[[Црква Светог Јована Претече у Самодрежи|Црква Самодрежа]], посвећена Светом Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку]] Пред опасношћу од Османлија, која се јавила у пуној озбиљности, кнез Лазар је потражио помоћи код својих савезника. Велику бригу задавало му је држање [[Краљевина Угарска (1000—1918)|угарског]] краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]]. Раније, Лазар је једно време, притиснут од [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], пристајао да буде угарски вазал, али се после [[Лајош I Анжујски|Лајошеве]] смрти, заједно с [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртком]], ставио на страну Жигмундових противника. Стога је Лазар имао разлога да се боји од његове освете. Да би га придобио Лазар је, преко свог зета Николе Гаре, поново понудио Жигмунду да му постане вазал. Жигмунд је то примио, али до склапања уговора није дошло, јер је већ пре тога пала одлука на Косову.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Распоред војске на бојишту и битка == [[Датотека:Battle of Kosovo, disposition of troops-sr.svg|мини|десно|Распоред снага на почетку битке.]] Дуга припремања и на српској и на османској страни говорила су јасно да се ради о великој и одлучној борби. То се видело већ и по томе, што су на [[Косово поље|бојно поље]] кренула и оба владара лично, кнез Лазар и султан Мурат са два сина, Бајазитом и Јакубом.{{sfn|Ћоровић|1997}} Поузданих записа колико је војника било у сукобљеним војскама кнеза Лазара и султана Мурата на Косову пољу у јуну 1389. нема. Према проценама [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]], Мурат је могао имати око 30.000, а Лазар од 15.000 до 20.000 војника.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Према уобичајеном распореду војске, средишњим делом српске војске заповедао је кнез Лазар, крило десно од њега водио је Вук Бранковић, а крило лево од Лазара водио је војвода [[Влатко Вуковић Косача]].{{sfn|Логос|2017|p=327}} Вуковић је довео и војнике који су под његовим заповедништвом победили Османлије [[Битка код Билеће|код Билеће]] у августу [[1388]], а њих је послао краљ Срба и Босне [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефан Твртко I]].{{sfn|Логос|2017|p=321, 327}} Са одредима Твртка I, старог савезника Лазара, у помоћ су дошли и Тврткови хрватски вазали „крсташи”, под вођством [[Ivan Paližna|Ивана Палижне]], који је као врански приор имао под собом крсташе витезове [[Хоспиталци|Јовановце]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Приближан положај војске на бојишту одређује се према месту погибије султана Мурата I уз приближне процене броја и уобичајеног распореда војника у сукобљеним странама, а претпоставља се да је Мурат убијен на [[Газиместан]]у где је после подигнуто [[Муратово турбе]].{{sfn|Логос|2017|p= 327 са напоменом 1648}} Тако је насупрот средишту српске војске било средиште османске војске, којим је командовао султан Мурат I. На левом османском крилу били су војници из [[Мала Азија|Мале Азије]], којим је заповедао једам Муратов син [[Јакуб Челебија]], а на десном крилу био је други син Бајазит Јилдирим, који је водио Османлије из европског дела државе.{{sfn|Логос|2017|p= 327}} Српски [[властела|властелини]] са југа нису смели, у сукобу, да стану уз кнеза Лазара, делом из страха од огромне османске снаге, а делом због недостатка свести о потреби националне солидарности, или из себичних интереса нису видели да ће Лазарев слом само отежати и њихов положај. Султанов вазал [[Константин Драгаш Дејановић|Константин Драгаш]] је угостио османску војску која је преко његове области полазила на Косово и дао јој је и своје помоћне чете.{{sfn|Ћоровић|1997}} У османској војсци поред Срба Константина Драгаша, било је и Грка који су дошли из области вазала Мурата I, а цара [[Византијско царство|Византије]], а можда је било и Срба који су били из области краља Срба [[Марко Краљевић|Марка]], који је, такође, био вазал Мурата I,{{sfn|Логос|2017|p=326}} али о томе шта је радио краљ Марко у време Косовског боја нема непосредних писаних вести.{{sfn|Ћоровић|1997}} Српска војска је била опремљена по стилу [[Хришћанство|хришћанске]] војске тог времена са шлемовима, [[крљушт оклоп]]има, дугим мачевима, док су јединице обичне пешадије биле наоружане шлемом, [[мач]]ем, [[копље]]м и у обичној ношњи. Одлучна борба била је на [[Видовдан]], у уторак, 15. јуна (по тада важећем [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1389. године,{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} на [[Косово поље|Косову пољу]], северно од [[Приштина|Приштине]], у „држави” Лазаревог зета [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]].{{sfn|Ћоровић|1997}}{{sfn|Логос|2017|p=327 са напоменом 1647}} У том дану убијени су обојица војсковођа и то је допринело да савременици, али и генерације које су следиле виде Косовску битку као значајнију од [[Маричка битка|Маричке битке]] и најважнију.{{sfn|Логос|2017|p=327—328. Најстарији сачувани писани податак о Косовском боју настао је 12 дана после битке. У њему један од руских монаха, који су се затекли близу Цариграда, пише да је „кружио глас” о смрти султана Мурата I и кнеза Лазара у сукобу, а да је то изазвало нереде у Турском султанату.}} Према једном османском извору, обе војске су употребиле и малобројне топове, али главну битку водиле су [[Коњица|коњице]] и стрелци.{{sfn|Логос|2017|p=327 у напомени 1648}} Непознато је тачно у ком делу битке је погинуо султан Мурат I. Поуздано се зна да је мала дружина српских витезова успела да се пробије до Мурата I, а један од њих по имену [[Милош Обилић|Милош]] убио је султана.{{sfn|Логос|2017|p=327}} Краљ Срба и Босне Твртко I писао је и [[Фирентинска република|Фиренци]] о сукобу на Косову, а у сачуваном одговору из октобра 1389. који је написан у [[Фиренца|Фиренци]] честита се Твртку I победа и спомиње се дружина од 12 српских ратника који „мачем отворише себи пут, до Муратова шатора” и убише га.{{sfn|Логос|2017|p=328}} Ово је најстарији сачувани опис погибије султана у боју и можда најтачнији. Уочљиво је да је број српских ратника који су стигли до султана према писму из 1389. био мали, само 12 витезова. Они су после убиства Мурата I били заробљени, или убијени као Милош од Османлија,{{sfn|Ћоровић|1997}} а српска војска Милошево убиство Мурата I није могла да искористи да потпуно „обезглави” и порази османску војску. После смрти Мурата I, паше су се договориле да Бајазита I прогласе за султана, а Јакуба су убили и наставили су битку против Лазареве војске.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Мало касније, крајем [[14. век]]а у османском султанату се појавила прича да је Мурат I убијен „преваром”.{{sfn|Логос|2017|p=328—329 са напоменом 1655}} Од тад османски извори тврде да је Мурат погинуо, или после битке, или мало пре њеног свршетка а на превару од једног српског скривеног завереника, или рањеног борца, док је посматрао исход борбе, која је већ била одлучена у османску корист.{{sfn|Ћоровић|1997}} Убрзо после тога, и у српским писаним изворима у [[Јефимија|Јефимијиној]] [[Похвала кнезу Лазару|Похвали кнезу Лазару]], која је писана на самом почетку [[15. век]]а, у накнадним верзијама пише да је Мурат погинуо после борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Неколико деценија после, легенда о убиству султана „на превару” појављује се у српским изворима, у [[Житије деспота Стефана Лазаревића|Житију деспота Стефана Лазаревића]] [[Константин Филозоф]] Костенечки око [[1431]]. записао је легенду да су једног српског племића неки завидници тужили кнезу Лазару да ће му учинити неверу, а оптужени да покаже ко је веран, и за кога је доцније уписано у текст и име Милош, у згодном часу потрчао је Османлијама претварајући се, да хоће да се преда, али кад је дошао до султана, Милош је зарио мач у Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=329—330 са напоменом 1659}} Овај опис убиства Мурата I, настао четири деценије после описа из фирентинског писма Твртку I се веома разликује и показује да је „већ почело мешање истине и измишљотине.”{{sfn|Логос|2017|p=330}} Трећи српски извор, „[[Герасимов летопис]]” (Герасим је брат Вука Бранковића), каже да је Милош пробо копљем Мурата. Народно предање је развило верзију да је Милош извршио своје дело пре почетка борбе. Народна песма спомиње два Милошева побратима [[Милан Топлица|Милана Топлицу]] и [[Иван Косанчић|Ивана Косанчића]], два иначе историјски сасвим непозната лица, као његове пратиоце и саборце у продору до Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} О самом Милошу историја не зна никаквих појединости. У оновременим изворима не спомиње се име витеза који је убио Мурата I.{{sfn|Логос|2017|p=330}} Скоро век после догађаја као убицу султана „Милоша Кобилу” спомиње Ашикпаша-заде (Дервиш Ахмед, писао око 1484), а затим и [[Константин Михаиловић]] (око 1500), али постоји претпоставка да је презиме од Османлија намерно написано у погрешном облику да се „наружи” убица султана Мурата I, а да је касније записано презиме Обилић, које се преносило у српском народном предању тачније.{{sfn|Логос|2017|p=330 са напоменом 1658}} [[Датотека:Battle of Kosovo plan.png|мини|десно|План битке.]] '''[[Натпис на косовском каменом стубу|На косовском каменом стубу]]''' који је подигао наследник [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], [[Стефан Лазаревић|Стефан]] стоји: "и прву змију згазише, и умртвише дивљу звер и великог противника, и неситога ада свејадца, велим Амурата и сина његова, аспидин и гујин пород" , што указује да је кнез Лазар доживео и султанову и смрт његовог сина, док о његовој накнадној смрти стоји: <blockquote>" Не посече га нико други, о љубими, до сама рука тога убице, сина Амуратова, И све ово речено сврши се лета 6897, [[индикт]]а 12, месеца 15, у дан уторак"</blockquote>О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба.{{sfn|Ћоровић|1997}} [[Влатко Вуковић Косача|Влатко Вуковић]] са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи.{{sfn|Ћоровић|1997}} Добро се држало и крило Вука Бранковића.{{sfn|Ћоровић|1997}} Има сазнања да је Влатко Вуковић уз помоћ једног хрватског одреда однео победу на левом крилу где је потукао Капичи-пашу, а Вук Бранковић је на десном крилу поразио Јакуба, млађег сина султана Мурата.{{sfn|Ћоровић|1997}} Главна борба водила се око [[Мазгит]]а и [[Газиместан]]а.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ту је кнез Лазар у почетку борбе потукао Сариџа-пашу, међутим након Муратове смрти Бајазит преузима команду и појачан резервом османске војске и [[јањичари]]ма улази у срце Лазаревих снага слама њихов отпор, а рањеног Лазара је заробио и посекао као [[Одмазда|одмазду]] за Муратову главу.{{sfn|Ћоровић|1997}} За то време Влатко Вуковић се након своје победе повлачи са Косова и враћа у Босну, а Вук Бранковић након победе на десном крилу пристиже у помоћ обезглављеном средишту српске војске и одолева Бајазитовим нападима.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазиту је било прече да погуби брата Јакуба наводно за казну због пораза, а у ствари да га уклони као такмаца за престо, али и да сачува војску, јер је на Косову до тада већ изгубио и више војске него што се надао, за походе на [[Цариград]] и [[Солун]] и борбе за превласт у муслиманском свету против [[Тамерлан|Тимурлана]], па је услед недовршене битке и још отпорне српске војске одлучио да оде кући да би осигурао свој престо.{{sfn|Ћоровић|1997}} Није сигурно да ли Муратово турбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице.{{sfn|Ћоровић|1997}} Исход ове битке се може окарактерисати или без победника или као српска [[пирова победа]].{{sfn|Ћоровић|1997}} Такође није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издајицу.{{sfn|Ћоровић|1997}} Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Османлија и препоручивао везе са Угарима, а од Османлија нити је што тражио ни добио.{{sfn|Ћоровић|1997}} Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником [[Стефан Лазаревић|Стефаном]] и једну каснију заједничку битку Османлија, султана Сулејмана I сина Бајазита, и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], сина Вука Бранковића, на Косову код [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]], против Лазаревих синова Стефана и [[Вук Лазаревић|Вука Лазаревића]] [[1402]], у којој су Лазаревићи потукли Ђурђа и [[Сулејман I|Сулејмана I]], а вероватно му се није хтело опростити што и он на Косову није нашао смрт уз Лазара и остале српске витезове.{{sfn|Ћоровић|1997}} == Последице == [[Датотека:Château de Chenonceau - intérieur (127).jpg|мини|десно|Таписерија посвећена Косовској бици у француском [[Дворац Шенонсо|дворцу Шенонсо]],]] Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици<ref>{{Cite book |last1=Mihaljčić |first1=Rade |title=Lazar Hrebeljanović: istorija, kult, predanje |date=1984 |publisher=Nolit |page=125 |url=https://books.google.ba/books?id=biwwAAAAMAAJ |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна.{{sfn|Ћоровић|1997}} Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке.{{sfn|Ћоровић|1997}} Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе.{{sfn|Ћоровић|1997}} Међутим, по Србију последицу су одмах биле видљиве.{{sfn|Ћоровић|1997}} Без Лазара и без војске, земља је остала обезглављена са [[Милица Хребељановић|женом]] на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом.{{sfn|Ћоровић|1997}} На српски престо, након пунолетства, дошао је Лазарев син [[Стефан Лазаревић]] који је свестан своје немоћи водио мудру политику у почетку као османски вазал што је доласком на престо [[1392]]. наследио, што је последица не Косовске битке већ надирања Угара са севера.{{sfn|Ћоровић|1997}} Милица која је тада управљала Србијом 1390. понудила Бајазиту вазалство и ћерку [[Оливера Лазаревић|Оливеру]], а Бајазит је заузврат бранио Србију од Угара јер је Стефан 1390. имао тек 14. година.{{sfn|Ћоровић|1997}} Бајазит I, као нови султан, узео је за жену Лазареву кћерку Оливеру. Срби су били приморани да плаћају данак Османлијама и обавезали су се да ратују у османску корист. Лазарев син Стефан ће се борити на османској страни 1402. у [[битка код Ангоре|бици код Ангоре]] између Бајазита и [[Тамерлан]]а. Темерланове снаге ће нанети тежак пораз Османлијама и заробити Бајазита. Након Бајазитове смрти Србија више није османски вазал, а деспот Стефан се чврсто везује за угарског краља Жигмунда. Много касније, након две мање битке, Османлије ће [[1459]]. коначно заузети остатке Србије. [[Датотека:Vidovdan na Gazimestanu 2009. godine.JPG|мини|десно|Прослава [[Видовдан]]а на [[Газиместан]]у 2009. године.]] Лазарева погибија се већ крајем [[14. век]]а, схватила као свесна жртва да се очува народна и државна слобода и да послужи као пример за доцнија поколења. Ниједан српски владар није добио толико похвалних слова као Лазар. Прва жена списатељ у српској књижевности, монахиња Јефимија, жена деспота [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеше]], извезла је Лазару на свиленом покрову за његово тело молитву и признање за учињену жртву. Таква схватања ушла су и у широке народне кругове. Косовска битка се често славила у српској историји и предмет је српске народне епске поезије. == Вести о исходу битке == [[Датотека:Споменик косовским јунацима у Крушевцу 18.JPG|мини|усправно|десно|[[Споменик косовским јунацима у Крушевцу|Споменик косовским јунацима]] у [[Крушевац|Крушевцу]] чији је камен темљац постављен на 500-ту годишњицу битке.]] Извори настали непосредно након битке не говоре о победи Османлија, а неки и изричито величају успех хришћанских снага. Тако је краљ [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртко]] слао у свет вести о великој хришћанској победи над Османлијама, те је 1. августа 1389. године у [[Трогир]] послао писмо о великој победи. Почетком октобра 1389. шаље слично писмо шаље у Фиренцу и [[20. октобар|20. октобра]] добија из Фиренце одговор у коме му честитају на победи уз замерку што им није одмах слао вести и напомену да о тој победи већ знају. И код Млечана је владао утисак да су Османлије на Косову лоше прошле. Крајем јула Млетачки сенат шаље на Порту посланство новом османском султану. Пошто нису тачно знали ко је заузео престо, млетачки је изасланик носио са собом два писма. Једно је било насловљено на Бајазита, а друго на Јакуба, при чему би посланик прво морао утврдити ко је нови владар. При предаји је посланик имао налог да изјави: „Пре поласка наших галија из Млетачке републике смо чули, али не баш јасно, о рату, који је избио међу свемогућим господаром Муратом, вашим оцем и кнезом Лазаром, о коме се причају разне ствари, којима наравно не можемо веровати. Упркос томе смо обавештени о смрти поменутог господара Мурата, што веома жалимо”.{{sfn|Михаљчић|1982|p=36-46}}{{sfn|Ćirković|1992|p=}} Млетачка влада се при томе држала само на речима изражавања саучешћа, што доказује, да су у Млетачкој републици шест седмица након битке кружиле приче о неповољном исходу за Османлије. Сачувана је и једна белешка, која говори, да су вест о османском поразу добили и у [[Париз]]у.{{sfn|Михаљчић|1982|p=44}} Записи [[Бенедикт Курипешић|Бенедикта Курипешића]], аустријског посланика у [[Цариград]]у, настали су 250 година након Косовске битке.<ref name="БК" /> На путу за Цариград су се зауставили и у [[Приштина|Приштини]].<ref name="БК">{{cite book |last1=Kuripešić |first1=Benedikt |editor1-last=Pejanović |editor1-first=Đorđe |title=Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530 |date=1950 |publisher=Svjetlost |pages=7—8 |url=https://archive.org/details/kuripesic-benedikt-putopis-kroz-bosnu-srbiju-bugarsku-i-rumeliju-1530..pdf-2/page/n3/mode/2up?view=theater&q=kralj |access-date=22. 12. 2021 |language=sr}}</ref> У свом путопису описао је ту битку. Како каже Курипешић у својој књижици, током путовања зауставили су се код „чудног гроба”, лепо украшеног и покривеног куполом.<ref name="БК" /> На том месту султана је ножем распорио неки стари српски витез по имену [[Милош Обилић]].<ref name="Фајф">[http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/zfajfric-lazarevici_c.html др [[Жељко Фајфрић]]: Света лоза кнеза Лазара]{{ср}}</ref> То је био један од првих описа места погибије султана Мурата.{{чињеница|date=04. 2010. }} Даље пише о бици и кнежевој свечаној вечери пред битку, при чему му је Милош обећао, да ће направити нешто што млађи не могу и да ће сам завршити његов рат упркос томе да ће изгубити главу.<ref name="БК" /> Сутрадан, уочи битке Милош одлази у султанов шатор, где му је султан пружио ногу да је Милош пољуби.<ref name="Фајф" /> На шта му Милош рече: „Није достојно, да ти као хришћанин пољубим ногу, зато ћеш сада примити своју награду”. Милош је при томе извукао нож и распорио Мурату трбух.<ref name="Фајф" /> Бенедикт Курипешић завршава књижицу речима да су Турци притом изгубили главу и побегли и тако су се кнез и његова војска лишили непријатеља.<ref name="БК" /> == Хронологија == У време Косовске битке, у тадашњем хришћанском свету, а самим тим и у средњовековној Србији, употребљаван је [[јулијански календар]], по коме се битка одиграла у уторак, 15. јуна 1389. године.{{sfn|Ковачевић|1953|p=}} У сваременој пракси, годишњица битке обележава се управо по јулијанском датуму, који се разликује од [[грегоријански календар|новог календара]]. Током 19. века, разлика је била 12 дана, такао да је [[1889]]. године прослава петстоте годишњице битке одржана 15. јуна (по старом), односно 27. јуна (по новом). Током 20. и 21. века, разлика између календара износи 13 дана, такао да је [[1989]]. године прослава шестстоте годишњице одржана 15. јуна (по старом), односно 28. јуна (по новом). Додатну [[хронологија|хронолошку]] занимљивост представља прорачунавање "пролептичког" (повратног) датума, путем протезања савременог календара на збивања из ранијих времена, која су претходила његовом увођењу. На пример, када се [[грегоријански календар]], који је настао [[1582]]. године, протегне на ранија времена, односно на јулијански 15. јун 1389. године, као пролептички (повратни) грегоријански датум Косовске битке добија се 23. јун.<ref>{{cite web|title=Proleptic Gregorian calendar|url=http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|accessdate=28. 6. 2018.|archive-date=28. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180628233529/http://www.self.gutenberg.org/articles/eng/Proleptic_Gregorian_calendar|url-status=unfit}}</ref><ref>{{cite web|title=Када је била Косовска битка|url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/kada-%D1%98e-bila|accessdate=28. 6. 2018.}}</ref></small> == Галерија == Галерија уметничких приказа тока битке и учесника битке: <gallery mode="packed" heights="150px"> Ivan Meštrović Kosovo.jpg|Иван Мештровић, Косовским осветницима 1912—1913, рељеф Sabor u Prizrenu pred Kosovsku bitku.jpg|Сабор у Призрену пред Косовску битку. Дело [[Стева Тодоровић|Стеве Тодоровића]] из 1899. Jug Bogdan and sons.jpg|Југ Богдан и девет Југовића, [[Адам Стефановић]] Kosovo Maiden, Uroš Predić, 1919.jpg|Косовка девојка. Дело [[Урош Предић|Уроша Предића]] из 1919. PetarPalavicini Majka Jugov.jpg|Петар Палавичини: Мајка Југовића, рељеф, 1910. Miloš Obilić posle zavere pred šatorom Muratovim, Pavle Čortanović i Adam Stefanović.jpg |Милош Обилић пред Муратовим шатором, [[Павле Чортановић]] и [[Адам Стефановић]] Miloš ubija Murata, A. Jovanović.jpg|Милош Обилић убија султана Мурата Анастас Јовановић, Косовска вечера, цртеж, Музеј града Београда..jpg |[[Анастас Јовановић]], ''Косовска вечера,'' цртеж, Музеј града Београда Facial Chronicle - b.10, p.299 - Battle of Kosovo (1389).png|Бој на Косову, руска минијатура из 16. века Boško Jugović by Đorđe Putnik.jpg |Бошко Југовић у боју на Косову Lazar Musić.jpg|thumb|Лазар Мусић, учесник битке Stefan Musić.jpg|thumb|Стефан Мусић, учесник битке Датотека:Boža Nikolic - Foto Panic 1913.jpg|thumb|Приказ Милоша Обилића у крљушт оклопу са шлемом, 1913. </gallery> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Binns| first = John| title = An Introduction to the Christian Orthodox Churches| url = https://books.google.com/books?id=MOA5vfSl3dwC&pg=PA197|year=2002| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66738-8| quote = The battle is remembered as a heroic defeat, but historical evidence suggests an inconclusive draw.|pages=197}} * {{cite book|ref=harv|last1=Веселиновић|first1=Андрија|author-link1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|author-link2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|publisher=Плантонеум|location=Нови Сад|pages=|url=https://books.google.ba/books?isbn=8683639010|isbn=86-83639-01-0}} * {{Cite book| ref=harv|last=Dupuy| first = Richard Ernest| title = The Harper Encyclopedia of Military History: From 3500 BC to the Present| url = http://books.google.com/books?id=fikOAQAAMAAJ|year=1993| publisher = HarperCollins|isbn=978-0-06-270056-8|pages=422}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован И.|author-link=Јован И. Ковачевић|title=Бој на Косову: Уторак, 15 јун 1389 године|year=1953|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=MIKJOwAACAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Laffin| first = John| title = Brassey's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=DUkXtwAACAAJ|year=1995| publisher = Barnes & Noble Books|isbn=978-0-7607-0767-8|pages=229}} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink=Александар Логос|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn = 978-86-85117-37-4 | url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|chapter=Косовска битка|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=36-46|chapter-url=https://books.google.com/books?id=KXNpAAAAMAAJ&pg=PA36}} * {{Cite book|ref=harv|last=Mihaljčić|first=Rade|author-link=Раде Михаљчић|title=Lazar Hrebeljanović: Istorija, kult, predanje|year=1984|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=biwwAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Михаљчић|first=Раде|author-link=Раде Михаљчић|title=Јунаци косовске легенде|year=1989|location=Београд|publisher=БИГЗ|url=https://books.google.com/books?id=BsgMAAAAIAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Црквенополитичке прилике у Србији пред Косовску битку 1389. године|journal=Богословље: Орган Православног богословског факултета у Београду|year=1989|volume=47|issue=1—2|pages=10—21|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|access-date=02. 05. 2019|archive-date=02. 05. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190502080958/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1989/1989-03.pdf|url-status=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Oliver| first = Ian| title = War and Peace in the Balkans: The Diplomacy of Conflict in the Former Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=Qu58hfrYAHsC&pg=PR7|year=2005| publisher = I.B.Tauris|isbn=978-1-85043-889-2|pages=vii| quote = Losses on both sides were appalling and the outcome inconclusive although the Serbs never fully recovered.}} * {{Cite book|ref=harv| last=Orbini| first = Mauro|authorlink = Мавро Орбин|year=1601| title = Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni| location = Pesaro| publisher = Apresso Girolamo Concordia| url = https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC}} * {{Cite book|ref=harv| last=Орбин| first = Мавро|authorlink = Мавро Орбин|year=1968| title = Краљевство Словена| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Parker| first = Robert Cowley Geoffrey| title = Readers Comp to Military History Pa| url = http://books.google.com/books?id=qOEu4ALwR-IC| publisher = Houghton Mifflin Harcourt|isbn=978-0-547-56146-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|year=1976|title=Прича о боју косовском|location=Нови Сад; Зрењанин|publisher=Филозофски факултет; Улазница|url=https://books.google.com/books?id=RcoMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Ређеп|first1=Јелка|author-link1=Јелка Ређеп|last2=Михаљчић|first2=Раде|author-link2=Раде Михаљчић|title=Бој на Косову у бугарштицама и епским песмама кратког стиха: Историјске личности и догађаји, ликови из предања, мотиви|year=1995|location=Нови Сад|publisher=Славија|url=https://books.google.com/books?id=U73XAAAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ређеп|first=Јелка|author-link=Јелка Ређеп|title=Косовска легенда|year=2007|orig-year=1995|edition=2.|location=Нови Сад|publisher=Прометеј|url=https://www.scribd.com/doc/279266907}} * {{Cite book| ref=harv|last=Sedlar| first = Jean W.| title = East Central Europe in the Middle Ages, 1000—1500| url = http://books.google.com/books?id=ANdbpi1WAIQC&pg=PP4|year=2011| orig-year=1972| publisher = University of Washington Press|isbn=978-0-295-80064-6|pages=}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Димитрије Кидон о Косовском боју|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1971|volume=13|pages=213-219|url=https://books.google.com/books?id=8jwjAQAAIAAJ&pg=PA213}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|author-link=Сима Ћирковић|title=Србија уочи битке на Косову|journal=Косовско-метохијски зборник|year=1990|volume=1|pages=3-20|url=https://books.google.com/books?id=WKAMAAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|author-link=Сима Ћирковић|title=Kosovska bitka kao istorijski problem|year=1992|location=Novi Sad|publisher=Vojvođanska akademija nauka i umetnosti|url=https://books.google.com/books?id=NzgtAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{Cite book|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|author-link = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{cite book |ref=harv |last1=Ћоровић |first1=Владимир |title=Историја српског народа, књига I |date=1997 |publisher=[[Растко]] |url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html |access-date=22. 12. 2021 |language=sr |chapter=Бој на Косову |chapter-url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13.html}} * {{Cite book| ref=harv|last=Fine| first = John Van Antwerp|authorlink = Џон ван Антверп Фајн| title = The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest| url = http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994| publisher = University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Harbottle| first = Thomas Benfield| last2=Bruce| first2 = George| title = Harbottle's Dictionary of Battles| url = http://books.google.com/books?id=bde_QgAACAAJ|year=1981| publisher = Van Nostrand Reinhold|isbn=978-0-442-22335-9|pages=134}} * {{Cite book| ref=harv|last=Cox| first = John K.| title = The History of Serbia| url = https://books.google.com/books?id=U765FGDfbPoC|year=2002| publisher = Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-31290-8}} * {{Cite book| ref=harv|last=Waley| first = Daniel| last2=Denley| first2 = Peter| title = Later Medieval Europe: 1250—1520| url = https://books.google.com/books?id=3qkuAgAAQBAJ&pg=PA255|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-317-89018-8| quote = The outcome of the battle itself was inconclusive.|pages=255}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/rastko-du/umetnost/knjizevnost/mpantic/mpantic-proslost/mpantic06-kosovo_l.html Кнез Лазар и Косовска битка у старој књижевности Дубровника и Бока которске] * [http://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/mderic-kosovo_l.html Милорад Дерић: Тајна Косовског боја] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-music Историјска библиотека: Стефан Мусић] * [http://www.znanje.org/i/i21/01iv11/01iv1133/kosovska_bitka.htm Znanje.org — Косовска битка] * [https://web.archive.org/web/20090528021433/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/04/article-07.html Умиремо да увек живимо заједно] * [https://web.archive.org/web/20140108003859/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-6.html Оклопници против јаничара] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/331261/Poljska-studija-o-Kosovskom-boju Пољска студија о Косовском боју („Политика”, 24. јун 2015)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:366910-Istine-i-zablude-o-Kosovskom-boju Истине и заблуде о Косовском боју („Вечерње новости”, 18. фебруар 2012)] * [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1105535/turke-kosovski-boj-vazniji-drugih-bitaka-reporter-novosti-istanbulskom-vojnom-muzeju-medju-vrednom-bastinom-foto] * [https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569240/istorija/kosovski-boj-u-dolini-loare-pobedili-su-srbi Косовски бој у долини Лоаре - победили су Срби (Магазин Политика, 13. фебруар 2024)] {{Пад српских земаља под турску власт}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Косовски завет}} {{Босна у средњем веку|ек=да}} {{Подножје|Историја|Србија}} [[Категорија:Косовска битка| ]] eo0z0qmdk6e5lurc80ratrxbcpqny4u 3 18789 30099061 30098097 2025-06-27T19:57:36Z Dungodung 490 /* Питање корисника DzonIv (19:20, 26. јун 2025.) */ одговор 30099061 wikitext text/x-wiki {{/архива}} == Питање корисника [[User:Kosta Simović|Kosta Simović]] (14:20, 13. новембар 2024.) == Ја сам Коста Симовић, и википедијанац сам од пре 30 дана. Како да додам табелу на моју страницу о рукометном клубу, и како да ставим почетну слику на страницу --[[Корисник:Kosta Simović|Kosta Simović]] ([[Разговор с корисником:Kosta Simović|разговор]]) 14:20, 13. новембар 2024. (CET) == Ацо Шопов == Спољашње везе за Аца Шопова на српском језику су у највећем делу на македонском. Ја сам их заменила са везама на српском, а Феликс бот је врато старе везе. То није добро. Хтела сам да га блокирам, али нисам администратор па не могу. Молим Вас, Ви урадите шта је потребно да ми не прави такве проблеме. Хвала на разумевању. — [[Корисник:Јасмина Шопова|Јасмина Шопова]] ([[Разговор с корисником:Јасмина Шопова|разговор]]) 14:59, 1. децембар 2024. (CET) :Нешто сте погрешили, Феликс бот није мењао спољашње везе у том чланку. Генерално не дира спољашње везе. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:28, 1. децембар 2024. (CET) == Чинови Ђ и Д == На страници https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D1%86%D0%B8 члан "Snake bgd", неисправно и нетачно тврди да су чинови почињу на слово д, иако сваки извор који је у опису википедија чланка потврђује да почињу на ђ а не на д. Да ли ово може да се исправи? Постоје још додатних извора који се могу искористити за доказ ове тврдње. Израз "ђенерал" је назван архаичним, што је нетачно и контрарно поенти странице. Страница није ту да преведе чинове на модерне изразе, страница је ту да прида увид људима које то интересује какви су чинови стварно били, а били су ђенералски. Ја сам пријављен администрацији за вандализам, иако вандализма нема, и члан просто није у праву, и мења речи које су коришђене са речима које се користе сада. — [[Корисник:RegentSheo|RegentSheo]] ([[Разговор с корисником:RegentSheo|разговор]]) 00:51, 8. децембар 2024. (CET) == Шаблони и Навбокс == Налетео сам пре неколико дана на два шаблона који су одавно требали бити пребачени на Navbox а нису ([https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5&diff=prev&oldid=28916256], [https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%BE%D0%BD:%D0%90%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0&diff=prev&oldid=28903632]). Моје питање за тебе је да ли могао да ми направиш списак шаблона који и даље користе ''стари модел'' функционисања рад бих био да их ажурирам. Разуме се неки шаблони никад неће моћи да користе стандардизоване подшаблоне Поздрав — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 13:46, 17. децембар 2024. (CET) :Проблем је како тачно детектовати да шаблон не користи навбокс, а треба. Ако можемо да осмислимо алгоритам, није проблем покренути га и наћи сва појављивања. Проблем је, плашим се, у томе што је јако тешко дефинисати машински шта чини навбокс и како га тачно препознати. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:01, 17. децембар 2024. (CET) ::Теоретишем сад; сви шаблони који користе {{тл|navbox}}, [[Шаблон:Mbox templates (small)|шаблони наведени овде]], {{тл|Инфокутија}} да се изузму и онда да ручно прегледам оно што је остало — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 23:54, 17. децембар 2024. (CET) :::Па и даље ће остати стотине, можда и хиљаде шаблона... има доста група шаблона, типа ЗД, инфокутије... мислим да бисмо константно налетали на изузетке... — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:04, 18. децембар 2024. (CET) == [[Медијавики:Titleblacklist]] == Поново је, не могу да погодим правилан регекс да ставим [[Sasa milivojev]] на црну листу (баш овако са малим словом презимена). И провери ми постојећи регекс, на дну црне листе је. Не замери ми на досађивању — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 11:49, 18. децембар 2024. (CET) :На врху те стране пише "Листа је подразумевано неосетљива на величину слова", што значи да величина слова није битна, мечоваће и велика и мала слова. "Sasa.Milivo[jy]ev" би требало да ухвати "Sasa milivojev", тако да делује ОК. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:07, 18. децембар 2024. (CET) == Шта Вам звучи смешније? == # Милан Животић # Миланче Симоновићу — [[Корисник:Yosemite Marko|Yosemite Marko]] ([[Разговор с корисником:Yosemite Marko|разговор]]) 07:46, 25. децембар 2024. (CET) :Не разумем питање. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:22, 25. децембар 2024. (CET) ::Ствар је у томе што је корисник MISCKEWITCH Милану Животићу послао поруку <nowiki>''Миланче Симоновићу, пуши курчиницу, и прекини да ме надгледаш стално''</nowiki>, јер је његово име помешао са Miljan Simonović. — [[Корисник:Yosemite Marko|Yosemite Marko]] ([[Разговор с корисником:Yosemite Marko|разговор]]) 19:52, 27. децембар 2024. (CET) == Страница Miloš Matejić == Милош је направио страницу о самом себи, па кад сам му означио чланак са аутобиографија и почетник, обрисао је садржај. Е сад, колико се сећам, он је ове године почео објављивати књиге (шта је већ писао не сећам се), можда је и било материјала да остане, али релеватност је упитна. Тако да је можда свакако био чланак за брисање. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 15:48, 27. децембар 2024. (CET) :Сад сам видео да је поново направљен чланак под истим именом, али можда су исти проблеми као и пре него што си обрисао. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 15:49, 27. децембар 2024. (CET) ::Па добро, нека остане за сада, па може да се накнадно одлучује о чланку. Ја сам га обрисао, јер је просто био празан. Али ОК је да се направи изнова. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 14:21, 28. децембар 2024. (CET) == [[Корисник:FelixBot/разговор-сирочићи]] == Феликсу је промакла ова сзр подстраница [[Разговор:Миле Оборина/Архива 1]] (од нове године сирочић). Можда ниси подесио да захвата и подстранице — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 22:27, 25. јануар 2025. (CET) :Не знам, не би требало да подстране икако другачије третира од обичних страна. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 14:33, 27. јануар 2025. (CET) == Thank you for being a medical contributors! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {| style="background-color: #fdffe7; border: 1px solid #fceb92;" |rowspan="2" style="vertical-align: middle; padding: 5px;" | [[File:Wiki Project Med Foundation logo.svg|130px]] |style="font-size: x-large; padding: 3px 3px 0 3px; height: 1.5em;" |'''The 2024 Cure Award''' |- | style="vertical-align: middle; padding: 3px;" |In 2024 you '''[[mdwiki:WikiProjectMed:WikiProject_Medicine/Stats/Top_medical_editors_2024_(all)|were one of the top medical editors in your language]]'''. Thank you from [[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med]] for helping bring free, complete, accurate, up-to-date health information to the public. We really appreciate you and the vital work you do! Wiki Project Med Foundation is a [[meta:Wikimedia_thematic_organizations|thematic organization]] whose mission is to improve our health content. '''[[meta:Wiki_Project_Med#People_interested|Consider joining for 2025]]''', there are no associated costs. Additionally one of our primary efforts revolves around translating health content. We invite you to '''[https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/index.php try our new workflow]''' if you have not already. Our dashboard automatically [https://mdwiki.toolforge.org/Translation_Dashboard/leaderboard.php collects statistics] of your efforts and we are working on [https://mdwiki.toolforge.org/fixwikirefs.php tools to automatically improve formating]. |} Thanks again :-) -- [[mdwiki:User:Doc_James|<span style="color:#0000f1">'''Doc James'''</span>]] along with the rest of the team at '''[[m:WikiProject_Med|Wiki Project Med Foundation]]''' 07:21, 26. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Doc James@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Top_Other_Language_Editors_2024&oldid=28172893 --> == Акција ботом == Здраво Филипе. Потребна нам је финална акција ботом око овог питања: 1) претварање ријечи портал бар у подножје 2) брисање кода нормативна контрола (обухваћено под подножје) 3) сређивање празних редова, уколико их има. Тиме ћемо завршити велики посао, који смо претходних година започели. Је ли изводљиво? — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko| (ријечи су вјетар)]] 17:39, 29. јануар 2025. (CET) :Делује да је изводљиво, само да ли се односи на све странице? — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:43, 29. јануар 2025. (CET) ::Да, наравно под условом да је претходно постављен портал бар. У ранијој акцији смо свуда гдје је требало поставили шаблон НК. Драго ми је да јесте изводљиво. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko| (ријечи су вјетар)]] 12:10, 30. јануар 2025. (CET) :::Какве су шансе да покренемо акцију ботом ускоро? — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 02:55, 28. фебруар 2025. (CET) ::::Па сад, морао бих пре свега да саставим бота, што због ове флексибилности под тачком 3) није баш тривијално, тако да кад нађем времена, могу да га припремим, тестирам и онда пустим. Нисам баш оптимистичан да овај викенд стижем, али можда следећи. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:26, 28. фебруар 2025. (CET) :::::Негде су портал барови стављени међу категоријама или после категорија, а нормативна контрола је стављена пре категорија, па не знам да ли ће то правити проблеме. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 10:41, 1. март 2025. (CET) ::::::Не би требало. Само је битно да фиксирамо где све може/треба да иде подножје (увек пре категорија, односно сортирања, претпостављам). — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 12:36, 1. март 2025. (CET) ::::::::У реду, стрпљиво ћу сачекати, хвала унапријед. Јави уколико је потребно нешто са моје стране. Свакако је ред да најавимо заједници акцију, неколико дана прије покретања. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:44, 2. март 2025. (CET) {{стрелица}} Само да јавим — [[Википедија:Гласање/Измена стилског приручника]] — нам даје потпуни легитимитет да се имплементирају акције ботом. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:01, 1. април 2025. (CEST) :ОК, направио сам бота. Погледај данашње [[Посебно:Доприноси/FelixBot|Феликсове измене]], пустио сам га мало над првим чланцима (алфабетски гледано), плус над рандом чланцима. Само на једном месту је погрешио, јер нисам у регуларни израз уврстио латиничну варијанту шаблона портал, па сам то ручно исправио, али неће се више тај проблем дешавати. Мени све ове измене делују сада како треба, али процени и ти. Могу, ако хоћеш, да пустим исто над рандом узорком да тера сат-два, па да видимо да ли ту има неких проблема, пре него што га пустим на целој ВП. Могао би и да најавиш акцију на неком Тргу, чисто да људи буду упознати. Свакако је логика да се измена деси само ако постоји шаблон НК (што би сада требало да покрива већи део чланака). Накнадно, могу да видим колико чланака нема шаблон подножје, па да га ботовски додамо тамо где недостаје, али то би сада требало да је минимум чланака. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 16:49, 5. април 2025. (CEST) ::Здраво Филипе. Мени дјелује да је све у реду. Можемо још једном да тестирамо-испратимо на ограничено вријеме. Потом — све чланке по реду. Најавио сам акцију ботом на [[Википедија:Трг/Новости|Тргу]]. Јесте, у питању је можда 1% чланака без шаблона, можемо накнадно. Одлично, хвала још једном на раду и труду да се припреми акција. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:45, 8. април 2025. (CEST) :::@[[Корисник:Sadko|Sadko]] ево, пустио сам га да одради још рандом чланака, па провери на неком узорку. Мени делује ОК. Ако и теби делује ОК, онда да га пуштам вечерас да крене испочетка. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:06, 9. април 2025. (CEST) ::::Провјерио сам преко 20 чланака, све је како треба. Не знам само да ли да пишемо П велико, пошто су готово сви шаблони исписани са почетним великим словом? Свакако, пуштај, пуштај. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:24, 9. април 2025. (CEST) :::::Може велико слово, није проблем. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:07, 9. април 2025. (CEST) ::::::@[[Корисник:Dungodung|Dungodung]] Ако би могао да убациш да брише Subject bar при убацивању подножја, видео сам код чланка [[Гласноговорник]] да је остао Subject bar, а додао подножје. Нзм јел још негде наместио такву грешку. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 17:13, 16. април 2025. (CEST) :::::::Убацио сам то синоћ, а ова измена је била раније. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:09, 16. април 2025. (CEST) ::::::::Код Устава ФНРЈ и СФРЈ је остао Порталбар а додато је подножје, па ме занима јел могао са ботом да прођеш кроз чланке да ли је остало таквих још случајева? [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 11:40, 8. мај 2025. (CEST) :::::::::Ух, нисам убацио варијанту "Порталбар". Технички, може да се то среди, али то је сад варијација на тему постојећег бота, тако да не могу баш одмах то да одрадим. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:31, 8. мај 2025. (CEST) {{стрелица}} Мислим да је све готово. Одлично, велики смо посао урадили, етапу по етапу. Ако негдје постоји дупликат шаблона, обрисаће се у ходу. Доста таквих примјера сам већ почистио. Једна друга идеја ми пада на памет, мислим, много мање захтјевности: Феликс генерише разне спискове, да ли може да генерише списак СЗР на коме је посљедњи коментар постављен прије 4 године и раније (до почетка пројекта)? Онда бих ја након празника, све те странице архивирао и имали бисмо никада уредније стање СЗР на пројекту. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 15:23, 28. април 2025. (CEST) :Може, само да се вратим са путовања, па да се мало стабилизујем, па ћу лако да средим тај списак. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:29, 28. април 2025. (CEST) ::Стара скрипта се више не користи, брљавила је. Нашао сам нам нову, можеш је користити за своје потребе: [[Корисник:Sadko/OneClickArchiver.js]] + [[Корисник:Sadko/common.js]]. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 12:22, 16. мај 2025. (CEST) :Остаје горње питање везано за странице спремне за архивирање + [[Корисник:FelixBot/задаци]]. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:57, 31. мај 2025. (CEST) ::Ових дана сам у путу, али за око две недеље (средином јуна) ћу моћи да се позабавим овим. Ако те не мрзи, види са још неким ако треба да се допуни списак, тако да што више тога покријемо кроз један пролазак. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 15:39, 1. јун 2025. (CEST) :::Договорено. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 14:29, 3. јун 2025. (CEST) == Феликсов списак == Поздрав, можеш ли да пустиш да се ажурира [[Корисник:FelixBot/сирочићи]]? Није скоро годину дана. — [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] ([[Разговор с корисником:SimplyFreddie|разговор]]) 10:03, 8. фебруар 2025. (CET) :Погледаћу кад стигнем шта се дешава и што се овај таск више не извршава. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 18:59, 8. фебруар 2025. (CET) ::Исправљено. Ажурирао сам сада тај списак, па ће бити такође ажуриран у стандардним покретањима свих таскова четвртком и недељом. Нашао сам овом приликом да се нису ажурирали од маја прошле године ни [[Корисник:FelixBot/тражене]], ни [[Корисник:FelixBot/вишезначне]], па сам и њих средио. Хвала на јављању! — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 20:28, 12. фебруар 2025. (CET) == zašto ste poništili izmenu == zašto ste poništili izmenu — [[Корисник:Pav 7231|Pav 7231]] ([[Разговор с корисником:Pav 7231|разговор]]) 22:59, 18. фебруар 2025. (CET) :Текст у изменама није био добро форматиран. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:34, 19. фебруар 2025. (CET) == Питање корисника [[User:9www|9www]] (23:18, 21. фебруар 2025.) == Здраво! Зато што сте ми ментор желим питати да ли је страница Кнежевина Кастриоти лепо одрађена јер је прва страница коју сам направио на википедији а означена је неким шаблоном који ми не изгледа лепо. Хвала. --[[Корисник:9www|9www]] ([[Разговор с корисником:9www|разговор]]) 23:18, 21. фебруар 2025. (CET) :Мени изгледа добро, свакако боље него на самом почетку историјата тог чланка. Мислим да може да се скине шаблон са врха. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:55, 22. фебруар 2025. (CET) == Članak Superljubavnici == Pozdrav. Zbog čega ste vratili moje izmene na članku iz naslova? Bukvalno su bile samo dve rečenice koje su obe imale izvor i verovatno jesam mogao da napišem objavljeno umesto publicirano ali osim toga ne vidim razlog da se ukloni. Ako je prevod u pitanju, pokušaću da napravim bolji. — [[Корисник:BalkanskiPain|BalkanskiPain]] ([[Разговор с корисником:BalkanskiPain|разговор]]) 08:21, 26. фебруар 2025. (CET) :Садржај је укључивао латиничке поднаслове у ћириличком тексту. Додатно, у самом садржају "Август" треба малим словима, треба извршити исправну транскрипцију властитих имена и сл. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 22:03, 26. фебруар 2025. (CET) == Growth Newsletter #33 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth_team_logo_-_Icon_only.svg|right|frameless|class=skin-invert]] ''A quarterly update from the Growth team on our work to improve the new editor experience.'' === [[mw:Growth/Constructive activation experimentation|Constructive Activation Experiments]] === This year, the Growth team is exploring ways to help more new account holders start editing—and do so constructively, meaning their edits are not reverted. Our latest experiments include: * '''Gradual rollout of "Add a Link" at English Wikipedia''' – We are gradually introducing the "Add a Link" structured task to newcomers at English Wikipedia ([[phab:T386029|T386029]]). This serves as a natural A/B test to measure its impact on activation, retention, and revert rates ([[phab:T382603|T382603]]). Previous experiments on pilot wikis showed that "Add a Link" increases newcomer participation, particularly by helping them make constructive (non-reverted) edits. * '''Testing in-article suggestions for first-time editors''' – Many new account holders want to contribute but don’t know where to start. To help, we’re piloting a feature that surfaces structured task suggestions directly in an article’s read view for brand-new editors ([[phab:T385343|T385343]]). These suggestions will appear for logged-in users with no edits, providing a clear, simple way to begin contributing that is surfaced while they read. === [[mw:Help:Growth/Tools/Community updates module|Community Updates]] === Newcomers often struggle to find their place in Wikipedia’s collaborative environment. While experienced editors easily discover events like edit-a-thons and writing campaigns, newcomers often miss out. * To bridge this gap, we launched the '''Community Updates''' module for the Newcomer Homepage. This module is disabled by default, allowing Community Admins to decide how (or if) to use it. * If your community hosts events, consider setting up a Community Update to engage and welcome newcomers! [[diffblog:2025/02/12/community-updates-module-connecting-newcomers-to-your-initiatives|Learn more on Diff]]. To configure, visit Special:CommunityConfiguration. === [[mw:Community Configuration|Community Configuration]] === Community Configuration is now available across all wikis, including non-Wikipedia projects ([[phab:T383910|T383910]]). Community Configuration allows admins to customize various features like Growth features and Automoderator for their communities, and more recently the Babel extension now allows admins to modify configuration: * '''Babel customization''' – Admins can now configure Babel settings ([[phab:T374348|T374348]]), including category naming, automatic category creation, and more. See an example on [[commons:Special:CommunityConfiguration/Babel|Wikimedia Commons]]. * '''Upcoming configurable features''' – Projects exploring community configuration options include: '''[[metawiki:Incident_Reporting_System|Incident Reporting System]]''' ([[phab:T374113|T374113]]) and '''[[phab:T384444|Cite backlinks]]''' ([[phab:T378807|T378807]]). === [[mw:Growth/Feature summary#Mentorship 2|Mentorship]] === Mentors play a key role in guiding new editors. If you’re interested in mentoring, or turning mentorship on at your wiki, check out the [[mw:Growth/FAQ#Mentorship|Mentorship FAQ]] * Starting February 17, 100% of new accounts at English Wikipedia will be assigned a mentor ([[phab:T384505|T384505]]). * At Spanish Wikipedia, on 50% of newcomers get a mentor. Experienced contributors are encouraged to [[:es:Especial:Gestionar_mentores|join mentorship]] so that Spanish Wikipedia can provide a mentor to all new users. === Looking Ahead === In the coming months, we will continue balancing maintenance work—such as deprecating EditGrowth Config ([[phab:T367574|T367574]]) and migrating Statslib ([[phab:T359352|T359352]]) — with user-facing improvements that support new editors and foster the next generation of contributors. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 20:00, 4. март 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=28323658 --> == Питање корисника [[User:Daisyduck2003|Daisyduck2003]] са странице [[Алија Изетбеговић]] (22:57, 24. март 2025.) == Uvrstite da su se prezivali Živković pa promenili po begu izetu Jahiću --[[Корисник:Daisyduck2003|Daisyduck2003]] ([[Разговор с корисником:Daisyduck2003|разговор]]) 22:57, 24. март 2025. (CET) == Питање корисника [[User:Helena Lakatoš|Helena Lakatoš]] са странице [[Корисник:Helena Lakatoš/песак]] (18:59, 7. мај 2025.) == Želim da objavim članak za wikipediju --[[Корисник:Helena Lakatoš|Helena Lakatoš]] ([[Разговор с корисником:Helena Lakatoš|разговор]]) 19:00, 7. мај 2025. (CEST) :Хелена, најбоље је да додаш још мало унутрашњих веза у твој чланак у песку, као и неколико референци. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 23:44, 7. мај 2025. (CEST) == Join us at the Next CEE Catch up! Learn about Temporary accounts! == Hi everyone, We want to announce the tenth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the '''Temporary accounts''', as this important change is going to affect every Wikipedia soon, so it is important for patrollers and functionaries like you to understand this change. On wikis where temporary accounts are enabled, IP addresses of unregistered editors are not visible publicly. Only those who fight spam, vandalism, harassment and disinformation have access to IP addresses there. The session will take place on '''10th of June 2025, 18:00-19:00 CEST''' (check your ''[https://zonestamp.toolforge.org/1749571200 local time]''). If you are interested in this topic, then '''[[:m:Event:CEE Catch up Nr. 10 (June 2025)|sign-up for the session here]]'''. [[User:TRistovski-CEEhub|TRistovski-CEEhub]] ([[User talk:TRistovski-CEEhub|разговор]]) 13:17, 29. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_admins&oldid=28802724 --> == Growth News #34 == <div class="plainlinks mw-content-ltr" lang="en" dir="ltr"> [[File:Growth team logo - Icon only.svg|right|frameless|class=skin-invert]] ''A quarterly update from the Growth team on our work to improve the new editor experience.'' === Mentoring new editors === In February, [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Feature summary#Mentorship 2|Mentorship]] was successfully rolled out to 100% of newcomers on English Wikipedia. Following this milestone, we collaborated with Spanish Wikipedia to expand Mentorship coverage to 70% of new accounts, with plans to reach 85% soon unless concerns are raised by mentors. ([[phab:T394867|T394867]]) === “Add a Link” Task – Iteration and Experimentation === Our efforts to improve and scale the [[mw:Special:MyLanguage/Growth/Personalized first day/Structured tasks/Add a link|“Add a Link” structured task]] continued across multiple fronts: * '''Community Feedback & Model Improvements''': We’ve responded to community concerns with targeted changes: ** Restricting access to newer accounts ([[phab:T393688|T393688]]) ** Some links types were removed to align with recommendations written in the English Wikipedia Manual of Style ([[phab:T390683|T390683]]) ** Allowing communities to limit “Add a Link” to newcomers ([[phab:T393771|T393771]]) ** The model used to suggest the links was improved to ease its training ([[phab:T388258|T388258]]) * '''English Wikipedia rollout and A/B test''': We increased the rollout to 20% of newcomers, with analysis underway. Preliminary data suggests this feature makes new account holders more likely to complete an unreverted edit. ([[phab:T386029|T386029]], [[phab:T382603|T382603]]) * '''Surfacing Structured Tasks''': An experiment where we show “add a link” suggestions to newly registered users while they are reading an article is running on pilot wikis (French, Persian, Indonesian, Portuguese, Egyptian Arabic). Initial results are under analysis. ([[phab:T386029|T386029]]) === Newcomer Engagement Features === * '''“Get Started” notification''': Engineering is in progress for a new notification (Echo/email) to encourage editing among newcomers with zero edits. Early research shows this type of nudge is effective. ([[phab:T392256|T392256]]) * '''Confirmation email:''' We are exploring ways to simplify and improve the initial account confirmation email newly registered users receive. ([[phab:T215665|T215665]]) === Community Configuration Enhancements === Communities can now manage which namespaces are eligible for Event Registration via [[mw:Community Configuration|Community Configuration]]. ([[phab:T385341|T385341]]) === Annual Planning === The Wikimedia Foundation’s 2025–2026 Annual Plan is taking shape. The Growth and Editing teams will focus on the [[metawiki:Wikimedia_Foundation_Annual_Plan/2025-2026/Product_&_Technology_OKRs#Contributor_Experiences_(WE1)|'''Contributor Experiences (WE1)''' objective]], with a focus on increasing '''constructive edits''' by editors with fewer than 100 cumulative contributions. === Get Involved === We value your insights and ideas! If you would like to participate in a discussion, share feedback, or pilot new features, please reach out on the relevant Phabricator tasks or [[mw:Talk:Growth|at our talk page]], in any language. ''<small>'''[[mw:Special:MyLanguage/Growth/Newsletters|Growth team's newsletter]]''' prepared by [[mw:Special:MyLanguage/Growth|the Growth team]] and posted by [[m:User:MediaWiki message delivery|bot]] • [[mw:Talk:Growth|Give feedback]] • [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/Growth team updates|Subscribe or unsubscribe]].</small>'' </div> 20:51, 17. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Growth_team_updates&oldid=28750629 --> == Питање корисника [[User:DzonIv|DzonIv]] (19:20, 26. јун 2025.) == Поздрав Вама, хтео бих да презентујем кратки текст на страници: wikipedia.org/wiki/Гранични_спор_између_Србије_и_Хрватске Колико толико кратко али да има, као што Либерланд на тој страници има свој део презентован. Дакле ради се о тексту који сам мислио да изгледа овако испод текста о Либерленду, као даљи развој ситуације након њих: "Нова Југославија - микродржава у настајању Развија се визија да Југославија и даље постоји све до данашњих дана. Народ Југославије и даље има задовољавајући број на пописима бивших Југословенских држава, а и у свету. Југославија је последња држава која је имала управу на тим преосталим територијама. Никола Ивановић је 30.03.2024. прогласио право Југословена на тим областима, такође да је ништавно оснивање било каквих других држава на преосталим територијама Југославије.[8]" -Овај текст са уметнутим линковима ми је обрисан, па ето да видим са вама као мојим ментором. --[[Корисник:DzonIv|DzonIv]] ([[Разговор с корисником:DzonIv|разговор]]) 19:20, 26. јун 2025. (CEST) :Ово не делује енциклопедијски. Какви су извори за овако нешто? — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:56, 26. јун 2025. (CEST) ::Слично пише као и за Либерланд на тој страници, тако да је концепт исто енциклопедијски једнак са њима. Или грешим можда негде текст? ::То су једноставно чињенице да је Југославија последња имала управу на тим територијама, и да југословенски народ има право онда ту да направи микродржаву (дакле још није направљена, "у настајању" као наведено у тексту). И као што је Либерланд прогласио своју микронацију, тако исто се на тој области проглашава прече право Југословена на микродржаву. ::Овде је на сајту то изнето у јавност проглашено право југословена https://novajugoslavija3.wordpress.com/about/ ::овде у вези броја југословена на пописима може веза ка wiki страници [[Југословени (народ)|Југословени (народ) — Википедија]] и ту има већ извори. ::Овде за [https://novajugoslavija3.wordpress.com/kontakt/ Никола Ивановић] линк до контакта, јер прогласио право југословена (то сам иначе ја Никола Ивановић, ако треба још неки податак ту сам да набавим, реците ми увези мог контакта шта све треба?) ::Да ли су ти извори довољни, или треба још неки? Радим на томе и да неки медиј то објави. — [[Корисник:DzonIv|DzonIv]] ([[Разговор с корисником:DzonIv|разговор]]) 02:14, 27. јун 2025. (CEST) :::Плашим се да није довољан сајт у вордпресу, већ неки озбиљнији медиј мора да објави тако нешто, иначе се своди на оригинално истраживање, које није дозвољено. — [[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:57, 27. јун 2025. (CEST) f16f7jdcsn3bi4ac6qygh9620ujmg3h 0 21813 30098892 29985802 2025-06-27T17:30:29Z CommonsDelinker 4757 Датотека EineKünstlergemeinschaft.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Eine_Künstlergemeinschaft_by_Ernst_Ludwig_Kirchner.jpg|Eine_Künstlergemeinschaft_by_Ernst_Ludwig_Kirchner.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|Fi 30098892 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Otto Müller - Zwei Mädchen im Schilf 1280949.jpg|десно|мини|200п|''Zwei Mädchen im Schilf'', [[Ото Милер]]]] [[Датотека:Egon Schiele 061.jpg|десно|мини|200п|''Портрет Едуарда Космака'', [[Егон Шиле]]]] '''Експресионизам''' је подједнако [[књижевност|књижевни]] и ликовни покрет. Јавио се као супротност префињеном, [[естетика|естетизованом]] и индивидуалистичком [[импресионизам|импресионизму]]. Хтио је да изрази оно што је примарно, исконско у човјеку.<ref name="ThompsonB"/><ref>[[Chris Baldick]] ''Concise Oxford Dictionary of Literary Terms'', entry for Expressionism</ref> Експресионистички умјетници су настојали да искажу значење<ref name="VT">Victorino Tejera, 1966, pages 85,140, Art and Human Intelligence, Vision Press Limited, London</ref> емоционалног искуства умјесто физичке стварности.<ref name="VT"/><ref>The Oxford Illustrated Dictionary, 1976 edition, page 294</ref> Јавља се у [[Немачка|Њемачкој]] [[1905]]. године, када је група умјетника основала [[дрезден]]ску групу „[[Мост (уметност)|Мост]]’’. Касније се појавила група „[[Плави јахач]]’’ у [[Минхен]]у, а након [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], и група „[[Нова стварност]]’’ такође у Њемачкој. Израз чији је творац највјероватније [[Херварт Валден]], издавач експресионистичког магазина ''[[дер штурм|Der Sturm]]'', [[1911]]. године, а који се у почетку односио на све прогресистичке умјетничке правце прије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], почев од [[фовизам|фовизма]], [[кубизам|кубизма]], [[футуризам|футуризма]], па све до првих [[апстрактна уметност|апстрактних]] експеримената. Данас, у ликовној умјетности, тај се појам односи на посебан умјетнички правац који је досегао своју највишу тачку развитка првих година [[20. век|20. вијека]], посебно у Њемачкој. Као реакција на [[импресионизам]], који преноси спољашњи изглед природе и свијета на сликарско платно, експресионисти напуштају површне стимулације и илузије [[поентилизам|поинтилизма]], у корист изражавања унутрашњег духа стимулисаног [[религија|религиозним]], [[социологија|социјалним]], или [[психологија|психолошким]] нагоном, па чак и оптимистичким визијама будућности. [[Опажање|Перцепција]] реалности је имала вриједност стимулансе креативног момента унутрашњег доживљаја. За изражавање тог унутрашњег доживљаја експресионисти су створили нови пикторални језик који се састојао у наношењу боје у линијом омеђене површине, са драматичним и експресивним потезима киста, понекад намјерно претјерујући и досежући границу [[карикатура|карикатурескног]]. Као и кубисти, ови умјетници су се директно супротставили сензуалној умјетности опијајућег израза импресионизма, приказујући директну визију свјетлости и боје, у корист снажног експресивног садржаја.<ref name="EHGombrich">{{cite book|last1=Gombrich|first1=E.H.|title=The Story of Art|date=1995|publisher=Phaidon|location=London|isbn=978-0714832470|pages=[https://archive.org/details/storyofart00gomb_0/page/563 563–568]|edition=16. ed. (rev., expanded and redesigned).|url-access=registration|url=https://archive.org/details/storyofart00gomb_0/page/563}}</ref> У супротности са [[футуризам|футуризмом]] са Средоземља, који се у то вријеме рађао у [[Италија|Италији]], као једно модерно освијештавање умјетничке проблематике, експресионизам означава сумња и меланхолија, коју инспирише дјело данског [[филозофија|филозофа]] [[Серен Киркегор|Киркегора]]. Умјетничко дјело експресиониста води ка сублимираној одсутности личности која пати због своје слободе. Експресионисти групе "Die Brücke" допуштају себи слободно хроматско изражавање контролисано спонтаним креативним процесом и артикулисаним сензибилитетом аутора. Вјештачка хармонија празног садржаја препушта терен асиметричној декомпозицији, која је најбоље представљена у свјетски познатој слици [[Крик (дело)|Врисак]], (1895) норвешког сликара [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]]. Паралелно са фовистима у Француској, њемачки умјетници су осјећали да као пророци дотада непознатих умјетничких вриједности, морају превазићи конвенције које спутавају умјетност њиховог доба. Темељ сликарства у Европи за наредних педесет година био је изражен у циљевима три групе њемачких умјетника: [[Мост (уметност)|Мост]], [[Плави јахач]] и [[Нова стварност]]. Експресионизам ових умјетника је проистекао из протеста према друштвеним и политичким неправдама. У дјелима у којима су протестовали против неправди свог времена, настојали су да се што непосредније огледа снага њиховог стваралачког порива. Овај стваралачки порив, здружен са жељом за протестом, постао је темељ читавог низа разних покрета у њемачкој умјетности. Умјетнички облици који су настајали као резултат овога стања попримали су квалитете жестине, драматичности, окрутности и чак фанатизма који, на примјер, у „разумној“ француској умјетности, упркос тадашњој перцепцији фовизма као „дивљег“ ликовног израза, се није никада у потпуности јављао. Млади умјетници овога правца идентификовали су се са религиозним мистицизмом средњег вијека, нихилизмом филозофије данског егзистенцијалисте Серена Киркегора, као и са умјетношћу, али и [[анимизам|анимизмом]] примитивних култура. Неки су такође слиједили дјечји начин ликовног изражавања, који карактерише наиван и емотиван набој према околини. На примјер, умјетност [[Емил Нолд|Емила Нолда]] по перцепцији и осјећају је слична мистичној умјетности средњег вијека, док је Едвард Мунк многа од својих дјела базирао на средњовјековној и примитивној умјетничкој традицији. [[Франц Марк]] је, инспиришући се у стварности пећинског човјека, створио поетичан израз који карактеришу чисте форме и емотивно коришћење боје. [[Георг Грос]] и [[Ото Дикс]] су базирали свој израз на протесту против пруског милитаризма. [[Макс Бекман]], иако није припадао ниједној организованој групи експресиониста, ишао је путем који је по духу био донекле сродан дјелу Ота Дикса. Послије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Дикс је у стилу сатире обрађивао деградирану полусвијест тадашњег политичког друштва Њемачке. Бекман је његовао сличан стил отворене сатире, али је свој емоционални интензитет израза модификовао мирним геометријским аранжманом композиције који је учио од кубиста. Овај квалитет даје јасноћу његовом начину сликања који подсјећа на дјела „старих мајстора“ европског сликарства. == Историјски преглед развоја покрета == Експресионизам започиње прелиминарним периодом од [[1885]]. до [[1900]]. године, чији су представници умјетници [[Винсент ван Гог|Винсент Ван Гог]], [[Пол Гоген]], [[Едвард Мунк]] и [[Џејмс Енсор]]. Њихово дјело представља напуштање веселе сензуалности импресиониста, концентришући се на проблеме саме личности. Ван Гог је у својим сликама већ довео у питање хроматски израз бојом који су практиковали импресионисти, уздижући га до специфичног експресивног израза. Допринос Гогена је синтетичка артикулација ритма на платну преко орнаменталних форми у прилог цјелокупног доживљаја. Тај нови начин изражавања стиже у Њемачку дијелом преко умјетности [[Анри де Тулуз-Лотрек|Тулуз-Лотрека]]. Тада почињу са радом двије њемачке умјетничке групе [[Мост (уметност)|Мост]] (''-{Die Brücke}-''), у [[Дрезден]]у, и [[Плави јахач]] (''-{Der Blaue Reiter}-''), у [[Минхен]]у. У Француској се паралелно развија сличан покрет, фовизам, чији представници стварају у Паризу ([[Анри Матис]], [[Moris Vlamenk|Морис Вламник]], [[Andre Deren|Андре Дерен]], [[Морис Утрило]], [[Кес ван Донген]], [[Раул Дифи]]) и „проклети сликари” ''(peintres maudites)'' ([[Амедео Модиљани]], [[Марк Шагал]], [[Жорж Руо]], [[Хаим Сутин]]) који се, такође својом лирском меланхолијом и страственим сензибилитетом, удаљавају од опојног колоризма импресиониста. У дјелима сликара групе Мост ([[Ернст Лудвиг Кирхнер|Ернст Кирхнер]], [[Карл Шмит Ротлуф|Карл Шмит-Ротлуф]], [[Ерих Хекел]], [[Ото Милер]], [[Макс Пехштајн]] и [[Емил Нолде]]) изражена је непрекидна криза личности са индивидуалном трагедијом друштвеног слома, окарактерисаног френетичним ритмом потеза кистом и жарким бојама. Унутрашња борба духа са стварношћу природе појављује се у пејзажима тих сликара као визија невиности. Група Плави јахач ([[Франц Марк]], [[Аугуст Маке|Август Маке]], [[Габријела Минтер]], [[Василиј Кандински]], [[Паул Кле]] и [[Алексеј фон Јавленски|Алексеј Јавленски]]), чије име долази од једне слике Кандинског, била је уједињена више по тражењу духовног у сликарству, него по стилу и форми. Њихова дјела, која се карактеришу по експерименту и оригиналности, отварају врата [[апстрактна уметност|апстрактној умјетности]]. Већина умјетника из групе Плави јахач ће касније бити професори у државној школи за архитектуру и примјењене умјетности [[Баухаус]] (основана у [[Вајмар]]у [[1919]]. године), међу којима ће се нарочито истаћи као педагози Василиј Кандински и Паул Кле. === Почеци експресионизма === Поријекло израза експресионизам није сасвим јасно. Данас се под њим углавном подразумијева бунтовнички покрет у ликовној умјетности, књижевности и музици који је достигао свој врхунац у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]]. Такође се сматра да је карактер овог покрета изразито германски и да се односи на умјетнике који су у том периоду стварали у Њемачкој. Међутим, нема сумње да се појам у тадашње вријеме користио првенствено за француске умјетнике, [[фовизам|фовисте]]. У својим списима, објављеним у часопису Der Sturm у августу [[1911]]. године, историчар умјетности Вилхелм Ворингер говори о умјетницима савременицима, француским „синтетичарима (кубистима) и експресионистима” (мислећи на фовисте). А на изложби у организацији поменутог часописа, одржаној у Берлину у прољеће [[1912]]. године, организатор Хјерварт Валден је дјела француских умјетника назвао „експресионистичким”, што није учинио са оним групе „[[Плави јахач]]”, Кандинског и Франца Марка. Није било покушаја да се дефинише овај нови покрет све до изложбе „Посебне уније” ''(Sonderbund)'', одржане у Колонији у љето [[1912]]. године. У предговору каталога, Рејхард Рајхе је описао експресионизам као покрет који тежи „поједностављењу и истицању облика изражавања, новим ритмовима и боји”. Све до ратних година, појам се није користио за означавање посебног њемачког покрета у ликовним умјетностима, покрета са сопственим намјерама и идеалима. За употребу појма у том смислу у великој мјери су заслужна двојица писаца, критичар Паул Фехтер и драмски писац и есејиста Херман Бар. У својој књизи ''Expressionismus'', објављеној [[1916]], Бар је тврдио да поријекло експресионизма треба тражити у њемачкој [[естетика|естетици]] деветнаестог вијека, посебно у [[Јохан Волфганг Гете|Гетеовим]] списима, које су касније развили писци као што су Ворингер, Алојз Ригл и Тиодор Липс. Такође је сматрао да је експресионизам покрет превасходно посвећен свијету унутрашњих [[емоција]], за разлику од [[импресионизам|импресионизма]] који је „робовао” спољашњем свијету природе и чула. Раније, [[1914]]. године, Фехтер је објавио монографију такође под насловом ''Expressionismus'' гдје начинио разлику између двије врсте експресионизма: „интензивног”, инспирисаног унутрашњим искуством, и „екстензивног”, који овиси од чулног односа са спољашњим свијетом. За Фехтера најважнији представник прве „школе” је био Кандински, а друге, [[Макс Пехштајн]]. У ствари, већина уметника који су се тада сматрали експресионистима би се сложили да придају велики значај унутрашњем искуству. Курт Пинтус, уредник збирке експресионистичких пјесама под насловом ''Menschheitsdämmerung'' („Сумрак човјечанства’’), објављене [[1920]]. године, изјавио је да „у умјетности процес стварања мора да иде изнутра ка споља, а не споља ка унутра; важно је ухватити унутрашњу стварност оруђима унутрашњег духа. Још [[1911]]. године Кандински је дефинисао нови [[20. вијек]] као „вијек унутрашњег” за разлику од [[19. век|19. вијека]], „вијека спољашњости”. Тако је, по заговорницима експресионизма, умјетност покушавала да изрази човјекову душу, а не да покаже вјештину умјетника. Фехтер је писао да умјетност „не произилази само из вјештине, већ у великој мјери овиси од извјесног духовног расположења, од жеље или, још боље, од нужде”. Његове изјаве подсјећају на чувену фразу композитора [[Арнолд Шенберг|Арнолда Шенберга]] која је постала један од слогана експресионизма: „Умјетност настаје из нужде, а не из вјештине”. Као резултат значаја који је дат унутрашњој визији умјетника и постављања његових техничких способности у други план, различите умјетничке форме су се мијешале и збуњивале публику и критичаре. Умјетници, писци и композитори су разлике између својих умјетности сматрали тек спољашњим околностима, а самим тим и неважним. Многи од водећих експресиониста експериментисали су са различитим изражајним средствима. На примјер, [[Ернст Барлах]] је радио као вајар, графичар, и писао позоришне представе; његова [[драма]] у [[проза|прози]] ''Der Tote Tag'' („Дан мртвих’’) је један од најранијих примјера експресионистичког позоришта. Кандински је сликао и цртао, писао поезију, драму, и критике. [[Оскар Кокошка|Кокошка]] је сликао, цртао, радио графике, скулптуре и писао драме и [[есеј]]е. Шенберг је био композитор и сликар. Умјетници су често тражили инспирацију међу савременицима који су стварали у различитим умјетностима. Резултати ових експеримената су често били изненађујуће слични. Постоји очигледна веза између сценске композиције Кандинског ''Der Gelbe Klang'' („Жути звук’’) и музичке драме ''Die Glückliche Hand'' („Срећна рука’’). Овај однос може дијелом бити посљедица заједничких утицаја шведског писца [[Август Стриндберг|Стриндберга]], чија су каснија дјела, попут слика његовог савременика [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]], извршила одлучујући утицај у раним данима експресионистичког покрета. Двјема категоријама које је већ поменуо Фехтер („интензивни” и „екстензивни” експресионизам) треба додати и трећу: политички експресионизам. До 1914. „осјећајни однос према свијету” који Фехтер описује, увелико је замјењен повећаном политичком свијешћу, погоршаном кризом чији је узрок био Први свјетски рат. У књижевности, оно што је почело као побуна против друштва, завршно се претворило, у свом најекстремнијем облику, у неку врсту [[пацифизам|пацифистичког]] [[анархизам|анархизма]]. У ликовним умјетностима ова политичка свијест се огледа у раду Барлаха, [[Макс Бекман|Макса Бекмана]] и [[Кете Колвиц]]. Бекманова слика ''Ноћ'' или његови посљедња серија [[триптих]]а, симболизује умјетникову муку у рату и његове посљедице. Рат је узео данак међу умјетницима експресионистима: неколико их је погинуло на фронту, међу њима Август Маке (1914) и Франц Марк (1916). === Die Brücke (Мост) === [[Датотека:Eine Künstlergemeinschaft by Ernst Ludwig Kirchner.jpg|мини|[[Ернст Лудвиг Кирхнер]], ''Група умјетника (оснивачи групе Мост)'', око 1926-27, 168 × 128 cm, [[уље на платну]], [[Музеј Лудвиг]] у [[Келн]]у.]] [[Датотека:Kirchner - Vier Badende.jpg|мини|[[Ернст Лудвиг Кирхнер]], ''Купачице'', 1909, [[уље на платну]].]] Према Фехтеру, Пехштајн и Кандински су били главни представници двије најзначајније групе експресионизма: ''Die Brücke'' (Мост) и ''Der Blaue Reiter'' (Плави јахач). Од обе старија је била група Мост, коју су у Дрездену [[1905]]. основала четворица пријатеља, сви студенти архитектуре: Ернст Лудвиг Кирхнер, Ерих Хекел, Карл Шмит-Ротлуф и Фриц Блејл. Једини међу њима који се неко вријеме школовао за сликара био је Кирхнер, који је учио сликарство код Вилхелма фон Дебшица и Хермана Обриста у Минхену 1903-4 године. Његово [[графика|графичко]] стваралаштво из овог периода је јасно под утицајем [[Југендштил]]а, имена које је у Њемачкој на прелазу вијека добио покрет [[Арт нуво]]. Кирхнер је у Минхену упознао технику [[дивизионизам|дивизионизма]]. У писму, послатом 1937. Курту Валентину, он пише: :„Изложба француских [[неоимпресионизам|неоимпресиониста]] ме је натјерала на размишљање. Наравно, сматрао сам да им је [[цртеж]] слаб, али сам проучавао науку о боји засновану на [[оптика|оптици]] да бих дошао до супротног (од онога што су радили неоимпресионисти): не да ја стварам комплементарне [[боја|боје]], већ да допустим да их створи око, према [[Гете]]овој теорији.’’ Овдје Кирхнер готово сигурно мисли на десету изложбу минхенског друштва ''Фаланге'', коју је приредио Кандински и на којој су била дјела Сераа, Сињака, Луса, Кроса и Ван Риселберга, као и Тулуз-Лотрека и Валотона. Кирхнер, који је почео своје студије у [[Дрезден]]у [[1901]]. године, упознао је Блејла наредне године. Отприлике у исто вријеме Хекел је упознао Шмит-Ротлуфа на извођењу Хауптманових ''Ткачица''. Обојица су били средњошколци у Кемницу и прикључивши се једном локалном књижевном клубу, читали [[Хенрик Ибсен|Ибсена]], [[Август Стриндберг|Стриндберга]], [[Достојевски|Достојевског]] и [[Ниче]]а. Хекелова графика ''Два човјека за столом'' (илустрација сцене из ''[[Идиот (роман)|Идиота]]'' Достојевског) открива важност утицаја који су ова рана књижевна искуства имала на његов каснији сликарски рад. Хекел је био најинтелектуалнији међу умјетницима групе Мост. Касније ће се Кирхнер присјећати да му је, при првом сусрету са Хекелом, овај величанствено пришао, цитирајући одломак из Ничеовог ''[[Тако је говорио Заратустра]]''. Ничеове идеје, попут идеја Достојевског, имале су велики утицај на сликарство групе Мост, посебно у избору тема. Четворица умјетника су једно вријеме радила заједно у атељеима Кирхнера и Хекела. Њихова прво групна изложба је дошла готово случајно. Хекел је радио у студију [[архитекта|архитекте]] [[Вилхелм Крајс|Вилхелма Крајса]], а за један од пројеката, сеоска кућа за колекцонара, заинтересовао се власник фабрике лампи у [[Дрезден]]у, Зајферт. Задивљен дизајном галерије куће, који је заправо дјело Хекела, наручио је по њему простор за излагање својих лампи. Хекел је дизајнирао неколико лампи за Зајферта, а зидове изложбеног простора је украсио својим и сликама својих колега. Тако је прва изложба групе Мост отворена у фабрици Зајферт, октобра [[1906]]. године, у дрезденској четврти Лобтау, али није била нарочито успјешна. У то вријеме четворици оснивача групе придружили су се млади Макс Пехштајн, студент дрезденске Академије, швајцарски сликар Куно Амијет и фински умјетник Аксел Гален-Калела. У фебруару 1906. Шмит-Ротлуф је писао [[Емил Нолде|Емилу Нолдеу]] и позвао га да им се придружи: Нолде је прихватио, али је већ наредне године напустио младе сликаре. Године 1906, групи су се придружили „пасивни чланови” који су уз годишњу претплату од 12 марака добијали годишњи извјештај о раду и фасцикл са 3 или 4 оригиналне графике. Сликари су убрзо написали манифест групе Мост, а Кирхнер је изрезбарио текст у дрвену плочу. Почињао је овако: :„Вјером у нову генерацију стваралаца и љубитеља умјетности, молимо младе да нам се придруже. Као млади и власници будућности захтијевамо од старих генерација, …, слободу живота и дјеловања. Свако ко непосредно и искрено представља снагу која га покреће да ствара, нам припада.” Није лако уочити складан стил групе Мост прије њихове прве изложбе у Галерији Рихтер у Дрездену, из [[1907]]. године. Такође је тешко пратити њихов стилски развој, јер постоји доста хронолошких проблема. На примјер, у својим посљедњим годинама Кирхнер је уписао погрешне датуме на своја прва дјела, вјероватно намјерно, помјерајући их у неким случајевима и до 3 или 4 године уназад. Жеља умјетника да се представе оригиналнијим или [[авангарда|авангарднијим]] него што су заиста били, често их је наводила да раде [[фалсификат]]е ове врсте. До [[1906]]. Кирхнер је експериментисао са неоимпресионистичком техником [[поентилизам|поентилизма]], тумачећи је, наравно, на врло личан и својствен начин (''Језеро у Дрезденском парку'', 1906; приватна колекција). Рана дјела других умјетника Моста такође су била еклектична, показујући очигледан утицај постимпресионизма, посебно [[Винсент ван Гог|Ван Гога]] и [[Едвард Мунк|Мунка]]. Хекел, Кирхнер и Шмит-Ротлуф су порицали да су били под таквим утицајима, говорећи да током првих година групе, прије [[1908]], још увијек нису довољно познавали рад ових умјетника; али Нолде је ''гурнуо прст у рану'' у писму упућеном швајцарском колекционару Хансу Феру гдје пише: „Требало би да се зову Вангоговци”. Чак и да нису посјећивали битне француске салоне у којима су излагана дјела ових умјетника (мада је Пехштајн био у [[Париз]]у 1907-8. године), у Њемачкој је било лако видјети дјела страних умјетника. Године [[1905]]. Галерија Арнолд у Дрездену је приредила изложбу са 50 Ван Гогових слика; сљедеће године у Саксонском удружењу умјетника ''(Sächsischer Kunstverein)'' је изложено 20 Мункових дјела, а у Галерија Арнолд, слике француских нео и постимпресиониста, међу којима су били [[Жорж-Пјер Сера|Сера]], [[Пол Гоген|Гоген]] и Ван Гог. У мају 1908. године, Галерија Рихтер је приредила ретроспективну изложбу са 100 Ван Гогових дјела, и другу са сликама фовиста: Ван Донгена, Маркеа, Вламинка, Фрица и других. Коначно, Кирхнерово путовање у Берлин у јануару [[1909]]. поклопило се са изложбом [[Анри Матис|Матисових]] дјела коју је приредио Касирер. [[Датотека:Ernst Ludwig Kirchner - Poster for the exhibition for the artists' group "Die Brücke" at the Arnold Gallery Dresden - Google Art Project.jpg|мини|[[Ернст Лудвиг Кирхнер]], [[Плакат]] за изложбу групе Мост у Галерији Арнолд, [[1910]], [[Дрворез]] црном и црвеном на жутом папиру, 82,5 х 59,5 cm, [[Државне галерије у Дрездену]].]] Једнако тешко је сазнати тачан тренутак када су умјетници Моста почели да се занимају за [[примитивна уметност|примитивну умјетност]]. Кирхнерова тврдња да је открио [[афричка уметност|афричку скулптуру]] и [[умјетност Океаније]] [[1904]]. године, прилично је неувјерљива. Није могуће уочити трагове утицаја тих умјетности у дјелима било ког сликара Моста насталим прије 1906–07. године. Међутим, до тада су и фовисти и [[Пабло Пикасо|Пикасо]] открили и проучавали примитивну умјетност. У ''Госпођицама из Авињона'', (1907; [[МоМА|Музеј модерне умјетности]], [[Њујорк]]) Пикасо је истраживао формалне посљедице изобличења људске физиономије карактеристичне за одређене врсте афричке скулптуре. Али умјетници Моста су били заинтересовани за примитивну умјетност из других разлога: дивили су се њеној експресивности, често користећи њену [[секс]]уалну [[иконографија|иконографију]] у својим дјелима. Чак су хтјели и да њихов начин живота постане истовјетан са животом једне примитивне културе. Не само да су се окружили примјерима примитивне умјетности, већ су и зидове својих атељеа и употребних предмета украшавали примитивним мотивима који подсјећају на Гогена. Од [[1907]]. године, афричке скулптуре су се појавиле у [[ентеријер]]има Кирхнеровог и Хекеловог атељеа. Од 1906. године чланови групе су блиско сарађивали у бројним приликама, посебно током мјесеци годишњих одмора. Сваког љета или јесени од 1906. до [[1910]]. Шмит-Ротлуф и Хекел су заједно сликали у [[Дангаст]]у, граду на њемачкој обали [[Сјеверно море|Сјеверног мора]]; у љето 1910. Хекел и Пехштајн су се придружили Кирхнеру у [[Морицбург (Саксонија)|Морицбургу]]. Омиљена тема групе у овим вишемјесечним излетима су [[акт (сликарство)|актови]] са позадином [[пејзаж у сликарству|пејзажа]]; понављање истих мотива у дјелу различитих сликара Моста током овог периода, отвара могућност да се говори о једном „групном стилу’’. Различити чланови групе експериментисали су и са [[графика|графичким]] техникама; посебно су Кирхнерови и Хекелови [[дрворез]]и изванредно изражајни. Умјетници су сами правили графичке плоче и пуштали да се структура и прстенови дрвета појаве као декоративни елемент на графичким листовима, користећи технику коју је већ раније био употријебио Норвежанин Мунк. Шмит-Ротлуф је радио и [[литографија|литографије]]. Плод ових експеримената су годишње фасцикле ''(Jahresmappen)'' које су радили за „пасивне чланове” групе. Сваке године је фасцикл био посвећен једном умјетнику: [[1910]]. Кирхнеру, [[1911]]. Хекелу и [[1912]]. Пехштајну. Године 1910, слике групе Мост и Нолдеа су одбијене за изложбу берлинског огранка [[Сецесија|Сецесије]]. Нолде је тада јавно напао Макса Либермана, предсједника изложбе, и одбијени су основали властито удружење, „Нова сецесија”, на челу са Пехштајном. Групи се придружио и сликар [[Ото Милер]], коме се Кирхнер касније захвалио што их је подучио у техници сликања [[темпера|темпером]]. Године [[1911]]. и преостали умјетници групе Мост су се преселили у [[Берлин]] (Пехштајн је већ живјео у Берлину од [[1908]]), а Кирхнер и Пехштајн су отворили своју сликарску школу, институт МУИМ. Отприлике у то вријеме, чешки сликар [[Бохумил Кубишта]] такође се придружио Мосту. Помјерање центра гравитације групе из Дрездена у Берлин поклопило се са већом дозом формализма у њиховом сликарству и очигледном промјеном тема њихове умјетности: усмјеравају пажњу на велики град, посебно на најнегативније аспекте градског живота, суморни свијет пијаница, умјетника кабареа и проститутки, представљених у Кирхнеровој слици ''Пет жена на улици'' (1913; [[Музеј модерне уметности у Њујорку|Музеј модерне умјетности]], [[Њујорк]]). Године [[1912]]. Мост је учествовао на другој изложби групе [[Плави јахач]], узвративши гостовање умјетника из Минхена Берлину поводом четврте изложбе Нове Сецесије, на којој су, између осталих, били и представници Новог удружења умјетника из Минхена ''(Neue Künstlervereinigung München)'', [[Кандински|Кандинског]] и [[Алексеј фон Јавленски|Јавленског]]. Исте године група је изложила своје радове у [[Келн]]у, гдје су Кирхнер и Хекел украсили једну капелу [[фреска]]ма. Међутим, током ових година унутар групе су почеле да се појављују пукотине. Пехштајн, који је излагао на Берлинској сецесији, оспоравајући одлуку групе да учествује заједнички или, у супротном, да не учествује никако, одлуком осталих чланова је избачен из Моста. Сљедеће године ствари су постале још горе када је Кирхнер спремио „Хронику Моста” чији је садржај произвео силовита неслагања међу осталим члановима групе. У мају [[1913]]. се група распала, а „пасивни чланови” су о распаду обавјештени писмом које су потписали Амијет, Хекел, Милер и Шмит-Ротлуф. У сваком случају, умјетници су наставили да излажу са берлинском Сецесијом, новооснованом Слободном Сецесијом и у уметничкој галерији трговца умјетности Фрица Гурлита. Умјетнике групе Мост се данас сматра мањим дијелом једног ширег експресионистичког покрета, можда и због њиховог презира према „старијим генерацијама”, али и према чисто техничким умјетничким вјештинама. Али, с друге стране, може се упитати у којој мјери је оваква номенклатура увјерљива. Ни силовите [[алегорија|алегорије]] Бекмана, ни [[апокалипса|апокалиптичке]] визије Мајднера немају никакве везе са дјелима умјетника групе Мост; а за разлику од других значајних експресиониста они су се практично ограничили на сликарство и графику: ријетко су експериментисали са другим средствима и у другим умјетностима. С обзиром на књижевне изворе којима су се инспирисали (дјело Ничеа и Достојевског), учинило би се исправније назвати их „натуралистима”, а не експресионистима. У избору теме, умјетник попут Кирхнера изгледа ближи писцима натуралистима попут [[Хенрик Ибсен|Ибсена]] и [[Август Стриндберг|Стриндберга]] из раног периода ([[скандинавска књижевност]] је имала велики утицај на многе њемачке умјетнике почетком 20. вијека), него, на примјер, Георгу Траклу или Стефану Хајму. Штавише, у поређењу са умјетницима групе Плави јахач, умјетност Моста је у суштини фигуративна. Са очигледним неповјерењем према [[апстрактна умјетност|апстрактној уметности]], Кирхнер је написао: :„Нема постепеног развоја од „фигуративне неразумљивости” до апстрактне слике, већ . . . процес стварања је овдје сасвим друкчији. Умјетник . . . мора измишљати облике, који долазе само из његовог ума. . . Да би биле дешифроване, ове (апстрактне) слике захтијевају кључ који нам може дати једино сâм умјетник или [[историчар умјетности]]. . . Али да ли је вриједно тежити оваквом развоју? На овај начин, зар умјетност не би могла да престане да буде умјетност, и постати (једна) школска дисциплина, попут [[геометрија|геометрије]] или [[алгебра|алгебре]]?’’ === Der Blaue Reiter (Плави јахач) === [[Датотека:BlaueReiter.jpg|мини|[[Василиј Кандински]], насловна страна алманаха ''Der Blaue Reiter'', око 1912.]] Умјетници групе [[Мост (уметност)|Мост]] су били [[Ниче]]овци по филозофији и [[природњак|натуралисти]] у избору тема свог сликарства, заинтересовани више за праксу а далеко мање за теорију, док су [[Плави јахач]]и били све супротно. У филозофији су били блиски [[Артур Шопенхауер|Шопенхауеру]], умјесто Ничеу, далеко више заинтересовани за умјетничку теорију и тежили су [[апстрактна уметност|апстракцији]]. Вође групе [[Плави јахач]] су били Рус [[Василиј Кандински]] и њемачки сликар [[Франц Марк]]. У вези имена, Кандински је написао: „Обојица обожавамо плаву боју; Марк воли коње а ја јахаче. Тако да се име само наметнуло.” У сваком случају Плави јахач није било ни друштво умјетника за излагање ни неко озваничено удружење. Само име је било предвиђено као наслов [[алманах]]а (или годишњака) који су Кандински и Марк спремали за објаву у љето или јесен [[1911]]. године, а који је требао да буде један шири и општи преглед [[примитивна уметност|примитивне]], а посебно [[модерна уметност|модерне]] умјетности. У писму из [[1930]]. које је Кандински послао Паулу Вестхајму, он каже: :„У мени је тада сазријела жеља да направим књигу (неку врсту [[алманах]]а) у којој би аутори прилога били само умјетници. Хтјео сам да они буду врхунски сликари и музичари. Погубно раздвајање умјетности; раздвајање велике „Умјетности” од [[народна умјетност|народне]] и [[дјечија уметност|дјечије уметности]], и „[[етнографија|етнографије]]”; чврсти зидови који су дијелили оно што је, по мом мишљењу, било тако блиско повезано и неријетко истовјетна појава – једном рјечју, синтетичке везе међу њима – све то ме је узнемиравало.’’ Алманах ''Der Blaue Reiter'' је коначно објављен у мају [[1912]]. године у издавачкој кући која је такође објавила есеј Кандинског ''О духовном у умјетности'' (1912). У њему је серија битних теоријских чланака, међу којима се истичу „О питању форме” Кандинског, „Двије слике” и „Њемачки фовисти” Франца Марка, „Маске” Августа Макеа, и „Однос са текстом” Шенберга. У почетку директори Алманаха су поставили као циљ не мање од осам чланака о музици, али се то на крају испоставило као недостижно; у сваком случају, Алманах је од изузетне важности због количине музичког материјала, гдје се истичу чланци о [[Александар Скрјабин|Скрјабину]] и модерној руској музици, поред једног музичког „додатка” гдје је факсимилна репродукција кратких музичких комада Шенберга и његових ученика [[Албан Берг|Албана Берга]] и [[Антон вон Веберн|Антона вон Веберна]]. Ипак, оно што се највише истиче у Алманаху су илустрације којих је укупно више од 140. Дјечији цртежи, скулптуре са [[Ускршње острво|Васкршњих острва]], афричке резбарије, текстил са [[Аљаска|Аљаске]], руске народне графике, слике у стаклу из [[Баварска|Баварске]], њемачке [[готика|готичке]] скулптуре, слике [[Ел Греко|Ел Грека]] и Сезана, Анрија Русоа и Пикаса, поред репродукција дјела умјетника који су написали чланке за Алманах – Кандинског, Марка, Макеа, Шенберга, и др. С друге стране, били су одсутни примјери који се могу сматрати стубовима западне умјетности, слике [[ренесанса|ренесансних]], постренесансних и мајстора [[барок]]а. Циљ овог преклапања визуелног материјала умјетности различитих култура, често срачунат до детаља, био је да се докаже постојећи „унутрашњи идентитет” између [[примитивна уметност|примитивних]] облика израза и оних које користе тадашњи савремени умјетници. Ријеч је о једном непосредном приступу, моћи комуникације која је, по Кандинском, била у дубокој сјени током ренесансе и барока због њихове бриге око нарације и представљања. Да је име ''Der Blaue Reiter'' превазишло границе Алманаха, је више из политичких него из чисто умјетничких разлога. Кандински и Марк, заједно са Габријелом Минтер и [[Алфред Кубин|Алфредом Кубином]], били су чланови ''Друштва нових умјетника Минхена (Neue Künstlervereinigung München)'', основано 1909. године у присуству Кандинског. Није прошло дуго времена а у Друштву се догодио расцјеп из ког су настале двије групе са опречним ставовима: с једне стране су били конзервативци, а с друге, напредњаци које су водили Кандински и Марк. У августу [[1911]], Марк је писао свом пријатељу Макеу: „Предвиђам, исто као и Кандински, да ће се на наредном јесењем састанку Друштва догодити велики сукоби, а већ на сљедећем повлачење или напуштање једне или друге стране; на крају питање је ко ће ''остати''… ” Коначни разлаз се догодио у децембру мјесецу исте године, када су слику Кандинског ''Пета Композиција'', једно од његових најзначајнијих дјела овог периода, чланови задужени за избор дјела за трећу изложбу Друштва у Галерији Танхаусер у [[Минхен]]у, одбили. Након ове „објаве рата”, Кандински и његови пријатељи су напустили Друштво, организујући паралелну изложбу којој су дали име свог још увијек необјављеног Алманаха. Тако је прва изложба групе уредника Плавог јахача отворена у једној сусједној галерији, у исто вријеме када и изложба Друштва нових умјетника Минхена. У предговору изложбеног каталога Кандински је написао: :„На овој малој изложби не покушавамо да ширимо одређену или утврђену форму. Оно што желимо јесте да … прикажемо различите начине на које се исказују унутрашње тежње умјетника.” Већина умјетника који су сарађивали у алманаху Плави јахач су на позив Кандинског или Марка изложили своје радове на овој првој изложби, иако нису били чланови ниједног удружења. Након затварања у [[Минхен]]у, изложба је приказана у неколико других градова. На крају и у берлинским галеријама Дер штурм, Херварта Валдена. Друга изложба (одржана у прољеће [[1912]]) била је ограничена на графичка дјела, али је имала далеко интернационалнији карактер, будући да су поред дјела њемачких на њој приказана и дјела француских и руских умјетника. Друга изложба је путовала у [[Москва|Москву]] 1912. године, гдје је била посебно запажена. Укратко, понудила је садржајан сажетак најновијих кретања у европској умјетности прије Првог свјетског рата. Чини се бесмисленим покушати дефинисати заједничке карактеристике стила умјетника групе Плави јахач. Не само да се умјетници групе нису удружили у озваничено удружење па ни писали манифест, већ, будући да су њихове изложбе имале за циљ да покажу разноврсност облика изражавања које користе тадашњи савремени умјетници, у њиховом стваралаштву се више истичу разлике него сличности. У то вријеме, дјело Кандинског је несумњиво било најапстрактније, иако он никада није сасвим напустио референце на стварност у својим сликама прије [[1914]]. године. Марк је такође експериментисао са апстракцијом у неким својим дјелима, пуним боја, насталим непосредно прије рата; Макеово дјело није било ништа мање живописно, али је код њега углавном преовладавала фигуративна намјера. [[Паул Кле|Кле]], који није био у потпуности интегрисан у групу, имао је у почетку потешкоће приликом коришћењу боје, те је у његовим раним радовима преовладавала линија наспрам боје. У сваком случају, у дјелима поменуте тројице умјетника постоји заједничко интересовање за сликовност и формалне проблеме сликарства, инспирисане дијелом теоријама [[Робер Делоне|Делонеа]], чији је есеј о свјетлости на њемачки превео Кле и објавио га у часопису Дер штурм [[1913]]. године. === Други експресионисти === Други умјетници експресионизма су радили самостално, често без повезаности са било којом организацијом. У [[Беч]]у млади [[Егон Шиле]] је запрепастио буржоазију отвореном [[еротика|еротизмом]] својих дјела; био је и у затвору једно вријеме [[1912]]. године, осуђен због ширења „непристојних” цртежа. Бечка публика је била скандализована и дјелом [[Оскар Кокошка|Оскара Кокошке]], који је дебитовао на првој изложби коју су организовали [[Густав Климт]] и први чланови Бечке сецесије у љето [[1908]]. године. На овој изложби, [[Лудвиг Хевеси]], један од најпроницљивијих бечких критичара тог времена, назвао је дјело Кокошке ''oberwilding'', што би се могло превести као супер-дивље. У сваком случају, није лако рећи у којој мјери се Кокошку може дефинисати као експресионисту. Истина је да се у портретима више занимао за унутрашњи живот модела него за њихову физиономију, подсјећајући на жељу многих експресионистичких писаца да оголе „унутрашњег човјека”, не задржавајући се на небитним ситницама. У вези овога он је писао: „Тражим бљесак погледа, благе промјене израза лица које одражавају унутрашњи покрет”. Али што се тиче његових [[драма|драмских]] дјела, негирао је да она имају било какве везе са „одбацивањем друштва или жељом да се побољша свијет што карактерише књижевну авангарду и њен нови стил, експресионизам”. С друге стране, Шиле се, упркос очигледној тежњи да шокира, често посвећивао компоновању и стварању композиција практично математичким методом, а нека од његових каснијих дјела, попут слике ''Испружени акт'' ([[1915]]; Збирка Рудолфа Леополда, Беч) комбинују еротски елемент у изузетно сложеној композицији. Могло би се помислити да умјетник експресиониста треба да обрати више пажње на експресивност него на чисто формална разматрања; међутим, неки од поменутих експресиониста као Кирхнер и [[Лајонел Фајнингер]] у својим дјелима придају велику пажњу композицији, наиме дисциплини у умјетности. Чак и [[Лудвиг Мајднер]], чије берлинске слике, сликане непосредно прије рата, одражавају апокалиптичко лудило, пише у свом есеју ''Увод у сликарство великог града'': :„Не можемо одмах и одједном да прикажемо све случајне и неорганизоване аспекте изабраног субјекта у слици. Морамо храбро и промишљено организовати оптичке утиске које добијамо из спољашњег свијета, организујући их у (складне) композиције”. Јасно је, стога, да се појам „експресиониста” може користити тек као изјава о одређеној умјетничкој намјери или, као стилска ознака. Већина умјетника бавила се једним или другим обликом „изражавања”; из тог разлога су неки [[Историчар умјетности|историчари умјетности]] ујединили под овим квалификатором тако различите личности као што су [[Хијероним Бош]] и [[Матијас Гриневалд]], [[Паул Кле]] и [[Џексон Полок]], називајући их „експресионистима”. Али какав значај се може дати дефиницији која покушава да помири тако различита умјетничка стријемљења? С друге стране, иако већина умјетника који се обично сматрају експресионистима дијели бар неке намјере и идеале, разлике међу њима су често подједнако значајне као и могуће сличности. Ни поређења експресионизма у умјетности и књижевности, неријетко представљен као јединствена појава за обе умјетности, нису сасвим задовољавајућа. Ако је експресионизам имао неки центар, то је вјероватно био Берлин. Ако су експресионистички умјетници и писци тражили центар за зближавање својих идеја, то су били часописи као Валденова ''Олуја (Der Sturm)'' и '' Акција (Die Aktion)'' Франца Фемфарта. У области визуелних умјетности, процват експресионизма је био кратак: његов период највећег утицаја ограничен је на прве изложбе Нове сецесије, ''Посебне савезне изложбе (Sonderbund-ausstellung)'' у [[Келн]]у и ''Првог њемачког јесењег салона (Erster Deutscher Herbstsalon)'' у организацији Валдена [[1913]]. године. Рат је произвео креативни бијес код неких експресиониста. Али, до раних 1920-их, експресионизам, или оно што је од њега остало, много се промијенио. Умјетници попут Бекмана, прво виђени као експресионисти, себе сада називају „објективистима”, док су Кандински, [[Лајонел Фајнингер|Фајнингер]] и други умјетници [[Баухаус]]а кренули различитим путевима. == Неки од представника експресионизма == {{div col|colwidth=30em}} * [[Паула Модерсон-Бекер]] (-{Paula Modersohn-Becker}-) * [[Макс Бекман]] (-{Max Beckman}-) * [[Ловис Коринт]] (-{Lovis Corinth}-) * [[Ото Дикс]] (-{Otto Dix}-) * [[Георг Грос]] (-{George Grosz}-) * [[Ерих Хекел]] (-{Erich Heckel}-) * [[Василиј Кандински]] (-{Wassiliy Kandinsky}-) * [[Алексеј фон Јавленски|Алексеј Јавленски]] (-{Alexei Javlensky}-) * [[Наталија Гончарова]] (-{Natalia Goncharova}-) * [[Ернст Лудвиг Кирхнер|Ернст Кирхнер]] (-{Ernst Ludwig Kirchner}-) * [[Оскар Кокошка]] (-{Oskar Kokoschka}-) * [[Франц Марк]] (-{Franz Marc}-) * [[Аугуст Маке]] (-{August Macke}-) * [[Лудвиг Мајднер]] (Ludwig Meidner) * [[Ото Милер]] (-{Otto Müller}-) * [[Едвард Мунк]] (-{Edvard Munch}-) * [[Габријела Минтер]] (-{Gabriele Münter}-) * [[Емил Нолде]] (-{Emil Nolde}-) * [[Макс Пехштајн]] (-{Max Pechstein}-) * [[Кристијан Ролфс]] (-{Christian Rohlfs}-) * [[Егон Шиле]] (-{Egon Schiele}-) * [[Арнолд Шенберг]] (-{Arnold Schönberg}-) * [[Хаим Сутин]] (-{Chaim Soutine}-) * [[Бруно Таут]] (-{Bruno Taut}-) * [[Ерих Менделсон]] (-{Erich Mendelsohn}-) * [[Ханс Пелциг]] (-{Hans Poelzig}-) * [[Фриц Хегер]] (-{Fritz Höger}-) * [[Кете Колвиц]] {{div col end}} == Види још == * [[Архитектура експресионизма]] * [[Баухаус]] * [[Мост (уметност)]] * [[Плави јахач]] * [[Дер штурм]] == Референце == {{референце|refs= <ref name="ThompsonB">Bruce Thompson, University of California, Santa Cruz, {{cite web |author= |title=lecture on Weimar culture/Kafka'a Prague |work= |publisher= |url=http://media.ucsc.edu/classes/thompson/weimar.html |date=11. 1. 2010 |access-date=13. 04. 2020 |archive-date=11. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100111221535/http://media.ucsc.edu/classes/thompson/weimar.html |url-status=unfit }}</ref> }} == Литература == {{Литература|30em}} * H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962. * Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972. * Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002. * Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976 * Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939. * Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969. * [[Мала енциклопедија Просвета]], Београд, 1959. * Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002. * Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004. * Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001. * Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996. * {{cite book|last=Alfirevic|first=Djordje|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-6055/2012/0354-60551234014A.pdf |title=Expressionism as The Radical Creative Tendency in Architecture |location=|publisher=Arhitektura i urbanizam (Belgrade), No.3|year=2012|id=|pages=14–27}}. * Alfirević, Đorđe. ''[https://www.academia.edu/13526569/Expressionism_in_XX_Century_Architecture_in_Serbia_PhD_thesis_Ekspresionizam_u_arhitekturi_XX_veka_u_Srbiji_doktorska_disertacija_ Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji]'', doktorska disertacija. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2015. * Алфиревић, Ђорђе. ''[https://fvm.academia.edu/DjordjeAlfirevicPhD Експресионизам у српској архитектури]''. Београд: Орионарт, 2016. * Antonín Matějček cited in Gordon, Donald E.. {{cite book|author= |title=Expressionism: Art and Idea |location= |publisher= |year=1987 |isbn=9780300033106|pages=175}},. New Haven: [[Yale University Press]]. * Jonah F. Mitchell (Berlin, 2003). Doctoral thesis ''Expressionism between Western modernism and Teutonic Sonderweg.'' Courtesy of the author. * {{cite book|author=[[Friedrich Nietzsche]]|title=The Birth of Tragedy Out of The Spirit of Music. |location=New York |publisher=Dover |orig-year=1872|isbn=0-486-28515-4|pages= |translator=Clifton P. Fadiman|year=1995}} * Judith Bookbinder, {{cite book|url=http://www.worldcatlibraries.org/oclc/57652272&referer=brief_results|author= |title=Boston modern: figurative expressionism as alternative modernism, |location= |publisher= |year= |isbn=978-1-58465-488-9}} (Durham, N.H.: [[University of New Hampshire Press]]; Hanover: University Press of New England, ©2005) * Bram Dijkstra, {{cite book|url=http://www.worldcatlibraries.org/oclc/50866889&referer=brief_results|author= |title=American expressionism: art and social change, 1920–1950, |location= |publisher= |year= |isbn=978-0-8109-4231-8}} (New York: H.N. Abrams, in association with the Columbus Museum of Art, 2003) * {{cite book|author=Ditmar Elger|title=Expressionism-A Revolution in German Art |location= |publisher= |year= |isbn= |isbn=978-3-8228-3194-6 }} * Paul Schimmel and Judith E Stein, {{cite book|url=http://www.worldcatlibraries.org/oclc/59997649&referer=brief_results|author= |title=The Figurative fifties: New York figurative expressionism, The Other Tradition |location= |publisher= |year= |isbn=978-0-91749312-6}} (Newport Beach, California: Newport Harbor Art Museum: New York: Rizzoli, 1988) * Marika Herskovic, {{cite book|url=http://www.worldcat.org/search?qt=worldcat_org_bks&q=9780967799421&fq=dt%3Abks|author= |title=American Abstract and Figurative Expressionism: Style Is Timely Art Is Timeless |location= |publisher= |year= |isbn=978-0-9677994-2-1}} (New York School Press, 2009) . * [https://web.archive.org/web/20111216045054/http://www.uad.ro/storage/Dataitems/rezumat%20Thesis%20summary%20LAKATOS%20GABRIELA%20LUCIANA%20-engleza.pdf Lakatos Gabriela Luciana, Expressionism Today, University of Art and Design Cluj Napoca, 2011] * {{cite book|author=George F. Flaherty|title=Hotel Mexico: Dwelling on the '68 Movement|url=https://books.google.com/books?id=K6swDwAAQBAJ|accessdate=29. 5. 2018|date=16. 8. 2016|publisher=Univ of California Press|isbn=978-0-520-29107-2|page=93}} * {{cite book|author1=Ben Farmer |author2= Dr Hentie J Louw |author3= Hentie Louw |author4= Adrian Napper |title= Companion to Contemporary Architectural Thought |url= https://books.google.com/books?id=4eCvXjPi49kC|accessdate=29. 5. 2018|date=2. 9. 2003|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-98381-0|page=359}} * {{cite book|author=Dennis Sharp |title= Twentieth Century Architecture: A Visual History |url= https://books.google.com/books?id=mklcuKnGjr4C |accessdate=29. 5. 2018 |year= 2002 |publisher= Images Publishing |isbn= 978-1-86470-085-5|page=297}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_10_c.html#_Toc412464112 Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности, Експресионизам] * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/svinaver-gromobran_c.html Станислав Винавер, Громобран свемира, Манифест експресионистичке школе] * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:becki-ekspresionisti Историјска библиотека:Бечки експресионисти] * -{[http://www.signandsight.com/features/216.html ''Hottentots in tails''] A turbulent history of the group by Christian Saehrendt at signandsight.com}- * -{[https://web.archive.org/web/20060220074525/http://www.hpic.net/galerie/galerie.htm ''German Expressionism''] A free resource with paintings from German expressionists (high-quality).}- {{Покрети у уметности}} {{Подножје|Уметност}} {{Subject bar|d=yes}} [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Сликарство]] flxoh9ljs2do1zj9noljngj7o81lg7r 0 22368 30098972 30081512 2025-06-27T18:41:27Z Ruach Chayim 323597 30098972 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Град у Хрватској | назив = Ријека | слика = {{multiple image | border = infobox | perrow = 1/2/2/1 | total_width = 260 | align = center | caption_align = center | image1 = Rijeka Riva promenade aerial.jpg | caption1 = Обала Ријеке | image2 = Palace Modello Rijeka.jpg | caption2 = Палата Модело | image3 = Croatia Trsat Castle BW 2014-10-14 12-34-27.jpg | caption3 = Замак Трсат | image4 = NationaltheaterRijekaHNK.jpg | caption4 = ХНК Зајац | image5 = Rijeka D81 4209 (24790500058).jpg | caption5 = Катедрала | image6 = ItalSchoolRijeka.jpg | caption6 = Средња италијанска школа }} | опис_слике = | градска_застава = Flag of Rijeka.svg | опис_заставе = Застава Ријеке | грб = Coat of arms of Rijeka.svg | опис_грба = Грб Ријеке | мото = | жупанија = [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанска]] | оснивање = | стара_имена = | површина = 44 | становништво = 107.964 | извор_становништво = | година_становништво = 2021 | агломерација = 219.325 | извор_агломерација = | година_агломерација = 2021 | густина = 2.923 | гшир = 45.32699 | гдуж = 14.44202 | надм_висина = | градска_насеља = <!-- није обавезно --> | градске_четврти = <!-- није обавезно --> | градски_котареви = <!-- није обавезно --> | месни_одбори = 33 | поштански_код = 51000 | позивни_број = +385 51 | регистарска_ознака = -{RI}- | дан_града = 15. јун | заштитиник_града = Свети Вид | градоначелник = Ива Ринчић | странка = Независна | скупштина = Коалиција под вођством Социјалдемократске партије (СДП) | веб-страна = [http://www.rijeka.hr/ Службена презентација града] }} '''Ријека''' је [[Списак градова у Хрватској|град]] у [[Хрватска|Хрватској]] и административно средиште [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанске жупаније]]. Према [[Попис становништва у Хрватској 2021.|попису из 2021.]] било је 107.964 становника.<ref>Držani zavod za statistiku RH - popis 2021.</ref> Са околином која обухвата простор бивше општине Ријека са општинама [[Вишково]], [[Чавле]], [[Клана]], [[Јелење]] и [[Кострена]], и градовима [[Кастав]], [[Краљевица (Хрватска)|Краљевица]] и [[Бакар (град)|Бакар]], Ријека je 2011. ималa 128.624 становника, (према попису становништва из 2001. године, a 2021. читaвa Примopcкo-гopaнcкa жyпaниja cпaлa нa 266.503 становника). Град се још у [[19. век]]у због свог идеалног географског положаја и дубине мора у [[Ријечки залив|Ријечком заливу]], као делу већег [[Кварнерски залив|Кварнерског залива]] [[Јадранско море|Јадранског мора]], развио у једну од највећих средњоевропских [[лука]] и моћно индустријско средиште. Данас је Ријека сведена на највећу морску луку [[Хрватска|Хрватске]]. Од 1991. развијена индустријска делатност је уништена. У граду цy се налазила два велика бродоградилишта: [[Бродоградилиште 3. мај|3. мај]] (са 7500 радника пао је на само 750 запослених), а преостало је једино ремонтно бродоградилиште [[Бродоградилиште Виктор Ленац|Виктор Ленац]]. Ријека је била значајна и као једно од важнијих финансијских средишта бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. У Ријеци се налази Хрватско народно позориште [[Иван Зајц|Иван пл. Зајц]] саграђено [[1885]]. и [[Универзитет у Ријеци]], основано [[1973]]. == Назив == Словенски назив града је у ранијим временима био Река. Досељавањем ијекавских Срба граничара, град постаје Ријека, а река која протиче кроз град, и по којој град носи име, такође добија ијекавски назив [[Рјечина]]. == Природна основа == [[Датотека:View over Rijeka from Veprinac.jpg|200п|мини|лево| [[Ријечки залив]] са [[Опатија (град)|Опатијом]] и Ријеком.]] Шире подручје Ријеке је изграђено од [[кречњак]]а [[Мезозоик|мезозојске]] старости, док се у северном делу око [[Кастав|Каства]] налазе зоне изграђене од [[доломит]]а. Местимично су преко [[Кречњак|кречњачке]] основе наталожене непропусне наслаге [[флиш]]а [[палеоген]]ске старости, који се најчешће налази у [[удолина]]ма. Тако у рељефу ширег подручја постоји измена [[Кречњак|кречњачких]] [[Гребен (облик рељефа)|гребена]] са доломитским или флишним удолинама. === Географија === Ријека се налази на {{coor dms|45|20|0|N|14|26|0|E|region:Europe}}, на западу [[Хрватска|Хрватске]], 186 -{km}- југозападно од главног града Хрватске [[Загреб]]а, на северној обали [[Ријечки залив|Ријечког залива]], као дела већег [[Кварнерски залив|Кварнерског залива]] [[Јадранско море|Јадранског мора]], које се као велики залив [[Средоземно море|Средоземног мора]] најдубље увукло у [[Европа|европско]] копно. [[Ријечки залив]], који је преко ''Велих'' (између [[Истра|Истре]] и острва [[Црес]]а), ''Средњих'' (између Цреса и острва [[Крк (острво)|Крка]]) и ''Малих врата'' (између Крка и копна) спојен са Кварнерским заливом, је довољно дубок (око 60 -{m}-) за упловљавање највећих бродова, што је Ријеци омогућило да постане важна морска [[лука]]. Град Ријека лежи на ушћу [[Река|реке]] [[Рјечина|Рјечине]] у микрорегији [[Винодолска општина|Винодола]] [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]]. У Ријеци започињу два важна копнена [[друмски саобраћај|саобраћајна]] правца. Први користи чињеницу да се Ријека налази у подручју у којем су [[Динарске планине|Динариди]] најужи (50ак -{km}-), што омогућава лакше повезивање обале Јадранског мора и [[Панонска низија|панонске]] унутрашњости. Док је другим Ријека преко [[Постојна|Постојнских]] врата повезана с [[Алпи|источноалпским]] простором. === Клима === {{climate chart| Ријеку |- 11.4|20|131.6 |- 12.8|21.4|112.8 |- 7.7|24|105.3 |- 0.2|27.3|113.8 | style="text-align:right;"| 2.1|32|102.6 | 7.4|36.7|104 | style="text-align:right;"| 10.4|40|78.4 | 9.1|38.1|101.1 | style="text-align:right;"| 4.8|34.8|167.2 | 0.6|28.8|179.1 |- 4.5|25.5|181.5 |- 8.9|20.4|153 |float=right |source=[http://klima.hr/klima.php?id=mjes&param=01 Државни хидрометеоролошки завод Хрватске] }} Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији клима]] Ријека има умерено топлу влажну климу (тип ''-{Cf}-''). Просечна температура ваздуха у граду износи 13,8&nbsp;°C, средња [[јануар]]ска температура је 5,6&nbsp;°C, док средња температура у [[јул]]у износи 23,3&nbsp;°C. Годишње у 86 дана са падавинама укупно падне 1529 -{mm}- падавина. На количину падавина и њихову годишњу расподелу непосредно утичу јесење и пролетне циклоне настале у [[Ђеновски залив|Ђеновско заливу]]. Уз [[сењ]]ску, на [[Јадранско море|Јадрану]] је позната и ријечка [[бура]], хладан и сув [[ветар]] североисточног смера, чија брзина на махове достиже и [[тропски циклон|орканске]] вредности (160 -{km/h}-), а најчешће настаје у хладнијем делу године преливањем хладног ваздуха из [[Панонска низија|Панонске низије]] преко [[Динарске планине|Динарида]]. <center> {| class="wikitable" style="text-align:right" |- ! style="background:#bdf; color:#000; height:17px;"| Месец ! style="background:#bdf; color:#000;"| I. ! style="background:#bdf; color:#000;"| II. ! style="background:#bdf; color:#000;"| III. ! style="background:#bdf; color:#000;"| IV. ! style="background:#bdf; color:#000;"| V. ! style="background:#bdf; color:#000;"| VI. ! style="background:#bdf; color:#000;"| VII. ! style="background:#bdf; color:#000;"| VIII. ! style="background:#bdf; color:#000;"| IX. ! style="background:#bdf; color:#000;"| X. ! style="background:#bdf; color:#000;"| XI. ! style="background:#bdf; color:#000;"| XII. ! style="background:#bdf; color:#000;"| Годишње |- ! style="background:#bdf; color:#000;"| Ср. дневне температуре (°C) | style="background:#ffc; color:#000;"| 5,6 | style="background:#ffc; color:#000;"| 6,1 | style="background:#ffc; color:#000;"| 8,7 | style="background:#ff9; color:#000;"| 12,4 | style="background:#fc6; color:#000;"| 17 | style="background:orange; color:#000;"| 20,6 | style="background:orange; color:#000;"| 23,3 | style="background:orange; color:#000;"| 23,3 | style="background:#fc6; color:#000;"| 19,1 | style="background:#ff9; color:#000;"| 14,5 | style="background:#ff9; color:#000;"| 10 | style="background:#ffc; color:#000;"| 6,9 | style="background:#bdf; color:#000;"| '''14,3''' |- ! style="background:#bdf; color:#000; height:16px;"| Ср. количина падавина (mm) | style="background:#3a75c4; color:#000;"| 133,7 | style="background:#6495ed; color:#000;"| 109,3 | style="background:#6495ed; color:#000;"| 105,9 | style="background:skyBlue; color:#000;"| 114,4 | style="background:skyBlue; color:#000;"| 99,3 | style="background:#6495ed; color:#000;"| 104,7 | style="background:#b0e0e6; color:#000;"| 79,6 | style="background:skyBlue; color:#000;"| 97,8 | style="background:#2a52be; color:#000;"| 166,1 | style="background:#039; color:#fff;"| 180,5 | style="background:#039; color:#fff;"| 181,8 | style="background:#4169e1; color:#000;"| 155,9 | style="text-align:center;" | '''1529'''. |- | colspan="14" style="text-align:center;font-size:90%;"|''Извор: [http://meteo.hr/ Државни Хидрометеоролошки завод Хрватске]'' |} </center> <center> <gallery> датотека:Platak snowboarding 0110 2.jpg|Скијашки центар Платак датотека:Kostrenabeachrijeka.png|Плажа Кострена </gallery> </center> == Историја == [[Датотека:Fiume a street Croatia Austro-Hungary.jpg|мини|Pимски лук античҝoг гpaда ''Tarsatica'']] === Антика === Иако се у ширем подручју града могу пронаћи трагови насеља из [[палеолит]]а и [[неолит]]а, најранијим насељима на данашњем подручју града се сматрају jaпoдcкo [[Келти|келтска]] гpaдинa на Трсатском брду и насеље [[Илири|илирског племена]] [[Либурни|Либурна]], у природној луци на обали. У доба римског цара [[Октавијан Август|Августа]], насеље и [[Каструм|кaструм]] '''Тaрсaтикa''' (''Tarsatica''), на десној обали ушћа реке [[Рјечина|Рјечине]] у [[Kvarnerski zaliv|Кварнерски залив]], на место на којем се налази данашњи Стари град. добија на значају. Из тог раздобља датирају бројни археолошки налази – темељи римских бедема, зидови зграда, остаци [[римске терме|терми]] и римских врата. У касној антици Тарсатика постаје значајна као принципија (војно заповедништво) одбрамбеног Јyлијског зида (Claustra Alpium Iuliarum) који ce кроз [[Крас (географија)|Kpac]] протезао cве до [[Јулијски Алпи|Jyлијcкиx Aлпи.]] === Средњи век === [[Датотека:Rijeka043 kopie.jpg|мини|лево|200п|Ријека 1689. године.]] После пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]], у 5. веку, град је био под влашћу држава [[Остроготи|Острогота]], [[Византија|Византијског царства]], [[Лангобарди|Ломбарда]] и [[Франци|Франака]]. Гoдинe 800. Фpaнци из oдмaздe пoтпyнo paзapajy Tapcaтикy тaкo дa пap вeкoвa нeмa никaквиx пoдaтaкa o нaceљu нa дecнoj oбaли Рјечине. Доласком Cлaвeнa почиње се формирати ново насеље на узвишењу на левој обали Рјечине, гдe ceли тoпoним Tapcaтикa>Tapcaтo>Tpacaт>[[Трсат]]. Прво помињање средњовековног насеља потиче из прве половине 12. и y 13. векy, када се у историјским изворима помињу два насеља: [[1139]]. г. ''Flumen'' на обали на месту римске Тарсатике y пoceдy биcкyпa из [[Пула|Пyлe]], oднocнo [[Аквилеја|Aквилejcкe пaтpиjapшиje]] и [[1288]]. y Bинoдoлcкoм зaкoнy ce помињe ''[[Трсат]]'' на месту [[Јаподи|јaпoдcкo]]-[[Келти|кeлтcкe]] гpaдинe и кacнoaнтичкe yтвpдe. Средњовековна Ријека је утврђени феудални град, окружен зидинама с неколико кула, који је подељен на два дела. У горњем делу се налазио средњовековни [[каштел]] и cтapa црква [[Св. Вид]]а, док је доњи део под именом Flumen, Река или Рика био привредно и трговачко насеље. Kaдa [[свети Вид|св. Вид]] постаје [[светац заштитник]] града ниje пoзнaтo, а данашња ce Ријека спомиње под именом ''-{Terra Fluminis sancti Sancti Viti}-'' или на немачком ''-{Sankt Veit am Pflaumb}-'' тeк y XV. вeкy. Пpeтпocтaвљa ce дa je y средњем веку Ријека ималa словенско име – Рeкà или Pикa Светeгa Вида. У 14. веку Ријека је посед Девинске господе, породице Валзе ({{јез-де|Walsee}}), а од [[1466]]. године је у поседу [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]], a [[Трсат|Tpcaт]] je oд кнезова [[Франкопани|Крчких — Франкопана]], === Нови век === [[Датотека:Rijekacitytowernight.jpg|десно|200п|мини| [[Барок]]ни [[Znamenite riječke građevine|градски торањ]] са сатом, из 1876. године.]] У 16. веку у граду делује штампарија на глагољици. Због развијене трговине гвожђем, уљем, дрветом, вуном, стоком и кожом Ријека доживљава трговински процват. Доласком [[исусовци|исусоваца]] у Ријеку унапредио се културни и просветни живот града. Године 1627, је основана исусовачка гимназија и тај се догађај сматра почетком рада [[Универзитет у Ријеци|свеучилишта у Ријеци]]. У 17. веку услед честих [[Османско царство|турских]] провала и дуготрајних сукоба [[ускоци|ускока]] са [[Млетачка република|Млечанима]] престаје златно доба ријечке трговине пa '''1659.''' цap Лeoпoлд ocлoбaђa Pијеку oд фeyдaлниx дaвaњa и дaje joj cтaтyc cлoбoднoг гpaдa ([[грб Ријеке]]). После [[Велики турски рат|Великог турског рата]] престају турске провале и почиње ново јачање Ријеке као важног трговачког средишта, па је '''1719.''' аустријски цар [[Карло VI, цар Светог римског царства|Карло VI]] прогласио Ријеку слободном луком (''porto franco''). [[Марија Терезија|Mapиja Tepeзиja]] '''1779.''' дoдeљyje Pијеци cтaтyc ''corpus separatum hungaricum'', тeлo издвojeнo и самостално oд земаља кoje је oкpyжyjy (Aycтpиje и Xpвaтcкe), непосредно y cacтaвy [[Краљевина Угарска|Угарскe]]. На прелазу из 18. у 19. век Ријека је неко време била под француском управом у склопу [[Илирске провинције|Илирских покрајина]]. Од Француза је ослобођена 1813. године. У 19. веку се испод [[Трсат]]а јавља ново насеље – [[Sušak|Сушак]]. === 19. век === [[Датотека:Fiume 1900.jpg|лево|мини|Ријека око 1900. године.]] Град је 1848. године именовањем бана [[Јосип Јелачић|Јосипа Јелачића]] за гувернера Ријеке је директно, пpви пyт y cвojoj повести припојенa, [[Хрватска|Банској Хрватској]]<ref>Kobler Giovanni, Memorie per la storia della liburnica città di Fiume, Stab. Tipo-lit. Fiumano Pијекa 1896. Вoл. III. cтp. 123-138</ref>. Хрватско-мађарска борба за Ријеку унутар Монархије је завршена 1868. када је нa инсиcтиpaњe Pијeчaнa, додатком на [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарску нагодбу]], ''Ријечком крпицом'', Ријеци вpaћeн cтaтyc ''-{[[Corpus separatum (Ријека)|Corpus separatum]]}-''-a кaкaв је имaлa дo 1848. (тј. издвојено тело под непосредном управoм владе Угарске). [[Краљевина Угарска|Угарска]] убрзано развија Ријеку у свој највећи поморско-лучки центар, те се развија одређена супарништво између две највеће луке у [[Аустроугарска|Монархији]], Ријеке под угарском, и [[Трст]]а, који је био под аустријском управом 19. век је доба велике градње у граду. У граду је изграђена творница папира – Хартера (1821), основана је Народна читаоница (1850), у рад је пуштена прва плинара (1852), на Млаки је утемељена рафинерија нафте (1882), а исте године Ријека добија савремену канализацију. Развитак луке, ширење међународне трговине и спајање града железничком пругом с [[Пивка|Пивком]] и [[Карловац|Карловцем]] (1873) допринео је брзом порасту броја становника с 21.000 1880. на 50.000 1910. године. 1885. изграђена је нова зграда ријечког позоришта, данашње [[Хрватско народно позориште|Хрватско народно позориште Ивана пл. Зајца]]. 1891. је изграђена зграда железничке станице, коју је пројектовао главни инжењер Угарских државних железница Ференц Пфаф ({{јез-ху|Ferenz Pfaff}}). Године 1896. довршена је изградња градског водовода и нове Гувернерове палате коју је пројектовао мађарски архитект Алајош Хаусман ({{јез-ху|Alajos Hauszmann}}). Од 1899. Ријеком саобраћа електрични [[трамвај]].<center> <gallery perrow="6"> Датотека:Theatre of Ivan pl. Zajc, Rijeka.jpg|Зграда [[Хрватско народно позориште|Хрватског народног позоришта]] Ивана пл. Зајца из [[1885]]. године Датотека:HZ Rijeka 2 0308.jpg| [[Железница|Железничка станица]] у Ријеци из [[1891]]. године Датотека:PPMHP 270508 ulaz.jpg|Гувернерова палата у Ријеци из [[1896]]. године. Датотека:Prva susacka hrvatska gimnazija 040408.jpg| Зграда Прве сушачке хрватске гимназије из 1896. године Датотека:Korzorijekaday2.jpg|Ријечки Корзо Датотека:Hartera.jpg| Фабрика Хартера око [[1900]]. године Датотека:Adria-Palast.jpg| Палата Јадран око 1900. године Датотека:Fiume.png| Ријечка лука око 1900. године Датотека:Nautische Akademie Fiume.jpg| Поморска академија у Ријеци око 1900. године Датотека:Mesopust Rijeka 0208.jpg| Карневал у Ријеци око 1900. године Датотека:Whitehead Fiume.jpg| Бродоградилиште Вајтхед ({{јез-енгл|Whitehead}}) и Фабрика Торпедо [[1910]]. године Датотека:Rijeka tram old (3).jpg| Трамвај у Ријеци </gallery> </center> === 20. век === Након распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]] 1918, у новембру Ријеку и [[Sušak|Сушак]] окупира caвeзничкa војска [[Антанта|Aнтaнтe]], [[Трећа француска република|Француске]], [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]] и [[Велика Британија (острво)|В. Бpитaниje]] којa је требалa да у тим градoвимa остану до утврђивања њиxoвoг статуса током 1919. на [[Париска мировна конференција 1919.|Париској мировној конференцији]]. Италијанска страна је тpaжeњe припајањa Ријеке [[Италија|Италији]] оправдавала чињеницом да су [[Italijani|Италијани]] најбројнија етничка заједница у граду, док је хрватска, односно југословенска страна пpипадање града у [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] оправдавала чињеницом да Хрвати чине већину у ширем подручју града, као и нa Сушаку. [[Датотека:Reggenza Italiana del Carnaro.jpg|150п|мини|десно|Застава [[Italijanska uprava za Kvarner|Италијанске управе за Кварнер.]]]] Када је крајем [[август]]а с [[Париска мировна конференција 1919.|Париске мировне конференције]] стигло наређење да се италијанске јединице морају повући из Ријеке, група od oкo 2.000 пoбyњeниx италијанских официра и лeгиoнapa је замолила песника и авантуристу Габријела Д'Анунција ({{јез-ит|Gabriele D'Annunzio}}) да стане на њихово чело и да њихове јединице поведе на Ријеку. Дана [[10. септембар|10. септембра]] [[Споразум у Сен Жермену (1919)|Споразумом у Сен Жермену]] [[Аустроугарска]] је престала да постоји, док је требало да се преговори о будућем статусу Ријеке наставе. Дан после, [[Габријеле Д’Анунцио|Д'Анунцио]] је са лeгиoнaрима кренуо из [[Ронки]]ја ({{јез-ит|Ronchi}}, {{јез-сл|Ronke}}), места 80 -{km}- северозападно од Ријеке. Када је кренуо предводио је колону од 200 људи, а када је [[12. септембар|12. септембра]] стигао пред град иза њега је било 2.500 ''ардита – „црнокошуљаша“''. Заповедник италијанских гарнизона у Ријеци, генерал Питалуга ({{јез-ит|Pittaluga}}), је добио наређење владе у Риму да заустави [[Габријеле Д’Анунцио|Д'Анунцијев]] поход на град. Генерал се изван града нашао лицем у лице с [[Габријеле Д’Анунцио|Д'Анунцијем]] и његовим ардитима са гомилом [[тенк]]ова и оклопних кола. Кад им је наредио да се врате назад, Д'Анунцио је откопчао капут, показао низ ордења које је добио у [[Први светски рат|Првом светском рату]] и рекао да је све што треба да направи да га спречи јест да нареди својим трупама да га убију. Питалуга је реаговао оклевајући и убрзо је капитулирао. Д'Анунцио је потом ушао у град и присилио британске и француске трупе на повлачење нa Дeлтy и Сушак тө итaлијaнcкe трупе нa бpoдoвe paтнe мopнapицe. [[Краљевина Италија|Италија]] је ускоро започела блокаду Ријеке, захтевајући од побуњеника предају. Д'Анунцио је након тога прогласио [[Italijanska uprava za Kvarner|Италијанску управу за Кварнер]] с уставом који је био спој [[анархизам|анархистичких]], [[фашизам|протофашистичких]] и [[демократија|демократских]] [[република]]нских идеја и у којем је он добио титулу ''вође'' ({{јез-ит|duce}}). Влада у [[Рим]]у је осудила Д'Анунцијев чин и оградила се од његовог режима, али није ништа учинила да га уклони са власти. Повратак на премијерску функцију италијанског либерала [[Ђовани Ђолити|Ђованија Ђолитија]] ({{јез-ит|Giovanni Giolitti}}) у јуну 1920. довео је до заоштравања Данунцијевих ставова. Још у [[јануар]]у исте године [[Жорж Клемансо]] ({{јез-фр|Georges Clemenceau}}), [[Трећа француска република|француски]] председник владе је [[Анте Трумбић|Анти Трумбићу]] и [[Никола Пашић|Николи Пашићу]] рекао да се одрекну Ријеке иначе ће [[Лондонски споразум (1915)|Лондонски споразум]] бити спроведен у целости. Изасланство [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] је уз знатну подршку [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] успевало да одоли притисцима до краја године, али је [[12. новембар|12. новембра]] била присиљена да потпише [[Rapalski sporazum (1920)|Рапалски споразум]] с [[Краљевина Италија|Италијом]], по коме је требало да Ријека постане независна држава — [[Слободна Држава Ријека]]. Како Д'Анунцио није признавао Рапалски споразум, одговорио је објавом рата [[Краљевина Италија|Италији]]. Након што су бродови италијанске морнарице бомбардовали Ријеку (''Крвави Божић''), Д'Анунцио у децембру 1920. предао град Италијанима, који су га у јануару 1921. по други пут окупирали. Избори за Уставотворну [[скупштина|скупштину]] у којој су већину имали ''аутономаши'' нису резултовали смањењем раздора: иэaбpaни пpeдceдник [[Слободна Држава Ријека|CДP]] Pикapдo Зaнeлa (ital. Riccardo Zanella) je 3. марта 1922. дpжaвним yдapoм cмeњeн и ca влaдoм и присталицама пpoтepaн (y [[Краљевица (Хрватска)|Kpaљeвицy]]), a преузимање власти италијанских paдикaлниx националиста у граду је завршило интервенцијом Италијанског краљевског намесника и трећом италијанском војном окупацијом. Седам месеци касније и [[Италија]] је пала под фашистичку власт. Период дипломатских трзавица на релацији [[Краљевина Италија]] — [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] завршиле су 27. јануара 1924. потписивањем [[Римски споразум, 1924.|Римског споразума]] којим је Ријека припала Италији, а Сушак и дeлoви [[Слободна Држава Ријека|Слободнe Државe Ријека]] (Дeлтa, Пopтo Бapoш, гopњa Дpeнoвa, Capшoни, Зaмeт и Cpдoчи). Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, са заједничком управом над луком. Формална италијанска анексија Ријеке 16. марта 1924. означила је двадесетогодишњи период фашистичке власти и политику присилне [[италијанизација|италијанизације]] хрватског и cлoвeнaчкoг становништва. Ријека убрзано економски cтaгниpа и постаје периферни градић, док [[Sušak|Сушак]] убрзано расте са ослонцем на широко залеђе. Ријека је уз суседну [[Истра|Истру]], прва у свету пружила отпор фашизму (''видети: [[Лабинска република|Лабинска Република]] из 1921.''), док је у [[Други светски рат|Другом светском рату]] била део [[Антифашизам|антифашистичког]] фронта. [[Датотека:Spomenik oslobodjenja Rijeka 040408.jpg|200п|мини|десно|Споменик подигнут поводом десетогодишњице ослобођења Ријеке, [[3. мај]]а [[1955]].]] Након италијанске капитулације 1943. године уследила је двадесетомесечна [[Нацистичка Њемачка|немачка]] војна окупација. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] град је тешко оштећен у англо-америчким бомбардовањима, док су приликом повлачења лучку инфраструктуру уништили Немци. Град су ослободиле јединице [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] [[3. мај]]а [[1945]]. године - [[Ријечка операција|Pијeчкa oпepaцијa]]. Према опширној заједничкој студији „Жртве италијанске националности у Ријеци и околини (1939—1947)“ ({{јез-it|„Vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)“}}), римског Друштва за ријечке студије ({{јез-it|Società di Studi Fiumani — Roma}}) и [[загреб]]ачког Хрватског института за повијест објављеној у [[септембар|септембру]] [[2006]], у периоду након ослобађања Ријеке од 3. маја 1945. до краја [[1947]]. године, у Ријеци је убијено око 650 [[Italijani|Италијана]].<ref name="Студија">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)'', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} Табела са убијенима од 2. маја 1945. до 31. децембра 1947: „Статистички подаци“, странице 206 и 207] [https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008.</ref> Највећи број њих је: {{Цитат| суђен пред војним судовима и окривљен за ратне злочине. Један мањи део, са судом или без суда, погубљен је због припадности појединим покретима који су у основи били антифашистички, али су се залагали за другачије државно решење Ријеке и околине у односу на Народноослободилачки покрет (либурнисти, аутономаши, демохришћани, припадници ЦЛН-а). Предузете мере биле су много строже, него што су они представљали стварну опасност за коначно решење припадности Ријеке и Истре.<ref name="Студија1">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)''', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} „Замршена повијест Ријеке“, страница 190] {{Webarchive|url=http://archive.wikiwix.com/cache/20110223155510/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf |date=23. 02. 2011.}} [https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008.</ref>}} Период за време и непосредно након Другог светског рата је обележен великим променама у етничкој структури становништва града. Тако је између [[јун]]а [[1940]]. и маја 1945. број становника Ријеке опао за око 15.000, но икако је дошло до повратка око 3.000 људи, услед повратка из заробљеништва или из војне службе у Италији и другде, становништво Ријеке се смањило за 22%, што се напослетку одразило на [[italijani|италијанску]] присутност у граду, која је смањена за барем 7.000 особа.<ref name="Студија2">[http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Società di Studi Fiumani – Roma — Hrvatski Institut za Povijest – Zagreb, ''Le vittime di nazionalità italiana a Fiume e dintorni (1943—1947)'', ''Žrtve talijanske nacionalnosti u Rijeci i okolici (1939—1947)'', Rome. {{page|year=2002|isbn=978-88-7125-239-1|pages=}} „Пројект, извори и териториј“, страница 39] {{Webarchive|url=http://archive.wikiwix.com/cache/20110223155510/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf |date=23. 02. 2011.}}[https://web.archive.org/web/20081031131611/http://www.archivi.beniculturali.it/DGA-free/Sussidi/Sussidi_12.pdf Архивирано из оригинала] на дан 31. 10. 2008</ref> У периоду између [[1946]]. и [[1950]]. према проценама Установе за помоћ избјеглицама у Италији град је напустило више од 25.000 Италијана,<ref name="Студија2" /> док је у различитим и не поближе означеним годинама пре [[1943]]. и након 1950. отишло још отприлике 6.000 људи.<ref name="Студија2" /> Након краја [[Други светски рат|рата]], према закључцима [[Мировна конференција у Паризу 1946.|Мировне конференције у Паризу]] 1946. године, а која је довела до потписивања Париских мирових уговора у фебруару 1947. Ријека, тj. вeћи дeo Oкyпaциoнe зoнe A Jyлиjcкe кpajинe је пpипojeн у оквире државе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Године 1948, градови Ријека и Сушак су удружени у јединствени град Ријеку, који започиње убрзани развој. Након обнове, Ријека је преузела функцију главне луке Југославије, док се у индустријској производњи обнављају индустријске гране важне за Ријеку: бродоградња, производња папира и кaнaпa, бродских уређаја и мотора, потом хемијска (рафинерија нафте, коксара) и текстилна индустрија. Паралелно с индустријским развојем, Ријека је постала средиште шире регије. Повећао се и број становника града, па се од почетка шездесетих година граде нове градске четврти. На оближњем острву [[Крк (острво)|Крку]] се [[1970]]. године отвара ријечки [[aerodrom|аеродром]]. А три године после, [[1973]]. године, Ријека добија [[универзитет]]. Након осамостаљења [[Хрватска|Хрватске]] [[8. октобар|8. октобра]] [[1991]], јединице [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] су почетком [[децембар|децембра]] напустиле Ријеку и тиме је започео процес демилитаризације града.<ref name="ХисРи">{{cite web|url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?sec=945 |title = Град Ријека |publisher=Rijeka.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310111325/http://www.rijeka.hr/Default.aspx?sec=945 |archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[2005]]. Град Ријека је преузео простор бивше касарне „Трсат“, чиме је постао готово у потпуности демилитаризовани град.<ref name="ХисРи" /> На подручју бивше касарне jе пoчeла градња универзитетскe кампусаpнe. Године 1992, укинута је општина Ријека, а уместо ње настају градови Ријека, [[Кастав]], [[Бакар]] и [[Краљевица (Хрватска)|Краљевица]] и општине [[Вишково]], [[Кострена]], [[Чавле]], [[Јелење]] и [[Клана]]. Ријека је постала седиште [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанске жупаније]]. Oдцeпљeњe Xpвaтcкe и [[Restauracija kapitalizma|oбнoвa кaпитaлиcтичкoг пopeткa]] ocтaвљa зa Pијекy кaтacтpoфaлнe пocлeдицe - 30.000 yништeниx paдниx мecтa тe зa 60.000 cмaњeн бpoj cтaнoвникa. == Становништво == === Попис 2001. === Према попису становништва из [[2001]]. године Ријека има 144.043 становника.<ref name="ДЗС">{{cite web|url=http://www.dzs.hr/ |title = Државни завод за статистику Републике Хрватске |publisher=Dzs.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012}}</ref> Просечна старост становништва износи 41,2 године. Према [[пол]]ној структури, од 144.043 становника 75.532 је жена, а 68.511 мушкараца.<ref name="ДЗС" /> <center> {{bar box |width=300px |title = Становништво града Ријеке према полу (Попис 2001) |titlebar=#ddd |bars= {{bar percent|Жене|yellow||52.44}} {{bar percent|Мушкарци|red||47.56}} }} </center> [[Народ|Етничка]] структура града Ријеке је приказана у табели према четири последња пописа становништва. <center> {| class=wikitable |- style="background:#efefef;" ! Година пописа !2011.!! 2001.¹ !! [[1991]]. !! [[1981]]. !! [[1971]]. !! [[1910]].² |- | [[Хрвати]] |106.136 (82,52%)|| 115.797 (80,39%) || 117.178 (69,76%) || 103.248 (64,75%) || 98.121 (74,20%) || 12.926 (25,95%) |- | [[Срби]] |8.446 (6,57%)|| 8.946 (6,21%) || 18.891 (11,24%) || 14.436 (9,05%) || 14.079 (10,64%) || 425 (0,85%) |- | [[Југословени]] | -||- || 6.925 (4,12%) || 27.167 (17,03%) || 6.152 (4,65%) ||- |- | [[Муслимани (народ)|Бoшњaци]] |2.650 (2,06%)|| 1.975 (1,37%) || 4.803 (2,85%) || 2.505 (1,57%) || 1.487 (1,12%) ||- |- | [[Italijani|Италијани]] |2.445 (1,90%)|| 2.763 (1,92%) || 3.247 (1,93%) || 1.917 (1,20%) || 2.964 (2,24%) || 24.212 (48,62%) |- | [[Словенци]] |1.090 (0,85%)|| 1.575 (1,09%) || 2.709 (1,61%)</center></center> || 2.897 (1,81%) || 3.944 (2,98%) || 2.336 (4,69%) |- | [[Мађари]] |214 (0,17%)|| 252 (0,17%)|| 331 || || ||2.315 (4,65%) |- | [[Чеси]] |108 (0,08%)|| 96 (0,07)|| 132 || || || |- | [[Албанци]] |883 (0,69%)|| 818 (0,57%)|| 773 || || || |- | [[Црногорци (народ)|Црногорци]] |410 (0,32%)|| 448 (0,31%)|| 777 || || || |- | [[Роми]] |867 (0,67%)|| 489 (0,34%)|| 435 || || || |- | [[Македонци (народ)|Македонци]] |289 (0,22%)|| 320 (0,22)|| 421 || || || |- | [[Словаци]] |50 (0,04%)|| 57 (0,04%)|| 64 || || || |- | [[Панонски Русини|Русини]] |24 (0,02%)|| 27 (0,02%)|| 33 || || || |- | [[Немци]] |45 (0,03%)|| 49 (0,03%)|| 60 || || ||6.493 (13,04%) |- | [[Украјинци]] |60 (0,05%)|| 39 (0,03%)|| 50 || || || |- | [[Румуни]] |20 (0,02%)|| 18 (0,01%)|| 15 || || || |- | [[Руси]] |62 (0,05%)|| 56 (0,04)|| 43 || || || |- | [[Пољаци]] |37 (0,03)|| 37 (0,03%)|| 42 || || || |- | [[Јевреји]] |12 (0,01%)|| 14 (0,01%)|| 20 || || ||1.696 (3,41%) |- | [[Бугари]] |17 (0,01%)|| 19 (0,01%)|| 37 || || || |- | [[Турци]] |42 (0,03%)|| 33 (0,02%)|| 18 || || || |- | [[Грци]] | || || 22 || || || |- | [[Аустријанци]] |11 (0,01%)|| 9 (0,01)|| 9 || || || |- | [[Власи (Балкан)|Власи]] |3 (0,00%)|| -|| 1 || || || |- | Остали |784 (0,61%)|| 2.100 (1,46%) || 179 || 7.263 (4,55%) || 5.475 (4,14%) || 1.096 (2,2%)³ |- | неопредељени |2.258 (1,76%)|| 7.272 (5,05%)|| 6.609 || || || |- | регионално опр. |466 (0,38%)|| 834 (0,58%)|| 1.451 || || || |- |вepcки oпp. |940 (0,73%) | | | | | |- | непознато |210 (0,16%)|| 37 (0,03%)|| 2.689 || || || |- | style="text-align:center;" | Укупно |'''128.624'''|| '''144.043''' || '''167.964''' || '''159.433''' || '''132.222''' || '''49.803''' |} </center> ¹ По попису из 2001. године на територији бивше општине Ријека је живело 191.647 становника. Садашњи град Ријека не обухвата све делове бивше општине Ријека: градове [[Кастав]], [[Краљевица (Хрватска)|Краљевица]] и [[Бакар]] и општине [[Вишково]], [[Чавле]], [[Клана]], [[Јелење]] и [[Кострена]]. ² Обухвата само територију ''-{[[Corpus separatum (Ријека)|Corpus separatum]]}-'', без [[Сушак]]а и неких околних насеља. Попис се вршио према говорном језику. ³ У остале се убрајају: [[Словаци]], [[Чеси]], [[Истрорумуни|Ћићи]], [[Панонски Русини|Русини]] и [[Енглези]] (1.096, 2,2%).<ref name="ПС10">{{cite web|url=http://kt.lib.pte.hu/cgi-bin/kt.cgi?konyvtar/kt06042201/0_0_4_pg_458.html |title = Попис становништва Краљевине Угарске 1910. године {{hu}}} |publisher=Kt.lib.pte.hu |date=|accessdate=2. 11. 2012}}</ref> У Ријеци је [[1910]]. године живјело и 1.696 (3,41%) [[Јевреји|Јевреја]].<ref name="ПС10" /> Према [[матерњи језик|матерњем језику]] већина становништва Ријеке говори [[Хрватски језик|хрватским језиком]] (93,00%). Затим следе [[Италијански језик|италијански]] (1,91%), [[Албански језик|албански]] (0,98%), [[Словеначки језик|словеначки]] (0,96%), [[Српски језик|српски]] (0,76%), [[Бошњачки језик|бошњачки]] (0,50%) и [[Македонски језик|македонски]] (0,23%).<ref name="ДЗС" /> Према верској структури већину становништва чине [[Хришћанство|хришћани]], припадници [[католичка црква|католичке]] и [[Православље|православне]] вероисповести. Знатан је удио [[агностицизам|агностика]], те [[атеизам|атеиста]] и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је [[ислам]].<ref name="ДЗС" /> <center> {{bar box |width=300px |title = Верска структура становништва града Ријеке (Попис 2001) |titlebar=#ddd |bars= {{bar percent|Католици|yellow||75.84}} {{bar percent|Агностици|red||7.22}} {{bar percent|Православци|green||6.17}} {{bar percent|Атеисти и неопредељени|blue||5.49}} {{bar percent|Муслимани|lightgreen||3.82}} }} </center> <center> <gallery perrow="5"> Датотека:Crkva Sv Jeronima Rijeka.jpg| Црква [[јероним Стридонски|св. Јеронима]] Датотека:Crkva Sv Vida Rijeka 140807.jpg| Црква [[свети Вид|св. Вида]] Датотека:Gospa_Lurdska_Rijeka.jpg| Црква [[Marija (mati Isusova)|Госпе]] [[Лурд]]ске Датотека:Pravoslavna crkva sv Nikole 040408.jpg| [[Српска православна црква Светог Николе у Ријеци|Српска православна црква Светог Николе]] Датотека:Sinagoga Rijeka 0608.jpg| Ријечка [[синагога]] </gallery> </center> === Попис 2011. === Према попису из 2011. године Град Ријека има 128.624 становника, од чега 67.673 жене и 60.951 мушкарца. Током 2010. године у Ријеци је укупно рођено 1087 деце. Стопа наталитета износи 7,55, а стопа морталитета 11,09. Хрватско држављанство има 127.352 становника, хрватско и друго 3823, страно 1102, без држављанства је 65, а непознато 105. Према вероисповести у Ријеци је 92.559 римокатолика, 8939 православаца, 341 протестант, 5820 муслимана, 12 Јевреја, 536 осталих хришћана, 168 припадника источних религија, 158 припадника осталих религија, покрета и светоназора, 2146 агностика и скептика, 11.890 особа које нису верници, 5786 особа које се нису изјасниле, а за 269 особа тај је податак непознат. === Попис 2021. === Према попису из 2021. Ријека има 108.622 становника. === Срби у Ријеци === [[Манојло Грбић]] у 1. књизи "Карловачко владичанство" (од три, објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 147. страни пише да је 1768. године доселило у Ријеку више српско православних, трговачких породица из [[Сарајево|Сарајева]], [[Мостар]]а и [[Травник]]а, и и то наговором владике Јакшића. Наводи и нека презимена од тих породица: Петровић, Рајовић, Вуковић, Остојић, Бајовић. Године 1785. добијају дозволу да себи изграде цркву, којој је темељ ударен 10. априла 1788. године што се види из натписа где се помиње Император [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосиф II]], а владика Генадије Димовић. Црква је завршена до Св. Николе 1790. године. По једном писму владике Петровића 1783. године у Ријеци су биле 22 српско православне породице, а по званичном попису за годину 1792. године било је 27 православних породица. Домаћина 27 са 98 душа и то 60 мушких а 38 женских. У Рјеци су током 19. века пописани становници православни [[Срби]]. Њих је 1847. године било 23, а две деценије касније 1867. године има их 91 душа.<ref name="аутоматски генерисано1">"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Свештенство православно у "Фијуми" чинили су 1828. године: поп Мојсеј Кокотовић капелан и намесник и поп Павел Шћепа капелан и српски учитељ.<ref name="аутоматски генерисано2">"Србски летопис", Будим 1828. године</ref> Претплатници "Србског летописа" из Будима, били су 1838. године Ријечани, поп Јован Јоветић парох и Александар Рашевић трговац. Набавили су духовно штиво 1841. године у Фијуми: парох поп Јован Јоветић, поп Петар Кокотовић презвитер и великокупац Александар Рашевић. Доласком Срба ијекаваца и град временом добија ијекавски назив. Раније се звао Рика и Река, а и река [[Рјечина]] такође добија ијекавску варијанту имена. Срби су у том крају углавном, временом, прешли у римокатолицизам, тако да су данашњи Срби из Ријеке само православци, који су сачували православну веру. У околини Ријеке је село [[Милаши]] (познато још и као Милоши), а Ријеци гравитирају и [[Моравице (Врбовско)|Српске Моравице]], којима је промењено име у Моравице. Постојало је 1862. године старо српско гробље са капелом Св. Ђорђа.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1862.</ref> Ријечку културну хронику Срба обогатиле су пренумерације српских књига и листова. Антоније "от Шакабента" био је у Фијуми 1794. године дистрибутер граматичке књиге Вићентија Љуштине. Месни трговац Драгутин Рајевић набавио је 1802. године Стојковићеву књигу веома читану "Физику". Књигу Јоакима Вујића узео је 1805. године фијумски Георгије Стоиловић бележник. Популарно дело Милована Видаковића узимају 1817. године, месни капелан поп Јован Ђаковић и трговачка породица Рашевић (Александар). Вукову књигу српских народних пословица наручио је 1849. године Ријечанин, Антун Вакановић.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне пословице", Беч 1849.</ref> Српско грађанство у месту је 1900. године празник Св. Саву прославило са "беседом и игранком". Било је то 12/24. фебруара а намера је да се из чистог прихода помогну сиромашни ђаци у градским школама.<ref>"Застава", Нови Сад 1900. године</ref> Стеван Георгијевић је рекламирао у новосадској "Застави", своје велико стовариште ципела "Прва српска радња ципела на Рјеци". Године 1905. у Ријеци је било 287 православаца Срба (са војницима) и четири православна дома. Постоји српска православна црквена општина са местима као филијалама: Пласе, Дренова, Млака, Сушак, Трсат, Чавле, Гробник, Бакар, Краљевица, Грижане, Црквеница и Селце. Ту је српска православна црква грађена 1788-1790. године посвећена Св. Николи.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.</ref> Православна парохија има парохијски дом, нема парохијску сесију а има српско православно гробље. Православне матице су заведене 1781. године. Председник црквене општине је Марко Радмановић, перовођа Јован Г. Бандур, а парох поп Сава Косановић који је и протопрезвитер. Рођен је 1862. године у Плашком, а у месту служи осам година. Српска школа у Ријеци не постоји. == Политичка yпpaвa == * Градско вијеће је представничко тело грађана града Ријеке и тело локалне самоуправе које доноси акте у оквиру делокруга Града Ријеке. Градско вијеће има 33 члана који се бирају на [[избори]]ма. Заступљеност аутохтоне [[italijani|италијанске]] и [[Срби|српске]] националне мањине у Градском се вијећу осигурава бирањем по једног члана из реда обе заједнице. Градско вијеће има председника и два потпредседника, од којих се један бира из реда припадника националних мањина. Градско вијеће је то које међу осталим доноси „Статут Града Ријеке“, доноси градски буџет, надзире укупно материјално и финансијско пословање Града, утврђује програме развоја појединих делатности, доноси документе просторног уређења Града Ријеке, бира и смењује градоначелника и његове заменике, као и чланове Поглаварства итд. Мандат чланова Градског вијећа изабраних на редовним изборима траје четири године. * [[Градоначелник]] заступа Град и са Поглаварством је носилац [[Извршна власт|извршне власти]] у Граду Ријеци. Бира се посредно, на седници Градског вијећа. Ријечки градоначелник је уједно и председник Поглаварства. Градоначелник има право стопирања извршења неког од аката Вијећа, ако оцени да је тим актом повређен закон или неки други пропис. Градоначелник има два заменика који га у случају његове спречености замењују. Тренутни градоначелник Града Ријеке је Војко Обреснел из редова [[Социјалдемократска партија Хрватске|Социјалдемократске партије]]. * Поглаварство Града Ријеке је својеврсна „градска влада“, која обавља извршне послове локалне самоуправе и послове државне управе које су му поверене законом. Председник поглаварства је ријечки градоначелник. За свој рад Поглаваство је одговорно Градском вијећу и броји девет чланова. * Мјесни одбор је облик непосредног суделовања грађана у одлучивању о питањима од њихова свакодневног и непосредног интереса, попут санирања оштећења на улицама или тротоарима, уређење дечјих игралишта или [[парк]]ова, уклањање комуналног или дивљег [[отпад]]а итд. Град Ријека је подељен у 33 мјесна одбора. Према резултатима последњих редовних локалних избора одржаних [[15. мај]]а [[2005]]. године, на власти у Граду Ријеци је коалиција под водством Социјалдемократске партије (СДП), а у којој су још Хрватска народна странка (ХНС), Истарски демократски сабор (ИДС), Хрватска странка умировљеника (ХСУ), Либерална странка (ЛС), Аутономна регионална странка Хрватског приморја, Горског котара, отока и Ријеке (АРС) и Странка демократске акције Хрватске (СДА Хрватске).<ref name="ГрРи4">{{cite web|url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?art=7839 |title = Страначка заступљеност у Градском вијећу Града Ријеке |publisher=Rijeka.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160310032750/http://www.rijeka.hr/Default.aspx?art=7839 |archive-date=10. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> === Aдминиcтpaтивнa пoдeлa гpaдa: === Град Ријека је тepитopијалнo подељенa нa 33 мecнe зajeдницe ('мјесна одбора'), oд зaпaдa пpeмa иcтoкy: [[Кантрида|Kaнтpидa]] (6.005 stanovnika 2011), Cpдoчи (6.522), Гopњи Зaмeт (4.829), Зaмeт (9.152), Kpњeвo (Cвeти Hикoлa, 9.249), Гpбци (1.694), [[Шкypињe]] (5.751), Дpeнoвa (7.624), Typнић (4.539), Пexпин (5.553), Бaндepoвo (2.235), Шкypињcкa Дpaгa (4.674), Пoдмypвицe (5.988), Mлaкa (3.992), Пoтoк (1.448), Бeлвeдep (3.501), Бpaшћинe-Пyлaц (2.338), Бpajдa-Дoлaц (4.085), Лyкa (1.318), Koзaлa (5.284), Шкoљић-Cтapи гpaд (1.648) тe нa [[Sušak|Cyшaкy]]: Цeнтap-Cyшaк (1.812). Бyлeвapд (2.067), [[Трсат|Tpcaт]] (2.296), Kpимeja (3.180), Вojaк (2.854), Пoдвeжицa (6.110), Вeжицa (6.783), Пeћинe (2.545), a cyшaчкe пpигpaдcкe MЗ cy: Cвилнo (896), Пaшaц (410), Opexoвицa (539), Дpaгa (1.463) и Cвeти Kyзaм (240). == Економија == Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] у [[Индустрија|индустријској]] се производњи обнављају индустријске гране важне за Ријеку. Најважнији привредни субјекти, осим фабрике папира „Хартера“, текстилне и хемијске индустрије (рафинерија нафте и коксара у [[Бакар|Бакру]]) су ријечка бродоградилишта [[Бродоградилиште 3. мај|3. мај]] и [[Бродоградилиште Виктор Ленац|Виктор Ленац]], као и фабрика бродских уређаја и мотора [[Фабрика Торпедо|Торпедо]]. Бродоградилиште 3. мај је основно [[1892]]. године, које је после кратког прекида рада поновно основано [[1906]]. године под именом „Данубиус“. [[Аустроугарска]] царска администрација изабрала је управо то бродоградилиште за градњу нових бродова за ратну морнарицу [[аустроугарска|монархије]].<ref name="Бр3 m">[http://www.3maj.hr/index.php?page=pov1 Бродоградилиште 3. мај][https://archive.today/20080408084615/http://www.3maj.hr/index.php?page=pov1 Архивирано из оригинала] на дан 3. 7. 2013</ref> [[1945]]. године, пред повлачење, [[Вермахт|немачка]] војска уништава све објекте и машине бродоградилишта. Већ [[1948]]. године бродоградилиште је у стању градити мање бродове. Уз наставак обнове, бродоградилиште се оријентише на градњу трговинских бродова. Године 1956. бродоградилиште закључује свој први извозни уговор за [[Швајцарска|швајцарског]] наручиоца. До краја [[1980]]их година бродови из бродоградилишта су извезени у укупно 24 државе света.<ref name="autogenerated1">[http://www.3maj.hr/index.php?page=pov2 Бродоградилиште 3. мај] [https://archive.today/20080928164757/http://www.3maj.hr/index.php?page=pov2 Архивирано из оригинала] на дан 3. 7. 2013</ref> [[Датотека:Jadrolinija Palaca Jadran Rijeka2.jpg|лево|200п|мини|[[Znamenite riječke građevine|Палата Aдpиa]] — седиште Јадролиније.]] Бродоградилиште Виктор Ленац данас једно од највећих ремонтних бродоградилишта на [[Средоземно море|Средоземном мору]]. Основано је [[1896]]. године под именом „Лазарус“, као бродоградилиште за поправак [[аустроугарска|аустроугарских]] и [[Краљевина Италија|италијанских]] трговинских и рибарских бродова. Од 1948. године носи данашње име.<ref name="БрВЛ">[http://www.lenac.hr/home.nsf/history?OpenPage Бродоградилиште Виктор Ленац] [https://archive.today/20090405080236/http://www.lenac.hr/home.nsf/history?OpenPage Архивирано из оригинала] на дан 3. 7. 2013</ref> [[Датотека:RijekafromTrsatday.png|десно|200п|мини|Поглед на ријечку луку ca [[Трсат|Tpcaтa]]]] [[Датотека:Rijeka-harbor-2.JPG|десно|200п|мини|Дизалице у ријечкој луци.]] У Ријеци од [[1947]]. године делује Јадролинија – предузеће за поморски превоз путника и терета, које има столетну традицију. Иако је основано 1947. године сматра се наследницом разних удружења малих бродара обалне пловидбе, која датирају још од [[1872]]. године. Делатност предузећа је изразито сезонског карактера и под великим је утицајем [[Туризам|туризма]]. У [[Флота|флоти]] Јадролинија има 56 бродова, од чега 5 великих и 37 мањих [[Трајект|трајеката]] и 8 [[катамаран]]а.<ref name="ЈадЛин">{{cite web |url=http://www.jadrolinija.hr/default.aspx?dpid=1328 |title=Јадролинија |publisher=Jadrolinija.hr |date= |accessdate=2. 11. 2012 |archive-date=05. 04. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100405025926/http://www.jadrolinija.hr/default.aspx?dpid=1328 |url-status= }}</ref> Након обнове, Ријека је преузела функцију главне луке [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], а потом и функцију транзитне луке [[Дунав|подунавских]] земаља у залеђу — [[Аустрија|Аустрије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. У лучком систему [[Кварнерски залив|Кварнерског залива]] је до [[1990]]. изграђено неколико терминала различитих намена. * [[1967]]. године у Бакру је, као тада један од најмодернијих у [[Европа|Европи]], отворен терминал за [[Расути терет|расуте терете]], који је углавном служио за увоз [[гвожђе|железне руде]] за потребе Аустрије и Чехословачке. * [[1978]]. године је изграђен складишни комплекс Шкриљево. * [[1979]]. године на Брајдици је изграђен [[интермодални контејнер|контејнер]]ски терминал, као и терминал за [[фосфат]]е и [[силос]] за [[житарице|жито]]. * 1979. године у лучком базену [[Раша]] – Бршица је изграђен терминал за дрво. * [[1982]]. године у лучком базену Раша – Бршица је изграђен терминал за стоку. * [[1983]]. године на обали Горанина је изграђен терминал за [[генерални терет]] и [[Ро-ро брод|ро-ро]] рампа опремљена обалним дизалицама.<ref name="Лука Ријека">[http://www.lukarijeka.hr/hr/povijest.html Лука Ријека][https://archive.today/20100128091904/http://www.lukarijeka.hr/hr/povijest.html Архивирано из оригинала] на дан 3. 7. 2013</ref> Током 1990-их лука Ријека услед [[Рат у Хрватској|рата]] бележи пад промета, тако да се део промета преусмерава на суседну [[Словенија|словеначку]] луку [[Копар]]. Касније долази до стабилизовања и поновног раста промета, те је лука Ријека данас незаобилазан фактор у поморском промету земаља [[Дунав|Горњег Подунаља]]. Године 1997. је основана Слободна зона луке Ријека која обухвата три дела: * Лучки базен Ријека са контејнерским терминалом; * Складишни комплекс Шкрљево и * Лучки базен Раша.<ref name="Лука Ријека" /> Данас је град Ријека је место великих привредних могућности. Некадашњи [[Индустрија|индустријски]] град претворен је у град у којем доминирају услужне делатности са нагласком на развој ријечког прометног правца и урбаног туризма.<ref name="ГрРи2">{{cite web|url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?art=7528&sec=838 |title = Град Ријека |publisher=Rijeka.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120715032918/http://www.rijeka.hr/Default.aspx?art=7528&sec=838 |archive-date=15. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> Кредитом [[Светска банка|Светске банке]] и приватним инвестицијама на темељу концесија у Ријеци се модернизује ријечка лука, која је уједно и највећа [[хрватска]] лука, дограђује се путовни правац као подршка развоју луке, док се део лучке инфраструктуре пренамењује у јавне, туристичке и комерцијалне садржаје.<ref name="ГрРи2" /> == Саобраћај == [[Датотека:Adriatic ferry Rijeka harbour.jpg|десно|200п|мини| [[Трајект]] у ријечкој луци.]] Ријека је највећа и најважнија морска лука у Хрватској. У [[2007]]. години, кроз ријечку је луку прошло 13 милиона тона терета. С остатком Хрватске и регије Ријека је добро повезана путовним, железничким и авионским везама. Године 2004. је довршен део ауто-пута А7, који повезује Ријеку са словеначком границом, док је ауто-пут А6 [[Загреб]]-Ријека зaпoчeт [[1971]]. довршен тeк [[2008]]. године. Преко тунела [[Учка]], кроз истоимену планину, Ријека осигурава везу са брзом цестом А8/А9, ''Истарским ипсилоном''. Изграђена је и нова ријечка обилазница, којом густи аутомобилски промет заобилази сам град. Ријека од [[1970]]. године има [[Аеродром Ријека|аеродром]]. Како се налази на оближњем острву [[Крк (острво)|Крку]], више је оријентисан на [[чартер]] летове, макар се у задњих неколико година повећава и број директних линија. Године 2005, кроз ријечки је аеродром прошло 130.000 путника. Ријека је добро интегрисана у мрежу [[Хрватске железнице|Хрватских железница]], а са тиме и у мрежу [[Паневропски коридори|међународних]] железничких коридора. Електрификована пруга која Ријеку повезује са Загребом, те даље [[Копривница|Копривницом]] и [[Мађарска|мађарском]] границом је део паневропског коридора -{V}-б. Преко северног крака Ријека је електрификованом пругом повезана са [[Љубљана|Љубљаном]] и [[Трст]]ом. Према плановима даљњег развоја Хрватских железница, планира се градња нове ''низинске пруге'', која ће возовима на коридору -{V}-б омогућити постизање брзина од 250 -{km/h}-. С већим брзинама путовање између Загреба и Ријеке скратило би се на сат времена. Ријека је директним железничким линијама (укључив и ноћне) повезана са [[Минхен]]ом у [[Њемачка|Немачкој]] и [[Салцбург]]ом у [[Аустрија|Аустрији]]. Преко [[трајект]]них линија Ријека је повезана с осталим лукама и острвима у Хрватској — [[Сплит]]ом, [[Дубровник]]ом, [[Корчула (острво)|Корчулом]] и [[Стари Град (Хвар)|Старим Градом]] на острву [[Hvar (ostrvo)|Хвару]], те једином међународном линијом према италијанској луци [[Бари]]. Гpaдcи caoбpaћaj зaпoчињe 1899. yвoђeњeм [[Ријечки трамвај|eлeктpичнoг тpaмвaja]], кojeгa 1952. зaмeњyje [[Тролејбус|тpoлејбyc]], a oд 1972. пoтпyнo ce пpeлaзi нa aytoбycки пpeвoз који oбaвљa ''Ayтoтpoлej''. == Култура == Ријечке културне манифестације услед свог квалитета веома су важне за календар културних догађања, не само Ријеке и [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанске жупаније]], већ и шире регије. То су прије свега: Ријечке летње ноћи у организацији [[Хрватско народно позориште у Ријеци|Хрватског народног позоришта Ивана пл. Зајца]], Лето на Градини, Ревија луткарских позоришта у организацији Градског позоришта лутака Ријека, Међународни фестивал малих сцена — Ријека, [[Џез]] тајм фестивал, затим Међународни бијенале цртежа, Изложба младих Медитерана — у организацији Музеја модерне и савремене уметности, Књижевна награда „Драго Герваис“ и бројне друге. ''Ријечке летње ноћи'' су културна манифестација коју организује највиша културна установа у граду — [[Хрватско народно позориште у Ријеци|Хрватско народно позориште]]. Одржава се у [[јун]]у и [[јул]]у на разним специфичним локацијама у граду, које нису карактеристичне за извођење [[Музика|музичких]] и сценских приредби, попут локација Фабрике папира Хартера и Фабрике Торпедо, па публика има изузетну прилику да се упозна с баштином [[Индустрија|индустријске]] [[Архитектура|архитектуре]] града. ''Лето на Градини'' је музичко-сценска манифестација која се одржава на [[Трсат]]у, а покренута је [[2006]]. године. ''Ревија луткарских позоришта'' у Ријеци је једини фестивал такве врсте у [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанској]], [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењској]] и [[Истарска жупанија|Истаркој]] жупанији. Циљ ове манифестације је публици града и регије представити успешна остварења домаћих и иностраних луткарких позоришта. Осим представа за децу и одрасле, за време одржавања ревије организује се и низ попратних догађања, попут изложби и предавања или ликовних и луткарских радионица за децу. ''Џез тајм фестивал'' је фестивал који је увелико помогао у промоцији џез музике у Ријеци. Фестивал је такође помогао афирмацији даровите генерације ријечких џез музичара попут Елвиса Станића, те омогућио ријечкој публици упознавање са џез извођачима из других земаља. [[Датотека:Rijecki novi val 150208 Let3.jpg|мини|200п|Мрле и Прља из групе [[Лет 3]]]] ''Књижевна награда „Драго Герваис"'' је утемељена у почаст књижевнику чије је име и дело обилежило ријечко културно поднебље. Награду је основала бивша општина Ријека [[1961]]. године као највише књижевно признање ријечког краја, додељујући је од [[1974]]. сваке друге године. За награду се могу такмичити сви аутори који бораве или су пореклом с подручја [[Хрватско приморје|Хрватског приморја]], [[Горски котар|Горског котара]] или [[Истра|Истре]], а књижевни радови морају бити тематски, проблемски и језично везани за наведени простор. ''КРАФ — Кварнерска ревија аматерског филма'' је традиционалан ревија аматерског филма покренута [[1969]]. године која је од ревије филмова локалног значења прерасла у међународно познату ревију. Ревија је такмичарског карактера, тематика филма је слободна, а ограничење је трајање филма на 15 минута. === Ри Рок === У музичким водама јака ријечка [[Рокенрол|рок]] сцена важна је не само у оквирима [[Хрватска|Хрватске]], већ и свих земаља бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Дана [[22. март]]а [[1978]]. у Ријеци је одржан рок концерт на којем је међу осталим извођачима наступила и група [[Параф (бенд)|Параф]]. Тај се догађај, према хроничарима, сматра првим (пријављеним и евидентираним) [[панк]] концертом у Хрватској и бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Након [[Параф (бенд)|Парафа]], са радом започињу и други панк бендови: [[Термити (бенд)|Термити]], [[Протест (бенд)|Протест]], Лом и Задњи. Од [[1979]]. године до данас одржава се ''Ри Рок фестивал'' — фестивал који је створио ријечку рок сцену, тачније ријечки [[нови талас]] и панк, познате под заједничким називом ''Ри Рок'' ({{јез-хр|Ri Rock}}). Ри Рок фестивал је најдуговечнији рок фестивал на подручју бивше [[Југославија|Југославије]]. Окупљалиште ријечке алтернативне, рок и панк сцене тих ће година постати Омладински клуб ''Палах'' у којем су се организовали бројни концерти, слушаоне, изложбе итд. Током [[1980]]их делују групе [[Грч (бенд)|Грч]], [[Мртви канал]] и -{[[Ксенија Пајчин|Xenia]]}-, те група [[Denis & Denis|Денис & Денис]]. Током [[1990]]их година нову групу извођача чине група [[Лет 3]], за коју су карактеристични чести експлицитни текстови и провокативни наступи који укључују голотињу, те групе [[Лауфер]], са перспективним певачем [[Дамир Урбан|Дамиром Урбаном]] и [[Ен Фаце]]. Данас су уз Лет 3, [[Дамир Урбан|Урбана]] и његов пратећи бенд ''4'' све активније групе Паси, Сјекире, -{Father}-, -{Downfall}-, -{Aggressive Snail Attack}-, -{Acaid}-, -{Carmina Puttana Orchestra}- и Гвозден. === Ријечки карневал === Уз богату традицију [[карневал]]скх поворки и [[бал]]ова [[Аустрија|аустријског]], [[Мађарска|мађарског]], [[Русија|руског]], [[Њемачка|немачког]] племства, као и [[аристократија|племства]] из остатка [[Европа|Европе]] из 19. века, као и домаћих [[покладе|покладних]] обичаја (''Звончари''), Ријечки је карневал данас један од највећих карневалских поворки у [[Европа|Европи]] и [[земља|свету]]. Ријечки карневал спој је [[венеција]]нског и аустријског грађанског карневала и елемената [[фолклор]]а и [[митологија|митологије]] старих [[Словени|Словена]]. Од [[1982]]. године, када су Корзом организовано прошетале три маскиране групе, до данас Ријечки је карневал израстао у манифестацију са преко 15.000 учесника, деце и одраслих, организованих у преко 200 карневалских група, коју годишње види више од 100.000 гледалаца. [[Датотека:Carnival Rijeka 2006 mr 01.JPG|центар|мини|500п|Карневалска поворка у Ријеци [[2006]]. године.]] == Образовање == [[Датотека:Sveucilisna knjiznica i ex Muzej moderne i suvremene umjetnosti 0108.jpg|лево|мини|200п|Универзитетска библиотека и Музеј савремене уметности.]] [[Датотека:Italian Highschool in Rijeka.jpg|десно|мини|200п|Средња италијанска школа.]] На подручју Града Ријеке ради 28 установа основношколског образовања, од којих је Град Ријека оснивач њих 24, као и 18 средњих школа (14 стручних и 4 [[Гимназија|гимназије]]). Од [[1973]]. године Ријека је [[универзитет]]ски град. У склопу Ријечког универзитета данас делују Академија примењених уметности, [[Економија|Економски]], [[Филозофија|Филозофски]], Грађевински, [[Медицина|Медицински]], [[Википедија:Пренос чланака/Поморство|Поморски]], [[Право|Правни]] и Технички факултет, те Висока учитељска школа, Универзитетска библиотека и Студентски центар. У склопу Ријечког [[Универзитет у Пули|универзитета у Пули]] делују и Факултет економије и туризма „Др Мијо Мирковић“, Филозофски факултет и Виша учитељска школа. У [[Госпић]]у такође делује Виша учитељска школа, док у [[Опатија (град)|Опатији]] делује Факултет за туристички и хотелски менаџмент. У Ријеци постоје и студије који нису у саставу ријечког Универзитета: студија теологије на Католичком богословном факултету из [[Загреб]]а, студији на Музичкој академији из Загреба и студији на Академији драмске уметности из Загреба. У Ријеци делује и једно Велеучилиште. == Срби у Ријеци == [[Манојло Грбић]] у 1. књизи "Карловачко владичанство" (од три, објављене у једној, репринт издање 1990, Топуско), на 147. страни пише да је 1768. године доселило у Ријеку више српско православних, трговачких породица из [[Сарајево|Сарајева]], [[Мостар]]а и [[Травник]]а, и и то наговором владике Јакшића. Наводи и нека презимена од тих породица: Петровић, Рајовић, Вуковић, Остојић, Бајовић. Године 1785. добијају дозволу да себи изграде цркву, којој је темељ ударен 10. априла 1788. године што се види из натписа где се помиње Император [[Јозеф II Хабзбуршки|Јосиф II]], а владика Генадије Димовић. Црква је завршена до Св. Николе 1790. године. По једном писму владике Петровића 1783. године у Ријеци су биле 22 српско православне породице, а по званичном попису за годину 1792. године било је 27 православних породица. Домаћина 27 са 98 душа и то 60 мушких а 38 женских. У Ријеци су током 19. века пописани становници православни [[Срби]]. Њих је 1847. године било 23, а две деценије касније 1867. године има их 91 душа.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Свештенство православно у "Фијуми" чинили су 1828. године: поп Мојсеј Кокотовић капелан и намесник и поп Павел Шћепа капелан и српски учитељ.<ref name="аутоматски генерисано2" /> Претплатници "Србског летописа" из Будима, били су 1838. године Ријечани, поп Јован Јоветић парох и Александар Рашевић трговац. Доласком Срба ијекаваца и град временом добија ијекавски назив. Раније се звао Рика и Река, а и река [[Рјечина]] такође добија ијекавску варијанту имена. Срби су у том крају углавном, временом, прешли у римокатолицизам, тако да су данашњи Срби из Ријеке само православци, који су сачували православну веру. У околини Ријеке је село [[Милаши]] (познато још и као Милоши), а Ријеци гравитирају и [[Моравице (Врбовско)|Српске Моравице]], којима је промењено име у Моравице. == Знаменитости == [[Датотека:Palaca Modello 040408.jpg|200п|мини|десно|[[Znamenite riječke građevine|Палата Модело]] из [[1885]]. године - ceдиштe [[Италијанска унија|Италијанскe унијe]] зa Pијекy и [[Истра|Истҏy]]]] [[Датотека:Turkish House.jpg|200п|мини|десно|[[Znamenite riječke građevine|Турска кућа]]]]Глaвни члaнaк: [[Znamenite riječke građevine|''Знaмeнитe ријeчкe гҏaђeвинe'']] * [[Српска православна црква Светог Николе у Ријеци|Српска православна црква Светог Николе]] * Српска православна црква Светог Ђорђа * Катедрала [[свети Вид|св. Вида]]; * [[Капуцини|Капуцинска]] црква; * Маријанско светиште на [[Трсат]]у; * Коси торањ (звоник цркве [[Богородица|Маријина]] узнесења); * Црква св. Себастијана; * [[Барок]]ни градски торањ са сатом из [[1876]]. године; * Корзо; * [[Хрватско народно позориште у Ријеци|Хрватско народно позориште]] Ивана пл. Зајца; * Средњовековни дворац на Трсату * Палате: Aдpиa, Плоех, Модело, Гарбас; Jyгoлинијe, Tpaнcjyгa, * Турска кућа * Венецијанска кућа * Средња италијанска школа * Гувернерова палата, данас Поморски и историјски музеј Хрватског приморја; * Цyкepијepa - yправана зграда бивше Фабрике шећера. * Музеја информатике -{Peek&poke}-<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/382429/Neko-pametniji-bi-ovo-odavno-zatvorio Неко паметнији би ово одавно затворио („Политика”, 8. јун 2017)]</ref> == Занимљивости == * Први [[торпедо]] изграђен је у Ријеци. Пројектовали и израдили су га [[Иван Лупис]], поморски капетан и [[Роберт Вајтхед]], енглески инжењер.<ref name="РиЗнм1">{{cite web|url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?sec=944 |title = Занимљивости о Ријеци |publisher=Rijeka.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012. }}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="РиЗнм2">{{cite web |url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?art=1621&sec=348 |title=Занимљивости о Ријеци |publisher=Rijeka.hr |date= |accessdate=2. 11. 2012. |archive-date=28. 09. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210928184312/https://www.rijeka.hr/ |url-status=dead }}</ref> * У Ријеци је први пута у историји др. Петер Залхер фотографисао лет пушчаног зрна.<ref name="РиЗнм1" /> * Једно од најстаријих комуналних гробаља у [[Европа|Европи]] налази се у Ријеци.<ref name="РиЗнм3">{{cite web |url=http://www.kd-kozala.hr/default.asp?ru=9&gl=200509070000002&sid=&jezik=1 |title=Занимљивости о Ријеци |publisher=Kd-kozala.hr |date=15. 10. 2012 |accessdate=2. 11. 2012 |archive-date=05. 07. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120705220656/http://www.kd-kozala.hr/default.asp?ru=9&gl=200509070000002&sid=&jezik=1 |url-status=dead }}</ref> * У Ријеци је отворен први музеј у [[Хрватска|Хрватској]].<ref name="РиЗнм1" /> * Осим већински хрватског становништва Ријеку данас насељавају и припадници 11 националних мањина — [[Албанци]], [[Бошњаци]], [[Чеси]], [[Italijani|Италијани]], [[Мађари]], [[Срби]], [[Црногорци (народ)|Црногорци]], [[Словаци]], [[Роми]], [[Македонци (народ)|Македонци]] и [[Словенци]]. * [[Јанош Кадар]], дугогодишњи вођа мађарске [[Комунизам|комунистичке партије]] и први човек [[социјализам|социјалистичке]] [[Мађарска|Мађарске]] је рођен у Ријеци [[1912]]. године. == Спорт == [[Датотека:Stadion-kantrida-rijeka.jpg|десно|мини|200п|[[Стадион Кантрида|Кантрида — стадион]]]] На подручју некадашње општине Ријека постоји 297.000 -{m}-² корисних спортских површина, но само мали део, 23.000 -{m²}- (7,6%) чине затворени спортски објекти. Након формирања приградских општина, на подручју града Ријеке преостало је 187.000 -{m}-² спортских простора. Услед повољног положаја на подручју града Ријеке је могуће обављати бројне спортске активности током читаве године. У граду је регистровано 38 спортских грана. Локални фудбалски клубови су [[ХНК Ријека]], који се такмичи у [[Прва лига Хрватске у фудбалу|првој лиги]] и вишеструки је освајач [[Куп Хрватске у фудбалу|Купа Хрватске]] и [[Куп Југославије у фудбалу|Купа Југославије]], те [[НК Оријент]], који се такмичи у трећој лиги. Остали фудбалски клубови су НК „Локомотива“, НК „Лучки радник“ и НК „Козала“. У Ријеци делују и [[кошарка]]шки клубови „Кантрида“ и „Кварнер“, те [[рукомет]]ни клубови „Замет“, „Козача“, „Пећине“ и „Трсат“. У Ријеци се налази и спортско друштво „Приморје“ у које су удружени [[пливање|пливачки]], [[ватерполо|ватерполски]] и клуб за [[синхронизовано пливање]]. У пливачком клубу „Приморје“ тренирао је и [[Милош Милошевић]], вишеструки освајач медаља на [[Светско првенство у пливању|светским]] и [[Европско првенство у пливању|европским]] првенствима и европски рекордер у дисциплини [[делфин (пливање)|„дејфин“]]. У ували Прелук, која је по ветру ([[трамонтана]]) позната и изван [[Хрватска|Хрватске]] могуће је [[једрење на дасци]] (''-{сурф}-''). У близини Ријеке се налазе [[Регата|регатна поља]] на Журкову и у [[Мошћеничка Драга|Мошћеничкој Драги]], на којима се одржавају државне и међународне [[регата|регате]], од којих је најпознатија „Фиуманка“. Такође, у акваторији [[Црес]]а се већ традиционално одржавају ИМС светска и европска првенства у класи крсташа. На [[Веслање|веслачком]] пољу у [[Омишаљ|Омишљу]], па и у [[Бакар (град)|Бакру]], у природним увалама се одржавају међународне веслачке регате. Аутомотодром на [[Гробничко поље|Гробнику]] са својим пратећим објектима је простор где се одржавају тренинзи домаћих и страних ауто-мото такмичења, са перспективом да постане писта за одржавање трка у [[Формула 1|Формули 1]]. На последњим [[Летње олимпијске игре 2008.|Олимпијским играма у Пекингу]] ријечка спортисткиња [[Сњежана Пејчић]] је у дисциплини ваздушна пушка на десет метара освојила бронзану медаљу, прву за Хрватску у [[Пекинг]]у. == Дипломатска представништва == У [[20. век]]у у Ријеци је деловало 57 [[конзулат]]а, од чега 20 у раздобљу уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Данас у Ријеци делује 14 конзуларних представништава<ref name="ГрРи5">{{cite web|url=http://www.rijeka.hr/Default.aspx?sec=930 |title = Дипломатска представништва у Граду Ријеци |publisher=Rijeka.hr |date=|accessdate=2. 11. 2012. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120715043550/http://www.rijeka.hr/Default.aspx?sec=930 |archive-date=15. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> следећих држава: {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|АУТ}} [[Аустрија|Републике Аустрије]], * {{зас|ВЕН}} [[Венецуела|Републике Венецуеле]], * {{зас|ДАН}} [[Данска|Краљевине Данске]], * {{зас|ИТА}} [[Италија|Републике Италије]], * {{зас|МАЂ}} [[Мађарска|Републике Мађарске]], | * {{зас|НОР}} [[Норвешка|Краљевине Норвешке]], * {{зас|РУМ}} [[Румунија|Румуније]], * {{зас|СРБ}} [[Србија|Републике Србије]], * {{зас|ТУР}} [[Турска|Републике Турске]], * {{зас|ФИН}} [[Финска|Републике Финске]], | * {{зас|ХОЛ}} [[Холандија|Краљевине Холандије]], * {{зас|ЧЕШ}} [[Чешка|Чешке Републике]], * {{зас|ЧИЛ}} [[Чиле|Републике Чиле]] и * {{зас|ШВЕ}} [[Шведска|Краљевине Шведске]]. |} == Партнерски градови == {| style="width:100%; background:none;" |- |valign="top"| * {{зас|АУТ}} [[Линц]] ([[Аустрија]]), од [[1966]]/[[1968]]. * {{зас|ЕГИ}} [[Александрија]] ([[Египат]]), od [[1971]]. * {{зас|НЕМ}} [[Росток]] ([[Њемачка|Немачка]]), од [[1974]]/[[2002]]. * {{зас|ЈАП}} [[Кавасаки]] ([[Јапан]]), од [[1980]]/[[1999]]. * {{зас|ИТА}} [[Фаенца]] ([[Италија]]), од [[1983]]. * {{зас|ПОЉ}} [[Гдиња]] ([[Пољска]]), од [[1984]]. * {{зас|УКР}} [[Јалта]] ([[Украјина]]), од [[1987]]. | * {{зас|НЕМ}} [[Нојс]] ([[Њемачка|Немачка]]), од [[1991]]. * {{зас|ИТА}} [[Лорет]] ([[Италија]]), од [[1991]]. * {{зас|МАЂ}} [[Чепељ]]-[[Будимпешта]], ([[Мађарска]]), од [[1997]]. * {{зас|КИН}} [[Ћингдао|Цингтао]] ([[Кина]]), од [[1999]]. * {{зас|СЛО}} [[Љубљана]] ([[Словенија]]), од [[2000]]. * {{зас|ИТА}} [[Есте]] ([[Италија]]), од [[2004]]. * {{зас|ИТА}} [[Ђенова]] ([[Италија]]), од [[2004]], коначни споразум о братимљељу 8. фебруара 2005. |} == Види још == * [[Приморско-горанска жупанија]] * [[Italijanska uprava za Kvarner|Италијанска управа за Кварнер]] * [[Слободна Држава Ријека]] * [[Азра Башић]] == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url= |publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9|pages=}} == Спољашње везе == === Службене странице града === * {{званични веб-сајт|http://www.rijeka.hr/}} * {{званични веб-сајт|http://www.pgz.hr/}} === Информативни садржаји === * [http://www.tz-rijeka.hr/ Туристичка заједница Ријека] {{Wayback|url=http://www.tz-rijeka.hr/ |date=20120215204521 }} {{hr}} {{it}} {{en}} {{de}} * [http://www.novilist.hr/ Дневне новине из Ријеке] {{hr}} * [https://web.archive.org/web/20080704164815/http://www.e-rijeka.com/ Ријечки интернет портал] {{hr}} * [http://grad-rijeka.info/ Ријечки интернет портал] {{hr}} === Култура === * [http://www.kulturaplus.com/ Информације o културним дешавањима у Ријеци — Култураплус] {{hr}} * [https://web.archive.org/web/20080803180900/http://www.gkl-rijeka.hr/wp/ Градско казалиште лутака Ријека] {{hr}} * [https://web.archive.org/web/20080915051546/http://www.theatrefestival-rijeka.hr/ Међународни фестивал малих сцена Ријека] {{hr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20080926090943/http://www.jazztime-rijeka.com/2008/home.html Џез тајм фестивал] {{hr}} === Музеји === * [http://www.muzej-rijeka.hr/ Музеј Града Ријеке] {{hr}} * [https://web.archive.org/web/20110725212742/http://www.mmsu.hr/Default.aspx Музеј модерне и савремене уметности] {{hr}} {{en}} * [http://www.prirodoslovni.com/ Природословни музеј Ријека] {{hr}} {{en}} === Саобраћај === * [http://www.rijeka-airport.hr/ Ријечки аеродром] {{hr}} {{en}} {{de}} * [http://www.autotrans.hr/ Аутотранс] {{hr}} {{en}} * [http://www.lukarijeka.hr/ Лука Ријека] {{hr}} {{en}} === Мапе === * [https://web.archive.org/web/20080819112722/http://www.euroave.com/maps/00mapx.php?xcity=rijeka План града] * [http://www.kartegradova.com/rijeka План града] {{Wayback|url=http://www.kartegradova.com/rijeka |date=20070927045930 }} === Остале везе === * [http://www.nk-rijeka.hr/ ХНК Ријека] {{hr}} * [http://www.uniri.hr/ Универзитет у Ријеци] {{hr}} {{en}} * [https://web.archive.org/web/20181224064353/http://rijeka-drzava.com/ Покрет за независност града] {{hr}} {{en}} {{it}} * [https://web.archive.org/web/20080704105102/http://www.fiumanka.hr/2008/novosti.php Регатно такмичење Фиуманка] {{hr}} {{en}} {{Ријека (град)}} {{Европска престоница културе}} {{Хж-ПГ}} {{Подножје|Хрватска}} [[Категорија:Ријека| ]] [[Категорија:Градови у Хрватској]] [[Категорија:Насељена места у Приморско-горанској жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] 19r56rmlikdefo003vs6zp6bygw61ic 0 22524 30099148 29951844 2025-06-27T21:56:10Z Dilic 1754 /* Реформе */ 30099148 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{Инфокутија оружане снаге | име = Војска Србије | држава генитив = Републике Србије | слика = [[Датотека:Grb 1.svg|150px]] | опис слике = Грб Војске Србије | основана = {{Start date and age|1830|5|6|df=y}} | датум стања = 8. јун 2006.<ref>{{cite web|title=Istorijat Vojske Srbije|url=https://www.vs.rs/sr_lat/istorijat-vojske-srbije|work=Vojska Srbije|access-date=27 June 2023}}</ref> | распуштена = | родови = {{plainlist| * {{зас слика|Emblem of the Serbian Land Forces.svg}} [[Копнена војска Србије|Копнена војска]] (КоВ) * {{зас слика|Serbian Air Force and Air Defence coat of arms.svg}} [[Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана]] (РВиПВО) }} | седиште = Незнаног јунака 38, [[Београд]] | веб-сајт = {{URL|www.vs.rs}} | главнокомандујући = [[Александар Вучић]] | положај главнокомандујућег = [[Председник Републике Србије|Председник]] | министар = [[Братислав Гашић]] | положај министра = [[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране]] | командант = [[генерал]] [[Милан Мојсиловић]] | положај команданта = [[Начелник Генералштаба Војске Србије|Начелник Генералштаба]] | године = од 18 | регрутни рок = не (од 2011) | расположивих = 2.848.803 | податак о људству = 2022<ref>{{cite book|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234003.pdf |title=Старост и пол : подаци по насељима |date=2023-05-23 |ISBN=978-86-6161-230-5 |publisher=Републички завод за статистику|access-date=2025-01-11}}</ref> | способних = 2.250.554 | стасава = 72.180 | активни = 25.000<ref>{{Citation|title=Serbia|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/serbia/|publisher=Central Intelligence Agency|date=2025-01-02|accessdate=2025-01-11|language=en}}</ref> | резервни = 2.000 (''активних [[Резервисти (оружане снаге)|резервиста]]'')<ref name="novosti">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:425637-Iz-stroja-pravo-na-posao|title=Iz stroja pravo na posao|language=sr|publisher=Večernje novosti|date=22 March 2013|access-date=24 May 2014}}</ref><br /> 600.000 (''пасивних резервиста'') | буџет = 261,8 милијарди динара {{small|(2025)}}<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/articles/c14l6vjmy3zo/cyr|title=Буџет Србије 2025: Десет тачака о државној каси|last=Субин|first=Јелена|last2=Човс|first2=Лазар|date=2024-11-27|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|url-status=live|access-date=2025-01-11}}</ref> | проценат БДП = 2,53% {{small|(2025)}} | домаће фабрике = {{Collapsible list | title = Домаће фабрике | СДПР Југоимпорт | Застава Оружје | Крушик | ТРЗ „Чачак“ | „Утва“ Панчево | ВТРЗ „Мома Станојловић“ | ФАП | ЕДЕПРО | Први партизан | Слобода | Прва искра | Прва петолетка | Милан Благојевић - Наменска | Трајал | Телеоптик - жироскопи | ВТИ Бөоград | ТОЦ | ТРЗ Краґујевац | ВГИ}} | страни добављачи = {{застава|Француска}}<br />{{застава|Кина}}<br />{{застава|Русија}}<br />{{застава|Немачка}}<br />{{застава|Израел}} | чинови = [[Чинови Војске Србије]] }} {{Српска војна историја}} '''Војска Србије''' (скраћено '''ВС''') је [[Војска|оружана сила]] [[Србија|Републике Србије]]. [[Председник Републике Србије|Председник Републике]] врши дужност [[Врховни командант|врховног команданта]] Војске Србије, док управу и политику одбране спроводи [[Влада Републике Србије|Влада]] преко [[Министарство одбране Републике Србије|Министарства одбране]]. Највиши оперативни орган, задужен за распоређивање и припрему оружаних снага у миру и рату, је [[Генералштаб Војске Србије|Генералштаб]]. По [[Устав Србије из 2006.|Уставу Републике Србије]], Војска Србије је оружана сила Републике Србије намењена за одбрану земље од оружаног угрожавања споља, као и за извршавање других мисија и задатака, у складу са Уставом, законом и принципима [[Међународно право|међународног права]] који регулишу употребу силе. Војска Србије се може употребити ван граница Републике Србије само по одлуци [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]]. == Историја == === Стварање Српске војске === [[Датотека:Serbian armor 15th century.jpg|мини|десно|200п|Српски оклоп 15. века.]] Духовно расположење српског становништва [[Смедеревски санџак|Београдског пашалука]], у једном тренутку почетком [[1804]]. године превагнуло је на ону страну где се једини излаз још видео у подизању оружја којим би се обезбедили правда и право. Та коначна одлука пала је у [[Орашац (Аранђеловац)|Орашцу]] на [[Сретење Господње|Сретење]]. Био је то тада неизвестан подухват у најсложенијим политичким условима ондашње Европе. [[Датотека:Regular soldier 1809.jpg|мини|десно|200п|Застава и одећа српске регуларне војске, у употреби 1809/10 године.]] Два пута су Срби са обе стране турске границе садејствовали [[Аустријско царство|аустријској]] војсци у ратовима против [[Османско царство|Турске]] током [[18. век]]а, упамтили су двадесетогодишњу аустријску владавину над [[Београд]]ом и северним деловима [[Србија|Србије]]. Није избледело сећање да је после [[Свиштовски мир|Свиштовског мира]] између [[Аустрија|Аустрије]] и Турске било обећано да ће се Београдски пашалук поделити на 12 нахијских књежина, са једним „врховним кнезом” као гаранцијом [[Аутономија|аутономије]]. Дакле, оно што су имали и за аустријске управе, на шта су били навикли. Ређали су се опетовани захтеви Срба султану и жалбе на режим узурпатора. Бојећи се нових устанака, Порта је наредила реформе и административне ревизије у [[Босна|Босни]], али не успева да их наметне агама и [[јањичари]]ма у Србији. Срби постављају у више махова скоро 33 захтева, од којих се само њих пет односи на аграрне односе и [[Спахија|спахије]]. Тражили су аутономију као и њихови саплеменици на [[Темишварски сабор|Темишварском сабору]] [[1790]]. године од аустријског цара. Срби у [[Темишвар]]у истичу да народ без аутономије није нација. Дух [[Кочина крајина|Кочине крајине]] се живо памти, као и војевање фрајкора у Мачви, а преко река је избегло око 50.000 људи који чекају. Велике силе у потаји вуку своје потезе и сагледавају своје стратешке интересе. Заједно са оружаном борбом на просторима где су живели Срби полако се развијала и свест где је средиште њихове државности. Појам Србије настаће тек као последица устанка и прерастања борбе за аутономију у оквиру турског поретка у борбу за самосталну државу. Тај преображај десио се [[1806]]. године, после великих српских војних победа. Победе над турском војском биткама на [[битка на Иванковцу|Иванковцу]], [[битка на Мишару|Мишару]], [[Битка на Делиграду (1806)|Делиграду]], али и улазак у Београд, дале су устанку међународни значај, он постаје вододелница за ондашње велике силе. Устаници су поразили не само турску војску већ, нехотично, и Наполеона, који ју је опремао и војнички инструисао да удари из три правца, цара који је свако одступање Турске видео као напредовање [[Царска Русија|Русије]]. Мада идеолошки савезници, Аустријанци такође зазиру од руских намера. Сами Руси су полуострво радије желели да виде раздробљено, а српски устанак тек као подстицај грчком покрету за ослобођење. Не знајући за правила високе политике, Срби су се још у фебруару [[1806]]. обратили руском цару да их подржи у праву на националну државу у „балканским покрајинама”, која би могла подићи војску од 200.000 људи. Мада готово неписмени и без стручних војних школа, вође устанка и војске правилно цене стратешке елементе у политичком одлучивању, место војске и војне претње на првом месту. Пораз Српске војске [[1813]]. године уследио је после одбијања да приме услове руско-турског мира. Руси који су сваког часа очекивали упад Наполеона склопили су један, по Србе магловит уговор у [[Букурешт]]у, [[28. мај]]а [[1812]]. године, у коме се гарантовала недовољно дефинисана унутрашња самоуправа и [[амнестија]]. Остављено им је да се с Турцима нагоде око величине данка и предаји оружја. Требало је да Турци поново успоставе раније гарнизоне. Хајдуцима би се дозволило да побегну у Русију и Немачку. Русија је за чувара српске аутономије одредила Аустрију, државу чији је канцелар давао подршку Турској. На скупштини у [[Крагујевац|Крагујевцу]], где су старешине одбациле ову понуду, речено је „да је ова земља припадала нашим прецима и ми смо је нашом крвљу освојили. Ако је Рус обећао Турцима утврђења, мораће им их негде другде дати”. Самопожртвовање старешина и бораца до последњег момента, њихово држање и пред бројнијим непријатељем, Турци су добро упамтили. И сама помисао да би се то могло поновити терала их је касније на попуштање. Када је плануо поновни [[Други српски устанак|устанак]] [[1815]]. године, били су спремнији на попуштање. Употреба оружја и народне војске у борби за стварање самосталне националне државе одредила је у српској политичкој култури значај војног фактора и опредељење да се војска развија као народна узданица која ће једног дана довршити националну мисију ослобођења. Током устанка Српска војска је била народна. [[Војвода|Војводе]] и старешине позивале су сељаке само кад је предстојала борба. Оружје и опрему набављали су сами, или пред битку дотурало однекуд. Уз ту борачку масу по позиву, током прве српске — устаничке државности, постојали су стални одреди увежбаних и наоружаних момака који су за своју службу били плаћени. Звали су их бећарима или момцима, а чинили су неку врсту пратње [[Карађорђе Петровић|Вожду Карађорђу]] и осталим кнезовима. Чинили су посаде утврђења и чували границе. Организација је остала једнака током оба устанка. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] је после [[Други српски устанак|Другог устанка]] распустио војску, али она није била разоружана. Са том чињеницом — наоружаним народом — рачунале су ондашње и Турска и Аустрија. Овај „швајцарски” систем наоружаних „[[Резервисти|резервиста]]” укинуо је тек [[Милан Обреновић|краљ Милан]]. Но, инструментализовани деловањем ондашњих радикала, сељаци Тимочке крајине одбијају да предају оружје и дижу буну, коју ће стајаћа војска брзо угушити. === Утицај Русије === Деветнаести век је за [[Српска кнежевина|српску аутономну Кнежевину]] и, касније, [[Краљевина Србија|независну Краљевину]] протекао у дограђивању система народне, али и стајаће војске. Војска се припремала саобразно ондашњим европским искуствима, економским моћима државе и државним — националним програмом који је подразумевао ширење националног нуклеуса на још неослобођене крајеве у којима [[Срби]] живе од давнина. Напору Србије да организује примерену [[Стајаћа војска|стајаћу војску]] дају отпор, у различитим видовима, и Аустрија и Турска. С друге стране, без војске, препуштена на милост и немилост турском суверенитету и променљивој политици заштите великих сила, ни већ добијена аутономија није изгледала сасвим сигурна тековина, која се не би могла изгубити у некој ситуацији затегнутих односа међу великим силама. А није се могло без војне организације и војске ни помишљати на даљу борбу за самосталност. [[Датотека:Tambur-Mažor 1841.jpg|мини|десно|200п|Униформа Тамбур-Мажора Српске Војске из 1841. године.]] У првом периоду српске аутономије, коју је, после успешног рата са Турском (1827—1829), издејствовала Русија и постала [[Једренски мир (1829)|Једренским миром]] високи покровитељ српске аутономије, та сила је дала печат првобитном развоју српске стајаће војске. Малу војску, почевши од униформе, организовала је Русија по властитом узору. Активни официри су били из Русије, уведени су руски закони и егзерцир. У периоду од [[1830]]. до [[1836]]. године формирани су постепено батаљон пешадије, [[коњички ескадрон]] и топовска батерија. Тада је у Русију послата и прва група од 12 младића на школовање за официре. Први српски закон о устројству гарнизоног војинства донесен је 1838. године. Војска се у тој првој фази свог развоја налазила под надлежношћу Министарства унутарњих дела. Стајаћа војска Србије имала је крајем [[1847]]. године једва 2.438 официра, стручних припадника и војника. [[Пешадија]] је била увећана за још један батаљон од четири чете. Аустрија није благонаклоно гледала на развој српске државности, па ни њене војске. У првој фази развоја Српске војске није било неких посебних утицаја. Касније, током [[1860]]. године почели су преласци млађих српских официра из [[Аустроугарска|Аустроугарске]] у Српску војску. У њу су долазили и други, махом Словени, лекари, апотекари, инжењери, музичари, али и официри родова. Србија је [[1867]]. донела Закон о примању страних официра. Доминантни утицај на развој Српске војске и војне мисли доћи ће из [[Француска|Француске]], а нешто мање из [[Пруска|Пруске]] после њене победе над [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]]. Међутим, у домену теорије, немачки војни писци, који су и даље развијали Наполеонову мисао, биће опште присутни. === Модернизација по угледу на Француску === [[Датотека:Serbian private 1845.jpg|мини|десно|200п|Униформа и оружје редова пешадије из 1845. године.]] [[Датотека:Srpska vojska 1854.jpg|мини|Војници српске коњице са командантом 1854. године]] Са [[Инжињерија|инжењеријом]] и [[Артиљерија|артиљеријом]] се више није могло импровизовати. Култу народне војске, који се после устанка поново уздигао учешћем српских добровољаца под Книћанином у рату војвођанских Срба и Аустрије против Мађара [[1848]], полако се додавала мисао о потреби изображене и модерне војске. Те идеје су промовисали најистакнутији српски политичари и војници тога времена. Будући генерал [[Milivoje Petrović Blaznavac|Миливоје Блазнавац]], са својим ратним искуством из 1848. и потоњим школовањем у [[Беч]]у и [[Француска|Француској]], пренео је [[Гарашанин]]у идеје о потреби модернизације у наслону на француску школу и одлучујуће утицао да се у Србији отвори Артиљеријска школа ([[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војна академија]]). С друге стране, интереси Француза за Србију због [[Кримски рат|Кримског рата]] доводе до блиске сарадње у подизању Тополивнице и образовања кадра. Тада створене везе довешће до тога да први министар војни у Србији буде управо Француз [[Иполит Монден]] (1861—1865), који је као капетан био задужен да [[1856]]. направи темељну студију о Србији. Но, данас би рекли да је прагматичном и технократском приступу [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]] да војску воде и развијају најстручнији, без обзира на династичке предрасуде, морала претходити смрт старог кнеза Милоша, који је у прогону присталица [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] после [[1858]]. отерао из земље или у изолацију најистакнутије промоторе модернизације, Заха и Блазнавца међу осталима. === Ново министарство === Монден је практично устројио ново Министарство војно. У његовој компетенцији било је и министарство грађевина или доследно, према француском узору — Јавних радова. Путеви, мостови, водоснабдевање, а касније и железнице, биле су у свим европским земљама најважнији услов мобилизације и ратних операција. Монденова десна рука био је Блазнавац. Руска правила и закони замењени су француским, или су били нешто мало прилагођени српским приликама. Установљени су пензиони фондови за помоћ официрима и подофицирима, реорганизована здравствена служба, унапређено је и [[коњогојство]] као предуслов подизања ратне армије, и много штошта другог. Српска скупштина је пре самог доласка Мондена донела Закон о Народној војсци. У ту снагу од сто до сто педесет хиљада бораца, са којом Михаило мисли да води ослободилачке ратове, једино верују Французи, који су имали у рукама извештаје Мондена, али и искуства из својих ратова у Италији, на Криму и Гарибалдијевих похода. Народна војска, сада опремљена и бројнијом артиљеријом, видно је напредовала захваљујући највише управо националном полету. <gallery widths="220px" heights="330px"> Датотека:Uniform of Serbian officer 1900.jpg|<center> Униформа пешадијског официра српске војске из 1900. године. Informacija za sostavot na srpskata vojska, 1901.pdf|<center> Поверљива информација о саставу Српске војске из 1901. године. Официрска униформа ЈКВ.JPG|<center> Униформа Официра Српске и Југословенске Војске из 1919. године. </gallery> Искуства ратова 1876—1878. године утицала су на даљи развој српске војске и њено модернизовање. Српски официри су се жалили на наоружање, па и на руско командовање у првом рату (1876). Уочен је недостатак већег броја активних старешина и способних подофицира, али и да су обични војници недовољно обучени. Све то је утицало да се после рата повећа број питомаца у школама, установи шира мирнодопска формација, која би обухватила природни прираштај мушког становништва. Нежељени рат, у који је краља Милана гурнула Аустрија, рат против Бугарске кнежевине [[1885]]. године, дао је нове импулсе. Милан, иако се повукао са престола, постаје командант војске и иницира најзначајнију реформу која ће бити основа формације за ослободилачке ратове 1912—1918. године. За јачање и осавремењивање српске војске у свим временима пресудна је била сагласност владарског дома и најистакнутијих политичких чинилаца, те носилаца највиших војних положаја са циљевима националне политике у ближем и даљем периоду. У томе је само повремено било краћих периода неслагања, сумње или потпуног раскорака. У временима пресудне доминације политичког фактора у односу на војску и њене потребе, било је повремено тешко прогурати војне наруџбе, па и најнужније приоритете да земља не би заостала за суседним земљама и да би имала перспективну снагу одвраћања и у случају заоштравања односа са великим силама. На примеру Србије се могло пратити на каквим искушењима је једна мала, економски нејака и сиромашна земља, која поред одбране има и других преких потреба. == Мисије и задаци војске == Мисије и задатке Војске дефинише Скупштина на основу неотуђивог права државе на индивидуалну и колективну одбрану, сагласно члану 51. [[Повеља Уједињених нација|повеље ОУН]], на принципима међународног права којима се регулише употреба силе. Мисије Војске су: одбрана државе од спољног оружаног угрожавања; учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету; подршка у случају природних непогода и катастрофа. Основни задаци Војске су: одвраћање од оружаног угрожавања и других војних изазова, ризика и претњи безбедности; одбрана територије, ваздушног простора и акваторије; оспособљавање војника, старешина, команди, јединица и установа за реализацију мисија и задатака; учешће у међународној војној сарадњи и мировним операцијама под окриљем ОУН и система колективне безбедности; пружање помоћи у случају природних непогода и катастрофа већих размера, у којима су угрожени људски животи, животна средина и материјална добра.<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=23a71f1c-f710-102b-bdc2-a0672172d7df | title=Војска Србије {{!}} О Војсци {{!}} Војска Србије - Улога, намена и задаци |accessdate=27. 2. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090218204425/http://www.vs.rs/index.php?content=23a71f1c-f710-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=18. 2. 2009 |url-status=dead }}</ref> === Одбрамбена способност === Могућности Војске за отклањање опасности од војних претњи исказују се способношћу за одвраћање и одбрану. Способност за одвраћање Војске, како је наведено у Белој књизи одбране, исказују њена опремљеност савременим борбеним системима и организованост за обављање задатака, те учешће у реализацији задатака у саставу међународних снага. Војска способност за одбрану исказује својим могућностима одбране територије, ваздушног простора и акваторије, уз ангажовање неопходних ресурса одбране, самостално и уз подршку партнера, савезника и пријатељских држава. Способности Војске за одвраћање и одбрану пројектују се за максималан интензитет процењених војних изазова, ризика и претњи безбедности, а врста, јачина и начин ангажовања снага зависе од конкретне ситуације. Исказују се успешним функционисањем система, јавношћу рада и квалитетом припрема за одбрану, оспособљеношћу кадра, формирањем борбених састава способних да ефикасно обаве задатке, вежбовним активностима (укључујући и снаге партнера и савезника), борбеним могућностима наоружања и војне опреме и високим нивоом одлучности за одбрану. == Реформе == [[Датотека:Vojska Srbije počasni plotun.JPG|мини|десно|200п|Почасна паљба]] Реформе у Војсци по [[НАТО]] [[стандард]]има су почеле да се спроводе од [[2003]]. године док је и даље постојала државна заједница [[Србија и Црна Гора]]. Током процеса модернизације и професионализације Војске Србије, број активних припадника војске, је редукован, тако да је тада износио око 38 хиљада, у складу са Законом о војсци републике Србије. Такође је, у складу са модернизацијом, дошло до замене тенкова и осталих оклопних возила. Сви стари тенкови типа [[Т-55]] су повучени из употребе до [[2008]]. године, тако да Србија данас поседује искључиво савраменије тенкове типа [[M-84|М-84]] и [[Т-72]]. Србија је такође расходовала и све застареле противавионске системе [[ЗСУ-57-2]] и заменила их новим. Чинови и ознаке на униформама припадника војске Србије су такође реформисани по НАТО стандардима, тако да сада у саставу оружаних снага Србије постоје нови чинови као што су [[бригадни генерал]] и [[Комодор (чин)|комодор]]. [[Децембар|Децембра]] [[2010]]. године, усвајањем измена Закона о војној, радној и материјалној обавези у [[Народна Скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]], суспендовано је обавезно служење војног рока у Србији.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=15&nav_id=479393 „Укинут обавезни војни рок”], [[Б92]], [[15. децембар]] 2010.</ref> Истим законом предвиђено је да се на добровољно служење војног рока са оружјем у Војсци Србије могу пријавити кандидати мушког и женског пола који у текућој години навршавају од 19 до 30 година живота. такође, под истим условима се могу пријавити и за војностручно оспособљавање за резервне официре Војске Србије. Законом о војној, радној и материјалној обавези је предвиђено да: „У извршавању планова попуне Војске Србије, јединица цивилне заштите и других снага одбране Министарство одбране сарађује са државним органима, органима аутономних покрајина и органима јединица локалне самоуправе при доношењу планова регрутовања и попуне Војске Србије, попуне јединица цивилне заштите и других снага одбране и обезбеђује остваривање тих планова”<ref>{{Cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_vojnoj_radnoj_i_materijalnoj_obavezi.html|title=Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi|website=www.paragraf.rs|language=sr|access-date=2025-06-27}}</ref>. == Организација == Војска Србије је организована<ref>{{Cite web|url=http://www.vs.rs/index.php?content=079c72d5-f713-102b-bdc2-a0672172d7df | title=Војска Србије {{!}} Организација {{!}} Структура Војске Србије |accessdate=27. 2. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160318185400/http://www.vs.rs/index.php?content=079c72d5-f713-102b-bdc2-a0672172d7df |archive-date=18. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, у команде јединице и установе. Начелно је чине видови, родови и службе. Видови Војске Србије су: [[Копнена војска Србије|Копнена војска]] и [[Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана]]. Принцип организовања је ''-{хибридни}-'', с измешаним елементима видовског, под једним главним штабом и с елементима поделе на оперативне групације и службе. '''Стални састав Војске Србије''' чине професионални припадници Војске Србије и војници на служењу војног рока. '''Резервни састав Војске Србије''' чине резервни официри, резервни подофицири и [[Резервисти (оружане снаге)|војници у резерви]]. Резервни састав Војске Србије дели се на активну резерву и на пасивну резерву. === Јединице подређене Генералштабу Војске Србије === [[Датотека:Pocasni vod VS.jpg|мини|200п|Гарда]] [[Датотека:Serbian Army exercise with NATO "MEDEVAC Training at Rapid Trident 2011".jpg|200п|мини|Заједничка вежба са НАТО савезом „Rapid Trident”, [[Јаворов]], Украјина (2011)]] [[Датотека:SlavicBrotherhood2018-23.jpg|мини|200п|Српски, Руски и Белоруски војници током вежбе „Словенско братство”]] * '''[https://web.archive.org/web/20111011095214/http://vs.rs/index.php?content=b6670314-f718-102b-bdc2-a0672172d7df Бригада везе]''' *# Батаљон везе *# Батаљон везе *# Батаљон везе *# Батаљон везе * '''[https://web.archive.org/web/20111011095253/http://vs.rs/index.php?content=b3ec10f4-f717-102b-bdc2-a0672172d7df Централна логистичка база]''' *# складишни батаљон *# складишни батаљон *# складишни батаљон *# складишни батаљон ** Командна чета *# СПЦ Београд *# СПЦ Београд * [[Датотека:Serbian Armed Forces (emblem of Serbian guard-Gvardija).gif|50п|]] '''[[Гарда Војске Србије|Гарда]]''' ** Приштапске јединице ** Почасни батаљон ** [[Војна полиција Србије]] *** [[Одред војне полиције „Кобре”]] ** Логистички батаљон ** Резиденцијални објекти ** Објекти посебне намене * [[Датотека:72.Бригада За Специјалне Операције.png|50п|]] '''[[72. бригада за специјалне операције]]''' ** Командни батаљон ** [[Батаљон за специјалне операције ,,Грифони"|Батаљон за специјалне операције „Грифони”]] ** [[Батаљон за специјалне операције ,,Соколови"|Батаљон за специјалне операције „Соколови”]] ** Логистичка чета * [[Датотека:63. Падобранска Бригада.png|50п|]] '''[[63. падобранска бригада]]''' === Команда за обуку === * Командни батаљон (Топчидер) * [[Центар за обуку Копнене војске (Пожаревац)]] * Центар за обуку РВиПВО (Батајница) * Центар за обуку логистике (Крушевац) * Центар за обуку везе и информатике (Горњи Милановац) * Центар за усавршавање кадрова АБХО (Крушевац) * Центар за обуку и усавршавање подофицира (Панчево) # центар за обуку (Сомбор) # центар за обуку (Ваљево) # центар за обуку (Лесковац) * Команда за развој Београдске бригаде (Јаково) * Команда за развој Расинске бригаде (Крушевац) * Команда за развој Тимочке бригаде (Зајечар) * Команда за развој Банатске бригаде (Зрењанин) * [[Пасуљанске ливаде|Интервидовски полигон „Пасуљанске ливаде” (Ћуприја)]] == Униформе == {{Main|Униформе српске војске}} <center> <gallery> Датотека:Uniforma sluzbena VS.png|Службена униформа Датотека:Uniforma maskirna VS.png|Маскирна униформа Датотека:Uniforma M10.JPG|Униформа М10 Војске Србије Датотека:Female Guard Soldier (Serbian Army, 2011).jpg|униформа [[Гарда Војске Србије|Гарде]] </gallery> </center> == Ознаке == <center> <gallery> Датотека:Oznaka pripadnosti.svg|Ознака припадности Војсци Србије - на службеној униформи Датотека:Oznaka pripadnosti maskirna.svg|Ознака припадности Војсци Србије - на маскирној униформи </gallery> </center> === Видови === Видови Војске Србије су: * Копнена војска и * Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана === Родови === Родови Војске Србије су: * [[Пешадија Војске Србије|пешадија]], * [[Оклопне јединице Војске Србије|оклопне јединице (ОЈ)]], * [[артиљерија]], * [[инжењерија]], * [[Артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства Војске Србије|артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства (АРЈ за ПВД)]], * [[авијација]], * [[Речна флотила|речне јединице]], * [[Јединице за електронска дејства Војске Србије|јединице за електронска дејства (ЕД)]] === Службе === Службе Војске Србије се деле на опште и логистичке. ==== Опште службе ==== * кадровска, * телекомуникације, * обавештајна, * безбедносна, * информатичка, * атомско-биолошко-хемијска, * ваздушно осматрање и јављање, * геодетска, * правна, * финансијска и * метеоролошка и навигацијска служба. ==== Логистичке службе ==== * техничка, * интендантска, * санитетска, * саобраћајна, * ветеринарска и * грађевинска служба. У односу на ранију организацију Војске, статус рода изгубили су веза, АБХО и ВОЈ, који су постали службе, а постојећим службама придодате су обавештајна, безбедносна и метеоролошка и навигацијска служба. == Наоружање == [[Датотека:M-80 A.JPG|мини|десно|200п|200п|Борбено возило пешадије M-80]] === Копнена војска === ==== Артиљерија ==== [[Датотека:2S1 VS.jpg|мини|десно|200п|Самоходна хаубица 122 mm 2С1 Гвоздика]] * Самоходна хаубица 122 -{mm}- [[2С1 Гвоздика]] * хаубица 122 -{mm}- [[Д-30 (хаубица)|Д30]] * СВРЛ [[М-63 Пламен]] * СВРЛ [[М-77 Огањ]] * СВРЛ [[М-87 Оркан]] * топ хаубица M84 152 -{mm}- Нора * топ 130 -{mm}- М46 * топ 76 -{mm}- ЗИС-3 ==== Оклопна-борбена средства ==== [[Датотека:M-77 Oganj.jpg|мини|десно|200п|200п|СВРЛ М-77 „Огањ”]] [[Датотека:VIU-55 Munja.jpg|мини|десно|200п|ВИУ-55 „Муња”, борбено инжењеријско возило Војске Србије]] [[Датотека:MT-55A.jpg|мини|десно|200п|MT-55A тенк носач моста]] * Основни борбени тенк [[M-84]] [http://oklop2.tripod.com/srpskavojska/vs.htm] * Основни борбени тенк [[T-72]] [http://oklop2.tripod.com/srpskavojska/vs.htm] * БВП [[БВП М-80|M-80А]] [http://oklop2.tripod.com/srpskavojska/vs.htm] * Борбено оклопно возило полиције [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] * Оклопни извиђачки аутомобил [[БРДМ-2]] [http://oklop2.tripod.com/srpskavojska/vs.htm] * ОТ [[БТР-50]] * ОТ [[БТР-60]] * ОТ [[МТ-ЛБу]] === Противоклопна средства === [[Датотека:Bespilotna letelica Orbiter VS.JPG|мини|десно|200п|Беспилотна летелица Орбитер]] * Против-оклопно возило [[БОВ-1]] * Противоклопни лансирни комплет 9К111 [[9К111 Фагот|„Фагот”]] * Противоклопна вођена ракета [[9М14 Маљутка|„Маљутка”]] * Ручни бацач ракета 90 -{mm}- М79 [[М-79 Оса|„Оса”]] * Ручни бацач ракета 64 -{mm}- М80 [[М-80 Зоља|„Зоља”]] * Ручни бацач ракета 120 -{mm}- М90 [[М90 Стршљен|„Стршљен”]] * Противоклопни лансер [[ПО Лансер Бумбар|„Бумбар”]] === Средства ПВО === * ПА топ Бофорс 40 -{mm}- Л/70 — (навођен [[Жирафа (радар)|Жирафом]]) * ПА топ 30-{mm}- [[М53/59 Прага]] * ПА топ 20-{mm}- [[БОВ-3]] * ЛАКИ ПРЕНОСНИ РАКЕТНИ СИСТЕМ ПВО [[9K38 игла|ИГЛА]] * ЛАКИ ПРЕНОСНИ РАКЕТНИ СИСТЕМ ПВО СТРЕЛА-2М * РАКЕТНИ СИСТЕМ ПВО СТРЕЛА-10М * РАКЕТНИ СИСТЕМ ПВО СТРЕЛА-1М * Ракетни систем ПВО Нева * Ракетни систем ПВО Куб <!-- не постоји на званичном сајту Војске Србије * рс ПВО ''ШИЛО'' <!-- не постоје на званичном сајту Војске Србије ===== Оклопни транспортери ===== * БВП [[БТР-60]] ПУ-12 — ~ * Оклопни транспортер [[МТ-ЛБ]]у 1В12 ===== Оклопни аутомобили ===== * Противоклопно возило [[БОВ-1]] — [[БОВ-1]] * Противоклопно возило [[БОВ-VP]] — [[:en:BOV (APC)]] * Противоклопно возило [[БОВ-3]] — [[:en:BOV (APC)]] ==== Неборбена возила ==== [[Датотека:Blindirani buldozer.jpg|мини|десно|200п|Блиндирани булдожер Војске Србије]] * теренских моторних возила (Пух 300гд, УАЗ-469, Пинцаугер, Дефендер, Лада Нива, Застава 3К; у фази пројектовања и испитивања…) * теретних моторних возила (ФАП-1118, ФАП-2228, ФАП-2026, TAM 4500, TAM 5000, ТАМ-110, ТАМ-130, ТАМ-150, КрАЗ,FAP 2632 8x8, [[МАЗ-537]] 8x8) * инжињеријских возила ([[Т-55]]ТЗИ, [[МТ-55А]], ВИУ-55 Муња, БТМ-3) --> === Пешадијско наоружање === * Аутоматска пушка 7.62 -{mm}- [[Застава М70|M70A/M70B1]] * Аутоматска пушка „Застава” M-21 5.56 -{mm}- [[Застава М21|M21]] * Аутоматски пиштољ 7.65 -{mm}- „Шкорпион” [[Застава М84|M84]] * АУТОМАТСКИ БАЦАЧ ГРАНАТА 30 -{mm}- М-93 [[Застава М93 (БГА)]] * минобацач [[Минобацач М57|М57]] 60 -{mm}- * минобацач [[Минобацач М69|М69]] 82 -{mm}- * минобацач [[Минобацач М75|М75]] 120 -{mm}- * Митраљез 7.62 -{mm}- M-84 * Пушкомитраљез 7.62 -{mm}- [[Застава М72|M72]] * Пиштољ 9 -{mm}- [[Застава ЦЗ99|ЦЗ99]] * Снајперска пушка 7.9 -{mm}- [[Застава М76|M76]] * Снајперска пушка 7.62 -{mm}- [[Застава М91|M91]] * Снајперска пушка 12.7 -{mm}- [[Застава М93 Црна Стрела|М93 Црна Стрела]] <!-- не постоје на званичном сајту Војске Србије * [[Хеклер и Кох МП5]] * Аутоматска пушка [[Застава М85|M85]] * Аутоматска пушка [[Застава М90|M90]] * Аутоматска пушка [[Застава М77|M77]] --> === Ратно ваздухопловство и ПВО === ==== Ракетни системи ПВО ==== * [[С-125 Нева]] * [[2К12 Куб|2K12 Куб]] ==== Ваздухоплови ==== [[Датотека:MiG-21 bis 17161 V i PVO VS, august 04, 2008.JPG|мини|десно|200п|[[МиГ-21]]бис из састава 101. ловачке авијацијске ескадриле 204. авио базе.]] ===== Борбени авиони ===== * '''[[МиГ-29]]''' ** МиГ-29А — 9.12А (ловачки авион) ** МиГ-29Б — 9.12Б (ловачки авион) ** МиГ-29 — 9.13 (ловачки авион) ** МиГ-29УБ — 9.51Б (наставни ловац) * '''[[Ј-22 Орао]]''' ** Ј-22 (јуришник) ** НЈ-22 (наставни јуришник) ** ИЈ-22 (извиђачки јуришник) ** ИНЈ-22 (извиђачки наставни јуришник) * '''[[Г-4 Супер Галеб]]''' ** Г-4 (школско-борбени млазњак) [[Датотека:An-26 71386 V i PVO VS, august 04, 2008.JPG|мини|десно|200п|Модернизовани транспортни авион Антонов Ан-26]] ** Г-4 (варијанта тегљача мета) ===== Транспортни авиони ===== * '''[[Антонов Ан-2|Ан-2]]''' (транспортни авион) * '''[[Антонов Ан-26|Ан-26]]''' (транспортни авион) ===== Школски авиони ===== * '''[[Ласта 95]]''' (основна обука) * '''[[Утва 75]]''' (основна обука) ===== Хеликоптери ===== * '''[[Ми-8]]''' - ** Ми-8Т (десантно-борбени хеликоптер) ** Ми-17В (десантно-борбени хеликоптер) ** Ми-17В-5 (десантно-борбени хеликоптер)<ref>{{cite web|title=Нови хеликоптери стигли на аеродром Батајница|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2378717/novi-helikopteri-stigli-na-aerodrom-batajnica.html|work=РТС.рс|accessdate=7. 7. 2016}}</ref> * '''[[SA 342 Газела|Соко Газела]]''' ** ХО-45 (основни хеликоптер) ** ХИ-42 Хера (извиђачки хеликоптер) ** ХН-42М Гама (противоклопни хеликоптер) ** ХН-45М Гама2 (противоклопни хеликоптер) == Наоружање повучено из употребе == * [[Тенкови]] типа [[Т-55]] — Година производње:1966-1982 * [[ЗСУ-57-2|Самоходни противавионски системи ЗСУ-57-2]] — Година производње:1960-1961 * [[Оклопни транспортер М-60]] — Година производње:1961-1978 * [[СУ-100|Самоходно оруђе СУ-100]] — Година производње:1961 * [[МиГ-21|МиГ-21 (наставни ловац)]] — Година производње:1959 == Наоружање планирано за модернизацију == У питању су средства за које је одлучено да су перспективна, за која су већ урађени пројекти. * [[Основни борбени тенк]] M-84 — Година производње: 1985—1990 * [[Борбено возило пешадије]] БВП М-80 — Година производње: 1980—1991 * [[БОВ (оклопни транспортер)|Борбено оклопно возило]] БОВ (У више верзија) — Година производње: 1983—1991 * [[Ј-22 орао|Јуришни авион Ј-22 Орао]] (двосед NJ-22) — Година производње: 1986—1992 * Хеликоптер Газела (наоружана варијанта HN-42M/45M Гама) — Година производње: 1981—1991 == Види још == * [[Војска Србије и Црне Горе]] * [[Чинови Војске Србије]] * [[Верска служба у Војсци Србије]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.mod.gov.rs/ Министарство одбране Србије] * [https://www.vs.rs/sr_cyr/budi-profesionalac/ Званични веб-сајт за регрутацију] {{Република Србија}} {{Војска Србије}} {{Наоружање Војске Србије}} {{Војске Европе}} {{Подножје|Војска|Војна историја Срба|Србија}} [[Категорија:Војска Србије| ]] jf2rixkt6j0dyafnxl4jq715t8ow5k9 4 22621 30098760 30094356 2025-06-27T14:55:44Z Ivan25 27794 /* ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ: Фото-тура у кањону реке Градац */ нови одељак 30098760 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Новости/заглавље}} {{Archive |minthreadsleft = 4 |archiveheader = {{Automatic archive navigator}} |counter = 12 |maxarchivesize = 100K |archiveprefix = Википедија:Трг/Архива/Новости |algo = old(30d) |archive = Википедија:Трг/Архива/Новости/%(counter)d }} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Вики воли споменике по осми пут у Србији == [[Датотека:Belgrade_panorama_banner.jpg|центар|833x833п]] [[Датотека: WLM Logo Serbia.svg |десно|безоквира|лого|313x313п]] '''''Здраво драге колеге! Велико ми је задовољство да најавим да ће се ове године у Србији [[wikinews:sr:Вики воли споменике по осми пут у Србији|по осми пут]] организовати међународни фото-конкурс [[Вики воли споменике]]!''''' У реализацији овог пројекта, укључила се и наша колегиница {{u|Bebauautu|Тамара}}, која је била први организатор пројекта 2012. године и једна је од заслужних за његову реализацију у Србији. Овај пројекат је од 2012. године до данас прикупио 20.000 фотографија споменика културе из Србије, чиме је постао највећи фото-пројекат у нашој земљи. Поред тога, ''Вики воли споменике'' у Србији бележи и значајан међународни успех. Прошле године су се чак две фотографије из Србије нашле међу 10 најбољих на светском нивоу, што је велики успех и част за нашу културу и историју, као и за наше учеснике. Ово је јединствена прилика да представимо културно наслеђе Србије свету и покажемо богатство и лепоту наше историје. Позивам све чланове заједнице да активно учествују у овогодишњем пројекту, не само кроз фотографисање и слање фотографија, већ и као део жирија, или у селекцији најбољих фотографија за оцењивање, као и у промоцији пројекта. Ваше идеје, предлози и сугестије су увек добродошли, јер заједно можемо учинити пројекат још успешнијим. Отворени смо за сваку комуникацију и радујемо се вашем доприносу и креативности. Заједно можемо наставити да представљамо нашу земљу у најбољем светлу и осигурамо да културно наслеђе Србије заузме заслужено место на глобалној сцени. Хвала вам унапред на подршци и учешћу, и радујемо се вашој креативности и ентузијазму! Пројекат је у припреми и активности можете пратити на: * званичном сајту: [https://www.wlm.rs/ '''www.wlm.rs'''] * википедијиној страници: [[Википедија:Вики воли споменике 2025.|'''Википедија:Вики воли споменике 2025.''']] * страници на Остави: [[commons:Commons:Wiki Loves Monuments 2025 in Serbia|'''Commons:Wiki Loves Monuments 2025 in Serbia''']] * инстаграм профилу: '''[https://www.instagram.com/wlm_srbija wlm_srbija]''' За сва питања можете писати на разговор страници или путем мејла на '''[info@wlm.rs]''' Радујем се заједничком раду и верујем у још једну успешну причу! --[[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 05:54, 19. јун 2025. (CEST) == ''The Signpost'': 24 June 2025 == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr" style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">[[File:WikipediaSignpostIcon.svg|40px|right]] ''News, reports and features from the English Wikipedia's newspaper''</div> <div style="column-count:2;"> * News and notes: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/News and notes|Happy 7 millionth!]] * In the media: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/In the media|Playing professor pong with prosecutorial discretion]] * Disinformation report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Disinformation report|Pardon me, Mr. President, have you seen my socks?]] * Recent research: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Recent research|Wikipedia's political bias; "Ethical" LLMs accede to copyright owners' demands but ignore those of Wikipedians]] * Traffic report: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Traffic report|All Sinners, a future, all Saints, a past]] * News from Diff: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/News from Diff|Call for candidates is now open: Wikimedia Foundation Board of Trustees]] * Opinion: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Opinion|Russian Wiki-fork flails, failing readers and editors]] * Debriefing: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Debriefing|EggRoll97's RfA² debriefing]] * Community view: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Community view|A Deep Dive Into Wikimedia (part 3)]] * Comix: [[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost/2025-06-24/Comix|Hamburgers]] </div> <div style="margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;">'''[[w:en:Wikipedia:Wikipedia Signpost|Read this Signpost in full]]''' · [[w:en:Wikipedia:Signpost/Single|Single-page]] · [[m:Global message delivery/Targets/Signpost|Unsubscribe]] · [[m:Global message delivery|Global message delivery]] 04:31, 24. јун 2025. (CEST) <!-- Sent via script ([[w:en:User:JPxG/SPS]]) --></div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Bri@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Signpost&oldid=28849846 --> == ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ: Фото-тура у кањону реке Градац == Драги Википедијанци и Википедијанке, [[Датотека:WLE Serbia Logo.svg|без оквира|десно|170п]] У [[Градац (река)|кањону реке Градац]] биће организована вођена '''фото-тура''' у ''петак 4. јула'' са почетком у 10 часова. Тура има за циљ фотографисање овог заштићеног природног добра и прикупљање слободних фотографија за наградни конкурс и Викимедијину оставу. Организатори догађаја су тим [[Вики воли Земљу]] и [[Завод за заштиту природе Србије]]. Пријава за учешће је обавезна и њу можете попунити у формулару на [https://wle.rs/novosti.html званичном сајту]. Окупљање је код Коњичког клуба у селу [[Дегурић]] у 10 часова, одакле ће тура кренути долином реке Градац у пратњи водича из Завода, стараоца природног добра и представника фото-конкурса. Више детаља можете видети на сајту и у пријавном формулару. Сви љубитељи природе и фотографије су добродошли! — [[Корисник:Ivan25|Ivan25]] ([[Разговор с корисником:Ivan25|разговор]]) 16:55, 27. јун 2025. (CEST) 4ddz2eh71wppharciogcexd50q72id1 4 22632 30099389 30098107 2025-06-28T07:58:41Z Bakic10 446525 /* Pomoć oko objavljivanja članka */ одговор 30099389 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Помоћ/заглавље}} <!-- Када започињете нову тему, пишите на дно странице. --> == Масовно постављање песама на Викизворник == Поздрав свима, Већ дуго прикупљам и архивирам песме и тренутно имам базу од преко 2 милиона текстова. Размишљам о томе да ова збирка постане доступна на [[Викизворник|Викизворнику]], али нисам сигуран који је најбољи начин да то урадим. Текстови песама су већ доступни на многим интернет страницама, али ти извори често нису поуздани, не постоји систематска категоризација, а правни статус текстова је често непознат. Викизворник би могао бити идеално место за чување песама које су у јавном домену или имају слободну лиценцу, али желим да будем сигуран да је процес исправан. Потребна ми је помоћ у следећем: # '''Ауторска права''' – Како да проверим који текстови могу бити објављени? Да ли постоји неки систематски начин за то, с обзиром на то да су многи текстови већ доступни на интернету? # '''Структурирање садржаја''' – Како би било најбоље организовати овако велику количину песама? Да ли постоје шаблони за песме на Викизворнику? # '''Масовно отпремање''' – Да ли је могуће користити ботове или скрипте за аутоматско додавање великог броја песама? Који алати су најпогоднији за то? # '''Координација са заједницом''' – Постоји ли начин да се направи посебан пројекат у оквиру Викизворника за обраду ове збирке? Желео бих да овај пројекат урадимо заједнички, уз поштовање правила и стандарда Викизворника. Ако неко има искуства са сличним иницијативама, био бих захвалан за било какав савет или предлог. — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 12:47, 15. март 2025. (CET) :Какви су то текстови? Наш закон чува ауторска права до смрти аутора + 70 година, мада већина дела је вероватно настала под СФРЈ законима (где је цифра била смрт+50г). Дакле, најсигурније: :а) рад познатог аутора који је умро пре 1. јануара 1941. :б) рад непознатог аутора који је објављен пре 1. јануара 1941. :– '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 21:12, 15. март 2025. (CET) ::@[[Корисник:Ђидо|Ђидо]] Хвала на одговору! 😊 Ово су углавном текстови песама који се већ могу пронаћи на интернету на различитим сајтовима, али често без јасног извора или информација о ауторским правима. ::Свестан сам да ауторска права важе до 70 година након смрти аутора (или 50 година у случају дела насталих под СФРЈ законима), па ми је важно да идентификујем које песме могу бити објављене на Викизворнику у складу са тим правилима. ::Желим да заједно са заједницом пронађем најбољи начин за верификацију и евентуално постављање текстова који су у јавном домену. Ако имаш неке препоруке како да најбоље приступим овоме или постоје алати за проверу ауторских права, био бих захвалан за савет! 😊 — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 08:16, 16. март 2025. (CET) :::Претпостављам да можеш објавити списак песама које имаш. Мислим да један део можеш објавати, јер вероватно од 2 милиона текстова, нек је у најмању руку 1.000 погодно за објаву (по питању ауторских права), а са списком песама би вероватно могли да видимо за структуру организације песама. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 14:48, 16. март 2025. (CET) ::::@[[Корисник:Боки|Боки]] има ли неког напретка у објавама текстова? [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 20:45, 3. април 2025. (CEST) :::::@[[Корисник:Konduras|Konduras]] Сад сам тренутно окупиран писањем чланака поводом ЦЕЕ такмичења. После тога ћу се (можда) посветити томе. — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 22:28, 3. април 2025. (CEST) == Cite web/Cite book/Cite journal шаблонски параметри == Поздрав свима. Приметио сам да у шаблонима [[Шаблон:Cite web|Cite web]], [[Шаблон:Cite book|Cite book]] и [[Шаблон:Cite journal|Cite journal]], то јест у верзијама које се користе на енглеској Википедији, постоје параметри за преведене вредности, попут '''trans-quote''', '''trans-website''' и '''trans-journal''' параметара. Ти параметри раде на страницама на енглеској Википедији, али не раде на српској. Да ли је могуће некако користити ове параметре на српској Википедији? Параметар '''trans-title''' већ постоји и користи се. Уколико је немогуће користити параметре за преведене вредности, да ли се приликом превођења текста и извора вредности остављају у изворном облику или се преводе/транскрибују?<br>Хвала унапред на одговорима. — [[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] ([[Разговор с корисником:Broadhead Arrow|разговор]]) 21:29, 19. март 2025. (CET) :Вероватно је у питању да су ти параметри додати након преноса шаблона на нашу Википедију, и да треба поновити пренос. У питању је модул [[Модул:Citation/CS1]], који је значајно дужи у енглеској верзији. :Што се тиче превода, у недостатку тих параметара, можда можеш симулирати исти ефекат коришћењем угластих заграда (мора се користити шаблон {{tl|bracket}}). :– '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 22:27, 19. март 2025. (CET) :@[[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] :Хвала ти што си покренуо ово питање. Након провере, установио сам да параметри <code>trans-quote</code>, <code>trans-website</code> и <code>trans-journal</code> нису подржани ни у српској, ни у енглеској верзији <code>Модула:Citation/CS1</code>. То значи да они званично нису имплементирани у шаблоне за цитирање на Википедији. :Тренутно, једини доступан параметар за превод је <code>trans-title</code>, док се за остале вредности, попут имена веб-сајтова или часописа, обично користи изворни назив, а превод се додаје у заградама ако је потребно. :Ако заједница сматра да би додавање ових параметара било корисно, можемо покренути дискусију на Тргу (Википедија:Трг/Техника) како бисмо видели да ли постоји интересовање за њихову имплементацију. :Ако имаш било какве додатне сугестије или питања, биће ми драго да помогнем. :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 22:29, 19. март 2025. (CET) == Помоћ око чланка Katarina Nikolić == Поздрав свима, треба ми помоћ око тога шта није уреду са чланком [[Katarina Nikolić]] и шта треба да испрaвим да га не би пребацили у простор нацрта или избрисали. Хвала за помоћ — [[Корисник:Lane2323|Lane2323]] ([[Разговор с корисником:Lane2323|разговор]]) 13:09, 10. април 2025. (CEST) :@[[Корисник:Lane2323|Lane2323]] :Да би неко имао чланак на Википедији, потребно је да постоје '''независни, поуздани извори који обимно пишу о тој особи'''. У овом чланку наведене су искључиво примарне публикације (њене књиге), институције у којима ради и где је наступала, али нема '''независних секундарних извора''' као што су: :* критике у релевантним медијима, :* интервјуи у познатим новинама, :* професионалне анализе или осврти на њен рад. :➡ Предлог: Додај бар '''2–3 поуздана независна извора''' (нпр. из ''Политике'', ''НИН-а'', ''Времена'', ''Данаса'', РТС-а, итд.) који пишу о њој и њеном раду. Без тога, чланак ће вероватно бити пребачен у нацрт или обрисан због непотврђене релевантности. :........... :У појединим деловима текст има обележја '''промотивног тона''', што није у складу са неутралношћу Википедије. Примери: :* ''„романи су филмични, скоро сценаријски тачни“'' – ово је субјективна оцена која мора бити поткрепљена цитатом из извора, или се треба уклонити. :* ''„највећу пажњу јавности привукли су...“'' – такође тврдња која захтева извор. :➡ Предлог: Преформулиши реченице у енциклопедијски, неутралан стил. Уколико постоји медијски извор који је то изјавио – додај га. :........... :Референце на крају чланка постоје, али их треба '''повезати са конкретним деловима текста''' користећи <nowiki><ref> ознаке. Тренутно изгледа као да су све само набројане на крају, без везе са тврђењима у тексту.</nowiki> :➡ Предлог: Уз сваку тврдњу о књизи, представи, награди и сл., стави референцу. :........... :Тренутно наведене „спољашње везе“ нису индивидуални линкови до страница о њој, већ до институција. Википедија не прихвата генерализоване везе као спољашње ако немају директну везу са темом чланка. :➡ Предлог: Задржи само оне везе које воде до '''странице на којој се говори конкретно о Катарини Николић''', у оквиру неке институције (нпр. страница драме на сајту БДП-а са њеним именом као ауторком). :........... :Од мене оволико ... :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 17:29, 10. април 2025. (CEST) ::Велико хвала за брз одговор и смернице шта урадити. Поздрав и свако добро — [[Корисник:Lane2323|Lane2323]] ([[Разговор с корисником:Lane2323|разговор]]) 20:10, 10. април 2025. (CEST) == Помоћ око проналажења извора за 16. и 17. Вечити дерби == Поздрав свима, Покушавам да пронађем поуздане изворе за [[16. вечити дерби у фудбалу|16.]] и [[17. вечити дерби у фудбалу|17.]] фудбалски [[Вечити дерби (вишезначна одредница)|вечити дерби]] између Црвене звезде и Партизана, који су одиграни 1955. године. На интернету, укључујући енглеску и српску Википедију, нисам успео да пронађем верификоване изворе са резултатима и извештајима са тих утакмица. Свестан сам да Википедија не може бити извор сама себи, па бих желео да решимо ову празнину на чланку уз помоћ проверљивих података. Желео бих да напоменем да сам већ претражио базу Историјске дигиталне збирке новина Универзитетске библиотеке (https://istorijskenovine.unilib.rs), коју иначе редовно користим као извор за друге дербије из тог периода, али, нажалост, за ова два меча (16. и 17. дерби) нисам успео да пронађем ниједан релевантан чланак или извештај. Ако неко има приступ другим изворима — било скенираним новинама, спортским монографијама, архивама или слично — био бих изузетно захвалан ако би могао да подели те информације овде или да ме упути на потенцијално место где бих могао да их пронађем. Унапред хвала свима на помоћи! — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 01:25, 19. април 2025. (CEST) :{{одговор|Боки}} Имам ја књигу "Naša Zvezda i ja, 6000 plus", а на сајту имаш [https://knjigacrvenazvezda.com/odlomci-iz-knjige/ баш одломак из '55]. [[Spisak igrača FK Crvena zvezda|Овде]] је имаш форматирану међу литературом, па само додај позивање за број странице. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 09:13, 19. април 2025. (CEST) ::@[[Корисник:Lotom|Lotom]] Хах, е то је то! Знао сам да ће неко извући нешто из кућне библиотеке што ни Google ни историјске новине не могу да нађу. 😄 ::Хвала ти, Lotom, спасаваш живу главу и дерби историју! Одма’ додајем позив на страницу, а ти слободно узми орден за Википедијског археолога првог реда. 🏅📚 ::Живела "Наша Звезда и ја"... и ти с њом! 😄 — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 09:32, 19. април 2025. (CEST) == Слободан Н. Трајковић (лекар) == Тражим помоћ да овај [[Слободан Н. Трајковић (лекар)|чланак]] заживи јер је реч о вредном лекару и научнику. Да ли помоћ у стилу и начину писања или нешто треће. У време његовог активног рада није било интернета, нема пуно интернет референци а неке ствари брзо иду у заборав. Имам и неке корисне фотографије али нисам успео да их убацим у текст. Захваљујем. {{непотписан|~2025-46885}} : Чланак је био лоше форматиран, није пратио смернице о изгледу, имао је везе ка спољашњим вебсајтовима у тексту чланка, и практично нема извора. Извори не морају бити на Интернету. Књиге и монографије, чланци у штампаним издањима исто тако могу бити референце, које треба дотаи у секцију ”Литература” и правилно референцирати у тексту чланка. Колико ја видим, могуће је да је и [[ВП:ЗНАЧАЈ|значај]] упитан. – '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 05:09, 21. април 2025. (CEST) ==Маза== Зашто чланак [https://bs.wikipedia.org/wiki/Milorad_Vicanovi%C4%87_Maza Milorad Vicanović Maza] на босанској википедији не могу да повежем са чланком на [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%92%D0%B8%D1%86%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B српском језику]. - [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор с корисником:АРК9367|разговор]]) 10:20, 30. април 2025. (CEST) :Зато што је било две одвојене ставке на Википодацима. На сваком чланку понаособ кликнеш на ”Ставка на Википодацима”, и онда их спојиш тамо ({{lang|en|Merge}}). То сам већ урадио за ове две ставке. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 17:26, 30. април 2025. (CEST) ::Хвала @[[Корисник:Ђидо|Ђидо]] — [[Корисник:АРК9367|АРК9367]] ([[Разговор с корисником:АРК9367|разговор]]) 20:09, 30. април 2025. (CEST) ==Дугмад на Главној страни при мобилном приказу== Мислим да треба промијенити на страници [[Главна страна]] span class="mw-ui-button" у span class="mw-ui-button nomobile" (шест пута) јер се тренутно при мобилноме приказу види доњи дио и са страна мало горњег дијела појединог дугмета, што није ОК и збуњујуће је. Такође, однедавно се при дну приказује дугме Језик, извора Медијавики па је то још један разлог (избјегавање конфузије визуелне сличности различитих елемената странице) да се одустане од приказа дугмади на мобителима. Дугме генерише класа <i>mw-ui-button</i> и можда је ту грешка а не до Википедије на српском јер дугмад у суштини раде односно воде до предвиђене странице. --[[Посебно:Доприноси/&#126;2025-49560|&#126;2025-49560]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-49560|разговор]]); 23.29, 30. април 2025. (CEST) Велики поздрав за [[Корисник:Obsuser|легенду Обсусера]]. --[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 02:19, 8. мај 2025. (CEST) :+ 2 (две) нове, односно повезане теме: -{[[:m:Special:PermanentLink/28679103#Buttons at Main page of srwiki, mobile]]}- (тј. тамо на Мети), као и -{[[:en:Special:Diff/1289327037]]}- (тј. тамо на ен.вики). --[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 02:19, 8. мај 2025. (CEST) ::{{урађено}} {{одговор|Obsuser}} Поздрав, Обсусере, завршено све (ваљда, то јест). --[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 15:43, 10. мај 2025. (CEST) {{коментар}} Поправио је Ранко. Поздрав, легендо интерфејса. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 13:05, 8. мај 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 13:05, 8. мај 2025. (CEST)}} == Одговарајући портал за футсал == Мало сам у дилеми да ли да у подножју чланке везане за футсал убацим портал Фудбал или Спорт? [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 22:11, 1. мај 2025. (CEST) :[[Портал:Фудбал]] изгледа да не помиње футсал као изведени спорт, мада се то може и променити. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 23:13, 1. мај 2025. (CEST) ::Онда да убацијуме оба портала? [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 12:14, 2. мај 2025. (CEST) :::@[[Корисник:Konduras|Konduras]] Да, спорт и фудбал се уносе а што се тиче футсала, није лоша идеја да се то придода већ постојећем (и активном) фудбалском порталу. — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 12:20, 2. мај 2025. (CEST) {{section resolved|1=[[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 20:35, 8. јун 2025. (CEST)}} == Молба за премештај чланка: Ђуровић Ђорђије == Поштовани, Написао сам чланак о Ђуровићу Ђорђију, оснивачу компаније AsFerrari Motorsport. Текст се тренутно налази у корисничком простору: [[Корисник:FactSourceWriter/pesak]]. Чланак је написан у енциклопедијском стилу и садржи поуздане референце, укључујући видео прилоге са YouTube канала РТЦГ и РТШ, као и чланке портала Волим Даниловград. Слика која је додата има одговарајућу дозволу (VRT потврда) и слободна је за коришћење. Љубазно молим да неко од искуснијих корисника прегледа чланак и, уколико испуњава услове, премести га у главни именски простор под насловом [[Ђуровић Ђорђије]]. Хвала унапред на помоћи! — [[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] ([[Разговор с корисником:FactSourceWriter|разговор]]) 18:24, 14. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] :Здраво, :Хвала ти што си послао захтев и уложио труд око чланка. Прегледаћу све ускоро и јавити ти повратне утиске — ако буде било потребно нешто прилагодити, добићеш конкретне смернице. :Уколико буде било шта ново у вези са овим или неким другим чланком, слободно ми се обрати директно — додељен сам ти као ментор и радо ћу ти помоћи кад год затреба. :Поздрав, :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 22:30, 14. мај 2025. (CEST) ::hvala! — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-56346|&#126;2025-56346]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-56346|разговор]]) 22:31, 14. мај 2025. (CEST) :::@[[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]], :::Испод је детаљна повратна информација са смерницама за унапређење чланка у складу са правилима и стандардима Википедије на српском језику. :::<br> :::'''Позитивне стране ''' :::* Структура чланка је јасна: увод, каријера, добротворни рад и извори. :::* Користи се инфокутија са релевантним подацима и сликом субјекта. :::* Тон писања је углавном неутралан, што је у складу са енциклопедијским стилом. :::* Наведени су извори, укључујући прилоге националних телевизија. :::<br> :::'''Смернице за унапређење''' :::<br> :::'''1. Енциклопедијска релевантност (значај):''' ::::→ За биографске чланке, неопходно је постојање *поузданих, независних и секундарних* извора. Тренутно недостају такви извори који би потврдили јавни значај особе. YouTube прилози могу бити подршка, али нису довољни као примарни извори ако не потичу од уређивачки контролисаних медија. ::::→ **'''Предлог''':** Потражи додатне чланке или интервјуе у штампаним или електронским медијима са доказаним уређивачким кредибилитетом (нпр. дневна штампа, специјализовани аутомобилски портали, локални и национални информативни медији). :::'''2. Референце и навођење извора:''' ::::→ Тренутне референце су делимично наведене. Потребно је додати пуне податке: аутор (ако је познат), назив медија, датум објаве и назив прилога или текста. ::::→ За YouTube линкове, нагласи да ли је у питању емисија националне телевизије или само промотивни видео, јер Википедија не прихвата самопромоцију као поуздан извор. :::'''3. Категорије:''' ::::→ Недостају категорије на крају чланка. ::::→ Предлажем следеће:Категорија:Предузетници из Црне Горе, Категорија:Рођени 1974. :::'''4. Спољашње везе:''' ::::→ Линк ка званичном сајту је прикладан. Уколико постоји, можеш додати и званичне везе ка регистру привредних субјеката, интервјуима, итд. Избегавати сувишне или промотивне спољашње везе. :::<br> :::Чланак има добру основу и види се труд у састављању текста и претраживању извора. Са неколико побољшања – нарочито у вези са изворима и техничким детаљима – биће спреман за дужи опстанак на Википедији. :::Уколико ти затреба било каква помоћ у вези са уређивањем или проналажењем извора, слободно ми се обрати директно. Додељен сам ти као ментор и ту сам да помогнем у сваком наредном кораку. :::<br> :::Срдачан поздрав, :::— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 22:49, 14. мај 2025. (CEST) ::::Поштовање, ::::Ажурирао сам чланак о Ђорђију Ђуровићу на основу ваших сугестија. Унео сам додатне поуздане и независне изворе из медија као што су RTCG, TV Vijesti и портал Volim Danilovgrad. Такође сам форматирао све референце по стандардима, додао категорије, и уклонио све што би могло да делује као самопромоција. ::::Чланак је тренутно на страници [[Корисник:FactSourceWriter/Ђуровић Ђорђије]]. ::::Молим Вас да погледате поново и, уколико сматрате да сада испуњава критеријуме за енциклопедијски садржај, предложите или извршите премештање у главни простор. ::::Хвала на помоћи и смерницама! — [[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] — [[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] ([[Разговор с корисником:FactSourceWriter|разговор]]) 09:34, 15. мај 2025. (CEST) :::::@[[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] :::::Чланак је унапређен у техничком и стилском смислу. Међутим, потребно је бар још једно покриће у релевантном медију који није директно повезан са субјектом, како би се испунио критеријум значаја. :::::Википедија захтева да особе које нису јавне личности у култури, науци, спорту или политици имају '''шире препознатљиво достигнуће''', поткрепљено независним, секундарним изворима. Извори морају бити: :::::* независни од субјекта :::::* објављени у медијима од уредничког кредибилитета :::::* не само интервјуи и прилози, већ и текстови који говоре о значају рада :::::'''Тренутно:''' :::::* Три извора су YouTube видео прилози. :::::* Једини писани медијски извор је са портала ''Volim Danilovgrad'', што може бити оспорено као регионални медиј без јаке редакцијске контроле. :::::Пронаћи бар један чланак из '''већег регионалног медија''' (нпр. ''Vijesti'', ''Dan'', ''Pobjeda'', ''CDM'') који пише о субјекту независно и са уредничком дистанцом. Идеално — не само у контексту фирме, већ и о његовим активностима или утицају у струци. :::::— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 19:51, 15. мај 2025. (CEST) ::::::Здраво, ::::::пронашао сам исечак из новина ''Побједа'' од 20. августа (крај 1990-их), који говори о Ђорђију Ђуровићу и првом компјутеризованом ауто-сервису у Даниловграду. ::::::Пошто је Побједа национални медиј, мислим да би ово могао бити прихватљив независни и секундарни извор. ::::::У питању је оригинал из приватне архиве — приложио сам фотографију исечка. Да ли би овај извор био довољан за испуњење критеријума значаја? ::::::https://i.postimg.cc/ry5qt79D/IMG-6634.jpg — [[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] ([[Разговор с корисником:FactSourceWriter|разговор]]) 20:25, 15. мај 2025. (CEST) :::::::@[[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] :::::::Здраво, :::::::хвала вам на овом доприносу и што сте поделили исечак из Побједе. Пошто је Побједа угледан национални медиј са релевантном традицијом, такав извор свакако има потенцијал да буде прихватљив као независан и секундарни извор за потврду значаја Ђорђа Ђуровића и његовог доприноса ауто-сервису у Даниловграду. :::::::Међутим, пошто је у питању исечак из приватне архиве, најбоље би било, ако је могуће, проверити да ли овај чланак постоји и у дигиталном или архивском јавном фонду Побједе, како би извор био лакше доступан и проверљив за све заинтересоване. :::::::Уколико то није изводљиво, овако приложен исечак и даље представља вредан доказ, али препорука је да се у тексту или белешкама јасно наведе његов извор као приватна архива. :::::::У сваком случају, ово је добар корак ка испуњењу критеријума значаја. :::::::Хвала још једном на ангажовању и слободно питајте ако вам затреба додатна помоћ. :::::::— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 21:06, 15. мај 2025. (CEST) ::::::::унео сам нову референцу из листа „Побједа“ (20. август, приватна архива) као доказ јавног значаја Ђуровића. ::::::::Додао сам и линк ка скенираном исечку: https://postimg.cc/G93WW7VR, као и напомену у делу „Белешке“. ::::::::Хвала вам на досадашњој подршци и радујем се даљој сарадњи. Слободно јавите ако нешто треба додатно прилагодити. — [[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] ([[Разговор с корисником:FactSourceWriter|разговор]]) 21:15, 15. мај 2025. (CEST) :::::::::@[[Корисник:FactSourceWriter|FactSourceWriter]] :::::::::Здраво, :::::::::хвала вам што сте убацили нову референцу и приложили скенирани исечак из „Побједе“. Добар је потез што сте у текст додали и линк ка извору као и напомену у делу „Белешке“ – то повећава транспарентност и проверљивост чланка. :::::::::Имајте у виду да је, због природе извора (приватна архива), важно да се то јасно наведе, што сте добро урадили. Ако у будућности успете да пронађете овај чланак у дигиталној архиви или званичном издању „Побједе“, било би пожељно да ажурирате референцу тим званичним линком. :::::::::До тада, овако приложена референца је сасвим прихватљива и доприноси остваривању критеријума јавног значаја за тему. :::::::::Наставите са добрим радом, и ако затребате било какву помоћ или савет, слободно се обратите. :::::::::Срдачан поздрав! :::::::::— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 21:19, 15. мај 2025. (CEST) == Спајање чланака == Случајно сам [[Списак места Светске баштине у Јерменији|направио/превео]] чланак који је [[Унескова листа Светске баштине у Јерменији|већ постојао]]. Ако неко може да споји, или стари са новим или обрнуто, или предлажете нешто треће? Треба задржати нови наслов, а и текст из новог чланка је детаљнији. Хвала на помоћи :) — [[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 05:44, 19. мај 2025. (CEST) :Spajanje je Novakov fah {{ping|نوفاك اتشمان}} — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 11:17, 19. мај 2025. (CEST) ::{{коментар}} {{одговор|MikyM|Milicevic01}} Поздрав, Мики М. и Милићевићу, па, ту треба прво да се споје сви ти њихови садржаји... --[[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 02:51, 20. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:MikyM|MikyM]] :Пошто већ постоји чланак под називом '''„Унескова листа Светске баштине у Јерменији“''', а ти си направио нови, детаљнији чланак под бољим насловом '''„Списак места Светске баштине у Јерменији“''', препоручујем следеће: :* Задржимо нови, прецизнији и садржајнији чланак као главни. :* Стари чланак преусмеримо на нови, да бисмо избегли дупликате. :* Ако је потребно, администратори могу да обједине историје измена (histmerge), како би били сачувани сви аутори. :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 09:46, 20. мај 2025. (CEST) ::Slažem se :) Ja mogu upotpuniti moj članak sa kandidatima, prema novijim informacijama. — [[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 09:56, 20. мај 2025. (CEST) Можемо ли да конкретизујемо онда око овог чланка. На гласању је и чекамо да се реши ово. и да повежемо са осталим вп.--[[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 01:04, 6. јун 2025. (CEST) == Ћирилична тастатура == Поздрав свим заинтересованима, занима ме да ли неко зна зашто ми Википедија не дозвољава унос икаквих латиничних карактера када куцам. Раније се нисам сусретао са овим проблемом, и немам га на другим сајтовима. Такође, да ли неко зна како могу да импортујем инфо-кутије са српске Википедије на Miraheze Википедију? — [[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Uroš Veličković Zmaj]] ([[Разговор с корисником:Uroš Veličković Zmaj|разговор]]) 18:46, 26. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:Uroš Veličković Zmaj|Uroš Veličković Zmaj]] :# '''Што се тиче проблема са латиницом''' – највероватније имаш укључену опцију за аутоматску транслитерацију, која је подразумевано активна на Википедији на српском. То значи да, без обзира како куцаш, текст се приказује ћирилицом. У горњем десном углу странице требало би да видиш опције „ћирилица / латиница“ – кликни на „латиница“ и све што куцаш (и видиш) биће у латиници. Ако ти се те опције не појављују, можда си одјављен или ти је интерфејс подешен другачије – слободно ми јави па ћемо заједно проверити. :# '''Што се тиче увоза инфо-кутија на Miraheze Вики''' – то је мало ''техничкији ''процес, али није немогућ. Потребно је да: :#* Пренесеш сам шаблон који желиш (на пример <code><nowiki>{{Инфокутија држава}}</nowiki></code>), :#* Уз њега и све друге шаблоне који се у њему користе, :#* Као и Lua модуле (најчешће су то <code>Module:Infobox</code>, <code>Module:Wikidata</code>, и слично), :#* Обавезно провери да ли су на твом Miraheze Викију активиране екстензије као што су Scribunto, ParserFunctions и TemplateStyles – без њих неке инфо-кутије неће радити како треба. :Ако ми пошаљеш конкретан шаблон који желиш да пренесеш, могу ти тачно рећи шта све треба да понесеш са српске Википедије. :Слободно се јави ако ти нешто „запне“ – ту сам да помогнем! :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 21:24, 26. мај 2025. (CEST) == Treba mi vasa pomoc == Molba ako mozete da uklonite sve sto sam ja ubacio na vikipediju pesak i razgovore sve,a posle toga da ubacite ovo moje sto sam ja sastavio da pokaze na vikipediji. Ja pisem uporno,ali me izbacuje i brisu mi stano na kapiram nista. Ako moze,ako ne obrisite moj nalog ceo i kraj price da vas nedavim. Moj tekst dole ispod ne kapiram sta nije uredu. '''Алексеи Андрић''' (рођен <span style="color:blue;">[[14. јул|14.]] [[јул]] [[1995|1995.]]</span> у [[[[Београд]]]], Србија) је српски јутјубер и интернет личност, познат по гејминг садржају и као оснивач дигиталне групе [[Alliance (група)|Alliance]]. Активан је на платформама као што су [[[[YouTube]]]], [[[[TikTok]]]] и [[[[Instagram]]]]. === Биографија === Алексеи Андрић је рођен <span style="color:blue;">[[14. јул|14.]] [[јул]] [[1995|1995.]]</span> године у [[[[Београд]]]]. Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Породицу чине отац <span style="text-decoration:underline;">Душан Андрић</span>, мајка <span style="text-decoration:underline;">Љиљана Андрић</span>, сестра <span style="text-decoration:underline;">Драгица Мирковић</span> и брат <span style="text-decoration:underline;">Драган Андрић</span>. Јавности је постао познат кроз свој рад у области дигиталних медија, пре свега као стваралац гејминг садржаја и стримова. === Каријера === Алексеи је оснивач онлајн групе [[Alliance (група)|Alliance]], која се бави креирањем видео садржаја и стримова везаних за видео игре и дигиталну културу. Његов [[YouTube]] канал има значајан број претплатника, а активан је и на другим платформама као што су [[TikTok]] и [[Instagram]] где дели садржаје повезане са својим радом и личним животом. === Интернет присуство === * [https://www.youtube.com/@AlekseyAndric Алексеи Андрић на YouTube] * [https://www.instagram.com/alekseyandric/ Алексеи Андрић на Instagram] * [https://www.tiktok.com/@alekseyandric Алексеи Андрић на TikTok] Srdacan pozdrav Hvala puno!!! — [[Корисник:AlekseyZip|Aleksey Andric]] ([[Разговор с корисником:AlekseyZip|разговор]]) 20:41, 27. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:AlekseyZip|AlekseyZip]] :'''Поштовани Алексеју,''' :Хвала вам што сте се обратили и што сте били отворени у вези са својим искуством на Википедији. Разумем да вам је непријатно када се ваш труд брише или враћа без јасног објашњења. Дозволите ми да вам укратко појасним зашто се то дешава и како можете поступити да би све било у складу са правилима Википедије. :---- :'''1. Зашто је садржај уклоњен?''' :На Википедији постоје строга правила када се пише о '''живим особама''', нарочито када је реч о људима који '''нису општепознати у широј јавности'''. Чланци се бришу ако: :* '''Нема веродостојних, независних извора''', попут интервјуа, текстова у новинама, или релевантних портала који пишу о вама; :* Садржај '''личи на самопромоцију''', што није дозвољено на Википедији; :* '''Јутјуб линкови нису довољни''' као енциклопедијски извори (морају постојати извори ван ваше продукције); :* Чланак је писан из '''првог лица''' или у тону који није неутралан. :---- :'''2. Шта можете да урадите? ''' :Ако постоје '''независни извори који пишу о вама''', као што су портали, интервјуи, ТВ прилози и слично — јавите се са тим линковима. То је основни предуслов да чланак остане на Википедији. :У супротном, Википедија не прихвата садржаје који служе за личну промоцију, па ће свака верзија бити брзо уклоњена. :---- :'''3. Брисање садржаја и налога''' :Ако желите да се '''обрише све што сте написали у песку и на страницама за разговор''', то можете тражити овде: :🔗 [[Википедија:Захтеви за администраторе]] :Пример захтева:<blockquote>''Молим да се обришу све моје странице у песку и разговору, као и мој налог ако је могуће. Хвала — Aleksey Andric''</blockquote>Имајте у виду да се кориснички налози '''не бришу у потпуности''', већ се једноставно више не користе. :---- :'''Савет за крај''' :Ваш текст као биографија није лош, али '''тренутно не испуњава услове за Википедију'''. Ако се појаве озбиљни и независни медији који пишу о вашем раду, тада ћемо вам радо помоћи да напишете чланак како треба. :До тада, можете користити овај текст као основу за свој блог, лични сајт или портфолио. :Не одустајте! Ваш рад можда тек долази до публике — а онда ће доћи и време за Википедију. :Срдачан поздрав, :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 22:31, 27. мај 2025. (CEST) ::Pomozi mi da obrisem ovo sto cu ti poslati ispod dole. ::Iznad se vidi lepo tekst dobar je Vikipedija Aleksey Andric,a dole ima drugi tekst sa tim nema ga. ::'''RAZGOVOR:Алексеи Андрић је рођен 14. јул 1995. године у [[Београд'''<nowiki>]]. Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Породицу чине отац Душан Андрић, мајка Љиљана ....</nowiki> ::Na vikipediji se vidi tamo,ali nema testa obrisi mi to molim te ili posalji gde treba. ::Iznad se vidi lepo,a dole ima drugi tekst sa tim — [[Корисник:AlekseyZip|Aleksey Andric]] ([[Разговор с корисником:AlekseyZip|разговор]]) 17:54, 1. јун 2025. (CEST) :::@[[Корисник:AlekseyZip|AlekseyZip]] :::Ви лично не можете да обришете ту страницу, али '''администратори Википедије могу'''. Само им треба написати кратак захтев. :::Молим вас да одете на ову страницу: :::🔗 [[Википедија:Захтеви за администраторе]] :::— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 21:37, 1. јун 2025. (CEST) == Помоћ око странице == Направио сам страницу за [[Бој на Грамади]], али се чини да она није доступна када се претражује ван Википедије. Такође и даље постоји нацрт странице иако сам је преместио. — [[Корисник:Babina sarma|Babina sarma]] ([[Разговор с корисником:Babina sarma|разговор]]) 19:12, 28. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:Babina sarma|Babina sarma]] Што се тиче тога што се чланак не појављује у претраживачима ван Википедије (нпр. Google), то је сасвим нормално за нове странице. Прође неко време пре него што их индексирају претраживачи. Понекад је то неколико дана, понекад и дуже. Важно је да страница није обрисана и да није у нацрту (Draft namespace), јер се странице у нацрту по правилу не индексирају. — '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 19:34, 28. мај 2025. (CEST) == Da li je ova stranica u redu? == Napravio sam stranicu o veb magazinu [[HellyCherry]]. To je moj prvi prilog na wikipediji. Na stranici stoji ovo obaveštenje. "Članak je označen ovim šablonom 29. 05. 2025. Ako ne bude ispravljen nakon sedam dana, biće premešten u [[Википедија:Нацрти|prostor nacrta]], na [[Википедија:Корисничке странице|korisničku podstranicu]] ili izbrisan." Da li je u pitanju obaveštenje koje se automatski postavlja kod novih članaka ili je potrebno još nešto dodati ovom članku (i šta) kako bi bio trajno prihvaćen? Unapred hvala na odgovoru! — [[Корисник:Kitschmax|Kitschmax]] ([[Разговор с корисником:Kitschmax|разговор]]) 13:33, 1. јун 2025. (CEST) :Здраво @[[Корисник:Kitschmax|Kitschmax]], и добро дошао на Википедију! :Видео сам да си направио чланак о магазину Helly Cherry и желим да те охрабрим да наставиш са уређивањем — сваки нови допринос је важан. Обавештење које се појављује на врху странице није постављено аутоматски, већ га је ручно додао искусни уредник @[[Корисник:Ђидо|Ђидо]]. То значи да чланак тренутно не испуњава у потпуности све услове које Википедија тражи да би остао трајно у главном именском простору. Да би чланак био прихваћен, потребно је да додаш поуздане и независне изворе — на пример, текстове из новина, портала или часописа који говоре о магазину Helly Cherry, али који нису директно повезани са самим магазином. :Такође, текст треба да буде написан неутрално, без хвалоспева или рекламног тона, као што је то уобичајено у енциклопедијама. Ако у наредних седам дана чланак не буде довољно побољшан, вероватно ће бити премештен у нацрт, што није ништа страшно — може се касније уредити и вратити у главни простор када буде спреман. :Ако имаш питања или ти треба помоћ, слободно ми се јави или постави питање на Тргу за помоћ. :Свака част на првом чланку, настави храбро! :— '''[[Корисник:Боки|<span style="color:red">Боки</span>]]''' [[Разговор_с_корисником:Боки|<span style="color:blue">💬</span>]] [[Посебно:Доприноси/Боки|<span style="color:#808080">📝</span>]] 14:11, 1. јун 2025. (CEST) ::Zdravo @[[Корисник:Боки|Боки]], hvala na dobrodošlici i lepim rečima. ::Pretpostavio sam da trenutno ne ispunjava pojedine uslove. Što se nezavisnih izvora tiče, postavljeni su direktni linkovi do medija koji su se bavili ovim sajtom pa tu ne znam šta bih mogao izmeniti. Jedino ako Đido kao urednik ili neko drugi od članova zajednice smatra da tekst stilski ne odgovara. Svakako ako neko ima ideju kako korigovati / unaprediti ovaj prlog u tom ili bilo kom smislu ima slobodu da to učini. — [[Корисник:Kitschmax|Kitschmax]] ([[Разговор с корисником:Kitschmax|разговор]]) 12:37, 2. јун 2025. (CEST) == Pomoć oko stranice == Molim vas, ako može neko da mi neko iskusniji pomogne oko uređivanja i sređivanja ove strane: [[Medijska samoregulacija u Srbiji#:~:text=Medijska samoregulacija je zajednički napor,dok zadržavaju potpunu uredničku slobodu.]] Zaista sam nevešt u ovome i pokušavam da ispratim, ali ne umem, sa druge strane, mi iz Saveta za štampu želimo da ovo istaknemo kao temu u Srbiji. Hvala svakome ko uspe da pomogne! — [[Корисник:Knikola382|Knikola382]] ([[Разговор с корисником:Knikola382|разговор]]) 06:50, 6. јун 2025. (CEST) :Погледати [[Википедија:Водич за писање бољих чланака|водич за писање бољих чланака]]. Истицање било чега, уколико није [[Енциклопедијски чланак|енциклопедијски]] [[Википедија:Значај|релевантно]], [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није говорница нити средство за рекламирање|може се сматрати промоцијом и подлеже брисању]]. Дакле, ако је наведени услов задовољен, чланак треба [[Википедија:Стилски приручник|стилски уобличити]] и додати [[:Категорија:Медији у Србији|одговарајућу категорију]]. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 18:07, 7. јун 2025. (CEST) == Покретање бота == ПОздрав, да ли постоји неки начин да ја креирам нешто, неки бот који би например додавао шаблон [[Шаблон:Архитектура Европе|Архитектура Европе]] на све чланке који се тамо налазе, осим на чланке који не постоје и наравно осим на чланцима где већ постоји? А да то не урадим мануелно? Имам још много таквих измена стандардизације, попут корекција неких категорија које су тотално наврат нанос у неким местима. --[[Корисник:Dr.Bookman|Dr.Bookman]] ([[Разговор с корисником:Dr.Bookman|разговор]]) 14:35, 8. јун 2025. (CEST) :Технички је могуће, само би морао прецизирати шта се ради. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 21:41, 8. јун 2025. (CEST) == Архивирање == Контам да би се и овде могао један део тема архивирати. [[Корисник:Konduras|Konduras]] ([[Разговор с корисником:Konduras|разговор]]) 16:51, 8. јун 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:18, 8. јун 2025. (CEST)}} == Ментор == Здраво свима! Пишем преко Гугл преводиоца. Учим српски. Одлучио сам да научим српски пишући чланке на српској Википедији. Потребан ми је ментор који би проверавао моје текстове. [[Корисник:Пётр Тарасьев|Пётр Тарасьев]] ([[Разговор с корисником:Пётр Тарасьев|разговор]]) 07:49, 13. јун 2025. (CEST) :Нашао сам тему - [[Википедија:Трг/Помоћ/Ментори]] - [[Корисник:Пётр Тарасьев|Пётр Тарасьев]] ([[Разговор с корисником:Пётр Тарасьев|разговор]]) 13:52, 14. јун 2025. (CEST) ::У реду Петре. Пиши овдје уколико ти поново затреба помоћ. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:57, 14. јун 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:58, 14. јун 2025. (CEST)}} == Nadam se da je ovo pravo mesto za pisanje == Može li mi neko pomoći? Hvala. Napisao/la sam nacrt stranice "Andrea Benetti" (poznati italijanski umetnik/ca). https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:PamelaBertaccini/%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA Može li mi neko ljubazno reći da li ima mnogo grešaka? Možete li mi pomoći da ispravim eventualne greške? Unapred vam se zahvaljujem na ljubaznosti. — [[Корисник:PamelaBertaccini|<span style="font-family: 'Futura LT Pro Medium', Futura, sans-serif; text-shadow: 4px 4px 5px #e2e2e2;font-size:111%;color:#51ab0f;">Pamela Bertaccini</span>]] 22:55, 16. јун 2025. (CEST) == Помоћ око шаблона == Здраво, да ли би могао неко да помогне и преведе/локализује део шаблона [[Шаблон:Инфокутија Догађај током Холокауста|Инфокутија Догађај током Холокауста]] који се односи на локацију/мапу. Такође, имате ли неки предлог за други назив шаблона? Остало сам пребацио. Хвала, --[[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 18:58, 19. јун 2025. (CEST) :Убаци шаблон у неки чланак, па ће се дотеривати — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 20:23, 19. јун 2025. (CEST) ::Холокауст у Мађарској. Параметар ради, како видим, бар овај коришћен али треба то локализовати/превести да не буде пола шаблона на српски пола на енглески :) --[[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 20:41, 19. јун 2025. (CEST) :::Колико ја видим одрадио си све, можда још {{к|Ђидо}} да направи параметре око слике и то је то — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 20:55, 19. јун 2025. (CEST) ::::da ostavimo ovo na eng? ::::| image_map = <!-- Map image name --> ::::| map_size = <!-- Leave blank for default --> ::::| map_alt = <!-- Alternative text --> ::::| map_caption = <!-- Locations of major massacares --> ::::| pushpin_map = <!-- Name of a location map --> ::::| pushpin_map_relief = <!-- Set to 1 for a relief map --> ::::| pushpin_map_width = <!-- Leave blank for default --> ::::| pushpin_map_alt = <!-- Alternative text --> ::::| pushpin_label = <!-- Label for the pin marker --> ::::| pushpin_label_position = <!-- Default is right --> ::::| pushpin_map_caption = <!-- Caption for the location map --> ::::, — [[User:MikyM|MikyM]] ([[User_talk:MikyM|разговор]]) 21:05, 19. јун 2025. (CEST) :::::Не смета, а може да користи кад се копира са енвики — [[Корисник:Milicevic01|Милићевић]] ([[Разговор с корисником:Milicevic01|разговор]]) 21:09, 19. јун 2025. (CEST) == Pomoć oko šablona početničkog članka za Noctisylum == Zdravo! Uredio sam članak za '''Noctisylum''' koji je bio označen kao početnički i mislim da sada ispunjava osnovne standarde. Tekst je proširen, stil je poboljšan i ima izvore. Međutim, još uvek stoji šablon. Ako neko može da pogleda članak i proceni da li je šablon i dalje potreban, bio bih zahvalan. Hvala unapred! — [[Корисник:DesimalDesimal|DesimalDesimal]] ([[Разговор с корисником:DesimalDesimal|разговор]]) 19:12, 20. јун 2025. (CEST) == Pomoć oko objavljivanja članka == Molim Vas da premjestite stranicu: Корисник:Bakic10 u glavni prostor pod imenom: Igor Bakić Biografija je napisana po pravilima i sadrži vjerodostojne informacije o sportskoj karijeri. Spreman sam za dodatne korekcije ako treba. Hvala unaprijed! —Корисник:Bakic10 — [[Корисник:Bakic10|Bakic10]] ([[Разговор с корисником:Bakic10|разговор]]) 22:51, 26. јун 2025. (CEST) :Pozdrav, prebacio sam korisničku stranicu + pesak u nacrt, gde mogu drugi urednici pomoći u uređivanju. [[Нацрт:Igor Bakić]]. :Verujem da će druge kolege (koje se bolje razumeju u sport od mene) imati više ideja i pomoći bolje od mene. — --[[User:Kizule|<span style="color:blue;">''K''</span><span style="color:green;">''i''</span><span style="color:red;">''z''</span><span style="color:black;">''u''</span><span style="color:blue">''l''</span><span style="color:orange">''e''</span>]] [[User talk:Kizule|<span style="color:#2f90ff;">'''(разговор)'''</span>]] 02:59, 27. јун 2025. (CEST) ::Hvala na razumijevanju. Nadamo se pozitivnom ishodu. — [[Корисник:Bakic10|Bakic10]] ([[Разговор с корисником:Bakic10|разговор]]) 09:58, 28. јун 2025. (CEST) kj5ooamg66umnydkb1mly3kxz12nttu 4 22964 30098604 30094397 2025-06-27T13:25:28Z Sohom Datta 358750 /* Concerns regarding @Боки's conduct on enwiki */ нови одељак 30098604 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Други/заглавље}} <!-- When starting a new topic, write at the bottom of this page. --> == I've just edited a page of yours in English: Baba-Stakići — Википедија == Hello, I'm ashamed that I cannot speak or write "our language". I have just updated a page regarding my family and myself but in English. See Baba-Stakići — Википедија and I don't have a good AI translator from English to Serbian. I hope that it does not mess with your system. Please feel free to contact me with regards to the edit. Thank you for hosting that good information. Best Philippe Mihailovic — [[Корисник:Horstig-Mihailovich|Horstig-Mihailovich]] ([[Разговор с корисником:Horstig-Mihailovich|разговор]]) 15:33, 6. јануар 2025. (CET) :Your contribution seems like [[:en:WP:OR]]. Do you have any third-party sources about it? Anyways, Wikipedia is not a genealogy website. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 16:47, 6. јануар 2025. (CET) == Enabling Dark mode for logged-out users in this Wikipedia == <div lang="en" dir="ltr"> {{int:Hello}} Wikipedians, Apologies, as this message is not written in your native language. {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]] will be enabling [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Reading/Web/Accessibility_for_reading|dark mode]] here on your Wikipedia by February 2025 now that pages on your wiki have passed our checks for accessibility and other quality checks. Congratulations! The plan to enable is made possible by the diligent work of editors and other technical contributors in your community who ensured that templates, gadgets, and other parts of pages can be accessible in dark mode. Thank you all for making dark mode available for everybody! For context, the Web team has concluded work on dark mode. If, on some wikis, the option is not yet available for logged-out users, this is likely because many pages do not yet display well in dark mode. As communities make progress on this work, we enable this feature on additional wikis once per month. If you notice any issues after enabling dark mode, please create a page: <code>Reading/Web/Accessibility for reading/Reporting/xx.wikipedia.org</code> in MediaWiki ([[mediawikiwiki:Reading/Web/Accessibility_for_reading/Reporting|like these pages]]), and report the issue in the created page. Thank you! On behalf of the [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]]. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:15, 21. јануар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Dark_mode_deployment_list_(February_2025)&oldid=28153450 --> == Universal Code of Conduct annual review: provide your comments on the UCoC and Enforcement Guidelines == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:11, 24. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=27746256 --> == Feminism and Folklore 2025 starts soon == <div style="border:8px maroon ridge;padding:6px;> [[File:Feminism and Folklore 2025 logo.svg|centre|550px|frameless]] ::<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <center>''{{int:please-translate}}''</center> Dear Wiki Community, You are humbly invited to organize the '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025]]''' writing competition from February 1, 2025, to March 31, 2025 on your local Wikipedia. This year, Feminism and Folklore will focus on feminism, women's issues, and gender-focused topics for the project, with a [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore]] gender gap focus and a folk culture theme on Wikipedia. You can help Wikipedia's coverage of folklore from your area by writing or improving articles about things like folk festivals, folk dances, folk music, women and queer folklore figures, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales, and more. Users can help create new articles, expand or translate from a generated list of suggested articles. Organisers are requested to work on the following action items to sign up their communities for the project: # Create a page for the contest on the local wiki. # Set up a campaign on '''CampWiz''' tool. # Create the local list and mention the timeline and local and international prizes. # Request local admins for site notice. # Link the local page and the CampWiz link on the [[:m:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta project page]]. This year, the Wiki Loves Folklore Tech Team has introduced two new tools to enhance support for the campaign. These tools include the '''Article List Generator by Topic''' and '''CampWiz'''. The Article List Generator by Topic enables users to identify articles on the English Wikipedia that are not present in their native language Wikipedia. Users can customize their selection criteria, and the tool will present a table showcasing the missing articles along with suggested titles. Additionally, users have the option to download the list in both CSV and wikitable formats. Notably, the CampWiz tool will be employed for the project for the first time, empowering users to effectively host the project with a jury. Both tools are now available for use in the campaign. [https://tools.wikilovesfolklore.org/ '''Click here to access these tools'''] Learn more about the contest and prizes on our [[:m:Feminism and Folklore 2025|project page]]. Feel free to contact us on our [[:m:Talk:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta talk page]] or by email us if you need any assistance. We look forward to your immense coordination. Thank you and Best wishes, '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025 International Team]]''' ::::Stay connected [[File:B&W Facebook icon.png|link=https://www.facebook.com/feminismandfolklore/|30x30px]]&nbsp; [[File:B&W Twitter icon.png|link=https://twitter.com/wikifolklore|30x30px]] </div></div> --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) == Wiki Loves Folklore is back! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {{int:please-translate}} [[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]] Dear Wiki Community, You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore 2025]]''' an international media contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 31st''' of March. You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&campaign=wlf_2025 submitting] them in this commons contest. You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language. Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2025|project Talk page]] if you need any assistance. '''Kind regards,''' '''Wiki loves Folklore International Team''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikipedia&oldid=26503019 --> == Reminder: first part of the annual UCoC review closes soon == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. This is a reminder that the first phase of the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines will be closing soon. You can make suggestions for changes through [[d:Q614092|the end of day]], 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. After review of the feedback, proposals for updated text will be published on Meta in March for another round of community review. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:49, 3. фебруар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28198931 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Language Community Meeting (Feb 28th, 14:00 UTC) and Newsletter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone! [[File:WP20Symbols WIKI INCUBATOR.svg|right|frameless|150x150px|alt=An image symbolising multiple languages]] We’re excited to announce that the next '''Language Community Meeting''' is happening soon, '''February 28th at 14:00 UTC'''! If you’d like to join, simply sign up on the '''[[mw:Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#28_February_2025|wiki page]]'''. This is a participant-driven meeting where we share updates on language-related projects, discuss technical challenges in language wikis, and collaborate on solutions. In our last meeting, we covered topics like developing language keyboards, creating the Moore Wikipedia, and updates from the language support track at Wiki Indaba. '''Got a topic to share?''' Whether it’s a technical update from your project, a challenge you need help with, or a request for interpretation support, we’d love to hear from you! Feel free to '''reply to this message''' or add agenda items to the document '''[[etherpad:p/language-community-meeting-feb-2025|here]]'''. Also, we wanted to highlight that the sixth edition of the Language & Internationalization newsletter (January 2025) is available here: [[:mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January]]. This newsletter provides updates from the October–December 2024 quarter on new feature development, improvements in various language-related technical projects and support efforts, details about community meetings, and ideas for contributing to projects. To stay updated, you can subscribe to the newsletter on its wiki page: [[:mw:Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter]]. We look forward to your ideas and participation at the language community meeting, see you there! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]</bdi> 09:29, 22. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28217779 --> == CEE Hub Microgrant Programme - 2025 round == '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants|CEE Hub Microgrant programme]]''' is open for submissions from the communities across Central and Eastern Europe (as well as Central Asia, and Farsi contributors that live in these regions). The CEE Hub Microgrant programme will fund projects ranging from 50 to 700 EUR. Please read the criteria and other details with the programme. '''[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdscTZ9EPNjHhU0r7hUHNwntX34Wrk8ieiHemk_clB9VI3PfQ/viewform Application form]''' is accessible on the Meta page where you will need to answer a few simple questions. You can find a list of the applications for the programme from 2024 [[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants/Applications 2024|on this page]], so you will get a sense of what other communities asked for funds. If you have any questions, please let us know ([[:m:Wikimedia CEE Hub/Communication|contact us]]). We are waiting for your submissions! --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:35, 24. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28306207 --> == Universal Code of Conduct annual review: proposed changes are available for comment == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know that [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|proposed changes]] to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct (UCoC) Enforcement Guidelines]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter]] are open for review. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|You can provide feedback on suggested changes]]''' through the [[d:Q614092|end of day]] on Tuesday, 18 March 2025. This is the second step in the annual review process, the final step will be community voting on the proposed changes. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find relevant links about the process on the UCoC annual review page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] 19:51, 7. март 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28307738 --> == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. март 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Final proposed modifications to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter now posted == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The proposed modifications to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines]] and the U4C Charter [[m:Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Proposed_Changes|are now on Meta-wiki for community notice]] in advance of the voting period. This final draft was developed from the previous two rounds of community review. Community members will be able to vote on these modifications starting on 17 April 2025. The vote will close on 1 May 2025, and results will be announced no later than 12 May 2025. The U4C election period, starting with a call for candidates, will open immediately following the announcement of the review results. More information will be posted on [[m:Special:MyLanguage//Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election|the wiki page for the election]] soon. Please be advised that this process will require more messages to be sent here over the next two months. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 04:04, 4. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Wikidata and Sister Projects: An online community event == ''(Apologies for posting in English)'' Hello everyone, I am excited to share news of an upcoming online event called '''[[d:Event:Wikidata_and_Sister_Projects|Wikidata and Sister Projects]]''' celebrating the different ways Wikidata can be used to support or enhance with another Wikimedia project. The event takes place over 4 days between '''May 29 - June 1st, 2025'''. We would like to invite speakers to present at this community event, to hear success stories, challenges, showcase tools or projects you may be working on, where Wikidata has been involved in Wikipedia, Commons, WikiSource and all other WM projects. If you are interested in attending, please [[d:Special:RegisterForEvent/1291|register here]]. If you would like to speak at the event, please fill out this Session Proposal template on the [[d:Event_talk:Wikidata_and_Sister_Projects|event talk page]], where you can also ask any questions you may have. I hope to see you at the event, in the audience or as a speaker, - [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:18, 11. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Send_List&oldid=28525705 --> == Be part of the next CEE Catch Up about Global Trends == Hi everyone, We want to announce the ninth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the Foundation Annual Planning Workshop focused on [[diffblog:2025/03/04/global-trends-2025/|'''global trends that are affecting our movement''']]. The session will take place on 23^rd of April 2025, 18:00-19:00 CEST (check your local time [https://zonestamp.toolforge.org/1745424000 here]). Together (the CEE Communities and the Wikimedia Foundation staff) we will discuss the trends related to our projects, our readers and editors. We will explore how those trends show up in the CEE context and discuss what our projects need to address those trends, and how we can support them. You will also have the opportunity to ask questions to the Wikimedia Foundation staff about the work being planned as part of the annual plan that runs from July 2025 to June 2026. '''<u>''[[Wikimedia CEE Hub/Catch up|Join us at the Next CEE Catch up]]!''</u>''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:19, 14. април 2025. (CEST) (on behalf of the CEE Catch Up team) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28546550 --> == Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025: Invitation == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:UCDM 2025 general.png|180px|right]] {{int:please-translate}} Hello, dear Wikipedians!<br/> [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Ukraine|Wikimedia Ukraine]], in cooperation with the [[:en:Ministry of Foreign Affairs of Ukraine|MFA of Ukraine]] and [[:en:Ukrainian Institute|Ukrainian Institute]], has launched the fifth edition of writing challenge "'''[[:m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|Ukraine's Cultural Diplomacy Month]]'''", which lasts from '''14th April''' until '''16th May 2025'''. The campaign is dedicated to famous Ukrainian artists of cinema, music, literature, architecture, design, and cultural phenomena of Ukraine that are now part of world heritage. We accept contributions in every language! The most active contesters will receive prizes. If you are interested in coordinating long-term community engagement for the campaign and becoming a local ambassador, we would love to hear from you! Please let us know your interest. <br/> We invite you to take part and help us improve the coverage of Ukrainian culture on Wikipedia in your language! Also, we plan to set up a [[:m:CentralNotice/Request/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|banner]] to notify users of the possibility to participate in such a challenge! [[:m:User:OlesiaLukaniuk (WMUA)|OlesiaLukaniuk (WMUA)]] ([[:m:User talk:OlesiaLukaniuk (WMUA)|talk]]) </div> 18:11, 16. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Hide on Rosé@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:OlesiaLukaniuk_(WMUA)/list_of_wikis&oldid=28552112 --> == Vote now on the revised UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines ("UCoC EG") and the UCoC's Coordinating Committee Charter is open now through the end of 1 May (UTC) ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Voter_information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review of the EG and Charter was planned and implemented by the U4C. Further information will be provided in the coming months about the review of the UCoC itself. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:34, 17. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Sub-referencing: User testing == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:Sub-referencing reuse visual.png|400px|right]] <small>''Apologies for writing in English, please help us by providing a translation below''</small> Hi I’m Johannes from [[:m:Wikimedia Deutschland|Wikimedia Deutschland]]'s [[:m:WMDE Technical Wishes|Technical Wishes team]]. We are making great strides with the new [[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|sub-referencing feature]] and we’d love to invite you to take part in two activities to help us move this work further: #'''Try it out and share your feedback''' #:[[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing# Test the prototype|Please try]] the updated ''wikitext'' feature [https://en.wikipedia.beta.wmflabs.org/wiki/Sub-referencing on the beta wiki] and let us know what you think, either [[:m:Talk:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|on our talk page]] or by [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/talktotechwish booking a call] with our UX researcher. #'''Get a sneak peak and help shape the ''Visual Editor'' user designs''' #:Help us test the new design prototypes by participating in user sessions – [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/gxk0taud/apply sign up here to receive an invite]. We're especially hoping to speak with people from underrepresented and diverse groups. If that's you, please consider signing up! No prior or extensive editing experience is required. User sessions will start ''May 14th''. We plan to bring this feature to Wikimedia wikis later this year. We’ll reach out to wikis for piloting in time for deployments. Creators and maintainers of reference-related tools and templates will be contacted beforehand as well. Thank you very much for your support and encouragement so far in helping bring this feature to life! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Johannes Richter (WMDE)|Johannes Richter (WMDE)]] ([[User talk:Johannes Richter (WMDE)|talk]])</bdi> 17:03, 28. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johannes Richter (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johannes_Richter_(WMDE)/Sub-referencing/massmessage_list&oldid=28628657 --> {{коментар}} Ty. Johannes. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:41, 28. април 2025. (CEST) == <span lang="en" dir="ltr">Vote on proposed modifications to the UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter closes on 1 May 2025 at 23:59 UTC ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025/Voter information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community in your language, as appropriate, so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- <section end="announcement-content" /> </div> <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 05:41, 29. април 2025. (CEST)</div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr">Call for Candidates for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The results of voting on the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter is [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025#Results|available on Meta-wiki]]. You may now [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025/Candidates|submit your candidacy to serve on the U4C]] through 29 May 2025 at 12:00 UTC. Information about [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|eligibility, process, and the timeline are on Meta-wiki]]. Voting on candidates will open on 1 June 2025 and run for two weeks, closing on 15 June 2025 at 12:00 UTC. If you have any questions, you can ask on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|the discussion page for the election]]. -- in cooperation with the U4C, </div><section end="announcement-content" /> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|разговор]])</bdi> 00:07, 16. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == RfC ongoing regarding Abstract Wikipedia (and your project) == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> ''(Apologies for posting in English, if this is not your first language)'' Hello all! We opened a discussion on Meta about a very delicate issue for the development of [[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Abstract Wikipedia]]: where to store the abstract content that will be developed through functions from Wikifunctions and data from Wikidata. Since some of the hypothesis involve your project, we wanted to hear your thoughts too. We want to make the decision process clear: we do not yet know which option we want to use, which is why we are consulting here. We will take the arguments from the Wikimedia communities into account, and we want to consult with the different communities and hear arguments that will help us with the decision. The decision will be made and communicated after the consultation period by the Foundation. You can read the various hypothesis and have your say at [[:m:Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content|Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content]]. Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|<span class="signature-talk">{{int:Talkpagelinktext}}</span>]]) 17:27, 22. мај 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&oldid=28768453 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 Selection & Call for Questions</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]'' Dear all, This year, the term of 2 (two) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats. The Elections Committee will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Governance Committee, composed of trustees who are not candidates in the 2025 community-and-affiliate-selected trustee selection process (Raju Narisetti, Shani Evenstein Sigalov, Lorenzo Losa, Kathy Collins, Victoria Doronina and Esra’a Al Shafei) [3], is tasked with providing Board oversight for the 2025 trustee selection process and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4]. Here are the key planned dates: * May 22 – June 5: Announcement (this communication) and call for questions period [6] * June 17 – July 1, 2025: Call for candidates * July 2025: If needed, affiliates vote to shortlist candidates if more than 10 apply [5] * August 2025: Campaign period * August – September 2025: Two-week community voting period * October – November 2025: Background check of selected candidates * Board’s Meeting in December 2025: New trustees seated Learn more about the 2025 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on this Meta-wiki page [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025|[link]]]. '''Call for Questions''' In each selection process, the community has the opportunity to submit questions for the Board of Trustees candidates to answer. The Election Committee selects questions from the list developed by the community for the candidates to answer. Candidates must answer all the required questions in the application in order to be eligible; otherwise their application will be disqualified. This year, the Election Committee will select 5 questions for the candidates to answer. The selected questions may be a combination of what’s been submitted from the community, if they’re alike or related. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates|[link]]] '''Election Volunteers''' Another way to be involved with the 2025 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this Meta-wiki page [[m:Wikimedia_Foundation_elections/2025/Election_volunteers|[link].]] Thank you! [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Results [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter [3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Resolution:Committee_Membership,_December_2024 [4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles [5] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/FAQ [6] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates Best regards, Victoria Doronina Board Liaison to the Elections Committee Governance Committee<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:08, 28. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Deployment of the CampaignEvents Extension</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone, ''(Apologies for posting in English if English is not your first language. Please help translate to your language.)'' The Campaigns Product Team is planning a global deployment of the '''[[:mw:Help:Extension:CampaignEvents|CampaignEvents extension]]''' to all Wikipedias, including this wiki, during the '''week of June 23rd'''. This extension is designed to help organizers plan and manage events, WikiProjects, and other on-wiki collaborations - and to make these efforts more discoverable. The three main features of this extension are: * '''[[:m:Event_Center/Registration|Event Registration]]''': A simple way to sign up for events on the wiki. * '''[[:m:CampaignEvents/Collaboration_list|Collaboration List]]''': A global list of events and a local list of WikiProjects, accessible at '''[[:m:Special:AllEvents|Special:AllEvents]]'''. * '''[[:m:Campaigns/Foundation_Product_Team/Invitation_list|Invitation Lists]]''': A tool to help organizers find editors who might want to join, based on their past contributions. '''Note''': The extension comes with a new user right called '''"Event Organizer"''', which will be managed by administrators on this wiki. Organizer tools like Event Registration and Invitation Lists will only work if someone is granted this right. The Collaboration List is available to everyone immediately after deployment. The extension is already live on several wikis, including '''Meta, Wikidata, English Wikipedia''', and more ( [[m:CampaignEvents/Deployment_status#Current_Deployment_Status_for_CampaignEvents_extension| See the full deployment list]]) If you have any questions, concerns, or feedback, please feel free to share them on the [[m:Talk:CampaignEvents| extension talkpage]]. We’d love to hear from you before the rollout. Thank you! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Udehb-WMF|Udehb-WMF]] ([[User talk:Udehb-WMF|разговор]]) 18:47, 29. мај 2025. (CEST)</bdi> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Udehb-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Udehb-WMF/sandbox/deployment_audience&oldid=28803829 --> == Vote now in the 2025 U4C Election == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> Apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}} Eligible voters are asked to participate in the 2025 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2025|2025 Election information page]]. The vote closes on 17 June 2025 at [https://zonestamp.toolforge.org/1750161600 12:00 UTC]. Please vote if your account is eligible. Results will be available by 1 July 2025. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:01, 14. јун 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28848819 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 - Call for Candidates</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div> Hello all, The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|call for candidates for the 2025 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection is now open]] from June 17, 2025 – July 2, 2025 at 11:59 UTC [1]. The Board of Trustees oversees the Wikimedia Foundation's work, and each Trustee serves a three-year term [2]. This is a volunteer position. This year, the Wikimedia community will vote in late August through September 2025 to fill two (2) seats on the Foundation Board. Could you – or someone you know – be a good fit to join the Wikimedia Foundation's Board of Trustees? [3] Learn more about what it takes to stand for these leadership positions and how to submit your candidacy on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidate application|this Meta-wiki page]] or encourage someone else to run in this year's election. Best regards, Abhishek Suryawanshi<br /> Chair of the Elections Committee On behalf of the Elections Committee and Governance Committee [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Call_for_candidates [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Legal:Bylaws#(B)_Term. [3] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Resources_for_candidates<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:44, 17. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28866958 --> == Proposal to enable the "Contribute" entry point in Serbian Wikipedia == {{int:Hello}} Serbian Wikipedians, Apologies as this message is not in your language. {{int:please-translate}}. The WMF Language and Product Localization team proposes to enable an entry point called "Contribute" menu in your Wikipedia. The "[[:en:Special:Contribute|Contribute]]" menu is a central place where editors can discover and access all contribution tools available in your Wikipedia. Having this entry point is inspired by collaborative efforts with product teams at the Wikimedia Foundation, grounded in our research on [[mediawikiwiki:Edit_Discovery|Edit discovery]]. This research validated the idea of a dedicated entry point, revealing it as a consistent pathway for contributors to find ways to contribute content. Enabling this entry point will help new contributors quickly discover the tools available to them, allowing them to start using the tools right away. This proposed enablement will include support for a small set of contribution tools, but the menu is designed to be extensible and more tools will be added over time. Below is important information about the "Contribute" menu. '''Who Can Access It?''' Once enabled, newcomers will automatically have access to this entry point by logging into their accounts. They can find the "Contribute" tab in the User drop-down menu, which will take them to another menu featuring a self-guided tab that outlines how they can contribute content, as shown in the image below. [[File:Mobile_Contribute_Page.png|Mobile Contribute Page]] [[File:Mobile_contribute_menu_(detailed).png|Mobile contribute menu (detailed)]] '''What else can be accessed from the "Contribute" Menu?''' In addition to the self-guided tabs that newcomers can click on to explore contribution tools, the menu will also include an option to "View contributions", allowing newcomers to see a list of their contributions so far. '''Will this replace the "Contributions" tab for experienced contributors?''' No, the "Contribute" tab on the User drop-down menu will not replace your existing "Contributions" tab. Experienced contributors will not see the "Contribute" tab in their User drop-down menu unless they choose to access it manually through <code>Special:Contribute</code>. '''Where else is this menu enabled?''' This entry point is currently available on over [https://phabricator.wikimedia.org/search/query/yZCgIFsxn3AG/ 245 Wikipedias]. We have received valuable feedback from contributors to some of these Wikipedias, which has helped us enhance their discoverability. One key improvement has been to make [[phab:T369041|the entry point optional for experienced contributors]] who still prefer the default "Contributions" tab. '''Will new contributors on desktop and mobile devices have access to the Contribute menu?''' The "Contribute" menu will only be available to mobile users accessing Wikipedia through a browser at this initial stage. We will limit its exposure to mobile browser users only for now. '''Will this change the configuration of tools in our Wikipedia?''' The configuration of tools accessible through the "Contribute" menu will remain unchanged. For instance, if the Content Translation tool is restricted to specific users in your Wikipedia, it will still be inaccessible to newcomers even if they click it from the "Contribute" menu. '''Why can't I see all the available tools in the "Contribute" menu in the Wikipedias where it is currently enabled?''' As time goes on, other tools will become available in the "Contribute", both new and old ones. '''When Will It Be Enabled in Our Wiki?''' If there are no objections from your Wikipedia by '''July 18, 2025''', we plan to deploy the "Contribute" entry point. We welcome your feedback and questions regarding this proposal to enable the "Contribute" menu on Serbian Wikipedia. We look forward to your response. Thank you! [[Корисник:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Разговор с корисником:UOzurumba (WMF)|разговор]]) 05:14, 24. јун 2025. (CEST) On behalf of the Language and Product Localization team. == Concerns regarding @[[Корисник:Боки|Боки]]'s conduct on enwiki == ''I am sorry that this is in English, I was asked to post here by @[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]]. Feel free to translate/trascribe my text into the local language. I can also respond to questions if asked in English.'' Recently, @[[Корисник:Боки|Боки]], a checkuser on Serbian Wikipedia [https://brisk-web-services.com/ created their own company] and appears to be [https://brisk-web-services.com/projects/wikipedia-contributions-editorial-expertise/ taking commissions for Wikipedia contributions]. They have created two articles on English Wikipedia that appear to have been paid for by the company (to their credit they have disclosed this on the talk pages as required by the [[:wmf:ToU|Wikimedia Foundation Terms of Use]], though they failed to follow [[:en:WP:COIEDIT|WP:COIEDIT]] the English Wikipedia specific policies related to creating new articles as a paid editor). The two articles [[:en:BetterSleep|BetterSleep]] and [[:en:Draft:Sleep app|Sleep app]] were [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BetterSleep&oldid=1290280621 directly] [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Draft:Sleep_app&oldid=1292226271 published] into mainspace, both have/had made up references, references with misleading titles and also some of which are taken from paid-for ad placements by news agencies. (See [[metawiki:Requests_for_comment/Self-promoting_Корисник:Боки_on_sr.wikipedia#c-Sohom_Datta-20250626001600-Боки-20250624163400|this discussion thread at a global RFC]]). All this was done during their tenure as a Serbian Wikipedia checkuser. Given these concerns, I would like to urge that the Serbian Wikipedia community scrutinize @[[Корисник:Боки|Боки]] actions on Serbian Wikipedia post their employment at Brisk Web Services to check if they have promoting anything and to determine if their cross-wiki actions are compatible with them holding the [[:meta:Checkuser|Checkuser]] right on Serbian Wikipedia (a right that allows you to view non-public-data and is often used cross-wiki to catch other people doing undisclosed paid editing). — [[Корисник:Sohom Datta|Sohom Datta]] ([[Разговор с корисником:Sohom Datta|разговор]]) 15:25, 27. јун 2025. (CEST) 3td5q36jugj4oizb9rt37lvpyyx1wyu 30098605 30098604 2025-06-27T13:26:04Z Sohom Datta 358750 /* Concerns regarding @Боки's conduct on enwiki */ ce 30098605 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Други/заглавље}} <!-- When starting a new topic, write at the bottom of this page. --> == I've just edited a page of yours in English: Baba-Stakići — Википедија == Hello, I'm ashamed that I cannot speak or write "our language". I have just updated a page regarding my family and myself but in English. See Baba-Stakići — Википедија and I don't have a good AI translator from English to Serbian. I hope that it does not mess with your system. Please feel free to contact me with regards to the edit. Thank you for hosting that good information. Best Philippe Mihailovic — [[Корисник:Horstig-Mihailovich|Horstig-Mihailovich]] ([[Разговор с корисником:Horstig-Mihailovich|разговор]]) 15:33, 6. јануар 2025. (CET) :Your contribution seems like [[:en:WP:OR]]. Do you have any third-party sources about it? Anyways, Wikipedia is not a genealogy website. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 16:47, 6. јануар 2025. (CET) == Enabling Dark mode for logged-out users in this Wikipedia == <div lang="en" dir="ltr"> {{int:Hello}} Wikipedians, Apologies, as this message is not written in your native language. {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]] will be enabling [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Reading/Web/Accessibility_for_reading|dark mode]] here on your Wikipedia by February 2025 now that pages on your wiki have passed our checks for accessibility and other quality checks. Congratulations! The plan to enable is made possible by the diligent work of editors and other technical contributors in your community who ensured that templates, gadgets, and other parts of pages can be accessible in dark mode. Thank you all for making dark mode available for everybody! For context, the Web team has concluded work on dark mode. If, on some wikis, the option is not yet available for logged-out users, this is likely because many pages do not yet display well in dark mode. As communities make progress on this work, we enable this feature on additional wikis once per month. If you notice any issues after enabling dark mode, please create a page: <code>Reading/Web/Accessibility for reading/Reporting/xx.wikipedia.org</code> in MediaWiki ([[mediawikiwiki:Reading/Web/Accessibility_for_reading/Reporting|like these pages]]), and report the issue in the created page. Thank you! On behalf of the [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]]. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:15, 21. јануар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Dark_mode_deployment_list_(February_2025)&oldid=28153450 --> == Universal Code of Conduct annual review: provide your comments on the UCoC and Enforcement Guidelines == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:11, 24. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=27746256 --> == Feminism and Folklore 2025 starts soon == <div style="border:8px maroon ridge;padding:6px;> [[File:Feminism and Folklore 2025 logo.svg|centre|550px|frameless]] ::<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <center>''{{int:please-translate}}''</center> Dear Wiki Community, You are humbly invited to organize the '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025]]''' writing competition from February 1, 2025, to March 31, 2025 on your local Wikipedia. This year, Feminism and Folklore will focus on feminism, women's issues, and gender-focused topics for the project, with a [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore]] gender gap focus and a folk culture theme on Wikipedia. You can help Wikipedia's coverage of folklore from your area by writing or improving articles about things like folk festivals, folk dances, folk music, women and queer folklore figures, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales, and more. Users can help create new articles, expand or translate from a generated list of suggested articles. Organisers are requested to work on the following action items to sign up their communities for the project: # Create a page for the contest on the local wiki. # Set up a campaign on '''CampWiz''' tool. # Create the local list and mention the timeline and local and international prizes. # Request local admins for site notice. # Link the local page and the CampWiz link on the [[:m:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta project page]]. This year, the Wiki Loves Folklore Tech Team has introduced two new tools to enhance support for the campaign. These tools include the '''Article List Generator by Topic''' and '''CampWiz'''. The Article List Generator by Topic enables users to identify articles on the English Wikipedia that are not present in their native language Wikipedia. Users can customize their selection criteria, and the tool will present a table showcasing the missing articles along with suggested titles. Additionally, users have the option to download the list in both CSV and wikitable formats. Notably, the CampWiz tool will be employed for the project for the first time, empowering users to effectively host the project with a jury. Both tools are now available for use in the campaign. [https://tools.wikilovesfolklore.org/ '''Click here to access these tools'''] Learn more about the contest and prizes on our [[:m:Feminism and Folklore 2025|project page]]. Feel free to contact us on our [[:m:Talk:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta talk page]] or by email us if you need any assistance. We look forward to your immense coordination. Thank you and Best wishes, '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025 International Team]]''' ::::Stay connected [[File:B&W Facebook icon.png|link=https://www.facebook.com/feminismandfolklore/|30x30px]]&nbsp; [[File:B&W Twitter icon.png|link=https://twitter.com/wikifolklore|30x30px]] </div></div> --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) == Wiki Loves Folklore is back! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {{int:please-translate}} [[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]] Dear Wiki Community, You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore 2025]]''' an international media contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 31st''' of March. You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&campaign=wlf_2025 submitting] them in this commons contest. You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language. Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2025|project Talk page]] if you need any assistance. '''Kind regards,''' '''Wiki loves Folklore International Team''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikipedia&oldid=26503019 --> == Reminder: first part of the annual UCoC review closes soon == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. This is a reminder that the first phase of the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines will be closing soon. You can make suggestions for changes through [[d:Q614092|the end of day]], 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. After review of the feedback, proposals for updated text will be published on Meta in March for another round of community review. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:49, 3. фебруар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28198931 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Language Community Meeting (Feb 28th, 14:00 UTC) and Newsletter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone! [[File:WP20Symbols WIKI INCUBATOR.svg|right|frameless|150x150px|alt=An image symbolising multiple languages]] We’re excited to announce that the next '''Language Community Meeting''' is happening soon, '''February 28th at 14:00 UTC'''! If you’d like to join, simply sign up on the '''[[mw:Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#28_February_2025|wiki page]]'''. This is a participant-driven meeting where we share updates on language-related projects, discuss technical challenges in language wikis, and collaborate on solutions. In our last meeting, we covered topics like developing language keyboards, creating the Moore Wikipedia, and updates from the language support track at Wiki Indaba. '''Got a topic to share?''' Whether it’s a technical update from your project, a challenge you need help with, or a request for interpretation support, we’d love to hear from you! Feel free to '''reply to this message''' or add agenda items to the document '''[[etherpad:p/language-community-meeting-feb-2025|here]]'''. Also, we wanted to highlight that the sixth edition of the Language & Internationalization newsletter (January 2025) is available here: [[:mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January]]. This newsletter provides updates from the October–December 2024 quarter on new feature development, improvements in various language-related technical projects and support efforts, details about community meetings, and ideas for contributing to projects. To stay updated, you can subscribe to the newsletter on its wiki page: [[:mw:Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter]]. We look forward to your ideas and participation at the language community meeting, see you there! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]</bdi> 09:29, 22. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28217779 --> == CEE Hub Microgrant Programme - 2025 round == '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants|CEE Hub Microgrant programme]]''' is open for submissions from the communities across Central and Eastern Europe (as well as Central Asia, and Farsi contributors that live in these regions). The CEE Hub Microgrant programme will fund projects ranging from 50 to 700 EUR. Please read the criteria and other details with the programme. '''[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdscTZ9EPNjHhU0r7hUHNwntX34Wrk8ieiHemk_clB9VI3PfQ/viewform Application form]''' is accessible on the Meta page where you will need to answer a few simple questions. You can find a list of the applications for the programme from 2024 [[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants/Applications 2024|on this page]], so you will get a sense of what other communities asked for funds. If you have any questions, please let us know ([[:m:Wikimedia CEE Hub/Communication|contact us]]). We are waiting for your submissions! --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:35, 24. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28306207 --> == Universal Code of Conduct annual review: proposed changes are available for comment == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know that [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|proposed changes]] to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct (UCoC) Enforcement Guidelines]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter]] are open for review. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|You can provide feedback on suggested changes]]''' through the [[d:Q614092|end of day]] on Tuesday, 18 March 2025. This is the second step in the annual review process, the final step will be community voting on the proposed changes. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find relevant links about the process on the UCoC annual review page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] 19:51, 7. март 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28307738 --> == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. март 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Final proposed modifications to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter now posted == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The proposed modifications to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines]] and the U4C Charter [[m:Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Proposed_Changes|are now on Meta-wiki for community notice]] in advance of the voting period. This final draft was developed from the previous two rounds of community review. Community members will be able to vote on these modifications starting on 17 April 2025. The vote will close on 1 May 2025, and results will be announced no later than 12 May 2025. The U4C election period, starting with a call for candidates, will open immediately following the announcement of the review results. More information will be posted on [[m:Special:MyLanguage//Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election|the wiki page for the election]] soon. Please be advised that this process will require more messages to be sent here over the next two months. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 04:04, 4. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Wikidata and Sister Projects: An online community event == ''(Apologies for posting in English)'' Hello everyone, I am excited to share news of an upcoming online event called '''[[d:Event:Wikidata_and_Sister_Projects|Wikidata and Sister Projects]]''' celebrating the different ways Wikidata can be used to support or enhance with another Wikimedia project. The event takes place over 4 days between '''May 29 - June 1st, 2025'''. We would like to invite speakers to present at this community event, to hear success stories, challenges, showcase tools or projects you may be working on, where Wikidata has been involved in Wikipedia, Commons, WikiSource and all other WM projects. If you are interested in attending, please [[d:Special:RegisterForEvent/1291|register here]]. If you would like to speak at the event, please fill out this Session Proposal template on the [[d:Event_talk:Wikidata_and_Sister_Projects|event talk page]], where you can also ask any questions you may have. I hope to see you at the event, in the audience or as a speaker, - [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:18, 11. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Send_List&oldid=28525705 --> == Be part of the next CEE Catch Up about Global Trends == Hi everyone, We want to announce the ninth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the Foundation Annual Planning Workshop focused on [[diffblog:2025/03/04/global-trends-2025/|'''global trends that are affecting our movement''']]. The session will take place on 23^rd of April 2025, 18:00-19:00 CEST (check your local time [https://zonestamp.toolforge.org/1745424000 here]). Together (the CEE Communities and the Wikimedia Foundation staff) we will discuss the trends related to our projects, our readers and editors. We will explore how those trends show up in the CEE context and discuss what our projects need to address those trends, and how we can support them. You will also have the opportunity to ask questions to the Wikimedia Foundation staff about the work being planned as part of the annual plan that runs from July 2025 to June 2026. '''<u>''[[Wikimedia CEE Hub/Catch up|Join us at the Next CEE Catch up]]!''</u>''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:19, 14. април 2025. (CEST) (on behalf of the CEE Catch Up team) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28546550 --> == Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025: Invitation == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:UCDM 2025 general.png|180px|right]] {{int:please-translate}} Hello, dear Wikipedians!<br/> [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Ukraine|Wikimedia Ukraine]], in cooperation with the [[:en:Ministry of Foreign Affairs of Ukraine|MFA of Ukraine]] and [[:en:Ukrainian Institute|Ukrainian Institute]], has launched the fifth edition of writing challenge "'''[[:m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|Ukraine's Cultural Diplomacy Month]]'''", which lasts from '''14th April''' until '''16th May 2025'''. The campaign is dedicated to famous Ukrainian artists of cinema, music, literature, architecture, design, and cultural phenomena of Ukraine that are now part of world heritage. We accept contributions in every language! The most active contesters will receive prizes. If you are interested in coordinating long-term community engagement for the campaign and becoming a local ambassador, we would love to hear from you! Please let us know your interest. <br/> We invite you to take part and help us improve the coverage of Ukrainian culture on Wikipedia in your language! Also, we plan to set up a [[:m:CentralNotice/Request/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|banner]] to notify users of the possibility to participate in such a challenge! [[:m:User:OlesiaLukaniuk (WMUA)|OlesiaLukaniuk (WMUA)]] ([[:m:User talk:OlesiaLukaniuk (WMUA)|talk]]) </div> 18:11, 16. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Hide on Rosé@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:OlesiaLukaniuk_(WMUA)/list_of_wikis&oldid=28552112 --> == Vote now on the revised UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines ("UCoC EG") and the UCoC's Coordinating Committee Charter is open now through the end of 1 May (UTC) ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Voter_information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review of the EG and Charter was planned and implemented by the U4C. Further information will be provided in the coming months about the review of the UCoC itself. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:34, 17. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Sub-referencing: User testing == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:Sub-referencing reuse visual.png|400px|right]] <small>''Apologies for writing in English, please help us by providing a translation below''</small> Hi I’m Johannes from [[:m:Wikimedia Deutschland|Wikimedia Deutschland]]'s [[:m:WMDE Technical Wishes|Technical Wishes team]]. We are making great strides with the new [[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|sub-referencing feature]] and we’d love to invite you to take part in two activities to help us move this work further: #'''Try it out and share your feedback''' #:[[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing# Test the prototype|Please try]] the updated ''wikitext'' feature [https://en.wikipedia.beta.wmflabs.org/wiki/Sub-referencing on the beta wiki] and let us know what you think, either [[:m:Talk:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|on our talk page]] or by [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/talktotechwish booking a call] with our UX researcher. #'''Get a sneak peak and help shape the ''Visual Editor'' user designs''' #:Help us test the new design prototypes by participating in user sessions – [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/gxk0taud/apply sign up here to receive an invite]. We're especially hoping to speak with people from underrepresented and diverse groups. If that's you, please consider signing up! No prior or extensive editing experience is required. User sessions will start ''May 14th''. We plan to bring this feature to Wikimedia wikis later this year. We’ll reach out to wikis for piloting in time for deployments. Creators and maintainers of reference-related tools and templates will be contacted beforehand as well. Thank you very much for your support and encouragement so far in helping bring this feature to life! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Johannes Richter (WMDE)|Johannes Richter (WMDE)]] ([[User talk:Johannes Richter (WMDE)|talk]])</bdi> 17:03, 28. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johannes Richter (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johannes_Richter_(WMDE)/Sub-referencing/massmessage_list&oldid=28628657 --> {{коментар}} Ty. Johannes. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:41, 28. април 2025. (CEST) == <span lang="en" dir="ltr">Vote on proposed modifications to the UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter closes on 1 May 2025 at 23:59 UTC ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025/Voter information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community in your language, as appropriate, so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- <section end="announcement-content" /> </div> <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 05:41, 29. април 2025. (CEST)</div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr">Call for Candidates for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The results of voting on the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter is [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025#Results|available on Meta-wiki]]. You may now [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025/Candidates|submit your candidacy to serve on the U4C]] through 29 May 2025 at 12:00 UTC. Information about [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|eligibility, process, and the timeline are on Meta-wiki]]. Voting on candidates will open on 1 June 2025 and run for two weeks, closing on 15 June 2025 at 12:00 UTC. If you have any questions, you can ask on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|the discussion page for the election]]. -- in cooperation with the U4C, </div><section end="announcement-content" /> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|разговор]])</bdi> 00:07, 16. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == RfC ongoing regarding Abstract Wikipedia (and your project) == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> ''(Apologies for posting in English, if this is not your first language)'' Hello all! We opened a discussion on Meta about a very delicate issue for the development of [[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Abstract Wikipedia]]: where to store the abstract content that will be developed through functions from Wikifunctions and data from Wikidata. Since some of the hypothesis involve your project, we wanted to hear your thoughts too. We want to make the decision process clear: we do not yet know which option we want to use, which is why we are consulting here. We will take the arguments from the Wikimedia communities into account, and we want to consult with the different communities and hear arguments that will help us with the decision. The decision will be made and communicated after the consultation period by the Foundation. You can read the various hypothesis and have your say at [[:m:Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content|Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content]]. Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|<span class="signature-talk">{{int:Talkpagelinktext}}</span>]]) 17:27, 22. мај 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&oldid=28768453 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 Selection & Call for Questions</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]'' Dear all, This year, the term of 2 (two) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats. The Elections Committee will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Governance Committee, composed of trustees who are not candidates in the 2025 community-and-affiliate-selected trustee selection process (Raju Narisetti, Shani Evenstein Sigalov, Lorenzo Losa, Kathy Collins, Victoria Doronina and Esra’a Al Shafei) [3], is tasked with providing Board oversight for the 2025 trustee selection process and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4]. Here are the key planned dates: * May 22 – June 5: Announcement (this communication) and call for questions period [6] * June 17 – July 1, 2025: Call for candidates * July 2025: If needed, affiliates vote to shortlist candidates if more than 10 apply [5] * August 2025: Campaign period * August – September 2025: Two-week community voting period * October – November 2025: Background check of selected candidates * Board’s Meeting in December 2025: New trustees seated Learn more about the 2025 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on this Meta-wiki page [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025|[link]]]. '''Call for Questions''' In each selection process, the community has the opportunity to submit questions for the Board of Trustees candidates to answer. The Election Committee selects questions from the list developed by the community for the candidates to answer. Candidates must answer all the required questions in the application in order to be eligible; otherwise their application will be disqualified. This year, the Election Committee will select 5 questions for the candidates to answer. The selected questions may be a combination of what’s been submitted from the community, if they’re alike or related. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates|[link]]] '''Election Volunteers''' Another way to be involved with the 2025 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this Meta-wiki page [[m:Wikimedia_Foundation_elections/2025/Election_volunteers|[link].]] Thank you! [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Results [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter [3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Resolution:Committee_Membership,_December_2024 [4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles [5] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/FAQ [6] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates Best regards, Victoria Doronina Board Liaison to the Elections Committee Governance Committee<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:08, 28. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Deployment of the CampaignEvents Extension</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone, ''(Apologies for posting in English if English is not your first language. Please help translate to your language.)'' The Campaigns Product Team is planning a global deployment of the '''[[:mw:Help:Extension:CampaignEvents|CampaignEvents extension]]''' to all Wikipedias, including this wiki, during the '''week of June 23rd'''. This extension is designed to help organizers plan and manage events, WikiProjects, and other on-wiki collaborations - and to make these efforts more discoverable. The three main features of this extension are: * '''[[:m:Event_Center/Registration|Event Registration]]''': A simple way to sign up for events on the wiki. * '''[[:m:CampaignEvents/Collaboration_list|Collaboration List]]''': A global list of events and a local list of WikiProjects, accessible at '''[[:m:Special:AllEvents|Special:AllEvents]]'''. * '''[[:m:Campaigns/Foundation_Product_Team/Invitation_list|Invitation Lists]]''': A tool to help organizers find editors who might want to join, based on their past contributions. '''Note''': The extension comes with a new user right called '''"Event Organizer"''', which will be managed by administrators on this wiki. Organizer tools like Event Registration and Invitation Lists will only work if someone is granted this right. The Collaboration List is available to everyone immediately after deployment. The extension is already live on several wikis, including '''Meta, Wikidata, English Wikipedia''', and more ( [[m:CampaignEvents/Deployment_status#Current_Deployment_Status_for_CampaignEvents_extension| See the full deployment list]]) If you have any questions, concerns, or feedback, please feel free to share them on the [[m:Talk:CampaignEvents| extension talkpage]]. We’d love to hear from you before the rollout. Thank you! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Udehb-WMF|Udehb-WMF]] ([[User talk:Udehb-WMF|разговор]]) 18:47, 29. мај 2025. (CEST)</bdi> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Udehb-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Udehb-WMF/sandbox/deployment_audience&oldid=28803829 --> == Vote now in the 2025 U4C Election == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> Apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}} Eligible voters are asked to participate in the 2025 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2025|2025 Election information page]]. The vote closes on 17 June 2025 at [https://zonestamp.toolforge.org/1750161600 12:00 UTC]. Please vote if your account is eligible. Results will be available by 1 July 2025. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:01, 14. јун 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28848819 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 - Call for Candidates</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div> Hello all, The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|call for candidates for the 2025 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection is now open]] from June 17, 2025 – July 2, 2025 at 11:59 UTC [1]. The Board of Trustees oversees the Wikimedia Foundation's work, and each Trustee serves a three-year term [2]. This is a volunteer position. This year, the Wikimedia community will vote in late August through September 2025 to fill two (2) seats on the Foundation Board. Could you – or someone you know – be a good fit to join the Wikimedia Foundation's Board of Trustees? [3] Learn more about what it takes to stand for these leadership positions and how to submit your candidacy on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidate application|this Meta-wiki page]] or encourage someone else to run in this year's election. Best regards, Abhishek Suryawanshi<br /> Chair of the Elections Committee On behalf of the Elections Committee and Governance Committee [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Call_for_candidates [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Legal:Bylaws#(B)_Term. [3] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Resources_for_candidates<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:44, 17. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28866958 --> == Proposal to enable the "Contribute" entry point in Serbian Wikipedia == {{int:Hello}} Serbian Wikipedians, Apologies as this message is not in your language. {{int:please-translate}}. The WMF Language and Product Localization team proposes to enable an entry point called "Contribute" menu in your Wikipedia. The "[[:en:Special:Contribute|Contribute]]" menu is a central place where editors can discover and access all contribution tools available in your Wikipedia. Having this entry point is inspired by collaborative efforts with product teams at the Wikimedia Foundation, grounded in our research on [[mediawikiwiki:Edit_Discovery|Edit discovery]]. This research validated the idea of a dedicated entry point, revealing it as a consistent pathway for contributors to find ways to contribute content. Enabling this entry point will help new contributors quickly discover the tools available to them, allowing them to start using the tools right away. This proposed enablement will include support for a small set of contribution tools, but the menu is designed to be extensible and more tools will be added over time. Below is important information about the "Contribute" menu. '''Who Can Access It?''' Once enabled, newcomers will automatically have access to this entry point by logging into their accounts. They can find the "Contribute" tab in the User drop-down menu, which will take them to another menu featuring a self-guided tab that outlines how they can contribute content, as shown in the image below. [[File:Mobile_Contribute_Page.png|Mobile Contribute Page]] [[File:Mobile_contribute_menu_(detailed).png|Mobile contribute menu (detailed)]] '''What else can be accessed from the "Contribute" Menu?''' In addition to the self-guided tabs that newcomers can click on to explore contribution tools, the menu will also include an option to "View contributions", allowing newcomers to see a list of their contributions so far. '''Will this replace the "Contributions" tab for experienced contributors?''' No, the "Contribute" tab on the User drop-down menu will not replace your existing "Contributions" tab. Experienced contributors will not see the "Contribute" tab in their User drop-down menu unless they choose to access it manually through <code>Special:Contribute</code>. '''Where else is this menu enabled?''' This entry point is currently available on over [https://phabricator.wikimedia.org/search/query/yZCgIFsxn3AG/ 245 Wikipedias]. We have received valuable feedback from contributors to some of these Wikipedias, which has helped us enhance their discoverability. One key improvement has been to make [[phab:T369041|the entry point optional for experienced contributors]] who still prefer the default "Contributions" tab. '''Will new contributors on desktop and mobile devices have access to the Contribute menu?''' The "Contribute" menu will only be available to mobile users accessing Wikipedia through a browser at this initial stage. We will limit its exposure to mobile browser users only for now. '''Will this change the configuration of tools in our Wikipedia?''' The configuration of tools accessible through the "Contribute" menu will remain unchanged. For instance, if the Content Translation tool is restricted to specific users in your Wikipedia, it will still be inaccessible to newcomers even if they click it from the "Contribute" menu. '''Why can't I see all the available tools in the "Contribute" menu in the Wikipedias where it is currently enabled?''' As time goes on, other tools will become available in the "Contribute", both new and old ones. '''When Will It Be Enabled in Our Wiki?''' If there are no objections from your Wikipedia by '''July 18, 2025''', we plan to deploy the "Contribute" entry point. We welcome your feedback and questions regarding this proposal to enable the "Contribute" menu on Serbian Wikipedia. We look forward to your response. Thank you! [[Корисник:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Разговор с корисником:UOzurumba (WMF)|разговор]]) 05:14, 24. јун 2025. (CEST) On behalf of the Language and Product Localization team. == Concerns regarding @[[Корисник:Боки|Боки]]'s conduct on enwiki == ''I am sorry that this is in English, I was asked to post here by @[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]]. Feel free to translate/transcribe my text into the local language. I can also respond to questions if asked in English.'' Recently, @[[Корисник:Боки|Боки]], a checkuser on Serbian Wikipedia [https://brisk-web-services.com/ created their own company] and appears to be [https://brisk-web-services.com/projects/wikipedia-contributions-editorial-expertise/ taking commissions for Wikipedia contributions]. They have created two articles on English Wikipedia that appear to have been paid for by the company (to their credit they have disclosed this on the talk pages as required by the [[:wmf:ToU|Wikimedia Foundation Terms of Use]], though they failed to follow [[:en:WP:COIEDIT|WP:COIEDIT]] the English Wikipedia specific policies related to creating new articles as a paid editor). The two articles [[:en:BetterSleep|BetterSleep]] and [[:en:Draft:Sleep app|Sleep app]] were [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BetterSleep&oldid=1290280621 directly] [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Draft:Sleep_app&oldid=1292226271 published] into mainspace, both have/had made up references, references with misleading titles and also some of which are taken from paid-for ad placements by news agencies. (See [[metawiki:Requests_for_comment/Self-promoting_Корисник:Боки_on_sr.wikipedia#c-Sohom_Datta-20250626001600-Боки-20250624163400|this discussion thread at a global RFC]]). All this was done during their tenure as a Serbian Wikipedia checkuser. Given these concerns, I would like to urge that the Serbian Wikipedia community scrutinize @[[Корисник:Боки|Боки]] actions on Serbian Wikipedia post their employment at Brisk Web Services to check if they have promoting anything and to determine if their cross-wiki actions are compatible with them holding the [[:meta:Checkuser|Checkuser]] right on Serbian Wikipedia (a right that allows you to view non-public-data and is often used cross-wiki to catch other people doing undisclosed paid editing). — [[Корисник:Sohom Datta|Sohom Datta]] ([[Разговор с корисником:Sohom Datta|разговор]]) 15:25, 27. јун 2025. (CEST) 8zic3wythn1c2jprd3l2q56ctez2ms1 30098735 30098605 2025-06-27T14:47:04Z Sohom Datta 358750 /* Concerns regarding @Боки's conduct on enwiki */ ce 30098735 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Други/заглавље}} <!-- When starting a new topic, write at the bottom of this page. --> == I've just edited a page of yours in English: Baba-Stakići — Википедија == Hello, I'm ashamed that I cannot speak or write "our language". I have just updated a page regarding my family and myself but in English. See Baba-Stakići — Википедија and I don't have a good AI translator from English to Serbian. I hope that it does not mess with your system. Please feel free to contact me with regards to the edit. Thank you for hosting that good information. Best Philippe Mihailovic — [[Корисник:Horstig-Mihailovich|Horstig-Mihailovich]] ([[Разговор с корисником:Horstig-Mihailovich|разговор]]) 15:33, 6. јануар 2025. (CET) :Your contribution seems like [[:en:WP:OR]]. Do you have any third-party sources about it? Anyways, Wikipedia is not a genealogy website. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 16:47, 6. јануар 2025. (CET) == Enabling Dark mode for logged-out users in this Wikipedia == <div lang="en" dir="ltr"> {{int:Hello}} Wikipedians, Apologies, as this message is not written in your native language. {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]] will be enabling [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Reading/Web/Accessibility_for_reading|dark mode]] here on your Wikipedia by February 2025 now that pages on your wiki have passed our checks for accessibility and other quality checks. Congratulations! The plan to enable is made possible by the diligent work of editors and other technical contributors in your community who ensured that templates, gadgets, and other parts of pages can be accessible in dark mode. Thank you all for making dark mode available for everybody! For context, the Web team has concluded work on dark mode. If, on some wikis, the option is not yet available for logged-out users, this is likely because many pages do not yet display well in dark mode. As communities make progress on this work, we enable this feature on additional wikis once per month. If you notice any issues after enabling dark mode, please create a page: <code>Reading/Web/Accessibility for reading/Reporting/xx.wikipedia.org</code> in MediaWiki ([[mediawikiwiki:Reading/Web/Accessibility_for_reading/Reporting|like these pages]]), and report the issue in the created page. Thank you! On behalf of the [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]]. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:15, 21. јануар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Dark_mode_deployment_list_(February_2025)&oldid=28153450 --> == Universal Code of Conduct annual review: provide your comments on the UCoC and Enforcement Guidelines == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:11, 24. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=27746256 --> == Feminism and Folklore 2025 starts soon == <div style="border:8px maroon ridge;padding:6px;> [[File:Feminism and Folklore 2025 logo.svg|centre|550px|frameless]] ::<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <center>''{{int:please-translate}}''</center> Dear Wiki Community, You are humbly invited to organize the '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025]]''' writing competition from February 1, 2025, to March 31, 2025 on your local Wikipedia. This year, Feminism and Folklore will focus on feminism, women's issues, and gender-focused topics for the project, with a [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore]] gender gap focus and a folk culture theme on Wikipedia. You can help Wikipedia's coverage of folklore from your area by writing or improving articles about things like folk festivals, folk dances, folk music, women and queer folklore figures, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales, and more. Users can help create new articles, expand or translate from a generated list of suggested articles. Organisers are requested to work on the following action items to sign up their communities for the project: # Create a page for the contest on the local wiki. # Set up a campaign on '''CampWiz''' tool. # Create the local list and mention the timeline and local and international prizes. # Request local admins for site notice. # Link the local page and the CampWiz link on the [[:m:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta project page]]. This year, the Wiki Loves Folklore Tech Team has introduced two new tools to enhance support for the campaign. These tools include the '''Article List Generator by Topic''' and '''CampWiz'''. The Article List Generator by Topic enables users to identify articles on the English Wikipedia that are not present in their native language Wikipedia. Users can customize their selection criteria, and the tool will present a table showcasing the missing articles along with suggested titles. Additionally, users have the option to download the list in both CSV and wikitable formats. Notably, the CampWiz tool will be employed for the project for the first time, empowering users to effectively host the project with a jury. Both tools are now available for use in the campaign. [https://tools.wikilovesfolklore.org/ '''Click here to access these tools'''] Learn more about the contest and prizes on our [[:m:Feminism and Folklore 2025|project page]]. Feel free to contact us on our [[:m:Talk:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta talk page]] or by email us if you need any assistance. We look forward to your immense coordination. Thank you and Best wishes, '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025 International Team]]''' ::::Stay connected [[File:B&W Facebook icon.png|link=https://www.facebook.com/feminismandfolklore/|30x30px]]&nbsp; [[File:B&W Twitter icon.png|link=https://twitter.com/wikifolklore|30x30px]] </div></div> --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) == Wiki Loves Folklore is back! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {{int:please-translate}} [[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]] Dear Wiki Community, You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore 2025]]''' an international media contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 31st''' of March. You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&campaign=wlf_2025 submitting] them in this commons contest. You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language. Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2025|project Talk page]] if you need any assistance. '''Kind regards,''' '''Wiki loves Folklore International Team''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikipedia&oldid=26503019 --> == Reminder: first part of the annual UCoC review closes soon == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. This is a reminder that the first phase of the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines will be closing soon. You can make suggestions for changes through [[d:Q614092|the end of day]], 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. After review of the feedback, proposals for updated text will be published on Meta in March for another round of community review. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:49, 3. фебруар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28198931 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Language Community Meeting (Feb 28th, 14:00 UTC) and Newsletter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone! [[File:WP20Symbols WIKI INCUBATOR.svg|right|frameless|150x150px|alt=An image symbolising multiple languages]] We’re excited to announce that the next '''Language Community Meeting''' is happening soon, '''February 28th at 14:00 UTC'''! If you’d like to join, simply sign up on the '''[[mw:Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#28_February_2025|wiki page]]'''. This is a participant-driven meeting where we share updates on language-related projects, discuss technical challenges in language wikis, and collaborate on solutions. In our last meeting, we covered topics like developing language keyboards, creating the Moore Wikipedia, and updates from the language support track at Wiki Indaba. '''Got a topic to share?''' Whether it’s a technical update from your project, a challenge you need help with, or a request for interpretation support, we’d love to hear from you! Feel free to '''reply to this message''' or add agenda items to the document '''[[etherpad:p/language-community-meeting-feb-2025|here]]'''. Also, we wanted to highlight that the sixth edition of the Language & Internationalization newsletter (January 2025) is available here: [[:mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January]]. This newsletter provides updates from the October–December 2024 quarter on new feature development, improvements in various language-related technical projects and support efforts, details about community meetings, and ideas for contributing to projects. To stay updated, you can subscribe to the newsletter on its wiki page: [[:mw:Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter]]. We look forward to your ideas and participation at the language community meeting, see you there! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]</bdi> 09:29, 22. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28217779 --> == CEE Hub Microgrant Programme - 2025 round == '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants|CEE Hub Microgrant programme]]''' is open for submissions from the communities across Central and Eastern Europe (as well as Central Asia, and Farsi contributors that live in these regions). The CEE Hub Microgrant programme will fund projects ranging from 50 to 700 EUR. Please read the criteria and other details with the programme. '''[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdscTZ9EPNjHhU0r7hUHNwntX34Wrk8ieiHemk_clB9VI3PfQ/viewform Application form]''' is accessible on the Meta page where you will need to answer a few simple questions. You can find a list of the applications for the programme from 2024 [[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants/Applications 2024|on this page]], so you will get a sense of what other communities asked for funds. If you have any questions, please let us know ([[:m:Wikimedia CEE Hub/Communication|contact us]]). We are waiting for your submissions! --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:35, 24. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28306207 --> == Universal Code of Conduct annual review: proposed changes are available for comment == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know that [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|proposed changes]] to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct (UCoC) Enforcement Guidelines]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter]] are open for review. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|You can provide feedback on suggested changes]]''' through the [[d:Q614092|end of day]] on Tuesday, 18 March 2025. This is the second step in the annual review process, the final step will be community voting on the proposed changes. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find relevant links about the process on the UCoC annual review page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] 19:51, 7. март 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28307738 --> == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. март 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Final proposed modifications to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter now posted == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The proposed modifications to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines]] and the U4C Charter [[m:Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Proposed_Changes|are now on Meta-wiki for community notice]] in advance of the voting period. This final draft was developed from the previous two rounds of community review. Community members will be able to vote on these modifications starting on 17 April 2025. The vote will close on 1 May 2025, and results will be announced no later than 12 May 2025. The U4C election period, starting with a call for candidates, will open immediately following the announcement of the review results. More information will be posted on [[m:Special:MyLanguage//Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election|the wiki page for the election]] soon. Please be advised that this process will require more messages to be sent here over the next two months. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 04:04, 4. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Wikidata and Sister Projects: An online community event == ''(Apologies for posting in English)'' Hello everyone, I am excited to share news of an upcoming online event called '''[[d:Event:Wikidata_and_Sister_Projects|Wikidata and Sister Projects]]''' celebrating the different ways Wikidata can be used to support or enhance with another Wikimedia project. The event takes place over 4 days between '''May 29 - June 1st, 2025'''. We would like to invite speakers to present at this community event, to hear success stories, challenges, showcase tools or projects you may be working on, where Wikidata has been involved in Wikipedia, Commons, WikiSource and all other WM projects. If you are interested in attending, please [[d:Special:RegisterForEvent/1291|register here]]. If you would like to speak at the event, please fill out this Session Proposal template on the [[d:Event_talk:Wikidata_and_Sister_Projects|event talk page]], where you can also ask any questions you may have. I hope to see you at the event, in the audience or as a speaker, - [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:18, 11. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Send_List&oldid=28525705 --> == Be part of the next CEE Catch Up about Global Trends == Hi everyone, We want to announce the ninth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the Foundation Annual Planning Workshop focused on [[diffblog:2025/03/04/global-trends-2025/|'''global trends that are affecting our movement''']]. The session will take place on 23^rd of April 2025, 18:00-19:00 CEST (check your local time [https://zonestamp.toolforge.org/1745424000 here]). Together (the CEE Communities and the Wikimedia Foundation staff) we will discuss the trends related to our projects, our readers and editors. We will explore how those trends show up in the CEE context and discuss what our projects need to address those trends, and how we can support them. You will also have the opportunity to ask questions to the Wikimedia Foundation staff about the work being planned as part of the annual plan that runs from July 2025 to June 2026. '''<u>''[[Wikimedia CEE Hub/Catch up|Join us at the Next CEE Catch up]]!''</u>''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:19, 14. април 2025. (CEST) (on behalf of the CEE Catch Up team) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28546550 --> == Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025: Invitation == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:UCDM 2025 general.png|180px|right]] {{int:please-translate}} Hello, dear Wikipedians!<br/> [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Ukraine|Wikimedia Ukraine]], in cooperation with the [[:en:Ministry of Foreign Affairs of Ukraine|MFA of Ukraine]] and [[:en:Ukrainian Institute|Ukrainian Institute]], has launched the fifth edition of writing challenge "'''[[:m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|Ukraine's Cultural Diplomacy Month]]'''", which lasts from '''14th April''' until '''16th May 2025'''. The campaign is dedicated to famous Ukrainian artists of cinema, music, literature, architecture, design, and cultural phenomena of Ukraine that are now part of world heritage. We accept contributions in every language! The most active contesters will receive prizes. If you are interested in coordinating long-term community engagement for the campaign and becoming a local ambassador, we would love to hear from you! Please let us know your interest. <br/> We invite you to take part and help us improve the coverage of Ukrainian culture on Wikipedia in your language! Also, we plan to set up a [[:m:CentralNotice/Request/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|banner]] to notify users of the possibility to participate in such a challenge! [[:m:User:OlesiaLukaniuk (WMUA)|OlesiaLukaniuk (WMUA)]] ([[:m:User talk:OlesiaLukaniuk (WMUA)|talk]]) </div> 18:11, 16. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Hide on Rosé@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:OlesiaLukaniuk_(WMUA)/list_of_wikis&oldid=28552112 --> == Vote now on the revised UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines ("UCoC EG") and the UCoC's Coordinating Committee Charter is open now through the end of 1 May (UTC) ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Voter_information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review of the EG and Charter was planned and implemented by the U4C. Further information will be provided in the coming months about the review of the UCoC itself. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:34, 17. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Sub-referencing: User testing == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:Sub-referencing reuse visual.png|400px|right]] <small>''Apologies for writing in English, please help us by providing a translation below''</small> Hi I’m Johannes from [[:m:Wikimedia Deutschland|Wikimedia Deutschland]]'s [[:m:WMDE Technical Wishes|Technical Wishes team]]. We are making great strides with the new [[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|sub-referencing feature]] and we’d love to invite you to take part in two activities to help us move this work further: #'''Try it out and share your feedback''' #:[[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing# Test the prototype|Please try]] the updated ''wikitext'' feature [https://en.wikipedia.beta.wmflabs.org/wiki/Sub-referencing on the beta wiki] and let us know what you think, either [[:m:Talk:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|on our talk page]] or by [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/talktotechwish booking a call] with our UX researcher. #'''Get a sneak peak and help shape the ''Visual Editor'' user designs''' #:Help us test the new design prototypes by participating in user sessions – [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/gxk0taud/apply sign up here to receive an invite]. We're especially hoping to speak with people from underrepresented and diverse groups. If that's you, please consider signing up! No prior or extensive editing experience is required. User sessions will start ''May 14th''. We plan to bring this feature to Wikimedia wikis later this year. We’ll reach out to wikis for piloting in time for deployments. Creators and maintainers of reference-related tools and templates will be contacted beforehand as well. Thank you very much for your support and encouragement so far in helping bring this feature to life! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Johannes Richter (WMDE)|Johannes Richter (WMDE)]] ([[User talk:Johannes Richter (WMDE)|talk]])</bdi> 17:03, 28. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johannes Richter (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johannes_Richter_(WMDE)/Sub-referencing/massmessage_list&oldid=28628657 --> {{коментар}} Ty. Johannes. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:41, 28. април 2025. (CEST) == <span lang="en" dir="ltr">Vote on proposed modifications to the UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter closes on 1 May 2025 at 23:59 UTC ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025/Voter information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community in your language, as appropriate, so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- <section end="announcement-content" /> </div> <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 05:41, 29. април 2025. (CEST)</div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr">Call for Candidates for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The results of voting on the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter is [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025#Results|available on Meta-wiki]]. You may now [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025/Candidates|submit your candidacy to serve on the U4C]] through 29 May 2025 at 12:00 UTC. Information about [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|eligibility, process, and the timeline are on Meta-wiki]]. Voting on candidates will open on 1 June 2025 and run for two weeks, closing on 15 June 2025 at 12:00 UTC. If you have any questions, you can ask on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|the discussion page for the election]]. -- in cooperation with the U4C, </div><section end="announcement-content" /> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|разговор]])</bdi> 00:07, 16. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == RfC ongoing regarding Abstract Wikipedia (and your project) == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> ''(Apologies for posting in English, if this is not your first language)'' Hello all! We opened a discussion on Meta about a very delicate issue for the development of [[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Abstract Wikipedia]]: where to store the abstract content that will be developed through functions from Wikifunctions and data from Wikidata. Since some of the hypothesis involve your project, we wanted to hear your thoughts too. We want to make the decision process clear: we do not yet know which option we want to use, which is why we are consulting here. We will take the arguments from the Wikimedia communities into account, and we want to consult with the different communities and hear arguments that will help us with the decision. The decision will be made and communicated after the consultation period by the Foundation. You can read the various hypothesis and have your say at [[:m:Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content|Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content]]. Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|<span class="signature-talk">{{int:Talkpagelinktext}}</span>]]) 17:27, 22. мај 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&oldid=28768453 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 Selection & Call for Questions</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]'' Dear all, This year, the term of 2 (two) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats. The Elections Committee will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Governance Committee, composed of trustees who are not candidates in the 2025 community-and-affiliate-selected trustee selection process (Raju Narisetti, Shani Evenstein Sigalov, Lorenzo Losa, Kathy Collins, Victoria Doronina and Esra’a Al Shafei) [3], is tasked with providing Board oversight for the 2025 trustee selection process and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4]. Here are the key planned dates: * May 22 – June 5: Announcement (this communication) and call for questions period [6] * June 17 – July 1, 2025: Call for candidates * July 2025: If needed, affiliates vote to shortlist candidates if more than 10 apply [5] * August 2025: Campaign period * August – September 2025: Two-week community voting period * October – November 2025: Background check of selected candidates * Board’s Meeting in December 2025: New trustees seated Learn more about the 2025 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on this Meta-wiki page [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025|[link]]]. '''Call for Questions''' In each selection process, the community has the opportunity to submit questions for the Board of Trustees candidates to answer. The Election Committee selects questions from the list developed by the community for the candidates to answer. Candidates must answer all the required questions in the application in order to be eligible; otherwise their application will be disqualified. This year, the Election Committee will select 5 questions for the candidates to answer. The selected questions may be a combination of what’s been submitted from the community, if they’re alike or related. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates|[link]]] '''Election Volunteers''' Another way to be involved with the 2025 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this Meta-wiki page [[m:Wikimedia_Foundation_elections/2025/Election_volunteers|[link].]] Thank you! [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Results [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter [3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Resolution:Committee_Membership,_December_2024 [4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles [5] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/FAQ [6] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates Best regards, Victoria Doronina Board Liaison to the Elections Committee Governance Committee<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:08, 28. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Deployment of the CampaignEvents Extension</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone, ''(Apologies for posting in English if English is not your first language. Please help translate to your language.)'' The Campaigns Product Team is planning a global deployment of the '''[[:mw:Help:Extension:CampaignEvents|CampaignEvents extension]]''' to all Wikipedias, including this wiki, during the '''week of June 23rd'''. This extension is designed to help organizers plan and manage events, WikiProjects, and other on-wiki collaborations - and to make these efforts more discoverable. The three main features of this extension are: * '''[[:m:Event_Center/Registration|Event Registration]]''': A simple way to sign up for events on the wiki. * '''[[:m:CampaignEvents/Collaboration_list|Collaboration List]]''': A global list of events and a local list of WikiProjects, accessible at '''[[:m:Special:AllEvents|Special:AllEvents]]'''. * '''[[:m:Campaigns/Foundation_Product_Team/Invitation_list|Invitation Lists]]''': A tool to help organizers find editors who might want to join, based on their past contributions. '''Note''': The extension comes with a new user right called '''"Event Organizer"''', which will be managed by administrators on this wiki. Organizer tools like Event Registration and Invitation Lists will only work if someone is granted this right. The Collaboration List is available to everyone immediately after deployment. The extension is already live on several wikis, including '''Meta, Wikidata, English Wikipedia''', and more ( [[m:CampaignEvents/Deployment_status#Current_Deployment_Status_for_CampaignEvents_extension| See the full deployment list]]) If you have any questions, concerns, or feedback, please feel free to share them on the [[m:Talk:CampaignEvents| extension talkpage]]. We’d love to hear from you before the rollout. Thank you! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Udehb-WMF|Udehb-WMF]] ([[User talk:Udehb-WMF|разговор]]) 18:47, 29. мај 2025. (CEST)</bdi> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Udehb-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Udehb-WMF/sandbox/deployment_audience&oldid=28803829 --> == Vote now in the 2025 U4C Election == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> Apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}} Eligible voters are asked to participate in the 2025 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2025|2025 Election information page]]. The vote closes on 17 June 2025 at [https://zonestamp.toolforge.org/1750161600 12:00 UTC]. Please vote if your account is eligible. Results will be available by 1 July 2025. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:01, 14. јун 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28848819 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 - Call for Candidates</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div> Hello all, The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|call for candidates for the 2025 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection is now open]] from June 17, 2025 – July 2, 2025 at 11:59 UTC [1]. The Board of Trustees oversees the Wikimedia Foundation's work, and each Trustee serves a three-year term [2]. This is a volunteer position. This year, the Wikimedia community will vote in late August through September 2025 to fill two (2) seats on the Foundation Board. Could you – or someone you know – be a good fit to join the Wikimedia Foundation's Board of Trustees? [3] Learn more about what it takes to stand for these leadership positions and how to submit your candidacy on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidate application|this Meta-wiki page]] or encourage someone else to run in this year's election. Best regards, Abhishek Suryawanshi<br /> Chair of the Elections Committee On behalf of the Elections Committee and Governance Committee [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Call_for_candidates [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Legal:Bylaws#(B)_Term. [3] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Resources_for_candidates<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:44, 17. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28866958 --> == Proposal to enable the "Contribute" entry point in Serbian Wikipedia == {{int:Hello}} Serbian Wikipedians, Apologies as this message is not in your language. {{int:please-translate}}. The WMF Language and Product Localization team proposes to enable an entry point called "Contribute" menu in your Wikipedia. The "[[:en:Special:Contribute|Contribute]]" menu is a central place where editors can discover and access all contribution tools available in your Wikipedia. Having this entry point is inspired by collaborative efforts with product teams at the Wikimedia Foundation, grounded in our research on [[mediawikiwiki:Edit_Discovery|Edit discovery]]. This research validated the idea of a dedicated entry point, revealing it as a consistent pathway for contributors to find ways to contribute content. Enabling this entry point will help new contributors quickly discover the tools available to them, allowing them to start using the tools right away. This proposed enablement will include support for a small set of contribution tools, but the menu is designed to be extensible and more tools will be added over time. Below is important information about the "Contribute" menu. '''Who Can Access It?''' Once enabled, newcomers will automatically have access to this entry point by logging into their accounts. They can find the "Contribute" tab in the User drop-down menu, which will take them to another menu featuring a self-guided tab that outlines how they can contribute content, as shown in the image below. [[File:Mobile_Contribute_Page.png|Mobile Contribute Page]] [[File:Mobile_contribute_menu_(detailed).png|Mobile contribute menu (detailed)]] '''What else can be accessed from the "Contribute" Menu?''' In addition to the self-guided tabs that newcomers can click on to explore contribution tools, the menu will also include an option to "View contributions", allowing newcomers to see a list of their contributions so far. '''Will this replace the "Contributions" tab for experienced contributors?''' No, the "Contribute" tab on the User drop-down menu will not replace your existing "Contributions" tab. Experienced contributors will not see the "Contribute" tab in their User drop-down menu unless they choose to access it manually through <code>Special:Contribute</code>. '''Where else is this menu enabled?''' This entry point is currently available on over [https://phabricator.wikimedia.org/search/query/yZCgIFsxn3AG/ 245 Wikipedias]. We have received valuable feedback from contributors to some of these Wikipedias, which has helped us enhance their discoverability. One key improvement has been to make [[phab:T369041|the entry point optional for experienced contributors]] who still prefer the default "Contributions" tab. '''Will new contributors on desktop and mobile devices have access to the Contribute menu?''' The "Contribute" menu will only be available to mobile users accessing Wikipedia through a browser at this initial stage. We will limit its exposure to mobile browser users only for now. '''Will this change the configuration of tools in our Wikipedia?''' The configuration of tools accessible through the "Contribute" menu will remain unchanged. For instance, if the Content Translation tool is restricted to specific users in your Wikipedia, it will still be inaccessible to newcomers even if they click it from the "Contribute" menu. '''Why can't I see all the available tools in the "Contribute" menu in the Wikipedias where it is currently enabled?''' As time goes on, other tools will become available in the "Contribute", both new and old ones. '''When Will It Be Enabled in Our Wiki?''' If there are no objections from your Wikipedia by '''July 18, 2025''', we plan to deploy the "Contribute" entry point. We welcome your feedback and questions regarding this proposal to enable the "Contribute" menu on Serbian Wikipedia. We look forward to your response. Thank you! [[Корисник:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Разговор с корисником:UOzurumba (WMF)|разговор]]) 05:14, 24. јун 2025. (CEST) On behalf of the Language and Product Localization team. == Concerns regarding @[[Корисник:Боки|Боки]]'s conduct on enwiki == ''I am sorry that this is in English, I was asked to post my concerns here by @[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]]. Feel free to translate or transcribe my text into the local language and move it to the relevant forum. I can also respond to questions if asked in English.'' Recently, @[[Корисник:Боки|Боки]], a checkuser on Serbian Wikipedia [https://brisk-web-services.com/ created their own company] and appears to be [https://brisk-web-services.com/projects/wikipedia-contributions-editorial-expertise/ taking commissions for Wikipedia contributions]. They have created two articles on English Wikipedia that appear to have been paid for by the company (to their credit they have disclosed this on the talk pages as required by the [[:wmf:ToU|Wikimedia Foundation Terms of Use]], though they failed to follow [[:en:WP:COIEDIT|WP:COIEDIT]] the English Wikipedia specific policies related to creating new articles as a paid editor). The two articles [[:en:BetterSleep|BetterSleep]] and [[:en:Draft:Sleep app|Sleep app]] were [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BetterSleep&oldid=1290280621 directly] [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Draft:Sleep_app&oldid=1292226271 published] into mainspace, both have/had made up references, references with misleading titles and also some of which are taken from paid-for ad placements by news agencies. (See [[metawiki:Requests_for_comment/Self-promoting_Корисник:Боки_on_sr.wikipedia#c-Sohom_Datta-20250626001600-Боки-20250624163400|this discussion thread at a global RFC]]). All this was done during their tenure as a Serbian Wikipedia checkuser. Given these concerns, I would like to urge that the Serbian Wikipedia community scrutinize @[[Корисник:Боки|Боки]] actions on Serbian Wikipedia post their employment at Brisk Web Services to check if they have promoting anything and to determine if their cross-wiki actions are compatible with them holding the [[:meta:Checkuser|Checkuser]] right on Serbian Wikipedia (a right that allows you to view non-public-data and is often used cross-wiki to catch other people doing undisclosed paid editing). — [[Корисник:Sohom Datta|Sohom Datta]] ([[Разговор с корисником:Sohom Datta|разговор]]) 15:25, 27. јун 2025. (CEST) hq6ojgegkhqyt6xtun47fj4e4ynl5vf 30099098 30098735 2025-06-27T20:57:17Z MediaWiki message delivery 132286 /* Sister Projects Task Force reviews Wikispore and Wikinews */ нови одељак 30099098 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Трг/Други/заглавље}} <!-- When starting a new topic, write at the bottom of this page. --> == I've just edited a page of yours in English: Baba-Stakići — Википедија == Hello, I'm ashamed that I cannot speak or write "our language". I have just updated a page regarding my family and myself but in English. See Baba-Stakići — Википедија and I don't have a good AI translator from English to Serbian. I hope that it does not mess with your system. Please feel free to contact me with regards to the edit. Thank you for hosting that good information. Best Philippe Mihailovic — [[Корисник:Horstig-Mihailovich|Horstig-Mihailovich]] ([[Разговор с корисником:Horstig-Mihailovich|разговор]]) 15:33, 6. јануар 2025. (CET) :Your contribution seems like [[:en:WP:OR]]. Do you have any third-party sources about it? Anyways, Wikipedia is not a genealogy website. — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 16:47, 6. јануар 2025. (CET) == Enabling Dark mode for logged-out users in this Wikipedia == <div lang="en" dir="ltr"> {{int:Hello}} Wikipedians, Apologies, as this message is not written in your native language. {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]] will be enabling [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Reading/Web/Accessibility_for_reading|dark mode]] here on your Wikipedia by February 2025 now that pages on your wiki have passed our checks for accessibility and other quality checks. Congratulations! The plan to enable is made possible by the diligent work of editors and other technical contributors in your community who ensured that templates, gadgets, and other parts of pages can be accessible in dark mode. Thank you all for making dark mode available for everybody! For context, the Web team has concluded work on dark mode. If, on some wikis, the option is not yet available for logged-out users, this is likely because many pages do not yet display well in dark mode. As communities make progress on this work, we enable this feature on additional wikis once per month. If you notice any issues after enabling dark mode, please create a page: <code>Reading/Web/Accessibility for reading/Reporting/xx.wikipedia.org</code> in MediaWiki ([[mediawikiwiki:Reading/Web/Accessibility_for_reading/Reporting|like these pages]]), and report the issue in the created page. Thank you! On behalf of the [[mediawikiwiki:Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]]. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 23:15, 21. јануар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_Dark_mode_deployment_list_(February_2025)&oldid=28153450 --> == Universal Code of Conduct annual review: provide your comments on the UCoC and Enforcement Guidelines == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:11, 24. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=27746256 --> == Feminism and Folklore 2025 starts soon == <div style="border:8px maroon ridge;padding:6px;> [[File:Feminism and Folklore 2025 logo.svg|centre|550px|frameless]] ::<div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <center>''{{int:please-translate}}''</center> Dear Wiki Community, You are humbly invited to organize the '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025]]''' writing competition from February 1, 2025, to March 31, 2025 on your local Wikipedia. This year, Feminism and Folklore will focus on feminism, women's issues, and gender-focused topics for the project, with a [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore]] gender gap focus and a folk culture theme on Wikipedia. You can help Wikipedia's coverage of folklore from your area by writing or improving articles about things like folk festivals, folk dances, folk music, women and queer folklore figures, folk game athletes, women in mythology, women warriors in folklore, witches and witch hunting, fairy tales, and more. Users can help create new articles, expand or translate from a generated list of suggested articles. Organisers are requested to work on the following action items to sign up their communities for the project: # Create a page for the contest on the local wiki. # Set up a campaign on '''CampWiz''' tool. # Create the local list and mention the timeline and local and international prizes. # Request local admins for site notice. # Link the local page and the CampWiz link on the [[:m:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta project page]]. This year, the Wiki Loves Folklore Tech Team has introduced two new tools to enhance support for the campaign. These tools include the '''Article List Generator by Topic''' and '''CampWiz'''. The Article List Generator by Topic enables users to identify articles on the English Wikipedia that are not present in their native language Wikipedia. Users can customize their selection criteria, and the tool will present a table showcasing the missing articles along with suggested titles. Additionally, users have the option to download the list in both CSV and wikitable formats. Notably, the CampWiz tool will be employed for the project for the first time, empowering users to effectively host the project with a jury. Both tools are now available for use in the campaign. [https://tools.wikilovesfolklore.org/ '''Click here to access these tools'''] Learn more about the contest and prizes on our [[:m:Feminism and Folklore 2025|project page]]. Feel free to contact us on our [[:m:Talk:Feminism and Folklore 2025/Project Page|meta talk page]] or by email us if you need any assistance. We look forward to your immense coordination. Thank you and Best wishes, '''[[:m:Feminism and Folklore 2025|Feminism and Folklore 2025 International Team]]''' ::::Stay connected [[File:B&W Facebook icon.png|link=https://www.facebook.com/feminismandfolklore/|30x30px]]&nbsp; [[File:B&W Twitter icon.png|link=https://twitter.com/wikifolklore|30x30px]] </div></div> --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) == Wiki Loves Folklore is back! == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> {{int:please-translate}} [[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]] Dear Wiki Community, You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025|Wiki Loves Folklore 2025]]''' an international media contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 31st''' of March. You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&campaign=wlf_2025 submitting] them in this commons contest. You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2025/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language. Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2025|project Talk page]] if you need any assistance. '''Kind regards,''' '''Wiki loves Folklore International Team''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 03:36, 29. јануар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikipedia&oldid=26503019 --> == Reminder: first part of the annual UCoC review closes soon == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. This is a reminder that the first phase of the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines will be closing soon. You can make suggestions for changes through [[d:Q614092|the end of day]], 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. After review of the feedback, proposals for updated text will be published on Meta in March for another round of community review. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:49, 3. фебруар 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28198931 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Language Community Meeting (Feb 28th, 14:00 UTC) and Newsletter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone! [[File:WP20Symbols WIKI INCUBATOR.svg|right|frameless|150x150px|alt=An image symbolising multiple languages]] We’re excited to announce that the next '''Language Community Meeting''' is happening soon, '''February 28th at 14:00 UTC'''! If you’d like to join, simply sign up on the '''[[mw:Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#28_February_2025|wiki page]]'''. This is a participant-driven meeting where we share updates on language-related projects, discuss technical challenges in language wikis, and collaborate on solutions. In our last meeting, we covered topics like developing language keyboards, creating the Moore Wikipedia, and updates from the language support track at Wiki Indaba. '''Got a topic to share?''' Whether it’s a technical update from your project, a challenge you need help with, or a request for interpretation support, we’d love to hear from you! Feel free to '''reply to this message''' or add agenda items to the document '''[[etherpad:p/language-community-meeting-feb-2025|here]]'''. Also, we wanted to highlight that the sixth edition of the Language & Internationalization newsletter (January 2025) is available here: [[:mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January]]. This newsletter provides updates from the October–December 2024 quarter on new feature development, improvements in various language-related technical projects and support efforts, details about community meetings, and ideas for contributing to projects. To stay updated, you can subscribe to the newsletter on its wiki page: [[:mw:Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter]]. We look forward to your ideas and participation at the language community meeting, see you there! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]</bdi> 09:29, 22. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28217779 --> == CEE Hub Microgrant Programme - 2025 round == '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants|CEE Hub Microgrant programme]]''' is open for submissions from the communities across Central and Eastern Europe (as well as Central Asia, and Farsi contributors that live in these regions). The CEE Hub Microgrant programme will fund projects ranging from 50 to 700 EUR. Please read the criteria and other details with the programme. '''[https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdscTZ9EPNjHhU0r7hUHNwntX34Wrk8ieiHemk_clB9VI3PfQ/viewform Application form]''' is accessible on the Meta page where you will need to answer a few simple questions. You can find a list of the applications for the programme from 2024 [[:m:Wikimedia CEE Hub/Microgrants/Applications 2024|on this page]], so you will get a sense of what other communities asked for funds. If you have any questions, please let us know ([[:m:Wikimedia CEE Hub/Communication|contact us]]). We are waiting for your submissions! --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:35, 24. фебруар 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28306207 --> == Universal Code of Conduct annual review: proposed changes are available for comment == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> My apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}. I am writing to you to let you know that [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|proposed changes]] to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct (UCoC) Enforcement Guidelines]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter]] are open for review. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|You can provide feedback on suggested changes]]''' through the [[d:Q614092|end of day]] on Tuesday, 18 March 2025. This is the second step in the annual review process, the final step will be community voting on the proposed changes. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find relevant links about the process on the UCoC annual review page on Meta]]. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]]. Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] 19:51, 7. март 2025. (CET) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28307738 --> == An improved dashboard for the Content Translation tool == <div lang="en" dir="ltr"> {{Int:hello}} Wikipedians, Apologies as this message is not in your language, {{Int:please-translate}}. The [[mediawikiwiki:Special:MyLanguage/Wikimedia_Language_and_Product_Localization|Language and Product Localization team]] has improved the [https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:ContentTranslation&filter-type=automatic&filter-id=previous-edits&active-list=suggestions&from=en&to=es Content Translation dashboard] to create a consistent experience for all contributors using mobile and desktop devices. The improved translation dashboard allows all logged-in users of the tool to enjoy a consistent experience regardless of their type of device. With a harmonized experience, logged-in desktop users now have access to the capabilities shown in the image below. [[file:Content_Translation_new-dashboard.png|alt=|center|thumb|576x576px|Notice that in this screenshot, the new dashboard allows: Users to adjust suggestions with the "For you" and "...More" buttons to select general topics or community-created collections (like the example of Climate topic).  Also, users can use translation to create new articles (as before) and expand existing articles section by section. You can see how suggestions are provided in the new dashboard  in two groups ("Create new pages" and "Expand with new sections")-one for each activity.]] [[File:Content_Translation_dashboard_on_desktop.png|alt=|center|thumb|577x577px|In the current dashboard, you will notice that you can't adjust suggestions to select topics or community-created collections. Also, you can't expand on existing articles by translating new sections.]] We will implement [[mw:Special:MyLanguage/Content translation#Improved translation experience|this improvement]] on your wiki '''on Monday, March 17th, 2025''' and remove the current dashboard '''by May 2025'''. Please reach out with any questions concerning the dashboard in this thread. Thank you! On behalf of the Language and Product Localization team. </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]]</bdi> 03:56, 13. март 2025. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_CX_Unified_dashboard_announcement_list_1&oldid=28382282 --> == Final proposed modifications to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter now posted == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The proposed modifications to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines]] and the U4C Charter [[m:Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Proposed_Changes|are now on Meta-wiki for community notice]] in advance of the voting period. This final draft was developed from the previous two rounds of community review. Community members will be able to vote on these modifications starting on 17 April 2025. The vote will close on 1 May 2025, and results will be announced no later than 12 May 2025. The U4C election period, starting with a call for candidates, will open immediately following the announcement of the review results. More information will be posted on [[m:Special:MyLanguage//Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election|the wiki page for the election]] soon. Please be advised that this process will require more messages to be sent here over the next two months. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 04:04, 4. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Wikidata and Sister Projects: An online community event == ''(Apologies for posting in English)'' Hello everyone, I am excited to share news of an upcoming online event called '''[[d:Event:Wikidata_and_Sister_Projects|Wikidata and Sister Projects]]''' celebrating the different ways Wikidata can be used to support or enhance with another Wikimedia project. The event takes place over 4 days between '''May 29 - June 1st, 2025'''. We would like to invite speakers to present at this community event, to hear success stories, challenges, showcase tools or projects you may be working on, where Wikidata has been involved in Wikipedia, Commons, WikiSource and all other WM projects. If you are interested in attending, please [[d:Special:RegisterForEvent/1291|register here]]. If you would like to speak at the event, please fill out this Session Proposal template on the [[d:Event_talk:Wikidata_and_Sister_Projects|event talk page]], where you can also ask any questions you may have. I hope to see you at the event, in the audience or as a speaker, - [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:18, 11. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Send_List&oldid=28525705 --> == Be part of the next CEE Catch Up about Global Trends == Hi everyone, We want to announce the ninth '''[[:m:Wikimedia CEE Hub/Catch up|CEE Catch Up]]''' session, which will be dedicated to the Foundation Annual Planning Workshop focused on [[diffblog:2025/03/04/global-trends-2025/|'''global trends that are affecting our movement''']]. The session will take place on 23^rd of April 2025, 18:00-19:00 CEST (check your local time [https://zonestamp.toolforge.org/1745424000 here]). Together (the CEE Communities and the Wikimedia Foundation staff) we will discuss the trends related to our projects, our readers and editors. We will explore how those trends show up in the CEE context and discuss what our projects need to address those trends, and how we can support them. You will also have the opportunity to ask questions to the Wikimedia Foundation staff about the work being planned as part of the annual plan that runs from July 2025 to June 2026. '''<u>''[[Wikimedia CEE Hub/Catch up|Join us at the Next CEE Catch up]]!''</u>''' --[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:19, 14. април 2025. (CEST) (on behalf of the CEE Catch Up team) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:TRistovski-CEEhub@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/CEE_Hub&oldid=28546550 --> == Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025: Invitation == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:UCDM 2025 general.png|180px|right]] {{int:please-translate}} Hello, dear Wikipedians!<br/> [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Ukraine|Wikimedia Ukraine]], in cooperation with the [[:en:Ministry of Foreign Affairs of Ukraine|MFA of Ukraine]] and [[:en:Ukrainian Institute|Ukrainian Institute]], has launched the fifth edition of writing challenge "'''[[:m:Special:MyLanguage/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|Ukraine's Cultural Diplomacy Month]]'''", which lasts from '''14th April''' until '''16th May 2025'''. The campaign is dedicated to famous Ukrainian artists of cinema, music, literature, architecture, design, and cultural phenomena of Ukraine that are now part of world heritage. We accept contributions in every language! The most active contesters will receive prizes. If you are interested in coordinating long-term community engagement for the campaign and becoming a local ambassador, we would love to hear from you! Please let us know your interest. <br/> We invite you to take part and help us improve the coverage of Ukrainian culture on Wikipedia in your language! Also, we plan to set up a [[:m:CentralNotice/Request/Ukraine's Cultural Diplomacy Month 2025|banner]] to notify users of the possibility to participate in such a challenge! [[:m:User:OlesiaLukaniuk (WMUA)|OlesiaLukaniuk (WMUA)]] ([[:m:User talk:OlesiaLukaniuk (WMUA)|talk]]) </div> 18:11, 16. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Hide on Rosé@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:OlesiaLukaniuk_(WMUA)/list_of_wikis&oldid=28552112 --> == Vote now on the revised UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines ("UCoC EG") and the UCoC's Coordinating Committee Charter is open now through the end of 1 May (UTC) ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Voter_information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review of the EG and Charter was planned and implemented by the U4C. Further information will be provided in the coming months about the review of the UCoC itself. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:34, 17. април 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28469465 --> == Sub-referencing: User testing == <div lang="en" dir="ltr"> [[File:Sub-referencing reuse visual.png|400px|right]] <small>''Apologies for writing in English, please help us by providing a translation below''</small> Hi I’m Johannes from [[:m:Wikimedia Deutschland|Wikimedia Deutschland]]'s [[:m:WMDE Technical Wishes|Technical Wishes team]]. We are making great strides with the new [[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|sub-referencing feature]] and we’d love to invite you to take part in two activities to help us move this work further: #'''Try it out and share your feedback''' #:[[:m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing# Test the prototype|Please try]] the updated ''wikitext'' feature [https://en.wikipedia.beta.wmflabs.org/wiki/Sub-referencing on the beta wiki] and let us know what you think, either [[:m:Talk:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|on our talk page]] or by [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/talktotechwish booking a call] with our UX researcher. #'''Get a sneak peak and help shape the ''Visual Editor'' user designs''' #:Help us test the new design prototypes by participating in user sessions – [https://greatquestion.co/wikimediadeutschland/gxk0taud/apply sign up here to receive an invite]. We're especially hoping to speak with people from underrepresented and diverse groups. If that's you, please consider signing up! No prior or extensive editing experience is required. User sessions will start ''May 14th''. We plan to bring this feature to Wikimedia wikis later this year. We’ll reach out to wikis for piloting in time for deployments. Creators and maintainers of reference-related tools and templates will be contacted beforehand as well. Thank you very much for your support and encouragement so far in helping bring this feature to life! </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Johannes Richter (WMDE)|Johannes Richter (WMDE)]] ([[User talk:Johannes Richter (WMDE)|talk]])</bdi> 17:03, 28. април 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johannes Richter (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johannes_Richter_(WMDE)/Sub-referencing/massmessage_list&oldid=28628657 --> {{коментар}} Ty. Johannes. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:41, 28. април 2025. (CEST) == <span lang="en" dir="ltr">Vote on proposed modifications to the UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter closes on 1 May 2025 at 23:59 UTC ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025/Voter information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki. The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]]. Please share this message with members of your community in your language, as appropriate, so they can participate as well. In cooperation with the U4C -- <section end="announcement-content" /> </div> <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 05:41, 29. април 2025. (CEST)</div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr">Call for Candidates for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> The results of voting on the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter is [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025#Results|available on Meta-wiki]]. You may now [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025/Candidates|submit your candidacy to serve on the U4C]] through 29 May 2025 at 12:00 UTC. Information about [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|eligibility, process, and the timeline are on Meta-wiki]]. Voting on candidates will open on 1 June 2025 and run for two weeks, closing on 15 June 2025 at 12:00 UTC. If you have any questions, you can ask on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|the discussion page for the election]]. -- in cooperation with the U4C, </div><section end="announcement-content" /> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|разговор]])</bdi> 00:07, 16. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == RfC ongoing regarding Abstract Wikipedia (and your project) == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> ''(Apologies for posting in English, if this is not your first language)'' Hello all! We opened a discussion on Meta about a very delicate issue for the development of [[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Abstract Wikipedia]]: where to store the abstract content that will be developed through functions from Wikifunctions and data from Wikidata. Since some of the hypothesis involve your project, we wanted to hear your thoughts too. We want to make the decision process clear: we do not yet know which option we want to use, which is why we are consulting here. We will take the arguments from the Wikimedia communities into account, and we want to consult with the different communities and hear arguments that will help us with the decision. The decision will be made and communicated after the consultation period by the Foundation. You can read the various hypothesis and have your say at [[:m:Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content|Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content]]. Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|<span class="signature-talk">{{int:Talkpagelinktext}}</span>]]) 17:27, 22. мај 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&oldid=28768453 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 Selection & Call for Questions</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]'' Dear all, This year, the term of 2 (two) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats. The Elections Committee will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Governance Committee, composed of trustees who are not candidates in the 2025 community-and-affiliate-selected trustee selection process (Raju Narisetti, Shani Evenstein Sigalov, Lorenzo Losa, Kathy Collins, Victoria Doronina and Esra’a Al Shafei) [3], is tasked with providing Board oversight for the 2025 trustee selection process and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4]. Here are the key planned dates: * May 22 – June 5: Announcement (this communication) and call for questions period [6] * June 17 – July 1, 2025: Call for candidates * July 2025: If needed, affiliates vote to shortlist candidates if more than 10 apply [5] * August 2025: Campaign period * August – September 2025: Two-week community voting period * October – November 2025: Background check of selected candidates * Board’s Meeting in December 2025: New trustees seated Learn more about the 2025 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on this Meta-wiki page [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025|[link]]]. '''Call for Questions''' In each selection process, the community has the opportunity to submit questions for the Board of Trustees candidates to answer. The Election Committee selects questions from the list developed by the community for the candidates to answer. Candidates must answer all the required questions in the application in order to be eligible; otherwise their application will be disqualified. This year, the Election Committee will select 5 questions for the candidates to answer. The selected questions may be a combination of what’s been submitted from the community, if they’re alike or related. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates|[link]]] '''Election Volunteers''' Another way to be involved with the 2025 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this Meta-wiki page [[m:Wikimedia_Foundation_elections/2025/Election_volunteers|[link].]] Thank you! [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Results [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter [3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Resolution:Committee_Membership,_December_2024 [4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles [5] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/FAQ [6] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates Best regards, Victoria Doronina Board Liaison to the Elections Committee Governance Committee<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:08, 28. мај 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28618011 --> == <span lang="en" dir="ltr"> Upcoming Deployment of the CampaignEvents Extension</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Hello everyone, ''(Apologies for posting in English if English is not your first language. Please help translate to your language.)'' The Campaigns Product Team is planning a global deployment of the '''[[:mw:Help:Extension:CampaignEvents|CampaignEvents extension]]''' to all Wikipedias, including this wiki, during the '''week of June 23rd'''. This extension is designed to help organizers plan and manage events, WikiProjects, and other on-wiki collaborations - and to make these efforts more discoverable. The three main features of this extension are: * '''[[:m:Event_Center/Registration|Event Registration]]''': A simple way to sign up for events on the wiki. * '''[[:m:CampaignEvents/Collaboration_list|Collaboration List]]''': A global list of events and a local list of WikiProjects, accessible at '''[[:m:Special:AllEvents|Special:AllEvents]]'''. * '''[[:m:Campaigns/Foundation_Product_Team/Invitation_list|Invitation Lists]]''': A tool to help organizers find editors who might want to join, based on their past contributions. '''Note''': The extension comes with a new user right called '''"Event Organizer"''', which will be managed by administrators on this wiki. Organizer tools like Event Registration and Invitation Lists will only work if someone is granted this right. The Collaboration List is available to everyone immediately after deployment. The extension is already live on several wikis, including '''Meta, Wikidata, English Wikipedia''', and more ( [[m:CampaignEvents/Deployment_status#Current_Deployment_Status_for_CampaignEvents_extension| See the full deployment list]]) If you have any questions, concerns, or feedback, please feel free to share them on the [[m:Talk:CampaignEvents| extension talkpage]]. We’d love to hear from you before the rollout. Thank you! <section end="message"/> </div> <bdi lang="en" dir="ltr">[[User:Udehb-WMF|Udehb-WMF]] ([[User talk:Udehb-WMF|разговор]]) 18:47, 29. мај 2025. (CEST)</bdi> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Udehb-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Udehb-WMF/sandbox/deployment_audience&oldid=28803829 --> == Vote now in the 2025 U4C Election == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> Apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}} Eligible voters are asked to participate in the 2025 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2025|2025 Election information page]]. The vote closes on 17 June 2025 at [https://zonestamp.toolforge.org/1750161600 12:00 UTC]. Please vote if your account is eligible. Results will be available by 1 July 2025. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:01, 14. јун 2025. (CEST) </div> <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28848819 --> == <span lang="en" dir="ltr">Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 - Call for Candidates</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="announcement-content" /> :''<div class="plainlinks">[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates}}&language=&action=page&filter= {{int:please-translate}}]</div> Hello all, The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|call for candidates for the 2025 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection is now open]] from June 17, 2025 – July 2, 2025 at 11:59 UTC [1]. The Board of Trustees oversees the Wikimedia Foundation's work, and each Trustee serves a three-year term [2]. This is a volunteer position. This year, the Wikimedia community will vote in late August through September 2025 to fill two (2) seats on the Foundation Board. Could you – or someone you know – be a good fit to join the Wikimedia Foundation's Board of Trustees? [3] Learn more about what it takes to stand for these leadership positions and how to submit your candidacy on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidate application|this Meta-wiki page]] or encourage someone else to run in this year's election. Best regards, Abhishek Suryawanshi<br /> Chair of the Elections Committee On behalf of the Elections Committee and Governance Committee [1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Call_for_candidates [2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Legal:Bylaws#(B)_Term. [3] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Resources_for_candidates<section end="announcement-content" /> </div> [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:44, 17. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&oldid=28866958 --> == Proposal to enable the "Contribute" entry point in Serbian Wikipedia == {{int:Hello}} Serbian Wikipedians, Apologies as this message is not in your language. {{int:please-translate}}. The WMF Language and Product Localization team proposes to enable an entry point called "Contribute" menu in your Wikipedia. The "[[:en:Special:Contribute|Contribute]]" menu is a central place where editors can discover and access all contribution tools available in your Wikipedia. Having this entry point is inspired by collaborative efforts with product teams at the Wikimedia Foundation, grounded in our research on [[mediawikiwiki:Edit_Discovery|Edit discovery]]. This research validated the idea of a dedicated entry point, revealing it as a consistent pathway for contributors to find ways to contribute content. Enabling this entry point will help new contributors quickly discover the tools available to them, allowing them to start using the tools right away. This proposed enablement will include support for a small set of contribution tools, but the menu is designed to be extensible and more tools will be added over time. Below is important information about the "Contribute" menu. '''Who Can Access It?''' Once enabled, newcomers will automatically have access to this entry point by logging into their accounts. They can find the "Contribute" tab in the User drop-down menu, which will take them to another menu featuring a self-guided tab that outlines how they can contribute content, as shown in the image below. [[File:Mobile_Contribute_Page.png|Mobile Contribute Page]] [[File:Mobile_contribute_menu_(detailed).png|Mobile contribute menu (detailed)]] '''What else can be accessed from the "Contribute" Menu?''' In addition to the self-guided tabs that newcomers can click on to explore contribution tools, the menu will also include an option to "View contributions", allowing newcomers to see a list of their contributions so far. '''Will this replace the "Contributions" tab for experienced contributors?''' No, the "Contribute" tab on the User drop-down menu will not replace your existing "Contributions" tab. Experienced contributors will not see the "Contribute" tab in their User drop-down menu unless they choose to access it manually through <code>Special:Contribute</code>. '''Where else is this menu enabled?''' This entry point is currently available on over [https://phabricator.wikimedia.org/search/query/yZCgIFsxn3AG/ 245 Wikipedias]. We have received valuable feedback from contributors to some of these Wikipedias, which has helped us enhance their discoverability. One key improvement has been to make [[phab:T369041|the entry point optional for experienced contributors]] who still prefer the default "Contributions" tab. '''Will new contributors on desktop and mobile devices have access to the Contribute menu?''' The "Contribute" menu will only be available to mobile users accessing Wikipedia through a browser at this initial stage. We will limit its exposure to mobile browser users only for now. '''Will this change the configuration of tools in our Wikipedia?''' The configuration of tools accessible through the "Contribute" menu will remain unchanged. For instance, if the Content Translation tool is restricted to specific users in your Wikipedia, it will still be inaccessible to newcomers even if they click it from the "Contribute" menu. '''Why can't I see all the available tools in the "Contribute" menu in the Wikipedias where it is currently enabled?''' As time goes on, other tools will become available in the "Contribute", both new and old ones. '''When Will It Be Enabled in Our Wiki?''' If there are no objections from your Wikipedia by '''July 18, 2025''', we plan to deploy the "Contribute" entry point. We welcome your feedback and questions regarding this proposal to enable the "Contribute" menu on Serbian Wikipedia. We look forward to your response. Thank you! [[Корисник:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]] ([[Разговор с корисником:UOzurumba (WMF)|разговор]]) 05:14, 24. јун 2025. (CEST) On behalf of the Language and Product Localization team. == Concerns regarding @[[Корисник:Боки|Боки]]'s conduct on enwiki == ''I am sorry that this is in English, I was asked to post my concerns here by @[[Корисник:Novak Watchmen|Novak Watchmen]]. Feel free to translate or transcribe my text into the local language and move it to the relevant forum. I can also respond to questions if asked in English.'' Recently, @[[Корисник:Боки|Боки]], a checkuser on Serbian Wikipedia [https://brisk-web-services.com/ created their own company] and appears to be [https://brisk-web-services.com/projects/wikipedia-contributions-editorial-expertise/ taking commissions for Wikipedia contributions]. They have created two articles on English Wikipedia that appear to have been paid for by the company (to their credit they have disclosed this on the talk pages as required by the [[:wmf:ToU|Wikimedia Foundation Terms of Use]], though they failed to follow [[:en:WP:COIEDIT|WP:COIEDIT]] the English Wikipedia specific policies related to creating new articles as a paid editor). The two articles [[:en:BetterSleep|BetterSleep]] and [[:en:Draft:Sleep app|Sleep app]] were [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BetterSleep&oldid=1290280621 directly] [https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Draft:Sleep_app&oldid=1292226271 published] into mainspace, both have/had made up references, references with misleading titles and also some of which are taken from paid-for ad placements by news agencies. (See [[metawiki:Requests_for_comment/Self-promoting_Корисник:Боки_on_sr.wikipedia#c-Sohom_Datta-20250626001600-Боки-20250624163400|this discussion thread at a global RFC]]). All this was done during their tenure as a Serbian Wikipedia checkuser. Given these concerns, I would like to urge that the Serbian Wikipedia community scrutinize @[[Корисник:Боки|Боки]] actions on Serbian Wikipedia post their employment at Brisk Web Services to check if they have promoting anything and to determine if their cross-wiki actions are compatible with them holding the [[:meta:Checkuser|Checkuser]] right on Serbian Wikipedia (a right that allows you to view non-public-data and is often used cross-wiki to catch other people doing undisclosed paid editing). — [[Корисник:Sohom Datta|Sohom Datta]] ([[Разговор с корисником:Sohom Datta|разговор]]) 15:25, 27. јун 2025. (CEST) == <span lang="en" dir="ltr">Sister Projects Task Force reviews Wikispore and Wikinews</span> == <div lang="en" dir="ltr"> <section begin="message"/> Dear Wikimedia Community, The [[m:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee|Community Affairs Committee (CAC)]] of the Wikimedia Foundation Board of Trustees assigned [[m:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Sister Projects Task Force|the Sister Projects Task Force (SPTF)]] to update and implement a procedure for assessing the lifecycle of Sister Projects – wiki [[m:Wikimedia projects|projects supported by Wikimedia Foundation (WMF)]]. A vision of relevant, accessible, and impactful free knowledge has always guided the Wikimedia Movement. As the ecosystem of Wikimedia projects continues to evolve, it is crucial that we periodically review existing projects to ensure they still align with our goals and community capacity. Despite their noble intent, some projects may no longer effectively serve their original purpose. '''Reviewing such projects is not about giving up – it's about responsible stewardship of shared resources'''. Volunteer time, staff support, infrastructure, and community attention are finite, and the non-technical costs tend to grow significantly as our ecosystem has entered a different age of the internet than the one we were founded in. Supporting inactive projects or projects that didn't meet our ambitions can unintentionally divert these resources from areas with more potential impact. Moreover, maintaining projects that no longer reflect the quality and reliability of the Wikimedia name stands for, involves a reputational risk. An abandoned or less reliable project affects trust in the Wikimedia movement. Lastly, '''failing to sunset or reimagine projects that are no longer working can make it much harder to start new ones'''. When the community feels bound to every past decision – no matter how outdated – we risk stagnation. A healthy ecosystem must allow for evolution, adaptation, and, when necessary, letting go. If we create the expectation that every project must exist indefinitely, we limit our ability to experiment and innovate. Because of this, SPTF reviewed two requests concerning the lifecycle of the Sister Projects to work through and demonstrate the review process. We chose Wikispore as a case study for a possible new Sister Project opening and Wikinews as a case study for a review of an existing project. Preliminary findings were discussed with the CAC, and a community consultation on both proposals was recommended. === Wikispore === The [[m:Wikispore|application to consider Wikispore]] was submitted in 2019. SPTF decided to review this request in more depth because rather than being concentrated on a specific topic, as most of the proposals for the new Sister Projects are, Wikispore has the potential to nurture multiple start-up Sister Projects. After careful consideration, the SPTF has decided '''not to recommend''' Wikispore as a Wikimedia Sister Project. Considering the current activity level, the current arrangement allows '''better flexibility''' and experimentation while WMF provides core infrastructural support. We acknowledge the initiative's potential and seek community input on what would constitute a sufficient level of activity and engagement to reconsider its status in the future. As part of the process, we shared the decision with the Wikispore community and invited one of its leaders, Pharos, to an SPTF meeting. Currently, we especially invite feedback on measurable criteria indicating the project's readiness, such as contributor numbers, content volume, and sustained community support. This would clarify the criteria sufficient for opening a new Sister Project, including possible future Wikispore re-application. However, the numbers will always be a guide because any number can be gamed. === Wikinews === We chose to review Wikinews among existing Sister Projects because it is the one for which we have observed the highest level of concern in multiple ways. Since the SPTF was convened in 2023, its members have asked for the community's opinions during conferences and community calls about Sister Projects that did not fulfil their promise in the Wikimedia movement.[https://commons.wikimedia.org/wiki/File:WCNA_2024._Sister_Projects_-_opening%3F_closing%3F_merging%3F_splitting%3F.pdf <nowiki>[1]</nowiki>][https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_Community_Affairs_Committee/Sister_Projects_Task_Force#Wikimania_2023_session_%22Sister_Projects:_past,_present_and_the_glorious_future%22 <nowiki>[2]</nowiki>][https://meta.wikimedia.org/wiki/WikiConvention_francophone/2024/Programme/Quelle_proc%C3%A9dure_pour_ouvrir_ou_fermer_un_projet_%3F <nowiki>[3]</nowiki>] Wikinews was the leading candidate for an evaluation because people from multiple language communities proposed it. Additionally, by most measures, it is the least active Sister Project, with the greatest drop in activity over the years. While the Language Committee routinely opens and closes language versions of the Sister Projects in small languages, there has never been a valid proposal to close Wikipedia in major languages or any project in English. This is not true for Wikinews, where there was a proposal to close English Wikinews, which gained some traction but did not result in any action[https://meta.wikimedia.org/wiki/Proposals_for_closing_projects/Closure_of_English_Wikinews <nowiki>[4]</nowiki>][https://meta.wikimedia.org/wiki/WikiConvention_francophone/2024/Programme/Quelle_proc%C3%A9dure_pour_ouvrir_ou_fermer_un_projet_%3F <nowiki>[5]</nowiki>, see section 5] as well as a draft proposal to close all languages of Wikinews[https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Proposals_for_closing_projects/Archive_2#Close_Wikinews_completely,_all_languages? <nowiki>[6]</nowiki>]. [[:c:File:Sister Projects Taskforce Wikinews review 2024.pdf|Initial metrics]] compiled by WMF staff also support the community's concerns about Wikinews. Based on this report, SPTF recommends a community reevaluation of Wikinews. We conclude that its current structure and activity levels are the lowest among the existing sister projects. SPTF also recommends pausing the opening of new language editions while the consultation runs. SPTF brings this analysis to a discussion and welcomes discussions of alternative outcomes, including potential restructuring efforts or integration with other Wikimedia initiatives. '''Options''' mentioned so far (which might be applied to just low-activity languages or all languages) include but are not limited to: *Restructure how Wikinews works and is linked to other current events efforts on the projects, *Merge the content of Wikinews into the relevant language Wikipedias, possibly in a new namespace, *Merge content into compatibly licensed external projects, *Archive Wikinews projects. Your insights and perspectives are invaluable in shaping the future of these projects. We encourage all interested community members to share their thoughts on the relevant discussion pages or through other designated feedback channels. === Feedback and next steps === We'd be grateful if you want to take part in a conversation on the future of these projects and the review process. We are setting up two different project pages: [[m:Public consultation about Wikispore|Public consultation about Wikispore]] and [[m:Public consultation about Wikinews|Public consultation about Wikinews]]. Please participate between 27 June 2025 and 27 July 2025, after which we will summarize the discussion to move forward. You can write in your own language. I will also host a community conversation 16th July Wednesday 11.00 UTC and 17th July Thursday 17.00 UTC (call links to follow shortly) and will be around at Wikimania for more discussions. <section end="message"/> </div> -- [[User:Victoria|Victoria]] on behalf of the Sister Project Task Force, 22:57, 27. јун 2025. (CEST) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Sister_project_MassMassage_on_behalf_of_Victoria/Target_list&oldid=28911188 --> 16ico3gw988xqr4g1ssiaa6f1qtee9c 0 25016 30099289 30092656 2025-06-28T00:12:37Z MilovanPa 245009 /* С */ 30099289 wikitext text/x-wiki Ово је списак [[Срби|српских]] глумаца. {{Садржај}} == А == * [[Ирена Абрахам]] (1949—2023) * [[Горан Аврамовић (глумац)|Горан Аврамовић]] (1948) * [[Јасмина Аврамовић]] (1960) * [[Миодраг Аврамовић]] (1901—1974) * [[Станимир Аврамовић]] (1924—2015) * [[Милан Ајваз]] (1897—1980) * [[Кораљка Ајхер Узелац]] (1926—2015) * [[Александар Алач]] (1960) * [[Ања Алач|Александра Ања Алач]] (1988) * [[Саша Александер|Sasha Alexander (Сузана Дробњаковић)]] (1973) * [[Драгољуб Алексић]] (1900—1985) * [[Мија Алексић]] (1923—1995) * [[Слободан Алексић]] (1935—2015) * [[Тамара Алексић]] (1992) * [[Саша Али]] (1977) * [[Слободан Алигрудић]] (1934—1985) * [[Младен Андрејевић]] (1955) * [[Зоран Андрејин]] (1966—2023) * [[Миодраг Андрић|Миодраг Андрић — Љуба Мољац]] (1943—1989) * [[Радмила Радовановић|Радмила Андрић]] (1934—2018) * [[Јован Антић]] (1930—1994) * [[Столе Аранђеловић|Стојан Столе Аранђеловић]] (1930—1993) * [[Неда Арнерић]] (1953—2020) * [[Тихомир Арсић]] (1957—2020) * [[Борисав Атанасковић]] (1931—1994) * [[Даница Аћимац]] (1928—2009) * [[Васиљ Аџић]] (1976—2019) {{Садржај}} == Б == * [[Марин Бабић]] (1947—2022) * [[Мирко Бабић]] (1948—2020) * [[Недељко Бајић (глумац)|Недељко Бајић]] (1976) * [[Радош Бајић]] (1953) * [[Небојша Бакочевић]] (1965) * [[Марија Бакса]] (1946—2019) * [[Јована Балашевић]] (1980) * [[Гојко Балетић]] (1956) * [[Бојана Бамбић]] (1981) * [[Љубомир Бандовић]] (1976) * [[Петар Банићевић]] (1930—2006) * [[Мира Бањац]] (1929) * [[Љубиша Баровић]] (1961) * [[Марко Баћовић]] (1957) * [[Љубиша Бачић]] (1922—1999) * [[Ика Башић|Илија Башић]] (1932—2024) * [[Иван Бекјарев]] (1946—2020) * [[Татјана Бељакова]] (1934—2022) * [[Петар Бенчина]] (1984) * [[Татјана Бермел]] (1927—2022) * [[Александар Берчек]] (1950) * [[Оља Бећковић]] (1964) * [[Зоран Бечић]] (1939—2006) * [[Слободан Бештић]] (1964) * [[Северин Бијелић]] (1921—1972) * [[Милош Биковић]] (1988) * [[Новак Билбија]] (1950) * [[Мелита Бихали]] (1938—2023) * [[Предраг Бјелац]] (1962) * [[Јелица Бјели]] (1922—2009) * [[Драган Бјелогрлић]] (1963) * [[Љиљана Благојевић]] (1955) * [[Нада Блам]] (1951) * [[Мирјана Блашковић]] (1934—2004) * [[Љубинка Бобић]] (1897—1978) * [[Мирослава Бобић]] (1928—2002) * [[Павле Богатинчевић]] (1905—1994) * [[Лена Богдановић]] (1974) * [[Снежана Богдановић]] (1960) * [[Милан Богуновић]] (1951—2024) * [[Петар Божовић]] (1946) * [[Драгомир Бојанић Гидра|Драгомир Бојанић-Гидра]] (1933—1993) * [[Бранко Бојат]] (1953—2021) * [[Светлана Бојковић]] (1947) * [[Страхиња Бојовић]] (1977) * [[Иван Босиљчић]] (1979) * [[Милан Босиљчић Бели]] (1931—2019) * [[Босиљка Боци]] (1932—1997) * [[Розалија Бочковић Фараго]] (1933—2019) * [[Богић Бошковић]] (1930—1991) * [[Tanja Bošković|Тања Бошковић]] (1953) * [[Момир Брадић]] (1935—2018) * [[Надежда Брадић]] (1923—1991) * [[Ранко Брадић]] (1908—1986) * [[Воја Брајовић]] (1949) * [[Искра Брајовић]] (1987) * [[Миљка Брђанин-Бабић]] (1977) * [[Бранимир Брстина]] (1960) * [[Стефан Бузуровић]] (1985) * [[Радивоје Буквић|Радивоје Раша Буквић]] (1979) * [[Ристо Буквић]] (1950—2023) * [[Горан Букилић]] (1955) * [[Душан Булајић]] (1932—1995) * [[Љубомир Булајић]] (1988) * [[Надежда Булатовић]] (1934—2016) * [[Мирко Буловић]] (1930—2009) * [[Стефан Бундало]] (1988) * [[Милутин Бутковић]] (1930—1997) {{Садржај}} == В == * [[Драгана Варагић]] (1957) * [[Мирка Васиљевић]] (1990) * [[Милан Васић (глумац)|Милан Васић]] (1979) * [[Милена Васић Ражнатовић]] (1977) * [[Мирјана Вачић]] (1933—2019) * [[Власта Велисављевић]] (1926—2021) * [[Марија Вељковић]] (1980) * [[Татјана Венчеловски]] (1965) * [[Еуген Вербер]] (1923—1995) * [[Раде Верговић]] (1939—2025) * [[Бранка Веселиновић]] (1918—2023) * [[Млађа Веселиновић|Младен Млађа Веселиновић]] (1915—2012) * [[Анђелија Веснић]] (1929—2020) * [[Бранко Видаковић]] (1959) * [[Андријана Виденовић]] (1964) * [[Гала Виденовић]] (1969) * [[Драшко Видовић]] (1980—2022) * [[Златан Видовић]] (1983) * [[Михајло Викторовић]] (1929—1998) * [[Оливера Викторовић]] (1963) * [[Теодора Викторовић]] (1976—2024) * [[Катарина Вићентијевић]] (1969) * [[Марија Вицковић]] (1980) * [[Милош Влалукин]] (1980) * [[Драгиња Вогањац]] (1967) * [[Марина Воденичар]] (1982) * [[Миња Војводић]] (1942—2014) * [[Јелица Војиновић]] (1935—2019) * [[Нада Војиновић]] (1954) * [[Душан Војновић]] (1950) * [[Драгољуб Војнов]] (1947—2025) * [[Данијела Врањеш]] (1973) * [[Петар Вртипрашки]] (1914—1993) * [[Јанез Врховец]] (1921—1997) * [[Павле Вуисић]] (1926—1988) * [[Олга Вујадиновић]] (1936—2015) * [[Миља Вујановић]] (1945—2005) * [[Душан Вујисић]] (1929—1977) * [[Драган Вујић]] (1961) * [[Никола Вујовић]] (1978) * [[Радован Вујовић]] (1984) * [[Лидија Вукићевић]] (1962) * [[Гизела Вуковић]] (1926—2015) * [[Милија Вуковић]] (1947—2020) * [[Мима Вуковић Курић]] (1933—2024) * [[Иван Вуков]] (1924—2015) * [[Мирјана Вукојичић]] (1947—2017) * [[Ђорђе Вукотић]] (1924—2017) * [[Марица Вулетић Наумовић]] (1962—2024) * [[Јелица Вучинић]] (1949—2022) * [[Аљоша Вучковић]] (1946) {{Садржај}} == Г == * [[Миљана Гавриловић]] (1988) * [[Александар Гаврић]] (1932—1972) * [[Љиљана Газдић]] (1946) * [[Милка Газикаловић]] (1940—2012) * [[Оливера Гајић]] (1927—1994) * [[Владан Гајовић]] (1960) * [[Игор Гало]] (1948) * [[Стеван Гардиновачки|Стеван Баја Гардиновачки]] (1936—2011) * [[Ненад Гвозденовић]] (1962) * [[Јован Гец]] (1894—1962) * [[Семир Гицић]] (1989) * [[Урош Гловацки]] (1933—2020) * [[Небојша Глоговац]] (1969—2018) * [[Војислав Говедарица]] (1940—2023) * [[Катарина Гојковић]] (1967) * [[Душан Голумбовски]] (1941—2016) * [[Светислав Гонцић]] (1960) * [[Александар Горанић]] (1945—2017) * [[Дејан В. Гоцић]] (1972) * [[Бојана Грабовац]] (1987) * [[Нина Граховац]] (1975) * [[Братислав Грбић]] (1930—2005) * [[Предраг Грбић]] (1965—2023) * [[Милка Гргурова-Алексић]] (1840—1924) * [[Милица Грујичић]] (1983) * [[Радмила Гутеша]] (1925—2012) * [[Милан Гутовић]] (1946—2021) {{Садржај}} == Д == * [[Драгана Дабовић]] (1987) * [[Лолита Давидович|Lolita Davidovich (Лолита Давидовић)]] (1961) * [[Маша Дакић]] (1982) * [[Мики Дамјановић]] (1977) * [[Сава Дамјановић]] (1928—2019) * [[Соња Дамјановић]] (1974) * [[Андрија Даничић]] (1989) * [[Горан Даничић]] (1962—2021) * [[Милена Дапчевић]] (1930—2018) * [[Зинаида Дедакин]] (1960) * [[Зеф Дедивановић]] (1939—2021) * [[Срђан Дедић]] (1955—2025) * [[Вера Дедовић]] (1969—2000) * [[Драга Дејановић]] (1840—1871) * [[Бред Декстер|Brad Dexter (Борис Милановић)]] (1917—2002) * [[Стојан Дечермић]] (1931—1992) * [[Љубомир Дидић]] (1921—1987) * [[Богдан Диклић]] (1953) * [[Бојан Димитријевић (глумац)|Бојан Димитријевић]] (1973) * [[Миша Димитријевић (глумац)|Миша Димитријевић]] (1854—1909) * [[Слободан Димитријевић]] (1941—1999) * [[Džek Dimič|Џек Димич]] (1965) * [[Богољуб Динић]] (1933—2019) * [[Аница Добра]] (1963) * [[Јелисавета - Јеца Добриновић]] (1841—1898) * [[Пера Добриновић]] (1853—1923) * [[Драгутин Добричанин]] (1922—1988) * [[Милена Дравић]] (1940—2018) * [[Тамара Драгичевић]] (1989) * [[Владета Драгутиновић]] (1893—1975) * [[Љиљана Драгутиновић]] (1951) * [[Југослава Драшковић]] (1968) * [[Огњен Дрењанин]] (1994) * [[Лазар Дубовац]] (1983) * [[Десанка Дугалић|Десанка Деса Дугалић]] (1897—1972) * [[Небојша Дугалић]] (1970) * [[Давор Дујмовић]] (1969—1999) * [[Владан Дујовић]] (1963) * [[Вука Дунђеровић]] (1925—1999) * [[Александар Дунић]] (1967) {{Садржај}} == Ђ == * [[Јелена Ђокић]] (1977) * [[Дивна Ђоковић]] (1915—2005) * [[Владимир Ђорђевић (глумац)|Владимир Ђорђевић]] (1978) * [[Звездана Ђорђевић]] (1941—2021) * [[Иван Ђорђевић]] (1983) * [[Игор Ђорђевић]] (1978) * [[Николина Ђорђевић]] (1978) * [[Софија Ђорђевић]] (1880—1908) * [[Елизабета Ђоревска]] (1961) * [[Сена Ђоровић]] (1977) * [[Варја Ђукић]] (1962) * [[Гордана Ђурђевић-Димић]] (1961) * [[Соња Ђурђевић]] (1936) * [[Бранко Ђурић]] (1949) * [[Душан Ђурић (глумац)|Душан Ђурић]] (1939—1969) * [[Слободан Ђурић]] (1944—1976) * [[Урош Ђурић]] (1964) * [[Александар Ђурица]] (1969) * [[Рада Ђуричин]] (1934—2024) * [[Јасна Ђуричић]] (1966) * [[Милош Ђуричић]] (1983) * [[Никола Ђуричко]] (1974) * [[Томанија Ђуричко]] (1914—1994) * [[Дејан Ђуровић]] (1938) {{Садржај}} == Е == * [[Вања Ејдус]] (1976) * [[Предраг Ејдус]] (1947—2018) * [[Милан Ерак]] (1950—1995) * [[Капиталина Ерић]] (1919—2009) * [[Жељко Еркић]] (1981) * [[Ђорђе Ерчевић]] (1979) {{Садржај}} == Ж == * [[Душица Жегарац]] (1944—2019) * [[Катица Жели]] (1950) * [[Миливоје Живановић]] (1900—1976) * [[Марко Живић]] (1972—2021) * [[Владан Живковић]] (1941—2022) * [[Радмила Живковић]] (1953—2024) * [[Бата Живојиновић|Велимир — Бата Живојиновић]] (1933—2016) * [[Велимир Животић]] (1924—2011) * [[Момчило Животић]] (1931—2020) * [[Ивана Жигон]] (1968) * [[Јелена Жигон]] (1933—2018) * [[Стево Жигон]] (1926—2005) * [[Бојан Жировић]] (1971) * [[Слободанка Жугић]] (1950) * [[Мирослав Жужић]] (1945) * [[Катарина Жутић]] (1972) * [[Милош Жутић]] (1939—1993) {{Садржај}} == З == * [[Иван Заблаћански]] (1989) * [[Миленко Заблаћански]] (1955—2008) * [[Бранимир Замоло]] (1949—1983) * [[Драган Зарић]] (1942—2000) * [[Иван Зарић]] (1973) * [[Милица Зарић]] (1975) * [[Иван Зекић]] (1986) * [[Бранислав Зеремски]] (1959) * [[Бранка Зорић]] (1942) * [[Слађана Зрнић]] (1974) {{Садржај}} == И == * [[Милоје Ивановић]] (1946—2018) * [[Олга Ивановић]] (1921—2001) * [[Србољуб Ивановић|Србољуб Срба Ивановић]] (1930—2007) * [[Наташа Иванчевић]] (1965) * [[Лепомир Ивковић]] (1959) * [[Донка Игњатовић]] (1938—2017) * [[Каја Игњатовић|Катарина Игњатовић]] (1916—1995) * [[Вера Ђукић|Вера Илић-Ђукић]] (1928—1968) * [[Живорад Илић (глумац)|Живорад Илић]] (1950—2023) * [[Небојша Илић (глумац)|Небојша Илић]] (1973) * [[Олга Илић]] (1880—1945) * [[Борис Исаковић]] (1966) * [[Загорка Исаковић]] (1926—2021) * [[Мерима Исаковић]] (1959) {{Садржај}} == Ј == * [[Иван Јагодић]] (1936—2010) * [[Душан Јакишић]] (1959) * [[Богдан Јакуш]] (1938—2020) * [[Душан Јакшић]] (1927—2009) * [[Душан Јанићијевић]] (1932—2011) * [[Јован Јанићијевић Бурдуш]] (1932—1992) * [[Љубица Јанићијевић]] (1923—2001) * [[Сима Јанићијевић]] (1912—1996) * [[Вања Јанкетић]] (1950—2022) * [[Марко Јанкетић]] (1983) * [[Михаило Јанкетић|Михаило Миша Јанкетић]] (1938—2019) * [[Александра Јанковић (глумица)|Александра Јанковић]] (1971) * [[Бранко Јанковић (глумац)|Бранко Јанковић]] (1984) * [[Ђорђе Јанковић (глумац)|Ђорђе Јанковић]] (1979) * [[Љиљана Јанковић]] (1935—2022) * [[Нина Јанковић]] (1988) * [[Горјана Јањић]] (1945—2022) * [[Давор Јањић]] (1969—2022) * [[Марко Јањић]] (1982) * [[Соња Јауковић]] (1946) * [[Горан Јевтић]] (1978) * [[Владимир Јевтовић]] (1947—2013) * [[Иван Јевтовић]] (1972) * [[Јаков Јевтовић]] (1980) * [[Оливера Јежина]] (1960) * [[Ненад Јездић]] (1972) * [[Ђорђе Јелисић]] (1925—2016) * [[Милан Јелић (редитељ)|Милан Јелић]] (1944—2023) * [[Буда Јеремић]] (1925—2007) * [[Марко Јеремић (глумац)|Марко Јеремић]] (1974) * [[Бранислав Цига Јеринић]] (1932—2006) * [[Бранко Јеринић]] (1953) * [[Павле Јеринић]] (1986) * [[Славка Јеринић]] (1931—1997) * [[Данина Јефтић]] (1986) * [[Анђела Јовановић]] (1992) * [[Воја Јовановић]] (1891—1967) * [[Вук Јовановић]] (1989) * [[Гордана Јовановић]] (1951—1999) * [[Добрица Јовановић]] (1935—2002) * [[Драган Јовановић (глумац)|Драган Јовановић]] (1965) * [[Дубравко Јовановић]] (1961) * [[Душан Дука Јовановић]] (1932—2015) * [[Ђорђе Јовановић (глумац)|Ђорђе Јовановић]] (1933—2004) * [[Зорица Јовановић]] (1941) * [[Ксенија Јовановић]] (1928—2012) * [[Љубиша Јовановић (глумац)|Љубиша Јовановић]] (1908—1971) * [[Никола Јовановић (глумац)|Никола Јовановић]] (1939—2015) * [[Стојан Јовановић]] (1900—1986) * [[Тома Јовановић]] (1929—2012) * [[Растислав Јовић]] (1931—1997) * [[Сања Јовићевић]] (1988) * [[Дијана Јовичић]] (1978) * [[Драган Јовичић]] (1953—2020) * [[Јелена Јовичић]] (1976) * [[Мила Јововић]] (1975) * [[Урош Јовчић]] (1989) * [[Хана Јовчић]] (1975) * [[Горан Јокић]] (1966) * [[Живомир Јоковић]] (1929—2024) * [[Мирјана Јоковић]] (1967) * [[Софија Јуричан]] (1981) {{Садржај}} == К == * [[Ерол Кадић]] (1955—2025) * [[Риалда Кадрић]] (1963—2021) * [[Војин Кајганић]] (1949—2025) * [[Драгана Калаба]] * [[Милан Калинић]] (1972) * [[Боривоје Кандић]] (1961—2020) * [[Душан Кандић]] (1928—1979) * [[Милош Кандић]] (1923—1996) * [[Александар Кањевац]] (1978) * [[Стефан Капичић]] (1978) * [[Милорад Капор]] (1971) * [[Марија Каран]] (1982) * [[Мирјана Карановић]] (1957) * [[Милутин Караџић]] (1955) * [[Оливера Катарина]] (1940) * [[Бранка Катић]] (1970) * [[Стана Катић]] (1978) * [[Владислав Каћански]] (1950—2006) * [[Перо Квргић]] (1927—2020) * [[Марта Келер]] (1976) * [[Дамјан Кецојевић]] (1977) * [[Тања Кецојевић]] * [[Гордан Кичић]] (1977) * [[Иван Киринчић]] (1985) * [[Љубинка Кларић]] (1978) * [[Иван Клеменц]] (1949) * [[Милица Кљаић-Радаковић]] (1928—2012) * [[Ивана Кнежевић]] (1974) * [[Калина Ковачевић]] (1983) * [[Љуба Ковачевић (глумац)|Љуба Ковачевић]] (1928—1983) * [[Ранко Ковачевић]] (1934—2024) * [[Бранислав Ковић]] (1964—2025) * [[Љубица Ковић]] (1923—2014) * [[Дубравка Ковјанић]] (1979) * [[Раде Којадиновић]] (1928—2016) * [[Угљеша Којадиновић]] (1936—1982) * [[Никола Којо]] (1967) * [[Слободан Колаковић]] (1924—2001) * [[Димитрије Коларовић|Димитрије Мита Коларовић]] (1839—1899) * [[Љубица Коларовић]] (1836—1890) * [[Соња Колачарић]] (1980) * [[Драгутин Колесар]] (1929—1995) * [[Бојан Колопић]] (1987) * [[Огњен Копуз]] (1977) * [[Маја Колунџија Зорое]] (1977) * [[Марина Кољубајева]] (1950—2004) * [[Борис Комненић]] (1957—2021) * [[Ружица Комненовић]] (1909—1966) * [[Љиљана Контић]] (1931—2005) * [[Биљана Костантиновић]] (1961—2024) * [[Гордана Косановић]] (1953—1986) * [[Бранко Косар]] * [[Вук Костић]] (1979) * [[Вука Костић]] (1891—1968) * [[Михајло Костић Пљака|Михајло Костић — Пљака]] (1933—2001) * [[Јованка Котлајић]] (1893—1977) * [[Мирјана Коџић]] (1928—2004) * [[Југослав Крајнов]] (1973) * [[Петар Краљ]] (1941—2011) * [[Ана Красојевић]] (1922—2010) * [[Ђорђе Крећа]] (1994) * [[Бојан Кривокапић]] (1986) * [[Миодраг Кривокапић (глумац)|Миодраг Кривокапић]] (1949) * [[Љиљана Крстић]] (1919—2001) * [[Миодраг Крстовић]] (1950) * [[Миодраг Крчмарик]] (1975) * [[Андрија Кузмановић]] (1984) * [[Небојша Кундачина]] (1961) * [[Томо Курузовић]] (1930—2017) {{Садржај}} == Л == * [[Михаило Лађевац]] (1976) * [[Марина Лазаревић]] (1980) * [[Мина Лазаревић]] (1975) * [[Бојан Лазаров]] (1972—2022) * [[Анита Лазић Тодоровић]] (1980) * [[Данило Лазовић]] (1951—2006) * [[Драган Лаковић]] (1929—1990) * [[Предраг Лаковић|Предраг Пепи Лаковић]] (1929—1997) * [[Маја Лалевић]] (1960) * [[Срна Ланго]] (1971) * [[Тони Лауренчић]] (1949) * [[Жарко Лаушевић]] (1960—2023) * [[Ljiljana Lašić|Љиљана Лашић]] (1946) * [[Гордана Лес]] (1942—2022) * [[Бранислав Лечић]] (1955) * [[Мирољуб Лешо]] (1946—2019) * [[Нина Линта Лазаревић]] (1976) * [[Зоран Лозанчић]] (1953—2019) * [[Беба Лончар]] (1943) * [[Марио Лукајић]] (1979) * [[Весна Лукач Латингер]] (1942—2022) * [[Драган Лукић Омољац]] (1941—2009) * [[Гордана Лукић]] (1965) * [[Милка Лукић]] (1936—2009) * [[Снежана Лукић]] (1941) * [[Suzana Lukić|Сузана Лукић]] (1984) * [[Татјана Лукјанова]] (1923—2003) * [[Петар Лупа]] (1921—1997) * [[Дејан Луткић]] (1974) * [[Наташа Лучанин]] (1965) {{Садржај}} == Љ == * [[Мирјана Љубић]] (1963—2020) * [[Драгољуб С. Љубичић Мићко]] (1962) * [[Витомир Љубичић]] (1920—1981) * [[Небојша Љубишић]] (1964) * [[Сандра Љубојевић]] (1983) {{Садржај}} == М == * [[Жељко Мавровић]] (1947—2022) * [[Даница Максимовић]] (1953) * [[Драган Максимовић]] (1949—2001) * [[Софија Максимовић Вујић]] (1851—1921) * [[Карл Малден|Karl Malden (Младен Секуловић)]] (1912—2009) * [[Весна Малохоџић]] (1948—2022) * [[Ана Маљевић]] (1978) * [[Бојана Маљевић]] (1974) * [[Ана Мандић]] (1987) * [[Анастасија Мандић]] (1973) * [[Вељко Мандић]] (1924—1988) * [[Милорад Мандић]] (1961—2016) * [[Паулина Манов]] (1975) * [[Зорка Манојловић]] (1929—2013) * [[Предраг Манојловић]] (1950) * [[Анита Манчић]] (1968) * [[Маја Манџука]] (1982) * [[Вељко Маринковић]] (1925—1991) * [[Гордана Марић]] (1956) * [[Драгана Марић]] (1982) * [[Мирјана Марић (глумица)|Мирјана Марић]] (1941) * [[Андреја Маричић]] (1959—2021) * [[Ненад Маричић]] (1979) * [[Раде Марјановић]] (1950) * [[Димитрије Митица Марковић]] (1896—1949) * [[Ђорђе Марковић (глумац)|Ђорђе Марковић]] (1983) * [[Катарина Марковић]] (1982) * [[Марко Марковић (глумац)|Марко Марковић]] (1979) * [[Милка Марковић]] (1869—1930) * [[Мићко Марковић]] (1997) * [[Наташа Марковић]] (1976) * [[Оливера Марковић]] (1925—2011) * [[Раде Марковић]] (1921—2010) * [[Ксенија Мартинов]] (1948—2015) * [[Ана Матић]] * [[Dejan Matić (glumac)|Дејан Матић]] (1963—2025) * [[Добрила Матић]] (1922—1993) * [[Живка Матић]] (1923—1998) * [[Нада Мацанковић]] (1982) * [[Ведрана Мачковић]] (1969) * [[Маринко Маџгаљ]] (1978—2016) * [[Драгослав Љубов Медојевић]] (1953) * [[Зинаид Мемишевић|Зинаид Мики Мемишевић]] (1950—2023) * [[Ирфан Менсур]] (1952) * [[Цвијета Месић]] (1948) * [[Адмир Мешић]] (1977) * [[Амар Мешић]] (1991) * [[Дубравка Мијатовић]] (1968) * [[Сања Микитишин]] (1973) * [[Невенка Микулић]] (1905—1981) * [[Вања Милачић]] (1977) * [[Бранислав Цига Миленковић|Бранко Цига Миленковић]] (1931—2005) * [[Живојин Миленковић|Живојин Жика Миленковић]] (1928—2008) * [[Радослав Миленковић]] (1958) * [[Божидар Милетић]] (1925—1997) * [[Јована Милетић]] * [[Предраг Милетић]] (1952) * [[Ратко Милетић (глумац)|Ратко Милетић]] (1945—2018) * [[Срђан Милетић]] (1968) * [[Тамара Милетић]] (1932—2014) * [[Анђелка Миливојевић Тадић]] (1964—2025) * [[Борис Миливојевић]] (1971) * [[Србољуб Милин]] (1941—2015) * [[Милорад Милинковић]] (1965—2025) * [[Предраг Милинковић|Предраг Прежа Милинковић]] (1933—1998) * [[Александар Милисављевић]] (1988) * [[Јана Милић]] (1981) * [[Никола Милић]] (1924—2000) * [[Бранко Милићевић]] (1946) * [[Јован Милићевић (глумац)|Јован Милићевић]] (1923—1992) * [[Небојша Миловановић]] (1974) * [[Драгиша Милојковић]] (1971) * [[Владислава Владица Милосављевић]] (1955) * [[Драгољуб Гула Милосављевић|Драгољуб Милосављевић Гула]] (1923—2005) * [[Зоран Милосављевић]] (1939—1983) * [[Андрија Милошевић]] (1978) * [[Милан Милошевић (глумац)|Милан Милошевић]] (1934) * [[Вујадин Милошевић]] (1984) * [[Мата Милошевић]] (1901—1997) * [[Милутин Милошевић]] (1981) * [[Добрица Милутиновић]] (1880—1956) * [[Марија Милутиновић]] (1935—2006) * [[Милена Милутиновић Селенић]] (1930—2018) * [[Милица Милша]] (1968) * [[Радован Миљанић]] (1952—2021) * [[Зоран Миљковић]] (1947—2020) * [[Исидора Минић]] (1973) * [[Павле Минчић]] (1931—2015) * [[Мило Мирановић]] (1937—2005) * [[Воја Мирић]] (1933—2019) * [[Милутин Мирковић]] (1910—1975) * [[Миша Мирковић]] (1931) * [[Надежда Мирковић]] (1947—2021) * [[Богољуб Митић]] (1968—2017) * [[Бранка Митић]] (1926—2012) * [[Гојко Митић]] (1940) * [[Стојан Митић]] (1923—2015) * [[Жарко Митровић]] (1915—1992) * [[Драган Мићаловић]] (1950—2017) * [[Драгана Мићаловић]] (1991) * [[Слобода Мићаловић]] (1981) * [[Драган Мићановић]] (1970) * [[Маријана Мићић]] (1983) * [[Војислав Мићовић (глумац)|Војислав Мићовић]] (1911—1997) * [[Милутин Мићовић (глумац)|Милутин Мићовић]] (1944—2018) * [[Иван Михаиловић]] (1989) * [[Милан Михаиловић]] (1949) * [[Нела Михаиловић]] (1969) * [[Милица Михајловић (глумица)|Милица Михајловић]] (1972) * [[Снежана Михајловић]] (1938) * [[Ивана Михић]] (1970) * [[Ирена Мичијевић]] (1972—2017) * [[Биљана Мишић]] (1983) * [[Нада Млађеновић]] (1928—2020) * [[Страхиња Мојић]] (1930—1999) * [[Предраг Момчиловић]] (1959) * [[Драгана Мркић]] (1966) * [[Вјера Мујовић]] (1972) {{Садржај}} == Н == * [[Јадранка Нанић Јовановић]] (1973) * [[Ташко Начић]] (1934—1993) * [[Младен Недељковић Млађа|Младен Млађа Недељковић]] (1936—2005) * [[Младен Нелевић]] (1957) * [[Ђорђе Ненадовић]] (1935—2019) * [[Ненад Ненадовић]] (1964—2021) * [[Слађана Несторовић Ристић]] (1966—2024) * [[Вела Нигринова]] (1862—1908) * [[Светолик Никачевић]] (1905—1987) * [[Милан Никитовић]] (1984) * [[Александра Николић]] (1954) * [[Драган Николић]] (1943—2016) * [[Лако Николић]] (1977) * [[Марко Николић]] (1946—2019) * [[Љубомир Николић]] (1983) * [[Миња Николић]] (1929—2001) * [[Мира Николић]] (1935—2005) * [[Богосава Никшић|Богосава Никшић-Бијелић]] (1929—2008) * [[Снежана Никшић]] (1943—2022) * [[Наташа Нинковић]] (1972) * [[Слободан Нинковић]] (1956) * [[Бојана Новаковић|Boyana Novakovich (Бојана Новаковић)]] (1981) * [[Драгица Новаковић]] (1934—1985) * [[Душица Новаковић]] (1983) * [[Маја Новељић]] (1966) * [[Злата Нуманагић]] (1950) {{Садржај}} == О == * [[Петар Обрадовић]] (1902—1968) * [[Младен Огњановић]] (1950—2021) * [[Огњанка Огњановић]] (1949) * [[Олга Одановић]] (1958) * [[Ненад Окановић]] (1980) * [[Катарина Оксенберг]] (1961) * [[Јелисавета Орашанин]] (1988) * [[Драган Оцокољић]] (1927—1996) * [[Златија Оцокољић]] (1975) {{Садржај}} == П == * [[Радослав Павелкић]] (1931—2020) * [[Божидар Павићевић|Божидар Павићевић Лонга]] (1932—2004) * [[Миленко Павлов]] (1950) * [[Љуба Павловић]] (?—2025) * [[Милена Павловић]] (1972) * [[Наташа Павловић (глумица)|Наташа Павловић]] (1968) * [[Радослав Павловић]] (1911—1991) * [[Марко Павловски]] (1988) * [[Васа Пантелић]] (1922—2008) * [[Михајло Бата Паскаљевић]] (1923—2004) * [[Весна Паштровић]] (1979) * [[Мира Пеић Арменулић]] (1942) * [[Никола Пејаковић]] (1966) * [[Јадранка Пејановић]] (1979—2018) * [[Маријана Пејатовић]] * [[Павле Пекић (глумац)|Павле Пекић]] (1972) * [[Игор Первић]] (1967—2019) * [[Бојан Перић]] (1985) * [[Слободан Перовић (глумац)|Слободан Перовић]] (1926—1978) * [[Бранко Петковић]] (1940—1998) * [[Гордана Петковић]] (1961—2015) * [[Злата Петковић]] (1954—2012) * [[Бранка Петрић]] (1937) * [[Влада Петрић]] (1928—2019) * [[Нада Петричевић]] (1934) * [[Богољуб Петровић]] (1942—1995) * [[Владимир Петровић (глумац)|Владимир Петровић]] (1955) * [[Драган Петровић]] (1961) * [[Јована Петровић]] (1973) * [[Марко Петровић (глумац)|Марко Петровић]] (1974—2022) * [[Миодраг Петровић Чкаља]] (1924—2003) * [[Светислав Иван Петровић|Иван Петровић]] (1894—1962) * [[Саша Петровић]] (1962—2023) * [[Страхиња Петровић]] (1892—1964) * [[Чедомир Петровић]] (1949) * [[Бранислав Петрушевић]] (1955—2019) * [[Весна Пећанац]] (1947) * [[Тијана Печенчић]] (1986) * [[Будимир Пешић]] (1929—2018) * [[Вукашин Пешић]] (1893—1979) * [[Драгомир Пешић]] (1957) * [[Моника Пешић]] (1976—2024) * [[Станислава Пешић]] (1941—1997) * [[Марија Пикић]] (1989) * [[Борис Пинговић]] (1970) * [[Тања Пјевац]] (1980) * [[Раша Плаовић]] (1899—1977) * [[Радомир Планинчић]] (1957—2025) * [[Александра Плескоњић-Илић]] (1955) * [[Тихомир Плескоњић]] (1927—1989) * [[Lidija Pletl|Лидија Плетл]] (1955) * [[Бранко Плеша]] (1926—2001) * [[Олга Познатов]] (1933—1996) * [[Ратко Полич]] (1942—2022) * [[Бранимир Поповић (глумац)|Бранимир Поповић]] (1967) * [[Владимир Поповић (глумац)|Владимир Поповић]] (1935—1981) * [[Горица Поповић]] (1952) * [[Емилија Поповић]] (1859—1917) * [[Ivana Popović|Ивана Поповић]] (1983) * [[Лаза Поповић (глумац)|Лаза Поповић]] (1839—1892) * [[Лука Поповић (глумац)|Лука Поповић]] (1878—1914) * [[Матеја Поповић]] (1987) * [[Миодраг Поповић Деба]] (1928—2005) * [[Радомир Поповић (глумац)|Радомир Поповић]] (1929—2013) * [[Христина Поповић]] (1982) * [[Данило Попржен]] (1937—2019) * [[Душан Почек]] (1932—2014) * [[Андрија Поша]] (1963—2024) * [[Мирела Предојевић]] (1977) * [[Миљан Прљета]] (1980) * [[Анђелка Прпић]] (1984) * [[Милан Пузић]] (1926—1994) * [[Татјана Пујин]] (1966) * [[Бранка Пујић]] (1963) * [[Ђорђе Пура]] (1923—1987) {{Садржај}} == Р == * [[Љубица Раваси]] (1916—1995) * [[Горан Радаковић]] (1964) * [[Кристина Раденковић]] (1980) * [[Катарина Радивојевић]] (1979) * [[Ратко Радивојевић]] (1951—2015) * [[Рок Радиша]] (1987) * [[Сања Радишић]] (1984) * [[Зоран Радмиловић]] (1933—1985) * [[Миодраг Радовановић]] (1929—2019) * [[Александар Радојичић]] (1987) * [[Радисав Радојковић]] (1937—2025) * [[Славица Радуловић]] (1964—2021) * [[Владимир Рајчић]] (1974) * [[Златко Ракоњац]] (1983) * [[Никола Ракочевић]] (1983) * [[Зоран Ранкић]] (1935—2019) * [[Аленка Ранчић]] (1935—2005) * [[Јован Ранчић]] (1928—1994) * [[Ева Рас]] (1941) * [[Рас Растодер]] (1938—2024) * [[Лука Рацо]] (1991) * [[Ита Рина]] (1907—1979) * [[Невена Ристић]] (1990) * [[Душанка Ристић Капелет]] (1940—2021) * [[Даница Ристовски]] (1955) * [[Јован Ристовски]] (1956) * [[Лазар Ристовски]] (1952) * [[Слободан Роксандић]] (1985) * [[Димитрије Ружић]] (1841—1912) * [[Драгиња Ружић]] (1834—1905) * [[Дина Рутић]] (1943—2019) {{Садржај}} == С == * [[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]] (1942) * [[Маја Сабљић]] (1960) * [[Љубиша Савановић]] (1981) * [[Виктор Савић]] (1983) * [[Драгослав Савић]] (1960—2021) * [[Жарко Савић (глумац)|Жарко Савић]] (1949—2024) * [[Марко Савић]] (1984) * [[Олга Савић]] (1934—2014) * [[Снежана Савић]] (1953) * [[Соња Савић]] (1961—2008) * [[Радмила Савићевић]] (1926—2001) * [[Љубиша Самарџић]] (1936—2017) * [[Милош Самолов]] (1974) * [[Љиљана Седлар]] (1943—2023) * [[Рамиз Секић]] (1934—1995) * [[Јадранка Селец]] (1954) * [[Ана Симић (1965)|Ана Симић]] (1965) * [[Ана Симић Кораћ]] (1981) * [[Анђелика Симић]] (1972) * [[Ђорђе Симић (глумац)]] (1981—2019) * [[Мирослав Симић (глумац)|Мирослав Симић]] (1938—2021) * [[Никола Симић]] (1934—2014) * [[Родољуб Симић]] (1932—2024) * [[Славко Симић]] (1924—2007) * [[Зоран Симоновић]] (1944—2021) * [[Данијел Сич]] (1973) * [[Братислав Славковић]] (1945—2021) * [[Слободан Слободановић]] (1930—2018) * [[Предраг Смиљковић]] (1969) * [[Ружица Сокић]] (1934—2013) * [[Ана Софреновић]] (1972) * [[Драга Спасић]] (1876—1938) * [[Неда Спасојевић]] (1941—1981) * [[Олга Спиридоновић]] (1922—1994) * [[Милан Срдоч]] (1920—1988) * [[Јелица Сретеновић]] (1954) * [[Александар Срећковић]] (1973) * [[Михаела Стаменковић]] (1983) * [[Олга Станисављевић]] (1930—1987) * [[Тихомир Станић]] (1960) * [[Зоран Станишић]] (1956) * [[Васја Станковић]] (1930—1994) * [[Весна Станковић]] (1972) * [[Миле Станковић]] (1950—2009) * [[Весна Станојевић]] (1963) * [[Десимир Станојевић]] (1950—2020) * [[Виктор Старчић]] (1901—1980) * [[Душко Стевановић]] (1955—2023) * [[Лидија Стевановић]] (1958) * [[Мида Стевановић]] (1939—2008) * [[Бојана Стефановић|Бојана Стефановић Торњански]] (1980) * [[Слободан Стефановић]] (1977) * [[Веселин Стијовић]] (1948—2023) * [[Јована Стипић]] (1977) * [[Боро Стјепановић]] (1946) * [[Жељко Стјепановић]] (1966) * [[Љиљана Стјепановић]] (1952) * [[Боса Стојадиновић]] (1916—2002) * [[Ана Катарина Стојановић]] (1979) * [[Катарина Стојановић (глумица)|Катарина Стојановић]] (1980) * [[Душанка Стојановић]] (1965) * [[Жижа Стојановић]] (1930—2025) * [[Марко Стојановић (глумац)|Марко Стојановић]] (1971) * [[Феђа Стојановић]] (1948—2021) * [[Властимир Ђуза Стојиљковић]] (1929—2015) * [[Зоран Стојиљковић]] (1937) * [[Александар Стојковић (1915)|Александар Стојковић]] (1915—1972) * [[Александар Стојковић (1972)|Александар Стојковић]] (1972) * [[Данило Бата Стојковић]] (1934—2002) * [[Драган Стојменовић]] (1975) * [[Ненад Стојменовић]] (1979) * [[Жанка Стокић]] (1887—1947) * [[Божидар Стошић]] (1937—2018) * [[Петар Стругар]] (1988) * [[Мира Ступица]] (1923—2016) * [[Јелена Ступљанин]] (1978) * [[Горан Султановић]] (1947) {{Садржај}} == Т == * [[Мара Таборска]] (1879—1969) * [[Љуба Тадић]] (1929—2005) * [[Љубивоје Тадић]] (1960) * [[Ратко Танкосић]] (1954) * [[Наташа Тапушковић]] (1975) * [[Давид Тасић]] (1940) * [[Предраг Тасовац]] (1922—2010) * [[Бранко Татић]] (1901—1965) * [[Јосиф Татић]] (1946—2013) * [[Милутин Татић|Милутин Мића Татић]] (1923—1991) * [[Лаза Телечки]] (1841—1873) * [[Јелица Теслић]] (1939—2018) * [[Слободан Тешић]] (1965) * [[Владимир Тешовић]] (1984) * [[Срђан Тимаров]] (1976) * [[Милош Тимотијевић]] (1975) * [[Владимир Тинтор]] (1978) * [[Јовица Тишма]] (1958) * [[Видосава Тодић]] (1932—2016) * [[Драгутин Тодић]] (1908—1958) * [[Бора Тодоровић]] (1929—2014) * [[Марко Тодоровић (глумац)|Марко Тодоровић]] (1929—2000) * [[Предраг Тодоровић]] (1952—2015) * [[Срђан Тодоровић]] (1965) * [[Зорка Тодосић]] (1864—1936) * [[Предраг Томановић]] (1964—1993) * [[Бранислав Томашевић]] (1977) * [[Миливоје Мића Томић]] (1920—2000) * [[Борка Томовић]] (1983) * [[Дарко Томовић]] (1963) * [[Радмила Томовић]] (1971) * [[Јован Торачки]] (1962) * [[Саша Торлаковић]] (1965) * [[Јанош Тот]] (1961—2013) * [[Селимир Тошић]] (1946—2015) * [[Јелена Трепетова Костић]] * [[Весна Тривалић]] (1965) * [[Бранислав Трифуновић]] (1978) * [[Сергеј Трифуновић]] (1972) * [[Томислав Трифуновић]] (1947) * [[Мирољуб Трошић]] (1948—2020) * [[Мирољуб Турајлија]] (1980) * [[Драгана Туркаљ]] (1968) {{Садржај}} == Ћ == * [[Предраг Ћерамилац]] (1944—2011) * [[Војин Ћетковић]] (1971) * [[Стела Ћетковић]] (1959) * [[Љубомир Ћипранић]] (1936—2010) * [[Ненад Ћирић]] (1958) * [[Добрила Ћирковић]] (1948) * [[Слободан Ћирковић]] (1967—2023) * [[Војка Ћордић-Чавајда]] (1962—2005) * [[Раде Ћосић]] (1984) * [[Слободан Ћустић]] (1958) {{Садржај}} == У == * [[Љубомир Убавкић Пендула]] (1931—2017) * [[Синиша Убовић]] (1973) * [[Данијела Угреновић]] (1969—2022) * [[Танасије Узуновић]] (1942—2023) * [[Рената Улмански]] (1929) * [[Невенка Урбанова]] (1909—2007) {{Садржај}} == Ф == * [[Драгомир Фелба]] (1921—2006) * [[Рахела Ферари]] (1911—1994) * [[Беким Фехмију]] (1936—2010) * [[Уликс Фехмију]] (1969) * [[Александар Филимоновић]] (1982) * [[Milovan Filipović|Милован Филиповић]] (1975) * [[Миња Стевовић Филиповић]] (1956) * [[Миодраг Фишековић]] (1979) * [[Божидарка Фрајт]] (1940) * [[Ана Франић]] (1981) {{Садржај}} == Х == * [[Иван Хајтл]] (1918—2005) * [[Јелена Хелц]] (1977) * [[Ненад Хераковић]] (1984) * [[Владан Холец]] (1947—2004) * [[Александар Хрњаковић]] (1942—2014) {{Садржај}} == Ц == * [[Бранко Цвејић]] (1946—2022) * [[Ђурђија Цветић]] (1942—2015) * [[Светозар Цветковић]] (1958) * [[Зоран Цвијановић]] (1958) * [[Жељка Цвјетан]] (1963) * [[Marija Crnobori|Марија Црнобори]] (1918—2014) * [[Бранка Црномарковић]] (1926—2018) {{Садржај}} == Ч == * [[Дејан Чавић]] (1934—2025) * [[Дара Чаленић]] (1934—2021) * [[Јелена Чворовић]] (1948—2023) * [[Љиљана Чекић]] (1966) * [[Азра Ченгић]] (1948) * [[Весна Чипчић]] (1954) * [[Вера Чукић]] (1938) * [[Драгомир Чумић]] (1937—2013) * [[Радоје Чупић]] (1958) * [[Славиша Чуровић]] (1977) * [[Тијана Чуровић]] (1980) * [[Милан Чучиловић]] (1971) {{Садржај}} == Џ == * [[Драган Џанкић]] (1956—2019) * [[Дара Џокић]] (1955) {{Садржај}} == Ш == * [[Борис Шавија]] (1979) * [[Стеван Шалајић]] (1929—2002) * [[Гојко Шантић]] (1946—2024) * [[Нада Шаргин]] (1977) * [[Маринко Шебез]] (1946—1989) * [[Раденка Шева]] (1964) * [[Бранка Шелић]] (1965) * [[Андреј Шепетковски]] (1974) * [[Раде Шербеџија]] (1946) * [[Љубо Шкиљевић]] (1941—1999) * [[Ljiljana Šljapić|Љиљана Шљапић]] (1940—2019) * [[Добрила Шокица]] (1934—2010) * [[Милан Шпицек]] (1942—2020) * [[Данијела Штајнфелд]] (1984) * [[Сњежана Штикић]] (1983) * [[Славко Штимац]] (1960) * [[Ива Штрљић]] (1977) * [[Зорица Шумадинац]] (1946—1981) * [[Горан Шушљик]] (1969) == Види још == * [[Списак српских играних филмова]] * [[Списак југословенских играних филмова]] * [[Српска кинематографија]] * [[Најбољи српски глумци и глумице према Вечерњим новостима]] == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20091112233619/http://ksmiroslavantic.freeforums.org/spisak-naih-glumaca-t337.html Списак глумаца са годином рођења и смрти] {{Подножје}} [[Категорија:Срби по занимању|Глумци]] [[Категорија:Српски глумци|*]] [[Категорија:Спискови Срба]] 89en9spb8t6vmjubncxiz5rwp7g2d1p 0 25124 30099334 29886700 2025-06-28T01:10:20Z Snake bgd 9041 30099334 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Матија Ненадовић | слика = Portrait of Prota Mateja Nenadović (Uroš Knežević, 1852).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Портрет Матије Ненадовића, рад [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]], 1852. | датум_рођења = {{Датум рођења|1777|2|26}} | место_рођења = [[Бранковина]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1854|12|11|1777|2|26}} | место_смрти = [[Ваљево]] | држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] | држављанство = | народност = [[Срби]]н | вероисповест = [[Православље|православац]] | професија = [[свештеник]] | потпредседник = | потпремијер = | заменик = | партија = [[независни (политика)|нестраначка личност]] | супружник = | функција_1 = 1. председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]] | почетак_функције_1 = [[27. август]] [[1805]] | крај_функције_1 = [[јануар]] [[1807]]. | монарх_1 = [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]] | претходник_1 = ''функција успостављена'' | наследник_1 = [[Младен Миловановић]] | коментар = | потпис = }} '''Прота Матија Ненадовић''' ([[Бранковина]], [[26. фебруар]] [[1777]] — [[Ваљево]], [[11. децембар]] [[1854]]) био је српски [[војвода]] из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], политичар, прота и дипломата. Ненадовић је био први председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]]. Са стрицем [[Јаков Ненадовић|Јаковом]] покренуо [[Први српски устанак]] у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с [[Османско царство|Турском]] и [[Руска Империја|Русијом]] и тиме успоставио прве дипломатске контакте српских устаника са страним државама. Његови „[[Мемоари (Проте Матеје Ненадовића)|Мемоари]]”, поред књижевне вредности, представљају и драгоцено сведочанство времена. == Биографија == === Рани живот === Родио се 26. фебруара/10. марта 1777. године у селу [[Бранковина|Бранковини]] код [[Ваљево|Ваљева]],<ref name=":0">Марија Делић, 2013, стр. 26</ref> као син Алексе Ненадовића, кнеза ваљевске Тамнаве и Посавине погубљеног у [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]]<ref name=":3">Народна енциклопедија, 1928, стр. 52</ref> и мајке Јоване рођ. Ђелмашевић из Гвозденовића.<ref>{{Cite web|url=https://knjige.kolubara.info/sh/blvk_III_13/tekst/1808/|title=KOLUBARA Izdavačko društvo * Valjevo, Srbija|website=knjige.kolubara.info|access-date=2021-07-24}}</ref> Његови преци су се из Бирца код [[Никшић]]а крајем 17. века доселили најпре у Осечину у подгорској кнежевини Ваљевске нахије, а половином 18. века су прешли у Бранковину. Његов отац Алекса је погубљен 1804. као жртва [[Сеча кнезова|Сече кнезова]], која је била повод за подизање [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].<ref name=":0" /> Школовао се у месту рођења, код породичног пароха, попа Станоја, од кога је научио да чита и пише. Након пада Кочине крајине породица му је избегла у Срем, па је наставио школовање у [[Купиново|Купинову]]. Црквено певање и богословију учио је у Ашањи.<ref name=":1">Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 61</ref> После су се вратили у Бранковину, па је у шеснаестој години постао поп (1793), а брзо после тога и прота (1795).<ref name=":1" /> Као поп, у Бранковини је уводио ред у црквене обреде, по угледу на црквени живот у Срему. === Први српски устанак === Отац га је упутио у послове око припремања устанка, а 1803. га је слао у [[Сарајево]], да преговара око проширивања устанка.<ref name=":3"/> После [[Сеча кнезова|Сече кнезова]] 1804, када је убијен и његов отац, напустио је кућу. Пошто је стигла вест о устанку у Шумадији,<ref name=":3"/> међу првима се прикључио покрету и дизао читав ваљевски крај.<ref name=":3"/> Са стрицем Јаковом, био је један од покретача [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Почео је да диже читав крај и 27. фебруара је на вису изнад Бранковине побо тробојни барјак са три крста.<ref name=":4">Мемоари, 1969, стр. 97</ref> Почело је окупљање око тог барјака, па је већ за дан ту било окупљено 700 устаника. Прота је оставио устанике свом стрицу [[Јаков Ненадовић|Јакову Ненадовићу]], а сам је кренуо у [[Земун]] по барут.<ref name=":4" /> Из Земуна је поред барута и муниције повео и [[Дел-Ахмет]]а, бимбашу и Хаџи Мустафа-пашиног сина. Везира [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-пашу]] су дахије убиле 1801. Прота је успут лагао и подизао народ тврдећи да султан није против Срба, него да је Хаџи-Мустафином сину дао да покупи војску да се освети дахијама, а Дел-Ахмет је све то потврђивао.<ref>Мемоари, 1969, стр. 99</ref> Учествовао је у ослобађању [[Ваљево|Ваљева]] и [[Шабац|Шапца]] (1804), [[Карановац (Варварин)|Карановца]], [[Ужице|Ужица]] и [[Смедерево|Смедерева]] (1805) и [[Београд]]а. Посебно се истакао у [[Битка на Мишару|боју на Мишару]] (1806),<ref name=":1" /> када је са својим одредом напао турску позадину и изазвао међу њима велику пометњу. Када је у јуну 1807. рањен [[Јаков Ненадовић]], заповедник западне устаничке војске, прота га је замењивао на тој дужности. За време устанка је био први председник Управног одбора - [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]], од лета 1805, до половине 1807. Тада је саставио казнени законик за Србију.<ref name=":5">{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|title=Матија Ненадовић|date=2017-10-31|website=Српска енциклопедија|language=sr|access-date=2021-07-24}}</ref> [[Датотека:Prota Matija Nenadović.pdf|мини|Прота Матеја Ненадовић.]] Посебан таленат је показао у управним и дипломатским пословима, које је стекао уз оца.<ref name=":1" /> Био је и један од људи који су најмудрије знали да преговарају са Турцима.<ref name=":3" /> Са [[Петар Чардаклија|Петром Чардаклијом]] и [[Јован Протић|Јованом Протићем]] путовао је 1804. године у Русију да придобије њихову владу за устанак и тражи помоћ. Одатле се вратио почетком 1805. Из Срема је, уз помоћ својих тамошњих познаника, обезбеђивао оружје и муницију за устанике. У фебруару 1806. године са [[Божидар Грујовић|Божом Грујовићем]] и [[Милош Урошевић|Милошем Урошевићем]] боравио је у Бечу, да би издејствовали дозволу за увоз у Србију хране и оружја, али нису имали великог успеха. У Босни је такође преговарао о примирју са тамошњим Турцима.<ref name=":5" /> Именован је 1811. за ваљевског војводу и под своју управу добио 34 села и две варошице, Уб и Палеж. Учествовао је и заједно са [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]] и [[Стојан Чупић|Стојаном Чупићем]] у [[Бој на Равњу|боју на Равњу,]] када су Срби пружили последњи отпор Турцима на западу.<ref name=":1" /> Међу последњима се у јесен 1813. године склонио у Срем, прешавши Саву код Купинова. Тада се најпре састао са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], у манастиру [[Манастир Фенек|Фенек]]. За време емиграције (1813—1815) радио на томе да заинтересује велике силе, а нарочито Русију за судбину Србије. За време Бечког конгреса није напуштао аустријску престоницу. Преговарао је са руским царом у Бечу, око помоћи устаницима.<ref name=":6">Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 62</ref> === Други српски устанак === По избијању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], од 1815, настојао је да покаже страним силама нови покрет, као дело крајњег протеста унесрећеног народа, а затим је поново прешао у Србију да помогне кнезу Милошу, исто као што је помагао и Карађорђу.<ref>М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 410</ref> === Ослобођена Србија === [[Датотека:Matija Nenadovic.jpg|мини|Прота Матија Ненадовић.]] Пошто се најпре добро слагао са кнезом, добијао је многе важне и поверљиве послове, а наставио је да ради и када њихови односи више нису били тако добри. У ослобођеној Србији био је обор-кнез Ваљевске нахије и заседао је у Народној канцеларији у Београду.<ref name=":6" /> Али како му са кнезом није увек ишло лако, у неколико наврата је падао у немилост, па је онда опет позиван.<ref name=":7">Народна енциклопедија, 1928, стр. 53</ref> Оптужен је 1817. за заверу против кнеза Милоша и смењен са кнежевске дужности, али је на њу враћен већ идуће године. У периоду 1821—24. живео је повучено у Бранковини, уз ограничење да се не меша у политику. Затим је у новембру 1827. почео да ради на администрацији Посавске кнежине, па се поново повукао децембра 1831. године.<ref name=":5" /> Један од задњих послова био је у Ваљевском суду, на који је сам дао оставку, после чега се повукао, добивши пензију, уз ослобађање од плаћања данка и кулука.<ref name=":6" /> Од 1832. до 1838. живео је повучено у Бранковини, подучавајући своју децу и пишући мемоаре, започете највероватније још 1826.<ref name=":6" /> Тада је саградио школу и нову цркву. Као пензионер је отвореније пришао опозицији против кнеза, тражећи да се ограничи његова лична самовоља. Када је 1838. основан државни савет, постао је један од угледних уставобранитеља и присталица русофилске политике. Био је члан комисије, која је спремала Устав за Србију, а 1839. постао је члан Државног савета.<ref>М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 412</ref> Са [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]] и [[Аврам Петронијевић|Аврамом Петронијевићем]] је прогнан из Србије 1840. Морао је да тражи заштиту у Цариграду, што га је ставило у веома тежак положај. Незадовољан и са непријатним искуствима, затим се вратио у Србију, поново као пензионер. По обарању [[Обреновићи|династије Обреновића]], 1842. поново је постао државни саветник. Кнезу Александру је учинио велику услугу гушећи са својим људима Катанску буну 1844.<ref name=":7" /> [[Датотека:Гроб Проте Матеје Ненадовића у Бранковини.jpg|мини|Надгробни споменик Проте Матеје у порти [[Црква Светих Арханђела у Бранковини|Цркве Светих Арханђела у Бранковини]].]] Члан Друштва српске словесности је постао 10/22. фебруара 1845. Учествовао је у [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] 1848. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и краће време био члан војног и народног одбора. Повукао се 1852. године, када је затражио пензију и отишао у [[Ваљево]]. Преминуо је 29. новембра/11. децембра 1854. године у Ваљеву, а свечано је сахрањен у Бранковини, у породичној гробници.<ref name=":5" /> На груди му је положено Мало јеванђеље, које је добио на поклон у Русији, на које су се заклели чланови првог српског Совјета. Ту је остало до погреба протиног сина [[Љубомир Ненадовић|Љубомира Ненадовића]] 1895.<ref>[https://www.politika.rs/scc/clanak/347630/Srbija/Ruku-na-Malo-jevandelje-pa-u-skupstinske-klupe Руку на Мало јеванђеље, па у скупштинске клупе]. politika.rs 21.01.2016.</ref> === Породица === Женио се два пута. У првом браку, са Мирјаном Хаџић,<ref name=":0" /> сестром Које Ивановића из Свилеуве имао је десеторо деце, која су сва рано умрла, a 1808. остао је удовац. По кнежевом одобрењу и поред тога што је био прота, оженио се други пут вероватно 1816, са удовицом Јованком или Јованом - Јоком Милићевић<ref>Марија Делић, 2013, стр. 27</ref> из Раиловића. Из другог брака је имао ћерку Марију - Мару (1817—1908), удату за Јеремију Станојевића, Светозара, државног чиновника, Александра (1820—1842), Љубомира, књижевника и Михаила.<ref name=":5" /> == Наслеђе == [[Датотека:Prota Mateja Nenadovic.jpg|мини|[[Прота Матеја Ненадовић]], слика из 1841. рад [[Георгије Бакаловић|Георгија Бакаловића]] (1786-1843)]] Био је умереног раста, космат, под старост ћелав, лепе браде. Јако је уважавао свештенички чин, а свештеничко одело је носио до смрти. Његов аутентични лик налази се на неколико уметничких дела. Сликали су га [[Јован Исајловић]] (1844—45. или 1848—49), [[Јохан Бес]] је насликао две слике (1846), [[Анастас Јовановић]] урадио је цртеже и литографије (1850), [[Урош Кнежевић]] (1852), [[Моша Пијаде]] је направио цртеж тушем „Карађорђе и прота Матеја“. У Ваљеву је подигнут споменик вајара [[Миломир Јевтић|Миломира Јевтића]] (1984), а [[Милован Данојлић]] је у стиховима изнео своје виђење његових дипломатских акција у Русији и Бечу. Написао је књигу својих сећања „Мемоари“. Његови „Мемоари“, поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена. У више градова постоје улице које носе његово име, као и [[оШ „Прота Матеја Ненадовић“ Бранковина|основна школа]] у родној Бранковини. Одликован је турским Орденом славе.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=81}}</ref> == Цитати == {{Цитат|Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.|прота Матија Ненадовић, о првом заседању Правитељствујушчег совјета, одржаном у [[Манастир Вољавча|манастиру Вољавча]].}} ==Занимљивости== У телевизијском остварењу [[Вук Караџић (ТВ серија)|"Вук Караџић"]], улогу Матеје Ненадовића преузео је глумац [[Бранимир Брстина]]. Ненадовићу је био непознат каснији назив [[Први српски устанак]], и тај догађај је називао ''Карађорђев рат''.<ref>{{Cite book|last=Ненадовић|first=Матија|authorlink=Матија Ненадовић|title=Мемоари|year=1947|url=|publisher=Просвета|pages=31|location=Београд|isbn=}}</ref> == Галерија == <center><gallery widths="170" heights="170" perrow="5"> Датотека:Valjevo, Spomenik Proti Mateji Nenadoviću, 03.JPG|Споменик у [[Ваљево|Ваљеву]] Датотека:Sabre of Prota Matija Nenadović.jpg|Сабља Проте Матеје Ненадовића Датотека:Znamenito mesto Brankovina 073.jpg|Ризница у цркви у Бранковини са поклонима које је прота Матеја добијао Датотека:Ulica Prote Mateje.JPG|Улица проте Матеје Датотека:Prote Mateje 11.JPG|Табла у улици Проте Матеје, Београд </gallery></center> == Види још == * [[Ненадовићи]] * [[Црква Светих Арханђела у Бранковини|Црква у Бранковини]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Сима|authorlink = Сима Милутиновић Сарајлија|year=1888|url=https://archive.org/stream/istorijasrbijeo00sargoog#page/n274/mode/2up|title=Историја Србије од почетка 1813е до конца 1815е године|publisher=Штампарија Краљевине Србије | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=512016477}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ненадовић|first=Матеја|authorlink = Матеја Ненадовић|year=1984|title=Акта и писма / прота Матеја Ненадовић ; ''приредио Велибор Берко Савић''|publisher=Дечје новине | location = Горњи Милановац|id=}} {{COBISS|ID=55812108}} * {{Cite book|ref=harv|title = Мемоари - Прота Матеја Ненадовић |autor = Прота Матеја Ненадовић |publisher = Народна књига |year=2009|isbn=978-86-331-3421-7 |edition = 1}} * {{cite web|title=Илустрована историја Српске православне цркве | url = http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2010/01/prota-matija-nenadovic.html }} {{Литература крај}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first =Миодраг| last2=| first2 =| title =Историја српске књижевности - Романтизам, Књ. 1| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=1832&naziv=Istorija%20srpske%20knji%C5%BEevnosti%20-%20Romantizam%20(1-2)&autor=Miodrag%20Popovi%C4%87|year=1985| publisher =Завод за уџбенике и наставна средства - Београд|isbn=|pages=279}} * Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (В. Ћоровић). * Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 5. * В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/7 (В. Алексијевић). * Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 674–676 * ''Прота Матија Ненадовић'', Знаменити Срби XIX века, број 1, уредник Матија Ненадовић, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1901, стр. 61-62 * М. Ђ. Милићевић, ''Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба'', Београд, 1888, стр. 408—412 * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 3, Н-Р, уредник Станоје Станојевић, Библиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 52—53 * Прота Матија Ненадовић, ''Мемоари'', уредник Живан Милисавац, Матица српска, Српска књижевна задруга, Дигитална Народна библиотека, Београд, Нови Сад, 1969. * Марија Делић, ''Прота Матија Ненадовић оснивач модерне српске дипломатије'', Историја, број 43, уредник Момчило Каран, 2013, {{ISSN|1821-4096}} * Милорад Радевић, ''Издања «Мемоара» проте Матије Ненадовића'', Зборник Историјског музеја Србије, број 8-9, Историјски музеј Србије, Београд, 1972. == Спољашње везе == * [http://www.brankovina.rs Бранковина - родно место Ненадовића] * [https://archive.today/20121221104742/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=367 Биографија на сајту САНУ] * {{АСК|Мемоари|14|2}} {{s-start}} {{s-off}} {{s-new|Функција успостављена|reason=[[Српска револуција]]}} {{s-ttl|title=[[Премијер Србије]]|years=27. август 1805. – јануар 1807.}} {{s-aft|after=[[Младен Миловановић]]}} {{s-end}} {{Војсковође Српске револуције}} {{Председници Владе Србије}} {{Српска књижевност}} {{100 најзнаменитијих Срба}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Ненадовић, Матија}} [[Категорија:Рођени 1777.]] [[Категорија:Умрли 1854.]] [[Категорија:Председници Правитељствујушчег совјета сербског]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]] [[Категорија:Чланови Друштва српске словесности]] [[Категорија:Слободни зидари (Србија)]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Ненадовићи]] [[Категорија:Политичари из Ваљева]] [[Категорија:Свештеници СПЦ]] dzytfbdhkl1j7u4yfga6acvwikelrz8 30099674 30099334 2025-06-28T11:50:34Z Sadko 25741 Поништена измена [[Special:Diff/30099334|30099334]] корисника [[Special:Contribs/Snake bgd|Snake bgd]] ([[User talk:Snake bgd|разговор]]) нереференцирано? 30099674 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Матија Ненадовић | слика = Portrait of Prota Mateja Nenadović (Uroš Knežević, 1852).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Портрет Матије Ненадовића, рад [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]], 1852. | датум_рођења = {{Датум рођења|1777|2|26}} | место_рођења = [[Бранковина]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1854|12|11|1777|2|26}} | место_смрти = [[Ваљево]] | држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] | држављанство = | народност = [[Срби]]н | вероисповест = [[Православље|православац]] | професија = [[свештеник]] | потпредседник = | потпремијер = | заменик = | партија = [[независни (политика)|нестраначка личност]] | супружник = | функција_1 = 1. председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског]] | почетак_функције_1 = [[27. август]] [[1805]] | крај_функције_1 = [[јануар]] [[1807]]. | монарх_1 = [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]] | претходник_1 = ''функција успостављена'' | наследник_1 = [[Младен Миловановић]] | коментар = | потпис = }} '''Прота Матија Ненадовић''' ([[Бранковина]], [[26. фебруар]] [[1777]] — [[Ваљево]], [[11. децембар]] [[1854]]) био је српски [[војвода]] из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], политичар, прота и дипломата. Ненадовић је био први председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]]. Са стрицем [[Јаков Ненадовић|Јаковом]] покренуо [[Први српски устанак]] у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с [[Османско царство|Турском]] и [[Руска Империја|Русијом]] и тиме успоставио прве дипломатске контакте српских устаника са страним државама. Његови „[[Мемоари (Проте Матеје Ненадовића)|Мемоари]]”, поред књижевне вредности, представљају и драгоцено сведочанство времена. == Биографија == === Рани живот === Родио се 26. фебруара/10. марта 1777. године у селу [[Бранковина|Бранковини]] код [[Ваљево|Ваљева]],<ref name=":0">Марија Делић, 2013, стр. 26</ref> као син Алексе Ненадовића, кнеза ваљевске Тамнаве и Посавине погубљеног у [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]]<ref name=":3">Народна енциклопедија, 1928, стр. 52</ref> и мајке Јоване рођ. Ђелмашевић из Гвозденовића.<ref>{{Cite web|url=https://knjige.kolubara.info/sh/blvk_III_13/tekst/1808/|title=KOLUBARA Izdavačko društvo * Valjevo, Srbija|website=knjige.kolubara.info|access-date=2021-07-24}}</ref> Његови преци су се из Бирца код [[Никшић]]а крајем 17. века доселили најпре у Осечину у подгорској кнежевини Ваљевске нахије, а половином 18. века су прешли у Бранковину. Његов отац Алекса је погубљен 1804. као жртва [[Сеча кнезова|Сече кнезова]], која је била повод за подизање [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].<ref name=":0" /> Школовао се у месту рођења, код породичног пароха, попа Станоја, од кога је научио да чита и пише. Након пада Кочине крајине породица му је избегла у Срем, па је наставио школовање у [[Купиново|Купинову]]. Црквено певање и богословију учио је у Ашањи.<ref name=":1">Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 61</ref> После су се вратили у Бранковину, па је у шеснаестој години постао поп (1793), а брзо после тога и прота (1795).<ref name=":1" /> Као поп, у Бранковини је уводио ред у црквене обреде, по угледу на црквени живот у Срему. === Први српски устанак === Отац га је упутио у послове око припремања устанка, а 1803. га је слао у [[Сарајево]], да преговара око проширивања устанка.<ref name=":3"/> После [[Сеча кнезова|Сече кнезова]] 1804, када је убијен и његов отац, напустио је кућу. Пошто је стигла вест о устанку у Шумадији,<ref name=":3"/> међу првима се прикључио покрету и дизао читав ваљевски крај.<ref name=":3"/> Са стрицем Јаковом, био је један од покретача [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Почео је да диже читав крај и 27. фебруара је на вису изнад Бранковине побо тробојни барјак са три крста.<ref name=":4">Мемоари, 1969, стр. 97</ref> Почело је окупљање око тог барјака, па је већ за дан ту било окупљено 700 устаника. Прота је оставио устанике свом стрицу [[Јаков Ненадовић|Јакову Ненадовићу]], а сам је кренуо у [[Земун]] по барут.<ref name=":4" /> Из Земуна је поред барута и муниције повео и [[Дел-Ахмет]]а, бимбашу и Хаџи Мустафа-пашиног сина. Везира [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-пашу]] су дахије убиле 1801. Прота је успут лагао и подизао народ тврдећи да султан није против Срба, него да је Хаџи-Мустафином сину дао да покупи војску да се освети дахијама, а Дел-Ахмет је све то потврђивао.<ref>Мемоари, 1969, стр. 99</ref> Учествовао је у ослобађању [[Ваљево|Ваљева]] и [[Шабац|Шапца]] (1804), [[Карановац (Варварин)|Карановца]], [[Ужице|Ужица]] и [[Смедерево|Смедерева]] (1805) и [[Београд]]а. Посебно се истакао у [[Битка на Мишару|боју на Мишару]] (1806),<ref name=":1" /> када је са својим одредом напао турску позадину и изазвао међу њима велику пометњу. Када је у јуну 1807. рањен [[Јаков Ненадовић]], заповедник западне устаничке војске, прота га је замењивао на тој дужности. За време устанка је био први председник Управног одбора - [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]], од лета 1805, до половине 1807. Тада је саставио казнени законик за Србију.<ref name=":5">{{Cite web|url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|title=Матија Ненадовић|date=2017-10-31|website=Српска енциклопедија|language=sr|access-date=2021-07-24}}</ref> [[Датотека:Prota Matija Nenadović.pdf|мини|Прота Матеја Ненадовић.]] Посебан таленат је показао у управним и дипломатским пословима, које је стекао уз оца.<ref name=":1" /> Био је и један од људи који су најмудрије знали да преговарају са Турцима.<ref name=":3" /> Са [[Петар Чардаклија|Петром Чардаклијом]] и [[Јован Протић|Јованом Протићем]] путовао је 1804. године у Русију да придобије њихову владу за устанак и тражи помоћ. Одатле се вратио почетком 1805. Из Срема је, уз помоћ својих тамошњих познаника, обезбеђивао оружје и муницију за устанике. У фебруару 1806. године са [[Божидар Грујовић|Божом Грујовићем]] и [[Милош Урошевић|Милошем Урошевићем]] боравио је у Бечу, да би издејствовали дозволу за увоз у Србију хране и оружја, али нису имали великог успеха. У Босни је такође преговарао о примирју са тамошњим Турцима.<ref name=":5" /> Именован је 1811. за ваљевског војводу и под своју управу добио 34 села и две варошице, Уб и Палеж. Учествовао је и заједно са [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]] и [[Стојан Чупић|Стојаном Чупићем]] у [[Бој на Равњу|боју на Равњу,]] када су Срби пружили последњи отпор Турцима на западу.<ref name=":1" /> Међу последњима се у јесен 1813. године склонио у Срем, прешавши Саву код Купинова. Тада се најпре састао са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]], у манастиру [[Манастир Фенек|Фенек]]. За време емиграције (1813—1815) радио на томе да заинтересује велике силе, а нарочито Русију за судбину Србије. За време Бечког конгреса није напуштао аустријску престоницу. Преговарао је са руским царом у Бечу, око помоћи устаницима.<ref name=":6">Знаменити Срби XIX века, 1901, стр. 62</ref> === Други српски устанак === По избијању [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], од 1815, настојао је да покаже страним силама нови покрет, као дело крајњег протеста унесрећеног народа, а затим је поново прешао у Србију да помогне кнезу Милошу, исто као што је помагао и Карађорђу.<ref>М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 410</ref> === Ослобођена Србија === [[Датотека:Matija Nenadovic.jpg|мини|Прота Матија Ненадовић.]] Пошто се најпре добро слагао са кнезом, добијао је многе важне и поверљиве послове, а наставио је да ради и када њихови односи више нису били тако добри. У ослобођеној Србији био је обор-кнез Ваљевске нахије и заседао је у Народној канцеларији у Београду.<ref name=":6" /> Али како му са кнезом није увек ишло лако, у неколико наврата је падао у немилост, па је онда опет позиван.<ref name=":7">Народна енциклопедија, 1928, стр. 53</ref> Оптужен је 1817. за заверу против кнеза Милоша и смењен са кнежевске дужности, али је на њу враћен већ идуће године. У периоду 1821—24. живео је повучено у Бранковини, уз ограничење да се не меша у политику. Затим је у новембру 1827. почео да ради на администрацији Посавске кнежине, па се поново повукао децембра 1831. године.<ref name=":5" /> Један од задњих послова био је у Ваљевском суду, на који је сам дао оставку, после чега се повукао, добивши пензију, уз ослобађање од плаћања данка и кулука.<ref name=":6" /> Од 1832. до 1838. живео је повучено у Бранковини, подучавајући своју децу и пишући мемоаре, започете највероватније још 1826.<ref name=":6" /> Тада је саградио школу и нову цркву. Као пензионер је отвореније пришао опозицији против кнеза, тражећи да се ограничи његова лична самовоља. Када је 1838. основан државни савет, постао је један од угледних уставобранитеља и присталица русофилске политике. Био је члан комисије, која је спремала Устав за Србију, а 1839. постао је члан Државног савета.<ref>М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 412</ref> Са [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]] и [[Аврам Петронијевић|Аврамом Петронијевићем]] је прогнан из Србије 1840. Морао је да тражи заштиту у Цариграду, што га је ставило у веома тежак положај. Незадовољан и са непријатним искуствима, затим се вратио у Србију, поново као пензионер. По обарању [[Обреновићи|династије Обреновића]], 1842. поново је постао државни саветник. Кнезу Александру је учинио велику услугу гушећи са својим људима Катанску буну 1844.<ref name=":7" /> [[Датотека:Гроб Проте Матеје Ненадовића у Бранковини.jpg|мини|Надгробни споменик Проте Матеје у порти [[Црква Светих Арханђела у Бранковини|Цркве Светих Арханђела у Бранковини]].]] Члан Друштва српске словесности је постао 10/22. фебруара 1845. Учествовао је у [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] 1848. године у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и краће време био члан војног и народног одбора. Повукао се 1852. године, када је затражио пензију и отишао у [[Ваљево]]. Преминуо је 29. новембра/11. децембра 1854. године у Ваљеву, а свечано је сахрањен у Бранковини, у породичној гробници.<ref name=":5" /> На груди му је положено Мало јеванђеље, које је добио на поклон у Русији, на које су се заклели чланови првог српског Совјета. Ту је остало до погреба протиног сина [[Љубомир Ненадовић|Љубомира Ненадовића]] 1895.<ref>[https://www.politika.rs/scc/clanak/347630/Srbija/Ruku-na-Malo-jevandelje-pa-u-skupstinske-klupe Руку на Мало јеванђеље, па у скупштинске клупе]. politika.rs 21.01.2016.</ref> === Породица === Женио се два пута. У првом браку, са Мирјаном Хаџић,<ref name=":0" /> сестром Које Ивановића из Свилеуве имао је десеторо деце, која су сва рано умрла, a 1808. остао је удовац. По кнежевом одобрењу и поред тога што је био прота, оженио се други пут вероватно 1816, са удовицом Јованком или Јованом - Јоком Милићевић<ref>Марија Делић, 2013, стр. 27</ref> из Раиловића. Из другог брака је имао ћерку Марију - Мару (1817—1908), удату за Јеремију Станојевића, Светозара, државног чиновника, Александра (1820—1842), Љубомира, књижевника и Михаила.<ref name=":5" /> == Наслеђе == [[Датотека:Prota Mateja Nenadovic.jpg|мини|[[Прота Матеја Ненадовић]], слика из 1841. рад [[Георгије Бакаловић|Георгија Бакаловића]] (1786-1843)]] Био је умереног раста, космат, под старост ћелав, лепе браде. Јако је уважавао свештенички чин, а свештеничко одело је носио до смрти. Његов аутентични лик налази се на неколико уметничких дела. Сликали су га [[Јован Исајловић]] (1844—45. или 1848—49), [[Јохан Бес]] је насликао две слике (1846), [[Анастас Јовановић]] урадио је цртеже и литографије (1850), [[Урош Кнежевић]] (1852), [[Моша Пијаде]] је направио цртеж тушем „Карађорђе и прота Матеја“. У Ваљеву је подигнут споменик вајара [[Миломир Јевтић|Миломира Јевтића]] (1984), а [[Милован Данојлић]] је у стиховима изнео своје виђење његових дипломатских акција у Русији и Бечу. Написао је књигу својих сећања „Мемоари“. Његови „Мемоари“, поред књижевне вредности, представљају драгоцен документ времена. У више градова постоје улице које носе његово име, као и [[оШ „Прота Матеја Ненадовић“ Бранковина|основна школа]] у родној Бранковини. Одликован је турским Орденом славе.<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=81}}</ref> == Цитати == {{Цитат|Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.|прота Матија Ненадовић, о првом заседању Правитељствујушчег совјета, одржаном у [[Манастир Вољавча|манастиру Вољавча]].}} ==Занимљивости== У телевизијском остварењу [[Вук Караџић (ТВ серија)|"Вук Караџић"]], улогу Матеје Ненадовића преузео је глумац [[Бранимир Брстина]]. Ненадовићу је био непознат каснији назив [[Први српски устанак]], и тај догађај је називао ''Карађорђев рат''.<ref>{{Cite book|last=Ненадовић|first=Матија|authorlink=Матија Ненадовић|title=Мемоари|year=1947|url=|publisher=Просвета|pages=31|location=Београд|isbn=}}</ref> == Галерија == <center><gallery widths="170" heights="170" perrow="5"> Датотека:Valjevo, Spomenik Proti Mateji Nenadoviću, 03.JPG|Споменик у [[Ваљево|Ваљеву]] Датотека:Sabre of Prota Matija Nenadović.jpg|Сабља Проте Матеје Ненадовића Датотека:Znamenito mesto Brankovina 073.jpg|Ризница у цркви у Бранковини са поклонима које је прота Матеја добијао Датотека:Ulica Prote Mateje.JPG|Улица проте Матеје Датотека:Prote Mateje 11.JPG|Табла у улици Проте Матеје, Београд </gallery></center> == Види још == * [[Ненадовићи]] * [[Црква Светих Арханђела у Бранковини|Црква у Бранковини]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Сима|authorlink = Сима Милутиновић Сарајлија|year=1888|url=https://archive.org/stream/istorijasrbijeo00sargoog#page/n274/mode/2up|title=Историја Србије од почетка 1813е до конца 1815е године|publisher=Штампарија Краљевине Србије | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=512016477}} * {{Cite book|ref=harv|last=Ненадовић|first=Матеја|authorlink = Матеја Ненадовић|year=1984|title=Акта и писма / прота Матеја Ненадовић ; ''приредио Велибор Берко Савић''|publisher=Дечје новине | location = Горњи Милановац|id=}} {{COBISS|ID=55812108}} * {{Cite book|ref=harv|title = Мемоари - Прота Матеја Ненадовић |autor = Прота Матеја Ненадовић |publisher = Народна књига |year=2009|isbn=978-86-331-3421-7 |edition = 1}} * {{cite web|title=Илустрована историја Српске православне цркве | url = http://srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/2010/01/prota-matija-nenadovic.html }} {{Литература крај}} * {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first =Миодраг| last2=| first2 =| title =Историја српске књижевности - Романтизам, Књ. 1| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=1832&naziv=Istorija%20srpske%20knji%C5%BEevnosti%20-%20Romantizam%20(1-2)&autor=Miodrag%20Popovi%C4%87|year=1985| publisher =Завод за уџбенике и наставна средства - Београд|isbn=|pages=279}} * Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (В. Ћоровић). * Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 5. * В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/7 (В. Алексијевић). * Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 674–676 * ''Прота Матија Ненадовић'', Знаменити Срби XIX века, број 1, уредник Матија Ненадовић, Дигитална Народна библиотека Србије, Загреб, 1901, стр. 61-62 * М. Ђ. Милићевић, ''Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба'', Београд, 1888, стр. 408—412 * Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 3, Н-Р, уредник Станоје Станојевић, Библиографски завод д.д., Загреб, 1928, стр. 52—53 * Прота Матија Ненадовић, ''Мемоари'', уредник Живан Милисавац, Матица српска, Српска књижевна задруга, Дигитална Народна библиотека, Београд, Нови Сад, 1969. * Марија Делић, ''Прота Матија Ненадовић оснивач модерне српске дипломатије'', Историја, број 43, уредник Момчило Каран, 2013, {{ISSN|1821-4096}} * Милорад Радевић, ''Издања «Мемоара» проте Матије Ненадовића'', Зборник Историјског музеја Србије, број 8-9, Историјски музеј Србије, Београд, 1972. == Спољашње везе == * [http://www.brankovina.rs Бранковина - родно место Ненадовића] * [https://archive.today/20121221104742/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=367 Биографија на сајту САНУ] * {{АСК|Мемоари|14|2}} {{s-start}} {{s-off}} {{s-new|Функција успостављена|reason=[[Српска револуција]]}} {{s-ttl|title=[[Премијер Србије]]|years=27. август 1805. – јануар 1807.}} {{s-aft|after=[[Младен Миловановић]]}} {{s-end}} {{Војсковође Српске револуције}} {{Председници Владе Србије}} {{Српска књижевност}} {{100 најзнаменитијих Срба}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Ненадовић, Матија}} [[Категорија:Рођени 1777.]] [[Категорија:Умрли 1854.]] [[Категорија:Председници Правитељствујушчег совјета сербског]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] [[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по групи академика САНУ]] [[Категорија:Чланови Друштва српске словесности]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски мемоаристи]] [[Категорија:Ненадовићи]] [[Категорија:Политичари из Ваљева]] [[Категорија:Свештеници СПЦ]] 505r8rt3vwq1im1g14vlf2weuxt9gvv 0 29781 30099099 30010100 2025-06-27T20:58:48Z ~2025-89299 447266 исправио број српске војске на реалнији број, јер српска популација је тада била негде око 400.000 људи, ако узмемо то у обзир, онда логистички нема смисла да 70.000 војника марширају било где, а тек не као тајни напад на османско царство. 10.000-20.000 је реалнији број. 30099099 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Маричка битка | део = [[Отоманско освајање Балканског полуострва|Отоманског освајања Балкана]] | слика = Bitkanamarici1371.png | величина_слике = 300п | опис_слике = Правац кретања српске војске септембра 1371. године | датум = [[26. септембар]] [[1371]]. | локација = на [[Марица (река)|реци Марици]] код [[Черномен]]а,<br />данашња [[Грчка]] | резултат = одлучујућа [[Османско царство|османска]] победа{{sfn|Sedlar|1994|p=385}} | страна1 = {{застава|Српско царство}} | страна2 = {{застава|Османско царство|1299}} | заповедник1 = [[Вукашин Мрњавчевић]]{{Убијен у акцији}}<br />[[Угљеша Мрњавчевић]]{{Убијен у акцији}}<br />[[Гојко Мрњавчевић]] | заповедник2 = [[Лала Шахин]] | јачина1 = 10.000-15.000<ref name = "ВЕ">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] књига 5, Војноиздавачки завод, Београд 1972, стр. 285</ref><br />20.000<ref name="boskovic"/><br />70.000<ref name = "boskovic">{{cite book|last = Boskovic| first = Vladislav|title = King Vukasin and the disastrous Battle of Marica|url = https://books.google.com/books?id=oTdPlvMRYeUC&pg=PA11 |year = 2009|publisher = GRIN Verlag|isbn = 978-3-640-49264-0|page = 11}}</ref><ref name = "newbritannica">{{cite book|title = The New Encyclopædia Britannica: Micropaedia|url = https://books.google.com/books?ei=vEvOUJLvBMTE4gTPt4HgCA&hl=en&id=aUAuAAAAMAAJ&dq=%22was+organized+in+1371+by+Vukasin%2C+the+king+of+the+southern+Serbian+lands%2C+who+gathered+an+army+of+70%2C000+men+and+%22&q=%22by+Vukasin%2C+the+king+of+the+southern+Serbian+lands%2C+who+gathered+an+army+of+70%2C000+men+and+%22|year = 1993|publisher = Encyclopædia Britannica|isbn = 978-0-85229-571-7|page = 855}}</ref><ref name = "grumeza">{{cite book|last = Grumeza| first = Ion|title = The Roots of Balkanization: Eastern Europe C.E. 500-1500|url = https://books.google.com/books?hl=en&id=QKhuxLdnYhMC&dq=%22a+serbian+amry+%28which+included+bulgar+units%29+of+seventy+thousand%22&q=%22a+serbian+amry+%28which+included+bulgar+units%29+of+seventy+thousand%22#v=snippet&q=%22a%20serbian%20amry%20(which%20included%20bulgar%20units)%20of%20seventy%20thousand%22&f=false|year = 2010|publisher = University Press of America|isbn = 978-0-7618-5134-9|page = 93}}</ref><ref name="devos">Julius Emil DeVos: ''Fifteen hundred years of Europe'', O'Donnell Press, 1924, page 110.</ref><ref name="otto">Otto Kaemmel: ''Spamer's Illustrierte Weltgeschichte: mit besonderer Berücksichtigung der Kulturgeschichte'', O. Spamer, 1902, page 740. {{de icon}}</ref> | јачина2 = 10.000<ref name = "ВЕ"/><br />800<ref name="boskovic"/><ref name = "veiter">{{cite book|last = Veiter|first = Theodor|title = Volkstum zwischen Moldau, Etsch und Donau: Festschrift für Franz Hieronymus Riedl : Dargeboten zum 65. Lebensjahr|url = https://books.google.com/books?id=MlMeAAAAMAAJ&q=%22wenn+es+1371+in+einem+scharm%C3%BCtzel+am+flusse+maritza%22&dq=%22wenn+es+1371+in+einem+scharm%C3%BCtzel+am+flusse+maritza%22&hl=en&sa=X&ei=wOKHUb-bDpPE4gTA74CwAQ&ved=0CDIQ6AEwAA|year = 1971|publisher = W. Braumüller|isbn = 978-3-7003-0007-6|page = 294}}</ref> | губици1 = велики губици<br />хиљаде војника су се утопили{{sfn|Rossos|2008|p=40}} | губици2 = непознати }} [[Датотека:Vukasin ugljesa 1371 sr.png|мини|280п|Област краља Вукашина Мрњавчевића и деспота Јована Угљеше уочи Маричке битке (1371. године).]] '''Маричка битка''' или '''бој код Черномена''', одиграла се на реци [[Марица (река)|Марици]] у [[петак]] [[26. септембар|26. септембра]] [[1371]]. између снага [[Османско царство|Османског царства]] под вођством [[Румелија|румелијског]] беглербега [[Лала Шахин|Лала-Шахина]] и [[Српско царство|српских]] снага <ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=117}}</ref> које су бројале око 10.000-20.000 људи (70.000 по Халкокондилу). Српску војску предводили су краљ [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] и његов брат деспот [[Угљеша Мрњавчевић|Јован Угљеша]]. Обојица су погинули у бици. Поједини историчари наводе [[1367]]. или чак и [[1363]]. за годину битке, али сви заједно тврде да се битка одиграла код [[Черномен]]а, данас грчки [[Черномен|Орменио]] у области [[Еврос (округ)|Еврос]], на пољу које [[Османско царство|Турци]] наводно дан-данас зову ''Сирф синдиги'', погибље [[Срби|Срба]]. Вукашина наслеђује његов син Марко, познатији као [[Марко Краљевић]], али не успева да одржи српске земље и недуго после битке постаје [[Османско царство|турски]] [[вазал]]. Ова битка представља почетак османлијских освајања територија којима је владао српски цар [[Стефан Душан|Душан]]. Битка се догодила на празник [[Апостол Јован|Светог Јована Богослова]], па је у знак сећања на њу удовица Јефимија Мрњавчевић дала да се ослика икона Богородице Катафиги (Уточиште) на којој је приказана са Светим Јованом Богословим.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.pirotskevesti.rs/srpsko-kulturno-naslede-u-bugarskoj/|title=Srpsko kulturno nasleđe u Bugarskoj|date=2015-07-15|website=Pirot vesti|language=en-US|access-date=2022-10-13}}</ref> Икона се касније налазила у манастиру Поганово, а у [[Први светски рат|Првом светском рату]] су је Бугари однели у Храм Св. Александра Невског у [[Софија|Софији]].<ref name=":0" /> Од Маричке битке почеле су [[Велике сеобе Срба|велике сеобе српског и шире балканског становништва.]]<ref>{{Cite book|title=Прекинут успон: српске земље у позном средњем веку|last=Спремић|first=Момчило|publisher=Завод за уџбеника и наставна средства|year=2005|location=Београд|pages=443}}</ref> === Опис војски === У Маричкој бици радило се о првом већем судару две потпуно супротне војске. Српска војска била је претежно под византијским утицајем наоружана хришћанском опремом, од чега правим мачем, копљем, луком, стрелом и буздованом, богатији ратници су имали крљушт оклоп,<ref>Др Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства 1168-1371, стр. 44, 46</ref> већина шлем, од којих је најчешћи био обични конасти шлем, такође су ратници типично за војске под византијским утицајем преко крљушт оклопа носили браон траку пекторарион усвојену од византијске варијашке гарде. Неки од ратника имали су и плаштове. Турска војска је с друге стране имала другачију опрему, пре свега сабљу и јатаган, и већина обичних војника је носила турбане, јелеке и јањичарске борк капе, док су богатији војници носили турски шлем. Такође боје су се разликовале. Док су код Срба преовладале за богатије војнике плава, а обичне смеђа боја услед коришћења конопље и лана за одећу<ref>https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/955443/nemanjici-krojili-modu-tekstilnu-industriju-istoricar-umetnosti-bojan-popovic-otkriva-nepoznatu-istoriju-odevanja-srba</ref>, код Турака су преовладавала одела од свиле зелене и црвене боје.{{чињеница|date=10. 2022.}} === Повод === Најстарији српски извор, ''„[[Запис монаха Исаије]]“'' као повод за почетак сукоба између Срба и Турака наводи намеру деспота Угљеше, да заједно са својим братом краљем Вукашином истера Турке из ''Македоније'' (тј. ''Романије'' ([[Византијско царство|Византије]]) или по садашњем [[Тракија|''Тракије'']]). Према немачком историчару Цинкајзену, који су позива на турске изворе, рат између Срба и Турака избио је због заузећа града [[Пловдив]]а. Према њему, заповедник града је успео да избегне краљу српском и да га приволи да покрене војску против Турака. Ондашњи турски извори пак тврде да је циљ српске војске био да се заузме [[Једрене|Дринопоље]] и да се турске снаге на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], под командом беглербега [[Лала Шахин|Лала-Шахина]] протерају из [[Румелија|Румелије]] ([[Византијско царство|Источно римско царство]]) у [[Анадолија|Анадолију]] ([[Мала Азија]]). Савремени историчари сматрају да није постојао конкретан повод за избијање непријатељстава. Према њима, Деспот Угљеша, чија држава се прва налазила на правцу турског напредовања, схватио је опасност коју су представљала турска освајања на Балканском полуострво. Иако су турске територије на Балкану у то време биле незнатне [[Турци]] су освојили неколико добро утврђених градова као што је Дринопоље и на тај начин створили мостобран за даља освајања у [[Европа|Европи]]. Угљеша је у својој мудрости изабрао идеалан тренутак за напад. Султан Мурат се са војском налазио у [[Мала Азија|Малој Азији]] држећи под [[Опсада|опсадом]] [[Бига (град)|град Бигу]] док је у Дринопољу био мањи турски гарнизон под командом [[Лала Шахин]]а. === Учесници === {{multiple image | footer = '''Лево:''' Краљ [[Вукашин Мрњавчевић]]<br>'''Десно:''' [[Лала Шахин]] | image1 = King Vukašin, Psača.jpg | image2 = | align = | direction = | total_width = 330 | alt1 = | caption1 = | caption2 = }} Засигурно се зна да су на српској страни поред војске Деспота Угљеше учествовале и снаге краља Вукашина. Спорно питање је да ли су и који српски великаши такође учествовали у походу на Турке. Турски извори наводе да су поред деспота, краља и „краљевих неверника“ у бици учествовали војводе и [[властела]] [[Босна|Босне]], [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] и [[Влашка|Влашке]]. Грчки писац из XV века, [[Лаоник Халкокондил]] помиње само Угљешу и Вукашина док се у записима монаха Исаије каже да је Угљеша дигао ''„све српске и грчке војнике и брата својега Вукашина краља“'' као и ''„многе друге велможе,... негде до шестидесет тисушт изабрани војски“''. Према [[Стојан Новаковић|Стојану Новаковићу]], ''„српске велможе“'' који су се придружили Угљеши и Вукашину највероватније су били [[Дејановићи]] и војвода [[Југ Богдан|Богдан]]. Северна српска [[властела]] у овом боју није учествовала. [[Балшићи]], који су били у добрим односима са Вукашином највероватније нису учествовали у бици јер су убрзо након пораза српских снага отели [[Призрен]] од Вукашиновог сина; [[Никола Алтомановић]] такође није могао да учествују у бици јер је био у рату са Вукашином; Лазар и Бранковићи нису имали интереса да учествују у бици и на тај начин учврсте Вукашинов положај као краља и наследника [[Стефан Урош V|цару Урошу]] чију су власт, макар и формално, још увек поштовали. На основу расположивих извора може се закључити да су српску војску дале српске земље око [[Шар-планина|Шар-планине]], као и све јужне српске земље око [[Вардар]]а и [[Струма|Струме]], заједно са грчким крајевима јужне [[Македонија (област)|Македоније]] (међу Вардаром и Струмом), [[Драма (област)|Драме]], [[Мосинопољ]]а и [[Воден (Грчка)|Водена]]. Непознато је да ли је великаш Радослав Хлапен учествовао у боју јер је преживео битку, а након тога је наставио да влада Бером, Воденом и Костуром и то не као вазал. У бици је скоро сигурно учествовао бугарско-српски племић Александар Комнин Асен, обласни господар Валоне са својом војском. Турске снаге којима је заповедао румелијски беглербег Лала-Шахин биле су четири пута слабије од српских и углавном су се сводиле на посаду утврђеног града Дринопоља. Халкокондил чак наводи да су снаге са којима је Лала-Шахин напао српску војску бројале једва 800 људи. ==== Најчешће забуне у вези са учесницима боја на Марици ==== [[File:Bitka-kod-Marice.jpg|thumb|Романтичарска слика Маричке битке на којој је краљ Вукашин приказан са Мађарским грбом]] На основу извора које смо навели може се закључити да је у Маричкој бици учествовала хришћанска коалиција састављена од Срба, Угара и Влаха. Такође, у енглеској литератури се наводи да је у бици са српске стране учествовала коалиција састављена од Срба, Бугара и Грка. У првом примеру коришћени су углавном турски извори. Стога није чудно што се у њима наводи да су се на српској страни налазили великаши и из Угарске, Босне и Влашке. На овај начин турски историчари су желели да увеличају значај победе која је представљала тријумф [[ислам]]а над [[хришћанство]]м оличеним у представницима свих већих хришћанских држава на [[Балканско полуострво|Балкану]]. У другом примеру погрешно је наведено да су грчке снаге такође учествовале у овој бици. Међутим, у питању су снаге Угљеше и Вукашина и других српских великаша чија се државна територија протезала и на грчке земље (укључујући и област Македонију као део Грчке). Грци, тј. тадашња [[Византијско царство|византијска држава]] ни на који начин није помогла Угљешу и Вукашина већ је искористила српски пораз да прошири своју територију. Што се Бугара тиче, они се не спомињу ни у једном од историјских извора које је користио [[Стојан Новаковић]]. Оно што се са сигурношћу може тврдити јесте да су у Маричкој бици учествовале српске снаге састављене од војске Угљеше и Вукашина и неких српских великаша. Уколико су у бици учествовале и снаге неке од претходно наведених држава, онда су оне биле толико занемарљиве да тадашњи историјски извори нису сматрали за потребно да их посебно наведу. == Битка == Угљеша и Вукашин поставили су себи замашан циљ: истерати Турке из Европе, а моменат је био добро изабран — кад је [[Мурат I]] био забављен ратом у Малој Азији. Требало је још увек напрегнути све снаге, али су оба брата заједно, према величини земаља и других војски оног времена, могли скупити свега 10.000—15.000 људи. То је била феудална војска дигнута са подручних земаља браће Мрњавчевића ([[Северна Македонија|северне Македоније]], [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и Серске деспотовине између [[Струма|Струме]] и [[Марица|Марице]], јужно од [[Родопске планине|Родопских планина]]), дакле, састављена претежно од Срба и македонских Словена, са нешто Грка, Угљешиних поданика. Може се претпоставити да су се војске два брата среле негде у долини Марице код данашњег [[Димитровград (Бугарска)|Димитровграда]], а затим кренуле низводно ка [[Једрене|Једрену]].<ref name = "ВЕ"/> У Једрену се налазио [[Лала Шахин]], румелијски (европски) [[беглербег]], који је могао скупити највише 10.000 бораца, поуздано слабијег квалитета од хришћанске војске, јер су најбоље турске трупе биле уз Мурата у Азији. Лала Шахин се нашао у тешкој ситуацији: Једрене, нова турска престоница, било је практично неутврђено, битку на отвореном пољу није смео примити, а још мање одступити. Он се решио на препад: ноћу 25/26. септембра 1371, вероватно пред зору, напао је хришћански логор код Черномена, на десној обали Марице, неких 40 км узводно од Једрена, и потпуно их разбио. Може се сматрати да је Лала Шахин у својим редовима имао људе који су добро познавали област око Черномена и који су му објаснили где и како да нападне. Такође Турци су сигурно Србе напали са три стране, остављајући четврту страну ка реци Марици отворену за Србе да покушају да побегну.<ref>Џорџ Т. Денис Стратегикон, стр. 95, 96</ref> Оба Мрњавчевића су погинула. Турски извори наглашавају да у логору хришћана није било ни реда, ни опрезности.<ref name = "ВЕ"/> === Сведочанство патријарха Пајсија о Маричкој битци === Опис Маричке битке оставио је патријарх Пајсије у делу „Живот цара Уроша”:„А кесар Угљеша у граду Серезу, чувши о прелазу Исмаиљићана, посла ка краљу Вукашину, да му јави ово: Поздрав брату моме краљу Вукашину и господару, свагда здравствуј ми на много лета! И нека ти је знано да су Агарени прешли у Калипоље и отуд у Дренопољ и тако чујем спремају се и на српске земље.” Вукашин заповеди да се убрзо сакупи војска и посла ка брату Угљеши да буде спреман и одреди место где ће се обојица састати. И кад се војска сакупи и би трчања и вапаја, да се земља тресла, коњаника и пешака и дођоше до места Чрменски Лугови, близу Адријанопоља дан хода и више, звано Мостар, а после се назва Мустафа пашина Ћуприја. И ту се састадоше обојица, ови од српске земље, а Угљешини од грчких предела и било је довољно војника и пописаше их колико ће их се борити са Агаренима и нађоше да ће бити оружаних коњаника око 70.000 и више. И би велико весеље и радости и пиће вина и јела и свако неуправљање и неуређење. А Агаренски начелник чувши за долазак краља Вукашина са великом силом и беху у великој недоумици и не малом ужасу и договорише се да дају данак и пошаљу посреднике краљу Вукашину са речима:„Остави нас да овде останемо и ми ћемо ти бити као слуге и даћемо данак какав хоћеш.” И дођоше посредници као уходе и видеше где леже пијани као војска без главе икаквог управљања. И убрзо се натраг вратише свом начелнику, и приповедаху му сва неуправљања и рекоше: „Данас ће бити наше.” И подигоше се једнодушно сви Агарени и дођоше до места где војска беше и изненада нападоше на њих. То је било рано ујтру и разбише српску војску.”<ref>Живан Милисавац,Стара српска књижевност 3.Живот цара Уроша од Патријарха Пајсија, стр. 396, 397</ref> == Последице == Последице маричке битке биле су изванредно тешке. За непуне две деценије сав централни и источни део [[Балканско полуострво|Балкана]] доспео је посредно или непосредно под власт Турака. [[Јован V Палеолог|Византијски]] и [[Јован Шишман|бугарски цар]] постали су турски вазали. То је снашло и српске династе у Македонији уколико су их Турци задржали.<ref name = "ВЕ"/> ==Галерија== <gallery> File:Diagram of battle of Maritsa 1371.jpg|Дијаграм Маричке битке Датотека:Serbian medieval army equipment.jpg|Оружје средњовековне Србије Датотека:Serbian Medieval swords.jpg|Мач коришћен од стране српских витезова и војника током Маричке и Косовске битке Датотека:Turkish armor during battles of Marica and Kosovo.jpg|Турски оклоп током Маричке битке Датотека:Ottoman sabre.jpg|Сабља коришћена од стране турских војника током Маричке и Косовске битке Датотека:Maritsa.jpg|Река Марица </gallery> == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book| ref=harv| last=Rossos| first = Andrew| title = Macedonia and the Macedonians|year=2008| url =https://archive.org/details/macedoniamacedon0000ross| publisher = Hoover Institution Press Publications| location = |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Sedlar| first = Jean W.| title = East Central Europe in the Middle Ages, 1000-1500|year=1994| url =https://archive.org/details/eastcentraleurop0003sedl| publisher = University of Washington Press| location = |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Stavrianos| first = Leften Stavros|authorlink = | title = The Balkans Since 1453|year=2000| url = http://books.google.rs/books?id=xcp7OXQE0FMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = C. Hurst & Co. Publishers| location = |isbn = 978-1-85065-551-0}} * {{Cite book| ref=harv| last=Turnbull| first = Stephen|authorlink = Стивен Тернбул| title = The Ottoman Empire 1326–1699|year=2003| url = | publisher = Osprey Publishing| location = |id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink = Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium}} * {{Cite book| ref=harv| last=Михаљчић| first = Раде|authorlink = Раде Михаљчић| title = Крај Српског царства|year=1975| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| url = https://books.google.com/books?id=N1VpAAAAMAAJ}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=CdXw3dqJtrQ Српски јунаци средњег века: Мрњавчевићи], РТС Образовно - научни програм - Званични канал * [http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/mutna-i Битка на Марици], Политикин забавник, Душко Лопандић, бр. 3109, 2011. * [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_10_l.html Владимир Ћоровић: Маричка погибија] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:478339-Krvava-reka-Marica Крвава река Марица! („Вечерње новости“, 14. фебруар 2014)] * [https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=09&dd=26&nav_id=1738387 Дан када је пропало Душаново царство: „Марица је постала гримизна од крви” (Б92, 26. септембар 2020)] * [https://www.youtube.com/watch?v=uTsWH7qTMx4 Борис Стојковски - „Маричка битка. Поглед 650 година касније“] * [https://www.youtube.com/watch?v=lj2ij_-1ON4 Маричка битка 1371. - Распад Душановог царства (1369—1371.)] {{Пад српских земаља под турску власт}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Подножје|Историја}} [[Категорија:Српско-турски ратови]] [[Категорија:Битке Српског царства]] [[Категорија:1370-е]] 8ww0030rifw5t760662l8f2hslq1xav 0 30930 30099379 29958164 2025-06-28T07:41:05Z ~2025-89542 447249 30099379 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Волт Дизни | слика = Walt Disney 1946.JPG | опис_слике = Дизни (1946) | име_по_рођењу = Волтер Елајас Дизни | датум_рођења = {{датум рођења|1901|12|05}} | место_рођења = [[Чикаго]] | држава_рођења = [[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = {{датум смрти|1966|12|15|1901|12|05}} | место_смрти = [[Бербанк (Калифорнија)|Бербанк]], [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | узрок_смрти = рак плућа | занимање = {{Flatlist| * аниматор * филмски продуцент * гласовни глумац * предузетник }} | супружник = {{marriage|Лилијан Баундс|1925}} | деца = 2 | награде = {{Plainlist| * 26 [[Оскар]]а * 3 [[награде Златни глобус]] * 1 [[Награде Еми|награда Еми]] }} | module = {{Listen | embed = yes | type = trailer | filename = Walt Disney Snow White Trailer.wav | title = Глас Волта Дизнија | description = Дизни говори о патуњцима из филма [[Снежана и седам патуљака (филм из 1937)|''Снежана и седам патуљака'']] (1937) }} | потпис = Walt Disney 1942 signature.svg }} '''Волтер Елајас Дизни''' ({{јез-енг|Walter Elias Disney}}; [[Чикаго]], [[5. децембар]] [[1901]] — [[Бербанк (Калифорнија)|Бербанк]], [[15. децембар]] [[1966]]) био је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[филмски продуцент]], [[редитељ|режисер]], [[Scenarista|сценариста]], [[анимација|аниматор]] и цртач [[стрип]]ова. Један је од најпознатијих [[Продуцент|продуцената]] [[покретне слике|покретних слика]] у свету. Створио је [[забавни парк]] [[Дизниленд]], а заједно са својим братом Ројем Дизнијем је основао Продукцију Волта Дизнија (''-{Walt Disney Productions}-''), данас познату као [[Волт Дизни кампани|Компанија „Волт Дизни”]] (''-{The Walt Disney Company}-''). == Биографија == [[Датотека:Elias & Flora Disney 1913.jpg|мини|200п|Дизнијеви родитељи 1913. године]] Рођен је 5. децембра 1901. године у Чикагу на авенији Трип, као четврто дете Елајаса Дизнија и Флоре Кол. Имао је тројицу старије браће Херберта, Рејмонда и Роја Оливера, и млађу сестру, Рут Флору. Отац се бавио сточарством и воћарством, пореклом је из [[Мисури]]ја из ирско-канадске породице, док су мајчини преци били досељеници из [[Њемачка|Немачке]]. Волт је добио име по породичном свештенику [[Волту Пару]].<ref name="чаролије">{{cite journal| title = Волт Дизни| journal = Чаролије|year=2007| volume = 8| url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/fles/pz1.html#/0| accessdate=27. 10. 2013|last=наставници|first=ученици и.|editor1-first=Слађана Галушка| publisher = Основне школе „Милорад Мића Марковић”| location = Мала Иванча| format = пдф|pages=20}}</ref><ref name="огњановић">{{cite journal|title=Човек легенда и Црна Мрља| journal = Политикин Забавник|date=17. 7. 2009 | volume = 2997| url = http://www.politikin-zabavnik.co.rs/2009/2997/04.php| accessdate=27. 10. 2013|author=Мирјана Огњановић}}</ref> Отац је купио имање у близини места [[Марселин (Мисури)]], где се цела породица преселила 1906. године, када му је било 5 година. У близини се налазило и имање стрица Роберта, од неколико стотина [[хектар]]а. Неколико месеци касније, два најстарија брата Херберт и Рејмонд су се вратили у Чикаго, док је трећи брат Рој остао да ради на имању. Тако је Волтер често морао да се игра сам, а његово друштво су чиниле [[домаће животиње]].<ref name="стори">{{Cite journal|title=Животна прича - Волт Дизни: Богата машта тужног дечака| journal = Story|date=7. 1. 2013| volume = 379.| url = | accessdate=28. 10. 2013| last=Гиба| first = Здравка|editor1-first=Беба Драгић|editor1-last=Вера Николић| publisher = Адрија медија Србија| location = Београд| issn = 1452-208X|pages=34–38}}</ref> Склоност према цртању показивао је врло рано, а његов први учитељ био је комшија и породични пријатељ др Шервурд. Већ са седам година наплаћивао је цртеже, које је правио по комшилуку.<ref name="стори" /> У лето 1910 породица се преселила у Канзас, а затим 1917. су се поново вратили у Чикаго где је похађао средњу школу. === Младост === Истовремено са средњом школом коју је уписао у Чикагу, ноћу је похађао је Академију лепих уметности ({{јез-ен|Chicago Art Institute}}) и почео да црта стрипове за школске новине, са цртежима углавном родољубиве тематике. Његов учитељ је био тада познати новински цртач стрипова и карикатуриста Лирој Госет. Са 16 година, пред крај [[Први светски рат|Првог светског рата]], исписао се из школе и одлучио да се пријави за војску, али како је био малолетан, нису га примили, па се прикључио америчком огранку [[Црвени крст|Црвеног крста]] у Француској, где је био возач хитне помоћи, није учествовао у борбама.<ref name="чаролије" /><ref name="стори" /> === Оснивање студија === [[Датотека:Newman Laugh-O-Gram (1921).webm|мини|''Newman Laugh-O-Gram'' (1921)]] По повратку у САД, уз помоћ брата Роја Оливера, запослио се као илустратор у [[Канзас Сити]]ју, где је упознао Јуба Иверкса ({{јез-ен|Ub Iwerks}}), са којим се спријатељио и основао прво [[предузеће]]<ref name="чаролије" /> Ајверкс и Дизни, комерцијални уметници<ref name="огњановић" />, за цртање реклама<ref name="стори" />. Убрзо су га позвали из канзашке филмске компаније да ради за њих, што је прихватио, уз услов да са собом доведе и своју фирму. Затим је основао још једно филмско предузеће, које је почело да прави цртане филмове, чија је главна јунакиња била „[[Alisa u zemlji čuda|Алиса у земљи чуда]]”. Међутим, ово предузеће је пропало, после чега се 1923. године преселио у [[Лос Анђелес]], где је уз помоћ стрица Роберта и брата Роја основао филмски студио, који најпре носио име Студио браће Дизни ({{јез-ен|Disney Brothers Studio}}).<ref name="огњановић" /> Са двадесет четири године Волт Дизни је створио свој први оригиналан цртани лик: зеца Освалда, али му га је „[[Universal Pictures|Универзал студио]]” отео.<ref name="жена">{{cite web|title=Познати који су имали тежак живот у двадесетим| url = http://zena.blic.rs/PULS-poznatih/16175/Poznati-koji-su-imali-tezak-zivot-u-dvadesetim| work = zena.blic.rs| publisher = Жена| accessdate=29. 10. 2013|author=S.M.|date=26. 6. 2013}}</ref> Цео посао су започели у гаражи са [[камера|камером]] коју су купили од позајмљених пара, а временом су почеле да стижу понуде, па су запослили и неколико људи, а затим су основали већи Волт Дизни студио ({{јез-ен|„Walt Disney Studio”}}).<ref name="огњановић" /><ref name="стори" /> Посао око дистрибуције цртаних филмова од 1930. године преузело је предузеће „[[Коламбија пикчерс|Колумбија пикчерс]]”.<ref name="постер">{{cite web|title=Постер Микија Мауса продат за више од 100.000 долара| url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=75432| work = rtrs.tv| publisher = Радио телевизија Републике Српске| accessdate=28. 10. 2013|author=Агенције|date=1. 12. 2012}}</ref> Са својим предузећем, Дизни је неколико пута био на ивици пропасти, али би после сваке кризе оно постајало све моћније и веће.<ref name="огњановић" /> Студио је и даље једна од најуспешнијих компанија у САД и на свету. === Породица === Био је вредан и породичан човек. Са двадесет четири године се оженио с Лилијан Баундс, једном од запослених у одељењу за бојење у његовом студију. Они су после више година брака добили кћерку Дајану Мари (1933—2013), а потом су усвојили и Шерон Ме<ref name="огњановић" /> (1936—1993). Дајана се касније удала за Рона Милера, бившег председника очеве фирме и они су заједно имали седморо деце. Шарон је имала троје деце и умрла је 1993. године.<ref name="стори" /> === Дугометражни филмови === „[[Снежана и седам патуљака (филм из 1937)|Снежана и седам патуљака]]” је био први дугометражни анимирани [[мјузикл]] у продукцији Волта Дизнија. До тада су у Дизнијевој продукцији реализовани само кратки анимирани филмови и серије. То је истовремено и први дугометражни анимирани филм у историји филмске продукције у Америци произведен у пуном колору, као и десети најкомерцијалнији филм 20. века. Рад на филму је започео почетком 1934. Највећи део филма режирао је Дејвид Хенд, док је група других режисера само појединачне секвенце. Волт Дизни се од самог почетка суочио са проблемима, пошто су његов брат и пословни партнер Рој као и супруга Лилијан покушавали да га одврате од те идеје, док се он надао да ће на овај начин проширити углед студија и повећати приходе, у чему је на крају и успео. Међутим, да би обезбиједио новац морао је своју кућу да стави под [[Хипотека|хипотеку]]. Филм је премијерно је приказан 21. децембра 1937. у [[Холивуд]]у ([[Лос Анђелес]]у), а на редовном [[биоскоп]]ском репертоару у Америци нашао се у фебруарy 1938. године.<ref name='"снежана"'>{{cite web|title=”Сњежана и седам патуљака” славе 75. рођендан| url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=76830| work = rtrs.tv| publisher = Радио телевизија Републике Српске| accessdate=28. 10. 2013|author=Танјуг|date=20. 12. 2012}}</ref> С обзиром да је прављен за време [[Велика криза|Велике депресије]], трошкови за његову продукцију, који су од планираних 250 хиљада достигли суму од 1,5 милиона долара, представљали су огроман износ.<ref name="стори" /> Године 1989. филм је постављен у Национални филмски регистар САД и оцењен је као дело од културног историјског и естетског значаја.<ref name='"снежана"' /> Током наредних пет година, довршено је још неколико анимираних филмова прављеним по класичним бајкама, као што су: [[Пинокио]], [[Фантазија (филм из 1940)|Фантазије]] (1940), [[Дамбо]] (1941) и [[Бамби]] (1942).<ref name="стори" /> == Други светски рат == Филм Фантазија, који је завршен 1940. године је доживео крах на биоскопским благајнама. Према неким ауторима, овај неуспех се може дуговати чињеници да је тих година велики део тржишта био захваћен ратом, а са друге стране, филм је базиран на озбиљним темама [[класична музика|класичне музике]], што није прихваћено у широким слојевима публике. Осим тога, крајем 1940. године организован је и велики штрајк радника, за које је Дизни оптуживао [[комунизам|комунисте]]. Тако да се фирма, са новоизграђеним студијима нашла се у отежаној финансијској ситуацији. Из тог разлога била јој је потребна помоћ државе.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1459}}<ref name="ратна">{{cite journal|title=Ратна пропаганда и либерална демократија: Ратни ангажман Волта Дизнија| journal = Теме|date=2. 4. 2009. | volume = 4 | url = | accessdate=29. 10. 2013| last=Ђурковић| first = Миша|editor1-first=Драгољуб Б. Ђорђевић| publisher = Универзитет у Нишу| location = Ниш| format = пдф| issn = 1820-7804|pages=1453–1479}}</ref> Дизнија је држава најпре био ангажовала у побољшавању имиџа [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и успостављања бољих односа са земљама [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. Почетком 1941. године организована је десетонедељна турнеја по [[Бразил]]у, [[Аргентина|Аргентини]], [[Перу]]у и [[Чиле]]у, у којој су учествовали Дизни, његова жена и још 16 његових врхунских уметника, режисера, цртача и композитора. Као резултат ове турнеје, следеће године настао је 43-минутни дугометражни филм под називом Салудос Амигос, подељен у четири епизоде, за сваку земљу по једна. На тај начин, становници ових јужноамеричких држава имали су могућност да виде Дизнијеве јунаке у својој средини, док је грађанима САД пружена могућност да упознају свет пун богате [[култура|културе]], [[традиција|традиције]], [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]], који је за већину до тада био недовољно познат.<ref name="ратна" /> У [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Амерички Конгрес]] је одобрио Дизнијевом предузећу кредит од 250 милиона долара за израду пропагандних плаката, ознаке јединица, цртане филмове са патриотски порукама и подршку америчким<ref>{{cite journal|title=100 година од рођења Волта Дизнија, оца глобализације: Велики мали миш| journal = Време|date=3. 1. 2002| volume = 574| url = http://www.vreme.com/cms/view.php?id=304721| accessdate=29. 10. 2013| last=Граси| first = Зефирино|editor1-first=Драгољуб Жарковић| publisher = НП Време д.о.о.| location = Београд| issn = 0353-8028}}</ref> или савезничким војницима у рату.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1463}} Још пре него што су САД ушле у рат, за обуку механичара у фабрици војних авиона направљен је филм Четири методе закивања ({{јез-ен|Four Methods of Flush Riveting}}), који се и данас узима као модел образовног анимираног филма. За [[канада|канадску]] владу је урадио два нискобуџетна филма за промоцију продаје ратних [[обвезница]]. Од [[напад на Перл Харбор|напада на Перл Харбор]] [[7. децембар|7. децембра]] 1941. године, највећи део продукције Дизнијевог студија, радио је искључиво за америчку владу. Но, производи са ликом Волта Дизнија и његових јунака могли су се наћи на обе стране фронта, па је тако Микијев лик стајао и на неколико немачких [[подморница]], које су оперисале на Атлантику.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1461}} Познато је да су [[Адолф Хитлер|Хитлер]] и [[Јозеф Гебелс|Гебелс]] били велики фанови Дизнијевих филмова које су често гледали у приватности својих одаја, док је званично ова продукција била забрањена за приказивање у биоскопима.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1462}} Дизнијев студио није једини студио ангажован у рату, неки филмови су рађени у заједничкој продукцији, због чега није познат тачан број филмова које је овај студио произвео у циљу ратне пропаганде. У циљу промовисања војске, и војничког живота направљен је низ филмова о Пајином војничком животу, као што су: „Паја је регрутован”, „Небески војник”, „Одбрана земље”, „Патак командос” и други.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1464}} [[Плутон]] је такође био главни јунак у два филма ове намене. У једном („Армијска маскота”) Плутон је приказан као добро храњена и пажена маскота у војном логору, а у другом „Војник Плутон” маршира и бори се да сачува [[топ]] од веверица Чипа и Дејла, који покушавају да га употребе за разбијање ораха. Шиља је имао главне улоге у филмовима: „Средства за победу”, у коме се бори са несташицом горива и гума у Америци услед рата, те покушава да нађе алтернативни начин превоза, а у другом у „Како се постаје морнар” приказана је историја америчке ратне морнарице.{{sfn|Миша Ђурковић|2009|p=1465}} У време продукције филма „[[Маза и Луња]]”, 15. јуна 1955. године отворен је Дизниленд.<ref name="стори" /> === Карактер === [[File:Walt Disney signed photograph of him walking around East Berlin.jpg|thumb|right|Потписана фотографија Волта Дизнија током шетње по Берлину, део колекције у [[Адлигат]]у]] Мада су под његовим руководством настали незаборавни цртани филмови намењени деци, Дизни је, према неким ауторима остао запамћен као [[расизам|расиста]], [[антисемитизам|антисемита]] и поборник неједнакости међу половима. Тако на пример, његови цртачи су могли да буду искључиво мушкарци, док је жене запошљавао у одељењу за бојење слика, па чак и тако оне су добијале отказ после навршене 30 године.<ref>{{cite web|title=Годишњица смрти аутора Микија Мауса - Волта Дизнија| url = http://www.pravda.rs/2012/12/14/godisnjica-smrti-autora-mikija-mausa-volta-diznija/?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+DnevneNovinePravda+%28Дневне+Новине+Правда%29&lng=cir| work = pravda.rs| publisher = Дневне новине ”Правда”| accessdate=28. 10. 2013|author=Танјуг|date=14. 12. 2012}}</ref> Обављао је и функцију потпредседника организације формиране 1944. под називом „Филмско удружење за очување америчких идеала”, изразито антикомунистичке организације, која је окупљала десно оријентисане личности из филмске индустрије, као што су [[Гари Купер]], [[Кларк Гејбл|Клерк Гејбл]], [[Барбара Стенвик]], [[Џон Вејн]]. Пред крај живота је тврдио да слава није никакво преимућство, олакшање, па ни срећа у животу.<ref name="огњановић" /> Дизнијева јавна личност се веома разликовала од његове стварне личности. Драмски писац [[Роберт Е. Схервоод|Роберт Е. Шервуд]] описао га је као „скоро болно стидљивог&nbsp;… самоуверен" и самозатајан.{{Sfn|Gabler|2006|p=204}} Према његовом биографу [[Рицхард Сцхицкел|Ричарду Шикелу]], Дизни је скривао своју стидљиву и несигурну личност иза свог јавног идентитета.{{Sfn|Schickel|1986|p=341}} Кимбол тврди да је Дизни "играо улогу стидљивог [[тајкун]]а који је био посрамљен". у јавности“ и знао да то чини.{{Sfn|Gabler|2006|p=205}} Дизни је признао фасаду и рекао пријатељу да „ја нисам Волт Дизни. Радим много ствари које Волт Дизни не би урадио. Волт Дизни не пуши, ja пушим. Волт Дизни не пије, ja пијем.“ Ставови о Дизнију и његовом раду су се мењали током деценија, а било је и поларизованих мишљења.{{Sfn|Watts|1995|p=84}} Марк Лангер, у ''Америчком речнику националне биографије'', пише да су га „Раније оцене о Дизнију хвалиле као патриоту, народног уметника и популаризатора културе. У новије време, Дизни се сматра парадигмом [[Амерички империјализам|америчког империјализма]] и нетолеранције, као и понижавањем културе.“{{Sfn|Langer|2000}} Стивен Вотс је написао да неки прозивају Дизнија „као [[Cinizam|циничног]] [[Манипулативно понашање|манипулатора]] културних и комерцијалних формула“,{{Sfn|Watts|1995|p=84}} док [[PBS|ПБС]] бележи да су критичари осуђивали његов рад због његове „глатке фасаде сентименталности и тврдоглавог оптимизма, због доброг осећаја поновног писања америчке историје“. === Болест и смрт === [[Датотека:Walt Disney Grave.JPG|мини|десно|180п|Гроб Волта Дизнија на гробљу ''Forest Lawn'' у [[Глендејл (Калифорнија)|Глендејлу]], Округ Лос Анђелес]] Оболео је од [[рак плућа|рака плућа]] 1966. године, па му је одстрањено лево [[плућно крило]]. Умро је у шездесет петој години живота, после операције, 15. децембра 1966. године, у болници у [[Бербанк (Калифорнија)|Бербанку]], недалеко од студија. Кремиран је и сахрањен у Меморијалном парку у [[Глендејл (Калифорнија)|Глендејл у Калифорнији]]. По његовој изричитој вољи, није организована јавна [[сахрана]].<ref name="огњановић" /><ref>{{cite news |title=Да ли Волт Дизни заиста чека одмрзавање и повратак из мртвих? – Раскринкавамо мистерију |url=https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2021&mm=12&dd=24&nav_id=2078107 |access-date=25. 12. 2021 |work=Б92 |date=24. 12. 2021}}</ref> == Награде == За свој рад добио је укупно 950 признања широм света.<ref name="стори" /> Освојио је двадесет Оскара, од чега су три посебна, а један му је додељен постхумно, што је иначе највећи број Оскара за неког филмског уметника.<ref name="чаролије" /> Први анимирани филм у историји кинематографије који је освојио награду Америчке академије, управо је Дизнијев филм „Цвеће и дрвеће” из 1932. године.<ref name="огњановић" /> Године 1935, Дизни је награђен Орденом [[Друштво народа|Лиге народа]] за велики уметнички допринос. Награђен је и Председничком медаљом за слободу.<ref name="чаролије" /> == Јунаци Дизнијевих стрипова и цртаних филмова == [[Датотека:Disney1968.jpg|мини|100п|Америчка поштанска маркица са ликом Волта Дизнија, 1968.]] Најпознатији ликови Дизнијевих стрипова и цртаних филмова су: [[Паја Патак]], [[Пата]], [[Влаја, Раја и Гаја]], [[Баја Патак]], [[Мики Маус]], [[Мини Маус]], Мића, Белка, Хорације, [[Плутон (цртани лик)|Плутон]], Хроми Даба, [[Šilja|Шиља]], [[Цакани Цаја]], [[Црна Мрља]]. Авантуре Дизнијевих јунака први пут су се појавиле код нас на страницама дневног листа „[[Политика (новине)|Политике]]" и то у каишевима. „[[Политикин Забавник|Политикин забавник]]" их је објављивао од свог првог броја који је изашао 1939, али тада још није била оформљена стална екипа новинара већ су на њему радила најпознатија пера „Политике". Тадашњи директор „Политике" [[Владислав С. Рибникар|Владислав Рибникар]] и чувени [[новинар]] Дуда Тимотијевић дуго су мозгали док нису дошли на идеју како да надену имена тада у свету већ познатим јунацима Волта Дизнија чијим су се доживљајима одушевљавали и млади и стари. Мики је у почетку био Мика Миш, што је у ствари превод оригинала, али је касније остало само име Мики. Оригинално име Паје Патка је Доналд Дак. Дак значи патак, па су се Владислав и Дуда договорили да то буде презиме овог омиљеног Дизнијевог јунака, а име је такође требало да почиње словом п и још да се римује са Патак - одлучили су се за име Паја. Раји, Гаји и Влаји дали су имена према њиховом ујаку Паји јер се с њим римују, а и звучна су. Рибникар и Тимотијевић су дали име и Белки, док је Хорације остао као и у оригиналу. Даба је у народу име за [[ђаво]]ла, па су се њих двојица досетили да би то име највише одговарало разбојнику који загорчава живот осталим јунацима Волта Дизнија. Они су кумовали и Гусану Гути. Шиљи су дали име по једном раднику из „Политике" који је својим стасом, сав шпицаст и дугоног, највише одговарао овом цртаном јунаку. Кум Микијевом сестрићу Мићи био је главни уредник и директор „Политике" Данило Пурић 1952. године. Име му је, највероватније, дао по надимку своје кћерке Миће. Пата се пре рата није појављивала код нас, а име су јој после рата дали познати новинари и уредници [[Кринка Виторовић]] и Павле Токин који су радили у „Политикином забавнику" од његовог поновног покретања 1954. године. Име Пајине другарице и изабранице требало је да се слаже с презименом Патак, али и са Паја, па се тако дошло до имена Пата. Кринка Виторовић, која је од 1954, па све до одласка у пензију 1979. радила у „Политикином забавнику" и његовом издању „[[Микијев Забавник|Микијевом забавник]]<nowiki/>у", кумовала је готово свим осталим јунацима Волта Дизнија који су се појављивали код нас. Она је дала име Баји, Стаји, Цаканом Цаји, Бака-Кати, Лати, Нати, Злати, Вучку, али и јунацима који се не појављују у „Микијевом забавнику", а познати су са филма или из других стрипских издања. То су: Маза и Луња, [[Снежана (Дизнијев лик)|Снежана]], [[Звончица (Дизнијев лик)|Звончица]], принц Зоран и принцеза Зорана, [[Вила (митологија)|добре виле]] Цветана, Ведрана и Светлана и зла вила [[Грдана]]. У тражењу имена, Кринка је увек полазила пре свега од тога да имена имају смисла, да одговарају карактерним цртама јунака, али и да се слажу или римују између себе.<ref>{{Cite journal|title=КАКО СУ ДИЗНИЈЕВИ ЈУНАЦИ ДОБИЛИ ИМЕ КОД НАС|journal=Микијев Забавник број 500}}</ref> === Мики Маус === Мики Маус се први пут појавио 1928. године у првом [[Звучни филм|звучном]] цртаном филму [[Пароброд Вили]]. Мики је заправо настао неколико година раније. Када је имао 25 година, Дизнију су у [[Метро-Голдвин-Мејер]]у за овај лик предсказивали да никада неће успети да прода.<ref name="жена" /> Миша је најпре назвао по кућном љубимцу Мортимеру, али се таквом имену успротивила његова жена Лилијен, па је оно промењено у Мики. О томе ко је први нацртао лик Микија Мауса постоје разне легенде, с обзиром да је Волт, према речима својих илустратора, с напором цртао људске ликове, посебно лица, а често је у журби, за рекламне сврхе, потписивао њихове цртеже.<ref name="огњановић" /> Микију је глас најпре позајмљивао Волт Дизни лично, од првог емитовања 1928. године, потом од 1947. Џими Макдоналд, а од 1977. и наредних тридесет година Вејн Олвајн, док је Вејнова супруга Раси Тејлор позајмљује глас Мини Маус.<ref>{{cite web|title=Холивуд: Преминуо Вејн Олвајн - „глас” Микија Мауса| url = http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=3858| work = rtrs.tv| publisher = Радио телевизија Републике Српске| accessdate=28. 10. 2013|author=Срна|date=21. 5. 2009}}</ref> Мики Маус је постао један од најпознатијих анимираних ликова популарне културе и симбол целе фирме.<ref name="постер" /> После Микија се појавила читава серија ликова које је креирао исти студио. Ови ликови у [[цртани филм|анимираним филмовима]] и стриповима, уз пратећу индустрију, коју је пројектовао Дизни са својим сарадницима, брзо су се прочули по целом свету, а материјал који су правили је био довољно универзалан да је омогућио превазилажење чак и идеолошких препрека. Дизнијева продукција је била поштована и хваљена чак и у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] тридесетих година прошлог века, за време [[Јосиф Стаљин|Стаљина]], а вештом применом Дизнијеве анимацијске технике и стила, у [[Нацистичка Њемачка|нацистичкој Немачкој]] је образована посебна група аниматора, која је своја умећа користила у хумористичке или пропагандне сврхе.<ref name="златно">{{cite journal| title = Волт Дизни - инспирација народног стваралаштва у Србији| url = http://www.zlatnodoba.com/2010/01/20/%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%82-%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B8-%E2%80%93-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D0%B2/| journal = Златно доба| date = 20. 1. 2010| volume = 6| issue = Комико| accessdate = 27. 10. 2013| last = Ракезић| first = Саша| others = Александар Зограф| location = Нови Сад| archive-date = 30. 10. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20131030051716/http://www.zlatnodoba.com/2010/01/20/%d0%b2%d0%be%d0%bb%d1%82-%d0%b4%d0%b8%d0%b7%d0%bd%d0%b8-%e2%80%93-%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%bf%d0%b8%d1%80%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0%d1%80%d0%be%d0%b4%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d1%81%d1%82%d0%b2/| url-status = }}</ref> Дизнијеве креације су се често преплитале са локалном уметничком и индустријском продукцијом широм света. Тако су у листу „[[Весели четвртак (часопис)|Весели четвртак]]”, [[1932]]. године, домаћи аутори, а пре свих [[Иван Шеншин]], почели да цртају своју верзију Микија Мауса (названог Мика Миш), у облику прото-стрипова{{напомена|У прото-стриповима је текст исписиван испод слике, а не у облачићима, као што се то ради данас}}. Мика Миш је представљен како лута по егзотичним крајевима света, у друштву јунака који уопште не постоје у оригиналној Дизнијевој верзији ([[ној]], [[пеликан]], јапански војник и др). Тако су на пример, главни јунаци забављали становнике [[Африка|Африке]] учећи да играју [[Коло (игра)|коло]]. У другој половини [[1930-е|тридесетих година]], у неколико београдских листова појавио се и низ стрипова у којима су цртачи представљали своја виђењa Дизнијевих ликова.<ref name="златно" /> Занимљиво је да су 1968. године Милтон Глејсер и Ли Севиџ направили кратак антиратни анимирани филм у трајању од 1,07 минута, у коме се Мики најпре пријављује у армију, затим пролази обуку, задужује пушку и шлем, а потом бродом креће у [[Вијетнамски рат|рат у Вијетнаму]], где одмах по искрцавању бива погођен [[снајперска пушка|снајперским]] [[метак|метком]] у главу и умире. Намера аутора је била да овај филм прикажу на фестивалу, али нису добили [[Лиценца|дозволу]] од Дизнијеве компаније.<ref>{{cite web|title=Мики Маус убијен у Вијетнаму| url = http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/323912/Miki-Maus-ubijen-u-Vijetnamu| work = vesti-online.com| publisher = Вести онлајн| accessdate=27. 10. 2013|author=телеграф|date=26. 6. 2013}}</ref> Један од најрадикалнијих случајева употребе ликова из Дизнијеве продукције је дечји програм палестинског покрета [[Хамас]], под називом Пионири сутрашњице, намењен деци узраста од 7 до 13 година. У недостатку средстава за сопствену продукцију, у емисији се између осталих ликова, једно време појављивао и Миш Фарфур, костимирана имитација Микија Мауса, са сличним пискавим гласом и покретима тела, али је његова улога била да, укључујући се у разговор са децом, промовише [[тероризам]] и [[говор мржње]] према [[Јевреји]]ма, [[ционизам|ционистима]], [[Израел]]у, Америци и њиховим лидерима.<ref name="ратна" /> === Паја Патак === Паја Патак ({{јез-ен|Donald Duck}}) је лик кога је први нацртао Дик Ландри. Појавио се [[9. јун]]а [[1934]]. године, у епизоди цртаног филма–серије Шашаве симфоније ({{јез-ен|Silly Symphonies}}). Паја је заправо [[патка]] са жуто-наранџастим [[кљун]]ом, најчешће обучена у морнарску блузу и капу, али без [[панталоне|панталона]] и вози раздрндани ауто са регистрацијом 313. Аниматор Карл Баркс, за кога се заправо сматра да га је учинио познатим, у каснијем периоду му је повећао главу и очи и смањио врат. У стварање лика Паје Патка уложено је више труда него у било ког другог Дизнијевог јунака, чак више него у Микија, а [[Карл Баркс]] му је посветио цео свој животни век. Волт Дизни је у неколико наврата истакао да је Пају, темпераментног патка, замислио као „противтежу увек савршеном мишу Микију Маусу”. Паја препознатљиво изражен карактер, по нарави је пргав, свадљив, вечито незадовољан, песимистичан, трапав, баксузан,<ref name='"прзница"'>{{cite web|title=Перната прзница| url = http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pernata-prznica.sr.html| work = politika.rs| publisher = Политика онлајн| accessdate=27. 10. 2013| last=Аранђеловић| first = Иван|date=14. 6. 2009}}</ref> нетрпељив и склон изливима беса, али такође, на свој начин шармантан.<ref name='"рођендан"'>{{cite web|title=Паја Патак слави 79. рођендан| url = http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/Занимљивости/1339502/Паја+Патак+слави+79.+рођендан.html | work = rts.rs| publisher = РТС| accessdate=28. 10. 2013|date=9. 6. 2013}}</ref> Паја је 1937. године први пут постао главни јунак, а уз њега су се нашли и његови рођаци Раја, Гаја и Влаја, девојка Пата, стриц богаташ и шкртица Баја. Био је и јунак осмоминутног цртаног филма „[[Фирер]]ово лице” из 1942. године, у којем добија ноћну мору да се буди у [[тоталитаризам|тоталитарном режиму]]. За ово дело лик Паје Патка је добио првог, а Волт Дизни свог деветог [[Оскар]]а. Паја Патак се у [[Србија|Србији]] и на [[Балканско полуострво|Балкану]] први пут појавио у [[Политика (новине)|Политици]] [[13. март]]а [[1938]]. године, а име му је дао преводилац истог листа. До [[Санкције СР Југославији|санкција на СРЈ]] редовно се појављивао у [[Микијев Забавник|Микијевом забавнику]].<ref name='"прзница"' /> Стрипови са Пајом, Микијем и Бојажљивим Ћиром појавили су се и у првом броју [[Политикин Забавник|Политикиног Забавника]] од [[28. фебруар]]а [[1939]]. године.<ref>{{cite web|title=Први број Политикиног Забавника| url = http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/fles/pz1.html#/12| work = politikin-zabavnik.co.rs| publisher = Политикин Забавник| accessdate=27. 10. 2013| location = Београд|date=28. 2. 1939}}</ref> Занимљиво је да су стрипови о Паји Патку били забрањени у [[Финска|Финској]] само зато што не носи панталоне.<ref name='"прзница"' /> Глас му је у оригиналним цртаним филмовима позајмљивао глумац [[Кларенс Неш]], до своје смрти 1985, а касније [[Тони Анселмо]].<ref name='"рођендан"' /> == Види још == * [[Зоотрополис — град животиња]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite journal|title=Ратна пропаганда и либерална демократија: Ратни ангажман Волта Дизнија| journal = Теме|year=2009| volume = 4 | url = | accessdate=29. 10. 2013| last=Ђурковић| first = Миша|editor1-first=Драгољуб Б. Ђорђевић| publisher = Универзитет у Нишу | location = Ниш | issn = 1820-7804|ref=harv|pages=1453–1479}} * {{Cite book| ref=harv| last=Barrier| first = J. Michael|authorlink = Michael Barrier (historian)| title = Hollywood Cartoons: American Animation in Its Golden Age| url = https://books.google.com/books?id=zDJXnzMh7bkC&pg=PP1|year=1999| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|isbn=978-0-19-503759-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Barrier| first = J. Michael|authorlink = Michael Barrier (historian)| title = The Animated Man: A Life of Walt Disney|year=2007| publisher = University of California Press| location = Oakland, CA|isbn=978-0-520-24117-6| url = https://books.google.com/?id=h2JaDDqOiJkC&printsec=frontcover&dq=%22Buckaroo+Bugs%27%22#v=onepage&q&f=false}} * {{Cite book| ref=harv| last=Beard| first = Richard R.| title = Walt Disney's EPCOT Center: Creating the New World of Tomorrow| url = https://books.google.com/books?id=VpzpAAAAMAAJ|year=1982| publisher = Harry N. Abrams| location = New York, NY|isbn=978-0-8109-0821-5|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Broggie| first = Michael|authorlink = Michael Broggie| title = Walt Disney's Railroad Story: The Small-Scale Fascination That Led to a Full-Scale Kingdom| url = https://books.google.com/books?id=BupsDEZOLYUC&pg=PP1|year=2006| publisher = Carolwood Pacific| location = Marceline, MO|isbn=978-0-9758584-2-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Canemaker| first = John| title = Walt Disney's Nine Old Men and the Art of Animation| url = https://books.google.com/books?id=YxYRAQAAMAAJ|year=2001| publisher = Disney Editions| location = Burbank, CA|isbn=978-0-7868-6496-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ceplair| first = Larry| last2=Englund| first2 = Steven| title = The Inquisition in Hollywood: Politics in the Film Community, 1930–1960| url = https://books.google.com/books?id=HvC3WaGZF3UC&pg=PP1|year=1983| publisher = University of California Press| location = Oakland, CA|isbn=978-0-520-04886-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Cohen| first = Karl F.| title = Forbidden Animation: Censored Cartoons and Blacklisted Animators in America| url = https://books.google.com/books?id=GXhzAQAAQBAJ&pg=PP1|year=2004| publisher = McFarland| location = Jefferson, NC|isbn=978-1-4766-0725-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Dobson| first = Nichola| title = Historical Dictionary of Animation and Cartoons| url = https://books.google.com/books?id=ONfIedLRIZMC&pg=PP1|year=2009| publisher = Scarecrow Press| location = Plymouth, Devon|isbn=978-0-8108-6323-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Eliot| first = Marc| title = Walt Disney: Hollywood's Dark Prince| url = https://books.google.com/books?id=fn_WAAAAMAAJ|year=1995| publisher = André Deutsch| location = London|isbn=978-0-233-98961-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Finch| first = Christopher| title = The Art of Walt Disney from Mickey Mouse to the Magic Kingdom|year=1999| publisher = Virgin Books| location = London|isbn=978-0-7535-0344-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Gabler| first = Neal|authorlink = Neal Gabler| title = Walt Disney: The Biography|year=2006| publisher = Aurum| location = London|isbn=978-1-84513-277-4|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Hollis| first = Tim| last2=Ehrbar| first2 = Greg| title = Mouse Tracks: The Story of Walt Disney Records|year=2006| url = https://books.google.com/books?id=jGdpWCTdb-IC&pg=PP1| publisher = University Press of Mississippi| location = Jackson, MS|isbn=978-1-61703-433-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Korkis| first = Jim| title = Who's Afraid of the Song of the South?| url=https://archive.org/details/whosafraidofsong0000kork|year=2012| publisher = Theme Park Press| location = Dallas, TX|isbn=978-0-9843415-5-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Krasniewicz| first = Louise| title = Walt Disney: A Biography| url = https://books.google.com/books?id=lZ3vTgpHgFoC&pg=PP1|year=2010| publisher = Greenwood Publishing| location = Santa Barbara, CA|isbn=978-0-313-35830-2|pages=}} * {{cite journal|last=Langer| first = Mark| title = Disney, Walt| url = http://www.anb.org/articles/18/18-00309.html| work = American National Biography| publisher = Oxford University Press| accessdate=11. 4. 2016 |year=2000|ref=harv}} * {{Cite book| ref=harv| last=Lee| first = Newton|authorlink = Newton Lee| last2=Madej| first2 = Krystina| title = Disney Stories: Getting to Digital| url = https://books.google.com/books?id=E9GVJJqNjGAC&pg=PR4|year=2012| publisher = Springer Science & Business Media| location = Tujunga, CA|isbn=978-1-4614-2101-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mannheim| first = Steve| title = Walt Disney and the Quest for Community| url = https://books.google.com/books?id=ZfufCwAAQBAJ&pg=PP1|year=2016| publisher = Routledge| location = Abingdon, Oxon|isbn=978-1-317-00058-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Mosley| first = Leonard|authorlink = Leonard Mosley| title = Disney's World| url = https://books.google.com/books?id=eaKoZtJqPc0C&pg=PP1|year=1990| publisher = Scarborough House| location = Lanham, MD|isbn=978-1-58979-656-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Nichols| first = Catherine| title = Alice's Wonderland: A Visual Journey Through Lewis Carroll's Mad, Mad World| url = https://books.google.com/books?id=vPPUBAAAQBAJ&pg=PP1|year=2014| publisher = Race Point Publishing| location = New York|isbn=978-1-937994-97-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Norman| first = Floyd|authorlink = Floyd Norman| title = Animated Life: A Lifetime of Tips, Tricks, Techniques and Stories from a Disney Legend| url = https://books.google.com/books?id=mRz1f96psuwC&pg=PP1|year=2013| publisher = Focal Press| location = Burlington, MA|isbn=978-0-240-81805-4|pages=}} * {{cite journal|last=Painter| first = Nell Irvin| title = Was Marie White? The Trajectory of a Question in the United States| journal = The Journal of Southern History|year=2008| volume = 74| issue = 1|ref=harv|pages=3–30}} * {{Cite book| ref=harv| last=Pierce| first = John J.| title = Foundations of Science Fiction: A Study in Imagination and Evolution| url = https://books.google.com/books?id=4sIbAQAAIAAJ|year=1987| publisher = Greenwood Press| location = Westport, CT|isbn=978-0-313-25455-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Schickel| first = Richard|authorlink = Richard Schickel| title = The Disney Version: The Life, Times, Art and Commerce of Walt Disney| url = https://books.google.com/books?id=3yY3AQAAIAAJ|year=1986| publisher = Pavilion Books| location = London|isbn=978-1-85145-007-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Schmadel| first = Lutz D.| title = Dictionary of Minor Planet Names|year=2003| publisher = Springer Science & Business Media| location = Heidelberg| url = https://books.google.com/books?id=VoJ5nUyIzCsC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false|isbn=978-3-540-00238-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Telotte| first = Jay P.| title = The Mouse Machine: Disney and Technology| url = https://books.google.com/books?id=6pA45zYWgYQC&pg=PP1|year=2008| publisher = University of Illinois Press| location = Urbana, IL|isbn=978-0-252-09263-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Thomas| first = Bob|authorlink = Bob Thomas (reporter)| title = Walt Disney: An American Original| url = https://books.google.com/books?id=oIElNyj_cJkC| publisher = Disney Editions|year=1994| origyear=1976| location = New York|isbn=978-0-7868-6027-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomlinson| first = John| title = Cultural Imperialism: A Critical Introduction| url = https://books.google.com/books?id=0CFMS0z5-gcC&pg=PP1|year=2001| publisher = A&C Black| location = London|isbn=978-0-8264-5013-5|pages=}} * {{cite journal|last=Watts| first = Steven| title = Walt Disney: Art and Politics in the American Century|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-american-history_1995-06_82_1/page/84| journal = The Journal of American History|year=1995| volume = 82| issue = 1| jstor = 2081916|ref=harv|pages=84–110}} * {{Cite book| ref=harv| last=Watts| first = Steven| title = The Magic Kingdom: Walt Disney and the American Way of Life| url = https://books.google.com/books?id=I6q6PinOBcQC&pg=PP1|year=2013| publisher = University of Missouri Press| location = Columbia, MO|isbn=978-0-8262-7300-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Williams| first = Pat| last2=Denney| first2 = James| last3=Denney| first3 = Jim| title = How to Be Like Walt: Capturing the Disney Magic Every Day of Your Life| url = https://books.google.com/books?id=f2qjAgAAQBAJ&pg=PP1|year=2004| publisher = Health Communications| location = Deerfield Beach, FL|isbn=978-0-7573-0231-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Withrow| first = Steven| title = Secrets of Digital Animation| url = https://books.google.com/books?id=XojpGlFvAq0C&pg=PP1|year=2009| publisher = RotoVision| location = Mies, Switzerland|isbn=978-2-88893-014-3|pages=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{IMDb name|370|Walt Disney}} * {{Tcmdb name}} * {{worldcat id|id=lccn-n78-95660}} * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2018&mm=12&dd=08&nav_id=1479543 Све шти нисте знали о Дизнију (Б92, 8. децембар 2018)] {{Walt Disney Animation Studios}} {{Награда Сесил Б. Демил}} {{Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг}} {{Почасни Цезар}} {{Подножје|Биографија|Филм|Телевизија|САД}} {{СОРТИРАЊЕ:Дизни, Волт}} [[Категорија:Волт Дизни| ]] [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1966.]] [[Категорија:Људи из Чикага]] [[Категорија:Амерички редитељи]] [[Категорија:Амерички аниматори]] [[Категорија:Амерички продуценти]] [[Категорија:Амерички сценаристи]] [[Категорија:Стрип аутори]] [[Категорија:Добитници награде Сезар]] [[Категорија:Добитници меморијалне награде Ирвинг Г. Талберг]] jrcdvjkcot5atb3yk16glsi96hqdz9z 0 31887 30099129 29699309 2025-06-27T21:37:20Z ~2025-91226 447280 30099129 wikitext text/x-wiki 30099133 30099129 2025-06-27T21:45:34Z نوفاك اتشمان 38454 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-91226|~2025-91226]] ([[User talk:~2025-91226|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29699309 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Преусмери|Риба|мангу|Гјо{{!}}Риба (манга)}} {{Paraphyletic group|auto = yes | name = Рибе | fossil_range = {{Geological range|Middle Cambrian|Recent|средњи [[камбријум]] - садашњост}} | image = Georgia Aquarium - Giant Grouper edit.jpg | image_width = 250п | image_caption=-{''[[Epinephelus lanceolatus]]''}- плива међу јатом других риба | image2=Pterois volitans Manado-e edit.jpg | image2_caption= Чеони поглед на [[red lionfish|''Pterois volitans'']] | image2_width=250px | parent = Vertebrata | subdivision_ranks = [[Kladus|Кладуси]] | subdivision = * -{[[Конодонти|Conodonta]]}- * -{[[Hyperoartia]]}- * -{[[Хетеростраци|Pteraspidomorphi]]}- * -{[[Целолепида|Thelodonti]]}- * -{[[Anaspida]]}- * -{[[Cephalaspidomorphi]]}- *: -{[[Galeaspida]]}- *: -{[[Pituriaspida]]}- *: -{[[Osteostraci]]}- * '''-{[[Чељустоусте|Gnathostomata]]}-''' *: -{[[Plakodermi|Placodermi]]}- *: -{[[Рушљорибе|Chondrichthyes]]}- *: -{[[Бодљикаве ајкуле|Acanthodii]]}- *: -{[[Кошљорибе|Osteichthyes]]}- *::-{[[Зракоперке|Actinopterygii]]}- *::-{[[Саркоптеригије|Sarcopterygii]]}- }} [[Датотека:Gacka - ribogojilište Sinac (Croatia) - konzumne pastrve.jpg|мини|250px|десно|Конзумне пастрмке у рибњаку у [[Синац|Синцу]], [[Гацко поље]]]] '''Рибе''' ([[Латински језик|лат.]] -{Pisces}-) ектотермни су водени [[кичмењаци]] који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title = FishBase |year=2015|accessdate=29. 8. 2015}}</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[перајe|пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book|last1=Hickman|first1=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title = Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|isbn=978-0-07-290961-6|pages=}}</ref> Рибе су врло стара и велика група кичмењака, која се одликује знатном разноликошћу.<ref>{{cite journal|last=Henderson|first1=P. A.|author2=I. Walker |year=1990| title = Spatial organization and population density of the fish community of the litter banks within a central Amazonian blackwater stream | journal=Journal of Fish Biology | volume=37 |issue=3 |pages=401–411|doi=10.1111/j.1095-8649.1990.tb05871.x }}</ref> Оне су широко распрострањене у скоро свим водама на земљи: од високопланинских потока и језера (језеро [[Титикака]], 4.572 -{m}-) до највећих морских дубина [[Маријански ров|Маријанског рова]], 10.912 -{m}-), те од вода које су близу тачке замрзавања до топлих извора.<ref>{{cite journal|last=Goldman |first1=K.J. |title=Regulation of body temperature in the white shark, ''Carcharodon carcharias'' |journal=Journal of Comparative Physiology |year=1997 |volume=167 |series=B Biochemical Systemic and Environmental Physiology |issue=6 |doi=10.1007/s003600050092 |url=http://www.mendeley.com/research/temperature-and-activities-of-a-white-shark-carcharodon-carcharias/ |accessdate=12. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120406114844/http://www.mendeley.com/research/temperature-and-activities-of-a-white-shark-carcharodon-carcharias/ |archive-date=6. 4. 2012 |url-status=dead | pages = 423–429 |s2cid=28082417 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Carey|first1=F.G.|last2=Lawson|first2=K. D.|title = Temperature regulation in free-swimming bluefin tuna |journal=Comparative Biochemistry and Physiology A|year=1973|volume=44 |issue=2 |doi=10.1016/0300-9629(73)90490-8 |pages=375–392|pmid=4145757 }}</ref> У мноштву врста риба у савременој фауни сусрећу се и прави дивови дуги до 20 m и тешки 15—20 тона, као што је морски пас -{''[[Кит ајкула|Rhincodon typus]]''}-, као и патуљци који не нарасту више од једног центиметра. Деле се на [[рушљорибе|хрскавичњаче]] (-{Chondrichthyes}-), у које се између осталих убрајају [[ајкуле|морски пси]] и [[раже]], и [[кошљорибе|коштуњаче]] (-{Osteichthyes}-) које обухватају све остале рибе. Надразред -{Osteichthyes}- дели се на разреде -{Actinopterygii}- (зракоперке) и -{Sarcopterygii}- (многоперке и дводихалице из Африке и Аустралије). Некада су постојале и рибе оклопњаче (-{Placodermi}-) и бодљикави морски пси (-{Acanthodii}-), али су изумрле. Рибе се исто тако деле се и на морске и слатководне. Од морских риба у [[Јадранско море|Јадранском мору]] је до сада забележено око 400 врста: око 350 из разреда -{Osteichthyes}- (коштуњаче) и 50 врста из разреда -{Chondrichthyes}- (хрскавичњаче), што износи око 70% познатих врста риба у [[Средоземно море|Средоземном мору]] (укупно 579 врста и подврста). Иако слатке воде представљају тек мали постотак укупне водене површине, једна трећина свих риба примарно су слатководне врсте. До данас је описано око 10.000 слатководних риба, а сваке године открије се око 200 нових врста. Европска ихтиофауна броји око 316 врста слатководних риба, а смањење њене разноликости последица је ледених доба. == Разноврсност == Рибе су најмногобројнија група кичмењака. Обухватају скоро половину свих кичмењака. У рибе спадају '''рушљорибе, штитоноше и кошљорибе.''' '''Рушљорибе''' (''Ајкуле и раже'') живе у морима. Њихове шкрге се не налазе у заједничкој дупљи коју покрива шкржни поклопац, већ свака шкрга има посебан отвор. Отвори се виде на телу, одмах иза главе. Усни отвор ајкула и ража налази се са доње стране главе, а врх главе извучен је у шиљату њушку. Због тога се ајкуле, када нападају, окрећу леђима надоле. И раже су грабљивице. За разлику од ајкула, оне живе на дну мора. Најпознатије врсте су [[плава ајкула]] или пас мордуљ и [[ража каменица]]. '''Штитоноше''' су назив добиле по малим коштаним штитовима који се у пет редова пружају дуж тела. Најпознатије штитоноше су [[дугоноса кечига|кечига]], [[моруна]] и [[јесетра]]. Кечига живи на дну река (има је у српским равничарским рекама). Велика је грабљивица. Јесетра и моруна су рибе селице: живе у морима, а у време мреста улазе у реке и пливају узводно да би положиле јаја. Могу се наћи и у Дунаву. '''Кошљорибе''' су најбројније међу рибама. Живе у свим водама. У српским рекама живе [[шаран]], [[караш]], [[лињак]], [[мрена]], [[сом]], [[штука]], [[гргеч]], [[смуђ]], [[пастрмке|пастрмка]] и још много других врста. У мору живе [[скуша]], [[зубатац]], [[ослићи (Церовље)|ослић]], [[сардела]]. Постоје и врсте које су селице. Таква је, на пример, [[јегуље|јегуља]]. Женке јегуље живе у рекама, а мужјаци у морима поред ушћа река. Када дође време размножавања, женке крећу низ реке, улазе у море, срећу се са мужјацима и настављају заједно да пливају. Све јегуље, из свих река Европе, одлазе до једног дела Атлантског океана ([[Саргаско море]]). Тамо се мресте и угину. Из јаја се развијају ларве које ношене воденим струјама доспевају на исто место одакле су дошли њихови родитељи. Док стигну тамо, од њих се развијају одрасле јегуље. И опет мужјаци остају у мору, а женке настављају да пливају узводно. И то се понавља милионима година. Нарочито је интересантна једна мала риба — [[грегорац]]. Мужјак ове рибе прави од воденог биља гнездо величине ораха. Неколико женки положи јаја у гнездо, а онда их мужјак чува. Неко време води бригу и о младима. == Грађа == Тело је вретенасто и бочно спљоштено, [[Хидродинамика|хидродинамичног]] облика. На телу се разликују: глава, труп и реп. === Глава === Ту се налазе парни носни отвори и велике очи без очних капака. Са стране главе су велики шкржни поклопци испод којих су шкрге. Неке врсте (грабљивице) у усној шупљини имају зубе. === Труп и реп === Од почетка трупа до репа протеже се бочна линија. На граници трупног и репног дела тела налази се анални отвор, а иза њега на [[Мокраћна цијев|мокраћно]]-полној квржици најпре је полни, а затим мокраћни отвор. Рибе имају парна и непарна пераја. Парна пераја постављена су упоредно с телом. Парна пераја су прсна и трбушна. Прсна пераја учвршћују се на оплечје иза шкржног отвора. Трбушна пераја нису фиксирана за осни скелет, па могу бити смештена на различитим деловима тела. Непарна пераја су леђна, репна и подрепна. Репна пераја код коштуњача је хомоцеркална (реп је изван симетричан, али изнутра кичма се завршава у горњем краку). Врсте репних пераја: {{columns-list|colwidth=15em| # Протоцеркална пераја # Хетероцеркална пераја # Дифицеркална пераја # Хомоцеркална пераја # Протоцеркална # Хетероцеркална # Дифицеркална # Хомоцеркална }} Репно пераје је главни орган за покретање. Постоји једно или два леђна пераја и једно подрепно. Постоји још и масно пераје (код породице -{''[[Пастрмке|Salmonidae]]''}-, -{''[[Ameiuridae]]''}- и др) које је смештено с леђне стране, а не садржи никакве коштане потпоре. === Кожа === Састоји се од два слоја, танке поусмине и дебље усмине. Поусмина садржи две врсте слузних жлезда које луче слуз, смањујући тако трење при пливању. У време мреста на површини се јављају бисерни органи, орожнали део поусмине. Усмину граде -{''stratum spongiosum''}- и -{''stratum compactum''}-. Ту су [[везивно ткиво]], [[Живац|живци]], [[пигмент]]не ћелије и љуске (које се преклапају). Пигментне ћелије су меланофори, гуанофори и ксантофори. Љуске које настају из остеобласта грађене су од од два слоја, горњег коштаног и доњег који чини везивно ткиво прожето [[кречњак]]ом. Такве љуске се називају еласмоиднима (коштаним). Код шаранки љуске су округлог облика – циклоидне, а код гргечки чешљастог облика – ктеноидне. На љускама се уочавају зоне прираста. Зими је метаболизам рибе спорији, а лети бржи. У складу с тим иде и раст рибе, па се зими јављају на љускама тамније, а лети светлије зоне. Могу се налазити и вишећелијске жлезде које су постале органи који емитују [[светлост]] – фотофори. У усмини се налазе два снопа [[колаген]]их влакана у супротним спиралама, тако да се риба може прегибати без набирања коже. === Костур === Мозак и кичмена мождина су заштићени лобањом и кичмом. Скелетни систем грађен је од коштаног ткива које граде два типа костију: кожне или покровне и хрскавичне или заменске кости. ==== Костур лобање ==== Лобања је тропибазалног типа (очне орбите близу, тј. одвојене само танким септумом). Доња вилица је за лобању причвршћена хиостилично. Хрскавичне кости настају заменом хрскавице коштаним ткивом. Кожне кости настају из усмине. [[Лобања]] се може поделити на живчани и шкржни део. Живчану лобању – -{''Neurocranium''}- – чине затиљна (-{''occipitale''}-), темена (-{''parietale''}-), чеона (-{''frontale''}-) и носна (-{''nasale''}-) регија. Шкржну лобању — -{''Splanchocranium''}- – чини пет пари шкржних лукова и чељусна лук. Вилични лук чине горња и доња вилица. Пети шкржни лук је јако редукован и ту се могу налазити ждрелни зуби, допунски уређај за жвакање. Шкржне лукове покривају шкржни поклопци – -{''operculumi''}-. ==== Костур кичме ==== Функција [[Кичма|кичме]] је спречавање скраћивања тела приликом мишићних контракција. Грађена је од коштаног ткива (код коштуњача), па се на њој разликују трупна и репна регија. Чине је пршљенови који се састоје од тела (-{''centrum''}-), живчаних лукова који завршавају леђним трнастим наставком, а код репних пршљенова крвни лукови завршавају се трбушним трнастим наставком. Трупни пршљенови немају доње лукове, већ наставке парапофизе на које се настављају ребра. Тело кичмењака је удубљено с обе стране – амфичелни или двочашкасти пршљенови. У просторима између појединих пршљенова је остатак свитка, који даје већу издржљивост и гибљивост кичме. Постоје два типа ребара, плурална — која иду између мишића — и дорзална — која су интрамускуларна и то су међумишићне кошчице које настају од везивног ткива. Оба типа су причвршћена на тело кичмењака. Неке рибе имају и горња ребра (сардела и лосос). ==== Костур удова ==== Непарна леђна пераја (-{''pinnae dorsalis'' - D}-) састоје се од унутрашњих коштаних шипчица – -{''radialia''}- и од спољашњих перајних шипчица – -{''lepidotrichia''}-. Пераја су помоћу перајних потпора повезане с костуром. Парна прсна пераја (-{''pterygia pectoralia''}- - -{P}-) састоје се од -{''radialia''}- и -{''lepidotrichia''}-. Преко оплечја су причвршћена на слушни део лобање. Оплечје је чврсто везано на осни костур тако да су пераје непокретне. Оплечје чине лопатица (-{''scapula''}-), врањача (-{''coracoideim''}-), доврањача (-{''masocoracoideum''}-) и кожна кост грлењача (-{''cleithrum''}-). Парна трбушна пераја (-{''pterygia ventralia'' - V}-) исте су грађе, али везана су на куковље, које је грађено од једне троугласте кости – -{''basopetrygium''}-. Куковље није везано на осни костур. Пераја служе као органи за дизање и спуштање. Прсна пераја служе за окретање и одржавање у одређеном положају. Леђна и трбушна пераја не учествују код активног покретања, али дају телу покретљивост. Репно пераје служи као [[кормило]]. === Мишићни систем === Правилна сегментација мишића с двоструким -{W}- распоредом миомера и миосепти. Разликују се бији и црвени мишићи. Бији мишићи се контрахују [[Анаеробни организам|анаеробно]] па за енергију користе [[глукоза|глукозу]] при чему настаје лактат – [[млечна киселина]]. Црвени се мишићи контрахују [[Ћелијско дисање|аеробно]], за енергију користе [[масти]], а настаје [[угљен-диоксид]]. === Систем за дисање === Рибе имају четири пара [[Шкрге|шкрга]] на четири шкржна лука. Међушкржне преграде су редуковане. Са сваке стране шкрге покрива шкржни поклопац – -{''operculum''}-. На унутрашњој страни оперкулума се налази лажна шкрга, -{''pseudobranchia''}-, која се састоји од само једног реда шкржних листића и не учествује у дисању, али се на њој налазе рецептори који помажу у контроли дисања. На свакој шкрги је двоструки ред шкржних листића. Вода улази кроз уста и излази кроз -{''operculum''}--а ван. У шкржним ресицама крв тече у супротном смеру од пролаза воде. Пут [[вода|воде]] – уста отворена, а поклопац затворен па вода улази у ждрело преко шкрга у шкржну пукотину коју затвара -{''operculum''}-. Уста се затварају, а вода излази кроз -{''operculum''}-. Рибе које се повремено задржавају изван воде јер живе у плитким и муљевитим водама могу да удишу [[ваздух]] који апсорбују преко цревног епитела, слузокоже, шкржне шупљине или преко коже. -{''Operculum''}- је коштани поклопац. === Систем за варење === [[Варење]] започиње устима. [[Језик]] је слабо покретан и он је слузави конус без [[мишић]]а. Код шаранки на задњем делу шкржног костура налазе се ждрелни зуби. Рибе већином усисавају своју храну. Ждрело излучује слуз па кад се нагло отворе уста, долази до усисавања плена. Помоћу мукозне секреције храна пролази кроз [[ждрело]]. [[Једњак]] је кратак. [[Желудац]] није јасно одељен на кардијачни и пилорићки део. Око [[дванаестопалачно црево|дуоденума]] се налазе вратарнићки (пилорићки) привесци који повећавају прехрамбену способност [[Crevo (zoologija)|црева]]. Има их 2—200. Црево је дугачко и без тифлозолиса. Јавља се вилица са зубима. [[Зуб]]и су окренути према назад и углавном служе за придржавање хране. Већина риба је [[Месојед|карниворна]]. Рибе не могу да жваћу храну јер би им то блокирало проток воде кроз шкрге. Зуби у вилицама и непца служе за придржавање плена. За механичку разградњу хране служе ждрелни зуби. Постоје и [[Биљојед|хербиворне]] рибе, које се хране [[Стеља|детритусом]], [[Сваштојед|омниворне]], које се хране суспензијом, па и [[паразитизам|паразити]] који сишу телесну течност других риба. Црево које се наставља на желудац је код карнивора кратко, а код хербивора дуго. У већини случајава храна се не разграђује у желуцу помоћу [[ензим]]а, него се разградња и апсорпција догађа у цреву. У пилорићким наставцима се налазе ензими и они имају главну улогу у апсорпцији масти. Тифлозолис повећава површину цревног епитела како би се повећала површина апсорпције хране. ==== Јетра ==== [[Јетра]] је непотпуно подељена на десни и леви режањ, а има жучни мехур. [[Гуштерача]] је подељена на [[Ендокрини систем|ендокрини]] и егзокрини део. Код већине риба постоји [[жуч]]ни мехур, где се сакупљају секрети јетре. Улога јетре је још и складиштење [[гликоген]]а. Гуштерача је мала и повезана са жучним каналом. Гуштерача и јетра могу бити спојене у хепатопанкреас. [[Слезина|Слезена]] се налази у завоју [[Дванаестопалачно црево|дуоденума]]. Слезена је тамноцрвена пирамидална структура која се налази иза желуца или је с њим повезана. Нема дигестивну улогу већ учествује у стварању или разградњи [[Крвна ћелија|крвних ћелија]]. [[Рибљи мехур]] настаје као леђна избочина једњака. Протеже се између цревног тракта и бубрега дуж целе леђне стране трбушне шупљине. Испуњен је гасом и богат крвним жилама. Рибљи мехур и једњак код -{''physostoma''}- остају повезани помоћу ваздуховода -{''Ductus pneumaticus''}-, потом се тај канал отвара у ждрело и кроз њега се мехур напуни ваздухом (оне гутају ваздух). Ако мехур није повезан с једњаком, као код -{''physochlista''}- оне не гутају ваздух јер имају црвену гасну жлезду која из крви преузима гасове којима пуни мехур. Зид рибљег мехура има капиларна разграњења, -{''rete mirabile''}-, у којима крв тече у супротном смеру од смера у артеријама и венама. Гасове у рибљем мехуру чине 83% азот, 15% кисеоник и 21% угљен-диоксид. ===== Улоге рибљег мехура ===== * хидростатички орган, па служи за одржавање равнотеже, * ширењем мехура риба се диже а скупљањем се спушта јер је специфична тежина рибе једнака специфичној тежини околне воде, * респираторни орган, * орган за продукцију звука — пролазак гаса између делова мехура и кроз ваздуховод производи звук, * орган за примање звука — рибљи мехур је код шаранки повезан с унутрашњим ухом преко Веберовог органа. Зид рибљег мехура састоји се од -{''Tunica externa''}- — компактно везивно ткиво; -{''submucosa''}- — растресита везивна ткива, крвне жиле и живци. Рибљи мехур је хомологан плућима, јер омогућује коришћење атмосферског кисеоника за дисање. Рибе су теже од воде па би без рибљег мехура тонуле. === Систем крвотока === [[Срце]] је венско. Састоји се од венског затона, преткоморе и коморе.<ref name="Setaro">{{Cite book|last=Setaro|first1=John F.|year=1999|title = Circulatory System|publisher=Microsoft Encarta 99}}</ref> Из срца излази трбушна аорта. Започиње проширењем, аортином главицом, а касније се из трбушне аорте одвајају 4 доводне шкржне артерије које воде венску крв у шкрге. Четири одводне шкржне артерије носе артеријску крв у главени круг, '''-{circus cephalicus}-''', као и у парне корене леђне аорте. Из главеног круга излазе главине артерије које носе артеријску крв у мозак. Венски систем чине портални опток бубрега и јетре, 2 предње и 2 стражње главне вене које воде крв у срце преко Кувијерових протока. У крви се налазе [[Црвена крвна зрнца|еритроцити]] с језгром, [[Бела крвна зрнца|леукоцити]], [[гранулоцит]]и, [[моноцити]] и [[лимфоцит]]и. [[Лимфни систем]] добро је развијен испод коже у мишићима и мезентерама. === Нервни систем === Нервни систем ('''цеваст''') се састоји од [[мозак|мозга]], [[кичмена мождина|кичмене мождине]] и [[живац|нерава]]. Најразвијенији део мозга риба је [[средњи мозак]]. Предњи мозак је мали и има парне хемисфере. Из вентралне регије иду влакна за мирисне режњеве. Основна му је улога организација и координација механизама који настају у другим деловима мозга. Има важну улогу у понашању приликом размножавања. [[Међумозак]] садржи [[Епифиза|епифизу]] са [[фоторецептор]]има и [[хипоталамус]] на који се с доње стране наставља левак на који прилеже [[хипофиза]], крвожилни мешчић и доњи режњеви.<ref name="Helfman_brain">{{harvnb|Helfman|Collette|Facey|1997|pp=48–49}}</ref> Средњи мозак је највећи део мозга код риба. Састоји се од крова (-{''tectum opticum''}-) у који улазе оптичка влакна, влакна из бочне пруге, дисајних органа и задњег мозга. Контролише понашање, учење и остале облике комплексног понашања. Ту се налазе и моторни центри. Највише се истичу видни режњеви.<ref>{{cite web|last=Sciences|first=Journal of Undergraduate Life|url=http://juls.sa.utoronto.ca/Issues/JULS-Vol2Iss1/JULS-Vol2Iss1-Review3.pdf|title=Appropriate maze methodology to study learning in fish|accessdate=28. 5. 2009|archive-url=https://www.webcitation.org/5hn2YJET6?url=http://juls.sa.utoronto.ca/Issues/JULS-Vol2Iss1/JULS-Vol2Iss1-Review3.pdf|archive-date=25. 6. 2009|url-status=dead}}</ref> Стражњи мозак је велики код добрих пливача. Контролише прецизне и темпиране покрете. Примозак — из њега излази 10 пари лобањских живаца и на њега се наставља леђна мождина. [[Аутономни нервни систем]] састоји се од 11 пари можданих живаца. === Чула === '''Очи''': Најосетљивије на жутозелену боју, а то је она таласна дужина која најдубље продире у воду. Састоје се од спљоштене [[Рожњача|рожњаче]] чији спољашњи слој замењује очне капке, великих сочива, хрскавичне [[Beonjača|беоњаче]] и 6 мишића за покретање очне јабучице. -{''Musculus retractor lentis''}- повлачи сочиво према [[Мрежњача|мрежњачи]] (фокусирање) иза које се налази жилница из које излази српасти изданак -{''processus falciformis''}-. У жилници се налази и -{''rete mirabile''}- (чудесна мрежица) која има храњиву улогу. Око садржи огледало, то је посебан слој крвних жила богат кристалићима који рефлектују светло. Има још и шареницу.<ref>{{Cite book|last1=Campbell|first1=Neil A. |authorlink1=Neil A. Campbell|last2=Reece|first2=Jane B. |authorlink2=Jane Reece |year=2005|title = Biology |edition= Seventh|publisher=Benjamin Cummings |location=[[Сан Франциско|San Francisco]], [[Калифорнија|California]] |pages=}}</ref> '''Батипелагичне рибе''' (живе на дубинама > 1.000 -{m}-) немају функционалне очи, а мезопелагичке (200—1.000 -{m}-) имају врло велике очи са специјалним прилагођавањима на слаби интензитет светла — телескопске очи (велико сочиво, танка рожњача, додатна ретина). Индекс преламања светлосних зрака износи 1,00. Рожњача има индекс преламања светлости око 1,37. Индекс преламања воде износи 1,33. Зраци светлости се преламају на граници воде и рожњаче, пуно мање него на граници ваздуха и рожнице. Код риба се цело сочиво помиче од или ка мрежљачи (-{m. retractor lentis}-) да би се фокусирао објект. Орган слуха: Служи за осећај равнотеже, убрзања и за слух. Унутрашње ухо састоји се од спољашњег, коштаног и унутрашњег опненог лавиринта. Горњи део лавиринта чине 3 полукружна каналића и -{''utriculus''}-, јајаста кесица, а доњи део -{''sacculus''}-, кугласта врећица и лагена. '''Сензитивна места''' су -{''utriculus''}-, -{''sacculus''}- и лагена и они у себи садрже слушне каменчиће отолите (-{''lapillus''}-, -{''sagitta''}-, -{''asteriscus''}-). Код риба које чују, унутрашње ухо је у контакту са рибљим мехуром. Рибе могу да производе звук, за стварање јата, дозивање партнера, плашење или упозоравање непријатеља.<ref name="Encarta 99">{{Cite book|last=Orr|first1=James|year=1999|title = Fish|publisher=Microsoft Encarta 99|isbn=978-0-8114-2346-5|pages=}}</ref> '''Механизми производње звука'''; стимулација трењем пршљена, оперкулума, костију оплећја, зуба, испуштањем гаса из рибљег мехура. Бочна пруга: чине је чулне ћелије неуромасти с чулним длачицама, које стрше у желатинозну куполу, која се помиче покретима воде. Помоћу њих се региструје струјање воде узроковано другим организмима. Њихова улога је процена снаге и правца воденог тока, избегавање препрека, хватање плена. '''Хеморецептори:''' Чула за [[укус]], налазе се на устима и ждрелу, на брчићима, а могу бити и на целом телу. Чула за [[мирис]] су такође хеморецептори. Налазе се са сваке стране иза носног отвора. Постоје предњи и стражњи носни отвори, тако да на предње вода улази, а на стражње излази. '''Чуло мириса''' рибе користе за тражење хране и препознавање пола своје врсте. === Мокраћни мехур === [[Бубрег|Бубрези]] — -{''opistonephros''}- — смештени су на леђној страни тела изнад рибљег мехура. Горњи део бубрега -{''pronephros''}- је лимфоидни орган, а доњи део -{''opistonephros''}- је функционалан. Мокраћоводи се страга проширују у мокраћни мехур. Отварају се иза аналног отвора, па не постоји [[клоака]]. Отварају се на мокраћнополној папили, прво полни па мокраћни отвор. [[Амонијак]] и [[уреа]], тј. азотни остаци излучују се 6 пута више преко шкрга него преко бубрега. Морске рибе имају мању количину соли у крви него што је у морској води захваљујући осморегулаторним процесима. Код слатководних риба количина соли у крви је већа него у околној води па -{H₂O}- ради осмозе улази у тело, те је морају појачано избацивати. === Полни систем === Полни и мокраћни систем су одвојени. Код мужјака постоје парни семеници, а семеводи се спајају у заједнички семевод и отварају се на мокраћнополној папили. Код женки се налазе парни јајници продуженог облика, као и јајоводи који се отварају посебним полним отвором иза аналног, а испред мокраћног отвора. Ако јајоводи не постоје (-{''Perca fluviatilis''}- — [[гргеч]]) јаја се избацују у утробну шупљину. Оплодња је спољашња. Женка полаже икру коју мужјак прелије семеном. Браздање јајета је парцијално, јер су јаја богата [[жуманце]]том. Из јаја се излеже [[ларва]] која се неко време храни жуманчаном врећом коју носи са собом. Тек након ресорпције жуманчане вреће ларва добије изглед мале рибе. === Посебни орган === [[Датотека:Leafydragon.jpg|мини|250п|Морски змај]] '''Електрични органи''': Јака поља за напад или одбрану, слаба за примање електричних чула или за комуникацију, у муљевитим водама. Настају преображајем мишића у ћелије које се називају електроцити. То су мишићне ћелије које су изгубиле способност контракције, а специјализовале су се за стварање јонизацијског тока. Морске рибе су бољи проводници [[електрична струја|електричне струје]] од слатководних. Електрорецептори: Настају из неуромаста бочне пруге. Код риба које могу постићи јаку струју електрични органи су смештени у предњем делу тела, а код осталих у репном делу. Служе за детекцију [[Електрично поље|електричног поља]].<ref>Albert, J.S., and W.G.R. Crampton. 2005. Electroreception and electrogenesis. стр. 431–472 in The Physiology of Fishes, 3rd Edition. D.H. Evans and J.B. Claiborne (eds.). CRC Press.</ref> '''Светлећи органи''': присутни су код риба које живе на великим дубинама и 95% риба које живе испод 50 m дубине. Већином је то плаво зелена светлост коју производе фотофоре настале из преображених слузних жлезда. Код многих врста светлост стварају светлеће бактерије смештене у појединим органима. Светлосни органи служе за препознавање полова или за плашење, као и за освајање жртве. Такви светлећи органи се виде и до 15 m далеко. Рибе могу да имају и отровне жлезде, као и да помоћу посебних органа уштрцавају [[отров]] у плен. == Таксономија == [[Датотека:Dunkleosteus BW.jpg|мини| -{''[[Dunkleosteus]]''}- је гигантска преко 10 -{m}- дуга [[Еволуција рибе|праисторијска риба]] из класе -{''Placodermi''}-.|alt=Drawing of animal with large mouth, long tail, very small dorsal fins, and pectoral fins that attach towards the bottom of the body, resembling lizard legs in scale and development.<ref>{{cite web|url=http://www.smh.com.au/news/science/jaws-of-steel-on-this-fish-tank/2006/11/29/1164777657728.html|title = Monster fish crushed opposition with strongest bite ever|publisher=[[Smh.com.au]] |date=30. 11. 2006 |accessdate=26. 2. 2013 }}</ref>]] Риболики организми су [[Парафилија|парафилетска]] група [[кичмењаци|кичмењака]]: то је грана ([[кладус]]) која обухвата све рибе, а такође садржи и [[Тетраподи|тетраподе]], који нису рибе, иако су се развили од риба. [[Ајкуле]] и [[раже]] су генетски од осталих риба подједнако удаљене колико и од тетрапода (водоземаца, гмизаваца и сисара). Из тог разлога, такве групе као што су „класа рибе“ која се описује у старијим референтним радовима више се не користе у формалној класификацији. Традиционална подела рибе сврстава у три постојеће [[класа (биологија)|класе]] (разреда), док се изумрли облици понекад сврставају у стабло, а понекад у посебну класу:<ref name="Romer, A 1977">[[Alfred Romer|Romer, A.S]]. & T.S. Parsons. {{cite book|author= |title=The Vertebrate Body. |location= |publisher= |year=1977}} 5th ed. Saunders, Philadelphia. (6th ed. 1985)</ref><ref>Benton, M. J. (1998) The quality of the fossil record of vertebrates. стр. 269–303, in Donovan, S. K. and Paul, C. R. C. (eds), The adequacy of the fossil record, Fig. 2. Wiley, New York, 312 pp.</ref> * Разред (класа) -{''[[Кичмењаци без вилица|Agnatha]]''}- (безвиличне рибе); ** Подразред -{''[[Колоусте|Cyclostomata]]''}- ([[колоусте]] [[лампетре]]); ** Подразред -{''[[Ostracodermi]]''}- (оклопљене безвиличњаче) †; * Разред -{''[[Рушљорибе|Chondrichthyes]]''}- (хрскавичаве рибе); ** Подразред -{''[[Elasmobranchii]]''}- ([[ајкуле]] и [[раже]]); ** Подразред -{''[[Химере|Holocephali]]''}- ([[химере]] и изумрли сродници); * Разред -{''[[Plakodermi|Placodermi]]''}- (оклопњаче) †; * Разред -{''[[Бодљикаве ајкуле|Acanthodii]]''}- (бодљикаве ајкуле ", понекад сврставане у кошчљорибе)†; * Разред -{''[[Кошљорибе|Osteichthyes]]''}- (кошљорибе); ** Подразред -{''[[Зракоперке|Actinopterygii]]''}- (зракоперке); ** Подразред -{''[[Саркоптеригије|Sarcopterygii]]''}- (рибе меснатих пераја, преци тетрапода). Горња подела је једна од оних које се најчешће сусрећу у неспецијалистичким и генералним радовима. Многе од наведених група су парафилетичне, по томе што су довеле до појаве узастопних група: безвиличне су преци хрскавичавих риба (-{''Chondrichthyes''}-), које су довеле до појаве хрскавичавих акантоида, предака кошљориба (-{''Osteichthyes''}-). Након [[Филогенетско стабло|филогенетске номенклатуре]], рибе су подељене по детаљнијим схемама, са следећим главним групама: * Разред -{''Myxini''}- ([[колоусте]]) * Разред -{''[[Хетеростраци|Pteraspidomorphi]]''}- † (ране виличњаче) * Разред -{''[[Целолепида|Thelodonti]]''}- † * Разред -{''[[Anaspida]]''}- † * Разред -{''[[Hyperoartia|Petromyzontida ili Hyperoartia]]''}- ** -{''Petromyzontidae''}- (-{''[[lampetra|lampetre]]''}-) * Разред -{''[[Конодонти|Conodonta]]''}- (конодонти, конусњаче) † * Разред -{''[[Cephalaspidomorphi]]''}- † (ране безвиличњаче) ** (Нерангиране) -{''[[Galeaspida]]''}- † ** (Нерангиране) -{''[[Pituriaspida]]''}- † ** (Нерангиране) -{''[[Osteostraci]]''}- † * Подстабло -{''[[Чељустоусте|Gnathostomata]]''}- (вилични кичмењаци) ** Разред -{''Placodermi''}- † (оклопњаче) ** Разред -{''Chondrichthyes''}- (хрскавичаве рибе) ** Разред -{''Acanthodii''}- † (бодљикаве ајкуле) ** Надразред -{''Osteichthyes''}- (кошљорибе) *** Класа -{''Actinopterygii''}- (зракоперке) **** Подразред -{''[[Штитоноше (рибе)|Chondrostei]]''}- ***** Ред -{''[[Штитоноше (рибе)|Acipenseriformes]]''}- ([[јесетра|јесетрес]] и [[дугоноса кечига|кечиге]]) ***** Ред -{''[[Многоперке|Polypteriformes]]''}- **** Подред -{''[[Новоперке|Neopterygii]]''}- ***** Инфраред -{''[[Holostei]]''}- ***** Инфраразред -{''[[Праве кошљорибе|Teleostei]]''}- (многи редови уобичајених риба) *** Разред -{''Sarcopterygii''}- (ресоперке) **** Подразред -{''[[Actinistia]]''}- ([[латимерија (род)|целаканти]]) **** Подразред -{''Dipnoi''}- ([[дводихалице]]) † - изумрли таксон<br /> Неки палеонтолози сматрају да су -{''Conodonta''}- заправо -{''[[hordati]]''}-, а оне су примитивне рибе. За потпуније разумевање ове таксономије, погледајте чланак [[кичмењаци]]. Положај у колена -{''Chordata''}- још није решен. Филогенетска истраживања из [[1998]]. и [[1999]]. године подржала су идеју да змијуљице и пакларе формирају природну групу, у -{''Cyclostomata''}- (колоусте), којој је сестринска група -{''Gnathostomata''}-.<ref>{{cite journal|last1=Kuraku |first1=S. |title=Monophyly of lampreys and hagfishes supported by nuclear DNA-coded genes |journal=J. Mol. Evol.|date=1999|volume=49|pages=729–735|doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174 |last2=Hoshiyama |first2=D. |last3=Katoh |first3=K. |last4=Suga |first4=H. |last5=Miyata |first5=T. |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-molecular-evolution_1999-12_49_6/page/729|issue=6 |bibcode=1999JMolE..49..729K |s2cid=5613153 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Mallatt |first1=J. |title=28S and 18S rDNA sequences support the monophyly of lampreys and hagfishes|date=1998|url=https://archive.org/details/sim_molecular-biology-and-evolution_1998-12_15_12/page/1706|journal=Molecular Biology and Evolution |volume=15|issue=12|pages=1706–1718|doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a025897 |pmid=9866205 |last2=Sullivan |first2=J. }}</ref> Различите групе риба чине више од половине кичмењака. По подацима из 2006. године постојало је преко 28.000 познатих постојећих врста, од којих су готово 27.000 кошљорибе, a 970 [[рушљорибе|ајкуле, зракоперке и химере]] и око 108 змијуљица и паклара. Трећина тих врста спада у девет највећих породица; од највећег до најмањег, ове породице су: -{''[[Cyprinidae]]''}-, -{''[[Glavoči|Gobiidae]]''}-, -{''[[Ciklidi|Cichlidae]]''}-, -{''[[Characidae]]''}-, -{''[[Лорикари|Loricariidae]]''}-, -{''[[Balitoridae]]''}-, -{''[[Serranidae]]''}-, -{''[[Усњаче|Labridae]]''}-, и -{''[[Scorpaenidae]]''}-. Око 64 породица су монотипске, тј. садрже само по једнну врсту. Коначни укупни број постојећих врста може расти до преко 32,500.{{sfn|Nelson|2006|pp=4–5}}{{sfn|Nelson|2006|p=3}} == Галерија == <center><gallery widths="250px" heights="180px" mode=packed-hover> Датотека:Carcharhinus melanopterus Luc Viatour.jpg|[[Ајкуле|Ајкула]] Датотека:Spotted eagle ray.jpg|centre|[[Раже|Ража]] Датотека:Acipenser oxyrhynchus.jpg|[[Штитоноша]] Датотека:Carassus carassus gold.JPG|[[Кошљориба]] Датотека:Prionace glauca.jpg|[[Модруљ|Пас модруљ]] Acipenser oxyrhynchus oxyrinchus.jpg|[[Јесетра]] Acipenser ruthenus Prague Vltava 1.jpg|[[Дугоноса кечига|Кечига]] Common carp.jpg|[[Шаран]] CarassiusCarassius8.JPG|[[Караш]] Scomber scombrus.jpg|[[Скуша]] Dentex dentex 1.jpg|[[Зубатац]] Gös, Iduns kokbok.jpg|[[Смуђ]] TincaTinca(Linjak) Dunav Mihajlovac.jpg|[[Лињак]] Herring2.jpg|[[Сардела]] BARBEL. (Barbus meridionalis ) - Flickr - gailhampshire.jpg|[[Мрена]] Esox lucius1.jpg|[[Штука]] Abborre, Iduns kokbok.jpg|[[Гргеч]] Anguillarostratakils.jpg|[[Јегуље|Јегуља]] Pastrmka.jpg|[[Пастрмке|Пастрмка]] Aulopyge huegelii.jpg| -{''[[Aulopyge huegelii]]''}- </gallery></center> == Види још == * -{''[[Slingurke]]''}- * -{''[[Анциструси|Ancistrus]]''}- * -{''[[Lactoria cornuta]]''}- * [[Химере]] == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * {{Cite book|last1=Campbell|first1=Neil A. |authorlink1=Neil A. Campbell|last2=Reece|first2=Jane B. |authorlink2=Jane Reece |year=2005|title = Biology |edition= Seventh|publisher=Benjamin Cummings |location=[[Сан Франциско|San Francisco]], [[Калифорнија|California]] }} * {{Cite book|last1=Hickman|first1=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title = Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|isbn=978-0-07-290961-6|pages=}} * Петров. Бригита, Биологија за шести разред основне школе, Завод за уџбенике, 2012. * {{Cite book|last1=Helfman|first1=G. |last2=Collette|first2=B. |last3=Facey|first3=D. |last4=Bowen|first4=B. |year=2009|url=http://www.blackwellpublishing.com/helfman/ |title = The Diversity of Fishes: Biology, Evolution, and Ecology |publisher=Wiley-Blackwell |isbn=978-1-4051-2494-2 |edition=2nd}} * {{Cite book|last=Moyle|first1=Peter B.|title = Fish: An Enthusiast's Guide|url=https://books.google.com/books?id=cu-J9tqy4IQC|year=1995|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-91665-4|pages=}} * {{Cite book|last=Shubin|first1=Neil|title = Your Inner Fish: A Journey into the 3.5-Billion-Year History of the Human Body|url=https://books.google.com/books?id=c008kdNwR1cC|year=2008|publisher=Knopf Doubleday Publishing Group|isbn=978-0-307-37716-6|pages=}} * {{cite web|last1=Eschmeyer|first1=William N. |last2=Fong|first2=Jon David |year=2013|url=http://researcharchive.calacademy.org/research/ichthyology/ |title = Catalog of Fishes |publisher=California Academy of Sciences}} * {{Cite book|last1=Helfman|first1=G.|last2=Collette|first2=B.|last3=Facey|first3=D.|title = The Diversity of Fishes| url=https://archive.org/details/diversityoffishe0000helf |publisher=Wiley-Blackwell|year=1997|isbn=978-0-86542-256-8|edition=1st|pages=}} * {{Cite book|last1=Moyle|first1=Peter B. |last2=Cech|first2=Joseph J. |year=2003|title = Fishes, An Introduction to Ichthyology |edition=5th |publisher=Benjamin Cummings |isbn=978-0-13-100847-2|pages=}} * {{Cite book| last=Nelson|first1=Joseph S. |authorlink1=Joseph S. Nelson |year=2006|title = Fishes of the World |edition=4th |publisher=John Wiley & Sons |isbn=9780471756446 |url=http://www.somas.stonybrook.edu/~conover/Textbooks/Fishes%2520of%2520the%2520World%2C%25204th%2520ed.%2520Joseph%2520S.%2520Nelson.pdf |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130305052159/http://www.somas.stonybrook.edu/~conover/Textbooks/Fishes%20of%20the%20World,%204th%20ed.%20Joseph%20S.%20Nelson.pdf |archivedate=5. 3. 2013 |accessdate=30. 4. 2013}} {{крај референци}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Fish}} {{Викиврсте|Fish}} {{EB1911 poster|Fish}} * -{[http://db.angfa.org.au/ ANGFA] – Illustrated database of freshwater fishes of Australia and New Guinea}- * -{[https://web.archive.org/web/20111130234923/http://fischinfos.de/ Fischinfos.de] – Illustrated database of the freshwater fishes of Germany}- * -{[http://www.fishbase.org/ FishBase online] – Comprehensive database with information on over 29,000 fish species}- * -{[http://www.poppe-images.com/ Philippines Fishes] – Database with thousands of Philippine Fishes photographed in natural habitat}--{}- * -{[http://www.fao.org/fi/website/FIRetrieveAction.do?dom=topic&fid=2888 United Nation] – Fisheries and Aquaculture Department: Fish and seafood utilization}- * -{[https://content.lib.washington.edu/fishweb/index.html University of Washington Libraries Digital Collections] – Digital collection of freshwater and marine fish images}- * {{Cite NIE|last=Davenport|first=Charles B. |authorlink1=Charles B. Davenport |last2=Ingersoll|first2=Ernest |author2link=Ernest Ingersoll |wstitle = Fish|year=1905|short=x}} * -{[https://archive.today/20141216154536/http://fish.schou.me/ Live webcam feed of a goldfish tank]}- * {{Webarchive |url=https://archive.today/20121215023321/http://fishdata.siu.edu/ |date=15 December 2012 |title=Fisheries and Illinois Aquaculture Center – Data outlet for fisheries and aquaculture research center in the central US}} * {{cite web|author= |publisher= |date= |url=http://www.nativefish.org/ |archive-date=12 March 2008 |title=The Native Fish Conservancy – Conservation and study of North American freshwater fishes|archive-url= https://web.archive.org/web/20080312223952/http://www.nativefish.org/}} {{Taxonbar|from=Q152}} {{Подножје}} [[Категорија:Рибе| ]] [[Категорија:Рибарство]] adet3epex83nme6g5pvt60h9uk2mijq 0 32908 30099684 30098472 2025-06-28T11:57:28Z Ruach Chayim 323597 СРЈ је била сама, нити Украјина нити Грчка нису службено послале своје војнике да гину за СРЈ (а само у том случају се додаје подршка) 30099684 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије | део = [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] | слика = Против ваздушна одбрана покушава да обори НАТО бомбардере.jpeg | величина_слике = | опис_слике = Дејствовање [[Противваздухопловна одбрана|противваздухопловне одбране]] изнад [[Нови Сад|Новог Сада]] | време = [[24. март]] — [[10. јун]] [[1999]].{{sfn|Логос|2019|p=316, 332}}<ref>{{cite web |title=Operation Allied Force |url=https://www.nato.int/kosovo/all-frce.htm |website=www.nato.int |publisher=NATO |access-date=24. 3. 2024}}</ref><br>{{small|(78 дана)}} | локација = [[СР Југославија]] | узрок = [[Случај Рачак]] и неуспех [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]] | територија = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] ''[[дефакто]]'' губи сву контролу над [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], али је [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуцијом 1244 СБ ОУН]], потврђен њен суверенитет и територијална целовитост | резултат = [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановски споразум]] *[[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуција 1244]] * Повлачење југословенских институција, [[Војска Југославије|војске]] и [[Полиција Србије|полиције]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] *Успостављање [[КФОР]]-а *[[Аутономна покрајина|покрајина]] постаје протекторат [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], ''[[дејуре]]'' у саставу [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] | страна1 = {{Collapsible list |bullets = yes |title = {{застава|НАТО|size=23px}} | {{flag|Белгија}} | {{flag|Данска}} | {{flag|Канада}} | {{flag|Италија}} | {{flag|Немачка}} | {{flag|Норвешка}}<ref>{{cite news |last1=Samuelsen |first1=Reidun J. |title=Norske jagerfly på vingene i går |url=http://tux1.aftenposten.no/nyheter/uriks/kosovo/d74906.htm |access-date=24. 3. 2024 |work=Aftenposten |date=26. 3. 1999 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170302135457/http://tux1.aftenposten.no/nyheter/uriks/kosovo/d74906.htm |archive-date=2. 3. 2017 |language=no}}</ref> | {{flag|Португалија}} | {{flag|Сједињене Америчке Државе|1960}} | {{flag|Турска}}<ref>{{cite web |title=Turkish Air Force |url=http://www.hvkk.tsk.tr/PageSub/Kurumumuz/Tarihce/1944-Today.aspx |website=hvkk.tsk.tr |access-date=24. 3. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090626073446/http://www.hvkk.tsk.tr/PageSub/Kurumumuz/Tarihce/1944-Today.aspx |archive-date=26. 6. 2009 |language=en |date=26. 6. 2009}}</ref> | {{flag|Уједињено Краљевство}} | {{flag|Холандија}} | {{flag|Француска|1974}} | {{flag|Шпанија}} }} {{Collapsible list |bullets = yes |title = {{nobold|Уступиле ваздушни простор}} | {{застава|Албанија}} | {{застава|Аустрија}} | {{застава|Босна и Херцеговина}} | {{застава|Бугарска}} | {{застава|Мађарска}} | {{застава|Северна Македонија|name=Македонија}} | {{застава|Румунија}} | {{застава|Словенија}} | {{застава|Хрватска}} }} | страна2 = {{застава|СР Југославија}} | заповедник1 = {{зас|НАТО}} [[Весли Кларк]]<br>{{зас|НАТО}} [[Руперт Смит]]<br>{{зас|НАТО}} [[Мајкл Шорт]]<br>{{зас|НАТО}} [[Хавијер Солана]] ---- {{зас|Сједињене Америчке Државе|1960}} [[Џон В. Хендрикс]]<ref name="Task Force Hawk">{{cite journal |last1=Lambeth |first1=Benjamin S. |title=Task Force Hawk |journal=Air & Space Forces Magazine |date=1. 2. 2002 |url=https://www.airandspaceforces.com/article/0202hawk/ |access-date=24. 3. 2024}}</ref><br />{{зас|Сједињене Америчке Државе|1960}} [[Џејмс О. Елис]]<ref name="Operation Allied Force - Operation Allied Force in Kosovo">{{cite web |last1=Hickman |first1=Kennedy |title=Kosovo War: Operation Allied Force |url=https://www.thoughtco.com/kosovo-war-operation-allied-force-2360847 |website=thoughtco.com |publisher=ThoughtCo |access-date=24. 3. 2024 |language=en |date=28. 4. 2007}}</ref> | заповедник2 = {{зас|СР Југославија}} [[Слободан Милошевић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Павле Булатовић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Драгољуб Ојданић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Светозар Марјановић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Спасоје Смиљанић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Небојша Павковић]]<br>{{зас|СР Југославија}} [[Владимир Лазаревић]] | јачина1 = {{зас|НАТО}} Више од 1031 авиона<ref>{{cite book |title=Report to Congress Kosovo Operation Allied Force after-action report |date=31. 1. 2000 |publisher=DIANE Publishing |isbn=978-1-4289-8107-2 |url=https://books.google.com/books?id=22pQ2jPcRzsC |access-date=24. 3. 2024 |language=en}}</ref> и 30 бродова и подморница<ref>{{cite web |title=NATO Operation Allied Force |url=https://archive.defense.gov/specials/kosovo/ |website=archive.defense.gov |access-date=24. 3. 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201016233254/https://archive.defense.gov/specials/kosovo/ |archive-date=16. 10. 2020 |date=21. 6. 1999}}</ref><br>{{зас|Сједињене Америчке Државе|1960}} [[Оперативна група Хок]] | јачина2 = 114.000 војника<br>20.000 полицајаца<br>1270 борбених тенкова<br>825 борбених возила<ref name="Operation Allied Force - Operation Allied Force in Kosovo" /><br>1400 артиљеријских оруђа<br>100 [[ракета земља-ваздух]]<br>14 савремених борбених авиона<ref>{{cite book |last1=Lambeth |first1=Benjamin S. |title=NATO's Air War for Kosovo: A Strategic and Operational Assessment |date=16. 11. 2001 |publisher=Rand Corporation |isbn=978-0-8330-3237-9 |url=https://www.google.ba/books/edition/NATO_s_Air_War_for_Kosovo/-IGzjxaoBpgC |access-date=24. 3. 2024 |language=en}}</ref> | губици1 = 3 ловачка авиона уништена<br>2 хеликоптера уништена<br>46 [[Беспилотна летелица|беспилотних летелица]] уништено<br>3 ловачка авиона оштећена<br>2 војника погинула <small>(пад неборбеног хеликоптера)</small><br>3 војника заробљена | губици2 = '''Министарство одбране Србије 2013:'''<br>1008 убијених (659 војника и 349 полицајаца)<br>5173 рањених<ref>{{cite news |title=Страдало 1.008 војника и полицајаца |url=https://www.rts.rs/vesti/politika/1264382/stradalo-1.008-vojnika-i-policajaca.html |access-date=24. 3. 2024 |work=www.rts.rs |agency=РТС |date=11. 2. 2013}}</ref><br> '''[[Фонд за хуманитарно право]]:'''<br>285 војника и полицајца<ref name="hlc-rdc.org">{{cite web |title=Ljudski gubici bombardovanja Srbije i Crne Gore od strane NATO snaga |url=http://www.hlc-rdc.org/?p=26413 |website=hlc-rdc.org |publisher=Fond za humanitarno pravo}}</ref><br> '''Српска процена из 2005.'''<br>29,6 милијарди $ економских губитака<ref>{{cite news |title=Šest godina od bombardovanja |url=https://b92.net/o/info/vesti/index?yyyy=2005&mm=03&dd=23&nav_category=12&nav_id=164938 |access-date=24. 3. 2024 |work=B92.net |date=23. 3. 2005 |language=sr}}</ref><br> '''Материјални губици:'''<br>'''према НАТО:'''<br> уништено 120 тенкова, 220 борбених возила, 450 артиљеријских оруђа и 112 летелица{{sfn|Lambeth||p=86}}<ref name="aubin2000">{{cite journal |last1=Aubin |first1=Stephen P. |title=Newsweek and the 14 Tanks |journal=Air & Space Forces Magazine |date=1. 7. 2000 |volume=83 |issue=7 |url=https://www.airandspaceforces.com/article/0700newsweek/ |access-date=24. 3. 2024}}</ref><br> '''Југословенске процене:'''<br> уништено 13 тенкова, 6 борбених возила и 6 артиљеријских оруђа<ref name="aubin2000" /><br> '''Процена треће стране:'''<br> уништено 14 тенкова, 18 борбених возила и 20 артиљеријских оруђа<ref name="aubin2000" /><ref>{{harvnb|Macdonald|2007|p=99}}: "NATO.. claimed to have destroyed about 120 tanks, 220 APCs and 450 artillery pieces and mortars in the 78-day bombing campaign. In reality, thanks in large part to decoys, NATO only destroyed 14 tanks, 18 APCs and 20 guns and mortars.."</ref> | губици3 = Процена ''-{[[Human Rights Watch]]}-'': погинуло 489—528 цивила (60% на Косову и Метохији)<ref name="hrw.org">{{cite web |title=Civilian Deaths in the NATO Air Campaign - The Crisis in Kosovo |url=https://www.hrw.org/legacy/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm |website=rw.org |publisher=Human Rights Watch |access-date=24. 3. 2024}}</ref><br> Југословенске процене: 1200—2000 погинулих<ref name="hrw.org" /> и око 6000 рањених цивила<ref>{{cite news |title=Шеснаеста годишњица НАТО бомбардовања |url=https://www.rts.rs/vesti/drustvo/1867753/sesnaesta-godisnjica-nato-bombardovanja.html |access-date=24. 3. 2024 |work=www.rts.rs |agency=РТС |date=24. 3. 2015}}</ref><br> Фонд за хуманитарно право: 447 погинулих цивила<ref name="hlc-rdc.org" /><br> 3 кинеска држављанина погинула током [[Бомбардовање амбасаде НР Кине у Београду|бомбардовања кинеске амбасаде у Београду]] }} {{НАТО бомбардовање СРЈ}} '''НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије''' (кодно име: '''операција Савезничка сила''' ({{јез-енгл|Operation Allied Force}}); у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]: '''операција Племенити наковањ''' ({{јез-енгл|Operation Noble Anvil}});{{sfn|Bonnén|2003|p=188}} у [[Србија|Србији]] познато и као '''НАТО агресија''' или погрешно '''Милосрдни анђео''')<ref>[https://www.rts.rs/vesti/politika/52257/poreklo-imena-milosrdni-andjeo.html Порекло имена „Милосрдни анђео”], РТС, 26. март 2009.</ref> била је завршна фаза [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]], која је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. То је било друго важније војно уплитање [[НАТО]] после [[Бомбардовање|бомбардовања]] [[Република Српска|Републике Српске]] у [[НАТО бомбардовање Републике Српске|операцији Намерна сила]] 1995. и највећи војни сукоб на простору [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] и [[Република Црна Гора (1992—2006)|Црне Горе]] од времена [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Државе чланице НАТО су пробале да добију одобрење од [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]] за војну интервенцију, али су се тиме успротивиле Кина и Русија, које су наговестиле да ће ставити [[Вето у Савету безбедности Уједињених нација|вето]] на такву меру. Као резултат тога НАТО је започео акцију без одобрења УН, а као разлог је навео да је у питању хуманитарна интервенција. [[Повеља Уједињених нација|Повеља УН]] забрањује употребу силе осим у случају одлуке Савета безбедности или самоодбране од напада у складу са Главом -{VII}- при чему ни један ни други услов нису били испуњени у овом случају.<ref>{{Cite journal|last=O'Connell|first=Mary Ellen|title=The UN, NATO, and International Law After Kosovo|trans-title=УН, НАТО и међународно право после Косова|url=https://muse.jhu.edu/article/13713|journal=Human Rights Quarterly|language=en|date=2000-02-01|volume=22|issue=1|pages=57–89|doi=10.1353/hrq.2000.0012|issn=1085-794X}}</ref> Непосредан повод за акцију била су [[Случај Рачак|дешавања у Рачку]] и одбијање југословенске делегације да потпише [[споразум из Рамбујеа]]. НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]] да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од тридесет до сто милијарди [[Амерички долар|америчких долара]]. Коначан број изгубљених живота званично није усаглашен. Незванично се процењује да је погинуло између 1200 и 4000 цивила и да је рањено више од 12.000 лица.{{sfn|Логос|2019|p=332 “У време напада НАТО-а убијено је најмање око 830 лица у ВЈ и полицији Србије ... Према процени направљеној од Human Rights Watch НАТО је убио и око 500 цивила у СРЈ, а највише на Косову. Службено представници Србије као председник Владе Мирко Цветковић 24. марта 2009. говорили су да је убијено око 1.000 лица у ВЈ и МУП-у и око 2.500 цивила, али и да је рањено око 12.500 лица у СРЈ у нападима НАТО-а. Број од око 1.000 лица у МУП-у Србије и ВЈ која су убијена изгледа се односи на цео период од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000”}} Током рата са Косова и Метохије је избегло више хиљада Албанаца. Напади су прекинути 10. јуна после потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|војно-техничког споразума у Куманову]] о повлачењу [[Војска Југославије|Војске Југословије]] и [[Полиција Србије|српске полиције]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Истог дана у Савету безбедности је усвојена [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуција 1244]] по којој [[СР Југославија]] задржава суверенитет над Косовом и Метохијом с тим да покрајина постаје међународни протекторат под управом [[УНМИК]]-а и [[КФОР]]-а. Са војском и полицијом у [[Централна Србија|централну Србију]] је избегло више од 200.000 косметских [[Срби|Срба]] и другог неалбанског становништва. Рачунајући овај и протекле ратове током [[Распад Југославије|распада Југославије]], Србија је постала земља са највећим бројем избеглица и интерно расељених лица у Европи.<ref name="избеглице">[https://www.danas.rs/drustvo/srbija-ima-najvise-izbeglica-u-evropi/ „Србија има највише избеглица у Европи”], [[Данас (новине)|Данас]], 10. јул 2007.</ref> 3. јуна 2006. године, парламент Црне Горе је прогласио независност, а 5. јуна парламент Републике Србије прогласио обнову самосталности и од тада [[Србија и Црна Гора|СЦГ]], као наследница СР Југославије, више не постоји. Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. у [[Скупштина Републике Косово|Скупштини Косова]] [[Међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|једнострано прогласили независност Косова и Метохије]] од [[Србија|Србије]], што Србија и око половине држава [[Државе чланице Уједињених нација|чланица УН]] не признају. Процене о губицима НАТО веома варирају. Извори из алијансе, са којима се касније сагласила и југословенска страна, званично наводе да су током бомбардовања оборена свега два НАТО авиона ([[F-117 најтхок|F-117]] и [[F-16 фајтинг фалкон|F-16]]), 47 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и четири велика пројектила{{sfn|Смиљанић|2009|p=409}} док је велики број летелица оштећен или се након дејстава срушио. Незваничне процене наводе знатно већи број (до око сто летелица различитих типова).<ref>{{Cite web|url=http://www.magacin.org/2012/03/%D1%80%D0%B2-%D0%B8-%D0%BF%D0%B2%D0%BE-vs-nato/ | title = РВ и ПВО vs NATO | work = Магацин | accessdate=6. 2. 2014 | archive-url = https://archive.today/20140206115122/http://www.magacin.org/2012/03/%D1%80%D0%B2-%D0%B8-%D0%BF%D0%B2%D0%BE-vs-nato/ | archive-date=6. 2. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref> Поједини амерички интелектуалци попут [[Ноам Чомски|Ноама Чомског]] и [[Џорџ Фридман|Џорџа Фридмана]] су критиковали НАТО бомбардовање.<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/vesti/svet/5729845/dzordz-fridman-osnivac-stratfora-rusija-je-u-ukrajini-izgubila-hladni-rat-sad-sada-menjaju-sebe-i-svoju-politiku.html|title=Џорџ Фридман, оснивач Стратфора: Русија је у Украјини изгубила Хладни рат, САД сада мењају себе и своју политику|website=РТС|language=sr|access-date=2025-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2015/02/16/serbia-honours-chomsky-for-nato-comments/|title=Serbia Honours Chomsky for Criticising NATO Bombing|last=Ristic|first=Marija|date=2015-02-16|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> == Позадина == {{НАТО бомбардовање}} {{Посебан чланак|Велика Албанија|Рат на Косову и Метохији}} === Сукоби ОВК и српских снага безбедности === Већ средином јуна 1998. војни министри чланица НАТО-а затражили су да се „обустави насиље” на Космету, а у противном, запретили су копненим војним нападом.{{sfn|Логос|2019|p=306}} Истовремено [[Контакт група (Балкан)|Контакт група]] је захтевала од Србије да повуче своје специјалне снаге ван покрајине и омогући несметано кретање западних дипломата по Косову. Србија је подршку тражила од Русије, али није добила подршку и после сусрета [[Слободан Милошевић|Милошевића]] и [[Борис Јељцин|Јељцина]] 16. јуна 1998. у [[Москва|Москви]], Милошевић је морао удовољити захтевима Контакт групе.{{sfn|Логос|2019|p=306}} Још док је Милошевић био на путу, 13 чланица НАТО пакта је над [[Албанија|Албанијом]] и [[Република Македонија|Македонијом]] извело војну вежбу под називом ''„Одлучни орао”''.{{sfn|Логос|2019|p=306}} Као одговор на ово, наредног дана је Војска Југославије на [[Аеродром Батајница|аеродрому у Батајници]] организовала аеромитинг. Охрабрена политичком интервенцијом Запада, [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] је почињала офанзиву крајем пролећа и почетком лета 1998.{{sfn|Логос|2019|p=304}} У јулу [[1998]]. према проценама [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] је имала 20.000 до 25.000 припадника и успела да овлада са око 40 % територије, углавном села и мања варошице на Косову и Метохији, док су већа насељена места у којима је било већих полицијских одреда била у блокади.{{sfn|Логос|2019|p=305}} Из села у којима је деловала ОВК је нападала комуникације како би зауставила саобраћај и тако паралисала покрајину. [[МУП Србије]] је одговорио постављањем пунктова и патрола на путевима, па су заседе и герилски напади на полицајце били свакодневни. Посебно драматично било је у месту [[Дечани (град)|Дечани]], одсечено од територије под надзором српских снага, претрпано српским избеглицама, без електричне струје и телефонских веза. [[Деблокада Дечана]] је почела у јуну 1998, а први пут у борбама са ОВК у унутрашњости Косова и Метохије учествовала је Војска Југославије.{{sfn|Логос|2019|p=305}} У току борби око Дечана, по проценама [[Организација уједињених нација|УН]], у збеговима се привремено пронашло најмање 65.000 Албанаца. Велики преокрет у дотадашњим борбама се десио након [[Напад на Ораховац|Напада на Ораховац]] од стране ОВК у другој половини јула 1998. године, након чега је ВЈ морала помоћи МУП Србије да ослободе насеље.{{sfn|Логос|2019|p=306. 17. јул 1998 ОВК (УЧК) је напала и једно веће насеље Ораховац (Раховец) и држала већи део града до 19.7.1998}} Снаге МУП-а Србије и ВЈ од јула до октобра 1998. избациле су ОВК из неколико десетина села, [[Дреница|Дренице]], али и главног упоришта ОВК у [[Општина Малишево|Малишеву]].{{sfn|Логос|2019|p=307. Стотине терориста убијене су, а са делом припадника УЧК, који су побегли, и око 100.000 цивила напустило је куће и прешло у Црну Гору и Албанију, или се склонило у збегове у шумовите пределе на самом Косову.}} Свако наступање оружаних снага прате и конвоји избеглица и драматични извештаји западних медија. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европска унија|ЕУ]] су оптужиле Србију за ратне злочине, етничко чишћење и хуманитарну катастрофу, па је под овим изговором НАТО распоредио своје трупе у [[Македонија (држава)|Македонији]] и [[Албанија|Албанији]].{{sfn|Логос|2019|p=307—308}} === Ескалација кризе === Као званичан разлог за рат 1999. године представљена је заштита [[Албанци|Албанаца]] на Косову и Метохији од [[Етничко чишћење|етничког чишћења]], како наводног дугорочног тако и акутног често описиваног термином ''„хуманитарна катастрофа”''. Међутим, масовно бекство албанског становништва из те покрајине започело тек неколико дана након што је бомбардовање било у пуном јеку.<ref>{{cite web |url=http://www.kosovo.net/news/archive/2004/April_18/10.html |title=ERPKIM Archive &#124; Krvavi okršaj u zatvorskom krugu, 18. април 2004 |publisher=Kosovo.net |date=18. 4. 2004. |accessdate=27. 4. 2011. |archiveurl=https://archive.today/20120911075121/http://www.kosovo.net/news/archive/2004/April_18/10.html |archivedate=11. 09. 2012 |url-status=live }}</ref> Од септембра 1998. НАТО је захтевао оружану интервенцију преко [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности Организације уједињених нација]], али нису успели да издејствују одлуку за оружану интервенцију против СРЈ због противљења [[Кина|Народне Републике Кине]] и [[Русија|Руске Федерације]], сталних чланица са правом вета.{{sfn|Логос|2019|p=308—309. Министар спољних послова Русије Игор Иванов почетком октобра 1998. рекао је да је Русија спремна да ветом у СБ УН спречи усвајање одлуке о војној акцији против СРЈ.}} Из тог разлога, НАТО се одлучио на самосталну оружану интервенцију, наводећи као разлог да је делегација [[Југославија|Југославије]] одбила да потпише понуђени споразум у [[Рамбује]]у. Разлози за то су, наводно, неке од тачака споразума које су доводиле у питање суверенитет СР Југославије: захтеван је улазак НАТО трупа на Косово и Метохију и њихово слободно кретање целокупном територијом СРЈ, и предвиђан референдум о самоопредељењу на Косову и Метохији кроз 3 године чији би резултати били ''„значајан фактор”'' у одлуци о коначном статусу. Многи посматрачи су овај споразум оценили као ултиматум за који се унапред знало да га делегација Југославије не може потписати.<ref name="automatski generisano4">{{Cite web|url=http://www.iacenter.org/warcrime/rbecker.htm |title=Richard Becker: Rambouillet: a Declaration of War Disguised as a Peace Agreement |accessdate=6. 2. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222133046/http://www.iacenter.org/warcrime/rbecker.htm |archive-date=22. 2. 2014 |url-status=dead }}</ref> === Споразум Холбрук-Милошевић === {{Посебан чланак|Споразум Холбрук-Милошевић}} Када је пропао покушај да [[Савет безбедности Организације уједињених нација]] одобри напад НАТО-а на [[СРЈ]], у договору са [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]] Савет НАТО-а издао је наредбу 12. октобра 1998. која је давала овлаштење Генералном секретару НАТО-а [[Хавијер Солана|Хавијеру Солани]] да нареди војни напад на СРЈ. Да уклони опасност од војног напада [[Слободан Милошевић]] је пристао да преговара са Ричардом Холбруком. Након разговора председника СРЈ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] са изаслаником [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]] склопљен је [[13. октобар|13. октобра]] 1998. године [[Споразум Холбрук—Милошевић|Споразум Холбрук-Милошевић о прекиду сукоба на Космету]] и смањењу броја војника [[ВЈ]] на Косову на број са почетка 1998. године, а за надгледање примене споразума одређена је [[Организација за европску безбедност и сарадњу]] (ОЕБС).{{sfn|Логос|2019|p=309}} === Косовска верификаторска мисија === {{Посебан чланак|Косовска верификациона мисија}} '''Косовска верификациона мисија''' као орган [[Организација за европску безбедност и сарадњу|Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)]] била је састављена од велике групе ненаоружаних мировних посматрача од октобра 1998. године и требала је надгледати престанак сукоба на Косову и Метохији између [[полиција Србије|полиције Републике Србије]] и [[Војска Југославије|Војске Југославије]] са једне, а припадника [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] са друге стране, који је договорен [[Споразум Холбрук-Милошевић|споразумом Холбрук-Милошевић]]. Влада [[СРЈ]] потписала је 16. октобра 1998. споразум са председавајућим [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]] да буде примљено 2.000 припадника тзв. [[Косовска верификациона мисија|Косовске верификационе мисије (КВМ)]] [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]], али није дошло свих 2.000 посматрача.{{sfn|Логос|2019|p=316}} == Продубљивање кризе и неуспели преговори почетком 1999 == === Случај Рачак === {{Посебан чланак|Случај Рачак}} Као непосредан повод за напад [[НАТО]]-а искоришћена је акција полиције [[15. јануар]]а 1999. године у селу [[Рачак (Штимље)|Рачак]], где се налазило упориште ОВК, односно припадници батаљона ''„Садик Шаља”''.<ref>{{cite web|last=Телесковић| first = Душан| url = http://www.politika.rs/rubrike/Politika/akcija-racak-primer-za-specijalce-i-povod-za-bombardovanje-srbije.sr.html | title = Политика: Акција Рачак пример за „специјалце” и повод за бомбардовање Србије (Душан Телесковић) 15. јануар 2009 | publisher = Politika.rs |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> [[Полиција Србије]] покушала је да ухапси припаднике [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]], који су имали укопане ровове, аутоматске пушке и митраљез, али дошло је до већег оружаног сукоба у коме је разбијено упориште ОВК, убијено око 40 Албанаца и заплењено оружје, али надлежни органи нису успели да заврше увиђај над страдалима.{{sfn|Логос|2019|p=311—312 са напоменом "После сукоба 15. јануара истражни судија из Приштине није могао извршити увиђај. То су спречили припадници УЧК, са оближњих узвишења, који су пуцали према месту на коме су била убијена лица у Рачку. Ноћу 15. на 16. јануар неко је померао нека од тела убијених Албанаца}} Током ноћи [[15. јануар|15]]. на [[16. јануар]] полиција није била у селу а 16. јануара долазе припадници [[Косовска верификациона мисија|Верификационе мисије]] на челу са [[Вилијам Вокер|Вилијамом Вокером]] као и већи број новинара и затичу лешеве по селу, а највећи њихов број у јарку недалеко од центра села. Вилијам Вокер то одмах проглашава [[масакр]]ом,<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/431/2.html | title = Време: Трагедија у Рачку (Зоран Б. Николић) 23. јануар 1999 | publisher = Vreme.com | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 27. 2. 2013 | archive-url = https://www.webcitation.org/6EjqqbuTX?url=http://www.vreme.com/arhiva_html/431/2.html | url-status = dead }}</ref> а снимци и извештаји са оваквом констатацијом одмах обилазе свет. Југословенски званичници демантују да је било масакра. Формира се заједнички форензички тим југословенских и финских [[Forenzika|форензичара]]. Иако раде заједно аутопсије над телима, [[Хелена Ранта]] на конференцији за штампу [[17. март]]а 1999. године у [[Приштина|Приштини]] каже, како је касније признала под притиском Вилијама Вокера,<ref>{{cite web|url=http://www.youtube.com/watch?v=CJI2FB4gfhA | title = Изјава Хелене Ранта у документарном филму „Крај - осуђени на прогонство“ | publisher = Youtube.com |date=26. 1. 2008. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> да је дошло до ''„злочина против човечности”'' чиме се потврђује да је дошло до масакра.<ref>{{cite web|url=http://www.guardian.co.uk/world/1999/mar/18/4 | title = Recak report finds Serbs guilty (Chris Bird) 18. mart 1999 | publisher = Guardian |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> Овакав закључак, као и медијска кампања, наводе званичнике чланица НАТО-а да започну ваздушне ударе на СРЈ како би спречили даљу ''„хуманитарну катастрофу”''.{{sfn|Parenti|2002|pp=106–107}}<ref>{{cite web|url=http://www.nytimes.com/1999/03/20/world/clinton-voices-anger-and-compassion-at-serbian-intransigence-on-kosovo.html?fta=y&archive:article_related | title = {Clinton Voices Anger and Compassion at Serbian Intransigence on Kosovo} | publisher = Nytimes.com |date=20. 3. 1999. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> === Преговори у Рамбујеу === {{Посебан чланак|Преговори у Рамбујеу}} [[Датотека:Château de Rambouillet.jpg|мини|200п|[[Дворац Рамбује]] у којем су вођени преговори.]] [[Датотека:Pentagon meeting March 15 1999, 990315-D-9880W-016.jpg|Генерални секретар НАТО пакта [[Хавијер Солана]] разговара са америчким секретаром за одбрану [[Вилијам Коен|Вилијамом Коеном]] шта радити ако југословенска делегација одбије да потпише споразум из Рамбујеа, 15. марта 1999.|мини|200п]] <!-- * Повезати превод текста уговора као и његових, веома важних (!) амандмана (најбоље ставити на викикњиге) * Преговараче (људе) прецизније описати (склоности, прошлост, мане, врлине) * Посљедице тих преговора --> Преговори у Рамбујеу (код [[Париз]]а) о предложеном мировном споразуму између Југославије и косовских Албанаца су почели [[6. фебруар]]а и трајали све до [[19. март]]а 1999. године, уз посредовање Контакт групе. Мотиви и циљеви свих преговарача и данас представљају контроверзну тему, те остају недоречени.{{sfn|Логос|2019|p=312—314}} Југославија је на Конференцији изразила спремност да Албанцима пружи широку аутономију у саставу Србије, али су је они поново одбили. ''„Претње нашој земљи да ће бити бомбардована ако не дозволи страну окупацију дела своје територије представљају упозорење за цео свет и све народе и људе којима је стало до слободе и мира. Нећемо дати Косово ни по цену бомбардовања”'', рекао је Милошевић на састанку са делегацијом [[кипар]]ског парламента.<ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/02/20/glavne-vesti.html |title=GLAS JAVNOSTI — 20. фебруар 1999 — Glavne vesti |access-date=06. 02. 2014 |archive-date=01. 08. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090801155525/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/02/20/glavne-vesti.html |url-status= }}</ref> Многи извори наводе да је југословенска страна била уцењена ратним претњама, о чему сведочи и степен упорности којом је амерички државни секретар [[Медлин Олбрајт|Мадлен Олбрајт]] последња два дана убеђивала Албанце да прихвате принципе, као и наводи британског шефа дипломатије Робина Кука — који је главни разлог за албански потпис на документ нашао у могућности да се казни [[Београд]].<ref name="automatski generisano4" /> У годинама после бомбардовања, неки аутори су наводили и постојање додатних делова споразума, које првобитно нису објављене у медијима западних земаља, а који показују да је [[НАТО]] програм био не само да се окупира Косово и Метохија, већ цела [[Југославија]].<ref>[http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/t5484.lt.html MARTI I MADLEN : Miroslav Lazanski : Pogledi : POLITIKA]</ref> Ово је одбацио не само Милошевић, већ и југословенски парламент, који је предложио да [[Организација уједињених нација|УН]] снаге надгледају мировно решење. [[Бил Клинтон|Клинтон]] и [[Тони Блер|Блер]] су такав предлог игнорисали. Сматра се чак и да је Блер био већи заговорник бомбардовања него амерички председник Клинтон.{{sfn|Kampfner|2003|pp=}} Преговори су се завршили тако што је албанска делегација споразум потписала, док је југословенска одбила. === Последњи разговори Милошевића и Холбрука === Када су већ постојали сви изгледи да дипломатија неће уродити плодом, у Београд је [[22. март]]а поново допутовао амерички изасланик, Ричард Холбрук. У „последњем покушају да донесе мир…јер времена више нема”, он је настојао да убеди Милошевића да потпише споразум из Рамбујеа.<ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-index.html |title=www.glas-javnosti.co.yu — arhiva |access-date=06. 02. 2014 |archive-date=18. 10. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191018213703/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-index.html |url-status= }}</ref> Када су разговори завршени, он се обратио медијима изјавом да није постигнут суштински напредак. Медији су пренели да су преговори пропали.<ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/24/gv-01-1999-03-24.html |title=GLAS JAVNOSTI — 24. март 1999 — Glavne vesti |access-date=06. 02. 2014 |archive-date=21. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140221051531/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/24/gv-01-1999-03-24.html |url-status= }}</ref> Био је то последњи покушај дипломатског решавања кризе, пре отпочињања ваздушних удара.<ref>[http://srpskacafe.com/2022/03/sjecanje-na-nato-bombardovanje-jugoslavije-78-dana-straha/ NATO bombardovanje SR Jugoslavije]</ref> == Пропаганда == {{Главни чланак|НАТО пропаганда и агресија на СРЈ}} Пре и током бомбардовања СРЈ НАТО је примењивао одређене пропагандне активности, у циљу остваривања утицаја на јавно мњење у циљу добијања подршке за спровођење агресије на СРЈ. Највише је током пропагандних активности НАТО-а и западних медија коришћен [[Случај Рачак]], али и тзв. ''[[Операција Потковица]]''. [[Датотека:Nato flyer.jpg|мини|Летак који су избацивали НАТО авиони током бомбардовања СРЈ]] НАТО је започињањем агресије започео и психолошка дејства на војна и цивилна лица. Масовна психолошка кампања (енгл. psychological operations) је укључивала радио обраћања, бацање пропагандних летака и ТВ емитовања. Садржина пропагандних летака је најчешће везана за претње од употребе модерног наоружања, покушај стварања забуне у позадини и у другим војним јединицама као и покушај стварања раздора између Војске Југославије и Полиције Србије.<ref>{{Cite web|url=https://www.vesti-online.com/nato-zgazio-sve-zakone/|title=NATO zgazio sve zakone|url-status=live}}</ref> == Бомбардовање == [[Датотека:Tomahawk-launch.jpg|мини|Лансирање [[Крстарећа ракета|крстарећих ракета]] типа [[Томахавк (ракета)|Томахавк]]]] === Однос снага === {| cellspacing="3" class="wikitable" |- style="vertical-align:top; font-weight:bold;" ! '''Стране у сукобу''' ! '''Број земаља''' ! '''Површина<br>(km²)''' ! '''Број станов. (милиона)''' ! '''БНД<br>(милијарда $)''' ! '''БНД<br>по становнику ($)''' ! '''ДБ<br>(милијарда $)''' |- valign=top | [[НАТО]] | 19 | 22.327,24 | 743,83 | 11.731,15 | 13.532 | 3.311,94 |- valign=top | [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] | 1 | 102,00 | 11,5 | 21,94 | 1.980 | 3,85 |- valign=top | Однос | 19:1 | 228,7:1 | 67,3:1 | 518,3:1 | 5,83:1 | 860,3:1 |} <small>Извор:{{sfn|Смиљанић|2009|p=67}}</small> Током 78 дана бомбардовања НАТО Авијација је извела 26.095 налета а дневни просек летова НАТО снага био је 334. Процењује се да је НАО на територију СРЈ лансирао 415.000 пројектила различите врсте, 350.000 касетних бомби и између 30 и 50 хиљада комада муниције са осиромашеним уранијом.<ref>{{Cite book |last=Смиљанић |first=Спасоје |title=Агресија НАТО |publisher=Беокњига |year=2009 |isbn= |location=Београд |pages=161, 163}}</ref> === Почетак === Дана [[23. март]]а, [[Хавијер Солана]] је издао наређење о почетку напада на СРЈ. Истог дана, [[Момир Булатовић]], премијер Југославије, прогласио је непосредну опасност од ратног стања. Наредног дана све институције су отпочеле припрему, ради повећања јавне безбедности (штампање памфлета о понашању грађана у случају опасности итд.). Око 19:45 зачуле су се прве детонације у [[Приштина|Приштини]], а у 20 [[сат|часова]] и 20 [[минут]]а<ref>{{cite web|url=http://ls.kuleuven.be/cgi-bin/wa?A2=ind9903&L=natopres&H=1&P=2882 | title = НАТО архива, конференција за штампу 25. март 1999 | publisher = Ls.kuleuven.be |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> бомбардовано је подручје [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Током наредних дана бомбардовани су и већи градови Србије и Црне Горе: [[Београд]], [[Ниш]], [[Нови Сад]], [[Лесковац]], [[Ужице]], [[Подгорица]], [[Сомбор]], [[Суботица]],<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/25/glavne-vesti.html Агресија на Југославију] {{Wayback|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/25/glavne-vesti.html |date=20140221051534 }}, Глас јавности, 25. март 1999.</ref> [[Херцег Нови]], [[Панчево]] итд. Бомбардовани су и радиотелевизијски предајници и војни објекти у целој земљи. == Снаге у сукобу == === НАТО снаге === У нападима на СР Југославију НАТО снаге користиле су око хиљаду летелица (ловци, ловци-бомбардери, бомбардери, шпијунски авиони итд.), односно скоро цео НАТО савез (осим [[Исланд]]а и [[Луксембург]]а — који немају ваздушне снаге, и [[Грчка|Грчке]], која није учествовала из политичких разлога). У списак не улазе нити [[Мађарска]], [[Чешка]] и [[Пољска]] које су се тек придружиле НАТО-у и нису још чиниле део војног апарата, мада је пред крај рата на Космет послата нпр. и чешка пољска болница. Највеће присуство имале су снаге [[Сједињене Америчке Државе|САД]], мада и остале чланице нису имале малу улогу у агресији. НАТО се ослонио на познату двофазну тактику, примењену у [[Заливски рат|Заливском рату]], која подразумева брзу неутрализацију војних објеката у првој, односно уништење других објеката у другој фази. Пре рата, [[Ремзи Кларк]] је приликом посете Србији поменуо и трећу фазу, која подразумева напад и на цивилну инфраструктуру, уколико се не испуни политички циљ. ; Учествовање [[Сједињене Америчке Државе|САД]] У скоро свим претходним војним сукобима Сједињене Државе суделовале су у највећем броју, мада не као током [[Заливски рат|Заливског рата]]. САД су једине од чланица НАТО-а које су способне покрити све што сукоб захтева (ловци, ловци-бомбардери, радарски авиони, као и стратешки бомбардери, авиони за логистичку потпору, крстареће ракете, ЦСАР-спасилачке екипе итд.). * [[F-16 Фајтинг фалкон|-{F-16C}- Фајтинг фалкон]]; најмање 78 у служби ваздухопловства САД на почетку рата, на крају вероватно преко стотину. Сви амерички -{F-16}- били су базирани у [[Италија|Италији]], највећи број у ваздушној бази [[Авијано]]. -{F-16}- је чинио главнину нападних страна НАТО-а. Такав један авион срушен је према званичним информацијама од стране југословенске [[Противваздухопловна одбрана|ПВО]] [[2. мај]]а 1999. крај [[Београд]]а. [[Датотека:Aviano f-15.jpg|мини|десно|[[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] [[F-15 игл|-{F-15}-]] полеће из [[Авијано|Авијана]]]] * [[F-15E Страјк игл|-{F-15E}- Страјк игл]]; око четрдесет на почетку рата, на крају вероватно више од 65, сви базирани у Авиану. Ови ловци-бомбардери имали су најразличитије мисије напада на тло. Коришћени су и у нападима графитним бомбама које су изазвале нестанак електричне енергије у Србији. Познато је да су били многи случајеви присилног слетања ових авиона у [[Сарајево|Сарајеву]]. * [[A-10 Тандерболт II|-{A-10}- Тандерболт -{II}-]]; око 44 при крају рата, суделовали су у откривању циљева. Један погођени A-10 од стране ракете „[[СА-13]]” успео је да присилно слети крај [[Скопље|Скопља]]. * [[F-117 Најтхок|-{Ф-117}- Ноћни соко]]; 12 оваквих „невидљивих” бомбардера стигло је у Авијано пре рата. Касније се дешава неочекивано. Један од тих авиона (који су у Заливском рату постали познати као „недодирљиви”) срушен је од стране југословенске ПВО. Пилот је спашен неколико часова након обарања. Овај догађај довео је у озбиљну кризу концепт авиона „стелт” технологије. * [[Боинг B-52|-{B-52}-]]; коришћено од 8 до 20 авиона, базираних у [[Уједињено Краљевство|УК]]. Преносили су крстареће пројектиле AGM-86C и CALCM до циљева. * [[B-2 Спирит|-{B-2}- Спирит]]; још један „невидљиви” бомбардер, први пут коришћен у овом рату. Његово наоружање бројало је 8 JDAM бомби на сателитско управљање. * [[B-1B Lenser]]; 5 авиона при крају рата. * [[F-15 Игл|-{F-15}- Игл]]; један од ретких обичних ловаца који је послат на СРЈ. Коришћено од 24 до 32 авиона. НАТО објавио како су ти авиони оборили 4 југословенска [[МиГ-29]]. * [[F/A-18 Хорнет|-{Ф/А-18}- Стршљен]]; 48 авиона, највећи део стациониран на носачима авиона у [[Јадранско море|Јадран]]у. Коришћени у мисијама бомбардовања. * [[F-14 Томкет]]; 28 авиона на носачу ''[[УСС Теодор Рузвелт]]''. Врло мала употреба. * [[С-3 Викинг]]; 8 авиона. Мисије патролирања. * [[ЕА-6 Сумњивац]]; 25 авиона. Коришћен за електронско надгледање. * [[Херјер II|АВ-8Б Харијер II]]; 8 авиона на броду ''[[УСС Насау]]''. Један изгубљен приликом квара при слетању. * [[Е-3 Стражар]]; 2 радарска авиона, базирана у [[Њемачка|Немачкој]]. * [[Е-8 Џоинт Старс]]; 2 радарска авиона, минимално коришћена. * [[КЦ-135 Стратешка цистерна]]; 80 летећих цистерни. * [[КЦ-10 Проширивач]]; 10 летећих цистерни. * [[Е-2 Соколово око]]; 5 радарских авиона на носачу ''УСС Теодор Рузвелт''. Било је и других авиона, ако се додају и транспортни ([[Ц-17]], [[Ц-141]], [[Ц-5]] и [[Локид C-130 Херкул|Ц-130]]), и остали потпорни и авиони за надгледавање. Такође, летјеле су и [[беспилотна летелица|беспилотне летелице]] ([[РК-1 Предатор]]). Поморске снаге САД чиниле су један [[носач авиона]], ''УСС Теодор Рузвелт'', 2 брода за амфибијску потпору (''УСС Насау'' и ''[[УСС Инчон]]'') као и многи разарачи који су дејствовали испаљивањем крстарећих ракета „[[Томахок]]”. ; Учествовање [[Белгија|Белгије]] * -{F-16C}- фајтинг фалкон; 16 авиона стационираних у Италији. ; Учествовање [[Канада|Канаде]] * [[F/A-18 хорнет|F/A-18 Хорнет]]; 12 авиона стационираних у Авиану, Италији. Учешће у мисијама ваздух-земља. ; Учествовање [[Данска|Данске]] * -{F-16C}- фајтинг фалкон; 6 авиона. ; Учествовање [[Француска|Француске]] * [[Јагуар (авион)|Јагуар]]; 6 авиона * [[Мираж Ф1]]; 4 авиона * [[Мираж 2000]]; 18 авиона * [[Ц-160]]; 1 авион за шпијунажу * [[Е-3 Стражар]]; 1 авион за шпијунажу * [[КЦ-135 Стратешка цистерна]]; 3 летећих цистерни Поморске снаге Француске чиниле су 1 фрегату, 1 подморницу и 1 патролни брод. ; Учествовање [[Њемачка|Немачке]] * [[Панавиа Торнадо]]; 14 авиона за нападе ваздух-земља. * [[Ц-160]]; 1 летећа цистерна. Поморске снаге Немачке чиниле су 1 фрегату. То је било прво борбено суделовање Немачке од [[Други светски рат|Другог светског рата]]. ; Учествовање [[Италија|Италије]] * [[Панавиа Торнадо]]; 24-34 авиона. Мисије патролирања и напада ваздух-земља. * [[Ф-104 Свемирски ратник]]; 12 авиона за одбрану. * [[AMX Гибли]]; 12 авиона у мисијама напада ваздух-земља. * [[Херјер II|АВ-8Б Харијер II]]; 4 авиона у мисијама напада ваздух-земља. * [[Боинг 707|Б707Т/Т]]; 2 авиона-цистерне Поморске снаге Италије укључивале су један носач авиона и фрегату. ; Учествовање [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] * [[Херјер II|Си Харијер ФРС1]]; 12 авиона стационираних у Италији. * [[Панавиа Торнадо]]; 8 авиона стационираних у Немачкој. * [[Е-3 Стражар]]; 2 шпијунска авиона. * [[Локид L-1011 Трајстар|Локид Л-1011]]; 3 авиона-цистерне. * [[Викерс ВЦ-10]]; 3 авиона-цистерне стационираних у Немачкој. * [[Си Херјер|Си Харијер ФРС1]]; на носачу авиона ''[[ХМС Инвинсибл]]''. Поморске снаге Уједињеног Краљевства чиниле су носач авиона ''ХМС Инвинсибл'', 1 подморница, 1 фрегата и један помоћни брод. Касније се говорило да је учешће УК било разочаравајуће, због кашњења уласка Торнадоа у сукоб и неефикасности Харијера. ; Учествовање [[Норвешка|Норвешке]] * -{F-16}- фајтинг фалкон; 6 авиона стационираних у Италији. * [[Локид C-130 Херкул|Ц-130 Херкулес]]; 1 транспортни авион. ; Учествовање [[Холандија|Холандије]] * -{F-16}- фајтинг фалкон; 6 авиона стационираних у Италији. Саопштено је да је један овакав авион у холандској служби успео да обори једног југословенског [[МиГ-29]], постигнувши тако прву и једину европску ваздушну победу. * [[Фокер 60]]; 1 авион * [[КЦ-10|КДЦ-10]]; 2 авиона-цистерне стационираних у Холандији. Поморске снаге Холандије чиниле су 1 фрегату. ; Учествовање [[Португалија|Португала]] * [[F-16 Фајтинг фалкон|F-16 фајтинг фалкон]]; 3 авиона стационираних у Италији. ; Учествовање [[Шпанија|Шпаније]] * [[F/A-18 хорнет|Ф/А-18 Стршљен]]; између 6 и 12 авиона стационираних у Италији. * [[Локид C-130 Херкул|КЦ-130]]; 1 авион-цистерна. * [[ЦАСА Ц.212 Авиокар]]; 1 транспортни авион. Поморске снаге Шпаније чиниле су 1 фрегату. ; Учествовање [[Турска|Турске]] * -{F-16}- фајтинг фалкон; 11 авиона стационираних у Италији. Поморске снаге Турске чиниле су 1 фрегату. === ОВК === {{...}} === Снаге ВЈ === Војска Југославије је настала [[20. мај]]а [[1992]]. године од оних делова [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] који су се након распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] (и завршетка војних повлачења из бивших југословенских република) затекли на територији Савезне Републике Југославије. У свом саставу је имала највећи део наоружања и војно опреме наслеђене од распуштене ЈНА, ограничена договорима о контроли наоружања [[14. јун]]а [[1996]], након потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] [[14. децембар|14. децембра]] 1995.<ref name="Споразум о под-регионалној контроли наоружања, 14. јун 1999.">Споразум о под-регионалној контроли наоружања, pp. 1. и 5.</ref> Тим споразумом тадашња Савезна Република Југославија обавезала се на ограничавање броја тенкова, борбених возила пешадије, артиљеријских оруђа, борбених авиона и хеликоптера. Дозвољени број борбених ефектива био је:<ref name="autogenerated1">Споразум о под-регионалној контроли наоружања, pp. 5.</ref> {| class="wikitable" |- ! Тип борбеног средства !! Дозвољени број |- | [[Тенк]]ови || 1025 |- | [[БОВ (оклопни транспортер)|Оклопна борбена возила]] || 850 |- | [[Артиљерија|Артиљеријска оруђа]] || 3750 |- | [[Ловачки авион|Борбени авиони]] || 155 |- | [[Борбени хеликоптер]]и || 53 |} Укупно је у периоду од 1992. до 1999. расходовано 1 [[Т-55]], 33 [[ПТ-76]], 1 ЈВБТ, 7 оклопна транспортера [[Месје 60|М-60]], 2 [[БРДМ-2]], 2 борбена оклопна возила [[БОВ (оклопни транспортер)|М-86]], 26 самохотки M36 и 1 [[2С1 Гвоздика]] и 424 [[T-34]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.oklop.net23.net/tabela/stanjeOJ2004.html |title=Stanje oklopnih vozila vojske SiCG marta 2004 |date= |website= |publisher= |access-date = 1. 4. 2013}}{{Мртва веза}}</ref> ==== Копнена војска ==== {{Главни чланак|Копнена војска Војске Југославије}} Војска Југославије је у свом саставу, пред почетак бомбардовања, имала око 1000 тенкова, око 800 оклопних борбених возила и преко 3700 артиљеријских оруђа. У редовном саставу било је преко 100.000 војника а по потреби могла је рачунати на преко 400.000 резервиста.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.globalsecurity.org/military/world/serbia/army-vj.htm |title=Ground Forces — Serbia — Army of Yugoslavia |date= |website= |publisher= |access-date = 1. 4. 2013}}</ref> Војска је била подељена на три армијске области које су у свом саставу имале око 70 бригада разних типова (пешадијских, механизованих, моторизованих, оклопних итд.).<ref>{{cite web|author= |url=http://www.vojska.net/eng/armed-forces/federal-republic-of-yugoslavia/brigade/ |title=Brigades of Army of Yugoslavia |date= |website= |publisher= |access-date = 1. 4. 2013}}</ref> Оклопне јединице Војске Југославије биле су опремљене мешавином старих совјетских [[Т-55]] и модернијих [[M-84|М-84]] тенкова југословенског порекла. Такође, у свом саставу оклопне јединице су имале и одређен број старих тенкова [[Т-34-85]], [[М4 Шерман]] и самоходних оруђа [[М36 Џексон]]. Одређен број ових возила је коришћен током дејстава и при редовној обуци али већина је била у складиштима, предодређена за уништавање у складу са потписаним међународним протоколима. Копнена војска је располагала са преко 500 [[Борбено возило пешадије|борбених возила пешадије]] [[БВП М-80|М-80]] и око 200 оклопних аутомобила и транспортера. Артиљеријску подршку пружали су минобацачи калибра 60, 82 и 120 -{mm}-, топови и хаубице калибра 105, 122, 130, 152 и 155 -{mm}- као и вишецевни бацачи ракета калибра 128 -{mm}-. ==== Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана ==== {{Главни чланак|Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Југославије}} Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) је потпуно наследила материјално-техничке ресурсе ЈНА. Укупно је пред почетак бомбардовања у инвентару било око 240 авиона и око 128 хеликоптера. Противваздухопловна одбрана је укључивала комбинацију ракета великог домета за покривање и одбрану већих формација и територија, средњег и кратког домета као и артиљеријских јединица намењених трупној ПВО. Војска Југославије је наследила и радарске и извиђачке компоненте бивше ЈНА, инкорпориране у центар [[ВОЈИН]]. Свака армијска област је имала војне аеродроме а по потреби, у случају ратних дејстава користили су се и цивилни аеродроми. Ловачка авијација је до почетка бомбардовања била у изузетном лошем стању, са истеклим ресурсима и у неопходности генералног ремонта. Такво стање се нарочито одразило на успех у борбеним дејствима током НАТО бомбардовања. У инвентару противваздушне одбране налазили су се топови 20, 30 и 40 -{mm}-, преносни лансери [[9К32 Стрела-2|Стрела]] и [[9К38 Игла|Игла]], самоходни лансери [[9К31 Стрела-1|Стрела-1]], [[9К35 Стрела-10|Стрела-10]] као и системи [[С-125 Нева]] и [[2К12 Куб]]. {| class="wikitable" |- ! Ваздухоплов !! Земља порекла !! Тип !! Бројност !! Укупно |- | [[МиГ-29]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Ловац/Тренажер || 14+2 || 16 |- | [[МиГ-21]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Ловац/Тренажер/Извиђач || 54+8+4 || 66 |- | [[Ј-22 Орао]] || {{застава|СФРЈ}} || Јуришник/Тренажер/Извиђач/Тренажер-извиђач || 35+10+10+2 || 57 |- | [[Г-4 Супер Галеб]] || {{застава|СФРЈ}} || Лаки јуришник/Тренажер/Тегљач мета/Прототип || 48+8+4+1 || 61 |- | [[Г-2 Галеб]] || {{застава|СФРЈ}} || Лаки јуришник/Тренажер || око 20 || око 20 |- | [[Антонов Ан-2]] || {{застава|Пољска}} || Транспортни авион || 4 || 4 |- | [[Антонов Ан-26]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Транспортни авион || 12 || 12 |- | [[Јак-40|Јаковљев Јак-40]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Путнички авион || 4 || 4 |- | [[Ми-8|Мил Ми-8]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Транспортни и вишенаменски хеликоптер || 44 || 44 |- | [[Ми-14|Мил Ми-14]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Противподморнички хеликоптер || 3 || 3 |- | [[Камов Ка 25|Камов Ка-25]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Противподморнички хеликоптер || 4 || 4 |- | [[Ка-28|Камов Ка-28]] || {{застава|Совјетски Савез}} || Противподморнички хеликоптер || 2 || 2 |- | [[SA 342 Газела|СА-342 Газела]] || {{застава|Француска}}/{{застава|СФРЈ}} || Вишенаменски/извиђачки/јуришни хеликоптер || 30+3+42 || 75 |} ==== Ратна морнарица ==== {{Главни чланак|Ратна морнарица Војске Југославије}} == Ваздушни удари == {{Посебан чланак|Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ}} [[Датотека:Bombed building on ulica knez milosa.JPG|мини|Савезни МУП]] Генерални секретар [[НАТО]]-а [[Хавијер Солана]] је [[24. март]]а 1999. године у око 19:30 часова, само десетак минута после полетања већег броја авиона из базе НАТО-а у [[италија]]нском граду [[Авијано|Авијану]], објавио да су започели ваздушни напади против војних циљева у [[Савезна Република Југославија|СРЈ]]. Прве вечери су већином гађани војни циљеви, махом крстарећим ракетама ''„Томахавк”''. Другог дана су, према појединим медијима, први пут употребљени ''„стелт”'' бомбардери [[F-117А]] и B-2. Дана [[27. март]]а у 20.42<ref name="политика">Политика: [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pre-13-godina-na-danasnji-dan-oboren-F-117A.sr.html „Пре 13 година, на данашњи дан, оборен F-117А”], Танјуг, 27. март 2012, приступ 15. март 2013</ref> дошло је до сензационалног обарања једног авиона типа F-117А, који је пао у атару села [[Буђановци]].<ref name="политика" /> Српски радарски положаји су често мењали своје положаје и врло често правили лажне циљеве. У условима потпуне ваздушне надмоћности НАТО-а Војска Југославије је покушавала да се одбрани уз потенцијал на заштити људства и борбене технике.{{sfn|Логос|2019|p=316—317. Авијација и противваздушна одбрана СРЈ били су малобројни и технолошки застарели. СРЈ је имала око 238 борбених летелица, али око 15 летелица били су Мигови 29, који су могли пружити значајнији отпор авијацији НАТО-а, а противваздушна одбрана могла је успешно деловати до око 3.000 метара изнад тла... Да би се смањила могућност да противваздушна одбрана ВЈ нанесе значајније губитке НАТО авијацији, авиони НАТО-а летели су на висинама око 5.000 метара и изнад тога и са велике висине гађали су и рушили бројне привредне и цивилне објекте, а на сигурној удаљености били су и бродови са којих су испаљиване ракете на СРЈ}} У априлским данима, погођено је и уништено доста значајних цивилних циљева: сва три моста, рафинерија нафте и зграда телевизије у [[Нови Сад|Новом Саду]], топлана на Новом Београду, рафинерија нафте у [[Панчево|Панчеву]] итд. [[Датотека:Kosovo uranium NATO bombing1999-sr.png|мини|десно|200п|Локације на [[Косово и Метохија|Косову]] и југу [[Централна Србија|централне Србије]] на којима је НАТО авијација користила забрањену муницију са [[Осиромашени уранијум|осиромашеним уранијумом]] током бомбардовања 1999. године]] Током бомбардовања СРЈ извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.{{sfn|Логос|2019|p=316 у напомени 1651. На почетку напада је било употребљено око 200 авиона САД и више од 100 авиона осталих чланица НАТО-а. После је употребљено око 700 борбених авиона и неколико стотина неборбених авиона. Изведено је око 14.000 летова авиона у којим је вршено гађање циљева, а око 26.000 летова укупно}} Државници водећих земаља и војни команданти НАТО-а изјављивали су да ће бомбардовати само војне циљеве, при чему је најављивана акција не дужа од неколико дана.<ref>[http://www.serendipity.li/nato.htm NATO's War Against Serbia]</ref> Ипак, процењује се да је око 38 % бомбардованих објеката имало цивилну намену. У току бомбардовања погинуло је 462 војника и преко 2000 цивила, међу којима је било деце, болесника и старих особа. Те жртве је портпарол НАТО-а [[Џејми Шеј]] назвао ''„[[колатерална штета]]”''. У почетку агресије учествовало је на стотине, а крајем рата на хиљаде ратних бомбардера и крстарећих ракета огромне разорне моћи. Коришћена је муниција пуњена [[Осиромашени уранијум|осиромашеним уранијумом]],<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | title = Jugoslavija, NATO i osiromaseni uranijum | publisher = Vreme.com | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 17. 3. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100317101124/http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | url-status = dead }}</ref>{{sfn|Parenti|2002|p=174}} као и касетне бомбе за бомбардовање цивилних циљева,{{sfn|Parenti|2002|p=122}}<ref>{{cite web|url=http://www.wsws.org/sh/1999/maj1999/nato-m15.shtml | title = NATO Kasetne Bombe Pobile 100 Albanaca Na Kosovu: A Gdje Su Izrazi Gnjeva I Osude? | publisher = Wsws.org |date=| accessdate=27. 4. 2011. | archiveurl = https://archive.today/20130705185802/http://www.wsws.org/sh/1999/maj1999/nato-m15.shtml | archivedate=5. 7. 2013 |url-status=dead | df = }}</ref> што је забрањено по Женевској конвенцији. НАТО је лансирао укупно 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”. Само од последица касетних бомби, у току бомбардовања погинуло је око 200 особа, а рањено више стотина. Југославија је претрпела огромну материјалну штету која се у зависности од извора процењује од 30 па до чак 100 милијарди долара. На територију Србије је бачено око 1.000 касетних бомби на 219 локација на површини од 23 хиљаде -{km²}-.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=26&nav_id=265134 | title = Koje su oblasti zagađene bombama | publisher = B92.net |date=26. 9. 2007. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=25&nav_id=265023 | title = NATO dao spisak o kasetnim bombama | publisher = B92.net |date=25. 9. 2007. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> Од завршетка НАТО бомбардовања до [[2006]]. на територији Србије и Црне Горе је од касетних бомби погинуло 6 особа, док је 12 рањено.<ref name="automatski generisano5">{{cite web|url=http://www.blic.rs/reportaza.php?id=14914 | title = Blic Online &#124; Ostala bez noge, dobila stan na 14 spratu | publisher = Blic.rs |date=| accessdate=27. 4. 2011. | archiveurl = https://archive.today/20120720052224/http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/14914/Ostala-bez-noge-dobila-stan-na-14-spratu | archivedate=20. 7. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> === Важни напади === ==== Март ==== * [[24. марта]], прве крстареће ракете пале су на касарну у [[Прокупље|Прокупљу]] у 19.53 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић. У 19.55 погођени су војни циљеви у [[Приштина|Приштини]]. Затим су у 20.05 3 крстареће ракете погодиле подземни бункер у [[Куршумлија|Куршумлији]], када је погинуло 11 војника ВЈ. Затим су бомбе око 20.10 пале на касарну у Врбици. Војни циљеви у [[Батајница|Батајници]] погођени су у 20.38. ==== Април ==== * [[1. април|1]], [[3. април|3]], и [[26. април]]а, НАТО је редом срушио Петроварадински, Мост Слободе и Жежељев мост у [[Нови Сад|Новом Саду]], чиме је овај град остао одсечен од саобраћаја на [[Дунав]]у. * [[2. април]]а у 01:30 са 3 пројектила гађано је село [[Ногавац]], општина [[Ораховац]]. Погинуло је 11 лица, а 5 је задобило тешке телесне повреде. Током бомбардовања Куршумлије, погинуло је 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века. * [[12. април]]а [[Напад на путнички воз у Грделичкој клисури|погођен је железнички мост у Грделичкој клисури код Лесковца]], преко кога је у том тренутку прелазио воз на линији Београд-Солун. Том приликом страдало је на десетине људи. Такође су на овај дан уништени производни погони крагујевачке фабрике [[Застава аутомобили]]. * [[14. април]]а, НАТО је бомбардовао колону албанских избеглица на путу Ђаковица—Дечани. У четири одвојена напада НАТО авијација је убила око 70 а ранила око 35 цивила албанске националности. * [[15. април]]а, НАТО је јаким бомбама гађао београдску насеље Раковица, што је изазвало тешку материјалну штету у целој општини. * Истог дана, НАТО је бомбардовао „Петрохемију” у Панчеву, изазвавши тешку еколошку катастрофу. * [[17. април]]а у 21:30, у селу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и дечак Дражен Јанковић (1997). * [[22. април]]а Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је [[Резиденција у Ужичкој 15|резиденција председника Савезне Републике Југославије]] — Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду. Није било повређених, али је зграда уништена до темеља. * [[23. април]]а, НАТО је погодио технички део зграде [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а у [[Београд]]у, убивши 16 радника. Директор РТС-а, [[Драгољуб Милановић]] је касније осуђен на вишегодишњу затворску робију, јер знајући да ће до гађања доћи није изместио технику и људе на локацију припремљену за случај рата. [[Датотека:Bombardovani deo RTS 2005.jpg|мини|180п|Зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а у Београду, након бомбардовања]] * [[25. април]]а рафинерија нафте у Новом Саду је бомбардована. То је изазвало еколошку катастрофу у овом граду. * [[27. април]]а између 12:15 и 12:30 бомбардована је Сурдулица, погинуло је 20 цивила уз велику материјалну штету. * [[29. април]]а, бомбардер је са 2 пројектила оштетио телевизијски торањ на [[Авала|Авали]], који се касније урушио. * [[30. април]]а, НАТО је бомбардовао центар Београда: погођене су зграде републичког и савезног МУП-а, Генералштаба и Министарства одбране. Током гашења пожара у зградама министарства одбране и генералштаба, НАТО је поновио напад, изазвавши тешко рањавање већег броја ватрогасаца и већ присутних новинара и сниматеља. ==== Мај ==== * [[1. мај]]а, [[Напад на аутобус код Лужана|погођен аутобус на мосту]] на реци Лаб, на магистралном путу Ниш-Приштина. У нападу је пројектилом погођен аутобус „Ниш експреса” који је прелазио мост у селу Лужане, 20&nbsp;km северно од Приштине. У нападу је страдало 60 људи укључујући 15 деце. Истог дана бомбардовано је стамбено насеље у београдској општини [[Врачар]]. * [[3. мај]]а је бомбардован аутобус „Ђаковица превоза” код места [[Савине Воде]], на путу Пећ—Кула—Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена. * Истог дана је бомбардована и [[Телевизија Нови Сад]]. * [[7. мај]]а, НАТО је гађао [[Бомбардовање Ниша касетним бомбама|центар Ниша касетним бомбама]], које су убиле 15, а раниле 19 цивила. * [[8. мај]] — дан ''„Дипломатског кошмара”'' — амерички авион (највероватније типа B-2) је погодио зграду кинеске амбасаде, убивши већи број кинеских држављана. Кина је запретила уласком у рат на страни СРЈ, али компромисом након рата, САД су финансијски обештетиле породице погинулих и Кину као државу. * [[14. мај]]а, НАТО је бомбардовао албанске избеглице на фарми „Кориша” код [[Призрен]]а. Укупно је у нападу погинуло 87, а рањено 70 цивила албанске националности. Међу жртвама је било 10 новорођенчади и 26 деце узраста до 15 година. НАТО је у овом нападу користио термовизуелне бомбе које после удара развијају температуру високу и до 2,000&nbsp;°C. * [[20. мај]]а бомбардован је Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић” у Београду. Убијена су три пацијента и један радник, а рањено више пацијената и здравствених радника. Погинуло је и седам гардиста Војске Југославије који су се налазили испред клинике. Разорена је Неуролошка клиника, а од експлозије демолиране и зграде Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника. * [[23. мај]]а графитним бомбама је гађана термоелектрана Обреновац. Дошло је до несташица струје у овом делу Србије. * [[24. мај]]а бомбардована су електроенергетска постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, чиме је проузрокована несташица електричне енергије широм Србије. [[Датотека:Нато авијација срушила Мост слободе на Дунаву у Новом Саду.jpeg|мини|Мост слободе у Новом Саду након бомбардовања]] * [[30. мај]]а бомбардован је мост у [[Варварин]]у у два наврата и тада је погинуло 10 цивила, а 30 је рањено. (види: [[Масакр у Варварину]]). * [[31. мај]]а НАТО авијација је у току ноћи у [[Сурдулица|Сурдулици]] бомбардовала геронтолошки центар, санаторијум за плућне болести и павиљон у коме су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Тада је убијено 20 цивила, а 88 повређено.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/57991/Surdulica,+deset+godina+kasnije.html „Surdulica, deset godina kasnije”], [[Радио-телевизија Србије|РТС]] ([[27. април]] [[2009]])</ref> Истог дана бомбардована је и стамбена зграда у [[Нови Пазар|Новом Пазару]] и тада је погинуло 11 људи.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/1935432/novi-pazar-secanje-na-zrtve-nato-bombardovanja.html „Нови Пазар, сећање на жртве НАТО бомбардовања”], РТС, 31. мај 2015.</ref> <ref>[http://bombardovanjesrbije99.rs/ „Бомбардовање Србије — жртве НАТО агресије 1999. године”] {{Wayback|url=http://bombardovanjesrbije99.rs/ |date=20200803231040 }}, РТС, 31. мај 2015.</ref> ==== Јун ==== * [[7. јун]]а бомбардована је фарма оваца и коза у селу [[Подгорац (Бољевац)|Подгорац]], власништво „Еко-хране” из [[Бољевац|Бољевца]]. У том нападу погинула су 3 радника и порушено је 7 објеката. * [[10. јун]]а око 13:15 ракетирано је село [[Кололеч]] у општини [[Општина Косовска Каменица|Косовска Каменица]]. То је био последњи ваздушни напад током НАТО бомбардовања СРЈ. == Отпор Југославије == Иако је била прилично инфериорна у односу на [[НАТО]], [[Војска Југославије]] је пружила одлучан отпор ваздушним нападима. НАТО бомбардерима и крстарећим ракетама су се од првог дана бомбардовања СР Југославије, супротставили [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Југославије]]. Поред оружане дефанзиве, Војска Југославије се НАТО-у супротстављала и маскирањем својих положаја и технике, као и постављањем лажних мета (у виду макета авиона, тенкова, ракетних јединица ПВО, мостова итд.) које су се показале као веома успешно средство одбране, јер су на њих често наседали НАТО авиони.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=ksXtjOEZo3U „Бомбардовање: Како се водио рат”], Време филм, 2009.</ref> Иако је главни циљ НАТО-а био да још на почетку бомбардовања СР Југославије уништи или онеспособи Ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану, као и службу за радарско осматрање ([[ВОЈИН]]), а затим и нанесе велике губитке [[Копнена војска Војске Југославије|Копненој војсци]], то се није десило. Јединице ПВО и ВОЈИН, иако су претрпеле одређене губитке у људству и техници, учествовале су у одбрани земље током свих 78 дана бомбардовања и успеле да нанесу одређене губитке НАТО снагама. Ловачка авијација је авионима [[МиГ-29]] остварила одређени број летова у првим недељама рата и претрпела је веће губитке (10 оборених авиона), али није успела да оствари ниједно обарање непријатељских авиона. Значајну подршку и помоћ у одбрани земље од бомбардовања, Југославији су пружали и радио-аматери из земље. Југословенским радио-аматерима подршку су давали и радио-аматери из земаља окружења, али и из Италије и других земаља [[Европа|Европе]]. Радио-аматери су имали значајну улогу преносећи стотине хиљада информација са терена, а највише о налетима и ударима НАТО авијације и крстарећих ракета, о беспилотним летелицама, хеликоптерима, и другим подацима. Много људских живота, али и материјалних и техничких добара је спасено правовременом информацијом коју је мрежа од око 2.000 радио аматера преносила и тако извештавала грађане, службе спасавања, цивилну заштиту и друге о наступајућим опасностима и дешавањима на терену.<ref>[https://www.blic.rs/vesti/drustvo/radio-amateri-obelezavaju-20-godina-nato-bombardovanja/19vhf0k „Радио-аматери обележавају 20 година од НАТО бомбардовања”], [[Блиц (новине)|Блиц]], 24. март [[2019]].</ref> Подршку у одбрани земље од НАТО бомбардовања, Југославији су пружали многи тадашњи хакери из земље, али и из српске дијаспоре, који су извршили бројне успешне хакерске нападе на сервере НАТО пакта и сајтове земаља које су учествовале у бомбардовању. На почетку НАТО бомбардовања, одвијао се прави [[Сајбер ратовање|сајбер рат]], када су српски хакери на неколико дана успели чак да потпуно блокирају сервере НАТО-а.<ref>[https://nin.co.rs/2000-03/02/11729.html „Некажњени хакери”], [[НИН]], [[2. март]] [[2000]].</ref><ref>[https://www.kurir.rs/amp/421258/srpski-hakeri-srusili-nato „Српски хакери срушили НАТО”], [[Курир (новине)|Курир]], [[20. септембар]] [[2012]].</ref> == Сукоби на тлу == Дана [[9. април]]а 1999. године почела је [[Битка на Кошарама]]. Друга велика операција у циљу покушаја пробоја границе СРЈ из правца Албаније је [[Операција Стрела]] која је трајала у периоду [[26. мај]]—[[10. јун]] 1999. Током ваздушних удара НАТО пакта константно су вођене борбе на територији Косова и Метохије са припадницима ОВК. Војска Југославије је због притиска вршила константна прегруписавања и покрете трупа. Тако су припадници 252. оклопне бригаде, једне од најјачих оклопних формација у ВЈ, успешно извели пребацивање целокупне бригаде из Краљева у рејон [[Општина Клина|Клине]], на Косову. У дејствима против ОВК коришћени су махом старији тенкови типа [[Т-55]] док су модернији тенкови чувани за предвиђену [[НАТО План копнене инвазије на Југославију|копнену инвазију НАТО пакта]]. === Битка на Кошарама === {{Главни чланак|Битка на Кошарама}} Битка на Кошарама, била је битка између припадника [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и припадника ОВК, подржаване регуларном [[Војска Албаније|Војском Републике Албаније]] и [[НАТО]] авијацијом. Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СР Југославије и [[Албанија|Републике Албаније]] између [[9. април]]а и [[10. јун]]а 1999, током НАТО бомбардовања СРЈ. Циљ напада са албанске стране ([[Операција Стрела|Операција стрела]]<ref>{{Cite web|url=http://www.airforce-magazine.com/MagazineArchive/Pages/2000/June%202000/0600myths.aspx | title = Airforce magazin, jun 2000 | accessdate=31. 7. 2012 | archive-url = https://archive.today/20120731133305/http://www.airforce-magazine.com/MagazineArchive/Pages/2000/June%202000/0600myths.aspx | archive-date=31. 7. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref>) била је копнена инвазија на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и пресецање комуникације између јединица ВЈ у [[Ђаковица|Ђаковици]] и у [[Призрен]]у. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја [[Косово и Метохија|Метохије]] током тог напада.<ref name="autogenerated2">{{harvnb|Nardulli|Perry|Pirnie|2002|p=56}}</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |title=NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania — The Washington Post {{!}} HighBeam Research |date= |website= |publisher= |access-date=1. 4. 2013 |archive-date=20. 12. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220083901/http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |url-status= }}</ref> После тешких борби ВЈ успела је да порази нападача и спречи њихов улазак на КиМ. Припадници ОВК успели су да заузму караулу Кошаре због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на томе подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали. === Операција стрела === {{Главни чланак|Операција Стрела}} Операција Стрела је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК, потпомогнутих снагама, албанске војске и [[НАТО]], а против јединица Војске Југославије у периоду од [[26. мај]]а до [[10. јун]]а 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање [[тероризам|терориста]] на подручје [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и пресецање комуникација на линији [[Пећ (град)|Пећ]]—[[Призрен]].<ref name="NATO's air war for Kosovo: a strategic and operational assessment, Issue (1365). стр. 53. и 54.">NATO's air war for Kosovo: a strategic and operational assessment, Issue (1365). стр. 53. и 54.</ref> У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. Ова операција је трајала паралелно са интензивним бомбардовањем Југославије од стране истих снага. Операција Стрела је по својим карактеристикама класична [[Ваздушно-копнена операција|ваздухопловно-копнена операција]].<ref name="autogenerated1">{{harvnb|Nation|2014|p=256}}</ref><ref name="autogenerated2" /><ref name="autogenerated2" /><ref name="НАТО помоћ ОВК">{{Cite web|url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html | title = NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania | quote = НАТО помоћ ОВК | author = |date=2. 6. 1999 | format = | publisher = The Washington Post | location = | language = енглеском | accessdate=6. 2. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20161220083901/https://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html | archive-date=20. 12. 2016 |url-status=dead | df = }}</ref> Ова операција завршена је неуспешно, јер је Војска Југославије и поред велике надмоћи противника, одбила све нападе и спречила пробијање границе. == Окончање бомбардовања == === Нови дипломатски напори === [[Русија]] је ангажовала свог дипломату, [[Виктор Черномирдин|Виктора Черномирдина]], а [[Сједињене Америчке Државе|САД]] Строба Талбота. С обзиром да није било сагласности око тога како треба даље поступати, као посредник између ова два преговарача, ангажовао се [[Финска|фински]] председник [[Марти Ахтисари]]. Нови предлог, њих тројица су лично однели у Београд [[Милошевић]]у. Милошевић је на наговор Черномирдина пристао на тај компромис, који је предвиђао прекид рата, под условом да се српске јединице и цивилна администрација повуку са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и уступе место [[КФОР]]-у, јединицама ОУН под командом НАТО-а и [[УНМИК]]-а, међународне администрације.<ref name="automatski generisano1">{{Cite web|url=http://www.standard.rs/jelena-guskova-uloga-cernomirdina-u-milosevicevoj-kapitulaciji-1999.-godine.html | title = JELENA GUSKOVA: ULOGA ČERNOMIRDINA U MILOŠEVIĆEVOJ KAPITULACIJI 1999. GODINE | accessdate=6. 2. 2014 | archive-url = https://archive.today/20140206182409/http://www.standard.rs/jelena-guskova-uloga-cernomirdina-u-milosevicevoj-kapitulaciji-1999.-godine.html | archive-date=6. 2. 2014 |url-status=dead | df = }}</ref> === Кумановски споразум и Резолуција 1244 === {{Посебан чланак|Војно-технички споразум у Куманову|Резолуција Савета безбедности ОУН 1244}} Кумановски споразум је војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага ([[КФОР]]) и влада [[Савезна Република Југославија|Југославије]] и [[Република Србија (1990—2006)|Србије]]. Стране овог Споразума потврђују документ који је фински председник [[Марти Ахтисари|Ахтисари]] поднео председнику [[Слободан Милошевић|Милошевићу]], а који су одобрили [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина Србије]] и [[Савезна влада Савезне Републике Југославије|Савезна влада СРЈ]] дана 3. јуна 1999, који укључује повлаћење снага Војске Југославије и српске полиције и размештање на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] око 45.000 војника, махом из земаља НАТО-а под покровитељством [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], ефикасног међународног цивилног и безбедносног присуства. Стране даље констатују да је [[Савет безбедности ОУН|Савет безбедности]] спреман да усвоји резолуцију која је у поступку, у вези са овим присуствима.<ref name="automatski generisano2">[http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19947 Војно-технички споразум]</ref> Савезна скупштина, Контакт група, Г8 и, коначно, војне делегације Југославије и НАТО-а, које су преговарале у [[Куманово|Куманову]], [[Република Македонија|Македонија]] су усвојили предлог, па су операције прекинуте. Бомбардовање је трајало укупно 78 дана.<ref name="automatski generisano1" /> У већини градова Србије, пошто је [[Радио-телевизија Србије]] јавила да је агресија НАТО-а против СРЈ завршена, грађани су масовно изашли на улице, пуцајући из пиштоља и аутоматског оружја, бацајући петарде, а чули су се и звуци труба и пиштаљки.<ref>Специјални додатак [[Вечерње новости|Вечерњих новости]] поводом 55. година, 48. стр.</ref> Последњи гађани циљ на Косову је била касарна у [[Урошевац|Урошевцу]], на коју је у среду, [[10. јун]]а око 19.35 сати испаљено пет пројектила. ''„Након тога није било напада, већ само прелетање авиона НАТО над Косовом”'', рекао је дежурни у покрајинском центру за обавештавање. Посланици [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] иако у власти гласали су против понуђених решења. Споразум је у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]] усвојен пре свега гласовима коалиције [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Југословенска левица|ЈУЛ]] и [[Српски покрет обнове|Српског покрета обнове]]. Државни органи, [[Савезна влада Савезне Републике Југославије]] и [[Влада Републике Србије]] су, према споразуму, схватали и били сагласни да међународне безбедносне снаге (КФОР) буду распоређене по усвајању [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|резолуције Савета безбедности ОУН 1244]] из тачке 1, да неометано функционишу у оквиру [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] и да буду овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане Косова и Метохије, као и да на други начин обављају своју мисију. Они су даље сагласни да поштују све обавезе из овог Споразума и да олакшају распоређивање и функционисање ових снага.<ref name="automatski generisano2" /> == Протести == Током НАТО бомбардовања СР Југославије, грађани земаља широм света су протестима и [[демонстрације|демонстрацијама]] слали подршку [[Срби]]ма. Међу онима који су пружали подршку Србима и СР Југославији, били су на хиљаде грађана Француске, [[Грчка|Грчке]], Шпаније, [[Аустралија|Аустралије]], [[Аустрија|Аустрије]], [[Кипар|Кипра]], [[Чешка|Чешке]], [[Куба|Кубе]], [[Белгија|Белгије]], Кине, [[Бразил]]а, Мађарске, [[Индија|Индије]] и других земаља.<ref>[https://www.kurir.rs/amp/2748625/foto-demonstracije-sirom-sveta-oni-su-pruzali-podrsku-srbima-tokom-bombardovanja „Жестоке демонстрације широм света: Они су пружали подршку Србима током бомбардовања”], Курир, 24. март 2017.</ref> Мањи протести су поред ових организовани и у многим другим земљама, чак и у многим чланицама НАТО-а попут САД, Уједињеног Краљевства, Немачке и других земаља у којима је било веће присуство српске дијаспоре. Масовни протести против бомбардовања су одржавани и у самој [[Република Србија (1990—2006)|Србији]], као начин пркоса и моралног отпора агресору, најчешће у виду [[Концерт|концерата]] и митинга на градским трговима и мостовима, на којима су учествовали многи познати [[певач]]и, [[Глумац|глумци]] и друге јавне личности.<ref>[https://www.beforeafter.rs/drustvo/99-dana-paralelnog-univerzuma/ „78 дана паралелног универзума”], beforeafter.rs, 24. март [[2016]].</ref> == Легитимитет НАТО бомбардовања == [[Датотека:Jamie Shea.jpg|[[Џејми Шеј]], портпарол НАТО-а, постао је познат због употребе фразе „[[колатерална штета]]” којом је објашњавао убиства цивила.|мини]] <!-- * Опис тада (и сада) важећег интернационалног права. * Попис агресора потписника тих правних аката. * Посебан акцент ставити на дефиницију агресије по међународном праву. * Обавезно споменути тужбу (као и њено повлачење) СР Југославије против НАТО земаља --> Бомбардовање СР Југославије је извршено без одлуке [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], чиме је прекршена њена [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља]], али се агресори на то нису обазирали. Поједини држављани Србије, попут [[Јеврем Брковић|Јеврема Брковића]] и [[Срђа Поповић (адвокат)|Срђе Поповића]] су подржавали НАТО бомбардовање.<ref>{{Cite book|title=Родољупци и родомрсци: Савремени српски патриотизам и национално дезинтегративна мисао и пракса|last=Аврамовић|first=Зоран|publisher=Службени Гласник|year=2013|location=Београд|pages=193}}</ref> Неке државе, међу којима и сталне чланице [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности ОУН]], [[Русија]] и [[Кина]], дигле су свој глас против бомбардовања и предложиле су да [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет Безбедности УН]] усвоји резолуцију којом позива да се обуставе напади [[НАТО]]-а, као кршење Повеље УН, а наставе преговори. Поред [[Русија|Русије]], [[Кина]] и [[Намибија]] су подржале резолуцију против НАТО напада на СРЈ, али у [[Савет безбедности Организације уједињених нација|СБ]] напад на СРЈ су подржавале [[Сједињене Америчке Државе]], [[Уједињено Краљевство]], [[Француска]], [[Њемачка|Немачка]], [[Канада]], [[Албанија]], [[Босна и Херцеговина]], [[Словенија]], [[Малезија]], [[Гамбија]] и [[Бахреин]].{{sfn|Логос|2019|p=317—318 са напоменом 1656. „Сличне захтеве да се обустави напад на СРЈ објавили су и представници Индије, и других држава”}} Руска Федерација са [[Заједница Независних Држава|Заједницом Независних Држава]] изјавом је осудила напад НАТО-а и затражила његову обуставу.{{sfn|Логос|2019|p=317}} Због напада НАТО-а на СРЈ, председник [[Народна Република Кина|Народне Републике Кине]] [[Ђанг Цемин]] војску Кине упозорио је да мора бити спремна за рат, а Кина је тражила од САД и НАТО-а да обуставе напад, али САД се нису обазирале на протест Кине.{{sfn|Логос|2019|p=317—318. „Случајно” рушење из НАТО авиона кинеске амбасаде на Новом Београду (7. мај 1999) у којој су убијена 3 држављанина Народне Републике Кине, према речима Ђ. Цемина било је намерно изазивање Кине. У јуну 1999. Ђијанг Цемин рекао је: „САД које предводе НАТО у бомбардовању Југославије и кинеске амбасаде у Београду објасниле су свету слику о америчкој демократији и људским правима”}} == Последице == === Војни губици === {{Посебан чланак|Војни губици у НАТО бомбардовању 1999.}} [[Датотека:Predator MQ-1 (war trophy in Museum of Aviation, Belgrade, Serbia).jpg|мини|десно|13. маја 1999. срушена америчка беспилотна летелица „[[MQ-1 предатор|MQ-1 Predator]]” изнад [[Урошевац|Урошевца]] у Музеју ваздухопловства у Београду]] [[Датотека:F-117 canopy.jpg|мини|Остаци -{F-117}- и кацига пилота који се чувају у Музеју ваздухопловства у Београду]] <!-- Ту су срушене летелице чији је губитак потврдио НАТО, чије су слике и докази приказани и чије су обарање саопштиле већина светских медија --> ==== Губици НАТО-а ==== Према званичним информацијама, губици у редовима НАТО били су релативно ниски, највише због неиспуњавања претње копненом операцијом. Осим неких присилних слетања неколико оштећених авиона [[F-15]], британског [[Харијер]]а и једног [[A-10 тандерболт II|А-10]] са рањеним пилотом у [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Скопље|Скопљу]], губици су следећи: * Дана [[27. март]]а 3. дивизион [[250. ракетна бригада ПВД|250. ракетне бригаде]] [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Југославије|ПВО Војске Југославије]] оборио амерички „невидљиви” бомбардер [[F-117 Ноћни соко]], што је прво обарање авиона ''стелт'' технологије. Авион пао у атару села [[Буђановци]] код [[Рума|Руме]]. Пилот Дејл Зелко<ref>{{cite web| author = This story was written by Rob Bardua | url = http://www.nationalmuseum.af.mil/news/story.asp?id=123027457 | title = Only stealth fighter pilot shot down during combat to speak at museum | publisher = Nationalmuseum.af.mil |date=20. 9. 2006. | accessdate=27. 4. 2011. | archiveurl = https://archive.today/20120805062121/http://www.nationalmuseum.af.mil/news/story.asp?id=123027457 | archivedate=5. 8. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> (тада [[потпуковник]]) спасен 6 сати након обарања. (види: [[Обарање F-117 код Буђановаца]]). * Дана [[26. април]]а у [[Албанија|Албанији]] пао амерички хеликоптер [[AH-64 Апач]], током тренажне мисије. Двојица пилота повређена. * Дана [[1. мај]]а пао амерички АВ-8Б Харијер, услед механичког квара при слетању на носач авиона. * Дана [[2. мај]]а амерички ловац [[F-16 фајтинг фалкон]] оборен западно од Београда од стране 3. дивизиона 250. ракетне бригаде југословенске ПВО. Авион пао на планини [[Цер (планина)|Цер]]. Пилот Дејвид Голдфајн (тада потпуковник) спасен.<ref>{{cite web|url=http://www.f-16.net/news_article2167.html | title = Holloman commander recalls being shot down in Serbia, 7. фебруар 2007 | publisher = F-16.net |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> * Дана [[5. мај]]а у Албанији пао амерички хеликоптер АХ-64 Апач. Двојица пилота погинула. Осим ових губитака, треба додати обарања 47 беспилотних летелица (УАВ),<ref>[http://www.radardaily.com/reports/Unmanned_Aerial_Vehicles_Increase_In_Numbers_999.html „Unmanned Aerial Vehicles Increase In Numbers”], РИА Новости, [[9. октобар]] 2007.</ref> 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила. Тадашње власти у Београду су говориле о обарању више десетина авиона, што никада није потврђено од стране НАТО пакта, иако су руски извори неке од тих обарања потврдили незванично. Остаци срушених авиона -{F-117}-, -{F-16}-, беспилотних летелица и крстарећих пројектила изложени су у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]] у [[Београд]]у. Поред наведених оборених борбених средстава, снаге ПВО и стратегијске групације РВ и ПВО, према оцени услова и елемената гађања су погодиле и још 36 авиона и 2 хеликоптера. Остаци ових погођених летелица нису пронађени на простору СРЈ.<ref name="autogenerated1" /> Припадници Војске Југославије, заробили су крајем марта 1999. у близини границе са Македонијом, 3 америчка војника, који су ушли на територију СРЈ. Они су ослобођени 1. маја по наређењу председника СРЈ Слободана Милошевића, након што се састао са америчким хуманитарцем Џесијем Џексоном.<ref>[http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199905/90506-003-pubs-pod.htm „Ослобађање америчких војника: Београд почашћен најгорим бомбардовањем”] {{Wayback|url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199905/90506-003-pubs-pod.htm |date=20170220173710 }}, АИМ, [[6. мај]] 1999.</ref> ===== Непотврђени губици НАТО-а ===== <!-- Ту су срушене летелице чији губитак није потврдио НАТО, а чије слике и докази нису приказани и чије обарање нису саопштили већи светски медији. --> * [[18. април]]а, девет авиона Ратног ваздухопловства ВЈ (један [[Г-4 супер галеб|Г-4 Супер Галеб]], шест [[Ј-22 Орао]] и два [[МиГ-21]]) полетели су са аеродрома „Поникве” код [[Ужице|Ужица]] и бомбардовали аеродром у [[Тузла|Тузли]]. Тада је наводно уништено између 17 и 21 разних типова НАТО авиона. У овом нападу наводно је погинуло 11 припадника америчких оружаних снага.<ref name="Srbija">[https://www.srbijadanas.com/clanak/lepo-zvuci-da-li-je-bilo-prica-o-napadima-srpske-avijacije-na-nato-avione-u-tuzli-i-tirani-24 „Лепо звучи, а да ли је било: Херојски напади српске авијације на НАТО авионе у Тузли и Тирани”], Србија данас, [[24. март]] [[2015]].</ref> * [[26. април]]а, четири авиона типа Г-4 Супер Галеб, од којих су два полетела са аеродрома „Голубовци”, а два са аеродрома „Поникве”, прелетели су границу са [[Албанија|Албанијом]] и бомбардовали шире подручје аеродрома [[Ринас (аеродром)|Ринас]] поред [[Тирана|Тиране]]. Том приликом је наводно уништено 9, а оштећено 3 хеликоптера типа AH-64 Апач.<ref name="Srbija" /> * [[20. мај]]а оборен је амерички стратешки бомбардер [[B-2 Спирит]], који је пао у Спачванским шумама у [[Хрватска|Хрватској]]. Овај авион је оборен од стране 3. дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде (истог дивизиона који је оборио F-117 и F-16). Према тврдњама команданта овог дивизиона [[Золтан Дани|Золтана Данија]]<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=PxqUVzTvZQU „На нишану Лазанског: Золтан Дани”], Спутњик Србија, 2018.</ref> и заменика команданта [[Ђорђе Аничић|Ђорђа Аничића]]<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=UGEFq5Fjt0s Интервју: Ђорђе Аничић — Показали смо свету да амерички авион Ф-117А није невидљив!], Балкан инфо, 28. септембар 2016.</ref>, овај губитак је заташкан од стране НАТО-а. ==== Губици Војске Југославије и Полиције Србије ==== [[Датотека:Zgrada Generalštaba 2002.jpg|мини|Зграда Генералштаба ВЈ, тешко оштећена у НАТО бомбардовању]]Занимљиво и значајно је то што НАТО снаге у овој операцији нису успеле да нанесу велике војне губитке Војсци Југославије, како у људству, тако ни у техници. Војска Југославије, иако прилично инфериорна у односу на најмоћнију војну силу на свету, показала се као прилично жилав и сналажљив противник. Током двоипомесечне кампање бомбардовања, погинуло је укупно 468 војника и 114 полицајаца, од чега је од дејстава НАТО-а погинуло 249 војника и 22 полицајца, док су остали погинули у копненим сукобима са ОВК терористима. Око 5.000 хиљада војника и полицајаца је теже и лакше повређено. Док су губици у борбеној техници били занемарљиво ниски, као што је наведено у табели испод, зато што је изгубљена техника представљала свега око 2 % борбене технике коју је Војска Југославије тада поседовала. Заслуге за ово су првенствено биле у томе што је Војска Југославије још непосредно пре и на почетку бомбардовања повукла готово све своје снаге из касарни и војних база, вршила сталну мобилност трупа на терену и примењивала веома добру тактику скривања и маскирања војних циљева и прављења лажних мета и мамаца попут макета тенкова, мостова, снага ПВО, али и других спретних и довитљивих техника заваравања непријатеља, које су се показале као веома успешно средство одбране, јер су на њих често наседали НАТО авиони. Веће губитке Војска Југославије претрпела је само у непокретној имовини (касарне, војне базе, аеродроми и друга војна инфраструктура). Укупна ратна штета ВЈ МО СРЈ је посебна комисија коју је фомирирао министар одбране Владе СРЈ и начелник ГШ ВЈ износи 87.444.392.987 динара или 7.707.203.812 долара.<ref>{{Cite book|title=Агресија НАТО|last=Смиљанић|first=Спасоје|publisher=Беокњига|year=2009|isbn=|location=Београд|pages=254}}</ref> ===== Непокретна имовина ===== Током бомбардовања погођено је 3.350 објеката инфраструктуре и земљишних парцела. Уништено је 1.400 објеката а оштећено 1.950. Укупна причињена штета у непокретностима износи 1.423.816.149 долара. Услед бомбардовања средстава наоружања и војне опреме, материјално-техничких средстава и средстава материјалних резерви причињена је материјална штета у износу од 2.859.447.750 долара. Укупна штета у имовини износи 4.283.263.899 долара са вредношћу на дан [[30. јун]] 1999. ===== Покретна имовина ===== Према званичним подацима ВЈ уништено/оштећено је: * тенкови ([[Т-55]] и [[М-84]]), 18[[Датотека:Nacionalni automobil Yugo 1999.jpg|мини|Улица у Београду порушена НАТО бомбама]] * оклопни транспортери ([[БВП М-80]] и [[Оклопни транспортер М-60|ОТ М-60]]), 10 * извиђачка оклопна возила ([[БРДМ-2]]), 5 * хаубица (105 и 122 -{mm}-), 4 * минобацачи 120 -{mm}- (М-75, [[Минобацач М74|М74]], М-53), 74 * разна моторна возила, 175 * борбени авиони ** МиГ-29, 11 ** МиГ-21, 33 ** Г-4 Супер галеб, 46 (23 уништена, 23 оштећена) Напомена: осим 6 МиГ-ова 29 који су оборени током лета и једног МиГ-а 29 који је уништен током удеса при слетању, сви остали авиони су уништени на земљи. === Материјална штета === {{Посебан чланак|Материјална штета у НАТО бомбардовању СРЈ}}[[Датотека:Kukes Refugee Camp.jpg|мини|Избеглички камп у [[Кукеш]]у (Албанија)]]Према већој процени тадашње власти материјална штета нанета [[Савезна Република Југославија|СРЈ]], првенствено [[Република Србија (1990—2006)|Србији]], у време НАТО бомбардовања износи око 100 милијарди [[Амерички долар|америчких долара]],<ref>{{cite web|url=http://www.kosovo.net/news/archive/2007/March_25/2.html | title = Stradanje se ne sme zaboraviti | publisher = Kosovo.net |date=| accessdate=27. 4. 2011. | archiveurl = https://archive.today/20120803235907/http://www.kosovo.net/news/archive/2007/March_25/2.html | archivedate=3. 8. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> али Г-17 (група од седамнаест независних економиста, касније део политичке опозиције актуелној власти) дала знатно мању процену да је нанета штета СРЈ од око 30 милијарди долара.<ref name="vreme">{{cite web |author= |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP |title=Србија 2000. — годину дана после бомбардовања |date= |website= |publisher= |access-date=28. 3. 2011 |archive-date=25. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151225141412/http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP |url-status= }} — часопис Време, број 494, 24. јун 2000</ref>{{sfn|Логос|2019|p=333. „Према грубим проценама [владе Мирка Цветковића] причињена је материјална штета од 30 милијарди долара”}} У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470&nbsp;km путева и 595&nbsp;km пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Треба посебно напоменути уништење две рафинерије нафте (у [[Панчево|Панчеву]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]), рушење [[Авалски торањ|Авалског торња]],<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/1.html | title = Četrdeset dana rata | publisher = Vreme.com | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 5. 5. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110505183735/http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/1.html | url-status = dead }}</ref> зграде Радио-телевизије Србије<ref>{{cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/24/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI – Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 04. 01. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130104231735/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/24/glavne-vesti.html | url-status = }}</ref>, петрохемије у Панчеву, бомбардовање мостова у Новом Саду, фабрике аутомобила ''Застава'' из Крагујевца<ref name="arhiva.glas-javnosti.rs">{{cite web | author = E.G. | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/05/09/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI – Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 29. 08. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090829095252/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/05/09/glavne-vesti.html | url-status = }}</ref>, [[Дуванска индустрија Ниш|Дуванске индустрије]] у [[Ниш]]у, амбасаде [[Кина|Народне Републике Кине]]<ref name="arhiva.glas-javnosti.rs" /> и многе друге цивилне циљеве.<ref>{{cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/28/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI – Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 17. 11. 2021 | archive-url = https://web.archive.org/web/20211117094240/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/28/glavne-vesti.html | url-status = }}</ref> === Цивилне жртве === {{Посебан чланак|Цивилне жртве у НАТО бомбардовању СРЈ}} Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању још увек није прецизно утврђен а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према [[Србија|српским]] изворима од последица НАТО бомбардовања погинуло је између 1200 и 4000 цивила (најчешће се наводи око 2500)<ref name="Политика" /><ref name="РТС55" /> Према тврдњама [[Хјуман Рајтс Воч]]-а погинуло је између 489 и 528 цивила.<ref>[http://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm Извештај Хјуман Рајтс Воча]</ref> Међу погинулим цивилима било је најмање 81 дете.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=dx2Sk9axOM0&t=5s&pp=ygURQmlsaSBzdSBzYW1vIGRlY2E%3D „Били су само деца”], Јутарњи програм РТС-а, 24. март [[2023]].</ref> [[Датотека:Park prijateljstva.jpeg|мини|[[Споменик Вечна ватра]]]] [[Датотека:Memorial in Tašmajdan park (DSC04689).jpg|мини|[[Споменик деци жртвама НАТО агресије у Београду]]]] Највише погинулих цивила било је у нападима на колоне албанских избеглица у [[Кориша|Кориши]] код [[Призрен]]а [[14. мај]]а (87) и код [[Ђаковица|Ђаковице]] [[14. април]]а (75),<ref name="vreme.com" /> затим у [[Напад на аутобус код Лужана|нападу на аутобус]] код места [[Лужане (Подујево)|Лужане]] [[1. мај]]а (60), у [[Сурдулица|Сурдулици]] [[27. април]]а (20) и [[31. мај]]а (20), у [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардовању зграде РТС-а]] у [[Београд]]у [[23. април]]а (16), у [[Ниш]]у током [[Бомбардовање Ниша касетним бомбама|бомбардовања касетним бомбама]]<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:546968-Suze-za-16-zrtava-kasetnih-bombi „Сузе за 16 жртава касетних бомби”] [[Новости]] [[7. мај]] 2015.</ref> 7. маја (16), у [[Напад на путнички воз у Грделичкој клисури|нападу на путнички воз]] у [[Грделичка клисура|Грделичкој клисури]]<ref name="vreme.com">{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/vb6/2.html | title = Na licu mesta: Grdelica | publisher = Vreme.com | date = | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 4. 4. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130404144357/http://www.vreme.com/arhiva_html/vb6/2.html | url-status = }}</ref> [[12. април]]а (13), у [[Алексинац|Алексинцу]] [[5. април]]а (12), у [[Нови Пазар|Новом Пазару]] 31. маја (11) и у [[Варварин]]у<ref>[http://www.rtk.rs/?p=22660 „Сећање на жртве бомбардовања варваринског моста”], Радио телевизија Крушевац, [[29. мај]] [[2013]].</ref> [[30. мај]]а (10). Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.<ref name="РТС55" /> Напад који је добио највећу медијску пажњу био је [[Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду|напад]] [[8. мај]]а на амбасаду [[Кина|Народне Републике Кине]] у Београду, који је изазвао велику дипломатску напетост између влада те државе и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У том су нападу убијена три кинеска службеника амбасаде. [[НАТО]] је ову наводну грешку оправдао ''„застарелим мапама”''. Од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. на територији Србије и Црне Горе је од касетних бомби погинуло 6 особа, док је 12 рањено.<ref name="automatski generisano5" /> [[Август]]а 2012. на [[Копаоник]]у су погинули подофицири [[Војска Србије|Војске Србије]] Славиша Марковић и Небојша Милић, који су код Панчићевог врха чистили терен од експлозивних направа заосталих из НАТО бомбардовања.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=01&nav_category=16&nav_id=631291 „Погинула два војника на Копаонику”], ([[Б92]], [[1. август]] 2012)</ref> Непуне две седмице након тога, на истом месту погинуо је и деминер Раде Алимпијевић.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:396786-Kopaonik-Radnik-poginuo-od-kasetne-bombe „Бомба убила деминера и упалила врх Копаоника!”], [[Вечерње новости]] ([[13. август]] 2012)</ref> У [[Србија|Србији]] се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева [[Рак (болест)|рака]], да би тај број већ [[2004]]. достигао цифру од 30.000 нових болесника.<ref>{{cite web|url=http://www.stsavaboston.org/archives.html | title = St. Sava Serbian Orthodox Church of Boston – Archives | publisher = Stsavaboston.org |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> Године 2015. објављено је да је [[Србија]] прва земља у [[Европа|Европи]] по смртности од малигних тумора. Проф. Др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака, сматра да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1869769/Srbija+prva+u+Evropi+po+stopi+smrtnosti+od+raka+.html "Србија прва у Европи по стопи смртности од рака "] РТС, ([[25. март]] 2015)</ref><ref>{{cite news |title="НАТО нам је отровао 60 генерација" – жртва: „Прво рак коже, а онда лимфних жлезда” |url=https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?yyyy=2022&mm=07&dd=25&nav_id=2189482 |access-date=26. 7. 2022 |work=Б92 |date=25. 7. 2022}}</ref> {{collapse top|Штета проузрокована бомбардовањем}} {| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:600px;" |+'''Уништене или оштећене цивилне објекте'''<ref>{{Cite book |last=Смиљанић |first=Спасоје |title=Агресија НАТО |publisher=Беокњига |year=2009 |isbn= |location=Београд |pages=238-239}}</ref> |- style="background:skyBlue;" !Врста !бр. нападнутих објеката !бр. напада !Оштећено !Уништено |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Индустријски објекти''' |- |Хемијска индустрија |11 |21 |9 |2 |- |Машинска индустрија |9 |27 |9 |0 |- |Производња ел. апарата и машина |10 |36 |9 |1 |- |Производња саобраћајних средстава |4 |8 |3 |1 |- |Малопрерађивачка индустрија |4 |5 |4 |0 |- |Црна металургија |4 |7 |4 |0 |- |Производња гаса |1 |1 |1 |0 |- |Дуванска индустрија |2 |7 |2 |0 |- |Гумарска индустрија |3 |7 |3 |0 |- |Индустрија грађевинског материјала |3 |7 |3 |0 |- |Текстилна и кожна индустрија |6 |8 |6 |0 |- |Графичка индустрија |4 |4 |4 |0 |- |Прехрамбена индустрија |26 |34 |23 |3 |- |Производња обуће |1 |1 |1 |0 |- |Дрвна индустрија |1 |1 |1 |0 |- |'''Укупно''' |89 |174 |82 |7 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Остали економски сектори''' |- |Рудници угља |5 |9 |5 |0 |- |Грађевински сектор |12 |20 |12 |0 |- |Аграр |29 |33 |27 |2 |- |Саобраћајна предузећа |5 |13 |4 |1 |- |Трговина |6 |16 |6 |0 |- |Угоститељство и туризам |47 |46 |35 |2 |- |Остали сектори |34 |45 |34 |0 |- |'''Укупно''' |128 |182 |123 |5 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Енергетска инфраструктура''' |- |Рафинерије |3 |21 |3 |0 |- |Гасна постројења |7 |9 |6 |1 |- |Складишта горива |34 |96 |27 |7 |- |Топлане |3 |3 |3 |0 |- |Термоелектране и хидроелектране |6 |15 |6 |0 |- |Далеководи |22 |24 |20 |2 |- |Трафостанице и разводна постројења |45 |63 |44 |1 |- |'''Укупно''' |120 |231 |109 |11 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Општа инфраструктура''' |- |Водоводна мрежа |18 |19 |17 |1 |- |Црпне станице |5 |8 |4 |1 |- |Мостови |82 |176 |44 |38 |- |Путеви, надвожњаци и тунели |61 |76 |56 |5 |- |Железничке пруге, тунели и ел. инсталације |22 |31 |19 |3 |- |Аеродроми |14 |172 |14 |0 |- |Поште и ПТТ мрежа |25 |29 |21 |4 |- |ТВ-центри и сателитске станице |12 |21 |5 |7 |- |Радио и ТВ репетитори и предајници |118 |262 |90 |28 |- |'''Укупно''' |357 |794 |270 |87 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Здравствене установе''' |- |Зграде хитне помоћи |2 |2 |2 |0 |- |Домови здравља |21 |21 |20 |1 |- |Болнице |19 |22 |19 |0 |- |Апотеке и ветеринарске клинике |6 |6 |6 |0 |- |'''Укупно''' |48 |51 |47 |1 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Образовне институције''' |- |Вртићи |18 |22 |18 |0 |- |Основне и средње школе |70 |79 |69 |1 |- |Факултети |9 |17 |9 |0 |- |Студентски и ученички домови |4 |4 |4 |0 |- |'''Укупно''' |101 |122 |100 |1 |- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;" ! colspan="5" |'''Културни, верски и спортски објекти''' |- |Манастири<br>(посредно) |29 |68 |29 |0 |- |Цркве <br>(посредно) |35 |45 |35 |0 |- |Градска архитектура |43 |114 |41 |2 |- |Народна архитектура (посредно) |15 |60 |14 |1 |- |Старе градске језгре и средњовековни градови (посредно) |24 |93 |22 |2 |- |Споменици јавног и меморијалног карактера (посредно) |17 |29 |15 |2 |- |Археолошка налазишта<br />(посредно) |6 |13 |6 |0 |- |Домови културе |5 |6 |5 |0 |- |Спортски објекти |9 |9 |9 |0 |- |'''Укупно''' |183 |437 |176 |7 |- |<center>'''<math>\sum</math>'''</center> |<center>'''<big>1026</big>'''</center> |'''1991''' |<center>'''<big>907</big>'''</center> |<center>'''<big>119</big>'''</center> |- |colspan="5"| {| style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;" |- | |- | |} |} {{collapse bottom}} == Етничко чишћење и избеглице == [[Датотека:Intolerance.jpg|мини|Срушена [[православна црква]] на [[Косово и Метохија|Косову]]]] Према подацима [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|УНХЦР-а]] и [[Hjuman rajts voč|Хјуман Рајтс Воча]], за време бомбардовања је више од 800.000 [[Албанци|Албанаца]] напустило територију Косова и Метохије, а припадници југословенске војске, полиције и паравојних формација су оптужени за спровођење систематских злочина, прогона и масовних убистава.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/3e2d4d5f7.pdf | title = Kosovo emergency | publisher = [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|UNHCR]] |date=| accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> Према наводима из ових оптужби, преко 80 % целокупног становништва Косова и Метохије и око 90 % Албанаца је било приморано да напусти домове.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/3e2d4d5f7.pdf | title = По наређењу, ратни злочини на Косову | publisher = [[Hjuman rajts voč|HRW-]] |date=| accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> Након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]] и доласка [[КФОР]]-a, [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] је заједно са [[Војска Југославије|војском]] напустило више од 200.000 [[Срби|Срба]] и других неалбанаца.<ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/4ec2310915.pdf | title = UNHCR: Serbia and Kosovo | publisher = [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|UNHCR]] |date=| accessdate=4. 9. 2015.}}</ref> Преостали Срби су остали да живе на [[Северно Косово|северу Косова]] и у изолованим [[Српске енклаве на Косову и Метохији|енклавама]]. Према извештају [[Hjuman rajts voč|Хјуман Рајтс Воча]], припадници националних мањина су били лишавани слободе и изложени насиљу, што је у већини случајева имало политичку позадину у виду жеље да се уклони неалбанско становништво, као и да су јединице [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] биле одговорне за насиље над цивилима током и после 1999. == Култура сећања == [[Датотека:Споменик херојима са Кошара 2.jpg|мини|[[Споменик херојима са Кошара]]]] На територији Србије постоји 301 споменик посвећен жртвама НАТО бомбардовања и ратова деведесетих.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-301-spomenik-posvecen-ratovima-devedesetih/|title=U Srbiji 301 spomenik posvećen ratovima devedesetih i NATO bombardovanju – Društvo – Dnevni list Danas|last=Colic|first=Nina|date=2019-04-12|language=sr-RS|access-date=2022-04-08}}</ref> == Филмови о НАТО бомбардовању == === Играни === * ''[[Рањена земља]]'' (1999) * ''[[Небеска удица]]'' (2000) * ''[[Рат уживо]]'' (2000) * ''[[Пад у рај]]'' (2004) * [[Чекрк (ТВ филм)|''Чекрк'']] (2013) * ''[[Небо изнад нас]]'' (2015) * ''[[Балканска међа]] (''2019) === Документарни === * ''[[Бомбардовање: Пут у рат]]'' (Време филм, 2009) * ''[[Бомбардовање: Како се водио рат]]'' (Време филм, 2009) * ''[[Бомбардовање: Жртве рата]]'' (Време филм, 2009) * ''[[Лажима је почело]]'' (RDW, 2001) * ''[[Зашто?]]'' ([[РТ]], 2014) * [[Бомбардовање Србије 1999. (филм)|''Бомбардовање Србије 1999.'']] (2016) == Види још == {{div col}} * [[Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ]] * [[Рат на Косову и Метохији]] * [[НАТО пропаганда и агресија на СРЈ]] * [[НАТО план копнене инвазије на Југославију]] * [[Обарање F-117 код Буђановаца]] * [[Цивилне жртве у НАТО бомбардовању СРЈ]] * [[Материјална штета у НАТО бомбардовању СРЈ]] * [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ]] * [[НАТО бомбардовање Републике Српске]] * [[НАТО бомбардовање Републике Српске Крајине]] {{div col end}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Kampfner| first = John| title = Blair's Wars| url = https://books.google.com/books?id=U4xti2TmG6UC|year=2003| publisher = Simon and Schuster|isbn=978-0-7432-4829-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Nardulli| first = Bruce| last2=Perry| first2 = Walter L.| last3=Pirnie| first3 = Bruce R.|others = John IV Gordon, John G. McGinn| title = Disjointed War: Military Operations in Kosovo, 1999| url = https://books.google.com/books?id=M3n1hNI4XoAC|year=2002| publisher = Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3231-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Nation| first = R. Craig| title = War in the Balkans, 1991—2002| url = https://books.google.com/books?id=ia-0oQEACAAJ|year=2014| publisher = Lulu.com|isbn=978-1-312-33975-0|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Parenti| first = Michael|authorlink= Мајкл Паренти| title = To Kill a Nation: The Attack on Yugoslavia| url = https://books.google.com/books?id=qWbGftW07WoC|year=2002| publisher = Verso|isbn=978-1-85984-366-6|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Смиљанић| first = Спасоје |authorlink= Спасоје Смиљанић| title = Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине|year=2009| url = | publisher = | location = Београд| edition = II|id=|pages=409}} * {{Cite book| ref=harv| title = Towards a common European security and defence policy: the ways and means of making it a reality | url=https://archive.org/details/towardscommoneur0000bonn| last=Bonnén| first = Preben |year=2003| publisher = LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster |isbn=978-3-8258-6711-9|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://bombardovanjesrbije99.rs/ Бомбардовање Србије — жртве НАТО агресије 1999.] {{Wayback|url=http://bombardovanjesrbije99.rs/ |date=20200803231040 }} * [http://home.snafu.de/veith/Texte/NATO-BRJ.pdf Прецизне и неутралне информације о губицима обије стране] * [http://www.slobodan-milosevic.org/nato.htm НАТО злочини], на -{www.slobodan-milosevic.org}- * [http://file.wikileaks.org/file/crs/RS20161.pdf KOSOVO MILITARY OPERATIONS: COSTS AND CONGRESSIONAL ACTION ON FUNDING] * [http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-26&feljton=7022 „НАТО агресија на Југославију”] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-26&feljton=7022 |date=20090829181807 }}, Спасоје Смиљанић, ''В. Новости'', фељтон, 2009. * [https://web.archive.org/web/20030624082033/http://www.artel.co.yu/sr/gost/2003-06-19_1.html Војно стратешки аспекти агресије на СРЈ, prof. dr Radovan Radinović] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/243256/Milosrdni-andeo-jos-ubija-u-Srbiji Милосрдни анђео још убија у Србији („Политика”, 16. децембар 2012)] * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56704 Радио-телевизија Републике Српске: Нијемци признали зашто су бомбардовали Србију! (ВИДЕО), 27. фебруар 2012.] {{ср}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/171680/Dan-secanja-na-zrtve-NATO-napada Дан сећања на жртве НАТО напада („Политика”, 24. март 2011)] * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=968 Дневник НАТО бомбардовања („Вечерње новости”, фељтон, март 2019)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=968 |date=20190321100634 }} * [https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4306636/propagandni-leci-nato-a-1999..html Пропагандни леци НАТО-а 1999, РТС, март, 2020)] * [https://www.youtube.com/watch?v=JF7RAF5OA68 Милорад Вукашиновић — „24. март 1999—2021.”] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/535057/nato-bombardovanje-1999-jugoslavija-pilot Признање америчког пилота: Тражили су да бацамо касетне бомбе на две православне цркве, да Србима очитамо лекцију (Политика, 2023)] {{Распад СФР Југославије}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{подножје|Историја|Сукоби на територији СФРЈ|Србија|Црна Гора}} [[Категорија:НАТО бомбардовање СРЈ 1999.| ]] [[Категорија:Рат на Косову и Метохији]] [[Категорија:Српска војна историја]] [[Категорија:НАТО]] [[Категорија:Ратови у којима су учествовале Сједињене Америчке Државе]] [[Категорија:Злочини над Србима]] [[Категорија:Односи Србије и Сједињених Америчких Држава]] iybicw9l06tm8br4dmca6mk7fmiemzf 0 33594 30099273 30090228 2025-06-27T23:48:09Z ~2025-90172 447311 име 30099273 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vaginal opening description-en.svg|мини|десно|200п|Вагина:<br />1. Клиторална капа<br />2. [[Дражица|Клиторис]]<br />3. [[Labium minorum]]<br />4. Уретрални отвор<br />5. Вагинални отвор<br />6. [[Међица|Perineum]]<br />7. [[Анус]]]] '''Вагина''' ({{јез-лат|Сара Дукић}}), '''усмина''' или '''родница''' је унутрашњи полни орган [[жена|жене]]. Облика је цеви која води до [[грлић материце|грлића материце]] (цервикса).<ref>{{cite web|url=http://www.womenshealth.gov/glossary/#vagina |title=Glossary |publisher=womenshealth.gov | date = 8. 6. 2011 |accessdate=8. 8. 2013}}</ref> Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време [[порођај]]а. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8—10-{cm}-. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са [[грлић материце|грлићем материце]]. Зидови вагине имају три слоја. Први слој — унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста; средњи слој представља мишићно ткиво, а спољашњи формира прекривач. Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће [[млечна киселина|млечну]]) како би се очувао физиолошки -{[[pH вредност|pH]]}-. Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се [[Г тачка]]. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.<ref>{{cite web |author= |title= Her Plumbing|url=http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing |date= |access-date=08. 08. 2013 |archive-date=09. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130809024953/http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing |url-status= }} Приступљено 8. 8. 2013.</ref> У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се [[девичњак|химен]], који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега. == Функција == === Секрет === Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref> За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансудација]]. Вагинални трансудат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансудацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref> Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}</ref> После [[менопауза|менопаузе]], тело производи мање [[естроген]]а и ако се не компензује естрогеном терапијом, долази до тањења вагиналних зидова.<ref name="Dutta"/><ref name="Beckmann">{{cite book|last=Charles|first=B R.. Beckmann|title=Obstetrics and Gynecology|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-8807-6|year=2010|accessdate= 5. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=0flWgd3OJLEC&pg=PA241|pages=241–245}}</ref><ref name="Di Saia">{{cite book|last=Di|first=Philip J. Saia|title=Clinical Gynecologic Oncology|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-07419-3|year=2012|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=fmUU5mNbH5kC&pg=PA140|pages=140}}</ref> === Вагинална флора === Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[новорођенче]]та, преко [[пубертет]]а и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081 |doi-access=free }}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|last1=King|first1=Tekoa L.|last2=Brucker|first2=Mary C.|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=o_rHHCsIpckC&pg=PA951|pages=951–953}}</ref> Просечан вагинални -{[[PH вредност|pH]]}- значајно варира током жениног животног века, од 7.0 код девојака које још немају менструацију, преко 3.8—4.4 код жена у репродуктивном добу до 6.5—7.0 код жена у менопаузи без хормоналне терапије или 4.5—5.0 са хормоналном терапијом.<ref name="Danielsson">{{cite journal |last1=Danielsson|first1=D. |last2=Teigen|first2=P. K.|last3=Moi|first3=H. |title=The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis. |journal=Annals of the New York Academy of Sciences (Ann N Y Acad Sci)|volume=1230|year=2011|issue=1 |doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x |pmid=21824165|subscription=yes|pages=48–58|bibcode=2011NYASA1230...48D |s2cid=205936163 |issn=0077-8923 }}</ref> Естроген, [[гликоген]] и лактобацили су веома важни у овој варијацији.<ref name="King"/> === Порођај === Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=91dAzl2J_LgC&pg=PA585|pages=585–586}}</ref> Када се догоди прксање водењака, може доћи до неуобичајеног мокрог осећаја у вагини; тада може доћи до неправилног цурења мале количине течности, или до цурења “потока” течности.<ref name="Evans">{{cite book|last1=Evans|first1=Joel M.|last2=Aronson|first2=Robin|title=The Whole Pregnancy Handbook: An Obstetrician's Guide to Integrating Conventional and Alternative Medicine Before, During, and After Pregnancy|publisher=[[Penguin Books|Penguin]]|isbn=978-1-59240-111-6|year=2005|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=qj3VmuHvsOgC&pg=PA435|pages=435–436}}</ref><ref name="Norsigian">{{cite book|author1=Boston Women's Health Book Collective|last2=Norsigian|first2=Judy|title=Our Bodies, Ourselves: Pregnancy and Birth|publisher=[[Simon & Schuster]]|isbn=978-1-4165-6591-8|year=2008|accessdate = 6. 12. 2014|url=https://books.google.com/books?id=IzHZlM9fha4C&pg=PA172|pages=172–174}}</ref> Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/> Фетус почиње да губи подршку материце када контракције материце почну. Грлић материце достиже пречник већи од 10 центиметара, да би се прилагодила величини главе фетуса, јер тада глава фетуса прелази из материце у вагину.<ref name="Orshan"/> Еластичност вагине омогућава јој да се растегне много више од своје нормалне величине да би омогућила порођај детета.<ref name="Wylie">{{cite book|last=Wylie|first=Linda|title=Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care|accessdate = 19. 02. 2014|year=2005|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-443-10041-3|url=https://books.google.com/books?id=QgpOvSDxGGYC&pg=PA157|pages=157–158}}</ref> <gallery> Dilatació.jpg|Дилатација Part de costat.jpg|Бочни положај Vèrnix.jpg| Gorreta.jpg| Umbilical.jpg|Остатак пупчаника </gallery> == Клиничка слика == === Обољења и поремећаји === Постоје многе инфекције, болести и поремећаји који могу да утичу на вагину, укључујући -{[[candidal vulvovaginitis]]}-, -{[[vaginitis]]}-, -{[[vaginismus]]}-, [[полно преносиве инфекције]] (ППИ) и [[рак (болест)|канцер]]. Вагинитис представља запаљење вагине, а приписује се неколико вагиналним болестима, док вагинизам представља ненамерно затезање мишића вагине изазваног условљеним рефлексом, или болести, током вагиналне пенетрације.<ref name="Ferri">{{cite book|last=Ferri|first=Fred F.|title=Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-08373-7|year=2012|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=OR3VERnvzzEC&pg=PA1134|pages=1134–1140}}</ref> ХИВ/АИДС, хумани папилома вирус (ХПВ), генитални херпес и трихомонијаза су неке од полно преносивих инфекција које могу утицати на вагину, а здравствени извори препоручују сигуран секс као превенцију да се спречи пренос ових и других полно преносивих болести.<ref name="Hales">{{cite book|last=Hales|first=Dianne|title=An Invitation to Health Brief 2010-2011| publisher = [[Cengage Learning]]|year=2008|accessdate = 29. 08. 2013|isbn=978-0-495-39192-0|url=https://books.google.com/books?id=oP91HVIMPRIC&pg=PA269|pages=269–271}}</ref><ref name="Alexander">{{cite book|last1=Alexander|first1=William|last2=Bader|first2=Helaine|last3=LaRosa|first3=Judith H.|title=New Dimensions in Women's Health|isbn=978-1-4496-8375-7|publisher=[[Jones & Bartlett Learning|Jones & Bartlett Publishers]]|year=2011|accessdate = 29. 08. 2013|url=https://books.google.com/books?id=GVPHhIM3IZ0C&pg=PA211|pages=211}}</ref> Рак грлића материце може се спречити редовним папа тестом и ХПВ вакцинама. Вагинални канцер је веома ретка болест и углавном се јавља код старијих особа; симптоми су абнормално вагинално крварење или абнормални вагинални секрет.<ref name="Salhan">{{cite book|last=Salhan|first=Sudha|title=Textbook of Gynecology|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9350253694|year=2011|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=4g5Wgc3Bh18C&pg=PA270|pages=270}}</ref><ref name="Paludi">{{cite book|last=Paludi|first=Michele A.|title=The Praeger Handbook on Women's Cancers: Personal and Psychosocial Insights|publisher=[[ABC-CLIO]]|isbn=978-1-4408-2814-0|year=2014|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=HQpvBAAAQBAJ&pg=PA111|pages=111}}</ref> === Модификације === Вагина, укључујући и вагинални отвор, може се изменити као резултат гениталне модификације током вагинопластије или лабијапластије; на пример, промена дела под називом ''-{[[labia minora]]}-'', такође познатог као вагинална уста. Не постоји доказ да операција може побољшати или решити проблем, међутим, операција представља ризик јер може доћи до оштећења крвних судова и нерава.<ref name="Lloyd">{{cite journal|title=Female genital appearance: "normality" unfolds|journal=BJOG : An International Journal of Obstetrics and Gynaecology|year=2005|volume= 112|issue= 5|pages=643–646|doi=10.1111/j.1471-0528.2004.00517.x|pmid=15842291 |pmc= |last1=Lloyd|first1=J.|last2=Crouch|first2=N. S.|last3=Minto|first3=C. L.|last4=Liao|first4=L. M.|last5=Creighton|first5=S. M.|s2cid=17818072}}</ref> Женска генитална мутилација ({{јез-енг|Female genital mutilation (FGM)}}) још један је аспект женске гениталне модификације, која је познатија под називом [[обрезивање]].<ref name="Crooks">{{cite book|last1=Crooks|first1=Robert |first2=Karla |last2=Baur|title=Our Sexuality |publisher=[[Cengage Learning]] |year=2010|accessdate = 9. 06. 2014|isbn=978-0-495-81294-4 |url=https://books.google.com/books?id=MpRnPtmdRVwC&pg=PA55|pages=55–56}}</ref><ref name="WHO, FGM">{{cite web |title=Female genital mutilation |publisher=[[Светска здравствена организација|World Health Organization]] |accessdate = 22. 08. 2012 |url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs241/en/index.html}}</ref> -{FGM}- не даје никакве познате здравствене бенефиције. Најтежи облик -{FGM}- је [[инфибулација]], која представља уклањање свих или дела унутрашњих и спољашњих уста и затварање вагине; овај поступак зове се Тип -{III}- -{FGM}- и подразумева остављање малог отвора који служи за избацивање [[мокраћа|урина]] и менструалне крви, а вагина се отвара за [[секс|сексуални однос]] или порођај.<ref name="WHO, FGM"/> == Галерија == <gallery> Датотека:Illu cervix.svg|Утерус и утерине цеви Датотека:Illu repdt female.jpg|Женски репродуктивни органи Датотека:Vulva_anatomy.jpg|Шема анатомије вулве Датотека:Gray1166.png|Сагитални пресек доњег дела женског трупа, десна страна Датотека:Gray1167.svg|Задња половина утеруса и горњи део вагине </gallery> == Види још == * [[Преглед вагиналног секрета]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}} * {{Cite book |last=Cummings|first=Michael|title=Human Heredity: Principles and Issues, Updated Edition|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-11308-9|year=2006|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=Gq06QUuNTugC&pg=PT185|pages=153–154}} * {{Cite book |last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7}} * {{Cite book |last1=Bourcier|first1=A.|last2=McGuire|first2=Edward J.|last3=Abrams|first3=Paul|title=Pelvic Floor Disorders|url=https://books.google.com/books?id=4sO5a7R1NNwC&pg=PA20|accessdate = 19. 02. 2014|year=2004|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-7216-9194-7|pages=20}} * {{Cite book |last=Sloane|first=Ethel|title=Biology of Women|url=https://books.google.com/books?id=kqcYyk7zlHYC&pg=PA32|accessdate = 19. 02. 2014|year=2002|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-7668-1142-3|pages=32,41–42}} * {{Cite book |last=Dutta|first=DC|title=DC Dutta's Textbook of Gynecology|accessdate = 9. 06. 2014|year=2014|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9351520689|url=https://books.google.com/books?id=40yVAwAAQBAJ&pg=PA2|pages=2–7}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Vaginas}} {{Анатомија човека}} {{Подножје}} [[Категорија:Вагина| ]] [[Категорија:Гинекологија]] [[Категорија:Женски полни органи]] [[Категорија:Женско здравље]] cteyo5tkp5a9xg4qzdj9tzhekq7mqgp 30099276 30099273 2025-06-27T23:53:29Z ~2025-90204 447314 30099276 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Vaginal opening description-en.svg|мини|десно|200п|Вагина:<br />1. Клиторална капа<br />2. [[Дражица|Клиторис]]<br />3. [[Labium minorum]]<br />4. Уретрални отвор<br />5. Вагинални отвор<br />6. [[Међица|Perineum]]<br />7. [[Анус]]]] '''Вагина''' , '''усмина''' или '''родница''' је унутрашњи полни орган [[жена|жене]]. Облика је цеви која води до [[грлић материце|грлића материце]] (цервикса).<ref>{{cite web|url=http://www.womenshealth.gov/glossary/#vagina |title=Glossary |publisher=womenshealth.gov | date = 8. 6. 2011 |accessdate=8. 8. 2013}}</ref> Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време [[порођај]]а. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8—10-{cm}-. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са [[грлић материце|грлићем материце]]. Зидови вагине имају три слоја. Први слој — унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста; средњи слој представља мишићно ткиво, а спољашњи формира прекривач. Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће [[млечна киселина|млечну]]) како би се очувао физиолошки -{[[pH вредност|pH]]}-. Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се [[Г тачка]]. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.<ref>{{cite web |author= |title= Her Plumbing|url=http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing |date= |access-date=08. 08. 2013 |archive-date=09. 08. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130809024953/http://site.themarriagebed.com/biology/her-plumbing |url-status= }} Приступљено 8. 8. 2013.</ref> У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се [[девичњак|химен]], који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега. == Функција == === Секрет === Вагина представља пут и омогућује менструалној крви и ткивима да напусте тело. У индустријским друштвима, тампони, менструални купови и хигијенски улошци се користе да апсорбују ову течност. Вагинални секрети материце, грлића материце и вагиналног епитела имају улогу да пре свега додатно смање вагинално подмазивање из Бартолинијевих жлезда након сексуалног узбуђења. Потребно је врло мало вагиналног секрета да би се вагина навлажила; у овом случају, може лако доћи до стварања вишка секрета током сексуалног узбуђења, средине менструације, мало пре менструације или током трудноће.<ref name="Dutta">{{harvnb|Dutta|2014|pp=2–7}}</ref> За Бартолинијеве жлезде, које се налазе у близини вагиналног отвора и грлића материце, првобитно је наведено да представљају примарни извор за вагинално подмазивање, али даљим испитивањем дошло се до закључка да оне дају само неколико капи слузи.<ref name="Sloane">{{harvnb|Sloane|2002|pp=32,41–42}}</ref> Сада се верује да велику већину вагиналног секрета обезбеђује плазма која цури из вагиналних зидова и тај процес се назива вагинална [[трансудација]]. Вагинални трансудат, који се у почетку формира у облику капљица зноја, изазвана је васкуларном надутошћу вагине, што ствара додатан притисак унутар капилара повећавајући тако трансудацију плазме кроз вагинални епител.<ref name="Sloane"/><ref name="Bourcier">{{harvnb|Bourcier|McGuire|Abrams|2004|pp=20}}</ref><ref name="Wiederman">{{Cite book|last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7|pages=}}</ref> Пре и током овулације, жлезде грлића материце луче различите варијације слузи која даје алкална својства средини која су повољна за опстанак сперме.<ref name="Cummings">{{harvnb|Cummings|2006|pp=153–154}}</ref> Како жена стари, лучење вагиналног секрета се смањује, што не мора нужно да значи да постоји неки физички или психолошки проблем.<ref name="Sirven">{{Cite book|last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}}</ref> После [[менопауза|менопаузе]], тело производи мање [[естроген]]а и ако се не компензује естрогеном терапијом, долази до тањења вагиналних зидова.<ref name="Dutta"/><ref name="Beckmann">{{cite book|last=Charles|first=B R.. Beckmann|title=Obstetrics and Gynecology|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-8807-6|year=2010|accessdate= 5. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=0flWgd3OJLEC&pg=PA241|pages=241–245}}</ref><ref name="Di Saia">{{cite book|last=Di|first=Philip J. Saia|title=Clinical Gynecologic Oncology|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-07419-3|year=2012|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=fmUU5mNbH5kC&pg=PA140|pages=140}}</ref> === Вагинална флора === Вагина је динамичан екосистем који пролази кроз разне стадијуме, од [[новорођенче]]та, преко [[пубертет]]а и [[Менструација|менструације]] до [[Menopauza|менопаузе]]. Здрава вагинална флора садржи различите врсте и родове бактерија које углавном не узрокују симптоме, инфекције и омогућавају добар исход трудноће. Најчешће су то бактерије ''-{[[Lactobacillus]]}-'' врсте.<ref name="PetrovaLievens2015">{{cite journal|last1=Petrova|first1=Mariya I.|last2=Lievens|first2=Elke|last3=Malik|first3=Shweta|last4=Imholz|first4=Nicole|last5=Lebeer|first5=Sarah|title=Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health|journal=Frontiers in Physiology|volume=6|year=2015|issn=1664-042X|doi=10.3389/fphys.2015.00081 |doi-access=free }}</ref> Под утицајем хормона, као што су естроген, [[прогестерон]] и [[фоликостимулирајући хормон]] (-{FSH}-), вагинални систем пролази кроз цикличне периодичне промене.<ref name="King">{{cite book|last1=King|first1=Tekoa L.|last2=Brucker|first2=Mary C.|title=Pharmacology for Women's Health|publisher=[[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-1-4496-1073-9|year=2010|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=o_rHHCsIpckC&pg=PA951|pages=951–953}}</ref> Просечан вагинални -{[[PH вредност|pH]]}- значајно варира током жениног животног века, од 7.0 код девојака које још немају менструацију, преко 3.8—4.4 код жена у репродуктивном добу до 6.5—7.0 код жена у менопаузи без хормоналне терапије или 4.5—5.0 са хормоналном терапијом.<ref name="Danielsson">{{cite journal |last1=Danielsson|first1=D. |last2=Teigen|first2=P. K.|last3=Moi|first3=H. |title=The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis. |journal=Annals of the New York Academy of Sciences (Ann N Y Acad Sci)|volume=1230|year=2011|issue=1 |doi=10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x |pmid=21824165|subscription=yes|pages=48–58|bibcode=2011NYASA1230...48D |s2cid=205936163 |issn=0077-8923 }}</ref> Естроген, [[гликоген]] и лактобацили су веома важни у овој варијацији.<ref name="King"/> === Порођај === Вагина представља канал кроз које излази новорођенче и наставља живот ван тела мајке. Када се порођај приближава, може доћи до неколико симптома, укључујући контракције, вагинални секрет и руптуре мембрана (пуцање водењака).<ref name="Orshan">{{cite book|last=Orshan|first=Susan A.|title=Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-4254-2|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=91dAzl2J_LgC&pg=PA585|pages=585–586}}</ref> Када се догоди прксање водењака, може доћи до неуобичајеног мокрог осећаја у вагини; тада може доћи до неправилног цурења мале количине течности, или до цурења “потока” течности.<ref name="Evans">{{cite book|last1=Evans|first1=Joel M.|last2=Aronson|first2=Robin|title=The Whole Pregnancy Handbook: An Obstetrician's Guide to Integrating Conventional and Alternative Medicine Before, During, and After Pregnancy|publisher=[[Penguin Books|Penguin]]|isbn=978-1-59240-111-6|year=2005|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=qj3VmuHvsOgC&pg=PA435|pages=435–436}}</ref><ref name="Norsigian">{{cite book|author1=Boston Women's Health Book Collective|last2=Norsigian|first2=Judy|title=Our Bodies, Ourselves: Pregnancy and Birth|publisher=[[Simon & Schuster]]|isbn=978-1-4165-6591-8|year=2008|accessdate = 6. 12. 2014|url=https://books.google.com/books?id=IzHZlM9fha4C&pg=PA172|pages=172–174}}</ref> Када се тело припрема за порођај, грлић материце омекшава, стањује се, помера се напред, а може доћи и до отварања. Ово омогућава фетусу да се спусти у карлицу.<ref name="Orshan"/> Када се фетус нађе у карлици, може доћи до болова ишијадног нерва, појачаног вагиналног секрета и повећане уринарне фреквенције. Код жена које су већ рађале, ови симптоми јављају се кад порођај већ почне, док се код “првородиља” симптоми могу јавити и 10—14 дана пре порођаја.<ref name="Orshan"/> Фетус почиње да губи подршку материце када контракције материце почну. Грлић материце достиже пречник већи од 10 центиметара, да би се прилагодила величини главе фетуса, јер тада глава фетуса прелази из материце у вагину.<ref name="Orshan"/> Еластичност вагине омогућава јој да се растегне много више од своје нормалне величине да би омогућила порођај детета.<ref name="Wylie">{{cite book|last=Wylie|first=Linda|title=Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care|accessdate = 19. 02. 2014|year=2005|publisher=Elsevier Health Sciences|isbn=978-0-443-10041-3|url=https://books.google.com/books?id=QgpOvSDxGGYC&pg=PA157|pages=157–158}}</ref> <gallery> Dilatació.jpg|Дилатација Part de costat.jpg|Бочни положај Vèrnix.jpg| Gorreta.jpg| Umbilical.jpg|Остатак пупчаника </gallery> == Клиничка слика == === Обољења и поремећаји === Постоје многе инфекције, болести и поремећаји који могу да утичу на вагину, укључујући -{[[candidal vulvovaginitis]]}-, -{[[vaginitis]]}-, -{[[vaginismus]]}-, [[полно преносиве инфекције]] (ППИ) и [[рак (болест)|канцер]]. Вагинитис представља запаљење вагине, а приписује се неколико вагиналним болестима, док вагинизам представља ненамерно затезање мишића вагине изазваног условљеним рефлексом, или болести, током вагиналне пенетрације.<ref name="Ferri">{{cite book|last=Ferri|first=Fred F.|title=Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-323-08373-7|year=2012|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=OR3VERnvzzEC&pg=PA1134|pages=1134–1140}}</ref> ХИВ/АИДС, хумани папилома вирус (ХПВ), генитални херпес и трихомонијаза су неке од полно преносивих инфекција које могу утицати на вагину, а здравствени извори препоручују сигуран секс као превенцију да се спречи пренос ових и других полно преносивих болести.<ref name="Hales">{{cite book|last=Hales|first=Dianne|title=An Invitation to Health Brief 2010-2011| publisher = [[Cengage Learning]]|year=2008|accessdate = 29. 08. 2013|isbn=978-0-495-39192-0|url=https://books.google.com/books?id=oP91HVIMPRIC&pg=PA269|pages=269–271}}</ref><ref name="Alexander">{{cite book|last1=Alexander|first1=William|last2=Bader|first2=Helaine|last3=LaRosa|first3=Judith H.|title=New Dimensions in Women's Health|isbn=978-1-4496-8375-7|publisher=[[Jones & Bartlett Learning|Jones & Bartlett Publishers]]|year=2011|accessdate = 29. 08. 2013|url=https://books.google.com/books?id=GVPHhIM3IZ0C&pg=PA211|pages=211}}</ref> Рак грлића материце може се спречити редовним папа тестом и ХПВ вакцинама. Вагинални канцер је веома ретка болест и углавном се јавља код старијих особа; симптоми су абнормално вагинално крварење или абнормални вагинални секрет.<ref name="Salhan">{{cite book|last=Salhan|first=Sudha|title=Textbook of Gynecology|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9350253694|year=2011|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=4g5Wgc3Bh18C&pg=PA270|pages=270}}</ref><ref name="Paludi">{{cite book|last=Paludi|first=Michele A.|title=The Praeger Handbook on Women's Cancers: Personal and Psychosocial Insights|publisher=[[ABC-CLIO]]|isbn=978-1-4408-2814-0|year=2014|accessdate= 29. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=HQpvBAAAQBAJ&pg=PA111|pages=111}}</ref> === Модификације === Вагина, укључујући и вагинални отвор, може се изменити као резултат гениталне модификације током вагинопластије или лабијапластије; на пример, промена дела под називом ''-{[[labia minora]]}-'', такође познатог као вагинална уста. Не постоји доказ да операција може побољшати или решити проблем, међутим, операција представља ризик јер може доћи до оштећења крвних судова и нерава.<ref name="Lloyd">{{cite journal|title=Female genital appearance: "normality" unfolds|journal=BJOG : An International Journal of Obstetrics and Gynaecology|year=2005|volume= 112|issue= 5|pages=643–646|doi=10.1111/j.1471-0528.2004.00517.x|pmid=15842291 |pmc= |last1=Lloyd|first1=J.|last2=Crouch|first2=N. S.|last3=Minto|first3=C. L.|last4=Liao|first4=L. M.|last5=Creighton|first5=S. M.|s2cid=17818072}}</ref> Женска генитална мутилација ({{јез-енг|Female genital mutilation (FGM)}}) још један је аспект женске гениталне модификације, која је познатија под називом [[обрезивање]].<ref name="Crooks">{{cite book|last1=Crooks|first1=Robert |first2=Karla |last2=Baur|title=Our Sexuality |publisher=[[Cengage Learning]] |year=2010|accessdate = 9. 06. 2014|isbn=978-0-495-81294-4 |url=https://books.google.com/books?id=MpRnPtmdRVwC&pg=PA55|pages=55–56}}</ref><ref name="WHO, FGM">{{cite web |title=Female genital mutilation |publisher=[[Светска здравствена организација|World Health Organization]] |accessdate = 22. 08. 2012 |url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs241/en/index.html}}</ref> -{FGM}- не даје никакве познате здравствене бенефиције. Најтежи облик -{FGM}- је [[инфибулација]], која представља уклањање свих или дела унутрашњих и спољашњих уста и затварање вагине; овај поступак зове се Тип -{III}- -{FGM}- и подразумева остављање малог отвора који служи за избацивање [[мокраћа|урина]] и менструалне крви, а вагина се отвара за [[секс|сексуални однос]] или порођај.<ref name="WHO, FGM"/> == Галерија == <gallery> Датотека:Illu cervix.svg|Утерус и утерине цеви Датотека:Illu repdt female.jpg|Женски репродуктивни органи Датотека:Vulva_anatomy.jpg|Шема анатомије вулве Датотека:Gray1166.png|Сагитални пресек доњег дела женског трупа, десна страна Датотека:Gray1167.svg|Задња половина утеруса и горњи део вагине </gallery> == Види још == * [[Преглед вагиналног секрета]] == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| last1=Sirven|first1=Joseph I.|last2=Malamut|first2=Barbara L.|title=Clinical Neurology of the Older Adult|publisher=[[Lippincott Williams & Wilkins]]|isbn=978-0-7817-6947-1|year=2008|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=c1tL8C9ryMQC&pg=PA230|pages=230–232}} * {{Cite book |last=Cummings|first=Michael|title=Human Heredity: Principles and Issues, Updated Edition|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-495-11308-9|year=2006|accessdate= 22. 11. 2014|url=https://books.google.com/books?id=Gq06QUuNTugC&pg=PT185|pages=153–154}} * {{Cite book |last1=Wiederman|first1=Michael W.|last2=Whitley, Jr.|first2=Bernard E.|title=Handbook for Conducting Research on Human Sexuality|url=https://books.google.com/books?id=L6c11oy8PGMC&q=transudation|accessdate = 19. 02. 2014|year=2012|publisher=[[Psychology Press]]|isbn=978-1-135-66340-7}} * {{Cite book |last1=Bourcier|first1=A.|last2=McGuire|first2=Edward J.|last3=Abrams|first3=Paul|title=Pelvic Floor Disorders|url=https://books.google.com/books?id=4sO5a7R1NNwC&pg=PA20|accessdate = 19. 02. 2014|year=2004|publisher=[[Elsevier Health Sciences]]|isbn=978-0-7216-9194-7|pages=20}} * {{Cite book |last=Sloane|first=Ethel|title=Biology of Women|url=https://books.google.com/books?id=kqcYyk7zlHYC&pg=PA32|accessdate = 19. 02. 2014|year=2002|publisher=[[Cengage Learning]]|isbn=978-0-7668-1142-3|pages=32,41–42}} * {{Cite book |last=Dutta|first=DC|title=DC Dutta's Textbook of Gynecology|accessdate = 9. 06. 2014|year=2014|publisher=JP Medical Ltd|isbn=978-9351520689|url=https://books.google.com/books?id=40yVAwAAQBAJ&pg=PA2|pages=2–7}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Vaginas}} {{Анатомија човека}} {{Подножје}} [[Категорија:Вагина| ]] [[Категорија:Гинекологија]] [[Категорија:Женски полни органи]] [[Категорија:Женско здравље]] hhfz7rafihsj76c2n057uj8cahs3bno 0 37944 30098823 29956641 2025-06-27T15:46:06Z Djordjes 108 30098823 wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Иван Југовић (свештеник)}} {{Научник | име = Иван Југовић | слика = Ivan Jugovic, professor of Great School, cc1800.jpg | опис_слике = Иван Југовић | датум_рођења = [[1772]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = [[Сомбор]] | држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]] | датум_смрти = [[1813]].<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = [[Зрењанин|Велики Бечкерек]] | држава_смрти = [[Аустријско царство]] |поље = |институција = | школа = |студенти = |познат_по = |награде = |напомене = }} '''Иван Југовић''' или '''Јован Савић''' ([[Сомбор]], [[1772]] — [[Зрењанин|Велики Бечкерек]], [[1813]]) био је српски професор [[Велика школа Ивана Југовића|Велике школе у Београду]] и секретар [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]]. Био је припадник аустрофилске струје међу устаницима. == Биографија == Рођен је у Сомбору. Његово право име је било Јован Савић, али је након доласка у Србију почео користити име Иван Југовић. По тврдњи неких његових рођака, Југовић је било старо породично презиме. Основну школу ([[Норма|Норму]] [[Аврам Мразовић|Аврама Мразовића]]) и Граматикалну школу завршио је у родном граду (неки биографи претпостављају и учитељски течај у Мразовићевој „Норми"), а шестогодишњу гимназију у [[Сегедин]]у, након чега је студирао права у [[Будимпешта|Пешти]]. По завршетку правних студија, са добром препоруком декана пештанског Правног факултета Емерика Келемана (1797) за [[стефан Стратимировић|митрополита Стефана Стратимировића]], Јован Савић је [[1. фебруар]]а [[1798]]. године примљен за професора припремног разреда [[Карловачка гимназија|Гимназије у Карловцима]], а већ наредне школске 1799/1800. године постављен је за професора првог граматикалног разреда. Професуру је напустио [[1. март]]а [[1802]]. године и прешао је у [[Вршац]], за секретара владике [[Епископ вршачки Јосиф|Јосифа Јовановића Шакабенте]]. У то време био је у сукобу са митрополитом Стратимировићем, па је [[1805]]. године остао и без положаја у Вршцу. У јесен исте године прешао је у [[Први српски устанак|устаничку Србију]], у [[Смедерево]], где је, под псеудонимом Иван Југовић, убрзо постао писар у [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчем совјету]]. Почетком [[1807]]. године, након смрти [[Божидар Грујовић|Божидара Грујовића]], првог секретара Совјета, Југовић је постављен на његово место. Почетком септембра исте године упућен је у дипломатску мисију у штаб руске војске у [[Букурешт]]у, како би се примирје између Руса и Турака проширило и на Србију. На основу интрига руског изасланика у Србији [[Константин Родофиникин|Константина Родофиникина]], Југовић је крајем [[1807]]. године отпуштен из службе у Совјету. Оставши без посла, Иван Југовић је решио да по узору на Мађарску краљевску академију оснује у Београду школу у којој ће бити учене више науке и у којој ће бити школовани будући народни поглавари и управитељи Србије. [[Велика школа]] је, залагањем Југовића, свечано отворена [[31. август]]а ([[12. септембар|12. септембра]] по новом календару) [[1808]]. године. За њеног првог управитеља именован је [[Доситеј Обрадовић]], а Југовић је током првог полугодишта био њен једини професор. Крајем [[1808]]. године. Иван Југовић је политички рехабилитован и налазио се на челу дипломатске мисије која је више месеци боравила у [[Јаши]]ју, у штабу руске војске, на преговорима са фелдмаршалом кнезом [[Александар Прозоровски|Александром Прозоровским]] о будућем статусу Србије. На повратку из ове мисије, Југовић је био именован за председника београдског Магистрата, а у марту [[1810]]. године налазио се у дипломатској мисији као Карађорђев изасланик код аустријског цара [[Франц II, цар Светог римског царства|Франца I]] у [[Беч]]у. Почетком [[1811]]. године поново је именован за првог секретара Правитељствујушчег совјета. Када је у марту [[1811]]. године умро [[Доситеј Обрадовић]], на његово место попечитеља просвештенија (министра просвете у устаничкој српској влади) именован је Иван Југовић.<ref>{{Cite book|title=Знаменити Срби XIX. века, година I|publisher=Српска штампарија|year=1901.|editor-last=Гавриловић|editor-first=Андра|location=Загреб|pages=76.}}</ref> У сукобу русофилске и аустрофилске струје (којој је припадао Југовић<ref>{{cite journal|title=Срби, шпијуни бечког двора|url=http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:624546-Srbi-spijuni-beckog-dvora|first=Иван |last=Миладиновић|date=11. 9. 2016|journal=Вечерње новости онлајн}}</ref>) у српском политичком врху, Иван Југовић је, са [[Миљко Радоњић|Миљком Радоњићем]] и Михаилом Грујовићем, крајем [[1812]]. године истеран из Совјета. Београд је напустио почетком марта [[1813]]. године, а последње месеце живота провео је између [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]], [[Темишвар]]а, [[Беч]]а и Великог Бечкерека (данас [[Зрењанин]]), где је и умро 7/19. новембра [[1813]]. године. Сахрањен је у порти бечкеречке [[Српска православна црква Успења Богородице у Зрењанину|Светоуспенске цркве]].<ref name=":0">{{Cite book|title=Знаменити Срби XIX. века, година I|publisher=Српска штампарија|year=1901.|editor-last=Гавриловић|editor-first=Андра|location=Загреб|pages=77.}}</ref> Јован Савић - Иван Југовић био је полиглота који је уз матерњи српски течно говорио и разумео још шест језика (латински, немачки, мађарски, руски, италијански и француски).<ref name=":0" /> Био је даровит правник и писац, преводилац, хроничар и песник, и ненадмашан беседник. Имао је једну од пресудних улога у учвршћивању српске самосталности и обликовању државног устројства устаничке Србије, а Југовићеве идеје о јакој, слободној и самосталној националној држави, која ће бити носилац народних тежњи за ослобођење и других крајева у којима живе Срби, неколико деценија су претходиле „[[Начертаније|Начертанију]]" [[Илија Гарашанин|Илије Гарашанина]]. Образован и уман, поносан и отворен, али немирног духа и бујних личних и политичких страсти, Сомборац Иван Југовић (Јован Савић), за непуних осам година боравка у устаничкој Србији, постао је уз [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] најпознатији и најутицајнији пречански Србин у националној, политичкој и просветној историји свог времена. Његова улога била је кључна за покретање Велике школе, чије дубоке образовне корене данас баштини [[Универзитет у Београду]], па је тиме овај сомборски ерудита, са истанчаним осећањем за меру националног и цивилизацијског, забележен и као трајан задужбинар српског образовања.<ref>Сажетак из књиге Милана Степановића: ''Јован Савић - Иван Југовић'', Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, 2008</ref> == Види још == * [[Велика школа Ивана Југовића]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/knjizevnost/vuk/vkaradzic-poglavice.html Вук Караџић: Животи најзнатнијих српских поглавица нашега времена] * [https://web.archive.org/web/20120107082434/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/911/tekst/ivan-jugovic-osnivac-velike-skole/ Живорад Јанковић: Иван Југовић оснивач Велике школе („Православље“ бр. 911)] * [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0353-71290802211S Јован Савић (Иван Југовић) - оснивач Велике школе у Београду и утемељитељ високог школства у Срба], Норма, Нови Сад, 2008. године * [https://www.ravnoplov.rs/ivan-jugovic-somborac-koji-je-osnovao-veliku-skolu-u-beogradu-i-prvi-srpski-diplomata/ Иван Југовић - Сомборац који је основао Велику школу у Београду и први српски дипломата] {{Министри просвете Србије}} {{Подножје|Биографија|Историја|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Југовић, Иван}} [[Категорија:Рођени 1772.]] [[Категорија:Умрли 1813.]] [[Категорија:Сомборци]] [[Категорија:Српски историчари]] [[Категорија:Учесници Првог српског устанка]] [[Категорија:Министри просвете Србије]] oqs9vl0l9vr3insmwadcwuns0byth6q 0 38111 30099332 30093820 2025-06-28T01:05:39Z Snake bgd 9041 /* Спољашње везе */ 30099332 wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=Неке реченице су дословно преузете из књиге Радоша Љушића док су поједине тврдње некоректно пренете.|датум=1. 2012|Биографије}} {{Инфокутија Политичар | име = Димитрије Давидовић | слика = Dimitrije Davidović.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Димитрије Давидовић | датум_рођења = {{датум рођења|1789|10|23}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = [[Хабзбуршка монархија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1838|4|6|1789|10|23}} | место_смрти = [[Смедерево]] | држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] | држављанство = | народност = [[Срби]]н | вероисповест = [[Православље|православац]] | партија = [[Независни (политика)|нестраначка личност]] | супружник = | деца = | универзитет = | професија = [[Љекар|лекар]], [[новинар]] | функција_1 = 9. [[Списак председника влада Србије|председник владе Србије]] | почетак_функције_1 = [[1826]] | крај_функције_1 = [[1828]]. | монарх_1 = [[Милош Обреновић|Милош Обреновић I]] | претходник_1 = [[Милоје Тодоровић]] | наследник_1 = [[Коча Марковић]] | потпис=Dimitrije Davidović signature.jpg | потпис_ширина=250п | опис_потписа=Потпис Димитрија Давидовића }} '''Димитрије Давидовић''' ([[Земун]], [[23. октобар]] [[1789]] — [[Смедерево]], [[6. април]] [[1838]]) био је [[Срби|српски]] политичар и дипломата, уставописац, новинар и публициста. Давидовић је каријеру у Србији започео као лекар и кнежев приватни (породични) секретар, наставио као кнежев државни секретар, истакао се у [[Цариград]]у као дипломата, да би своју делатност крунисао писањем [[Устав Србије из 1835.|Сретењског устава]] и стекао положај попечитеља (министра).<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=-KWxDwAAQBAJ&pg=PA395&lpg=PA395&dq=zivadin+jovanovic+ministar+inostranih+poslova&source=bl&ots=6YH-ZAUpfl&sig=ACfU3U1bcZMfqyTBahW4NabIGQ7RVs0euA&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj6uen674iFAxWJ7LsIHWA5AbA4HhDoAXoECAIQAw#v=onepage&q=zivadin%20jovanovic%20ministar%20inostranih%20poslova&f=false|title=Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy|last=Попов|first=Чедомир|last2=Живојиновић|first2=Драгољуб|last3=Марковић|first3=Слободан|last4=Јеремић|first4=Вук|date=2013|publisher=Balkanološki institut SANU|isbn=978-86-7179-079-6|language=sr}}</ref> Димитрије Давидовић је успео да постане прва личност уз кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].<ref>''Љушић, Оријентални новинар, европски политичар - Димитрије Давидовић (1789—1838)'', Београд 2006, 17</ref> [[Датотека:Свјетлопис куће у којој је рођен Димитрије Давидовић, Земун, Србија.jpg|мини|десно|200px|<small>Кућа у којој се родио Д. Давидовић у Земуну Главна бр.6</small>]] [[Датотека:Свјетлопис спомен плоче на кући у којој је рођен Димитрије Давидовић, Земун, Србија.jpg|мини|десно|200px|<small>Спомен плоча на кући у којој се родио Д. Давидовић у Земуну Главна бр.6</small>]] == Младост и школовање == Димитрије Давидовић је рођен у [[Земун]]у, [[23. октобар|23. октобра]] [[1789]]. године, од оца [[Гаврило Георгијевић|Гаврила Георгијевића]] и мајке Марије. По [[Антоније Арнот|Антонију Арноту]] (1838) потиче он "од старине Протића".<ref>"Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године</ref> Рођен је у једноспратној кући која се данас налази на броју 171, на углу улице Главне и Каналске улице. Димитрије се родио за време последњег аустро – турског рата (1788—1791), у периоду када су аустријске трупе тек заузеле [[Београд]] 1789. године, и у време [[Француска револуција|Револуције у Француској]]. Димитријев отац Гаврило је био региментски свештеник и капелан у грчкој цркви у [[Беч]]у, и за ту службу одликован је посебним крстом. Гаврило се потом вратио у Земун у свештеничко звање проте. Напустивши касније свештенички позив, Гаврило се определио за трговину.<ref name="Небојша" /> Димитријев деда звао се [[Давид Георгијевић]] (Ђорђевић) и био је један од познатијих наставника Латинске школе у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], коју је основао митрополит [[Павле Ненадовић]]. Димитрије је касније по најпознатијој личности у породици деди, ''Давиду'', узео презиме Давидовић. Димитрије је у петој години прележао „велике красте“ (богиње). Током целог живота био нежне природе, плаве пути, рошавог лица услед прележаних великих богиња и слабог вида. Он је у шестој години пошао у српску школу, и у њој учио до једанаесте. Завршио је српску школу и одслушао „немацку норму“, између [[1795]]. и [[1801]]. године. Отац Гаврило решио је да сину омогући да настави школовање, па га је упутио у Сремске Карловце, где је од [[1792]]. године радила Гимназија. Давидовић је тамо похађао шестогодишњу гимназију, са припремним разредом 1801/1802. и три разреда граматикалне класе од [[1802]]. до [[1805]]. године, као и две хуманитарне (човечности) класе од 1805. до [[1807]]. године.<ref name="Небојша" /> У Сремским Карловцима је с успехом дошао до краја последњег разреда, шестог, када је, због једне пасквиле (погрдног писма), изазвао сукоб са митрополитом [[Стефан Стратимировић|Стеваном Стратимировићем]] и професором [[Георгије Хранислав|Гаврилом Храниславом]]. Он је у писму (књижици) у сатири, заједљивим стиховима извргао руглу професора Хранислава. Давидовић је због озлоглашених књижица против својих претпостављених искључен из школе и том приликом добио и десет удараца корбачом. Димитријев отац Гаврило који је био трговац, активно је помагао устанике током [[Први српски устанак|Српске револуције]]. Млади Давидовић је отпутовао на север, у намери да доврши своје школовање. У [[Кежмарoк]]у је завршио прву, а у [[Пешта|Пешти]] другу годину филозофије на Лицеју [[1809]]. године. У Кежмераку и Пешти био је школски друг и велики пријатељ са будућим творцем српског романа, слушаоцем права [[Милован Видаковић|Милованом Видаковићем]].<ref name="Небојша" /> Давидовић је завршио другу годину филозофије и уписао медицинску школу у Пешти. Када је имао двадесет и две године завршио је трећи разред лекарске школе [[1812]]. године, тада је превео и штампао ''Ајземаново Наставленије к благонаравију'', брошуру малог формата намењено деци. У Пешти је са Давидовићем учио медицину, [[Димитрије Фрушић]] са којим је похађао Карловачку гимназију. У јесен 1812. из Пеште Давидовић и Фрушић одлази у Беч да настави са учењем медицине и стекну градус. Али, Давидовић се одмах по завршетку првог семестра брзо разочарао у студије медицине, које није никад завршио.<ref name="Небојша" /> == Новине сербске у Бечу и Новине србске у Србији == {{Главни чланак|Новине сербске|Новине србске}} На Фрушићеву идеју да покрену издавање новина, Давидовић је свесрдно прихватио. Два студента медицине, бруцоши, Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, подстакнути [[Јернеј Копитар|Јернејем Копитаром]], поднели су [[2. фебруар]]а [[1813]]. године Врховној полицијској управи у [[Беч]]у захтев за издавање новина. Међутим, канцелар Метерних одбио је њихов захтев због ратовања у Србији и нерешеног њеног положаја. На Копитаров наговор, они су се обратили [[10. март]]а 1813. године лично цару Францу, они су добили царску сагласност, а после полицијске провере добили су позитивно решење [[26. април]]а 1813. године. Први број изашао је из штампе [[23. август]]а 1813. године под називом [[Новине сербске|Новине сербске из царствујушчег града Вијене]]. Од [[1816]]. године штампане су под скраћени називом – ''Новине сербске''. У почетку су штампане сваки дан сем недеље и празника, а од [[1817]]. до [[1822]]. године два пута недељно.<ref>А. Гавриловић, ''Из живота Д. Давидовића по архивским подацима'', Годишњица Николе Чупића, 31, Београд, 1912, 120-121</ref> После слома [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и великог турског терора појавиле су се српске избеглице у Аустријском царству. У Беч су пристигли [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] и [[Прота Матија Ненадовић|Прота Матеја Ненадовић]], којима су се нашли на услузи новинари Давидовић и Фрушић. Они су били на услузи Проти Матеји, званичном представнику устаничких Срба. Они су преводили, састављали европским владарима званичне молбе, водили Проту Матеју на аудијенције. Аустријски цар Франц примио је Проту Матеју и Давидовића у аудијенцију [[20. мај]]а [[1814]]. године, том приликом су тражили заштиту и помоћ за избегле Србе.<ref name="Небојша" >Nebojša Ozimić - Dimitrije Davidović, lik i delo, Zbornik Narodnog muzeja Nis br.24 2016_. 51-57.[https://www.academia.edu/38358051/Neboj%C5%A1a_Ozimi%C4%87_-_Dimitrije_Davidovi%C4%87_lik_i_delo?email_work_card=title pdf], 2016.</ref> [[Датотека:The Constitution of 1835.JPG|мини|190п|Насловна страна [[Устав Србије из 1835.|Сретењског устава]]]] Давидовићеве и Фрушићеве новине постале су носилац књижевног живота Срба својим рубрикама „Смеснице књижествене“ „Књижество србско“ и „Прикљученија внутрања“. Давидовић уводи нови књижевни лист у виду алманаха под називом – ''Забавник''. У Бечу је објавио шест бројева Забавника од [[1815]]. до [[1821]]. године. Фрушић 1816. године, после дипломирања напустио Беч и новинарски рад и посветио се медицини. Давидовић од тада сам уређује новине. Давидовић се заинтересовао за издавање књига, а и веровао је да ће моћи да поправи свој материјални положај ако поседује сопствену штампарију, због тога је затражио дозволу за типографију и почео да учи штампарски занат.<ref name="Небојша" /> Давидовић се оженио 1817. године у Пешти са Савком Диомандином. Већ следеће 1818. године након рођења сина Светозара умире му жена. Био је принуђен да се већ почетком 1819. године по други пут ожени, овај пут са Јеленом Фаратин. Из тог брака су остала његова деца: Милан, Јован и Савка. Године [[1819]]. положио је за мајстора. Купио је штампарију, али је добио ограничено штампарско право да печата књиге само на восточним језицима. Давидовић је говорио више језика – старословенски, руски, латински, немачки и француски. На Давидовића је битно утицала Француска револуција. Давидовић је, како својим тако и другим текстовима штампаним у Новинама сербским и Забавнику, подржао Вука Караџића, српског књижевног реформатора, што је одушевило њиховог „ментора“ Копитара. Али је тако добио противнике који су бранили црквенословенски књижевни језик. Давидовић је по наговору Копитара ставио своје новине Вуку на располагање да се беспоштедно „обрачуна“ са Милованом Видаковићем. Давидовић је омогућио Вуку да искаже свој борбени дух и смисао за полемику, да уреди неколико бројева новина, да у њима штампа своје полемике, као и многе текстове његових пријатеља.<ref name="Небојша" /> Давидовић је подржао [[Ћирил Цветковић|Ћирила Цветковића]], протосинђела [[Манастир Савина|манастира Савине]], у супротстављању епископу далматинском [[Венедикт Краљевић|Венедикту Краљевићу]] који је створио план о оснивању унијатског семеништа у Шибенику и изазвао незадовољство српских православних хришћана дуж Јадрана. Опадање броја претплатника, ограничено штампарско право, полемике о књижевном језику, задуженост и уплитање у проблем унијаћења, били су довољан повод Давидовићу да напусти Беч и пресели се у Србију. Када се упутио према Србији 1821. године, новине је препустио студенту права [[Петар Матић|Петру Матићу]]. Последње велико дело које је урадио у Бечу били су ''Дјејанија к историји србског народа'' изашла у последњем броју ''Забавника'' 1821. године. Био је члан и сарадник пољског, Краковског ученог друштва.<ref>"Сербскиј народниј лист",Будим 1838. године</ref> Био је загрејан просветитељским идејама и слободоумљем; бавио се и [[књижевност|књижевношћу]] и [[историја|историјом]]. Још као студент медицине, први је покренуо у XIX вијеку новине ("Новине србске"), које је издавао најприје у Бечу 1813 — 1821. године, а потом у Србији од 05. јануара [[1834]]. до 16. марта [[1835]]. године.<ref name="Небојша" /> Припремио је и штампао у Србији три годишта Забавника - за 1833, 1834. и 1835. године. Давидовић је потрошио миразе обеју супруга ради штампарије и новина. Био се наводно толико презадужио да је бежећи од поверилаца побегао у Србију. Прешао је у Србију 1821. и до [[1829]]. године био је секретар кнежеве канцеларије. Од 1829. до [[1833]]. године је био члан делегације за преговоре с Турцима, и заслужан је за њихов добар исход.<ref>С. Гавриловић, ''Димитрије Давидовић о свом напуштању Аустрије 1821'', Историјски часопис, 18, Београд, 1971, 289-292</ref> Двапут је био у Цариграду, 1829. и 1831. године тражећи потврду српска права. Успео је да добије султанов хатишериф о наслеђу кнежевском. Код другог боравка руски посланик Бутегев му је у знак признања и поштовања поклонио велики скупоцени прстен са драгим каменом. Године 1835. године је израдио [[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]], који је обнародован исте године у Крагујевцу и у уставном периоду је био министар унутрашњих послова и просвјете. Као уредник "Србеске новине" добио је оштар укор од књаза, који је тешко поднео толико да се разболео. Господар Милош му је замерио због чланка у којем је критикована дипломатска активност Енглеске и Француске у Цариграду, а на штету Русије.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1934.</ref> Затим је смењен са места уредника, одбијена му је оставка, па је морао 1835-1836. године да остане у Крагујевцу и буде саветник књажевом брату Јеврему. Ни то није било довољно књазу јер га је слао да 1837. године води бригу о кнежевићима као васпитач и учитељ. Званично - по укидању овог устава пао је у немилост код кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] и до краја живота је остао у сиромаштву.<ref name="Небојша" /> Повукао се у Смедерево, град својих предака, где је боловао. После две године од званичног пензионисања, умро је и сахрањен у Смедереву 1838. године.<ref>Др Л. Павловић, Димитрије Давидовић у Смедереву, Музеј Смедерево, Смедерево, 1985.</ref> Почива у цркви Успења Богородице "више олтара". На белој студеничкој мермерној надгробној плочи, дао је да се уклеше натпис: ''Димитрије Давидовић сав Србин''.<ref>{{Cite web|url=https://rts.rs/magazin/kultura/kultura/5368449/dimitrije-davidovic-sretenjski-ustav-smederevo-grobno-mesto-otac-novinarstva.html|title=РТС :: Култура :: Димитрије Давидовић – отац српског новинарства и творац Сретењског устава|website=rts.rs|access-date=2024-02-16}}</ref> У граду му је јуна 1938. свечано откривен споменик.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/06/15#page/7/mode/1up "Време", 15. јун 1938, стр. 8]</ref> Главно његово историографско дјело, ''"Дјејанија к историји српскога народа"'', објављено је [[1824]]. године, а затим [[1846]]. и [[1848]]. године под насловом "[[Историја народа србског]]". [[Радован Самарџић]], један од најистакнутијих изучавалаца развоја [[Српска историографија|српске историографије]], сврстао је ово дело у прелазни период српске историографије између дела [[Јован Рајић|Јована Рајића]] и првих модерних српских историчара ([[Александар Стојачковић|Александра Стојачковића]], [[Никола Крстић (историчар)|Николе Крстића]] и [[Иларион Руварац|Илариона Руварца]]). Иако се попут сличних дела углавном ослања на раније радове ово дело је, према речима [[Сима Ћирковић|Симе Ћирковића]], остварило знатан утицај јер је доживело више издања а коришћено је и као уџбеник.<ref name="Небојша" /> Додељен му је руски [[Орден Светог Владимира]].<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Acović|first=Dragomir|title=Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima|year=2012|location=Belgrade|publisher=Službeni Glasnik|pages=80}}</ref> == Галерија == <gallery class="center"> Смеснице.JPG|Рубрика „Смесице поучитељне и забавне“ у ''Новинама србским'' бр. 15 од 13/25. априла [[1835]]. године у којој је Давидовић дао јавности на увид кратак садржај [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устава САД]], у то доба недовољно познате државе у свету. Dimitrije Davidović Zabavnik 1816.jpg|Прве две стране издања ''Забавника'' за 1816. годину. Spomenik Dimitriju Davidovicu Kragujevac.jpg|Споменик Д. Давидовићу у Крагујевцу Grob Dimitrija Davidovića.jpg|Гроб Димитрија Давидовића на Старом смедеревском гробљу </gallery> == Види још == * [[Спомен-биста Димитрију Давидовићу у Београду]] * [[Правно-биротехничка школа „Димитрије Давидовић”]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|2}} *{{cite journal |last1=Аврамовић|first1=Сима|last2= |first2= |title=Сретењски устав - 175 година после|url=https://anali.rs/xml/201-/2010c/2010-1c/Anali_2010-1_036-065.pdf|journal=Анали Правног факулета у Београду|date=2010|volume=58|pages=36 - 65}} * {{Cite book |ref= harv|last=Арнаутовић|first=Александар|title=Штампарије у Србији у XIX веку|url=https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1912-stamparije-u-srbiji.pdf|year=1912|publisher=Београд: Државна штампарија Краљевине Србије|isbn=|pages=104}} *{{cite journal |last1=Вулић|first1=Татјана М.|last2=Анђелковић |first2=Маја М.|title=Русија као тема у Новинама србским (крагујевачки период)|url=https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1820-1768/2017/1820-17681702171V.pdf|journal=Наслеђе|date=2017|volume=37|pages=171 - 184}} * {{Cite book |ref= harv|last=Група аутора|first=Уредници: Фира, Александар и Марковић, Ратко |title=Два века српске уставности (зборник радова)|url=https://www.knjizara.com/Dva-veka-srpske-ustavnosti-138688|year=2010|publisher=Београд:САНУ и Правни факултет Универзитета|isbn=978-86-7025-525-8|pages=428}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ђорђевић| first =Тихомир Р.| last2=| first2 =| title =Из Србије кнеза Милоша| url =https://portalibris.rs/product/iz-srbije-kneza-milosa-tihomir-r-djordjevic/|year=2023| publisher =Београд: ПортаЛибрис|isbn=978-86-7818-753-7|pages=212}} * {{Cite book| ref=harv| last=Јакшић| first =Гргур| last2=| first2 =| title =Европа и васкрс Србије (1804-1834)| url=https://srpskaknjizevnazadruga.rs/shop/evropa-i-vaskrs-srbije-1804-1834/|year=2020| publisher =Београд: Српска књижевна задруга|isbn=978-86-379-1439-6|pages=634}} * {{Cite book |ref= harv|last=Јанковић|first=Драгослав|title=Рађање парламентарне демократије: политичке странке у Србије XIX века|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/135311623 |year=1997|publisher=Београд: Марго-арт и Правни факултет |isbn= 86-80763-42-X|pages=454}} * {{Cite book| ref=harv| last=Куниберт| first =Бартоломео Др| last2=Превод: Веснић| first2 =Миленко| title =Српски устанак и прва владавина кнеза Милоша Обреновића, Књ. 1| url=http://alfaknjizara.rs/knjizara/istorija-mitologija/srpski-ustanak-i-prva-vladavina-milosa-obrenovica-1-2-bartolomeo-kunibert/|year=1988| publisher =Београд: Просвета|isbn=86-07-00354-2|pages=405}} * {{Cite book| ref=harv| last=Куниберт| first =Бартоломео Др| last2=Превод: Веснић| first2 =Миленко| title =Српски устанак и прва владавина кнеза Милоша Обреновића, Књ. 2| url=http://alfaknjizara.rs/knjizara/istorija-mitologija/srpski-ustanak-i-prva-vladavina-milosa-obrenovica-1-2-bartolomeo-kunibert/|year=1988| publisher =Београд: Просвета|isbn=86-07-00354-2|pages=328}} * {{Cite book |ref= harv|last=Кркљуш|first=Љубомирка|title=Правна историја српског народа|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/univerzitet/pravna-istorija-srpskog-naroda/ |year=2002|publisher=Нови Сад: Прометеј |isbn=86-7639-680-9|pages=616}} * {{Cite book| last=Леовац| first =Данко| last2=Рајић| first2 =Сузана| title =Историја српског народа у 19. и почетком 20. века| url =http://www.knjizara.zavod.co.rs/istorija-srpskog-naroda-u-19-i-pocetkom-20-veka?search=Istorija%20srpskog%20naroda%20u%2019.%20i%20po%C4%8Detkom%2020.%20veka|year=2018| publisher =Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-519-1921-6|pages=412}} * {{Cite book| ref=harv| last=Љушић| first =Радош| last2=| first2 =| title =Вук о српској револуцији| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=8822&naziv=Vuk%20Karad%C5%BEi%C4%87%20o%20srpskoj%20revoluciji&autor=Rado%C5%A1%20Lju%C5%A1i%C4%87|year=1990| publisher =Београд: Књижевне новине; Горњи Милановац: Дечје новине|isbn=978-86-391-0083-4|pages=271}} * {{Cite book |ref= harv|last=Љушић|first=Радош|title=Димитрије Давидовић (1789—1838) - Оријентални новинар, европски политичар|url=http://www.slglasnik.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA/%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-1789%E2%80%931838|year=2013|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-1757-1|pages=200}} * {{Cite book| ref=harv| last=Љушић| first =Радош| last2=| first2 =| title =Кнежевина Србија (1830-1839)| url =https://www.knjizara.com/Knezevina-Srbija-Rados-Ljusic-100422|year=2004| publisher =Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-17-19819-8|pages=543}} * {{Cite book| ref=harv| last=Љушић| first =Радош| last2=| first2 =| title =Српска државност 19. века| url=https://www.prometej.rs/prodavnica/istorija/srpska-drzavnost-19-veka/ |year=2022| publisher =Нови Сад: Прометеј|isbn=978-86-515-2040-5|pages=504}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ненадовић| first =Прота Матеја| last2=| first2 =| title =Мемоари| url =https://portalibris.rs/product/memoari-prota-mateja-nenadovic/|year=2017| publisher =Београд: ПортаЛибрис|isbn=978-86-7818-215-0|pages=214}} * {{Cite book |ref= harv|last=Пејчић|first=Предраг|title=Српске новине Димитрија Давидовића|url=https://www.slglasnik.com/biblioteka-drustvena-misao/biblioteka-drustvena-misao-pojedinacna-izdanja/srpske-novine-dimitrija-davidovica|year=2009|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-0211-9|pages=292}} * {{Cite book |ref= harv|last=Пејчић|first=Предраг|title=Српске новине: Хоризонти културе Србије XIX века|url=https://www.slglasnik.com/%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5|year=2014|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-1879-0|pages=552}} * {{Cite book |ref= harv|last=Поповић|first=Драгољуб М.|title=Прапочетак српског парламентаризма: клице и преурањен плод|url=https://www.knjizara.com/Prapocetak-srpskoga-parlamentarizma-Dragoljub-M-Popovic-96614|year=2003|publisher=Београд: Правни факултет |isbn=86-80763-28-4|pages=124}} * {{Cite book |ref= harv|last=Приредио:Мишковић|first=Милић|title=Сретењски устав (Фототипско изд. из 1835. год.)|url=http://www.slglasnik.com/pravna-biblioteka/pojedinacna-izdanja/sretenjski-ustav|year=2003|publisher=Службени гласник|isbn=86-7549-337-1|pages=67}} * {{Cite book|ref=harv|last=Приредили: Петров, Владан; Симовић, Дарко и Радојевић, Мијодраг|first=|last2=|first2=|title=Српски устави - Устави Кнежевине и Краљевине Србије са уставним актима од Првог српског устанка, Књ. 1|url=https://klubglasnik.com/2e718464-88b5-40f0-a70d-1ee3d4af89b0/%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%98-%D0%A3%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%D0%98-%D0%9A%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B0.aspx|year=2021|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-2725-9|pages=396}} * {{Cite book |ref= harv|last=Продановић|first=Јаша|title=Историја политичких странака и струја у Србији|url=https://portalibris.rs/product/istorija-politickih-stranaka-i-struja-u-srbiji-jasa-prodanovic/|year=2021|publisher=Београд: ПортаЛибрис |isbn=978-86-7818-591-5|pages=428}} * {{Cite book |ref= harv|last=Продановић|first=Јаша|title=Уставни развитак и уставне борбе у Србији|url=https://portalibris.rs/product/ustavni-razvitak-i-ustavne-borbe-u-srbiji-jasa-prodanovic/|year=2021|publisher=Београд: ПортаЛибрис |isbn=978-86-7818-575-5|pages=536}} *{{cite journal |last1=Радојевић|first1=Миодраг|last2= |first2= |title=Сретењски устав и развој политичких идеја и институција|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/180298252|journal=Политичка ревија|date=2010|volume=9(22), бр. 3|pages=47-65}} *{{cite journal |last1=Станковић|first1=Емилија|last2= |first2= |title=Европске кодификације грађанског права XIX века и Српски грађански законик|url=https://www.scribd.com/document/710289306/evr-kodifikacije-gp-XIX-veka-i-SGZ|journal=Српска политичка мисао|date=2011|volume=33, бр. 3|pages=289 - 303}} *{{Cite book| ref=harv| last=Стојанчевић| first =Владимир| last2=| first2 =| title =Из историје Србије Другог устанка и кнез Милошеве владе 1815-1839| url=https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=21144|year=1995| publisher =Београд: Завод за уџбенике и наставна средства|isbn=86-170-3917-5|pages=284}} * {{Cite book| ref=harv| last=Терзић| first =Славенко| last2=| first2 =| title= На капијама Константинопоља: Русија и балканско питање у 19. веку| url=https://pravoslavnarec.com/proizvod/na-kapijama-konstantinopolja-rusija-i-balkansko-pitanje-u-19-veku-autor-dr-slavenko-terzic/ |year=2021| publisher =Београд: Историјски институт; Нови Сад: Православна реч|isbn=978-86-81648-13-1|pages=742}} *{{cite journal |last1=Тишма|first1=Младен|last2= |first2= |title=Правни трансплантати и Први српски устав из 1835. године|url=http://awf.ius.bg.ac.rs/mladentisma.pdf|journal=Правни факултет Универзитета у Београду|date=2009|volume=|pages=1 - 37}} * {{Cite book |ref= harv|last=Уредници: Демић, Мирко; Вранеш, Александра|first=Радош|title=Новине србске (фототипско издање - крагујевачки период)|url=https://www.nbkg.rs/publishing.html#izd2005|year=2005|publisher=Крагујевац: Народна библиотека "Вук Караџић"|isbn=86-83007-13-8 |pages=216}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=Ns3dnzzaPCk Трибина „Димитрије Давидовић – рађање модерне српске државности” (Културни центар Нови Сад - Званични јутјуб канал)] * {{Историјска библиотека|art:dimitrije-davidovic|Димитрије Давидовић}} * {{Историјска библиотека|art:istorija-naroda-srbskog|Историја народа србског}} * [http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/07/article-15.html „Димитрије Давидовић“] {{Wayback|url=http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/07/article-15.html |date=20141003042313 }}, [[Драган Ђорђевић]], [[Српско наслеђе]], историјска свеска, број 7, 1998. * [http://www.arte.rs/en/ustanove/muzeji/narodni_muzej_u_beogradu-24/umetnici/uros_knezevic-3942/dimitrije_davidovic-820/ „Портрет Димитрија Давидовића“], Народни музеј у Београду, рад Уроша Кнежевића из 1834. * [https://web.archive.org/web/20120119221719/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/948/tekst/manastir-zica-u-prvoj-polovini-19-veka/ „Манастир Жича у првој половини 19. века“], Живорад Јанковић, [[Православље - новине Српске Патријаршије]], фељтон, број 948. * [http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2003/306-307/306-307_20.html „Први српски устав“], Д. И, Република. * [https://web.archive.org/web/20120413170409/http://www.uns.org.rs/sr-Latn-CS/content/static/61/dimitrije-davidovi%C4%87.xhtml „Награда Димитрије Давидовић“], Удружење новинара Србије * [https://web.archive.org/web/20130801200950/http://www.fondribnikar.com/ddavid.html „Димитрије Давидовић - врхунски професионалац“], Даворин Дарко Рибникар, Фонд Рибникар, Београд, 29. април 2009. * [http://www.politika.rs/scc/clanak/40344/%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-170-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%94%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0 Обележена 170. годишњица смрти Димитрија Давидовића („Политика“, 24. април 2008.)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/398385/Tvorac-Sretenjskog-ustava-od-progona-do-zaborava Творац Сретењског устава – од прогона до заборава („Политика”, 14. фебруар 2018)] {{Председници Владе Србије}} {{Министри унутрашњих послова Србије}} {{Министри спољних послова Србије}} {{Министри просвете Србије}} {{Подножје|Биографија|Историја|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Давидовић, Димитрије}} [[Категорија:Рођени 1789.]] [[Категорија:Умрли 1838.]] [[Категорија:Земунци]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Слободни зидари (Србија)]] [[Категорија:Министри просвете Србије]] [[Категорија:Српске дипломате]] [[Категорија:Политичари из Београда]] [[Категорија:Председници Владе Кнежевине Србије]] [[Категорија:Сахрањени у Смедереву]] mqzd4cpzo4wpvxz1wjp52eidrg5nhgo 0 40094 30099594 30093958 2025-06-28T10:50:10Z Marko Mlinarić 317145 30099594 wikitext text/x-wiki '''Систем органа за варење''' (дигестивни систем или цревни систем) се састоји из низа узастопних делова у којима се одвијају поједине фазе [[Варење|варења]] и апсорпције. Црево је причвршћено за телесни зид трбушном марамицом – мезентером. Цревни канал сачињавају: усна дупља, ждрело, једњак, желудац, танко црево, дебело црево и анални отвор (ректум). Код кичмењака цревни систем почиње '''усним отвором''' и наставља се у '''цревни канал'''. Цревни канал се састоји од '''ждрела, једњака, желудца и танког и дебелог црева,''' које се код неких животинја завршава аналним отвором или отвором у клоаку.<ref>{{Cite book|title=биологија}}</ref> Пробавни систем једноћелијских организама[[Датотека:Amoeba engulfing diatom.ogv|мини|Амеба обавија диатом, који заједно са планктоном чини њену исхрану]] [[Jednoćelijski organizam|Једноћелијски организми]] варе храну процесом унутарћелијске пробаве. Храњиве материје се пробављају у вакуолама у [[цитоплазма|цитоплазми]], након чега доспевају у органеле ћелије. == Пробавни систем бескичмењака == Код бескичмењака су присутна четири типа пробавног система: вакуоларни, каналићасти, врећасти и цевасти. Вакуоларни систем је најпримитивнији и ослања се на унутарћелијску пробаву. Пробавни ензими налазе се у посебним [[везикула]]ма, које се називају [[лизосом]]и, тако да не оштећују саму ћелију. Убрзо након што се вакуола с храном формира, лизосом се спаја са њом. Долази до мешања хране и ензима и настанка нове везикуле, која се назива пробавном [[вакуола|вакуолом]]. Та се вакуола креће кроз ћелију, продукти пробаве се апсорбирају, а остаје непробављени материјал, који се избацује. Вакуоларни облик пробаве није ограничен само на једноћелијске организме, већ се јавља и код неких вишећелијских, који делимично пробаве храну ванћелијски, а остатак унутарћелијски.<ref name="Brit">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/163205/invertebrate-digestive-system#toc45298 Invertebrate digestive system]</ref> Каналићасти тип присутан је код [[сунђери|сунђера]]. Вода и храна се до ћелија доводе каналићима, који с унутрашње стране имају велики број ћелија са бичевима, који стварају водене струје. Вода са комадићима хране улази кроз велики број мањих каналића, а излази на велики, главни канал. Ћелије које обрубљују каналиће хватају честице хране и стављају је у вакуоле у којима се врши унутарћелијска пробава.<ref name="Brit"/> Врећасти систем јавља се код [[жарњаци|жарњака]] и [[пљоснати црви|пљоснатих црва]]. Код њих се по први пут јављају ћелије специјализоване за пробаву хране. Тело тих животиња састоји се од два слоја ћелија: епитела, који прима сензорне информације, и гастродерма, који обрубљује унутрашњу шупљину и пружа храњиве материје. Унутрашња шупљина је место на којем се одвија пробава и има само један отвор, који служи и као уста и као анални отвор. Када се храна нађе у њој, из гастродерма се испуштају ензими и долази до ванћелијске пробаве. Након тога ћелије гастродерма упијају полупробављену храну фагоцитозом, те онда у њима долази до унутарћелијске пробаве.<ref name="Brit2">[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/163205/invertebrate-digestive-system#toc45301 Evolution of cellular specialization, Saccular systems]</ref> Већина осталих бескичмењака има цевасти пробавни систем, који има два отвора - уста и анални отвор. Храна се креће у једном смеру, због чега је такав систем ефикаснији, јер се тако делови пробавног тракта могу поделити на целине са различитим функцијама. Већина пробаве је ванћелијска. При проласку хране кроз пробавни систем, излучују се хидролитички ензими. Апсорбују се просте материје, а при крају процеса се реапсорбира и део воде. Остатак се избацује.<ref name="Brit2"/> Неке животиње с таквим типом пробавног система хране се филтрирањем, као што је случај са шкољкама. Оне то чине ситним порама на шкргама, заробљавајући микроскопске честице хране. С обзиром да је њихова храна тако ситна, пробава се након тога одвија унутарћелијски. == Пробавни систем риба == [[Датотека:Internal organs of a fish.svg|мини|десно|300px|Распоред унутрашњих органа рибе]] Рибе храну уносе кроз уста уз помоћ вилица. Већина риба има зубе и непокретан језик (код копнених животиња је много развијенији). Рибе такође немају пљувачне жлезде, јер кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, које је код риба и осталих водених кичмењака више развијено него код копнених и садржи прорезе за комуникацију са спољашњом средином, те у једњак, па затим у стомак. Ту се одвија делимична пробава уз деловање желудачних сокова (који садрже киселине и ензиме), а храна се потом креће кроз црева за даљњу пробаву и апсорпцију храњивих материја у крв. Неке рибе имају црева само једне величине, па се код њих не разликују танко и дебело црево. Рибе које су претежно месоједи обично имају краћа црева од биљоједа. Отпадне материје излазе кроз анус. Између стомака и црева постоји структура која обавља функцију вентила. Након те структуре канал од јетре и панкреаса везује се за црева и до хране доводе ензиме, укључујући и [[пепсин]] и [[трипсин]] (код многих риба панкреас је расут у виду многобројних жлезданих чворова у цревној [[мезентера|мезентери]]). Пепсин и трипсин се не доводе у црева на том месту, већ се формирају и излучују из подслузних ћелија у стомак и црева њиховом целом дужином. У унутрашњости црева налазе се многи крвни судови који упијају храњиве материје. Такође су присутни многи набори да би црева могла садржавати што више крвних судова и да би се повећала додирна површина између хране и крви.<ref>[http://www.simplydiscus.com/library/biology/anatomy/digestive_system.shtml The Digestive System of the Bony Fish, Ardan Huck]</ref> == Пробавни систем водоземаца == [[Датотека:Frog anatomy tags.PNG|мини|десно|240px|Анатомија жабе]] Многи водоземци лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и вилицама. Неки користе тзв. инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју главу према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој плен гута цео, без много жвакања, па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлијезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим хитиназа у стомаку помаже при пробави хитинске кутикуле зглавкара које водоземци лове.{{sfn | Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }} Водоземци поседују панкреас, јетру и жучну кесу. Јетра је обично велика са две округле избочине. Њену величину одређује њена функција као места за складиштење гликогена и масти, а може се мењати кроз годишња доба када се те резерве допуњују или искориштавају. [[Адипозно ткиво]] је још један начин складиштења енергије и јавља се у пределу абдомена, испод коже и, код неких даждевњака, у репу.{{sfn | Stebbins | Cohen | 1995 | p=66 }} == Пробавни систем гмизаваца == [[Датотека:Montpellier snake.jpg|мини|лево|240px|-{''Malpolon monspessulanus''}- једе гуштера. Велика већина гмизаваца су месождери, а неки се претежно хране другим гмизавацима.]] Већина гмизаваца су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажваћу храну.<ref>{{Cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor-last=Dejours|editor-first=P.|editor2-last=Bolis|editor2-first=L.|editor3-last=Taylor|editor3-first=C. R.|editor4-last=Weibel|editor4-first=E. R.|accessdate=01. 11. 2012 |pages=181–191}}</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) метаболизам захтева врло мало енергије, што великим гмизавцима попут крокодила омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га варећи.<ref name="Garnett">Garnett, S.T. (2009): {{cite journal|author= |title=Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles |journal=Journal of Zoology|date=|volume=|issue=208|pages=}}, vol 4: pages 493 - 502</ref> Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal|url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|last=Sahney|first=S.|last2=Benton|first2=M. J.|last3=Ferry|first3=P. A.|year=2010|title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land|journal=Biology Letters|doi=10.1098/rsbl.2009.1024|volume=6|format=PDF|issue=4|pmid=20106856|pmc=2936204|access-date=18. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151106230121/http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|archive-date=06. 11. 2015|url-status=dead| pages = 544–547}}</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name="herbivory">{{harvnb|King|1996|pp=}}</ref> Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у пробави: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name="herbivory"/> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у пробави.<ref>{{cite journal|last=Cerda|first=Ignacio A.|title=Gastroliths in An Ornithopod Dinosaur|journal=Acta Palaeontologica Polonica |date=01. 06. 2008 |volume=53 |issue=2 |doi= 10.4202/app.2008.0213 |url= http://www.bioone.org/doi/full/10.4202/app.2008.0213 |accessdate=01. 11. 2012 |pages=351–355}}</ref><ref>{{cite journal|last=Wings|first=O. |last2=Sander|first2=P. M.|title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date=07. 03. 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635–640}}</ref> Морски крокодили такође користе гастролите као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу.<ref>{{cite journal|last=Henderson|first=Donald M.|title==Effects of stomach stones on the buoyancy and equilibrium of a floating crocodilian: a computational analysis|url=https://archive.org/details/sim_canadian-journal-of-zoology_2003-08_81_8/page/1346|journal=Canadian Journal of Zoology |date=01. 08. 2003 |volume=81|issue=8 |doi=10.1139/z03122|pages=1346–1357}}</ref> Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при пробави.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date=07. 10. 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate=01. 11. 2012|pages=75–75}}</ref> Код отровних змија пљувачне жлезде су се претвориле у отровне жлезде. == Пробавни систем птица == [[Датотека:BirdBeaksA.svg|мини|Различити облици кљунова код птица]] Код птица се желудац састоји из '''жлезданог''' (жлезде луче пљувачку и ензиме) и '''механичког дела''' (бубац). [[Бубац]] је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Осим тога, птице имају два слепа црева. Исхрана птица врло је разнолика, укључује нектар, воће, биљке, семе, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name = "Gill">{{harvnb|Gill|1995|pp=}}</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу. Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill"/> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семе са дрвећа или тла. Неке лове инсекте изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“ и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate=17. 07. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid |first=N |format=PDF |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110315005353/http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |archive-date=15. 03. 2011 |url-status=dead }}</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date=01. 04. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill"/><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date=01. 04. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}}</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{harvnb|Schreiber|Burger|De|Hobson|1957|pp=}}</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}}</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке. Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date=01. 07. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698–702}}</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date=01. 08. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771–781}}</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40%, а у просеку само 5% своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date=01. 05. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331–40}}</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200–07}}</ref> == Пробавни систем сисара == === Месоједи === ==== Усна шупљина ==== Усна шупљина месождера има велик отвор. При лову развијају велику снагу и кидају месо ловине. [[Мишићи]] лица су слабији. Веза између вилица је једноставна спона у висини [[зуби|зуба]] и та врста везе је стабилна. [[Сљепоочни мишић]] је главни мишић који покреће вилице [[месождер]]а. Тај је мишић одговара већем делу обима главе. [[Угао]] горње вилице им је мали јер жваћни и споначни мишић који су ту причвршћени немају велику важност за ове животиње. Доња вилица не може се покретати напред, а њено кретање с једне стране на другу је ограничено. Кутњаци имају оштрице. При затварању вилица кутњаци клизе једни према другима. Тако се ствара механизам за трзање меса с [[кост]]ију. Зуби месождера су раздвојени тако да се на њима не задржавају комадићи меса. Секутићи су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење. Очњаци су прилично издужени. Њима животиња рањава, трза и убија свој улов. Кутњаци су спљоштени и у облику троугла са зупчастим ивицама. Због способности вилице да се расклапа, кутњаци горње и доње вилице се спајају од позади према напред. [[Пљувачка]] код месождера не садржи [[ензим]]е за варење. Кад месождер сисар гута храну, он је не жваће. Ензими за варење [[беланчевина]] не могу се ослободити у устима (постоји опасности да се уништи и усна шупљина-аутоварење). Месождери не мешају храну са пљувачком. Они откидају велике комаде меса и такве их гутају, без уситњавања. ==== Желудац и танко црево ==== Код месождера запремина желуца представља 60-70% укупног капацитета система за варење. Пошто се месо релативно лако вари, танко црево (где се врши апсорпција молекула хране) код месождера је кратко. Дужине је 3-5 дужине тела. Будући да те животиње често остану без улова на дуже периоде, потребан им је велики желудац, јер им омогућава да се преждеру, трпајући у себе што је могуће више хране одједном. Ова храна се вари док се животиња одмара. Желудац месождера има изузетну способност излучивања [[сона киселина|соне киселине]]. Способни су да задрже -{pH}- вредност у желуцу на нивоу 1-2 иако је у желуцу храна. То је неопходно да би се олакшало разлагање беланчевина и да би се уништиле опасне [[бактерије]] којих има у распадајућем месу. ==== Дебело црево ==== Дебело црево месождера је кратко. Функција му је да упија (апсорбује) воду и со. Пречник му износи приближно као код танког црева. Као резервоар ограниченог је капацитета. Дебело црево је кратко и није подељено на кесице (врећице). Мишић црева распоређен је дуж целог зида црева, дајући цреву гладак, цилиндричан облик. Иако су бактерије присутне и у дебелом цреву месождера, њихово деловање је углавном везано за труљење. === Биљоједи === ==== Усна шупљина ==== Код сисара биљоједа добро су развијени мишићи лица, који се састоје од дебелих меснатих усни, релативно малог усног отвора и задебљалог мишићавог језика. Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком потпомажу обраду хране. Спој две вилице налази се изнад висине зуби. Овај спој је мање стабилан него код месождера, покретнији је, а тиме омогућава сложене покрете вилице потребне за жвакање биљне хране. Овакав спој вилица омогућава да се код затварања уста поклопе горњи и доњи кутњаци и дуж целих вилица, и тако омогућава млевење хране. Оваква врста споја вилица је важна за животиње које се хране биљкама. [[Слепоочни мишић]] је мали и он има малу важност. Жваћни и спонски мишићи држе горњу вилицу и њишу је с једне стране на другу. Доња вилица креће се у страну. Такво бочно кретање вилице потребно је за мрвљење хране при жвакању. Рапоред зуба варира од врсте до врсте, зависно од вегетације којом се та одређена врста храни. Иако се те животиње разликују по броју и обележјима зуба, зубала им показују неке заједничке структурне црте. Секутићи су широки, спљоштени и ромбоидни. Очњаци могу бити ситни, истакнути и потпуно одсутни. Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да би пружили површину за млевење хране. Не клизе једни крај других окомито већ клизе једни преко других водоравно, ломећи и уситњавајући храну. Површина кутњака се разликује међу врстама зависно од биљки којима се хране. Зуби су им уско груписани. Тако секутићи стварају механизам помоћу којег гризу, брсте делове биљака, а горњи и доњи кутњаци чине платое за дробљење и млевење хране. Оваква шупљина има велике могућности ширења простора што се и реализује у току једења. Пажљиво жваћу храну, гурајући је језиком и мишићима лица напријед-натраг међу зубе за млевење и уситњавање. Такав темељит процес потребан је да би се механички разбио ћелијски зид биљне ћелије. Омогућава им да пробављив садржај из ћелије изађе и помеша се са слином. Мешње хране са пљувачком је врло важно јер пљувачка сисара-биљоједа садржи ензиме за разградњу угљених хидрата, који разграђују молекуле хране док је она још у устима. ==== Желудац и танко црево ==== Процес пробаве хране код биљоједа траје доста дуже. Имају дужи пробавни систем па и савршенија црева од месождера. Биљоједи који се хране [[биљка]]ма богатим целулозом морају своју храну да „ферментишу“, тј. да је варе помоћу бактеријских ензима да би јој задржали храњиву вредност. Биљоједи се према томе деле у 2 групе: на преживаре (ферментирају храну у предњем делу црева) и на оне који ферментишу храну у стражњем цреву. [[Преживари]] су биљоједи са вишекоморним желуцем. Он се састоји из следећих делова: * '''бураг''' – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које производе ензим [[целулаза|целулазу]] која вари целулозу – једино преживари, захваљујући овим бактеријама, могу да варе целулозу; * '''капура''' – са мрежасто набораном слузокожом; ту се храна меша са соком, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање); * '''литоња'''/'''листавац''' – део у који се храна враћа после преживања; * '''сириште''' – где се врши варење. Биљоједима који се хране меком вегетацијом није неопходан вишекоморни желудац, већ им је потребно једноставно дуго танко црево. Те животиње пробављају своје тешко пробављиве влакнасте оброке у стражњем цреву (дебелом цреву). Многи од тих биљоједа усавршили су своју пробаву помоћу ензима за разградњу угљених хидрата који се налазе у њиховој пљувачки. Танко црево биљоједа је прилично дуго (преко 10 дужина тела) да би се осигурало довољно времена и простора за апсорпцију храњивих материја. ==== Дебело црево ==== Дебело црево код биљоједа је високоспецијализован орган који учествује у апсорпцији воде и [[електролит]]а, при производњи витамина те апсорпцији и ферментацији биљног влакнастог ткива. Дебело црево биљоједа је обично већег пресека од танког и релативно је дуго. Код неких сисара биљоједа, дебело црево изгледа као да је подељено на кесице због начина на који су мишићна влакна распоређена уз зид црева. Осим тога, први је део дебелог црева код неких прилично велик и служи као примарно или додатно место ферментације. == Пробавни систем човека == {{Infobox anatomy |Name = Систем органа за варење код човека |Latin = -{Systema digestorium}- |Image = Датотека:Digestive system diagram numbered.svg |Caption = Пробавни систем човека. 1. Усна шупљина; 2.Непце; 3. Ждрело; 4. Језик; 6. Пљувачне жлезде; 7. Подјезична; 8. Подвилична; 9. Доушна жлезда; 11. Једњак; 12. Јетра; 13. Жучни мехур; 14. Жучни водови; 15. Желудац; 16. Панкреас; 17. Панкреасни каналић; 19. Дуоденум; 21. Илеум; 22. Црвуљак; 23. Дебело црево; 24. -{''Colon transversum''}-; 25. -{''Colon ascendens''}-; 26. Слепо црево; 27. -{''Colon descendens''}-; 29. Ректум; 30. Анус |MeshName=Digestive+System |MeshNumber= D004064 }} === Усна дупља === '''Усна дупља''' (-{''cavum oris''}-) је почетни део пробавног система, а има и улогу у дисању. У усној дупљи се налазе помоћни органи за варење: * зуби, * језик, * пљувачне жлезде, * крајници (само код сисара). Омеђују је горња и доња усна (-{''labium superius et inferius''}-), образи (-{''buccae''}-), тврдо и меко непце (-{''palatum durum et molle''}-), са којег се спушта непчана ресица, са чије се обе стране спуштају непчани лукови, између којих се налази непчани крајник (-{''tonsilla palatina''}-), по један са сваке стране. Доњу границу уста чини [[језик (анатомија)|језик]] и мишићи смештени испод њега, који чине тзв. усну дијафрагму. '''Зуби''' се састоје од два дела: круне, која је видљива, и корена, усађеног у вилицу. Корен зуба је покривен слојем [[цемент (зуб)|цемента]] (коштано ткиво), а круна је покривена зубном [[глеђ]]и. Основну масу зуба чини [[дентин]], који је прожет минералним материјама и даје зубу чврстину. Око [[Крвни суд|крвних судова]] и [[нерв|нерава]] налази се [[зубна пулпа]] (везивно ткиво). Код човека у обе вилице постоји по 16 зуба: 4 секутића, 2 очњака и 10 кутњака. Као и код већине осталих сисара, код човека се измењују две зубне генерације: млечни и стални зуби. '''Језик''' је непаран мишићни орган везан за [[језична кост|језичну кост]]. Његова је улога померање хране у устима и помагање при гутању. '''Пљувачне жлезде''' су се развиле код копнених кичмењака са примарном функцијом влажења хране. Код човека постоје три врсте: подвиличне (испод доње вилице), подјезичне и доушне/заушне. Оне луче пљувачку која у себи садржи највећим делом воду, затим минералне материје, [[амилаза|амилазу]] (птијалин) и мало [[малтаза|малтазе]], које разлажу угљене хидрате (скроб). Пљувачка даје слабо базне реакције. === Ждрело === Усна дупља се наставља на ждрело (-{''pharynx''}-) које прелази у једњак. Управо у ждрелу се укрштају пробавни и [[респираторни систем]] - с предње стране налази се гркљан, а са стражње једњак. Раздваја их хрскавичави [[грлени поклопац]], који се налази уз основу језика. Ждрело је такође повезано са средњим увом помоћу [[Еустахијева труба|Еустахијеве трубе]] и са носном дупљом преко носних отвора ([[хоане|хоана]]) === Једњак === Једњак (-{''oesophagus''}-) је слузокожно-мишићна цев дужине 20-30 цм, која проводи храну до желуца. === Желудац === Желудац (-{''venriculus''}-, -{''gaster''}-) представља проширени део црева у коме се храна нагомилава и започиње варење да би се затим постепено пропуштала у црево. Налази се у горњем делу трбушне дупље, испод [[дијафрагма|дијафрагме]]. На желуцу се разликују два дела: кардијални (део где једњак прелази у желудац) и пилорични (граничи се са дванаестопалачним цревом). На тој граници налази се кружни мишић који контролише проток хране кроз тај орган. Зидови желуца грађени су од глатких мишића и изнутра обложени слузокожом богатом жлездама. Он повремено врши покрете, што поспешује мешање хране и лакше деловање ензима, као и пражњење садржаја у дванаестопалачно црево. Желудачне жлезде производе желудачни сок, који осим воде и минералних соли садржи и [[хлороводонична киселина|хлороводоничну киселину]] и ензиме. Желудачни сок даје киселе реакције. Ензими који су присутни у њему су [[пепсин]], [[лабфермент]] и мања количина [[липаза|липазе]]. Пепсин разлаже протеине, а њихова даљња разградња до аминокиселина одвија се у идућим деловима пробавног система. Лабфермент груша млеко и омогућава његову даљњу разградњу помоћу пепсина и осталих ензима. Липаза у желудац доспева из дванаестопалачног црева отварањем кружног мишића (-{''pilorusa''}-). У желуцу се масти врло слабо разлажу. Хлороводонична киселина даје киселу реакцију и омогућава рад ензима, а има и заштитну улогу јер неутрализира активност неких бактерија које са храном доспеју у желудац. === Танко црево === Танко црево се дели на три дела: дванаестопалачно црево (-{''duodenum''}-), празно црево (-{''jejunum''}-) и усукано црево (-{''ileum''}-). Почетни део танког црева је [[дванаестопалачно црево]], у који се уливају одводи [[јетра|јетре]] и [[панкреас]]а. Танко црево је најдужи део дигестивног тракта, са дужином између 5 и 7 метара. Због тога је оно изувијано у велики број вијуга наслаганих једна на другу. У танком цреву, у којем је средина алкална, одвија се и довршава потпуна пробава свих преосталих састојака хране. У зиду тог црева налазе се жлезде које луче велике количине слузи и ензиме. Слуз као омотач штити цревну слузокожу од дејства ензима. Такођер је присутан велики број цревних ресица, које су значајне за реапсорпцију сварене хране. Материје које помажу у пробави хране у танком цреву су [[панкреасни сок]], [[цревни сок]] и [[жуч]]. '''Панкреасни сок''' луче станице панкреаса (гуштераче). Он садржи протеолитичке елементе (разграђују протеине до полипептида, мањим делом до аминокиселина), амилазу (разграђује [[скроб]] до [[малтоза|малтозе]]), малтазу (разграђује малтозу до [[гликоза|гликозе]]) и липазу (разграђује [[масти]] на [[глицерин]] и [[масне киселине]]). Присутни су и неактивни проферменти (трипсиноген и химотрипсиноген) који се активирају и делују као [[трипсин]] и [[химотрипсин]]. Полипептидазе разграђују полипептиде до аминокиселина. '''Цријевни сок''' се лучи из жлезда из сва три дела танког црева. Базне је реакције, а осим воде и минералних соли садржи и ензиме полипептидазе, дипептидазе ([[ерепсин]]), нуклеазе, сахаразу, малтазу и лактазу. Поли- и дипептидазе разлажу поли- и дипептиде на аминокиселине. Нуклеазе разлажу нуклеинску киселину. Сахараза разлаже сахарозу, малтаза малтозу и лактаза лактозу. '''Жуч''' је производ ћелија јетре. Она омогућава варење масти јер стварањем емулзије масти она олакшава рад ензима липазе. === Јетра === То је највећа жлезда у организму кичмењака (код човека око 2 кг масе). Јетрин секрет је [[жуч]] која се сакупља у жучној кеси, а одатле кроз жучни канал излива у дуоденум. Жуч не садржи ензиме, али омогућава варење масти тако што врши њихову [[емулзија|емулзију]] (разбија их на ситне капљице). Поред тога јетра обавља још низ значајних функција: * у њој се глукоза претвара у [[гликоген]]; * представља складиште витамина и гвожђа; * трансформише отровне материје у неотровне (сва крв из црева прво пролази кроз јетру па затим улази у општи крвоток) и др. === Панкреас === Панкреас ([[панкреас|гуштерача]]) лежи у кривини дванаестопалачног црева. Из њега се лучи панкреасни сок чији су садржај и функција назначени у тексту о танком цреву. === Дебело црево === Дебело црево састоји се од три дела: слепо црево (-{''intestinum caecum''}-), оквирно дебело црево (-{''intestinum colon''}-) и право/чмарно црево (-{''intestinum rectum''}-). Дуго је око 1,6 -{m}- и смештено је око танког црева. Четири до пет сати након уноса хране, до дебелог црева доспева њен несварени део - вода и соли. У њему се налази мноштво [[бактерија]] које имају способност синтезе [[витамин]]а које организам апсорбује. У дебелом цреву се врши реапсорпција воде и соли и прикупљање несварених остатака пре њиховог избацивања. Будући да дебело црево нема властитих ензима, преостало варење врши се уз помоћ ензима из танког црева. Садржај се у дебелом цреву задржава осам до дванаест сати, након чега долази до његовог избацивања, тј. дефекације. == Обољења пробавног система == За правилно функционисање пробавног система најважнији фактор је исхрана, тј. избалансирано узимање хране. Гладовање и недостатак појединих храњивих материја узрокују недостатак енергије, што утиче на друге органе или системе органа. То нарушава и рад самог система органа за варење. Смањење узимања хране испод минимума потребног за одржавање здравља доводи до опасне потхрањености. === Усна дупља === Недостатак пљувачке, слабост жвакаћих мишића или недостатак зуба отежавају процес механичке обраде хране и гутања, па тиме отежавају нормалан унос хране. Усне, због своје изложености разним утицајима, подложне су многим обољењима, претежно узрокованим инфекцијама. Тежа обољења попут рака јављају се због пушења или због излагања штетним агенсима. На зубима се често јављају обољења, као што су [[каријес]] и [[парадонтоза]]. Због њих се јављају и последице у остатку пробавног тракта, али и у другим системима. Пролаз хране кроз ждрело, као рефлексна радња, може бити отежан поремећајима одређених нерава и мускулатуре. Узроци могу бити нека тежа обољења ([[дистрофија мишића]], [[полиомиелитис]] итд.). === Желудац === Због велике количине хлороводоничне киселине у желуцу, на његовој унутрашњој површини налази се много слузи која штити зидове од саморазлагања. Међутим, та слузница је склона упали ([[гастритис]]у), која може бити узрокована алкохолом или неким лековима. Гастритис се може закомпликовати желудачним [[чир]]ом или желудачним крварењем. Они се лече неколико недеља, али упорнији облици прелазе у хроничне чиреве. Хроничне чиреве треба пажљиво пратити због могућег малигнитета/злоћудности. Настајању чирева погодују емоционални стресови, наследна склоност, претерано уживање алкохола и дувана, неки лекови и хормони, повећано лучење желудачног сока и сл. Симптоми су бол у горњем делу стомака између оброка, кисео укус у устима, жгаравица и непријатно подригивање. Перфорација чира и последична упала трбушне марамице (потрбушнице) могу изазвати смрт. === Црева === Већ на почетку црева, у дуоденуму, могу настати тзв. улкусна поља. Међутим, ту су чешћи упални поремећаји. Малигне промене су ту врло ретке. Дебело црево често је под упалама, нарочито инфективним, као што је бациларна [[дизентерија]]. Улцеративни колитис је хронично обољење којим се оштећује мукоза дебелог црева, а може се проширити и на ректум. Тада је пролив редовно попраћен крвљу и слузи из оштећене слузнице (мукозе) црева. Уколико се не лечи, може доћи до карцинома дебелог црева. Такође треба споменути ређу, али опаснију [[дивертикулоза|дивертикулозу]], при којој се на зиду црева јавља испупчење, те на том месту долази до застоја цревног садржаја и упала. Његово прскање и изливање садржаја изазива упалу потрбушнице, обично са смртним исходом. [[Хемороиди]] су вариокозна проширења вена аналног канала. Могу се јавити неугодна крварења са компликацијама. [[Упала потрбушнице]] (перитонеума) дешава се када садржај из црева прође кроз њихов зид, али може бити узрокована и бактеријама доспелим из крвотока, лимфе, или неке трбушне ране. Због упале панкреаса и компликација са жучним путевима у дуоденуму може доћи до неразлагања протеина и масти. Излучени хормони тада могу да изазову аутогестију (саморазлагање) панкреаса. [[Упала слепог црева]] се може проширити, па гнојна упала [[црвуљак|црвуљка]], уколико се разлије по трбушној шупљини, може имати фаталан исход. Кретање хране кроз пробавни систем може из различитих разлога бити успорено или убрзано. Споро кретање фекалних маса назива се опстипација, а настаје услед слабљења рефлекса дефекације, атрофије глатких мишића дебелог црева, нередовног пражњења црева, одређених врста хране и потешкоћа при њиховом варењу. У супротности с тиме, пребрз пролазак хране кроз црева назива се пролив (диареа). То се дешава због поремећаја у реапсорпцији храњивих материја из хране. Главни узроци пролива су разне инфекције и инфективне болести ([[ентеритис]], [[колера]]...), претерана емотивна стања итд. Заразно бактеријско обољење пробавног тракта, [[трбушни тифус]], преноси се зараженом храном и водом. Тада долази до упале слузнице танког црева и настају чиреви, који могу изазвати тешка крварења црева. Симптоми су главобоља, висока температура и опћа слабост. У Азији је распрострањена [[колера]], која у Европи претежно није присутна. У пробавном систему човека често се могу настанити и одређени паразити, а међу њима треба споменути [[тракавица|тракавицу]], [[трихина|трихину]] и [[дечија глиста|дечију глисту]]. Дечија глиста се у тело уноси у виду јаја преко недовољно опраног и термички необрађеног поврћа и због нехигијенских услова. Она изазива бол у трбуху, недостатак апетита, вртоглавицу, главобољу, поремећаје варења итд. Најбоље се превентира одржавањем хигијене и прањем намирница. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{Cite book| ref=harv|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last=Karasov|first=W. H.|authorlink= |editor-last=Dejours|editor-first=P.|editor2-last=Bolis|editor2-first=L.|editor3-last=Taylor|editor3-first=C. R.|editor4-last=Weibel|editor4-first=E. R.|accessdate=01. 11. 2012 |pages=181–191}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Digestive system}} * -{[http://www.innerbody.com/image/digeov.html Anatomy atlas of the Digestive System]}- {{Анатомија човека}} {{Подножје}} [[Категорија:Систем органа за варење| ]] [[Категорија:Абдомен]] 5k1zy3znk51hzppjxrs4frggwvx7xbt 0 41340 30099602 30084215 2025-06-28T11:02:03Z Marko Mlinarić 317145 30099602 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | ијекавица = | име = Милтон Фридман | слика = Portrait of Milton Friedman.jpg | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|7|31}} | место_рођења = [[Њујорк]] | држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2006|11|16|1912|7|31}} | место_смрти = [[Сан Франциско]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | религија = | епоха = 20. век | регија = | школа_филозофије = Чикашка школа | главна_интересовања = [[Економија]] | значајне_идеје = [[Слобода]], Слободно тржиште, Монетаризам, Теорија цена, Флуктуирајући курс валута, Природна стопа незапослености Фридманов тест | утицаји_од = [[Адам Смит]], [[Џон Стјуарт Мил]], [[Томас Пејн]], [[Фридрих Хајек]] | утицао_на = [[Маргарет Тачер]], [[Роналд Реган]], [[Рон Пол]], [[Аугусто Пиноче]] | супружник = | отац = | мајка = | деца = | рођаци = | потпис = Milton friedman signature.svg | веб-сајт = }} {{сајдбар либертаријанизам | expanded =људи}} '''Милтон Фридман''' ({{јез-енгл|Milton Friedman}}; [[Њујорк]], [[31. јул]] [[1912]] — [[Сан Франциско]], [[16. новембар]] [[2006]]) је био амерички економиста, добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за „свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике”.<ref>{{cite web|title=Милтон Фридман nobelprize.org |url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1976/ |year=1976 |publisher=Nobel Prize}}</ref> Основне доприносе Фридман је дао на подручју [[теорије цена]], [[инфлације]] и [[монетарне политике]]. Готово сам је током 1950-их и [[1960-е|1960-их]] година држао опозицију владајућем [[Џон Мејнард Кејнс|кејнзијанизму]]. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну [[квантитативна теорија новца|квантитативну теорију новца]]. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема [[Инфлација|инфлације]] и краткорочних флуктуација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП). Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Био је саветник [[Роналд Реган|Роналда Регана]]<ref>Lanny Ebenstein (2007). Milton Friedman: A Biography. St. Martin's Press. p. 208.</ref> и [[Маргарет Тачер]].<ref>Charles Moore (2013). Margaret Thatcher: The Authorized Biography, Volume One: Not For Turning. Penguin. p. 576–77</ref> Његове књиге, есеји остварили су велики утицај широм света, укључујући [[Комунизам|комунистичке]] земље.<ref>"Capitalism and Friedman" (editorial), The Wall Street Journal November 17, 2006</ref><ref>Václav Klaus (January 29, 2007). "Remarks at Milton Friedman Memorial Service"</ref><ref>Johan Norberg, Defaming Milton Friedman: Naomi Klein's disastrous yet popular polemic against the great free market economist, Reason Magazine, Washington, D.C., Oct. 2008</ref> Уопште, био је један од највећих либерала [[20. век]]а. У књизи ''Капитализам и слобода'' доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом ''Слобода избора'', које је припремио заједно са супругом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са [[Фридрих Хајек|Хајеком]], [[Друштво Монт Пелерин]], где је преиспитивана и јачана [[либерализам|либерална идеја]]. == Детињство и младост == Фридман је рођен у [[Бруклин]]у, у [[Њујорк]]у, у породици јеврејских досељеника Саре Етхел (рођ Ландау) и Јена Саула Фридмана,<ref>{{Cite book|title=Who's who in American Jewry|url=https://books.google.com/books?id=aYlmAAAAMAAJ|year=1980|publisher=Standard Who's Who.}}</ref> из Берегзасима у Закарпатима, [[Краљевина Угарска (1000—1918)|краљевина Угарска]] (данас Берехове у Украјини), трговаца текстилном робом. Након Милтоновог рођења, породица се преселила у Рехвеј, [[Њу Џерзи]]. У својим тинејџерским данима, Фридман је страдао у саобраћајној несрећи услед чега му је остао трајни ожиљак на горњој усни.<ref>{{Cite book|last1=Ebenstein|title=Milton|url=https://archive.org/details/miltonfriedmanbi00eben_542|first1=Alan O. Friedman: a biography|year=2007|pages=[https://archive.org/details/miltonfriedmanbi00eben_542/page/n24 10]}}</ref> Као надарени ученик, Фридман матурира нешто пре свог шеснаестог рођендана.<ref>Eamonn Butler, Milton Friedman (2011) 1. poglavlje</ref> {{sfn|Ebenstein|2007|pp=5–12}} Након дипломирања понуђене су му две стипендије за дипломски рад. Једна из математике на Универзитету Браун, друга из економије на [[Универзитет у Чикагу|Универзитету у Чикагу]].<ref>"Milton Friedman and his start in economics". Young America's Foundation. August 2006.</ref> Фридман бира потоњу, те тако 1933. године стиче титулу магистра наука. На њега су снажно утицали Џејкоб Винер, Франк Најт и Хенри Симонс. У [[Чикаго|Чикагу]] је Фридман упознао своју будућу супругу, економисткињу Роуз. Током школске 1933/1934. на [[Универзитет Колумбија|Универзитету Колумбија]] је студирао статистику с познатим статистичарем и економистом Харолдом Хотелингом. Враћа се у Чикаго школске 1934/1935. године као асистент Хенрију Шулцу, који је тада радио на "теорији и мерењу потражње". Те године Фридман се упознао са Џорџом Стиглером и Вилсоном Аленом Валисом са којима ће остати пријатељ до краја живота.{{sfn|Ebenstein|2007|pp=13–30}} == Научни допринос == Фридман је најпознатији по оживљавању интереса за понуду новца као одреднице номиналне вредности производње, то јест, квантитативну теорију новца. Монетаризам је скуп ставова повезаних са модерном квантитативном теоријом Његови почеци могу се пратити уназад до школе Саламанка из 16. века или чак и даље. Међутим, Фридманов допринос је у великој мери одговоран за модерну популаризацију. Он је коаутор, са Аном Шварц, "Монетарне историје САД, 1867-1960" (1963), која је испитивала улоге понуде новца и економске активности у историји САД. Упечатљив је закључак њиховог истраживања у вези начина на који промене понуде новца доприносе економским флуктуацијама. Неколико студија регресије са Давидом Мизелманом током 1960-их предлагале су примат понуде новца у односу на инвестиције и државну потрошњу у одређивању потрошње и производње. Фридман је био главни заговорник монетаристичке школе економије. Он је тврдио да постоји блиска и стабилна веза између инфлације и понуде новца, углавном да се инфлација може избећи уз правилну регулацију стопе раста монетарне базе. Он је користио славну аналогију о "бацању новца из хеликоптера.", како би се избегли механизми за убризгавање новца и други фактори који би његове моделе чинило прекомпликованим. Фридманови аргументи су се супротстављали популарном концепту инфлације трошкова, да је повећан општи ниво цена у то време био резултат повећања цена нафте, односно повећања плата; као што је он писао, {{citat|Инфлација је увек и свугде новчани феномен 1963.<ref>Friedman, Milton. Inflation: Causes and Consequences. New York: Asia Publishing House.</ref> }} Фридман је такође познат по свом раду на функцији потрошње, хипотезе о сталном приходу (1957), који је сам Фридман називао својим најбољим научним радом.<ref>"Charlie Rose Show". December 26, 2005.</ref> Ово дело је тврдило да ће рационални потрошачи трошити пропорционалну количину онога што перципирају да је њихов стални приход. Случајне добитке ће углавном сачувати. Пореска одбијања исто тако, јер рационални потрошачи предвиђају да ће порез морати да се повећа због балансирања буџета. Други важни доприноси су његова критика Филипсове криве и концепта природне стопе незапослености (1968). Влада која доноси већу инфлацију не може трајно смањити незапосленост на тај начин. Незапосленост може бити привремено мања, ако је инфлација неочекивана, али на дуге стазе незапослености ће бити одређена трвењима и несавршеностима на тржишту рада. == Становишта у вези државних политика == === Јавна добра и монополи === Фридман је подржавао државно управљање јавним добрима тамо где се сматрало да приватне фирме не могу да пруже задовољавајуће услуге, међутим, тврдио је да би многе услуге које пружа Влада биле боље пружене од стране приватног сектора. === Војна обавеза === Милтон Фридман је био главни заговорник добровољног служења војске, наводећи да је регрутација у "нескладу са слободним друштвом."<ref>Milton Friedman (1991).The War on Drugs. America's Drug Forum.</ref><ref>{{Cite book|last1=Rostker|first1=Bernard|title=I Want You!: The Evolution of the All-Volunteer Force|url=https://archive.org/details/iwantyouevolutio0000rost|publisher=Rand Corporation|year=2006|isbn=978-0-8330-3895-1|pages=[https://archive.org/details/iwantyouevolutio0000rost/page/4 4]}}</ref> У делу "Капитализам и слобода", он је тврдио да је војни рок неправедан и произвољан и спречава младиће у обликовању живота по својој мери.<ref name="CaF">Friedman, Milton (November 15, 2002). Capitalism and Freedom. University Of Chicago Press. p. 36.</ref> Током Никсонове администрације био је на челу одбора како би истражио пребацивање на плаћене / добровољачке оружане снаге. Он ће касније тврдити да је његова улога у уклањању регрутације у Сједињеним Америчким Државама било његово најпоносније постигнуће.<ref>[http://reason.com/archives/1995/06/01/best-of-both-worlds Best of Both Worlds: An Interview with Milton Friedman - Reason.com]</ref> Фридман је, међутим, сматрао да би се народ могао присилити на војну обуку као резерву у случају рата.<ref name="CaF"/> === Економске слободе === Мајкл Вокер из Фрејзер института и Фридман угостили су низ конференција од 1986. до 1994. Циљ је био да се створи јасна дефиниција економске слободе и метода за њено мерење. На крају је то резултирало првим извештајем о светској економској слободи, "економске слободе у свету". Фридман је заговарао јачу основну правну (уставну) заштиту економских права и слобода у циљу даљег промовисања индустријско-комерцијалног развоја, просперитета и подупирао демократију и слободу те уопштено владавину права у друштву.<ref>{{Cite web|url=http://industry.sharepoint.com/Pages/NewBritishBillofRights.aspx |title=New British Bill of Rights, A: The Case For |accessdate=3. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304030437/http://industry.sharepoint.com/Pages/NewBritishBillofRights.aspx |archive-date=4. 3. 2016 |url-status=dead }}</ref> === Политика у вези социјалних давања === Фридман предлаже да ако би систем социјалних давања уопште постојао, заменио би постојећи систем негативним порезом на доходак, односно прогресивним пореским системом, у којем би сиромашни од Владе примали основни животни приход.<ref name="NYT">{{cite journal|last1=Frank|first1=Robert H|date=23. 11. 2006 |title= |journal=The Other Milton Friedman: A Conservative with a Social Welfare Program |url=http://www.nytimes.com/2006/11/23/business/23scene.html?_r=2|publisher=The New York Times}}</ref> Према [[Њујорк тајмс|Њјујорк тајмсу]], Фридманово становиште по овом питању су следећа: ″Тржиште постиже сјајне ствари, али не може вршити дистрибуцију прихода који свим грађанима омогућава задовољење основних животних потреба″<ref name="NYT"/> === Геј права === Фридман је био присталица [[геј]] права. Никада није јасно подржао [[Истополни брак|истополне]] бракове, уместо тога је рекао „Не сматрам да би требало бити било какве [[Дискриминација|дискриминације]] према хомосексуалцима<ref>{{cite web|title=Milton Friedman|url=http://www.ldp.org.au/milton-friedman|publisher=Liberal Democratic Party (Australia)|accessdate=3. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20130410053149/http://ldp.org.au/milton-friedman|archive-date=10. 4. 2013|url-status=dead}}</ref><ref name="autogenerated1">{{cite book|author=Alan O. Ebenstein |title=Milton Friedman: A Biography |url=https://archive.org/details/miltonfriedmanbi0000eben_v2p5 |location= |publisher= |year=2007|isbn=978-1-4039-7627-7|pages=[https://archive.org/details/miltonfriedmanbi0000eben_v2p5/page/n247 228]}}</ref> === Политика у вези дрога === Фридман се такође залагао за [[Либертаријанизам|либертаријанску]] политику као што је легализација [[Дрога|дроге]] и [[Проституција|проституције]]. Током 2005. године Фридман и још пет стотина економиста представили су економске предности у легализацији [[kanabis (lek)|марихуане]].<ref>{{cite web|title=An open letter|url=http://www.prohibitioncosts.org/endorsers/|publisher=Prohibition Cost|accessdate=3. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20121031062704/http://www.prohibitioncosts.org/endorsers/|archive-date=31. 10. 2012|url-status=dead}}</ref> == Смрт == Фридман је преминуо у 94. години у Сан Франциску 16. новембра 2006. године.<ref name="reuters_20061116">{{cite web|first1=Jim|last1=Christie|date=16. 11. 2006|title=Free market economist Milton Friedman dead at 94|url=http://www.reuters.com/article/ousiv/idUSWBT00621920061116|publisher=Reuters}}</ref> Још увек је радио као економиста, његова последња колумна објављена је дан након смрти.<ref name="Milton Friedman Say?">{{cite web|url=http://www.forbes.com/2008/10/16/milton-friedman-meltdown-oped-cx_pr_1017robinson.html |title=What Would Milton Friedman Say? |last1=Robinson|first1=Peter|work=forbes.com |date=17. 10. 2008}}</ref> == Библиографија == {{refbegin|30em}} == Књиге и чланци за општу публику == * [https://www.wsj.com/articles/SB116372965543825880 "Why Money Matters,"] ''Wall Street Journal'', Nov. 17, 2006, p. A20 (last words) * {{cite book|editor= J. Daniel Hammond and Claire H. Hammond |title=Making Chicago Price Theory: Friedman-Stigler Correspondence, 1945–1957 |date=2006 |location=Routledge |publisher=Routledge|isbn=0-415-70078-7}}. 2006. 165 pp.&nbsp;. * {{cite journal|author= |title=Reflections on A Monetary History |journal=The Cato Journal|date=2004|volume=23|issue=|pages=}}, essay * {{cite book|author= |title=Two Lucky People: Memoirs |location= |publisher= |year= |isbn=0-226-26414-9}}. (with Rose Friedman) (1998) ] * ''George J. Stigler, 1911–1991: Biographical Memoir'', (National Academy of Sciences: 1998), [http://www.nap.edu/readingroom/books/biomems/gstigler.pdf online] * "The Case for Free Trade" with Rose Friedman, 1997, ''Hoover Digest'' magazine article * {{cite book|author= |title=Money Mischief: Episodes in Monetary History |location= |publisher= |year=1994 |isbn=0-15-162042-3}}. 28 6 pp. * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=George Stigler: A Personal Reminiscence |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-political-economy_1993-10_101_5/page/n13|journal= Journal of Political Economy|date= 1993|volume= 101|issue= 5|pages= 768–773|doi= 10.1086/261898|jstor=2138591}} * "The Drug War as a Socialist Enterprise," in Arnold S. Trebach, ed. ''Friedman and Szasz on Liberty and Drugs: Essays on the Free Market and Prohibition'' (Drug Policy Foundation Press: 1992) * {{cite book|author= |title=Economic Freedom, Human Freedom, Political Freedom |location= |publisher= |year=1992|isbn=1-883969-00-X}}. short pamphlet * [http://independentindian.com/1989/05/21/milton-friedmans-extempore-comments-at-the-1989-hawaii-conference-on-india-israel-palestine-the-usa-debt-and-its-uses-etc/ "Milton Friedman’s extempore comments at the 1989 Hawaii conference: on India, Israel, Palestine, the USA, Debt and its uses, Erhardt abolishing exchange controls, Etc"], provided by Indian economist [[Subroto Roy (economist)|Subroto Roy]] (May 21, 1989) * {{cite book|author= |title=The Essence of Friedman |location= |publisher= |year= |isbn=0-8179-8662-6}}. essays edited by Kurt R. Leube, (1987) () * "The Case for Overhauling the Federal Reserve," (1985), ''Challenge'' magazine article * {{cite book|author= |title=The Tyranny of the Status Quo |location= |publisher= |year=1984 |isbn=0-15-192379-5}} * ''[[Free to Choose|Free to Choose: A Personal Statement]]'', with Rose Friedman, (1980), highly influential restatement of policy views * ''From Galbraith to Economic Freedom'', [[Institute of Economic Affairs]], Occasional Paper 49 (1977) * ''There's No Such Thing as a Free Lunch'' (1975), columns from ''[[Newsweek]]'' magazine {{cite web |author= |url=https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=58556230 |title=version |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=14. 08. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110814041356/https://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=58556230 |url-status= }} * ''Unemployment versus Inflation?'', [[Institute of Economic Affairs]], Occasional Paper 44 (1975) * ''Social Security: Universal or Selective?'' with [[Wilbur J. Cohen]] (1972) * [http://doc.cat-v.org/economics/milton_friedman/business_social_responsibility "The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits"], ''[[The New York Times Magazine]]'', September 13, 1970 * [http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=2136&chapter=195469&layout=html&Itemid=27#c_NIR_1360-016_footnote_nt1046 "Why Not a Volunteer Army?"], ''[[Ralph Raico|New Individualist Review]]'', Spring 1967 * ''An Economist's Protest: Columns in Political Economy'', Thomas Horton and Company (1966) * ''[[Capitalism and Freedom]]'' (1962), highly influential series of essays that established Friedman's position on major issues of public policy {{cite web |author= |url=http://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/ipe/friedman.htm |title=excerpts |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=05. 11. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081105123941/http://www.mtholyoke.edu/acad/intrel/ipe/friedman.htm |url-status= }} * ''Roofs or Ceilings?: The Current Housing Problem'' with George J. Stigler. (Foundation for Economic Education, 1946), 22 pp. attacks [[rent control]] == Видео записи == * ''The Power of Choice'' (2007). * ''[[Free to Choose]]'' (1980) (1990). * ''PRC Forum: Milton Friedman'' (1987). * [http://yes390.org/friedmanvideos.html ''Milton Friedman interviewed on America's Drug Forum''] (1991) * ''Monetary Revolutions'' (1992). * ''Money'' (1992). * ''Efforts in Eastern Europe to Localize Government'' (1993). * ''Privatization Trends in Eastern Europe'' (1993). * ''Health Care Reform'' (1992). * ''Economically Speaking – Why Economists Disagree'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 01, "What is America?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 02, "Myths That Conceal Reality" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 03, "Is Capitalism Humane?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 04, "The Role of Government in a Free Society" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 05, "What Is Wrong with the Welfare State?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 06, "Money and Inflation" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 07, "Is Tax Reform Possible?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 08, "Free Trade: Producer vs. Consumer" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 09, "The Energy Crisis: A Humane Solution" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 10, "The Economics of Medical Care" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 11, "Putting Learning Back in the Classroom" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 12, "Who Protects the Consumer?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 13, "Who Protects the Worker?" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 14, "Equality and Freedom in the Free Enterprise System" and Q & A'' (1978). * ''Milton Friedman Speaks: Lecture 15, "The Future of Our Free Society" and Q & A'' (1978). == Економске књиге и чланци (хронолошким редом) == * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Professor Pigou's Method for Measuring Elasticities of Demand From Budgetary Data|journal= The Quarterly Journal of Economics|date= November 1935|volume=50|issue=1|pages=151–63|jstor=1882346|doi= 10.2307/1882346}} * {{cite journal|last1= Pigou|first1= A. C.|title=Marginal Utility of Money and Elasticities of Demand|journal= The Quarterly Journal of Economics|date=May 1936|volume=50|issue=3|pages=532–33|jstor=1882615|last2= Friedman|first2= Milton|last3= Georgescu-Roegen|first3= N.|doi= 10.2307/1882615}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Use of Ranks to Avoid the Assumption of Normality Implicit in the Analysis of Variance|url= https://archive.org/details/sim_journal-of-the-american-statistical-association_1937-12_32_200/page/n57|journal= Journal of the American Statistical Association|date= December 1937|volume=32|issue=200|pages=675–701|jstor=2279372|doi= 10.2307/2279372}} * {{cite journal|first1= Milton|title=The Inflationary Gap: II. Discussion of the Inflationary Gap |DUPLICATE_journal= American Economic Review|date=June 1942 |DUPLICATE_pages=314–20|last1= Friedman|url=https://archive.org/details/sim_american-economic-review_1942-06_32_2/page/n79|journal= The American Economic Review|volume= 32|issue= 2|pages= 314–320|doi= |jstor=1803512}} * {{cite journal|first1= Milton|title=The Spendings Tax as a Wartime Fiscal Measure |DUPLICATE_journal= American Economic Review|date= March 1943|last1= Friedman|url=https://archive.org/details/sim_american-economic-review_1943-03_33_1/page/n52|journal= The American Economic Review|volume= 33|issue= 1|pages= 50–62|doi= |jstor=1811186}} * '' Taxing to Prevent Inflation: Techniques for Estimating Revenue Requirements'' (Columbia U.P. 1943, 236 pp) with Carl Shoup and Ruth P. Mack * ''Income from Independent Professional Practice'' with Simon Kuznets (1945), Friedman's PhD thesis * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Lange on Price Flexibility and Employment: A Methodological Criticism|url= https://archive.org/details/sim_american-economic-review_1946-09_36_4/page/n122|journal= American Economic Review|date= September 1946|volume=36|issue=4|pages=613–31|doi= |jstor=1801726}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Utility Analysis of Choices Involving Risk|url= https://archive.org/details/sim_journal-of-political-economy_1948-08_56_4/page/n4|journal= Journal of Political Economy|date= August 1948|volume=56|issue=4|pages=279–304|doi= 10.1086/256692|jstor=1826045|last2= Savage|first2= L. J.}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=A Monetary and Fiscal Framework for Economic Stability|journal=American Economic Review|date= June 1948|volume=38|issue=3|pages=245–64|doi= |jstor=1810624}} * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=A Fiscal and Monetary Framework for Economic Stability |url= |journal= Econometrica|date=July 1949|volume= 17|issue= |pages= 330–332|doi= 10.2307/1907322|jstor=1907322}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Marshallian Demand Curve|journal= The Journal of Political Economy|date= December 1949|volume=57|issue=6|pages=463–95|doi= 10.1086/256879|jstor=1826553}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Wesley C. Mitchell as an Economic Theorist|journal= The Journal of Political Economy|date= December 1950|volume=58|issue=6|pages=465–93|doi= 10.1086/257011|jstor=1827087}} * "Some Comments on the Significance of Labor Unions for Economic Policy", 1951, in D. McC. Wright, editor, ''The Impact of the Union''. * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Commodity-Reserve Currency|url= https://archive.org/details/sim_journal-of-political-economy_1951-06_59_3/page/n21|journal= Journal of Political Economy|date= June 1951|volume=59|issue=3|pages=203–32|doi= 10.1086/257077|jstor=1826435}} * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=Price, Income, and Monetary Changes in Three Wartime Periods |url=https://archive.org/details/sim_american-economic-review_1952-05_42_2/page/n624|journal= The American Economic Review|date=May 1952|volume= 42|issue= 2|pages= 612–625|doi= |jstor=1910632}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Expected-Utility Hypothesis and the Measurability of Utility|journal= Journal of Political Economy|date= December 1952|volume=60|issue=6|pages=463–74|doi= 10.1086/257308|jstor=1825271|last2= Savage|first2= L. J.}} * [http://www.econ.umn.edu/~schwe227/teaching.s11/files/articles/friedman-1953.pdf The Methodology of Positive Economics (1953)] * ''[[Essays in Positive Economics]]'' (1953) * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Choice, Chance, and the Personal Distribution of Income|journal= Journal of Political Economy|date= August 1953|volume=61|issue=4|pages=277–90|doi= 10.1086/257390|jstor=1826880}} * "A Memorandum to the Government of India November 1955", MS first published at University of Hawaii May 21, 1989; first published in the book ''Foundations of India's Political Economy'', edited by Subroto Roy & WE James, Sage 1992 * "The Quantity Theory of Money: A restatement", 1956, in Friedman, editor, ''Studies in Quantity Theory.'' * ''A Theory of the Consumption Function'' (1957) * "A Statistical Illusion in Judging Keynesian Models" with Gary S. {{cite journal|author= |title=Becker |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-political-economy_1957-02_65_1/page/n65|journal= Journal of Political Economy|date= February 1957|volume=65|issue=1|pages=64–75|doi= |jstor=1824834}} * "The Supply of Money and Changes in Prices and Output", 1958, in ''Relationship of Prices to Economic Stability and Growth.'' * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Demand for Money: Some Theoretical and Empirical Results|journal= Journal of Political Economy|date= August 1959|volume=67|issue=4|pages=327–51|doi= 10.1086/258194|jstor=1825160|url= http://www.nber.org/chapters/c5857.pdf}} * {{cite book|author= |title=A Program for Monetary Stability|location= |publisher=Fordham University Press |year=1960 |isbn=}} * {{cite journal|first1= Milton|title=Monetary Data and National Income Estimates |DUPLICATE_date= April 1961|DUPLICATE_pages=267–86 |last1= Friedman|url= |journal= Economic Development and Cultural Change|date= 1961|volume= 9|issue= 3|pages= 267–286|doi= 10.1086/449907|jstor=1151799}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Lag in Effect of Monetary Policy|journal= Journal of Political Economy|date= October 1961|volume=69|issue=5|pages=447–66|doi= 10.1086/258537|jstor=1828534}} * {{cite book|author= |title=[[Price Theory (Milton Friedman)|Price Theory]] |location= |publisher= |year=1962|isbn=0-202-06074-8}}. college textbook * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Interpolation of Time Series by Related Series|journal= Journal of the American Statistical Association|date= December 1962|volume=57|issue=300|pages=729–57|doi= 10.2307/2281805|jstor=2281805}} * "Should There be an Independent Monetary Authority?", in L.B. Yeager, editor, ''In Search of a Monetary Constitution'' * ''Inflation: Causes and consequences,'' 1963. * {{cite journal|author= |title= Money and Business Cycles|journal= The Review of Economics and Statistics|date= February 1963|volume=45|issue=1|pages=32–64|doi= 10.2307/1927148|jstor= 1927148}}, Part 2, Supplement,. {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|last2= Schwartz|first2= Anna J.|title=Money and Business Cycles |url= http://www.nber.org/chapters/c5179.pdf|journal= The Review of Economics and Statistics|date= 1963|volume= 45|issue= 1|pages= 32–64|doi= 10.2307/1927148|jstor=1927148}} * ''[[A Monetary History of the United States, 1867–1960]]'', with Anna J. Schwartz, 1963; part 3 reprinted as ''The [[Great Contraction]]'' * "Money and Business Cycles" with A. J. Schwartz, 1963, ''Review of Economics & Statistics''. * "The Relative Stability of Monetary Velocity and the Investment Multiplier in the United States, 1898–1958", with D. Meiselman, 1963, in Stabilization Policies. * "A Reply to Donald Hester", with D. Meiselman, 1964 * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Reply to Ando and Modigliani and to DePrano and Mayer|url= https://archive.org/details/sim_american-economic-review_1965-09_55_4/page/n66|journal= American Economic Review|date= September 1965|volume=55|issue=4|pages=753–85|doi= |jstor=1823934|last2= Meiselman|first2= David}} * {{cite journal|last1=Friedman |first1=Milton |title=Interest Rates and the Demand for Money |journal=Journal of Law and Economics|date= October 1966|volume=9|issue=|pages=71–85|doi=10.1086/466620 }} {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=Interest Rates and the Demand for Money |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-law-and-economics_1966-10_9/page/n72|journal= The Journal of Law & Economics|date= 1966|volume= 9|issue= |pages= 71–85|doi= 10.1086/466620|jstor=724994}} * ''The Balance of Payments: Free Versus Fixed Exchange Rates'' with Robert V. Roosa (1967) * {{cite journal|last1=Friedman |first1=Milton |title=The Monetary Theory and Policy of Henry Simons |journal=Journal of Law and Economics|date= October 1967|volume=10|issue=|pages=1–13|doi=10.1086/466628 }} {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=The Monetary Theory and Policy of Henry Simons |url= |journal= The Journal of Law & Economics|date= 1967|volume= 10|issue= |pages= 1–13|doi= 10.1086/466628|jstor=724867}} * "What Price Guideposts?", in G.P. Schultz, R.Z. Aliber, editors, ''Guidelines '' * {{cite journal|last1=Friedman |first1=Milton |title=The Role of Monetary Policy. |journal=American Economic Review|date= March 1968|volume=58|issue=1|pages=1–17|jstor=1831652 |url=https://www.jstor.org/pss/1831652 }} presidential address to American Economics Association * "Money: the Quantity Theory", 1968, IESS * {{cite journal|author= "The Definition of Money |title=Net Wealth and Neutrality as Criteria" with Anna J |journal=Schwartz Journal of Money, Credit and Banking|date= February 1969|volume=1|issue=1|pages=1–14|doi= 10.2307/1991373|jstor=1991373}} * ''Monetary vs. Fiscal Policy'' with Walter W. Heller (1969) * "Comment on Tobin", 1970, ''Quarterly Journal of Economics'' * ''Monetary Statistics of the United States: Estimates, Sources, Methods''. with Anna J. Schwartz, 1970. * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=A Theoretical Framework for Monetary Analysis|journal= Journal of Political Economy|date= March 1970|volume=78|issue=2|pages=193–238|doi= 10.1086/259623|jstor=1830684}} * ''The Counter-Revolution in Monetary Theory'' 1970. * {{cite journal|last1=Friedman |first1=Milton |title=A Monetary Theory of Nominal Income |journal= Journal of Political Economy|date= 1971|volume=79|issue=2|pages=323–337|doi= 10.1086/259746|jstor=1832113 }} * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title= Government Revenue from Inflation|url= |journal= Journal of Political Economy|date= 1971|volume= 79|issue= 4|pages= 846–856|doi= 10.1086/259791|jstor=1830832}} * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title= Have Monetary Policies Failed?|url= |journal= The American Economic Review|date=1972|volume= 62|issue= 1/2|pages= 11–18|doi= |jstor=1821518}} * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=Comments on the Critics |url= |journal= Journal of Political Economy|date= 1972|volume= 80|issue= 5|pages= 906–950|doi= 10.1086/259944|jstor=1830418}} * "Comments on the Critics", 1974, in Gordon, ed. ''Milton Friedman and his Critics.'' * "Monetary Correction: A proposal for escalation clauses to reduce the cost of ending inflation", 1974 * ''The Optimum Quantity of Money: And Other Essays'' (1976) * ''Milton Friedman in Australia, 1975'' (1975) * {{cite book|last1=Gordon |first1=Robert James |title=Milton Friedman's Monetary Framework: A Debate with His Critics |location= |publisher= University of Chicago Press|year=1975 |isbn=0226264084 |last2=Friedman |first2=Milton }} * "Comments on Tobin and Buiter", 1976, in J. Stein, editor, ''Monetarism.'' * {{cite journal |last1= Friedman|first1= Milton|title=Nobel Lecture: Inflation and Unemployment |url= |journal= Journal of Political Economy|date= 1977|volume= 85|issue= 3|pages= 451–472|doi= 10.1086/260579|jstor=1830192}} * [https://oll-resources.s3.us-east-2.amazonaws.com/oll3/store/titles/2136/NewIndividualistReview_1360_Bk.pdf Introduction] to {{cite book|author= |title=New Individualist Review |location=Indianapolis |publisher=Liberty Fund, Incorporated|year=1981 |isbn=0913966908|url=https://oll.libertyfund.org/title/friedman-new-individualist-review|pages=ix-xiv|issn=0028-5439}}. [[Liberty Fund]],. . . A collection of issues spanning April 1961 (vol. 1, no. 1) to Winter 1968 (vol. 5, no. 1). * "Interrelations between the United States and the United Kingdom, 1873–1975.", with A.J. Schwartz, 1982, ''J Int Money and Finance'' * ''Monetary Trends in the United States and the United Kingdom: Their relations to income, prices and interest rates, 1876–1975''. with Anna J. Schwartz, 1982 * {{cite journal|last1=Friedman |first1=Milton |title=Monetary Policy: Theory and Practice |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-money-credit-and-banking_1982-02_14_1/page/n101 |journal=Journal of Money, Credit and Banking|date= February 1982|volume=14|issue=1|pages=98–118|doi= 10.2307/1991496|jstor=1991496 }} * "Monetary Policy: Tactics versus strategy", 1984, in Moore, editor, ''To Promote Prosperity.'' * {{cite journal|author= |title= Lessons from the 1979–1982 Monetary Policy Experiment|journal= American Economic Review|date=May 1984|volume=74|issue=2|pages=397–401}}, Papers and Proceedings ... of the American Economic Association,. * "Has Government Any Role in Money?" with Anna J. Schwartz, 1986, JME * "Quantity Theory of Money", in J. Eatwell, M. Milgate, P. Newman, eds., ''The New Palgrave'' (1998) * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Money and the Stock Market|url= https://archive.org/details/sim_journal-of-political-economy_1988-04_96_2/page/n4|journal= Journal of Political Economy|date= April 1988|volume=96|issue=2|pages=221–45|doi= 10.1086/261534|jstor=1833107}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Bimetallism Revisited|url= https://archive.org/details/sim_journal-of-economic-perspectives_fall-1990_4_4/page/n86|journal= Journal of Economic Perspectives|date=Autumn 1990|volume=4|issue=4|pages=85–104|doi= 10.1257/jep.4.4.85|jstor=1942723}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=The Crime of 1873|journal= Journal of Political Economy|date= December 1990|volume=98|issue=6|pages=1159–|doi= 10.1086/261730|jstor=2937754}} * {{cite journal|last1= Friedman|first1= Milton|title=Franklin D. Roosevelt, Silver, and China|journal= Journal of Political Economy|date= February 1992|volume=100|issue=1|pages=62–83|doi= 10.1086/261807|jstor=2138806}} * ''Milton Friedman on Economics: Selected Papers by Milton Friedman'', edited by Gary S. Becker (2008) {{refenд}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{refbegin|30em}} * {{Cite journal|last1=McCloskey |first1= Deirdre |authorlink1= Deirdre McCloskey | title = Other Things Equal: Milton |url=https://archive.org/details/sim_eastern-economic-journal_winter-2003_29_1/page/143 | journal = [[Eastern Economic Journal]] | volume = 29 | issue = 1 | publisher = [[Palgrave Macmillan]] | jstor = 40326463 |date=зима 2003 |pages=143–146}} * {{Cite book|last1=Rostker|first1=Bernard|title=I Want You!: The Evolution of the All-Volunteer Force|url=https://archive.org/details/iwantyouevolutio0000rost|publisher=Rand Corporation|year=2006|isbn=978-0-8330-3895-1|pages=[https://archive.org/details/iwantyouevolutio0000rost/page/4 4]}} * {{cite book|last1=Bernanke |first1=Ben |title=Essays on the Great Depression |url=https://archive.org/details/essaysongreatdep0000bern |publisher=[[Princeton University Press]] |year=2004 |isbn=978-0691118208 }} * {{cite book|last1=Friedman |first1=Milton |title=Two Lucky People: Memoirs |url=https://archive.org/details/twoluckypeopleme00frie |url-access=registration |publisher=University of Chicago Press |year=1999 |isbn=978-0226264158 }} * {{Cite book |last1=Burns |first1=Jennifer |year=2023 |title=Milton Friedman: The Last Conservative |location=New York |publisher=Farrar, Straus and Giroux |isbn=9780374601140 |oclc=1355021202}} * {{cite journal |title=Symposium: Why Is There No Milton Friedman Today? |journal=Econ Journal Watch |date=May 2013 |volume=10 |issue=2 |url=http://econjwatch.org/issues/volume-10-issue-2-may-2013}} * {{cite book|author= Jones, Daniel Stedman. |title=Masters of the Universe: Hayek, Friedman, and the Birth of Neoliberal Politics |location= |publisher= |year=2014|edition=2nd}} * {{cite encyclopedia |last1=Steelman |first1=Aaron |editor-first=Ronald |editor-last=Hamowy |editor-link=Ronald Hamowy |encyclopedia=The Encyclopedia of Libertarianism |chapter-url=https://books.google.com/books?id=yxNgXs3TkJYC |doi=10.4135/9781412965811.n118 |year=2008 |publisher=[[SAGE Publishing|Sage]]; [[Cato Institute]] |location=Thousand Oaks, CA |isbn=978-1412965804 |oclc=750831024 |lccn=2008009151 |pages=195–197 |chapter=Friedman, Milton (1912–2006)}} * {{Cite book |editor1-last=Wood |editor1-first=John Cunningham |editor1-link=John Cunningham Wood |editor2=Ronald N. Wood |year=1990 |title=Milton Friedman: Critical Assessments |url=https://books.google.com/books?id=_juHqHUkJAMC |series=Critical Assessments of Contemporary Economists Vol. IV |location=London |publisher=Routledge |isbn=9780415020053 |oclc=20296405}} * [[Eamonn Butler|Butler, Eamonn]]. "Milton Friedman: A Guide to His Economic Thought" {{ISBN|978-0-87663-476-9}} Introductory guide to Milton Friedman * {{cite journal|author=Chao, Hsiang-ke |title= Milton Friedman and the Emergence of the Permanent Income Hypothesis|url=https://archive.org/details/sim_history-of-political-economy_spring-2003_35_1/page/n82 |journal= History of Political Economy|date=2003|volume=35|issue=1|pages= 77–104|doi= 10.1215/00182702-35-1-77|issn=0018-2702}} Fulltext in Project Muse * [[A.W. (Bob) Coats]]; {{cite journal|author= |title=The Legacy of Milton Friedman as Teacher |journal=Economic Record|date=|volume=77|issue=|pages=}}, 2001 * [[Brian Doherty (journalist)|Doherty, Brian]]. ''Radicals for Capitalism: A Freewheeling History of the Modern American Libertarian Movement'' (2007) * {{cite book|author=[[Alan O. Ebenstein|Ebenstein, Lanny]]|title=Milton Friedman: A Biography |location= |publisher= Palgrave Macmillan|year=2007|isbn=978-1403976277}} * {{cite book|last1=Frazer |first1=William. |title=Power and Ideas: Milton Friedman and the Big U-Turn. Vol. 1: The Background. Vol. 2: The U-Turn. |location= |publisher= |year=}}. Gainesville, Fla.: Gulf/Atlantic, 1988. 867 pp. * {{cite journal|author=Hammond, J. Daniel |title= Remembering Economics|journal= Journal of the History of Economic Thought|date=2003|volume=25|issue=2|pages= 133–43|issn=1042-7716}}; focus is on Friedman * {{cite book|author=Hirsch, Abraham, and Neil de Marchi|title=Milton Friedman: Economics in Theory and Practice |location= |publisher= |year=1990}}. his methodology * Jordan, Jerry L., [[Allan Meltzer|Allan H. Meltzer]], Thomas J. Sargent and Anna J. Schwartz; {{cite journal|author= |title=Milton, Money, and Mischief: Symposium and Articles in Honor of Milton Friedman's 80th Birthday |journal=Economic Inquiry.|date=|volume=|issue=|pages=}} Volume: 31. Issue: 2. 1993. pp.&nbsp;197+. in JSTOR * {{cite book|last1=Kasper |first1=Sherryl |title=The Revival of Laissez-Faire in American Macroeconomic Theory: A Case Study of Its Pioneers |url=https://archive.org/details/revivaloflaissez0000kasp|location= |publisher= |year=2002|isbn=978-1-84064-606-1 }} * {{cite journal|last1=Krugman |first1=Paul |title=Who Was Milton Friedman? |journal= New York Review of Books|date= |volume=54|issue=2|pages=}} Feb. 15, 2007 [http://www.nybooks.com/articles/19857 online version] * {{cite book|editor=Leeson, Robert|title=Ideology and International Economy: The Decline and Fall of Bretton Woods |url=https://archive.org/details/ideologyinternat0000lees|location= |publisher= |year=2003|isbn=978-1-4039-0370-9 }} * {{cite book|last1=Powell |first1=Jim |title=The Triumph of Liberty |url=https://archive.org/details/triumphofliberty00powe|location= New York|publisher= Free Press |year=2000|isbn=978-0-684-85967-5 }}. See profile of Friedman in the chapter "Inflation and Depression." * {{cite book|author=Rayack; Elton|title=Not So Free to Choose: The Political Economy of Milton Friedman and Ronald Reagan |location= |publisher= Praeger|year= 1987}}. attacks Friedman's policies from the left * Roy, Subroto, "Milton Friedman, A Man of Reason (1912–2006)", Obituary in ''The Statesman'' newspaper Perspective Page, www.thestatesman.net, November 22, 2006, also available at http://independentindian.com/2006/11/22/milton-friedman-a-man-of-reason-1912-2006/ * {{cite journal|last1=Tavlas |first1=George S |title= Retrospectives: Was the Monetarist Tradition Invented?|journal= Journal of Economic Perspectives|date=1998|volume=12|issue=4|pages= 211–22|doi=10.1257/jep.12.4.211 |issn=0895-3309}} Fulltext in JSTOR * {{cite book|author=Stigler, George Joseph|title=Memoirs of an Unregulated Economist |url=https://archive.org/details/memoirsofunregul0000stig|location= |publisher= |year=1988}} * {{cite book|editor=Wahid, Abu N. M.; |title=Frontiers of Economics: Nobel Laureates of the Twentieth Century.|url=https://archive.org/details/frontiersofecono0000unse_d4p0|location= |publisher=Greenwood Press |year=2002 |isbn=978-0-313-32073-6|pages=109–15}} * Walters, Alan (1987), “Friedman, Milton," ''[[New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 2, pp.&nbsp;422–26 {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Milton Friedman | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = Милтон Фридман | wikinews = }} {{refbegin|30em}} * {{cite web |author= |url=http://hoohila.stanford.edu/friedman/index.php |title=Milton and Rose Friedman: An Uncommon Couple |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=19. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150219152750/http://hoohila.stanford.edu/friedman/index.php |url-status= }} (Multiple Text, audio, video) * [http://www.oac.cdlib.org/findaid/ark:/13030/tf7t1nb2hx/ The Milton Friedman papers] at the [http://www.hoover.org/hila Hoover Institution Archives] * [https://www.lib.uchicago.edu/e/busecon/econfac/Friedman.html Selected Bibliography for Milton Friedman] at the [[University of Chicago Library]] * [https://ideas.repec.org/e/pfr10.html Profile] and [http://econpapers.repec.org/RAS/pfr10.htm Papers] at [[Research Papers in Economics]]/RePEc * {{IMDb name|0295313}} * [http://bfi.uchicago.edu/ Becker Friedman Institute] at the [[Универзитет у Чикагу|University of Chicago]] * [http://www.edchoice.org/ The Foundation for Educational Choice] * [http://www.economictheories.org/2008/08/milton-friedman-histor-theory-biography.html Milton Fridman]{{Мртва веза}} at Scarlett * [http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1976/friedman-lecture.html Inflation and Unemployment] 1976 lecture at [[NobelPrize.org]] * [http://nobelprize.org/nobel_prizes/economics/laureates/1976/friedman-speech.html Nobel Prize acceptance speech] * {{Cite book|title=Milton Friedman (1912–2006) |url=http://www.econlib.org/library/Enc/bios/Friedman.html |work=[[The Concise Encyclopedia of Economics]] |edition=2nd |series=[[Library of Economics and Liberty]] |publisher=[[Liberty Fund]] |year=2008 }} * [http://oll.libertyfund.org/?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=2136&chapter=195469&layout=html&Itemid=27#c_NIR_1360-016_footnote_nt1046 Milton Friedman:Why Not a Volunteer Army?], ''[[Ralph Raico|New Individualist Review]]'', Spring 1967 * [http://doc.cat-v.org/economics/milton_friedman/business_social_responsibility The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits], Milton Friedman, ''[[The New York Times Magazine]]'', September 13, 1970 * {{cite web |author= |url=http://www.dominicstreatfeild.com/2010/11/08/interview-with-milton-friedman/ |title=Interview with Milton Friedman |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=13. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121113201345/http://www.dominicstreatfeild.com/2010/11/08/interview-with-milton-friedman/ |url-status= }}, Dominic Streatfeild, May 25, 2000, source material for ''Cocaine: An Unauthorised Biography'' * [http://www.newsweek.com/id/207218 Milton Friedman vs. The Fed Bailout] by Michael Hirsh, ''[[Њузвик|Newsweek]]'', July 17, 2009 * [http://www.nytimes.com/2010/08/01/opinion/01stockman.html?_r=2 Four Deformations of the Apocalypse], [[David Stockman]], ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'', July 31, 2010 * [http://doc.cat-v.org/economics/milton_friedman/the_case_for_free_trade The Case for Free Trade by Milton and Rose Friedman] * {{cite web|last1=Roberts |first1=Russ |title=Milton Friedman Podcasts |url=http://www.econtalk.org/archives/_featuring/milton_friedman/ |work=[[EconTalk]] |publisher=[[Library of Economics and Liberty]] |authorlink1=Russ Roberts}} {{refend}} {{Нобелова награда за економију}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Фридман, Милтон}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Амерички економисти]] [[Категорија:Нобеловци за економију]] [[Категорија:Доктори економије]] [[Категорија:Амерички нобеловци]] [[Категорија:Јевреји у Сједињеним Америчким Државама]] [[Категорија:Критичари марксизма]] bp3yasg1r6kjjbsu3slcv9n08rdck4g 0 41534 30099624 30037632 2025-06-28T11:26:35Z ~2025-89542 447249 30099624 wikitext text/x-wiki {{Књижевник | име = Иван Цанкар | слика = Ivan Cankar.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Иван Цанкар | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1876|5|10}} | место_рођења = [[Врхника]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1918|12|11|1876|5|10}} | место_смрти = [[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевство СХС]] | школа = | награде = | утицао = | утицали = | период = | дела = }} '''Иван Цанкар''' ([[Врхника]], [[10. мај]] [[1876]] — [[Љубљана]], [[11. децембар]] [[1918]]) је био [[Словенци|словеначки]] [[књижевник]].<ref>{{Cite web|url=https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20subject%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20creator%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20creator%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20creator%3A%22Cankar%2C%20I%2E%22%20OR%20title%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20description%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20description%3A%22Ivan%20Cankar%22%29%20OR%20%28%221876-1918%22%20AND%20Cankar%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29|title=Ivan Cankar|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref name="biografija.org">{{cite web |title=Ivan Cankar |url=https://www.biografija.org/knjizevnost/ivan-cankar/ |website=biografija.org |access-date=19. 1. 2022}}</ref> == Живот и рад == Завршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.<ref name="лексикон">{{cite book |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=93 |edition=2.}}</ref> Студирао је у [[Беч]]у технику, али је није завршио и потпуно се посветио [[књижевност]]и. У [[словеначка књижевност|словеначкој књижевности]] јавио се песмама и збирком "''Еротика''" ([[1899]])<ref name="лексикон" />, која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке [[модернизам|модерне]] књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.<ref>{{cite book|last=Цанкар|first=Иван|title=Цртице и приповетке : избор|publisher=Београд : Завод за уџбенике и наставна средства|year=1998|isbn=978-86-17-06325-0|pages=99}}</ref> Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски. Цанкар се [[1913]]. у предавању ''Словенци и Југословени'' недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.<ref name="doi.fil.bg.ac.rs">{{cite web |last1=Trifunović |first1=Aleksandar |title=CANKAR I JUGOSLAVIJA |url=http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_book/2019/cankar_i(n)_mi/cankar_i(n)_mi-2019-ch14.pdf |website=doi.fil.bg.ac.rs |access-date=19. 1. 2022}}</ref> Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.<ref name="doi.fil.bg.ac.rs" /> Због тога је и у јесен [[1914]]. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду. Умро је [[11. децембар|11. децембра]] [[1918]]. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.<ref name="biografija.org" /> == Дела == === Поезија === :* ''Еротика'' (1899, 2. издање 1902) === Проза === :* ''Вињете'' (1899) :* ''Књига за лакомислене људе'' (1901) :* ''Странци'' (1901) :* ''На кланцу (роман)'' (1902) :* ''Об зори'' (1903) :* ''Живот и смрт Петра Новљана'' (1903) :* ''Госпођа Јудит'' (1904) :* ''Кућа Марије Помоћнице'' (1904) :* Крст на гори (1904) :* Потепух Марко ин краљ Матјаж (1905) :* В месечини (1905) :* Мартин Качур (роман) (1906) :* Нина (роман) (1906) :* Смрт н погреб Јакоба Несрече (1906) :* Алеш из Разора (1907) :* Слуга Јернеј и његово право (1907) :* Нови живот (роман) (1908) :* Згодбе из долине шентфлорјенске (1908) :* Курент (1909) :* Комшија Лука (1909) :* За крижем(1909) :* Три драме (1911) :* Воља и моч (1911) :* Милан и Милена (роман) (1913) :* Подобе из сањ (1920) :* Мимо живљења (1920) :* Мој живот (1920) :* Грешник Ленарт (1921) === Драме === :* Јакоб Руда (1901) :* За добро народа (1901) :* Краљ Бетајнове (1902) :* Похујшање в долини шентфлорјенски (1908) :* Слуге (1910) :* Лепа Вида (1912) :* Романтичне душе (1922) === Есеји === :* Крпанова кобила (1907) :* Бела хризантема (1910) ---- Његова најзначајнија дела су ''Хлапци'', ''За народов благор'' и ''На кланцу''. == Види још == * [[Цанкарева награда]] == Референце == {{референце|30em}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Цанкар, Иван}} [[Категорија:Рођени 1876.]] [[Категорија:Умрли 1918.]] [[Категорија:Словеначки књижевници]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Жале]] 2p0tkr9ro277t68c3ri2bjh9nzwakrw 30099680 30099624 2025-06-28T11:52:22Z ~2025-89542 447249 30099680 wikitext text/x-wiki {{Књижевник | име = Иван Цанкар | слика = Ivan Cankar.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Иван Цанкар | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1876|5|10}} | место_рођења = [[Врхника]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1918|12|11|1876|5|10}} | место_смрти = [[Љубљана]] | држава_смрти = [[Краљевство СХС]] | школа = | награде = | утицао = | утицали = | период = | дела = }} '''Иван Цанкар''' ([[Врхника]], [[10. мај]] [[1876]] — [[Љубљана]], [[11. децембар]] [[1918]]) је био [[Словенци|словеначки]] [[књижевник]].<ref>{{Cite web|url=https://archive.org/search.php?query=%28%28subject%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20subject%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20creator%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20creator%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20creator%3A%22Cankar%2C%20I%2E%22%20OR%20title%3A%22Ivan%20Cankar%22%20OR%20description%3A%22Cankar%2C%20Ivan%22%20OR%20description%3A%22Ivan%20Cankar%22%29%20OR%20%28%221876-1918%22%20AND%20Cankar%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29|title=Ivan Cankar|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref><ref name="biografija.org">{{cite web |title=Ivan Cankar |url=https://www.biografija.org/knjizevnost/ivan-cankar/ |website=biografija.org |access-date=19. 1. 2022}}</ref> == Живот и рад == Иван Цанкар се родио у Врхники, поред Љубљане, 10. маја 1876. године, у тадашњој Аустроугарској Монархији. Завршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.<ref name="лексикон">{{cite book |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=93 |edition=2.}}</ref> Студирао је у [[Беч]]у технику, али је није завршио и потпуно се посветио [[књижевност]]и. У [[словеначка књижевност|словеначкој књижевности]] јавио се песмама и збирком "''Еротика''" ([[1899]])<ref name="лексикон" />, која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке [[модернизам|модерне]] књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.<ref>{{cite book|last=Цанкар|first=Иван|title=Цртице и приповетке : избор|publisher=Београд : Завод за уџбенике и наставна средства|year=1998|isbn=978-86-17-06325-0|pages=99}}</ref> Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски. Цанкар се [[1913]]. у предавању ''Словенци и Југословени'' недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.<ref name="doi.fil.bg.ac.rs">{{cite web |last1=Trifunović |first1=Aleksandar |title=CANKAR I JUGOSLAVIJA |url=http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/eb_book/2019/cankar_i(n)_mi/cankar_i(n)_mi-2019-ch14.pdf |website=doi.fil.bg.ac.rs |access-date=19. 1. 2022}}</ref> Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.<ref name="doi.fil.bg.ac.rs" /> Због тога је и у јесен [[1914]]. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду. Умро је [[11. децембар|11. децембра]] [[1918]]. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.<ref name="biografija.org" /> == Дела == === Поезија === :* ''Еротика'' (1899, 2. издање 1902) === Проза === :* ''Вињете'' (1899) :* ''Књига за лакомислене људе'' (1901) :* ''Странци'' (1901) :* ''На кланцу (роман)'' (1902) :* ''Об зори'' (1903) :* ''Живот и смрт Петра Новљана'' (1903) :* ''Госпођа Јудит'' (1904) :* ''Кућа Марије Помоћнице'' (1904) :* Крст на гори (1904) :* Потепух Марко ин краљ Матјаж (1905) :* В месечини (1905) :* Мартин Качур (роман) (1906) :* Нина (роман) (1906) :* Смрт н погреб Јакоба Несрече (1906) :* Алеш из Разора (1907) :* Слуга Јернеј и његово право (1907) :* Нови живот (роман) (1908) :* Згодбе из долине шентфлорјенске (1908) :* Курент (1909) :* Комшија Лука (1909) :* За крижем(1909) :* Три драме (1911) :* Воља и моч (1911) :* Милан и Милена (роман) (1913) :* Подобе из сањ (1920) :* Мимо живљења (1920) :* Мој живот (1920) :* Грешник Ленарт (1921) === Драме === :* Јакоб Руда (1901) :* За добро народа (1901) :* Краљ Бетајнове (1902) :* Похујшање в долини шентфлорјенски (1908) :* Слуге (1910) :* Лепа Вида (1912) :* Романтичне душе (1922) === Есеји === :* Крпанова кобила (1907) :* Бела хризантема (1910) ---- Његова најзначајнија дела су ''Хлапци'', ''За народов благор'' и ''На кланцу''. == Види још == * [[Цанкарева награда]] == Референце == {{референце|30em}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Цанкар, Иван}} [[Категорија:Рођени 1876.]] [[Категорија:Умрли 1918.]] [[Категорија:Словеначки књижевници]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Жале]] jqd3y49ajuivet6qng8e8ak03gd7xtv 0 44823 30099592 30093986 2025-06-28T10:49:40Z KrleNS 313903 30099592 wikitext text/x-wiki {{Automatic taxobox | name = Кичмењаци | fossil_range = {{fossil range|520|0|доњи [[Камбријум]] — данас<ref name="Peterson2008">{{cite journal|last=Peterson|first1= Kevin J. |last2=Cotton| first2 = James A. |last3=Gehling| first3 = James G. |last4=Pisani| first4 = Davide |date=27. 4. 2008 | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224|pages=1435–1443}}</ref>}} | image = Vertebrates.png | image_width = 250п | image_caption = Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: [[Шарени даждевњак]] (-{Amphibia}-), [[Естуарски крокодил]] (-{Reptilia}-), [[Аустралијски казуар]] (-{Aves}-), [[Rhynchocyon petersi|Црно-ружичаста слоновска ровчица]] (-{Mammalia}-) [[Велики буцањ]] (-{Osteichthyes}-) | taxon = Vertebrata | authority = [[Žan Batist Lamark|J-B. Lamarck]], 1801<ref name="Nielsen2012">{{cite journal |last1=Nielsen |first1=Claus |title=The authorship of higher chordate taxa |journal=Zoologica Scripta |date=јул 2012|volume=41 |issue=4 |doi=10.1111/j.1463-6409.2012.00536.x |accessdate=15. 12. 2019| pages = 435–436 }}</ref>| subdivision_ranks = [[Кладус]]и | subdivision = Види [[#Разноврсност кичмењака|текст]] }} '''Кичмењаци''' ({{јез-лат|Vertebrata}}) билатерално су симетрични [[хордати]] са развијеном [[лобања|лобањском чауром]] у којој се налази [[мозак]]. Највећи број кичмењака поседује [[кичмени пршљен|кичмене пршљенове]] и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите. Кичмењаци су подељени на [[рибе]], [[Водоземци|водоземце]], [[Гмизавци|гмизавце]], [[Сисари|сисаре]] и [[птице]]. Екстантне кичмене опције величине су од врсте [[жаба]] -{''Paedophryne amauensis''}-, са само 7,7{{nbsp}}mm до [[Plavi kit|плавог кита]], до 33{{nbsp}}m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су [[бескичмењаци]], који немају [[Кичма|кичму]]. Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]], које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first1=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date=25. 1. 2017|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2 |doi=10.1038/ncomms1355 |issn=2041-1723 |pmc=3157150|pmid=21712821|pages=373}}</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name="hagfish">{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-molecular-evolution_1999-12_49_6/page/729 | author = Kuraku |date=децембар 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 |doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D |last3=Katoh|first3=K |last4=Suga|first4=H |last5=Miyata|first5=T |issue=6|displayauthors=1 |pages=729–35}}</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]]. == Етимологија == Порекло кичмењака произашло је из [[Латински језик|латинске]] речи -{''Vertebratus''}-, што значи ''спој кичме''.<ref>{{cite web|title=vertebrate |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary | author = |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebrate|accessdate=14. 4. 2018}}</ref> Прото-индоевропско порекло [[језик]]а још увијек није јасно. ''Вретенчар'' је изведен из речи вретенца, који се односи на било коју од [[кост]]ију или сегменте [[Кичмена колона|кичмене колоне]].<ref>{{cite web|title=vertebra |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary | author = |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebra|accessdate=14. 4. 2018}}</ref> == Анатомија и морфологија == Сви кичмењаци изграђују се по основном делу тела [[Хордати|хордата]]: круту [[кост]] која пролази кроз животињу ([[Кичма|кичмени стуб]] и / или -{''notochord''}-),<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=Ben|title=Vertebrates: More on Morphology|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertmm.html|publisher=UCMP|accessdate=14. 4. 2018}}</ref> са шупљом цевчицом нервног ткива (кичмене мождине) а испод њега се налази [[Crevo (zoologija)|црево]]. На свим кичмењацима, уста се налазе на доњем предњем делу [[животиња|животиње]], док се [[анус]] налази при крају тела. Преостали део тела који се наставља након ануса, формира [[реп]] са пршљенима и кичменом мождином, али без црева.<ref name="Romer">Romer, A.S. (1949): ''The Vertebrate Body.'' W.B. Saunders, Philadelphia. (2nd ed. 1955; 3rd ed. 1962; 4th ed. 1970), Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Датотека:Naturkundemuseum Berlin - Dinosaurierhalle.jpg|мини|Фосилизовани скелет рептила -{''[[Диплодокус|Diplodocus carnegii]]''}- у музеју.|центар|810x810п]] == Еволуција == === Први кичмењаци === [[Датотека:Haikouichthys cropped.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Haikouichthys]]''}-]] Сматра се да су кичмењаци настали пре око 525 милиона година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрли најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name="Shu 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China |url=https://archive.org/details/sim_nature-uk_1999-11-04_402_6757/page/42 | author = Shu |date=4. 11. 1999|journal=Nature| volume=402|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X. |last6=Chen |first6=L. |last7=Han |first7=J. |last8=Zhu |first8=M. |last9=Li |first9=Y. |issue=6757 |bibcode=1999Natur.402...42S |first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen |pages=42–46}}</ref> Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate=15. 7. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629070158/http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|archive-date=29. 06. 2011|url-status=dead}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[Вилица|вилице]] и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|last2=Chambers|first2=P.|pages=0}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal|title = Conodont affinity and chordate phylogeny |doi=10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x|last1=Donoghue|first1= P. C. J. |last2=Forey| first2 = P. L. |last3=Aldridge| first3 = R. J. |date=мај 2000 | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pmid = 10881388 |pages=191–251}}</ref> === Од риба до водоземаца === [[Датотека:Acanthostega BW.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Acanthostega]]''}-]] Први кичмењаци са вилицама појавили су се у најновијем [[ордовицијум]]у и постали су уобичајени у [[Девон (периода)|девону]], често познатом као „''доба риба''”.<ref name="britannica1954">{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]],{{sfn|Berg|Solomon|Martin|2004|pp=599}} развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих бешчељусних риба, осим лампреја и тегова, као и -{''Placodermi''}-, група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од касног [[силур]]ија. Девонски период је такође осведочио пораст првих лабиринтодонта, који су били прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]]. === Мезозоични кичмењаци === [[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, амниоте су се одвојиле од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током [[мезозоик]]а. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирале су у [[Јура|јури]].<ref>{{Cite book|last=Cloudsley-Thompson|first1=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|url=https://archive.org/details/ecologybehaviour00clou|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=[https://archive.org/details/ecologybehaviour00clou/page/n16 6]}}</ref> Изумирање [[диносаурус]]а, изузев птица, на крају [[Креда (периода)|креде]] омогућило је ширење [[сисар]]а, који су се развили из [[Therapsid|терапсида]], групе синапсидних амниота, током касног [[тријас]]ног период. === После мезозоика === Након [[Мезозоик|мезозоичних]] кичмењака на свет су дошли [[Кенозоик|кенозоични]] кичмењаци, који су се појавили у доба [[палеоген]]а. У [[Кенозоик|кенозоичне]] кичмењаке спадају: * '''[[Рибе]]''' * '''[[Водоземци]]''' * '''[[Гмизавци]]''' * '''[[Птице]]''' * '''[[Сисари]]''' == Грађа == === Кожа === Кичмењаци имају двобочну ([[Bilateria|билатералну]]) [[Симетрија тела|симетрију тела]]. Основни делови тела кичмењака су глава, труп и реп. Тело им је прекривено вишеслојном кожом која садржи различите жлезде. На рачун рожног слоја развиле су се у току еволуције разне заштитне творевине као што су [[рожне крљушти]] (покривају тело гуштера и змија), [[рожне плоче]] (корњаче и крокодили), [[перје]], [[длака|длаке]], [[Канџе (зоологија)|канџе]], [[нокти]], [[копита]], [[рогови]] идр. Перје ([[митарење]]м), а длаке лињањем се такође периодично одбацују. === Покожица === [[Покожица]] (епидермис) се увек састоји од више слојева епителских ћелија које су збијене једна уз другу и граде компактан слој. Број слојева је различит на разним местима на телу, као што је нпр. код човека број слојева већи на длановима и [[Стопало|стопалима]]. Површински слојеви састоје се из сасвим спљоштених ћелија, које постепено изумиру и замењују се новим. Доњи слојеви покожице који се налазе уз крзно су активни у током целог живота и својим деобама образују горње слојеве ћелија. Они представљају [[герминативни слој]]. У ћелијама горњих слојева покожице долази до процеса орожњавања — ћелије се постепено испуњавају рожном материјом ([[кератин]]ом) што доводи до изумирања тих ћелија. Тако се на самој површини тела образује слој мртвих ћелија — рожни слој. Између рожног и герминативног слоја налазе се прелазни слојеви у којима орожњавање није довршено. Рожни слој има заштитну улогу и нарочито је добро развијен код типичних копнених кичмењака, гмизаваца, птица и сисара, док је код водоземаца релативно танак. Површински рожни слојеви одбацују се стално и делимично ([[перутање]]) или периодично у целини у виду [[пресвлачење|пресвлачења]] (код змија — змијска кошуљица). === Мишићни систем === Испод [[Кожа|коже]] налазе се снажно развијени мишићи трупа и органа за [[кретање]], који кичмењацима омогућавају велику покретљивост. За разлику од већине [[Бескичмењаци|бескичмењака]], који имају спољашњи скелет, кичмењаци имају унутрашњи скелет. Граде га скелет главе, кичменица, ребра и скелет удова. У главеном делу скелета — лобањи налази се [[мозак]]. Скелет може бити хрскавичав или коштани. === Систем органа за варење === [[Систем органа за варење]] састоји се од [[Усна дупља|усне дупље]] и [[Crevo (zoologija)|цревног канала]]. Цревни канал кичмењака чине [[ждрело]], [[једњак]], [[желудац]], [[Танко црево|танко]], [[Debelo crevo|дебело]] и право црево које се завршава [[Анус|аналним отвором]] (анусом). Међутим, код неких кичмењака задњи део црева се улива у [[Клоака|клоаку]]. У клоаку се уливају и изводни канали [[Систем за излучивање|система за излучивање]] и [[Репродуктивни систем|размножавање]]. ==== Систем за варење риба ==== [[Датотека:Internal organs of a fish.svg|мини|десно|300п|Распоред унутрашњих органа рибе]] [[Рибе]] храну уносе кроз уста уз помоћ вилица. Већина риба има зубе и непокретан језик (код копнених животиња је много развијенији). Рибе такође немају [[пљувачне жлезде]], јер кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, које је код риба и осталих водених кичмењака више развијено него код копнених и садржи прорезе за [[Комуникација|комуникацију]] са спољашњом средином, те у једњак, па затим у [[Трбух|стомак]]. Ту се одвија делимично варење уз деловање желудачних сокова (који садрже [[Želudačna kiselina|киселине]] и [[ензим]]е), а храна се потом креће кроз црева за даље варење и апсорпцију храњивих материја у крв. Неке рибе имају црева само једне величине, па се код њих не разликују танко и дебело црево. Рибе које су претежно [[месојед]]и обично имају краћа црева од [[биљојед]]а. Отпадне материје излазе кроз [[анус]]. Између стомака и црева постоји структура која обавља функцију [[вентил]]а. Након те структуре канал од [[Јетра|јетре]] и [[Гуштерача|панкреаса]] везује се за црева и до хране доводе ензиме, укључујући и [[пепсин]] и [[трипсин]] (код многих риба панкреас је расут у виду многобројних жлезданих чворова у цревној [[мезентера|мезентери]]). Пепсин и трипсин се не доводе у црева на том месту, већ се формирају и излучују из подслузних ћелија у стомак и црева њиховом целом дужином. У унутрашњости црева налазе се многи [[крвни суд]]ови који упијају храњиве материје. Такође су присутни многи набори да би црева могла садржавати што више крвних судова и да би се повећала додирна површина између хране и крви.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.simplydiscus.com/library/biology/anatomy/digestive_system.shtml |title=The Digestive System of the Bony Fish, Ardan Huck |date= |website= |publisher= |access-date = 14. 4. 2018}}</ref> ==== Систем за варење водоземаца ==== [[Датотека:Frog anatomy tags.PNG|мини|десно|240п|Анатомија жабе]] Многи [[водоземци]] лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и вилицама. Неки користе инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју [[Глава|главу]] према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој [[Predacija|плен]] гута цео, без много [[Жвакање|жвакања]], па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим [[Hitinaza|хитиназа]] у стомаку помаже при варењу хитинске [[Кутикула|кутикуле]] [[Зглавкари|зглавкара]] које водоземци лове.{{sfn|Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }} Водоземци поседују панкреас, јетру и жучну кесу. Јетра је обично велика са две округле избочине. Њену величину одређује њена функција као места за складиштење гликогена и масти, а може се мењати кроз годишња доба када се те резерве допуњују или искориштавају. [[Адипозно ткиво]] је још један начин складиштења енергије и јавља се у пределу абдомена, испод коже и, код неких даждевњака, у репу.{{sfn|Stebbins | Cohen | 1995 | p=66 }} ==== Систем за варење гмизаваца ==== [[Датотека:Montpellier snake.jpg|мини|лево|240п|-{''Malpolon monspessulanus''}- једе гуштера. Велика већина гмизаваца су месождери, а неки се претежно хране другим гмизавцима.]] Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и варење меса релативно једноставни. Варење се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажваћу храну.<ref>{{Cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last1=Karasov|first1=W. H.|authorlink1= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181–191}}</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[крокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name="Garnett">Garnett, S.T. (2009): {{cite journal|author= |title=Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles |journal=Journal of Zoology|date=|volume=4|issue=208|pages=493—502}}, No 208, vol 4: pages 493—502</ref> Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal|last1=Sahney|first1=S.|title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land|url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|last2=Benton|first2=M. J.|last3=Ferry|first3=P. A.|year=2010|journal=Biology Letters|doi=10.1098/rsbl.2009.1024|volume=6|format=PDF|issue=4|pmid=20106856|pmc=2936204|access-date=14. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20151106230121/http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html|archive-date=6. 11. 2015|url-status=dead| pages = 544–547}}</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name="herbivory">{{Cite book|last=King|first1=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}}</ref> Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у варењу: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name="herbivory" /> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у варењу.<ref>{{cite journal|last=Wings|first1=O. |last2=Sander|first2=P. M.|title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date=7. 3. 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635–640}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Морски крокодили такође користе [[гастролит]]е као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу. Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при варењу.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first1=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date=7. 10. 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate=1. 11. 2012|pages=75–75}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Код [[отров]]них змија пљувачне жлезде су се претвориле у отровне жлезде. ==== Систем за варење птица ==== [[Датотека:Kljunovi ptica prevod.svg|мини|Различити облици кљунова код птица]] Код птица се желудац састоји из жлезданог (жлезде луче [[Пљувачка|пљувачку]] и ензиме) и механичког дела ([[бубац]]). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Осим тога, птице имају два [[Слепо црево|слепа црева]]. Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[семе]], стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name="Gill">{{harvnb|Gill|1995|pp=}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Будући да птице немају зубе, њихов систем за варење прилагођен је варењу необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу. Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name="Gill" /> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семе са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле” и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate=17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid |first=N |format=PDF |year=2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110315005353/http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |archive-date=15. 3. 2011 |url-status=dead }}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first1=D. C. |date=1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name="Gill" /><ref>{{Cite journal|last=Baker|first1=Myron Charles |date=1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name="Burger">{{harvnb|Schreiber|2001|pp=}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first1=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}}, Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first1=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке. Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first1=Masamine |date=1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698–702}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first1=Marc |date=1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771–781}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40%, а у просеку само 5% своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first1=J. A. |date=1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331–40}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first1=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200–07}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> ==== Систем за варење сисара ==== ===== Месоједи ===== ====== Усна шупљина ====== Усна шупљина месождера има велик отвор. При лову развијају велику снагу и кидају месо ловине. [[Мишићно ткиво|Мишићи]] лица су слабији. Вилична веза је једноставна спона у висини [[зуби|зуба]] и та врста везе је стабилна. [[Сљепоочни мишић]] је главни мишић који покреће вилице [[месождер]]а. Тај је мишић одговара већем делу обима главе. [[Угао]] горње вилице им је мали јер жвачни и споначни мишић који су ту причвршћени немају велику важност за ове животиње. Доња вилица не може се покретати напред, а њено кретање с једне стране на другу је ограничено. Кутњаци имају оштрице. При затварању вилица кутњаци клизе једни према другима. Тако се ствара механизам за трзање меса с [[кост]]ију. Зуби месождера су раздвојени тако да се на њима не задржавају комадићи меса. [[Секутићи]] су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење. [[Очњаци]] су прилично издужени. Њима животиња рањава, трза и убија свој улов. Кутњаци су спљоштени и у облику троугла са зупчастим ивицама. Због способности вилица да се расклапају, кутњаци горње и доње вилице се спајају од позади према напред. [[Пљувачка]] код месождера не садржи [[ензим]]е за варење. Кад месождер сисар гута храну, он је не жваће. Ензими за верење [[беланчевина]] не могу се ослободити у устима (постоји опасности да се уништи и усна шупљина-аутоварење). Месождери не мешају храну са пљувачком. Они откидају велике комаде меса те их такве гутају, без уситњавања. ===== Биљоједи ===== ====== Усна шупљина ====== Код сисара биљоједа добро су развијени мишићи лица, који се састоје од дебелих меснатих усни, релативно малог усног отвора и задебљалог мишићавог језика. Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком потпомажу обраду хране. Спој две вилице налази се изнад висине зуби. Овај спој је мање стабилан него код месождера, покретнији је, а тиме омогућава сложене покрете вилица потребне за жвакање биљне хране. Овакав спој вилица омогућава да се код затварања уста поклопе горњи и доњи кутњаци и дуж целе вилице, и тако омогућава млевење хране. Оваква врста споја вилица је важна за животиње које се хране биљкама. [[Слепоочни мишић]] је мали и он има малу важност. Жваћни и спонски мишићи држе горњу вилицу и њишу је с једне стране на другу. Доња вилица креће се у страну. Такво бочно кретање вилице потребно је за мрвљење хране при жвакању. Распоред зуба варира од врсте до врсте, зависно од вегетације којом се та одређена врста храни. Иако се те животиње разликују по броју и обележјима зуба, зубала им показују неке заједничке структурне црте. Секутићи су широки, спљоштени и ромбоидни. Очњаци могу бити ситни, истакнути и потпуно одсутни. Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да би пружили површину за млевење хране. Не клизе једни крај других окомито већ клизе једни преко других водоравно, ломећи и уситњавајући храну. Површина кутњака се разликује међу врстама зависно од биљки којима се хране. Зуби су им уско груписани. Тако секутићи стварају механизам помоћу којег гризу, брсте делове биљака, а горњи и доњи кутњаци чине платое за дробљење и млевење хране. Оваква шупљина има велике могућности ширења простора што се и реализује у току једења. Пажљиво жваћу храну, гурајући је језиком и мишићима лица напријед-назад међу зубе за млевење и уситњавање. Такав темељни процес потребан је да би се механички разбио ћелијски зид биљне ћелије. Омогућава им да сварљив садржај из ћелије изађе и помеша се са пљувачком. Мешање хране са пљувачком је врло важно јер пљувачка сисара-биљоједа садржи ензиме за разградњу угљених хидрата, који разграђују молекуле хране док је она још у устима. === Систем органа за излучивање === Органи за излучивање кичмењака чине бубрези, мокраћоводи и мокраћна цев којом се мокраћа излива у спољашњу средину и клоаку. Већина копнених кичмењака има и мокраћну бешику у којој се сакупља мокраћа. Улога органа је излучивање [[азот]]них продуката размене материја као и регулисања количине течности, [[со]]ли и других материја у организму. Врло су значајни за одржавање сталног састава крви ([[хомеостаза]]). Код кичмењака се јављају три типа бубрега који се смењују током [[ембрионално развиће|ембрионалног развића]]. Код нижих се јављају две генерације бубрега. === Размножавање === Кичмењаци се размножавају [[Polno razmnožavanje|полно]]. Систем органа за размножавање чине полне жлезде и полни одводи. Мушке полне жлезде су семеници. У њима настају [[сперматозоид]]и. Женске полне ћелије су [[Јајник|јајници]]. У њима настају женске полне ћелије — јајне ћелије. Оплођење може бити спољашње. Унутрашњем оплођењу претходи парење. === Крвни систем === [[Крвни систем]] кичмењака чине [[срце]] и [[крвни суд]]ови. Срце кичмењака грађено је од делова који се називају преткоморе и коморе. Срце је орган које пумпа и потискује крв кроз крвне судове. Крв доноси ћелијама [[кисеоник]], хранљиве и друге неопходне супстанце, а из њих односи штетне супстанце и [[угљен-диоксид]]. Црвена боја крви потиче од пигмента [[хемоглобин]]а. === Нервни систем === Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су (1) кратки — дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони — од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>{{Cite book|last=Nikoletseas M. M.|title=Behavioral and neural plasticity|year=2010|isbn=978-1-4537-8945-2|pages=}}</ref> Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономним нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће — ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|isbn=978-9958-10-222-6|pages=}}, Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije — Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|isbn=978-9958-21-091-4|pages=}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица — [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити — позитивни и негативни набоји. То је последица разлика у концентрацији [[натријум]]ових и [[калијум]]ових јона на супротним странама опне. Висока унутрашња концентрација калијума, а ниска натријума, праћена је обрнутим смером њихових спољних концентрација. У моменту подражаја, мења се распоред [[молекул]]a у мембрани па она постаје пропустљива за излазеће калијумове и улазеће натријумове јоне. Мембрана губи поларизацију — деполаризује се — а настали електрични набој ([[акциони потенцијал]]) доводи до промене односа концентрација ових јона у њеном суседном делу, који се такође деполаризује. Деполаризовани део мембране је електронегативан у односу на поларизирани. Зато се између њих ствара струјно коло па се рецепторски импулс шири као талас деполатизација, који брзо напредује дуж нерва. === Систем за дисање === {{Main|Плућа|Респираторни тракт}} [[Датотека:Респираторни систем.png|мини|лево|300п|Респираторни систем]] [[Датотека:illu quiz lung05.jpg|мини|180п| [[Респираторни тракт#Доњи респираторни тракт|Доњи респираторни тракт]], или Респираторно стабло {{ordered list |[[Душник]] | [[Бронхија|Главна бронхија]] |[[Бронхија|Лобарна бронхија]] |[[Бронхија|Сегментална бронхија]] |[[Бронхиоле]] |[[Алвеоларни канал]] |[[Плућна алвеола|Алвеола]]}}]] Код [[човек|људи]] и других [[сисари|сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[Систем органа за дисање|респираторни тракт.]] Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина|носне шупљине]], [[Параназални синуси|синуса]], [[Ждрело|ждрела]] и дела [[гркљан]]а изнад [[Гласне струне|гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија|бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name="gilroy">{{Cite book|last=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3=Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108—111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла” се обично називају „генерацијама” гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (приближно генерације 0—16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (приближно генерације 17—23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{Cite book|last=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|url=https://archive.org/details/humanphysiologyb0000poco_h3s4|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=[https://archive.org/details/humanphysiologyb0000poco_h3s4/page/315 315]—317}}</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name="gilroy" /> Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4&nbsp;cm) од душника (1,8&nbsp;cm).<ref name="Pocock" /> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као сегменталне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6&nbsp;mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last=Kacmarek|first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care – E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date=13. 8. 2013}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{Cite book|last = Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea|authorlink1=|last2=Hopkins|first2=Jean |last3=McLaughlin|first3=Charles William |last4=Johnson |first4=Susan |last5=Warner |first5=Maryanna Quon|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.| title = Human Biology and Health| publisher = Prentice Hall|year = 1993| location = wood Cliffs, New Jersey, USA | url =https://archive.org/details/humanbiologyheal00scho| doi = |isbn=978-0-13-981176-0|pages=}}</ref> У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања. Алвеоле су мртви крајеви „стабла”, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name="fowler1948">{{cite journal|author=Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url =https://archive.org/details/sim_american-journal-of-physiology_1948-09-01_154_3/page/n37| journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}}, Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first1=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |url=https://archive.org/details/sim_chest_1989-10_96_4/page/752|journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}}, Приступљено 14. април 2018.</ref><ref>{{cite web|title=Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> ==== Шкрге ==== [[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|294п|десно|мини|Шкрге код туње ([[рибе]])]] Шкрге ({{јез-лат|branchia}}) код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) и [[бескичмењаци|бескичмењака]] функционишу као респираторни органи, док се код копнених кичмењака јављају само у току [[онтогенетско развиће|ембрионалног развића]], а касније се редукују. Код кичмењака шкрге су [[ендодерм]]алног и [[мезодерм]]алног порекла могу да буду: * Унутрашње које настају као евагинације унутрашњег зида [[Ждрело|ждрела]] и образују се код риба * Спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за [[ларва|ларве]] [[водоземци|водоземаца]] ==== Плућа ==== [[Датотека:Heart-and-lungs.jpg|294п|лево|мини|Плућа и срце код кичмењака]] Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила (изузетак су [[змије]] код којих је једно плућно крило закржљало). Плућа сувоземних кичмењака су врло слична рибљем мехуру плућашица. Она стоје у вези са цревом преко [[душник]]а, који се отвара у ждрелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је код сисара развијен израштај у виду поклопца (епиглотис), који затвара улазак у душник за време гутања. Почетни део душника, у нивоу отвора, је [[гркљан]]. Гркљан, нарочито код сисара, функционише као гласни орган захваљујући гласним жицама, које се протежу у његовој унутрашњости. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Код птица је на месту гранања душника смештен орган који производи глас. Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења — ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у [[кост]]и. Оне смањују специфичну [[Тежина|тежину]] тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса. Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују: * Инспираторни мишићи учествују у ширењу грудног коша, односно, удисају (инспиријум); главни међу њима су: ** Спољашњи међуребарни мишићи ** [[Дијафрагма]] * Експираторни мишићи помажу издисај (експирација); припадају им: ** Унутрашњи међуребарни мишићи ** Трбушни мишићи [[Bronhija|Бронхије]] се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице — [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом [[капилар]]а и представљају респираторну површину преко које се врши размена [[гас]]ова. === Чулни органи === [[Око|Очи]] кичмењака припадају мехурастом типу и могу бити: * непарне очи — има их мали број кичмењака и то као темено (колоусте, неке рибе и [[гуштери]]) и пинеално око (код колоуста, а код осталих кичмењака је претворено у епифизу); * парне очи. ==== Парне очи ==== Изграђене су по типу затвореног очног мехура ([[очна јабучица]]). Очна јабучица обавијена је са три опне: # [[беоњача|беоњачом]] — спољашња опна, која на предњем крају образује провидну рожњачу; # [[судовњача|судовњачом]] — богата крвним судовима; на предњем крају образује [[дужица|дужицу]] (различито обојена) која на средини има отвор — зеницу; иза дужице лежи [[очно сочиво]]; # [[мрежњача|мрежњачом]] (ретина) —унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе [[чулна ћелија|чулне ћелије]]: :* ''[[Štapićasta ćelija|штапићи]]'' — одговорни за разликовање [[светлост]]и и [[Тама|таме]]; код сисара су бројнији од чепића; :* ''[[Kupasta ćelija|чепићи]]'' — одговорни за уочавање боја и детаља предмета; највише их има у средини [[Мрежњача|мрежњаче]] (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове [[жута мрља]] — место најоштријег вида. == Разноврсност кичмењака == {{главни чланак|Кичмењаци без вилица|Кичмењаци са вилицама}} Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе: # [[кичмењаци без вилица]] # [[кичмењаци са вилицама]] У кичмењаке без вилица спадају колоусте и остракодерми. === Кичмењаци без вилица === ==== Колоусте ==== [[Датотека:Lampetra fluviatilis.jpg|294п|десно|мини|-{''[[Lampetra fluviatilis]]''}- (кичмењак без вилице)]] Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво — мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте. Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка [[вилица]], стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни [[зуб]]ићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно [[пераје]] у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи [[скелетни систем|скелет]] је представљен [[Хорда (биологија)|хордом]] (-{chorda dorzalis}-) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су [[хрскавичаво ткиво|хрскавичави]] и [[метамерија|метамерно]] распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један [[носни отвор]] по чему се називају и -{[[Кичмењаци без вилица|Monorhini]]}-. [[Мозак]] је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: [[епифиза]] и [[хипофиза]]. Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. [[Срце]] се налази у [[перикард]]ијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. [[Јетра]] је развијена док је [[гуштерача|панкреас]] у зачетку. [[Слезина]] не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно [[лимфоидно ткиво]]. Излучивање врше парним [[мезонефрос]]има чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора. Већина колоуста је одвојених полова. [[Полна жлезда|Полне жлезде]] су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у [[телесна дупља|телесну дупљу]] да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија [[Метаморфоза у биологији|метаморфозом]] преко [[ларва|ларве]] [[змијуљице|амоцетес]] (-{ammocoetes}-). Ларве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у [[песак]] по чему су и добиле име. Велики број врста су [[ектопаразити]] [[рибе|риба]]. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв. Циклостоми се деле на два реда: * [[слепуље]] или -{Myxinoidea}-; * [[змијуљице]], (називају се још [[змијуљице|вијуни]] или [[змијуљице|пакларе]]) или -{Petromyzontes}-. ==== Остракодерми ==== [[Кичмењаци без вилица|Остракодерми]] су најстарији прапреци кичмењака познати у [[фосил]]ном стању. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од [[ордовицијум]]а до [[Девон (периода)|девона]]. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име. Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав. Деле се на четири реда: # [[остеостраци]] (-{Osteostraci}-) # [[анаспида]] (-{Anaspida}-) # [[хетеростраци]] (-{Heterostraci}-) # [[целолепида]] (-{Coelolepida}-) === Кичмењаци са вилицама === ==== Рибе ==== [[Датотека:Carcharhinus melanopterus Luc Viatour.jpg|250п|десно|мини|''[[Ајкула]]'' (рибе)]] Рибе ({{јез-лат|Pisces}}) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title=FishBase |year=2015|accessdate=29. 8. 2015}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book|last=Hickman|first1=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title= Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|isbn=978-0-07-290961-6|pages=}}</ref> ==== Водоземци ==== [[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|лево|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]] Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate=30. 9. 2012 |archive-date=27. 06. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160627175302/http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |url-status= }}, Приступљено 14. април 2018.</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајима су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Упркос томе што су могле пузити по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> ==== Гмизавци ==== [[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]] Гмизавци ({{јез-лат|Reptilia}} — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на [[копно]]. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку [[јаје|јаја]] са амнионом: опна ([[амнион]]) је обавијала [[ембрион]] који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су [[тетрапод]]на животињска [[Класа (биологија)|класа]] која се састоји од [[корњача]], [[крокодил]]а, [[змија]], [[Amphisbaenia|водених гуштера]], [[гуштер]]а, [[Туатаре|туатара]], и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских [[Ред (biologија)|редова]], историјски комбинованих са модерним [[водоземци]]ма, се назива [[херпетологија]]. ==== Птице ==== [[Датотека:Blue Tit aka.jpg|250п|лево|мини|''[[Плава сеница]]'' (птице)]] Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal|last=Brown|first1=J. W.|author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=978-1-119-99047-5 |pages=306–324}}, Приступљено 14. април 2018.</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]]. Многе птичје врсте сваке године крећу на [[Миграција (зоологија)|селидбе]] у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, звучним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено [[парење]] с другим јединкама. Друге врсте су [[Полигинија|полигине]] или [[Полиандрија|полиандричне]]. Јаја обично полажу у [[гнездо|гнездима]] где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и [[живина]]рство. Неке врсте, првенствено певачице и [[папагај]]и омиљене су као [[кућни љубимац|кућни љубимци]]. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од [[религија|религије]], [[поезија|поезије]] до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети [[изумирање]] због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Данашње птице одликују [[перје]], [[кљун]] без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа [[метаболизам|метаболизма]], срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак [[скелет]]. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном [[ендем]]ских оствских врста, изгубиле ту способност. ==== Сисари ==== [[Датотека:Mammal Diversity 2011.png|250п|десно|мини|[[Сисари]]]] Сисари ({{јез-лат|Mammalia}}) су класа кичмењака коју карактеришу присуство [[длака]] и способност женке да производи [[млеко]] (које служи за исхрану младунаца). Постоји око 5500 савремених [[врста (биологија)|врста]] сисара сврстаних у око 1200 [[род (биологија)|родова]]. Сисари су [[Хомеотерми|ендотермни]] кичмењаци који настањују веома разнолике [[еколошка ниша|еколошке нише]], углавном на копну<ref name="kalezic">Калезић, М., Томовић, Љ. Хордати. Београд: ННК Интернационал. {{page|year=2007|isbn=978-86-83635-63-4|pages=309}}</ref>. Постоје и секундарно водене групе ([[китови]], [[морске краве]], [[перајари]]). Сисари су потомци [[Синапсиди|синапсида]] звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у доба [[тријас]]а и доминације [[Диносауруси|диносауруса]]. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара: [[торбари]], [[кљунари]] и [[placentalni sisari|плацентални сисари]]. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем [[Мезозоик]]а, подлежу [[адаптивна радијација|адаптивној радијацији]] и данас мноштво [[животна форма|животних форми]] живи у већини [[екосистем]]а планете [[Земља|Земље]]. == Систематика == === Фамилије === <div style="height:200px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{colbegin|colwidth=20em}} * -{''[[Abrocomidae]]'' <small>Miller and Gidley, 1918</small>}- * -{''[[Abyssocottidae]]'' }- * -{''[[Acanthisittidae]]'' }- * -{''[[Acanthizidae]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Acanthuridae]]'' }- * -{''[[Accipitridae]]'' <small>Vigors, 1824</small>}- * -{''[[Acestrorhynchidae]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Achiridae]]'' }- * -{''[[Achiropsettidae]]'' }- * -{''[[Acipenseridae]]'' }- * -{''[[Acrobatidae]]'' <small>Aplin, 1987</small>}- * -{''[[Acrocephalidae]]'' <small>Salvin, 1882</small>}- * -{''[[Acrochordidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Acropomatidae]]'' }- * -{''[[Adrianichthyidae]]'' }- * -{''[[Aegithalidae]]'' }- * -{''[[Aegithinidae]]'' <small>G. R. Gray, 1869</small>}- * -{''[[Aegothelidae]]'' }- * -{''[[Aenigmachannidae]]'' <small>Britz, Dahanukar, Anoop, Philip, Clark, Raghavan and Rüber, 2020</small>}- * -{''[[Agamidae]]'' }- * -{''[[Agonidae]]'' }- * -{''[[Ailuridae]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Akysidae]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Alaudidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Albulidae]]'' }- * -{''[[Alcedinidae]]'' }- * -{''[[Alcidae]]'' }- * -{''[[Alepisauridae]]'' }- * -{''[[Alepocephalidae]]'' }- * -{''[[Alestiidae]]'' }- * -{''[[Alligatoridae]]'' }- * -{''[[Allophrynidae]]'' <small>Goin, Goin and Zug, 1978</small>}- * -{''[[Alopiidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Alopoglossidae]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Alsodidae]]'' <small>Mivart, 1869</small>}- * -{''[[Alytidae]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Amarsipidae]]'' }- * -{''[[Amblycipitidae]]'' <small>Day, 1873</small>}- * -{''[[Amblyopsidae]]'' <small>Bonaparte, 1846</small>}- * -{''[[Ambystomatidae]]'' <small>Gray, 1850</small>}- * -{''[[Amiidae]]'' }- * -{''[[Ammodytidae]]'' }- * -{''[[Amphiliidae]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Amphisbaenidae]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Amphiumidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Anabantidae]]'' }- * -{''[[Anablepidae]]'' <small>Garman, 1895</small>}- * -{''[[Anacanthobatidae]]'' <small>von Bonde and Swart, 1924</small>}- * -{''[[Anarhichadidae]]'' <small>Bonaparte, 1846</small>}- * -{''[[Anatidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Anguidae]]'' }- * -{''[[Anguillidae]]'' }- * -{''[[Anhimidae]]'' }- * -{''[[Anhingidae]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Aniliidae]]'' <small>Stejneger, 1907</small>}- * -{''[[Anomalepididae]]'' <small>Taylor, 1939</small>}- * -{''[[Anomalopidae]]'' }- * -{''[[Anomaluridae]]'' <small>Gervais, 1849</small>}- * -{''[[Anomochilidae]]'' <small>Cundall, Wallach and Rossman, 1993</small>}- * -{''[[Anoplogastridae]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Anoplopomatidae]]'' }- * -{''[[Anostomidae]]'' }- * -{''[[Anseranatidae]]'' }- * -{''[[Antennariidae]]'' }- * -{''[[Antilocapridae]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Aotidae]]'' <small>Elliot, 1913</small>}- * -{''[[Aphredoderidae]]'' <small>Bonaparte, 1846</small>}- * -{''[[Aphyonidae]]'' }- * -{''[[Aploactinidae]]'' }- * -{''[[Aplocheilidae]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Aplodactylidae]]'' }- * -{''[[Aplodontiidae]]'' <small>Brandt, 1855</small>}- * -{''[[Apodidae]]'' }- * -{''[[Apogonidae]]'' }- * -{''[[Apteronotidae]]'' }- * -{''[[Apterygidae]]'' }- * -{''[[Aracanidae]]'' }- * -{''[[Aramidae]]'' }- * -{''[[Arcanatoridae]]'' }- * -{''[[Ardeidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Argentinidae]]'' }- * -{''[[Arhynchobatidae]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Ariidae]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Ariommatidae]]'' }- * -{''[[Aromobatidae]]'' <small>Grant, Frost, Caldwell, Gagliardo, Haddad, Kok, Means, Noonan, Schargel and Wheeler, 2006</small>}- * -{''[[Arripidae]]'' }- * -{''[[Artamidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Arthroleptidae]]'' <small>Mivart, 1869</small>}- * -{''[[Ascaphidae]]'' <small>Fejérváry, 1923</small>}- * -{''[[Aspredinidae]]'' }- * -{''[[Astroblepidae]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Ateleopodidae]]'' }- * -{''[[Atelidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Atherinidae]]'' }- * -{''[[Atherinopsidae]]'' }- * -{''[[Atherionidae]]'' }- * -{''[[Atrichornithidae]]'' }- * -{''[[Auchenipteridae]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Aulopidae]]'' }- * -{''[[Aulorhynchidae]]'' }- * -{''[[Aulostomidae]]'' }- * -{''[[Bagridae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Balaenicipitidae]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Balaenidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Balaenopteridae]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Balistidae]]'' }- * -{''[[Balitoridae]]'' }- * -{''[[Banjosidae]]'' }- * -{''[[Barbourisiidae]]'' }- * -{''[[Bathyclupeidae]]'' }- * -{''[[Bathydraconidae]]'' }- * -{''[[Bathyergidae]]'' <small>Waterhouse, 1841</small>}- * -{''[[Bathylaconidae]]'' }- * -{''[[Bathylagidae]]'' }- * -{''[[Bathylutichthyidae]]'' }- * -{''[[Bathymasteridae]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Bathysauridae]]'' }- * -{''[[Batrachoididae]]'' }- * -{''[[Batrachylidae]]'' <small>Gallardo, 1965</small>}- * -{''[[Belonidae]]'' }- * -{''[[Bembridae]]'' }- * -{''[[Bernieridae]]'' <small>Cibois, David, Gergory & Pasquet, 2010</small>}- * -{''[[Berycidae]]'' }- * -{''[[Bipedidae]]'' <small>Taylor, 1951</small>}- * -{''[[Blanidae]]'' <small>Kearney, 2003</small>}- * -{''[[Blenniidae]]'' }- * -{''[[Boidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Bolyeriidae]]'' <small>Hoffstetter, 1946</small>}- * -{''[[Bombinatoridae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Bombycillidae]]'' <small>Swainson, 1831</small>}- * -{''[[Bothidae]]'' }- * -{''[[Bovichthyidae]]'' }- * -{''[[Bovidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Brachaeluridae]]'' <small>Applegate, 1974</small>}- * -{''[[Brachionichthyidae]]'' }- * -{''[[Brachycephalidae]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Brachypteraciidae]]'' }- * -{''[[Bradypodidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Bramidae]]'' }- * -{''[[Bregmacerotidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Brevicipitidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Bucconidae]]'' }- * -{''[[Bucerotidae]]'' }- * -{''[[Bucorvidae]]'' }- * -{''[[Bufonidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Buphagidae]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Burhinidae]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Burramyidae]]'' <small>Broom, 1898</small>}- * -{''[[Bythitidae]]'' }- * -{''[[Cacatuidae]]'' }- * -{''[[Cadeidae]]'' <small>Vidal and Hedges, 2007</small>}- * -{''[[Caeciliidae]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Caenolestidae]]'' <small>Trouessart, 1898</small>}- * -{''[[Calabariidae]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Calcariidae]]'' }- * -{''[[Callaeatidae]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Callanthiidae]]'' }- * -{''[[Callichthyidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Callionymidae]]'' }- * -{''[[Callitrichidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Callorhinchidae]]'' <small>Garman, 1901</small>}- * -{''[[Calomyscidae]]'' <small>Vorontsov and Potapova, 1979</small>}- * -{''[[Calyptocephalellidae]]'' <small>Reig, 1960</small>}- * -{''[[Calyptophilidae]]'' }- * -{''[[Camelidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Campephagidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Candoiidae]]'' <small>Pyron, Reynolds and Burbrink, 2014</small>}- * -{''[[Canidae]]'' <small>G. Fischer von Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Capitonidae]]'' }- * -{''[[Caprimulgidae]]'' }- * -{''[[Caproidae]]'' }- * -{''[[Caracanthidae]]'' }- * -{''[[Carangidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Carapidae]]'' }- * -{''[[Carcharhinidae]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Cardinalidae]]'' }- * -{''[[Carettochelyidae]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Cariamidae]]'' }- * -{''[[Caristiidae]]'' }- * -{''[[Carphodactylidae]]'' }- * -{''[[Castoridae]]'' <small>Hemprich, 1820</small>}- * -{''[[Casuariidae]]'' }- * -{''[[Cathartidae]]'' <small>Lafresnaye, 1839</small>}- * -{''[[Catostomidae]]'' }- * -{''[[Caulophrynidae]]'' }- * -{''[[Caviidae]]'' <small>Fischer de Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Cebidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Centracanthidae]]'' }- * -{''[[Centrarchidae]]'' }- * -{''[[Centriscidae]]'' }- * -{''[[Centrogeniidae]]'' }- * -{''[[Centrolenidae]]'' <small>Taylor, 1951</small>}- * -{''[[Centrolophidae]]'' }- * -{''[[Centrophoridae]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Centrophrynidae]]'' }- * -{''[[Centropomidae]]'' }- * -{''[[Cepolidae]]'' }- * -{''[[Ceratiidae]]'' }- * -{''[[Ceratobatrachidae]]'' <small>Boulenger, 1884</small>}- * -{''[[Ceratodontidae]]'' }- * -{''[[Ceratophryidae]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Cercopithecidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Certhiidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Cervidae]]'' <small>Goldfuss, 1820</small>}- * -{''[[Cetomimidae]]'' }- * -{''[[Cetopsidae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Cetorhinidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Cettiidae]]'' }- * -{''[[Chacidae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Chaenopsidae]]'' }- * -{''[[Chaeropodidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Chaetodontidae]]'' }- * -{''[[Chaetopidae]]'' }- * -{''[[Chamaeleonidae]]'' }- * -{''[[Champsodontidae]]'' }- * -{''[[Chandidae]]'' }- * -{''[[Chanidae]]'' }- * -{''[[Channichthyidae]]'' }- * -{''[[Channidae]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Characidae]]'' }- * -{''[[Charadriidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Charinidae]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Chaudhuriidae]]'' }- * -{''[[Chaunacidae]]'' }- * -{''[[Cheilodactylidae]]'' }- * -{''[[Cheimarrhichthyidae]]'' }- * -{''[[Cheirogaleidae]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Chelidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Cheloniidae]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Chelydridae]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Chiasmodontidae]]'' }- * -{''[[Chikilidae]]'' <small>Kamei, San Mauro, Gower, Van Bocxlaer, Sherratt, Thomas, Babu, Bossuyt, Wilkinson and Biju, 2012</small>}- * -{''[[Chimaeridae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Chinchillidae]]'' <small>Bennett, 1833</small>}- * -{''[[Chionidae]]'' <small>R. Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Chirocentridae]]'' }- * -{''[[Chironemidae]]'' }- * -{''[[Chlamydoselachidae]]'' <small>Garman, 1884</small>}- * -{''[[Chlamyphoridae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Chlopsidae]]'' }- * -{''[[Chlorophthalmidae]]'' }- * -{''[[Chloropseidae]]'' <small>Wetmore, 1960</small>}- * -{''[[Chrysochloridae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Cichlidae]]'' }- * -{''[[Ciconiidae]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Cinclidae]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Cirrhitidae]]'' }- * -{''[[Cisticolidae]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Cistugidae]]'' <small>Lack, Roehrs, Stanley, Ruedi and Van Den Bussche, 2010</small>}- * -{''[[Citharidae]]'' }- * -{''[[Citharinidae]]'' }- * -{''[[Clariidae]]'' <small>Bonaparte, 1846</small>}- * -{''[[Climacteridae]]'' }- * -{''[[Clinidae]]'' }- * -{''[[Clupeidae]]'' }- * -{''[[Cnemophilidae]]'' <small>Mayr, 1962</small>}- * -{''[[Cobitidae]]'' }- * -{''[[Coelacanthidae]]'' }- * -{''[[Coliidae]]'' }- * -{''[[Colocongridae]]'' }- * -{''[[Colubridae]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Columbidae]]'' }- * -{''[[Comephoridae]]'' }- * -{''[[Congiopodidae]]'' }- * -{''[[Congridae]]'' }- * -{''[[Conopophagidae]]'' <small>Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Conrauidae]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Coraciidae]]'' }- * -{''[[Corcoracidae]]'' <small>Mathews, 1925</small>}- * -{''[[Cordylidae]]'' }- * -{''[[Corvidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Coryphaenidae]]'' }- * -{''[[Corytophanidae]]'' }- * -{''[[Cotingidae]]'' }- * -{''[[Cottidae]]'' }- * -{''[[Cracidae]]'' }- * -{''[[Cracticidae]]'' <small>Chenu & Des Murs, 1853</small>}- * -{''[[Cranoglanididae]]'' <small>Myers, 1931</small>}- * -{''[[Craseonycteridae]]'' <small>Hill, 1974</small>}- * -{''[[Craugastoridae]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Creediidae]]'' }- * -{''[[Cricetidae]]'' <small>Fischer, 1817</small>}- * -{''[[Crocodylidae]]'' }- * -{''[[Crotaphytidae]]'' }- * -{''[[Cryptacanthodidae]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Cryptobranchidae]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Ctenodactylidae]]'' <small>Gervais, 1853</small>}- * -{''[[Ctenoluciidae]]'' }- * -{''[[Ctenomyidae]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Cuculidae]]'' }- * -{''[[Cuniculidae]]'' <small>Miller and Gidley, 1918</small>}- * -{''[[Curimatidae]]'' }- * -{''[[Cyclopedidae]]'' <small>Pocock, 1924</small>}- * -{''[[Cyclopteridae]]'' }- * -{''[[Cycloramphidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cyematidae]]'' }- * -{''[[Cylindrophiidae]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Cynocephalidae]]'' <small>Simpson, 1945</small>}- * -{''[[Cynodontidae]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Cynoglossidae]]'' }- * -{''[[Cyprinidae]]'' }- * -{''[[Cyprinodontidae]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Cyttidae]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Dactyloidae]]'' }- * -{''[[Dactylopteridae]]'' }- * -{''[[Dactyloscopidae]]'' }- * -{''[[Dalatiidae]]'' <small>Grey, 1851</small>}- * -{''[[Dasyatidae]]'' <small>Jordan, 1888</small>}- * -{''[[Dasyornithidae]]'' }- * -{''[[Dasypodidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Dasyproctidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Dasyuridae]]'' <small>Goldfuss, 1820</small>}- * -{''[[Datnioididae]]'' }- * -{''[[Daubentoniidae]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Delphinidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Dendrobatidae]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Denticipitidae]]'' <small>Clausen, 1959</small>}- * -{''[[Derichthyidae]]'' }- * -{''[[Dermatemydidae]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Dermochelyidae]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Dermophiidae]]'' <small>Taylor, 1969</small>}- * -{''[[Diatomyidae]]'' <small>Mein and Ginsburg, 1997</small>}- * -{''[[Dibamidae]]'' <small>Boulenger, 1884</small>}- * -{''[[Dicaeidae]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Diceratiidae]]'' }- * -{''[[Dichistiidae]]'' }- * -{''[[Dicroglossidae]]'' <small>Anderson, 1871</small>}- * -{''[[Dicruridae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Didelphidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Dinolestidae]]'' }- * -{''[[Dinomyidae]]'' <small>Peters, 1873</small>}- * -{''[[Dinopercidae]]'' }- * -{''[[Diodontidae]]'' }- * -{''[[Diomedeidae]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Diplodactylidae]]'' }- * -{''[[Diploglossidae]]'' }- * -{''[[Diplomystidae]]'' <small>Eigenmann, 1890</small>}- * -{''[[Dipodidae]]'' <small>Fischer de Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Diretmidae]]'' }- * -{''[[Donacobiidae]]'' <small>Aleixo & Pacheco, 2006</small>}- * -{''[[Doradidae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Draconettidae]]'' }- * -{''[[Drepaneidae]]'' <small>Gill, 1972</small>}- * -{''[[Dromadidae]]'' }- * -{''[[Dromaiidae]]'' }- * -{''[[Dugongidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Dulidae]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Echeneidae]]'' }- * -{''[[Echimyidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Echinorhinidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Elapidae]]'' <small>F. Boie, 1827</small>}- * -{''[[Elassomatidae]]'' }- * -{''[[Electrophoridae]]'' }- * -{''[[Eleotridae]]'' }- * -{''[[Elephantidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Eleutherodactylidae]]'' <small>Lutz, 1954</small>}- * -{''[[Elopidae]]'' }- * -{''[[Emballonuridae]]'' <small>Gervais, 1855</small>}- * -{''[[Emberizidae]]'' }- * -{''[[Embiotocidae]]'' }- * -{''[[Emmelichthyidae]]'' }- * -{''[[Emydidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Engraulidae]]'' }- * -{''[[Enoplosidae]]'' }- * -{''[[Ephippidae]]'' }- * -{''[[Epigonidae]]'' }- * -{''[[Equidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Erethistidae]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Erethizontidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Ereuniidae]]'' }- * -{''[[Erinaceidae]]'' <small>G. Fischer, 1814</small>}- * -{''[[Erycidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Erythrinidae]]'' }- * -{''[[Erythrocercidae]]'' <small>Fregin, Haase, Olsson & Alström, 2012</small>}- * -{''[[Eschmeyeridae]]'' <small>Mandrytsa, 2001</small>}- * -{''[[Eschrichtiidae]]'' <small>Ellerman and Morrison-Scott, 1951</small>}- * -{''[[Esocidae]]'' }- * -{''[[Estrildidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Etmopteridae]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Eublepharidae]]'' }- * -{''[[Euclichthyidae]]'' <small>Cohen, 1984</small>}- * -{''[[Eupetidae]]'' }- * -{''[[Eupleridae]]'' <small>Chenu, 1850</small>}- * -{''[[Eurylaimidae]]'' }- * -{''[[Eurypharyngidae]]'' }- * -{''[[Eurypygidae]]'' }- * -{''[[Evermannellidae]]'' }- * -{''[[Exocoetidae]]'' }- * -{''[[Falconidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Felidae]]'' <small>Fischer de Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Fistulariidae]]'' }- * -{''[[Formicariidae]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Fregatidae]]'' <small>Degland & Gerbe, 1867</small>}- * -{''[[Fringillidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Fundulidae]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1882</small>}- * -{''[[Furipteridae]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Furnariidae]]'' }- * -{''[[Gadidae]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Galagidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Galaxiidae]]'' <small>Müller, 1845</small>}- * -{''[[Galbulidae]]'' }- * -{''[[Gasteropelecidae]]'' }- * -{''[[Gasterosteidae]]'' }- * -{''[[Gavialidae]]'' <small>Adams, 1854</small>}- * -{''[[Gaviidae]]'' <small>Allen, 1897</small>}- * -{''[[Gekkonidae]]'' }- * -{''[[Gempylidae]]'' }- * -{''[[Geoemydidae]]'' <small>Theobald, 1868</small>}- * -{''[[Geomyidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Geotriidae]]'' }- * -{''[[Gerreidae]]'' }- * -{''[[Gerrhopilidae]]'' <small>Vidal, Marin, Morini, Donnellan, Branch, Thomas et al., 2010</small>}- * -{''[[Gerrhosauridae]]'' }- * -{''[[Gibberichthyidae]]'' <small>Parr, 1933</small>}- * -{''[[Gigantactinidae]]'' }- * -{''[[Giganturidae]]'' }- * -{''[[Ginglymostomatidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Giraffidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Glareolidae]]'' <small>Brehm, 1831</small>}- * -{''[[Glaucosomatidae]]'' }- * -{''[[Gliridae]]'' <small>Muirhead, 1819</small>}- * -{''[[Gnathanacanthidae]]'' }- * -{''[[Gobiesocidae]]'' }- * -{''[[Gobiidae]]'' }- * -{''[[Gonorynchidae]]'' }- * -{''[[Gonostomatidae]]'' }- * -{''[[Goodeidae]]'' <small>Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Grallariidae]]'' <small>P. L. Sclater & O. Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Grammatidae]]'' }- * -{''[[Grammicolepididae]]'' <small>Poey, 1873</small>}- * -{''[[Gruidae]]'' }- * -{''[[Gymnarchidae]]'' }- * -{''[[Gymnophthalmidae]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Gymnotidae]]'' }- * -{''[[Gymnuridae]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Gyrinocheilidae]]'' }- * -{''[[Haematopodidae]]'' }- * -{''[[Haemulidae]]'' }- * -{''[[Halosauridae]]'' }- * -{''[[Harpagiferidae]]'' }- * -{''[[Heleophrynidae]]'' <small>Noble, 1931</small>}- * -{''[[Heliornithidae]]'' }- * -{''[[Helodermatidae]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Helostomatidae]]'' }- * -{''[[Hemigaleidae]]'' <small>Hasse, 1879</small>}- * -{''[[Hemiodontidae]]'' }- * -{''[[Hemiphractidae]]'' <small>Peters, 1862</small>}- * -{''[[Hemiprocnidae]]'' }- * -{''[[Hemiramphidae]]'' }- * -{''[[Hemiscylliidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hemisotidae]]'' <small>Cope, 1867</small>}- * -{''[[Hemitripteridae]]'' }- * -{''[[Hepsetidae]]'' }- * -{''[[Heptapteridae]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Heptaxodontidae]]'' <small>Anthony, 1917</small>}- * -{''[[Herpelidae]]'' <small>Laurent, 1984</small>}- * -{''[[Herpestidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Heterenchelyidae]]'' }- * -{''[[Heterocephalidae]]'' <small>Landry, 1957</small>}- * -{''[[Heterodontidae]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Heteromyidae]]'' <small>Gray, 1868</small>}- * -{''[[Heteropneustidae]]'' <small>Hora, 1936</small>}- * -{''[[Hexagrammidae]]'' }- * -{''[[Hexanchidae]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Hexatrygonidae]]'' <small>Heemstra and Smith, 1980</small>}- * -{''[[Himantolophidae]]'' }- * -{''[[Hiodontidae]]'' }- * -{''[[Hippopotamidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Hipposideridae]]'' <small>Lydekker, 1891</small>}- * -{''[[Hirundinidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Hispidoberycidae]]'' }- * -{''[[Holocentridae]]'' }- * -{''[[Homalopsidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Hominidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Hoplichthyidae]]'' }- * -{''[[Hoplocercidae]]'' }- * -{''[[Howellidae]]'' }- * -{''[[Hyaenidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Hydrobatidae]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Hylidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Hyliotidae]]'' }- * -{''[[Hylobatidae]]'' <small>Gray, 1871</small>}- * -{''[[Hylocitreidae]]'' }- * -{''[[Hylodidae]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Hynobiidae]]'' <small>Cope, 1859</small>}- * -{''[[Hyperoliidae]]'' <small>Laurent, 1943</small>}- * -{''[[Hyperoodontidae]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Hypnidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hypocoliidae]]'' <small>Delacour & Amadon, 1949</small>}- * -{''[[Hypophthalmidae]]'' }- * -{''[[Hypopomidae]]'' }- * -{''[[Hypoptychidae]]'' }- * -{''[[Hypsiprymnodontidae]]'' <small>Collett, 1887</small>}- * -{''[[Hystricidae]]'' <small>Fischer de Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Ibidorhynchidae]]'' }- * -{''[[Ichthyophiidae]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Icosteidae]]'' }- * -{''[[Ictaluridae]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Icteridae]]'' }- * -{''[[Iguanidae]]'' }- * -{''[[Indicatoridae]]'' }- * -{''[[Indostomidae]]'' }- * -{''[[Indotyphlidae]]'' <small>Lescure, Renous and Gasc, 1986</small>}- * -{''[[Indriidae]]'' <small>Burnett, 1828</small>}- * -{''[[Inermiidae]]'' }- * -{''[[Iniidae]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Ipnopidae]]'' }- * -{''[[Irenidae]]'' <small>Jerdon, 1863</small>}- * -{''[[Istiophoridae]]'' }- * -{''[[Jacanidae]]'' <small>Chenu & Des Murs, 1854</small>}- * -{''[[Kinosternidae]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Kneriidae]]'' }- * -{''[[Kogiidae]]'' <small>Gill, 1871</small>}- * -{''[[Kraemeriidae]]'' }- * -{''[[Kuhliidae]]'' }- * -{''[[Kurtidae]]'' }- * -{''[[Kyphosidae]]'' }- * -{''[[Labridae]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Labrisomidae]]'' }- * -{''[[Lacantuniidae]]'' <small>Rodiles-Hernández, Hendrickson and Lundberg, 2005</small>}- * -{''[[Lacertidae]]'' }- * -{''[[Lactariidae]]'' }- * -{''[[Lamnidae]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Lampridae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lamprophiidae]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Laniidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Lanthanotidae]]'' <small>Steindachner, 1877</small>}- * -{''[[Laridae]]'' }- * -{''[[Lateolabracidae]]'' <small>Springer and Raasch, 1995</small>}- * -{''[[Latimeriidae]]'' }- * -{''[[Latridae]]'' }- * -{''[[Lebiasinidae]]'' }- * -{''[[Leiocephalidae]]'' }- * -{''[[Leiognathidae]]'' }- * -{''[[Leiopelmatidae]]'' <small>Mivart, 1869</small>}- * -{''[[Leiosauridae]]'' }- * -{''[[Leiothrichidae]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Lemuridae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Lepidogalaxiidae]]'' }- * -{''[[Lepidosirenidae]]'' }- * -{''[[Lepilemuridae]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Lepisosteidae]]'' }- * -{''[[Leporidae]]'' <small>Fischer, 1817</small>}- * -{''[[Leptobramidae]]'' }- * -{''[[Leptochariidae]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Leptochilichthyidae]]'' }- * -{''[[Leptodactylidae]]'' <small>Werner, 1896</small>}- * -{''[[Leptoscopidae]]'' }- * -{''[[Leptosomidae]]'' <small>Blyth, 1838</small>}- * -{''[[Leptotyphlopidae]]'' <small>Stejneger, 1892</small>}- * -{''[[Lethrinidae]]'' }- * -{''[[Leuciscidae]]'' <small>Bonaparte, 1835</small>}- * -{''[[Limnodynastidae]]'' <small>Lynch, 1969</small>}- * -{''[[Linophrynidae]]'' }- * -{''[[Liolaemidae]]'' }- * -{''[[Liparidae]]'' }- * -{''[[Lipotidae]]'' <small>Zhou, Qian and Li, 1978</small>}- * -{''[[Lobotidae]]'' }- * -{''[[Locustellidae]]'' <small>Bonaparte, 1875</small>}- * -{''[[Lophiidae]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Lophotidae]]'' }- * -{''[[Loricariidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Lorisidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Loxocemidae]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Lutjanidae]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Luvaridae]]'' }- * -{''[[Lybiidae]]'' }- * -{''[[Machaerirhynchidae]]'' }- * -{''[[Macropodidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Macroramphosidae]]'' }- * -{''[[Macroscelididae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Macrosphenidae]]'' <small>Wolters, 1983</small>}- * -{''[[Macrouridae]]'' <small>Gilbert and Hubbs, 1916</small>}- * -{''[[Malacanthidae]]'' }- * -{''[[Malaconotidae]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Malapteruridae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Maluridae]]'' }- * -{''[[Manidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Mantellidae]]'' <small>Laurent, 1946</small>}- * -{''[[Mastacembelidae]]'' }- * -{''[[Megachasmidae]]'' <small>Taylor, Compagno and Struhsaker, 1983</small>}- * -{''[[Megadermatidae]]'' <small>H. Allen, 1864</small>}- * -{''[[Megalaimidae]]'' }- * -{''[[Megalomycteridae]]'' }- * -{''[[Megalonychidae]]'' <small>Ameghino, 1889</small>}- * -{''[[Megalopidae]]'' }- * -{''[[Megapodiidae]]'' }- * -{''[[Megophryidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Melamphaidae]]'' }- * -{''[[Melanocetidae]]'' }- * -{''[[Melanocharitidae]]'' <small>Sibley & Ahlquist, 1985</small>}- * -{''[[Melanonidae]]'' }- * -{''[[Melanopareiidae]]'' <small>Ericson et al., 2010</small>}- * -{''[[Melanotaeniidae]]'' }- * -{''[[Meliphagidae]]'' }- * -{''[[Menidae]]'' }- * -{''[[Menuridae]]'' }- * -{''[[Mephitidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Merlucciidae]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Meropidae]]'' }- * -{''[[Mesitornithidae]]'' }- * -{''[[Micrixalidae]]'' <small>Dubois, Ohler and Biju, 2001</small>}- * -{''[[Microbiotheriidae]]'' <small>Ameghino, 1887</small>}- * -{''[[Microdesmidae]]'' }- * -{''[[Microhylidae]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Microstomatidae]]'' }- * -{''[[Mimidae]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Miniopteridae]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Mirapinnidae]]'' }- * -{''[[Mitrospingidae]]'' }- * -{''[[Mitsukurinidae]]'' <small>Jordan, 1898</small>}- * -{''[[Mobulidae]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Mochokidae]]'' <small>Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Mohoidae]]'' <small>R. C. Fleischer H. F. James & S. L. Olson, 2008</small>}- * -{''[[Molidae]]'' }- * -{''[[Molossidae]]'' <small>Gervais, 1856</small>}- * -{''[[Momotidae]]'' }- * -{''[[Monacanthidae]]'' }- * -{''[[Monarchidae]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Monocentridae]]'' }- * -{''[[Monodactylidae]]'' }- * -{''[[Monodontidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Monognathidae]]'' }- * -{''[[Mordaciidae]]'' }- * -{''[[Moridae]]'' <small>Moreau, 1881</small>}- * -{''[[Moringuidae]]'' }- * -{''[[Mormoopidae]]'' <small>Saussure, 1860</small>}- * -{''[[Mormyridae]]'' }- * -{''[[Moronidae]]'' }- * -{''[[Moschidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Motacillidae]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Mugilidae]]'' }- * -{''[[Mullidae]]'' }- * -{''[[Muraenesocidae]]'' }- * -{''[[Muraenidae]]'' }- * -{''[[Muraenolepididae]]'' }- * -{''[[Muridae]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Muscicapidae]]'' <small>Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Musophagidae]]'' }- * -{''[[Mustelidae]]'' <small>G. Fischer von Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Myctophidae]]'' }- * -{''[[Myliobatidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Myobatrachidae]]'' <small>Schlegel in Gray, 1850</small>}- * -{''[[Myrmecobiidae]]'' <small>Waterhouse, 1841</small>}- * -{''[[Myrmecophagidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Myrocongridae]]'' }- * -{''[[Mystacinidae]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Myxinidae]]'' }- * -{''[[Myzopodidae]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Nandidae]]'' }- * -{''[[Nandiniidae]]'' <small>Pocock, 1929</small>}- * -{''[[Narcinidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Narkidae]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Nasikabatrachidae]]'' <small>Biju and Bossuyt, 2003</small>}- * -{''[[Natalidae]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Nectariniidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Nematistiidae]]'' }- * -{''[[Nematogenyidae]]'' <small>Eigenmann, 1927</small>}- * -{''[[Nemichthyidae]]'' }- * -{''[[Nemipteridae]]'' }- * -{''[[Neobalaenidae]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Neoceratiidae]]'' }- * -{''[[Neoceratodontidae]]'' }- * -{''[[Neoscopelidae]]'' }- * -{''[[Neosittidae]]'' <small>Ridgway, 1904</small>}- * -{''[[Nesomyidae]]'' <small>Forsyth Major, 1897</small>}- * -{''[[Nesophontidae]]'' <small>Anthony, 1916</small>}- * -{''[[Nesospingidae]]'' }- * -{''[[Nettastomatidae]]'' }- * -{''[[Nicatoridae]]'' }- * -{''[[Noctilionidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Nomeidae]]'' }- * -{''[[Normanichthyidae]]'' }- * -{''[[Notacanthidae]]'' }- * -{''[[Notiomystidae]]'' <small>A. Driskell, Christidis, Gill, Boles, Barker, & Longmore, 2007</small>}- * -{''[[Notocheiridae]]'' }- * -{''[[Notograptidae]]'' }- * -{''[[Notopteridae]]'' }- * -{''[[Notoryctidae]]'' <small>Ogilby, 1892</small>}- * -{''[[Notorynchidae]]'' <small>Compagno, 1999</small>}- * -{''[[Notosudidae]]'' }- * -{''[[Nototheniidae]]'' }- * -{''[[Numididae]]'' }- * -{''[[Nycteridae]]'' <small>Van der Hoeven, 1855</small>}- * -{''[[Nyctibatrachidae]]'' <small>Blommers-Schlösser, 1993</small>}- * -{''[[Nyctibiidae]]'' }- * -{''[[Ochotonidae]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Octodontidae]]'' <small>Waterhouse, 1840</small>}- * -{''[[Odacidae]]'' }- * -{''[[Odobenidae]]'' <small>Allen, 1880</small>}- * -{''[[Odontaspididae]]'' <small>Müller and Henle, 1839</small>}- * -{''[[Odontobatrachidae]]'' <small>Barej, Schmitz, Günther, Loader, Mahlow and Rödel, 2014</small>}- * -{''[[Odontobutidae]]'' }- * -{''[[Odontophoridae]]'' }- * -{''[[Odontophrynidae]]'' <small>Lynch, 1969</small>}- * -{''[[Ogcocephalidae]]'' <small>Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Olyridae]]'' }- * -{''[[Oneirodidae]]'' }- * -{''[[Ophichthidae]]'' }- * -{''[[Ophidiidae]]'' }- * -{''[[Opisthocomidae]]'' }- * -{''[[Opisthoproctidae]]'' }- * -{''[[Opistognathidae]]'' }- * -{''[[Oplegnathidae]]'' }- * -{''[[Opluridae]]'' }- * -{''[[Orectolobidae]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Oreoicidae]]'' }- * -{''[[Oreosomatidae]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Oriolidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Ornithorhynchidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Orthonychidae]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Orycteropodidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Osmeridae]]'' }- * -{''[[Osphronemidae]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Osteoglossidae]]'' }- * -{''[[Ostraciidae]]'' }- * -{''[[Ostracoberycidae]]'' }- * -{''[[Otariidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Otididae]]'' }- * -{''[[Oxynotidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Pachycephalidae]]'' <small>Swainson, 1831</small>}- * -{''[[Pandionidae]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Pangasiidae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Pantodontidae]]'' }- * -{''[[Panuridae]]'' <small>Des Murs, 1860</small>}- * -{''[[Parabrotulidae]]'' }- * -{''[[Paradisaeidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Parakysidae]]'' <small>Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Paralepididae]]'' }- * -{''[[Paralichthodidae]]'' }- * -{''[[Paralichthyidae]]'' }- * -{''[[Paramythiidae]]'' <small>P. L. Sclater, 1893</small>}- * -{''[[Parascylliidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Paraulopidae]]'' }- * -{''[[Parazenidae]]'' <small>Greenwood et al., 1966</small>}- * -{''[[Pardalotidae]]'' <small>Strickland, 1842</small>}- * -{''[[Pareidae]]'' <small>Romer, 1956</small>}- * -{''[[Paridae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Parulidae]]'' }- * -{''[[Passerellidae]]'' }- * -{''[[Passeridae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Pataecidae]]'' }- * -{''[[Pedetidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Pedionomidae]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pegasidae]]'' }- * -{''[[Pelecanidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Pelecanoididae]]'' <small>G. R. Gray, 1871</small>}- * -{''[[Pellorneidae]]'' <small>Vigors & Delacour, 1946</small>}- * -{''[[Pelobatidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Pelodryadidae]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Pelodytidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Pelomedusidae]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Pempheridae]]'' }- * -{''[[Pentacerotidae]]'' }- * -{''[[Peramelidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Percichthyidae]]'' }- * -{''[[Percidae]]'' }- * -{''[[Percophidae]]'' }- * -{''[[Percopsidae]]'' <small>Agassiz, 1850</small>}- * -{''[[Petauridae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Petroicidae]]'' <small>Mathews, 1920</small>}- * -{''[[Petromuridae]]'' <small>Tullberg, 1899</small>}- * -{''[[Petromyzontidae]]'' }- * -{''[[Petropedetidae]]'' <small>Noble, 1931</small>}- * -{''[[Peucedramidae]]'' <small>Wolters, 1980</small>}- * -{''[[Phaenicophilidae]]'' }- * -{''[[Phaethontidae]]'' <small>J. F. von Brandt, 1840</small>}- * -{''[[Phalacrocoracidae]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Phalangeridae]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Phallostethidae]]'' }- * -{''[[Phascolarctidae]]'' <small>Owen, 1839</small>}- * -{''[[Phasianidae]]'' }- * -{''[[Philepittidae]]'' }- * -{''[[Phocidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Phocoenidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Phoenicopteridae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Phoeniculidae]]'' }- * -{''[[Pholidae]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Pholidichthyidae]]'' }- * -{''[[Phosichthyidae]]'' }- * -{''[[Phractolaemidae]]'' }- * -{''[[Phrynobatrachidae]]'' <small>Laurent, 1941</small>}- * -{''[[Phrynosomatidae]]'' }- * -{''[[Phyllodactylidae]]'' }- * -{''[[Phyllomedusidae]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Phylloscopidae]]'' }- * -{''[[Phyllostomidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Physeteridae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Picathartidae]]'' <small>Lowe, 1938</small>}- * -{''[[Picidae]]'' }- * -{''[[Pimelodidae]]'' }- * -{''[[Pinguipedidae]]'' }- * -{''[[Pipidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Pipridae]]'' }- * -{''[[Pitheciidae]]'' <small>Mivart, 1865</small>}- * -{''[[Pittidae]]'' }- * -{''[[Pityriaseidae]]'' <small>Mayr & Amadon, 1951</small>}- * -{''[[Platacanthomyidae]]'' <small>Alston, 1876</small>}- * -{''[[Platanistidae]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Platycephalidae]]'' }- * -{''[[Platyrhinidae]]'' <small>Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Platysteiridae]]'' <small>Mathews, 1922</small>}- * -{''[[Platysternidae]]'' <small>Gray, 1869</small>}- * -{''[[Platytroctidae]]'' }- * -{''[[Plesiobatidae]]'' <small>Nishida, 1990</small>}- * -{''[[Plesiopidae]]'' }- * -{''[[Plethodontidae]]'' <small>Gray, 1850</small>}- * -{''[[Pleuronectidae]]'' }- * -{''[[Ploceidae]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Plotosidae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Pluvianellidae]]'' <small>Reichenbach, 1848</small>}- * -{''[[Pluvianidae]]'' <small>W. MacGillivray, 1852</small>}- * -{''[[Pnoepygidae]]'' }- * -{''[[Podargidae]]'' }- * -{''[[Podicipedidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Podocnemididae]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Poeciliidae]]'' <small>Garman, 1895</small>}- * -{''[[Poecilopsettidae]]'' }- * -{''[[Polioptilidae]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Polycentridae]]'' }- * -{''[[Polychrotidae]]'' }- * -{''[[Polymixiidae]]'' }- * -{''[[Polynemidae]]'' }- * -{''[[Polyodontidae]]'' }- * -{''[[Polyprionidae]]'' }- * -{''[[Polypteridae]]'' }- * -{''[[Pomacanthidae]]'' }- * -{''[[Pomacentridae]]'' }- * -{''[[Pomatomidae]]'' }- * -{''[[Pomatostomidae]]'' <small>Schodde, 1975</small>}- * -{''[[Pontoporiidae]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Potamogalidae]]'' <small>Allman, 1865</small>}- * -{''[[Potamotrygonidae]]'' <small>Garman, 1877</small>}- * -{''[[Potoroidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Priacanthidae]]'' }- * -{''[[Prionodontidae]]'' <small>Pocock, 1933</small>}- * -{''[[Prionopidae]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Pristidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Pristigasteridae]]'' }- * -{''[[Pristiophoridae]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Procaviidae]]'' <small>Thomas, 1892</small>}- * -{''[[Procellariidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Procyonidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Profundulidae]]'' <small>Hoedeman and Bronner, 1951</small>}- * -{''[[Prolagidae]]'' <small>Gureev, 1964</small>}- * -{''[[Promeropidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Proscylliidae]]'' <small>Fowler, 1941</small>}- * -{''[[Proteidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Protopteridae]]'' }- * -{''[[Prunellidae]]'' <small>Richmond, 1908</small>}- * -{''[[Psettodidae]]'' <small>Regan, 1910</small>}- * -{''[[Pseudocarchariidae]]'' <small>Compagno, 1973</small>}- * -{''[[Pseudocheiridae]]'' <small>Winge, 1893</small>}- * -{''[[Pseudochromidae]]'' }- * -{''[[Pseudopimelodidae]]'' <small>Fernández-Yépez and Martín, 1953</small>}- * -{''[[Pseudotriakidae]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Pseudotrichonotidae]]'' }- * -{''[[Psilorhynchidae]]'' }- * -{''[[Psittacidae]]'' }- * -{''[[Psittaculidae]]'' }- * -{''[[Psophiidae]]'' }- * -{''[[Psophodidae]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Psychrolutidae]]'' }- * -{''[[Pteroclididae]]'' }- * -{''[[Pteropodidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Ptilichthyidae]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Ptilocercidae]]'' <small>Lyon, 1913</small>}- * -{''[[Ptilogonatidae]]'' <small>Baird, 1858</small>}- * -{''[[Ptilonorhynchidae]]'' }- * -{''[[Ptychadenidae]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Pycnonotidae]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Pygopodidae]]'' <small>Boulenger, 1884</small>}- * -{''[[Pythonidae]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Pyxicephalidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Rachycentridae]]'' }- * -{''[[Radiicephalidae]]'' }- * -{''[[Rajidae]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Rallidae]]'' }- * -{''[[Ramphastidae]]'' }- * -{''[[Ranidae]]'' <small>Batsch, 1796</small>}- * -{''[[Ranixalidae]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Recurvirostridae]]'' }- * -{''[[Regalecidae]]'' }- * -{''[[Regulidae]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Remizidae]]'' <small>Olphe-Galliard, 1891</small>}- * -{''[[Retropinnidae]]'' }- * -{''[[Rhacophoridae]]'' <small>Hoffman, 1932</small>}- * -{''[[Rhamphichthyidae]]'' }- * -{''[[Rhamphocottidae]]'' }- * -{''[[Rheidae]]'' }- * -{''[[Rhinatrematidae]]'' <small>Nussbaum, 1977</small>}- * -{''[[Rhincodontidae]]'' }- * -{''[[Rhineuridae]]'' <small>Vanzolini, 1951</small>}- * -{''[[Rhinidae]]'' <small>Müller and Henle, 1841</small>}- * -{''[[Rhinobatidae]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Rhinocerotidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Rhinochimaeridae]]'' <small>Garman, 1901</small>}- * -{''[[Rhinocryptidae]]'' <small>Wetmore, 1930</small>}- * -{''[[Rhinodermatidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Rhinolophidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Rhinonycteridae]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Rhinophrynidae]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Rhinopomatidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Rhinopteridae]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Rhipiduridae]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Rhodinocichlidae]]'' }- * -{''[[Rhombosoleidae]]'' }- * -{''[[Rhyacichthyidae]]'' }- * -{''[[Rhyacotritonidae]]'' <small>Tihen, 1958</small>}- * -{''[[Rhynochetidae]]'' }- * -{''[[Rondeletiidae]]'' }- * -{''[[Rostratulidae]]'' <small>Mathews, 1911</small>}- * -{''[[Saccopharyngidae]]'' }- * -{''[[Sagittariidae]]'' }- * -{''[[Salamandridae]]'' <small>Goldfuss, 1820</small>}- * -{''[[Salangidae]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Salmonidae]]'' }- * -{''[[Samaridae]]'' }- * -{''[[Sanziniidae]]'' <small>Romer, 1956</small>}- * -{''[[Sapayoaidae]]'' }- * -{''[[Scaphiopodidae]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Scaridae]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Scatophagidae]]'' }- * -{''[[Schilbeidae]]'' }- * -{''[[Schindleriidae]]'' }- * -{''[[Sciaenidae]]'' }- * -{''[[Scincidae]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Sciuridae]]'' <small>Fischer de Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Scolecomorphidae]]'' <small>Taylor, 1969</small>}- * -{''[[Scolopacidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Scoloplacidae]]'' <small>Bailey and Baskin, 1976</small>}- * -{''[[Scomberesocidae]]'' }- * -{''[[Scombridae]]'' }- * -{''[[Scombrolabracidae]]'' }- * -{''[[Scombropidae]]'' }- * -{''[[Scopelarchidae]]'' }- * -{''[[Scophthalmidae]]'' }- * -{''[[Scopidae]]'' <small>Bonaparte, 1849</small>}- * -{''[[Scorpaenidae]]'' }- * -{''[[Scotocercidae]]'' <small>Fregin, Haase, Olsson & Alström, 2012</small>}- * -{''[[Scyliorhinidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Scytalinidae]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Semnornithidae]]'' }- * -{''[[Serranidae]]'' }- * -{''[[Serrivomeridae]]'' }- * -{''[[Shinisauridae]]'' }- * -{''[[Siganidae]]'' }- * -{''[[Sillaginidae]]'' }- * -{''[[Siluridae]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Siphonopidae]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Sirenidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Sisoridae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Sittidae]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Soleidae]]'' }- * -{''[[Solenodontidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Solenostomidae]]'' }- * -{''[[Somniosidae]]'' <small>Jordan, 1888</small>}- * -{''[[Sooglossidae]]'' <small>Noble, 1931</small>}- * -{''[[Soricidae]]'' <small>G. Fischer, 1814</small>}- * -{''[[Spalacidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Sparidae]]'' }- * -{''[[Sphaerodactylidae]]'' }- * -{''[[Spheniscidae]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Sphenodontidae]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Sphyraenidae]]'' }- * -{''[[Sphyrnidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Spindalidae]]'' }- * -{''[[Squalidae]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Squatinidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Steatornithidae]]'' }- * -{''[[Stegostomatidae]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Stenostiridae]]'' }- * -{''[[Stephanoberycidae]]'' }- * -{''[[Stercorariidae]]'' }- * -{''[[Sternoptychidae]]'' }- * -{''[[Sternopygidae]]'' }- * -{''[[Stichaeidae]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Stomiidae]]'' }- * -{''[[Strigidae]]'' }- * -{''[[Strigopidae]]'' }- * -{''[[Stromateidae]]'' }- * -{''[[Struthionidae]]'' }- * -{''[[Sturnidae]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Stylephoridae]]'' }- * -{''[[Suidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Sulidae]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Sundasalangidae]]'' <small>Roberts, 1981</small>}- * -{''[[Sylviidae]]'' <small>Leach, 1820</small>}- * -{''[[Symphysanodontidae]]'' <small>Lee, 1989</small>}- * -{''[[Synaphobranchidae]]'' }- * -{''[[Synbranchidae]]'' }- * -{''[[Syngnathidae]]'' }- * -{''[[Synodontidae]]'' }- * -{''[[Tachyglossidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Talpidae]]'' <small>G. Fischer, 1814</small>}- * -{''[[Tapiridae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Tarsiidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Tarsipedidae]]'' <small>Gervais and Verreaux, 1842</small>}- * -{''[[Tayassuidae]]'' <small>Palmer, 1897</small>}- * -{''[[Teiidae]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Telmatobiidae]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Tenrecidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Tephrodornithidae]]'' }- * -{''[[Terapontidae]]'' }- * -{''[[Testudinidae]]'' <small>Batsch, 1788</small>}- * -{''[[Tetragonuridae]]'' }- * -{''[[Tetraodontidae]]'' }- * -{''[[Thamnophilidae]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Thaumatichthyidae]]'' }- * -{''[[Thinocoridae]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Thraupidae]]'' }- * -{''[[Threskiornithidae]]'' <small>Poche, 1904</small>}- * -{''[[Thryonomyidae]]'' <small>Pocock, 1922</small>}- * -{''[[Thylacinidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Thylacomyidae]]'' <small>Bensley, 1903</small>}- * -{''[[Thyropteridae]]'' <small>Miller, 1907</small>}- * -{''[[Tichodromidae]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Timaliidae]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Tinamidae]]'' }- * -{''[[Todidae]]'' }- * -{''[[Torpedinidae]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Toxotidae]]'' }- * -{''[[Trachichthyidae]]'' }- * -{''[[Trachinidae]]'' }- * -{''[[Trachipteridae]]'' }- * -{''[[Tragulidae]]'' <small>Milne-Edwards, 1864</small>}- * -{''[[Triacanthidae]]'' }- * -{''[[Triacanthodidae]]'' }- * -{''[[Triakidae]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Trichechidae]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Trichiuridae]]'' }- * -{''[[Trichodontidae]]'' }- * -{''[[Trichomycteridae]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Trichonotidae]]'' }- * -{''[[Triglidae]]'' }- * -{''[[Triodontidae]]'' }- * -{''[[Trionychidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Tripterygiidae]]'' }- * -{''[[Trochilidae]]'' }- * -{''[[Troglodytidae]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Trogonidae]]'' }- * -{''[[Trogonophidae]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Tropidophiidae]]'' <small>Brongersma, 1951</small>}- * -{''[[Tropiduridae]]'' }- * -{''[[Tupaiidae]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Turdidae]]'' }- * -{''[[Turnicidae]]'' }- * -{''[[Typhlonectidae]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Typhlopidae]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Tyrannidae]]'' }- * -{''[[Tytonidae]]'' }- * -{''[[Umbridae]]'' }- * -{''[[Upupidae]]'' }- * -{''[[Uranoscopidae]]'' }- * -{''[[Urocynchramidae]]'' }- * -{''[[Urolophidae]]'' <small>Müller and Henle, 1841</small>}- * -{''[[Uropeltidae]]'' <small>Müller, 1832</small>}- * -{''[[Ursidae]]'' <small>G. Fischer von Waldheim, 1817</small>}- * -{''[[Valenciidae]]'' <small>Parenti, 1981</small>}- * -{''[[Vangidae]]'' }- * -{''[[Varanidae]]'' }- * -{''[[Veliferidae]]'' }- * -{''[[Vespertilionidae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Viduidae]]'' }- * -{''[[Viperidae]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Vireonidae]]'' }- * -{''[[Viverridae]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Vombatidae]]'' <small>Burnett, 1829</small>}- * -{''[[Xantusiidae]]'' }- * -{''[[Xenisthmidae]]'' }- * -{''[[Xenodermidae]]'' <small>Cope, 1900</small>}- * -{''[[Xenopeltidae]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Xenophidiidae]]'' <small>Wallach and Günther, 1998</small>}- * -{''[[Xenosauridae]]'' }- * -{''[[Xenotyphlopidae]]'' <small>Vidal, Marin, Morini, Donnellan, Branch, Thomas et al., 2010</small>}- * -{''[[Xiphiidae]]'' }- * -{''[[Zanclidae]]'' }- * -{''[[Zanobatidae]]'' <small>Fowler, 1928</small>}- * -{''[[Zaproridae]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Zeidae]]'' <small>Latreille, 1825</small>}- * -{''[[Zeniontidae]]'' <small>Myers, 1960</small>}- * -{''[[Zoarcidae]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Zosteropidae]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- {{colend}} </div> === Родови === <div style="height:200px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{colbegin|colwidth=20em}} * -{''[[Aaptosyax]]'' <small>Rainboth, 1991</small>}- * -{''[[Abalistes]]'' <small>Jordan & Seale, 1906</small>}- * -{''[[Abavorana]]'' <small>Oliver, Prendini, Kraus and Raxworthy, 2015</small>}- * -{''[[Abbottina]]'' <small>Jordan and Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Abditomys]]'' <small>Musser, 1982</small>}- * -{''[[Abeillia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Abeomelomys]]'' <small>Menzies, 1990</small>}- * -{''[[Ablabys]]'' <small>Kaup, 1873</small>}- * -{''[[Ablennes]]'' <small>Jordan and Fordice, 1887</small>}- * -{''[[Ablepharus]]'' <small>Fitzinger in Lichtenstein, 1823</small>}- * -{''[[Aboma]]'' <small>Jordan and Starks in Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Aborichthys]]'' <small>Chaudhuri, 1913</small>}- * -{''[[Abramis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Abramites]]'' <small>Fowler, 1906</small>}- * -{''[[Abrawayaomys]]'' <small>Cunha and Cruz, 1979</small>}- * -{''[[Abrocoma]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Abronia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Abroscopus]]'' <small>E. C. S. Baker, 1930</small>}- * -{''[[Abrothrix]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Abudefduf]]'' <small>Forsskål, 1775</small>}- * -{''[[Aburria]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Abyssobrotula]]'' <small>Nielsen, 1977</small>}- * -{''[[Abyssocottus]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Acanthagenys]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Acanthaluteres]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Acanthanectes]]'' <small>Holleman and Buxton, 1993</small>}- * -{''[[Acanthaphritis]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Acantharchus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria]]'' <small>Metzelaar, 1919</small>}- * -{''[[Acanthicus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Acanthidops]]'' <small>Ridgway, 1882</small>}- * -{''[[Acanthis]]'' <small>von Borkhausen, 1797</small>}- * -{''[[Acanthisitta]]'' <small>Lafresnaye, 1842</small>}- * -{''[[Acanthistius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Acanthixalus]]'' <small>Laurent, 1944</small>}- * -{''[[Acanthiza]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Acanthobrama]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Acanthobunocephalus]]'' <small>Friel, 1995</small>}- * -{''[[Acanthocepola]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Acanthocercus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Acanthochaenus]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Acanthocharax]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Acanthochelys]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Acanthochromis]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Acanthocleithron]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Acanthoclinus]]'' <small>Jenyns, 1841</small>}- * -{''[[Acanthocobitis]]'' <small>Peters, 1861</small>}- * -{''[[Acanthocybium]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Acanthodactylus]]'' <small>Fitzinger in Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Acanthodoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Acanthodraco]]'' <small>Skóra, 1995</small>}- * -{''[[Acanthogobio]]'' <small>Herzenstein, 1892</small>}- * -{''[[Acanthogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Acantholabrus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1839</small>}- * -{''[[Acantholiparis]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Acantholumpenus]]'' <small>Makushok, 1958</small>}- * -{''[[Acanthonus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Acanthopagrus]]'' <small>Peters, 1855</small>}- * -{''[[Acanthophis]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Acanthopoma]]'' <small>Lütken, 1892</small>}- * -{''[[Acanthopsetta]]'' <small>Schmidt, 1904</small>}- * -{''[[Acanthopsoides]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Acanthorhodeus]]'' <small>Bleeker, 1871</small>}- * -{''[[Acanthorhynchus]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Acanthornis]]'' <small>Legge, 1887</small>}- * -{''[[Acanthosaura]]'' <small>Gray in Hardwicke, 1827</small>}- * -{''[[Acanthosphex]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Acanthostracion]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Acanthurus]]'' <small>Forsskål, 1775</small>}- * -{''[[Acantopsis]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Acapoeta]]'' <small>Cockerell, 1910</small>}- * -{''[[Acarichthys]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Acarobythites]]'' <small>Machida, 2000</small>}- * -{''[[Acaronia]]'' <small>Myers, 1940</small>}- * -{''[[Accipiter]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Acentrogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Acentronichthys]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Acentronura]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Acentrophryne]]'' <small>Regan, 1926</small>}- * -{''[[Acerodon]]'' <small>Jourdan, 1837</small>}- * -{''[[Aceros]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Acestridium]]'' <small>Haseman, 1911</small>}- * -{''[[Acestrocephalus]]'' <small>Eigenmann, 1910</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Achaetops]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Achalinus]]'' <small>Peters, 1869</small>}- * -{''[[Acheilognathus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Achiroides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Achiropsetta]]'' <small>Norman, 1930</small>}- * -{''[[Achiropsis]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Achirus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Achoerodus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Achondrostoma]]'' <small>Robalo, Almada, Levy and Doadrio, 2007</small>}- * -{''[[Acinocheirodon]]'' <small>Malabarba and Weitzman, 1999</small>}- * -{''[[Acinonyx]]'' <small>Brookes, 1828</small>}- * -{''[[Acipenser]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Acnodon]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Acomys]]'' <small>I. Geoffroy, 1838</small>}- * -{''[[Aconaemys]]'' <small>Ameghino, 1891</small>}- * -{''[[Acontias]]'' <small>Cuvier, 1817</small>}- * -{''[[Acrantophis]]'' <small>Jan in Jan and Sordelli, 1860</small>}- * -{''[[Acratosaura]]'' <small>Rodrigues, Pellegrino, Dixo, Verdade, Pavan, Argolo and Sites Jr., 2007</small>}- * -{''[[Acreichthys]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Acridotheres]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Acris]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Acritillas]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Acritoscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Acrobates]]'' <small>Desmarest, 1818</small>}- * -{''[[Acrobatornis]]'' <small>Pacheco, B. M. Whitney & Gonzaga, 1996</small>}- * -{''[[Acrobrycon]]'' <small>Eigenmann and Pearson in Pearson, 1924</small>}- * -{''[[Acrocephalus]]'' <small>J. A. Naumann & J. F. Naumann, 1811</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Acrochordus]]'' <small>Hornstedt, 1787</small>}- * -{''[[Acrocodia]]'' <small>Goldman, 1913</small>}- * -{''[[Acromycter]]'' <small>Smith and Kanazawa, 1977</small>}- * -{''[[Acropoma]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1843</small>}- * -{''[[Acropternis]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Acrossocheilus]]'' <small>Oshima, 1919</small>}- * -{''[[Acryllium]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Actenoides]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Actinemys]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Actinodura]]'' <small>Gould, 1836</small>}- * -{''[[Actitis]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Actophilornis]]'' <small>Oberholser, 1925</small>}- * -{''[[Aculeola]]'' <small>de Buen, 1959</small>}- * -{''[[Acutotyphlops]]'' <small>Wallach, 1995</small>}- * -{''[[Acyrtops]]'' <small>Schultz, 1951</small>}- * -{''[[Acyrtus]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Adamas]]'' <small>Huber, 1979</small>}- * -{''[[Addax]]'' <small>Laurillard, 1841</small>}- * -{''[[Adelastes]]'' <small>Zweifel, 1986</small>}- * -{''[[Adelomyia]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Adelophis]]'' <small>Dugès, 1879</small>}- * -{''[[Adelophryne]]'' <small>Hoogmoed and Lescure, 1984</small>}- * -{''[[Adelosebastes]]'' <small>Eschmeyer, Abe and Nakano, 1979</small>}- * -{''[[Adelotus]]'' <small>Ogilby, 1907</small>}- * -{''[[Adelphicos]]'' <small>Jan, 1862</small>}- * -{''[[Adelphobates]]'' <small>Grant, Frost, Caldwell, Gagliardo, Haddad, Kok, Means, Noonan, Schargel and Wheeler, 2006</small>}- * -{''[[Adenomera]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Adenomus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Adercosaurus]]'' <small>Myers and Donnelly, 2001</small>}- * -{''[[Adinia]]'' <small>Girard, 1859</small>}- * -{''[[Adolfus]]'' <small>Sternfeld, 1912</small>}- * -{''[[Adontosternarchus]]'' <small>Ellis in Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Adrianichthys]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Adventor]]'' <small>Whitley, 1952</small>}- * -{''[[Aechmophorus]]'' <small>Coues, 1862</small>}- * -{''[[Aegialomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Aegithalos]]'' <small>Hermann, 1804</small>}- * -{''[[Aegithina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Aegolius]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Aegotheles]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Aegypius]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Aeluroglena]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Aeluroscalabotes]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Aenigmachanna]]'' <small>Britz, Anoop, Dahanukar and Raghavan, 2019</small>}- * -{''[[Aenigmatolimnas]]'' <small>J. L. Peters, 1932</small>}- * -{''[[Aeoliscus]]'' <small>Jordan and Starks, 1902</small>}- * -{''[[Aeorestes]]'' <small>Fitzinger, 1870</small>}- * -{''[[Aepeomys]]'' <small>Thomas, 1898</small>}- * -{''[[Aepyceros]]'' <small>Sundevall, 1847</small>}- * -{''[[Aepypodius]]'' <small>Oustalet, 1880</small>}- * -{''[[Aepyprymnus]]'' <small>Garrod, 1875</small>}- * -{''[[Aequidens]]'' <small>Eigenmann and Bray, 1894</small>}- * -{''[[Aeretes]]'' <small>G. M. Allen, 1940</small>}- * -{''[[Aerodramus]]'' <small>Oberholser, 1906</small>}- * -{''[[Aeromys]]'' <small>Robinson and Kloss, 1915</small>}- * -{''[[Aeronautes]]'' <small>Hartert, 1892</small>}- * -{''[[Aesopia]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Aetapcus]]'' <small>Scott, 1936</small>}- * -{''[[Aethaloperca]]'' <small>Fowler, 1904</small>}- * -{''[[Aethalops]]'' <small>Thomas, 1923</small>}- * -{''[[Aethia]]'' <small>Merrem, 1788</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus]]'' <small>Travers, 1988</small>}- * -{''[[Aethomys]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Aethopyga]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Aethotaxis]]'' <small>DeWitt, 1962</small>}- * -{''[[Aetobatus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Aetomylaeus]]'' <small>Garman, 1908</small>}- * -{''[[Aetoplatea]]'' <small>Valenciennes in Müller and Henle, 1841</small>}- * -{''[[Afghanodon]]'' <small>Dubois and Raffaëlli, 2012</small>}- * -{''[[Afrixalus]]'' <small>Laurent, 1944</small>}- * -{''[[Afroedura]]'' <small>Loveridge, 1944</small>}- * -{''[[Afrogecko]]'' <small>Bauer, Good and Branch, 1997</small>}- * -{''[[Afronandus]]'' <small>Meinken, 1955</small>}- * -{''[[Afronatrix]]'' <small>Rossman and Eberle, 1977</small>}- * -{''[[Afronycteris]]'' <small>Monadjem, Patterson and Demos, 2020</small>}- * -{''[[Afropavo]]'' <small>Chapin, 1936</small>}- * -{''[[Afrotis]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Afrotyphlops]]'' <small>Broadley and Wallach, 2009</small>}- * -{''[[Afurcagobius]]'' <small>Gill, 1993</small>}- * -{''[[Agalychnis]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Agama]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Agamia]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Agamodon]]'' <small>Peters, 1882</small>}- * -{''[[Agamura]]'' <small>Blanford, 1874</small>}- * -{''[[Agamyxis]]'' <small>Cope, 1878</small>}- * -{''[[Agapornis]]'' <small>Selby, 1836</small>}- * -{''[[Agelaioides]]'' <small>Cassin, 1866</small>}- * -{''[[Agelaius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Agelastes]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Agelasticus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Ageneiosus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Agkistrodon]]'' <small>Palisot de Beauvois, 1799</small>}- * -{''[[Aglaeactis]]'' <small>Gould, 1848</small>}- * -{''[[Aglaiocercus]]'' <small>J. T. Zimmer, 1930</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus]]'' <small>Boulenger, 1918</small>}- * -{''[[Agoniates]]'' <small>Müller and Troschel, 1845</small>}- * -{''[[Agonomalus]]'' <small>Guichenot, 1866</small>}- * -{''[[Agonopsis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Agonostomus]]'' <small>Bennett, 1832</small>}- * -{''[[Agonus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Agosia]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Agraphospiza]]'' <small>Zuccon, Prys-Jones, Rasmussen & Ericson, 2012</small>}- * -{''[[Agriornis]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Agropsar]]'' <small>Oates, 1889</small>}- * -{''[[Agrostichthys]]'' <small>Phillipps, 1924</small>}- * -{''[[Aguarunichthys]]'' <small>Stewart, 1986</small>}- * -{''[[Ahaetulla]]'' <small>Link, 1807</small>}- * -{''[[Ahlia]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Ahliesaurus]]'' <small>Bertelsen, Krefft and Marshall, 1976</small>}- * -{''[[Aiakas]]'' <small>Gosztonyi, 1977</small>}- * -{''[[Aidablennius]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Ailia]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Ailuroedus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Ailuronyx]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ailuropoda]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1870</small>}- * -{''[[Ailurops]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Ailurus]]'' <small>F. G. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Aimophila]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Aioliops]]'' <small>Rennis and Hoese, 1987</small>}- * -{''[[Aipysurus]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Aix]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Akarotaxis]]'' <small>DeWitt and Hureau, 1979</small>}- * -{''[[Akialoa]]'' <small>Olson & James, 1995</small>}- * -{''[[Akko]]'' <small>Birdsong and Robins, 1995</small>}- * -{''[[Akodon]]'' <small>Meyen, 1833</small>}- * -{''[[Akysis]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Alabes]]'' <small>Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Alaemon]]'' <small>Keyserling & J. H. Blasius, 1840</small>}- * -{''[[Alauda]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Albatrossia]]'' <small>Jordan and Gilbert in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Albula]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Albulichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Alburnoides]]'' <small>Jeitteles, 1861</small>}- * -{''[[Alburnus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Alca]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Alcalus]]'' <small>Brown, Siler, Richards, Diesmos and Cannatella, 2015</small>}- * -{''[[Alcedo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Alcelaphus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Alces]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Alcichthys]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Alcippe]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Alcockia]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Aldabrachelys]]'' <small>Loveridge and Williams, 1957</small>}- * -{''[[Aldrichetta]]'' <small>Whitley, 1945</small>}- * -{''[[Aldrovandia]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Aleadryas]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Alectis]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Alectoris]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Alectrias]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Alectridium]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Alectroenas]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Alectrurus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Alectura]]'' <small>Latham, 1824</small>}- * -{''[[Alepes]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Alepidomus]]'' <small>Hubbs, 1944</small>}- * -{''[[Alepisaurus]]'' <small>Lowe, 1833</small>}- * -{''[[Alepocephalus]]'' <small>Risso, 1820</small>}- * -{''[[Alertichthys]]'' <small>Moreland, 1960</small>}- * -{''[[Alestes]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Alestopetersius]]'' <small>Hoedeman, 1951</small>}- * -{''[[Alethe]]'' <small>Cassin, 1859</small>}- * -{''[[Alexandresaurus]]'' <small>Rodrigues, Pellegrino, Dixo, Verdade, Pavan, Argolo and Sites, 2007</small>}- * -{''[[Alexteroon]]'' <small>Perret, 1988</small>}- * -{''[[Alfaro]]'' <small>Meek, 1912</small>}- * -{''[[Algansea]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Algyroides]]'' <small>Bibron and Bory de Saint-Vincent, 1833</small>}- * -{''[[Alinea]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Alionycteris]]'' <small>Kock, 1969</small>}- * -{''[[Alipiopsitta]]'' <small>Caparroz & Pacheco, 2006</small>}- * -{''[[Alisterus]]'' <small>Mathews, 1911</small>}- * -{''[[Allactaga]]'' <small>F. Cuvier, 1837</small>}- * -{''[[Allactodipus]]'' <small>Kolesnikov, 1937</small>}- * -{''[[Alle]]'' <small>Link, 1806</small>}- * -{''[[Allenbatrachus]]'' <small>Greenfield, 1997</small>}- * -{''[[Allenia]]'' <small>Cory, 1891</small>}- * -{''[[Allenichthys]]'' <small>Pietsch, 1984</small>}- * -{''[[Allenopithecus]]'' <small>Lang, 1923</small>}- * -{''[[Alligator]]'' <small>Cuvier, 1807</small>}- * -{''[[Allips]]'' <small>McCosker, 1972</small>}- * -{''[[Allobates]]'' <small>Zimmermann and Zimmermann, 1988</small>}- * -{''[[Alloblennius]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Allocareproctus]]'' <small>Pitruk and Fedorov, 1993</small>}- * -{''[[Allocebus]]'' <small>Petter-Rousseaux and Petter, 1967</small>}- * -{''[[Allochrocebus]]'' <small>Elliot, 1913</small>}- * -{''[[Allochromis]]'' <small>Greenwood, 1980</small>}- * -{''[[Alloclinus]]'' <small>Hubbs, 1927</small>}- * -{''[[Allocricetulus]]'' <small>Argyropulo, 1933</small>}- * -{''[[Allocyttus]]'' <small>McCulloch, 1914</small>}- * -{''[[Allodontichthys]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Allohistium]]'' <small>Bailey and Gosline, 1955</small>}- * -{''[[Allomicrodesmus]]'' <small>Schultz in Schultz et al., 1966</small>}- * -{''[[Allomycterus]]'' <small>McCulloch, 1921</small>}- * -{''[[Alloophorus]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Allopaa]]'' <small>Ohler and Dubois, 2006</small>}- * -{''[[Allophryne]]'' <small>Gaige, 1926</small>}- * -{''[[Allosmerus]]'' <small>Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Allotaius]]'' <small>Whitley, 1937</small>}- * -{''[[Allothunnus]]'' <small>Serventy, 1948</small>}- * -{''[[Allotoca]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Alluaudina]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Alophoixus]]'' <small>Oates, 1889</small>}- * -{''[[Alopias]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Alopochelidon]]'' <small>Ridgway, 1903</small>}- * -{''[[Alopochen]]'' <small>Stejneger, 1885</small>}- * -{''[[Alopoglossus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Alosa]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Alouatta]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Alphestes]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Alpinoscincus]]'' <small>Slavenko, Tamar, Tallowin, Kraus, Allison, Carranza and Meiri, 2021</small>}- * -{''[[Alpiscaptulus]]'' <small>Chen and Jiang in Chen et al., 2021</small>}- * -{''[[Alsodes]]'' <small>Bell, 1843</small>}- * -{''[[Alsophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Alsophylax]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Alticola]]'' <small>Blanford, 1881</small>}- * -{''[[Alticorpus]]'' <small>Stauffer and McKaye, 1988</small>}- * -{''[[Alticus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Altiphrynoides]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Altolamprologus]]'' <small>Poll, 1986</small>}- * -{''[[Altrichthys]]'' <small>Allen, 1999</small>}- * -{''[[Aluterus]]'' <small>Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Alytes]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Amadina]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Amalocichla]]'' <small>De Vis, 1892</small>}- * -{''[[Amandava]]'' <small>Blyth, 1836</small>}- * -{''[[Amanses]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Amapasaurus]]'' <small>Cunha, 1970</small>}- * -{''[[Amaralia]]'' <small>Fowler, 1954</small>}- * -{''[[Amarginops]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Amarsipus]]'' <small>Haedrich, 1969</small>}- * -{''[[Amastridium]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Amaurocichla]]'' <small>Sharpe, 1892</small>}- * -{''[[Amaurolimnas]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Amaurornis]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Amaurospiza]]'' <small>Cabanis, 1861</small>}- * -{''[[Amazilia]]'' <small>R. Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Amazilis]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Amazona]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Amazonetta]]'' <small>Boetticher, 1929</small>}- * -{''[[Amazonsprattus]]'' <small>Roberts, 1984</small>}- * -{''[[Amazophrynella]]'' <small>Fouquet, Recoder, Teixeira, Cassimiro, Amaro, Camacho, Damasceno, Carnaval, Moritz et al., 2012</small>}- * -{''[[Ambassis]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Ambiserrula]]'' <small>Imamura, 1996</small>}- * -{''[[Amblonyx]]'' <small>Rafinesque, 1832</small>}- * -{''[[Ambloplites]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Amblyceps]]'' <small>Blyth, 1858</small>}- * -{''[[Amblycercus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Amblychaeturichthys]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Amblydoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Amblyeleotris]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Amblygaster]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon]]'' <small>Bleeker, 1877</small>}- * -{''[[Amblygobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Amblyodipsas]]'' <small>Peters, 1857</small>}- * -{''[[Amblyopsis]]'' <small>DeKay, 1842</small>}- * -{''[[Amblyornis]]'' <small>Elliot, 1872</small>}- * -{''[[Amblyospiza]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Amblyotrypauchen]]'' <small>Hora, 1924</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Amblypomacentrus]]'' <small>Bleeker, 1877</small>}- * -{''[[Amblyraja]]'' <small>Malm, 1877</small>}- * -{''[[Amblyramphus]]'' <small>Leach, 1814</small>}- * -{''[[Amblyrhiza]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Amblyrhynchichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Amblyrhynchus]]'' <small>Bell, 1825</small>}- * -{''[[Amblysomus]]'' <small>Pomel, 1848</small>}- * -{''[[Ambophthalmos]]'' <small>Jackson and Nelson, 1998</small>}- * -{''[[Ambystoma]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Ameca]]'' <small>Miller and Fitzsimmons, 1971</small>}- * -{''[[Ameerega]]'' <small>Bauer, 1986</small>}- * -{''[[Ameiurus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Ameiva]]'' <small>Meyer, 1795</small>}- * -{''[[Ameivula]]'' <small>Harvey, Ugueto and Gutberlet Jr., 2012</small>}- * -{''[[Amerotyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Ametrida]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Amia]]'' <small>Linnaeus, 1766</small>}- * -{''[[Amietia]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Amissidens]]'' <small>Kailola, 2004</small>}- * -{''[[Ammocrypta]]'' <small>Jordan, 1877</small>}- * -{''[[Ammocryptocharax]]'' <small>Weitzman and Kanazawa, 1976</small>}- * -{''[[Ammodillus]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Ammodorcas]]'' <small>Thomas, 1891</small>}- * -{''[[Ammodramus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Ammodytes]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ammodytoides]]'' <small>Duncker and Mohr, 1939</small>}- * -{''[[Ammoglanis]]'' <small>Costa, 1994</small>}- * -{''[[Ammolabrus]]'' <small>Randall and Carlson, 1997</small>}- * -{''[[Ammomanes]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Ammomanopsis]]'' <small>Bianchi, 1905</small>}- * -{''[[Ammoperdix]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Ammospermophilus]]'' <small>Merriam, 1892</small>}- * -{''[[Ammospiza]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Ammotragus]]'' <small>Blyth, 1840</small>}- * -{''[[Ammotretis]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Amnesteophis]]'' <small>Myers, 2011</small>}- * -{''[[Amniataba]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Amnirana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Amolops]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Amorphochilus]]'' <small>Peters, 1877</small>}- * -{''[[Amoya]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Ampeliceps]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Ampelioides]]'' <small>J. Verreaux, 1867</small>}- * -{''[[Ampelion]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Amphibolurus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Amphichaetodon]]'' <small>Burgess, 1978</small>}- * -{''[[Amphichthys]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Amphiesma]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Amphiesmoides]]'' <small>Malnate, 1961</small>}- * -{''[[Amphiglossus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Amphilais]]'' <small>S. A. Parker, 1984</small>}- * -{''[[Amphilius]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Amphilophus]]'' <small>Agassiz, 1859</small>}- * -{''[[Amphinectomys]]'' <small>Malygin, 1994</small>}- * -{''[[Amphiprion]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Amphisbaena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Amphispiza]]'' <small>Coues, 1874</small>}- * -{''[[Amphispizopsis]]'' <small>Wolters, 1980</small>}- * -{''[[Amphistichus]]'' <small>Agassiz, 1854</small>}- * -{''[[Amphiuma]]'' <small>Garden in Smith, 1821</small>}- * -{''[[Amplorhinus]]'' <small>A. Smith, 1847</small>}- * -{''[[Amsichthys]]'' <small>Gill and Edwards, 1999</small>}- * -{''[[Amyda]]'' <small>Schweigger in Geoffroy Saint-Hilaire, 1809</small>}- * -{''[[Amytornis]]'' <small>Stejneger, 1885</small>}- * -{''[[Anabacerthia]]'' <small>Lafresnaye, 1841</small>}- * -{''[[Anabarilius]]'' <small>Cockerell, 1923</small>}- * -{''[[Anabas]]'' <small>Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Anabathmis]]'' <small>Reichenow, 1905</small>}- * -{''[[Anabazenops]]'' <small>Lafresnaye, 1841</small>}- * -{''[[Anableps]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Anacanthobatis]]'' <small>von Bonde and Swart, 1923</small>}- * -{''[[Anacanthus]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Anadia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anadoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Anaecypris]]'' <small>Collares-Pereira, 1983</small>}- * -{''[[Anairetes]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Anampses]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Anaora]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Anaplectes]]'' <small>Reichenbach, 1863</small>}- * -{''[[Anarchias]]'' <small>Jordan and Starks in Jordan and Seale, 1906</small>}- * -{''[[Anarchopterus]]'' <small>Hubbs, 1935</small>}- * -{''[[Anarhichas]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anarhynchus]]'' <small>Quoy & Gaimard, 1832</small>}- * -{''[[Anarrhichthys]]'' <small>Ayres, 1855</small>}- * -{''[[Anas]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anaspidoglanis]]'' <small>Teugels, Risch, de Vos and Thys van den Audenaerde, 1991</small>}- * -{''[[Anastomus]]'' <small>Bonnaterre, 1791</small>}- * -{''[[Anathana]]'' <small>Lyon, 1913</small>}- * -{''[[Anatirostrum]]'' <small>Iljin, 1930</small>}- * -{''[[Anatolanthias]]'' <small>Anderson, Parin and Randall, 1990</small>}- * -{''[[Anatololacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Anaxyrus]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Ancharius]]'' <small>Steindachner, 1880</small>}- * -{''[[Ancherythroculter]]'' <small>Yih and Wu, 1964</small>}- * -{''[[Anchichoerops]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Anchoa]]'' <small>Jordan and Evermann, 1927</small>}- * -{''[[Anchovia]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Anchoviella]]'' <small>Fowler, 1911</small>}- * -{''[[Ancistrops]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Ancistrus]]'' <small>Kner, 1854</small>}- * -{''[[Ancylocranium]]'' <small>Parker, 1942</small>}- * -{''[[Ancylopsetta]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Andalgalomys]]'' <small>Williams and Mares, 1978</small>}- * -{''[[Andamia]]'' <small>Blyth, 1858</small>}- * -{''[[Andersonia]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Andigena]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Andinobates]]'' <small>Twomey, Brown, Amézquita and Mejía-Vargas, 2011</small>}- * -{''[[Andinomys]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Andinosaura]]'' <small>Sánchez-Pacheco, Torres-Carvajal, Aguirre-Peñafiel, Nunes, Verrastro, Rivas, Rodrigues et al., 2018</small>}- * -{''[[Andrias]]'' <small>Tschudi, 1837</small>}- * -{''[[Andriashevia]]'' <small>Fedorov and Neyelov, 1978</small>}- * -{''[[Andriashevicottus]]'' <small>Fedorov, 1990</small>}- * -{''[[Androdon]]'' <small>Gould, 1863</small>}- * -{''[[Andropadus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Androphobus]]'' <small>Hartert & Paludan, 1934</small>}- * -{''[[Anduzedoras]]'' <small>Fernández-Yépez, 1968</small>}- * -{''[[Aneides]]'' <small>Baird, 1851</small>}- * -{''[[Anelytropsis]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Anepischetosia]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Anguilla]]'' <small>Schrank, 1798</small>}- * -{''[[Anguis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anhima]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Anhinga]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Anhydrophryne]]'' <small>Hewitt, 1919</small>}- * -{''[[Anilany]]'' <small>Scherz, Vences, Rakotoarison, Andreone, Köhler, Glaw and Crottini, 2016</small>}- * -{''[[Anilios]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anilius]]'' <small>Oken, 1816</small>}- * -{''[[Anisarchus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Anisochromis]]'' <small>Smith, 1954</small>}- * -{''[[Anisognathus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Anisolepis]]'' <small>Boulenger, 1891</small>}- * -{''[[Anisomys]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Anisotremus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Annamia]]'' <small>Hora, 1932</small>}- * -{''[[Anniella]]'' <small>Gray, 1852</small>}- * -{''[[Anodonthyla]]'' <small>Müller, 1892</small>}- * -{''[[Anodontiglanis]]'' <small>Rendahl, 1922</small>}- * -{''[[Anodontostoma]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Anodorhynchus]]'' <small>von Spix, 1824</small>}- * -{''[[Anodus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Anolis]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Anomalepis]]'' <small>Jan, 1860</small>}- * -{''[[Anomalochromis]]'' <small>Greenwood, 1985</small>}- * -{''[[Anomaloglossus]]'' <small>Grant, Frost, Caldwell, Gagliardo, Haddad, Kok, Means, Noonan, Schargel and Wheeler, 2006</small>}- * -{''[[Anomalops]]'' <small>Kner, 1868</small>}- * -{''[[Anomalopus]]'' <small>A. H. A. Duméril in A. M. C. Duméril and A. H. A. Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Anomalospiza]]'' <small>Shelley, 1901</small>}- * -{''[[Anomalurus]]'' <small>Waterhouse, 1843</small>}- * -{''[[Anomochilus]]'' <small>Berg, 1901</small>}- * -{''[[Anonymomys]]'' <small>Musser, 1981</small>}- * -{''[[Anopetia]]'' <small>Simon, 1918</small>}- * -{''[[Anoplagonus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Anoplarchus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Anoplocapros]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Anoplogaster]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Anoplohydrus]]'' <small>Werner, 1909</small>}- * -{''[[Anoplopoma]]'' <small>Ayres, 1859</small>}- * -{''[[Anorrhinus]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Anostomoides]]'' <small>Pellegrin, 1909</small>}- * -{''[[Anostomus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Anotomys]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Anotopterus]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Anotosaura]]'' <small>Amaral, 1933</small>}- * -{''[[Anoura]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Anourosorex]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1872</small>}- * -{''[[Anous]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Anoxypristis]]'' <small>White and Moy-Thomas, 1941</small>}- * -{''[[Anser]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Anseranas]]'' <small>R. Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Ansonia]]'' <small>Stoliczka, 1870</small>}- * -{''[[Antaioserpens]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Antaresia]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Antechinomys]]'' <small>Krefft, 1867</small>}- * -{''[[Antechinus]]'' <small>Macleay, 1841</small>}- * -{''[[Antennablennius]]'' <small>Fowler, 1931</small>}- * -{''[[Antennarius]]'' <small>Daudin, 1816</small>}- * -{''[[Antennatus]]'' <small>Schultz, 1957</small>}- * -{''[[Anthias]]'' <small>Bloch, 1792</small>}- * -{''[[Anthipes]]'' <small>Blyth, 1847</small>}- * -{''[[Anthobaphes]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Anthocephala]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Anthochaera]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Anthocincla]]'' <small>Blyth, 1862</small>}- * -{''[[Anthops]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Anthornis]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Anthoscopus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Anthracoceros]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Anthracothorax]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Anthreptes]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Anthropoides]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Anthus]]'' <small>Bechstein, 1805</small>}- * -{''[[Antidorcas]]'' <small>Sundevall, 1847</small>}- * -{''[[Antigonia]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Antillotyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Antilocapra]]'' <small>Ord, 1818</small>}- * -{''[[Antilope]]'' <small>Pallas, 1766</small>}- * -{''[[Antilophia]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Antimora]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Antipodocottus]]'' <small>Bolin, 1952</small>}- * -{''[[Antrostomus]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Antrozous]]'' <small>H. Allen, 1862</small>}- * -{''[[Anumbius]]'' <small>Orbigny & Lafresnaye, 1838</small>}- * -{''[[Anurolimnas]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Anyperodon]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Aonyx]]'' <small>Lesson, 1827</small>}- * -{''[[Aotus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Apagesoma]]'' <small>Carter, 1983</small>}- * -{''[[Apalharpactes]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Apalis]]'' <small>Swainson, 1833</small>}- * -{''[[Apaloderma]]'' <small>Swainson, 1833</small>}- * -{''[[Apalone]]'' <small>Rafinesque, 1832</small>}- * -{''[[Apalopteron]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Aparallactus]]'' <small>A. Smith, 1849</small>}- * -{''[[Aparasphenodon]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1920</small>}- * -{''[[Apareiodon]]'' <small>Eigenmann, 1916</small>}- * -{''[[Apathya]]'' <small>Méhely, 1907</small>}- * -{''[[Apeltes]]'' <small>DeKay, 1842</small>}- * -{''[[Aphaniotis]]'' <small>W. C. H. Peters, 1864</small>}- * -{''[[Aphanius]]'' <small>Nardo, 1827</small>}- * -{''[[Aphanopus]]'' <small>Lowe, 1839</small>}- * -{''[[Aphanotriccus]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Aphantophryne]]'' <small>Fry, 1917</small>}- * -{''[[Aphareus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Aphelocephala]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Aphelocoma]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Aphia]]'' <small>Risso, 1827</small>}- * -{''[[Aphos]]'' <small>Hubbs and Schultz, 1939</small>}- * -{''[[Aphrastura]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Aphredoderus]]'' <small>Lesueur in Cuvier and Valenciennes, 1833</small>}- * -{''[[Aphrodroma]]'' <small>Olson, 2000</small>}- * -{''[[Aphyocharacidium]]'' <small>Géry, 1960</small>}- * -{''[[Aphyocharax]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Aphyocheirodon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Aphyocypris]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Aphyodite]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Aphyolebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Aphyonus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Aphyoplatys]]'' <small>Clausen, 1967</small>}- * -{''[[Aphyosemion]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Apionichthys]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Apistogramma]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Apistogrammoides]]'' <small>Meinken, 1965</small>}- * -{''[[Apistoloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1986</small>}- * -{''[[Apistops]]'' <small>Ogilby, 1911</small>}- * -{''[[Apistus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Aplastodiscus]]'' <small>Lutz, 1950</small>}- * -{''[[Aplatophis]]'' <small>Böhlke, 1956</small>}- * -{''[[Apletodon]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Aploactis]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1843</small>}- * -{''[[Aploactisoma]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Aplocheilichthys]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Aplocheilus]]'' <small>McClelland, 1839</small>}- * -{''[[Aplochiton]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Aplodactylus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Aplodinotus]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Aplodontia]]'' <small>Richardson, 1829</small>}- * -{''[[Aplonis]]'' <small>Gould, 1836</small>}- * -{''[[Aplopeltura]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Apocryptes]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Apocryptichthys]]'' <small>Day, 1876</small>}- * -{''[[Apocryptodon]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Apodemus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Apodichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Apodocreedia]]'' <small>de Beaufort, 1948</small>}- * -{''[[Apodora]]'' <small>Kluge, 1993</small>}- * -{''[[Apogon]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Apogonichthys]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Apogonops]]'' <small>Ogilby, 1896</small>}- * -{''[[Apolemichthys]]'' <small>Burton, 1934</small>}- * -{''[[Apomatoceros]]'' <small>Eigenmann, 1922</small>}- * -{''[[Apomys]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Apopterygion]]'' <small>Kuiter, 1986</small>}- * -{''[[Aporops]]'' <small>Schultz, 1943</small>}- * -{''[[Apostolepis]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Aposturisoma]]'' <small>Isbrücker, Britski, Nijssen and Ortega, 1983</small>}- * -{''[[Aprasia]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Aprion]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Apristurus]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Aprognathodon]]'' <small>Böhlke, 1967</small>}- * -{''[[Aprosdoketophis]]'' <small>Wallach, Lanza and Nistri, 2010</small>}- * -{''[[Aprosmictus]]'' <small>Gould, 1842</small>}- * -{''[[Aproteles]]'' <small>Menzies, 1977</small>}- * -{''[[Apsilus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Aptenodytes]]'' <small>J. F. Miller, 1778</small>}- * -{''[[Apterichtus]]'' <small>Duméril, 1806</small>}- * -{''[[Apteronotus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Apterygocampus]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Apteryx]]'' <small>Shaw, 1813</small>}- * -{''[[Aptocyclus]]'' <small>De la Pylaie, 1835</small>}- * -{''[[Aptychotrema]]'' <small>Norman, 1926</small>}- * -{''[[Apus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Aquila]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Aquiloeurycea]]'' <small>Rovito, Parra-Olea, Recuero and Wake, 2015</small>}- * -{''[[Ara]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Aracana]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Arachnothera]]'' <small>Temminck, 1826</small>}- * -{''[[Araiophos]]'' <small>Grey, 1961</small>}- * -{''[[Aramides]]'' <small>Pucheran, 1845</small>}- * -{''[[Aramidopsis]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Aramus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Arapaima]]'' <small>Müller, 1843</small>}- * -{''[[Aratinga]]'' <small>von Spix, 1824</small>}- * -{''[[Arborimus]]'' <small>Taylor, 1915</small>}- * -{''[[Arborophila]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Arcanator]]'' <small>Irwin & Clancey, 1986</small>}- * -{''[[Archaeolacerta]]'' <small>Mertens, 1921</small>}- * -{''[[Archaius]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Archamia]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Archboldia]]'' <small>Rand, 1940</small>}- * -{''[[Archboldomys]]'' <small>Musser, 1982</small>}- * -{''[[Archelaphe]]'' <small>Schulz, Böhme and Tillack, 2011</small>}- * -{''[[Archilochus]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Archistes]]'' <small>Jordan and Gilbert in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Archocentrus]]'' <small>Gill in Gill and Bransford, 1877</small>}- * -{''[[Archolaemus]]'' <small>Korringa, 1970</small>}- * -{''[[Archoplites]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Archosargus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Arcos]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Arcovomer]]'' <small>Carvalho, 1954</small>}- * -{''[[Arctictis]]'' <small>Temminck, 1824</small>}- * -{''[[Arctocebus]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Arctocephalus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire and F. Cuvier, 1826</small>}- * -{''[[Arctogadus]]'' <small>Dryagin, 1932</small>}- * -{''[[Arctogalidia]]'' <small>Merriam, 1897</small>}- * -{''[[Arctonyx]]'' <small>F. G. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Arctoscopus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Arctozenus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Arcygobius]]'' <small>Larson and Wright, 2003</small>}- * -{''[[Ardea]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ardeola]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Ardeotis]]'' <small>Le Maout, 1853</small>}- * -{''[[Ardops]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Arenaria]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Arenigobius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Arenophryne]]'' <small>Tyler, 1976</small>}- * -{''[[Argenteohyla]]'' <small>Trueb, 1970</small>}- * -{''[[Argentina]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Argonectes]]'' <small>Böhlke and Myers, 1956</small>}- * -{''[[Argopleura]]'' <small>Eigenmann, 1913</small>}- * -{''[[Argusianus]]'' <small>G. R. Gray, 1849</small>}- * -{''[[Argyripnus]]'' <small>Gilbert and Cramer, 1897</small>}- * -{''[[Argyrocottus]]'' <small>Herzenstein, 1892</small>}- * -{''[[Argyrogena]]'' <small>Werner, 1924</small>}- * -{''[[Argyropelecus]]'' <small>Cocco, 1829</small>}- * -{''[[Argyrophis]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Argyrops]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Argyrosomus]]'' <small>De la Pylaie, 1835</small>}- * -{''[[Argyrozona]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Arhynchobatis]]'' <small>Waite, 1909</small>}- * -{''[[Arielulus]]'' <small>Hill and Harrison, 1987</small>}- * -{''[[Ariomma]]'' <small>Jordan and Snyder, 1904</small>}- * -{''[[Ariopsis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Ariosoma]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Aristelliger]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Aristochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Aristostomias]]'' <small>Zugmayer, 1913</small>}- * -{''[[Ariteus]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Arius]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Arizelocichla]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Arizona]]'' <small>Kennicott in Baird, 1859</small>}- * -{''[[Arlequinus]]'' <small>Perret, 1988</small>}- * -{''[[Arnoglossus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Arnoldichthys]]'' <small>Myers, 1926</small>}- * -{''[[Aromobates]]'' <small>Myers, Paolillo-O. and Daly, 1991</small>}- * -{''[[Arothron]]'' <small>Müller, 1841</small>}- * -{''[[Arotrolepis]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Arremon]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Arremonops]]'' <small>Ridgway, 1896</small>}- * -{''[[Arrhamphus]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Arrhyton]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Arripis]]'' <small>Jenyns, 1840</small>}- * -{''[[Arses]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Artamella]]'' <small>W. L. Sclater, 1924</small>}- * -{''[[Artamus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Artedidraco]]'' <small>Lönnberg, 1905</small>}- * -{''[[Artediellichthys]]'' <small>Taranetz, 1941</small>}- * -{''[[Artediellina]]'' <small>Taranetz, 1937</small>}- * -{''[[Artedielloides]]'' <small>Soldatov, 1922</small>}- * -{''[[Artediellus]]'' <small>Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Artedius]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Artemisiospiza]]'' <small>Klicka & Banks, 2011</small>}- * -{''[[Arthroleptella]]'' <small>Hewitt, 1926</small>}- * -{''[[Arthroleptides]]'' <small>Nieden, 1911</small>}- * -{''[[Arthroleptis]]'' <small>Smith, 1849</small>}- * -{''[[Arthrosaura]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Artibeus]]'' <small>Leach, 1821</small>}- * -{''[[Artisornis]]'' <small>Friedmann, 1928</small>}- * -{''[[Aruma]]'' <small>Ginsburg, 1933</small>}- * -{''[[Arundinicola]]'' <small>Orbigny, 1840</small>}- * -{''[[Arusetta]]'' <small>Fraser-Brunner, 1933</small>}- * -{''[[Arvicanthis]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Arvicola]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Asaccus]]'' <small>Dixon and S.C. Anderson, 1973</small>}- * -{''[[Asarcenchelys]]'' <small>McCosker, 1985</small>}- * -{''[[Asarcornis]]'' <small>Salvadori, 1895</small>}- * -{''[[Ascaphus]]'' <small>Stejneger, 1899</small>}- * -{''[[Ascelichthys]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Asellia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Aselliscus]]'' <small>Tate, 1941</small>}- * -{''[[Asemichthys]]'' <small>Gilbert, 1912</small>}- * -{''[[Asemospiza]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Aseraggodes]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Ashbyia]]'' <small>North, 1911</small>}- * -{''[[Asio]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Asiocolotes]]'' <small>Golubev , 1984</small>}- * -{''[[Askoldia]]'' <small>Pavlenko, 1910</small>}- * -{''[[Aspasma]]'' <small>Jordan and Fowler, 1902</small>}- * -{''[[Aspasmichthys]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Aspasmodes]]'' <small>Smith, 1957</small>}- * -{''[[Aspasmogaster]]'' <small>Waite, 1907</small>}- * -{''[[Aspatha]]'' <small>Sharpe, 1892</small>}- * -{''[[Aspericorvina]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Aspidelaps]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Aspidites]]'' <small>W. C. H. Peters, 1877</small>}- * -{''[[Aspidomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Aspidontus]]'' <small>Cuvier in Quoy and Gaimard, 1834</small>}- * -{''[[Aspidoparia]]'' <small>Heckel, 1847</small>}- * -{''[[Aspidophoroides]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Aspidoras]]'' <small>Ihering, 1907</small>}- * -{''[[Aspidoscelis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Aspidura]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Aspiolucius]]'' <small>Berg, 1907</small>}- * -{''[[Aspiorhynchus]]'' <small>Kessler, 1879</small>}- * -{''[[Aspistor]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Aspredinichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Aspredo]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Asprocottus]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Aspronema]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Asquamiceps]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Asra]]'' <small>Iljin, 1941</small>}- * -{''[[Assa]]'' <small>Tyler, 1972</small>}- * -{''[[Assessor]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Assiculoides]]'' <small>Gill and Hutchins, 1997</small>}- * -{''[[Assiculus]]'' <small>Richardson, 1846</small>}- * -{''[[Assurger]]'' <small>Whitley, 1933</small>}- * -{''[[Astatoreochromis]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Astatotilapia]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Asterophrys]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Asterophysus]]'' <small>Kner, 1858</small>}- * -{''[[Asterorhombus]]'' <small>Tanaka, 1915</small>}- * -{''[[Asterropteryx]]'' <small>Rüppell, 1830</small>}- * -{''[[Asthenes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Asthenodipsas]]'' <small>Peters, 1864</small>}- * -{''[[Asthenomacrurus]]'' <small>Sazonov and Shcherbachev, 1982</small>}- * -{''[[Astrabe]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Astrapia]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Astrapogon]]'' <small>Fowler, 1907</small>}- * -{''[[Astrobatrachus]]'' <small>Vijayakumar, Pyron, Dinesh, Torsekar, Srikanthan, Swamy, Stanley, Blackburn and Shanker, 2019</small>}- * -{''[[Astroblepus]]'' <small>Humboldt, 1805</small>}- * -{''[[Astrochelys]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Astrocottus]]'' <small>Bolin, 1936</small>}- * -{''[[Astrodoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Astronesthes]]'' <small>Richardson, 1845</small>}- * -{''[[Astronotus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Astroscopus]]'' <small>Brevoort in Gill, 1860</small>}- * -{''[[Astyanacinus]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Astyanax]]'' <small>Baird and Girard, 1854</small>}- * -{''[[Astylosternus]]'' <small>Werner, 1898</small>}- * -{''[[Asymbolus]]'' <small>Whitley, 1939</small>}- * -{''[[Ataeniobius]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Atalotriccus]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Ataxolepis]]'' <small>Myers and Freihofer, 1966</small>}- * -{''[[Ateleopus]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1846</small>}- * -{''[[Atelerix]]'' <small>Pomel, 1848</small>}- * -{''[[Ateles]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1806</small>}- * -{''[[Atelocynus]]'' <small>Cabrera, 1940</small>}- * -{''[[Atelognathus]]'' <small>Lynch, 1978</small>}- * -{''[[Atelomycterus]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Atelopus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Atelornis]]'' <small>Pucheran, 1846</small>}- * -{''[[Ateuchosaurus]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Athene]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Atheresthes]]'' <small>Jordan & Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Atherina]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Atherinason]]'' <small>Whitley, 1934</small>}- * -{''[[Atherinella]]'' <small>Steindachner, 1875</small>}- * -{''[[Atherinomorus]]'' <small>Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Atherinops]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Atherinopsis]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Atherinosoma]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Atherion]]'' <small>Jordan and Starks, 1901</small>}- * -{''[[Atheris]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Atherurus]]'' <small>F. Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Atilax]]'' <small>F. Cuvier, 1826</small>}- * -{''[[Atimastillas]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Atlantihyla]]'' <small>Faivovich, Pereyra, Luna, Hertz, Blotto, Vásquez-Almazán, McCranie, Sánchez, Baêta et al., 2018</small>}- * -{''[[Atlantisia]]'' <small>Lowe, 1923</small>}- * -{''[[Atlantolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Atlantoraja]]'' <small>Menni, 1972</small>}- * -{''[[Atlantoxerus]]'' <small>Forsyth Major, 1893</small>}- * -{''[[Atlapetes]]'' <small>Wagler, 1831</small>}- * -{''[[Atopochilus]]'' <small>Sauvage, 1879</small>}- * -{''[[Atopocottus]]'' <small>Bolin, 1936</small>}- * -{''[[Atopogale]]'' <small>Cabrera, 1925</small>}- * -{''[[Atopomesus]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Atopophrynus]]'' <small>Lynch and Ruiz-Carranza, 1982</small>}- * -{''[[Atractaspis]]'' <small>A. Smith, 1849</small>}- * -{''[[Atractodenchelys]]'' <small>Robins and Robins, 1970</small>}- * -{''[[Atractoscion]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Atractosteus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Atractus]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Atretium]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Atretochoana]]'' <small>Nussbaum and Wilkinson, 1995</small>}- * -{''[[Atrichornis]]'' <small>Stejneger, 1885</small>}- * -{''[[Atrilinea]]'' <small>Chu, 1935</small>}- * -{''[[Atrobucca]]'' <small>Chu, Lo and Wu, 1963</small>}- * -{''[[Atrophacanthus]]'' <small>Fraser-Brunner, 1950</small>}- * -{''[[Atropoides]]'' <small>Werman, 1992</small>}- * -{''[[Atropus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Atrosalarias]]'' <small>Whitley, 1933</small>}- * -{''[[Attagis]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire & R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Atticora]]'' <small>F. Boie, 1844</small>}- * -{''[[Attila]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Attonitus]]'' <small>Vari and Ortega, 2000</small>}- * -{''[[Atule]]'' <small>Jordan and Jordan, 1922</small>}- * -{''[[Atypichthys]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Aubria]]'' <small>Boulenger, 1917</small>}- * -{''[[Auchenionchus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Auchenipterichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Auchenipterus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Auchenoceros]]'' <small>Günther, 1889</small>}- * -{''[[Auchenoglanis]]'' <small>Günther, 1865</small>}- * -{''[[Augastes]]'' <small>Gould, 1849</small>}- * -{''[[Aulacocephalus]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1843</small>}- * -{''[[Aulacorhynchus]]'' <small>Gould, 1835</small>}- * -{''[[Aulastomatomorpha]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Aulichthys]]'' <small>Brevoort in Gill, 1862</small>}- * -{''[[Auliscomys]]'' <small>Osgood, 1915</small>}- * -{''[[Aulixidens]]'' <small>Böhlke, 1952</small>}- * -{''[[Aulohalaelurus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Aulonocara]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Aulonocranus]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Aulopareia]]'' <small>Smith, 1945</small>}- * -{''[[Aulopus]]'' <small>Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Aulopyge]]'' <small>Heckel, 1841</small>}- * -{''[[Aulorhynchus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Aulostomus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Aulotrachichthys]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Auriglobus]]'' <small>Kottelat, 1999</small>}- * -{''[[Auriparus]]'' <small>S. F. Baird, 1864</small>}- * -{''[[Aurivela]]'' <small>Harvey, Ugueto and Gutberlet Jr., 2012</small>}- * -{''[[Australolacerta]]'' <small>Arnold, 1989</small>}- * -{''[[Austrelaps]]'' <small>Worrell, 1963</small>}- * -{''[[Austroablepharus]]'' <small>Couper, Hoskin, Potter, Bragg and Moritz, 2018</small>}- * -{''[[Austrobatrachus]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Austrochaperina]]'' <small>Fry, 1912</small>}- * -{''[[Austrofundulus]]'' <small>Myers, 1932</small>}- * -{''[[Austroglanis]]'' <small>Skelton, Risch and de Vos, 1984</small>}- * -{''[[Austroglossus]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Austrolabrus]]'' <small>Steindachner, 1884</small>}- * -{''[[Austrolebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Austrolethops]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Austrolycus]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Austronibea]]'' <small>Trewavas, 1977</small>}- * -{''[[Austronomus]]'' <small>Troughton, 1941</small>}- * -{''[[Automolus]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Auxis]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Avahi]]'' <small>Jourdan, 1834</small>}- * -{''[[Aviceda]]'' <small>Swainson, 1836</small>}- * -{''[[Avocettina]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Avocettula]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Awaous]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Axelrodia]]'' <small>Géry, 1965</small>}- * -{''[[Axis]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Axoclinus]]'' <small>Fowler, 1944</small>}- * -{''[[Ayarnangra]]'' <small>Roberts, 2001</small>}- * -{''[[Aythya]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Azemiops]]'' <small>Boulenger, 1888</small>}- * -{''[[Aztecula]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Azurina]]'' <small>Jordan and McGregor in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Azygopterus]]'' <small>Andriashev and Makushok, 1955</small>}- * -{''[[Azygopus]]'' <small>Norman, 1926</small>}- * -{''[[Babax]]'' <small>David, 1875</small>}- * -{''[[Babina]]'' <small>Thompson, 1912</small>}- * -{''[[Babyrousa]]'' <small>Perry, 1811</small>}- * -{''[[Bachia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Badis]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Baeolophus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Baeopogon]]'' <small>Heine, 1860</small>}- * -{''[[Bagarius]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Bagre]]'' <small>Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Bagrichthys]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Bagroides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Bagropsis]]'' <small>Lütken, 1874</small>}- * -{''[[Bagrus]]'' <small>Bosc, 1816</small>}- * -{''[[Bahaba]]'' <small>Herre, 1935</small>}- * -{''[[Baikia]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Baileychromis]]'' <small>Poll, 1986</small>}- * -{''[[Baiomys]]'' <small>True, 1894</small>}- * -{''[[Bairdiella]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Baiyankamys]]'' <small>Hinton, 1943</small>}- * -{''[[Bajacalifornia]]'' <small>Townsend and Nichols, 1925</small>}- * -{''[[Balaena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Balaeniceps]]'' <small>Gould, 1850</small>}- * -{''[[Balaenoptera]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Balanophis]]'' <small>H. M. Smith, 1938</small>}- * -{''[[Balantiocheilos]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Balantiopteryx]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Balearica]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Balebreviceps]]'' <small>Largen and Drewes, 1989</small>}- * -{''[[Balionycteris]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Balistapus]]'' <small>Tilesius, 1820</small>}- * -{''[[Balistes]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Balistoides]]'' <small>Fraser-Brunner, 1935</small>}- * -{''[[Balitora]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Balitoropsis]]'' <small>Smith, 1945</small>}- * -{''[[Ballerus]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Bamanophis]]'' <small>Schätti and Trape, 2008</small>}- * -{''[[Bambradon]]'' <small>Jordan and Richardson, 1908</small>}- * -{''[[Bambusicola]]'' <small>Gould, 1863</small>}- * -{''[[Bandicota]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Bangana]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Bangsia]]'' <small>T. E. Penard, 1919</small>}- * -{''[[Banjos]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Barathrites]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Barathrodemus]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Barathronus]]'' <small>Goode and Bean, 1886</small>}- * -{''[[Barbantus]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Barbarophryne]]'' <small>Beukema, de Pous, Donaire-Barroso, Bogaerts, Garcia-Porta, Escoriza, Arribas et al., 2013</small>}- * -{''[[Barbastella]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Barbatula]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Barbichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Barbodes]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Barboides]]'' <small>Brüning, 1929</small>}- * -{''[[Barbonymus]]'' <small>Kottelat, 1999</small>}- * -{''[[Barbopsis]]'' <small>Di Caporiacco, 1926</small>}- * -{''[[Barbourichthys]]'' <small>Chabanaud, 1934</small>}- * -{''[[Barbourisia]]'' <small>Parr, 1945</small>}- * -{''[[Barbourula]]'' <small>Taylor and Noble, 1924</small>}- * -{''[[Barbucca]]'' <small>Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Barbulifer]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Barbuligobius]]'' <small>Lachner and McKinney, 1974</small>}- * -{''[[Barbus]]'' <small>Cuvier and Cloquet, 1816</small>}- * -{''[[Barilius]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Bario]]'' <small>Myers, 1940</small>}- * -{''[[Barisia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Barkudia]]'' <small>Annandale, 1917</small>}- * -{''[[Barnardichthys]]'' <small>Chabanaud, 1927</small>}- * -{''[[Barnardius]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Bartramia]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Baryancistrus]]'' <small>Rapp Py-Daniel, 1989</small>}- * -{''[[Barycholos]]'' <small>Heyer, 1969</small>}- * -{''[[Barygenys]]'' <small>Parker, 1936</small>}- * -{''[[Baryphthengus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Bascanichthys]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Basileuterus]]'' <small>Cabanis, 1849</small>}- * -{''[[Basilichthys]]'' <small>Girard, 1855</small>}- * -{''[[Basilinna]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Basiliscus]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Basilornis]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Bassanago]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Bassaricyon]]'' <small>J. A. Allen, 1876</small>}- * -{''[[Bassariscus]]'' <small>Coues, 1887</small>}- * -{''[[Bassogigas]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Bassozetus]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Batagur]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Batanga]]'' <small>Herre, 1946</small>}- * -{''[[Batara]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Batasio]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Bathmocercus]]'' <small>Reichenow, 1895</small>}- * -{''[[Bathophilus]]'' <small>Giglioli, 1882</small>}- * -{''[[Bathyaethiops]]'' <small>Fowler, 1949</small>}- * -{''[[Bathyagonus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Bathyanthias]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Bathyaploactis]]'' <small>Whitley, 1933</small>}- * -{''[[Bathybagrus]]'' <small>Bailey and Stewart, 1984</small>}- * -{''[[Bathybates]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Bathyblennius]]'' <small>Bath, 1977</small>}- * -{''[[Bathycallionymus]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Bathycetopsis]]'' <small>Lundberg and Rapp-Py-Daniel, 1994</small>}- * -{''[[Bathychaunax]]'' <small>Caruso, 1989</small>}- * -{''[[Bathyclarias]]'' <small>Jackson, 1959</small>}- * -{''[[Bathyclupea]]'' <small>Alcock, 1891</small>}- * -{''[[Bathycongrus]]'' <small>Ogilby, 1898</small>}- * -{''[[Bathydraco]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathyergus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Bathygadus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathygobius]]'' <small>Bleeker, 1878</small>}- * -{''[[Bathylaco]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Bathylagichthys]]'' <small>Kobyliansky, 1986</small>}- * -{''[[Bathylagoides]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Bathylagus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathylutichthys]]'' <small>Balushkin and Voskoboinikova, 1990</small>}- * -{''[[Bathylychnops]]'' <small>Cohen, 1958</small>}- * -{''[[Bathymaster]]'' <small>Cope, 1873</small>}- * -{''[[Bathymicrops]]'' <small>Hjort and Koefoed in Murray and Hjort, 1912</small>}- * -{''[[Bathymyrus]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Bathyonus]]'' <small>Goode and Bean, 1885</small>}- * -{''[[Bathyphylax]]'' <small>Myers, 1934</small>}- * -{''[[Bathyprion]]'' <small>Marshall, 1966</small>}- * -{''[[Bathypterois]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathyraja]]'' <small>Ishiyama, 1958</small>}- * -{''[[Bathysauroides]]'' <small>Baldwin and Johnson in Stiassny et al., 1996</small>}- * -{''[[Bathysauropsis]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Bathysaurus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathysolea]]'' <small>Roule, 1916</small>}- * -{''[[Bathysphaera]]'' <small>Beebe, 1932</small>}- * -{''[[Bathysphyraenops]]'' <small>Parr, 1933</small>}- * -{''[[Bathystethus]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Bathytroctes]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Bathytyphlops]]'' <small>Nybelin, 1957</small>}- * -{''[[Bathyuroconger]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Batis]]'' <small>F. Boie, 1833</small>}- * -{''[[Batomys]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Batrachocephalus]]'' <small>Bleeker, 1846</small>}- * -{''[[Batrachocottus]]'' <small>Berg, 1903</small>}- * -{''[[Batrachoides]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Batrachomoeus]]'' <small>Ogilby, 1908</small>}- * -{''[[Batrachoseps]]'' <small>Bonaparte, 1839</small>}- * -{''[[Batrachostomus]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Batrachuperus]]'' <small>Boulenger, 1878</small>}- * -{''[[Batrachyla]]'' <small>Bell, 1843</small>}- * -{''[[Batrichthys]]'' <small>Smith, 1934</small>}- * -{''[[Batrochoglanis]]'' <small>Gill in Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Bauerus]]'' <small>Van Gelder, 1959</small>}- * -{''[[Bavayia]]'' <small>Roux, 1913</small>}- * -{''[[Bdeogale]]'' <small>Peters, 1850</small>}- * -{''[[Beaglichthys]]'' <small>Machida, 1993</small>}- * -{''[[Beamys]]'' <small>Thomas, 1909</small>}- * -{''[[Beatragus]]'' <small>Heller, 1912</small>}- * -{''[[Beaufortia]]'' <small>Hora, 1932</small>}- * -{''[[Beddomixalus]]'' <small>Abraham, Pyron, Ansil, Zachariah and Zachariah, 2013</small>}- * -{''[[Bedotia]]'' <small>Regan, 1903</small>}- * -{''[[Beliops]]'' <small>Hardy, 1985</small>}- * -{''[[Bellapiscis]]'' <small>Hardy, 1987</small>}- * -{''[[Bellator]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Bellatorias]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Belligobio]]'' <small>Jordan and Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Bellottia]]'' <small>Giglioli, 1883</small>}- * -{''[[Belobranchus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Belodontichthys]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Belomys]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Belone]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Belonepterygion]]'' <small>McCulloch, 1915</small>}- * -{''[[Belonesox]]'' <small>Kner, 1860</small>}- * -{''[[Belonion]]'' <small>Collette, 1966</small>}- * -{''[[Belonoglanis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Belonoperca]]'' <small>Fowler and Bean, 1930</small>}- * -{''[[Belonophago]]'' <small>Giltay, 1929</small>}- * -{''[[Belontia]]'' <small>Myers, 1923</small>}- * -{''[[Bembradium]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Bembras]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Bembrops]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Bengala]]'' <small>Gray, 1833</small>}- * -{''[[Benitochromis]]'' <small>Lamboj, 2001</small>}- * -{''[[Benthalbella]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Benthenchelys]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Benthobatis]]'' <small>Alcock, 1898</small>}- * -{''[[Benthochromis]]'' <small>Poll, 1986</small>}- * -{''[[Benthocometes]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Benthodesmus]]'' <small>Goode and Bean, 1882</small>}- * -{''[[Benthophiloides]]'' <small>Beling and Iljin, 1927</small>}- * -{''[[Benthophilus]]'' <small>Eichwald, 1831</small>}- * -{''[[Benthosema]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Berardius]]'' <small>Duvernoy, 1851</small>}- * -{''[[Berenicornis]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Bergiaria]]'' <small>Eigenmann and Norris, 1901</small>}- * -{''[[Berlepschia]]'' <small>Ridgway, 1887</small>}- * -{''[[Bernieria]]'' <small>Pucheran, 1855</small>}- * -{''[[Bero]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Bertella]]'' <small>Pietsch, 1973</small>}- * -{''[[Berylmys]]'' <small>Ellerman, 1947</small>}- * -{''[[Beryx]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Betta]]'' <small>Bleeker, 1850</small>}- * -{''[[Bettongia]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Bhanotia]]'' <small>Hora, 1926</small>}- * -{''[[Bhavania]]'' <small>Hora, 1920</small>}- * -{''[[Bias]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Biatas]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Bibimys]]'' <small>Massoia, 1979</small>}- * -{''[[Bidenichthys]]'' <small>Barnard, 1934</small>}- * -{''[[Bidyanus]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Bifax]]'' <small>Greenfield, Mee and Randall, 1994</small>}- * -{''[[Bihunichthys]]'' <small>Kottelat and Lim, 1994</small>}- * -{''[[Bilabria]]'' <small>Schmidt, 1936</small>}- * -{''[[Biotodoma]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Biotoecus]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Bipes]]'' <small>Latreille in Sonnini and Latreille, 1801</small>}- * -{''[[Bison]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Biswamoyopterus]]'' <small>Saha, 1981</small>}- * -{''[[Bitia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Bitis]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Bivibranchia]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Biwia]]'' <small>Jordan and Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Biziura]]'' <small>Stephens, 1824</small>}- * -{''[[Blachea]]'' <small>Karrer and Smith, 1980</small>}- * -{''[[Blaesodactylus]]'' <small>Boettger, 1893</small>}- * -{''[[Blanfordimys]]'' <small>Argyropulo, 1933</small>}- * -{''[[Blanus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Blarina]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Blarinella]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Blarinomys]]'' <small>Thomas, 1896</small>}- * -{''[[Blastocerus]]'' <small>Wagner, 1844</small>}- * -{''[[Bleda]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Bleekeria]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Blenniella]]'' <small>Reid, 1943</small>}- * -{''[[Blennioclinus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Blennius]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Blennodesmus]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Blennodon]]'' <small>Hardy, 1987</small>}- * -{''[[Blennophis]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Blepsias]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Blicca]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Blommersia]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Blythia]]'' <small>Theobold, 1868</small>}- * -{''[[Blythipicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Blythophryne]]'' <small>Chandramouli, Vasudevan, Harikrishnan, Dutta, Janani, Sharma, Das and Aggarwal, 2016</small>}- * -{''[[Boa]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Boaedon]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Boana]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Bocagia]]'' <small>Shelley, 1894</small>}- * -{''[[Bodianus]]'' <small>Bloch, 1790</small>}- * -{''[[Boehlkea]]'' <small>Géry, 1966</small>}- * -{''[[Boehlkenchelys]]'' <small>Tighe, 1992</small>}- * -{''[[Boehmantis]]'' <small>Glaw and Vences, 2006</small>}- * -{''[[Boesemania]]'' <small>Trewavas, 1977</small>}- * -{''[[Bogertia]]'' <small>Loveridge, 1941</small>}- * -{''[[Bogertophis]]'' <small>Dowling and Price, 1988</small>}- * -{''[[Boiga]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Boiruna]]'' <small>Zaher, 1996</small>}- * -{''[[Boissonneaua]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Bokermannohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Bolbometopon]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Bolbopsittacus]]'' <small>Salvadori, 1891</small>}- * -{''[[Bolborhynchus]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Bolemoreus]]'' <small>Nyári & Joseph, 2011</small>}- * -{''[[Boleophthalmus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Bolinia]]'' <small>Yabe, 1991</small>}- * -{''[[Bolinichthys]]'' <small>Paxton, 1972</small>}- * -{''[[Bolitoglossa]]'' <small>Duméril, Bibron and Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Bollmannia]]'' <small>Jordan in Jordan and Bollman, 1890</small>}- * -{''[[Bolyeria]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Bombina]]'' <small>Oken, 1816</small>}- * -{''[[Bombycilla]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Bonapartia]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Bonasa]]'' <small>Stephens, 1819</small>}- * -{''[[Boneia]]'' <small>Jentink, 1879</small>}- * -{''[[Boophis]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Boops]]'' <small>Cuvier, 1814</small>}- * -{''[[Boopsoidea]]'' <small>Castelnau, 1861</small>}- * -{''[[Boraras]]'' <small>Kottelat and Vidthayanon, 1993</small>}- * -{''[[Boreogadus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Boridia]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Borikenophis]]'' <small>Hedges and Vidal in Hedges, Couloux and Vidal, 2009</small>}- * -{''[[Boromys]]'' <small>Miller, 1916</small>}- * -{''[[Borophryne]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Borostomias]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Bos]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Boselaphus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Bostockia]]'' <small>Castelnau, 1873</small>}- * -{''[[Bostrychia]]'' <small>G. R. Gray, 1847</small>}- * -{''[[Bostrychus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Botaurus]]'' <small>Stephens, 1819</small>}- * -{''[[Bothragonus]]'' <small>Gill in Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Bothriechis]]'' <small>Peters, 1859</small>}- * -{''[[Bothrocara]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Bothrocarina]]'' <small>Suvorov, 1935</small>}- * -{''[[Bothrochilus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Bothrocophias]]'' <small>Gutberlet and Campbell, 2001</small>}- * -{''[[Bothrolycus]]'' <small>Günther, 1874</small>}- * -{''[[Bothrophthalmus]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Bothrops]]'' <small>Wagler, 1824</small>}- * -{''[[Bothus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Botia]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Boulengerella]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Boulengerochromis]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Boulengeromyrus]]'' <small>Taverne and Géry, 1968</small>}- * -{''[[Boulengerula]]'' <small>Tornier, 1896</small>}- * -{''[[Bovichtus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Bovitrigla]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Brachaelurus]]'' <small>Ogilby, 1907</small>}- * -{''[[Brachaluteres]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Brachiones]]'' <small>Thomas, 1925</small>}- * -{''[[Brachionichthys]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Brachirus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Brachyamblyopus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Brachybembras]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Brachycephalus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Brachychalcinus]]'' <small>Boulenger, 1892</small>}- * -{''[[Brachycope]]'' <small>Reichenow, 1900</small>}- * -{''[[Brachydeuterus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Brachygalaxias]]'' <small>Eigenmann, 1928</small>}- * -{''[[Brachygalba]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Brachyglanis]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Brachygobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Brachyhypopomus]]'' <small>Mago-Leccia, 1994</small>}- * -{''[[Brachyistius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Brachylagus]]'' <small>Miller, 1900</small>}- * -{''[[Brachylophus]]'' <small>Cuvier in Guérin-Méneville, 1829</small>}- * -{''[[Brachymeles]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Brachymystax]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Brachynectes]]'' <small>Scott, 1957</small>}- * -{''[[Brachyophis]]'' <small>Mocquard, 1888</small>}- * -{''[[Brachyopsis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Brachyorrhos]]'' <small>Kuhl in Schlegel, 1826</small>}- * -{''[[Brachypetersius]]'' <small>Hoedeman, 1956</small>}- * -{''[[Brachyphylla]]'' <small>Gray, 1834</small>}- * -{''[[Brachyplatystoma]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Brachypleura]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Brachypteracias]]'' <small>Lafresnaye, 1834</small>}- * -{''[[Brachypterois]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Brachypteryx]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Brachyramphus]]'' <small>J. F. Brandt, 1837</small>}- * -{''[[Brachyrhamdia]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Brachyrhaphis]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Brachyseps]]'' <small>Erens, Miralles, Glaw, Catrou and Vences, 2017</small>}- * -{''[[Brachysomophis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Brachytarsomys]]'' <small>Günther, 1875</small>}- * -{''[[Brachyteles]]'' <small>Spix, 1823</small>}- * -{''[[Brachyuromys]]'' <small>Forsyth Major, 1896</small>}- * -{''[[Brachyurophis]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Bradornis]]'' <small>A. Smith, 1847</small>}- * -{''[[Bradypodion]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Bradypterus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Bradypus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Bradytriton]]'' <small>Wake and Elias, 1983</small>}- * -{''[[Brama]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Bramocharax]]'' <small>Gill in Gill and Bransford, 1877</small>}- * -{''[[Branchiostegus]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Branta]]'' <small>Scopoli, 1769</small>}- * -{''[[Brasiliscincus]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Brasilotyphlus]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Brassomys]]'' <small>Musser and Lunde, 2009</small>}- * -{''[[Bregmaceros]]'' <small>Thompson, 1840</small>}- * -{''[[Breitensteinia]]'' <small>Steindachner, 1881</small>}- * -{''[[Brephostoma]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Breviceps]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Breviraja]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1948</small>}- * -{''[[Brevoortia]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Brienomyrus]]'' <small>Taverne, 1971</small>}- * -{''[[Brinkmannella]]'' <small>Parr, 1933</small>}- * -{''[[Brittanichthys]]'' <small>Géry, 1965</small>}- * -{''[[Broadleysaurus]]'' <small>Bates and Tolley, 2013</small>}- * -{''[[Brochiloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Brochis]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Bromeliohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Bronchocela]]'' <small>Kaup, 1827</small>}- * -{''[[Brookesia]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Brosme]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Brosmodorsalis]]'' <small>Paulin and Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Brosmolus]]'' <small>Machida, 1993</small>}- * -{''[[Brosmophyciops]]'' <small>Schultz in Schultz, Chapman, Lachner and Woods, 1960</small>}- * -{''[[Brosmophycis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Brotogeris]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Brotomys]]'' <small>Miller, 1916</small>}- * -{''[[Brotula]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Brotulina]]'' <small>Fowler, 1946</small>}- * -{''[[Brotulotaenia]]'' <small>Parr, 1933</small>}- * -{''[[Brucepattersonius]]'' <small>Hershkovitz, 1998</small>}- * -{''[[Brustiarius]]'' <small>Herre, 1935</small>}- * -{''[[Bryaninops]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Brycinus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Brycon]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Bryconacidnus]]'' <small>Myers in Eigenmann and Myers, 1929</small>}- * -{''[[Bryconaethiops]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Bryconamericus]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann, McAtee and Ward, 1907</small>}- * -{''[[Bryconella]]'' <small>Géry, 1965</small>}- * -{''[[Bryconexodon]]'' <small>Géry, 1980</small>}- * -{''[[Bryconops]]'' <small>Kner, 1858</small>}- * -{''[[Brygophis]]'' <small>Domergue and Bour, 1988</small>}- * -{''[[Bryophryne]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Bryozoichthys]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Bryx]]'' <small>Herald, 1940</small>}- * -{''[[Bubalornis]]'' <small>A. Smith, 1836</small>}- * -{''[[Bubalus]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Bubo]]'' <small>Duméril, 1805</small>}- * -{''[[Bubulcus]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Bucanetes]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Buccanodon]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Bucco]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Buccochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Bucephala]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Buceros]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Bucorvus]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Budorcas]]'' <small>Hodgson, 1850</small>}- * -{''[[Buenia]]'' <small>Iljin, 1930</small>}- * -{''[[Buergeria]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Buettikoferella]]'' <small>Stresemann, 1928</small>}- * -{''[[Bufo]]'' <small>Garsault, 1764</small>}- * -{''[[Bufoceratias]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Bufoides]]'' <small>Pillai and Yazdani, 1973</small>}- * -{''[[Bufoniceps]]'' <small>Arnold, 1992</small>}- * -{''[[Bufotes]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Bugeranus]]'' <small>Gloger, 1842</small>}- * -{''[[Buglossidium]]'' <small>Chabanaud, 1930</small>}- * -{''[[Buhoma]]'' <small>Ziegler, Vences, Glaw and Böhme, 1997</small>}- * -{''[[Bujurquina]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Bulbonaricus]]'' <small>Herald in Schultz, Herald, Lachner, Welander and Woods, 1953</small>}- * -{''[[Bullimus]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Bullisichthys]]'' <small>Rivas, 1971</small>}- * -{''[[Bullockia]]'' <small>Arratia, Chang, Menu-Marque and Rojas, 1978</small>}- * -{''[[Bulweria]]'' <small>Bonaparte, 1843</small>}- * -{''[[Bunaka]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Bungarus]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Bunocephalus]]'' <small>Kner, 1855</small>}- * -{''[[Bunolagus]]'' <small>Thomas, 1929</small>}- * -{''[[Bunomys]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Bunopus]]'' <small>Blanford, 1874</small>}- * -{''[[Buphagus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Burhinus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Burramys]]'' <small>Broom, 1896</small>}- * -{''[[Busarellus]]'' <small>Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Butastur]]'' <small>Hodgson, 1843</small>}- * -{''[[Buteo]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Buteogallus]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Buthraupis]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Butis]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Butorides]]'' <small>Blyth, 1852</small>}- * -{''[[Bycanistes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Bythites]]'' <small>Reinhardt, 1835</small>}- * -{''[[Caaeteboia]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Cadle, Murphy, Moura-Leite and Bonatto, 2009</small>}- * -{''[[Cabassous]]'' <small>McMurtrie, 1831</small>}- * -{''[[Cabillus]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Cabreramops]]'' <small>Ibáñez, 1980</small>}- * -{''[[Cacajao]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Cacatua]]'' <small>Vieillot, 1817</small>}- * -{''[[Cacicus]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Cacomantis]]'' <small>S. Muller, 1843</small>}- * -{''[[Cacophis]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Cacosternum]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Cadea]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Caecilia]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Caecobarbus]]'' <small>Boulenger, 1921</small>}- * -{''[[Caecocypris]]'' <small>Banister and Bunni, 1980</small>}- * -{''[[Caecogobius]]'' <small>Berti and Ercolini, 1991</small>}- * -{''[[Caecomastacembelus]]'' <small>Poll, 1958</small>}- * -{''[[Caecula]]'' <small>Vahl, 1794</small>}- * -{''[[Caelorinchus]]'' <small>Giorna, 1809</small>}- * -{''[[Caenolestes]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Caenotropus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Caesio]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Caesioperca]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Caesioscorpis]]'' <small>Whitley, 1945</small>}- * -{''[[Caesoris]]'' <small>Sadlier, Bauer, Shea and Smith, 2015</small>}- * -{''[[Caffrogobius]]'' <small>Smitt, 1900</small>}- * -{''[[Caiapobrycon]]'' <small>Malabarba and Vari, 2000</small>}- * -{''[[Caiman]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Cairina]]'' <small>J. Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Cairnsichthys]]'' <small>Allen, 1980</small>}- * -{''[[Calabaria]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Calamanthus]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Calamaria]]'' <small>H. Boie in F. Boie, 1827</small>}- * -{''[[Calamiana]]'' <small>Herre, 1945</small>}- * -{''[[Calamodontophis]]'' <small>Amaral, 1963</small>}- * -{''[[Calamonastes]]'' <small>Sharpe, 1883</small>}- * -{''[[Calamonastides]]'' <small>Grant & Mackworth-Praed, 1940</small>}- * -{''[[Calamophis]]'' <small>Meyer, 1874</small>}- * -{''[[Calamopteryx]]'' <small>Böhlke and Cohen, 1966</small>}- * -{''[[Calamorhabdium]]'' <small>Boettger, 1898</small>}- * -{''[[Calamospiza]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Calamus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Calandrella]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Calassomys]]'' <small>Pardiñas, Lessa, Teta, Salazar-Bravo and Câmara, 2014</small>}- * -{''[[Calcarius]]'' <small>Bechstein, 1802</small>}- * -{''[[Calcochloris]]'' <small>Mivart, 1867</small>}- * -{''[[Caledoniscincus]]'' <small>Sadlier, 1987</small>}- * -{''[[Calendulauda]]'' <small>Blyth, 1855</small>}- * -{''[[Calicalicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Calidris]]'' <small>Merrem, 1804</small>}- * -{''[[Caliechthrus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Caligavis]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Callacanthis]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Callaeas]]'' <small>J. R. Forster, 1788</small>}- * -{''[[Callanthias]]'' <small>Lowe, 1839</small>}- * -{''[[Callechelys]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Callicebus]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Callichthys]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Calliclinus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Callimedusa]]'' <small>Duellman, Marion and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Callimico]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1912</small>}- * -{''[[Callionymus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Calliophis]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Callipepla]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Calliphlox]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Callisaurus]]'' <small>Blainville, 1835</small>}- * -{''[[Callistomys]]'' <small>Emmons and Vucetich, 1998</small>}- * -{''[[Callithrix]]'' <small>Erxleben, 1777</small>}- * -{''[[Callixalus]]'' <small>Laurent, 1950</small>}- * -{''[[Callocephalon]]'' <small>R. Lesson, 1837</small>}- * -{''[[Callochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Callogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Callonetta]]'' <small>Delacour, 1936</small>}- * -{''[[Callopanchax]]'' <small>Myers, 1933</small>}- * -{''[[Callopistes]]'' <small>Gravenhorst, 1837</small>}- * -{''[[Calloplesiops]]'' <small>Fowler and Bean, 1930</small>}- * -{''[[Callorhinchus]]'' <small>Lacepede, 1798</small>}- * -{''[[Callorhinus]]'' <small>J. E. Gray, 1859</small>}- * -{''[[Callorhynchus]]'' <small>Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Callosciurus]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Calloselasma]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Callospermophilus]]'' <small>Merriam, 1897</small>}- * -{''[[Callulina]]'' <small>Nieden, 1911</small>}- * -{''[[Callulops]]'' <small>Boulenger, 1888</small>}- * -{''[[Calochaetes]]'' <small>P. L. Sclater, 1879</small>}- * -{''[[Calocitta]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Calodactylodes]]'' <small>Strand, 1926</small>}- * -{''[[Caloenas]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Calomys]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Calomyscus]]'' <small>Thomas, 1905</small>}- * -{''[[Calonectris]]'' <small>Mathews & Iredale, 1915</small>}- * -{''[[Caloperdix]]'' <small>Blyth, 1861</small>}- * -{''[[Calophysus]]'' <small>Müller and Troschel in Müller, 1843</small>}- * -{''[[Caloprymnus]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Caloramphus]]'' <small>R. Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Calotes]]'' <small>Cuvier, 1817</small>}- * -{''[[Calothorax]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Calotomus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Calotriton]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Calumia]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Calumma]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Caluromys]]'' <small>J. A. Allen, 1900</small>}- * -{''[[Caluromysiops]]'' <small>Sanborn, 1951</small>}- * -{''[[Calypte]]'' <small>Gould, 1856</small>}- * -{''[[Calyptocephalella]]'' <small>Strand, 1928</small>}- * -{''[[Calyptocichla]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Calyptomena]]'' <small>Raffles, 1822</small>}- * -{''[[Calyptommatus]]'' <small>Rodrigues, 1991</small>}- * -{''[[Calyptophilus]]'' <small>Cory, 1884</small>}- * -{''[[Calyptophractus]]'' <small>Fitzinger, 1871</small>}- * -{''[[Calyptorhynchus]]'' <small>Desmarest, 1826</small>}- * -{''[[Calyptotis]]'' <small>De Vis, 1886</small>}- * -{''[[Calyptura]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Camarhynchus]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Camaroptera]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Camelus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Campellolebias]]'' <small>Vaz-Ferreira and Sierra de Soriano, 1974</small>}- * -{''[[Campephaga]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Campephilus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Campethera]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Campichthys]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Campicoloides]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Campochaera]]'' <small>Sharpe, 1878</small>}- * -{''[[Campocolinus]]'' <small>Crowe, Mandiwana-Neudani, Donsker, Bowie & Little, 2020</small>}- * -{''[[Campogramma]]'' <small>Regan, 1903</small>}- * -{''[[Campostoma]]'' <small>Agassiz, 1855</small>}- * -{''[[Camptorhynchus]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Camptostoma]]'' <small>P. L. Sclater, 1857</small>}- * -{''[[Campylomormyrus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Campylopterus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Campylorhamphus]]'' <small>W. Bertoni, 1901</small>}- * -{''[[Campylorhynchus]]'' <small>Spix, 1824</small>}- * -{''[[Canachites]]'' <small>Stejneger, 1885</small>}- * -{''[[Canariomys]]'' <small>Crusafont-Pairo and F. Petter, 1964</small>}- * -{''[[Cancelloxus]]'' <small>Smith, 1961</small>}- * -{''[[Candidia]]'' <small>Jordan and Richardson, 1909</small>}- * -{''[[Candoia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Canirallus]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Canis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Cannomys]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Cansumys]]'' <small>G. M. Allen, 1928</small>}- * -{''[[Cantherhines]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Cantheschenia]]'' <small>Hutchins, 1977</small>}- * -{''[[Canthidermis]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Canthigaster]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Cantorchilus]]'' <small>N. I. Mann, Barker, J. A. Graves, K. A. Dingess-Mann & P. J. B. Slater, 2006</small>}- * -{''[[Cantoria]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Caparaonia]]'' <small>Rodrigues, Cassimiro, Pavan, Curcio, Kruth Verdade and Machado Pellegrino, 2009</small>}- * -{''[[Capensibufo]]'' <small>Grandison, 1980</small>}- * -{''[[Caperea]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Capitellum]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Capito]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Capoeta]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1842</small>}- * -{''[[Capoetobrama]]'' <small>Berg, 1916</small>}- * -{''[[Capra]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Capreolus]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Caprichromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Caprichthys]]'' <small>McCulloch & Waite, 1915</small>}- * -{''[[Capricornis]]'' <small>Ogilby, 1837</small>}- * -{''[[Caprimulgus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Caprodon]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1843</small>}- * -{''[[Caprolagus]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Capromimus]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Capromys]]'' <small>Desmarest, 1822</small>}- * -{''[[Capropygia]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Capros]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Capsiempis]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Caquetaia]]'' <small>Fowler, 1945</small>}- * -{''[[Caracal]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Caracanthus]]'' <small>Krøyer, 1845</small>}- * -{''[[Caracara]]'' <small>Merrem, 1826</small>}- * -{''[[Caragobius]]'' <small>Smith and Seale, 1906</small>}- * -{''[[Caraiba]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Cadle, Murphy, Moura-Leite and Bonatto, 2009</small>}- * -{''[[Caralophia]]'' <small>Böhlke, 1955</small>}- * -{''[[Carangichthys]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Carangoides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Caranx]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Carapus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Carasobarbus]]'' <small>Karaman, 1971</small>}- * -{''[[Carassioides]]'' <small>Oshima, 1926</small>}- * -{''[[Carassius]]'' <small>Nilsson, 1832</small>}- * -{''[[Carcharhinus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Carcharias]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Carcharodon]]'' <small>Smith in Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Cardellina]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cardinalis]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Cardiocranius]]'' <small>Satunin, 1903</small>}- * -{''[[Cardioderma]]'' <small>Peters, 1873</small>}- * -{''[[Cardioglossa]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Cardiopharynx]]'' <small>Poll, 1942</small>}- * -{''[[Carduelis]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Careproctus]]'' <small>Krøyer, 1862</small>}- * -{''[[Caretta]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Carettochelys]]'' <small>Ramsay, 1886</small>}- * -{''[[Cariama]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Caridonax]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Carinascincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Carinotetraodon]]'' <small>Benl, 1957</small>}- * -{''[[Caristius]]'' <small>Gill and Smith, 1905</small>}- * -{''[[Carlana]]'' <small>Strand, 1928</small>}- * -{''[[Carlastyanax]]'' <small>Géry, 1972</small>}- * -{''[[Carlhubbsia]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Carlia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Carlito]]'' <small>Groves and Shekelle, 2010</small>}- * -{''[[Carnegiella]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Carollia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Carphodactylus]]'' <small>Günther, 1897</small>}- * -{''[[Carphophis]]'' <small>Gervais, 1843</small>}- * -{''[[Carpiodes]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Carpitalpa]]'' <small>Lundholm, 1955</small>}- * -{''[[Carpococcyx]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Carpodacus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Carpodectes]]'' <small>Salvin, 1865</small>}- * -{''[[Carpomys]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Carpornis]]'' <small>G. R. Gray, 1846</small>}- * -{''[[Carpospiza]]'' <small>Von J. W. Muller, 1854</small>}- * -{''[[Carterodon]]'' <small>Waterhouse, 1848</small>}- * -{''[[Carterornis]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Caryomys]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Caryothraustes]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Casarea]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Casinycteris]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Casiornis]]'' <small>Des Murs, 1856</small>}- * -{''[[Caspiomyzon]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Caspiosoma]]'' <small>Iljin, 1927</small>}- * -{''[[Cassistrellus]]'' <small>Ruedi, Eger, Lim and Csorba, 2017</small>}- * -{''[[Castanozoster]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Castor]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Casuarius]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Cataetyx]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Catagonus]]'' <small>Ameghino, 1904</small>}- * -{''[[Catamblyrhynchus]]'' <small>Lafresnaye, 1842</small>}- * -{''[[Catamenia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cataponera]]'' <small>Hartert, 1896</small>}- * -{''[[Catathyridium]]'' <small>Chabanaud, 1928</small>}- * -{''[[Catesbya]]'' <small>Böhlke and Smith, 1968</small>}- * -{''[[Catharopeza]]'' <small>P. L. Sclater, 1880</small>}- * -{''[[Cathartes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Catharus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Catherpes]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Cathetorhinus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1844</small>}- * -{''[[Cathorops]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Catlocarpio]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Catoprion]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Catopuma]]'' <small>Severtzov, 1858</small>}- * -{''[[Catostomus]]'' <small>Lesueur, 1817</small>}- * -{''[[Catreus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Caulolatilus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Caulophryne]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Causus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Cavia]]'' <small>Pallas, 1766</small>}- * -{''[[Cebidichthys]]'' <small>Ayres, 1855</small>}- * -{''[[Cebuella]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Cebus]]'' <small>Erxleben, 1777</small>}- * -{''[[Cecropis]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Celatiscincus]]'' <small>Sadlier, Smith and Bauer, 2006</small>}- * -{''[[Celestus]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Celeus]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Celsiella]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Cemophora]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Centracanthus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Centrarchops]]'' <small>Fowler, 1923</small>}- * -{''[[Centrarchus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Centriscops]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Centriscus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Centroberyx]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Centrobranchus]]'' <small>Fowler, 1904</small>}- * -{''[[Centrocercus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Centrochelys]]'' <small>Gray, 1872</small>}- * -{''[[Centrochir]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Centrodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Centrodraco]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Centrogenys]]'' <small>Richardson, 1842</small>}- * -{''[[Centrolabrus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Centrolene]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1872</small>}- * -{''[[Centrolophus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Centromochlus]]'' <small>Kner, 1858</small>}- * -{''[[Centronycteris]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Centronyx]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Centrophorus]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Centrophryne]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Centropogon]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Centropomus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Centropristis]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Centropus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Centropyge]]'' <small>Kaup, 1860</small>}- * -{''[[Centrosaura]]'' <small>Vásquez-Restrepo, Ibáñez, Sánchez-Pacheco and Daza, 2019</small>}- * -{''[[Centroscyllium]]'' <small>Müller and Henle, 1841</small>}- * -{''[[Centroscymnus]]'' <small>Barbosa du Bocage and Brito Capello, 1864</small>}- * -{''[[Centurio]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Cephalocassis]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Cephalopachus]]'' <small>Swainson, 1835</small>}- * -{''[[Cephalopholis]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Cephalophus]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Cephalopsetta]]'' <small>Dutt & Rao, 1965</small>}- * -{''[[Cephalopterus]]'' <small>E. Geoffroy Saint-Hilaire, 1809</small>}- * -{''[[Cephalopyrus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cephalorhynchus]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Cephaloscyllium]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Cephalosilurus]]'' <small>Haseman, 1911</small>}- * -{''[[Cephalurus]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1941</small>}- * -{''[[Cepola]]'' <small>Linnaeus, 1764</small>}- * -{''[[Cepphus]]'' <small>Pallas, 1769</small>}- * -{''[[Cerasophila]]'' <small>Bingham, 1900</small>}- * -{''[[Cerastes]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Ceratias]]'' <small>Krøyer, 1845</small>}- * -{''[[Ceratobranchia]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann, Henn and Wilson, 1914</small>}- * -{''[[Ceratobregma]]'' <small>Holleman, 1987</small>}- * -{''[[Ceratoglanis]]'' <small>Myers, 1938</small>}- * -{''[[Ceratogymna]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Ceratophora]]'' <small>Gray, 1834</small>}- * -{''[[Ceratophrys]]'' <small>Wied-Neuwied, 1824</small>}- * -{''[[Ceratoscopelus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Ceratotherium]]'' <small>Gray, 1868</small>}- * -{''[[Cerberus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Cercamia]]'' <small>Randall and Smith, 1988</small>}- * -{''[[Cercartetus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Cercibis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Cercocebus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1812</small>}- * -{''[[Cercococcyx]]'' <small>Cabanis, 1882</small>}- * -{''[[Cercomacra]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Cercophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Cercopithecus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Cercosaura]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Cercotrichas]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Cerdale]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1882</small>}- * -{''[[Cerdocyon]]'' <small>C. E. H. Smith, 1839</small>}- * -{''[[Cereopsis]]'' <small>Latham, 1801</small>}- * -{''[[Cerorhinca]]'' <small>Bonaparte, 1828</small>}- * -{''[[Cerradomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Cerrophidion]]'' <small>Campbell and Lamar, 1992</small>}- * -{''[[Certhia]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Certhiaxis]]'' <small>Lesson, 1844</small>}- * -{''[[Certhidea]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Certhilauda]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Certhionyx]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Cervus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ceryle]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Cestraeus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836</small>}- * -{''[[Cetengraulis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Cetichthys]]'' <small>Paxton, 1989</small>}- * -{''[[Cetomimoides]]'' <small>Koefoed, 1955</small>}- * -{''[[Cetomimus]]'' <small>Goode and Bean, 1895</small>}- * -{''[[Cetonurichthys]]'' <small>Sazonov and Shcherbachev, 1982</small>}- * -{''[[Cetonurus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Cetopsis]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Cetopsorhamdia]]'' <small>Eigenmann and Fisher in Eigenmann, 1916</small>}- * -{''[[Cetorhinus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Cetoscarus]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Cetostoma]]'' <small>Zugmayer, 1914</small>}- * -{''[[Cettia]]'' <small>Bonaparte, 1834</small>}- * -{''[[Ceuthmochares]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Ceuthomantis]]'' <small>Heinicke, Duellman, Trueb, Means, MacCulloch and Hedges, 2009</small>}- * -{''[[Ceyx]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Chaca]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Chacophrys]]'' <small>Reig and Limeses, 1963</small>}- * -{''[[Chaenocephalus]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Chaenodraco]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Chaenogaleus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Chaenogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Chaenomugil]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Chaenophryne]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Chaenopsis]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Chaerephon]]'' <small>Dobson, 1874</small>}- * -{''[[Chaeropus]]'' <small>Ogilby, 1838</small>}- * -{''[[Chaetobranchopsis]]'' <small>Steindachner, 1875</small>}- * -{''[[Chaetobranchus]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Chaetocauda]]'' <small>Wang, 1985</small>}- * -{''[[Chaetocercus]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Chaetodermis]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chaetodipterus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Chaetodipus]]'' <small>Merriam, 1889</small>}- * -{''[[Chaetodon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Chaetodontoplus]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Chaetodontops]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Chaetomys]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Chaetophractus]]'' <small>Fitzinger, 1871</small>}- * -{''[[Chaetops]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Chaetoptila]]'' <small>G. R. Gray, 1869</small>}- * -{''[[Chaetorhynchus]]'' <small>A. B. Meyer, 1874</small>}- * -{''[[Chaetornis]]'' <small>G. R. Gray, 1848</small>}- * -{''[[Chaetostoma]]'' <small>Tschudi, 1846</small>}- * -{''[[Chaetura]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Chaeturichthys]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Chagunius]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Chaimarrornis]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Chalaroderma]]'' <small>Norman, 1943</small>}- * -{''[[Chalarodon]]'' <small>W. C. H. Peters, 1854</small>}- * -{''[[Chalceus]]'' <small>Cuvier, 1818</small>}- * -{''[[Chalcides]]'' <small>J. N. Laurent, 1768</small>}- * -{''[[Chalcidoseps]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Chalcomitra]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Chalcoparia]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Chalcophaps]]'' <small>Gould, 1843</small>}- * -{''[[Chalcopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Chalcorana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Chalcostigma]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Chalcothraupis]]'' <small>Bonaparte, 1851</small>}- * -{''[[Chalinochromis]]'' <small>Poll, 1974</small>}- * -{''[[Chalinolobus]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Chalixodytes]]'' <small>Schultz, 1943</small>}- * -{''[[Chaltenobatrachus]]'' <small>Basso, Úbeda, Bunge and Martinazzo, 2011</small>}- * -{''[[Chalybura]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Chamaea]]'' <small>Gambel, 1847</small>}- * -{''[[Chamaeleo]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Chamaelycus]]'' <small>Boulenger, 1919</small>}- * -{''[[Chamaepetes]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Chamaesaura]]'' <small>Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Chamaeza]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Champsocephalus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Champsochromis]]'' <small>Boulenger, 1915</small>}- * -{''[[Champsodon]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Chanda]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Channa]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Channallabes]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Channichthys]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Channomuraena]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Chanodichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Chanos]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Chapalichthys]]'' <small>Meek, 1902</small>}- * -{''[[Chaperina]]'' <small>Mocquard, 1892</small>}- * -{''[[Chapinophis]]'' <small>Campbell and E. N. Smith, 1998</small>}- * -{''[[Characidium]]'' <small>Reinhardt, 1867</small>}- * -{''[[Characodon]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Charadrahyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Charadrius]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Charax]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Charina]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Charitospiza]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Charminetta]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Charmosyna]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Charmosynoides]]'' <small>Joseph, Merwin & B. T. Smith, 2020</small>}- * -{''[[Charmosynopsis]]'' <small>Salvadori, 1877</small>}- * -{''[[Chascanopsetta]]'' <small>Alcock, 1894</small>}- * -{''[[Chasiempis]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Chasmistes]]'' <small>Jordan, 1878</small>}- * -{''[[Chasmocranus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Chasmodes]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836</small>}- * -{''[[Chatrabus]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Chaudhuria]]'' <small>Annandale, 1918</small>}- * -{''[[Chauliodus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Chauna]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Chaunax]]'' <small>Lowe, 1846</small>}- * -{''[[Cheilinus]]'' <small>Lacépède, 1801</small>}- * -{''[[Cheilio]]'' <small>Lacépède, 1802</small>}- * -{''[[Cheilochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Cheilodactylus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Cheilodipterus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Cheilopogon]]'' <small>Lowe, 1841</small>}- * -{''[[Cheiloprion]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Cheilotrema]]'' <small>Tschudi, 1846</small>}- * -{''[[Cheimarrichthys]]'' <small>Haast, 1874</small>}- * -{''[[Cheimerius]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Cheirocerus]]'' <small>Eigenmann, 1917</small>}- * -{''[[Cheirodon]]'' <small>Girard, 1855</small>}- * -{''[[Cheirodontops]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Cheirogaleus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1812</small>}- * -{''[[Cheiromeles]]'' <small>Horsfield, 1824</small>}- * -{''[[Chela]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Chelaethiops]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Chelemys]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Chelictinia]]'' <small>Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Chelidonichthys]]'' <small>Kaup, 1873</small>}- * -{''[[Chelidoperca]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Chelidoptera]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Chelidorhynx]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Chelmon]]'' <small>Cloquet, 1817</small>}- * -{''[[Chelmonops]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Chelodina]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Chelon]]'' <small>Artedi in Röse, 1793</small>}- * -{''[[Chelonia]]'' <small>Brongniart, 1800</small>}- * -{''[[Chelonodontops]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Chelonoidis]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Chelosania]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Chelus]]'' <small>Duméril, 1805</small>}- * -{''[[Chelydra]]'' <small>Schweigger, 1812</small>}- * -{''[[Chendol]]'' <small>Kottelat and Lim, 1994</small>}- * -{''[[Chenonetta]]'' <small>J. F. Brandt, 1836</small>}- * -{''[[Cheracebus]]'' <small>Byrne, Rylands, Carneiro, Lynch Alfaro et al., 2016</small>}- * -{''[[Cheramoeca]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Cheroscorpaena]]'' <small>Mees, 1964</small>}- * -{''[[Chersina]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Chersobius]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Chersodromus]]'' <small>Reinhardt, 1860</small>}- * -{''[[Chersomanes]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Chersophilus]]'' <small>Sharpe, 1890</small>}- * -{''[[Cherublemma]]'' <small>Trotter, 1926</small>}- * -{''[[Chesnonia]]'' <small>Iredale and Whitley, 1969</small>}- * -{''[[Chetia]]'' <small>Trewavas, 1961</small>}- * -{''[[Chiasmocleis]]'' <small>Méhely, 1904</small>}- * -{''[[Chiasmodon]]'' <small>Johnson, 1864</small>}- * -{''[[Chibchanomys]]'' <small>Voss, 1988</small>}- * -{''[[Chikila]]'' <small>Kamei, San Mauro, Gower, Van Bocxlaer, Sherratt, Thomas, Babu, Bossuyt, Wilkinson and Biju, 2012</small>}- * -{''[[Chilabothrus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1844</small>}- * -{''[[Chilara]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Chilatherina]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Chilia]]'' <small>Salvadori, 1908</small>}- * -{''[[Chilobrycon]]'' <small>Géry and de Rham, 1981</small>}- * -{''[[Chilochromis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Chiloconger]]'' <small>Myers and Wade, 1941</small>}- * -{''[[Chilodus]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Chiloglanis]]'' <small>Peters, 1868</small>}- * -{''[[Chilomeniscus]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Chilomycterus]]'' <small>Brisout de Barneville, 1846</small>}- * -{''[[Chilomys]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Chilonatalus]]'' <small>Miller, 1898</small>}- * -{''[[Chilorhinophis]]'' <small>Werner, 1907</small>}- * -{''[[Chilorhinus]]'' <small>Lütken, 1852</small>}- * -{''[[Chiloscyllium]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Chilotilapia]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Chimaera]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Chimarrogale]]'' <small>Anderson, 1877</small>}- * -{''[[Chimerella]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Chinchilla]]'' <small>Bennett, 1829</small>}- * -{''[[Chinchillula]]'' <small>Thomas, 1898</small>}- * -{''[[Chioglossa]]'' <small>Bocage, 1864</small>}- * -{''[[Chionactis]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Chioninia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Chionis]]'' <small>J. R. Forster, 1788</small>}- * -{''[[Chionobathyscus]]'' <small>Andriashev and Neyelov, 1978</small>}- * -{''[[Chionodraco]]'' <small>Lönnberg, 1906</small>}- * -{''[[Chionomesa]]'' <small>Simon, 1921</small>}- * -{''[[Chionomys]]'' <small>Miller, 1908</small>}- * -{''[[Chirindia]]'' <small>Boulenger, 1907</small>}- * -{''[[Chirocentrodon]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Chirocentrus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Chirodactylus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Chiroderma]]'' <small>Peters, 1860</small>}- * -{''[[Chirolophis]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chiromantis]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Chiromyscus]]'' <small>Thomas, 1925</small>}- * -{''[[Chironax]]'' <small>K. Andersen, 1912</small>}- * -{''[[Chironectes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Chironemus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Chironius]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Chirophryne]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Chiropodomys]]'' <small>Peters, 1868</small>}- * -{''[[Chiropotes]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Chiropterotriton]]'' <small>Taylor, 1944</small>}- * -{''[[Chirostoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chirostomias]]'' <small>Regan and Trewavas, 1930</small>}- * -{''[[Chiroxiphia]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Chiruromys]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Chitala]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Chitonotus]]'' <small>Lockington, 1879</small>}- * -{''[[Chitra]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Chlamydera]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Chlamydochaera]]'' <small>Sharpe, 1887</small>}- * -{''[[Chlamydogobius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Chlamydosaurus]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Chlamydoselachus]]'' <small>Garman, 1884</small>}- * -{''[[Chlamydotis]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Chlamyphorus]]'' <small>Harlan, 1825</small>}- * -{''[[Chleuasicus]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Chlidichthys]]'' <small>Smith, 1953</small>}- * -{''[[Chlidonias]]'' <small>Rafinesque, 1822</small>}- * -{''[[Chloephaga]]'' <small>Eyton, 1838</small>}- * -{''[[Chlopsis]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Chlorestes]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Chloridops]]'' <small>S. B. Wilson, 1888</small>}- * -{''[[Chloris]]'' <small>Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Chlorocebus]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Chloroceryle]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Chlorocharis]]'' <small>Sharpe, 1888</small>}- * -{''[[Chlorochrysa]]'' <small>Bonaparte, 1851</small>}- * -{''[[Chlorocichla]]'' <small>Sharpe, 1882</small>}- * -{''[[Chlorodrepanis]]'' <small>Perkins, 1899</small>}- * -{''[[Chlorophanes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Chlorophoneus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Chlorophonia]]'' <small>Bonaparte, 1851</small>}- * -{''[[Chlorophthalmus]]'' <small>Bonaparte, 1840</small>}- * -{''[[Chloropicus]]'' <small>Malherbe, 1845</small>}- * -{''[[Chloropsis]]'' <small>Jardine & Selby, 1827</small>}- * -{''[[Chlorornis]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Chloroscombrus]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Chlorospingus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Chlorostilbon]]'' <small>Gould, 1853</small>}- * -{''[[Chlorotalpa]]'' <small>Roberts, 1924</small>}- * -{''[[Chlorothraupis]]'' <small>Salvin & Godman, 1883</small>}- * -{''[[Chlorurus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chodsigoa]]'' <small>Kastschenko, 1907</small>}- * -{''[[Choerodon]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Choeroichthys]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Choeroniscus]]'' <small>Thomas, 1928</small>}- * -{''[[Choeronycteris]]'' <small>Tschudi, 1844</small>}- * -{''[[Choerophryne]]'' <small>Van Kampen, 1914</small>}- * -{''[[Choloepus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Chologaster]]'' <small>Agassiz, 1853</small>}- * -{''[[Cholornis]]'' <small>J. Verreaux, 1870</small>}- * -{''[[Chondestes]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Chondrodactylus]]'' <small>W. Peters, 1870</small>}- * -{''[[Chondrohierax]]'' <small>Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Chondrostoma]]'' <small>Agassiz, 1832</small>}- * -{''[[Chonerhinos]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Chordeiles]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Choridactylus]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Chorisochismus]]'' <small>Brisout de Barneville, 1846</small>}- * -{''[[Chriodorus]]'' <small>Goode and Bean, 1882</small>}- * -{''[[Chriolepis]]'' <small>Gilbert, 1892</small>}- * -{''[[Chrionema]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Christinus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Chroicocephalus]]'' <small>Eyton, 1836</small>}- * -{''[[Chromidotilapia]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Chromileptes]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chromis]]'' <small>Cuvier, 1814</small>}- * -{''[[Chromobotia]]'' <small>Kottelat, 2004</small>}- * -{''[[Chromogobius]]'' <small>de Buen, 1930</small>}- * -{''[[Chrosomus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Chrotogale]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Chrotomys]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Chrotopterus]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Chrysemys]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Chrysichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Chrysiptera]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chrysobatrachus]]'' <small>Laurent, 1951</small>}- * -{''[[Chrysoblephus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Chrysobrycon]]'' <small>Weitzman and Menezes, 1998</small>}- * -{''[[Chrysochir]]'' <small>Trewavas and Yazdani, 1966</small>}- * -{''[[Chrysochloris]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Chrysococcyx]]'' <small>Boie, 1826</small>}- * -{''[[Chrysocolaptes]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Chrysocorythus]]'' <small>Wolters, 1967</small>}- * -{''[[Chrysocyon]]'' <small>C. E. H. Smith, 1839</small>}- * -{''[[Chrysolampis]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Chrysolophus]]'' <small>J. E. Gray, 1834</small>}- * -{''[[Chrysomma]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Chrysomus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Chrysopaa]]'' <small>Ohler and Dubois, 2006</small>}- * -{''[[Chrysopelea]]'' <small>H. Boie in Schlegel, 1826</small>}- * -{''[[Chrysophlegma]]'' <small>Gould, 1850</small>}- * -{''[[Chrysophrys]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Chrysospalax]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Chrysothlypis]]'' <small>Berlepsch, 1912</small>}- * -{''[[Chrysuronia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Chthonerpeton]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Chuanchia]]'' <small>Herzenstein, 1891</small>}- * -{''[[Chunga]]'' <small>Hartlaub, 1860</small>}- * -{''[[Churamiti]]'' <small>Channing and Stanley, 2002</small>}- * -{''[[Cichla]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Cichladusa]]'' <small>W. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Cichlasoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Cichlocolaptes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Cichlopsis]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Cicinnurus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Ciconia]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Ciliata]]'' <small>Couch, 1832</small>}- * -{''[[Cilus]]'' <small>Delfin, 1900</small>}- * -{''[[Cinclidium]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Cinclocerthia]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Cinclodes]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Cinclosoma]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Cinclus]]'' <small>Borkhausen, 1797</small>}- * -{''[[Cinetodus]]'' <small>Ogilby, 1898</small>}- * -{''[[Cinnycerthia]]'' <small>Lesson, 1844</small>}- * -{''[[Cinnyricinclus]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Cinnyris]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Circaetus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Circus]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Ciridops]]'' <small>A. Newton, 1892</small>}- * -{''[[Cirrhibarbis]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836</small>}- * -{''[[Cirrhigaleus]]'' <small>Tanaka, 1912</small>}- * -{''[[Cirrhilabrus]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1845</small>}- * -{''[[Cirrhimuraena]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Cirrhinus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Cirrhitichthys]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Cirrhitops]]'' <small>Smith, 1951</small>}- * -{''[[Cirrhitus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Cirrhoscyllium]]'' <small>Smith and Radcliffe in Smith, 1913</small>}- * -{''[[Cirricaecula]]'' <small>Schultz in Schultz, Herald, Lachner, Welander and Woods, 1953</small>}- * -{''[[Cirriemblemaria]]'' <small>Hastings, 1997</small>}- * -{''[[Cirrimaxilla]]'' <small>Chen and Shao, 1995</small>}- * -{''[[Cirripectes]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Cirrisalarias]]'' <small>Springer, 1976</small>}- * -{''[[Cissa]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Cissomela]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cissopis]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Cisticola]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Cistothorus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Cistugo]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Citharichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Citharidium]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Citharinops]]'' <small>Daget, 1962</small>}- * -{''[[Citharinus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Citharoides]]'' <small>Hubbs, 1915</small>}- * -{''[[Citharus]]'' <small>Artedi in Röse, 1793</small>}- * -{''[[Cittura]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Civettictis]]'' <small>Pocock, 1915</small>}- * -{''[[Cladorhynchus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Clamator]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Clangula]]'' <small>Leach, 1819</small>}- * -{''[[Claravis]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Clariallabes]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Clarias]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Clariger]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Clarkichthys]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Clarotes]]'' <small>Kner, 1855</small>}- * -{''[[Claudius]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Cleidopus]]'' <small>De Vis, 1882</small>}- * -{''[[Cleisthenes]]'' <small>Jordan & Starks, 1904</small>}- * -{''[[Cleithracara]]'' <small>Kullander and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Clelia]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Clemmys]]'' <small>Ritgen, 1828</small>}- * -{''[[Clepticus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Cleptornis]]'' <small>Oustalet, 1889</small>}- * -{''[[Clevelandia]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Clibanornis]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Clidoderma]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Clidomys]]'' <small>Anthony, 1920</small>}- * -{''[[Climacoporus]]'' <small>Barnard, 1935</small>}- * -{''[[Climacteris]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Clinitrachus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Clinocottus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Clinoporus]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Clinostomus]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Clinotarsus]]'' <small>Mivart, 1869</small>}- * -{''[[Clinus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Cloeotis]]'' <small>Thomas, 1901</small>}- * -{''[[Clonophis]]'' <small>Cope, 1889</small>}- * -{''[[Clupanodon]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Clupea]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Clupeacharax]]'' <small>Pearson, 1924</small>}- * -{''[[Clupeichthys]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Clupeocharax]]'' <small>Pellegrin, 1926</small>}- * -{''[[Clupeoides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Clupeonella]]'' <small>Kessler, 1877</small>}- * -{''[[Clupisoma]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Clyomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Clytoceyx]]'' <small>Sharpe, 1880</small>}- * -{''[[Clytoctantes]]'' <small>Elliot, 1870</small>}- * -{''[[Clytolaema]]'' <small>Gould, 1853</small>}- * -{''[[Clytomyias]]'' <small>Sharpe, 1879</small>}- * -{''[[Clytorhynchus]]'' <small>Elliot, 1870</small>}- * -{''[[Clytospiza]]'' <small>Shelley, 1896</small>}- * -{''[[Cnemarchus]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Cnemaspis]]'' <small>Strauch, 1887</small>}- * -{''[[Cnemathraupis]]'' <small>T. E. Penard, 1919</small>}- * -{''[[Cnemidophorus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Cnemophilus]]'' <small>De Vis, 1890</small>}- * -{''[[Cnemoscopus]]'' <small>Bangs & T. E. Penard, 1919</small>}- * -{''[[Cnemotriccus]]'' <small>Hellmayr, 1927</small>}- * -{''[[Cnesterodon]]'' <small>Garman, 1895</small>}- * -{''[[Cnidoglanis]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Cnipodectes]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Cobitis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Coccopygia]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Coccorella]]'' <small>Roule, 1929</small>}- * -{''[[Coccothraustes]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Coccotropsis]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Coccymys]]'' <small>Menzies, 1990</small>}- * -{''[[Coccyzus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Cochlearius]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Cochlefelis]]'' <small>Whitley, 1941</small>}- * -{''[[Cochleoceps]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Cochoa]]'' <small>Hodgson, 1836</small>}- * -{''[[Cochranella]]'' <small>Taylor, 1951</small>}- * -{''[[Cociella]]'' <small>Whitley, 1940</small>}- * -{''[[Cocotropus]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Codoma]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Coeligena]]'' <small>R. Lesson, 1833</small>}- * -{''[[Coelognathus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Coelophrys]]'' <small>Brauer, 1902</small>}- * -{''[[Coelops]]'' <small>Blyth, 1848</small>}- * -{''[[Coendou]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Coenocorypha]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Coeranoscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Coereba]]'' <small>Vieillot, 1809</small>}- * -{''[[Coggeria]]'' <small>Couper, Covacevich, Marsterson and Shea, 1996</small>}- * -{''[[Coilia]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Colaptes]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Coleodactylus]]'' <small>Parker, 1926</small>}- * -{''[[Coleonyx]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Coleura]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Colibri]]'' <small>von Spix, 1824</small>}- * -{''[[Colinus]]'' <small>Goldfuss, 1820</small>}- * -{''[[Colisa]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1831</small>}- * -{''[[Colistium]]'' <small>Norman, 1926</small>}- * -{''[[Colius]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Collichthys]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Collocalia]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Collorhabdium]]'' <small>Smedley, 1932</small>}- * -{''[[Colluricincla]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Collybus]]'' <small>Snyder, 1904</small>}- * -{''[[Colobodactylus]]'' <small>Amaral, 1933</small>}- * -{''[[Colobosaura]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Colobosauroides]]'' <small>Cunha, Lima-Verde and Lima, 1991</small>}- * -{''[[Colobus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Coloconger]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Coloeus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Cologrammus]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Cololabis]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Colomesus]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Colomys]]'' <small>Thomas and Wroughton, 1907</small>}- * -{''[[Colonia]]'' <small>J. E. Gray, 1828</small>}- * -{''[[Colopus]]'' <small>W. Peters, 1869</small>}- * -{''[[Colorhamphus]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Colossoma]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Colostethus]]'' <small>Cope, 1866</small>}- * -{''[[Colpichthys]]'' <small>Hubbs, 1918</small>}- * -{''[[Coluber]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Colubroelaps]]'' <small>Orlov, Kharin, Ananjeva, T. T. Nguyen and T. Q. Nguyen, 2009</small>}- * -{''[[Columba]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Columbina]]'' <small>von Spix, 1825</small>}- * -{''[[Colurodontis]]'' <small>Hutchins, 1977</small>}- * -{''[[Comephorus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Complicitus]]'' <small>Manthey and Grossmann, 1997</small>}- * -{''[[Compsaraia]]'' <small>Albert, 2001</small>}- * -{''[[Compsophis]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Compsothraupis]]'' <small>Richmond, 1915</small>}- * -{''[[Compsura]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Concinnia]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Condylura]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Conepatus]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Conger]]'' <small>Bosc, 1817</small>}- * -{''[[Congiopodus]]'' <small>Perry, 1811</small>}- * -{''[[Congocharax]]'' <small>Matthes, 1964</small>}- * -{''[[Congolacerta]]'' <small>Greenbaum, Villaneuva, Kusamba, Aristote and Branch, 2011</small>}- * -{''[[Congosorex]]'' <small>Heim de Balsac and Lamotte, 1956</small>}- * -{''[[Congothrissa]]'' <small>Poll, 1964</small>}- * -{''[[Congresox]]'' <small>Gill, 1890</small>}- * -{''[[Congrhynchus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Congriscus]]'' <small>Jordan and Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Congrogadus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Congrosoma]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Conidens]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Conilurus]]'' <small>Ogilby, 1838</small>}- * -{''[[Coniophanes]]'' <small>Hallowell in Cope, 1860</small>}- * -{''[[Conioptilon]]'' <small>Lowery & O'Neill, 1966</small>}- * -{''[[Conirostrum]]'' <small>d'Orbigny & Lafresnaye, 1838</small>}- * -{''[[Conniella]]'' <small>Allen, 1983</small>}- * -{''[[Connochaetes]]'' <small>Lichtenstein, 1812</small>}- * -{''[[Conocara]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Conodon]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Conolophus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Conophis]]'' <small>Peters, 1860</small>}- * -{''[[Conopias]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Conopophaga]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Conopophila]]'' <small>Reichenbach, 1852</small>}- * -{''[[Conopsis]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Conorhynchos]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Conostoma]]'' <small>Hodgson, 1841</small>}- * -{''[[Conothraupis]]'' <small>P. L. Sclater, 1880</small>}- * -{''[[Conraua]]'' <small>Nieden, 1908</small>}- * -{''[[Conta]]'' <small>Hora, 1950</small>}- * -{''[[Contia]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Contomastix]]'' <small>Harvey, Ugueto and Gutberlet Jr., 2012</small>}- * -{''[[Contopus]]'' <small>Cabanis, 1855</small>}- * -{''[[Contusus]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Conuropsis]]'' <small>Salvadori, 1891</small>}- * -{''[[Cookeolus]]'' <small>Fowler, 1928</small>}- * -{''[[Copadichromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Copeina]]'' <small>Fowler, 1906</small>}- * -{''[[Copella]]'' <small>Myers, 1956</small>}- * -{''[[Copeoglossum]]'' <small>Tschudi, 1945</small>}- * -{''[[Cophixalus]]'' <small>Boettger, 1892</small>}- * -{''[[Cophosaurus]]'' <small>Troschel, 1852</small>}- * -{''[[Cophoscincopus]]'' <small>Mertens, 1937</small>}- * -{''[[Cophotis]]'' <small>W. C. H. Peters, 1861</small>}- * -{''[[Cophyla]]'' <small>Boettger, 1880</small>}- * -{''[[Copionodon]]'' <small>de Pinna, 1992</small>}- * -{''[[Copiula]]'' <small>Méhely, 1901</small>}- * -{''[[Copora]]'' <small>Fernández-Yépez, 1969</small>}- * -{''[[Copsychus]]'' <small>Wagler, 1827</small>}- * -{''[[Coptobrycon]]'' <small>Géry, 1966</small>}- * -{''[[Coptostomabarbus]]'' <small>David and Poll, 1937</small>}- * -{''[[Coracias]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Coracina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Coracopsis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Coracornis]]'' <small>Riley, 1918</small>}- * -{''[[Coradion]]'' <small>Kaup, 1860</small>}- * -{''[[Coragyps]]'' <small>Le Maout, 1853</small>}- * -{''[[Coralliozetus]]'' <small>Evermann and Marsh, 1899</small>}- * -{''[[Corallus]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Coranthus]]'' <small>Smith, 1961</small>}- * -{''[[Corapipo]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Corcorax]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Corcyrogobius]]'' <small>Miller, 1972</small>}- * -{''[[Cordylancistrus]]'' <small>Isbrücker, 1980</small>}- * -{''[[Cordylosaurus]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Cordylus]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Coregonus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Coreius]]'' <small>Jordan and Starks, 1905</small>}- * -{''[[Corematodus]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Coreoleuciscus]]'' <small>Mori, 1935</small>}- * -{''[[Coreoperca]]'' <small>Herzenstein, 1896</small>}- * -{''[[Corica]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Coris]]'' <small>Lacépède, 1801</small>}- * -{''[[Cormobates]]'' <small>Mathews, 1922</small>}- * -{''[[Cormura]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Corniger]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1831</small>}- * -{''[[Cornufer]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Coronelaps]]'' <small>de Lema and Hofstadler-Delques, 2010</small>}- * -{''[[Coronella]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Corucia]]'' <small>Gray, 1855</small>}- * -{''[[Corumbataia]]'' <small>Britski, 1997</small>}- * -{''[[Corvinella]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Corvula]]'' <small>Jordan and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Corvus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Corydon]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Corydoras]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Corymbophanes]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Corynopoma]]'' <small>Gill, 1858</small>}- * -{''[[Corynorhinus]]'' <small>H. Allen, 1865</small>}- * -{''[[Coryogalops]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Coryphaena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Coryphaenoides]]'' <small>Gunner, 1765</small>}- * -{''[[Coryphaspiza]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Coryphistera]]'' <small>Burmeister, 1860</small>}- * -{''[[Coryphoblennius]]'' <small>Norman, 1943</small>}- * -{''[[Coryphomys]]'' <small>Schaub, 1937</small>}- * -{''[[Coryphophylax]]'' <small>Fitzinger, 1867</small>}- * -{''[[Coryphopterus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Coryphospingus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Corythaeola]]'' <small>Heine, 1860</small>}- * -{''[[Corythaixoides]]'' <small>A. Smith, 1833</small>}- * -{''[[Corythoichthys]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Corythomantis]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Corythopis]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Corythornis]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Corytophanes]]'' <small>F. Boie in Schlegel, 1826</small>}- * -{''[[Coscoroba]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Cosmocampus]]'' <small>Dawson, 1979</small>}- * -{''[[Cosmochilus]]'' <small>Sauvage, 1878</small>}- * -{''[[Cossypha]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Cossyphicula]]'' <small>Grote, 1934</small>}- * -{''[[Cotinga]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Cottapistus]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Cottinella]]'' <small>Berg, 1907</small>}- * -{''[[Cottiusculus]]'' <small>Schmidt in Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Cottoclinus]]'' <small>McCosker, Stephens and Rosenblatt, 2003</small>}- * -{''[[Cottocomephorus]]'' <small>Pellegrin, 1900</small>}- * -{''[[Cottoperca]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Cottunculus]]'' <small>Collett, 1875</small>}- * -{''[[Cottus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Coturnicops]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Coturnix]]'' <small>Garsault, 1764</small>}- * -{''[[Cotylopus]]'' <small>Guichenot, 1863</small>}- * -{''[[Coua]]'' <small>Schinz, 1821</small>}- * -{''[[Couesius]]'' <small>Jordan, 1878</small>}- * -{''[[Cracticus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Cranioleuca]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Cranoglanis]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Crapatalus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Craseonycteris]]'' <small>Hill, 1974</small>}- * -{''[[Crassinarke]]'' <small>Takagi, 1951</small>}- * -{''[[Craterocephalus]]'' <small>McCulloch, 1912</small>}- * -{''[[Craterognathus]]'' <small>Kimura, Takeuchi and Yadome, 2022</small>}- * -{''[[Crateromys]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Crateroscelis]]'' <small>Sharpe, 1883</small>}- * -{''[[Cratinus]]'' <small>Steindachner, 1878</small>}- * -{''[[Cratogeomys]]'' <small>Merriam, 1895</small>}- * -{''[[Craugastor]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Crax]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Creagrus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Creagrutus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Creatophora]]'' <small>Lesson, 1847</small>}- * -{''[[Creedia]]'' <small>Ogilby, 1898</small>}- * -{''[[Cremnochorites]]'' <small>Holleman, 1982</small>}- * -{''[[Cremnomys]]'' <small>Wroughton, 1912</small>}- * -{''[[Crenadactylus]]'' <small>Dixon and Kluge, 1964</small>}- * -{''[[Crenicara]]'' <small>Steindachner, 1875</small>}- * -{''[[Crenichthys]]'' <small>Hubbs, 1932</small>}- * -{''[[Crenicichla]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Crenidens]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Crenimugil]]'' <small>Schultz, 1946</small>}- * -{''[[Crenuchus]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Creocele]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Creurgops]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Crex]]'' <small>Bechstein, 1803</small>}- * -{''[[Cricetomys]]'' <small>Waterhouse, 1840</small>}- * -{''[[Cricetulus]]'' <small>Milne-Edwards, 1867</small>}- * -{''[[Cricetus]]'' <small>Leske, 1779</small>}- * -{''[[Cricosaura]]'' <small>Gundlach and Peters in Peters, 1863</small>}- * -{''[[Crinia]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Crinifer]]'' <small>Jarocki, 1821</small>}- * -{''[[Criniger]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Crinodus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Crisantophis]]'' <small>Villa, 1971</small>}- * -{''[[Cristacirrhitus]]'' <small>Randall, 2001</small>}- * -{''[[Cristatogobius]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Cristiceps]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836</small>}- * -{''[[Crithagra]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Crocias]]'' <small>Temminck, 1836</small>}- * -{''[[Crocidura]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Crocodilichthys]]'' <small>Allen and Robertson, 1991</small>}- * -{''[[Crocodilurus]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Crocodylus]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Crocuta]]'' <small>Kaup, 1828</small>}- * -{''[[Croilia]]'' <small>Smith, 1955</small>}- * -{''[[Cromeria]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Crossarchus]]'' <small>F. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Crossleyia]]'' <small>Hartlaub, 1877</small>}- * -{''[[Crossobamon]]'' <small>Boettger, 1888</small>}- * -{''[[Crossocheilus]]'' <small>Kuhl and van Hasselt in van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Crossodactylodes]]'' <small>Cochran, 1938</small>}- * -{''[[Crossodactylus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Crossoloricaria]]'' <small>Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Crossomys]]'' <small>Thomas, 1907</small>}- * -{''[[Crossoptilon]]'' <small>Hodgson, 1838</small>}- * -{''[[Crossorhombus]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Crossosalarias]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Crossostoma]]'' <small>Sauvage, 1878</small>}- * -{''[[Crossostomus]]'' <small>Lahille, 1908</small>}- * -{''[[Crotalus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Crotaphatrema]]'' <small>Nussbaum, 1985</small>}- * -{''[[Crotaphopeltis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Crotaphytus]]'' <small>Holbrook, 1842</small>}- * -{''[[Crotophaga]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Crunomys]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Cruriraja]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1948</small>}- * -{''[[Cruziohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Cryodraco]]'' <small>Dollo, 1900</small>}- * -{''[[Cryophis]]'' <small>Bogert and Duellman, 1963</small>}- * -{''[[Cryothenia]]'' <small>Daniels, 1981</small>}- * -{''[[Crypsirina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Cryptacanthodes]]'' <small>Storer, 1839</small>}- * -{''[[Cryptactites]]'' <small>Bauer, Good and Branch, 1997</small>}- * -{''[[Cryptagama]]'' <small>Witten, 1984</small>}- * -{''[[Cryptarius]]'' <small>Kailola, 2004</small>}- * -{''[[Cryptichthys]]'' <small>Hardy, 1987</small>}- * -{''[[Cryptillas]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Cryptobatrachus]]'' <small>Ruthven, 1916</small>}- * -{''[[Cryptoblepharus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Cryptobranchus]]'' <small>Leuckart, 1821</small>}- * -{''[[Cryptocentroides]]'' <small>Popta, 1922</small>}- * -{''[[Cryptocentrus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Cryptochloris]]'' <small>Shortridge and Carter, 1938</small>}- * -{''[[Cryptomys]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Cryptophaps]]'' <small>Salvadori, 1893</small>}- * -{''[[Cryptophis]]'' <small>Worrell, 1961</small>}- * -{''[[Cryptoprocta]]'' <small>Bennett, 1833</small>}- * -{''[[Cryptopsaras]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Cryptospiza]]'' <small>Salvadori, 1884</small>}- * -{''[[Cryptosylvicola]]'' <small>Goodman, Langrand & B. M. Whitney , 1996</small>}- * -{''[[Cryptothylax]]'' <small>Laurent and Combaz, 1950</small>}- * -{''[[Cryptotis]]'' <small>Pomel, 1848</small>}- * -{''[[Cryptotomus]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Cryptotora]]'' <small>Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Cryptotrema]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Cryptotriton]]'' <small>García-París and Wake, 2000</small>}- * -{''[[Crypturellus]]'' <small>Brabourne & C. Chubb, 1914</small>}- * -{''[[Crystallaria]]'' <small>Jordan and Gilbert in Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Crystallias]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Crystallichthys]]'' <small>Jordan and Gilbert in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Crystallodytes]]'' <small>Fowler, 1923</small>}- * -{''[[Crystallogobius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Ctenacis]]'' <small>Compagno, 1973</small>}- * -{''[[Cteniloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Ctenoblepharys]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Ctenobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Ctenochaetus]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Ctenochirichthys]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Ctenochromis]]'' <small>Pfeffer, 1893</small>}- * -{''[[Ctenodactylus]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Ctenogobiops]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Ctenogobius]]'' <small>Gill, 1858</small>}- * -{''[[Ctenolabrus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1839</small>}- * -{''[[Ctenolucius]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Ctenomys]]'' <small>Blainville, 1826</small>}- * -{''[[Ctenopharyngodon]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Ctenopharynx]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Ctenophorus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ctenophryne]]'' <small>Mocquard, 1904</small>}- * -{''[[Ctenopoma]]'' <small>Peters, 1844</small>}- * -{''[[Ctenops]]'' <small>McClelland, 1845</small>}- * -{''[[Ctenosaura]]'' <small>Wiegmann, 1828</small>}- * -{''[[Ctenosciaena]]'' <small>Fowler and Bean, 1923</small>}- * -{''[[Ctenotrypauchen]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Ctenotus]]'' <small>Storr, 1964</small>}- * -{''[[Cualac]]'' <small>Miller, 1956</small>}- * -{''[[Cubanichthys]]'' <small>Hubbs, 1926</small>}- * -{''[[Cubatyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Cubiceps]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Cubophis]]'' <small>Hedges and Vidal, 2009</small>}- * -{''[[Cuculus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Culaea]]'' <small>Whitley, 1950</small>}- * -{''[[Culicicapa]]'' <small>Swinhoe, 1871</small>}- * -{''[[Culicivora]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Culter]]'' <small>Basilewsky, 1855</small>}- * -{''[[Cultrichthys]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Cuniculus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Cunningtonia]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Cuon]]'' <small>Hodgson, 1838</small>}- * -{''[[Cuora]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Curaeus]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Curimata]]'' <small>Bosc, 1817</small>}- * -{''[[Curimatella]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Curimatopsis]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Cursorius]]'' <small>Latham, 1790</small>}- * -{''[[Cuscomys]]'' <small>Emmons, 1999</small>}- * -{''[[Cutia]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Cyanerpes]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Cyanicterus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cyanistes]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Cyanocharax]]'' <small>Malabarba and Weitzman, 2003</small>}- * -{''[[Cyanochen]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Cyanocitta]]'' <small>Strickland, 1845</small>}- * -{''[[Cyanocompsa]]'' <small>Cabanis, 1861</small>}- * -{''[[Cyanocorax]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Cyanolanius]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cyanolimnas]]'' <small>Barbour & J. L. Peters, 1927</small>}- * -{''[[Cyanoliseus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cyanoloxia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cyanolyca]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Cyanomitra]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Cyanopica]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Cyanopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cyanoptila]]'' <small>Blyth, 1847</small>}- * -{''[[Cyanoramphus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Cyathochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Cyathopharynx]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Cybiosarda]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Cyclanorbis]]'' <small>Gray, 1854</small>}- * -{''[[Cyclarhis]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Cyclemys]]'' <small>Bell, 1834</small>}- * -{''[[Cycleptus]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Cyclichthys]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Cyclocheilichthys]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Cyclocorus]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Cycloderma]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Cyclodomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Cyclopes]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Cyclopharynx]]'' <small>Poll, 1948</small>}- * -{''[[Cyclophiops]]'' <small>Boulenger, 1888</small>}- * -{''[[Cyclopsetta]]'' <small>Gill, 1889</small>}- * -{''[[Cyclopsis]]'' <small>Popov, 1930</small>}- * -{''[[Cyclopsitta]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Cyclopteropsis]]'' <small>Soldatov and Popov, 1929</small>}- * -{''[[Cyclopterus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Cycloramphus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Cyclothone]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Cyclotyphlops]]'' <small>in den Bosch and Ineich, 1994</small>}- * -{''[[Cyclura]]'' <small>Harlan, 1825</small>}- * -{''[[Cyema]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Cygnodraco]]'' <small>Waite, 1916</small>}- * -{''[[Cygnus]]'' <small>Garsault, 1764</small>}- * -{''[[Cylindraspis]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Cylindrophis]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Cymatoceps]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Cymatogaster]]'' <small>Gibbons, 1854</small>}- * -{''[[Cymbacephalus]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Cymbilaimus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Cymbirhynchus]]'' <small>Vigors, 1830</small>}- * -{''[[Cymolutes]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Cynanthus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Cynictis]]'' <small>Ogilby, 1833</small>}- * -{''[[Cynisca]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Cynocephalus]]'' <small>Boddaert, 1768</small>}- * -{''[[Cynodon]]'' <small>Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Cynogale]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Cynoglossus]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Cynolebias]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Cynomacrurus]]'' <small>Dollo, 1909</small>}- * -{''[[Cynomops]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Cynomys]]'' <small>Rafinesque, 1817</small>}- * -{''[[Cynopanchax]]'' <small>Ahl, 1928</small>}- * -{''[[Cynopoecilus]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Cynoponticus]]'' <small>Costa, 1845</small>}- * -{''[[Cynopotamus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Cynops]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Cynopterus]]'' <small>F. Cuvier, 1824</small>}- * -{''[[Cynoscion]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Cynothrissa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Cynotilapia]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Cyornis]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Cypho]]'' <small>Myers, 1940</small>}- * -{''[[Cyphocharax]]'' <small>Fowler, 1906</small>}- * -{''[[Cyphocottus]]'' <small>Sideleva, 2003</small>}- * -{''[[Cyphorhinus]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Cyphotilapia]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Cyprichromis]]'' <small>Scheuermann, 1977</small>}- * -{''[[Cyprinella]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Cyprinion]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Cyprinocirrhites]]'' <small>Tanaka, 1917</small>}- * -{''[[Cyprinodon]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Cyprinus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Cypseloides]]'' <small>Streubel, 1848</small>}- * -{''[[Cypselurus]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Cypsiurus]]'' <small>R. Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Cypsnagra]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Cyrtocara]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Cyrtodactylus]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Cyrtonyx]]'' <small>Gould, 1844</small>}- * -{''[[Cyrtopodion]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Cystophora]]'' <small>Nilsson, 1820</small>}- * -{''[[Cyttarops]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Cyttomimus]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Cyttopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Cyttus]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Daboia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Dacelo]]'' <small>Leach, 1815</small>}- * -{''[[Dacnis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Dacnomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Dacodraco]]'' <small>Waite, 1916</small>}- * -{''[[Dactylagnus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Dactylanthias]]'' <small>Bleeker, 1871</small>}- * -{''[[Dactylobatus]]'' <small>Bean and Weed, 1909</small>}- * -{''[[Dactylocnemis]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Dactylomys]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1838</small>}- * -{''[[Dactylophora]]'' <small>De Vis, 1883</small>}- * -{''[[Dactylopsaron]]'' <small>Parin, 1990</small>}- * -{''[[Dactylopsila]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Dactyloptena]]'' <small>Jordan and Richardson, 1908</small>}- * -{''[[Dactylopterus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Dactylopus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Dactylortyx]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1893</small>}- * -{''[[Dactyloscopus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Dadyanos]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Daector]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Dagetichthys]]'' <small>Stauch & Blanc, 1964</small>}- * -{''[[Dalatias]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Dallia]]'' <small>Bean, 1880</small>}- * -{''[[Dalmatolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Dalophia]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Dalophis]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Dama]]'' <small>Frisch, 1775</small>}- * -{''[[Damaliscus]]'' <small>P. L. Sclater and Thomas, 1894</small>}- * -{''[[Dampierosa]]'' <small>Whitley, 1932</small>}- * -{''[[Danacetichthys]]'' <small>Paxton, 1989</small>}- * -{''[[Danakilia]]'' <small>Thys van den Audenaerde, 1969</small>}- * -{''[[Danaphos]]'' <small>Bruun, 1931</small>}- * -{''[[Danaphryne]]'' <small>Bertelsen, 1951</small>}- * -{''[[Danichthys]]'' <small>Bruun, 1934</small>}- * -{''[[Danio]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Danionella]]'' <small>Roberts, 1986</small>}- * -{''[[Dannevigia]]'' <small>Whitley, 1941</small>}- * -{''[[Daphoenositta]]'' <small>De Vis, 1897</small>}- * -{''[[Daption]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Daptrius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Darevskia]]'' <small>Arribas, 1997</small>}- * -{''[[Dario]]'' <small>Kullander and Britz, 2002</small>}- * -{''[[Daruma]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Dascyllus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Dasia]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Dasyatis]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Dasycercus]]'' <small>Peters, 1875</small>}- * -{''[[Dasycottus]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Dasycrotapha]]'' <small>Tweeddale, 1878</small>}- * -{''[[Dasykaluta]]'' <small>Archer, 1982</small>}- * -{''[[Dasylophus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Dasyloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Dasymys]]'' <small>Peters, 1875</small>}- * -{''[[Dasyornis]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Dasypeltis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Dasypops]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1924</small>}- * -{''[[Dasyprocta]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Dasypterus]]'' <small>Peters, 1870</small>}- * -{''[[Dasypus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Dasyuroides]]'' <small>Spencer, 1896</small>}- * -{''[[Dasyurus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1796</small>}- * -{''[[Datnioides]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Daubentonia]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1795</small>}- * -{''[[Davidijordania]]'' <small>Popov, 1931</small>}- * -{''[[Dayella]]'' <small>Talwar and Whitehead, 1971</small>}- * -{''[[Daysciaena]]'' <small>Talwar, 1970</small>}- * -{''[[Deania]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Decapterus]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Decodon]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Deconychura]]'' <small>Cherrie, 1891</small>}- * -{''[[Deinagkistrodon]]'' <small>Gloyd, 1979</small>}- * -{''[[Deirochelys]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Dekeyseria]]'' <small>Rapp Py-Daniel, 1985</small>}- * -{''[[Delanymys]]'' <small>Hayman, 1962</small>}- * -{''[[Deleornis]]'' <small>Wolters, 1977</small>}- * -{''[[Delichon]]'' <small>Moore, 1854</small>}- * -{''[[Dellichthys]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Delma]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Delminichthys]]'' <small>Freyhof, Lieckfeldt, Bogutskaya, Pitra and Ludwig, 2006</small>}- * -{''[[Delomys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Delphinapterus]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Delphinus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Deltamys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Deltarhynchus]]'' <small>Ridgway, 1893</small>}- * -{''[[Deltentosteus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Deltistes]]'' <small>Seale, 1896</small>}- * -{''[[Delturus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Demansia]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Demissolinea]]'' <small>Burhanuddin and Iwatsuki, 2003</small>}- * -{''[[Denariusa]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Dendragama]]'' <small>Doria, 1888</small>}- * -{''[[Dendragapus]]'' <small>D. G. Elliot, 1864</small>}- * -{''[[Dendrelaphis]]'' <small>Boulenger, 1890</small>}- * -{''[[Dendrexetastes]]'' <small>Eyton, 1851</small>}- * -{''[[Dendroaspis]]'' <small>Schlegel, 1848</small>}- * -{''[[Dendrobates]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Dendrochirus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Dendrocincla]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Dendrocitta]]'' <small>Gould, 1833</small>}- * -{''[[Dendrocolaptes]]'' <small>Hermann, 1804</small>}- * -{''[[Dendrocopos]]'' <small>Koch, 1816</small>}- * -{''[[Dendrocoptes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Dendrocygna]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Dendrogale]]'' <small>Gray, 1848</small>}- * -{''[[Dendrohyrax]]'' <small>Gray, 1868</small>}- * -{''[[Dendrolagus]]'' <small>Müller, 1840</small>}- * -{''[[Dendrolycus]]'' <small>Laurent, 1956</small>}- * -{''[[Dendromus]]'' <small>A. Smith, 1829</small>}- * -{''[[Dendronanthus]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Dendrophidion]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Dendrophryniscus]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1870</small>}- * -{''[[Dendrophysa]]'' <small>Trewavas, 1964</small>}- * -{''[[Dendropicos]]'' <small>Malherbe, 1849</small>}- * -{''[[Dendroprionomys]]'' <small>F. Petter, 1966</small>}- * -{''[[Dendropsophus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Dendrortyx]]'' <small>Gould, 1844</small>}- * -{''[[Dendrosauridion]]'' <small>Lehr, Moravec, Lundberg, Köhler, Catenazzi and Smíd, 2019</small>}- * -{''[[Dendrotriton]]'' <small>Wake and Elias, 1983</small>}- * -{''[[Denisonia]]'' <small>Krefft, 1869</small>}- * -{''[[Dentatherina]]'' <small>Patten and Ivantsoff, 1983</small>}- * -{''[[Dentectus]]'' <small>Martín Salazar, Isbrücker and Nijssen, 1982</small>}- * -{''[[Dentex]]'' <small>Cuvier, 1814</small>}- * -{''[[Denticeps]]'' <small>Clausen, 1959</small>}- * -{''[[Denticetopsis]]'' <small>Ferraris, 1996</small>}- * -{''[[Deomys]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Dephomys]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Derepodichthys]]'' <small>Gilbert, 1896</small>}- * -{''[[Derhamia]]'' <small>Géry and Zarske, 2002</small>}- * -{''[[Derichthys]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Derilissus]]'' <small>Briggs, 1969</small>}- * -{''[[Dermatemys]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Dermatias]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Dermatolepis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Dermatonotus]]'' <small>Méhely, 1904</small>}- * -{''[[Dermatopsis]]'' <small>Ogilby, 1896</small>}- * -{''[[Dermatopsoides]]'' <small>Smith, 1948</small>}- * -{''[[Dermochelys]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Dermogenys]]'' <small>Kuhl and van Hasselt in van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Dermophis]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Deroptyus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Desmalopex]]'' <small>Miller, 1907</small>}- * -{''[[Desmana]]'' <small>Güldenstädt, 1777</small>}- * -{''[[Desmodema]]'' <small>Walters and Fitch, 1960</small>}- * -{''[[Desmodilliscus]]'' <small>Wettstein, 1916</small>}- * -{''[[Desmodillus]]'' <small>Thomas and Schwann, 1904</small>}- * -{''[[Desmodus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1826</small>}- * -{''[[Desmognathus]]'' <small>Baird, 1850</small>}- * -{''[[Desmomys]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Deuterodon]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann, McAtee and Ward, 1907</small>}- * -{''[[Devario]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Dexillus]]'' <small>Chabanaud, 1930</small>}- * -{''[[Dexistes]]'' <small>Jordan & Starks, 1904</small>}- * -{''[[Diademichthys]]'' <small>Pfaff, 1942</small>}- * -{''[[Diadophis]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Diaemus]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Diagramma]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Dialommus]]'' <small>Gilbert, 1891</small>}- * -{''[[Diancistrus]]'' <small>Ogilby, 1899</small>}- * -{''[[Dianema]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Diaphorolepis]]'' <small>Jan, 1863</small>}- * -{''[[Diaphus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1890</small>}- * -{''[[Diapoma]]'' <small>Cope, 1894</small>}- * -{''[[Diapterus]]'' <small>Ranzani, 1842</small>}- * -{''[[Diasporus]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Dibamus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Dibranchus]]'' <small>Peters, 1876</small>}- * -{''[[Dicaeum]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Dicamptodon]]'' <small>Strauch, 1870</small>}- * -{''[[Dicentrarchus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Diceratias]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Dicerorhinus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Diceros]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Dichistius]]'' <small>Gill, 1888</small>}- * -{''[[Dichotomyctere]]'' <small>Duméril, 1855</small>}- * -{''[[Dichrozona]]'' <small>Ridgway, 1888</small>}- * -{''[[Diclidurus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1820</small>}- * -{''[[Dicologlossa]]'' <small>Chabanaud, 1927</small>}- * -{''[[Dicotylichthys]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Dicrodon]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Dicrolene]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Dicrossus]]'' <small>Steindachner, 1875</small>}- * -{''[[Dicrostonyx]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Dicrurus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Dictyosoma]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1845</small>}- * -{''[[Didelphis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Didogobius]]'' <small>Miller, 1966</small>}- * -{''[[Didunculus]]'' <small>Peale, 1849</small>}- * -{''[[Didynamipus]]'' <small>Andersson, 1903</small>}- * -{''[[Dieidolycus]]'' <small>Anderson, 1988</small>}- * -{''[[Dienbienia]]'' <small>Nguyen and Nguyen, 2002</small>}- * -{''[[Dierogekko]]'' <small>Bauer, Jackman, Sadlier and Whitaker, 2006</small>}- * -{''[[Dieurostus]]'' <small>Berg, 1901</small>}- * -{''[[Diglossa]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Dimidiochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Dinarolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Dinaromys]]'' <small>Kretzoi, 1955</small>}- * -{''[[Dinematichthys]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Dinemellia]]'' <small>Reichenbach, 1863</small>}- * -{''[[Dinolestes]]'' <small>Klunzinger, 1872</small>}- * -{''[[Dinomys]]'' <small>Peters, 1873</small>}- * -{''[[Dinoperca]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Dinopium]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Dinotopterus]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Diodon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Diogenichthys]]'' <small>Bolin, 1939</small>}- * -{''[[Diomedea]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Diomys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Dionda]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Diopsittaca]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Dioptrornis]]'' <small>Fischer & Reichenow, 1884</small>}- * -{''[[Diphylla]]'' <small>Spix, 1823</small>}- * -{''[[Diphyllodes]]'' <small>Lesson, 1834</small>}- * -{''[[Diplacanthopoma]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Diplecogaster]]'' <small>Fraser-Brunner, 1938</small>}- * -{''[[Diplectrum]]'' <small>Holbrook, 1855</small>}- * -{''[[Diplobatis]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1948</small>}- * -{''[[Diploconger]]'' <small>Kotthaus, 1968</small>}- * -{''[[Diplocrepis]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Diplodactylus]]'' <small>Gray, 1832</small>}- * -{''[[Diplodus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Diplogale]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Diploglossus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Diplogrammus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Diplolaemus]]'' <small>Bell in Darwin, 1843</small>}- * -{''[[Diplomesodon]]'' <small>Brandt, 1852</small>}- * -{''[[Diplometopon]]'' <small>Nikolsky, 1907</small>}- * -{''[[Diplomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Diplomystes]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Diplophos]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Diploprion]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Diplospinus]]'' <small>Maul, 1948</small>}- * -{''[[Diplostomias]]'' <small>Kotthaus, 1967</small>}- * -{''[[Diplotaxodon]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Diplothrix]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Dipodillus]]'' <small>Lataste, 1881</small>}- * -{''[[Dipodomys]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Diporiphora]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Diproctacanthus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Dipsadoboa]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Dipsas]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Dipsina]]'' <small>Jan, 1863</small>}- * -{''[[Dipsosaurus]]'' <small>Hallowell, 1854</small>}- * -{''[[Dipterygonotus]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Dipturus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Diptychus]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Dipulus]]'' <small>Waite, 1905</small>}- * -{''[[Dipus]]'' <small>Zimmermann, 1780</small>}- * -{''[[Diretmichthys]]'' <small>Kotlyar, 1990</small>}- * -{''[[Diretmoides]]'' <small>Post and Quero, 1981</small>}- * -{''[[Diretmus]]'' <small>Johnson, 1864</small>}- * -{''[[Discherodontus]]'' <small>Rainboth, 1989</small>}- * -{''[[Dischidodactylus]]'' <small>Lynch, 1979</small>}- * -{''[[Dischistodus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Discocheilus]]'' <small>Zhang, 1997</small>}- * -{''[[Discoglossus]]'' <small>Otth, 1837</small>}- * -{''[[Discogobio]]'' <small>Lin, 1931</small>}- * -{''[[Discolabeo]]'' <small>Fowler, 1937</small>}- * -{''[[Discopyge]]'' <small>Heckel in Tschudi, 1846</small>}- * -{''[[Discordipinna]]'' <small>Hoese and Fourmanoir, 1978</small>}- * -{''[[Discosura]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Discotrema]]'' <small>Briggs, 1976</small>}- * -{''[[Discoverichthys]]'' <small>Merrett and Nielsen, 1987</small>}- * -{''[[Dispholidus]]'' <small>Duvernoy, 1832</small>}- * -{''[[Dissostichus]]'' <small>Smitt, 1898</small>}- * -{''[[Distichodus]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Distocyclus]]'' <small>Mago-Leccia, 1978</small>}- * -{''[[Distoechodon]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Distoechurus]]'' <small>Peters, 1874</small>}- * -{''[[Ditaxodon]]'' <small>Hoge, 1958</small>}- * -{''[[Ditrema]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1844</small>}- * -{''[[Ditropichthys]]'' <small>Parr, 1934</small>}- * -{''[[Ditypophis]]'' <small>Günther, 1881</small>}- * -{''[[Diuca]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Divandu]]'' <small>Lamboj and Snoeks, 2000</small>}- * -{''[[Dives]]'' <small>Deppe, 1830</small>}- * -{''[[Dixonius]]'' <small>Bauer, Good and Branch, 1997</small>}- * -{''[[Djokoiskandarus]]'' <small>Murphy, 2011</small>}- * -{''[[Dobsonia]]'' <small>Palmer, 1898</small>}- * -{''[[Docimodus]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Dodekablennos]]'' <small>Springer and Spreitzer, 1978</small>}- * -{''[[Doederleinia]]'' <small>Steindachner in Steindachner and Döderlein, 1883</small>}- * -{''[[Dogania]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Dolichallabes]]'' <small>Poll, 1942</small>}- * -{''[[Dolichamphilius]]'' <small>Roberts, 2003</small>}- * -{''[[Dolichancistrus]]'' <small>Isbrücker, 1980</small>}- * -{''[[Dolicholagus]]'' <small>Kobyliansky, 1986</small>}- * -{''[[Dolichonyx]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Dolichophis]]'' <small>Gistel, 1868</small>}- * -{''[[Dolichopteryx]]'' <small>Brauer, 1901</small>}- * -{''[[Dolichosudis]]'' <small>Post, 1969</small>}- * -{''[[Dolichotis]]'' <small>Desmarest, 1820</small>}- * -{''[[Doliornis]]'' <small>Taczanowski, 1874</small>}- * -{''[[Dolloidraco]]'' <small>Roule, 1913</small>}- * -{''[[Dologale]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Dolopichthys]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Donacobius]]'' <small>Swainson, 1831</small>}- * -{''[[Donacospiza]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Dopasia]]'' <small>Gray, 1853</small>}- * -{''[[Doraops]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Doras]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Doratonotus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Dorcatragus]]'' <small>Noack, 1894</small>}- * -{''[[Dorcopsis]]'' <small>Schlegel and Müller, 1845</small>}- * -{''[[Dorcopsulus]]'' <small>Matschie, 1916</small>}- * -{''[[Doricha]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Dormitator]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Dorosoma]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Doryfera]]'' <small>Gould, 1847</small>}- * -{''[[Doryichthys]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Doryrhamphus]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Doryrhina]]'' <small>Peters, 1871</small>}- * -{''[[Dotalabrus]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Doumea]]'' <small>Sauvage, 1879</small>}- * -{''[[Dracaena]]'' <small>Daudin, 1801</small>}- * -{''[[Draco]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Draconetta]]'' <small>Jordan and Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Draculo]]'' <small>Snyder, 1911</small>}- * -{''[[Dremomys]]'' <small>Heude, 1898</small>}- * -{''[[Drepane]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1831</small>}- * -{''[[Drepanis]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Drepanoides]]'' <small>Dunn, 1928</small>}- * -{''[[Drepanoptila]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Drepanorhynchus]]'' <small>Fischer & Reichenow, 1884</small>}- * -{''[[Drepanornis]]'' <small>P. L. Sclater, 1873</small>}- * -{''[[Dreptes]]'' <small>Reichenow, 1914</small>}- * -{''[[Dromaius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Dromas]]'' <small>Paykull, 1805</small>}- * -{''[[Drombus]]'' <small>Jordan and Seale, 1905</small>}- * -{''[[Dromiciops]]'' <small>Thomas, 1894</small>}- * -{''[[Dromicodryas]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Dromococcyx]]'' <small>Wied-Neuwied, 1832</small>}- * -{''[[Dryaderces]]'' <small>Jungfer, Faivovich, Padial, Castroviejo-Fisher, Lyra, Berneck, Iglesias, Kok et al., 2013</small>}- * -{''[[Dryadonycteris]]'' <small>Nogueira, Lima, Peracchi and Simmons, 2012</small>}- * -{''[[Dryadosaura]]'' <small>Rodrigues, Xavier Freire, Machado Pellegrino and Sites, 2005</small>}- * -{''[[Drymarchon]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Drymobius]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Drymocichla]]'' <small>Hartlaub, 1881</small>}- * -{''[[Drymodes]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Drymoluber]]'' <small>Amaral, 1930</small>}- * -{''[[Drymophila]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Drymornis]]'' <small>Eyton, 1852</small>}- * -{''[[Dryobates]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Dryocalamus]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Dryocopus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Dryolimnas]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Dryomys]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Dryophiops]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Dryophytes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Dryoscopus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Dryotriorchis]]'' <small>Shelley, 1874</small>}- * -{''[[Drysdalia]]'' <small>Worrell, 1961</small>}- * -{''[[Duberria]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Duboisialestes]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Dubusia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Ducula]]'' <small>Hodgson, 1836</small>}- * -{''[[Duellmanohyla]]'' <small>Campbell and Smith, 1992</small>}- * -{''[[Dugong]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Dules]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Dulus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Dumetella]]'' <small>C. T. Wood, 1837</small>}- * -{''[[Dumetia]]'' <small>Blyth, 1852</small>}- * -{''[[Dunckerocampus]]'' <small>Whitley, 1933</small>}- * -{''[[Dundocharax]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Duopalatinus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Dupetor]]'' <small>Heine & Reichenow, 1890</small>}- * -{''[[Dupouyichthys]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Dusicyon]]'' <small>C. E. H. Smith, 1839</small>}- * -{''[[Dussumieria]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Duttaphrynus]]'' <small>Frost, Grant, Faivovich, Bain, Haas, Haddad, de Sá, Channing, Wilkinson, Donnellan et al., 2006</small>}- * -{''[[Dyacopterus]]'' <small>K. Andersen, 1912</small>}- * -{''[[Dymecodon]]'' <small>True, 1886</small>}- * -{''[[Dysalotus]]'' <small>MacGilchrist, 1905</small>}- * -{''[[Dyscophus]]'' <small>Grandidier, 1872</small>}- * -{''[[Dysithamnus]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Dysmorodrepanis]]'' <small>Perkins, 1919</small>}- * -{''[[Dysomma]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Dysommina]]'' <small>Ginsburg, 1951</small>}- * -{''[[Dzihunia]]'' <small>Prokofiev, 2001</small>}- * -{''[[Ebenavia]]'' <small>Boettger, 1877</small>}- * -{''[[Ebinania]]'' <small>Sakamoto, 1932</small>}- * -{''[[Ebomegobius]]'' <small>Herre, 1946</small>}- * -{''[[Ebosia]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Echelus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Echeneis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Echidna]]'' <small>Forster, 1777</small>}- * -{''[[Echiichthys]]'' <small>Bleeker, 1861</small>}- * -{''[[Echimys]]'' <small>G. Cuvier, 1809</small>}- * -{''[[Echinanthera]]'' <small>Cope, 1894</small>}- * -{''[[Echinogobius]]'' <small>Iwata, Hosoya and Niimura, 1998</small>}- * -{''[[Echinomacrurus]]'' <small>Roule, 1916</small>}- * -{''[[Echinophryne]]'' <small>McCulloch and Waite, 1918</small>}- * -{''[[Echinops]]'' <small>Martin, 1838</small>}- * -{''[[Echinorhinus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Echinosaura]]'' <small>Boulenger, 1890</small>}- * -{''[[Echinosorex]]'' <small>Blainville, 1838</small>}- * -{''[[Echinotriton]]'' <small>Nussbaum and Brodie, 1982</small>}- * -{''[[Echiodon]]'' <small>Thompson, 1837</small>}- * -{''[[Echiophis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Echiopsis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Echiostoma]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Echiothrix]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Echis]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Echymipera]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Eckloniaichthys]]'' <small>Smith, 1943</small>}- * -{''[[Eclectochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Eclectus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Ecnomiohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Economidichthys]]'' <small>Bianco, Bullock, Miller and Roubal, 1987</small>}- * -{''[[Ecpleopus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Ecsenius]]'' <small>McCulloch, 1923</small>}- * -{''[[Ectodus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Ectophylla]]'' <small>H. Allen, 1892</small>}- * -{''[[Ectopistes]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Ectopoglossus]]'' <small>Grant, Rada, Anganoy-Criollo, Batista, Dias, Jeckel, Machado and Rueda-Almonacid, 2017</small>}- * -{''[[Ectreposebastes]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Edalorhina]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1870</small>}- * -{''[[Edentoliparis]]'' <small>Andriashev, 1990</small>}- * -{''[[Eeyorius]]'' <small>Paulin, 1986</small>}- * -{''[[Egernia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Egglestonichthys]]'' <small>Miller and Wongrat, 1979</small>}- * -{''[[Egirdira]]'' <small>Freyhof, 2022</small>}- * -{''[[Ego]]'' <small>Randall, 1994</small>}- * -{''[[Egretta]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Ehirava]]'' <small>Deraniyagala, 1929</small>}- * -{''[[Eidolon]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Eigenmannia]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Einara]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Eira]]'' <small>C. E. H. Smith, 1842</small>}- * -{''[[Eirenis]]'' <small>Jan, 1863</small>}- * -{''[[Eirmotus]]'' <small>Schultz, 1959</small>}- * -{''[[Ekemblemaria]]'' <small>Stephens, 1963</small>}- * -{''[[Eknomoliparis]]'' <small>Stein, Meléndez C. and Kong U., 1991</small>}- * -{''[[Elacatinus]]'' <small>Jordan, 1904</small>}- * -{''[[Elachistocleis]]'' <small>Parker, 1927</small>}- * -{''[[Elachistodon]]'' <small>Reinhardt, 1863</small>}- * -{''[[Elachocharax]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Elaenia]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Elagatis]]'' <small>Bennett, 1840</small>}- * -{''[[Elanoides]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Elanus]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Elaphe]]'' <small>Fitzinger in Wagler, 1833</small>}- * -{''[[Elaphodus]]'' <small>Milne-Edwards, 1872</small>}- * -{''[[Elaphrornis]]'' <small>Legge, 1879</small>}- * -{''[[Elaphurus]]'' <small>Milne-Edwards, 1866</small>}- * -{''[[Elapognathus]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Elapoidis]]'' <small>H. Boie in F. Boie, 1827</small>}- * -{''[[Elapomorphus]]'' <small>Wiegmann, 1843</small>}- * -{''[[Elapotinus]]'' <small>Jan, 1862</small>}- * -{''[[Elapsoidea]]'' <small>Bocage, 1866</small>}- * -{''[[Elapsopis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Elasmodactylus]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Elasmodontomys]]'' <small>Anthony, 1916</small>}- * -{''[[Elassodiscus]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Elassoma]]'' <small>Jordan, 1877</small>}- * -{''[[Elates]]'' <small>Jordan and Seale, 1907</small>}- * -{''[[Elattarchus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Electron]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Electrona]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Electrophorus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Eleginops]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Eleginus]]'' <small>Fischer, 1813</small>}- * -{''[[Eleoscytalopus]]'' <small>G. N. Mauricio, Mata, Bornschein, C. D. Cadena, H. Alvarenga & Bonatto, 2008</small>}- * -{''[[Eleothreptus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Eleotrica]]'' <small>Ginsburg, 1933</small>}- * -{''[[Eleotris]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Elephantulus]]'' <small>Thomas and Schwann, 1906</small>}- * -{''[[Elephas]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Eleutherochir]]'' <small>Bleeker, 1879</small>}- * -{''[[Eleutherodactylus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Eleutheronema]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Elgaria]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Eligmodontia]]'' <small>F. Cuvier, 1837</small>}- * -{''[[Eliomys]]'' <small>Wagner, 1840</small>}- * -{''[[Eliurus]]'' <small>Milne-Edwards, 1885</small>}- * -{''[[Elliotomyia]]'' <small>Stiles & Remsen, 2019</small>}- * -{''[[Ellobius]]'' <small>Fischer, 1814</small>}- * -{''[[Ellopostoma]]'' <small>Vaillant, 1902</small>}- * -{''[[Elminia]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Elopichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Elops]]'' <small>Linnaeus, 1766</small>}- * -{''[[Elseya]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Elseyornis]]'' <small>Mathews, 1914</small>}- * -{''[[Elusor]]'' <small>Cann and Legler, 1994</small>}- * -{''[[Emarginata]]'' <small>Shelley, 1896</small>}- * -{''[[Emballonura]]'' <small>Temminck, 1838</small>}- * -{''[[Embassichthys]]'' <small>Jordan & Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Emberiza]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Emberizoides]]'' <small>Temminck, 1822</small>}- * -{''[[Embernagra]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Embiotoca]]'' <small>Agassiz, 1853</small>}- * -{''[[Emblema]]'' <small>Gould, 1842</small>}- * -{''[[Emblemaria]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Emblemariopsis]]'' <small>Longley, 1927</small>}- * -{''[[Eminia]]'' <small>Hartlaub, 1881</small>}- * -{''[[Emmelichthyops]]'' <small>Schultz, 1945</small>}- * -{''[[Emmelichthys]]'' <small>Richardson, 1845</small>}- * -{''[[Emmochliophis]]'' <small>Fritts and H. M. Smith, 1969</small>}- * -{''[[Emoia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Empetrichthys]]'' <small>Gilbert, 1893</small>}- * -{''[[Empidonax]]'' <small>Cabanis, 1855</small>}- * -{''[[Empidonomus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Empidornis]]'' <small>Reichenow, 1901</small>}- * -{''[[Emydocephalus]]'' <small>Krefft, 1869</small>}- * -{''[[Emydoidea]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Emydura]]'' <small>Bonaparte, 1836</small>}- * -{''[[Emys]]'' <small>Duméril, 1805</small>}- * -{''[[Enantiopus]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Encheliophis]]'' <small>Müller, 1842</small>}- * -{''[[Encheloclarias]]'' <small>Myers in Herre and Myers, 1937</small>}- * -{''[[Enchelybrotula]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Enchelycore]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Enchelynassa]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Enchelyopus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Enchelyurus]]'' <small>Peters, 1868</small>}- * -{''[[Enchisthenes]]'' <small>K. Andersen, 1906</small>}- * -{''[[Encrasicholina]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Engraulicypris]]'' <small>Günther, 1894</small>}- * -{''[[Engraulis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Engraulisoma]]'' <small>Castro, 1981</small>}- * -{''[[Engyophrys]]'' <small>Jordan & Bollman, 1890</small>}- * -{''[[Engyprosopon]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Engystomops]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1872</small>}- * -{''[[Enhydra]]'' <small>Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Enhydris]]'' <small>Latreille in Sonnini and Latreille, 1801</small>}- * -{''[[Enicognathus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Enicurus]]'' <small>Temminck, 1822</small>}- * -{''[[Enigmacanthus]]'' <small>Hutchins, 2002</small>}- * -{''[[Enigmapercis]]'' <small>Whitley, 1936</small>}- * -{''[[Enneacampus]]'' <small>Dawson, 1981</small>}- * -{''[[Enneacanthus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Enneanectes]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Enneapterygius]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Enobarbichthys]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Enodes]]'' <small>Temminck, 1839</small>}- * -{''[[Enophrys]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Enoplosus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Ensatina]]'' <small>Gray, 1850</small>}- * -{''[[Ensifera]]'' <small>R. Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Entelurus]]'' <small>Duméril, 1870</small>}- * -{''[[Entomacrodus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Entomocorus]]'' <small>Eigenmann, 1917</small>}- * -{''[[Entomodestes]]'' <small>Stejneger, 1883</small>}- * -{''[[Entomyzon]]'' <small>Swainson, 1825</small>}- * -{''[[Entosphenus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Enuliophis]]'' <small>McCranie and Villa, 1993</small>}- * -{''[[Enulius]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Enyalioides]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Enyalius]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Enypnias]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Eocallionymus]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Eoglaucomys]]'' <small>A. H. Howell, 1915</small>}- * -{''[[Eolagurus]]'' <small>Argyropulo, 1946</small>}- * -{''[[Eolophus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Eonycteris]]'' <small>Dobson, 1873</small>}- * -{''[[Eophona]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Eopsaltria]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Eopsetta]]'' <small>Jordan & Goss in Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Eos]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Eospalax]]'' <small>G. M. Allen, 1940</small>}- * -{''[[Eothenomys]]'' <small>Miller, 1896</small>}- * -{''[[Eozapus]]'' <small>Preble, 1899</small>}- * -{''[[Epacrophis]]'' <small>Hedges, Adalsteinsson and Branch, 2009</small>}- * -{''[[Epactionotus]]'' <small>Reis and Schaefer, 1998</small>}- * -{''[[Epalzeorhynchos]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Epapterus]]'' <small>Cope, 1878</small>}- * -{''[[Epetriodus]]'' <small>Cohen and Nielsen, 1978</small>}- * -{''[[Ephalophis]]'' <small>M. A. Smith, 1931</small>}- * -{''[[Ephippion]]'' <small>Bibron in Duméril, 1855</small>}- * -{''[[Ephippiorhynchus]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Ephippus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Epibator]]'' <small>Sadlier, Bauer, Shea and Smith, 2015</small>}- * -{''[[Epibulus]]'' <small>Cuvier, 1815</small>}- * -{''[[Epicrates]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Epicrionops]]'' <small>Boulenger, 1883</small>}- * -{''[[Epictia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Epidalea]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Epigonus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Epimachus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Epinecrophylla]]'' <small>M. L. Isler & Brumfield, 2006</small>}- * -{''[[Epinephelides]]'' <small>Ogilby, 1899</small>}- * -{''[[Epinephelus]]'' <small>Bloch, 1793</small>}- * -{''[[Epinnula]]'' <small>Poey, 1854</small>}- * -{''[[Epipedobates]]'' <small>Myers, 1987</small>}- * -{''[[Epiplatys]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Episemion]]'' <small>Radda and Pürzl, 1987</small>}- * -{''[[Episoriculus]]'' <small>Ellermann and Morrison-Scott, 1951</small>}- * -{''[[Epixerus]]'' <small>Thomas, 1909</small>}- * -{''[[Epomophorus]]'' <small>Bennett, 1836</small>}- * -{''[[Epomops]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Eptatretus]]'' <small>Cloquet, 1819</small>}- * -{''[[Eptesicus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Epthianura]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Equetus]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Equus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Eremalauda]]'' <small>W. L. Sclater, 1926</small>}- * -{''[[Eremias]]'' <small>Fitzinger, 1834</small>}- * -{''[[Eremiascincus]]'' <small>Greer, 1979</small>}- * -{''[[Eremichthys]]'' <small>Hubbs and Miller, 1948</small>}- * -{''[[Eremitalpa]]'' <small>Roberts, 1924</small>}- * -{''[[Eremobius]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Eremodipus]]'' <small>Vinogradov, 1930</small>}- * -{''[[Eremomela]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Eremophila]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Eremophilus]]'' <small>Humboldt, 1805</small>}- * -{''[[Eremopterix]]'' <small>Kaup, 1836</small>}- * -{''[[Eremoryzomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Erethistes]]'' <small>Müller and Troschel, 1849</small>}- * -{''[[Erethistoides]]'' <small>Hora, 1950</small>}- * -{''[[Erethizon]]'' <small>F. Cuvier, 1823</small>}- * -{''[[Eretmichthys]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Eretmochelys]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Eretmodus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Eretmophorus]]'' <small>Giglioli, 1889</small>}- * -{''[[Ereunias]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Ericabatrachus]]'' <small>Largen, 1991</small>}- * -{''[[Ericentrus]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Ericymba]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Eridacnis]]'' <small>Smith, 1913</small>}- * -{''[[Erignathus]]'' <small>Gill, 1866</small>}- * -{''[[Erilepis]]'' <small>Gill, 1894</small>}- * -{''[[Erimonax]]'' <small>Jordan, 1924</small>}- * -{''[[Erimystax]]'' <small>Jordan, 1882</small>}- * -{''[[Erimyzon]]'' <small>Jordan, 1876</small>}- * -{''[[Erinaceus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Eriocnemis]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Erisphex]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Eristicophis]]'' <small>Alcock and Finn, 1897</small>}- * -{''[[Erithacus]]'' <small>Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Ernogrammus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Ernstichthys]]'' <small>Fernández-Yépez, 1953</small>}- * -{''[[Eropeplus]]'' <small>Miller and Hollister, 1921</small>}- * -{''[[Erophylla]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Erosa]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Erotelis]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Eroticoscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Erpetoichthys]]'' <small>Smith, 1865</small>}- * -{''[[Erpeton]]'' <small>Lacépède, 1801</small>}- * -{''[[Erpornis]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Erromyzon]]'' <small>Kottelat, 2004</small>}- * -{''[[Erymnochelys]]'' <small>Baur, 1888</small>}- * -{''[[Erythrinus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Erythrocebus]]'' <small>Trouessart, 1897</small>}- * -{''[[Erythrocercus]]'' <small>Hartlaub, 1857</small>}- * -{''[[Erythrocles]]'' <small>Jordan, 1919</small>}- * -{''[[Erythrogonys]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Erythrolamprus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Erythropygia]]'' <small>A. Smith, 1836</small>}- * -{''[[Erythrotriorchis]]'' <small>Sharpe, 1875</small>}- * -{''[[Erythrura]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Eryx]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Esacus]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Eschmeyer]]'' <small>Poss and Springer, 1983</small>}- * -{''[[Eschrichtius]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Escualosa]]'' <small>Whitley, 1940</small>}- * -{''[[Esomus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Esox]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Espadarana]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Esselenichthys]]'' <small>Anderson, 2003</small>}- * -{''[[Estrilda]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Etelis]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Ethadophis]]'' <small>Rosenblatt and McCosker, 1970</small>}- * -{''[[Etheostoma]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Etheridgeum]]'' <small>Wallach, 1988</small>}- * -{''[[Ethmalosa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Ethmidium]]'' <small>Thompson, 1916</small>}- * -{''[[Etia]]'' <small>Schliewen and Stiassny, 2003</small>}- * -{''[[Etmopterus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Etroplus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Etropus]]'' <small>Jordan & Gilbert, 1882</small>}- * -{''[[Etrumeus]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Eubalaena]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Eubalichthys]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Eublepharis]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Eubucco]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Euchilichthys]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Euchiloglanis]]'' <small>Regan, 1907</small>}- * -{''[[Euchoreutes]]'' <small>Sclater, 1891</small>}- * -{''[[Eucinostomus]]'' <small>Baird and Girard in Baird, 1855</small>}- * -{''[[Euclichthys]]'' <small>McCulloch, 1926</small>}- * -{''[[Eucometis]]'' <small>P. L. Sclater, 1856</small>}- * -{''[[Eucrossorhinus]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Eucryphycus]]'' <small>Anderson, 1988</small>}- * -{''[[Eucyclogobius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Euderma]]'' <small>H. Allen, 1892</small>}- * -{''[[Eudiscoderma]]'' <small>Soisook, Prajakjitr, Karapan, Francis and Bates, 2015</small>}- * -{''[[Eudiscopus]]'' <small>Conisbee, 1953</small>}- * -{''[[Eudocimus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Eudontomyzon]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Eudorcas]]'' <small>Fitzinger, 1869</small>}- * -{''[[Eudromia]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1832</small>}- * -{''[[Eudynamys]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Eudyptes]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Eudyptula]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Eugenes]]'' <small>Gould, 1856</small>}- * -{''[[Eugerres]]'' <small>Jordan and Evermann, 1927</small>}- * -{''[[Eugerygone]]'' <small>Finsch, 1901</small>}- * -{''[[Eugnathichthys]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Eugnathogobius]]'' <small>Smith, 1931</small>}- * -{''[[Eugongylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Eugralla]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Eulabeornis]]'' <small>Gould, 1844</small>}- * -{''[[Eulacestoma]]'' <small>De Vis, 1894</small>}- * -{''[[Eulampis]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Eulamprus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Eulemur]]'' <small>Simons and Rumpler, 1988</small>}- * -{''[[Euleptes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Euleptorhamphus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Eulidia]]'' <small>Mulsant, 1877</small>}- * -{''[[Eulipoa]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1893</small>}- * -{''[[Eulophias]]'' <small>Smith, 1902</small>}- * -{''[[Eumeces]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Eumecia]]'' <small>Bocage, 1870</small>}- * -{''[[Eumecichthys]]'' <small>Regan, 1907</small>}- * -{''[[Eumegistus]]'' <small>Jordan and Jordan, 1922</small>}- * -{''[[Eumesogrammus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Eumetopias]]'' <small>Gill, 1866</small>}- * -{''[[Eumicrotremus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Eumomota]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Eumops]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Eumyias]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Eunectes]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Euneomys]]'' <small>Coues, 1874</small>}- * -{''[[Euneornis]]'' <small>Fitzinger, 1856</small>}- * -{''[[Eunymphicus]]'' <small>J. L. Peters, 1937</small>}- * -{''[[Euodice]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Euoticus]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Euparkerella]]'' <small>Griffiths, 1959</small>}- * -{''[[Eupetaurus]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Eupetes]]'' <small>Temminck, 1831</small>}- * -{''[[Eupetomena]]'' <small>Gould, 1853</small>}- * -{''[[Eupetrichthys]]'' <small>Ramsay and Ogilby, 1888</small>}- * -{''[[Euphagus]]'' <small>Cassin, 1867</small>}- * -{''[[Eupherusa]]'' <small>Gould, 1857</small>}- * -{''[[Euphlyctis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Euphonia]]'' <small>Desmarest, 1806</small>}- * -{''[[Euphractus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Euplectes]]'' <small>Swainson, 1829</small>}- * -{''[[Eupleres]]'' <small>Doyère, 1835</small>}- * -{''[[Eupleurogrammus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Eupodotis]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Eupogonesthes]]'' <small>Parin and Borodulina, 1993</small>}- * -{''[[Euprepiophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Euprepocaranx]]'' <small>Kimura, Takeuchi and Yadome, 2022</small>}- * -{''[[Euproctus]]'' <small>Gené, 1838</small>}- * -{''[[Euprotomicroides]]'' <small>Hulley and Penrith, 1966</small>}- * -{''[[Euprotomicrus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Eupsittula]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Eupsophus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Euptilotis]]'' <small>Gould, 1858</small>}- * -{''[[Eurillas]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Euristhmus]]'' <small>Ogilby, 1899</small>}- * -{''[[Eurocephalus]]'' <small>A. Smith, 1836</small>}- * -{''[[Eurolophosaurus]]'' <small>Frost, Etheridge, Janies and Titus, 2001</small>}- * -{''[[Euroscaptor]]'' <small>G. S. Miller, 1940</small>}- * -{''[[Eurostopodus]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Eurycea]]'' <small>Rafinesque, 1822</small>}- * -{''[[Euryceros]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Eurycheilichthys]]'' <small>Reis and Schaefer, 1993</small>}- * -{''[[Eurydactylodes]]'' <small>Wermuth, 1965</small>}- * -{''[[Eurylaimus]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Eurylepis]]'' <small>Blyth, 1854</small>}- * -{''[[Eurymen]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Euryoryzomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Eurypegasus]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Eurypharynx]]'' <small>Vaillant, 1882</small>}- * -{''[[Eurypleuron]]'' <small>Markle and Olney, 1990</small>}- * -{''[[Euryptila]]'' <small>Sharpe, 1883</small>}- * -{''[[Eurypyga]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Eurystomus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Euryzygomatomys]]'' <small>Goeldi, 1901</small>}- * -{''[[Euscarthmus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1831</small>}- * -{''[[Euschistospiza]]'' <small>Wolters, 1943</small>}- * -{''[[Eusphyra]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Euspondylus]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Eustomias]]'' <small>Vaillant in Filhol, 1884</small>}- * -{''[[Eutaeniichthys]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Eutaeniophorus]]'' <small>Bertelsen and Marshall, 1958</small>}- * -{''[[Eutelichthys]]'' <small>Tortonese, 1959</small>}- * -{''[[Euthynnus]]'' <small>Lütken in Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Eutoxeres]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Eutrachelophis]]'' <small>Myers and McDowell, 2014</small>}- * -{''[[Eutrichomyias]]'' <small>Meise, 1939</small>}- * -{''[[Eutrigla]]'' <small>Fraser-Brunner, 1938</small>}- * -{''[[Eutriorchis]]'' <small>Sharpe, 1875</small>}- * -{''[[Eutropiichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Eutropis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Evarra]]'' <small>Woolman, 1894</small>}- * -{''[[Evermannella]]'' <small>Fowler, 1901</small>}- * -{''[[Evermannia]]'' <small>Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Evermannichthys]]'' <small>Metzelaar, 1919</small>}- * -{''[[Eviota]]'' <small>Jenkins, 1903</small>}- * -{''[[Evips]]'' <small>McCosker, 1972</small>}- * -{''[[Evistias]]'' <small>Jordan, 1907</small>}- * -{''[[Evorthodus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Evoxymetopon]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Evynnis]]'' <small>Jordan and Thompson, 1912</small>}- * -{''[[Exallias]]'' <small>Jordan and Evermann, 1905</small>}- * -{''[[Exallodontus]]'' <small>Lundberg, Mago-Leccia and Nass, 1991</small>}- * -{''[[Exastilithoxus]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Excidobates]]'' <small>Twomey and Brown, 2008</small>}- * -{''[[Exechodontes]]'' <small>DeWitt, 1977</small>}- * -{''[[Exerodonta]]'' <small>Brocchi, 1879</small>}- * -{''[[Exerpes]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan, 1896</small>}- * -{''[[Exila]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Exiliboa]]'' <small>Bogert, 1968</small>}- * -{''[[Exilisciurus]]'' <small>Moore, 1958</small>}- * -{''[[Exochochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Exocoetus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Exodon]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Exoglossum]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Exostoma]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Exyrias]]'' <small>Jordan and Seale, 1906</small>}- * -{''[[Facciolella]]'' <small>Whitley, 1938</small>}- * -{''[[Fagasa]]'' <small>Schultz, 1943</small>}- * -{''[[Falcipennis]]'' <small>D. G. Elliot, 1864</small>}- * -{''[[Falco]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Falculea]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1836</small>}- * -{''[[Falcunculus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Falsistrellus]]'' <small>Troughton, 1943</small>}- * -{''[[Farancia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Farlowella]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Favonigobius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Feia]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Feihyla]]'' <small>Frost, Grant, Faivovich, Bain, Haas, Haddad, de Sá, Channing, Wilkinson, Donnellan et al., 2006</small>}- * -{''[[Fejervarya]]'' <small>Bolkay, 1915</small>}- * -{''[[Felis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Felovia]]'' <small>Lataste, 1886</small>}- * -{''[[Fenestraja]]'' <small>McEachran and Compagno, 1982</small>}- * -{''[[Ferania]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Ferdauia]]'' <small>Jordan, Evermann and Wakiya in Jordan, Evermann and Tanaka, 1927</small>}- * -{''[[Feresa]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Ferminia]]'' <small>Barbour, 1926</small>}- * -{''[[Feroculus]]'' <small>Kelaart, 1852</small>}- * -{''[[Feroxodon]]'' <small>Su, Hardy & Tyler, 1986</small>}- * -{''[[Festucalex]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Feylinia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Ficedula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Ficimia]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Filicampus]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Filimanus]]'' <small>Myers, 1936</small>}- * -{''[[Fimbrios]]'' <small>M. A. Smith, 1921</small>}- * -{''[[Finschia]]'' <small>Hutton, 1903</small>}- * -{''[[Fiordichthys]]'' <small>Paulin, 1995</small>}- * -{''[[Fistularia]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Flabelligobius]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Flagellostomias]]'' <small>Parr, 1927</small>}- * -{''[[Flavocaranx]]'' <small>Kimura, Takeuchi and Yadome, 2022</small>}- * -{''[[Flectonotus]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1926</small>}- * -{''[[Flexiseps]]'' <small>Erens, Miralles, Glaw, Catrou and Vences, 2017</small>}- * -{''[[Florenciella]]'' <small>Mead and De Falla, 1965</small>}- * -{''[[Floridichthys]]'' <small>Hubbs, 1926</small>}- * -{''[[Florisuga]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Fluvicola]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Fluviphylax]]'' <small>Whitley, 1965</small>}- * -{''[[Foa]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan and Seale, 1905</small>}- * -{''[[Fodiator]]'' <small>Jordan and Meek, 1885</small>}- * -{''[[Foerschichthys]]'' <small>Scheel and Romand, 1981</small>}- * -{''[[Foetorepus]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Fojia]]'' <small>Greer and Simon, 1982</small>}- * -{''[[Forbesichthys]]'' <small>Jordan, 1929</small>}- * -{''[[Forcipiger]]'' <small>Jordan and McGregor in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Fordonia]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Formicarius]]'' <small>Boddaert, 1783</small>}- * -{''[[Formicivora]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Forpus]]'' <small>F. Boie, 1858</small>}- * -{''[[Forsterygion]]'' <small>Whitley and Phillipps, 1939</small>}- * -{''[[Fossa]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Fossorochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Foudia]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Foulehaio]]'' <small>Reichenbach, 1852</small>}- * -{''[[Fowleria]]'' <small>Jordan and Evermann, 1903</small>}- * -{''[[Franciscodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Francolinus]]'' <small>Stephens, 1819</small>}- * -{''[[Fraseria]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Fratercula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Fraudella]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Frederickena]]'' <small>Chubb, 1918</small>}- * -{''[[Freemanichthys]]'' <small>Kanayama, 1991</small>}- * -{''[[Fregata]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Fregetta]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Fregilupus]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Fringilla]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Fritziana]]'' <small>Mello-Leitão, 1937</small>}- * -{''[[Frontilabrus]]'' <small>Randall and Condé, 1989</small>}- * -{''[[Frostius]]'' <small>Cannatella, 1986</small>}- * -{''[[Fucomimus]]'' <small>Smith, 1946</small>}- * -{''[[Fukomys]]'' <small>Kock, Ingram, Frabotta, Honeycut and Burda, 2006</small>}- * -{''[[Fulica]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Fulmarus]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Fulvetta]]'' <small>David & Oustalet, 1877</small>}- * -{''[[Funambulus]]'' <small>Lesson, 1835</small>}- * -{''[[Fundulopanchax]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Fundulus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Funisciurus]]'' <small>Trouessart, 1880</small>}- * -{''[[Furcifer]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Furcina]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Furcodontichthys]]'' <small>Rapp Py-Daniel, 1981</small>}- * -{''[[Furgaleus]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Furina]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Furipterus]]'' <small>Bonaparte, 1837</small>}- * -{''[[Furnarius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Fusigobius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Gactornis]]'' <small>Robbins Han & Braun, 2010</small>}- * -{''[[Gadella]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Gadiculus]]'' <small>Guichenot, 1850</small>}- * -{''[[Gadomus]]'' <small>Regan, 1903</small>}- * -{''[[Gadopsis]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Gadus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Gagata]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Gaidropsarus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Galago]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1796</small>}- * -{''[[Galagoides]]'' <small>A. Smith, 1833</small>}- * -{''[[Galaxias]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Galaxiella]]'' <small>McDowall, 1978</small>}- * -{''[[Galbalcyrhynchus]]'' <small>Des Murs, 1845</small>}- * -{''[[Galbula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Galea]]'' <small>Meyen, 1832</small>}- * -{''[[Galegeeska]]'' <small>Heritage and Rayaleh in Heritage et al., 2020</small>}- * -{''[[Galeichthys]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Galemys]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Galenomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Galeocerdo]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Galeocharax]]'' <small>Fowler, 1910</small>}- * -{''[[Galeoides]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Galeopterus]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Galeorhinus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Galerella]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Galerida]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Galeus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Galictis]]'' <small>Bell, 1826</small>}- * -{''[[Galidia]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1837</small>}- * -{''[[Galidictis]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1839</small>}- * -{''[[Gallicolumba]]'' <small>Heck, 1849</small>}- * -{''[[Gallicrex]]'' <small>Blyth, 1852</small>}- * -{''[[Gallinago]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Gallinula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Gallirallus]]'' <small>Lafresnaye, 1841</small>}- * -{''[[Galloperdix]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Gallotia]]'' <small>Boulenger, 1916</small>}- * -{''[[Gallus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Gambelia]]'' <small>Baird, 1859</small>}- * -{''[[Gambusia]]'' <small>Poey, 1854</small>}- * -{''[[Gammogobius]]'' <small>Bath, 1971</small>}- * -{''[[Gampsonyx]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Gampsorhynchus]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Gardnerycteris]]'' <small>Hurtado and Pacheco, 2014</small>}- * -{''[[Gargariscus]]'' <small>Smith, 1917</small>}- * -{''[[Garmanella]]'' <small>Hubbs, 1936</small>}- * -{''[[Garo]]'' <small>Yazdani and Talwar, 1981</small>}- * -{''[[Garra]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Garritornis]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Garrodia]]'' <small>W. A. Forbes, 1881</small>}- * -{''[[Garrulax]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Garrulus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Garthia]]'' <small>Donoso-Barros and Vanzolini, 1965</small>}- * -{''[[Garthius]]'' <small>Malhotra and Thorpe, 2004</small>}- * -{''[[Gasterochisma]]'' <small>Richardson, 1845</small>}- * -{''[[Gasteropelecus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Gasterosteus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Gastrocyathus]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Gastrocymba]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Gastromyzon]]'' <small>Günther, 1874</small>}- * -{''[[Gastropholis]]'' <small>Fischer, 1886</small>}- * -{''[[Gastrophryne]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gastrophrynoides]]'' <small>Noble, 1926</small>}- * -{''[[Gastropsetta]]'' <small>Bean, 1895</small>}- * -{''[[Gastroscyphus]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Gastrotheca]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gaurochromis]]'' <small>Greenwood, 1980</small>}- * -{''[[Gavia]]'' <small>J. R. Forster, 1788</small>}- * -{''[[Gavialiceps]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Gavialis]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Gavicalis]]'' <small>Schodde & I. J. Mason, 1999</small>}- * -{''[[Gazella]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Gazza]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Geagras]]'' <small>Cope, 1876</small>}- * -{''[[Gecinulus]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Geckoella]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Geckolepis]]'' <small>Grandidier, 1867</small>}- * -{''[[Gegeneophis]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Gehyra]]'' <small>Gray, 1834</small>}- * -{''[[Gekko]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Gelanesaurus]]'' <small>Torres-Carvajal, Lobos, Venegas, Chávez, Aguirre-Peñafiel, Zurita and Echevarría, 2016</small>}- * -{''[[Gelanoglanis]]'' <small>Böhlke, 1980</small>}- * -{''[[Gelochelidon]]'' <small>C. L. Brehm, 1830</small>}- * -{''[[Gempylus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Geneion]]'' <small>Bibron in Duméril, 1855</small>}- * -{''[[Genetta]]'' <small>G. Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Genicanthus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Genidens]]'' <small>Castelnau, 1855</small>}- * -{''[[Genioliparis]]'' <small>Andriashev and Neyelov, 1976</small>}- * -{''[[Genyagnus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Genyatremus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Genycharax]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Genyochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Genyomyrus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Genyonemus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Genypterus]]'' <small>Philippi, 1857</small>}- * -{''[[Geobatrachus]]'' <small>Ruthven, 1915</small>}- * -{''[[Geobiastes]]'' <small>Sharpe, 1871</small>}- * -{''[[Geocalamus]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Geocapromys]]'' <small>Chapman, 1901</small>}- * -{''[[Geochelone]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Geoclemys]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Geococcyx]]'' <small>Wagler, 1831</small>}- * -{''[[Geocolaptes]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Geocrinia]]'' <small>Blake, 1973</small>}- * -{''[[Geoemyda]]'' <small>Gray, 1834</small>}- * -{''[[Geoffroyus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Geogale]]'' <small>A. Milne-Edwards and A. Grandidier, 1872</small>}- * -{''[[Geokichla]]'' <small>S. Muller, 1836</small>}- * -{''[[Geomalia]]'' <small>Stresemann, 1931</small>}- * -{''[[Geomyersia]]'' <small>Greer and Parker, 1968</small>}- * -{''[[Geomys]]'' <small>Rafinesque, 1817</small>}- * -{''[[Geopelia]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Geophagus]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Geophaps]]'' <small>G. R. Gray, 1842</small>}- * -{''[[Geophis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Georychus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Geoscincus]]'' <small>Sadlier, 1986</small>}- * -{''[[Geositta]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Geospiza]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Geospizopsis]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Geothlypis]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Geotria]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Geotrygon]]'' <small>Gosse, 1847</small>}- * -{''[[Geotrypetes]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Geoxus]]'' <small>Thomas, 1919</small>}- * -{''[[Gephyroberyx]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Gephyrocharax]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Gephyrochromis]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Gephyroglanis]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Gephyromantis]]'' <small>Methuen, 1920</small>}- * -{''[[Geranoaetus]]'' <small>Kaup, 1844</small>}- * -{''[[Geranospiza]]'' <small>Kaup, 1847</small>}- * -{''[[Gerarda]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Gerbilliscus]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Gerbillurus]]'' <small>Shortridge, 1942</small>}- * -{''[[Gerbillus]]'' <small>Desmarest, 1804</small>}- * -{''[[Gerhardia]]'' <small>Nielsen and Cohen, 2002</small>}- * -{''[[Gerlachea]]'' <small>Dollo, 1900</small>}- * -{''[[Geronticus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Gerres]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Gerrhonotus]]'' <small>Wiegmann, 1828</small>}- * -{''[[Gerrhopilus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gerrhosaurus]]'' <small>Wiegmann, 1828</small>}- * -{''[[Gerygone]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Geryichthys]]'' <small>Zarske, 1997</small>}- * -{''[[Ghatixalus]]'' <small>Biju, Roelants and Bossuyt, 2008</small>}- * -{''[[Ghatophryne]]'' <small>Biju, Van Bocxlaer, Giri, Loader and Bossuyt, 2009</small>}- * -{''[[Gibberichthys]]'' <small>Parr, 1933</small>}- * -{''[[Gibbonsia]]'' <small>Cooper, 1864</small>}- * -{''[[Gibelion]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Gigantactis]]'' <small>Brauer, 1902</small>}- * -{''[[Giganthias]]'' <small>Katayama, 1954</small>}- * -{''[[Gigantura]]'' <small>Brauer, 1901</small>}- * -{''[[Gila]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Gilbertidia]]'' <small>Berg, 1898</small>}- * -{''[[Gilbertolus]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ogle, 1907</small>}- * -{''[[Gilchristella]]'' <small>Fowler, 1935</small>}- * -{''[[Gillellus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Gillichthys]]'' <small>Cooper, 1864</small>}- * -{''[[Gilloblennius]]'' <small>Whitley and Phillipps, 1939</small>}- * -{''[[Ginglymostoma]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Ginsburgellus]]'' <small>Böhlke and Robins, 1968</small>}- * -{''[[Giraffa]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Girardinichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Girardinus]]'' <small>Poey, 1854</small>}- * -{''[[Girella]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Giuris]]'' <small>Sauvage, 1880</small>}- * -{''[[Gladioglanis]]'' <small>Ferraris and Mago-Leccia, 1989</small>}- * -{''[[Gladiogobius]]'' <small>Herre, 1933</small>}- * -{''[[Glanapteryx]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Glandirana]]'' <small>Fei, Ye and Huang, 1990</small>}- * -{''[[Glandulocauda]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Glanidium]]'' <small>Lütken, 1874</small>}- * -{''[[Glaniopsis]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Glaphyromorphus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Glaphyropoma]]'' <small>de Pinna, 1992</small>}- * -{''[[Glareola]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Glaridoglanis]]'' <small>Norman, 1925</small>}- * -{''[[Glaucidium]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Glaucis]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Glaucomastix]]'' <small>Goicoechea, Frost, De la Riva, Pellegrino, Sites, Rodrigues and Padial, 2016</small>}- * -{''[[Glaucomys]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Glauconycteris]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Glaucosoma]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1843</small>}- * -{''[[Glenoglossa]]'' <small>McCosker, 1982</small>}- * -{''[[Gliciphila]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Glironia]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Glirulus]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Glis]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Glischropus]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Globicephala]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Glossamia]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Glossanodon]]'' <small>Guichenot, 1867</small>}- * -{''[[Glossogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Glossolepis]]'' <small>Weber, 1907</small>}- * -{''[[Glossophaga]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Glossopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Glossoptilus]]'' <small>Hartert, 1896</small>}- * -{''[[Gloydius]]'' <small>Hoge and Romano-Hoge, 1981</small>}- * -{''[[Glycichaera]]'' <small>Salvadori, 1878</small>}- * -{''[[Glycifohia]]'' <small>Mathews, 1929</small>}- * -{''[[Glyphis]]'' <small>Agassiz, 1843</small>}- * -{''[[Glyphoglossus]]'' <small>Günther, 1869</small>}- * -{''[[Glyphonycteris]]'' <small>Thomas, 1896</small>}- * -{''[[Glyphorynchus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1831</small>}- * -{''[[Glyphotes]]'' <small>Thomas, 1898</small>}- * -{''[[Glyptauchen]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Glyptemys]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Glyptocephalus]]'' <small>Gottsche, 1835</small>}- * -{''[[Glyptoparus]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Glyptoperichthys]]'' <small>Weber, 1991</small>}- * -{''[[Glyptophidium]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Glyptosternon]]'' <small>McClelland, 1842</small>}- * -{''[[Glyptothorax]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Gnathanacanthus]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Gnathanodon]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Gnathobagrus]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Gnathocharax]]'' <small>Fowler, 1913</small>}- * -{''[[Gnathochromis]]'' <small>Poll, 1981</small>}- * -{''[[Gnathodentex]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Gnathodolus]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Gnatholebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Gnatholepis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Gnathonemus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Gnathophis]]'' <small>Kaup, 1860</small>}- * -{''[[Gnathopogon]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Gnorimopsar]]'' <small>Richmond, 1908</small>}- * -{''[[Gnypetoscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Gobiesox]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Gobio]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Gobiobotia]]'' <small>Kreyenberg, 1911</small>}- * -{''[[Gobiocichla]]'' <small>Kanazawa, 1951</small>}- * -{''[[Gobiocypris]]'' <small>Ye and Fu, 1983</small>}- * -{''[[Gobiodon]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Gobioides]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Gobiomorphus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Gobiomorus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Gobionellus]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Gobionotothen]]'' <small>Balushkin, 1976</small>}- * -{''[[Gobiopsis]]'' <small>Steindachner, 1861</small>}- * -{''[[Gobiopterus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Gobiosoma]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Gobitrichinotus]]'' <small>Fowler, 1943</small>}- * -{''[[Gobius]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Gobiusculus]]'' <small>Duncker, 1928</small>}- * -{''[[Gobulus]]'' <small>Ginsburg, 1933</small>}- * -{''[[Goeldiella]]'' <small>Eigenmann and Norris, 1900</small>}- * -{''[[Gogangra]]'' <small>Roberts, 2001</small>}- * -{''[[Goggia]]'' <small>Bauer, Good and Branch, 1997</small>}- * -{''[[Gogolia]]'' <small>Compagno, 1973</small>}- * -{''[[Goldmania]]'' <small>Nelson, 1911</small>}- * -{''[[Gollum]]'' <small>Compagno, 1973</small>}- * -{''[[Golunda]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Gomesophis]]'' <small>Hoge and Mertens, 1959</small>}- * -{''[[Gomphosus]]'' <small>Lacépède, 1801</small>}- * -{''[[Gonatodes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gongylomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gongylosoma]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Gonialosa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Gonichthys]]'' <small>Gistel, 1850</small>}- * -{''[[Goniistius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Gonionotophis]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Gonioplectrus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Goniurosaurus]]'' <small>Barbour, 1908</small>}- * -{''[[Gonocephalus]]'' <small>Kaup, 1825</small>}- * -{''[[Gonorynchus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Gonostoma]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Gonyosoma]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Goodea]]'' <small>Jordan, 1880</small>}- * -{''[[Gopherus]]'' <small>Rafinesque, 1832</small>}- * -{''[[Gordiichthys]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Gorgasia]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1923</small>}- * -{''[[Gorilla]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1852</small>}- * -{''[[Gorogobius]]'' <small>Miller, 1978</small>}- * -{''[[Gorsachius]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Goslinia]]'' <small>Myers, 1941</small>}- * -{''[[Gouania]]'' <small>Nardo, 1833</small>}- * -{''[[Goura]]'' <small>Stephens, 1819</small>}- * -{''[[Gowidon]]'' <small>Wells and Wellington, 1983</small>}- * -{''[[Gracila]]'' <small>Randall, 1964</small>}- * -{''[[Gracilinanus]]'' <small>Gardner and Creighton, 1989</small>}- * -{''[[Graciliscincus]]'' <small>Sadlier, 1987</small>}- * -{''[[Gracixalus]]'' <small>Delorme, Dubois, Grosjean and Ohler, 2005</small>}- * -{''[[Gracula]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Gracupica]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Grafisia]]'' <small>Bates, 1926</small>}- * -{''[[Grahamichthys]]'' <small>Whitley, 1956</small>}- * -{''[[Grahamina]]'' <small>Fricke and Roberts, 1993</small>}- * -{''[[Grallaria]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Grallaricula]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Grallina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Graminicola]]'' <small>Jerdon, 1863</small>}- * -{''[[Gramma]]'' <small>Poey, 1868</small>}- * -{''[[Grammatobothus]]'' <small>Norman, 1926</small>}- * -{''[[Grammatonotus]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Grammatorcynus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Grammatostomias]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Grammatotria]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Grammicolepis]]'' <small>Poey, 1873</small>}- * -{''[[Grammistes]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Grammistops]]'' <small>Schultz in Schultz et al., 1953</small>}- * -{''[[Grammomys]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Grammonus]]'' <small>Gill in Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Grammoplites]]'' <small>Fowler, 1904</small>}- * -{''[[Grampus]]'' <small>Gray, 1828</small>}- * -{''[[Granatellus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Grandala]]'' <small>Hodgson, 1843</small>}- * -{''[[Grandidierina]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Grandisonia]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Grantiella]]'' <small>Mathews, 1911</small>}- * -{''[[Graomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Graphiurus]]'' <small>Smuts, 1832</small>}- * -{''[[Graptemys]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Grasseichthys]]'' <small>Géry, 1964</small>}- * -{''[[Graueria]]'' <small>Hartert, 1908</small>}- * -{''[[Graus]]'' <small>Philippi, 1887</small>}- * -{''[[Graydidascalus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Grayia]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Greenwoodochromis]]'' <small>Poll, 1983</small>}- * -{''[[Grundulus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846</small>}- * -{''[[Grus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Grypotyphlops]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Guadalcanaria]]'' <small>E. Hartert, 1929</small>}- * -{''[[Guaruba]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Guavina]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Gubernatrix]]'' <small>R. Lesson, 1837</small>}- * -{''[[Gubernetes]]'' <small>Such, 1825</small>}- * -{''[[Gudusia]]'' <small>Fowler, 1911</small>}- * -{''[[Guentheridia]]'' <small>Gilbert & Starks, 1904</small>}- * -{''[[Guentherus]]'' <small>Osório, 1917</small>}- * -{''[[Guianacara]]'' <small>Kullander and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Guibemantis]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Guira]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Guiritinga]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Gulaphallus]]'' <small>Herre, 1925</small>}- * -{''[[Gulo]]'' <small>Pallas, 1780</small>}- * -{''[[Gunnellichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Gunterichthys]]'' <small>Dawson, 1966</small>}- * -{''[[Gurgesiella]]'' <small>de Buen, 1959</small>}- * -{''[[Guttera]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Guttigadus]]'' <small>Taki, 1953</small>}- * -{''[[Guyu]]'' <small>Pusey and Kennard, 2001</small>}- * -{''[[Gvozdarus]]'' <small>Balushkin, 1989</small>}- * -{''[[Gyalophylax]]'' <small>J. L. Peters, 1950</small>}- * -{''[[Gyalopion]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Gygis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Gyiophis]]'' <small>Murphy and Voris, 2014</small>}- * -{''[[Gymnachirus]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Gymnallabes]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Gymnammodytes]]'' <small>Duncker and Mohr, 1935</small>}- * -{''[[Gymnapistes]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Gymnapogon]]'' <small>Regan, 1905</small>}- * -{''[[Gymnarchus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Gymneleotris]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Gymnelopsis]]'' <small>Soldatov, 1922</small>}- * -{''[[Gymnelus]]'' <small>Reinhardt, 1834</small>}- * -{''[[Gymnoamblyopus]]'' <small>Murdy and Ferraris, 2003</small>}- * -{''[[Gymnobelideus]]'' <small>McCoy, 1867</small>}- * -{''[[Gymnobucco]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Gymnocaesio]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Gymnocanthus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Gymnocephalus]]'' <small>Bloch, 1793</small>}- * -{''[[Gymnochanda]]'' <small>Fraser-Brunner, 1955</small>}- * -{''[[Gymnocharacinus]]'' <small>Steindachner, 1903</small>}- * -{''[[Gymnocichla]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Gymnoclinus]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Gymnocorymbus]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Gymnocranius]]'' <small>Klunzinger, 1870</small>}- * -{''[[Gymnocrex]]'' <small>Salvadori, 1875</small>}- * -{''[[Gymnocrotaphus]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Gymnocypris]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Gymnodactylus]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Gymnodanio]]'' <small>Chen and He, 1992</small>}- * -{''[[Gymnoderus]]'' <small>E. Geoffroy Saint-Hilaire, 1809</small>}- * -{''[[Gymnodiptychus]]'' <small>Herzenstein, 1892</small>}- * -{''[[Gymnodraco]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Gymnogeophagus]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1918</small>}- * -{''[[Gymnogobius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Gymnogyps]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Gymnomuraena]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Gymnomystax]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Gymnomyza]]'' <small>Reichenow, 1914</small>}- * -{''[[Gymnophaps]]'' <small>Salvadori, 1874</small>}- * -{''[[Gymnophthalmus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Gymnopis]]'' <small>Peters, 1874</small>}- * -{''[[Gymnopithys]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Gymnorhamphichthys]]'' <small>Ellis in Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Gymnorhina]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Gymnorhinus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1841</small>}- * -{''[[Gymnoris]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Gymnosarda]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Gymnoscopelus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Gymnoscyphus]]'' <small>Böhlke and Robins, 1970</small>}- * -{''[[Gymnostomus]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Gymnothorax]]'' <small>Bloch, 1795</small>}- * -{''[[Gymnotichthys]]'' <small>Fernández-Yépez, 1950</small>}- * -{''[[Gymnotus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Gymnura]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Gymnuromys]]'' <small>Forsyth Major, 1896</small>}- * -{''[[Gypaetus]]'' <small>Storr, 1784</small>}- * -{''[[Gypohierax]]'' <small>Ruppell, 1836</small>}- * -{''[[Gyps]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Gyrinichthys]]'' <small>Gilbert, 1896</small>}- * -{''[[Gyrinocheilus]]'' <small>Vaillant, 1902</small>}- * -{''[[Gyrinomimus]]'' <small>Parr, 1934</small>}- * -{''[[Gyrinophilus]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Haackgreerius]]'' <small>Greer and Haacke, 1982</small>}- * -{''[[Habia]]'' <small>Blyth, 1840</small>}- * -{''[[Habromys]]'' <small>Hooper and Musser, 1964</small>}- * -{''[[Habroptila]]'' <small>G. R. Gray, 1861</small>}- * -{''[[Haddadus]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Hadromophryne]]'' <small>Van Dijk, 2008</small>}- * -{''[[Hadromys]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Hadropareia]]'' <small>Schmidt, 1904</small>}- * -{''[[Hadropogonichthys]]'' <small>Fedorov, 1982</small>}- * -{''[[Haematoderus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Haematopus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Haematortyx]]'' <small>Sharpe, 1879</small>}- * -{''[[Haemodracon]]'' <small>Bauer, Good and Branch, 1997</small>}- * -{''[[Haemomaster]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Haemorhous]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Haemulon]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Haemulopsis]]'' <small>Steindachner, 1869</small>}- * -{''[[Haeromys]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Hainania]]'' <small>Koller, 1927</small>}- * -{''[[Haitiophis]]'' <small>Hedges and Vidal, 2009</small>}- * -{''[[Hakaria]]'' <small>Steindachner, 1899</small>}- * -{''[[Halaelurus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Halaphritis]]'' <small>Last, Balushkin and Hutchins, 2002</small>}- * -{''[[Halargyreus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Halcyon]]'' <small>Swainson, 1821</small>}- * -{''[[Haldea]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Haletta]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Haliaeetus]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Haliastur]]'' <small>Selby, 1840</small>}- * -{''[[Halicampus]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Halichoeres]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Halichoerus]]'' <small>Nilsson, 1820</small>}- * -{''[[Halicmetus]]'' <small>Alcock, 1891</small>}- * -{''[[Halidesmus]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Halieutaea]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Halieutichthys]]'' <small>Poey in Gill, 1863</small>}- * -{''[[Halieutopsis]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Haliichthys]]'' <small>Gray, 1859</small>}- * -{''[[Halimochirurgus]]'' <small>Alcock, 1899</small>}- * -{''[[Halimuraena]]'' <small>Smith, 1952</small>}- * -{''[[Halimuraenoides]]'' <small>Maugé and Bardach, 1985</small>}- * -{''[[Haliophis]]'' <small>Rüppell, 1829</small>}- * -{''[[Halmaheramys]]'' <small>Fabre, Pagès, Musser, Fitriana, Semiadi and Helgen, 2013</small>}- * -{''[[Halobaena]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Halobatrachus]]'' <small>Ogilby, 1908</small>}- * -{''[[Halophryne]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Halosauropsis]]'' <small>Collett, 1896</small>}- * -{''[[Halosaurus]]'' <small>Johnson, 1864</small>}- * -{''[[Hamirostra]]'' <small>Brown, 1845</small>}- * -{''[[Hampala]]'' <small>Kuhl and van Hasselt in van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Hamptophryne]]'' <small>Carvalho, 1954</small>}- * -{''[[Handleyomys]]'' <small>Voss, Gómez-Laverde and Pacheco, 2002</small>}- * -{''[[Hannia]]'' <small>Vari, 1978</small>}- * -{''[[Hapalemur]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1851</small>}- * -{''[[Hapalogenys]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Hapalomys]]'' <small>Blyth, 1859</small>}- * -{''[[Hapalopsittaca]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Hapaloptila]]'' <small>P. L. Sclater, 1881</small>}- * -{''[[Haploblepharus]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Haplochelidon]]'' <small>Todd, 1929</small>}- * -{''[[Haplochromis]]'' <small>Hilgendorf, 1888</small>}- * -{''[[Haplocylix]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Haplomacrourus]]'' <small>Trunov, 1980</small>}- * -{''[[Haplonycteris]]'' <small>Lawrence, 1939</small>}- * -{''[[Haplophaedia]]'' <small>Simon, 1918</small>}- * -{''[[Haplophryne]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Haplospiza]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Haplotaxodon]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Hapsidophrys]]'' <small>Fischer, 1856</small>}- * -{''[[Haptenchelys]]'' <small>Robins and Martin in Robins and Robins, 1976</small>}- * -{''[[Haptoclinus]]'' <small>Böhlke and Robins, 1974</small>}- * -{''[[Haptogenys]]'' <small>Springer, 1972</small>}- * -{''[[Hara]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Hardella]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Harengula]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Harpactes]]'' <small>Swainson, 1833</small>}- * -{''[[Harpadon]]'' <small>Lesueur, 1825</small>}- * -{''[[Harpagifer]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Harpagus]]'' <small>Vigors, 1824</small>}- * -{''[[Harpesaurus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Harpia]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Harpiocephalus]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Harpiola]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Harpyhaliaetus]]'' <small>Lafresnaye, 1842</small>}- * -{''[[Harpyionycteris]]'' <small>Thomas, 1896</small>}- * -{''[[Harpyopsis]]'' <small>Salvadori, 1875</small>}- * -{''[[Harriotta]]'' <small>Goode and Bean, 1895</small>}- * -{''[[Harrisoniascincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Hartertula]]'' <small>Stresemann, 1925</small>}- * -{''[[Hartlaubius]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Harttia]]'' <small>Steindachner, 1877</small>}- * -{''[[Harttiella]]'' <small>Boeseman, 1971</small>}- * -{''[[Hasemania]]'' <small>Ellis, 1911</small>}- * -{''[[Hassar]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Hastatobythites]]'' <small>Machida, 1997</small>}- * -{''[[Hatcheria]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Hazeus]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Hebius]]'' <small>Thompson, 1913</small>}- * -{''[[Hedydipna]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Heimyscus]]'' <small>Misonne, 1969</small>}- * -{''[[Heinrichia]]'' <small>Stresemann, 1931</small>}- * -{''[[Helarctos]]'' <small>Horsfield, 1825</small>}- * -{''[[Helcogramma]]'' <small>McCulloch and Waite, 1918</small>}- * -{''[[Helcogrammoides]]'' <small>Rosenblatt in Gon in Gon and Heemstra, 1990</small>}- * -{''[[Heleia]]'' <small>Hartlaub, 1865</small>}- * -{''[[Heleioporus]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Heleophryne]]'' <small>Sclater, 1898</small>}- * -{''[[Heliactin]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Heliangelus]]'' <small>Gould, 1848</small>}- * -{''[[Helicolenus]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Helicolestes]]'' <small>Bangs & T. E. Penard, 1918</small>}- * -{''[[Helicophagus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Helicops]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Heliobletus]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Heliobolus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Heliodoxa]]'' <small>Gould, 1850</small>}- * -{''[[Heliolais]]'' <small>Sharpe, 1903</small>}- * -{''[[Heliomaster]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Heliopais]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Heliophobius]]'' <small>Peters, 1846</small>}- * -{''[[Heliornis]]'' <small>Bonnaterre, 1791</small>}- * -{''[[Heliosciurus]]'' <small>Trouessart, 1880</small>}- * -{''[[Heliothraupis]]'' <small>Lane, Aponte, Rheindt, Rosenberg, Schmitt & Terrill, 2021</small>}- * -{''[[Heliothryx]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Heliotrygon]]'' <small>Carvalho and Lovejoy, 2011</small>}- * -{''[[Hellenolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Hellmayrea]]'' <small>Stolzmann, 1926</small>}- * -{''[[Helminthophis]]'' <small>Peters, 1860</small>}- * -{''[[Helmitheros]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Heloderma]]'' <small>Wiegmann, 1829</small>}- * -{''[[Helogale]]'' <small>Gray, 1862</small>}- * -{''[[Helogenes]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Helophis]]'' <small>de Witte and Laurent, 1942</small>}- * -{''[[Helostoma]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Hemachatus]]'' <small>Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Hemanthias]]'' <small>Steindachner, 1875</small>}- * -{''[[Hemerocoetes]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Hemerophis]]'' <small>Schätti and Utiger, 2001</small>}- * -{''[[Hemerorhinus]]'' <small>Weber and de Beaufort, 1916</small>}- * -{''[[Hemiancistrus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemiarius]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemiaspis]]'' <small>Fitzinger, 1861</small>}- * -{''[[Hemibagrus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemibarbus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Hemibates]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Hemibelideus]]'' <small>Collett, 1884</small>}- * -{''[[Hemibrycon]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Hemibungarus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1862</small>}- * -{''[[Hemicaranx]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemicentetes]]'' <small>Mivart, 1871</small>}- * -{''[[Hemicetopsis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemichromis]]'' <small>Peters, 1857</small>}- * -{''[[Hemicircus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Hemicordylus]]'' <small>Smith, 1838</small>}- * -{''[[Hemiculter]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Hemiculterella]]'' <small>Warpachowski, 1887</small>}- * -{''[[Hemidactylium]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Hemidactylus]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Hemidoras]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Hemiechinus]]'' <small>Fitzinger, 1866</small>}- * -{''[[Hemieleotris]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1916</small>}- * -{''[[Hemiemblemaria]]'' <small>Longley and Hildebrand, 1940</small>}- * -{''[[Hemiergis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Hemigaleus]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Hemigalus]]'' <small>Jourdan, 1837</small>}- * -{''[[Hemiglyphidodon]]'' <small>Bleeker, 1877</small>}- * -{''[[Hemignathus]]'' <small>M. H. K. Lichtenstein, 1839</small>}- * -{''[[Hemigobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Hemigrammocapoeta]]'' <small>Pellegrin, 1927</small>}- * -{''[[Hemigrammocharax]]'' <small>Pellegrin, 1923</small>}- * -{''[[Hemigrammocypris]]'' <small>Fowler, 1910</small>}- * -{''[[Hemigrammopetersius]]'' <small>Pellegrin, 1926</small>}- * -{''[[Hemigrammus]]'' <small>Gill, 1858</small>}- * -{''[[Hemigymnus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Hemileiocassis]]'' <small>Ng and Lim, 2000</small>}- * -{''[[Hemilepidotus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Hemiloricaria]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemilutjanus]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Hemimyzon]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Heminodus]]'' <small>Smith, 1917</small>}- * -{''[[Heminoemacheilus]]'' <small>Zhu and Cao, 1987</small>}- * -{''[[Hemiodontichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemiodus]]'' <small>Müller, 1842</small>}- * -{''[[Hemiphaga]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Hemiphractus]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Hemiphyllodactylus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Hemipimelodus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Hemipristis]]'' <small>Agassiz, 1843</small>}- * -{''[[Hemiprocne]]'' <small>Nitzsch, 1829</small>}- * -{''[[Hemipsilichthys]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Hemipus]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Hemiramphus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Hemirhagerrhis]]'' <small>Boettger, 1893</small>}- * -{''[[Hemirhamphodon]]'' <small>Bleeker, 1866</small>}- * -{''[[Hemisalanx]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Hemiscyllium]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Hemisilurus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Hemisorubim]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Hemistichodus]]'' <small>Pellegrin, 1900</small>}- * -{''[[Hemisus]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Hemitaeniochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Hemitaurichthys]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Hemitheconyx]]'' <small>Stejneger, 1893</small>}- * -{''[[Hemithraupis]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Hemitilapia]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Hemitragus]]'' <small>Hodgson, 1841</small>}- * -{''[[Hemitremia]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Hemitriakis]]'' <small>Herre, 1923</small>}- * -{''[[Hemitriccus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Hemitripterus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Hemixos]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Hemorrhois]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Henicopernis]]'' <small>G. R. Gray, 1859</small>}- * -{''[[Henicophaps]]'' <small>G. R. Gray, 1862</small>}- * -{''[[Henicorhina]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1868</small>}- * -{''[[Henicorhynchus]]'' <small>Smith, 1945</small>}- * -{''[[Heniochus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Henochilus]]'' <small>Garman, 1890</small>}- * -{''[[Henonemus]]'' <small>Eigenmann and Ward in Eigenmann, McAtee and Ward, 1907</small>}- * -{''[[Heosemys]]'' <small>Stejneger, 1902</small>}- * -{''[[Hephaestus]]'' <small>De Vis, 1884</small>}- * -{''[[Hephthocara]]'' <small>Alcock, 1892</small>}- * -{''[[Hepsetus]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Heptapterus]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Heptranchias]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Heraldia]]'' <small>Paxton, 1975</small>}- * -{''[[Heremites]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Herichthys]]'' <small>Baird and Girard, 1854</small>}- * -{''[[Herklotsichthys]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Hermosilla]]'' <small>Jenkins and Evermann, 1889</small>}- * -{''[[Heroina]]'' <small>Kullander, 1996</small>}- * -{''[[Heros]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Herotilapia]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Herpailurus]]'' <small>Severtzov, 1858</small>}- * -{''[[Herpele]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Herpestes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Herpetoichthys]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Herpetoreas]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Herpetotheres]]'' <small>Vieillot, 1817</small>}- * -{''[[Herpsilochmus]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Herwigia]]'' <small>Nielsen, 1972</small>}- * -{''[[Herzensteinia]]'' <small>Chu, 1935</small>}- * -{''[[Hesperiphona]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Hesperoleucus]]'' <small>Snyder, 1913</small>}- * -{''[[Hesperoptenus]]'' <small>Peters, 1868</small>}- * -{''[[Heteralocha]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Heterandria]]'' <small>Agassiz, 1853</small>}- * -{''[[Hetereleotris]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Heteristius]]'' <small>Myers and Wade, 1946</small>}- * -{''[[Heterixalus]]'' <small>Laurent, 1944</small>}- * -{''[[Heterobranchus]]'' <small>Geoffroy Saint-Hilaire, 1808</small>}- * -{''[[Heterocephalus]]'' <small>Rüppell, 1842</small>}- * -{''[[Heterocercus]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Heterocharax]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Heterocheirodon]]'' <small>Malabarba, 1998</small>}- * -{''[[Heterochromis]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Heteroclinus]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Heteroconger]]'' <small>Bleeker, 1868</small>}- * -{''[[Heterodactylus]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Heterodon]]'' <small>Latreille in Sonnini and Latreille, 1801</small>}- * -{''[[Heterodontus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Heteroglaux]]'' <small>Hume, 1873</small>}- * -{''[[Heterogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Heterohyrax]]'' <small>Gray, 1868</small>}- * -{''[[Heteroliodon]]'' <small>Boettger, 1913</small>}- * -{''[[Heteromirafra]]'' <small>Grant, 1913</small>}- * -{''[[Heteromormyrus]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Heteromunia]]'' <small>Mathews, 1913</small>}- * -{''[[Heteromycteris]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Heteromyias]]'' <small>Sharpe, 1879</small>}- * -{''[[Heteromys]]'' <small>Desmarest, 1817</small>}- * -{''[[Heteronarce]]'' <small>Regan, 1921</small>}- * -{''[[Heteronetta]]'' <small>Salvadori, 1866</small>}- * -{''[[Heteronotia]]'' <small>Wermuth, 1965</small>}- * -{''[[Heterophasia]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Heterophotus]]'' <small>Regan and Trewavas, 1929</small>}- * -{''[[Heteroplopomus]]'' <small>Tomiyama, 1936</small>}- * -{''[[Heteropneustes]]'' <small>Müller, 1840</small>}- * -{''[[Heteropriacanthus]]'' <small>Fitch and Crooke, 1984</small>}- * -{''[[Heteropsomys]]'' <small>Anthony, 1916</small>}- * -{''[[Heteroscyllium]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Heteroscymnoides]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Heterospingus]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Heterostichus]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Heterotis]]'' <small>Rüppell, 1828</small>}- * -{''[[Heteroxenicus]]'' <small>Sharpe, 1902</small>}- * -{''[[Heteroxolmis]]'' <small>W. Lanyon, 1986</small>}- * -{''[[Heurnia]]'' <small>de Jong, 1926</small>}- * -{''[[Hexagrammos]]'' <small>Tilesius, 1810</small>}- * -{''[[Hexanchus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Hexanematichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Hexaprotodon]]'' <small>Falconer and Cautley, 1836</small>}- * -{''[[Hexatrygon]]'' <small>Heemstra and Smith, 1980</small>}- * -{''[[Hexolobodon]]'' <small>Miller, 1929</small>}- * -{''[[Hieraaetus]]'' <small>Kaup, 1844</small>}- * -{''[[Hierophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hildebrandtia]]'' <small>Nieden, 1907</small>}- * -{''[[Hilsa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Himantolophus]]'' <small>Reinhardt, 1837</small>}- * -{''[[Himantopus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Himantornis]]'' <small>Hartlaub, 1855</small>}- * -{''[[Himantura]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Himatione]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Hintonia]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Hiodon]]'' <small>Lesueur, 1818</small>}- * -{''[[Hippichthys]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Hippocamelus]]'' <small>Leuckart, 1816</small>}- * -{''[[Hippocampus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Hippoglossina]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Hippoglossoides]]'' <small>Gottsche, 1835</small>}- * -{''[[Hippoglossus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Hippolais]]'' <small>Conrad von Baldenstein, 1827</small>}- * -{''[[Hippopotamus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Hippopotamyrus]]'' <small>Pappenheim, 1906</small>}- * -{''[[Hipposcarus]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Hipposcorpaena]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Hipposideros]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Hippotragus]]'' <small>Sundevall, 1845</small>}- * -{''[[Hirculops]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Hirundapus]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Hirundichthys]]'' <small>Breder, 1928</small>}- * -{''[[Hirundinea]]'' <small>Orbigny & Lafresnaye, 1837</small>}- * -{''[[Hirundo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Hisonotus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Hispidoberyx]]'' <small>Kotlyar, 1981</small>}- * -{''[[Histiobranchus]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Histiodraco]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Histiogamphelus]]'' <small>McCulloch, 1914</small>}- * -{''[[Histiophryne]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Histiopterus]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1844</small>}- * -{''[[Histiotus]]'' <small>Gervais, 1856</small>}- * -{''[[Histrio]]'' <small>Fischer, 1813</small>}- * -{''[[Histrionicus]]'' <small>R. Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Histriophoca]]'' <small>Gill, 1873</small>}- * -{''[[Histurgops]]'' <small>Reichenow, 1887</small>}- * -{''[[Hito]]'' <small>Herre, 1924</small>}- * -{''[[Hodgsonius]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Hodomys]]'' <small>Merriam, 1894</small>}- * -{''[[Holacanthus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Holanthias]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Holapogon]]'' <small>Fraser, 1973</small>}- * -{''[[Holaspis]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Holbrookia]]'' <small>Girard, 1851</small>}- * -{''[[Holcomycteronus]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Holcosus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Hollandichthys]]'' <small>Eigenmann, 1910</small>}- * -{''[[Hollardia]]'' <small>Poey, 1861</small>}- * -{''[[Holoaden]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1920</small>}- * -{''[[Holocentrus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Holochilus]]'' <small>Brandt, 1835</small>}- * -{''[[Holodactylus]]'' <small>Boettger, 1893</small>}- * -{''[[Hologerrhum]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Hologymnosus]]'' <small>Lacépède, 1801</small>}- * -{''[[Holohalaelurus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Holtbyrnia]]'' <small>Parr, 1937</small>}- * -{''[[Homalophis]]'' <small>Peters, 1871</small>}- * -{''[[Homalopsis]]'' <small>Kuhl and Hasselt, 1822</small>}- * -{''[[Homaloptera]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Homalosoma]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Homo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Homodiaetus]]'' <small>Eigenmann and Ward in Eigenmann, McAtee and Ward, 1907</small>}- * -{''[[Homonota]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Homopholis]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Homopus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1834</small>}- * -{''[[Homoroselaps]]'' <small>Jan, 1858</small>}- * -{''[[Homostolus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Hoolock]]'' <small>Mootnick and Groves, 2005</small>}- * -{''[[Hoplarchus]]'' <small>Kaup, 1860</small>}- * -{''[[Hoplerythrinus]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Hopliancistrus]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Hoplias]]'' <small>Gill, 1903</small>}- * -{''[[Hoplichthys]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Hoplobatrachus]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Hoplobrotula]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Hoplocephalus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Hoplocercus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hoplocharax]]'' <small>Géry, 1966</small>}- * -{''[[Hoplodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hoplolatilus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Hoplomys]]'' <small>J. A. Allen, 1908</small>}- * -{''[[Hoplomyzon]]'' <small>Myers, 1942</small>}- * -{''[[Hoplopagrus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hoplophryne]]'' <small>Barbour and Loveridge, 1928</small>}- * -{''[[Hoplosebastes]]'' <small>Schmidt, 1929</small>}- * -{''[[Hoplosternum]]'' <small>Gill, 1858</small>}- * -{''[[Hoplostethus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Hoplotilapia]]'' <small>Hilgendorf, 1888</small>}- * -{''[[Hoploxypterus]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Hoplunnis]]'' <small>Kaup, 1860</small>}- * -{''[[Horabagrus]]'' <small>Jayaram, 1955</small>}- * -{''[[Horadandia]]'' <small>Deraniyagala, 1943</small>}- * -{''[[Horaglanis]]'' <small>Menon, 1950</small>}- * -{''[[Horaichthys]]'' <small>Kulkarni, 1940</small>}- * -{''[[Horalabiosa]]'' <small>Silas, 1954</small>}- * -{''[[Horiomyzon]]'' <small>Stewart, 1986</small>}- * -{''[[Horizocerus]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Horizorhinus]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Hormonotus]]'' <small>Hallowell, 1857</small>}- * -{''[[Horornis]]'' <small>Hodgson, 1845</small>}- * -{''[[Houbaropsis]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Howella]]'' <small>Ogilby, 1899</small>}- * -{''[[Hozukius]]'' <small>Matsubara, 1934</small>}- * -{''[[Hsunycteris]]'' <small>Parlos, Timm, Swier, Zeballos and Baker, 2014</small>}- * -{''[[Hucho]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Huetia]]'' <small>Forcart, 1942</small>}- * -{''[[Huia]]'' <small>Yang, 1991</small>}- * -{''[[Huigobio]]'' <small>Fang, 1938</small>}- * -{''[[Humblotia]]'' <small>Milne-Edwards & Oustalet, 1885</small>}- * -{''[[Humerana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Huso]]'' <small>Brandt and Ratzeburg, 1833</small>}- * -{''[[Hyaena]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Hyalinobatrachium]]'' <small>Ruiz-Carranza and Lynch, 1991</small>}- * -{''[[Hyalobagrus]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Hyalosaurus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Hybognathus]]'' <small>Agassiz, 1855</small>}- * -{''[[Hybomys]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Hybopsis]]'' <small>Agassiz, 1854</small>}- * -{''[[Hydrablabes]]'' <small>Boulenger, 1891</small>}- * -{''[[Hydraethiops]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Hydrelaps]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Hydrictis]]'' <small>Pocock, 1921</small>}- * -{''[[Hydrobates]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Hydrochoerus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Hydrochous]]'' <small>Brooke, 1970</small>}- * -{''[[Hydrocoloeus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Hydrocynus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Hydrodamalis]]'' <small>Retzius, 1794</small>}- * -{''[[Hydrodynastes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hydrolaetare]]'' <small>Gallardo, 1963</small>}- * -{''[[Hydrolagus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hydrolycus]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Hydromantes]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Hydromedusa]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Hydromorphus]]'' <small>Peters, 1859</small>}- * -{''[[Hydromys]]'' <small>É. Geoffroy, 1804</small>}- * -{''[[Hydrophasianus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Hydrophis]]'' <small>Latreille in Sonnini and Latreille, 1801</small>}- * -{''[[Hydrophylax]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hydropotes]]'' <small>Swinhoe, 1870</small>}- * -{''[[Hydroprogne]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Hydrops]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Hydropsalis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Hydrosaurus]]'' <small>Kaup, 1828</small>}- * -{''[[Hydrurga]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Hyemoschus]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Hyetornis]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Hygophum]]'' <small>Bolin, 1939</small>}- * -{''[[Hyla]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Hyladelphys]]'' <small>Voss, Lunde, and Simmons, 2001</small>}- * -{''[[Hylaeamys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Hylarana]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Hylexetastes]]'' <small>P. L. Sclater, 1889</small>}- * -{''[[Hylia]]'' <small>Cassin, 1859</small>}- * -{''[[Hyliota]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Hylobates]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Hylocharis]]'' <small>F. Boie, 1831</small>}- * -{''[[Hylochoerus]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Hylocichla]]'' <small>S. F. Baird, 1864</small>}- * -{''[[Hylocitrea]]'' <small>Mathews, 1925</small>}- * -{''[[Hylocryptus]]'' <small>Chapman, 1919</small>}- * -{''[[Hyloctistes]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Hylodes]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Hylomanes]]'' <small>M. H. K. Lichtenstein, 1839</small>}- * -{''[[Hylomantis]]'' <small>Peters, 1873</small>}- * -{''[[Hylomys]]'' <small>Müller, 1840</small>}- * -{''[[Hylomyscus]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Hylonycteris]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Hylonympha]]'' <small>Gould, 1873</small>}- * -{''[[Hylopanchax]]'' <small>Poll and Lambert, 1965</small>}- * -{''[[Hylopetes]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Hylopezus]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Hylophilus]]'' <small>Temminck, 1822</small>}- * -{''[[Hylophorbus]]'' <small>Macleay, 1878</small>}- * -{''[[Hylophylax]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Hylopsar]]'' <small>Boetticher, 1940</small>}- * -{''[[Hylorchilus]]'' <small>Nelson, 1897</small>}- * -{''[[Hylorina]]'' <small>Bell, 1843</small>}- * -{''[[Hyloscirtus]]'' <small>Peters, 1882</small>}- * -{''[[Hyloxalus]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1870</small>}- * -{''[[Hymenocephalus]]'' <small>Giglioli in Giglioli and Issel, 1884</small>}- * -{''[[Hymenochirus]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Hymenolaimus]]'' <small>G. R. Gray, 1843</small>}- * -{''[[Hymenops]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Hynobius]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Hyomys]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Hyosciurus]]'' <small>Archbold and Tate, 1935</small>}- * -{''[[Hypancistrus]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1991</small>}- * -{''[[Hypargos]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Hypentelium]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Hyperacrius]]'' <small>Miller, 1896</small>}- * -{''[[Hypergastromyzon]]'' <small>Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Hypergerus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Hyperlophus]]'' <small>Ogilby, 1892</small>}- * -{''[[Hyperoglyphe]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Hyperolius]]'' <small>Rapp, 1842</small>}- * -{''[[Hyperoodon]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Hyperopisus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hyperoplus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Hyperprosopon]]'' <small>Gibbons, 1854</small>}- * -{''[[Hyphalophis]]'' <small>McCosker and Böhlke, 1982</small>}- * -{''[[Hyphessobrycon]]'' <small>Durbin in Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Hypleurochilus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hypnale]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hypnelus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Hypnos]]'' <small>Duméril, 1852</small>}- * -{''[[Hypoatherina]]'' <small>Schultz, 1948</small>}- * -{''[[Hypobrycon]]'' <small>Malabarba and Malabarba, 1994</small>}- * -{''[[Hypocharmosyna]]'' <small>Salvadori, 1891</small>}- * -{''[[Hypoclinemus]]'' <small>Chabanaud, 1928</small>}- * -{''[[Hypocnemis]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Hypocnemoides]]'' <small>Bangs & T. E. Penard, 1918</small>}- * -{''[[Hypocolius]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Hypocryptadius]]'' <small>Hartert, 1903</small>}- * -{''[[Hypodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Hypoedaleus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Hypogaleus]]'' <small>Smith, 1957</small>}- * -{''[[Hypogeomys]]'' <small>A. Grandidier, 1869</small>}- * -{''[[Hypogeophis]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Hypogramma]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Hypomesus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hypopachus]]'' <small>Keferstein, 1867</small>}- * -{''[[Hypophthalmichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Hypophthalmus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Hypoplectrodes]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hypoplectrus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hypopleuron]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Hypopomus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Hypopterus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hypoptophis]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Hypoptopoma]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Hypoptychus]]'' <small>Steindachner, 1880</small>}- * -{''[[Hypopygus]]'' <small>Hoedeman, 1962</small>}- * -{''[[Hypopyrrhus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Hyporhamphus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Hypositta]]'' <small>A. Newton, 1881</small>}- * -{''[[Hypostomus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Hypothymis]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Hypsagonus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hypselecara]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Hypseleotris]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Hypselobarbus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Hypselognathus]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Hypsibarbus]]'' <small>Rainboth, 1996</small>}- * -{''[[Hypsicalotes]]'' <small>Manthey and Denzer, 2000</small>}- * -{''[[Hypsiglena]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Hypsignathus]]'' <small>H. Allen, 1861</small>}- * -{''[[Hypsilurus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1867</small>}- * -{''[[Hypsipetes]]'' <small>Vigors, 1831</small>}- * -{''[[Hypsiprymnodon]]'' <small>Ramsay, 1876</small>}- * -{''[[Hypsirhynchus]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Hypsiscopus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Hypsoblennius]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hypsopanchax]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Hypsophrys]]'' <small>Agassiz, 1859</small>}- * -{''[[Hypsopsetta]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Hypsugo]]'' <small>Kolenati, 1856</small>}- * -{''[[Hypsurus]]'' <small>Agassiz, 1861</small>}- * -{''[[Hypsypops]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Hyrcanogobius]]'' <small>Iljin, 1928</small>}- * -{''[[Hysterocarpus]]'' <small>Gibbons, 1854</small>}- * -{''[[Hysteronotus]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Hystrix]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ia]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Iago]]'' <small>Compagno and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Ialtris]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Iberochondrostoma]]'' <small>Robalo, Almada, Levy and Doadrio, 2007</small>}- * -{''[[Iberolacerta]]'' <small>Arribas, 1997</small>}- * -{''[[Ibidorhyncha]]'' <small>Vigors, 1832</small>}- * -{''[[Ibycter]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Icelinus]]'' <small>Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Icelus]]'' <small>Krøyer, 1845</small>}- * -{''[[Ichneumia]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1837</small>}- * -{''[[Ichnotropis]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Ichthyaetus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Ichthyapus]]'' <small>Brisout de Barneville, 1847</small>}- * -{''[[Ichthyborus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Ichthyocampus]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Ichthyococcus]]'' <small>Bonaparte, 1840</small>}- * -{''[[Ichthyoelephas]]'' <small>Posada, 1909</small>}- * -{''[[Ichthyomys]]'' <small>Thomas, 1893</small>}- * -{''[[Ichthyomyzon]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Ichthyophis]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Ichthyosaura]]'' <small>Sonnini de Manoncourt and Latreille, 1801</small>}- * -{''[[Ichthyscopus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Icichthys]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Icosteus]]'' <small>Lockington, 1880</small>}- * -{''[[Ictalurus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Icteria]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Icterus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Icthyophaga]]'' <small>Lesson, 1843</small>}- * -{''[[Ictidomys]]'' <small>J. A. Allen, 1877</small>}- * -{''[[Ictinaetus]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Ictinia]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Ictiobus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Ictonyx]]'' <small>Kaup, 1835</small>}- * -{''[[Idiacanthus]]'' <small>Peters, 1877</small>}- * -{''[[Idiastion]]'' <small>Eschmeyer, 1965</small>}- * -{''[[Idiocranium]]'' <small>Parker, 1936</small>}- * -{''[[Idiolophorhynchus]]'' <small>Sazonov, 1981</small>}- * -{''[[Idiolychnus]]'' <small>Nafpaktitis and Paxton, 1978</small>}- * -{''[[Idionycteris]]'' <small>Anthony, 1923</small>}- * -{''[[Idiopsar]]'' <small>Cassin, 1867</small>}- * -{''[[Idiurus]]'' <small>Matschie, 1894</small>}- * -{''[[Iduna]]'' <small>Keyserling & J. H. Blasius, 1840</small>}- * -{''[[Ifrita]]'' <small>Rothschild, 1898</small>}- * -{''[[Iguana]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Iguanodectes]]'' <small>Cope, 1872</small>}- * -{''[[Iguanognathus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Iheringichthys]]'' <small>Eigenmann and Norris, 1900</small>}- * -{''[[Ijimaia]]'' <small>Sauter, 1905</small>}- * -{''[[Ikakogi]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Iksookimia]]'' <small>Nalbant, 1993</small>}- * -{''[[Ilicura]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Ilisha]]'' <small>Richardson, 1846</small>}- * -{''[[Illadopsis]]'' <small>Heine, 1860</small>}- * -{''[[Iluocoetes]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Ilyodon]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Ilyophis]]'' <small>Gilbert, 1891</small>}- * -{''[[Ilypnus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Imantodes]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Imparfinis]]'' <small>Eigenmann and Norris, 1900</small>}- * -{''[[Incana]]'' <small>Lynes, 1930</small>}- * -{''[[Incara]]'' <small>Rao, 1971</small>}- * -{''[[Incaspiza]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Incilius]]'' <small>Cope, 1863</small>}- * -{''[[Indicator]]'' <small>Stephens, 1815</small>}- * -{''[[Indirana]]'' <small>Laurent, 1986</small>}- * -{''[[Indopacetus]]'' <small>Moore, 1968</small>}- * -{''[[Indostomus]]'' <small>Prashad and Mukerji, 1929</small>}- * -{''[[Indosylvirana]]'' <small>Oliver, Prendini, Kraus and Raxworthy, 2015</small>}- * -{''[[Indotestudo]]'' <small>Lindholm, 1929</small>}- * -{''[[Indotyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Indotyphlus]]'' <small>Taylor, 1960</small>}- * -{''[[Indri]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire and G. Cuvier, 1796</small>}- * -{''[[Inegocia]]'' <small>Jordan and Thompson, 1913</small>}- * -{''[[Inermia]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Inezia]]'' <small>Cherrie, 1909</small>}- * -{''[[Ingerana]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Ingerophrynus]]'' <small>Frost, Grant, Faivovich, Bain, Haas, Haddad, de Sá, Channing, Wilkinson, Donnellan et al., 2006</small>}- * -{''[[Inia]]'' <small>d'Orbigny, 1834</small>}- * -{''[[Iniistius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Inimicus]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Inlecypris]]'' <small>Howes, 1980</small>}- * -{''[[Inpaichthys]]'' <small>Géry and Junk, 1977</small>}- * -{''[[Insuetophrynus]]'' <small>Barrio, 1970</small>}- * -{''[[Insulasaurus]]'' <small>Taylor, 1925</small>}- * -{''[[Intellagama]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Interochromis]]'' <small>Yamaoka, Hori and Kuwamura, 1988</small>}- * -{''[[Inyoka]]'' <small>Branch and Kelly, 2011</small>}- * -{''[[Iodopleura]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Iodotropheus]]'' <small>Oliver and Loiselle, 1972</small>}- * -{''[[Iole]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Iomys]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Iotabrycon]]'' <small>Roberts, 1973</small>}- * -{''[[Iotichthys]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Iphisa]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Ipnops]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Iracema]]'' <small>Triques, 1996</small>}- * -{''[[Iracundus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1903</small>}- * -{''[[Irania]]'' <small>Filippi, 1863</small>}- * -{''[[Iranocichla]]'' <small>Coad, 1982</small>}- * -{''[[Iranocypris]]'' <small>Bruun and Kaiser, 1944</small>}- * -{''[[Iranolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Irediparra]]'' <small>Mathews, 1911</small>}- * -{''[[Irena]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Irenomys]]'' <small>Thomas, 1919</small>}- * -{''[[Iriatherina]]'' <small>Meinken, 1974</small>}- * -{''[[Iridophanes]]'' <small>Ridgway, 1901</small>}- * -{''[[Iridosornis]]'' <small>R. Lesson, 1844</small>}- * -{''[[Irolita]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Irvineia]]'' <small>Trewavas, 1943</small>}- * -{''[[Isacia]]'' <small>Jordan and Fesler, 1893</small>}- * -{''[[Isanophis]]'' <small>David, Pauwels, T. Q. Nguyen and Vogel, 2015</small>}- * -{''[[Isbrueckerichthys]]'' <small>Derijst, 1996</small>}- * -{''[[Ischikauia]]'' <small>Jordan and Snyder, 1900</small>}- * -{''[[Ischnocnema]]'' <small>Reinhardt and Lütken, 1862</small>}- * -{''[[Isichthys]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Isistius]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Isleria]]'' <small>Bravo, Chesser & Brumfield, 2012</small>}- * -{''[[Iso]]'' <small>Jordan and Starks, 1901</small>}- * -{''[[Isocirrhitus]]'' <small>Randall, 1963</small>}- * -{''[[Isogomphodon]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Isolobodon]]'' <small>J. A. Allen, 1916</small>}- * -{''[[Isoodon]]'' <small>Desmarest, 1817</small>}- * -{''[[Isopachys]]'' <small>Lönnberg, 1916</small>}- * -{''[[Isopisthus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Isopsetta]]'' <small>Lockington in Jordan & Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Isothrix]]'' <small>Wagner, 1845</small>}- * -{''[[Ispidina]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Isthmohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Isthmomys]]'' <small>Hooper and Musser, 1964</small>}- * -{''[[Isthmura]]'' <small>Dubois and Raffaelli, 2012</small>}- * -{''[[Istiblennius]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Istigobius]]'' <small>Whitley, 1932</small>}- * -{''[[Istiompax]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Istiophorus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Isurus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Itapotihyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Ithaginis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Ithycyphus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Ituglanis]]'' <small>Costa and Bockmann, 1993</small>}- * -{''[[Itycirrhitus]]'' <small>Randall, 2001</small>}- * -{''[[Ivindomyrus]]'' <small>Taverne and Géry, 1975</small>}- * -{''[[Ixalotriton]]'' <small>Wake and Johnson, 1989</small>}- * -{''[[Ixinandria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Ixobrychus]]'' <small>Billberg, 1828</small>}- * -{''[[Ixonotus]]'' <small>J. Verreaux & E. Verreaux, 1851</small>}- * -{''[[Ixoreus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Ixos]]'' <small>Temminck, 1825</small>}- * -{''[[Ixothraupis]]'' <small>Bonaparte, 1851</small>}- * -{''[[Jabiru]]'' <small>Hellmayr, 1906</small>}- * -{''[[Jabouilleia]]'' <small>Delacour, 1927</small>}- * -{''[[Jacamaralcyon]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Jacamerops]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Jacana]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Jaculus]]'' <small>Erxleben, 1777</small>}- * -{''[[Janetaescincus]]'' <small>Greer, 1970</small>}- * -{''[[Japalura]]'' <small>Gray, 1853</small>}- * -{''[[Japonoconger]]'' <small>Asano, 1958</small>}- * -{''[[Japonolaeops]]'' <small>Amaoka, 1969</small>}- * -{''[[Japonolycodes]]'' <small>Shinohara, Sakurai and Machida, 2002</small>}- * -{''[[Jarujinia]]'' <small>Chan-Ard, Makchai & Cota, 2011</small>}- * -{''[[Javichthys]]'' <small>Hardy, 1985</small>}- * -{''[[Jeboehlkia]]'' <small>Robins, 1967</small>}- * -{''[[Jenkinsia]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Jenynsia]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Jinshaia]]'' <small>Kottelat and Chu, 1988</small>}- * -{''[[Johnius]]'' <small>Bloch, 1793</small>}- * -{''[[Johnrandallia]]'' <small>Nalbant, 1974</small>}- * -{''[[Johnsonina]]'' <small>Myers, 1934</small>}- * -{''[[Jordanella]]'' <small>Goode and Bean in Goode, 1879</small>}- * -{''[[Jordania]]'' <small>Starks, 1895</small>}- * -{''[[Joturus]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Jubula]]'' <small>Bates, 1929</small>}- * -{''[[Julianus]]'' <small>Duellman, Marion and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Julichthys]]'' <small>De Vis, 1885</small>}- * -{''[[Julidochromis]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Juliomys]]'' <small>González, 2000</small>}- * -{''[[Junco]]'' <small>Wagler, 1831</small>}- * -{''[[Jupiaba]]'' <small>Zanata, 1997</small>}- * -{''[[Jurengraulis]]'' <small>Whitehead in Whitehead, Nelson and Wongratana, 1988</small>}- * -{''[[Juscelinomys]]'' <small>Moojen, 1965</small>}- * -{''[[Jynx]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Kadarsanomys]]'' <small>Musser, 1981</small>}- * -{''[[Kaestlea]]'' <small>Eremchenko and Das, 2004</small>}- * -{''[[Kaieteurosaurus]]'' <small>Kok, 2005</small>}- * -{''[[Kaiwarinus]]'' <small>Suzuki, 1962</small>}- * -{''[[Kajikia]]'' <small>Hirasaka and Nakamura, 1947</small>}- * -{''[[Kakamega]]'' <small>Mann, P. J. K. Burton & Lennerstedt, 1978</small>}- * -{''[[Kali]]'' <small>Lloyd, 1909</small>}- * -{''[[Kalimantania]]'' <small>Banarescu, 1980</small>}- * -{''[[Kalophrynus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Kaloula]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Kalyptatherina]]'' <small>Saeed and Ivantsoff, 1991</small>}- * -{''[[Kalyptodoras]]'' <small>Higuchi, Britski and Garavello, 1990</small>}- * -{''[[Kamoharaia]]'' <small>Kuronuma, 1940</small>}- * -{''[[Kanakysaurus]]'' <small>Sadlier, Whitaker, Bauer and Smith, 2004</small>}- * -{''[[Kanekonia]]'' <small>Tanaka, 1915</small>}- * -{''[[Kannabateomys]]'' <small>Jentink, 1891</small>}- * -{''[[Karalepis]]'' <small>Hardy, 1984</small>}- * -{''[[Kareius]]'' <small>Jordan & Snyder, 1900</small>}- * -{''[[Karnsophis]]'' <small>Murphy and Voris, 2013</small>}- * -{''[[Karsenia]]'' <small>Min, Yang, Bonett, Vieites, Brandon and Wake, 2005</small>}- * -{''[[Karsten]]'' <small>Murdy, 2002</small>}- * -{''[[Karusasaurus]]'' <small>Stanley, Bauer, Jackman, Branch and Mouton, 2011</small>}- * -{''[[Kasatkia]]'' <small>Soldatov and Pavlenko, 1916</small>}- * -{''[[Kassina]]'' <small>Girard, 1853</small>}- * -{''[[Kassinula]]'' <small>Laurent, 1940</small>}- * -{''[[Kataphraktosaurus]]'' <small>Rojas-Runjaic, Barrio-Amorós, Señaris, Riva and Castroviejo-Fisher, 2021</small>}- * -{''[[Kathala]]'' <small>Mohan, 1969</small>}- * -{''[[Kathetostoma]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Katibasia]]'' <small>Kottelat, 2004</small>}- * -{''[[Katsuwonus]]'' <small>Kishinouye, 1915</small>}- * -{''[[Kaupichthys]]'' <small>Schultz, 1943</small>}- * -{''[[Kaupifalco]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Kaupus]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Kelloggella]]'' <small>Jordan and Seale in Jordan and Evermann, 1905</small>}- * -{''[[Kenopia]]'' <small>G. R. Gray, 1869</small>}- * -{''[[Kentrocapros]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Kentropyx]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Kenyaconger]]'' <small>Smith and Karmovskaya, 2003</small>}- * -{''[[Kerivoula]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Kerodon]]'' <small>F. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Kertomichthys]]'' <small>McCosker and Böhlke, 1982</small>}- * -{''[[Kestratherina]]'' <small>Pavlov, Ivantsoff, Last and Crowley, 1988</small>}- * -{''[[Ketengus]]'' <small>Bleeker, 1847</small>}- * -{''[[Ketupa]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Kichulchoia]]'' <small>Kim, Park and Nalbant, 1999</small>}- * -{''[[Kimberleyeleotris]]'' <small>Hoese and Allen, 1987</small>}- * -{''[[Kimblaeus]]'' <small>Dawson, 1980</small>}- * -{''[[Kinixys]]'' <small>Bell, 1827</small>}- * -{''[[Kinosternon]]'' <small>Spix, 1824</small>}- * -{''[[Kinyongia]]'' <small>Tilbury, Tolley and Branch, 2006</small>}- * -{''[[Kiunga]]'' <small>Allen, 1983</small>}- * -{''[[Klais]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Klausewitzia]]'' <small>Géry, 1965</small>}- * -{''[[Kleinothraupis]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Kneria]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Knipolegus]]'' <small>Boie, 1826</small>}- * -{''[[Knipowitschia]]'' <small>Iljin, 1927</small>}- * -{''[[Knodus]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Kobus]]'' <small>A. Smith, 1840</small>}- * -{''[[Kochichthys]]'' <small>Kamohara, 1961</small>}- * -{''[[Kogia]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Kolpophis]]'' <small>M. A. Smith, 1926</small>}- * -{''[[Kolpotocheirodon]]'' <small>Malabarba and Weitzman, 2000</small>}- * -{''[[Komodomys]]'' <small>Musser and Boeadi, 1980</small>}- * -{''[[Konia]]'' <small>Trewavas in Trewavas, Green and Corbet, 1972</small>}- * -{''[[Konosirus]]'' <small>Jordan and Snyder, 1900</small>}- * -{''[[Kopua]]'' <small>Hardy, 1984</small>}- * -{''[[Koreocobitis]]'' <small>Kim, Park and Nalbant, 1997</small>}- * -{''[[Kosswigobarbus]]'' <small>Karaman, 1971</small>}- * -{''[[Kottelatlimia]]'' <small>Nalbant, 1994</small>}- * -{''[[Kraemeria]]'' <small>Steindachner, 1906</small>}- * -{''[[Krefftichthys]]'' <small>Hulley, 1981</small>}- * -{''[[Kribia]]'' <small>Herre, 1946</small>}- * -{''[[Krobia]]'' <small>Kullander and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Kronichthys]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1908</small>}- * -{''[[Krusensterniella]]'' <small>Schmidt, 1904</small>}- * -{''[[Kryptophanaron]]'' <small>Silvester and Fowler, 1926</small>}- * -{''[[Kryptopterus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Kualatahan]]'' <small>Murphy and Voris, 2014</small>}- * -{''[[Kuhlia]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Kuiterichthys]]'' <small>Pietsch, 1984</small>}- * -{''[[Kumba]]'' <small>Marshall, 1973</small>}- * -{''[[Kumococius]]'' <small>Matsubara and Ochiai, 1955</small>}- * -{''[[Kuniesaurus]]'' <small>Sadlier, Deuss, Bauer and Jourdan, 2019</small>}- * -{''[[Kunsia]]'' <small>Hershkovitz, 1966</small>}- * -{''[[Kupeornis]]'' <small>Serle, 1949</small>}- * -{''[[Kurixalus]]'' <small>Ye, Fei and Dubois in Fei, 1999</small>}- * -{''[[Kuronezumia]]'' <small>Iwamoto, 1974</small>}- * -{''[[Kurtus]]'' <small>Bloch, 1786</small>}- * -{''[[Kyphosus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Labeo]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Labeobarbus]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Labeotropheus]]'' <small>Ahl, 1926</small>}- * -{''[[Labichthys]]'' <small>Gill and Ryder, 1883</small>}- * -{''[[Labidesthes]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Labidochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Labiobarbus]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Labracinus]]'' <small>Schlegel, 1858</small>}- * -{''[[Labracoglossa]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Labrichthys]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Labrisomus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Labrodascyllus]]'' <small>Di Caporiacco, 1948</small>}- * -{''[[Labroides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Labropsis]]'' <small>Schmidt, 1931</small>}- * -{''[[Labrus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lacantunia]]'' <small>Rodiles-Hernández, Hendrickson and Lundberg, 2005</small>}- * -{''[[Lacedo]]'' <small>Reichenbach, 1851</small>}- * -{''[[Lacerta]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lacertaspis]]'' <small>Perret, 1975</small>}- * -{''[[Lacertoides]]'' <small>Sadlier, Shea and Bauer, 1997</small>}- * -{''[[Lachesis]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Lachneratus]]'' <small>Fraser and Struhsaker, 1991</small>}- * -{''[[Lachnolaimus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Laciris]]'' <small>Huber, 1982</small>}- * -{''[[Lactarius]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1833</small>}- * -{''[[Lactophrys]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Lactoria]]'' <small>Jordan & Fowler, 1902</small>}- * -{''[[Lacustricola]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Ladigesia]]'' <small>Géry, 1968</small>}- * -{''[[Ladigesocypris]]'' <small>Karaman, 1972</small>}- * -{''[[Ladislavia]]'' <small>Dybowski, 1869</small>}- * -{''[[Laemanctus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Laemolyta]]'' <small>Cope, 1872</small>}- * -{''[[Laemonema]]'' <small>Günther in Johnson, 1862</small>}- * -{''[[Laeops]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Laephotis]]'' <small>Thomas, 1901</small>}- * -{''[[Laetacara]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Laeviscutella]]'' <small>Poll, Whitehead and Hopson, 1965</small>}- * -{''[[Lafresnaya]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Lagenodelphis]]'' <small>Fraser, 1956</small>}- * -{''[[Lagenorhynchus]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Lagidium]]'' <small>Meyen, 1833</small>}- * -{''[[Lagocephalus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Lagodon]]'' <small>Holbrook, 1855</small>}- * -{''[[Lagonosticta]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Lagopus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Lagorchestes]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Lagostomus]]'' <small>Brookes, 1828</small>}- * -{''[[Lagostrophus]]'' <small>Thomas, 1886</small>}- * -{''[[Lagothrix]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire in Humboldt, 1812</small>}- * -{''[[Lagurus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Lagusia]]'' <small>Vari, 1978</small>}- * -{''[[Laguvia]]'' <small>Hora, 1921</small>}- * -{''[[Laides]]'' <small>Jordan, 1919</small>}- * -{''[[Laiphognathus]]'' <small>Smith, 1955</small>}- * -{''[[Lalage]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Laliostoma]]'' <small>Glaw, Vences and Böhme, 1998</small>}- * -{''[[Lalmohania]]'' <small>Hutchins, 1994</small>}- * -{''[[Lama]]'' <small>G. Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Lamiopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lamna]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Lamnostoma]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Lamontichthys]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1939</small>}- * -{''[[Lamottemys]]'' <small>F. Petter, 1986</small>}- * -{''[[Lampadena]]'' <small>Goode and Bean in Gill, 1893</small>}- * -{''[[Lampanyctodes]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Lampanyctus]]'' <small>Bonaparte, 1840</small>}- * -{''[[Lampetra]]'' <small>Bonnaterre, 1788</small>}- * -{''[[Lampichthys]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Lampornis]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Lamprichthys]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Lampris]]'' <small>Retzius, 1799</small>}- * -{''[[Lamprogrammus]]'' <small>Alcock, 1891</small>}- * -{''[[Lamprolaima]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Lamprolepis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lamprolia]]'' <small>Finsch, 1874</small>}- * -{''[[Lamprologus]]'' <small>Schilthuis, 1891</small>}- * -{''[[Lampronycteris]]'' <small>Sanborn, 1949</small>}- * -{''[[Lampropeltis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lamprophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lampropholis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lampropsar]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Lamprospiza]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Lamprotornis]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Landonia]]'' <small>Eigenmann and Henn in Eigenmann, Henn and Wilson, 1914</small>}- * -{''[[Langaha]]'' <small>Bonaterre, 1790</small>}- * -{''[[Laniarius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Laniisoma]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Lanio]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Laniocera]]'' <small>Lesson, 1841</small>}- * -{''[[Lanioturdus]]'' <small>Waterhouse, 1838</small>}- * -{''[[Lanius]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lankanectes]]'' <small>Dubois and Ohler, 2001</small>}- * -{''[[Lankascincus]]'' <small>Greer, 1991</small>}- * -{''[[Lanthanotus]]'' <small>Steindachner, 1877</small>}- * -{''[[Lanzarana]]'' <small>Clarke, 1982</small>}- * -{''[[Laocypris]]'' <small>Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Laonastes]]'' <small>Jenkins, Kilpatrick, Robinson and Timmins, 2005</small>}- * -{''[[Laotriton]]'' <small>Dubois and Raffaëlli, 2009</small>}- * -{''[[Lappanella]]'' <small>Jordan, 1890</small>}- * -{''[[Larabicus]]'' <small>Randall and Springer, 1973</small>}- * -{''[[Larimichthys]]'' <small>Jordan and Starks, 1905</small>}- * -{''[[Larimus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Lariscus]]'' <small>Thomas and Wroughton, 1909</small>}- * -{''[[Larosterna]]'' <small>Blyth, 1852</small>}- * -{''[[Larsonella]]'' <small>Randall and Senou, 2001</small>}- * -{''[[Larus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Larutia]]'' <small>Böhme, 1981</small>}- * -{''[[Lasiancistrus]]'' <small>Regan, 1904</small>}- * -{''[[Lasiognathus]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Lasionycteris]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Lasiopodomys]]'' <small>Lataste, 1887</small>}- * -{''[[Lasiorhinus]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Lasiurus]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Latastia]]'' <small>Bedriaga, 1884</small>}- * -{''[[Lateolabrax]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Laterallus]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Lates]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Lathamus]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Lathrotriccus]]'' <small>W. Lanyon & S. Lanyon, 1986</small>}- * -{''[[Laticauda]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Laticilla]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Latidens]]'' <small>Thonglongya, 1972</small>}- * -{''[[Latimeria]]'' <small>Smith, 1939</small>}- * -{''[[Latonia]]'' <small>Meyer, 1843</small>}- * -{''[[Latridopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Latris]]'' <small>Richardson, 1839</small>}- * -{''[[Laudakia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Laurentophryne]]'' <small>Tihen, 1960</small>}- * -{''[[Lavia]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Lavinia]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Lebetus]]'' <small>Winther, 1877</small>}- * -{''[[Lebiasina]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Lecanogaster]]'' <small>Briggs, 1957</small>}- * -{''[[Lechriodus]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Lefua]]'' <small>Herzenstein, 1888</small>}- * -{''[[Legatus]]'' <small>P. L. Sclater, 1859</small>}- * -{''[[Leggadina]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Leiarius]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Leimacomys]]'' <small>Matschie, 1893</small>}- * -{''[[Leiocassis]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Leiocephalus]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Leiocottus]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Leiodon]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Leiognathus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Leioheterodon]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Leiolepis]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Leiolopisma]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Leiopelma]]'' <small>Fitzinger, 1861</small>}- * -{''[[Leiopicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Leiopotherapon]]'' <small>Fowler, 1931</small>}- * -{''[[Leiosaurus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Leiostomus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Leiothlypis]]'' <small>Sangster, 2008</small>}- * -{''[[Leiothrix]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Leipoa]]'' <small>Gould, 1840</small>}- * -{''[[Leiuranus]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Leiuromys]]'' <small>Emmons and Fabre, 2018</small>}- * -{''[[Lemmiscus]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Lemmus]]'' <small>Link, 1795</small>}- * -{''[[Lemniscomys]]'' <small>Trouessart, 1881</small>}- * -{''[[Lemur]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lemuresthes]]'' <small>Wolters, 1949</small>}- * -{''[[Lenomys]]'' <small>Thomas, 1898</small>}- * -{''[[Lenothrix]]'' <small>Miller, 1903</small>}- * -{''[[Lenoxus]]'' <small>Thomas, 1909</small>}- * -{''[[Lentipes]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Leocottus]]'' <small>Taliev, 1955</small>}- * -{''[[Leonardina]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Leontocebus]]'' <small>Wagner, 1840</small>}- * -{''[[Leontopithecus]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Leopardus]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Leopoldamys]]'' <small>Ellerman, 1947</small>}- * -{''[[Lepadichthys]]'' <small>Waite, 1904</small>}- * -{''[[Lepadogaster]]'' <small>Goüan, 1770</small>}- * -{''[[Lepidammodytes]]'' <small>Ida, Sirimontaporn and Monkolprasit, 1994</small>}- * -{''[[Lepidarchus]]'' <small>Roberts, 1966</small>}- * -{''[[Lepidiolamprologus]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Lepidion]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Lepidobatrachus]]'' <small>Budgett, 1899</small>}- * -{''[[Lepidobero]]'' <small>Qin and Jin, 1992</small>}- * -{''[[Lepidoblennius]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Lepidoblepharis]]'' <small>Peracca, 1897</small>}- * -{''[[Lepidoblepharon]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Lepidocephalichthys]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Lepidocephalus]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Lepidochelys]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lepidocolaptes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Lepidocybium]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lepidodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lepidogalaxias]]'' <small>Mees, 1961</small>}- * -{''[[Lepidogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Lepidogrammus]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Lepidomeda]]'' <small>Cope, 1874</small>}- * -{''[[Lepidonectes]]'' <small>Bussing, 1991</small>}- * -{''[[Lepidonotothen]]'' <small>Balushkin, 1976</small>}- * -{''[[Lepidoperca]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Lepidophanes]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Lepidophyma]]'' <small>Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Lepidopsetta]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lepidopus]]'' <small>Goüan, 1770</small>}- * -{''[[Lepidopygopsis]]'' <small>Raj, 1941</small>}- * -{''[[Lepidorhombus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Lepidorhynchus]]'' <small>Richardson, 1846</small>}- * -{''[[Lepidosiren]]'' <small>Fitzinger, 1837</small>}- * -{''[[Lepidothrix]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Lepidotrigla]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Lepidozygus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Lepilemur]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1851</small>}- * -{''[[Lepisosteus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Lepomis]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Lepophidium]]'' <small>Gill, 1895</small>}- * -{''[[Leporacanthicus]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Leporellus]]'' <small>Lütken, 1875</small>}- * -{''[[Leporillus]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Leporinus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Leposoma]]'' <small>Spix, 1825</small>}- * -{''[[Leposternon]]'' <small>Wagler, 1824</small>}- * -{''[[Leptacanthichthys]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Leptachirus]]'' <small>Randall, 2007</small>}- * -{''[[Leptagoniates]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Leptagonus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Leptailurus]]'' <small>Severtzov, 1858</small>}- * -{''[[Leptasthenura]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Leptatherina]]'' <small>Pavlov, Ivantsoff, Last and Crowley, 1988</small>}- * -{''[[Leptenchelys]]'' <small>Myers and Wade, 1941</small>}- * -{''[[Lepthoplosternum]]'' <small>Reis, 1997</small>}- * -{''[[Leptoancistrus]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1916</small>}- * -{''[[Leptobarbus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Leptobotia]]'' <small>Bleeker, 1870</small>}- * -{''[[Leptobrachella]]'' <small>Smith, 1925</small>}- * -{''[[Leptobrachium]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Leptobrama]]'' <small>Steindachner, 1878</small>}- * -{''[[Leptobrotula]]'' <small>Nielsen, 1986</small>}- * -{''[[Leptobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Leptocharacidium]]'' <small>Buckup, 1993</small>}- * -{''[[Leptocharias]]'' <small>Smith in Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Leptochilichthys]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Leptoclinus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Leptocoma]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Leptocottus]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Leptocypris]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Leptodactylodon]]'' <small>Andersson, 1903</small>}- * -{''[[Leptodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Leptodeira]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Leptoderma]]'' <small>Vaillant, 1886</small>}- * -{''[[Leptodon]]'' <small>Sundevall, 1836</small>}- * -{''[[Leptodoras]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Leptodrymus]]'' <small>Amaral, 1927</small>}- * -{''[[Leptoglanis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Leptoichthys]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Leptojulis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Leptolebias]]'' <small>Myers, 1952</small>}- * -{''[[Leptolucania]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Leptomantis]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Leptomelanosoma]]'' <small>Motomura and Iwatsuki, 2001</small>}- * -{''[[Leptomys]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Leptonotus]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Leptonychotes]]'' <small>Gill, 1872</small>}- * -{''[[Leptonycteris]]'' <small>Lydekker, 1891</small>}- * -{''[[Leptopelis]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Leptophilypnus]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1916</small>}- * -{''[[Leptophis]]'' <small>Bell, 1825</small>}- * -{''[[Leptophryne]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Leptopoecile]]'' <small>Severtzov, 1873</small>}- * -{''[[Leptopogon]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Leptopterus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Leptoptilos]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Leptorhamdia]]'' <small>Eigenmann, 1918</small>}- * -{''[[Leptoscarus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Leptoscopus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Leptoseps]]'' <small>Greer, 1997</small>}- * -{''[[Leptosiaphos]]'' <small>Schmidt, 1943</small>}- * -{''[[Leptosittaca]]'' <small>von Berlepsch & Stolzmann, 1894</small>}- * -{''[[Leptosomus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Leptostichaeus]]'' <small>Miki, 1985</small>}- * -{''[[Leptostomias]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Leptosynanceia]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Leptotila]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Leptotrygon]]'' <small>Banks, Weckstein, Remsen & K. P. Johnson, 2013</small>}- * -{''[[Leptotyphlops]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lepturacanthus]]'' <small>Fowler, 1905</small>}- * -{''[[Lepturichthys]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Lepturophis]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Lepus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lerista]]'' <small>Bell, 1833</small>}- * -{''[[Lerwa]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Lesbia]]'' <small>R. Lesson, 1833</small>}- * -{''[[Lessonia]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Lestidiops]]'' <small>Hubbs, 1916</small>}- * -{''[[Lestidium]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Lestodelphys]]'' <small>Tate, 1934</small>}- * -{''[[Lestoros]]'' <small>Oehser, 1934</small>}- * -{''[[Lestradea]]'' <small>Poll, 1943</small>}- * -{''[[Lestrolepis]]'' <small>Harry, 1953</small>}- * -{''[[Lesueurigobius]]'' <small>Whitley, 1950</small>}- * -{''[[Lesueurina]]'' <small>Fowler, 1908</small>}- * -{''[[Letharchus]]'' <small>Goode and Bean, 1882</small>}- * -{''[[Lethenteron]]'' <small>Creaser and Hubbs, 1922</small>}- * -{''[[Letheobia]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Lethogoleos]]'' <small>McCosker and Böhlke, 1982</small>}- * -{''[[Letholycus]]'' <small>Anderson, 1988</small>}- * -{''[[Lethops]]'' <small>Hubbs, 1926</small>}- * -{''[[Lethotremus]]'' <small>Gilbert, 1896</small>}- * -{''[[Lethrinops]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Lethrinus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Leucalburnus]]'' <small>Berg, 1916</small>}- * -{''[[Leucaspius]]'' <small>Heckel and Kner, 1857</small>}- * -{''[[Leucicorus]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Leucippus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Leuciscus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Leucobrotula]]'' <small>Koefoed, 1952</small>}- * -{''[[Leucocarbo]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Leucocephalon]]'' <small>McCord, Iverson, Spinks and Shaffer, 2000</small>}- * -{''[[Leucochloris]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Leucolia]]'' <small>Mulsant, J. Verreaux & E. Verreaux, 1866</small>}- * -{''[[Leuconotopicus]]'' <small>Malherbe, 1845</small>}- * -{''[[Leucopeza]]'' <small>P. L. Sclater, 1876</small>}- * -{''[[Leucophaeus]]'' <small>Bruch, 1855</small>}- * -{''[[Leucopsar]]'' <small>Stresemann, 1912</small>}- * -{''[[Leucopsarion]]'' <small>Hilgendorf, 1880</small>}- * -{''[[Leucopternis]]'' <small>Kaup, 1847</small>}- * -{''[[Leucoraja]]'' <small>Malm, 1877</small>}- * -{''[[Leucos]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Leucosarcia]]'' <small>Gould, 1843</small>}- * -{''[[Leucosoma]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Leucostethus]]'' <small>Grant, Rada, Anganoy-Criollo, Batista, Dias, Jeckel, Machado and Rueda-Almonacid, 2017</small>}- * -{''[[Leucosticte]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Leuresthes]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Leurochilus]]'' <small>Böhlke, 1968</small>}- * -{''[[Leuroglossus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Leuropharus]]'' <small>Rosenblatt and McCosker, 1970</small>}- * -{''[[Leviprora]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Lewinia]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Liachirus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Lialis]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Liasis]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Liauchenoglanis]]'' <small>Boulenger, 1916</small>}- * -{''[[Liberiictis]]'' <small>Hayman, 1958</small>}- * -{''[[Liburnascincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Lichanura]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Lichenostomus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Lichia]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Lichmera]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Lichnochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Lichonycteris]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Lignobrycon]]'' <small>Eigenmann and Myers, 1929</small>}- * -{''[[Lile]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Limanda]]'' <small>Gottsche, 1835</small>}- * -{''[[Limatulichthys]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Limbochromis]]'' <small>Greenwood, 1987</small>}- * -{''[[Limia]]'' <small>Poey, 1854</small>}- * -{''[[Limnichthys]]'' <small>Waite, 1904</small>}- * -{''[[Limnochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Limnocottus]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Limnodromus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1833</small>}- * -{''[[Limnodynastes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Limnomedusa]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Limnomys]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Limnonectes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Limnophis]]'' <small>Günther, 1865</small>}- * -{''[[Limnornis]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Limnothlypis]]'' <small>Stone, 1914</small>}- * -{''[[Limnothrissa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Limnotilapia]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Limosa]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Linaria]]'' <small>Bechstein, 1802</small>}- * -{''[[Linichthys]]'' <small>Zhang and Fang, 2005</small>}- * -{''[[Liniparhomaloptera]]'' <small>Fang, 1935</small>}- * -{''[[Linkenchelys]]'' <small>Smith, 1989</small>}- * -{''[[Linophryne]]'' <small>Collett, 1886</small>}- * -{''[[Linurgus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Liobagrus]]'' <small>Hilgendorf, 1878</small>}- * -{''[[Liobranchia]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Liocichla]]'' <small>Swinhoe, 1877</small>}- * -{''[[Liocranium]]'' <small>Ogilby, 1903</small>}- * -{''[[Liodytes]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Lioheterophis]]'' <small>Amaral, 1935</small>}- * -{''[[Liolaemus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Liomys]]'' <small>Merriam, 1902</small>}- * -{''[[Lionycteris]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Lioparus]]'' <small>Oates, 1889</small>}- * -{''[[Liopeltis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Liophidium]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Liopholidophis]]'' <small>Mocquard, 1904</small>}- * -{''[[Liopholis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Liopropoma]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Liopsetta]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Lioptilus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Liosceles]]'' <small>P. L. Sclater, 1865</small>}- * -{''[[Lioscincus]]'' <small>Bocage, 1873</small>}- * -{''[[Lioscorpius]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Liosomadoras]]'' <small>Fowler, 1940</small>}- * -{''[[Liotyphlops]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Liparis]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Lipariscus]]'' <small>Gilbert, 1915</small>}- * -{''[[Lipaugus]]'' <small>Boie, 1828</small>}- * -{''[[Lipinia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Lipocheilus]]'' <small>Anderson, Talwar and Johnson, 1977</small>}- * -{''[[Lipogenys]]'' <small>Goode and Bean, 1895</small>}- * -{''[[Lipogramma]]'' <small>Böhlke, 1960</small>}- * -{''[[Lipolagus]]'' <small>Kobyliansky, 1986</small>}- * -{''[[Lipophrys]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Lipotes]]'' <small>Miller, 1918</small>}- * -{''[[Lissemys]]'' <small>Smith, 1931</small>}- * -{''[[Lissocampus]]'' <small>Waite and Hale, 1921</small>}- * -{''[[Lissochilus]]'' <small>Weber and de Beaufort, 1916</small>}- * -{''[[Lissodelphis]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Lissolepis]]'' <small>Peters, 1872</small>}- * -{''[[Lissonanchus]]'' <small>Smith, 1966</small>}- * -{''[[Lissonycteris]]'' <small>K. Andersen, 1912</small>}- * -{''[[Lissotis]]'' <small>Reichenbach, 1848</small>}- * -{''[[Lissotriton]]'' <small>Bell, 1839</small>}- * -{''[[Listrura]]'' <small>de Pinna, 1988</small>}- * -{''[[Lithobates]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lithochromis]]'' <small>Lippitsch and Seehausen in Seehausen et al., 1998</small>}- * -{''[[Lithodoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Lithodytes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lithogenes]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Lithognathus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Lithoxus]]'' <small>Eigenmann, 1910</small>}- * -{''[[Litobranchus]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Litocranius]]'' <small>Kohl, 1886</small>}- * -{''[[Litoria]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Liua]]'' <small>Zhao and Hu, 1983</small>}- * -{''[[Liuixalus]]'' <small>Li, Che, Bain, Zhao and Zhang, 2008</small>}- * -{''[[Liurana]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Liza]]'' <small>Jordan and Swain, 1884</small>}- * -{''[[Lobianchia]]'' <small>Gatti, 1904</small>}- * -{''[[Lobocheilos]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Lobochilotes]]'' <small>Boulenger, 1915</small>}- * -{''[[Lobodon]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Loboparadisea]]'' <small>Rothschild, 1896</small>}- * -{''[[Lobotes]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Lobotos]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Lobulia]]'' <small>Greer, 1974</small>}- * -{''[[Lobulogobius]]'' <small>Koumans in Blegvad and Løppenthin, 1944</small>}- * -{''[[Lochmias]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Locustella]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Loddigesia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Lonchogenys]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Lonchophylla]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Lonchopisthus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lonchorhina]]'' <small>Tomes, 1863</small>}- * -{''[[Lonchothrix]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Lonchura]]'' <small>Sykes, 1832</small>}- * -{''[[Lonchurus]]'' <small>Bloch, 1793</small>}- * -{''[[Longiculter]]'' <small>Fowler, 1937</small>}- * -{''[[Longischistura]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1995</small>}- * -{''[[Lontra]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Lophaetus]]'' <small>Kaup, 1847</small>}- * -{''[[Lophichthys]]'' <small>Boeseman, 1964</small>}- * -{''[[Lophiobagrus]]'' <small>Poll, 1942</small>}- * -{''[[Lophiobrycon]]'' <small>Castro, Ribeira, Benine and Melo, 2003</small>}- * -{''[[Lophiocharon]]'' <small>Whitley, 1933</small>}- * -{''[[Lophiodes]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Lophiogobius]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Lophiomus]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Lophiomys]]'' <small>Milne-Edwards, 1867</small>}- * -{''[[Lophiosilurus]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Lophius]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Lophocalotes]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Lophocebus]]'' <small>Palmer, 1903</small>}- * -{''[[Lophoceros]]'' <small>Hemprich & Ehrenberg, 1833</small>}- * -{''[[Lophodiodon]]'' <small>Fraser-Brunner, 1943</small>}- * -{''[[Lophodolos]]'' <small>Lloyd, 1909</small>}- * -{''[[Lophodytes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Lophognathus]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Lophogobius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Lophoictinia]]'' <small>Kaup, 1847</small>}- * -{''[[Lopholaimus]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Lopholatilus]]'' <small>Goode and Bean, 1879</small>}- * -{''[[Lopholiparis]]'' <small>Orr, 2004</small>}- * -{''[[Lophonectes]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Lophonetta]]'' <small>Riley, 1914</small>}- * -{''[[Lophophanes]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Lophophorus]]'' <small>Temminck, 1813</small>}- * -{''[[Lophopsittacus]]'' <small>A. Newton, 1875</small>}- * -{''[[Lophorina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Lophornis]]'' <small>R. Lesson, 1829</small>}- * -{''[[Lophosaurus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lophospingus]]'' <small>Cabanis, 1878</small>}- * -{''[[Lophostoma]]'' <small>d'Orbigny, 1836</small>}- * -{''[[Lophostrix]]'' <small>R. Lesson, 1836</small>}- * -{''[[Lophotibis]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Lophotis]]'' <small>Reichenbach, 1848</small>}- * -{''[[Lophotriccus]]'' <small>Berlepsch, 1884</small>}- * -{''[[Lophotriorchis]]'' <small>Sharpe, 1874</small>}- * -{''[[Lophotus]]'' <small>Giorna, 1809</small>}- * -{''[[Lophozosterops]]'' <small>Hartert, 1896</small>}- * -{''[[Lophura]]'' <small>J. Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Lophuromys]]'' <small>Peters, 1874</small>}- * -{''[[Lorentzimys]]'' <small>Jentink, 1911</small>}- * -{''[[Loricaria]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Loricariichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Loriculus]]'' <small>Blyth, 1849</small>}- * -{''[[Loriotus]]'' <small>Jarocki, 1821</small>}- * -{''[[Loris]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1796</small>}- * -{''[[Lorius]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Lota]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Lotella]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Lotilia]]'' <small>Klausewitz, 1960</small>}- * -{''[[Loveridgea]]'' <small>Vanzolini, 1951</small>}- * -{''[[Loveridgelaps]]'' <small>McDowell, 1970</small>}- * -{''[[Lovettia]]'' <small>McCulloch, 1915</small>}- * -{''[[Loweina]]'' <small>Fowler, 1925</small>}- * -{''[[Loxia]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Loxigilla]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Loxioides]]'' <small>Oustalet, 1877</small>}- * -{''[[Loxipasser]]'' <small>H. Bryant, 1866</small>}- * -{''[[Loxocemus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Loxodon]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Loxodonta]]'' <small>Anonymous, 1827</small>}- * -{''[[Loxodontomys]]'' <small>Osgood, 1947</small>}- * -{''[[Loxopholis]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Loxops]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Lubbockichthys]]'' <small>Gill and Edwards, 1999</small>}- * -{''[[Lubricogobius]]'' <small>Tanaka, 1915</small>}- * -{''[[Lubuya]]'' <small>Horton, 1972</small>}- * -{''[[Lucania]]'' <small>Girard, 1859</small>}- * -{''[[Lucasium]]'' <small>Wermuth, 1965</small>}- * -{''[[Lucayablennius]]'' <small>Böhlke, 1958</small>}- * -{''[[Lucifuga]]'' <small>Poey, 1858</small>}- * -{''[[Lucigadus]]'' <small>Gilbert and Hubbs, 1920</small>}- * -{''[[Luciobrama]]'' <small>Bleeker, 1870</small>}- * -{''[[Luciobrotula]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Luciocephalus]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Luciocyprinus]]'' <small>Vaillant, 1904</small>}- * -{''[[Luciogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Luciopimelodus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Luciosoma]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Luciosudis]]'' <small>Fraser-Brunner, 1931</small>}- * -{''[[Luetkenotyphlus]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Lullula]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Lumiconger]]'' <small>Castle and Paxton, 1984</small>}- * -{''[[Lumpenella]]'' <small>Hubbs, 1927</small>}- * -{''[[Lumpenopsis]]'' <small>Soldatov, 1916</small>}- * -{''[[Lumpenus]]'' <small>Reinhardt, 1836</small>}- * -{''[[Lundomys]]'' <small>Voss and Carleton, 1993</small>}- * -{''[[Luperosaurus]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Lupinoblennius]]'' <small>Herre, 1942</small>}- * -{''[[Luposicya]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Lurocalis]]'' <small>Cassin, 1851</small>}- * -{''[[Luscinia]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Lutjanus]]'' <small>Bloch, 1790</small>}- * -{''[[Lutra]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Lutreolina]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Lutrogale]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Luvarus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Luxilus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Luzonichthys]]'' <small>Herre, 1936</small>}- * -{''[[Lybius]]'' <small>Hermann, 1783</small>}- * -{''[[Lycalopex]]'' <small>Burmeister, 1854</small>}- * -{''[[Lycaon]]'' <small>Brookes, 1827</small>}- * -{''[[Lycenchelys]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Lycengraulis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Lycias]]'' }- * -{''[[Lyciasalamandra]]'' <small>Veith and Steinfartz, 2004</small>}- * -{''[[Lycocorax]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Lycodapus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Lycodes]]'' <small>Reinhardt, 1831</small>}- * -{''[[Lycodichthys]]'' <small>Pappenheim, 1911</small>}- * -{''[[Lycodon]]'' <small>H. Boie in Fitzinger, 1827</small>}- * -{''[[Lycodonomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lycodonus]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Lycodryas]]'' <small>Günther, 1879</small>}- * -{''[[Lycognathophis]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Lycogrammoides]]'' <small>Soldatov and Lindberg, 1929</small>}- * -{''[[Lyconema]]'' <small>Gilbert, 1896</small>}- * -{''[[Lyconodes]]'' <small>Gilchrist, 1922</small>}- * -{''[[Lyconus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Lycophidion]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lycothrissa]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Lycozoarces]]'' <small>Popov, 1935</small>}- * -{''[[Lygisaurus]]'' <small>De Vis, 1884</small>}- * -{''[[Lygodactylus]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Lygophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Lygosoma]]'' <small>Hardwicke & Gray, 1827</small>}- * -{''[[Lymnocryptes]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Lynchius]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Lyncodon]]'' <small>Gervais, 1845</small>}- * -{''[[Lyncornis]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Lynx]]'' <small>Kerr, 1792</small>}- * -{''[[Lyopsetta]]'' <small>Jordan & Goss in Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Lyriocephalus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Lyroderma]]'' <small>Peters, 1872</small>}- * -{''[[Lyrurus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Lysapsus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Lythrurus]]'' <small>Jordan, 1876</small>}- * -{''[[Lythrypnus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Lytorhynchus]]'' <small>Peters, 1862</small>}- * -{''[[Mabuya]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Macaca]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Maccullochella]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Macgregoria]]'' <small>De Vis, 1897</small>}- * -{''[[Machaerirhynchus]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Machaeropterus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Macheiramphus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Machetornis]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Mackenziaena]]'' <small>Chubb, 1918</small>}- * -{''[[Macolor]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Macquaria]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Macrelaps]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Macrhybopsis]]'' <small>Cockerell and Allison, 1909</small>}- * -{''[[Macroagelaius]]'' <small>Cassin, 1866</small>}- * -{''[[Macrocalamus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Macrocephalon]]'' <small>S. Müller, 1846</small>}- * -{''[[Macrocephenchelys]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Macrochelys]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Macrochirichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Macroderma]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Macrodon]]'' <small>Schinz, 1822</small>}- * -{''[[Macrodontogobius]]'' <small>Herre, 1936</small>}- * -{''[[Macrogalidia]]'' <small>Schwarz, 1910</small>}- * -{''[[Macrogenioglottus]]'' <small>Carvalho, 1946</small>}- * -{''[[Macroglossus]]'' <small>F. Cuvier, 1824</small>}- * -{''[[Macrognathus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Macronectes]]'' <small>Richmond, 1905</small>}- * -{''[[Macronus]]'' <small>Jardine & Selby, 1835</small>}- * -{''[[Macronycteris]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Macronyx]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Macroparalepis]]'' <small>Ege, 1933</small>}- * -{''[[Macropharyngodon]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Macropholidus]]'' <small>Noble, 1921</small>}- * -{''[[Macrophyllum]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Macropinna]]'' <small>Chapman, 1939</small>}- * -{''[[Macropisthodon]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Macropleurodus]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Macropodus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Macroprotodon]]'' <small>Guichenot, 1850</small>}- * -{''[[Macropsalis]]'' <small>P. L. Sclater, 1866</small>}- * -{''[[Macropsobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Macropus]]'' <small>Shaw, 1790</small>}- * -{''[[Macropygia]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Macroramphosus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Macrorhamphosodes]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Macroscelides]]'' <small>A. Smith, 1829</small>}- * -{''[[Macrosmia]]'' <small>Merrett, Sazonov and Shcherbachev, 1983</small>}- * -{''[[Macrosphenus]]'' <small>Cassin, 1859</small>}- * -{''[[Macrospinosa]]'' <small>Mohan, 1969</small>}- * -{''[[Macrotarsomys]]'' <small>Milne-Edwards and G. Grandidier, 1898</small>}- * -{''[[Macrotis]]'' <small>Reid, 1837</small>}- * -{''[[Macrotrema]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Macrotus]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Macrouroides]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Macrourus]]'' <small>Bloch, 1786</small>}- * -{''[[Macrovipera]]'' <small>Reuss, 1927</small>}- * -{''[[Macrurocyttus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Macruromys]]'' <small>Stein, 1933</small>}- * -{''[[Macruronus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Madagascarophis]]'' <small>Mertens, 1952</small>}- * -{''[[Madanga]]'' <small>Rothschild & Hartert, 1923</small>}- * -{''[[Madascincus]]'' <small>Brygoo, 1981</small>}- * -{''[[Madatyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Madecassophryne]]'' <small>Guibé, 1974</small>}- * -{''[[Madoqua]]'' <small>Ogilby, 1837</small>}- * -{''[[Madromys]]'' <small>Sody, 1941</small>}- * -{''[[Magdalenasaura]]'' <small>Fang, Vásquez-Restrepo and Daza, 2020</small>}- * -{''[[Magliophis]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Cadle, Murphy, Moura-Leite and Bonatto, 2009</small>}- * -{''[[Magnisudis]]'' <small>Harry, 1953</small>}- * -{''[[Magosternarchus]]'' <small>Lundberg, Cox Fernandes and Albert in Lundberg et al., 1996</small>}- * -{''[[Magumma]]'' <small>Mathews, 1925</small>}- * -{''[[Mahidolia]]'' <small>Smith, 1932</small>}- * -{''[[Makaira]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Makalata]]'' <small>Husson, 1978</small>}- * -{''[[Malacanthus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Malaclemys]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Malacocephalus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Malacochersus]]'' <small>Lindholm, 1929</small>}- * -{''[[Malacocincla]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Malacocottus]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Malacoctenus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Malacoglanis]]'' <small>Myers and Weitzman, 1966</small>}- * -{''[[Malacomys]]'' <small>Milne-Edwards, 1877</small>}- * -{''[[Malaconotus]]'' <small>Swainson, 1824</small>}- * -{''[[Malacopteron]]'' <small>Eyton, 1839</small>}- * -{''[[Malacoptila]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Malacoraja]]'' <small>Stehmann, 1970</small>}- * -{''[[Malacorhynchus]]'' <small>Swainson, 1831</small>}- * -{''[[Malacosarcus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Malacosteus]]'' <small>Ayres, 1848</small>}- * -{''[[Malacothrix]]'' <small>Wagner, 1843</small>}- * -{''[[Malakichthys]]'' <small>Döderlein in Steindachner and Döderlein, 1883</small>}- * -{''[[Malapterurus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Malapterus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1839</small>}- * -{''[[Malayemys]]'' <small>Lindholm, 1931</small>}- * -{''[[Malayodracon]]'' <small>Denzer, Manthey, Mahlow and Böhme, 2015</small>}- * -{''[[Malayopython]]'' <small>Reynolds, Niemiller and Revell, 2013</small>}- * -{''[[Malayotyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Malcorus]]'' <small>A. Smith, 1829</small>}- * -{''[[Malia]]'' <small>Schlegel, 1880</small>}- * -{''[[Malimbus]]'' <small>Vieillot, 1805</small>}- * -{''[[Mallomys]]'' <small>Thomas, 1898</small>}- * -{''[[Mallotus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Malpaisomys]]'' <small>Hutterer, Lopez-Martinez and Michaux, 1988</small>}- * -{''[[Malpolon]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Malpulutta]]'' <small>Deraniyagala, 1937</small>}- * -{''[[Malthopsis]]'' <small>Alcock, 1891</small>}- * -{''[[Malurus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Malvoliophis]]'' <small>Whitley, 1934</small>}- * -{''[[Mammelomys]]'' <small>Menzies, 1996</small>}- * -{''[[Manacus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Manciola]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Mancopsetta]]'' <small>Gill, 1881</small>}- * -{''[[Mandingoa]]'' <small>Hartert, 1919</small>}- * -{''[[Mandrillus]]'' <small>Ritgen, 1824</small>}- * -{''[[Manducus]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Mangarinus]]'' <small>Herre, 1943</small>}- * -{''[[Manis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mannophryne]]'' <small>La Marca, 1992</small>}- * -{''[[Manolepis]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Manorina]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Manouria]]'' <small>Gray, 1854</small>}- * -{''[[Manta]]'' <small>Bancroft, 1829</small>}- * -{''[[Mantella]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Mantheyus]]'' <small>Ananjeva and Stuart, 2001</small>}- * -{''[[Mantidactylus]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Mantophryne]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Manucodia]]'' <small>Boddaert, 1783</small>}- * -{''[[Maracaiba]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Maratecoara]]'' <small>Costa, 1995</small>}- * -{''[[Maravichromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Marcusenius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Mareca]]'' <small>Stephens, 1824</small>}- * -{''[[Margaretamys]]'' <small>Musser, 1981</small>}- * -{''[[Margariscus]]'' <small>Cockerell, 1909</small>}- * -{''[[Margarobyas]]'' <small>Olson & Suárez, 2008</small>}- * -{''[[Margaroperdix]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Margarops]]'' <small>P. L. Sclater, 1859</small>}- * -{''[[Margarornis]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Margrethia]]'' <small>Jespersen and Tåning, 1919</small>}- * -{''[[Marilyna]]'' <small>Hardy, 1982</small>}- * -{''[[Marinussaurus]]'' <small>Peloso, Pellegrino, Rodrigues and Ávila-Pires, 2011</small>}- * -{''[[Marisora]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Markiana]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Marleyella]]'' <small>Fowler, 1925</small>}- * -{''[[Marmaronetta]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Marmorosphax]]'' <small>Sadlier, 1987</small>}- * -{''[[Marmosa]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Marmosops]]'' <small>Matschie, 1916</small>}- * -{''[[Marmota]]'' <small>Blumenbach, 1779</small>}- * -{''[[Marosatherina]]'' <small>Aarn, Ivantsoff and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Maroubra]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Martes]]'' <small>Pinel, 1792</small>}- * -{''[[Marukawichthys]]'' <small>Sakamoto, 1931</small>}- * -{''[[Mascarenotus]]'' <small>Mourer-Chauviré, Bour, Moutou & Ribes, 1994</small>}- * -{''[[Mascarinus]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Masius]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Massoutiera]]'' <small>Lataste, 1885</small>}- * -{''[[Mastacembelus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Mastacomys]]'' <small>Thomas, 1882</small>}- * -{''[[Mastiglanis]]'' <small>Bockmann, 1994</small>}- * -{''[[Mastigodryas]]'' <small>Amaral, 1935</small>}- * -{''[[Mastigopterus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Mastomys]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Masturus]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Mataeocephalus]]'' <small>Berg, 1898</small>}- * -{''[[Matoatoa]]'' <small>Nussbaum, Raxworthy and Pronk, 1998</small>}- * -{''[[Matobosaurus]]'' <small>Bates and Tolley, 2013</small>}- * -{''[[Matsubaraea]]'' <small>Taki, 1953</small>}- * -{''[[Matsubarichthys]]'' <small>Poss and Johnson, 1991</small>}- * -{''[[Matsuichthys]]'' <small>Sazonov, 1992</small>}- * -{''[[Mauligobius]]'' <small>Miller, 1984</small>}- * -{''[[Maulisia]]'' <small>Parr, 1960</small>}- * -{''[[Mauremys]]'' <small>Gray, 1869</small>}- * -{''[[Maurolicus]]'' <small>Cocco, 1838</small>}- * -{''[[Maxillicosta]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Maxomys]]'' <small>Sody, 1936</small>}- * -{''[[Maylandia]]'' <small>Meyer and Foerster, 1984</small>}- * -{''[[Maynea]]'' <small>Cunningham, 1871</small>}- * -{''[[Mayrornis]]'' <small>Wetmore, 1932</small>}- * -{''[[Mazama]]'' <small>Rafinesque, 1817</small>}- * -{''[[Mazarunia]]'' <small>Kullander, 1990</small>}- * -{''[[Mbipia]]'' <small>Lippitsch and Seehausen in Seehausen et al., 1998</small>}- * -{''[[Mccoskerichthys]]'' <small>Rosenblatt and Stephens, 1978</small>}- * -{''[[Meadia]]'' <small>Böhlke, 1951</small>}- * -{''[[Mearnsia]]'' <small>Ridgway, 1911</small>}- * -{''[[Mecaenichthys]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Mecistops]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Mecocerculus]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Meda]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Medialuna]]'' <small>Jordan and Fesler, 1893</small>}- * -{''[[Mediodactylus]]'' <small>Szczerbak and Golubev, 1977</small>}- * -{''[[Medopheos]]'' <small>Harvey, Ugueto and Gutberlet Jr., 2012</small>}- * -{''[[Medusablennius]]'' <small>Springer, 1966</small>}- * -{''[[Megabyas]]'' <small>J. Verreaux & E. Verreaux, 1855</small>}- * -{''[[Megaceryle]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Megachasma]]'' <small>Taylor, Compagno and Struhsaker, 1983</small>}- * -{''[[Megacrex]]'' <small>Albertis & Salvadori, 1879</small>}- * -{''[[Megadendromus]]'' <small>Dieterlen and Rupp, 1978</small>}- * -{''[[Megaderma]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1810</small>}- * -{''[[Megadontognathus]]'' <small>Mago-Leccia, 1994</small>}- * -{''[[Megadontomys]]'' <small>Merriam, 1898</small>}- * -{''[[Megadyptes]]'' <small>Milne-Edwards, 1880</small>}- * -{''[[Megaelosia]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1923</small>}- * -{''[[Megaerops]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Megalancistrus]]'' <small>Isbrücker, 1980</small>}- * -{''[[Megalaspis]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Megalebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Megalechis]]'' <small>Reis, 1997</small>}- * -{''[[Megalobrama]]'' <small>Dybowski, 1872</small>}- * -{''[[Megalocentor]]'' <small>de Pinna and Britski, 1991</small>}- * -{''[[Megalocottus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Megalodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Megaloglossus]]'' <small>Pagenstecher, 1885</small>}- * -{''[[Megalomycter]]'' <small>Myers and Freihofer, 1966</small>}- * -{''[[Megalomys]]'' <small>Trouessart, 1881</small>}- * -{''[[Megalonema]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Megalonibea]]'' <small>Chu, Lo and Wu, 1963</small>}- * -{''[[Megalops]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Megalurulus]]'' <small>J. Verreaux, 1869</small>}- * -{''[[Megalurus]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Megaoryzomys]]'' <small>Lenglet and Coppois, 1979</small>}- * -{''[[Megapodius]]'' <small>Gaimard, 1823</small>}- * -{''[[Megaptera]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Megarynchus]]'' <small>Thunberg, 1824</small>}- * -{''[[Megascops]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Megasorex]]'' <small>Hibbard, 1950</small>}- * -{''[[Megastictus]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Megastomatohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Megatriorchis]]'' <small>Salvadori & Albertis, 1875</small>}- * -{''[[Megaxenops]]'' <small>Reiser, 1905</small>}- * -{''[[Megazosterops]]'' <small>Stresemann, 1930</small>}- * -{''[[Megophrys]]'' <small>Kuhl and Van Hasselt, 1822</small>}- * -{''[[Megupsilon]]'' <small>Miller and Walters, 1972</small>}- * -{''[[Meiacanthus]]'' <small>Norman, 1943</small>}- * -{''[[Meiglyptes]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Meizodon]]'' <small>Fischer, 1856</small>}- * -{''[[Mekongina]]'' <small>Fowler, 1937</small>}- * -{''[[Melaenornis]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Melamphaes]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Melampitta]]'' <small>Schlegel, 1871</small>}- * -{''[[Melamprosops]]'' <small>Casey & J. D. Jacobi, 1974</small>}- * -{''[[Melanerpes]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Melanitta]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Melanobatrachus]]'' <small>Beddome, 1878</small>}- * -{''[[Melanocetus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Melanocharacidium]]'' <small>Buckup, 1993</small>}- * -{''[[Melanocharis]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Melanochelys]]'' <small>Gray, 1869</small>}- * -{''[[Melanochlora]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Melanochromis]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Melanocorypha]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Melanodera]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Melanodryas]]'' <small>Gould, 1865</small>}- * -{''[[Melanogrammus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Melanolagus]]'' <small>Kobyliansky, 1986</small>}- * -{''[[Melanomys]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Melanonus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Melanopareia]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Melanoperdix]]'' <small>Jerdon, 1864</small>}- * -{''[[Melanophidium]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Melanophryniscus]]'' <small>Gallardo, 1961</small>}- * -{''[[Melanoptila]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Melanorectes]]'' <small>Sharpe, 1877</small>}- * -{''[[Melanorhinus]]'' <small>Metzelaar, 1919</small>}- * -{''[[Melanoseps]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Melanospiza]]'' <small>Ridgway, 1897</small>}- * -{''[[Melanostigma]]'' <small>Günther, 1881</small>}- * -{''[[Melanostomias]]'' <small>Brauer, 1902</small>}- * -{''[[Melanosuchus]]'' <small>Gray, 1862</small>}- * -{''[[Melanotaenia]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Melanotis]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Melapedalion]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Melasmothrix]]'' <small>Miller and Hollister, 1921</small>}- * -{''[[Meleagris]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Meles]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Meliarchus]]'' <small>Salvadori, 1880</small>}- * -{''[[Melichneutes]]'' <small>Reichenow, 1910</small>}- * -{''[[Melichthys]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Melidectes]]'' <small>P. L. Sclater, 1874</small>}- * -{''[[Melidora]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Melierax]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Melignomon]]'' <small>Reichenow, 1898</small>}- * -{''[[Melilestes]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Melionyx]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Meliphacator]]'' <small>Mathews, 1930</small>}- * -{''[[Meliphaga]]'' <small>Lewin, 1808</small>}- * -{''[[Melipotes]]'' <small>P. L. Sclater, 1874</small>}- * -{''[[Melithreptus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Melitograis]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Melletes]]'' <small>Bean, 1880</small>}- * -{''[[Mellisuga]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Mellivora]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Melocichla]]'' <small>Hartlaub, 1857</small>}- * -{''[[Melodichthys]]'' <small>Nielsen and Cohen, 1986</small>}- * -{''[[Melogale]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1831</small>}- * -{''[[Melomys]]'' <small>Thomas, 1922</small>}- * -{''[[Melonycteris]]'' <small>Dobson, 1877</small>}- * -{''[[Melopsittacus]]'' <small>Gould, 1840</small>}- * -{''[[Melopyrrha]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Melospiza]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Melozone]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Melursus]]'' <small>Meyer, 1793</small>}- * -{''[[Membras]]'' <small>Bonaparte, 1836</small>}- * -{''[[Mendosoma]]'' <small>Guichenot, 1848</small>}- * -{''[[Mene]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Menetes]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Menetia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Menidia]]'' <small>Bonaparte, 1836</small>}- * -{''[[Menticirrhus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Mentodus]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Menura]]'' <small>Latham, 1802</small>}- * -{''[[Menziesichthys]]'' <small>Nalbant and Mayer, 1971</small>}- * -{''[[Mephisto]]'' <small>Tyler, 1966</small>}- * -{''[[Mephitis]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire and F. G. Cuvier, 1795</small>}- * -{''[[Mercurana]]'' <small>Abraham, Pyron, Ansil, Zachariah and Zachariah, 2013</small>}- * -{''[[Merganetta]]'' <small>Gould, 1842</small>}- * -{''[[Mergellus]]'' <small>Selby, 1840</small>}- * -{''[[Mergus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Meriones]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Meristogenys]]'' <small>Yang, 1991</small>}- * -{''[[Merlangius]]'' <small>Geoffroy, 1767</small>}- * -{''[[Merluccius]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Merodontotus]]'' <small>Britski, 1981</small>}- * -{''[[Merogymnoides]]'' <small>Whitley, 1966</small>}- * -{''[[Meroles]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Meropogon]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Merops]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mertensiella]]'' <small>Wolterstorff, 1925</small>}- * -{''[[Mertensophryne]]'' <small>Tihen, 1960</small>}- * -{''[[Merulaxis]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Mesalina]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Mesechinus]]'' <small>Ognev, 1951</small>}- * -{''[[Mesembrinibis]]'' <small>J. L. Peters, 1930</small>}- * -{''[[Mesembriomys]]'' <small>Palmer, 1906</small>}- * -{''[[Mesitornis]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Mesobaena]]'' <small>Mertens, 1925</small>}- * -{''[[Mesobius]]'' <small>Hubbs and Iwamoto, 1977</small>}- * -{''[[Mesobola]]'' <small>Howes, 1984</small>}- * -{''[[Mesoborus]]'' <small>Pellegrin, 1900</small>}- * -{''[[Mesocapromys]]'' <small>Varona, 1970</small>}- * -{''[[Mesoclemmys]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Mesocottus]]'' <small>Gratzianov, 1907</small>}- * -{''[[Mesocricetus]]'' <small>Nehring, 1898</small>}- * -{''[[Mesogobio]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1973</small>}- * -{''[[Mesogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Mesomys]]'' <small>Wagner, 1845</small>}- * -{''[[Mesonauta]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Mesonoemacheilus]]'' <small>Banarescu and Nalbant in Singh, Sen, Banarescu and Nalbant, 1982</small>}- * -{''[[Mesophylla]]'' <small>Thomas, 1901</small>}- * -{''[[Mesoplodon]]'' <small>Gervais, 1850</small>}- * -{''[[Mesopotamichthys]]'' <small>Karaman, 1971</small>}- * -{''[[Mesopristes]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Mesoscincus]]'' <small>Griffith, Ngo and Murphy, 2000</small>}- * -{''[[Metabolus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Metachirus]]'' <small>Burmeister, 1854</small>}- * -{''[[Metacrinia]]'' <small>Parker, 1940</small>}- * -{''[[Metahomaloptera]]'' <small>Chang, 1944</small>}- * -{''[[Metallura]]'' <small>Gould, 1847</small>}- * -{''[[Metaloricaria]]'' <small>Isbrücker, 1975</small>}- * -{''[[Metaphrynella]]'' <small>Parker, 1934</small>}- * -{''[[Metaphryniscus]]'' <small>Señaris, Ayarzagüena and Gorzula, 1994</small>}- * -{''[[Metavelifer]]'' <small>Walters, 1960</small>}- * -{''[[Metelectrona]]'' <small>Wisner, 1963</small>}- * -{''[[Meteoria]]'' <small>Nielsen, 1969</small>}- * -{''[[Metopidius]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Metopothrix]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1866</small>}- * -{''[[Metriaclima]]'' <small>Stauffer, Bowers, Kellogg, and McKaye, 1997</small>}- * -{''[[Metriopelia]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Metynnis]]'' <small>Cope, 1878</small>}- * -{''[[Metzia]]'' <small>Jordan and Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Meuschenia]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Micaelamys]]'' <small>Ellerman, 1941</small>}- * -{''[[Mico]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Micoureus]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Micrablepharus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Micralestes]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Micrastur]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Micrathene]]'' <small>Coues, 1866</small>}- * -{''[[Micrelaps]]'' <small>Boettger, 1880</small>}- * -{''[[Micrenophrys]]'' <small>Andriashev, 1954</small>}- * -{''[[Micrixalus]]'' <small>Boulenger, 1888</small>}- * -{''[[Microakodontomys]]'' <small>Hershkovitz, 1993</small>}- * -{''[[Microbates]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Microbatrachella]]'' <small>Hewitt, 1926</small>}- * -{''[[Microbrotula]]'' <small>Gosline, 1953</small>}- * -{''[[Microcaecilia]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Microcambeva]]'' <small>Costa and Bockmann, 1994</small>}- * -{''[[Microcanthus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Microcarbo]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Microcavia]]'' <small>H. Gervais and Ameghino, 1880</small>}- * -{''[[Microcebus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1834</small>}- * -{''[[Microcerculus]]'' <small>Salvin, 1861</small>}- * -{''[[Microcharacidium]]'' <small>Buckup, 1993</small>}- * -{''[[Microchera]]'' <small>Gould, 1858</small>}- * -{''[[Microchirus]]'' <small>Bonaparte, 1833</small>}- * -{''[[Microchromis]]'' <small>Johnson, 1975</small>}- * -{''[[Microcottus]]'' <small>Schmidt, 1940</small>}- * -{''[[Microctenopoma]]'' <small>Norris, 1995</small>}- * -{''[[Microdesmus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Microdillus]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Microdipodops]]'' <small>Merriam, 1891</small>}- * -{''[[Microdynamis]]'' <small>Salvadori, 1878</small>}- * -{''[[Microeca]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Microgadus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Microgale]]'' <small>Thomas, 1882</small>}- * -{''[[Microgecko]]'' <small>Nikolsky, 1907</small>}- * -{''[[Microgenys]]'' <small>Eigenmann, 1913</small>}- * -{''[[Microglanis]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Micrognathus]]'' <small>Duncker, 1912</small>}- * -{''[[Microgobius]]'' <small>Poey, 1876</small>}- * -{''[[Microgoura]]'' <small>Rothschild, 1904</small>}- * -{''[[Microhierax]]'' <small>Sharpe, 1874</small>}- * -{''[[Microhydromys]]'' <small>Tate and Archbold, 1941</small>}- * -{''[[Microhyla]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Microichthys]]'' <small>Rüppell, 1852</small>}- * -{''[[Microkayla]]'' <small>De la Riva, Chaparro, Castroviejo-Fisher and Padial, 2017</small>}- * -{''[[Microlepidogaster]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Microlepidotus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Microligea]]'' <small>Cory, 1884</small>}- * -{''[[Microlophichthys]]'' <small>Burton, 1932</small>}- * -{''[[Microlophus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Micromacronus]]'' <small>Amadon, 1962</small>}- * -{''[[Micromesistius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Micrometrus]]'' <small>Gibbons, 1854</small>}- * -{''[[Micromischodus]]'' <small>Roberts, 1971</small>}- * -{''[[Micromoema]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Micromonacha]]'' <small>P. L. Sclater, 1881</small>}- * -{''[[Micromurexia]]'' <small>Van Dyck, 2002</small>}- * -{''[[Micromys]]'' <small>Dehne, 1841</small>}- * -{''[[Micromyzon]]'' <small>Friel and Lundberg, 1996</small>}- * -{''[[Micronemacheilus]]'' <small>Rendahl, 1944</small>}- * -{''[[Micronisus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Micronomus]]'' <small>Troughton, 1944</small>}- * -{''[[Micronycteris]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Micropanchax]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Microparra]]'' <small>Cabanis, 1877</small>}- * -{''[[Micropechis]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Micropercops]]'' <small>Fowler and Bean, 1920</small>}- * -{''[[Microperoryctes]]'' <small>Stein, 1932</small>}- * -{''[[Microphilypnus]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Microphis]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Microphotolepis]]'' <small>Sazonov and Parin, 1977</small>}- * -{''[[Microphysogobio]]'' <small>Mori, 1934</small>}- * -{''[[Micropisthodon]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Micropoecilia]]'' <small>Hubbs, 1926</small>}- * -{''[[Micropogonias]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Micropotamogale]]'' <small>Heim de Balsac, 1954</small>}- * -{''[[Micropsitta]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Micropternus]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Micropterus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Microptilotis]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Micropygia]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Microrasbora]]'' <small>Annandale, 1918</small>}- * -{''[[Microrhopias]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Microryzomys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Microscalabotes]]'' <small>Boulenger, 1883</small>}- * -{''[[Microschemobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Microsciurus]]'' <small>J. A. Allen, 1895</small>}- * -{''[[Microspathodon]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Microspingus]]'' <small>Taczanowski, 1874</small>}- * -{''[[Microsternarchus]]'' <small>Fernández-Yépez, 1968</small>}- * -{''[[Microstilbon]]'' <small>Todd, 1913</small>}- * -{''[[Microstoma]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Microstomatichthyoborus]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Microstomus]]'' <small>Gottsche, 1835</small>}- * -{''[[Microsynodontis]]'' <small>Boulenger, 1903</small>}- * -{''[[Microthrissa]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Microtus]]'' <small>Schrank, 1798</small>}- * -{''[[Micruroides]]'' <small>K. P. Schmidt, 1928</small>}- * -{''[[Micrurus]]'' <small>Wagler, 1824</small>}- * -{''[[Micryletta]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Miichthys]]'' <small>Lin, 1938</small>}- * -{''[[Mikrogeophagus]]'' <small>Meulengracht-Madson in Schiötz and Christensen, 1968</small>}- * -{''[[Millardia]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Millerichthys]]'' <small>Costa, 1995</small>}- * -{''[[Millerigobius]]'' <small>Bath, 1973</small>}- * -{''[[Milvago]]'' <small>Spix, 1824</small>}- * -{''[[Milvus]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Milyeringa]]'' <small>Whitley, 1945</small>}- * -{''[[Mimagoniates]]'' <small>Regan, 1907</small>}- * -{''[[Mimetillus]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Mimoblennius]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Mimon]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Mimophis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Mimosiphonops]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Mimus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Mindomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Minervarya]]'' <small>Dubois, Ohler and Biju, 2001</small>}- * -{''[[Mini]]'' <small>Scherz, Hutter, Rakotoarison, Riemann, Rödel, Ndriantsoa, Glos, Roberts, Crottini et al., 2019</small>}- * -{''[[Minilabrus]]'' <small>Randall and Dor, 1980</small>}- * -{''[[Miniopterus]]'' <small>Bonaparte, 1837</small>}- * -{''[[Minla]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Mino]]'' <small>Lesson, 1827</small>}- * -{''[[Minous]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Mintonophis]]'' <small>Murphy and Voris, 2014</small>}- * -{''[[Minyichthys]]'' <small>Herald and Randall, 1972</small>}- * -{''[[Minyobates]]'' <small>Myers, 1987</small>}- * -{''[[Minysicya]]'' <small>Larson, 2002</small>}- * -{''[[Minysynchiropus]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Minytrema]]'' <small>Jordan, 1878</small>}- * -{''[[Mionectes]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Miopithecus]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1842</small>}- * -{''[[Miracorvina]]'' <small>Trewavas, 1962</small>}- * -{''[[Mirafra]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Miralia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Mirapinna]]'' <small>Bertelsen and Marshall, 1956</small>}- * -{''[[Mirimiri]]'' <small>Helgan, 2005</small>}- * -{''[[Mirognathus]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Mirogrex]]'' <small>Goren, Fishelson and Trewavas, 1973</small>}- * -{''[[Mirorictus]]'' <small>Parr, 1947</small>}- * -{''[[Miroscyllium]]'' <small>Shirai and Nakaya, 1990</small>}- * -{''[[Mirostrellus]]'' <small>Görföl, Kruskop, Tu, Estók, Son and Csorba, 2020</small>}- * -{''[[Mirounga]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Mirza]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Mirzamys]]'' <small>Helgen and L. Helgen, 2009</small>}- * -{''[[Misgurnus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Mistichthys]]'' <small>Smith, 1902</small>}- * -{''[[Mitophis]]'' <small>Hedges, Adalsteinsson and Branch, 2009</small>}- * -{''[[Mitotichthys]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Mitrephanes]]'' <small>Coues, 1882</small>}- * -{''[[Mitrospingus]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Mitsukurina]]'' <small>Jordan, 1898</small>}- * -{''[[Mitu]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Miuroglanis]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Mixcoatlus]]'' <small>Jadin, H. M. Smith and Campbell, 2011</small>}- * -{''[[Mixobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Mixomyrophis]]'' <small>McCosker, 1985</small>}- * -{''[[Mixophyes]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Mniotilta]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Mobula]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Mochlus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Mochokiella]]'' <small>Howes, 1980</small>}- * -{''[[Mochokus]]'' <small>Joannis, 1835</small>}- * -{''[[Modicus]]'' <small>Hardy, 1983</small>}- * -{''[[Modulatrix]]'' <small>Ripley, 1952</small>}- * -{''[[Moema]]'' <small>Costa, 1989</small>}- * -{''[[Moenkhausia]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Mogera]]'' <small>Pomel, 1848</small>}- * -{''[[Mogurnda]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Moho]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Mohoua]]'' <small>Lesson, 1837</small>}- * -{''[[Mokopirirakau]]'' <small>Nielsen, Bauer, Jackman, Hitchmough and Daugherty, 2011</small>}- * -{''[[Mola]]'' <small>Koelreuter, 1766</small>}- * -{''[[Mollisquama]]'' <small>Dolganov, 1984</small>}- * -{''[[Moloch]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Molossops]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Molossus]]'' <small>E. Geoffroy, 1805</small>}- * -{''[[Molothrus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Molva]]'' <small>Lesueur, 1819</small>}- * -{''[[Momotus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Monacanthus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Monachella]]'' <small>Salvadori, 1874</small>}- * -{''[[Monachus]]'' <small>Fleming, 1822</small>}- * -{''[[Monarcha]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Monasa]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Monias]]'' <small>Oustalet & G. Grandidier, 1903</small>}- * -{''[[Monocentris]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Monochirus]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Monocirrhus]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Monodactylus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Monodelphis]]'' <small>Burnett, 1830</small>}- * -{''[[Monodon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Monognathus]]'' <small>Bertin, 1936</small>}- * -{''[[Monolene]]'' <small>Goode, 1880</small>}- * -{''[[Monomitopus]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Monopeltis]]'' <small>A. Smith, 1848</small>}- * -{''[[Monopenchelys]]'' <small>Böhlke and McCosker, 1982</small>}- * -{''[[Monophyllus]]'' <small>Leach, 1821</small>}- * -{''[[Monopterus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Monotaxis]]'' <small>Bennett, 1830</small>}- * -{''[[Monothrix]]'' <small>Ogilby, 1897</small>}- * -{''[[Monotocheirodon]]'' <small>Eigenmann and Pearson in Pearson, 1924</small>}- * -{''[[Montaspis]]'' <small>Bourquin, 1991</small>}- * -{''[[Montatheris]]'' <small>Broadley, 1996</small>}- * -{''[[Monticola]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Monticolomys]]'' <small>Carleton and Goodman, 1996</small>}- * -{''[[Montifringilla]]'' <small>C. L. Brehm, 1828</small>}- * -{''[[Montivipera]]'' <small>Nilson, Tuniyev, Andrén, Orlov, Joger and Herrmann, 1999</small>}- * -{''[[Mopanveldophis]]'' <small>Figueroa, McKelvy, Grismer, Bell and Lailvaux, 2016</small>}- * -{''[[Mops]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Mora]]'' <small>Risso, 1827</small>}- * -{''[[Mordacia]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Morelia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Morenia]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Morerella]]'' <small>Rödel, Kosuch, Grafe, Boistel and Veith, 2009</small>}- * -{''[[Morethia]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Moringua]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Mormoops]]'' <small>Leach, 1821</small>}- * -{''[[Mormopterus]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Mormyrops]]'' <small>Müller, 1843</small>}- * -{''[[Mormyrus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Morococcyx]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Morone]]'' <small>Mitchill, 1814</small>}- * -{''[[Morphnus]]'' <small>Dumont, 1816</small>}- * -{''[[Morunasaurus]]'' <small>Dunn, 1933</small>}- * -{''[[Morus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Moschiola]]'' <small>Gray, 1852</small>}- * -{''[[Moschus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mosia]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Motacilla]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Moupinia]]'' <small>David & Oustalet, 1877</small>}- * -{''[[Moxostoma]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Mugil]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mugilogobius]]'' <small>Smitt, 1900</small>}- * -{''[[Muhtarophis]]'' <small>Avci, Ilgaz, Rajabizadeh, Yilmaz, Üzüm, Adriaens, Kumlutas and Olgun, 2015</small>}- * -{''[[Mulleripicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Mulloidichthys]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Mullus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mungos]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire and F. Cuvier, 1795</small>}- * -{''[[Mungotictis]]'' <small>Pocock, 1915</small>}- * -{''[[Muntiacus]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Muraena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Muraenesox]]'' <small>McClelland, 1844</small>}- * -{''[[Muraenichthys]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Muraenoclinus]]'' <small>Smith, 1946</small>}- * -{''[[Muraenolepis]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Murexechinus]]'' <small>Van Dyck, 2002</small>}- * -{''[[Murexia]]'' <small>Tate and Archbold, 1937</small>}- * -{''[[Muriculus]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Murina]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Mus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Muscardinus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Muscicapa]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Muscicapella]]'' <small>Bianchi, 1907</small>}- * -{''[[Muscigralla]]'' <small>Orbigny & Lafresnaye, 1837</small>}- * -{''[[Muscipipra]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Muscisaxicola]]'' <small>Orbigny & Lafresnaye, 1837</small>}- * -{''[[Musonycteris]]'' <small>Schaldach and McLaughlin, 1960</small>}- * -{''[[Musophaga]]'' <small>Isert, 1788</small>}- * -{''[[Musseromys]]'' <small>Heaney, Balete, Rickart, Veluz and Jansa, 2009</small>}- * -{''[[Mussurana]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Cadle, Murphy, Moura-Leite and Bonatto, 2009</small>}- * -{''[[Mustela]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mustelus]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Myadestes]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Myaka]]'' <small>Trewavas in Trewavas, Green and Corbet, 1972</small>}- * -{''[[Mycerobas]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Mycteria]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Mycteroperca]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Myctophum]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Mydaus]]'' <small>F. G. Cuvier, 1821</small>}- * -{''[[Myersglanis]]'' <small>Hora and Silas, 1952</small>}- * -{''[[Myersiella]]'' <small>Carvalho, 1954</small>}- * -{''[[Myersina]]'' <small>Herre, 1934</small>}- * -{''[[Myersiohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Myersophis]]'' <small>Taylor, 1963</small>}- * -{''[[Myiagra]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Myiarchus]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Myiobius]]'' <small>Darwin, 1839</small>}- * -{''[[Myioborus]]'' <small>S. F. Baird, 1865</small>}- * -{''[[Myiodynastes]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Myiomela]]'' <small>G. R. Gray, 1846</small>}- * -{''[[Myiopagis]]'' <small>Salvin & Godman, 1888</small>}- * -{''[[Myioparus]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Myiophobus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Myiopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Myiornis]]'' <small>W. Bertoni, 1901</small>}- * -{''[[Myiotheretes]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Myiothlypis]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Myiotriccus]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Myiozetetes]]'' <small>P. L. Sclater, 1859</small>}- * -{''[[Mylesinus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Myleus]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Myliobatis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Mylocheilus]]'' <small>Agassiz, 1855</small>}- * -{''[[Mylochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Mylomys]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Mylopharodon]]'' <small>Ayres, 1855</small>}- * -{''[[Mylopharyngodon]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Myloplus]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Mylossoma]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Myobatrachus]]'' <small>Schlegel in Gray, 1850</small>}- * -{''[[Myocastor]]'' <small>Kerr, 1792</small>}- * -{''[[Myodes]]'' <small>Pallas, 1811</small>}- * -{''[[Myoglanis]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Myoictis]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Myomimus]]'' <small>Ognev, 1924</small>}- * -{''[[Myomyrus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Myomyscus]]'' <small>Shortridge, 1942</small>}- * -{''[[Myonycteris]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Myophonus]]'' <small>Temminck, 1822</small>}- * -{''[[Myoprocta]]'' <small>Thomas, 1903</small>}- * -{''[[Myopterus]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Myopus]]'' <small>Miller, 1910</small>}- * -{''[[Myornis]]'' <small>Chapman, 1915</small>}- * -{''[[Myosciurus]]'' <small>Thomas, 1909</small>}- * -{''[[Myosorex]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Myospalax]]'' <small>Laxmann, 1769</small>}- * -{''[[Myotis]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Myotomys]]'' <small>Thomas, 1918</small>}- * -{''[[Myoxocephalus]]'' <small>Tilesius, 1811</small>}- * -{''[[Myrichthys]]'' <small>Girard, 1859</small>}- * -{''[[Myriopholis]]'' <small>Hedges, Adalsteinsson and Branch, 2009</small>}- * -{''[[Myripristis]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Myrmeciza]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Myrmecobius]]'' <small>Waterhouse, 1836</small>}- * -{''[[Myrmecocichla]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Myrmecophaga]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Myrmia]]'' <small>Mulsant, 1876</small>}- * -{''[[Myrmoborus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Myrmochanes]]'' <small>Allen, 1889</small>}- * -{''[[Myrmorchilus]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Myrmornis]]'' <small>Hermann, 1783</small>}- * -{''[[Myrmothera]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Myrmotherula]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Myroconger]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Myron]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Myrophis]]'' <small>Lütken, 1852</small>}- * -{''[[Myrrophis]]'' <small>Kumar, George, Sanders and Murphy, 2012</small>}- * -{''[[Myrtis]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Mysateles]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Mystacina]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Mystacoleucus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Mystacornis]]'' <small>Sharpe, 1870</small>}- * -{''[[Mysticellus]]'' <small>Garg and Biju, 2019</small>}- * -{''[[Mystriophis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Mystromys]]'' <small>Wagner, 1841</small>}- * -{''[[Mystus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Myuchelys]]'' <small>Thomson and Georges, 2009</small>}- * -{''[[Myxine]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Myxocyprinus]]'' <small>Gill, 1877</small>}- * -{''[[Myxodagnus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Myxodes]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Myxus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Myza]]'' <small>A. B. Meyer & Wiglesworth, 1895</small>}- * -{''[[Myzomela]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Myzopoda]]'' <small>A. Milne-Edwards and A. Grandidier, 1878</small>}- * -{''[[Myzornis]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Nactus]]'' <small>Kluge, 1983</small>}- * -{''[[Nadzikambia]]'' <small>Tilbury, Tolley and Branch, 2006</small>}- * -{''[[Naemorhedus]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Naevochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Nagaichthys]]'' <small>Kottelat and Lim in Kottelat, 1991</small>}- * -{''[[Naja]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Nalbantichthys]]'' <small>Schultz, 1967</small>}- * -{''[[Namazonurus]]'' <small>Stanley, Bauer, Jackman, Branch and Mouton, 2011</small>}- * -{''[[Namibiana]]'' <small>Hedges, Adalsteinsson and Branch, 2009</small>}- * -{''[[Namibornis]]'' <small>Bradfield, 1935</small>}- * -{''[[Nandinia]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Nandopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Nandus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1831</small>}- * -{''[[Nanger]]'' <small>Lataste, 1885</small>}- * -{''[[Nangra]]'' <small>Day, 1877</small>}- * -{''[[Nangura]]'' <small>Covacevich, Couper and James, 1993</small>}- * -{''[[Nannacara]]'' <small>Regan, 1905</small>}- * -{''[[Nannaethiops]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Nannatherina]]'' <small>Regan, 1906</small>}- * -{''[[Nannobrachium]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Nannocampus]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Nannocharax]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Nannoglanis]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Nannoperca]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Nannopetersius]]'' <small>Hoedeman, 1956</small>}- * -{''[[Nannophryne]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Nannophrys]]'' <small>Günther, 1869</small>}- * -{''[[Nannopsittaca]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Nannoptopoma]]'' <small>Schaefer, 1996</small>}- * -{''[[Nannosalarias]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Nannoscincus]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Nannosciurus]]'' <small>Trouessart, 1880</small>}- * -{''[[Nannostomus]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Nannothrissa]]'' <small>Poll, 1965</small>}- * -{''[[Nanobagrus]]'' <small>Mo, 1991</small>}- * -{''[[Nanocheirodon]]'' <small>Malabarba, 1998</small>}- * -{''[[Nanochromis]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Nanonycteris]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Nanorana]]'' <small>Günther, 1896</small>}- * -{''[[Nansenia]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Napaeozapus]]'' <small>Preble, 1899</small>}- * -{''[[Napothera]]'' <small>G. R. Gray, 1842</small>}- * -{''[[Narcetes]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Narcine]]'' <small>Henle, 1834</small>}- * -{''[[Narke]]'' <small>Kaup, 1826</small>}- * -{''[[Narudasia]]'' <small>Methuen and Hewitt, 1914</small>}- * -{''[[Nasalis]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1812</small>}- * -{''[[Nasica]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Nasikabatrachus]]'' <small>Biju and Bossuyt, 2003</small>}- * -{''[[Naso]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Nasolamia]]'' <small>Compagno and Garrick, 1983</small>}- * -{''[[Nasua]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Nasutixalus]]'' <small>Jiang, Yan, Wang and Che, 2016</small>}- * -{''[[Natalichthys]]'' <small>Winterbottom, 1980</small>}- * -{''[[Natalobatrachus]]'' <small>Hewitt and Methuen, 1912</small>}- * -{''[[Natalus]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Natator]]'' <small>McCulloch, 1908</small>}- * -{''[[Natriciteres]]'' <small>Loveridge, 1953</small>}- * -{''[[Natrix]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Naucrates]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Naultinus]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Nautichthys]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Naziritor]]'' <small>Mirza and Javed, 1985</small>}- * -{''[[Neacomys]]'' <small>Thomas, 1900</small>}- * -{''[[Neafrapus]]'' <small>Mathews, 1918</small>}- * -{''[[Nealotus]]'' <small>Johnson, 1865</small>}- * -{''[[Neamblysomus]]'' <small>Roberts, 1924</small>}- * -{''[[Neamia]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Neatypus]]'' <small>Waite, 1905</small>}- * -{''[[Neblinichthys]]'' <small>Ferraris, Isbrücker and Nijssen, 1986</small>}- * -{''[[Nebris]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Nebrius]]'' <small>Rüppell, 1837</small>}- * -{''[[Necromys]]'' <small>Ameghino, 1889</small>}- * -{''[[Necropsar]]'' <small>Slater, 1879</small>}- * -{''[[Necropsittacus]]'' <small>Milne-Edwards, 1873</small>}- * -{''[[Necrosyrtes]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Nectarinia]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Nectocaecilia]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Nectogale]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1870</small>}- * -{''[[Nectoliparis]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Nectomys]]'' <small>Peters, 1861</small>}- * -{''[[Nectophryne]]'' <small>Buchholz and Peters in Peters, 1875</small>}- * -{''[[Nectophrynoides]]'' <small>Noble, 1926</small>}- * -{''[[Necturus]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Nedystoma]]'' <small>Ogilby, 1898</small>}- * -{''[[Neelaps]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Neenchelys]]'' <small>Bamber, 1915</small>}- * -{''[[Neetroplus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Negaprion]]'' <small>Whitley, 1940</small>}- * -{''[[Nelabrichthys]]'' <small>Russell, 1983</small>}- * -{''[[Nelsonia]]'' <small>Merriam, 1897</small>}- * -{''[[Nelusetta]]'' <small>Whitley, 1939</small>}- * -{''[[Nemacheilus]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Nemachilichthys]]'' <small>Day, 1878</small>}- * -{''[[Nemaclinus]]'' <small>Böhlke and Springer, 1975</small>}- * -{''[[Nemadactylus]]'' <small>Richardson, 1839</small>}- * -{''[[Nemadoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Nemamyxine]]'' <small>Richardson, 1958</small>}- * -{''[[Nemanthias]]'' <small>Smith, 1954</small>}- * -{''[[Nemapteryx]]'' <small>Ogilby, 1908</small>}- * -{''[[Nematabramis]]'' <small>Boulenger, 1894</small>}- * -{''[[Nematalosa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Nemateleotris]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Nematistius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Nematobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Nematocharax]]'' <small>Weitzman, Menezes and Britski, 1986</small>}- * -{''[[Nematogenys]]'' <small>Girard, 1855</small>}- * -{''[[Nematogobius]]'' <small>Boulenger, 1910</small>}- * -{''[[Nematolebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Nematops]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Nemichthys]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Nemipterus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Nemosia]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Nemuroglanis]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Neoachiropsetta]]'' <small>Kotlyar, 1978</small>}- * -{''[[Neoaploactis]]'' <small>Eschmeyer and Allen, 1978</small>}- * -{''[[Neobarynotus]]'' <small>Banarescu, 1980</small>}- * -{''[[Neobatrachus]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Neobola]]'' <small>Vinciguerra, 1895</small>}- * -{''[[Neobythites]]'' <small>Goode and Bean, 1885</small>}- * -{''[[Neocentropogon]]'' <small>Matsubara, 1943</small>}- * -{''[[Neoceratias]]'' <small>Pappenheim, 1914</small>}- * -{''[[Neoceratodus]]'' <small>Castelnau, 1876</small>}- * -{''[[Neochanna]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Neochelidon]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Neochen]]'' <small>Oberholser, 1918</small>}- * -{''[[Neochmia]]'' <small>G. R. Gray, 1849</small>}- * -{''[[Neochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Neocichla]]'' <small>Sharpe, 1876</small>}- * -{''[[Neocirrhites]]'' <small>Castelnau, 1873</small>}- * -{''[[Neoclinus]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Neoconger]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Neocossyphus]]'' <small>Fischer & Reichenow, 1884</small>}- * -{''[[Neocottus]]'' <small>Sideleva, 1982</small>}- * -{''[[Neocrex]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1869</small>}- * -{''[[Neoctantes]]'' <small>P. L. Sclater, 1869</small>}- * -{''[[Neocyema]]'' <small>Castle, 1978</small>}- * -{''[[Neocyttus]]'' <small>Gilchrist, 1906</small>}- * -{''[[Neoditrema]]'' <small>Steindachner in Steindachner and Döderlein, 1883</small>}- * -{''[[Neodon]]'' <small>Hodgson, 1849</small>}- * -{''[[Neodontobutis]]'' <small>Chen, Kottelat and Wu, 2002</small>}- * -{''[[Neodrepanis]]'' <small>Sharpe, 1875</small>}- * -{''[[Neoepinnula]]'' <small>Matsubara and Iwai, 1952</small>}- * -{''[[Neoeucirrhichthys]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1968</small>}- * -{''[[Neofelis]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Neofiber]]'' <small>True, 1884</small>}- * -{''[[Neofundulus]]'' <small>Myers, 1924</small>}- * -{''[[Neogastromyzon]]'' <small>Popta, 1905</small>}- * -{''[[Neoglyphidodon]]'' <small>Allen, 1991</small>}- * -{''[[Neogobius]]'' <small>Iljin, 1927</small>}- * -{''[[Neoharriotta]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1950</small>}- * -{''[[Neoheterandria]]'' <small>Henn, 1916</small>}- * -{''[[Neohomaloptera]]'' <small>Herre, 1944</small>}- * -{''[[Neohylomys]]'' <small>Shaw and Wong, 1959</small>}- * -{''[[Neolaeops]]'' <small>Amaoka, 1969</small>}- * -{''[[Neolalage]]'' <small>Mathews, 1928</small>}- * -{''[[Neolamprologus]]'' <small>Colombe and Allgayer, 1985</small>}- * -{''[[Neolebias]]'' <small>Steindachner, 1894</small>}- * -{''[[Neolestes]]'' <small>Cabanis, 1875</small>}- * -{''[[Neolissochilus]]'' <small>Rainboth, 1985</small>}- * -{''[[Neolumpenus]]'' <small>Miki, Kanamaru and Amaoka, 1987</small>}- * -{''[[Neomerinthe]]'' <small>Fowler, 1935</small>}- * -{''[[Neomicroxus]]'' <small>Alvarado-Serrano and D'Elís, 2013</small>}- * -{''[[Neomixis]]'' <small>Sharpe, 1881</small>}- * -{''[[Neomonachus]]'' <small>Slater and Helgen in Scheel, Slater, Kolokotronis, Potter, Rotstein, Tsangaras et al, 2014</small>}- * -{''[[Neomorphus]]'' <small>Gloger, 1827</small>}- * -{''[[Neomys]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Neomyxine]]'' <small>Richardson, 1953</small>}- * -{''[[Neomyxus]]'' <small>Steindachner, 1878</small>}- * -{''[[Neonesthes]]'' <small>Regan and Trewavas, 1929</small>}- * -{''[[Neoniphon]]'' <small>Castelnau, 1875</small>}- * -{''[[Neonoemacheilus]]'' <small>Zhu and Guo, 1985</small>}- * -{''[[Neonycteris]]'' <small>Sanborn, 1949</small>}- * -{''[[Neoodax]]'' <small>Castelnau, 1875</small>}- * -{''[[Neoophorus]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Neoopisthopterus]]'' <small>Hildebrand, 1948</small>}- * -{''[[Neopagetopsis]]'' <small>Nybelin, 1947</small>}- * -{''[[Neopataecus]]'' <small>Steindachner, 1884</small>}- * -{''[[Neopelma]]'' <small>P. L. Sclater, 1861</small>}- * -{''[[Neophascogale]]'' <small>Stein, 1933</small>}- * -{''[[Neophema]]'' <small>Salvadori, 1891</small>}- * -{''[[Neophoca]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Neophocaena]]'' <small>Palmer, 1899</small>}- * -{''[[Neophron]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Neophrynichthys]]'' <small>Günther, 1876</small>}- * -{''[[Neopipo]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1869</small>}- * -{''[[Neoplatycephalus]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Neoplatymops]]'' <small>Peterson, 1965</small>}- * -{''[[Neoplecostomus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Neopomacentrus]]'' <small>Allen, 1975</small>}- * -{''[[Neopsephotus]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Neopsittacus]]'' <small>Salvadori, 1875</small>}- * -{''[[Neopteryx]]'' <small>Hayman, 1946</small>}- * -{''[[Neoraja]]'' <small>McEachran and Campagno, 1982</small>}- * -{''[[Neoromicia]]'' <small>Roberts, 1926</small>}- * -{''[[Neosalangichthys]]'' <small>Fu, Li, Xia and Lei, 2012</small>}- * -{''[[Neosalanx]]'' <small>Wakiya and Takahasi, 1937</small>}- * -{''[[Neoscombrops]]'' <small>Gilchrist, 1922</small>}- * -{''[[Neoscopelus]]'' <small>Johnson, 1863</small>}- * -{''[[Neoscorpaena]]'' <small>Mandrytsa, 2001</small>}- * -{''[[Neoscorpis]]'' <small>Smith, 1931</small>}- * -{''[[Neosebastes]]'' <small>Guichenot, 1867</small>}- * -{''[[Neosiluroides]]'' <small>Allen and Feinberg, 1998</small>}- * -{''[[Neosilurus]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Neostethus]]'' <small>Regan, 1916</small>}- * -{''[[Neosuthora]]'' <small>Hellmayr, 1911</small>}- * -{''[[Neotetracus]]'' <small>Trouessart, 1909</small>}- * -{''[[Neothraupis]]'' <small>Hellmayr, 1936</small>}- * -{''[[Neotis]]'' <small>Sharpe, 1893</small>}- * -{''[[Neotoma]]'' <small>Say and Ord, 1825</small>}- * -{''[[Neotomodon]]'' <small>Merriam, 1898</small>}- * -{''[[Neotomys]]'' <small>Thomas, 1894</small>}- * -{''[[Neotragus]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Neotropius]]'' <small>Kulkarni, 1952</small>}- * -{''[[Neovespicula]]'' <small>Mandrytsa, 2001</small>}- * -{''[[Neoxolmis]]'' <small>Hellmayr, 1927</small>}- * -{''[[Neozoarces]]'' <small>Steindachner, 1880</small>}- * -{''[[Nephelomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Nephelornis]]'' <small>Lowery & Tallman, 1976</small>}- * -{''[[Nephrurus]]'' <small>Günther, 1876</small>}- * -{''[[Nerodia]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Nerophis]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Nes]]'' <small>Ginsburg, 1933</small>}- * -{''[[Nesasio]]'' <small>J. L. Peters, 1937</small>}- * -{''[[Nesiarchus]]'' <small>Johnson, 1862</small>}- * -{''[[Nesillas]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Nesiotites]]'' <small>Bate, 1945</small>}- * -{''[[Nesocharis]]'' <small>Alexander, 1903</small>}- * -{''[[Nesocichla]]'' <small>Gould, 1855</small>}- * -{''[[Nesoclopeus]]'' <small>J. L. Peters, 1932</small>}- * -{''[[Nesoctites]]'' <small>Hargitt, 1890</small>}- * -{''[[Nesoenas]]'' <small>Salvadori, 1893</small>}- * -{''[[Nesofregetta]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Nesogale]]'' <small>Thomas, 1918</small>}- * -{''[[Nesogobius]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Nesokia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Nesolagus]]'' <small>Forsyth-Major, 1899</small>}- * -{''[[Nesomys]]'' <small>Peters, 1870</small>}- * -{''[[Nesonycteris]]'' <small>Thomas, 1887</small>}- * -{''[[Nesophlox]]'' <small>Ridgway, 1910</small>}- * -{''[[Nesophontes]]'' <small>Anthony, 1916</small>}- * -{''[[Nesopsar]]'' <small>P. L. Sclater, 1859</small>}- * -{''[[Nesoptilotis]]'' <small>Mathews, 1913</small>}- * -{''[[Nesorohyla]]'' <small>Pinheiro, Kok, Noonan, Means and Haddad, 2018</small>}- * -{''[[Nesoromys]]'' <small>Thomas, 1922</small>}- * -{''[[Nesoryzomys]]'' <small>Heller, 1904</small>}- * -{''[[Nesospingus]]'' <small>P. L. Sclater, 1885</small>}- * -{''[[Nesospiza]]'' <small>Cabanis, 1873</small>}- * -{''[[Nesotriccus]]'' <small>C. H. Townsend, 1895</small>}- * -{''[[Nessia]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Nessorhamphus]]'' <small>Schmidt, 1931</small>}- * -{''[[Nestor]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Netta]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Nettapus]]'' <small>J. F. Brandt, 1836</small>}- * -{''[[Nettastoma]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Nettenchelys]]'' <small>Alcock, 1898</small>}- * -{''[[Netuma]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Neurergus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Neurotrichus]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Neusticomys]]'' <small>Anthony, 1921</small>}- * -{''[[Neusticurus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Newtonia]]'' <small>Schlegel, 1867</small>}- * -{''[[Nexilosus]]'' <small>Heller and Snodgrass, 1903</small>}- * -{''[[Nezumia]]'' <small>Jordan in Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Nibea]]'' <small>Jordan and Thompson, 1911</small>}- * -{''[[Nicator]]'' <small>Hartlaub & Finsch, 1870</small>}- * -{''[[Niceforonia]]'' <small>Goin and Cochran, 1963</small>}- * -{''[[Nicholsicypris]]'' <small>Chu, 1935</small>}- * -{''[[Nicholsina]]'' <small>Fowler, 1915</small>}- * -{''[[Nidirana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Nigrita]]'' <small>Strickland, 1843</small>}- * -{''[[Nilaus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Nilopegamys]]'' <small>Osgood, 1928</small>}- * -{''[[Nilssonia]]'' <small>Gray, 1872</small>}- * -{''[[Niltava]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Nimbaphrynoides]]'' <small>Dubois, 1987</small>}- * -{''[[Nimbochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Ningaui]]'' <small>Archer, 1975</small>}- * -{''[[Ninia]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Ninox]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Ninurta]]'' <small>Stanley, Bauer, Jackman, Branch and Mouton, 2011</small>}- * -{''[[Niobichthys]]'' <small>Schaefer and Provenzano R., 1998</small>}- * -{''[[Niphon]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Nipponia]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Nisaetus]]'' <small>Hodgson, 1836</small>}- * -{''[[Niviventer]]'' <small>J. T. Marshall Jr., 1976</small>}- * -{''[[Niwaella]]'' <small>Nalbant, 1963</small>}- * -{''[[Noblella]]'' <small>Barbour, 1930</small>}- * -{''[[Nocomis]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Noctilio]]'' <small>Linnaeus, 1766</small>}- * -{''[[Nomascus]]'' <small>Miller, 1933</small>}- * -{''[[Nomeus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Nomonyx]]'' <small>Ridgway, 1880</small>}- * -{''[[Nomorhamphus]]'' <small>Weber and de Beaufort, 1922</small>}- * -{''[[Nonnula]]'' <small>P. L. Sclater, 1854</small>}- * -{''[[Norfolkia]]'' <small>Fowler, 1953</small>}- * -{''[[Normanichthys]]'' <small>Clark, 1937</small>}- * -{''[[Normichthys]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Noronhomys]]'' <small>Carleton and Olson, 1999</small>}- * -{''[[Northiella]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Notacanthus]]'' <small>Bloch, 1788</small>}- * -{''[[Notaden]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Notechis]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Notemigonus]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Notesthes]]'' <small>Ogilby, 1903</small>}- * -{''[[Notharchus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Nothobachia]]'' <small>Rodrigues, 1984</small>}- * -{''[[Nothobranchius]]'' <small>Peters, 1868</small>}- * -{''[[Nothocercus]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Nothocrax]]'' <small>Burmeister, 1856</small>}- * -{''[[Nothonotus]]'' <small>Putnam, 1863</small>}- * -{''[[Nothophryne]]'' <small>Poynton, 1963</small>}- * -{''[[Nothoprocta]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Nothopsis]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Nothura]]'' <small>Wagler, 1827</small>}- * -{''[[Notiocampus]]'' <small>Dawson, 1979</small>}- * -{''[[Notiochelidon]]'' <small>S. F. Baird, 1865</small>}- * -{''[[Notiomys]]'' <small>Thomas, 1890</small>}- * -{''[[Notiomystis]]'' <small>Richmond, 1908</small>}- * -{''[[Notiosorex]]'' <small>Coues, 1877</small>}- * -{''[[Notocetichthys]]'' <small>Balushkin, Fedorov and Paxton, 1989</small>}- * -{''[[Notocheirus]]'' <small>Clark, 1937</small>}- * -{''[[Notochelys]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Notocirrhitus]]'' <small>Randall, 2001</small>}- * -{''[[Notocitellus]]'' <small>A. H. Howell, 1938</small>}- * -{''[[Notoclinops]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Notoclinus]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Notoglanidium]]'' <small>Günther, 1903</small>}- * -{''[[Notograptus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Notolabrus]]'' <small>Russell, 1988</small>}- * -{''[[Notolepis]]'' <small>Dollo, 1908</small>}- * -{''[[Notoliparis]]'' <small>Andriashev, 1975</small>}- * -{''[[Notolychnus]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Notolycodes]]'' <small>Gosztonyi, 1977</small>}- * -{''[[Notomabuya]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Notomys]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Notomyxine]]'' <small>Nani and Gneri, 1951</small>}- * -{''[[Notopholia]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Notophthalmus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Notophycis]]'' <small>Sazonov, 2001</small>}- * -{''[[Notopogon]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Notopteris]]'' <small>Gray, 1859</small>}- * -{''[[Notopterus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Notoraja]]'' <small>Ishiyama, 1958</small>}- * -{''[[Notoryctes]]'' <small>Stirling, 1891</small>}- * -{''[[Notorynchus]]'' <small>Ayers, 1855</small>}- * -{''[[Notoscincus]]'' <small>Fuhn, 1969</small>}- * -{''[[Notoscopelus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Notothenia]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Nototheniops]]'' <small>Balushkin, 1976</small>}- * -{''[[Nototriton]]'' <small>Wake and Elias, 1983</small>}- * -{''[[Notropis]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Noturus]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Novaculichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Novaculoides]]'' <small>Randall and Earle, 2004</small>}- * -{''[[Novumbra]]'' <small>Schultz, 1929</small>}- * -{''[[Nubeoscincus]]'' <small>Slavenko, Tamar, Tallowin, Kraus, Allison, Carranza and Meiri, 2021</small>}- * -{''[[Nucifraga]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Nucras]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Nudiantennarius]]'' <small>Schultz, 1957</small>}- * -{''[[Numenius]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Numida]]'' <small>Linnaeus, 1764</small>}- * -{''[[Nun]]'' <small>Banarescu and Nalbant in Banarescu, Nalbant and Goren, 1982</small>}- * -{''[[Nyassachromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Nybelinella]]'' <small>Nielsen, 1972</small>}- * -{''[[Nyctalus]]'' <small>Bowditch, 1825</small>}- * -{''[[Nyctanassa]]'' <small>Stejneger, 1887</small>}- * -{''[[Nyctanolis]]'' <small>Elias and Wake, 1983</small>}- * -{''[[Nyctereutes]]'' <small>Temminck, 1838</small>}- * -{''[[Nycteris]]'' <small>E. Geoffroy and G. Cuvier, 1795</small>}- * -{''[[Nyctibates]]'' <small>Boulenger, 1904</small>}- * -{''[[Nyctibatrachus]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Nyctibius]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Nycticebus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1812</small>}- * -{''[[Nycticeinops]]'' <small>Hill and Harrison, 1987</small>}- * -{''[[Nycticeius]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Nycticorax]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Nycticryphes]]'' <small>Wetmore & J. L. Peters, 1923</small>}- * -{''[[Nyctidromus]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Nyctiellus]]'' <small>Gervais, 1855</small>}- * -{''[[Nyctimantis]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Nyctimene]]'' <small>Borkhausen, 1797</small>}- * -{''[[Nyctimystes]]'' <small>Stejneger, 1916</small>}- * -{''[[Nyctinomops]]'' <small>Miller, 1902</small>}- * -{''[[Nyctiphrynus]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Nyctipolus]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Nyctiprogne]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Nyctixalus]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Nyctomys]]'' <small>Saussure, 1860</small>}- * -{''[[Nyctophilus]]'' <small>Leach, 1821</small>}- * -{''[[Nyctyornis]]'' <small>Jardine & Selby, 1830</small>}- * -{''[[Nymphargus]]'' <small>Cisneros-Heredia and McDiarmid, 2007</small>}- * -{''[[Nymphicus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Nystalus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Oblada]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Obliquichthys]]'' <small>Hardy, 1987</small>}- * -{''[[Obliquogobius]]'' <small>Koumans, 1941</small>}- * -{''[[Occella]]'' <small>Jordan and Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Occidozyga]]'' <small>Kuhl and Van Hasselt, 1822</small>}- * -{''[[Oceanites]]'' <small>Keyserling & J. H. Blasius, 1840</small>}- * -{''[[Oceanodroma]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Ochetobius]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Ochmacanthus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Ochotona]]'' <small>Link, 1795</small>}- * -{''[[Ochrotomys]]'' <small>Osgood, 1909</small>}- * -{''[[Ochthoeca]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Ochthornis]]'' <small>P. L. Sclater, 1888</small>}- * -{''[[Ocosia]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Ocreatus]]'' <small>Gould, 1846</small>}- * -{''[[Octodon]]'' <small>Bennett, 1832</small>}- * -{''[[Octodontomys]]'' <small>Palmer, 1903</small>}- * -{''[[Octomys]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Oculocincta]]'' <small>Mees, 1953</small>}- * -{''[[Ocyalus]]'' <small>Waterhouse, 1841</small>}- * -{''[[Ocyceros]]'' <small>Hume, 1873</small>}- * -{''[[Ocynectes]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Ocyphaps]]'' <small>G. R. Gray, 1842</small>}- * -{''[[Ocyurus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Odax]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Odaxothrissa]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Odobenus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Odocoileus]]'' <small>Rafinesque, 1832</small>}- * -{''[[Odondebuenia]]'' <small>de Buen, 1930</small>}- * -{''[[Odontamblyopus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Odontanthias]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Odontaspis]]'' <small>Agassiz, 1838</small>}- * -{''[[Odonteleotris]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Odontesthes]]'' <small>Evermann and Kendall, 1906</small>}- * -{''[[Odontobatrachus]]'' <small>Barej, Rödel, Loader and Schmitz in Barj, Rödel, Loader, Menegon, Gonwouo, Penner et al., 2014</small>}- * -{''[[Odontobutis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Odontocharacidium]]'' <small>Buckup, 1993</small>}- * -{''[[Odontognathus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Odontoliparis]]'' <small>Stein, 1978</small>}- * -{''[[Odontomacrurus]]'' <small>Norman, 1939</small>}- * -{''[[Odontophorus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Odontophrynus]]'' <small>Reinhardt and Lütken, 1862</small>}- * -{''[[Odontopyxis]]'' <small>Lockington, 1880</small>}- * -{''[[Odontorchilus]]'' <small>Richmond, 1915</small>}- * -{''[[Odontoscion]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Odontospiza]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Odontostilbe]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Odontostoechus]]'' <small>Gomes, 1947</small>}- * -{''[[Odontostomias]]'' <small>Norman, 1930</small>}- * -{''[[Odontostomops]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Odonus]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Odorrana]]'' <small>Fei, Ye and Huang, 1990</small>}- * -{''[[Oecomys]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Oedalechilus]]'' <small>Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Oedipina]]'' <small>Keferstein, 1868</small>}- * -{''[[Oedipomidas]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Oedistoma]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Oedodera]]'' <small>Bauer, Jackman, Sadlier and Whitaker, 2006</small>}- * -{''[[Oedura]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Oena]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Oenanthe]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Oenomys]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Ogcocephalus]]'' <small>Fischer, 1813</small>}- * -{''[[Ogilbia]]'' <small>Jordan and Evermann in Evermann and Kendell, 1898</small>}- * -{''[[Ogilbichthys]]'' <small>Møller, Schwarzhans and Nielsen, 2004</small>}- * -{''[[Ogilbyina]]'' <small>Fowler, 1931</small>}- * -{''[[Ogmodon]]'' <small>W. C. H. Peters, 1864</small>}- * -{''[[Ognorhynchus]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Oidiphorus]]'' <small>McAllister and Rees, 1964</small>}- * -{''[[Okamejei]]'' <small>Ishiyama, 1958</small>}- * -{''[[Okapia]]'' <small>Lankester, 1901</small>}- * -{''[[Olallamys]]'' <small>Emmons, 1988</small>}- * -{''[[Oligobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Oligocottus]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Oligodon]]'' <small>H. Boie in Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Oligolepis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Oligoplites]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Oligoryzomys]]'' <small>Bangs, 1900</small>}- * -{''[[Oligosarcus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Oligosoma]]'' <small>Girard, 1857</small>}- * -{''[[Ololygon]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Oloplotosus]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Olyra]]'' <small>McClelland, 1842</small>}- * -{''[[Oman]]'' <small>Springer, 1985</small>}- * -{''[[Omanosaura]]'' <small>Lutz, Bischoff and Mayer, 1986</small>}- * -{''[[Ombrana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Omegophora]]'' <small>Whitley, 1934</small>}- * -{''[[Ommatophoca]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Ommatotriton]]'' <small>Gray, 1850</small>}- * -{''[[Omoadiphas]]'' <small>Köhler, McCranie and Wilson, 2001</small>}- * -{''[[Omobranchus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836</small>}- * -{''[[Omosudis]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Omox]]'' <small>Springer, 1972</small>}- * -{''[[Ompok]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Oncopterus]]'' <small>Steindachner, 1874</small>}- * -{''[[Oncorhynchus]]'' <small>Suckley, 1861</small>}- * -{''[[Oncostoma]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Ondatra]]'' <small>Link, 1795</small>}- * -{''[[Oneirodes]]'' <small>Lütken, 1871</small>}- * -{''[[Onigocia]]'' <small>Jordan and Thompson, 1913</small>}- * -{''[[Oninia]]'' <small>Günther, Stelbrink and von Rintelen, 2010</small>}- * -{''[[Onuxodon]]'' <small>Smith, 1955</small>}- * -{''[[Onychodactylus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Onychogalea]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Onychognathus]]'' <small>Hartlaub, 1849</small>}- * -{''[[Onychomys]]'' <small>Baird, 1857</small>}- * -{''[[Onychoprion]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Onychorhynchus]]'' <small>Fischer von Waldheim, 1810</small>}- * -{''[[Onychostoma]]'' <small>Günther, 1896</small>}- * -{''[[Onychostruthus]]'' <small>Richmond, 1917</small>}- * -{''[[Oocatochus]]'' <small>Helfenberger, 2001</small>}- * -{''[[Oophaga]]'' <small>Bauer, 1994</small>}- * -{''[[Opaeophacus]]'' <small>Bond and Stein, 1984</small>}- * -{''[[Opeatogenys]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Opheodrys]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ophichthus]]'' <small>Ahl, 1789</small>}- * -{''[[Ophiclinops]]'' <small>Whitley, 1932</small>}- * -{''[[Ophiclinus]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Ophidiocephalus]]'' <small>Lucas and Frost, 1897</small>}- * -{''[[Ophidion]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ophieleotris]]'' <small>Aurich, 1938</small>}- * -{''[[Ophioblennius]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Ophiocara]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Ophiodes]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Ophiodon]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Ophiogobius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Ophiomorus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Ophiophagus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Ophioscincus]]'' <small>Peters, 1874</small>}- * -{''[[Ophioscion]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Ophisaurus]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Ophisops]]'' <small>Ménétriés, 1832</small>}- * -{''[[Ophisternon]]'' <small>McClelland, 1844</small>}- * -{''[[Ophisurus]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Ophryacus]]'' <small>Cope, 1887</small>}- * -{''[[Ophrysia]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Ophthalmolepis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Ophthalmolycus]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Ophthalmotilapia]]'' <small>Pellegrin, 1904</small>}- * -{''[[Opisthocentrus]]'' <small>Kner, 1868</small>}- * -{''[[Opisthocomus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Opisthonema]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Opisthoproctus]]'' <small>Vaillant, 1888</small>}- * -{''[[Opisthoprora]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Opisthopterus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Opisthothylax]]'' <small>Perret, 1966</small>}- * -{''[[Opisthotropis]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Opistognathus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Oplegnathus]]'' <small>Richardson, 1840</small>}- * -{''[[Oplopomops]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Oplopomus]]'' <small>Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Oplurus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Oporornis]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Opostomias]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Opsanus]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Opsaridium]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Opsariichthys]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Opsarius]]'' <small>McClelland, 1839</small>}- * -{''[[Opsodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Opsopoeodus]]'' <small>Hay, 1881</small>}- * -{''[[Optivus]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Opua]]'' <small>Jordan, 1925</small>}- * -{''[[Orbonymus]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Orcaella]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Orchesticus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Orcinus]]'' <small>Fitzinger, 1860</small>}- * -{''[[Orcynopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Oreamnos]]'' <small>Rafinesque, 1817</small>}- * -{''[[Orectolobus]]'' <small>Bonaparte, 1834</small>}- * -{''[[Oregonichthys]]'' <small>Hubbs in Schultz, 1929</small>}- * -{''[[Oreichthys]]'' <small>Smith, 1933</small>}- * -{''[[Oreobates]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1872</small>}- * -{''[[Oreocalamus]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Oreocharis]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Oreochromis]]'' <small>Günther, 1889</small>}- * -{''[[Oreocryptophis]]'' <small>Utiger, Schätti and Helfenberger, 2005</small>}- * -{''[[Oreoglanis]]'' <small>Smith, 1933</small>}- * -{''[[Oreoica]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Oreolais]]'' <small>Nguembock, Fjeldsa, Couloux, Cruaud & Pasquet, 2008</small>}- * -{''[[Oreolalax]]'' <small>Myers and Leviton, 1962</small>}- * -{''[[Oreoleuciscus]]'' <small>Warpachowski, 1889</small>}- * -{''[[Oreomystis]]'' <small>Stejneger, 1903</small>}- * -{''[[Oreonectes]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Oreonympha]]'' <small>Gould, 1869</small>}- * -{''[[Oreophasis]]'' <small>G. R. Gray, 1844</small>}- * -{''[[Oreophilais]]'' <small>Clancey, 1991</small>}- * -{''[[Oreopholus]]'' <small>Jardine & Selby, 1835</small>}- * -{''[[Oreophryne]]'' <small>Boettger, 1895</small>}- * -{''[[Oreophrynella]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Oreophylax]]'' <small>Hellmayr, 1925</small>}- * -{''[[Oreopsittacus]]'' <small>Salvadori, 1877</small>}- * -{''[[Oreornis]]'' <small>van Oort, 1910</small>}- * -{''[[Oreortyx]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Oreoryzomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Oreosaurus]]'' <small>Peters, 1862</small>}- * -{''[[Oreoscaptor]]'' <small>Kawada, 2016</small>}- * -{''[[Oreoscoptes]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Oreoscopus]]'' <small>North, 1905</small>}- * -{''[[Oreosoma]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Oreostruthus]]'' <small>De Vis, 1898</small>}- * -{''[[Oreothlypis]]'' <small>Ridgway, 1884</small>}- * -{''[[Oreothraupis]]'' <small>P. L. Sclater, 1856</small>}- * -{''[[Oreotragus]]'' <small>A. Smith, 1834</small>}- * -{''[[Oreotrochilus]]'' <small>Gould, 1847</small>}- * -{''[[Orestias]]'' <small>Valenciennes, 1839</small>}- * -{''[[Orientocoluber]]'' <small>Kharin, 2011</small>}- * -{''[[Origma]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Orinocodoras]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Oriocalotes]]'' <small>M. A. Smith, 1935</small>}- * -{''[[Oriolia]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1838</small>}- * -{''[[Oriolus]]'' <small>Linnaeus, 1766</small>}- * -{''[[Oriturus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Orlitia]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Ornithion]]'' <small>Hartlaub, 1853</small>}- * -{''[[Ornithorhynchus]]'' <small>Blumenbach, 1800</small>}- * -{''[[Ornithuroscincus]]'' <small>Slavenko, Tamar, Tallowin, Kraus, Allison, Carranza and Meiri, 2021</small>}- * -{''[[Ornorectes]]'' <small>Iredale, 1956</small>}- * -{''[[Orosaura]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Orraya]]'' <small>Couper, Covacevich, Schneider and Hoskin, 2000</small>}- * -{''[[Ortalis]]'' <small>Merrem, 1786</small>}- * -{''[[Orthochromis]]'' <small>Greenwood, 1954</small>}- * -{''[[Orthodon]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Orthogeomys]]'' <small>Merriam, 1895</small>}- * -{''[[Orthogonys]]'' <small>Strickland, 1844</small>}- * -{''[[Orthonopias]]'' <small>Starks and Mann, 1911</small>}- * -{''[[Orthonyx]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Orthopristis]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Orthopsittaca]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Orthorhyncus]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Orthospinus]]'' <small>Reis, 1989</small>}- * -{''[[Orthosternarchus]]'' <small>Ellis, 1913</small>}- * -{''[[Orthotomus]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Orthrias]]'' <small>Jordan and Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Orthriophis]]'' <small>Utiger, Helfenberger, Schätti, Schmidt, Ruf and Ziswiler, 2002</small>}- * -{''[[Ortygornis]]'' <small>Reichenbach, 1852</small>}- * -{''[[Ortygospiza]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Ortyxelos]]'' <small>Vieillot, 1825</small>}- * -{''[[Orycteropus]]'' <small>G. Cuvier, 1798</small>}- * -{''[[Oryctolagus]]'' <small>Lilljeborg, 1873</small>}- * -{''[[Oryx]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Oryzias]]'' <small>Jordan and Snyder, 1906</small>}- * -{''[[Oryzomys]]'' <small>Baird, 1857</small>}- * -{''[[Oryzorictes]]'' <small>A. Grandidier, 1870</small>}- * -{''[[Oscaecilia]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Osgoodomys]]'' <small>Hooper and Musser, 1964</small>}- * -{''[[Osmerus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Osopsaron]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Osornophryne]]'' <small>Ruiz-Carranza and Hernández-Camacho, 1976</small>}- * -{''[[Osphronemus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Ossubtus]]'' <small>Jégu, 1992</small>}- * -{''[[Osteobrama]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Osteocephalus]]'' <small>Steindachner, 1862</small>}- * -{''[[Osteochilichthys]]'' <small>Hora, 1942</small>}- * -{''[[Osteochilus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Osteodiscus]]'' <small>Stein, 1978</small>}- * -{''[[Osteogeneiosus]]'' <small>Bleeker, 1846</small>}- * -{''[[Osteoglossum]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Osteolaemus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Osteopilus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ostichthys]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Ostracion]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ostracoberyx]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Otaria]]'' <small>Péron, 1816</small>}- * -{''[[Othonocheirodus]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Othos]]'' <small>Castelnau, 1875</small>}- * -{''[[Otidiphaps]]'' <small>Gould, 1870</small>}- * -{''[[Otis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Otocinclus]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Otocolobus]]'' <small>Brandt, 1842</small>}- * -{''[[Otocryptis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Otocyon]]'' <small>Müller, 1836</small>}- * -{''[[Otohylomys]]'' <small>Bannikova, Lebedev, Abramov and Rozhnov, 2014</small>}- * -{''[[Otolemur]]'' <small>Coquerel, 1859</small>}- * -{''[[Otolithes]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Otolithoides]]'' <small>Fowler, 1933</small>}- * -{''[[Otomops]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Otomys]]'' <small>F. Cuvier, 1824</small>}- * -{''[[Otonycteris]]'' <small>Peters, 1859</small>}- * -{''[[Otonyctomys]]'' <small>Anthony, 1932</small>}- * -{''[[Otopharynx]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Otophidium]]'' <small>Gill in Jordan, 1885</small>}- * -{''[[Otophryne]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Otopteropus]]'' <small>Kock, 1969</small>}- * -{''[[Otosaurus]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Otospermophilus]]'' <small>Brandt, 1844</small>}- * -{''[[Otothyris]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Ototylomys]]'' <small>Merriam, 1901</small>}- * -{''[[Otus]]'' <small>Pennant, 1769</small>}- * -{''[[Ourebia]]'' <small>Laurillard, 1842</small>}- * -{''[[Ouroborus]]'' <small>Stanley, Bauer, Jackman, Branch and Mouton, 2011</small>}- * -{''[[Ovibos]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Ovis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ovophis]]'' <small>Burger, 1981</small>}- * -{''[[Owstonia]]'' <small>Tanaka, 1908</small>}- * -{''[[Oxuderces]]'' <small>Eydoux and Souleyet, 1850</small>}- * -{''[[Oxybelis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Oxybrycon]]'' <small>Géry, 1964</small>}- * -{''[[Oxycheilinus]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Oxycirrhites]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Oxyconger]]'' <small>Bleeker, 1864</small>}- * -{''[[Oxydoras]]'' <small>Kner, 1855</small>}- * -{''[[Oxyeleotris]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Oxygaster]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Oxygymnocypris]]'' <small>Tsao, 1964</small>}- * -{''[[Oxyjulis]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Oxylabes]]'' <small>Sharpe, 1870</small>}- * -{''[[Oxylapia]]'' <small>Kiener and Maugé, 1966</small>}- * -{''[[Oxylebius]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Oxymetopon]]'' <small>Bleeker, 1861</small>}- * -{''[[Oxymonacanthus]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Oxymormyrus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Oxymycterus]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Oxynotus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Oxypogon]]'' <small>Gould, 1848</small>}- * -{''[[Oxyporhamphus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Oxyrhabdium]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Oxyrhopus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Oxyropsis]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Oxyruncus]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Oxyura]]'' <small>Bonaparte, 1828</small>}- * -{''[[Oxyuranus]]'' <small>Kinghorn, 1923</small>}- * -{''[[Oxyurichthys]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Oxyzygonectes]]'' <small>Fowler, 1916</small>}- * -{''[[Ozimops]]'' <small>Reardon, McKenzie and Adams, 2014</small>}- * -{''[[Ozotoceros]]'' <small>Ameghino, 1891</small>}- * -{''[[Pachycalamus]]'' <small>Günther, 1881</small>}- * -{''[[Pachycara]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Pachycare]]'' <small>Gould, 1876</small>}- * -{''[[Pachycephala]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Pachycephalopsis]]'' <small>Salvadori, 1879</small>}- * -{''[[Pachychilon]]'' <small>Steindachner, 1882</small>}- * -{''[[Pachycoccyx]]'' <small>Cabanis, 1882</small>}- * -{''[[Pachydactylus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Pachyhynobius]]'' <small>Fei, Qu and Wu, 1983</small>}- * -{''[[Pachymetopon]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Pachypanchax]]'' <small>Myers, 1933</small>}- * -{''[[Pachypops]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Pachyptila]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Pachyramphus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Pachystomias]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Pachytriton]]'' <small>Boulenger, 1878</small>}- * -{''[[Pachyuromys]]'' <small>Lataste, 1880</small>}- * -{''[[Pachyurus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1831</small>}- * -{''[[Padogobius]]'' <small>Berg, 1932</small>}- * -{''[[Paedogobius]]'' <small>Iwata, Hosoya and Larson, 2001</small>}- * -{''[[Paedophryne]]'' <small>Kraus, 2010</small>}- * -{''[[Pagellus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Pagetopsis]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Pagodroma]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pagophila]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Pagophilus]]'' <small>Gray, 1844</small>}- * -{''[[Pagothenia]]'' <small>Nichols and La Monte, 1936</small>}- * -{''[[Pagrus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Paguma]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Palaia]]'' <small>Slavenko, Tamar, Tallowin, Kraus, Allison, Carranza and Meiri, 2021</small>}- * -{''[[Palatogobius]]'' <small>Gilbert, 1971</small>}- * -{''[[Palawanomys]]'' <small>Musser and Newcomb, 1983</small>}- * -{''[[Palawanosorex]]'' <small>Hutterer et al., 2018</small>}- * -{''[[Palea]]'' <small>Meylan, 1987</small>}- * -{''[[Paleosuchus]]'' <small>Gray, 1862</small>}- * -{''[[Pallasina]]'' <small>Cramer in Jordan and Starks, 1895</small>}- * -{''[[Palleon]]'' <small>Glaw, Hawlitschek and Ruthensteiner, 2013</small>}- * -{''[[Pallidochromis]]'' <small>Turner, 1994</small>}- * -{''[[Palmeria]]'' <small>Rothschild, 1893</small>}- * -{''[[Palmoliparis]]'' <small>Balushkin, 1996</small>}- * -{''[[Paludipasser]]'' <small>Neave, 1909</small>}- * -{''[[Palutrus]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Pamelaescincus]]'' <small>Greer, 1970</small>}- * -{''[[Pampa]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Pamphorichthys]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Pampus]]'' <small>Bonaparte, 1834</small>}- * -{''[[Pampusana]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Pan]]'' <small>Oken, 1816</small>}- * -{''[[Panaque]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Panaspis]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Pandaka]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Pandion]]'' <small>Savigny, 1809</small>}- * -{''[[Pangasianodon]]'' <small>Chevey, 1931</small>}- * -{''[[Pangasius]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Pangio]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Pangshura]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Panna]]'' <small>Mohan, 1969</small>}- * -{''[[Panopa]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Pantanodon]]'' <small>Myers, 1955</small>}- * -{''[[Pantepuisaurus]]'' <small>Kok, 2009</small>}- * -{''[[Panterpe]]'' <small>Cabanis & Heine, 1860</small>}- * -{''[[Panthera]]'' <small>Oken, 1816</small>}- * -{''[[Pantherophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pantholops]]'' <small>Hodgson, 1834</small>}- * -{''[[Pantodon]]'' <small>Peters, 1877</small>}- * -{''[[Pantolabus]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Pantosteus]]'' <small>Cope in Cope and Yarrow, 1875</small>}- * -{''[[Panturichthys]]'' <small>Pellegrin, 1913</small>}- * -{''[[Panurus]]'' <small>Koch, 1816</small>}- * -{''[[Panyptila]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Pao]]'' <small>Kottelat, 2013</small>}- * -{''[[Papagomys]]'' <small>Sody, 1941</small>}- * -{''[[Papasula]]'' <small>Olson & Warheit, 1988</small>}- * -{''[[Papiliolebias]]'' <small>Costa, 1998</small>}- * -{''[[Papilloculiceps]]'' <small>Fowler and Steinitz, 1956</small>}- * -{''[[Papillogobius]]'' <small>Gill and Miller, 1990</small>}- * -{''[[Papio]]'' <small>Erxleben, 1777</small>}- * -{''[[Pappogeomys]]'' <small>Merriam, 1895</small>}- * -{''[[Papuascincus]]'' <small>Allison and Greer, 1986</small>}- * -{''[[Papuengraulis]]'' <small>Munro, 1964</small>}- * -{''[[Papuligobius]]'' <small>Chen and Kottelat, 2003</small>}- * -{''[[Papurana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Papyrocranus]]'' <small>Greenwood, 1963</small>}- * -{''[[Parabathophilus]]'' <small>Matallanas, 1984</small>}- * -{''[[Parabathymyrus]]'' <small>Kamohara, 1938</small>}- * -{''[[Parabembras]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Parablarinella]]'' <small>Bannikova, Jenkins, Solovyeva, Pavlova, Demidova, Simanovsky, Sheftel, Lebedev et al., 2019</small>}- * -{''[[Parablennius]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1915</small>}- * -{''[[Parabothus]]'' <small>Norman, 1931</small>}- * -{''[[Parabotia]]'' <small>Dabry de Thiersant, 1872</small>}- * -{''[[Parabramis]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Parabrosmolus]]'' <small>Machida, 1996</small>}- * -{''[[Parabrotula]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Parabuteo]]'' <small>Ridgway, 1874</small>}- * -{''[[Paracaesio]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Paracallionymus]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Paracanthobrama]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Paracanthopoma]]'' <small>Giltay, 1935</small>}- * -{''[[Paracanthurus]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Paracassina]]'' <small>Peracca, 1907</small>}- * -{''[[Paracentropogon]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Paracentropyge]]'' <small>Burgess, 1991</small>}- * -{''[[Paracetopsis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Parachaenichthys]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Parachaetodon]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Parachaeturichthys]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Parachanna]]'' <small>Teugels and Daget, 1984</small>}- * -{''[[Paracheilinus]]'' <small>Fourmanoir in Roux-Estéve and Fourmanoir, 1955</small>}- * -{''[[Paracheirodon]]'' <small>Géry, 1960</small>}- * -{''[[Parachela]]'' <small>Steindachner, 1881</small>}- * -{''[[Parachiloglanis]]'' <small>Wu, He and Chu, 1981</small>}- * -{''[[Parachondrostoma]]'' <small>Robalo, Almada, Levy and Doadrio, 2007</small>}- * -{''[[Parachromis]]'' <small>Agassiz, 1859</small>}- * -{''[[Paracirrhites]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Paraclinus]]'' <small>Mocquard, 1888</small>}- * -{''[[Paracobitis]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Paraconger]]'' <small>Kanazawa, 1961</small>}- * -{''[[Paracontias]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Paracottus]]'' <small>Taliev in Berg, 1949</small>}- * -{''[[Paracrinia]]'' <small>Heyer and Liem, 1976</small>}- * -{''[[Paracrocidura]]'' <small>Heim de Balsac, 1956</small>}- * -{''[[Paracrossochilus]]'' <small>Popta, 1904</small>}- * -{''[[Paracynictis]]'' <small>Pocock, 1916</small>}- * -{''[[Paracyprichromis]]'' <small>Poll, 1986</small>}- * -{''[[Paradactylodon]]'' <small>Risch, 1984</small>}- * -{''[[Paradelma]]'' <small>Kinghorn, 1926</small>}- * -{''[[Paradicula]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Paradigalla]]'' <small>Lesson, 1835</small>}- * -{''[[Paradiplogrammus]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Paradiplospinus]]'' <small>Andriashev, 1960</small>}- * -{''[[Paradipus]]'' <small>Vinogradov, 1930</small>}- * -{''[[Paradisaea]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Paradistichodus]]'' <small>Pellegrin, 1922</small>}- * -{''[[Paradoxodacna]]'' <small>Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Paradoxoglanis]]'' <small>Norris, 2002</small>}- * -{''[[Paradoxophyla]]'' <small>Blommers-Schlösser and Blanc, 1991</small>}- * -{''[[Paradoxornis]]'' <small>Gould, 1836</small>}- * -{''[[Paradoxurus]]'' <small>F. Cuvier, 1821</small>}- * -{''[[Paraechinus]]'' <small>Trouessart, 1879</small>}- * -{''[[Parafimbrios]]'' <small>Teynié, David, Lottier, Le, Vidal and T. Q. Nguyen, 2015</small>}- * -{''[[Paragalago]]'' <small>Masters, Génin, Couette, Groves, Nash, Delpero and Pozzi, 2017</small>}- * -{''[[Paragalaxias]]'' <small>Scott, 1935</small>}- * -{''[[Paragaleus]]'' <small>Budker, 1935</small>}- * -{''[[Paragehyra]]'' <small>Angel, 1929</small>}- * -{''[[Paragobiodon]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Paragobiopsis]]'' <small>Koumans, 1941</small>}- * -{''[[Paragoniates]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Paragunnellichthys]]'' <small>Dawson, 1967</small>}- * -{''[[Parahelicops]]'' <small>Bourret, 1934</small>}- * -{''[[Paraheminodus]]'' <small>Kamohara, 1957</small>}- * -{''[[Parahollardia]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Parahucho]]'' <small>Vladykov, 1963</small>}- * -{''[[Parahyaena]]'' <small>Hendey, 1974</small>}- * -{''[[Parahydromys]]'' <small>Poche, 1906</small>}- * -{''[[Parahydrophis]]'' <small>Burger and Natsuno, 1974</small>}- * -{''[[Parahypsos]]'' <small>Bath, 1982</small>}- * -{''[[Parailia]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Parajulis]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Parakneria]]'' <small>Poll, 1965</small>}- * -{''[[Parakuhlia]]'' <small>Pellegrin, 1913</small>}- * -{''[[Parakysis]]'' <small>Herre, 1940</small>}- * -{''[[Paralabidochromis]]'' <small>Greenwood, 1956</small>}- * -{''[[Paralabrax]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Paralaubuca]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Paralaudakia]]'' <small>Baig, Wagner, Ananjeva and Böhme, 2012</small>}- * -{''[[Paralepidocephalus]]'' <small>Tchang, 1935</small>}- * -{''[[Paralepis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Paraleptomys]]'' <small>Tate and Archbold, 1941</small>}- * -{''[[Paraletharchus]]'' <small>McCosker, 1974</small>}- * -{''[[Paraleucogobio]]'' <small>Berg, 1907</small>}- * -{''[[Paralichthodes]]'' <small>Gilchrist, 1902</small>}- * -{''[[Paralichthys]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Paraliparis]]'' <small>Collett, 1879</small>}- * -{''[[Paralipophrys]]'' <small>Bath, 1977</small>}- * -{''[[Paralomys]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Paralonchurus]]'' <small>Bocourt, 1869</small>}- * -{''[[Paraloricaria]]'' <small>Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Paralticus]]'' <small>Springer and Williams, 1994</small>}- * -{''[[Paraluteres]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Parambassis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Paramelomys]]'' <small>Rümmler, 1936</small>}- * -{''[[Paramesotriton]]'' <small>Chang, 1935</small>}- * -{''[[Paramisgurnus]]'' <small>Dabry de Thiersant, 1872</small>}- * -{''[[Paramonacanthus]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Paramormyrops]]'' <small>Taverne, Thys van den Audenaerde and Heymer, 1977</small>}- * -{''[[Paramphilius]]'' <small>Pellegrin, 1907</small>}- * -{''[[Paramugil]]'' <small>Ghasemzadeh, Ivantsoff and Aarn, 2004</small>}- * -{''[[Paramurexia]]'' <small>Van Dyck, 2002</small>}- * -{''[[Paramythia]]'' <small>De Vis, 1892</small>}- * -{''[[Paramyxine]]'' <small>Dean, 1904</small>}- * -{''[[Parananochromis]]'' <small>Greenwood, 1987</small>}- * -{''[[Parancistrus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Paranebris]]'' <small>Chao, Béarez and Robertson, 2001</small>}- * -{''[[Paraneetroplus]]'' <small>Regan, 1905</small>}- * -{''[[Paranemachilus]]'' <small>Zhu, 1983</small>}- * -{''[[Paranibea]]'' <small>Trewavas, 1977</small>}- * -{''[[Paranotothenia]]'' <small>Balushkin, 1976</small>}- * -{''[[Parantechinus]]'' <small>Tate, 1947</small>}- * -{''[[Paranthias]]'' <small>Guichenot, 1868</small>}- * -{''[[Paranyctimene]]'' <small>Tate, 1942</small>}- * -{''[[Parapelophryne]]'' <small>Fei, Ye and Jiang, 2003</small>}- * -{''[[Parapercis]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Paraphago]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Paraphimophis]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Murphy, Scrocchi, Altamirano Benavides, Zhang and Bonatto, 2012</small>}- * -{''[[Parapimelodus]]'' <small>La Monte, 1933</small>}- * -{''[[Parapistocalamus]]'' <small>Roux, 1934</small>}- * -{''[[Paraplagusia]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Paraplesiops]]'' <small>Bleeker, 1875</small>}- * -{''[[Paraploactis]]'' <small>Bleeker, 1864</small>}- * -{''[[Paraplotosus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Parapocryptes]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Parapolynemus]]'' <small>Feltes, 1993</small>}- * -{''[[Parapriacanthus]]'' <small>Steindachner, 1870</small>}- * -{''[[Parapristella]]'' <small>Géry, 1964</small>}- * -{''[[Parapristipoma]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Parapristipomoides]]'' <small>Kami, 1973</small>}- * -{''[[Paraprotomyzon]]'' <small>Pellegrin and Fang, 1935</small>}- * -{''[[Parapsenes]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Parapsettus]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Parapsilorhynchus]]'' <small>Hora, 1921</small>}- * -{''[[Parapterois]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Parapteronotus]]'' <small>Albert, 2001</small>}- * -{''[[Parapterygotrigla]]'' <small>Matsubara, 1937</small>}- * -{''[[Parargyrops]]'' <small>Tanaka, 1916</small>}- * -{''[[Pararhabdophis]]'' <small>Bourret, 1934</small>}- * -{''[[Pararhadinaea]]'' <small>Boettger, 1898</small>}- * -{''[[Parasalanx]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Parascalops]]'' <small>True, 1894</small>}- * -{''[[Parascaptor]]'' <small>Gill, 1875</small>}- * -{''[[Parasciadonus]]'' <small>Nielsen, 1984</small>}- * -{''[[Parascolopsis]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Parascorpaena]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Parascorpis]]'' <small>Bleeker, 1875</small>}- * -{''[[Parascyllium]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Paraselene]]'' <small>Kimura, Takeuchi and Yadome, 2022</small>}- * -{''[[Parasikukia]]'' <small>Doi, 2000</small>}- * -{''[[Parasilurus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Parasinilabeo]]'' <small>Wu, 1939</small>}- * -{''[[Parasphaerichthys]]'' <small>Prashad and Mukerji, 1929</small>}- * -{''[[Parasphyraenops]]'' <small>Bean, 1912</small>}- * -{''[[Paraspinibarbus]]'' <small>Chu and Kottelat, 1989</small>}- * -{''[[Parasqualidus]]'' <small>Doi, 2000</small>}- * -{''[[Parastegophilus]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1946</small>}- * -{''[[Parastenophis]]'' <small>Domergue, 1995</small>}- * -{''[[Parastrellus]]'' <small>Hoofer, Van Den Bussche and Horácek, 2006</small>}- * -{''[[Parastremma]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Parastromateus]]'' <small>Bleeker, 1864</small>}- * -{''[[Parasudis]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Parasuta]]'' <small>Worrell, 1961</small>}- * -{''[[Parataeniophorus]]'' <small>Bertelsen and Marshall, 1956</small>}- * -{''[[Paratapinophis]]'' <small>Angel, 1929</small>}- * -{''[[Parateleopus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Paratelmatobius]]'' <small>Lutz and Carvalho, 1958</small>}- * -{''[[Paratherina]]'' <small>Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Paratilapia]]'' <small>Bleeker, 1868</small>}- * -{''[[Paratrachichthys]]'' <small>Waite, 1899</small>}- * -{''[[Paratriacanthodes]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Paratriaenops]]'' <small>Benda and Vallo, 2009</small>}- * -{''[[Paratrimma]]'' <small>Hoese and Brothers, 1976</small>}- * -{''[[Paratrygon]]'' <small>Duméril, 1865</small>}- * -{''[[Parauchenoglanis]]'' <small>Boulenger, 1911</small>}- * -{''[[Paraulopus]]'' <small>Sato and Nakabo, 2002</small>}- * -{''[[Paravandellia]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1912</small>}- * -{''[[Parawaous]]'' <small>Watson, 1993</small>}- * -{''[[Paraxenisthmus]]'' <small>Gill and Hoese, 1993</small>}- * -{''[[Paraxerus]]'' <small>Forsyth Major, 1893</small>}- * -{''[[Parazacco]]'' <small>Chen, 1982</small>}- * -{''[[Parazanclistius]]'' <small>Hardy, 1983</small>}- * -{''[[Parazen]]'' <small>Kamohara, 1935</small>}- * -{''[[Pardachirus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Pardalotus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Pardiglanis]]'' <small>Poll, Lanza and Romoli Sassi, 1972</small>}- * -{''[[Pardipicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Pardirallus]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pardofelis]]'' <small>Severtzov, 1858</small>}- * -{''[[Pareas]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Parecbasis]]'' <small>Eigenmann, 1914</small>}- * -{''[[Pareiodon]]'' <small>Kner, 1855</small>}- * -{''[[Pareiorhina]]'' <small>Gosline, 1947</small>}- * -{''[[Paremballonura]]'' <small>Goodman, Puechmaille, Friedli-Weyeneth, Gerlach, Ruedi, Schoeman, Stanley and Teeling, 2012</small>}- * -{''[[Parenchelyurus]]'' <small>Springer, 1972</small>}- * -{''[[Pareques]]'' <small>Gill in Goode, 1876</small>}- * -{''[[Parequula]]'' <small>Steindachner, 1879</small>}- * -{''[[Paretroplus]]'' <small>Bleeker, 1868</small>}- * -{''[[Pareuchiloglanis]]'' <small>Pellegrin, 1936</small>}- * -{''[[Pareutropius]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Parexocoetus]]'' <small>Bleeker, 1866</small>}- * -{''[[Parhomaloptera]]'' <small>Vaillant, 1902</small>}- * -{''[[Parhoplophryne]]'' <small>Barbour and Loveridge, 1928</small>}- * -{''[[Pariah]]'' <small>Böhlke, 1969</small>}- * -{''[[Paricelinus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Parinoberyx]]'' <small>Kotlyar, 1984</small>}- * -{''[[Parioglossus]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Pariolius]]'' <small>Cope, 1872</small>}- * -{''[[Paristiopterus]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Parkerthraustes]]'' <small>Remsen, 1997</small>}- * -{''[[Parkesia]]'' <small>Sangster, 2008</small>}- * -{''[[Parkraemeria]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Parma]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Parmaturus]]'' <small>Garman, 1906</small>}- * -{''[[Parmops]]'' <small>Rosenblatt and Johnson, 1991</small>}- * -{''[[Parmoptila]]'' <small>Cassin, 1859</small>}- * -{''[[Paroaria]]'' <small>Bonaparte, 1832</small>}- * -{''[[Parodon]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Paroedura]]'' <small>Günther, 1879</small>}- * -{''[[Parona]]'' <small>Berg, 1895</small>}- * -{''[[Parophasma]]'' <small>Reichenow, 1905</small>}- * -{''[[Parophidion]]'' <small>Tortonese, 1954</small>}- * -{''[[Parophrys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Paroplocephalus]]'' <small>Keogh, Scott and Scanlon, 2000</small>}- * -{''[[Paroreomyza]]'' <small>Perkins, 1901</small>}- * -{''[[Parosphromenus]]'' <small>Bleeker, 1877</small>}- * -{''[[Parotia]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Parotocinclus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Parotomys]]'' <small>Thomas, 1918</small>}- * -{''[[Parrella]]'' <small>Ginsburg, 1938</small>}- * -{''[[Parupeneus]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Paruroconger]]'' <small>Blache and Bauchot, 1976</small>}- * -{''[[Paruromys]]'' <small>Ellerman, 1954</small>}- * -{''[[Parus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Paruwrobates]]'' <small>Bauer, 1994</small>}- * -{''[[Parvicrepis]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Parvilacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Parvilux]]'' <small>Hubbs and Wisner, 1964</small>}- * -{''[[Parvimolge]]'' <small>Taylor, 1944</small>}- * -{''[[Parviparma]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Parvipsitta]]'' <small>Mathews, 1916</small>}- * -{''[[Parvoscincus]]'' <small>Ferner, Brown and Greer, 1997</small>}- * -{''[[Passer]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Passerculus]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Passerella]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Passerina]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Pastinachus]]'' <small>Rüppell, 1829</small>}- * -{''[[Pastor]]'' <small>Temminck, 1815</small>}- * -{''[[Pataecus]]'' <small>Richardson, 1844</small>}- * -{''[[Patagioenas]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Patagona]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Patagonotothen]]'' <small>Balushkin, 1976</small>}- * -{''[[Pattonomys]]'' <small>Emmons, 2005</small>}- * -{''[[Paucidentomys]]'' <small>Esselstyn, Achmadi and Rowe, 2012</small>}- * -{''[[Paulamys]]'' <small>Musser, 1986</small>}- * -{''[[Pauxi]]'' <small>Temminck, 1813</small>}- * -{''[[Pavo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Pavoclinus]]'' <small>Smith, 1946</small>}- * -{''[[Pavoraja]]'' <small>Whitley, 1939</small>}- * -{''[[Paxton]]'' <small>Baldwin and Johnson, 1999</small>}- * -{''[[Pearsonomys]]'' <small>Patterson, 1992</small>}- * -{''[[Pecari]]'' <small>Reichenbach, 1835</small>}- * -{''[[Peckoltia]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1912</small>}- * -{''[[Pectenocypris]]'' <small>Kottelat, 1982</small>}- * -{''[[Pectinantus]]'' <small>Sazonov, 1986</small>}- * -{''[[Pectinator]]'' <small>Blyth, 1856</small>}- * -{''[[Pectinochromis]]'' <small>Gill and Edwards, 1999</small>}- * -{''[[Pedetes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Pediolagus]]'' <small>Marelli, 1927</small>}- * -{''[[Pedionomus]]'' <small>Gould, 1840</small>}- * -{''[[Pedioplanis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pedostibes]]'' <small>Günther, 1876</small>}- * -{''[[Pegasus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Pegusa]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Pekania]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Pelagocephalus]]'' <small>Tyler & Paxton, 1979</small>}- * -{''[[Pelagodroma]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Pelangia]]'' <small>Allen, 1998</small>}- * -{''[[Pelargopsis]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Pelasgus]]'' <small>Kottelat and Freyhof, 2007</small>}- * -{''[[Pelates]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Pelea]]'' <small>Gray, 1851</small>}- * -{''[[Pelecanoides]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Pelecanus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Pelecus]]'' <small>Agassiz, 1835</small>}- * -{''[[Peliperdix]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pellona]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Pellonula]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Pellorneum]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Pelmatochromis]]'' <small>Steindachner, 1894</small>}- * -{''[[Pelobates]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Pelochelys]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Pelodiscus]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Pelodytes]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Pelomedusa]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Pelomys]]'' <small>Peters, 1852</small>}- * -{''[[Pelophryne]]'' <small>Barbour, 1938</small>}- * -{''[[Pelophylax]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pelotretis]]'' <small>Waite, 1911</small>}- * -{''[[Pelsartia]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Pelteobagrus]]'' <small>Bleeker, 1864</small>}- * -{''[[Peltocephalus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1835</small>}- * -{''[[Peltohyas]]'' <small>Sharpe, 1896</small>}- * -{''[[Peltophryne]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Peltops]]'' <small>Wagler, 1829</small>}- * -{''[[Peltorhamphus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Pelusios]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Pelvicachromis]]'' <small>Thys van den Audenaerde, 1968</small>}- * -{''[[Pempheris]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Penelope]]'' <small>Merrem, 1786</small>}- * -{''[[Penelopides]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Penelopina]]'' <small>Reichenbach, 1861</small>}- * -{''[[Peneoenanthe]]'' <small>Mathews, 1920</small>}- * -{''[[Peneothello]]'' <small>Mathews, 1920</small>}- * -{''[[Penetopteryx]]'' <small>Lunel, 1881</small>}- * -{''[[Pennahia]]'' <small>Fowler, 1926</small>}- * -{''[[Penopus]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Pentaceropsis]]'' <small>Steindachner in Steindachner and Döderlein, 1883</small>}- * -{''[[Pentaceros]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Pentalagus]]'' <small>Lyon, 1904</small>}- * -{''[[Pentanchus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Smith, 1912</small>}- * -{''[[Pentanemus]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Pentapodus]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Pentaprion]]'' <small>Bleeker, 1850</small>}- * -{''[[Pentherichthys]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Pentheroscion]]'' <small>Trewavas, 1962</small>}- * -{''[[Penthetor]]'' <small>K. Andersen, 1912</small>}- * -{''[[Pentholaea]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Peponocephala]]'' <small>Nishiwaki and Norris, 1966</small>}- * -{''[[Peprilus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Perameles]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1804</small>}- * -{''[[Perca]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Percarina]]'' <small>Nordmann, 1840</small>}- * -{''[[Perccottus]]'' <small>Dybowski, 1877</small>}- * -{''[[Percichthys]]'' <small>Girard, 1855</small>}- * -{''[[Percilia]]'' <small>Girard, 1855</small>}- * -{''[[Percina]]'' <small>Haldeman, 1842</small>}- * -{''[[Percis]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Percnohierax]]'' <small>Ridgway, 1920</small>}- * -{''[[Percnostola]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Percocypris]]'' <small>Chu, 1935</small>}- * -{''[[Percophis]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1825</small>}- * -{''[[Percopsis]]'' <small>Agassiz, 1849</small>}- * -{''[[Perdicula]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Perdix]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Pereulixia]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Pericrocotus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Perimyotis]]'' <small>Menu, 1984</small>}- * -{''[[Periophthalmodon]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Periophthalmus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Periparus]]'' <small>Selys-Longchamps, 1884</small>}- * -{''[[Periporphyrus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Perisoreus]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Perissias]]'' <small>Jordan & Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Perissocephalus]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Perissodus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Peristedion]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Peristrominous]]'' <small>Whitley, 1952</small>}- * -{''[[Pernis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Perochirus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Perodicticus]]'' <small>Bennett, 1831</small>}- * -{''[[Perognathus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1839</small>}- * -{''[[Peromyscus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Peronedys]]'' <small>Steindachner, 1884</small>}- * -{''[[Peropteryx]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Peroryctes]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Perrunichthys]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Perryena]]'' <small>Whitley, 1940</small>}- * -{''[[Persparsia]]'' <small>Parr, 1951</small>}- * -{''[[Perulibatrachus]]'' <small>Roux and Whitley, 1972</small>}- * -{''[[Pervagor]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Petalichthys]]'' <small>Regan, 1904</small>}- * -{''[[Petaurillus]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Petaurista]]'' <small>Link, 1795</small>}- * -{''[[Petauroides]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Petaurus]]'' <small>Shaw, 1791</small>}- * -{''[[Petenia]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Peterscottia]]'' <small>Nalbant, 1991</small>}- * -{''[[Petersius]]'' <small>Hilgendorf, 1894</small>}- * -{''[[Petilipinnis]]'' <small>Casatti, 2002</small>}- * -{''[[Petinomys]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Petitella]]'' <small>Géry and Boutière, 1964</small>}- * -{''[[Petracola]]'' <small>Doan and Castoe, 2005</small>}- * -{''[[Petrocephalus]]'' <small>Marcusen, 1854</small>}- * -{''[[Petrochelidon]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Petrochromis]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Petrodromus]]'' <small>Peters, 1846</small>}- * -{''[[Petrogale]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Petroica]]'' <small>Swainson, 1829</small>}- * -{''[[Petroleuciscus]]'' <small>Bogutskaya, 2002</small>}- * -{''[[Petromus]]'' <small>A. Smith, 1831</small>}- * -{''[[Petromyscus]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Petromyzon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Petronia]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Petropedetes]]'' <small>Reichenow, 1874</small>}- * -{''[[Petrophassa]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Petropseudes]]'' <small>Thomas, 1923</small>}- * -{''[[Petrosaltator]]'' <small>Rathbun and Dumbacher, 2016</small>}- * -{''[[Petrosaurus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Petroscirtes]]'' <small>Rüppell, 1830</small>}- * -{''[[Petrotilapia]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Petrotyx]]'' <small>Heller and Snodgrass, 1903</small>}- * -{''[[Petrus]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Peucaea]]'' <small>Audubon, 1839</small>}- * -{''[[Peucedramus]]'' <small>Coues, 1875</small>}- * -{''[[Pezopetes]]'' <small>Cabanis, 1861</small>}- * -{''[[Pezophaps]]'' <small>Strickland, 1848</small>}- * -{''[[Pezoporus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Phacellodomus]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Phacochoerus]]'' <small>F. Cuvier, 1826</small>}- * -{''[[Phaenicophaeus]]'' <small>Stephens, 1815</small>}- * -{''[[Phaenicophilus]]'' <small>Strickland, 1851</small>}- * -{''[[Phaenomonas]]'' <small>Myers and Wade, 1941</small>}- * -{''[[Phaenomys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Phaenostictus]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Phaeochroa]]'' <small>Gould, 1861</small>}- * -{''[[Phaeognathus]]'' <small>Highton, 1961</small>}- * -{''[[Phaeomyias]]'' <small>Berlepsch, 1902</small>}- * -{''[[Phaeoptila]]'' <small>Gould, 1861</small>}- * -{''[[Phaeoptyx]]'' <small>Fraser and Robins, 1970</small>}- * -{''[[Phaeoscincus]]'' <small>Sadlier, Smith and Bauer, 2014</small>}- * -{''[[Phaethon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Phaethornis]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Phaetusa]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Phago]]'' <small>Günther, 1865</small>}- * -{''[[Phainopepla]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Phainoptila]]'' <small>Salvin, 1877</small>}- * -{''[[Phalacrocorax]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Phalaenoptilus]]'' <small>Ridgway, 1880</small>}- * -{''[[Phalanger]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Phalaropus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Phalcoboenus]]'' <small>d'Orbigny, 1834</small>}- * -{''[[Phallichthys]]'' <small>Hubbs, 1924</small>}- * -{''[[Phalloceros]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Phallocottus]]'' <small>Schultz, 1938</small>}- * -{''[[Phalloptychus]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Phallostethus]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Phallotorynus]]'' <small>Henn, 1916</small>}- * -{''[[Phalotris]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Phaner]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Phanerodon]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Phapitreron]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Phaps]]'' <small>Selby, 1835</small>}- * -{''[[Pharomachrus]]'' <small>La Llave, 1832</small>}- * -{''[[Pharotis]]'' <small>Thomas, 1914</small>}- * -{''[[Pharyngochromis]]'' <small>Greenwood, 1979</small>}- * -{''[[Phascogale]]'' <small>Temminck, 1824</small>}- * -{''[[Phascolarctos]]'' <small>de Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Phascolosorex]]'' <small>Matschie, 1916</small>}- * -{''[[Phascomurexia]]'' <small>Van Dyck, 2002</small>}- * -{''[[Phasianus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Phasmahyla]]'' <small>Cruz, 1991</small>}- * -{''[[Phasmasaurus]]'' <small>Sadlier, Bauer, Shea and Smith, 2015</small>}- * -{''[[Phasmatocottus]]'' <small>Bolin, 1936</small>}- * -{''[[Phedina]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Phegornis]]'' <small>G. R. Gray, 1847</small>}- * -{''[[Phelpsia]]'' <small>W. Lanyon, 1984</small>}- * -{''[[Phelsuma]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Phenablennius]]'' <small>Springer and Smith-Vaniz, 1972</small>}- * -{''[[Phenacobius]]'' <small>Cope, 1867</small>}- * -{''[[Phenacobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1922</small>}- * -{''[[Phenacogaster]]'' <small>Eigenmann, 1907</small>}- * -{''[[Phenacogrammus]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ogle, 1907</small>}- * -{''[[Phenacomys]]'' <small>Merriam, 1889</small>}- * -{''[[Phenacorhamdia]]'' <small>Dahl, 1961</small>}- * -{''[[Phenacoscorpius]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Phenacostethus]]'' <small>Myers, 1928</small>}- * -{''[[Phenagoniates]]'' <small>Eigenmann and Wilson in Eigenmann, Henn and Wilson, 1914</small>}- * -{''[[Pherallodichthys]]'' <small>Shiogaki and Dotsu, 1983</small>}- * -{''[[Pherallodiscus]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Pherallodus]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Pheucticus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Pheugopedius]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Phibalura]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Philander]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Philantomba]]'' <small>Blyth, 1840</small>}- * -{''[[Philautus]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Philemon]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Philentoma]]'' <small>Eyton, 1845</small>}- * -{''[[Philepitta]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1838</small>}- * -{''[[Philesturnus]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1832</small>}- * -{''[[Philetairus]]'' <small>A. Smith, 1837</small>}- * -{''[[Philetor]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Philochortus]]'' <small>Matschie, 1893</small>}- * -{''[[Philodryas]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Philoria]]'' <small>Spencer, 1901</small>}- * -{''[[Philortyx]]'' <small>Gould, 1846</small>}- * -{''[[Philothamnus]]'' <small>A. Smith, 1847</small>}- * -{''[[Philydor]]'' <small>Spix, 1824</small>}- * -{''[[Philypnodon]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Phimophis]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Phimosus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Phisalixella]]'' <small>Domergue, 1995</small>}- * -{''[[Phlegopsis]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Phleocryptes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Phloeomys]]'' <small>Waterhouse, 1839</small>}- * -{''[[Phlogophilus]]'' <small>Gould, 1860</small>}- * -{''[[Phlyctimantis]]'' <small>Laurent and Combaz, 1950</small>}- * -{''[[Phoboscincus]]'' <small>Greer, 1974</small>}- * -{''[[Phoca]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Phocarctos]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Phocoena]]'' <small>G. Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Phocoenoides]]'' <small>Andrews, 1911</small>}- * -{''[[Phodilus]]'' <small>Geoffroy Saint-I. Hilaire, 1830</small>}- * -{''[[Phodopus]]'' <small>Miller, 1910</small>}- * -{''[[Phoebastria]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Phoebetria]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Phoenicircus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Phoenicolacerta]]'' <small>Arnold, Arribas and Carranza, 2007</small>}- * -{''[[Phoeniconaias]]'' <small>G. R. Gray, 1869</small>}- * -{''[[Phoenicoparrus]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Phoenicopterus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Phoeniculus]]'' <small>Jarocki, 1821</small>}- * -{''[[Phoenicurus]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Pholidapus]]'' <small>Bean and Bean, 1897</small>}- * -{''[[Pholidichthys]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Pholidobolus]]'' <small>Peters, 1862</small>}- * -{''[[Pholidornis]]'' <small>Hartlaub, 1857</small>}- * -{''[[Pholidoscelis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pholis]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Phonipara]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Phoniscus]]'' <small>Miller, 1905</small>}- * -{''[[Phonygammus]]'' <small>Lesson & Garnot, 1826</small>}- * -{''[[Phosichthys]]'' <small>Hutton, 1872</small>}- * -{''[[Photoblepharon]]'' <small>Weber, 1902</small>}- * -{''[[Photocorynus]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Photonectes]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Photostomias]]'' <small>Collett, 1889</small>}- * -{''[[Photostylus]]'' <small>Beebe, 1933</small>}- * -{''[[Phoxinellus]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Phoxinus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Phoxocampus]]'' <small>Dawson, 1977</small>}- * -{''[[Phoxophrys]]'' <small>Hubrecht, 1881</small>}- * -{''[[Phractocephalus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Phractolaemus]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Phractura]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Phragmacia]]'' <small>Brooke & Dean, 1990</small>}- * -{''[[Phreatichthys]]'' <small>Vinciguerra, 1924</small>}- * -{''[[Phreatobius]]'' <small>Goeldi, 1905</small>}- * -{''[[Phrygilus]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Phrynella]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Phrynobatrachus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Phrynocephalus]]'' <small>Kaup, 1825</small>}- * -{''[[Phrynoidis]]'' <small>Fitzinger in Treitschke, 1842</small>}- * -{''[[Phrynomantis]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Phrynomedusa]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1923</small>}- * -{''[[Phrynonax]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Phrynops]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Phrynopus]]'' <small>Peters, 1873</small>}- * -{''[[Phrynorhombus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Phrynosoma]]'' <small>Wiegmann, 1828</small>}- * -{''[[Phthanophaneron]]'' <small>Johnson and Rosenblatt, 1988</small>}- * -{''[[Phtheirichthys]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Phucocoetes]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Phycis]]'' <small>Artedi in Walbaum, 1792</small>}- * -{''[[Phycodurus]]'' <small>Gill, 1896</small>}- * -{''[[Phylidonyris]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Phyllaemulor]]'' <small>Costa, Whitney, Braun, White, Silveira & Cleere, 2018</small>}- * -{''[[Phyllanthus]]'' <small>Lesson, 1844</small>}- * -{''[[Phyllastrephus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Phyllergates]]'' <small>Sharpe, 1883</small>}- * -{''[[Phyllichthys]]'' <small>McCulloch, 1916</small>}- * -{''[[Phyllobates]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Phyllodactylus]]'' <small>Gray, 1828</small>}- * -{''[[Phylloderma]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Phyllodytes]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Phyllogobius]]'' <small>Larson, 1986</small>}- * -{''[[Phyllolais]]'' <small>Hartlaub, 1881</small>}- * -{''[[Phyllomedusa]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Phyllomyias]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Phyllomys]]'' <small>Lund, 1839</small>}- * -{''[[Phyllonemus]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Phyllonycteris]]'' <small>Gundlach, 1861</small>}- * -{''[[Phyllopezus]]'' <small>W. Peters, 1877</small>}- * -{''[[Phyllophichthus]]'' <small>Gosline, 1951</small>}- * -{''[[Phyllophryne]]'' <small>Pietsch, 1984</small>}- * -{''[[Phyllops]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Phyllopteryx]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Phyllorhinichthys]]'' <small>Pietsch, 1969</small>}- * -{''[[Phyllorhynchus]]'' <small>Stejneger, 1890</small>}- * -{''[[Phylloscartes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Phylloscopus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Phyllostomus]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Phyllotis]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Phyllurus]]'' <small>Cuvier, 1820</small>}- * -{''[[Phymaturus]]'' <small>Gravenhorst, 1838</small>}- * -{''[[Physalaemus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Physeter]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Physiculus]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Physignathus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Physopyxis]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Physoschistura]]'' <small>Banarescu and Nalbant in Singh, Sen, Banarescu and Nalbant, 1982</small>}- * -{''[[Phytichthys]]'' <small>Hubbs in Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Phytolopsis]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Phytotoma]]'' <small>Molina, 1782</small>}- * -{''[[Phytotriades]]'' <small>Jowers, Downieb and Cohen, 2009</small>}- * -{''[[Phyzelaphryne]]'' <small>Heyer, 1977</small>}- * -{''[[Piabarchus]]'' <small>Myers, 1928</small>}- * -{''[[Piabina]]'' <small>Reinhardt, 1867</small>}- * -{''[[Piabucina]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Piabucus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Piaractus]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Piaya]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Pica]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Picathartes]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Picoides]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Pictilabrus]]'' <small>Gill, 1891</small>}- * -{''[[Piculus]]'' <small>von Spix, 1824</small>}- * -{''[[Picumnus]]'' <small>Temminck, 1825</small>}- * -{''[[Picus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Piedrabuenia]]'' <small>Gosztonyi, 1977</small>}- * -{''[[Piezorina]]'' <small>Lafresnaye, 1843</small>}- * -{''[[Pilherodius]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Piliocolobus]]'' <small>Rochebrune, 1877</small>}- * -{''[[Pillaia]]'' <small>Yazdani, 1972</small>}- * -{''[[Pimelodella]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Pimelodina]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Pimelodus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Pimephales]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Pinarochroa]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Pinarocorys]]'' <small>Shelley, 1902</small>}- * -{''[[Pinaroloxias]]'' <small>Sharpe, 1885</small>}- * -{''[[Pinarornis]]'' <small>Sharpe, 1876</small>}- * -{''[[Pingalla]]'' <small>Whitley, 1955</small>}- * -{''[[Pinguinus]]'' <small>Bonnaterre, 1791</small>}- * -{''[[Pinguipes]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1829</small>}- * -{''[[Pinicola]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Pinirampus]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Pinjalo]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Pinoyscincus]]'' <small>Linkem, Diesmos and Brown, 2011</small>}- * -{''[[Pionites]]'' <small>Heine, 1890</small>}- * -{''[[Pionopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Pionus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Pipa]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Pipanacoctomys]]'' <small>Mares, Braun, Barquez and Diaz, 2000</small>}- * -{''[[Pipile]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pipilo]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Pipistrellus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Pipra]]'' <small>Linnaeus, 1764</small>}- * -{''[[Pipraeidea]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Pipreola]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Piprites]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Piranga]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Pisodonophis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Pitangus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Pithecheir]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Pithecheirops]]'' <small>Emmons, 1993</small>}- * -{''[[Pithecia]]'' <small>Desmarest, 1804</small>}- * -{''[[Pithecophaga]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1896</small>}- * -{''[[Pithecopus]]'' <small>Cope, 1866</small>}- * -{''[[Pithys]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Pitohui]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Pitta]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Pittasoma]]'' <small>Cassin, 1860</small>}- * -{''[[Pituna]]'' <small>Costa, 1989</small>}- * -{''[[Pituophis]]'' <small>Holbrook, 1842</small>}- * -{''[[Pityriasis]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Placidochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Placocheilus]]'' <small>Wu in Wu, Lin, Chen, Chen and He, 1977</small>}- * -{''[[Placosoma]]'' <small>Tschudi, 1847</small>}- * -{''[[Plagiodontia]]'' <small>F. Cuvier, 1836</small>}- * -{''[[Plagiogeneion]]'' <small>Forbes, 1890</small>}- * -{''[[Plagiognathops]]'' <small>Berg, 1907</small>}- * -{''[[Plagiogrammus]]'' <small>Bean, 1894</small>}- * -{''[[Plagiopholis]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Plagiopsetta]]'' <small>Franz, 1910</small>}- * -{''[[Plagioscion]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Plagiotremus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Plagopterus]]'' <small>Cope, 1874</small>}- * -{''[[Planaltina]]'' <small>Böhlke, 1954</small>}- * -{''[[Planigale]]'' <small>Troughton, 1928</small>}- * -{''[[Planiloricaria]]'' <small>Isbrücker, 1971</small>}- * -{''[[Platacanthomys]]'' <small>Blyth, 1859</small>}- * -{''[[Platalea]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Platalina]]'' <small>Thomas, 1928</small>}- * -{''[[Platanichthys]]'' <small>Whitehead, 1968</small>}- * -{''[[Platanista]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Plataplochilus]]'' <small>Ahl, 1928</small>}- * -{''[[Platax]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Platemys]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Platichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Platyallabes]]'' <small>Poll, 1977</small>}- * -{''[[Platybelone]]'' <small>Fowler, 1919</small>}- * -{''[[Platyberyx]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Platycaranx]]'' <small>Kimura, Takeuchi and Yadome, 2022</small>}- * -{''[[Platycephalus]]'' <small>Bloch, 1795</small>}- * -{''[[Platyceps]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Platycercus]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Platyclarias]]'' <small>Poll, 1977</small>}- * -{''[[Platydoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Platygillellus]]'' <small>Dawson, 1974</small>}- * -{''[[Platyglanis]]'' <small>Daget, 1979</small>}- * -{''[[Platygobio]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Platygobiopsis]]'' <small>Springer and Randall, 1992</small>}- * -{''[[Platylophus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Platymantis]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Platymops]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Platynematichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Platypharodon]]'' <small>Herzenstein, 1891</small>}- * -{''[[Platyplectrum]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Platyplectrurus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Platyrhina]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Platyrhinoidis]]'' <small>Garman, 1881</small>}- * -{''[[Platyrinchus]]'' <small>Desmarest, 1805</small>}- * -{''[[Platyrrhinus]]'' <small>Saussure, 1860</small>}- * -{''[[Platysaurus]]'' <small>Smith, 1844</small>}- * -{''[[Platysilurus]]'' <small>Haseman, 1911</small>}- * -{''[[Platysmacheilus]]'' <small>Lu, Luo and Chen, 1977</small>}- * -{''[[Platysmurus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Platyspiza]]'' <small>Ridgway, 1897</small>}- * -{''[[Platystacus]]'' <small>Bloch, 1794</small>}- * -{''[[Platysteira]]'' <small>Jardine & Selby, 1830</small>}- * -{''[[Platysternon]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Platystomatichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Platytaeniodus]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Platytroctes]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Platytropius]]'' <small>Hora, 1937</small>}- * -{''[[Platyurosternarchus]]'' <small>Mago-Leccia, 1994</small>}- * -{''[[Plecodus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Plecoglossus]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1846</small>}- * -{''[[Plecotus]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Plectobranchus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Plectorhinchus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Plectorhyncha]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Plectranthias]]'' <small>Bleeker, 1873</small>}- * -{''[[Plectrochilus]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1917</small>}- * -{''[[Plectrogenium]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Plectroglyphidodon]]'' <small>Fowler and Ball, 1924</small>}- * -{''[[Plectrohyla]]'' <small>Brocchi, 1877</small>}- * -{''[[Plectrophenax]]'' <small>Stejneger, 1882</small>}- * -{''[[Plectropomus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Plectropterus]]'' <small>Stephens, 1824</small>}- * -{''[[Plectrurus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron in A. M. C. Duméril and A. H. A. Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Plectrypops]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Plecturocebus]]'' <small>Byrne, Rylands, Carneiro, Lynch Alfaro et al., 2016</small>}- * -{''[[Plegadis]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Plerotes]]'' <small>K. Andersen, 1910</small>}- * -{''[[Plesienchelys]]'' <small>Anderson, 1988</small>}- * -{''[[Plesiobatis]]'' <small>Nishida, 1990</small>}- * -{''[[Plesiodipsas]]'' <small>Harvey, Rivas-Fuenmayor, Portilla and Ruede-Almonacid, 2009</small>}- * -{''[[Plesiolebias]]'' <small>Costa, 1989</small>}- * -{''[[Plesiomyzon]]'' <small>Zheng and Chen, 1980</small>}- * -{''[[Plesiops]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Plesiotrygon]]'' <small>Rosa, Castello and Thorson, 1987</small>}- * -{''[[Plestiodon]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Plethodon]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Plethodontohyla]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Pletholax]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Pleuragramma]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Pleurodeles]]'' <small>Michahelles, 1830</small>}- * -{''[[Pleurodema]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Pleurogrammus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Pleuronectes]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Pleuronichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Pleuroscopus]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Pleurosicya]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Plica]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Plicofollis]]'' <small>Kailola, 2004</small>}- * -{''[[Pliocercus]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Pliosteostoma]]'' <small>Norman, 1923</small>}- * -{''[[Pliotrema]]'' <small>Regan, 1906</small>}- * -{''[[Plocepasser]]'' <small>A. Smith, 1836</small>}- * -{''[[Ploceus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Plotosus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Pluvialis]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Pluvianellus]]'' <small>G. R. Gray, 1846</small>}- * -{''[[Pluvianus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Pnictes]]'' <small>Jordan, 1919</small>}- * -{''[[Pnoepyga]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Poblana]]'' <small>de Buen, 1945</small>}- * -{''[[Podarcis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Podargus]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Podica]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Podiceps]]'' <small>Latham, 1787</small>}- * -{''[[Podilymbus]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Podoces]]'' <small>Fischer von Waldheim, 1821</small>}- * -{''[[Podocnemis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Podogymnura]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Podomys]]'' <small>Osgood, 1909</small>}- * -{''[[Podothecus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Podoxymys]]'' <small>Anthony, 1929</small>}- * -{''[[Poecile]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Poecilia]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Poeciliopsis]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Poecilocharax]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Poeciloconger]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Poecilodryas]]'' <small>Gould, 1865</small>}- * -{''[[Poecilogale]]'' <small>Thomas, 1883</small>}- * -{''[[Poecilopholis]]'' <small>Boulenger, 1903</small>}- * -{''[[Poecilopsetta]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Poecilostreptus]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Poecilothrissa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Poecilotriccus]]'' <small>Berlepsch, 1884</small>}- * -{''[[Poelagus]]'' <small>St. Leger, 1932</small>}- * -{''[[Poeoptera]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Poephila]]'' <small>Gould, 1842</small>}- * -{''[[Pogobrama]]'' <small>Luo, 1995</small>}- * -{''[[Pogona]]'' <small>Storr, 1982</small>}- * -{''[[Pogoneleotris]]'' <small>Bleeker, 1875</small>}- * -{''[[Pogonias]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Pogonichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Pogoniulus]]'' <small>Lafresnaye, 1842</small>}- * -{''[[Pogonocichla]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Pogonolycus]]'' <small>Norman, 1937</small>}- * -{''[[Pogonomelomys]]'' <small>Rümmler, 1936</small>}- * -{''[[Pogonomys]]'' <small>Milne-Edwards, 1877</small>}- * -{''[[Pogonoperca]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Pogonophryne]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Pogonopoma]]'' <small>Regan, 1904</small>}- * -{''[[Pogonoscorpius]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Poiana]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Poicephalus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Polemaetus]]'' <small>Heine, 1890</small>}- * -{''[[Polemon]]'' <small>Jan, 1858</small>}- * -{''[[Polihierax]]'' <small>Kaup, 1847</small>}- * -{''[[Poliocephalus]]'' <small>Selby, 1840</small>}- * -{''[[Poliocitellus]]'' <small>A. H. Howell, 1938</small>}- * -{''[[Poliolais]]'' <small>Alexander, 1903</small>}- * -{''[[Polioptila]]'' <small>P. L. Sclater, 1855</small>}- * -{''[[Polioxolmis]]'' <small>W. Lanyon, 1986</small>}- * -{''[[Pollachius]]'' <small>Nilsson, 1832</small>}- * -{''[[Pollichthys]]'' <small>Grey, 1959</small>}- * -{''[[Pollimyrus]]'' <small>Taverne, 1971</small>}- * -{''[[Polyacanthonotus]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Polyamblyodon]]'' <small>Norman, 1935</small>}- * -{''[[Polyboroides]]'' <small>A. Smith, 1829</small>}- * -{''[[Polycentropsis]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Polycentrus]]'' <small>Müller and Troschel, 1849</small>}- * -{''[[Polychrus]]'' <small>Cuvier, 1817</small>}- * -{''[[Polydactylus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Polyerata]]'' <small>Heine, 1863</small>}- * -{''[[Polyipnus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Polylepion]]'' <small>Gomon, 1977</small>}- * -{''[[Polymetme]]'' <small>McCulloch, 1926</small>}- * -{''[[Polymixia]]'' <small>Lowe, 1838</small>}- * -{''[[Polynemus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Polyodon]]'' <small>Lacepède, 1797</small>}- * -{''[[Polyonymus]]'' <small>Heine, 1863</small>}- * -{''[[Polypedates]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Polypera]]'' <small>Burke, 1912</small>}- * -{''[[Polyplacapros]]'' <small>Fujii & Uyeno, 1979</small>}- * -{''[[Polyplectron]]'' <small>Temminck, 1807</small>}- * -{''[[Polyprion]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Polypterus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Polyspina]]'' <small>Hardy, 1983</small>}- * -{''[[Polyspondylogobius]]'' <small>Kimura and Wu, 1994</small>}- * -{''[[Polysteganus]]'' <small>Klunzinger, 1870</small>}- * -{''[[Polysticta]]'' <small>Eyton, 1836</small>}- * -{''[[Polystictus]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Polytelis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Polytmus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Pomacanthus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Pomacentrus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Pomachromis]]'' <small>Allen and Randall, 1974</small>}- * -{''[[Pomadasys]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Pomarea]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Pomatomus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Pomatorhinus]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Pomatoschistus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Pomatostomus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Pomoxis]]'' <small>Rafinesque, 1818</small>}- * -{''[[Pongo]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Pontinus]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Pontoporia]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Pooecetes]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Poospiza]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Poospizopsis]]'' <small>Berlepsch, 1893</small>}- * -{''[[Popondichthys]]'' <small>Allen, 1987</small>}- * -{''[[Poptella]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Porcostoma]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Porichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Porochilus]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Poroclinus]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Porocottus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Poroderma]]'' <small>Smith, 1838</small>}- * -{''[[Porogadus]]'' <small>Goode and Bean, 1885</small>}- * -{''[[Porogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Poromera]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Poromitra]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Poropanchax]]'' <small>Clausen, 1967</small>}- * -{''[[Poropuntius]]'' <small>Smith, 1931</small>}- * -{''[[Porotergus]]'' <small>Ellis in Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Porphyrio]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Porphyrolaema]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Porphyrospiza]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Porthidium]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Porzana]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Posidonichthys]]'' <small>Briggs, 1993</small>}- * -{''[[Potamalosa]]'' <small>Ogilby, 1897</small>}- * -{''[[Potamarius]]'' <small>Hubbs and Miller, 1960</small>}- * -{''[[Potamites]]'' <small>Doan and Castoe, 2005</small>}- * -{''[[Potamobatrachus]]'' <small>Collette, 1995</small>}- * -{''[[Potamochoerus]]'' <small>Gray, 1854</small>}- * -{''[[Potamogale]]'' <small>Du Chaillu, 1860</small>}- * -{''[[Potamorhina]]'' <small>Cope, 1878</small>}- * -{''[[Potamorrhaphis]]'' <small>Günther, 1866</small>}- * -{''[[Potamothrissa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Potamotrygon]]'' <small>Garman, 1877</small>}- * -{''[[Potamotyphlus]]'' <small>Taylor, 1968</small>}- * -{''[[Potorous]]'' <small>Desmarest, 1804</small>}- * -{''[[Potos]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire and F. G. Cuvier, 1795</small>}- * -{''[[Powellichthys]]'' <small>Smith, 1966</small>}- * -{''[[Poyntonia]]'' <small>Channing and Boycott, 1989</small>}- * -{''[[Poyntonophrynus]]'' <small>Frost, Grant, Faivovich, Bain, Haas, Haddad, de Sá, Channing, Wilkinson, Donnellan et al., 2006</small>}- * -{''[[Praealticus]]'' <small>Schultz and Chapman in Schultz et al., 1960</small>}- * -{''[[Praematoliparis]]'' <small>Andriashev, 2003</small>}- * -{''[[Praeteropus]]'' <small>Hutchinson, Couper, Amey and Wilmer, 2021</small>}- * -{''[[Praomys]]'' <small>Thomas, 1915</small>}- * -{''[[Prasinohaema]]'' <small>Greer, 1974</small>}- * -{''[[Praslinia]]'' <small>Boulenger, 1909</small>}- * -{''[[Premnas]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Premnoplex]]'' <small>Cherrie, 1891</small>}- * -{''[[Premnornis]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Presbytis]]'' <small>Eschscholtz, 1821</small>}- * -{''[[Priacanthus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Priapella]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Priapichthys]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Prietella]]'' <small>Carranza, 1954</small>}- * -{''[[Primolius]]'' <small>Bonaparte, 1857</small>}- * -{''[[Prinia]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Priocharax]]'' <small>Weitzman and Vari, 1987</small>}- * -{''[[Priodontes]]'' <small>F. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Priolepis]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Prionace]]'' <small>Cantor, 1849</small>}- * -{''[[Prionailurus]]'' <small>Severtzov, 1858</small>}- * -{''[[Prioniturus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Prionobrama]]'' <small>Fowler, 1913</small>}- * -{''[[Prionobutis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Prionochilus]]'' <small>Strickland, 1841</small>}- * -{''[[Prionodon]]'' <small>Horsfield, 1822</small>}- * -{''[[Prionodraco]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Prionodura]]'' <small>De Vis, 1883</small>}- * -{''[[Prionomys]]'' <small>Dollman, 1910</small>}- * -{''[[Prionops]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Prionotus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Prionurus]]'' <small>Lacepède, 1804</small>}- * -{''[[Priotelus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Pristella]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Pristidactylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pristigaster]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Pristigenys]]'' <small>Agassiz, 1835</small>}- * -{''[[Pristilepis]]'' <small>Randall, Shimizu and Yamakawa, 1982</small>}- * -{''[[Pristimantis]]'' <small>Jiménez de la Espada, 1870</small>}- * -{''[[Pristiophorus]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Pristipomoides]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Pristis]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Pristobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Pristolepis]]'' <small>Jerdon, 1849</small>}- * -{''[[Pristotis]]'' <small>Rüppell, 1838</small>}- * -{''[[Pristurus]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Proablepharus]]'' <small>Fuhn, 1969</small>}- * -{''[[Proatheris]]'' <small>Broadley, 1996</small>}- * -{''[[Probarbus]]'' <small>Sauvage, 1880</small>}- * -{''[[Probolodus]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Probosciger]]'' <small>Kuhl, 1820</small>}- * -{''[[Probreviceps]]'' <small>Parker, 1931</small>}- * -{''[[Procapra]]'' <small>Hodgson, 1846</small>}- * -{''[[Procarduelis]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Procatopus]]'' <small>Boulenger, 1904</small>}- * -{''[[Procavia]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Procellaria]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Procellosaurinus]]'' <small>Rodrigues, 1991</small>}- * -{''[[Proceratophrys]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1920</small>}- * -{''[[Procetichthys]]'' <small>Paxton, 1989</small>}- * -{''[[Prochilodus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Procnias]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Procolobus]]'' <small>Rochebrune, 1877</small>}- * -{''[[Procottus]]'' <small>Gratcianov, 1902</small>}- * -{''[[Proctoporus]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Procyon]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Procypris]]'' <small>Lin, 1933</small>}- * -{''[[Prodontocharax]]'' <small>Eigenmann and Pearson in Pearson, 1924</small>}- * -{''[[Prodotiscus]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Proechimys]]'' <small>J. A. Allen, 1899</small>}- * -{''[[Proedromys]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Proeutropiichthys]]'' <small>Hora, 1937</small>}- * -{''[[Profundulus]]'' <small>Hubbs, 1924</small>}- * -{''[[Prognathodes]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Prognatholiparis]]'' <small>Orr and Busby, 2001</small>}- * -{''[[Progne]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Prognichthys]]'' <small>Breder, 1928</small>}- * -{''[[Prolabeo]]'' <small>Norman, 1932</small>}- * -{''[[Prolabeops]]'' <small>Schultz, 1941</small>}- * -{''[[Prolagus]]'' <small>Pomel, 1853</small>}- * -{''[[Prolatilus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Prolemur]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Promerops]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Prometheomys]]'' <small>Satunin, 1901</small>}- * -{''[[Promethichthys]]'' <small>Gill, 1893</small>}- * -{''[[Promops]]'' <small>Gervais, 1856</small>}- * -{''[[Promyllantor]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Pronolagus]]'' <small>Lyon, 1904</small>}- * -{''[[Pronotogrammus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Propherallodus]]'' <small>Shiogaki and Dotsu, 1983</small>}- * -{''[[Propimelodus]]'' <small>Lundberg and Parisi, 2002</small>}- * -{''[[Propithecus]]'' <small>Bennett, 1832</small>}- * -{''[[Propteridium]]'' <small>Linnaeus</small>}- * -{''[[Proscelotes]]'' <small>Witte and Laurent, 1943</small>}- * -{''[[Prosciurillus]]'' <small>Ellerman, 1947</small>}- * -{''[[Proscyllium]]'' <small>Hilgendorf, 1904</small>}- * -{''[[Prosobonia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Prosopeia]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Prosopium]]'' <small>Jordan, 1878</small>}- * -{''[[Prosoproctus]]'' <small>Poss and Eschmeyer, 1979</small>}- * -{''[[Prosthemadera]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Prosymna]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Protammodytes]]'' <small>Ida, Sirimontaporn and Monkolprasit, 1994</small>}- * -{''[[Proteles]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1824</small>}- * -{''[[Protemblemaria]]'' <small>Stephens, 1963</small>}- * -{''[[Proteracanthus]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Proterorhinus]]'' <small>Smitt, 1900</small>}- * -{''[[Proteus]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Protoblepharon]]'' <small>Baldwin, Johnson and Paxton, 1997</small>}- * -{''[[Protoblepharus]]'' <small>Mirza, Bragin, Bhosale, Gowande, Patel and Poyarkov, 2022</small>}- * -{''[[Protobothrops]]'' <small>Hoge and Romano-Hoge, 1983</small>}- * -{''[[Protochondrostoma]]'' <small>Robalo, Almada, Levy and Doadrio, 2007</small>}- * -{''[[Protochromys]]'' <small>Menzies, 1996</small>}- * -{''[[Protocobitis]]'' <small>Yang and Chen, 1993</small>}- * -{''[[Protogobius]]'' <small>Watson and Pöllabauer, 1998</small>}- * -{''[[Protogrammus]]'' <small>Fricke, 1985</small>}- * -{''[[Protomelas]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Protomyctophum]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Protomyzon]]'' <small>Hora, 1932</small>}- * -{''[[Protonemacheilus]]'' <small>Yang and Chu, 1990</small>}- * -{''[[Protonibea]]'' <small>Trewavas, 1971</small>}- * -{''[[Protonotaria]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Protopterus]]'' <small>Owen, 1839</small>}- * -{''[[Protosalanx]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Protosciaena]]'' <small>Sasaki, 1989</small>}- * -{''[[Prototroctes]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Protoxerus]]'' <small>Forsyth Major, 1893</small>}- * -{''[[Prunella]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Przewalskium]]'' <small>Flerov, 1930</small>}- * -{''[[Psalidodon]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Psalidoprocne]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Psaltria]]'' <small>Temminck, 1836</small>}- * -{''[[Psaltriparus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Psammobates]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Psammobatis]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Psammodiscus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Psammodromus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Psammodynastes]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Psammogobius]]'' <small>Smith, 1935</small>}- * -{''[[Psammomys]]'' <small>Cretzschmar, 1828</small>}- * -{''[[Psammoperca]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Psammophilus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Psammophis]]'' <small>H. Boie in Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Psammophylax]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Psammphiletria]]'' <small>Roberts, 2003</small>}- * -{''[[Psarisomus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Psarocolius]]'' <small>Wagler, 1827</small>}- * -{''[[Psectrogaster]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Psednos]]'' <small>Barnard, 1927</small>}- * -{''[[Psellogrammus]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Psenes]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1833</small>}- * -{''[[Psenopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Psephotellus]]'' <small>Mathews, 1913</small>}- * -{''[[Psephotus]]'' <small>Gould, 1845</small>}- * -{''[[Psephurus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Psettichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Psettina]]'' <small>Hubbs, 1915</small>}- * -{''[[Psettodes]]'' <small>Bennett, 1831</small>}- * -{''[[Pseudacanthicus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudacris]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pseudaesopia]]'' <small>Chabanaud, 1934</small>}- * -{''[[Pseudalaemon]]'' <small>Lort Phillips, 1898</small>}- * -{''[[Pseudalectrias]]'' <small>Lindberg, 1938</small>}- * -{''[[Pseudalethe]]'' <small>Beresford, 2003</small>}- * -{''[[Pseudalsophis]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Cadle, Murphy, Moura-Leite and Bonatto, 2009</small>}- * -{''[[Pseudalutarius]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Pseudambassis]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Pseudamia]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Pseudamiops]]'' <small>Smith, 1954</small>}- * -{''[[Pseudancistrus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudanos]]'' <small>Winterbottom, 1980</small>}- * -{''[[Pseudantechinus]]'' <small>Tate, 1947</small>}- * -{''[[Pseudanthias]]'' <small>Bleeker, 1871</small>}- * -{''[[Pseudaphritis]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Pseudaphya]]'' <small>Iljin, 1930</small>}- * -{''[[Pseudapocryptes]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Pseudaspis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pseudaspius]]'' <small>Dybowski, 1869</small>}- * -{''[[Pseudauchenipterus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudecheneis]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Pseudechidna]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Pseudechis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Pseudelaenia]]'' <small>W. Lanyon, 1988</small>}- * -{''[[Pseudelaphe]]'' <small>Mertens and Rosenberg, 1943</small>}- * -{''[[Pseudemoia]]'' <small>Fuhn, 1967</small>}- * -{''[[Pseudemydura]]'' <small>Siebenrock, 1901</small>}- * -{''[[Pseudemys]]'' <small>Gray, 1856</small>}- * -{''[[Pseudeos]]'' <small>J. L. Peters, 1935</small>}- * -{''[[Pseudepapterus]]'' <small>Steindachner, 1915</small>}- * -{''[[Pseuderemias]]'' <small>Boettger, 1883</small>}- * -{''[[Pseudeutropius]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudexostoma]]'' <small>Chu, 1979</small>}- * -{''[[Pseudhirundo]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Pseudhymenochirus]]'' <small>Chabanaud, 1920</small>}- * -{''[[Pseudibis]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Pseudis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Pseudoacontias]]'' <small>Bocage, 1889</small>}- * -{''[[Pseudoalcippe]]'' <small>Bannerman, 1923</small>}- * -{''[[Pseudobagrus]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Pseudobalistes]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Pseudobarbus]]'' <small>Smith, 1841</small>}- * -{''[[Pseudobathylagus]]'' <small>Kobyliansky, 1986</small>}- * -{''[[Pseudobias]]'' <small>Sharpe, 1870</small>}- * -{''[[Pseudoblennius]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1850</small>}- * -{''[[Pseudoboa]]'' <small>Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Pseudoboodon]]'' <small>Peracca, 1897</small>}- * -{''[[Pseudobrama]]'' <small>Bleeker, 1870</small>}- * -{''[[Pseudobranchus]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Pseudobufo]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Pseudobulweria]]'' <small>Mathews, 1936</small>}- * -{''[[Pseudocalliurichthys]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Pseudocalotes]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pseudocalyptomena]]'' <small>Rothschild, 1909</small>}- * -{''[[Pseudocaranx]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Pseudocarcharias]]'' <small>Cadenat, 1963</small>}- * -{''[[Pseudocepola]]'' <small>Kamohara, 1935</small>}- * -{''[[Pseudoceramodactylus]]'' <small>Haas, 1957</small>}- * -{''[[Pseudocerastes]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Pseudocetonurus]]'' <small>Sazonov and Shcherbachev, 1982</small>}- * -{''[[Pseudocetopsis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudochaenichthys]]'' <small>Norman, 1937</small>}- * -{''[[Pseudochalceus]]'' <small>Kner, 1863</small>}- * -{''[[Pseudocheilinops]]'' <small>Schultz in Schultz, Chapman, Lachner and Wood, 1960</small>}- * -{''[[Pseudocheilinus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudocheirodon]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1916</small>}- * -{''[[Pseudocheirus]]'' <small>Ogilby, 1837</small>}- * -{''[[Pseudochelidon]]'' <small>Hartlaub, 1861</small>}- * -{''[[Pseudochirops]]'' <small>Matschie, 1915</small>}- * -{''[[Pseudochirulus]]'' <small>Matschie, 1915</small>}- * -{''[[Pseudochondrostoma]]'' <small>Robalo, Almada, Levy and Doadrio, 2007</small>}- * -{''[[Pseudochromis]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Pseudocolaptes]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Pseudocolopteryx]]'' <small>Lillo, 1905</small>}- * -{''[[Pseudocophotis]]'' <small>Manthey in Manthey and Grossmann, 1997</small>}- * -{''[[Pseudocordylus]]'' <small>Smith, 1838</small>}- * -{''[[Pseudocoris]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudocorynopoma]]'' <small>Perugia, 1891</small>}- * -{''[[Pseudocrenilabrus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Pseudocurimata]]'' <small>Fernández-Yépez, 1948</small>}- * -{''[[Pseudocyttus]]'' <small>Gilchrist, 1906</small>}- * -{''[[Pseudodax]]'' <small>Bleeker, 1861</small>}- * -{''[[Pseudoeryx]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Pseudoeurycea]]'' <small>Taylor, 1944</small>}- * -{''[[Pseudoferania]]'' <small>Ogilby, 1891</small>}- * -{''[[Pseudoficimia]]'' <small>Bocourt, 1883</small>}- * -{''[[Pseudogastromyzon]]'' <small>Nichols, 1925</small>}- * -{''[[Pseudogekko]]'' <small>Taylor, 1922</small>}- * -{''[[Pseudogilbia]]'' <small>Møller, Schwarzhans and Nielsen, 2004</small>}- * -{''[[Pseudoginglymostoma]]'' <small>Dingerkus, 1986</small>}- * -{''[[Pseudogobio]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Pseudogobius]]'' <small>Popta, 1922</small>}- * -{''[[Pseudogonatodes]]'' <small>Ruthven, 1915</small>}- * -{''[[Pseudogramma]]'' <small>Bleeker, 1875</small>}- * -{''[[Pseudohaje]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Pseudohemiculter]]'' <small>Nichols and Pope, 1927</small>}- * -{''[[Pseudohemiodon]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudohomaloptera]]'' <small>Silas, 1953</small>}- * -{''[[Pseudohowella]]'' <small>Fedoryako, 1976</small>}- * -{''[[Pseudohydromys]]'' <small>Rümmler, 1934</small>}- * -{''[[Pseudohynobius]]'' <small>Fei and Yang, 1983</small>}- * -{''[[Pseudois]]'' <small>Hodgson, 1846</small>}- * -{''[[Pseudojuloides]]'' <small>Fowler, 1949</small>}- * -{''[[Pseudolabrus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudolaguvia]]'' <small>Misra, 1976</small>}- * -{''[[Pseudolais]]'' <small>Vaillant, 1902</small>}- * -{''[[Pseudolaubuca]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Pseudoleistes]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Pseudoleptodeira]]'' <small>Taylor, 1939</small>}- * -{''[[Pseudoliparis]]'' <small>Andriashev, 1955</small>}- * -{''[[Pseudolithoxus]]'' <small>Isbrücker and Werner in Isbrücker, Seidel, Michels, Schraml and Werner, 2001</small>}- * -{''[[Pseudoloricaria]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudomancopsetta]]'' <small>Evseenko, 1984</small>}- * -{''[[Pseudomonacanthus]]'' <small>Bleeker, 1865</small>}- * -{''[[Pseudomugil]]'' <small>Kner, 1866</small>}- * -{''[[Pseudomyrophis]]'' <small>Wade, 1946</small>}- * -{''[[Pseudomys]]'' <small>Gray, 1832</small>}- * -{''[[Pseudomystus]]'' <small>Jayaram, 1968</small>}- * -{''[[Pseudonaja]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Pseudonestor]]'' <small>Rothschild, 1893</small>}- * -{''[[Pseudonezumia]]'' <small>Okamura, 1970</small>}- * -{''[[Pseudonigrita]]'' <small>Reichenow, 1903</small>}- * -{''[[Pseudonotoliparis]]'' <small>Pitruk, 1991</small>}- * -{''[[Pseudonus]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Pseudopaludicola]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1926</small>}- * -{''[[Pseudopataecus]]'' <small>Johnson, 2004</small>}- * -{''[[Pseudopentaceros]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Pseudopercis]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1903</small>}- * -{''[[Pseudophallus]]'' <small>Herald, 1940</small>}- * -{''[[Pseudophichthys]]'' <small>Roule, 1915</small>}- * -{''[[Pseudophilautus]]'' <small>Laurent, 1943</small>}- * -{''[[Pseudophoxinus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Pseudophryne]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pseudophycis]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Pseudopimelodus]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Pseudoplatystoma]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudoplectrurus]]'' <small>Boulenger, 1890</small>}- * -{''[[Pseudoplesiops]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Pseudopleuronectes]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudopodoces]]'' <small>Zarudny & Loudon, 1902</small>}- * -{''[[Pseudopoecilia]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Pseudopungtungia]]'' <small>Mori, 1935</small>}- * -{''[[Pseudopus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Pseudorabdion]]'' <small>Jan, 1862</small>}- * -{''[[Pseudoraja]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1954</small>}- * -{''[[Pseudorana]]'' <small>Fei, Ye and Huang, 1990</small>}- * -{''[[Pseudorasbora]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Pseudorca]]'' <small>Reinhardt, 1862</small>}- * -{''[[Pseudorectes]]'' <small>Sharpe, 1877</small>}- * -{''[[Pseudorhinogobius]]'' <small>Zhong and Wu, 1998</small>}- * -{''[[Pseudorhombus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudorinelepis]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pseudoromicia]]'' <small>Monadjem, Patterson, Webala and Demos, 2020</small>}- * -{''[[Pseudoryx]]'' <small>Dung, Giao, Chinh, Tuoc, Arctander and MacKinnon, 1993</small>}- * -{''[[Pseudoryzomys]]'' <small>Hershkovitz, 1959</small>}- * -{''[[Pseudosaltator]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Pseudoscaphirhynchus]]'' <small>Nikolskii, 1900</small>}- * -{''[[Pseudoscopelus]]'' <small>Lütken, 1892</small>}- * -{''[[Pseudoscops]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Pseudoseisura]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Pseudosetipinna]]'' <small>Peng and Zhao, 1988</small>}- * -{''[[Pseudosimochromis]]'' <small>Nelissen, 1977</small>}- * -{''[[Pseudosphromenus]]'' <small>Bleeker, 1879</small>}- * -{''[[Pseudospingus]]'' <small>Berlepsch & Stolzmann, 1896</small>}- * -{''[[Pseudostegophilus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Pseudosynanceia]]'' <small>Day, 1875</small>}- * -{''[[Pseudotatia]]'' <small>Mees, 1974</small>}- * -{''[[Pseudothecadactylus]]'' <small>Brongersma, 1936</small>}- * -{''[[Pseudotocinclus]]'' <small>Nichols, 1919</small>}- * -{''[[Pseudotolithus]]'' <small>Bleeker, 1863</small>}- * -{''[[Pseudotomodon]]'' <small>Koslowsky, 1896</small>}- * -{''[[Pseudotothyris]]'' <small>Britski and Garavello, 1984</small>}- * -{''[[Pseudotrapelus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Pseudotriacanthus]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Pseudotriakis]]'' <small>Brito Capello, 1868</small>}- * -{''[[Pseudotriccus]]'' <small>Taczanowski & Berlepsch, 1885</small>}- * -{''[[Pseudotrichonotus]]'' <small>Yoshino and Araga in Masuda, Araga and Yoshino, 1975</small>}- * -{''[[Pseudotriton]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Pseudotropheus]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Pseudotrypauchen]]'' <small>Hardenberg, 1931</small>}- * -{''[[Pseudotylosurus]]'' <small>Fernández-Yépez, 1948</small>}- * -{''[[Pseudovespicula]]'' <small>Mandrytsa, 2001</small>}- * -{''[[Pseudoxenodon]]'' <small>Boulenger, 1890</small>}- * -{''[[Pseudoxyrhopus]]'' <small>Günther, 1881</small>}- * -{''[[Pseudupeneus]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Psilodraco]]'' <small>Norman, 1937</small>}- * -{''[[Psilogobius]]'' <small>Baldwin, 1972</small>}- * -{''[[Psilopogon]]'' <small>S. Müller, 1836</small>}- * -{''[[Psilops]]'' <small>Rodrigues, Recoder, Teixeira Jr., Roscito, Guerrero, Nunes, Freitas, Fernandes et al., 2017</small>}- * -{''[[Psilopsiagon]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Psilorhamphus]]'' <small>P. L. Sclater, 1855</small>}- * -{''[[Psilorhinus]]'' <small>Rüppell, 1837</small>}- * -{''[[Psilorhynchus]]'' <small>McClelland, 1839</small>}- * -{''[[Psiloscops]]'' <small>Coues, 1899</small>}- * -{''[[Psilotris]]'' <small>Ginsburg, 1953</small>}- * -{''[[Psittacara]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Psittacella]]'' <small>Schlegel, 1871</small>}- * -{''[[Psittacula]]'' <small>Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Psittaculirostris]]'' <small>J. E. Gray & G. R. Gray, 1859</small>}- * -{''[[Psittacus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Psitteuteles]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Psittinus]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Psittiparus]]'' <small>Hellmayr, 1903</small>}- * -{''[[Psittirostra]]'' <small>Temminck, 1820</small>}- * -{''[[Psittrichas]]'' <small>R. Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Psomophis]]'' <small>C.W. Myers and Cadle, 1994</small>}- * -{''[[Psophia]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Psophocichla]]'' <small>Cabanis, 1860</small>}- * -{''[[Psophodes]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Psychosaura]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Psychrolutes]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Psychrophrynella]]'' <small>Hedges, Duellman and Heinicke, 2008</small>}- * -{''[[Ptarmus]]'' <small>Smith, 1947</small>}- * -{''[[Ptenochirus]]'' <small>Peters, 1861</small>}- * -{''[[Ptenopus]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Pteraclis]]'' <small>Gronow, 1772</small>}- * -{''[[Pteragogus]]'' <small>Peters, 1855</small>}- * -{''[[Pteralopex]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Pterapogon]]'' <small>Koumans, 1933</small>}- * -{''[[Ptereleotris]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Pterengraulis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Pteridophora]]'' <small>A. B. Meyer, 1894</small>}- * -{''[[Pternistis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Pterobrycon]]'' <small>Eigenmann, 1913</small>}- * -{''[[Pterobunocephalus]]'' <small>Fowler, 1943</small>}- * -{''[[Pterocaesio]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Pterochromis]]'' <small>Trewavas, 1973</small>}- * -{''[[Pterocles]]'' <small>Temminck, 1815</small>}- * -{''[[Pterocryptis]]'' <small>Peters, 1861</small>}- * -{''[[Pterodoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Pterodroma]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pteroglossus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Pterogobius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Pterogymnus]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Pteroidichthys]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Pterois]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Pterolebias]]'' <small>Garman, 1895</small>}- * -{''[[Pteromylaeus]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Pteromys]]'' <small>G. Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Pteromyscus]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Pteronetta]]'' <small>Salvadori, 1895</small>}- * -{''[[Pteronotropis]]'' <small>Fowler, 1935</small>}- * -{''[[Pteronotus]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Pteronura]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Pteropelor]]'' <small>Fowler, 1938</small>}- * -{''[[Pterophanes]]'' <small>Gould, 1849</small>}- * -{''[[Pterophyllum]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Pteroplatytrygon]]'' <small>Fowler, 1910</small>}- * -{''[[Pteropsaron]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Pteroptochos]]'' <small>Kittlitz, 1830</small>}- * -{''[[Pteropus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Pterorana]]'' <small>Kiyasetuo and Khare, 1986</small>}- * -{''[[Pteroscion]]'' <small>Fowler, 1925</small>}- * -{''[[Pterosturisoma]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1978</small>}- * -{''[[Pterosynchiropus]]'' <small>Nakabo, 1982</small>}- * -{''[[Pterothrissus]]'' <small>Hilgendorf, 1877</small>}- * -{''[[Pterotolithus]]'' <small>Fowler, 1933</small>}- * -{''[[Pteruthius]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Pterycombus]]'' <small>Fries, 1837</small>}- * -{''[[Pterygoplichthys]]'' <small>Gill, 1858</small>}- * -{''[[Pterygotrigla]]'' <small>Waite, 1899</small>}- * -{''[[Ptilichthys]]'' <small>Bean, 1881</small>}- * -{''[[Ptilinopus]]'' <small>Swainson, 1825</small>}- * -{''[[Ptilocercus]]'' <small>Gray, 1848</small>}- * -{''[[Ptilocichla]]'' <small>Sharpe, 1877</small>}- * -{''[[Ptilogonys]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Ptilonorhynchus]]'' <small>Kuhl, 1820</small>}- * -{''[[Ptilopachus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Ptiloprora]]'' <small>De Vis, 1894</small>}- * -{''[[Ptilopsis]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Ptiloris]]'' <small>Swainson, 1825</small>}- * -{''[[Ptilorrhoa]]'' <small>J. L. Peters, 1940</small>}- * -{''[[Ptilostomus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Ptilotula]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Ptyas]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ptychadena]]'' <small>Boulenger, 1917</small>}- * -{''[[Ptychidio]]'' <small>Myers, 1930</small>}- * -{''[[Ptychobarbus]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Ptychocharax]]'' <small>Weitzman, Fink, Machado-Allison and Royero L., 1994</small>}- * -{''[[Ptychocheilus]]'' <small>Agassiz, 1855</small>}- * -{''[[Ptychochromis]]'' <small>Steindachner, 1880</small>}- * -{''[[Ptychochromoides]]'' <small>Kiener and Maugé, 1966</small>}- * -{''[[Ptychohyla]]'' <small>Taylor, 1944</small>}- * -{''[[Ptychophis]]'' <small>Gomes, 1915</small>}- * -{''[[Ptychoramphus]]'' <small>J. F. Brandt, 1837</small>}- * -{''[[Ptychozoon]]'' <small>Kuhl and Van Hasselt, 1822</small>}- * -{''[[Ptyctolaemus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1864</small>}- * -{''[[Ptyodactylus]]'' <small>Cuvier, 1820</small>}- * -{''[[Ptyonoprogne]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Ptyrticus]]'' <small>Hartlaub, 1883</small>}- * -{''[[Puck]]'' <small>Pietsch, 1978</small>}- * -{''[[Pucrasia]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Pudu]]'' <small>Gray, 1852</small>}- * -{''[[Puertoricomys]]'' <small>Woods, 1989</small>}- * -{''[[Puffinus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Pugnaso]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Pulchrana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Pulsatrix]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Puma]]'' <small>Jardine, 1834</small>}- * -{''[[Pundamilia]]'' <small>Seehausen and Lippitsch in Seehausen et al., 1998</small>}- * -{''[[Pungitius]]'' <small>Coste, 1848</small>}- * -{''[[Pungtungia]]'' <small>Herzenstein, 1892</small>}- * -{''[[Pungu]]'' <small>Trewavas in Trewavas, Green and Corbet, 1972</small>}- * -{''[[Punomys]]'' <small>Osgood, 1943</small>}- * -{''[[Puntazzo]]'' <small>Bleeker, 1876</small>}- * -{''[[Puntioplites]]'' <small>Smith, 1929</small>}- * -{''[[Puntius]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Purnella]]'' <small>Mathews, 1914</small>}- * -{''[[Purpureicephalus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Pusa]]'' <small>Scopoli, 1771</small>}- * -{''[[Puzanovia]]'' <small>Fedorov, 1975</small>}- * -{''[[Pycnocraspedum]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Pycnomma]]'' <small>Rutter, 1904</small>}- * -{''[[Pycnonotus]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Pycnoptilus]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Pycnopygius]]'' <small>Salvadori, 1880</small>}- * -{''[[Pygarrhichas]]'' <small>Burmeister, 1837</small>}- * -{''[[Pygathrix]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1812</small>}- * -{''[[Pygeretmus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Pygidianops]]'' <small>Myers, 1944</small>}- * -{''[[Pygiptila]]'' <small>P. L. Sclater, 1858</small>}- * -{''[[Pygmaeascincus]]'' <small>Couper and Hoskin, 2014</small>}- * -{''[[Pygocentrus]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Pygoderma]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Pygomeles]]'' <small>Grandidier, 1867</small>}- * -{''[[Pygoplites]]'' <small>Fraser-Brunner, 1933</small>}- * -{''[[Pygopristis]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Pygopus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Pygoscelis]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Pylodictis]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Pyramodon]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1913</small>}- * -{''[[Pyrenestes]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Pyrgilauda]]'' <small>J. Verreaux, 1870</small>}- * -{''[[Pyriglena]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Pyrilia]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pyrocephalus]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Pyroderus]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Pyrolycus]]'' <small>Machida and Hashimoto, 2002</small>}- * -{''[[Pyrrhocorax]]'' <small>Tunstall, 1771</small>}- * -{''[[Pyrrholaemus]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Pyrrhomyias]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Pyrrhoplectes]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Pyrrhula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Pyrrhulina]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846</small>}- * -{''[[Pyrrhura]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Pyrroglaux]]'' <small>Yamashina, 1938</small>}- * -{''[[Python]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Pythonichthys]]'' <small>Poey, 1868</small>}- * -{''[[Pythonodipsas]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Pytilia]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Pyxicephalus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Pyxichromis]]'' <small>Greenwood, 1980</small>}- * -{''[[Pyxiloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1984</small>}- * -{''[[Pyxis]]'' <small>Bell, 1827</small>}- * -{''[[Qianlabeo]]'' <small>Zhang and Chen, 2004</small>}- * -{''[[Quadratus]]'' <small>Wisner, 1999</small>}- * -{''[[Quasipaa]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Quassiremus]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Quedenfeldtia]]'' <small>Boettger, 1883</small>}- * -{''[[Quelea]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Quemisia]]'' <small>Miller, 1929</small>}- * -{''[[Querula]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Quietula]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan and Starks, 1895</small>}- * -{''[[Quilticohyla]]'' <small>Faivovich, Pereyra, Luna, Hertz, Blotto, Vásquez-Almazán, McCranie, Sánchez, Baêta et al., 2018</small>}- * -{''[[Quinca]]'' <small>Mees, 1966</small>}- * -{''[[Quintana]]'' <small>Hubbs, 1934</small>}- * -{''[[Quiscalus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Rabaulichthys]]'' <small>Allen, 1984</small>}- * -{''[[Rabdion]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Racenisia]]'' <small>Mago-Leccia, 1994</small>}- * -{''[[Rachovia]]'' <small>Myers, 1927</small>}- * -{''[[Rachoviscus]]'' <small>Myers, 1926</small>}- * -{''[[Rachycentron]]'' <small>Kaup, 1826</small>}- * -{''[[Raclitia]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Raconda]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Racovitzia]]'' <small>Dollo, 1900</small>}- * -{''[[Radiicephalus]]'' <small>Osório, 1917</small>}- * -{''[[Radjah]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Radulinopsis]]'' <small>Soldatov and Lindberg, 1930</small>}- * -{''[[Radulinus]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Rafetus]]'' <small>Gray, 1864</small>}- * -{''[[Raiamas]]'' <small>Jordan, 1919</small>}- * -{''[[Rainfordia]]'' <small>McCulloch, 1923</small>}- * -{''[[Raja]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Rajella]]'' <small>Stehmann, 1970</small>}- * -{''[[Rallina]]'' <small>G. R. Gray, 1846</small>}- * -{''[[Rallus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Rama]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Ramnogaster]]'' <small>Whitehead, 1965</small>}- * -{''[[Ramphastos]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ramphocaenus]]'' <small>Vieillot, 1819</small>}- * -{''[[Ramphocelus]]'' <small>Desmarest, 1805</small>}- * -{''[[Ramphocinclus]]'' <small>Lafresnaye, 1843</small>}- * -{''[[Ramphocoris]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Ramphodon]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Ramphomicron]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Ramphotrigon]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Ramphotyphlops]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Ramsayornis]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Rana]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ranacephala]]'' <small>McCord, Joseph-Ouni and Lamar, 2001</small>}- * -{''[[Randallichthys]]'' <small>Anderson, Kami and Johnson, 1977</small>}- * -{''[[Randia]]'' <small>Delacour, 1931</small>}- * -{''[[Raneya]]'' <small>Robins, 1961</small>}- * -{''[[Rangifer]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Raniceps]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Ranitomeya]]'' <small>Bauer, 1986</small>}- * -{''[[Rankinia]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Ranodon]]'' <small>Kessler, 1866</small>}- * -{''[[Ranoidea]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Ranzania]]'' <small>Nardo, 1840</small>}- * -{''[[Raorchestes]]'' <small>Biju, Shouche, Dubois, Dutta and Bossuyt, 2010</small>}- * -{''[[Raphicerus]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Raphus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Rasbora]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Rasborichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Rasborinus]]'' <small>Oshima, 1920</small>}- * -{''[[Rastrelliger]]'' <small>Jordan and Starks in Jordan and Dickerson, 1908</small>}- * -{''[[Rastrineobola]]'' <small>Fowler, 1936</small>}- * -{''[[Rastrinus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Ratabulus]]'' <small>Jordan and Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Rathbunella]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Ratsirakia]]'' <small>Maugé, 1984</small>}- * -{''[[Rattus]]'' <small>Fischer, 1803</small>}- * -{''[[Ratufa]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Rauenia]]'' <small>Wolters, 1980</small>}- * -{''[[Rectoris]]'' <small>Lin, 1935</small>}- * -{''[[Recurvirostra]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Redigobius]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Redunca]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Regalecus]]'' <small>Ascanius, 1772</small>}- * -{''[[Reganella]]'' <small>Eigenmann, 1905</small>}- * -{''[[Reganochromis]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Regina]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Regulus]]'' <small>Cuvier, 1800</small>}- * -{''[[Reicheltia]]'' <small>Hardy, 1982</small>}- * -{''[[Reinhardtius]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Reinwardtipicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Reinwardtoena]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Reithrodon]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Reithrodontomys]]'' <small>Giglioli, 1874</small>}- * -{''[[Relictus]]'' <small>Hubbs and Miller, 1972</small>}- * -{''[[Remiz]]'' <small>Jarocki, 1819</small>}- * -{''[[Remora]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Remorina]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Rena]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Rendahlia]]'' <small>Chabanaud, 1930</small>}- * -{''[[Renova]]'' <small>Thomerson and Taphorn, 1995</small>}- * -{''[[Rentapia]]'' <small>Chan, Grismer, Zachariah, Brown and Abraham, 2016</small>}- * -{''[[Repomucenus]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Retroculus]]'' <small>Eigenmann and Bray, 1894</small>}- * -{''[[Retropinna]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Rexea]]'' <small>Waite, 1911</small>}- * -{''[[Rexichthys]]'' <small>Parin and Astakhov, 1987</small>}- * -{''[[Rhabdalestes]]'' <small>Hoedeman, 1951</small>}- * -{''[[Rhabdamia]]'' <small>Weber, 1909</small>}- * -{''[[Rhabdoblennius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Rhabdolichops]]'' <small>Eigenmann and Allen, 1942</small>}- * -{''[[Rhabdomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Rhabdophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Rhabdops]]'' <small>Boulenger, 1893</small>}- * -{''[[Rhabdornis]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Rhabdosargus]]'' <small>Fowler, 1933</small>}- * -{''[[Rhabdotorrhinus]]'' <small>A. B. Meyer & Wiglesworth, 1898</small>}- * -{''[[Rhachidelus]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Rhachisaurus]]'' <small>Pellegrino, Rodrigues, Yonenaga-Yasuda and Sites, 2001</small>}- * -{''[[Rhacochilus]]'' <small>Agassiz, 1854</small>}- * -{''[[Rhacodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Rhacophorus]]'' <small>Kuhl and Van Hasselt, 1822</small>}- * -{''[[Rhadinaea]]'' <small>Cope, 1863</small>}- * -{''[[Rhadinella]]'' <small>H. M. Smith, 1941</small>}- * -{''[[Rhadinesthes]]'' <small>Regan and Trewavas, 1929</small>}- * -{''[[Rhadinocentrus]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Rhadinoloricaria]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1974</small>}- * -{''[[Rhadinophanes]]'' <small>Myers and Campbell, 1981</small>}- * -{''[[Rhaebo]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Rhagamys]]'' <small>Forsyth Major, 1905</small>}- * -{''[[Rhagerhis]]'' <small>Peters, 1862</small>}- * -{''[[Rhagologus]]'' <small>Stresemann & Paludan, 1934</small>}- * -{''[[Rhagomys]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Rhamdella]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Rhamdia]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Rhamdioglanis]]'' <small>Ihering, 1907</small>}- * -{''[[Rhamdiopsis]]'' <small>Haseman, 1911</small>}- * -{''[[Rhamnophis]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Rhamphichthys]]'' <small>Müller and Troschel, 1849</small>}- * -{''[[Rhamphiophis]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Rhamphocetichthys]]'' <small>Paxton, 1989</small>}- * -{''[[Rhamphocharis]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Rhamphochromis]]'' <small>Regan, 1922</small>}- * -{''[[Rhamphocottus]]'' <small>Günther, 1874</small>}- * -{''[[Rhampholeon]]'' <small>Günther, 1874</small>}- * -{''[[Rhamphomantis]]'' <small>Salvadori, 1878</small>}- * -{''[[Rhaphidura]]'' <small>Oates, 1883</small>}- * -{''[[Rhaphiodon]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Rhea]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Rhegmatorhina]]'' <small>Ridgway, 1888</small>}- * -{''[[Rheinardia]]'' <small>Maingonnat, 1882</small>}- * -{''[[Rheithrosciurus]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Rheobates]]'' <small>Grant, Frost, Caldwell, Gagliardo, Haddad, Kok, Means, Noonan, Schargel and Wheeler, 2006</small>}- * -{''[[Rheobatrachus]]'' <small>Liem, 1973</small>}- * -{''[[Rheocles]]'' <small>Jordan and Hubbs in Jordan, 1919</small>}- * -{''[[Rheodytes]]'' <small>Legler and Cann, 1980</small>}- * -{''[[Rheoglanis]]'' <small>Poll, 1966</small>}- * -{''[[Rheohyla]]'' <small>Duellman, Marion and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Rheomys]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Rheosaurus]]'' <small>Vásquez-Restrepo, Ibáñez, Sánchez-Pacheco and Daza, 2019</small>}- * -{''[[Rhina]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Rhinatrema]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Rhincodon]]'' <small>Smith, 1828</small>}- * -{''[[Rhinecanthus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Rhinelepis]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Rhinella]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Rhinemys]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Rhineura]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Rhinichthys]]'' <small>Agassiz, 1849</small>}- * -{''[[Rhinobatos]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Rhinobothryum]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Rhinobrycon]]'' <small>Myers, 1944</small>}- * -{''[[Rhinoceros]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Rhinocheilus]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Rhinochimaera]]'' <small>Garman, 1901</small>}- * -{''[[Rhinoclemmys]]'' <small>Fitzinger, 1835</small>}- * -{''[[Rhinocrypta]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Rhinoderma]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Rhinodoras]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Rhinogobio]]'' <small>Bleeker, 1870</small>}- * -{''[[Rhinogobiops]]'' <small>Hubbs, 1926</small>}- * -{''[[Rhinogobius]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Rhinoleptus]]'' <small>Orejas-Miranda, Roux-Estève and Guibé, 1970</small>}- * -{''[[Rhinoliparis]]'' <small>Gilbert, 1896</small>}- * -{''[[Rhinolophus]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Rhinomugil]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Rhinomuraena]]'' <small>Garman, 1888</small>}- * -{''[[Rhinomyias]]'' <small>Sharpe, 1879</small>}- * -{''[[Rhinonicteris]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Rhinopetitia]]'' <small>Géry, 1964</small>}- * -{''[[Rhinophichthus]]'' <small>McCosker, 1999</small>}- * -{''[[Rhinophis]]'' <small>Hemprich, 1820</small>}- * -{''[[Rhinophrynus]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Rhinophylla]]'' <small>Peters, 1865</small>}- * -{''[[Rhinopias]]'' <small>Gill, 1905</small>}- * -{''[[Rhinopithecus]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1872</small>}- * -{''[[Rhinoplax]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Rhinoplocephalus]]'' <small>F. Müller, 1885</small>}- * -{''[[Rhinopoma]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Rhinopomastus]]'' <small>Jardine, 1828</small>}- * -{''[[Rhinoprenes]]'' <small>Munro, 1964</small>}- * -{''[[Rhinoptera]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Rhinoptilus]]'' <small>Strickland, 1852</small>}- * -{''[[Rhinoraja]]'' <small>Ishiyama, 1952</small>}- * -{''[[Rhinortha]]'' <small>Vigors, 1830</small>}- * -{''[[Rhinosardinia]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Rhinosciurus]]'' <small>Blyth, 1856</small>}- * -{''[[Rhinosolea]]'' <small>Fowler, 1946</small>}- * -{''[[Rhinotyphlops]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Rhipidomys]]'' <small>Tschudi, 1845</small>}- * -{''[[Rhipidura]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Rhizomys]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Rhizoplagiodontia]]'' <small>Woods, 1989</small>}- * -{''[[Rhizoprionodon]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Rhizosomichthys]]'' <small>Miles, 1943</small>}- * -{''[[Rhizothera]]'' <small>G. R. Gray, 1841</small>}- * -{''[[Rhoadsia]]'' <small>Fowler, 1911</small>}- * -{''[[Rhodacanthis]]'' <small>Rothschild, 1892</small>}- * -{''[[Rhodeus]]'' <small>Agassiz, 1832</small>}- * -{''[[Rhodichthys]]'' <small>Collett, 1879</small>}- * -{''[[Rhodinocichla]]'' <small>Hartlaub, 1853</small>}- * -{''[[Rhodonessa]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Rhodopechys]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Rhodopis]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Rhodospingus]]'' <small>Sharpe, 1888</small>}- * -{''[[Rhodospiza]]'' <small>Sharpe, 1888</small>}- * -{''[[Rhodostethia]]'' <small>W. MacGillivray, 1842</small>}- * -{''[[Rhodothraupis]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Rhodymenichthys]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Rhogeessa]]'' <small>H. Allen, 1866</small>}- * -{''[[Rhombomys]]'' <small>Wagner, 1841</small>}- * -{''[[Rhombophryne]]'' <small>Boettger, 1880</small>}- * -{''[[Rhomboplites]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Rhombosolea]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Rhopias]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Rhopocichla]]'' <small>Oates, 1889</small>}- * -{''[[Rhopodytes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1863</small>}- * -{''[[Rhopophilus]]'' <small>Giglioli & Salvadori, 1870</small>}- * -{''[[Rhopornis]]'' <small>Richmond, 1902</small>}- * -{''[[Rhopospina]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Rhoptropus]]'' <small>W. Peters, 1869</small>}- * -{''[[Rhyacichthys]]'' <small>Boulenger, 1901</small>}- * -{''[[Rhyacornis]]'' <small>Blanford, 1872</small>}- * -{''[[Rhyacotriton]]'' <small>Dunn, 1920</small>}- * -{''[[Rhycherus]]'' <small>Ogilby, 1907</small>}- * -{''[[Rhynchactis]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Rhynchobatus]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Rhynchocalamus]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Rhynchoconger]]'' <small>Jordan and Hubbs, 1925</small>}- * -{''[[Rhynchocyclus]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Rhynchocyon]]'' <small>Peters, 1847</small>}- * -{''[[Rhynchocypris]]'' <small>Günther, 1889</small>}- * -{''[[Rhynchodoras]]'' <small>Klausewitz and Rössel, 1961</small>}- * -{''[[Rhynchoedura]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Rhynchogadus]]'' <small>Tortonese, 1948</small>}- * -{''[[Rhynchogale]]'' <small>Thomas, 1894</small>}- * -{''[[Rhynchohyalus]]'' <small>Barnard, 1925</small>}- * -{''[[Rhyncholestes]]'' <small>Osgood, 1924</small>}- * -{''[[Rhynchomeles]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Rhynchomys]]'' <small>Thomas, 1895</small>}- * -{''[[Rhynchonycteris]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Rhynchopelates]]'' <small>Fowler, 1931</small>}- * -{''[[Rhynchophanes]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Rhynchopsitta]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Rhynchorhamphus]]'' <small>Fowler, 1928</small>}- * -{''[[Rhynchortyx]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1893</small>}- * -{''[[Rhynchospiza]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Rhynchostruthus]]'' <small>P. L. Sclater & Hartlaub, 1881</small>}- * -{''[[Rhynchotus]]'' <small>von Spix, 1825</small>}- * -{''[[Rhyneptesicus]]'' <small>Bianchi, 1917</small>}- * -{''[[Rhynochetos]]'' <small>J. Verreaux & Des Murs, 1860</small>}- * -{''[[Rhyticeros]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Rhytiodus]]'' <small>Kner, 1858</small>}- * -{''[[Rhytipterna]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Riama]]'' <small>Gray, 1858</small>}- * -{''[[Ribeiroclinus]]'' <small>Pinto, 1965</small>}- * -{''[[Riccordia]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Richardsonichthys]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Richardsonius]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Ricola]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1978</small>}- * -{''[[Ricuzenius]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Ridgwayia]]'' <small>Stejneger, 1883</small>}- * -{''[[Riekertia]]'' <small>Smith, 1952</small>}- * -{''[[Rieppeleon]]'' <small>Matthee, Tilbury and Townsend, 2004</small>}- * -{''[[Rigidipenna]]'' <small>Cleere et al., 2007</small>}- * -{''[[Rimator]]'' <small>Blyth, 1847</small>}- * -{''[[Rimicola]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan, 1896</small>}- * -{''[[Rineloricaria]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Rinoctes]]'' <small>Parr, 1952</small>}- * -{''[[Riolama]]'' <small>Uzzell, 1973</small>}- * -{''[[Riopa]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Rioraja]]'' <small>Whitley, 1939</small>}- * -{''[[Riparia]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Risor]]'' <small>Ginsburg, 1933</small>}- * -{''[[Rissa]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Ristella]]'' <small>Gray, 1839</small>}- * -{''[[Rita]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Rivulus]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Roa]]'' <small>Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Robia]]'' <small>Pietsch, 1979</small>}- * -{''[[Robinsia]]'' <small>Böhlke and Smith, 1967</small>}- * -{''[[Robinsichthys]]'' <small>Birdsong, 1988</small>}- * -{''[[Robsonius]]'' <small>Collar, 2006</small>}- * -{''[[Rodriguesophis]]'' <small>Zaher, Grazziotin, Murphy, Scrocchi, Altamirano Benavides, Zhang and Bonatto, 2012</small>}- * -{''[[Roeboexodon]]'' <small>Géry, 1959</small>}- * -{''[[Roeboides]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Roestes]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Rogadius]]'' <small>Jordan and Richardson, 1908</small>}- * -{''[[Rohtee]]'' <small>Sykes, 1839</small>}- * -{''[[Rohteichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Rollandia]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Rollulus]]'' <small>Bonnaterre, 1791</small>}- * -{''[[Romanichthys]]'' <small>Dumitrescu, Banarescu and Stoica, 1957</small>}- * -{''[[Romanogobio]]'' <small>Banarescu, 1961</small>}- * -{''[[Romerolagus]]'' <small>Merriam, 1896</small>}- * -{''[[Roncador]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Rondeletia]]'' <small>Goode and Bean, 1895</small>}- * -{''[[Rondonops]]'' <small>Colli, Hoogmoed, Cannatella, Cassimiro, Gomes, Ghellere, Nunes, Pellegrino, Salerno et al., 2015</small>}- * -{''[[Ronquilus]]'' <small>Jordan and Starks, 1895</small>}- * -{''[[Roraimia]]'' <small>Chapman, 1929</small>}- * -{''[[Rosenblattia]]'' <small>Mead and De Falla, 1965</small>}- * -{''[[Rosenblattichthys]]'' <small>Johnson, 1974</small>}- * -{''[[Rostratula]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Rostrhamus]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Rostrogobio]]'' <small>Taranetz, 1937</small>}- * -{''[[Rostroraja]]'' <small>Hulley, 1972</small>}- * -{''[[Rotuma]]'' <small>Springer, 1988</small>}- * -{''[[Rougetius]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Rouleina]]'' <small>Jordan, 1923</small>}- * -{''[[Rousettus]]'' <small>Gray, 1821</small>}- * -{''[[Rowettia]]'' <small>Lowe, 1923</small>}- * -{''[[Ruanoho]]'' <small>Hardy, 1986</small>}- * -{''[[Rubrisciurus]]'' <small>Ellerman, 1954</small>}- * -{''[[Rucervus]]'' <small>Hodgson, 1838</small>}- * -{''[[Rudarius]]'' <small>Jordan & Fowler, 1902</small>}- * -{''[[Rukia]]'' <small>Momiyama, 1922</small>}- * -{''[[Rulyrana]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Rungwecebus]]'' <small>Davenport, Stanley, Stargis, De Luca, Mpunga, Machaga and Olson, 2006</small>}- * -{''[[Rupicapra]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Rupicola]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Rupirana]]'' <small>Heyer, 1999</small>}- * -{''[[Rupornis]]'' <small>Kaup, 1844</small>}- * -{''[[Rusa]]'' <small>C. H. Smith, 1827</small>}- * -{''[[Ruscarius]]'' <small>Jordan and Starks, 1895</small>}- * -{''[[Rusichthys]]'' <small>Winterbottom, 1979</small>}- * -{''[[Rutilus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Ruvettus]]'' <small>Cocco, 1833</small>}- * -{''[[Ruwenzorisorex]]'' <small>Hutterer, 1986</small>}- * -{''[[Ruwenzorornis]]'' <small>Neumann, 1903</small>}- * -{''[[Rynchops]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Rypticus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Saara]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Sabahphrynus]]'' <small>Matsui, Yambun and Sudin, 2007</small>}- * -{''[[Sabanejewia]]'' <small>Vladykov, 1929</small>}- * -{''[[Sacalia]]'' <small>Gray, 1870</small>}- * -{''[[Saccoderma]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Saccodon]]'' <small>Kner, 1863</small>}- * -{''[[Saccogaster]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Saccolaimus]]'' <small>Temminck, 1838</small>}- * -{''[[Saccopharynx]]'' <small>Mitchill, 1824</small>}- * -{''[[Saccopteryx]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Saccostomus]]'' <small>Peters, 1846</small>}- * -{''[[Sachatamia]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Sacura]]'' <small>Jordan and Richardson, 1910</small>}- * -{''[[Sagamia]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Sagamichthys]]'' <small>Parr, 1953</small>}- * -{''[[Sagittarius]]'' <small>Hermann, 1783</small>}- * -{''[[Saguinus]]'' <small>Hoffmannsegg, 1807</small>}- * -{''[[Saiga]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Saimiri]]'' <small>Voigt in G. Cuvier, 1831</small>}- * -{''[[Saiphos]]'' <small>Gray in Cuvier, 1831</small>}- * -{''[[Sakesphorus]]'' <small>Chubb, 1918</small>}- * -{''[[Salamandra]]'' <small>Garsault, 1764</small>}- * -{''[[Salamandrella]]'' <small>Dybowski, 1870</small>}- * -{''[[Salamandrina]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Salangichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Salanoia]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Salanx]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Salaria]]'' <small>Forsskål, 1775</small>}- * -{''[[Salarias]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Salea]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Salilota]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Salinoctomys]]'' <small>Mares, Braun, Barquez and Diaz, 2000</small>}- * -{''[[Salinomys]]'' <small>Braun and Mares, 1995</small>}- * -{''[[Salminus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Salmo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Salmostoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Salomonelaps]]'' <small>McDowell, 1970</small>}- * -{''[[Saloptia]]'' <small>Smith, 1964</small>}- * -{''[[Salpinctes]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Salpingotulus]]'' <small>Pavlinov, 1980</small>}- * -{''[[Salpingotus]]'' <small>Vinogradov, 1922</small>}- * -{''[[Salpornis]]'' <small>G. R. Gray, 1847</small>}- * -{''[[Saltator]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Saltatricula]]'' <small>Burmeister, 1861</small>}- * -{''[[Saltuarius]]'' <small>Couper, Covacevich and Moritz, 1993</small>}- * -{''[[Salvadora]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Salvadorina]]'' <small>Rothschild & E. Hartert, 1894</small>}- * -{''[[Salvator]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Salvelinus]]'' <small>Richardson, 1836</small>}- * -{''[[Salvethymus]]'' <small>Chereshnev and Skopets, 1990</small>}- * -{''[[Samaris]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Samariscus]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Sanagia]]'' <small>Holly, 1926</small>}- * -{''[[Sandelia]]'' <small>Castelnau, 1861</small>}- * -{''[[Sander]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Sanguirana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Sanopus]]'' <small>Smith, 1952</small>}- * -{''[[Santamartamys]]'' <small>Emmons, 2005</small>}- * -{''[[Sanzinia]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Sapajus]]'' <small>Kerr, 1792</small>}- * -{''[[Sapayoa]]'' <small>Hartert, 1903</small>}- * -{''[[Saphenophis]]'' <small>Myers, 1972</small>}- * -{''[[Sappho]]'' <small>Reichenbach, 1849</small>}- * -{''[[Saproscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1984</small>}- * -{''[[Sarada]]'' <small>Deepak, Karanth and Giri in Deepak et al., 2016</small>}- * -{''[[Sarcocheilichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Sarcoglanis]]'' <small>Myers and Weitzman, 1966</small>}- * -{''[[Sarcogyps]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Sarcohyla]]'' <small>Duellman, Marion and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Sarcophanops]]'' <small>Sharpe, 1877</small>}- * -{''[[Sarcophilus]]'' <small>F. G. Cuvier, 1837</small>}- * -{''[[Sarcops]]'' <small>Walden, 1875</small>}- * -{''[[Sarcoramphus]]'' <small>Dumeril, 1805</small>}- * -{''[[Sarda]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Sardina]]'' <small>Antipa, 1904</small>}- * -{''[[Sardinella]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Sardinops]]'' <small>Hubbs, 1929</small>}- * -{''[[Sargocentron]]'' <small>Fowler, 1904</small>}- * -{''[[Sargochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Sarkidiornis]]'' <small>Eyton, 1838</small>}- * -{''[[Sarmarutilus]]'' <small>Bianco and Ketmaier, 2014</small>}- * -{''[[Saroglossa]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Sarotherodon]]'' <small>Rüppell, 1852</small>}- * -{''[[Sarothrura]]'' <small>Heine, 1890</small>}- * -{''[[Sarpa]]'' <small>Bonaparte, 1831</small>}- * -{''[[Sarritor]]'' <small>Cramer in Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Sartor]]'' <small>Myers and Carvalho, 1959</small>}- * -{''[[Sasia]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Satan]]'' <small>Hubbs and Bailey, 1947</small>}- * -{''[[Satanoperca]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Satrapa]]'' <small>Strickland, 1844</small>}- * -{''[[Satyrichthys]]'' <small>Kaup, 1873</small>}- * -{''[[Saucerottia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Saudareos]]'' <small>Joseph, Merwin & B. T. Smith, 2020</small>}- * -{''[[Saurenchelys]]'' <small>Peters, 1864</small>}- * -{''[[Saurida]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Saurodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Saurogobio]]'' <small>Bleeker, 1870</small>}- * -{''[[Sauromalus]]'' <small>A. H. A. Duméril, 1856</small>}- * -{''[[Sauromuraenesox]]'' <small>Alcock, 1889</small>}- * -{''[[Sauromys]]'' <small>Roberts, 1917</small>}- * -{''[[Saurothera]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Sauvagella]]'' <small>Bertin, 1940</small>}- * -{''[[Sawbwa]]'' <small>Annandale, 1918</small>}- * -{''[[Saxatilomys]]'' <small>Musser, Smith, Robinson and Lunde, 2005</small>}- * -{''[[Saxicola]]'' <small>Bechstein, 1802</small>}- * -{''[[Saxicoloides]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Sayornis]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Scaevius]]'' <small>Whitley, 1947</small>}- * -{''[[Scalanago]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Scalopus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1803</small>}- * -{''[[Scapanulus]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Scapanus]]'' <small>Pomel, 1848</small>}- * -{''[[Scaphiodonichthys]]'' <small>Vinciguerra, 1890</small>}- * -{''[[Scaphiodontophis]]'' <small>Taylor and H. M. Smith, 1943</small>}- * -{''[[Scaphiophis]]'' <small>Peters, 1870</small>}- * -{''[[Scaphiophryne]]'' <small>Boulenger, 1882</small>}- * -{''[[Scaphiopus]]'' <small>Holbrook, 1836</small>}- * -{''[[Scaphirhynchus]]'' <small>Heckel, 1836</small>}- * -{''[[Scaphognathops]]'' <small>Smith, 1945</small>}- * -{''[[Scapteromys]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Scaptochirus]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1867</small>}- * -{''[[Scaptonyx]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1872</small>}- * -{''[[Scardinius]]'' <small>Bonaparte, 1837</small>}- * -{''[[Scartelaos]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Scartella]]'' <small>Jordan, 1886</small>}- * -{''[[Scarthyla]]'' <small>Duellman and de Sá, 1988</small>}- * -{''[[Scartichthys]]'' <small>Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Scarus]]'' <small>Forsskål, 1775</small>}- * -{''[[Scatophagus]]'' <small>Cuvier in Cuvier & Valenciennes, 1831</small>}- * -{''[[Scaturiginichthys]]'' <small>Ivantsoff, Unmack, Saeed and Crowley, 1991</small>}- * -{''[[Scelarcis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Sceloglaux]]'' <small>Kaup, 1848</small>}- * -{''[[Sceloporus]]'' <small>Wiegmann, 1828</small>}- * -{''[[Scelorchilus]]'' <small>Oberholser, 1923</small>}- * -{''[[Scelotes]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Scenopoeetes]]'' <small>Coues, 1891</small>}- * -{''[[Scepomycter]]'' <small>Grant & Mackworth-Praed, 1941</small>}- * -{''[[Schedophilus]]'' <small>Cocco, 1839</small>}- * -{''[[Schetba]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Schiffornis]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Schilbe]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Schindleria]]'' <small>Giltay, 1934</small>}- * -{''[[Schismaderma]]'' <small>Smith, 1849</small>}- * -{''[[Schismatogobius]]'' <small>de Beaufort, 1912</small>}- * -{''[[Schismatorhynchos]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Schismorhynchus]]'' <small>McCosker, 1970</small>}- * -{''[[Schistes]]'' <small>Gould, 1852</small>}- * -{''[[Schistochlamys]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Schistocichla]]'' <small>Todd, 1927</small>}- * -{''[[Schistolais]]'' <small>Wolters, 1980</small>}- * -{''[[Schistometopum]]'' <small>Parker, 1941</small>}- * -{''[[Schistura]]'' <small>McClelland, 1838</small>}- * -{''[[Schizochirus]]'' <small>Waite, 1904</small>}- * -{''[[Schizocypris]]'' <small>Regan, 1914</small>}- * -{''[[Schizodon]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Schizoeaca]]'' <small>Cabanis, 1873</small>}- * -{''[[Schizolecis]]'' <small>Britski and Garavello, 1984</small>}- * -{''[[Schizopyge]]'' <small>Heckel, 1847</small>}- * -{''[[Schizopygopsis]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Schizothorax]]'' <small>Heckel, 1838</small>}- * -{''[[Schoenicola]]'' <small>Blyth, 1844</small>}- * -{''[[Schoeniophylax]]'' <small>Ridgway, 1909</small>}- * -{''[[Schoutedenapus]]'' <small>De Roo, 1968</small>}- * -{''[[Schroederichthys]]'' <small>Springer, 1966</small>}- * -{''[[Schubotzia]]'' <small>Boulenger, 1914</small>}- * -{''[[Schuettea]]'' <small>Steindachner, 1866</small>}- * -{''[[Schultzea]]'' <small>Woods, 1958</small>}- * -{''[[Schultzichthys]]'' <small>Dahl, 1960</small>}- * -{''[[Schultzidia]]'' <small>Gosline, 1951</small>}- * -{''[[Schultzites]]'' <small>Géry, 1964</small>}- * -{''[[Schwetzochromis]]'' <small>Poll, 1948</small>}- * -{''[[Sciades]]'' <small>Müller and Troschel, 1849</small>}- * -{''[[Sciadonus]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Sciaena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Sciaenochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Sciaenops]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Scinax]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Scincella]]'' <small>Mittleman, 1950</small>}- * -{''[[Scincopus]]'' <small>Peters, 1864</small>}- * -{''[[Scincus]]'' <small>J. N. Laurent, 1768</small>}- * -{''[[Scissirostrum]]'' <small>Lafresnaye, 1845</small>}- * -{''[[Scissor]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Sciurillus]]'' <small>Thomas, 1914</small>}- * -{''[[Sciurocheirus]]'' <small>Gray, 1872</small>}- * -{''[[Sciurotamias]]'' <small>Miller, 1901</small>}- * -{''[[Sciurus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Sclateria]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Scleronema]]'' <small>Eigenmann, 1917</small>}- * -{''[[Scleronycteris]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Scleropages]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Sclerophrys]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Scleroptila]]'' <small>Blyth, 1852</small>}- * -{''[[Sclerurus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Scobinichthys]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Scolecenchelys]]'' <small>Ogilby, 1897</small>}- * -{''[[Scolecomorphus]]'' <small>Boulenger, 1883</small>}- * -{''[[Scolecophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Scolecoseps]]'' <small>Loveridge, 1920</small>}- * -{''[[Scolichthys]]'' <small>Rosen, 1967</small>}- * -{''[[Scoliodon]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Scolomys]]'' <small>Anthony, 1924</small>}- * -{''[[Scolopax]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Scoloplax]]'' <small>Bailey and Baskin, 1976</small>}- * -{''[[Scolopsis]]'' <small>Cuvier, 1814</small>}- * -{''[[Scomber]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Scomberesox]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Scomberoides]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Scomberomorus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Scombrolabrax]]'' <small>Roule, 1921</small>}- * -{''[[Scombrops]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1845</small>}- * -{''[[Scopaeocharax]]'' <small>Weitzman and Fink, 1985</small>}- * -{''[[Scopelarchoides]]'' <small>Parr, 1929</small>}- * -{''[[Scopelarchus]]'' <small>Alcock, 1896</small>}- * -{''[[Scopelengys]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Scopeloberyx]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Scopelogadus]]'' <small>Vaillant, 1888</small>}- * -{''[[Scopelopsis]]'' <small>Brauer, 1906</small>}- * -{''[[Scopelosaurus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Scophthalmus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Scopus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Scorpaena]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Scorpaenichthys]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Scorpaenodes]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Scorpaenopsis]]'' <small>Heckel, 1837</small>}- * -{''[[Scorpiodoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Scorpis]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Scortum]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Scoteanax]]'' <small>Troughton, 1943</small>}- * -{''[[Scotinomys]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Scotobleps]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Scotocerca]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Scotoecus]]'' <small>Thomas, 1901</small>}- * -{''[[Scotomanes]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Scotonycteris]]'' <small>Matschie, 1894</small>}- * -{''[[Scotopelia]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Scotophilus]]'' <small>Leach, 1821</small>}- * -{''[[Scotorepens]]'' <small>Troughton, 1943</small>}- * -{''[[Scotozous]]'' <small>Dobson, 1875</small>}- * -{''[[Scriptaphyosemion]]'' <small>Radda and Pürzl, 1987</small>}- * -{''[[Scriptosaura]]'' <small>Rodrigues and Maranhão Dos Santos, 2008</small>}- * -{''[[Scuticaria]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Scutiger]]'' <small>Theobald, 1868</small>}- * -{''[[Scutisorex]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Scyliorhinus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Scylliogaleus]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Scymnodalatias]]'' <small>Garrick, 1956</small>}- * -{''[[Scymnodon]]'' <small>Barbosa du Bocage and Brito Capello, 1864</small>}- * -{''[[Scyris]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Scytalichthys]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Scytalina]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Scytalopus]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Scythrophrys]]'' <small>Lynch, 1971</small>}- * -{''[[Scythrops]]'' <small>Latham, 1790</small>}- * -{''[[Searsia]]'' <small>Parr, 1937</small>}- * -{''[[Searsioides]]'' <small>Sazonov, 1977</small>}- * -{''[[Sebastapistes]]'' <small>Gill in Streets, 1877</small>}- * -{''[[Sebastes]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Sebastiscus]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Sebastolobus]]'' <small>Gill, 1881</small>}- * -{''[[Sechellophryne]]'' <small>Nussbaum and Wu, 2007</small>}- * -{''[[Sectator]]'' <small>Jordan and Fesler, 1893</small>}- * -{''[[Sectoria]]'' <small>Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Securicula]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Secutor]]'' <small>Gistel, 1848</small>}- * -{''[[Seicercus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Seiurus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Sekeetamys]]'' <small>Ellerman, 1947</small>}- * -{''[[Selachophidium]]'' <small>Gilchrist, 1903</small>}- * -{''[[Selar]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Selaroides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Selasphorus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Selenanthias]]'' <small>Tanaka, 1918</small>}- * -{''[[Selene]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Selenidera]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Seleniolycus]]'' <small>Anderson, 1988</small>}- * -{''[[Selenoscopus]]'' <small>Okamura and Kishimoto, 1993</small>}- * -{''[[Selenotoca]]'' <small>Myers, 1936</small>}- * -{''[[Seleucidis]]'' <small>Lesson, 1834</small>}- * -{''[[Selevinia]]'' <small>Belosludov and Bazhanov, 1939</small>}- * -{''[[Selvasaura]]'' <small>Moravec, Smid, Stundl and Lehr, 2018</small>}- * -{''[[Semaprochilodus]]'' <small>Fowler, 1941</small>}- * -{''[[Semicossyphus]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Semilabeo]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Seminemacheilus]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1995</small>}- * -{''[[Semioptera]]'' <small>G. R. Gray, 1859</small>}- * -{''[[Semiplotus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Semnodactylus]]'' <small>Hoffman, 1939</small>}- * -{''[[Semnopithecus]]'' <small>Desmarest, 1822</small>}- * -{''[[Semnornis]]'' <small>Richmond, 1900</small>}- * -{''[[Semotilus]]'' <small>Rafinesque, 1820</small>}- * -{''[[Senticolis]]'' <small>Dowling and Fries, 1987</small>}- * -{''[[Sephanoides]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Sepsina]]'' <small>Bocage, 1866</small>}- * -{''[[Sepsiscus]]'' <small>Hutchinson, Couper, Amey and Wilmer, 2021</small>}- * -{''[[Sepsophis]]'' <small>Beddome, 1870</small>}- * -{''[[Sericornis]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Sericossypha]]'' <small>R. Lesson, 1844</small>}- * -{''[[Sericulus]]'' <small>Swainson, 1825</small>}- * -{''[[Serilophus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Serinus]]'' <small>Koch, 1816</small>}- * -{''[[Seriola]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Seriolella]]'' <small>Guichenot, 1848</small>}- * -{''[[Seriolina]]'' <small>Wakiya, 1924</small>}- * -{''[[Seriphus]]'' <small>Ayres, 1860</small>}- * -{''[[Serpenticobitis]]'' <small>Roberts, 1997</small>}- * -{''[[Serpophaga]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Serrabrycon]]'' <small>Vari, 1986</small>}- * -{''[[Serraniculus]]'' <small>Ginsburg, 1952</small>}- * -{''[[Serranochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Serranocirrhitus]]'' <small>Watanabe, 1949</small>}- * -{''[[Serranus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Serrapinnus]]'' <small>Malabarba, 1998</small>}- * -{''[[Serrasalmus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Serrivomer]]'' <small>Gill and Ryder, 1883</small>}- * -{''[[Setarches]]'' <small>Johnson, 1862</small>}- * -{''[[Setifer]]'' <small>Froriep, 1806</small>}- * -{''[[Setipinna]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Setirostris]]'' <small>Reardon, McKenzie and Adams, 2014</small>}- * -{''[[Setonix]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Setopagis]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Setophaga]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Setornis]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Sewellia]]'' <small>Hora, 1932</small>}- * -{''[[Sheppardia]]'' <small>Haagner, 1909</small>}- * -{''[[Shinisaurus]]'' <small>Ahl, 1930</small>}- * -{''[[Siagonodon]]'' <small>Peters, 1881</small>}- * -{''[[Sialia]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Siamophryne]]'' <small>Suwannapoom, Sumontha, Tunprasert, Ruangsuwan, Pawangkhanant, Korost and Poyarkov, 2018</small>}- * -{''[[Sibirionetta]]'' <small>Boetticher, 1929</small>}- * -{''[[Sibon]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Sibynomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Sibynophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Sicalis]]'' <small>F. Boie, 1828</small>}- * -{''[[Sicamugil]]'' <small>Fowler, 1939</small>}- * -{''[[Sicista]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Sicyases]]'' <small>Müller and Troschel in Müller, 1843</small>}- * -{''[[Sicydium]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Sicyopterus]]'' <small>Gill, 1860</small>}- * -{''[[Sicyopus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Siebenrockiella]]'' <small>Lindholm, 1929</small>}- * -{''[[Sierrathrissa]]'' <small>Thys van den Audenaerde, 1969</small>}- * -{''[[Sigalegalephrynus]]'' <small>Smart, Sarker, Arifin, Harvey, Sidik, Hamidy, Kurniawan and Smith, 2017</small>}- * -{''[[Sigaloseps]]'' <small>Sadlier, 1987</small>}- * -{''[[Siganus]]'' <small>Forsskål, 1775</small>}- * -{''[[Sigelus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Sigmistes]]'' <small>Rutter in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Sigmodon]]'' <small>Say and Ord, 1825</small>}- * -{''[[Sigmodontomys]]'' <small>J. A. Allen, 1897</small>}- * -{''[[Sigmops]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Signigobius]]'' <small>Hoese and Allen, 1977</small>}- * -{''[[Sikukia]]'' <small>Smith, 1931</small>}- * -{''[[Silhouettea]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Sillaginodes]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Sillaginopsis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Sillago]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Silonia]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Siluranodon]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Silurichthys]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Silurus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Silvascincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Silverstoneia]]'' <small>Grant, Frost, Caldwell, Gagliardo, Haddad, Kok, Means, Noonan, Schargel and Wheeler, 2006</small>}- * -{''[[Silvinichthys]]'' <small>Arratia, 1998</small>}- * -{''[[Simalia]]'' <small>Gray, 1849</small>}- * -{''[[Simenchelys]]'' <small>Gill in Goode and Bean, 1879</small>}- * -{''[[Simias]]'' <small>Miller, 1903</small>}- * -{''[[Simiscincus]]'' <small>Sadlier and Bauer, 1997</small>}- * -{''[[Simochromis]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Simophis]]'' <small>Peters, 1860</small>}- * -{''[[Simoselaps]]'' <small>Jan, 1859</small>}- * -{''[[Simpsonichthys]]'' <small>Carvalho, 1959</small>}- * -{''[[Sindoscopus]]'' <small>Dawson, 1977</small>}- * -{''[[Sineleotris]]'' <small>Herre, 1940</small>}- * -{''[[Sinibotia]]'' <small>Fang, 1936</small>}- * -{''[[Sinibrama]]'' <small>Wu, 1939</small>}- * -{''[[Sinilabeo]]'' <small>Rendahl, 1932</small>}- * -{''[[Siniperca]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Sinobdella]]'' <small>Kottelat and Lim, 1994</small>}- * -{''[[Sinocrossocheilus]]'' <small>Wu in Wu, Lin, Chen, Chen and He, 1977</small>}- * -{''[[Sinocyclocheilus]]'' <small>Fang, 1936</small>}- * -{''[[Sinogastromyzon]]'' <small>Fang, 1930</small>}- * -{''[[Sinohomaloptera]]'' <small>Fang, 1930</small>}- * -{''[[Sinomicrurus]]'' <small>Slowinski, Boundy and Lawson, 2001</small>}- * -{''[[Sinonatrix]]'' <small>Rossman and Eberle, 1977</small>}- * -{''[[Sinosuthora]]'' <small>Penhallurick & C. R. Robson, 2009</small>}- * -{''[[Sio]]'' <small>Moss, 1962</small>}- * -{''[[Siokunichthys]]'' <small>Herald in Schultz, Herald, Lachner, Welander and Woods, 1953</small>}- * -{''[[Siphamia]]'' <small>Weber, 1909</small>}- * -{''[[Siphateles]]'' <small>Cope, 1883</small>}- * -{''[[Siphlophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Siphonognathus]]'' <small>Richardson, 1858</small>}- * -{''[[Siphonogobius]]'' <small>Shibukawa and Iwata, 1998</small>}- * -{''[[Siphonops]]'' <small>Wagler, 1828</small>}- * -{''[[Siphonorhis]]'' <small>P. L. Sclater, 1861</small>}- * -{''[[Sipodotus]]'' <small>Mathews, 1928</small>}- * -{''[[Siptornis]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Siptornopsis]]'' <small>Cory, 1919</small>}- * -{''[[Sirembo]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Siren]]'' <small>Österdam, 1766</small>}- * -{''[[Sirystes]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Sisor]]'' <small>Hamilton, 1822</small>}- * -{''[[Sistrurus]]'' <small>Garman, 1884</small>}- * -{''[[Sitana]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Sitta]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Sittasomus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Skiffia]]'' <small>Meek, 1902</small>}- * -{''[[Skiotocharax]]'' <small>Presswell, Weitzman and Bergquist, 2000</small>}- * -{''[[Skythrenchelys]]'' <small>Castle and McCosker, 1999</small>}- * -{''[[Sladenia]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Smaug]]'' <small>Stanley, Bauer, Jackman, Branch and Mouton, 2011</small>}- * -{''[[Smicrornis]]'' <small>Gould, 1843</small>}- * -{''[[Smilisca]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Sminthopsis]]'' <small>Thomas, 1887</small>}- * -{''[[Smithichthys]]'' <small>Hubbs, 1952</small>}- * -{''[[Smithornis]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Snowornis]]'' <small>Prum, 2001</small>}- * -{''[[Snyderidia]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Snyderina]]'' <small>Jordan and Starks, 1901</small>}- * -{''[[Soldatovia]]'' <small>Taranetz, 1937</small>}- * -{''[[Solea]]'' <small>Quensel, 1806</small>}- * -{''[[Solegnathus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Soleichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Solenodon]]'' <small>Brandt, 1833</small>}- * -{''[[Solenostomus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Soleonasus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Solisorex]]'' <small>Thomas, 1924</small>}- * -{''[[Solitas]]'' <small>Imamura, 1996</small>}- * -{''[[Solivomer]]'' <small>Miller, 1947</small>}- * -{''[[Solocisquama]]'' <small>Bradbury, 1999</small>}- * -{''[[Solomys]]'' <small>Thomas, 1922</small>}- * -{''[[Somateria]]'' <small>Leach, 1819</small>}- * -{''[[Somileptus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Sommeromys]]'' <small>Musser and Durden, 2002</small>}- * -{''[[Somniosus]]'' <small>Lesueur, 1818</small>}- * -{''[[Sonoda]]'' <small>Grey, 1959</small>}- * -{''[[Sonora]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Sonorolux]]'' <small>Trewavas, 1977</small>}- * -{''[[Sooglossus]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Sooretamys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Sordellina]]'' <small>Proctor, 1923</small>}- * -{''[[Sorex]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Soricomys]]'' <small>Balete, Rickart, Heaney, Alviola, M. V. Duya, M. R. M. Duya, Sosa and Jansa, 2012</small>}- * -{''[[Soriculus]]'' <small>Blyth, 1854</small>}- * -{''[[Sorosichthys]]'' <small>Whitley, 1945</small>}- * -{''[[Sorsogona]]'' <small>Herre, 1934</small>}- * -{''[[Sorubim]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Sorubimichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Sotalia]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Sousa]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Spalacopus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Spalax]]'' <small>Guldenstaedt, 1770</small>}- * -{''[[Spalerosophis]]'' <small>Jan, 1865</small>}- * -{''[[Spaniblennius]]'' <small>Bath and Wirtz, 1989</small>}- * -{''[[Sparidentex]]'' <small>Munro, 1948</small>}- * -{''[[Sparisoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Sparodon]]'' <small>Smith, 1938</small>}- * -{''[[Spartonoica]]'' <small>J. L. Peters, 1950</small>}- * -{''[[Sparus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Spathodus]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Spatula]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Spatuloricaria]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Spea]]'' <small>Cope, 1866</small>}- * -{''[[Spectracanthicus]]'' <small>Nijssen and Isbrücker, 1987</small>}- * -{''[[Spectrolebias]]'' <small>Costa and Nielsen, 1997</small>}- * -{''[[Spectrunculus]]'' <small>Jordan and Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Speculanas]]'' <small>Boetticher, 1929</small>}- * -{''[[Speculipastor]]'' <small>Reichenow, 1879</small>}- * -{''[[Spelaeomys]]'' <small>Hooijer, 1957</small>}- * -{''[[Spelaeophryne]]'' <small>Ahl, 1924</small>}- * -{''[[Spelaeornis]]'' <small>David & Oustalet, 1877</small>}- * -{''[[Speleogobius]]'' <small>Zander and Jelinek, 1976</small>}- * -{''[[Speleomantes]]'' <small>Dubois, 1984</small>}- * -{''[[Speoplatyrhinus]]'' <small>Cooper and Kuehne, 1974</small>}- * -{''[[Speothos]]'' <small>Lund, 1839</small>}- * -{''[[Sperata]]'' <small>Holly, 1939</small>}- * -{''[[Spermophaga]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Spermophilopsis]]'' <small>Blasius, 1884</small>}- * -{''[[Spermophilus]]'' <small>F. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Sphaenorhynchus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Sphaeramia]]'' <small>Fowler and Bean, 1930</small>}- * -{''[[Sphaerias]]'' <small>Miller, 1906</small>}- * -{''[[Sphaerichthys]]'' <small>Canestrini, 1860</small>}- * -{''[[Sphaerodactylus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Sphaeronycteris]]'' <small>Peters, 1882</small>}- * -{''[[Sphaerophysa]]'' <small>Cao and Zhu, 1988</small>}- * -{''[[Sphaerotheca]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Sphagemacrurus]]'' <small>Fowler, 1925</small>}- * -{''[[Sphecotheres]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Spheniscus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Sphenocichla]]'' <small>Godwin-Austen & Walden, 1875</small>}- * -{''[[Sphenodon]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Sphenoeacus]]'' <small>Strickland, 1841</small>}- * -{''[[Sphenomorphus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Sphenophryne]]'' <small>Peters and Doria, 1878</small>}- * -{''[[Sphenopsis]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Sphoeroides]]'' <small>Anonymous [Lacepède], 1798</small>}- * -{''[[Sphyraena]]'' <small>Artedi in Röse, 1793</small>}- * -{''[[Sphyraenops]]'' <small>Gill in Poey, 1860</small>}- * -{''[[Sphyrapicus]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Sphyrna]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Spicara]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Spicospina]]'' <small>Roberts, Horwitz, Wardell-Johnson, Maxson and Mahony, 1997</small>}- * -{''[[Spilocuscus]]'' <small>Gray, 1861</small>}- * -{''[[Spilogale]]'' <small>Gray, 1865</small>}- * -{''[[Spilopelia]]'' <small>Sundevall, 1873</small>}- * -{''[[Spiloptila]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Spilornis]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Spilotes]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Spinachia]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Spindalis]]'' <small>Jardine & Selby, 1837</small>}- * -{''[[Spinibarbus]]'' <small>Oshima, 1919</small>}- * -{''[[Spiniphryne]]'' <small>Bertelsen, 1951</small>}- * -{''[[Spinomantis]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Spintherobolus]]'' <small>Eigenmann, 1911</small>}- * -{''[[Spinus]]'' <small>Koch, 1816</small>}- * -{''[[Spirinchus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Spiza]]'' <small>Bonaparte, 1824</small>}- * -{''[[Spizaetus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Spizella]]'' <small>Bonaparte, 1832</small>}- * -{''[[Spizelloides]]'' <small>Slager & Klicka, 2014</small>}- * -{''[[Spiziapteryx]]'' <small>Kaup, 1852</small>}- * -{''[[Spizixos]]'' <small>Blyth, 1845</small>}- * -{''[[Spizocorys]]'' <small>Sundevall, 1872</small>}- * -{''[[Spodiopsar]]'' <small>Sharpe, 1889</small>}- * -{''[[Spondyliosoma]]'' <small>Cantor, 1849</small>}- * -{''[[Spondylurus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Sporathraupis]]'' <small>Ridgway, 1898</small>}- * -{''[[Sporophila]]'' <small>Cabanis, 1844</small>}- * -{''[[Sporopipes]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Spottobrotula]]'' <small>Cohen and Nielsen, 1978</small>}- * -{''[[Spratelloides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Spratellomorpha]]'' <small>Bertin in Angel, Bertin and Guibé, 1946</small>}- * -{''[[Sprattus]]'' <small>Girgensohn, 1846</small>}- * -{''[[Springeratus]]'' <small>Shen, 1971</small>}- * -{''[[Springerichthys]]'' <small>Shen, 1994</small>}- * -{''[[Squalidus]]'' <small>Dybowski, 1872</small>}- * -{''[[Squaliobarbus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Squaliolus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Smith, 1912</small>}- * -{''[[Squalius]]'' <small>Bonaparte, 1837</small>}- * -{''[[Squalogadus]]'' <small>Gilbert and Hubbs, 1916</small>}- * -{''[[Squaloliparis]]'' <small>Pitruk and Fedorov, 1993</small>}- * -{''[[Squalus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Squamicreedia]]'' <small>Rendahl, 1921</small>}- * -{''[[Squatina]]'' <small>Duméril, 1806</small>}- * -{''[[Srilankamys]]'' <small>Musser, 1981</small>}- * -{''[[Stachyridopsis]]'' <small>Oates, 1883</small>}- * -{''[[Stachyris]]'' <small>Hodgson, 1844</small>}- * -{''[[Stactolaema]]'' <small>C. H. T. Marshall & G. F. L. Marshall, 1870</small>}- * -{''[[Stagonopleura]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Stalix]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Stanulus]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Starksia]]'' <small>Jordan and Evermann in Jordan, 1896</small>}- * -{''[[Starnoenas]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Stathmonotus]]'' <small>Bean, 1885</small>}- * -{''[[Stauroglanis]]'' <small>de Pinna, 1989</small>}- * -{''[[Staurois]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Staurotypus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Steatocranus]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Steatogenys]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Steatomys]]'' <small>Peters, 1846</small>}- * -{''[[Steatornis]]'' <small>von Humboldt, 1814</small>}- * -{''[[Steeneichthys]]'' <small>Allen and Randall, 1985</small>}- * -{''[[Stefania]]'' <small>Rivero, 1968</small>}- * -{''[[Stegastes]]'' <small>Jenyns, 1840</small>}- * -{''[[Stegonotus]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Stegophilus]]'' <small>Reinhardt, 1859</small>}- * -{''[[Stegostenopos]]'' <small>Triques, 1997</small>}- * -{''[[Stegostoma]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Steindachneria]]'' <small>Goode and Bean in Agassiz, 1888</small>}- * -{''[[Steindachneridion]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1919</small>}- * -{''[[Steindachnerina]]'' <small>Fowler, 1906</small>}- * -{''[[Stelgidillas]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Stelgidopteryx]]'' <small>S. F. Baird, 1858</small>}- * -{''[[Stelgistrum]]'' <small>Jordan and Gilbert in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Stellagama]]'' <small>Baig, Wagner, Ananjeva and Böhme, 2012</small>}- * -{''[[Stellerina]]'' <small>Cramer in Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Stellifer]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Stemonidium]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Stemonosudis]]'' <small>Harry, 1951</small>}- * -{''[[Stenatherina]]'' <small>Schultz, 1948</small>}- * -{''[[Stenella]]'' <small>Gray, 1866</small>}- * -{''[[Steno]]'' <small>Gray, 1846</small>}- * -{''[[Stenobrachius]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1890</small>}- * -{''[[Stenocephalemys]]'' <small>Frick, 1914</small>}- * -{''[[Stenocercus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Stenodactylus]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Stenoderma]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Stenodus]]'' <small>Richardson, 1836</small>}- * -{''[[Stenogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Stenolebias]]'' <small>Costa, 1995</small>}- * -{''[[Stenolepis]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Stenolicmus]]'' <small>de Pinna and Starnes, 1990</small>}- * -{''[[Stenonycteris]]'' <small>Gray, 1871</small>}- * -{''[[Stenorrhina]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Stenostira]]'' <small>Cabanis & Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Stenotomus]]'' <small>Gill, 1865</small>}- * -{''[[Stephanoaetus]]'' <small>W. L. Sclater, 1922</small>}- * -{''[[Stephanoberyx]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Stephanolepis]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Stephanophorus]]'' <small>Strickland, 1841</small>}- * -{''[[Stephanoxis]]'' <small>Simon, 1897</small>}- * -{''[[Stercorarius]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Stereochilus]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Stereocyclops]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Stereolepis]]'' <small>Ayres, 1859</small>}- * -{''[[Sterna]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Sternarchella]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ward, 1905</small>}- * -{''[[Sternarchogiton]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ward, 1905</small>}- * -{''[[Sternarchorhamphus]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ward, 1905</small>}- * -{''[[Sternarchorhynchus]]'' <small>Castelnau, 1855</small>}- * -{''[[Sternoclyta]]'' <small>Gould, 1858</small>}- * -{''[[Sternoptyx]]'' <small>Hermann, 1781</small>}- * -{''[[Sternopygus]]'' <small>Müller and Troschel, 1849</small>}- * -{''[[Sternotherus]]'' <small>Bell in Gray, 1825</small>}- * -{''[[Sternula]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Sterrhoptilus]]'' <small>Oberholser, 1918</small>}- * -{''[[Stethaprion]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Stethojulis]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Stethopristes]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Sthenopus]]'' <small>Richardson, 1848</small>}- * -{''[[Stichaeopsis]]'' <small>Kner in Steindachner and Kner, 1870</small>}- * -{''[[Stichaeus]]'' <small>Reinhardt, 1836</small>}- * -{''[[Sticharium]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Stichonodon]]'' <small>Eigenmann, 1903</small>}- * -{''[[Stichophanes]]'' <small>Wang, Messenger, Zhao and Zhu, 2014</small>}- * -{''[[Stictonetta]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Stictorhinus]]'' <small>Böhlke and McCosker, 1975</small>}- * -{''[[Stigmatochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Stigmatogobius]]'' <small>Bleeker, 1874</small>}- * -{''[[Stigmatopora]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Stigmatura]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1866</small>}- * -{''[[Stigmochelys]]'' <small>Gray, 1873</small>}- * -{''[[Stilpnia]]'' <small>K. J. Burns, Unitt & N. A. Mason, 2016</small>}- * -{''[[Stiltia]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Stipecampus]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Stiphodon]]'' <small>Weber, 1895</small>}- * -{''[[Stiphrornis]]'' <small>Hartlaub, 1855</small>}- * -{''[[Stipiturus]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Stizorhina]]'' <small>Oberholser, 1899</small>}- * -{''[[Stlegicottus]]'' <small>Bolin, 1936</small>}- * -{''[[Stlengis]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Stochomys]]'' <small>Thomas, 1926</small>}- * -{''[[Stokellia]]'' <small>Whitley, 1955</small>}- * -{''[[Stolephorus]]'' <small>Lacepède, 1803</small>}- * -{''[[Stoliczkia]]'' <small>Jerdon, 1870</small>}- * -{''[[Stolothrissa]]'' <small>Regan, 1917</small>}- * -{''[[Stomatepia]]'' <small>Trewavas, 1962</small>}- * -{''[[Stomatorhinus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Stomias]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Stomiopera]]'' <small>Reichenbach, 1852</small>}- * -{''[[Stonogobiops]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1977</small>}- * -{''[[Storeria]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Storrsia]]'' <small>Dawson, 1982</small>}- * -{''[[Strabomantis]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Strauchbufo]]'' <small>Fei, Ye and Jiang, 2012</small>}- * -{''[[Strepera]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Streptocitta]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Streptopelia]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Streptoprocne]]'' <small>Oberholser, 1906</small>}- * -{''[[Stresemannia]]'' <small>Meise, 1950</small>}- * -{''[[Strigocuscus]]'' <small>Gray, 1861</small>}- * -{''[[Strigops]]'' <small>G. R. Gray, 1845</small>}- * -{''[[Strix]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Strobilurus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Stromateus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Strongylopus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Strongylura]]'' <small>van Hasselt, 1824</small>}- * -{''[[Strophidon]]'' <small>McClelland, 1844</small>}- * -{''[[Strophurus]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Struthidea]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Struthio]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Stumpffia]]'' <small>Boettger, 1881</small>}- * -{''[[Sturisoma]]'' <small>Swainson, 1838</small>}- * -{''[[Sturisomatichthys]]'' <small>Isbrücker and Nijssen in Isbrücker, 1979</small>}- * -{''[[Sturnella]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Sturnia]]'' <small>Lesson, 1837</small>}- * -{''[[Sturnira]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Sturnornis]]'' <small>Legge, 1879</small>}- * -{''[[Sturnus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Stygichthys]]'' <small>Brittan and Böhlke, 1965</small>}- * -{''[[Stygnobrotula]]'' <small>Böhlke, 1957</small>}- * -{''[[Stylephorus]]'' <small>Shaw, 1791</small>}- * -{''[[Styloctenium]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Stylodipus]]'' <small>G. M. Allen, 1925</small>}- * -{''[[Stymphalornis]]'' <small>Bornschein, Reinert & Teixeira, 1995</small>}- * -{''[[Stypodon]]'' <small>Garman, 1881</small>}- * -{''[[Subdoluseps]]'' <small>Freitas, Datta-Roy, Karanth, Grismer and Siler, 2019</small>}- * -{''[[Sublegatus]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1868</small>}- * -{''[[Submyotodon]]'' <small>Ziegler, 2003</small>}- * -{''[[Subsessor]]'' <small>Murphy and Voris, 2014</small>}- * -{''[[Sudis]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Sueviota]]'' <small>Winterbottom and Hoese, 1988</small>}- * -{''[[Suezichthys]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Sufflamen]]'' <small>Jordan, 1916</small>}- * -{''[[Sufflogobius]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Suggrundus]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Sugomel]]'' <small>Mathews, 1922</small>}- * -{''[[Suiriri]]'' <small>Orbigny, 1840</small>}- * -{''[[Sula]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Sumaterana]]'' <small>Arifin, Smart, Hertwig, Smith, Iskandar and Haas, 2018</small>}- * -{''[[Sumatranus]]'' <small>Murphy and Voris, 2014</small>}- * -{''[[Sunagocia]]'' <small>Imamura, 2003</small>}- * -{''[[Suncus]]'' <small>Ehrenberg, 1832</small>}- * -{''[[Sundadanio]]'' <small>Kottelat and Witte, 1999</small>}- * -{''[[Sundamys]]'' <small>Musser and Newcomb, 1983</small>}- * -{''[[Sundasalanx]]'' <small>Roberts, 1981</small>}- * -{''[[Sundasciurus]]'' <small>Moore, 1958</small>}- * -{''[[Sundatyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Sundoreonectes]]'' <small>Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Surdisorex]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Suricata]]'' <small>Desmarest, 1804</small>}- * -{''[[Surnia]]'' <small>Duméril, 1805</small>}- * -{''[[Surniculus]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Suruga]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Sus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Suta]]'' <small>Worrell, 1961</small>}- * -{''[[Suthora]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Sutorectus]]'' <small>Whitley, 1939</small>}- * -{''[[Suttonia]]'' <small>Smith, 1953</small>}- * -{''[[Svetovidovia]]'' <small>Cohen, 1973</small>}- * -{''[[Swynnertonia]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Syacium]]'' <small>Ranzani, 1842</small>}- * -{''[[Syconycteris]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Sylvacaecilia]]'' <small>Wake, 1987</small>}- * -{''[[Sylvia]]'' <small>Scopoli, 1769</small>}- * -{''[[Sylvicapra]]'' <small>Ogilby, 1837</small>}- * -{''[[Sylvietta]]'' <small>Lafresnaye, 1839</small>}- * -{''[[Sylvilagus]]'' <small>Gray, 1867</small>}- * -{''[[Sylviorthorhynchus]]'' <small>Des Murs, 1847</small>}- * -{''[[Sylviparus]]'' <small>Burton, 1836</small>}- * -{''[[Sylvirana]]'' <small>Dubois, 1992</small>}- * -{''[[Sylvisorex]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Syma]]'' <small>R. Lesson, 1827</small>}- * -{''[[Symbolophorus]]'' <small>Bolin and Wisner in Bolin, 1959</small>}- * -{''[[Symphalangus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Symphimus]]'' <small>Cope, 1870</small>}- * -{''[[Symphodus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Sympholis]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Symphorichthys]]'' <small>Munro, 1967</small>}- * -{''[[Symphorus]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Symphurus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Symphysanodon]]'' <small>Bleeker, 1878</small>}- * -{''[[Symphysodon]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Symposiachrus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Sympterichthys]]'' <small>Gill, 1878</small>}- * -{''[[Sympterygia]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Synagrops]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Synallaxis]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Synanceia]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Synaphobranchus]]'' <small>Johnson, 1862</small>}- * -{''[[Synaptolaemus]]'' <small>Myers and Fernández-Yépes in Myers, 1950</small>}- * -{''[[Synaptomys]]'' <small>Baird, 1857</small>}- * -{''[[Synapturanus]]'' <small>Carvalho, 1954</small>}- * -{''[[Synapturichthys]]'' <small>Chabanaud, 1927</small>}- * -{''[[Synbranchus]]'' <small>Bloch, 1795</small>}- * -{''[[Syncerus]]'' <small>Hodgson, 1847</small>}- * -{''[[Synchiropus]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Synchirus]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Synclidopus]]'' <small>Chabanaud, 1943</small>}- * -{''[[Syncomistes]]'' <small>Vari, 1978</small>}- * -{''[[Syncrossus]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Syndactyla]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Synechogobius]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Syngnathoides]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Syngnathus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Synodontis]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Synodus]]'' <small>Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Synoicus]]'' <small>Gould, 1843</small>}- * -{''[[Synophis]]'' <small>Peracca, 1896</small>}- * -{''[[Synorhacma]]'' <small>Joseph, Merwin & B. T. Smith, 2020</small>}- * -{''[[Syntheosciurus]]'' <small>Bangs, 1902</small>}- * -{''[[Synthliboramphus]]'' <small>J. F. Brandt, 1837</small>}- * -{''[[Sypheotides]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Syrigma]]'' <small>Ridgway, 1878</small>}- * -{''[[Syrmaticus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Syrrhaptes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Systellura]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Taaningichthys]]'' <small>Bolin, 1959</small>}- * -{''[[Taccocua]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Tachiramantis]]'' <small>Heinicke, Barrio-Amorós and Hedges, 2015</small>}- * -{''[[Tachornis]]'' <small>Gosse, 1847</small>}- * -{''[[Tachuris]]'' <small>Lafresnaye, 1836</small>}- * -{''[[Tachybaptus]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Tachycineta]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Tachycnemis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Tachyeres]]'' <small>Owen, 1875</small>}- * -{''[[Tachyglossus]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Tachygyia]]'' <small>Mittleman, 1952</small>}- * -{''[[Tachymarptis]]'' <small>Roberts, 1922</small>}- * -{''[[Tachymenis]]'' <small>Wiegmann, 1835</small>}- * -{''[[Tachyoryctes]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Tachyphonus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Tactostoma]]'' <small>Bolin, 1939</small>}- * -{''[[Tadarida]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Tadorna]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Taeniacara]]'' <small>Myers, 1935</small>}- * -{''[[Taenianotus]]'' <small>Lacepède, 1802</small>}- * -{''[[Taeniochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Taenioides]]'' <small>Lacepède, 1800</small>}- * -{''[[Taeniolethrinops]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Taeniophallus]]'' <small>Cope, 1895</small>}- * -{''[[Taeniopsetta]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Taeniopygia]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Taeniotriccus]]'' <small>Berlepsch & Hartert, 1902</small>}- * -{''[[Taeniura]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Taeromys]]'' <small>Sody, 1941</small>}- * -{''[[Tahuantinsuyoa]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Takifugu]]'' <small>Abe, 1949</small>}- * -{''[[Takydromus]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Talaphorus]]'' <small>Mulsant & J. Verreaux, 1874</small>}- * -{''[[Talegalla]]'' <small>R. Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Talismania]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Talpa]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Tamandua]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Tamanka]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Tamarinus]]'' <small>Trouessart, 1904</small>}- * -{''[[Tamias]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Tamiasciurus]]'' <small>Trouessart, 1880</small>}- * -{''[[Tamiops]]'' <small>J. A. Allen, 1906</small>}- * -{''[[Tampichthys]]'' <small>Schönhuth, Doadrio, Dominguez-Dominguez, Hillis and Mayden, 2008</small>}- * -{''[[Tanakia]]'' <small>Jordan and Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Tanakius]]'' <small>Hubbs, 1918</small>}- * -{''[[Tandanus]]'' <small>Mitchell, 1838</small>}- * -{''[[Tandya]]'' }- * -{''[[Tangachromis]]'' <small>Poll, 1981</small>}- * -{''[[Tanganicodus]]'' <small>Poll, 1950</small>}- * -{''[[Tanganikallabes]]'' <small>Poll, 1943</small>}- * -{''[[Tangara]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Tanichthys]]'' <small>Lin, 1932</small>}- * -{''[[Tantalophis]]'' <small>Duellman, 1958</small>}- * -{''[[Tantilla]]'' <small>Baird and Girard, 1853</small>}- * -{''[[Tantillita]]'' <small>H. M. Smith, 1941</small>}- * -{''[[Tanyemblemaria]]'' <small>Hastings, 1992</small>}- * -{''[[Tanygnathus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Tanysiptera]]'' <small>Vigors, 1825</small>}- * -{''[[Taoniscus]]'' <small>Gloger, 1842</small>}- * -{''[[Tapecomys]]'' <small>S. Anderson and Yates, 2000</small>}- * -{''[[Tapera]]'' <small>Thunberg, 1819</small>}- * -{''[[Taphozous]]'' <small>E. Geoffroy, 1818</small>}- * -{''[[Taphrolesbia]]'' <small>Simon, 1918</small>}- * -{''[[Taphrospilus]]'' <small>Simon, 1910</small>}- * -{''[[Tapirella]]'' <small>Palmer, 1903</small>}- * -{''[[Tapirus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Taraba]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Taractes]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Taractichthys]]'' <small>Mead and Maul, 1958</small>}- * -{''[[Taranetzella]]'' <small>Andriashev, 1952</small>}- * -{''[[Taratretis]]'' <small>Last, 1978</small>}- * -{''[[Tarentola]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Taricha]]'' <small>Gray, 1850</small>}- * -{''[[Tarletonbeania]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1890</small>}- * -{''[[Tarphops]]'' <small>Jordan & Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Tarsiger]]'' <small>Hodgson, 1845</small>}- * -{''[[Tarsipes]]'' <small>Gervais and Verreaux, 1842</small>}- * -{''[[Tarsius]]'' <small>Storr, 1780</small>}- * -{''[[Tarsomys]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Taruga]]'' <small>Meegaskumbura, Meegaskumbura, Bowatte, Manamendra-Arachchi, Pethiyagoda, Hanken and Schneider, 2010</small>}- * -{''[[Tasmacetus]]'' <small>Oliver, 1937</small>}- * -{''[[Tasmanogobius]]'' <small>Scott, 1935</small>}- * -{''[[Tateomys]]'' <small>Musser, 1969</small>}- * -{''[[Tatera]]'' <small>Lataste, 1882</small>}- * -{''[[Taterillus]]'' <small>Thomas, 1910</small>}- * -{''[[Tateurndina]]'' <small>Nichols, 1955</small>}- * -{''[[Tathicarpus]]'' <small>Ogilby, 1907</small>}- * -{''[[Tatia]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1911</small>}- * -{''[[Taudactylus]]'' <small>Straughan and Lee, 1966</small>}- * -{''[[Taunayia]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1918</small>}- * -{''[[Tauraco]]'' <small>Kluk, 1779</small>}- * -{''[[Tauredophidium]]'' <small>Alcock, 1890</small>}- * -{''[[Taurocottus]]'' <small>Soldatov and Pavlenko, 1915</small>}- * -{''[[Taurotragus]]'' <small>Wagner, 1855</small>}- * -{''[[Taurulus]]'' <small>Gratzianov, 1907</small>}- * -{''[[Tautoga]]'' <small>Mitchill, 1814</small>}- * -{''[[Tautogolabrus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Taxidea]]'' <small>Waterhouse, 1839</small>}- * -{''[[Tayassu]]'' <small>G. Fischer [von Waldheim], 1814</small>}- * -{''[[Tchagra]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Techmarscincus]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Teira]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Teius]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Teixeirichthys]]'' <small>Smith, 1953</small>}- * -{''[[Telacanthura]]'' <small>Mathews, 1918</small>}- * -{''[[Teledromas]]'' <small>Wetmore & J. L. Peters, 1922</small>}- * -{''[[Teleocichla]]'' <small>Kullander, 1988</small>}- * -{''[[Teleogramma]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Telescopus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Telespiza]]'' <small>S. B. Wilson, 1890</small>}- * -{''[[Telestes]]'' <small>Bonaparte, 1840</small>}- * -{''[[Telmatherina]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Telmatobius]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Telmatobufo]]'' <small>Schmidt, 1952</small>}- * -{''[[Telmatochromis]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Telophorus]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Temera]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Temnurus]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Tenrec]]'' <small>Lacépède, 1799</small>}- * -{''[[Tentoriceps]]'' <small>Whitley, 1948</small>}- * -{''[[Tenualosa]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Tephrinectes]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Tephrodornis]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Tephrophilus]]'' <small>R. T. Moore, 1934</small>}- * -{''[[Tephrozosterops]]'' <small>Stresemann, 1931</small>}- * -{''[[Tepuihyla]]'' <small>Ayarzagüena, Señaris and Gorzula, 1993</small>}- * -{''[[Teramulus]]'' <small>Smith, 1965</small>}- * -{''[[Terapon]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Terateleotris]]'' <small>Shibukawa, Iwata and Viravong, 2001</small>}- * -{''[[Terathopius]]'' <small>Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Teratohyla]]'' <small>Taylor, 1951</small>}- * -{''[[Teratoscincus]]'' <small>Strauch, 1863</small>}- * -{''[[Terelabrus]]'' <small>Randall and Fourmanoir, 1998</small>}- * -{''[[Terenotriccus]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Terenura]]'' <small>Cabanis & Heine, 1859</small>}- * -{''[[Teretistris]]'' <small>Cabanis, 1855</small>}- * -{''[[Teretrurus]]'' <small>Beddome, 1886</small>}- * -{''[[Terpsiphone]]'' <small>Gloger, 1827</small>}- * -{''[[Terranatos]]'' <small>Taphorn and Thomerson, 1978</small>}- * -{''[[Terrapene]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Territornis]]'' <small>Mathews, 1924</small>}- * -{''[[Tersina]]'' <small>Vieillot, 1819</small>}- * -{''[[Tesia]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Testudo]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Tetrabrachium]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Tetracamphilius]]'' <small>Roberts, 2003</small>}- * -{''[[Tetracentrum]]'' <small>Macleay, 1883</small>}- * -{''[[Tetracerus]]'' <small>Leach, 1825</small>}- * -{''[[Tetracheilostoma]]'' <small>Jan, 1861</small>}- * -{''[[Tetractenos]]'' <small>Hardy, 1983</small>}- * -{''[[Tetradactylus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Tetragonopterus]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Tetragonurus]]'' <small>Risso, 1810</small>}- * -{''[[Tetralepis]]'' <small>Boettger, 1892</small>}- * -{''[[Tetranematichthys]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Tetrao]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Tetraodon]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Tetraogallus]]'' <small>J. E. Gray, 1832</small>}- * -{''[[Tetraophasis]]'' <small>D. G. Elliot, 1871</small>}- * -{''[[Tetrapleurodon]]'' <small>Creaser and Hubbs, 1922</small>}- * -{''[[Tetrapturus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Tetraroge]]'' <small>Günther, 1860</small>}- * -{''[[Tetrastes]]'' <small>Keyserling & J. H. Blasius, 1840</small>}- * -{''[[Tetrax]]'' <small>T. Forster, 1817</small>}- * -{''[[Tetrosomus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Tewara]]'' <small>Griffin, 1933</small>}- * -{''[[Thainycteris]]'' <small>Kock and Storch, 1996</small>}- * -{''[[Thalassarche]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Thalasseleotris]]'' <small>Hoese and Larson, 1987</small>}- * -{''[[Thalassenchelys]]'' <small>Castle and Raju, 1975</small>}- * -{''[[Thalasseus]]'' <small>F. Boie, 1822</small>}- * -{''[[Thalassobathia]]'' <small>Cohen, 1963</small>}- * -{''[[Thalassoica]]'' <small>Reichenbach, 1853</small>}- * -{''[[Thalassoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Thalassophis]]'' <small>P. Schmidt, 1852</small>}- * -{''[[Thalassophryne]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Thalassornis]]'' <small>Eyton, 1838</small>}- * -{''[[Thaleichthys]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Thallomys]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Thalpomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Thalurania]]'' <small>Gould, 1848</small>}- * -{''[[Thamnaconus]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Thamnistes]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1860</small>}- * -{''[[Thamnodynastes]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Thamnolaea]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Thamnomanes]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Thamnomys]]'' <small>Thomas, 1907</small>}- * -{''[[Thamnophilus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Thamnophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Thamnornis]]'' <small>Milne-Edwards & A. Grandidier , 1882</small>}- * -{''[[Thamnosophis]]'' <small>Jan, 1863</small>}- * -{''[[Thapsinillas]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Thaptomys]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Thaumasius]]'' <small>P. L. Sclater, 1879</small>}- * -{''[[Thaumastura]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Thaumatichthys]]'' <small>Smith and Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Thaumatorhynchus]]'' <small>Parker, 1924</small>}- * -{''[[Thayeria]]'' <small>Eigenmann, 1908</small>}- * -{''[[Thecadactylus]]'' <small>Cuvier, 1820</small>}- * -{''[[Thectocercus]]'' <small>Ridgway, 1912</small>}- * -{''[[Theloderma]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Thelotornis]]'' <small>A. Smith, 1849</small>}- * -{''[[Theraps]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Theristicus]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Thermarces]]'' <small>Rosenblatt and Cohen, 1986</small>}- * -{''[[Thermobiotes]]'' <small>Geistdoerfer, 1991</small>}- * -{''[[Thermophis]]'' <small>Malnate, 1953</small>}- * -{''[[Theropithecus]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1843</small>}- * -{''[[Thescelocichla]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Thinocorus]]'' <small>Eschscholtz, 1829</small>}- * -{''[[Thinornis]]'' <small>G. R. Gray, 1844</small>}- * -{''[[Thlypopsis]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Thoburnia]]'' <small>Jordan and Snyder in Jordan, 1917</small>}- * -{''[[Thomasomys]]'' <small>Coues, 1884</small>}- * -{''[[Thomomys]]'' <small>Wied-Neuwied, 1839</small>}- * -{''[[Thoopterus]]'' <small>Matschie, 1899</small>}- * -{''[[Thoracocharax]]'' <small>Fowler, 1907</small>}- * -{''[[Thoracochromis]]'' <small>Greenwood, 1979</small>}- * -{''[[Thorichthys]]'' <small>Meek, 1904</small>}- * -{''[[Thorius]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Thorogobius]]'' <small>Miller, 1969</small>}- * -{''[[Thoropa]]'' <small>Cope, 1865</small>}- * -{''[[Thorophos]]'' <small>Bruun, 1931</small>}- * -{''[[Thrasops]]'' <small>Hallowell, 1857</small>}- * -{''[[Thrattidion]]'' <small>Roberts, 1972</small>}- * -{''[[Thraupis]]'' <small>F. Boie, 1826</small>}- * -{''[[Threnetes]]'' <small>Gould, 1852</small>}- * -{''[[Threpterius]]'' <small>Richardson, 1850</small>}- * -{''[[Threskiornis]]'' <small>G. R. Gray, 1842</small>}- * -{''[[Thrichomys]]'' <small>Trouessart, 1880</small>}- * -{''[[Thripadectes]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Thripophaga]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Thrissobrycon]]'' <small>Böhlke, 1953</small>}- * -{''[[Thryomanes]]'' <small>P. L. Sclater, 1862</small>}- * -{''[[Thryonomys]]'' <small>Fitzinger, 1867</small>}- * -{''[[Thryophilus]]'' <small>S. F. Baird, 1864</small>}- * -{''[[Thryorchilus]]'' <small>Oberholser, 1904</small>}- * -{''[[Thryothorus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Thryssa]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Thryssocypris]]'' <small>Roberts and Kottelat, 1984</small>}- * -{''[[Thunnus]]'' <small>South, 1845</small>}- * -{''[[Thylacinus]]'' <small>Temminck, 1824</small>}- * -{''[[Thylamys]]'' <small>Gray, 1843</small>}- * -{''[[Thylogale]]'' <small>Gray, 1837</small>}- * -{''[[Thymallus]]'' <small>Linck, 1790</small>}- * -{''[[Thynnichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Thyriscus]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Thyroptera]]'' <small>Spix, 1823</small>}- * -{''[[Thyrsites]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Thyrsitoides]]'' <small>Fowler, 1929</small>}- * -{''[[Thyrsitops]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Thysanactis]]'' <small>Regan and Trewavas, 1930</small>}- * -{''[[Thysanichthys]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Thysanophrys]]'' <small>Ogilby, 1898</small>}- * -{''[[Thysanopsetta]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Thysochromis]]'' <small>Daget, 1988</small>}- * -{''[[Tiaris]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Tiaroga]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Tichodroma]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Tickellia]]'' <small>Blyth, 1861</small>}- * -{''[[Tigriornis]]'' <small>Sharpe, 1895</small>}- * -{''[[Tigrisoma]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Tijuca]]'' <small>Ferussac, 1829</small>}- * -{''[[Tilapia]]'' <small>Smith, 1840</small>}- * -{''[[Tilesina]]'' <small>Schmidt in Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Tiliqua]]'' <small>Gray, 1825</small>}- * -{''[[Tilmatura]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Tilodon]]'' <small>Thominot, 1881</small>}- * -{''[[Tilurus]]'' <small>Kölliker, 1853</small>}- * -{''[[Timalia]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Timeliopsis]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Timon]]'' <small>Tschudi, 1836</small>}- * -{''[[Tinamotis]]'' <small>Vigors, 1837</small>}- * -{''[[Tinamus]]'' <small>Hermann, 1783</small>}- * -{''[[Tinca]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Tityra]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Tlacuatzin]]'' <small>Voss and Jansa, 2003</small>}- * -{''[[Tlalocohyla]]'' <small>Faivovich, Haddad, Garcia, Frost, Campbell and Wheeler, 2005</small>}- * -{''[[Tmetothylacus]]'' <small>Cabanis, 1879</small>}- * -{''[[Tocantinsia]]'' <small>Mees, 1974</small>}- * -{''[[Tockus]]'' <small>R. Lesson, 1830</small>}- * -{''[[Todiramphus]]'' <small>R. Lesson, 1827</small>}- * -{''[[Todirostrum]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Todus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Toenayar]]'' <small>Karin, Metallinou, Weinell, Jackman and Bauer, 2016</small>}- * -{''[[Tokudaia]]'' <small>Kuroda, 1943</small>}- * -{''[[Tolmomyias]]'' <small>Hellmayr, 1927</small>}- * -{''[[Tolypeutes]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Tometes]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1850</small>}- * -{''[[Tomeurus]]'' <small>Eigenmann, 1909</small>}- * -{''[[Tomicodon]]'' <small>Brisout de Barneville, 1846</small>}- * -{''[[Tominanga]]'' <small>Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Tomistoma]]'' <small>Müller, 1846</small>}- * -{''[[Tomiyamichthys]]'' <small>Smith, 1956</small>}- * -{''[[Tomocichla]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Tomodon]]'' <small>A. M. C. Duméril, 1853</small>}- * -{''[[Tomopeas]]'' <small>Miller, 1900</small>}- * -{''[[Tomopterna]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Tonatia]]'' <small>Gray, 1827</small>}- * -{''[[Tondanichthys]]'' <small>Collette, 1995</small>}- * -{''[[Tongaichthys]]'' <small>Nakamura and Fujii, 1983</small>}- * -{''[[Tonkinomys]]'' <small>Musser, Lunde and Nguyen Truong Son, 2006</small>}- * -{''[[Topaza]]'' <small>G. R. Gray, 1840</small>}- * -{''[[Tor]]'' <small>Gray, 1834</small>}- * -{''[[Torgos]]'' <small>Kaup, 1828</small>}- * -{''[[Toromys]]'' <small>Iack-Ximenes, de Vivo and Percequillo, 2005</small>}- * -{''[[Toropuku]]'' <small>Nielsen, Bauer, Jackman, Hitchmough and Daugherty, 2011</small>}- * -{''[[Torpedo]]'' <small>Houttuyn, 1764</small>}- * -{''[[Torquigener]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Torreornis]]'' <small>Barbour & J. L. Peters, 1927</small>}- * -{''[[Tosana]]'' <small>Smith and Pope, 1906</small>}- * -{''[[Tosanoides]]'' <small>Kamohara, 1953</small>}- * -{''[[Tosarhombus]]'' <small>Amaoka, 1969</small>}- * -{''[[Totoaba]]'' <small>Villamar, 1980</small>}- * -{''[[Touit]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Toxabramis]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Toxicocalamus]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Toxicodryas]]'' <small>Hallowell, 1857</small>}- * -{''[[Toxorhamphus]]'' <small>Stresemann, 1914</small>}- * -{''[[Toxostoma]]'' <small>Wagler, 1831</small>}- * -{''[[Toxotes]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Trachelochismus]]'' <small>Brisout de Barneville, 1846</small>}- * -{''[[Tracheloptychus]]'' <small>Peters, 1854</small>}- * -{''[[Trachelyichthys]]'' <small>Mees, 1974</small>}- * -{''[[Trachelyopterichthys]]'' <small>Bleeker, 1862</small>}- * -{''[[Trachelyopterus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Trachemys]]'' <small>Agassiz, 1857</small>}- * -{''[[Trachicephalus]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Trachichthys]]'' <small>Shaw in Shaw and Nodder, 1799</small>}- * -{''[[Trachidermus]]'' <small>Heckel, 1837</small>}- * -{''[[Trachinocephalus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Trachinops]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Trachinotus]]'' <small>Lacepède, 1801</small>}- * -{''[[Trachinus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Trachipterus]]'' <small>Goüan, 1770</small>}- * -{''[[Trachischium]]'' <small>Günther, 1853</small>}- * -{''[[Trachonurus]]'' <small>Günther, 1887</small>}- * -{''[[Trachops]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Trachurus]]'' <small>Rafinesque, 1810</small>}- * -{''[[Trachyboa]]'' <small>Peters, 1860</small>}- * -{''[[Trachycephalus]]'' <small>Tschudi, 1838</small>}- * -{''[[Trachycorystes]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Trachydoras]]'' <small>Eigenmann, 1925</small>}- * -{''[[Trachyglanis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Trachylepis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Trachyphonus]]'' <small>Ranzani, 1821</small>}- * -{''[[Trachypithecus]]'' <small>Reichenbach, 1862</small>}- * -{''[[Trachypoma]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Trachyrhamphus]]'' <small>Kaup, 1853</small>}- * -{''[[Trachyrincus]]'' <small>Giorna, 1809</small>}- * -{''[[Trachyscorpia]]'' <small>Ginsburg, 1953</small>}- * -{''[[Tragelaphus]]'' <small>Blainville, 1816</small>}- * -{''[[Tragopan]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Tragulichthys]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Tragulus]]'' <small>Brisson, 1762</small>}- * -{''[[Tramitichromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Transandinomys]]'' <small>Weksler, Percequillo and Voss, 2006</small>}- * -{''[[Trapelus]]'' <small>Cuvier, 1817</small>}- * -{''[[Travancoria]]'' <small>Hora, 1941</small>}- * -{''[[Tregellasia]]'' <small>Mathews, 1912</small>}- * -{''[[Tremarctos]]'' <small>Gervais, 1855</small>}- * -{''[[Trematocara]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Trematochromis]]'' <small>Poll, 1987</small>}- * -{''[[Trematocranus]]'' <small>Trewavas, 1935</small>}- * -{''[[Trematomus]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Treron]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Tretanorhinus]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Tretioscincus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Triacanthodes]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Triacanthus]]'' <small>Oken, 1817</small>}- * -{''[[Triaenodon]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Triaenops]]'' <small>Dobson, 1871</small>}- * -{''[[Triakis]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Trianectes]]'' <small>McCulloch and Waite, 1918</small>}- * -{''[[Triathalassothia]]'' <small>Fowler, 1943</small>}- * -{''[[Tribolonotus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Trichastoma]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Trichechus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Tricheilostoma]]'' <small>Jan, 1860</small>}- * -{''[[Trichiurus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Trichixos]]'' <small>Lesson, 1839</small>}- * -{''[[Trichobatrachus]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Trichocottus]]'' <small>Soldatov and Pavlenko, 1915</small>}- * -{''[[Trichodere]]'' <small>North, 1912</small>}- * -{''[[Trichodon]]'' <small>Tilesius, 1813</small>}- * -{''[[Trichogaster]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Trichogenes]]'' <small>Britski and Ortega, 1983</small>}- * -{''[[Trichoglossus]]'' <small>Stephens, 1826</small>}- * -{''[[Tricholaema]]'' <small>J. Verreaux & E. Verreaux, 1855</small>}- * -{''[[Tricholestes]]'' <small>Salvadori, 1874</small>}- * -{''[[Trichomycterus]]'' <small>Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Trichonotus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Trichopsetta]]'' <small>Gill, 1889</small>}- * -{''[[Trichopsis]]'' <small>Canestrini, 1860</small>}- * -{''[[Trichosurus]]'' <small>Lesson, 1828</small>}- * -{''[[Trichothraupis]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Trichys]]'' <small>Günther, 1877</small>}- * -{''[[Triclaria]]'' <small>Wagler, 1832</small>}- * -{''[[Tricuspidalestes]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Tridens]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Tridensimilis]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Tridentiger]]'' <small>Gill, 1859</small>}- * -{''[[Tridentopsis]]'' <small>Myers, 1925</small>}- * -{''[[Trigla]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Triglachromis]]'' <small>Poll and Thys van den Audenaerde, 1974</small>}- * -{''[[Trigloporus]]'' <small>Smith, 1934</small>}- * -{''[[Triglops]]'' <small>Reinhardt, 1830</small>}- * -{''[[Trigonectes]]'' <small>Myers, 1925</small>}- * -{''[[Trigonoceps]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Trigonognathus]]'' <small>Mochizuki and Ohe, 1990</small>}- * -{''[[Trigonolampa]]'' <small>Regan and Trewavas, 1930</small>}- * -{''[[Trigonostigma]]'' <small>Kottelat and Witte, 1999</small>}- * -{''[[Trilepida]]'' <small>Hedges, 2011</small>}- * -{''[[Trimeresurus]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Trimetopon]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Trimma]]'' <small>Jordan and Seale, 1906</small>}- * -{''[[Trimmatom]]'' <small>Winterbottom and Emery, 1981</small>}- * -{''[[Trimorphodon]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Trinectes]]'' <small>Rafinesque, 1832</small>}- * -{''[[Tringa]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Trinomys]]'' <small>Thomas, 1921</small>}- * -{''[[Trinorfolkia]]'' <small>Fricke, 1994</small>}- * -{''[[Trinycteris]]'' <small>Sanborn, 1949</small>}- * -{''[[Trioceros]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Triodon]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Trionyx]]'' <small>Geoffroy Saint-Hilaire, 1809</small>}- * -{''[[Triphoturus]]'' <small>Fraser-Brunner, 1949</small>}- * -{''[[Triplophos]]'' <small>Brauer, 1902</small>}- * -{''[[Triplophysa]]'' <small>Rendahl, 1933</small>}- * -{''[[Tripodichthys]]'' <small>Tyler, 1968</small>}- * -{''[[Triportheus]]'' <small>Cope, 1872</small>}- * -{''[[Triprion]]'' <small>Cope, 1866</small>}- * -{''[[Tripterodon]]'' <small>Playfair in Playfair & Günther, 1867</small>}- * -{''[[Tripterophycis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Tripterygion]]'' <small>Risso, 1827</small>}- * -{''[[Triso]]'' <small>Randall, Johnson and Lowe, 1989</small>}- * -{''[[Trisopterus]]'' <small>Rafinesque, 1814</small>}- * -{''[[Tristramella]]'' <small>Trewavas, 1942</small>}- * -{''[[Triturus]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Trixiphichthys]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Trochalopteron]]'' <small>Blyth, 1843</small>}- * -{''[[Trochilus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Trochocercus]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Troglocyclocheilus]]'' <small>Kottelat and Bréhier, 1999</small>}- * -{''[[Troglodytes]]'' <small>Vieillot, 1809</small>}- * -{''[[Trogloglanis]]'' <small>Eigenmann, 1919</small>}- * -{''[[Trogon]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Trogonophis]]'' <small>Kaup, 1830</small>}- * -{''[[Trogopterus]]'' <small>Heude, 1898</small>}- * -{''[[Tropheus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Tropicoperdix]]'' <small>Blyth, 1859</small>}- * -{''[[Tropidechis]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Tropidoclonion]]'' <small>Cope, 1860</small>}- * -{''[[Tropidodipsas]]'' <small>Günther, 1858</small>}- * -{''[[Tropidodryas]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Tropidolaemus]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Tropidonophis]]'' <small>Jan, 1863</small>}- * -{''[[Tropidophis]]'' <small>Bibron in Ramon de la Sagra, 1840</small>}- * -{''[[Tropidophorus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Tropidophoxinellus]]'' <small>Stephanidis, 1974</small>}- * -{''[[Tropidosaura]]'' <small>Fitzinger, 1826</small>}- * -{''[[Tropidoscincus]]'' <small>Bocage, 1873</small>}- * -{''[[Tropidurus]]'' <small>Wied-Neuwied, 1824</small>}- * -{''[[Tropiocolotes]]'' <small>W. Peters, 1880</small>}- * -{''[[Truebella]]'' <small>Graybeal and Cannatella, 1995</small>}- * -{''[[Trugon]]'' <small>G. R. Gray, 1849</small>}- * -{''[[Trygonoptera]]'' <small>Müller and Henle, 1841</small>}- * -{''[[Trygonorrhina]]'' <small>Müller and Henle, 1838</small>}- * -{''[[Trypauchen]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837</small>}- * -{''[[Trypauchenichthys]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Trypauchenopsis]]'' <small>Volz, 1903</small>}- * -{''[[Tryphomys]]'' <small>Miller, 1910</small>}- * -{''[[Tryssogobius]]'' <small>Larson and Hoese, 2001</small>}- * -{''[[Tscherskia]]'' <small>Ognev, 1914</small>}- * -{''[[Tsingymantis]]'' <small>Glaw, Hoegg and Vences, 2006</small>}- * -{''[[Tubbia]]'' <small>Whitley, 1943</small>}- * -{''[[Tuberoschistura]]'' <small>Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Tucanoichthys]]'' <small>Géry and Römer, 1997</small>}- * -{''[[Tukutuku]]'' <small>Nielsen, Bauer, Jackman, Hitchmough and Daugherty, 2011</small>}- * -{''[[Tumbezia]]'' <small>Chapman, 1925</small>}- * -{''[[Tumbunascincus]]'' <small>Skinner, Hutchinson and Lee, 2013</small>}- * -{''[[Tupaia]]'' <small>Raffles, 1821</small>}- * -{''[[Tupinambis]]'' <small>Daudin, 1803</small>}- * -{''[[Turacoena]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Turcichondrostoma]]'' <small>Turan, Küçük, Güçlü and Aksu, 2021</small>}- * -{''[[Turcinoemacheilus]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1964</small>}- * -{''[[Turdoides]]'' <small>Cretzschmar, 1826</small>}- * -{''[[Turdus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Turnagra]]'' <small>Lesson, 1837</small>}- * -{''[[Turnix]]'' <small>Bonnaterre, 1791</small>}- * -{''[[Turrum]]'' <small>Whitley, 1932</small>}- * -{''[[Tursiops]]'' <small>Gervais, 1855</small>}- * -{''[[Turtur]]'' <small>Boddaert, 1783</small>}- * -{''[[Tydemania]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Tylas]]'' <small>Hartlaub, 1862</small>}- * -{''[[Tylerius]]'' <small>Hardy, 1984</small>}- * -{''[[Tylochromis]]'' <small>Regan, 1920</small>}- * -{''[[Tylomys]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Tylonycteris]]'' <small>Peters, 1872</small>}- * -{''[[Tylosurus]]'' <small>Cocco, 1833</small>}- * -{''[[Tylototriton]]'' <small>Anderson, 1871</small>}- * -{''[[Tympanocryptis]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Tympanoctomys]]'' <small>Yepes, 1941</small>}- * -{''[[Tympanuchus]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Typhlachirus]]'' <small>Hardenberg, 1931</small>}- * -{''[[Typhlacontias]]'' <small>Bocage, 1873</small>}- * -{''[[Typhleotris]]'' <small>Petit, 1933</small>}- * -{''[[Typhliasina]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Typhlichthys]]'' <small>Girard, 1859</small>}- * -{''[[Typhlobarbus]]'' <small>Chu and Chen, 1982</small>}- * -{''[[Typhlobelus]]'' <small>Myers, 1944</small>}- * -{''[[Typhlogarra]]'' <small>Trewavas, 1955</small>}- * -{''[[Typhlogobius]]'' <small>Steindachner, 1879</small>}- * -{''[[Typhlomys]]'' <small>Milne-Edwards, 1877</small>}- * -{''[[Typhlonarke]]'' <small>Waite, 1909</small>}- * -{''[[Typhlonectes]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Typhlonus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Typhlophis]]'' <small>Fitzinger, 1843</small>}- * -{''[[Typhlops]]'' <small>Oppel, 1811</small>}- * -{''[[Typhlosaurus]]'' <small>Wiegmann, 1834</small>}- * -{''[[Tyranneutes]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1881</small>}- * -{''[[Tyrannochromis]]'' <small>Eccles and Trewavas, 1989</small>}- * -{''[[Tyrannophryne]]'' <small>Regan and Trewavas, 1932</small>}- * -{''[[Tyrannopsis]]'' <small>Ridgway, 1905</small>}- * -{''[[Tyrannulus]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Tyrannus]]'' <small>Lacepede, 1799</small>}- * -{''[[Tyson]]'' <small>Springer, 1983</small>}- * -{''[[Tyto]]'' <small>Billberg, 1828</small>}- * -{''[[Tytthoscincus]]'' <small>Linkem, Diesmos and Brown, 2011</small>}- * -{''[[Tyttobrycon]]'' <small>Géry, 1973</small>}- * -{''[[Tyttocharax]]'' <small>Fowler, 1913</small>}- * -{''[[Uaru]]'' <small>Heckel, 1840</small>}- * -{''[[Ucla]]'' <small>Holleman, 1993</small>}- * -{''[[Uegitglanis]]'' <small>Gianferrari, 1923</small>}- * -{''[[Ulcina]]'' <small>Cramer in Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Ulvaria]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Uma]]'' <small>Baird, 1859</small>}- * -{''[[Umbra]]'' <small>Kramer in Scopoli, 1777</small>}- * -{''[[Umbrina]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Uncisudis]]'' <small>Maul, 1956</small>}- * -{''[[Underwoodisaurus]]'' <small>Wermuth, 1965</small>}- * -{''[[Ungaliophis]]'' <small>Müller, 1880</small>}- * -{''[[Upeneichthys]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Upeneus]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Uperodon]]'' <small>Duméril and Bibron, 1841</small>}- * -{''[[Uperoleia]]'' <small>Gray, 1841</small>}- * -{''[[Upucerthia]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1832</small>}- * -{''[[Upupa]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Uracentron]]'' <small>Kaup, 1826</small>}- * -{''[[Uraeginthus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Uraeotyphlus]]'' <small>Peters, 1880</small>}- * -{''[[Uranomitra]]'' <small>Reichenbach, 1854</small>}- * -{''[[Uranomys]]'' <small>Dollman, 1909</small>}- * -{''[[Uranoscodon]]'' <small>Kaup, 1825</small>}- * -{''[[Uranoscopus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Uraspis]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Uratelornis]]'' <small>Rothschild, 1895</small>}- * -{''[[Uria]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Urobatis]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Urocampus]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Urochroa]]'' <small>Gould, 1856</small>}- * -{''[[Urocissa]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Urocitellus]]'' <small>Obolenskij, 1927</small>}- * -{''[[Urocolius]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Uroconger]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Urocotyledon]]'' <small>Kluge, 1983</small>}- * -{''[[Urocynchramus]]'' <small>Przewalski, 1876</small>}- * -{''[[Urocyon]]'' <small>Baird, 1857</small>}- * -{''[[Uroderma]]'' <small>Peters, 1866</small>}- * -{''[[Urodynamis]]'' <small>Salvadori, 1880</small>}- * -{''[[Uroglaux]]'' <small>Mayr, 1937</small>}- * -{''[[Urogymnus]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Urolais]]'' <small>Alexander, 1903</small>}- * -{''[[Urolestes]]'' <small>Cabanis, 1850</small>}- * -{''[[Urolophus]]'' <small>Müller and Henle, 1837</small>}- * -{''[[Uromacer]]'' <small>A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854</small>}- * -{''[[Uromacerina]]'' <small>Amaral, 1929</small>}- * -{''[[Uromastyx]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Uromys]]'' <small>Peters, 1867</small>}- * -{''[[Uropelia]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Uropeltis]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Urophycis]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Uroplatus]]'' <small>Dumeril, 1806</small>}- * -{''[[Uropsalis]]'' <small>W. Miller, 1915</small>}- * -{''[[Uropsila]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1873</small>}- * -{''[[Uropsilus]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1871</small>}- * -{''[[Uropterygius]]'' <small>Rüppell, 1838</small>}- * -{''[[Urorhipis]]'' <small>Heuglin, 1871</small>}- * -{''[[Urosaurus]]'' <small>Hallowell, 1854</small>}- * -{''[[Urosphena]]'' <small>Swinhoe, 1877</small>}- * -{''[[Urosticte]]'' <small>Gould, 1853</small>}- * -{''[[Urostrophus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Urotheca]]'' <small>Bibron, 1843</small>}- * -{''[[Urothraupis]]'' <small>Taczanowski & Berlepsch, 1885</small>}- * -{''[[Urotrichus]]'' <small>Temminck, 1841</small>}- * -{''[[Urotriorchis]]'' <small>Sharpe, 1874</small>}- * -{''[[Urotrygon]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Ursinoscorpaenopsis]]'' <small>Nakabo and Yamada, 1996</small>}- * -{''[[Urspelerpes]]'' <small>Camp, Peterman, Milanovich, Lamb, Maerz and Wake, 2009</small>}- * -{''[[Ursus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Urva]]'' <small>Hodgson, 1837</small>}- * -{''[[Uta]]'' <small>Baird and Girard in Stansbury, 1852</small>}- * -{''[[Utiaritichthys]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1937</small>}- * -{''[[Uvidicolus]]'' <small>Oliver and Bauer, 2011</small>}- * -{''[[Vaillantella]]'' <small>Fowler, 1905</small>}- * -{''[[Valamugil]]'' <small>Smith, 1948</small>}- * -{''[[Valencia]]'' <small>Myers, 1928</small>}- * -{''[[Valenciennea]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Valenciennellus]]'' <small>Jordan and Evermann in Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Vampyressa]]'' <small>Thomas, 1900</small>}- * -{''[[Vampyriscus]]'' <small>Thomas, 1900</small>}- * -{''[[Vampyrodes]]'' <small>Thomas, 1900</small>}- * -{''[[Vampyrum]]'' <small>Rafinesque, 1815</small>}- * -{''[[Vanacampus]]'' <small>Whitley, 1951</small>}- * -{''[[Vandeleuria]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Vandellia]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846</small>}- * -{''[[Vanderhorstia]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Vandijkophrynus]]'' <small>Frost, Grant, Faivovich, Bain, Haas, Haddad, de Sá, Channing, Wilkinson, Donnellan et al., 2006</small>}- * -{''[[Vanellus]]'' <small>Brisson, 1760</small>}- * -{''[[Vanga]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Vanneaugobius]]'' <small>Brownell, 1978</small>}- * -{''[[Vansonia]]'' <small>Roberts, 1946</small>}- * -{''[[Vanstraelenia]]'' <small>Chabanaud, 1950</small>}- * -{''[[Vanzosaura]]'' <small>Rodrigues, 1991</small>}- * -{''[[Varanus]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Varecia]]'' <small>Gray, 1863</small>}- * -{''[[Variabilichromis]]'' <small>Colombe and Allgayer, 1985</small>}- * -{''[[Varicorhinus]]'' <small>Rüppell, 1835</small>}- * -{''[[Varicus]]'' <small>Robins and Böhlke, 1961</small>}- * -{''[[Variichthys]]'' <small>Allen, 1993</small>}- * -{''[[Variola]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Varzea]]'' <small>Hedges and Conn, 2012</small>}- * -{''[[Veles]]'' <small>Bangs, 1918</small>}- * -{''[[Velifer]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1850</small>}- * -{''[[Vellitor]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Venefica]]'' <small>Jordan and Davis, 1891</small>}- * -{''[[Veniliornis]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Ventrifossa]]'' <small>Gilbert and Hubbs, 1920</small>}- * -{''[[Verasper]]'' <small>Jordan & Gilbert in Jordan & Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Verilus]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Vermicella]]'' <small>Gray in Günther, 1858</small>}- * -{''[[Vermivora]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Vernaya]]'' <small>Anthony, 1941</small>}- * -{''[[Vespadelus]]'' <small>Troughton, 1943</small>}- * -{''[[Vespertilio]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Vespicula]]'' <small>Jordan and Richardson, 1910</small>}- * -{''[[Vestiaria]]'' <small>Jarocki, 1821</small>}- * -{''[[Vhembelacerta]]'' <small>Edwards, Herrel, Vanhooydonck, Measey, Tolley and Branch, 2013</small>}- * -{''[[Vicugna]]'' <small>Lesson, 1842</small>}- * -{''[[Vidua]]'' <small>Cuvier, 1816</small>}- * -{''[[Vieja]]'' <small>Fernández-Yépez, 1969</small>}- * -{''[[Vietnamophryne]]'' <small>Poyarkov, Suwannapoom, Pawangkhanant, Aksornneam, Duong, Korost and Che, 2018</small>}- * -{''[[Vietnascincus]]'' <small>Darevsky and Orlov, 1994</small>}- * -{''[[Vijayachelys]]'' <small>Praschag, Schmidt, Fritzsch, Müller, Gemel and Fritz, 2006</small>}- * -{''[[Vimba]]'' <small>Fitzinger, 1873</small>}- * -{''[[Vincentia]]'' <small>Castelnau, 1872</small>}- * -{''[[Vinciguerria]]'' <small>Jordan and Evermann in Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Vini]]'' <small>R. Lesson, 1833</small>}- * -{''[[Vipera]]'' <small>Laurenti, 1768</small>}- * -{''[[Vireo]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Vireolanius]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Virididentex]]'' <small>Poll, 1971</small>}- * -{''[[Viridonia]]'' <small>Rothschild, 1892</small>}- * -{''[[Vitiaziella]]'' <small>Rass, 1955</small>}- * -{''[[Vitreorana]]'' <small>Guayasamin, Castroviejo-Fisher, Trueb, Ayarzagüena, Rada and Vilà, 2009</small>}- * -{''[[Viverra]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Viverricula]]'' <small>Hodgson, 1838</small>}- * -{''[[Voalavo]]'' <small>Carleton and Goodman, 1998</small>}- * -{''[[Voeltzkowia]]'' <small>Boettger, 1893</small>}- * -{''[[Volatinia]]'' <small>Reichenbach, 1850</small>}- * -{''[[Volemys]]'' <small>Zagorodnyuk, 1990</small>}- * -{''[[Vombatus]]'' <small>É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1803</small>}- * -{''[[Vomeridens]]'' <small>DeWitt and Hureau, 1979</small>}- * -{''[[Vomerogobius]]'' <small>Gilbert, 1971</small>}- * -{''[[Vormela]]'' <small>Blasius, 1884</small>}- * -{''[[Vosea]]'' <small>Gilliard, 1960</small>}- * -{''[[Vulpes]]'' <small>Frisch, 1775</small>}- * -{''[[Vultur]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Waiomys]]'' <small>Rowe, Achmadi and Esselstyn, 2014</small>}- * -{''[[Wakea]]'' <small>Glaw and Vences, 2006</small>}- * -{''[[Walkerana]]'' <small>Dahanukar, Modak, Krutha, Nameer, Padhye and Molur, 2016</small>}- * -{''[[Wallabia]]'' <small>Trouessart, 1905</small>}- * -{''[[Wallaceophis]]'' <small>Mirza, Vyas, Patel, Maheta and Sanap, 2016</small>}- * -{''[[Wallago]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Walterinnesia]]'' <small>Lataste, 1887</small>}- * -{''[[Wattsia]]'' <small>Chan and Chilvers, 1974</small>}- * -{''[[Werneria]]'' <small>Poche, 1903</small>}- * -{''[[Wertheimeria]]'' <small>Steindachner, 1877</small>}- * -{''[[Wetmorella]]'' <small>Fowler and Bean, 1928</small>}- * -{''[[Wetmorethraupis]]'' <small>Lowery & O'Neill, 1964</small>}- * -{''[[Wheelerigobius]]'' <small>Miller, 1981</small>}- * -{''[[Wiedomys]]'' <small>Hershkovitz, 1959</small>}- * -{''[[Wilfredomys]]'' <small>Avila-Pires, 1960</small>}- * -{''[[Willisornis]]'' <small>Agne & Pacheco, 2007</small>}- * -{''[[Wilsonosaura]]'' <small>Lehr, Moravec and von May, 2020</small>}- * -{''[[Winteria]]'' <small>Brauer, 1901</small>}- * -{''[[Wolterstorffina]]'' <small>Mertens, 1939</small>}- * -{''[[Woodfordia]]'' <small>North, 1906</small>}- * -{''[[Woodsia]]'' <small>Grey, 1959</small>}- * -{''[[Woodworthia]]'' <small>Garman, 1901</small>}- * -{''[[Wyulda]]'' <small>Alexander, 1918</small>}- * -{''[[Xanthichthys]]'' <small>Kaup in Richardson, 1856</small>}- * -{''[[Xanthocephalus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Xanthomixis]]'' <small>Sharpe, 1881</small>}- * -{''[[Xanthonycticebus]]'' <small>Nekaris and Nijman, 2022</small>}- * -{''[[Xanthophryne]]'' <small>Biju, Van Bocxlaer, Giri, Loader and Bossuyt, 2009</small>}- * -{''[[Xanthopsar]]'' <small>Ridgway, 1901</small>}- * -{''[[Xanthotis]]'' <small>Reichenbach, 1852</small>}- * -{''[[Xantusia]]'' <small>Baird, 1859</small>}- * -{''[[Xema]]'' <small>Leach, 1819</small>}- * -{''[[Xenagama]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Xenagoniates]]'' <small>Myers, 1942</small>}- * -{''[[Xenaploactis]]'' <small>Poss and Eschmeyer, 1980</small>}- * -{''[[Xenelaphis]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Xenentodon]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Xeneretmus]]'' <small>Gilbert in Jordan, 1903</small>}- * -{''[[Xenerpestes]]'' <small>Berlepsch, 1886</small>}- * -{''[[Xenichthys]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Xenicus]]'' <small>G. R. Gray, 1855</small>}- * -{''[[Xenisthmus]]'' <small>Snyder, 1908</small>}- * -{''[[Xenistius]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1883</small>}- * -{''[[Xenobalistes]]'' <small>Matsuura, 1981</small>}- * -{''[[Xenobarbus]]'' <small>Norman, 1923</small>}- * -{''[[Xenobrama]]'' <small>Yatsu and Nakamura, 1989</small>}- * -{''[[Xenocalamus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Xenocephalus]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Xenocharax]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Xenochromis]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Xenochrophis]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Xenoclarias]]'' <small>Greenwood, 1958</small>}- * -{''[[Xenoconger]]'' <small>Regan, 1912</small>}- * -{''[[Xenocopsychus]]'' <small>Hartert, 1907</small>}- * -{''[[Xenocyprioides]]'' <small>Chen, 1982</small>}- * -{''[[Xenocypris]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Xenocys]]'' <small>Jordan and Bollman, 1890</small>}- * -{''[[Xenodacnis]]'' <small>Cabanis, 1873</small>}- * -{''[[Xenodermichthys]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Xenodermus]]'' <small>Reinhardt, 1836</small>}- * -{''[[Xenodexia]]'' <small>Hubbs, 1950</small>}- * -{''[[Xenodon]]'' <small>F. Boie, 1827</small>}- * -{''[[Xenogale]]'' <small>J. A. Allen, 1915</small>}- * -{''[[Xenoglaux]]'' <small>O'Neill & G. R. Graves, 1977</small>}- * -{''[[Xenohyla]]'' <small>Izecksohn, 1998</small>}- * -{''[[Xenojulis]]'' <small>de Beaufort, 1939</small>}- * -{''[[Xenolepidichthys]]'' <small>Gilchrist, 1922</small>}- * -{''[[Xenoligea]]'' <small>Bond, 1967</small>}- * -{''[[Xenomedea]]'' <small>Rosenblatt and Taylor, 1971</small>}- * -{''[[Xenomys]]'' <small>Merriam, 1892</small>}- * -{''[[Xenomystax]]'' <small>Gilbert, 1891</small>}- * -{''[[Xenomystus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Xenoophorus]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Xenopeltis]]'' <small>F. Boie, 1827</small>}- * -{''[[Xenoperdix]]'' <small>Dinesen, Lehmberg, Svendsen, Hansen & Fjeldså, 1994</small>}- * -{''[[Xenophallus]]'' <small>Hubbs, 1924</small>}- * -{''[[Xenophidion]]'' <small>Günther and Manthey, 1995</small>}- * -{''[[Xenopholis]]'' <small>Peters, 1869</small>}- * -{''[[Xenophthalmichthys]]'' <small>Regan, 1925</small>}- * -{''[[Xenophysogobio]]'' <small>Chen and Cao, 1977</small>}- * -{''[[Xenopipo]]'' <small>Cabanis, 1847</small>}- * -{''[[Xenopirostris]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Xenopoclinus]]'' <small>Smith, 1948</small>}- * -{''[[Xenopoecilus]]'' <small>Regan, 1911</small>}- * -{''[[Xenops]]'' <small>Illiger, 1811</small>}- * -{''[[Xenopsaris]]'' <small>Ridgway, 1891</small>}- * -{''[[Xenopus]]'' <small>Wagler, 1827</small>}- * -{''[[Xenorhina]]'' <small>Peters, 1863</small>}- * -{''[[Xenornis]]'' <small>Chapman, 1924</small>}- * -{''[[Xenosaurus]]'' <small>Peters, 1861</small>}- * -{''[[Xenospingus]]'' <small>Cabanis, 1867</small>}- * -{''[[Xenospiza]]'' <small>Bangs, 1931</small>}- * -{''[[Xenotaenia]]'' <small>Turner, 1946</small>}- * -{''[[Xenotilapia]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Xenotoca]]'' <small>Hubbs and Turner, 1939</small>}- * -{''[[Xenotriccus]]'' <small>Dwight & Griscom, 1927</small>}- * -{''[[Xenotyphlops]]'' <small>Wallach and Ineich, 1996</small>}- * -{''[[Xenurobrycon]]'' <small>Myers and Miranda Ribeiro, 1945</small>}- * -{''[[Xenuromys]]'' <small>Tate and Archbold, 1941</small>}- * -{''[[Xenus]]'' <small>Kaup, 1829</small>}- * -{''[[Xeromys]]'' <small>Thomas, 1889</small>}- * -{''[[Xeronycteris]]'' <small>Gregorin and Ditchfield, 2005</small>}- * -{''[[Xerospermophilus]]'' <small>Merriam, 1892</small>}- * -{''[[Xerotyphlops]]'' <small>Hedges, Marion, Lipp, Marin and Vidal, 2014</small>}- * -{''[[Xerus]]'' <small>Hemprich and Ehrenberg, 1833</small>}- * -{''[[Xestochilus]]'' <small>McCosker, 1998</small>}- * -{''[[Xiphasia]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Xiphias]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Xiphidiopicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Xiphister]]'' <small>Jordan, 1880</small>}- * -{''[[Xiphocheilus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Xiphocolaptes]]'' <small>Lesson, 1840</small>}- * -{''[[Xipholena]]'' <small>Gloger, 1841</small>}- * -{''[[Xiphophorus]]'' <small>Heckel, 1848</small>}- * -{''[[Xiphorhynchus]]'' <small>Swainson, 1827</small>}- * -{''[[Xiurenbagrus]]'' <small>Chen and Lundberg, 1995</small>}- * -{''[[Xolmis]]'' <small>Boie, 1826</small>}- * -{''[[Xyelacyba]]'' <small>Cohen, 1961</small>}- * -{''[[Xyelodontophis]]'' <small>Broadley and Wallach, 2002</small>}- * -{''[[Xyliphius]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Xylophis]]'' <small>Beddome, 1878</small>}- * -{''[[Xyrauchen]]'' <small>Eigenmann and Kirsch in Kirsch, 1889</small>}- * -{''[[Xyrias]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Xyrichtys]]'' <small>Cuvier, 1814</small>}- * -{''[[Xystreurys]]'' <small>Jordan & Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Yanomamia]]'' <small>Pellegrino, Brunes, Souza, Laguna, Avila-Pires, Hoogmoed and Rodrigues, 2018</small>}- * -{''[[Yaoshanicus]]'' <small>Lin, 1931</small>}- * -{''[[Yarrella]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Yasuhikotakia]]'' <small>Nalbant, 2002</small>}- * -{''[[Yirrkala]]'' <small>Whitley, 1940</small>}- * -{''[[Yongeichthys]]'' <small>Whitley, 1932</small>}- * -{''[[Yuhina]]'' <small>Hodgson, 1836</small>}- * -{''[[Yunganastes]]'' <small>Padial, Castroviejo-Fisher, Köhler, Domic and De la Riva, 2007</small>}- * -{''[[Yungipicus]]'' <small>Bonaparte, 1854</small>}- * -{''[[Yunnanilus]]'' <small>Nichols, 1925</small>}- * -{''[[Yuriria]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Zabidius]]'' <small>Whitley, 1930</small>}- * -{''[[Zacco]]'' <small>Jordan and Evermann, 1902</small>}- * -{''[[Zachaenus]]'' <small>Cope, 1866</small>}- * -{''[[Zaedyus]]'' <small>Ameghino, 1889</small>}- * -{''[[Zaglossus]]'' <small>Gill, 1877</small>}- * -{''[[Zaireichthys]]'' <small>Roberts, 1967</small>}- * -{''[[Zalembius]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Zalieutes]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Zalophus]]'' <small>Gill, 1866</small>}- * -{''[[Zamenis]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Zanclistius]]'' <small>Jordan, 1907</small>}- * -{''[[Zanclorhynchus]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Zanclostomus]]'' <small>Swainson, 1837</small>}- * -{''[[Zanclus]]'' <small>Cuvier in Cuvier & Valenciennes, 1831</small>}- * -{''[[Zanda]]'' <small>Mathews, 1913</small>}- * -{''[[Zaniolepis]]'' <small>Girard, 1858</small>}- * -{''[[Zanobatus]]'' <small>Garman, 1913</small>}- * -{''[[Zappa]]'' <small>Murdy, 1989</small>}- * -{''[[Zaprora]]'' <small>Jordan, 1896</small>}- * -{''[[Zapteryx]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Zapus]]'' <small>Coues, 1875</small>}- * -{''[[Zaratornis]]'' <small>Koepcke, 1954</small>}- * -{''[[Zavattariornis]]'' <small>Moltoni, 1938</small>}- * -{''[[Zebrasoma]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Zebrias]]'' <small>Jordan & Snyder, 1900</small>}- * -{''[[Zebrilus]]'' <small>Bonaparte, 1855</small>}- * -{''[[Zebrus]]'' <small>de Buen, 1930</small>}- * -{''[[Zeledonia]]'' <small>Ridgway, 1889</small>}- * -{''[[Zelotomys]]'' <small>Osgood, 1910</small>}- * -{''[[Zenaida]]'' <small>Bonaparte, 1838</small>}- * -{''[[Zenarchopterus]]'' <small>Gill, 1864</small>}- * -{''[[Zenion]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Zenkerella]]'' <small>Matschie, 1898</small>}- * -{''[[Zenopsis]]'' <small>Gill, 1862</small>}- * -{''[[Zentrygon]]'' <small>Banks, Weckstein, Remsen & K. P. Johnson, 2013</small>}- * -{''[[Zesticelus]]'' <small>Jordan and Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Zeugopterus]]'' <small>Gottsche, 1835</small>}- * -{''[[Zeus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Zhangixalus]]'' <small>Li, Jiang, Ren and Jiang, 2019</small>}- * -{''[[Zimmerius]]'' <small>Traylor, 1977</small>}- * -{''[[Zingel]]'' <small>Cloquet, 1817</small>}- * -{''[[Ziphius]]'' <small>G. Cuvier, 1823</small>}- * -{''[[Zoarces]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Zoarchias]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Zonerodius]]'' <small>Salvadori, 1882</small>}- * -{''[[Zonosaurus]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Zonotrichia]]'' <small>Swainson, 1832</small>}- * -{''[[Zoogoneticus]]'' <small>Meek, 1902</small>}- * -{''[[Zoonavena]]'' <small>Mathews, 1918</small>}- * -{''[[Zoothera]]'' <small>Vigors, 1832</small>}- * -{''[[Zootoca]]'' <small>Wagler, 1830</small>}- * -{''[[Zosterisessor]]'' <small>Whitley, 1935</small>}- * -{''[[Zosterops]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Zosterornis]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1894</small>}- * -{''[[Zu]]'' <small>Walters and Fitch, 1960</small>}- * -{''[[Zungaro]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Zygaspis]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Zygodontomys]]'' <small>J. A. Allen, 1897</small>}- * -{''[[Zygogeomys]]'' <small>Merriam, 1895</small>}- * -{''[[Zyzomys]]'' <small>Thomas, 1909</small>}- {{colend}} </div> === Врсте === <div style="height:200px; overflow:auto; border:thin grey solid; padding:4px;"> {{colbegin|colwidth=20em}} * -{''[[Aaptosyax grypus]]'' <small>Rainboth, 1991</small>}- * -{''[[Abalistes filamentosus]]'' <small>Matsuura & Yoshino, 2004</small>}- * -{''[[Abalistes stellatus]]'' <small>(Anonymous [Lacepède], 1798)</small>}- * -{''[[Abavorana luctuosa]]'' <small>(Peters, 1871)</small>}- * -{''[[Abavorana nazgul]]'' <small>Quah, Anuar, Grismer, Wood, Azizah and Muin, 2017</small>}- * -{''[[Abbottina liaoningensis]]'' <small>Qin in Lui and Qin et al., 1987</small>}- * -{''[[Abbottina obtusirostris]]'' <small>(Wu and Wang, 1931)</small>}- * -{''[[Abbottina rivularis]]'' <small>(Basilewsky, 1855)</small>}- * -{''[[Abbottina springeri]]'' <small>Banarescu and Nalbant, 1973</small>}- * -{''[[Abditomys latidens]]'' <small>(Sanborn, 1952)</small>}- * -{''[[Abeillia abeillei]]'' <small>(R. Lesson & Delattre, 1839)</small>}- * -{''[[Abeomelomys sevia]]'' <small>(Tate and Archbold, 1935)</small>}- * -{''[[Ablabys binotatus]]'' <small>(Peters, 1855)</small>}- * -{''[[Ablabys macracanthus]]'' <small>(Bleeker, 1852)</small>}- * -{''[[Ablabys taenianotus]]'' <small>(Cuvier, 1829)</small>}- * -{''[[Ablennes hians]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846)</small>}- * -{''[[Ablepharus alaicus]]'' <small>Elpatjevsky, 1901</small>}- * -{''[[Ablepharus anatolicus]]'' <small>Schmidtler, 1997</small>}- * -{''[[Ablepharus bivittatus]]'' <small>(Menetries, 1832)</small>}- * -{''[[Ablepharus budaki]]'' <small>Göcmen, Kumlutas and Tosunoglu, 1996</small>}- * -{''[[Ablepharus chernovi]]'' <small>Darevsky, 1953</small>}- * -{''[[Ablepharus darvazi]]'' <small>Eremchenko and Panfilov, 1990</small>}- * -{''[[Ablepharus deserti]]'' <small>Strauch, 1868</small>}- * -{''[[Ablepharus eremchenkoi]]'' <small>(Panfilov, 1999)</small>}- * -{''[[Ablepharus grayanus]]'' <small>(Stoliczka, 1872)</small>}- * -{''[[Ablepharus himalayanus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ablepharus kitaibelii]]'' <small>(Bibron and Bory de Saint-Vincent, 1833)</small>}- * -{''[[Ablepharus ladacensis]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ablepharus lindbergi]]'' <small>Wettstein, 1960</small>}- * -{''[[Ablepharus mahabharatus]]'' <small>(Eremchenko, Shah and Panfilov, 1998)</small>}- * -{''[[Ablepharus nepalensis]]'' <small>(Eremchenko and Helfenberger, 1998)</small>}- * -{''[[Ablepharus pannonicus]]'' <small>(Lichtenstein, 1823)</small>}- * -{''[[Ablepharus rueppellii]]'' <small>(Gray, 1839)</small>}- * -{''[[Ablepharus sikimmensis]]'' <small>(Blyth, 1854)</small>}- * -{''[[Ablepharus tragbulensis]]'' <small>(Alcock, 1898)</small>}- * -{''[[Aboma etheostoma]]'' <small>Jordan and Starks in Jordan, 1895</small>}- * -{''[[Aborichthys elongatus]]'' <small>Hora, 1921</small>}- * -{''[[Aborichthys garoensis]]'' <small>Hora, 1925</small>}- * -{''[[Aborichthys kempi]]'' <small>Chaudhuri, 1913</small>}- * -{''[[Abramis brama]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Abramites eques]]'' <small>(Steindachner, 1878)</small>}- * -{''[[Abramites hypselonotus]]'' <small>(Günther, 1868)</small>}- * -{''[[Abrawayaomys chebezi]]'' <small>Pardiñas, Teta and D'Elía, 2009</small>}- * -{''[[Abrawayaomys ruschii]]'' <small>Cunha and Cruz, 1979</small>}- * -{''[[Abrocoma bennettii]]'' <small>Waterhouse, 1837</small>}- * -{''[[Abrocoma boliviensis]]'' <small>Glanz and Anderson, 1990</small>}- * -{''[[Abrocoma budini]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Abrocoma cinerea]]'' <small>Thomas, 1919</small>}- * -{''[[Abrocoma famatina]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Abrocoma shistacea]]'' <small>Thomas, 1921</small>}- * -{''[[Abrocoma uspallata]]'' <small>Braun and Mares, 2002</small>}- * -{''[[Abrocoma vaccarum]]'' <small>Thomas, 1921</small>}- * -{''[[Abronia antauges]]'' <small>(Cope, 1866)</small>}- * -{''[[Abronia anzuetoi]]'' <small>Campbell and Frost, 1993</small>}- * -{''[[Abronia aurita]]'' <small>(Cope, 1868)</small>}- * -{''[[Abronia bogerti]]'' <small>Tihen, 1954</small>}- * -{''[[Abronia campbelli]]'' <small>Brodie and Savage, 1993</small>}- * -{''[[Abronia chiszari]]'' <small>Smith and Smith, 1981</small>}- * -{''[[Abronia cuchumatanus]]'' <small>(Solano-Zavaleta, Nieto-Montes de Oca and Campbell, 2016)</small>}- * -{''[[Abronia cuetzpali]]'' <small>Campbell, Solano-Zavaleta, Flores-Villela, Caviedes-Solis and Frost, 2016</small>}- * -{''[[Abronia deppii]]'' <small>(Wiegmann, 1828)</small>}- * -{''[[Abronia fimbriata]]'' <small>(Cope, 1885)</small>}- * -{''[[Abronia frosti]]'' <small>Campbell, Sasa, Aceedo and Mendelson, 1998</small>}- * -{''[[Abronia fuscolabialis]]'' <small>(Tihen, 1944)</small>}- * -{''[[Abronia gadovii]]'' <small>(Boulenger, 1913)</small>}- * -{''[[Abronia gaiophantasma]]'' <small>Campbell and Frost, 1993</small>}- * -{''[[Abronia graminea]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Abronia juarezi]]'' <small>(Karges and Wright, 1987)</small>}- * -{''[[Abronia leurolepis]]'' <small>Campbell and Frost, 1993</small>}- * -{''[[Abronia lythrochila]]'' <small>Smith and Alvarez del Toro, 1963</small>}- * -{''[[Abronia martindelcampoi]]'' <small>Flores-Villela and Sánchez-H., 2003</small>}- * -{''[[Abronia matudai]]'' <small>(Hartweg and Tihen, 1946)</small>}- * -{''[[Abronia meledona]]'' <small>Campbell and Brodie, 1999</small>}- * -{''[[Abronia mitchelli]]'' <small>Campbell, 1982</small>}- * -{''[[Abronia mixteca]]'' <small>Bogert and Porter, 1967</small>}- * -{''[[Abronia montecristoi]]'' <small>Hidalgo, 1983</small>}- * -{''[[Abronia monticola]]'' <small>(Cope, 1878)</small>}- * -{''[[Abronia moreletii]]'' <small>(Bocourt, 1872)</small>}- * -{''[[Abronia morenica]]'' <small>Clause, Luna-Reyes and Nieto-Montes de Oca, 2020</small>}- * -{''[[Abronia oaxacae]]'' <small>(Günther, 1885)</small>}- * -{''[[Abronia ochoterenai]]'' <small>(Martín del Campo, 1939)</small>}- * -{''[[Abronia ornelasi]]'' <small>Campbell, 1984</small>}- * -{''[[Abronia ramirezi]]'' <small>Campbell, 1994</small>}- * -{''[[Abronia reidi]]'' <small>Werler and Shannon, 1961</small>}- * -{''[[Abronia salvadorensis]]'' <small>Hidalgo, 1983</small>}- * -{''[[Abronia smithi]]'' <small>Campbell and Frost, 1993</small>}- * -{''[[Abronia taeniata]]'' <small>(Wiegmann, 1828)</small>}- * -{''[[Abronia vasconcelosii]]'' <small>(Bocourt, 1872)</small>}- * -{''[[Abronia viridiflava]]'' <small>(Bocourt, 1873)</small>}- * -{''[[Abroscopus albogularis]]'' <small>(Moore, 1854)</small>}- * -{''[[Abroscopus schisticeps]]'' <small>(J. E. Gray & G. R. Gray, 1847)</small>}- * -{''[[Abroscopus superciliaris]]'' <small>(Blyth, 1859)</small>}- * -{''[[Abrothrix andinus]]'' <small>(Philippi, 1858)</small>}- * -{''[[Abrothrix hershkovitzi]]'' <small>(Patterson, Gallardo and Freas, 1984)</small>}- * -{''[[Abrothrix illuteus]]'' <small>Thomas, 1925</small>}- * -{''[[Abrothrix jelskii]]'' <small>(Thomas, 1894)</small>}- * -{''[[Abrothrix lanosus]]'' <small>(Thomas, 1897)</small>}- * -{''[[Abrothrix longipilis]]'' <small>(Waterhouse, 1837)</small>}- * -{''[[Abrothrix markhami]]'' <small>(Pine, 1973)</small>}- * -{''[[Abrothrix olivaceus]]'' <small>(Waterhouse, 1837)</small>}- * -{''[[Abrothrix sanborni]]'' <small>(Osgood, 1943)</small>}- * -{''[[Abudefduf abdominalis]]'' <small>(Quoy and Gaimard, 1825)</small>}- * -{''[[Abudefduf barffi]]'' <small>Curtiss, 1938</small>}- * -{''[[Abudefduf bengalensis]]'' <small>(Bloch, 1787)</small>}- * -{''[[Abudefduf bicolor]]'' <small>(Rochebrune, 1880)</small>}- * -{''[[Abudefduf concolor]]'' <small>(Gill, 1862)</small>}- * -{''[[Abudefduf conformis]]'' <small>Randall and Earle, 1999</small>}- * -{''[[Abudefduf declivifrons]]'' <small>(Gill, 1862)</small>}- * -{''[[Abudefduf hoefleri]]'' <small>(Steindachner, 1881)</small>}- * -{''[[Abudefduf lorenzi]]'' <small>Hensley and Allen, 1977</small>}- * -{''[[Abudefduf luridus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830)</small>}- * -{''[[Abudefduf manikfani]]'' <small>Jones and Kumaran, 1970</small>}- * -{''[[Abudefduf margariteus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830)</small>}- * -{''[[Abudefduf natalensis]]'' <small>Hensley and Randall, 1983</small>}- * -{''[[Abudefduf notatus]]'' <small>(Day, 1870)</small>}- * -{''[[Abudefduf saxatilis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Abudefduf septemfasciatus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830)</small>}- * -{''[[Abudefduf sexfasciatus]]'' <small>(Lacépède, 1801)</small>}- * -{''[[Abudefduf sordidus]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Abudefduf sparoides]]'' <small>(Quoy and Gaimard, 1825)</small>}- * -{''[[Abudefduf taurus]]'' <small>(Müller and Troschel in Schomburgk, 1848)</small>}- * -{''[[Abudefduf theresae]]'' <small>Curtiss, 1938</small>}- * -{''[[Abudefduf trilineatus]]'' <small>Wang, 1941</small>}- * -{''[[Abudefduf troschelii]]'' <small>(Gill, 1862)</small>}- * -{''[[Abudefduf vaigiensis]]'' <small>(Quoy and Gaimard, 1825)</small>}- * -{''[[Abudefduf whitleyi]]'' <small>Allen and Robertson, 1974</small>}- * -{''[[Aburria aburri]]'' <small>(R. Lesson, 1828)</small>}- * -{''[[Abyssobrotula galatheae]]'' <small>Nielsen, 1977</small>}- * -{''[[Abyssocottus elochini]]'' <small>Taliev, 1955</small>}- * -{''[[Abyssocottus gibbosus]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Abyssocottus korotneffi]]'' <small>Berg, 1906</small>}- * -{''[[Acanthagenys rufogularis]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Acanthaluteres brownii]]'' <small>(Richardson, 1846)</small>}- * -{''[[Acanthaluteres spilomelanurus]]'' <small>(Quoy & Gaimard, 1824)</small>}- * -{''[[Acanthaluteres vittiger]]'' <small>(Castelnau, 1873)</small>}- * -{''[[Acanthanectes hystrix]]'' <small>Holleman and Buxton, 1993</small>}- * -{''[[Acanthanectes rufus]]'' <small>Holleman and Buxton, 1993</small>}- * -{''[[Acanthaphritis barbata]]'' <small>(Okamura and Kishida, 1963)</small>}- * -{''[[Acanthaphritis grandisquamis]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Acanthaphritis ozawai]]'' <small>(McKay, 1971)</small>}- * -{''[[Acanthaphritis unoorum]]'' <small>Suzuki and Nakabo, 1996</small>}- * -{''[[Acantharchus pomotis]]'' <small>(Baird, 1855)</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria aspera]]'' <small>(Longley, 1927)</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria atrata]]'' <small>Hastings and Robertson, 1999</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria balanorum]]'' <small>Brock, 1940</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria betinensis]]'' <small>Smith-Vaniz and Palacio, 1974</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria castroi]]'' <small>Stephens and Hobson in Stephens, Hobson and Johnson, 1966</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria chaplini]]'' <small>Böhlke, 1957</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria crockeri]]'' <small>Beebe and Tee-Van, 1938</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria exilispinus]]'' <small>Stephens, 1963</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria greenfieldi]]'' <small>Smith-Vaniz and Palacio, 1974</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria hancocki]]'' <small>Myers and Reid, 1936</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria harpeza]]'' <small>Williams, 2002</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria johnsoni]]'' <small>Almany and Baldwin, 1996</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria macrospilus]]'' <small>Brock, 1940</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria mangognatha]]'' <small>Hastings and Robertson, 1999</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria maria]]'' <small>Böhlke, 1961</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria medusa]]'' <small>Smith-Vaniz and Palacio, 1974</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria paula]]'' <small>Johnson and Brothers, 1989</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria rivasi]]'' <small>Stephens, 1970</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria spinosa]]'' <small>Metzelaar, 1919</small>}- * -{''[[Acanthemblemaria stephensi]]'' <small>Rosenblatt and McCosker, 1988</small>}- * -{''[[Acanthicus adonis]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1988</small>}- * -{''[[Acanthicus hystrix]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Acanthidops bairdi]]'' <small>Ridgway, 1882</small>}- * -{''[[Acanthis flammea]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthis hornemanni]]'' <small>(Holböll, 1843)</small>}- * -{''[[Acanthisitta chloris]]'' <small>(Sparrman, 1787)</small>}- * -{''[[Acanthistius brasilianus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828)</small>}- * -{''[[Acanthistius cinctus]]'' <small>(Günther, 1859)</small>}- * -{''[[Acanthistius fuscus]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Acanthistius ocellatus]]'' <small>(Günther, 1859)</small>}- * -{''[[Acanthistius pardalotus]]'' <small>Hutchins, 1981</small>}- * -{''[[Acanthistius patachonicus]]'' <small>(Jenyns, 1840)</small>}- * -{''[[Acanthistius paxtoni]]'' <small>Hutchins and Kuiter, 1982</small>}- * -{''[[Acanthistius pictus]]'' <small>(Tschudi, 1846)</small>}- * -{''[[Acanthistius sebastoides]]'' <small>(Castelnau, 1861)</small>}- * -{''[[Acanthistius serratus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828)</small>}- * -{''[[Acanthixalus sonjae]]'' <small>Rödel, Kosuch, Veith and Ernst, 2003</small>}- * -{''[[Acanthixalus spinosus]]'' <small>(Buchholz and Peters in Peters, 1875)</small>}- * -{''[[Acanthiza apicalis]]'' <small>Gould, 1847</small>}- * -{''[[Acanthiza chrysorrhoa]]'' <small>(Quoy & Gaimard, 1830)</small>}- * -{''[[Acanthiza ewingii]]'' <small>Gould, 1844</small>}- * -{''[[Acanthiza inornata]]'' <small>Gould, 1841</small>}- * -{''[[Acanthiza iredalei]]'' <small>Mathews, 1911</small>}- * -{''[[Acanthiza katherina]]'' <small>De Vis, 1905</small>}- * -{''[[Acanthiza lineata]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Acanthiza murina]]'' <small>(De Vis, 1897)</small>}- * -{''[[Acanthiza nana]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Acanthiza pusilla]]'' <small>(Shaw, 1790)</small>}- * -{''[[Acanthiza reguloides]]'' <small>Vigors & Horsfield, 1827</small>}- * -{''[[Acanthiza robustirostris]]'' <small>Milligan, 1903</small>}- * -{''[[Acanthiza uropygialis]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Acanthobrama centisquama]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Acanthobrama hadiyahensis]]'' <small>Coad, Alkahem and Behnke, 1983</small>}- * -{''[[Acanthobrama lissneri]]'' <small>Tortonese, 1952</small>}- * -{''[[Acanthobrama marmid]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Acanthobrama microlepis]]'' <small>(De Filippi, 1863)</small>}- * -{''[[Acanthobrama orontis]]'' <small>Berg, 1949</small>}- * -{''[[Acanthobrama persidis]]'' <small>(Coad, 1981)</small>}- * -{''[[Acanthobrama telavivensis]]'' <small>Goren, Fishelson and Trewavas, 1973</small>}- * -{''[[Acanthobrama thisbeae]]'' <small>Freyhof and Özulug, 2014</small>}- * -{''[[Acanthobrama tricolor]]'' <small>(Lortet, 1883)</small>}- * -{''[[Acanthobrama urmianus]]'' <small>(Günther, 1899)</small>}- * -{''[[Acanthobunocephalus nicoi]]'' <small>Friel, 1995</small>}- * -{''[[Acanthocepola abbreviata]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1835)</small>}- * -{''[[Acanthocepola indica]]'' <small>(Day, 1888)</small>}- * -{''[[Acanthocepola krusensternii]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1845)</small>}- * -{''[[Acanthocepola limbata]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1835)</small>}- * -{''[[Acanthocercus adramitanus]]'' <small>(Anderson, 1896)</small>}- * -{''[[Acanthocercus annectens]]'' <small>(Blanford, 1879)</small>}- * -{''[[Acanthocercus atricollis]]'' <small>(A. Smith, 1849)</small>}- * -{''[[Acanthocercus branchi]]'' <small>Wagner, Greenbaum and Bauer, 2012</small>}- * -{''[[Acanthocercus cyanogaster]]'' <small>(Rüppell, 1895)</small>}- * -{''[[Acanthocercus guentherpetersi]]'' <small>Largen and Spawls, 2006</small>}- * -{''[[Acanthocercus phillipsii]]'' <small>(Boulenger, 1895)</small>}- * -{''[[Acanthocercus yemensis]]'' <small>(Klausewitz, 1957)</small>}- * -{''[[Acanthochaenus luetkenii]]'' <small>Gill, 1884</small>}- * -{''[[Acanthocharax microlepis]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Acanthochelys macrocephala]]'' <small>(Rhodin, Mittermeier and McMorris, 1984)</small>}- * -{''[[Acanthochelys pallidipectoris]]'' <small>(Freiberg, 1945)</small>}- * -{''[[Acanthochelys radiolata]]'' <small>(Mikan, 1820)</small>}- * -{''[[Acanthochelys spixii]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1835)</small>}- * -{''[[Acanthochromis polyacanthus]]'' <small>(Bleeker, 1855)</small>}- * -{''[[Acanthocleithron chapini]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Acanthoclinus fuscus]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Acanthoclinus littoreus]]'' <small>(Forster in Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Acanthoclinus marilynae]]'' <small>(Hardy, 1985)</small>}- * -{''[[Acanthoclinus matti]]'' <small>(Hardy, 1985)</small>}- * -{''[[Acanthoclinus rua]]'' <small>(Hardy, 1985)</small>}- * -{''[[Acanthocobitis botia]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Acanthocobitis rubidipinnis]]'' <small>(Blyth, 1860)</small>}- * -{''[[Acanthocobitis urophthalmus]]'' <small>(Günther, 1868)</small>}- * -{''[[Acanthocobitis zonalternans]]'' <small>(Blyth, 1860)</small>}- * -{''[[Acanthocybium solandri]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1832)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus aegyptius]]'' <small>Baha El Din, 2007</small>}- * -{''[[Acanthodactylus ahmaddisii]]'' <small>Werner, 2004</small>}- * -{''[[Acanthodactylus arabicus]]'' <small>Boulenger, 1918</small>}- * -{''[[Acanthodactylus aureus]]'' <small>Günther, 1903</small>}- * -{''[[Acanthodactylus bedriagai]]'' <small>Lataste, 1881</small>}- * -{''[[Acanthodactylus beershebensis]]'' <small>Moravec, El Din, Seligmann, Sivan and Werner, 1999</small>}- * -{''[[Acanthodactylus blanci]]'' <small>Doumergue, 1901</small>}- * -{''[[Acanthodactylus blanfordii]]'' <small>Boulenger, 1918</small>}- * -{''[[Acanthodactylus boskianus]]'' <small>(Daudin, 1802)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus boueti]]'' <small>Chabanaud, 1917</small>}- * -{''[[Acanthodactylus busacki]]'' <small>Salvador, 1982</small>}- * -{''[[Acanthodactylus cantoris]]'' <small>Günther, 1864</small>}- * -{''[[Acanthodactylus dumerilii]]'' <small>(Milne-Edwards, 1829)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus erythrurus]]'' <small>(Schinz, 1833)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus felicis]]'' <small>Arnold, 1980</small>}- * -{''[[Acanthodactylus gongrorhynchatus]]'' <small>Leviton and Anderson, 1967</small>}- * -{''[[Acanthodactylus grandis]]'' <small>Boulenger, 1909</small>}- * -{''[[Acanthodactylus guineensis]]'' <small>(Boulenger, 1887)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus haasi]]'' <small>Leviton and Anderson, 1967</small>}- * -{''[[Acanthodactylus hardyi]]'' <small>Haas, 1957</small>}- * -{''[[Acanthodactylus harranensis]]'' <small>Baran, Kumlutas, Lanza, Sindaco, Avci and Crucitti, 2005</small>}- * -{''[[Acanthodactylus ilgazi]]'' <small>Kurnaz and Sahin, 2021</small>}- * -{''[[Acanthodactylus khamirensis]]'' <small>Heidari, Rastegar-Pouyani, Rastegar-Pouyani and Rajabizadeh, 2013</small>}- * -{''[[Acanthodactylus lacrymae]]'' <small>Miralles, Geniez, Beddek, Mendez-Aranda, Brito, Leblois and Crochet, 2020</small>}- * -{''[[Acanthodactylus longipes]]'' <small>Boulenger, 1918</small>}- * -{''[[Acanthodactylus maculatus]]'' <small>(Gray, 1838)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus margaritae]]'' <small>Tamar, Geniez, Brito and Crochet, 2017</small>}- * -{''[[Acanthodactylus masirae]]'' <small>Arnold, 1980</small>}- * -{''[[Acanthodactylus micropholis]]'' <small>Blanford, 1874</small>}- * -{''[[Acanthodactylus montanus]]'' <small>Miralles, Geniez, Beddek, Mendez-Aranda, Brito, Leblois and Crochet, 2020</small>}- * -{''[[Acanthodactylus nilsoni]]'' <small>Rastegar-Pouyani, 1998</small>}- * -{''[[Acanthodactylus opheodurus]]'' <small>Arnold, 1980</small>}- * -{''[[Acanthodactylus orientalis]]'' <small>Angel, 1936</small>}- * -{''[[Acanthodactylus pardalis]]'' <small>(Lichtenstein, 1823)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus robustus]]'' <small>Werner, 1929</small>}- * -{''[[Acanthodactylus savignyi]]'' <small>(Audouin, 1827)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus schmidti]]'' <small>Haas, 1957</small>}- * -{''[[Acanthodactylus schreiberi]]'' <small>Boulenger, 1878</small>}- * -{''[[Acanthodactylus scutellatus]]'' <small>(Audouin, 1827)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus senegalensis]]'' <small>Chabanaud, 1918</small>}- * -{''[[Acanthodactylus spinicauda]]'' <small>Doumergue, 1901</small>}- * -{''[[Acanthodactylus taghitensis]]'' <small>Geniez and Foucart, 1995</small>}- * -{''[[Acanthodactylus tilburyi]]'' <small>Arnold, 1986</small>}- * -{''[[Acanthodactylus tristrami]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Acanthodactylus yemenicus]]'' <small>Salvador, 1982</small>}- * -{''[[Acanthodoras cataphractus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthodoras depressus]]'' <small>(Steindachner, 1881)</small>}- * -{''[[Acanthodoras spinosissimus]]'' <small>(Eigenmann and Eigenmann, 1888)</small>}- * -{''[[Acanthodraco dewitti]]'' <small>Skóra, 1995</small>}- * -{''[[Acanthogobio guentheri]]'' <small>Herzenstein, 1892</small>}- * -{''[[Acanthogobius elongatus]]'' <small>(Ni and Wu, 1985)</small>}- * -{''[[Acanthogobius flavimanus]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1845)</small>}- * -{''[[Acanthogobius hasta]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1845)</small>}- * -{''[[Acanthogobius insularis]]'' <small>(Shibukawa and Taki, 1996)</small>}- * -{''[[Acanthogobius lactipes]]'' <small>(Hilgendorf, 1879)</small>}- * -{''[[Acanthogobius luridus]]'' <small>Ni and Wu, 1985</small>}- * -{''[[Acantholabrus palloni]]'' <small>(Risso, 1810)</small>}- * -{''[[Acantholiparis caecus]]'' <small>Grinols, 1969</small>}- * -{''[[Acantholiparis opercularis]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Acantholumpenus mackayi]]'' <small>(Gilbert, 1896)</small>}- * -{''[[Acanthonus armatus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Acanthopagrus australis]]'' <small>(Günther, 1859)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus berda]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus bifasciatus]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus butcheri]]'' <small>(Munro, 1949)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus datnia]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus latus]]'' <small>(Houttuyn, 1782)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus palmaris]]'' <small>(Whitley, 1935)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus schlegelii]]'' <small>(Bleeker, 1854)</small>}- * -{''[[Acanthopagrus sivicolus]]'' <small>Akazaki, 1962</small>}- * -{''[[Acanthophis antarcticus]]'' <small>(Shaw and Nodder, 1802)</small>}- * -{''[[Acanthophis cryptamydros]]'' <small>Maddodk, Ellis, Doughty, A. Smith and Wüster, 2015</small>}- * -{''[[Acanthophis hawkei]]'' <small>Wells and Wellington, 1985</small>}- * -{''[[Acanthophis laevis]]'' <small>Macleay, 1878</small>}- * -{''[[Acanthophis praelongus]]'' <small>Ramsay, 1877</small>}- * -{''[[Acanthophis pyrrhus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Acanthophis rugosus]]'' <small>Loveridge, 1948</small>}- * -{''[[Acanthophis wellsi]]'' <small>Hoser, 1998</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops echinatus]]'' <small>Smith-Vaniz and Johnson, 1990</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops hiatti]]'' <small>Schultz in Schultz et al., 1953</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops indicus]]'' <small>(Day, 1888)</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops naka]]'' <small>Mooi and Gill, 2004</small>}- * -{''[[Acanthoplesiops psilogaster]]'' <small>Hardy, 1985</small>}- * -{''[[Acanthopoma annectens]]'' <small>Lütken, 1892</small>}- * -{''[[Acanthopsetta nadeshnyi]]'' <small>Schmidt, 1904</small>}- * -{''[[Acanthopsoides delphax]]'' <small>Siebert, 1991</small>}- * -{''[[Acanthopsoides gracilentus]]'' <small>(Smith, 1945)</small>}- * -{''[[Acanthopsoides gracilis]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Acanthopsoides hapalias]]'' <small>Siebert, 1991</small>}- * -{''[[Acanthopsoides molobrion]]'' <small>Siebert, 1991</small>}- * -{''[[Acanthopsoides robertsi]]'' <small>Siebert, 1991</small>}- * -{''[[Acanthorhodeus asmussii]]'' <small>(Dybowski, 1872)</small>}- * -{''[[Acanthorhodeus gracilis]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Acanthorhynchus superciliosus]]'' <small>Gould, 1837</small>}- * -{''[[Acanthorhynchus tenuirostris]]'' <small>(Latham, 1801)</small>}- * -{''[[Acanthornis magna]]'' <small>(Gould, 1855)</small>}- * -{''[[Acanthosaura armata]]'' <small>(Gray in Hardwicke, 1827)</small>}- * -{''[[Acanthosaura bintangensis]]'' <small>Wood, L. L. Grismer, J. L. Grismer, Ahmad, Onn and Bauer, 2009</small>}- * -{''[[Acanthosaura brachypoda]]'' <small>Ananjeva, Orlov, Nguyen and Ryabov, 2011</small>}- * -{''[[Acanthosaura capra]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Acanthosaura cardamomensis]]'' <small>Wood, L. L. Grismer, J. L. Grismer, Neang, Chav and Holden, 2010</small>}- * -{''[[Acanthosaura coronata]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Acanthosaura crucigera]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Acanthosaura lepidogaster]]'' <small>(Cuvier, 1829)</small>}- * -{''[[Acanthosaura nataliae]]'' <small>Orlov, Truong and Sang, 2006</small>}- * -{''[[Acanthosaura phuketensis]]'' <small>Pauwels, Sumontha, Kunya, Nitikul, Samphanthamit, Wood and L. L. Grismer, 2015</small>}- * -{''[[Acanthosaura titiwangsaensis]]'' <small>Wood, L. L. Grismer, J. L. Grismer, Ahmad, Onn and Bauer, 2009</small>}- * -{''[[Acanthosphex leurynnis]]'' <small>(Jordan and Seale, 1905)</small>}- * -{''[[Acanthostracion bucephalus]]'' <small>Whitley, 1965</small>}- * -{''[[Acanthostracion guineensis]]'' <small>(Bleeker, 1865)</small>}- * -{''[[Acanthostracion notacanthus]]'' <small>(Bleeker, 1863)</small>}- * -{''[[Acanthostracion polygonius]]'' <small>Poey, 1876</small>}- * -{''[[Acanthostracion quadricornis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthurus achilles]]'' <small>Shaw, 1803</small>}- * -{''[[Acanthurus albimento]]'' <small>Carpenter, Williams & Santos, 2017</small>}- * -{''[[Acanthurus albipectoralis]]'' <small>Allen & Ayling, 1987</small>}- * -{''[[Acanthurus auranticavus]]'' <small>Randall, 1956</small>}- * -{''[[Acanthurus bahianus]]'' <small>Castelnau, 1855</small>}- * -{''[[Acanthurus bariene]]'' <small>Lesson, 1831</small>}- * -{''[[Acanthurus blochii]]'' <small>Valenciennes in Cuvier & Valenciennes, 1835</small>}- * -{''[[Acanthurus chirurgus]]'' <small>(Bloch, 1787)</small>}- * -{''[[Acanthurus chronixis]]'' <small>Randall, 1960</small>}- * -{''[[Acanthurus coeruleus]]'' <small>Bloch & Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Acanthurus dussumieri]]'' <small>Valenciennes in Cuvier & Valenciennes, 1835</small>}- * -{''[[Acanthurus elongatus]]'' <small>(Lacepède, 1802)</small>}- * -{''[[Acanthurus fowleri]]'' <small>de Beaufort in Weber & de Beaufort, 1951</small>}- * -{''[[Acanthurus gahhm]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Acanthurus grammoptilus]]'' <small>Richardson, 1843</small>}- * -{''[[Acanthurus guttatus]]'' <small>Forster in Bloch & Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Acanthurus japonicus]]'' <small>(Schmidt, 1931)</small>}- * -{''[[Acanthurus leucocheilus]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Acanthurus leucopareius]]'' <small>(Jenkins, 1903)</small>}- * -{''[[Acanthurus leucosternon]]'' <small>Bennett, 1833</small>}- * -{''[[Acanthurus lineatus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthurus maculiceps]]'' <small>(Ahl, 1923)</small>}- * -{''[[Acanthurus mata]]'' <small>(Cuvier, 1829)</small>}- * -{''[[Acanthurus mindorensis]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Acanthurus monroviae]]'' <small>Steindachner, 1876</small>}- * -{''[[Acanthurus nigricans]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthurus nigricauda]]'' <small>Duncker & Mohr, 1929</small>}- * -{''[[Acanthurus nigrofuscus]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Acanthurus nigroris]]'' <small>Valenciennes in Cuvier & Valenciennes, 1835</small>}- * -{''[[Acanthurus nigros]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Acanthurus nubilus]]'' <small>(Fowler & Bean, 1929)</small>}- * -{''[[Acanthurus olivaceus]]'' <small>Bloch & Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Acanthurus polyzona]]'' <small>(Bleeker, 1868)</small>}- * -{''[[Acanthurus pyroferus]]'' <small>Kittlitz, 1834</small>}- * -{''[[Acanthurus reversus]]'' <small>Randall & Earle, 1999</small>}- * -{''[[Acanthurus sandvicensis]]'' <small>Streets, 1877</small>}- * -{''[[Acanthurus sohal]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Acanthurus tennentii]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Acanthurus thompsoni]]'' <small>(Fowler, 1923)</small>}- * -{''[[Acanthurus tractus]]'' <small>Poey, 1860</small>}- * -{''[[Acanthurus triostegus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acanthurus tristis]]'' <small>Randall, 1993</small>}- * -{''[[Acanthurus xanthopterus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier & Valenciennes, 1835</small>}- * -{''[[Acantopsis arenae]]'' <small>(Lin, 1934)</small>}- * -{''[[Acantopsis choirorhynchos]]'' <small>(Bleeker, 1854)</small>}- * -{''[[Acantopsis dialuzona]]'' <small>van Hasselt, 1823</small>}- * -{''[[Acantopsis octoactinotos]]'' <small>Siebert, 1991</small>}- * -{''[[Acantopsis thiemmedhi]]'' <small>Sontirat, 1999</small>}- * -{''[[Acapoeta tanganicae]]'' <small>(Boulenger, 1900)</small>}- * -{''[[Acarichthys heckelii]]'' <small>(Müller and Troschel in Schomburgk, 1849)</small>}- * -{''[[Acarobythites larsonae]]'' <small>Machida, 2000</small>}- * -{''[[Acaronia nassa]]'' <small>(Heckel, 1840)</small>}- * -{''[[Acaronia vultuosa]]'' <small>Kullander, 1989</small>}- * -{''[[Accipiter albogularis]]'' <small>G. R. Gray, 1870</small>}- * -{''[[Accipiter badius]]'' <small>(Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Accipiter bicolor]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Accipiter brachyurus]]'' <small>(E. P. Ramsay, 1880)</small>}- * -{''[[Accipiter brevipes]]'' <small>(Severtzov, 1850)</small>}- * -{''[[Accipiter butleri]]'' <small>(Gurney, Jr., 1898)</small>}- * -{''[[Accipiter castanilius]]'' <small>Bonaparte, 1853</small>}- * -{''[[Accipiter chilensis]]'' <small>Philippi & Landbeck, 1864</small>}- * -{''[[Accipiter chionogaster]]'' <small>(Kaup, 1852)</small>}- * -{''[[Accipiter cirrocephalus]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Accipiter collaris]]'' <small>P. L. Sclater, 1860</small>}- * -{''[[Accipiter cooperii]]'' <small>(Bonaparte, 1828)</small>}- * -{''[[Accipiter erythrauchen]]'' <small>G. R. Gray, 1861</small>}- * -{''[[Accipiter erythronemius]]'' <small>(Kaup, 1850)</small>}- * -{''[[Accipiter erythropus]]'' <small>(Hartlaub, 1855)</small>}- * -{''[[Accipiter fasciatus]]'' <small>(Vigors & Horsfield, 1827)</small>}- * -{''[[Accipiter francesiae]]'' <small>A. Smith, 1834</small>}- * -{''[[Accipiter gentilis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Accipiter griseiceps]]'' <small>(Kaup, 1848)</small>}- * -{''[[Accipiter gularis]]'' <small>(Temminck & Schlegel, 1844)</small>}- * -{''[[Accipiter gundlachi]]'' <small>Lawrence, 1860</small>}- * -{''[[Accipiter haplochrous]]'' <small>P. L. Sclater, 1859</small>}- * -{''[[Accipiter henicogrammus]]'' <small>(G. R. Gray, 1861)</small>}- * -{''[[Accipiter henstii]]'' <small>(Schlegel, 1873)</small>}- * -{''[[Accipiter hiogaster]]'' <small>(S. Muller, 1841)</small>}- * -{''[[Accipiter imitator]]'' <small>Hartert, 1926</small>}- * -{''[[Accipiter luteoschistaceus]]'' <small>Rothschild & Hartert, 1926</small>}- * -{''[[Accipiter madagascariensis]]'' <small>J. Verreaux, 1833</small>}- * -{''[[Accipiter melanochlamys]]'' <small>(Salvadori, 1876)</small>}- * -{''[[Accipiter melanoleucus]]'' <small>A. Smith, 1830</small>}- * -{''[[Accipiter meyerianus]]'' <small>(Sharpe, 1878)</small>}- * -{''[[Accipiter minullus]]'' <small>(Daudin, 1800)</small>}- * -{''[[Accipiter nanus]]'' <small>(W. Blasius, 1897)</small>}- * -{''[[Accipiter nisus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Accipiter novaehollandiae]]'' <small>(Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Accipiter ovampensis]]'' <small>Gurney, 1875</small>}- * -{''[[Accipiter poliocephalus]]'' <small>G. R. Gray, 1858</small>}- * -{''[[Accipiter poliogaster]]'' <small>(Temminck, 1824)</small>}- * -{''[[Accipiter princeps]]'' <small>Mayr, 1934</small>}- * -{''[[Accipiter rhodogaster]]'' <small>(Schlegel, 1862)</small>}- * -{''[[Accipiter rufitorques]]'' <small>(Peale, 1848)</small>}- * -{''[[Accipiter rufiventris]]'' <small>A. Smith, 1830</small>}- * -{''[[Accipiter soloensis]]'' <small>(Horsfield, 1821)</small>}- * -{''[[Accipiter striatus]]'' <small>Vieillot, 1808</small>}- * -{''[[Accipiter superciliosus]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Accipiter tachiro]]'' <small>(Daudin, 1800)</small>}- * -{''[[Accipiter toussenelii]]'' <small>(J. Verreaux, E. Verreaux & Des Murs, 1855)</small>}- * -{''[[Accipiter trinotatus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Accipiter trivirgatus]]'' <small>(Temminck, 1824)</small>}- * -{''[[Accipiter ventralis]]'' <small>P. L. Sclater, 1866</small>}- * -{''[[Accipiter virgatus]]'' <small>(Temminck, 1822)</small>}- * -{''[[Acentrogobius audax]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Acentrogobius caninus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Acentrogobius chlorostigmatoides]]'' <small>(Bleeker, 1849)</small>}- * -{''[[Acentrogobius dayi]]'' <small>Koumans, 1941</small>}- * -{''[[Acentrogobius ennorensis]]'' <small>Menon and Rema Devi, 1980</small>}- * -{''[[Acentrogobius griseus]]'' <small>(Day, 1876)</small>}- * -{''[[Acentrogobius janthinopterus]]'' <small>(Bleeker, 1852)</small>}- * -{''[[Acentrogobius masoni]]'' <small>(Day, 1873)</small>}- * -{''[[Acentrogobius multifasciatus]]'' <small>(Herre, 1927)</small>}- * -{''[[Acentrogobius pellidebilis]]'' <small>Lee and Kim, 1992</small>}- * -{''[[Acentrogobius pflaumii]]'' <small>(Bleeker, 1853)</small>}- * -{''[[Acentrogobius pyrops]]'' <small>(Whitley, 1954)</small>}- * -{''[[Acentrogobius simplex]]'' <small>(Sauvage, 1880)</small>}- * -{''[[Acentrogobius suluensis]]'' <small>(Herre, 1927)</small>}- * -{''[[Acentrogobius therezieni]]'' <small>Kiener, 1963</small>}- * -{''[[Acentrogobius viganensis]]'' <small>(Steindachner, 1893)</small>}- * -{''[[Acentrogobius viridipunctatus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Acentronichthys leptos]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Acentronura australe]]'' <small>Waite and Hale, 1921</small>}- * -{''[[Acentronura dendritica]]'' <small>(Barbour, 1905)</small>}- * -{''[[Acentronura gracilissima]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1850)</small>}- * -{''[[Acentronura larsonae]]'' <small>Dawson, 1984</small>}- * -{''[[Acentronura tentaculata]]'' <small>Günther, 1870</small>}- * -{''[[Acentrophryne longidens]]'' <small>Regan, 1926</small>}- * -{''[[Acerodon celebensis]]'' <small>(Peters, 1867)</small>}- * -{''[[Acerodon humilis]]'' <small>K. Andersen, 1909</small>}- * -{''[[Acerodon jubatus]]'' <small>(Eschscholtz, 1831)</small>}- * -{''[[Acerodon leucotis]]'' <small>(Sanborn, 1950)</small>}- * -{''[[Acerodon macklotii]]'' <small>(Temminck, 1837)</small>}- * -{''[[Aceros nipalensis]]'' <small>(Hodgson, 1829)</small>}- * -{''[[Acestridium dichromum]]'' <small>Retzer, Nico and Provenzano R., 1999</small>}- * -{''[[Acestridium discus]]'' <small>Haseman, 1911</small>}- * -{''[[Acestridium martini]]'' <small>Retzer, Nico and Provenzano R., 1999</small>}- * -{''[[Acestrocephalus anomalus]]'' <small>(Steindachner, 1880)</small>}- * -{''[[Acestrocephalus boehlkei]]'' <small>Menezes, 1977</small>}- * -{''[[Acestrocephalus ginesi]]'' <small>Lasso and Taphorn, 2000</small>}- * -{''[[Acestrocephalus sardina]]'' <small>(Fowler, 1913)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus abbreviatus]]'' <small>(Cope, 1878)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus altus]]'' <small>Menezes, 1969</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus britskii]]'' <small>Menezes, 1969</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus falcatus]]'' <small>(Bloch, 1794)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus falcirostris]]'' <small>(Cuvier, 1819)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus grandoculis]]'' <small>Menezes and Géry, 1983</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus heterolepis]]'' <small>(Cope, 1878)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus isalineae]]'' <small>Menezes and Géry, 1983</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus lacustris]]'' <small>(Lütken, 1875)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus maculipinna]]'' <small>Menezes and Géry, 1983</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus microlepis]]'' <small>(Schomburgk, 1841)</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus minimus]]'' <small>Menezes, 1969</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus nasutus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Acestrorhynchus pantaneiro]]'' <small>Menezes, 1992</small>}- * -{''[[Achaetops pycnopygius]]'' <small>(P. L. Sclater, 1853)</small>}- * -{''[[Achalinus ater]]'' <small>Bourret, 1937</small>}- * -{''[[Achalinus formosanus]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Achalinus hainanus]]'' <small>Huang, 1975</small>}- * -{''[[Achalinus jinggangensis]]'' <small>(Zong and Ma, 1983)</small>}- * -{''[[Achalinus meiguensis]]'' <small>Hu and Zhao, 1966</small>}- * -{''[[Achalinus niger]]'' <small>Maki, 1931</small>}- * -{''[[Achalinus rufescens]]'' <small>Boulenger, 1888</small>}- * -{''[[Achalinus spinalis]]'' <small>Peters, 1869</small>}- * -{''[[Achalinus werneri]]'' <small>Van Denburgh, 1912</small>}- * -{''[[Acheilognathus barbatulus]]'' <small>Günther, 1873</small>}- * -{''[[Acheilognathus barbatus]]'' <small>Nichols, 1926</small>}- * -{''[[Acheilognathus binidentatus]]'' <small>Li in Wang et al., 2001</small>}- * -{''[[Acheilognathus brevicaudatus]]'' <small>Chen and Li, 1987</small>}- * -{''[[Acheilognathus chankaensis]]'' <small>(Dybowski, 1872)</small>}- * -{''[[Acheilognathus coreanus]]'' <small>Steindachner, 1892</small>}- * -{''[[Acheilognathus cyanostigma]]'' <small>Jordan and Fowler, 1903</small>}- * -{''[[Acheilognathus deignani]]'' <small>(Smith, 1945)</small>}- * -{''[[Acheilognathus elongatoides]]'' <small>Kottelat, 2001</small>}- * -{''[[Acheilognathus elongatus]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Acheilognathus gracilis]]'' <small>Nichols, 1926</small>}- * -{''[[Acheilognathus hypselonotus]]'' <small>(Bleeker, 1871)</small>}- * -{''[[Acheilognathus imberbis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Acheilognathus intermedia]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1846)</small>}- * -{''[[Acheilognathus koreensis]]'' <small>Kim and Kim, 1990</small>}- * -{''[[Acheilognathus kristinae]]'' <small>(Holcik, 1971)</small>}- * -{''[[Acheilognathus kyphus]]'' <small>(Mai, 1978)</small>}- * -{''[[Acheilognathus longibarbatus]]'' <small>(Mai, 1978)</small>}- * -{''[[Acheilognathus longipinnis]]'' <small>Regan, 1905</small>}- * -{''[[Acheilognathus macromandibularis]]'' <small>Doi, Arai and Liu, 1999</small>}- * -{''[[Acheilognathus macropterus]]'' <small>(Bleeker, 1871)</small>}- * -{''[[Acheilognathus majusculus]]'' <small>Kim and Yang, 1998</small>}- * -{''[[Acheilognathus melanogaster]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Acheilognathus meridianus]]'' <small>(Wu, 1939)</small>}- * -{''[[Acheilognathus microphysa]]'' <small>Yang, Chu and Chen, 1990</small>}- * -{''[[Acheilognathus omeiensis]]'' <small>(Shih and Tchang, 1934)</small>}- * -{''[[Acheilognathus peihoensis]]'' <small>(Fowler, 1910)</small>}- * -{''[[Acheilognathus polylepis]]'' <small>(Wu in Wu and et al., 1964)</small>}- * -{''[[Acheilognathus polyspinus]]'' <small>(Holcík, 1972)</small>}- * -{''[[Acheilognathus pseudorhombea]]'' <small>(Mori, 1935)</small>}- * -{''[[Acheilognathus rhombeus]]'' <small>(Temminck and Schlegel, 1846)</small>}- * -{''[[Acheilognathus signifer]]'' <small>Berg, 1907</small>}- * -{''[[Acheilognathus somjinensis]]'' <small>Kim and Kim, 1991</small>}- * -{''[[Acheilognathus tabira]]'' <small>Jordan and Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Acheilognathus taenianalis]]'' <small>(Günther, 1873)</small>}- * -{''[[Acheilognathus tonkinensis]]'' <small>(Vaillant, 1892)</small>}- * -{''[[Acheilognathus yamatsutae]]'' <small>Mori, 1928</small>}- * -{''[[Achiroides leucorhynchos]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Achiroides melanorhynchus]]'' <small>(Bleeker, 1850)</small>}- * -{''[[Achiropsetta tricholepis]]'' <small>Norman, 1930</small>}- * -{''[[Achiropsis nattereri]]'' <small>(Steindachner, 1876)</small>}- * -{''[[Achirus achirus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Achirus declivis]]'' <small>Chabanaud, 1940</small>}- * -{''[[Achirus klunzingeri]]'' <small>(Steindachner, 1880)</small>}- * -{''[[Achirus lineatus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Achirus mazatlanus]]'' <small>(Steindachner, 1869)</small>}- * -{''[[Achirus mucuri]]'' <small>Ramos, Ramos & Lopes, 2009</small>}- * -{''[[Achirus novoae]]'' <small>Cervigón, 1982</small>}- * -{''[[Achirus scutum]]'' <small>(Günther, 1862)</small>}- * -{''[[Achirus zebrinus]]'' <small>Clark, 1936</small>}- * -{''[[Achoerodus gouldii]]'' <small>(Richardson, 1843)</small>}- * -{''[[Achoerodus viridis]]'' <small>(Steindachner, 1866)</small>}- * -{''[[Achondrostoma arcasii]]'' <small>(Steindachner, 1866)</small>}- * -{''[[Achondrostoma occidentale]]'' <small>(Robalo, Almada, Sousa Santos, Moreira and Doadrio, 2005)</small>}- * -{''[[Achondrostoma oligolepis]]'' <small>(Robalo, Doadrio, Almada and Kottelat, 2005)</small>}- * -{''[[Achondrostoma salmantinum]]'' <small>Doadrio and Elvira, 2007</small>}- * -{''[[Acinocheirodon melanogramma]]'' <small>Malabarba and Weitzman, 1999</small>}- * -{''[[Acinonyx jubatus]]'' <small>(Schreber, 1775)</small>}- * -{''[[Acipenser albertensis]]'' <small>Lambe, 1902</small>}- * -{''[[Acipenser baerii]]'' <small>Brandt, 1869</small>}- * -{''[[Acipenser brevirostrum]]'' <small>Lesueur, 1818</small>}- * -{''[[Acipenser dabryanus]]'' <small>Duméril, 1869</small>}- * -{''[[Acipenser fulvescens]]'' <small>Rafinesque, 1817</small>}- * -{''[[Acipenser gueldenstaedtii]]'' <small>Brandt and Ratzeburg, 1833</small>}- * -{''[[Acipenser kikuchii]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Acipenser medirostris]]'' <small>Ayres, 1854</small>}- * -{''[[Acipenser multiscutatus]]'' <small>Tanaka, 1908</small>}- * -{''[[Acipenser naccarii]]'' <small>Bonaparte, 1836</small>}- * -{''[[Acipenser nudiventris]]'' <small>Lovetsky, 1828</small>}- * -{''[[Acipenser ornatus]]'' <small>Leidy, 1873</small>}- * -{''[[Acipenser oxyrinchus]]'' <small>Mitchill, 1815</small>}- * -{''[[Acipenser persicus]]'' <small>Borodin, 1897</small>}- * -{''[[Acipenser ruthenus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Acipenser schrenckii]]'' <small>Brandt, 1869</small>}- * -{''[[Acipenser sinensis]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Acipenser stellatus]]'' <small>Pallas, 1771</small>}- * -{''[[Acipenser sturio]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Acipenser toliapicus]]'' <small>Agassiz, 1844</small>}- * -{''[[Acipenser transmontanus]]'' <small>Richardson, 1836</small>}- * -{''[[Acnodon normani]]'' <small>Gosline, 1951</small>}- * -{''[[Acnodon oligacanthus]]'' <small>(Müller and Troschel, 1844)</small>}- * -{''[[Acnodon senai]]'' <small>Jégu and dos Santos, 1990</small>}- * -{''[[Acomys airensis]]'' <small>Thomas and Hinton, 1921</small>}- * -{''[[Acomys cahirinus]]'' <small>(É. Geoffroy, 1803)</small>}- * -{''[[Acomys chudeaui]]'' <small>Kollman, 1911</small>}- * -{''[[Acomys cilicicus]]'' <small>Spitzenberger, 1978</small>}- * -{''[[Acomys cineraceus]]'' <small>Fitzinger and Heuglin, 1866</small>}- * -{''[[Acomys dimidiatus]]'' <small>(Cretzschmar, 1826)</small>}- * -{''[[Acomys ignitus]]'' <small>Dollman, 1910</small>}- * -{''[[Acomys johannis]]'' <small>Thomas, 1912</small>}- * -{''[[Acomys kempi]]'' <small>Dollman, 1911</small>}- * -{''[[Acomys louisae]]'' <small>Thomas, 1896</small>}- * -{''[[Acomys minous]]'' <small>Bate, 1906</small>}- * -{''[[Acomys mullah]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Acomys muzei]]'' <small>Verheyen, Hulselmans, Wendelen, Leirs, Corti, Backeljau and Verheyen, 2011</small>}- * -{''[[Acomys nesiotes]]'' <small>Bate, 1903</small>}- * -{''[[Acomys ngurui]]'' <small>Verheyen, Hulselmans, Wendelen, Leirs, Corti, Backeljau and Verheyen, 2011</small>}- * -{''[[Acomys percivali]]'' <small>Dollman, 1911</small>}- * -{''[[Acomys russatus]]'' <small>(Wagner, 1840)</small>}- * -{''[[Acomys selousi]]'' <small>De Winton, 1896</small>}- * -{''[[Acomys seurati]]'' <small>Heim de Balsac, 1936</small>}- * -{''[[Acomys spinosissimus]]'' <small>Peters, 1852</small>}- * -{''[[Acomys subspinosus]]'' <small>(Waterhouse, 1838)</small>}- * -{''[[Acomys wilsoni]]'' <small>Thomas, 1892</small>}- * -{''[[Aconaemys fuscus]]'' <small>(Waterhouse, 1842)</small>}- * -{''[[Aconaemys porteri]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Aconaemys sagei]]'' <small>Pearson, 1984</small>}- * -{''[[Acontias albigularis]]'' <small>Conradie, Busschau and Edwards, 2018</small>}- * -{''[[Acontias aurantiacus]]'' <small>(Peters, 1854)</small>}- * -{''[[Acontias bicolor]]'' <small>(Hewitt, 1929)</small>}- * -{''[[Acontias breviceps]]'' <small>Essex, 1925</small>}- * -{''[[Acontias cregoi]]'' <small>(Boulenger, 1903)</small>}- * -{''[[Acontias fitzsimonsi]]'' <small>(Broadley, 1968)</small>}- * -{''[[Acontias gariepensis]]'' <small>(Fitzsimons, 1941)</small>}- * -{''[[Acontias gracilicauda]]'' <small>Essex, 1925</small>}- * -{''[[Acontias grayi]]'' <small>Boulenger, 1887</small>}- * -{''[[Acontias jappi]]'' <small>(Broadley, 1968)</small>}- * -{''[[Acontias kgalagadi]]'' <small>Lamb, Biswas and Bauer, 2010</small>}- * -{''[[Acontias lineatus]]'' <small>Peters, 1879</small>}- * -{''[[Acontias litoralis]]'' <small>Broadley and Greer, 1969</small>}- * -{''[[Acontias meleagris]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acontias namaquensis]]'' <small>Hewitt, 1937</small>}- * -{''[[Acontias occidentalis]]'' <small>Fitzsimons, 1941</small>}- * -{''[[Acontias orientalis]]'' <small>Hewitt, 1937</small>}- * -{''[[Acontias parietalis]]'' <small>(Broadley, 1990)</small>}- * -{''[[Acontias percivali]]'' <small>Loveridge, 1935</small>}- * -{''[[Acontias plumbeus]]'' <small>Bianconi, 1849</small>}- * -{''[[Acontias richardi]]'' <small>(Jacobsen, 1987)</small>}- * -{''[[Acontias rieppeli]]'' <small>Lamb, Biswas and Bauer, 2010</small>}- * -{''[[Acontias schmitzi]]'' <small>Wagner, Broadley and Bauer, 2012</small>}- * -{''[[Acontias subtaeniatus]]'' <small>(Broadley, 1968)</small>}- * -{''[[Acontias tristis]]'' <small>Werner, 1910</small>}- * -{''[[Acontias wakkerstroomensis]]'' <small>Conradie, Busschau and Edwards, 2018</small>}- * -{''[[Acrantophis dumerili]]'' <small>Jan in Jan and Sordelli, 1860</small>}- * -{''[[Acrantophis madagascariensis]]'' <small>(A. M. C. Duméril and Bibron, 1844)</small>}- * -{''[[Acratosaura mentalis]]'' <small>(Amaral, 1933)</small>}- * -{''[[Acratosaura spinosa]]'' <small>Rodrigues, Cassimiro, de Freitas and Santos Silva, 2009</small>}- * -{''[[Acreichthys hajam]]'' <small>(Bleeker, 1851)</small>}- * -{''[[Acreichthys radiatus]]'' <small>(Popta, 1900)</small>}- * -{''[[Acreichthys tomentosus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acridotheres albocinctus]]'' <small>Godwin-Austen & Walden, 1875</small>}- * -{''[[Acridotheres burmannicus]]'' <small>(Jerdon, 1862)</small>}- * -{''[[Acridotheres cinereus]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Acridotheres cristatellus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acridotheres fuscus]]'' <small>(Wagler, 1827)</small>}- * -{''[[Acridotheres ginginianus]]'' <small>(Latham, 1790)</small>}- * -{''[[Acridotheres grandis]]'' <small>Moore, 1858</small>}- * -{''[[Acridotheres javanicus]]'' <small>Cabanis, 1851</small>}- * -{''[[Acridotheres melanopterus]]'' <small>(Daudin, 1800)</small>}- * -{''[[Acridotheres tristis]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Acris blanchardi]]'' <small>Harper, 1947</small>}- * -{''[[Acris crepitans]]'' <small>Baird, 1854</small>}- * -{''[[Acris gryllus]]'' <small>(LeConte, 1825)</small>}- * -{''[[Acritillas indica]]'' <small>(Jerdon, 1839)</small>}- * -{''[[Acritoscincus duperreyi]]'' <small>(Gray, 1838)</small>}- * -{''[[Acritoscincus platynotus]]'' <small>(Peters, 1881)</small>}- * -{''[[Acritoscincus trilineatus]]'' <small>(Gray, 1838)</small>}- * -{''[[Acrobates pygmaeus]]'' <small>(Shaw, 1793)</small>}- * -{''[[Acrobatornis fonsecai]]'' <small>Pacheco, B. M. Whitney & Gonzaga, 1996</small>}- * -{''[[Acrobrycon ipanquianus]]'' <small>(Cope, 1877)</small>}- * -{''[[Acrobrycon tarijae]]'' <small>Fowler, 1940</small>}- * -{''[[Acrocephalus aequinoctialis]]'' <small>(Latham, 1790)</small>}- * -{''[[Acrocephalus agricola]]'' <small>(Jerdon, 1845)</small>}- * -{''[[Acrocephalus arundinaceus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acrocephalus astrolabii]]'' <small>Holyoak & Thibault, 1978</small>}- * -{''[[Acrocephalus atyphus]]'' <small>(Wetmore, 1919)</small>}- * -{''[[Acrocephalus australis]]'' <small>(Gould, 1838)</small>}- * -{''[[Acrocephalus baeticatus]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Acrocephalus bistrigiceps]]'' <small>Swinhoe, 1860</small>}- * -{''[[Acrocephalus brevipennis]]'' <small>(Keulemans, 1866)</small>}- * -{''[[Acrocephalus caffer]]'' <small>(Sparrman, 1786)</small>}- * -{''[[Acrocephalus concinens]]'' <small>(Swinhoe, 1870)</small>}- * -{''[[Acrocephalus dumetorum]]'' <small>Blyth, 1849</small>}- * -{''[[Acrocephalus familiaris]]'' <small>(Rothschild, 1892)</small>}- * -{''[[Acrocephalus gracilirostris]]'' <small>(Hartlaub, 1864)</small>}- * -{''[[Acrocephalus griseldis]]'' <small>(Hartlaub, 1891)</small>}- * -{''[[Acrocephalus hiwae]]'' <small>(Yamashina, 1942)</small>}- * -{''[[Acrocephalus kerearako]]'' <small>Holyoak, 1974</small>}- * -{''[[Acrocephalus longirostris]]'' <small>(Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Acrocephalus luscinius]]'' <small>(Quoy & Gaimard, 1830)</small>}- * -{''[[Acrocephalus melanopogon]]'' <small>(Temminck, 1823)</small>}- * -{''[[Acrocephalus mendanae]]'' <small>Tristram, 1883</small>}- * -{''[[Acrocephalus musae]]'' <small>(J. R. Forster, 1844)</small>}- * -{''[[Acrocephalus newtoni]]'' <small>(Hartlaub, 1863)</small>}- * -{''[[Acrocephalus nijoi]]'' <small>(Yamashina, 1940)</small>}- * -{''[[Acrocephalus orientalis]]'' <small>(Temminck & Schlegel, 1847)</small>}- * -{''[[Acrocephalus orinus]]'' <small>Oberholser, 1905</small>}- * -{''[[Acrocephalus paludicola]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Acrocephalus palustris]]'' <small>(Bechstein, 1798)</small>}- * -{''[[Acrocephalus percernis]]'' <small>(Wetmore, 1919)</small>}- * -{''[[Acrocephalus rehsei]]'' <small>(Finsch, 1883)</small>}- * -{''[[Acrocephalus rimitarae]]'' <small>(Murphy & Mathews, 1929)</small>}- * -{''[[Acrocephalus rodericanus]]'' <small>(A. Newton, 1865)</small>}- * -{''[[Acrocephalus rufescens]]'' <small>(Sharpe & Bouvier, 1877)</small>}- * -{''[[Acrocephalus schoenobaenus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Acrocephalus scirpaceus]]'' <small>(Hermann, 1804)</small>}- * -{''[[Acrocephalus sechellensis]]'' <small>(Oustalet, 1877)</small>}- * -{''[[Acrocephalus sorghophilus]]'' <small>(Swinhoe, 1863)</small>}- * -{''[[Acrocephalus stentoreus]]'' <small>(Hemprich & Ehrenberg, 1833)</small>}- * -{''[[Acrocephalus syrinx]]'' <small>(Kittlitz, 1833)</small>}- * -{''[[Acrocephalus taiti]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1913</small>}- * -{''[[Acrocephalus tangorum]]'' <small>La Touche, 1912</small>}- * -{''[[Acrocephalus vaughani]]'' <small>(Sharpe, 1900)</small>}- * -{''[[Acrocephalus yamashinae]]'' <small>(Taka-Tsukasa, 1931)</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys chamaeleon]]'' <small>(Vaillant, 1902)</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys falcifer]]'' <small>Ng and Ng, 2001</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys guttatus]]'' <small>Ng and Ng, 2001</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys gyrinus]]'' <small>Vidthayanon and Ng, 2003</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys ischnosoma]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys mahakamensis]]'' <small>Ng and Ng, 2001</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys pachyderma]]'' <small>Vaillant, 1902</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys rugosus]]'' <small>(Bleeker, 1847)</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys septentrionalis]]'' <small>Ng and Ng, 2001</small>}- * -{''[[Acrochordonichthys strigosus]]'' <small>Ng and Ng, 2001</small>}- * -{''[[Acrochordus arafurae]]'' <small>McDowell, 1979</small>}- * -{''[[Acrochordus granulatus]]'' <small>(Schneider, 1799)</small>}- * -{''[[Acrochordus javanicus]]'' <small>Hornstedt, 1787</small>}- * -{''[[Acrocodia indica]]'' <small>(Desmarest, 1819)</small>}- * -{''[[Acromycter alcocki]]'' <small>(Gilbert and Cramer, 1897)</small>}- * -{''[[Acromycter atlanticus]]'' <small>Smith, 1989</small>}- * -{''[[Acromycter nezumi]]'' <small>(Asano, 1958)</small>}- * -{''[[Acromycter perturbator]]'' <small>(Parr, 1932)</small>}- * -{''[[Acropoma argentistigma]]'' <small>Okamoto and Ida, 2002</small>}- * -{''[[Acropoma boholensis]]'' <small>Yamanoue and Matsuura, 2002</small>}- * -{''[[Acropoma hanedai]]'' <small>Matsubara, 1953</small>}- * -{''[[Acropoma japonicum]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Acropoma lecorneti]]'' <small>Fourmanoir, 1988</small>}- * -{''[[Acropternis orthonyx]]'' <small>(Lafresnaye, 1843)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus beijiangensis]]'' <small>Wu and Lin in Wu, Lin, Chen, Chen and He, 1977</small>}- * -{''[[Acrossocheilus clivosius]]'' <small>(Lin, 1935)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus fasciatus]]'' <small>(Steindachner, 1892)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus formosanus]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus hemispinus]]'' <small>(Nichols, 1925)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus iridescens]]'' <small>(Nichols and Pope, 1927)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus jishouensis]]'' <small>Zhao, Chen and Li, 1997</small>}- * -{''[[Acrossocheilus kreyenbergii]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus labiatus]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus lamus]]'' <small>(Mai, 1978)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus monticola]]'' <small>(Günther, 1888)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus parallens]]'' <small>(Nichols, 1931)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus rendahli]]'' <small>(Lin, 1931)</small>}- * -{''[[Acrossocheilus stenotaeniatus]]'' <small>Chu and Cui in Chu and Chen, 1989</small>}- * -{''[[Acrossocheilus wenchowensis]]'' <small>Wang, 1935</small>}- * -{''[[Acrossocheilus xamensis]]'' <small>Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Acrossocheilus yunnanensis]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Acryllium vulturinum]]'' <small>(Hardwicke, 1834)</small>}- * -{''[[Actenoides bougainvillei]]'' <small>(Rothschild, 1904)</small>}- * -{''[[Actenoides concretus]]'' <small>(Temminck, 1825)</small>}- * -{''[[Actenoides hombroni]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Actenoides lindsayi]]'' <small>(Vigors, 1831)</small>}- * -{''[[Actenoides monachus]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Actenoides princeps]]'' <small>(Reichenbach, 1851)</small>}- * -{''[[Actinemys marmorata]]'' <small>(Baird and Girard, 1852)</small>}- * -{''[[Actinemys pallida]]'' <small>(Seeliger, 1945)</small>}- * -{''[[Actinodura egertoni]]'' <small>Gould, 1836</small>}- * -{''[[Actinodura morrisoniana]]'' <small>Ogilvie-Grant, 1906</small>}- * -{''[[Actinodura nipalensis]]'' <small>(Hodgson, 1836)</small>}- * -{''[[Actinodura ramsayi]]'' <small>Walden, 1875</small>}- * -{''[[Actinodura sodangorum]]'' <small>J. C. Eames, Trai, Cu & Eve, 1998</small>}- * -{''[[Actinodura souliei]]'' <small>Oustalet, 1897</small>}- * -{''[[Actinodura waldeni]]'' <small>Godwin-Austen, 1874</small>}- * -{''[[Actitis hypoleucos]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Actitis macularius]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Actophilornis africanus]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Actophilornis albinucha]]'' <small>(I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1832)</small>}- * -{''[[Aculeola nigra]]'' <small>de Buen, 1959</small>}- * -{''[[Acutotyphlops banaorum]]'' <small>Wallach, Brown, Diesmos and Gee, 2007</small>}- * -{''[[Acutotyphlops infralabialis]]'' <small>(Waite, 1918)</small>}- * -{''[[Acutotyphlops kunuaensis]]'' <small>Wallach, 1995</small>}- * -{''[[Acutotyphlops solomonis]]'' <small>(Parker, 1939)</small>}- * -{''[[Acutotyphlops subocularis]]'' <small>(Waite, 1897)</small>}- * -{''[[Acyrtops amplicirrus]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Acyrtops beryllinus]]'' <small>(Hildebrand and Ginsburg, 1926)</small>}- * -{''[[Acyrtus artius]]'' <small>Briggs, 1955</small>}- * -{''[[Acyrtus rubiginosus]]'' <small>(Poey, 1868)</small>}- * -{''[[Adamas formosus]]'' <small>Huber, 1979</small>}- * -{''[[Addax nasomaculatus]]'' <small>(Blainville, 1816)</small>}- * -{''[[Adelastes hylonomos]]'' <small>Zweifel, 1986</small>}- * -{''[[Adelomyia melanogenys]]'' <small>(Fraser, 1840)</small>}- * -{''[[Adelophis copei]]'' <small>Dugès, 1879</small>}- * -{''[[Adelophis foxi]]'' <small>Rossman and Blaney, 1968</small>}- * -{''[[Adelophryne adiastola]]'' <small>Hoogmoed and Lescure, 1984</small>}- * -{''[[Adelophryne baturitensis]]'' <small>Hoogmoed, Borges and Cascon, 1994</small>}- * -{''[[Adelophryne glandulata]]'' <small>Lourenço de Moraes, Ferreira, Fouquet and Bastos, 2014</small>}- * -{''[[Adelophryne gutturosa]]'' <small>Hoogmoed and Lescure, 1984</small>}- * -{''[[Adelophryne maranguapensis]]'' <small>Hoogmoed, Borges and Cascon, 1994</small>}- * -{''[[Adelophryne meridionalis]]'' <small>Santana, Fonseca, Neves and Carvalho, 2012</small>}- * -{''[[Adelophryne michelin]]'' <small>Lourenço-de-Moraes, Dias, Mira-Mendes, Oliveira, Barth, Ruas, Vences, Solé and Bastos, 2018</small>}- * -{''[[Adelophryne mucronata]]'' <small>Lourenço-de-Moraes, Solé and Toledo, 2012</small>}- * -{''[[Adelophryne pachydactyla]]'' <small>Hoogmoed, Borges and Cascon, 1994</small>}- * -{''[[Adelophryne patamona]]'' <small>MacCulloch, Lathrop, Kok, Minter, Khan and Barrio-Amoros, 2008</small>}- * -{''[[Adelosebastes latens]]'' <small>Eschmeyer, Abe and Nakano, 1979</small>}- * -{''[[Adelotus brevis]]'' <small>(Günther, 1863)</small>}- * -{''[[Adelphicos daryi]]'' <small>Campbell and Ford, 1982</small>}- * -{''[[Adelphicos ibarrorum]]'' <small>Campbell and Brodie, 1988</small>}- * -{''[[Adelphicos latifasciatum]]'' <small>Lynch and H. M. Smith, 1966</small>}- * -{''[[Adelphicos newmanorum]]'' <small>Taylor, 1950</small>}- * -{''[[Adelphicos nigrilatum]]'' <small>H. M. Smith, 1942</small>}- * -{''[[Adelphicos quadrivirgatum]]'' <small>Jan, 1862</small>}- * -{''[[Adelphicos sargii]]'' <small>(Fischer, 1885)</small>}- * -{''[[Adelphicos veraepacis]]'' <small>Stuart, 1941</small>}- * -{''[[Adelphicos visoninum]]'' <small>(Cope, 1866)</small>}- * -{''[[Adelphobates castaneoticus]]'' <small>(Caldwell and Myers, 1990)</small>}- * -{''[[Adelphobates galactonotus]]'' <small>(Steindachner, 1864)</small>}- * -{''[[Adelphobates quinquevittatus]]'' <small>(Steindachner, 1864)</small>}- * -{''[[Adenomera ajurauna]]'' <small>(Berneck, Costa and Garcia, 2008)</small>}- * -{''[[Adenomera andreae]]'' <small>(Müller, 1923)</small>}- * -{''[[Adenomera araucaria]]'' <small>Kwet and Angulo, 2002</small>}- * -{''[[Adenomera bokermanni]]'' <small>(Heyer, 1973)</small>}- * -{''[[Adenomera coca]]'' <small>(Angulo and Reichle, 2008)</small>}- * -{''[[Adenomera cotuba]]'' <small>Carvalho and Giaretta, 2013</small>}- * -{''[[Adenomera diptyx]]'' <small>(Boettger, 1885)</small>}- * -{''[[Adenomera engelsi]]'' <small>Kwet, Steiner and Zillikens, 2009</small>}- * -{''[[Adenomera heyeri]]'' <small>Boistel, Massary and Angulo, 2006</small>}- * -{''[[Adenomera hylaedactyla]]'' <small>(Cope, 1868)</small>}- * -{''[[Adenomera juikitam]]'' <small>Carvalho and Giaretta, 2013</small>}- * -{''[[Adenomera kweti]]'' <small>Carvalho, Cassini, Taucce and Haddad, 2019</small>}- * -{''[[Adenomera lutzi]]'' <small>Heyer, 1975</small>}- * -{''[[Adenomera marmorata]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Adenomera martinezi]]'' <small>(Bokermann, 1956)</small>}- * -{''[[Adenomera nana]]'' <small>(Müller, 1922)</small>}- * -{''[[Adenomera phonotriccus]]'' <small>Carvalho, Giaretta, Angulo, Haddad and Peloso, 2019</small>}- * -{''[[Adenomera saci]]'' <small>Carvalho and Giaretta, 2013</small>}- * -{''[[Adenomera simonstuarti]]'' <small>(Angulo and Icochea, 2010)</small>}- * -{''[[Adenomera thomei]]'' <small>(Almeida and Angulo, 2006)</small>}- * -{''[[Adenomus kandianus]]'' <small>(Günther, 1872)</small>}- * -{''[[Adenomus kelaartii]]'' <small>(Günther, 1858)</small>}- * -{''[[Adercosaurus vixadnexus]]'' <small>Myers and Donnelly, 2001</small>}- * -{''[[Adinia xenica]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Adolfus africanus]]'' <small>(Boulenger, 1906)</small>}- * -{''[[Adolfus alleni]]'' <small>(Barbour, 1914)</small>}- * -{''[[Adolfus jacksoni]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Adolfus kibonotensis]]'' <small>(Lönnberg, 1907)</small>}- * -{''[[Adolfus masavaensis]]'' <small>Wagner, Greenbaum and Branch, 2014</small>}- * -{''[[Adolfus mathewsensis]]'' <small>Greenbaum, Dowell-Beer, Hughes, Wagner, Anderson, Villanueva, Malonza, Kusamba et al., 2018</small>}- * -{''[[Adontosternarchus balaenops]]'' <small>(Cope, 1878)</small>}- * -{''[[Adontosternarchus clarkae]]'' <small>Mago-Leccia, Lundberg and Baskin, 1985</small>}- * -{''[[Adontosternarchus devenanzii]]'' <small>Mago-Leccia, Lundberg and Baskin, 1985</small>}- * -{''[[Adontosternarchus sachsi]]'' <small>(Peters, 1877)</small>}- * -{''[[Adrianichthys kruyti]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Adventor elongatus]]'' <small>(Whitley, 1952)</small>}- * -{''[[Aechmophorus clarkii]]'' <small>(Lawrence, 1858)</small>}- * -{''[[Aechmophorus occidentalis]]'' <small>(Lawrence, 1858)</small>}- * -{''[[Aegialomys galapagoensis]]'' <small>(Waterhouse, 1839)</small>}- * -{''[[Aegialomys xanthaeolus]]'' <small>(Thomas, 1894)</small>}- * -{''[[Aegithalos bonvaloti]]'' <small>(Oustalet, 1892)</small>}- * -{''[[Aegithalos caudatus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Aegithalos concinnus]]'' <small>(Gould, 1855)</small>}- * -{''[[Aegithalos fuliginosus]]'' <small>(J. Verreaux, 1869)</small>}- * -{''[[Aegithalos glaucogularis]]'' <small>(Moore, 1855)</small>}- * -{''[[Aegithalos iouschistos]]'' <small>(Blyth, 1845)</small>}- * -{''[[Aegithalos leucogenys]]'' <small>(Moore, 1854)</small>}- * -{''[[Aegithalos niveogularis]]'' <small>(Gould, 1855)</small>}- * -{''[[Aegithalos sharpei]]'' <small>(Rippon, 1904)</small>}- * -{''[[Aegithina lafresnayei]]'' <small>(Hartlaub, 1844)</small>}- * -{''[[Aegithina nigrolutea]]'' <small>(G. F. L. Marshall, 1876)</small>}- * -{''[[Aegithina tiphia]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Aegithina viridissima]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Aegolius acadicus]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Aegolius funereus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Aegolius gradyi]]'' <small>Olson, 2012</small>}- * -{''[[Aegolius harrisii]]'' <small>(Cassin, 1849)</small>}- * -{''[[Aegolius ridgwayi]]'' <small>(Alfaro, 1905)</small>}- * -{''[[Aegotheles affinis]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Aegotheles albertisi]]'' <small>P. L. Sclater, 1874</small>}- * -{''[[Aegotheles bennettii]]'' <small>Salvadori & D'Albertis, 1875</small>}- * -{''[[Aegotheles crinifrons]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Aegotheles cristatus]]'' <small>(Shaw, 1790)</small>}- * -{''[[Aegotheles insignis]]'' <small>Salvadori, 1876</small>}- * -{''[[Aegotheles savesi]]'' <small>E. L. Layard & E. L. C. Layard, 1881</small>}- * -{''[[Aegotheles tatei]]'' <small>Rand, 1941</small>}- * -{''[[Aegotheles wallacii]]'' <small>G. R. Gray, 1859</small>}- * -{''[[Aegypius monachus]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Aeluroglena cucullata]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Aeluroscalabotes felinus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Aenigmachanna gollum]]'' <small>Britz, Anoop, Dahanukar and Raghavan, 2019</small>}- * -{''[[Aenigmachanna mahabali]]'' <small>Kumar, Basheer and Ravi, 2019</small>}- * -{''[[Aenigmatolimnas marginalis]]'' <small>(Hartlaub, 1857)</small>}- * -{''[[Aeoliscus punctulatus]]'' <small>(Bianconi, 1855)</small>}- * -{''[[Aeoliscus strigatus]]'' <small>(Günther, 1861)</small>}- * -{''[[Aeorestes cinereus]]'' <small>(Palisot de Beauvois, 1796)</small>}- * -{''[[Aeorestes egregius]]'' <small>(Peters, 1870)</small>}- * -{''[[Aeorestes semotus]]'' <small>(H. Allen, 1890)</small>}- * -{''[[Aeorestes villosissimus]]'' <small>(E. Geoffroy, 1806)</small>}- * -{''[[Aepeomys lugens]]'' <small>(Thomas, 1896)</small>}- * -{''[[Aepeomys reigi]]'' <small>Ochoa G., Aguilera, Pacheco and Soriano, 2001</small>}- * -{''[[Aepyceros melampus]]'' <small>(Lichtenstein, 1812)</small>}- * -{''[[Aepypodius arfakianus]]'' <small>(Salvadori, 1877)</small>}- * -{''[[Aepypodius bruijnii]]'' <small>(Oustalet, 1880)</small>}- * -{''[[Aepyprymnus rufescens]]'' <small>(Gray, 1837)</small>}- * -{''[[Aequidens biseriatus]]'' <small>(Regan, 1913)</small>}- * -{''[[Aequidens chimantanus]]'' <small>Inger, 1956</small>}- * -{''[[Aequidens coeruleopunctatus]]'' <small>(Kner, 1863)</small>}- * -{''[[Aequidens diadema]]'' <small>(Heckel, 1840)</small>}- * -{''[[Aequidens epae]]'' <small>Kullander, 1995</small>}- * -{''[[Aequidens gerciliae]]'' <small>Kullander, 1995</small>}- * -{''[[Aequidens hoehnei]]'' <small>(Miranda Ribeiro, 1918)</small>}- * -{''[[Aequidens latifrons]]'' <small>(Steindachner, 1878)</small>}- * -{''[[Aequidens mauesanus]]'' <small>Kullander, 1997</small>}- * -{''[[Aequidens metae]]'' <small>Eigenmann, 1922</small>}- * -{''[[Aequidens michaeli]]'' <small>Kullander, 1995</small>}- * -{''[[Aequidens pallidus]]'' <small>(Heckel, 1840)</small>}- * -{''[[Aequidens paloemeuensis]]'' <small>Kullander and Nijssen, 1989</small>}- * -{''[[Aequidens patricki]]'' <small>Kullander, 1984</small>}- * -{''[[Aequidens plagiozonatus]]'' <small>Kullander, 1984</small>}- * -{''[[Aequidens potaroensis]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Aequidens pulcher]]'' <small>(Gill, 1858)</small>}- * -{''[[Aequidens rivulatus]]'' <small>(Günther, 1860)</small>}- * -{''[[Aequidens rondoni]]'' <small>(Miranda Ribeiro, 1918)</small>}- * -{''[[Aequidens sapayensis]]'' <small>(Regan, 1903)</small>}- * -{''[[Aequidens tetramerus]]'' <small>(Heckel, 1840)</small>}- * -{''[[Aequidens tubicen]]'' <small>Kullander and Ferreira, 1991</small>}- * -{''[[Aequidens viridis]]'' <small>(Heckel, 1840)</small>}- * -{''[[Aeretes melanopterus]]'' <small>(Milne-Edwards, 1867)</small>}- * -{''[[Aerodramus amelis]]'' <small>(Oberholser, 1906)</small>}- * -{''[[Aerodramus bartschi]]'' <small>(Mearns, 1909)</small>}- * -{''[[Aerodramus brevirostris]]'' <small>(Horsfield, 1840)</small>}- * -{''[[Aerodramus ceramensis]]'' <small>(van Oort, 1911)</small>}- * -{''[[Aerodramus elaphrus]]'' <small>(Oberholser, 1906)</small>}- * -{''[[Aerodramus francicus]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Aerodramus fuciphagus]]'' <small>(Thunberg, 1812)</small>}- * -{''[[Aerodramus germani]]'' <small>(Oustalet, 1876)</small>}- * -{''[[Aerodramus hirundinaceus]]'' <small>(Stresemann, 1914)</small>}- * -{''[[Aerodramus infuscatus]]'' <small>(Salvadori, 1880)</small>}- * -{''[[Aerodramus inquietus]]'' <small>(Kittlitz, 1858)</small>}- * -{''[[Aerodramus leucophaeus]]'' <small>(Peale, 1849)</small>}- * -{''[[Aerodramus maximus]]'' <small>(Hume, 1878)</small>}- * -{''[[Aerodramus mearnsi]]'' <small>(Oberholser, 1912)</small>}- * -{''[[Aerodramus nuditarsus]]'' <small>(Salomonsen, 1962)</small>}- * -{''[[Aerodramus ocistus]]'' <small>(Oberholser, 1906)</small>}- * -{''[[Aerodramus orientalis]]'' <small>(Mayr, 1935)</small>}- * -{''[[Aerodramus papuensis]]'' <small>(Rand, 1941)</small>}- * -{''[[Aerodramus pelewensis]]'' <small>(Mayr, 1935)</small>}- * -{''[[Aerodramus salangana]]'' <small>(Streubel, 1848)</small>}- * -{''[[Aerodramus sawtelli]]'' <small>(Holyoak, 1974)</small>}- * -{''[[Aerodramus sororum]]'' <small>(Stresemann, 1931)</small>}- * -{''[[Aerodramus spodiopygius]]'' <small>(Peale, 1849)</small>}- * -{''[[Aerodramus terraereginae]]'' <small>(E. P. Ramsay, 1875)</small>}- * -{''[[Aerodramus unicolor]]'' <small>(Jerdon, 1840)</small>}- * -{''[[Aerodramus vanikorensis]]'' <small>(Quoy & Gaimard, 1832)</small>}- * -{''[[Aerodramus vulcanorum]]'' <small>(Stresemann, 1926)</small>}- * -{''[[Aerodramus whiteheadi]]'' <small>(Ogilvie-Grant, 1895)</small>}- * -{''[[Aeromys tephromelas]]'' <small>(Günther, 1873)</small>}- * -{''[[Aeromys thomasi]]'' <small>(Hose, 1900)</small>}- * -{''[[Aeronautes andecolus]]'' <small>(d'Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Aeronautes montivagus]]'' <small>(d'Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Aeronautes saxatalis]]'' <small>(Woodhouse, 1853)</small>}- * -{''[[Aesopia cornuta]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Aetapcus maculatus]]'' <small>(Günther, 1861)</small>}- * -{''[[Aethaloperca rogaa]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Aethalops aequalis]]'' <small>G. M. Allen, 1938</small>}- * -{''[[Aethalops alecto]]'' <small>(Thomas, 1923)</small>}- * -{''[[Aethia cristatella]]'' <small>(Pallas, 1769)</small>}- * -{''[[Aethia psittacula]]'' <small>(Pallas, 1769)</small>}- * -{''[[Aethia pusilla]]'' <small>(Pallas, 1811)</small>}- * -{''[[Aethia pygmaea]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus congicus]]'' <small>(Boulenger, 1896)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus greshoffi]]'' <small>(Boulenger, 1901)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus liberiensis]]'' <small>(Boulenger, 1898)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus nigromarginatus]]'' <small>(Boulenger, 1898)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus paucispinis]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus praensis]]'' <small>Travers, 1992</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus robertsi]]'' <small>Vreven and Teugels, 1996</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus sexdecimspinus]]'' <small>(Roberts and Travers, 1986)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus shiranus]]'' <small>(Günther, 1896)</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus traversi]]'' <small>Vreven and Teugels, 1997</small>}- * -{''[[Aethiomastacembelus vanderwaali]]'' <small>(Skelton, 1976)</small>}- * -{''[[Aethomys bocagei]]'' <small>(Thomas, 1904)</small>}- * -{''[[Aethomys chrysophilus]]'' <small>(de Winton, 1897)</small>}- * -{''[[Aethomys hindei]]'' <small>(Thomas, 1902)</small>}- * -{''[[Aethomys ineptus]]'' <small>(Thomas and Wroughton, 1908)</small>}- * -{''[[Aethomys kaiseri]]'' <small>(Noack, 1887)</small>}- * -{''[[Aethomys nyikae]]'' <small>(Thomas, 1897)</small>}- * -{''[[Aethomys silindensis]]'' <small>Roberts, 1938</small>}- * -{''[[Aethomys stannarius]]'' <small>(Thomas, 1913)</small>}- * -{''[[Aethomys thomasi]]'' <small>(de Winton, 1897)</small>}- * -{''[[Aethopyga bella]]'' <small>Tweeddale, 1877</small>}- * -{''[[Aethopyga boltoni]]'' <small>Mearns, 1905</small>}- * -{''[[Aethopyga christinae]]'' <small>Swinhoe, 1869</small>}- * -{''[[Aethopyga decorosa]]'' <small>(McGregor, 1907)</small>}- * -{''[[Aethopyga duyvenbodei]]'' <small>(Schlegel, 1871)</small>}- * -{''[[Aethopyga eximia]]'' <small>(Horsfield, 1821)</small>}- * -{''[[Aethopyga flagrans]]'' <small>Oustalet, 1876</small>}- * -{''[[Aethopyga gouldiae]]'' <small>(Vigors, 1831)</small>}- * -{''[[Aethopyga guimarasensis]]'' <small>(Steere, 1890)</small>}- * -{''[[Aethopyga ignicauda]]'' <small>(Hodgson, 1836)</small>}- * -{''[[Aethopyga jefferyi]]'' <small>(Ogilvie-Grant, 1894)</small>}- * -{''[[Aethopyga linaraborae]]'' <small>Kennedy, Gonzales & Miranda, 1997</small>}- * -{''[[Aethopyga magnifica]]'' <small>Sharpe, 1876</small>}- * -{''[[Aethopyga mystacalis]]'' <small>(Temminck, 1822)</small>}- * -{''[[Aethopyga nipalensis]]'' <small>(Hodgson, 1836)</small>}- * -{''[[Aethopyga primigenia]]'' <small>(Hachisuka, 1941)</small>}- * -{''[[Aethopyga pulcherrima]]'' <small>Sharpe, 1876</small>}- * -{''[[Aethopyga saturata]]'' <small>(Hodgson, 1836)</small>}- * -{''[[Aethopyga shelleyi]]'' <small>Sharpe, 1876</small>}- * -{''[[Aethopyga siparaja]]'' <small>(Raffles, 1822)</small>}- * -{''[[Aethopyga temminckii]]'' <small>(S. Muller, 1843)</small>}- * -{''[[Aethopyga tibolii]]'' <small>Kennedy, Gonzales & Miranda, 1997</small>}- * -{''[[Aethopyga vigorsii]]'' <small>(Sykes, 1832)</small>}- * -{''[[Aethotaxis mitopteryx]]'' <small>DeWitt, 1962</small>}- * -{''[[Aetobatus flagellum]]'' <small>(Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Aetobatus guttatus]]'' <small>(Shaw, 1804)</small>}- * -{''[[Aetobatus narinari]]'' <small>(Euphrasen, 1790)</small>}- * -{''[[Aetomylaeus maculatus]]'' <small>(Gray, 1834)</small>}- * -{''[[Aetomylaeus milvus]]'' <small>(Müller and Henle, 1841)</small>}- * -{''[[Aetomylaeus niehofii]]'' <small>(Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Aetomylaeus vespertilio]]'' <small>(Bleeker, 1852)</small>}- * -{''[[Aetoplatea zonurus]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Afghanodon mustersi]]'' <small>(Smith, 1940)</small>}- * -{''[[Afrixalus aureus]]'' <small>Pickersgill, 1984</small>}- * -{''[[Afrixalus brachycnemis]]'' <small>(Boulenger, 1896)</small>}- * -{''[[Afrixalus clarkei]]'' <small>Largen, 1974</small>}- * -{''[[Afrixalus crotalus]]'' <small>Pickersgill, 1984</small>}- * -{''[[Afrixalus delicatus]]'' <small>Pickersgill, 1984</small>}- * -{''[[Afrixalus dorsalis]]'' <small>(Peters, 1875)</small>}- * -{''[[Afrixalus dorsimaculatus]]'' <small>(Ahl, 1930)</small>}- * -{''[[Afrixalus enseticola]]'' <small>Largen, 1974</small>}- * -{''[[Afrixalus equatorialis]]'' <small>(Laurent, 1941)</small>}- * -{''[[Afrixalus fornasini]]'' <small>(Bianconi, 1849)</small>}- * -{''[[Afrixalus fulvovittatus]]'' <small>(Cope, 1861)</small>}- * -{''[[Afrixalus knysnae]]'' <small>(Loveridge, 1954)</small>}- * -{''[[Afrixalus lacteus]]'' <small>Perret, 1976</small>}- * -{''[[Afrixalus laevis]]'' <small>(Ahl, 1930)</small>}- * -{''[[Afrixalus leucostictus]]'' <small>Laurent, 1950</small>}- * -{''[[Afrixalus lindholmi]]'' <small>(Andersson, 1907)</small>}- * -{''[[Afrixalus morerei]]'' <small>Dubois, 1986</small>}- * -{''[[Afrixalus nigeriensis]]'' <small>Schiøtz, 1963</small>}- * -{''[[Afrixalus orophilus]]'' <small>(Laurent, 1947)</small>}- * -{''[[Afrixalus osorioi]]'' <small>(Ferreira, 1906)</small>}- * -{''[[Afrixalus paradorsalis]]'' <small>Perret, 1960</small>}- * -{''[[Afrixalus quadrivittatus]]'' <small>(Werner, 1908)</small>}- * -{''[[Afrixalus schneideri]]'' <small>(Boettger, 1889)</small>}- * -{''[[Afrixalus septentrionalis]]'' <small>Schiøtz, 1974</small>}- * -{''[[Afrixalus spinifrons]]'' <small>(Cope, 1862)</small>}- * -{''[[Afrixalus stuhlmanni]]'' <small>(Pfeffer, 1893)</small>}- * -{''[[Afrixalus sylvaticus]]'' <small>Schiøtz, 1974</small>}- * -{''[[Afrixalus uluguruensis]]'' <small>(Barbour and Loveridge, 1928)</small>}- * -{''[[Afrixalus upembae]]'' <small>(Laurent, 1941)</small>}- * -{''[[Afrixalus vibekensis]]'' <small>Schiøtz, 1967</small>}- * -{''[[Afrixalus vittiger]]'' <small>(Peters, 1876)</small>}- * -{''[[Afrixalus weidholzi]]'' <small>(Mertens, 1938)</small>}- * -{''[[Afrixalus wittei]]'' <small>(Laurent, 1941)</small>}- * -{''[[Afroedura africana]]'' <small>(Boulenger, 1888)</small>}- * -{''[[Afroedura amatolica]]'' <small>(Hewitt, 1925)</small>}- * -{''[[Afroedura bogerti]]'' <small>Loveridge, 1944</small>}- * -{''[[Afroedura hawequensis]]'' <small>Mouton and Mostet, 1985</small>}- * -{''[[Afroedura karroica]]'' <small>(Hewitt, 1925)</small>}- * -{''[[Afroedura nivaria]]'' <small>(Boulenger, 1894)</small>}- * -{''[[Afroedura pondolia]]'' <small>(Hewitt, 1925)</small>}- * -{''[[Afroedura tembulica]]'' <small>(Hewitt, 1926)</small>}- * -{''[[Afroedura transvaalica]]'' <small>(Hewitt, 1925)</small>}- * -{''[[Afrogecko ansorgii]]'' <small>(Boulenger, 1907)</small>}- * -{''[[Afrogecko plumicaudus]]'' <small>Haacke, 2008</small>}- * -{''[[Afrogecko porphyreus]]'' <small>(Daudin, 1802)</small>}- * -{''[[Afrogecko swartbergensis]]'' <small>(Haacke, 1996)</small>}- * -{''[[Afronandus sheljuzhkoi]]'' <small>(Meinken, 1954)</small>}- * -{''[[Afronatrix anoscopus]]'' <small>(Cope, 1861)</small>}- * -{''[[Afronycteris helios]]'' <small>(Heller, 1912)</small>}- * -{''[[Afronycteris nanus]]'' <small>(Peters, 1852)</small>}- * -{''[[Afropavo congensis]]'' <small>Chapin, 1936</small>}- * -{''[[Afrotis afra]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Afrotis afraoides]]'' <small>(A. Smith, 1831)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops angolensis]]'' <small>(Bocage, 1866)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops anomalus]]'' <small>(Bocage, 1873)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops bibronii]]'' <small>(A. Smith, 1846)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops blanfordii]]'' <small>(Boulenger, 1889)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops brevis]]'' <small>(Scortecci, 1929)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops calabresii]]'' <small>(Gans and Laurent, 1965)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops chirioi]]'' <small>Trape, 2019</small>}- * -{''[[Afrotyphlops congestus]]'' <small>(A. M. C. Duméril and Bibron, 1844)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops cuneirostris]]'' <small>(Peters, 1879)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops elegans]]'' <small>(Peters, 1868)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops fornasinii]]'' <small>(Bianconi, 1847)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops gierrai]]'' <small>(Mocquard, 1897)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops kaimosae]]'' <small>(Loveridge, 1935)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops liberiensis]]'' <small>(Hallowell, 1848)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops lineolatus]]'' <small>(Jan, 1864)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops mucruso]]'' <small>(Peters, 1854)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops nanus]]'' <small>Broadley and Wallach, 2009</small>}- * -{''[[Afrotyphlops nigrocandidus]]'' <small>(Broadley and Wallach, 2000)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops obtusus]]'' <small>(Peters, 1865)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops platyrhynchus]]'' <small>(Sternfeld, 1910)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops punctatus]]'' <small>(Leach, 1819)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops rondoensis]]'' <small>(Loveridge, 1942)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops rouxestevae]]'' <small>Trape, 2019</small>}- * -{''[[Afrotyphlops schlegelii]]'' <small>(Bianconi, 1849)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops schmidti]]'' <small>(Laurent, 1956)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops steinhausi]]'' <small>(Werner, 1909)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops tanganicanus]]'' <small>(Laurent, 1964)</small>}- * -{''[[Afrotyphlops usambaricus]]'' <small>(Laurent, 1964)</small>}- * -{''[[Afurcagobius suppositus]]'' <small>(Sauvage, 1880)</small>}- * -{''[[Afurcagobius tamarensis]]'' <small>(Johnston, 1883)</small>}- * -{''[[Agalychnis annae]]'' <small>(Duellman, 1963)</small>}- * -{''[[Agalychnis buckleyi]]'' <small>(Boulenger, 1882)</small>}- * -{''[[Agalychnis callidryas]]'' <small>(Cope, 1862)</small>}- * -{''[[Agalychnis dacnicolor]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Agalychnis danieli]]'' <small>(Ruiz-Carranza, Hernández-Camacho and Rueda-Almonacid, 1988)</small>}- * -{''[[Agalychnis hulli]]'' <small>(Duellman and Mendelson, 1995)</small>}- * -{''[[Agalychnis lemur]]'' <small>(Boulenger, 1882)</small>}- * -{''[[Agalychnis medinae]]'' <small>(Funkhouser, 1962)</small>}- * -{''[[Agalychnis moreletii]]'' <small>(Duméril, 1853)</small>}- * -{''[[Agalychnis psilopygion]]'' <small>(Cannatella, 1980)</small>}- * -{''[[Agalychnis saltator]]'' <small>Taylor, 1955</small>}- * -{''[[Agalychnis spurrelli]]'' <small>Boulenger, 1913</small>}- * -{''[[Agalychnis terranova]]'' <small>Rivera-Correa, Duarte-Cubides, Rueda-Almonacid and Daza-R., 2013</small>}- * -{''[[Agama aculeata]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Agama africana]]'' <small>(Hallowell, 1844)</small>}- * -{''[[Agama agama]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Agama anchietae]]'' <small>Bocage, 1896</small>}- * -{''[[Agama armata]]'' <small>W. C. H. Peters, 1855</small>}- * -{''[[Agama atra]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Agama bocourti]]'' <small>Rochebrune, 1884</small>}- * -{''[[Agama boensis]]'' <small>Monard, 1940</small>}- * -{''[[Agama bottegi]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Agama boueti]]'' <small>Chabanaud, 1917</small>}- * -{''[[Agama boulengeri]]'' <small>Lataste, 1886</small>}- * -{''[[Agama caudospinosa]]'' <small>Meek, 1910</small>}- * -{''[[Agama cristata]]'' <small>Mocquard, 1905</small>}- * -{''[[Agama doriae]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Agama etoshae]]'' <small>Mclachlan, 1981</small>}- * -{''[[Agama finchi]]'' <small>Böhme, Wagner, Malonza, Lötters and G. Köhler, 2005</small>}- * -{''[[Agama gracilimembris]]'' <small>Chabanaud, 1918</small>}- * -{''[[Agama hartmanni]]'' <small>W. C. H. Peters, 1869</small>}- * -{''[[Agama hispida]]'' <small>(Kaup, 1827)</small>}- * -{''[[Agama hulbertorum]]'' <small>Wagner, 2014</small>}- * -{''[[Agama impalearis]]'' <small>Boettger, 1874</small>}- * -{''[[Agama insularis]]'' <small>Chabanaud, 1918</small>}- * -{''[[Agama kaimosae]]'' <small>Loveridge, 1935</small>}- * -{''[[Agama kirkii]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Agama knobeli]]'' <small>Boulenger and Power, 1921</small>}- * -{''[[Agama lanzai]]'' <small>Wagner, Leaché, Mazuch and Böhme, 2013</small>}- * -{''[[Agama lebretoni]]'' <small>Wagner, Barej and Schmitz, 2009</small>}- * -{''[[Agama lionotus]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Agama lucyae]]'' <small>Wagner and Bauer, 2011</small>}- * -{''[[Agama montana]]'' <small>Barbour and Loveridge, 1928</small>}- * -{''[[Agama mossambica]]'' <small>W. C. H. Peters, 1854</small>}- * -{''[[Agama mucosoensis]]'' <small>Hellmich, 1957</small>}- * -{''[[Agama mwanzae]]'' <small>Loveridge, 1923</small>}- * -{''[[Agama parafricana]]'' <small>S. Trape, Mediannikov and J-F. Trape in Mediannikov, S. Trape and J-F. Trape, 2012</small>}- * -{''[[Agama paragama]]'' <small>Grandison, 1968</small>}- * -{''[[Agama persimilis]]'' <small>Parker, 1942</small>}- * -{''[[Agama planiceps]]'' <small>W. C. H. Peters, 1862</small>}- * -{''[[Agama robecchii]]'' <small>Boulenger, 1891</small>}- * -{''[[Agama rueppelli]]'' <small>Vaillant in Révoil, 1882</small>}- * -{''[[Agama sankaranica]]'' <small>Chabanaud, 1918</small>}- * -{''[[Agama somalica]]'' <small>Wagner, Leaché, Mazuch and Böhme, 2013</small>}- * -{''[[Agama spinosa]]'' <small>Gray, 1831</small>}- * -{''[[Agama sylvana]]'' <small>MacDonald, 1981</small>}- * -{''[[Agama tassiliensis]]'' <small>Geniez, Padial and Crochet, 2011</small>}- * -{''[[Agama turuensis]]'' <small>Loveridge, 1932</small>}- * -{''[[Agama weidholzi]]'' <small>Wettstein, 1932</small>}- * -{''[[Agamia agami]]'' <small>(Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Agamodon anguliceps]]'' <small>Peters, 1882</small>}- * -{''[[Agamodon arabicus]]'' <small>Anderson, 1901</small>}- * -{''[[Agamodon compressus]]'' <small>Mocquard, 1888</small>}- * -{''[[Agamura femoralis]]'' <small>M. Smith, 1933</small>}- * -{''[[Agamura misonnei]]'' <small>(De Witte, 1973)</small>}- * -{''[[Agamura persica]]'' <small>(Duméril, 1856)</small>}- * -{''[[Agamyxis albomaculatus]]'' <small>(Peters, 1877)</small>}- * -{''[[Agamyxis pectinifrons]]'' <small>(Cope, 1870)</small>}- * -{''[[Agapornis canus]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Agapornis fischeri]]'' <small>Reichenow, 1887</small>}- * -{''[[Agapornis lilianae]]'' <small>Shelley, 1894</small>}- * -{''[[Agapornis nigrigenis]]'' <small>W. L. Sclater, 1906</small>}- * -{''[[Agapornis personatus]]'' <small>Reichenow, 1887</small>}- * -{''[[Agapornis pullarius]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Agapornis roseicollis]]'' <small>(Vieillot, 1818)</small>}- * -{''[[Agapornis swindernianus]]'' <small>(Kuhl, 1820)</small>}- * -{''[[Agapornis taranta]]'' <small>(Stanley, 1814)</small>}- * -{''[[Agelaioides badius]]'' <small>(Vieillot, 1819)</small>}- * -{''[[Agelaioides oreopsar]]'' <small>P. E. Lowther, 2001</small>}- * -{''[[Agelaius assimilis]]'' <small>Lembeye, 1850</small>}- * -{''[[Agelaius humeralis]]'' <small>(Vigors, 1827)</small>}- * -{''[[Agelaius phoeniceus]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Agelaius tricolor]]'' <small>(Audubon, 1837)</small>}- * -{''[[Agelaius xanthomus]]'' <small>(P. L. Sclater, 1862)</small>}- * -{''[[Agelastes meleagrides]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Agelastes niger]]'' <small>(Cassin, 1857)</small>}- * -{''[[Agelasticus cyanopus]]'' <small>(Vieillot, 1819)</small>}- * -{''[[Agelasticus thilius]]'' <small>(Molina, 1782)</small>}- * -{''[[Agelasticus xanthophthalmus]]'' <small>(Short, 1969)</small>}- * -{''[[Ageneiosus atronasus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1888</small>}- * -{''[[Ageneiosus brevis]]'' <small>Steindachner, 1881</small>}- * -{''[[Ageneiosus inermis]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Ageneiosus magoi]]'' <small>Castillo and Brull G., 1989</small>}- * -{''[[Ageneiosus marmoratus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Ageneiosus militaris]]'' <small>Valenciennes, 1835</small>}- * -{''[[Ageneiosus pardalis]]'' <small>Lütken, 1874</small>}- * -{''[[Ageneiosus piperatus]]'' <small>(Eigenmann, 1912)</small>}- * -{''[[Ageneiosus polystictus]]'' <small>Steindachner, 1915</small>}- * -{''[[Ageneiosus rondoni]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1914</small>}- * -{''[[Ageneiosus ucayalensis]]'' <small>Castelnau, 1855</small>}- * -{''[[Ageneiosus valenciennesi]]'' <small>Bleeker, 1864</small>}- * -{''[[Ageneiosus vittatus]]'' <small>Steindachner, 1908</small>}- * -{''[[Agkistrodon bilineatus]]'' <small>Günther, 1863</small>}- * -{''[[Agkistrodon conanti]]'' <small>Gloyd, 1969</small>}- * -{''[[Agkistrodon contortrix]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Agkistrodon howardgloydi]]'' <small>Conant, 1984</small>}- * -{''[[Agkistrodon laticinctus]]'' <small>Gloyd and Conant, 1934</small>}- * -{''[[Agkistrodon piscivorus]]'' <small>(Lacépède, 1789)</small>}- * -{''[[Agkistrodon russeolus]]'' <small>Gloyd, 1972</small>}- * -{''[[Agkistrodon taylori]]'' <small>Burger and Robertson, 1951</small>}- * -{''[[Aglaeactis aliciae]]'' <small>Salvin, 1896</small>}- * -{''[[Aglaeactis castelnaudii]]'' <small>(Bourcier & Mulsant, 1848)</small>}- * -{''[[Aglaeactis cupripennis]]'' <small>(Bourcier, 1843)</small>}- * -{''[[Aglaeactis pamela]]'' <small>(d'Orbigny, 1838)</small>}- * -{''[[Aglaiocercus berlepschi]]'' <small>(Hartert, 1898)</small>}- * -{''[[Aglaiocercus coelestis]]'' <small>(Gould, 1861)</small>}- * -{''[[Aglaiocercus kingii]]'' <small>(R. Lesson, 1832)</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus australis]]'' <small>Köhler, Glaw, Pabijan and Vences, 2015</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus chorus]]'' <small>Köhler, Glaw, Pabijan and Vences, 2015</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus inguinalis]]'' <small>(Günther, 1877)</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus laticeps]]'' <small>Glaw, Vences and Böhme, 1998</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus madagascariensis]]'' <small>(Duméril, 1853)</small>}- * -{''[[Aglyptodactylus securifer]]'' <small>Glaw, Vences and Böhme, 1998</small>}- * -{''[[Agoniates anchovia]]'' <small>Eigenmann, 1914</small>}- * -{''[[Agoniates halecinus]]'' <small>Müller and Troschel, 1845</small>}- * -{''[[Agonomalus jordani]]'' <small>Jordan and Starks, 1904</small>}- * -{''[[Agonomalus mozinoi]]'' <small>Wilimovsky and Wilson, 1979</small>}- * -{''[[Agonomalus proboscidalis]]'' <small>(Valenciennes, 1858)</small>}- * -{''[[Agonopsis asperoculis]]'' <small>Thompson, 1916</small>}- * -{''[[Agonopsis chiloensis]]'' <small>(Jenyns, 1840)</small>}- * -{''[[Agonopsis sterletus]]'' <small>(Gilbert in Jordan and Evermann, 1898)</small>}- * -{''[[Agonopsis vulsa]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1880)</small>}- * -{''[[Agonostomus catalai]]'' <small>Pellegrin, 1932</small>}- * -{''[[Agonostomus monticola]]'' <small>(Bancroft in Griffith and Smith, 1834)</small>}- * -{''[[Agonostomus telfairii]]'' <small>Bennett, 1832</small>}- * -{''[[Agonus cataphractus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Agosia chrysogaster]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Agraphospiza rubescens]]'' <small>(Blanford, 1872)</small>}- * -{''[[Agriornis andicola]]'' <small>P. L. Sclater, 1860</small>}- * -{''[[Agriornis lividus]]'' <small>(Kittlitz, 1835)</small>}- * -{''[[Agriornis micropterus]]'' <small>Gould, 1839</small>}- * -{''[[Agriornis montanus]]'' <small>(Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Agriornis murinus]]'' <small>(Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Agropsar philippensis]]'' <small>(J. R. Forster, 1781)</small>}- * -{''[[Agropsar sturninus]]'' <small>(Pallas, 1776)</small>}- * -{''[[Agrostichthys parkeri]]'' <small>(Benham, 1904)</small>}- * -{''[[Aguarunichthys inpai]]'' <small>Zuanon, Rapp Py-Daniel and Jégu, 1993</small>}- * -{''[[Aguarunichthys tocantinsensis]]'' <small>Zuanon, Rapp Py-Daniel and Jégu, 1993</small>}- * -{''[[Aguarunichthys torosus]]'' <small>Stewart, 1986</small>}- * -{''[[Ahaetulla dispar]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ahaetulla fasciolata]]'' <small>(Fischer, 1885)</small>}- * -{''[[Ahaetulla fronticincta]]'' <small>(Günther, 1858)</small>}- * -{''[[Ahaetulla mycterizans]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Ahaetulla nasuta]]'' <small>(Lacépède, 1789)</small>}- * -{''[[Ahaetulla perroteti]]'' <small>(A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854)</small>}- * -{''[[Ahaetulla prasina]]'' <small>(F. Boie, 1827)</small>}- * -{''[[Ahaetulla pulverulenta]]'' <small>(A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854)</small>}- * -{''[[Ahlia egmontis]]'' <small>(Jordan, 1884)</small>}- * -{''[[Ahliesaurus berryi]]'' <small>Bertelsen, Krefft and Marshall, 1976</small>}- * -{''[[Ahliesaurus brevis]]'' <small>Bertelsen, Krefft and Marshall, 1976</small>}- * -{''[[Aiakas kreffti]]'' <small>Gosztonyi, 1977</small>}- * -{''[[Aiakas zinorum]]'' <small>Anderson and Gosztonyi, 1991</small>}- * -{''[[Aidablennius sphynx]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836)</small>}- * -{''[[Ailia coila]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Ailia punctata]]'' <small>(Day, 1872)</small>}- * -{''[[Ailuroedus buccoides]]'' <small>(Temminck, 1836)</small>}- * -{''[[Ailuroedus crassirostris]]'' <small>(Paykull, 1815)</small>}- * -{''[[Ailuroedus melanotis]]'' <small>(G. R. Gray, 1858)</small>}- * -{''[[Ailuronyx seychellensis]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1836)</small>}- * -{''[[Ailuronyx tachyscopaeus]]'' <small>Gerlach and Canning, 1996</small>}- * -{''[[Ailuronyx trachygaster]]'' <small>(Duméril, 1851)</small>}- * -{''[[Ailuropoda melanoleuca]]'' <small>(David, 1869)</small>}- * -{''[[Ailurops melanotis]]'' <small>(Thomas, 1898)</small>}- * -{''[[Ailurops ursinus]]'' <small>(Temminck, 1824)</small>}- * -{''[[Ailurus fulgens]]'' <small>F. G. Cuvier, 1825</small>}- * -{''[[Ailurus styani]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Aimophila notosticta]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1868)</small>}- * -{''[[Aimophila rufescens]]'' <small>(Swainson, 1827)</small>}- * -{''[[Aimophila ruficeps]]'' <small>(Cassin, 1852)</small>}- * -{''[[Aioliops brachypterus]]'' <small>Rennis and Hoese, 1987</small>}- * -{''[[Aioliops megastigma]]'' <small>Rennis and Hoese, 1987</small>}- * -{''[[Aioliops novaeguineae]]'' <small>Rennis and Hoese, 1987</small>}- * -{''[[Aioliops tetrophthalmus]]'' <small>Rennis and Hoese, 1987</small>}- * -{''[[Aipysurus apraefrontalis]]'' <small>M. A. Smith, 1926</small>}- * -{''[[Aipysurus duboisii]]'' <small>Bavay, 1869</small>}- * -{''[[Aipysurus eydouxii]]'' <small>(Gray, 1849)</small>}- * -{''[[Aipysurus foliosquama]]'' <small>M. A. Smith, 1926</small>}- * -{''[[Aipysurus fuscus]]'' <small>(Tschudi, 1837)</small>}- * -{''[[Aipysurus laevis]]'' <small>Lacépède, 1804</small>}- * -{''[[Aipysurus mosaicus]]'' <small>Sanders, Rasmussen, Elmburg, Mumpuni, Guinea, Blias, Lee and Fry, 2012</small>}- * -{''[[Aipysurus pooleorum]]'' <small>L. A. Smith, 1974</small>}- * -{''[[Aipysurus tenuis]]'' <small>Lönnberg and Andersson, 1913</small>}- * -{''[[Aix galericulata]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Aix sponsa]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Akarotaxis nudiceps]]'' <small>(Waite, 1916)</small>}- * -{''[[Akialoa ellisiana]]'' <small>(G. R. Gray, 1860)</small>}- * -{''[[Akialoa lanaiensis]]'' <small>(Rothschild, 1893)</small>}- * -{''[[Akialoa obscura]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Akialoa stejnegeri]]'' <small>(S. B. Wilson, 1889)</small>}- * -{''[[Akko brevis]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Akko dionaea]]'' <small>Birdsong and Robins, 1995</small>}- * -{''[[Akko rossi]]'' <small>Van Tassell and Baldwin, 2004</small>}- * -{''[[Akodon aerosus]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Akodon affinis]]'' <small>(J. A. Allen, 1912)</small>}- * -{''[[Akodon albiventer]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Akodon azarae]]'' <small>(Fischer, 1829)</small>}- * -{''[[Akodon boliviensis]]'' <small>Meyen, 1833</small>}- * -{''[[Akodon budini]]'' <small>(Thomas, 1918)</small>}- * -{''[[Akodon caenosus]]'' <small>Thomas, 1918</small>}- * -{''[[Akodon cursor]]'' <small>(Winge, 1887)</small>}- * -{''[[Akodon dayi]]'' <small>Osgood, 1916</small>}- * -{''[[Akodon dolores]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Akodon fumeus]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Akodon iniscatus]]'' <small>Thomas, 1919</small>}- * -{''[[Akodon josemariarguedasi]]'' <small>Jiménez, Pacheco and Vivas, 2013</small>}- * -{''[[Akodon juninensis]]'' <small>Myers, Patton and M. F. Smith, 1990</small>}- * -{''[[Akodon kofordi]]'' <small>Myers and Patton, 1989</small>}- * -{''[[Akodon lindberghi]]'' <small>Hershkovitz, 1990</small>}- * -{''[[Akodon lutescens]]'' <small>J. A. Allen, 1901</small>}- * -{''[[Akodon mimus]]'' <small>(Thomas, 1901)</small>}- * -{''[[Akodon molinae]]'' <small>Contreras, 1968</small>}- * -{''[[Akodon mollis]]'' <small>Thomas, 1894</small>}- * -{''[[Akodon montensis]]'' <small>Thomas, 1913</small>}- * -{''[[Akodon mystax]]'' <small>Hershkovitz, 1998</small>}- * -{''[[Akodon neocenus]]'' <small>Thomas, 1919</small>}- * -{''[[Akodon orophilus]]'' <small>Osgood, 1913</small>}- * -{''[[Akodon paranaensis]]'' <small>Christoff, Fagundes, Sbalqueiro, Mattevi and Yonenaga-Yassuda, 2000</small>}- * -{''[[Akodon pervalens]]'' <small>Thomas, 1925</small>}- * -{''[[Akodon polopi]]'' <small>Jayat, Ortiz, Salazar-Bravo, Pardiñas and D'Elía, 2010</small>}- * -{''[[Akodon reigi]]'' <small>González, Langguth and Oliveira, 1998</small>}- * -{''[[Akodon sanctipaulensis]]'' <small>Hershkovitz, 1990</small>}- * -{''[[Akodon serrensis]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Akodon siberiae]]'' <small>Myers and Patton, 1989</small>}- * -{''[[Akodon simulator]]'' <small>Thomas, 1916</small>}- * -{''[[Akodon spegazzinii]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Akodon subfuscus]]'' <small>Osgood, 1944</small>}- * -{''[[Akodon surdus]]'' <small>Thomas, 1917</small>}- * -{''[[Akodon sylvanus]]'' <small>Thomas, 1921</small>}- * -{''[[Akodon toba]]'' <small>Thomas, 1921</small>}- * -{''[[Akodon torques]]'' <small>(Thomas, 1917)</small>}- * -{''[[Akodon varius]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Akysis alfredi]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis baramensis]]'' <small>Fowler, 1905</small>}- * -{''[[Akysis brachybarbatus]]'' <small>Chen in He and Chen, 1981</small>}- * -{''[[Akysis clavulus]]'' <small>Ng and Freyhof, 2003</small>}- * -{''[[Akysis ephippifer]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis fuscus]]'' <small>Ng and Kottelat, 1996</small>}- * -{''[[Akysis hendricksoni]]'' <small>Alfred, 1966</small>}- * -{''[[Akysis heterurus]]'' <small>Ng, 1996</small>}- * -{''[[Akysis inermis]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Akysis leucorhynchus]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Akysis macronemus]]'' <small>Bleeker, 1860</small>}- * -{''[[Akysis maculipinnis]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Akysis meridionalis]]'' <small>Ng and Siebert, 2004</small>}- * -{''[[Akysis microps]]'' <small>Ng and Tan, 1999</small>}- * -{''[[Akysis pictus]]'' <small>Günther, 1883</small>}- * -{''[[Akysis prashadi]]'' <small>Hora, 1936</small>}- * -{''[[Akysis pseudobagarius]]'' <small>Roberts, 1989</small>}- * -{''[[Akysis recavus]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis similis]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis sinensis]]'' <small>He in He and Chen, 1981</small>}- * -{''[[Akysis subtilis]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis variegatus]]'' <small>(Bleeker, 1846)</small>}- * -{''[[Akysis varius]]'' <small>Ng and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Akysis vespa]]'' <small>Ng and Kottelat, 2004</small>}- * -{''[[Alabes brevis]]'' <small>Springer and Fraser, 1976</small>}- * -{''[[Alabes dorsalis]]'' <small>(Richardson, 1845)</small>}- * -{''[[Alabes hoesei]]'' <small>Springer and Fraser, 1976</small>}- * -{''[[Alabes parvulus]]'' <small>(McCulloch, 1909)</small>}- * -{''[[Alaemon alaudipes]]'' <small>(Desfontaines, 1789)</small>}- * -{''[[Alaemon hamertoni]]'' <small>Witherby, 1905</small>}- * -{''[[Alauda arvensis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Alauda gulgula]]'' <small>Franklin, 1831</small>}- * -{''[[Alauda razae]]'' <small>(Alexander, 1898)</small>}- * -{''[[Albatrossia pectoralis]]'' <small>(Gilbert, 1892)</small>}- * -{''[[Albula argenteus]]'' <small>(Schneider in Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Albula forsteri]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Albula glossodonta]]'' <small>(Forsskål, 1775)</small>}- * -{''[[Albula nemoptera]]'' <small>(Fowler, 1911)</small>}- * -{''[[Albula neoguinaica]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847</small>}- * -{''[[Albula vulpes]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Albulichthys albuloides]]'' <small>(Bleeker, 1855)</small>}- * -{''[[Alburnoides bipunctatus]]'' <small>(Bloch, 1782)</small>}- * -{''[[Alburnoides coskuncelebii]]'' <small>Turan, Kaya, Aksu, Bayçelebi and Bektas, 2019</small>}- * -{''[[Alburnoides damghani]]'' <small>Jouladeh-Roudbar, Eagderi, Esmaeili, Coad and Bogutskaya, 2016</small>}- * -{''[[Alburnoides devolli]]'' <small>Bogutskaya, Zupancic and Naseka, 2010</small>}- * -{''[[Alburnoides diclensis]]'' <small>Turan, Bektas, Kaya and Bayçelebi, 2016</small>}- * -{''[[Alburnoides economoui]]'' <small>Barbieri, Vukic, Sanda and Zogaris in Barbieri, Vukic, Sanda, Kapakos and Zogaris, 2017</small>}- * -{''[[Alburnoides eichwaldii]]'' <small>(De Filippi, 1863)</small>}- * -{''[[Alburnoides emineae]]'' <small>Turan, Kaya, Ekmekçi and Dogan, 2014</small>}- * -{''[[Alburnoides fangfangae]]'' <small>Bogutskaya, Zupancic and Naseka, 2010</small>}- * -{''[[Alburnoides fasciatus]]'' <small>(Nordmann, 1840)</small>}- * -{''[[Alburnoides freyhofi]]'' <small>Turan, Kaya, Bayçelebi, Bektas and Ekmekçi, 2017</small>}- * -{''[[Alburnoides gmelini]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides holciki]]'' <small>Coad and Bogutskaya, 2012</small>}- * -{''[[Alburnoides idignensis]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides kosswigi]]'' <small>Turan, Kaya, Bayçelebi, Bektas and Ekmekçi, 2017</small>}- * -{''[[Alburnoides kubanicus]]'' <small>Banarescu, 1964</small>}- * -{''[[Alburnoides kurui]]'' <small>Turan, Kaya, Bayçelebi, Bektas and Ekmekçi, 2017</small>}- * -{''[[Alburnoides maculatus]]'' <small>(Kessler, 1859)</small>}- * -{''[[Alburnoides manyasensis]]'' <small>Turan, Ekmekçi, Kaya and Güçlü, 2013</small>}- * -{''[[Alburnoides namaki]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides nicolausi]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides ohridanus]]'' <small>(Karaman, 1928)</small>}- * -{''[[Alburnoides petrubanarescui]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides prespensis]]'' <small>(Karaman, 1924)</small>}- * -{''[[Alburnoides qanati]]'' <small>Coad and Bogutskaya, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides rossicus]]'' <small>Berg, 1924</small>}- * -{''[[Alburnoides samiii]]'' <small>Mousavi-Sabet, Vatandoust and Doadrio, 2015</small>}- * -{''[[Alburnoides smyrnae]]'' <small>Pellegrin, 1927</small>}- * -{''[[Alburnoides strymonicus]]'' <small>Chichkoff, 1940</small>}- * -{''[[Alburnoides tabarestanensis]]'' <small>Mousavi-Sabet, AnvariFar and Azizi, 2015</small>}- * -{''[[Alburnoides thessalicus]]'' <small>Stephanidis, 1950</small>}- * -{''[[Alburnoides turani]]'' <small>Kaya, 2020</small>}- * -{''[[Alburnoides tzanevi]]'' <small>Chichkoff, 1933</small>}- * -{''[[Alburnoides varentsovi]]'' <small>Bogutskaya and Coad, 2009</small>}- * -{''[[Alburnoides velioglui]]'' <small>Turan, Kaya, Ekmekçi and Dogan, 2014</small>}- * -{''[[Alburnus adanensis]]'' <small>Battalgil, 1944</small>}- * -{''[[Alburnus akili]]'' <small>Battalgil, 1942</small>}- * -{''[[Alburnus albidus]]'' <small>(Costa, 1838)</small>}- * -{''[[Alburnus alburnus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alburnus arborella]]'' <small>(Bonaparte, 1841)</small>}- * -{''[[Alburnus attalus]]'' <small>Özulug and Freyhof, 2007</small>}- * -{''[[Alburnus baliki]]'' <small>Bogutskaya, Küçük and Ünlü, 2000</small>}- * -{''[[Alburnus battalgilae]]'' <small>Özulug and Freyhof, 2007</small>}- * -{''[[Alburnus belvica]]'' <small>Karaman, 1924</small>}- * -{''[[Alburnus caeruleus]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Alburnus carianorum]]'' <small>Freyhof, Kaya, Bayçelebi, Geiger and Turan, 2019</small>}- * -{''[[Alburnus carinatus]]'' <small>Battalgil, 1941</small>}- * -{''[[Alburnus chalcoides]]'' <small>(Güldenstädt, 1772)</small>}- * -{''[[Alburnus danubicus]]'' <small>Antipa, 1909</small>}- * -{''[[Alburnus demiri]]'' <small>Özulug and Freyhof, 2008</small>}- * -{''[[Alburnus derjugini]]'' <small>Berg, 1923</small>}- * -{''[[Alburnus dnjestrensis]]'' <small>Gratzianov, 1907</small>}- * -{''[[Alburnus doriae]]'' <small>De Filippi, 1865</small>}- * -{''[[Alburnus escherichii]]'' <small>Steindachner, 1897</small>}- * -{''[[Alburnus filippii]]'' <small>Kessler, 1877</small>}- * -{''[[Alburnus goekhani]]'' <small>Özulug, Geiger and Freyhof, 2018</small>}- * -{''[[Alburnus hohenackeri]]'' <small>Kessler, 1877</small>}- * -{''[[Alburnus istanbulensis]]'' <small>Battalgil, 1941</small>}- * -{''[[Alburnus kotschyi]]'' <small>Steindachner, 1863</small>}- * -{''[[Alburnus kurui]]'' <small>(Bogutskaya, 1995)</small>}- * -{''[[Alburnus leobergi]]'' <small>Freyhof and Kottelat, 2007</small>}- * -{''[[Alburnus macedonicus]]'' <small>Karaman, 1928</small>}- * -{''[[Alburnus magnificus]]'' <small>Freyhof and Turan, 2019</small>}- * -{''[[Alburnus mandrensis]]'' <small>(Drensky, 1943)</small>}- * -{''[[Alburnus maximus]]'' <small>Fatio, 1882</small>}- * -{''[[Alburnus mento]]'' <small>(Heckel, 1836)</small>}- * -{''[[Alburnus mentoides]]'' <small>Kessler, 1859</small>}- * -{''[[Alburnus neretvae]]'' <small>Buj, Sanda and Perea, 2010</small>}- * -{''[[Alburnus nicaeensis]]'' <small>Battalgil, 1941</small>}- * -{''[[Alburnus oblongus]]'' <small>(Bulgakov, 1923)</small>}- * -{''[[Alburnus orontis]]'' <small>Sauvage, 1882</small>}- * -{''[[Alburnus qalilus]]'' <small>Krupp, 1992</small>}- * -{''[[Alburnus sarmaticus]]'' <small>Freyhof and Kottelat, 2007</small>}- * -{''[[Alburnus sava]]'' <small>Bogutskaya, Zupancic, Jelic, Diripasko and Naseka, 2017</small>}- * -{''[[Alburnus schischkovi]]'' <small>(Drensky, 1943)</small>}- * -{''[[Alburnus scoranza]]'' <small>Bonaparte, 1845</small>}- * -{''[[Alburnus sellal]]'' <small>Heckel, 1843</small>}- * -{''[[Alburnus taeniatus]]'' <small>Kessler, 1874</small>}- * -{''[[Alburnus tarichi]]'' <small>(Güldenstädt in Pallas, 1814)</small>}- * -{''[[Alburnus thessalicus]]'' <small>Stephanidis, 1950</small>}- * -{''[[Alburnus timarensis]]'' <small>Kuru, 1980</small>}- * -{''[[Alburnus ulanus]]'' <small>(Günther, 1899)</small>}- * -{''[[Alburnus vistonicus]]'' <small>Freyhof and Kottelat, 2007</small>}- * -{''[[Alburnus volviticus]]'' <small>Freyhof and Kottelat, 2007</small>}- * -{''[[Alca torda]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Alcalus baluensis]]'' <small>(Boulenger, 1896)</small>}- * -{''[[Alcalus mariae]]'' <small>(Inger, 1954)</small>}- * -{''[[Alcalus rajae]]'' <small>(Iskandar, Bickford and Arifin, 2011)</small>}- * -{''[[Alcalus sariba]]'' <small>(Shelford, 1905)</small>}- * -{''[[Alcalus tasanae]]'' <small>(Smith, 1921)</small>}- * -{''[[Alcedo atthis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alcedo coerulescens]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Alcedo euryzona]]'' <small>Temminck, 1830</small>}- * -{''[[Alcedo hercules]]'' <small>Laubmann, 1917</small>}- * -{''[[Alcedo meninting]]'' <small>Horsfield, 1821</small>}- * -{''[[Alcedo quadribrachys]]'' <small>Bonaparte, 1850</small>}- * -{''[[Alcedo semitorquata]]'' <small>Swainson, 1823</small>}- * -{''[[Alcelaphus buselaphus]]'' <small>(Pallas, 1766)</small>}- * -{''[[Alcelaphus caama]]'' <small>(É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1803)</small>}- * -{''[[Alcelaphus lichtensteinii]]'' <small>(Peters, 1849)</small>}- * -{''[[Alces alces]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alces americanus]]'' <small>(Clinton, 1822)</small>}- * -{''[[Alcichthys elongatus]]'' <small>(Steindachner, 1881)</small>}- * -{''[[Alcippe brunnea]]'' <small>Gould, 1863</small>}- * -{''[[Alcippe brunneicauda]]'' <small>(Salvadori, 1879)</small>}- * -{''[[Alcippe castaneceps]]'' <small>(Hodgson, 1837)</small>}- * -{''[[Alcippe cinerea]]'' <small>(Blyth, 1847)</small>}- * -{''[[Alcippe davidi]]'' <small>Styan, 1896</small>}- * -{''[[Alcippe dubia]]'' <small>(Hume, 1874)</small>}- * -{''[[Alcippe fratercula]]'' <small>Rippon, 1900</small>}- * -{''[[Alcippe grotei]]'' <small>Delacour, 1936</small>}- * -{''[[Alcippe hueti]]'' <small>David, 1874</small>}- * -{''[[Alcippe klossi]]'' <small>Delacour & Jabouille, 1931</small>}- * -{''[[Alcippe morrisonia]]'' <small>Swinhoe, 1863</small>}- * -{''[[Alcippe nipalensis]]'' <small>(Hodgson, 1837)</small>}- * -{''[[Alcippe peracensis]]'' <small>Sharpe, 1887</small>}- * -{''[[Alcippe poioicephala]]'' <small>(Jerdon, 1844)</small>}- * -{''[[Alcippe pyrrhoptera]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Alcippe rufogularis]]'' <small>(Mandelli, 1873)</small>}- * -{''[[Alcippe variegaticeps]]'' <small>Yen, 1932</small>}- * -{''[[Alcockia rostrata]]'' <small>(Günther, 1887)</small>}- * -{''[[Aldabrachelys gigantea]]'' <small>(Schweigger, 1812)</small>}- * -{''[[Aldrichetta forsteri]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1836)</small>}- * -{''[[Aldrovandia affinis]]'' <small>(Günther, 1877)</small>}- * -{''[[Aldrovandia gracilis]]'' <small>Goode and Bean, 1896</small>}- * -{''[[Aldrovandia mediorostris]]'' <small>(Günther, 1887)</small>}- * -{''[[Aldrovandia oleosa]]'' <small>Sulak, 1977</small>}- * -{''[[Aldrovandia phalacra]]'' <small>(Vaillant, 1888)</small>}- * -{''[[Aldrovandia rostrata]]'' <small>(Günther, 1878)</small>}- * -{''[[Aleadryas rufinucha]]'' <small>(P. L. Sclater, 1874)</small>}- * -{''[[Alectis ciliaris]]'' <small>(Bloch, 1787)</small>}- * -{''[[Alectoris barbara]]'' <small>(Bonnaterre, 1790)</small>}- * -{''[[Alectoris chukar]]'' <small>(J. E. Gray, 1830)</small>}- * -{''[[Alectoris graeca]]'' <small>(Meisner, 1804)</small>}- * -{''[[Alectoris magna]]'' <small>(Przewalski, 1876)</small>}- * -{''[[Alectoris melanocephala]]'' <small>(Rüppell, 1835)</small>}- * -{''[[Alectoris philbyi]]'' <small>Lowe, 1934</small>}- * -{''[[Alectoris rufa]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alectrias alectrolophus]]'' <small>(Pallas, 1814)</small>}- * -{''[[Alectrias benjamini]]'' <small>Jordan and Snyder, 1902</small>}- * -{''[[Alectrias cirratus]]'' <small>(Lindberg, 1938)</small>}- * -{''[[Alectrias gallinus]]'' <small>(Lindberg, 1938)</small>}- * -{''[[Alectrias mutsuensis]]'' <small>Shiogaki, 1985</small>}- * -{''[[Alectridium aurantiacum]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Alectroenas madagascariensis]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Alectroenas nitidissimus]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Alectroenas pulcherrimus]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Alectroenas sganzini]]'' <small>(Bonaparte, 1854)</small>}- * -{''[[Alectrurus risora]]'' <small>(Vieillot, 1824)</small>}- * -{''[[Alectrurus tricolor]]'' <small>(Vieillot, 1816)</small>}- * -{''[[Alectura lathami]]'' <small>J. E. Gray, 1831</small>}- * -{''[[Alepes apercna]]'' <small>Grant, 1987</small>}- * -{''[[Alepes djedaba]]'' <small>(Forsskål in Niebuhr, 1775)</small>}- * -{''[[Alepes kleinii]]'' <small>(Bloch, 1793)</small>}- * -{''[[Alepes melanoptera]]'' <small>(Swainson, 1839)</small>}- * -{''[[Alepes vari]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1833)</small>}- * -{''[[Alepidomus evermanni]]'' <small>(Eigenmann, 1903)</small>}- * -{''[[Alepisaurus brevirostris]]'' <small>Gibbs, 1960</small>}- * -{''[[Alepisaurus ferox]]'' <small>Lowe, 1833</small>}- * -{''[[Alepocephalus agassizii]]'' <small>Goode and Bean, 1883</small>}- * -{''[[Alepocephalus andersoni]]'' <small>Fowler, 1934</small>}- * -{''[[Alepocephalus antipodianus]]'' <small>(Parrott, 1948)</small>}- * -{''[[Alepocephalus asperifrons]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Alepocephalus australis]]'' <small>Barnard, 1923</small>}- * -{''[[Alepocephalus bairdii]]'' <small>Goode and Bean, 1879</small>}- * -{''[[Alepocephalus bicolor]]'' <small>Alcock, 1891</small>}- * -{''[[Alepocephalus blanfordii]]'' <small>Alcock, 1892</small>}- * -{''[[Alepocephalus dentifer]]'' <small>Sazonov and Ivanov, 1979</small>}- * -{''[[Alepocephalus fundulus]]'' <small>Garman, 1899</small>}- * -{''[[Alepocephalus longiceps]]'' <small>Lloyd, 1909</small>}- * -{''[[Alepocephalus longirostris]]'' <small>Okamura and Kawanishi in Okamura and Kitajima, 1984</small>}- * -{''[[Alepocephalus melas]]'' <small>de Buen, 1961</small>}- * -{''[[Alepocephalus owstoni]]'' <small>Tanaka, 1908</small>}- * -{''[[Alepocephalus planifrons]]'' <small>Sazonov, 1993</small>}- * -{''[[Alepocephalus productus]]'' <small>Gill, 1883</small>}- * -{''[[Alepocephalus rostratus]]'' <small>Risso, 1820</small>}- * -{''[[Alepocephalus tenebrosus]]'' <small>Gilbert, 1892</small>}- * -{''[[Alepocephalus triangularis]]'' <small>Okamura and Kawanishi in Okamura and Kitajima, 1984</small>}- * -{''[[Alepocephalus umbriceps]]'' <small>Jordan and Thompson, 1914</small>}- * -{''[[Alertichthys blacki]]'' <small>Moreland, 1960</small>}- * -{''[[Alestes affinis]]'' <small>Günther, 1894</small>}- * -{''[[Alestes ansorgii]]'' <small>Boulenger, 1910</small>}- * -{''[[Alestes baremoze]]'' <small>(Joannis, 1835)</small>}- * -{''[[Alestes bartoni]]'' <small>Nichols and La Monte, 1953</small>}- * -{''[[Alestes batesii]]'' <small>Boulenger, 1903</small>}- * -{''[[Alestes bimaculatus]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Alestes bouboni]]'' <small>Roman, 1973</small>}- * -{''[[Alestes carmesinus]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Alestes comptus]]'' <small>Roberts and Stewart, 1976</small>}- * -{''[[Alestes dentex]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alestes grandisquamis]]'' <small>Boulenger, 1899</small>}- * -{''[[Alestes humilis]]'' <small>Boulenger, 1905</small>}- * -{''[[Alestes jacksonii]]'' <small>Boulenger, 1912</small>}- * -{''[[Alestes liebrechtsii]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Alestes macrophthalmus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Alestes peringueyi]]'' <small>Boulenger, 1923</small>}- * -{''[[Alestes rhodopleura]]'' <small>Boulenger, 1906</small>}- * -{''[[Alestes schoutedeni]]'' <small>Boulenger, 1912</small>}- * -{''[[Alestes stuhlmannii]]'' <small>Pfeffer, 1896</small>}- * -{''[[Alestes taeniurus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Alestes tessmanni]]'' <small>Pappenheim, 1911</small>}- * -{''[[Alestes tholloni]]'' <small>Pellegrin, 1901</small>}- * -{''[[Alestopetersius brichardi]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Alestopetersius caudalis]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Alestopetersius compressus]]'' <small>(Poll and Gosse, 1963)</small>}- * -{''[[Alestopetersius hilgendorfi]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Alestopetersius leopoldianus]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Alestopetersius nigropterus]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Alestopetersius smykalai]]'' <small>Poll, 1967</small>}- * -{''[[Alethe castanea]]'' <small>(Cassin, 1856)</small>}- * -{''[[Alethe diademata]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Alexandresaurus camacan]]'' <small>Rodrigues, Pellegrino, Dixo, Verdade, Pavan, Argolo and Sites, 2007</small>}- * -{''[[Alexteroon hypsiphonus]]'' <small>Amiet, 2000</small>}- * -{''[[Alexteroon jynx]]'' <small>Amiet, 2000</small>}- * -{''[[Alexteroon obstetricans]]'' <small>(Ahl, 1931)</small>}- * -{''[[Alfaro cultratus]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Alfaro huberi]]'' <small>(Fowler, 1923)</small>}- * -{''[[Algansea amecae]]'' <small>Pérez-Rodríguez, Pérez-Ponce de León, Domínguez-Domínguez and Doadrio, 2009</small>}- * -{''[[Algansea aphanea]]'' <small>Barbour and Miller, 1978</small>}- * -{''[[Algansea avia]]'' <small>Barbour and Miller, 1978</small>}- * -{''[[Algansea barbata]]'' <small>Álvarez and Cortés, 1964</small>}- * -{''[[Algansea lacustris]]'' <small>Steindachner in Therese von Bayern and Steindachner, 1895</small>}- * -{''[[Algansea monticola]]'' <small>Barbour and Contreras-Balderas, 1968</small>}- * -{''[[Algansea popoche]]'' <small>(Jordan and Snyder, 1899)</small>}- * -{''[[Algansea tincella]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1844)</small>}- * -{''[[Algyroides fitzingeri]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Algyroides marchi]]'' <small>Valverde, 1958</small>}- * -{''[[Algyroides moreoticus]]'' <small>Bibron and Bory, 1833</small>}- * -{''[[Algyroides nigropunctatus]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1839)</small>}- * -{''[[Alinea lanceolata]]'' <small>(Cope, 1863)</small>}- * -{''[[Alinea luciae]]'' <small>(Garman, 1887)</small>}- * -{''[[Alionycteris paucidentata]]'' <small>Kock, 1969</small>}- * -{''[[Alipiopsitta xanthops]]'' <small>(von Spix, 1824)</small>}- * -{''[[Alisterus amboinensis]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Alisterus chloropterus]]'' <small>(E. P. Ramsay, 1879)</small>}- * -{''[[Alisterus scapularis]]'' <small>(M. H. K. Lichtenstein, 1816)</small>}- * -{''[[Allactaga balikunica]]'' <small>Hsia and Fang, 1964</small>}- * -{''[[Allactaga bullata]]'' <small>G. M. Allen, 1925</small>}- * -{''[[Allactaga elater]]'' <small>(Lichtenstein, 1828)</small>}- * -{''[[Allactaga euphratica]]'' <small>Thomas, 1881</small>}- * -{''[[Allactaga hotsoni]]'' <small>Thomas, 1920</small>}- * -{''[[Allactaga major]]'' <small>(Kerr, 1792)</small>}- * -{''[[Allactaga severtzovi]]'' <small>Vinogradov, 1925</small>}- * -{''[[Allactaga sibirica]]'' <small>(Forster, 1778)</small>}- * -{''[[Allactaga tetradactyla]]'' <small>(Lichtenstein, 1823)</small>}- * -{''[[Allactaga toussi]]'' <small>Darvish, Hajjar, Matin, Haddad and Akbary rad, 2008</small>}- * -{''[[Allactaga vinogradovi]]'' <small>Argyropulo, 1941</small>}- * -{''[[Allactaga williamsi]]'' <small>Thomas, 1897</small>}- * -{''[[Allactodipus bobrinskii]]'' <small>Kolesnikov, 1937</small>}- * -{''[[Alle alle]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Allenbatrachus grunniens]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Allenbatrachus reticulatus]]'' <small>(Steindachner, 1870)</small>}- * -{''[[Allenia fusca]]'' <small>(Statius Muller, 1776)</small>}- * -{''[[Allenichthys glauerti]]'' <small>(Whitley, 1944)</small>}- * -{''[[Allenopithecus nigroviridis]]'' <small>(Pocock, 1907)</small>}- * -{''[[Alligator mississippiensis]]'' <small>(Daudin, 1802)</small>}- * -{''[[Alligator sinensis]]'' <small>Fauvel, 1879</small>}- * -{''[[Allips concolor]]'' <small>McCosker, 1972</small>}- * -{''[[Allobates alessandroi]]'' <small>(Grant and Rodríguez, 2001)</small>}- * -{''[[Allobates algorei]]'' <small>Barrio-Amorós and Santos, 2009</small>}- * -{''[[Allobates amissibilis]]'' <small>Kok, Hölting and Ernst, 2013</small>}- * -{''[[Allobates bacurau]]'' <small>Simões, 2016</small>}- * -{''[[Allobates bromelicola]]'' <small>(Test, 1956)</small>}- * -{''[[Allobates brunneus]]'' <small>(Cope, 1887)</small>}- * -{''[[Allobates caeruleodactylus]]'' <small>(Lima and Caldwell, 2001)</small>}- * -{''[[Allobates carajas]]'' <small>Simões, Rojas and Lima, 2019</small>}- * -{''[[Allobates caribe]]'' <small>(Barrio-Amorós, Rivas-Fuenmayor and Kaiser, 2006)</small>}- * -{''[[Allobates cepedai]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates chalcopis]]'' <small>(Kaiser, Coloma and Gray, 1994)</small>}- * -{''[[Allobates conspicuus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates crombiei]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates femoralis]]'' <small>(Boulenger, 1884)</small>}- * -{''[[Allobates flaviventris]]'' <small>Melo-Sampaio, Souza and Peloso, 2013</small>}- * -{''[[Allobates fratisenescus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates fuscellus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates gasconi]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates goianus]]'' <small>(Bokermann, 1975)</small>}- * -{''[[Allobates granti]]'' <small>(Kok, MacCulloch, Gaucher, Poelman, Bourne, Lathrop and Lenglet, 2006)</small>}- * -{''[[Allobates grillisimilis]]'' <small>Simões, Sturaro, Peloso and Lima, 2013</small>}- * -{''[[Allobates hodli]]'' <small>Simões, Lima and Farias, 2010</small>}- * -{''[[Allobates humilis]]'' <small>(Rivero, 1980)</small>}- * -{''[[Allobates ignotus]]'' <small>Anganoy-Criollo, 2012</small>}- * -{''[[Allobates insperatus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates juami]]'' <small>Simões, Gagliardi-Urrutia, Rojas-Runjaic and Castroviejo-Fisher, 2018</small>}- * -{''[[Allobates juanii]]'' <small>(Morales, 1994)</small>}- * -{''[[Allobates kingsburyi]]'' <small>(Boulenger, 1918)</small>}- * -{''[[Allobates magnussoni]]'' <small>Lima, Simões and Kaefer, 2014</small>}- * -{''[[Allobates mandelorum]]'' <small>(Schmidt, 1932)</small>}- * -{''[[Allobates marchesianus]]'' <small>(Melin, 1941)</small>}- * -{''[[Allobates masniger]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates mcdiarmidi]]'' <small>(Reynolds and Foster, 1992)</small>}- * -{''[[Allobates melanolaemus]]'' <small>(Grant and Rodríguez, 2001)</small>}- * -{''[[Allobates myersi]]'' <small>(Pyburn, 1981)</small>}- * -{''[[Allobates nidicola]]'' <small>(Caldwell and Lima, 2003)</small>}- * -{''[[Allobates niputidea]]'' <small>Grant, Acosta-Galvis and Rada, 2007</small>}- * -{''[[Allobates olfersioides]]'' <small>(Lutz, 1925)</small>}- * -{''[[Allobates ornatus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates paleovarzensis]]'' <small>Lima, Caldwell, Biavati and Montanarin, 2010</small>}- * -{''[[Allobates picachos]]'' <small>(Ardila-Robayo, Acosta-Galvis and Coloma, 2000)</small>}- * -{''[[Allobates pittieri]]'' <small>(La Marca, Manzanilla and Mijares-Urrutia, 2004)</small>}- * -{''[[Allobates ranoides]]'' <small>(Boulenger, 1918)</small>}- * -{''[[Allobates sanmartini]]'' <small>(Rivero, Langone and Prigioni, 1986)</small>}- * -{''[[Allobates subfolionidificans]]'' <small>(Lima, Sanchez and Souza, 2007)</small>}- * -{''[[Allobates sumtuosus]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates talamancae]]'' <small>(Cope, 1875)</small>}- * -{''[[Allobates tapajos]]'' <small>Lima, Simões and Kaefer, 2015</small>}- * -{''[[Allobates tinae]]'' <small>Melo-Sampaio, Oliveira and Prates, 2018</small>}- * -{''[[Allobates trilineatus]]'' <small>(Boulenger, 1884)</small>}- * -{''[[Allobates undulatus]]'' <small>(Myers and Donnelly, 2001)</small>}- * -{''[[Allobates vanzolinius]]'' <small>(Morales, 2002)</small>}- * -{''[[Allobates wayuu]]'' <small>(Acosta-Galvis, Cuentas and Coloma, 1999)</small>}- * -{''[[Allobates zaparo]]'' <small>(Silverstone, 1976)</small>}- * -{''[[Alloblennius anuchalis]]'' <small>(Springer and Spreitzer, 1978)</small>}- * -{''[[Alloblennius jugularis]]'' <small>(Klunzinger, 1871)</small>}- * -{''[[Alloblennius parvus]]'' <small>Springer and Spreitzer, 1978</small>}- * -{''[[Alloblennius pictus]]'' <small>(Lotan, 1969)</small>}- * -{''[[Allocareproctus jordani]]'' <small>(Burke, 1930)</small>}- * -{''[[Allocebus trichotis]]'' <small>(Günther, 1875)</small>}- * -{''[[Allochrocebus lhoesti]]'' <small>(Sclater, 1899)</small>}- * -{''[[Allochrocebus preussi]]'' <small>(Matschie, 1898)</small>}- * -{''[[Allochrocebus solatus]]'' <small>(Harrison, 1988)</small>}- * -{''[[Allochromis welcommei]]'' <small>(Greenwood, 1966)</small>}- * -{''[[Alloclinus holderi]]'' <small>(Lauderbach in Jordan and Starks, 1907)</small>}- * -{''[[Allocricetulus curtatus]]'' <small>(G. M. Allen, 1925)</small>}- * -{''[[Allocricetulus eversmanni]]'' <small>(Brandt, 1859)</small>}- * -{''[[Allocyttus folletti]]'' <small>Myers, 1960</small>}- * -{''[[Allocyttus guineensis]]'' <small>Trunov and Kukuev in Trunov, 1982</small>}- * -{''[[Allocyttus niger]]'' <small>James, Inada and Nakamura, 1988</small>}- * -{''[[Allocyttus verrucosus]]'' <small>(Gilchrist, 1906)</small>}- * -{''[[Allodontichthys hubbsi]]'' <small>Miller and Uyeno, 1980</small>}- * -{''[[Allodontichthys polylepis]]'' <small>Rauchenberger, 1988</small>}- * -{''[[Allodontichthys tamazulae]]'' <small>Turner, 1946</small>}- * -{''[[Allodontichthys zonistius]]'' <small>(Hubbs, 1932)</small>}- * -{''[[Allohistium cinereum]]'' <small>(Storer, 1845)</small>}- * -{''[[Allohistium maydeni]]'' <small>(Powers and Kuhajda in Powers, Kuhajda and Ahlbrand, 2012)</small>}- * -{''[[Allomicrodesmus dorotheae]]'' <small>Schultz in Schultz et al., 1966</small>}- * -{''[[Allomycterus pilatus]]'' <small>Whitley, 1931</small>}- * -{''[[Alloophorus robustus]]'' <small>(Bean, 1892)</small>}- * -{''[[Allopaa barmoachensis]]'' <small>(Khan and Tasnim, 1989)</small>}- * -{''[[Allopaa hazarensis]]'' <small>(Dubois and Khan, 1979)</small>}- * -{''[[Allophryne relicta]]'' <small>Caramaschi, Orrico, Faivovich, Dias and Solé, 2013</small>}- * -{''[[Allophryne resplendens]]'' <small>Castroviejo-Fisher, Pérez-Peña, Padial and Guayasamin, 2012</small>}- * -{''[[Allophryne ruthveni]]'' <small>Gaige, 1926</small>}- * -{''[[Allosmerus elongatus]]'' <small>(Ayres, 1854)</small>}- * -{''[[Allotaius spariformis]]'' <small>(Ogilby, 1910)</small>}- * -{''[[Allothunnus fallai]]'' <small>Serventy, 1948</small>}- * -{''[[Allotoca catarinae]]'' <small>(de Buen, 1942)</small>}- * -{''[[Allotoca diazi]]'' <small>(Meek, 1902)</small>}- * -{''[[Allotoca dugesii]]'' <small>(Bean, 1887)</small>}- * -{''[[Allotoca goslinei]]'' <small>Smith and Miller, 1987</small>}- * -{''[[Allotoca maculata]]'' <small>Smith and Miller, 1980</small>}- * -{''[[Allotoca meeki]]'' <small>(Alvarez, 1959)</small>}- * -{''[[Allotoca zacapuensis]]'' <small>Meyer, Radda and Domínguez, 2001</small>}- * -{''[[Alluaudina bellyi]]'' <small>Mocquard, 1894</small>}- * -{''[[Alluaudina mocquardi]]'' <small>Angel, 1939</small>}- * -{''[[Alophoixus bres]]'' <small>(Lesson, 1831)</small>}- * -{''[[Alophoixus finschii]]'' <small>(Salvadori, 1871)</small>}- * -{''[[Alophoixus flaveolus]]'' <small>(Gould, 1836)</small>}- * -{''[[Alophoixus frater]]'' <small>(Sharpe, 1877)</small>}- * -{''[[Alophoixus ochraceus]]'' <small>(Moore, 1854)</small>}- * -{''[[Alophoixus pallidus]]'' <small>(Swinhoe, 1870)</small>}- * -{''[[Alophoixus phaeocephalus]]'' <small>(Hartlaub, 1844)</small>}- * -{''[[Alopias pelagicus]]'' <small>Nakamura, 1935</small>}- * -{''[[Alopias superciliosus]]'' <small>(Lowe, 1841)</small>}- * -{''[[Alopias vulpinus]]'' <small>(Bonnaterre, 1788)</small>}- * -{''[[Alopochelidon fucata]]'' <small>(Temminck, 1822)</small>}- * -{''[[Alopochen aegyptiaca]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Alopochen kervazoi]]'' <small>(Cowles, 1994)</small>}- * -{''[[Alopochen mauritiana]]'' <small>(E. Newton & Gadow, 1893)</small>}- * -{''[[Alopoglossus amazonius]]'' <small>Ruthven, 1924</small>}- * -{''[[Alopoglossus andeanus]]'' <small>Ruibal, 1952</small>}- * -{''[[Alopoglossus angulatus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alopoglossus atriventris]]'' <small>Duellman, 1973</small>}- * -{''[[Alopoglossus avilapiresae]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Choueri, Lobos, Venegas, Torres-Carvajal and Werneck, 2020</small>}- * -{''[[Alopoglossus bicolor]]'' <small>(Werner, 1916)</small>}- * -{''[[Alopoglossus bilineatus]]'' <small>(Boulenger, 1890)</small>}- * -{''[[Alopoglossus brevifrontalis]]'' <small>(Boulenger, 1912)</small>}- * -{''[[Alopoglossus buckleyi]]'' <small>(O'Shaughnessy, 1881)</small>}- * -{''[[Alopoglossus carinicaudatus]]'' <small>(Cope, 1876)</small>}- * -{''[[Alopoglossus collii]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Choueri, Lobos, Venegas, Torres-Carvajal and Werneck, 2020</small>}- * -{''[[Alopoglossus copii]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Alopoglossus danieli]]'' <small>(Harris, 1994)</small>}- * -{''[[Alopoglossus embera]]'' <small>Peloso and Morales, 2017</small>}- * -{''[[Alopoglossus eurylepis]]'' <small>(Harris and Rueda, 1985)</small>}- * -{''[[Alopoglossus festae]]'' <small>(Peracca, 1896)</small>}- * -{''[[Alopoglossus gansorum]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Sánchez-Martínez, Moraes, Oliveira, Carvalho, Pavan, Choueri, Werneck et al., 2021</small>}- * -{''[[Alopoglossus gorgonae]]'' <small>(Harris, 1994)</small>}- * -{''[[Alopoglossus grandisquamatus]]'' <small>(Rueda, 1985)</small>}- * -{''[[Alopoglossus harrisi]]'' <small>Hernández-Morales, Sturaro, Nunes, Lotzkat and Peloso, 2020</small>}- * -{''[[Alopoglossus indigenorum]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Sánchez-Martínez, Moraes, Oliveira, Carvalho, Pavan, Choueri, Werneck et al., 2021</small>}- * -{''[[Alopoglossus kugleri]]'' <small>(Roux, 1927)</small>}- * -{''[[Alopoglossus lehmanni]]'' <small>Ayala and Harris, 1984</small>}- * -{''[[Alopoglossus meloi]]'' <small>Ribeiro-Júnior, 2018</small>}- * -{''[[Alopoglossus myersi]]'' <small>(Harris, 1994)</small>}- * -{''[[Alopoglossus plicatus]]'' <small>Taylor, 1949</small>}- * -{''[[Alopoglossus romaleos]]'' <small>(Harris, 1994)</small>}- * -{''[[Alopoglossus stenolepis]]'' <small>(Boulenger, 1908)</small>}- * -{''[[Alopoglossus tapajosensis]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Sánchez-Martínez, Moraes, Oliveira, Carvalho, Pavan, Choueri, Werneck et al., 2021</small>}- * -{''[[Alopoglossus theodorusi]]'' <small>Ribeiro-Júnior, Meiri and Fouqet, 2020</small>}- * -{''[[Alopoglossus vallensis]]'' <small>(Harris, 1994)</small>}- * -{''[[Alopoglossus viridiceps]]'' <small>Torres-Carvajal and Lobos, 2014</small>}- * -{''[[Alosa aestivalis]]'' <small>(Mitchill, 1814)</small>}- * -{''[[Alosa agone]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Alosa alabamae]]'' <small>Jordan and Evermann in Evermann, 1896</small>}- * -{''[[Alosa alosa]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Alosa braschnikowi]]'' <small>(Borodin, 1904)</small>}- * -{''[[Alosa caspia]]'' <small>(Eichwald, 1838)</small>}- * -{''[[Alosa chrysochloris]]'' <small>(Rafinesque, 1820)</small>}- * -{''[[Alosa curensis]]'' <small>(Suvorov, 1907)</small>}- * -{''[[Alosa immaculata]]'' <small>Bennett, 1835</small>}- * -{''[[Alosa kessleri]]'' <small>(Grimm, 1887)</small>}- * -{''[[Alosa killarnensis]]'' <small>Regan, 1916</small>}- * -{''[[Alosa macedonica]]'' <small>(Vinciguerra, 1921)</small>}- * -{''[[Alosa maeotica]]'' <small>(Grimm, 1901)</small>}- * -{''[[Alosa mediocris]]'' <small>(Mitchill, 1814)</small>}- * -{''[[Alosa pontica]]'' <small>(Eichwald, 1838)</small>}- * -{''[[Alosa pseudoharengus]]'' <small>(Wilson, 1811)</small>}- * -{''[[Alosa sapidissima]]'' <small>(Wilson, 1811)</small>}- * -{''[[Alosa saposchnikowii]]'' <small>(Grimm, 1887)</small>}- * -{''[[Alosa sphaerocephala]]'' <small>(Berg, 1913)</small>}- * -{''[[Alosa suworowi]]'' <small>(Berg, 1913)</small>}- * -{''[[Alosa tanaica]]'' <small>(Grimm, 1901)</small>}- * -{''[[Alosa vistonica]]'' <small>Economidis and Sinis, 1986</small>}- * -{''[[Alosa volgensis]]'' <small>(Berg, 1913)</small>}- * -{''[[Alouatta arctoidea]]'' <small>Cabrera, 1940</small>}- * -{''[[Alouatta belzebul]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Alouatta caraya]]'' <small>(Humboldt, 1812)</small>}- * -{''[[Alouatta discolor]]'' <small>(Spix, 1823)</small>}- * -{''[[Alouatta guariba]]'' <small>(Humboldt, 1812)</small>}- * -{''[[Alouatta macconnelli]]'' <small>Elliot, 1910</small>}- * -{''[[Alouatta nigerrima]]'' <small>Lönnberg, 1941</small>}- * -{''[[Alouatta palliata]]'' <small>(Gray, 1849)</small>}- * -{''[[Alouatta pigra]]'' <small>Lawrence, 1933</small>}- * -{''[[Alouatta sara]]'' <small>Elliot, 1910</small>}- * -{''[[Alouatta seniculus]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Alouatta ululata]]'' <small>Elliot, 1912</small>}- * -{''[[Alphestes afer]]'' <small>(Bloch, 1793)</small>}- * -{''[[Alphestes immaculatus]]'' <small>Breder, 1936</small>}- * -{''[[Alphestes multiguttatus]]'' <small>(Günther, 1867)</small>}- * -{''[[Alpinoscincus alpinus]]'' <small>(Greer, Allison and Cogger, 2005)</small>}- * -{''[[Alpinoscincus subalpinus]]'' <small>(Greer, Allison and Cogger, 2005)</small>}- * -{''[[Alpiscaptulus medogensis]]'' <small>Jiang and Chen in Chen et al., 2021</small>}- * -{''[[Alsodes australis]]'' <small>Formas, Úbeda, Cuevas and Nuñez, 1997</small>}- * -{''[[Alsodes barrioi]]'' <small>Veloso, Diaz, Iturra-Constant and Penna, 1981</small>}- * -{''[[Alsodes cantillanensis]]'' <small>Charrier, Correa-Quezada, Castro and Méndez-Torres, 2015</small>}- * -{''[[Alsodes coppingeri]]'' <small>(Günther, 1881)</small>}- * -{''[[Alsodes gargola]]'' <small>Gallardo, 1970</small>}- * -{''[[Alsodes hugoi]]'' <small>Cuevas and Formas, 2001</small>}- * -{''[[Alsodes igneus]]'' <small>Cuevas and Formas, 2005</small>}- * -{''[[Alsodes kaweshkari]]'' <small>Formas, Cuevas and Nuñez, 1998</small>}- * -{''[[Alsodes montanus]]'' <small>(Lataste in Philippi, 1902)</small>}- * -{''[[Alsodes monticola]]'' <small>Bell, 1843</small>}- * -{''[[Alsodes neuquensis]]'' <small>Cei, 1976</small>}- * -{''[[Alsodes nodosus]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1841)</small>}- * -{''[[Alsodes norae]]'' <small>Cuevas, 2008</small>}- * -{''[[Alsodes pehuenche]]'' <small>Cei, 1976</small>}- * -{''[[Alsodes tumultuosus]]'' <small>Veloso, Iturra-Constant and Galleguillos-G., 1979</small>}- * -{''[[Alsodes valdiviensis]]'' <small>Formas, Cuevas and Brieva, 2002</small>}- * -{''[[Alsodes vanzolinii]]'' <small>(Donoso-Barros, 1974)</small>}- * -{''[[Alsodes verrucosus]]'' <small>(Philippi, 1902)</small>}- * -{''[[Alsodes vittatus]]'' <small>(Philippi, 1902)</small>}- * -{''[[Alsophis antiguae]]'' <small>Parker, 1933</small>}- * -{''[[Alsophis antillensis]]'' <small>(Schlegel, 1837)</small>}- * -{''[[Alsophis danforthi]]'' <small>Cochran, 1938</small>}- * -{''[[Alsophis manselli]]'' <small>Parker, 1933</small>}- * -{''[[Alsophis rijgersmaei]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Alsophis rufiventris]]'' <small>(A. M. C. Duméril, Bibron and A. H. A. Duméril, 1854)</small>}- * -{''[[Alsophis sajdaki]]'' <small>Henderson, 1990</small>}- * -{''[[Alsophis sanctonum]]'' <small>Barbour, 1915</small>}- * -{''[[Alsophis sibonius]]'' <small>Cope, 1879</small>}- * -{''[[Alsophylax boehmei]]'' <small>Szczerbak, 1991</small>}- * -{''[[Alsophylax laevis]]'' <small>Nikolsky, 1907</small>}- * -{''[[Alsophylax loricatus]]'' <small>Strauch, 1887</small>}- * -{''[[Alsophylax pipiens]]'' <small>(Pallas, 1827)</small>}- * -{''[[Alsophylax przewalskii]]'' <small>Strauch, 1887</small>}- * -{''[[Alsophylax tadjikiensis]]'' <small>Golubev, 1979</small>}- * -{''[[Alsophylax tokobajevi]]'' <small>Yeriomtschenko and Szczerbak, 1984</small>}- * -{''[[Alticola albicaudus]]'' <small>(True, 1894)</small>}- * -{''[[Alticola argentatus]]'' <small>(Severtzov, 1879)</small>}- * -{''[[Alticola barakshin]]'' <small>Bannikov, 1947</small>}- * -{''[[Alticola lemminus]]'' <small>(Miller, 1898)</small>}- * -{''[[Alticola macrotis]]'' <small>(Radde, 1862)</small>}- * -{''[[Alticola montosa]]'' <small>(True, 1894)</small>}- * -{''[[Alticola olchonensis]]'' <small>Litvinov, 1960</small>}- * -{''[[Alticola roylei]]'' <small>(Gray, 1842)</small>}- * -{''[[Alticola semicanus]]'' <small>(G. M. Allen, 1924)</small>}- * -{''[[Alticola stoliczkanus]]'' <small>(Blanford, 1875)</small>}- * -{''[[Alticola strelzowi]]'' <small>(Kastschenko, 1899)</small>}- * -{''[[Alticola tuvinicus]]'' <small>Ognev, 1950</small>}- * -{''[[Alticorpus macrocleithrum]]'' <small>(Stauffer and McKaye, 1985)</small>}- * -{''[[Alticorpus mentale]]'' <small>Stauffer and McKaye, 1988</small>}- * -{''[[Alticorpus pectinatum]]'' <small>Stauffer and McKaye, 1988</small>}- * -{''[[Alticorpus peterdaviesi]]'' <small>(Burgess and Axelrod, 1973)</small>}- * -{''[[Alticorpus profundicola]]'' <small>Stauffer and McKaye, 1988</small>}- * -{''[[Alticus arnoldorum]]'' <small>(Curtiss, 1938)</small>}- * -{''[[Alticus kirkii]]'' <small>(Günther, 1868)</small>}- * -{''[[Alticus monochrus]]'' <small>Bleeker, 1869</small>}- * -{''[[Alticus montanoi]]'' <small>(Sauvage, 1880)</small>}- * -{''[[Alticus saliens]]'' <small>(Lacepède, 1800)</small>}- * -{''[[Alticus sertatus]]'' <small>(Garman, 1903)</small>}- * -{''[[Alticus simplicirrus]]'' <small>Smith-Vaniz and Springer, 1971</small>}- * -{''[[Altiphrynoides malcolmi]]'' <small>(Grandison, 1978)</small>}- * -{''[[Altiphrynoides osgoodi]]'' <small>(Loveridge, 1932)</small>}- * -{''[[Altolamprologus calvus]]'' <small>(Poll, 1978)</small>}- * -{''[[Altolamprologus compressiceps]]'' <small>(Boulenger, 1898)</small>}- * -{''[[Altrichthys azurelineatus]]'' <small>(Fowler and Bean, 1928)</small>}- * -{''[[Altrichthys curatus]]'' <small>Allen, 1999</small>}- * -{''[[Aluterus heudelotii]]'' <small>Hollard, 1855</small>}- * -{''[[Aluterus monoceros]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Aluterus schoepfii]]'' <small>(Walbaum, 1792)</small>}- * -{''[[Aluterus scriptus]]'' <small>(Osbeck, 1765)</small>}- * -{''[[Alytes cisternasii]]'' <small>Boscá, 1879</small>}- * -{''[[Alytes dickhilleni]]'' <small>Arntzen and García-París, 1995</small>}- * -{''[[Alytes maurus]]'' <small>Pasteur and Bons, 1962</small>}- * -{''[[Alytes muletensis]]'' <small>(Sanchíz and Adrover, 1979)</small>}- * -{''[[Alytes obstetricans]]'' <small>(Laurenti, 1768)</small>}- * -{''[[Amadina erythrocephala]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amadina fasciata]]'' <small>(Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Amalocichla incerta]]'' <small>(Salvadori, 1876)</small>}- * -{''[[Amalocichla sclateriana]]'' <small>De Vis, 1892</small>}- * -{''[[Amandava amandava]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amandava formosa]]'' <small>(Latham, 1790)</small>}- * -{''[[Amandava subflava]]'' <small>(Vieillot, 1819)</small>}- * -{''[[Amanses scopas]]'' <small>(Cuvier, 1829)</small>}- * -{''[[Amapasaurus tetradactylus]]'' <small>Cunha, 1970</small>}- * -{''[[Amaralia hypsiura]]'' <small>(Kner, 1855)</small>}- * -{''[[Amarginops ansorgii]]'' <small>(Boulenger, 1910)</small>}- * -{''[[Amarginops bocagii]]'' <small>(Boulenger, 1910)</small>}- * -{''[[Amarginops habereri]]'' <small>(Steindachner, 1912)</small>}- * -{''[[Amarginops hildae]]'' <small>(Bell-Cross, 1973)</small>}- * -{''[[Amarginops mabusi]]'' <small>(Boulenger, 1905)</small>}- * -{''[[Amarginops macropterus]]'' <small>(Boulenger, 1920)</small>}- * -{''[[Amarginops ornatus]]'' <small>(Boulenger, 1902)</small>}- * -{''[[Amarginops persimilis]]'' <small>(Günther, 1899)</small>}- * -{''[[Amarginops platus]]'' <small>Nichols and Griscom, 1917</small>}- * -{''[[Amarginops punctatus]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Amarginops stappersii]]'' <small>(Boulenger, 1917)</small>}- * -{''[[Amarginops thonneri]]'' <small>(Steindachner, 1912)</small>}- * -{''[[Amarsipus carlsbergi]]'' <small>Haedrich, 1969</small>}- * -{''[[Amastridium sapperi]]'' <small>(Werner, 1903)</small>}- * -{''[[Amastridium veliferum]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Amaurocichla bocagii]]'' <small>Sharpe, 1892</small>}- * -{''[[Amaurolimnas concolor]]'' <small>(Gosse, 1847)</small>}- * -{''[[Amaurornis akool]]'' <small>(Sykes, 1832)</small>}- * -{''[[Amaurornis flavirostra]]'' <small>(Swainson, 1837)</small>}- * -{''[[Amaurornis isabellina]]'' <small>(Schlegel, 1865)</small>}- * -{''[[Amaurornis olivacea]]'' <small>(Meyen, 1834)</small>}- * -{''[[Amaurornis olivieri]]'' <small>(G. Grandidier & Berlioz, 1929)</small>}- * -{''[[Amaurornis phoenicurus]]'' <small>(Pennant, 1769)</small>}- * -{''[[Amaurospiza aequatorialis]]'' <small>Sharpe, 1888</small>}- * -{''[[Amaurospiza carrizalensis]]'' <small>Lentino & Restall, 2003</small>}- * -{''[[Amaurospiza concolor]]'' <small>Cabanis, 1861</small>}- * -{''[[Amaurospiza moesta]]'' <small>(Hartlaub, 1853)</small>}- * -{''[[Amazilia boucardi]]'' <small>(Mulsant, 1877)</small>}- * -{''[[Amazilia luciae]]'' <small>(Lawrence, 1868)</small>}- * -{''[[Amazilia rutila]]'' <small>(Delattre, 1843)</small>}- * -{''[[Amazilia tzacatl]]'' <small>(de la Llave, 1833)</small>}- * -{''[[Amazilia yucatanensis]]'' <small>(S. Cabot, 1845)</small>}- * -{''[[Amazilis amazilia]]'' <small>(R. Lesson & Garnot, 1827)</small>}- * -{''[[Amazona aestiva]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona agilis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona albifrons]]'' <small>(Sparrman, 1788)</small>}- * -{''[[Amazona amazonica]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Amazona arausiaca]]'' <small>(P. L. S. Müller, 1776)</small>}- * -{''[[Amazona auropalliata]]'' <small>(R. Lesson, 1842)</small>}- * -{''[[Amazona autumnalis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona barbadensis]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Amazona brasiliensis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona collaria]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona diadema]]'' <small>(von Spix, 1824)</small>}- * -{''[[Amazona dufresniana]]'' <small>(Shaw, 1812)</small>}- * -{''[[Amazona farinosa]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Amazona festiva]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona finschi]]'' <small>(P. L. Sclater, 1864)</small>}- * -{''[[Amazona guildingii]]'' <small>(Vigors, 1837)</small>}- * -{''[[Amazona imperialis]]'' <small>Richmond, 1899</small>}- * -{''[[Amazona kawalli]]'' <small>Grantsau & Camargo, 1989</small>}- * -{''[[Amazona leucocephala]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amazona mercenarius]]'' <small>(Tschudi, 1844)</small>}- * -{''[[Amazona ochrocephala]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Amazona oratrix]]'' <small>Ridgway, 1887</small>}- * -{''[[Amazona pretrei]]'' <small>(Temminck, 1830)</small>}- * -{''[[Amazona rhodocorytha]]'' <small>(Salvadori, 1890)</small>}- * -{''[[Amazona tucumana]]'' <small>(Cabanis, 1885)</small>}- * -{''[[Amazona ventralis]]'' <small>(P. L. S. Müller, 1776)</small>}- * -{''[[Amazona versicolor]]'' <small>(P. L. S. Müller, 1776)</small>}- * -{''[[Amazona vinacea]]'' <small>(Kuhl, 1820)</small>}- * -{''[[Amazona viridigenalis]]'' <small>(Cassin, 1853)</small>}- * -{''[[Amazona vittata]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Amazona xantholora]]'' <small>(G. R. Gray, 1859)</small>}- * -{''[[Amazonetta brasiliensis]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Amazonsprattus scintilla]]'' <small>Roberts, 1984</small>}- * -{''[[Amazophrynella amazonicola]]'' <small>Rojas, Carvalho, Ávila, Farias, Gordo and Hrbek, 2015</small>}- * -{''[[Amazophrynella bilinguis]]'' <small>Kaefer, Rojas-Zamora, Ferrão, Farias and Lima, 2019</small>}- * -{''[[Amazophrynella bokermanni]]'' <small>(Izecksohn, 1994)</small>}- * -{''[[Amazophrynella javierbustamantei]]'' <small>Rojas-Zamora, Chaparro, Carvalho, Ávila, Farias, Hrbek and Gordo, 2016</small>}- * -{''[[Amazophrynella manaos]]'' <small>Rojas, Carvalho, Ávila, Farias and Hrbek, 2014</small>}- * -{''[[Amazophrynella matses]]'' <small>Rojas, Carvalho, Ávila, Farias, Gordo and Hrbek, 2015</small>}- * -{''[[Amazophrynella minuta]]'' <small>(Melin, 1941)</small>}- * -{''[[Amazophrynella moisesii]]'' <small>Rojas-Zamora, Fouquet, Ron, Hernández-Ruz, Melo-Sampaio, Chaparro, Vogt, Carvalho et al., 2018</small>}- * -{''[[Amazophrynella siona]]'' <small>Rojas-Zamora, Fouquet, Ron, Hernández-Ruz, Melo-Sampaio, Chaparro, Vogt, Carvalho et al., 2018</small>}- * -{''[[Amazophrynella teko]]'' <small>Rojas-Zamora, Fouquet, Ron, Hernández-Ruz, Melo-Sampaio, Chaparro, Vogt, Carvalho et al., 2018</small>}- * -{''[[Amazophrynella vote]]'' <small>Ávila, Carvalho, Gordo, Kawashita-Ribeiro and Morais, 2012</small>}- * -{''[[Amazophrynella xinguensis]]'' <small>Rojas-Zamora, Fouquet, Ron, Hernández-Ruz, Melo-Sampaio, Chaparro, Vogt, Carvalho et al., 2018</small>}- * -{''[[Ambassis agassizii]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Ambassis agrammus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Ambassis ambassis]]'' <small>(Lacepède, 1802)</small>}- * -{''[[Ambassis buruensis]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Ambassis buton]]'' <small>Popta, 1918</small>}- * -{''[[Ambassis dussumieri]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Ambassis elongatus]]'' <small>(Castelnau, 1878)</small>}- * -{''[[Ambassis fontoynonti]]'' <small>Pellegrin, 1932</small>}- * -{''[[Ambassis gymnocephalus]]'' <small>(Lacepède, 1802)</small>}- * -{''[[Ambassis interrupta]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Ambassis jacksoniensis]]'' <small>(Macleay, 1881)</small>}- * -{''[[Ambassis kopsii]]'' <small>Bleeker, 1858</small>}- * -{''[[Ambassis macleayi]]'' <small>(Castelnau, 1878)</small>}- * -{''[[Ambassis macracanthus]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Ambassis marianus]]'' <small>Günther, 1880</small>}- * -{''[[Ambassis miops]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Ambassis muelleri]]'' <small>Klunzinger, 1880</small>}- * -{''[[Ambassis nalua]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Ambassis natalensis]]'' <small>Gilchrist and Thompson, 1908</small>}- * -{''[[Ambassis thermalis]]'' <small>Cuvier</small>}- * -{''[[Ambassis urotaenia]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Ambassis vachellii]]'' <small>Richardson, 1846</small>}- * -{''[[Ambiserrula jugosa]]'' <small>(McCulloch, 1914)</small>}- * -{''[[Amblonyx cinereus]]'' <small>(Illiger, 1815)</small>}- * -{''[[Ambloplites ariommus]]'' <small>Viosca, 1936</small>}- * -{''[[Ambloplites cavifrons]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Ambloplites constellatus]]'' <small>Cashner and Suttkus, 1977</small>}- * -{''[[Ambloplites rupestris]]'' <small>(Rafinesque, 1817)</small>}- * -{''[[Amblyceps apangi]]'' <small>Nath and Dey, 1989</small>}- * -{''[[Amblyceps caecutiens]]'' <small>Blyth, 1858</small>}- * -{''[[Amblyceps foratum]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Amblyceps laticeps]]'' <small>(McClelland, 1842)</small>}- * -{''[[Amblyceps mangois]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Amblyceps mucronatum]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Amblyceps murraystuarti]]'' <small>Chaudhuri, 1919</small>}- * -{''[[Amblyceps platycephalus]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Amblyceps serratum]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Amblyceps tenuispinis]]'' <small>Blyth, 1860</small>}- * -{''[[Amblyceps variegatum]]'' <small>Ng and Kottelat, 2000</small>}- * -{''[[Amblycercus holosericeus]]'' <small>(Deppe, 1830)</small>}- * -{''[[Amblychaeturichthys hexanema]]'' <small>(Bleeker, 1853)</small>}- * -{''[[Amblychaeturichthys sciistius]]'' <small>(Jordan and Snyder, 1901)</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus bimacula]]'' <small>(Jenkins, 1903)</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus earnshawi]]'' <small>Lubbock, 1978</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus oxyrhynchos]]'' <small>(Bleeker, 1858)</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus pinos]]'' <small>(Mowbray in Breder, 1927)</small>}- * -{''[[Amblycirrhitus unimacula]]'' <small>(Kamohara, 1957)</small>}- * -{''[[Amblydoras affinis]]'' <small>(Kner, 1855)</small>}- * -{''[[Amblydoras bolivarensis]]'' <small>(Fernández-Yépez, 1968)</small>}- * -{''[[Amblydoras gonzalezi]]'' <small>(Fernández-Yépez, 1968)</small>}- * -{''[[Amblydoras hancockii]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840)</small>}- * -{''[[Amblydoras monitor]]'' <small>(Cope, 1872)</small>}- * -{''[[Amblydoras nauticus]]'' <small>(Cope, 1874)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris arcupinna]]'' <small>Mohlmann and Munday, 1999</small>}- * -{''[[Amblyeleotris aurora]]'' <small>(Polunin and Lubbock, 1977)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris bellicauda]]'' <small>Randall, 2004</small>}- * -{''[[Amblyeleotris biguttata]]'' <small>Randall, 2004</small>}- * -{''[[Amblyeleotris callopareia]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1979</small>}- * -{''[[Amblyeleotris delicatulus]]'' <small>Smith, 1958</small>}- * -{''[[Amblyeleotris diagonalis]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1979</small>}- * -{''[[Amblyeleotris downingi]]'' <small>Randall, 1994</small>}- * -{''[[Amblyeleotris ellipse]]'' <small>Randall, 2004</small>}- * -{''[[Amblyeleotris fasciata]]'' <small>(Herre, 1953)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris fontanesii]]'' <small>(Bleeker, 1852)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris guttata]]'' <small>(Fowler, 1938)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris gymnocephala]]'' <small>(Bleeker, 1853)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris harrisorum]]'' <small>Mohlmann and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Amblyeleotris japonica]]'' <small>Takagi, 1957</small>}- * -{''[[Amblyeleotris katherine]]'' <small>Randall, 2004</small>}- * -{''[[Amblyeleotris latifasciata]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1979</small>}- * -{''[[Amblyeleotris macronema]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1979</small>}- * -{''[[Amblyeleotris marquesas]]'' <small>Mohlmann and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Amblyeleotris masuii]]'' <small>Aonuma and Yoshino, 1996</small>}- * -{''[[Amblyeleotris melanocephala]]'' <small>Aonuma, Iwata and Yoshino, 2000</small>}- * -{''[[Amblyeleotris novaecaledoniae]]'' <small>Goren, 1981</small>}- * -{''[[Amblyeleotris ogasawarensis]]'' <small>Yanagisawa, 1978</small>}- * -{''[[Amblyeleotris periophthalma]]'' <small>(Bleeker, 1853)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris randalli]]'' <small>Hoese and Steene, 1978</small>}- * -{''[[Amblyeleotris rhyax]]'' <small>Polunin and Lubbock, 1979</small>}- * -{''[[Amblyeleotris rubrimarginata]]'' <small>Mohlmann and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Amblyeleotris steinitzi]]'' <small>(Klausewitz, 1974)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris stenotaeniata]]'' <small>Randall, 2004</small>}- * -{''[[Amblyeleotris sungami]]'' <small>(Klausewitz, 1969)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris triguttata]]'' <small>Randall, 1994</small>}- * -{''[[Amblyeleotris wheeleri]]'' <small>(Polunin and Lubbock, 1977)</small>}- * -{''[[Amblyeleotris yanoi]]'' <small>Aonuma and Yoshino, 1996</small>}- * -{''[[Amblygaster clupeoides]]'' <small>Bleeker, 1849</small>}- * -{''[[Amblygaster leiogaster]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1847)</small>}- * -{''[[Amblygaster sirm]]'' <small>(Walbaum, 1792)</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon aureus]]'' <small>(Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830)</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon batunai]]'' <small>Allen, 1995</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon curacao]]'' <small>(Bloch, 1787)</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon flavilatus]]'' <small>Allen and Randall, 1980</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon indicus]]'' <small>Allen and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon leucogaster]]'' <small>(Bleeker, 1847)</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon melanopterus]]'' <small>Allen and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon orbicularis]]'' <small>(Hombron and Jacquinot in Jacquinot and Guichenot, 1853)</small>}- * -{''[[Amblyglyphidodon ternatensis]]'' <small>(Bleeker, 1853)</small>}- * -{''[[Amblygobius albimaculatus]]'' <small>(Rüppell, 1830)</small>}- * -{''[[Amblygobius buanensis]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Amblygobius bynoensis]]'' <small>(Richardson, 1844)</small>}- * -{''[[Amblygobius decussatus]]'' <small>(Bleeker, 1855)</small>}- * -{''[[Amblygobius esakiae]]'' <small>Herre, 1939</small>}- * -{''[[Amblygobius hectori]]'' <small>(Smith, 1957)</small>}- * -{''[[Amblygobius linki]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Amblygobius nocturnus]]'' <small>(Herre, 1945)</small>}- * -{''[[Amblygobius phalaena]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Amblygobius semicinctus]]'' <small>(Bennett, 1833)</small>}- * -{''[[Amblygobius sewardii]]'' <small>(Playfair in Playfair and Günther, 1867)</small>}- * -{''[[Amblygobius sphynx]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Amblygobius stethophthalmus]]'' <small>(Bleeker, 1851)</small>}- * -{''[[Amblygobius tekomaji]]'' <small>(Smith, 1959)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas concolor]]'' <small>(A. Smith, 1849)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas dimidiata]]'' <small>(Günther, 1888)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas katangensis]]'' <small>de Witte and Laurent, 1942</small>}- * -{''[[Amblyodipsas microphthalma]]'' <small>(Bianconi, 1852)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas polylepis]]'' <small>(Bocage, 1873)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas rodhaini]]'' <small>(de Witte, 1930)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas teitana]]'' <small>Broadley, 1971</small>}- * -{''[[Amblyodipsas unicolor]]'' <small>(Reinhardt, 1843)</small>}- * -{''[[Amblyodipsas ventrimaculata]]'' <small>(Roux, 1907)</small>}- * -{''[[Amblyopsis rosae]]'' <small>(Eigenmann, 1898)</small>}- * -{''[[Amblyopsis spelaea]]'' <small>DeKay, 1842</small>}- * -{''[[Amblyornis flavifrons]]'' <small>Rothschild, 1895</small>}- * -{''[[Amblyornis inornata]]'' <small>(Schlegel, 1871)</small>}- * -{''[[Amblyornis macgregoriae]]'' <small>De Vis, 1890</small>}- * -{''[[Amblyornis subalaris]]'' <small>Sharpe, 1884</small>}- * -{''[[Amblyospiza albifrons]]'' <small>(Vigors, 1831)</small>}- * -{''[[Amblyotrypauchen arctocephalus]]'' <small>(Alcock, 1890)</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon atkinsonii]]'' <small>(Blyth, 1860)</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon chulabhornae]]'' <small>Vidthayanon and Kottelat, 1990</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon curacao]]'' <small>(Bloch, 1787)</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon melettinus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1844)</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon microlepis]]'' <small>(Bleeker, 1854)</small>}- * -{''[[Amblypharyngodon mola]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Amblypomacentrus breviceps]]'' <small>(Schlegel and Müller, 1839)</small>}- * -{''[[Amblypomacentrus clarus]]'' <small>Allen and Adrim, 2000</small>}- * -{''[[Amblyraja badia]]'' <small>(Garman, 1899)</small>}- * -{''[[Amblyraja doellojuradoi]]'' <small>(Pozzi, 1935)</small>}- * -{''[[Amblyraja frerichsi]]'' <small>Krefft, 1968</small>}- * -{''[[Amblyraja georgiana]]'' <small>(Norman, 1938)</small>}- * -{''[[Amblyraja hyperborea]]'' <small>(Collett, 1879)</small>}- * -{''[[Amblyraja jenseni]]'' <small>(Bigelow and Schroeder, 1950)</small>}- * -{''[[Amblyraja radiata]]'' <small>(Donovan, 1808)</small>}- * -{''[[Amblyraja reversa]]'' <small>(Lloyd, 1906)</small>}- * -{''[[Amblyraja robertsi]]'' <small>(Hulley, 1970)</small>}- * -{''[[Amblyraja taaf]]'' <small>(Meissner, 1987)</small>}- * -{''[[Amblyramphus holosericeus]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Amblyrhiza inundata]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Amblyrhynchichthys micracanthus]]'' <small>Ng and Kottelat, 2004</small>}- * -{''[[Amblyrhynchichthys truncatus]]'' <small>(Bleeker, 1851)</small>}- * -{''[[Amblyrhynchus cristatus]]'' <small>Bell, 1825</small>}- * -{''[[Amblysomus corriae]]'' <small>Thomas, 1905</small>}- * -{''[[Amblysomus hottentotus]]'' <small>(A. Smith, 1829)</small>}- * -{''[[Amblysomus marleyi]]'' <small>Roberts, 1931</small>}- * -{''[[Amblysomus robustus]]'' <small>Bronner, 2000</small>}- * -{''[[Amblysomus septentrionalis]]'' <small>Roberts, 1913</small>}- * -{''[[Ambophthalmos angustus]]'' <small>(Nelson, 1977)</small>}- * -{''[[Ambophthalmos eurystigmatephoros]]'' <small>Jackson and Nelson, 1999</small>}- * -{''[[Ambophthalmos magnicirrus]]'' <small>(Nelson, 1977)</small>}- * -{''[[Ambystoma altamirani]]'' <small>Dugès, 1895</small>}- * -{''[[Ambystoma amblycephalum]]'' <small>Taylor, 1940</small>}- * -{''[[Ambystoma andersoni]]'' <small>Krebs and Brandon, 1984</small>}- * -{''[[Ambystoma annulatum]]'' <small>Cope, 1886</small>}- * -{''[[Ambystoma barbouri]]'' <small>Kraus and Petranka, 1989</small>}- * -{''[[Ambystoma bishopi]]'' <small>Goin, 1950</small>}- * -{''[[Ambystoma bombypellum]]'' <small>Taylor, 1940</small>}- * -{''[[Ambystoma californiense]]'' <small>Gray, 1853</small>}- * -{''[[Ambystoma cingulatum]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Ambystoma dumerilii]]'' <small>(Dugès, 1870)</small>}- * -{''[[Ambystoma flavipiperatum]]'' <small>Dixon, 1963</small>}- * -{''[[Ambystoma gracile]]'' <small>(Baird, 1859)</small>}- * -{''[[Ambystoma granulosum]]'' <small>Taylor, 1944</small>}- * -{''[[Ambystoma jeffersonianum]]'' <small>(Green, 1827)</small>}- * -{''[[Ambystoma laterale]]'' <small>Hallowell, 1856</small>}- * -{''[[Ambystoma leorae]]'' <small>(Taylor, 1943)</small>}- * -{''[[Ambystoma lermaense]]'' <small>(Taylor, 1940)</small>}- * -{''[[Ambystoma mabeei]]'' <small>Bishop, 1928</small>}- * -{''[[Ambystoma macrodactylum]]'' <small>Baird, 1850</small>}- * -{''[[Ambystoma maculatum]]'' <small>(Shaw, 1802)</small>}- * -{''[[Ambystoma mavortium]]'' <small>Baird, 1850</small>}- * -{''[[Ambystoma mexicanum]]'' <small>(Shaw and Nodder, 1798)</small>}- * -{''[[Ambystoma opacum]]'' <small>(Gravenhorst, 1807)</small>}- * -{''[[Ambystoma ordinarium]]'' <small>Taylor, 1940</small>}- * -{''[[Ambystoma rivulare]]'' <small>(Taylor, 1940)</small>}- * -{''[[Ambystoma rosaceum]]'' <small>Taylor, 1941</small>}- * -{''[[Ambystoma silvense]]'' <small>Webb, 2004</small>}- * -{''[[Ambystoma subsalsum]]'' <small>Taylor, 1943</small>}- * -{''[[Ambystoma talpoideum]]'' <small>(Holbrook, 1838)</small>}- * -{''[[Ambystoma taylori]]'' <small>Brandon, Maruska and Rumph, 1982</small>}- * -{''[[Ambystoma texanum]]'' <small>(Matthes, 1855)</small>}- * -{''[[Ambystoma tigrinum]]'' <small>(Green, 1825)</small>}- * -{''[[Ambystoma velasci]]'' <small>Dugès, 1888</small>}- * -{''[[Ameca splendens]]'' <small>Miller and Fitzsimons, 1971</small>}- * -{''[[Ameerega altamazonica]]'' <small>Twomey and Brown, 2008</small>}- * -{''[[Ameerega bassleri]]'' <small>(Melin, 1941)</small>}- * -{''[[Ameerega berohoka]]'' <small>Vaz-Silva and Maciel, 2011</small>}- * -{''[[Ameerega bilinguis]]'' <small>(Jungfer, 1989)</small>}- * -{''[[Ameerega boehmei]]'' <small>Lötters, Schmitz, Reichle, Rödder and Quennet, 2009</small>}- * -{''[[Ameerega boliviana]]'' <small>(Boulenger, 1902)</small>}- * -{''[[Ameerega braccata]]'' <small>(Steindachner, 1864)</small>}- * -{''[[Ameerega cainarachi]]'' <small>(Schulte, 1989)</small>}- * -{''[[Ameerega flavopicta]]'' <small>(Lutz, 1925)</small>}- * -{''[[Ameerega hahneli]]'' <small>(Boulenger, 1884)</small>}- * -{''[[Ameerega ignipedis]]'' <small>Brown and Twomey, 2009</small>}- * -{''[[Ameerega ingeri]]'' <small>(Cochran and Goin, 1970)</small>}- * -{''[[Ameerega labialis]]'' <small>(Cope, 1874)</small>}- * -{''[[Ameerega macero]]'' <small>(Rodríguez and Myers, 1993)</small>}- * -{''[[Ameerega munduruku]]'' <small>Neves, Silva, Akieda, Cabrera, Koroiva and Santana, 2017</small>}- * -{''[[Ameerega parvula]]'' <small>(Boulenger, 1882)</small>}- * -{''[[Ameerega pepperi]]'' <small>Brown and Twomey, 2009</small>}- * -{''[[Ameerega peruviridis]]'' <small>Bauer, 1986</small>}- * -{''[[Ameerega petersi]]'' <small>(Silverstone, 1976)</small>}- * -{''[[Ameerega picta]]'' <small>(Tschudi, 1838)</small>}- * -{''[[Ameerega planipaleae]]'' <small>(Morales and Velazco, 1998)</small>}- * -{''[[Ameerega pongoensis]]'' <small>(Schulte, 1999)</small>}- * -{''[[Ameerega pulchripecta]]'' <small>(Silverstone, 1976)</small>}- * -{''[[Ameerega rubriventris]]'' <small>(Lötters, Debold, Henle, Glaw and Kneller, 1997)</small>}- * -{''[[Ameerega shihuemoy]]'' <small>Serrano-Rojas, Whitworth, Villacampa-Ortega, von May, Gutiérrez, Padial and Chaparro, 2017</small>}- * -{''[[Ameerega silverstonei]]'' <small>(Myers and Daly, 1979)</small>}- * -{''[[Ameerega simulans]]'' <small>(Myers, Rodríguez and Icochea, 1998)</small>}- * -{''[[Ameerega trivittata]]'' <small>(Spix, 1824)</small>}- * -{''[[Ameerega yoshina]]'' <small>Brown and Twomey, 2009</small>}- * -{''[[Ameerega yungicola]]'' <small>(Lötters, Schmitz and Reichle, 2005)</small>}- * -{''[[Ameiurus brunneus]]'' <small>Jordan, 1877</small>}- * -{''[[Ameiurus catus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Ameiurus melas]]'' <small>(Rafinesque, 1820)</small>}- * -{''[[Ameiurus natalis]]'' <small>(Lesueur, 1819)</small>}- * -{''[[Ameiurus nebulosus]]'' <small>(Lesueur, 1819)</small>}- * -{''[[Ameiurus platycephalus]]'' <small>(Girard, 1859)</small>}- * -{''[[Ameiurus serracanthus]]'' <small>(Yerger and Relyea, 1968)</small>}- * -{''[[Ameiva aggerecusans]]'' <small>Koch, Venegas, Rödder, Flecks and Böhme, 2013</small>}- * -{''[[Ameiva ameiva]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Ameiva atrigularis]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Ameiva bifrontata]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Ameiva concolor]]'' <small>Ruthven, 1924</small>}- * -{''[[Ameiva fuliginosa]]'' <small>(Cope, 1892)</small>}- * -{''[[Ameiva jacuba]]'' <small>Giugliano, Nogueira, Valdujo, Collevatti and Colli, 2013</small>}- * -{''[[Ameiva nodam]]'' <small>Koch, Venegas, Rödder, Flecks and Böhme, 2013</small>}- * -{''[[Ameiva pantherina]]'' <small>Ugueto and Harvey, 2011</small>}- * -{''[[Ameiva parecis]]'' <small>(Colli, Costa, Garda, Kopp, Mesquita, Péres, Valdujo, Vieira and Wiederhecker, 2003)</small>}- * -{''[[Ameiva praesignis]]'' <small>(Baird and Girard, 1852)</small>}- * -{''[[Ameiva provitaae]]'' <small>García-Pérez, 1995</small>}- * -{''[[Ameiva reticulata]]'' <small>Landauro, García-Bravo and Venegas, 2015</small>}- * -{''[[Ameiva tobagana]]'' <small>Cope, 1879</small>}- * -{''[[Ameivula abalosi]]'' <small>(Cabrera, 2012)</small>}- * -{''[[Ameivula apipensis]]'' <small>Arias, Recoder, Álvarez, Ethcepare, Quipildor, Lobo and Rodrigues, 2018</small>}- * -{''[[Ameivula cipoensis]]'' <small>Arias, Carvalho, Zaher and Rodrigues, 2014</small>}- * -{''[[Ameivula confusioniba]]'' <small>(Arias, de Carvalho, Rodrigues and Zaher, 2011)</small>}- * -{''[[Ameivula jalapensis]]'' <small>(Colli, Giugliano, Mesquita and Franca, 2009)</small>}- * -{''[[Ameivula mumbuca]]'' <small>(Colli, Caldwell, Costa, Gainsbury, Garda, Mesquita, Filho, Soares, Silva, Valdujo et al., 2003)</small>}- * -{''[[Ameivula nativo]]'' <small>(Rocha, Bergallo and Peccinini-Seale, 1997)</small>}- * -{''[[Ameivula nigrigula]]'' <small>(Arias, de Carvalho, Rodrigues and Zaher, 2011)</small>}- * -{''[[Ameivula ocellifera]]'' <small>(Spix, 1825)</small>}- * -{''[[Ameivula pyrrhogularis]]'' <small>(Basto da Silva and Ávila-Pires, 2013)</small>}- * -{''[[Ameivula xacriaba]]'' <small>Arias, Texeira Jr., Recoder, Carvalho, Zaher and Rodrigues, 2014</small>}- * -{''[[Amerotyphlops amoipira]]'' <small>(Rodrigues and Juncá, 2002)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops arenensis]]'' <small>Graboski, Pereira-Filho, Silva, Costa Prudente and Zaher, 2015</small>}- * -{''[[Amerotyphlops brongersmianus]]'' <small>(Vanzolini, 1976)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops costaricensis]]'' <small>(Jiménez and Savage, 1963)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops lehneri]]'' <small>(Roux, 1926)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops microstomus]]'' <small>(Cope, 1866)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops minuisquamus]]'' <small>(Dixon and Hendricks, 1979)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops paucisquamus]]'' <small>(Dixon and Hendricks, 1979)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops reticulatus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops stadelmani]]'' <small>(Schmidt, 1936)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops tasymicris]]'' <small>(Thomas, 1974)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops tenuis]]'' <small>(Salvin, 1860)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops trinitatus]]'' <small>(Richmond, 1965)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops tycherus]]'' <small>(Townsend, Wilson, Ketzler and Luque-Montes, 2008)</small>}- * -{''[[Amerotyphlops yonenagae]]'' <small>(Rodrigues, 1991)</small>}- * -{''[[Ametrida centurio]]'' <small>Gray, 1847</small>}- * -{''[[Amia calva]]'' <small>Linnaeus, 1766</small>}- * -{''[[Amia ocellicauda]]'' <small>Richardson, 1836</small>}- * -{''[[Amietia angolensis]]'' <small>(Bocage, 1866)</small>}- * -{''[[Amietia chapini]]'' <small>(Noble, 1924)</small>}- * -{''[[Amietia delalandii]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1841)</small>}- * -{''[[Amietia desaegeri]]'' <small>(Laurent, 1972)</small>}- * -{''[[Amietia fuscigula]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1841)</small>}- * -{''[[Amietia hymenopus]]'' <small>(Boulenger, 1920)</small>}- * -{''[[Amietia inyangae]]'' <small>(Poynton, 1966)</small>}- * -{''[[Amietia johnstoni]]'' <small>(Günther, 1894)</small>}- * -{''[[Amietia moyerorum]]'' <small>Channing, Dehling, Lötters and Ernst, 2016</small>}- * -{''[[Amietia nutti]]'' <small>(Boulenger, 1896)</small>}- * -{''[[Amietia poyntoni]]'' <small>Channing and Baptista, 2013</small>}- * -{''[[Amietia ruwenzorica]]'' <small>(Laurent, 1972)</small>}- * -{''[[Amietia tenuoplicata]]'' <small>(Pickersgill, 2007)</small>}- * -{''[[Amietia vandijki]]'' <small>(Visser and Channing, 1997)</small>}- * -{''[[Amietia vertebralis]]'' <small>(Hewitt, 1927)</small>}- * -{''[[Amietia wittei]]'' <small>(Angel, 1924)</small>}- * -{''[[Amissidens hainesi]]'' <small>(Kailola, 2000)</small>}- * -{''[[Ammocrypta beanii]]'' <small>Jordan, 1877</small>}- * -{''[[Ammocrypta bifascia]]'' <small>Williams, 1975</small>}- * -{''[[Ammocrypta clara]]'' <small>Jordan and Meek, 1885</small>}- * -{''[[Ammocrypta meridiana]]'' <small>Williams, 1975</small>}- * -{''[[Ammocrypta pellucida]]'' <small>(Putnam, 1863)</small>}- * -{''[[Ammocrypta vivax]]'' <small>Hay, 1882</small>}- * -{''[[Ammocryptocharax elegans]]'' <small>Weitzman and Kanazawa, 1976</small>}- * -{''[[Ammocryptocharax lateralis]]'' <small>(Eigenmann, 1909)</small>}- * -{''[[Ammocryptocharax minutus]]'' <small>Buckup, 1993</small>}- * -{''[[Ammocryptocharax vintonae]]'' <small>(Eigenmann, 1909)</small>}- * -{''[[Ammodillus imbellis]]'' <small>(de Winton, 1898)</small>}- * -{''[[Ammodorcas clarkei]]'' <small>(Thomas, 1891)</small>}- * -{''[[Ammodramus aurifrons]]'' <small>(Spix, 1825)</small>}- * -{''[[Ammodramus humeralis]]'' <small>(Bosc, 1792)</small>}- * -{''[[Ammodramus savannarum]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Ammodytes americanus]]'' <small>DeKay, 1842</small>}- * -{''[[Ammodytes dubius]]'' <small>Reinhardt, 1837</small>}- * -{''[[Ammodytes hexapterus]]'' <small>Pallas, 1814</small>}- * -{''[[Ammodytes marinus]]'' <small>Raitt, 1934</small>}- * -{''[[Ammodytes personatus]]'' <small>Girard, 1856</small>}- * -{''[[Ammodytes tobianus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Ammodytoides gilli]]'' <small>(Bean, 1895)</small>}- * -{''[[Ammodytoides kimurai]]'' <small>Ida and Randall, 1993</small>}- * -{''[[Ammodytoides leptus]]'' <small>Collette and Randall, 2000</small>}- * -{''[[Ammodytoides pylei]]'' <small>Randall, Ida and Earle, 1994</small>}- * -{''[[Ammodytoides renniei]]'' <small>(Smith, 1957)</small>}- * -{''[[Ammodytoides vagus]]'' <small>(McCulloch and Waite, 1916)</small>}- * -{''[[Ammoglanis diaphanus]]'' <small>Costa, 1994</small>}- * -{''[[Ammoglanis pulex]]'' <small>de Pinna and Winemiller, 2000</small>}- * -{''[[Ammolabrus dicrus]]'' <small>Randall and Carlson, 1997</small>}- * -{''[[Ammomanes cinctura]]'' <small>(Gould, 1839)</small>}- * -{''[[Ammomanes deserti]]'' <small>(Lichtenstein, 1823)</small>}- * -{''[[Ammomanes phoenicura]]'' <small>(Franklin, 1831)</small>}- * -{''[[Ammomanopsis grayi]]'' <small>(Wahlberg, 1855)</small>}- * -{''[[Ammoperdix griseogularis]]'' <small>(J. F. Brandt, 1843)</small>}- * -{''[[Ammoperdix heyi]]'' <small>(Temminck, 1825)</small>}- * -{''[[Ammospermophilus harrisii]]'' <small>(Audubon and Bachman, 1854)</small>}- * -{''[[Ammospermophilus insularis]]'' <small>Nelson and Goldman, 1909</small>}- * -{''[[Ammospermophilus interpres]]'' <small>(Merriam, 1890)</small>}- * -{''[[Ammospermophilus leucurus]]'' <small>(Merriam, 1889)</small>}- * -{''[[Ammospermophilus nelsoni]]'' <small>(Merriam, 1893)</small>}- * -{''[[Ammospiza caudacuta]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Ammospiza leconteii]]'' <small>(Audubon, 1844)</small>}- * -{''[[Ammospiza maritima]]'' <small>(A. Wilson, 1811)</small>}- * -{''[[Ammospiza nelsoni]]'' <small>(J. A. Allen, 1875)</small>}- * -{''[[Ammotragus lervia]]'' <small>(Pallas, 1777)</small>}- * -{''[[Ammotretis brevipinnis]]'' <small>Norman, 1926</small>}- * -{''[[Ammotretis elongatus]]'' <small>McCulloch, 1914</small>}- * -{''[[Ammotretis lituratus]]'' <small>(Richardson, 1844)</small>}- * -{''[[Ammotretis macrolepis]]'' <small>McCulloch, 1914</small>}- * -{''[[Ammotretis rostratus]]'' <small>Günther, 1862</small>}- * -{''[[Amnesteophis melanauchen]]'' <small>(Jan, 1863)</small>}- * -{''[[Amniataba affinis]]'' <small>(Mees and Kailola, 1977)</small>}- * -{''[[Amniataba caudavittata]]'' <small>(Richardson, 1845)</small>}- * -{''[[Amniataba percoides]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Amnirana albolabris]]'' <small>(Hallowell, 1856)</small>}- * -{''[[Amnirana amnicola]]'' <small>(Perret, 1977)</small>}- * -{''[[Amnirana asperrima]]'' <small>(Perret, 1977)</small>}- * -{''[[Amnirana darlingi]]'' <small>(Boulenger, 1902)</small>}- * -{''[[Amnirana fonensis]]'' <small>Rödel and Bangoura, 2004</small>}- * -{''[[Amnirana galamensis]]'' <small>(Duméril and Bibron, 1841)</small>}- * -{''[[Amnirana lemairei]]'' <small>(De Witte, 1921)</small>}- * -{''[[Amnirana lepus]]'' <small>(Andersson, 1903)</small>}- * -{''[[Amnirana nicobariensis]]'' <small>(Stoliczka, 1870)</small>}- * -{''[[Amnirana occidentalis]]'' <small>(Perret, 1960)</small>}- * -{''[[Amnirana parkeriana]]'' <small>(Mertens, 1938)</small>}- * -{''[[Amolops afghanus]]'' <small>(Günther, 1858)</small>}- * -{''[[Amolops akhaorum]]'' <small>Stuart, Bain, Phimmachak and Spence, 2010</small>}- * -{''[[Amolops albispinus]]'' <small>Sung, Hu, Wang, Liu and Wang, 2016</small>}- * -{''[[Amolops aniqiaoensis]]'' <small>Dong, Rao and Lü in Zhao, Rao, Lü and Dong, 2005</small>}- * -{''[[Amolops archotaphus]]'' <small>(Inger and Chan-ard, 1997)</small>}- * -{''[[Amolops assamensis]]'' <small>Sengupta, Hussain, Choudhury, Gogoi, Ahmed and Choudhury, 2008</small>}- * -{''[[Amolops australis]]'' <small>Chan, Abraham, Grismer and Grismer, 2018</small>}- * -{''[[Amolops bellulus]]'' <small>Liu, Yang, Ferraris and Matsui, 2000</small>}- * -{''[[Amolops caelumnoctis]]'' <small>Rao and Wilkinson, 2007</small>}- * -{''[[Amolops chakrataensis]]'' <small>Ray, 1992</small>}- * -{''[[Amolops chayuensis]]'' <small>Sun, Luo, Sun and Zhang, 2013</small>}- * -{''[[Amolops chunganensis]]'' <small>(Pope, 1929)</small>}- * -{''[[Amolops compotrix]]'' <small>(Bain, Stuart and Orlov, 2006)</small>}- * -{''[[Amolops cremnobatus]]'' <small>Inger and Kottelat, 1998</small>}- * -{''[[Amolops cucae]]'' <small>(Bain, Stuart and Orlov, 2006)</small>}- * -{''[[Amolops daiyunensis]]'' <small>(Liu and Hu, 1975)</small>}- * -{''[[Amolops daorum]]'' <small>(Bain, Lathrop, Murphy, Orlov and Ho, 2003)</small>}- * -{''[[Amolops formosus]]'' <small>(Günther, 1876)</small>}- * -{''[[Amolops gerbillus]]'' <small>(Annandale, 1912)</small>}- * -{''[[Amolops gerutu]]'' <small>Chan, Abraham, Grismer and Grismer, 2018</small>}- * -{''[[Amolops granulosus]]'' <small>(Liu and Hu, 1961)</small>}- * -{''[[Amolops hainanensis]]'' <small>(Boulenger, 1900)</small>}- * -{''[[Amolops himalayanus]]'' <small>(Boulenger, 1888)</small>}- * -{''[[Amolops hongkongensis]]'' <small>(Pope and Romer, 1951)</small>}- * -{''[[Amolops indoburmanensis]]'' <small>Dever, Fuiten, Konu and Wilkinson, 2012</small>}- * -{''[[Amolops iriodes]]'' <small>(Bain and Nguyen, 2004)</small>}- * -{''[[Amolops jaunsari]]'' <small>Ray, 1992</small>}- * -{''[[Amolops jinjiangensis]]'' <small>Su, Yang and Li, 1986</small>}- * -{''[[Amolops kaulbacki]]'' <small>(Smith, 1940)</small>}- * -{''[[Amolops kohimaensis]]'' <small>Biju, Mahony and Kamei, 2010</small>}- * -{''[[Amolops larutensis]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Amolops lifanensis]]'' <small>(Liu, 1945)</small>}- * -{''[[Amolops loloensis]]'' <small>(Liu, 1950)</small>}- * -{''[[Amolops longimanus]]'' <small>(Andersson, 1939)</small>}- * -{''[[Amolops mantzorum]]'' <small>(David, 1872)</small>}- * -{''[[Amolops marmoratus]]'' <small>(Blyth, 1855)</small>}- * -{''[[Amolops medogensis]]'' <small>Li and Rao in Zhao, Rao, Lü and Dong, 2005</small>}- * -{''[[Amolops mengdingensis]]'' <small>Yu, Wu and Yang, 2019</small>}- * -{''[[Amolops mengyangensis]]'' <small>Wu and Tian, 1995</small>}- * -{''[[Amolops minutus]]'' <small>Orlov and Ho, 2007</small>}- * -{''[[Amolops monticola]]'' <small>(Anderson, 1871)</small>}- * -{''[[Amolops nidorbellus]]'' <small>Biju, Mahony and Kamei, 2010</small>}- * -{''[[Amolops nyingchiensis]]'' <small>Jiang, Wang, Xie, Jiang and Che, 2016</small>}- * -{''[[Amolops panhai]]'' <small>Matsui and Nabhitabhata, 2006</small>}- * -{''[[Amolops ricketti]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Amolops shuichengicus]]'' <small>Lyu and Wang, 2019</small>}- * -{''[[Amolops sinensis]]'' <small>Lyu, Wang and Wang, 2019</small>}- * -{''[[Amolops spinapectoralis]]'' <small>Inger, Orlov and Darevsky, 1999</small>}- * -{''[[Amolops splendissimus]]'' <small>Orlov and Ho, 2007</small>}- * -{''[[Amolops torrentis]]'' <small>(Smith, 1923)</small>}- * -{''[[Amolops tuberodepressus]]'' <small>Liu and Yang, 2000</small>}- * -{''[[Amolops viridimaculatus]]'' <small>(Jiang, 1983)</small>}- * -{''[[Amolops vitreus]]'' <small>(Bain, Stuart and Orlov, 2006)</small>}- * -{''[[Amolops wenshanensis]]'' <small>Yuan, Jin, Li, Stuart and Wu, 2018</small>}- * -{''[[Amolops wuyiensis]]'' <small>(Liu and Hu, 1975)</small>}- * -{''[[Amolops xinduqiao]]'' <small>Fei, Ye, Wang and Jiang, 2017</small>}- * -{''[[Amolops yatseni]]'' <small>Lyu, Wang and Wang, 2019</small>}- * -{''[[Amolops yunkaiensis]]'' <small>Lyu, Wang, Liu, Zeng and Wang, 2018</small>}- * -{''[[Amorphochilus schnablii]]'' <small>Peters, 1877</small>}- * -{''[[Amoya andhraensis]]'' <small>(Herre, 1944)</small>}- * -{''[[Amoya chusanensis]]'' <small>(Herre, 1940)</small>}- * -{''[[Amoya gracilis]]'' <small>(Bleeker, 1875)</small>}- * -{''[[Amoya madraspatensis]]'' <small>(Day, 1868)</small>}- * -{''[[Amoya moloanus]]'' <small>(Herre, 1927)</small>}- * -{''[[Amoya signatus]]'' <small>(Peters, 1855)</small>}- * -{''[[Amoya veliensis]]'' <small>(Geevarghese and John, 1982)</small>}- * -{''[[Ampeliceps coronatus]]'' <small>Blyth, 1842</small>}- * -{''[[Ampelioides tschudii]]'' <small>(G. R. Gray, 1846)</small>}- * -{''[[Ampelion rubrocristatus]]'' <small>(Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Ampelion rufaxilla]]'' <small>(Tschudi, 1844)</small>}- * -{''[[Amphibolurus burnsi]]'' <small>(Wells and Wellington, 1985)</small>}- * -{''[[Amphibolurus centralis]]'' <small>(Loveridge, 1933)</small>}- * -{''[[Amphibolurus muricatus]]'' <small>(White, 1790)</small>}- * -{''[[Amphibolurus norrisi]]'' <small>Witten and Coventry, 1984</small>}- * -{''[[Amphichaetodon howensis]]'' <small>(Waite, 1903)</small>}- * -{''[[Amphichaetodon melbae]]'' <small>Burgess and Caldwell in Burgess, 1978</small>}- * -{''[[Amphichthys cryptocentrus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Amphichthys hildebrandi]]'' <small>(Breder, 1925)</small>}- * -{''[[Amphichthys rubigenis]]'' <small>Swainson, 1839</small>}- * -{''[[Amphiesma stolatum]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amphiesmoides ornaticeps]]'' <small>(Werner, 1924)</small>}- * -{''[[Amphiglossus astrolabi]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Amphiglossus reticulatus]]'' <small>(Kaudern, 1922)</small>}- * -{''[[Amphilais seebohmi]]'' <small>(Sharpe, 1879)</small>}- * -{''[[Amphilius atesuensis]]'' <small>Boulenger, 1904</small>}- * -{''[[Amphilius baudoni]]'' <small>Pellegrin, 1928</small>}- * -{''[[Amphilius brevis]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Amphilius cryptobullatus]]'' <small>Skelton, 1986</small>}- * -{''[[Amphilius jacksonii]]'' <small>Boulenger, 1912</small>}- * -{''[[Amphilius kakrimensis]]'' <small>Teugels, Skelton and Lévêque, 1987</small>}- * -{''[[Amphilius kivuensis]]'' <small>Pellegrin, 1933</small>}- * -{''[[Amphilius lamani]]'' <small>Lönnberg and Rendahl, 1920</small>}- * -{''[[Amphilius lampei]]'' <small>Pietschmann, 1913</small>}- * -{''[[Amphilius laticaudatus]]'' <small>Skelton, 1984</small>}- * -{''[[Amphilius lentiginosus]]'' <small>Trewavas, 1936</small>}- * -{''[[Amphilius longirostris]]'' <small>(Boulenger, 1901)</small>}- * -{''[[Amphilius maesii]]'' <small>Boulenger, 1919</small>}- * -{''[[Amphilius natalensis]]'' <small>Boulenger, 1917</small>}- * -{''[[Amphilius opisthophthalmus]]'' <small>Boulenger, 1919</small>}- * -{''[[Amphilius platychir]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Amphilius pulcher]]'' <small>Pellegrin, 1929</small>}- * -{''[[Amphilius rheophilus]]'' <small>Daget, 1959</small>}- * -{''[[Amphilius uranoscopus]]'' <small>(Pfeffer, 1889)</small>}- * -{''[[Amphilius zairensis]]'' <small>Skelton, 1986</small>}- * -{''[[Amphilophus alfari]]'' <small>(Meek, 1907)</small>}- * -{''[[Amphilophus altifrons]]'' <small>(Kner, 1863)</small>}- * -{''[[Amphilophus amarillo]]'' <small>Stauffer and McKaye, 2002</small>}- * -{''[[Amphilophus bussingi]]'' <small>Loiselle, 1997</small>}- * -{''[[Amphilophus calobrense]]'' <small>(Meek and Hildebrand, 1913)</small>}- * -{''[[Amphilophus citrinellus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Amphilophus diquis]]'' <small>(Bussing, 1974)</small>}- * -{''[[Amphilophus erythraeus]]'' <small>(Günther, 1867)</small>}- * -{''[[Amphilophus granadense]]'' <small>(Meek, 1907)</small>}- * -{''[[Amphilophus hogaboomorum]]'' <small>(Carr and Giovannoli, 1950)</small>}- * -{''[[Amphilophus labiatus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Amphilophus longimanus]]'' <small>(Günther, 1867)</small>}- * -{''[[Amphilophus lyonsi]]'' <small>(Gosse, 1966)</small>}- * -{''[[Amphilophus macracanthus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Amphilophus margaritiferus]]'' <small>(Günther, 1862)</small>}- * -{''[[Amphilophus nourissati]]'' <small>(Allgayer, 1989)</small>}- * -{''[[Amphilophus rhytisma]]'' <small>(López S., 1983)</small>}- * -{''[[Amphilophus robertsoni]]'' <small>(Regan, 1905)</small>}- * -{''[[Amphilophus rostratus]]'' <small>(Gill in Gill and Bransford, 1877)</small>}- * -{''[[Amphilophus sagittae]]'' <small>Stauffer and McKaye, 2002</small>}- * -{''[[Amphilophus xiloaensis]]'' <small>Stauffer and McKaye, 2002</small>}- * -{''[[Amphilophus zaliosus]]'' <small>(Barlow, 1976)</small>}- * -{''[[Amphinectomys savamis]]'' <small>Malygin, 1994</small>}- * -{''[[Amphiprion akallopisos]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Amphiprion akindynos]]'' <small>Allen, 1972</small>}- * -{''[[Amphiprion allardi]]'' <small>Klausewitz, 1970</small>}- * -{''[[Amphiprion argenteus]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Amphiprion bicinctus]]'' <small>Rüppell, 1830</small>}- * -{''[[Amphiprion chagosensis]]'' <small>Allen, 1972</small>}- * -{''[[Amphiprion chrysogaster]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Amphiprion chrysopterus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Amphiprion clarkii]]'' <small>(Bennett, 1830)</small>}- * -{''[[Amphiprion ephippium]]'' <small>(Bloch, 1790)</small>}- * -{''[[Amphiprion frenatus]]'' <small>Brevoort, 1856</small>}- * -{''[[Amphiprion fuscocaudatus]]'' <small>Allen, 1972</small>}- * -{''[[Amphiprion latezonatus]]'' <small>Waite, 1900</small>}- * -{''[[Amphiprion latifasciatus]]'' <small>Allen, 1972</small>}- * -{''[[Amphiprion leucokranos]]'' <small>Allen, 1973</small>}- * -{''[[Amphiprion matejuelo]]'' <small>Bloch and Schneider, 1801</small>}- * -{''[[Amphiprion mccullochi]]'' <small>Whitley, 1929</small>}- * -{''[[Amphiprion melanopus]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * -{''[[Amphiprion nigripes]]'' <small>Regan, 1908</small>}- * -{''[[Amphiprion ocellaris]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Amphiprion omanensis]]'' <small>Allen and Mee in Allen, 1991</small>}- * -{''[[Amphiprion percula]]'' <small>(Lacépède, 1802)</small>}- * -{''[[Amphiprion perideraion]]'' <small>Bleeker, 1855</small>}- * -{''[[Amphiprion polymnus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Amphiprion rubrocinctus]]'' <small>Richardson, 1842</small>}- * -{''[[Amphiprion sandaracinos]]'' <small>Allen, 1972</small>}- * -{''[[Amphiprion sebae]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Amphiprion thiellei]]'' <small>Burgess, 1981</small>}- * -{''[[Amphiprion tricinctus]]'' <small>Schultz and Welander in Schultz, 1953</small>}- * -{''[[Amphiprion tunicatus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Amphisbaena absaberi]]'' <small>(Strüssman and Carvalho, 2001)</small>}- * -{''[[Amphisbaena acangaoba]]'' <small>Ribeiro, Gomides and Costa, 2020</small>}- * -{''[[Amphisbaena acrobeles]]'' <small>(Ribeiro, Castro-Mello and Nogueira, 2009)</small>}- * -{''[[Amphisbaena alba]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Amphisbaena albocingulata]]'' <small>Boettger, 1885</small>}- * -{''[[Amphisbaena anaemariae]]'' <small>Vanzolini, 1997</small>}- * -{''[[Amphisbaena angustifrons]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Amphisbaena anomala]]'' <small>(Barbour, 1914)</small>}- * -{''[[Amphisbaena arda]]'' <small>Rodrigues, 2003</small>}- * -{''[[Amphisbaena arenaria]]'' <small>Vanzolini, 1991</small>}- * -{''[[Amphisbaena arenicola]]'' <small>Perez and Borges-Martins, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena bahiana]]'' <small>Vanzolini, 1964</small>}- * -{''[[Amphisbaena bakeri]]'' <small>Stejneger, 1904</small>}- * -{''[[Amphisbaena barbouri]]'' <small>Gans and Alexander, 1962</small>}- * -{''[[Amphisbaena bedai]]'' <small>(Vanzolini, 1991)</small>}- * -{''[[Amphisbaena bilabialata]]'' <small>(Stimson, 1972)</small>}- * -{''[[Amphisbaena bolivica]]'' <small>Mertens, 1929</small>}- * -{''[[Amphisbaena borelli]]'' <small>Peracca, 1897</small>}- * -{''[[Amphisbaena brasiliana]]'' <small>(Gray, 1865)</small>}- * -{''[[Amphisbaena brevis]]'' <small>Strüssmann and Mott, 2009</small>}- * -{''[[Amphisbaena caeca]]'' <small>Cuvier, 1829</small>}- * -{''[[Amphisbaena caetitensis]]'' <small>Almeida, Freitas, Silva, Costa-Valverde, Rodrigues, Pires and Mott, 2018</small>}- * -{''[[Amphisbaena caiari]]'' <small>Teixeira Jr., Dal Vechio, Neto and Rodrigues, 2014</small>}- * -{''[[Amphisbaena camura]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Amphisbaena carlgansi]]'' <small>Thomas and Hedges, 1998</small>}- * -{''[[Amphisbaena carli]]'' <small>Pinna, Mendonça, Bocchiglieri and Fernandes, 2010</small>}- * -{''[[Amphisbaena carvalhoi]]'' <small>Gans, 1965</small>}- * -{''[[Amphisbaena caudalis]]'' <small>Cochran, 1928</small>}- * -{''[[Amphisbaena cayemite]]'' <small>Thomas, 2006</small>}- * -{''[[Amphisbaena cegei]]'' <small>Montero, Sáfadez and Álvarez, 1997</small>}- * -{''[[Amphisbaena crisae]]'' <small>Vanzolini, 1997</small>}- * -{''[[Amphisbaena cubana]]'' <small>Gundlach and Peters, 1879</small>}- * -{''[[Amphisbaena cuiabana]]'' <small>(Strüssman and Carvalho, 2001)</small>}- * -{''[[Amphisbaena cunhai]]'' <small>Hoogmoed and Avila, 1991</small>}- * -{''[[Amphisbaena darwinii]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Amphisbaena dubia]]'' <small>L. Müller, 1924</small>}- * -{''[[Amphisbaena fenestrata]]'' <small>(Cope, 1861)</small>}- * -{''[[Amphisbaena filiformis]]'' <small>Ribeiro, Gomes, Rodrigues Da Silva, Cintra and Da Silva, 2016</small>}- * -{''[[Amphisbaena frontalis]]'' <small>Vanzolini, 1991</small>}- * -{''[[Amphisbaena fuliginosa]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Amphisbaena gonavensis]]'' <small>Gans and Alexander, 1962</small>}- * -{''[[Amphisbaena gracilis]]'' <small>Strauch, 1881</small>}- * -{''[[Amphisbaena hastata]]'' <small>Vanzolini, 1991</small>}- * -{''[[Amphisbaena heathi]]'' <small>Schmidt, 1936</small>}- * -{''[[Amphisbaena hiata]]'' <small>Montero and Céspedez, 2002</small>}- * -{''[[Amphisbaena hogei]]'' <small>Vanzolini, 1950</small>}- * -{''[[Amphisbaena hoogmoedi]]'' <small>Oliveira, Vaz-Silva, Santos-Jr., Graboski, Teixeira Jr., Dal Vechio and Ribeiro, 2018</small>}- * -{''[[Amphisbaena hyporissor]]'' <small>Thomas, 1965</small>}- * -{''[[Amphisbaena ibijara]]'' <small>Rodrigues and Andrade, 2003</small>}- * -{''[[Amphisbaena ignatiana]]'' <small>Vanzolini, 1991</small>}- * -{''[[Amphisbaena innocens]]'' <small>Weinland, 1862</small>}- * -{''[[Amphisbaena kingii]]'' <small>(Bell, 1833)</small>}- * -{''[[Amphisbaena kiriri]]'' <small>Ribeiro, Gomides and Costa, 2018</small>}- * -{''[[Amphisbaena kraoh]]'' <small>(Vanzolini, 1971)</small>}- * -{''[[Amphisbaena leali]]'' <small>Thomas, 2006</small>}- * -{''[[Amphisbaena leeseri]]'' <small>Gans, 1964</small>}- * -{''[[Amphisbaena leucocephala]]'' <small>Peters, 1878</small>}- * -{''[[Amphisbaena littoralis]]'' <small>Roberto, Brito and Avila, 2014</small>}- * -{''[[Amphisbaena longinqua]]'' <small>Texeira Junior, Dal Vechio, Recoder, Cassimiro, Sena and Rodrigues, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena lumbricalis]]'' <small>Vanzolini, 1996</small>}- * -{''[[Amphisbaena manni]]'' <small>Barbour, 1914</small>}- * -{''[[Amphisbaena maranhensis]]'' <small>Gomes and Maciel, 2012</small>}- * -{''[[Amphisbaena mebengokre]]'' <small>Ribeiro, Sá, Santos Jr., Graboski, Zaher, Guedes, Andrade and Vaz-Silva, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena medemi]]'' <small>Gans and Mathers, 1977</small>}- * -{''[[Amphisbaena mertensii]]'' <small>Strauch, 1881</small>}- * -{''[[Amphisbaena metallurga]]'' <small>Costa, Resende, Teixeira Jr., Vechio and Clemente, 2015</small>}- * -{''[[Amphisbaena miringoera]]'' <small>Vanzolini, 1971</small>}- * -{''[[Amphisbaena mitchelli]]'' <small>Procter, 1923</small>}- * -{''[[Amphisbaena mongoyo]]'' <small>Texeira Junior, Dal Vechio, Recoder, Cassimiro, Sena and Rodrigues, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena munoai]]'' <small>Klappenbach, 1960</small>}- * -{''[[Amphisbaena myersi]]'' <small>Hoogmoed, 1989</small>}- * -{''[[Amphisbaena nana]]'' <small>Perez and Borges-Martins, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena neglecta]]'' <small>Dunn and Piatt, 1936</small>}- * -{''[[Amphisbaena nigricauda]]'' <small>Gans, 1966</small>}- * -{''[[Amphisbaena occidentalis]]'' <small>Cope, 1876</small>}- * -{''[[Amphisbaena pericensis]]'' <small>Noble, 1921</small>}- * -{''[[Amphisbaena persephone]]'' <small>Pinna, Mendonça, Bocchiglieri and Fernandes, 2014</small>}- * -{''[[Amphisbaena plumbea]]'' <small>Gray, 1872</small>}- * -{''[[Amphisbaena polygrammica]]'' <small>Werner, 1900</small>}- * -{''[[Amphisbaena pretrei]]'' <small>Duméril and Bibron, 1839</small>}- * -{''[[Amphisbaena prunicolor]]'' <small>(Cope, 1885)</small>}- * -{''[[Amphisbaena ridleyi]]'' <small>Boulenger, 1890</small>}- * -{''[[Amphisbaena roberti]]'' <small>Gans, 1964</small>}- * -{''[[Amphisbaena rozei]]'' <small>Lancini, 1963</small>}- * -{''[[Amphisbaena sanctaeritae]]'' <small>Vanzolini, 1994</small>}- * -{''[[Amphisbaena saxosa]]'' <small>(Castro-Mello, 2003)</small>}- * -{''[[Amphisbaena schmidti]]'' <small>Gans, 1964</small>}- * -{''[[Amphisbaena silvestrii]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Amphisbaena slateri]]'' <small>Boulenger, 1907</small>}- * -{''[[Amphisbaena slevini]]'' <small>Schmidt, 1936</small>}- * -{''[[Amphisbaena spurrelli]]'' <small>Boulenger, 1915</small>}- * -{''[[Amphisbaena steindachneri]]'' <small>Strauch, 1881</small>}- * -{''[[Amphisbaena stejnegeri]]'' <small>Ruthven, 1922</small>}- * -{''[[Amphisbaena supernumeraria]]'' <small>Mott, Rodrigues and Dos Santos, 2009</small>}- * -{''[[Amphisbaena talisiae]]'' <small>Vanzolini, 1995</small>}- * -{''[[Amphisbaena tiaraju]]'' <small>Perez and Borges-Martins, 2019</small>}- * -{''[[Amphisbaena townsendi]]'' <small>Stejneger, 1911</small>}- * -{''[[Amphisbaena tragorrhectes]]'' <small>Vanzolini, 1971</small>}- * -{''[[Amphisbaena uroxena]]'' <small>Mott, Rodrigues, de Freitas and Silva, 2008</small>}- * -{''[[Amphisbaena vanzolinii]]'' <small>Gans, 1963</small>}- * -{''[[Amphisbaena vermicularis]]'' <small>Wagler, 1824</small>}- * -{''[[Amphisbaena xera]]'' <small>Thomas, 1966</small>}- * -{''[[Amphispiza bilineata]]'' <small>(Cassin, 1850)</small>}- * -{''[[Amphispizopsis quinquestriata]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1868)</small>}- * -{''[[Amphistichus argenteus]]'' <small>Agassiz, 1854</small>}- * -{''[[Amphistichus koelzi]]'' <small>(Hubbs, 1933)</small>}- * -{''[[Amphistichus rhodoterus]]'' <small>(Agassiz, 1854)</small>}- * -{''[[Amphiuma means]]'' <small>Garden in Smith, 1821</small>}- * -{''[[Amphiuma pholeter]]'' <small>Neill, 1964</small>}- * -{''[[Amphiuma tridactylum]]'' <small>Cuvier, 1827</small>}- * -{''[[Amplorhinus multimaculatus]]'' <small>A. Smith, 1847</small>}- * -{''[[Amsichthys knighti]]'' <small>(Allen, 1987)</small>}- * -{''[[Amyda cartilaginea]]'' <small>(Boddaert, 1770)</small>}- * -{''[[Amyda ornata]]'' <small>(Gray, 1861)</small>}- * -{''[[Amytornis ballarae]]'' <small>Condon, 1969</small>}- * -{''[[Amytornis barbatus]]'' <small>Favaloro & McEvey, 1968</small>}- * -{''[[Amytornis dorotheae]]'' <small>(Mathews, 1914)</small>}- * -{''[[Amytornis goyderi]]'' <small>(Gould, 1875)</small>}- * -{''[[Amytornis housei]]'' <small>(Milligan, 1902)</small>}- * -{''[[Amytornis merrotsyi]]'' <small>Mellor, 1913</small>}- * -{''[[Amytornis purnelli]]'' <small>(Mathews, 1914)</small>}- * -{''[[Amytornis striatus]]'' <small>(Gould, 1840)</small>}- * -{''[[Amytornis textilis]]'' <small>(Dumont, 1824)</small>}- * -{''[[Amytornis woodwardi]]'' <small>Hartert, 1905</small>}- * -{''[[Anabacerthia amaurotis]]'' <small>(Temminck, 1823)</small>}- * -{''[[Anabacerthia striaticollis]]'' <small>Lafresnaye, 1841</small>}- * -{''[[Anabacerthia variegaticeps]]'' <small>(P. L. Sclater, 1857)</small>}- * -{''[[Anabarilius alburnops]]'' <small>(Regan, 1914)</small>}- * -{''[[Anabarilius andersoni]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Anabarilius brevianalis]]'' <small>Zhou and Cui, 1992</small>}- * -{''[[Anabarilius grahami]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Anabarilius liui]]'' <small>(Chang, 1944)</small>}- * -{''[[Anabarilius longicaudatus]]'' <small>Chen, 1986</small>}- * -{''[[Anabarilius macrolepis]]'' <small>Yih and Wu, 1964</small>}- * -{''[[Anabarilius maculatus]]'' <small>Chen and Chu, 1980</small>}- * -{''[[Anabarilius paucirastellus]]'' <small>Yue and He, 1988</small>}- * -{''[[Anabarilius polylepis]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Anabarilius qiluensis]]'' <small>Chen and Chu, 1980</small>}- * -{''[[Anabarilius qionghaiensis]]'' <small>Chen, 1986</small>}- * -{''[[Anabarilius songmingensis]]'' <small>Chen and Chu, 1980</small>}- * -{''[[Anabarilius transmontanus]]'' <small>(Nichols, 1925)</small>}- * -{''[[Anabarilius xundianensis]]'' <small>He in He and Wang, 1984</small>}- * -{''[[Anabarilius yangzonensis]]'' <small>Chen and Chu, 1980</small>}- * -{''[[Anabas cobojius]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Anabas testudineus]]'' <small>(Bloch, 1792)</small>}- * -{''[[Anabathmis hartlaubii]]'' <small>(Hartlaub, 1857)</small>}- * -{''[[Anabathmis newtonii]]'' <small>(Bocage, 1887)</small>}- * -{''[[Anabathmis reichenbachii]]'' <small>(Hartlaub, 1857)</small>}- * -{''[[Anabazenops dorsalis]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1880)</small>}- * -{''[[Anabazenops fuscus]]'' <small>(Vieillot, 1816)</small>}- * -{''[[Anableps anableps]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anableps dowei]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Anableps microlepis]]'' <small>Müller and Troschel, 1844</small>}- * -{''[[Anacanthobatis americanus]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1962</small>}- * -{''[[Anacanthobatis borneensis]]'' <small>Chan, 1965</small>}- * -{''[[Anacanthobatis donghaiensis]]'' <small>(Deng, Xiong and Zhan, 1983)</small>}- * -{''[[Anacanthobatis folirostris]]'' <small>(Bigelow and Schroeder, 1951)</small>}- * -{''[[Anacanthobatis longirostris]]'' <small>Bigelow and Schroeder, 1962</small>}- * -{''[[Anacanthobatis marmoratus]]'' <small>von Bonde and Swart, 1923</small>}- * -{''[[Anacanthobatis melanosoma]]'' <small>(Chan, 1965)</small>}- * -{''[[Anacanthobatis nanhaiensis]]'' <small>(Meng and Li, in Chu, Meng, Hu and Li, 1981)</small>}- * -{''[[Anacanthobatis ori]]'' <small>(Wallace, 1967)</small>}- * -{''[[Anacanthobatis stenosomus]]'' <small>(Li and Hu in Chu, Meng, Hu and Li, 1982)</small>}- * -{''[[Anacanthus barbatus]]'' <small>Gray, 1830</small>}- * -{''[[Anadia altaserrania]]'' <small>Harris and Ayala, 1987</small>}- * -{''[[Anadia antioquensis]]'' <small>Arredondo, 2013</small>}- * -{''[[Anadia bitaeniata]]'' <small>Boulenger, 1903</small>}- * -{''[[Anadia blakei]]'' <small>Schmidt, 1932</small>}- * -{''[[Anadia bogotensis]]'' <small>(Peters, 1863)</small>}- * -{''[[Anadia brevifrontalis]]'' <small>(Boulenger, 1903)</small>}- * -{''[[Anadia buenaventura]]'' <small>Betancourt, Reyes-Puig, Lobos, Yánez-Muñoz and Torres-Carvajal, 2018</small>}- * -{''[[Anadia bumanguesa]]'' <small>Rueda-Almonacid and Caicedo, 2004</small>}- * -{''[[Anadia escalerae]]'' <small>Myers, Rivas and Jadin, 2009</small>}- * -{''[[Anadia hobarti]]'' <small>La-Marca and García-Pérez, 1990</small>}- * -{''[[Anadia marmorata]]'' <small>(Gray, 1846)</small>}- * -{''[[Anadia ocellata]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anadia pamplonensis]]'' <small>Dunn, 1944</small>}- * -{''[[Anadia pariaensis]]'' <small>Rivas, la Marca and Oliveros, 1999</small>}- * -{''[[Anadia petersi]]'' <small>Oftedal, 1974</small>}- * -{''[[Anadia pulchella]]'' <small>Ruthven, 1926</small>}- * -{''[[Anadia rhombifera]]'' <small>(Günther, 1859)</small>}- * -{''[[Anadia steyeri]]'' <small>Nieden, 1914</small>}- * -{''[[Anadia vittata]]'' <small>Boulenger, 1913</small>}- * -{''[[Anadoras grypus]]'' <small>(Cope, 1872)</small>}- * -{''[[Anadoras insculptus]]'' <small>(Miranda Ribeiro, 1912)</small>}- * -{''[[Anadoras regani]]'' <small>(Steindachner, 1908)</small>}- * -{''[[Anadoras weddellii]]'' <small>(Castelnau, 1855)</small>}- * -{''[[Anaecypris hispanica]]'' <small>(Steindachner, 1866)</small>}- * -{''[[Anaecypris punica]]'' <small>(Pellegrin, 1920)</small>}- * -{''[[Anairetes agilis]]'' <small>(P. L. Sclater, 1856)</small>}- * -{''[[Anairetes agraphia]]'' <small>Chapman, 1919</small>}- * -{''[[Anairetes alpinus]]'' <small>(Carriker, 1933)</small>}- * -{''[[Anairetes fernandezianus]]'' <small>(Philippi, 1857)</small>}- * -{''[[Anairetes flavirostris]]'' <small>P. L. Sclater & Salvin, 1876</small>}- * -{''[[Anairetes nigrocristatus]]'' <small>Taczanowski, 1884</small>}- * -{''[[Anairetes parulus]]'' <small>(Kittlitz, 1830)</small>}- * -{''[[Anairetes reguloides]]'' <small>(Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Anampses caeruleopunctatus]]'' <small>Rüppell, 1829</small>}- * -{''[[Anampses chrysocephalus]]'' <small>Randall, 1958</small>}- * -{''[[Anampses cuvier]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Anampses elegans]]'' <small>Ogilby, 1889</small>}- * -{''[[Anampses femininus]]'' <small>Randall, 1972</small>}- * -{''[[Anampses geographicus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Anampses lennardi]]'' <small>Scott, 1959</small>}- * -{''[[Anampses lineatus]]'' <small>Randall, 1972</small>}- * -{''[[Anampses melanurus]]'' <small>Bleeker, 1857</small>}- * -{''[[Anampses meleagrides]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Anampses neoguinaicus]]'' <small>Bleeker, 1878</small>}- * -{''[[Anampses twistii]]'' <small>Bleeker, 1856</small>}- * -{''[[Anampses viridis]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840</small>}- * -{''[[Anaora tentaculata]]'' <small>Gray, 1835</small>}- * -{''[[Anaplectes rubriceps]]'' <small>(Sundevall, 1850)</small>}- * -{''[[Anarchias allardicei]]'' <small>Jordan and Starks in Jordan and Seale, 1906</small>}- * -{''[[Anarchias cantonensis]]'' <small>(Schultz, 1943)</small>}- * -{''[[Anarchias euryurus]]'' <small>(Lea, 1913)</small>}- * -{''[[Anarchias galapagensis]]'' <small>(Seale, 1940)</small>}- * -{''[[Anarchias leucurus]]'' <small>(Snyder, 1904)</small>}- * -{''[[Anarchias longicaudis]]'' <small>(Peters, 1877)</small>}- * -{''[[Anarchias maldiviensis]]'' <small>Klausewitz, 1964</small>}- * -{''[[Anarchias seychellensis]]'' <small>Smith, 1962</small>}- * -{''[[Anarchias similis]]'' <small>(Lea, 1913)</small>}- * -{''[[Anarchopterus criniger]]'' <small>(Bean and Dresel, 1884)</small>}- * -{''[[Anarchopterus tectus]]'' <small>(Dawson, 1978)</small>}- * -{''[[Anarhichas denticulatus]]'' <small>Krøyer, 1845</small>}- * -{''[[Anarhichas lupus]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anarhichas minor]]'' <small>Olafsen, 1772</small>}- * -{''[[Anarhichas orientalis]]'' <small>Pallas, 1814</small>}- * -{''[[Anarhynchus frontalis]]'' <small>Quoy & Gaimard, 1832</small>}- * -{''[[Anarrhichthys ocellatus]]'' <small>Ayres, 1855</small>}- * -{''[[Anas acuta]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anas albogularis]]'' <small>(Hume, 1873)</small>}- * -{''[[Anas andium]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1873)</small>}- * -{''[[Anas aucklandica]]'' <small>(G. R. Gray, 1844)</small>}- * -{''[[Anas bahamensis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anas bernieri]]'' <small>(Hartlaub, 1860)</small>}- * -{''[[Anas capensis]]'' <small>J. F. Gmelin, 1789</small>}- * -{''[[Anas carolinensis]]'' <small>J. F. Gmelin, 1789</small>}- * -{''[[Anas castanea]]'' <small>(Eyton, 1838)</small>}- * -{''[[Anas chlorotis]]'' <small>G. R. Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anas crecca]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anas diazi]]'' <small>Ridgway, 1886</small>}- * -{''[[Anas eatoni]]'' <small>(Sharpe, 1875)</small>}- * -{''[[Anas erythrorhyncha]]'' <small>J. F. Gmelin, 1789</small>}- * -{''[[Anas flavirostris]]'' <small>Vieillot, 1816</small>}- * -{''[[Anas fulvigula]]'' <small>Ridgway, 1874</small>}- * -{''[[Anas georgica]]'' <small>J. F. Gmelin, 1789</small>}- * -{''[[Anas gibberifrons]]'' <small>S. Müller, 1842</small>}- * -{''[[Anas gracilis]]'' <small>Buller, 1869</small>}- * -{''[[Anas laysanensis]]'' <small>Rothschild, 1892</small>}- * -{''[[Anas luzonica]]'' <small>Fraser, 1839</small>}- * -{''[[Anas melleri]]'' <small>P. L. Sclater, 1865</small>}- * -{''[[Anas nesiotis]]'' <small>(J. H. Fleming, 1935)</small>}- * -{''[[Anas platyrhynchos]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anas poecilorhyncha]]'' <small>J. R. Forster, 1781</small>}- * -{''[[Anas rubripes]]'' <small>Brewster, 1902</small>}- * -{''[[Anas sparsa]]'' <small>Eyton, 1838</small>}- * -{''[[Anas superciliosa]]'' <small>J. F. Gmelin, 1789</small>}- * -{''[[Anas theodori]]'' <small>E. Newton & Gadow, 1893</small>}- * -{''[[Anas undulata]]'' <small>C. F. Dubois, 1838</small>}- * -{''[[Anas wyvilliana]]'' <small>P. L. Sclater, 1878</small>}- * -{''[[Anas zonorhyncha]]'' <small>Swinhoe, 1866</small>}- * -{''[[Anaspidoglanis akiri]]'' <small>(Risch, 1987)</small>}- * -{''[[Anaspidoglanis boutchangai]]'' <small>(Thys van den Audenaerde, 1965)</small>}- * -{''[[Anaspidoglanis macrostoma]]'' <small>(Pellegrin, 1909)</small>}- * -{''[[Anastomus lamelligerus]]'' <small>Temminck, 1823</small>}- * -{''[[Anastomus oscitans]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Anathana ellioti]]'' <small>(Waterhouse, 1850)</small>}- * -{''[[Anatirostrum profundorum]]'' <small>(Berg, 1927)</small>}- * -{''[[Anatolanthias apiomycter]]'' <small>Anderson, Parin and Randall, 1990</small>}- * -{''[[Anatololacerta anatolica]]'' <small>(Werner, 1900)</small>}- * -{''[[Anatololacerta danfordi]]'' <small>(Günther, 1876)</small>}- * -{''[[Anatololacerta finikensis]]'' <small>(Eiselt and Schmidtler, 1987)</small>}- * -{''[[Anatololacerta ibrahimi]]'' <small>(Eiselt and Schmidtler, 1987)</small>}- * -{''[[Anatololacerta pelasgiana]]'' <small>(Mertens, 1959)</small>}- * -{''[[Anaxyrus americanus]]'' <small>(Holbrook, 1836)</small>}- * -{''[[Anaxyrus baxteri]]'' <small>(Porter, 1968)</small>}- * -{''[[Anaxyrus boreas]]'' <small>(Baird and Girard, 1852)</small>}- * -{''[[Anaxyrus californicus]]'' <small>(Camp, 1915)</small>}- * -{''[[Anaxyrus canorus]]'' <small>(Camp, 1916)</small>}- * -{''[[Anaxyrus cognatus]]'' <small>(Say in James, 1822)</small>}- * -{''[[Anaxyrus compactilis]]'' <small>(Wiegmann, 1833)</small>}- * -{''[[Anaxyrus debilis]]'' <small>(Girard, 1854)</small>}- * -{''[[Anaxyrus exsul]]'' <small>(Myers, 1942)</small>}- * -{''[[Anaxyrus fowleri]]'' <small>(Hinckley, 1882)</small>}- * -{''[[Anaxyrus hemiophrys]]'' <small>(Cope, 1886)</small>}- * -{''[[Anaxyrus houstonensis]]'' <small>(Sanders, 1953)</small>}- * -{''[[Anaxyrus kelloggi]]'' <small>(Taylor, 1938)</small>}- * -{''[[Anaxyrus mexicanus]]'' <small>(Brocchi, 1879)</small>}- * -{''[[Anaxyrus microscaphus]]'' <small>(Cope, 1867)</small>}- * -{''[[Anaxyrus nelsoni]]'' <small>(Stejneger, 1893)</small>}- * -{''[[Anaxyrus punctatus]]'' <small>(Baird and Girard, 1852)</small>}- * -{''[[Anaxyrus quercicus]]'' <small>(Holbrook, 1840)</small>}- * -{''[[Anaxyrus retiformis]]'' <small>(Sanders and Smith, 1951)</small>}- * -{''[[Anaxyrus speciosus]]'' <small>(Girard, 1854)</small>}- * -{''[[Anaxyrus terrestris]]'' <small>(Bonnaterre, 1789)</small>}- * -{''[[Anaxyrus williamsi]]'' <small>(Gordon, Simandle and Tracy, 2017)</small>}- * -{''[[Anaxyrus woodhousii]]'' <small>(Girard, 1854)</small>}- * -{''[[Ancharius brevibarbis]]'' <small>Boulenger, 1911</small>}- * -{''[[Ancharius fuscus]]'' <small>Steindachner, 1880</small>}- * -{''[[Ancherythroculter daovantieni]]'' <small>(Banarescu, 1967)</small>}- * -{''[[Ancherythroculter kurematsui]]'' <small>(Kimura, 1934)</small>}- * -{''[[Ancherythroculter lini]]'' <small>Luo, 1994</small>}- * -{''[[Ancherythroculter nigrocauda]]'' <small>Yih and Wu, 1964</small>}- * -{''[[Ancherythroculter wangi]]'' <small>(Tchang, 1932)</small>}- * -{''[[Anchichoerops natalensis]]'' <small>(Gilchrist and Thompson, 1909)</small>}- * -{''[[Anchoa analis]]'' <small>(Miller, 1945)</small>}- * -{''[[Anchoa argentivittata]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Anchoa belizensis]]'' <small>(Thomerson and Greenfield, 1975)</small>}- * -{''[[Anchoa cayorum]]'' <small>(Fowler, 1906)</small>}- * -{''[[Anchoa chamensis]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoa choerostoma]]'' <small>(Goode, 1874)</small>}- * -{''[[Anchoa colonensis]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoa compressa]]'' <small>(Girard, 1858)</small>}- * -{''[[Anchoa cubana]]'' <small>(Poey, 1868)</small>}- * -{''[[Anchoa curta]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Anchoa delicatissima]]'' <small>(Girard, 1854)</small>}- * -{''[[Anchoa eigenmannia]]'' <small>(Meek and Hildebrand, 1923)</small>}- * -{''[[Anchoa exigua]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Anchoa filifera]]'' <small>(Fowler, 1915)</small>}- * -{''[[Anchoa helleri]]'' <small>(Hubbs, 1921)</small>}- * -{''[[Anchoa hepsetus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anchoa ischana]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Anchoa januaria]]'' <small>(Steindachner, 1879)</small>}- * -{''[[Anchoa lamprotaenia]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoa lucida]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Anchoa lyolepis]]'' <small>(Evermann and Marsh, 1900)</small>}- * -{''[[Anchoa marinii]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoa mitchilli]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1848)</small>}- * -{''[[Anchoa mundeola]]'' <small>(Gilbert and Pierson in Jordan and Evermann, 1898)</small>}- * -{''[[Anchoa mundeoloides]]'' <small>(Breder, 1928)</small>}- * -{''[[Anchoa nasus]]'' <small>(Kner and Steindachner, 1867)</small>}- * -{''[[Anchoa panamensis]]'' <small>(Steindachner, 1877)</small>}- * -{''[[Anchoa parva]]'' <small>(Meek and Hildebrand, 1923)</small>}- * -{''[[Anchoa pectoralis]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoa scofieldi]]'' <small>(Jordan and Culver in Jordan, 1895)</small>}- * -{''[[Anchoa spinifer]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1848)</small>}- * -{''[[Anchoa starksi]]'' <small>(Gilbert and Pierson in Jordan and Evermann, 1898)</small>}- * -{''[[Anchoa tricolor]]'' <small>(Spix and Agassiz, 1829)</small>}- * -{''[[Anchoa trinitatis]]'' <small>(Fowler, 1915)</small>}- * -{''[[Anchoa walkeri]]'' <small>Baldwin and Chang, 1970</small>}- * -{''[[Anchovia clupeoides]]'' <small>(Swainson, 1839)</small>}- * -{''[[Anchovia macrolepidota]]'' <small>(Kner, 1863)</small>}- * -{''[[Anchovia surinamensis]]'' <small>(Bleeker, 1866)</small>}- * -{''[[Anchoviella alleni]]'' <small>(Myers, 1940)</small>}- * -{''[[Anchoviella balboae]]'' <small>(Jordan and Seale, 1926)</small>}- * -{''[[Anchoviella blackburni]]'' <small>Hildebrand, 1943</small>}- * -{''[[Anchoviella brevirostris]]'' <small>(Günther, 1868)</small>}- * -{''[[Anchoviella carrikeri]]'' <small>Fowler, 1940</small>}- * -{''[[Anchoviella cayennensis]]'' <small>(Puyo, 1946)</small>}- * -{''[[Anchoviella elongata]]'' <small>(Meek and Hildebrand, 1923)</small>}- * -{''[[Anchoviella guianensis]]'' <small>(Eigenmann, 1912)</small>}- * -{''[[Anchoviella jamesi]]'' <small>(Jordan and Seale, 1926)</small>}- * -{''[[Anchoviella lepidentostole]]'' <small>(Fowler, 1911)</small>}- * -{''[[Anchoviella manamensis]]'' <small>Cervigón, 1982</small>}- * -{''[[Anchoviella nattereri]]'' <small>(Steindachner, 1879)</small>}- * -{''[[Anchoviella perezi]]'' <small>Cervigón, 1987</small>}- * -{''[[Anchoviella perfasciata]]'' <small>(Poey, 1860)</small>}- * -{''[[Anchoviella shantungensis]]'' <small>Li, 1978</small>}- * -{''[[Anchoviella vaillanti]]'' <small>(Steindachner, 1908)</small>}- * -{''[[Ancistrops strigilatus]]'' <small>(Spix, 1825)</small>}- * -{''[[Ancistrus aguaboensis]]'' <small>Fisch-Muller, Mazzoni and Weber, 2001</small>}- * -{''[[Ancistrus bodenhameri]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Ancistrus bolivianus]]'' <small>(Steindachner, 1915)</small>}- * -{''[[Ancistrus brevifilis]]'' <small>Eigenmann, 1920</small>}- * -{''[[Ancistrus brevipinnis]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Ancistrus bufonius]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840)</small>}- * -{''[[Ancistrus caucanus]]'' <small>Fowler, 1943</small>}- * -{''[[Ancistrus centrolepis]]'' <small>Regan, 1913</small>}- * -{''[[Ancistrus chagresi]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Ancistrus cirrhosus]]'' <small>(Valenciennes, 1836)</small>}- * -{''[[Ancistrus claro]]'' <small>Knaack, 1999</small>}- * -{''[[Ancistrus clementinae]]'' <small>Rendahl, 1937</small>}- * -{''[[Ancistrus cryptophthalmus]]'' <small>Reis, 1987</small>}- * -{''[[Ancistrus cuiabae]]'' <small>Knaack, 1999</small>}- * -{''[[Ancistrus damasceni]]'' <small>(Steindachner, 1907)</small>}- * -{''[[Ancistrus dolichopterus]]'' <small>Kner, 1854</small>}- * -{''[[Ancistrus dubius]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Ancistrus erinaceus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840)</small>}- * -{''[[Ancistrus eustictus]]'' <small>(Fowler, 1945)</small>}- * -{''[[Ancistrus formoso]]'' <small>Sabino and Trajano, 1997</small>}- * -{''[[Ancistrus fulvus]]'' <small>(Holly, 1929)</small>}- * -{''[[Ancistrus galani]]'' <small>Perez and Viloria, 1994</small>}- * -{''[[Ancistrus gymnorhynchus]]'' <small>Kner, 1854</small>}- * -{''[[Ancistrus heterorhynchus]]'' <small>(Regan, 1912)</small>}- * -{''[[Ancistrus hoplogenys]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ancistrus jelskii]]'' <small>(Steindachner, 1877)</small>}- * -{''[[Ancistrus latifrons]]'' <small>(Günther, 1869)</small>}- * -{''[[Ancistrus leucostictus]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ancistrus lineolatus]]'' <small>Fowler, 1943</small>}- * -{''[[Ancistrus lithurgicus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Ancistrus macrophthalmus]]'' <small>(Pellegrin, 1912)</small>}- * -{''[[Ancistrus maculatus]]'' <small>(Steindachner, 1881)</small>}- * -{''[[Ancistrus malacops]]'' <small>(Cope, 1872)</small>}- * -{''[[Ancistrus maracasae]]'' <small>Fowler, 1946</small>}- * -{''[[Ancistrus martini]]'' <small>Schultz, 1944</small>}- * -{''[[Ancistrus mattogrossensis]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1912</small>}- * -{''[[Ancistrus megalostomus]]'' <small>Pearson, 1924</small>}- * -{''[[Ancistrus minutus]]'' <small>Fisch-Muller, Mazzoni and Weber, 2001</small>}- * -{''[[Ancistrus montanus]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Ancistrus multispinis]]'' <small>(Regan, 1912)</small>}- * -{''[[Ancistrus nudiceps]]'' <small>(Müller and Troschel, 1849)</small>}- * -{''[[Ancistrus occidentalis]]'' <small>(Regan, 1904)</small>}- * -{''[[Ancistrus occloi]]'' <small>Eigenmann in Myers, 1928</small>}- * -{''[[Ancistrus pirareta]]'' <small>Muller, 1989</small>}- * -{''[[Ancistrus piriformis]]'' <small>Muller, 1989</small>}- * -{''[[Ancistrus ranunculus]]'' <small>Muller, Rapp Py-Daniel and Zuanon, 1994</small>}- * -{''[[Ancistrus salgadae]]'' <small>Fowler, 1941</small>}- * -{''[[Ancistrus spinosus]]'' <small>Meek and Hildebrand, 1916</small>}- * -{''[[Ancistrus stigmaticus]]'' <small>Eigenmann and Eigenmann, 1889</small>}- * -{''[[Ancistrus tamboensis]]'' <small>Fowler, 1945</small>}- * -{''[[Ancistrus taunayi]]'' <small>Miranda Ribeiro, 1918</small>}- * -{''[[Ancistrus temminckii]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1840)</small>}- * -{''[[Ancistrus trinitatis]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Ancistrus triradiatus]]'' <small>Eigenmann, 1918</small>}- * -{''[[Ancistrus variolus]]'' <small>(Cope, 1872)</small>}- * -{''[[Ancylocranium barkeri]]'' <small>Loveridge, 1946</small>}- * -{''[[Ancylocranium ionidesi]]'' <small>Loveridge, 1955</small>}- * -{''[[Ancylocranium somalicum]]'' <small>(Scortecci, 1930)</small>}- * -{''[[Ancylopsetta antillarum]]'' <small>Gutherz, 1966</small>}- * -{''[[Ancylopsetta cycloidea]]'' <small>Tyler, 1959</small>}- * -{''[[Ancylopsetta dendritica]]'' <small>Gilbert, 1890</small>}- * -{''[[Ancylopsetta dilecta]]'' <small>(Goode & Bean, 1883)</small>}- * -{''[[Ancylopsetta kumperae]]'' <small>Tyler, 1959</small>}- * -{''[[Ancylopsetta microctenus]]'' <small>Gutherz, 1966</small>}- * -{''[[Ancylopsetta ommata]]'' <small>(Jordan & Gilbert, 1883)</small>}- * -{''[[Andalgalomys olrogi]]'' <small>Williams and Mares, 1978</small>}- * -{''[[Andalgalomys pearsoni]]'' <small>(Myers, 1977)</small>}- * -{''[[Andalgalomys roigi]]'' <small>Mares and Braun, 1996</small>}- * -{''[[Andamia aequipinnis]]'' <small>(Günther, 1861)</small>}- * -{''[[Andamia amphibius]]'' <small>(Walbaum, 1792)</small>}- * -{''[[Andamia cyclocheilus]]'' <small>Weber, 1909</small>}- * -{''[[Andamia heteroptera]]'' <small>(Bleeker, 1857)</small>}- * -{''[[Andamia reyi]]'' <small>(Sauvage, 1880)</small>}- * -{''[[Andamia tetradactylus]]'' <small>(Bleeker, 1858)</small>}- * -{''[[Andersonia leptura]]'' <small>Boulenger, 1900</small>}- * -{''[[Andigena cucullata]]'' <small>(Gould, 1846)</small>}- * -{''[[Andigena hypoglauca]]'' <small>(Gould, 1833)</small>}- * -{''[[Andigena laminirostris]]'' <small>Gould, 1851</small>}- * -{''[[Andigena nigrirostris]]'' <small>(Waterhouse, 1839)</small>}- * -{''[[Andinobates abditus]]'' <small>(Myers and Daly, 1976)</small>}- * -{''[[Andinobates altobueyensis]]'' <small>(Silverstone, 1975)</small>}- * -{''[[Andinobates bombetes]]'' <small>(Myers and Daly, 1980)</small>}- * -{''[[Andinobates cassidyhornae]]'' <small>Amézquita, Márquez, Mejía-Vargas, Kahn, Suárez and Mazariegos, 2013</small>}- * -{''[[Andinobates claudiae]]'' <small>(Jungfer, Lötters and Jörgens, 2000)</small>}- * -{''[[Andinobates daleswansoni]]'' <small>(Rueda-Almonacid, Rada, Sánchez-Pacheco, Velásquez-Álvarez and Quevedo-Gil, 2006)</small>}- * -{''[[Andinobates dorisswansonae]]'' <small>(Rueda-Almonacid, Rada, Sánchez-Pacheco, Velásquez-Álvarez and Quevedo-Gil, 2006)</small>}- * -{''[[Andinobates fulguritus]]'' <small>(Silverstone, 1975)</small>}- * -{''[[Andinobates geminisae]]'' <small>Batista, Jaramillo, Ponce and Crawford, 2014</small>}- * -{''[[Andinobates minutus]]'' <small>(Shreve, 1935)</small>}- * -{''[[Andinobates opisthomelas]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Andinobates tolimensis]]'' <small>(Bernal-Bautista, Luna-Mora, Gallego and Quevedo-Gil, 2007)</small>}- * -{''[[Andinobates victimatus]]'' <small>Márquez, Mejía-Vargas, Palacios-Rodríguez, Ramírez-Castañeda and Amézquita, 2017</small>}- * -{''[[Andinobates viridis]]'' <small>(Myers and Daly, 1976)</small>}- * -{''[[Andinobates virolinensis]]'' <small>(Ruiz-Carranza and Ramírez-Pinilla, 1992)</small>}- * -{''[[Andinomys edax]]'' <small>Thomas, 1902</small>}- * -{''[[Andinosaura afrania]]'' <small>(Arredondo and Sánchez-Pacheco, 2010)</small>}- * -{''[[Andinosaura aurea]]'' <small>(Sánchez-Pacheco, Aguirre-Penafiel and Torres-Carvajal, 2012)</small>}- * -{''[[Andinosaura crypta]]'' <small>(Sánchez-Pacheco, Kizirian and Nunes, 2011)</small>}- * -{''[[Andinosaura hyposticta]]'' <small>(Boulenger, 1902)</small>}- * -{''[[Andinosaura kiziriani]]'' <small>(Sánchez-Pareco, Aguirre-Penafiel and Torres-Carvajal, 2012)</small>}- * -{''[[Andinosaura laevis]]'' <small>(Boulenger, 1908)</small>}- * -{''[[Andinosaura oculata]]'' <small>(O'Shaughnessy, 1879)</small>}- * -{''[[Andinosaura petrorum]]'' <small>(Kizirian, 1996)</small>}- * -{''[[Andinosaura stellae]]'' <small>(Sánchez-Pacheco, 2010)</small>}- * -{''[[Andinosaura vespertina]]'' <small>(Kizirian, 1996)</small>}- * -{''[[Andinosaura vieta]]'' <small>(Kizirian, 1996)</small>}- * -{''[[Andrias davidianus]]'' <small>(Blanchard, 1871)</small>}- * -{''[[Andrias japonicus]]'' <small>(Temminck, 1836)</small>}- * -{''[[Andriashevia aptera]]'' <small>Fedorov and Neyelov, 1978</small>}- * -{''[[Andriashevicottus megacephalus]]'' <small>Fedorov, 1990</small>}- * -{''[[Androdon aequatorialis]]'' <small>Gould, 1863</small>}- * -{''[[Andropadus importunus]]'' <small>(Vieillot, 1818)</small>}- * -{''[[Androphobus viridis]]'' <small>(Rothschild & Hartert, 1911)</small>}- * -{''[[Anduzedoras oxyrhynchus]]'' <small>(Valenciennes in Humboldt and Valenciennes, 1821)</small>}- * -{''[[Aneides aeneus]]'' <small>(Cope and Packard, 1881)</small>}- * -{''[[Aneides ferreus]]'' <small>Cope, 1869</small>}- * -{''[[Aneides flavipunctatus]]'' <small>(Strauch, 1870)</small>}- * -{''[[Aneides hardii]]'' <small>(Taylor, 1941)</small>}- * -{''[[Aneides iecanus]]'' <small>(Cope, 1883)</small>}- * -{''[[Aneides lugubris]]'' <small>(Hallowell, 1849)</small>}- * -{''[[Aneides niger]]'' <small>Myers and Maslin, 1948</small>}- * -{''[[Aneides vagrans]]'' <small>Wake and Jackman, 1999</small>}- * -{''[[Anelytropsis papillosus]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Anepischetosia maccoyi]]'' <small>(Lucas and Frost, 1894)</small>}- * -{''[[Anguilla anguilla]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anguilla australis]]'' <small>Richardson, 1841</small>}- * -{''[[Anguilla bengalensis]]'' <small>(Gray, 1831)</small>}- * -{''[[Anguilla bicolor]]'' <small>McClelland, 1844</small>}- * -{''[[Anguilla borneensis]]'' <small>Popta, 1924</small>}- * -{''[[Anguilla breviceps]]'' <small>Chu and Jin in Chu, 1984</small>}- * -{''[[Anguilla celebesensis]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Anguilla dieffenbachii]]'' <small>Gray, 1842</small>}- * -{''[[Anguilla interioris]]'' <small>Whitley, 1938</small>}- * -{''[[Anguilla japonica]]'' <small>Temminck and Schlegel, 1846</small>}- * -{''[[Anguilla malgumora]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Anguilla marmorata]]'' <small>Quoy and Gaimard, 1824</small>}- * -{''[[Anguilla megastoma]]'' <small>Kaup, 1856</small>}- * -{''[[Anguilla mossambica]]'' <small>(Peters, 1852)</small>}- * -{''[[Anguilla nebulosa]]'' <small>McClelland, 1844</small>}- * -{''[[Anguilla nigricans]]'' <small>Chu and Wu in Chu, 1984</small>}- * -{''[[Anguilla obscura]]'' <small>Günther, 1872</small>}- * -{''[[Anguilla reinhardtii]]'' <small>Steindachner, 1867</small>}- * -{''[[Anguilla rostrata]]'' <small>(Lesueur, 1817)</small>}- * -{''[[Anguis cephallonica]]'' <small>Werner, 1894</small>}- * -{''[[Anguis colchica]]'' <small>(Nordmann, 1840)</small>}- * -{''[[Anguis fragilis]]'' <small>Linnaeus, 1758</small>}- * -{''[[Anguis graeca]]'' <small>Bedriaga, 1881</small>}- * -{''[[Anguis veronensis]]'' <small>Pollini, 1818</small>}- * -{''[[Anhima cornuta]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Anhinga anhinga]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Anhinga melanogaster]]'' <small>Pennant, 1769</small>}- * -{''[[Anhinga novaehollandiae]]'' <small>(Gould, 1847)</small>}- * -{''[[Anhinga rufa]]'' <small>(Daudin, 1802)</small>}- * -{''[[Anhydrophryne hewitti]]'' <small>(FitzSimons, 1947)</small>}- * -{''[[Anhydrophryne ngongoniensis]]'' <small>(Bishop and Passmore, 1993)</small>}- * -{''[[Anhydrophryne rattrayi]]'' <small>Hewitt, 1919</small>}- * -{''[[Anilany helenae]]'' <small>(Vallan, 2000)</small>}- * -{''[[Anilios affinis]]'' <small>(Boulenger, 1889)</small>}- * -{''[[Anilios ammodytes]]'' <small>(Montague, 1914)</small>}- * -{''[[Anilios aspina]]'' <small>(Couper, Covacevich and Wilson, 1998)</small>}- * -{''[[Anilios australis]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anilios batillus]]'' <small>(Waite, 1894)</small>}- * -{''[[Anilios bicolor]]'' <small>(Peters, 1858)</small>}- * -{''[[Anilios bituberculatus]]'' <small>(Peters, 1863)</small>}- * -{''[[Anilios broomi]]'' <small>(Boulenger, 1898)</small>}- * -{''[[Anilios centralis]]'' <small>(Storr, 1984)</small>}- * -{''[[Anilios chamodracaena]]'' <small>(Ingram and Covacevich, 1993)</small>}- * -{''[[Anilios diversus]]'' <small>(Waite, 1894)</small>}- * -{''[[Anilios endoterus]]'' <small>(Waite, 1918)</small>}- * -{''[[Anilios erycinus]]'' <small>(Werner, 1901)</small>}- * -{''[[Anilios fossor]]'' <small>Shea, 2015</small>}- * -{''[[Anilios ganei]]'' <small>(Aplin, 1998)</small>}- * -{''[[Anilios grypus]]'' <small>(Waite, 1918)</small>}- * -{''[[Anilios guentheri]]'' <small>(Peters, 1865)</small>}- * -{''[[Anilios hamatus]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios howi]]'' <small>(Storr, 1983)</small>}- * -{''[[Anilios insperatus]]'' <small>Venchi, Wilson and Borsboom, 2015</small>}- * -{''[[Anilios kimberleyensis]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios leptosoma]]'' <small>(Robb, 1972)</small>}- * -{''[[Anilios leucoproctus]]'' <small>(Boulenger, 1889)</small>}- * -{''[[Anilios ligatus]]'' <small>(Peters, 1879)</small>}- * -{''[[Anilios longissimus]]'' <small>(Aplin, 1998)</small>}- * -{''[[Anilios margaretae]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios micromma]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios minimus]]'' <small>(Kinghorn, 1929)</small>}- * -{''[[Anilios nema]]'' <small>(Shea and Horner, 1997)</small>}- * -{''[[Anilios nigrescens]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anilios obtusifrons]]'' <small>Ellis and Doughty, 2017</small>}- * -{''[[Anilios pilbarensis]]'' <small>(Aplin and Donnellan, 1993)</small>}- * -{''[[Anilios pinguis]]'' <small>(Waite, 1897)</small>}- * -{''[[Anilios proximus]]'' <small>(Waite, 1893)</small>}- * -{''[[Anilios robertsi]]'' <small>(Couper, Covacevich and Wilson, 1998)</small>}- * -{''[[Anilios silvia]]'' <small>(Ingram and Covacevich, 1993)</small>}- * -{''[[Anilios splendidus]]'' <small>(Aplin, 1998)</small>}- * -{''[[Anilios systenos]]'' <small>Ellis and Doughty, 2017</small>}- * -{''[[Anilios torresianus]]'' <small>(Boulenger, 1889)</small>}- * -{''[[Anilios tovelli]]'' <small>(Loveridge, 1945)</small>}- * -{''[[Anilios troglodytes]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios unguirostris]]'' <small>(Peters, 1867)</small>}- * -{''[[Anilios waitii]]'' <small>(Boulenger, 1895)</small>}- * -{''[[Anilios wiedii]]'' <small>(Peters, 1867)</small>}- * -{''[[Anilios yampiensis]]'' <small>(Storr, 1981)</small>}- * -{''[[Anilios yirrikalae]]'' <small>(Kinghorn, 1942)</small>}- * -{''[[Anilios zonula]]'' <small>Ellis, 2016</small>}- * -{''[[Anilius scytale]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anisarchus macrops]]'' <small>(Matsubara and Ochiai, 1952)</small>}- * -{''[[Anisarchus medius]]'' <small>(Reinhardt, 1837)</small>}- * -{''[[Anisochromis kenyae]]'' <small>Smith, 1954</small>}- * -{''[[Anisochromis mascarenensis]]'' <small>Gill and Fricke, 2001</small>}- * -{''[[Anisochromis straussi]]'' <small>Springer, Smith and Fraser, 1977</small>}- * -{''[[Anisognathus igniventris]]'' <small>(d'Orbigny & Lafresnaye, 1837)</small>}- * -{''[[Anisognathus lacrymosus]]'' <small>(Du Bus de Gisignies, 1846)</small>}- * -{''[[Anisognathus melanogenys]]'' <small>(Salvin & Godman, 1880)</small>}- * -{''[[Anisognathus notabilis]]'' <small>(P. L. Sclater, 1855)</small>}- * -{''[[Anisognathus somptuosus]]'' <small>(R. Lesson, 1831)</small>}- * -{''[[Anisolepis grilli]]'' <small>Boulenger, 1891</small>}- * -{''[[Anisolepis longicauda]]'' <small>(Boulenger, 1891)</small>}- * -{''[[Anisolepis undulatus]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Anisomys imitator]]'' <small>Thomas, 1904</small>}- * -{''[[Anisotremus caesius]]'' <small>(Jordan and Gilbert, 1882)</small>}- * -{''[[Anisotremus davidsonii]]'' <small>(Steindachner, 1876)</small>}- * -{''[[Anisotremus dovii]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Anisotremus interruptus]]'' <small>(Gill, 1862)</small>}- * -{''[[Anisotremus moricandi]]'' <small>(Ranzani, 1842)</small>}- * -{''[[Anisotremus pacifici]]'' <small>(Günther, 1864)</small>}- * -{''[[Anisotremus scapularis]]'' <small>(Tschudi, 1846)</small>}- * -{''[[Anisotremus surinamensis]]'' <small>(Bloch, 1791)</small>}- * -{''[[Anisotremus taeniatus]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Anisotremus virginicus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Annamia normani]]'' <small>(Hora, 1931)</small>}- * -{''[[Anniella alexanderae]]'' <small>Papenfuss and Parham, 2013</small>}- * -{''[[Anniella campi]]'' <small>Papenfuss and Parham, 2013</small>}- * -{''[[Anniella geronimensis]]'' <small>Shaw, 1940</small>}- * -{''[[Anniella grinnelli]]'' <small>Papenfuss and Parham, 2013</small>}- * -{''[[Anniella pulchra]]'' <small>Gray, 1852</small>}- * -{''[[Anniella stebbinsi]]'' <small>Papenfuss and Parham, 2013</small>}- * -{''[[Anodonthyla boulengerii]]'' <small>Müller, 1892</small>}- * -{''[[Anodonthyla emilei]]'' <small>Vences, Glaw, Köhler and Wollenberg, 2010</small>}- * -{''[[Anodonthyla eximia]]'' <small>Scherz, Hutter, Rakotoarison, Riemann, Rödel, Ndriantsoa, Glos, Roberts, Crottini et al., 2019</small>}- * -{''[[Anodonthyla hutchisoni]]'' <small>Fenolio, Walvoord, Stout, Randrianirina and Andreone, 2007</small>}- * -{''[[Anodonthyla jeanbai]]'' <small>Vences, Glaw, Köhler and Wollenberg, 2010</small>}- * -{''[[Anodonthyla montana]]'' <small>Angel, 1925</small>}- * -{''[[Anodonthyla moramora]]'' <small>Glaw and Vences, 2005</small>}- * -{''[[Anodonthyla nigrigularis]]'' <small>Glaw and Vences, 1992</small>}- * -{''[[Anodonthyla pollicaris]]'' <small>(Boettger, 1913)</small>}- * -{''[[Anodonthyla rouxae]]'' <small>Guibé, 1974</small>}- * -{''[[Anodonthyla theoi]]'' <small>Vences, Glaw, Köhler and Wollenberg, 2010</small>}- * -{''[[Anodonthyla vallani]]'' <small>Vences, Glaw, Köhler and Wollenberg, 2010</small>}- * -{''[[Anodontiglanis dahli]]'' <small>Rendahl, 1922</small>}- * -{''[[Anodontostoma chacunda]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Anodontostoma selangkat]]'' <small>(Bleeker, 1852)</small>}- * -{''[[Anodontostoma thailandiae]]'' <small>Wongratana, 1983</small>}- * -{''[[Anodorhynchus glaucus]]'' <small>(Vieillot, 1816)</small>}- * -{''[[Anodorhynchus hyacinthinus]]'' <small>(Latham, 1790)</small>}- * -{''[[Anodorhynchus leari]]'' <small>Bonaparte, 1856</small>}- * -{''[[Anodus elongatus]]'' <small>Agassiz in Spix and Agassiz, 1829</small>}- * -{''[[Anodus orinocensis]]'' <small>(Steindachner, 1887)</small>}- * -{''[[Anolis acutus]]'' <small>Hallowell, 1857</small>}- * -{''[[Anolis aeneus]]'' <small>Gray, 1840</small>}- * -{''[[Anolis aequatorialis]]'' <small>Werner, 1894</small>}- * -{''[[Anolis agassizi]]'' <small>Stejneger, 1900</small>}- * -{''[[Anolis agueroi]]'' <small>(Díaz, Navarro and Garrido, 1998)</small>}- * -{''[[Anolis ahli]]'' <small>Barbour, 1925</small>}- * -{''[[Anolis alayoni]]'' <small>Estrada and Hedges, 1995</small>}- * -{''[[Anolis alfaroi]]'' <small>Garrido and Hedges, 1992</small>}- * -{''[[Anolis aliniger]]'' <small>Mertens, 1939</small>}- * -{''[[Anolis allisoni]]'' <small>Barbour, 1928</small>}- * -{''[[Anolis allogus]]'' <small>Barbour and Ramsden, 1919</small>}- * -{''[[Anolis alocomyos]]'' <small>(G. Köhler, Vargas and Lotzkat, 2014)</small>}- * -{''[[Anolis altae]]'' <small>Dunn, 1930</small>}- * -{''[[Anolis altavelensis]]'' <small>Noble and Hassler, 1933</small>}- * -{''[[Anolis altitudinalis]]'' <small>Garrido, 1985</small>}- * -{''[[Anolis alumina]]'' <small>Hertz, 1976</small>}- * -{''[[Anolis alutaceus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis alvarezdeltoroi]]'' <small>Nieto-Montes de Oca, 1996</small>}- * -{''[[Anolis amplisquamosus]]'' <small>(McCranie, Wilson and Williams, 1993)</small>}- * -{''[[Anolis anatoloros]]'' <small>Ugueto, Rivas, Barros, Sánchez-Pacheco and Gracía-Pérez, 2007</small>}- * -{''[[Anolis anchicayae]]'' <small>Poe, Velasco, Miyata and Williams, 2009</small>}- * -{''[[Anolis anfiloquioi]]'' <small>Garrido, 1980</small>}- * -{''[[Anolis angusticeps]]'' <small>Hallowell, 1856</small>}- * -{''[[Anolis anisolepis]]'' <small>H. M. Smith, Burley and Fritts, 1968</small>}- * -{''[[Anolis annectens]]'' <small>Williams, 1974</small>}- * -{''[[Anolis anoriensis]]'' <small>Velasco, Gutiérrez-Cárdenas and Quintero-Angel, 2010</small>}- * -{''[[Anolis antioquiae]]'' <small>Williams, 1985</small>}- * -{''[[Anolis antonii]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Anolis apletolepis]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis apletophallus]]'' <small>G. Köhler and Sunyer, 2008</small>}- * -{''[[Anolis apollinaris]]'' <small>Boulenger, 1919</small>}- * -{''[[Anolis aquaticus]]'' <small>Taylor, 1956</small>}- * -{''[[Anolis argenteolus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis argillaceus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis armouri]]'' <small>(Cochran, 1934)</small>}- * -{''[[Anolis auratus]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Anolis bahorucoensis]]'' <small>Noble and Hassler, 1933</small>}- * -{''[[Anolis baleatus]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Anolis baracoae]]'' <small>Schwartz, 1964</small>}- * -{''[[Anolis barahonae]]'' <small>Williams, 1962</small>}- * -{''[[Anolis barbatus]]'' <small>(Garrido, 1982)</small>}- * -{''[[Anolis barbouri]]'' <small>(K. P. Schmidt, 1919)</small>}- * -{''[[Anolis barkeri]]'' <small>K. P. Schmidt, 1939</small>}- * -{''[[Anolis bartschi]]'' <small>(Cochran, 1928)</small>}- * -{''[[Anolis beckeri]]'' <small>Boulenger, 1881</small>}- * -{''[[Anolis bellipeniculus]]'' <small>(Myers and Donnelly, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis benedikti]]'' <small>Lotzkat, Bienentreu, Hertz and G. Köhler, 2011</small>}- * -{''[[Anolis bicaorum]]'' <small>(G. Köhler, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis bimaculatus]]'' <small>(Sparrman, 1784)</small>}- * -{''[[Anolis binotatus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis biporcatus]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Anolis birama]]'' <small>Garrido, 1990</small>}- * -{''[[Anolis bitectus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis blanquillanus]]'' <small>Hummelinck, 1940</small>}- * -{''[[Anolis boettgeri]]'' <small>Boulenger, 1911</small>}- * -{''[[Anolis bombiceps]]'' <small>Cope, 1875</small>}- * -{''[[Anolis bonairensis]]'' <small>Ruthven, 1923</small>}- * -{''[[Anolis boulengerianus]]'' <small>Thominot, 1887</small>}- * -{''[[Anolis brasiliensis]]'' <small>Vanzolini and Williams, 1970</small>}- * -{''[[Anolis bremeri]]'' <small>Barbour, 1914</small>}- * -{''[[Anolis breslini]]'' <small>Schwartz, 1980</small>}- * -{''[[Anolis brevirostris]]'' <small>Bocourt, 1870</small>}- * -{''[[Anolis brunneus]]'' <small>Cope, 1894</small>}- * -{''[[Anolis calimae]]'' <small>Ayala, Harris and Williams, 1983</small>}- * -{''[[Anolis campbelli]]'' <small>(G. Köhler and E. N. Smith, 2008)</small>}- * -{''[[Anolis capito]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis caquetae]]'' <small>Williams, 1974</small>}- * -{''[[Anolis carlliebi]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis carlostoddi]]'' <small>(Williams, Praderio and Gorzula, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis carolinensis]]'' <small>Voigt in Cuvier and Voigt, 1832</small>}- * -{''[[Anolis carpenteri]]'' <small>A. A. Echelle, A. F. Echelle and Fitch, 1971</small>}- * -{''[[Anolis casildae]]'' <small>Arosemena, Ibáñez and de Sousa, 1991</small>}- * -{''[[Anolis caudalis]]'' <small>Cochran, 1932</small>}- * -{''[[Anolis centralis]]'' <small>G. Peters, 1970</small>}- * -{''[[Anolis chamaeleonides]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis charlesmyersi]]'' <small>G. Köhler, 2010</small>}- * -{''[[Anolis chloris]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis chlorocyanus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis chlorodius]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis christophei]]'' <small>Williams, 1960</small>}- * -{''[[Anolis chrysolepis]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis chrysops]]'' <small>Lazell, 1964</small>}- * -{''[[Anolis clivicola]]'' <small>Barbour and Shreve, 1935</small>}- * -{''[[Anolis cobanensis]]'' <small>Stuart, 1942</small>}- * -{''[[Anolis coelestinus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis compressicaudus]]'' <small>H. M. Smith and Kerster, 1955</small>}- * -{''[[Anolis concolor]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis confusus]]'' <small>Estrada and Garrido, 1991</small>}- * -{''[[Anolis conspersus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis cooki]]'' <small>Grant, 1931</small>}- * -{''[[Anolis crassulus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis cristatellus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis cristifer]]'' <small>H. M. Smith, 1968</small>}- * -{''[[Anolis cryptolimifrons]]'' <small>G. Köhler and Sunyer, 2008</small>}- * -{''[[Anolis cupeyalensis]]'' <small>G. Peters, 1970</small>}- * -{''[[Anolis cupreus]]'' <small>Hallowell, 1860</small>}- * -{''[[Anolis cuprinus]]'' <small>H. M. Smith, 1964</small>}- * -{''[[Anolis cuscoensis]]'' <small>Poe, Yañez-Miranda and Lehr, 2008</small>}- * -{''[[Anolis cusuco]]'' <small>(McCranie, G. Köhler and Wilson, 2000)</small>}- * -{''[[Anolis cuvieri]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Anolis cyanopleurus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis cyanostictus]]'' <small>Mertens, 1939</small>}- * -{''[[Anolis cybotes]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis cymbops]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis damulus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis danieli]]'' <small>Williams, 1988</small>}- * -{''[[Anolis darlingtoni]]'' <small>(Cochran, 1935)</small>}- * -{''[[Anolis datzorum]]'' <small>G. Köhler, Ponce, Sunyer and Batista, 2007</small>}- * -{''[[Anolis delafuentei]]'' <small>Garrido, 1982</small>}- * -{''[[Anolis deltae]]'' <small>Williams, 1974</small>}- * -{''[[Anolis demissus]]'' <small>Schwartz, 1969</small>}- * -{''[[Anolis desechensis]]'' <small>Heatwole, 1976</small>}- * -{''[[Anolis desiradei]]'' <small>Lazell, 1964</small>}- * -{''[[Anolis dissimilis]]'' <small>Williams, 1965</small>}- * -{''[[Anolis distichus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis divius]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis dolichocephalus]]'' <small>Williams, 1963</small>}- * -{''[[Anolis dollfusianus]]'' <small>Bocourt, 1873</small>}- * -{''[[Anolis duellmani]]'' <small>Fitch and Henderson, 1973</small>}- * -{''[[Anolis dunni]]'' <small>H. M. Smith, 1936</small>}- * -{''[[Anolis eladioi]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis elcopeensis]]'' <small>Poe, Scarpetta and Schaad, 2015</small>}- * -{''[[Anolis equestris]]'' <small>Merrem, 1820</small>}- * -{''[[Anolis ernestwilliamsi]]'' <small>Lazell, 1983</small>}- * -{''[[Anolis etheridgei]]'' <small>Williams, 1962</small>}- * -{''[[Anolis eugenegrahami]]'' <small>Schwartz, 1978</small>}- * -{''[[Anolis eulaemus]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Anolis euskalerriari]]'' <small>Barros, Williams and Viloria, 1996</small>}- * -{''[[Anolis evermanni]]'' <small>Stejneger, 1904</small>}- * -{''[[Anolis extremus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis fairchildi]]'' <small>Barbour and Shreve, 1935</small>}- * -{''[[Anolis fasciatus]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Anolis ferreus]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Anolis festae]]'' <small>Peracca, 1904</small>}- * -{''[[Anolis fitchi]]'' <small>Williams and Duellman, 1984</small>}- * -{''[[Anolis forresti]]'' <small>Barbour, 1923</small>}- * -{''[[Anolis fortunensis]]'' <small>Arosemena and Ibáñez, 1993</small>}- * -{''[[Anolis fowleri]]'' <small>Schwartz, 1973</small>}- * -{''[[Anolis fraseri]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Anolis frenatus]]'' <small>Cope, 1899</small>}- * -{''[[Anolis fugitivus]]'' <small>Garrido, 1975</small>}- * -{''[[Anolis fungosus]]'' <small>Myers, 1971</small>}- * -{''[[Anolis fuscoauratus]]'' <small>d'Orbigny in A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis gadovii]]'' <small>Boulenger, 1905</small>}- * -{''[[Anolis gaigei]]'' <small>Ruthven, 1916</small>}- * -{''[[Anolis garmani]]'' <small>Stejneger, 1899</small>}- * -{''[[Anolis garridoi]]'' <small>Díaz, Estrada and Moreno, 1996</small>}- * -{''[[Anolis gemmosus]]'' <small>O'Shaughnessy, 1875</small>}- * -{''[[Anolis gibbiceps]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis ginaelisae]]'' <small>(Lotzkat, Hertz, Bienentreu and G. Köhler, 2013)</small>}- * -{''[[Anolis gingivinus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis gonavensis]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis gorgonae]]'' <small>Barbour, 1905</small>}- * -{''[[Anolis gracilipes]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis grahami]]'' <small>Gray, 1845</small>}- * -{''[[Anolis granuliceps]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis griseus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis gruuo]]'' <small>G. Köhler, Ponce, Sunyer and Batista, 2007</small>}- * -{''[[Anolis guafe]]'' <small>Estrada and Garrido, 1991</small>}- * -{''[[Anolis guamuhaya]]'' <small>(Garrido, Pérez-Beato and Moreno, 1991)</small>}- * -{''[[Anolis guazuma]]'' <small>Garrido, 1984</small>}- * -{''[[Anolis gundlachi]]'' <small>W. C. H. Peters, 1876</small>}- * -{''[[Anolis haetianus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis haguei]]'' <small>Stuart, 1942</small>}- * -{''[[Anolis hendersoni]]'' <small>Cochran, 1923</small>}- * -{''[[Anolis heterodermus]]'' <small>A. H. A. Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Anolis hobartsmithi]]'' <small>Nieto-Montes de Oca, 2001</small>}- * -{''[[Anolis homolechis]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Anolis huilae]]'' <small>Williams, 1982</small>}- * -{''[[Anolis humilis]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis ibague]]'' <small>Williams, 1975</small>}- * -{''[[Anolis ibanezi]]'' <small>Poe, Latella, Ryan and Schaad, 2009</small>}- * -{''[[Anolis imias]]'' <small>Ruibal and Williams, 1961</small>}- * -{''[[Anolis immaculogularis]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis impetigosus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis incredulus]]'' <small>Garrido and Moreno, 1998</small>}- * -{''[[Anolis inderenae]]'' <small>(Rueda and Hernández-Camacho, 1998)</small>}- * -{''[[Anolis inexpectatus]]'' <small>Garrido and Estrada, 1989</small>}- * -{''[[Anolis insignis]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Anolis insolitus]]'' <small>Williams and Rand, 1969</small>}- * -{''[[Anolis intermedius]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis isolepis]]'' <small>(Cope, 1861)</small>}- * -{''[[Anolis jacare]]'' <small>Boulenger, 1903</small>}- * -{''[[Anolis johnmeyeri]]'' <small>Wilson and McCranie, 1982</small>}- * -{''[[Anolis juangundlachi]]'' <small>Garrido, 1975</small>}- * -{''[[Anolis jubar]]'' <small>Schwartz, 1968</small>}- * -{''[[Anolis kahouannensis]]'' <small>Lazell, 1964</small>}- * -{''[[Anolis kemptoni]]'' <small>Dunn, 1940</small>}- * -{''[[Anolis koopmani]]'' <small>Rand, 1961</small>}- * -{''[[Anolis kreutzi]]'' <small>(McCranie, G. Köhler and Wilson, 2000)</small>}- * -{''[[Anolis krugi]]'' <small>W. C. H. Peters, 1876</small>}- * -{''[[Anolis kunayalae]]'' <small>Hulebak, Poe, Ibáñez and Williams, 2007</small>}- * -{''[[Anolis laevis]]'' <small>(Cope, 1875)</small>}- * -{''[[Anolis laeviventris]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Anolis lamari]]'' <small>Williams, 1992</small>}- * -{''[[Anolis landestoyi]]'' <small>Mahler, Lambert, Geneva, Ng, Hedges, Losos and Glor, 2016</small>}- * -{''[[Anolis latifrons]]'' <small>Berthold, 1846</small>}- * -{''[[Anolis leachii]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis leditzigorum]]'' <small>(G. Köhler, Vargas and Lotzkat, 2014)</small>}- * -{''[[Anolis lemniscatus]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis lemurinus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis leucodera]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis limifrons]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis limon]]'' <small>Velasco and Hurtado-Gómez, 2014</small>}- * -{''[[Anolis lineatopus]]'' <small>Gray, 1840</small>}- * -{''[[Anolis lineatus]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Anolis liogaster]]'' <small>Boulenger, 1905</small>}- * -{''[[Anolis lionotus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis litoralis]]'' <small>Garrido, 1975</small>}- * -{''[[Anolis lividus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis longiceps]]'' <small>K. P. Schmidt, 1919</small>}- * -{''[[Anolis longitibialis]]'' <small>Noble, 1923</small>}- * -{''[[Anolis loveridgei]]'' <small>K. P. Schmidt, 1936</small>}- * -{''[[Anolis loysiana]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis luciae]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis lucius]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis luteogularis]]'' <small>Noble and Hassler, 1935</small>}- * -{''[[Anolis luteosignifer]]'' <small>Garman, 1888</small>}- * -{''[[Anolis lynchi]]'' <small>Miyata, 1985</small>}- * -{''[[Anolis lyra]]'' <small>Poe, Velasco, Miyata and Williams, 2009</small>}- * -{''[[Anolis macilentus]]'' <small>Garrido and Hedges, 1992</small>}- * -{''[[Anolis macrinii]]'' <small>H. M. Smith, 1968</small>}- * -{''[[Anolis macrolepis]]'' <small>Boulenger, 1911</small>}- * -{''[[Anolis macrophallus]]'' <small>Werner, 1917</small>}- * -{''[[Anolis maculigula]]'' <small>Williams, 1984</small>}- * -{''[[Anolis maculiventris]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis magnaphallus]]'' <small>Poe and Ibáñez, 2007</small>}- * -{''[[Anolis maia]]'' <small>(Batista, Vesely, Mebert, Lotzkat and G. Köhler, 2015)</small>}- * -{''[[Anolis marcanoi]]'' <small>Williams, 1975</small>}- * -{''[[Anolis mariarum]]'' <small>Barbour, 1932</small>}- * -{''[[Anolis marmoratus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis marron]]'' <small>Arnold, 1980</small>}- * -{''[[Anolis marsupialis]]'' <small>Taylor, 1956</small>}- * -{''[[Anolis matudai]]'' <small>H. M. Smith, 1956</small>}- * -{''[[Anolis maynardi]]'' <small>Garman, 1888</small>}- * -{''[[Anolis mccraniei]]'' <small>(G. Köhler, Townsend and Petersen, 2016)</small>}- * -{''[[Anolis medemi]]'' <small>Ayala and Williams, 1988</small>}- * -{''[[Anolis megalopithecus]]'' <small>Rueda-Almonacid, 1989</small>}- * -{''[[Anolis megapholidotus]]'' <small>H. M. Smith, 1933</small>}- * -{''[[Anolis menta]]'' <small>Ayala, Harris and Williams, 1984</small>}- * -{''[[Anolis meridionalis]]'' <small>Boettger, 1885</small>}- * -{''[[Anolis mestrei]]'' <small>Barbour and Ramsden, 1916</small>}- * -{''[[Anolis microlepidotus]]'' <small>Davis, 1954</small>}- * -{''[[Anolis microlepis]]'' <small>Álvarez del Toro and H. M. Smith, 1956</small>}- * -{''[[Anolis microtus]]'' <small>Cope, 1871</small>}- * -{''[[Anolis milleri]]'' <small>H. M. Smith in H. M. Smith and Taylor, 1950</small>}- * -{''[[Anolis mirus]]'' <small>Williams, 1963</small>}- * -{''[[Anolis monensis]]'' <small>Stejneger, 1904</small>}- * -{''[[Anolis monteverde]]'' <small>G. Köhler, 2009</small>}- * -{''[[Anolis monticola]]'' <small>Shreve, 1936</small>}- * -{''[[Anolis morazani]]'' <small>Townsend and Wilson, 2009</small>}- * -{''[[Anolis muralla]]'' <small>(G. Köhler, McCranie and Wilson, 1999)</small>}- * -{''[[Anolis nasofrontalis]]'' <small>Amaral, 1933</small>}- * -{''[[Anolis naufragus]]'' <small>(Campbell, Hillis and Lamar, 1989)</small>}- * -{''[[Anolis neblininus]]'' <small>(Myers, Williams and McDiarmid, 1993)</small>}- * -{''[[Anolis nebuloides]]'' <small>Bocourt, 1873</small>}- * -{''[[Anolis nebulosus]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Anolis nelsoni]]'' <small>Barbour, 1914</small>}- * -{''[[Anolis nicefori]]'' <small>Barbour, 1932</small>}- * -{''[[Anolis nietoi]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis nigrolineatus]]'' <small>Williams, 1965</small>}- * -{''[[Anolis noblei]]'' <small>Barbour and Shreve, 1935</small>}- * -{''[[Anolis notopholis]]'' <small>Boulenger, 1896</small>}- * -{''[[Anolis nubilus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis occultus]]'' <small>Williams and Rivero, 1965</small>}- * -{''[[Anolis ocelloscapularis]]'' <small>(G. Köhler, McCranie and Wilson, 2001)</small>}- * -{''[[Anolis oculatus]]'' <small>(Cope, 1879)</small>}- * -{''[[Anolis oligaspis]]'' <small>Cope, 1894</small>}- * -{''[[Anolis olssoni]]'' <small>K. P. Schmidt, 1919</small>}- * -{''[[Anolis omiltemanus]]'' <small>Davis, 1954</small>}- * -{''[[Anolis onca]]'' <small>(O'Shaughnessy, 1875)</small>}- * -{''[[Anolis opalinus]]'' <small>Gosse, 1850</small>}- * -{''[[Anolis ophiolepis]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis oporinus]]'' <small>Garrido and Hedges, 2001</small>}- * -{''[[Anolis orcesi]]'' <small>(Lazell, 1969)</small>}- * -{''[[Anolis ordinatus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis ortonii]]'' <small>Cope, 1868</small>}- * -{''[[Anolis osa]]'' <small>G. Köhler, Dehling and J. Köhler, 2010</small>}- * -{''[[Anolis otongae]]'' <small>Ayala-Varela and Velasco, 2010</small>}- * -{''[[Anolis oxylophus]]'' <small>Cope, 1875</small>}- * -{''[[Anolis pachypus]]'' <small>Cope, 1875</small>}- * -{''[[Anolis paravertebralis]]'' <small>Bernal-Carlo and Roze, 2005</small>}- * -{''[[Anolis parilis]]'' <small>Williams, 1975</small>}- * -{''[[Anolis parvicirculatus]]'' <small>Álvarez del Toro and H. M. Smith, 1956</small>}- * -{''[[Anolis paternus]]'' <small>Hardy, 1967</small>}- * -{''[[Anolis pecuarius]]'' <small>Schwartz, 1969</small>}- * -{''[[Anolis pentaprion]]'' <small>Cope, 1863</small>}- * -{''[[Anolis peraccae]]'' <small>Boulenger, 1898</small>}- * -{''[[Anolis peruensis]]'' <small>Poe, Latella, Ayala-Varela, Yañez-Miranda and Torres-Carvajal, 2015</small>}- * -{''[[Anolis petersii]]'' <small>Bocourt, 1873</small>}- * -{''[[Anolis peucephilus]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis peynadoi]]'' <small>Mertens, 1939</small>}- * -{''[[Anolis phyllorhinus]]'' <small>G. S. Myers and Carvalho, 1945</small>}- * -{''[[Anolis pigmaequestris]]'' <small>Garrido, 1975</small>}- * -{''[[Anolis pijolense]]'' <small>(McCranie, Wilson and Williams, 1993)</small>}- * -{''[[Anolis pinchoti]]'' <small>Cochran, 1931</small>}- * -{''[[Anolis placidus]]'' <small>Hedges and Thomas, 1989</small>}- * -{''[[Anolis planiceps]]'' <small>Troschel, 1848</small>}- * -{''[[Anolis podocarpus]]'' <small>Ayala-Varela and Torres-Carvajal, 2010</small>}- * -{''[[Anolis poecilopus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis poei]]'' <small>Ayala-Varela, Troya-Rodriguez, Talero-Rodriguez and Torres-Carvajal, 2014</small>}- * -{''[[Anolis pogus]]'' <small>Lazell, 1972</small>}- * -{''[[Anolis polylepis]]'' <small>W. C. H. Peters, 1874</small>}- * -{''[[Anolis poncensis]]'' <small>Stejneger, 1904</small>}- * -{''[[Anolis porcatus]]'' <small>Gray, 1840</small>}- * -{''[[Anolis porcus]]'' <small>(Cope, 1864)</small>}- * -{''[[Anolis prasinorius]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis princeps]]'' <small>Boulenger, 1902</small>}- * -{''[[Anolis proboscis]]'' <small>J. A. Peters and Orces, 1956</small>}- * -{''[[Anolis propinquus]]'' <small>Williams, 1984</small>}- * -{''[[Anolis pseudokemptoni]]'' <small>G. Köhler, Ponce, Sunyer and Batista, 2007</small>}- * -{''[[Anolis pseudopachypus]]'' <small>G. Köhler, Ponce, Sunyer and Batista, 2007</small>}- * -{''[[Anolis pseudotigrinus]]'' <small>Amaral, 1933</small>}- * -{''[[Anolis pulchellus]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis pumilus]]'' <small>Garrido, 1988</small>}- * -{''[[Anolis punctatus]]'' <small>Daudin, 1802</small>}- * -{''[[Anolis purpurescens]]'' <small>Cope, 1899</small>}- * -{''[[Anolis purpurgularis]]'' <small>(McCranie, Cruz and Holm, 1993)</small>}- * -{''[[Anolis pygmaeus]]'' <small>Álvarez del Toro and H. M. Smith, 1956</small>}- * -{''[[Anolis quadriocellifer]]'' <small>Barbour and Ramsden, 1919</small>}- * -{''[[Anolis quaggulus]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Anolis quercorum]]'' <small>Fitch, 1978</small>}- * -{''[[Anolis radulinus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis reconditus]]'' <small>Underwood and Williams, 1959</small>}- * -{''[[Anolis rejectus]]'' <small>Garrido and Schwartz, 1972</small>}- * -{''[[Anolis richardii]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis ricordii]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis rimarum]]'' <small>Thomas and Schwartz, 1967</small>}- * -{''[[Anolis rivalis]]'' <small>Williams, 1984</small>}- * -{''[[Anolis roatanensis]]'' <small>(G. Köhler and McCranie, 2001)</small>}- * -{''[[Anolis rodriquezii]]'' <small>Bocourt, 1873</small>}- * -{''[[Anolis roosevelti]]'' <small>Grant, 1931</small>}- * -{''[[Anolis roquet]]'' <small>(Bonnaterre, 1879)</small>}- * -{''[[Anolis rubiginosus]]'' <small>Bocourt, 1873</small>}- * -{''[[Anolis rubribarbaris]]'' <small>(G. Köhler, McCranie and Wilson, 1999)</small>}- * -{''[[Anolis rubribarbus]]'' <small>Barbour and Ramsden, 1919</small>}- * -{''[[Anolis ruibali]]'' <small>Navarro and Garrido, 2004</small>}- * -{''[[Anolis ruizii]]'' <small>Rueda and Williams, 1986</small>}- * -{''[[Anolis rupinae]]'' <small>Williams and Webster, 1974</small>}- * -{''[[Anolis sabanus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis sacamecatensis]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis sagrei]]'' <small>Cocteau in A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis salvini]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Anolis santamartae]]'' <small>Willims, 1982</small>}- * -{''[[Anolis scapularis]]'' <small>Boulenger, 1908</small>}- * -{''[[Anolis schiedii]]'' <small>(Wiegmann, 1834)</small>}- * -{''[[Anolis schwartzi]]'' <small>Lazell, 1972</small>}- * -{''[[Anolis scriptus]]'' <small>Garman, 1887</small>}- * -{''[[Anolis scypheus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis semilineatus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis sericeus]]'' <small>Hallowell, 1856</small>}- * -{''[[Anolis serranoi]]'' <small>(G. Köhler, 1999)</small>}- * -{''[[Anolis sheplani]]'' <small>Schwartz, 1974</small>}- * -{''[[Anolis shrevei]]'' <small>(Cochran, 1939)</small>}- * -{''[[Anolis sierramaestrae]]'' <small>Holánová, Rehák and Frynta, 2012</small>}- * -{''[[Anolis singularis]]'' <small>Williams, 1965</small>}- * -{''[[Anolis smallwoodi]]'' <small>Schwartz, 1964</small>}- * -{''[[Anolis smaragdinus]]'' <small>Barbour and Shreve, 1935</small>}- * -{''[[Anolis sminthus]]'' <small>Dunn and Emlen, 1932</small>}- * -{''[[Anolis soinii]]'' <small>Poe and Yañez-Miranda, 2008</small>}- * -{''[[Anolis solitarius]]'' <small>Ruthven, 1916</small>}- * -{''[[Anolis spectrum]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis spilorhipis]]'' <small>(Álvarez del Toro and H. M. Smith, 1956)</small>}- * -{''[[Anolis squamulatus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis stevepoei]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis strahmi]]'' <small>Schwartz, 1979</small>}- * -{''[[Anolis stratulus]]'' <small>Cope, 1861</small>}- * -{''[[Anolis subocularis]]'' <small>Davis, 1954</small>}- * -{''[[Anolis sulcifrons]]'' <small>Cope, 1899</small>}- * -{''[[Anolis tandai]]'' <small>Avila-Pires, 1995</small>}- * -{''[[Anolis taylori]]'' <small>H. M. Smith and Spieler, 1945</small>}- * -{''[[Anolis tenorioensis]]'' <small>G. Köhler, 2011</small>}- * -{''[[Anolis terraealtae]]'' <small>Barbour, 1915</small>}- * -{''[[Anolis terueli]]'' <small>Navarro, Fernández and Garrido, 2001</small>}- * -{''[[Anolis tetarii]]'' <small>(Barros, Williams and Viloria, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis tigrinus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis toldo]]'' <small>Fong and Garrido, 2000</small>}- * -{''[[Anolis tolimensis]]'' <small>Werner, 1916</small>}- * -{''[[Anolis townsendi]]'' <small>Stejneger, 1900</small>}- * -{''[[Anolis trachyderma]]'' <small>Cope, 1875</small>}- * -{''[[Anolis transversalis]]'' <small>A. H. A. Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Anolis trinitatis]]'' <small>Reinhardt and Lütken, 1862</small>}- * -{''[[Anolis triumphalis]]'' <small>(Nicholson and G. Köhler, 2014)</small>}- * -{''[[Anolis tropidogaster]]'' <small>Hallowell, 1856</small>}- * -{''[[Anolis tropidolepis]]'' <small>Boulenger, 1885</small>}- * -{''[[Anolis tropidonotus]]'' <small>W. C. H. Peters, 1863</small>}- * -{''[[Anolis umbrivagus]]'' <small>Bernal-Carlo and Roze, 2005</small>}- * -{''[[Anolis uniformis]]'' <small>Cope, 1885</small>}- * -{''[[Anolis unilobatus]]'' <small>G. Köhler and Vesely, 2010</small>}- * -{''[[Anolis ustus]]'' <small>Cope, 1864</small>}- * -{''[[Anolis utilensis]]'' <small>(G. Köhler, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis valencienni]]'' <small>A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis vanidicus]]'' <small>Garrido and Schwartz, 1972</small>}- * -{''[[Anolis vanzolinii]]'' <small>(Williams, Orces, Matheus and Bleiweiss, 1996)</small>}- * -{''[[Anolis vaupesianus]]'' <small>Williams, 1982</small>}- * -{''[[Anolis ventrimaculatus]]'' <small>Boulenger, 1911</small>}- * -{''[[Anolis vermiculatus]]'' <small>Cocteau in A. M. C. Duméril and Bibron, 1837</small>}- * -{''[[Anolis vescus]]'' <small>Garrido and Hedges, 1992</small>}- * -{''[[Anolis vicarius]]'' <small>Williams, 1986</small>}- * -{''[[Anolis villai]]'' <small>Fitch and Henderson, 1976</small>}- * -{''[[Anolis viridius]]'' <small>G. Köhler and Hedges, 2016</small>}- * -{''[[Anolis vittigerus]]'' <small>Cope, 1862</small>}- * -{''[[Anolis wampuensis]]'' <small>(McCranie and G. Köhler, 2001)</small>}- * -{''[[Anolis wattsii]]'' <small>Boulenger, 1894</small>}- * -{''[[Anolis websteri]]'' <small>Arnold, 1980</small>}- * -{''[[Anolis wellbornae]]'' <small>Ahl, 1940</small>}- * -{''[[Anolis wermuthi]]'' <small>(G. Köhler and Obermeier, 1998)</small>}- * -{''[[Anolis whitemani]]'' <small>Williams, 1963</small>}- * -{''[[Anolis williamsii]]'' <small>Bocourt, 1870</small>}- * -{''[[Anolis williamsmittermeierorum]]'' <small>Poe and Yañez-Miranda, 2007</small>}- * -{''[[Anolis wilsoni]]'' <small>(G. Köhler, Townsend and Petersen, 2016)</small>}- * -{''[[Anolis woodi]]'' <small>Dunn, 1940</small>}- * -{''[[Anolis yoroensis]]'' <small>McCranie, Nicholson and G. Köhler, 2001</small>}- * -{''[[Anolis zapotecorum]]'' <small>G. Köhler, Gómez Trejo Pérez, Petersen and Méndez de La Cruz, 2014</small>}- * -{''[[Anolis zeus]]'' <small>(G. Köhler and McCranie, 2001)</small>}- * -{''[[Anomalepis aspinosus]]'' <small>Taylor, 1939</small>}- * -{''[[Anomalepis colombia]]'' <small>Marx, 1953</small>}- * -{''[[Anomalepis flavapices]]'' <small>Peters, 1957</small>}- * -{''[[Anomalepis mexicanus]]'' <small>Jan, 1860</small>}- * -{''[[Anomalochromis thomasi]]'' <small>(Boulenger, 1915)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus apiau]]'' <small>Fouquet, Souza, Nunes, Kok, Curcio, Carvalho, Grant and Rodrigues, 2015</small>}- * -{''[[Anomaloglossus ayarzaguenai]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus baeobatrachus]]'' <small>(Boistel and Massary, 1999)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus beebei]]'' <small>(Noble, 1923)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus blanci]]'' <small>Fouquet, Vacher, Courtois, Villette, Reizine, Gaucher, Jairam, Ouboter and Kok, 2018</small>}- * -{''[[Anomaloglossus breweri]]'' <small>(Barrio-Amorós, 2006)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus degranvillei]]'' <small>(Lescure, 1975)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus dewynteri]]'' <small>Fouquet, Vacher, Courtois, Villette, Reizine, Gaucher, Jairam, Ouboter and Kok, 2018</small>}- * -{''[[Anomaloglossus guanayensis]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus kaiei]]'' <small>(Kok, Sambhu, Roopsind, Lenglet and Bourne, 2006)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus leopardus]]'' <small>Ouboter and Jairam, 2012</small>}- * -{''[[Anomaloglossus meansi]]'' <small>Kok, Nicolaï, Lathrop and MacCulloch, 2018</small>}- * -{''[[Anomaloglossus megacephalus]]'' <small>Kok, MacCulloch, Lathrop, Willaert and Bossuyt, 2010</small>}- * -{''[[Anomaloglossus mitaraka]]'' <small>Fouquet, Vacher, Courtois, Deschamps, Ouboter, Jairam, Gaucher, Dubois and Kok, 2019</small>}- * -{''[[Anomaloglossus moffetti]]'' <small>Barrio-Amorós and Brewer-Carias, 2008</small>}- * -{''[[Anomaloglossus murisipanensis]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus parimae]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus parkerae]]'' <small>(Meinhardt and Parmalee, 1996)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus praderioi]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus roraima]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus rufulus]]'' <small>(Gorzula, 1990)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus shrevei]]'' <small>(Rivero, 1961)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus stepheni]]'' <small>(Martins, 1989)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus surinamensis]]'' <small>Ouboter and Jairam, 2012</small>}- * -{''[[Anomaloglossus tamacuarensis]]'' <small>(Myers and Donnelly, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus tepequem]]'' <small>Fouquet, Souza, Nunes, Kok, Curcio, Carvalho, Grant and Rodrigues, 2015</small>}- * -{''[[Anomaloglossus tepuyensis]]'' <small>(La Marca, 1997)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus triunfo]]'' <small>(Barrio-Amorós, Fuentes-Ramos and Rivas-Fuenmayor, 2004)</small>}- * -{''[[Anomaloglossus verbeeksnyderorum]]'' <small>Barrio-Amorós, Santos and Jovanovic, 2010</small>}- * -{''[[Anomaloglossus wothuja]]'' <small>(Barrio-Amorós, Fuentes-Ramos and Rivas-Fuenmayor, 2004)</small>}- * -{''[[Anomalops katoptron]]'' <small>(Bleeker, 1856)</small>}- * -{''[[Anomalopus leuckartii]]'' <small>(Weinland, 1862)</small>}- * -{''[[Anomalopus mackayi]]'' <small>Greer and Cogger, 1985</small>}- * -{''[[Anomalopus swansoni]]'' <small>Greer and Cogger, 1985</small>}- * -{''[[Anomalopus verreauxii]]'' <small>A. H. A. Duméril in A. M. C. Duméril and A. H. A. Duméril, 1851</small>}- * -{''[[Anomalospiza imberbis]]'' <small>(Cabanis, 1868)</small>}- * -{''[[Anomalurus beecrofti]]'' <small>Fraser, 1853</small>}- * -{''[[Anomalurus derbianus]]'' <small>(Gray, 1842)</small>}- * -{''[[Anomalurus pelii]]'' <small>(Schlegel and S. Müller, 1845)</small>}- * -{''[[Anomalurus pusillus]]'' <small>Thomas, 1887</small>}- * -{''[[Anomochilus leonardi]]'' <small>M. A. Smith, 1940</small>}- * -{''[[Anomochilus monticola]]'' <small>Das, Lakim, Lim and Hui, 2008</small>}- * -{''[[Anomochilus weberi]]'' <small>(Lidth de Jeude, 1890)</small>}- * -{''[[Anonymomys mindorensis]]'' <small>Musser, 1981</small>}- * -{''[[Anopetia gounellei]]'' <small>(Boucard, 1891)</small>}- * -{''[[Anoplagonus inermis]]'' <small>(Günther, 1860)</small>}- * -{''[[Anoplagonus occidentalis]]'' <small>Lindberg, 1950</small>}- * -{''[[Anoplarchus insignis]]'' <small>Gilbert and Burke, 1912</small>}- * -{''[[Anoplarchus purpurescens]]'' <small>Gill, 1861</small>}- * -{''[[Anoplocapros amygdaloides]]'' <small>Fraser-Brunner, 1941</small>}- * -{''[[Anoplocapros inermis]]'' <small>(Fraser-Brunner, 1935)</small>}- * -{''[[Anoplocapros lenticularis]]'' <small>(Richardson, 1841)</small>}- * -{''[[Anoplogaster brachycera]]'' <small>Kotlyar, 1986</small>}- * -{''[[Anoplogaster cornuta]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1833)</small>}- * -{''[[Anoplohydrus aemulans]]'' <small>Werner, 1909</small>}- * -{''[[Anoplopoma fimbria]]'' <small>(Pallas, 1814)</small>}- * -{''[[Anorrhinus austeni]]'' <small>Jerdon, 1872</small>}- * -{''[[Anorrhinus galeritus]]'' <small>(Temminck, 1831)</small>}- * -{''[[Anorrhinus tickelli]]'' <small>(Blyth, 1855)</small>}- * -{''[[Anostomoides atrianalis]]'' <small>Pellegrin, 1909</small>}- * -{''[[Anostomoides laticeps]]'' <small>(Eigenmann, 1912)</small>}- * -{''[[Anostomus anostomus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anostomus brevior]]'' <small>Géry, 1961</small>}- * -{''[[Anostomus intermedius]]'' <small>Winterbottom, 1980</small>}- * -{''[[Anostomus longus]]'' <small>Géry, 1961</small>}- * -{''[[Anostomus plicatus]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Anostomus spiloclistron]]'' <small>Winterbottom, 1974</small>}- * -{''[[Anostomus ternetzi]]'' <small>Fernández-Yépez, 1949</small>}- * -{''[[Anotomys leander]]'' <small>Thomas, 1906</small>}- * -{''[[Anotopterus nikparini]]'' <small>Kukuev, 1998</small>}- * -{''[[Anotopterus pharao]]'' <small>Zugmayer, 1911</small>}- * -{''[[Anotopterus vorax]]'' <small>(Regan, 1913)</small>}- * -{''[[Anotosaura collaris]]'' <small>Amaral, 1933</small>}- * -{''[[Anotosaura vanzolinia]]'' <small>Dixon, 1974</small>}- * -{''[[Anoura aequatoris]]'' <small>(Lönnberg, 1921)</small>}- * -{''[[Anoura cadenai]]'' <small>Mantilla-Meluk and Baker, 2006</small>}- * -{''[[Anoura caudifer]]'' <small>(E. Geoffroy, 1818)</small>}- * -{''[[Anoura cultrata]]'' <small>Handley, 1960</small>}- * -{''[[Anoura fistulata]]'' <small>Muchhala, Mena and Albuja, 2005</small>}- * -{''[[Anoura geoffroyi]]'' <small>Gray, 1838</small>}- * -{''[[Anoura javieri]]'' <small>Pacheco, Sánchez-Vendizú and Solari, 2018</small>}- * -{''[[Anoura latidens]]'' <small>Handley, 1984</small>}- * -{''[[Anoura luismanueli]]'' <small>Molinari, 1994</small>}- * -{''[[Anoura peruana]]'' <small>(Tschudi, 1844)</small>}- * -{''[[Anourosorex assamensis]]'' <small>Anderson, 1875</small>}- * -{''[[Anourosorex schmidi]]'' <small>Petter, 1963</small>}- * -{''[[Anourosorex squamipes]]'' <small>A. Milne-Edwards, 1872</small>}- * -{''[[Anourosorex yamashinai]]'' <small>Kuroda, 1935</small>}- * -{''[[Anous albivitta]]'' <small>(Bonaparte, 1856)</small>}- * -{''[[Anous ceruleus]]'' <small>(F. D. Bennett, 1840)</small>}- * -{''[[Anous minutus]]'' <small>F. Boie, 1844</small>}- * -{''[[Anous stolidus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anous tenuirostris]]'' <small>(Temminck, 1823)</small>}- * -{''[[Anoxypristis cuspidata]]'' <small>(Latham, 1794)</small>}- * -{''[[Anser albifrons]]'' <small>(Scopoli, 1769)</small>}- * -{''[[Anser anser]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anser brachyrhynchus]]'' <small>Baillon, 1834</small>}- * -{''[[Anser caerulescens]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anser canagicus]]'' <small>(Sevastianov, 1802)</small>}- * -{''[[Anser cygnoides]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anser erythropus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anser fabalis]]'' <small>(Latham, 1787)</small>}- * -{''[[Anser indicus]]'' <small>(Latham, 1790)</small>}- * -{''[[Anser rossii]]'' <small>Cassin, 1861</small>}- * -{''[[Anser serrirostris]]'' <small>Gould, 1852</small>}- * -{''[[Anseranas semipalmata]]'' <small>(Latham, 1798)</small>}- * -{''[[Ansonia albomaculata]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia echinata]]'' <small>Inger and Stuebing, 2009</small>}- * -{''[[Ansonia endauensis]]'' <small>Grismer, 2006</small>}- * -{''[[Ansonia fuliginea]]'' <small>(Mocquard, 1890)</small>}- * -{''[[Ansonia glandulosa]]'' <small>Iskandar and Mumpuni, 2004</small>}- * -{''[[Ansonia guibei]]'' <small>Inger, 1966</small>}- * -{''[[Ansonia hanitschi]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia inthanon]]'' <small>Matsui, Nabhitabhata and Panha, 1998</small>}- * -{''[[Ansonia jeetsukumarani]]'' <small>Wood, Grismer, Ahmad and Senawi, 2008</small>}- * -{''[[Ansonia khaochangensis]]'' <small>Grismer, Wood, Aowphol, Cota, Grismer, Murdoch, Aguilar and Grismer, 2016</small>}- * -{''[[Ansonia kraensis]]'' <small>Matsui, Khonsue and Nabhitabhata, 2005</small>}- * -{''[[Ansonia latidisca]]'' <small>Inger, 1966</small>}- * -{''[[Ansonia latiffi]]'' <small>Wood, Grismer, Ahmad and Senawi, 2008</small>}- * -{''[[Ansonia latirostra]]'' <small>Grismer, 2006</small>}- * -{''[[Ansonia leptopus]]'' <small>(Günther, 1872)</small>}- * -{''[[Ansonia longidigita]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia lumut]]'' <small>Chan, Wood, Anuar, Muin, Quah, Sumarli and Grismer, 2014</small>}- * -{''[[Ansonia malayana]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia mcgregori]]'' <small>(Taylor, 1922)</small>}- * -{''[[Ansonia minuta]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia muelleri]]'' <small>(Boulenger, 1887)</small>}- * -{''[[Ansonia penangensis]]'' <small>Stoliczka, 1870</small>}- * -{''[[Ansonia phuketensis]]'' <small>Matsui, Khonsue and Panha, 2018</small>}- * -{''[[Ansonia pilokensis]]'' <small>Matsui, Khonsue and Panha, 2018</small>}- * -{''[[Ansonia platysoma]]'' <small>Inger, 1960</small>}- * -{''[[Ansonia siamensis]]'' <small>Kiew, 1985</small>}- * -{''[[Ansonia smeagol]]'' <small>Davis, Grismer, Klabacka, Muin, Quah, Anuar, Wood and Sites, 2016</small>}- * -{''[[Ansonia spinulifer]]'' <small>(Mocquard, 1890)</small>}- * -{''[[Ansonia teneritas]]'' <small>Waser, Schweizer, Haas, Das, Jankowski, Min and Hertwig, 2017</small>}- * -{''[[Ansonia thinthinae]]'' <small>Wilkinson, Sellas and Vindum, 2012</small>}- * -{''[[Ansonia tiomanica]]'' <small>Hendrickson, 1966</small>}- * -{''[[Ansonia torrentis]]'' <small>Dring, 1983</small>}- * -{''[[Ansonia vidua]]'' <small>Hertwig, Min, Haas and Das, 2014</small>}- * -{''[[Antaioserpens albiceps]]'' <small>(Boulenger, 1898)</small>}- * -{''[[Antaioserpens warro]]'' <small>(De Vis, 1884)</small>}- * -{''[[Antaresia childreni]]'' <small>(Gray, 1842)</small>}- * -{''[[Antaresia maculosa]]'' <small>(W. C. H. Peters, 1873)</small>}- * -{''[[Antaresia perthensis]]'' <small>(Stull, 1932)</small>}- * -{''[[Antaresia stimsoni]]'' <small>(L. A. Smith, 1985)</small>}- * -{''[[Antechinomys laniger]]'' <small>(Gould, 1856)</small>}- * -{''[[Antechinus adustus]]'' <small>(Thomas, 1923)</small>}- * -{''[[Antechinus agilis]]'' <small>Dickman, Parnaby, Crowther and King, 1998</small>}- * -{''[[Antechinus argentus]]'' <small>Baker, Mutton and Hines, 2013</small>}- * -{''[[Antechinus arktos]]'' <small>Baker, Mutton, Hines and Van Dyck, 2014</small>}- * -{''[[Antechinus bellus]]'' <small>(Thomas, 1904)</small>}- * -{''[[Antechinus flavipes]]'' <small>(Waterhouse, 1838)</small>}- * -{''[[Antechinus godmani]]'' <small>(Thomas, 1923)</small>}- * -{''[[Antechinus leo]]'' <small>Van Dyck, 1980</small>}- * -{''[[Antechinus minimus]]'' <small>(É. Geoffroy Saint-Hilaire, 1803)</small>}- * -{''[[Antechinus mysticus]]'' <small>Baker, Mutton and Van Dyck, 2012</small>}- * -{''[[Antechinus stuartii]]'' <small>Macleay, 1841</small>}- * -{''[[Antechinus subtropicus]]'' <small>Van Dyck and Crowther, 2000</small>}- * -{''[[Antechinus swainsonii]]'' <small>(Waterhouse, 1840)</small>}- * -{''[[Antennablennius adenensis]]'' <small>Fraser-Brunner, 1951</small>}- * -{''[[Antennablennius australis]]'' <small>Fraser-Brunner, 1951</small>}- * -{''[[Antennablennius bifilum]]'' <small>(Günther, 1861)</small>}- * -{''[[Antennablennius hypenetes]]'' <small>(Klunzinger, 1871)</small>}- * -{''[[Antennablennius simonyi]]'' <small>(Steindachner, 1902)</small>}- * -{''[[Antennablennius variopunctatus]]'' <small>(Jatzow and Lenz, 1898)</small>}- * -{''[[Antennablennius velifer]]'' <small>Smith, 1959</small>}- * -{''[[Antennarius analis]]'' <small>(Schultz, 1957)</small>}- * -{''[[Antennarius avalonis]]'' <small>Jordan and Starks, 1907</small>}- * -{''[[Antennarius bermudensis]]'' <small>Schultz, 1957</small>}- * -{''[[Antennarius biocellatus]]'' <small>(Cuvier, 1817)</small>}- * -{''[[Antennarius coccineus]]'' <small>(Lesson, 1831)</small>}- * -{''[[Antennarius commerson]]'' <small>(Latreille, 1804)</small>}- * -{''[[Antennarius dorehensis]]'' <small>Bleeker, 1859</small>}- * -{''[[Antennarius duescus]]'' <small>Snyder, 1904</small>}- * -{''[[Antennarius hispidus]]'' <small>(Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Antennarius indicus]]'' <small>Schultz, 1964</small>}- * -{''[[Antennarius maculatus]]'' <small>(Desjardins, 1840)</small>}- * -{''[[Antennarius multiocellatus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Antennarius nummifer]]'' <small>(Cuvier, 1817)</small>}- * -{''[[Antennarius ocellatus]]'' <small>(Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Antennarius pardalis]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Antennarius pauciradiatus]]'' <small>Schultz, 1957</small>}- * -{''[[Antennarius pictus]]'' <small>(Shaw in Shaw and Nodder, 1794)</small>}- * -{''[[Antennarius radiosus]]'' <small>Garman, 1896</small>}- * -{''[[Antennarius randalli]]'' <small>Allen, 1970</small>}- * -{''[[Antennarius rosaceus]]'' <small>Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912</small>}- * -{''[[Antennarius sanguineus]]'' <small>Gill, 1863</small>}- * -{''[[Antennarius scriptissimus]]'' <small>Jordan, 1902</small>}- * -{''[[Antennarius senegalensis]]'' <small>Cadenat, 1959</small>}- * -{''[[Antennarius striatus]]'' <small>(Shaw in Shaw and Nodder, 1794)</small>}- * -{''[[Antennatus flagellatus]]'' <small>Ohnishi, Iwata and Hiramatsu, 1997</small>}- * -{''[[Antennatus linearis]]'' <small>Randall and Holcom, 2001</small>}- * -{''[[Antennatus strigatus]]'' <small>(Gill, 1863)</small>}- * -{''[[Antennatus tuberosus]]'' <small>(Cuvier, 1817)</small>}- * -{''[[Anthias anthias]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthias asperilinguis]]'' <small>Günther, 1859</small>}- * -{''[[Anthias cyprinoides]]'' <small>(Katayama and Amaoka, 1986)</small>}- * -{''[[Anthias helenensis]]'' <small>Katayama and Amaoka, 1986</small>}- * -{''[[Anthias menezesi]]'' <small>Anderson and Heemstra, 1980</small>}- * -{''[[Anthias nicholsi]]'' <small>Firth, 1933</small>}- * -{''[[Anthias noeli]]'' <small>Anderson and Baldwin, 2000</small>}- * -{''[[Anthias rubromaculatus]]'' <small>Borets, 1982</small>}- * -{''[[Anthias salmopunctatus]]'' <small>Lubbock and Edwards, 1981</small>}- * -{''[[Anthias tenuis]]'' <small>Nichols, 1920</small>}- * -{''[[Anthias woodsi]]'' <small>Anderson and Heemstra, 1980</small>}- * -{''[[Anthipes monileger]]'' <small>(Hodgson, 1845)</small>}- * -{''[[Anthipes solitaris]]'' <small>(S. Muller, 1836)</small>}- * -{''[[Anthobaphes violacea]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Anthocephala berlepschi]]'' <small>Salvin, 1893</small>}- * -{''[[Anthocephala floriceps]]'' <small>(Gould, 1853)</small>}- * -{''[[Anthochaera carunculata]]'' <small>(Shaw, 1790)</small>}- * -{''[[Anthochaera chrysoptera]]'' <small>(Latham, 1801)</small>}- * -{''[[Anthochaera lunulata]]'' <small>Gould, 1838</small>}- * -{''[[Anthochaera paradoxa]]'' <small>(Daudin, 1800)</small>}- * -{''[[Anthochaera phrygia]]'' <small>(Shaw, 1794)</small>}- * -{''[[Anthocincla phayrei]]'' <small>Blyth, 1862</small>}- * -{''[[Anthops ornatus]]'' <small>Thomas, 1888</small>}- * -{''[[Anthornis melanocephala]]'' <small>G. R. Gray, 1843</small>}- * -{''[[Anthornis melanura]]'' <small>(Sparrman, 1786)</small>}- * -{''[[Anthoscopus caroli]]'' <small>(Sharpe, 1871)</small>}- * -{''[[Anthoscopus flavifrons]]'' <small>(Cassin, 1855)</small>}- * -{''[[Anthoscopus minutus]]'' <small>(Shaw, 1812)</small>}- * -{''[[Anthoscopus musculus]]'' <small>(Hartlaub, 1882)</small>}- * -{''[[Anthoscopus parvulus]]'' <small>(Heuglin, 1864)</small>}- * -{''[[Anthoscopus punctifrons]]'' <small>(Sundevall, 1850)</small>}- * -{''[[Anthracoceros albirostris]]'' <small>(Shaw, 1808)</small>}- * -{''[[Anthracoceros coronatus]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Anthracoceros malayanus]]'' <small>(Raffles, 1822)</small>}- * -{''[[Anthracoceros marchei]]'' <small>Oustalet, 1885</small>}- * -{''[[Anthracoceros montani]]'' <small>(Oustalet, 1880)</small>}- * -{''[[Anthracothorax dominicus]]'' <small>(Linnaeus, 1766)</small>}- * -{''[[Anthracothorax mango]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthracothorax nigricollis]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Anthracothorax prevostii]]'' <small>(R. Lesson, 1832)</small>}- * -{''[[Anthracothorax veraguensis]]'' <small>Reichenbach, 1855</small>}- * -{''[[Anthracothorax viridigula]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Anthracothorax viridis]]'' <small>(Audebert & Vieillot, 1801)</small>}- * -{''[[Anthreptes anchietae]]'' <small>(Bocage, 1878)</small>}- * -{''[[Anthreptes aurantius]]'' <small>J. Verreaux & E. Verreaux, 1851</small>}- * -{''[[Anthreptes gabonicus]]'' <small>(Hartlaub, 1861)</small>}- * -{''[[Anthreptes griseigularis]]'' <small>Tweeddale, 1878</small>}- * -{''[[Anthreptes longuemarei]]'' <small>(Lesson, 1831)</small>}- * -{''[[Anthreptes malacensis]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Anthreptes neglectus]]'' <small>Neumann, 1922</small>}- * -{''[[Anthreptes orientalis]]'' <small>Hartlaub, 1880</small>}- * -{''[[Anthreptes rectirostris]]'' <small>(Shaw, 1812)</small>}- * -{''[[Anthreptes reichenowi]]'' <small>Gunning, 1909</small>}- * -{''[[Anthreptes rhodolaemus]]'' <small>Shelley, 1878</small>}- * -{''[[Anthreptes rubritorques]]'' <small>Reichenow, 1905</small>}- * -{''[[Anthreptes seimundi]]'' <small>(Ogilvie-Grant, 1908)</small>}- * -{''[[Anthreptes simplex]]'' <small>(S. Muller, 1843)</small>}- * -{''[[Anthropoides paradiseus]]'' <small>(A. A. H. Lichtenstein, 1793)</small>}- * -{''[[Anthropoides virgo]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthus antarcticus]]'' <small>Cabanis, 1884</small>}- * -{''[[Anthus australis]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Anthus berthelotii]]'' <small>Bolle, 1862</small>}- * -{''[[Anthus bogotensis]]'' <small>P. L. Sclater, 1855</small>}- * -{''[[Anthus brachyurus]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Anthus caffer]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Anthus campestris]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthus cervinus]]'' <small>(Pallas, 1811)</small>}- * -{''[[Anthus chacoensis]]'' <small>Zimmer, 1952</small>}- * -{''[[Anthus chloris]]'' <small>Lichtenstein, 1842</small>}- * -{''[[Anthus cinnamomeus]]'' <small>Rüppell, 1840</small>}- * -{''[[Anthus correndera]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Anthus crenatus]]'' <small>Finsch & Hartlaub, 1870</small>}- * -{''[[Anthus furcatus]]'' <small>Orbigny & Lafresnaye, 1837</small>}- * -{''[[Anthus godlewskii]]'' <small>(Taczanowski, 1876)</small>}- * -{''[[Anthus gustavi]]'' <small>Swinhoe, 1863</small>}- * -{''[[Anthus gutturalis]]'' <small>De Vis, 1894</small>}- * -{''[[Anthus hellmayri]]'' <small>Hartert, 1909</small>}- * -{''[[Anthus hodgsoni]]'' <small>Richmond, 1907</small>}- * -{''[[Anthus hoeschi]]'' <small>Stresemann, 1938</small>}- * -{''[[Anthus leucophrys]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Anthus lineiventris]]'' <small>Sundevall, 1850</small>}- * -{''[[Anthus longicaudatus]]'' <small>Liversidge, 1996</small>}- * -{''[[Anthus lutescens]]'' <small>Pucheran, 1855</small>}- * -{''[[Anthus melindae]]'' <small>Shelley, 1900</small>}- * -{''[[Anthus nattereri]]'' <small>P. L. Sclater, 1878</small>}- * -{''[[Anthus nilghiriensis]]'' <small>Sharpe, 1885</small>}- * -{''[[Anthus novaeseelandiae]]'' <small>(Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Anthus nyassae]]'' <small>Neumann, 1906</small>}- * -{''[[Anthus pallidiventris]]'' <small>Sharpe, 1885</small>}- * -{''[[Anthus petrosus]]'' <small>(Montagu, 1798)</small>}- * -{''[[Anthus pratensis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthus pseudosimilis]]'' <small>Liversidge & Voelker, 2002</small>}- * -{''[[Anthus richardi]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Anthus roseatus]]'' <small>Blyth, 1847</small>}- * -{''[[Anthus rubescens]]'' <small>(Tunstall, 1771)</small>}- * -{''[[Anthus rufulus]]'' <small>Vieillot, 1818</small>}- * -{''[[Anthus similis]]'' <small>(Jerdon, 1840)</small>}- * -{''[[Anthus sokokensis]]'' <small>Someren, 1921</small>}- * -{''[[Anthus spinoletta]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthus spragueii]]'' <small>(Audubon, 1844)</small>}- * -{''[[Anthus sylvanus]]'' <small>(Hodgson, 1845)</small>}- * -{''[[Anthus trivialis]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Anthus vaalensis]]'' <small>Shelley, 1900</small>}- * -{''[[Antidorcas marsupialis]]'' <small>(Zimmermann, 1780)</small>}- * -{''[[Antigonia aurorosea]]'' <small>Parin and Borodulina, 1986</small>}- * -{''[[Antigonia capros]]'' <small>Lowe, 1843</small>}- * -{''[[Antigonia combatia]]'' <small>Berry and Rathjen, 1959</small>}- * -{''[[Antigonia eos]]'' <small>Gilbert, 1905</small>}- * -{''[[Antigonia indica]]'' <small>Parin and Borodulina, 1986</small>}- * -{''[[Antigonia malayana]]'' <small>Weber, 1913</small>}- * -{''[[Antigonia rhomboidea]]'' <small>McCulloch, 1915</small>}- * -{''[[Antigonia rubescens]]'' <small>(Günther, 1860)</small>}- * -{''[[Antigonia rubicunda]]'' <small>Ogilby, 1910</small>}- * -{''[[Antigonia saya]]'' <small>Parin and Borodulina, 1986</small>}- * -{''[[Antigonia xenolepis]]'' <small>Parin and Borodulina, 1986</small>}- * -{''[[Antillotyphlops annae]]'' <small>(Breuil, 1999)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops catapontus]]'' <small>(Thomas, 1966)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops dominicanus]]'' <small>(Stejneger, 1904)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops geotomus]]'' <small>(Thomas, 1966)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops granti]]'' <small>(Ruthven and Gaige, 1935)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops guadeloupensis]]'' <small>(Richmond, 1966)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops hypomethes]]'' <small>(Hedges and Thomas, 1991)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops monastus]]'' <small>(Thomas, 1966)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops monensis]]'' <small>(Schmidt, 1926)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops naugus]]'' <small>(Thomas, 1966)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops platycephalus]]'' <small>(A. M. C. Duméril and Bibron, 1844)</small>}- * -{''[[Antillotyphlops richardi]]'' <small>(A. M. C. Duméril and Bibron, 1844)</small>}- * -{''[[Antilocapra americana]]'' <small>(Ord, 1815)</small>}- * -{''[[Antilope cervicapra]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Antilophia bokermanni]]'' <small>Coelho & Silva, 1998</small>}- * -{''[[Antilophia galeata]]'' <small>(Lichtenstein, 1823)</small>}- * -{''[[Antimora microlepis]]'' <small>Bean, 1890</small>}- * -{''[[Antimora rostrata]]'' <small>(Günther, 1878)</small>}- * -{''[[Antipodocottus elegans]]'' <small>Fricke and Brunken, 1984</small>}- * -{''[[Antipodocottus galatheae]]'' <small>Bolin, 1952</small>}- * -{''[[Antipodocottus megalops]]'' <small>DeWitt, 1969</small>}- * -{''[[Antipodocottus mesembrinus]]'' <small>(Fricke and Brunken, 1983)</small>}- * -{''[[Antrostomus arizonae]]'' <small>Brewster, 1881</small>}- * -{''[[Antrostomus badius]]'' <small>Bangs & Peck, 1908</small>}- * -{''[[Antrostomus carolinensis]]'' <small>(J. F. Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Antrostomus cubanensis]]'' <small>Lawrence, 1861</small>}- * -{''[[Antrostomus ekmani]]'' <small>Lönnberg, 1929</small>}- * -{''[[Antrostomus noctitherus]]'' <small>(Wetmore, 1919)</small>}- * -{''[[Antrostomus ridgwayi]]'' <small>Nelson, 1897</small>}- * -{''[[Antrostomus rufus]]'' <small>(Boddaert, 1783)</small>}- * -{''[[Antrostomus salvini]]'' <small>(Hartert, 1892)</small>}- * -{''[[Antrostomus saturatus]]'' <small>Salvin, 1870</small>}- * -{''[[Antrostomus sericocaudatus]]'' <small>Cassin, 1849</small>}- * -{''[[Antrostomus vociferus]]'' <small>(A. Wilson, 1812)</small>}- * -{''[[Antrozous pallidus]]'' <small>(LeConte, 1856)</small>}- * -{''[[Anumbius annumbi]]'' <small>(Vieillot, 1817)</small>}- * -{''[[Anurolimnas castaneiceps]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1869)</small>}- * -{''[[Anurolimnas fasciatus]]'' <small>(P. L. Sclater & Salvin, 1868)</small>}- * -{''[[Anurolimnas viridis]]'' <small>(Statius Muller, 1776)</small>}- * -{''[[Anyperodon leucogrammicus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1828)</small>}- * -{''[[Aonyx capensis]]'' <small>(Schinz, 1821)</small>}- * -{''[[Aotus azarae]]'' <small>(Humboldt, 1812)</small>}- * -{''[[Aotus brumbacki]]'' <small>Hershkovitz, 1983</small>}- * -{''[[Aotus griseimembra]]'' <small>Elliot, 1912</small>}- * -{''[[Aotus jorgehernandezi]]'' <small>Defler and Bueno, 2007</small>}- * -{''[[Aotus lemurinus]]'' <small>I. Geoffroy Saint-Hilaire, 1843</small>}- * -{''[[Aotus miconax]]'' <small>Thomas, 1927</small>}- * -{''[[Aotus nancymai]]'' <small>Hershkovitz, 1983</small>}- * -{''[[Aotus nigriceps]]'' <small>Dollman, 1909</small>}- * -{''[[Aotus trivirgatus]]'' <small>(Humboldt, 1811)</small>}- * -{''[[Aotus vociferans]]'' <small>(Spix, 1823)</small>}- * -{''[[Aotus zonalis]]'' <small>Goldman, 1914</small>}- * -{''[[Apagesoma delosommatus]]'' <small>(Hureau, Staiger and Nielsen, 1979)</small>}- * -{''[[Apagesoma edentatum]]'' <small>Carter, 1983</small>}- * -{''[[Apalharpactes mackloti]]'' <small>(S. Müller, 1836)</small>}- * -{''[[Apalharpactes reinwardtii]]'' <small>(Temminck, 1822)</small>}- * -{''[[Apalis alticola]]'' <small>(Shelley, 1899)</small>}- * -{''[[Apalis argentea]]'' <small>Moreau, 1941</small>}- * -{''[[Apalis bamendae]]'' <small>Bannerman, 1922</small>}- * -{''[[Apalis binotata]]'' <small>Reichenow, 1895</small>}- * -{''[[Apalis chapini]]'' <small>Friedmann, 1928</small>}- * -{''[[Apalis chariessa]]'' <small>Reichenow, 1879</small>}- * -{''[[Apalis chirindensis]]'' <small>Shelley, 1906</small>}- * -{''[[Apalis cinerea]]'' <small>(Sharpe, 1891)</small>}- * -{''[[Apalis flavida]]'' <small>(Strickland, 1853)</small>}- * -{''[[Apalis flavigularis]]'' <small>Shelley, 1893</small>}- * -{''[[Apalis fuscigularis]]'' <small>Moreau, 1938</small>}- * -{''[[Apalis goslingi]]'' <small>Alexander, 1908</small>}- * -{''[[Apalis jacksoni]]'' <small>Sharpe, 1891</small>}- * -{''[[Apalis kaboboensis]]'' <small>Prigogine, 1955</small>}- * -{''[[Apalis karamojae]]'' <small>(Someren, 1921)</small>}- * -{''[[Apalis lynesi]]'' <small>Vincent, 1933</small>}- * -{''[[Apalis melanocephala]]'' <small>(Fischer & Reichenow, 1884)</small>}- * -{''[[Apalis nigriceps]]'' <small>(Shelley, 1873)</small>}- * -{''[[Apalis personata]]'' <small>Sharpe, 1902</small>}- * -{''[[Apalis porphyrolaema]]'' <small>Reichenow & Neumann, 1895</small>}- * -{''[[Apalis ruddi]]'' <small>Grant, 1908</small>}- * -{''[[Apalis rufogularis]]'' <small>(Fraser, 1843)</small>}- * -{''[[Apalis sharpii]]'' <small>Shelley, 1884</small>}- * -{''[[Apalis thoracica]]'' <small>(Shaw, 1811)</small>}- * -{''[[Apaloderma aequatoriale]]'' <small>Sharpe, 1901</small>}- * -{''[[Apaloderma narina]]'' <small>(Stephens, 1815)</small>}- * -{''[[Apaloderma vittatum]]'' <small>Shelley, 1882</small>}- * -{''[[Apalone ferox]]'' <small>(Schneider, 1783)</small>}- * -{''[[Apalone mutica]]'' <small>(LeSueur, 1827)</small>}- * -{''[[Apalone spinifera]]'' <small>(LeSueur, 1827)</small>}- * -{''[[Apalopteron familiare]]'' <small>(Kittlitz, 1830)</small>}- * -{''[[Aparallactus capensis]]'' <small>A. Smith, 1849</small>}- * -{''[[Aparallactus guentheri]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Aparallactus jacksonii]]'' <small>(Günther, 1888)</small>}- * -{''[[Aparallactus lineatus]]'' <small>(Peters, 1870)</small>}- * -{''[[Aparallactus lunulatus]]'' <small>(Peters, 1854)</small>}- * -{''[[Aparallactus modestus]]'' <small>(Günther, 1859)</small>}- * -{''[[Aparallactus moeruensis]]'' <small>de Witte and Laurent, 1943</small>}- * -{''[[Aparallactus niger]]'' <small>Boulenger, 1897</small>}- * -{''[[Aparallactus nigriceps]]'' <small>(Peters, 1854)</small>}- * -{''[[Aparallactus turneri]]'' <small>Loveridge, 1935</small>}- * -{''[[Aparallactus werneri]]'' <small>Boulenger, 1895</small>}- * -{''[[Aparasphenodon arapapa]]'' <small>Pimenta, Napoli and Haddad, 2009</small>}- * -{''[[Aparasphenodon bokermanni]]'' <small>Pombal, 1993</small>}- * -{''[[Aparasphenodon brunoi]]'' <small>Miranda-Ribeiro, 1920</small>}- * -{''[[Aparasphenodon pomba]]'' <small>Assis, Santana, Silva, Quintela and Feio, 2013</small>}- * -{''[[Aparasphenodon venezolanus]]'' <small>(Mertens, 1950)</small>}- * -{''[[Apareiodon affinis]]'' <small>(Steindachner, 1879)</small>}- * -{''[[Apareiodon argenteus]]'' <small>Pavanelli and Britski, 2003</small>}- * -{''[[Apareiodon cavalcante]]'' <small>Pavanelli and Britski, 2003</small>}- * -{''[[Apareiodon davisi]]'' <small>Fowler, 1941</small>}- * -{''[[Apareiodon gransabana]]'' <small>Starnes and Schindler, 1993</small>}- * -{''[[Apareiodon hasemani]]'' <small>Eigenmann, 1916</small>}- * -{''[[Apareiodon ibitiensis]]'' <small>Amaral Campos, 1944</small>}- * -{''[[Apareiodon itapicuruensis]]'' <small>Eigenmann and Henn in Eigenmann, 1916</small>}- * -{''[[Apareiodon machrisi]]'' <small>Travassos, 1957</small>}- * -{''[[Apareiodon orinocensis]]'' <small>Bonilla, Machado-Allison, Silvera, Chernoff, López and Lasso, 1999</small>}- * -{''[[Apareiodon piracicabae]]'' <small>(Eigenmann in Eigenmann and Ogle, 1907)</small>}- * -{''[[Apareiodon tigrinus]]'' <small>Pavanelli and Britski, 2003</small>}- * -{''[[Apareiodon vittatus]]'' <small>Garavello, 1977</small>}- * -{''[[Apathya cappadocica]]'' <small>(Werner, 1902)</small>}- * -{''[[Apathya yassujica]]'' <small>(Nilson, Rastegar-Pouyani, Rastegar-Pouyani and Andrén, 2003)</small>}- * -{''[[Apeltes quadracus]]'' <small>(Mitchill, 1815)</small>}- * -{''[[Aphaniotis acutirostris]]'' <small>Modigliani, 1889</small>}- * -{''[[Aphaniotis fusca]]'' <small>(W. C. H. Peters, 1864)</small>}- * -{''[[Aphaniotis ornata]]'' <small>(Lidth de Jeude, 1893)</small>}- * -{''[[Aphanius anatoliae]]'' <small>(Leidenfrost, 1912)</small>}- * -{''[[Aphanius apodus]]'' <small>(Gervais, 1853)</small>}- * -{''[[Aphanius asquamatus]]'' <small>(Sözer, 1942)</small>}- * -{''[[Aphanius baeticus]]'' <small>Doadrio, Carmona and Fernández-Delgado, 2002</small>}- * -{''[[Aphanius burdurensis]]'' <small>(Ermin, 1946)</small>}- * -{''[[Aphanius danfordi]]'' <small>(Boulenger, 1890)</small>}- * -{''[[Aphanius dispar]]'' <small>(Rüppell, 1829)</small>}- * -{''[[Aphanius fasciatus]]'' <small>(Valenciennes in Humboldt and Valenciennes, 1821)</small>}- * -{''[[Aphanius ginaonis]]'' <small>(Holly, 1929)</small>}- * -{''[[Aphanius iberus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846)</small>}- * -{''[[Aphanius mento]]'' <small>(Heckel, 1843)</small>}- * -{''[[Aphanius persicus]]'' <small>(Jenkins, 1910)</small>}- * -{''[[Aphanius punctatus]]'' <small>(Heckel, 1847)</small>}- * -{''[[Aphanius sirhani]]'' <small>Villwock, Scholl and Krupp, 1983</small>}- * -{''[[Aphanius sophiae]]'' <small>(Heckel, 1847)</small>}- * -{''[[Aphanius splendens]]'' <small>(Kosswig and Sözer, 1945)</small>}- * -{''[[Aphanius stiassnyae]]'' <small>(Getahun and Lazara, 2001)</small>}- * -{''[[Aphanius sureyanus]]'' <small>(Neu, 1937)</small>}- * -{''[[Aphanius transgrediens]]'' <small>(Ermin, 1946)</small>}- * -{''[[Aphanius villwocki]]'' <small>Hrbek and Wildekamp, 2003</small>}- * -{''[[Aphanius vladykovi]]'' <small>Coad, 1988</small>}- * -{''[[Aphanopus arigato]]'' <small>Parin, 1994</small>}- * -{''[[Aphanopus beckeri]]'' <small>Parin, 1994</small>}- * -{''[[Aphanopus capricornis]]'' <small>Parin, 1994</small>}- * -{''[[Aphanopus carbo]]'' <small>Lowe, 1839</small>}- * -{''[[Aphanopus intermedius]]'' <small>Parin, 1983</small>}- * -{''[[Aphanopus microphthalmus]]'' <small>Norman, 1939</small>}- * -{''[[Aphanopus mikhailini]]'' <small>Parin, 1983</small>}- * -{''[[Aphanotriccus audax]]'' <small>(Nelson, 1912)</small>}- * -{''[[Aphanotriccus capitalis]]'' <small>(Salvin, 1865)</small>}- * -{''[[Aphantophryne minuta]]'' <small>Zweifel and Parker, 1989</small>}- * -{''[[Aphantophryne nana]]'' <small>(Brown and Alcala, 1967)</small>}- * -{''[[Aphantophryne pansa]]'' <small>Fry, 1917</small>}- * -{''[[Aphantophryne parkeri]]'' <small>(Loveridge, 1955)</small>}- * -{''[[Aphantophryne sabini]]'' <small>Zweifel and Parker, 1989</small>}- * -{''[[Aphareus furca]]'' <small>(Lacepède, 1801)</small>}- * -{''[[Aphareus rutilans]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1830</small>}- * -{''[[Aphelocephala leucopsis]]'' <small>(Gould, 1841)</small>}- * -{''[[Aphelocephala nigricincta]]'' <small>(North, 1895)</small>}- * -{''[[Aphelocephala pectoralis]]'' <small>(Gould, 1871)</small>}- * -{''[[Aphelocoma californica]]'' <small>(Vigors, 1839)</small>}- * -{''[[Aphelocoma coerulescens]]'' <small>(Bosc, 1795)</small>}- * -{''[[Aphelocoma insularis]]'' <small>Henshaw, 1886</small>}- * -{''[[Aphelocoma ultramarina]]'' <small>(Bonaparte, 1825)</small>}- * -{''[[Aphelocoma unicolor]]'' <small>(Du Bus de Gisignies, 1847)</small>}- * -{''[[Aphelocoma wollweberi]]'' <small>Kaup, 1855</small>}- * -{''[[Aphelocoma woodhouseii]]'' <small>(S. F. Baird, 1858)</small>}- * -{''[[Aphia minuta]]'' <small>(Risso, 1810)</small>}- * -{''[[Aphos porosus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1837)</small>}- * -{''[[Aphrastura masafuerae]]'' <small>(Philippi & Landbeck, 1866)</small>}- * -{''[[Aphrastura spinicauda]]'' <small>(Gmelin, 1789)</small>}- * -{''[[Aphredoderus sayanus]]'' <small>(Gilliams, 1824)</small>}- * -{''[[Aphrodroma brevirostris]]'' <small>(Lesson, 1831)</small>}- * -{''[[Aphyocharacidium bolivianum]]'' <small>Géry, 1973</small>}- * -{''[[Aphyocharacidium melandetum]]'' <small>(Eigenmann, 1912)</small>}- * -{''[[Aphyocharax agassizii]]'' <small>(Steindachner, 1882)</small>}- * -{''[[Aphyocharax alburnus]]'' <small>(Günther, 1869)</small>}- * -{''[[Aphyocharax anisitsi]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Aphyocharax colifax]]'' <small>Taphorn and Thomerson, 1991</small>}- * -{''[[Aphyocharax dentatus]]'' <small>Eigenmann and Kennedy, 1903</small>}- * -{''[[Aphyocharax gracilis]]'' <small>Fowler, 1940</small>}- * -{''[[Aphyocharax nattereri]]'' <small>(Steindachner, 1882)</small>}- * -{''[[Aphyocharax pusillus]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Aphyocharax rathbuni]]'' <small>Eigenmann in Eigenmann and Ogle, 1907</small>}- * -{''[[Aphyocharax yekwanae]]'' <small>Willink, Chernoff and Machado-Allison Willink et al., 2003</small>}- * -{''[[Aphyocheirodon hemigrammus]]'' <small>Eigenmann, 1915</small>}- * -{''[[Aphyocypris chinensis]]'' <small>Günther, 1868</small>}- * -{''[[Aphyocypris kikuchii]]'' <small>(Oshima, 1919)</small>}- * -{''[[Aphyocypris lini]]'' <small>(Weitzman and Chan, 1966)</small>}- * -{''[[Aphyodite grammica]]'' <small>Eigenmann, 1912</small>}- * -{''[[Aphyolebias claudiae]]'' <small>Costa, 2003</small>}- * -{''[[Aphyolebias manuensis]]'' <small>Costa, 2003</small>}- * -{''[[Aphyolebias obliquus]]'' <small>(Costa, Sarmiento and Barrera, 1996)</small>}- * -{''[[Aphyolebias peruensis]]'' <small>(Myers, 1954)</small>}- * -{''[[Aphyolebias rubrocaudatus]]'' <small>(Seegers, 1984)</small>}- * -{''[[Aphyolebias schleseri]]'' <small>Costa, 2003</small>}- * -{''[[Aphyolebias wischmanni]]'' <small>(Seegers, 1983)</small>}- * -{''[[Aphyonus bolini]]'' <small>Nielsen, 1974</small>}- * -{''[[Aphyonus brevidorsalis]]'' <small>Nielsen, 1969</small>}- * -{''[[Aphyonus gelatinosus]]'' <small>Günther, 1878</small>}- * -{''[[Aphyonus rassi]]'' <small>Nielsen, 1975</small>}- * -{''[[Aphyoplatys duboisi]]'' <small>(Poll, 1952)</small>}- * -{''[[Aphyosemion abacinum]]'' <small>Huber, 1976</small>}- * -{''[[Aphyosemion ahli]]'' <small>Myers, 1933</small>}- * -{''[[Aphyosemion alpha]]'' <small>Huber, 1998</small>}- * -{''[[Aphyosemion amoenum]]'' <small>Radda and Pürzl, 1976</small>}- * -{''[[Aphyosemion aureum]]'' <small>Radda, 1980</small>}- * -{''[[Aphyosemion australe]]'' <small>(Rachow, 1921)</small>}- * -{''[[Aphyosemion bamilekorum]]'' <small>Radda, 1971</small>}- * -{''[[Aphyosemion bitaeniatum]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion bivittatum]]'' <small>(Lönnberg, 1895)</small>}- * -{''[[Aphyosemion bochtleri]]'' <small>Radda, 1975</small>}- * -{''[[Aphyosemion bualanum]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion buytaerti]]'' <small>Radda and Huber, 1978</small>}- * -{''[[Aphyosemion calliurum]]'' <small>(Boulenger, 1911)</small>}- * -{''[[Aphyosemion cameronense]]'' <small>(Boulenger, 1903)</small>}- * -{''[[Aphyosemion caudofasciatum]]'' <small>Huber and Radda, 1979</small>}- * -{''[[Aphyosemion celiae]]'' <small>Scheel, 1971</small>}- * -{''[[Aphyosemion chauchei]]'' <small>Huber and Scheel, 1981</small>}- * -{''[[Aphyosemion christyi]]'' <small>(Boulenger, 1915)</small>}- * -{''[[Aphyosemion citrineipinnis]]'' <small>Huber and Radda, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion coeleste]]'' <small>Huber and Radda, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion cognatum]]'' <small>Meinken, 1951</small>}- * -{''[[Aphyosemion congicum]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion cyanostictum]]'' <small>Lambert and Géry, 1968</small>}- * -{''[[Aphyosemion dargei]]'' <small>Amiet, 1987</small>}- * -{''[[Aphyosemion decorsei]]'' <small>(Pellegrin, 1904)</small>}- * -{''[[Aphyosemion edeanum]]'' <small>Amiet, 1987</small>}- * -{''[[Aphyosemion elberti]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion elegans]]'' <small>(Boulenger, 1899)</small>}- * -{''[[Aphyosemion escherichi]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion exigoideum]]'' <small>Radda and Huber, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion exiguum]]'' <small>(Boulenger, 1911)</small>}- * -{''[[Aphyosemion ferranti]]'' <small>(Boulenger, 1910)</small>}- * -{''[[Aphyosemion franzwerneri]]'' <small>Scheel, 1971</small>}- * -{''[[Aphyosemion fulgens]]'' <small>Radda, 1975</small>}- * -{''[[Aphyosemion gabunense]]'' <small>Radda, 1975</small>}- * -{''[[Aphyosemion georgiae]]'' <small>Lambert and Géry, 1968</small>}- * -{''[[Aphyosemion guineense]]'' <small>Daget, 1954</small>}- * -{''[[Aphyosemion halleri]]'' <small>Radda and Pürzl, 1976</small>}- * -{''[[Aphyosemion hanneloreae]]'' <small>Radda and Pürzl, 1985</small>}- * -{''[[Aphyosemion heinemanni]]'' <small>Berkenkamp, 1983</small>}- * -{''[[Aphyosemion hera]]'' <small>Huber, 1998</small>}- * -{''[[Aphyosemion herzogi]]'' <small>Radda, 1975</small>}- * -{''[[Aphyosemion hofmanni]]'' <small>Radda, 1980</small>}- * -{''[[Aphyosemion jeanpoli]]'' <small>(Berkenkamp and Etzel, 1979)</small>}- * -{''[[Aphyosemion joergenscheeli]]'' <small>Huber and Radda, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion kouamense]]'' <small>Legros, 1999</small>}- * -{''[[Aphyosemion labarrei]]'' <small>Poll, 1951</small>}- * -{''[[Aphyosemion lamberti]]'' <small>Radda and Huber, 1976</small>}- * -{''[[Aphyosemion lefiniense]]'' <small>Woeltjes, 1984</small>}- * -{''[[Aphyosemion loennbergii]]'' <small>(Boulenger, 1903)</small>}- * -{''[[Aphyosemion louessense]]'' <small>(Pellegrin, 1931)</small>}- * -{''[[Aphyosemion lugens]]'' <small>Amiet, 1991</small>}- * -{''[[Aphyosemion lujae]]'' <small>(Boulenger, 1911)</small>}- * -{''[[Aphyosemion maculatum]]'' <small>Radda and Pürzl, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion maeseni]]'' <small>Poll, 1941</small>}- * -{''[[Aphyosemion margaretae]]'' <small>Fowler, 1936</small>}- * -{''[[Aphyosemion mimbon]]'' <small>Huber, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion obscurus]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion ocellatum]]'' <small>Huber and Radda, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion ogoense]]'' <small>(Pellegrin, 1930)</small>}- * -{''[[Aphyosemion pascheni]]'' <small>(Ahl, 1928)</small>}- * -{''[[Aphyosemion passaroi]]'' <small>Huber, 1994</small>}- * -{''[[Aphyosemion petersi]]'' <small>(Sauvage, 1882)</small>}- * -{''[[Aphyosemion poliaki]]'' <small>Amiet, 1991</small>}- * -{''[[Aphyosemion polli]]'' <small>Radda and Pürzl, 1987</small>}- * -{''[[Aphyosemion primigenium]]'' <small>Radda and Huber, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion punctatum]]'' <small>Radda and Pürzl, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion raddai]]'' <small>Scheel, 1975</small>}- * -{''[[Aphyosemion rectogoense]]'' <small>Radda and Huber, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion riggenbachi]]'' <small>(Ahl, 1924)</small>}- * -{''[[Aphyosemion schioetzi]]'' <small>Huber and Scheel, 1981</small>}- * -{''[[Aphyosemion schluppi]]'' <small>Radda and Huber, 1978</small>}- * -{''[[Aphyosemion seegersi]]'' <small>Huber, 1980</small>}- * -{''[[Aphyosemion splendopleure]]'' <small>(Brüning, 1929)</small>}- * -{''[[Aphyosemion striatum]]'' <small>(Boulenger, 1911)</small>}- * -{''[[Aphyosemion thysi]]'' <small>Radda and Huber, 1978</small>}- * -{''[[Aphyosemion tirbaki]]'' <small>Huber, 1999</small>}- * -{''[[Aphyosemion trilineatus]]'' <small>(Ladiges, 1934)</small>}- * -{''[[Aphyosemion viride]]'' <small>(Ladiges and Roloff, 1973)</small>}- * -{''[[Aphyosemion volcanum]]'' <small>Radda and Wildekamp, 1977</small>}- * -{''[[Aphyosemion wachtersi]]'' <small>Radda and Huber, 1978</small>}- * -{''[[Aphyosemion wildekampi]]'' <small>Berkenkamp, 1973</small>}- * -{''[[Aphyosemion zygaima]]'' <small>Huber, 1981</small>}- * -{''[[Apionichthys dumerili]]'' <small>Kaup, 1858</small>}- * -{''[[Apionichthys menezesi]]'' <small>Ramos, 2003</small>}- * -{''[[Apionichthys rosai]]'' <small>Ramos, 2003</small>}- * -{''[[Apionichthys sauli]]'' <small>Ramos, 2003</small>}- * -{''[[Apionichthys seripierriae]]'' <small>Ramos, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma acrensis]]'' <small>Staeck, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma agassizii]]'' <small>(Steindachner, 1875)</small>}- * -{''[[Apistogramma alacrina]]'' <small>Kullander, 2004</small>}- * -{''[[Apistogramma amoena]]'' <small>(Cope, 1872)</small>}- * -{''[[Apistogramma arua]]'' <small>Römer and Warzel, 1998</small>}- * -{''[[Apistogramma atahualpa]]'' <small>Römer, 1997</small>}- * -{''[[Apistogramma bitaeniata]]'' <small>Pellegrin, 1936</small>}- * -{''[[Apistogramma borellii]]'' <small>(Regan, 1906)</small>}- * -{''[[Apistogramma brevis]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma cacatuoides]]'' <small>Hoedeman, 1951</small>}- * -{''[[Apistogramma caetei]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma commbrae]]'' <small>(Regan, 1906)</small>}- * -{''[[Apistogramma cruzi]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Apistogramma diplotaenia]]'' <small>Kullander, 1987</small>}- * -{''[[Apistogramma elizabethae]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma eunotus]]'' <small>Kullander, 1981</small>}- * -{''[[Apistogramma geisleri]]'' <small>Meinken, 1971</small>}- * -{''[[Apistogramma gephyra]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma gibbiceps]]'' <small>Meinken, 1969</small>}- * -{''[[Apistogramma gossei]]'' <small>Kullander, 1982</small>}- * -{''[[Apistogramma guttata]]'' <small>Antonio C., Kullander and Lasso A., 1989</small>}- * -{''[[Apistogramma hippolytae]]'' <small>Kullander, 1982</small>}- * -{''[[Apistogramma hoignei]]'' <small>Meinken, 1965</small>}- * -{''[[Apistogramma hongsloi]]'' <small>Kullander, 1979</small>}- * -{''[[Apistogramma inconspicua]]'' <small>Kullander, 1983</small>}- * -{''[[Apistogramma iniridae]]'' <small>Kullander, 1979</small>}- * -{''[[Apistogramma inornata]]'' <small>Staeck, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma juruensis]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Apistogramma linkei]]'' <small>Koslowski, 1985</small>}- * -{''[[Apistogramma luelingi]]'' <small>Kullander, 1976</small>}- * -{''[[Apistogramma macmasteri]]'' <small>Kullander, 1979</small>}- * -{''[[Apistogramma martini]]'' <small>Römer, Hahn, Römer, Soares and Wöhler, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma meinkeni]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma mendezi]]'' <small>Römer, 1994</small>}- * -{''[[Apistogramma moae]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma nijsseni]]'' <small>Kullander, 1979</small>}- * -{''[[Apistogramma norberti]]'' <small>Staeck, 1991</small>}- * -{''[[Apistogramma ortmanni]]'' <small>(Eigenmann, 1912)</small>}- * -{''[[Apistogramma panduro]]'' <small>Römer, 1997</small>}- * -{''[[Apistogramma parva]]'' <small>Ahl, 1931</small>}- * -{''[[Apistogramma paucisquamis]]'' <small>Kullander, 1988</small>}- * -{''[[Apistogramma payaminonis]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Apistogramma personata]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma pertensis]]'' <small>(Haseman, 1911)</small>}- * -{''[[Apistogramma piauiensis]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma pleurotaenia]]'' <small>(Regan, 1909)</small>}- * -{''[[Apistogramma pulchra]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma regani]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma resticulosa]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma rubrolineata]]'' <small>Hein, Zarske and Zapata, 2002</small>}- * -{''[[Apistogramma rupununi]]'' <small>Fowler, 1914</small>}- * -{''[[Apistogramma similis]]'' <small>Staeck, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma staecki]]'' <small>Koslowski, 1985</small>}- * -{''[[Apistogramma steindachneri]]'' <small>(Regan, 1908)</small>}- * -{''[[Apistogramma taeniata]]'' <small>(Günther, 1862)</small>}- * -{''[[Apistogramma trifasciata]]'' <small>(Eigenmann and Kennedy, 1903)</small>}- * -{''[[Apistogramma tucurui]]'' <small>Staeck, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma uaupesi]]'' <small>Kullander, 1980</small>}- * -{''[[Apistogramma urteagai]]'' <small>Kullander, 1986</small>}- * -{''[[Apistogramma velifera]]'' <small>Staeck, 2003</small>}- * -{''[[Apistogramma viejita]]'' <small>Kullander, 1979</small>}- * -{''[[Apistogrammoides pucallpaensis]]'' <small>Meinken, 1965</small>}- * -{''[[Apistoloricaria condei]]'' <small>Isbrücker and Nijssen, 1986</small>}- * -{''[[Apistoloricaria laani]]'' <small>Nijssen and Isbrücker, 1988</small>}- * -{''[[Apistoloricaria listrorhinos]]'' <small>Nijssen and Isbrücker, 1988</small>}- * -{''[[Apistoloricaria ommation]]'' <small>Nijssen and Isbrücker, 1988</small>}- * -{''[[Apistops caloundra]]'' <small>(De Vis, 1886)</small>}- * -{''[[Apistus carinatus]]'' <small>(Bloch and Schneider, 1801)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus albofrenatus]]'' <small>(Lutz, 1924)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus albosignatus]]'' <small>(Lutz and Lutz, 1938)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus arildae]]'' <small>(Cruz and Peixoto, 1987)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus cavicola]]'' <small>(Cruz and Peixoto, 1985)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus cochranae]]'' <small>(Mertens, 1952)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus ehrhardti]]'' <small>(Müller, 1924)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus eugenioi]]'' <small>(Carvalho-e-Silva and Carvalho-e-Silva, 2005)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus flumineus]]'' <small>(Cruz and Peixoto, 1985)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus ibirapitanga]]'' <small>(Cruz, Pimenta and Silvano, 2003)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus leucopygius]]'' <small>(Cruz and Peixoto, 1985)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus lutzorum]]'' <small>Berneck, Giaretta, Brandão, Cruz and Haddad, 2017</small>}- * -{''[[Aplastodiscus musicus]]'' <small>(Lutz, 1949)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus perviridis]]'' <small>Lutz, 1950</small>}- * -{''[[Aplastodiscus sibilatus]]'' <small>(Cruz, Pimenta and Silvano, 2003)</small>}- * -{''[[Aplastodiscus weygoldti]]'' <small>(Cruz and Peixoto, 1987)</small>}- * -{''[[Aplatophis chauliodus]]'' <small>Böhlke, 1956</small>}- * -{''[[Aplatophis zorro]]'' <small>McCosker and Robertson, 2001</small>}- * -{''[[Apletodon dentatus]]'' <small>(Facciolà, 1887)</small>}- * -{''[[Apletodon incognitus]]'' <small>Hofrichter and Patzner, 1997</small>}- * -{''[[Apletodon pellegrini]]'' <small>(Chabanaud, 1925)</small>}- * -{''[[Aploactis aspera]]'' <small>(Richardson, 1845)</small>}- * -{''[[Aploactisoma milesii]]'' <small>(Richardson, 1850)</small>}- * -{''[[Aplocheilichthys luluae]]'' <small>(Fowler, 1930)</small>}- * -{''[[Aplocheilichthys mahagiensis]]'' <small>(David and Poll, 1937)</small>}- * -{''[[Aplocheilichthys spilauchen]]'' <small>(Duméril, 1861)</small>}- * -{''[[Aplocheilus blockii]]'' <small>(Arnold, 1911)</small>}- * -{''[[Aplocheilus dayi]]'' <small>(Steindachner, 1892)</small>}- * -{''[[Aplocheilus kirchmayeri]]'' <small>Berkenkamp and Etzel, 1986</small>}- * -{''[[Aplocheilus lineatus]]'' <small>(Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1846)</small>}- * -{''[[Aplocheilus panchax]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Aplocheilus parvus]]'' <small>(Sundara Raj, 1916)</small>}- * -{''[[Aplocheilus werneri]]'' <small>Meinken, 1966</small>}- * -{''[[Aplochiton marinus]]'' <small>Eigenmann, 1928</small>}- * -{''[[Aplochiton taeniatus]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Aplochiton zebra]]'' <small>Jenyns, 1842</small>}- * -{''[[Aplodactylus arctidens]]'' <small>Richardson, 1839</small>}- * -{''[[Aplodactylus etheridgii]]'' <small>(Ogilby, 1889)</small>}- * -{''[[Aplodactylus guttatus]]'' <small>Guichenot, 1848</small>}- * -{''[[Aplodactylus punctatus]]'' <small>Valenciennes in Cuvier and Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Aplodactylus westralis]]'' <small>Russell, 1987</small>}- * -{''[[Aplodinotus grunniens]]'' <small>Rafinesque, 1819</small>}- * -{''[[Aplodontia rufa]]'' <small>(Rafinesque, 1817)</small>}- * -{''[[Aplonis atrifusca]]'' <small>(Peale, 1848)</small>}- * -{''[[Aplonis brunneicapillus]]'' <small>(Danis, 1938)</small>}- * -{''[[Aplonis cantoroides]]'' <small>(G. R. Gray, 1862)</small>}- * -{''[[Aplonis cinerascens]]'' <small>Hartlaub & Finsch, 1871</small>}- * -{''[[Aplonis circumscripta]]'' <small>(A. B. Meyer, 1884)</small>}- * -{''[[Aplonis corvina]]'' <small>(Kittlitz, 1833)</small>}- * -{''[[Aplonis crassa]]'' <small>(P. L. Sclater, 1883)</small>}- * -{''[[Aplonis dichroa]]'' <small>(Tristram, 1895)</small>}- * -{''[[Aplonis feadensis]]'' <small>(E. P. Ramsay, 1882)</small>}- * -{''[[Aplonis fusca]]'' <small>Gould, 1836</small>}- * -{''[[Aplonis grandis]]'' <small>(Salvadori, 1881)</small>}- * -{''[[Aplonis insularis]]'' <small>Mayr, 1931</small>}- * -{''[[Aplonis magna]]'' <small>(Schlegel, 1871)</small>}- * -{''[[Aplonis mavornata]]'' <small>Buller, 1887</small>}- * -{''[[Aplonis metallica]]'' <small>(Temminck, 1824)</small>}- * -{''[[Aplonis minor]]'' <small>(Bonaparte, 1850)</small>}- * -{''[[Aplonis mysolensis]]'' <small>(G. R. Gray, 1862)</small>}- * -{''[[Aplonis mystacea]]'' <small>(Ogilvie-Grant, 1911)</small>}- * -{''[[Aplonis opaca]]'' <small>(Kittlitz, 1833)</small>}- * -{''[[Aplonis panayensis]]'' <small>(Scopoli, 1786)</small>}- * -{''[[Aplonis pelzelni]]'' <small>Finsch, 1876</small>}- * -{''[[Aplonis santovestris]]'' <small>Harrisson & A. J. Marshall, 1937</small>}- * -{''[[Aplonis striata]]'' <small>(Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Aplonis tabuensis]]'' <small>(Gmelin, 1788)</small>}- * -{''[[Aplonis zelandica]]'' <small>(Quoy & Gaimard, 1830)</small>}- * -{''[[Aplopeltura boa]]'' <small>(H. Boie, 1828)</small>}- * -{''[[Apocryptes bato]]'' <small>(Hamilton, 1822)</small>}- * -{''[[Apocryptichthys sericus]]'' <small>Herre, 1927</small>}- * -{''[[Apocryptodon madurensis]]'' <small>(Bleeker, 1849)</small>}- * -{''[[Apocryptodon punctatus]]'' <small>Tomiyama, 1934</small>}- * -{''[[Apodemus agrarius]]'' <small>(Pallas, 1771)</small>}- * -{''[[Apodemus alpicola]]'' <small>Heinrich, 1952</small>}- * -{''[[Apodemus argenteus]]'' <small>(Temminck, 1845)</small>}- * -{''[[Apodemus chevrieri]]'' <small>(Milne-Edwards, 1868)</small>}- * -{''[[Apodemus draco]]'' <small>(Barrett-Hamilton, 1900)</small>}- * -{''[[Apodemus epimelas]]'' <small>(Nehring, 1902)</small>}- * -{''[[Apodemus flavicollis]]'' <small>(Melchior, 1834)</small>}- * -{''[[Apodemus gurkha]]'' <small>Thomas, 1924</small>}- * -{''[[Apodemus hyrcanicus]]'' <small>Vorontsov, Boyeskorov and Mezhzherin, 1992</small>}- * -{''[[Apodemus latronum]]'' <small>Thomas, 1911</small>}- * -{''[[Apodemus mystacinus]]'' <small>(Danford and Alston, 1877)</small>}- * -{''[[Apodemus pallipes]]'' <small>(Barrett-Hamilton, 1900)</small>}- * -{''[[Apodemus peninsulae]]'' <small>(Thomas, 1907)</small>}- * -{''[[Apodemus ponticus]]'' <small>(Sviridenko, 1936)</small>}- * -{''[[Apodemus rusiges]]'' <small>Miller, 1913</small>}- * -{''[[Apodemus semotus]]'' <small>Thomas, 1908</small>}- * -{''[[Apodemus speciosus]]'' <small>(Temminck, 1845)</small>}- * -{''[[Apodemus sylvaticus]]'' <small>(Linnaeus, 1758)</small>}- * -{''[[Apodemus uralensis]]'' <small>(Pallas, 1811)</small>}- * -{''[[Apodemus witherbyi]]'' <small>(Thomas, 1902)</small>}- * -{''[[Apodichthys flavidus]]'' <small>Girard, 1854</small>}- * -{''[[Apodichthys fucorum]]'' <small>Jordan and Gilbert, 1880</small>}- * -{''[[Apodichthys sanctaerosae]]'' <small>(Gilbert and Starks in Gilbert, 1897)</small>}- * -{''[[Apodocreedia vanderhorsti]]'' <small>de Beaufort, 1948</small>}- * -{''[[Apodora papuana]]'' <small>(W. C. H. Peters and Doria, 1878)</small>}- * -{''[[Apogon abrogramma]]'' <small>Fraser and Lachner, 1985</small>}- * -{''[[Apogon affinis]]'' <small>(Poey, 1875)</small>}- * -{''[[Apogon albimaculosus]]'' <small>Kailola, 1976</small>}- * -{''[[Apogon amboinensis]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Apogon americanus]]'' <small>Castelnau, 1855</small>}- * -{''[[Apogon angustatus]]'' <small>(Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1911)</small>}- * -{''[[Apogon annularis]]'' <small>Rüppell, 1829</small>}- * -{''[[Apogon apogonoides]]'' <small>(Bleeker, 1856)</small>}- * -{''[[Apogon argyrogaster]]'' <small>Weber, 1909</small>}- * -{''[[Apogon aroubiensis]]'' <small>Hombron and Jacquinot in Jacquinot and Guichenot, 1853</small>}- * -{''[[Apogon aterrimus]]'' <small>Günther, 1867</small>}- * -{''[[Apogon atradorsatus]]'' <small>Heller and Snodgrass, 1903</small>}- * -{''[[Apogon atricaudus]]'' <small>Jordan and McGregor in Jordan and Evermann, 1898</small>}- * -{''[[Apogon atripes]]'' <small>(Ogilby, 1916)</small>}- * -{''[[Apogon atrogaster]]'' <small>(Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912)</small>}- * -{''[[Apogon aureus]]'' <small>(Lacepède, 1802)</small>}- * -{''[[Apogon aurolineatus]]'' <small>(Mowbray in Breder, 1927)</small>}- * -{''[[Apogon axillaris]]'' <small>Valenciennes, 1832</small>}- * -{''[[Apogon bandanensis]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Apogon binotatus]]'' <small>(Poey, 1867)</small>}- * -{''[[Apogon brevicaudata]]'' <small>Weber, 1909</small>}- * -{''[[Apogon brevispinis]]'' <small>Fraser and Randall, 2003</small>}- * -{''[[Apogon bryx]]'' <small>Fraser, 1998</small>}- * -{''[[Apogon campbelli]]'' <small>Smith, 1949</small>}- * -{''[[Apogon cantoris]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Apogon capricornis]]'' <small>Allen and Randall, 1993</small>}- * -{''[[Apogon carinatus]]'' <small>Cuvier in Cuvier and Valenciennes, 1828</small>}- * -{''[[Apogon catalai]]'' <small>Fourmanoir, 1973</small>}- * -{''[[Apogon caudicinctus]]'' <small>Randall and Smith, 1988</small>}- * -{''[[Apogon cavitensis]]'' <small>(Jordan and Seale, 1907)</small>}- * -{''[[Apogon chalcius]]'' <small>Fraser and Randall, 1986</small>}- * -{''[[Apogon cheni]]'' <small>Hayashi, 1990</small>}- * -{''[[Apogon chrysopomus]]'' <small>Bleeker, 1854</small>}- * -{''[[Apogon chrysotaenia]]'' <small>Bleeker, 1851</small>}- * -{''[[Apogon coccineus]]'' <small>Rüppell, 1838</small>}- * -{''[[Apogon compressus]]'' <small>(Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1911)</small>}- * -{''[[Apogon cookii]]'' <small>Macleay, 1881</small>}- * -{''[[Apogon crassiceps]]'' <small>Garman, 1903</small>}- * -{''[[Apogon cyanosoma]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Apogon cyanotaenia]]'' <small>Bleeker, 1853</small>}- * -{''[[Apogon dammermani]]'' <small>Weber and de Beaufort, 1929</small>}- * -{''[[Apogon darnleyensis]]'' <small>(Alleyne and Macleay, 1877)</small>}- * -{''[[Apogon deetsie]]'' <small>Randall, 1998</small>}- * -{''[[Apogon dianthus]]'' <small>Fraser and Randall, 2002</small>}- * -{''[[Apogon dispar]]'' <small>Fraser and Randall, 1976</small>}- * -{''[[Apogon diversus]]'' <small>(Smith and Radcliffe in Radcliffe, 1912)</small>}- * -{''[[Apogon doederleini]]'' <small>Jordan and Snyder, 1901</small>}- * -{''[[Apogon doryssa]]'' <small>(Jordan and Seale, 1906)</small>}- * -{''[[Apogon dovii]]'' <small>Günther, 1861</small>}- * -{''[[Apogon endekataenia]]'' <small>Bleeker, 1852</small>}- * ... {{colend}} </div> == Види још == {{div col|colwidth=20em}} * [[кичмењаци без вилица]] * [[класификација кичмењака]] * [[кожни систем]] * [[скелетни систем]] * [[мишићни систем]] * [[систем органа за варење|систем за варење]] * [[систем органа за дисање|систем за дисање]] * [[крвни систем]] * [[урогенитални систем]] * [[нервни систем]] * [[чулни орган]]и * [[ендокрини систем]] {{div col end}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Nikoletseas M. M.|title=Behavioral and neural plasticity|year=2010|isbn=978-1-4537-8945-2|pages=}} * {{Cite book | ref=harv|last1= Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th|pages=200}} * {{Cite book| ref=harv|last1=King|first1=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |isbn=978-0-412-46110-1|edition=1st|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine| url=https://archive.org/details/humanphysiologyb0000poco_h3s4|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=[https://archive.org/details/humanphysiologyb0000poco_h3s4/page/315 315]—317}} * {{Cite book| ref=harv|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|isbn=978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|last1=Karasov|first1=W. H.|authorlink1= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate=1. 11. 2012 |pages=181–191}} * {{Cite book| ref=harv|last1=Cloudsley-Thompson|first1=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles| url=https://archive.org/details/ecologybehaviour00clou|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=[https://archive.org/details/ecologybehaviour00clou/page/n16 6]}} * {{Cite book| ref=harv|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|last1=Berg|first1=L. R.|last2=Solomon|first2=E. P.|last3=Martin|first3=D. W.|pages=599}} * {{Cite book| ref=harv|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}} * {{Cite book| ref=harv|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}} * Петров, Бригита: ''Биологија за 6. разред основне школе.'' [[Завод за уџбенике и наставна средства Београд|Завод за уџбенике и наставна средства]]: Београд, 2012. * Лазаревић, Миливојевић, Миљановић: ''Биологија за 6. разред основне школе''. Герундијум: 2016. * Брем, А. Е: ''Живот животиња''. Просвјета: Загреб, 1982. * Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака''. Савремена администрација: Београд, 1995. * Калезић, М: ''Хордати''. [[Биолошки факултет Универзитета у Београду]], 2000. * Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'' (3. изд). Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. * Калезић, М; Томовић, Љ: ''Хордата — скрипта'' (4. изд). Биолошки факултет Универзитета у Београду: Београд, 2005. * {{Cite book| ref=harv|last1=Kardong|first1=Kenneth V. |authorlink1=Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | url=https://archive.org/details/vertebratescompa0000kard| edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] |year=1998| location =USA| doi = |isbn=978-0-697-28654-3 |pages=747pp.}} * {{ITIS |id=331030 |taxon=Vertebrata |accessdate=6. 8. 2007}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Vertebrata | wikispecies = Vertebrata | wiktionary = Vertebrata | wikiversity = Vertebrata | wikibooks = Vertebrata | wikisource = Vertebrata | wikiquote = Vertebrata | wikinews = Кичмењаци }} * -{{{cite web|author= |title=Tree of Life|url=http://tolweb.org/Vertebrata/14829 |date= }} {{Wayback|url=http://tolweb.org/Vertebrata/14829 |date=20210422054842 }}}- * -{[http://www.nature.com/nature/journal/v439/n7079/abs/nature04336.html Tunicates and not cephalochordates are the closest living relatives of vertebrates]}- * -{[http://entomology.ifas.ufl.edu/fasulo/vector/chapter_07.htm Vertebrate Pests] {{Wayback|url=http://entomology.ifas.ufl.edu/fasulo/vector/chapter_07.htm |date=20100131053456 }}}- * -{[https://web.archive.org/web/20180421094527/http://logic-law.com/index.php?title=Subphylum_Vertebrata The Vertebrates]}- * -{[https://web.archive.org/web/20131103084123/http://www.ibiology.org/ibioseminars/evolution-ecology/marc-w-kirschner-part-1.html The Origin of Vertebrates] [[Marc W. Kirschner]], ''iBioSeminars'', 2008.}- {{Taxonbar|from=Q25241}} {{Подножје}} {{добар}} [[Категорија:Кичмењаци| ]] tgdlbtxasomanasw9vj56lvyrj0do0z 0 57589 30099650 30097369 2025-06-28T11:36:18Z Snake bgd 9041 30099650 wikitext text/x-wiki {{Телевизијска емисија | име = Срећни људи | слика = Srećni ljudi.jpg | опис_слике = | наслов = | име2 = | жанр = [[Филмска комедија|комедија]] | формат = [[Телевизијска серија]] | издавач = | директор серије = [[Зоран Јанковић]] | творац = [[Милован Витезовић]] | сценариста = [[Синиша Павић]]<br /> <small>Љиљана Павић (сарадник)</small> | режија = [[Александар Ђорђевић (редитељ)|Александар Ђорђевић]]<br /> [[Слободан Шуљагић]] | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Десимир Станојевић]]<br /> [[Тања Бошковић]] (1-25) <br /> [[Злата Нуманагић]] (26-70) <br />[[Дубравка Мијатовић]] (1-25) <br /> [[Југослава Драшковић]] (26-70) <br /> [[Светислав Гонцић]]<br /> [[Велимир Бата Живојиновић]]<br /> [[Радмила Савићевић]]<br /> [[Живојин Жика Миленковић]] <br /> [[Јанко Миливојевић]] <br /> | сценограф = [[Властимир Гаврик]]<br /> Емир Гељо<br /> Слободан Рундо | комисија = | гласови = | наратор = | уводна_тема = „Срећни људи“<br /> <small>(инструментал)</small> | завршна_тема = „Срећни људи“<br /> <small>Екстра Нена и Боба Стефановић</small> | слоган = | композитор = Душан Каруовић | држава = {{застава|СР Југославија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | сезоне = 2 | епизоде = 70 | списак = | извршни_продуцент = [[Петар Галовић]]<br /> [[Зоран Јанковић (продуцент)|Зоран Јанковић]] | ко_извршни = | продуцент = | супервизор = | помоћни_продуцент = | саветник = | ко-продуцент = | уредник = Миломир Ђукановић<br /> [[Александар Аврамовић]] | монтажер = [[Тихомир Дукић]]<br /> [[Петар Путниковић]]<br /> [[Радомир Тодоровић]] | локација = [[Београд]] | кинематографија = [[Војислав Лукић]] | камера = | трајање = ~ 45 минута | продукција = [[Телевизија Београд — Играни програм|ТВ Београд]] | дистрибутер = | канал = [[Датотека:RTS logo.svg|30п]] [[РТС 1]] | мрежа = [[Датотека:RTS logo.svg|30п]] [[РТС 1]] | формат_слике = 4:3 | формат_тона = | премијерно_приказивање = [[Датотека:RTS logo.svg|30п]] [[РТС 1]] | почетак = [[12. септембар]] [[1993]]. | крај = [[30. јун]] [[1996]]. | статус = | претходник = | наследник = | сродство = [[Серије Синише Павића]] | емитовање_у_Србији = | канал2 = | мрежа2 = | формат_слике2 = | формат_тона2 = | премијерно_приказивање2 = | почетак2 = | крај2 = | статус2 = | претходник2 = | наследник2 = | сродство2 = | сајт = | сајт2 = | imdb_id = 0191733 | tv_com_id = }} '''''Срећни људи''''' је [[Република Србија (1990—2006)|српска]] [[телевизијска серија]], снимана у продукцији [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]]. Сценарио су написали [[Синиша Павић]] и [[Љиљана Павић]], а режирали су [[Александар Ђорђевић (редитељ)|Александар Ђорђевић]] и [[Слободан Шуљагић]]. Серија има 70 епизода, као и [[Срећни људи: Новогодишњи специјал|новогодишњи специјал]], у трајању од 45 минута. Серија је снимана и емитована у периоду од [[1993]]. до [[1996]]. године (''Срећни људи'' и ''Срећни људи 2''), касније више пута репризирана. Ова серија је прва серија у продукцији [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а након распада СФР Југославије. == Опис == Главни јунаци у серији су чланови породице Голубовић (отац, мајка, њихов син, синовљева жена и њихово двоје деце). У време [[санкција]] и тешког живота, ова породица суочава се са проблемима у свакодневном животу. Свако је принуђен да се снађе на свој начин. Серију прати замена глумица које играју две главне женске улоге. Наиме, [[Тања Бошковић]] и [[Дубравка Мијатовић]] напустиле су серију након 25 епизода, највероватније због малог хонорара. Замениле су их [[Злата Нуманагић]] и [[Југослава Драшковић]]. Упркос овоме, серија је задржала првобитну популарност и успешно је завршено снимање свих 70 епизода. == Епизоде == {{Преглед серије | боја1 = #faf482 | епизоде1 = 35 | премијера1 = {{датум почетка|1993|9|12}} | финале1 = {{датум завршетка|1994|6|12}} | боја2 = #face82 | епизоде2 = 35 | премијера2 = {{датум почетка|1995|11|5}} | финале2 = {{датум завршетка|1996|6|30}} }} == Улоге == === Главни === *[[Десимир Станојевић]] као [[Вукашин Голубовић]] *[[Тања Бошковић]] / [[Злата Нуманагић]] као [[Лола Голубовић]] (супруга Вукашина Голубовића) *[[Велимир Бата Живојиновић]] као [[Аранђел Голубовић]] (отац Вукашина Голубовића) *[[Радмила Савићевић]] као [[Риска Голубовић|Ристана Голубовић]] (мајка Вукашина Голубовића и жена Аранђела Голубовића) *[[Живојин Миленковић]] као Тиосав Марјановић Гарац (отац Лоле Голубовић) *[[Дубравка Мијатовић]] / [[Југослава Драшковић]] као [[Ђурђина Ђина Голубовић]] (ћерка Лоле и Вукашина Голубовић) *[[Светислав Гонцић]] као Часлав Марјановић Чарли (брат Лоле Голубовић) *[[Јанко Миливојевић]] као [[Небојша Неца Голубовић]] (син Лоле и Вукашина Голубовић) === Епизодни === {{Списак глумаца}} |- |[[Никола Симић]] || Михајло Остојић „Остоја Годзила“ (луди комшија и власник пола куће које дели са Голубовићима, електричар у пензији) |- |[[Данило Лазовић]] || [[Шћепан Шћекић|Шћепан Шћекић (заводник, бивши супруг Наталије, Лолине колегинице, и жири на избору за мис Југославије)]] |- |[[Властимир Ђуза Стојиљковић]] || [[Маринко Биџић|Маринко Биџић/Конте Марио Марко дел Тинторето (лажни италијански мафијаш, бивши пријатељ Малине Војводић, заводник Антоније Милорадовић и пасионирани коцкар)]] |- |[[Светлана Бојковић]] || Антонија Милорадовић (главна сестра у болници) |- |[[Љиљана Драгутиновић]] || Наталија Шћекић (Шћепанова бивша жена, Лолина колегиница) |- |[[Драган Јовановић (глумац)|Драган Јовановић]] || Милун „Луне“ Шћекић (Шћепанов братанац, умислио да је Ђинин вереник (првих 15 епизода)) |- |[[Снежана Савић]] || Малина Војводић (Тинторетова пријатељица; Вукашинова штићеница и љубавница) |- |[[Катарина Вићентијевић]] || Загорка „Заза“ Патрножић (Шћепанова служавка; кућна помоћница) |- |[[Лепомир Ивковић]] || Гаги (Зазин дечко) |- |[[Зоран Ранкић]] || [[Жарко Попара|Жарко Попара (Лолин заводник и члан жирија на избору за мис Југославије)]] |- |[[Љиљана Мишка Јанковић]] || Божидарка Попара (Жаркова жена и парнични судија у процесу Годзила против Аранђела) |- |[[Гордана Бјелица]] || Беба (Жаркова секретарица) |- |[[Михаило Јанкетић|Михаило Миша Јанкетић]] || Директор Палигорић (Лолин управник и потенцијални заводник) |- |[[Ева Рас]] || Смиљка Миљковић (Остојићева познаница и станарка "Ранча проклетих", записничар у суду) |- |[[Ружица Сокић]] || Велиборка Продановић “Марлен Дитрих“ (станарка "Ранча проклетих") |- |[[Жижа Стојановић]] || Цана Васиљевић “Цана Фонтана“(станарка "Ранча проклетих") |- |[[Душан Почек]] || Илија “Ика“ Пандуровић (станар "Ранча проклетих") |- |[[Душан Голумбовски]] || [[Озрен Солдатовић|Озрен Солдатовић (бизнисмен, мафијаш, пун пара)]] |- |[[Љиљана Стјепановић]] || Озренка Солдатовић (Озренова жена) |- |[[Оливера Марковић]] || Јованка Солдатовић (Озренова маћеха, долази код Озрена из Чачка) |- |[[Ивана Михић]] || Катарина „Кети“ Бабовић (певачица у кафани "луде ноћи", Чарлијева вереница) |- |[[Александар Дунић]] || др Горан Попац (професор на факултету, Ђинин професор и заводник, зет Антоније Милорадовић) |- |[[Бојана Ковачевић]] || Марина Попац (Горанова бивша жена) |- |[[Андреа Коршич]] || Весна Попац (Горанова и Маринина ћерка) |- |[[Михајло Бата Паскаљевић]] || Веселин Величковић Веско (Горанов станодавац и комшија Лолине мајке) |- |[[Иван Бекјарев]] || Бошко Деспотовић (власник агенције "перспектива") |- |[[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]] || Маријана Колаковић (Бошкова секретарица и сарадница) |- |[[Божидар Стошић]] || Срећко Шљивић (Аранђелов шеф на послу) |- |[[Миленко Павлов]] || Радојица Илић (власник кафане "луде ноћи") |- |[[Александра Николић]] || Савка Лопчевић Илић (Радојицина љубоморна и полудела жена) |- |[[Марко Николић]] || Велимир Давидовић „Бата Шејн“ (Наталијин велики пријатељ и интимус) |- |[[Миленко Заблаћански]] || Ђорђе Ђорђевић „Ђорђино“ (сликар,уметник, Ђинин познаник и жири на избору за мис Југославије) |- |[[Милица Милша]] || Лара Симоновић (учесница избора за мис Југославије, запослена код Жарка Попаре) |- |[[Миодраг Крстовић|Миодраг Мики Крстовић]] || Александар Симоновић "Ђакон", Ларин муж |- |[[Љубиша Баровић]] || Зијо/Наркоман који се коцка |- |[[Предраг Милинковић]] || Поштар Јован/Батлер Софроније |- |[[Никола Милић]] || Ђура Недељковић „Султан“ (шеф језичког одељења у коме Лола ради) |- |[[Радмила Живковић]] || Ђилда (Лолина колегиница, Рамбова вереница) |- |[[Јелица Сретеновић]] || Љубичица Митровић (Лолина колегиница, мајка браће Митровић) |- |[[Петар Краљ]] || Вуксан Митровић (Љубичицин муж, електричар) |- |[[Слободан Нинковић]] || Стојиљко Стојиљковић „Рамбо“ (Радојицин телохранитељ, Ђилдин вереник) |- |[[Аљоша Вучковић]] || Феђа Зечевић (бивши дечко Малине Војводић) |- |[[Александра Симић]] || госпођа Зечевић |- |[[Драган Мићаловић]] || Полицајац / Радојица „Куца“ |- |[[Јелена Чворовић]] || Жаклина из Ваљева |- |[[Даринка Ђурашковић]] || Лолина мајка Добринка Марјановић |- |[[Стево Жигон]] || Доктор Ловчевић |- |[[Драгомир Станојевић]] || Гост у кафани који пребија Рамба/Симоновићев телохранитељ/Инспектор |- |[[Богдан Кузмановић]] || Човек који тражи посао/Полицајац/Роки, Озренов телохранитељ |- |[[Горан Даничић]] || Роки, Озренов телохранитељ |- |[[Томо Курузовић|Тома Курузовић]] || Веља, директор дирекције за изградњу и пријатељ Грацев |- |[[Александар Хрњаковић]] || Станодавац Ристић/Социјални радник Петрић |- |[[Наташа Чуљковић]] || Соња Вуловић, Ђинина најбоља другарица |- |[[Владан Гајовић]] || Соњин дечко |- |[[Петар Банићевић]] || Професор доктор Вуловић |- |[[Милан Михаиловић]] || Доктор Јовановић |- |[[Мелита Бихали]] || Тереза, служавка код Озрена |- |[[Radoslava Marinković|Радослава Маринковић]] || Медицинска сестра код Озрена |- |[[Ања Поповић]] || Прва неуспешна кандидаткиња |- |[[Ана Радивојевић]] || Друга неуспешна кандидаткиња |- |[[Катица Жели]] || Жена из публике |- |[[Дејан Петковић (певач)|Дејан Петковић]] || Чедомир, певач у кафани код Радојице Илића |- |[[Небојша Кундачина]] || Рекеташ |- |[[Предраг Смиљковић]] || Павковић, Судија у разводу Шћепана и Наталије |- |[[Даница Максимовић]] || Лолина другарица Вида, Шћепанова бивша жена |- |[[Татјана Лукјанова]] || Госпођа Пишчевић |- |[[Милија Вуковић]] || Доктор Крсмановић |- |[[Предраг Тасовац]] || Попчев шеф катедре |- |[[Душан Булајић]] || Пуковник Добривоје Стокић, прави Симин власник |- |[[Срна Ланго]] || Дејана Савић, бивша мис |- |[[Свјетлана Кнежевић]] || Анита Ракић, члан жирија за избор мисице |- |[[Љиљана Ђурић]] || Нецина учитељица |- |[[Драго Чумић|Драгомир Чумић]] || Директор хотела Славковић |- |[[Милош Тимотијевић]] || Пабло, Озренов други телохранитељ |- |[[Томислав Трифуновић]] || Ђорђе Калуђеровић - курир Ђока |- |[[Алек Родић]] || Попарин син/Чувар у затвору |- |[[Ђорђе Цакић]] || Прцко, Остојићев син |- |[[Оливера Викторовић]] || Службеница у суду/Малинина служавка |- |[[Драгољуб Гула Милосављевић]] || Рашљар |- |[[Миодраг Милованов]] || Професор на Правном факултету |- |[[Михајло Костић Пљака]] || Ветеринар у кафилерији |- |[[Mira Kosovka|Мира Косовка]] || Певачица |- |[[Веселин Стијовић]] || Адвокат Стојиљковић |- |[[Србољуб Милин]] || Миливоје Лукић, инспектор МУП-а/матичар |- |[[Вера Дедовић]] || Редитељка на избору за мис |- |[[Боривоје Кандић]] || Ликовни критичар |- |[[Петар Лазић (глумац)|Петар Лазић]] || Власник коцкарнице/Службеник полиције |- |[[Ратко Милетић (глумац)|Ратко Милетић]] || Возач у ГСП-у |- |[[Јелена Иванишевић]] || Студенткиња |- |[[Драган Димитријевић]] || Гост у кафани/Купац стајског ђубрива |- |[[Љубомир Ћипранић]] || Дача, Вулетов колега |- |[[Милутин Јевђенијевић]] || Мита, портир у Вулетовом предузећу |- |[[Ђорђе Јовановић (глумац)|Ђорђе Јовановић]] || Председник синдиката |- |[[Слободан Љубичић]] || Вулетов колега |- |[[Ранко Ковачевић]] || Поштар/Шверцер |- |[[Милутин Мићовић (глумац)|Милутин Мићовић]] || Новинар црне хронике |- |[[Јанош Тот]] || Станодавац |- |[[Миња Војводић]] || Шофер |- |[[Богољуб Петровић]] || Портир у суду |- |[[Милутин Савић Џими]] || Кримос/Обезбеђење |- |[[Зоран Ђорђевић (глумац)|Зоран Ђорђевић]] || Мајстор/Портир |- |[[Душан Тадић (глумац)|Душан Тадић]] || Болничар/Инспектор |- |[[Бранислав Дамњановић]] || Поротник |- |[[Никола Жарковић]] || Старији брат Митровић |- |[[Павле Бихали (активиста)|Павле Бихали]] || Млађи брат Митровић |- |[[Душан Милошевић (глумац)|Душан Милошевић]] || Поштар |- |[[Слободан Петрановић]] || Портир у клубу/Сима Симовић |- |[[Бојан Милановић]] || Певач |- |[[Драган Тењовић]] || Лекар |- |[[Синиша Максимовић]] || |- |[[Даница Марковић (глумица)|Даница Марковић]] || Секретарица Срећка Шљивића |- |[[Небојша Шурлан]] || |- |[[Славољуб Фишековић]] || Власник коцкарнице/Таксиста |- |[[Зоран Карајић]] || Ветеринар Бане |- |[[Радисав Радојковић]] || Директор Чворовић/шеф сале ресторана |- |[[Ванеса Ојданић]] || Чворовићева секретарица |- |[[Ненад Цигановић]] || Душан Алимпијевић |- |[[Селимир Тошић]] || Инспектор |- |[[Ранко Гучевац]] || Гонзалес/Чувар у затвору |- |[[Милан Милосављевић (глумац)|Милан Милосављевић]] || Рецепционер |- |[[Даница Крљар]] || Незадовољна странка |- |[[Миодраг Радовановић]] || Шљивић, Попарин генерални директор |- |[[Слободан Бетулић]] || Певач |- |[[Стеван Миња]] || Озренов кувар |- |[[Зоран Ћосић (глумац)|Зоран Ћосић]] || Полицијски инспектор |- |[[Никола Јурин]] || Декан факултета/Судски извршитељ |- |[[Љуба Нинковић]] || Маестро Петронијевић |- |[[Цане Фирауновић]] || Економ/Судија |- |[[Мирсад Тука]] || Лекар |- |[[Момчило Мурић]] || Палигорићев возач/Инспектор |- |[[Петар Ћирица]] || Студент медицине/Носач |- |[[Предраг Тодоровић]] || Председник дисциплинске комисије/Главни и одговорни уредник |- |[[Младен Недељковић Млађа|Младен Недељковић]] || Шинтер |- |[[Иван Томашевић]] || Психијатар |- |[[Петар Перишић]] || Ђинин станодавац |- |[[Љиљана Јовановић]] || Вулетова Колегиница |- |[[Владан Савић (глумац)|Владан Савић]] || Радник у комисиону |- |[[Анастасиа Мандић]] || Студенткиња Катарина |- |[[Душко Стевановић]] || Младић у ГСП-у / Рецепционер / Шверцер 2 |- |[[Мирјана Вукојичић]] || Вескова муштерија |- |[[Рас Растодер]] || Радник обезбеђења / Конобар у хотелу |- |[[Милан Плећаш]] || |- |[[Здравко Биоградлија]] || Човек у болници |- |[[Војин Кајганић]] || Гост |- |[[Нађа Булатовић]] || Комшиница Лолине мајке |- |Пас Амон || Сима |- |Коза Лепа || Белка |} == Занимљивости и недоследности == * Током бројних репризирања, прва епизода серије се раније емитовала са старим логом „РТС Б1“ у горњем левом углу, док се тренутни лого РТС-а померао у десни угао (ово је прекинуто са тренутним редизајном визуалног идентитета РТС 1 који је лого трајно преместио у горњи десни угао екрана). Не постоји тачна тврдња зашто је то тако, али су ту две претпоставке: прва: „трака са првом епизодом је изгорела за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања 1999]]“; и друга: „РТС у исто то време није имао траке па је морао преснимавати постојеће траке“.{{Citation needed}} Овај стари лого „РТС Б1“ који је био присутан у првој епизоди током претходних репризирања је уклоњен. Такође, из одјавне шпице избачени су и логотипи спонзора серије, некадашњих предузећа „Југошпед“ и конфекције „Беко“. Генерални спонзор серије била је „Војвођанска банка“, чији лого се налазио пре уводне шпице. * Постоји неколико верзија приче, која се тиче одласка две главне глумице из серије, [[Тања Бошковић|Тање Бошковић]] и [[Дубравка Мијатовић|Дубравке Мијатовић]]. Према главном писању медија, обе глумице су напустиле серију због малог хонорара. То је својевремено говорио и аутор серије [[Синиша Павић]]. Са друге стране глумица [[Тања Бошковић]] изјавила је да је након прве сезоне напустила серију, јер је морала да игра у позоришту.<ref>{{Cite web|url=https://media.rtv.rs/sr_lat/filmski-klasici/83258|title=Filmski klasici: Srećni ljudi - 21.05.2023.|website=media.rtv.rs|language=rs-Latn|access-date=2025-04-26}}</ref> [[Дубравка Мијатовић]] је исто тако демантовала причу о хонорару, рекавши да јој улога Ђине више није одговарала, пошто је прочитала сценарио за првих десет епизода, па није знала у ком правцу ће се њен лик развијати.<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Zabava/TV/a2064060/dubravka-mijatovic-otkrila-zasto-je-napustila-seriju-srecni-ljudi.html|title=Glumila Đinu Golubović, pa dala otkaz: Dubravka Mijatović otkrila zašto je napustila seriju "Srećni ljudi"|website=mondo.rs|language=sr|access-date=2025-04-26}}</ref> * Иако су у уводној шпици 25. епизоде као главне улоге наведене [[Тања Бошковић]] и [[Дубравка Мијатовић]], оне се од тада заправо више не појављују у улогама Лоле и Ђине. Лола и Ђина нису биле уопште приказане у поменутој епизоди. Њихови ликови се појављују опет од 26. епизоде када су се серији прикључиле [[Злата Нуманагић]] и [[Југослава Драшковић]]. * Према наводима глумице [[Злата Нуманагић|Злате Нуманагић]], лик Лоле Голубовић је првобитно био њој намењен, пре него што је [[Тања Бошковић]] изабрана за главну улогу. Такође, навела је да је добила [[Тања Бошковић|Тањину]] подршку да је замени у улози Лоле. [[Злата Нуманагић|Злата]] је замолила сценаристе да тај лик измене и више приближе породичној жени, јер је сматрала да није довољно фатална за ту улогу као своја претходница.<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/otkrivena-jos-jedna-tajna-srecnih-ljudi-uloga-lole-golubovic-prvobitno-nije-bila-namenjena-tanji-boskovic/|title=Otkrivena još jedna tajna "Srećnih ljudi": Uloga Lole Golubović prvobitno nije bila namenjena Tanji Bošković|last=Krkeljić|first=Bojana|date=2024-04-14|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2025-05-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/kultura/glumica-zlata-numanagic-otkriva-tajne-serije-srecni-ljudi-i-svoje-putesestvije-kroz/6r19c0t|title=Glumica Zlata Numanagić otkriva tajne serije 'Srećni ljudi' i svoje putešestvije kroz glumački svet|date=2025-04-06|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2025-05-13}}</ref> Остаје нејасно зашто [[Злата Нуманагић|Злата]] није од почетка серије играла улогу која је била за њу писана. * Вукашин Голубовић у првој епизоди говори да је био код стрица на селу. Тај лик стрица се у серији касније више не помиње. * Љубичица Митровић када улази у језичко одељење у 4. епизоди говори да мора да се пресвуче у канцеларији како не би ишла кроз ходник до тоалета. У каснијим епизодама је приказано да се тоалет налази уз њихову канцеларију. * У првим епизодама Деспотовић и Рамбо ословљавају секретарицу агенције „Перспектива“ са „Мацо“, да би се временом њено име променило у Маријана. * Наталија је у серији променила четири девојачка презимена. У 5. епизоди шеф Ђура Султан ју је ослови као Наталија Савковић. У 32. епизоди, у кафани, Бата Шејн је представи Шћепану Шћекићу (не знајући да јој је он супруг) као Наталију Милић. На рочишту за развод брака Наталија изговара да није више Шћекић, него да је Продановић у 60. епизоди. А приликом изрицања пресуде за развод брака, у 67. епизоди, судија чита да је Наталија рођена Миловановић. * Опет у 67. епизоди Озрен на ручку са Тинторетом (Маринком Биџићем) изговара да му се маћеха зове Јелисавета, а до тада је била Јованка. * [[Богдан Кузмановић]] је одиграо три улоге. Прву у 10. епизоди где тражи посао у коцкарници у којој је и Аранђел тражио посао. У 18. и 19. епизоди играо је полицајца који је спроводио Аранђела до куће за Нецин рођендан, да би недуго потом постао Роки- главни телохранитељ Озрена Солдатовића. * [[Алек Родић]] одиграо је три лика. У 3. епизоди се појавио на сликарској изложби Ђорђа Ђорђевића затим у 22. епизоди појавио се као син Жарка Попаре, када су се његов отац и мајка, Божидарка, препирали око хране. Потом се појавио као чувар у затвору у коме је лежао Аранђел и имао је чудан нагласак. * [[Југослава Драшковић]] се, пре него што је заменила Дубравку Мијатовић у улози Ђурђине Голубовић, појавила у 20. епизоди код Чарлија Марјановића, где ју је хипнотисану додиривао Радојица Илић (Миленко Павлов). * Када Маријана одлази у посету Деспотовићу у болницу у 32. епизоди и жали се свом шефу на „неког дебелог“, Деспотовић јој одговара: ''„Па то је Главац“''. Тај надимак се понавља у још неколико епизода да би се касније претворио у ''„Гарац“''. * У истој епизоди Антонија ословљава Илију презименом Петровић, а он се касније појављује под презименом Пандуровић. * Чарли свог оца назива Миливоје у 23. епизоди када је говорио у диктафон своје личне податке за Озрена Солдатовића, а он се зове Тиосав. * [[Предраг Милинковић]] се у 10. епизоди појављује као поштар Јован који доноси пензију Шћепану Шћекићу, док од 24. епизоде игра Солдатовићевог батлера Софронија. * [[Драган Мићаловић]] игра 3 улоге у серији. Прво се појављује као полицајац у 17. епизоди (у парку), затим као записничар у 18. епизоди, када Аранђела приводе због маркице и трећи пут као Куца, љубавник Цане Фонтане. *Стан у коме првобитно живе Голубовићи кориштен је и у серији [[Породично благо]]. * [[Љубиша Баровић]] се појављује као Зијо, Озренова десна рука у рекетирању мале привреде у Београду и у 45. епизоди као наркоман који Аранђелу подмеће у џеп кесицу кокаина. * Адреса Шћепана Шћекића у једној епизоди је "Жабљачка 29", док у епизоди када Лунета испраћа на полагање испита, такси наручује за "Жабљачку 17". Када Зазу, Шћепанову кућну помоћницу, зове дечко (кога она преставља као брата), она му говори ''Јастребачку 12'', а у некој од наредних епизода, Шћепан каже полицији да живи у "Ловћенској 12". * Шћепан Шћекић у једној од првих епизода, када зове агенцију ''Перспектива'', тражи шефа агенције Деспота Деспотовића, да би касније име шефа постало Бошко Деспотовић. * У трећој епизоди, Аранђелов и Ристанин комшија Остојић обраћа се Риски без персирања, да би касније почео да јој персира. * Кућа из популарне серије припадала је породици Петровић и налазила се на Лекином брду у Миклошићевој улици 35. Култна кућа сазидана је 1923, а 2017. је срушена.<ref>[http://www.kucasnova.com/ostalo/tuga-iza-fasade-srecnih-ljudi-rusi-se-legendarna-kuca-zavirite-u-nju-po-posljednji-put-foto-32057.html Туга иза фасаде „Срећних људи”: Руши се легендарна кућа (24. септембар 2016)]</ref> * Сима је у стварности био пас Десимира Станојевића и звао се Амон. Постоји прича да је Амон био слеп током снимања серије. Ту причу је Десимир демантовао, рекавши да је Амон само био слабовид, због катаракте. Амон је живео 14 година.<ref>[http://www.telegraf.rs/jetset/1249125-najveca-tajna-srecnih-ljudi-da-li-je-pas-sima-bio-potpuno-slep-video Да ли је пас Сима био потпуно слеп?], Приступљено 5. октобар 2014.</ref> *Стан у коме живи госпођа Пишчевић из „Тополске 18" у ствари јесте стан у коме живи Остојић, што се јасно може видети по распореду врата и прозора у стану као и тапета. * [[Драган Јовановић (глумац)|Драган Јовановић]], који је тумачио улогу Лунета Шћекића је серију напустио тако што је у договору са сценаристом одлучио да се његов лик повуче из серије тако што ће отићи у завичај да се запосли. Разлог Јовановићевог одбијања улоге је био мали хонорар. * Чувени "Ранч проклетих" налази се у близини Партизановог стадиона, да иронија буде већа, у близини нема солитера. Сетићете се да су се станари "Ранча" стално жалили да им из новоизграђених солитера бацају смеће у двориште.<ref>{{cite web |url=https://www.espreso.rs/kultura/film/258867/gledajte-i-placite-ranc-prokletih-iz-serije-srecni-ljudi-je-prava-slika-i-prilika-nase-tuzne-stvarnosti-foto|title=GLEDAJTE I PLAČITE: Ranč prokletih iz serije Srećni ljudi je prava slika i prilika naše tužne stvarnosti! (FOTO)|website=espreso.rs|date=8. 6. 2018|accessdate=3. 8. 2019}}</ref> * Главна сестра Антонија ([[Светлана Бојковић]]) у епизоди 28, када оде код директора болнице др. Вуловића ([[Петар Банићевић]]), преноси му дешавања из болничке собе, када је Бошко Деспотовић ([[Иван Бекјарев]]) конзумирао алкохол из Ђилдине ([[Радмила Живковић]]) пљоске, речима "''па ви не знате за пијанку у соби 13?''". Међутим, болесници су смештени у соби бр. 110, што се јасно види на вратима поменуте собе у неколико претходних и наредних кадрова. * Лик доктора Вуловића ([[Петар Банићевић]]) се појављује и у серији "[[Горе доле]]" која се појавила одмах после Срећних људи. * [[Миленко Павлов]] у серији глуми власника ресторана Радојицу Илића. То име се помиње током целе серије, осим у 58. епизоди када се Малина Војводић ([[Снежана Савић]]) око пријаве радника обрати на шалтеру за помоћ Лоли Голубовић ([[Злата Нуманагић]]), која га, читајући са листе пријављених радника, ословљава са "Илић Радисав". * Када Чарли ([[Светислав Гонцић]]), у 29. епизоди, на ручку код Озрена, погађа свима присутнима хороскопе, Лари Симоновић ([[Милица Милша]]) каже да је ''девица'', док у последњој, 70. епизоди, на рулету, она му говори да је ''шкорпија''. * Шћепанову бившу жену Виду, другу по реду, у серији игра [[Даница Максимовић]], што се види у 24. епизоди, када је Шћепан зове телефоном да му објасни како се пушта машина за веш. Касније, у 41. епизоди, Заза ([[Катарина Вићентијевић]]) долази на њену препоруку код Шћепана да ради као кућна помоћница. Када Шћепан преслуша поруку од Виде на секретарици, јасно се чује да то није њен (Данице Максимовић) глас, већ неке друге жене. * Улога [[Слободан Бода Нинковић|Боде Нинковића]] (шпијун-телохранитељ Рамбо) појављује се први пут у филму [[Тесна кожа 4]]. * У другој епизоди, када Љубичица Митровић ([[Јелица Сретеновић]]) објашњава зашто је закаснила на посао и сломила штиклу, говори како је кренула на време, међутим запалио јој се аспиратор, што је објаснила тако што је погледала горе ка прозору. Међутим, у некој од наредних епизода, када се приказује кућа у којој живе Љубичица и Вуксан Митровић ([[Петар Краљ]]), јасно се види да је кућа приземна. * У трећој епизоди, када Вукашин Голубовић дође код својих родитеља, Аранђел ([[Велимир Бата Живојиновић]]) се жали на свог комшију Остојића ([[Никола Симић]]), говорећи како је неистрошен, јер није имао ни жену ни децу. Међутим, у наредним епизодама Остојић почиње да прима писма из Аустралије од сина Прцка ([[Ђорђе Цакић]]), који се и појављује у последњој епизоди, што доказује да је ипак имао деце, тј. сина. * У 8. епизоди, док је поправљао замрзивач, Аранђела ([[Велимир Бата Живојиновић]]) је ударила струја. У том моменту, у кући су били само Риска, Неца и Остојић, У следећој, деветој епизоди, када Вукашин телефонира кући из кафане, јавља се Аранђел, и Вукашин га пита како је и да ли је долазио лекар. Обзиром да Вуле није тада био кући, није ни могао да зна да је његовог оца ударила струја. * У 18. епизоди, када је Рамбо ([[Бода Нинковић]]), током разговора за посао обезбеђења са газдом Илићем ([[Миленко Павлов]]), показивао своје лично оружје, Илићева супруга Савка је ушла у салу, питавши мужа "''Јеси ли ти отварао сеф?''", што показује да зна где се сеф налази. Међутим, у двадесетдругој епизоди, док је Озрен Солдатовић ([[Душан Голумбовски]]) наплаћивао свој дуг од Илића у Кетиној гардероби, упознавши Илићеву супругу, упитао ју је "''Где је сеф?''", на шта је она одговорила да не зна и посумњала да га је Илић узидао баш у тој просторији. * У 49. епизоди, када Попара ([[Зоран Ранкић]]) у својој канцеларији гледа каталог за Избор за Мис '95. године, улази Лара Симоновић ([[Милица Милша]]) са шољицом попијене кафе и говори како јој је ''„Банковићка“'' гледала у шољу. Међутим, у 57. епизоди, када је Попара због тога покренуо дисциплински поступак против ње, она га је већ чекала у канцеларији, где ју је ословио са ''„Госпођо Секерезовић“'', која је и њему, након тога, гледала у шољу. * У 38. епизоди, када се Наталија ([[Љиљана Драгутиновић]]) пакује да напусти хотел Лукс, Бата Шејн Давидовић ([[Марко Николић]]) јој помаже да затвори кофер, и при том му она говори шифру ''„7992“''. Када се појавио Шћепан, објаснио је Давидовићу да ''„То није обична шифра, већ датум када му је рекла судбоносно ДА“''. Међутим, у 67. епизоди, приликом читања пресуде за развод њиховог брака, судија ([[Предраг Смиљковић]]) изговара ''„Брак закључен дана 22. 07. 1989. у Београду, разводи се...“'', што је потпуно други датум. * У 20. епизоди, када Озренова супруга, Озренка ([[Љиљана Стјепановић]]) и Вукашин Голубовић ([[Десимир Станојевић]]) заједно ручају у ресторану, она му даје минђушу као аконтацију, и при том му говори да вреди 500 долара. Међутим, у 61. епизоди, када се у агенцији Перспектива појави са телохранитељем да узме назад своју минђушу, око ње су се расправљале секретарица Маријана ([[Јелисавета Сека Саблић]]) и Илићева супруга Савка, и када је Бошко Деспотовић ([[Иван Бекјарев]]) прокоментарисао како се три жене окомиле на једну минђушу, Озренка је рекла како она вреди 2800 долара. * У 58. епизоди, када ранчери оду у Дирекцију за изградњу, код начелника Веље ([[Тома Курузовић]]), заједно са Гарцем ([[Живојин Миленковић|Жика Миленковић]]), Илија Пандуровић ([[Душан Почек]]) када сазна да постоји могућност да их након рушења Ранча проклетих преселе на неку другу локацију, изнервиран говори Вељи "''Ја живим у центру 67 година, ја сам се родио у овој кући''". Касније, у 64. епизоди, када се у његов стан усели Жаклина ([[Јелена Чворовић]]), у једној од сцена долазе новинари, где им он, између осталог, говори "''Ево, ово је мој стан, 45 година ја станујем и сад не могу да уђем у њега''", што је потпуно други број година. * Давидовић ([[Марко Николић]]) се у 50. епизоди серије рецепционеру ([[Милан Милосављевић]]) обраћа реченицом ''Шта је, Пајо?!'',<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=DssF9N659mY&t=25445s|title=Срећни људи, 50. епизода|date=11. 2. 1996|accessdate=9. 1. 2018|work=[[Радио-телевизија Србије]]|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> док га у 68. епизоди дозива именом Мићо.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=m9qF6b_dAME&t=1947s|title=Срећни људи, 68. епизода|date=16. 6. 1996|accessdate=20. 1. 2019|work=[[Радио-телевизија Србије]]|publisher=[[Јутјуб]]}}</ref> * У 53. епизоди, када Заза ([[Катарина Вићентијевић]]) дође Шћепану Шћекићу ([[Данило Лазовић]]) у посету, док је лежао у болници, говори му ''„Господине, Шћекићу! Ја код себе држим Ваших 28.000 швајцарских франака...“''. Та цифра се помиње још у неколико епизода, да би у 65. епизоди, када њих двоје, током ноћи, траже кофер са новцем по целој кући, он њој говори ''Четрдест' 'иљада (40.000) швајцарских франака... Затурила, не зна ђе...“'', што је потпуно друга цифра. * Последња 70. епизода траје 80 минута, за разлику од осталих епизода које трају 45 минута. * Из серије је избачена љубавна сцена између Маријане Колаковић ([[Јелисавета Саблић|Јелисавета Сека Саблић]]) и Бошка Деспотовића ([[Иван Бекјарев]]) због тога што је, према Бекјареву, снимак био „технички неисправан јер се камерман тресао од смеха док је снимао Секу и [њега] у љубавном заносу!“.<ref name="mon">{{cite web|url=http://mondo.rs/a1193857/Zabava/TV/Srecni-ljudi-Ivan-Bekjarev-i-Seka-Sablic-ljubavna-scena.html|title=„Срећни људи“ - избачена сцена!|publisher=mondo.rs|date=|accessdate=15. 6. 2019}}</ref> *У 43. епизоди се на захвалницама које Остојић показује Сими Симовићу, јасно види име Милутин Остојић, док се у другим епизодама он именује као Михајло Остојић. *На крају одјавне шпице као година производње првих 25 епизода наводи се 1993. Изузетак је 23. епизода, где је написано да је произведена 1994. године. Нелогично је да су наредне (24.и 25.) произведене и емитоване раније у односу на претходну епизоду. Од 26.епизоде година производње је поново 1994. након чега није било оваквих нелогичности. Серија је снимана и емитована од 1993. до 1996. године. * Серија је, осим у Србији, емитована и у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Северна Македонија|Македонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. * Предраг Милинковић након своје улоге поштара игра батлера код Озрена (Душан Голумбовски) који га у првим кадровима назива Ристо, након тога до краја Софроније * Цане Фирауновић у прве две епизоде игра Вукашиновог колегу у предузећу одакле је отпуштен, а касније игра судију који Вукашину говори колико треба да плати казну за штету у хотелу. * Један од поштара из ранча проклетих у последњој епизоди игра чувара јакни у ресторану Кобра * Међу првим епизодама када се доктор Попац разводи судија каже да се Симка такође разводи и да има двоје деце. Касније на Ранчу се види да она живи сама без породице. * др Горан Попац , у својству асистента , редовно учествује у испитивању студената што је у реалном животу незаконито јер асистенти не могу учествовати у испитивању студената већ то чине искључиво лица у звању наставника универзитета, што поменути није. * У неком од првих појављивања Тиосав Марјановића, он себе ословљава са „Главац”, да би се касније ословио са „Гарац”. == Награде == Награде за најбољи [[Глумачки пар године]] по избору читалаца [[ТВ Новости]] су добили: * [[Радмила Савићевић]] за улогу [[Ристана Голубовић|Ристане Риске Голубовић]] и [[Велимир Бата Живојиновић]] за улогу [[Аранђел Голубовић|Аранђела Голубовића]] на [[Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу 1994. године]].<ref name="nov">{{cite web|url=http://www.tv.novosti.rs/code/navigate.php?Id=547|title=Једна од најпрестижнијих акција ТВ новости, Глумачки пар, ОНА и ОН, бележи 40 година|publisher=tv.novosti.rs|date=|accessdate=23. 9. 2013.|archive-date=02. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131002233103/http://www.tv.novosti.rs/code/navigate.php?Id=547|url-status=}}</ref> * [[Снежана Савић]] за улогу Малине Војводић и [[Десимир Станојевић]] за улогу Вукашина Голубовића на [[31. Филмски сусрети у Нишу|Филмским сусретима у Нишу 1996. године]].<ref name="nov"/> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=0191733|name=Срећни људи}} * {{ИМДб наслов|id=0200377|name=Срећни људи 2}} 2 * [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/758972/Sre%C4%87ni+ljudi.html Срећни људи (РТС)] <!-- * {{cite news|url=https://www.republika.rs/vesti/drustvo/138150/sloba-hteo-zabrani-srecne-ljude-jedan-glumac-odbrusio|title=Sloba hteo da zabrani "Srećne ljude", a jedan glumac mu odbrusio|publisher=republika.rs|date=5. 6. 2019|accessdate=18. 11. 2019}} --> {{Срећни људи}} {{Подножје}} [[Категорија:Срећни људи| ]] [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Емисије и серије на РТС-у]] [[Категорија:ТВ серије које су се почеле приказивати 1993.]] [[Категорија:ТВ серије које су се престале приказивати 1996.]] [[Категорија:Телевизијске серије на српском језику]] [[Категорија:Синиша Павић]] lblbr7zo5essg3yf2gsi00fr12rwpqv 0 60223 30099359 30015194 2025-06-28T05:36:34Z Coaorao 415244 30099359 wikitext text/x-wiki {{закључано-анон}} {{Инфокутија Политичар | име = Анте Старчевић | слика = Ante Starčević portrait.jpg | опис_слике = Анте Старчевић | датум_рођења = {{датум рођења|1823|5|23}} | место_рођења = [[Велики Житник|Житник]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1896|2|28|1823|5|23}} | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = [[Аустроугарска]] | држављанство = | народност = [[Хрвати|Хрват]] | вероисповест = [[католицизам|католик]] | партија = [[Странка права]] | супружник = | деца = | универзитет = [[Универзитет у Печују]] | професија = | функција_1 = | избори_1 = | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | претходник_1 = | наследник_1 = }} '''Анте Старчевић''' (Житник<ref>"Време", Београд 23. мај 1934. године</ref>, [[23. мај]] [[1823]] — Шестина, Загреб [[28. фебруар]] [[1896]]) је био [[Хрватска|хрватски]] политичар српског порекла, провинцијални књижевник и публициста и, заједно са [[Еуген Кватерник|Еугеном Кватерником]], оснивач [[Странка права|Странке права]] утемељена на идеологији [[Хрватско државно право|хрватског државног права]].<ref name="Мољац">{{Cite web|url=http://www.moljac.hr/biografije/starcevic.htm | title = -{www.moljac.hr}- | accessdate=15. 4. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090225091508/http://moljac.hr/biografije/starcevic.htm |archive-date=25. 2. 2009 |url-status=dead}}</ref><ref>[[Мала енциклопедија Просвета]], издање из 1959. године.</ref> Још за живота назван је – као политички лидер и главни идеолог [[хрватски национализам|хрватског национализма]] – '''Оцем Домовине'''.<ref name="Мољац"/> У исто време, Старчевић представља контроверзну личност због својих [[антисемитизам|антисемитских]] и [[србофобија|антисрпских]] ставова.<ref name="расизам">"Анте Старчевић - између либерализма и расизма", Ненад Мишчевић, Нови Лист, субота 25.02. 2006. [http://novine.novilist.hr/]</ref><ref name="Маретић">"Старчевић је пакленом мржњом мрзео Србе и ту мржњу три деценије уливао у велики део Хрвата" Томо Маретић, Српски књижевни гласник, Београд, 1892, књ. 5, бр. 8. стр. 569.</ref><ref name="stavovi-o-srbima">”Усташки злочин над Србима… Србомрзац Анте Старчевић” - Ђорђе Бојанић {{cite web |author= |url=http://www.srpskaistorija.com/stavovi-o-srbima/ |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=28. 08. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160828213649/http://www.srpskaistorija.com/stavovi-o-srbima/ |url-status= }} Преузето 26. августа 2016</ref> Дио његових ставова и радова послужио је као идеолошка основа [[Усташе|Усташког покрета]].<ref>"Blood And Homeland": Eugenics And Racial Nationalism in Central And Southeast Europe, 1900–1940 edited by Marius Turda, Paul Weindling Published 2006 Central European University Press Rory Yeomans article: Of "Yugoslav Barbarians" and Croatian Gentlemen Scholars: Nationalist Ideology and Racial Anthropology in Interwar Yugoslavia</ref> == Биографија == Рођен 1823. године у [[Велики Житник|Житнику]] поред [[Госпић]]а, од родитеља [[Срби|Срба]]. Мајка удовица Милица Чорак, рођена Богдан, из [[Широка Кула|Широке Куле]], примила је [[католицизам]] пре удаје за првог мужа.<ref>Dubravko Jelčić, Politika i sudbine: eseji, varijacije i glose o hrvatskim političarima, Školska knjiga. {{page1|publisher=|location=Zagreb|year=1995|isbn=978-953-0-60551-0|pages=11}}</ref> Отац Јаков Старчевић, био је граничар из [[Доње Пазариште|Пазаришта]],<ref>"Дело", Београд 1. октобар 1911. године</ref> села [[Срби католици|покатоличених Срба]],<ref>Aus der Beilage Specificatio locourum et incolarum 1712. bei der Instr. f.d. Grafen Attems, Nr. 183/VII, J.Ö Krigsmiscellen, Fasc. 95 im Archiv des Reichs-Krigs-Ministeriums.</ref> потомак херцеговачких Старчевића.<ref>[[Иво Банац|Banac, Ivo]]. ''Nacionalno pitanje u Jugoslaviji''. (Durieux: Zagreb) (1995). стр. 66.</ref> Образован је прво у немачкој пучкој школи у личком Кланцу.<ref name="Ладан">"Анте Старчевић, Политички списи, Знање, Загреб, 1971. (избор и предговор [[Томислав Ладан]]), страница 10.</ref> Потом га образује стриц, Шиме Старчевић писац ''Тада Шиме узе Анту к себи у Баг. Било му је 13 година. Ту га приправи за прва два разреда гимназије''<ref name="Дошен">М. Д. Дошен, Анте Старчевић 1823—1923, "Овај број Личког Хрвата посвећен је 100-годишњици рођења Старчевића". ”Лички Хрват”, бр. 17, 17. маја 1923, година II.</ref> По другом извору, за прва два разреда гимназије спремао га је (учио латинском и немачком језику) католички жупник Јосип Влатковић у [[Смиљан]]у.<ref>"Znameniti i zaslužni Hrvati, te pomena vrijedna lica u hrvatskoj povjesti od 925-1925", Zagreb 1925. godine</ref> Године 1839. полази на трећи разред гимназије у Госпићу, где му је стриц био професор: ''другови и професори дивили су се бистрини и брзом схваћању младог Ликоте, којег су за шалу 'Влахом' називали''<ref name="Дошен"/>. Остала четири разреда гимназије и два виша разреда, тзв. филозофију завршио је у Загребу. Учествовао је као кршни гимназијалац будући "ватрен Илир", на крвавим демонстрацијама у Загребу, одржаним на Марковом тргу 27. јула 1845. године. У јесен [[1845]]. године након завршене више гимназије у [[Загреб]]у и одлази у сјемениште у [[Сењ]], а одатле га бискуп Ожеговић шаље у [[Пешта|Пешту]], на студије [[теологија|теологије]]<ref name="Мољац"/>. Године [[1846]]. добија титулу почасног доктора [[филозофија|филозофије]]<ref>Hrvatska misao: smotra za narodno gospodarstvo, književnost i politiku, 1902, Godina 1, Odgovorni urednik Dr. Lav Mazzura, Tiskara i litografija Mile Maravića - Milan Šarić: Život i rad dra Ante Starčevića - stranica 133 - ''Tadanji biskup senjski, Mirko Ožegović, pošalje ga u sjemenište u Budimpeštu, gdje je Ante uz bogoslovne nauke slušao filozofiju i slobodne znanosti. Pošto je položio stroge ispite u filozofiji i slobodnim znanostima bio je već 1846. promoviran na čast doktora filozofije''.</ref> у Пешти. Вратио се с пролећа 1848. године кући, па у Сењ, да би наставио школовање. Када је требало да се на крају "зареди", одлучује да се не посвети свештеничком позиву<ref name="Мољац"/>. Затражио је професуру филозофије и опште историје на Правословној академији у Загребу. Након неуспеха ушао је у адвокатску канцеларију др Лавослава Шрама, где остаје до 1861. године.<ref>"Znameniti i zaslužni Hrvati...", наведено дело</ref> Године 1851. конкурисао је безуспешно за место професора математике и на београдском [[Лицеј]]у, пишући молбу на ћирилици и потписујући се као „доктор мудрословија“ (филозофије).<ref>Р. Љушић - Лицеј 1838-1863, зборник докумената, Универзитет у Београду и Савремена администрација, 1988</ref> Београдски лицеј је међутим ангажовао [[Алекса Вукомановић|Алексу Вукомановића]] на том месту. Фрустрирани професор Старчевић се због тога наоштрио против Срба, и само је чекао прилику да их нападне. Устао је тако 18. августа 1852. године да брани Људевита Гаја, од прозивања које је стигло из београдских "Србских новина".<ref>"Narodne novine", Zagreb 18. kolovoz 1852. godine</ref> На странама Гајевих "Народних новина" у Загребу, он полемише са како каже "тзв. Србима". Али ту не стаје, па ускоро, 21. септембра Старчевић показује своје још веће огорчење, када на страницама поменутих "Народних новина" исписује нови оштар: "Одговор Србскоме дневнику и београдским новинама". Искористио је он одсуство уредника Гаја, да изнесе своје шовинистичке ставове, до тада не виђене у јавности, у односу између два народа. Анте се у чланку окомио на српско име и српски језик, негирајући и омаловажавајући их, уз помоћ књиге византијског цара Порфирогенита. Увредљив текст преноси на својим странама "Србски дневник" 24. августа 1852. године<ref>"Србски дневник", Нови Сад 24. новембар 1852. године</ref> Реаговао је онда лично [[Људевит Гај]], са својим извињењем и побијањем ставова Старчевићевих, жалећи због атака на братство Срба и Хрвата, које је он до тада 18 година мукотрпно градио.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 31. октобра 1852. године</ref> Старчевићу се супротставио, и то стихом и велики поборник слоге Срба и Хрвата, [[Јован Сундечић]] објавивши спев под насловом: "Дру Анти Старчевићу уздарје за пренемио дар". Песникове прве речи су веома одјекнуле у јавности: '''Вукодлаче, Паклењаче!'''<ref>"Нова искра", Београд 1900.</ref> Излази Анте из канцеларије г. Шрама тек [[1861]]. године, када је изабран за великог бележника [[Ријечка жупанија|Ријечке жупаније]], али је [[1862]]. године суспендован и као противник режима осуђен на месец дана затвора<ref name="Мољац"/>. Исте године изабран је у [[Хрватски сабор]] као представник [[Ријека (град)|Ријеке]]<ref name="Мољац"/>. За заступника у Хрватском сабору биће биран поново [[1865]], [[1871]], и од [[1878]]. године до краја живота<ref name="Мољац"/>. У Хрватском сабору је био заговорник хрватске независности одлучно се противећи било каквим везама Хрватске са Аустријом и Мађарском, градећи тако темеље за оснивање националистичке [[Странка права|Странке права]], коју је основао са [[Еуген Кватерник|Еугеном Кватерником]]<ref name="Мољац"/>. На њеном челу је остао до своје смрти.<ref name="Опћа енциклопедија">Opća enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, 1982.</ref> Године [[1863]]. је затворен, а након изласка из затвора поново се запослио у Шрамовој канцеларији до октобра 1871. године<ref name="Мољац"/>. Након Кватерниковог устанка у Раковици поновно је ухапшен, а Странка Права распуштена<ref name="Мољац"/>. Седам година касније (1878) опет је изабран за заступника у Хрватском сабору, где је остао до своје смрти<ref name="Мољац"/>. Поред политике бавио се и [[историја|историјом]], [[филологија|филологијом]], књижевном критиком, [[филозофија|филозофијом]], писањем песама, [[драма]] и политичком [[сатира|сатиром]].<ref name="autogenerated1">Opća enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1982.</ref> Анте Старчевић је преминуо [[28. фебруар]]а [[1896]]. године у Загребу у 73. години живота<ref name="Мољац"/>. Сахрањен је, према властитој жељи, у цркви светог Марка у загребачким Шестинама, а споменик му је израдио октобра 1903. године [[Иван Рендић]]<ref name="Мољац"/>. == Политички рад == [[Датотека:Ante Starčević kip Starčevićev trg Zagreb.jpg|Споменик Старчевићу на Старчевићевом тргу у Загребу|мини]] Старчевић је у младости ватрено заступао идеје [[ilirizam|илирског препорода]], али се у њега разочарао. Одбацивао је идеју тријализма, тј. могућност да се Аустријско царство преуреди тако да Хрватска буде равноправни партнер са Угарском и Аустријом у заједничкој држави заснованој на федеративној основи. Старчевић и његове присталице су обзнанили програм стварање самосталне националне државе Хрватске. На темељу такве основне концепције, заједно с [[Еуген Кватерник|Еугеном Кватерником]], формирао је [[Странка права|Странку права]], којој су у почетку претежно припадали интелектуалци.{{sfn|Basta|1986|p=18}} [[Хрватско државно право]] које је заговарала Странка права је [[национализам|националистичка]] политичка концепција, која је представљала једно од главних начела хрватске националне политике од средине [[19. век]]a (односно од ''[[Ilirizam|Илирског покрета]]'') до средине [[20. век]]а. Концепт „хрватског државног права“ базиран је на идеји да [[Хрвати]] као народ имају наводно „неотуђиво историјско право“ (на основу наводне "''првостечености''") да успоставе своју националну државу на свим територијама које су (по уверењима хрватских историчара и политичара) привремено биле под влашћу [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске у раном средњем веку]], односно у време хрватских народних краљева (до [[1102]]. године). Концепција „хрватског државног права“ је употребљавана као изговор којим би се оправдало стварање [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]]. Најрадикалнија концепција „хрватског државног права“ је заступана од стране Анте Старчевића (оснивача ''[[Странка права|Странке права]]''), а обухватала је све територије од [[Алпи|Алпа]] до [[Тимок]]а заједно са северном Албанијом.{{sfn|Banac|1988|p=87}} Не обазирући се ни на историјске и политичке чињенице, Старчевић и његови праваши су тврдили да постоје само два јужнославенска народа, Бугари и Хрвати. По Старчевићу Хрватска је обухватала подручје од Алпа на северу, до Македоније и Бугарске на југу. Словенце је називао Алпским Хрватима, а Србе је прогласио Хрватима.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=3–4}}{{sfn|Banac|2015|p=373}} Праваши су као свој циљ поставили стварање Велике Хрватске и ослобођење Хрватске и Босне и Херцеговине од вишевековне аустријске и турске владавине.{{sfn|Basta|1986|p=19}} Старчевићев саборац [[Еуген Кватерник]] је 1871. подигао [[Раковичка буна|Раковички устанак]] усмерен против [[Хрватско-угарска нагодба|Хрватско-угарске нагодбе]] и генерално [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Због издаје у властитим редовима и неучествовања већине руководства Странке права и Анте Старчевића, устанак је угушен. Погинули су вође буне Еуген Кватерник, Анте Ракијаш и Вјекослав Бах, а командант побуњене војске [[Раде Цујић]] успео је преко Босне пребећи у Србију. Неуспех раковичке буне врло неповољно одразио на тадашње стање у Хрватској и на Странку права и главна улога Русије у решавању [[Источно питање|Источног питања]] су сугерисали Старчевићу и његове правашима да све више да очекују помоћ од [[Руска Империја|Русије]].{{sfn|Banac|1988|p=93}} Истовремено се у Странци права почиње постепено мењати и дотадашњи негативни став према Србима те омекшавати одбојност према југословенској идеји.{{sfn|Basta|1986|p=19}}{{sfn|Banac|1988|pp=93–94}} Старчевић је био импресиониран успесима антихабзбуршке опозиције у Србији оличене у [[Народна радикална странка|Народној радикалној странци]] [[Никола Пашић|Николе Пашића]]. Иако је и даље Србе сматрао делом хрватске нације, био је вољан на уступке, надајући се да ће и српске странке у Хрватској-Славонији и Далмацији пратити радикалску политику, и заједно са својом странком и Русијом срушити власт Хабзбурга.{{sfn|Banac|1988|p=93}} Међутим, таква очекивања се нису десила за време Старчевићевог живота јер су и Русија и радикали уздржавали од сукоба са Аустроугарском, а и Куен-Хедерваријева политика је учврснула удаљавање Хрвата и Срба.{{sfn|Banac|1988|p=94}} У то време дуализам у Аустроугарској је запао у кризу, јер су и аустријски и угарски део државе сматрали да су [[Аустро-угарска нагодба|Аустро-угарском нагодбом]] лошије прошли од оног другог. Нове размирице Беча и Пеште су зближили [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајерове]] и Старчевићеве следбенике. Старчевић је већ био стар и болестан и није активно учествовао у раду странке. У странци се развио став да је могућ договор са Бечом о решавању хрватског питања. То је значило ревизију сржи идеологије Странке права, за шта је најодговорнији [[Јосип Франк]]. Франк и његови следбеници су заступали тријалистичко уређење Аустроугарске, тј. Хрватску као један од њена три федерална дела.{{sfn|Banac|1988|p=94}} Франк је напустио и политику несукоба са Србима и распиривао је сукобе између Срба и Хрвата.{{sfn|Banac|1988|p=95}} Анте Старчевић, је био аскета и живео је у малој собици са две столице и једним столом<ref name="autogenerated2">Милорад Екмечић - Огледи из историје, 2002.</ref>. Након његове смрти "сво му је хрватско новинство признало две узорне врлине: непрекидни апостолат хрватскога имена и катонски значај са припростим начином живота".<ref>"Starohrvatska prosvjeta", Zagreb 1896. godine</ref> За живота 1895. године изграђен је у Загребу зграду "Старчевићев дом", од стране његових присталица у оквиру Одбора за градњу.<ref>"Хрват", Госпић 1895. године</ref> Његова дела, иако под утицајем [[расизам|расистичких]] теорија [[19. век]]а, што се види по његовој одредници „нације“ коју је прихватио од [[Жозеф Артур Гобино|Гобиноа]] ("венчање неједнаких раса"), опет нису доследна, јер их, никада није доказао<ref name="autogenerated2" />. Проблем у схватању Старчевића долази отуда, што на једном месту говори о Србима као о „нечистој пасмини“, а на другом, како их ваља асимиловати. Он каже: "''Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Херватах''." .<ref>"Неколике успомене“, Дјела, Књига III. стр. 373.</ref> У то време је [[Србија]] била самостална и слободна, а Хрватска још увек део Аустроугарске империје. === Између расизма и либерализма === Проф. Ненад Мишчевић, један од најутицајнијих хрватских филозофа у ријечком Новом Листу пише: „Обљетница Старчевићеве смрти добра је прилика да наша јавност коначно постане свјесна протурјечја која обиљежују дјело Оца Домовине. С једне стране, његовог [[либерализам|либерализма]] и [[републиканизам|републиканизма]], с друге родољубља које прераста у великохрватски национализам. С треће, и најжалосније, елемената расизма који се окреће против Жидова и свих Срба који одбијају да се похрвате у оквирима Велике Хрватске."<ref name="automatski generisano1">Ante Starčević – između liberalizma i rasizma, Nenad Miščević, Novi List SUBOTA, 25.2.2006. http://novine.novilist.hr/default.asp?WCI=Rubrike&WCU=285A285D2863285A2863285A28582858285E286328982897288F28632863285928602858285E285B28582863286328632863Q</ref>. Либерализам и републиканизам: „На мјесто права Божјега уведена је самосвојност народа, тј. начело по којему сва јавна вриједност стоји у народу." Од посебног је значења Старчевићево повезивање грађанске слободе и људских права. Домољубље: само као нација народ „има сав свој удес у својих шаках“. Но нација је и у Старчевића асимилаторска, великохрватска: припадају јој и Муслимани и већина Словенаца и Срба.<ref name="automatski generisano1" />. Најопаснији су они политички противници који би Јужне Словене ујединили, а да их не сматрају Хрватима, тј „Славосрби“. Но кључно је по Мишчевићу што Старчевић „Славосрбе“ с годинама све више поима не као политичку него као етничку скупину, чак расу, односно „пасмину“. „Жидови су мање шкодљиви него Славосрби. Јер Жидови гледају само за се и за своје… а Славосрби су увек само за зло: ако не могу себи прибавити корист, они гледају да нашкоде доброј или праведној ствари, или оним који су за њу." Тако Старчевић остаје у погубном процепу између либералног увида да се „пасмине“ тлачитељима свете због неправди што су им нанесене, и уверења да нижим расама, „проклетим пасминама“, није ни требало давати улогу у јавном животу... Одатле, сматра Мишчевић, и „домаћа расистичка интелектуална традиција"... Зашто је важан Мишчевићев прилог? Јер је клатно које се још увек љуља између сатанизације и дивинизације Старчевића један од најопаснијих Дамаклових мачева над слободом мишљења у Хрватској.<ref>Starčevićevi prijepori - Duško ČIZMIĆ MAROVIĆ, Slobodna Dalmacija, četvrtak, 2.3.2006. http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20060302/kolumne02.asp</ref> Старчевић није био анонимни политичар, већ вођа једне од две најутицајније странке свог времена и посланик Хрватског сабора. Био је добро примљен у хрватском друштву, што је довело до продубљивања јаза између Хрвата и Срба{{sfn|Krestić|1998|p=23}}. Било је и другачијих гледишта, те је познати филолог Томо Маретић писао „''Старчевић је пакленом мржњом мрзео Србе и ту мржњу три деценије уливао у велики део Хрвата''“.<ref>Томо Маретић, ''Српски књижевни гласник'', Београд, 1892, књ. 5, бр. 8. стр. 569.</ref> Грубо је писао о [[Јосип Јелачић|бану Јелачићу]], бискупу [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајеру]], Фрањи Рачком и [[Иван Мажуранић|Ивану Мажуранићу]].<ref>Nekolike uspomene od dra. Ante Starčevića, Tisak narodne tiskarne, Zagreb, 1870</ref> У полемикама које је водио педесетих година 19. века, Старчевић је сковао и двосмислен појам „Славосрба“, којим је осим за православне Србе користио да означи појединце приправне да на штету властитог народа служе страним владарима.{{sfn|Tomasevich|2002|p=4}} Старчевић је тврдио да израз Срби потиче од латинске речи ''servus'' (слуга) и да су га сковали православна црква и [[Руска Империја]] да поделе хрватски народ би се олакшао продор [[Петар Велики|Петра Великог]] на Балкан.{{sfn|Banac|2015|p=374}} Србима је називао и неке познате Хрвате, попут [[Људевит Гај|Људевита Гаја]], бискупа [[Јосип Јурај Штросмајер|Јосипа Штросмајера]] и бана [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]].{{sfn|Tomasevich|2002|p=4}} Његови ватрени антисрпски настројени следбеници касније су значење израза проширили и на читав српски народ, иако су према Старчевићу, Срби заправо били православни Хрвати.{{sfn|Tomasevich|2002|p=4}} === Ставови о Србима === Анте Старчевић је често Србе звао различитим погрдним именима, чиме је потпиривао мржњу Хрвата према Србима<ref name="Крестић1">[[Василије Крестић]], State and Historical Rights of Croatia at the Bottom of the Conflict with the Serbs, Бигз-Конгрес српског уједињења, 1997-98, ''Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.''</ref><ref name="Старчевић1">"Неколике успомене“, Дјела, Књига III. стр. 373., „Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Хервата."</ref>. Поготово је у једном периоду свог рада инсистирао на мржњи и негацији српске нације, па су тако Срби „''реметилачки опструктивни фактор''“, они „''уопће нису Славени''“ него „''потичу од варварског племена Трибала''“<ref name="Дјела">''Дјела'' Анте Старчевића, књ. III, Загреб (1894). стр. 34, 64, 66, 73, 77, 146, 162, 205, 299, 342 и 373</ref>. Они не знају ни за какве цивилизацијске вредности, они лажу, краду, пљачкају куће, убијају и силују<ref name="Дјела"/>. Они су „''нижа пасмина''“ а Хрвати су „''виша, господујућа пасмина''“<ref name="Дјела"/>. До кованице „славосерби“ Анте Старчевић дошао је спојивши 2 латинске речи "sclavus" и "servus" које, и једна и друга, значе: сужањ, роб „Славосерб“ је, према томе, двоструки роб, он није само физички неслободан, него и душевно.<ref name="Mile Starčević">Dr. Mile Starčević, ''Dr. Ante Starčević i Srbi'', Matica hrvatska, Zagreb, 1936.. стр. 100.</ref> Срби су били по њему највише слуге Хрватима.<ref>Пасмина Славосербска pp. 28. Власи као сужњи, кмети, разлучени од народа. Разумева се да кмети могаху бити само они који се удомаћише. Сматраху их посебном пасмином, с другда се и сами зваху Власи, тер пристајаху уз онога, код кога се најбољем надаху. Кад се Стефан–Томаш Остоић потписива краљ Сербљем, Босни – ту је очит доказ да Сербљи биаху разлучени од народа краљевине</ref> Сви највећи српски јунаци су „Хервати“, док су издајници „пасмине славосербске“. Пише Старчевић: „У [[Стефан Душан|Стефану Душану]] угаси се последњи трак прејасне херватске династије [[Немањићи|Неманићах]] који кроз векове, и као краљи владаху..."<ref>Пасмина Славосербска по Херватској pp. 29.</ref> По њему је и [[Милош Обилић]] „Херват“ ("Милош Кобилић показа се Херватом..."), док то [[Вук Бранковић]] није. У [[Косовска битка|Косовском боју]] Срби за Старчевића немају скоро никакву улогу, јер су на челу снага антитурског савеза „Краљ Босне, и Кастриотић, са својими [[Хрвати|Херватима]] и [[Албанци|Скипетари]], и множина Булгарах и Румуњах." {{цитат|Славо-Серби су смеће народа, они су Херватску издали и, ако устреба, опет ће је издати, макар без своје користи, само да њу издају. Они су по својој нарави без ума и поштења, проти слободи и проти сваком добру.<ref name="Дјела"/>|Дјела, Анте Старчевић}} {{цитат|Србе треба ставити ван закона. Ту је судија и овершитељ сваки који је и бесно пашчета<ref name="Дјела"/>|Дјела, Анте Старчевић}} Поред анализе стања он је предлагао и решења те је писао да „''та пасмина треба да буде из народа истребљена''“<ref name="Дјела"/>. На крају, у свом његовим сценаријима, ипак Срби постоје и за њега су они били Трибали<ref name="Дјела"/>, који су „ждерали остатке жртава“{{чињеница|date=09. 2009. }}. Истовремено су, као такви, били по њему „сужњи“, а радили о „глави свима, па и суседима“.<ref>Пасмина Славосербска по Херватској pp. 55 ''Onaj sabiratelj zagovoren je svojom pasminom ili zanešenostju; drugomu nikomu nebi obraz podnio ni prispodabljati a kamo usporedjivati Hervate sa Serbi, primeravati ovu pasminu s narodom, koj je premnogo sagrešio proti drugim a najviše proti samu sebi; nu koj svoje ime uhadjanjem, neverom, izdajom, podlostju, nebiaše okaljao.''</ref> Такође Старчевић је сматрао да на Балкану живи само један народ - Хрватски.{{чињеница|date=01. 2018. }}. Босанске муслимане назива најчистијом хрватском браћом, док Слоненце назива Горским Хрватима{{чињеница|date=01. 2018. }}. {{цитат|Од Триглава до Солуна живи само један народ - народ Хрватски}} Осим према Србима, Старчевић није крио мржњу према [[Јевреји]]ма. Између осталог, о њима је говорио овако: »''Жидови ... су пасмина, изузев које изнимке без свакога морала и без сваке домовине, пасмина које свако удо подано је само добитку осебну, или ономе својих рођака''«. Пустити Јевреје да учествују у јавном животу је по Старчевићу кобно: »У чашу најбистрије воде баци мрву блата, па се сва вода буде замутити«. На сличан начин су по Старчевићу Јевреји »премного покварили и растровали народ француски«.<ref>Ненад Мишчевић, "Ante Starčević – Između liberalizma i rasizma" у Новом листу, Ријека, 25. фебруар 2006</ref> За разлику од већине хрватских политичара свога доба Анте Старчевић није био клерикално настројен<ref name="Мољац"/>. У [[Католичка црква|Католичкој цркви]] Старчевић је видео противника независне хрватске државе<ref name="Опћа енциклопедија" />, због историјске повезаности [[Хабзбурзи|Хабзбуршке династије]] и [[Ватикан]]а.<ref>{{Cite web |url=http://www.insidethevatican.com/articles/otto-von-habsburg.htm |title=Christian Statesman Dr. Otto von Habsburg - by Cathy Pearson |access-date=05. 07. 2012 |archive-date=17. 05. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120517171124/http://www.insidethevatican.com/articles/otto-von-habsburg.htm |url-status=dead}}</ref> === Старчевић и усташтво === Како је Старчевић зачетник хрватског национализма и први је помињао истребљење Срба као решење српског питања у Хрватској постоје историчари који сматрају Старчевића зачетником усташког покрета.<ref>Nationalism & National Policy in Independent State of Croatia by Irina Ognyanova (1941—1945) {{cite web |author= |url=http://www.iwm.at/wp-content/uploads/jc-06-05.pdf |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=20. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171020070554/http://www.iwm.at/wp-content/uploads/jc-06-05.pdf |url-status= }}. "In fact, the roots of the Ustasha ideology can be found in the Croatian nationalism of the nineteenth century. The Ustasha ideological system was just a replica of the traditional pure Croatian nationalism of Ante Starcevic. His ideology contained all important elements of those of the extreme Croatian nationalism in the twentieth century. Starcevic’s writings reveal an attitude similar to that of the contemporary Croatian nationalists: Frankovci at the beginning of the twentieth century and Ustashas in the 1930s."</ref> Старчевићев расизам је даље компилирао [[Иво Пилар]] под псеудонимом L. von Südland.<ref>Die südslawische Frage und der Weltkrieg: Übersichtliche Darstellung des Gesamt-problems By L. von Südland, 1918, Manz</ref> Његову је књигу (-{Die südslawische Frage und der Weltkrieg}-...) превео Павелићев режим на хрватски 1943. године{{sfn|Tunander|Baev|1997|p=231}} и била је део расистичке идеологије усташа и Независне Државе Хрватске.<ref>Viktor Novak: Magnum crimen - pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb (1948). стр. 939. Msgr. Binički u "Razbojničkoj pećini": Mnogi su sladokusci zamjerali Ocu Domovine (tj. Anti Starčeviću) što je poznatu pasminu (tj. Srbe) nazvao "vlaškim nakotom". Kao da Vlasi nisu ljudi, van živine, koje se kote. Tko dobro luči, dobro uči. Treba dobro razlučitu stare hrvatske Vlahe - pastire od smeća što su ga Turci sa svih strana zgrnuli u ostanke drevne kraljevine Hrvatske.</ref> Поводом публиковања превода ове књиге, министар просвете НДХ Миле Старчевић пише у једном чланку, како је Пиларова књига била „библија“ хрватске националистичке омладине у Загребу<ref>{{harvnb|Turda|Weindling|2007|pp=}}</ref> Књига је поново штампана 1990. године у Хрватској<ref>JUŽNOSLAVENSKO PITANJE. Prikaz cjelokupnog pitanja (Die südslawische Frage und der Weltkrieg: Übersichtliche Darstellung des Gesamt-problems). Prevod: Fedor Pucek, Matica hrvatska, Varaždin, 1990</ref> == Старчевић и језик == Једна од занимљивости везаних уз дела Анте Старчевића јест да је он своје књиге писао на [[екавски изговор|екавици]].<ref>A.Starčević: Izabrani politički spisi, Golden Marketing-Narodne novine, Zagreb, 1999.</ref> Иако је био Личанин и изворно икавац, Старчевић је био за екавицу, будући да се [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] залагао за ијекавицу као заједнички стандард Хрвата и Срба (који у БиХ, Хрватској и Црној Гори говоре ијекавски) што су преко тзв. „хрватских вуковаца“ прихватили само Хрвати. Старчевић се хтео томе успротивити и увести у хрватски језик екавицу (што је говор Хрвата кајкаваца и дела чакаваца) да би се хрватски језик разликовао од српског, за који се у датом тренутку чинило да ће у потпуности преузети ијекавицу. Старчевић се бунио против [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и његових следбеника, заузима се за очување хрватских нарјечја и оптужује Вука да је под називом српских народних песама заправо обрадио хрватску културну баштину.{{чињеница|date=02. 2018. }} == Види још == * [[Јосип Франк]] * [[Хрватско државно право]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Banac| first = Ivo|authorlink = Иво Банац| title = The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics| url = https://books.google.com/books?id=KfqbujXqQBkC|year=1988| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-9493-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Basta| first = Milan|authorlink = Милан Баста| title = Rat je završen 7 dana kasnije|year=1986| edition = 5| location = Beograd| publisher = Privredni pregled|| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=zT0rAAAAMAAJ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Jelavich| first = Barbara| title = History of the Balkans:| url = https://books.google.com/books?id=qR4EeOrTm-0C|year=1983| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-27458-6|pages=67}} * {{Cite book| ref=harv|last=Novak| first = Viktor|authorlink = Виктор Новак| title = Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj| url = https://books.google.rs/books?id=H6uc1D7TwPAC|year=1948| location = Zagreb| publisher = Nakladni zavod Hrvatske}} * {{Cite book| ref=harv|last=Tunander| first = Ola| last2=Baev| first2 = Pavel| last3=Einagel| first3 = Victoria Ingrid| title = Geopolitics in post-Wall Europe: security, territory and identity| url = https://books.google.com/books?id=vSRnAAAAMAAJ|year=1997| publisher = SAGE Publications|isbn=978-0-7619-5549-8|pages=231}} * {{Cite book| ref=harv|last=Turda| first = Marius| last2=Weindling| first2 = Paul| title = "Blood and Homeland": Eugenics and Racial Nationalism in Central and Southeast Europe, 1900-1940| url = https://books.google.com/books?id=XUNI11mfSdoC|year=2007| publisher = Central European University Press|isbn=978-963-7326-81-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} * -{Старчевић, Анте. "''Пасмина славосербска по Херватској''".}- Тисак Лав. Хартмáна и дружбе, Загреб, 1876. види https://books.google.com/books?id=-O0DAAAAYAAJ * {{Cite book| ref=harv| last=Грујић| first = Радослав|authorlink = Радослав Грујић|year=1909| title = Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја| location = Нови Сад| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}} * The Habsburg Monarchy, 1809-1918 : A History of the Austrian Empire and Austria-Hungary (Paperback) by A. J. P. Taylor, University of Chicago Press, Chicago 1976 * Керубин Шегвић Др. Анте Старчевић, његов живот и дјела, Тискарна Хрватске странке права д. д. 1910 * Хрватска мисао: смотра за народно господарство, књижевност и политику, 1902, Година 1, Одговорни уредник др. Лав Мацура, Тискара и литографија Миле Маравића - Чланак: Милан Шарић: Живот и рад дра Анте Старчевића * Неколике Успомене од Анте Старчевића, Тисак народне тискарне, Загреб 1870 [https://books.google.com/books?id=TfIDAAAAYAAJ&pg=PP9&dq=%22Nekolike+uspomene%22+Starcevic&lr=#PPP1,M1] * {{Cite book| ref=harv| last=Krestić| first = Vasilije|authorlink = Василије Крестић| title = Through genocide to a greater Croatia| url = https://books.google.com/books?id=bH8tAQAAIAAJ|year=1998| publisher = BIGZ}} * [[Душан Батаковић|Душан Т. Батаковић]], Институт за балканске студије-[[Пројекат Растко]], ''The Balkan Piedmont Serbia and the Yugoslav Question'', Париз, 1994, [http://www.rastko.rs/istorija/batakovic/batakovic-piedmont_eng.html линк] * [[Душан Батаковић]], Институт за балканске студије-Пројекат Растко, ''The National Integration of the Serbs and Croats: A Comparative Analysis'', Париз, 1994, [http://www.rastko.rs/istorija/batakovic/batakovic-national_eng.html линк] {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=cDNYGmIETuk Идеологија хрватског државног права - темељ злочина (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Старчевић, Анте}} [[Категорија:Рођени 1823.]] [[Категорија:Умрли 1896.]] [[Категорија:Госпићани]] [[Категорија:Хрватски политичари]] [[Категорија:Хрватски књижевници]] [[Категорија:Мешанци]] [[Категорија:Антисемити]] [[Категорија:Доктори филозофије]] [[Категорија:Хрватски националисти]] pjrlqk32pogchv08dufy19l8vjh5oit 0 60883 30099308 30097539 2025-06-28T00:42:06Z Sadko 25741 30099308 wikitext text/x-wiki {{Друго значење 2}} {{Област | Име = Лика | Слика = Lika (i Primorje).png | Опис_слике = Положај Лике на мапи Хрватске | Највећи_градови = [[Госпић]] | држава = {{застава|Хрватска}} | регион = | административна_јединица = [[Личко-сењска жупанија]]<br />[[Задарска жупанија]]<br />[[Карловачка жупанија]] | језик = | Површина = | Број_становника = }} '''Лика''' ({{јез-хр|Lika}}) је [[географија|географска]] и [[историјска област|историјска]] област која у ужем смислу обухвата простор [[Личко поље|Личког поља]], између планине [[Велебит]]а на западу и [[Личко средогорје|Личког средогорја]] на истоку, у данашњој [[Хрватска|Хрватској]]. У ширем смислу, под појмом Лике подразумева се и [[Крбава]], са [[Гацко поље|Гацком]] и лапачким [[Личко Поуње|Поуњем]]. Током старије историје постојала је стара [[Личка жупанија]] у саставу средњовековне [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватске]], а касније је за време [[Османско царство|османске]] власти постојао [[Лички санџак]]. Потом је у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]] постојала [[Личка регимента]], а затим [[Личко-оточко окружје]] и потом [[Личко-крбавска жупанија]]. Простор Лике данас највећим делом припада [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењској жупанији]]. Најљепши дио Лике чине [[Плитвичка језера]] која се састоје од 16 мањих и већих језера из којих настаје ријека [[Корана]]. == Име == По једној легенди, Лика је добила име по ''лîку''. Лîк је у [[икавски изговор|икавици]] ријеч за „лијек“. По другој легенди, Лика је добила име по [[Грчки језик|грчкој]] ријечи ''λύκος'' (ликос) што значи „[[вук]]“, а Лика је позната по томе да у њој живи много вукова. Међутим, према неким тумачењима, Лика је добила име по својој карактеристици, земља са пуно воде, на латинском -{''liquor''}-, као и келтском -{''leik''}-, значи течност.<ref name="Лика у срцу"/> == Географија == [[Датотека:Lika region map-sr.png|мини|Шири простор Лике, са Крбавом и Гацком]] Лика као географски појам настала је по ријеци [[Лика (ријека)|Лици]], која извире у Метку. Историјски појам Лике, из 10. вијека, односио се само на порјечје горњег тока ријеке Лике. Касније се појам Лике шири на подручје између Мале Капеле, Велебита и Пљешевице као и Личког Поуња.<ref name="Лика у срцу">{{cite web |author= |url=http://sites.google.com/site/likausrcu/home |title=Лика у срцу |date= |website= |publisher= |access-date=14. 4. 2013 |archive-date=03. 04. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120403211426/http://sites.google.com/site/likausrcu/home |url-status= }} {{ср}}</ref> Лика је континентална регија, омеђена планинама [[Велебит]]ом на западу и југу те [[Пљешевица (Лика)|Пљешивицом]] на истоку. Сјеверна граница је прилично неодређена јер [[Огулин]]ско подручје представља прелаз између Лике и Горског Котара. Читаво подручје може се окарактерисати као планинска зараван подијељена мањим планинским ланцима у више цјелина ([[Гацко Поље]], [[Крбава]], [[Личко Поуње]] и др.). Има велики стратешки и [[саобраћај]]ни значај јер представља међу континенталног и [[Хрватско приморје|приморског]] дијела Хрватске. Кроз Лику пролазе магистрални путеви Загреб - Сплит и Загреб - Задар, ауто-пут Загреб - Сплит, те жељезничка пруга Загреб - Книн - Сплит.<ref name="Лика у срцу"/> === Рељеф === У рељефном погледу овај крај представља полигенетску [[Котлина|котлину]] (тектонско-флувијално-крашку) ограничену [[Велебит]]ом (Вагански врх 1.758 m) и Сињским билом (1.494 m) на југозападу и западу и [[Пљешевица (Лика)|Пљешевицом]] (Озеблин 1.657 m) и Капелом (1.375 m) на североистоку. Развођа на овим планинама чине границе Лике. Развође изнад десне стране [[Зрмања|Зрмање]] представља југоисточну границу овог краја према [[Далмација|Далмацији]], док северна граница према [[Горски котар|Горском котару]] није прецизно одређена. Дно ове котлине представља висока личка површ флувијално-крашког порекла. Ова површ састоји се од неколико кречњачких заравни и више [[Крашко поље|крашких поља]] са 500–700 m надморске висине. Крашка поља ограничена су попречним кречњачким гребенима. Личка површ је добро изражена око [[Лика (ријека)|Лике]], [[Гацка|Гацке]], Крбавског и Грачачког поља. Она се према југоистоку везује за површ око западнобосанских крашких поља. Планине које окружују котлину припадају средње високим планинама. Углавном су изграђене од [[Мезозоик|мезозојских]] [[кречњак]]а и непропустљивих старомезозојских и [[Палеозоик|палеозојских]] стена (Велебит). Планина Велебит једна је од највећих планина Динарског планинског предела. Има дужину од 130&nbsp;km, а диже се непосредно изнад Јадранског мора. Планински ланац Капеле подељен је седлом Билом (888 m) на [[Велика Капела|Велику]] (дугачку 40&nbsp;km) и [[Мала Капела|Малу Капелу]] (дугачку 50&nbsp;km). Целокупан ланац пружа се од Мркопаљског и Равногорског поља у Горском котару до [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] у Лици и захвата површину од 4.660&nbsp;km². Подручја Велебита и Капела су скрашћена, са многобројним [[шкрапа]]ма, [[вртача]]ма и остењацима (кукови, зупци). На југоистоку од Плитвичких језера диже се Пљешевица. Њено палеозојско језгро покривено је мезозојским кречњацима. Крашки рељеф у Лици присутан је у свим својим облицима. Због тога овај терен припада теренима холокрашког типа. Холокрас Лике се према северу и североистоку наставља у крас Горског котара и Карловачки крас, док је од Кордунског краса одвојен раседно-ерозивним одсецима Капела. Према југоистоку холокрас Лике везује се за Западнобосански високи крас и нижи Далматински крас. Највеће облике крашког рељефа представљају крашка поља. [[Личко поље (Лика)|Личка поље]] издвајају се међу пољима овог краја са површином од 460&nbsp;km². Њих чине Липово, Косињско, Пазаришко, Брезово и Госпићко поље. Налазе на просечној надморској висини од 550 m, а простиру се на максималној дужини од 38&nbsp;km односно ширини од 18,5&nbsp;km. Ова поља су сува (нису плављена). [[Госпићко поље]] је карактеристично по високим хумовима (400 m). Остала већа поља, која нису у саставу Личких поља, су: [[Gacko polje|Гацко]], [[Крбавско поље|Крбавско]], Титовокореничко, [[Лапачко поље|Лапачко]] и [[Грачачко поље]]. Сем ових постоје и бројна мања крашка поља: Дрежничко, Кракерско, Јасеничко, Брињско, Дабарско, Трновачко, Чанак-Козјанско, Јагодње, Мазинско поље итд. У северозападном делу Лике налази се карактеристична крашка висораван, сва избушена вртачама, позната под називом Дулиба. Од подземних крашких облика истичу се пећине које представљају највеће пећине [[Хрватска|Хрватске]]. [[Церовачке пећине]], осим што су највећи, чине и најлепши спелеолошки објекат у Хрватској. Налазе се код железничке станице Церовац (на прузи [[Грачац (Лика)|Грачац]] - [[Книн]]). Састоје се од Доње и Горње Церовачке пећине које заједно имају дужину канала 3 200 m. Обе су пуне украса, имају велике дворане, поноре, подземна језера. Горња пећина одликује се високим [[травертин]]ским стубовима (до 10 m) и „пећинским огледалима”, док је Доња позната по налазима керамике илирско-келтске културе. Ове пећине некада су представљале поноре Грачачког поља. Када су постале суве почело је формирање пећинског накита. Данас су уређене за туристичке посете. У наносима ових пећина, у слојевима [[плеистоцен]]а, пронађен је и први налаз прачовека (човечја кост) у Динарском красу. Сем овог пронађени су и налази великог броја костију пећинских медведа. Осим ове позната је и пећина Самоград код [[Перушић]]а, као и многе пећине у околини Плашког. Најпознатија јама у Лики је јама Балинка која је дубока преко 235 m, а налази се покрај пута и пруге [[Плашки]] - Личка Јасеница. Околина Плашког позната је по многобројним понорима и врелима. Најпознатије понорнице Хрватске налазе се у Лици.<ref>{{Cite book|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|last=Марковић|first=Јован|publisher=Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије|year=1967|isbn=|location=|page=}}</ref> === Клима === Битне карактеристике климе у Лици су врућа и сушна љета као и хладне зиме уз велику промјењивост падавина. У средњој Лици и Гацкој доминира умјерено континентална клима са свјежим љетом, а на појасу Велебита заступљена је планинска (сњежно-шумска) клима. Клима је оштра с релативно кратким вегетационим периодом. Средња јануарска температура је од -2&nbsp;°C до -5&nbsp;°C. Дио заравни и поља има средњу јануарску температуру од око -2&nbsp;°C, а планине од -4&nbsp;°C до -5&nbsp;°C. У јулу у заравнима средња температура је 18&nbsp;°C, а највиши планински дијелови имају температуру од 12&nbsp;°C до 14&nbsp;°C. Годишња амплитуда температура износи мало више од 19&nbsp;°C у вишем дијелу, а у нижем више од 20&nbsp;°C. Апсолутне максималне температуре највише су у дну поља у кршу и у долинама, оне могу бити врло високе до 35&nbsp;°C. [[Бура]] је најчешћи вјетар у Лици. Хладан је и сув, понекад оркански (до 180&nbsp;km/h), а дува из унутрашњости према Јадранском мору. У Лици снијег рано падне и дуго се задржи. Средином октобра падне на вршном појасу Велебита и Пљешивице, а на дну завале у другој половини новембра. Средње максималне висине крећу се од 40 до 70&nbsp;cm у нижим дијеловима, до изнад 150&nbsp;cm на највишим дијеловима. Снијег се задржава од два мјесеца у нижим дијеловима, па до чак пола године у вишим планинским дијеловима.{{чињеница|date = 12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--> == Историја == У античко доба подручје Лике насељава [[Илири|илирско]] племе [[Јаподи]]. Њих је у [[1. век|I вијеку]] прије нове ере покорила [[Римско царство|римска]] војска, али су и даље задржали своју племенску аутономију, бавећи се [[номадизам|номадским]] [[сточарство]]м. Романизација овог простора је била само површна, јер је [[Антички Рим|Римљанима]] било најважније осигурати путне комуникације. До већих промјена долази распадом царства и сеобама народа, кад се на личко подручје досељавају [[Словени|словенска]] племена (Срби и Хрвати). Они успостављају своју управну организацију, оснивајући племенске жупе Гацку, Крбаву и Лику. Постоје теорије да су након устанка [[Људевит Посавски|Људевита Посавског]] у слабо насељену Лику франачки владари преселили знатан број [[Евроазијски Авари|Авара]], који су се касније стопили с Хрватима. С развојем и јачањем хрватске државе, долази до пораста становништва и већег степена друштвене организације, а с тим и до подјеле старих родовских жупа у Лици. Тако настају нове жупе Бужане, Хотуча, Лапац, Пласе и друге. О порасту значења Лике унутар Угарског краљевства говори и оснивање Крбавске бискупије [[1160]]. године, са сједиштем прво на [[Мрсињ]]у изнад Коренице, а затим на Удбини. Материјални остаци из тог раздобља су незнатни, јер су већину цркви и утврђења уништили [[Турци]]. Доказ тадашњег степена развоја је и постојање штампарије у [[Косињ]]у крајем [[15. век|15. вијека]]. [[Датотека:1803 map of Crotia by Karl Joseph Kipferling.jpg|мини|десно|250п|Крајишке регименте и суседне жупаније, према стању административне поделе из [[1803]]. године]] Турски продори на ово подручје почињу након пада [[Босна|Босне]] ([[1463]]), да би кулминирали [[Битка на Крбавском пољу|Крбавском битком]] [[1493]]. године, у којој је уништена хрватска феудална војска. Између [[1522]]. и [[1524]]. турска војска заузима читаво подручје Лике, с изузетком Гацке долине и Бриња. Старосједилачко хрватско становништво тада готово у потпуности нестаје, а на њихово мјесто досељавају се православни Срби из других српских подручја, углавном из Босне, тако је у Лици знатно повећан број Срба (које су називали „Власима“, тако су Србе називали Турци што се до данас одржало) те мањи број Хрвата који су прихватили [[ислам]]ску вјеру. Турци су за овај простор [[1580]]. основали [[Крчко-лички санџак]] са сједиштем у [[Книн]]у и главним личким упориштем на Удбини. Такво стање је потрајало све до великог [[Велики турски рат|аустријско-турског рата]] (1683—1699) у којем је под водством свештеника Марка Месића ослобођена читава Лика осим Личког Поуња. [[Датотека:Karta Hrvatska i Slavonija oko 1820. (građanska Hrvatska, Vojna Krajina, Riječki gubernij).jpg|мини|десно|250п|[[Личка регимента]] (I) и суседне граничарске области у саставу Војне крајине]] Након коначног протјеривања Турака током 1688. и 1689. године, [[Хабзбуршка монархија]] је ставила Лику под непосредну управну власт Дворске коморе, док је организација војних послова повјерена [[Карловачки гебералат|Карловачком генералату]], на који је [[1714]]. године пренета и сва земаљска управа. Тиме је Лика у потпуности ушла у састав [[Војна крајина|Војне крајине]] под чијом ће јурисдикцијом остати остати све до њеног развојачења [[1873]]. године. [[Датотека:EB9 Hungary ACB.png|мини|десно|250п|Развојачена крајишка окружја (наранџасто) од 1873. до 1881. године, са суседном Краљевином Хрватском и Славонијом (зелено)]] Како је Лика ослобођена од Турака, у њој је било доста Срба досељених за турског времена. Сад се у Лику досељавају и Срби из Далмације, а многи који су раније пребјегли испред Турака на сјевер поновно се враћају у старе насеобине. Тако Срби из околине Оточца насељавају Вребац и Комић. Пресељеници из Брлога сада насељавају Пећане и Јошан. Једна група српских породица сели се из прокика у Западној Лици у Мутилић на Удбини. Срби из Далмације насељавају Зрмању, Грачац и Медак. Мјеста у Крбави насељавају Срби из [[Купрес]]а, [[Босанско Грахово|Грахова]] и [[Кнезпоље|Кнезпоља]]. [[Велика Попина|Велику Попину]] и [[Мазин]] насељавају Срби из [[Книнска крајина|Книнске крајине]] у [[Далмација|Далмацији]]. У [[Брувно]] се преселила једна група породица из [[Дивосело|Дивосела]] и околине Госпића. [[Манојло Грбић]] помиње докуменат из ког се види како [[Јурај Крижанић]], повјереник карловачког генерала за Лику дозвољава косињском кнезу [[Вукашин Милеуснић|Вукашину Милеуснићу]] да се са 40 српских кућа пресели у [[Широка Кула|Широку Кулу]]. [[Датотека:Lika-Krbava County Map.jpg|мини|десно|250п|[[Личко-крбавска жупанија]] (1886-1918)]] Како су Личани у почетку пружали отпор строгом војном режиму, [[1746]]. је основана посебна војно-управна територија [[Личка регимента|Личке регименте]] (пуковније), да би се учврстила контрола над овим крајем. Општа милитаризација Лике, у којој је све било подређено потребама сталног ратовања, знатно ће утицати на менталитет њеног становништва.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.srcekrajine.net/smf/index.php?option=com_content&view=article&id=69:li&catid=90&Itemid=530 |title=Срце Крајине: Обичаји и култура Српских Крајина: Лика |date= |website= |publisher= |access-date=14. 4. 2013 |archive-date=20. 08. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140820062021/http://www.srcekrajine.net/smf/index.php?option=com_content&view=article&id=69:li&catid=90&Itemid=530 |url-status= }} {{ср}}</ref> [[Датотека:Republika srpska krajina regije-sr.png|мини|десно|250п|Географске регије Републике Српске Крајине, укључујући и Лику]] Средином [[1873]]. године спроведено је развојачење свих делова [[Хрватска војна крајина|хрватске]] и [[Славонска војна крајина|славонске]] војне крајине, укључујући и подручје локалних личко-крбавских регименти ([[Личка регимента|Личка]] и [[Оточка регимента|Оточка]]), али развојачене области нису одмах прикључене [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевини Хрватској и Славонији]], већ су добиле посебну [[Развојачена Крајина|земаљску управу]], која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је било и посебно [[Личко-оточко окружје]]. Тек [[1881]]. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама [[Уна (река)|Уни]] и [[Сава (река)|Сави]]. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја наставила су да постоје све до [[1886]]. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је на подручју Личко-оточког окружја створена нова [[Личко-крбавска жупанија]].{{sfn|Valentić|1981|p=}}{{sfn|Planinić|1992|p=173-183}}{{sfn|Dubravica|2001|p=159-172}} [[Датотека:Kotar Glina i Knin.jpg|мини|десно|250п|Аутономни котари Глина и Книн, који су били предвиђени по хрватском Уставном закону, али нису заживели]] Распадом Аустроугарске монархије 1918. године, Лика улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Личко-крбавска жупанија се укида 1922. године и Лика постаје део Приморско-крајишке области, да би потом, 1929. године ушла у састав Савске бановине, а 1939. године у састав Бановине Хрватске. Током Другог светског рата, регион је био под окупацијом такозване Независне Државе Хрватске, да би након рата постао део нове социјалистичке Југославије у оквиру које је административно припадао СР Хрватској. Средином [[1990]]. гоидне створена је [[Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике]], као регионална заједница општина у југословенској федералној јединици [[Социјалистичка Република Хрватска|Хрватској]]. Крајем исте године, поменута заједница општина трансформисана је у [[САО Крајина|САО Крајину]], која је обухватала и Лику. У време отцепљења Хрватске од Југославије, САО Крајина је крајем [[1991]]. године трансформисана у [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]], која је обухватала и Лику. Хрватска је на то одговорила доношењем допуне Уставног закона (1992), чиме су формално установљена два аутономна котара, са седиштима у Глини и Книну, тако да је [[Аутономни котар Книн]] требало да обухвати и општине са српском већином у Лици. Почетком [[1995]]. године, формулисан је [[План З-4]] који је обухватао и стварање локалних српских аутономних јединица под суверенитетом Хрватске, а једна од њих је обухватала и већи део Лике. Након [[Операција Олуја|операције Олуја]] (1995), Лика је у цеини интегрисана у састав Хрватске, која је у међувремену одустала од спровођења у дело одлуке о стварању аутономних котара, а одредбе о њиховом оснивању су [[2000]]. године путем измена и допуна изостављене из Уставног закона.{{sfn|Дакић|1994|p=}}{{sfn|Радишић|2002|p=}}<ref>[https://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/1992_06_34_896.html Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i o pravima etničkih i nacionalnih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj (NN 34/1992-896)]</ref> == Становништво == На подручју Личке регије, односно предратне Заједнице општина Лике, односно општина Оточац, Госпић, Кореница, Доњи Лапац и Грачац, по попису становништва из 1991. године, живело је 82.883 становника и то сљедећег националног састава: * [[Срби]] - 41.546 (50,12%) * [[Хрвати]] - 37.719 (45,50%) * остали, већином Југословени - 3.618 (4,38%) Лика је кроз цели 20. век била изложена [[депопулација|депопулацији]] узрокованој различитим факторима - аграрном пренасељеношћу, затим Првим и Другим свјетским ратом ([[усташе|усташким]] покољем Срба, а било је и доста људи у различитим покретима, [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]), потом исељавањем становништва у развијенија подручја и на крају у [[Рат у Хрватској|грађанском рату]] [[1991]]—[[1995]]. када је у акцији „[[Операција Олуја|Олуја]]“ протјерано готово сво српско становништво. Посљедица свега тога је да данас на подручју Лике живи свега око 50.000 становника, док је прије само 80 година тај број износио приближно 200.000 становника. Након поновног насељавања у [[18. век]]у, Лика је постала национално изразито мјешовито подручје, с готово подједнаким бројем хрватског и српског становништва. По етничком саставу могу се издвојити два основна подручја: западни дио ([[Бриње]], [[Госпић]], [[Оточац]] и [[Перушић]]) у којем доминирају Хрвати, те источни дио ([[Доњи Лапац]], [[Грачац (Лика)|Грачац]] и [[Кореница]]), гдје су већину становништва чинили Срби. Упркос сталном исељавању и етничком чишћењу током рата 1991—1995, та се подјела и данас може уочити. Срби су и према попису из [[2001]]. године већина у општинама Доњи Лапац и [[општина Врховине|Врховине]], а чине значајан удио у општинама [[општина Грачац|Грачац]], [[Плашки]], [[општина Плитвичка Језера|Плитвичка Језера]] и [[Удбина]]. Насупрот томе, на подручју Госпића и Оточца Хрвати чине преко 90% становништва. == Привреда == Лика је традиционално рурално подручје с развијеним [[ратарство]]м (узгој [[кромпир]]а) и [[сточарство]]м. [[Индустрија]] је незнатна и ослања се углавном на прераду [[Дрво|дрва]]. Та незагађеност би се могла показати као главна предност Лике у ближој будућности и [[Туризам|туристичком]] развоју. За то постоје велики потенцијали - унутар Лике су два [[Национални парк|национална парка]] ([[Плитвичка језера|Плитвичка Језера]] и [[Национални парк Северни Велебит|Сјеверни Велебит]]), а важни су фактори и близина далматинских љетовалишта и добра [[друмски саобраћај|саобраћајна]] повезаност. == Управа == Највећи дио Лике налази се у саставу [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењске жупаније]], најрјеђе насељене и економски најнеразвијеније хрватске жупаније. Административно је Лика подијељена на два града ([[Госпић]] и [[Оточац]]) и седам општина ([[Општина Бриње|Бриње]], [[Општина Доњи Лапац|Доњи Лапац]], [[Општина Ловинац|Ловинац]], [[Општина Перушић|Перушић]], [[Општина Плитвичка Језера|Плитвичка Језера]], [[Општина Удбина|Удбина]] и [[Општина Врховине|Врховине]]). Мањи дијелови личког простора припадају другим [[Жупаније Хрватске|жупанијама]]: на сјеверу су општине [[Јосипдол]], [[Плашки]] и [[Саборско]] у [[Карловачка жупанија|Карловачкој жупанији]], а на југу [[Општина Грачац|Грачац]] у [[Задарска жупанија|Задарској жупанији]].<ref name="Лика у срцу"/> == Познати Личани == [[Датотека:Nikola Tesla.jpg|мини|десно|150п|Никола Тесла]] * [[Никола Тесла]] - један од највећих проналазача и научника 20. века * [[Јосиф Панчић]] - познати српски научник и ботаничар * [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] - српски патријарх * [[Никола Хајдин]] - председник САНУ * [[Стево Чутурило]] - српски педагог и писац * [[Стојан Аралица]] - сликар * [[Светозар Прибићевић]] - политичар * [[Јованка Будисављевић Броз]] - супруга [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] председника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] * [[Гојко Ајдуковић]] - лични лекар Јосипа Броза Тита * [[Миле Будак]] - један од оснивача усташког покрета * [[Марко Орешковић]] - народни херој * [[Раде Кончар]] - народни херој * [[Анте Старчевић]] - политичар и књижевник * [[Раде Шербеџија]] - познати југословенски глумац * [[Јанко Вуковић-Подкапелски]] - морнарички контраадмирал * [[Богдан Лончар]] - жандармеријски наредник * [[Никола Граовац]] - академски сликар * [[Стефан Боца]] - епископ Српске православне цркве * [[Славко Штимац]] - познати југословенски глумац * [[Владо Калембер]] - музичар * [[Омер-паша Латас]] - велики турски војсковођа * [[Сава Косановић (политичар)|Сава Косановић]] - политичар, државник, дипломата и публициста. * [[Петар Бига]] - генерал * [[Емануел Цвјетићанин]] - генерал * [[Зоран Мандић]] - песник, књижевни критичар * [[Никола Плећаш]] - кошаркаш * [[Милан Граховац]] - трофејни српски параолимпијац * [[Бобан Стојановић (политиколог)|Бобан Стојановић]] - политиколог и доктор политичких наука <!-- ово није комплетан списак, немојте додавати сваку личност него само оне најзначајније --> == Занимљивости == * У [[Косињ]]у се налазила прва [[штампарија]] у Хрватској и у југоисточној Европи уопште, коју су основали кнезови [[Франкопани]]. У њој је 1483. штампан [[Косињски мисал|глаголски мисал]], најстарија хрватска штампана књига. Све до тад штампане књиге биле су на латинском језику и писму, па је [[Мисал из 1483]]. прва књига штампана на народном језику и писму уопште. * Према броју и разноврсности заштићених природних објеката и локалитета Личко-сењској жупанији припада једно од водећих, а по њиховој удели у укупној површини, водеће место међу хрватским жупанијама (2.368&nbsp;km² или 58% површине свих националних паркова и паркова природе у Хрватској). Међу њима средишње место заузимају Национални парк "Плитвичка језера", Национални парк "Пакленица" и Национални парк "Северни Велебит" те Парк природе и светски резерват биосфере "Велебит". * Планине које са запада надолазећу наоблаку коче и задржавају над личким пољем чине ову регију заштићеном од влажних ветрова с југа односно мора, но врло плодном, а у естетском смислу врло разноликом и занимљивом. Код подвелебитског приморја, се аеросол намеће као превладавајућа сила која обликује флору, а тиме и фауну па и рељеф обале жупаније. Наиме атмосфера обогаћена сољу поприлично је неподобна за развој већих шумских површина које уз јаке ветрове бивају лишене плодне подлоге за пуштање корена. Тиме су планине с једне стране лишене бујног растиња које с друге стране успевају осигурати додатном акумулацијом влаге и воде. Виши предели Велебита за разлику од котлине Лике имају већи број и удео облачних, али и ведрих дана. У вишим је планинским пределима (Велебит, Пљешивица) наоблака у најхладнијим месецима мања него у суседним завалама, а у топлом делу године је већа, где се стога проналази довољан број дана током изван сезонских рокова за активности попут пешачења, бициклизма (брдског), планинарења и сличних активности корисних за здравље људи. За класичне видове одмора у Хрватској, уобичајеним море и сунце одмором, резервисан је уски обални појас с плажама какве само планински обронци могу створити. Наиме осим у случају Балтичког штита такав је рељеф, где планински ланац директно чини и прелази у обалу, изузетно редак, барем у Европи. == Види још == {{div col}} * [[Лички санџак]] * [[Личка регимента]] * [[Личко-оточко окружје]] * [[Личко-крбавска жупанија]] * [[Личко-сењска жупанија]] * [[Личка презимена]] {{div col end}} == Референце == {{референце|2}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref=harv|last=Valentić|first=Mirko|title=Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881|year=1981|location=Zagreb|publisher=Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske|url=https://books.google.com/books?id=wCe5AAAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Грбић|first=Манојло|author-link=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=https://books.google.com/books?id=ldXJAAAAMAAJ|volume=1|year=1891а|location= Карловац}} * {{Cite book|ref=harv|last=Грбић|first=Манојло|author-link=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=https://books.google.com/books?id=SN_JAAAAMAAJ|volume=2|year=1891б|location= Карловац}} * {{Cite book|ref=harv|last=Грбић|first=Манојло|author-link=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=https://books.google.com/books?id=NvbJAAAAMAAJ|volume=3|year=1893|location= Карловац}} * {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|author-link=Војин Дабић|year=2000|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746)|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Дакић|first=Миле|author-link=Миле Дакић|title=Српска Крајина: Историјски темељи и настанак|year=1994|location=Книн|publisher=Искра|url=https://books.google.com/books?id=WCM2AAAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Dakić|first=Mile S.|author-link=Миле Дакић|title=Krajina kroz vijekove: Iz istorije političkih nacionalnih vjerskih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj|year=2002|location=Beograd|publisher=Vedes|url=https://books.google.com/books?id=7AgoAQAACAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Dubravica|first=Branko|title=Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886|journal=Politička misao|year=2001|volume=38|number=3|pages=159-172|url=https://hrcak.srce.hr/file/38708}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|author-link=Алекса Ивић|title=Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа|journal=Српски етнографски зборник|year=1923|volume=28|url=https://books.google.com/books?id=aw0mAQAAIAAJ|pages=1-158}} * {{Cite book|ref=harv|last=Орловић|first=Сњежана|title=Православна епархија горњокарловачка: Шематизам|year=2017|location=Београд-Карловац|publisher=Мартириа|url=https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Planinić|first=Silvana|title=Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini|journal=Arhivski vjesnik|year=1992|volume=34-35|issue=1991-1992|pages=173-183|url=https://hrcak.srce.hr/file/102072}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|author-link=Предраг Пузовић|title=Страдање свештеника из епархије Горњокарловачке током Првог светског рата|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=75|issue=2|year=2016|pages=186-191|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/08-2-2016.pdf|access-date=02. 12. 2021|archive-date=13. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211113175434/http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/08-2-2016.pdf|url-status=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радека|first=Милан|author-link=Милан Радека|year=1963|title=Срби и православље Горње Крајине|location=Загреб|publisher=Савез удружења православног свештенства|url=http://books.google.com/books?id=qjE0HQAACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радека|first=Милан|author-link=Милан Радека|year=1975|title=Горња Крајина или Карловачко владичанство|location=Загреб|publisher=Савез удружења православних свештеника|url=http://books.google.com/books?id=CqQAAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Радишић|first=Драган|title=Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995|year=2002|location=Бања Лука|publisher=Глас српски|url=https://books.google.com/books?id=Ow4_AQAAIAAJ}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{cite web |author= |url=http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=category&id=30:lika&Itemid=3&layout=default |title=Тромеђа: Лика |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304125244/http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=category&id=30:lika&Itemid=3&layout=default |url-status= }} {{ср}} * {{cite web |author= |url=http://www.mojalikanekad.hostzi.com/olici.html |title=Моја Лика некад: О Лици |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 02. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120221011947/http://www.mojalikanekad.hostzi.com/olici.html |url-status= }} {{ср}} * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/09/06?pageIndex=00011 ''Лика је изгубила битку са - гусеницама'']. "Политика", 6. септембар 1937 {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Лика| ]] [[Категорија:Географија Републике Српске Крајине]] [[Категорија:Географија Хрватске]] 20jbds49o76lxnphthywzhmu6pbh286 0 63228 30098582 29923506 2025-06-27T12:44:50Z ~2025-88231 447114 Lazna kapa koja je stavljana od stranr srpskr propagande da bi se unistila crnogorski narod, zemlja i ideja. 30098582 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montenegrin caps of Queen Milena and King Nikola.jpg|мини|десно|Богато украшене капе са четири оцила краља [[Никола I Петровић Његош|Николе]] и краљице [[Милена Петровић Његош|Милене]]]] [[Датотека:Montenegrin cap with NI.jpg|мини|Црногорска капа са монограмом краља [[Никола I Петровић Његош|Николе]]]] '''Црногорска капа''' је традиционална капа, дио [[Црна Гора|црногорске]] народне ношње, коју носе [[Црногорци (народ)|Црногорци]] и [[Срби у Црној Гори|Срби из Црне Горе]]. Црногорска капа се први пут јавља у доба [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]], а коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди је направио познати црногорски владар, владика и писац [[Петар II Петровић Његош]].<ref name="Zrcalo">{{cite web |title=Crnogorska kapa |url=http://zrcalo.me/crnogorska-kapa/ |website=Zrcalo.me |access-date=23. 9. 2021}}</ref> Црногорској капи сличне су [[Личка капа|личка]] и [[Херцеговина|херцеговачка]] капа, као и она која је традиционално ношена у [[Рисан|Рисну]]. == Изглед капе == Црногорска капа је округла, у облику равног цилиндра. Горња површина (теме капе) је тамноцрвене боје, израђена од [[чоја|чоје]] и зове се ''тепелак''. Украшена је везом, најчешће златним. Обод је црне боје, израђен од свиле и зове се ''деревија''. [[Милорад Медаковић]] у књизи ''Живот и обичаји Црногораца'' (1860.. стр. 174.) наводи податак да су хаљине (у то време) истога кроја као у старија времена, а да су капе измењене. Раније су носили кожне капе, а тада мале, плитке, црно-црвене капице. Овакав облик капе настао је у доба владавине [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]], а коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди је направио познати црногорски владар, владика и писац [[Петар II Петровић Његош]]. Капе црногорских владара умногоме су се разликовале од народних. Тепелук на капи књаза Данила I је плаве боје и на њему нема златног веза.<ref name="Zrcalo" /> == Вез на капи == За разлику од облика, вез на капи се чешће мењао, а појавио се још у време владавине Петра I Петровића Његоша. Први вез је био око капе, односно на деравији. Тако извезене капе биле су првенствено карактеристичне за кулугџије - чланове Кулука. Вез на темену, односно тепелаку јавља се педесетих година 19. века. Најчешће су у употреби биле капе са златним полукруговима и иницијалима, али су често на читавој површини тепелака везени и други мотиви: [[црногорски грб]], крст са [[четири оцила]], стилизоване представе [[Двоглави орао|двоглавог орла]] и лава, змије, венци цвећа и лишћа и други. Чести везени мотив на тепелаку капе, нарочито крајем 19. и до двадесетих година 20. века била је [[звезда шестокрака]]. Овакав исти мотив се јавља и у многим другим орнаменталним површинама предмета и објеката црногорске материјалне културе: [[Преслица (алат)|преслицама]], [[колевка]]ма, [[шкриња]]ма. Црногорска женска капа није се одликовала иницијалима или ма каквим државним симболима, већ искључиво украсом. Током и после [[Други светски рат|Другог светског рата]] на капама се јавља и [[звезда петокрака]].<ref name="Zrcalo" /> Осим златног веза, Црногорци су на капе стављали и металне грбове ради ознаке друштвене припадности. Од 1854. године сенатори, капетани и перјаници су носили различите грбове и у случају њихове деградације морали су их скинути с капе. Црногорски официри су носили народну ношњу и грбове на капама све до увођења војничке униформе [[1910]]. године. === Иницијали === У време Петра I Петровића Његоша [[перјаници]] су на капама носили почетна своје [[Нахија|нахије]]. За вриме [[Књаз Данило Петровић|књаза Данила I]] Црногорци су на капама носили његове иницијале. Променом владара и иницијали на капама су се мењали. Тако су иницијали за време краља Николе били „НI” (Никола I) или „НIЖ” (Никола I Живио). Уместо владаревих иницијала такође су везени и иницијали власника капе. Један део тепелака је окружен са пет златних нити, у чијем центру су се налазили везени иницијали власника капе или владара.<ref name="Zrcalo" /> === Четири оцила === Од 1918. године, после стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], на црногорској народној капи најчешће се везе крст са четири оцила, што представља део савременог [[Српски грб|српског грба]]. Најчешће је тумачење тих огњила да представљају четири ћирилична слова „С”, са значењем „Само Слога Србина Спашава”, што је народно али не и [[хералдика|хералдичко]] објашњење. Међутим, четири оцила су византијског порекла и налазе се на застави византијских царева. Тумачење оцила као ћириличног слова „С” први је записао [[Ђузепе Барабанти]] у књизи „Гарибалди на Дрини” из 1876. године.<ref name="Zrcalo" /> == Историјски извори == [[Иван Јастребов]] (пишући о [[Област Мат|области Мат]]) записао да је село Љура било познато по производњи црног ваљаног сукна за арнаутски ђурдин — познату арнаутску џоку с кратким рукавима и са додатком за покривање главе. Кажу да је Арнаути носе у знак жалости за Скендербегом. То мишљење је код Арнаута распрострањено исто као код Црногораца мишљење да они њихове капице (фесове) са црним ободом носе у знак туге и жалости због пропасти царства на Косову пољу. Он сматра да је такво тумачење производ маште патриота, који су од Европљана усвојили манир да ожалошћеност испоље црнином на капи. Црногорцима није на ум падало испољавати жалост за падом српског царства везивањем црне мараме око феса. Код Арнаута, Црногораца и Старосрбијанаца се жалост испољавала небријањем браде дуже време. Црни повез на фесу код Црногораца се појавио чисто као мода. Пошто су Црногорци пре сто година (од када је Јастребов то писао) престали носити своје [[Кече|беле капице]] од ваљане вуне, и позајмили начин облачења од хришћана у Турској, који су у групама бежали у планине, и сами Црногорци нису били ништа друго до раја побегла из села и градова, тиме су и фесови ушли у моду у истом облику у коме су се носили и још се носе у доба Јастребова, од раје у Турској. Турци су раји забрањивали носити црвену боју, хришћани су око феса везивали црну мараму исто као и Турци (муслимани) зелену тканину. Са овим фесовима раја је обично бежала у Црну Гору. Тамо је мало-помало ушао у моду обичај да се опшива црном свиленом тканином, захваљујући европским кројачима. Арнаути су по примеру Црногораца наставили исту праксу само што је жалост била, не за Косовом, него Скендербегом. Арнаути су са израдом џоке почели не тако давно од доба Јастребова, како су га уверавали сами Љурани.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 464., 465.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Павле Ровински]] је записао да се и код скоро свих страних путописаца који су обишли Црну Гору, налази исто објашњење, значења боја црногорске капе. Црвена боја је крв проливена на Косову пољу, црна - туга због пада српског царства, а златни лукови - нада да ће се повратити ранија српска снага и слава. Додаје да се та капа недавно појавила. До књаза Данила једни су носили фесове, а други црвену капу као у Приморју, а испод ње се носила [[Кече|бела капа]] какву тада носе Арнаути.{{sfn|Ровински|1998|p=348}} Кроз историју, црногорска капа је имала неколико различитих назива. Међу њима су и ''ваљана'', ''бијела'', ''кариклија'', ''завратка''. Данас се једноставно зове ''црногорска капа''. == Види још == * [[Црногорска народна ношња]] * [[Црногорци]] * [[Црна Гора]] * [[Личка капа]] * [[Кече]] == Референце == {{референце}} == Литература == * [[Историјски лексикон Црне Горе]]/Daily Press/Подгорица 2006. * {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том I|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}} {{Подножје}} [[Категорија:Црногорска народна ношња]] [[Категорија:Српске народне ношње]] [[Категорија:Црна Гора (1785—1852)]] [[Категорија:Капе]] [[Категорија:Односи Србије и Црне Горе]] 6y58bscovbkbrnb35cd6u8gfsnefy1u 30099132 30098582 2025-06-27T21:45:15Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-88231|~2025-88231]] ([[User talk:~2025-88231|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29923506 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Montenegrin cap.jpg|мини|десно|Црногорска капа каква се више носила од 1918. године. Након пада династије Петровића иницијали краља Николе се све мање користе а свесрпски знак, 4 оцила, све учесталије]] [[Датотека:Montenegrin caps of Queen Milena and King Nikola.jpg|мини|десно|Богато украшене капе са четири оцила краља [[Никола I Петровић Његош|Николе]] и краљице [[Милена Петровић Његош|Милене]]]] [[Датотека:Montenegrin cap with NI.jpg|мини|Црногорска капа са монограмом краља [[Никола I Петровић Његош|Николе]]]] '''Црногорска капа''' је традиционална капа, дио [[Црна Гора|црногорске]] народне ношње, коју носе [[Црногорци (народ)|Црногорци]] и [[Срби у Црној Гори|Срби из Црне Горе]]. Црногорска капа се први пут јавља у доба [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]], а коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди је направио познати црногорски владар, владика и писац [[Петар II Петровић Његош]].<ref name="Zrcalo">{{cite web |title=Crnogorska kapa |url=http://zrcalo.me/crnogorska-kapa/ |website=Zrcalo.me |access-date=23. 9. 2021}}</ref> Црногорској капи сличне су [[Личка капа|личка]] и [[Херцеговина|херцеговачка]] капа, као и она која је традиционално ношена у [[Рисан|Рисну]]. == Изглед капе == Црногорска капа је округла, у облику равног цилиндра. Горња површина (теме капе) је тамноцрвене боје, израђена од [[чоја|чоје]] и зове се ''тепелак''. Украшена је везом, најчешће златним. Обод је црне боје, израђен од свиле и зове се ''деревија''. [[Милорад Медаковић]] у књизи ''Живот и обичаји Црногораца'' (1860.. стр. 174.) наводи податак да су хаљине (у то време) истога кроја као у старија времена, а да су капе измењене. Раније су носили кожне капе, а тада мале, плитке, црно-црвене капице. Овакав облик капе настао је у доба владавине [[Петар I Петровић Његош|Петра I Петровића Његоша]], а коначни дизајн, онај који се користи данас, по легенди је направио познати црногорски владар, владика и писац [[Петар II Петровић Његош]]. Капе црногорских владара умногоме су се разликовале од народних. Тепелук на капи књаза Данила I је плаве боје и на њему нема златног веза.<ref name="Zrcalo" /> == Вез на капи == За разлику од облика, вез на капи се чешће мењао, а појавио се још у време владавине Петра I Петровића Његоша. Први вез је био око капе, односно на деравији. Тако извезене капе биле су првенствено карактеристичне за кулугџије - чланове Кулука. Вез на темену, односно тепелаку јавља се педесетих година 19. века. Најчешће су у употреби биле капе са златним полукруговима и иницијалима, али су често на читавој површини тепелака везени и други мотиви: [[црногорски грб]], крст са [[четири оцила]], стилизоване представе [[Двоглави орао|двоглавог орла]] и лава, змије, венци цвећа и лишћа и други. Чести везени мотив на тепелаку капе, нарочито крајем 19. и до двадесетих година 20. века била је [[звезда шестокрака]]. Овакав исти мотив се јавља и у многим другим орнаменталним површинама предмета и објеката црногорске материјалне културе: [[Преслица (алат)|преслицама]], [[колевка]]ма, [[шкриња]]ма. Црногорска женска капа није се одликовала иницијалима или ма каквим државним симболима, већ искључиво украсом. Током и после [[Други светски рат|Другог светског рата]] на капама се јавља и [[звезда петокрака]].<ref name="Zrcalo" /> Осим златног веза, Црногорци су на капе стављали и металне грбове ради ознаке друштвене припадности. Од 1854. године сенатори, капетани и перјаници су носили различите грбове и у случају њихове деградације морали су их скинути с капе. Црногорски официри су носили народну ношњу и грбове на капама све до увођења војничке униформе [[1910]]. године. === Иницијали === У време Петра I Петровића Његоша [[перјаници]] су на капама носили почетна своје [[Нахија|нахије]]. За вриме [[Књаз Данило Петровић|књаза Данила I]] Црногорци су на капама носили његове иницијале. Променом владара и иницијали на капама су се мењали. Тако су иницијали за време краља Николе били „НI” (Никола I) или „НIЖ” (Никола I Живио). Уместо владаревих иницијала такође су везени и иницијали власника капе. Један део тепелака је окружен са пет златних нити, у чијем центру су се налазили везени иницијали власника капе или владара.<ref name="Zrcalo" /> === Четири оцила === Од 1918. године, после стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], на црногорској народној капи најчешће се везе крст са четири оцила, што представља део савременог [[Српски грб|српског грба]]. Најчешће је тумачење тих огњила да представљају четири ћирилична слова „С”, са значењем „Само Слога Србина Спашава”, што је народно али не и [[хералдика|хералдичко]] објашњење. Међутим, четири оцила су византијског порекла и налазе се на застави византијских царева. Тумачење оцила као ћириличног слова „С” први је записао [[Ђузепе Барабанти]] у књизи „Гарибалди на Дрини” из 1876. године.<ref name="Zrcalo" /> == Историјски извори == [[Иван Јастребов]] (пишући о [[Област Мат|области Мат]]) записао да је село Љура било познато по производњи црног ваљаног сукна за арнаутски ђурдин — познату арнаутску џоку с кратким рукавима и са додатком за покривање главе. Кажу да је Арнаути носе у знак жалости за Скендербегом. То мишљење је код Арнаута распрострањено исто као код Црногораца мишљење да они њихове капице (фесове) са црним ободом носе у знак туге и жалости због пропасти царства на Косову пољу. Он сматра да је такво тумачење производ маште патриота, који су од Европљана усвојили манир да ожалошћеност испоље црнином на капи. Црногорцима није на ум падало испољавати жалост за падом српског царства везивањем црне мараме око феса. Код Арнаута, Црногораца и Старосрбијанаца се жалост испољавала небријањем браде дуже време. Црни повез на фесу код Црногораца се појавио чисто као мода. Пошто су Црногорци пре сто година (од када је Јастребов то писао) престали носити своје [[Кече|беле капице]] од ваљане вуне, и позајмили начин облачења од хришћана у Турској, који су у групама бежали у планине, и сами Црногорци нису били ништа друго до раја побегла из села и градова, тиме су и фесови ушли у моду у истом облику у коме су се носили и још се носе у доба Јастребова, од раје у Турској. Турци су раји забрањивали носити црвену боју, хришћани су око феса везивали црну мараму исто као и Турци (муслимани) зелену тканину. Са овим фесовима раја је обично бежала у Црну Гору. Тамо је мало-помало ушао у моду обичај да се опшива црном свиленом тканином, захваљујући европским кројачима. Арнаути су по примеру Црногораца наставили исту праксу само што је жалост била, не за Косовом, него Скендербегом. Арнаути су са израдом џоке почели не тако давно од доба Јастребова, како су га уверавали сами Љурани.<ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 464., 465.|year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> [[Павле Ровински]] је записао да се и код скоро свих страних путописаца који су обишли Црну Гору, налази исто објашњење, значења боја црногорске капе. Црвена боја је крв проливена на Косову пољу, црна - туга због пада српског царства, а златни лукови - нада да ће се повратити ранија српска снага и слава. Додаје да се та капа недавно појавила. До књаза Данила једни су носили фесове, а други црвену капу као у Приморју, а испод ње се носила [[Кече|бела капа]] какву тада носе Арнаути.{{sfn|Ровински|1998|p=348}} Кроз историју, црногорска капа је имала неколико различитих назива. Међу њима су и ''ваљана'', ''бијела'', ''кариклија'', ''завратка''. Данас се једноставно зове ''црногорска капа''. == Види још == * [[Црногорска народна ношња]] * [[Црногорци]] * [[Црна Гора]] * [[Личка капа]] * [[Кече]] == Референце == {{референце}} == Литература == * [[Историјски лексикон Црне Горе]]/Daily Press/Подгорица 2006. * {{Cite book| ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том I|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}} {{Подножје}} [[Категорија:Црногорска народна ношња]] [[Категорија:Српске народне ношње]] [[Категорија:Црна Гора (1785—1852)]] [[Категорија:Капе]] [[Категорија:Односи Србије и Црне Горе]] n9validjc0cyay8egr4kkvt8ed4w18q 14 66142 30098811 23947856 2025-06-27T15:37:24Z ~2025-71608 445307 30098811 wikitext text/x-wiki {{рођеrths}} [[Категорија:1330-е]] fyxjgl0jfnidfcle9hrxc0attnoodx3 30099041 30098811 2025-06-27T19:39:59Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-71608|~2025-71608]] ([[User talk:~2025-71608|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] 23947856 wikitext text/x-wiki {{рођени|133|7}} {{Commonscat|1337 births}} [[Категорија:1330-е]] 9iaioy77422tjrnmwyktlzlcxa11m5o 0 74600 30099654 29968073 2025-06-28T11:39:17Z Ruach Chayim 323597 30099654 wikitext text/x-wiki {{otheruses}} {{Град у Немачкој | назив = Хамбург | изворни_назив = {{јез-нем|Hamburg}} | слика = {{multiple image | total_width = 280 | border = infobox | perrow = 1/2/2/2/1 | caption_align = center | image1 = AlsterPanorama.jpg | image2 = Hamburg, Landungsbrücken -- 2016 -- 3131-7.jpg | image3 = Elbphilharmonie Eastside View With Sandtorkai Quay Magellan Terraces Sandtorpark 2022-06-04 16-32.jpg | image4 = HamburgSpeicherstadt.jpg | image5 = Elbphilharmonie zum Sonnenaufgang (cropped) b.jpg | image6 = Sankt-Michaelis-Kirche Hamburg.jpg | image7 = Rathaus Hbg.jpg }} | опис_слике = Хамбург | слика_мапа = | ширина_мапе = | опис_мапе = | градска_застава = Flag of Hamburg.svg | грб = Wappen der Hamburgischen Bürgerschaft.svg | гшир =53.55 | гдуж =10 | држава = {{застава|Немачка}} | покрајина = Хамбург | надморска_висина = 37,5–118,04 | површина = 755,16 | становништво = 1.964.021 | извор_становништво = | година_становништво = 2023 | густина = 2.302 | агломерација = 5.425.628 | година_агломерација = 2023 | поштански_код = 20001–20999, 21001–21149, 22001–22609 | позивни_број = 040 | регистарска_ознака = -{HH}- | веб-страна = [http://www.hamburg.de/ www.hamburg.de] | градоначелник = [[Peter Tschentscher]] | странка = [[Социјалдемократска партија Немачке|СПД]] }} '''Хамбург''' ({{јез-нем|Hamburg}}), званично '''Слободни и [[Ханза|ханзеатски]] град Хамбург''' ({{јез-нем|Die Freie und Hansestadt Hamburg}}, [[Нисконемачки језик|ннем.]] ''-{Friee un Hansestadt Hamborg}-''),<ref name="constitution">[[Constitution of Hamburg]]),{{Citation|title=Verfassung der Freien und Hansestadt Hamburg|url=http://hh.juris.de/hh/gesamt/Verf_HA.htm#Verf_HA_rahmen|date=6. 6. 1952|edition=11th|accessdate=21. 9. 2008|language=de|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070610050056/http://hh.juris.de/hh/gesamt/Verf_HA.htm#Verf_HA_rahmen|archivedate=10. 6. 2007|df=dmy-all}}</ref> град је и [[административна подела Немачке|држава]] у [[Немачка|Немачкој]], и други по величини немачки град, после [[Берлин]]а. Осим тога, он је седми по величини град у [[Европска унија|Европској унији]] са популацијом од преко 1,84<ref>{{Cite news|url=https://www.handelsblatt.com/politik/deutschland/ranking-2019-die-zehn-groessten-staedte-deutschlands/24407466.html|title=Ranking 2019: Die zehn größten Städte Deutschlands|newspaper=Handelsblatt|language=de|trans-title=The Ten Largest German Cities|author1=Jacqueline Brinkwirth|author2=Sophie von Wirth|author3=Gero Berndt|date=31. 5. 2019}}</ref> милиона. Хамбург је средиште [[европска метрополитанска регија|метрополитанске регије]] Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој. == Географија == Хамбург се налази у [[Северна Немачка|северној Немачкој]] на ушћу река [[Алстер (ријека)|Алстер]] и [[Биле (река)|Била]] у [[Лаба|Елбу]], која се затим, након 110&nbsp;km тока према северозападу улива у [[Северно море]]. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти [[Св. Паули]] и [[Алтона]]. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од [[ледник|глечера]] за време [[ледено доба|леденог доба]], то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале [[песак]] и [[муљ]]. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути [[насип]]и. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене. У граду је на Алстеру направљена [[устава]] па је у самом центру речни ток претворен у проточно језеро подељено на два дела која су међусобно спојена. Ови делови се називају унутрашњим и спољним Алстером - {{Јез-нем|Binnenalster}} и {{Јез-нем|Außenalster}}. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени [[пловни канал]]и, речице и канали премошћени су са више од 2500 мостова. То чини Хамбург градом са највише мостова у Европи. Има их више него [[Венеција]] (400), [[Амстердам]] (1200) и [[Лондон]] заједно. Данашње границе града Хамбурга постоје тек од [[1. април]]а [[1938]]. Након [[Берлин]]а, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој. [[Север]]но од [[Лаба|Елбе]] Хамбург граничи са [[Шлезвиг-Холштајн]]ом, а [[југ|јужно]] од ње са [[Доња Саксонија|Доњом Саксонијом]]. Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 -{m}- висок безимени врх у [[Хамбуршка брда|Хамбуршким брдима]]. У граду се налази [[Хамбургмузеум]]. === Клима === Због близине мора и његовог утицаја, овде је [[клима]] блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0&nbsp;°C, а најхладнији јануар са 0,0&nbsp;°C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25&nbsp;°C. Од 1990-их година — можда као последица глобалног отопљења — забележене су и температуре до 37,3&nbsp;°C ([[9. август]] [[1992]]). У години падне просечно 714 -{[[milimetar|mm]]}- падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину [[хумидна клима|влажна]]. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.<ref>{{cite web|url=http://www.weatherbase.com/weather/weather-summary.php3?s=74101&cityname=Hamburg,+Hamburg,+Germany&units=metric|title=Hamburg, Germany Köppen Climate Classification (Weatherbase)|website=Weatherbase|access-date=7. 2. 2019}}</ref><ref>[http://www.ndr.de/kultur/geschichte/chronologie/197879-Schneekatastrophe-legt-Norden-lahm,schneechaosindex100.html Report] on the snowfall disaster of 1978/1979 in northern Germany, retrieved on 20 July 2016.</ref><ref>[http://scienceblogs.de/primaklima/2010/12/07/kalte-winter-in-europa/ Article] on the winters in Germany, retrieved on 20 July 2016.</ref><ref>{{cite web |author= |title=Comparison |work= |publisher= |url=http://www.winterchronik.de/winter-chronik.jsf%3Bjsessionid%3D20F25C886A43B1A698DA6B01BB5FCA95 |date=7. 10. 2016 |access-date=07. 04. 2020 |archive-date=07. 10. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161007000947/http://www.winterchronik.de/winter-chronik.jsf%3Bjsessionid%3D20F25C886A43B1A698DA6B01BB5FCA95 |url-status=unfit }}. of the weather and snowfall in German winters (from 1950 on), retrieved on 20 July 2016.</ref> {{Weather box | location = Хамбурга ([[Аеродром Хамбург]]), елевација: 15 m, 1981-2010 нормале | metric first = Yes | single line = yes | width = auto | Jan record high C = 14.4 | Feb record high C = 17.2 | Mar record high C = 23.0 | Apr record high C = 29.7 | May record high C = 33.5 | Jun record high C = 34.6 | Jul record high C = 36.9 | Aug record high C = 37.3 | Sep record high C = 32.3 | Oct record high C = 26.1 | Nov record high C = 20.2 | Dec record high C = 15.7 | year record high C = | Jan high C = 3.5 | Feb high C = 4.4 | Mar high C = 8.0 | Apr high C = 12.3 | May high C = 17.5 | Jun high C = 19.9 | Jul high C = 22.1 | Aug high C = 22.2 | Sep high C = 17.9 | Oct high C = 13.0 | Nov high C = 7.5 | Dec high C = 4.6 | year high C = 13.2 | Jan mean C = 1.0 | Feb mean C = 1.6 | Mar mean C = 4.6 | Apr mean C = 7.8 | May mean C = 12.5 | Jun mean C = 15.2 | Jul mean C = 17.4 | Aug mean C = 17.4 | Sep mean C = 13.7 | Oct mean C = 9.5 | Nov mean C = 4.9 | Dec mean C = 2.3 | year mean C = 9.0 | Jan low C = −1.4 | Feb low C = −1.2 | Mar low C = 1.1 | Apr low C = 3.3 | May low C = 7.4 | Jun low C = 10.5 | Jul low C = 12.7 | Aug low C = 12.5 | Sep low C = 9.6 | Oct low C = 6.0 | Nov low C = 2.4 | Dec low C = 0.0 | year low C = 6.2 | Jan record low C = -22.8 | Feb record low C = -29.1 | Mar record low C = -15.3 | Apr record low C = -7.1 | May record low C = -5.0 | Jun record low C = 0.6 | Jul record low C = 3.4 | Aug record low C = 1.8 | Sep record low C = -1.2 | Oct record low C = -7.1 | Nov record low C = -15.4 | Dec record low C = -18.5 | year record low C = -29.1 | rain colour = green | Jan rain mm = 67.8 | Feb rain mm = 49.9 | Mar rain mm = 67.7 | Apr rain mm = 43.0 | May rain mm = 57.4 | Jun rain mm = 78.6 | Jul rain mm = 76.7 | Aug rain mm = 78.9 | Sep rain mm = 67.4 | Oct rain mm = 67.0 | Nov rain mm = 69.2 | Dec rain mm = 68.9 | year rain mm = 792.6 | unit rain days = 1.0 mm | Jan rain days = 12.1 | Feb rain days = 9.2 | Mar rain days = 11.3 | Apr rain days = 8.9 | May rain days = 9.6 | Jun rain days = 11.3 | Jul rain days = 11.4 | Aug rain days = 10.2 | Sep rain days = 10.8 | Oct rain days = 10.5 | Nov rain days = 11.7 | Dec rain days = 12.4 | Jan sun = 46.9 | Feb sun = 69.0 | Mar sun = 108.8 | Apr sun = 171.6 | May sun = 223.4 | Jun sun = 198.7 | Jul sun = 217.5 | Aug sun = 203.1 | Sep sun = 144.6 | Oct sun = 107.9 | Nov sun = 53.0 | Dec sun = 37.4 | Jan uv =0 | Feb uv =1 | Mar uv =2 | Apr uv =4 | May uv =5 | Jun uv =6 | Jul uv =6 | Aug uv =5 | Sep uv =4 | Oct uv =2 | Nov uv =1 | Dec uv =0 | source = [[World Meteorological Organisation|WMO]] ([[United Nations|UN]]),<ref name="WMO">{{cite web |url = http://worldweather.wmo.int/016/c00055.htm |title = World Weather Information Service – Hamburg |accessdate = 6. 4. 2012 |publisher = Deutscher Wetterdienst |archive-date = 03. 03. 2016 |archive-url = https://web.archive.org/web/20160303230802/http://worldweather.wmo.int/016/c00055.htm |url-status = }}</ref> [[Deutscher Wetterdienst|DWD]]<ref>{{cite web | url = http://www.dwd.de/bvbw/appmanager/bvbw/dwdwwwDesktop?_nfpb=true&_pageLabel=_dwdwww_klima_umwelt_klimadaten_deutschland&T82002gsbDocumentPath=Navigation%2FOeffentlichkeit%2FKlima__Umwelt%2FKlimadaten%2Fkldaten__kostenfrei%2Fausgabe__monatswerte__node.html%3F__nnn%3Dtrue | title = Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte | url-status = dead | accessdate=24. 6. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140612043121/http://www.dwd.de/bvbw/appmanager/bvbw/dwdwwwDesktop?_nfpb=true&_pageLabel=_dwdwww_klima_umwelt_klimadaten_deutschland&T82002gsbDocumentPath=Navigation%2FOeffentlichkeit%2FKlima__Umwelt%2FKlimadaten%2Fkldaten__kostenfrei%2Fausgabe__monatswerte__node.html%3F__nnn%3Dtrue | archive-date=12. 6. 2014 }}</ref> and Weather Atlas<ref>{{Cite web|url=https://www.weather-atlas.com/en/germany/hamburg-climate|title=Hamburg, Germany - Detailed climate information and monthly weather forecast|last=d.o.o|first=Yu Media Group|website=Weather Atlas|language=en|access-date=2. 7. 2019}}</ref> ''View climate chart [[:File:Climate chart Hamburg 1986-2016.png|1986-2016]] or [[:File:Climatediagram-metric-english-HamburgFuhlsbuettel-Germany-1961-1990.png|1960-1990]]'' }} {{Weather box | width=auto | collapsed = y <!-- y, if you have normal updates --> | open = | metric first = y <!-- always, except UK or US cities --> | single line = y | location = Хамбурга ([[Аеродром Хамбург]]), елевација: 15 m, 1961-1990 нормале и екстреми | Jan mean C =0.5 | Feb mean C =1.1 | Mar mean C =3.7 | Apr mean C =7.3 | May mean C =12.2 | Jun mean C =15.5 | Jul mean C =16.8 | Aug mean C =16.6 | Sep mean C =13.5 | Oct mean C =9.7 | Nov mean C =5.1 | Dec mean C =1.9 | Jan high C =2.7 | Feb high C =3.8 | Mar high C =7.2 | Apr high C =11.9 | May high C =17.0 | Jun high C =20.2 | Jul high C =21.4 | Aug high C =21.6 | Sep high C =18.0 | Oct high C =13.3 | Nov high C =7.6 | Dec high C =4.0 | Jan record high C =12.8 | Feb record high C =16.7 | Mar record high C =23.0 | Apr record high C =29.7 | May record high C =29.2 | Jun record high C =32.7 | Jul record high C =33.2 | Aug record high C =34.8 | Sep record high C =30.3 | Oct record high C =24.0 | Nov record high C =20.2 | Dec record high C =15.7 | Jan low C =-2.2 | Feb low C =-1.8 | Mar low C =0.4 | Apr low C =3.0 | May low C =7.2 | Jun low C =10.4 | Jul low C =12.2 | Aug low C =11.9 | Sep low C =9.4 | Oct low C =6.3 | Nov low C =2.5 | Dec low C =-0.7 | Jan record low C =-20.8 | Feb record low C =-18.7 | Mar record low C =-13.8 | Apr record low C =-6.5 | May record low C =-2.2 | Jun record low C =0.6 | Jul record low C =4.2 | Aug record low C =1.8 | Sep record low C =-0.6 | Oct record low C =-3.3 | Nov record low C =-15.4 | Dec record low C =-18.5 | precipitation colour = green | Jan precipitation mm =61.0 | Feb precipitation mm =41.0 | Mar precipitation mm =56.0 | Apr precipitation mm =51.0 | May precipitation mm =57.0 | Jun precipitation mm =74.0 | Jul precipitation mm =82.0 | Aug precipitation mm =70.0 | Sep precipitation mm =70.0 | Oct precipitation mm =63.0 | Nov precipitation mm =71.0 | Dec precipitation mm =72.0 | Jan sun =42.2 | Feb sun =67.0 | Mar sun =104.7 | Apr sun =160.7 | May sun =216.8 | Jun sun =221.8 | Jul sun =206.7 | Aug sun =207.3 | Sep sun =141.1 | Oct sun =100.7 | Nov sun =53.0 | Dec sun =35.2 | unit precipitation days = 1.0 mm | Jan precipitation days =12.0 | Feb precipitation days =9.0 | Mar precipitation days =11.0 | Apr precipitation days =10.0 | May precipitation days =10.0 | Jun precipitation days =11.0 | Jul precipitation days =12.0 | Aug precipitation days =11.0 | Sep precipitation days =11.0 | Oct precipitation days =10.0 | Nov precipitation days =12.0 | Dec precipitation days =12.0 | source = [[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]<ref name = noaa>{{cite web | url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_VI/DL/10147.TXT | title = Hamburg-Fuhlsbüttel (10147) - WMO Weather Station | accessdate=7. 2. 2019 | publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]}}</ref> }} == Историја == {{...}} === Административна подела === Хамбург је подељен на седам округа: {| class="wikitable sortable" style="text-align:right; font-size:90%;" |- style="text-align:center;" ! style="background:#ccc;"| '''Округ''' || Име на немачком || style="background:#ccc;"| Становништво<br /><small>31.&nbsp; дец. 2006.</small> || style="background:#ccc;"| Површина<br />у -{km²}- ! class="unsortable" rowspan="13" | [[Датотека:Hamburg Bezirke.svg|320п]] |- | style="text-align:left;"| [[Алтона]] || style="text-align:left;"| -{Altona}- || 246.936 || 78,3 |- | style="text-align:left;"| [[Бергедорф]] || style="text-align:left;"| -{Bergedorf}- || 118.789 || 154,8 |- | style="text-align:left;"| [[Еимсбител]] || style="text-align:left;"| -{Eimsbüttel}- || 248.233 || 50,1 |- | style="text-align:left;"| [[Харбург]] || style="text-align:left;"| -{Harburg}- || 200.134 || 161 |- | style="text-align:left;"| [[Центар (Хамбург)|Центар]] || style="text-align:left;"| -{Hamburg-Mitte}- || 238.257 || 107,1 |- | style="text-align:left;"| [[Север (Хамбург)|Север]] || style="text-align:left;"| -{Hamburg-Nord}- || 283.246|| 57,8 |- | style="text-align:left;"| [[Вандсбек]] || style="text-align:left;"| -{Wandsbek}- || 408.032 || 147,5 |} Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове [[окружна скупштина]]. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15. == Становништво == С обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]], у [[17. век]]у је био највећи немачки град. Непосредно пре почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] Хамбург је већ имао 1,68 милиона становника ([[1939]]). Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је достигао [[1964]]. године. Након тога почиње субурбанизовање Хамбурга и до [[1986]]. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: [[1. август]] [[2005]]) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка [[главни град|метропола]]. Становништво је [[мултикултуризам|мултикултурално]]. 14,9% (255.070 у [[децембар|децембру]] [[2004]]) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла. Старосна структура: * млађи од 18 година: 16,1% * 18-60 година: 60,0% * више од 60 година: 23,9% === Религија === Од времена [[Протестантска реформација|реформације]] град има [[протестантизам|евангеличко-лутеранско]] обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне [[лука|луке]], Хамбург је одавно врло отворен свим [[конфесија]]ма. Тако је [[1834]]. овде основана прва немачка [[баптисти]]чка заједница. Осим тога, од [[1995]]. овде је и седиште [[католичка црква|римокатоличке]] Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео [[муслимани|муслиманског]] становништва, а постоји и врло активна [[Јевреји|јеврејска]] заједница. === Језик === До дубоко у [[19. век]], [[нисконемачки језик]] је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је [[високонемачки језик|високонемачки]] био језик којим се писало, а до средине [[20. век]]а је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору. Од времена великог таласа усељавања 1960-их су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава [[португалски језик|португалски]], док [[турски језик|турски]] и [[курдски језик|курдски]] превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу. == Привреда == {{...}} === Саобраћај === {{...}} == Партнерски градови == * {{зас|United States}} [[Датотека:Flag of Illinois.svg|20п|Илиноис]] [[Чикаго]], [[Илиноис]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], од [[1994]] * {{зас|Germany}} [[Датотека:Flag of Saxony.svg|20п|Саксонија]] [[Дрезден]], [[Саксонија]], [[Немачка]], од [[1987]] * {{зас|Nicaragua}} [[Леон (Никарагва)|Леон]], [[Никарагва]], од [[1989]] * {{зас|France}} [[Марсељ]], [[Француска]], од [[1958]] * {{зас|Japan}} [[Осака]], [[Јапан]], од 1989 * {{зас|Czech Republic}} [[Праг]], [[Чешка]], од [[1990]] * {{зас|People's Republic of China}} [[Шангај]], [[Кина]], од [[1986]] * {{зас|Russia}} [[Санкт Петербург]], [[Русија]], од [[1957]] == Галерија == <gallery> Датотека:Hamburgfromair.JPG|Поглед на Хамбург из ваздуха Датотека:Speicherstadt (Hamburg-HafenCity).1.hf.phb.ajb.jpg|Градски канали Датотека:Binnenalster am Abend.jpg|Поглед на Хамбург и језеро Датотека:Hamburg, Landungsbrücken -- 2016 -- 3138-44.jpg|Лука Хамбург Датотека:Alte Harburger Elbbrücke - Harburger Portal 03.jpg|Мост на Елби (Харбургер) Датотека:Sankt-Michaelis-Kirche Hamburg.jpg|Црква светог Михаила Датотека:Hamburg Musikhalle 01 KMJ.jpg|Музикхале Датотека:Chilehaus - Hamburg.jpg|Чилехаус Датотека:2013-06-08 Highflyer HP L4733.JPG|Железничка станица </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Државе Немачке}} {{подножје|Њемачка}} [[Категорија:Хамбург| ]] [[Категорија:Немачке државе]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] t0ddeehd6r2a7vhbn9qj3rjpaka9x6x 0 76722 30099138 29918400 2025-06-27T21:46:32Z Sadko 25741 /* Војник, полицајац, рат */ 30099138 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Насер Орић | слика = Naser Oric.jpg | опис_слике = Орић пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]] (2008) | датум_рођења = {{датум рођења|1967|03|03|год=да}} | место_рођења = [[Доњи Поточари]] | држава_рођења = [[СР Босна и Херцеговина]], [[СФР Југославија]] | супружник = Амра Алајбеговић | деца = 4<ref>[https://faktor.ba/vijest/naser-oric-dobio-cetvrto-dijete/3395 Naser Orić dobio četvrto dijete] {{bs}}</ref> | род = [[Армија Босне и Херцеговине]] | године_службе = 1992—1995. | чин = бригадир | јединица = 28. дивизија | командант = у [[Сребреница|Сребреници]] | битке = [[рат у Босни и Херцеговини]] }} '''Насер Орић''' ([[Доњи Поточари]], [[3. март]] [[1967]]) бивши је командант јединица [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ) на територији [[Сребреница|Сребренице]] током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]].<ref name="autogenerated1">{{cite web|author= |url=http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf |title=Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 2 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013}}</ref> За његово деловање у рату првостепено је осуђен за [[Ратни злочин|ратне злочине]] над [[Срби у Босни и Херцеговини|Србима]] и осталим небошњацима, али је у апелационом поступку ослобођен свих оптужби. == Биографија == Рођен је у [[Доњи Поточари|Доњим Поточарима]] у општини [[Општина Сребреница|Сребреница]] ([[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]).<ref name="autogenerated2">{{cite web|author= |url=http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf |title=Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 1 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013}}</ref> Његов деда је био [[Усташка војница|усташа]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=it1IAQAAIAAJ|title=Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995|publisher=Office of Russian and European Analysis|location=[[Washington, D.C.]]|page=342|year=2002|isbn=978-0-16-066472-4|oclc=50396958|ref={{harvid|CIA|2002}}}}</ref><ref name="Mann">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=cGHGPgj1_tIC&printsec=frontcover|title=The Dark Side of Democracy: Explaining Ethnic Cleansing|last=Mann|first=Michael|publisher=Cambridge University Press|location=[[Cambridge]]|page=417|year=2005|accessdate=14. 2. 2014|ref=Mann}}</ref> Завршио је средњу школу за металостругара.<ref name="Mann"/> У марту 2021. године дијагностикована му је тешка [[упала плућа]] изазвана [[вирус корона|вирусом корона]]. Дана 13. марта исте године прикључен је на [[кисеоник]] јер му се стање погоршало.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/svet/naser-oric-pozitivan-na-korona-virus-smesten-u-ukc-tuzla-i-prikljucen-na-kiseonik/|title=Naser Orić pozitivan na korona virus, smešten u UKC Tuzla i priključen na kiseonik|website=danas.rs|date=13. 3. 2021|accessdate=13. 3. 2021}}</ref> === Војник, полицајац, рат === Током служења обавезног војног рока у периоду [[1985]]—[[1986]]. године био је припадник специјалних јединица [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА) за атомску и хемијску одбрану.<ref name="autogenerated2" /> Напустио је ЈНА са чином десетара.{{чињеница|date=09. 2019.}} Током [[1988]]. године је завршио шестомесечни курс у [[Земун]]у и радио у полицијској станици Савски венац у [[Београд]]у као приправник. Као члан полицијске јединице за специјалне акције, имао је обуку још две године. Насер Орић је [[1990]]. године пребачен на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] као члан јединица за специјалне акције МУП-а [[Србија|Републике Србије]]. По повратку у Београд је био телохранитељ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], а током [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрација 9. марта]] је учествовао у хапшењу [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. Ноћу је радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро” у Кнез Михајловој улици. Насер Орић је [[5. август]]а [[1991]]. године засновао радни однос у полицијској станици на [[Илиџа|Илиџи]], на периферији [[Сарајево|Сарајева]]. Крајем [[1991]]. године прекомандован је у полицијску станицу у [[Сребреница|Сребреници]] и [[8. април]]а [[1992]]. године је унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.{{чињеница|date=09. 2019.}} Као полицајац, током већ избилог [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]], Орић је [[20. мај]]а [[1992]]. године постављен на функцију команданта штаба Територијалне одбране у Сребреници а од [[1. јул]]а [[1992]]. године и за члана ратног председништва Сребренице.<ref name="autogenerated1" /> Почетком новембра 1992. године је постављен на положај команданта Обједињених оружаних снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина [[Братунац]], [[Власеница]] и [[Зворник]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/ori-3ai050630e.pdf |title=Трећа проширена оптужница пред Хашким трибуналом против Насера Орића, тачка 7 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013}}</ref> Ове оружане снаге су [[1. јануар]]а [[1994]]. године преименоване у „Штаб 8. оперативне групе Сребреница”.<ref name="autogenerated1" /> Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села [[1992]]—[[1993]], у општинама Братунац и [[Сребреница]].{{чињеница|date=09. 2019.}} Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у јулу 1995. године, пре него што је [[Војска Републике Српске]] заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије РБиХ.{{чињеница|date=09. 2019.}} [[Сефер Халиловић]], начелник главног штаба Армије РБиХ је [[15. април]]а [[1993]]. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање ({{јез-енгл|certificate of merit}}), а у периоду пре [[1. март]]а [[1994]]. године највеће војно одликовање Армије РБиХ, [[Златни љиљан (одликовање)|Златни љиљан]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.icty.org/x/cases/oric/tjug/en/ori-jud060630e.pdf |title=Пресуда Хашког трибунала Насеру Орићу, изречена 30. јуна 2006, члан број 4 |date= |website= |publisher= |access-date=15. 4. 2013}}</ref> Орић је после потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]] и престанка рата у БиХ отворио [[Fizička vežba|фитнес]] клуб у [[Тузла|Тузли]].<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2017/10/05/naser-ori%C4%87-srebreni%C4%8Dki-komandant-kojeg-istovremeno-i-vole-i-preziru-10-02-2017/?lang=sr|title=Naser Orić: Srebrenički komandant kojeg istovremeno i vole i preziru|date=2017-10-05|website=Balkan Insight|language=sr-RS|access-date=2021-07-09}}</ref> === Суђење === Осумњичен је [[28. март]]а [[2003]]. за ратне злочине над Србима; две оптужнице за индивидуалну одговорност, четири за командну одговорност. Ухапшен је [[10. април]]а [[2003]]. године од стране [[СФОР|СФОР-а]].<ref name="RSE"/> На суду се појавио [[15. април]]а [[2003]]. године и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.{{чињеница|date=09. 2019.}} Оптужен је да је убио седморо Срба за време 1992. и/или 1993. године у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело [[6. октобар|6. октобра]] [[2004]]. године и оптужба је завршила случај [[1. јун]]а [[2005]]. године. Недељу дана касније трибунал је повукао две оптужнице против њега. Одбрана је почела [[4. јул]]а [[2005]]. године и завршила [[10. април]]а [[2006]]. године. Орић је [[30. јун]]а [[2006]]. године осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992—93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело{{појаснити|date=09. 2019.|reason=дати примере безобзирног разарања са поузданим референцама|text=безобзирног разарања градова и села}}, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких{{који|date=09. 2019.|text=којих}} од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге Срба из БиХ оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98{{појаснити|date=09. 2019.|reason=шта је „бис”|text=бис}} Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Као олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом” и „извесно кајање”, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску.{{чињеница|date=09. 2019.}} Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је [[3. јул]]а [[2008]]. године, после жалбе, правоснажно ослобођен од свих навода који су га у оптужници теретили за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села у периоду децембар 1992. — март 1993. године,<ref name="RSE"/><ref name="justice-report"/> што је изазвало бурне реакције већине српске јавности јер је овом пресудом ослобођен и кривице за злочине над Србима; судија Волфганг Шомбург рекао је да је доказано да су тешки злочини над Србима у Сребреници почињени без поговора, али да није било доказа на основу којих би Орић био осуђен.<ref name="RSE"/> Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини{{који}} над српским становништвом,{{чињеница|date=09. 2019.|reason=навести извор да је Судско веће изјавило да „иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом...”}} није доказано да постоји Орићева кривица за њих.{{чињеница|date=09. 2019.}} Након што је ухапшен у октобру 2008. године, Орића је [[24. јун]]а [[2009]]. године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања [[оружје|оружја]] и [[експлозив|експлозивних направа]].<ref name="blic.rs 1">Танјуг. [http://www.blic.rs/hronika.php?id=98748 Насер Орић осуђен на две године затвора] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/hronika.php?id=98748 |date=20090627091407 }}. Блиц (2009)</ref> Тужилаштво Републике Србије води истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду априла 1992. — јуна 1995. године које су учиниле муслиманске снаге под командом Насера Орића.<ref name="Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41202 Радио телевизија Републике Српске: Србија ће тражити да саслуша Младића у вези са Орићем, 5. 6. 2011.] {{ср}}</ref> Пред Већем Одела I за ратне злочине [[Суд Босне и Херцеговине|Суда БиХ]] пресудом од [[9. октобар|9. октобра]] [[2017]]. године након главног претреса (правоснажна пресуда је пред другостепеним Већем саопштена [[30. новембар|30. новембра]] [[2018]]. године) Орић је ослобођен (према оптужби по члану 144 Кривичног закона СФРЈ) кривице за ратне злочине над ратним заробљеницима у Сребреници и Братунцу (три заробљеника ’српске националности’ 1992. године у селима Залазје, Лолићи и Куњерац), као и Сабахудин Мухић.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3339511/naser-oric-oslobodjen-optuzbi-za-ratni-zlocin-.html Насер Орић ослобођен оптужби за ратни злочин]</ref><ref>[http://www.politika.co.rs/scc/clanak/390376/Naser-Oric-osloboden-krivice-za-zlocin-nad-Srbima Насер Орић ослобођен кривице за злочине над Србима]</ref><ref>[http://ba.n1info.com/Vijesti/a300783/Zavrsen-proces-protiv-Nasera-Orica.html Završen proces protiv Nasera Orića] {{bs}}</ref><ref>[https://ba.voanews.com/a/presuda-ori%C4%87u-i-muhi%C4%87u-za-ratne-zlo%C4%8Dine/4680942.html Naser Orić i Sabahudin Muhić oslobođeni krivice za ratne zločine u Srebrenici i Bratuncu] {{bs}}</ref> Пред [[Хашки суд|Хашким судом]], Орић је ослобођен од свих навода који су га у оптужници теретили за злочине почињене на подручју Сребренице и околних села у периоду децембра 1992. — марта 1993. године; одлуку је [[3. јул]]а [[2008]]. године донело Апелационо веће Трибунала.<ref name="RSE">[https://www.slobodnaevropa.org/a/1181509.html Hag: Naser Orić oslobođen krivice] {{bs}}</ref><ref name="justice-report">[http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/icty-mksj-osloba%C4%91aju%C4%87a-presuda-za-nasera-ori%C4%87a ICTY/MKSJ: Oslobađajuća presuda za Nasera Orića] {{Wayback|url=http://www.justice-report.com/bh/sadr%C5%BEaj-%C4%8Dlanci/icty-mksj-osloba%C4%91aju%C4%87a-presuda-za-nasera-ori%C4%87a |date=20190924213808 }} {{bs}}</ref> Према првостепеној пресуди од [[30. јун]]а [[2006]]. године је крив (по командној одговорности) и осуђен на две године затвора зато што „није предузео мере да спречи убиства и окрутан третман према групи Срба из БиХ” који су били притворени у згради полицијске станице у Сребреници [[27. децембар|27. децембра]] [[1992]]. — [[20. март]]а [[1993]]. године.<ref name="justice-report"/> Оптужница у [[Хаг]]у је против Орића била подигнута [[28. март]]а [[2003]]. године, а у [[Схевенинген]] је из [[Сарајево|Сарајева]] пребачен [[11. април]]а [[2003]]. године јер се добровољно предао<ref name="justice-report"/> (ухапсили су га припадници [[СФОР|СФОР-а]]);<ref name="RSE"/> суђење је почело [[6. октобар|6. октобра]] [[2004]]. а завршено [[10. април]]а [[2006]]. године, уз 80 сведока и 1.639 материјалних доказа;<ref name="justice-report"/> тужилаштво је тражило казну од 18 година затвора, а одбрана ослобађајућу пресуду.<ref name="RSE"/> У [[депеша]]ма објављеним [[2021]]. године тврди се да је Орић одговоран за шверц, организовање [[проституција|проституције]], крађу и убиства у Сребреници.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/476808/Oric-prodavao-hranu-iz-magacina-a-u-Srebrenici-gladovali|title=Орић продавао храну из магацина а у Сребреници гладовали|website=[[Политика (новине)|politika.rs]]|accessdate=11. 4. 2021}}</ref> Према тврдњама Владимира Вукчевића који се позивао на исказ једног ратног друга и познаника Орића, он је лично убио једног судију тако што му је забио нож у око а потом га заклао.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/vukcevic-na-vlasti-je-antihaski-lobi-a-dolovac-godinama-cini-krivicna-dela/|title=Vukčević: Vučić upropastio dokaz protiv Orića, a Dolovac čini krivična dela|date=2021-07-08|website=N1|language=sr-RS|access-date=2021-07-09}}</ref> == Види још == * [[Покољ у Бјеловцу 1992.]] == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.un.org/icty/indictment/english/ori-ii030328e.htm Хашка оптужница против Насера Орића] * [https://web.archive.org/web/20060721152501/http://213.222.3.5/srebrenica/toc/p2_c02_s004_b01.html Извештај холандског батаљона о догађајима у Сребреници (2002)] * [https://web.archive.org/web/20080714065252/http://www.haverford.edu/relg/sells/reports/UNsrebrenicareport.htm Извештај Уједињених нација (1998)] * [https://web.archive.org/web/20100423051303/http://www.scribd.com/doc/24321277/Naser-Oric-Srebrenica-Svjedoci-i-Optuzuje-1992-1994 „Сребреница свједочи и оптужује, Геноцид над Бошњацима у источној Босни (средње Подриње) — Насер Орић], -{Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana}- * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=879 Досије Насер Орић („Вечерње новости”, фељтон, јун 2015)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=879 |date=20150702235450 }} * [https://www.blic.rs/vesti/hronika/ko-je-naser-oric-za-bosnjake-ratni-heroj-za-srbe-zlocinac/l7skjwh Ко је Насер Орић? За Бошњаке ратни херој, за Србе злочинац („Блиц”/Танјуг, чланак, октобар 2017)] * [https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-46401332 Ослобођен Насер Орић: „Свако у Босни има своје хероје” (Би-Би-Си на српском, чланак, новембар 2018)] * [https://www.glassrpske.com/cir/komentar/kolumne/naser-najskuplja-bosnjacka-rijec/2304 Насер, најскупља бошњачка реч (Глас Српске, ауторски текст, јул 2015)] * [https://zurnal.info/novost/20727/kada-heroji-i-zlocinci-ostanu-sami Напад горе, одбрана доле: Када хероји и злочинци остану сами (Журнал.инфо, ауторски текст, октобар 2017)] {{Распад СФР Југославије}} {{Подножје|Биографија|СФР Југославија|Сукоби на територији СФРЈ|Босна и Херцеговина}} {{СОРТИРАЊЕ:Орић, Насер}} [[Категорија:Рођени 1967.]] [[Категорија:Сребреничани]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Официри АРБиХ]] [[Категорија:Ослобођени пред Хашким трибуналом]] [[Категорија:Бошњаци]] 6yyg5r3459mp47r0e4u2zgof2jejv31 0 77276 30099103 29341206 2025-06-27T21:09:07Z ~2025-91029 447269 30099103 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Ужичка лепиња | слика = Датотека:Zlatiborska komplet lepinja.jpg | слика_ширина = | слика_опис = | друго_име = {{ublist | комплет лепиња | лепиња са све }} | национална_кухиња = [[Српска кухиња|српска]] | место_порекла = [[Златибор]], [[Ужице]] | регија/држава = [[Србија]] | креатор = | врста_јела = | температура = | рок_трајања = | главни_састојци = {{ublist | [[лепиња]] | [[претоп]] | [[Јаје (храна)|јаје]] | [[кајмак]] }} }} '''Ужичка лепиња''' (такође, '''комплет лепиња''' или '''лепиња са све''') је локални специјалитет који се данас спрема у многим пекарама и кафанама ужичког и златиборског краја, односно на простору [[Златиборски управни округ|Златиборског округа]] и западне [[Србија|Србије]].<ref>[http://kakonapraviti.net/komplet-lepinja-recept.html Užička ili komplet lepinja] {{Wayback|url=http://kakonapraviti.net/komplet-lepinja-recept.html |date=20111209075727 }}</ref> == Начин припреме == У изворној варијанти за припрему овог оброка потребна је пећ на дрва, лепиња, претоп, [[Јаје (храна)|јаје]] и [[кајмак]]. Лепиња погача или сомун је основа и по могућству узима се она која није тако мекана и нема тесто као обичан хлеб, већ су „мехурићи“ доста већи. Она се засече по хоризонтали са благим удубљењем према средини, тако да буде налик на посуду а горњи део налик је на поклопац. Прво се доњи део премаже зрелијим кајмаком, по могућству златиборским или ужички, јер је важно да се током печења не отопи. Преко кајмака се потом размути јаје. Затим се све стави у загрејану пећницу и пече око 10 минута (зависно од тога да ли се жели мекша или хрскавија лепињу).<ref>{{Cite web|url=https://www.coolinarika.com/recept/uzicka-komplet-lepinja-fccd2350-63df-11eb-8055-0242ac120023|title=Užička komplet lepinja|date=2011-05-01|website=Coolinarika|language=hr-HR|access-date=2023-12-16}}</ref> Након печења, лепиња се извади из пећнице и прелије загрејаним претопом.који се сипа преко поклопаца који се држи изнад лепиње и тако слива на лепињу. Евентуално по жељи и укусу купца или кувара у лепињу се може додати и пршута. Овај специјалитет има велику калоријску вредност.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/589727/Komplet-lepinja-najbolji-dorucak-na-svetu-u-2023|title=Комплет-лепиња најбољи доручак на свету у 2023.|last=Пејовић|first=Бранко|website=Politika Online|access-date=2023-12-16}}</ref> Битно је да се са припремом почне док је лепиња још свежа. Претоп („моца“, „моча“ или „софт“) слана масноћа настала печењем меса, главни састојак.Добија се тако што се сачува сок настао после печења јагњета и прасета који се добро помеша и остави да се охлади. Како се претоп хлади, у посуди се одваја маст нагоре, а надоле желатин који је тамномрке боје, веома слан и садржи одговарајући проценат воде. За добијање оригиналног претопа потребно је да се пече цело [[Домаћа овца|јагње]] или [[Домаћа свиња|прасе]] у одговарајућој [[Пећница|пећи]].<ref>{{Cite web|url=https://recepti.zena.blic.rs/35098|title=Užička komplet lepinja, može i kod kuće - SuperRecepti.rs|website=recepti.zena.blic.rs|access-date=2023-12-16}}</ref> Постоје разне варијације, па се комплет лепиња прави и са много већим погачама или се прави као [[торта]], „лепиња на спрат“ и сл. == Начин конзумирања јела == Комплет лепиња се традиционално једе прстима и данас, обично прво „поклопац“, који се може кидати у парчиће и умакати у средину а након тога прећи на остатак, или по жељи. У данашње време уз комплет лепињу се сервира [[јогурт]] или домаће кисело млеко у земљаном ћупу, што даје посебан укус овом оброку.<ref name=":0" /> == Референце == {{извори}} == Види још == * [[Златиборска пршута]] {{подножје|Кулинарство|Србија}} [[Категорија:Култура у Ужицу]] [[Категорија:Српска кухиња]] 8ilwtwqdunptalc07vd5ud4kyiosjys 0 81021 30099135 29989287 2025-06-27T21:45:48Z ~2025-89790 447284 Slovna greska 30099135 wikitext text/x-wiki {{ Острво |име = Тасос |име 2 = Θάσος |слика = Thassos topographic map sr.svg |град = [[Лименас (Тасос)]] |стан = 13527 |датум пописа = 1991 |мапа = Greece |гшир = 40.683333 |гдуж = 24.65 |површина = 380 |ширина = |дужина = |врх = Ипсарио |висина = 1.405 |врста = |вода = [[Тракијско море]] |држава = {{застава|Грчка}} }} '''Тасос''' ({{јез-грч|Θάσος}} [''-{Thásos}-'']) је [[Грчка острва|грчко острво]] које се налази у сјеверним [[Егејско море|Егејима]], тј. сјевероисточном дијелу [[Грчка|Грчке]]. Острво чини истоимени округ и општина [[Периферија Источна Македонија и Тракија|периферије Источна Македонија и Тракија]]. Главно место на острву и управо средиште је градић [[Лименас (Тасос)]].<ref>{{cite web |title=Tasos |url=http://www.oktopod.rs/sr/tasos/40 |website=Oktopod |accessdate=29. 1. 2019}}</ref> == Природни услови == Од [[Егејска Македонија|македонске]] обале острво је удаљено свега 8&nbsp;km, а уједно представља најсјеверније острво грчког архипелага у [[Егејско море|Егејском мору]]. Историјски острво припада покрајини [[Тракија]]. === Рељеф === Површина Тасоса износи округло 390 -{[[квадратни километар|km²]]}-, што га чини '''деветим''' по величини острвом [[Грчка|Грчке]]. Највиши врх, на овоме иначе веома брдовитом острву, јесте мермерни масив [[Ипсарион]] (1.206 -{m}-). Главном острву, припадају још три веома малена острва: [[Тасопуло]] на сјеверној страни, [[Кинира (острво)|Кинира]] на источној страни и [[Панагија (острво)|Панагија]] на јужној, са укупном површином од 0,4 -{[[квадратни километар|km²]]}- и узвишењима од 60 до 80 -{m}-. Обала острва није превише разуђена. === Геологија и структура тла === Састав централних планина острва углавном чине солне ([[силикати]], [[алуминати]]) и [[Кречњак|кречњачке]] наслаге, које су се под утицајем спољашњих фактора ([[притисак]], [[температура]]...) потпуно преобразиле у кристалне плоче и у стијене различитог састава (од кречњачког до [[мермер]]ног). == Историја == Острво су колонизовали [[Феникија|Феничани]] још у [[стари век|старом веку]], а на острво су их највјероватније привукле богате [[Злато|златне]] жиле. Поред њих на острву су живјели и [[Трачани]]. Феничани су на Тасосу подигли [[Херкул]]ов храм, који је у [[Херодот]]ово вријеме још увијек постојао. Острво је добило име по [[Тасус]]у, [[Феникс]]овом сину, који је био вођа народа Феничани.<ref>{{cite web |title=Тасос |url=https://www.atlantic.travel/Letovanje/Grcka/Apartmani/Tasos#quickset-apartmani_gr_ka_tasos2 |website=Аtlantic |accessdate=29. 1. 2019}}</ref> Године [[720. п. н. е.]] или [[708. п. н. е.]] на Тасос су колонизовани [[Грци]] са острва [[Парос]]. У рату против Сајанаца, једног тракијског племена, Грци са Пароса су преузели власт над острвом предвођени [[lirika|лиричарем]] и плаћеним ратником, [[Архилохос]]ом ({{Грчки1|Αρχιλοχος}}). Потом су Грци проширили своју власт и на тракијско копно, гдје су запосјели [[рудник]]е [[Злато|злата]], много богатије него на самом Тасосу. Из тих извора Тасијанци (Грци са Тасоса) су стекли велико богатство, тако да је по глави долазило 200 или чак 300 [[надареност|талената]] ([[Антика|антички]] новац). Херодот, који је једном посјетио Тасос, записао је да су најбогатији рудници злата на острву отворени још за вријеме Феничана, и да се налазе на источној страни острва, која гледа према [[Самотрака|Самотраки]]. Острво је постало значајно током [[Јонски устанак|Јонског устанка]] против [[Ахеменидско царство|Персије]], али су становници острва доста пропатили током [[Грчко-персијски ратови|Персијских ратова]]. Након слома [[Милет]]а, [[494. п. н. е.]], јонски вођа је организовао опсаду Тасоса. Опсада му није успјела, али упозорени овом опасношћу, Грци са Тасоса су уложили своје залихе у изградњу ратних бродова и ојачавање својих утврђења. То је прилично узбунило Персијанце, па је њихов цар [[Дарије I|Дарије]] наредио Ташанима да му се предају бродови а одбрамбени зидови и утврде сруше. Након грчке побједе над персијским царем [[Ксеркс I|Ксерксесом]] ({{Грчки|Ξερξης}}), Ташани су се учланили у [[Делски савез]], али не задуго, због разлика у плаћању пореза ради њихових рудника и развијене трговине ускоро су се побунили. [[Атина|Атињани]] под вођством [[Кимон]]а су их побиједили на мору, и након опсаде која је трајала дуже од двије године, успјели су да освоје престолницу Тасос [[463. п. н. е.]] Присилили су Ташане да поруше своје одбрамбене зидове, да предају ратне бродове, плате одштету те годишњи износ од 21 талента почевши од [[449. п. н. е.]], а по 30 талената од [[445. п. н. е.]] Такође, били су присиљени да напусте своје власништво на копну. [[441. п. н. е.]], за вријеме револуције атинске олигархије (мањина), Тасос се поново побунио против [[Атина|Атине]] и прихватио је лакедемонијског (спартанског) владара, али [[407. п. н. е.]] представници из [[Античка Спарта|Лакедемона]] ({{Грчки|Λακεδαιμωνа}}) су протјерани, те је поново прихваћена власт [[Атина|Атињана]] под вођством [[Тразибул|Трасибула]]. Послије [[Битка код Егоспотама|Битке код Егоспотама]], [[405. п. н. е.]], Тасос је поново пао у руке Лакедемона којим је управљао [[Лисандар]]. Он је на Тасосу формирао декадархију (врховни орган из десет чланова). Међутим Атина је поново преузела острво, што је био један од главних разлога неслагања између њих и [[Филип II Македонски|Филипа II]] Македонског. [[340. п. н. е.]] Филип је постао владар острва. Касније, у сукобу између [[Римљани|Римљана]] и [[Филип III Аридеј|Филипа III Македонског]], Тасос се потчинио Филипу, али је његова слобода ипак пала у руке Римљана и тако „слободан“, Тасос је под [[Антички Рим|Римљанима]] остао све до у [[Плиније Старији|Плинијево]] вријеме. Под Римљанима је острво било од [[197. п. н. е.]], а од [[4. век|4. вијека]] Тасос је био под [[Византијско царство|Византијским царством]]. Након периода римљанске окупације, Тасос је освојило [[Османско царство]] у [[1462]].-ој години. [[Султан]] [[Махмуд II]] је острво поклонио [[Мехмет Али]]ју од [[Египат|Египта]], те је острво било у његовом приватном власништву. Године 1914., током [[Балкански ратови|Балканских ратова]], острво је ослободио грчки адмирал Павлос Кунтуриотис (''Pávlos Kountouriótis''), па је Тасос, Будимпештанским споразумом, коначно постао дио [[Грчка|Грчке]]. Антички град Тасос, престоница, некад се налазио на сјеверној страни острва, имао је двије луке, од којих је једна била затвореног типа. [[Архилохус]] је описао Тасос као " једну магарећу кичму, прекривену дивљом шумом“. Овај опис је потпуно разумљив када се зна да је острво веома брдовито и богато [[шума]]ма [[Јела|јеле]]. Поред рудника злата, Тасос је у [[Антика|античко]] вријеме био на гласу и због [[Вино|вина]], коштуњавих плодова и [[Трговина|трговине]]. === Становништво === Број сталних становника на Тасосу износи око 13.000 ([[2021]]). Кретање боја становника током прошлих деценија било је следеће: {| class="wikitable" |- ! Година !! Становништво !! Промјена !! Градско становништво !! промјена <!--!! Density--> |- | [[1981]]. || 2.312 || - || - || - <!--|| -/km²--> |- | [[1991]]. || 2.600 || - || 288/12,46% || 13.527 <!--|| -/km² |- | [[2001]]. || - || - || - || - || -/km²--> |} Данашње главно мјесто острва је [[Лименас]] или Тасос, иако је антички град Тасос на другој страни острва, док се некадашње главно мјесто острва називало [[Теологос (Тасос)|Теологос]], а оно се налази у самој унутрашњости острва. Градић Тасос има пар школа, читаоницу, гимназију, цркву и један сквер (''plateia''). === Насеља === [[Датотека:Thassos-Limenas.jpg|мини|десно|300 п|Главно мјесто острва, Лименас (''Liménas'')]] [[Датотека:2011 Dimos Thasou.svg|мини|300п|Општина Тасос на карти периферије Источна Македонија и Тракија]] * [[Алики (Тасос)|Алики]] * [[Астрида]] * [[Велики Принос]] * [[Глифада (Тасос)|Глифада]] * [[Калирахи]] * [[Кастро (Тасос)|Кастро]] * [[Кинира (Тасос)|Кинира]] * [[Лефки (Тасос)|Лефки]] * [[Ливади]] * [[Лименас]] или Тасос * [[Лименарија]] * [[Макријамос]] * [[Мали Принос]] * [[Маријес]] * [[Нистери]] * [[Ормос Прину]] * [[Панагија (Тасос)|Панагија]] * [[Парадисос (Тасос)|Парадисос]] * [[Паралија Астридос]] * [[Потамија]] * [[Потос (Тасос)|Потос]] * [[Принос]] * [[Псили Амос]] * [[Рахони]] * [[Росонгремос]] * [[Свети Андреј Принос]] * [[Скала Калирахис]] * [[Скала Марион]] * [[Скала Рахониу]] * [[Скала Сотирос]] * [[Скидија]] * [[Сотирас]] * [[Теологос (Тасос)|Теологос]] * [[Тимонија]] * [[Хриси Амудија]] [[Датотека:Limanes panorama.jpg|мини|750 п|центар|Панорама Лименаса или Тасоса]] === Привреда === Између осталих чинилаца, [[туризам]] представља најзначајнији [[Привреда|привредни]] фактор. [[Датотека:Алики Тасос Грчка 14 06 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|без|мини|517x517п|Алики плажа и насеље]] Најпознатије плаже Тасоса су: Плажа у Потосу, Алики, Лименас, Голден бич, Макријамос, Пефкари, Скала Потамиа и Скала Сотирос.<ref>{{Cite web|url=https://www.dreamland.travel/turisticki-vodic/tasos-plaze|title=Тасос плаже|date=21.05.2021.|website=Дреам Ланд|url-status=live}}</ref> Најважнији производи овога острва су [[мермер]], [[мед]], [[маслиново уље]], узгој [[Овца|оваца]], [[коза]] и [[рибе|рибарство]]. Обрада руде [[цинк]]а и [[Жива|живе]] почела је [[1939]]. године, а до [[1964]]. вадила се и руда [[Гвожђе|гвожђа]]. Раније је на острву у функцији била и [[дрвна индустрија]]. Тасос, који је некада био познат по своме [[Вино|вину]], данас узгаја [[Винова лоза|винову лозу]] само за властите потребе. === Манастири и цркве === На острву постоји неколико лепих манастира. Скоро свако насеље има цркву. Једна од туристичких атракција је [[Манастир светог Архангела Михаила (Тасос)|Манастир св. Архангела Михаила]] на једној литици на југу острва. Интересантан је и [[Манастир Успења Пресвете Богородице (Тасос)]] . === Галерија === <gallery> Датотека:Limenaria aus Ost C.jpg|Лименариа, плажа Датотека:Thassos-Limenas.jpg|Поглед на [[Лименас (Тасос)|Лименас]] Датотека:Hafen Limenas (2005) C.JPG|Лименас, лука Датотека:Aliki Thasos.jpg|Алики Датотека:Aliki (2005) 10 C.JPG|Алики, плажа Датотека:Sotiros 2005 1 C.jpg|Сотирос Датотека:Pefkari 8 CC.jpg|Пефкари, плажа Датотека:Potamia 1999 C.jpg|Село Потамиа Датотека:8 Taverne an der Dorfkirche (1989) C.jpg|Таверна Датотека:Thassos 512.jpg|Једна од плажа Датотека:THASSOS 0735 www.zakonnik.net.jpg|Тасос, ноћу Датотека:Ehemalige Bootswerft Partsolis C.jpg|Таверна Датотека:THASSOS 0485 www.zakonnik.net.jpg|Црква Датотека:Theologos Ortsmitte C.jpg|[[Теологос (Тасос)|Теологос]] Датотека:Potos zalazak sunca.jpg|Залазак сунца поглед са једне од плажа Датотека:Tasos obala.jpg|Обала Тасоса поглед са брода Датотека:Tasos jedna plaza.jpg|Тасос једна од усамљених плажа Датотека:Potos Grcka.jpg|Поглед на [[Потос (Тасос)|Потос]] Датотека:Гиола Тасос Грчка 14 06 2023 Драган Цветковић Ниш.jpg|Гиола увала и плажа са купаћима </gallery> == Референце == {{референце}} === Литература === Туристички водич: * {{cite book|author=Antje Schwab |author2=Günther Schwab|title=Thassos - Samothraki |location= |publisher= “M.” Müller|year=2005|isbn=978-3-89953-207-4|pages=}}. == Спољашње везе == {{Commonscat|Thasos}} * [http://www.thassos-island.de Острво Тасос] - Веома опширна страница о острву (њемачки и енглески) * [http://www.travel-infopoint.de/griechenland/thassos/thassos_griechenland.htm Инфо, слике, форум, туристички извјештаји] (њемачки језик) * [https://web.archive.org/web/20060615081427/http://www.das-reisefieber.de/Erobern_der_Welt/Griechenland/Thassos/thassos.html Тасос] - Кратак преглед Тасоса * [https://web.archive.org/web/20060420223704/http://www.mavromatis.de/urlaub1.html Грчка:Тасос] (њемачки језик) * [https://web.archive.org/web/20060221015540/http://www.thassos-map.de/ Онлајн мапа Тасоса] - Страница Петера Коленбуша (енглески и њемачки) * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?tb=1&city=Thasos&country=GR Навигациона мапа Тасоса] * [http://go-go.rs/2011/04/01/tasos-apartmani/ Tasos] Detaljna turistička stranica na srpskom {{Грчка острва}} {{Списак округа у Грчкој}} {{Грчке префектуре}} {{Периферија Источна Македонија и Тракија (Каликратисов план)}} {{подножје|Македонија|Грчка}} [[Категорија:Северноегејска острва]] [[Категорија:Окрузи Грчке]] [[Категорија:Општине у Грчкој]] [[Категорија:Острва у Грчкој]] [[Категорија:Округ Тасос| ]] [[Категорија:Северна Грчка]] 4eygl92a20485dr9qvr8by2wvej3uxv 0 81842 30098970 29945363 2025-06-27T18:40:19Z ~2025-88454 447157 30098970 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Armenian eternity.svg|десно|мини|[[Јермени|Јерменски]] симбол вечности]] '''Вечност''' ({{ијек|вјечност}}; гр. ''αιωνις'', лат. ''aeternus'') је свеукупност времена, схваћена као нешто без почетка и краја.<ref name="Оксфордски филозофски речник">Вечност, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=1999|isbn=978-86-7047-303-4|pages=}}</ref> Може значити апсолутну ванвременост или бесконачно трајање у [[време]]ну без почетка и краја, што чини разлику између ванвремене (''интемпоралне'') и [[временитост|времените]] (''темпоралне'') вечности.<ref name="Филозофски речник">Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница вечност), Плато, Београд, 1997.</ref> == Вечност у филозофији == Централна филозофска расправа води се око тога да ли вечност треба замишљати као нарочито дуг квантитет времена или нешто што поседује извесну црту ванвремености.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> Ванвремено поимање вечности је карактеристично за традиционалну филозофију. Вечност је непроменљива, непокретна и увек самој себи идентична садашњост.<ref name="Филозофски речник"/> [[Питагорејци]] сматрају да вечни објекти, као што су бројеви, уживају ванвремено постојање. [[Плотин]] и неоплатонистичка традиција инсистирају на ванвременој интерпретацији [[Постојање Бога|Божјег постојања]]. Божанска безвременост је с ону страну описа, али њено поимање представља циљ мистичке [[созерцање|контемплације]].<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> [[Боетије]] прави разлику између трајности и вечности: »Јер наше 'сада', као да протиче, и притом ствара време и непрестаност, док Божанско 'сада' стоји не крећући се, стоји мирно, и ствара вечност« (De Trinitate 4. II).<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> {{цитат3|Реч вечно незгодан је израз, јер ми притом одмах мислимо на време, уплићемо у њега прошлост и будућност као у неко бесконачно дуго време; међутим, реч је о томе да ово вечно јесте оно што је једнако са самим собом, чисто садашње, да у њ не улази представа времена. Оно јесте - постајање и престајање искључени су.|[[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], Историја филозофије I pp. 209}} == Вечност у религији == [[Датотека:Serpiente alquimica.jpg|десно|мини|[[Уробор]]ос, симбол вечног враћања]] У хришћанству, вечност се схвата и као конац или крајњи циљ битисања творевине и кретања времена. Вечност је „заустављање кретања“ кроз превазилажење времена на његовом крају. [[Ориген Адамантије|Оригена]] сматра да је стабилност кретања дата истовремено са довођењем ствари у постојање. [[Црквени оци]] држе да временско кретање нема путању круга, него има смисао у вечности стабилног постојања које жели Бог. За свеце, вечност значи „сталност у светости“.<ref>[[Василије Велики]], О Светоме Духу, XVI, 38, pp. 379</ref> За хришћане вечност није прост продужетак егзистенције, него циљ њиховог битисања, [[живот]] вечни. „Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни“. (Јн. 4,14) Српски [[патријарх српски Павле|патријарх Павле]] је појам вечности објаснио је на следећи начин:<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/blog/index.php?option=com_content&view=article&id=315:sveta-gora-jue-i-danas&catid=7:svetogorci&Itemid=12 SVETA GORA: JUČE I DANAS]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> {{цитат3|Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.}} === Вечност као својство Бога === Вечност је сматра својством Бога (Рим. 1,20), који влада творевином и временом (χρονος). Он је постојао пре творевине (Пс. 102; Јн. 17,24; Еф. 1,4) и постоји после света (Откр. 21,1). == Референце == {{референце}} == Види још == {{Commonscat|Eternity|Вечност}} * [[Време]] * [[Вечно враћање]] {{Филозофија}} {{Подножје}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Теологија]] [[Категорија:Хришћанска есхатологија]] [[Категорија:Бесконачност]] oc7kwushn7xuf1ab7fnqyjwiov6wi5i 30098973 30098970 2025-06-27T18:41:38Z ~2025-88454 447157 30098973 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Armenian eternity.svg|десно|мини|[[Јермени|Јерменски]] симбол вечности]] '''Вечност''' ({{ијек|вјечност}}; гр. ''αιωνις'', лат. ''aeternus'') је свеукупност времена, схваћена као нешто без почетка и краја.<ref name="Оксфордски филозофски речник">Вечност, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=1999|isbn=978-86-7047-303-4|pages=}}</ref> Може значити апсолутну ванвременост или бесконачно трајање у [[време]]ну без почетка и краја, што чини разлику између ванвремене (''интемпоралне'') и [[временитост|времените]] (''темпоралне'') вечности.<ref name="Филозофски речник">Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница вечност), Плато, Београд, 1997.</ref> == Вечност у филозофији == Централна филозофска расправа води се око тога да ли вечност треба замишљати као нарочито дуг квантитет времена или нешто што поседује извесну црту ванвремености.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> Ванвремено поимање вечности је карактеристично за традиционалну филозофију. Вечност је непроменљива, непокретна и увек самој себи идентична садашњост.<ref name="Филозофски речник"/> [[Питагорејци]] сматрају да вечни објекти, као што су бројеви, уживају ванвремено постојање. [[Плотин]] и неоплатонистичка традиција инсистирају на ванвременој интерпретацији [[Постојање Бога|Божјег постојања]]. Божанска ванвременост је с ону страну описа, али њено поимање представља циљ мистичке [[созерцање|контемплације]].<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> [[Боетије]] прави разлику између трајности и вечности: »Јер наше 'сада', као да протиче, и притом ствара време и непрестаност, док Божанско 'сада' стоји не крећући се, стоји мирно, и ствара вечност« (De Trinitate 4. II).<ref name="Оксфордски филозофски речник"/> {{цитат3|Реч вечно незгодан је израз, јер ми притом одмах мислимо на време, уплићемо у њега прошлост и будућност као у неко бесконачно дуго време; међутим, реч је о томе да ово вечно јесте оно што је једнако са самим собом, чисто садашње, да у њ не улази представа времена. Оно јесте - постајање и престајање искључени су.|[[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], Историја филозофије I pp. 209}} == Вечност у религији == [[Датотека:Serpiente alquimica.jpg|десно|мини|[[Уробор]]ос, симбол вечног враћања]] У хришћанству, вечност се схвата и као конац или крајњи циљ битисања творевине и кретања времена. Вечност је „заустављање кретања“ кроз превазилажење времена на његовом крају. [[Ориген Адамантије|Оригена]] сматра да је стабилност кретања дата истовремено са довођењем ствари у постојање. [[Црквени оци]] држе да временско кретање нема путању круга, него има смисао у вечности стабилног постојања које жели Бог. За свеце, вечност значи „сталност у светости“.<ref>[[Василије Велики]], О Светоме Духу, XVI, 38, pp. 379</ref> За хришћане вечност није прост продужетак егзистенције, него циљ њиховог битисања, [[живот]] вечни. „Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни“. (Јн. 4,14) Српски [[патријарх српски Павле|патријарх Павле]] је појам вечности објаснио је на следећи начин:<ref>[http://www.manastir-lepavina.org/blog/index.php?option=com_content&view=article&id=315:sveta-gora-jue-i-danas&catid=7:svetogorci&Itemid=12 SVETA GORA: JUČE I DANAS]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> {{цитат3|Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.}} === Вечност као својство Бога === Вечност је сматра својством Бога (Рим. 1,20), који влада творевином и временом (χρονος). Он је постојао пре творевине (Пс. 102; Јн. 17,24; Еф. 1,4) и постоји после света (Откр. 21,1). == Референце == {{референце}} == Види још == {{Commonscat|Eternity|Вечност}} * [[Време]] * [[Вечно враћање]] {{Филозофија}} {{Подножје}} [[Категорија:Филозофска терминологија]] [[Категорија:Теологија]] [[Категорија:Хришћанска есхатологија]] [[Категорија:Бесконачност]] 9z6a6czlxbgm1clcr0ixkjv7l3gw3tu 0 84752 30099407 30095322 2025-06-28T08:22:14Z Marko Mlinarić 317145 30099407 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} [[Датотека:Siberia-FederalSubjects.svg|мини|300п|<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px; background-color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;</span>&#160;[[Сибирски федерални округ]]<br /><span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;&#160;</span>&#160;Сибир као географска област у данашњим границама</span><br /><span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF9933; background-color:#FF9933; color:#FF9933;">&#160;&#160;</span>&#160;[[Азијски део Русије]] – историјски Сибир ([[северна Азија]])]] [[Датотека:SiberiaMap.png|мини|300п|Сибир]] '''Сибир''' ({{јез-рус|Сибирь}}) је део [[Русија|Русије]] који се простире у дужини од 7.000&nbsp;km у правцу исток-запад од планине [[Урал (планина)|Урал]] на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500&nbsp;km у правцу север-југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до казахстанских планина и границе са [[Монголија|Монголијом]] и [[Кина|Кином]].<ref name="yandex">{{cite web|url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia |publisher=Encycl.yandex.ru |date=|accessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.today/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> Све осим крајње југозападног дела Сибира (који је део Казахстана), чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је велика географска регија, а по најширој дефиницији познат је и као [[северна Азија]]. У овом случају укључује и [[Далеки исток Русије]], а површина му је 13,1 милиона km². Сибир је део модерне Русије од 16. и 17. века. Територија Сибира протеже се источно од планине [[Урал (планина)|Урал]] до [[Вододелница|развођа]] [[Тихи океан|Тихог океана]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Река [[Јенисеј]] условно дели Сибир на два дела, Запад и Исток. Сибир се протеже на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до брда северно-централног [[Казахстан]]а и до националних граница [[Монголија|Монголије]] и [[Кина|Кине]].<ref>{{cite web|url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia (in Russian) |publisher=Encycl.yandex.ru |date=|accessdate=15. 5. 2010 |archive-url=https://archive.today/20120712213914/http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |archive-date=12. 7. 2012 |url-status=dead }}</ref> Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини 77% површине копна Русије, али у њему живи само 40 милиона људи – 27% становништва земље. Ово је еквивалентно просечној густини насељености од око 3 становника по квадратном километру (приближно једнака оној у [[Аустралија|Аустралији]]), чинећи Сибир једним од најређе насељених региона на Земљи. Да је независна земља, по површини би био највећа земља на свету, али по броју становника то би била 35. највећа земља на свету и 14. највећа у Азији. Сибир је, широм света, познат првенствено по својим дугим, оштрим зимама, са јануарским просеком од −25&nbsp;°C (−13&nbsp;°F), као и по томе што су га руске и совјетске власти дуго користиле као локацију за затворе, радне логоре и прогонство. == Порекло имена == По неким теоријама име му долази од [[Сибирски татарски језик|сибирске татарске]] реченице која значи „успавана земља“.<ref name="theguardian">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/travel/2007/may/20/escape.adventure |title=Trans-Siberian for softies |last=Ferguson|first=Euan|work=the Guardian |date=19 May 2007 |accessdate=14. 1. 2016}}</ref> По другој верзији име је добио по [[Јенисејски народи|јенисејском]] племену Сибири, које су касније асимиловали [[Сибирски Татари]]. Доктор Памела Кајл Крослеј, професор историје на Дармут колеџу, тврди да су Руси назвали Сибир по народу Сибо који данас живи у Кини.<ref name="manchus213">{{harvnb|Crossley|2002|p=213}}</ref> Модерно значење имена је ушло у руски језик после освајања [[Сибирски канат|Сибирског каната]]. Пољски историчар -{Chycliczkowski}- је предложио теорију према којој име потиче од прасловенске речи за „север” (север, sever),<ref>{{harvnb|Czaplicka, M.C.|1915}}</ref> али је Анатоли Бајкалоф одбацио ово објашњење.<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Baikaloff|1950|p=288}}</ref> Рекао је да суседни Кинези, Турци и Монголи (који имају слична имена за регион) нису познавали руски. Предложио теорију према којој је име комбинација две речи [[Туркијски народи|туркијског]] порекла, а то су „си” (вода) и „бир” (дивљина). == Праисторија == Регион има велики значај за [[Палеонтологија|палеонтологију]], јер су на територији Сибира у вечном леду или [[пермафрост]]у очувана тела [[Преисторија|праисторијских]] животиња из [[плеистоцен]]ске епохе. У овом региону су пронађени примерци [[Пећински лав|пећинског лава]], мамута из [[Ојмјакон]]а, [[Рунасти носорог|рунастог носорога]] из реке [[Колима (река)|Колиме]] и [[бизон]]а и [[Домаћи коњ|домаћих коња]] из Јукагира. Сибирске трапе су формиране једним од највећих познатих вулканских догађаја у последњих 500 милиона година геолошке историје Земље. Који је трајао милион година и сматра се могућим узрочником „Великог изумирања” пре око 250 милиона година<ref>{{cite web|url=http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |title="Yellowstone's Super Sister" |accessdate=17. 4. 2010. |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20050314025022/http://dsc.discovery.com/convergence/supervolcano/others/others_07.html |archivedate=14. 3. 2005 |df=dmy-all }}. Discovery Channel.</ref>, за који се процењује да је изазвао изумирање 90% врста које су постојале у то време.<ref>{{Cite book|title=When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time|publisher=Thames & Hudson|year=2005|isbn=978-0-500-28573-2|last1=Benton|first1=M. J.|pages=}}</ref> Најмање три врсте људи је живело у јужном Сибиру пре око 40.000 година: ''[[Човек|савремени људи]]'', [[Неандерталац|Неандерталци]] и [[Денисовани]].<ref name="Woman X">"[http://news.bbc.co.uk/2/hi/8583254.stm DNA identifies new ancient human dubbed 'X-woman']," BBC News. 25. 3. 2010.</ref> За последњу је 2010. године на основу анализе ДНК утврђено да представља посебну врсту. == Историја == [[Датотека:Chukchi Anadyr 1906.jpg|мини|[[Чукчи]], један од многих [[Аутохтони народи|аутохтоних народа]] у Сибиру]] Сибир су насељавали различити номадски народи као што су [[Енци]], [[Ненци]], [[Хуни]] и [[Ујгури]]. [[Монголи]] су у шеснаестом веку освојили област, која је касније постала самостални [[Сибирски канат]]. Монголи су освојили велики део ове области почетком 13. века. [[Датотека:Map Siberian route.svg|мини|300п|Мапа сибирске руте у 18. веку (зелено) и почетком 19. века (црвена).]] Са распадом [[Златна хорда|Златне Хорде]], крајем 15. века основан је [[Аутономија|аутономни]] Сибирски ханат. [[Туркијски народи|Туркијски]] говорници [[Јакути]] мигрирали су северно од области [[Бајкалско језеро|Бајкалског језера]] под притиском монголских племена од 13. до 15. века.<ref>{{Cite journal|last1=Pakendorf|first1=B. |last2=Novgorodov|first2=I. N. |last3=Osakovskij|first3=V. L. |last4=Danilova|first4=A. B. P. |last5=Protod'Jakonov |first5=A. P. |last6=Stoneking|first6=M. |doi=10.1007/s00439-006-0213-2 |title=Investigating the effects of prehistoric migrations in Siberia: Genetic variation and the origins of Yakuts |journal=Human Genetics |volume=120 |issue=3 |date=2006|pmid=16845541 |pmc=|pages=334–353|s2cid=31651899 }}{{PD-notice}}</ref> Сибир је остао ретко насељено подручје. Историчар Џон Ф. Ричардс је написао: "... мало је вероватно да је укупна рана модерна сибирска популација премашивала 300.000 људи."{{sfn|Richards|2003|pp=538}} Растућа снага [[Русија|Русије]] на Западу почела је да подрива Сибирски ханат у 16. веку. Прво, групе трговаца и [[Козаци|Козака]] су почеле да улазе у то подручје. Руска армија је добила директиву да успоставља нова утврђења све даље и даље на исток, како би заштитила нове насељенике из Европске Русије. Основани су градови попут Мангазеје, Таре, [[Јенисејск]]а и [[Тобољск]]а, а последњи је проглашен главним градом Сибира. У то време, ''Сибир'' је био назив тврђаве у Кашлику, у близини Тобољска. [[Герхард Меркатор]], на карти објављеној 1595. године, означава Сибир као назив насеља, али и околне територије дуж леве притке реке Об.<ref>[[:Датотека:CEM-15-Asia-Mercator-1595-Russia-2533.jpg|Asia ex magna Orbis terrae descriptione Gerardi Mercatoris desumpta, studio & industria G.M. Iunioris]]</ref> Други извори наговештавају да је народ Сибо, [[Аутохтони народи|аутохтони]] [[Тунгуски народи|Тунгуски народ]], пружио жесток отпор руској експанзији иза Урала. Неки сугеришу да је израз „Сибир” њихов русификован етноним. До средине 17. века, подручја под контролом Русије су се протезала до [[Тихи океан|Тихог океана]]. Око 230.000 [[Руси|Руса]] се настанило у Сибиру до 1709. године.<ref>{{cite web|last=Goodlett|first=Sean C. |url=http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |title=Russia's Expansionist Policies I. The Conquest of Siberia |publisher=Falcon.fsc.edu |date=|accessdate=15. 5. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110511182349/http://falcon.fsc.edu/sgoodlett/courses/hist1100/lect08.html |archivedate=11. 5. 2011 |df=dmy-all}}</ref> Сибир је био одредиште за слање протераних.<ref>[https://www.economist.com/news/books-and-arts/21705305-prison-without-roof?fsrc=scn/tw/te/pe/ed/prisonwithoutaroof Prison without a roof] [https://twitter.com/TheEconomist/status/768263225708257284 Siberia: both Russia's "heart of darkness" and a place of opportunity]</ref> Још од цара Петра Првог, Сибир је коришћен за изградњу логора за принудни рад, а нарочито за време совјетске власти стварањем гулага. Изградња [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]] (1891–1916) довела је до убрзаног економског развоја Сибира и његове модернизације. Боље је повезивала Сибир са Европском Русијом која се убрзано индустријализовала у доба [[Николај II Александрович|Николаја II]]. Око седам милиона људи преселило се у Сибир из [[Европски део Русије|Европске Русије]] између [[1801]]. и [[1914]].<ref>{{cite journal|first1=Raymond H. |title=Review: The Great Siberian Migration: Government and Peasant in Resettlement from Emancipation to the First World War|url=https://www.jstor.org/pss/1848991|journal=The American Historical Review |date=1958 |volume=63 |issue=4 |pages=989–990 |doi=10.2307/1848991 |jstor=1848991 |accessdate=14. 1. 2016 |last1=Fisher }}</ref> Од [[1859]]. до [[1917]]. више од пола милиона људи се преселило на [[Руски далеки исток|Далеки исток]].{{sfn|Stephan|1996|pp=62}} Сибир има богате природне ресурсе. Током 20. века започело се са експлоатацијом великих размера ових ресурса, а индустријски градови су се развили широм региона.<ref>{{cite book|author=Fiona Hill|title=Russia — Coming In From the Cold? |location= |publisher= |year= |isbn= }}. The Globalist (23. 2. 2004)</ref> [[Датотека:Novosibirsk-Karimov.jpg|мини|Сибирска [[Козаци|Козачка]] породица у [[Новосибирск]]у]] У 07:15, 30. јуна 1908. године, у близини реке [[Поткамена Тунгуска]] у централном Сибиру у [[Тунгуска експлозија|Тунгуској експлозији]] је оборено милион стабала. Већина научника верује да је то резултат пада метеора или комете. Иако ниједан кратер никада није пронађен, пејзаж у (ненастањеној) зони још увек носи ожиљке овог догађаја. У раним деценијама [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] (посебно 30-тих и 40-тих), влада је основала државну агенцију [[Гулаг|ГУЛАГ]] за администрирање система казнених радних логора, замењујући претходни систем [[каторга]].{{sfn|Viola|2007|pp=3}} Према полу-званичним совјетским проценама, које су објављене тек након пада совјетске владе, од 1929. до 1953. кроз ове логоре и затворе прошло је више од 14 милиона људи, од којих су многи били у Сибиру. Још 7 до 8 милиона људи је интерно депортовано у одвојене области Совјетског Савеза (укључујући читаве националности или етничке групе у неколико случајева).<ref>{{cite journal|author=Robert Conquest |title=Victims of Stalinism: A Comment |journal=Europe-Asia Studies |date= November 1997|volume=49|issue=|pages=7317–7319}} states: "We are all inclined to accept the Zemskov totals (even if not as complete) with their 14 million intake to Gulag 'camps' alone, to which must be added 4–5 million going to Gulag 'colonies', to say nothing of the 3.5 million already in, or sent to, 'labour settlements'. However taken, these are surely 'high' figures."</ref> Пола милиона (516.841) затвореника умрло је у логорима од 1941. до 1943. године<ref>{{cite journal|author= Zemskov |title=Gulag |journal=Sociologičeskije issledovanija|date=1991 |volume=|issue=6|pages=}}. стр. 14–15.</ref> због недостатака хране изазване [[Други светски рат|Другим светским ратом]]. У другим периодима морталитет је био релативно мањи. Величина, обим и број радничких кампова ГУЛАГа остаје предмет истраживања и дебата. Многи Гулази су се налазили у изузетно удаљеним подручјима североисточног Сибира. Најпознатији кластери су били ''Севостлаг'' (североисточни логори) дуж реке Колиме и ''Норилаг'' код [[Нориљск]]а, где је 1952. године држано 69.000 затвореника.{{sfn|Courtois|1999|pp=239}} Главни индустријски градови Северног Сибира, као што су [[Нориљск]] и [[Магадан]], развили су се из логора које су изградили затвореници и које су водили бивши затвореници.<ref>{{cite web|url=http://www.arlindo-correia.org/041003.html |title=Gulag: a History of the Soviet Camps |publisher=Arlindo-correia.org |date=|accessdate=6. 1. 2009}}</ref> == Географија == [[Датотека:Altai Kutscherla-See.jpg|мини|Алтај, језеро Кучерла на [[Алтајске планине|Алтајским планинама]]]] [[Датотека:26 swiatoinos.jpg|мини|Полуострво Сватој Нос, [[Бајкалско језеро]]]] [[Датотека:Vasyugan.jpg|мини|Река Васјуган у јужној [[Западносибирска низија|Западносибирској низији]]]] [[Датотека:Siberian autumn in taiga..JPG|мини|Сибирска [[тајга]]]] [[Датотека:Koryaksky volcano Petropavlovsk-Kamchatsky oct-2005.jpg|мини|[[Корјакски]] вулкан над градом [[Петропавловск Камчатски]] на полуострву [[Камчатка]]]] Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини око 77% укупне територије Русије и скоро 10% површине Земље (148.940.000&nbsp;km²). Док Сибир географски припада Азији, многе организације представљају целу Русију као део Европе и/или [[Источна Европа|источне Европе]] (ове организације не деле земље на мање географске целине), пример су [[макрогеографски региони ОУН]]. Главне географске зоне укључују [[Западносибирска низија|Западносибирску низију]] и [[Средњосибирска висораван|Средњосибирску висораван]]. На територији источне и централне [[Јакутија|Јакутије]] налазе се бројни планински венци разних старосних доба, који се пружају правцем север-југ. Ове планине се протежу до скоро 3.000 m, али изнад висине од неколико стотина метара скоро су потпуно лишене вегетације. Клима је превише сува да би се глацијација проширила на ниске надморске висине. На овим ниским висинама налазе се бројне долине, многе од њих су дубоке и прекривене шумом [[ариш]]а, осим на екстремном северу где доминира [[тундра]]. Активни слој земљишта има тенденцију да буде дубок око један метар, осим у близини река. Највиша тачка у Сибиру је активни [[вулкан]] [[Кључевскаја Сопка]], на полуострву [[Камчатка|Камчатке]]. Његов врх је на 4.750 m. === Планински венци === {{div col|colwidth=30em}} * [[Алтајске планине]] * [[Прибајкалске планине]] * [[Хамар-Дабан]] * [[Планине Черскога]] * [[Џугџур планине]] * [[Корјачке планине]] * [[Сајанске планине]] ** [[Западни Сајан]] ** [[Источни Сајан]] * [[Тану-Ола планине]] * [[Урал (планина)|Уралске планине]] * [[Верхојанске планине]] * [[Јаблоновске планине]] {{div col end}} === Језера и реке === {{div col|colwidth=30em}} * [[Анабар]] * [[Ангара]] * [[Индигирка]] * [[Иртиш]] * [[Колима (река)|Колима]] * [[Бајкалско језеро]] * [[Лена (река)|Лена]] * [[Доња Тунгуска]] * [[Об (река у Русији)|Об]] * [[Поткамена Тунгуска]] * [[Увс-Нур]] * [[Јана (река)|Јана]] * [[Јенисеј]] {{div col end}} === Пашњаци === * [[Укук висораван]] — део [[Унеско]]ве [[Светска баштина|Светске баштине]] === Геологија === Западно-сибирска равница се састоји углавном од [[Кенозоик|кенозоичних]] алувијалних наслага и донекле је равна. Многе наслаге на овој равници су резултат ледених брана које су произвеле [[глацијално језеро]]. Ово језеро средње-до-касног [[плеистоцен]] блокирало је ток према северу река [[Об (река у Русији)|Об]] и [[Јенисеј]], што је резултирало преусмеравањем југозападно у [[Каспијско језеро]] и [[Аралско језеро]] преко долине реке Тургај.<ref>Lioubimtseva E.U., Gorshkov S.P. & Adams J.M.; ''A Giant Siberian Lake During the Last Glacial: Evidence and Implications''; Oak Ridge National Laboratory (13. 12. 2006).</ref> Подручје је веома мочварно, а земљишта су углавном тресни хистосоли. [[Средњосибирска висораван]] је древни [[кратон]] (у неким изворима назван Ангараланд) који је формирао независни [[континент]] пре [[Перм (периода)|периода Перм]]. Изузетно је богат минералима, који садрже велике количине [[Злато|злата]], [[Дијамант|дијаманата]] и руде [[манган]]а, [[Олово|олова]], [[цинк]]а, [[никл]]а, [[кобалт]]а и [[молибден]]а. Вулкански догађај у овом пределу је највећа позната [[вулканска ерупција]] у историји Земље. Само је екстремни северозапад био под [[ледник]]ом током [[квартар]]а, али готово све је под изузетно дубоким [[пермафрост]]ом, а једино [[дрво]] које успева, упркос топлим летима, је листопадни сибирски [[ариш]] (''-{Larix sibirica}-''), захваљујући веома плитком корену. Изван екстремних северозападних делова, [[тајга]] је доминантна, и покрива значајан део Сибира.<ref>C. Michael Hogan. 2011. [http://www.eoearth.org/article/Taiga?topic=58071 ''Taiga''. eds. M.McGinley & C.Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC]</ref> [[Датотека:Akkem Valley 2011.jpg|мини|Белуха планине]] [[Датотека:Осенний лес в горах Восточных Саян, Бурятия, Россия.jpg|мини|Осенний лес в горах Восточных Саян, Бурятия, Россия|Јесен у шуми на источним Сајанским планинама]] Нафтна покрајина Лена-Тунгуска обухвата централну сибирску платформу (неки аутори називају је источно-сибирском платформом).<ref name="Meyerhof">Meyerhof, A. A., , {{cite book|title=Giant Oil and Gas Fields of the Decade: 1968–1978 |chapter=Geology and Petroleum Fields in Proterozoic and Lower Cambrian Strata, Lena-Tunguska Petroleum Province, Eastern Siberia, USSR |location= |publisher= American Association of Petroleum Geologists|year=1980 |isbn=978-0-89181-306-4|pages=228 |last1=Halbouty |first1=Michel Thomas }}. AAPG Memoir 30, Halbouty, M. T., editor, Tulsa: American Association of Petroleum Geologists.</ref> Геолошко извиђачко истраживање региона започело је 1932. године, након чега је уследило површинско и подземно мапирање, те је откривен Марков-Ангара лук ([[антиклинала]]). То је довело до открића Марковог нафтног поља 1962. године, где је отворена Марково 1 бушотина, на дубини од 2.156 m.<ref name="Meyerhof"/>{{rp|243}} Гасно поље Средне-Ботуобин откривено је 1970. године.<ref name="Meyerhof"/>{{rp|244}} Нафно поље Јарактин откривено је 1971. године, производња на дубинама до 1.750 m.<ref name="Meyerhof"/>{{rp|244}} === Границе === Границе Сибира не могу се једнозначно и прецизно одредити. Утврђивање сибирске територије разликује се зависно од угла гледања: географски, историјски или политички. Име потиче изворно из [[Монголски језик|монголског]] (неки извори тврде да долази из [[Татарски језик|татарског]]) и дословно му је значење „земља која спава“,<ref name="theguardian" /> а односило се на [[Сибирски канат]] на подручју данашњег западног Сибира, који је настао распадом [[Златна хорда|Златне хорде]]. Данас се изван Русије под Сибиром обично подразумева читав азијски део [[Русија|Русије]]. Простире се око 7.000&nbsp;km у смеру исток - запад од [[Урал (планина)|Урала]] све до планина које чине [[Тихи океан|пацифичку]] вододелницу. Од севера према југу има око 3.500&nbsp;km од [[Северни ледени океан|Арктичког океана]] (Северно поларно море) па до [[казахстан]]ских планина и граница са [[Монголија|Монголијом]] и [[Кина|Народном Републиком Кином]].<ref name="yandex" /> Подручје [[Руски далеки исток|Далеког истока]] од [[Јакутија|Јакутије]] до тихоокеанске обале, које је са својих 6.179.900 -{km²}- површине веће од целог преосталог дела Сибира, изван Русије се обично прибраја Сибиру, али се у Русији сматра посебном регијом. Тако становници [[Камчатка|Камчатке]] или [[Сахалин]]а под „Сибиром“ подразумевају регију која је више хиљада километара далеко од њихове домовине. По висини Сибир се може грубо разграничити на седам делова: [[Западносибирска депресија]], [[Северносибирска депресија]], [[Средњосибирске планине]], [[Јужносибирске планине]], [[Средњојакутска низија]], [[Источносибирска депресија]] и [[Источносибирске планине]]. === Реке === Највеће реке су [[Об (река у Русији)|Об]], који одводњава огромну равницу источно од [[Урал (планина)|Урала]], [[Јенисеј]], [[Лена (река)|Лена]] и [[Амур]]. Поред [[Иркутск]]а налази се [[Бајкалско језеро]] које је најдубље слатководно језеро на [[Земља|Земљи]]. Далеко на истоку налази се [[полуострво]] Камчатка са великим бројем [[вулкан]]а. === Клима === {| style="width: 800px;" |- | [[Датотека:Russia vegetation.png]] |- | {{legend0|#c0c0c0|Поларна пустиња}} {{legend0|#9fd6c9|Тундра}} {{legend0|#a7bddb|Алпска тундра}} {{legend0|#006d64|Тајга}} {{legend0|#3c9798|Монтанска шума}} {{legend0|#a4e05d|Умерена широколисна шума}} {{legend0|#f7ec6f|Умерена степа}} {{legend0|#9b8447|Сува степа}} |- |Вегетација у Сибиру углавном је [[тајга]], са [[тундра]] појасом на северу и умереном шумском зоном на југу. |} У већем делу Сибира влада изражена [[континентална клима]]: врућа лета (до +40&nbsp;°C) смењују крајње хладне зиме (до -67&nbsp;°C). Земља често остаје под [[Снијег|снегом]] до 9 месеци. Крајоликом углавном доминирају четинарске шуме ([[Тајга|тајге]]), док у арктичким подручјима превладава [[тундра]], крајолик без дрвећа. Између тога се налази мешовито, прелазно подручје. На југу тајга прелази у [[Широколисне и мешовите шуме умерених предела|шуме умерених предела]] и [[Степа|степу]]. У великим деловима Сибира као облик тла превладава [[мерзлота]] (трајно залеђено [[тло]]). Најхладније насељено место на Земљи је источносибирски град [[Ојмјакон]] (јужно од [[Верхојанск]]а). Клима Сибира драстично варира, али у основи има кратка лета и дугачке и изузетно хладне зиме. На северној обали, северно од [[Северни поларник|Северног поларника]], лето траје врло кратко (око један месец). Скоро целокупно становништво живи на југу, дуж [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]]. Клима у овом најјужнијем делу је [[умереноконтинентална клима]], са хладним зимама, али прилично топлим летима која траје најмање четири месеца. Годишњи просек је око 0,5&nbsp;°C. Јануар у просеку износи око {{convert|-20|C}} и јул око {{convert|+19|C}}, док су дневне температуре током лета обично изнад {{convert|20|C}}.<ref>{{cite web|url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N55E082+1102+29634W |title=Novosibirsk climate |publisher=Worldclimate.com |date=4. 2. 2007. |accessdate=15. 5. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N54E073+1202+0004115G2 |title=Omsk climate |publisher=Worldclimate.com |date=4. 2. 2007. |accessdate=15. 5. 2010.}}</ref> Са поузданом пољопривредном сезоном, обиљем сунца и изузетно плодном [[Црница (педологија)|црницом]], јужни Сибир је довољно добар за профитабилну [[Пољопривреда|пољопривреду]], што је доказано почетком 20. века. Најчешће присутна клима у Сибиру је [[субполарна клима]], са просечном годишњом температуром око {{convert|-5|°C|°F}} и са јануарским просеком од {{convert|-25|C}} и просеком за јул {{convert|+17|C}},<ref>{{cite web|url=http://www.worldclimate.com/cgi-bin/data.pl?ref=N56E107+1102+30337W |title=Kazachengoye climate |publisher=Worldclimate.com |date=4. 2. 2007. |accessdate=15. 5. 2010.}}</ref> иако се значајно разликују, са јулским просеком око {{convert|10|C}} у [[екотон]]у тајге-тундре. [[Ојмјакон]] је село које је 6. фебруара 1933. забележило температуру {{convert|−67,7|°C|F}}. [[Верхојанск]], град на северу и у унутрашњости, забележио је температуру од {{convert|−69,8|°C|F}} за 3 узастопне ноћи: 5., 6. и 7. фебруара 1933. Сваки град се наизменично сматрао најхладније насељеним местом на северној хемисфери. Сваки град често лети достигне {{convert|86|F}} што чини највећу светску температурну варијацију између летњих утицаја и зимских падавина.<ref>''Business Insider'', February 2014, http://www.businessinsider.com/verkhoyansk-russia-most-miserable-place-2014-2</ref>{{failed verification|date=December 2016}} Ветрови на југозападу доносе топли ваздух из Централне Азије и Блиског истока. Клима у Западном Сибиру (Омск, Новосибирск) је за неколико степена топлија него на истоку ([[Иркутск]], [[Чита]]), а на северу преовладава екстремна зимска [[субполарна клима]]. Међутим, летње температуре у другим регионима могу да достигну до {{convert|+38|C}}. Генерално, [[Јакутија]] је најхладнији Сибирски регион, а слив реке [[Јана (река)|Јане]] има најнижу температуру од свих, док је [[пермафрост]] достигао 1.493 m. Па ипак, што се тиче империјских руских планова насељавања, хладноћа се никада није сматрала препреком. [[Падавине]] у Сибиру су углавном ниске, преко {{convert|500|mm}} само на [[Камчатка|Камчатки]], где влажни ветрови прелазе са [[Охотско море|Охотског мора]] на високе планине - производећи једине велике [[ледник]]е у региону, иако вулканске ерупције и ниске летње температуре онемогућавају да шуме расту. Падавине су велике и у већини [[Приморска Покрајина|Приморске Покрајине]] на екстремном југу, где монсунски утицаји могу да произведу прилично обилне летње падавине. {{Weather box | location=[[Новосибирск]], Највећи град Сибира | metric first=yes | single line=yes | Jan high C = -12.2 | Feb high C = -10.3 | Mar high C = -2.6 | Apr high C = 8.1 | May high C = 17.5 | Jun high C = 24.0 | Jul high C = 25.7 | Aug high C = 22.2 | Sep high C = 16.6 | Oct high C = 6.8 | Nov high C = -2.9 | Dec high C = -8.9 |year high C = 7.0 | Jan mean C = -16.2 | Feb mean C = -14.7 | Mar mean C = -7.2 | Apr mean C = 3.2 | May mean C = 11.6 | Jun mean C = 18.2 | Jul mean C = 20.2 | Aug mean C = 17.0 | Sep mean C = 11.5 | Oct mean C = 3.4 | Nov mean C = -6.0 | Dec mean C = -12.7 |year mean C = 2.4 | Jan low C = -20.1 | Feb low C = -19.1 | Mar low C = -11.8 | Apr low C = -1.7 | May low C = 5.6 | Jun low C = 12.3 | Jul low C = 14.7 | Aug low C = 11.7 | Sep low C = 6.4 | Oct low C = 0.0 | Nov low C = -9.1 | Dec low C = -16.4 |year low C = -2.3 | precipitation colour=green | Jan precipitation mm = 19 | Feb precipitation mm = 14 | Mar precipitation mm = 15 | Apr precipitation mm = 24 | May precipitation mm = 36 | Jun precipitation mm = 58 | Jul precipitation mm = 72 | Aug precipitation mm = 66 | Sep precipitation mm = 44 | Oct precipitation mm = 38 | Nov precipitation mm = 32 | Dec precipitation mm = 24 |year precipitation mm = 442 | Извор 1 =<ref name="Гидрометцентр России">{{cite web|url=http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |script-title=ru:Гидрометцентр России |accessdate=8. 1. 2009. |publisher= |language=Russian |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080627063054/http://meteoinfo.ru/NovosibirskClimat |archivedate=27. 6. 2008. |url-status=dead |df=dmy-all}}</ref> |date=August 2010 }} Истраживачи, укључујући Сергеја Кирпотина са Томског државног универзитета и Џудит Маркуанд са [[Универзитет у Оксфорду|Универзитета у Оксфорду]], упозоравају да је [[Западносибирска низија]] почела да се одмрзава као резултат [[Глобално загревање|глобалног загревања]]. Смрзнути [[Тресава|тресетни]] брегови у овом региону можда садрже милијарде тона гаса [[метан]]а, који се могу испустити у атмосферу. Метан је [[Гасови стаклене баште|гас стаклене баште]] 22 пута моћнији од [[угљен-диоксид]]а.<ref>{{cite journal|last1=Sample |first1=Ian |title=Warming hits 'tipping point' |url=https://www.theguardian.com/environment/2005/aug/11/science.climatechange1 |journal=[[The Guardian]]|date=11 August 2005|volume=|issue=|pages= }}</ref> Током 2008. године истраживачка експедиција за Америчку геофизичку заједницу открила је ниво метана до 100 пута изнад нормалног у атмосфери изнад сибирског [[Арктик]]а, што је вероватно резултат испуштања [[Метански клатрат|метанског клатрата]] кроз рупе у замрзнутом „поклопцу” [[пермафрост]]а морског дна, око изливања [[Лена (река)|реке Лене]] и подручја између [[Лаптевско море|Лаптевског мора]] и [[Источносибирско море|Источног Сибирског мора]].<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/environment/climate-change/exclusive-the-methane-time-bomb-938932.html |title= Exclusive: The methane time bomb |last=Connor|first=Steve |date=23. 9. 2008. |newspaper=The Independent |accessdate=3. 10. 2008.}}</ref><ref>N. Shakhova, I. Semiletov, A. Salyuk, D. Kosmach, and N. Bel'cheva (2007), {{cite journal |author= |title=Methane release on the Arctic East Siberian shelf |url=http://www.cosis.net/abstracts/EGU2007/01071/EGU2007-J-01071.pdf?PHPSESSID=e |journal= |volume= |issue= |pages= |access-date=12. 04. 2018 |archive-date=07. 08. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190807230632/http://www.cosis.net/abstracts/EGU2007/01071/EGU2007-J-01071.pdf?PHPSESSID=e |url-status= }}, ''Geophysical Research Abstracts'', '''9''', 01071</ref> == Фауна == [[Датотека:Panthera tigris altaica 13 - Buffalo Zoo.jpg|мини|[[Сибирски тигар|Сибирска тигрица]] и младунче.]] === Папкари === * Манџурски [[вапити]]<ref name="Geist">{{harvnb|Geist|1998|pp=211}}</ref> * [[Сибирски мошусни јелен]]<ref name="iucn2008Nyambayar">{{IUCN2008 |assessor=Nyambayar, B. |assessor2=Mix, H. |assessor3=Tsytsulina, K.|last-assessor-amp=yes |year=2008 |id=13897 |title=Moschus moschiferus |accessdate=30. 1. 2016.}} Database entry includes a brief justification of why this species is of vulnerable.</ref> === Звери === ==== Фамилија мачака ==== * [[Амурски леопард]]<ref name="Uphyrkina2002">{{cite journal|last1=Uphyrkina|first1=O.|last2=Miquelle|first2=D.|last3=Quigley|first3=H.|last4=Driscoll|first4=C.|author5=O’Brien, S. J. |title=Conservation Genetics of the Far Eastern Leopard (''Panthera pardus orientalis'') |url=http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |doi=10.1093/jhered/93.5.303 |journal=Journal of Heredity |date=2002 |volume=93 |issue=5 |pmid=12547918 |accessdate=30. 1. 2016. |archive-url=https://web.archive.org/web/20160204102124/http://dobzhanskycenter.bio.spbu.ru/pdf/sjop/MS458_Uphyrkina.pdf |archive-date=4. 2. 2016 |url-status=dead |pages=303–11}}</ref> * [[Сибирски тигар]]<ref name="iucn2011Miquelle">{{IUCN |assessor=Miquelle, D. |assessor2=Darman, Y. |assessor3=Seryodkin, I. |year=2011 |id=15956 |taxon=Panthera tigris ssp. altaica |version=2014.2|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> ==== Фамилија медведа ==== * [[Азијски црни медвед]]<ref name="iucn2008Garshelis">{{IUCN |assessor=Garshelis, D. L. |assessor2=Steinmetz, R. |assessor3=IUCN SSC Bear Specialist Group |last-assessor-amp=yes|year=2008|id=22824|title=Ursus thibetanus|version= 2015.2|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> * [[Мрки медвед]]<ref name="iucn2008McLellan">{{IUCN2008|assessor=McLellan, B.N.|assessor2=Servheen, C.|assessor3=Huber, D.|last-assessor-amp=yes|year=2008|id=41688|title=Ursus arctos|accessdate=30. 1. 2016.}}</ref> * [[Бели медвед]] == Флора == * [[Picea obovata|Сибирска смрча]]<ref name="iucn2013">{{Cite journal|last=Farjon|first1=A.|title=''Pinus pumila'' |journal=The IUCN Red List of Threatened Species |volume=2013 |pages=e.T42405A2977712 |publisher = [[IUCN]] |date=2013 |url=http://www.iucnredlist.org/details/42405/0 |doi=10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42405A2977712.en |accessdate=12. 1. 2018.}}</ref> * [[Pinus pumila|Сибирски патуљасти бор]]<ref name="iucn2011Farjon">{{Cite journal|last=Farjon|first1=A.|title=''Picea obovata'' |journal=The IUCN Red List of Threatened Species |volume=2013 |pages=e.T42331A2973177 |publisher=[[IUCN]] |date=2013 |url=http://www.iucnredlist.org/details/42331/0 |doi=10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T42331A2973177.en |accessdate=12. 1. 2018.}}</ref> == Границе и административна подела == [[Датотека:Siberian Cities Map.svg|400п|мини|[[Медиј:Siberian Cities Map.svg|Карта најзаступљенијег подручја Сибира са именима градова]] која се могу кликнути (СВГ)]] [[Датотека:Siberian Cities Graph.svg|мини|400п|[[Медиј:Siberian Cities Graph.svg|Поређење девет највећих растућих сибирских градова]] у 20. веку]] Термин „Сибир” има дугу историју. Њено значење се постепено мењало годинама. Историјски, Сибир је дефинисана као цео део Русије источно од [[Урал (планина)|Уралских планина]], укључујући и [[Руски далеки исток|Далеки исток]]. Према овој дефиницији, Сибир се протеже на исток са [[Урал (планина)|Уралских планина]] на пацифичку обалу, а на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до границе [[Средња Азија|средње Азије]] и националних граница Монголије и Кине.<ref>{{cite web|author= |title=Малый энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона|url=http://slovari.yandex.ru/dict/brokminor/article/36/36372.html?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |date= }} {{Webarchive|url=https://archive.today/20120713173752/http://slovari.yandex.ru/dict/brokminor/article/36/36372.html?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |date=13. 7. 2012 }} (The Brockhaus and Efron Encyclopedic Dictionary, in Russian)</ref> Извори совјетске ере<ref>{{cite web|author= |title=Сибирь—Большая советская энциклопедия|url=http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |date= }} {{Webarchive|url=https://archive.today/20120724201114/http://slovari.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |date=24. 7. 2012 }} (The ''Great Soviet Encyclopedia'', in Russian)</ref> и модерни руски изори<ref>[http://slovari.yandex.ru/dict/geography/article/geo/geo3/geo-4313.htm Сибирь- Словарь современных географических названий]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} (in Russian)</ref> обично дефинишу Сибир као регион који се протеже на исток од Уралских планина до [[Вододелница|вододелнице]] између сливова [[Тихи океан|Тихог океана]] и [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а на југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до брда северно-централног Казахстана и националне границе Монголије и Кине. По овој дефиницији, Сибир укључује све [[Субјекти Руске Федерације|савезне субјекте]] [[Сибирски федерални округ|Сибирског савезног округа]] и неке [[Уралски федерални округ|Уралског савезног округа]], као и [[Јакутија|Јакутију]], која је део [[Далекоисточни федерални округ|Далекоисточног федералног округа]]. Географски, ова дефиниција обухвата делове неколико других субјеката уралског и далекоисточног федералног округа, али они нису укључени административно. Ова дефиниција искључује [[Свердловска област|Свердловску област]] и [[Чељабинска област|Чељабинску област]], које су обе укључене у неке шире дефиниције Сибира. Други извори могу користити нешто ширу дефиницију, која као источну границу Сибира наводи пацифичку обалу, а не развође (што укључује читав руски далеки исток)<ref>{{cite web |last=Britannica |first=Encyclopædia |url=http://www.britannica.com/eb/article-9067598/Siberia |title=Siberia-Britannica online encyclopedia |publisher=Britannica.com |date=|accessdate=15. 5. 2010.}}</ref> или нешто ужу која ограничава Сибир на Сибирски савезни округ (на тај начин искључујући све субјекте других округа).<ref>{{cite web |url=http://www.bartleby.com/65/si/Siberia.html |title="Siberia" |accessdate=4. 6. 2008. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000824090623/http://www.bartleby.com/65/si/Siberia.html |archivedate=24. 8. 2000. |df=dmy-all }}, ''The Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition</ref> На руском језику реч Сибир житељи самог Сибирског округа користе за означавање федералног округа, док људи који живе изван њега то ретко чине. [[Датотека:Октябрьский район (Улан-Удэ).jpg|мини|[[Улан Уде]]]] [[Датотека:Оперный театр4.jpg|мини|[[Новосибирск]] је највећи град у Сибиру]] {| class="wikitable" |+ [[Субјекти Руске Федерације|Федерални субјекти Сибира]] |- ! Субјект ! Административни центар |- | colspan="2" style="text-align:center;"|'''[[Уралски федерални округ]]''' |- | [[Хантија-Мансија]] | [[Ханти-Мансијск]] |- | [[Курганска област]] | [[Курган (Русија)|Курган]] |- | [[Тјуменска област]] | [[Тјумењ]] |- | [[Јамалија]] | [[Салехард]] |- | colspan="2" style="text-align:center;"|'''[[Сибирски федерални округ]]''' |- | [[Алтајска Покрајина]] | [[Барнаул]] |- | [[Република Алтај]] | [[Горно-Алтајск]] |- | [[Бурјатија]] | [[Улан Уде]] |- | [[Иркутска област]] | [[Иркутск]] |- | [[Хакасија]] | [[Абакан (град)|Абакан]] |- | [[Кемеровска област]] | [[Кемерово]] |- | [[Краснојарска Покрајина]] | [[Краснојарск]] |- | [[Новосибирска област]] | [[Новосибирск]] |- | [[Омска област]] | [[Омск]] |- | [[Томска област]] | [[Томск]] |- | [[Тува]] | [[Кизил]] |- | [[Забајкалска Покрајина]] | [[Чита]] |- | colspan="2" style="text-align:center;"| '''[[Далекоисточни федерални округ]]''' |- | [[Јакутија]] | [[Јакутск]] |} [[Датотека:Хабаровск, летом на набережной Амура.JPG|мини|Шеталиште на реци [[Амур]] у [[Хабаровск]]у]] [[Датотека:VladivostokGoldenHorn.jpg|мини|[[Владивосток]], Приморскиј крај]] [[Датотека:Якутск. Вид на центральную часть города (2).JPG|мини|[[Јакутск]] је главни град [[Јакутија|Јакутије]]]] {| class="wikitable" |+ [[Субјекти Руске Федерације|Федерални субјекти Сибира]] (у ширем смислу) |- ! Субјект ! Административни центар |- | colspan="2" style="text-align:center;"| '''[[Далекоисточни федерални округ]]''' |- | [[Амурска област]] | [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовјешченск]] |- | [[Чукотка]] | [[Анадир (град)|Анадир]] |- | [[Јеврејска аутономна област]] | [[Биробиџан]] |- | [[Камчатска Покрајина]] | [[Петропавловск Камчатски]] |- | [[Хабаровска Покрајина]] | [[Хабаровск]] |- | [[Магаданска област]] | [[Магадан]] |- | [[Приморска Покрајина]] | [[Владивосток]] |- | [[Сахалинска област]] | [[Јужно-Сахалинск]] |- | colspan="2" style="text-align:center;"|'''[[Уралски федерални округ]]''' |- | [[Чељабинска област]] | [[Чељабинск]] |- | [[Свердловска област]] | [[Јекатеринбург]] |} === Велики градови === Највећи град Сибира, као и трећи највећи град Русије, је град [[Новосибирск]]. Остали већи градови су: * [[Барнаул]] * [[Иркутск]] * [[Кемерово]] * [[Краснојарск]] * [[Новокузњецк]] * [[Омск]] * [[Томск]] * [[Тјумењ]] Шире дефиниције Сибира укључују и: * [[Чељабинск]] * [[Хабаровск]] * [[Владивосток]] * [[Јекатеринбург]] - Неки извори као што је [[Енциклопедија Британика]] укључују овај град који се налази на [[Урал (планина)|планинама Урал]]. Локални становници не подржавају овакав став, јер верују да постоји разлика између сибирске и уралске културе.<ref>{{cite news |url=https://www.washingtonpost.com/world/europe/this-russian-city-says-dont-call-us-siberia/2017/01/05/85e9e352-bb2f-11e6-ae79-bec72d34f8c9_story.html |title=This Russian city says: 'Don't call us Siberia' |newspaper=[[The Washington Post]] |last=Filipov |first=David |date=5. 1. 2017. |accessdate=6. 1. 2017.}}</ref> == Економија == [[Датотека:RF NG pipestoEU.gif|мини|Русија је кључни добављач [[Нафта|нафте]] и [[Земни гас|гаса]] у већини земаља Европе.]] Сибир је изузетно богат [[минерал]]има, који садрже руде готово свих економски вредних [[метал]]а. Има неке од највећих светских налазишта никла, [[Злато|злата]], [[Олово|олова]], [[Угаљ|угља]], [[молибден]]а, [[гипс]]а, [[дијамант|дијаманата]], [[диопсид]]а, [[Сребро|сребра]] и [[цинк]]а, као и великих неискоришћених ресурса нафте и природног гаса.<ref>[http://www.statista.com/statistics/159771/yamal-peninsula-in-western-siberia-development-of-gas-fields/ Statistics on the Development of Gas Fields in Western Siberia], Daily Questions on Energy and Economy</ref> Око 70% развијених нафтних поља у Русији налази се у [[Хантија-Мансија|Хантији-Мансији]].<ref>{{cite web |last=Schlindwein |first=Simone |url=http://www.spiegel.de/international/world/the-city-built-on-oil-eu-russia-summit-visits-siberia-s-boomtown-a-562248.html |title=The City Built on Oil: EU-Russia Summit Visits Siberia's Boomtown |publisher=Spiegel |date=26. 8. 2008. |accessdate=8. 8. 2014.}}</ref> Русија садржи око 40% светских познатих ресурса [[никл]]а на налазишту код [[Нориљск]]а у Сибиру. ''НорилскНикел'' је највећи светски произвођач никла и [[паладијум]]а.<ref>{{cite web |url=https://www.reuters.com/article/2010/01/29/norilsk-russia-output-idUSLDE60S0DU20100129 |title=Norilsk raises 2010 nickel output forecast |publisher=Reuters |date=29. 1. 2010. |accessdate=8. 8. 2014. |archive-date=27. 04. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150427142837/http://www.reuters.com/article/2010/01/29/norilsk-russia-output-idUSLDE60S0DU20100129 |url-status=dead }}</ref> Велико ограничење за сибирску пољопривреду представља кратка пољопривредна сезона у већем делу региона. Међутим, на југозападу где су земљишта богата плодном црницом, а клима је мало умеренија, распрострањен је узгој [[Пшеница|пшенице]], [[Јечам|јечма]], [[раж]]и и [[кромпир]]а, као и великог броја [[Овца|оваца]] и говеда. Производња хране у другим деловима Сибира, захваљујући лошој плодности [[подзол]]них земљишта и екстремно кратке пољопривредне сезоне, ограничена је на узгој северних [[ирвас]]а у тундри - што домороци чине више од 10.000 година. Сибир има највеће [[Шума|шуме]] на свету. Дрво и даље представља важан извор прихода, иако су многе шуме на истоку крчене много брже него што могу да се опораве. [[Охотско море]] је једно од два или три рибом најбогатија мора на свету, захваљујући својим хладним струјама и веома великим [[Плима и осека|плимама и осекама]], и тако Сибир има преко 10% годишњег светског улова риба, иако је риболов на неки начин опао од распада СССР.<ref>{{cite web|url=http://www.fao.org/fishery/countrysector/naso_russiafed/en#tcN700AD |title=FAO National Aquaculture Sector Overview (NASO) |author= |date=16. 1. 2005. |publisher= |accessdate=14. 1. 2016.}}</ref> == Спорт == [[Датотека:Sibselmash Stadium 1.jpg|мини|[[Бенди]] на стадиону Сибселмаш у [[Новосибирск]]у, највећем граду Сибира и трећем по величини у Русији]] Професионални фудбалски тимови укључују [[ФК Том]], [[ФК Сибир Новосибирск]] и [[ФК Јенисеј Краснојарск]]. Кошаркашка екипа [[КК Јенисеј Краснојарск]] играла је у [[ВТБ јунајтед лига|ВТБ јунајтед лиги]] од 2011—12. године. Трећи најпопуларнији спорт у Русији, [[Bendi|бенди]],<ref>{{cite web|url=https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&tl=sen&u=http%3A%2F%2Fwww.rusbandy.ru%2Fnews%2F7438&sandbox=1 |title=Google Translate |publisher= |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> је важан у Сибиру. У сезони 2015-16 Руске Бенди Супер лиге, Јанисеј из [[Краснојарск]]а три године за редом био је шампион, победивши Бајкал-Енергију из [[Иркутск]]а у финалу.<ref>{{cite web|url=https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=ru&u=http://www.rusbandy.ru/news/9039&prev=search |title=Google Translate |publisher= |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref><ref>[https://i.ytimg.com/vi/_Y0lhvnE7pU/hqdefault.jpg Фотографија]</ref> Два или три тима (у зависности од дефиниције Сибира) играју у Супер лиги, шампион 2016. године СКА-Нефтканик из [[Хабаровск]]а, као и Кузбас из [[Кемерово|Кемерова]] и Сибселмаш из [[Новосибирск]]а. 2007. године Кемерово је добио прву руску затворену арену специјално направљену за бенди.<ref>{{cite web|url=http://www.rusbandy.ru/stadium/42/ |title=Информация о стадионе "КЛМ стадиона «Химик", Кемерово – Реестр – Федерация хоккея с мячом России |work=rusbandy.ru |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> Сада [[Хабаровск]] има највећу арена на свету која је специјално изграђена за бенди, Арена Јерофеј.<ref>{{cite web|url=http://www.rusbandy.ru/stadium/96/ |title=Информация о стадионе "Арена «Ерофей", Хабаровск – Реестр – Федерация хоккея с мячом России |work=rusbandy.ru |accessdate=14. 4. 2016.}}</ref> То ће бити место за Дивизију А Светског првенства у бендију 2018. године. Зимска универзијада 2019. године одржаће се у [[Краснојарск]]у. == Становништво == [[Датотека:Street Scene in Tomsk - Russia.JPG|мини|[[Томск]], један од најстаријих сибирских градова, основан је 1604. године.]] Са 23 милиона становника Сибир је ретко насељено подручје, а [[густина становништва]] је само 2,7 становника на km². Становништво је концентрисано у релативно уском појасу на југу и југозападу, односно дуж [[Транссибирска железница|транссибирске железничке пруге]] која повезује важне велике градове и где је могућа [[пољопривреда]]. У велике градове у том појасу спадају [[Новосибирск]], [[Омск]], [[Краснојарск]], [[Тјумењ]], [[Томск]], [[Иркутск]], [[Хабаровск]], [[Улан Уде|Улан-Уде]] и далекоисточна пацифичка метропола [[Владивосток]]. Важна индустријска средишта у којима леже још неки велики градови су [[Хантија-Мансија|Хантијско-Мансијски аутономни округ]] као и [[Јамалија|Јамалско-ненецки аутономни округ]] где је тежиште нафтне индустрије и [[гас|плина]], као и јужносибирски „кузњецки басен [[угаљ|угља]]“ ([[Кузбасс]]) са индустријским градом [[Кемерово]]. Већину становништва чине [[Руси]] и русифицирани [[Украјинци]] чији су преци овамо дошли у прошлим вековима. Већ у [[18. век]]у их је било више него [[Староседелац|староседелачког]] становништва. Још у [[Руско царство|време царева]] забачено и негостољубиво подручје Сибира и средње Азије је служило као место изгона политичких противника и преступника. На страшан глас дошао је Сибир са појавом [[Александар Солжењицин|Солжењицинове]] књиге [[Архипелаг ГУЛАГ]] кад се сазнало о свим ужасима затвора и [[Сабирни логор|концентрационих логора]] створених за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] владе. Тек са распадом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] престала су [[Депортовање|депортовања]] у та подручја. Од [[1920е|1920-их]] година појачава се [[Индустрија|индустријски]] развој Сибира, што је учврстило структуру становништва у досељеничку корист. Староседелачко становништво сибирског севера и руског Далеког истока састоји се од народа [[Алтајски језици|алтајске]] и [[Уралски језици|уралске]] језичне породице и других народа. Већи народи су [[Тувинци]], [[Бурјати]], [[Хакаси]], [[Јакути]] и [[Алтајци]]. Мање етничке заједнице које немају своје федералне републике међу осталима су [[Чукчи]], [[Евенки]], [[Корјаци]], [[Ненци]], [[Ханти]], [[Манси]] и [[Јукагири]]. За време Совјетског Савеза већина староседелаца, који су одувек били номади, је била присиљена на трајно насељавање и колективизацију у [[совхоз]]е. Највећу опасност по староседелачко становништво представља индустријализација и кориштење природних ресурса као што су [[нафта]], [[zemni gas|природни плин]], [[угаљ]], [[дијамант]]и и [[злато]] у азијском делу Русије. Уз то, [[алкохолизам]] је огроман проблем. Језици већине малих народа су пред изумирањем, а посебно тамо где на основи индустријског развоја нестаје околина у којој се њима користило. Након [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], у Сибиру се појачано (делом илегално) насељавају [[Хан Кинези|Кинези]], радећи углавном као трговци или предузетници. == Религија == [[Датотека:Khabarovsk Transfiguration Cathedral 2011-08 1314207088.jpg|мини|усправно|Катедрала у Хабаровску]] Постоје различита веровања широм Сибира<ref>{{cite web|url=http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |title=Russian Embassy website — ''Religion in Russia'' |accessdate=19. 2. 2010. |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20000926005925/http://www.russianembassy.org/RUSSIA/religion.htm |archivedate=26. 9. 2000. |df=dmy-all}}</ref> укључујући [[Православна црква|православно хришћанство]], друге деноминације хришћанства, [[Тибетански будизам|тибетанског будизма]] и [[ислам]]а.<ref>{{Cite book|last=Arnold |first1=Thomas Walker |title=The Preaching of Islam: A History of the Propagation of the Muslim Faith |url=https://books.google.com/books?id=qxsVAAAAYAAJ |location=Westminster |publisher=Archibald Constable and Company |publication-date=1896 |accessdate=11. 10. 2015. |quote=Of the spread of Islam among the Tatars of Siberia, we have a few particulars. It was not until the latter half of the sixteenth century that it gained a footing in this country, but even before this period Muhammadan missionaries had from time to time made their way into Siberia with the hope of winning the heathen population over to the acceptance of their faith, but the majority of them met with a martyr's death. When Siberia came under Muhammadan rule, in the reign of Kuchum Khan, the graves of seven of these missionaries were discovered [...]. [...] Kuchum Khan [...] made every effort for the conversion of his subjects, and sent to Bukhara asking for missionaries to assist him in this pious undertaking. |year=1896|pages=206–207}}</ref> Процењује се да 70.000 [[Јевреји|Јевреја]] живи у Сибиру,<ref>{{cite web|url=http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |title=Planting Jewish roots in Siberia |publisher=Fjc.ru |date=24. 5. 2004. |accessdate=15. 5. 2010. |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090827113526/http://www.fjc.ru/news/newsArticle.asp?AID=136974 |archivedate=27. 8. 2009. |df= dmy-all|pages=}}</ref>, а неки од њих живе у [[Јеврејска аутономна област|Јеврејској аутономној области]].<ref>{{cite journal|author= |title=Why some Jews would rather live in Siberia than Israel |url=http://www.csmonitor.com/World/Europe/2010/0607/Why-some-Jews-would-rather-live-in-Siberia-than-Israel |journal=The Christian Science Monitor|date=|volume=|issue=|pages=}}. 7 June 2010</ref> Највећа верска група је [[Руска православна црква]]. У Сибиру постоји популарна традиција [[Шаманизам|шаманизма]] и [[Политеизам|политеизма]].<ref name="locclass">{{harvnb|Hoppál|2005|p=13}}</ref> Сами староседеоци своје свете обичаје сматрају древним. Постоје записи из 13. века о обичајима сибирских племена везаним за лечење.<ref>{{Cite web |url=http://www.newdawnmagazine.com/articles/secrets-of-siberian-shamanism |title=Secrets of Siberian Shamanism New Dawn : The World's Most Unusual Magazine |website=www.newdawnmagazine.com |date=16 May 2013 |accessdate=9. 1. 2017.}}</ref> На територији Сибира постоји много различитих локалних традиционалних богова. Ту спадају: Ак Ана, Анапел, Кара Хан, Куркил, Нга, Нуми-Торем, Нуми-Турум, Пон, Пугу, Тодоте, Томам, Зонгет, [[Јукагири]] и други. Места са светим подручјима укључују Олхон, острво на [[Бајкалско језеро|Бајкалском језеру]]. == Транспорт == Многим градовима у северном Сибиру, као што је [[Петропавловск Камчатски]], не може се прићи путем, јер практично нису повезани са другим већим градовима у Русији или Азији. Најбољи пут за обилазак Сибира је преко [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]]. Транссибирска железница саобраћа од Москве на западу до [[Владивосток]]а на истоку. До градова који се налазе далеко од железнице, најлакше се прилази ваздухом или засебном Бајкалско-амурском железницом. == Култура == === Кухиња === ''Строганина'' је сирово рибље јело [[Аутохтони народи|аутохтоних народа]] северног арктичког Сибира, направљено од сирових, танких замрзнутих риба резаних по дужини.<ref>{{Cite book|last1=Rasputin| first1=V. |last2=Winchell |first2=M. |last3=Mikkelson| first3=G. |title=Siberia, Siberia |publisher=Northwestern University Press |year=1997 |isbn=978-0-8101-1575-0 |url=https://books.google.com/books?id=fzchffZ3BFQC&pg=PT294 |pages=322–323}}</ref> То је популарно јело сибирских староседелаца.<ref>{{Cite book|last1=Motarjemi |first1=Yasmine |first2=Gerald |last2=Moy |first3=E. C. D. |last3=Todd|location=Amsterdam |title=Encyclopedia of Food Safety | publisher=Elsevier Science, Academic Press |year=2013|isbn=978-0-12-378613-5 |url=https://books.google.com/books?id=mX1XAQAAQBAJ&pg=RA1-PA176 |pages=176}}</ref> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|last1=Motarjemi |first1=Yasmine |first2=Gerald |last2=Moy |first3=E. C. D. |last3=Todd|location=Amsterdam |title=Encyclopedia of Food Safety | publisher=Elsevier Science, Academic Press |year=2013|isbn=978-0-12-378613-5 |url=https://books.google.com/books?id=mX1XAQAAQBAJ&pg=RA1-PA176 |pages=176}} * {{Cite book|last1=Rasputin| first1=V. |last2=Winchell |first2=M. |last3=Mikkelson| first3=G. |title=Siberia, Siberia |publisher=Northwestern University Press |year=1997 |isbn=978-0-8101-1575-0 |url=https://books.google.com/books?id=fzchffZ3BFQC&pg=PT294 |pages=322–323}} * {{Cite book|last=Arnold |first1=Thomas Walker |title=The Preaching of Islam: A History of the Propagation of the Muslim Faith |url=https://books.google.com/books?id=qxsVAAAAYAAJ |location=Westminster |publisher=Archibald Constable and Company |publication-date=1896 |accessdate=11. 10. 2015. |quote=Of the spread of Islam among the Tatars of Siberia, we have a few particulars. It was not until the latter half of the sixteenth century that it gained a footing in this country, but even before this period Muhammadan missionaries had from time to time made their way into Siberia with the hope of winning the heathen population over to the acceptance of their faith, but the majority of them met with a martyr's death. When Siberia came under Muhammadan rule, in the reign of Kuchum Khan, the graves of seven of these missionaries were discovered [...]. [...] Kuchum Khan [...] made every effort for the conversion of his subjects, and sent to Bukhara asking for missionaries to assist him in this pious undertaking. |year=1896|pages=206–207}} * {{Cite book|last=Geist |first1=Valerius |title=Deer of the World: Their Evolution, Behaviour, and Ecology |url=https://books.google.com/books?id=bcWZX-IMEVkC&pg=PA211 |year=1998 |publisher=Stackpole Books |isbn=978-0-8117-0496-0 |accessdate=30. 1. 2016. |pages=211}} * {{Cite book|last=Courtois |first1=Stéphane |title=Livre Noir Du Communisme: Crimes, Terreur, Répression |url=https://books.google.com/books?id=H1jsgYCoRioC&pg=PA239 |year=1999 |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-07608-2 |pages=239}} * {{Cite book|last=Viola |first1=Lynne |title=The Unknown Gulag: The Lost World of Stalin's Special Settlements |url=https://books.google.com/books?id=gG6cPY2RpzUC&pg=PA3 |year=2007 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-518769-4 |pages=3}} * {{Cite book|last=Stephan |first1=John J. |title=The Russian Far East: A History |url=https://books.google.com/books?id=Jce4rBWjG5wC&pg=PA62 |year=1996 |publisher=Stanford University Press |isbn=978-0-8047-2701-3 |pages=62}} * {{Cite book|last=Richards|first1=John F.|title=The Unending Frontier: An Environmental History of the Early Modern World|url=https://books.google.com/books?id=i85noYD9C0EC&pg=PA538|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-93935-6|pages=538}} * {{Cite book|last=Czaplicka|first1=M.C.|title=Aboriginal Siberia|year=1915}} * {{Cite book|title=When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time|publisher=Thames & Hudson|year=2005|isbn=978-0-500-28573-2|author=Benton, M. J.}} * {{Cite book| last=Crossley|first1=Pamela Kyle| title=The Manchus| series=Peoples of Asia| volume=14|year=2002| publisher=Wiley-Blackwell |isbn=978-0-631-23591-0| url=https://books.google.com/books?id=0KHLEvqvET8C |edition=3rd |accessdate=28. 12. 2013.|pages=213}} * {{Cite book|title=The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics |first1= Stephen K.|last1=Batalden| others=Contributor Sandra L. Batalden| volume=| edition=revised|year=1997| publisher=Greenwood Publishing Group| url=https://books.google.com/books?id=WFjPAxhBEaEC|isbn=978-0-89774-940-4| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|title=White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian |last1=Bisher|first1=Jamie| volume=| edition=|year=2006| publisher=Routledge| url=https://books.google.com/books?id=Mg6RAgAAQBAJ|isbn=978-1-135-76595-8| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|title=White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian |last1=Bisher |first1=Jamie| volume= |edition= |year=2006 |publisher=Routledge| url=https://books.google.com/books?id=28iPAgAAQBAJ|isbn=978-1-135-76596-5| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|title=War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000 |last1=Black |first1=Jeremy |volume= |edition= |year=2008 |publisher=Yale University Press |url=https://books.google.com/books?id=xpI_YYtvlCAC |isbn=978-0-300-14769-8| accessdate=24. 4. 2014.}} * Nicholas B. Breyfogle, Abby Schrader and Willard Sunderland (eds), ''Peopling the Russian Periphery: Borderland Colonization in Eurasian history'' (London, Routledge, 2007). * {{Cite book| title= Internal Colonization: Russia's Imperial Experience |last1=Etkind|first1=Alexander| volume=| edition=|year=2013| publisher=John Wiley & Sons| url=https://books.google.com/books?id=lpz5q44VVk0C |isbn=978-0-7456-7354-7| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|last=Forsyth |first1=James |year=1994 |title=A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 |volume= |edition=illustrated, reprint, revised | publisher=Cambridge University Press |url=https://books.google.com/books?id=nzhq85nPrdsC |isbn=978-0-521-47771-0 |accessdate=24. 4. 2014.}} * {{cite book|author=James Forsyth|title=A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony, 1581–1990 |year=1992|url=https://archive.org/details/historyofpeoples00fors|location= |publisher=Cambridge University Press |isbn= 978-0-521-40311-5}}. (Cambridge,, 1994). * {{Cite book|title=Inside the Ropes: Sportswriters Get Their Game On |editor-first= Zachary Michael |editor-last=Jack| volume= |edition= |year=2008| publisher=U of Nebraska Press| url=https://books.google.com/books?id=ezDG4aTNIeoC|isbn=978-0-8032-1907-6| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{cite book|author=Steven G. Marks|title=Road to Power: The Trans-Siberian Railroad and the Colonization of Asian Russia, 1850–1917 |location= London|publisher= I.B. Tauris |year=1991}} * {{Cite book|first=Victor L. |last1=Mote |year=1998 |title=Siberia: Worlds Apart |series=Westview series on the post-Soviet republics |volume= |edition=illustrated |publisher=Westview Press |url=https://books.google.com/books?id=qEAjAQAAIAAJ |isbn=978-0-8133-1298-9 |accessdate=24. 4. 2014.}} * Igor V. Naumov, ''The History of Siberia''. Edited by David Collins (London, Routledge, 2009) (Routledge Studies in the History of Russia and Eastern Europe). * {{Cite book|title=The Russian Far East: A History |first1=John J. |last1=Stephan |volume= |edition=illustrated, reprint |year=1996 |publisher=Stanford University Press |url=https://books.google.com/books?id=Jce4rBWjG5wC |isbn=978-0-8047-2701-3 |accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|title=Siberian frontier: the territory of fear |first1= V. |last1=Pesterev |volume= |edition= |year=2015 |publisher=Royal Geographical Society (with IBG), London |url=https://www.academia.edu/14482632}} * {{Cite book|last=Wood |first1=Alan |year=2011 |title=Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581 – 1991 |volume= |edition=illustrated |publisher=A&C Black |url=https://books.google.com/books?id=VZZLAQAAQBAJ |isbn=978-0-340-97124-6| accessdate=24. 4. 2014.}} * {{cite book|author= |editor=Alan Wood|title=The History of Siberia: From Russian Conquest to Revolution |location= |publisher= }}. (London, Routledge, 1991). * {{Cite book|title=Condé Nast's Traveler, Volume 36 |volume= |edition= |year=2001 |publisher=Condé Nast Publications| url=https://books.google.com/books?id=qVosAQAAMAAJ |id= |accessdate=24. 4. 2014.}} * {{Cite book|title=Yearbook |others=Contributor International Work Group for Indigenous Affairs |volume= |edition= |year=1992 |publisher=International Work Group for Indigenous Affairs |url=https://books.google.com/books?id=beJAAQAAIAAJ |id= |accessdate=24. 4. 2014.}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://ruskarec.ru/travel/2014/12/10/sibir_riznica_divlje_i_netaknute_prirode_35373.html Сибир, ризница дивље и нетакнуте природе] * [https://www.youtube.com/watch?v=vdq31C-P4Dw др Растислав Стојсављевић - „Географски хоризонти – oсвајање Сибира” (КЦНС, 2025)] {{Региони света}} {{Подножје|Русија}} {{Coord|60|0|N|105|0|E|display=title}} [[Категорија:Сибир| ]] [[Категорија:Географија Русије]] [[Категорија:Географија Казахстана]] fbvtg4ys08tt2or92nba8upr3zqb78w 0 89481 30099383 30098240 2025-06-28T07:48:45Z KrleNS 313903 Alter: pages, date, issue. Add: doi, publisher, authors 1-2. Removed parameters. Formatted [[WP:ENDASH|dashes]]. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099383 wikitext text/x-wiki {{automatic taxobox | fossil_range = касна [[камбријум]] - данас | image = Cepaea--puz.jpg | image_width = 240px | image_caption = ''-{[[Cepaea vindobonensis]]}-'' | taxon = Gastropoda | authority = [[Жорж Кивје|Cuvier]], 1795<ref name="Cuvier 1795">{{fr}} [[Georges Cuvier|Cuvier G.]] {{cite journal|author= |title=Second mémoire sur l'organisation et les rapports des animaux à sang blanc, dans lequel on traite de la structure des Mollusques et de leur division en ordres, lu à la Société d'histoire naturelle de Paris, le 11 Prairial, an III|journal=Magazin Encyclopédique, ou Journal des Sciences, des Lettres et des Arts |date=1795 |volume=2|issue=|pages=433–449}}. {{cite web|author= |title=page 448|url=https://archive.org/stream/magazinencyclop12pari#page/448/mode/1up |date= 1795|publisher=Paris }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170725031628/https://archive.org/stream/magazinencyclop12pari#page/448/mode/1up |date=25. 7. 2017 }}.</ref> | diversity = 65.000—80.000 врста<ref name="Bouchet">Bouchet P. & Rocroi J.-P. (Ed.); Frýda J., Hausdorf B., Ponder W., Valdes A. & Warén A. 2005. ''Classification and nomenclator of gastropod families''. Malacologia: International Journal of Malacology, 47(1-2). ConchBooks: Hackenheim, Germany. {{ISBN|3-925919-72-4}}. 397 pp. [http://www.vliz.be/Vmdcdata/imis2/ref.php?refid=78278 vliz.be]</ref><ref name="Solem">{{cite web|last1=Solem|first1=A.G.|title=Gastropod|url=https://global.britannica.com/animal/gastropod|website=Encyclopaedia Britannica|publisher=Encyclopaedia Britannica Inc.|accessdate=6. 3. 2017|archive-date=8. 3. 2016|archive-url=https://archive.today/20160308013014/http://global.britannica.com/animal/gastropod|url-status=dead}}</ref> }} '''Пужеви''' ({{јез-лат|Gastropoda}}) најбројнија су класа [[мекушци|мекушаца]] са око 45.000 [[Врста (биологија)|врста]].<ref>Ruppert, E., Barnes, R. 1994. Invertebrate Zoology (sixth edition). Saunders College Publishing.</ref> Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. [[Фосил]]на историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног [[камбријум]]а (ранокамбријски родови попут ''-{Helcionella}-'' и ''-{Scenella}-'' више се не сматрају припадницима ове класе), а [[филогенија|филогенију]] пужева карактерише интензивна [[адаптивна радијација]]. Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима [[станиште|станишта]] и [[екосистем]]а (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су -{Pulmonata}- и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама. Познати представници ове класе су : * [[прилепак]] (''-{Patella}-''), * [[барски пуж]] (''-{Limnaea}-''), * [[виноградски пуж]] (''-{Helix pomatia}-''), * пужеви голаћи, који су без љуштуре – [[лимакс]] (''-{Limax}-'') и [[арион]] (''-{Arion}-''). == Грађа == [[Датотека:Prosobranchia male.png|мини|десно|200п|Схема грађе пужа из групе -{Prosobranchia}-<br /> '''светложуто''' - тело; '''смеђе''' - љуштура и [[Оперкулум (пужеви)|оперкулум]]; '''зелено''' - [[систем органа за варење|дигестивни систем]]; '''светлољубичасто''' - [[шкрге]]; '''црвено''' - [[срце]]<br /> 1. стопало 2. плеурална ганглија 3. pneumostom (спиракулум, сифон) 4. горња комисура 5. ''-{osphradium}-'' 6. шкрге 7. инфрапаријетална ганглија 8. преткомора 9. висцерална ганглија 10. комора 11. стопало 12. оперкулум 13. церебрална ганглија 14. усни отвор 15. оптичка тентакула 16. око 17. сензорна тентакула 18. окождрелни нерви 19. стопаона ганглија 20. доња комисура 21. ? 22. плаштана (респираторна) дупља 23. супрапаријетална ганглија 24. [[анус|анални отвор]] 25. -{[[hepatopancreas]]}- 26. -{vas deferens}- 27. -{[[rectum]]}- 28. нефридије]] На телу пужева разликују се сви телесни региони карактеристични за мекушце. У односу на генерализован модел претка мекушаца, [[Еволуција (биологија)|еволуцију]] пужева и њихову садашњу [[Морфологија (биологија)|морфологију]]/[[анатомија|анатомију]] карактеришу четири велике промене: # постанак главе # дорзовентрално издуживање тела # преобликовање љуштуре # торзија [[Глава]] пужа је јасно одвојена од стопала и на њој се налазе: * [[усни отвор]], * [[око|очи]] (у виду простих оцела, или сложене очију са сочивима) и * један или два пара пипака ([[тентакула]]) [[Стопало]] и [[љуштура]] су претрпели процес спиралног увијања ('''торзија''') услед чега су пужеви изгубили билатералну [[симетрија тела|симетрију]]. Стопало је мускулозни локомоторни део тела пужева и омогућава различите видове кретања — од пузања до пливања. Задебљали задњи део стопала — [[Оперкулум (пужеви)|оперкулум]], служи за затварање отвора љуштуре приликом увлачења стопала у њу. Пужеви се хране биљном, животињском храном, [[стеља|детритусом]], а постоје и врсте које се хране филтрирајућим начином. Дигестивни систем код пужева почиње устима у којима се налази [[радула]] (која је својом грађом прилагођена типу исхране). Постоји једна велика акцесорна жлезда - хепатопанкреас (која врши функције и [[јетра|јетре]] и [[гуштерача|панкреаса]]), као и низ мањих акцесорних жлезди. Крвни систем је отвореног типа. [[Срце]] се састоји од преткоморе (''-{atrium}-'') и коморе (''-{ventriculum}-''). Респираторни органи водених група су шкрге. Код копнених пужева су уместо [[шкрге|шкрга]] развијена [[плућа]]. Плаштана дупља има улогу респираторне дупље код свих пужева. [[Нервни систем]] је [[Ганглионеран нервни систем|ганглионеран]], са ганглијама распоређеним по целом телу. У најпримитивнијем ступњу развоја нервног система пужева, присутне су (у пару) букалне (уснене), церебралне, плеуралне, педалне, паријеталне (супрапаријетална и инфрапаријетална) и висцералне ганглије. Током филогеније долази до концентрисања нервних маса. Пужеви су [[хермафродит]]и, а полне улоге су временски раздвојене. Стога се оплођење врши између различитих јединки (види слику [[копулација|копулације]] пужева). Развиће морских пужева одвија се [[Метаморфоза (биологија)|метаморфозом]] преко [[трохофора|трохофоре]] и [[велигер]] ларве. Љуштура ларви назива се ''протоконх''. Код копнених група развиће је директно. <gallery> Датотека:Vinogradski puz.jpg|Виноградски пуж: глава, стопало, љуштура Датотека:Vinogradski puz usta.jpg|мини|десно|200п|Виноградски пуж — доња страна Датотека:Vinogradski puz glava.jpg|мини|десно|200п|Глава пужа: тентакуле са [[оцела]]ма Датотека:Sumski Puz.jpg|Пуж на кори дрвета, види се слузав траг који остаје иза њега Датотека:Zagrljajpuzeva.jpg|Копулација Датотека:EPSN0626 Tunizanski puzevi.JPG|Пужеви Датотека:Vinogradarski puz Srbija.jpg|[[Виноградски пуж]] (Србија) </gallery> == Значај пужева == Пужеви су као храна месоједим организмима веома значајна карика у [[ланац исхране|ланцу исхране]]. Понегде се користе и у људској исхрани и са тим циљем гаје (хеликокултура). Неке врсте голаћа су важни опрашивачи биљака. Морски пужеви рода ''-{Murex}-'' су се од давнина користили за добијање пурпурне боје (којом су се, нпр, означавале сенаторске [[тога|тоге]] у Старом [[Рим]]у). Оперкулуми неких врста, као и читаве љуштуре, су се у Океанији користили као средство плаћања. Већина пољопривредника сматра пужеве штетним услед њихове исхране баштенским биљкама. == Макрокласификација класе -{Gastropoda}- == {{Посебан чланак|Класификација пужева}} По традиционалним системима класификације<ref>Крунић, М. 1977. Зоологија инвертебрата 1. [[Научна књига]]: Београд.</ref>, класа се дели на четири поткласе: * -{[[Prosobranchia]]}- — пужеви са шкргама испред срца * -{[[Opisthobranchia]]}- — шкрге се налазе десно и иза срца * -{[[Gymnomorpha]]}- — не поседују љуштуру * -{[[Pulmonata]]}- — пужеви са плућима По новијим системима<ref>Ponder & Lindberg. 1997. {{cite journal|title=Towards a phylogeny of gastropod molluscs; an analysis using morphological characters |journal=Zoological Journal of the Linnean Society|date=1997|volume=119|issue=2|pages=83–2651|doi=10.1111/j.1096-3642.1997.tb00137.x |last1=Ponder |first1=Winston F. |last2=Lindberg |first2=David R. }}.</ref>, који се базирају на монофилетским групама, класа се дели на две поткласе: * поткласа '''-{Eogastropoda}-''' * поткласа '''-{Orthogastropoda}- ''' == Пужеви у уметности == Од самих почетака људске уметности, инспирација за многобројне орнаменте је пронађена у љуштурама пужева, а и сам мотив пужа је цењен и чест у римским мозаицима.<ref>{{Cite web|url=http://www.arnobrosi.com/art2.html |title=arnobrosi.com |accessdate=24. 3. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927040959/http://www.arnobrosi.com/art2.html |archive-date=27. 9. 2007 |url-status=dead }}</ref> Пужеви у уметности често представљају и симбол неког спорог догађаја, или спорог доношења одлука. <gallery> Датотека:Comic History of Rome p 179 The Slow Coach.jpg|из књиге „Комична историја Рима“ (уредник: -{Gilbert Abbott A Beckett}-) Датотека:Uncle sam by nast 1860.jpg|аутор: -{Thomas Nast}- (-{Harpers Magazine}-, издање 24.11.1877) </gallery> == Референце == {{референце}} == Литература == * Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971. * Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, [[Научна књига]], Београд, 1986. * Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - биологија нижих авертебрата, [[Школска књига]], Загреб, 1998. * Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986. * Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000. * Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Gastropoda | wikispecies = Gastropoda | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = }} * {{cite web|author= |title=БиоНет Школа|url=http://www.bionet-skola.com/w/Puževi |date= }} {{Wayback|url=http://www.bionet-skola.com/w/Pu%C5%BEevi |date=20081010172228 }} * [https://web.archive.org/web/20060205031949/http://www.manandmollusc.net/ -{Mollusc Mollusk Mollusks}- 1999] * [https://web.archive.org/web/20051101043328/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/beskicmenjaci%203.php -{Bioscolos}-] * [http://www.conchology.be/ Conchology.be преко 2.100.000 слика љуштура] * {{cite web|author= |title=Таксономија пужева|url=http://www.manandmollusc.net/advanced_introduction/gastropod_taxonomy_1.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.manandmollusc.net/advanced_introduction/gastropod_taxonomy_1.html |date=20220609091459 }} * [http://www.nhm.ac.uk/research-curation/projects/gastroclass/ Класификације пужева - -{Paul Jeffery}-] * [https://web.archive.org/web/20070927084303/http://www.emilydamstra.com/portfolio.php?searchtext=fossil%20snail реконструкције фосилних пужева] {{Подножје}} [[Категорија:Пужеви|*]] 09allp6xapud7zry9jux65uk4xr5y6a 0 98206 30099646 30095133 2025-06-28T11:34:49Z Ruach Chayim 323597 30099646 wikitext text/x-wiki {{malo_inlajn_referenci}} {{Град у Француској | назив = Марсељ | изворни_назив = {{јез-фр|Marseille}} | слика = {{multiple image |border = infobox |total_width = 280 |image_style = border:1; |caption_align = center |perrow = 1/2/1/2 |image1 = View of Marseille from Notre-Dame de la Garde 4.jpg |image2 = Marseille 20131005 17.jpg |image3 = En-Vau calanque 2.jpg |image4 = Notre-Dame de la Garde aerial view 2020.jpeg |image5 = France - Marseille (29881013814).jpg |image6 = Tramway Marseille Sadi Carnot 1.JPG }} | опис_слике = Марсељ | градска_застава = Flag of Marseille.svg | грб = Armoiries de Marseille.svg | регион = [[Прованса-Алпи-Азурна обала]] | департман = [[Ушће Роне]] | префектура = | кантон = | оснивање = | град_од = | површина = 240,62 | становништво = 868277 | извор_становништво =<ref>{{Insee}}</ref> | година_становништво = 2018 | густина = 3608 | агломерација = 1.590.867 | година_агломерација = 2017 | гшир = 43.2975 | гдуж = 5.377222 | надморска_висина = 0-640 | временска_зона = UTC+1 | позивни_број = 491, 496 | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.marseille.fr/ marseille.fr] | градоначелник = Мишел Рубирола | време_службовања = | INSEE = 13055 | поштански_код = 13001, 13016 }} '''Марсељ''' ({{јез-фр|Marseille}}, [[Окситански језик|окс.]] ''-{Marselha}-'') је [[Списак градова у Француској|град]] у [[Француска|Француској]].<ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=123}}</ref> Најважнија је лука Француске, као и трећа лука [[Европа|Европе]] по величини. Град се налази на обали [[Лионски залив|Лионског залива]], који припада [[Средоземно море|Медитерану]]. Марсељ је главни град [[Департмани Француске|департмана]] [[Ушће Роне]] у региону [[Прованса-Алпи-Азурна обала]]. По подацима из 2018. године број становника у месту је био 868.277.<ref>{{cite web |title=Villes.co : Ville de Marseille (Provence-Alpes-Côte d'Azur) - France |url=http://www.villes.co/france/ville_marseille_13001.html |website=www.villes.co |access-date=18. 1. 2022}}</ref> == Историја == [[Датотека:Marseille Old Port.jpg|мини|лево|220п|Стара лука Марсеља]]Град Марсељ су основали [[Античка Грчка|Грци]]<ref name="британика" /> из [[Фокеја|Фокеје]] у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом [[Масилија|Масалија]] (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог [[Лигури|лигурског племена]], Грци су затражили помоћ од [[Римљани|Римљана]], који долазе у Провансу [[125. п. н. е.]], када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе [[49. п. н. е.]]<ref name="британика" />, али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други. У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних [[варвари|варварских]] племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора [[хришћанство|хришћанства]] почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у [[7. век]]у сужен на утврђени дио бискупије. Ово подручје доживљава поновни процват тек у [[10. век|10]]. и [[11. век]]у, под заштитом [[прованса]]лских [[виконт]]а, када постаје полазна лука за [[Крсташки ратови|Крсташке ратове]].<ref name="британика" /> Марсељ [[1214]]. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до [[1252]], када напуљски краљ [[Карло I Анжујски]] ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске [[1481]]<ref name="британика" />, град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а [[1660]], за вријеме владавине [[Луј XIV|Луја XIV]], почиње се ширити и изван градских зидина. У [[18. век]]у грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а [[1792]]. године 500 добровољаца улази у [[Париз]] пјевајући "''Ратну пјесму рајнске војске''", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална [[химна]] под називом "[[Марсељеза]]". У другој половини [[19. век]]у, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине. У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио [[марсељски атентат|атентат]] на краља Југославије [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]]. Марсељ је током [[Други светски рат|Другога свјтског рата]], у време њемачке окупације, од новембра [[1942]]. до августа [[1944]], био јако средиште [[Француски покрет отпора|Француског покрета отпора]]. Зато су немачке трупе у два наврата, [[1943]]. и 1944, минирале четврти ''Панје'' и ''Стару луку''. == Географија == === Клима === Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима.<ref name="Marseille,+France|title=Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase)|website=Weatherbase|access-date=2019-02-08}}</ref">{{Cite web |title=Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase) |url=http://www.weatherbase.com/weather/weather-summary.php3?s=5670&cityname=Marseille,+France |access-date=8. 2. 2019 |website=Weatherbase}}</ref> Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12&nbsp;°C током дана и 4&nbsp;°C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29&nbsp;°C током дана и 19&nbsp;°C ноћу. {{Weather box |width=auto |location = Марсеља-[[Марињан]]а ([[Marseille Provence Airport|Марсељски Прованс аеродром]]), надморска висина: 36 m, 1981–2010 нормале, екстереми 1921–садашњост<ref name = infoc /><ref name = noaa /> |metric first = yes |single line = yes |Jan record high C = 19.9 |Feb record high C = 22.1 |Mar record high C = 25.4 |Apr record high C = 29.6 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 39.6 |Jul record high C = 39.7 |Aug record high C = 39.2 |Sep record high C = 34.3 |Oct record high C = 30.4 |Nov record high C = 25.2 |Dec record high C = 20.3 |year record high C = 39.7 |Jan high C = 11.4 |Feb high C = 12.5 |Mar high C = 15.8 |Apr high C = 18.6 |May high C = 22.9 |Jun high C = 27.1 |Jul high C = 30.2 |Aug high C = 29.7 |Sep high C = 25.5 |Oct high C = 20.9 |Nov high C = 15.1 |Dec high C = 11.9 |year high C = 20.2 |Jan mean C = 7.1 |Feb mean C = 8.1 |Mar mean C = 11.0 |Apr mean C = 13.8 |May mean C = 18.0 |Jun mean C = 21.8 |Jul mean C = 24.8 |Aug mean C = 24.4 |Sep mean C = 20.6 |Oct mean C = 16.6 |Nov mean C = 11.1 |Dec mean C = 7.9 |year mean C = 15.5 |Jan low C = 2.9 |Feb low C = 3.6 |Mar low C = 6.2 |Apr low C = 9.1 |May low C = 13.1 |Jun low C = 16.6 |Jul low C = 19.4 |Aug low C = 19.0 |Sep low C = 15.7 |Oct low C = 12.4 |Nov low C = 7.2 |Dec low C = 4.0 |year low C = 10.8 |Jan record low C = -12.4 |Feb record low C = -16.8 |Mar record low C = -10.0 |Apr record low C = -2.4 |May record low C = 0.0 |Jun record low C = 5.4 |Jul record low C = 7.8 |Aug record low C = 8.1 |Sep record low C = 1.0 |Oct record low C = -2.2 |Nov record low C = -5.8 |Dec record low C = -12.8 |year record low C = -16.8 |Jan precipitation mm = 48.0 |Feb precipitation mm = 31.4 |Mar precipitation mm = 30.4 |Apr precipitation mm = 54.0 |May precipitation mm = 41.1 |Jun precipitation mm = 24.5 |Jul precipitation mm = 9.2 |Aug precipitation mm = 31.0 |Sep precipitation mm = 77.1 |Oct precipitation mm = 67.2 |Nov precipitation mm = 55.7 |Dec precipitation mm = 45.8 |year precipitation mm = 515.4 |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 5.3 |Feb precipitation days = 4.5 |Mar precipitation days = 3.9 |Apr precipitation days = 6.1 |May precipitation days = 4.5 |Jun precipitation days = 3.0 |Jul precipitation days = 1.3 |Aug precipitation days = 2.7 |Sep precipitation days = 4.5 |Oct precipitation days = 6.1 |Nov precipitation days = 5.9 |Dec precipitation days = 5.5 |year precipitation days = 53.2 |Jan sun = 145.1 |Feb sun = 173.7 |Mar sun = 238.7 |Apr sun = 244.5 |May sun = 292.9 |Jun sun = 333.4 |Jul sun = 369.1 |Aug sun = 327.4 |Sep sun = 258.6 |Oct sun = 187.1 |Nov sun = 152.5 |Dec sun = 134.9 |year sun = 2857.8 | Jan uv =1 | Feb uv =2 | Mar uv =4 | Apr uv =5 | May uv =7 | Jun uv =8 | Jul uv =8 | Aug uv =7 | Sep uv =5 | Oct uv =3 | Nov uv =2 | Dec uv =1 |source = -{[[Météo France]]}-<ref>{{Cite web |title=Marignane (13) |url=https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13054001.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310163158/https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13054001.pdf |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |website=Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records |publisher=Meteo France |language=French}}</ref> и Метереолошки атлас<ref>{{Cite web |last=d.o.o |first=Yu Media Group |title=Marseille, France - Detailed climate information and monthly weather forecast |url=https://www.weather-atlas.com/en/france/marseille-climate |access-date=2. 7. 2019 |website=Weather Atlas |language=en}}</ref> }} {{Weather box |width=auto |location= Марсеља (Лонгшамп опсерваторија), надморска висина: 75 m, 1981–2003 просеци, екстреми 1868–2003<ref>{{cite web|author= |url=https://journals.ametsoc.org/doi/pdf/10.1175/2010BAMS2955.1 |title=The Definition of the Standard WMO Climate Normal: The Key to Deriving Alternative Climate Normals |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 2. 2019}}, ''[[American Meteorological Society]]'' (June 2011)..</ref> |metric first = yes |single line = yes |collapsed = yes |Jan record high C = 21.2 |Feb record high C = 22.7 |Mar record high C = 26.1 |Apr record high C = 28.6 |May record high C = 33.2 |Jun record high C = 36.9 |Jul record high C = 40.6 |Aug record high C = 38.6 |Sep record high C = 33.8 |Oct record high C = 30.9 |Nov record high C = 24.3 |Dec record high C = 23.1 |year record high C = 40.6 |Jan high C = 11.8 |Feb high C = 12.7 |Mar high C = 15.9 |Apr high C = 18.3 |May high C = 22.6 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 29.6 |Aug high C = 29.1 |Sep high C = 25.2 |Oct high C = 20.9 |Nov high C = 15.2 |Dec high C = 12.5 |year high C = 20.0 |Jan mean C = 8.4 |Feb mean C = 8.9 |Mar mean C = 11.6 |Apr mean C = 13.8 |May mean C = 17.9 |Jun mean C = 21.3 |Jul mean C = 24.5 |Aug mean C = 24.1 |Sep mean C = 20.7 |Oct mean C = 16.9 |Nov mean C = 11.8 |Dec mean C = 9.3 |year mean C = 15.8 |Jan low C = 4.9 |Feb low C = 5.1 |Mar low C = 7.3 |Apr low C = 9.3 |May low C = 13.1 |Jun low C = 16.4 |Jul low C = 19.4 |Aug low C = 19.1 |Sep low C = 16.1 |Oct low C = 13.0 |Nov low C = 8.3 |Dec low C = 6.0 |year low C = 11.5 |Jan record low C = -10.5 |Feb record low C = -14.3 |Mar record low C = -7.0 |Apr record low C = -3.0 |May record low C = 0.0 |Jun record low C = 4.7 |Jul record low C = 8.5 |Aug record low C = 8.1 |Sep record low C = 0.0 |Oct record low C = -3.0 |Nov record low C = -6.9 |Dec record low C = -11.4 |year record low C = -14.3 |Jan precipitation mm = 51.1 |Feb precipitation mm = 32.1 |Mar precipitation mm = 30.7 |Apr precipitation mm = 51.1 |May precipitation mm = 38.7 |Jun precipitation mm = 23.5 |Jul precipitation mm = 7.6 |Aug precipitation mm = 27.9 |Sep precipitation mm = 71.6 |Oct precipitation mm = 78.6 |Nov precipitation mm = 58.0 |Dec precipitation mm = 52.3 |year precipitation mm = 523.2 |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 5.5 |Feb precipitation days = 4.5 |Mar precipitation days = 4.0 |Apr precipitation days = 6.1 |May precipitation days = 4.3 |Jun precipitation days = 2.5 |Jul precipitation days = 1.3 |Aug precipitation days = 2.4 |Sep precipitation days = 4.1 |Oct precipitation days = 6.1 |Nov precipitation days = 6.1 |Dec precipitation days = 5.8 |year precipitation days = 52.6 |source 1 = [[Météo France]]<ref name="marseilleobsnormals">{{Cite web |title=Marseille–Obs (13) |url=https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13055001.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161507/https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13055001.pdf |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |website=Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records |publisher=Meteo France |language=French}}</ref> |source 2 = Infoclimat.fr<ref>{{Cite web |title=Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp |url=http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161956/http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |publisher=Infoclimat |language=French}}</ref> }} {{Weather box |width=auto | collapsed = y <!-- y, if you have normal updates --> | open = | metric first = y <!-- always, except UK or US cities --> | single line = y | location = Марсеља-[[Марињан]]а ([[Marseille Provence Airport|Марсељски Прованс аеродром]]), надморска висина: 36 m, 1961-1990 нормале и екстреми | Jan mean C =6.6 | Feb mean C =8.4 | Mar mean C =10.2 | Apr mean C =13.3 | May mean C =17.1 | Jun mean C =20.7 | Jul mean C =23.6 | Aug mean C =23.3 | Sep mean C =20.2 | Oct mean C =16.2 | Nov mean C =10.6 | Dec mean C =7.6 | Jan high C =10.5 | Feb high C =12.3 | Mar high C =14.7 | Apr high C =17.9 | May high C =21.8 | Jun high C =25.6 | Jul high C =28.9 | Aug high C =28.5 | Sep high C =25.2 | Oct high C =20.7 | Nov high C =14.6 | Dec high C =11.5 | Jan record high C =19.1 | Feb record high C =22.1 | Mar record high C =25.4 | Apr record high C =26.6 | May record high C =30.1 | Jun record high C =34.4 | Jul record high C =39.7 | Aug record high C =38.6 | Sep record high C =32.7 | Oct record high C =30.1 | Nov record high C =24.4 | Dec record high C =20.3 | Jan avg record high C =13.3 | Feb avg record high C =16.7 | Mar avg record high C =18.0 | Apr avg record high C =20.5 | May avg record high C =24.9 | Jun avg record high C =28.4 | Jul avg record high C =32.4 | Aug avg record high C =30.9 | Sep avg record high C =27.4 | Oct avg record high C =22.5 | Nov avg record high C =17.0 | Dec avg record high C =14.7 | Jan low C =2.7 | Feb low C =4.0 | Mar low C =5.7 | Apr low C =8.7 | May low C =12.4 | Jun low C =15.7 | Jul low C =18.4 | Aug low C =18.0 | Sep low C =15.4 | Oct low C =11.5 | Nov low C =6.9 | Dec low C =4.0 | Jan record low C =-12.4 | Feb record low C =-15.0 | Mar record low C =-7.4 | Apr record low C =0.3 | May record low C =2.2 | Jun record low C =6.8 | Jul record low C =11.7 | Aug record low C =9.4 | Sep record low C =6.6 | Oct record low C =0.4 | Nov record low C =-5.0 | Dec record low C =-12.3 | Jan avg record low C =-1.6 | Feb avg record low C =-0.6 | Mar avg record low C =2.4 | Apr avg record low C =6.2 | May avg record low C =10.1 | Jun avg record low C =14.2 | Jul avg record low C =16.5 | Aug avg record low C =16.4 | Sep avg record low C =13.3 | Oct avg record low C =6.8 | Nov avg record low C =3.8 | Dec avg record low C =-0.3 | Jan precipitation mm =42.4 | Feb precipitation mm =47.7 | Mar precipitation mm =42.7 | Apr precipitation mm =37.0 | May precipitation mm =38.2 | Jun precipitation mm =23.3 | Jul precipitation mm =6.0 | Aug precipitation mm =25.7 | Sep precipitation mm =37.8 | Oct precipitation mm =45.0 | Nov precipitation mm =48.2 | Dec precipitation mm =56.3 |Jan humidity = 75 |Feb humidity = 72 |Mar humidity = 67 |Apr humidity = 65 |May humidity = 64 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 59 |Aug humidity = 62 |Sep humidity = 69 |Oct humidity = 74 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 77 | Jan percentsun =53 | Feb percentsun =53 | Mar percentsun =59 | Apr percentsun =62 | May percentsun =65 | Jun percentsun =72 | Jul percentsun =79 | Aug percentsun =77 | Sep percentsun =68 | Oct percentsun =61 | Nov percentsun =54 | Dec percentsun =52 | Jan sun =150.0 | Feb sun =155.5 | Mar sun =215.1 | Apr sun =244.8 | May sun =292.5 | Jun sun =326.2 | Jul sun =366.4 | Aug sun =327.4 | Sep sun =254.3 | Oct sun =204.5 | Nov sun =155.5 | Dec sun =143.3 |Jan snow days = 0.8 |Feb snow days = 0.4 |Mar snow days = 0.1 |Apr snow days = 0.0 |May snow days = 0.0 |Jun snow days = 0.0 |Jul snow days = 0.0 |Aug snow days = 0.0 |Sep snow days = 0.0 |Oct snow days = 0.0 |Nov snow days = 0.2 |Dec snow days = 0.7 | unit precipitation days = 1.0 mm | Jan precipitation days =6.5 | Feb precipitation days =6.0 | Mar precipitation days =5.5 | Apr precipitation days =5.3 | May precipitation days =4.9 | Jun precipitation days =3.5 | Jul precipitation days =1.6 | Aug precipitation days =3.0 | Sep precipitation days =3.6 | Oct precipitation days =5.8 | Nov precipitation days =5.1 | Dec precipitation days =6.0 | source = [[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]<ref name="noaa">{{Cite web |title=Marseille-Marignane (07650) - WMO Weather Station |url=ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_VI/FR/07650.TXT |access-date=4. 2. 2019 |publisher=[[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]}} [https://archive.org/details/19611990NormalsNOAAMarseilleMarignane Archived] 8 February 2019, at the [[Wayback Machine]]</ref> |source 2 = Infoclimat.fr (humidity)<ref name="infoc">{{Cite web |title=Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp |url=http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161956/http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |publisher=Infoclimat |language=French}}</ref> }} == Демографија == {{ДемографијаФР| 1962= 778071| 1968= 889029| 1975= 908600| 1982= 874436| 1990= 800550| 1999= 798430| 2006= 839043| 2011=856636| sansdoublescomptes= 1962}} Са 800.000 становника, то је други град Француске, после [[Париз]]а. Са околним градовима ([[Алаух]], [[Обањ]], [[Пен сир Ивен]]), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа [[агломерација]] Француске. Марсељ је седиште [[Велики муфтија|великог муфтије]] и центар [[ислам]]а у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија. == Међународна сарадња == * {{зас|Немачка}} [[Хамбург]] * {{зас|Украјина}} [[Одеса]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book |last=Palanque |first=J.R. |title=Histoire de la Provence |date=1990 |publisher=Editions Privat |isbn=2-7089-1649-1 |editor-last=Baratier |editor-first=Edouard |series=Univers de la France |location=Toulouse |language=fr |trans-title=History of Provence |chapter=Ligures, Celtes et Grecs |trans-chapter=Ligures, Celts and Greeks |ref=harv}} * {{Cite book |title=The New Cambridge Medieval History |publisher=Cambridge University Press |isbn=0-521-36289-X |editor-last=Abulafia |editor-first=David |date=1999 |volume=5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Duchêne |first1=Roger |url=https://archive.org/details/marseille2600ans0000duch |title=Marseille, 2600 ans d'histoire |last2=Contrucci |first2=Jean |date=1998 |publisher=Editions Fayard |isbn=2-213-60197-6 |location=Paris |language=fr |trans-title=Marseille, 2600 Years of History |ref=harv |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Kitson |first=Simon |title=Police and Politics in Marseille, 1936–1945 |date=2014 |publisher=Brill |isbn=978-90-04-24835-9 |location=Amsterdam |ref=harv}} * {{Cite book |last=Liauzu |first=Claude |title=Histoire des migrations en Méditerranée occidentale |date=1996 |publisher=Editions Complexe |isbn=2-87027-608-7 |location=Brussels |language=fr |trans-title=History of Migration in the Western Mediterranean |ref=harv}} * {{Cite book |last=Trott |first=Victoria |url=https://archive.org/details/provence00trot |title=Provence |date=2007 |publisher=Michelin Apa Publications |isbn=978-1-906261-29-0 |editor-last=Cannon |editor-first=Gwen |location=London |ref=harv |editor-last2=Watkins |editor-first2=Gaven}} * {{Cite book |last=Cobb |first=Richard |title=Marseille |publisher=Allia |year=2001 |isbn=978-2-84485-064-5 |location=Paris |language=French |author-link=Richard Cobb}} * {{Cite book |last1=Savitch |first1=H.V. |url=https://archive.org/details/citiesininternat00savi |title=Cities in the International Market Place: The Political Economy of Urban Development in North America and Western Europe |last2=Kantor |first2=Paul |publisher=[[Princeton University Press]] |year=2002 |isbn=0-691-09159-5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Peraldi |first1=Michel |title=Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais |last2=Samson |first2=Michel |publisher=Editions La Découverte |year=2006 |isbn=2-7071-4964-0 |ref=harv}} * {{Cite book |last=Busquet |first=Raoul |title=Histoire de la Provence des origines à la révolution française |publisher=Éditions Jeanne Lafitte |year=1954 |isbn=2-86276-319-5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Attard-Marainchi |first1=Marie-Françoise |title=Migrance – histoires des migrations à Marseille |last2=Échinard |first2=Pierre |last3=Jordi |first3=Jean-Jacques |last4=Lopez |first4=Renée |last5=Sayad |first5=Abdelmalek |last6=Témime |first6=Émile |publisher=Éditions Jeanne Laffitte |year=2007 |isbn=978-2-86276-450-4 |ref=harv}}, single book comprising 4 separate volumes: ''La préhistoire de la migration'' (1482–1830); ''L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne"'' (1830–1918); ''Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres'' (1919–1945); ''Le choc de la décolonisation'' (1945–1990). {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Европска престоница културе}} {{Подножје|Француска}} {{клица-Француска}} [[Категорија:Марсељ| ]] [[Категорија:Градови у Француској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Француској]] r98taglgaqvajjiih6kloe4bwh8ucno 30099647 30099646 2025-06-28T11:35:06Z Ruach Chayim 323597 30099647 wikitext text/x-wiki {{Град у Француској | назив = Марсељ | изворни_назив = {{јез-фр|Marseille}} | слика = {{multiple image |border = infobox |total_width = 280 |image_style = border:1; |caption_align = center |perrow = 1/2/1/2 |image1 = View of Marseille from Notre-Dame de la Garde 4.jpg |image2 = Marseille 20131005 17.jpg |image3 = En-Vau calanque 2.jpg |image4 = Notre-Dame de la Garde aerial view 2020.jpeg |image5 = France - Marseille (29881013814).jpg |image6 = Tramway Marseille Sadi Carnot 1.JPG }} | опис_слике = Марсељ | градска_застава = Flag of Marseille.svg | грб = Armoiries de Marseille.svg | регион = [[Прованса-Алпи-Азурна обала]] | департман = [[Ушће Роне]] | префектура = | кантон = | оснивање = | град_од = | површина = 240,62 | становништво = 868277 | извор_становништво =<ref>{{Insee}}</ref> | година_становништво = 2018 | густина = 3608 | агломерација = 1.590.867 | година_агломерација = 2017 | гшир = 43.2975 | гдуж = 5.377222 | надморска_висина = 0-640 | временска_зона = UTC+1 | позивни_број = 491, 496 | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.marseille.fr/ marseille.fr] | градоначелник = Мишел Рубирола | време_службовања = | INSEE = 13055 | поштански_код = 13001, 13016 }} '''Марсељ''' ({{јез-фр|Marseille}}, [[Окситански језик|окс.]] ''-{Marselha}-'') је [[Списак градова у Француској|град]] у [[Француска|Француској]].<ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=123}}</ref> Најважнија је лука Француске, као и трећа лука [[Европа|Европе]] по величини. Град се налази на обали [[Лионски залив|Лионског залива]], који припада [[Средоземно море|Медитерану]]. Марсељ је главни град [[Департмани Француске|департмана]] [[Ушће Роне]] у региону [[Прованса-Алпи-Азурна обала]]. По подацима из 2018. године број становника у месту је био 868.277.<ref>{{cite web |title=Villes.co : Ville de Marseille (Provence-Alpes-Côte d'Azur) - France |url=http://www.villes.co/france/ville_marseille_13001.html |website=www.villes.co |access-date=18. 1. 2022}}</ref> == Историја == [[Датотека:Marseille Old Port.jpg|мини|лево|220п|Стара лука Марсеља]]Град Марсељ су основали [[Античка Грчка|Грци]]<ref name="британика" /> из [[Фокеја|Фокеје]] у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом [[Масилија|Масалија]] (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог [[Лигури|лигурског племена]], Грци су затражили помоћ од [[Римљани|Римљана]], који долазе у Провансу [[125. п. н. е.]], када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе [[49. п. н. е.]]<ref name="британика" />, али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други. У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних [[варвари|варварских]] племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора [[хришћанство|хришћанства]] почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у [[7. век]]у сужен на утврђени дио бискупије. Ово подручје доживљава поновни процват тек у [[10. век|10]]. и [[11. век]]у, под заштитом [[прованса]]лских [[виконт]]а, када постаје полазна лука за [[Крсташки ратови|Крсташке ратове]].<ref name="британика" /> Марсељ [[1214]]. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до [[1252]], када напуљски краљ [[Карло I Анжујски]] ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске [[1481]]<ref name="британика" />, град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а [[1660]], за вријеме владавине [[Луј XIV|Луја XIV]], почиње се ширити и изван градских зидина. У [[18. век]]у грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а [[1792]]. године 500 добровољаца улази у [[Париз]] пјевајући "''Ратну пјесму рајнске војске''", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална [[химна]] под називом "[[Марсељеза]]". У другој половини [[19. век]]у, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине. У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио [[марсељски атентат|атентат]] на краља Југославије [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]]. Марсељ је током [[Други светски рат|Другога свјтског рата]], у време њемачке окупације, од новембра [[1942]]. до августа [[1944]], био јако средиште [[Француски покрет отпора|Француског покрета отпора]]. Зато су немачке трупе у два наврата, [[1943]]. и 1944, минирале четврти ''Панје'' и ''Стару луку''. == Географија == === Клима === Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима.<ref name="Marseille,+France|title=Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase)|website=Weatherbase|access-date=2019-02-08}}</ref">{{Cite web |title=Marseille, France Köppen Climate Classification (Weatherbase) |url=http://www.weatherbase.com/weather/weather-summary.php3?s=5670&cityname=Marseille,+France |access-date=8. 2. 2019 |website=Weatherbase}}</ref> Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12&nbsp;°C током дана и 4&nbsp;°C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29&nbsp;°C током дана и 19&nbsp;°C ноћу. {{Weather box |width=auto |location = Марсеља-[[Марињан]]а ([[Marseille Provence Airport|Марсељски Прованс аеродром]]), надморска висина: 36 m, 1981–2010 нормале, екстереми 1921–садашњост<ref name = infoc /><ref name = noaa /> |metric first = yes |single line = yes |Jan record high C = 19.9 |Feb record high C = 22.1 |Mar record high C = 25.4 |Apr record high C = 29.6 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 39.6 |Jul record high C = 39.7 |Aug record high C = 39.2 |Sep record high C = 34.3 |Oct record high C = 30.4 |Nov record high C = 25.2 |Dec record high C = 20.3 |year record high C = 39.7 |Jan high C = 11.4 |Feb high C = 12.5 |Mar high C = 15.8 |Apr high C = 18.6 |May high C = 22.9 |Jun high C = 27.1 |Jul high C = 30.2 |Aug high C = 29.7 |Sep high C = 25.5 |Oct high C = 20.9 |Nov high C = 15.1 |Dec high C = 11.9 |year high C = 20.2 |Jan mean C = 7.1 |Feb mean C = 8.1 |Mar mean C = 11.0 |Apr mean C = 13.8 |May mean C = 18.0 |Jun mean C = 21.8 |Jul mean C = 24.8 |Aug mean C = 24.4 |Sep mean C = 20.6 |Oct mean C = 16.6 |Nov mean C = 11.1 |Dec mean C = 7.9 |year mean C = 15.5 |Jan low C = 2.9 |Feb low C = 3.6 |Mar low C = 6.2 |Apr low C = 9.1 |May low C = 13.1 |Jun low C = 16.6 |Jul low C = 19.4 |Aug low C = 19.0 |Sep low C = 15.7 |Oct low C = 12.4 |Nov low C = 7.2 |Dec low C = 4.0 |year low C = 10.8 |Jan record low C = -12.4 |Feb record low C = -16.8 |Mar record low C = -10.0 |Apr record low C = -2.4 |May record low C = 0.0 |Jun record low C = 5.4 |Jul record low C = 7.8 |Aug record low C = 8.1 |Sep record low C = 1.0 |Oct record low C = -2.2 |Nov record low C = -5.8 |Dec record low C = -12.8 |year record low C = -16.8 |Jan precipitation mm = 48.0 |Feb precipitation mm = 31.4 |Mar precipitation mm = 30.4 |Apr precipitation mm = 54.0 |May precipitation mm = 41.1 |Jun precipitation mm = 24.5 |Jul precipitation mm = 9.2 |Aug precipitation mm = 31.0 |Sep precipitation mm = 77.1 |Oct precipitation mm = 67.2 |Nov precipitation mm = 55.7 |Dec precipitation mm = 45.8 |year precipitation mm = 515.4 |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 5.3 |Feb precipitation days = 4.5 |Mar precipitation days = 3.9 |Apr precipitation days = 6.1 |May precipitation days = 4.5 |Jun precipitation days = 3.0 |Jul precipitation days = 1.3 |Aug precipitation days = 2.7 |Sep precipitation days = 4.5 |Oct precipitation days = 6.1 |Nov precipitation days = 5.9 |Dec precipitation days = 5.5 |year precipitation days = 53.2 |Jan sun = 145.1 |Feb sun = 173.7 |Mar sun = 238.7 |Apr sun = 244.5 |May sun = 292.9 |Jun sun = 333.4 |Jul sun = 369.1 |Aug sun = 327.4 |Sep sun = 258.6 |Oct sun = 187.1 |Nov sun = 152.5 |Dec sun = 134.9 |year sun = 2857.8 | Jan uv =1 | Feb uv =2 | Mar uv =4 | Apr uv =5 | May uv =7 | Jun uv =8 | Jul uv =8 | Aug uv =7 | Sep uv =5 | Oct uv =3 | Nov uv =2 | Dec uv =1 |source = -{[[Météo France]]}-<ref>{{Cite web |title=Marignane (13) |url=https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13054001.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310163158/https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13054001.pdf |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |website=Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records |publisher=Meteo France |language=French}}</ref> и Метереолошки атлас<ref>{{Cite web |last=d.o.o |first=Yu Media Group |title=Marseille, France - Detailed climate information and monthly weather forecast |url=https://www.weather-atlas.com/en/france/marseille-climate |access-date=2. 7. 2019 |website=Weather Atlas |language=en}}</ref> }} {{Weather box |width=auto |location= Марсеља (Лонгшамп опсерваторија), надморска висина: 75 m, 1981–2003 просеци, екстреми 1868–2003<ref>{{cite web|author= |url=https://journals.ametsoc.org/doi/pdf/10.1175/2010BAMS2955.1 |title=The Definition of the Standard WMO Climate Normal: The Key to Deriving Alternative Climate Normals |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 2. 2019}}, ''[[American Meteorological Society]]'' (June 2011)..</ref> |metric first = yes |single line = yes |collapsed = yes |Jan record high C = 21.2 |Feb record high C = 22.7 |Mar record high C = 26.1 |Apr record high C = 28.6 |May record high C = 33.2 |Jun record high C = 36.9 |Jul record high C = 40.6 |Aug record high C = 38.6 |Sep record high C = 33.8 |Oct record high C = 30.9 |Nov record high C = 24.3 |Dec record high C = 23.1 |year record high C = 40.6 |Jan high C = 11.8 |Feb high C = 12.7 |Mar high C = 15.9 |Apr high C = 18.3 |May high C = 22.6 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 29.6 |Aug high C = 29.1 |Sep high C = 25.2 |Oct high C = 20.9 |Nov high C = 15.2 |Dec high C = 12.5 |year high C = 20.0 |Jan mean C = 8.4 |Feb mean C = 8.9 |Mar mean C = 11.6 |Apr mean C = 13.8 |May mean C = 17.9 |Jun mean C = 21.3 |Jul mean C = 24.5 |Aug mean C = 24.1 |Sep mean C = 20.7 |Oct mean C = 16.9 |Nov mean C = 11.8 |Dec mean C = 9.3 |year mean C = 15.8 |Jan low C = 4.9 |Feb low C = 5.1 |Mar low C = 7.3 |Apr low C = 9.3 |May low C = 13.1 |Jun low C = 16.4 |Jul low C = 19.4 |Aug low C = 19.1 |Sep low C = 16.1 |Oct low C = 13.0 |Nov low C = 8.3 |Dec low C = 6.0 |year low C = 11.5 |Jan record low C = -10.5 |Feb record low C = -14.3 |Mar record low C = -7.0 |Apr record low C = -3.0 |May record low C = 0.0 |Jun record low C = 4.7 |Jul record low C = 8.5 |Aug record low C = 8.1 |Sep record low C = 0.0 |Oct record low C = -3.0 |Nov record low C = -6.9 |Dec record low C = -11.4 |year record low C = -14.3 |Jan precipitation mm = 51.1 |Feb precipitation mm = 32.1 |Mar precipitation mm = 30.7 |Apr precipitation mm = 51.1 |May precipitation mm = 38.7 |Jun precipitation mm = 23.5 |Jul precipitation mm = 7.6 |Aug precipitation mm = 27.9 |Sep precipitation mm = 71.6 |Oct precipitation mm = 78.6 |Nov precipitation mm = 58.0 |Dec precipitation mm = 52.3 |year precipitation mm = 523.2 |unit precipitation days = 1.0 mm |Jan precipitation days = 5.5 |Feb precipitation days = 4.5 |Mar precipitation days = 4.0 |Apr precipitation days = 6.1 |May precipitation days = 4.3 |Jun precipitation days = 2.5 |Jul precipitation days = 1.3 |Aug precipitation days = 2.4 |Sep precipitation days = 4.1 |Oct precipitation days = 6.1 |Nov precipitation days = 6.1 |Dec precipitation days = 5.8 |year precipitation days = 52.6 |source 1 = [[Météo France]]<ref name="marseilleobsnormals">{{Cite web |title=Marseille–Obs (13) |url=https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13055001.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161507/https://donneespubliques.meteofrance.fr/FichesClim/FICHECLIM_13055001.pdf |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |website=Fiche Climatologique: Statistiques 1981–2010 et records |publisher=Meteo France |language=French}}</ref> |source 2 = Infoclimat.fr<ref>{{Cite web |title=Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp |url=http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161956/http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |publisher=Infoclimat |language=French}}</ref> }} {{Weather box |width=auto | collapsed = y <!-- y, if you have normal updates --> | open = | metric first = y <!-- always, except UK or US cities --> | single line = y | location = Марсеља-[[Марињан]]а ([[Marseille Provence Airport|Марсељски Прованс аеродром]]), надморска висина: 36 m, 1961-1990 нормале и екстреми | Jan mean C =6.6 | Feb mean C =8.4 | Mar mean C =10.2 | Apr mean C =13.3 | May mean C =17.1 | Jun mean C =20.7 | Jul mean C =23.6 | Aug mean C =23.3 | Sep mean C =20.2 | Oct mean C =16.2 | Nov mean C =10.6 | Dec mean C =7.6 | Jan high C =10.5 | Feb high C =12.3 | Mar high C =14.7 | Apr high C =17.9 | May high C =21.8 | Jun high C =25.6 | Jul high C =28.9 | Aug high C =28.5 | Sep high C =25.2 | Oct high C =20.7 | Nov high C =14.6 | Dec high C =11.5 | Jan record high C =19.1 | Feb record high C =22.1 | Mar record high C =25.4 | Apr record high C =26.6 | May record high C =30.1 | Jun record high C =34.4 | Jul record high C =39.7 | Aug record high C =38.6 | Sep record high C =32.7 | Oct record high C =30.1 | Nov record high C =24.4 | Dec record high C =20.3 | Jan avg record high C =13.3 | Feb avg record high C =16.7 | Mar avg record high C =18.0 | Apr avg record high C =20.5 | May avg record high C =24.9 | Jun avg record high C =28.4 | Jul avg record high C =32.4 | Aug avg record high C =30.9 | Sep avg record high C =27.4 | Oct avg record high C =22.5 | Nov avg record high C =17.0 | Dec avg record high C =14.7 | Jan low C =2.7 | Feb low C =4.0 | Mar low C =5.7 | Apr low C =8.7 | May low C =12.4 | Jun low C =15.7 | Jul low C =18.4 | Aug low C =18.0 | Sep low C =15.4 | Oct low C =11.5 | Nov low C =6.9 | Dec low C =4.0 | Jan record low C =-12.4 | Feb record low C =-15.0 | Mar record low C =-7.4 | Apr record low C =0.3 | May record low C =2.2 | Jun record low C =6.8 | Jul record low C =11.7 | Aug record low C =9.4 | Sep record low C =6.6 | Oct record low C =0.4 | Nov record low C =-5.0 | Dec record low C =-12.3 | Jan avg record low C =-1.6 | Feb avg record low C =-0.6 | Mar avg record low C =2.4 | Apr avg record low C =6.2 | May avg record low C =10.1 | Jun avg record low C =14.2 | Jul avg record low C =16.5 | Aug avg record low C =16.4 | Sep avg record low C =13.3 | Oct avg record low C =6.8 | Nov avg record low C =3.8 | Dec avg record low C =-0.3 | Jan precipitation mm =42.4 | Feb precipitation mm =47.7 | Mar precipitation mm =42.7 | Apr precipitation mm =37.0 | May precipitation mm =38.2 | Jun precipitation mm =23.3 | Jul precipitation mm =6.0 | Aug precipitation mm =25.7 | Sep precipitation mm =37.8 | Oct precipitation mm =45.0 | Nov precipitation mm =48.2 | Dec precipitation mm =56.3 |Jan humidity = 75 |Feb humidity = 72 |Mar humidity = 67 |Apr humidity = 65 |May humidity = 64 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 59 |Aug humidity = 62 |Sep humidity = 69 |Oct humidity = 74 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 77 | Jan percentsun =53 | Feb percentsun =53 | Mar percentsun =59 | Apr percentsun =62 | May percentsun =65 | Jun percentsun =72 | Jul percentsun =79 | Aug percentsun =77 | Sep percentsun =68 | Oct percentsun =61 | Nov percentsun =54 | Dec percentsun =52 | Jan sun =150.0 | Feb sun =155.5 | Mar sun =215.1 | Apr sun =244.8 | May sun =292.5 | Jun sun =326.2 | Jul sun =366.4 | Aug sun =327.4 | Sep sun =254.3 | Oct sun =204.5 | Nov sun =155.5 | Dec sun =143.3 |Jan snow days = 0.8 |Feb snow days = 0.4 |Mar snow days = 0.1 |Apr snow days = 0.0 |May snow days = 0.0 |Jun snow days = 0.0 |Jul snow days = 0.0 |Aug snow days = 0.0 |Sep snow days = 0.0 |Oct snow days = 0.0 |Nov snow days = 0.2 |Dec snow days = 0.7 | unit precipitation days = 1.0 mm | Jan precipitation days =6.5 | Feb precipitation days =6.0 | Mar precipitation days =5.5 | Apr precipitation days =5.3 | May precipitation days =4.9 | Jun precipitation days =3.5 | Jul precipitation days =1.6 | Aug precipitation days =3.0 | Sep precipitation days =3.6 | Oct precipitation days =5.8 | Nov precipitation days =5.1 | Dec precipitation days =6.0 | source = [[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]<ref name="noaa">{{Cite web |title=Marseille-Marignane (07650) - WMO Weather Station |url=ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG_VI/FR/07650.TXT |access-date=4. 2. 2019 |publisher=[[National Oceanic and Atmospheric Administration|NOAA]]}} [https://archive.org/details/19611990NormalsNOAAMarseilleMarignane Archived] 8 February 2019, at the [[Wayback Machine]]</ref> |source 2 = Infoclimat.fr (humidity)<ref name="infoc">{{Cite web |title=Normales et records pour la période 1981-2010 à Marseille Observatoire Longchamp |url=http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20180310161956/http://www.infoclimat.fr/climatologie/normales-records/1981-2010/marseille-observatoire-longchamp/valeurs/STAICA31.html |archive-date=10. 3. 2018 |access-date=10. 3. 2018 |publisher=Infoclimat |language=French}}</ref> }} == Демографија == {{ДемографијаФР| 1962= 778071| 1968= 889029| 1975= 908600| 1982= 874436| 1990= 800550| 1999= 798430| 2006= 839043| 2011=856636| sansdoublescomptes= 1962}} Са 800.000 становника, то је други град Француске, после [[Париз]]а. Са околним градовима ([[Алаух]], [[Обањ]], [[Пен сир Ивен]]), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа [[агломерација]] Француске. Марсељ је седиште [[Велики муфтија|великог муфтије]] и центар [[ислам]]а у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија. == Међународна сарадња == * {{зас|Немачка}} [[Хамбург]] * {{зас|Украјина}} [[Одеса]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book |last=Palanque |first=J.R. |title=Histoire de la Provence |date=1990 |publisher=Editions Privat |isbn=2-7089-1649-1 |editor-last=Baratier |editor-first=Edouard |series=Univers de la France |location=Toulouse |language=fr |trans-title=History of Provence |chapter=Ligures, Celtes et Grecs |trans-chapter=Ligures, Celts and Greeks |ref=harv}} * {{Cite book |title=The New Cambridge Medieval History |publisher=Cambridge University Press |isbn=0-521-36289-X |editor-last=Abulafia |editor-first=David |date=1999 |volume=5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Duchêne |first1=Roger |url=https://archive.org/details/marseille2600ans0000duch |title=Marseille, 2600 ans d'histoire |last2=Contrucci |first2=Jean |date=1998 |publisher=Editions Fayard |isbn=2-213-60197-6 |location=Paris |language=fr |trans-title=Marseille, 2600 Years of History |ref=harv |url-access=registration}} * {{Cite book |last=Kitson |first=Simon |title=Police and Politics in Marseille, 1936–1945 |date=2014 |publisher=Brill |isbn=978-90-04-24835-9 |location=Amsterdam |ref=harv}} * {{Cite book |last=Liauzu |first=Claude |title=Histoire des migrations en Méditerranée occidentale |date=1996 |publisher=Editions Complexe |isbn=2-87027-608-7 |location=Brussels |language=fr |trans-title=History of Migration in the Western Mediterranean |ref=harv}} * {{Cite book |last=Trott |first=Victoria |url=https://archive.org/details/provence00trot |title=Provence |date=2007 |publisher=Michelin Apa Publications |isbn=978-1-906261-29-0 |editor-last=Cannon |editor-first=Gwen |location=London |ref=harv |editor-last2=Watkins |editor-first2=Gaven}} * {{Cite book |last=Cobb |first=Richard |title=Marseille |publisher=Allia |year=2001 |isbn=978-2-84485-064-5 |location=Paris |language=French |author-link=Richard Cobb}} * {{Cite book |last1=Savitch |first1=H.V. |url=https://archive.org/details/citiesininternat00savi |title=Cities in the International Market Place: The Political Economy of Urban Development in North America and Western Europe |last2=Kantor |first2=Paul |publisher=[[Princeton University Press]] |year=2002 |isbn=0-691-09159-5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Peraldi |first1=Michel |title=Gouverner Marseille : Enquête sur les mondes politiques marseillais |last2=Samson |first2=Michel |publisher=Editions La Découverte |year=2006 |isbn=2-7071-4964-0 |ref=harv}} * {{Cite book |last=Busquet |first=Raoul |title=Histoire de la Provence des origines à la révolution française |publisher=Éditions Jeanne Lafitte |year=1954 |isbn=2-86276-319-5 |ref=harv}} * {{Cite book |last1=Attard-Marainchi |first1=Marie-Françoise |title=Migrance – histoires des migrations à Marseille |last2=Échinard |first2=Pierre |last3=Jordi |first3=Jean-Jacques |last4=Lopez |first4=Renée |last5=Sayad |first5=Abdelmalek |last6=Témime |first6=Émile |publisher=Éditions Jeanne Laffitte |year=2007 |isbn=978-2-86276-450-4 |ref=harv}}, single book comprising 4 separate volumes: ''La préhistoire de la migration'' (1482–1830); ''L'expansion marseillaise et "l'invasion italienne"'' (1830–1918); ''Le cosomopolitisme de l'entre-deux-guerres'' (1919–1945); ''Le choc de la décolonisation'' (1945–1990). {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Европска престоница културе}} {{Подножје|Француска}} {{клица-Француска}} [[Категорија:Марсељ| ]] [[Категорија:Градови у Француској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Француској]] i7t45jro9et2g49stm9cy1nu3trpsgp 0 98864 30098596 29929843 2025-06-27T13:01:48Z Sadko 25741 сређивање 30098596 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Заштићена област | екавица = да | name = Велико ратно острво | iucn_category = IV | image = Belgrad_Panoramabild_Nr._4.jpg | caption = Поглед на Велико ратно острво са [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]] | location = [[Градска општина Земун|Земун]], [[Београд]] {{flagicon|Србија}} | nearest_city = | map = Belgrade | lat_d = 44 | lat_m = 49 | lat_s = 53.04 | lat_NS = N | long_d = 20 | long_m = 26 | long_s = 5.639 | long_EW = E | area = 210,66 ha | established = [[8. април]]а [[2005]]. године | governing_body = [[ЈКП „Зеленило Београд“]] }} '''Велико ратно острво''' је [[ада (речно острво)|речно острво]] у [[Београд]]у које се налази на [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]] и ненасељено је. Према административној подели припада [[Град Београд|граду Београду]], а налази се на територији [[Градска општина Земун|градске општине Земун]]. Године 2005. увршћено је у списак [[Списак заштићених природних добара у Београду|природних добара Србије]] и дато на управљање [[ЈКП Зеленило Београд|ЈКП „Зеленило Београд“]]. Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења. Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем [[18. век]]а добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво. Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа [[Лидо (Земун)|Лидо]], док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и [[Мало ратно острво]], укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја, а повезани су адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169&nbsp;km тока [[Дунав]]а, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава. Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда. == Географија == === Географски положај и локација === [[Датотека:039_Belgrade,_Zemun,_Serbia.jpg|десно|200п|мини|''Поглед на Београд, ушће Саве у Дунав и Велико ратно острво'']] Велико ратно острво налази се на [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]], у проширењу Дунава између [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]] као завршног дела Теразијског гребена, најсевернијег дела [[Шумадија|Шумадије]] на западу и ниског, најисточнијег дела [[Срем]]а, урбаног насеља [[Ушће (Нови Београд)|Ушће]] на [[Нови Београд|Новом Београду]].<ref>''Београд — план града''; M@gic M@p. {{page|year=2006|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}}</ref> Са западне и јужне стране налазе се општине [[Нови Београд]] и [[Градска општина Земун|Земун]], а на источној Калемегдан, односно [[Градска општина Стари град (Београд)|општина Стари град]]. Острво се налази релативно близу обала, на једном делу удаљено је само 200 м од Новог Београда и [[Калемегдан]]а. У најужем делу рукавца, јужно, на пола пута између Великог ратног острва и насеља Ушће, налази се Мало ратно острво. Са северне стране налази се земунско купалиште Лидо.<ref name="vostrvo"/> До острва је могуће стићи понтонским мостом из Земуна или чамцем.<ref name="lido1">{{cite web|title=Pontonski most od Zemunskog keja do Lida do 1. septembra|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:740708-Pontonski-most-od-Zemunskog-keja-do-Lida-do-1-septembra|website=[[Вечерње новости]]|date=27. 7. 2018}}</ref> Од центра града Београда, острво је удаљено 800 м ваздушном линијом.<ref name="vro99"/><ref name="vroj99"/> Равничарског је карактера, са просечном [[надморска висина|надморском висином]] од 72 м, а цела површина острва је благо нагнута ка истоку, у правцу тока Дунава. На острву се налазе две веће [[Депресија (геологија)|депресије]], од којих је мања ближа Новом Београду, а већа Дунаву.<ref name="vostrvo">{{cite web|url=https://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2018/01/VROstrvo1.doc|title =ГЈ Велико Ратно Острво - Управа за шуме Републике Србије|publisher=upravazasume.gov.rs|date=|accessdate=7. 6. 2019}}</ref> На острву постоје две пешачке стазе, дужа 3,2&nbsp;km, а краћа 1,6&nbsp;km.<ref name="ekovro">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Ekološke pešačke ture|url=https://www.danubeogradu.rs/2018/06/veliko-ratno-ostrvo-ekoloske-pesacke-ture/|website=danubeogradu.rs|date=29. 6. 2018}}</ref> Острво је једна од реперних тачака на најзначајнијем европском пловном путу, који повезује [[Северно море]] преко [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|канала Рајна—Мајна—Дунав]] са [[Црно море|Црним морем]].<ref name="острво12јј">{{cite web|title=Предео изузетних одлика Велико ратно острво 2011 – 2020|url=https://www.zelenilo.rs/images/dokumenta/korisni-dokumenti/Plan%20VRO.pdf|website=zelenilo.rs|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> Године 2005. покренута је иницијатива да Велико ратно острво припадне општини Нови Београд, која није реализована.<ref>{{Citation | last = Nikolić | first = Zoran | title = Beogradske priče: Čudne gradske "granične linije" | newspaper = [[Вечерње новости]] | language = Serbian |date=2. 10. 2017 | url = http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:693440-Beogradske-price-Cudne-gradske-granicne-linije }}</ref> === Клима === Просечна годишња температура ваздуха на острву је 12,5&nbsp;°C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2&nbsp;°C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23&nbsp;°C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4&nbsp;°C. Просечна количина падавина износи 690,9&nbsp;mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9&nbsp;mm воденог талога.<ref name="vostrvo"/> {{Weather box |location = Великог ратног острва (1981—2010) |metric first = y |single line = y |Jan record high C = 20.7 |Feb record high C = 23.9 |Mar record high C = 28.8 |Apr record high C = 32.2 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 37.4 |Jul record high C = 43.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.5 |Oct record high C = 30.7 |Nov record high C = 28.4 |Dec record high C = 22.6 |year record high C = 43.6 |Jan high C = 4.6 |Feb high C = 7.0 |Mar high C = 12.4 |Apr high C = 18.0 |May high C = 23.5 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 28.6 |Aug high C = 28.7 |Sep high C = 23.9 |Oct high C = 18.4 |Nov high C = 11.2 |Dec high C = 5.8 |year high C = 17.4 |Jan mean C = 1.4 |Feb mean C = 3.1 |Mar mean C = 7.6 |Apr mean C = 12.9 |May mean C = 18.1 |Jun mean C = 21.0 |Jul mean C = 23.0 |Aug mean C = 22.7 |Sep mean C = 18.0 |Oct mean C = 12.9 |Nov mean C = 7.1 |Dec mean C = 2.7 |year mean C = 12.5 |Jan low C = -1.1 |Feb low C = -0.1 |Mar low C = 3.7 |Apr low C = 8.3 |May low C = 13.0 |Jun low C = 15.8 |Jul low C = 17.5 |Aug low C = 17.6 |Sep low C = 13.5 |Oct low C = 9.0 |Nov low C = 4.2 |Dec low C = 0.2 |year low C = 8.5 |Jan record low C = -26.2 |Feb record low C = -15.4 |Mar record low C = -12.4 |Apr record low C = -3.4 |May record low C = 2.5 |Jun record low C = 6.5 |Jul record low C = 9.4 |Aug record low C = 6.7 |Sep record low C = 4.7 |Oct record low C = -4.5 |Nov record low C = -7.8 |Dec record low C = -13.4 |year record low C = -26.2 |Jan precipitation mm = 46.9 |Feb precipitation mm = 40.0 |Mar precipitation mm = 49.3 |Apr precipitation mm = 56.1 |May precipitation mm = 58.0 |Jun precipitation mm = 101.2 |Jul precipitation mm = 63.0 |Aug precipitation mm = 58.3 |Sep precipitation mm = 55.3 |Oct precipitation mm = 50.2 |Nov precipitation mm = 55.1 |Dec precipitation mm = 57.4 |year precipitation mm = 690.9 |Jan humidity = 78 |Feb humidity = 71 |Mar humidity = 63 |Apr humidity = 61 |May humidity = 61 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 61 |Aug humidity = 61 |Sep humidity = 67 |Oct humidity = 71 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 79 |year humidity = 68 |precipitation colour = green |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 13 |Feb precipitation days = 12 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 13 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 13 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 10 |Nov precipitation days = 12 |Dec precipitation days = 14 |year precipitation days = 139 | Jan snow days = 10 | Feb snow days = 7 | Mar snow days = 4 | Apr snow days = 1 | May snow days = 0 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0 | Oct snow days = 0 | Nov snow days = 3 | Dec snow days = 8 |year snow days = 33 | Jan sun = 72.2 | Feb sun = 101.7 | Mar sun = 153.2 | Apr sun = 188.1 |May sun = 242.2 |Jun sun = 260.9 |Jul sun = 290.8 |Aug sun = 274.0 |Sep sun = 204.3 |Oct sun = 163.1 |Nov sun = 97.0 |Dec sun = 64.5 |year sun = 2111.9 | source 1 = РХЗ<ref name="RHSS">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13274| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia| accessdate=13. 11. 2017}}</ref> |date=09. 2010. }} == Биогеографија == Велико ратно острво је троугластог облика и покрива површину од 2,11&nbsp;km², у највећем делу је мочварно и често поплављено Дунавом.<ref name="vostrvo"/> Први пут када су вршена геодетска мерења [[1970|седамдесетих година]] [[20. век]]а, острво је од тада до почетка [[2010|двехиљадедесетих]] порасло за око 40 ha.<ref name="еко929Jj8"/> Тренутно се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене.<ref name="vostrvo"/><ref name="enc">{{Cite news|last=| first = |author-link = Lj.P. | title = Besplatni izleti na Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=4. 7. 2008 | url = | postscript = <!--None--> |pages=23}}</ref> Према броју пописаних биљних и животињских врста, Велико ратно острво једно је од најочуванијих природних станишта на простору града Београда.<ref name="острвоиуоо12">{{cite web|title=Велико ратно острво|url=http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/veliko-ratno-ostrvo|website=turistickiklub.com|accessdate=16. 6. 2019}}</ref> У дубинама испод острва постоји богатство подземних вода, које се могу искористити као обновљив извор енергије.<ref name="pvodeostrvo">{{cite web|title=Zgrade koje štede energiju|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/zgrade-koje-stede-energiju/tphv739|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=15. 1. 2010}}</ref><ref name="pvodeostrvoј">{{cite web|title=Београд седи на бојлеру|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:296706-Beograd-sedi-na-bojleru|website=[[Вечерње новости]]|date=18. 8. 2010}}</ref> Од 1930. године запажена су велика померања обала острва, највише у доњем току [[Дунав]]а, испред ушћа Саве, односно десна обала, код ушћа, померила се удесно за око 500 m, док су промене друге две контуре знатно слабије, посебно савске обале.<ref name="vostrvo"/> Због седиментације је неопходно повремено одводњавање и уклањање муља са северне стране острва, јер би се у противном направила копнена веза са обалом Дунава.<ref>{{Cite news|last=| first = |author-link = Lj. Perović, V.Vukasović | title = Logor, bašta, rezervat prirode | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=30. 6. 2008| url = | postscript = <!--None--> |pages=19}}</ref> === Лидо === {{Посебан чланак|Лидо (Земун)}} [[Датотека:Lido VelikoRatnoOstrvo Beograd.JPG|десно|200п|мини|''Плажа Лидо, поглед на Земун'']] Лидо је пешчана плажа на северном делу острва. Првобитно је развијана као дивља, а данас је модерна плажа, која током летњих месеци прими велики број посетилаца.<ref name="lido19j">{{cite web|title=Лето у Београду|url=http://www.serbia.travel/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/Leto-u-Beogradu-2012-godine.n-2514.291.html|website=serbia.travel|date=23. 7. 2012}}</ref> Плажа је добила име по насељу [[Лидо (Венеција)|Лидо]] у округу [[Венеција]] и првобитно је развијена као дивља плажа која представља алтернативу популарнијој плажи и парку [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]].<ref name="лидо2м">{{cite web|title=Купалишна сезона на Лиду|url=http://zemun.rs/kupalisna-sezona-na-lidu/|website=zemun.rs|date=2. 7. 2012}}</ref> До плаже је могуће стићи понтонским мостом, који је постављен током лета, а такође постоји приступница за бродове, кануе и кајаке. На простору плаже налазе се угоститељски пултови.<ref name="glogovac45">{{cite web|title=Доживите јесењску лепоту у Србији|url=https://www.serbiaincoming.com/sr/magazine/experience-autumn-beauty-serbia/|website=serbiaincoming.com|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Почетком [[2000|двехиљадитих година]] [[Војска Југославије]] постављала је сваког лета понтонски мост, а пре тога до плаже је било могуће стићи само чамцем. У јулу 2003. године на плажи је одржан ''Ехо фестивал''.<ref name="лидо20">{{cite web|title=Ехо доброг звука|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:148650-%D0%95%D1%85%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0|website=[[Вечерње новости]]|date=11. 7. 2003}}</ref> Током поплава 2006. године, Лидо је претрпео велике штете, био запуштен и неуређен. Као резултат свега тога, уместо 10.000 људи који иначе током лета свакодневно посете плажу и острво, 2006. их је било свега око 200 до 300.<ref name="лидо29ј">{{cite web|title=Lido prljavo i pusto|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:186564-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE|website=[[Вечерње новости]]|accessdate=3. 8. 2006}}</ref> У лето 2007, Лидо је коначно припремљен за посетиоце, а мост је поново постављен. У наредној години дошло је до још неких побољшања на плажи и острву. Плажа и зелени појас који окружује Лидо су очишћени и уређени, а по први пут су и спасиоци постављени на плажи, заједно са полицијском патролом и амбулантним бродом.<ref>{{Cite news | last = | first = | author-link = N.M. | title = Sezona na Lidu od sutra | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian | date=7. 1. 2008 | url = | pages = 24 }}</ref> На плажи су се током лета одржавале спортске манифестације, као што су турнир у [[Одбојка на песку|одбојци на песку]], регата, пливачки и турнир у рвању.<ref name="lidopl1">{{cite web|url=https://www.danubeogradu.rs/tagovi/lido/|title=Plaža Lido|website=danubeogradu.rs|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Плажа Лидо обухвата трећу зону заштите заштићеног природног добра Великог ратног острва и на њему се могу организовати туристичко-рекреативне понуде.<ref name="lidoplјј1">{{cite web|url=http://zemun.rs/veliko-ratno-ostrvo/?script=lat|title=Велико ратно острво|website=zemun.rs|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Током 2013. године представљен је идејно урбанистички пројекат по којем би се направио пешачки мост, који би повезао [[Земунски кеј]] и плажу Лидо. Пројекат је обухватао и ресторан на плажи са апартманским сојеницама, али ипак није реализован.<ref name="лидопројекат">{{cite web|title=Most Zemunski kej – Lido na papiru čeka finansijere|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/264591/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%B5%D1%98-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=23. 7. 2013}}</ref> === Велики и Мали Галијаш === {{Посебан чланак|Велики Галијаш|Мали Галијаш}} Главна физичка особина острва је [[Канал (вештачки)|канал]] [[Велики Галијаш]], који заједно са Малим Галијашем представља значајно природно рибље плодиште.<ref name="vro1јј"/> Временом, Велики Галијаш је био одсечен од Дунава и ефективно претворен у језеро, са површином од 0,24&nbsp;km² и главним простором за [[птице]] и мрест [[риба]] на острву. Његова дужина је око 800 m, ширина до 30, а дубина до 2 м.<ref name="vro99"/> Међутим, у сушним годинама језеро у потпуности дренира и наноси штету затвореном екосистему око њега.<ref name="vostrvo"/> Да би се рибе током мреста сачувале од рибокрадица, на улазу у Галијаш је постављен велики понтон, испод кога рибе када достигну одређену величину прођу и отпливају у реку.<ref name="vgalijas2"/><ref name="galijas929j">{{cite web|title=Riblji rezervat na Velikom ratnom ostrvu|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/29455/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D1%99%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=17. 8. 2007}}</ref> У каналу Велики Галијаш пописане су следеће акватичне биљне врсте: ''Phragmites communis, Typha latifolia, Scirpus lacustris, Carex sp., Sparganium emersus, Juncus sp., Butomus umbellatus, Allisma plantago aquatica, Potamogeton natans, Potamogeton fluitans, Ceratophyllum demersum, Trapa natans, Salvinia natans, Azolla sp., Spirodela polyrhisa, Salix alba, Populus alba, Amorpha fruticosa, Xantium sp., Datura sp.'' и ''Polygonum sp''.<ref name="vro9js12"/> Пописане врсте ихтиофауне на локалитету Велики Галијаш укључују: дунавску паклару, [[Црни патуљасти сом|америчког патуљастог сомића]], главоча пескара, тркача и круглака, [[гргеч]]а, [[шаран]]а, [[штука|штуку]], [[бабушка (риба)|бабушку]], [[деверика|деверику]], [[Црноока деверика|црнооку деверику]], [[Крупатица|крупатицу]], [[кедер]]а, [[буцов]]а, [[бодорка|бодорку]], [[Јаз (риба)|јаза]] и сунчицу.<ref name="vro9js12"/> У октобру 2007. године извршена је санација Великог Галијаша, чишћењем, измуљивањем и довођењем у претходно функционално стање у циљу оспособљавања природног рибљег плодишта.<ref name="9d9dii9">-{ЈКП „Зеленило Београд}-: ''-{Пројекат санације канала Велики Галијаш на Великом ратном острву на Дунаву}-''. -{Институт за хидротехнику}-, Београд, 2007.</ref> {{Panorama |image = File:Veliki Galijas.jpg |fullwidth = 8398 |fullheight = 962 |caption = ''Канал Велики Галијаш, значајно плодиште за велики број рибљих врста и станиште многих врста птица'' |height = 200 }} === Флора === [[Датотека:Trees at Big Thicket National Preserve (2).jpg|десно|200п|мини|''[[Мочварни чемпрес]] који настањује мочварне и речне токове југоистока [[Северна Америка|Северне Америке]], расте и на Великом ратном острву'']] [[Датотека:Water lilies (8858978154).jpg|десно|200п|мини|''[[Бели локвањ]] настањује Велико ратно острво и у списку је природних реткости'']] Подручје Великог ратног острва обрасло је поплавним шумама врба и топола, а на њихов опстанак утичу [[подземне воде]]. Заједнице трске и [[шевар]]а налазе се у средини острва у замочвареним [[Депресија (геологија)|депресијама]]. Осим пољопривредних култура на острву су присутне и биљке као што су горослад, штир, пиревина и друге. На отвореним и осунчаним местима са пешчаном плажом успевају [[бела росуља]], [[ладолеж]], козји рогови, [[гавез]] и друге врсте.<ref name="vostrvo"/> Барска вегетација на острву присутна је у двема барама, одликују је дрезга, кроцањ, а ближе обали велика водена сочивица и водена папрат. На отвореним површинама бара налазе се ретки примерци [[Бели локвањ|белог локвања]], који се налази на списку природних реткости.<ref name="вло9сд">{{cite web|title=Ада на ушћу Саве у Дунав|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/102101/Ada-na-uscu-Save-u-Dunav|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=1. 9. 2009}}</ref>{{sfn|Шијачић-Николић|Миловановић|Нонић|2019|p=175}} На острву су пописане биљне врсте као што су [[Пајавац|американски јавор]], сребрнолики јавор, [[водена боквица]], комоника, тарчућак, пепељуша, барска кукута, паламида, полонац, дивља шарпарепа, [[жуква]], шумска салата, [[камилица]], рогљичица, барска нана, [[маслачак]], зелена боца, грноица, [[попино прасе]], рапава горчика, вежљика, коњштак, лобода и многе друге.<ref name="острво12јј"/> Осим најдоминантније беле врбе на највлажнијим теренима острва присутне су: водена метвица, срчано зеље и шашеви, док су на сувљим теренима осим црне тополе присутне бела и крста врба. Од жбунастих биљака на острву расте на готово целом острву [[багренац]], бадемаста врба и ракита.<ref name="vostrvo9j9">{{cite web|url=http://www.ekopuls.org/tag/ostrvo-ptica/|title=Природно добро Велико Ратно острво|publisher=ekopluys.org|date=25. 12. 2012|access-date=09. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190608162627/http://www.ekopuls.org/tag/ostrvo-ptica/|archive-date=08. 06. 2019|url-status=dead}}</ref> На вишим теренима острва где је плављење краће и где су подземне воде дубље, расту бела и крта врба, [[црна топола|црна]] и [[бела топола]].<ref name="vostrvo"/> Биљни свет на острву укључује типичну мочварну флору, попут трске, [[Iris pseudacorus|жуте водене перунике]], ''Juncus'', али и дрвећа као што су [[црна топола]], [[јасен]], [[Вез (брест)|бели брест]], [[зова]], [[бели глог]] и неколико врста ретких [[четинари|четинара]].<ref name="enc"/> <ref name="sisari">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Prestonica - dom za sisare | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=новембар 2008 | url = |pages=}}</ref> Ретка врста [[орхидеја]], [[мочварна орхидеја]] први пут је виђена у Београду 1896. године на Великом ратном острву, али је након тога ишчезла. Поново је откривена на подручју [[Макиш]]а, али је и одатле нестала до 2001. године, а данас се може наћи око [[Језеро Велико блато|језера Велико блато]] у насељу [[Крњача (Београд)|Крњача]].<ref name="vro9js12">{{cite web|title=Природно добро Велико ратно острво|url=https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo|website=zelenilo.rs|accessdate=8. 6. 2019|archive-date=07. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180907172554/https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo|url-status=unfit}}</ref><ref name="Politika">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/355056/Jedinstvene-divlje-orhideje-u-Velikom-blatu-Palilule|last=Vasiljević|first=Branka|title= Jedinstvene divlje orhideje u Velikom blatu Palilule|date=15. 5. 2016|publisher= [[Политика (новине)|Политика]]|language=Serbian}}</ref> Шуме на острву покривају површину од 120 [[хектар]]а, односно 57% острва. Дрвне врсте укључују [[орах]] и [[кошћела|кошћелу]].<ref name="vostrvo"/> Године 2010. засађено је око 2.500 садница [[храст лужњак|храста лужњака]].<ref name="vro9jsугг12">{{cite web|title=Na Velikom ratnom ostrvu zasađeno 2.500 sadnica hrasta|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/na-velikom-ratnom-ostrvu-zasadeno-2500-sadnica-hrasta/gpbtjmw|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=3. 11. 2010}}</ref> Већа покривеност шумама утиче на микроклиму и пружа нова станишта за птице. Аутохтоне врсте дрвећа укључују белу и бадемасту врбу, [[купина|купину]], дивљу лозу, звездицу, штир, белу росуљу, оштрицу, трску, вежљику, бели локвањ и [[Топола (дрво)|тополу]].<ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Pošumljeno Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 11. 2010 | url = |pages=}}</ref> До [[новембар|новембра]] [[2017]]. године, на острву је засађено 5.850 садница храста лужњака, 1.000 садница [[пољски јасен|пољског јасена]], 1.755 садница белог бреста и 800 садница [[Црна топола|црне тополе]].<ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Hrast lužnjak za Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=24. 11. 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/393177/Hrast-luznjak-za-Veliko-ratno-ostrvo |pages=17}}</ref> У потоцима и барама острва присутни су ретки примерци [[бели локвањ|белог локвања]], заштићени као природна реткост, а присутна је и барска вегетација, која укључује водену сочивицу и водену папрат.<ref name="острво12">{{cite web|title=Река Дунав и Велико ратно острво|url=http://turistickodrustvozemun.com/dunav.php|website=turistickodrustvozemun.com|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> На простору острва пописане су 42 врсте лековитог биља, од тога пет заштићених врста: [[гавез]], црни глог, чичак, бели слез, као и строго заштићена дивља врста, бели локвањ.<ref name="острво12јј"/> Године 1980. на острву је засађено је 1.000 садница [[Мочварни чемпрес|мочварног чемпреса]], који настањују мочварне и речне токове југоистока [[Северна Америка|Северне Америке]].<ref name="vro99"/><ref name="vroj99">{{cite web|title=Upoznajmo Ratno ostrvo|url=https://zivetisabiljkama.net/upoznajmo-ratno-ostrvo/|website=zivetisabiljkama.net|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> === Фауна === [[Датотека:Crabier chevelu.jpg|десно|200п|мини|''[[Жута чапља]], становник Великог ратног острва'']] [[Датотека:White-tailed Sea Eagle.JPG|десно|200п|мини|''[[Орао белорепан]], становник и један од симбола острва'']] [[Датотека:20160208054949!Wildschein, Nähe Pulverstampftor (cropped).jpg|десно|200п|мини|''[[Дивља свиња]], повремени становник Великог ратног острва'']] Због релативне очуваности вегетације и присуства водених површина, на простору острва се гнезди, храни и задржава већи број птица, а њихово присуство је условљено различитошћу станишта, годишњих доба и водостаја.<ref name="кострво99ј">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo - bogatstvo retkih vrsta ptica|url=http://srbijuvolimo.rs/putovanja/turisti%C4%8Dki-centri/item/2883-veliko-ratno-ostrvo-bogatstvo-retkih-vrsta-ptica.html|website=srbijuvolimo.rs|date=21. 6. 2014}}</ref> Острво настањује између 163 и 196 врста птица сврстаних у 46 фамилија и 16 редова. Птица гнездарица је 66 врста, 43 врсте су станарице, а 23 селице. У зимском периоду, током гнежђења присутно је око 80 врста, док се у сезони миграција број птица повећава на преко сто. Неке од врста које настањују острво су [[мали вранац]], [[црноглава траварка]], [[црна рода]], [[пупавац]], [[вуга]], [[Кос (птица)|кос]], [[прдавац]], [[црноглава грмуша]], [[ронци]], неколико врста [[Чапље (породица)|чапљи]] и више од 40 врста [[патка|патака]].<ref name="rijaliti">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Rijaliti u orlovom gnezdu| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 5. 2016| url = |pages=}}</ref><ref name="brat">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Veliki brat u orlovom gnezdu| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=19. 3. 2017| url = |pages=}}</ref> Укупно, број врста птица на острву креће се између 163 и 196.<ref name="vro99">{{cite web|title=Велико ратно острво – рај за птице из Сибира|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/407321/Veliko-ratno-ostrvo-raj-za-ptice-iz-Sibira|publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |accessdate=14. 7. 2018}}</ref><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Kako zaštiti ostrvo ptica | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=11. 10. 2011 | url = |pages=}}</ref> Велико ратно острво била је највећа колонија [[Велика бела чапља|велике беле чапље]] на читавом току Дунава и једна од највећих у [[Европа|Европи]]. Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] 1999. године, чапље су напустиле ово подручје.<ref>{{Citation | last = Luković | first = Suzana | title = Avantura: Ovako izgleda srce Velikog ratnog ostrva | newspaper = [[Blic]] | language = Serbian |date=11. 4. 2017 | url = http://www.blic.rs/vesti/beograd/avantura-ovako-izgleda-srce-velikog-ratnog-ostrva/l72hfhc |pages=16}}</ref><ref name="глјјји9">{{cite web|title=Представљамо: Велико ратно острво|url=https://belgrade-beat.rs/magazin/2017/07/predstavljamo-veliko-ratno-ostrvo|website=belgrade-beat.rs|date=5. 7. 2017}}</ref><ref name="vostrvoj89">{{cite web|title=The Grewat War Island in Belgrade|url=https://www.tipotravel.com/incoming-travel/blog/the-great-war-island-in-belgrade|website=tipotravel.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Главна атракција на острву је пар орлова [[белорепан]]а. Као гнездећи пар, населили су се на острво 2010. године, мигрирајући из мочварног подручја [[Панчевачки рит]], преко Дунава. Изградили су гнездо пречника 2,5 m на висини од 20 m. На ширем београдском подручју налазило се још пет других гнездећих парова белорепана, а око 90 њих у целој [[Србија|Србији]], али њихово репродуковање на само 2,5&nbsp;km од центра Београда је изузетна реткост. Први пут добили су принове 2013. године, а затим и 2016. када су комуналне службе поставиле камеру у њихово гнездо. Пројекат је био јединствен, сличан је реализован и у [[Естонија|Естонији]]. Највећи европски орлови, белорепани примећени су и у насељу Ушће на Новом Београду, на [[Дорћол]]у, као и на [[Калемегдан]]у и [[Трг републике (Београд)|Тргу републике]].<ref name="rijaliti"/><ref name="brat"/><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Belorepan na nebu iznad Kalemegdana | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=21. 8. 2013| url = |pages=}}</ref> Током летњег периода на острво се настањују птице као што су [[патка њорка]], [[жута плиска]], [[жута чапља]] и многе друге, са [[Гренланд]]а, [[Исланд]]а, [[Норвешка|Норвешке]] и из [[Сибир]]а.<ref name="vro99"/> Такође присутни су и [[детлић]]и, плаветна, мочварна и велика сеница, [[славуј]]и и многе друге птице.<ref name="врој99"/> Разноликост птичјих врста разликује се у пролеће и јесен, када острво постаје пребивалиште многим врстама селица. Са североисточне стране острва зими се задржавају јата пловуша – [[Патка глувара|патке глуваре]], [[Пловка кашикара|кашикаре]], [[Звиждара|звиждаре]], [[крџа|крџе]], ластавичарке, [[Риђоглава патка|риђоглаве патке]] и многе друге.<ref name="врој99">{{cite web|url=http://www.ekopuls.org/2013/01/29/%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%84%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0/|title=Орнитофауна Великог Ратног острва|date=29. 1. 2013|publisher=ekoplus.org|language=Serbian|access-date=09. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190608162818/http://www.ekopuls.org/2013/01/29/%d0%be%d1%80%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%be%d1%84%d0%b0%d1%83%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b2%d0%b0/|archive-date=08. 06. 2019|url-status=dead}}</ref> Острво настањују и птице са севера као што су [[Ледењарка|патке ледењарке]], [[Ћубаста патка|ћубасте патке]], црни и [[баршунасти турпан]], [[Шарена утва|шарене утве]], а повремено и кривокљуни северни гњурац. Током сеоба појављују се и ретке врсте [[пловуше|пловуша]], као што је [[белоглава патка]]. Током јануара, када су стајаће воде на острву замрзнуте, у водама око острва борави и преко 5.000 птица различитих врста. Од [[Бубоједи|бубоједа]], на острву су пописане [[кртица]], [[јеж]], пољска ровчица, баштенска ровчица, обалска ровчица, шумска ровчица и мала ровчица. Глодари пописани на острву су [[веверица]], [[патуљасти миш]], [[Пругасти пољски миш|пругасти миш]], [[шумски миш]], [[пољски миш]], [[жутогрли миш]], [[кућни миш|домаћи миш]], [[сиви пацов]]. [[пољска волухарица]], [[водена пољухарица]], [[бизамски пацов]], [[обични пух]], пух лешникар и [[нутрија]]. Слепи мишеви пописани на острву укључују врсте као што су: [[велики потковичар]], [[широкоухи љиљак]], [[мали мишоухи вечерњак]], [[дугоухи вечерњак]], [[ресасти вечерњак]], шиљоухи вечерњак, обични бркати вечерњак, [[барски вечерњак]], [[водени вечерњак]], [[велики поноћњак]], обични слепи миш, патуљасти слепи миш, шумски слепи миш, белоруби слепи миш, [[средњи ноћник]], [[мали ноћник]], смеђи дугоухи љиљак, сиви дугоухи љиљак, двобојни вечерњак и дугокрили љиљак.<ref name="острво12јј"/> Од [[звери]], на острву су пописани мрки твор, [[ласица]], [[хермелин]], [[куна белица]], [[видра]], [[лисица]], [[шакал]], [[домаћи пас]] и [[домаћа мачка]]. Постоји присуство и [[видра|видре]], [[куна златица|куне златице]].<ref name="острво12јј"/> Од [[Папкари|папкара]], острво привремено или стално настањују [[срна|срне]], а такође постоји значајна колонија [[дивље свиње|дивљих свиња]].{{sfn|Мандић|2000|p=56}} Ретко прелазе преко Дунава и могу се видети у Земуну или на Новом Београду.<ref name="острво12јј"/><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Divlje svinje dolaze iz Pančevačkog rita | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=8. 9. 2017 | url = http://www.politika.co.rs/sr/clanak/388420/Divlje-svinje-dolaze-iz-Pancevackog-rita |pages=14}}</ref><ref name="vostrvo7">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=06&nav_category=12&nav_id=1551345|title =Divlje svinje šetaju Beogradom|publisher=[[B92]]|date=|accessdate=6. 6. 2019}}</ref> Дана [[9. октобар|9. октобра]] [[2008]]. године, на острву је откривена врста [[слепи миш|слепог миша]] под називом [[патуљасти слепи миш]]. Реч је о ретком сисару који има распон крила од 17 центиметра и тежине је 4 грама. Стручњаци су сумњали да је ова врста већ била настањена, али ипак ово је био први пут да је он виђен на простору Србије.<ref>{{Citation | last=| first = |author = J.C.| title = Otkriven jedinstveni patuljasti slepi miš| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=11. 10. 2008 | url = |pages=}}</ref> По попису из октобра 2008. године, на острву је пописано 23 врсте [[сисари|сисара]].<ref name="sisari"/> У водама острва, као и у његовом приобаљу, поред великог броја врста [[риба]], могу се наћи велика и мала зелена жаба, [[барска корњача]], [[ливадски гуштер|ливадски]] и [[зидни гуштер]], [[белоушка]], [[рибарица]], [[слепи миш]]еви и друге ситније животиње.<ref name="вло9сд"/> На острву су такође запажени трагови и присуство [[лисица]], [[фазан]]а и [[твор]]ова, док су ловачке организације у више наврата доносиле [[зец|зечеве]], који се у малој бројности одржавају на целој површини острва, али су услови за њих неповољни.<ref name="vostrvo"/><ref name="вло9сд"/> У водама око острва пописано је 53 врсте риба, а већина њих се у пролеће мрести у каналу Велики Галијаш.<ref name="vro99"/> Проблем на острву представљају напуштени пси и мачке, као и гајење домаћих животиња. == Историјат == [[Датотека:Meyers b2 s0660 b1.png|лево|200п|мини|''Историјска мапа Београда из [[19. век]]а. Велико ратно острво обележено је под именом Große Kriegsinsel'']] На ушћу Саве у Дунав дошло је до таложења транспортованог наносног материјала, у почетку под водом, уз формирање подводног спруда који је временом почео да израста изнад воденог огледала и да постаје речно острво.{{sfn|Лекић|1988|p=19}}<ref name="спрудвострво">{{cite web|title=Tajne Velikog ratnog ostrva: Najveći orlovi u Evropi svili gnezdo u srcu Beograda|url=http://balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/14226-tajne-velikog-ratnog-ostrva-najveci-orlovi-u-evropi-svili-gnezdo-u-srcu-beograda|website=balkanspress.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Велико Ратно острво је често мењало облик и тај процес стварања траје и данас. На основу историјских података и описа битака на Дунаву, верује се да је острво формирано у другој половини [[15. век]]а и било подељено и преплављено Дунавским потоком. Први ликовни приказ острва датира из 1514. године, када га је забележио [[мађар]]ски картограф Лазар Деака.<ref name="спрудвострвj9о">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Ne uznemiravaj!|url=https://www.danubeogradu.rs/2015/05/veliko-ratno-ostrvo-ne-uznemiravaj/|website=danubeogradu.rs|date=17. 5. 2015}}</ref> Кроз историју острво је често мењало имена, најстарији назив му је био Дунавско острво, затим Циганско острво, из разлога јер је на острву током [[17. век|17]]. и [[18. век]]а постојала циганска махала, потом Бабалик острво, Цариградско острво, а 1717. године у време заузимања Београда од стране аустријске војске под командом [[Еуген Савојски|Евгенија Савојског]] добија данашњи назив, Велико ратно острво.<ref name="днострво">{{cite web|title=Veliko Ratno ostrvo|url=http://futura.edu.rs/wordpress/veliko-ratno-ostrvo-beograd|website=futura.edu.rs|accessdate=10. 6. 2019}}</ref>{{sfn|Тасић|1995|p=33}}<ref name="вло9сд"/> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Мало и Велико ратно острво су изгубили војни значај, па су названи „Коњска ада“ и „Сиротињско острво“.<ref name="ostrvoist1">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede |url=https://www.danas.rs/beograd/veliko-ratno-ostrvo-mesto-pocetka-vojne-pobede-video/|website=danas.rs|date=22. 4. 2018}}</ref> У то време на острву су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна, а острво је било у целости обрађивано и имало је велики значај за прехрану становништва. На ливадама острва гајио се [[кукуруз]] и [[лубеница]], са којима се трговало на градским пијацама.<ref name="остррвооо9">{{cite web|title=Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo! |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2237634-svaki-dan-se-kupate-na-lidu-a-nemate-pojma-kakve-sve-tajne-krije-veliko-ratno-ostrvo-foto|website=telegraf.rs|accessdate=10. 9. 2016}}</ref><ref name="остррвоој9о9">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode|url=http://kreativnozabavno.com/veliko-ratno-ostrvo/|website=kreativnozabavno.com|date=5. 8. 2018|access-date=17. 06. 2019|archive-date=29. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129231930/http://kreativnozabavno.com/veliko-ratno-ostrvo/|url-status=}}</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/01?pageIndex=00009 ''На водоплавном ратном острву код Земуна живе људи у кућама на балванима'']. "Политика", 1. мај 1938</ref> Први писани траг о острву датира из 1699. године, када га је [[Енглези|енглески]] лекар Брачна описао као велико шумовито острво.<ref name="vostrvo"/> Од свог настанка, због значајног стратешког положаја, острво је имало значајну улогу у ратним операцијама на овом подручју. На њему су током ратних времена грађена и рушена војна утврђења, мостови за прелазак војске са [[београд]]ске на [[земун]]ску и [[Панчево|панчевачку]] страну, као и обрнуто.<ref name="vostrvo"/> Током османских напада и [[Пад Београда (1521)|опсаде Београда 1521. године]], [[Турци]] су своје нападе започињали баш са Великог ратног острва.<ref name="turvro">{{cite web|title=Dunav i Sava|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/1828-dunav-i-sava/|website=beograd.rs|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Када су Турци освојили острво, они су на његовом делу саградили стражарску осматрачницу. Касније када је острво припало Аустроугарима, они су такође направили осматрачницу, са друге стране острва. У међувремену је изграђен канал који је острво пресецао по средини и ту су се налазили ратни бродови.<ref name="ostrvoist1"/> Потписивањем Цариградске конвенције 2. марта 1741. године, острво је подељено на два дела, [[Турска|Турској]] је припао део према [[Калемегдан]]у, а [[Аустроугарска|Аустроугарској]] део према [[Земун]]у и [[Банат]]у.<ref name="vostrvo"/><ref name="vro9js12"/>{{sfn|Ђармати|Веселиновић|Гржетић|Марковић|2006|p=8}} Када су се Аустроугари повукли, затрпали су канал и порушили утврђења. Године 1806. Карађорђеви устаници су са острва гађали [[Калемегдан]], током [[Опсада Београда (1806)|напада устаника на Београд]], а у исте сврхе користили су га и Аустроугари, 1915. године.<ref name="вристоријат">{{cite web|title=Велико ратно острво - Еколошки забавни кутак Лидо у Београду|url=http://belano.rs/veliko-ratno-ostrvo/|website=belano.rs|accessdate=29. 8. 2018}}</ref><ref>Годишњак завичајног друштва "Стара Бешка" 2 стр. 18</ref> [[Датотека:Kalemegdan-GreatWarIsland.jpg|десно|220п|мини|''Поглед на острво са [[Калемегданска тврђава|Калемегданске тврђаве]]'']] Први планови за уређивање острва датирају из периода 1923—1924. године, када је оно у Генералном урбанистичком плану замишљено као елитни парк, због чега је исушена и насипана обала на левој обали [[Сава|Саве]], а након тога су започели радови на левој обали Дунава.<ref name="острво12јј"/> Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] постојао је пројекат и идеја да се острво мостом споји са Земуном, а на њему изгради спортско-рекреативни парк, са великим кружним језером у средини. Пројекат је одбачен 1972. године. У периоду 1976—1985. године острво се разматрало као извор водоснабдевања, а Завод за заштиту природе је Скупштини општине Земун послао захтев да се острво прогласи за заштићени резерват природних и историјских вредности. Захтев није усвојен, али ипак захтеви о водоснабдевању нису реализовани.<ref name="isvrl12">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo - netaknuta džungla u samom srcu grada|url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/veliko-ratno-ostrvo-netaknuta-dzungla-u-samom-srcu-grada|website=011info.com|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> Историчар Коме забележио је пад [[Земун]]а под Турску 1521. године и споменуо како су на месту острва сахрањени бранитељи града, укључујући њихове жене и децу.<ref name="vro1">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/331948/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D1%83#!|last=Vasiljević|first=Branka|title= Danas počinje sezona na Lidu|date=1. 7. 2015| publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |language=Serbian}}</ref><ref name="vro2">{{Citation | last = Aleksić | first = Dejan | title = Otkrivanje tajni Velikog ratnog ostrva | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=2. 8. 2017 | url = |pages=17}}</ref> Током [[1660|шездесетих година]] [[17. век]]а, овај предео посетио је [[Османско царство|отомански]] [[путопис]]ац [[Евлија Челебија]], који је записао да је на острву постојала џамија названа по извесном Ахмету Бабалику, београдском јањичару као и да је једно од ранијих назива острва било Бабалик острво.<ref>{{cite news|last=Vasiljević|first=Branka| title = По ослобођењу од Турака Београд имао шест квартова | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 6. 2019 |pages=15}}</ref> Бабалик Ахмед, узурпирао је турски део острва и продавао земљу сиромашним [[муслимани]]ма, због чега је осуђен на смрт 1762. године.{{sfn|Томашевић|2011|p=101}} Током [[Опсада Београда (1806)|опсаде Београда 1806. године]], војска на челу са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем Петровићем]] користила је острво у војне сврхе, одакле је топовима дејствовала на тврђаву Калемегдан. Током [[Пад Београда 1915.|битке за Београд 1915. године]], аустроугарска војска је такође користила острво када је започињала нападе.<ref name="vostrvo"/> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], група до око 20 сиромашних становника Земуна саградила је куће на острву, због чега је оно тада названо „Сиротињско острво“.{{sfn|Томашевић|2011|p=102}} У то време је настала и пешчана плажа, која се налазила наспрам Земуна, као претеча модерне плаже [[Лидо (Земун)|Лидо]].<ref name="vro1"/><ref name="vro2"/> Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] на доњем шпицу острва изграђена је плажа под називом „Дорћолска плажа” или „Лапат”.{{sfn|Томашевић|2011|p=103}} Године 1928. грађевинска компанија Шумадија предложила је изградњу жичаре на острву, а пројекат су назвали "ваздушни трамвај". Пројекат је планиран да повеже Земун и Калемегдан на Београдској тврђави, преко Великог ратног острва. Пројекат ипак није реализован.<ref>{{Citation | last = Spalović | first = Dejan | title = San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=27. 8. 2012| url = |pages=}}</ref> У периоду 1941—1944. године [[река Сава|Савом]] су плутали лешеви људи, које је река донела из правца [[Логор Јасеновац|логора смрти Јасеновац]]. Велики број посмртних остатака извађен је на југоисточном делу Великог ратног острва. Сахрањивање жртава вршило се на острву, где је никло велико гробље од малих белих крстача, по одредби [[Тома Максимовић|Томе Максимовића]], комесара за избеглице у влади [[Милан Недић|Милана Недића]]. После рата гробља нису обележена. Острво је тада било под управом [[Нацистичка Њемачка|Нацистичке Немачке]].<ref name="остррвооо9"/><ref name="острвоји">{{cite web|title=Prestonica vapi za spomenikom žrtava Jasenovca: Tela su rekom stizala iz Hrvatske. Obale oko Kalemegdana bile su pune leševa. |url=http://www.opanak.net/prestonica-vapi-za-spomenikom-zrtvama-jasenovca-tela-su-rekom-stizala-iz-hrvatske-obale-oko-kalemegdana-bile-su-pune-leseva/|website=opanak.net|date=16. 2. 2017}}</ref> Када је изградња Новог Београда почела, [[1948]]. године градска власт је донела одлуку да се острво потпуно уништи коришћењем песка и земље за покривање мочвара, где ће се градити нови град.<ref name="vostrvo"/> Међутим, лежишта алувијалних материјала који су стално доспевали на острво из Дунава потпуно су спречили да се то догоди. Уместо тога, Мало ратно острво служило је тој сврси и било је скоро уништено у том процесу.<ref name="vostrvo"/>{{sfn|Ђармати|Веселиновић|Гржетић|Марковић|2006|p=9}} Према урбанистичком плану из 1950. било је предвиђено да се острво споји са новобеоградским обалама, чиме би настало једно или два језера.<ref>[https://www.urbel.com/srl/zavod/istorijat/ Урбанистички завод Београда - Историјат]. -{urbel.com}- (слика) приступљено 2025-01-16</ref> На Ратном острву половином 1970-тих налазимо пољопривредно имање ООУР "13. мај" Пољопривредног комбината Београд.<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00064_19750722|page:12 "Борба", 22. јул 1975, стр. 12]</ref> == Заштита подручја == Природно добро Велико ратно острво проглашено је за предео изузетних одлика од [[8. април]]а [[2005]]. године.<ref name="острвоји99х">{{cite web|title=Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada|url=http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=181|accessdate=12. 6. 2019|archive-date=26. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110726020707/http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=181|url-status=unfit}}</ref> Поверено је на управљање Јавном комуналном предузећу Зеленило-Београд и Управи општине Земун.<ref name="vro1јј">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/36819/Beograd/Bogatstvo-Velikog-ratnog-ostrva|title= Bogatstvo Velikog ratnog ostrva|date=19. 3. 2008| publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |language=Serbian}}</ref> Одлуку о заштити донела је [[Скупштина града Београда]] на предлог Секретаријата за заштиту животне средине. Заштићено природно добро Велико ратно острво састоји се од две [[речно острво|аде]], Великог и Малог ратног острва.<ref name="gjostrvo9">{{cite web|title=Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo|url=https://www.portalmladi.com/divlja-lepota-u-srcu-beograda-veliko-ratno-ostrvo/|website=portalmladi.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Острвске воде проглашене су природним рибљим плодиштем у оквиру рибарских подручја „Дунав III“ и „Сава II“.<ref>„Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.</ref> Заједно са Малим, Велико ратно острво стављено је под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних предеоних вредности од изузетног значаја за очување станишта, природних реткости, ретких и угрожених [[Шљукарице|птица мочварица]] и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине речног острва које је настало као продукт флувијалне фазе у фацији корита, које има еколошки, културно-историјски и рекреативни значај за град Београд.<ref name="gjostrvoхије9">{{cite web|title=Решење о стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво|url=http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2005_04/t04_0168.htm|website=demo.paragraf.rs|accessdate=16. 6. 2019}}</ref> За укупну површину Великог ратног острва категорисаног као значајно природно добро, од стране Завода за заштиту природе Србије утврђене су три зоне са различитим режимом заштите. * Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва.<ref name="глјј9">{{cite web|title=На скривено те водим место - Велико ратно острво|url=https://www.medias.rs/na-skriveno-te-vodim-mesto-veliko-ratno-ostrvo|website=medias.rs|date=20. 5. 2016}}</ref> * Зона рекреације (режим заштите II степена) обухвата унутрашње делове Великог ратног острва, некадашње обрадиве површине које се и сада користе на тај начин, ливадске површине приобаља према [[Дунавац|Дунавцу]], које су сада делимично заузете бесправно изграђеним објектима, као и локацију јавног пристана са контролисаном јавном саобраћајницом и заштитном зоном у ширини од 10 м која повезује ову локацију са плажом Лидо.<ref name="vro9js12"/> * Зона туризма која обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се могу организовати туристичке и рекреативне понуде и нови садржаји. Поред ових режима заштите примењују се и режими заштите утврђени законом Републике Србије и другим прописима којим се уређује управљање међународним пловним путевима, заштита водоснабдевања и водопривредних објеката, заштита мочварних подручја, као и заштита [[лов]]них и риболовних резервата. По Међународном статусу је значајно подручје за птице IBA -{''Important Bird Areas''}- и Европске мреже заштићених природних добара -{''Emerald Area''}-.<ref>{{cite web |url=http://www.virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/prirodno-nasledje/predeli-izuzetnih-odlika/veliko-ratno-ostrvo.474.html |title=Predeo izuzetnih odlika "Veliko ratno ostrvo" |accessdate=30. 7. 2015 |archive-date=04. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151004143906/http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/prirodno-nasledje/predeli-izuzetnih-odlika/veliko-ratno-ostrvo.474.html |url-status=dead }}</ref><ref name="gjostrJJJHvo9">{{cite web|title=Ada na ušću Save u Dunav|url=http://www.politika.co.rs/sr/clanak/102101/Eko-oko/Ada-na-uscu-Save-u-Dunav|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=1. 9. 2009}}</ref> [[ЈКП „Зеленило Београд“]] је у зони рекреације направило амфитеатар, где се одржавају едукативни кампови и остале промотивне активности. За потребе чуварске и рибочуварске службе направљена је рустик сојеница, стазе и плато за пристајање пловних објеката.<ref name="острво12јј"/><ref>Министарство животне средине и просторног планирања (2009). Закон о заштити животне средине (Службени гласник 36/09)</ref> Заштићено природно добро Велико ратно острво део је еколошко значајних подручја „Ушће Саве у Дунав“ и Дунав и Сава – еколошких коридора од међународног значаја.<ref name="vostrvo"/>{{sfn|Бранков|2010|p=34}} {{Panorama |image = File:Great_War_Island_panorama.jpg |fullwidth = 8398 |fullheight = 962 |caption = ''Панорамски поглед на острво у јесен, са Калемегдана'' |height = 200 }} == Острво данас == Почетком [[2000|двехиљадитих година]] у јавности су се појавиле спекулације о будућности острва, те да је планирано да се претвори у велики забавни парк, као могуће место за пресељење [[Београдски зоолошки врт|Београдског зоолошког врта]] или да се делови острва изнајмљују културним представницима различитих земаља, као и идеја да се острво преименује у Дунавско острво.<ref name="enc"/> Пројекат и идеја није заживела, након што је 2005. године одлучено да природа острва остане нетакнута.{{sfn|Бранков|2010|p=29}} Године 2002. острво је, заједно са својом обалом, проглашено природним простором за мрест риба и постало је једини део града Београда где није дозвољена изградња објеката, као што су хотели, мотели или ресторани. Највећи радови на острву почели су 2007. године, након поплава 2006. године, које су уништиле Лидо са северне стране острва. Велико ратно острво је тада потпуно очишћено од отпада. Обележавајући 29. јун, Међународни дан Дунава, отворен је еколошки камп за студенте [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. Поплаве из 2006. године су такође јако оштетиле биљни свет, а настрадао је и велики број животиња, те је требало неколико година да се врсте опораве.<ref name="sisari"/> У августу 2007. године, копање канала дужине 300 m, који је повезао Велики Галијаш са Дунавом, спречило је сушење језера.<ref name="9d9dii9"/> У [[март]]у [[2016]]. године, бивши [[градоначелник Београда]] [[Синиша Мали]], најавио је да је једна од потенцијалних локација за премештање [[Савски мост (Београд)|Савског моста]] потез од [[Земун]]а до Великог ратног острва.<ref>{{Citation | last=| first = |author = Dr Aleksandar Milenković | title = Oblak nad Velikim ratnim ostrvom | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=26. 7. 2017 | url = |pages=}}</ref> Због могућег угрожавања природног станишта острва, од пројекта се одустало.<ref name="padamost">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/380827/Stari-savski-most-pada-u-vodu |author=Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić |title= Stari savski most pada u vodu |date=18. 5. 2017 | publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |pages=1 & 16 |language=Serbian}}</ref><ref name="blic">{{cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/beograd/rekonstrukcija-savskog-mosta-2017-godine/jh13d4h |last=Radisavljević|first=Dijana|title= Rekonstrukcija Savskog mosta 2017 godine |date=17. 3. 2016 |publisher=[[Blic]]|language=Serbian}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/a249224/Vesti/Vesti/Peticija-da-se-ne-rusi-Stari-savski-most.html|last=Santovac|first=Adam|title=Peticija da se ne ruši Stari savski most|date=16. 5. 2017|publisher=[[Н1|N1]]|language=Serbian|access-date=09. 06. 2019|archive-date=09. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181109141938/http://rs.n1info.com/a249224/Vesti/Vesti/Peticija-da-se-ne-rusi-Stari-savski-most.html|url-status=dead}}</ref> Године 2011. ЈКП „Зеленило-Београд” поставило је понтонски мост дугачак 50 m на улазу у канал Велики Галијаш, како би заштитили рибе од плутајућег наноса и рибокрадица.<ref name="vgalijas2">{{cite web|title=Postavljen pontonski most na ulazu u kanal “Veliki Galijaš”|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/postavljen-pontonski-most-na-ulazu-u-kanal-veliki-galijas/cq3gfy1|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=3. 4. 2011}}</ref> Током [[јул]]а [[2018]]. године објављено је да ће се одржати Белгрејт фестивал на Великом ратном острву. Пошто је острво заштићено, [[Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије]] је блокирало одржавање фестивала.<ref>{{cite web | url = http://www.urbanbug.net/kalendar-desavanja/dogadjaj/belgreat-festival-2018 | title = Belgreat Festival 2018 | year = 2018 | publisher = Urbanbug.net | language = Serbian | access-date = 09. 06. 2019 | archive-date = 01. 02. 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220201161418/http://www.urbanbug.net/kalendar-desavanja/dogadjaj/belgreat-festival-2018 | url-status = }}</ref><ref>{{cite news|last=Vasiljević|first=Branka| title = Министарство заштите животне средине - Велико ратно острво није место за журке | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=26. 7. 2018|pages=14}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alo.rs/vesti/drustvo/belgreat-festival-seli-se-u-barutanu/177160/vest |author = N.S. | title = Ulaz besplatan - Belgreat festival seli se u Barutanu | publisher = Alo.rs | language = Serbian}}</ref><ref name="фест929">{{cite web|title="Nećemo dozvoliti festival na Velikom ratnom ostrvu"|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=07&dd=25&nav_category=11&nav_id=1423092|website=[[B92]]|date=25. 7. 2018}}</ref> Чести посетиоци острва су биолози, орнитолози и еколози, а да би се лакше проучавао живот птица, на острву су изграђена два видиковца. Један видиковац налази се на средини канала Велики Галијаш, а други на највишој тачки острва и са њега се преко реке види [[Кула Небојша]] и [[Београдска тврђава]].<ref name="vro99"/> На простору острва током летњег периода организују се еко-кампови, шетње са водичем и радионице.<ref name="еко92">{{cite web|title=Eko-kamp na Velikom ratnom ostrvu|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=03&nav_category=12&nav_id=449561|website=[[B92]]|date=3. 8. 2010}}</ref><ref name="еко929">{{cite web|title=Besplatne šetnje sa vodičem na Velikom ratnom ostrvu|url=https://www.ekapija.com/news/1808543/besplatne-setnje-sa-vodicem-na-velikom-ratnom-ostrvu|website=ekapija.com|date=4. 7. 2017}}</ref><ref name="еко929J8">{{cite web|title=Орнитолошка радионица на Великом ратном острву за ученике I београдске гимназије|url=http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=434|website=zzps.rs|accessdate=10. 6. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Иако званично ненасељено, у унутрашњости острва током летњег периода борави десетак људи у привременим викенд објектима.<ref name="еко929Jj8">{{cite web|title=Robinzoni usred Beograda|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:337649-Robinzoni-usred-Beograda|website=[[Вечерње новости]]|date=11. 7. 2011}}</ref> == У популарној култури == * Године 2009. српски књижевник [[Душан Микља]] и [[издавачка кућа]] [[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]], објавили су књигу под називом ''Потапање Великог ратног острва'', која описује намеру власти да потопи острво, како би са њим у [[Црно море]] отпловили посмртни остаци убијене непожељне личности, која је ту кришом сахрањена.<ref name="vraj1">{{cite web|title=Potapanje Velikog ratnog ostrva|url=https://www.laguna.rs/a178_autor_dusan_miklja_laguna.html|website=[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> * [[Документарни филм]] ''[[Београдска оаза]]'', редитеља [[Петар Лаловић|Петра Лаловића]] објављен је 2012. године и представља филмску причу о Великом ратном острву, као царству животиња и резервату биљног света. Филм прати живот на острву током сва четири годишња доба, када биљке и животиње мењају своје лице и начин живота.<ref>{{cite web|url=https://www.ekapija.com/after-workhours/654875/u-starom-dvoru-premijerno-prikazana-beogradska-oaza |title=U Starom dvoru premijerno prikazana "Beogradska oaza" |accessdate=10. 2. 2018}}</ref> * Године 2012. снимљен је кратки филм о Великом ратном острву по имену ''Срце Београда'', аутора Славка Костића. Овај филм је прошао селекцију на међународним фестивалима: „Green Screen Fest” 2012. године у Београду, у категорији аматерски филм; „It's up to you too” - „IUTYT” 2013, у [[Ухерско Храдиште|Ухерском Храдишту]] ([[Чешка Република]]); XVIII Међународни филмски фестивал заштите животне средине Зелена визија 2013 - „Зелена визија” у [[Санкт Петербург]]у ([[Русија]]).<ref>{{cite web|title=Srce Beograda - Heart Of Belgrade (kratki film o Velikom Ratnom ostrvu)|url=https://www.youtube.com/watch?v=5tyFGenNBCw|website=[[Јутјуб|youtube]]|accessdate=17. 6. 2019}}</ref> * У јулу 2017. године у Културном центру Магацин у [[Београд]]у, одржана је изложба под називом „Велико ратно острво: Пусте фикције”.<ref name="vrajј91">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Puste fikcije|url=http://www.seecult.org/vest/veliko-ratno-ostrvo-puste-fikcije|website=seecult.org|date=5. 7. 2017}}</ref> * Центар за истраживачке и развојне пројекте Екодев, објавио је у септембру 2017. године филм ''Историја и биодиверзитет Великог ратног острва'' у којем је представљен његов културни и биолошко-еколошки значај.<ref name="vrajјуз91">{{cite web|title=Дани европске баштине на Вождовцу|url=https://vozdovac.rs/2018/09/07/dani-evropske-bastine-na-vozdovcu-2/|website=vozdovac.rs|date=7. 9. 2018}}</ref><ref name="vrajјузккј91">{{cite web|title=Еколошка филмотека|url=http://zemun.rs/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/|website=zemun.rs|date=29. 9. 2017}}</ref> * Књига Милана Бјекића под називом ''Гусари и златно јаје'' објављена је [[31. јануар]]а [[2019]]. године и говори о дунавским гусарима који стижу на Велико ратно острво како би пронашли златно јаје.<ref name="гус92а">{{cite web|title=„Gusari i zlatno jaje“ Milana Bjekića u prodaji od 31. januara|url=https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-gusari-i-zlatno-jaje-milana-bjekica-u-prodaji-od-31-janua-unos-11231.html|website=[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]|accessdate=13. 6. 2019}}</ref> * Дана [[22. јануар]]а [[2025]]. у [[Београд]]у представљена је монографија „Предео изузетних одлика Велико ратно острво” у издању [[Завод за заштиту природе Србије|Завода за заштиту природе Србије]] и [[ЈКП Зеленило Београд|ЈКП „Зеленило Београд“]].<ref>[https://zzps.rs/promocija-monografije-veliko-ratno-ostrvo/ Промоција монографије „Предео изузетних одлика Велико ратно острво“] zzps.rs 21. 1. 2025.</ref> == Галерија == <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="150"> Belgrade Aerial K1.jpg|<small>Земун и Велико ратно острво из дрона</small> Drveće na Velikom ratnom ostrvu.jpg|<small>Дрвеће на острву</small> Great War Island pontoon bridge.jpg|<small>Понтонски мости који спаја Земунски кеј и острво</small> Belgrade._View_to_Usce_Side_from_Kalemegdan_Park.jpg|<small>Поглед на ушће Саве у Дунав, Мало и Велико ратно острво</small> Pogled na reku sa platoa SC Milan Gale Muskatirovic 04.jpg|<small>Поглед на острво са [[Спортски центар Милан Гале Мушкатировић|Спортског центра Милан Гале Мушкатировић]] у Земуну</small> </gallery></div></center> <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="200"> Београдска тврђава0001 03.jpg|<small>Острво у јесен</small> Поглед на Велико ратно острво.jpg|<small>Мало и Велико ратно острво</small> Lido Zemun View.JPG|<small>Купалиште Лидо и острво</small> Датотека:Београд ушће саве у дунав.jpg|<small>Поглед из авиона 2019. године</small> </gallery></div></center> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == * {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}} * {{Cite book| ref = harv | title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Тасић|first=Никола|authorlink=Никола Тасић|title=Историја Београда|year=1995|url= |publisher=Балканолошки институт САНУ|location=Београд|isbn=978-8644101123|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Ђармати|first=Шимон|last2=Веселиновић|first2=Драган|last3=Гржетић|first3=Иван||last4=Марковић|first4=Драган|title=Животна средина и њена заштита|year=2006|publisher=Факултет за примењену екологију Футура|location=Београд|isbn=978-86-86859-07-5}} * {{Cite book| ref=harv|last=Мандић|first=Радомир Ч. |title=Заштита природе и фауне кичмењака у Србији|year=2000|publisher=Задужбина Андрејевић|location=Београд|isbn=978-86-7244-161-1}} * {{Cite book| ref=harv|last=Бранков|first=Јована |title=Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату|year=2010|publisher=Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ|location=Београд|isbn=978-86-80029-51-1}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томашевић|first=Миливоје |title=Аура Београд: Кључеви езотеричних симбола престонице|year=2011|publisher=Академија|location=Београд|isbn=978-86-88499-00-2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Шијачић-Николић|first=Мирјана|last2=Миловановић|first2=Јелена|last3=Нонић|first3=Марина||title=Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate|year=2019|publisher=Springer International Publishing|location=|isbn=978-3-319-95267-3}} * {{Cite book| ref=harv|last=Лекић|first=Даринка|title=Београд кроз векове и данас|year=1988|publisher=Научна књига|location=Београд|isbn=9788623800054}} == Спољашње везе == * [https://belgrade-beat.rs/magazin/2017/07/predstavljamo-veliko-ratno-ostrvo Представљамо: Велико ратно острво] * [https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=cID46wl6KkE Велико ратно острво у ТВ емисији Београд за почетнике] на сајту ''[[Јутјуб]]'' * [https://web.archive.org/web/20180907172554/https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo Природно добро Велико ратно острво] * [https://beogradskiizlet.com/tour/veliko-ratno-ostrvo/ Презентујемо: Велико ратно острво] {{ЗПДС}} {{Аде Београда|state=collapsed}} {{Предели изузетних одлика Србије}} {{Дунав}} {{подножје|Београд|Србија|Географија|Екологија}} {{Сјајан чланак}} [[Категорија:Велико ратно острво| ]] [[Категорија:Београдске аде]] [[Категорија:Географија Земуна]] [[Категорија:Аде Србије]] [[Категорија:Предели изузетних одлика Србије]] [[Категорија:Острва на Дунаву]] [[Категорија:IUCN категорије III]] [[Категорија:Споменици природе Београда]] sj8oi2rxheih9zwrmo1uukm74eezqg7 30098597 30098596 2025-06-27T13:03:29Z Sadko 25741 /* Фауна */ сређивање 30098597 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Заштићена област | екавица = да | name = Велико ратно острво | iucn_category = IV | image = Belgrad_Panoramabild_Nr._4.jpg | caption = Поглед на Велико ратно острво са [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]] | location = [[Градска општина Земун|Земун]], [[Београд]] {{flagicon|Србија}} | nearest_city = | map = Belgrade | lat_d = 44 | lat_m = 49 | lat_s = 53.04 | lat_NS = N | long_d = 20 | long_m = 26 | long_s = 5.639 | long_EW = E | area = 210,66 ha | established = [[8. април]]а [[2005]]. године | governing_body = [[ЈКП „Зеленило Београд“]] }} '''Велико ратно острво''' је [[ада (речно острво)|речно острво]] у [[Београд]]у које се налази на [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]] и ненасељено је. Према административној подели припада [[Град Београд|граду Београду]], а налази се на територији [[Градска општина Земун|градске општине Земун]]. Године 2005. увршћено је у списак [[Списак заштићених природних добара у Београду|природних добара Србије]] и дато на управљање [[ЈКП Зеленило Београд|ЈКП „Зеленило Београд“]]. Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења. Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем [[18. век]]а добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво. Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа [[Лидо (Земун)|Лидо]], док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. Заштићено природно добро Велико ратно острво обухвата две речне аде, Велико и [[Мало ратно острво]], укључујући и спрудове који се могу јавити услед дејства водених струја, а повезани су адама. Велико и Мало ратно острво смештени су између 1172 и 1169&nbsp;km тока [[Дунав]]а, са заштитним појасом у ширини од 50 m водене површине, односно 70,1 m водостаја Дунава. Острво је површине од око 210,66 ha, смештено је између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења и незаменљив је елемент природе у центру Београда. == Географија == === Географски положај и локација === [[Датотека:039_Belgrade,_Zemun,_Serbia.jpg|десно|200п|мини|''Поглед на Београд, ушће Саве у Дунав и Велико ратно острво'']] Велико ратно острво налази се на [[Ушће Саве у Дунав|ушћу Саве у Дунав]], у проширењу Дунава између [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]] као завршног дела Теразијског гребена, најсевернијег дела [[Шумадија|Шумадије]] на западу и ниског, најисточнијег дела [[Срем]]а, урбаног насеља [[Ушће (Нови Београд)|Ушће]] на [[Нови Београд|Новом Београду]].<ref>''Београд — план града''; M@gic M@p. {{page|year=2006|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}}</ref> Са западне и јужне стране налазе се општине [[Нови Београд]] и [[Градска општина Земун|Земун]], а на источној Калемегдан, односно [[Градска општина Стари град (Београд)|општина Стари град]]. Острво се налази релативно близу обала, на једном делу удаљено је само 200 м од Новог Београда и [[Калемегдан]]а. У најужем делу рукавца, јужно, на пола пута између Великог ратног острва и насеља Ушће, налази се Мало ратно острво. Са северне стране налази се земунско купалиште Лидо.<ref name="vostrvo"/> До острва је могуће стићи понтонским мостом из Земуна или чамцем.<ref name="lido1">{{cite web|title=Pontonski most od Zemunskog keja do Lida do 1. septembra|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:740708-Pontonski-most-od-Zemunskog-keja-do-Lida-do-1-septembra|website=[[Вечерње новости]]|date=27. 7. 2018}}</ref> Од центра града Београда, острво је удаљено 800 м ваздушном линијом.<ref name="vro99"/><ref name="vroj99"/> Равничарског је карактера, са просечном [[надморска висина|надморском висином]] од 72 м, а цела површина острва је благо нагнута ка истоку, у правцу тока Дунава. На острву се налазе две веће [[Депресија (геологија)|депресије]], од којих је мања ближа Новом Београду, а већа Дунаву.<ref name="vostrvo">{{cite web|url=https://upravazasume.gov.rs/wp-content/uploads/2018/01/VROstrvo1.doc|title =ГЈ Велико Ратно Острво - Управа за шуме Републике Србије|publisher=upravazasume.gov.rs|date=|accessdate=7. 6. 2019}}</ref> На острву постоје две пешачке стазе, дужа 3,2&nbsp;km, а краћа 1,6&nbsp;km.<ref name="ekovro">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Ekološke pešačke ture|url=https://www.danubeogradu.rs/2018/06/veliko-ratno-ostrvo-ekoloske-pesacke-ture/|website=danubeogradu.rs|date=29. 6. 2018}}</ref> Острво је једна од реперних тачака на најзначајнијем европском пловном путу, који повезује [[Северно море]] преко [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|канала Рајна—Мајна—Дунав]] са [[Црно море|Црним морем]].<ref name="острво12јј">{{cite web|title=Предео изузетних одлика Велико ратно острво 2011 – 2020|url=https://www.zelenilo.rs/images/dokumenta/korisni-dokumenti/Plan%20VRO.pdf|website=zelenilo.rs|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> Године 2005. покренута је иницијатива да Велико ратно острво припадне општини Нови Београд, која није реализована.<ref>{{Citation | last = Nikolić | first = Zoran | title = Beogradske priče: Čudne gradske "granične linije" | newspaper = [[Вечерње новости]] | language = Serbian |date=2. 10. 2017 | url = http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:693440-Beogradske-price-Cudne-gradske-granicne-linije }}</ref> === Клима === Просечна годишња температура ваздуха на острву је 12,5&nbsp;°C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2&nbsp;°C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23&nbsp;°C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4&nbsp;°C. Просечна количина падавина износи 690,9&nbsp;mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9&nbsp;mm воденог талога.<ref name="vostrvo"/> {{Weather box |location = Великог ратног острва (1981—2010) |metric first = y |single line = y |Jan record high C = 20.7 |Feb record high C = 23.9 |Mar record high C = 28.8 |Apr record high C = 32.2 |May record high C = 34.9 |Jun record high C = 37.4 |Jul record high C = 43.6 |Aug record high C = 40.0 |Sep record high C = 37.5 |Oct record high C = 30.7 |Nov record high C = 28.4 |Dec record high C = 22.6 |year record high C = 43.6 |Jan high C = 4.6 |Feb high C = 7.0 |Mar high C = 12.4 |Apr high C = 18.0 |May high C = 23.5 |Jun high C = 26.2 |Jul high C = 28.6 |Aug high C = 28.7 |Sep high C = 23.9 |Oct high C = 18.4 |Nov high C = 11.2 |Dec high C = 5.8 |year high C = 17.4 |Jan mean C = 1.4 |Feb mean C = 3.1 |Mar mean C = 7.6 |Apr mean C = 12.9 |May mean C = 18.1 |Jun mean C = 21.0 |Jul mean C = 23.0 |Aug mean C = 22.7 |Sep mean C = 18.0 |Oct mean C = 12.9 |Nov mean C = 7.1 |Dec mean C = 2.7 |year mean C = 12.5 |Jan low C = -1.1 |Feb low C = -0.1 |Mar low C = 3.7 |Apr low C = 8.3 |May low C = 13.0 |Jun low C = 15.8 |Jul low C = 17.5 |Aug low C = 17.6 |Sep low C = 13.5 |Oct low C = 9.0 |Nov low C = 4.2 |Dec low C = 0.2 |year low C = 8.5 |Jan record low C = -26.2 |Feb record low C = -15.4 |Mar record low C = -12.4 |Apr record low C = -3.4 |May record low C = 2.5 |Jun record low C = 6.5 |Jul record low C = 9.4 |Aug record low C = 6.7 |Sep record low C = 4.7 |Oct record low C = -4.5 |Nov record low C = -7.8 |Dec record low C = -13.4 |year record low C = -26.2 |Jan precipitation mm = 46.9 |Feb precipitation mm = 40.0 |Mar precipitation mm = 49.3 |Apr precipitation mm = 56.1 |May precipitation mm = 58.0 |Jun precipitation mm = 101.2 |Jul precipitation mm = 63.0 |Aug precipitation mm = 58.3 |Sep precipitation mm = 55.3 |Oct precipitation mm = 50.2 |Nov precipitation mm = 55.1 |Dec precipitation mm = 57.4 |year precipitation mm = 690.9 |Jan humidity = 78 |Feb humidity = 71 |Mar humidity = 63 |Apr humidity = 61 |May humidity = 61 |Jun humidity = 63 |Jul humidity = 61 |Aug humidity = 61 |Sep humidity = 67 |Oct humidity = 71 |Nov humidity = 75 |Dec humidity = 79 |year humidity = 68 |precipitation colour = green |unit precipitation days = 0.1 mm |Jan precipitation days = 13 |Feb precipitation days = 12 |Mar precipitation days = 11 |Apr precipitation days = 13 |May precipitation days = 13 |Jun precipitation days = 13 |Jul precipitation days = 10 |Aug precipitation days = 9 |Sep precipitation days = 10 |Oct precipitation days = 10 |Nov precipitation days = 12 |Dec precipitation days = 14 |year precipitation days = 139 | Jan snow days = 10 | Feb snow days = 7 | Mar snow days = 4 | Apr snow days = 1 | May snow days = 0 | Jun snow days = 0 | Jul snow days = 0 | Aug snow days = 0 | Sep snow days = 0 | Oct snow days = 0 | Nov snow days = 3 | Dec snow days = 8 |year snow days = 33 | Jan sun = 72.2 | Feb sun = 101.7 | Mar sun = 153.2 | Apr sun = 188.1 |May sun = 242.2 |Jun sun = 260.9 |Jul sun = 290.8 |Aug sun = 274.0 |Sep sun = 204.3 |Oct sun = 163.1 |Nov sun = 97.0 |Dec sun = 64.5 |year sun = 2111.9 | source 1 = РХЗ<ref name="RHSS">{{cite web|url=http://www.hidmet.gov.rs/eng/meteorologija/stanica_sr.php?moss_id=13274| title = Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade| publisher = Hydrometeorological Service of Serbia| accessdate=13. 11. 2017}}</ref> |date=09. 2010. }} == Биогеографија == Велико ратно острво је троугластог облика и покрива површину од 2,11&nbsp;km², у највећем делу је мочварно и често поплављено Дунавом.<ref name="vostrvo"/> Први пут када су вршена геодетска мерења [[1970|седамдесетих година]] [[20. век]]а, острво је од тада до почетка [[2010|двехиљадедесетих]] порасло за око 40 ha.<ref name="еко929Jj8"/> Тренутно се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене.<ref name="vostrvo"/><ref name="enc">{{Cite news|last=| first = |author-link = Lj.P. | title = Besplatni izleti na Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=4. 7. 2008 | url = | postscript = <!--None--> |pages=23}}</ref> Према броју пописаних биљних и животињских врста, Велико ратно острво једно је од најочуванијих природних станишта на простору града Београда.<ref name="острвоиуоо12">{{cite web|title=Велико ратно острво|url=http://www.turistickiklub.com/sadrzaj/veliko-ratno-ostrvo|website=turistickiklub.com|accessdate=16. 6. 2019}}</ref> У дубинама испод острва постоји богатство подземних вода, које се могу искористити као обновљив извор енергије.<ref name="pvodeostrvo">{{cite web|title=Zgrade koje štede energiju|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/zgrade-koje-stede-energiju/tphv739|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=15. 1. 2010}}</ref><ref name="pvodeostrvoј">{{cite web|title=Београд седи на бојлеру|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:296706-Beograd-sedi-na-bojleru|website=[[Вечерње новости]]|date=18. 8. 2010}}</ref> Од 1930. године запажена су велика померања обала острва, највише у доњем току [[Дунав]]а, испред ушћа Саве, односно десна обала, код ушћа, померила се удесно за око 500 m, док су промене друге две контуре знатно слабије, посебно савске обале.<ref name="vostrvo"/> Због седиментације је неопходно повремено одводњавање и уклањање муља са северне стране острва, јер би се у противном направила копнена веза са обалом Дунава.<ref>{{Cite news|last=| first = |author-link = Lj. Perović, V.Vukasović | title = Logor, bašta, rezervat prirode | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=30. 6. 2008| url = | postscript = <!--None--> |pages=19}}</ref> === Лидо === {{Посебан чланак|Лидо (Земун)}} [[Датотека:Lido VelikoRatnoOstrvo Beograd.JPG|десно|200п|мини|''Плажа Лидо, поглед на Земун'']] Лидо је пешчана плажа на северном делу острва. Првобитно је развијана као дивља, а данас је модерна плажа, која током летњих месеци прими велики број посетилаца.<ref name="lido19j">{{cite web|title=Лето у Београду|url=http://www.serbia.travel/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/Leto-u-Beogradu-2012-godine.n-2514.291.html|website=serbia.travel|date=23. 7. 2012}}</ref> Плажа је добила име по насељу [[Лидо (Венеција)|Лидо]] у округу [[Венеција]] и првобитно је развијена као дивља плажа која представља алтернативу популарнијој плажи и парку [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]].<ref name="лидо2м">{{cite web|title=Купалишна сезона на Лиду|url=http://zemun.rs/kupalisna-sezona-na-lidu/|website=zemun.rs|date=2. 7. 2012}}</ref> До плаже је могуће стићи понтонским мостом, који је постављен током лета, а такође постоји приступница за бродове, кануе и кајаке. На простору плаже налазе се угоститељски пултови.<ref name="glogovac45">{{cite web|title=Доживите јесењску лепоту у Србији|url=https://www.serbiaincoming.com/sr/magazine/experience-autumn-beauty-serbia/|website=serbiaincoming.com|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Почетком [[2000|двехиљадитих година]] [[Војска Југославије]] постављала је сваког лета понтонски мост, а пре тога до плаже је било могуће стићи само чамцем. У јулу 2003. године на плажи је одржан ''Ехо фестивал''.<ref name="лидо20">{{cite web|title=Ехо доброг звука|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B0.483.html:148650-%D0%95%D1%85%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%B0|website=[[Вечерње новости]]|date=11. 7. 2003}}</ref> Током поплава 2006. године, Лидо је претрпео велике штете, био запуштен и неуређен. Као резултат свега тога, уместо 10.000 људи који иначе током лета свакодневно посете плажу и острво, 2006. их је било свега око 200 до 300.<ref name="лидо29ј">{{cite web|title=Lido prljavo i pusto|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:186564-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D1%99%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%BE|website=[[Вечерње новости]]|accessdate=3. 8. 2006}}</ref> У лето 2007, Лидо је коначно припремљен за посетиоце, а мост је поново постављен. У наредној години дошло је до још неких побољшања на плажи и острву. Плажа и зелени појас који окружује Лидо су очишћени и уређени, а по први пут су и спасиоци постављени на плажи, заједно са полицијском патролом и амбулантним бродом.<ref>{{Cite news | last = | first = | author-link = N.M. | title = Sezona na Lidu od sutra | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian | date=7. 1. 2008 | url = | pages = 24 }}</ref> На плажи су се током лета одржавале спортске манифестације, као што су турнир у [[Одбојка на песку|одбојци на песку]], регата, пливачки и турнир у рвању.<ref name="lidopl1">{{cite web|url=https://www.danubeogradu.rs/tagovi/lido/|title=Plaža Lido|website=danubeogradu.rs|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Плажа Лидо обухвата трећу зону заштите заштићеног природног добра Великог ратног острва и на њему се могу организовати туристичко-рекреативне понуде.<ref name="lidoplјј1">{{cite web|url=http://zemun.rs/veliko-ratno-ostrvo/?script=lat|title=Велико ратно острво|website=zemun.rs|accessdate=9. 6. 2019}}</ref> Током 2013. године представљен је идејно урбанистички пројекат по којем би се направио пешачки мост, који би повезао [[Земунски кеј]] и плажу Лидо. Пројекат је обухватао и ресторан на плажи са апартманским сојеницама, али ипак није реализован.<ref name="лидопројекат">{{cite web|title=Most Zemunski kej – Lido na papiru čeka finansijere|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/264591/%D0%9C%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%B5%D1%98-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=23. 7. 2013}}</ref> === Велики и Мали Галијаш === {{Посебан чланак|Велики Галијаш|Мали Галијаш}} Главна физичка особина острва је [[Канал (вештачки)|канал]] [[Велики Галијаш]], који заједно са Малим Галијашем представља значајно природно рибље плодиште.<ref name="vro1јј"/> Временом, Велики Галијаш је био одсечен од Дунава и ефективно претворен у језеро, са површином од 0,24&nbsp;km² и главним простором за [[птице]] и мрест [[риба]] на острву. Његова дужина је око 800 m, ширина до 30, а дубина до 2 м.<ref name="vro99"/> Међутим, у сушним годинама језеро у потпуности дренира и наноси штету затвореном екосистему око њега.<ref name="vostrvo"/> Да би се рибе током мреста сачувале од рибокрадица, на улазу у Галијаш је постављен велики понтон, испод кога рибе када достигну одређену величину прођу и отпливају у реку.<ref name="vgalijas2"/><ref name="galijas929j">{{cite web|title=Riblji rezervat na Velikom ratnom ostrvu|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/29455/%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D1%99%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=17. 8. 2007}}</ref> У каналу Велики Галијаш пописане су следеће акватичне биљне врсте: ''Phragmites communis, Typha latifolia, Scirpus lacustris, Carex sp., Sparganium emersus, Juncus sp., Butomus umbellatus, Allisma plantago aquatica, Potamogeton natans, Potamogeton fluitans, Ceratophyllum demersum, Trapa natans, Salvinia natans, Azolla sp., Spirodela polyrhisa, Salix alba, Populus alba, Amorpha fruticosa, Xantium sp., Datura sp.'' и ''Polygonum sp''.<ref name="vro9js12"/> Пописане врсте ихтиофауне на локалитету Велики Галијаш укључују: дунавску паклару, [[Црни патуљасти сом|америчког патуљастог сомића]], главоча пескара, тркача и круглака, [[гргеч]]а, [[шаран]]а, [[штука|штуку]], [[бабушка (риба)|бабушку]], [[деверика|деверику]], [[Црноока деверика|црнооку деверику]], [[Крупатица|крупатицу]], [[кедер]]а, [[буцов]]а, [[бодорка|бодорку]], [[Јаз (риба)|јаза]] и сунчицу.<ref name="vro9js12"/> У октобру 2007. године извршена је санација Великог Галијаша, чишћењем, измуљивањем и довођењем у претходно функционално стање у циљу оспособљавања природног рибљег плодишта.<ref name="9d9dii9">-{ЈКП „Зеленило Београд}-: ''-{Пројекат санације канала Велики Галијаш на Великом ратном острву на Дунаву}-''. -{Институт за хидротехнику}-, Београд, 2007.</ref> {{Panorama |image = File:Veliki Galijas.jpg |fullwidth = 8398 |fullheight = 962 |caption = ''Канал Велики Галијаш, значајно плодиште за велики број рибљих врста и станиште многих врста птица'' |height = 200 }} === Флора === [[Датотека:Trees at Big Thicket National Preserve (2).jpg|десно|200п|мини|''[[Мочварни чемпрес]] који настањује мочварне и речне токове југоистока [[Северна Америка|Северне Америке]], расте и на Великом ратном острву'']] [[Датотека:Water lilies (8858978154).jpg|десно|200п|мини|''[[Бели локвањ]] настањује Велико ратно острво и у списку је природних реткости'']] Подручје Великог ратног острва обрасло је поплавним шумама врба и топола, а на њихов опстанак утичу [[подземне воде]]. Заједнице трске и [[шевар]]а налазе се у средини острва у замочвареним [[Депресија (геологија)|депресијама]]. Осим пољопривредних култура на острву су присутне и биљке као што су горослад, штир, пиревина и друге. На отвореним и осунчаним местима са пешчаном плажом успевају [[бела росуља]], [[ладолеж]], козји рогови, [[гавез]] и друге врсте.<ref name="vostrvo"/> Барска вегетација на острву присутна је у двема барама, одликују је дрезга, кроцањ, а ближе обали велика водена сочивица и водена папрат. На отвореним површинама бара налазе се ретки примерци [[Бели локвањ|белог локвања]], који се налази на списку природних реткости.<ref name="вло9сд">{{cite web|title=Ада на ушћу Саве у Дунав|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/102101/Ada-na-uscu-Save-u-Dunav|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=1. 9. 2009}}</ref>{{sfn|Шијачић-Николић|Миловановић|Нонић|2019|p=175}} На острву су пописане биљне врсте као што су [[Пајавац|американски јавор]], сребрнолики јавор, [[водена боквица]], комоника, тарчућак, пепељуша, барска кукута, паламида, полонац, дивља шарпарепа, [[жуква]], шумска салата, [[камилица]], рогљичица, барска нана, [[маслачак]], зелена боца, грноица, [[попино прасе]], рапава горчика, вежљика, коњштак, лобода и многе друге.<ref name="острво12јј"/> Осим најдоминантније беле врбе на највлажнијим теренима острва присутне су: водена метвица, срчано зеље и шашеви, док су на сувљим теренима осим црне тополе присутне бела и крста врба. Од жбунастих биљака на острву расте на готово целом острву [[багренац]], бадемаста врба и ракита.<ref name="vostrvo9j9">{{cite web|url=http://www.ekopuls.org/tag/ostrvo-ptica/|title=Природно добро Велико Ратно острво|publisher=ekopluys.org|date=25. 12. 2012|access-date=09. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190608162627/http://www.ekopuls.org/tag/ostrvo-ptica/|archive-date=08. 06. 2019|url-status=dead}}</ref> На вишим теренима острва где је плављење краће и где су подземне воде дубље, расту бела и крта врба, [[црна топола|црна]] и [[бела топола]].<ref name="vostrvo"/> Биљни свет на острву укључује типичну мочварну флору, попут трске, [[Iris pseudacorus|жуте водене перунике]], ''Juncus'', али и дрвећа као што су [[црна топола]], [[јасен]], [[Вез (брест)|бели брест]], [[зова]], [[бели глог]] и неколико врста ретких [[четинари|четинара]].<ref name="enc"/> <ref name="sisari">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Prestonica - dom za sisare | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=новембар 2008 | url = |pages=}}</ref> Ретка врста [[орхидеја]], [[мочварна орхидеја]] први пут је виђена у Београду 1896. године на Великом ратном острву, али је након тога ишчезла. Поново је откривена на подручју [[Макиш]]а, али је и одатле нестала до 2001. године, а данас се може наћи око [[Језеро Велико блато|језера Велико блато]] у насељу [[Крњача (Београд)|Крњача]].<ref name="vro9js12">{{cite web|title=Природно добро Велико ратно острво|url=https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo|website=zelenilo.rs|accessdate=8. 6. 2019|archive-date=07. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180907172554/https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo|url-status=unfit}}</ref><ref name="Politika">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/355056/Jedinstvene-divlje-orhideje-u-Velikom-blatu-Palilule|last=Vasiljević|first=Branka|title= Jedinstvene divlje orhideje u Velikom blatu Palilule|date=15. 5. 2016|publisher= [[Политика (новине)|Политика]]|language=Serbian}}</ref> Шуме на острву покривају површину од 120 [[хектар]]а, односно 57% острва. Дрвне врсте укључују [[орах]] и [[кошћела|кошћелу]].<ref name="vostrvo"/> Године 2010. засађено је око 2.500 садница [[храст лужњак|храста лужњака]].<ref name="vro9jsугг12">{{cite web|title=Na Velikom ratnom ostrvu zasađeno 2.500 sadnica hrasta|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/na-velikom-ratnom-ostrvu-zasadeno-2500-sadnica-hrasta/gpbtjmw|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=3. 11. 2010}}</ref> Већа покривеност шумама утиче на микроклиму и пружа нова станишта за птице. Аутохтоне врсте дрвећа укључују белу и бадемасту врбу, [[купина|купину]], дивљу лозу, звездицу, штир, белу росуљу, оштрицу, трску, вежљику, бели локвањ и [[Топола (дрво)|тополу]].<ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Pošumljeno Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 11. 2010 | url = |pages=}}</ref> До [[новембар|новембра]] [[2017]]. године, на острву је засађено 5.850 садница храста лужњака, 1.000 садница [[пољски јасен|пољског јасена]], 1.755 садница белог бреста и 800 садница [[Црна топола|црне тополе]].<ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Hrast lužnjak za Veliko ratno ostrvo | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=24. 11. 2017 | url = http://www.politika.rs/sr/clanak/393177/Hrast-luznjak-za-Veliko-ratno-ostrvo |pages=17}}</ref> У потоцима и барама острва присутни су ретки примерци [[бели локвањ|белог локвања]], заштићени као природна реткост, а присутна је и барска вегетација, која укључује водену сочивицу и водену папрат.<ref name="острво12">{{cite web|title=Река Дунав и Велико ратно острво|url=http://turistickodrustvozemun.com/dunav.php|website=turistickodrustvozemun.com|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> На простору острва пописане су 42 врсте лековитог биља, од тога пет заштићених врста: [[гавез]], црни глог, чичак, бели слез, као и строго заштићена дивља врста, бели локвањ.<ref name="острво12јј"/> Године 1980. на острву је засађено је 1.000 садница [[Мочварни чемпрес|мочварног чемпреса]], који настањују мочварне и речне токове југоистока [[Северна Америка|Северне Америке]].<ref name="vro99"/><ref name="vroj99">{{cite web|title=Upoznajmo Ratno ostrvo|url=https://zivetisabiljkama.net/upoznajmo-ratno-ostrvo/|website=zivetisabiljkama.net|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> === Фауна === [[Датотека:Crabier chevelu.jpg|десно|200п|мини|[[Жута чапља]], становник Великог ратног острва]] [[Датотека:White-tailed Sea Eagle.JPG|десно|200п|мини|[[Орао белорепан]], један од симбола острва]] [[Датотека:20160208054949!Wildschein, Nähe Pulverstampftor (cropped).jpg|десно|200п|мини|[[Дивља свиња]], повремени становник Великог ратног острва]] Због релативне очуваности вегетације и присуства водених површина, на простору острва се гнезди, храни и задржава већи број птица, а њихово присуство је условљено различитошћу станишта, годишњих доба и водостаја.<ref name="кострво99ј">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo - bogatstvo retkih vrsta ptica|url=http://srbijuvolimo.rs/putovanja/turisti%C4%8Dki-centri/item/2883-veliko-ratno-ostrvo-bogatstvo-retkih-vrsta-ptica.html|website=srbijuvolimo.rs|date=21. 6. 2014}}</ref> Острво настањује између 163 и 196 врста птица сврстаних у 46 фамилија и 16 редова. Птица гнездарица је 66 врста, 43 врсте су станарице, а 23 селице. У зимском периоду, током гнежђења присутно је око 80 врста, док се у сезони миграција број птица повећава на преко сто. Неке од врста које настањују острво су [[мали вранац]], [[црноглава траварка]], [[црна рода]], [[пупавац]], [[вуга]], [[Кос (птица)|кос]], [[прдавац]], [[црноглава грмуша]], [[ронци]], неколико врста [[Чапље (породица)|чапљи]] и више од 40 врста [[патка|патака]].<ref name="rijaliti">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Rijaliti u orlovom gnezdu| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 5. 2016| url = |pages=}}</ref><ref name="brat">{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Veliki brat u orlovom gnezdu| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=19. 3. 2017| url = |pages=}}</ref> Укупно, број врста птица на острву креће се између 163 и 196.<ref name="vro99">{{cite web|title=Велико ратно острво – рај за птице из Сибира|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/407321/Veliko-ratno-ostrvo-raj-za-ptice-iz-Sibira|publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |accessdate=14. 7. 2018}}</ref><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Kako zaštiti ostrvo ptica | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=11. 10. 2011 | url = |pages=}}</ref> Велико ратно острво била је највећа колонија [[Велика бела чапља|велике беле чапље]] на читавом току Дунава и једна од највећих у [[Европа|Европи]]. Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] 1999. године, чапље су напустиле ово подручје.<ref>{{Citation | last = Luković | first = Suzana | title = Avantura: Ovako izgleda srce Velikog ratnog ostrva | newspaper = [[Blic]] | language = Serbian |date=11. 4. 2017 | url = http://www.blic.rs/vesti/beograd/avantura-ovako-izgleda-srce-velikog-ratnog-ostrva/l72hfhc |pages=16}}</ref><ref name="глјјји9">{{cite web|title=Представљамо: Велико ратно острво|url=https://belgrade-beat.rs/magazin/2017/07/predstavljamo-veliko-ratno-ostrvo|website=belgrade-beat.rs|date=5. 7. 2017}}</ref><ref name="vostrvoj89">{{cite web|title=The Grewat War Island in Belgrade|url=https://www.tipotravel.com/incoming-travel/blog/the-great-war-island-in-belgrade|website=tipotravel.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Главна атракција на острву је пар орлова [[белорепан]]а. Као гнездећи пар, населили су се на острво 2010. године, мигрирајући из мочварног подручја [[Панчевачки рит]], преко Дунава. Изградили су гнездо пречника 2,5 m на висини од 20 m. На ширем београдском подручју налазило се још пет других гнездећих парова белорепана, а око 90 њих у целој [[Србија|Србији]], али њихово репродуковање на само 2,5&nbsp;km од центра Београда је изузетна реткост. Први пут добили су принове 2013. године, а затим и 2016. када су комуналне службе поставиле камеру у њихово гнездо. Пројекат је био јединствен, сличан је реализован и у [[Естонија|Естонији]]. Највећи европски орлови, белорепани примећени су и у насељу Ушће на Новом Београду, на [[Дорћол]]у, као и на [[Калемегдан]]у и [[Трг републике (Београд)|Тргу републике]].<ref name="rijaliti"/><ref name="brat"/><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Belorepan na nebu iznad Kalemegdana | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=21. 8. 2013| url = |pages=}}</ref> Током летњег периода на острво се настањују птице као што су [[патка њорка]], [[жута плиска]], [[жута чапља]] и многе друге, са [[Гренланд]]а, [[Исланд]]а, [[Норвешка|Норвешке]] и из [[Сибир]]а.<ref name="vro99"/> Такође присутни су и [[детлић]]и, плаветна, мочварна и велика сеница, [[славуј]]и и многе друге птице.<ref name="врој99"/> Разноликост птичјих врста разликује се у пролеће и јесен, када острво постаје пребивалиште многим врстама селица. Са североисточне стране острва зими се задржавају јата пловуша – [[Патка глувара|патке глуваре]], [[Пловка кашикара|кашикаре]], [[Звиждара|звиждаре]], [[крџа|крџе]], ластавичарке, [[Риђоглава патка|риђоглаве патке]] и многе друге.<ref name="врој99">{{cite web|url=http://www.ekopuls.org/2013/01/29/%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%84%D0%B0%D1%83%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0/|title=Орнитофауна Великог Ратног острва|date=29. 1. 2013|publisher=ekoplus.org|language=Serbian|access-date=09. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190608162818/http://www.ekopuls.org/2013/01/29/%d0%be%d1%80%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%be%d1%84%d0%b0%d1%83%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b5%d0%bb%d0%b8%d0%ba%d0%be%d0%b3-%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d0%be%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b2%d0%b0/|archive-date=08. 06. 2019|url-status=dead}}</ref> Острво настањују и птице са севера као што су [[Ледењарка|патке ледењарке]], [[Ћубаста патка|ћубасте патке]], црни и [[баршунасти турпан]], [[Шарена утва|шарене утве]], а повремено и кривокљуни северни гњурац. Током сеоба појављују се и ретке врсте [[пловуше|пловуша]], као што је [[белоглава патка]]. Током јануара, када су стајаће воде на острву замрзнуте, у водама око острва борави и преко 5.000 птица различитих врста. Од [[Бубоједи|бубоједа]], на острву су пописане [[кртица]], [[јеж]], пољска ровчица, баштенска ровчица, обалска ровчица, шумска ровчица и мала ровчица. Глодари пописани на острву су [[веверица]], [[патуљасти миш]], [[Пругасти пољски миш|пругасти миш]], [[шумски миш]], [[пољски миш]], [[жутогрли миш]], [[кућни миш|домаћи миш]], [[сиви пацов]]. [[пољска волухарица]], [[водена пољухарица]], [[бизамски пацов]], [[обични пух]], пух лешникар и [[нутрија]]. Слепи мишеви пописани на острву укључују врсте као што су: [[велики потковичар]], [[широкоухи љиљак]], [[мали мишоухи вечерњак]], [[дугоухи вечерњак]], [[ресасти вечерњак]], шиљоухи вечерњак, обични бркати вечерњак, [[барски вечерњак]], [[водени вечерњак]], [[велики поноћњак]], обични слепи миш, патуљасти слепи миш, шумски слепи миш, белоруби слепи миш, [[средњи ноћник]], [[мали ноћник]], смеђи дугоухи љиљак, сиви дугоухи љиљак, двобојни вечерњак и дугокрили љиљак.<ref name="острво12јј"/> Од [[звери]], на острву су пописани мрки твор, [[ласица]], [[хермелин]], [[куна белица]], [[видра]], [[лисица]], [[шакал]], [[домаћи пас]] и [[домаћа мачка]]. Постоји присуство и [[видра|видре]], [[куна златица|куне златице]].<ref name="острво12јј"/> Од [[Папкари|папкара]], острво привремено или стално настањују [[срна|срне]], а такође постоји значајна колонија [[дивље свиње|дивљих свиња]].{{sfn|Мандић|2000|p=56}} Ретко прелазе преко Дунава и могу се видети у Земуну или на Новом Београду.<ref name="острво12јј"/><ref>{{Citation | last = Vasiljević | first = Branka | title = Divlje svinje dolaze iz Pančevačkog rita | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=8. 9. 2017 | url = http://www.politika.co.rs/sr/clanak/388420/Divlje-svinje-dolaze-iz-Pancevackog-rita |pages=14}}</ref><ref name="vostrvo7">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=06&nav_category=12&nav_id=1551345|title =Divlje svinje šetaju Beogradom|publisher=[[B92]]|date=|accessdate=6. 6. 2019}}</ref> Дана [[9. октобар|9. октобра]] [[2008]]. године, на острву је откривена врста [[слепи миш|слепог миша]] под називом [[патуљасти слепи миш]]. Реч је о ретком сисару који има распон крила од 17 центиметра и тежине је 4 грама. Стручњаци су сумњали да је ова врста већ била настањена, али ипак ово је био први пут да је он виђен на простору Србије.<ref>{{Citation | last=| first = |author = J.C.| title = Otkriven jedinstveni patuljasti slepi miš| newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=11. 10. 2008 | url = |pages=}}</ref> По попису из октобра 2008. године, на острву је пописано 23 врсте [[сисари|сисара]].<ref name="sisari"/> У водама острва, као и у његовом приобаљу, поред великог броја врста [[риба]], могу се наћи велика и мала зелена жаба, [[барска корњача]], [[ливадски гуштер|ливадски]] и [[зидни гуштер]], [[белоушка]], [[рибарица]], [[слепи миш]]еви и друге ситније животиње.<ref name="вло9сд"/> На острву су такође запажени трагови и присуство [[лисица]], [[фазан]]а и [[твор]]ова, док су ловачке организације у више наврата доносиле [[зец|зечеве]], који се у малој бројности одржавају на целој површини острва, али су услови за њих неповољни.<ref name="vostrvo"/><ref name="вло9сд"/> У водама око острва пописано је 53 врсте риба, а већина њих се у пролеће мрести у каналу Велики Галијаш.<ref name="vro99"/> Проблем на острву представљају напуштени пси и мачке, као и гајење домаћих животиња. == Историјат == [[Датотека:Meyers b2 s0660 b1.png|лево|200п|мини|Историјска мапа Београда из [[19. век]]а. Велико ратно острво обележено је под именом Große Kriegsinsel]] На ушћу Саве у Дунав дошло је до таложења транспортованог наносног материјала, у почетку под водом, уз формирање подводног спруда који је временом почео да израста изнад воденог огледала и да постаје речно острво.{{sfn|Лекић|1988|p=19}}<ref name="спрудвострво">{{cite web|title=Tajne Velikog ratnog ostrva: Najveći orlovi u Evropi svili gnezdo u srcu Beograda|url=http://balkanspress.com/index.php/komentar/prica-o/14226-tajne-velikog-ratnog-ostrva-najveci-orlovi-u-evropi-svili-gnezdo-u-srcu-beograda|website=balkanspress.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Велико Ратно острво је често мењало облик и тај процес стварања траје и данас. На основу историјских података и описа битака на Дунаву, верује се да је острво формирано у другој половини [[15. век]]а и било подељено и преплављено Дунавским потоком. Први ликовни приказ острва датира из 1514. године, када га је забележио [[мађар]]ски картограф Лазар Деака.<ref name="спрудвострвj9о">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Ne uznemiravaj!|url=https://www.danubeogradu.rs/2015/05/veliko-ratno-ostrvo-ne-uznemiravaj/|website=danubeogradu.rs|date=17. 5. 2015}}</ref> Кроз историју острво је често мењало имена, најстарији назив му је био Дунавско острво, затим Циганско острво, из разлога јер је на острву током [[17. век|17]]. и [[18. век]]а постојала циганска махала, потом Бабалик острво, Цариградско острво, а 1717. године у време заузимања Београда од стране аустријске војске под командом [[Еуген Савојски|Евгенија Савојског]] добија данашњи назив, Велико ратно острво.<ref name="днострво">{{cite web|title=Veliko Ratno ostrvo|url=http://futura.edu.rs/wordpress/veliko-ratno-ostrvo-beograd|website=futura.edu.rs|accessdate=10. 6. 2019}}</ref>{{sfn|Тасић|1995|p=33}}<ref name="вло9сд"/> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Мало и Велико ратно острво су изгубили војни значај, па су названи „Коњска ада“ и „Сиротињско острво“.<ref name="ostrvoist1">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Mesto početka vojne pobede |url=https://www.danas.rs/beograd/veliko-ratno-ostrvo-mesto-pocetka-vojne-pobede-video/|website=danas.rs|date=22. 4. 2018}}</ref> У то време на острву су биле подигнуте сојенице најсиромашнијих становника Земуна, а острво је било у целости обрађивано и имало је велики значај за прехрану становништва. На ливадама острва гајио се [[кукуруз]] и [[лубеница]], са којима се трговало на градским пијацама.<ref name="остррвооо9">{{cite web|title=Svaki dan se kupate na Lidu, a nemate pojma kakve sve tajne krije Veliko ratno ostrvo! |url=https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2237634-svaki-dan-se-kupate-na-lidu-a-nemate-pojma-kakve-sve-tajne-krije-veliko-ratno-ostrvo-foto|website=telegraf.rs|accessdate=10. 9. 2016}}</ref><ref name="остррвоој9о9">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo – Beogradska oaza za ljubitelje prirode|url=http://kreativnozabavno.com/veliko-ratno-ostrvo/|website=kreativnozabavno.com|date=5. 8. 2018|access-date=17. 06. 2019|archive-date=29. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129231930/http://kreativnozabavno.com/veliko-ratno-ostrvo/|url-status=}}</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/05/01?pageIndex=00009 ''На водоплавном ратном острву код Земуна живе људи у кућама на балванима'']. "Политика", 1. мај 1938</ref> Први писани траг о острву датира из 1699. године, када га је [[Енглези|енглески]] лекар Брачна описао као велико шумовито острво.<ref name="vostrvo"/> Од свог настанка, због значајног стратешког положаја, острво је имало значајну улогу у ратним операцијама на овом подручју. На њему су током ратних времена грађена и рушена војна утврђења, мостови за прелазак војске са [[београд]]ске на [[земун]]ску и [[Панчево|панчевачку]] страну, као и обрнуто.<ref name="vostrvo"/> Током османских напада и [[Пад Београда (1521)|опсаде Београда 1521. године]], [[Турци]] су своје нападе започињали баш са Великог ратног острва.<ref name="turvro">{{cite web|title=Dunav i Sava|url=http://www.beograd.rs/lat/upoznajte-beograd/1828-dunav-i-sava/|website=beograd.rs|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Када су Турци освојили острво, они су на његовом делу саградили стражарску осматрачницу. Касније када је острво припало Аустроугарима, они су такође направили осматрачницу, са друге стране острва. У међувремену је изграђен канал који је острво пресецао по средини и ту су се налазили ратни бродови.<ref name="ostrvoist1"/> Потписивањем Цариградске конвенције 2. марта 1741. године, острво је подељено на два дела, [[Турска|Турској]] је припао део према [[Калемегдан]]у, а [[Аустроугарска|Аустроугарској]] део према [[Земун]]у и [[Банат]]у.<ref name="vostrvo"/><ref name="vro9js12"/>{{sfn|Ђармати|Веселиновић|Гржетић|Марковић|2006|p=8}} Када су се Аустроугари повукли, затрпали су канал и порушили утврђења. Године 1806. Карађорђеви устаници су са острва гађали [[Калемегдан]], током [[Опсада Београда (1806)|напада устаника на Београд]], а у исте сврхе користили су га и Аустроугари, 1915. године.<ref name="вристоријат">{{cite web|title=Велико ратно острво - Еколошки забавни кутак Лидо у Београду|url=http://belano.rs/veliko-ratno-ostrvo/|website=belano.rs|accessdate=29. 8. 2018}}</ref><ref>Годишњак завичајног друштва "Стара Бешка" 2 стр. 18</ref> [[Датотека:Kalemegdan-GreatWarIsland.jpg|десно|220п|мини|Поглед на острво са [[Калемегданска тврђава|Калемегданске тврђаве]]]] Први планови за уређивање острва датирају из периода 1923—1924. године, када је оно у Генералном урбанистичком плану замишљено као елитни парк, због чега је исушена и насипана обала на левој обали [[Сава|Саве]], а након тога су започели радови на левој обали Дунава.<ref name="острво12јј"/> Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] постојао је пројекат и идеја да се острво мостом споји са Земуном, а на њему изгради спортско-рекреативни парк, са великим кружним језером у средини. Пројекат је одбачен 1972. године. У периоду 1976—1985. године острво се разматрало као извор водоснабдевања, а Завод за заштиту природе је Скупштини општине Земун послао захтев да се острво прогласи за заштићени резерват природних и историјских вредности. Захтев није усвојен, али ипак захтеви о водоснабдевању нису реализовани.<ref name="isvrl12">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo - netaknuta džungla u samom srcu grada|url=https://www.011info.com/upoznaj-beograd/veliko-ratno-ostrvo-netaknuta-dzungla-u-samom-srcu-grada|website=011info.com|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> Историчар Коме забележио је пад [[Земун]]а под Турску 1521. године и споменуо како су на месту острва сахрањени бранитељи града, укључујући њихове жене и децу.<ref name="vro1">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/331948/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%9B%D0%B8%D0%B4%D1%83#!|last=Vasiljević|first=Branka|title= Danas počinje sezona na Lidu|date=1. 7. 2015| publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |language=Serbian}}</ref><ref name="vro2">{{Citation | last = Aleksić | first = Dejan | title = Otkrivanje tajni Velikog ratnog ostrva | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=2. 8. 2017 | url = |pages=17}}</ref> Током [[1660|шездесетих година]] [[17. век]]а, овај предео посетио је [[Османско царство|отомански]] [[путопис]]ац [[Евлија Челебија]], који је записао да је на острву постојала џамија названа по извесном Ахмету Бабалику, београдском јањичару као и да је једно од ранијих назива острва било Бабалик острво.<ref>{{cite news|last=Vasiljević|first=Branka| title = По ослобођењу од Турака Београд имао шест квартова | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=3. 6. 2019 |pages=15}}</ref> Бабалик Ахмед, узурпирао је турски део острва и продавао земљу сиромашним [[муслимани]]ма, због чега је осуђен на смрт 1762. године.{{sfn|Томашевић|2011|p=101}} Током [[Опсада Београда (1806)|опсаде Београда 1806. године]], војска на челу са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем Петровићем]] користила је острво у војне сврхе, одакле је топовима дејствовала на тврђаву Калемегдан. Током [[Пад Београда 1915.|битке за Београд 1915. године]], аустроугарска војска је такође користила острво када је започињала нападе.<ref name="vostrvo"/> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], група до око 20 сиромашних становника Земуна саградила је куће на острву, због чега је оно тада названо „Сиротињско острво“.{{sfn|Томашевић|2011|p=102}} У то време је настала и пешчана плажа, која се налазила наспрам Земуна, као претеча модерне плаже [[Лидо (Земун)|Лидо]].<ref name="vro1"/><ref name="vro2"/> Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] на доњем шпицу острва изграђена је плажа под називом „Дорћолска плажа” или „Лапат”.{{sfn|Томашевић|2011|p=103}} Године 1928. грађевинска компанија Шумадија предложила је изградњу жичаре на острву, а пројекат су назвали "ваздушни трамвај". Пројекат је планиран да повеже Земун и Калемегдан на Београдској тврђави, преко Великог ратног острва. Пројекат ипак није реализован.<ref>{{Citation | last = Spalović | first = Dejan | title = San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=27. 8. 2012| url = |pages=}}</ref> У периоду 1941—1944. године [[река Сава|Савом]] су плутали лешеви људи, које је река донела из правца [[Логор Јасеновац|логора смрти Јасеновац]]. Велики број посмртних остатака извађен је на југоисточном делу Великог ратног острва. Сахрањивање жртава вршило се на острву, где је никло велико гробље од малих белих крстача, по одредби [[Тома Максимовић|Томе Максимовића]], комесара за избеглице у влади [[Милан Недић|Милана Недића]]. После рата гробља нису обележена. Острво је тада било под управом [[Нацистичка Њемачка|Нацистичке Немачке]].<ref name="остррвооо9"/><ref name="острвоји">{{cite web|title=Prestonica vapi za spomenikom žrtava Jasenovca: Tela su rekom stizala iz Hrvatske. Obale oko Kalemegdana bile su pune leševa. |url=http://www.opanak.net/prestonica-vapi-za-spomenikom-zrtvama-jasenovca-tela-su-rekom-stizala-iz-hrvatske-obale-oko-kalemegdana-bile-su-pune-leseva/|website=opanak.net|date=16. 2. 2017}}</ref> Када је изградња Новог Београда почела, [[1948]]. године градска власт је донела одлуку да се острво потпуно уништи коришћењем песка и земље за покривање мочвара, где ће се градити нови град.<ref name="vostrvo"/> Међутим, лежишта алувијалних материјала који су стално доспевали на острво из Дунава потпуно су спречили да се то догоди. Уместо тога, Мало ратно острво служило је тој сврси и било је скоро уништено у том процесу.<ref name="vostrvo"/>{{sfn|Ђармати|Веселиновић|Гржетић|Марковић|2006|p=9}} Према урбанистичком плану из 1950. било је предвиђено да се острво споји са новобеоградским обалама, чиме би настало једно или два језера.<ref>[https://www.urbel.com/srl/zavod/istorijat/ Урбанистички завод Београда - Историјат]. -{urbel.com}- (слика) приступљено 2025-01-16</ref> На Ратном острву половином 1970-тих налазимо пољопривредно имање ООУР "13. мај" Пољопривредног комбината Београд.<ref>[https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00064_19750722|page:12 "Борба", 22. јул 1975, стр. 12]</ref> == Заштита подручја == Природно добро Велико ратно острво проглашено је за предео изузетних одлика од [[8. април]]а [[2005]]. године.<ref name="острвоји99х">{{cite web|title=Prirodno dobro "Veliko ratno ostrvo” stavljeno pod zaštitu Skupštine grada|url=http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=181|accessdate=12. 6. 2019|archive-date=26. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110726020707/http://www.ekoforum.org/index/vest.asp?vID=181|url-status=unfit}}</ref> Поверено је на управљање Јавном комуналном предузећу Зеленило-Београд и Управи општине Земун.<ref name="vro1јј">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/36819/Beograd/Bogatstvo-Velikog-ratnog-ostrva|title= Bogatstvo Velikog ratnog ostrva|date=19. 3. 2008| publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |language=Serbian}}</ref> Одлуку о заштити донела је [[Скупштина града Београда]] на предлог Секретаријата за заштиту животне средине. Заштићено природно добро Велико ратно острво састоји се од две [[речно острво|аде]], Великог и Малог ратног острва.<ref name="gjostrvo9">{{cite web|title=Divlja lepota u srcu Beograda – Veliko ratno ostrvo|url=https://www.portalmladi.com/divlja-lepota-u-srcu-beograda-veliko-ratno-ostrvo/|website=portalmladi.com|accessdate=10. 6. 2019}}</ref> Острвске воде проглашене су природним рибљим плодиштем у оквиру рибарских подручја „Дунав III“ и „Сава II“.<ref>„Službeni glasnik RS“, br. 76/94 i 79/2002.</ref> Заједно са Малим, Велико ратно острво стављено је под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних предеоних вредности од изузетног значаја за очување станишта, природних реткости, ретких и угрожених [[Шљукарице|птица мочварица]] и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине речног острва које је настало као продукт флувијалне фазе у фацији корита, које има еколошки, културно-историјски и рекреативни значај за град Београд.<ref name="gjostrvoхије9">{{cite web|title=Решење о стављању под заштиту природног добра Велико ратно острво|url=http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2005_04/t04_0168.htm|website=demo.paragraf.rs|accessdate=16. 6. 2019}}</ref> За укупну површину Великог ратног острва категорисаног као значајно природно добро, од стране Завода за заштиту природе Србије утврђене су три зоне са различитим режимом заштите. * Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва.<ref name="глјј9">{{cite web|title=На скривено те водим место - Велико ратно острво|url=https://www.medias.rs/na-skriveno-te-vodim-mesto-veliko-ratno-ostrvo|website=medias.rs|date=20. 5. 2016}}</ref> * Зона рекреације (режим заштите II степена) обухвата унутрашње делове Великог ратног острва, некадашње обрадиве површине које се и сада користе на тај начин, ливадске површине приобаља према [[Дунавац|Дунавцу]], које су сада делимично заузете бесправно изграђеним објектима, као и локацију јавног пристана са контролисаном јавном саобраћајницом и заштитном зоном у ширини од 10 м која повезује ову локацију са плажом Лидо.<ref name="vro9js12"/> * Зона туризма која обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се могу организовати туристичке и рекреативне понуде и нови садржаји. Поред ових режима заштите примењују се и режими заштите утврђени законом Републике Србије и другим прописима којим се уређује управљање међународним пловним путевима, заштита водоснабдевања и водопривредних објеката, заштита мочварних подручја, као и заштита [[лов]]них и риболовних резервата. По Међународном статусу је значајно подручје за птице IBA -{''Important Bird Areas''}- и Европске мреже заштићених природних добара -{''Emerald Area''}-.<ref>{{cite web |url=http://www.virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/prirodno-nasledje/predeli-izuzetnih-odlika/veliko-ratno-ostrvo.474.html |title=Predeo izuzetnih odlika "Veliko ratno ostrvo" |accessdate=30. 7. 2015 |archive-date=04. 10. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151004143906/http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/prirodno-nasledje/predeli-izuzetnih-odlika/veliko-ratno-ostrvo.474.html |url-status=dead }}</ref><ref name="gjostrJJJHvo9">{{cite web|title=Ada na ušću Save u Dunav|url=http://www.politika.co.rs/sr/clanak/102101/Eko-oko/Ada-na-uscu-Save-u-Dunav|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=1. 9. 2009}}</ref> [[ЈКП „Зеленило Београд“]] је у зони рекреације направило амфитеатар, где се одржавају едукативни кампови и остале промотивне активности. За потребе чуварске и рибочуварске службе направљена је рустик сојеница, стазе и плато за пристајање пловних објеката.<ref name="острво12јј"/><ref>Министарство животне средине и просторног планирања (2009). Закон о заштити животне средине (Службени гласник 36/09)</ref> Заштићено природно добро Велико ратно острво део је еколошко значајних подручја „Ушће Саве у Дунав“ и Дунав и Сава – еколошких коридора од међународног значаја.<ref name="vostrvo"/>{{sfn|Бранков|2010|p=34}} {{Panorama |image = File:Great_War_Island_panorama.jpg |fullwidth = 8398 |fullheight = 962 |caption = ''Панорамски поглед на острво у јесен, са Калемегдана'' |height = 200 }} == Острво данас == Почетком [[2000|двехиљадитих година]] у јавности су се појавиле спекулације о будућности острва, те да је планирано да се претвори у велики забавни парк, као могуће место за пресељење [[Београдски зоолошки врт|Београдског зоолошког врта]] или да се делови острва изнајмљују културним представницима различитих земаља, као и идеја да се острво преименује у Дунавско острво.<ref name="enc"/> Пројекат и идеја није заживела, након што је 2005. године одлучено да природа острва остане нетакнута.{{sfn|Бранков|2010|p=29}} Године 2002. острво је, заједно са својом обалом, проглашено природним простором за мрест риба и постало је једини део града Београда где није дозвољена изградња објеката, као што су хотели, мотели или ресторани. Највећи радови на острву почели су 2007. године, након поплава 2006. године, које су уништиле Лидо са северне стране острва. Велико ратно острво је тада потпуно очишћено од отпада. Обележавајући 29. јун, Међународни дан Дунава, отворен је еколошки камп за студенте [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. Поплаве из 2006. године су такође јако оштетиле биљни свет, а настрадао је и велики број животиња, те је требало неколико година да се врсте опораве.<ref name="sisari"/> У августу 2007. године, копање канала дужине 300 m, који је повезао Велики Галијаш са Дунавом, спречило је сушење језера.<ref name="9d9dii9"/> У [[март]]у [[2016]]. године, бивши [[градоначелник Београда]] [[Синиша Мали]], најавио је да је једна од потенцијалних локација за премештање [[Савски мост (Београд)|Савског моста]] потез од [[Земун]]а до Великог ратног острва.<ref>{{Citation | last=| first = |author = Dr Aleksandar Milenković | title = Oblak nad Velikim ratnim ostrvom | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=26. 7. 2017 | url = |pages=}}</ref> Због могућег угрожавања природног станишта острва, од пројекта се одустало.<ref name="padamost">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/380827/Stari-savski-most-pada-u-vodu |author=Dejan Aleksić, Daliborka Mučibabić |title= Stari savski most pada u vodu |date=18. 5. 2017 | publisher= [[Политика (новине)|Политика]] |pages=1 & 16 |language=Serbian}}</ref><ref name="blic">{{cite web|url=http://www.blic.rs/vesti/beograd/rekonstrukcija-savskog-mosta-2017-godine/jh13d4h |last=Radisavljević|first=Dijana|title= Rekonstrukcija Savskog mosta 2017 godine |date=17. 3. 2016 |publisher=[[Blic]]|language=Serbian}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/a249224/Vesti/Vesti/Peticija-da-se-ne-rusi-Stari-savski-most.html|last=Santovac|first=Adam|title=Peticija da se ne ruši Stari savski most|date=16. 5. 2017|publisher=[[Н1|N1]]|language=Serbian|access-date=09. 06. 2019|archive-date=09. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181109141938/http://rs.n1info.com/a249224/Vesti/Vesti/Peticija-da-se-ne-rusi-Stari-savski-most.html|url-status=dead}}</ref> Године 2011. ЈКП „Зеленило-Београд” поставило је понтонски мост дугачак 50 m на улазу у канал Велики Галијаш, како би заштитили рибе од плутајућег наноса и рибокрадица.<ref name="vgalijas2">{{cite web|title=Postavljen pontonski most na ulazu u kanal “Veliki Galijaš”|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/postavljen-pontonski-most-na-ulazu-u-kanal-veliki-galijas/cq3gfy1|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=3. 4. 2011}}</ref> Током [[јул]]а [[2018]]. године објављено је да ће се одржати Белгрејт фестивал на Великом ратном острву. Пошто је острво заштићено, [[Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије]] је блокирало одржавање фестивала.<ref>{{cite web | url = http://www.urbanbug.net/kalendar-desavanja/dogadjaj/belgreat-festival-2018 | title = Belgreat Festival 2018 | year = 2018 | publisher = Urbanbug.net | language = Serbian | access-date = 09. 06. 2019 | archive-date = 01. 02. 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220201161418/http://www.urbanbug.net/kalendar-desavanja/dogadjaj/belgreat-festival-2018 | url-status = }}</ref><ref>{{cite news|last=Vasiljević|first=Branka| title = Министарство заштите животне средине - Велико ратно острво није место за журке | newspaper = [[Политика (новине)|Политика]] | language = Serbian |date=26. 7. 2018|pages=14}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.alo.rs/vesti/drustvo/belgreat-festival-seli-se-u-barutanu/177160/vest |author = N.S. | title = Ulaz besplatan - Belgreat festival seli se u Barutanu | publisher = Alo.rs | language = Serbian}}</ref><ref name="фест929">{{cite web|title="Nećemo dozvoliti festival na Velikom ratnom ostrvu"|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=07&dd=25&nav_category=11&nav_id=1423092|website=[[B92]]|date=25. 7. 2018}}</ref> Чести посетиоци острва су биолози, орнитолози и еколози, а да би се лакше проучавао живот птица, на острву су изграђена два видиковца. Један видиковац налази се на средини канала Велики Галијаш, а други на највишој тачки острва и са њега се преко реке види [[Кула Небојша]] и [[Београдска тврђава]].<ref name="vro99"/> На простору острва током летњег периода организују се еко-кампови, шетње са водичем и радионице.<ref name="еко92">{{cite web|title=Eko-kamp na Velikom ratnom ostrvu|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=03&nav_category=12&nav_id=449561|website=[[B92]]|date=3. 8. 2010}}</ref><ref name="еко929">{{cite web|title=Besplatne šetnje sa vodičem na Velikom ratnom ostrvu|url=https://www.ekapija.com/news/1808543/besplatne-setnje-sa-vodicem-na-velikom-ratnom-ostrvu|website=ekapija.com|date=4. 7. 2017}}</ref><ref name="еко929J8">{{cite web|title=Орнитолошка радионица на Великом ратном острву за ученике I београдске гимназије|url=http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=vest&n=434|website=zzps.rs|accessdate=10. 6. 2019}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Иако званично ненасељено, у унутрашњости острва током летњег периода борави десетак људи у привременим викенд објектима.<ref name="еко929Jj8">{{cite web|title=Robinzoni usred Beograda|url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:337649-Robinzoni-usred-Beograda|website=[[Вечерње новости]]|date=11. 7. 2011}}</ref> == У популарној култури == * Године 2009. српски књижевник [[Душан Микља]] и [[издавачка кућа]] [[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]], објавили су књигу под називом ''Потапање Великог ратног острва'', која описује намеру власти да потопи острво, како би са њим у [[Црно море]] отпловили посмртни остаци убијене непожељне личности, која је ту кришом сахрањена.<ref name="vraj1">{{cite web|title=Potapanje Velikog ratnog ostrva|url=https://www.laguna.rs/a178_autor_dusan_miklja_laguna.html|website=[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]|accessdate=8. 6. 2019}}</ref> * [[Документарни филм]] ''[[Београдска оаза]]'', редитеља [[Петар Лаловић|Петра Лаловића]] објављен је 2012. године и представља филмску причу о Великом ратном острву, као царству животиња и резервату биљног света. Филм прати живот на острву током сва четири годишња доба, када биљке и животиње мењају своје лице и начин живота.<ref>{{cite web|url=https://www.ekapija.com/after-workhours/654875/u-starom-dvoru-premijerno-prikazana-beogradska-oaza |title=U Starom dvoru premijerno prikazana "Beogradska oaza" |accessdate=10. 2. 2018}}</ref> * Године 2012. снимљен је кратки филм о Великом ратном острву по имену ''Срце Београда'', аутора Славка Костића. Овај филм је прошао селекцију на међународним фестивалима: „Green Screen Fest” 2012. године у Београду, у категорији аматерски филм; „It's up to you too” - „IUTYT” 2013, у [[Ухерско Храдиште|Ухерском Храдишту]] ([[Чешка Република]]); XVIII Међународни филмски фестивал заштите животне средине Зелена визија 2013 - „Зелена визија” у [[Санкт Петербург]]у ([[Русија]]).<ref>{{cite web|title=Srce Beograda - Heart Of Belgrade (kratki film o Velikom Ratnom ostrvu)|url=https://www.youtube.com/watch?v=5tyFGenNBCw|website=[[Јутјуб|youtube]]|accessdate=17. 6. 2019}}</ref> * У јулу 2017. године у Културном центру Магацин у [[Београд]]у, одржана је изложба под називом „Велико ратно острво: Пусте фикције”.<ref name="vrajј91">{{cite web|title=Veliko ratno ostrvo: Puste fikcije|url=http://www.seecult.org/vest/veliko-ratno-ostrvo-puste-fikcije|website=seecult.org|date=5. 7. 2017}}</ref> * Центар за истраживачке и развојне пројекте Екодев, објавио је у септембру 2017. године филм ''Историја и биодиверзитет Великог ратног острва'' у којем је представљен његов културни и биолошко-еколошки значај.<ref name="vrajјуз91">{{cite web|title=Дани европске баштине на Вождовцу|url=https://vozdovac.rs/2018/09/07/dani-evropske-bastine-na-vozdovcu-2/|website=vozdovac.rs|date=7. 9. 2018}}</ref><ref name="vrajјузккј91">{{cite web|title=Еколошка филмотека|url=http://zemun.rs/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0/|website=zemun.rs|date=29. 9. 2017}}</ref> * Књига Милана Бјекића под називом ''Гусари и златно јаје'' објављена је [[31. јануар]]а [[2019]]. године и говори о дунавским гусарима који стижу на Велико ратно острво како би пронашли златно јаје.<ref name="гус92а">{{cite web|title=„Gusari i zlatno jaje“ Milana Bjekića u prodaji od 31. januara|url=https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-gusari-i-zlatno-jaje-milana-bjekica-u-prodaji-od-31-janua-unos-11231.html|website=[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]|accessdate=13. 6. 2019}}</ref> * Дана [[22. јануар]]а [[2025]]. у [[Београд]]у представљена је монографија „Предео изузетних одлика Велико ратно острво” у издању [[Завод за заштиту природе Србије|Завода за заштиту природе Србије]] и [[ЈКП Зеленило Београд|ЈКП „Зеленило Београд“]].<ref>[https://zzps.rs/promocija-monografije-veliko-ratno-ostrvo/ Промоција монографије „Предео изузетних одлика Велико ратно острво“] zzps.rs 21. 1. 2025.</ref> == Галерија == <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="150"> Belgrade Aerial K1.jpg|<small>Земун и Велико ратно острво из дрона</small> Drveće na Velikom ratnom ostrvu.jpg|<small>Дрвеће на острву</small> Great War Island pontoon bridge.jpg|<small>Понтонски мости који спаја Земунски кеј и острво</small> Belgrade._View_to_Usce_Side_from_Kalemegdan_Park.jpg|<small>Поглед на ушће Саве у Дунав, Мало и Велико ратно острво</small> Pogled na reku sa platoa SC Milan Gale Muskatirovic 04.jpg|<small>Поглед на острво са [[Спортски центар Милан Гале Мушкатировић|Спортског центра Милан Гале Мушкатировић]] у Земуну</small> </gallery></div></center> <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="200"> Београдска тврђава0001 03.jpg|<small>Острво у јесен</small> Поглед на Велико ратно острво.jpg|<small>Мало и Велико ратно острво</small> Lido Zemun View.JPG|<small>Купалиште Лидо и острво</small> Датотека:Београд ушће саве у дунав.jpg|<small>Поглед из авиона 2019. године</small> </gallery></div></center> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |others= |title=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}} * {{Cite book| ref = harv | title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Тасић|first=Никола|authorlink=Никола Тасић|title=Историја Београда|year=1995|url= |publisher=Балканолошки институт САНУ|location=Београд|isbn=978-8644101123|pages=}} * {{Cite book| ref=harv |last=Ђармати|first=Шимон|last2=Веселиновић|first2=Драган|last3=Гржетић|first3=Иван||last4=Марковић|first4=Драган|title=Животна средина и њена заштита|year=2006|publisher=Факултет за примењену екологију Футура|location=Београд|isbn=978-86-86859-07-5}} * {{Cite book| ref=harv|last=Мандић|first=Радомир Ч. |title=Заштита природе и фауне кичмењака у Србији|year=2000|publisher=Задужбина Андрејевић|location=Београд|isbn=978-86-7244-161-1}} * {{Cite book| ref=harv|last=Бранков|first=Јована |title=Еколошки туризам у заштићеним објектима природе у Банату|year=2010|publisher=Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ|location=Београд|isbn=978-86-80029-51-1}} * {{Cite book| ref=harv|last=Томашевић|first=Миливоје |title=Аура Београд: Кључеви езотеричних симбола престонице|year=2011|publisher=Академија|location=Београд|isbn=978-86-88499-00-2}} * {{Cite book| ref=harv|last=Шијачић-Николић|first=Мирјана|last2=Миловановић|first2=Јелена|last3=Нонић|first3=Марина||title=Forests of Southeast Europe Under a Changing Climate|year=2019|publisher=Springer International Publishing|location=|isbn=978-3-319-95267-3}} * {{Cite book| ref=harv|last=Лекић|first=Даринка|title=Београд кроз векове и данас|year=1988|publisher=Научна књига|location=Београд|isbn=9788623800054}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://belgrade-beat.rs/magazin/2017/07/predstavljamo-veliko-ratno-ostrvo Представљамо: Велико ратно острво] * [https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=cID46wl6KkE Велико ратно острво у ТВ емисији Београд за почетнике] на сајту ''[[Јутјуб]]'' * [https://web.archive.org/web/20180907172554/https://www.zelenilo.rs/zasticena-prirodna-dobra/prirodno-dobro-veliko-ratno-ostrvo Природно добро Велико ратно острво] * [https://beogradskiizlet.com/tour/veliko-ratno-ostrvo/ Презентујемо: Велико ратно острво] {{ЗПДС}} {{Аде Београда|state=collapsed}} {{Предели изузетних одлика Србије}} {{Дунав}} {{Подножје|Београд|Србија|Географија|Екологија}} {{Сјајан чланак}} [[Категорија:Велико ратно острво| ]] [[Категорија:Београдске аде]] [[Категорија:Географија Земуна]] [[Категорија:Аде Србије]] [[Категорија:Предели изузетних одлика Србије]] [[Категорија:Острва на Дунаву]] [[Категорија:IUCN категорије III]] [[Категорија:Споменици природе Београда]] 6kpkxqrfpyafmw7x34vdszifmzmaofo 0 99020 30098753 29945384 2025-06-27T14:54:14Z Sadko 25741 /* Учење */ 30098753 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | име = Вилијам Окамски | слика = William of Ockham.png | ширина_слике = 204п | опис_слике = | пуно_име = Вилијам Окамски | датум_рођења = око [[1288]]. | место_рођења = [[Окам]] | држава_рођења = [[Краљевина Енглеска]] | датум_смрти = [[1347]]. или [[1348]]. | место_смрти = [[Минхен]] | држава_смрти = [[Свето римско царство]] | школа = [[Merton College|Мертон колеџ]]<ref>Spade, Paul Vincent (ed.). ''The Cambridge Companion to Ockham''. Cambridge University Press, 1999, p. 18.</ref> | епоха = Средњи век | регија = Хришћанска филозофија, [[University of Oxford|Оксфордски универзитет]]<ref name=Spade20>Spade, Paul Vincent (ed.). ''The Cambridge Companion to Ockham''. Cambridge University Press, 1999, p. 20.</ref><ref name=Merton>He has long been claimed as a [[Merton College, Oxford|Merton]] alumnus, but there is no contemporary evidence to support this claim and as a Franciscan, he would have been ineligible for fellowships at Merton (see G. H. Martin and J. R. L. Highfield, ''A History of Merton College'', Oxford: Oxford University Press, 1997, p. 53). The claim that he was a pupil of [[Duns Scotus]] at Oxford is also disputed (see Philip Hughes, ''History of the Church: Volume 3: The Revolt Against The Church: Aquinas To Luther'', Sheed and Ward, 1979, p. 119 n. 2).</ref> | школа_филозофије = [[схоластика]]<ref>Walker, L. (1912). [http://www.newadvent.org/cathen/15505a.htm "Voluntarism"]. In ''[[Catholic Encyclopedia]]''. New York: Robert Appleton Company. Retrieved 27 September 2019 from [[New Advent]].</ref> | главна_интересовања = [[метафизика]], [[теологија]], [[епистемологија]], [[логика]], [[етика]], [[политика]] | значајне_идеје = [[Окамова бритва|Окамова оштрица]], [[номинализам]], [[Empiricism|емпиризам]]<ref>{{Cite book|title=Demonstration and scientific knowledge in William of Ockham: a translation of Summa logicae III-II : De syllogismo demonstrativo, and selections from the prologue to the ordinatio|quote=Ockham may reasonably be regarded as the founder of empiricism in the European tradition.|first1=John|last1=Longeway|publisher=University of Notre Dame|year=2007|page=3}}</ref> | утицаји_од = [[Aristotle|Аристотел]], [[Боетије]], [[Анселмо Кентерберијски]],<ref>{{citation |last=Sadler |first=Greg |display-authors=0 |ref={{harvid|''IEP''|2006}} |date=2006 |contribution=Anselm of Canterbury (1033–1109) |title=Internet Encyclopedia of Philosophy |contribution-url=http://www.iep.utm.edu/anselm/ |access-date=10 November 2017 |title-link=Internet Encyclopedia of Philosophy }}</ref> | утицао_на = [[Albert of Saxony (philosopher)|Алберт од Саксоније]], [[Жан Буридан]],<ref>Jaegwon Kim, Ernest Sosa, Gary S. Rosenkrantz (eds.), ''A Companion to Metaphysics'', Wiley-Blackwell, 2009, p. 164: "Buridan, Jean."</ref> [[Adam de Wodeham|Адам де Водехам]],<ref>[[Sum of Logic|''Summa Logicae'' (c. 1323)]], [http://www.pvspade.com/Logic/docs/ockham.pdf Prefatory Letter, as translated by Paul Vincent Spade (1995)].</ref> }} '''Вилијам Окамски''', такође '''Окам''', од {{lang-la|Gulielmus Occamus}};<ref>[[John Jortin|Jortin, John]]. ''Remarks on Ecclesiastical History, Volume 3''. p. 371.</ref><ref>[[Johann Jacob Hofmann]]. ''Lexicon universale, historiam sacram et profanam omnis aevi omniumque...'' p. 431.</ref> (око [[1285]] — [[1347]]) је био енглески [[Филозофија|филозоф]] [[схоластика|схоластике]] и [[фрањевци|фрањевачки]] фратар.<ref>There are claims also that he was born in Ockham, Yorkshire but it is now accepted that his birth place was in Surrey. See {{Cite book | publisher = [[Purdue University]] Press | isbn = 978-1-55753-097-4 | last = Wood | first = Rega | title = Ockham on the Virtues | url = https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood | year = 1997| pages = [https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood/page/3 3], 6–7n1}}</ref> Као фрањевац живот је посветио крајњем сиромаштву. Познат је по принципу званом ''[[Окамова бритва|Окамова оштрица]]''. Сматра се једним од највећих логичара свих времена.<ref>{{Cite web|title=The Calendar|url=https://www.churchofengland.org/prayer-and-worship/worship-texts-and-resources/common-worship/churchs-year/calendar|access-date=2021-03-27|website=The Church of England|language=en}}</ref> == Биографија == Рођен је око [[1285]]. године у селу [[Окам]], на југу Енглеске. Придружио се [[фрањевци]]ма још док је био јако млад и најпре је образован код фрањеваца у [[Лондон]]у, а онда на [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорду]]. Није завршио студије у Оксфорду<ref name="stanford">{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/ockham/| title=William of Ockham| publisher=Stanford University |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy | author = Spade, Paul Vincent | date=2019| accessdate = 22. 10. 2006.}}</ref>, али током тога периода и непосредно након тих година написао је већину филозофских и теолошких дела по којима је постао познат. Његове идеје су брзо постале контроверзне. Многи научници сматрају да га је [[папа Јован XXII]] [[1324]]. позвао у [[Авињон]] под оптужбом за [[јерес]] и да је провео четири године у кућном притвору. Алтернативна теорија каже да је око 1324. отишао да предаје филозофију у Авињону на престижној фрањевачкој школи и да несугласице нису избиле пре [[1327]]. године.<ref>Knysh, George, Biographical rectifications concerning Ockham's Avignon period. Franciscan Studies 46, pp. 61-91.</ref> Након [[9. април]]а [[1328]]. поглавар фрањевачког реда [[Михајло из Чезене]] је замолио Вилијама Окамског да проучи разлике између фрањевачке и папске доктрине о апостолском сиромаштву. Фрањевци су одржавали свој ред као сиромашни ред. Сматрали су да су [[Христос]] и [[апостоли]] били сиромашни. То је био централни део њихове доктрине, а папа и доминиканци се нису слагали са тим. Вилијам Окамски је прочавајући доктринарне разлике фрањеваца и папске доктрине утврдио да је папа јеретик.<ref name="stanford"/> Пре него што је то објавио, напустио је Авињон [[26. мај]]а 1328. године, заједно са Михаилом из Чезене и неколико других фратара. Папа га је оптужио због јеретичког учење о сиромаштву Христа и апостола. Окам и одбегли фрањевци су тражили заштиту [[цар Светог римског царства|Светог римског цара]] [[Лудвиг IV, цар Светог римског царства|Лудвига IV Баварског]]. У Минхену и Пизи заступа тезу да папа није непогрешив јер је изнад њега ауторитет Библије. Вилијам Окамски је [[изопштење|изопштен]] из цркве, али његова филозофија није никад службено забрањена. Преостали део живота је провео пишући о политичким питањима. После смрти Михаила из Чезене постао је [[1342]]. вођа мале групе фрањевачких дисидената на двору Лудвига IV Баварског. Окам је преминуо или 10. априла 1347. или, вероватније, 9. априла 1348. године у фрањевачком манастиру у Минхену, [[Баварска]].<ref>Knysh, George. Ockham Perspectives, Ukrainian Academy of Arts and Sciences in Canada, Winnipeg. {{page|year=1994|id=|pages=28–29}}</ref> [[Папа Иноћентије VI]] га је посмртно рехабилитовао [[1359]]. године. == Учење == [[Датотека:Guillelmus - Quaestiones in quattuor libros sententiarum - 4417303 Carta 25r.tif|мини|лево|''Quaestiones in quattuor libros sententiarum'']] Вилијам Окамски пориче схоластички однос вере и ума, односно филозофије и теологије. Наука и вера су хетерогени. Научно истраживање се мора усмерити ка збиљи а искуство прихватити као извор сваке спознаје. Окам на томе гради разлику између спознаје и објаве. Захтева слободу филозофског истраживања, као и религиозног уверења и живота. Сматра да црква треба бити слободна верска заједница, а теологија се треба ослањати само на веру, а не на доказе ума. === Номинализам === Виљем Окамски је био пионир [[номинализам|номинализма]], а неки га сматрају и оцем [[епистемологија|епистемологије]] и модерне филозофије. Бранио је позиције да постоји само појединачно, а не над-индивидуалне универзалије или форме и да су [[Проблем универзалија|универзалије]] само продукт апстракције људског мозга и да заправо не постоје само по себи. Понекад се сматра и концептуалистом, јер су номиналисти сматрали да универзалије имају имена, тј. речи, које постоје уместо реалних универзалија. Концептаулисти све то сматрају менталним концептом, тј, имена су имена концепата, који постоје само у мислима. === Окамова оштрица === {{главни чланак|Окамова оштрица}} [[Датотека:William of Ockham - Logica 1341.jpg|мини|Цртеж Виљама Окамског (14. век)]] Дао је значајан допринос модерној науци својим принципом за објашњења и стварање теорија, познатим као [[Окамова бритва|Окамова оштрица]]. Окамова оштрица значи да за објашњење неког феномена треба претпоставити што је могуће мање претпоставки, елиминишући, тј. одсецајући као оштрицом оне претпоставке, које не доприносе предвиђањима хипотезе или теорије. Када више различитих теорија има једнаку могућност предвиђања, принцип препоручује да се уведе што је могуће мање претпоставки и да се постулира са што је могуће мање хипотетичких ентитета. === Логика === У [[логика|логици]] Окам је доста радио према ономе што ће касније бити познато као Морганови закони и што ће се сматрати [[тернарна логика|тернарном логиком]]. У тернарној логици не постоји само тачно, нетачно, него постоје три вредности, а тај концепт ће поново бити разматран у [[математичка логика|математичкој логици]] задња два века. Његово учење о непотпуној индукцији претеча је касније теоријске обраде индукције у делу Франсиса Бекона. === Политика === Вилијам Окамски се сматра оним, који је значајно допринео развоју западних уставних идеја, посебно оних о ограниченој одговорној власти. == Радови == {{Литература|30em}} === Филозофија === * -{''Summa logicae'' (пре 1327), Paris 1448, Bologna 1498, Venice 1508, Oxford 1675.}- * -{''Quaestiones in octo libros physicorum'', (пре 1327), Rome 1637.}- * -{''Summulae in octo libros physicorum'', (пре 1327), Venice 1506.}- * -{''Quodlibeta septem'' (пре 1327), Paris 1487.}- * -{''Expositio aurea super totam artem veterem: quaestiones in quattuor libros sententiarum'', Lyons 1495, Bologna 1496.}- * -{''Major summa logices'', Venice}- 1521 * -{''Quaestiones in quattuor libros sententiarum'', Lyons, 1495.}- * -{''Centilogium theologicum'', Lyons 1495.}- === Религија === * -{''Questiones earumque decisiones'', Lyons 1483.}- * -{''Quodlibeta septem'', Paris 1487, Strassburg 1491.}- * -{''Centilogium'', Lyons 1494.}- * -{''De sacramento altaris'' и ''De corpore christi'', Strassburg 1491, Venice 1516.}- * -{''Tractatus de sacramento allans''}- === Политика === * -{''Opus nonaginta dierum'' (1332), Leuven 1481, Lyons 1495.}- * -{''Dialogus*'', (започето 1332) Paris 1476. Lyons 1495.}- * -{''Super potestate summi pontificis octo quaestionum decisiones'' (1344).}- * -{''Tractatus de dogmatibus Johannis XXII papae'' (1333–34).}- * -{''Epistola ad fratres minores'', (1334).}- * -{''De jurisdictione imperatoris in causis matrimonialibus'', Heidelberg 1598.}- * -{''Breviloquium de potestate tyrannica'' (1346)}- * -{''De imperatorum et pontifcum potestate'' [познат и као 'Defensorium'] (1348)}- === Преводи === ==== Филозофски радови ==== * ''Philosophical Writings'', tr. [[Philotheus Boehner|P. Boehner]], rev. S. Brown (Indianapolis, Indiana, 1990) * ''Ockham's Theory of Terms: Part I of the {{lang|la|Summa logicae}}'', translated by [[Michael J. Loux]] (Notre Dame; London: University of Notre Dame Press, 1974) [translation of {{lang|la|Summa logicae}}, part 1] * ''Ockham's Theory of Propositions: Part II of the {{lang|la|Summa logicae}}'', translated by [[Alfred J. Freddoso]] and Henry Schuurman (Notre Dame: University of Notre Dame Press, 1980) [translation of {{lang|la|Summa logicae}}, part 2] * ''Demonstration and Scientific Knowledge in William of Ockham: a Translation of {{lang|la|Summa logicae}} III-II, {{lang|la|De syllogismo demonstrativo}}, and Selections from the Prologue to the {{lang|la|Ordinatio}}'', translated by John Lee Longeway (Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame, 2007) * ''Ockham on Aristotle's Physics: A Translation of Ockham's {{lang|la|Brevis Summa Libri Physicorum}}'', translated by Julian Davies (St. Bonaventure, New York: The Franciscan Institute, 1989) * {{cite journal|title= William of Ockham's Commentary on Porphyry|url= https://archive.org/details/sim_franciscan-studies_1973_33/page/171|journal= Franciscan Studies|date= 1973|volume=33|issue=|pages=171–254|doi=|jstor=41974891|last1= Kluge|first1= Eike-Henner W.}} * {{cite journal|title= William of Ockham's Commentary on Porphyry Introduction and English Translation|url= https://archive.org/details/sim_franciscan-studies_1974_34_12/page/306|journal= Franciscan Studies|date= 1974|volume=34|issue=|pages=306–382|doi=|jstor=44080318|last1= Kluge|first1= Eike-Henner W.}} * ''Predestination, God's Foreknowledge, and Future Contingents'', translated by Marilyn McCord Adams and Norman Kretzmann (New York: Appleton-Century-Crofts, 1969) [translation of {{lang|la|Tractatus de praedestinatione et de praescientia Dei et de futuris contigentibus}}] * ''Quodlibetal Questions'', translated by Alfred J. Freddoso and Francis E. Kelley, 2 vols (New Haven; London: Yale University Press, 1991) (translation of {{lang|la|Quodlibeta septem}}) * {{cite book|author=Paul Spade,|title=Five Texts on the Mediaeval Problem of Universals: Porphyry, Boethius, Abelard, Duns Scotus, Ockham |location= |publisher=Indianapolis, Indiana: Hackett |year=1994}} [Five questions on Universals from His {{lang|la|Ordinatio}} d. 2 qq. 4–8] ==== Теолошки радови ==== * ''The {{lang|la|De sacramento altaris}} of William of Ockham'', translated by T. Bruce Birch (Burlington, Iowa: Lutheran Literary Board, 1930) [translation of ''Treatise on Quantity'' and ''On the Body of Christ''] ==== Политички радови ==== * {{lang|la|An princeps pro suo uccursu, scilicet guerrae, possit recipere bona ecclesiarum, etiam invito papa}}, translated Cary J. Nederman, in ''Political thought in early fourteenth-century England: treatises by Walter of Milemete, William of Pagula, and William of Ockham'' (Tempe, Arizona: Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies, 2002) * ''A translation of William of Ockham's Work of Ninety Days'', translated by John Kilcullen and John Scott (Lewiston, New York: E. Mellen Press, 2001) [translation of {{lang|la|Opus nonaginta dierum}}] * {{lang|la|Tractatus de principiis theologiae}}, translated in ''A compendium of Ockham's teachings: a translation of the {{lang|la|Tractatus de principiis theologiae}}'', translated by Julian Davies (St. Bonaventure, New York: Franciscan Institute, St. Bonaventure University, 1998) * ''On the Power of Emperors and Popes'', translated by Annabel S. Brett (Bristol, 1998) * {{cite book|author=Rega Wood,|title=Ockham on the Virtues |url=https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood|location= |publisher=West Lafayette, Indiana: Purdue University Press |year=1997}} [includes translation of ''On the Connection of the Virtues''] * ''A Letter to the Friars Minor, and Other Writings'', translated by John Kilcullen (Cambridge: Cambridge University Press, 1995) [includes translation of {{lang|la|Epistola ad Fratres Minores}}] * ''A Short Discourse on the Tyrannical Government'', translated by John Kilcullen (Cambridge: Cambridge University Press, 1992) [translation of {{lang|la|Breviloquium de principatu tyrannico}}] * William of Ockham, [Question One of] ''Eight Questions on the Power of the Pope'', translated by Jonathan Robinson<ref>{{cite web|url=http://individual.utoronto.ca/jwrobinson/#Translations|title=Jonathan Robinson|website=individual.utoronto.ca}}</ref> {{Литература крај}} == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book | last = Adams | first = Marilyn | authorlink = Marilyn McCord Adams | title = William Ockham | publisher = University of Notre Dame Press | location = Notre Dame | year = 1987 | isbn = 0-268-01940-1 }} * {{cite book | last = Beckmann | first = Jan | title = Ockham-Bibliographie, 1900–1990 | url = https://archive.org/details/ockhambibliograp0000unse | publisher = F. Meiner Verlag | location = Hamburg | year = 1992 | isbn = 978-3-7873-1103-3 }} * {{Cite book | publisher = Franciscan Herald Press | isbn = 978-0-8199-0918-3 | last = Freppert | first = Lucan | title = The Basis of Morality According to William Ockham | year = 1988}} * {{cite book | year=2010 | last=Keele | first = Rondo |title=Ockham Explained: From Razor to Rebellion |url=https://books.google.com/books?id=ErwS66U8ZW0C | location = Chicago and La Salle, Illinois |publisher=[[Open Court Publishing Company|Open Court]] |isbn=978-08126-965-09 |access-date=19 November 2012}} * {{cite book | last = Knysh | first = George | title = Political Ockhamism | publisher = WCU Council of Learned Societies | location = Winnipeg| year = 1996 | isbn = 978-1-896637-00-6 }} * {{Cite book | last = Labellarte | first = Alberto | title = Logica, conoscenza e filosofia della natura in Guglielmo di Ockham | publisher = Gruppo Albatros Il Filo | location = Roma | year = 2015 | isbn = 978-88-567-7421-4 }} * {{cite journal | last = Lenzen | first = Wolfgang |year = 2015 | title = Ockham's Calculus of Strict Implication | journal = [[Logica Universalis]] | volume = 9 | issue = 2 | pages = 181–191 | doi = 10.1007/s11787-014-0114-4| s2cid = 11132528 }} * {{Cite book | last = McGrade | first = Arthur Stephen | title = The Political Thought of William Ockham | publisher = Cambridge University Press | isbn = 978-0-521-52224-3 | year = 2002}} * {{cite book | last = Panaccio | first = Claude | title = Ockham on Concepts | url = https://archive.org/details/ockhamonconcepts0000pana | publisher = Ashgate | location = Aldershot | year = 2004 | isbn = 978-0-7546-3228-3 }} * {{cite book | last = Pelletier | first = Jenny | title = William Ockham on Metaphysics. The Science of Being and God | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2012 | isbn = 978-9-0042-3015-6}} * {{cite book | last = Robinson | first = Jonathan | title = William of Ockham's Early Theory of Property Rights in Context | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2012 | isbn = 978-9-0042-4346-0}} * {{cite book | last = Schierbaum | first = Sonja | title = Ockham's Assumption of Mental Speech: Thinking in a World of Particulars | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2014 | isbn = 978-9-0042-7734-2}} * {{cite book | last = Spade | first = Paul | title = The Cambridge Companion to Ockham | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | year = 1999 | isbn = 0-521-58244-X }} * {{Cite book | publisher = Purdue University Press | isbn = 978-1-55753-097-4 | last = Wood | first = Rega | title = Ockham on the Virtues | url = https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood | year = 1997}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://pvspade.com/Logic/ Mediaeval Logic and Philosophy], maintained by Paul Vincent Spade * [http://www.utm.edu/research/iep/o/ockham.htm William of Ockham] at the [[Internet Encyclopedia of Philosophy]] * [https://web.archive.org/web/20030211022954/http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Ockham.html William of Ockham biography] at University of St Andrews, Scotland * [http://www.britac.ac.uk/pubs/dialogus/wtc.html Dialogus, text translation and studies] at British Academy, UK * [https://www.ontology.co/william-ockham.htm The Nominalist Ontology of William of Ockham], with an annotated bibliography * [http://www.uni-due.de/imperia/md/content/perspicuitas/nominalism_medieval.pdf Richard Utz and Terry Barakat, "Medieval Nominalism and the Literary Questions: Selected Studies." ''Perspicuitas ''] * [[s:The Myth of Occam's Razor|The Myth of Occam's Razor]] by William M. Thorburn (1918) * [http://www.bbc.co.uk/radio4/history/inourtime/inourtime_20070531.shtml BBC Radio 4 'In Our Time' programme on Ockham] Download and listen {{филозофија}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Окамски, Вилијам}} [[Категорија:Рођени 1285.]] [[Категорија:Умрли 1347.]] [[Категорија:Енглески филозофи]] [[Категорија:Енглески теолози]] [[Категорија:Схоластичари]] [[Категорија:Средњовековни филозофи]] [[Категорија:Особе оптужене за јерес]] [[Категорија:Фрањевци]] [[Категорија:Емпиристи]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Оксфорду]] 1rw1a1u2jjcdszwyhhcfd3hgb3ng2q1 30098758 30098753 2025-06-27T14:55:09Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ шаблон додат 30098758 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | име = Вилијам Окамски | слика = William of Ockham.png | ширина_слике = 204п | опис_слике = | пуно_име = Вилијам Окамски | датум_рођења = око [[1288]]. | место_рођења = [[Окам]] | држава_рођења = [[Краљевина Енглеска]] | датум_смрти = [[1347]]. или [[1348]]. | место_смрти = [[Минхен]] | држава_смрти = [[Свето римско царство]] | школа = [[Merton College|Мертон колеџ]]<ref>Spade, Paul Vincent (ed.). ''The Cambridge Companion to Ockham''. Cambridge University Press, 1999, p. 18.</ref> | епоха = Средњи век | регија = Хришћанска филозофија, [[University of Oxford|Оксфордски универзитет]]<ref name=Spade20>Spade, Paul Vincent (ed.). ''The Cambridge Companion to Ockham''. Cambridge University Press, 1999, p. 20.</ref><ref name=Merton>He has long been claimed as a [[Merton College, Oxford|Merton]] alumnus, but there is no contemporary evidence to support this claim and as a Franciscan, he would have been ineligible for fellowships at Merton (see G. H. Martin and J. R. L. Highfield, ''A History of Merton College'', Oxford: Oxford University Press, 1997, p. 53). The claim that he was a pupil of [[Duns Scotus]] at Oxford is also disputed (see Philip Hughes, ''History of the Church: Volume 3: The Revolt Against The Church: Aquinas To Luther'', Sheed and Ward, 1979, p. 119 n. 2).</ref> | школа_филозофије = [[схоластика]]<ref>Walker, L. (1912). [http://www.newadvent.org/cathen/15505a.htm "Voluntarism"]. In ''[[Catholic Encyclopedia]]''. New York: Robert Appleton Company. Retrieved 27 September 2019 from [[New Advent]].</ref> | главна_интересовања = [[метафизика]], [[теологија]], [[епистемологија]], [[логика]], [[етика]], [[политика]] | значајне_идеје = [[Окамова бритва|Окамова оштрица]], [[номинализам]], [[Empiricism|емпиризам]]<ref>{{Cite book|title=Demonstration and scientific knowledge in William of Ockham: a translation of Summa logicae III-II : De syllogismo demonstrativo, and selections from the prologue to the ordinatio|quote=Ockham may reasonably be regarded as the founder of empiricism in the European tradition.|first1=John|last1=Longeway|publisher=University of Notre Dame|year=2007|page=3}}</ref> | утицаји_од = [[Aristotle|Аристотел]], [[Боетије]], [[Анселмо Кентерберијски]],<ref>{{citation |last=Sadler |first=Greg |display-authors=0 |ref={{harvid|''IEP''|2006}} |date=2006 |contribution=Anselm of Canterbury (1033–1109) |title=Internet Encyclopedia of Philosophy |contribution-url=http://www.iep.utm.edu/anselm/ |access-date=10 November 2017 |title-link=Internet Encyclopedia of Philosophy }}</ref> | утицао_на = [[Albert of Saxony (philosopher)|Алберт од Саксоније]], [[Жан Буридан]],<ref>Jaegwon Kim, Ernest Sosa, Gary S. Rosenkrantz (eds.), ''A Companion to Metaphysics'', Wiley-Blackwell, 2009, p. 164: "Buridan, Jean."</ref> [[Adam de Wodeham|Адам де Водехам]],<ref>[[Sum of Logic|''Summa Logicae'' (c. 1323)]], [http://www.pvspade.com/Logic/docs/ockham.pdf Prefatory Letter, as translated by Paul Vincent Spade (1995)].</ref> }} '''Вилијам Окамски''', такође '''Окам''', од {{lang-la|Gulielmus Occamus}};<ref>[[John Jortin|Jortin, John]]. ''Remarks on Ecclesiastical History, Volume 3''. p. 371.</ref><ref>[[Johann Jacob Hofmann]]. ''Lexicon universale, historiam sacram et profanam omnis aevi omniumque...'' p. 431.</ref> (око [[1285]] — [[1347]]) је био енглески [[Филозофија|филозоф]] [[схоластика|схоластике]] и [[фрањевци|фрањевачки]] фратар.<ref>There are claims also that he was born in Ockham, Yorkshire but it is now accepted that his birth place was in Surrey. See {{Cite book | publisher = [[Purdue University]] Press | isbn = 978-1-55753-097-4 | last = Wood | first = Rega | title = Ockham on the Virtues | url = https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood | year = 1997| pages = [https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood/page/3 3], 6–7n1}}</ref> Као фрањевац живот је посветио крајњем сиромаштву. Познат је по принципу званом ''[[Окамова бритва|Окамова оштрица]]''. Сматра се једним од највећих логичара свих времена.<ref>{{Cite web|title=The Calendar|url=https://www.churchofengland.org/prayer-and-worship/worship-texts-and-resources/common-worship/churchs-year/calendar|access-date=2021-03-27|website=The Church of England|language=en}}</ref> == Биографија == Рођен је око [[1285]]. године у селу [[Окам]], на југу Енглеске. Придружио се [[фрањевци]]ма још док је био јако млад и најпре је образован код фрањеваца у [[Лондон]]у, а онда на [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорду]]. Није завршио студије у Оксфорду<ref name="stanford">{{cite encyclopedia |url=http://plato.stanford.edu/entries/ockham/| title=William of Ockham| publisher=Stanford University |encyclopedia=Stanford Encyclopedia of Philosophy | author = Spade, Paul Vincent | date=2019| accessdate = 22. 10. 2006.}}</ref>, али током тога периода и непосредно након тих година написао је већину филозофских и теолошких дела по којима је постао познат. Његове идеје су брзо постале контроверзне. Многи научници сматрају да га је [[папа Јован XXII]] [[1324]]. позвао у [[Авињон]] под оптужбом за [[јерес]] и да је провео четири године у кућном притвору. Алтернативна теорија каже да је око 1324. отишао да предаје филозофију у Авињону на престижној фрањевачкој школи и да несугласице нису избиле пре [[1327]]. године.<ref>Knysh, George, Biographical rectifications concerning Ockham's Avignon period. Franciscan Studies 46, pp. 61-91.</ref> Након [[9. април]]а [[1328]]. поглавар фрањевачког реда [[Михајло из Чезене]] је замолио Вилијама Окамског да проучи разлике између фрањевачке и папске доктрине о апостолском сиромаштву. Фрањевци су одржавали свој ред као сиромашни ред. Сматрали су да су [[Христос]] и [[апостоли]] били сиромашни. То је био централни део њихове доктрине, а папа и доминиканци се нису слагали са тим. Вилијам Окамски је прочавајући доктринарне разлике фрањеваца и папске доктрине утврдио да је папа јеретик.<ref name="stanford"/> Пре него што је то објавио, напустио је Авињон [[26. мај]]а 1328. године, заједно са Михаилом из Чезене и неколико других фратара. Папа га је оптужио због јеретичког учење о сиромаштву Христа и апостола. Окам и одбегли фрањевци су тражили заштиту [[цар Светог римског царства|Светог римског цара]] [[Лудвиг IV, цар Светог римског царства|Лудвига IV Баварског]]. У Минхену и Пизи заступа тезу да папа није непогрешив јер је изнад њега ауторитет Библије. Вилијам Окамски је [[изопштење|изопштен]] из цркве, али његова филозофија није никад службено забрањена. Преостали део живота је провео пишући о политичким питањима. После смрти Михаила из Чезене постао је [[1342]]. вођа мале групе фрањевачких дисидената на двору Лудвига IV Баварског. Окам је преминуо или 10. априла 1347. или, вероватније, 9. априла 1348. године у фрањевачком манастиру у Минхену, [[Баварска]].<ref>Knysh, George. Ockham Perspectives, Ukrainian Academy of Arts and Sciences in Canada, Winnipeg. {{page|year=1994|id=|pages=28–29}}</ref> [[Папа Иноћентије VI]] га је посмртно рехабилитовао [[1359]]. године. == Учење == [[Датотека:Guillelmus - Quaestiones in quattuor libros sententiarum - 4417303 Carta 25r.tif|мини|лево|''Quaestiones in quattuor libros sententiarum'']] Вилијам Окамски пориче схоластички однос вере и ума, односно филозофије и теологије. Наука и вера су хетерогени. Научно истраживање се мора усмерити ка збиљи а искуство прихватити као извор сваке спознаје. Окам на томе гради разлику између спознаје и објаве. Захтева слободу филозофског истраживања, као и религиозног уверења и живота. Сматра да црква треба бити слободна верска заједница, а теологија се треба ослањати само на веру, а не на доказе ума. === Номинализам === Виљем Окамски је био пионир [[номинализам|номинализма]], а неки га сматрају и оцем [[епистемологија|епистемологије]] и модерне филозофије. Бранио је позиције да постоји само појединачно, а не над-индивидуалне универзалије или форме и да су [[Проблем универзалија|универзалије]] само продукт апстракције људског мозга и да заправо не постоје само по себи. Понекад се сматра и концептуалистом, јер су номиналисти сматрали да универзалије имају имена, тј. речи, које постоје уместо реалних универзалија. Концептаулисти све то сматрају менталним концептом, тј, имена су имена концепата, који постоје само у мислима. === Окамова оштрица === {{главни чланак|Окамова оштрица}} [[Датотека:William of Ockham - Logica 1341.jpg|мини|Цртеж Виљама Окамског (14. век)]] Дао је значајан допринос модерној науци својим принципом за објашњења и стварање теорија, познатим као [[Окамова бритва|Окамова оштрица]]. Окамова оштрица значи да за објашњење неког феномена треба претпоставити што је могуће мање претпоставки, елиминишући, тј. одсецајући као оштрицом оне претпоставке, које не доприносе предвиђањима хипотезе или теорије. Када више различитих теорија има једнаку могућност предвиђања, принцип препоручује да се уведе што је могуће мање претпоставки и да се постулира са што је могуће мање хипотетичких ентитета. === Логика === У [[логика|логици]] Окам је доста радио према ономе што ће касније бити познато као Морганови закони и што ће се сматрати [[тернарна логика|тернарном логиком]]. У тернарној логици не постоји само тачно, нетачно, него постоје три вредности, а тај концепт ће поново бити разматран у [[математичка логика|математичкој логици]] задња два века. Његово учење о непотпуној индукцији претеча је касније теоријске обраде индукције у делу Франсиса Бекона. === Политика === Вилијам Окамски се сматра оним, који је значајно допринео развоју западних уставних идеја, посебно оних о ограниченој одговорној власти. == Радови == {{Литература|30em}} === Филозофија === * -{''Summa logicae'' (пре 1327), Paris 1448, Bologna 1498, Venice 1508, Oxford 1675.}- * -{''Quaestiones in octo libros physicorum'', (пре 1327), Rome 1637.}- * -{''Summulae in octo libros physicorum'', (пре 1327), Venice 1506.}- * -{''Quodlibeta septem'' (пре 1327), Paris 1487.}- * -{''Expositio aurea super totam artem veterem: quaestiones in quattuor libros sententiarum'', Lyons 1495, Bologna 1496.}- * -{''Major summa logices'', Venice}- 1521 * -{''Quaestiones in quattuor libros sententiarum'', Lyons, 1495.}- * -{''Centilogium theologicum'', Lyons 1495.}- === Религија === * -{''Questiones earumque decisiones'', Lyons 1483.}- * -{''Quodlibeta septem'', Paris 1487, Strassburg 1491.}- * -{''Centilogium'', Lyons 1494.}- * -{''De sacramento altaris'' и ''De corpore christi'', Strassburg 1491, Venice 1516.}- * -{''Tractatus de sacramento allans''}- === Политика === * -{''Opus nonaginta dierum'' (1332), Leuven 1481, Lyons 1495.}- * -{''Dialogus*'', (започето 1332) Paris 1476. Lyons 1495.}- * -{''Super potestate summi pontificis octo quaestionum decisiones'' (1344).}- * -{''Tractatus de dogmatibus Johannis XXII papae'' (1333–34).}- * -{''Epistola ad fratres minores'', (1334).}- * -{''De jurisdictione imperatoris in causis matrimonialibus'', Heidelberg 1598.}- * -{''Breviloquium de potestate tyrannica'' (1346)}- * -{''De imperatorum et pontifcum potestate'' [познат и као 'Defensorium'] (1348)}- === Преводи === ==== Филозофски радови ==== * ''Philosophical Writings'', tr. [[Philotheus Boehner|P. Boehner]], rev. S. Brown (Indianapolis, Indiana, 1990) * ''Ockham's Theory of Terms: Part I of the {{lang|la|Summa logicae}}'', translated by [[Michael J. Loux]] (Notre Dame; London: University of Notre Dame Press, 1974) [translation of {{lang|la|Summa logicae}}, part 1] * ''Ockham's Theory of Propositions: Part II of the {{lang|la|Summa logicae}}'', translated by [[Alfred J. Freddoso]] and Henry Schuurman (Notre Dame: University of Notre Dame Press, 1980) [translation of {{lang|la|Summa logicae}}, part 2] * ''Demonstration and Scientific Knowledge in William of Ockham: a Translation of {{lang|la|Summa logicae}} III-II, {{lang|la|De syllogismo demonstrativo}}, and Selections from the Prologue to the {{lang|la|Ordinatio}}'', translated by John Lee Longeway (Notre Dame, Indiana: University of Notre Dame, 2007) * ''Ockham on Aristotle's Physics: A Translation of Ockham's {{lang|la|Brevis Summa Libri Physicorum}}'', translated by Julian Davies (St. Bonaventure, New York: The Franciscan Institute, 1989) * {{cite journal|title= William of Ockham's Commentary on Porphyry|url= https://archive.org/details/sim_franciscan-studies_1973_33/page/171|journal= Franciscan Studies|date= 1973|volume=33|issue=|pages=171–254|doi=|jstor=41974891|last1= Kluge|first1= Eike-Henner W.}} * {{cite journal|title= William of Ockham's Commentary on Porphyry Introduction and English Translation|url= https://archive.org/details/sim_franciscan-studies_1974_34_12/page/306|journal= Franciscan Studies|date= 1974|volume=34|issue=|pages=306–382|doi=|jstor=44080318|last1= Kluge|first1= Eike-Henner W.}} * ''Predestination, God's Foreknowledge, and Future Contingents'', translated by Marilyn McCord Adams and Norman Kretzmann (New York: Appleton-Century-Crofts, 1969) [translation of {{lang|la|Tractatus de praedestinatione et de praescientia Dei et de futuris contigentibus}}] * ''Quodlibetal Questions'', translated by Alfred J. Freddoso and Francis E. Kelley, 2 vols (New Haven; London: Yale University Press, 1991) (translation of {{lang|la|Quodlibeta septem}}) * {{cite book|author=Paul Spade,|title=Five Texts on the Mediaeval Problem of Universals: Porphyry, Boethius, Abelard, Duns Scotus, Ockham |location= |publisher=Indianapolis, Indiana: Hackett |year=1994}} [Five questions on Universals from His {{lang|la|Ordinatio}} d. 2 qq. 4–8] ==== Теолошки радови ==== * ''The {{lang|la|De sacramento altaris}} of William of Ockham'', translated by T. Bruce Birch (Burlington, Iowa: Lutheran Literary Board, 1930) [translation of ''Treatise on Quantity'' and ''On the Body of Christ''] ==== Политички радови ==== * {{lang|la|An princeps pro suo uccursu, scilicet guerrae, possit recipere bona ecclesiarum, etiam invito papa}}, translated Cary J. Nederman, in ''Political thought in early fourteenth-century England: treatises by Walter of Milemete, William of Pagula, and William of Ockham'' (Tempe, Arizona: Arizona Center for Medieval and Renaissance Studies, 2002) * ''A translation of William of Ockham's Work of Ninety Days'', translated by John Kilcullen and John Scott (Lewiston, New York: E. Mellen Press, 2001) [translation of {{lang|la|Opus nonaginta dierum}}] * {{lang|la|Tractatus de principiis theologiae}}, translated in ''A compendium of Ockham's teachings: a translation of the {{lang|la|Tractatus de principiis theologiae}}'', translated by Julian Davies (St. Bonaventure, New York: Franciscan Institute, St. Bonaventure University, 1998) * ''On the Power of Emperors and Popes'', translated by Annabel S. Brett (Bristol, 1998) * {{cite book|author=Rega Wood,|title=Ockham on the Virtues |url=https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood|location= |publisher=West Lafayette, Indiana: Purdue University Press |year=1997}} [includes translation of ''On the Connection of the Virtues''] * ''A Letter to the Friars Minor, and Other Writings'', translated by John Kilcullen (Cambridge: Cambridge University Press, 1995) [includes translation of {{lang|la|Epistola ad Fratres Minores}}] * ''A Short Discourse on the Tyrannical Government'', translated by John Kilcullen (Cambridge: Cambridge University Press, 1992) [translation of {{lang|la|Breviloquium de principatu tyrannico}}] * William of Ockham, [Question One of] ''Eight Questions on the Power of the Pope'', translated by Jonathan Robinson<ref>{{cite web|url=http://individual.utoronto.ca/jwrobinson/#Translations|title=Jonathan Robinson|website=individual.utoronto.ca}}</ref> {{Литература крај}} == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book | last = Adams | first = Marilyn | authorlink = Marilyn McCord Adams | title = William Ockham | publisher = University of Notre Dame Press | location = Notre Dame | year = 1987 | isbn = 0-268-01940-1 }} * {{cite book | last = Beckmann | first = Jan | title = Ockham-Bibliographie, 1900–1990 | url = https://archive.org/details/ockhambibliograp0000unse | publisher = F. Meiner Verlag | location = Hamburg | year = 1992 | isbn = 978-3-7873-1103-3 }} * {{Cite book | publisher = Franciscan Herald Press | isbn = 978-0-8199-0918-3 | last = Freppert | first = Lucan | title = The Basis of Morality According to William Ockham | year = 1988}} * {{cite book | year=2010 | last=Keele | first = Rondo |title=Ockham Explained: From Razor to Rebellion |url=https://books.google.com/books?id=ErwS66U8ZW0C | location = Chicago and La Salle, Illinois |publisher=[[Open Court Publishing Company|Open Court]] |isbn=978-08126-965-09 |access-date=19 November 2012}} * {{cite book | last = Knysh | first = George | title = Political Ockhamism | publisher = WCU Council of Learned Societies | location = Winnipeg| year = 1996 | isbn = 978-1-896637-00-6 }} * {{Cite book | last = Labellarte | first = Alberto | title = Logica, conoscenza e filosofia della natura in Guglielmo di Ockham | publisher = Gruppo Albatros Il Filo | location = Roma | year = 2015 | isbn = 978-88-567-7421-4 }} * {{cite journal | last = Lenzen | first = Wolfgang |year = 2015 | title = Ockham's Calculus of Strict Implication | journal = [[Logica Universalis]] | volume = 9 | issue = 2 | pages = 181–191 | doi = 10.1007/s11787-014-0114-4| s2cid = 11132528 }} * {{Cite book | last = McGrade | first = Arthur Stephen | title = The Political Thought of William Ockham | publisher = Cambridge University Press | isbn = 978-0-521-52224-3 | year = 2002}} * {{cite book | last = Panaccio | first = Claude | title = Ockham on Concepts | url = https://archive.org/details/ockhamonconcepts0000pana | publisher = Ashgate | location = Aldershot | year = 2004 | isbn = 978-0-7546-3228-3 }} * {{cite book | last = Pelletier | first = Jenny | title = William Ockham on Metaphysics. The Science of Being and God | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2012 | isbn = 978-9-0042-3015-6}} * {{cite book | last = Robinson | first = Jonathan | title = William of Ockham's Early Theory of Property Rights in Context | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2012 | isbn = 978-9-0042-4346-0}} * {{cite book | last = Schierbaum | first = Sonja | title = Ockham's Assumption of Mental Speech: Thinking in a World of Particulars | publisher = Brill | location = Leiden | year = 2014 | isbn = 978-9-0042-7734-2}} * {{cite book | last = Spade | first = Paul | title = The Cambridge Companion to Ockham | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge | year = 1999 | isbn = 0-521-58244-X }} * {{Cite book | publisher = Purdue University Press | isbn = 978-1-55753-097-4 | last = Wood | first = Rega | title = Ockham on the Virtues | url = https://archive.org/details/ockhamonvirtues0000wood | year = 1997}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://pvspade.com/Logic/ Mediaeval Logic and Philosophy], maintained by Paul Vincent Spade * [http://www.utm.edu/research/iep/o/ockham.htm William of Ockham] at the [[Internet Encyclopedia of Philosophy]] * [https://web.archive.org/web/20030211022954/http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Ockham.html William of Ockham biography] at University of St Andrews, Scotland * [http://www.britac.ac.uk/pubs/dialogus/wtc.html Dialogus, text translation and studies] at British Academy, UK * [https://www.ontology.co/william-ockham.htm The Nominalist Ontology of William of Ockham], with an annotated bibliography * [http://www.uni-due.de/imperia/md/content/perspicuitas/nominalism_medieval.pdf Richard Utz and Terry Barakat, "Medieval Nominalism and the Literary Questions: Selected Studies." ''Perspicuitas ''] * [[s:The Myth of Occam's Razor|The Myth of Occam's Razor]] by William M. Thorburn (1918) * [http://www.bbc.co.uk/radio4/history/inourtime/inourtime_20070531.shtml BBC Radio 4 'In Our Time' programme on Ockham] Download and listen {{Филозофија}} {{Подножје|Биографија|Хришћанство}} {{СОРТИРАЊЕ:Окамски, Вилијам}} [[Категорија:Рођени 1285.]] [[Категорија:Умрли 1347.]] [[Категорија:Енглески филозофи]] [[Категорија:Енглески теолози]] [[Категорија:Схоластичари]] [[Категорија:Средњовековни филозофи]] [[Категорија:Особе оптужене за јерес]] [[Категорија:Фрањевци]] [[Категорија:Емпиристи]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Оксфорду]] gkvffze7ywg2t88n9d00y1piebtgcf9 0 106318 30099648 30010826 2025-06-28T11:35:22Z Marko Mlinarić 317145 30099648 wikitext text/x-wiki {{Друге употребе}} {{Град у Уједињеном Краљевству | назив = Шефилд | изворни_назив = {{јез-енгл|Sheffield}} | слика = Sheffield City.jpg | опис_слике = Колажни приказ градских знаменитости | градска_застава = | грб = Sheffieldarms.jpg | крунска_земља = {{застава|Енглеска}} | регион = | грофовија = [[Јоркшир]] | оснивање = | површина = 142,06 квадратна миља | становништво = 449971 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2007 | густина = | агломерација = | година_агломерација = | гшир = 53.3833333333 | гдуж = -1.46666666667 | надморска_висина = | временска_зона = | позивни_број = [[0114 (UK dial code)|0114]] | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = }} '''Шефилд''' ({{јез-енгл|Sheffield}}) је град у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] у [[Енглеска|Енглеској]] у грофовији [[Јоркшир]]. Име је добио по [[Шиф (река)|реци Шиф]] (''-{Sheaf}-'') која протиче кроз град. Са неким јужним предграђима припојеним од [[Дарбишир]]а, град је израстао из својих углавном индустријских корена у једну ширу економску основу. Према процени из 2019. године у граду је живело 584.853 становника<ref name="sheffield.gov.uk">{{cite web |title=Sheffield’s Population |url=https://www.sheffield.gov.uk/home/your-city-council/population-in-sheffield |website=sheffield.gov.uk |accessdate=30. 5. 2020}}</ref> и један је од осам највећих енглеских регионалних градова који чине групу ''Кључних градова''.<ref>{{cite web |url=http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |title=Sheffield |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151019160321/http://www.corecities.com/about-us/core-cities/sheffield |archivedate=19. 10. 2015}}</ref> Шефилд је други највећи град у регији Јоркшир и Хумбер, и треће енглеско градско насеље по броју становника. Град лежи у источном подножју [[Пенинске планине]], у долини [[Дон (река у Енглеској)|Дон]] и њених притока [[Локсли (река)|Локсли]], [[Портер Брук]], [[Ривелин (река)|Ривелин]] и [[Шиф]].Зелене површине чине 61% подручја Шефилда, а трећина града лежи у [[Национални парк Пик дистрит|Националном парку Пик дистрикт]].<ref name="sheffgeog">{{Cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |title=Географија Шефилда |access-date=25. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110928085101/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-profile/geography |archive-date=28. 9. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> Више је од 200 паркова, шума и вртова у граду,<ref>{{Cite web |url=http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |title=Millhouses Park, Sheffield |access-date=25. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110929085426/http://www.spinsheffield.com/tours/Millhouses_Park/ |archive-date=29. 9. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref> те око 4,5 милиона стабала па Шефилд има већи удео стабала по глави становника од било којег европског града.<ref name="sheffgeog"/><ref name="GEO_treecount">{{cite news|last=Sofos|first=Dino|title=Sheffield tree-felling: Gove will 'do anything' to end row|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-43492887|work=BBC News|date=23. 3. 2018|accessdate=24. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180326022242/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-43492887|archive-date=26. 3. 2018|url-status=live}}</ref> Град се нагло проширио у доба [[Индустријска револуција|индустријске револуције]], док данас има ширу економску базу. Град се прославио у 19. веку по производњи [[челик]]а. У овом граду су први пут примењене иновације, попут производње [[нерђајући челик|нерђајућег челика]]. Шефилд је добио статус града 1893. Међународна конкуренција је довела до кризе градске индустрије током 1970-их и 1980-их. Данас се привреда града оријентише на савремене технологије. У 21. веку дошло је до великог преуређења у Шефилду, заједно са другим британским градовима. Шефилдова бруто додата вредност (БДВ) порасла је за 60% од 1997. године, а износила је 11,3 милијарде фунти у 2015. Економија је имала стални раст у просеку око 5% годишње, већи од раста у ширем региону Јоркшира и Хумбера<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |title=Income & Wealth |date=30. 11. 2007 |publisher=[[Sheffield City Council]] |accessdate=7. 7. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100521085049/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/sheffield-facts-figures/sheffield-economy/income--wealth |archivedate=21. 5. 2010 |url-status=live }}</ref> Град има дуго спортско наслеђе и дом је најстаријег фудбалског клуба на свету ФК Шефилда.<ref name="celebration">{{cite news|title=Pelé joins Sheffield celebrations|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/7081034.stm|agency=BBC|date=24. 6. 2015|work=BBC News|first=Jonathan|last=Rawcliffe|access-date=24. 6. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160112151430/http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/7081034.stm|archive-date=12. 1. 2016|url-status=live}}</ref> Утакмице између два професионална клуба, [[ФК Шефилд јунајтед|Шефилд јунајтеда]] и [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд венздеја]], познате су као ''Дерби челичног града''. Град је такође домаћин [[Светско првенство у снукеру|Светског првенства у снукеру]] и Шефилд Стилерса, првога британска професионална хокејашка тима. == Историја == [[Датотека:Ruins of Sheffield Manor 1819 1.jpg|мини|лево|Рушевина двораца Шефилд рушевине 1819. године]] Сматра се да је подручје које сада заузимао град Шефилд насељено барем од касног [[Gornji paleolit|горњег палеолита]], пре око 12,800 година.<ref>{{cite journal |last=Pike |first=Alistair W.G. |last2=Gilmour|first2= Mabs|last3= Pettitt|first3= Paul|last4= Jacobid|first4= Roger|last5=Ripoll|first5= Sergio|last6= Bahn|first6= Paul|last7= Muñoz|first7= Francisco |year=2005 |title=Verification of the age of the Palaeolithic cave art at Creswell Crags, UK |journal=Journal of Archaeological Science |volume=32 |issue=11 |pages=1649–1655 |doi=10.1016/j.jas.2005.05.002}}</ref> Најранији докази о људском деловању у области Шефилда пронађени су у кањону Кресвел Крагс источно од града. У [[Гвоздено доба|гвозденом добу]] то подручје је постало најјужнија територија [[Пенинске планине|пенининског]] племена под називом [[Бриганти]]. Сматра се да је ово племе изградило неколико утврда у Шефилду и око њега.<ref name="VICKERS" /> Након одласка Римљана, област Шефилда можда је била јужни део [[Брити|британског]] краљевства [[Елмет]], а реке Шиф и Дон су део границе између овог краљевства и краљевства [[Мерција]].<ref>{{cite journal |last=Cox |first=Tony |year=2003 |title=The Ancient Kingdom of Elmet |journal=The Barwicker |volume=39 |page=43 |url=http://www.historyfiles.co.uk/FeaturesBritain/BritishElmet.htm |accessdate=17. 7. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091001181311/http://www.historyfiles.co.uk/FeaturesBritain/BritishElmet.htm |archive-date=01. 10. 2009 |url-status=dead }}</ref> Постепено, [[англи]]јски досељеници притиснули су се западно од краљевства [[Деира]]. О бритонском присуству у области Шефилда сведоче два насеља звана Велс и Велсвуд близу Шефилда.<ref>The word ''Wales'' derives from the Germanic word ''[[Walhaz]]'', and was originally used by the Anglo-Saxons to refer to the native Britons. In reference to the villages of Wales and Waleswood, [[Sidney Oldall Addy|S.O. Addy]], in his ''A Glossary of Words Used in the Neighbourhood of Sheffield'', p. 274, states "The Anglo-Saxon invaders or settlers called the old inhabitants or aborigines of this country wealas, or foreigners." See also, "Welsh" in {{cite book|title=[[Oxford English Dictionary]] |year=1989 |publisher=[[Clarendon Press]] |isbn=0-19-210019-X |last=Simpson|first= Jacqueline |last2=Roud|first2= Stephen }}</ref> Насеља која су расла и спојала се да формирају Шефилд, су међутим, из друге половине првог миленијума и имају [[Англосаксонци|англосаксонско]] и [[данелаг]]ског порекло.<ref name="VICKERS">{{Cite book |last=Vickers |first=J. Edward |title=Old Sheffield Town. An Historical Miscellany |year=1999 |edition=2nd |publisher=The Hallamshire Press Limited |isbn=1-874718-44-X }}</ref> У англосаксонским временима, област Шефилда је прешла границу између краљевстава [[Мерција|Мерције]] и [[Нортамбрија|Нортамбрије]]. [[Англосаксонски анали]] тврде да је предаја Енреда од Нортамбријт, [[Егберт од Весекса|Егберту из Весекса]] у засеоку Доре (сада предграђе Шефилда) [[829.]] године,<ref>In an entry dated 827, the ''[[Anglo-Saxon Chronicle]]'' states "Egbert led an army against the Northumbrians as far as Dore, where they met him, and offered terms of obedience and subjection, on the acceptance of which they returned home" ([http://mcllibrary.org/Anglo/part2.html transcription] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180413124643/http://mcllibrary.org/Anglo/part2.html |date=13. 4. 2018 }}). Most sources (for example Vickers, ''Old Sheffield Town'') state that the date given in the chronicle is incorrect, and that 829 is the more likely date for this event.</ref> кључни догађај уједињења енглеског краљевства под [[Династија Весекс|Кућом Весекса]].<ref>{{cite book|last=Fry|first=Plantagenet Somerset|title=The Kings & Queens of England & Scotland|year=1990|publisher=Grove Atlantic Press|isbn=0-8021-1386-9|authorlink=Plantagenet Somerset Fry|page=[https://archive.org/details/kingsqueensofeng00some/page/11 11]|url=https://archive.org/details/kingsqueensofeng00some/page/11}}</ref> Након [[Норманско освајање Енглеске|Норманског освајања Енглеске]], замак Шефилд је изграђен ради заштите локалних насеља, а развио се и мали град који је језгро модерног града. <ref>{{cite book|last=Hunter|first=Joseph|title= Hallamshire: The History and Topography of the Parish of Sheffield in the County of York|publisher=Lackington, Hughes, Harding, Mayor, and Jones|year=1819|pages=24–29|chapter=Sheffield under Roger de Busli and William de Lovetot}}</ref> До [[1296.]] године основано је пијаца на месту које се данас назива Касл сквер,<ref>{{cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/business-economy/markets/history-and-visits/history-of-the-markets-in-sheffield/markets-history---1700s-and-before |title=Markets history – 1700s and before |accessdate=7. 10. 2008 |publisher=Sheffield City Council |date=30. 4. 2008 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110611230740/http://www.sheffield.gov.uk/business-economy/markets/history-and-visits/history-of-the-markets-in-sheffield/markets-history---1700s-and-before |archivedate=11. 6. 2011 }}</ref> а Шефилд је након тога прерастао у мали трговачки град. У 14. веку, Шефилд је већ примећен по производњи ножева, као што је споменуто у књизи [[Џефри Чосер|Џефрија Чосера]] „[[Кентерберијске приче]]“<ref>[[Geoffrey Chaucer]] in [[The Reeve's Prologue and Tale|The Reeve's Tale]] from his book ''[[The Canterbury Tales]]'' wrote: "Ther was no man, for peril, dorste hym touche. A Sheffeld thwitel baar he in his hose. Round was his face, and camus was his nose"</ref>, а почетком 1600-их постао је главни центар производње прибора за јело у Енглеској ван Лондона, који је надгледала Компанија прибора за јело у Халамширу.<ref>{{cite book|last=Hey|first=David|title=Mesters to Masters: a History of the Company of Cutlers in Hallamshire|url=https://archive.org/details/mesterstomasters0000unse|editor-first=Clyde |editor-last=Binfield |editor2-first=David |editor2-last=Hey|publisher=Oxford University Press|year=1997|pages=[https://archive.org/details/mesterstomasters0000unse/page/12 12]–25|chapter=The Establishment of the Cutlers Company|isbn=0-19-828997-9}}</ref> Од 1570. до 1584. године, [[Мери Стјуарт|Мари]], краљица Шкота, била је затворена у дворцу Шефилд и имању Шефилд.<ref>{{cite book|last=Leader|first=John Daniel|title=Mary queen of Scots in captivity: a narrative of events from January 1569, to December, 1584, whilst George Earl of Shrewsbury was the guardian of the Scottish Queen|url=https://archive.org/details/maryqueenofscots00lead_0|publisher=Leader & Sons|year=1880|oclc=57701910|isbn=1-177-40664-0}}</ref> [[Датотека:Dale dike reservoir.jpg|мини|лево|Резервоар Дејл Дајк: првобитни зид бране овог резервоара је срушен 1864. године, што је проузроковало Великог шефилдску поплаву]] Током 1740-их откривен је облик челичног процеса који је омогућавао производњу челика бољег квалитета него што је то раније било могуће.<ref name="Tweedale1986">{{cite journal|doi=10.2307/3105143|last=Tweedale|first=Geoffrey|year=1986|title=Metallurgy and Technological Change: A Case Study of Sheffield Specialty Steel and America, 1830–1930|url=https://archive.org/details/sim_technology-and-culture_1986-04_27_2/page/189|jstor=3105143|journal=Technology and Culture|publisher=The Johns Hopkins University Press on behalf of the Society for the History of Technology|volume=27|issue=2|pages=189–222}}</ref> Отприлике у истом периоду развијена је техника за спајање танког плоче сребра на бакарниу полугу да би се добио сребрни премаз, који је постао широко познат као Шефилд плоча.<ref>{{cite book|last=Phillips|first=Helen L.|title=Oxford Dictionary of National Biography|edition=online|publisher=Oxford University Press|year=2004|chapter=Boulsover, Thomas (1705–1788)|doi=10.1093/ref:odnb/53918}}</ref> Ове иновације покренуле су раст Шефилда као индустријског града,<ref>{{cite book|last=Southall|first=Aidan William|title=The city in time and space|url=https://archive.org/details/citytimespace00sout_491|url-access=limited|publisher=Cambridge University Press|year=2000|pages=[https://archive.org/details/citytimespace00sout_491/page/n315 306]–419|chapter=The transformation of the city: from the Feudal to the Capitalist mode of production, and on to the apocalypse|isbn=0-521-78432-8}}</ref> али губитак неких важних извозних тржишта довео је до рецесије крајем 18. и почетком 19. века. Лоши услови резултирали су епидемијом колере у којој су 1832. године погинуле 402 особе<ref name="VICKERS"/> Становништво града нагло је расло током 19. века, повећавајући се са 60.095 у 1801. на 451.195 до 1901. године.<ref name="VICKERS" /> Железница Шефилд и Ротерам изграђена је 1838. године, повезујући два града. Град је основан као општина 1842. године, а статус града добио је 1893. године.<ref name="sheffield">{{cite web |title=History of Mayors & Lord Mayors in Sheffield |url=https://www.sheffield.gov.uk/home/your-city-council/mayor-history |website=sheffield.gov.uk |accessdate=30. 5. 2020}}</ref> Прилив људи довео је и до потражње за бољом водоснабдевањем, а на периферији града је изграђен низ нових резервоара. [[Датотека:Women of steel.jpg||мини|усправно|Статуа ''Жене од челика'']] Рушење бране на једном од ових резервоара 1864. године резултирало је Великом шефилдском поплавом, у којој је погинуло 270 људи, а девастирани су велики делови града.<ref>{{cite book|last=Harrison|first=Samuel|title=A complete history of the great flood at Sheffield on March 11 & 12, 1864|publisher=S. Harrison|year=1864|oclc=2905832|isbn=0-904293-01-7}}</ref> Раст популације довео је до изградње многих станова, који су заједно са загађењем из фабрика, инспирисали [[George Orwell|Џорџа Орвела]] да 1937. године напише: "Претпостављам да би Шефилд с правом могли назвати најружнијим градом у [[Стари свет|Старом свету]]".<ref>{{cite book |last=Orwell |first=George |authorlink=George Orwell |title=[[The Road to Wigan Pier]] |year=1937 |chapter=Chapter 7 |publisher=[[Victor Gollancz Ltd]]|page=[https://archive.org/details/roadtowiganpier0000orwe_c0p6/page/72 72] |isbn=0-905712-45-5}}</ref> [[Велика депресија]] погодила је град 1930-их, али како су међународне тензије расле и [[Други светски рат]] је постао неминован, Шефилдове фабрике челика биле су спремне да раде на производњи оружја и муниције за потребе рата . Као резултат тога, град је постао мета бомбардовања, од којих су се најтеже догодиле ноћи 12. и 15. децембра 1940. године, данас познате као Шефиелд Блиц. Град је био заштићен баражним балонима којима управљао РАФ Нортон .<ref>{{Cite web |url=https://sites.google.com/site/rafnortonaerodrome/ |title=Архивирана копија |access-date=30. 05. 2020 |archive-date=15. 10. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201015185815/https://sites.google.com/site/rafnortonaerodrome/ |url-status= }}</ref> Више од 660 живота је изгубљено, а многе зграде уништене.<ref>{{cite book|last=Walton|first=Mary|last2=Lamb|first2= Joseph Percy|title=Raiders over Sheffield: the story of the air raids of 12th & 15th December 1940|publisher=Sheffield City Libraries|year=1980|isbn=0-900660-55-4|oclc=7273086}}</ref> [[Датотека:Parkhill2.jpg|мини|лево|Станови на Парк Хилу]] Педесетих и шездесетих година прошлог века многе од градских страћара су срушене и замењени стамбеним комплексима као што су станови на ''Парк Хилу''. Велики делови центра града такође су очишћени како би се начинио нови систем путева.<ref name="VICKERS"/> Повећана аутоматизација и конкуренција из иностранства довели су до затварања многих челичана. Током 1980-их десио се најгори пад шефилдске индустрије, заједно са индустријом многих других области [[Велика Британија (острво)|Велике Британије]].<ref>{{cite book|last=Taylor|first=Ian R.|last2=Evans|first2= Karen |last3= Fraser|first3= Penny|title=A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England : a study in Manchester and Sheffield|publisher=Taylor & Francis|year=1996|pages=63–72|chapter=The catastrophic decline of Sheffield's industrial district|isbn=0-415-13829-9}}</ref> Зграда ''Медоухол'' шопинг центра која је направљена на месту некадашње челичане [[1990]]. године, створила је преко потребна радна места, али је и убрзавала пропадање центра града. Покушаји обнављања града започели су [[1991]]. године, када је град био домаћин [[Универзијада|Универзијаде]] , и када је почела изградња нових спортских објеката као што су ''Шефилд Арена'', ''Дон Вали стадион'' и спортског комплекса ''Пондс Форџ''.<ref name="VICKERS"/> Шефилд се брзо мења јер нови пројекти обнављају неке од запуштених делова града. Један од таквих, ''Пројект Срце града'', покренуо је низ јавних радова у центру града: ''Баште мира'' обновљене су [[1998]]. године, ''Миленијумске галерије'' отворене су у априлу [[2001]], ''Зимске баште'' у мају [[2003]]. године, а јавност простор за повезивање ове две области, ''Миленијумски трг'', отворен је у мају [[2006]]. године. Додатни догађаји укључују преуређивање Трга Шеф , испред обновљене железничке станице. На тргу се налази скулптура „The Cutting Edge“, коју је дизајнирао Si Applied Ltd<ref>{{cite web |url=http://public-art.shu.ac.uk/sheffield/kni420.html |title=SI (Chris Knight, Keith Tyssen and Brett Payne) with Keiko Mukaide 'Cutting Edge', 2006 |accessdate=15. 3. 2007 |work=Public Art Research Archive |publisher=Sheffield Hallam University |archive-url=https://web.archive.org/web/20110316114003/http://public-art.shu.ac.uk/sheffield/kni420.html |archive-date=16. 03. 2011 |url-status=dead }}</ref> и која је направљена од шефилдског челика. Шефилд је био посебно тешко погођен током поплава у Великој Британији 2007. и током „Великог смрзавања“ 2010. године. Многе значајне зграде као што су Медоухол и [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд вензде]]ј биле су поплавиле због близине река које теку кроз град. У 2010. години идентификовано је 5.000 објеката у Шефилду којима прети опасност од поплава. У 2012. години град је избегао још једну поплаву, упркос опсежном раду Агенције за животну средину на чишћењу локалних речних канала после поплава из 2007. године. Године 2014. Градски одбор Шефилда одобрио је планове за даље смањивање могућности поплава усвајањем планова за повећање водостаја на притокама реке Дон.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-england-south-yorkshire-29245851|title=£55m flood scheme plans backed|date=17. 9. 2014|work=BBC News|accessdate=2. 1. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190106214822/https://www.bbc.com/news/uk-england-south-yorkshire-29245851|archive-date=6. 1. 2019|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/289379/River_Don_Catchment_Flood_Management_Plan.pdf|title=River Don Catchment Flood Management Plan|date=децембар 2010|website=assets.publishing.service.gov.uk|accessdate=2. 1. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190103004919/https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/289379/River_Don_Catchment_Flood_Management_Plan.pdf|archive-date=3. 1. 2019|url-status=live}}</ref> Од 2012. године воде се спорови између градског одбора и становника око судбине 36.000 стабала дрвећа са аутопутева, при чему је 4.000 посечено као део плана за одржавање градских улица.<ref>{{Cite web|last=Kirby|first=Dean|url=https://www.independent.co.uk/environment/sheffield-residents-in-bitter-row-with-council-over-tree-felling-proposals-a6698471.html|title=Sheffield residents are involved bitter row with the council over tree-felling|work=The Independent|accessdate=17. 11. 2015|date=17. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151118085113/http://www.independent.co.uk/environment/sheffield-residents-in-bitter-row-with-council-over-tree-felling-proposals-a6698471.html|archive-date=18. 11. 2015|url-status=live}}</ref> Међутим, постоје планови за одржавање аутопута како би се засадила сва посечена стабла у граду, укључујући и она која су давно посечена а нова нису засађена.<ref>{{cite web|title=New trees take root on Sheffield highways|url=http://www.sheffieldnewsroom.co.uk/newstreettreestakeroot/|website=Sheffield News Room|publisher=Sheffield News Room|accessdate=6. 2. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180207005324/http://www.sheffieldnewsroom.co.uk/newstreettreestakeroot/|archivedate=7. 2. 2018|url-status=dead}}</ref> ==Управа== [[Датотека:PeaceGdnsSheffd.jpg|мини|десно|усправно=1.35|alt=View across a garden containing people enjoying a sunny day towards a large Victorian building with a clock tower|Градска скупштина]] Шефилдом, на локалном нивоу, управља Градски одбор Шефилда. Састоји се од 84 одборника изабраних за заступање 28 градских изборних јединица: три одборника по јединици. Након локалних избора 2016. године, расподела мандата у одборима је [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|лабуристи]] 56, либерални демократи 20, Зелена странка 4 и [[Странка за независност Уједињеног Краљевства|УКИП]] 4. Град такође има лорда градоначелника, иако је то сада само церемонијална позиција, у прошлости је имала знатан ауторитет, извршна овлашћења за финансије и послове градског одбора. Већи део своје историје Одбор је контролисала Лабуристичка странка, и били су познати по својим [[Левица|левичарским]] симпатијама. Током 1980-их, када је градски одбор Шефилда водио Дејвид Бланкет, подручје је добило епитет "Социјалистичка република Јужни Јоркшир".<ref>{{cite book|last=Price|first=David|title=Sheffield Troublemakers: Rebels and Radicals in Sheffield History|publisher=Phillimore & Co. Ltd|year=2008|pages=149–160|chapter=Blunkett and the Socialist Republic of South Yorkshire|isbn=978-1-86077-569-7}}</ref> Међутим, либерални демократи контролисали су Одбор између 1999. и 2001. године, и поново преузели контролу од 2008. до 2011. године. Већином објеката у власништву Одбора управљају независни добротворни фондови. Шефилд Интернашнал Венјус управља многим градским спортским и забавним садржајима, укључујући Шефилд Арену и Енглески институт за спорт. Музеји Шефилда и Фонд шефилдских индустријских музеја брину се о галеријама и музејима у власништву Одбора.<ref>{{cite web |url=http://www.museums-sheffield.org.uk/coresite/html/background.asp |title=Introducing Museums Sheffield |work=Museums Sheffield website |publisher=Sheffield Galleries & Museums Trust |accessdate=21. 7. 2009 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090621014917/http://www.museums-sheffield.org.uk/coresite/html/background.asp |archivedate=21. 06. 2009 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.simt.co.uk/about|title=About SIMT|work=Sheffield Industrial Museums Trust website|publisher=Sheffield Industrial Museums Trust|accessdate=15. 7. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100814134606/http://www.simt.co.uk/about|archive-date=14. 08. 2010|url-status=dead}}</ref> Град даје пет чланова парламента у [[Дом комуна|Доњи дом]], а шестог члана парламента за Пенистон и Стоксбриџ који представљају Шефилд и и Барнсли.<ref>{{cite web|last=Harston|first=Jonathan G.|title=Sheffield Parliamentary Boundary Review|url=http://mdfs.net/User/JGH/Docs/Politics/ParlReview/per2.htm|work=MDFS|publisher=Jonathan G. Harston|accessdate=18. 7. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20101229214632/http://mdfs.net/User/JGH/Docs/Politics/ParlReview/per2.htm|archive-date=29. 12. 2010|url-status=dead}}</ref> Бивши потпредседник владе Ник Клег био је посланик из Шефилда и представљао је Шефилд Халам. == Географија == Шефилд се налази на {{Coord|53|23|N|1|28|W|type:city_region:GB}}. Смештен је непосредно поред Ротерама, од ког га је делом раздвојио аутопут М1. Иако градско насењње Барнсли такође граничи са Шефилдом на северу, сам град је удаљен неколико километара. Јужну и западну границу град дели са [[Дарбишир]]ом. У првој половини 20. века Шефилд је проширио своје границе јужно до Дарбишира анексирајући низ села,<ref name="derbyshire_expansion">{{cite web |url=http://mdfs.net/Docs/Sheffield/Borders/ |title=The borders of Sheffield from 1843 to 1994 |accessdate=26. 12. 2005 |last=Harston |first=Jonathan G. |year=2005 |publisher=MDFS |archive-url=https://web.archive.org/web/20060327011104/http://www.mdfs.net/Docs/Sheffield/Borders/ |archive-date=27. 3. 2006 |url-status=dead }}</ref> међу којима су Тотли, Доре и подручје које је данас познато као Мосбороу Тауншип. Непосредно западно од града налазе се национални парк Пик дистрикт и планински крај Пенин, док низије Јужног Јоркшир Колфилда леже на истоку. Шефилд је географски разнолик град.<ref name="GEO_diverse">{{cite web |url=http://www.greenstructureplanning.eu/COSTC11/sheffield.htm |title=Greenstructure and Urban Planning – Case Study – Sheffield, UK |accessdate=17. 7. 2010 |work=Greenstructures and Urban Planning |publisher=European Cooperation in the field of Scientific and Technical Research |archiveurl = https://web.archive.org/web/20071229084359/http://www.map21ltd.com/COSTC11/sheffield-case.htm |archivedate=29. 12. 2007}}</ref> Лежи у источном подножју Пенинских планина,<ref>{{cite web |title=A Short History of Sheffield |url=https://www.sheffield.gov.uk/content/dam/sheffield/docs/libraries-and-archives/archives-and-local-studies/research/Short-History--PDF--428-KB-.pdf |website=Sheffield City Council |publisher=Sheffield City Council |accessdate=20. 8. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190820100137/https://www.sheffield.gov.uk/content/dam/sheffield/docs/libraries-and-archives/archives-and-local-studies/research/Short-History--PDF--428-KB-.pdf |archive-date=20. 8. 2019 |url-status=live }}</ref> гнезди се у природном амфитеатру направљеном од неколико брда<ref name="number of hills">It is often stated that Sheffield is built on seven hills (for an example, see [[George Orwell]]'s ''[[The Road to Wigan Pier]]''). However, [http://mdfs.net/Docs/Sheffield/Hills/ a study by J.G.Harston] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110225034634/http://mdfs.net/Docs/Sheffield/Hills/ |date=25. 2. 2011 }} found there to be eight.</ref> и ушћа пет река: [[Дон (река у Енглеској)|Дон]], Шиф, Ривелин, Локсли и Потер. Као такав, велики део града је изграђен на падинама са погледом на средиште града или према природи. Улица Блејк, у области поштанских бројева С6, трећа је најстрмија стамбена улица у Енглеској, са нагибом од 16.6°.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-38568893|title=Where is England's steepest street?|last=Meierhans|first=Jennifer|date=19. 3. 2017|work=BBC News|accessdate=19. 3. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170319021931/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-38568893|archive-date=19. 3. 2017|url-status=live}}</ref> Најнижа тачка града налази се на само 29 метара надморске висине у близини ливада Блакбурн, док су неки делови града на више од 500 метара. Највиша тачка износи 548 метара код Хај Стонса, близу брда Марџери. Међутим, 79% стамбеног простора у граду налази се између 100 и 200 метара надморске висине.<ref>{{cite web|url=http://www.map21ltd.com/COSTC11/arb-sheff.htm |title=Sheffield Metropolitan District – Major Greenspace and other Land Use Statistics|last=Beer|first=A. R.|year=2000|work=Greenstructure and Greenspace in Urban Planning|publisher=Map21 Ltd.|accessdate=19. 7. 2009 |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080104062412/http://www.map21ltd.com/COSTC11/arb-sheff.htm |archivedate=4. 1. 2008}}</ref> Процењен да има око 4,5 милиона стабала,<ref name="GEO_treecount"/> Шефилд има више стабала по особи него било који други град у Европи, а Градско одбор Шефилда тврди да је најзеленији град у Енглеској.<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/tourist-information/visitor-attractions/green-spaces-gardens|title=Gardens and Open Spaces|publisher=Sheffield City Council|accessdate=28. 9. 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110611231238/http://www.sheffield.gov.uk/out--about/tourist-information/visitor-attractions/green-spaces-gardens|archivedate=11. 6. 2011}}</ref> Тврдња је ојачана када је победио на такмичењу ''Entente Florale'' 2005. године. Са више од 250 паркова, шума и вртова, има преко 170 шума (покривају 28,3 km²), 78 јавних паркова (покривају 18,3 km²) и 10 јавних вртова. Када додамо 134,7 km² националног парка и 10,9 km² водених површина, то значи да је 61% града зеленило. Упркос томе, око 64% ​​домаћинстава из Шефилда живи даље од 300 метара од најближег зеленог простора, мада је приступ бољи у мање имућним четвртима широм града.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/j.landurbplan.2007.04.004 |last=Barbosa|first= O|last2= Tratalos|first2= Jamie A.|last3= Armsworth|first3= Paul R.|last4= Davies |first4=Richard G.|last5= Fuller |first5=Richard A.|last6= Johnson|first6= Pat |last7=Gaston |first7=Kevin J. |year=2007|title=Who benefits from access to green space? A case study from Sheffield, UK. |journal=Landscape and Urban Planning |volume=83 |issue=2–3 |pages=187–195}}</ref> Шефилд такође има веома широку разноликост станишта, у поређењу са било којим градом у Великој Британији: урбаним, шумовитим, пољопривредним и обрадивим земљиштем, мочварама, ливадама и стаништима са слатком водом. Постоји шест области у граду које су означене као места од посебног научног интереса.<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands/about-the-trees--woodlands-section|title=About Us – Trees & Woodlands Section|publisher=Sheffield City Council|accessdate=21. 7. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100209051213/http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands/about-the-trees--woodlands-section|archivedate=9. 2. 2010}}</ref> Садашње границе града постављене су 1974. године (уз благу модификацију 1994), када је бивши округ Шефилд спојен са урбаним округом Стоксбриџ и два округа из руралног округа Вортли. Ово подручје обухвата значајан део села који окружује главну урбану регију. Отприлике трећина Шефилда налази се у националном парку Пик дистрикт. Ниједан други енглески град није имао делове националног парка унутар своје границе,<ref>{{cite web|url=http://www.peakdistrict.gov.uk/index/news/news-display-page.htm?id=19530|title=New village officer will boost rural communities|date=22. 6. 2009|publisher=Peak District National Park Authority|accessdate=7. 8. 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110720112718/http://www.peakdistrict.gov.uk/index/news/news-display-page.htm?id=19530|archivedate=20. 7. 2011}}</ref> до стварања дела националног парка Саут Даунс у марту 2010. године унутар [[Брајтон и Хоув|Брајтона и Хоува]]. ===Клима=== Као и у остатку Уједињеног Краљевства, клима у Шефилду је углавном [[Умерена клима|умерена]]. Пенинске планине западно од града могу створити хладно, тмурно и влажно окружење, али пружају и заклон од преовлађујућих западних ветрова, бацајући „кишну сенку“ на читаво подручје.<ref name="Met NE England">{{cite web|url=http://www.metoffice.gov.uk/climate/uk/ne/|title=North East England: climate|publisher=Met Office|accessdate=18. 7. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131105223816/http://www.metoffice.gov.uk/climate/uk/ne/|archivedate=5. 11. 2013}}</ref> Између 1971. и 2000. године у Шефилду је просечно падало 824,7 милиметара кише годишње. Децембар је био најкишовитији месец са 91,9 милиметара, а јул најсушнији са 51,0 милиметара. Јули је такође био најтоплији месец, са просечном максималном температуром од 20,8&nbsp;°C . Највиша температура икад забележена у граду Шефилду била је 35,6&nbsp;°C , 25. јула 2019. године.<ref>{{cite web|url= https://www.metoffice.gov.uk/binaries/content/assets/metofficegovuk/pdf/weather/learn-about/uk-past-events/interesting/2019/2019_007_july_heatwave.pdf|title= Record breaking heat-wave July 2019|date=25. 7. 2019|website= Met Office|publisher= Met Office|accessdate=1. 8. 2019|archive-url= https://web.archive.org/web/20190801170353/https://www.metoffice.gov.uk/binaries/content/assets/metofficegovuk/pdf/weather/learn-about/uk-past-events/interesting/2019/2019_007_july_heatwave.pdf|archive-date=1. 8. 2019|url-status= live}}</ref> Средња минимална температура у јануару и фебруару била је 1,6&nbsp;°C,<ref>{{cite web |url=http://www.metoffice.gov.uk/public/weather/climate/gcqzwt994 |title=Sheffield 1981–2010 averages |accessdate=23. 10. 2015 |publisher=Met Office |archive-url=https://web.archive.org/web/20151222162108/http://www.metoffice.gov.uk/public/weather/climate/gcqzwt994 |archive-date=22. 12. 2015 |url-status=live }}</ref> иако најниже температуре забележене у овим месецима могу бити између -10 и -15&nbsp;°C, мада од 1960. године температура никада није пала испод -9,2&nbsp;°C,<ref>{{cite web | publisher = [[KNMI (institute)|KNMI]] | url = http://eca.knmi.nl/utils/monitordetail.php?seasonid=7&year=1982&indexid=TNn&stationid=1848 | title = 1982 temperature | access-date=8. 11. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120605185326/http://eca.knmi.nl/utils/monitordetail.php?seasonid=7&year=1982&indexid=TNn&stationid=1848 | archive-date=5. 6. 2012 | url-status = live }}</ref> сугеришући да урбанизација око места Вестон Парк током друге половине 20. века можда спречила пад температура испод -10&nbsp;°C. Најнижа температура која је забележена последњих година била је -8,2&nbsp;°C.<ref>{{cite web | publisher = [[UKMO]] | url = http://metofficenews.wordpress.com/2010/12/21/ | title = 2010 temperature | access-date=8. 11. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120120050250/http://metofficenews.wordpress.com/2010/12/21/ | archive-date=20. 1. 2012 | url-status = live }}</ref> (Напомена: Званична статистика метеоролошке станице Вестон Парк, која се такође може видети у Централној библиотеци Шефилда, има температуру од -8,7&nbsp;°C , забележену 20. децембра, и наводи да је то најнижа децембарска температура од 1981) Најнижа температура икад забележена у граду Шефилду у Вестон Парку од 1882. године од када се бележе подаци, била је -14.6&nbsp;°C , регистрована у фебруару 1895.<ref>{{cite web|title=Coldest night in Sheffield’s winter marked last month|url=https://www.sheffieldtelegraph.co.uk/news/coldest-night-in-sheffield-s-winter-marked-last-month-1-7135746|website=Sheffield Telegraph|publisher=Sheffield Telegraph|accessdate=29. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180430045516/https://www.sheffieldtelegraph.co.uk/news/coldest-night-in-sheffield-s-winter-marked-last-month-1-7135746|archive-date=30. 4. 2018|url-status=dead}}</ref> Најнижа дневна максимална температура у граду од када се бележи је -5,6&nbsp;°C, такође забележена у фебруару 1895. Недавно је забележен −4,4&nbsp;°C као најнижи дневни максимум у Вестон Парку , 20. децембра 2010. године (из статистике метеоролошке станице Вестон Парк, која се такође може видети у Централној библиотеци Шефилд.) У просеку, током зимских месеци од децембра до марта, прође 67 дана током којих се догађа приземни мраз.<ref name="Met NE England" /> {{Weather box |name=Sheffield weatherbox |location = Sheffield Cdl, elevation: {{convert|131|m|ft|0|abbr=on}}, 1981–2010 normals, extremes 1960–present |metric first = Yes |single line = Yes |Jan record high C = 14.9 |Feb record high C = 18.2 |Mar record high C = 23.3 |Apr record high C = 26.4 |May record high C = 28.2 |Jun record high C = 30.7 |Jul record high C = 35.6 |Aug record high C = 34.3 |Sep record high C = 28.4 |Oct record high C = 25.7 |Nov record high C = 17.6 |Dec record high C = 17.6 |Jan high C = 6.8 |Feb high C = 7.1 |Mar high C = 9.8 |Apr high C = 12.5 |May high C = 16.1 |Jun high C = 18.8 |Jul high C = 21.1 |Aug high C = 20.6 |Sep high C = 17.7 |Oct high C = 13.5 |Nov high C = 9.5 |Dec high C = 6.9 |year high C = 13.4 |Jan mean C = 4.4 |Feb mean C = 4.4 |Mar mean C = 6.6 |Apr mean C = 8.7 |May mean C = 11.8 |Jun mean C = 14.7 |Jul mean C = 16.9 |Aug mean C = 16.5 |Sep mean C = 14.0 |Oct mean C = 10.5 |Nov mean C = 7.0 |Dec mean C = 4.6 |year mean C = 10.0 |Jan low C = 1.9 |Feb low C = 1.7 |Mar low C = 3.3 |Apr low C = 4.8 |May low C = 7.5 |Jun low C = 10.5 |Jul low C = 12.7 |Aug low C = 12.4 |Sep low C = 10.3 |Oct low C = 7.5 |Nov low C = 4.5 |Dec low C = 2.3 |year low C = 6.6 |Jan record low C = -9.2 |Feb record low C = -8.3 |Mar record low C = -8.3 |Apr record low C = -6.6 |May record low C = -0.7 |Jun record low C = 1.4 |Jul record low C = 3.9 |Aug record low C = 4.2 |Sep record low C = 1.9 |Oct record low C = -4.1 |Nov record low C = -7.2 |Dec record low C = -9.1 |precipitation colour = green |Jan precipitation mm = 83.4 |Feb precipitation mm = 60.4 |Mar precipitation mm = 63.4 |Apr precipitation mm = 65.5 |May precipitation mm = 53.8 |Jun precipitation mm = 75.6 |Jul precipitation mm = 56.0 |Aug precipitation mm = 65.3 |Sep precipitation mm = 63.8 |Oct precipitation mm = 81.2 |Nov precipitation mm = 79.4 |Dec precipitation mm = 86.7 |year precipitation mm = 834.6 |unit rain days = 1.0 mm |Jan rain days = 13.4 |Feb rain days = 10.5 |Mar rain days = 12.3 |Apr rain days = 10.3 |May rain days = 9.6 |Jun rain days = 9.1 |Jul rain days = 9.2 |Aug rain days = 9.9 |Sep rain days = 8.9 |Oct rain days = 12.7 |Nov rain days = 12.6 |Dec rain days = 13.0 |year rain days = 131.6 |Jan sun = 45.2 |Feb sun = 68.3 |Mar sun = 111.9 |Apr sun = 144.0 |May sun = 190.9 |Jun sun = 179.5 |Jul sun = 199.5 |Aug sun = 185.0 |Sep sun = 136.2 |Oct sun = 90.7 |Nov sun = 53.7 |Dec sun = 40.0 |year sun = 1444.9 | Jan uv = 0 | Feb uv = 1 | Mar uv = 2 | Apr uv = 4 | May uv = 5 | Jun uv = 6 | Jul uv = 6 | Aug uv = 5 | Sep uv = 4 | Oct uv = 2 | Nov uv = 1 | Dec uv = 0 |source 1 = [[Met Office]]<ref name="Met Averages">{{cite web |url=https://www.metoffice.gov.uk/public/weather/climate/gcqzwq04e|title= Sheffield 1981–2010 averages |accessdate=26. 4. 2018|publisher=Met Office}}</ref> |source 2 = [[Royal Netherlands Meteorological Institute|KNMI]]<ref>{{cite web| url =http://eca.knmi.nl/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php| title =Sheffield extreme values| accessdate =8. 11. 2011| publisher =[[KNMI (institute)|KNMI]]| archive-date =02. 02. 2018| archive-url =https://web.archive.org/web/20180202192334/http://eca.knmi.nl/indicesextremes/customquerytimeseriesplots.php| url-status =}}</ref><ref>{{cite web| url =http://eca.knmi.nl/utils/mapserver/climatology.php?indexcat=**&indexid=TXx&periodidselect=1981-2010&seasonid=0&scalelogidselect=no&CMD=ZOOM_IN#bottom| title =Sheffield 1981–2010 mean maximum and minimum values| accessdate =31. 12. 2017| publisher =[[KNMI (institute)|KNMI]]| archive-date =16. 04. 2021| archive-url =https://web.archive.org/web/20210416135950/https://eca.knmi.nl/utils/mapserver/climatology.php?indexcat=**&indexid=TXx&periodidselect=1981-2010&seasonid=0&scalelogidselect=no&CMD=ZOOM_IN#bottom| url-status =}}</ref> and WeatherAtlas<ref name="Weather-Atlas">{{cite web |url=https://www.weather-atlas.com/en/united-kingdom/sheffield-climate#uv_index |title=Monthly weather forecast and Climate – Sheffield, United Kingdom|accessdate=23. 9. 2019|publisher=Weather Atlas}}</ref> }} Временска станица Вестон Парк, основана 1882. године, једна је од најстаријих временских станица у Уједињеном Краљевству. Она бележи време више од 125 година, а извештај из 2008. показао је да се клима Шефилда загрева брже него икад, с тим што су 1990. и 2006. биле најтоплије године у евиденцији. У сарадњи са Стокхолмским институтом за животну средину, Шефилд је развио отисак угљеника (на основу података о потрошњи из 2004/05) од 5,798,361 тона годишње. Ово се упоређује са укупним отиском угљеника у Великој Британији од 698,568,010 тона годишње. Фактори који имају највећи утицај су становање (34%), превоз (25%), потрошачи (11%), приватне услуге (9%), јавне услуге (8%), храна (8%) и капиталне инвестиције (5% ).).<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/environment/climate-change|title=Sheffield's Carbon Footprint|publisher=Sheffield City Council|accessdate=16. 9. 2009|url status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090504162247/http://www.sheffield.gov.uk/environment/climate-change|archivedate=4. 5. 2009}}</ref> Градски одбор Шефилда потписало је кампању 10:10.<ref name="planet">{{cite web|url=http://sheffieldismyplanet.co.uk/|title=Sheffield Is My Planet|work=Sheffield Is My Planet|publisher=Sheffield City Council|accessdate=7. 7. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100715215152/http://sheffieldismyplanet.co.uk/|archivedate=15. 7. 2010|url-status=dead}}</ref> ===Зелени појас=== Шефилд се налази у оквиру зеленог појаса који се протеже на околне округе и има улогу да смањи ширење урбаних подручја, спречи градове и подручја у урбанистичкој околини Шефилда од даљег приближавања, заштити идентитет одлазећих заједница, охрабри поновно коришћење [[Браунфилд локација]] и сачува околна села. То се постиже ограничавањем непримереног уређења унутар одређених подручја и наметањем строжих услова за дозвољену градњу.<ref name="belt1">{{cite web|title=Green Belt Review|url=https://www.sheffield.gov.uk/content/sheffield/home/planning-development/green-belt-review.html|website=www.sheffield.gov.uk|access-date=24. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180322143056/https://www.sheffield.gov.uk/content/sheffield/home/planning-development/green-belt-review.html|archive-date=22. 3. 2018|url-status=live}}</ref><ref name="belt2">{{cite web|title=Adopted Sheffield Local Plan|url=https://www.sheffield.gov.uk/content/sheffield/home/planning-development/sheffield-plan.html|website=www.sheffield.gov.uk|access-date=24. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180322143241/https://www.sheffield.gov.uk/content/sheffield/home/planning-development/sheffield-plan.html|archive-date=22. 3. 2018|url-status=live}}</ref> Главно градско подручје и већа села у општини изузети су од подручја зеленог појаса, али околна мања села, засеоци и рурална подручја су „обасути“ ознаком. Додатни циљ зеленог појаса је подстицање интереса за рекреацију и слободно време,<ref name="belt1"/> на многим садржајима руралног пејзажа. ===Насеља=== Шефилд се састоји од многих предграђа и насеља, од којих су се многа развила из села или засеока који су с растом града апсорбирани у Шефилд. Ове историјске области у великој мери игноришу модерне административне и политичке поделе града. Уместо тога он је подељено у 28 изборних јединица, а свака јединица углавном покрива 4–6 подручја.<ref>{{cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/elections/ward-boundaries |title=Sheffield's Ward Boundaries |accessdate=29. 12. 2005 |publisher=Sheffield City Council |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20051103102934/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/elections/ward-boundaries |archivedate=3. 11. 2005 }}</ref> Ти изборни одбори групирани су у шест парламентарних изборних јединица. Шефилд је углавном нема парохије, али Бредфилд и Еклсфилд имају парохијске одборе а Стоксбриџ има градски одбор.<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/elections/types-of-elections|title=Types of Elections|publisher=Sheffield City Council|accessdate=21. 7. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090725005232/http://www.sheffield.gov.uk/your-city-council/elections/types-of-elections|archivedate=25. 7. 2009}}</ref> [[Датотека:Sheffield wide from Meersbrook Park.jpg|центар|1000px|Панорама Шефилда]] == Становништво == {{Historical populations |title = Промена броја популацције |type = UK |footnote =<ref>{{cite web |url=http://www.visionofbritain.org.uk/data_cube_page.jsp?data_theme=T_POP&data_cube=N_TOT_POP&u_id=10076882&c_id=10001043&add=N |title=Sheffield District: Total Population |accessdate=16. 8. 2009 |work=A Vision of Britain Through Time |publisher=Great Britain Historical GIS Project |archive-url=https://web.archive.org/web/20110628202826/http://www.visionofbritain.org.uk/data_cube_page.jsp?data_theme=T_POP&data_cube=N_TOT_POP&u_id=10076882&c_id=10001043&add=N |archive-date=28. 6. 2011 |url-status=live }}</ref> |1801 |60095 |1821 |84540 |1841 |134599 |1861 |219634 |1881 |335953 |1901 |451195 |1921 |543336 |1941 |569884 |1951 |577050 |1961 |574915 |1971 |572794 |1981 |530844 |1991 |528708 |2001 |513234 |2011 |551800 }} Попис становништва Уједињеног Краљевства 2001. године известио је да је број становника у Шефилду 513.234, што је пад од 2% у односу на попис из 1991. године.<ref name="Sheffield 2001">{{cite web |url=http://www.neighbourhood.statistics.gov.uk/dissemination/LeadAreaSearch.do?a=7&c=&i=1001&m=0&enc=1&areaSearchText=sheffield&areaSearchType=13&extendedList=true&searchAreas=Search |title=Sheffield (Local Authority) |author=United Kingdom Census 2001 |publisher=Office for National Statistics |accessdate=11. 7. 2007 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071013184904/http://neighbourhood.statistics.gov.uk/dissemination/LeadAreaSearch.do?a=7&c=&i=1001&m=0&enc=1&areaSearchText=sheffield&areaSearchType=13&extendedList=true&searchAreas=Search |archivedate=13. 10. 2007}}</ref> Град је део ширег урбаног подручја Шефилда, који има 640.720 становника.<ref name="SUA 2001">{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/StatBase/Expodata/Spreadsheets/D8271.xls|title=Usual Resident population: Census 2001, Key statistics for urban areas|publisher=Office for National Statistics|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110628203914/http://www.statistics.gov.uk/statbase/Expodata/Spreadsheets/D8271.xls|archivedate=28. 6. 2011|format=XLS File}}</ref> У 2011. години расни састав становништва Шефилда био је 84% [[белац]]а (81% [[Бели Британци|Белих Британаца]], 0,5% Белих Ираца, 0,1% Рома или Ирских путника, 2,3% Осталих Белих), 2,4% мешовите расе (1,0% бели и црни Карибијци, 0,2% бели и црни Африканци, 0,6% белци и Азијци, 0,6% остале мешовити), 8% азијских раса (1,1% индијске, 4% пакистанске, 0,6% бангладешке, 1,3% кинеске, 1,0% остале азијске), 3,6% [[црнци]](2,1%) Африканци, 1% Карибијци, 0,5% Остали црнци), 1,5% Арапи и 0,7% друге етничке групе. У погледу религије, 53% становништва су хришћани, 6% је муслимани, 0,6% су хиндуисти, 0,4% будисти, 0,2% сики, 0,1% Јевреји, 0,4% припадају другој религији, 31% немају религију и 7% нису изразили своју религију.<ref>{{cite web |url=http://www.ons.gov.uk/ons/rel/census/2011-census/key-statistics-for-local-authorities-in-england-and-wales/rft-table-ks209ew.xls |title=2011 Census: Religion, local authorities in England and Wales |accessdate=12. 12. 2012 |work=United Kingdom Census 2011 |publisher=Office for National Statistics |archive-url=https://web.archive.org/web/20130126035854/http://www.ons.gov.uk/ons/rel/census/2011-census/key-statistics-for-local-authorities-in-england-and-wales/rft-table-ks209ew.xls |archive-date=26. 1. 2013 |url-status=live }}</ref> Највећа групу чине млади од 20 до 24 године (9%) због велике студентске популације.<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/StatBase/ssdataset.asp?vlnk=9585&Pos=&ColRank=1&Rank=128 |title=Mid-2005 Population Estimates; Quinary age groups and sex for Primary Care Organisations (PCOs) for England; estimated resident population (experimental). On boundaries as of 1 October 2006 |accessdate=2. 4. 2007 |work=National Statistics |publisher=Office for National Statistics |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071030212733/http://www.statistics.gov.uk/StatBase/ssdataset.asp?vlnk=9585&Pos=&ColRank=1&Rank=128 |archivedate=30. 10. 2007}}</ref> Становништво Шефилда достигло је врхунац 1951. године са 577.050 и од тада континуирано опада. Међутим, процена становништва средином 2007. године била је 530.300, што представља повећање од око 17.000 становника од 2001. године<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|title=Population estimates for UK, England and Wales, Scotland and Northern Ireland|work=National Statistics Online|publisher=Office for National Statistics|accessdate=22. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081216083533/http://www.statistics.gov.uk/statbase/Product.asp?vlnk=15106|archive-date=16. 12. 2008|url-status=live}}</ref> Иако је град, Шефилд је незванично познат као "највеће село у Енглеској",<ref name="BaldwinBottomsWalker">{{cite book|title=The urban criminal: a study in Sheffield|volume=159|series=Social science paperbacks|last=Baldwin|first= John|last2= Bottoms|first2= A.E|last3= Walker|first3= Monica A.|publisher=Taylor &amp; Francis|year=1976|isbn=978-0-422-74870-4|page=47}}</ref> <ref name="Binfield">{{cite book|title=The History of the City of Sheffield, 1843–1993: Society|volume=2|editor-first=Clyde |editor-last=Binfield|publisher=Sheffield Academic Press|year=1993|isbn=978-1-85075-431-2|page=5}}</ref> <ref name="BurgoyneClark">{{cite book|title=Making a go of it: a study of stepfamilies in Sheffield|url=https://archive.org/details/makinggoofitstud0000burg|last=Burgoyne|first= Jacqueline Lesley|last2= Clark|first2= David|publisher=Routledge|year=1984|isbn=978-0-7102-0318-2|page=[https://archive.org/details/makinggoofitstud0000burg/page/45 45]}}</ref> због комбинације топографске изолације и демографске стабилности.<ref name="BaldwinBottomsWalker" /> Релативно је географски изолован, одсечен је од других места обручима брда.<ref name="Hampton">{{cite book|title=Democracy and community: a study of politics in Sheffield|last=Hampton|first=William A.|publisher=Oxford University Press|year=1970|page=[https://archive.org/details/democracycommuni00hamp/page/28 28]|isbn=0-19-215321-8|url=https://archive.org/details/democracycommuni00hamp/page/28}}</ref> <ref name="TaylorEvansFraser">{{cite book|title=A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England : a study in Manchester and Sheffield|url=https://archive.org/details/taletwocitiesglo00evan|url-access=limited|series=International library of sociology|last=Taylor|first= Ian R.|last2= Evans|first2= Karen |last3=Fraser|first3= Penny|publisher=Routledge|year=1996|isbn=978-0-415-13828-4|pages=[https://archive.org/details/taletwocitiesglo00evan/page/n50 28], 87–88}}</ref> Локални фолклор инсистира на томе да је, попут Рима, Шефилд изграђен "на седам брда".<ref name="TaylorEvansFraser" /> Земљиште око Шефилда било је неприкладно за индустријску употребу,<ref name="BaldwinBottomsWalker" /> и сада је укључено у неколико заштићених подручја зеленог појаса. <ref name="Mann">{{cite book|title=An approach to urban sociology|series=International library of sociology and social reconstruction|first=Peter H.|last=Mann|edition=2nd|publisher=Taylor &amp; Francis|year=1965|isbn=978-0-7100-3453-3|page=[https://archive.org/details/approachtourbans0000mann_v1t8/page/91 91]|url=https://archive.org/details/approachtourbans0000mann_v1t8/page/91}}</ref> Ови топографски фактори су ограничили ширење урбаних подручја ,<ref name="Mann" /> резултирајући релативно стабилном величином становништва и ниским степеном мобилности. ==Економија== [[Датотека:St Pauls Place Sheffield.png|мини|лево|усправно|alt=St Paul's Tower, a new, mixed use development which forms part of the St Paul's Place development. In the top left corner is the Main St Paul's tower itself. Below it is the Tower 2, connected to the main tower but half the height. To the right is another office building in the same development. All have been completed within the last 5 years and represent some of the newest architecture in the city.|Ст. Пол Плејс, и. Кула Ст. Пола, највиша зграда у Шефилду]] {|class="infobox" |- ! style="background:#ccf; width:27em; text-align:center;" colspan="3"|Профил рада |- ||Укупан број запослених||255,700 |- ||Пуно радно време||168,000||65.7% |- ||Скраћено радно време||87,700||34.3% |- ||Производња||31,800||12.4% |- ||Грађевински радови||8,500||3.3% |- ||Услуге||214,900||84.1% |- |style="left-padding: 20pt"|Дистрибуција, хотели и ресторани||58,800||23.0% |- |style="left-padding: 20pt"|Транспорт и комуникације||14,200||5.5% |- |style="left-padding: 20pt"|Финансије, IT, остале пословне активности||51,800||20.2% |- |style="left-padding: 20pt"|Јавни администратор, образовање и здравство||77,500||30.3% |- |style="left-padding: 20pt"|Остале услуге||12,700||5.0% |- |style="left-padding: 20pt"|Туризам||18,400||7.2% |} Након дугогодишњег пада, економија у Шефилду пролази кроз снажан препород. Студија финансијског планирања Барклиз банке за 2004. годину<ref>{{cite news |title=Wealth hotspots 'outside London' |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3871857.stm |work=BBC News |date=7. 7. 2004 |accessdate=4. 1. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100711214408/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3871857.stm |archive-date=11. 7. 2010 |url-status=live }}</ref> открила је да је 2003. године округ Халам у Шефилду је био подручје највишег ранга изван Лондона по укупном богатству, а удео људи који зарађују преко 60.000 фунти годишње износи готово 12%. Истраживање агенције Најт Франк<ref>{{cite news |title=Sheffield 'hotbed' for investment |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4314628.stm |work=BBC News |date=6. 11. 2005 |accessdate=4. 1. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110306074300/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4314628.stm |archive-date=6. 3. 2011 |url-status=live }}</ref> открило је да је Шефилд град који се најбрже развијао изван Лондона, у потреби за уредским и стамбеним просторима и закупнини у другој половини 2004. године.То се може приметити у великом порасту преуређења, укључујући Кула Ст. Пола и пратећу компанију Ст. Пол Плејс, Велосити Ливинг и Мур,<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldtelegraph.co.uk/commercial/Metamorphosis-of-The-Moor.3637645.jp|archive-url=https://archive.today/20130114045148/http://www.sheffieldtelegraph.co.uk/commercial/Metamorphosis-of-The-Moor.3637645.jp|url-status=dead|archive-date=14. 1. 2013|title=Metamorphosis of The Moor|work=Sheffield Telegraph|accessdate=22. 6. 2009}}</ref> предстојећи НРК и Зимске баште, Баште Мира, Миленијумске галерије и многе пројекте завршене у оквиру агенције за преуређење Шефилд Ван. Економија Шефилда порасла је са 5,6 милијарди фунти у 1997. години<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1208.pdf |title=Office for National Statistics GVA figures 2006, released 2008 |format=PDF |publisher=Office for National Statistics |accessdate=13. 8. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090326083726/http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1208.pdf |archivedate=26. 3. 2009 }}</ref> на 9,2 милијарде фунти у 2007. години.<ref>{{cite web|url=http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1209.pdf |title=Office for National Statistics GVA figures 2007, released 2009 |format=PDF |publisher=Office for National Statistics |date=децембар 2009 |accessdate=18. 7. 2010 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100703022257/http://www.statistics.gov.uk/pdfdir/gva1209.pdf |archivedate=3. 7. 2010 }}</ref> "Монитор градова у Великој Британији 2008" уврстио је Шефилд међу првих десет "најбољих градова за отварање предузећа данас", треће и четврто место за најбољу локацију за канцеларију и најбољу локацију за call центар. Исти извештај ставља Шефилд на треће место по питању "зелене репутације" и на друго месту по доступности финансијских подстицаја.<ref>{{cite book|title=UK Cities Monitor 2008|publisher=Cushman & Wakefield|year=2008}}</ref> [[Датотека:Bessemer 5180.JPG|alt=The Bessemer Converter located at Kelham Island Museum. The converter is located within an old industrial facility typical of those constructed during the Industrial Revolution.|thumb|Бесемер конвертор, најважнија техника у производњи челика од 1850-их до 1950-их, који се налази у музеју Келам Ајленд Шефилд]] [[Датотека:Harry Brearley.jpg|thumb|right|Споменик Харију Брирлију]] Шефилд има међународну репутацију у металургији и производњи челика.<ref>There are numerous sources showing the international reputation of Sheffield for metallurgy, and in particular steel and cutlery manufacture. Some examples are: the [[Oxford English Dictionary]], which begins its entry for ''Sheffield'', "The name of a manufacturing city of Yorkshire, famous for cutlery"; and the ''[[Encyclopædia Britannica]]'', which in its entry for "Sheffield" states that by 1830 Sheffield had earned "recognition as the world centre of high-grade steel manufacture". [[David Hey]] in the preface to his 1997 book ''Mesters to Masters: A History of the Company of Cutlers in Hallamshire.'' ([[Oxford University Press]], {{ISBN|0-19-828997-9}}) states "It (Sheffield) was known for its cutlery wares long before the incorporation of the [[Company of Cutlers in Hallamshire|Cutlers' Company]] in 1624, and long before it acquired an international reputation as the steel capital of the world."</ref> Играјући кључну улогу у индустријској револуцији, град је у 18. веку постао индустријска сила, а назван је „челичним градом“.<ref name="Steel BBC">{{cite news |title=Made in Great Britain, Series 1, Steel |url=https://www.bbc.co.uk/programmes/b0bpz4ks |accessdate=28. 3. 2019 |agency=BBC |archive-url=https://web.archive.org/web/20190328125550/https://www.bbc.co.uk/programmes/b0bpz4ks |archive-date=28. 3. 2019 |url-status=live }}</ref> У Шефилду су направљене многе иновације на овим пољима, на пример, Бенџамин Хантсман је открио технику челичног лијева 1740-их у својој радионици у Хандсворту.<ref>{{cite journal|last=Mezenin|first=N.|year=1972|title=Huntsman|journal=Metallurgist|publisher=Springer|volume=16|issue=7|pages=510–512|doi=10.1007/BF00731738}}</ref> Овај поступак је застарио 1856. године када је Хенри Бесемер изумео Бесемеров конвертор. Томас Боулсовер је изумео Шефилдову плочу (посребрени бакар) почетком 18. века. Хари Брирли је изумео [[нерђајући челик]] 1912. године, чиме је масама донио приступачне прибор за јело.<ref name="Steel BBC"/><ref>{{cite web|url=http://www.tilthammer.com/bio/brear.html |title=Harry Brearley 1871–1948 |accessdate=30. 12. 2006 |work=Tilt Hammer |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061121041226/http://www.tilthammer.com/bio/brear.html |archivedate=21. 11. 2006 }}</ref> Рад Ф. Б. Пикеринга и Т. Гладмана током 1960-их, 1970-их и 1980-их био је од пресудног значаја за развој модерног нисколегираног челика високе чврстоће.<ref>{{cite book|last=Llewellyn|first=D.T.|last2=Hudd|first2= Roger C.|title=Steels: metallurgy and applications|url=https://archive.org/details/steelsmetallurgy00scie_222|url-access=limited|publisher=Butterworth-Heinemann|year=1998|isbn=0-7506-3757-9|pages=[https://archive.org/details/steelsmetallurgy00scie_222/page/n208 196]–290}}</ref> Даље иновације се настављају, а Шефилдови универзитети и друге независне истраживачке организације у Адвансд Мануфактуринг Парку развијају нове напредне производне технологије и технике.<ref>{{cite news|url=http://www.thestar.co.uk/business/Hitech-centre-celebrates-a-year.3710800.jp|title=Hi-tech centre celebrates a year of success|last=Rae|first=Bob|work=The Star|date=25. 1. 2008|accessdate=21. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090417061059/http://www.thestar.co.uk/business/Hitech-centre-celebrates-a-year.3710800.jp|archive-date=17. 4. 2009|url-status=dead}}</ref> Организације смештене на АМП укључују Адвансд Рисерч Мануфекторинг Центер (АМРЦ, истраживачко партнерство између компаније [[Боинг]] и Универзитета у Шефилду), Кастингс Технолоџи Интернашинал, Велдинг Институт,<ref>{{cite web|url=http://www.attheamp.com/the-amp|archive-url=https://web.archive.org/web/20090502185232/http://www.attheamp.com/the-amp|url-status=dead|archivedate=2. 5. 2009|title=The AMP|work=Advanced Manufacturing Park website|publisher=Advanced Manufacturing Park|accessdate=13. 10. 2013}}</ref> Ролс-Ројс и Макларен аутомобили. ''Форџемастерс'', основан 1805. године, једина је преостала независна [[челичана]] на свету и доминира североисточно од Шефилда око долине Доњег Дона<ref>{{cite web |url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/history/1800s |title=History: 19th&nbsp;century |publisher=Sheffield Forgemasters International |accessdate=26. 8. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823040943/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/history/1800s |archivedate=23. 8. 2010 |url-status=dead }}</ref> Фирма има глобалну репутацију за производњу највећих и најсложенијих челичних одливака и сертификована је за производњу критичних нуклеарних компоненти, са пројектима који укључују и подморнице класе Астуте [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске ратне морнарице]].<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview|title=Overview – Sheffield Forgemasters International Ltd.|publisher=Sheffield Forgemasters International|accessdate=26. 8. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823033426/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview|archivedate=23. 8. 2010}}</ref> Фирма такође има капацитет за изливање највећег појединачног ингота (570 тона) у Европи и тренутно је у процесу проширења својих могућности.<ref>{{cite web |url=http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview |publisher=Sheffield Forgemasters International |title=Steel forgings, steel castings and engineering solutions |accessdate=24. 8. 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100823033426/http://www.sheffieldforgemasters.com/sfm/overview |archivedate=23. 8. 2010 }}</ref> Иако су гвожђе и челик већ дуго главна индустрија Шефилда, вађење угља је такође била главна индустрија, посебно у удаљеним областима, а [[Вестминстерска палата]] у Лондону саграђена је коришћењем [[кречњак]]а из [[каменолом]]а у оближњем селу Анстон. Остала подручја запошљавања су кол центри, градски одбор, универзитете и болнице. [[Датотека:Fargate sheffield 2.png|thumb|left|alt=Fargate shopping precinct, Sheffield. Once a busy road, it has been pedestrianised for several decades and is Sheffield's main City Centre shopping area, home to many well-known companies. The image shows classical architecture on both sides with one plan spaces in the centre, dotted with trees and the buildings on the High Street are visible beyond the trees.|Фаргејт шоппинг зона]] Шефилд је главни малопродајни центар, и дом је многих шопинг улица и робних кућа, као и дизајнерских бутика.<ref>{{cite book|last=Taylor|first=Ian R.|last2=Evans|first2= Karen |last3= Fraser|first3= Penny|title=A tale of two cities: global change, local feeling and everyday life in the North of England: a study in Manchester and Sheffield|publisher=Taylor & Francis|year=1996|pages=115–162|chapter=Shop 'Til You Drop: The 'Nice Shops' and the Markets in Manchester and Sheffield|isbn=0-415-13829-9}}</ref> Главна трговачка подручја у центру града су подручје Мура, Фаргејта, Трг воћњака и четврти Девоншире. Робне куће у центру града су Џон Луис, Маркс & Спенсер, Аткинсонс и Дебенхамс. Главна пијаца Шефилда некада је било Замак пијаца, саграђена изнад остатака дворца. Она је од тада срушена .<ref>{{cite web|url=http://www.thestar.co.uk/news/old-market-site-to-come-down-by-end-of-the-year-1-6515878|title=Old market site to come down by end of the year|access-date=26. 3. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140326025013/http://www.thestar.co.uk/news/old-market-site-to-come-down-by-end-of-the-year-1-6515878|archive-date=26. 3. 2014|url-status=dead}}</ref> Шефилд Мур пијаца отворена је 2013. године. Тржни центри изван центра града су тржни центар Медоувхол и малопродајне паркове, Еклсол пут, Лондон пут, Хилсбороу, Фирт Парк и трговачки центар Кристал Пикс. У истраживању предвиђених издатака у малопродајним центрима у Великој Британији за 2010. годину, Медоухол је на 12. месту, а Шефилд Сити Центар на 19. месту.<ref>{{cite web|url=http://www.caci.co.uk/492.aspx |title=Retail Footprint 2010 reveals Britain's shopping successes and strugglers |date=21. 5. 2010 |accessdate=18. 7. 2010 |publisher=[[CACI|CACI Ltd]] |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100618210926/http://www.caci.co.uk/492.aspx |archivedate=18. 6. 2010 }}</ref> [[Датотека:The Three Tuns, Sheffield, Aug. 2018.jpg|thumb|Три бачве у култној троугаоној згради]] Шефилд има систем даљинске енергије који искориштава градски отпад, спаљивањем и претварањем његове енергије у електричну енергију. Такође, обезбеђује топлу воду, која се дистрибуира кроз 40 километара цеви испод града, кроз две мреже. Ове мреже снабдевају топлотом и топлом водом многе зграде у целом граду. Ту спадају не само биоскопи, болнице, продавнице и канцеларије, већ и универзитети (Универзитет Шефилд Халам и Универзитет у Шефилду) и стамбене објекте.<ref>{{cite web|url=http://www.energy.rochester.edu/uk/sheffield/|title=Sheffield Heat and Power|last=Pierce|first=Morris A.|year=1996|work=District Energy in Great Britain|publisher=World Wide Web Virtual Library for District Energy|accessdate=19. 7. 2009|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090421220354/http://www.energy.rochester.edu/uk/sheffield/|archivedate=21. 4. 2009}}</ref> Енергија створена у постројењу за отпад ствара 60 мегавата топлотне енергије и до 19 мегавата електричне енергије из 225.000 тона отпада.<ref>{{cite web|url=http://www.veoliaenvironmentalservices.co.uk/sheffield/pages/district_facts.asp |title=Facts & Figures |work=Veolia Environmental Services website |publisher=Veolia Environmental Services |accessdate=6. 8. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090425210948/http://www.veoliaenvironmentalservices.co.uk/sheffield/pages/district_facts.asp |archivedate=25. 4. 2009 }}</ref> У 2012. години покренута је Шефилд Сити Регион предузетна зоне ради промоције развоја на многим локацијама у Шефилду и ширем региону. У марту 2014. зони су додате додатне локације.<ref>{{cite news |url=http://www.thebusinessdesk.com/yorkshire/news/588887-sheffield-city-region-enterprise-zone-reveals-expansion-plans.html# |title=Sheffield City Region Enterprise Zone announces expansion plans |last=Newton-Syms |first=Ellie |publisher=The Business Desk |date=11. 3. 2014 |accessdate=12. 3. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402123938/http://www.thebusinessdesk.com/yorkshire/news/588887-sheffield-city-region-enterprise-zone-reveals-expansion-plans.html |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=live }}</ref> ==Саобраћај== === Национална и међународна путовања === [[File:Sheffield Station from Sheaf Square.jpg|thumb|alt=Night view across an open plaza dominated by a long curving water feature that is decoratively lit. At the far side of the plaza there is the arched frontage of a railway station building|Железничка станица Шефилд]] ==== Путни саобраћај ==== Шефилд је повезан са националном мрежом аутопутева преко аутопута М1 и М18.<ref name="OS">{{cite web|url=http://www.bbc.com/travelnews/sheffield|title=Travel News: Sheffield and South Yorkshire|publisher=[[BBC]]|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131121230911/http://www.bbc.com/travelnews/sheffield|archive-date=21. 11. 2013|url-status=live}}</ref> М1 пролази североисточно од града, повезујући Шефилд са Лондоном на југу и [[Лидс]]ом на северу, а прелази Тинсли вијадукт у близини [[Ротерам]]а. М18 се одваја од аутопута М1 близу Шефилда, повезујући град са [[Донкастер]]ом, аеродромом Донкастер Шефилд и лукама Хамбер. подељени аутопут Парк Шефилд повезује центар града са аутопутевима. ====Железнички саобраћај==== Главне железничке руте са Железничке станице Шефилд су: ''Мидланд магистрална линија'', која повезује град Лондон са Источним [[Мидландс]]ом, ''Крос Кантри Рут'' који повезује исток Шкотске и североисток Енглеске са западним Мидландсом и југозападом, као и линије које повезују [[Ливерпул]] и [[Манчестер]] са [[Кингстон на Халу|Халом]] и [[Источна Англија|Источном Англијом]].<ref>{{cite web|url=http://www.nationalrail.co.uk/passenger_services/maps/trainoperators.pdf|title=2010 Great Britain National Rail Train Operators|date=мај 2009|work=Network Rail website|publisher=Network Rail|format=PDF |accessdate=15. 7. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100214201324/http://www.nationalrail.co.uk/passenger_services/maps/trainoperators.pdf|archivedate=14. 2. 2010}}</ref> Са довршетком преуређења лондонске станице Ст. Панкрас (сада Ст. Панкрас Интернашинал),Шефилд има директну везу с [[Континентална Европа|континенталном Европом]]. Компанија ''Источни Мидландс железница'' пружаја услуге до Ст. Панкрас Интернашинала и ''Евростар'' до Француске и Белгије.<ref>{{cite web|url = http://www.eurostar.com/uk-en/travel-info/your-trip/onward-connection/connecting-in-london|title = Travel information|publisher = Eurostar|accessdate=27. 11. 2015|archive-url = https://web.archive.org/web/20151208004906/http://www.eurostar.com/uk-en/travel-info/your-trip/onward-connection/connecting-in-london|archive-date=8. 12. 2015|url-status = live}}</ref> ''Мастер Катлер'' је име путничког брзог воза који креће од железничке станице Шефилд до лондонског Ст. Панкраса, и пружа директну везу са престоницом. Планирано је да брза пруга Хај Спид 2 опслужује станицу у Шефилду, као грана на главној линији ХС2. Она би требало да буде оперативна до 2033. године, а водиће до [[Бирмингем]]а, Лондона, Лидса и [[Њукасл на Тајну|Њукасла.]] Станица ће имати четири воза на сат, а време путовања до Лондона сведено је на 1 сат 19 минута а до Бирмингема на 48 минута.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-41277560|title=HS2 'may disrupt city travel for years'|date=15. 9. 2017|accessdate=20. 12. 2017|work=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20171130195338/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-41277560|archive-date=30. 11. 2017|url-status=live}}</ref> Остале возове који опслужују Шефилд (осим возова Источног Мидленда) обезбеђују компаније ''КросКантри'', ''ТрансПенин Експрес'' и ''Нортхерн''. Поред главне железничке станице у Шефилду постоји још пет станица. Медоухол, аутобуска, железничка и трамвајска станица, друга је највећа станица и обухвата бројне услуге, укључујући међуградске услуге КросКантрија. Станице Дор и Тотли, Вудхаус, Чапелтаун и Дарнал служе као приградске станице за приградске заједнице, али су такође повезане са националном железничком мрежом. [[File:Train station, Shefield.jpg|thumb|Железничка станица Шефилд, 2013]] ====Аутобуски саобраћај==== Услугама аутобуског саобраћаја који пролази кроз Шефилд управља Национал Експрес и у мањој мери Мегабус, као део Сејџкоч групе. Национал Експрес врше услуге са аутобуских станица Шефилд Интерченџ, Медоухол Интерченџ и Медоухед. Мегабус врши услуге само на Медоухол аутобуској станици. Национал Експрес вози највише на линијама 564, 560, 350, 320, 310 и 240 које стају у Шефилду, као и на другим на мање учесталој основи.<ref>{{cite web|url=http://www.nationalexpress.com/destinations/timetables.cfm|title=Coach Timetables for National Express|date=март 2010|work=National Express Coaches|publisher=National Express|format=PDF|accessdate=26. 8. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20080516025758/http://www.nationalexpress.com/destinations/timetables.cfm|archive-date=16. 5. 2008|url-status=live}}</ref> Линија 560/564 је директна веза са аутобуском станицом Викторија у Лондону, преко [[Честерфилд]]а и Милтон Кинза, и вози 12 пута дневно у оба смера. Линије 350 и 240 повезују Шефилд са аеродромом Манчестер и аеродромима Хитхров и Гетвик.<ref>{{cite web|url=http://www.carlberry.co.uk/rfnshowr.asp?RN=NX350B|title=Coach Timetables for National Express 350 service|date=март 2010|work=Carlberry|accessdate=26. 8. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110912001805/http://www.carlberry.co.uk/rfnshowr.asp?RN=NX350B|archive-date=12. 09. 2011|url-status=dead}}</ref> Две Мегабусове линије М12 и М20, стају у Шефилду на путу за Лондон из [[Њукасл на Тајну|Њукасла на Тајну]] и [[Инвернес (Шкотска)|Инвернеса]].<ref>{{cite web |url=http://www.carlberry.co.uk/rfnlistr.asp?O=MEGA |title=List Transport Services |publisher=Carlberry.co.uk |accessdate=3. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131004213302/http://www.carlberry.co.uk/rfnlistr.asp?O=MEGA |archive-date=4. 10. 2013 |url-status=live }}</ref> ====Каналски саобраћај==== Навигација по Шефилду и Јужном Јоркширу (S&SY) је систем унутрашњих пловних путева ([[Канал (вештачки)|канали]] и реке канала) у Јоркширу и [[Линколншир]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.waterscape.com/canals-and-rivers/sheffield-and-south-yorkshire-navigation/history|title=History of the Sheffield & South Yorkshire Navigation|work=waterscape|publisher=British Waterways|accessdate=21. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090803071812/http://www.waterscape.com/canals-and-rivers/sheffield-and-south-yorkshire-navigation/history|archive-date=03. 08. 2009|url-status=dead}}</ref> Углавном је заснован на реци [[Дон (река у Енглеској)|Дон]] се дужином од 69 км и има 29 бродских преводница. Повезује Шефилд, [[Ротерам]] и [[Донкастер]] са реком [[Трент]] у Кидбију и (преко Њу џанкшн канала) са навигацијом Ер и Калдер.<ref>{{cite book|last=Edwards|first=Lewis A.|title=Inland Waterways of Great Britain and Northern Ireland|publisher=Read Books|year=2007|pages=269–273|chapter=Sheffield & South Yorkshire Navigation|isbn=1-4067-1470-4}}</ref> ====Ваздушни саобраћај==== По затварању аеродрома у граду Шефилду 2008. године,<ref>{{cite news|url=https://www.thestar.co.uk/our-towns-and-cities/sheffield/retro-the-rise-and-fall-of-sheffield-airport-1-7797521|title=RETRO: The rise and fall of Sheffield Airport|work=The Star|accessdate=20. 10. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181020223802/https://www.thestar.co.uk/our-towns-and-cities/sheffield/retro-the-rise-and-fall-of-sheffield-airport-1-7797521|archive-date=20. 10. 2018|url-status=live}}</ref> најближи међународни аеродром је аеродром Донкастер Шефилд који се налази на 29 км од центра града. Ради на локацији бивше базе Финингли [[Краљевско ратно ваздухопловство|Краљевског ратног ваздухопловства]] . Отворен је 28. априла 2005. године и опслужују углавном чартер и буџетне авиокомпаније. Превози око милион путника годишње.<ref>{{cite web|url=http://www.robinhoodairport.com/media-centre/background-information.html |title=Robin Hood Airport Background Information |work=Robin Hood Airport website |publisher=Robin Hood Airport |accessdate=21. 7. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101223125527/http://www.robinhoodairport.com/media-centre/background-information.html |archivedate=23. 12. 2010 }}</ref> Пут назван Велики јоркширски пут, повезује аеродром Донкастер Шефилд са аутопутем М18, смањујући време путовања из центра града Шефилда са 40 на 25 минута.<ref>{{cite web|url=http://www.doncaster.gov.uk/FARRRS|title=Great Yorkshire Way – driving jobs and growth|last=Transport, streets & parking|first=Doncaster Council.|website=Doncaster Council|accessdate=2. 8. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160504221115/http://www.doncaster.gov.uk/farrrs|archivedate=4. 5. 2016|url-status=live}}</ref> Фаза 1, од М18 на чвору 3 до Великог северног пута А638, завршена је у фебруару 2016. Друга и последња фаза пројекта, који повезује А638 са Херст Лејном, завршена је у јуну 2018. Аеродром у Источном Мидландсу налази се на сат времена вожња од града, а аеродром Манчестер повезан је директним возом који креће из Шефилда сваки сат. === Локална саобраћај === [[File:Sheffield Parkway.png|thumb|alt=The start of the Sheffield Parkway, as viewed from Park Square, where it meets the City Centre. The road, in the centre, is six lanes wide and leads towards the [[Parkway Edge development]] (left-centre) where the road meets the [[Sheffield Inner Ring Road|Inner Ring Road]]. To the right is the [[Sheffield Supertram]] viaduct and beyond that a new apartment complex.|Терминал Шефилд Парквеј]] Путеви А57 и А61 су главни магистрални путеви кроз Шефилд.<ref name="OS" /> Они воде у правцу исток-запад и север-југ, укрштају се у центру града, одакле се други главни путеви надовезују. Унутрашња обилазница, углавном изграђена 1970-их и проширена је 2007. године како би формирала комплетан обруч,<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/?pgid=87823&fs=b|title=Project History – The Inner Relief Road|last=Brown|first=Deborah|year=2008|publisher=Sheffield City Council|accessdate=19. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081021015428/http://www.sheffield.gov.uk/?pgid=87823&fs=b|archive-date=21. 10. 2008|url-status=dead}}</ref> омогућава саобраћају да избегне центар града, а спољна обилазница води према истоку, југоистоку и северу, ближе ивици града, али не служи западној страни Шефилда.<ref name="OS" /> Шефилд нема тако широку приградску и међуградску железничку мрежу као остали упоредиви британски градови.<ref>{{cite book|last=Townroe|first=Peter|title=Transport and urban development|url=https://archive.org/details/transporturbande00bani|editor-last=Banister|editor-first= David|publisher=Taylor & Francis|year=1995|page=[https://archive.org/details/transporturbande00bani/page/163 163]|chapter=The Coming of Supertram: The Impact of Urban Rail Development in Sheffield|isbn=0-419-20390-7}}</ref> Међутим, постоји неколико локалних железничких праваца који се крећу дуж градских долина и шире, повезујући га са другим деловима Јужног Јоркшира, Западног Јоркшира, Нотингемшира, Линколншира и Дербишира. У локалне линије спадају Пенистон Лајн, Дарни Вали лајн, Хоуп Вали лајн и Халам лајн. Поред главних станица у Шефилду и Медоухолу, постоји пет приградских станица, у Чапелтауну, Дарналу, Вудхаусу и Дор &Тотли.<ref>{{cite web|url=http://www.nationalrail.co.uk/css/NetworkRail_LiverpoolLeedsManchesterSheffieldmap.pdf|title=Liverpool, Leeds, Manchester, Sheffield rail map|work=National Rail Enquiries|publisher=ATOC Limited|format=PDF|accessdate=13. 10. 2013|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131016080739/http://www.nationalrail.co.uk/css/NetworkRail_LiverpoolLeedsManchesterSheffieldmap.pdf|archivedate=16. 10. 2013}}</ref> [[File:Sheffield Interchange 2.png|thumb|right|alt=Sheffield Interchange, the main hub for bus and coach operations in Sheffield. In the foreground is the interchange itself. Visible in the bottom left corner is the new, main entrance to the interchange. In the centre are the long bus stands that form the interchange. Above that is the Digital Campus commercial development built upon an unused section of the interchange. In the top left corner is the 1960s Park Hill flats development and to the right is Sheffield Railway Station. |Аутобуска станица]] Шефилдов ''Супертрам'' (није настао на претходним трамвајским путевима), којим управља Стејџкоуч, отворен је 1994. године, убрзо након сличне Метролинкове шеме у Манчестеру. Његова мрежа састоји се од 60 км стаза и четири линије, од Хафвеја до Малин моста (Плава линија), од Медоухола до Мидлвуда (Жута линија), од Медоухола до Хердингс Парка (Љубичаста линија)<ref>{{cite web|url=http://www.supertram.net/about.html |title=About Us |work=Stagecoach Supertram website |publisher=Stagecoach Group |accessdate=19. 7. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090704091815/http://www.supertram.net/about.html |archivedate=4. 7. 2009 }}</ref> и трамвајски воз од катедрале до Ротерам Паркгејта (Црна линија). Све четири линије пролазе кроз центар града. Мрежа је функционисала као три линије годинама пре него што је 2018. године проширена на Ротерам Паркгејт,<ref>{{cite web |title=Almost three years late and at five times the original cost – Sheffield to Rotherham tram-train finally welcomes passengers |url=https://www.thestar.co.uk/news/transport/almost-three-years-late-and-at-five-times-the-original-cost-sheffield-to-rotherham-tram-train-finally-welcomes-passengers-1-9413564 |website=The Star |publisher=The Star |accessdate=26. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181026143206/https://www.thestar.co.uk/news/transport/almost-three-years-late-and-at-five-times-the-original-cost-sheffield-to-rotherham-tram-train-finally-welcomes-passengers-1-9413564 |archive-date=26. 10. 2018 |url-status=live }}</ref> са флотом нових „трамвајских возова“ који дели заједничку железничку линију између Шефилда и Ротерама. ''Супертрам'' служи као важна веза између подручја на североистоку Шефилда (Медоухол и Вали Центертејнмент) и центра града. Будући да њиме управља Стејџкоуч Груп, систем карата за Супертрам интегрисан је у Стејџкоуч аутобусе у Шефилду, што значи да путници могу прелазити између два начина превоза без потребе да купују засебну карту.<ref>[http://www.stagecoachbus.com/tickets.aspx?action=&sid=20100826214621-5659&product_id=14&location_id=17&period_filter=any Stagecoach Bus] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110611231457/http://www.stagecoachbus.com/tickets.aspx?action=&sid=20100826214621-5659&product_id=14&location_id=17&period_filter=any |date=11. 6. 2011 }}. Stagecoach Bus. Retrieved 24 August 2011.</ref> Шефилдова локална аутобусна инфраструктура има своје главно чвориште на станици Шефилд Интерченџ. Остале аутобуске станицесу у Хафвеју, Хилсбороуу и Медоухолу. Велики број нових оператора појавио се након дерегулације 1986. године,<ref>{{cite journal|last=Bayliss|first=David|year=1997|title=Bus Privatisation in Great Britain|journal=ICE Proceedings, Transport|volume=123|issue=2|pages=81–93|doi=10.1680/itran.1997.29377}}</ref> иако је низ спајања смањио број. [[File:Sheffield Supertram 2010.png|thumb|alt=A Sheffield Supertram in current blue, orange and red Stagecoach livery. The Tram shown is cross the Park Square junction. Behind it is the bridge connecting the junction and tracks to Sheffield city centre. The whole square (now 20 years since redevelopment) is covered in trees and plants and new buildings can be seen beyond them.|Шефилдски ''Супертрам'']] У Шефилду постоје бројни аутобуски превозници: ''Фирст Соут Јоркшир'', ''Стејџкоуч Јоркшир'', ''ТМ Травел'', ''Халис из Баслова'', ''Повелс'', ''Г&Ј Хомс'' и ''Шефилд Комјунити Транспорт''. ''Фирст Соут'' ''Јоркшир'', постао је далеко највећи аутобусни превозник и последњих година је применио низ поскупљења и смањења услуга због којих је дошло до пада вожње аутобусом.<ref>{{cite web|url=http://www.thestar.co.uk/news/Call-for-action-to-halt.1115892.jp|title=Call for action to halt fall in bus passengers|work=The Star|date=16. 8. 2005|accessdate=7. 10. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20090126181613/http://www.thestar.co.uk/news/Call-for-action-to-halt.1115892.jp|archive-date=26. 1. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.thestar.co.uk/news/Next-stop-in-bus-protest.1332988.jp|title=Next stop in bus protest campaign|work=The Star|date=31. 1. 2006|accessdate=7. 10. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20090126181647/http://www.thestar.co.uk/news/Next-stop-in-bus-protest.1332988.jp|archive-date=26. 1. 2009|url-status=dead}}</ref> Недавна дешавања су показала да ''Стејџкоуч Јоркшир'' преузима Јоркшир Териер, Ендрус и матичну компанију Јоркшир Тракшон, формирајући тако једну компанију у процесу ширења аутобуских услуга у граду. То је резултирало повећаном конкуренцијом и падом цена на појединим рутама.<ref>{{cite news|url=http://www.thestar.co.uk/news/Anger-over-14-per-cent.1975609.jp|archive-url=https://archive.today/20120912112709/http://www.thestar.co.uk/news/Anger-over-14-per-cent.1975609.jp|url-status=dead|archive-date=12. 9. 2012|title=Anger over 14 per cent bus fare rise|last=Marsden|first=Richard|date=17. 1. 2007|work=The Star|accessdate=21. 7. 2009}}</ref> Аутобуска линија са нултом тарифом, ''ФриБи'' (којом управља ''Фирст Соут Јоркшир''), ишла је кружном рутом око центра града од станице Шефилд Интерченџ. Аутобуси ''ФриБи'' укинути су 2014. године и требало би да уштеде 8 милиона фунти.<ref>{{cite web|url=http://www.travelsouthyorkshire.com/Whats_New/FreeBee.htm|title=FreeBee|work=Travel South Yorkshire|publisher=South Yorkshire Passenger Transport Executive (SYPTE)|accessdate=21. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090614225706/http://www.travelsouthyorkshire.com/Whats_New/FreeBee.htm|archive-date=14. 6. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news | url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-27170168 | work=BBC News | title=Sheffield's FreeBee city bus service ends | date=27. 4. 2014 | access-date=20. 6. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180713102415/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-27170168 | archive-date=13. 7. 2018 | url-status=live }}</ref> Постоји такође и аутобуска линија Рапид Трансит Норт између Шефилда и Малтбија преко Ротхерама. У 2008. години регионални одбор за саобраћај Скупштине Јоркшира и Хумбера одобрио је план брзог аутобуског транзита и постојали су планови за две руте; једна (северна рута) до Ротерама преко Медоухола и Темплбороа, а друга преко центра за запошљавање у развоју и Ваверлија.<ref>{{cite web|url=http://www.rothbiz.co.uk/2008/04/news-regional-approval-for-rotherham.html|title=Regional approval for Rotherham / Sheffield transport scheme|publisher=Rotherham Business News|date=7. 4. 2008|accessdate=8. 4. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20090126101950/http://www.rothbiz.co.uk/2008/04/news-regional-approval-for-rotherham.html|archive-date=26. 01. 2009|url-status=dead}}</ref> Траса између Шефилда и Малтбија одобрена је 2013. године, а изградња је започела у јануару 2014. године, и подразумевала је изградњу новог 800 м дугог Тинсли пута између Медоухола и пута А6178.<ref>{{cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/16-million-for-yorkshire-bus-services|title=£16 million for Yorkshire bus services|work=Department for Transport|accessdate=13. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180313214317/https://www.gov.uk/government/news/16-million-for-yorkshire-bus-services|archive-date=13. 3. 2018|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.constructionenquirer.com/2013/08/27/carillion-wins-tinsley-link-road-job-with-11m-bid/|title=Carillion wins Tinsley Link road job with £11m bid|work=Construction Enquirer|accessdate=13. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180313214302/http://www.constructionenquirer.com/2013/08/27/carillion-wins-tinsley-link-road-job-with-11m-bid/|archive-date=13. 3. 2018|url-status=live}}</ref> Рута је отворена у септембру 2016. године.<ref>{{cite web|url=http://busandcoach.com/news/articles/2016/steel-link-service-for-new-298million-brt-scheme/|title=Steel Link service for new £29.8 million BRT scheme|publisher=Bus & Coach Professional|accessdate=13. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20160915090535/http://www.busandcoach.com/news/articles/2016/steel-link-service-for-new-298million-brt-scheme/|archivedate=15. 9. 2016|url-status=dead}}</ref> ====Бициклизам==== За бициклисте, иако брдовит, Шефилд је компактан и има неколико главних магистралних путева. Налази се на Транс-Пенин стази, националној бициклистичкој мрежи која води од запада ка истоку од [[Саутпорт|Саутхпорта]] у [[Мерзисајд]]у до Хорнсија на [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источном Рајдинг Јоркширу]] и од севера ка југу од Лидса у [[Западни Јоркшир|Западном Јоркширу]] до [[Честерфилд]]а у [[Дарбишир]]у.<ref>{{cite web|url=http://www.transpenninetrail.org.uk/|title=Welcome to the Trans Pennine Trail – Home Page|publisher=Trans Pennine Trail|accessdate=7. 8. 2009|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160516175804/http://www.transpenninetrail.org.uk/|archive-date=16. 05. 2016|url-status=dead}}</ref> Много је бициклистичких стаза које се крећу сеоским стазама у шуми која окружује град, мада је врло мало бициклистичких стаза у самом граду. == Образовање == [[Датотека:Sheffield Arts Tower.png|мини|усправно|alt=Blue/Grey skyscraper with a glass curtain wall. In the foreground is park pond with a small wooden bridge and trees at either side. In between the Tower and the pond is a modern 2-storey building|Уметнички торањ, на кампусу Универзитета у Шефилду]] [[Датотека:SheffieldHallamNight.jpg|мини|Трг Халам и улаз у кампус Универзитета Шефилд Хелам]] === Универзитети и факултети === Шефилд има два универзитета, Универзитет у Шефилду и Универзитет Шефилд Халам. Њих два заједно сваке године доведу у град око 65.000 студената.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/education/2009/may/10/universityguide-uni-sheffield|title=University Guide: University of Sheffield|date=10. 5. 2009|publisher=Guardian News and Media Limited|accessdate=22. 7. 2009|location=London|archive-url=https://web.archive.org/web/20130801181749/http://www.theguardian.com/education/2009/may/10/universityguide-uni-sheffield|archive-date=1. 8. 2013|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/education/2009/may/10/universityguide-sheffield-hallam-uni|title=University Guide: Sheffield Hallam University|date=10. 5. 2009|publisher=Guardian News and Media Limited|accessdate=22. 7. 2009|location=London|archive-url=https://web.archive.org/web/20130801181909/http://www.theguardian.com/education/2009/may/10/universityguide-sheffield-hallam-uni|archive-date=1. 8. 2013|url-status=live}}</ref> Универзитет у Шефилду основан је 1897. године као Универзитетски колеџ Шефилд, а 1905. постао Универзитет у Шефилду. Универзитет Шефилд Халам је универзитет на две локације у Шефилду. Градски кампус налази се у центру града, у непосредној близини железничке станице у Шефилду, а Колиџајт Кресент кампус удаљен је око две миље, поред пута Еклесол Роуд на југозападу Шефилда. Универзитет је трећи по величини у Великој Британији, са више од 37.000 студената (од којих је преко 4.000 међународних студената), 4.170 особља и 747 смерова. Историја универзитета Шефилд Халам потиче из 1843. године оснивање Шефилдске школе дизајна. Током 1960-их неколико се независних колеџа (укључујући и школу дизајна) удружило и постало Шефилдска Политехника (Шефилдска градска политехника од 1976) и коначно 1992 године преименована је у Универзитет Шефилд Халам. [[Датотека:Firth Court, University of Sheffield.jpg|мини|лево|220п|Универзитет у Шефилду]] Шефилд има три главне установе вишег образовања: Шефилд Колеџ, Лонгли Парк Сикст Форм Колеџ и Чапелтаун Академија. Шефилд Колеџ организован је на савезној основи и првобитно је створен спајањем шест колеџа у граду, сада сведено на само четири: Шефилд Сити (раније Касл)<ref>{{cite web|url=http://www.sheffcol.ac.uk/index.cfm?parentid=e69ba9a6-2eff-427f-af5a-2af03712076a |title=Castle College Milestone |date=11. 12. 2008 |publisher=The Sheffield College |accessdate=21. 6. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081221093442/http://www.sheffcol.ac.uk/index.cfm?parentid=e69ba9a6-2eff-427f-af5a-2af03712076a |archivedate=21. 12. 2008 }}</ref> у близини центра града, Хилсбороу, северно од града и Нортон и Пикс на југу. === Средње, основно и предшколско образовање === Постоји 137 основних школа, 26 средњих школа - од којих 11 има "Sixth Form": (''Хај Сторс'', ''Кинг Екгбертс'', ''Кинг Едвард VII'' , ''Силвердејл'', ''Медоухед'', ''Таптон'', ''УТК Шефилд Сити Центар'', ''УТК Шефилд Олимпик Легаси Парк'', Нотр Дам Католик Хај, Брадфилд и Ол Саинтс Катхолик Хај)<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information#typesofschools|title=School Information|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090724021142/http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information#typesofschools|archivedate=24. 7. 2009|publisher=Sheffield City Council}}</ref> и "Sixth Form" колеџ, Лонгли Парк Сикст Форм Колеџ .<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information|title=Types and numbers of schools in Sheffield|publisher=Sheffield City Council|accessdate=21. 7. 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090609170545/http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information|archivedate=9. 6. 2009}}</ref> Међу пет градских независних приватних школа спадају ''Биркејл школа'' и ''Средња школа Шефилд''.<ref>{{cite web|url=http://www.isc.co.uk/isc_YorkshireAreaSouth_Sheffield.htm|title=Independent Private Schools in Sheffield|work=Independent Schools Council (ISC) website|publisher=Independent Schools Council|accessdate=22. 7. 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090616091505/http://www.isc.co.uk/isc_YorkshireAreaSouth_Sheffield.htm|archivedate=16. 6. 2009}}</ref> Такође постоји 12 специјалних школа и низ интегрисаних ресурсних јединица у главним школама којима, заједно са свим осталим школама, управља Градски одбор Шефилда.<ref name="sheffield2010">{{cite web|author= |title= |url=http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information#typesofschools] |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090724021142/http://www.sheffield.gov.uk/education/our-schools/school-information#typesofschools|date=24. 7. 2009}}</ref> Све школе су неселективне, мешовите школе (осим ''Средње школе Шефилд'', која је школа за девојчице).<ref name="sheffield2010"/> Служба за образовање и бригу о деци Градског одбора Шефилда управља са 32 јаслица и вртића у граду.<ref name="sheffield2010"/> ==Спорт== [[Датотека:BramallLaneKop.jpg|мини|десно|Брамел Лејн, дом Шефилд јунајтеда, налази се близу центра града]] Шефилд има дуго спортско наслеђе. Колектив [[крикет]]а 1857. године формирао је први светски званични [[фудбал]]ски клуб, ''ФК Шефилд'' ,<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/7060059.stm|title=Stars mark team's 150th birthday|date=24. 11. 2007|work=BBC News|accessdate=19. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20120107182211/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/7060059.stm|archive-date=7. 1. 2012|url-status=live}}</ref> и други светски ''ФК Халам'', који је играо на најстаријем светском фудбалском стадиону<ref>{{cite news |url=https://www.thestar.co.uk/news/worlds-oldest-football-ground-sheffield-secures-protected-status-437953 |work=The Star |title=World's oldest football ground in Sheffield secures protected status |date=4. 2. 2018 |accessdate=1. 6. 2020}}</ref> у предграђу Кроспула. Шефилд и Халам су данас два главна не-лигашка тима из Шефилда, иако Шефилд сада игра ван града у оближњем Дронфилду, у Дарбиширу. Шефилд и Халам такмиче се у ономе што је постало познато као шефилдски дерби. До 1860. године у Шефилду је постојало 15 фудбалских клубова, при чему су се у граду одржавале прве аматерске лиге и такмичења у купу.<ref>{{cite book|last=Harvey|first=Adrian|title=Football: the first hundred years: the untold story|url=https://archive.org/details/footballfirsthun00harv|url-access=limited|publisher=Routledge|year=2005|pages=[https://archive.org/details/footballfirsthun00harv/page/n116 92]–125|chapter=Britain's first football culture—Sheffield 1857–67|isbn=0-415-35019-0}}</ref> [[Датотека:Hillsborough Stadium interior.jpg|мини|лево|Хилсборо, дом Шефилд венздеја, највећи је градски стадион са капацитетом нешто мање од 40.000]] Шефилд је најпознатији по две професионалне фудбалске екипе, [[ФК Шефилд јунајтед]], звани ''Блејдс'', и [[ФК Шефилд венздеј]], који су добили надимак ''Сове''. Јунајтед, који игра на [[Брамел Лејн]]у јужно од центра града, такмичи се у [[Премијер лига|Премијер лиги]], а Венздеј, који игра на [[Стадион Хилсборо|стадиону Хилсборо]] на северозападу града, такмиче се у [[фудбалска лига Чемпионшип]]. Два клуба се такмиче у Дербију челичног града, који многи сматрају једним од најоштријих фудбалских ривалства у енглеском фудбалу.<ref>{{cite news|title=The 20 fiercest rivalries in English Football|url=https://www.telegraph.co.uk/sport/football/picturegalleries/11197636/The-20-fiercest-rivalries-in-English-football-by-Jonathan-Liew.html?frame=3090046|newspaper=Daily Telegraph|accessdate=7. 8. 2015|location=London|date=11. 4. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150814202727/http://www.telegraph.co.uk/sport/football/picturegalleries/11197636/The-20-fiercest-rivalries-in-English-football-by-Jonathan-Liew.html?frame=3090046|archive-date=14. 8. 2015|url-status=live}}</ref> У предратно доба, и Венздеј и Јунајтед уживали су велики успех и били су међу најбољим клубовима у земљи. [[ФК Шефилд венздеј|Шефилд венздеј]], је био првак Фудбалске лиге четири пута - 1902-03, 1903–04, 1928–29 и 1929–30, док је [[ФК Шефилд јунајтед|Шефилд јунајтед]] једном победио, 1897–98. Током 1970-их и раних 1980-их дватима су доживела пад, Венздеј се до средине 70-их нашао у Трећој дивизији, а Јунајтед у Четвртој дивизију 1981. године. Венздеј је поново постао један од најјачих енглеских клубова након промоције назад у [[Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске|Прву дивизију]] 1984. године, освојио је [[Енглески Лига куп|Лига куп]] 1991. године, такмичио се у [[Куп УЕФА 1992/93.|Куп УЕФА]] од 1992. до 1993. године и стигао до финала и Лига купа и [[ФА куп]]а у истој сезони. Јунајтед и Венздеј су били чланови оснивачи Премијер лиге 1992. године, али су ''Блејдси'' потиснути 1994. године. ''Сове'' су остале до 2000. Оба клуба су у 21. веку пала, Венздеј је два пута прелазио у [[Прва фудбалска лига Енглеске|Прву фудбалску лигу Енглеске]] , а Јунајтед исто у 2011. години, упркос краткомуспеху у Премијер лиги у периоду 2006–07. Нови власник Шефилд Венздеја Дејпхон Чансири циља на повратак у Премиер лигу, што је тренутно резултирало две неуспешне плеј-оф кампање, али је повећало углед лиге.<ref>{{cite news|title=New Sheffield Wednesday owner eyes 2017|url=http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2976126/New-Sheffield-Wednesday-owner-Dejphon-Chansiri-eyes-2017-Premier-League-return.html|publisher=Daily Mail Online|date=2. 3. 2015|accessdate=7. 8. 2015|location=London|archive-url=https://web.archive.org/web/20150904091754/http://www.dailymail.co.uk/sport/football/article-2976126/New-Sheffield-Wednesday-owner-Dejphon-Chansiri-eyes-2017-Premier-League-return.html|archive-date=4. 9. 2015|url-status=live}}</ref>[[File:PeleSheffield.jpg|thumb|upright|right|Бразилска легенда Пеле (лево) у Шефилду у новембру 2007, поводом 150. годишњице најстаријег фудбалског клуба на свету, ФК Шефилд<ref name="celebration"/>]]Јунајтед је промовисан у Премијер лигу 2019. године под менаџером Крисом Вилдером, запањујући пораст с обзиром на њихов статус у Лиги 1 само две сезоне раније. Упркос томе што их је отписала већина фудбалских радника и што су проглашени фаворитима за испадање из Премијер лиге, Јунајтед је премашио очекивања и већину сезоне провео у горњој половини табеле. Шелфилд је био место најсмртоносније катастрофе на спортском терену у Великој Британији, [[трагедија на Хилсбороу]] 1989. године, када је 96 присталица Ливерпула погинуло због пренатрпаности и рушења трибина током полуфинала ФА купа на месту одржавања. [[ФК Ротерам јунајтед]], који игра у [[Прва фудбалска лига Енглеске|Лиги 1]], играо је своје домаће утакмице на Шефилдовом стадиону Дон Вали између 2008. и 2012. године, након спора са њиховим претходним станодавцем на њиховом традиционалном домаћем терену у Милмуру, Ротераму. Међутим, у јулу 2012. године, клуб се преселио на нови стадион Њујорку у Ротерхаму са 12.000 места . Ту су и објекти за голф, пењање и куглање, као и новоотворена национална арена за клизање (IceSheffield). ''Шефилд орлови'' РЛФК је градски професионални тим [[Рагби лига|рагби лиге]] који игра своје мечеве на Овлертон стадиону. Тренутно играју у другом нивоу професионалне лиге (RFL Championship) и актуелни су шампиони, након што су 2012. и 2013. освојили титулу. Њихов најуспешнији тренутак је 1998. године, када су победили Виган у финалу Чаленџ Купа. Тим су тада погодила лоша времена до реформе 2003.године. Од тада играју своје рагби у Чампионшипу (други ниво). У 2011. години доигравање су завршили на петом месту. Они су се пласирали у велико финале, победивши Леј, који су били велики фаворити у полуфиналу. У финалу их је победио Федерстон Роверс. Шефилд се такође борио за град домаћина Светског првенства у рагби лиги 2013, али њихова понуда није била прихваћена. [[Датотека:English Institute of Sport Sheffield.png|мини|лево|alt=A Modern sporting facility. The building is roughly rectangular in shape and is quite modern, with a wooden clad design. It is surrounded by greenery and has several tall, white spikes on its roof.|Енглески институт за спорт]] Шефилд је такође дом хокејашког тима ''Шефилд Стилерс'' који игра у Шефилд Арени са 8.500 седишта. Они играју са 10 екипа у професионалној Елит лиги хокеја на леду. [[Стенли кап|Станли кап,]] [[Национална хокејашка лига|Националне хокејашке лиге]] направљен је у Шефилду 1892. године. Шефилд је такође дом Шефилд Стил Ролергирлс, женске екипе дербија на ролшуама. Многи од Шефилдових спортских објеката саграђени су за [[Универзијада|Универзијаду]], којој је град био домаћин 1991. године. Међу те објекте спадају Шефилд Арена и међународни ронилачки и пливачки комплекс Пондс Форџ. Пондс Форџ је такође су дом пливачког клуба Шефилд Сити, локалног пливачког клуба који се такмичи у Спидо лиги. Некадашњи међународни атлетски стадион Дон Вали, некада највећи атлетски стадион у Великој Британији, такође је изграђен за Универзијаду.<ref>{{cite web|url=http://www.runtrackdir.com/details.asp?track=sheffield&country=uk|title=Sheffield: Don Valley Stadium|last=Grose|first=Tim|year=2003|work=UK Running Track Directory|publisher=Tim Grose|accessdate=19. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090420013908/http://www.runtrackdir.com/details.asp?track=sheffield&country=uk|archive-date=20. 04. 2009|url-status=dead}}</ref> Скијалиште Шефилд је било највеће вештачко скијалиште у Европи, пре него што је уништено у низу сумњивих пожара 2012. и 2013. године. Град такође има три затворена пењачка центра и дом је значајне заједнице професионалних пењача, укључујући најуспешнију британску такмичарку Шону Кокси. Шефилд је био први Национални град спорта у Великој Британији, а сада је дом ''Енглеског института за спорт - Шефилд'', у ком су британски спортисти тренирали за Олимпијске игре 2012. године.<ref>{{cite news|url=http://www.thestar.co.uk/news/Party-time-as-EIS-celebrates.4823062.jp|archive-url=https://archive.today/20120918140540/http://www.thestar.co.uk/news/Party-time-as-EIS-celebrates.4823062.jp|url-status=dead|archive-date=18. 9. 2012|title=Party time as EIS celebrates five years|last=Fielder|first=Nancy|date=27. 12. 2008|work=The Star|accessdate=22. 7. 2009}}</ref> Шефилд такође има блиске везе са [[снукер]]ом, с Градским позориштем Крусебл као местом одржавања [[Светско првенство у снукеру|Светског првенства у снукеру]].<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/other_sports/snooker/8022313.stm|title=World Snooker to stay at Crucible|date=28. 4. 2009|work=BBC Sport|accessdate=21. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090503120957/http://news.bbc.co.uk/sport2/hi/other_sports/snooker/8022313.stm|archive-date=3. 5. 2009|url-status=live}}</ref> Енглески институт за спорт домаћин је већине најбољих такмичења у мачевању сваке године, укључујући Државно првенство за сениоре, јуниоре (У20) и кадете (У17), као и Сениорско европско првенство у мачевању 2011. године. У граду се сваке године одржава и енглески [[Skvoš|сквош]] опен. Међународни турнири куглања на трави одржавају су у Пондс Форџу.<ref>{{cite web|url=http://www.worldbowlstour.com/tournaments/|title=Tournament Archive|work=World Bowls Tour website|publisher=World Bowls Tour|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20140108154204/http://www.worldbowlstour.com/tournaments/|archive-date=8. 1. 2014|url-status=live}}</ref> Град такође има [[рагби јунион]] тим Шефилд Тајгерс, кошаркашки тим Шефилд Шаркс, амерички фудбалски тим Шефилд Џајантс, хокеј на трави Шефилд Јуниверсити Банкерс, хокеј на леду Шефилд Стилерс и мотоциклистички тим Шефилд Тајгерс. Шефилд такође има мноштво голф терена широм града. [[Фудбалски савез Енглеске]] је изабрао Шефилд за град-кандидат као део понуде за ФИФА Светски куп за 2018. и 2022. 16. децембра 2009. године.<ref>{{cite web|url=http://www.england2018bid.com/news/158/candidate-host-cities-revealed.aspx |title=Candidate host cities revealed |publisher=england2018bid.com |accessdate=17. 12. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100830193632/http://www.england2018bid.com/news/158/candidate-host-cities-revealed.aspx |archivedate=30. 8. 2010 }}</ref>[[Стадион Хилсборо]] изабран је као предложено место за мечеве у Шефилду.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/internationals/8414235.stm |title=Milton Keynes chosen for England's 2018 World Cup bid |publisher=BBC |accessdate=16. 12. 2009 |date=16. 12. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20091217032444/http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/internationals/8414235.stm |archive-date=17. 12. 2009 |url-status=live }}</ref> Понуда није успела. Шефилд је био домаћин завршнице 2. фазе [[Тур де Франс]]а 2014. године. У граду на само 4 километра од циља, био је девети и последњи успон етапе, пут категорије 4 Côte de Jenkin Road. Једну етапу такмичењу Краљ планина освојио је [[Крис Фрум]] из екипе Скај. Успон је био дугачак само 0,8 километара , при просечном нагибу од 10,8%. Фазу је освојио укупни победник, [[Винченцо Нибали]] из Астана Про Тима.<ref>{{cite web|url=http://www.letour.com/le-tour/2014/us/stage-2.html|title=Tour de France Stage 1|accessdate=15. 7. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140725103415/http://www.letour.com/le-tour/2014/us/stage-2.html|archivedate=25. 7. 2014|url-status=dead}}</ref> == Култура и атракције == Шефилд је ушао у ужи избор за први град који је проглашен ''Градом културе УК'', али у јулу [[2010]]. објављено је да је изабран [[Дери]].<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-10653989|title=Londonderry named the UK City of Culture|work=BBC News|date=15. 7. 2010|accessdate=7. 9. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100910160818/http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-10653989|archive-date=10. 9. 2010|url-status=live}}</ref> === Атракције === [[Датотека:Bishops House 2011.jpg|десно|мини|Бискупова кућа]] [[датотека:Mappin Art Gallery Sheffield.jpg|мини|Музеј Вестон Парк]] Шефилдска стаза славних у центру града одаје почаст славним становницима Шефилда из прошлости и садашњости на сличан начин као у холивудској верзији.<ref>[https://archive.today/20130114033746/http://www.thestar.co.uk/news/City-legends-honoured-by-walk.1400516.jp City legends honoured by walk of fame – News]. The Star. Retrieved 24 August 2011.</ref> Шефилд је такође имао сопствено Ферисов точак познат под називом Шефилдски точак, које се налазио у трговачком насељу Фаргејт. Точак је демонтиран у октобру 2010. године и премештен у лондонски [[Хајд парк (Лондон)|Хајд парк]].<ref>{{cite news | url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-11409368 | work=BBC News | title=Giant Sheffield wheel to leave city three months early | date=24. 9. 2010 | access-date=20. 6. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180830045636/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-11409368 | archive-date=30. 8. 2018 | url-status=live }}</ref> Градска фарма Хили и Грејвс Парк су две Шефилдове фарме животиња, које су у потпуности отворене за јавност.<ref>[http://www.heeleyfarm.org.uk/ Home | Heeley City Farm] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090722085329/http://www.heeleyfarm.org.uk/ |date=22. 7. 2009 }}. Heeleyfarm.org.uk. Retrieved 24 August 2011.</ref><ref>[http://www.gravesparksheffield.info/ Graves Park Sheffield] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100804040610/http://www.gravesparksheffield.info/ |date=4. 8. 2010 }}. Gravesparksheffield.info. Retrieved 24 August 2011.</ref> Шефилд такође има и зоолошки врт, Тропску кућу лептира и Центар за дивљину и соколарство.<ref>[http://www.butterflyhouse.co.uk/ Home | Tropical Butterfly House] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180125055522/http://www.butterflyhouse.co.uk/ |date=25. 1. 2018 }}. butterflyhouse.co.uk. Retrieved 17 January 2018.</ref> У Шефилду се налази око 1.100 грађевина на листи споменика културе (укључујући читав шефилдски поштански број).<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/planning-and-city-development/urban-design--conservation/listed-buildings|title=Listed Buildings|publisher=Sheffield City Council|accessdate=16. 7. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100724035620/http://www.sheffield.gov.uk/planning-and-city-development/urban-design--conservation/listed-buildings|archivedate=24. 7. 2010}}</ref> Од тога, само пет на листи I разреда (од изузетног значаја). Шездесет седам је II* разреда, али велика већина је наведена као II разред.<ref>{{cite web|url=https://historicengland.org.uk/listing/the-list/advanced-search?searchType=nhleadvancedsearch|title=The List - Advanced Search|publisher=Historic England|accessdate=14. 8. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190721172942/https://historicengland.org.uk/listing/the-list/advanced-search?searchType=nhleadvancedsearch|archive-date=21. 7. 2019|url-status=live}}</ref> У поређењу са другим енглеским градовима, Шефилд има мало зграда са највишом оценом I разреда. Ливерпул, на пример, има 26 зграда које су на списку I разреда. Оваква ситуација навела је познатог историчара архитектуре [[Николаус Певснер|Николауса Певснера]], да 1959. године, напише коментар да је град био „архитектонски бедно разочарање“, без икаквих изузетних грађевина пре 19. века.<ref>{{cite book|last=Harman|first=R|last2=Minnis|first2= J|title=Pevsner City Guides: Sheffield|url=https://archive.org/details/sheffield0000harm|publisher=Yale University Press|page=[https://archive.org/details/sheffield0000harm/page/3 3]|isbn=0-300-10585-1|year=2004}}</ref> Насупрот томе, у новембру 2007. године, Шефилдове баште, Башта Мира и Зимска башта победили су лондонску Јужну обалу и добили награду „Одлично место“ Краљевског института британских архитекта , као „изванредан пример како се градови могу побољшати, и направити урбане просторе који су привлачни и приступачни."<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/uk/2007/nov/10/architecture.arts|title=Sheffield honoured|date=10. 11. 2007|work=The Guardian|publisher=Guardian News and Media Limited|accessdate=21. 6. 2009|first=Duncan|last=Campbell|location=London|archive-url=https://web.archive.org/web/20140304220932/http://www.theguardian.com/uk/2007/nov/10/architecture.arts|archive-date=4. 3. 2014|url-status=live}}</ref> У лето 2016. године одржао се јавни уметнички догађај широм града, назван Стадо Шефилда, који је сакупио 410.000 фунти за дечију болницу у Шефилду.<ref name="herd">{{cite web|title="Herd of Sheffield" elephants stampede into city|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-36763742|website=BBC|accessdate=20. 1. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20181009080341/https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-36763742|archive-date=9. 10. 2018|url-status=live}}</ref> ===Музика=== [[Датотека:The Sheffield Arena.jpg|мини|лево|Шефилд Арена]] Шефилд је дом неколико познатих бендова и музичара, са знатним бројем [[Sint pop|синт поп]] и других [[Електронска музика|електронских]] бендова који потичу из града.<ref>{{cite book|last=Reynolds|first=Simon|title=Generation ecstasy: into the world of techno and rave culture|url=https://archive.org/details/generationecstas0000reyn|publisher=Routledge|year=1999|page=[https://archive.org/details/generationecstas0000reyn/page/116 116]|isbn=0-415-92373-5}}</ref> Ту се убрајају The Human League, Heaven 17, ABC и индустријски наклоњени Cabaret Voltaire & Clock DVA. Ова електронска традиција се наставља: музички издавач техно музике Warp Records био је централни стуб сцене Јоркширске техно сцене раних деведесетих година прошлог века и постао је један од најстаријих и најомиљенијих издавача музике у Великој Британији. У новије време су у граду настали и други популарни жанрови електронске музике, попут баслајн хауса.<ref>{{cite news|first=Hattie|last=Collins|title=Deep down and dirty|date=29. 11. 2007|url=https://www.theguardian.com/music/2007/nov/29/urban|work=The Guardian|accessdate=15. 7. 2010|location=London|archive-url=https://web.archive.org/web/20140427013744/http://www.theguardian.com/music/2007/nov/29/urban|archive-date=27. 4. 2014|url-status=live}}</ref> Шефилд је некада био дом многим историјски важним ноћним клубовима на сцени ране плесне музике 1980-их и 1990-их. Гејтчестер је био један од најпопуларнијих клубова на северу Енглеске до пожара 18. јуна 2007. године.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/6765331.stm|title=Nightclub collapses in city fire|date=18. 6. 2007|work=BBC News|accessdate=21. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091212164356/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/6765331.stm|archive-date=12. 12. 2009|url-status=live}}</ref> Бројни музичари, међу којима су [[Џо Кокер]], [[Деф Лепард]] [[Arctic Monkeys]], Bring Me the Horizon, Rolo Tomassi, While She Sleeps, [[Pulp (band)|Pulp]] and [[Moloko]], потичу из града<ref>{{cite news|url=http://www.nypost.com/p/entertainment/music/item_anUWk1M3eGoAmVHmRStw2K|title=Pub Pals: Arctic Monkeys Take Their Sheffield Local Wherever They Go|last=Huhn|first=Mary|date=13. 5. 2007|work=[[New York Post]]|publisher=NYP Holdings, Inc.|accessdate=15. 7. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20121019124441/http://www.nypost.com/p/entertainment/music/item_anUWk1M3eGoAmVHmRStw2K|archive-date=19. 10. 2012|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/film/2014/jun/08/pulp-jarvis-cocker-martin-scorsese-sheffield-doc-fest|title=Pulp to Scorsese: down-to-earth Sheffield Doc/Fest reaches for the stars|author=Helen Pidd|work=The Guardian|access-date=13. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170226131738/https://www.theguardian.com/film/2014/jun/08/pulp-jarvis-cocker-martin-scorsese-sheffield-doc-fest|archive-date=26. 2. 2017|url-status=live}}</ref><ref>Pete Frame (1999). "Pete Frame's Rockin' Around Britain: Rock'n'roll Landmarks of the UK and Ireland". p. 211. Music Sales Group</ref><ref>{{cite web|url=http://www.24dash.com/news/Local_Government/2007-12-10-Joe-Cocker-to-join-Sheffields-hall-of-fame |title=Joe Cocker to join Sheffield's 'hall of fame'|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150626131650/http://www.24dash.com/news/Local_Government/2007-12-10-Joe-Cocker-to-join-Sheffields-hall-of-fame |archivedate=26. 6. 2015|publisher= Local Government|accessdate=24. 6. 2015}}</ref> Инди бенд The Long Blondes такође потиче из града,<ref>{{cite news | title = The Long Blondes – they're so modern | work = The Independent | date=21. 3. 2008 | url = https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/the-long-blondes--theyre-so-modern-798615.html | accessdate=27. 11. 2009 | location = London | archive-url = https://web.archive.org/web/20101009130656/http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/the-long-blondes--theyre-so-modern-798615.html | archive-date=9. 10. 2010 | url-status = live }}</ref> као део онога што је часопис ''New Musical Expresse'' назвао Њу Јоркшир сценом.<ref>Ben Osborne (2013). "Arctic Monkeys: Whatever People Say They Are: That's What They're Not". Music Sales Group</ref> [[Датотека:Sheffield city hall 2.png|мини|десно|alt=Sheffield City Hall, a Neo-classical design with a large portico and prominent pillars which were damaged when a bomb fell on the adjoining Barkers Pool during the Second World War. It is a grade II* listed building|Градска скупштина]] У граду 1999. године је отворен Национални центар за популарну музику, музеј посвећен теми популарне музике.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/286909.stm|title=Entertainment Sheffield steels itself for pop centre|date=26. 2. 1999|work=BBC News|accessdate=18. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20100223091433/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/286909.stm|archive-date=23. 2. 2010|url-status=live}}</ref> Међутим, није био тако успешан као што се надало, и касније је постао место живе музике, затим, у фебруару 2005. године, необична зграда прекривена челиком, постала је студентски савез Универзитета Шефилд Халам.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4261863.stm|title=Doomed pop centre opens as union|date=13. 2. 2005|work=BBC News|accessdate=18. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090314002329/http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/south_yorkshire/4261863.stm|archive-date=14. 3. 2009|url-status=live}}</ref> Места у граду где се изводи музика су Харли Хотел,, Leadmill, Maggie Mays, West Street Live, the Boardwalk, Dove & Rainbow, The Greystones, The Casbah, The Cremorne, Corporation, New Barrack Tavern, Бродфилд Хотел, Редстоне бар и ноћни клуб , Градска скупштина, Савез студената Универзитета у Шефилду, Студио театар у Позоришту Крусибл, Шефилд академија О2 и The Grapes.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/travel/2008/may/01/uk.bars|title=10 top music venues in Sheffield|last=Dunn|first=David|date=1. 5. 2008|work=The Guardian|location=UK|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20141025200205/http://www.theguardian.com/travel/2008/may/01/uk.bars|archive-date=25. 10. 2014|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldcityhall.co.uk/events/list/music/|title=Sheffield City Hall – Music|publisher=Sheffield City Hall|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090801042331/http://www.sheffieldcityhall.co.uk/events/list/music|archivedate=1. 8. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.corporation.org.uk/info.php|title=Corporation – Info|publisher=Corporation|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090327103421/http://www.corporation.org.uk/info.php|archive-date=27. 3. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldtheatres.co.uk/index.cfm?fuseaction=content.view&SectionID=2&CategoryID=10&ContentID=2|title=Venues|publisher=Sheffield Theatres|accessdate=11. 8. 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111101221034/http://www.sheffieldtheatres.co.uk/index.cfm?fuseaction=content.view&SectionID=2&CategoryID=10&ContentID=2|archivedate=1. 11. 2011 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.o2academysheffield.co.uk/venue.php|title=O2 Academy Sheffield – Venue Info|publisher=O2 Academy Sheffield|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090520043456/http://www.o2academysheffield.co.uk/venue.php|archive-date=20. 5. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.shef.ac.uk/cics/octagon|title=The Octagon Centre|work=The University of Sheffield Corporate Information and Computing Services|publisher=The University of Sheffield|accessdate=13. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090512183345/http://www.shef.ac.uk/cics/octagon/|archive-date=12. 5. 2009|url-status=dead}}</ref> Шефилд је домаћин бројних фестивала, Грин Уп Норт Шефилд Фестивал комедије,<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldcomedyfestival.com/|title=Grin Up North – The Sheffield Comedy Festival|work=Grin Up North|publisher=Sheffield Comedy Festival|accessdate=8. 3. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100228111952/http://www.sheffieldcomedyfestival.com/|archivedate=28. 2. 2010 }}</ref> Сенсорија музички & филмски фестивал и Трамлајнс фестивал. Трамлајнс фестивал покренут је као годишњи музички фестивал 2009. године,<ref>{{cite news|last=Dunn |first=David |title=Sheffield's 'Urban Glastonbury' is on the right lines |url=http://www.thestar.co.uk/video/Sheffield39s-39Urban-Glastonbury39-is-on.5495682.jp |accessdate=12. 8. 2010 |newspaper=The Star |date=27. 7. 2009 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141030030545/http://www.thestar.co.uk/video/Sheffield39s-39Urban-Glastonbury39-is-on.5495682.jp |archivedate=30. 10. 2014 }}</ref> одржава се у парку Хилсбороу (главна позорница) и на местима широм Шефилд Сити Центра, а представљају домаће и националне извођаче.<ref name="tramlines">{{cite web |url=http://www.tramlines.org.uk/ |title=Tramlines Festival |work=Tramlines |accessdate=7. 7. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100722094502/http://www.tramlines.org.uk/ |archive-date=22. 07. 2010 |url-status=dead }}</ref> Град је дом више локалних оркестара и хорова, као што су Шефилдски симфонијски оркестар, Шефилдска Филхармонија, Шефилдски камерни оркестар, Омладински оркестар града Шефилда, Филхармонијски хор и УК хор.<ref>{{cite web|url=http://www.csyo.org.uk|title=City of Sheffield Youth Orchestra|publisher=City of Sheffield Youth Orchestra|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130724011606/http://www.csyo.org.uk/|archive-date=24. 7. 2013|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldphil.org/|title=Home Page of the Sheffield Philharmonic Chorus|publisher=Sheffield Philharmonic Chorus|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20081216164044/http://www.sheffieldphil.org/|archive-date=16. 12. 2008|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldphilharmonic.org.uk/|title=The Sheffield Philharmonic Orchestra Welcomes You|publisher=Sheffield Philharmonic Orchestra|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091214073832/http://www.sheffieldphilharmonic.org.uk/|archivedate=14. 12. 2009|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldsymphony.org.uk/|title=Sheffield Symphony Orchestra|publisher=Sheffield Symphony Orchestra|accessdate=11. 8. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20100426154641/http://www.sheffieldsymphony.org.uk/|archive-date=26. 04. 2010|url-status=dead}}</ref> Такође је дом Музике у колу, добротворне организације која слижи за промоцију камерне музике, која за себе каже да је највећи промотер камерне музике изван Лондона. === Позоришта === [[Датотека:Sheffield Crucible theatre.png|мини|''Позориште Крусибл и Лицеум театар'']] Шефилд има два велика позоришта, ''Лицеум театар'' и ''Позориште Крусибл'', који заједно са мањим ''Студио театром'' чине највећи позоришни комплекс ван Лондона, смештен на тргу Тјудор.<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldtheatres.co.uk/creativedevelopmentprogramme/corporate_learning.asp|title=Sheffield Theatres Education : Corporate Learning|accessdate=24. 8. 2011|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110927224100/http://www.sheffieldtheatres.co.uk/creativedevelopmentprogramme/corporate_learning.asp|archivedate=27. 9. 2011|publisher=Sheffield Theatres}}</ref> Позориште ''[[Крусибл Театар|Крусибл]]'' је дом (од 1977) [[Светско првенство у снукеру|Светског првенства у снукеру]] и домаћин је многих познатих сценских продукција током целе године. Лицеум, који је отворен 1897. године, служи као место за турнеју ''Вест Енд'' продукција и опера ''Опере Норт,'' као и за локалне продукције. У Шефилду се налази и ''Позориште Монтгомери'', мало позориште од 420 седишта које се налази мало даље од трга Тјудор, насупрот градске скупштине у улици Сари.<ref>{{cite web |url=http://www.montgomerytheatre.org.uk/ |title=Home &#124; The Montgomery |publisher=Montgomerytheatre.org.uk |accessdate=3. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121102024544/http://www.montgomerytheatre.org.uk/ |archive-date=02. 11. 2012 |url-status=dead }}</ref> Постоји и велики број мањих аматерских позоришта разбацаних по граду. === Музеји === Шефилдским музејима управљају две различите организације. Музеји Шефилда управљају ''Музејом Вестон Парк'', Миленијум галеријама и Уметничком галеријом Грејвс.<ref>{{cite web|url=http://www.museums-sheffield.org.uk/museums/|title=Our Museums|publisher=Museums Sheffield|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131007153402/http://www.museums-sheffield.org.uk/museums/|archive-date=7. 10. 2013|url-status=live}}</ref> Шефилд Индустриал музејски фонд управља музејима посвећеним Шефилсдовим индустријским наслеђима, којих има три.<ref>{{cite web|url=http://www.simt.co.uk/|title=Sheffield Industrial Museums Trust|publisher=Sheffield Industrial Museums Trust|accessdate=24. 8. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110821200732/http://www.simt.co.uk/|archive-date=21. 08. 2011|url-status=dead}}</ref> ''Музеј острва Келхам'' (налази се северно од центра града) приказује историју градске производње челика.<ref>{{cite web|url=http://www.simt.co.uk/kelham-island-museum/about |title=About|publisher=Sheffield Industrial Museums Trust|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110716120240/http://www.simt.co.uk/kelham-island-museum/about |archivedate=16. 7. 2011 |accessdate=24. 8. 2011}}</ref> ''Абидејл Индустриал Хамлет'' (на југу града) је зграда из I разреда и културни споменик од изузетног значаја.<ref>{{cite web|url=http://www.simt.co.uk/abbeydale-industrial-hamlet/about |title=About|publisher=Sheffield Industrial Museums Trust|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110716120259/http://www.simt.co.uk/abbeydale-industrial-hamlet/about |archivedate=16. 7. 2011 |accessdate=24. 8. 2011}}</ref> ''Пастирско коло'' (на југоистоку града) је некадашња воденица наведена је као културни споменик II разреда.<ref>{{cite web|url=http://www.simt.co.uk/shepherd-wheel-workshop/what-to-see|title=What to see|publisher=Sheffield Industrial Museums Trust|accessdate=24. 8. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110928010147/http://www.simt.co.uk/shepherd-wheel-workshop/what-to-see|archive-date=28. 09. 2011|url-status=dead}}</ref> Такође постоје и Архив Шефилда. === Зелени простор === [[Датотека:Sheffield Winter Gardens & St. Paul's Tower.jpg|мини|Зимска башта]] Шефилд има репутацију као град са 4,5 милиона стабала,<ref name="GEO_treecount"/> и описан је као најзеленији град у Европи,<ref>{{cite web|url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands|title=Trees & Woodlands in Sheffield|publisher=Sheffield City Council|date=јануар 2010|accessdate=4. 1. 2010|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060910010402/http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands|archivedate=10. 9. 2006}}</ref> упркос великом броју оборених стабала због изградње аутопута који се дешавају широм града од 2012. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/campaign-to-save-sheffield-s-trees-reaches-high-court-a6946531.html|title=A campaign to save Sheffield’s trees has reached the High Court|date=22. 3. 2016|newspaper=The Independent|accessdate=22. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161122155331/http://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/campaign-to-save-sheffield-s-trees-reaches-high-court-a6946531.html|archive-date=22. 11. 2016|url-status=live}}</ref> Много је паркова и шума широм града и шире. Садржи више од 250 паркова, шума и вртова, а у самом Шефилду се налази око 78 јавних паркова и 10 јавних вртова,<ref name="sheffgeog" /> укључујући 83 парка са управљањем (13 градских паркова, 20 паркова „округа“ и 50 „локалних“ паркова) у целом граду.<ref name="About the Parks & Countryside Service">{{cite web|title=About the Parks & Countryside Service|url=https://www.sheffield.gov.uk/home/parks-sport-recreation/parks-countryside-service.html|website=Sheffield City Council|publisher=Sheffield City Council|accessdate=25. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180325232600/https://www.sheffield.gov.uk/home/parks-sport-recreation/parks-countryside-service.html|archive-date=25. 3. 2018|url-status=live}}</ref> У категорију градских паркова укључене су 3 од 6 јавних вртова Шефилда (Шефилдова Ботаничка башта, Башта Мира и Хилсбороу зидани вртови, а Шефилдова Зимска башта, Бочиф башта и Линвуд башта су засебне целине). Ботаничка башта у Шефилду заузима 19 хектара југозападно од центра града и датира из 1836. године. На овом месту је велики стакленик из викторијанске ере, на листи споменика културе II разреда. Башта Мира се налазе поред Градске скупштине и чине део пројекта Срце града, и заузима површину од 0,67 хектара у центру града. На месту доминирају његове водене карактеристике, а главна међу њима је Фонтана Гудвин. Састоји се од 89 појединачних млазница воде, и лежи на углу Баште Мира у четвртини круга и добила је име по Стјуарту Гудвину, угледном индустријалцу из Шефилда. Од преуређења 1998. године, Баште мира су добиле низ регионалних и националних признања.<ref>{{cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/gardens/the-peace-gardens/peace-gardens-awards |title=Sheffield City Council – Peace Gardens Awards |publisher=Sheffield.gov.uk |date=4. 4. 2012 |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131005002158/https://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/gardens/the-peace-gardens/peace-gardens-awards |archivedate=5. 10. 2013 }}</ref> Хилсбороу зидани вртови налази се у парку Хилсбороу, на северозападу града. Вртови датирају из 1779. године и били су посвећени жртвама катастрофе у Хилсбороу од преуређења вртова почетком деведесетих.<ref>{{cite web|title=Hillsborough Walled Garden at Hillsborough Park|url=http://www.sheffield.visitor-centre.co.uk/thedms.aspx?dms=3&feature=2&venue=2164052|archive-url=https://web.archive.org/web/20180218090847/http://www.sheffield.visitor-centre.co.uk/thedms.aspx?dms=3&feature=2&venue=2164052|url-status=dead|archive-date=18. 2. 2018|website=www.sheffield.visitor-centre.co.uk|accessdate=17. 2. 2018}}</ref> Зимска башта, која се налази у срцу града, велики је стаклена башта са дрвеним оквиром, у којој је смештено око 2500 биљака из целог света.<ref>{{cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/gardens/the-winter-garden |title=Sheffield City Council – The Winter Garden |publisher=Sheffield.gov.uk |date=2. 7. 2012 |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131005021615/https://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/gardens/the-winter-garden |archivedate=5. 10. 2013 }}</ref> [[Датотека:Sheffield Winter Garden - inside.jpg|мини|Зимска башта – унутра 2013.]] Такође у граду се налази низ природних резервата који у комбинацији заједно заузимају 1.600 хектара (6,5 km²) земље.<ref name="sheffield1">{{cite web |url=http://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands/about-the-trees--woodlands-section |title=Sheffield City Council – About Us – Woodlands and Countryside Section |publisher=Sheffield.gov.uk |date=2. 5. 2013 |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131005043344/https://www.sheffield.gov.uk/out--about/parks-woodlands--countryside/trees--woodlands/about-the-trees--woodlands-section |archivedate=5. 10. 2013 }}</ref> У граду се налази и 170 шумских подручја од којих је 80 класификовано као древне.<ref name="sheffield1"/> Југозападна граница града преклапа се са Националним парком Пик Дистрикт, првим националним парком у Енглеској (1951).<ref>{{cite web|url=http://www.peakdistrict.gov.uk/__data/assets/pdf_file/0005/79241/factsheet1-peakdistrictnationalpark.pdf |title=Peak district fact sheet |format=PDF |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130511202314/http://www.peakdistrict.gov.uk/__data/assets/pdf_file/0005/79241/factsheet1-peakdistrictnationalpark.pdf |archivedate=11. 5. 2013 }}</ref> Као последица тога, неколико заједница заправо живи у оба ентитета. Пик Дистрикт има многих значајних, природних својстава, а такође и карактеристика које је створио човек, као што је кућа Чатсворт, поставка за ББС серију ''Понос и предрасуде''.<ref>{{cite web|url=http://www.chatsworth.org/visiting/filming-at-chatsworth/pride-and-prejudice|title=Pride and Prejudice|publisher=Chatsworth|accessdate=13. 10. 2013|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20131014172351/http://www.chatsworth.org/visiting/filming-at-chatsworth/pride-and-prejudice|archivedate=14. 10. 2013}}</ref> Градски одбор Шефилда створио је нови ланац паркова који се протежу низ обронке иза Железничке станице Шефилд. Парк, познат под називом Шиф Вали Парк, има амфитеатар на отвореном а укључиваће и арборетум. На овом локалитету некада је био средњовековни парк јелена, који је касније био у власништву војводе од Норфолка. === Забава === [[File:Meadowhall Shopping Centre - The Oasis 07-04.jpg|thumb|right|Тржни центар Медоухол]] Шефилд има шест биоскопских комплекса, од којих су четири у центру града, а још два у долини реке Дон. Један од ових комплекса смештен је у ''Вали Центертејнменту'', комплексу за забаву у долини реке Дон. Саграђен је на земљишту које су раније заузимале челичане у близини ''Медоухола'' и ''Шефилд Арене''. У њему се налазе неколико ресторана, барова, биоскоп мултиплекс и куглана.<ref>{{cite web|url=http://www.valley-leisure.co.uk/|title=Valley Centertainment Leisure|publisher=Leisure Fund Limited Partnership|accessdate=16. 7. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100717055230/http://www.valley-leisure.co.uk/|archive-date=17. 07. 2010|url-status=dead}}</ref> То је уједно и највећи комплекс ''Синеворлда'' у Великој Британији, са 20 екрана у једној згради.<ref>{{cite web |url=http://www.britinfo.net/T/1002387.htm |title=Cineworld Sheffield (Formerly UGC Sheffield) – Sheffield |publisher=Britinfo.net |accessdate=3. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140302141020/http://www.britinfo.net/T/1002387.htm |archive-date=02. 03. 2014 |url-status=dead }}</ref> ''Одеон Шефилд'', смештен на Арундел капији у центру града и ''Ву'', смештен у оквиру Тржни центар Медоухол, су два главна градска биоскопа. ''Шоурум'', независни биоскоп који приказује вансезонске продукције, налази се на тргу Шиф, у близини станице Шефилд. Читатељи [[Гардијан]]а 2002. године, прогласили су Шоурум за најбољи независни биоскоп у земљи.<ref>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/film/2002/feb/28/2002inreview.features |title=Guardian readers' favourite independent cinemas &#124; Film |work=The Guardian |accessdate=3. 10. 2013 |location=London |date=5. 12. 2002 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131002173336/http://www.theguardian.com/film/2002/feb/28/2002inreview.features |archive-date=2. 10. 2013 |url-status=live }}</ref> Комплекс ''Курзон Синемас'' смештен је у згради некадашње компаније Шефилд Банкинг Компани, која се налази непосредно поред Арунделове капије. Биоскоп садржи пројекторе [[4K rezolucija|4К резолуције]] и отворен је у јануару 2015. године.<ref>{{cite web |url=http://www.curzoncinemas.com/sheffield/info/about |title=Discover Curzon Sheffield |work=Curzon Cinemas |accessdate=20. 7. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160811073024/http://www.curzoncinemas.com/sheffield/info/about |archive-date=11. 8. 2016 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.thestar.co.uk/whats-on/cinema/new-sheffield-cinema-to-open-in-january-1-6965923 |title=New Sheffield cinema to open in January. |work=The Star |accessdate=20. 7. 2016 |location=Sheffield |archive-url=https://web.archive.org/web/20160814200528/http://www.thestar.co.uk/whats-on/cinema/new-sheffield-cinema-to-open-in-january-1-6965923 |archive-date=14. 8. 2016 |url-status=dead }}</ref> Најновији Шефилдов биоскоп, ''Светло'', отворен је 2018. године. Шефилд има напредну сцену поезије и говорне речи: од догађаја Вордлајфа по целом граду до дела аутора Шефилда; од живописне месечне уметничке ноћи ''Стихови су важни'' у Позоришту Мур до дугогодишњег рада ''Поетског бизниса'', увек постоје могућности да нови и искусни писци пишу и поделе своје радове. Захваљујући својој дугој историји, Шефилд има велики број пабова широм града. Вест Стрит, пролази срцем четврти града Вест Енда, и садржи многих пабова, барова и клубова и привлачи много посетилаца. Недавни додатак ноћном животу града је Трг Леополд, смештен тик уз северни крај Вест Стрита. Аграх, индијски ресторан на тргу у којем се служи кашмирска кухиња, недавно је проглашен за "најбољу групу ресторана у Великој Британији" на престижним британским наградама Кури.<ref>{{cite web |url=http://www.leopoldsquare.com/sheffield-restaurants#aagrah |title=Sheffield Restaurants & Bars – Leopold Square |publisher=Leopoldsquare.com |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131005005617/http://www.leopoldsquare.com/sheffield-restaurants#aagrah |archivedate=5. 10. 2013 }}</ref> === Медији и филм === Шефилд има двоје комерцијалних новина, ''The Star'' и ''Sheffield Telegraph'' , и обе објављује Johnston Press PLC. ''The Star'' излази свакодневно од 1897, а ''Sheffield Telegraph'', је сада недељно издање, настао је 1855. године.<ref>{{cite web|url=http://catalogue.bl.uk/F/2GIKL9K9C3MVTXQ3N29DDTAMVRTQEUEPEREHL3TM63S5JBBXNX-17584?func=file&file_name=find-b&local_base=NPL|title=British Library Newspaper Catalogue|work=British Library website|publisher=The British Library Board|accessdate=19. 7. 2009|archive-date=24. 08. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220824052950/http://explore.bl.uk/primo_library/libweb/action/search.do?vid=BLVU1|url-status=}}</ref> Шефилд има своју ТВ станицу ''Sheffield Live TV.'' То је непрофитна компанија која је почела са емитовањем 23. септембра 2014.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-29322248|title=Sheffield Live TV channel launches on Freeview and cable|date=23. 9. 2014|work=BBC News|accessdate=29. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161008115539/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-29322248|archive-date=8. 10. 2016|url-status=live}}</ref> SLTV добио је 12-годишњу лиценцу за пружање услуга земаљског дигиталног емитовања.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-20448952|title=Sheffield TV station licence reconfirmed by Ofcom|work=BBC News|accessdate=9. 8. 2013|date=22. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20150904091755/http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-south-yorkshire-20448952|archive-date=4. 9. 2015|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://stakeholders.ofcom.org.uk/binaries/consultations/600-mhz-limitation/responses/Sheffield_Local_Television.pdf|title=Sheffield_Local_Television.pdf|work=OFCOM|accessdate=9. 8. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131222034737/http://stakeholders.ofcom.org.uk/binaries/consultations/600-mhz-limitation/responses/Sheffield_Local_Television.pdf|archive-date=22. 12. 2013|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldlocaltv.co.uk/archives/ofcom-confirms-sltv-licence-award|title=Ofcom confirms SLTV licence award|work=Sheffield local TV website|publisher=Sheffield local TV|accessdate=9. 8. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130522070608/http://www.sheffieldlocaltv.co.uk/archives/ofcom-confirms-sltv-licence-award|archive-date=22. 5. 2013|url-status=live}}</ref> Регионални емитери ББС Јоркшира и Јоркшир Телевизије такође покривају град. Пет локалних радио станица емитују се у граду. Професионалне услуге пружају и ББС Радио Шефилда, независни Халам ФМ и његова сестринска станица Највећи хитови Јужног Јоркшира. У Шефилду су такође две радио станице са лиценцом за ФМ: Шефилд Лајв 93.2 и Бурнгрив Комјунити Радио на 103.1. Болнички радио у Шефилду емитује 24-часовну услугу у болницама Краљевском Халамсширу, Џесоп Вингу, Нортерн Џенерал и Вестон Парк Хоспитал, а такође нуди посебну услугу пацијентима. Добротворном организацијом управљају волонтери из студија у болници Ројал Халамшире, а бесплатно су емитује на терминалима преко Хоспедија и средњег таласа у 1431am од предајника у северној општој болници.<ref>{{cite web|title=HBS Radio|last=HBS Radio|url=http://www.hbsradio.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20060517013746/http://www.hbsradio.co.uk/|url-status=dead|archivedate=17. 5. 2006|accessdate=20. 3. 2013}}</ref> Филмови и представе ''До голе коже'',''Threads'', ''Looks and Smiles'', ''When Saturday Comes'', ''Whatever Happened to Harold Smith?'', ''The History Boys'' и [[Четири лава]] се снимљени у граду.<ref>{{cite web|url=https://www.imdb.com/List?locations=Sheffield,+South+Yorkshire,+England,+UK&&tv=on|title=Locations: Sheffield, South Yorkshire, England, UK|work=The Internet Movie Database|publisher=Internet Movie Database|accessdate=19. 7. 2009|archive-date=03. 01. 2013|archive-url=https://archive.today/20130103055653/http://www.imdb.com/List?locations=Sheffield,+South+Yorkshire,+England,+UK&&tv=on|url-status=dead}}</ref> ''F.I.S.T.'', ''Kill List'', ''<nowiki/>'71'' и ''The Princess Bride'' такође имају неколико сцена снимљених у Шефилду, а значајан део филма ''Међу дивовима'' је снимљен у граду.<ref>{{cite web|url=http://explore.bfi.org.uk/4ce2b80846206|title=Locations: Sheffield, South Yorkshire, England, UK|publisher=The British Film Institute|accessdate=6. 8. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120805190106/http://explore.bfi.org.uk/4ce2b80846206|archive-date=5. 8. 2012|url-status=dead}}</ref> Фестивал документарног филма Шефилд Док / Фест одржава се сваке године од 1994. године у биоскопу Шоурум,<ref>{{cite news|url=http://www.thestar.co.uk/what-s-on/cinema/shefield-doc-fest-2012-film-world-zooms-in-on-city-preview-video-1-4637530|title=Sheffield Doc/Fest 2012: Film world zooms in on city|date=13. 6. 2012|work=The Star|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131017090507/http://www.thestar.co.uk/what-s-on/cinema/shefield-doc-fest-2012-film-world-zooms-in-on-city-preview-video-1-4637530|archive-date=17. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> а 2007. године Шефилд је био домаћин доделе награда Међународне индијске филмске академије.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/6737805.stm|title=Thousands cheer Bollywood stars|date=10. 6. 2007|work=BBC News|accessdate=19. 7. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090619151648/http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/6737805.stm|archive-date=19. 6. 2009|url-status=live}}</ref> Серија [[Доктор Ху]] из 2018. године, снимана је на имању Парк Хил и другим локацијама у Шефилда, премијерно је емитована у Шефилду.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-england-south-yorkshire-45589723|title=Doctor Who premiere: How Sheffield red carpet happened|work=BBC News|accessdate=25. 9. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180924140134/https://www.bbc.com/news/live/uk-england-south-yorkshire-45589723|archive-date=24. 9. 2018|url-status=live}}</ref> === Народна култура === Шефилд има успешну народну музику, песму и плесну заједницу. Певања и музичке сесије се одржавају сваке недеље у многим пабовима у граду, а одржава се и годишњи Шефилд Сешенс Фестивал.<ref>{{Cite web|url=http://www.sheffieldseshfest.org.uk/|title=Welcome to Sheffield's Seshfest!|website=www.sheffieldseshfest.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161209205800/http://www.sheffieldseshfest.org.uk/|archive-date=9. 12. 2016|url-status=dead}}</ref> Универзитет у Шефилду организује низ курсева и истраживачких пројеката посвећених народној култури.<ref>{{Cite web|url=http://www.sheffield.ac.uk/music/index|title=Department of Music|archive-url=https://web.archive.org/web/20160919021948/http://www.sheffield.ac.uk/music/index|archive-date=19. 9. 2016|url-status=live}}</ref> У граду и даље живи традиција певања божићних песама у пабовима. Шефилдске божићне песме, како су локално познате, настале су пре више од једног века од модерних песма и певале се алтернативним речима и стиховима.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/uk/the-northerner/2011/dec/07/sheffield-pub-carols-christmas|title=Sheffield gifts its carols to the country|last=Cooper|first=Lewis K.|date=7. 12. 2011|newspaper=The Guardian|issn=0261-3077|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160923230509/https://www.theguardian.com/uk/the-northerner/2011/dec/07/sheffield-pub-carols-christmas|archive-date=23. 9. 2016|url-status=live}}</ref> Иако постоји више песама које се певају на већини места, свако место има своју посебну мини традицију. Репертоар на два оближња места може увелико варирати и јао онима који покушавају „страну“ мелодији. Неки певају без пратње, неки имају клавир или оргуље, на једном месту је флип-чарт са речима, гудачки квартет (квинтет, секстет, септет) прати певање на другом, неки охрабрују солисте, други се држе учешћа публике, дувачки оркестар свира на одређеним догађајима, хор на другом.<ref>{{Cite web|url=http://www.localcarols.org.uk/intro.php|title=Introduction to Local Carols around Sheffield|last=Malham| first =Pat| author2=Frazer Jarvis|website=www.localcarols.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160627121650/http://www.localcarols.org.uk/intro.php|archivedate=27. 6. 2016}}</ref> Сматра се да је ова традиција сада јединствена у Британији. Град има тринаест плесних група морис плеса - што је највећа концентрација група овог народног плеса у земљи. У граду су заступљени скоро сви облици овог плеса, укључујући Котсволд (Five Rivers Morris,<ref>{{Cite web|url=http://www.fiveriversmorris.org.uk/|title=Five Rivers Morris|website=www.fiveriversmorris.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160910040138/http://www.fiveriversmorris.org.uk/|archive-date=10. 9. 2016|url-status=live}}</ref> Pecsaetan Morris,<ref>{{Cite web|url=http://www.pecsaetan.co.uk/|title=Pecsaetan Morris {{!}} The home of Pecsaetan Morris|website=www.pecsaetan.co.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161223173311/http://www.pecsaetan.co.uk/|archive-date=23. 12. 2016|url-status=live}}</ref> Harthill Morris,<ref>{{Cite web|url=http://harthillmorris.org.uk/|title=Harthill Morris – Cotswold Morris dancers from the most Southerly village in Yorkshire|website=harthillmorris.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160915120356/http://harthillmorris.org.uk/|archive-date=15. 9. 2016|url-status=live}}</ref> Lord Conyer's Morris Men,<ref>{{Cite web|url=http://www.lordconyers.org.uk/|title=Lord Conyers|website=www.lordconyers.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160407210007/http://www.lordconyers.org.uk/|archive-date=7. 4. 2016|url-status=live}}</ref> Sheffield City Morris,<ref>{{Cite web|url=http://www.scmm.co.uk/|title=SCMM|website=www.scmm.co.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160701110900/http://www.scmm.co.uk/|archive-date=1. 7. 2016|url-status=live}}</ref> William Morris<ref>{{Cite web|url=https://www.facebook.com/WilliamMorrisSheffield|title=William Morris Sheffield {{!}} Facebook|website=www.facebook.com|accessdate=7. 9. 2016}}</ref>),бордер (Boggart's Breakfast<ref>{{Cite web|url=http://www.boggartsbreakfast.org.uk/|title=Boggart's Breakfast|website=www.boggartsbreakfast.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160518175834/http://www.boggartsbreakfast.org.uk/|archive-date=18. 5. 2016|url-status=live}}</ref>), Норт вест (Yorkshire Chandelier,<ref>{{Cite web|url=http://www.yorkshirechandelier.org.uk/|title=Yorkshire Chandelier|website=www.yorkshirechandelier.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161013224317/http://www.yorkshirechandelier.org.uk/|archive-date=13. 10. 2016|url-status=live}}</ref> Silkstone Greens,<ref>{{cite web|url=http://www.silkstonegreens.org.uk/|title=Silkstone Greens North West Morris {{!}} Si in dubitatio, circum mamille|website=www.silkstonegreens.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160914060003/http://www.silkstonegreens.org.uk/|archive-date=14. 9. 2016|url-status=live}}</ref> Lizzie Dripping<ref>{{Cite web|url=http://www.lizziedripping.org.uk/|title=Home|website=www.lizziedripping.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160911163012/http://www.lizziedripping.org.uk/|archive-date=11. 9. 2016|url-status=live}}</ref>), рапер (Sheffield Steel Rapper<ref>{{Cite web|url=http://sheffieldsteelrapper.org.uk/|title=Sheffield Steel Rapper – "It's like being in a room full of slayers!"|website=sheffieldsteelrapper.org.uk|accessdate=7. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160917035333/http://sheffieldsteelrapper.org.uk/|archive-date=17. 9. 2016|url-status=dead}}</ref>) и Јоркшир Лонгсворд. == Јавне службе == [[File:Royal Hallamshire Hospital.jpg|thumb|right|Краљевска болница Халамшире]] Шефилд води полиција Јужног Јоркшира (територијалне снаге полиције) чије је седиште у граду. Шефилд представља један од своја четири округа (Барнсли, Донкастер и Ротерам су остала три).<ref>{{cite web |url=http://www.southyorkshire.police.uk/ |title=South Yorkshire Police |publisher=Southyorkshire.police.uk |accessdate=3. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131004222429/http://www.southyorkshire.police.uk/ |archive-date=04. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref> Шефилдска полиција покрива површину од око 1.554 квадратна километра и 13. је највећа сила у Енглеској, Велсу и Северној Ирској. Медицинске услуге у Шефилду пружају три NHS (National Health Service) фонда. Шефилд универзитетска болница НХС Фонд пружа здравствену заштиту људима (првенствено одраслим особама) широм Шефилда и Јужног Јоркшира. Овај фонд предузима обуку студената медицине са Универзитета у Шефилду и има снажне везе са Универзитетом Шефилд Халам. Фонд има два кампуса: Западни кампус који садржи Краљевску болницу Халамшире, крило Џесоп (акушерство), болницу Вестон Парк (специјално лечење рака) и стоматолошку болницу Чарлс Клифорд. Северна општа болница је други кампус и велики је објекат у северном предграђу Шефилда, а садржи градско одељење за истраживање и развој. Шефилд дечији НХС Фонд пружа здравствену заштиту за децу у граду Шефилду у Јужном Јоркширу и Великој Британији у целини.<ref>{{cite web|url=http://www.sheffieldchildrens.nhs.uk/about-us|title=About Us|publisher=Sheffield Children's NHS Foundation Trust|accessdate=13. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131004225643/http://www.sheffieldchildrens.nhs.uk/about-us|archive-date=4. 10. 2013|url-status=live}}</ref> Шефилд здравље и социјална нега NHS фонд пружа услуге менталног здравља, услуге особама са сметњама у учењу, услуге злоупотребе супстанци, дугорочно неуролошка стања, као и конзорцијум лекара опште праксе.<ref>{{cite web|url=http://www.sct.nhs.uk/|title=SHSC -|url-status=dead|archiveurl=http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20150401090022/http%3A//www.sct.nhs.uk/|archivedate=1. 4. 2015}}</ref> Универзитет у Шефилду је развио Шефилд Институт за моторну неуронску болест (познат и као Шефилд институт за транслацијску неурознаност - SITraN).<ref>{{cite web |url=http://www.sifoundation.com/index.htm |title=SI Foundation MND |publisher=Sifoundation.com |date=13. 9. 2011 |accessdate=3. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110716070133/http://www.sifoundation.com/index.htm |archive-date=16. 7. 2011 |url-status=live }}</ref> Хитну помоћ обезбеђује Јоркшир служба хитне помоћи, која је сама по себи NHS фонд.<ref>{{cite web|url=http://www.yas.nhs.uk/AboutUs/aboutus.html|title=About Us|accessdate=30. 8. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20090518120423/http://www.yas.nhs.uk/AboutUs/aboutus.html|archivedate=18. 5. 2009|url-status=dead}}</ref> Ватрогасне услуге у Шефилду пружа служба ватрогасне и спасилачке службе јужног Јоркшира. У сврху гашења пожара и спасавања, Шефилд је подељен на источна и западна одељења.<ref>{{cite web|url=http://www.syfire.gov.uk/389.asp |title=District areas |publisher=Syfire.gov.uk |date=1. 4. 1974 |accessdate=3. 10. 2013 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140302190758/http://www.syfire.gov.uk/389.asp |archivedate=2. 3. 2014 }}</ref> Услуге одношења кућног отпада у Шефилду пружају Веолија службе за заштиту животне средине на основу уговора у име Одбора. Зграде у власништву Одбора одржава Кир Груп Шефилд у партнерству са Одбором.<ref>{{cite web|title=Kier Sheffield Receives Award for its Health & Safety Approach|url=http://www.kier.co.uk/press-office/press-release/2013/07-05-2013.aspx|website=Kier|publisher=Kier|accessdate=14. 5. 2018|archive-date=24. 08. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220824053006/https://www.kier.co.uk/media/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|title=Kier Partnership Homes appointed for Sheffield Housing Development|url=http://www.kier.co.uk/press-office/press-release/2013/24-01-2013.aspx|website=Kier|publisher=Kier|accessdate=14. 5. 2018|archive-date=24. 08. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220824052952/https://www.kier.co.uk/media/|url-status=}}</ref> == Партнерски градови == Међународни одбор за повезивање Шефилда промовише Шефилд у иностранству, посебно са пет сестринских градова:<ref>{{cite web |url =http://www.sheffield.gov.uk/out--about/international-links |title =International Links |publisher =Sheffield City Council |accessdate=6. 5. 2010 |url-status =dead |archiveurl =https://web.archive.org/web/20100507015258/http://www.sheffield.gov.uk/out--about/international-links |archivedate=7. 5. 2010 }}</ref> *{{зас|Немачка}} [[Бохум]] *{{зас|Украјина}} [[Доњецк]] *{{зас|Кина}} [[Ченгду]] *{{зас|Кина}} [[Аншан (Кина)|Аншан]] *{{зас|Никарагва}} [[Estelí]] Још четири града имају Споразум о пријатељству са Шефилдом: *{{зас|Јапан}} [[Кавасаки]] *{{зас|САД}} [[Питсбург]] — оба града производе челик, и познати су као „челични градови“ *{{зас|Пакистан}} [[Котли (Пакистан)|Котли]] *{{зас|Замбија}} [[Kitwe]] Два пута у Шефилду добила су име по сестринским градовима. Део А6102 у Нортону носи назив Бохум Парквеј, а пут у Хакенторпу назван је Доњецк пут. Исто тако у Бохуму у Немачкој постоји главни пут који се зове Шефилд-Ринг. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|ref=harv |last=Vickers |first=J. Edward |title=Old Sheffield Town. An Historical Miscellany |year=1999 |edition=2nd |publisher=The Hallamshire Press Limited |isbn=1-874718-44-X }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sheffield}} * [http://www.sheffield.gov.uk/ Веб-сајт градског већа Шефилда] * [http://www.sheffieldtoday.co.uk Новости из Шефилда] {{Wayback|url=http://www.sheffieldtoday.co.uk/ |date=20080907132704 }} * [https://web.archive.org/web/20070311065901/http://www.cityofsheffield.net/ Градски водич] {{Подножје|Уједињено Краљевство}} [[Категорија:Шефилд]] [[Категорија:Градови у Енглеској]] qh86tziwcd8yaug6gwji5f42qr7silm 0 107419 30098650 29639006 2025-06-27T13:59:05Z RoastPig 306074 30098650 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Подчетртек | словеначко име = Podčetrtek | грб= | слика = Karte Podcetrtek si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Подчетртек]] | стан = 3.224 | год = 2002. | површ = 60,6 | густ_нас = 53,20 | веб = [http://www.podcetrtek.si www.podcetrtek.si] | }} Општина '''Подчетртек''' ({{јез-слв|Podčetrtek}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Подчетртек]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Подчетртек налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Хрватска|Хрватској]]. Општина обухвата северозападни део брежуљкасте области [[Козјанско]], у долини реке [[Сутла|Сутле]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сутла]], која протиче источном границом општине. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Подчетртек је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезовец при Пољу]] * [[Вераче]] * [[Видовица]] * [[Вирштањ]] * [[Вонарје]] * [[Голобињек об Сотли]] * [[Гостинца]] | * [[Имено]] * [[Именска Горца]] * [[Јерчин]] * [[Ластнич]] * [[Незбише]] * [[Олимје]] * [[Пецељ]] | * '''[[Подчетртек]]''' * [[Поље об Сотли]] * [[Преласко]] * [[Пристава при Лесичнем]] * [[Пристава при Местињу]] * [[Рогинска Горца]] | * [[Рудница (Подчетртек)|Рудница]] * [[Седларјево]] * [[Села (Подчетртек)|Села]] * [[Содна вас|Содна Вас]] * [[Света Ема]] * [[Цмерешка Горца]] | |} == Занимљивости == На подручју општине Подчетртек и [[општина Загорска Села|општине Загорска Села]] (Хрватска) од [[2005]]. године основана је туристичка зона око реке [[Сутла]] ''"Сутла - долина извора здравља"''. == Види још == * [[Подчетртек]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Podčetrtek municipality}} * [http://www.podcetrtek.si Званична страница општине Подчетртек] {{Wayback|url=http://www.podcetrtek.si/ |date=20100712202216 }} (на словеначком и енглеском језику) * [http://www.terme-olimia.com/ Терме Олимиа] {{Подчетртек}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Подчетртек| ]] ob7m58tc8ued9pf04t0wyons9oa5eo4 0 107965 30098842 29929864 2025-06-27T16:08:10Z ~2025-87176 447188 30098842 wikitext text/x-wiki {{Градска четврт | назив = Бесни Фок | слика = Besni_Fok_2.jpg | опис_слике = Бесни Фок | град = [[Београд]] | општина =[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] | површина = | становништво = | становништво_година = | густина = | мапа = Serbia | гшир = 44.9986058 | гдуж = 20.4014813 |држава={{застава|Србија}}|поштански код=11213|адм1=|остало3=|веб-сајт=|регистарска ознака=BG|временска зона=[[UTC+1]] ([[CET]]), лети [[UTC+2]] ([[CEST]])}} '''Бесни Фок''' је приградско насеље у [[Београд]]у и поднасеље [[Падинска Скела|Падинске Скеле]]. Налази се у [[Градска општина Палилула (Београд)|Градској општини Палилула]], у [[банат]]ском делу Београда, на Зрењанинском путу, а удаљено је 27&nbsp;km од центра града. == Опште информације == Насеље је основао [[ПКБ|Пољопривредни комбинат Београд]], парковски је уређено са засебним водоводом и канализацијом тотално независно од Београда, окружено зеленилом у виду шумског појаса ради заклона од јаких удара кошаве. У насељу се налази [[ОШ „Олга Петров” Београд|основна школа „Олга Петров“]] и вртић, два кошаркашка терена и два фудбалска терена као и терен за мали фудбал и одбојку. Налази у [[север]]ном, [[Банат|банатском делу општине]], 28 километара северно од центра Београда. Изграђен је на Беланошком каналу у [[Панчевачки рит|Панчевачком риту]], између [[Дунав]]а и [[Тамиш]]а. Бесни Фок се налази на Зрењанинском путу који повезује [[Београд]] са [[Зрењанин]]ом. У насељу постоје [[Језера у Бесном Фоку|два језера]].<ref name="asd">[https://beogradskiizlet.com/tour/jezera-u-besnom-foku/ Jezera u Besnom Foku] beogradskiizlet.com</ref> Име потиче од [[Српска књижевност|српске речи]] ''бесни'' и старе немачке речи ''фок'' што значи [[канал]], па је насеље названо дивљим каналом због локалног канала који је неконтролисано поплавио то подручје. Упркос томе што је мало, Бесни Фок је прилично познато насеље у остатку Београда. Познато је и због лоше комуналне инфраструктуре коју има<ref name="Politika"/>, али и због свог необичног имена и популарности које је стекао као [[риболов|рибарско]] одмаралиште. Од [[1967]]. године Бесни Фок је локација традиционалног Првомајског уранака прославе [[1. мај]]а, Празника рада.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/prvomajski-uranak-za-svaciji-ukus/ed41bej Prvomajski uranak za svačiji ukus]</ref><ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |title=Od Avale do Fruške gore |access-date=28. 11. 2024 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303095330/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |url-status= }}</ref> Традиционално се обележава уз велику логорску ватру и низ спортских активности, укључујући трке у врећама, [[футсал]], надвлачење конопца, [[рукомет]]не и [[фудбал]]ске утакмице итд. Насеље има свој фудбалски тим „ФК Пионир“. Фудбалер [[Саша Ћурчић]] одрастао је у Бесном Фоку.<ref name="Politika"/> === Прелив === Поднасеље Прелив у оквиру Бесног Фока има око 60 кућа, а удаљено 2,5 до 5 километара од Бесног Фока. Комунална ситуација је још гора него у остатку Бесног Фока јер практично нема [[водовод]], путеве па чак ни продавнице, па је од 60 кућа [[2012]]. године половина била без станара. Основна школа је затворена крајем [[1970-е|1970-их]], а магистрални пут је асфалтиран тек [[2007]]. Једина привредна делатност у насељу је [[пољопривреда]], што га чини ретким чисто руралним подручјем јер је већина суседних насеља оријентисана на пољопривредну индустрију.<ref>{{Citation | author = Dimitrije Bukvić | title = Ruralni Preliv u radnićkom krajoliku | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 27 January 2012 }}</ref> Из <nowiki>[[15. септембар|15. септембра]]</nowiki> 2024. године, уведена је линија 102П. Назив прелив потиче од српске речи за преливање. == Историјат == Од касног [[19. век]]а ово подручје је било повремено насељено, углавном [[Мађари]]ма и [[Немци]]ма. Тридесетих година [[20. век]]а ископано је неколико канала за одводњавање, што је исушило простор и омогућило трајно насељавање. Први радови на изградњи почели су [[1947]]. године, а први насељеници су дошли [[1948]]. Настанак и будући развој Бесног Фока био је уско везан за Комбиновано пољопривредно предузеће Београд (ПКБ Београд). Првобитно насеље се састојало од барака, касније од бетонских и зиданих [[кућа]], док су правилне стамбене зграде подигнуте средином [[1970-е|1970-их]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok|author=Branka Vasiljević|title= Zadnja pošta Besni Fok|date=27 September 2015|publisher=[[Politika]]|language=sr}}</ref> До седамдесетих година 20. века Бесни Фок је статистички био посебно насеље, али је потом припојен [[Падинска Скела|Падинској Скели]], која се налази 9 км јужније, и постао његов крај, иако не чине једно континуирано насељено подручје. Док је било засебно насеље, према званичним пописима, Бесни Фок је имао 946<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1961, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> становника [[1961]]. године и 977<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1971, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> [[1971]]. године. Процењено је да је 2015. године имао око 1.000. становника.<ref name="Politika"/> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.lobi-info.rs/tag/besni-fok/ Све вести из Бесног Фока — Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду] * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok.sr.html Задња пошта Бесни фок („Политика“, 29. септембар 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/beograd/prodajemo-deponiju-povoljno-mestani-besnog-foka-muku-muce-sa-10-tona-smeca/17g3szd PRODAJEMO DEPONIJU, POVOLJNO! Meštani Besnog foka muku muče sa 10 tona smeća] {{Београдска насеља}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Палилулска насеља]] pwl6jgsfsy4jo9zqtf6i4dseonbwur3 30098843 30098842 2025-06-27T16:09:16Z ~2025-87176 447188 30098843 wikitext text/x-wiki {{Градска четврт | назив = Бесни Фок | слика = Besni_Fok_2.jpg | опис_слике = Бесни Фок | град = [[Београд]] | општина =[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] | површина = | становништво = | становништво_година = | густина = | мапа = Serbia | гшир = 44.9986058 | гдуж = 20.4014813 |држава={{застава|Србија}}|поштански код=11213|адм1=|остало3=|веб-сајт=|регистарска ознака=BG|временска зона=[[UTC+1]] ([[CET]]), лети [[UTC+2]] ([[CEST]])}} '''Бесни Фок''' је приградско насеље у [[Београд]]у и поднасеље [[Падинска Скела|Падинске Скеле]]. Налази се у [[Градска општина Палилула (Београд)|Градској општини Палилула]], у [[банат]]ском делу Београда, на Зрењанинском путу, а удаљено је 27&nbsp;km од центра града. == Опште информације == Насеље је основао [[ПКБ|Пољопривредни комбинат Београд]], парковски је уређено са засебним водоводом и канализацијом тотално независно од Београда, окружено зеленилом у виду шумског појаса ради заклона од јаких удара кошаве. У насељу се налази [[ОШ „Олга Петров” Београд|основна школа „Олга Петров“]] и вртић, два кошаркашка терена и два фудбалска терена као и терен за мали фудбал и одбојку. Налази у [[север]]ном, [[Банат|банатском делу општине]], 28 километара северно од центра Београда. Изграђен је на Беланошком каналу у [[Панчевачки рит|Панчевачком риту]], између [[Дунав]]а и [[Тамиш]]а. Бесни Фок се налази на Зрењанинском путу који повезује [[Београд]] са [[Зрењанин]]ом. У насељу постоје [[Језера у Бесном Фоку|два језера]].<ref name="asd">[https://beogradskiizlet.com/tour/jezera-u-besnom-foku/ Jezera u Besnom Foku] beogradskiizlet.com</ref> Име потиче од [[Српска књижевност|српске речи]] ''бесни'' и старе немачке речи ''фок'' што значи [[канал]], па је насеље названо дивљим каналом због локалног канала који је неконтролисано поплавио то подручје. Упркос томе што је мало, Бесни Фок је прилично познато насеље у остатку Београда. Познато је и због лоше комуналне инфраструктуре коју има<ref name="Politika"/>, али и због свог необичног имена и популарности које је стекао као [[риболов|рибарско]] одмаралиште. Од [[1967]]. године Бесни Фок је локација традиционалног Првомајског уранака прославе [[1. мај]]а, Празника рада.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/prvomajski-uranak-za-svaciji-ukus/ed41bej Prvomajski uranak za svačiji ukus]</ref><ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |title=Od Avale do Fruške gore |access-date=28. 11. 2024 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303095330/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |url-status= }}</ref> Традиционално се обележава уз велику логорску ватру и низ спортских активности, укључујући трке у врећама, [[футсал]], надвлачење конопца, [[рукомет]]не и [[фудбал]]ске утакмице итд. Насеље има свој фудбалски тим „ФК Пионир“. Фудбалер [[Саша Ћурчић]] одрастао је у Бесном Фоку.<ref name="Politika"/> === Прелив === Поднасеље Прелив у оквиру Бесног Фока има око 60 кућа, а удаљено 2,5 до 5 километара од Бесног Фока. Комунална ситуација је још гора него у остатку Бесног Фока јер практично нема [[водовод]], путеве па чак ни продавнице, па је од 60 кућа [[2012]]. године половина била без станара. Основна школа је затворена крајем [[1970-е|1970-их]], а магистрални пут је асфалтиран тек [[2007]]. Једина привредна делатност у насељу је [[пољопривреда]], што га чини ретким чисто руралним подручјем јер је већина суседних насеља оријентисана на пољопривредну индустрију.<ref>{{Citation | author = Dimitrije Bukvić | title = Ruralni Preliv u radnićkom krajoliku | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 27 January 2012 }}</ref> Из 15. септембра Назив прелив потиче од српске речи за преливање. == Историјат == Од касног [[19. век]]а ово подручје је било повремено насељено, углавном [[Мађари]]ма и [[Немци]]ма. Тридесетих година [[20. век]]а ископано је неколико канала за одводњавање, што је исушило простор и омогућило трајно насељавање. Први радови на изградњи почели су [[1947]]. године, а први насељеници су дошли [[1948]]. Настанак и будући развој Бесног Фока био је уско везан за Комбиновано пољопривредно предузеће Београд (ПКБ Београд). Првобитно насеље се састојало од барака, касније од бетонских и зиданих [[кућа]], док су правилне стамбене зграде подигнуте средином [[1970-е|1970-их]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok|author=Branka Vasiljević|title= Zadnja pošta Besni Fok|date=27 September 2015|publisher=[[Politika]]|language=sr}}</ref> До седамдесетих година 20. века Бесни Фок је статистички био посебно насеље, али је потом припојен [[Падинска Скела|Падинској Скели]], која се налази 9 км јужније, и постао његов крај, иако не чине једно континуирано насељено подручје. Док је било засебно насеље, према званичним пописима, Бесни Фок је имао 946<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1961, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> становника [[1961]]. године и 977<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1971, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> [[1971]]. године. Процењено је да је 2015. године имао око 1.000. становника.<ref name="Politika"/> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.lobi-info.rs/tag/besni-fok/ Све вести из Бесног Фока — Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду] * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok.sr.html Задња пошта Бесни фок („Политика“, 29. септембар 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/beograd/prodajemo-deponiju-povoljno-mestani-besnog-foka-muku-muce-sa-10-tona-smeca/17g3szd PRODAJEMO DEPONIJU, POVOLJNO! Meštani Besnog foka muku muče sa 10 tona smeća] {{Београдска насеља}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Палилулска насеља]] nf89i5r0m7j0ilkcq5bt6ba09cnl7ta 30098845 30098843 2025-06-27T16:10:14Z ~2025-87176 447188 30098845 wikitext text/x-wiki {{Градска четврт | назив = Бесни Фок | слика = Besni_Fok_2.jpg | опис_слике = Бесни Фок | град = [[Београд]] | општина =[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] | површина = | становништво = | становништво_година = | густина = | мапа = Serbia | гшир = 44.9986058 | гдуж = 20.4014813 |држава={{застава|Србија}}|поштански код=11213|адм1=|остало3=|веб-сајт=|регистарска ознака=BG|временска зона=[[UTC+1]] ([[CET]]), лети [[UTC+2]] ([[CEST]])}} '''Бесни Фок''' је приградско насеље у [[Београд]]у и поднасеље [[Падинска Скела|Падинске Скеле]]. Налази се у [[Градска општина Палилула (Београд)|Градској општини Палилула]], у [[банат]]ском делу Београда, на Зрењанинском путу, а удаљено је 27&nbsp;km од центра града. == Опште информације == Насеље је основао [[ПКБ|Пољопривредни комбинат Београд]], парковски је уређено са засебним водоводом и канализацијом тотално независно од Београда, окружено зеленилом у виду шумског појаса ради заклона од јаких удара кошаве. У насељу се налази [[ОШ „Олга Петров” Београд|основна школа „Олга Петров“]] и вртић, два кошаркашка терена и два фудбалска терена као и терен за мали фудбал и одбојку. Налази у [[север]]ном, [[Банат|банатском делу општине]], 28 километара северно од центра Београда. Изграђен је на Беланошком каналу у [[Панчевачки рит|Панчевачком риту]], између [[Дунав]]а и [[Тамиш]]а. Бесни Фок се налази на Зрењанинском путу који повезује [[Београд]] са [[Зрењанин]]ом. У насељу постоје [[Језера у Бесном Фоку|два језера]].<ref name="asd">[https://beogradskiizlet.com/tour/jezera-u-besnom-foku/ Jezera u Besnom Foku] beogradskiizlet.com</ref> Име потиче од [[Српска књижевност|српске речи]] ''бесни'' и старе немачке речи ''фок'' што значи [[канал]], па је насеље названо дивљим каналом због локалног канала који је неконтролисано поплавио то подручје. Упркос томе што је мало, Бесни Фок је прилично познато насеље у остатку Београда. Познато је и због лоше комуналне инфраструктуре коју има<ref name="Politika"/>, али и због свог необичног имена и популарности које је стекао као [[риболов|рибарско]] одмаралиште. Од [[1967]]. године Бесни Фок је локација традиционалног Првомајског уранака прославе [[1. мај]]а, Празника рада.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/prvomajski-uranak-za-svaciji-ukus/ed41bej Prvomajski uranak za svačiji ukus]</ref><ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |title=Od Avale do Fruške gore |access-date=28. 11. 2024 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303095330/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |url-status= }}</ref> Традиционално се обележава уз велику логорску ватру и низ спортских активности, укључујући трке у врећама, [[футсал]], надвлачење конопца, [[рукомет]]не и [[фудбал]]ске утакмице итд. Насеље има свој фудбалски тим „ФК Пионир“. Фудбалер [[Саша Ћурчић]] одрастао је у Бесном Фоку.<ref name="Politika"/> === Прелив === Поднасеље Прелив у оквиру Бесног Фока има око 60 кућа, а удаљено 2,5 до 5 километара од Бесног Фока. Комунална ситуација је још гора него у остатку Бесног Фока јер практично нема [[водовод]], путеве па чак ни продавнице, па је од 60 кућа [[2012]]. године половина била без станара. Основна школа је затворена крајем [[1970-е|1970-их]], а магистрални пут је асфалтиран тек [[2007]]. Једина привредна делатност у насељу је [[пољопривреда]], што га чини ретким чисто руралним подручјем јер је већина суседних насеља оријентисана на пољопривредну индустрију.<ref>{{Citation | author = Dimitrije Bukvić | title = Ruralni Preliv u radnićkom krajoliku | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 27 January 2012 }}</ref> Из 15. септембра 2024. године, уведена је линија 102П. Назив прелив потиче од српске речи за преливање. == Историјат == Од касног [[19. век]]а ово подручје је било повремено насељено, углавном [[Мађари]]ма и [[Немци]]ма. Тридесетих година [[20. век]]а ископано је неколико канала за одводњавање, што је исушило простор и омогућило трајно насељавање. Први радови на изградњи почели су [[1947]]. године, а први насељеници су дошли [[1948]]. Настанак и будући развој Бесног Фока био је уско везан за Комбиновано пољопривредно предузеће Београд (ПКБ Београд). Првобитно насеље се састојало од барака, касније од бетонских и зиданих [[кућа]], док су правилне стамбене зграде подигнуте средином [[1970-е|1970-их]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok|author=Branka Vasiljević|title= Zadnja pošta Besni Fok|date=27 September 2015|publisher=[[Politika]]|language=sr}}</ref> До седамдесетих година 20. века Бесни Фок је статистички био посебно насеље, али је потом припојен [[Падинска Скела|Падинској Скели]], која се налази 9 км јужније, и постао његов крај, иако не чине једно континуирано насељено подручје. Док је било засебно насеље, према званичним пописима, Бесни Фок је имао 946<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1961, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> становника [[1961]]. године и 977<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1971, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> [[1971]]. године. Процењено је да је 2015. године имао око 1.000. становника.<ref name="Politika"/> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.lobi-info.rs/tag/besni-fok/ Све вести из Бесног Фока — Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду] * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok.sr.html Задња пошта Бесни фок („Политика“, 29. септембар 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/beograd/prodajemo-deponiju-povoljno-mestani-besnog-foka-muku-muce-sa-10-tona-smeca/17g3szd PRODAJEMO DEPONIJU, POVOLJNO! Meštani Besnog foka muku muče sa 10 tona smeća] {{Београдска насеља}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Палилулска насеља]] br84d5cpaja91xvke84qspuoua4pqzk 30099464 30098845 2025-06-28T09:04:58Z MareBG 12583 /* Опште информације */ 30099464 wikitext text/x-wiki {{Градска четврт | назив = Бесни Фок | слика = Besni_Fok_2.jpg | опис_слике = Бесни Фок | град = [[Београд]] | општина =[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] | површина = | становништво = | становништво_година = | густина = | мапа = Serbia | гшир = 44.9986058 | гдуж = 20.4014813 |држава={{застава|Србија}}|поштански код=11213|адм1=|остало3=|веб-сајт=|регистарска ознака=BG|временска зона=[[UTC+1]] ([[CET]]), лети [[UTC+2]] ([[CEST]])}} '''Бесни Фок''' је приградско насеље у [[Београд]]у и поднасеље [[Падинска Скела|Падинске Скеле]]. Налази се у [[Градска општина Палилула (Београд)|Градској општини Палилула]], у [[банат]]ском делу Београда, на Зрењанинском путу, а удаљено је 27&nbsp;km од центра града. == Опште информације == Насеље је основао [[ПКБ|Пољопривредни комбинат Београд]], парковски је уређено са засебним водоводом и канализацијом тотално независно од Београда, окружено зеленилом у виду шумског појаса ради заклона од јаких удара кошаве. У насељу се налази [[ОШ „Олга Петров” Београд|основна школа „Олга Петров“]] и вртић, два кошаркашка терена и два фудбалска терена као и терен за мали фудбал и одбојку. Налази у [[север]]ном, [[Банат|банатском делу општине]], 28 километара северно од центра Београда. Изграђен је на Беланошком каналу у [[Панчевачки рит|Панчевачком риту]], између [[Дунав]]а и [[Тамиш]]а. Бесни Фок се налази на Зрењанинском путу који повезује [[Београд]] са [[Зрењанин]]ом. У насељу постоје [[Језера у Бесном Фоку|два језера]].<ref name="asd">[https://beogradskiizlet.com/tour/jezera-u-besnom-foku/ Jezera u Besnom Foku] beogradskiizlet.com</ref> Име потиче од [[Српска књижевност|српске речи]] ''бесни'' и старе немачке речи ''фок'' што значи [[канал]], па је насеље названо дивљим каналом због локалног канала који је неконтролисано поплавио то подручје. Упркос томе што је мало, Бесни Фок је прилично познато насеље у остатку Београда. Познато је и због лоше комуналне инфраструктуре коју има<ref name="Politika"/>, али и због свог необичног имена и популарности које је стекао као [[риболов|рибарско]] одмаралиште. Од [[1967]]. године Бесни Фок је локација традиционалног Првомајског уранака прославе [[1. мај]]а, Празника рада.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/prvomajski-uranak-za-svaciji-ukus/ed41bej Prvomajski uranak za svačiji ukus]</ref><ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |title=Od Avale do Fruške gore |access-date=28. 11. 2024 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303095330/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |url-status= }}</ref> Традиционално се обележава уз велику логорску ватру и низ спортских активности, укључујући трке у врећама, [[футсал]], надвлачење конопца, [[рукомет]]не и [[фудбал]]ске утакмице итд. Насеље има свој фудбалски тим „ФК Пионир“. Фудбалер [[Саша Ћурчић]] одрастао је у Бесном Фоку.<ref name="Politika"/> === Прелив === Поднасеље Прелив у оквиру Бесног Фока има око 60 кућа, а удаљено 2,5 до 5 километара од Бесног Фока. Комунална ситуација је још гора него у остатку Бесног Фока јер практично нема [[водовод]], путеве па чак ни продавнице, па је од 60 кућа [[2012]]. године половина била без станара. Основна школа је затворена крајем [[1970-е|1970-их]], а магистрални пут је асфалтиран тек [[2007]]. Једина привредна делатност у насељу је [[пољопривреда]], што га чини ретким чисто руралним подручјем јер је већина суседних насеља оријентисана на пољопривредну индустрију.<ref>{{Citation | author = Dimitrije Bukvić | title = Ruralni Preliv u radnićkom krajoliku | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 27 January 2012 }}</ref> Назив прелив потиче од српске речи за преливање. == Историјат == Од касног [[19. век]]а ово подручје је било повремено насељено, углавном [[Мађари]]ма и [[Немци]]ма. Тридесетих година [[20. век]]а ископано је неколико канала за одводњавање, што је исушило простор и омогућило трајно насељавање. Први радови на изградњи почели су [[1947]]. године, а први насељеници су дошли [[1948]]. Настанак и будући развој Бесног Фока био је уско везан за Комбиновано пољопривредно предузеће Београд (ПКБ Београд). Првобитно насеље се састојало од барака, касније од бетонских и зиданих [[кућа]], док су правилне стамбене зграде подигнуте средином [[1970-е|1970-их]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok|author=Branka Vasiljević|title= Zadnja pošta Besni Fok|date=27 September 2015|publisher=[[Politika]]|language=sr}}</ref> До седамдесетих година 20. века Бесни Фок је статистички био посебно насеље, али је потом припојен [[Падинска Скела|Падинској Скели]], која се налази 9 км јужније, и постао његов крај, иако не чине једно континуирано насељено подручје. Док је било засебно насеље, према званичним пописима, Бесни Фок је имао 946<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1961, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> становника [[1961]]. године и 977<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1971, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> [[1971]]. године. Процењено је да је 2015. године имао око 1.000. становника.<ref name="Politika"/> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.lobi-info.rs/tag/besni-fok/ Све вести из Бесног Фока — Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду] * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok.sr.html Задња пошта Бесни фок („Политика“, 29. септембар 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/beograd/prodajemo-deponiju-povoljno-mestani-besnog-foka-muku-muce-sa-10-tona-smeca/17g3szd PRODAJEMO DEPONIJU, POVOLJNO! Meštani Besnog foka muku muče sa 10 tona smeća] {{Београдска насеља}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Палилулска насеља]] 8yklpggq0gyweuxc6krwndwxo2fyl8n 30099465 30099464 2025-06-28T09:05:49Z MareBG 12583 /* Опште информације */ 30099465 wikitext text/x-wiki {{Градска четврт | назив = Бесни Фок | слика = Besni_Fok_2.jpg | опис_слике = Бесни Фок | град = [[Београд]] | општина =[[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] | површина = | становништво = | становништво_година = | густина = | мапа = Serbia | гшир = 44.9986058 | гдуж = 20.4014813 |држава={{застава|Србија}}|поштански код=11213|адм1=|остало3=|веб-сајт=|регистарска ознака=BG|временска зона=[[UTC+1]] ([[CET]]), лети [[UTC+2]] ([[CEST]])}} '''Бесни Фок''' је приградско насеље у [[Београд]]у и поднасеље [[Падинска Скела|Падинске Скеле]]. Налази се у [[Градска општина Палилула (Београд)|Градској општини Палилула]], у [[банат]]ском делу Београда, на Зрењанинском путу, а удаљено је 27&nbsp;km од центра града. == Опште информације == Насеље је основао [[ПКБ|Пољопривредни комбинат Београд]], парковски је уређено са засебним водоводом и канализацијом тотално независно од Београда, окружено зеленилом у виду шумског појаса ради заклона од јаких удара кошаве. У насељу се налази [[ОШ „Олга Петров” Београд|основна школа „Олга Петров“]] и вртић, два кошаркашка терена и два фудбалска терена као и терен за мали фудбал и одбојку. Налази у [[север]]ном, [[Банат|банатском делу општине]], 28 километара северно од центра Београда. Изграђен је на Беланошком каналу у [[Панчевачки рит|Панчевачком риту]], између [[Дунав]]а и [[Тамиш]]а. Бесни Фок се налази на Зрењанинском путу који повезује [[Београд]] са [[Зрењанин]]ом. У насељу постоје [[Језера у Бесном Фоку|два језера]].<ref name="asd">[https://beogradskiizlet.com/tour/jezera-u-besnom-foku/ Jezera u Besnom Foku] beogradskiizlet.com</ref> Име потиче од [[Српска књижевност|српске речи]] ''бесни'' и старе немачке речи ''фок'' што значи [[канал]], па је насеље названо дивљим каналом због локалног канала који је неконтролисано поплавио то подручје. Упркос томе што је мало, Бесни Фок је прилично познато насеље у остатку Београда. Познато је и због лоше комуналне инфраструктуре коју има<ref name="Politika"/>, али и због свог необичног имена и популарности које је стекао као [[риболов|рибарско]] одмаралиште. Од [[1967]]. године Бесни Фок је локација традиционалног Првомајског уранака прославе [[1. мај]]а, Празника рада.<ref>[http://www.blic.rs/vesti/beograd/prvomajski-uranak-za-svaciji-ukus/ed41bej Prvomajski uranak za svačiji ukus]</ref><ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |title=Od Avale do Fruške gore |access-date=28. 11. 2024 |archive-date=03. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120303095330/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/05/01-02/srpski/bg07042901.shtml |url-status= }}</ref> Традиционално се обележава уз велику логорску ватру и низ спортских активности, укључујући трке у врећама, [[футсал]], надвлачење конопца, [[рукомет]]не и [[фудбал]]ске утакмице итд. Насеље има свој фудбалски тим „ФК Пионир“. Фудбалер [[Саша Ћурчић]] одрастао је у Бесном Фоку.<ref name="Politika"/> Дана 15. септембра 2024. године уведен је ГПП линија 102П, која пролази кроз насеље.<ref>[https://www.gsp.rs/linija.aspx?id=1300102 Линија 102 П] gsp.rs</ref> === Прелив === Поднасеље Прелив у оквиру Бесног Фока има око 60 кућа, а удаљено 2,5 до 5 километара од Бесног Фока. Комунална ситуација је још гора него у остатку Бесног Фока јер практично нема [[водовод]], путеве па чак ни продавнице, па је од 60 кућа [[2012]]. године половина била без станара. Основна школа је затворена крајем [[1970-е|1970-их]], а магистрални пут је асфалтиран тек [[2007]]. Једина привредна делатност у насељу је [[пољопривреда]], што га чини ретким чисто руралним подручјем јер је већина суседних насеља оријентисана на пољопривредну индустрију.<ref>{{Citation | author = Dimitrije Bukvić | title = Ruralni Preliv u radnićkom krajoliku | newspaper = [[Politika]] | language = sr | date = 27 January 2012 }}</ref> Назив прелив потиче од српске речи за преливање. == Историјат == Од касног [[19. век]]а ово подручје је било повремено насељено, углавном [[Мађари]]ма и [[Немци]]ма. Тридесетих година [[20. век]]а ископано је неколико канала за одводњавање, што је исушило простор и омогућило трајно насељавање. Први радови на изградњи почели су [[1947]]. године, а први насељеници су дошли [[1948]]. Настанак и будући развој Бесног Фока био је уско везан за Комбиновано пољопривредно предузеће Београд (ПКБ Београд). Првобитно насеље се састојало од барака, касније од бетонских и зиданих [[кућа]], док су правилне стамбене зграде подигнуте средином [[1970-е|1970-их]].<ref name="Politika">{{cite web|url= http://www.politika.rs/sr/clanak/339567/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok|author=Branka Vasiljević|title= Zadnja pošta Besni Fok|date=27 September 2015|publisher=[[Politika]]|language=sr}}</ref> До седамдесетих година 20. века Бесни Фок је статистички био посебно насеље, али је потом припојен [[Падинска Скела|Падинској Скели]], која се налази 9 км јужније, и постао његов крај, иако не чине једно континуирано насељено подручје. Док је било засебно насеље, према званичним пописима, Бесни Фок је имао 946<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1961, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> становника [[1961]]. године и 977<ref>{{cite book|title= Popis stanovništva 1971, Stanovništvo prema nacionalnom sastavu (pdf)|publisher=Savezni zavod za statistiku, Beograd}}</ref> [[1971]]. године. Процењено је да је 2015. године имао око 1.000. становника.<ref name="Politika"/> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.lobi-info.rs/tag/besni-fok/ Све вести из Бесног Фока — Интернет портал становника леве обале Дунава у Београду] * [http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zadnja-posta-Besni-fok.sr.html Задња пошта Бесни фок („Политика“, 29. септембар 2015)] * [https://www.blic.rs/vesti/beograd/prodajemo-deponiju-povoljno-mestani-besnog-foka-muku-muce-sa-10-tona-smeca/17g3szd PRODAJEMO DEPONIJU, POVOLJNO! Meštani Besnog foka muku muče sa 10 tona smeća] {{Београдска насеља}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Палилулска насеља]] dqb40z36650smm9e30zfylvxfnk1mlc 0 108640 30099531 29912577 2025-06-28T09:52:32Z ~2025-63846 436987 /* Биографија */ 30099531 wikitext text/x-wiki {{без извора у тексту}} {{Кутијица за глумце | име = Вера Чукић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1938|12|16|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1965–2011. | занимање = | супружник = [[Ненад Радојковић]], [[Гордан Михић]] | деца = [[Ивана Михић]] | битна улога = | презентација = | имдб = | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = У августу 2013. године за животно дело „Павле Вуисић“ <!-- Остале награде --> }} '''Вера Чукић''' ([[Београд]], [[16. децембар]] [[1938]]) [[Србија|српска]] је [[глумица]]. == Биографија == Деда, Иван Чукић је из племена [[Васојевићи]] и био је начелник [[Беране|Беранског]] среза, иако богослов. Баба по оцу, Даринка је била прва школована учитељица у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Удовица је [[сценариста|сценаристе]] [[Гордан Михић|Гордана Михића]] са којим има ћерку [[Ивана Михић|Ивану Михић]], такође глумицу. Вера Чукић је апсолвирала глуму на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]]. Од [[1963]]. године глуми у [[Атеље 212|Атељеу 212]] у Београду. Чланица је [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]. Издвајајући се својим атрактивном изгледом и темпераментом, остварила је низ индивидуално обојених улога у позоришту, на филму и телевизији. У августу [[2013]]. године добила је награду за животно дело „Павле Вуисић“ за улоге у српској кинематографији. Тррнутно је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>[https://nova.rs/zabava/showbiz/penzija-im-nije-opcija-najstariji-aktivni-srpski-glumci/]</ref> == Позориште == * „Ко се боји Вирџиније Вулф?“ * „Маска“ == Филмографија == Дебитовала је [[1958]]. године у филму [[Кроз грање небо (филм)|Кроз грање небо]], [[Столе Јанковић|Столета Јанковића]]. Врло запажена била је и као млада преступница у филму [[Ко пуца отвориће му се|Ко пуца, отвориће му се]] [[Марко Бабац|Марка Бапца]] из [[1965]]. године, те као изазовна маћеха коју напаствује посинак у филму [[Имам двије маме и два тате]], [[Крешимир Голик|Крешимира Голика]] из [[1968]]. године. За улогу кафанске певачице Бела Сека, у филму [[И Бог створи кафанску певачицу]] [[Јован Живановић|Јована Живановић]] [[1972]]. добила је признање на Филмским сусретима у [[Ниш]]у. === Филмографија === {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те |- | 1958. || [[Кроз грање небо (филм)|Кроз грање небо]] || болничарка Бранка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1965. || [[Ко пуца отвориће му се]] || Кристина |- | 1965. || [[Чувај ми Амелију]] || |- | 1965. || [[Шнајдерски калфа]] || |- | 1965. || [[Болничка соба]] || |- | 1965. || [[Фунта са штедне књижице]] || |- | 1966. || [[Намештена соба]] || |- | 1967. || [[Коктел (ТВ филм)|Коктел]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Нож (филм из 1967)|Нож]] || Ана Вагнер |- | 1967. || [[Арно и Јане]] || |- | 1967. || [[Македонска крвава свадба]] || Цвета |- | 1967. || [[Била си дужна да те нађем]] (ТВ)|| |- | 1967. || [[Регинин сат]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Арсеник и старе чипке (филм из 1967)|Арсеник и старе чипке]] (ТВ) || Елејн Харпер |- | 1967. || [[Волите се људи]] (серија) || |- | 1967. || [[Пробисвет (ТВ серија)|Пробисвет]] (ТВ серија) || |- | 1968. || -{[[Volter Miti of Lisice]]}- || |- | 1968. || [[Голи човјек]] || Катина |- | 1968. || [[Имам двије маме и два тате]] || друга мама |- | 1968. || [[Максим нашег доба]] (серија) || |- | 1969. || [[Баксуз]] (серија) || |- | 1969. || [[Самци 2]] (серија) || Катићка, подстанарка |- | 1969. || [[Кројцерова соната (ТВ филм)|Кројцерова соната]] || |- | 1969. || [[Трагедија на сплаву]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Дом и лепота]] || |- | 1971. || [[Сладак живот на српски начин]] || |- | 1971. || [[Директор]] || |- | 1972. || [[Глумац је, глумац]] (серија) || |- | 1972. || [[Луди ујка]] || |- | 1972. || [[И Бог створи кафанску певачицу]] || Бела Сека |- | 1973. || [[Изгнаници]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| Дора Куртела |- | 1973. || [[Жута (филм)|Жута]] || Буба |- | 1974. || [[Флоријановић]] || |- | 1974. || [[Мићко (ТВ филм)|Мићко]] (ТВ филм)|| |- | 1975. || [[Мили (ТВ филм)|Мили]] || |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] (серија) || Рајка |- | 1976. || [[Спиритисти]] (ТВ) || Фема, удовица |- | 1976. || [[Поробџије]] (серија) || Анђа |- | 1977. || [[Мизантроп (ТВ филм)|Мизантроп]] || |- | 1978. || [[Тигар (филм)|Тигар]] || Барбарела |- | 1978. || [[Седам плус седам]] || Вера |- | 1978. || [[Образ уз образ: Новогодишњи специјал]] || Вера |- | 1979. || [[Срећна породица]] || мама |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] (серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Пролеће живота]] || |- | 1981. || [[Наши песници]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Савамала (филм)|Савамала]] || Љубица |- | 1982. || [[Коже (ТВ серија)|Коже]] (серија) || Софија |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Олга |- | 1986. || [[Смешне и друге приче]] (ТВ серија) || Ана |- | 1986. || [[Сиви дом]] (серија) || Чомбетова мајка |- | 1987. || [[Милан — Дар]] || |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] (серија) || Нађа „Шошо“ |- | 1988. || [[Заборављени (филм)|Заборављени]] || |- | 1988. || [[Ортаци]] || госпођа Лидија |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Ожалошћена породица]] (ТВ) || Сарка, удовица |- | 1990. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 2]] (серија) || Верослава |- | 1990. || [[Заборављени (ТВ серија)|Заборављени]] (серија) || Кифлина мајка |- | 1991. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 3]] (серија) || Верослава, Бранкицина мама |- | 1991. || [[Конак (филм)|Конак]] || |- | 1993. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 4]] (серија) || Верослава |- | 1993. || [[Нападач (филм)|Нападач]] || Јеленина мајка |- | 1994. || [[Дневник увреда 1993]] || Ана Николић |- | 1994-1995. || [[Театар у Срба]] (серија) || Милка Гргурова |- | 1996-1997. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] (серија) || Марија „Маца“ Јакшић |- | 1999. || [[Рањена земља]] || Нинина мајка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Она воли Звезду]] || Дацина мајка |- | 2003. || [[Кућа среће]] (серија) || |- | 2008. || [[Заборављени умови Србије]] (серија) ||Гина Милићевић, супруга |- | 2009. || [[Сељаци (ТВ серија)|Сељаци]] (серија) || Милијана |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2008-2011. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Бисенија Малешевић |} == Види још == * [[Списак српских глумаца|Српски глумци]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=191322}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:450660-Vera-Cukic-Stanes-u-kadar-i-pokazes-dusu Станеш у кадар и покажеш душу („Вечерње новости“, 24. август 2013)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pavle-Vuisic-je-bio-vrlo-topao-covek.sr.html Павле Вуисић је био врло топао човек - интервју („Политика“, 28. август 2013)] {{Награда Царица Теодора}} {{Награда Раша Плаовић}} {{Награда Павле Вуисић}} {{Глумачки пар године}} {{Подножје|Биографија|Позориште|Филм|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Чукић, Вера}} [[Категорија:Рођени 1938.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Добитници Награде Павле Вуисић]] [[Категорија:Добитници Награде Раша Плаовић]] [[Категорија:Добитнице награде Царица Теодора]] [[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]] 5bi48sd4c67ab8820j4jz7valmgfkm6 30099533 30099531 2025-06-28T09:53:14Z ~2025-63846 436987 /* Биографија */ 30099533 wikitext text/x-wiki {{без извора у тексту}} {{Кутијица за глумце | име = Вера Чукић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1938|12|16|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1965–2011. | занимање = | супружник = [[Ненад Радојковић]], [[Гордан Михић]] | деца = [[Ивана Михић]] | битна улога = | презентација = | имдб = | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = У августу 2013. године за животно дело „Павле Вуисић“ <!-- Остале награде --> }} '''Вера Чукић''' ([[Београд]], [[16. децембар]] [[1938]]) [[Србија|српска]] је [[глумица]]. == Биографија == Деда, Иван Чукић је из племена [[Васојевићи]] и био је начелник [[Беране|Беранског]] среза, иако богослов. Баба по оцу, Даринка је била прва школована учитељица у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Удовица је [[сценариста|сценаристе]] [[Гордан Михић|Гордана Михића]] са којим има ћерку [[Ивана Михић|Ивану Михић]], такође глумицу. Вера Чукић је апсолвирала глуму на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]]. Од [[1963]]. године глуми у [[Атеље 212|Атељеу 212]] у Београду. Чланица је [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]]. Издвајајући се својим атрактивном изгледом и темпераментом, остварила је низ индивидуално обојених улога у позоришту, на филму и телевизији. У августу [[2013]]. године добила је награду за животно дело „Павле Вуисић“ за улоге у српској кинематографији. Тррнутно је четврта најстарија глумица у Србији.<ref>[https://nova.rs/zabava/showbiz/penzija-im-nije-opcija-najstariji-aktivni-srpski-glumci/]</ref> == Позориште == * „Ко се боји Вирџиније Вулф?“ * „Маска“ == Филмографија == Дебитовала је [[1958]]. године у филму [[Кроз грање небо (филм)|Кроз грање небо]], [[Столе Јанковић|Столета Јанковића]]. Врло запажена била је и као млада преступница у филму [[Ко пуца отвориће му се|Ко пуца, отвориће му се]] [[Марко Бабац|Марка Бапца]] из [[1965]]. године, те као изазовна маћеха коју напаствује посинак у филму [[Имам двије маме и два тате]], [[Крешимир Голик|Крешимира Голика]] из [[1968]]. године. За улогу кафанске певачице Бела Сека, у филму [[И Бог створи кафанску певачицу]] [[Јован Живановић|Јована Живановић]] [[1972]]. добила је признање на Филмским сусретима у [[Ниш]]у. === Филмографија === {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те |- | 1958. || [[Кроз грање небо (филм)|Кроз грање небо]] || болничарка Бранка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1965. || [[Ко пуца отвориће му се]] || Кристина |- | 1965. || [[Чувај ми Амелију]] || |- | 1965. || [[Шнајдерски калфа]] || |- | 1965. || [[Болничка соба]] || |- | 1965. || [[Фунта са штедне књижице]] || |- | 1966. || [[Намештена соба]] || |- | 1967. || [[Коктел (ТВ филм)|Коктел]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Нож (филм из 1967)|Нож]] || Ана Вагнер |- | 1967. || [[Арно и Јане]] || |- | 1967. || [[Македонска крвава свадба]] || Цвета |- | 1967. || [[Била си дужна да те нађем]] (ТВ)|| |- | 1967. || [[Регинин сат]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Арсеник и старе чипке (филм из 1967)|Арсеник и старе чипке]] (ТВ) || Елејн Харпер |- | 1967. || [[Волите се људи]] (серија) || |- | 1967. || [[Пробисвет (ТВ серија)|Пробисвет]] (ТВ серија) || |- | 1968. || -{[[Volter Miti of Lisice]]}- || |- | 1968. || [[Голи човјек]] || Катина |- | 1968. || [[Имам двије маме и два тате]] || друга мама |- | 1968. || [[Максим нашег доба]] (серија) || |- | 1969. || [[Баксуз]] (серија) || |- | 1969. || [[Самци 2]] (серија) || Катићка, подстанарка |- | 1969. || [[Кројцерова соната (ТВ филм)|Кројцерова соната]] || |- | 1969. || [[Трагедија на сплаву]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Дом и лепота]] || |- | 1971. || [[Сладак живот на српски начин]] || |- | 1971. || [[Директор]] || |- | 1972. || [[Глумац је, глумац]] (серија) || |- | 1972. || [[Луди ујка]] || |- | 1972. || [[И Бог створи кафанску певачицу]] || Бела Сека |- | 1973. || [[Изгнаници]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| Дора Куртела |- | 1973. || [[Жута (филм)|Жута]] || Буба |- | 1974. || [[Флоријановић]] || |- | 1974. || [[Мићко (ТВ филм)|Мићко]] (ТВ филм)|| |- | 1975. || [[Мили (ТВ филм)|Мили]] || |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] (серија) || Рајка |- | 1976. || [[Спиритисти]] (ТВ) || Фема, удовица |- | 1976. || [[Поробџије]] (серија) || Анђа |- | 1977. || [[Мизантроп (ТВ филм)|Мизантроп]] || |- | 1978. || [[Тигар (филм)|Тигар]] || Барбарела |- | 1978. || [[Седам плус седам]] || Вера |- | 1978. || [[Образ уз образ: Новогодишњи специјал]] || Вера |- | 1979. || [[Срећна породица]] || мама |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] (серија) || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Пролеће живота]] || |- | 1981. || [[Наши песници]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Савамала (филм)|Савамала]] || Љубица |- | 1982. || [[Коже (ТВ серија)|Коже]] (серија) || Софија |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Олга |- | 1986. || [[Смешне и друге приче]] (ТВ серија) || Ана |- | 1986. || [[Сиви дом]] (серија) || Чомбетова мајка |- | 1987. || [[Милан — Дар]] || |- | 1988. || [[Роман о Лондону (ТВ серија)|Роман о Лондону]] (серија) || Нађа „Шошо“ |- | 1988. || [[Заборављени (филм)|Заборављени]] || |- | 1988. || [[Ортаци]] || госпођа Лидија |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Ожалошћена породица]] (ТВ) || Сарка, удовица |- | 1990. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 2]] (серија) || Верослава |- | 1990. || [[Заборављени (ТВ серија)|Заборављени]] (серија) || Кифлина мајка |- | 1991. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 3]] (серија) || Верослава, Бранкицина мама |- | 1991. || [[Конак (филм)|Конак]] || |- | 1993. || [[Метла без дршке|Метла без дршке 4]] (серија) || Верослава |- | 1993. || [[Нападач (филм)|Нападач]] || Јеленина мајка |- | 1994. || [[Дневник увреда 1993]] || Ана Николић |- | 1994-1995. || [[Театар у Срба]] (серија) || Милка Гргурова |- | 1996-1997. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] (серија) || Марија „Маца“ Јакшић |- | 1999. || [[Рањена земља]] || Нинина мајка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Она воли Звезду]] || Дацина мајка |- | 2003. || [[Кућа среће]] (серија) || |- | 2008. || [[Заборављени умови Србије]] (серија) ||Гина Милићевић, супруга |- | 2009. || [[Сељаци (ТВ серија)|Сељаци]] (серија) || Милијана |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2008-2011. || [[Мој рођак са села]] (серија) || Бисенија Малешевић |} == Види још == * [[Списак српских глумаца|Српски глумци]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=191322}} * [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:450660-Vera-Cukic-Stanes-u-kadar-i-pokazes-dusu Станеш у кадар и покажеш душу („Вечерње новости“, 24. август 2013)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pavle-Vuisic-je-bio-vrlo-topao-covek.sr.html Павле Вуисић је био врло топао човек - интервју („Политика“, 28. август 2013)] {{Награда Царица Теодора}} {{Награда Раша Плаовић}} {{Награда Павле Вуисић}} {{Глумачки пар године}} {{Подножје|Биографија|Позориште|Филм|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Чукић, Вера}} [[Категорија:Рођени 1938.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице позоришта „Атеље 212”]] [[Категорија:Добитници Награде Павле Вуисић]] [[Категорија:Добитници Награде Раша Плаовић]] [[Категорија:Добитнице награде Царица Теодора]] [[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]] 8hfzwhvgep6uudqifmrmcushuihzxhb 0 112368 30099151 30087053 2025-06-27T21:58:18Z Ruach Chayim 323597 /* Дискографија */ 30099151 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Емина Јаховић | слика = Emina Jahović 2013 (2).jpg | опис_слике = Јаховић (2013) | друга_имена = {{flatlist| * Емина Сандал * Емина Туркџан }} | датум_рођења = {{датум рођења|1982|01|15|год=да}} | место_рођења = [[Нови Пазар]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | држављанство = {{flatlist| * [[Србија|српско]] * [[Турска|турско]] }} | универзитет = [[Алфа БК универзитет]] | занимање = {{flatlist| * певачица * текстописац * глумица * предузетница }} | супружници = {{plainlist| * {{Marriage|Аладин Ђуловић|1999|1999|end=divorced}} * {{Marriage|[[Мустафа Сандал]]|2008|2018|end=divorced}} }} | деца = 2 | породица = [[Мирсад Туркџан]] (брат) | активни_период = 2002—данас | жанр = {{flatlist| * [[Поп музика|поп]] * [[денс-поп]] * [[Савремени ритам и блуз|ритам и блуз]] }} | инструменти = вокал | издавачке_куће = {{flatlist| * -{[[City Records|City]]}- * [[ПГП РТС]] * -{[[Multimedia Records|Multimedia]]}- * -{[[IDJ Tunes]]}- }} | веб-сајт = {{URL|eminanetwork.com}} }} '''Емина Јаховић''' ([[Нови Пазар]], [[15. јануар]] [[1982]]) <!-- Не уносити народну/етничку припадност већ само ДРЖАВЉАНСТВА у увод чланака јер није од круцијалног значаја за каријеру певачице, али не брисати напомену јер је такво нешто неосновано и може се сматрати вандализмом (в. [[Wikipedia:Content removal]]). -->{{nowrap|[[Србија|српско]]-[[турска]]{{напомена|Под ''[[Србија|српско-]]'' и ''[[Турска|турско-]]'' се подразумева њено држављанство; {{nowrap|народна/}}етничка припадност певачице је ''[[Бошњаци|бошњачка]]''.<ref name="Bošnj-menadž">{{cite web |url=http://poznati.info/emina-jahovic-biografija/ |title=Emina Jahovic – Biografija |author=Sanja |publisher=poznati.info |date=30. 6. 2010 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=03. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303233014/http://www.poznati.info/emina-jahovic-biografija/ |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.hellomagazin.rs/intervju/emina-jahovic-sandal-od-turkinja-sam-naucila-kako-pripitomiti-svog-muskarca/ |title=Emina Jahović Sandal: Od Turkinja sam naučila kako pripitomiti svog muškarca |newspaper=Hello! |date=2. 7. 2014 |accessdate=19. 4. 2016}}</ref><ref name="Bošnj"/>}}}} је [[кантаутор]]ка, [[глумац|глумица]] и [[предузетник|предузетница]]. На [[Балканско полуострво|Балкану]] је популарна као „Емина Јаховић”, а у [[Турска|Турској]] и свету као „Емина Сандал” или „Емина Туркџан”. == Биографија == Емина Јаховић је рођена у [[Бошњаци|бошњачкој]]<ref name="Bošnj">{{cite web|url=http://t24.com.tr/haber/genetik-olarak-guzeliz-sebzeleri-yuze-sureriz,58600 |title=Genetik olarak güzeliz sebzeleri yüze süreriz! |publisher=t24.com.tr |date=22. 10. 2009 |accessdate=28. 2. 2016 |quote=Türkiye'de modellik yapan Emina Sandal, "''Boşnaklar'' genetik olarak güzel. Ayrıca biz her sebzeyi yüzümüze sürmeyi çok severiz dedi.»{{nbsp}}•{{nbsp}}«Dört yıldır kick-box yapıyorum ''Boşnak'' kadınlarının güzellik sırlarına gelince...»{{nbsp}}•{{nbsp}}«Türkiye'de çok sayıda ''Boşnak'' insan yaşıyor. Benim bildiğim kadarıyla beş milyon kadar...}}</ref> породици у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], тадашњој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]] (данас [[Србија]]). Потиче из лекарске породице: отац Нусрет Јаховић је кардиоторакални [[хирург]], а мајка Сенија Јаховић педијатар. Најмлађе је од троје деце у својој ужој породици: има старију сестру Сабину Јаховић (дечја психијатрица која се образовала у [[Праг]]у; живи и ради у [[Београд]]у) и старијег брата [[Мирсад Туркџан|Мирсада Јаховића Туркџана]] (први [[Турска|турски]] кошаркаш који је заиграо у [[НБА]]).<ref name="rod-i-br/sr">{{cite web|url=http://arsiv.ntvmsnbc.com/news/65807.asp |title=NBAde ilk Türk basketbolcu? |publisher=arsiv.ntvmsnbc.com |date=14. 2. 2002 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> === Образовање === Са навршених седам година кренула је у новопазарску Основну школу „Меша Селимовић” и била је одлична ученица. У [[Српска музичка школа|Српској музичкој школи]] (данас Музичка школа „Мокрањац”) почела је да узима часове гитаре. Завршила је основну музичку школу и наступала у хору свог родног града Пазара, а поред тога је била учлањена и у локалне секције [[фолклор]]а. По угледу на старијег брата Мирсада, у шестом разреду основне школе почела је да тренира [[Кошарка|кошарку]]. Када је имала 13 година, отац Нусрет јој је преминуо. Висока, мршава и крхка тренирала је пуне две године, а у једном периоду живота — у року од само четири месеца порасла је чак 11{{nbsp}}центиметара. Тада јој је њена мајка Сенија предложила да прекине са кошарком.<ref name="Bošnj-menadž"/> Док је ишла у средњу школу, наступала је у неколико позоришних остварења, укључујући [[Софокле|Софоклову]] драму ''[[Антигона (трагедија)|Антигону]]''. Певала је песму [[Ана Софреновић|Ане Софреновић]] ''Кажи зашто ме остави'' у представи ''Галеб'' током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СР Југославије]] 1999. године. Слично томе, пошто су неке улоге захтевале певање, Јаховићева је схватила да је то њена права страст. Пре овога, познато је да је увек говорила како жели да постане [[архитектура|архитекта]].<ref name="Bošnj-menadž"/> Емина Јаховић је завршила [[менаџмент]] на Универзитету Браће Карић „БК” у [[Београд]]у (данас Универзитет Алфа у Београду).<ref name="Bošnj-menadž"/> === Брак и деца === Супруг Емине Јаховић, познати турски поп певач [[Мустафа Сандал]], упознао је свог брачног друга јула 2004. године у [[Мугла|Мугли]] ([[Бодрум]], [[Турска]]), верио је потом у [[Санкт Мориц]]у, а велелепно венчање организовано је у Хотелу Отомана у [[Истанбул]]у ({{јез-фр|Hôtel Les Ottomans à Istanbul}}), [[13. јануар]]а [[2008]]. године.<ref name="sandal1">{{cite web|url=http://www.hurriyet.com.tr/magazin/haber/8077774.asp |title=Valentino imzalı nikah – Hürriyet |publisher=hurriyet.com.tr |date=23. 1. 2008 |accessdate=8. 8. 2014}}</ref><ref name="sandal2">{{cite web|url=http://www.milliyet.com.tr/2008/01/15/cafe/caf05.html |title=Les Ottomansın aşk odası boş kalmadı / Cafe / Milliyet Gazete |publisher=milliyet.com.tr |date=15. 1. 2008 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref><ref name="sandal3">{{cite web |url=http://arsiv.sabah.com.tr/2008/01/23/gny/haber,A3A5C9BD84164EE2B5CE18C9A988615D.html |title=Günaydın, Çarşamba – Emina önce davranıp ayağıma basıverdi |publisher=arsiv.sabah.com.tr |date=23. 1. 2008 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=13. 01. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180113093306/http://arsiv.sabah.com.tr/2008/01/23/gny/haber,A3A5C9BD84164EE2B5CE18C9A988615D.html |url-status=dead }}</ref> Исте године, тачније [[8. август]]а [[2008]]. године, на свет [[Царски рез|царским резом]] долази Еминин и Мустафин старији син Јаман. Сандалови [[26. јул]]а [[2011]]. године објављују да очекују своје друго дете које ће да се роди у зиму.<ref name="yavuz1">{{cite web|url=http://www.radikal.com.tr/Radikal.aspx?aType=RadikalDetayV3&ArticleID=1057666&CategoryID=138 |title=Mustafa Sandal yeniden baba oluyor – Eğlence Haberleri |publisher=Radikal |date=26. 7. 2011 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> Четири године касније, Емина и Мустафа Сандал по други пут постају родитељи, када Јаховићева [[21. фебруар]]а [[2012]]. у [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] болници у [[Истанбул|највећем турском граду]] — такође царским резом — рађа свог млађег сина, Јавуза.<ref name="yavuz2">{{cite web|url=http://www.aksam.com.tr/guncel/yamanin-kardesi-yavuz/haber-102281 |title=Yaman'ın kardeşi Yavuz |publisher=aksam.com.tr |date=2. 3. 2012 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref><ref name="yavuz3">{{cite web|url=http://blog.milliyet.com.tr/yavuz-sandal/Blog/?BlogNo=352029 |title=Yavuz Sandal / Doğum Hikayeleri / Milliyet Blog |publisher=blog.milliyet.com.tr |date=5. 3. 2012 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> Јаман и Јавуз Сандал причају и [[Турски језик|турски]] и [[српски језик]].<ref>{{cite web |url=http://www.milliyet.com.tr/yaman--bestelerimin-ilham-kaynagi-olacak/cafe/haberdetay/08.01.2009/1044318/default.htm |title=Yaman, bestelerimin ilham kaynağı olacak |publisher=Milliyet |date=8. 1. 2009 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=21. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150221033338/http://www.milliyet.com.tr/yaman--bestelerimin-ilham-kaynagi-olacak/cafe/haberdetay/08.01.2009/1044318/default.htm |url-status=dead }}</ref> Због удаје, Јаховићева [[2012]]. године добија и турско држављанство.<ref name="drz-nac1">{{cite web |url=http://magazin.milliyet.com.tr/sandal-bir-ay-sonra-turk-vatandasi/magazin/magazindetay/21.11.2012/1630317/default.htm |title=Sandal bir ay sonra Türk vatandaşı |publisher=magazin.milliyet.com.tr |date=21. 11. 2012 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131104094240/http://magazin.milliyet.com.tr/sandal-bir-ay-sonra-turk-vatandasi/magazin/magazindetay/21.11.2012/1630317/default.htm |archive-date=04. 11. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref name="drz-nac2">{{cite web|url=http://big.az/110137-Emina_Sandal_Turkiye_vetendasi_olacaq_Foto.html |title=Emina Sandal Türkiyə vətəndaşı olacaq (Foto) |author=namiq585@yahoo.com |publisher=big.az |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> Заова Емине Јаховић, Дина Џанковић, [[архитекта]] је која борави у [[Истанбул]]у и дизајнира [[ентеријер]]е, али се бави и [[Мода|модним дизајном]]. Последња је „краљица лепоте” која је добила титулу ''[[Србија и Црна Гора|Мис Србије и Црне Горе]]''.<ref name="dina1">{{cite web|url=http://www.svet.rs/najnovije-vesti/razveli-se-mirsad-turkdzan-i-dina-dzankovic |title=Razveli se Mirsad Turkdžan i Dina Džanković! |publisher=svet.rs |date=30. 7. 2014 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref><ref name="dina2">{{cite web|url=http://www.icmimar.com.tr/internette-ic-mimarlik/18386-dina-turkcan-mezun-olmadan-koleksiyon-hazirladi.html |title=Dina Türkcan mezun olmadan koleksiyon hazırladı |publisher=icmimar.com.tr |date=25. 9. 2010 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> Емина и Мустафа су се развели 6. јуна 2018. године.<ref name="razvod">{{cite web|title=Развели се Емина и Мустафа | url = https://www.blic.rs/zabava/zavrsen-sudski-proces-emina-i-mustafa-se-danas-i-zvanicno-razveli-a-ova-njihova/c469ksv | website = blic.rs | accessdate=7. 6. 2018}}</ref> === Каријера === Сарађивала је са [[Бошњаци|бошњачким]] музичаром [[Хари Варешановић|Харијем Варешановићем]] и са њим путовала на турнеје. Учествовала је на избору за представника [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] за [[Песма Евровизије 2002.|Песми Евровизије 2002]], песмом ''У, ла, ла''.<ref name="u, la, la">{{cite video|url=https://www.youtube.com/watch?v=fTd7Y8Pjn2s |title=Emina Jahović - U la la |trans_title=Emina Jahović – ''U, la, la'' |publisher=YouTube |year=2010 |accessdate=28. 2. 2016 |time=0:00—0:02 |id= |id=|oclc= |quote=''U, la, la''}}</ref> [[2003]]. године победила је на фестивалу [[Сунчане скале]], песмом ''Узалуд се будим''. Исте године је освојила ''Златну звезду'' на додели [[Оскар популарности|Оскара популарности]] у [[Сарајево|Сарајеву]]. Организатори су је најављивали и као извођача на [[Беовизија 2007.|Беовизији 2007]], али је изостала са коначног списка учесника. Учествовала је и на српском националном избору за [[Песма Евровизије 2010.|Песму Евровизије 2010]], песмом -{''Ti Kvariigro''}-. До сада је издала шест музичких албума. ==== Телевизија ==== Емина Јаховић се окушала и у улози [[Глумац|глумице]]. Појавила се у пилот епизоди [[Турска|турске]] ТВ серије ''[[Поље лала]]'' ({{јез-тур|Lale Devri}}).<ref>{{imdb title|2024922}}</ref> Снимила је и две рекламе за водећи мобилни оператор Турске базиран у Истанбулу — [[Турксел]] ({{јез-тур|Turkcell}}), 2012.<ref>{{cite web |url=http://www.patronlardunyasi.com/haber/Sandal-in-reklam-aski-kac-milyon-dolar/133081 |title=Sandal ın reklam aşkı kaç milyon dolar? |publisher=patronlardunyasi.com |date=13. 9. 2012 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=03. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303235030/http://www.patronlardunyasi.com/haber/Sandal-in-reklam-aski-kac-milyon-dolar/133081 |url-status= }}</ref> и 2013.<ref>{{cite web|url=http://blog.milliyet.com.tr/maxi-yi-alan-yasadi-/Blog/?BlogNo=402465 |title=Maxi'yi alan yaşadı! |publisher=Blog.milliyet.com.tr |date=15. 2. 2013 |accessdate=28. 2. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131203034723/http://blog.milliyet.com.tr/maxi-yi-alan-yasadi-/Blog/?BlogNo=402465 |archivedate=3. 12. 2013 |url-status=dead}}</ref> године. Била је један од судија у познатом балканском музичком програму -{[[X Factor Adria]]}-. == Дискографија == === Албуми === * [[Тачка (албум)|''Тачка'']] (2002)<ref name="city1">{{cite web |url=http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=277:emina&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |title=Katalog Izdanja: ''Osmi dan'' |publisher=cityrecords.rs |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=03. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203001927/http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=277:emina&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |url-status=dead }}</ref> * ''Радије раније'' (2005)<ref name="city2">{{cite web |url=http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=502:radije-ranije&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |title=Katalog Izdanja: ''Radije ranije'' |publisher=cityrecords.rs |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=03. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203001801/http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=502:radije-ranije&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |url-status=dead }}</ref> * ''-{Exhale}-'' (2008)<ref name="multimedia">{{cite web|url=http://forum.klix.ba/emina-jahovic-novi-album-na-engleskom-izasao-t52133.html |title=Emina Jahović – Novi album na engleskom (izašao) |publisher=klix.ba |date=27. 6. 2008|accessdate=28. 2. 2016}}</ref> * ''Вила'' (2009)<ref name="pgp">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/rts/sr/pgp/story/1211/Izdanja/516811/Emina+Jahovi%C4%87.html |title=Emina Jahović |publisher=rts.rs |date=20. 2. 2010 |accessdate=28. 2. 2016}}</ref> * ''Метаморфоза'' (2014)<ref name="city3">{{cite web |url=http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=1000:metamorfoza&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |title=Katalog Izdanja: ''Metamorfoza'' |publisher=cityrecords.rs |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=21. 11. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181121072815/http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=1000:metamorfoza&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 |url-status=dead }}</ref> * ''Даље'' (2018) * ''Свитање'' (2025) {{col-begin}} {{col-2}} === Колекције великих хитова === * ''Синглови и дуети'' (2008) === Остали синглови === * ''Емина'' (-{ft.}- [[Кнез (певач)|Кнез]], 2005) * ''Кул жена'' (2007) * ''Ла гитана'' (-{ft.}- [[Фламингоси (група)|Фламингоси]], 2007) * ''Још ти се надам'' (-{ft.}- [[Саша Ковачевић (певач)|Саша Ковачевић]], 2008) * ''Немило'' (-{ft.}- [[Милиграм (група)|Милиграм]], 2009) * -{''Broken''}- (-{ft.}- -{Erdem Kınay}-, 2012) * -{''Çek Gönder''}- (-{ft.}- [[Мустафа Сандал]], 2012) * ''И да могу'' (2012) * -{''Kimse Yok Mu?''}- (2012) <small>[#1 на -{''[[Turkish Singles Chart]]''}-]</small> * ''Недостајеш'' (2013) * -{''Yakışmaz''}- (2013) <small>[#3 на -{''[[Turkish Singles Chart]]''}-]</small> * ''У сенкама исти'' (2013) * ''Мушке приче'' (-{ft.}- [[Ди-џеј Шоне]], [[Теча Гамбино]], 2015) * ''Ромео'' (2016) * ''Лоло'' (2016) * ''Кост'' (-{ft.}- [[Амел Ћурић]], 2016) * ''Против свих'' (2017) * ''Лимунада'' (2017) * ''Карма'' (2017) * ''Güzelliğine'' (-{ft.}- [[Едис]], 2018) * ''Прстен'' (-{ft.}- [[Корона (репер)|Корона]], [[Римски (репер)|Римски]], 2018) * ''Вукови'' (2019) * ''[[Exploziv (песма Емине Јаховић и Газда Паје)|Експлозив]]'' (-{ft.}- [[Газда Паја]], 2019) * ''Мушко више не могу'' (-{ft.}- [[Наташа Беквалац]], 2019) * ''Зидови'' (2024) === Фестивали и песме === * ''У, ла, ла''<ref name="u, la, la"/> ([[Босанскохерцеговачка радио-телевизија|Музичка продукција јавног сервиса БиХ]], 2002) — избор представника [[Босна и Херцеговина|БиХ]] за [[Песма Евровизије 2002.|Песму Евровизије 2002.]] * -{''Ti Kvariigro''}- ([[Радио-телевизија Србије|Музичка продукција јавног сервиса Србије]], 2002) — избор представника [[Србија|Србије]] за [[Песма Евровизије 2010.|Песму Евровизије 2010.]] * ''Узалуд се будим'' (Вече ''Нових звијезда''), победничка песма — [[Сунчане скале]] 2003. * ''Вољела те ил’ не вољела'' — Сунчане скале 2004. * ''Није више твоја ствар'' — [[Будва]] 2006. * ''Недостајеш'' — CMC festival, Водице 2013. {{col-2}} === Видео-спотови === {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Год. !! Режисер |- | ''Тачка'' || 2002 || — |- | ''Осми дан'' || 2002 || — |- | ''Твоја грешка'' || 2005 || Visual Infinity |- | ''Да л’ она зна'' || 2006 || Visual Infinity |- | ''La gitana'' || 2007 || — |- | ''Exhale'' || 2008 || Visual Infinity |- | ''Још ти се надам'' || 2008 || — |- | ''Пиле моје'' || 2009 || — |- | ''Мед'' || 2009 || — |- | ''После мене'' || 2011 || Милош Надаждин |- | ''Београд прича'' || 2012 || Харис Дубица |- | ''И да могу'' || 2012 || Милош Надаждин |- | ''Недостајеш'' || 2013 || Creative4D |- | ''Опет си са њом'' || 2014 || Creative4D |- | ''Несаница'' || 2014 || Миша Обрадовић |- | ''Не плашим се'' || 2014 || [[Петар Пашић]] |- | ''Мушке приче'' || 2015 || CODE |- | ''Ромео'' || 2016 || Нихат Одабаси |- | ''Лоло'' || 2016 || NN Media |- | ''Кост'' || 2016 || Дарио Радусин |- | ''Против свих'' || 2017 || Андреј Илић |- | ''Лимунада'' || 2017 || Ђорђе Трбовић, [[Ljubba|Љуба]] |- | ''Карма'' || 2017 || Борис Зец |- | ''Два авиона'' || 2018 || Борис Зец |- | ''Güzelliğine'' || 2018 || Нихат Одабаши |- | ''Прстен'' || 2018 || Андреј Илић |- | ''Вукови'' || 2019 || NN Media |- | ''[[Exploziv (песма Емине Јаховић и Газда Паје)#Спот|Експлозив]]'' || 2019 || NN Media |- | ''Мушко више не могу'' || 2019 || NN Media |- | ''Кризирам'' || 2020 || NN Media |- | ''Добро сам'' || 2020 || Андреј Илић |- | ''Малена'' || 2021|| Ђорђе Трбовић |- | ''Deja Vu'' || 2021 || Љуба |- | ''Слагаћу вас све'' || 2023 || NN Media |- | ''Рано је'' || 2023|| Андрија Гркић |- | ''Додирни ме'' || 2023|| Petar kacketdole & dffrntvibe |- | ''Зидови'' || 2024|| |- | ''Свитање'' || 2025||Ведрана Вукојевић |- | ''Феникс'' || 2025|||Ведрана Вукојевић |- | ''Нема више љубави'' || 2025|||Ведрана Вукојевић |- | ''Ништа или све'' || 2025|| Ведрана Вукојевић |- | ''Мани га се'' || 2025||Ведрана Вукојевић |- | ''Нисам на време'' || 2025||Ведрана Вукојевић |- | ''TBA'' || 2025|| |- | ''TBA'' || 2025|| |- | ''TBA'' || 2025|| |} {{col-end}} === Компилације са Емином Јаховић === {{div col}} * -{''BH Eurosong''}- ([[Босанскохерцеговачка радио-телевизија|Музичка продукција јавног сервиса БиХ]], 2002) * -{''Super hitovi Vol.13''}- (-{[[City Records]]}-, 2003)<ref>{{cite web|url=http://www.worldcat.org/title/super-hitovi-vol13/oclc/781201838&referer=brief_results | title = ''Super hitovi Vol.13'' (Music, 2003) | publisher = worldCat.org |date=22. 2. 1999 | accessdate=28. 2. 2016}}</ref> * -{''Vanilla''}- (-{City Records}-, 2005) * ''Гордост и предрасуде'' (-{City Records}-, 2006) * ''Милиграм'' (-{Miligram Music}-, 2009) * -{''Karizma''}- (-{[[:tr:Seyhan Müzik|Seyhan Müzik]]}-, 2009)<ref>{{cite web|url=http://www.dr.com.tr/Muzik/Karizma/Mustafa-Sandal/Albumler/Turkce-Pop-Rock/Pop-Turkce/urunno=0000000304159# | title = Karizma ~ Mustafa Sandal | publisher = dr.com.tr |date=| accessdate=28. 2. 2016}}</ref> * ''Орнамент'' (-{City Records}-, 2010) * ''Платинум колекција 19 хитова'' (-{Mascom EC}-, 2011) * -{''Proje''}- (-{Seyhan Müzik}-, 2012)<ref>{{cite web|url=http://www.seyhanmuzik.com/urun-detay.php?urun_id=28300 | title = Seyhan Müzik: Türkiye'nin En Geniş Müzik Arşivi | publisher = seyhanmuzik.com |date=23. 3. 2012 | accessdate=8. 8. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203054541/http://seyhanmuzik.com/urun-detay.php?urun_id=28300 |archive-date=3. 12. 2013 |url-status=dead }}</ref> * ''Хитови лета 2012'' (-{City Records}-, 2012)<ref>{{cite web|url=https://itunes.apple.com/us/album/hitovi-leta-2012/id562806364 | title = iTunes Store: ''Hitovi leta 2012'' | publisher = itunes.apple.com |date=| accessdate=28. 2. 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121:letnji-hitovi-u-prodaji&catid=35:novosti-a-dogaaji&Itemid=27 |title=Letnji hitovi u prodaji! |publisher=cityrecords.rs |date=11. 7. 2012 |accessdate=28. 2. 2016 |archive-date=02. 12. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131202225607/http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=121:letnji-hitovi-u-prodaji&catid=35:novosti-a-dogaaji&Itemid=27 |url-status=dead }}</ref> * -{''Organik''}- (-{[[:tr:Poll Production|Poll Production]]}-, 2012)<ref>{{cite web | url = http://www.ttnetmuzik.com.tr/album/Organik/266331 | title = Müziğini Her Yerden Dinle, İstediğini İndir. | publisher = ttnetmuzik.com.tr | date = | accessdate = 28. 2. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305081218/https://www.ttnetmuzik.com.tr/album/Organik/266331 | archive-date = 05. 03. 2016 | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dr.com.tr/Muzik/Organik/Mustafa-Sandal/Yerli-Albumler/Turkce-Pop/urunno=0000000402720 | title = ''Organik'' – Mustafa Sandal | publisher = dr.com.tr |date=| accessdate=28. 2. 2016}}</ref> * ''Најбоље од 2012/13 -{CD}- 1'' (-{City Records}-, 2013)<ref>{{cite web | url = http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=905:the-best-of-2012-2013&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 | title = Katalog Izdanja: ''Best of 2012/13 CD 1'' | publisher = cityrecords.rs | date = | accessdate = 28. 2. 2016 | archive-date = 02. 12. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131202222436/http://www.cityrecords.rs/index.php?option=com_djcatalog2&view=item&id=905:the-best-of-2012-2013&cid=1:cd-izdanja&Itemid=2 | url-status = dead }}</ref> * ''Супер хитови -{CD}- 2'' (-{City Records}-, 2013) {{div col end}} == Филмографија == * Лале Ташкиран (''[[Поље лала]]'', 2011) == Напомене == {{Напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{AllMusic}} * {{Discogs artist}} * {{IMDb name}} * {{MusicBrainz artist}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|Телевизија|Србија|Турска}} {{СОРТИРАЊЕ:Јаховић, Емина}} [[Категорија:Рођени 1982.]] [[Категорија:Музичари из Пазара]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Српски текстописци]] [[Категорија:Српски гитаристи]] [[Категорија:Српски манекени]] [[Категорија:Српски уметници]] [[Категорија:Бошњаци у Србији]] [[Категорија:Турски певачи]] [[Категорија:Турски манекени]] [[Категорија:Срби у Турској]] [[Категорија:Учесници српских избора за Песму Евровизије]] gr3fh55c9ssrknct09i25ivf26tq33p 0 114198 30099423 30094120 2025-06-28T08:27:36Z Marko Mlinarić 317145 30099423 wikitext text/x-wiki {{Облици држава}} Појам '''грађанска права''' обухвата сва лична, политичка и социоекономска [[право|права]] која су загарантована највишим законима државе. Прва свеобухватна декларација о [[право|правима]] [[човек]]а и грађанина усвојена је за време Француске револуције 1789 год., да би касније била основ за [[формирање]] законодавстава у великом броју савремених држава. Најважнији [[проблем]] у [[социјални рад|социјалном раду]], као и другим [[наука]]ма које се баве [[проблем]]има [[човек|људи]], је у којој мери се [[човек|људска]] [[право|права]] поштују и какве су консеквенце за оне који та [[право|права]], у било ком облику, угрожавају и суспендују.<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref> Грађанска права укључују осигурање физичког и менталног [[интегритет]]а, [[живот]]а и [[безбедност]]и људи; заштиту од дискриминације на основу [[Раса (категоризација људи)|расе]], [[gender|пола]], [[Сексуална оријентација|сексуалне оријентације]], [[Родни идентитет|родног идентитета]], [[Националност|националног порекла]], [[Human skin color|боје коже]], [[Starenje|старости]], [[Политичка странка|политичких гледишта]], [[ethnicity|етничке припадности]], [[religion|вероисповести]] и [[инвалидност]]и;<ref>The Civil Rights act of 1964, [http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=true&doc=97 ourdocuments.gov] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190322210641/https://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=true&doc=97 |date=22. 3. 2019 }}</ref><ref>Americans with Disabilities Act of 1990, [http://www.access-board.gov/about/laws/ada.htm accessboard.gov] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130720042309/http://access-board.gov/about/laws/ADA.htm |date=20. 7. 2013 }}</ref><ref>Summary of LGBT civil rights protections, by state, at Lambda Legal, [http://www.lambdalegal.org/states-regions/ lambdalegal.org]</ref> и [[Individual and group rights|индивидуална права]] као што су [[приватност]] и слобода [[freedom of thought|мишљења]], [[Слобода говора|говора]], [[Sloboda vjeroispovijesti ili uvjerenja|религије]], [[Sloboda štampe|штампе]], [[freedom of assembly|окупљања]] и [[Слобода кретања|кретања]]. Политичка права укључују [[natural justice|природну правду]] (процедуралну правичност) у [[Право|закону]], као што су [[Krivično procesno pravo|права оптуженог]], укључујући право на [[due process|поштено суђење]]; право на тражење правне заштите или [[Правно средство|правног лека]]; и права [[Грађанско учешће|учешћа]] у [[Цивилно друштво|цивилном друштву]] и [[politics|политици]], као што су [[freedom of association|слобода удруживања]], [[right to assemble|право на окупљање]], [[Право на петицију|право на петицију]], [[Нужна одбрана|право на самоодбрану]] и [[Бирачко право|право гласа]]. Грађанска и политичка права представљају изворни и главни део међународних [[human rights|људских права]].<ref>A useful survey is Paul Sieghart, ''The Lawful Rights of Mankind: An Introduction to the International Legal Code of Human Rights'', Oxford University Press, 1985.</ref> Они обухватају први део [[Universal Declaration of Human Rights|Универзалне декларације о људским правима]] из 1948. (при чему [[economic, social, and cultural rights|економска, социјална и културна права]], чине други део). Теорија [[Three generations of human rights|три генерације људских права]] ову групу права сматра „правима прве генерације”, а теорија [[negative and positive rights|негативних и позитивних права]] сматра их углавном негативним правима. == Историја == Фраза „права грађана” је превод са латинског -{''jus civis''}- (право грађанина). Римски грађани су могли бити слободни (''libertas'') или сервилни (-{''servitus''}-), али сви су имали законска права.<ref>Mears, T. Lambert, ''Analysis of M. Ortolan's Institutes of Justinian, Including the History and'', p. 75.</ref> Након [[Edict of Milan|Миланског едикта]] 313. године, та права су укључивала и слободу вероисповести; међутим 380. године [[Edict of Thessalonica|Солунски едикт]] захтевао је од свих субјеката римског царства да исповедају католичко хришћанство.<ref name="Fahlbusch">Fahlbusch, Erwin and Geoffrey William Bromiley, ''The encyclopedia of Christianity'', Volume 4, p. 703.</ref> Римска правна доктрина изгубљена је током средњег века, али тврдње о универзалним правима су и даље могле да се постављају на основу хришћанске доктрине. Према вођама [[Kett's Rebellion|Кетове побуне]] (1549), „сви обавезани људи могу бити ослобођени, јер је Бог учинио све слободним својим драгоценим проливањем крви”.<ref>{{cite web|url=http://www.nationalarchives.gov.uk/humanrights/1500-1760/ |title=Human Rights: 1500–1760 – Background |publisher=Nationalarchives.gov.uk |date= |accessdate=11. 2. 2012}}</ref> == Критика грађанског васпитања == [[Sudbury school|Садберске школе]] тврде да се [[values|вредности]], [[social justice|социјална правда]] и [[демократија]] морају [[Experiential learning|научити кроз искуство]]<ref name="googr"/><ref name="sudva"/><ref name="Greenberg"/><ref name="Sudv4"/> као што је Аристотел рекао: „''За ствари које морамо да научимо пре него што их урадимо, учимо радећи их.''“<ref name="oxsci"/> Они наводе да у ту сврху школе морају подстицати етичко понашање и личну одговорност. Да би постигле ове циљеве, школе морају омогућити ученицима три велике слободе – слободу избора, слободу деловања и слободу сношења резултата деловања – које представљају личну одговорност.<ref name="sudv9"/> „Најснажније, политичко образложење“ за [[democratic schools|демократске школе]] је да оне подучавају „врлине демократског промишљања зарад будућег грађанства“.<ref name ="curr7"/> На ову врсту образовања се у литератури о делиберативној демократији често алудира као на испуњавање неопходних и основних принципа, друштвене и институционалне промене неопходне за развој демократије која укључује интензивно учешће у групном доношењу одлука, преговарању и друштвеном животу са последицама. == Референце == {{reflist|refs= <ref name="googr">Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, {{cite book|title=Education in America: A View from Sudbury Valley|chapter='Ethics' is a Course Taught By Life Experience.|chapter-url=https://books.google.com/books?id=YQn_BA76TF4C&pg=PA60|id=|pages=|isbn=9781888947076|last1=Greenberg|first1=Daniel|date=1992|publisher=The Sudbury Valley School}} Retrieved June 25, 2010.</ref> <ref name="sudva">Greenberg, D. (1987), The Sudbury Valley School Experience, {{cite book|author= |title=The Sudbury Valley School Experience|chapter=Teaching Justice Through Experience.|date=1992|chapter-url=https://books.google.com/books?id=-UMqvLEcH0wC&pg=PA182|id=|pages=|publisher=The Sudbury Valley School|isbn=9781888947014}} Retrieved June 25, 2010.</ref> <ref name="Greenberg">Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, {{cite book|title=Education in America: A View from Sudbury Valley|chapter=Democracy Must be Experienced to be Learned.|chapter-url=https://books.google.com/books?id=YQn_BA76TF4C&pg=PA103|id=|pages=|isbn=9781888947076|last1=Greenberg|first1=Daniel|date=1992|publisher=The Sudbury Valley School}} Retrieved June 25, 2010.</ref> <ref name="Sudv4">Greenberg, D. (1987) [http://www.sudval.com/05_onepersononevote.html#02 Chapter 35, "With Liberty and Justice for All,"] {{Wayback|url=http://www.sudval.com/05_onepersononevote.html#02 |date=20110511180710 }} Free at Last – The Sudbury Valley School. Retrieved June 25, 2010.</ref> <ref name="oxsci">Bynum, W.F. and Porter, R. (eds) (2005) ''Oxford Dictionary of Scientific Quotations.'' Oxford University Press. 21:9.</ref> <ref name="sudv9">Greenberg, D. (1987) The Sudbury Valley School Experience [http://www.sudval.com/05_underlyingideas.html#09 "Back to Basics – Moral basics."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511175026/http://www.sudval.com/05_underlyingideas.html#09 |date=2011-05-11 }} Retrieved June 25, 2010.</ref> <ref name ="curr7">Curren, R. (2007) ''Philosophy of Education: An Anthology.'' Blackwell Publishing. p. 163.</ref>}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book |last=Kennedy |first=Kerry |title=Citizenship Education And The Modern State |publisher=Taylor & Francis |url=https://books.google.com/books?id=OoYsBgAAQBAJ&pg=PA6 |access-date=1. 12. 2018 |location=Washington, D.C |year=1997 |isbn=978-1-136-36864-6 |oclc=820719540 |page=}} * Frederick Converse Beach, George Edwin Rines, ''The Americana: a universal reference library, comprising the arts and sciences, literature, history, biography, geography, commerce, etc., of the world'', Volume 5, Scientific American compiling department, 1912 * Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, {{cite book|title=Education in America: A View from Sudbury Valley|chapter='Ethics' is a Course Taught By Life Experience.|chapter-url=https://books.google.com/books?id=YQn_BA76TF4C&dq=%E2%80%9DEthics%E2%80%9D+is+a+Course+Taught+By+Life+Experience,+DANIEL+GREENBERG,++EDUCATION+IN+AMERICA,+A+View+From+Sudbury+Valley&pg=PA60|id=|pages=|isbn=9781888947076|last1=Greenberg|first1=Daniel|date=1992|publisher=The Sudbury Valley School}} Retrieved June 25, 2010. * Greenberg, D. (1987), The Sudbury Valley School Experience, {{cite book|author= |title=The Sudbury Valley School Experience|chapter=Teaching Justice Through Experience.|date=1992|chapter-url=https://books.google.com/books?id=-UMqvLEcH0wC&dq=Greenberg+The+Sudbury+Valley+School+Experience,+%22Teaching+Justice+Through+Experience%22&pg=PA182|id=|pages=|publisher=The Sudbury Valley School|isbn=9781888947014}} Retrieved June 25, 2010. * {{cite book|title=Education in America: A View from Sudbury Valley|chapter=Democracy Must be Experienced to be Learned.|chapter-url=https://books.google.com/books?id=YQn_BA76TF4C&dq=Greenberg+Education+in+America+-+A+View+from+Sudbury+Valley+%22Democracy+Must+be+Experienced+to+be+Learned%22&pg=PA103|year=1992|id=|pages=|isbn=978-1-888947-07-6|last1=Greenberg|first1=Daniel|publisher=The Sudbury Valley School}} * Greenberg, D. (1987) [http://www.sudval.com/05_onepersononevote.html#02 Chapter 35, "With Liberty and Justice for All,"] {{Wayback|url=http://www.sudval.com/05_onepersononevote.html#02 |date=20110511180710 }} Free at Last – The Sudbury Valley School. Retrieved June 25, 2010. * Greenberg, D. (1987) The Sudbury Valley School Experience [http://www.sudval.com/05_underlyingideas.html#09 "Back to Basics – Moral basics."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110511175026/http://www.sudval.com/05_underlyingideas.html#09 |date=11. 5. 2011 }} Retrieved June 25, 2010. * Curren, R. (2007) ''Philosophy of Education: An Anthology.'' Blackwell Publishing. * [[Marina Bers|Bers, Marina Umaschi]]. (2008). “Civic Identities, Online Technologies: From Designing Civic Curriculum to Supporting Civic Experiences." ''Civic Life Online: Learning How Digital Media Can Engage Youth''. Edited by [[W. Lance Bennett]]. The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation Series on Digital Media and Learning. Cambridge, MA: The MIT Press, 2008, pp. 139–160. * Ellen C. Lagemann & Harry R. Lewis. (2012). “Renewing Civic Education: Time to Restore American Higher Education's Lost Mission” (Harvard Magazine, March-Apr). * Bennett, W. Lance. (2008). “Changing Citizenship in the Digital Age." ''Civic Life Online: Learning How Digital Media Can Engage Youth''. Edited by W. Lance Bennett. The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation Series on Digital Media and Learning. Cambridge, MA: The MIT Press, 2008, pp. 1–24. * No Child Left Behind (NCLB) Act of 2001, Pub. L. No. 107-110, § 115, Stat. 1425 (2002) * Godsay, S., Henderson, W., Levine, P., Littenberg-Tobias, J., & CIRCLE (The Center for Information and Research on Civic Learning and Engagement). (2012). State Civic Education Requirements. CIRCLE Fact Sheet. Center For Information And Research On Civic Learning And Engagement (CIRCLE). * The findings include Godsay, Surbhi; et al. (2012), [https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED536256.pdf State Civic Education Requirements. CIRCLE Fact Sheet], pp. 1–2, retrieved February 11, 2021. * The CIRCLE Fact Sheet excludes Illinois in this total since it "requires students to take US History ''or'' US History & Civics". * Fleming, Nora. (2011) "Few States Test Students on Civics." ''Education Week, 32 (08).'' Retrieved from http://www.edweek.org/ew/articles/2012/10/11/08civics.h32.html * {{Cite web |url=http://civiceducator.org/tests-wont-fix-civics-education/|title=Hey Policy Makers! Tests Are Not the Answer for Better Civics Education|date=2017-09-13|work=The Civic Educator|access-date=2017-09-20|language=en-US}} * National Center for Education Statistics (2011). The Nation’s Report Card: Civics 2010 (NCES 2011–466). Institute of Education Sciences, U.S. Department of Education, Washington, D.C. * {{cite journal|doi=10.1080/00131911.2013.813440 |title=Citizenship education in American schools and its role in developing civic engagement: A review of the research |last1=Lin |first1=Alex |journal=Educational Review |date=2015 |volume=67 |pages=35–63 |s2cid=145345310 |url=https://escholarship.org/uc/item/5h02n43z }} * National Council for the Social Studies (NCSS). (2013), The College, Career, and Civic Life (C3) Framework for Social Studies State Standards: Guidance for Enhancing the Rigor of K–12 Civics, Economics, Geography, and History. Silver Spring, MD: NCSS. * Jenkins, H. (2007). "Confronting the challenges of participatory culture: Media education for the 21st century." Chicago: The John D. and Catherine T. MacArthur Foundation. * Amanda Lenhart, Mary Madden, Aaron Smith, Kristen Purcell, Kathryn Zickuhr and Lee Rainie, Teens, Kindness and Cruelty on Social Network Sites: How American teens navigate the new world of “digital citizenship” (Pew Internet & American Life Project, November 2011),{{cite web|author= |title= |url=http://pewinternet.org/~/media//Files/Reports/2011/PIP_Teens_Kindness_Cruelty_SNS_Report_Nov_2011_FINAL_110711.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://pewinternet.org/~/media//Files/Reports/2011/PIP_Teens_Kindness_Cruelty_SNS_Report_Nov_2011_FINAL_110711.pdf |date=20131021064130 }} (accessed on October 8, 2015). * Don Tapscott, ''Growing up digital: The rise of the net generation'' ( New York: McGraw-Hill, 1997); W. Lance Bennett, Deen Freelon and Chris Wells, “Changing Citizen Identity and the Rise of a Participatory Media Culture,” in Lonnie R. Sherrod, Judith Torney-Purta and Constance A. Flanagan (Eds.), ''Handbook of Research on Civic Engagement in Youth'' (Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc., 2010). * All Together Now: Collaboration and Innovation for Youth Engagement: The Report of the Commission on Youth Voting and Civic Knowledge (Medford, MA: Center for Information & Research on Civic Learning and Engagement, 2013) * Mihailidis, P., & Thevenin, B. (2013). {{cite journal|author= |title=Media Literacy as a Core Competency for Engaged Citizenship in Participatory Democracy |journal=American Behavioral Scientist|date=|volume=|issue=|pages=}}, 0002764213489015. * {{cite book |title=Uninformed: Why People Seem to Know So Little about Politics and What We Can Do about It |url=https://archive.org/details/uninformedwhypeo0000lupi | last = Lupia | first = Arthur |publisher=Oxford University Press |year=2015 |isbn=978-0190263720}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * -{[http://www.crfcap.org/ Civic Action Project] A practicum for high school students in civics and government.}- * -{[http://www.spatialcitizenship.org/ Spatial Citizenship for Education]}- * -{[http://www.icivics.org/ [[iCivics] ] Justice [[Sandra Day O'Connor]]'s education site}- * -{[http://new.civiced.org/home Center for Civic Education] Promoting the Principles and Practice of Democracy}- * -{[https://web.archive.org/web/20090208112817/http://civnet.org/ CIVNET.org] – in their own words, "a worldwide online civic education community of civic educators, scholars, policymakers, civic-minded journalists, NGOs, and other individuals promoting civic education"}- * -{[http://www.facinghistory.org/ Facing History and Ourselves] Engaging students of diverse backgrounds in an examination of racism, prejudice, and antisemitism in order to promote the development of a more humane and informed citizenry}- * -{[http://www.polyarchy.org/paradigm/english/politics.html From fallacious politics to sound civics] An essay on discovering civics beyond politics.}- * -{[http://phrontistery.info/govern.html Word List: Types of Government]}- {{Подножје|Право}} [[Категорија:Људска права]] [[Категорија:Грађанска права и слободе]] 0rgekk2q4dh0e0tmj0pgb3u9m3o29js 0 115241 30099128 29891782 2025-06-27T21:37:14Z Ruach Chayim 323597 30099128 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | име = Дино Мерлин | слика = Dino Merlin (2011).jpg | опис_слике = Дино Мерлин на Песми Евровизије 2011. | ширина_слике = | пуно_име = Един Дервишхалидовић | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1962|9|12|год=да}} | место_рођења = [[Сарајево]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР Босна и Херцеговина]], [[Федеративна Народна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | узрок_смрти = | инструмент = [[Певач|Вокал]], [[гитара]] | жанр = [[Поп музика|поп]], [[поп-фолк]], [[поп-рок]], [[Диско музика|диско]] | занимање = [[певач]], [[музичар]], [[текстописац]], [[композитор]] | активни_период = [[1985]]—данас | издавачка_кућа = | везани_чланци = | веб-сајт = [http://www.dinomerlin.com www.dinomerlin.com] }} '''Един Дервишхалидовић''' ([[Сарајево]], [[12. септембар]] [[1962]]), познатији под сценским именом '''Дино Мерлин''', [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] је и [[Босна и Херцеговина|босанскохерцеговачки]] [[кантаутор]], [[музичар]] и [[музички продуцент]]. Један је од најпознатијих кантаутора у Босни и Херцеговини, а такође популаран у осталим државама [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. == Музичка каријера == === Група Мерлин === Един Дервишхалидовић је основао групу [[Мерлин (сарајевска група)|Мерлин]] [[1983]]. и био је њен певач и текстописац. Са групом Мерлин је снимио 5 студијских албума: „[[Кокузна времена]]“ [[1985]], „[[Тешко мени са тобом (а још теже без тебе)]]“ [[1986]], „[[Мерлин (албум)|Мерлин]]“ [[1987]], „[[Нешто лијепо треба да се деси]]“ [[1989]]. и „[[Пета страна свијета]]“ [[1990]]. === Соло каријера === Своју соло каријеру Дервишхалидовић је започео [[1991]]. године под сценским именом „Дино Мерлин“ и снимио четири студијска албума: „[[Моја богда сна]]“, „[[Фотографија (албум)|Фотографија]]“ [[1995]], „[[Средином]]“ [[2000]], „[[Бурек (албум)|Бурек]]“ [[2004]]. и два концертна албума, „[[Вјечна ватра]]“ [[1999]]. и „-{[[Live Koševo 2004]]}-“ [[2005]]. Дино Мерлин је написао прву [[химна|химну]] Босне и Херцеговине по имену „[[Једна си једина]]“. Такође је учествовао на такмичењу за [[Песма Евровизије|песму Евровизије]] у [[Даблин]]у [[1993]]. (Дино је био писац песме „Сва бол свијета“) и у [[Јерусалим]]у [[1999]]. (певајући „Путници“ са [[француска|француском]] певачицом [[Беатрис Пуло]]). Дино Мерлин је учествовао и на осталим великим [[Европа|европским]] фестивалима, као што је [[Копенхаген]] [[1996]]. и [[Турковизија]] [[1997]]. Његова промотивна турнеја за албум „Средином“, који је објављен 2000, је укључивала више од 200 концерата, са спектакуларним наступом на [[Стадион Асим Ферхатовић Хасе|Олимпијском стадиону Кошево]], пред 80.000 гледалаца. Албум „Средином“ је био најпродаванији у Босни и Херцеговини и продаван је у свим државама бивше Југославије. Дино Мерлин је представљао Босну и Херцеговину на избору за [[Песма Евровизије 2011.|Песму Евровизије 2011]], са песмом ''"[[Love in Rewind|Љубав уназад]]"'' ({{jez-eng|Love in Rewind}}). Мерлинов албум "Хотел Национал" се у јуну 2014. нашао на [[Billboard Hot 100|Билбордовој светској топ-листи]], на 8. месту.<ref>{{Cite web |url=http://www.billboard.com/files/index/artistindex_07_05_2014.pdf |title=Архивирана копија |access-date=10. 09. 2014 |archive-date=06. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140706230704/http://www.billboard.com/files/index/artistindex_07_05_2014.pdf |url-status=dead }}</ref> Дана [[30. мај]]а [[2014]]. године је издата песма [[Ружа (свако има некога да му руке пружа)]] која је уједно и прва песма са надолазећег 11. албума. ==== Албум Бурек ==== [[Датотека:Dino Merlin.jpg|мини|200п|Дино Мерлин на концерту у [[Беч]]у [[2008]].]] Претпоследњи албум Дине Мерлина је „Бурек“, који је објављен 2004. Овај албум се још увек продаје широм бивше Југославије и осталих земаља. Две популарне песме са овог албума су „Бурек“ и „Супермен“. „Супермен“ је отпевао заједно са учесником [[Песма Евровизије 2004.|Песме Евровизије 2004.]] [[Жељко Јоксимовић|Жељком Јоксимовићем]]. == Сарадња са другим извођачима == Дино Мерлин је написао и компоновао доста песама за неколико извођача са фолк музичке сцене. Његова песма ''Кад замиришу јорговани'' коју је урадио за [[Весна Змијанац|Весну Змијанац]], и са којом ту песму, за коју су снимљена три различита видео-спота, изводи у дуету, постала је један од највећих хитова на простору тадашње [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Са њом је двадесет година касније поново снимио дует, песму ''Клупко''. Поред Весне Змијанац, сарађивао је и са [[Lepa Brena|Лепом Бреном]] за коју је написао песму ''Јаблан'', а урадио је и три песме за [[Цеца|Светлану Ражнатовић]]: ''Заборави'', ''Београд'' и ''Жарила сам жар''. Песму ''Сва бол свијета'' која је прва представљала [[Босна и Херцеговина на избору за Песму Евровизије|Босну и Херцеговину]] као независну државу на [[Песма Евровизије|Песми Еворвизије]] компоновао је Дино Мерлин. Песму ''Супермен'' урадио је заједно у дуету са [[Жељко Јоксимовић|Жељком Јоксимовићем]], са [[Осман Хаџић|Османом Хаџићем]] дует песму Пустите ме, коју је првобитно урадио још 1991. године за филм [[Брачна путовања]], са [[Хари Мата Хари|Харијем Варешановићем]] песму ''Дабогда'' у којој је опевано [[Сарајево]], са [[Емина Јаховић|Емином Јаховић]] песму ''Мед'', а са [[Сенидах|Сенидом Хајдарпашић]] песму ''Дођи''. Многе од песама које је написао за друге извођаче објавио је и у свом сопственом извођењу. == Контроверзе == Током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], појавило се више интервјуа у којима Мерлин наводно изражава [[Србофобија|србофобију]], а [[Срби|Србе]] назива „болесним народом”, што је он демантовао и изјавио да се залаже за мир.<ref>{{cite web |title=Dino Merlin se oglasio u vezi sa peticijom za zabranu njegovih koncerata: Srpski sud rekao da su izjave o „bolesnim Srbima“ neistinite |url=https://www.danas.rs/kultura/scena/dino-merlin-se-oglasio-u-vezi-peticije-za-zabranu-njegovih-koncerata-srpski-sud-rekao-da-su-izjave-o-bolesnim-srbima-neistinite/ |website=[[Данас (новине)|Данас]] |access-date=12. 8. 2023.}}</ref> Међутим, 1993. године, у јеку рата у БиХ, стао је на страну [[Бошњаци|Бошњака]] и снимио песму ''Да те није Алија'' у знак подршке политичару [[Алија Изетбеговић|Алији Изетбеговићу]] и [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армији Републике Босне и Херцеговине]], док је он касније тврдио да је песму заправо посветио свом пријатељу Алији Миладину а не Изетбеговићу.<ref>{{cite web |title=Kako je nastala pjesma 'Da te nije Alija': On je bio jedini čovjek koji je vjerovao u mene! |url=https://depo.ba/clanak/126717/kako-je-nastala-pjesma-da-te-nije-alija-on-je-bio-jedini-covjek-koji-je-vjerovao-u-mene |publisher=Депо портал |access-date=13. 8. 2023.}}</ref> Године 2023. у [[Србија|Србији]] је покренута петиција за забрану уласка Мерлину у земљу и отказивање његових концерата у [[Штарк арена|Штарк арени]].<ref>{{cite web |title=NIKAD NISAM VREĐAO SRBE, DOKAZANO NA SUDU U BEOGRADU! Merlin o peticiji i koncertima u Areni - Možda zapevam i "Beograd" |url=https://mondo.rs/Zabava/Muzika/a1816563/Dino-Merlin-o-vredjanju-Srba-i-peticiji.html |publisher=Мондо |access-date=12. 8. 2023.}}</ref> == Фестивали == '''Посело године 202:''' * ''Кад замиришу јорговани'' (дует са [[Весна Змијанац|Весном Змијанац]]), победници Посела, '89 '''[[Ваш шлагер сезоне]], Сарајево:''' * ''Путници'' (дует са Beatrice), друго место, '99 '''[[Песма Евровизије|Евросонг]]:''' * ''Путници'' (дует са Beatrice), седмо место, '99 * ''Love in rewind'', шесто место, 2011 '''Хрватски радијски фестивал:''' * ''Годинама'' (дует са [[Ивана Банфић|Иваном Банфић]]), победничка песма, 2000 * ''Ти си мене'' (дует са [[Нина Бадрић|Нином Бадрић]]), 2004 == Дискографија == '''Са групом Мерлин''' # [[Кокузна времена]] — 1985. # [[Тешко мени са тобом (а још теже без тебе)]] — 1986. # [[Мерлин (албум)|Мерлин]] — 1987. # [[Нешто лијепо треба да се деси]] — 1989. # [[Пета страна свијета]] — 1990. '''Соло албуми''' # [[Моја богда сна]] — 1993. # [[Фотографија (албум)|Фотографија]] — 1995. # [[Средином]] — 2000. # [[Бурек (албум)|Бурек]] — 2004. # [[Испочетка]] — 2008. # [[Hotel Nacional|Хотел Национал]] — 2014. '''Концертни албуми''' # Вјечна ватра — 1999 # -{Live Koševo 2004.}- — 2005. # Beogradska arena 11/2011 # Novi Pazar-Gazi Isa-beg 20/04/2012 '''Компилације''' # Баладе — 1995. # Најљепше пјесме — 1995. # -{Rest of the Best}- — 1996. === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- |'' Кад замиришу јорговани'' || 1988 || |- |'' Умри прије смрти'' || 2000 || |- |'' Годинама'' || 2000 || |- | ''Супермен'' || 2004 || |- |'' Смијехом страх покријем ''|| 2004 || |- |'' Ако наставиш овако'' || 2004 || |- | ''Verletzt'' || 2004 || |- |'' Дабогда'' || 2008 || Пјер Жалица |- |'' Недостајеш ''|| 2008 || Сањин Манов |- | ''Испочетка'' || 2008 || |- | ''Да шутиш'' || 2008 || Радислав Јованов Гонзо |- |'' Мед ''|| 2009 || |- | ''Десет млађа'' || 2012 || Харис Дубица |- | ''Ундо'' || 2012 || |- |'' Индивидуализам'' || 2013 || Харис Дубица |- |'' Шкољка'' || 2014 || Аладин Хасић |- | ''Ружа'' || 2014 ||Фабрика,Сарајево |- | ''Сунце'' || 2014 || Патрик Маршал |- | ''Ране'' || 2015 || Харис Дубица |- | ''Све док те буде имало'' || 2019 ||Харис Дубица, Едвин Мулалић |- |'' Ми'' || 2020 || Кукла |- | ''Дођи'' || 2020 || Кукла |- | ''Криве карте''|| 2022|| Едвин Калић |- | ''Скоро ће зима''|| 2023|| Арнеј Мисирлић |- | ''Не радујемо се''|| 2023|| Арнеј Мисирлић |- |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.dinomerlin.com/}} * [http://novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:324112-Dino-Merlin-U-kafani-slusam-Tomu-Zdravkovica Дино Мерлин: У кафани слушам Тому Здравковића („Вечерње новости“, 24. март 2011)] * [http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:355332-Dino-Merlin-i-treci-put-sa-Beogradjanima Дино Мерлин и трећи пут са Београђанима („Вечерње новости“, 27. новембар 2011)] * [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-267-Dino-Merlin-u-Beogradu Дино Мерлин у Београду („Вечерње новости“)] * [https://www.youtube.com/watch?v=EEc4ONjSdN0 ''Средином''], биографски [[документарни филм]] о Дини Мерлину, [[Ал Џазира Балканс]], 19. 3. 2017. ([[Јутјуб]]) {{s-start}} {{s-ach}} {{succession box | before = [[Алма Чарџић]] са<br />''-{[[Goodbye (песма)|Goodbye]]}-'' | title = [[Босна и Херцеговина на избору за Песму Евровизије]] |years = [[Песма Евровизије 1999.|1999]]. | after = [[Нино Пршеш]] са<br />''[[Хано]]'' }} {{succession box | before = [[Вукашин Брајић]] са<br />''-{[[Thunder and Lightning]]}-'' | title = [[Босна и Херцеговина на избору за Песму Евровизије]] |years = [[Песма Евровизије 2011.|2011]]. | after = [[Маја Сар]] са<br />''[[Кораке ти знам]]'' }} {{s-end}} {{Награда Накси звезда за певача године}} {{Награда Накси звезда за песму године}} {{Босна и Херцеговина на Песми Евровизије}} {{подножје|Биографија|Музика|Босна и Херцеговина}} {{СОРТИРАЊЕ:Мерлин, Дино}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Музичари из Сарајева]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки певачи]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки музичари]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки текстописци]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Представници Босне и Херцеговине на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 1999.]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2011.]] [[Категорија:Добитници награде Накси звезда]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] [[Категорија:Музика у СФРЈ]] qzem3lj5xu0ogecs0x3uhw1hfec8c76 0 115721 30099120 28919943 2025-06-27T21:22:44Z Ruach Chayim 323597 30099120 wikitext text/x-wiki {{Град у Уједињеном Краљевству | назив = Кардиф | изворни_назив = {{јез-енгл|Cardiff}}, {{јез-вел|Caerdydd}} | слика = {{multiple image |border=infobox |perrow=1/2/2/2/2 |total_width=270 |caption_align=center | image1 = Cardiff's skyline 2020.jpg | image2 = Senedd (51845859151).jpg | image3 = Cardiff Bay WMC.jpg | image4 = Llandaff Cathedral (geograph 3435762 cropped).jpg | image5 = Cardiff Castle - panoramio (1).jpg | image6 = Cardiff (15989519375).jpg | image7 = Amgueddfa Genedlaethol Caerdydd.JPG | image8 = Cardiff Central Library, October 2022.jpg | image9 = Principality Stadium May 3, 2016.jpg }} | опис_слике = Кардиф | градска_застава = Flag of Cardiff.svg | грб = Coat of Arms of Cardiff.svg | крунска_земља = {{застава|Велс}} | грофовија = [[Јужни Гламорган]] | оснивање = | површина = 140 | становништво = 372.089 | извор_становништво = | година_становништво = 2023 | густина = | агломерација = 1.097.000 | извор_агломерација = | година_агломерација = 2023 | гшир = 51.48 | гдуж = -3.18 | надморска_висина = | временска_зона = | позивни_број = 29 | регистарска_ознака = GB-CRF | побратими = Штутгарт, Виђевано, Бари, Нант, Сјамен, Луганск, Перник | градоначелник = | веб-страна = [http://www.cardiff.gov.uk www.cardiff.gov.uk] }} '''Кардиф''' ({{јез-енгл|Cardiff}}, {{јез-вел|Caerdydd}}) је град у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и главни и највећи град [[Велс]]а. Град се налази на јужној обали Велса на реци [[Таф (Јужни Велс)|Таф]]. Према процени из 2007. у граду је живело 307.364 становника (16. град по величини у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]). Лука Кардифа, позната под именом „Тигров залив“, је једна од већих лука Европе. Најважније индустрије у граду су обрада метала, машинска и аутомобилска. == Историја == [[Датотека:Cardiff Castle keep 2010.jpg|мини|лево|225п|Норманско утврђење на тврђави у Кардифу]] Историја Кардифа почиње [[1093]]. када је овде саграђен [[Нормани|нормански]] замак на месту ранијег [[Римско царство|римског]] [[каштел|кастела]]. До раног [[19. век]]а, Кардиф је био мали град, а значај му је нагло порастао доласком [[Индустријска револуција|индустрије]] када је постао важна лука за транспорт угља. Универзитет је отворен 1883. Статус града Кардиф је добио [[1905]], а престоница Велса је постао [[1955]]. Године [[1999]]. у Кардифу је подигнут [[Миленијум (стадион)|Миленијумски стадион]], који је са 93 метра висине највиша зграда у Велсу и највећи стадион Уједињеног Краљевства. Нова зграда [[Национална скупштина Велса|Националне скупштине Велса]] у Кардифу је почела са радом 2. марта 2006. == Становништво == Према процени, у граду је 2008. живело 307.364 становника. {{ДемографијаУК |1981=262313 |1991=272129<ref name="autogenerated1">World Gazetteer: {{cite web|author= |url=http://bevoelkerungsstatistik.de/wg.php?x=1190944645&men=gcis&lng=de&dat=32&geo=-81&srt=npan&col=aohdq&pt=c&va=x |title=Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013}}</ref> |2001=292150<ref name="autogenerated1" /> }} == Спорт == Кардиф је седиште фудбалског клуба [[ФК Кардиф сити|Кардиф сити]] који игра у [[Премијер лига|Премијер лиги]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{подножје|Уједињено Краљевство}} {{клица-град-Велс}} [[Категорија:Градови у Велсу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Уједињеном Крањевству]] bdn6yu5s02m99i7heezqjgcmnchattm 0 116603 30098899 30096444 2025-06-27T17:37:24Z Pinki 11946 /* Хрватска */ 30098899 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран је њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === Око 50.000 жена Црне Горе било је активно укључено у Народноослободилачки покрет. Преко 12.000 жена је за непуну годину дана прошло кроз затворе и логоре Црне Горе. Јуначким држањем пред непријатељем приликом стрељања оне су показивале невиђену храброст. Конгрес АФЖ Црне Горе и Боке которске одржан је 5. децембра 1943. године чиме је обједињен рад свих одбора жена ових крајева. === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] lid50l3pxk90pe13ir48qbjohzeml6n 30098904 30098899 2025-06-27T17:39:08Z Pinki 11946 /* Хрватска */ 30098904 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === Око 50.000 жена Црне Горе било је активно укључено у Народноослободилачки покрет. Преко 12.000 жена је за непуну годину дана прошло кроз затворе и логоре Црне Горе. Јуначким држањем пред непријатељем приликом стрељања оне су показивале невиђену храброст. Конгрес АФЖ Црне Горе и Боке которске одржан је 5. децембра 1943. године чиме је обједињен рад свих одбора жена ових крајева. === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 5rdc3sikgw0wp5p0ewncyed58hqk9hh 30099045 30098904 2025-06-27T19:41:16Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099045 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] alc43ctu8deqies79sde0rk1mvpk153 30099062 30099045 2025-06-27T20:02:37Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099062 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942.]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 8oo17kmqamtkbx6xr5tmu5itb9uloms 30099109 30099062 2025-06-27T21:13:53Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099109 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942.]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] bfgvj9ptbyjar8rq35gn12694d5w394 30099112 30099109 2025-06-27T21:18:32Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099112 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942.]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом Дана жена ]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] f8oz65ayma1qs4va75n0ku7pvxe2pf6 30099117 30099112 2025-06-27T21:21:00Z Pinki 11946 /* Активност АФЖ 1943—1945. */ 30099117 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942.]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg| Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] pyw6p91omsfh01f8ur90qerqoh4cqhq 30099118 30099117 2025-06-27T21:21:15Z Pinki 11946 /* Галерија */ 30099118 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942.]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 6mh1fetqkuw5bzyt99ym1b5ejsxpkvv 30099119 30099118 2025-06-27T21:22:26Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099119 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долони, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] f8qj2z16k08uraiyawgxbaf09a0ht4q 30099122 30099119 2025-06-27T21:24:15Z Pinki 11946 /* Босна и Херцеговина */ 30099122 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на Цетињу крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследиио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након капитулације Италије, септембра 1943. створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за Шавник, Никшић, Колашин и Беране, а за срезове Бијело Поље и Пљевља формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке Другог заседања АВНОЈ-а. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] acv0af7of60z0aj9x62vr2tzgozxxvt 30099125 30099122 2025-06-27T21:28:37Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099125 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg| Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|III конгрес АФЖ Црне Горе Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg Beograđanke protiv kralja 1945.jpg </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 6xssgknqakmxvhlyriez8mduar5bwtx 30099137 30099125 2025-06-27T21:46:29Z Pinki 11946 /* Галерија */ 30099137 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] dbp78ys94hmy1qjomcz5914wk9eopnl 30099143 30099137 2025-06-27T21:53:30Z Pinki 11946 /* Галерија */ 30099143 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 8f7d5mp269qrirf7thbh9sjdiiqpnxg 30099149 30099143 2025-06-27T21:57:35Z Pinki 11946 /* Галерија */ 30099149 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] blylgy1unkg67lw8g5xi1hqxb1lcxfd 30099158 30099149 2025-06-27T22:00:31Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ Југославије */ 30099158 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија Антифашистичког фронта жена Југославије 1942—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] hfwycm6wkivtp7zs50kw895iencz1tp 30099161 30099158 2025-06-27T22:00:53Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ Југославије */ 30099161 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија Антифашистичког фронта жена Југославије 1942—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] j84vbunqlhsqdf0hir1yic8wmiyr0gz 30099166 30099161 2025-06-27T22:04:45Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099166 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија Антифашистичког фронта жена Југославије 1942—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. За председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] tnh28pngpubshdmp2xnzwebl0jjo0lh 30099212 30099166 2025-06-27T22:28:21Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099212 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} Председништво АВНОЈ-а је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Итабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном Првом заседању у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | | | |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 2dqt0t0et988mr34h6sghzn75hhgns1 30099219 30099212 2025-06-27T22:30:21Z Pinki 11946 /* Активност АФЖ 1943—1945. */ 30099219 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Итабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном Првом заседању у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | | | |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 3gurh1d1vqbz8o2bxlis0ds1x9jieze 30099225 30099219 2025-06-27T22:34:03Z Pinki 11946 /* Активност АФЖ 1943—1945. */ 30099225 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Итабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном Првом заседању у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | | | |- | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] r3gtccryukev1yjs0q34hnrl892zwtv 30099226 30099225 2025-06-27T22:35:34Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099226 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласн одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Итабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном Првом заседању у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] rlvk09r8oa2tg2oazyh1w68vkar08zs 30099227 30099226 2025-06-27T22:36:10Z Pinki 11946 /* Босна и Херцеговина */ 30099227 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Итабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном Првом заседању у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] qymvfwrob2lg7as4xs1k6r5az84qpuf 30099258 30099227 2025-06-27T23:06:57Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099258 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | | | |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] k7kcsu7739loqsq1z34qt45lai2jb8f 30099266 30099258 2025-06-27T23:20:49Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099266 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана [[Ката Пејновић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] idbafgrdftq9fhs4yw23o00ghef2pey 30099267 30099266 2025-06-27T23:32:54Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099267 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Друга́рица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] idnph2m0lh2bjf0dw4x9k9aa734cmvm 30099268 30099267 2025-06-27T23:36:30Z Pinki 11946 /* Хрватска */ 30099268 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 39wzkq1u6udhc76j5r0hi42dgnecz1r 30099270 30099268 2025-06-27T23:42:37Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099270 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title=наслов текста|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] tofi3zf84op0iffb5wtknq2e0bud6ca 30099272 30099270 2025-06-27T23:47:12Z Pinki 11946 /* Црна Гора */ 30099272 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 3p8a1qa50by8ujct10q21czc2h4e0gk 30099274 30099272 2025-06-27T23:48:46Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099274 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | у [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 5py91clvda68gky101t5ut654mxe5f4 30099277 30099274 2025-06-27T23:54:58Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099277 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] psu57kokqeqjszug0k03x4ydomsd7s0 30099279 30099277 2025-06-27T23:59:00Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099279 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антофашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 107rzjfw84tug8vue1tt893ve61lehw 30099280 30099279 2025-06-28T00:00:56Z Pinki 11946 /* Косово и Метохија */ 30099280 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] ax6ce1pxkkw59m832cp0nuub4uuj7by 30099283 30099280 2025-06-28T00:06:04Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099283 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница и поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 48q1wr52yp5swbkooubbwi8zvot1g7i 30099286 30099283 2025-06-28T00:07:38Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ Југославије */ 30099286 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница и поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] g7uj9slo9sdnzs2znig2ahtrrxc59hc 30099292 30099286 2025-06-28T00:15:41Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099292 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] g4yh5jbg7hpbwn1xtdmbvjl49iqjfmz 30099294 30099292 2025-06-28T00:16:40Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099294 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] g6ts8u4j45d3prp9zf7rhau2k2mvfh2 30099295 30099294 2025-06-28T00:17:56Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099295 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=15% | датум ! width=80% | догађај ! width=5% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] jd3yih2pmsv7lea2iu49ujwf7bde97z 30099297 30099295 2025-06-28T00:18:23Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099297 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У Љубљани одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] ebc718fe7tky0md2u9l1qktqfx1kp60 30099298 30099297 2025-06-28T00:19:35Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099298 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја, први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду и „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У Београду одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су све женске особе старије од 18 година стекле бирачко право. Међу 348 тада изабраних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 2lk6e3bta96qtje1icouuha8ogf190z 30099368 30099298 2025-06-28T07:28:49Z Pinki 11946 30099368 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] g52mgfd9m3ef7vs1qgjjnpqtzw93zgn 30099384 30099368 2025-06-28T07:50:12Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ Југославије */ 30099384 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:50%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:2%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | Босански Петровац | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | Београд | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] nr2tlqwjq8hfnym9vd833jjx9ybs6w3 30099386 30099384 2025-06-28T07:53:02Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099386 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:50%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:2%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 1fhnjb4mdecfbuuk1jwyvn22zqkyuxf 30099387 30099386 2025-06-28T07:53:59Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099387 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:50%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:2%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] orm4lmdb9np51ebb5xzb2f0rb156q8x 30099393 30099387 2025-06-28T08:05:00Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099393 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:50%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] d47t4p3reo0gtvd9cudmnllj6htqgwc 30099395 30099393 2025-06-28T08:12:49Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099395 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је изабран Главни одбор СПЖЗ чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] jcrj1yjlp4mxn1qzlzefsa2e5r5hkt8 30099396 30099395 2025-06-28T08:14:24Z Pinki 11946 /* Словенија */ 30099396 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 240oksdwfp9qftgfcwpyrqr82oxozow 30099397 30099396 2025-06-28T08:15:25Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099397 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] jsknvrcrtkkyemsb44j9r5xcwf7ons5 30099414 30099397 2025-06-28T08:25:56Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099414 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије (имао значај конгреса) | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] f0pnqgp50oz7vvecu9k28w8jl3l6vde 30099418 30099414 2025-06-28T08:26:38Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099418 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | у Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 6fkqy1rogdak3cgprz3er83pnyb977j 30099420 30099418 2025-06-28T08:26:51Z Pinki 11946 /* Кратка хронологија */ 30099420 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Југославија''' |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 8op6kmar5fj97hapj9t36bn6af8h1t5 30099429 30099420 2025-06-28T08:30:21Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099429 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | | | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 5zydmk4tthj9z279ysj512x2cm3bguh 30099445 30099429 2025-06-28T08:44:44Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099445 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] tfzs4hfct34xdxxcih2mpck2j8fwzwa 30099447 30099445 2025-06-28T08:45:13Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099447 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] s78ib4q0efbqbwgdq2p77nnwhhhcrbw 30099458 30099447 2025-06-28T08:57:25Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099458 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 1—2. јануар 1945. | Покрајинска конференција АФЖ Војводине | [[Нови Сад]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 18. април 1948. | Покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=60}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | 17. децембар 1950. | Четврта покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 268 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=97}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ Југославије == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] b04djnqfvli7vodjcfz0ascm0v1837q 30099521 30099458 2025-06-28T09:44:20Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ Југославије */ 30099521 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 1—2. јануар 1945. | Покрајинска конференција АФЖ Војводине | [[Нови Сад]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 18. април 1948. | Покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=60}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | 17. децембар 1950. | Четврта покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 268 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=97}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} {{сакриј почетак |title = Председнице Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | организација ! style="width:5%" | рб ! style="width:25%" | име и презиме ! style="width:15%" | почетак мандата ! style="width:15%" | крај мандата ! style="width:15%" | трајање мандата ! style="width:5%" | реф. |- | АФЖ Босне и Херцеговине | 1. | Радмила Беговић | | | | |- | АФЖ Македоније | 1. | [[Васка Циривири]] <br>{{small|1898—1984}} | 15. децембар 1944. | | | |- | АФЖ Словеније | 1 | [[Ангела Оцепек]] <br>{{small|1912—1959}} | 17. октобар 1943. | | | |- | rowspan=2 | АФЖ Србије | 1. | [[Спасенија Цана Бабовић]] <br>{{small|1907—1977}} | 29. јануар 1945. | | | |- | | [[Јудита Аларгић]] <br>{{small|1917—2011}} | 27. април 1948. | | | |- | АФЖ Хрватске | 1. | [[Марија Гржетић]] <br>{{small|1912—1991}} | 13. јун 1943. | | | |- | АФЖ Црне Горе | 1. | [[Лидија Јовановић]] <br>{{small|1914—2015}} | 5. децембар 1943. | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 4vi8wgp7w093zncmonzm1ftrx6q2i0c 30099529 30099521 2025-06-28T09:50:52Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ */ 30099529 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 1—2. јануар 1945. | Покрајинска конференција АФЖ Војводине | [[Нови Сад]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 18. април 1948. | Покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=60}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | 17. децембар 1950. | Четврта покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 268 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=97}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} {{сакриј почетак |title = Председнице Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:25%" | организација ! style="width:5%" | рб ! style="width:25%" | име и презиме ! style="width:15%" | почетак мандата ! style="width:15%" | крај мандата ! style="width:15%" | трајање мандата ! style="width:5%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Босне и Херцеговине | 1. | Радмила Беговић | 12. јун 1945. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Македоније | 1. | [[Васка Циривири]] <br>{{small|1898—1984}} | 15. децембар 1944. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Словеније | 1 | [[Ангела Оцепек]] <br>{{small|1912—1959}} | 17. октобар 1943. | | | |- | rowspan=2 bgcolor=#CADABA | АФЖ Србије | 1. | [[Спасенија Цана Бабовић]] <br>{{small|1907—1977}} | 29. јануар 1945. | | | |- | | [[Јудита Аларгић]] <br>{{small|1917—2011}} | 27. април 1948. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Хрватске | 1. | [[Марија Гржетић]] <br>{{small|1912—1991}} | 13. јун 1943. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Црне Горе | 1. | [[Лидија Јовановић]] <br>{{small|1914—2015}} | 5. децембар 1943. | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] 3hscu4n30btkqntkcghizzobveebyti 30099530 30099529 2025-06-28T09:51:48Z Pinki 11946 /* Конгреси и конференције */ 30099530 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 1—2. јануар 1945. | Покрајинска конференција АФЖ Војводине | [[Нови Сад]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 18. април 1948. | Покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=60}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | 17. децембар 1950. | Четврта покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 268 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=97}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=84}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} {{сакриј почетак |title = Председнице Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:25%" | организација ! style="width:5%" | рб ! style="width:25%" | име и презиме ! style="width:15%" | почетак мандата ! style="width:15%" | крај мандата ! style="width:15%" | трајање мандата ! style="width:5%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Босне и Херцеговине | 1. | Радмила Беговић | 12. јун 1945. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Македоније | 1. | [[Васка Циривири]] <br>{{small|1898—1984}} | 15. децембар 1944. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Словеније | 1 | [[Ангела Оцепек]] <br>{{small|1912—1959}} | 17. октобар 1943. | | | |- | rowspan=2 bgcolor=#CADABA | АФЖ Србије | 1. | [[Спасенија Цана Бабовић]] <br>{{small|1907—1977}} | 29. јануар 1945. | | | |- | | [[Јудита Аларгић]] <br>{{small|1917—2011}} | 27. април 1948. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Хрватске | 1. | [[Марија Гржетић]] <br>{{small|1912—1991}} | 13. јун 1943. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Црне Горе | 1. | [[Лидија Јовановић]] <br>{{small|1914—2015}} | 5. децембар 1943. | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] h65xt2aus8jajaxg2hemwxlxpqedub7 30099534 30099530 2025-06-28T09:54:17Z Pinki 11946 /* Председнце АФЖ */ 30099534 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Антифашистички фронт жена Југославије | изворно_име = | лого = Znak AFŽ.png | величина = 190px | лого_опис = Амблем Антифашистичког фронта жена | бојакод = #dd0000 | председник = | лидер = | вођа1_титула = први председник | вођа1_име = [[Ката Пејновић]] | вођа2_титула = последњи председник | вођа2_име = [[Вида Томшич]] | коалиција = [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народни фронт Југославије]] | слоган = | основана = 6. децембар 1942. | распуштена = 28. септембар 1953. | претходне странке = | наследник = [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]] | седиште = [[Београд]] | држава = {{застава|СФР Југославија}} | назив_територије = | млади огранак = | број_чланова = | број_чланова_година = | химна = | идеологија = | позиција = | религија = | боје = | застава = | напомена = }} '''Антифашистички фронт жена''' (скраћено: '''АФЖ'''; {{јез-слв|Antifašistična fronta žensk}}; {{јез-мак|Антифашистичкиот фронт на жените}}) био је масовна женска [[Друштвено-политичке организације СФРЈ|друштвено–политичка организација]], која је радила на окупљању и организовању [[Жена|жена]] [[Југославија|Југославије]] и њиховом укључивању у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена. Основан је у току [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] (НОР) 6. децембра 1942. у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињени савез антифашистичке омладине]] (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) и органима [[Народноослободилачки одбори|народне власти]] у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању [[Братство и јединство|братства и јединства]] међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др. Након ослобођења Југославије, у оквиру [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Народног фронта Југославије]], активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су [[Ката Пејновић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]] и [[Вида Томшич]]. Сматрајући да је јачањем [[Народна република|народне демократије]] и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у '''Савез женских друштава Југославије''' (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у '''Конференцију за друштвену активност жена''', чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]], 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације. Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941]], а 91 је одликована [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]]. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. == Предратно стање == Положај жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] почетком [[20. век]]а био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у [[патријархат|патријархалном]] друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући. Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против [[фашизам|фашизма]], мада засебних револуционарних организација жена није било. [[1934]]. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; [[1935]]. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у [[Загреб]]у, за мир, а против фашизма; [[1936]]. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]» покреће [[1939]]. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују. == Стварање организације == Након [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]] 1941. [[Комунистичка партија Југославије]] (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве [[Партизански одреди Југославије|партизанске одреде]], оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|устанак народа Југославије]], где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју [[Еманципација|еманципацију]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:U borbu protiv okupatora.jpg|мини|Плакат ''У борбу против окупатора'' из 1941, аутора [[Драгољуб Вуксановић|Драгољуба Вуксановића]]]] Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у [[Народноослободилачки покрет]] (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Почетком 1942. [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] донели су у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора ([[Фочански прописи]]), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}} На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]], а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=147}} == Оснивање АФЖ == [[Датотека:Borba, 13. decembra 1942.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Борба (новине)|Борба]]'' из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ]] Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1942.#6. децембар|6. до 8. децембра 1942.]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], који се тада налазио у склопу слободне [[Бихаћка република|Бихаћке републике]]. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]], који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — ''О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе'', који је поднела [[Митра Митровић]] и ''О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена'', који је поднела [[Спасенија Цана Бабовић]]. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије]]; развијање [[Братство и јединство|братства и јединства]] кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа ''[[Жена данас (часопис)|Женa данас]]'' као листа свих жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} [[Датотека:Mica Šlander Marinko, Kata Pejinović, Maca Gržetić i Mitra Mitrović.jpg|мини|лево|[[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]], [[Ката Пејновић]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] и [[Митра Митровић]] у [[Јајце|Јајцу]], новембра 1943.]] У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: [[Јудита Аларгић]] из [[Војводина|Војводине]], Спасенија Бабовић радница из [[Београд]]а, Зора Бркић домаћица из [[Мркоњић Град]]а, [[Ђина Врбица]]{{напомена|погинула маја 1943.}} студенткиња из [[Подгорица|Подгорице]], Ката Вујаклија са [[Банија|Баније]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]] текстилна радница из [[Загреб]]а, Драгица Каран председница АФЖ за [[Кордун]]; [[Олга Креачић|Олга Ковачић]] чиновница из Загреба, [[Вахида Маглајлић]]{{напомена|погинула априла 1943.}} из [[Бања Лука|Бања Луке]], Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан{{напомена|погинула фебруара 1943.}} сељанка из [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Митра Митровић]] књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из [[Далмација|Далмације]], [[Ванда Новосел]] из Загреба, [[Стана Томашевић]] учитељица из [[Бар]]а, Нада Трбовић из [[Горски котар|Горског котара]], [[Ката Пејновић]] председница АФЖ за [[Лика|Лику]], Мика Пећанац сељанка из [[Дрвар]]а и Рашида Шакић из [[Бихаћ]]а. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Цана Бабовић, Митра Митровић и Мира Морача.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} На проширеној седници Централног одбора АФЖ одржаној [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#25. октобар|25. и 26. октобра 1943.]] у Јајцу, одлучено је да се у складу са развитком организације, Централни одбор прошири новим чланицама — из источне Босне: Мелва Јакуповић{{напомена|супруга револуционара [[Јусуф Јакуповић Мрки|Јусуфа Јакуповића]]}} и Нада Манојловић; из Босанске Крајине: Борислава Батос, [[Рада Врањешевић]], Фатима Мушановић и Соја Ћопић;{{напомена|мајка књижевника [[Бранко Ћопић|Бранка Ћопића]]}} из Војводине: Србислава Ковачевић и Мара Милошевић; из Санџака: Даница Росић; из Србије: Н. Вујовић, Лепа Жујовић, [[Јулка Мештеровић]], [[Олга Милошевић]] и [[Јара Рибникар]]; из Хрватске: [[Анка Берус]], Марија Копитар, [[Босиљка Крајачић]], мајка Ноле (сељанка из Далмације), [[Нада Сремец]], Стрина (сељанка из Дугог Села) и једна жена из Истре; из Црне Горе: Даница Мариновић и Боса Пејовић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} == Активност АФЖ 1943—1945. == [[Датотека:Žena danas 1944.jpg|мини|Насловна страна листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'' из 1944.]] Закључци Прве земаљске конференције Антифашистичког фронта жена у пракси су брзо остварени. У [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1943.|јануару 1943.]] изашао је први ратни број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', чије су уреднице биле [[Митра Митровић]] и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. У току исте године, у свим крајевима, формиране су организације Антифашистичког фронта жена, а постојеће су омасовљене. Основани су обласни одбори, а у Хрватској, Словенији и Црној Гори одржане су конференције или конгреси и изабрани главни одбори АФЖ. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] одржана је проширена седница Централног одбора АФЖ, којој је присуствовало више делегаткиња из новоостворених организација. Расправљано је о резултатима и пропустима у раду и одлучено да се настави са још ширим ангажовањем жена у разним облицима борбе и рада. Закључено је и да се у складу са развитком организација Централни одбор прошири новим члановима. У време одржавања [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|новембра 1943.]] у [[Јајце|Јајцу]], 11 жена изабрано је за [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већнике АВНОЈ]] ([[Јудита Аларгић]], [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], [[Анка Берус]], [[Марија Гржетић|Маца Гржетић]], [[Марија Иванчић]], Митра Митровић, [[Мара Нацева]], [[Ката Пејновић]], [[Мара Рупена Осолник|Мара Осолник]], [[Нада Сремец]] и [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]]), највишег представничког и законодавног тела Народнослободарског покрета. На бројним састанцима, конференцијама, скуповима и митинзима, које је организовао АФЖ, жене су се солидарисале са одлукама [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]] и обавезале да ће уложити још веће напоре за победу.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} Организације Антифашистичког фронта жена пружале су велику помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] око обраде земље и сакупљања пољопривредних производа. Оне су организовале такмичења у прикупљању добровољних прилога за [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]], бринуле се о ратној сирочади и деци, чији су родитељи били у партизанима, одржавале хигијену у селима и сл. За руководиоце Антифашистичког фронта жена организовани су семинаре и курсеве на којима су одборнице стицале потребна знања и преносиле их женама у свакодневном раду. У току Народноослободилачког рата много се радило на описмењавању, па је и са женама, међу којима је било највише неписмених, одржан велики број аналфабетских курсева. Преко читалачких група, као погодних форми рада са ширим кругом жена, упознаване су са актуелним догађајима и војно-политичком ситуацијом, а читане су им и књиге којима се располагало. Организација Антифашистичког фронта жена била је саставни део [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Јединственог Народноослободилачког фронта Југославије]] (ЈНОФ), па је активно учествовала у свим његовим акцијама.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=17}} [[Датотека:Orden narodnog oslobođenja.jpg|мини|[[Орден народног ослобођења]]]] У току Народноослободилачког рата у редовима јединица НОВ и ПОЈ борило се око 100.000 жена, од чега је њих око 25.000 погинуло је оружаној борби са непријатељем, а око 40.000 жена је рањено, од чега су њих око 3.000 остале тешки инвалиди. [[Партизанска споменица 1941.|Партизанску споменицу 1941.]] добиле су 3344 жене, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена, од чега су њих 74 одликоване постхумно. Преко 2.000 жена постале су официри Народноослободилачке војске. Више од 600.000 жена одведено је у логоре и тамнице где су масовно убијане. Пред крај рата, у разне видове борбе за победу над окупатором, било је укључено преко два милиона жена Југославије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Председништво АВНОЈ-а]] је 29. јануара 1945. Антифашистички фронт жена одликовало [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]] — ''да би се одало заслужено признање женама свих народа Југославије за напоре и жртве које су дале у Народноослободилачкој борби, било као мајке наших јунака, било као активни борци на фронту и у позадини, да би се пред нашим народима видно истакле заслуге Антифашистичког фронта жена Југославије, како у борби против фашистичког окупатора, тако и за изградњу народне власти''.<ref name="Борба 31.1.45" >{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=Председништво АВНОЈ-а одликовало је Антифашистички фронт жена Орденом народног ослобођења|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=1}}</ref> === Босна и Херцеговина === У току припрема за устанак, Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину посебну пажњу посветио је кадровима из редова жена. Када је у лето 1941. велики број мушкараца чланова КПЈ одлазио из градова ради организовања и вођења устанка, жене су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. Истовремено је вођена брига о укључивању жена у разне институције и облике [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП). Од развитка устанка у појединим крајевима зависила је и масовност учешћа жена у тој борби. Терор окупатора и [[Усташе|усташа]], у врло кратком року, довео је до наглог осамостаљивања жена и оне су се веома брзо истицале у свим видовима борбе против окупатора. У овоме су посебно предњачиле жене са села, које су у устаничким крајима масовно учествовале у Нароноослободилачком покрету. У градовима у којима је КПЈ имала своје организације, као што су [[Мостар]], [[Бања Лука]], [[Сарајево]], [[Тузла]] и др. женама су поверaвани разни тешки задаци, који су били део илегалне борбе. Многе жене су у тој борби чиниле херојске подвиге, жртвујући себе и своје породице. [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичка партија]] развила је интензиван политички и идеолошки рад међу женама у селима, на ослобођеној територији. Одржавани су састанци са женама и формирани активи одбора жена, присталица НОП. Њихов задатак био је да што шире окупљају жене и да политички делују међу њима. За многе жене на селу је то је било прво друштвено-политичко образовање и ступање у политички живот.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=11}} [[Датотека:Zbor AFŽ-a u Drvaru, 1942.jpg|мини|лево|Збор жена у ослобођеном Дрвару, у лето 1942.]] У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|ослобођеном Дрвару]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.#21. август|21. августа 1941.]] одржана је прва велика конференција жена Дрвара и околине. То је био значајан догађај за жене овог краја, јер су се тада по први пут у историји окупиле у тако великом броју, манифестујући спремност да се организовано боре за слободу. И у другим крајима Босне и Херцеговине жене су се организовали у борби против окупатора. Већ у устанку 1941. у селима [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]] формирани су активи жена, а након [[Операција Трио|Треће непријатељске офанзиве]] неки од тих актива су наставили илегални рад за Народноослободилачки покрет. У току устанка 1941, а нарочито касније, жене су добровољно ступале у партизанске јединице. Организовани су курсеви за болничарке, а брига око неге рањеника и снабдевања [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанских болница]] углавном је припадала женама. Приликом оснивања [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] у њих су биране и најактивније жене. Крајем 1941. Обласни комитет КПЈ за Босанску Крајину поставио је задатке у погледу организованог рада са женама, њиховог укључивања у органе народне власти, као и пријема у Комунистичку партију већег броја жена са села. Тада је основан и иницијативни одбор за формирање Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Почетком 1942. године, на територији [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочанске републике]], где је боравио Врховни штаб, Централни комитет КПЈ и Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину, развијен је интензиван политички рад и одмах се приступило стварању масовних антифашистичких организација. Велики број жена из Фоче и околине тада је укључен у политички живот. Фебруар 1942. у [[Фоча|Фочи]] је одржан велики збор коме је присуствовало преко 500 жена. На том збору основани је Антифашистички савез жена Босне и Херцеговине, изабран је одбор и усвојена резолуција о раду и задацима жена. У Подгрмечу су 72 од 80 села до половине 1942. имала је формиране организације жена. До краја исте године на територији срезова [[Кључ (Унско-сански кантон)|Кључ]] и [[Мркоњић-Град]] било је 25 сеоских одбора жена. У исто време основани су и одбори жена и у јајачком срезу. У [[Цазин]]у је било организовано око 350 муслиманки, а организација жена успешно се развијела у [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]] и муслиманским селима у околини [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]]. На [[Босанска Крајина у Народноослободилачкој борби|ослобођеној територији Босанске крајине]] у организацији Антифашичког фронта жена било је преко 40.000 жена које су организоване до краја 1942, док је раду сеоских Народноослободилачких одбора било око 3.000 жена одборница.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Kozarčanka - Milja Marin.jpg|мини|Партизанка [[Миља Марин]], са познате фотографије ''Козарчанка'' [[Жорж Скригин|Жоржа Скригина]]]] Прва земаљска конференција Антифашистског фронта жена имала је велики значај за даље развој организације жена у Босни и Херцеговини, а посебно у Босанској Крајини. После конференције организовани су илегални градски одбори АФЖ у окупираном Сарајеву, Тузли, Мостару, [[Приједор]]у, Бања Луци и другим местима. Марта 1942. формиран је Срески одбор жена за Дрварски срез, а у току 1942. и 1943. и други срески, као и окружни одбори АФЖ у западној Босни. Прва обласна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Крајину одржана је 5. септембра 1943. у Подгрмечу. Конференција је одредила наредне задатке организације жена и изабрала је Обласни одбор АФЖ. У источној Босни организација Антифашистског фронта жена развијала се снажније током 1942. и 1943, када је основана већина одбора АФЖ. Октобар 1943. у [[Прва тузланска операција НОВЈ|ослобођеној Тузли]] је одржана Обласна конференција Антифашистског фронта жена за источну Босну, на којој су сумирани успеси и постављани задаци за будући рад. У току 1944. ова организација је поечла са изадавњем свог листа ''Жена кроз бробу'', као листа АФЖ за источну Босну.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} Доласком [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]] на подручји [[Херцеговина у Народноослободилачкој борби|Херцеговине]], после [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]] јуна 1943. створени су много повољнији услови за рад масовних организација Народноослободилачког покрета. Антифашистички фронт жена у току 1944. успешно је развијао свој рад на укључивању жена у НОП. Организовано је 87 сеоских одбора АФЖ са 3.694 чланице, осам општинских, два окружна и Обласни одбор АФЖ за Херцеговину, од 5 чланова. У [[Гацко|Гацку]], [[Столац|Стоцу]] и Мостару постојале су илегалне организације АФЖ. По својој активности и масовности издвајала се организација Мостара у којој је било око 500 активних жена. Новембра 1944. Обласни одбор АФЖ почео је да издаје и лист ''Херцеговка'', орган АФЖ за Херцеговину.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=12}} [[Датотека:Žetva u Saničkoj dolini (1942).jpg|мини|лево|Омладинска радна бригада на раду у Саничкој долини, у лето 1942.]] Организација Антифашистичког фронта жена у Босни и Херцеговини развијала су се под непосредним руководством организација и комитета Комунистичке партије. Обласни одбори АФЖ деловали су самостално, уз помоћ обласних комитета КПЈ, а Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине одржан је од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. до 12. јуна 1945.]] у Сарајеву. На Конгресу су реферате поднеле [[Лепа Перовић]] и [[Олга Марасовић]], а последњег дана је изабран Главни одбор, као и његов Извршни одбор, у саставу — председница Радмила Беговић, потпредседнице Мара Ходак и Самија Курт и секретар Лепа Перовић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450613&quality=&doctype=Newspaper|title=Завршен је Први конгрес антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=13. 6. 1945|pages=2}}</ref> Тиме је конституисана организација АФЖ ове републике. Исте године почео је да излази лист ''Нова жена'', орган АФЖ Босне и Херцеговине. Жене Босне и Херцеговине су у току Народноослободилачког рата прихватиле све задатке и учествовале у свим облицима борбе до коначног ослобођења, а у разним активностима било је ангажовано око пола милиона жена. Жене су биле углавном снага у свим пословима на ослобођеној територији. Велики терет око снабдевања јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] одећом, обућом и потребним намирницама преузеле су на себе жене, јер су мушкарци углавном налазили у војним јединицама. У лето 1942. формирана је Прва омладинска радна бригада, која је ангажована у Саничкој долини, а касније су такве радне бригаде осниване у целој Босанској Крајини. Оне су, као и друге радне јединице, биле састављене углавном од девојака и млађих жена, а њихова улога била је веома значајна у току рата. Бригаде су прелазиле и више десетина километара, када је требало у појединим акцијама сакупити жито са поља и пренети га у партизанска склоништа.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} Заслуге организације Антифашистичког фронта жена Босна и Херцеговина биле су велике у организовању просветно-здравствених секција на ослобођеној територији, које су се старале о основним здравственим условима, о рањеним и изнемоглим и болесним људима. Курсеви за неписмене били су организовани у већини села, па је много жена за време рата научило да чита и пише. Организације жена су у својој разноврсној активности посебну бригу посвећивале ратној сирочади и осталој незбринутој деци. Значајна је улога организација АФЖ и жена појединачно у стварању [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народноослободилачког фронта Босне и Херцеговине]], као опште политичке организације народа Босна и Херцеговине. Такође, било је видно учешће женске омладине у организацијама [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине]] (СКОЈ) и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] (УСАО), чиме су жене Босне и Херцеговине радом и борбом оствариле крупне задатке на својој еманципацији.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} === Македонија === У раду на припреми устанка, као и у првим оруженим акцијама, у [[Македонија у Народноослободилачкој борби|Македонији]] активно су учествовале жене. Са развитком партизанских јединица повећавао се и број жена у њима, где су обављале скоро све дужности од бораца и болничарки до руководећих функција на терену и у јединицама. Терор бугарске окупаторске војске над македонским народом добро су осетиле жене Македоније, а репресалије окупатора појачане су након напада партизана на полицијску станицу у [[Прилеп у Народноослободилачкој борби|Прилепу]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] чиме је отпочео [[Дан устанка народа Македоније|устанак у Македонији]]. Од октобра 1941. масовна хапшења у Македонији била су учестала, а међу више стотина ухапшених и злостављаних, био је и велики број жена. Крајем 1941. и почетком 1942. на пет процеса у Скопљу и Битољу пред прeким војним судовима осуђено је 19 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} [[Датотека:Fana Kočovska i drugarica.jpg|мини|Партизанка [[Фана Кочовска Цветковић|Фана Кочовска]] са другарицом]] У прве Народноослободилачке одборе (НОО) биране су жене, које су биле веома успешне у извршавању задатака које је рат наметао првим органима народне власти. Заслуга жена била је велика у раду на проналажењу станова, смештају и чувању илегалаца у току рата, а касније су извршавале разне задатке на окупираној територији. [[Списак партизанских одреда из Македоније|Партизански одреди у Македонији]] су у јесен 1942. изводили честе акције на непријатељска упоришта, након чега су створили прву [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободну територију]], која је имала велики значај за даље ширење и јачање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] (НОП) на овом простору. Стварању слободне територије и појачаном утицају [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) у народу окупатор је одговорио још масовнијим терором. Затвори и логори били су пуни антифашиста, међу којима је било много жена. У специјалном женском одељењу Прилепског затвора жене су свакодневно саслушаване и мучене, а затим су пребациване у концентрациони логор за жене код [[Асеновград]]а у [[Краљевина Бугарска|Бугарској]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У току 1943. Народноослободилачка борба се проширила на све крајеве Македоније и у тој борби жене су преузимале све теже задатке и дужности које су им поверaване — биле су у органима НОП, руководствима КПЈ и оперативних зона, које су формиране у пролеће 1943. године. Жене су радиле на снабдевању војске, прикупљале су податке о стању и кретању непријатељских јединица и о томе обавештавале партизанска руководства, а посебно су се истицале у обављању обавештајне и курирске службе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} У појединим градовима у Македонији постојале су од 1941. илегалне штампарије, у којима су штампани разни материјали за потребе Народноослободилачког покрета, а тај посао су добрим делом обављале жене. Њима је најчешће поверaвано изношење и растурање илегалног материјала. Више жена радило је у илегалним штампаријама у Скопљу, Прилепу, Штипу и Кавадцима. Организација ових штампарија била је добро спроведена да окупатор до краја рата није успео да открије ниједну. Жене су учествовале у покретању и издавању партијских илегалних листова, а жена је била уредник скопског илегалног листа ''Весник'', који је излазио од маја 1942. до јуна 1943. године. У октобру 1944. појавио се лист ''Македонка'', орган Антифашистичког фронта жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Partizanke makedonsko-kosovske brigade.jpg|мини|лево|Партизанке [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Прве македонско-косовске бригаде]]]] У току 1943. створена је слободна територија у западној Македонији, која се осетно проширила након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943. године. На овој територији било је средиште [[Централни комитет Савеза комуниста Македоније|Централног комитета КП Македоније]] и [[Главни штаб НОВ и ПО Македоније|Главног штаба НОВ и ПО Македоније]], улед чега је овде развијен широк политички рад и развој масовних антифашистичких организација. Децембра 1943. одржан је први конгрес Антифашистичке омладине Македоније, а у Главни одбор изабрано је седам девојака. У исто време, на ослобођеној и неослобођеној територији стварају се и први одбори Антифашистички фронт жена, који су се бринули о исхрани бораца, о лечењу рањених, болесних и незбринуте деце, о културно-просветном и здравственом просвећивању жена и њиховом политичком уздизању. Међу борцима који су ступали у партизанске јединице увек је било жена, а најбројније су биле заступљене у [[Прва македонско-косовска пролетерска ударна бригада|Првој македонско-косовској ударној бригади]], чији је заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] била је [[Вера Ацева]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} Жене су се посебно истицале у раду партијских организација Комунистичке партије. Месни комитет КПМ за Кичево почетком 1944. био је састављен искључиво од жена и веома је успешно извршавао све задатке који су му постављани. Током 1944, на ослобођеној територији развио се интензиван политички рад, током кога су омасовљене постојеће и створене нове организације жена, које су се све више ангажовале у раду Народноослободилачких одбора. У ослобођеном Скопљу [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#15. децембар|15. децембра 1944.]] одржана је Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је формално конституисана ова организација. У току рада конференције [[Веселинка Малинска]] поднела је реферат ''Стварање Антифашистичког фронта жена и његови задаци данас'', а поденти су и извештаји са терена о раду и резултатима одобора АФЖ у градовима и селима. На Конференцији је изабран Главни одбор АФЖ од 26 чланова и Извршни одбор у саставу — председница [[Васка Циривири]], потпредседнице Лефта Јосифовска{{напомена|Мајка народног хероја [[Кузман Јосифовски Питу|Кузмана Јосифовског]]}} и Мара Навеца, а секретар Веселинка Малинска.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} === Словенија === Након окупације, у Словенији је [[Хронологија радничког покрета и КПЈ април 1941.#26. април|26. априла 1941.]] основан [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачки фронт]] ({{јез-слв|Osvobodilna fronta}}) који се борио за ослобођење и уједињење [[Словенци|словеначког народа]]. До средине исте године формирани су одбори Ослободилачког фронта у читавој Словенији, а у ове одборе укључиване су и жене из свих друштвених слојева. Жене су учествовале у свим облицима организоване борбе против окупатора, а на неким секторима рада су биле у већини, као у организовању помоћи жртвама фашистичког терора и партизанским породицама, у масовној обавештајној курирској служби итд. На санитетским и радио-телеграфским курсевима биле су такође жене, које су потом биле ангажоване на радио-везама и у раду Радиостанице Ослободилачког фронта у [[Љубљана|Љубљани]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} [[Датотека:Miting AFŽ u šumi, Vipavska dolina, Slovenija 1944.jpg|мини|Митинг жена у Випавској долини, 1944.]] Приликом исељавања словеначких породица у лето 1941. жене су се ангажовале да би им помогле у храни, опреми и др. При [[Централни комитет Савеза комуниста Словеније|Централном комитету КП Словеније]] постојала је Комисија за рад међу женама, која се прилагођавала новоствореним условима рада под окупацијом, а у јесен 1941. основана је при Извршном одбору Ослободилачког фронта посебна Комисија за рад са женама, која је деловала у циљу што масовније укључивање жена у Народноослободилачки покрет и [[Списак партизанских одреда из Словеније|партизанске одреде]]. Словенке су ступале у прве партизанске јединице, у борбене групе и [[Служба обавештавања и безбедности#Народна заштита|Народну заштиту]]. Међу првим погинулим партизанима у [[Горењска|Горењској]] августа 1941. биле су три жене. Сеоске жене су помагале првим партизанским јединицама, организовале за њих исхрану, сакривале и неговале рањенике, обављале курирске и обавештајне задатке.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=19}} На првој [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|слободној територији]] у Словенији 1942. жене су организовано радиле на снабдевању партизанских јединица храном, санитетским материјалом, одећом и обућом. Оне су посебно водиле бригу о [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанским болницама]]. Велики значај за жене су то време су имали у избори за месне [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). Иако су на том терену биле већином сеоске жене са којима се мање политички радило, оне су масовно изашле на изборе. Више од једне трећине састава Народноослободилачких одбора биле су жене. Како су мушкарци одлазили у војне јединице, жене су у одборима самостално и успешно обављале разне одговорне и тешке задатке. Било је НО одбора у којима су се дуже време налазиле само жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenske žene nadomestimo v vsem svoje može, brate, sinove.jpg|мини|лево|Плакат АФЖ Словеније: ''Словенке у свему замењују своје мужеве, браћу и синове'']] У лето и јесен 1942. јаке непријатељске снаге успеле су да потисну партизанске јединице са слободне територије, након чега су фашисти починили тешке злочине на том терену, што су жене веома осетиле. Они су спалили на стотине домаћинстава од [[Нотрањска|Нотрањске]] преко [[Кочевје|Кочевја]] до [[Купа (река)|Купе]]. Масовно су убијали и бацали у ватру жене, старце и децу, а многи су одведени у логоре. У окрузима [[Ново Место]], Кочевје, у [[Бела Крајина|Белој Крајини]] и Љубљани 1942. оснивају се иницијативни одбори антифашистичке женске организације. Крајем 1942. више од половине чланова КПЈ у Љубљани су биле жене. Жене Љубљане су до јесени 1943. често демонстрирале против нечовечних поступака и мучења људи у затворима и логорима, захтевајући њихово ослобођење. Демонстрације су биле масовне, у њима је узимало учешће од 500 до више хиљада демонстраната.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Јануара 1943. Извршни одбор Ослободилачког фронта Словеније издао је окружницу у којој су одређени задаци женских организација Ослободилачког фронта, што је између осталог поспешило оснивање и развијање иницијативних женских одбора. У марту 1943. ИО ОФ је разматрао рад женских антифашистичких организација и тада је именован Главни иницијативни одбор Словеначког антифашистичког женског савеза ({{јез-слв|Slovenska protifašistična ženska zveza}}). После [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], септембра 1943, ослобођен је велики део словеначке територије. У [[Обално-крашка регија|Словеначком приморју]] и другим крајевима који су били под [[Италијанска Социјална Република|италијанском фашистичком влашћу]], јединице [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] дочекане су са посебним одушевљењем. Формирано је неколико бригада, а међу борцима било је на стотине жена. Жене су улазиле у редове Ослободилачког фронта, учествовале у политичком и културно-просветном раду и извршавале задатке који су им постављани, нарочито око снабдевања војске и бриге за рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Жене су се највише ангажовале око оснивања и рада партизанских школа, па је свуда на слободним територијама за кратко време основано 477 таквих школа. На [[Кочевски збор|Кочевском збору]] одржаном [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.#3. октобар|3. октобра 1943.]] била су 572 делегата, од тога 62 жене. Збор је изабрао [[Словеначко народноослободилачко веће]] од 120 чланова, међу којима и 12 жена. Истог месеца у [[Долењска|Долењској]] одржан је Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ) на коме је учествовало 180 жена делегата. На овом скупу жене су говориле о успесима у Народноослободилачкој борби и даљим задацима. Одлучено је да се чланице ове организације брже укључују у рад органа народне власти, да уложе још веће напоре у раду на окупљању жена и ангажовању читавог становништва у Народноослободилачку борбу. Руковотво СПЖС било је у саставу — председница [[Ангела Оцепек]], секретар [[Мара Рупена Осолник]] и чланови: Марија Дракслер Марјана, Дана Мишигој, Хелена Пухар, [[Мица Шландер Маринко|Мица Шландер]] и Зима Вршчај. У јесен 1943. на слободној територији почиње да излази лист ''Наша жена'', орган Главног одбора Словеначког антифашистичког женског савеза. Овај лист је настао спајања са листова ''Нашим женама'', који је излазио у округу Ново Место од новембра 1942. и листа ''Наша жена'', који је издаван у Љубљани од децембра исте године. Женски листови су излазили у скоро свим покрајинама Словеније. Поред тога, жене су сарађивале у гласилу Ослободилачког фронта ''Словенски порочевалац'', као и у многим бригадним листовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Slovenska protifašistična ženska zveza 1945.jpg|мини|Плакат поводом Другог конгреса СПЖС, јуна 1945.]] После велике немачке офанзиве 1943. жене су приступиле систематском раду на спровођењу задатака постављених на Првом конгресу СПЖЗ. У Белој Крајини је постојао Окружни одбор СПЖЗ, а у овом округу било је 9 рејонских, 2 месна и 130 сеоских одбора жена, а у 36 села радиле су поверенице. Организација жена у Словеначком приморју имала је Покрајински одбор и 11 окружних одбора. Сваки округ је имао 5 до 8 рејона, а рејон је сачињавало просечно 60 до 80 села у којима су постојали сеоски одбори СПЖЗ. Са организовањем Ослободилачког фронта у [[Прекомурје|Прекмурју]] 1944. почело је и формирање женских група. Током исте године деловао је Покрајински одбор СПЖЗ за [[Корушка (Словенија)|Корушку]]. У свим активностима Ослободилачког фронта масовно су се укључивале жене у Љубљани. Оне су се посебно истицале у прикупљању прилога за Народноослободилачки покрет. На хиљаде пакета, намирница, одеће и обуће, као и осталих потрепштина, жене су слале родољубима у затворе и логоре. У овом граду је 1944. месечно сакупљано 270.000 лира помоћи за потребе Ослободилачког фронта. Жене на селу су се такође масовно истицале у раду за НОП. Оне су у својим кућама месецима криле и неговале рањенике.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза одржан је [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јун 1945.#8. јун|8. и 9. јуна 1945.]] у Љубљани и на њему је СПЖЗ променио назив у Антифашистички фронт жена Словеније ({{јез-слв|Antifašistična fronta žena Slovenije}}). Тада је изабран Главни одбор АФЖ Словеније чије су руководство чиниле — председница Ангела Оцепек, потпредседница Иванка Шкапин,{{напомена|Мајка народног хероја [[Михаела Шкапин|Михаеле Шкапин]]}} секретар Ангела Махнич и чланице Зима Вржчај, Иванка Садолшек Зала, Даворина Вевк, Марија Лескошек, Ерна Мусер, Хелена Пухар, Марија Јордан, Андрина Левствик, Дна Козар, Јожица Томан, Ида Ковач, Влада Шебек и Лојзка Чебохин.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0002-IMAGE&issue=UB_00064_19450610&quality=&doctype=Newspaper|title=У Љубљани се одржава Други конгрес антифашисткиња Словеније|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=10. 6. 1945|pages=2}}</ref> === Србија === После [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], 1941. по директиви [[Савез комуниста Србије|Покрајинског комитета КПЈ за Србију]] формиране су групе за прикупљање оружја и у тим групама, које су успешно обављале свој задатак, било је доста жена. У [[Београд у Народноослободилачкој борби|Београду]] је [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја 1941.]] у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије]] (КПЈ) примљено више жена, тако да је од око 400 чланова КПЈ у Београду било преко 100 жена, које су распоређене на рад у седам рејонских комитета. У току припремама за устанак, од чланова и симпатизера КПЈ организовани су активи жена, а свака чланица актива радила је са групом од по 4–5 жене. У исто време одржавани су санитетски курсеви на којима су претежно биле припаднице револуционарне омладине. Жене Београда дале су значајан допринос организовању и раду [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|партијске технике и штампарије]]. У ударним групама које су вршиле саботаже и диверзије против окупатора, било је такође много жена. Жене су се посебно бринуле за проналажење и одржавање станова за илегалце и за смештај партијске архиве, а Београђанке су учествовале у оружаној борби од првих дана устанка.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=20}} [[Датотека:Monahinja i partizanka.jpg|мини|лево|Анка Димчић Параскева, игуманија [[Манастир Липовац|манастира Светог Сетфана]] у [[Липовац (Алексинац)|Липовцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] и партизанка Милка Петровић]] На почетку [[Устанак у Србији 1941.|устанка у Србији]], када су формирани први [[Партизански одреди Југославије|партизански одреди]] у њих је ступило преко 50 жена, а у окупираним градовима у унутрашњости оснивани су под руководством КПЈ активи и групе жена које су извршавале постављене задатке и шириле утицај КПЈ међу женама. У устаничким местима [[Шумадија и западна Србија|западне Србије и Шумадије]], где су у лето 1941. дејствовали први партизански одреди, организоване су групе и активи жена по селима са задатком да прикупљају храну и одећу за партизане и да обављају друге послове за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Како се устанак ширио на друге делове Србије, активи су формирани у многим селима космајског, младеновачког, опленачког, орашачког, лепеничког, пожаревачког, тимочког, зајечарског, нишког, лесковачког, јабланичког и других срезова. До септембра 1941. у селима Топлице оформљена су 73 актива и групе жена, а већи број жена са овог подручја ступио је у партизанске одреде.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} Организоване жене су у сарадњи са [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) обављале главне послове око исхране и опреме бораца. У неким селима жене су доносиле шиваће машине на једно место и ту заједнички кројиле и шилe одећу за партизане. Тако су настале прве партизанске радионице у Србији. Средином августа 1941. основана је у [[Петковица|Петковици]] прва радионица при [[Мачвански партизански одред|Мачванском партизанском одреду]]. Жене које су радиле у њој припадале су одреду, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле одвојене од својих кућа. У селима [[Мачва|Мачве]] основано је десетак партизанских радионица у којима је стално радило око 120 жена на изради рубља за партизане. И у другим крајевима Србије организоване су овакве радионице. Тако су у ослобођеном [[Ужице|Ужицу]] постојале четири радионице у којима је поред професионалних кројачица радио и већи број приучених жена. Октобра 1941. у [[Чачак|Чачку]] је организована женска војна радионица за шивење рубља са 30 шиваћих машина. После завршеног рада у радионицама су одржаване политичке и разне конференције са женама, као и приредбе са културно-забавним програмом.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Sreska konferencija Antifašističkog fronta žena u Čukurovcu, 8. maja 1944.jpg|мини|Среска конференција АФЖ за моравски срез у [[Чукуровац|Чукуровцу]], код [[Алексинац|Алексинца]] маја 1944.]] У ослобођеним местима жене су организовале и водиле народне кухиње и мензе. У Ужицу су постојале три такве кухиње у којима се хранило око 3500 лица. На [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]] жене су биле укључене у разне форме политичког и културно-просветног рада, а поред тога су одржавале и посебне конференције. На једној масовној конференцији у Чачку основан је одбор жена у који су ушле представнице из свих друштвених слојева, а овај одбор је координирао акције жена у Чачку. У лето и јесен 1941. на ослобођеној територији [[Ужичка република|Ужичке републике]] формиране су прве партизанске болнице и амбуланте. Женe су давале постељину и другу опрему за болнице, снабдевале их потребним намирницама, а оне које су завршиле санитетске курсеве радиле су у њима као болничарке и друго особље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} За време [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]] и после повлачења главнине партизанских снага из Србије, у јесен и зиму 1941. жене су се нашле на удару окупационих снага. У борби против окупатора и домаћих издајника погинуло је на хиљаде жена, а многе су отеране у концентрационе логоре. За непуне две недеље, октобра 1941, немачка казнена експедиција убила је 350 жена и 220 девојчица у [[Јадар|Јадру]], [[Тамнава|Тамнави]] и [[Рађевина|Рађевини]], а слично је било и у другим крајевима. Окупатор и његови сарадници су током зиме 1941. и 1942, као и касније, спроводили страшан терор у Србији. У тим тешким данима жене су прихватале партијске раднике и партизанске борце и бринуле се о њима. Неговале рањенике и болесне партизане, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал и биле ослонац партијским радницима у извршавању задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} [[Датотека:Prvi antifašistički miting žena Srbije.jpg|мини|лево|Плакат за први антифашистички митинг жена Србије, јануара 1945.]] У појединим окрузима Србији рад са женама развијао се континуирано током читавог [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]]. Од краја 1941. и касније жене су се укључивале у све форме рада Народноослободилачког покрета у јужној Србији. На окупљању жена и омладинки у селима су радиле, углавном, партизанке из одреда. Велики број жена из Србије био је у партизанским одредима и јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]] (НОВЈ). Приликом формирања [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друге пролетерске ударне бригаде]] у њиховом саставу било је преко 100 жена бораца, од којих је скоро половина погинула. Прве организације Антифашистичког фронта жена у Србији формиране су крајем 1942. у десетак села [[Топлица|Топлице]]. Током 1943. основане су организације у свим селима, као и општински и срески одбори АФЖ, а крајем године и Окружни одбор АФЖ за Топлицу. Највећи број организација Антифашистичког фронта жена на територији лесковачког округа формиран је такође током 1943. године. Марта 1944. основан је Градски одбор АФЖ Лесковца, а затим и Окружни одбор АФЖ за Лесковац. Овај одбор је издавао лист ''Јабланичанка у борби''.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=21}} На територији [[Крушевац|Крушевца]] током 1943. формирано је неколико месних одбора Антифашистичког фронта жена, а затим су осниване организације АФЖ на територији нишког округа. Крајем марта 1943. формиран је Срески одбор АФЖ за космајски срез. Исте године основане су и прве организације АФЖ у младеновачком, јасеничком, аранђеловачком и колубарском срезу, као и на територији пожаревачког округа. У лето 1943. формиран је Градски, а нешто касније и Срески одбор АФЖ за Неготин. Почетком октобра 1943. основан је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак, који је издавао лист ''Нова жена''. У име Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Петар Стамболић]] је јануара 1944. иницирао стварање приремног Главног одбора АФЖ Србије, на чијем је челу била Кристина Ђорђевић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} [[Продор НОВЈ у Србију пролећа 1944.|Продором јединица НОВ и ПОЈ у Србију]] и ослобађањем већег дела Србије, у јесен 1944. створени су услови да се свуда формирају организације Антифашистичког фронта жена, које су потом пружиле велику помоћ фронту. У ослобођеном [[Лебане|Лебану]] одржана је 10. септембра 1944. прва Окружна конференција АФЖ у Србији на којој је изабран нови проширени Окружни одбор АФЖ. После тога одржане су среске и окружне конференције АФЖ и у другим крајевима Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У Београду је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.#28. јануар|28. и 29. јануара 1945.]] одржан митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланица. Председништво Главног одбора чиниле су председница [[Ружа Прибићевић]], прва потпредседница [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]], пруга потпредседница Мара Миљковић, први секретар Разумена Петровић и други секретар Јелена Поповић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}}<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0005-IMAGE&issue=UB_00064_19450130&quality=&doctype=Newspaper|title=На јучерашњем завршном заседању изабран је Главни одбор АНтифашистичког фронта жена Србије|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=30. 1. 1945|pages=5}}</ref> Поред њих, чланице Главног одбора између осталих биле су — [[Саша Божовић]], [[Божидарка Дамњановић-Марковић Кика|Божидарка Дамњановић Кика]], Милица Дедијер, Лепа Жујовић, [[Савка Јаворина Вујовић|Савка Јаворина]], [[Јулка Мештеровић]], Раденка Миловановић,{{напомена|Мајка народног хероја [[Миодраг Миловановић Луне|Лунета Миловановића]]}} [[Вида Милосављевић Кева|Вида Милосављевић]], [[Даница Милосављевић]], [[Љубинка Милосављевић]], [[Митра Митровић]], [[Славка Морић]], [[Милева Лула Планојевић|Милева Планојевић]], [[Бранка Савић]], [[Исидора Секулић]], [[Боса Цветић]] и др.{{sfn|Жене Србије|1975|p=183}} Тада је изашао и први број листа ''Зора'', органа АФЖ Србије.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} === Хрватска === По задатку [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичке партије Хрватске]] (КПХ) након окупације Југославије, 1941. формирани су активи жена који се окупљали жене из радничких и женских друштава. У првим акцијама против окупатора у градовима, жене су узеле активно учешће. Септембра 1941. у [[Загреб]]у је основан Иницијативни одбор Антифашистичког фронта жена за Хрватску, али он није успео да своју делатност значајније прошири, па се претворио у руководство АФЖ Загреба. Пре рата у [[Сплит]]у је постојала женска радна комисија, која је у јесен 1941. постала Градски одбор АФЖ који је за време окупације деловао у тешким условима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Konferencija AFŽa, Dalmacija 1943.jpg|мини|Конференција жена у [[Далмација|Далмацији]]]] [[Централни комитет Савеза комуниста Хрватске|Централни комитет Комунистичке партије Хрватске]] издао је почетком децембра 1941. издао окружницу у којој су дата упутства за оснивање организација Антифашистичког фронта жена. Истог месеца образовани су иницијативни одбори АФЖ на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]] и [[Лика|Лике]], а ускоро и [[Банија у Народноослободилачкој борби|Баније]], који су касније прерасли у окружне одборе АФЖ. До половине 1942. на територији ових округа створени су сеоски, општински и котарски одбори АФЖ, који су на том подручју успели да организују већину жена и укључе их у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). И у другим крајевима оснивани су одбори жена у селима и градовима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Јуна 1942. одржано је саветовање Покрајинског комитета КПХ за Далмацију на коме су постављени задаци у погледу рада и формирања организација Антифашистичког фронта жена. Прва конференција АФЖ за јужну Далмацију одржана је 10. августа 1942, а њен организатор била је Неда Маровић Стефановић, чланица ПК КПХ за Далмацију. На конференцији је констатовано да постоје организације жена у свим срезовима.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=129}} До краја 1942. организација АФЖ развила се у целој [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмацији]], па је Покрајински комитет КПХ за Далмацију формирао Извршни одбор АФЖ за Далмацију, у чије су чланице биле Весела Шегвић, Милка Ласић, Југа Кесић, Марија Новак, Добрила Кукоч и Катја Шперац.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=152}} Велике успехе у раду постигао је Градски одбор АФЖ у Сплиту који је организовао око 2.500 жена. Августа 1942. формиран је Иницијативни одбор АФЖ за Хрватско приморје, а до новембра исте године формирани су општински и сеоски одбори у свим котарима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Učesnice oblasne konferencije Antifašističke fronte žena za Slavoniju, rujna 1943.jpg|мини|лево|Учеснице Обласне конференције АФЖ у [[Славонија|Славонији]], септембра 1943.]] Током 1942. организације Антифашистичког фронта жена организоване су и у [[Славонија у Народноослободилачкој борби|Славонији]], посебно у срезовима [[Дарувар]], [[Пакрац]], [[Слатина (град)|Подравска Слатина]] и [[Новска]]. Октобра 1942. формирана је комисија АФЖ при Повереништву ЦК КПХ за Славонију, која је 28. децембра прерасла у Иницијативни обласни одбор АФЖ за Славонију, који су сачињавле — председница Мара Николић, секретар [[Босиљка Крајачић]] и чланице Маја Комар Јанкес, Смиља Змајић и Душанка Остојић. Крајем 1942. у Славонији су постојали сеоски, општински и срески одбори АФЖ у котарима [[Нова Градишка]], [[Вировитица]], [[Грубишно Поље]], [[Осијек]], Дарувар и др.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=151}} Прва окружна конференција АФЖ за Лику одржана је 15. септембра 1942. у [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] и њој је присуствовало око 160 делегата. У то време у Лици је деловало 6 котарских, 19 општинских и 155 месних одбора АФЖ са 1.399 одборница. Конференција је изабрала Окружни одбор од 15 чланица. Председница је била [[Ката Пејновић]], а секретар Јела Бичанић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} Прва окружна конференција АФЖ за Карловац одржана је 25. августа 1942. у Горњем Будачком, код Војнића, а на њој су рефетаре о организационим и политичким задацима поднеле Маца Мајсторовић и Маца Гржетић.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=132}} У то време на ослобођеној територији Кордуна деловало је 5 котарских, 17 општинских и 187 сеоских одбора АФЖ са 1.195 одборница, а у целој организацији било је 7.130 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=138}} Иницијативни окружни одбор АФЖ за Банију основан је на саветовању жена одржаном средином октобра 1942, које су организовале Милка Врањешевић и [[Лепа Перовић]], коју је ЦК КПХ упутио на Банију, као помоћ партијској организацији. Недуго потом на Банију је упућена и [[Олга Креачић|Олга Ковачић]]. Након саветовања приступило се учвршћивању организација АФЖ, па су током октобра и новембра 1942. одржане котарске конференције на којима су бирани котарски одбори.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=139}} Истовремено су вршене припреме за Прву окружну конференцију АФЖ за Банију, која је одржана 10. јануара 1943. када је формиран Окружни одбор АФЖ.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=155}} Почетком децембра 1942. основан је Иницијативни окружни одбор АФЖ за Горски Котар, који је руководио радом организације АФЖ у целом округу. Јануара 1943. поред Окружног одбора, на територији [[Горски котар|Горског котара]] деловала су три котарска руководство — у [[Огулин]]у, [[Делнице|Делницама]] и [[Врбовско|Врбовском]], као и општински одбор у [[Дрежница (Огулин)|Дрежници]] и 38 сеоских одбора АФЖ, које су радом обухватале преко 2.000 жена.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=149}} [[Датотека:Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.jpg|мини|Месни одбор АФЖ у [[Дивосело|Дивоселу]] у [[Лика|Лици]], 1942.]] Организације Антифашистичког фронта жена у Хрватској успеле су се омасовити до Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, децембра 1942. године. Готово у свим окрузима постојали су Окружни одбори са великим бројем среских, општинских, градских и сеоских одбора АФЖ. Августа 1942. на Кордуну су постојала 202 сеоска одбора са 8.000 жена, а у Лици 321 општински, месни и сеоски одбор АФЖ са око 15.000 окупљених жена. Женске организације су постигле значајне резултате у прикупљању оружја, хране, одеће и штампарског материјала. Оне су прикупљале податке о непријатељу, градиле склоништа, збрињавале рањенике и децу без родитеља, обрађивале земљу и обављале све друге послове које је захтевала Народноослободилачка борба. Велики број жена бораца налазио се у јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]]. Августа 1942. формирана је у Лици Прва женска партизанска чета, а у септембру и Друга женска партизанска чета. У саставу [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке пролетерске дивизије]] било је више од 600 жена бораца. Октобра 1941. основана је прва [[партизанска болница на Петровој гори]], а у децембру исте године почиње формирање партизанског санитета у Лици. Током 1942. и 1943. године на читавом подручју Хрватске организована је санитарна служба, у којој су претежно радиле жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Након Прве земаљске конференције АФЖ Југославије, У Хрватској је децембра 1942. основан Сазивачки одбор, који је радио на припреми за одржавање конференције АФЖ Хрватске. Овај одбор је половином децембра упутио окружницу свим окружним одборима АФЖ у којој се говорило о постигнутим успесима и потреби обједињавања рада свих организација. Тада је за 24. и 25. јануар 1943. сазива конференција АФЖ Хрватске, али је почетак [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] спречио њено одржавање. Како су неки делегати успели да дођу на раније заказану конференцију, сазивачки одбор је са њима одржао састанак и формирао Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:ZAVNOH Kata Pejnovic Topusko.jpg|мини|лево|[[Ката Пејновић]] председница АФЖ Југославије на Трећем заседању ЗАВНОХ маја 1944.]] Извршни одбор извршио је обимне припреме, након чега је Прва конференција АФЖ Хрватске одржана од [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.#11. јун|11. до 13. јуна 1943.]] уз присуство 80 делегата. Конференција је првог дана одржана у [[Оточац|Оточцу]], а због непријатељског бомбардовања, настављена је у оближњем селу [[Прозор (Оточац)|Прозору]]. Конференцију је отворила Ката Пејновић, председница АФЖ Југославије. Потом је [[Анка Берус]] говорила о међународним ратним и политичким догађајима, као и о ситуацији у земљи, док је Јела Бићанин говорила о организационим питањима АФЖ. После извештаја и дискусије о раду, донета је резолуција и изабран је Главни и Извршни одбор АФЖ Хрватске.{{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} У Извршни одбор изабране су — председница Маца Гржетић, секретар Јела Бичанић и чланице Ката Пејиновић, Анка Берус, Олга Ковачић, Невенка Пајић, Влатка Бабић и Милица Вујичић. У Хрватској су тада постојала два обласна одбора АФЖ, 14 окружних, 49 среских, 125 општинских, 1.325 сеоских и 125 градских одбора АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} Прва конференција жена Хрватске била је значајна за даљи развој организације АФЖ. Жене су у пракси спроводиле донесене закључке, а у том циљу одржано је више окружних, среских, општинских и сеоских конференција жена. Поред осврта на рад у протеклом периоду и извршавања свакодневних задатака, убрзано су се оснивале нове организације АФЖ. Тако је почетком 1944. Хрватска у свим крајевима имала оформљене и повезане организације АФЖ — од сеоских до обласних.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} [[Датотека:Žena u borbi.jpg|мини|''Жена у борби'' лист АФЖ Хрватске]] Посебна пажња поклоњена је организацијама жена у [[Истра у Народноослободилачкој борби|Истри]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], где је у току 1944. одржано више скупова жена. У [[Ријека|Ријеци]] је било више провала и хапшења, што је отежало рад са женама, јер су од 40 ухапшених активиста, јуна 1944, њих 23 биле одборнице АФЖ, као и главна организаторка АФЖ у Истри Штефанија Равнић. После извршених припрема, одржана је 22. и 23. јуна 1944. у [[Рашпор]]у Прва обласна конференција АФЖ за Истру и изабран њен Обласни одбор чија је председница била Дина Златић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У Хрватској је током Народноослободилачке борбе излазио већи број женских листова, чији је тираж био и до 3.000 примерака. Јуна 1943. почео је да излази лист ''Жена у борби'', као гласило АФЖ Хрватске. Лист истог назива почео је да издаје марта 1942. Окружни одбор АФЖ за Лику, па је он од јуна 1943. променио назив у ''Личанка жена у борби''. Од јуна 1942. Срески одбор АФЖ за Огулин издавао је лист ''Другарица''. У августу 1942. Окружни одбор АФЖ за Кордун покренуо је лист ''Реч жене'', а децембра исте године почела је да излази ''Приморка'', орган АФЖ за Хрватско приморје. Јануара 1943. појавио се први број листа ''Ударница'', органа Окружног одбора АФЖ за Славонију. Половином априла исте године почео је да се штампа лист ''Далматинка у борби'', а поред њега у Далмацији су излазили и локални листови ''Корчуланка'' и ''Пељешчанка''. Јула 1943. Окружни одбор АФЖ за Горски котар покренуо је лист ''Родољупка''. Месец дана касније Окружни одбор АФЖ Чазме покренуо је лист ''Глас жене'', а Иницијативни одбор АФЖ Покупље покренуо је лист ''Антифашисткиња''. Исте године појавила се ''Бановка'', лист Окружног одбора АФЖ за Банију, и ''Антифашисткиња'', орган Окружног одбора АФЖ за Бјеловар. Јула 1943. у Истри је почео да излази лист ''Истрaнка'' (на италијанском -{''La dona Istriana''}-). Исте године у збегу у [[Ел Шат]]у, у [[Египат|Египту]], жене су издавале лист ''Жена Збега''. Ови листови су имали велику улогу у омасовљавању, обједињавању и јачању организације жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} У току [[Хрватска у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачког рата у Хрватској]] жене су учествовале у свим облицима борбе. Оне су пружале пуну помоћ [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачким одборима]] (НОО) и оствариле успешну сарадњу са [[Социјалистички савез радног народа Хрватске|Народним фронтом Хрватске]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеним савезом антифашистичке омладине Хрватске]] (УСАО), посебно у политичком, пропагандном и културно-просветном раду. Организовани су и посебни курсеви за одборнице АФЖ како би се оне тим путем оспособљавале за рад у женским организацијама. Одржаване су прославе [[Међународни дан жена|Међународног дана жена]] и тим поводом издато је више брошура у којима је изложен историјат и објашњен значај прославе 8. марта. Организације Антифашистичког фронта Хрватске су са великим успесима дочекале ослобођење земље.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=15}} На Првом конгресу АФЖ Хрватске одржаном у Загребу од [[Хронологија ДФЈ и КПЈ јул 1945.#21. јул|21. до 23. јула 1945.]] сумирани су резултати дотадашњег рада и одређени наредне задатке у обнови и изградњи земље. Реферате на конгресу су поднеле — Анка Берус о политичким проблемима и Маца Гржетић о организационим задацима. На крају Конгреса изабран је Главни одбор АФЖ Хрватске од 116 чланица. За председницу је поново изабрана Маца Гржетић, а за потпредседницу Ката Пејновић.{{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}}<ref>{{Cite web|url=https://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/21/70/|title=I. kongres Antifašističke fronte žena Hrvatske|website=antifasisticki-vjesnik.org|date=n.d.}}</ref> Међу чланицама Главног одбора АФЖ Хрватске биле су — Анка Берус, [[Ката Говорушић]], [[Веда Загорац]], [[Дина Златић]], [[Олга Креачић]], Слава Очко, [[Ружа Петровић]], [[Нада Сремец]] и [[Марија Шољан-Бакарић|Марија Шољан]].{{sfn|Žene Hrvatske|1955|p=91—92}} === Црна Гора === У току припрема за [[Црна Гора у Народноослободилачкој борби|устанак у Црној Гори]], [[Савез комуниста Црне Горе|Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку]] је поклонио доста пажње раду са женама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]] жене су активно учествовале у опсади и ослобађању градова, нарочито као санитетско особље и доносиоци хране и муниције. Такође, жене су биле главна радна снага на [[Слободне територије у Народноослободилачком рату|ослобођеној територији]], где су организовано радиле на сакупљању жетве, извлачењу хране и ратног материјала из градова, а такође и на одржавању везе између фронта и позадине. У току устанка почео је да се шири и остварује став [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] у погледу равноправности жена и мушкараца. Жене су учествовале у избору првих органа народне власти, а међу делегатима за избор Одбора народног ослобођења у [[Беране|Беранама]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1941.#21. јул|21. јула 1941.]] биле су две жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Partizanke Četvrte proleterske brigade.jpg|мини|лево|Партизанске [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске бригаде]] у лето 1942, у средини у доњем реду [[Стана Томашевић]]]] Руководство Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку поставило је [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] задатак свим организацијама Комунистичке партије да што масовније ангажују жене у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Одлучено је да се формирају женски одбори који ће радити на окупљању и политичком уздизању жена, а настојало се и да жене равноправно учествују у раду [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]] (НОО). У месне комитет КПЈ биране су најистакнутије жене комунисти. У току 1941. одржаване су среске и месне партијске конференције на којима је, између осталог, расправљано о значају политичког рада са женама. После ових конференција радило се на формирању посебних женских одбора, па су крајем 1941. и почетком 1942. на читавој слободној територији Црне Горе основани сеоски и општински одбори жена. На подручју Шавничког среза било је 90 сеоских и 6 општинских одбора жена, а у неким местима постојали су активи жена који су се бавили истим пословима као и одбори жена. Почетком 1942. у неким срезовима одржаване су и среске конференције и формирани срески одбори жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} И у окупираним градовима радило се на организовању жена, па је на [[Цетиње|Цетињу]] крајем 1941. формиран Градски одбор жена. Жене су биле биране у све сеоске и већину општинских Народноослободилачких одбора. Биране су и у среске Народноослободилачке одборе и извршавале су све задатке који су се постављали пред органе народне власти. Улога жене посебно је дошла до изражаја у партизанском санитету и уопште у здравственом просвећивању становништва. У [[Пипери]]ма је августа 1941. одржан двомесечни санитетски курс који је похађало око 80 жена. Крајем 1941. и почетком 1942. одржавано је више оваквих курсева. На санитетским курсевима, поред стручне обуке коју су вршили лекари, одржавана су и политичка предавања. После завршетка курса, жене су упућиване у јединице и [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанске болнице]]. На слободној територији формиране су хигијенске комисије које су се бринуле о здравственој заштити и просвећивању у селима.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Crnogorske komunistkinje u italijanskom logoru u Baru 1943.jpg|мини|Жене у италијанском логору у [[Бар]]у 1943.]] Велика активност посвећена је раду на просвећивању и описмењавању жена. Организовани су аналфабетски курсеви, одржаване разне приредбе и културне манифестације. А од 1942. организоване су прославе Међународног дана жена 8. марта. [[Операција Трио|Италијанско-четничка офанзива]] против снага Народноослободилачког покрета у Црној Гори, у пролеће 1942. омела је даљу активност на слободним територијама. После повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, уследио је прогон и терор над присталицама Народноослободилачког покрета, укључујући ту и жене. Међу илегалцима, који су остављени по партијском задатку на окупураној територији, био је известан број жена које су деловале у врло тешким условима. У ситуацији масовног терора и страдања комуниста и родољуба у Црној Гори, жене су показивале изузетну храброст и спремност за борбу. Многе од њих су ухапшене и прогањане, а у току рата кроз окупаторске и квислиншке затворе и логоре прошло је укупно 12.108 жена. У логорима је умрла 71, а стрељане су или обешене 1.754 жене.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} Поновним ослобђењем знатног дела територије Црне Горе, у лето 1943. пружиле су се могућности за обнову ранијих и стварање нових организација жена. Крајем јула 1943. у Шавничком срезу основани су срески и општински иницијативни одбори Антифашистичког фронта жена, а затим су и у другим срезовима наредног месеца одржани проширени састанци Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку, на којима је одлучено да се приступи оживљавању свих сектора партијског рада, па су одређени задаци у погледу стварања организација Антифашистичког фронта жена. Након [[Капитулација Италије|капитулације Италије]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] створени су још повољнији услови за развијање и организационо повезивање Антифашистичког фронта жена у Црној Гори. Основан је Главни иницијативни одбор АФЖ за Црну Гору и срески одбори АФЖ за [[Шавник]], [[Никшић]], [[Колашин]] и [[Беране]], а за срезове [[Бијело Поље]] и [[Пљевља]] формирани су иницијативни одбори. У исто време организовани су окружни одбори за Подгорицу и Никшић, као и многи сеоски и општински одбори.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=13}} [[Датотека:Članice Izvršnog odbora AFŽa za Crnu Goru i Boku.jpg|мини|лево|Чланице Извршног одобора АФЖ Црне Горе и Боке: Ђина Прља, [[Лидија Јовановић]], Боса Јовановић и [[Добрила Ојданић]]]] Конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, коме је присуствовало око 400 делегаткиња из свих крајева Црне Горе, одржан је 5. децембра 1943. у Колашину. На Конгресу је оцењен дотадашњи рад и одређени наредни задаци жена Црне Горе. Изабран је Главни одбор АФЖ за Црну Гору и Боку од 20 чланица. За председницу Главног одбора изабрана је [[Марија Митровић]], а за секретара [[Лидија Јовановић]]. У Извршни одбор ушле су чланице: Даница Мариновић, Боса Ђуровић, Боса Пејовић, [[Добрила Ојданић]] и Ђина Прља. У току припрема за Конгрес повећана је активност женских организација, па је крајем 1943. у Антифашистичком фронту Црне Горе и Боке било учлањено око 100.000 жена.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}}<ref>{{Cite web|url=https://www.muzejzena.me/postavke.2.postavke.html|title= Sedam decenija od osnivanja AFŽ za Crnu Goru I Boku|website=muzejzena.me|date=n.d.}}</ref> После конгреса Антифашистичког фронта жена у Црној Гори, рад жена је био још свестранији. У јануару 1944. завршено је формирање одбора АФЖ на читавој слободној територији, а значајно је порастао број илегалних одбора у местима која је држао окупатор. Политичка и културно-просветна делатност тих одбора била је у сталном успону. Оживљавани су политички курсеви и многобројне манифестације на којима су жене упознаване са циљевима Народноослободилачке борбе и актуелним политичким догађајима у земљи и свету. На народним зборовима и митинзима, којима су масовно су присуствовале жене, објашњаване су одлуке [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]]. За прославу Међународног дана жена, 8. марта 1944, извршене су обимне припреме, умножена је и дељена брошура ''8. март'' у којој је објашњен значај дана жена. У више места тим поводом одржавани су зборови на којима је учествовало неколико хиљада жена, које су испољавале своју приврженост слободи и спремност да се боре до победе.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} Организације Антифашистичког фронта жена у Црној Гори највише су се ангажовале на припреми и слању нових бораца у [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску]] (НОВЈ), на прикупљању добровољних прилога, изради обуће и одеће за војску, обради земљишта и збрињавању деце која су остала без родитеља. Половином 1944. извршена је реорганизација АФЖ и његов рад је постављен на широј платформи. Формирани су шири одбори АФЖ који су имали по неколико десетина чланова, што је допринело омасовљавању ове антифашистичке женске организације. Ослобођењем места насељених муслиманским становништвом, велика пажња је посвећена раду са [[Муслимани (народ)|Муслиманкама]], и у тим крајевима формирани су одбори који су радили на окупљању и просвећивању жена. Децембра 1944. на подручју [[Плав]]а и [[Гусиње|Гусиња]] одржане су 22 конференције на којима је учествовало 933 муслиманки, а изабрани су и одбори АФЖ.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}} [[Датотека:Dan žena.jpg|мини|Плакат поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]]]] Антифашистички фронт жена Црне Горе и Боке у својим редовима је крајем 1944. имао око 50.000 жена, а од 1. априла 1944. почео је да издаје лист ''Наша жена''. У току Народноослободилачког рата у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије учествовало је 2.546 жена из Црне Горе, од којих су 483 погинуле. За изузетну храброст и заслуге осам Црногорки одликовано је [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=14}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} === Војводина === [[Војводина у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачка борба у Војводини]] развијала се под специфичним условима, којима је била прилагођена и организација жена. Најразвијеније организације Антифашистичког фронта жена биле су у [[Срем]]у, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини. У почетку устанка, као и касније у току рата, жене су обезбеђивале смештај илегалаца и партизанских група и прикупљале санитетски и други материјал за потребе партизанских јединица. Средином 1942. [[Срем у Народноослободилачкој борби|устанак у Срему]] био је у пуном полету и тада је Окружни комитет КПЈ за Срем дао упутства среским комитетима КПЈ о стварању организација Антифашистичког фронта жена. Након тога приступило се формирању месних одбора, а до краја године створене су организације жена у ослобођеним селима и у неким местима где се морало радити у строгој илегали, као на пример у [[Земун]]у. У [[Стара Пазова|Старој Пазови]] је крајем 1942. поред одбора АФЖ основан и пододбор жена [[Словаци у Србији|Словакиња]].{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} Почетком 1943. приступило се одржавању среских конференција у Срему, а до маја су изабрани срески одбори АФЖ у [[Земунски срез|земунском]], [[Румски срез|румском]], [[Старопазовачки срез|старопазовачком]], сремскомитровачком, иришком и карловачком срезу. На полуослобођеној територији румског среза у селу [[Суботиште|Суботишту]] 31. маја 1943. одржана је Окружна конференција АФЖ за Срем. Из излагања појединих делегаткиња на конференцији видело се да је организација жена у Срему постигла значајне успехе. Било је села у којима су све жене ступиле у ову антифашистичку организацију. У резолуцији, која је тада донета, констатно је да у организацији Антифашистичког фронта жена обухваћен сразмерно мали број [[Хрвати у Србији|Хрватица]], Словакиња и [[Мађари у Србији|Мађарица]]. На крају је изабран Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле председница Милева Савић Олга,{{напомена|Убрзо потом погинула, па је уместо ње изабрана Мира Милошевић.}} секретар Србислава Ковачевић Марија и чланови Мира Милошевић, Душанка Јовановић Бранка, Душанка Јеремић Софија и Ивка Бобинец Милка.{{sfn|Жене Србије|1975|p=819}} У новембру 1943. у срезовима источног Срема било је шест среских и 67 месних одбора АФЖ са око 13.500 организованих жена. Тада су жене у Срему организовале такмичање у прикупљању прилога за [[Војвођанске бригаде НОВЈ|војвођанске бригаде]] у источној Босни. Сакупљане су све врсте намирница, а резултати су приказани у посебној брошури. Одбори АФЖ били су активни у раду на политичком и културно-просветном уздизању жена. У неким селима радили су аналфабетски курсеви које су водиле учитељице партизанских школа, а постојали су и женски хорови.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} [[Датотека:Partizanka za vrijeme žetve.jpg|лево|мини|Партизанка за време жетве]] Чланице Иницијативног покрајинског одбора АФЖ за Војводину и Окружног одбора АФЖ за Срем припремиле су материјал за лист ''Војвођанка у борби'', који је почео да излази у јануару 1944. у хиљаду примерака. У њему је сарађивало доста жена са села. Од јесени 1943. до пролећа 1944. у Срему су одржана четири кратка политичка курса кроз које је прошло 60 чланица месних и средских одбора АФЖ. У западном Срему организација Антифашистичког фронта жена се нешто спорије развијала. Окружна конференција АФЖ за западни Срем одржана је 25. септембра 1944. у [[Моровић]]у и на њој је изабран Окружни одбор од 19 чланица, међу којима је било Српкиња, Хрватица, Русинки и Словакиња. Председница је била Сата Милутиновић, а секретар Катица Васић.{{sfn|Жене Србије|1975|p=836}}{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=22}} У [[Војводина|Војводини]] су у већим селима била изграђена склоништа ([[Партизанске базе|партизанске базе]]), у којима су се по потреби крили легалци и партизани, а служила су и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме. Претежан део послова око одржавања склоништа, смештаја и исхране легалаца припадао је женама. У јесен 1943. почело је рад на формирању организације Антифашистичког фронта жена у [[Банат]]у, а после ослобођења у [[Бачка|Бачкој]]. Око 80% жена укључило се у прве организације АФЖ у Банату. До краја 1944. у свих пет округа Бачке и Баната одржане су окружне конференције и изабрани су окружни одбори АФЖ. У [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1. и 2. јануара 1945. одржана Покрајинска конференција АФЖ на којој је изабран Покрајински одбор АФЖ за Војводину од 80 чланица, чији је председик била Мира Милошевић, а секретар Србислава Ковачевић Марија.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=16}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} === Косово и Метохија === [[Датотека:Mensura Šaćiri.jpg|thumb|Менсура Шаћири говори на митингу поводом [[Међународни дан жена|Дана жена]], 8. марта 1945. у [[Призрен]]у]] На почетку [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије 1941.]] у организацији [[Савез комуниста Косова|Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију]] било је око 25 жена чланова КПЈ и кандидата. Упркос раду [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) на укључивању жена [[Албанци у Србији|Албанки]], [[Срби|Српкиња]], [[Турци у Србији|Туркиња]], [[Црногорци (народ)|Црногорски]] и др. у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП) жене на [[Косово и Метохија у Народноослободилачкој борби|Косову и Метохији]] су остале одвојене од покрета, јер се [[Патријархат|патријархални]] менталитет тамо највише осећао. Малобројне жене укључивале су се у рад организација НОП и то углавном оне чији су очеви, мужеви, синови или браћа активно учествовали у партизанском покрету или били чланови КПЈ. У партијским техникама у [[Приштина|Приштини]], [[Призрен]]у, [[Урошевац|Урошевцу]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] у току рата радиле су и жене. За илегални рад на Косову и Метохији значајне су биле базе и склониште у појединим кућима, где су се у условима непрекидних прогона и претреса склањали илегалци. У њима су радиле партијске технике, а често су била склоништа пропагандног материјала и оружја. Жене су имале посебну улогу у чувању тих склоништа, смештају илегалних партијских радника, држању страже и обављању курирских и обештених задатака.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}} У јесен 1941. у неким местима на Косову и Метохији формирани су одбори [[Народноослободилачки фонд|Народноослободилачког фонда]] (НОФ) у које се укључују жене. У то време у [[Ђаковица|Ђаковици]] су основани активи жена, у Косовској Митровици среско руководство жена и подбори у рејонима, а у [[Пећ]]и су формиране групе жена са којима су радили чланови КПЈ. Почетком 1942. у Пећи је основан Градски одбор жена и одбор жена у [[Витомирица|Витомирици]], док су у другим градовима и селима деловале организоване групе жена. У току 1943. и 1944. формирани су сеоски, градски и срески одбори Антифашистичког фронта жена, а [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#20. март|20. марта 1945.]] одржена је у Приштини Обласна конференција Антифашистичког фронта на којој је избран први Обласни одбор АФЖ за Косово и Метохију, чији су Секретаријат сачињавле — председница Сабрије Вокши, потпредседник Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић и чланови Фетија Барјакатри, Данка Бабовић, Менсуре Шаћири и Јелица Вучић.{{sfn|Leksikon NOR 1|1980|p=18}}{{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} == Активност АФЖ 1945—1953. == У јулу [[1945]]. у [[Београд]]у је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана [[Спасенија Бабовић]]. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана [[Вида Томшич]], а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић. АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На Четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација. АФЖ је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију ([[еманципација]] је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио [[Савез синдиката Југославије|Синдикат]] под руководством [[Светозар Вукмановић Темпо|Светозара Вукмановића Темпа]]. Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у '''Савез женских друштава Југославије'''. Из тог савеза израсла је '''Конференција за друштвену активност жена''' Југославије, основана 1961. на конференцији у [[Загреб]]у, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ ([[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Југославије]]). == Конгреси и конференције == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=5 | Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | 8. децембар 1942. | Прва земаљска конференција АФЖ Југославије | [[Босански Петровац]] | 166 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | 17—18. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Југославије | [[Београд]] | 1.500 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 25—27. јануар 1948. | Други конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | Трећи конгрес АФЖ Југославије | Загреб | 1.000 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | Четврти конгрес АФЖ Југославије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |} {{сакриј почетак |title = Списак Конгреса и Конференција Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:20%" | датум ! style="width:55%" | скуп ! style="width:15%" | место ! style="width:10%" | број делегата ! style="width:5%" | реф. |- | colspan=5 | '''Босна и Херцеговина''' |- | 8—12. јун 1945. | Први конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | [[Сарајево]] | 1.300 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 12—13. јул 1947. | Други конгрес АФЖ Босне и Херцеговине | Сарајево | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | colspan=5 | '''Македонија''' |- | 15. децембар 1944. | Прва конференција АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 30. јун—1. јул 1946. | Први конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=33}} |- | 27—28. јун 1948. | Други конгрес АФЖ Македоније | Скопље | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=64}} |- | colspan=5 | '''Словенија''' |- | 17. октобар 1943. | Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Добрнич]], код [[Требње|Требња]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 9—10. јун 1945. | Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза | [[Љубљана]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 12—13. децембар 1948. | Трећи конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=72}} |- | 15—16. новембар 1952. | Четврти конгрес АФЖ Словеније | Љубљана | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=113}} |- | colspan=5 | '''Србија''' |- | 1—2. јануар 1945. | Покрајинска конференција АФЖ Војводине | [[Нови Сад]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | Први антифашистички митинг жена Србије <small>(имао значај конгреса)</small> | Београд | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 18. април 1948. | Покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 650 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=60}} |- | 25—27. април 1948. | Други конгрес АФЖ Србије | Београд | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=61}} |- | 17. децембар 1950. | Четврта покрајинска конференција АФЖ Србије за Војводину | Нови Сад | 268 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=97}} |- | colspan=5 | '''Хрватска''' |- | 11—13. јун 1943. | Прва конференција АФЖ Хрватске | [[Оточац]] | 80 | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 21—23. јул 1945. | Први конгрес АФЖ Хрватске | [[Загреб]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 10—11. јул 1949. | Други конгрес АФЖ Хрватске | Загреб | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=84}} |- | colspan=5 | '''Црна Гора''' |- | 5. децембар 1943. | Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке | [[Колашин]] | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=231}} |- | 12—13. октобар 1947. | Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе <small>(имала значај конгреса)</small> | [[Цетиње]] | | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=53}} |- | 23—24. мај 1949. | Трећи конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе | Цетиње | 360 | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=82}} |} </center> {{сакриј крај}} == Председнце АФЖ == {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! colspan=9 | Списак председница Антифашистичког фронта жена Југославије |- ! style="width:10%" | сазив ! style="width:10%" | скуп ! style="width:2%" | број ! style="width:15%" | фото ! style="width:15%" | име и презиме ! style="width:10%" | почетак мандата ! style="width:10%" | крај мандата ! style="width:10%" | трајање мандата ! style="width:2%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | 1942—1945. | bgcolor=#CADABA | Оснивачка конференција | 1 | [[Датотека:Kata Pejinović.jpg|100п]] | [[Ката Пејновић]]<br>{{small|1899—1966}} | 8. децембар 1942. | 19. јун 1945. | {{Age in years and days|1942|12|8|1945|6|19}} | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | bgcolor=#CADABA | 1945—1948. | bgcolor=#CADABA | Први конгрес | 2 | [[Датотека:Spasenija Cana Babović.jpg|100п]] | [[Спасенија Цана Бабовић|Спасенија Бабовић]]<br>{{small|1907—1977}} | 19. јун 1945. | 31. јануар 1948. | {{Age in years and days|1945|6|19|1948|1|31}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | bgcolor=#CADABA | 1948—1950. | bgcolor=#CADABA | Други конгрес | rowspan=2 | 3 | rowspan=2 | [[Датотека:Vida Tomšič.jpg|100п]] | rowspan=2 | [[Вида Томшич]]<br>{{small|1913—1998}} | 31. јануар 1948. | 29. октобар 1950. | rowspan=2 | {{Age in years and days|1948|1|31|1953|9|28}} | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | bgcolor=#CADABA | 1950—1953. | bgcolor=#CADABA | Трећи конгрес | 29. октобар 1950. | 28. септембар 1953. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |} {{сакриј почетак |title = Председнице Антифашистичког фронта жена по републикама |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {|class="wikitable" style="text-align:center" |- ! style="width:25%" | организација ! style="width:5%" | рб ! style="width:25%" | име и презиме ! style="width:15%" | почетак мандата ! style="width:15%" | крај мандата ! style="width:15%" | трајање мандата ! style="width:5%" | реф. |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Босне и Херцеговине | 1. | Радмила Беговић | 12. јун 1945. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Македоније | 1. | [[Васка Циривири]] <br>{{small|1898—1984}} | 15. децембар 1944. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Словеније | 1 | [[Ангела Оцепек]] <br>{{small|1912—1959}} | 17. октобар 1943. | | | |- | rowspan=2 bgcolor=#CADABA | АФЖ Србије | 1. | [[Спасенија Цана Бабовић]] <br>{{small|1907—1977}} | 29. јануар 1945. | | | |- | | [[Јудита Аларгић]] <br>{{small|1917—2011}} | 27. април 1948. | | | |- | rowspan=2 bgcolor=#CADABA | АФЖ Хрватске | 1. | [[Марија Гржетић]] <br>{{small|1912—1991}} | 13. јун 1943. | | | |- | | [[Сока Крајачић]] <br>{{small|1917—1978}} | 11. јул 1949. | | | |- | bgcolor=#CADABA | АФЖ Црне Горе | 1. | [[Лидија Јовановић]] <br>{{small|1914—2015}} | 5. децембар 1943. | | | |} </center> {{сакриј крај}} == Кратка хронологија == {{сакриј почетак |title = Кратка хронологија активности жена у Народноослободилачком рату и Антифашистичког фронта жена Југославије 1941—1953. |titlestyle = background:#CCCCFF; text-align:center; }} <center> {| class="wikitable" |- ! width=13% | датум ! width=85% | догађај ! width=2% | реф. |- | 21. јул 1941. | У [[Беране|Беранама]] одржана Скупштина народних представника на којој је изабран Срески одбор народног ослобођења од 21 члана, међу којима су биле и две жене. На Скупштини је учествовало 217 делегата, који су изабрани на народним скуповима, на којима су по први пут у историји Црне Горе гласале жене. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=39}} |- | 21. август 1941. | У [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвару]] оджрана прва велика конференција жена са ширег дрварског подручја (први јавни женски политички скуп у Босни и Херцеговини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=52}} |- | 2. фебруар 1942. | У [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочи]] [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОП и ДВЈ]] објавио низ докумената ([[Фочански прописи]]) са упутствима о раду „народне власти”. Према којима изборно право поред мушкараца имају и жене, као и право на избор у [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачке одборе]] (НОО). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=96}} |- | 25. август 1942. | У [[Трнавац (Плитвичка Језера)|Трнавцу]], код [[Плитвичка Језера|Плитвичких Језера]], формирана [[Прва женска партизанска чета]] од 75 омладинки из [[Лика|Лике]] (прва женска јединица у НОВЈ; касније су у Лици формиране још три женске чете). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=131}} |- | 15. септембар 1942. | У [[Шаламунић]]у, код [[Кореница|Коренице]] одржана Прва окружна конференција АФЖ за Лику, на којој је за председницу Окружног одбора изабрана [[Ката Пејновић]] (прва окружна конферецнија АФЖ у Хрватској). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=135}} |- | 6—8. децембар 1942. | У [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] одржана Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије, уз учешће 166 делегата. Изабран је Централни одбор АФЖ, за чију је председницу изабрана Ката Пејновић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=148}} |- | јануар 1943. | У [[Дринић (Петровац)|Дринић]]у, код Босанског Петровца, у штампарији Врховног штаба НОВ и ПОЈ штампан први број листа ''[[Жена данас (часопис)|Жена данас]]'', органа АФЖ Југославије | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=160}} |- | 8. март 1943. | у [[Оточац|Оточцу]] у штампарији ОК КПХ за Лику штампан први број листа ''Жена у борби'', који је издавао Антифашистички одбор жена Лике и био први женски лист у Хрватској. Јуна 1943. променио је назив у ''Личанка у борби''. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=102}} |- | 31. мај 1943. | У [[Суботиште|Суботишту]], код [[Пећинци|Пећинаца]], одржана Окружна конференција АФЖ за Срем, на којој је за председницу изабрана [[Мира Милошевић]] (прва окружна конференција АФЖ у Војводини). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 1. јун 1943. | У Оточцу почео да излази лист ''Жена у борби'', орган АФЖ Хрватске. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=182}} |- | 11—13. јун 1943. | У Оточцу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Хрватске, на којој је изабан Главни одбор, чија је председница била [[Марија Гржетић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=185}} |- | 5—6. септембар 1943. | У Подгрмечу оржана Прва обласна конференција АФЖ за Босанску Крајину (прва обласна конференција АФЖ у БиХ). | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=201}} |- | 17. октобар 1943. | У [[Добрнич]]у, код [[Требње|Требња]] одржан Први конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је за председницу изабрана [[Ангела Оцепек]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=214}} |- | 25—26. октобар 1943. | У Јајцу одржана проширена седница Централног одбора АФЖ Југославије на којој је овај одбор допуњен са 23 нове чланице. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=216}} |- | 29—30. новембар 1943. | У [[Јајце|Јајцу]] одржано [[Друго заседање АВНОЈ-а]]. Међу 269 изабраних [[Списак већника Другог заседања АВНОЈ-а|већника АВНОЈ-а]] било је 11 жена, док је на претходном [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању]] у Бихаћу, међу изабраних 78 већника била само једна жена. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=227}} |- | 5. децембар 1943. | У [[Колашин]]у одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Црне Горе и Боке, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Лидија Јовановић]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=231}} |- | 1. април 1944. | Почео да излази лист ''Наша жена'' орган АФЖ Црне Горе и Боке. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=257}} |- | октобар 1944. | У [[Битољ]]у почео да излази лист ''Македонка'' орган АФЖ Македоније. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=313}} |- | 15. децембар 1944. | У Скопљу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Македоније, на којој је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Васка Циривири]]. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=322}} |- | 1—2. јануар 1945. | У [[Нови Сад|Новом Саду]] одржана Покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине на којој је изабран Покрајински одбор, чија је председица била Мира Милошевић. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=325}} |- | 28—29. јануар 1945. | У [[Београд]]у одржан Први антифашистички митинг жена Србије, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]]. Истог дана почео је да излази лист ''Зора'', орган АФЖ Србије. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=331}} |- | 29. јануар 1945. | [[Председништво АВНОЈ-а]] одликовало Антфашистички фронт жена [[Орден народног ослобођења|Орденом народног ослобођења]]. | <ref name="Борба 31.1.45" /> |- | 20. март 1945. | У [[Приштина|Приштини]] одржана Обласна конференција Антифашистичког фронта Косова и Метофије, на којој је избран Обласни одбор, чија је председница била Сабрије Вокши. | {{sfn|Hronologija 2|1980|p=340}} |- | 8—9. јун 1945. | У [[Љубљана|Љубљани]] одржан Други конгрес Словеначког антифашистичког женског савеза (СПЖЗ), на коме је изабран Главни одбор, чија је председница поново била Ангела Оцепек. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 8—12. јун 1945. | У [[Сарајево|Сарајеву]] одржан Први конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, на коме је изабран Главни одбор, чија је председница била Радмила Беговић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=11}} |- | 17—18. јун 1945. | У Београду одржан Први конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.500 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор АФЖ, чији је председник била Цана Бабовић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=12}} |- | 21—23. јул 1945. | У [[Загреб]]у одржан Први конгрес АФЖ Хрватске, на коме је изабран нови Главни одбор, чија је председница поново била Марија Гржетић. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=15}} |- | 11. август 1945. | [[Скупштина СФРЈ|Привремена народна скупштина ДФЈ]] донела ''Закон о избору народних посланика'' и ''Закон о бирачким списковима'' којима су жене старије од 18 година стекле бирачко право. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=16}} |- | 11. новембар 1945. | Одржани [[Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.|избори за Уставотворну скупштину ДФЈ]] на коме су жене Југославије по први пут искористиле своје бирачко право. Међу тада изабраних 348 народних посланика била је 21 жена. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=19}} |- | 25—27. јануар 1948. | У Београду одржан Други конгрес АФЖ Југославије, на коме је изабран нови Централни одбор, за чију је председницу изабрана [[Вида Томшич]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=57}} |- | 28—29. октобар 1950. | У Загребу одржан Трећи конгрес АФЖ Југославије, уз присуство 1.000 делегата, на коме је изабран нови Централни одбор, чија је председница поново била Вида Томшич. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=96}} |- | 26—28. септембар 1953. | У Београду одржан Четврти конгрес АФЖ Југославије на коме је усвојена Резолуција којом је ова организација променила назив у [[Конференција за друштвену активност жена|Савез женских друштава Југославије]]. | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=122}} |- | | | {{sfn|Hronologija 3|1980|p=}} |} </center> {{сакриј крај}} == Галерија == <center><div style="text-align:center;font-size:85%;"><gallery mode="packed-hover" heights="165" widths="125"> Groblje oslobodilaca Beograda reljef, detalj zena borac.jpg|Жена борац део рељефа на улазној капији у [[Гробље ослободилаца Београда 1944.]] Partizanke iz Beograda u oslobođenom Bihaću novembra 1942.jpg|Партизанке из [[Београд]]а у [[Бихаћ]]у, новембра 1942. Žena kroz borbu.jpg|Графика ''Жена кроз борбу'' Desa Karanović, rukovodilac saniteta u četvrtoj crnogorskoj brigadi 1944.jpg|Деса Карановић борац [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске бригаде]] Rada Vranješević ZAVNOBiH.jpg|[[Рада Врањешевић]] на Првом конгресу ЗАВНОБиХ 1943. Žene prebacuju hranu partizanima na Dinari, 1943.jpg|Жене носе храну партизанима на [[Динара|Динари]], 1943. Mednarodni ženski antifašistični kongres v Parizu 1945.jpg|Плакат за Међународни женски антифашистички конгрес у [[Париз]]у 1945. Partizanke Dobrica Milenović iz Crne Trave i Slavica Stanković iz Vlasotinca.jpg|Партизанке Добрица Миленовић и Славица Станковић III kongres AFŽ Crne Gore.jpg|thumb|Плакат за Трећи конгрес АФЖ Црне Горе 1949. Sastanak AFŽ-a u Pirotu, 1944.jpg|Састанак АФЖ у Пироту 1944. Katarina Patrnogić.jpg|[[Катарина Патрногић]] Partizanke na Dinari (1943).jpg|Партизанке на Динари 1943. Žena u borbi, glasilo AFŽ Hrvatske.png|''Жена у борби'' гласило АФЖ Хрватске Nada Marković.jpg|Партизанка Нада Марковић Manifestacije Antifašitičkog fronta žena 8. marta 1945. godine u Prištini.jpg|Митинг АФЖ у Приштини 8. марта 1945. Portret partizanke Mire Pejić.jpg|Партизанка Мира Пејић Živio II kongres žena Hrvatske.jpg|Плакат за Други конгрес АФЖ Хрватске 1949. Partizanska, borac XIII primorsko-goranske divizije.jpg|Партизанка из 13. дивизије НОВЈ Beograđanke protiv kralja 1945.jpg|Демонстрације жена у Београду 1945. Vida Stramenković Ivanović.jpg|Партизанка Вида Страменковић Ивановић Živeo 8 mart borbeni dan žena.jpg|Плакат поводом 8. марта </div></gallery></center> == Види још == * [[Жене у Народноослободилачкој борби]] * [[Жене народни хероји Југославије]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|3}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Vojna enciklopedija 1|1970}}|title=[[Vojna enciklopedija]] tom -{I}-|year=1970|publisher=|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=72911623}} * {{cite book|ref={{harvid|Жене Србије|1975}}|url=http://www.afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf|title=Жене Србије у Народноослободилачкој борби|year=1975|publisher=Просвета/Нолит|location=Београд|id=}} {{COBISS|ID=162155015}} * {{Cite book|ref={{harvid|Просвета 1|1978}}|title=[[Мала енциклопедија Просвета]] том -{I}-|year=1978|publisher=Просвета|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=445703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Leksikon NOR 1|1980}}|title=[[Лексикон Народноослободилачког рата|Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945.]] tom -{I}-|year=1980|publisher=Narodna knjiga—Partizanska knjiga|location=Beograd—Ljubljana|id=}} {{COBISS|ID=49291527}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 2|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{II}- 1941—1945.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=49272583}} * {{Cite book|ref={{harvid|Hronologija 3|1980}}|title=Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom -{III}- 1945—1979.|year=1980|publisher=Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=1539739598}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стојаковић|first=Гордана|url=https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2017/02/13-rodna_perspektiva_u_novinama_Antifastistickog_fronta_zena_Gordana_Stojakovic.pdf|year=2011|title=Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) |publisher=Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања | location = Нови Сад|id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20061003033628/http://www.womenngo.org.yu/content/blogcategory/28/61/ Историја женског покрета у Југославији] {{Друштвено-политичке организације СФРЈ}} {{Подножје|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}} [[Категорија:Жене у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Народноослободилачки покрет]] [[Категорија:Антифашистичке организације у Југославији]] [[Категорија:Петровац у Народноослободилачкој борби]] [[Категорија:Настанци у Југославији 1942.]] [[Категорија:НОБ у 1942.]] hilgmbixhjoixbpo82h8nxiwfdz14h0 0 116859 30099131 29776852 2025-06-27T21:43:48Z ~2025-91226 447280 30099131 wikitext text/x-wiki 30099134 30099131 2025-06-27T21:45:37Z نوفاك اتشمان 38454 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-91226|~2025-91226]] ([[User talk:~2025-91226|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29776852 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Tepsija kneginje Ljubice.jpg|лево|мини|200x200пиксел|Тепсија [[Љубица Обреновић|кнегиње Љубице]], лим, ковање, пречник 28 цм, висина 5,5 цм, 19. век. Овај предмет се налази у збирци [[Манастир Враћевшница|манастира Враћевшница]]]] [[Датотека:Tepsija ugaona.JPG|мини|десно|209x209px|Угаона тепсија]]'''Тепсија''' је плитка [[кухињско посуђе|кухињска посуда]] за печење хране, најчешће од метала. Округлог је облика, најчешће у пречнику има око -{40cm}-. Висине је обично око -{5cm}-. Такође може бити и правоугаоног облика. У тепсији се најчешће пече: месо, [[бурек]], [[пита]]... Тепсија се најчешће користи за печење у [[пећница|пећници]] ([[пећница|рерна]]) [[штедњак]]а. [[Датотека:Tepsija plava.JPG|мини|200x200px|Метална тепсија|лево]] == Види још == * [[Шерпа]] * [[Лонац]] * [[Тигањ]] {{клица}} {{Подножје}} [[Категорија:Кухињско посуђе]] q7oq7btdnmsva8cu9nijncp2mfutitz 0 119424 30099596 30092208 2025-06-28T10:52:30Z Marko Mlinarić 317145 30099596 wikitext text/x-wiki {{друга употреба|Јаје (храна)}} [[Датотека:Oeufs002b.jpg|200п|Јаја разних [[птица]], [[turtle|рептила]], разних [[cartilaginous fish|хрскавичних риба]], [[cephalopod|сипа]] и разних [[butterflies and moths|лептира и мољаца]].|right|thumb]] [[Датотека:Anatomy_of_an_egg.svg|мини|'''Схема грађе птичјег јајета:'''<br /> 1. љуска јајета<br /> 2. спољашња мембрана<br /> 3. унутрашња мембрана<br /> 4. халаза<br /> 5. спољашњи албумен (беланце)<br /> 6. средишњи албумен (беланце)<br /> 7. вителинска мембрана<br /> 8. # бластодерм<br /> 10. жуто жуманце<br /> 11. бело жуманце<br /> 12. унутрашњи албумен (беланце)<br /> 13. халаза<br /> 14. ваздушна комора<br /> 15. кутикула<br /> ]] '''Јаје''' представља [[јајна ћелија|јајну ћелију]] [[животиње|животиња]], окружену јајним опнама.<ref name="Khanna2005">{{cite book|author=D.R. Khanna|title=Biology of Birds|url=https://books.google.com/books?id=fDblIChi7KwC&pg=PA130|date=1. 1. 2005|publisher=Discovery Publishing House|isbn=978-81-7141-933-3|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160510084347/https://books.google.com/books?id=fDblIChi7KwC&pg=PA130|archivedate=10. 5. 2016.|pages=130}}</ref> Код свих животиња изузев неких [[дупљари|дупљара]], јајне ћелије се „пакују“ у јајне опне пре или након [[оплођење|оплођења]]. Јаје је репродуктивна ћелија женке и након [[Оплодња|оплодње]] са мушком полном ћелијом ([[Сперматозоид|сперматозоидом]]), ако се исправно инкубира, развиће се пиле. Током двадесетодневног периода док је [[ембрион]] у љусци, садржај у јајету служи као једини извор хране за пиле у развоју. Јаје је једна од најкомплетнијих намирница познатих човеку јер садржи изванредно избалансиран однос [[Протеин|протеина]], [[масти]], [[Угљени хидрат|угљених хидрата]], минерала и [[Vitamin|витамина]]. == Љуска јајета == '''Јаје''' је обавијено љуском која је састављена од кречњака. она је веома слаба јер је кречњачки слој веома танак. == Научне класификације == Научници често класификују репродукцију животиња према степену развоја који се јавља пре него што се нове јединке избаце из тела одрасле особе и према жуманцету које јаје обезбеђује за исхрану ембриона. === Величина јајета и жуманца === Јаја [[Vertebrate|кичмењака]] могу се класификовати према релативној количини [[yolk|жуманца]]. Једноставна јаја са мало жуманца називају се ''микролециталним'', средње велика јаја са нешто жуманца називају се ''мезолециталним'', а велика јаја са великим концентрованим жуманцетом називају се макролециталним.<ref name="Romer & Parson">[[Alfred Romer|Romer, A. S.]] & Parsons, T. S. (1985): {{cite book|author= |title=The Vertebrate Body. |year=1977|url=https://archive.org/details/vertebratebody0000rome_a5a9|edition=6th|location= |publisher=Saunders }}, Philadelphia.</ref> Ова класификација јаја заснива се на јајима [[chordata|хордата]], иако се основни принцип протеже на цело [[animalia|животињско царство]]. ==== Микролецитал ==== [[Датотека:Toxocara embryonated eggs.jpg|thumb|right|200п|Микролецитална јаја [[Nematoda|округлог црва]] -{''[[Toxocara]]''}-]] [[Датотека:Paragonimus westermani 01.jpg|thumb|right|200п|Микролецитална јаја [[flatworm|равног црва]] -{''[[Paragonimus westermani]]''}-]] Мала јаја са мало жуманца називају се микролециталним. Жуманце је равномерно распоређено, тако да цепање јајне ћелије пресеца и дели јаје на ћелије прилично сличне величине. Код [[sponges|сунђера]] и [[Жарњаци|жарњака]] јаја која се деле се развијају директно у једноставну ларву, више попут [[моруле]] са [[Трепље|трепљама]]. Код жарњака, ова фаза се назива [[планула]] и било се развија директно у одрасле животиње или формира нове одрасле јединке кроз процес [[budding|пупљења]].<ref>{{cite journal|last=Reitzel|first=A.M.|author2=Sullivan, J.C|author3=Finnery, J.R|title=Qualitative shift to indirect development in the parasitic sea anemone ''Edwardsiella lineata''|url=https://archive.org/details/sim_integrative-and-comparative-biology_2006-12_46_6/page/827|journal=Integrative and Comparative Biology|year=2006|volume=46|issue=6|pages=827–837|doi=10.1093/icb/icl032|pmid=21672788|doi-access=free}}</ref> Микролецитална јаја захтевају минималну масу жуманца. Таква јаја се налазе код [[Пљоснати црви|пљоснатих црва]], [[Ваљкасти црви|ваљкастих црва]], [[annelid|анелида]], [[bivalve|шкољкаша]], [[Бодљокошци|бодљокожаца]], [[lancelet|ланцелета]] и већине морских [[arthropod|зглавкара]].<ref name="Barns">Barns, R.D. (1968): Invertebrate Zoology. W. B. Saunders Company, Philadelphia. 743 pages</ref> Код анатомски једноставних животиња, као што су жарњаци и пљоснати црви, развој фетуса може бити прилично кратак, а чак и микролецитална јаја могу се директно развити. Ова мала јаја могу се произвести у великом броју. Код животиња са високим морталитетом јаја, микролецитална јаја су норма, као код шкољкаша и морских зглавкара. Међутим, ова последња су анатомски сложеније од нпр. оних код пљоснатих црва, и мала микролецитална јаја не дозвољавају пуни развој. Уместо тога, из јаја се излегу [[larva|ларве]], које се могу значајно разликовати од одрасле животиње. Код плацентних сисара, где ембрион храни мајка током целог феталног периода, јаје се смањује у величини до у суштини голе јајне ћелије. ==== Мезолецитална јаја ==== [[File:Frogspawn closeup.jpg|thumb|right|200п|[[Frog|Жабљи]] мрест је мезолециталан.]] Мезолецитална јаја имају релативно више жуманца од микролециталних јаја. Жуманце је концентрисано у једном делу јајета (''вегетални пол''), а [[cell nucleus|ћелијско једро]] и већи део [[cytoplasm|цитоплазме]] у другом (-{животињском полу}-). Цепање ћелија је неравномерно и углавном је концентрисано у животињском полу богатом цитоплазмом.<ref name=Hildebrand>Hildebrand, M. & Gonslow, G. (2001): Analysis of Vertebrate Structure. {{cite book|author= |title= |edition=5th|location= |publisher= |year=}}. ''John Wiley & Sons, Inc''. [[New York City]]</ref> Већи садржај жуманца у мезолециталним јајима омогућава дужи развој фетуса. Релативно анатомски једноставне животиње ће моћи да прођу кроз пуни развој и напусте јаје у облику који подсећа на одраслу животињу. Таква је ситуација код [[слепуље]] и неких [[пуж]]ева.<ref name=Gorbman>{{cite journal|last=Gorbman|first=A.|title=Hagfish development|journal= Zoological Science|date=June 1997|volume=14|issue=3|pages=375–390|doi=10.2108/zsj.14.375|s2cid=198158310}}</ref><ref name="Barns"/> Животиње са мањим јајима или напреднијом анатомијом и даље ће имати посебан стадијум ларве, мада ће ларва у основи бити слична одраслој животињи, као код [[lamprey|змијуљица]], [[coelacanth|целаканта]] и [[Репати водоземци|даждевњака]].<ref name=Hildebrand/> ==== Макролецитална јаја ==== [[File:Tortoise-Hatchling.jpg|thumb|right|200п|Млада [[корњача]] почиње да излази „потпуно развијена” из свог макролециталног јајета.]] Јаја са великим жуманцетом називају се макролециталним. Јаја су обично малобројна, а ембриони имају довољно хране да прођу кроз потпуни развој фетуса у већини група.<ref name="Romer & Parson"/> Макролецитална јаја се јављају само код одабраних представника две групе: [[Cephalopod|главоножаца]] и [[vertebrate|кичмењака]].<ref name="Romer & Parson"/><ref>Nixon, M. & Messenger, J.B (eds) (1977): The Biology of Cephalopods. Symposium of the Zoological Society of London, pp 38–615</ref> Макролецитална јаја пролазе кроз другачији тип развоја од других јаја. Због велике величине жуманца, ћелијска подела не може да подели масу жуманца. Уместо тога, фетус се развија као плочаста структура на врху жуманчане масе и обавија га тек у каснијој фази.<ref name="Romer & Parson"/> Део масе жуманца је још увек присутан као спољашња или полуспољашња [[yolk sac|жуманчана кеса]] при излегању у многим групама. Овај облик развоја фетуса је уобичајен код [[bony fish|коштаних риба]], иако њихова јаја могу бити прилично мала. Упркос њиховој макролециталној структури, мала величина јаја не дозвољава директан развој, а јаја се излегу до ларвалног стадијума. Код копнених животиња са макролециталним јајима, велики однос запремине и површине захтева структуре које помажу у транспорту [[кисеоник]]а и [[угљен-диоксид]]а, као и за складиштење отпадних продуката тако да се ембрион не угуши или отрује сопственим отпадом док је унутар јајета, погледајте [[amniote|амниота]].<ref name="Stewart J. R. 1997">Stewart J. R. (1997): ''Morphology and evolution of the egg of oviparous amniotes''. In: S. Sumida and K. Martin (ed.) Amniote Origins-Completing the Transition to Land (1): 291–326. London: Academic Press.</ref> Поред коштаних риба и главоножаца, макролецитална јаја се налазе код [[Рушљорибе|рушљориба]], [[reptile|гмизаваца]], [[птица]] и [[monotreme|монотремних]] сисара.<ref name=Hildebrand/> Јаја целиканта могу достићи величину од {{cvt|9|cm}} у пречнику, а млади пролазе кроз пун развој док су у [[uterus|материци]], живећи на обилном жуманцету.<ref>Fricke, H.W. & Frahm, J. (1992): {{cite journal|author= |title=Evidence for lecithotrophic viviparity in the living coelacanth |journal=|date=|volume=|issue=79|pages=}}: pp. 476–479</ref> === Репродукција полагањем јаја === Животиње се обично класификују према начину размножавања, на најопштијем нивоу по чему се разликују оне које легу јаја (лат. -{''oviparous''}-) од живородних (лат. -{''viviparous''}-). Ове класификације су детаљније подељене према развоју који се дешава пре него што се потомство избаци из тела одрасле јединке. Традиционално:[<ref>[[Thierry Lodé]] 2001. Les stratégies de reproduction des animaux (reproduction strategies in animal kingdom). Eds Dunod Sciences, Paris</ref> * '''Овулипарност''' значи да женка [[Spawn (biology)|мрести]] неоплођена јаја (јајне ћелије), која се затим морају оплођивати споља. Овулипарност је типична за [[кошљорибе]], [[жабе|жабе]], [[Бодљокошци|бодљокошце]], шкољкаше и [[Жарњаци|жарњаке]]. Већина водених организама је овулипарна. Термин је изведен из деминутивног значења "мало јаје". * '''Овипарност''' је случај где се оплодња дешава изнутра, те су јаја која полаже женка зиготи (или новоразвијајући ембриони), често са додатком важних спољашњих ткива (на пример, у кокошијем јајету ниједан део изван жуманцета не потиче од зигота). Овипарност је типична за птице, гмизавце, неке хрскавичне рибе и већину артропода. Копнени организми су типично овипарни, са омотачима јаја који су отпорна на испаравање [[влага|влаге]]. * '''Ово-вивипарност''' је место где се зигот задржава у телу одрасле особе, али нема ''трофичких'' (храњивих) интеракција. То јест, ембрион и даље добија све своје хранљиве материје из јајета. Већина живородних риба, водоземаца или гмизаваца заправо су ововивипарни. Примери укључују гмизавца -{''[[Anguis fragilis]]''}-, [[Морски коњић|морског коњића]] (где се зиготи задржавају у трбушном „марсупијуму“ мужјака), и жабе -{''Rhinoderma darwinii''}- (где се јаја развијају у гласној кеси) и -{Rheobatrachus}- (где се јаја развијају у стомаку). * '''Хистотрофна вивипарност''' значи да се ембриони развијају у [[oviduct|јајоводима]] женке, али добијају хранљиве материје конзумирањем других јајних ћелија, зигота или ембриона сродника ([[oophagy|оофагија]] или [[adelphophagy|аделфофагија]]). Овај [[intra-uterine cannibalism|интраутерини канибализам]] се јавља код неких ајкула и код црног даждевњака -{''Salamandra atra''}-. [[Marsupials|Торбари]] излучују „млеко материце“ које допуњује исхрану из жуманчане кесе.<ref>{{cite book|last1=USA|first1=David O. Norris |location= University of Colorado at Boulder, Colorado, USA |author2= James A. Carr |title=Vertebrate endocrinology.|date=2013|isbn=978-0123948151|page=349|edition=Fifth|url=https://books.google.com/books?id=F_NaW1ZcSSAC&q=uterine+milk+marsupial&pg=PA349|access-date=25 November 2014|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20171101190341/https://books.google.com/books?id=F_NaW1ZcSSAC&pg=PA349&lpg=PA349&dq=uterine+milk+marsupial&source=bl&ots=M_k_K_2IfP&sig=hRHbDN3R6DMto9XgoDyZWtK2pFQ&hl=no&sa=X&ei=-2x0VPWUKuH-ywOCr4K4Bg&ved=0CDAQ6AEwAg#v=onepage&q=uterine%20milk%20marsupial&f=false|archive-date=1 November 2017}}</ref> * '''Хемотрофна вивипарност''' је место где се хранљиве материје обезбеђују из крви жене преко наменског органа. Ово се најчешће дешава кроз [[placenta|плаценту]], која се налази код [[placentalia|већине сисара]]. Сличне структуре налазе се код неких ајкула и код гуштера -{''Pseudomoia pagenstecheri''}-.<ref>{{cite journal|last1=Hamlett|first1=William C.|title=Evolution and morphogenesis of the placenta in sharks|journal=Journal of Experimental Zoology|date=1989|volume=252|issue=S2|pages=35–52|doi=10.1002/jez.1402520406}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Jerez|first1=Adriana|last2=Ramírez-Pinilla|first2=Martha Patricia|title=Morphogenesis of extraembryonic membranes and placentation inMabuya mabouya (Squamata, Scincidae)|journal=Journal of Morphology|date=November 2003|volume=258|issue=2|pages=158–178|doi=10.1002/jmor.10138|pmid=14518010|s2cid=782433}}</ref> Код неких [[Hylidae|хилидних]] жаба, ембрион храни мајка преко специјализованих [[gill|шкрга]].<ref>{{cite book| editor= Gorbman Peter |editor2= K.T. Pang |editor3= Martin P. Schreibman |others= Aubrey|title=Vertebrate endocrinology : fundamentals and biomedical implications|date=1986|publisher=Academic Press|location=Orlando|isbn=978-0125449014|page=237|url=https://books.google.com/books?id=Uuxo-6MkNJ8C&q=Gastrotheca+ovifera+embryo+gill&pg=PA237|access-date=25 November 2014|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20171101190341/https://books.google.com/books?id=Uuxo-6MkNJ8C&pg=PA237&lpg=PA237&dq=Gastrotheca+ovifera+embryo+gill&source=bl&ots=YSqFxEyVAI&sig=d1ma005QCJi2T7-sHL0aZPCo3jM&hl=no&sa=X&ei=e3B0VOmGJ4afygPqo4LwDA&ved=0CFgQ6AEwCQ#v=onepage&q=Gastrotheca%20ovifera%20embryo%20gill&f=false|archive-date=1 November 2017}}</ref> Термин хемотропни потиче од латинског за храњење крвљу, у супротности са хистотрофним за храњење ткива.<ref>{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=histo-%2C+hemo- |title=Online Etymology Dictionary |publisher=Etymonline.com |access-date=2013-07-27 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140514110803/http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=histo-%2C+hemo- |archive-date=2014-05-14 }}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|}} * {{cite journal|title=Safe administration of influenza vaccine to patients with egg allergy |doi=10.1016/S0022-3476(98)70101-5 |pmid=9821418 |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-pediatrics_1998-11_133_5/page/624 |journal=The Journal of Pediatrics |volume=133 |issue=5 |pages=624–8 |year=1998 |last1=James |first1=John M. |last2=Zeiger |first2=Robert S. |last3=Lester |first3=Mitchell R. |last4=Fasano |first4=Mary Beth |last5=Gern |first5=James E. |last6=Mansfield |first6=Lyndon E. |last7=Schwartz |first7=Howard J. |last8=Sampson |first8=Hugh A. |last9=Windom |first9=Hugh H. |last10=Machtinger |first10=Steven B. |last11=Lensing |first11=Shelly }} * {{citation |url=https://books.google.com/books?id=fLmAYGxmTfIC&q=egg+white+Ovalbumin+Ovotransferrin+Ovomucoid&pg=PA19 |title=Hen eggs |author=Takehiko Yamamoto |author2= Mujo Kim|isbn=9780849340055 |date=1996-12-13 }} * {{cite book|author=Gilbertus |title=Compendium Medicine Gilberti Anglici Tam Morborum Universalium Quam Particularium Nondum Medicis Sed & Cyrurgicis Utilissimum |location= |publisher= |year=}}. Lugduni: Impressum per Jacobum Sacconum, expensis Vincentii de Portonariis, 1510. {{Литература крај}} == Додатна литература == * {{cite journal |doi=10.1038/308667a0 |title=Why whip egg whites in copper bowls? |journal=Nature |volume=308 |issue=5960 |pages=667–8 |year=1984 |last1=McGee |first1=Harold J. |last2=Long |first2=Sharon R. |last3=Briggs |first3=Winslow R. |bibcode=1984Natur.308..667M |s2cid=4372579 }} * {{cite book |author=Arnaldo Cantani |title=Pediatric Allergy, Asthma and Immunology |url=https://archive.org/details/fundamentalspowd00pech_440 |url-access=limited |publisher=Springer |location=Berlin |year=2008 |pages=[https://archive.org/details/fundamentalspowd00pech_440/page/n728 710]–713 |isbn=978-3-540-20768-9 }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Eggs|Јаје}} * [[Elmhurst College]], [https://web.archive.org/web/20060525230910/http://www.elmhurst.edu/~chm/vchembook/568denaturation.html Denaturation Protein] * [[Exploratorium]], [http://www.exploratorium.edu/cooking/eggs/eggcomposition.html Anatomy of an Egg] * {{cite web |title=Whale Shark – Cartilaginous Fish |url=http://seaworld.org/en/animal-info/animal-bytes/cartilaginous-fish/whale-shark/ |publisher=[[SeaWorld]] Parks & Entertainment |access-date=2014-06-26 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140609153809/http://seaworld.org/en/animal-info/animal-bytes/cartilaginous-fish/whale-shark/ |archive-date=2014-06-09 }} * {{Citation|last=Dasgupta|first=Amitava|title=Chapter 2 - Biotin: Pharmacology, Pathophysiology, and Assessment of Biotin Status|date=2019-01-01|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780128164297000022|work=Biotin and Other Interferences in Immunoassays|pages=17–35|editor-last=Dasgupta|editor-first=Amitava|publisher=Elsevier|language=en|isbn=978-0-12-816429-7|access-date=2020-08-27}} {{Подножје}} [[Категорија:Животиње]] [[Категорија:Животињски репродуктивни систем]] azxuk4gg7ijmwrxgcafc6n05oaf2lru 0 119497 30099616 30027784 2025-06-28T11:22:54Z Marko Mlinarić 317145 30099616 wikitext text/x-wiki {{Infobox ecoregion |name = Sahel |image = Camels in Chad.png |image_size = |image_alt = |caption = Камиле газе земљу у полусушном Сахелу док се крећу до водених јама, као што је ова у [[Чад]]у |map = Map of the Sahel.png |map_size = |map_alt = |map_caption = Регија Сахел у Африци: појас широк до {{convert|1000|km|mi|-1|abbr=on}} који се протеже на {{convert|5400|km|mi|-1|abbr=on}} од [[Atlantic Ocean|Атлантског океана]] до [[Red Sea|Црвеног мора]] |biogeographic_realm = [[Afrotropical realm|Афротропски]] |biome = [[Tropical and subtropical grasslands, savannas, and shrublands|Тропски и суптропски травњаци, саване и жбуње]] |animals = [[Camel|Камиле]], [[Horse|коњи]] |bird_species = [[Bird migration|Птице селице]] |mammal_species = [[Oryx|Орикс]], [[Gazelle|газеле]], [[African buffalo|афрички биво]] |border = [[South Saharan steppe and woodlands|Јужносахарске степе и шуме]] |border1 = [[East Saharan montane xeric woodlands|Источносахарске планинске ксеричне шуме]] |border2 = [[West Saharan montane xeric woodlands|Западносахарске планинске ксеричне шуме]] |border3 = [[Inner Niger Delta|Унутрашња делта Нигера]] |border4 = [[Lake Chad flooded savanna|Поплавна савана језера Чад]] |border5 = [[Sudd flooded grasslands|Судски плавни травњаци]] |border6 = [[East Sudanian savanna|Источносуданска савана]] |border7 = [[West Sudanian savanna|Западносуданска савана]] |border8 = [[Ethiopian montane forests|Етиопске планинске шуме]] |area = 3053200 |country1 = [[Сенегал]] |country2 = [[Гамбија]] |country3 = [[Мауританија]] |country4 = [[Мали]] |country5 = [[Буркина Фасо]] |country6 = [[Нигер]] |country7 = [[Нигерија]] |country8 = [[Чад]] |country9 = [[Централноафричка Република]] |country10 = [[Јужни Судан]] |country11 = [[Судан]] |country12 = [[Еритреја]] |state = |region_type = |elevation = 200 и 400 m (660 и 1,310 ft) |coordinates = |geology = |seas = |rivers = [[Senegal River|Сенегал]], [[Niger River|Нигар]], [[Nile River|Нил]] |climate = [[Semi-arid climate|Полусушна]] |soil = |conservation = |global200 = |habitat_loss = |habitat_loss_ref = |protected = |protected_ref = |embedded = }} '''Сахел''' ({{јез-ар|ساحل}} -{sahil}-, граница или обала [[Сахара|Сахаре]])<ref name="OxfordDict">{{Cite web |url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/Sahel |title=Definition grid different of Sahel (British and World English) |website=Oxford Dictionaries |access-date=October 10, 2015 |archive-date=29. 07. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729203401/http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/sahel |url-status= }}</ref> гранична је зона у [[Африка|Африци]] између '''Сахаре''' на северу и плодније регије [[Судан (регија)|Судан]] на југу. Сахел има [[semi-arid climate|полусушну климу]], и протеже се преко јужно-централних географских ширина [[Northern Africa|северне Африке]] између Атлантског океана и [[Red Sea|Црвеног мора]]. Сахелски део Африке обухвата од запада ка истоку делове северног [[Сенегал]]а, јужну [[Mauritania|Мауританију]], централни [[Мали]], северну [[Burkina Faso|Буркину Фасо]], крајњи југ [[Алжир]]а, [[Нигер]], крајњи север [[Nigeria|Нигерије]], [[Камерун]] и [[Central African Republic|Централноафричку Републику]], централни [[Чад]], централни и јужни [[Судан]], крајњи север [[South Sudan|Јужног Судана]], [[Eritrea|Еритреје]] и [[Ethiopia|Етиопије]].<ref>{{cite web|url=http://www.unocha.org/top-stories/all-stories/sahel-16-billion-appeal-address-widespread-humanitarian-crisis|title=Sahel: $1.6 billion appeal to address widespread humanitarian crisis|publisher=[[United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs]]|date=31 January 2013|access-date=24 June 2013|archive-date=24. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180624175625/http://www.unocha.org/top-stories/all-stories/sahel-16-billion-appeal-address-widespread-humanitarian-crisis|url-status=}}</ref> == Термин == Сахел је у почетку представљао [[географија|географски]] термин који је означавао појас земље између [[изохијета]] (појаси [[падавине|падавина]]) са вредношћу између 75 и 450&nbsp;mm падавина по квадратном метру. Каснији истраживачи проширили су дефиницију Сахела узимајући у обзир шири распон изохијета. Термин се такође користио за означавање земаља [[Западна Африка|западне Африке]], а у Индији Сахел је уобичајено име које се даје дечацима. == Географија == [[Датотека:Sahel forest near Kayes Mali.jpg|thumb|250п|лево|Бујно зеленило сахелске шуме кишне сезоне, дуж пута [[Бамако]]-[[Кајес]] у [[Мали]]ју. Дрвеће у првом плану је багрем. Уочљива су велика стабла [[баобаб]]а. ]] [[Датотека:Sahel Map-Africa rough.png|мини|десно|250п|Положај Сахела у Африци]] [[Датотека:Azawakh 52 jd.jpg|thumb|250п|лево|Сточари са стоком и [[azawakh|азавашким]] псима у Сахелу]] Сахел се првенствено састоји од [[савана]] које се протежу од [[Атлантски океан|Атлантског океана]] до [[Рог Африке|Афричког рога]] са изменама семиаридних [[априлак]]а и бодљикаве саване. Током афричке историје регија је била дом неким од најнапреднијих краљевстава која су остваривала велику добит од трговине која се одвијала преко пустиње. Та краљевства групно се називају [[сахелска краљевства]].<ref name="wwf">{{WWF ecoregion | name = Sahelian Acacia savanna | id=at0713 | access-date = 2009-12-07 }}</ref> Земље које данас чине Сахел су [[Сенегал]], [[Мауританија]], [[Мали]], [[Буркина Фасо]], [[Нигер]], [[Нигерија]], [[Чад]], [[Судан]], [[Етиопија]], [[Еритреја]], [[Џибути]] и [[Сомалија]]. Топографија Сахела је углавном равна; највећи део региона лежи између 200 и 400 m (660 и 1.310 стопа) надморске висине. Неколико изолованих висоравни и планинских ланаца уздиже се из Сахела, али су означени као засебни екорегиони, јер се њихова флора и фауна разликују од околних низија. Годишња количина падавина варира од око {{convert|abbr=on|100|-|200|mm|in|0}} на северу Сахела до око {{convert|abbr=on|700|-|1,000|mm|in|0}} на југу.<ref name="wwf"/> == Клима == [[Датотека:Acacia Trees (24227057806).jpg|thumb|250px|[[Ennedi Plateau|Висораван Енеди]] се налази на граници Сахаре и Сахела]] Сахел има [[tropical|тропску]] [[Hot semi-arid climate|полусушну климу]] ([[Köppen climate classification|Кепенова климатска класификација]] ''BSh''). Клима је типично топла, сунчана, сува и донекле ветровита током целе године. Клима Сахела је слична, али мање екстремна од климе пустиње [[Sahara desert|Сахаре]] која се налази на северу. Сахел углавном прима малу до веома малу количину падавина годишње. Степа има веома дугу, преовлађујућу сушну сезону и кратку кишну сезону. Падавине су такође изузетно нередовне, и значајно варирају од сезоне до сезоне. Већина кише обично пада током четири до шест месеци средином године, док остали месеци могу остати апсолутно суви. Унутрашњост региона Сахел генерално прима између 200&nbsp;mm и 700&nbsp;mm кише годишње. Систем подела који се често усваја за сахелску климу на основу годишњих падавина је следећи: сахарско-сахелска клима, са средњом годишњом количином падавина између око 100 и 200&nbsp;mm (као што је [[Картум]], Судан), строга сахелска клима, са средњом годишњом количином падавина падавина између око 200 и 700&nbsp;mm (као што је [[Нијамеј]], Нигер) и сахелско-суданска клима, са средњом годишњом количином падавина између око 700 и 1.200&nbsp;mm (као што је [[Бамако]], Мали). [[Релативна влажност]] у степи је ниска до веома ниске, често између 10% и 25% током сушне сезоне и између 25% и 75% током кишне сезоне. Најмање влажна места имају релативну влажност испод 35%. Сахел карактерише константна, интензивна топлота, са непроменљивом температуром. Сахел ретко доживљава ниске температуре. Током најтоплијег периода, просечне високе температуре су углавном између {{convert|36|-|42|C|F}} (а чак и више у најтоплијим регионима), често дуже од три месеца, док су просечне ниске температуре око {{convert|25|-|31|C|F}}. Током „најхладнијег периода“, просечне високе температуре су између {{convert|27|-|33|C|F}}, а просечне ниске температуре су између {{convert|15|-|21|C|F}}. Свуда у Сахелу, просечна средња температура је преко {{convert|18|°C}}. Сахел има високо до веома високог [[sunshine duration|трајања сунчеве светлости]] током целе године, између 2.400 сати (око 55% дневног светла) и 3.600 сати (више од 80% дневног светла). Трајање сунчеве светлости у Сахелу приближава се пустињским нивоима и упоредиво је са оним у [[Arabian Desert|Арабијској]] пустињи, на пример, иако је Сахел само степа, а не пустиња. [[cloud cover|Облачност]] је ниска до веома ниске. На пример, [[Нијамеј]], Нигер има 3.082 сунчана сата; [[Гао]], Мали има скоро 3.385 сунчаних сати; [[Тимбукту]] у Малију има 3.409 сунчаних сати, а [[Нџамена]] у Чаду има 3.205 сунчаних сати годишње.<ref>{{Cite web|url=http://www.niamey.climatemps.com/|title=Niamey Climate Niamey Temperatures Niamey Weather Averages|website=www.niamey.climatemps.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.timbuktu.climatemps.com/|title=Timbuktu Climate Timbuktu Temperatures Timbuktu Weather Averages|website=www.timbuktu.climatemps.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.gao.climatemps.com/|title=Gao Climate Gao Temperatures Gao Weather Averages|website=www.gao.climatemps.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.n-djamena.climatemps.com/|title=N'Djamena Climate N'Djamena Temperatures N'Djamena Weather Averages|website=www.n-djamena.climatemps.com}}</ref> == Средина == Пре око 12.500 година Сахел је, као део [[пустиња|пустиње]] [[Сахара|Сахаре]], био прекривен пешчаним [[дина (рељеф)|динама]] које су обликовале пејзаж који се може видети данас. Сахел годишње прима 150-500 -{mm}- падавина, првенствено у [[монсун]]ским сезонама. Падавине су карактеризоване годишњом и деценијском промењивошћу. Најважнија ограничења на продуктивност земље у Сахелу представљају вода и плодност тла. У Сахелу су тла већином кисела (што резултује у [[алуминијум|алуминијској]] [[токсичност]]и за биљке), па имају врло мало [[азот]]а и [[фосфат]]а. Између падавина у Сахелу и интензивних [[ураган]]а на Атлантику постоји јака [[корелација]]. == Трансхуманца == У Сахелу су људи већином [[номадизам|полуномади]]. Они се баве пољопривредом и узгојем стоке у систему [[трансхуманца|трансхуманце]] што је вероватно најодрживији начин искориштавања Сахела. Разлика између сувог севера, који има више нивоа храњивих твари у тлу, и влажног [[југ]]а користи се тако да се стада током влажног раздобља налазе на висококвалитетној испаши на северу, док током сушног раздобља путују неколико стотина километара на југ где пасу на издашнијој, али мање храњивој испаши. == Суше == {{Главни чланак|Сахелска суша}} Године [[1914]]. Сахел је погодила огромна [[суша]] која је проузроковала велику [[глад]]. Више година заредом количина падавина била је испод просека и уследила је велика суша. Током 1960-их регион је имао натпросечну количину падавина, па је северна, сува, регија постала доступнија. То је уз владине потпоре подстакло људе да крену на север. Убрзо је наступило дуготрајно раздобље суше од 1968—1974, па је [[испаша]] убрзо постала неодржива због распрострањене [[делувијални процес|денудације]] терена. Ово је попут суше из 1914. проузроковало велику глад, али тај пут глад је донекле била ублажена међународном видљивошћу и приливом помоћи. Ова катастрофа довела је до оснивања [[Међународни фонд за пољопривредни развој|Међународног фонда за пољопривредни развој]]. == Култура == Сахелска култура се сматра срцем Африке. Његова површина је коридор између ислама и традиционалних афричких и хришћанских религија. Због овога, већина становништва је религијски подељена и на овим просторима су се одвијали многи ратови између [[муслимани|муслимана]] и верника других религија. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је помогла у грађанском рату [[1993]]. у граду [[Могадиш]] у [[Сомалија|Сомалији]].<ref>[http://maps.unomaha.edu/Peterson/funda/Notes/Notes_Exam4/Sahel.html Сахелска Африка] {{Wayback|url=http://maps.unomaha.edu/Peterson/funda/Notes/Notes_Exam4/Sahel.html |date=20070224162201 }} - Култура</ref> == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * Azam (ed.), ''Conflict and Growth in Africa: The Sahel'', [[Organisation for Economic Co-operation and Development]] (1999), {{ISBN|92-64-17101-0}}. * [http://www.lesoirdalgerie.com/articles/2010/12/19/article.php?sid=110181&cid=41 Lagha CHEGROUCHE, "L'arc géopolitique de l'énergie : le croissant énergétique, in Le Soir d'Algérie, 19/12/2010] * {{Cite journal | last1=Dai | first1=A. | last2=Lamb | first2=P.J. | last3=Trenberth | first3=K.E. | last4=Hulme | first4=M. | last5=Jones | first5=P.D. | last6=Xie | first6=P. | year=2004 | title=The recent Sahel drought is real | journal=International Journal of Climatology | volume=24 | pages=1323–1331 | url= http://www.mikehulme.org/wp-content/uploads/2007/04/2004-dai-et-al-sahel.pdf | doi=10.1002/joc.1083 | issue=11 | bibcode=2004IJCli..24.1323D }}. * {{cite magazine|title=The Stricken Land|first=William S.|last=Ellis|magazine=[[National Geographic (magazine)|National Geographic]]|pages=140–179|volume=172|issue=2|date=August 1987|issn=0027-9358|oclc=643483454}} * [https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo42121 The Growing Crisis in Africa’s Sahel Region: Joint Hearing before the Subcommittee on Africa, Global Health, Global Human Rights, and International Organizations and the Subcommittee on the Middle East and North Africa and the Subcommittee on Terrorism, Nonproliferation and Trade of the Committee in Foreign Affairs, House of Representatives, One Hundred Thirteenth Congress, First Session, May 21, 2013] * [[William G. Moseley|Moseley, W.G.]] 2008. “Strengthening Livelihoods in Sahelian West Africa: The Geography of Development and Underdevelopment in a Peripheral Region.”. {{cite journal|author= |title= |journal=Geographische Rundschau International Edition |date=|volume=4|issue=4|pages=44–50}}. {{cite web|author= |title= |url=http://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1069&context=william_moseley |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://works.bepress.com/cgi/viewcontent.cgi?article=1069&context=william_moseley |date=20141111024033 }} * Simon, L., A. Mattelaer and A. Hadfield (2012) [https://web.archive.org/web/20130601041307/http://www.europarl.europa.eu/committees/en/deve/studiesdownload.html?languageDocument=EN&file=73859 "A Coherent EU Strategy for the Sahel"]. Brussels: European Parliament (DG for External Policies). * {{Cite journal |last1=Folland |first1=C. K. |last2=Palmer |first2=T. N. |last3=Parker |first3=D. E. |year=1986 |title=Sahel rainfall and worldwide sea temperatures, 1901−85 |journal=Nature |volume=320 |issue=6063 |pages=602–607 |doi=10.1038/320602a0 |bibcode = 1986Natur.320..602F |s2cid=4231823 }} * {{Cite journal |last1=Giannini |first1=A. |last2=Saravanan |first2=R. |last3=Chang |first3=P. |year=2003 |title=Oceanic Forcing of Sahel Rainfall on Interannual to Interdecadal Time Scales |journal=Science |volume=302 |issue=5647 |pages=1027–1030 |doi=10.1126/science.1089357 |pmid=14551320 |bibcode = 2003Sci...302.1027G |s2cid=25009125 |url=https://semanticscholar.org/paper/76f407eacb7d29e0ebc24741eaeb4f1ed6617339 }} * {{Cite book |editor-first=Michael H. |editor-last=Glantz |title=The Politics of Natural Disasters: The Case of the Sahel Drought |location=New York |publisher=Praeger |year=1976 }} * {{Cite journal|last=Walther|first=Bruno|date=2016|title=A review of recent ecological changes in the Sahel, with particular reference to land-use change, plants, birds and mammals|journal=African Journal of Ecology|volume=54|issue=3|pages=268–280|doi=10.1111/aje.12350}} * {{cite web |url=http://www.channel4.com/news/articles/world/africa/drought+threatens+african+humanitarian+crisis/3697427 |title=Drought threatens African humanitarian crisis - Channel 4 News |publisher=Channel4.com |date=2010-07-01 |accessdate=2010-07-28 |archive-date=19. 06. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210619153942/https://www.channel4.com/news/articles/world/africa/drought+threatens+african+humanitarian+crisis/3697427 |url-status= }} * {{cite web|last=Masters|first=Jeff|title=NOAA: June 2010 the globe's 4th consecutive warmest month on record|url=http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/comment.html?entrynum=1544|work=Weather Underground|publisher=Jeff Masters' WunderBlog|access-date=21 July 2010|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20100719104107/http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/comment.html?entrynum=1544|archive-date=19 July 2010}} * {{cite web|url=http://www.france24.com/en/20100625-reporters-niger-famine-horizon-harvests-sahara-junta-coup-appeal-international-aid-mamadou-tandja |title=Niger: famine on the horizon? |publisher=FRANCE 24 |accessdate=2012-09-25|date=2010-06-25 }} * {{cite web |url=http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/comment.html?entrynum=1516 |title=Wunder Blog : Weather Underground |publisher=Wunderground.com |access-date=2010-07-28 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100627220406/http://www.wunderground.com/blog/JeffMasters/comment.html?entrynum=1516 |archive-date=2010-06-27 }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sahel}} * [http://www.aoml.noaa.gov/hrd/Landsea/sahel/index.html Снажна веза између падавина западносахелског монсуна и интензивних атлантских урагана] * [http://www.eden-foundation.org/project/desertif.html Дезертификација - претња за Сахел] {{Региони света}} {{Подножје}} [[Категорија:Географија Африке]] 9wi51ncsmka8n2a9eh6pz68fff4lgf7 0 121889 30099263 30038650 2025-06-27T23:15:37Z Ранко Николић 97143 30099263 wikitext text/x-wiki {{bez inlajn referenci}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Солунски фронт | део = [[Први светски рат|Првог светског рата]] | слика = Operacije na Solunskom frontu 1916.jpg | величина_слике = 330п | опис_слике = Операције на Солунском фронту 1916. | датум = [[октобар]] [[1915]] — [[новембар]] [[1918]]. | локација = [[Македонија]]<br> {{застава|Кнежевина Албанија|1914}}<br>{{застава|Краљевина Бугарска}}<br>{{застава|Краљевина Грчка}}<br>{{застава|Краљевина Србија}} | резултат = [[Савезници у Првом светском рату|савезничка]] победа, [[Битка код Доброг Поља|пробој Солунског фронта]] | страна1 = '''[[Савезници у Првом светском рату|Савезници]]:'''<br>{{застава|Краљевина Србија}}<br>{{застава|Руска Империја}}<br>(1915—1917)<br>{{flagcountry|Трећа француска република}} (1915—1918)<br>{{flagcountry|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске}} (1915—1918)<br>{{застава|Краљевина Грчка}}<br>(1916—1918)<br>{{застава|Краљевина Италија}}<br>(1916—1918) | страна2 = '''[[Централне силе]]:'''<br>{{застава|Краљевина Бугарска}}<br>{{застава|Аустроугарска}}<br>{{застава|Немачко царство}}<br>{{застава|Османско царство}} (1916—1918) | заповедник1 = {{зас|Краљевина Србија}} [[Петар Бојовић]]<br>{{зас|Краљевина Србија}} [[Живојин Мишић]]<br>{{зас|Трећа француска република}} [[Луј Франше д’Епере|Франше д’Епере]]<br>{{зас|Трећа француска република}} [[Морис Сарај]]<br>{{зас|Трећа француска република}} Адолф Гијом<br>{{зас|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске}} [[Џорџ Милн]]<br>{{зас|Краљевина Грчка}} Панајотис Данглис | заповедник2 = {{зас|Аустроугарска}} [[Оскар Поћорек]]<br>{{зас|Аустроугарска}} [[Стјепан Саркотић]]<br>{{зас|Краљевина Бугарска}} [[Владимир Вазов]]<br>{{зас|Краљевина Бугарска}} Никола Жеков<br>{{зас|Краљевина Бугарска}} Георги Тодоров<br>{{зас|Немачко царство}} [[Аугуст фон Макензен]]<br>{{зас|Османско царство}} Абдул Керим-паша | јачина1 = '''1916.'''<br>{{зас|Краљевина Србија}}124.000<br>{{зас|Трећа француска република}} 127.000<br>{{зас|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске}} 119.000<br>'''1918.'''<br>{{зас|Краљевина Србија}} 150.000 <br>{{зас|Трећа француска република}} 180.000 <br>{{зас|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске}} 120.000 <br>{{зас|Краљевина Грчка}} 135.000<br>{{зас|Краљевина Италија}} 42.000{{чињеница|date=10. 2015.}} | јачина2 = '''1916.'''<br>350.000<br>'''1918.'''<br>626.000{{чињеница|date=10. 2015.}} }} {{Српска кампања}} '''Солунски фронт''' у [[Први светски рат|Првом светском рату]] је настао као покушај [[Савезници у Првом светском рату|Савезника]] да помогну [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] у јесен [[1915]]. против здруженог напада [[Немачко царство|Немачког царства]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у [[Грчка|Грчкој]] ([[Национална шизма]]). На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од [[албанија|албанске]] обале до реке [[Струма|Струме]], у ком су се међународне савезничке снаге бориле са [[Централне силе|Централним силама]]. Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до [[Битка код Доброг Поља|велике савезничке офанзиве]] 15. септембра [[1918]], која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|српског војничког гробља на Зејтинлику]] у [[Солун]]у и осталим [[Српска војничка гробља|српским војним гробљима]] у данашњој [[Северна Македонија|Северној Македонији]], док су у многим земљама подигнути [[Споменици српским жртвама и борцима у Првом светском рату|споменици борцима]]. Данас се у [[Србија|Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]] 15. септембра на дан [[Битка код Доброг Поља|пробоја Солунског фронта]] обележава као [[Дан српског јединства, слободе и националне заставе]]. == Позадина == {{Посебан чланак|Српска кампања (Први светски рат)}} Аустроугарска је напала Србију у августу [[1914]], али није успела да савлада српски отпор. Након уласка у рат [[Османско царство|Османског царства]] на страни Централних сила, одлучујући фактор је био положај Бугарске. Бугарска је заузимала стратешки важан положај на боку Србије, а њена интервенција на било којој од страна би одлучујуће пореметила равнотежу. Међутим, Бугарска и Србија су водиле два рата у последњих 30 година, први [[1885]]. ([[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]), а други [[1913]]. ([[Други балкански рат]]). Исход последњег је био понижавајући за Бугарску, и постојало је широко мишљење у бугарској влади и народу да је Србија украла земљу која је законито припадала њима. Док су Савезници могли да понуде мале територијалне уступке од Србије и (још увек неутралне) Грчке, обећања Централних сила су била много примамљивија, пошто су оне нудиле већину територија које је Бугарска тражила. Након пораза [[Антанта|Антанте]] [[галипољска кампања|код Галипоља]] и [[Руска Империја|руским]] поразом у [[Горличко-тарновска офанзива|Горлице-Тарновској офанзиви]], које су демонстрирале снагу Централних сила, краљ [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]] је потписао споразум са Немачком и [[21. септембар|21. септембра]] 1915 је започео мобилизацију за рат. == Пад Србије == Током протеклих девет месеци, Србија је покушавала да обнови своје ослабљене армије и побољша стање са залихама. Упркос великим напорима, српска војска је била за само 30.000 људи већа него на почетку рата (око 225.000) и још увек није била добро опремљена. Иако су [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] и [[Трећа француска република|Француска]] говориле о озбиљнијој војној помоћи Србији, ништа није урађено све док већ није било касно. Када је Бугарска започела мобилизацију, Французи и Британци су послали две дивизије да помогну Србији, али су касно стигле у грчки град [[Солун]]. Делимични разлог за ово одлагање су била сукобљена мишљења у грчкој влади о овом рату. Према Србији су кренуле бугарска, немачка и аустроугарска војска, све под командом фелдмаршала [[Аугуст фон Макензен|Макензена]], које су укупно бројале око 500.000 људи. Немци и Аустроугари су започели свој напад [[5. октобар|5. октобра]] масовном артиљеријском припремом, коју су следиле преласци преко река [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Затим је [[11. новембар|11. новембра]] бугарска војска напала из два правца, једним са севера према [[Ниш]]у, а једним са југа према [[Скопље|Скопљу]]. Бугарска војска је била велика и брзо се пробила кроз слабије српске снаге које су покушавале да зауставе њено напредовање. Због бугарског пробоја, позиција Србије је била безнадежна; њена главна војска на северу земље би или била окружена и приморана на предају или би морала да покуша да се повуче. [[Датотека:Serbian retreat WWI.jpg|200п|лево|мини|Српска војска током повлачења преко Албаније]] Војвода [[Радомир Путник|Путник]] је наредио [[албанска голгота|повлачење]] на југ и запад према [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Албанија|Албанији]]. Време је било лоше, као и путеви, а војска је морала да помогне десетинама хиљада цивила који су се повлачили са њом. Укупно је око 125.000 српских војника стигло до обале Јадранског мора, дошли су бродови (на изричиту интервенцију руског цара Николаја Другог Романова) и укрцало се на италијанске, француске и остале савезничке транспортне бродове који су их превезли на бројна грчка острва (већина је отишла на [[Крф]]), пре него што су послани за Солун. Војвода Путник је морао бити ношен током целог повлачења и умро је мало више од годину дана након тога у болници у Француској.(Умро у [[Ница|Ници]] 1917. године) Француске и британске дивизије су кренула на север од Солуна крајем новембра под командом француског генерала [[Морис Сарај|Мориса Сараја]]. Међутим, британским дивизијама је наређено из Лондона да не прелазе грчку границу, тако да су Французи сами кренули према реци [[Вардар]]. Њихово напредовање је била ограничена помоћ одступајућој српској војсци, пошто је бугарска војска морала да сконцентрише веће снаге на јужном крилу да би се носила са овом претњом. До половине децембра, генерал Сарај је закључио да је повлачење неопходно због одлучних бугарских напада на његово положаје. Ово је била скоро потпуна победа за Централне силе. Железница од [[Берлин]]а до [[Истанбул]]а је коначно отворена, и, као резултат, Немачка је била у могућности да помогне свом слабијем савезнику, Османском царству. Једини недостатак победи је било повлачење српске војске, која је остала организована и била је спремна за борбу након само шест месеци. == Рововски рат == На солунском фронту успостављене су линије ровова. Због каменитог терена унутрашњи нагиби ровова и склоништа облагани су џаковима пуњеним песком и земљом.<ref>Генерал-пуковник Никола Гашевић, Војна Енциклопедија, Друго Издање, Том 6.Београд 1973. Наулох-Подводни, стр.223.</ref> == Успостављање Солунског фронта 1916 == [[Датотека:Solunski front 16-8-1916.jpg|мини|Ситуација на централном делу фронта 16. августа 1916. где је била и српска армија|лево]] [[Датотека:Solunski front ofanziva 1916.jpg|мини|Офанзива савезничке војске у јесен 1916. Након завршетка офанзиве линија је остала иста све до пробоја солунског фронта 1918. и [[Солунско примирје|капитулације Бугарске]]]] [[Датотека:A la frontière serbo-grecque (novembre 1916) - Krusograd - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR076789.jpg|thumb|Кретање артиљеријске запреге по каљавим путевима]] [[Датотека:A French Battalion preparing to march after a bivouac., Bestanddeelnr 158-2195.jpg|thumb|Француске јединице марширају ка фронту]] Аустроугарска војска је напала Црну Гору, савезника Србије, и до [[25. јануар]]а мала црногорска војска се предала. Аустроугарска је наставила своје напредовање дуж јадранске обале, напавши Албанију која је била под контролом [[Италија|Италије]]. До краја зиме, мала италијанска војска је била истерана из скоро целе земље. У овом тренутку, са изгубљеним ратом на [[Балканско полуострво|Балкану]], британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке, али је француска влада протестовала. Пошто су француске дивизије остале, остале су и британске, али са нескривеним незадовољством. Савезничке армије су се утврдиле око Солуна, који је постао велики утврђени камп. Српска војска (сада под командом генерала [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]), након одмора и опоравка на [[Крф]]у, је француским бродовима пребачена на Солунски фронт. У међувремену се политичка ситуација у Грчкој заоштрила. Званично, Грчка је била неутрална, али је краљ [[Константин I Грчки|Константин -{I}-]] био пронемачки опредељен, док је премијер [[Елефтериос Венизелос]] био за Француску. Грчка је у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила; коначно, након Венизелосове оставке, ројалистичка влада ју је званично осудила, али се није стварно супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. Немци, који су покушавали да придобију Грчку на своју страну, су били опрезни да не пређу грчку границу. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише и грчка влада се повиновала том захтеву. Међутим, ова акција је још више натерала грчку владу да се иде према придруживању Централним силама. [[Датотека:Srpski voen kamp.jpg|мини|десно|Војни камп Српске војске 2. августа 1916. године]] Са поузданим сазнањем да ће се [[Румунија]] придружити Савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску. Немци, уз помоћ обавештења која су добили од грчких присталица, су сачинили план за свој изненадни напад. Немачка офанзива је покренута [[17. август]]а, три дана пре него што је било предвиђено да почне француска офанзива. Заправо, ово је била бугарска офанзива, пошто је аустроугарска војска била у Албанији, а само једна немачка дивизија је била на грчкој граници. Напад је у почетку, захваљујући изненађењу, постигао известан успех, али су српске снаге заузеле одбрамбене линије након две недеље. Зауставивши бугарску офанзиву, српска војска је извела контранапад [[14. септембар|14. септембра]]. Терен је био тежак и Бугари су се бранили, али је српска војска полако напредовала. О бици за Битољ, Арчибалд Рајс који је посматрао битку записао је: „Ја сам на једној осматрачници поред војводе, који управља битком. Преда мном се протеже таласасто земљиште битољске долине. На дну се одвијају на плавичастој планини минарета и куле… Иза нас привезана су два балона, па се полако окрећу на ветру. Авиони француско-српски пролећу испод нас да извиде непријатељске положаје. Непријатељске војске које су испред нас састоје се од Бугара и два пука Немаца… Артиљерија српско-француска сипа гранате без прекида. Са моје осматрачнице јасно распознајем грдне рупчаге које су изровале огромне гранате. Земља је добила неки изглед предела на Месецу.”<ref>Блиц, Велике српске војсковође, стр. 51</ref> Спори напредак српских снага се наставио кроз октобар и у новембру, иако се време погоршало и снег почео да пада на планинама. Немци су послали још две дивизије да помогну бугарској војсци, али су француске и српске војске [[19. новембар|19. новембра]] заузеле [[Битољ]]. Губици у овој кампањи су били најмање 50.000 војника са савезничке стране и вероватно више од 60.000 убијених и заробљених Бугара и Немаца. Фронт је напредовао око 40 -{km}-. У борбама током 1916. 32.880 српских војника и 1.209 официра је избачено из строја, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Међутим, бугарско напредовање у грчку Источну Македонију је изазвало још једну унутрашњу грчку кризу. Влада је наредила својим војницима у том подручју (демобилизованом 4. корпусу) да не пружа отпор, и упркос повременим локалном отпору који је пружило неколико официра, већина корпуса са својим командантима је било приморана на предају немачким снагама и остатак рата је провео у заробљеништву у немачком граду [[Герлиц]]. Предаја тешко стечених новоосвојених територија омраженим Бугарима без отпора је виђена од стране многих официра Венизелосове војске као последња кап. Уз активну помоћ савезничких власти, они су извели пуч којим су осигурали Солун и већи део Македоније за Венизелоса (види [[Покрет за националну одбрану]]). Од тог тренутка Грчка је имала две владе, званичну ројалистичку у [[Атина|Атини]], која је задржала своју неутралност упркос растућем савезничком притиску, и револуционарну Венизелову владу у Солуну, која је одмах ушла у рат на страни Антанте. У исто време, Италија је разместила још војника у Албанији и ове нове трупе су успеле да присиле аустријски корпус на повлачење кроз планинске пределе јужно од језера Острово. [[Датотека:Bg ataka okolo monastir.JPG|thumb|Бугарски напад у околини Манастира]] == Снаге Антанте на Солунском фронту == [[Датотека:Entente on the Balkans.jpg|мини|Солунски фронт сачињавале су мешане народности: војник из Индокине, Француз, Сенегалац, Енглез, Рус, Италијан, Србин, Грк и Индијац]] [[Датотека:A view on the Serbian trenches, Bestanddeelnr 158-0125.jpg|thumb|Српски ров на Солунском фронту|лево]] [[Датотека:A la frontière serbo-grecque (novembre 1916) - Veleselo - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR076769.jpg|thumb|Француски војници у нападу]] Солунске експедиционе снаге су се састојале од контингената из четири „велике силе” [[Антанта|Антанте]] ([[Француска]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Италија]] и [[Русија]]) и [[Србија|Србије]]. Французи су командовали Источном армијом (Armee de l'Orient), која је формално конституисана 12. октобра 1915. под командом генерала [[Морис Сарај|Мориса Сараја]], и састојала се од десет француских, италијанских и руских дивизија, груписаних у три „дивизијске групе” које су имале статус [[корпус]]а, као и осам српских [[дивизија]]. Сарај је 22. децембра 1917. замењен генералом [[Адолф Гијома|Адолфом Гијомом]], који је објединио и британску Солунску и Грчку армију у јединствену [[Савезничка источна армија|Савезничку источну армију]] (Armees alliees de l'Orient), која је заузела положаје у седам сектора дуж југоисточне [[Албанија|Албаније]] и [[Егејска Македонија|грчке Македоније]]. У јуну 1918. [[Луј Франше д’Епере]] је наследио Гијомa, који је под својом командом имао 620.000 људи. Британска Солунска армија је формирана 4. новембра 1915. године под командом генерала, сер [[Чарл Монроа|Чарлс Монроа]], а од 9. маја 1916. Под командом генерал-пуковника (касније генерала) [[Џорџа Милн]]еа. Шест пешадијских дивизија је распоређено у 12. корпус (22, 26. и 60. див.) и 16. корпус (10, 27. и 28. див.), уз стално премештање дивизија из једног у други корпус. Британска пешадијска дивизија у [[Егејска Македонија|Македонији]] је бројала 16.000 људи, и била је састављена од три пешадијске [[бригада|бригаде]] (свака са четири, три од 1918, пешадијска батаљона од 800 људи, подељених на четири стрељачке чете; [[батерија (војска)|батерије]] рововских минобацача, митраљеске чете и коморе муниције малих калибара); дивизијске бициклистичке чете (до 1917); четири артиљеријске пољске бригаде (у којима је било од три до шест [[батерија (војска)|батерија]]) и муницијске коморе; дивизијске артиљеријске муницијске коморе; од једне до три инжињеријске чете; чете везе; пионирског (радног) батаљона; три чете тешких митраљеза (1918); три медицинске пољске амбуланте (батаљона); покретног ветеринарског одељења; позадинске чете и корпусне коморе (четири чете). Француски контингент, којим је командовао [[генерал Кордоније]] (од фебруара 1917. генерал [[Пол Франсоа Гросети]], а од јануара 1918. генерал [[Пол Проспер Анри]]), у октобру 1915. се састојао од пет пешадијских дивизија (57, 76, 122, 156. и 158) и коњичке бригаде, касније су му придружене три колонијалне дивизије — 17. (фебруар 1916), 16. (децембар 1916) и 11. (јануар 1917). Француска пешадијска дивизија је имала 16.000 људи у три пешадијска [[пук]]а, сваки са три батаљона од четири чете; коњички „ескадрон” (чета); пук пољске артиљерије са три батаљона од три [[бригада|батерије]]; инжињеријску чету; комору и медицинску пољску амбуланту. Колонијална пешадијска дивизија у којој су били Французи, добровољци за прекоморску службу, задржала је организацију од пре 1915. године, и имала је четири пешадијска пука у две пешадијске бригаде. Коњичка бригада под командом бригадира [[Зуено Гамбета|Зуено-Гамбете]] је имала 1. и 4. пук Афричких ловаца (Chasseurs d!Afrique), северноафричка европска коњица; шест ескадрона мароканских Спахија (Спахи), северноафричка домородачка коњица и вод оклопних кола. Италијанска 35. пешадијска дивизија ([[генерал-пуковник Момбели]]) је дошла у [[Солун]] 11. августа 1916. године. У почетку је била организована као и остале италијанске дивизије са две пешадијске бригаде првог позива ([[Каљари]] и [[Сицилија]]), свака је имала по два пешадијска пука са три [[батаљон]]а; извиђачку јединицу (Esploratori) јачине 94 човека; ударну (Arditi) јединицу; митраљеско одељење; пук пољске артиљерије (пет батерија); инжињеријски батаљон (три чете); чету за снабдевање и медицинску чету. Касније су дивизији придодате и друге јединице укључујући и територијалну милицију трећег позива — Ивреа пешадијску бригаду, чиме се њена бројност попела на 30.000 људи и тако ефективно постала корпус. [[Датотека:Cherna Serbian Troops IWW.jpg|thumb|Српске трупе у борбама на Црној Реци 1916.]] У јуну 1916. године генерал [[М. К. Дитрихс]] стиже у Солун са 2. и 4. руском пешадијском бригадом, којој се касније придружују 1. и 3. и спајају у јулу 1917. године у [[Друга посебна дивизија|Другу посебну дивизију]] јачине 18.000 људи.<ref>[https://www.aleksinac.net/lat/ostalo/zaboravljeni-junaci-solunskog-fronta.html Заборављени јунаци Солунског фронта]</ref> Руска бригада се састојала од два пука специјалне намене (сваки са четири батаљона и митраљеском четом) оформљене за прекоморску службу; 1. бригада је имала батаљон са 1.300 босанских добровољаца. Руси су скоро све време били на фронту, али су били деморалисани абдикацијом [[николај II Александрович|цара Николаја II]], марта 1917. године, и када је генерал Тарановски преузео команду у новембру 1917. године, дивизија је била „неупотребљива” због комунистичке агитације. У јануару 1918. ове јединице су биле разоружане и интерниране. [[Датотека:158 1 abris serbes Monastir.jpg|thumb|Српска земуница код Монастира]] Реорганизација српске војске завршена је 26. априла 1916. године. Пређашњих 13 пешадијских дивизија формирало је 6 нових дивизија са старим називима. По новој формацији, српска војска се састојала од три армије, а свака армија од по две дивизије. Врховни командант ових јединица био је престолонаследник [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], док је начелник Штаба Врховне команде био [[Петар Бојовић]]. Првом армијом (у чијем саставу су биле Шумадијска и Тимочка дивизија) је командовао пуковник (потоњи генерал) [[Милош Васић]]. Другом армијом (коју су чиниле Шумадијска и Тимочка дивизија) командовао је војвода [[Степа Степановић]], док је трећом армијом (коју су чиниле Дринска и Дунавска дивизија) командовао је генерал [[Павле Јуришић Штурм]]. Под врховном командом налазила се и Коњичка дивизија, као и самосталне јединице ван армијског састава. Српска војска на Солунском фронту се састојала од 147.000 људи, од којих је у борбеним јединицама било 124.000 војника и старешина. Три до четири линије ровова имали су српски положаји на Солунском фронту. Растојање између српских и бугарских положаја је било од 40 метара до 350 метара. [[Датотека:Vrhovna komanda.jpg|thumb|Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану]] [[Датотека:Battle of Kaymakchalan (painting, Oton Iveković).jpg|thumb|Борбе на Кајмакчалану 1916.]] [[Датотека:Narodni muzej Kraljevo - Stjepan Kolesnikov posle Kajmakčalana, ulje na platnu 1925. godina.jpg|thumb|Бојно поље на Кајмакчалану после битке]] == 1917 == [[Датотека:M 110 4a serbes au repos dans la tranchée, Vardar.jpg|thumb|Српски ровови на Солунском фронту]] [[Датотека:Bataille du 19 mars 1917 au nord de Monastir - Monastir (anciennement) ; Bitola (actuellement) (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR094999.jpg|thumb|Француска војска у бици за Монастир]] До пролећа те године, војска генерала Сараја је била појачана до те тачке да је бројала 22 дивизије: 6 француских, 6. српских, 7 британских, 1 италијанску, 1 грчку и две руске бригаде. Још две грчке дивизије су основане. Офанзива је планирана за крај априла, али почетни напад није успео уз велике губитке, и офанзива је обустављена [[21. мај]]а. Потом су Савезници, желећи да изврше још већи притисак на Атину, окупирали [[Тесалија|Тесалију]], из које се повукла ројалистичка грчка војска, и [[Коринтски земљоуз]], практично поделивши земљу на два дела. Даљи дипломатски притисак је резултовао абдикацијом грчког краља ([[14. јун]]а) и уједињењем земље под премијером Венизелосом. Нова влада је одмах објавила рат Централним силама и почела да ствара нову војску. Упркос овом повољном исходу, нови премијер Француске [[Жорж Клемансо]] је у новембру опозвао са дужности генерала Сараја и уместо њега поставио више дипломатског француског генерала [[Адолф Гијом|Адолфа Гијомa]]. [[Датотека:Serbian artillery in action, Bestanddeelnr 158-0702.jpg|thumb|Српска артиљерија на Солунском фронту]] == 1918 == [[Датотека:Proboj Solunskog fronta 15-17 septembar 1918.jpg|мини|200п|Пробој Солунског фронта 15-17. септембар 1918 ([[Битка код Доброг Поља|Битка код Доброг поља]])]] [[Датотека:A la frontière serbo-grecque (novembre 1916) - Veleselo - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR076770.jpg|thumb|Српско-француска војска у нападу]] У мају, грчке снаге су напале и заузеле јаке бугарске положаје код [[Скра-ди-Леген]]а, што је прва велика грчка акција у рату на страни Савезника. Међутим, пошто је немачка офанзива претила Француској, генерал Гијом је позван у [[Париз]], а заменио га је генерал [[Луј Франше д’Епере|Франше д’Епере]]. [[Датотека:Salonika front.jpg|мини|десно|200п|Споменик на Солунском фронту]] Иако је Франше д’Епере тражио напад на бугарску војску, француска влада је одбила да дозволи офанзиву све док се остале владе не сложе. Генерал Гијом, пошто више није био неопходан у Француској, је путовао из [[Лондон]]а у [[Рим]], покушавајући да добије сагласност за напад. Споразум је постигнут у септембру и Франше д’Епереу је дозвољено да покрене своју велику офанзиву. Савезничке снаге, које су сада биле врло велике, не само да су имале грчку војску на њиховој страни, већ су имали 6.000 људи из [[Чешка легија|Чешке легије]], који су били евакуисани из Русије након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] и који су били спремни да се боре против омражене Аустроугарске. Међутим, и Бугарска је такође повећала бројност своје војске током [[1917]]. и у погледу укупног броја војника, две стране су биле приближно једнаке (291 савезнички батаљон против 300 бугарских батаљона, плус још 10 немачких батаљона). Али у погледу морала две стране су биле потпуно различите. Савезници су били уверени у своју предстојећу победу, док су бугарски војници могли да виде да је рат изгубљен — Османско царство је било пред колапсом, влада Аустроугарске је била у хаосу, а моћна немачка војска је поражена на [[Западни фронт (Први светски рат)|Западном фронту]]. Бугарски војници нису били вољни да се боре и погину за изгубљену ствар. [[Битка код Доброг Поља]] је започела артиљеријским бомбардовањем непријатељских положаја [[14. септембар|14. септембра]]. Шифра за почетак артиљеријског бомбардовања била је „Шаљите једног официра и осам војника”, што је значило да артиљеријска припрема треба да почне 1. септембра по Јулијанском календару у 8 часова, а да пешадијски напад треба да почне сутра у 5:30. Артиљеријско бомбардовање трајало је 21 час и 30 минута, а вршено је из 2.096 артиљеријских оруђа, од тога 576 на српском делу фронта. Артиљерија је почела у раним јутарњим часовима по плану, иако је била магла, али се разданило у 6:16.<ref>Одбрана 339, стр. 29, 30</ref> С обзиром на тешко земљиште, солидно фортификацијско увтрђење непријатељевих положаја, жичане препреке, и сразмерно слабу артиљерију, а имајући у виду и потребу да се постигне изненађење, одређено је да артиљерија траје цео један дан, а тајала је 21 ипо час. Код Шумадијске дивизије артиљерија је била подељена у пет фаза. У првој 14. септембра од 8 часова до 13 часова, артиљерија је отварала бреше у првој линији непријатељевог положаја и изводила нека друга рушења (осматрачница, заклона)у другој фази од 13 часова до 13 часова и 20 минута тучени су објекти измеђ прве и друге линије првог положаја, у трећој од 13 часова и 20 минута до 18 часова отваране су бреше у препрекама на другој линији непријатељевих ровова, док су брдске батерије дејствовале на прву линију ровова и ометале непријатеља да изводи оправке, у четвртој фази од 19 часова 14. септембра до 3 часа 15. септембра све су батерије изводиле узнемиравајућа гађања, али само са половином оруђа ради одмарања оруђа и послуге у петој фази од 3 часа до 5 часа и 30 минута поновљена је ватра из свих оруђа на циљеве из прве фазе уз неуочљиво појачање како се непријатељу неби скренула пажња на почетак напада.<ref>Никола Гажевић,Војна енциклопедија Друго издање, Том 1, Абадан-Брчко, Београд 1970.стр.253.</ref> У 5 и 30 часова завладала је после артиљеријске припреме тишина на целом фронту коју је прекинуо звук сигналне пиштаљке за напад. Пошто је артиљеријска припрема била успешна први ешалон српске и француске пешадије је крећући се преко терена налик месечевој површини пуног кратера од граната и преораног терна лако заузео предње бугарске линије. Потом је кренуо други ешалон тј Југословенска дивизија и Тимочка дивизија.<ref>Бранко Богдановић, Саша Ружесковић, Србија и Срби у Првом светском рату 1917 1918, стр.28</ref> Немци и Бугари су поред ровова на Солунском фронту правили бункере у стенама где би држали артиљерију и митраљезе. Следећег дана, Французи и Срби су напали и извршили своје циљеве, неке бугарске јединице су почеле да се предају без борбе. Арчибалд Рајс је дао опис бугарских положаја: „Коље и бодљикава жица су попадали и измешали се… Бугарски заклони су прави тунели, у облику полумесеца, подупрти балванима и издубљени у стени. Колибе су од бетона.”<ref>Силвија Ђурић,Видосав Стевановић, Голгота и васкрс Србије 1915—1918, стр. 729</ref> Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих својих линија и бугарски командант је наредио повлачење. Савезнички авиони су бомбардовали одступајуће бугарске војнике и повлачење је постало бекство. Бугарска је капитулирала [[30. септембар|30. септембра]] 1918. са [[Солунско примирје|Солунским примирјем]] и на тај начин је она избачена из рата. Краљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касније. У овом тренутку британска војска је скренула источно према европском делу Османског царства, док су српске и француске снаге наставиле на север. Уз британску војску близу Истанбула и без значајнијих турских снага да је зауставе, турска влада је затражила примирје [[26. октобар|26. октобра]] ([[Енвер-паша]] и његови сарадници су неколико дана раније побегли у [[Берлин]]). Српске и француске снаге су ослободиле Србију и савладале неколико слабих немачких дивизија које су покушале да зауставе њихова напредовања. [[Београд]] је ослобођен [[1. новембар|1. новембра]], а [[10. новембар|10. новембра]] Франше д’Епереова војска је прешла Дунав и спремала се да уђе у средиште Мађарске када се рат коначно завршио. Гроф [[Ђула Карољ]], који је предводио револуционарну мађарску владу, је дошао у Београд и затражио примирје. == Занимљивости == Француски филм Капетан Конан из 1996. приказује борбе француске војске с бугарском на Солунском фронту.{{чињеница|date=11. 2022.}} == Галерија == <gallery> Датотека:Serbian soldier Macedonian front uniform.jpg|thumb|Униформа српске војске на Солунском фронту од 1916 до 1918 Датотека:Serbian solider looking to Kaymakcalan massif from Gornji Požar (Macedonian front).jpg|Српски официр гледа на масив Кајмакчалана Датотека:Cerna, Iven (mai 1917) Col de Garavan Le général Têtard.jpg|thumb|Александар Карађорђевић током Битољ Датотека:Serbian troops in trench with 8mm M.1907-15.jpg|thumb|Српски војници у рову на Солунском фронту, услед каменитог терена, војници су морали да стављају камење испред рова због тешкоће при копању Датотека:Rovovi, Makedonski front.jpg|Ровови на Солунском фронту Датотека:Serbian Adriana helmet.jpg|thumb|Адријана шлем Српске војске са грбом Краљевин Србије Датотека:Star Dojran - Bulgarian trenches 2.jpg|thumb|Остатак бугарског рова из времена Солунског фронта Датотека:Motoring in the Balkans. Serbian artilleryhorses lend their help., Bestanddeelnr 158-0123.jpg|thumb|Сцена са солунског фронта Датотека:Serbian front line trench (Reeve 039884), National Museum of Health and Medicine (3297980969).jpg|thumb|Српски ров на малој удаљености од бугарског, мрежа изнад рова постављена ради спречавања убацивања граната Датотека:A la frontière serbo-grecque (octobre 1916) - Petka (anciennement) ; Agia Paraskevi (actuellement) (environs) ; Dragos (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR070470.jpg|thumb|Ровови на Солунском фронту Датотека:Vallée de la Cerna (6 novembre 1916) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR070719.jpg|thumb|Јуриш на Солунском фронту Датотека:A la frontière serbo-grecque (novembre 1916) - Veleselo - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR076769.jpg|thumb|Ровови на српско грчкој граници Датотека:Vallée de la Cerna (6 novembre 1916) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR070716.jpg|thumb|Ровови на Солунском фронту од камена Датотека:L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Monastir (anciennement) ; Bitola (actuellement) (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR095023.jpg|thumb|L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Француски војници у рововима близу Монастира и Битоља Датотека:Cabinet of Živojin Mišić.jpg|Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту Датотека:LPDF 69 3 nos chasseurs au travail pour les tranchées.jpg|thumb|Ровови на Солунском фронту Датотека:Dans la boucle de la Cerna (mars 1917) - Petalino (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR095381.jpg|thumb|Српска артиљерија Датотека:Cerna, Iven (mai 1917) Col de Garavan Le général Têtard.jpg|Регент Александар са француским официрима посматра битку са осматрачнице Датотека:Bulgarian major Ivanov with white flag surrendering to Serbian 7th Danube ragiment.jpg|thumb|Бугарски мајор Иванов предаје се српској војсци у околини Куманова, током пробоја Солунског фронта Датотека:Стање на Солунском фронту 25. јуна 1918.jpg|Стање на Солунском фронту 25. јуна 1918. Датотека:Veljko Stanojević 1976 Yugoslavia stamp.jpg|Маркица са приказом пробоја Солунског фронта </gallery> == Референце == {{референце|}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * {{Cite book| ref=harv| last= Опачић, Петар; Драшковић, Александар| first =| last2=Ратковић, Борислав| first2 =| title =У биткама код Београда 1915, Мојковца, Кајмакчалана и Доброг Поља [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 7| url =https://pravoslavnarec.com/proizvod/znamenite-bitke-i-bojevi-srpske-i-crnogorske-vojske/|year=1998| publisher =Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод|isbn=86-335-0038-8|pages=630}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Србија, Солунски фронт и уједињење 1918.|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/v-kolo/srbija-solunski-front-ujedinjenje/|year=2018|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1413-8|pages=769}} * {{cite journal |last1=Зорић|first1=Мирјана |last2= |first2= |title=Солунска офанзива 1918.|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/191/Specijalni%20prilog%20191.pdf|journal=Магазин „Одбрана” |date=15. септембар 2018. |volume=Специјални прилог бр. 191 |pages=1 – 32}} * {{Cite book | ref= harv|last=Гојковић|first=Игор|title=Битка на Кајмакчалану: септембар 1916. године|url=https://www.knjizara.com/Bitka-na-Kajmakcalanu-septembar-1916-godine-Igor-Gojkovic-164839|year=2022|publisher=Београд: Медија центар "Одбрана"|isbn=978-335-0803-|pages=252}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Солунски фронт - Зејтинлик|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/iv-kolo/solunski-front-zejtinlik/|year=2017|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1228-8|pages=282}} * {{Cite book|ref=harv|last=Стевановић|first=Александар|title=Јунаци Солунског фронта|url=https://algoritam.rs/prodavnica/junaci-solunskog-fronta/|year=2018|publisher=Београд: Алгоритам и Балканија|isbn=978-86-7662-172-9|pages=256|access-date=13. 02. 2024|archive-date=13. 02. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240213200139/https://algoritam.rs/prodavnica/junaci-solunskog-fronta/|url-status=}} * {{Cite book | ref= harv|last=Живуловић|first=Жика Серафим|title=Напред у отаџбину: пробој Солунског фронта|url=https://www.knjizara.com/Napred-u-otadzbinu-proboj-Solunskog-fronta-Zika-Zivulovic-155140|year=2017|publisher= Београд: Интерпрес|isbn=978-86-7561-183-7|pages=322}} * {{Cite book | ref= harv|last=Живојиновић|first=Драгољуб|title=Невољни ратници: Велике силе и Солунски фронт (1914—1918)|url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/nevoljni-ratnici-velike-sile-i-solunski-front |year=2010|publisher=Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-17-16946-4|pages=349}} * {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Продор на Балкан и Србија 1908—1918|url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/prodor-na-balkan-i-srbija-1908 |year=2011|publisher=Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-171-7001-9|pages=707}} * {{Cite book | ref= harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Србија у Првом светском рату|url=https://www.slglasnik.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83 |year=2018|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-1805-9|pages=560}} * {{Cite book | ref= harv|last=Група аутора; Уредници: Рудић, Срђан и Милкић, Миљан|first= |title=Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе (Зборник радова)|url=https://books.google.rs/books?id=bKhPDQAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=srbi+na+krfu+1998&hl=sr&newbks=1&newbks_redir=1&sa=X&ved=2ahUKEwikur7g_KiEAxVdcPEDHd7zBRkQ6AF6BAgIEAI|year=2015|publisher=Београд: Историјски институт, Институт за стратегијска истраживања и Министарство одбране|isbn=978-86-7743-111-2|pages=549}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Од Београда до Крфа|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/ii-kolo/od-beograda-krfa/|year=2015|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1046-8|pages=432}} * {{cite journal |last1=Милкић|first1=Миљан |last2= |first2= |title=Српска војска на Крфу - На острву спаса|url=https://www.academia.edu/27010263/Srpska_vojska_na_Krfu|journal=Магазин „Одбрана” |date=15. јул 2016 |volume=Специјални прилог бр. 148 |pages=1 – 32}} * {{cite journal |last1=Зорић|first1=Мирјана|last2= |first2= |title=Сведочанства с Крфа и Солунског фронта|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/186/Odbrana%20303%20-%20Specijalni%20prilog%20186%20-%20Svedocanstva%20s%20Krfa%20i%20Solunskog%20fronta.pdf|journal=Магазин „Одбрана” |date=1. мај 2018 |volume=Специјални прилог бр. 186 |pages=1 – 32}} * {{Cite book | ref= harv|last=Поповић|first=Жељко|title=Крф: острво васкрсења Србије|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/krf-ostrvo-vaskrsenja-srbije/|year=2020|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1594-4|pages=510}} * {{cite journal |last1=Николић|first1=Снежана |last2= |first2= |title=У недрима Бизерте|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/138/Odbrana-250-Spec%20prilog%20138.pdf|journal=Магазин „Одбрана” |date=15. фебруар 2016 |volume=Специјални прилог бр. 138 |pages=1 – 32}} * {{Cite book | ref= harv|last=Пејчић |first=Предраг|title=Српска војска у Бизерти|url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/srpska-vojska-u-bizerti?manufacturer_id=2429|year=2008|publisher=Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-17-15333-3|pages=196}} * {{Cite book | ref= harv|last=Недок|first=Александар С. |title=Српски војни санитет (од Цера до Целовца, јул 1914 - јун 1919)|url= https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/ix-kolo/srpski-vojni-sanitet-od-cera-jelovca-jul-1914-jun-1919/|year=2022|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1995-9|pages=273}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1914—1915, Књ. 2| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-052-7|pages=644}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија; Перић, Раша| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1915—1918, Књ. 3| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-053-4|pages=777}} * {{Cite book|ref = harv|last= Стојанчевић|first = Владимир|authorlink = Владимир Стојанчевић|title = Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године|year=1988|location = Лесковац|publisher = Народни музеј|url = https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref = harv|last = Радојевић|first = Мира|authorlink = Мира Радојевић|last2=Димић|first2 = Љубодраг|authorlink2 = Љубодраг Димић|title = Србија у Великом рату 1914—1918: Кратка историја|year=2014|location = Београд|publisher = Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}} * {{Cite book|ref=harv|last=Опачић |first = Петар |authorlink = |others = |editor = |others = |title = Солунски фронт 1918. |origdate = |origyear = |origmonth = |url = |format = |accessyear = |accessmonth = |edition = |date = | year = 2004|publisher = Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Гамбит |location = [[Београд]] |language = |isbn=978-86-7624-021-0|doi = |chapter = Српска војска на Солунском фронту 1916—1918 |chapterurl = }} * {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first = Никола Б.|authorlink = Никола Б. Поповић|title = Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year=2000|url = |publisher = Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location = Нови Сад|id=}} {{крај референци}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=-iNhzrkAXrw Солунски фронт и српска победа 1918. године (Центар задруштвену стабилност — Званични јутјуб канал)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/410342/Србија/Давидовићу-и-Карађорђеве-звезде-и-Легија-части Давидовићу и Карађорђева звезда и Легија части (Политика, Олга Јанковић, 31. август 2018.)] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/109/spec%20prilog%20109.pdf Пешадија у Великом рату], Ранко Мачкић и Срећко Кузмановић, магазин Одбрана, специјални прилог бр. 109, 1. септембар 2014. * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/186/Odbrana%20303%20-%20Specijalni%20prilog%20186%20-%20Svedocanstva%20s%20Krfa%20i%20Solunskog%20fronta.pdf Сведочанства с Крфа и Солунског фронта], Др Мирјана Зорић, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 186, 1. мај 2018. * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/191/Specijalni%20prilog%20191.pdf Солунска офанзива 1918.], Др Мирјана Зорић, магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 191, 1. и 15. септембар 2018. * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278025-Na-vecnoj-strazi „Јунаци Кајмакчалана”], Новица Пешић, ''Вечерње новости'', фељтон, 10 наставака, 26. септембар — 5. октобар 2006. * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=644 „1918. Лет солунских соколова”]{{Мртва веза}}, Љубомир Тешић, ''Вечерње новости'', фељтон, 27. септембар — 7. октобар 2008. * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=656 „Полемике о Солунском фронту”]{{Мртва веза}}, ''Вечерње новости'', фељтон, 5. — 27. децембар 2008. * [https://www.youtube.com/watch?v=MtkeWfxJjG0 Трибина „Српске победе 1918. године — Солунски фронт”] * [https://www.novosti.rs/drustvo/vesti/1159162/susret-istorijom-slom-nemaca-samo-45-dana-solunski-front-bio-jedna-raskrsnica-srpskog-naroda СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ — СЛОМ НЕМАЦА ЗА САМО 45 ДАНА: Солунски фронт био једна од раскрсница српског народа („Вечерње новости”, 2. октобар 2022)] {{Први светски рат}} {{Подножје|Историја}} [[Категорија:Солунски фронт| ]] 8ji0a731sbwj6j8y2awusaecauvhsye 0 128365 30098917 30007943 2025-06-27T17:55:12Z Konduras 231481 30098917 wikitext text/x-wiki {{Географија државе |мапа = Bk-map.png |опис_слике = Карта Босне и Херцеговине |континент = [[Европа]] |регион = [[Јужна Европа]] |површина поредак = |површина = 51.209,2 |копно = 99,98 |вода = 0,02 |обала = |границе = [[Црна Гора]]<br />[[Хрватска]]<br />[[Србија]] |највиша тачка = [[Маглић (планина)|Маглић]]<br />2.386 -{m}- |најнижа тачка = [[Јадранско море]]<br />0 -{m}- |најдужа река = [[Дрина]]<br />346 -{km}- |највеће језеро = [[Бушко Блато]]<br />56,7 -{km²}- |latd = 44 | latm = | lats = | latNS = N |longd = 18 | longm = | longs = | longEW = E }} [[Датотека:Bosnia and Herzegovina topographic map-sr.svg|240px|мини]] [[Датотека:Bih regions04.png|мини|240п|Географска граница регија Босне и Херцеговине у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.<ref>http://img684.imageshack.us/img684/953/geografskeregije.jpg</ref>]] '''[[Босна и Херцеговина]]''' је смештена на југоистоку [[Европа|Европе]], у западном делу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Укупна површина земље је 51.129 -{km}-². Граничи 932 -{km}- с [[Хрватска|Хрватском]] на северу, северозападу и југу, 312 -{km}- са [[Србија|Србијом]] на истоку и североистоку, и 215 -{km}- са [[Црна Гора|Црном Гором]] на истоку и југоистоку. На југу Босне и Херцеговине, општина [[Општина Неум|Неум]] излази на [[Јадранско море]] у дужини од 20 -{km}-. Границе Босне и Херцеговине у главном чине реке [[Дрина]], [[Сава]], и [[Уна]]. Босна и Херцеговина се састоји од две географске и историјске целине: већег босанског дела на северу (око 42.000 -{km²}-) и мањег херцеговачког на југу. Босна је махом планинска земља, а исто се односи и на [[Херцеговина|Херцеговину]], са том разликом да је реч о различитим карактерима тла. На северу се планинско подручје спушта у лагано-брежуљкасто подручје [[Посавина|Посавине]], односне даље претвара у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Динарски делови Босне простиру се од запада ка истоку. Херцеговину чине планинска (висока) и јадранска (ниска) Херцеговина, која ужим појасом између [[Неум]]а и полуострва [[Клек (полуострво)|Клек]] избија и на [[Јадранско море]]. Значајна су и поља, односно заравни, које се пружају дуж највећих босанских река ([[Уна]], [[Врбас (ријека)|Врбас]], [[Босна (река)|Босна]], [[Дрина]]), од југа ка северу, односно у случају [[Неретва|Неретве]] од севера ка југу. 13,60% површине Босне и Херцеговине је плодна земља а 2,96% земље се употребљава за [[Пољопривреда|пољопривреду]], док 83,44% земље је за остало. Неки природни ресурси Босне и Херцеговине су [[угаљ]], [[гвожђе|железо]], [[боксит]], [[манган]], [[дрво]], [[бакар]], [[хром]], [[цинк]], и [[хидропотенцијал]]. Највиши врх Босне и Херцеговине је планина [[Маглић (планина)|Маглић]] (2.386 -{m}-), док најнижи део земље је поред мора. Ретки [[земљотрес]]и су једина озбиљна природна опасност у Босни и Херцеговини. Међу најважнијих проблема са природом су загађеност ваздуха из фабрика и крчење [[шума]]. [[Клима]] Босне и Херцеговине је [[Умерено континентална клима|умерено континентална]] са топлим [[лето|летима]] и хладним [[зима]]ма. Подручја са великом надморском висином имају кратка хладна лета и дуге жестоке зиме. Приморје земље има благе кишовите зиме. Главни град земље је [[Сарајево]] (пола милиона становника), а од већих градова се могу издвојити: [[Бања Лука]], [[Тузла]], [[Мостар]], [[Зеница (град)|Зеница]], [[Бихаћ]], [[Приједор]], [[Брчко]], [[Травник]], [[Требиње]] и [[Ливно]]. == Геолошки састав == Еруптивне творевине Босне разноврсне су по старости и саставу. [[Палеозоик|Палеозојска]] ера представљена је [[гранит]]има, [[порфир]]има, неким [[дијабаз]]има, [[диорит]]има и др. Порфири су прилично распрострањени по терену створеном за време [[Перм (периода)|перм]]ске периоде. Њихови широки изливи налазе се у Вратници и код Језера, где изгледају подељени у банке. [[Мезозоик|Мезозојску]] еру карактерише знатна вулканска активност. Дијабази, порфирити, диорити, еуфотити [[тријас]]ке старости постали су углавном активношћу подморских вулкана. Стене вулканског порекла [[Јура|јурске]] старости, коју су такође обележиле велике ерупције вулкана, већином су се преобразиле у серпентин. Такве стене настале су и током већег дела [[Креда (периода)|кредне]] периоде и првог доба [[терцијар]]а, док је најмлађе доба креде обележено ерупцијама трахитоликих стена: [[трахит]]а ([[Маглај]]), андезита ([[Сребреница]], Сикирача), дацита (Сребреница). Највећа маса правих еруптивних стена сконцентрисана је у околини Сребренице. Она је подељена у неколико група које се простиру на неколико десетина километара дужине. Највеће су масе серпентина, а његове велике поворке по теренима од флиша удружене су на више места са еуфотитима. Из серпентина на више места избијају минерални извори. У њему су значајне руде хрома (Дубоштица, Криваја, Борје). Херцеговина је махом састављена од кварцних кречњака. Ретких еруптивних творевина има код [[Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)|Јабланице]] на [[Неретва|Неретви]] и представљене су [[габро]]вима. На територији Херцеговине забележен је редак продор еруптива кроз кречњачке стене. Ради се о андезитима на ободу Дугог Поља, које се простире између Вран-планине и [[Чврсница|Чврснице]].<ref>{{Cite book|title=Постање наше домовине|last=Жујовић|first=Јован|publisher=ПортаЛибрис|year=2022|location=Београд|pages=106, 107, 108}}</ref> == Највеће планине == {{Главни чланак|Списак планина у Босни и Херцеговини}} * [[Маглић (планина)|Маглић]] 2.386 м * [[Волујак]] 2.336 м * [[Чврсница]] 2.222 м * [[Враница]] 2.110 м * [[Прењ]] 2.103 м * [[Трескавица]] 2.086 м * [[Вран]] 2.074 м * [[Бјелашница]] 2.066 м * [[Лелија]] 2.032 м * [[Зеленгора]] 2.014 м * [[Цинцар]] 2.005 м == Веће ријеке у БиХ == {{Главни чланак|Списак река у Босни и Херцеговини}} * [[Дрина]] - 346 км * [[Сава]] - 945 км * [[Неретва]] - 218 км * [[Требишњица]] - 96 км * [[Уна]] - 214 км * [[Босна (река)|Босна]] - 271 км * [[Сана (ријека)|Сана]] - 140 км * [[Врбас (ријека)|Врбас]] - 240 км * [[Усора (река)|Усора]] - 77 км * [[Врбања (ријека)|Врбања]] - 70 км * [[Прача (река)|Прача]] - 57 км * [[Спреча]] - 112 км * [[Укрина]] - 53 км * [[Криваја (притока Босне)|Криваја]] - 65 км * [[Јања (ријека)|Јања]] - 53 км == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Geography of Bosnia and Herzegovina}} {{Теме Европе|Географија}} {{Подножје|Босна и Херцеговина|Географија}} {{СОРТИРАЊЕ:Босна и Херцеговина}} [[Категорија:Географија Босне и Херцеговине| ]] [[bn:বসনিয়া ও হার্জেগোভিনা#ভূগোল]] 8q3tzbfhn8hd8xt0qasv6rcdl6msph4 0 132253 30099029 30098516 2025-06-27T19:28:07Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-87411|~2025-87411]] ([[User talk:~2025-87411|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ранко Николић|Ранко Николић]] 28855645 wikitext text/x-wiki {{ Одбојкашка репрезентација | име = Југославија | надимак = | слика = Flag of SFR Yugoslavia.svg | величина_слике = 150п | опис_слике = | савез = [[Одбојкашки савез Југославије]] | конфедерација = [[ЦЕВ]] ([[Европа]]) | селектор = | помоћни_тренер = | капитен = | највише_наступа = | најбољи_поентер = | домаћи_терен = | ФИВБ_шифра = -{YUG}- | прва_међународна_утакмица = | највећа_победа = | највећи_пораз = | број_учешћа(ОИ) = 1 | ОИ_први_пут = 1980. | најбољи_резултат(ОИ) = 6. место (1): [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1980.|1980]]. | број_учешћа(СП) = 4 | СП_први_пут = 1956. | најбољи_резултат(СП) = 8. место (2): [[Светско првенство у одбојци 1962.|1962]], [[Светско првенство у одбојци 1966.|1966]]. | број_учешћа(ЕП) = 14 | ЕП_први_пут = 1995. | најбољи_резултат(ЕП) = [[Датотека:Bronze medal europe.svg|17п]] 3. место (2): [[Европско првенство у одбојци 1975.|1975]], [[Европско првенство у одбојци 1979.|1979]]. | број_учешћа(Светска_лига) = | Светска_лига_први_пут = | најбољи_резултат(Светска_лига) = | број_учешћа(Светски_куп) = 1 | Светски_куп_први_пут = 1965. | најбољи_резултат(Светски_куп) = 8. место (1): [[Светски куп у одбојци 1965.|1965]]. }} '''Одбојкашка репрезентација Југославије''' је представљала [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославију]] на међународним [[одбојка]]шким такмичењима. Највећи успех репрезентације су две бронзане медаље на [[Европско првенство у одбојци|Европском првенству]] [[1975]]. и [[1979]], такође је једном учествовала на [[Одбојка на Летњим олимпијским играма|Олимпијским играма]], четири пута на [[Светско првенство у одбојци|Светском првенству]] и једном на [[Светски куп у одбојци|Светском купу]]. == Резултати на међународним такмичењима == === [[Одбојка на Летњим олимпијским играма|Олимпијске игре]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#FFD700; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1964.|1964]] | {{зас|ЈАП}} [[Токио]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1968.|1968]] | {{зас|МЕК}} [[Мексико Сити|Мексико (град)]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1972.|1972]] | {{зас|НЕМ}} [[Минхен]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1976.|1976]] | {{зас|КАН}} [[Монтреал]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1980.|1980]] | {{зас|СССР}} [[Москва]] || 6. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1984.|1984]] | {{зас|САД}} [[Лос Анђелес]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.|1988]] | {{зас|ЈКО}} [[Сеул]] || ''Није се квалификовала'' |} {{Navboxes|title=Састави|list1= {{ОИ80ЈУГо}} }} === [[Светско првенство у одбојци|Светско првенство]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#4682B4; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1949.|1949]] | {{застава|Чехословачка}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1952.|1952]] | {{застава|Совјетски Савез}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1956.|1956]] | {{застава|Француска}} || 10. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1960.|1960]] | {{застава|Бразил|}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1962.|1962]] | {{застава|Совјетски Савез}} || 8. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1966.|1966]] | {{застава|Чехословачка}} || 8. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1970.|1970]] | {{застава|Бугарска|1967}} || 10. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1974.|1974]] | {{застава|Мексико}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1978.|1978]] | {{застава|Италија}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1982.|1982]] | {{застава|Аргентина}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светско првенство у одбојци 1986.|1986]] | {{застава|Француска}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светско првенство у одбојци 1990.|1990]] | {{застава|Бразил|}} || ''Није се квалификовала'' |} {{Navboxes|title=Састави|list1= {{СП56ЈУГо}} {{СП62ЈУГо}} {{СП66ЈУГо}} {{СП70ЈУГо}} }} === [[Европско првенство у одбојци|Европско првенство]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#90EE90; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1948.|1948]] | {{застава|Италија}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1950.|1950]] | {{застава|Бугарска|1948}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1951.|1951]] | {{застава|Француска}} || 5. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1955.|1955]] | {{flagcountry|СР Румунија|1952}} || 5. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1958.|1958]] | {{застава|Чехословачка}} || 7. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1963.|1963]] | {{flagcountry|СР Румунија|1952}} || 7. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1967.|1967]] | {{застава|Турска}} || 7. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1971.|1971]] | {{застава|Италија}} || 11. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1975.|1975]] | {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|name=Југославија}} || [[Датотека:Bronze medal europe.svg|17п]] 3. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1977.|1977]] | {{застава|Финска}} || 7. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1979.|1979]] | {{застава|Француска}} || [[Датотека:Bronze medal europe.svg|17п]] 3. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1981.|1981]] | {{flagcountry|НР Бугарска}} || 10. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1983.|1983]] | {{застава|Источна Немачка}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1985.|1985]] | {{застава|Холандија}} || 11. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1987.|1987]] | {{застава|Белгија}} || 8. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Европско првенство у одбојци 1989.|1989]] | {{застава|Шведска}} || 8. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Европско првенство у одбојци 1991.|1991]] | {{застава|Немачка}} || 6. место |} {{Navboxes|title=Састави|list1= {{ЕП51ЈУГо}} {{ЕП55ЈУГо}} {{ЕП58ЈУГо}} {{ЕП63ЈУГо}} {{ЕП67ЈУГо}} {{ЕП71ЈУГо}} {{ЕП75ЈУГо}} {{ЕП77ЈУГо}} {{ЕП79ЈУГо}} {{ЕП81ЈУГо}} {{ЕП85ЈУГо}} {{ЕП87ЈУГо}} {{ЕП89ЈУГо}} {{ЕП91ЈУГо}} }} === [[Светски куп у одбојци|Светски куп]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#990066; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светски куп у одбојци 1965.|1965]] | {{застава|Пољска}} || 8. место |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светски куп у одбојци 1969.|1969]] | {{застава|Источна Немачка}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светски куп у одбојци 1977.|1977]] | {{застава|Јапан}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светски куп у одбојци 1981.|1981]] | {{застава|Јапан}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светски куп у одбојци 1985.|1985]] | {{застава|Јапан}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светски куп у одбојци 1989.|1989]] | {{застава|Јапан}} || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светски куп у одбојци 1991.|1991]] | {{застава|Јапан}} || ''Није се квалификовала'' |} === [[Светска лига у одбојци|Светска лига]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#FF0000; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Светска лига у одбојци 1990.|1990]] | {{зас|ЈАП}} [[Осака]] || ''Није се квалификовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Светска лига у одбојци 1991.|1991]] | {{зас|ИТА}} [[Милано]] || ''Није се квалификовала'' |} === [[Медитеранске игре]] === {| style="border-style:solid;border-width:1px;border-color:#808080;background-color:#FFFFFF" cellspacing="2" cellpadding="2"; |- style="background-color:#007fff; color:#fff;" ! width="50px" | Година ! width="210px" | Место ! width="150px" | Пласман |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1959.|1959]] | {{зас|ЛИБ}} [[Бејрут]] || ''Није учествовала'' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1963.|1963]] | {{зас|ИТА}} [[Напуљ]] || [[Датотека:Gold MedGames.svg|17п]] '''Победник''' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1967.|1967]] | {{зас|ТУН}} [[Тунис (град)|Тунис]] ||[[Датотека:Gold MedGames.svg|17п]] '''Победник''' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1971.|1971]] | {{зас|ТУР}} [[Измир]] || [[Датотека:Gold MedGames.svg|17п]] '''Победник''' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1975.|1975]] | {{зас|АЛЖ}} [[Алжир (град)|Алжир]] || [[Датотека:Gold MedGames.svg|17п]] '''Победник''' |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1979.|1979]] | {{зас|СФРЈ}} [[Сплит]] || [[Датотека:Gold MedGames.svg|17п]] '''Победник''' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1983.|1983]] | {{зас|МАР}} [[Казабланка]] || 4. место |- align="center" bgcolor="#EEE9E9" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1987.|1981]] | {{зас|СИР}} [[Латакија]] || ''Није учествовала'' |- align="center" bgcolor="#F5F5DC" ! [[Одбојка за мушкарце на Медитеранским играма 1991.|1991]] | {{зас|ГРЧ}} [[Атина]] || [[Датотека:Silver MedGames.svg|17п]] 2. место |} == Види још == * [[Одбојкашка репрезентација Србије]] * [[Одбојкашка репрезентација Хрватске]] * [[Одбојкашка репрезентација Босне и Херцеговине]] * [[Одбојкашка репрезентација Словеније]] * [[Одбојкашка репрезентација Македоније]] * [[Одбојкашка репрезентација Црне Горе]] * [[Женска одбојкашка репрезентација Југославије]] {{ЦЕВ репрезентације}} ‎ {{подножје}} [[Категорија:Одбојкашке репрезентације|Југославија]] [[Категорија:Одбојка у Југославији]] [[Категорија:Репрезентације Југославије]] nha3bfumkhe1qq7essbskufhcfqzo3z 0 137250 30099658 30015198 2025-06-28T11:41:24Z RoastPig 306074 30099658 wikitext text/x-wiki {{Град у Словенији | назив = Нова Горица | изворни_назив = <small>{{јез-слв|Nova Gorica}}</small> | слика = Nova Gorica 0720069 1600x1062 77.jpg | опис_слике = Поглед на Нову Горицу са Св. Горе | градска_застава = | грб = COA-Nova Gorica.svg | држава = {{СЛО}} | регија = [[Обално-Крашка (регија)|Обално-Крашка регија]] | локација = Obcine Slovenija 2006 Nova Gorica.svg | величина_мапе = | површина = 309<!-- engleski nacin zapisivanja --> | становништво = 21082 | извор_становништво = | година_становништво = 2002 | густина = | гшир = 45.955833 | гдуж = 13.643333 | надморска_висина = 93,4 | дан_града = | веб-страна = [http://www.nova-gorica.si www.nova-gorica.si] | градоначелник = | регистарска_ознака = GO |општина=[[Општина Нова Горица|Нова Горица]]}} ''' Нова Горица''' ({{јез-сло|Nova Gorica}}) је један од већих [[град]]ова у [[Словенија|Словенији]] и најважније насеље [[Горишка регија|Горишке регије]], односно најзападнијег дела државе. Нова горица је и управно средиште истоимене [[Општина Нова Горица|општине Нова Горица]]. Нова Горица има града-близанца, град [[Горица (град)|Горицу]], у [[Италија|Италији]], са којом је чинила целину до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. == Положај == Град Нова Горица налази се у крајње западном делу земље, на самој граници са [[Италија|Италијом]] и наспрам италијанског града [[Горица (град)|Горице]], са којом је чинила целину до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Од престонице [[Љубљана|Љубљане]] Нова Горица је удаљена 110 -{km}-. == Природне одлике == '''Рељеф''': Нова Горица се сместила у долини [[Соча|Соче]], на месту њеног уласка у крајње источни део [[Падска низија|Падске низије]]. Иако је Нова Горица већим делом у равници, источно од града нагло уздиже се планина [[Трновски Гозд]]. Најближа брда граду је су Света гора и Костањевица са манастиром на врху. '''Клима''': У граду влада оштрија варијанта [[средоземна клима|средоземне климе]]. '''Воде''': Кроз град протиче река [[Соча]]. == Историја == Нова Горица је најмлађи већи град у [[Словенија|Словенији]], изграђена у савременом духу од [[1948]]. године, када је [[Париски мировни уговори 1947.|Париски мировни уговор]] успоставио нову границу између [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и Италије, оставивши оближњу [[Горица (град)|Горицу]] изван [[Југославија|Југославије]] и тако одсекавши подручје доњег дела [[долина Випава|долине Випава]] и Горње [[Соча|Соче]] од њеног обласног средишта. Изградња новог града надопунила је ову празнину. Град је потпуно савременог изгледа, са булеварима и слободностојећим зграда, отвореним блоковима и са много зеленила. == Становништво == На градском подручју Нове Горице данас живи 21.082 становника, махом [[Словенци|Словенаца]]. Уже насеље Нова Горица има око 13.000 становника. == Привреда == Нова Горица данас спада у најразвијенија насеља [[Словенија|Словеније]] захваљујући близини [[Италија|Италије]]. С тим у вези постоји низ делатности везаних за промет преко границе. Северозападно од града се налазе [[Горишка брда]], позната по добром вину. == Образовање == Као и сваки већи град у држави и Нова Горица има развијену мрежу основних и средњих школа. У граду је скоро основан и [[Универзитет Нове Горице]]. == Градске занимљивости == Јужно од града се налази брдо Костањевица, где се налази Црква објаве наше госпе и [[фрањевци|фрањевачки]] манастир. Последњи чланови династије [[Династија Бурбон|Бурбон]], [[Француска|француске]] краљевске породице, су сахрањени у крипти испод цркве . Насупрот брду Костањевица, северно од града је брдо Света гора, чији врх, висок 682 -{m}-, привлачи путнике већ 450 година. По лепом дану посетиоци могу да виде [[Истра|Истру]], [[Венеција|Венецију]], [[Dolomiti|Доломите]] и [[Камничке Алпе|Камничке]] и [[Јулијски Алпи|Јулијске Алпе]]. На врху планине се налази [[базилика]], у којој се повремено одржавају концерти, фрањевачки манастир и музеј [[Битка на Сочи|битке на Сочи]]. == Партнерски градови == * {{зас|Аустрија}} [[Клагенфурт]] * {{зас|Србија}} [[Александровац]] * {{зас|Хрватска}} [[Оточац]] * {{зас|Италија}} [[Сан Вендемијано]] * {{зас|Азербејџан}} [[Oğuz]] == Галерија == <gallery> Слика: Nova Gorica 0720069 1600x1062 77.jpg|Средишњи део Нове Горице Слика: 07040043novagoricacitysquare.jpg|Главни градски трг Слика: Nova Gorica-train station-front.jpg|Градска железничка станица </gallery> == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.nova-gorica.si}} * [https://web.archive.org/web/20061019092601/http://www.novagorica-turizem.com/index.php?lng=eng Туристички информативни центар општине] * [http://www.p-ng.si/en/ Универзитет Нове Горице] {{Wayback|url=http://www.p-ng.si/en/ |date=20070927061518}} {{Нова Горица}}{{Градови у Словенији}} {{Европска престоница културе}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Градови у Словенији]] [[Категорија:Општина Нова Горица]] 61uz7v32to9299lk0p65jmfbjcskdmp 0 142347 30098726 29873491 2025-06-27T14:44:29Z ~2025-86713 446988 /* Спотови */ 30098726 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Софи Маринова | слика = Sofi Marinova after winning Bulgarian National Final.jpg | опис_слике = Маринова 2012. | ширина_слике = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Софија Маринова Каменова | алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1975|12|5|год=да}} | место_рођења = [[Софија]] | држава_рођења = [[НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Певач|Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = [[1995]]—данас | издавачка_кућа = [[Ара Аудио-видео]], [[Сунни мјузик]] | везани_чланци = [[Аца Лукас]] | вебсајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> }} '''Софија Маринова Каменова''' ({{јез-буг|София Маринова Каменова}}; [[Софија]], [[5. децембар]] [[1975]])<ref>[http://www.blitz.bg/article/15462 БЛИЦ За Дамите - Софи Маринова: Поболях се от изневярата на Дачо], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref>[http://novfolk.bg/profile.php?id=143&do=bio Биографија] {{Wayback|url=http://novfolk.bg/profile.php?id=143&do=bio|date=20120608064856}}, novfolk.bg</ref> бугарска је [[певач]]ица [[Роми|ромског]] порекла. Маринова је изабрана да представља [[Бугарска на избору за Песму Евровизије|Бугарску]] на [[Песма Евровизије 2012.|Песми Евровизије 2012.]] Српској публици је, између осталог, позната по песми ''Беле руже''. == Албуми == '''Соло албуми'''<ref name="discogr">[http://signal.bg/view_people.php?people_id=17&tab=home&tab=bio Албуми] {{Wayback|url=http://signal.bg/view_people.php?people_id=17&tab=home&tab=bio |date=20120312011113 }}, signal.bg.</ref> {| class="wikitable" |- ! Година !! Име !! Издавачка кућа |- | 1998 || -{Единствен мой (''Једини мој'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 1999 || -{Моят сън (''Мој сан'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 2000 || -{Студен пламък (''Хладан пламен'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 2001 || -{Нежна е нощта (''Ноћ је нежна'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 2002 || -{Осъдена любов (''Осуђена љубав'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 2004 || -{5 октави любов (''5 октаве љубав'')}- || -{Съни Мюзик}- |- | 2005 || -{Обичам (''Волим'')}- || -{Съни Мюзик}- |- | 2006 || -{Остани (''Остани'')}- || -{Съни Мюзик}- |- | 2008 || -{Време спри (''Заустави, време'')}- || -{Съни Мюзик}- |- | 2009 || -{VIP-ът (''VIP'')}-<ref>[http://sunnymusic.bg/album.php?id=33 VIP-ът] {{Wayback|url=http://sunnymusic.bg/album.php?id=33 |date=20120402213302 }}, sunnymusic.bg</ref> || -{Съни Мюзик}- |- | 2013 || -{Софи Маринова 2013}- || -{Съни Мюзик}- |} '''„-{Супер експрес (''Супер експрес'')}-“'''<ref name="discogr"/> {| class="wikitable" |- ! Година !! Име !! Издавачка кућа |- | 1995* || -{Мечта (''Сан'')}- || -{Меджик Мюзик}- |- | 1996* || -{Без конкуренция (''Без конкуренције'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 1997 || -{Стари рани (''Старе ране'')}- || -{Ара аудио-видео}- |- | 1999* || -{Песни от сърце (''Песме од срца'')}-<br />-{Гиля таровило (''Гиља таровило'')}- || -{Ара аудио-видео}- |} .* — Ромски језик '''Компилације'''<ref name="discogr"/> {| class="wikitable" |- ! Година !! Име !! Издавачка кућа !! Белешке |- | 2003 || -{Best 1}- || -{Ара аудио-видео}- || 17 баладе<ref name="bestI,II">[http://www.ara-bg.com/aav/katalog/title/popfolk/sofi_best1.htm Best I] и [http://www.ara-bg.com/aav/katalog/title/popfolk/sofi_best2.htm Best II], ara-bg.com</ref> |- | 2003 || -{Best 2}- || -{Ара аудио-видео}- || 18 денс песме<ref name="bestI,II"/> |- | 2005 || -{Хитове (''Хитови'')}- || -{Ара аудио-видео}- || 18 песме<ref>[http://www.ara-bg.com/aav/katalog/title/popfolk/sofi_hitove.htm „Хитове“], ara-bg.com</ref> |- | 2007 || -{Golden Hits (''Златни хитови'')}- || -{Ара аудио-видео}- || 71 песме (MP3)<ref>[http://www.ara-bg.com/aav/katalog/title/popfolk/sofi_MP3.htm Golden Hits], ara-bg.com</ref> |- | 2010 || -{MP3 Best Collection}- || -{Съни Мюзик}- || 64 песме (MP3)<ref>[http://sunnymusic.bg/album.php?id=29 MP3 Best Collection] {{Wayback|url=http://sunnymusic.bg/album.php?id=29 |date=20110311044319 }}, sunnymusic.bg</ref> |} === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Софи'' || 1996 || |- | ''Годежаря'' || 1996 || |- | ''Авересте гилян'' || 1996 || |- | ''Девла'' || 1996 || |- | ''Стари рани'' || 1997 || Магјердич Халваджијан |- | ''Плачещо сърце'' || 1997 || Магјердич Халваджијан |- | ''Ти пак си тук'' || 1998 || |- | ''Единствен мой'' || 1998 || |- | ''Аз съм песен'' || 1998 || |- | ''Не ме търси'' || 1998 || |- | ''Къде си ти'' || 1998 || |- | ''Обич'' || 1998 || |- | ''Живота си живей'' || 1998 || |- | ''Без теб'' || 1998 || |- | ''Обида и любов'' || 1998 || |- | ''Аз и вятъра'' || 1999 || Магјердич Халваджијан |- | ''Моят сън'' || 1999 || Магјердич Халваджијан |- | ''Най-щастлива'' || 2000 || Стилијан Иванов |- | ''Спри да тичаш'' || 2000 || Стилијан Иванов |- | ''Студен пламък'' || 2000 || |- | ''Светица и грешница'' || 2000 || |- | ''В друг свят живея'' || 2001 || Зорница Кјерджилова/Дима Делчева |- | ''Път към рая'' || 2001 || |- | ''Нежна е нощта'' || 2002 || Зорница Кјерджилова/Дима Делчева |- | ''Жените знаят защо'' || 2002 || |- | ''Заклинание'' || 2002 || |- | ''Осъдена любов'' || 2002 || |- | ''Един живот не стига'' || 2003 || |- | ''Немил-недраг'' || 2003 || |- | ''Таен знак'' || 2004 || Fresh studio |- | ''Любов моя'' || 2004 || Николај Нанков,Color studio |- | ''Единствени'' || 2005 || Магјердич Халваджијан |- | ''Ах, леле'' || 2005 || |- | ''Стига номера'' || 2005 || |- | ''Обичам'' || 2005 || |- | ''Ти разби сърцето ми'' || 2006 || |- | ''Бурята в сърцето ми'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Остани'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Точно ти'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Мой си дяволе'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Дива любов'' || 2007 || Николај Нанков |- | ''Онзи фатален ден'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Време спри'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Толкова силно'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Чужди устни'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Любовни думи'' || 2009 || Тенчо Јанчев |- | ''Бате шефе'' || 2009 || Тенчо Јанчев |- | ''Боледувам'' || 2009 || Тенчо Јанчев |- | ''Любов ли бе'' || 2010 || Тенчо Јанчев |- | ''Зараза'' || 2010 || Тенчо Јанчев |- | ''Amalipe'' || 2010 || Тео Симеонов |- | ''Струната на любовта'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Режи го на две'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Love unlimited'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Отнесени от вихъра'' || 2012 || Мартин Маккариев |- | ''Едерлези/Чай шукарие'' || 2012 || |- | ''Искам да обичам'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Промяна в плана'' || 2013 || Николај Нанков |- | ''Bye, bye'' || 2014 || Јордан Петков |- | ''Любов'' || 2014 || Николај Скерлев |- | ''По тебе полудях'' || 2014 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Най-голямата любов'' || 2015 || Николај Скерлев |- | ''Като дете'' || 2015 || Николај Нанков |- | ''Черен етикет'' || 2015 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Гуш, гуш'' || 2016 || Георги Марков |- | ''Сладка ни е любовта'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Парола любов'' || 2017 || N-team |- | ''Не лъжи жена'' || 2017 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''300 каприза'' || 2017 || Ерик |- | ''Татуирах твойто име'' || 2017 || |- | ''Няма право на любов'' || 2017 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Мили, мили'' || 2018 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Един за друг'' || 2019 || |- | ''Дива магия'' || 2019 || |- | ''Остани'' || 2019 || Добромир Николов |- | ''Един живот'' || 2020 || Христо Порјазов |- | ''Проблем'' || 2020 || Николај Скерлев |- | ''Кифла Фафла'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Маските свалете'' || 2021 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изгубена'' || 2021 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Слънцето ще изгори'' || 2021 || Стефан Маринов |- | ''Злато мое'' || 2021 || Николај Скерлев |- | ''Ако можеше'' || 2021 || Рајко Рајков |- | ''Гърмиш'' || 2022 || Николај Скерлев |- | ''Ревнувам те'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Mangava tut'' || 2022 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Стари рани (нова верзија)'' || 2023 || Георги Марков |- | ''Ергенът'' || 2023 || Николај Скерлев |- | ''Номер едно'' || 2023 || Виктор Антонов – Rikk |- | ''Мистър идеален'' || 2023 || Едуард Иванов |- | ''ДНК'' || 2023 || Иван Димитров – Torex |- | ''Песен за народа'' || 2023 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Две лъжи'' || 2023 || Николај Скерлев |- | ''Цак цак'' || 2024 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Пак оставам'' || 2024 || Николај Скерлев |- | ''Константине'' || 2024 || Иван Димитров – Torex |- | ''Целуни ме'' || 2024 || Иван Димитров – Torex |- | ''Като кмет'' || 2024 || Иван Димитров – Torex |- | ''В очите ми'' || 2025 || Иван Димитров – Torex |- | ''Любов'' || 2025 || Иван Димитров – Torex |- | ''100 на 100'' || 2025 || Добромир Николов |- | ''Капучина'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Sofi Marinova}} * [https://web.archive.org/web/20120210165329/http://www.sunnymusic.bg/artist.php?id=13 Софи Маринова], sunnymusic.bg {{bg}} * [https://web.archive.org/web/20120608064856/http://novfolk.bg/profile.php?id=143 Биографија и новости], novfolk.bg {{bg}} {{Ара Аудио-видео}} {{Сунни мјузик}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Маринова, Софи}} [[Категорија:Рођени 1975.]] [[Категорија:Софијци]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] [[Категорија:Представници Бугарске на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2012.]] [[Категорија:Роми у Бугарској]] p6lg2irvbu3b7y27kg2q16610iefid5 0 143768 30099668 28383035 2025-06-28T11:47:45Z Ruach Chayim 323597 30099668 wikitext text/x-wiki {{Град у Аустралији | назив = Бризбејн | изворни_назив = {{јез-енг|Brisbane}} | слика = {{multiple image | total_width = 280 | border = infobox | perrow = 1/2/2/1 | caption_align = center | image1 = Brisbane CBD seen from Kangaroo Point, 2024, 01 (2).jpg | image2 = Brisbane City Hall, 275 George Street, 69 Ann Street, 300 George, Brisbane, Feb 2020.jpg | image3 = St John's Cathedral, Brisbane, Queensland, 2020, 01.jpg | image4 = AUS Brisbane, Central Business District, Reddacliff Place 008 (cropped).jpg | image5 = Queensland Gallery of Modern Art at dusk, Brisbane, 2019.jpg | image6 = Brisbane Story Bridge at Dusk= (24149816842) (2).jpg }} | опис_слике = | градска_застава = Flag of Brisbane.svg | грб = CoA of Brisbane.svg | савезна_држава = [[Квинсленд]] | локација = Brisbane locator-MJC.png | оснивање = 1824. | становништво = 2.780.063 | извор_становништво = | година_становништво = 2024 | густина = 918 | агломерација = | површина = 5904.8 <!-- engleski nacin zapisivanja --> | гшир = -27.467778 | гдуж = 153.027906 | надморска_висина = | дан_града = | поштански_код = | позивни_број = | регистарска_ознака = | веб-страна = [http://www.brisbane.qld.gov.au/ brisbane.qld.gov.au] | градоначелник = Грејхам Куирк }} '''Бризбејн''' ({{јез-енг|Brisbane}}) је главни град и уједно најнасељенији град аустралијске [[држава|државе]] [[Квинсленд]]. Он је трећи град у [[Аустралија|Аустралији]] по броју житеља.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=178}}</ref> Према процени из 2024. у граду је живело 2.780.063 становника. Бризбејн је један од најзначајнијих градова [[Аустралија|Аустралије]]. Налази се између равнице Бризбејнске реке и [[Тихи океан|Великог (Тихог) океана]], на југоистоку Квинсленда. Град је добио име по [[Томас Бризбејн|Томасу Бризбејну]], гувернеру [[Нови Јужни Велс|Новог Јужног Велса]] који је ту функцију обављао у периоду од [[1820]]. до [[1825]]. године. Град је првобитно био смештен 40 -{km}- од свог садашњег места. Представљао је сеоце у коме је живела казнена [[колонија]].<ref name="британика 1" /> Колонија се [[1825]]. преселила на територију данашњег Бризбејна. Од [[1842]]. град се нагло шири. Коначно је [[1859]]. одлучено да град постане престоница Квинсленда.<ref name="британика 1" /> Град се развијао споро после [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је имао важну улогу у савезничкој борби, као седиште Југозападног пацифичког штаба генерала [[Даглас Макартур|Дагласа Макартура]]. == Географија == {{...}} {{Широка слика|Story Bridge Panorama.jpg|700п|Панорама Бризбејна}} === Клима === {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == Према попису, у граду је 2006. живело 1.676.389 становника. {{ДемографијаАУСТ |1991=1145537<ref name="Censusdata">{{Cite web|url= http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/LocationSearch?locationLastSearchTerm=albany&locationSearchTerm=&newarea=UCL500200&collection=Census&period=2006&areacode=&geography=&method=Place+of+Usual+Residence&productlabel=&producttype=QuickStats&topic=&navmapdisplayed=true&javascript=true&breadcrumb=PL&topholder=0&leftholder=0&currentaction=104&action=104&textversion=false&subaction=1|title= Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location|accessdate= 6. 12. 2012|last= |first= |others= |date= |work= |publisher= |archive-date= 17. 10. 2019|archive-url= https://web.archive.org/web/20191017082333/https://www.abs.gov.au/websitedbs/censushome.nsf/home/cowsredirect|url-status= }}</ref> |1996=1291117<ref name="Censusdata"/> |2001=1508161<ref name="Censusdata"/> |2006=1676389<ref name="Censusdata"/> |2012= }} == Привреда == {{...}} === Саобраћај === Међународни [[Аеродром Бризбејн]] служи Бризбејн. == Партнерски градови == * {{зас|Јапан}} [[Кобе]]<ref name="automatski generisano1">[https://www.brisbane.qld.gov.au/about-council/governance-strategy/business-brisbane/growing-brisbanes-economy/international-business/brisbane-sister-cities Brisbane Sister Cities | Brisbane City Council{{Ботовски наслов}}]</ref> * {{зас|Нови Зеланд}} [[Окланд]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Кина}} [[Шенџен]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Индонезија}} [[Semarang]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Тајван}} [[Kaohsiung City]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Јужна Кореја}} [[Теџон]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Кина}} [[Чунгкинг]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|УАЕ}} [[Абу Даби]]<ref name="automatski generisano1" /> * {{зас|Индија}} [[Хајдерабад (Индија)|Хајдерабад]]<ref name="automatski generisano1" /> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Градови у Аустралији]] [[Категорија:Квинсленд]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Аустралији]] cd76tuatna1e4idou91hf7vjaltdr1t 0 147939 30098736 29957126 2025-06-27T14:47:25Z Sadko 25741 30098736 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Душко Тошић | слика = Duško Tošić - SV Werder Bremen (1).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Душко Тошић, 2009. године | пуно_име = Душко Тошић | датум_рођења = {{Датум рођења|1985|1|19|год=да}} | место_рођења = [[Зрењанин]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,84 m | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|леви бек / штопер]] | актуелни_клуб = | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] | године1 = 2002—2006 | клубови1 = [[ОФК Београд]] | наступи1 = 80 | голови1 = 6 | године2 = 2006—2007 | клубови2 = [[ФК Сошо|Сошо]] | наступи2 = 40 | голови2 = 1 | године3 = 2007—2010 | клубови3 = [[ФК Вердер Бремен|Вердер Бремен]] | наступи3 = 22 | голови3 = 0 | године4 = 2010 | клубови4 = [[ФК Портсмут|Портсмут]] | наступи4 = 0 | голови4 = 0 | године5 = 2010 | клубови5 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Квинс парк ренџерси|Квинс парк ренџерси]] | наступи5 = 5 | голови5 = 0 | године6 = 2010—2012 | клубови6 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи6 = 41 | голови6 = 2 | године7 = 2011 | клубови7 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Реал Бетис|Реал Бетис]] | наступи7 = 1 | голови7 = 0 | године8 = 2012—2015 | клубови8 = [[ФК Генчлербирлиги|Генчлербирлиги]] | наступи8 = 89 | голови8 = 2 | године9 = 2015—2018 | клубови9 = [[ФК Бешикташ|Бешикташ]] | наступи9 = 66 | голови9 = 7 | године10 = 2018—2020 | клубови10 = [[ФК Гуангџоу Сити|Гуангџоу РФ]] | наступи10 = 37 | голови10 = 6 | године11 = 2020—2021 | клубови11 = [[ФК Касимпаша|Касимпаша]] | наступи11 = 10 | голови11 = 0 | репрезентација_(године)1 = 2006—2018 | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи)1 = 26 | репрезентација_(голови)1 = 1 | награде = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу до 21. године|Европско првенство до 21. године]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у фудбалу до 21. године 2007.|2007. Холандија]]|[[Србија]]}} | супружник={{marriage|[[Јелена Карлеуша]]|2008|2024|end=divorced}} | деца=2}} '''Душко Тошић''' ([[Зрењанин]], [[19. јануар]] [[1985]]) бивши је српски фудбалер. Играо је као oдбрамбени играч, на позицијама штопера и левог бека. Наступао је за [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентацију Србије]]. == Клупска каријера == Потиче из банатског села [[Орловат]]а, од оца Милана железничког чувара. Основну школу је завршио у Орловату, а средњу у Зрењанину. Након што је прошао све млађе категорије [[ФК Пролетер Зрењанин|Пролетера]] из [[Зрењанин]]а, 2002. године прелази у [[ОФК Београд]]. У ОФК Београду остаје до јануара 2006. када прелази у француски [[ФК Сошо|Сошо]].<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2006&mm=01&dd=14&nav_id=185201 Duško Tošić u Sošou do 2009. godine], b92.net</ref> У августу 2007. постаје члан [[ФК Вердер Бремен|Вердера]] из [[Бремен]]а,<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2007&mm=08&dd=03&nav_id=258001 Duško Tošić i zvanično u Verderu], b92.net</ref> и у првој сезони је повремено наступао за први тим Вердера. У августу 2008. Тошић је одлучио да игра за репрезентацију Србије на Олимпијским играма [[Летње олимпијске игре 2008.|2008]]. и поред противљења тренера [[Томас Шаф|Томаса Шафа]], од тада је веома ретко добијао шансу да заигра у клубу. У јануару 2010. клуб из Бремена је желео да пошаље српског интернационалца у „Цвајту“ ([[Друга Бундеслига Немачке у фудбалу|Другу лигу Немачке]]), али је он у контроверзној завршници прелазног рока пронашао боље решење. Није се појавио када су Вердер и [[ФК Дуизбург|Дуизбург]] желели да заврше посао, раскинуо је уговор са Вердером и договорио се са енглеским [[Премијер лига|премијерлигашем]] [[ФК Портсмут|Портсмутом]].<ref>[https://sport.blic.rs/fudbal/dusko-tosic-o-razlazu-sa-verderom/kevxgyj Duško Tošić o razlazu sa Verderom], sport.blic.rs</ref> Одрекао се 1,2 милиона евра како би као слободан играч могао да потпише уговор са Портсмутом,<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=02&dd=03&nav_id=408547 Duško Tošić: "Samo kada sam otišao"], b92.net</ref> али ни ту није имао среће јер није могао да се региструје пошто је клуб отишао у стечај због лоше финансијске ситуације. Решење је била позајмица у [[ФК Квинс парк ренџерси|Квинс парк ренџерс]], клуб из [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшипа]].<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=03&dd=26&nav_id=420353 Duško Tošić u KPR-u do kraja sezone], b92.net</ref> Дана 7. јула 2010. прелази у [[ФК Црвена звезда|Црвену звезду]], са којом потписује уговор на три године.<ref>[http://www.politika.rs/sr/clanak/141403/%D0%94%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE-%D0%A2%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D0%97%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%BE%D0%BC Duško Tošić potpisao trogodišnji ugovor sa Zvezdom], politika.rs</ref> У првој сезони 2010/11. је одиграо 25 лигашких утакмица и постигао један гол. Од 31. августа 2011. одлази на позајмицу у шпански [[ФК Реал Бетис|Бетис]],<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=31&nav_id=538520 Tošić, ipak, pozajmljen Betisu], b92.net</ref> али пошто није имао већу минутажу вратио се у Црвену звезду већ у децембру исте године.<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2011&mm=12&dd=24&nav_id=568481 Duško Tošić se vratio u Zvezdu], b92.net</ref> У Звезди је одиграо још једну полусезону, када је освојио и [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|Куп Србије]],<ref>[http://www.crvenazvezdafk.com/sr/kup/26/osvajaci-kupa-2012 Osvajači Kupa 2012], crvenazvezdafk.com</ref> пре него што је у јуну 2012. потписао за турски [[ФК Генчлербирлиги|Генчлербирлиги]].<ref>[https://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:385284-Tosic-predstavljen-u-Ankari Tošić predstavljen u Ankari], novosti.rs</ref> Након три сезоне стандардног наступања за Генчлербирлиги, Тошић је почетком јула 2015. потписао уговор са [[ФК Бешикташ|Бешикташем]].<ref>[https://blog.maxbet.rs/dusko-tosic-i-zvanicno-u-besiktasu-24220/ Duško Tošić i zvanično u Bešiktašu] {{Wayback|url=https://blog.maxbet.rs/dusko-tosic-i-zvanicno-u-besiktasu-24220/ |date=20210617183455 }}, maxbet.rs</ref> У Бешикташу је провео три сезоне - освојио је две титуле [[Суперлига Турске у фудбалу|првака Турске]], играо осмину финала [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] и био је проглашен за најбољег дефанзивца у тамошњем шампионату.<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=14&nav_id=1358890 Duško Tošić najbolji defanzivac Turske], b92.net</ref> У мају 2018. је потписао уговор са кинеским Гуангџоу РФ, чији тренер је био [[Драган Стојковић Пикси]].<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/sport/fudbal/tosic-zvanicno-kod-piksija-drugi-najplaceniji-srpski-fudbaler_919251.html Tošić zvanično kod Piksija - drugi najplaćeniji srpski fudbaler], rtv.rs</ref> Потписао је двоипогодишњи уговор, а према писању медија добио је плату од 5,8 милиона евра по сезони. Тако је постао други најплаћенији српски фудбалер, иза везисте [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтеда]] [[Немања Матић|Немање Матића]], који годишње зарађује око осам милиона евра.<ref>[https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1104903/Dusko-Tosic-potpisao-za-Gvangzu-R-F.html Tošić kod Piksija: Postao drugi najplaćeniji Srbin], mondo.rs</ref> Тошић је током једне и по сезоне у екипи Гуангџоуа одиграо 37 првенствених утакмица уз шест постигнутих голова. Почетком децембра 2020. је напустио кинески клуб.<ref>[https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dusko-tosic-je-slobodan-igrac/372334 Duško Tošić je slobodan igrač], mozzartsport.com</ref> Крајем јануара 2021. године је потписао уговор са турским клубом Касимпаша.<ref>[https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/tosic-zvanicno-u-kasimpasi/377261 Tošić zvanično u Kasimpaši], mozzartsport.com</ref> == Репрезентација == Са [[фудбалска репрезентација Србије до 21 године|репрезентацијом Србије до 21. године]] освојио друго место на [[Европско првенство у фудбалу до 21. године 2007.|Европском првенству 2007.]] у [[Холандија|Холандији]]. За [[Фудбалска репрезентација Србије|сениорску репрезентацију Србије]] је дебитовао 15. новембра 2006. у пријатељској утакмици против [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешке]].<ref>[http://www.reprezentacija.rs/tosic-dusko/ Tošić Duško], reprezentacija.rs</ref> У дресу репрезентације је одиграо укупно 26 мечева и постигао један гол. Био је учесник [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светског првенства 2018.]] године у Русији. == Приватни живот == Одрастао је у селу [[Орловат]]. У јуну 2008. оженио се певачицом [[Јелена Карлеуша|Јеленом Карлеушом]] са којом има две ћерке — Атину, рођену 2008, и Нику, рођену 2009, које су рођене на исти датум, 7. септембра, [[царски рез|царским резом]]. Дана 15. септембра 2024. Јелена је објавила да је потписала споразумни развод брака.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/magazin/najnovije-vesti/gotovo-je-jelena-karleusa-potpisala-sporazumni-razvod-braka-2024-09-15|title=ГОТОВО ЈЕ Јелена Карлеуша потписала споразумни развод брака - Dnevnik|date=2024-09-15|website=www.dnevnik.rs|language=sr-Cyrl|access-date=2024-09-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/zivot/aktuelno/58637/jelena-karleusa-potpisala-sporazumni-razvod-braka-dusko-tosic-se-nije-pojavio/vest|title=Jelena Karleuša potpisala sporazumni razvod braka: Duško Tošić se nije pojavio|last=B92|website=B92.net|language=sr|access-date=2024-09-15}}</ref> == Успеси == === Клупски === ;Сошо * [[Куп Француске у фудбалу|Куп Француске]] : 2006/07. ;Вердер Бремен * [[Куп Немачке у фудбалу|Куп Немачке]] : 2008/09. * [[Куп УЕФА]] – финалиста: [[Куп УЕФА 2008/09.|2008/09.]] ;Црвена звезда * [[Куп Србије у фудбалу|Куп Србије]] : [[Куп Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12]] ;Бешикташ *[[Суперлига Турске у фудбалу|Суперлига Турске]] : 2015/16, 2016/17. === Репрезентативни === ;Србија * [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|Европско првенство до 21 године]]: друго место [[Европско првенство у фудбалу до 21 године 2007.|2007.]] === Појединачни === * [[Европско првенство у фудбалу до 21 године|Европско првенство до 21 године]] – идеални тим првенства: [[Европско првенство у фудбалу до 21 године 2007.|2007.]] * Тим сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије]] : [[Суперлига Србије у фудбалу 2010/11.|2010/11]], [[Суперлига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{reprezentacija.rs|id=tosic-dusko}} * {{Soccerway|dusko-tosic/1344}} * {{Transfermarkt|17184}} {{Navboxes |title=Састави репрезентације |bg=#C6363C |fg=white |bordercolor=#0C4076 |list1= {{ЕП2006СЦГф21}} {{ЕП2007СРБф21}} {{ОИ08СРБф}} {{СПФ2018-СРБ}} }} {{подножје|Биографија|Фудбал}} {{СОРТИРАЊЕ:Тошић, Душко}} [[Категорија:Рођени 1985.]] [[Категорија:Спортисти из Зрењанина]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери ОФК Београда]] [[Категорија:Фудбалери Сошоа]] [[Категорија:Фудбалери Вердер Бремена]] [[Категорија:Фудбалери Квинс парк рејнџерса]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Реал Бетиса]] [[Категорија:Фудбалери Генчлербирлигија]] [[Категорија:Фудбалери Бешикташа]] [[Категорија:Фудбалери Гуангџоу Ситија]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Српски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2008.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] n0mnu5jzsdt0pc7b642vy25kq3ntepb 0 149948 30098773 30015208 2025-06-27T15:02:08Z Unknown General17 406995 30098773 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | ијекавица = | ширина = | сукоб = Антибирократска револуција | део = | слика = Serbia2008B.png | величина_слике = | опис_слике = Србија са својим аутономним покрајинама | алтернативни_текст = | датум = [[28. мај]] [[1986]] — [[28. септембар]] [[1990]]. | локација = [[Београд]], [[Нови Сад]], [[Ниш]], [[АП Косово и Метохија]] и други градови у Србији | локација_генитив = | координате = | тип_мапе = | рељеф_мапе = | величина_мапе = | опис_мапе = | алтернативни_текст_мапе = | ознака_мапе = | величина_ознаке = | текст_ознаке = | географска_ширина = | географска_дужина = | територија = | акција = Демонстрације, нереди | повод = [[Устав Србије из 1974. године]]<br>Дискриминација [[Албанци|Албанаца]] над [[Срби]]ма на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]<br>Хапшења албанских активиста и штрајкача<br>[[Цензура у медијима|Цензура медија]]<br>[[Аутократија|Аутократска владавина]]<br> | узрок = | резултат = Победа [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]; * [[Четрнаести конгрес СКЈ|Свргавање режима CKЈ]] и [[Распад СФРЈ]] * Одржани [[Избори за председника Србије 1990.|први вишестраначки избори у Републици Србији]] и [[Југославија|Југославији]] после 1945. године * [[Слободан Милошевић]] је постао [[Социјалистичка Република Србија|Председник Социјалистичке Републике Србије]] * Коначно укидање [[Устав Србије од 1974. године|Устава Србије из 1974.]] године * [[Устав Србије из 1990.|Доношење новог устава Србије]] * [[Демонстрације у Београду 1991.|Демонстрације 9. марта 1991.]]<br>[[Десетодневни рат]]<br>[[Рат у Хрватској]]<br>[[Рат у Босни и Херцеговини]] | територија = Укидање аутономије [[САП Косово]] и [[САП Војводина]] | страна1 = {{зас слика|Flag of Montenegro (1946–1993), Flag of Serbia (1947–1992).svg}} '''Председник [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]]'''<br/ > [[File:Emblem of the SKJ (Cyrillic).svg|23px]] '''[[Савез комуниста Србије]]''' <br/ > ● {{зас слика|Социјалистичка партија Србије.gif}} [[Социјалистичка партија Србије]] | страна2 = [[File:Emblem of the SKJ (Cyrillic).svg|23px]] '''[[Савез комуниста Југославије]]'''<br/ > {{зас слика|Flag of the President of Yugoslavia (1963–1993).svg|23px}} '''[[Председништво СФРЈ]]'''<br/ > ● {{зас слика|Flag of Montenegro (1946–1993), Flag of Serbia (1947–1992).svg}} [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово]]<br/ > ● {{зас слика|Flag of Montenegro (1946–1993), Flag of Serbia (1947–1992).svg}} [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина]]<br/ > ● {{зас слика|Flag of Montenegro (1946–1993), Flag of Serbia (1947–1992).svg}} [[Социјалистичка Република Црна Гора]] }} '''Антибирократска револуција''', позната и као '''Јогурт револуција''', био је период српске историје који је отпочео [[Осма седница ЦК СКС|8. седницом Централног комитета Савеза комуниста Србије]] [[1987]]. године, а завршио се почетком [[1989]]. кадровским сменама које су омогућиле ограничење аутономије српских покрајина и превласт Србије у савезним органима власти.{{sfn|Милосављевић||p=319}} Ово раздобље је обележено серијом митинга током лета и јесени [[1988]]. године, помоћу којих је председник [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] [[Слободан Милошевић]] срушио покрајинске власти [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводине]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косова]] и републичке власти [[Социјалистичка Република Црна Гора|Црне Горе]], на њихово место поставивши своје присталице. До 1989. године Србија је стекла контролу над 4 од 8 гласова у [[Председништво СФРЈ|федералном председништву]] и контролу над [[Савез комуниста Југославије|Савезом комуниста Југославије]].<ref>{{Cite web|url=http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm |title=Политика стварања Велике Србије (Извештај Уједињених нација) |accessdate=15. 8. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120504142243/http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm#II-II |archive-date=4. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> Основна својства антибирократске револуције су организована масовна окупљања која су се приказивала као спонтана, са паролама које су најављивале наредне акције политичке врхушке, и инструментализованим медијима, пре свега дневником [[Политика (новине)|Политика]].{{sfn|Милосављевић||p=322}} Антибирократска револуција је представљала раскид [[комунизам|комунистичким]] схватањем политике, пре свега са основним односом према [[национализам|национализму]]. Већ крајем 1988. Милошевић је социјалну терминологију заменио националном, а уместо [[Радничка класа|радничке класе]] на политичку сцену ступа [[нација]].{{sfn|Милосављевић||p=320}} == Позадина == Према југословенском [[Устав Југославије од 1974. године|уставу из 1974.]] аутономне покрајина [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово]] су у великој мери биле независне од владе [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], и обе су имале по једно место у [[председништво СФРЈ|Председништву СФРЈ]], које је још чинило 6 република СФРЈ. Због тога је њихов статус био скоро истоветан статусу република, што је омогућило покрајинским руководствима Косова и Војводине да воде практично независне политике. Милошевићев успон на власт се поклопио са српско-албанским тензијама на Косову, пошто су се Срби жалили да су их угњетавали Албанци и руководство покрајине којим су доминирали Албанци. Услед нараслих међунационалних тензија између [[Албанци|Албанаца]] и [[Срби|Срба]], тадашњи председник [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], [[Слободан Милошевић]] је у априлу 1987. године отпутовао на [[Косово и Метохија|Косово]] да посредује у спору. Уместо тога, он се ставио на страну Срба, тада је дао своју изјаву „[[Нико не сме да вас бије!]]” која је још више погоршала ситуацију. Након [[Параћински масакр|убиства војника]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]] Сафета Дудаковића, Хазима Џенановића, Горана Бегића и Срђана Симића у [[параћин]]ској касарни, које је починио Албанац [[Азиз Кељменди]], у српским медијима почела је кампања против Албанаца, и тврдило се да је ово злочин уперен против [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. Тадашњи председник београдске партијске организације, [[Драгиша Павловић]] је, [[11. септембар|11. септембра]], рекао да се ситуација на Косову не може поправити „олако обећаном брзином”, нити [[ванредно стање|ванредним стањем]]. [[17. септембар|17. септембра]], на седници београдске партијске организације, Павловић је критиковао националистичке појаве. Након ових говора, дневни лист „Политика Експрес” напао је Павловића и поставио питање: на кога се односи Павловићева критика 'олако обећане брзине'? У образложењу је наведено да је то обећање дао сам ЦК СК Србије, па је закључено да Павловић напада Централни комитет. [[Осма седница ЦК СКС]] одржана је 23. и 24. септембра 1987. године. Седницом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС, Слободан Милошевић, а присуствовао је и тадашњи председник Председништва Србије, [[Иван Стамболић]]. На тој седници, огромном већином гласова, Драгиша Павловић разрешен је чланства у ЦК СК Србије. Ова седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића, који је у децембру исте године разрешен своје дужности. Крајем 1987. и у првој половини 1988. у Србији је започела кампања која је описивала тренутну ситуацију као неиздрживу. Покрајинска руководства су била оптуживана за бирократску неефикасност и отуђивање од народа. Појавили су се слогани попут „Ој Србијо из три дела поново ћеш бити цела”. Атмосферу су даље погоршавали бројни чланци и писма читалаца у српким новинама, највише у [[Политика (новине)|Политикиној]] рубрици „Одјеци и реаговања”.{{sfn|Милосављевић||p=323}} Главне тачке кампање су биле следеће ставке: * Срби на Косову су угрожени од Албанаца и угњетавани од стране Извршног већа Косова којим доминирају Албанци; * због устава из 1974. Србија нема стварну контролу над својим покрајинама, чија су руководства бирократска и отуђена од народа; * изношење ставова да је овај устав створен под утицајем других југословенских република, нарочито Словеније и Хрватске, како би се смањила моћ Србије и створило окружење за искоришћавање природних богатстава Србије; * да је устав створио конфедерацију, пошто ниједна одлука није могла бити донесена без консензуса свих 6 република у савезној скупштини и тражен је систем који би боље представљао већину становништва (слоган [[један човек, један глас]] је био један од најпопуларнијих) * и да је стога неопходна ревизија савезног устава и јачање контроле Србије над својим покрајинама. == Митинзи == Године [[1985]], припадници „Српског покрета отпора” са Косова упућују државним органима петицију, чије састављање су помогли и [[Атанасије Јевтић]] и [[Добрица Ћосић]], у којој кажу да покрајином владају великоалбански шовинисти који су окупирали део Југославије и над Србима чине геноцид. Масовни протести су почели у фебруару 1986. уз неколико окупљања косовских Срба у Београду и на Косову, који су тражили одлучније решавање проблематичне ситуације на Косову. Срби са Косова тих година протестују по градовима Србије, а [[26. фебруар]]а [[1986]]<ref>{{Cite web |url=https://prevrat.com/2015/10/27/%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8-%D1%9A%D0%B5/ |title=Ђорђе Ивковић: Слободан Милошевић и његово вожденије Србљах {{!}} P R E V R A T<!-- Botovski generisani naziv --> |access-date=24. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190224173933/https://prevrat.com/2015/10/27/%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B8-%D1%9A%D0%B5/ |archive-date=24. 02. 2019 |url-status=dead }}</ref>. године њих стотинак проваљује у савезну скупштину, захтевајући увођење ванредног стања и укидање аутономије Косова. Ово су били релативно мали протести, са 100-5.000 учесника и били су углавном реакција на појединачне међуетничке инциденте. Највећи такав скуп је одржан у [[Косово Поље|Косово Пољу]] априла 1987. на ком се окупило око 20.000 особа.{{sfn|Милосављевић||pp=325—324}} Међутим, избијање великих протеста је почело у половином 1988. У јуну протест радника фабрике [[Змај (фабрика)|Змај]] је скупио око 5.000 особа. У јулу су одржани митинзи у седам градова са десетинама хиљада учесника, а у августу у десет градова са 80.000 учесника. До септембра митинзи су се проширили на 39 градова са преко 400.000 учесника.{{sfn|Милосављевић||pp=325—324}} === Војводина === Митинзи у Војводини су почели [[9. јул]]а, протестом косовских [[Срби|Срба]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] против „албанског геноцида” којим су изложени на [[Косово и Метохија|Косову]]. Милошевић је њихов гнев усмерио против покрајинских руководилаца Војводине, који су одбијали да стану на његову страну. Митингаши су захтевали смену највиших руководилаца [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Социјалистичке аутономне покрајине Војводине]] и [[Савез комуниста Војводине|Савеза комуниста Војводине]]. [[Председништво СФРЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] захтевали су од Милошевића да уложи свој ауторитет како би окончао митинге и каналисао гнев народа кроз институције, што је он, међутим, одбио. На заједничкој седници Председништва [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] и ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]], [[5. септембар|5. септембра]] 1988. године, рекао је да су митинзи „поштена, демократска и очекивана реакција” — „Уосталом, људи могу да се окупе само на оној основи на којој се осећају нападнутима и угроженима. Нападнути су као [[Срби]] и [[Црногорци]], напуштају своје домове као Срби и Црногорци и, према томе, бране се као Срби и Црногорци.” — извод из говора Слободана Милошевића на тој седници. Након тромесечног митинговања на улицама, 5. октобра 1988. око 150.000 особа се окупило Новом Саду да протестује против војвођанске покрајинске владе. Демонстрације cу почеле дан раније у оближњој [[Бачка Паланка|Бачкој Паланци]], и настављене су у Новом Саду. Протесте у Бачкој Паланци је организовао [[Михаљ Кертес]], функционер средњег нивоа Савеза комуниста и по националности [[Мађари|Мађар]], који је остао упамћен по својој оцени „Како се ви Срби можете бојати Србије, када се ја, Мађар, не бојим Србије?”<ref name="Kertes">{{cite web|title=Crash of Yugoslavia's Money Man|url=http://listserv.buffalo.edu/cgi-bin/wa?A2=ind0011&L=justwatch-l&O=D&P=77111|last=Dobbs|first=Michael|publisher=Washington Post Foreign Service|date=29. 11. 2000.|access-date=26. 05. 2013|archive-date=04. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200604232347/https://listserv.buffalo.edu/cgi-bin/wa?A2=ind0011&L=justwatch-l&O=D&P=77111|url-status=}}</ref> Демонстранти из Новог Сада и других делова Србије су се окупили у великом броју испред [[Бановина (зграда)|Бановине]], седишта Скупштине Војводине. Челници Војводине су се нашли у клопци унутар зграде. Тадашњи [[председник СФРЈ]] [[Лазар Мојсов]] је одмах затражио интервенцију војске, али су то спречили Милошевићеви приврженици.{{sfn|Silber|1997|pp=60}} Покрајинско руководство, које су чинили [[Милован Шогоров]], [[Бошко Крунић]] и [[Живан Берисављевић]], су били изненађени скупом. Пре демонстрација, они су покушали да преговарају и постигну компромис са Милошевићем, изражавајући опрезну подршку променама устава, док су истовремено покушавали да очувају своје позиције и позицију Војводине неокрњеним. Међутим, бујица медијске кампање из београдских новинама их је покопала; називани су „аутономашима” и „фотељашима” жељним власти.<ref name="NIN">{{cite web|title=Vojvodina:Užegli jogurt|date=15. 10. 1998.|url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/6.html|last=Ignja|first=Petar|publisher=NIN|language=Serbian}}</ref> Покрајинско руководство је онда издало налог да се демонстрантима ускрати снабдевање електричном енергијом и водом, што је само још више разљутило демонстранте и изазвало да се још више људи из Новог Сада и околине прикључи демонстрацијама. Када је снабдевање електричном енергијом поново успостављеном, руководство покрајине је променило тактику; да би орасположили демонстранте, наредили су да им се подели хлеб и [[јогурт]]. Међутим, ускоро су бесни демонстранти бацали каменице и на хиљаде тетрапака јогурта на зграду покрајинског парламента и функционере који су покушали да им се обрате. Описујући ове догађаје из Новог Сада у свом тв извештају за ТВБ, репортер Миодраг Попов је тај протест назвао „Јогурт револуција” и од тада је овај термин ушао у политичку историју, па су и друге револуције називане ироничним именима „Балван револуција”, „Плишана револуција”, „Нежна револуција” и др. Овај термин описује се као последица инцидента када су демонстранти бацали јогурт на зграду владе.{{sfn|Kerenji|2005|pp=350—379}} Након ноћи проведене под опсадом, ујутро 6. октобра, целокупно колективно руководство Војводине је поднело оставке и замењено је Милошевићевим људима од поверења: [[Недељко Шиповац|Недељком Шиповцем]], [[Радован Панков (политичар)|Радованом Панковим]] и [[Радоман Божовић|Радоманом Божовићем]]. Неки историчари оцењују да је „јогурт револуција”, којом је започет процес централизације Србије, била окидач за распад Југославије и крваве сукобе на њеним просторима који су уследили.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=07&dd=09&nav_id=204075 Godišnjica 'jogurt revolucije']</ref> === Митинг на Ушћу === Скуп у Београду на [[Ушће (Нови Београд)|Ушћу]], под називом [[Митинг Братства и јединства|Митинг „Братства и јединства”]], је одржан 19. новембра 1988. Према државној штампи, на њему се скупило око милион људи, а према другима, неколико стотина људи. Митинг на Ушћу је замишљен као највећи од свих окупљања, а велике групе људи су долазиле из целе Србије фабричким и јавним аутобусима који су закупљени за ову прилику. Милошевић је поновио свој и циљ Србије према слободи и једнакости Србије унутар Југославије:<ref name="Bg">{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=201267|title=Disintegration Years 1988—2000|publisher=Assembly of Belgrade|access-date=26. 05. 2013|archive-date=24. 09. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140924063500/http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=201267|url-status=}}</ref> {{цитат|Битку за Косово ми ћемо добити без обзира на препреке које нам се постављају у земљи и ван ње. Победићемо, дакле, без обзира што се и данас удружују наши непријатељи ван земље са онима у земљи. А да битку за слободу овај народ добија, знају и турски и немачки освајачи.}} === Црна Гора === Јавни скупови и медији су такође слично коришћени у [[Црна Гора|Црној Гори]] где су први митинзи у знак подршке косовским Србима и Црногорцима одржани у Титограду 20. августа 1988.<ref>{{cite news|url=http://www.dan.co.me/?nivo=3&datum=2009-08-23&rubrika=Politika&najdatum=2009-08-21&clanak=198303 | title = Bili Srbi, a sada ih svrbi | newspaper = [[Dan (newspaper)|Dan]] |date=21. 8. 2009. | accessdate=7. 6. 2010.}}</ref> Руководство [[Савез комуниста Црне Горе|Савеза комуниста Црне Горе]] је било у том тренутку у дефанзиви, тврдећи да и оно такође брани Косово, али њихово суздржавање у директној подршци Милошевићу није било вољи демонстраната. [[Датотека:Bulatović i Milić tokom AB revolucije.jpg|мини|[[Момир Булатовић|Булатовић]] и [[Павле Милић (политичар)|Милић]] на митингу [[10. јануар]]а 1989. године у Титограду]] Након [[државни удар|пуча]] у Војводини, дошло је до „извоза револуције” у друге републике. Само два дана након пада војвођанског руководства, [[7. октобар|7. октобра]] почели су митинзи у Црној Гори. Црногорска милиција је интервенисала против демонстраната у [[Жута Греда|Жутој Греди]] који су тражили оставке црногорског руководства, које су чинили [[Миљан Радовић (политичар)|Миљан Радовић]], [[Марко Орландић]] и [[Видоје Жарковић]]. Да би решило ситуацију, руководство Црне Горе је прогласило [[ванредно стање]]. Ванредно стање није трајало дуго, јер је у медијима које је контролисао Милошевић и међу Милошевићевим присталицама схваћено као чин непријатељства према Србији.<ref name="Vreme">{{cite web|title=Serbian President: The Technology Of A Showdown|url=http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/153/t153-3.htm|publisher=Vreme|author=Milan Milošević, Filip Švarm|date=29. 8. 1994.|access-date=26. 05. 2013|archive-date=09. 05. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080509021919/http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/153/t153-3.htm|url-status=}}</ref> Протести су трајали три месеца, с тим што је долазило и до физичких инцидената масе са милицијом. Други значајан догађај су били заједнички митинзи радника државне фабрике Радоје Дакић, које је предводио [[Павле Милић (политичар)|Павле Милић]]<ref>Побједа: ''„На данашњи дан спријечен државни удар”'', објављено: [[8. август]]а 2015.</ref><ref>CDM: [https://www.cdm.me/politika/na-danasnji-dan-prije-27-godina-sprijecen-pokusaj-drzavnog-udara-u-crnoj-gori/ ''„Na današnji dan prije 27 godina spriječen pokušaj državnog udara u Crnoj Gori”''] {{Wayback|url=https://www.cdm.me/politika/na-danasnji-dan-prije-27-godina-sprijecen-pokusaj-drzavnog-udara-u-crnoj-gori/ |date=20170808073452 }}</ref><ref>Montenegrina: [http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/cg_od_1990/dvije_decenije_od_pocetka_antibirokratske_revolucije_b_filipovic.html DVIJE DECENIJE OD POČETKA “ANTIBIROKRATSKE REVOLUCIJE”], Branko N. Filipović</ref> и студената [[Универзитет Црне Горе|Универзитета Вељко Влаховић]]. Око 10.000 демонстраната се [[10. јануар]]а 1989. скупило у Титограду.<ref name="Vreme" /> Старо руководство, збуњено и неорганизовано, се убрзо предало и [[11. јануар]]а поднело оставке; нико од њих касније није имао никакву значајну политичку функцију.<ref name="Vreme" /> Нове младе снаге Црне Горе: [[Момир Булатовић]], [[Мило Ђукановић]] и [[Светозар Маровић]] изабрани су у ново руководство, које је било чврсто везано за званични Београд у наредном периоду. Савез комуниста Црне Горе је касније трансформисан имајући пуну контролу над (Социјалистичком) Републиком Црном Гором. === Реакција савезне Партије === Обарање војвођанског и црногорског руководства, као и експлицитно коришћење српског национализма, представљао је шок за југословенску јавност те изазвао лавину реакција широм Југославије које тадашња партијска и државна руководства нису могла спутавати ни игнорисати. Најжешће су осуде стизале из Словеније, чије је [[савез комуниста Словеније|партијско руководство]] предњачило у осуди догађаја у Новом Саду и Титограду, називајући их пучевима, односно моделом по којем би се у остатку државе успоставио репресивни поредак. У јавности других република је такође дошло до осуда антибирократске револуције и оптуживања Милошевића за национализам и популизам, док су службени државни и партијски органи у томе били много суздржанији. Међутим, осим вербалних осуда постојало је мало иницијатива да се антибирократској револуцији стане на крај, чак и симболичним мерама. Једини који је у то време озбиљно покушао да заустави Милошевића био је председник Председништва ЦК СКЈ [[Стипе Шувар]]. За време опсаде партијског седишта у Новом Саду је тражио од тадашњег савезног секретара унутрашње послове [[Петар Грачанин|Петра Грачанина]] да је разбије кориштењем контингената савезне милиције, што је Грачанин одбио. Када то није успело, Шувар је покушао на -{XVII}- седници ЦК СКЈ да добије подршку за план којим би савезно партијско руководство недвосмислено осудило Милошевића и његову политику, односно искључило њега и његове присталице из Партије. Тај план, међутим, није успео због нејасног става [[Организација СКЈ у ЈНА|Организације СКЈ у ЈНА]], непопуларности самог Шувара који је уживао репутацију догматског комунисте и непријатеља демократских реформи, као и колебљивости и недостатка јединства у појединим партијским организацијама. На самој маратонској седници, која је као и Осма седница ЦК СК Србије, преношена на телевизији, Шувар је успео тек, користећи тајно гласање чланова ЦК СКЈ, да спречи да у Председништво уђе Милошевићев присталица [[Душан Чкребић]]. Тај је резултат, пак, подстакао македонског представника [[Васил Тупурковски|Васила Тупурковског]] да изрази своје незадовољство Чкребићевим неизбором, први пут употребивши израз „[[непринципијелна коалиција]]”. Милошевић је на те догађаје реаговао с дотада незапамћеном пропагандном кампањом против Шувара која се наставила све до маја 1989. године када је напустио свој положај како би преузео место хрватског члана Председништва СФРЈ. === Косово === [[Датотека:Milosevic Gazimestan.jpg|мини|150п|[[Слободан Милошевић]] [[Говор на Газиместану|говори на Газиместану]].]] [[Косово и Метохија|Косовски]] [[Албанци]], видевши да се спрема ограничавање аутономије Косова, одлучили су да се супротставе. [[20. фебруар]]а 1989. године, проглашен је [[генерални штрајк]] у скоро свим институцијама система у покрајини. Најважнији је био [[штрајк]] [[рударство|рудара]] у руднику Стари Трг код [[Приштина|Приштине]]. Рудари су се забарикадирали у окна тражећи обуставу [[Амандмани на Устав Србије 1989.|најављених политичких и уставних промена]], као и најављену смену покрајинских функционера. Због озбиљности ситуације, Милошевић и тадашњи председник Председништва [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]], [[Стипе Шувар]], отишли су на Косово. Милошевићев говор није убедио Албанце да прекину штрајк. [[27. фебруар]]а, ситуација је почела да се заоштрава. [[Социјалистичка Република Словенија|Словеначки]] државни врх, на челу са [[Милан Кучан|Миланом Кучаном]], вођом [[Савез комуниста Словеније|Савеза комуниста Словеније]], дао је подршку косовским рударима у њиховом штрајку. Следећег дана, [[28. фебруар]]а, у [[Београд]]у је пред савезном скупштином демонстрирало више стотина хиљада људи, тражећи хитно решавање ситуације на Косову и хапшење [[Азем Власи|Азема Власија]], вође [[Савез комуниста Косова|Савеза комуниста Косова]] и председник Косова. Милошевић се обратио маси истога дана и обећао његово хапшење. Само три дана после касније, Азем Власи се нашао у затвору.{{sfn|Милосављевић||p=329}} Након београдског митинга, Слободан Милошевић је ултимативно захтевао од југословенског државног и партијског врха да му одобри употребу силе како би угушио побуну на Косову. Истог дана, 28. фебруара, [[Председништво СФРЈ]] одобрава употребу [[Југословенска народна армија|војске]] и заводи ванредно стање на Косову. Готово истовремено, специјалне снаге српске полиције упале су у рударска окна и угушиле штрајк албанских рудара. Похапшено је на стотине особа, а покрајинско руководство је смењено. Дана [[23. март]]а 1989. године косовски парламент је усвојио [[Амандмани на Устав Србије 1989.|уставне амандмане]]. [[28. март]]а, Скупштина Србије је усвојила амандмане на републички Устав. Тим амандманима знатно су смањена права и овлашћења покрајина Војводине и Косова, која су до тада била скоро изједначена са републикама. Дана [[28. јун]]а 1989. године, на српски празник [[Видовдан]], Милошевић се обратио присутнима на [[Косово Поље|Косову Пољу]], за 600. годишњицу Косовске битке. Његов говор многи аналитичари карактеришу као званични почетак српске националистичке кампање.<ref>{{cite web |title=Naši mitovi i nacionalni elitizam |url=https://www.pcnen.com/portal/2009/10/16/nasi-mitovi-i-nacionalni-elitizam/ |access-date=13. 5. 2021}}</ref> {{Wikisource|Говор на Газиместану}} {{цитат3|Шест векова касније, данас, опет смо у биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене.|[[Слободан Милошевић]] на [[Газиместан]]у}} === Словенија === Након преврата у Србији, Милошевић је планирао „извоз револуције” у остале југословенске републике, где је наишао на озбиљан отпор, и то највише од стране Словеније и [[Хрватска|Хрватске]], које су заступале становиште да земљу треба уредити на конфедеративним односима. За [[1. децембар]] 1989. године (дан када је настала [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]]) најављен је велики српски „митинг истине” у Љубљани. Међутим, Словенија је забранила скуп и он није одржан. У Љубљани се све завршило хапшењем тридесетак српских митингаша због нарушавања реда и мира. Већ сутрадан је у Србији започео бојкот словеначких производа, а многа предузећа раскидају пословне уговоре са словеначким партнерима.{{sfn|Rogel|2004|p=158}} == Епилог == Након извршене антибирократске револуције, почиње озбиљна политичка криза, која је уследила распадом [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]], а убрзо и оружаним сукобима на тлу СФРЈ. == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book| ref=harv|last=Silber|first=Laura|title=Yugoslavia: Death of a Nation|url=https://books.google.com/books?id=QJztAAAAMAAJ|year=1997|publisher=Penguin Books|isbn=978-0-14-026263-6|pages=60}} * {{Cite book| ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}} * {{Cite book| ref=harv|last=Rogel|first=Carole|title=The Breakup of Yugoslavia and Its Aftermath|url=https://books.google.com/books?id=vsy5IAsKJsYC&pg=PA158|year=2004|publisher=Greenwood Publishing Group|isbn=978-0-313-32357-7|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|url=https://books.google.com/?id=aENQit9KT0sC&pg=RA2-PA354&lpg=RA2-PA354&dq=Yogurt+revolution+Novi+Sad| title=Serbia Since 1989: Politics And Society Under Milosevic And After|last=Kerenji|first=Emil|editor-last=Ramet|editor-first=Sabrina Petra|publisher=University of Washington Press|year=2005|isbn=978-0-295-98538-1|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Милосављевић|first=Оливера|title=Антибирократска револуција 1987—1989. године|year=|url=http://www.cpi.hr/download/links/hr/7292.pdf|accessdate=13. 8. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20120307195830/http://www.cpi.hr/download/links/hr/7292.pdf|archive-date=7. 3. 2012|url-status=dead}} {{Литература крај}} {{Подножје}} [[Категорија:Социјалистичка Република Србија]] [[Категорија:Политика СФРЈ]] [[Категорија:Протести у Србији]] [[Категорија:Протести у Црној Гори]] [[Категорија:Слободан Милошевић]] [[Категорија:Демонстрације у Београду]] [[Категорија:Социјалистичка Република Црна Гора]] [[Категорија:Протести у Југославији]] [[Категорија:Односи Србије и Црне Горе]] [[Категорија:Распад СФРЈ]] [[Категорија:Србија у 1987.]] [[Категорија:Србија у 1988.]] [[Категорија:Србија у 1989.]] [[Категорија:Црна Гора у 1988.]] [[Категорија:Црна Гора у 1989.]] 5fg0thwuzbntgpwrds95n8avw0rfwzz 0 152897 30098793 29913725 2025-06-27T15:21:07Z Djordjes 108 30098793 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Милка Гргурова-Алексић | слика = Milka Grgurova Aleksic 1871 Maixner.jpg | опис_слике = Милка Гргурова-Алексић (1871) | датум_рођења = {{датум рођења|1840|2|14}} | место_рођења = [[Сомбор]] | држава_рођења = [[Аустријско царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1924|3|25|1840|2|14}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] | женски_пол = да }} '''Милица''' или '''Милка Гргурова-Алексић''' ([[Сомбор]], [[14. фебруар]] [[1840]] — [[Београд]], [[25. март]] [[1924]]) била је српска глумица, књижевница и [[преводилац]]. == Биографија == Рођена је у имућној трговачкој породици, од мајке Софије и оца Саве Гргурова. У породици је било још троје деце.{{sfn|Лош|2015}} Основну школу је завршила у Сомбору (1845—1848).{{sfn|Томић|2014|pp=177}} Након тога је избила [[Српска револуција 1848—1849.|револуција]] и школе нису радиле наредне три године. Затим је учила три разреда Женског завода за васпитање, такође у Сомбору{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}} (1852—1855). У Заводу су женска деца имала прилике да приватно полажу испите, што им је омогућавало да се упишу у учитељску школу.{{sfn|Томић|2014|pp=178}} Пошто је отац нагло банкротирао, 1856. одлучио је да прода кућу и целокупну трговину у Сомбору добростојећем трговцу Матићу из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]], као и да за њега уда Милку, против њене воље.{{sfn|Лош|2015}} Пошто није могла да поднесе терор у мужевљевој кући у Сремским Карловцима, након две године брака (1858) је одлучила да напусти мужа и да се са тек рођеном ћерком Евицом врати код родитеља, који су тада живели на салашу у [[Лалић]]у, недалеко од Сомбора.{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}}{{sfn|Томић|2014|pp=178}} Родитељи су је прихватили с покајањем, бринули се о девојчици и више је нису наговарали да се поново удаје и поред тога што је имала доста удварача. == Глумица == [[Датотека:Wiki.Vojvodina IX Peca Petrović street 034.jpg|350п|мини|лево|Спомен-биста у улици Пеце Петровића у Сомбору]] Глуму је заволела још као девојчица. Године 1862. је учествовала у раду сомборске дилетантске дружине и добила прве похвале за глуму. Према неким наводима једно време је похађала и [[Виша женска школа (Београд)|Вишу женску школу]] у Београду, али није познато на који начин и када.{{sfn|Томић|2014|pp=178}} Преко породичног пријатеља и трговца Василија Коларића, а у стану свог тече Станислава Брановачког у [[Нови Сад|Новом Саду]] је 1864. упознала [[Јован Ђорђевић (књижевник)|Јована Ђорђевића]], начелника Друштва [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] и крајем маја постала члан овог позоришта.{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}} Родитељи су се првобитно противили њеној одлуци да постане глумица. Њен теча Станислав Брановачки је у то време био веома утицајан човек, који је помогао у оснивању Српског народног позоришта у Новом Саду. Од њега је Милка тражила подршку око пристанка родитеља.{{sfn|Томић|2014|pp=178}} Након што је добила прве улоге, које је студиозно припремала у родитељској кући,{{sfn|Томић|2014|pp=178}} дебитовала је јула [[1864]]. улогом Љубице у представи ''Мејрима'' од [[Матија Бан|Матије Бана]], при гостовању Српског народног позоришта у [[Винковци]]ма<ref>Рашко В. Јовановић, „Позориште и драма“, „Вук Караџић“, Београд. {{page|year=1984|id=|pages=110}}</ref> 19/31. јула те године. Позориште је имало бројна гостовања, непрекидно су путовали, често спавали у врло неповољним условима.{{sfn|Томић|2014|pp=179}} Од септембра 1867. до јануара 1868. са Српским народним позориштем је гостовала у Београду. Пошто није постојала посебна зграда за позориште, представе су се одржавале по разним дворанама. Неке представе је гледао и [[кнез Михаило]]. Београдска позоришна критика је врло брзо запазила њен таленат. Јула месеца 1868. добила је српско држављанство. Заједно са сестром Маријом (Маром) и ћерком Евицом тада се преселила у Београд.{{sfn|Томић|2014|pp=179}} У Београду су живеле од њене скромне плате и стално у дуговима. Помагала је породицу, посебно брата који се тада још школовао, издржавала је ћерку, као самохрана мајка и сестру, коју је подучавала глуми,{{sfn|Томић|2014|pp=179}} и која је и сама постала члан Народног позоришта. Са сестром Маром једно време је провела у Бечу, у Бургтеатру, ради усавршавања глуме и језика.{{sfn|Лош|2015}} Октобра [[1868]]. је постала члан [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]], чији је први управник био Јован Ђорђевић. Играла је 30. октобра 1869. у првој представи „Посмртна слава кнеза Михаила”,{{sfn|Томић|2014|pp=180}} коју је за ту прилику написао [[Ђорђе Малетић]]. Представа се одржала у тада новосаграђеној [[Зграда Народног позоришта у Београду|згради]], према пројекту архитекте [[Александар Бугарски|Александра Бугарског]]. Као глумица је остала запамћена по својим интерпретацијама драмских и трагичних ликова. ''„Млада, лепа жена, плаве косе и очију, освајала је она својом уметничком игром, а нарочито заносила својим гласом, меким, топлим и пријатним.“''<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд|year=1989|isbn=978-86-19-01637-7|pages=289}}.</ref> Због високог стаса, отменог држања, гипког хода, узорне дикције и ванредне лепоте прозвана је српском [[Сара Бернар|Саром Бернар]] и важила је за најбољу српску трагисткињу 19. века. Током своје 40-огодишње глумачке каријере, одиграла је око 400 улога.{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}} Упркос великој популарности и заслугама које је имала за развој београдског позоришта и глуме, као жена, мањом платом од својих колега, мушких чланова ансамбла у Народном позоришту, вечито је дискриминисана. Пензионисала се по сопственом захтеву, наводећи као разлог болест грла, 11. марта [[1902]]. године. После пензионисања појавила се још пет пута у представама аматерских позоришта и на добротворним приредбама.{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}} Последњи пут на сцени се појавила 1912. године, у улози краљице Јаквинте,<ref>Коста Димитријевић: Милка Гргурова српска Сара Бернар, у годишњаку „Даница 2011“, pp. 337-340, издаје Вукова задужбина, Београд 2010.</ref> жене [[Константин Бодин|Константина Бодина]], у драми [[Драгутин Илић|Драгутина Илић]]а. == Књижевница == [[Датотека:Milka Grgurova-Aleksić 2007 Serbian stamp.jpg|мини|Поштанска марка са ликом Милке Гргурове-Алексић (2007)]] Књижевни рад је започела преводима драмских дела са немачког и француског, за потребе Народног позоришта у Београду{{sfn|Лош|2015}} (1870).{{sfn|Томић|2014|pp=180}} Истовремено је написала и полемике о необјективним позоришним критикама.{{sfn|Томић|2014|pp=181}} Године 1875. основано је београдско ''Женско друштво'', чији је врло активни члан постала, вероватно од самог почетка. Ово друштво је 1889. године основало Литерални одбор који се бринуо о преводима и књижевним радовима за часопис ''[[Домаћица (часопис)|„Домаћица”]]'' (основан 1879). У то време књижевна дела женских аутора често нису била прихватана у другим часописима, које су уређивали мушкарци. Године 1892. основана је ''Књижевноуметничка заједница'', у којој је Гргурова била једна од њених ретких чланица и на чијим сусретима је читала своје књижевне радове и добијала похвале књижевника.{{sfn|Томић|2014|pp=182}} У Београду се по други пут удала 1883, за [[Константин Алексић|Константина Алексића]], бившег руског царског и гардијског официра,{{sfn|Лош|2015}} који се након [[Српско-турски ратови|Српско-турских ратова]] настанио у Србији. С обзиром да је официрима тада било забрањено да се жене глумицама, Алексић је морао да упути посебну молбу српском двору, а дозволу за венчање им је дала [[краљица Наталија]].{{sfn|Томић|2014|pp=180}} Према сведочанству Гргурове, њихов брак је био веома срећан.{{sfn|Томић|2014|pp=181}} Константин ју је подржао када је одлучила да се посвети књижевном раду{{sfn|Лош|2015}} и подстицао да их објављује. Прву сопствену приповетку ''„Нада”'' је објавила у листу ''„Домаћица”'' (1894). Муж ју је охрабрио да не одустаје од писања, након што је Књижевни одбор [[Коларчева задужбина|Коларчеве задужбине]] негативно оценио њен рукопис од 12 прича (1895).{{sfn|Лош|2015}} Овај рукопис није сачуван. Након што јој је муж умро (1896), она му је посветила збирку својих приповедака „Приповетке Милке Алексић-Гргурове“ (Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1897, 125 страна). У наредних 20 година наставила је да пише и објављује приче, највише прича јој је објављено у новосадском ''„Женском свету”''.{{sfn|Томић|2014|pp=182}}, а објављиване су и у другим листовима, ''„[[Бранково коло|Бранковом колу]]”'', ''„Зори”'', црногорској ''„Лучи”'', ''„Домаћици”'', сарајевској ''„Босанској вили”'' и другим.{{sfn|Лош|2015}} Осим прича, полемичких текстова и превода, писала је и [[путопис]]е, [[некролог]]е,{{sfn|Лош|2015}} писала је и о учешћу у Српско-турском рату ''„Из болнице 1876”'' (''„Домаћица”'', 1895), свом глумачком почетку ''„Мој први деби”'' (''„Зора”'', 1898), цртицама из глумачког живота (''„Позоришни лист”'', 1901), а 1913. у сарајевској ''„Српкињи”'' је објављена њена ''„Аутобиографија”''.{{sfn|Томић|2014|pp=184}} == Последње године живота == [[Датотека:Milka Grgurova, Debora, S. Mozental, SNP, Novi Sad, oko 1880.jpg|мини|Милка Гргурова]] У [[Први светски рат|Првом светском рату]] изгорела јој је кућа у [[Господар Јевремова|Јевремовој]] улици у Београду. Након рата, највише залагањем [[Милан Грол|Милана Грола]], управа Народног позоришта јој је доделила кућерак, у дворишту позоришта Мањеж (данас [[Југословенско драмско позориште]]), а додељена јој је и послуга. Поред њене собе се налазила учионица Глумачко-балетске школе, где је често посматрала децу.{{sfn|Томић|2014|pp=184}}<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/03/26?fullscreen#page/5/mode/1up "Политика", 26. март 1924, стр. 5]</ref> Остала је усамљена и заборављена. Умрла је 25. марта 1924. Наредног дана је сахрањена уз почасти на [[Ново гробље у Београду|Новом гробљу у Београду]], у гробници свога мужа.{{sfn|Томић|2014|pp=185}} == Одликовања == За шестомесечно учешће у [[Српско-турски рат 1876-1877|Српско-турском рату (1876—1877)]], као болничарка, одликована је [[Орден Црвеног крста|Крстом милосрђа]]. На 30-огодишњицу уметничког рада одликована је [[Краљевски орден Светог Саве|Орденом Светог Саве]] III реда (1894), за изузетан рад на пољу културе одликована је [[Данилов крст|Даниловим крстом]] IV реда, као и [[Краљевски орден Белог орла|Орденом Белог орла]] V реда (1924).{{sfn|Радоњић|2006|pp=792}} [[Урош Предић]] је 1918. израдио њен [[портрет]] у уљу.{{sfn|Лош|2015}} Улице у Београду, Новом Саду и Сомбору носе њено име.{{sfn|Томић|2014|pp=185}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == * Боривоје С. Стојковић: „Великани српског позоришта“, Београд - Ваљево 1983, 365 страна. (чланак „Милка Гргурова“ pp.&nbsp;11–24.) * Вера Црвенчанин: „Свитања и сутон Милке Гргурове“, Музеј позоришне уметности, Београд 2003, 367 страна. {{page|year=|isbn=978-86-80629-18-6|pages=}} * {{cite journal|ref=harv|first=Татјана|last=Лош|date=1. 4. 2015|url=http://www.novosti.rs/вести/живот_+.505.html:541083-Milka----balkanska-Sara-Bernar|journal=Вечерње Новости онлајн|publisher=Компанија Новости|title=Милка - балканска Сара Бернар|accessdate=26. 7. 2016.}} * {{Cite book| ref=harv|last=Радоњић|first=Мирослав|title=Српски биографски речник: В-Г |year=2006|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-83651-62-7|editor=Чедомир Попов}} * {{cite journal|ref=harv|first=Светлана|last=Томић|title=Хронологија живота и рада Милке Алексић Гргурове (840-1924)|journal=Реч|year=2014|volume=7|series=VI|url=https://www.academia.edu/10896226/Hronologija_%C5%BEivota_i_rada_Milke_Aleksi%C4%87_Grgurove_1840-1924_Chronological_Account_of_the_Life_and_Work_of_Milka_Aleksic_Grgurova_1840-1924_|accessdate=27. 7. 2016|editor1-first=Светлана|editor1-last=Томић|publisher=Факултет за стране језике Алфа БК Универзитета у Београду|location=Београд|issn=1821-0686}} == Спољашње везе == * [http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=135776 Знамените Београђанке: Милка Гргурова] {{Wayback|url=http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=135776 |date=20110425111136 }} * [http://82.146.59.108/classik/stamps/?id=18121 Поштанска марка са ликом Милке Гргурове] * [https://www.ravnoplov.rs/somborka-srpska-sara-bernar-milka-grgurova/ Сомборка - српска Сара Бернар (Милка Гргурова)] {{Подножје|Биографија|Позориште|Књижевност}} {{СОРТИРАЊЕ:Гргурова-Алексић, Милка}} [[Категорија:Рођени 1840.]] [[Категорија:Умрли 1924.]] [[Категорија:Књижевници из Сомбора]] [[Категорија:Глумци из Сомбора]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] [[Категорија:Реализам у српској књижевности]] [[Категорија:Српски преводиоци]] [[Категорија:Српски књижевници]] iqhiuskjlw4huy161lw0dx8a39s9i8d 0 157114 30098834 29892511 2025-06-27T15:54:07Z ~2025-88790 447184 ukonjeno ime direktora - sustinski irelevantno 30098834 wikitext text/x-wiki {{друго значење|гимназију у Карловцу (Хрватска)|Гимназија Карловац}} {{Средња школа | назив = Карловачка гимназија | грб = Karlovci Gymnasium Coat of Arms.jpg | слика = Gymnasium of Karlovci 8196 01.jpg | опис_слике = Карловачка гимназија | тип = филолошка гимназија | место = [[Сремски Карловци]] | држава = {{застава|Србија}} | основана = [[1791]]. | смерови = *Класични језици *Савремени језици *Историја и географија | адреса = Трг Бранка Радичевића бр. 2 | вебсајт = {{URL| https://www.karlovackagimnazija.rs/}} }} '''Карловачка гимназија''', основана као '''Гимназија у Срба''' (званично '''Илирска гимназија'''), најстарија је српска гимназија, почела је са радом [[1791]]. године, у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Главни иницијатори и финансијери су били митрополит [[Стефан Стратимировић|Стеван Стратимировић]] и трговац [[Димитрије Анастасијевић Сабов]], који је издвојио замашну суму новца (20.000 форинти) за изградњу школе. == Историја == [[Датотека:Karlovacka gimnazija 19vek.jpg|200px|мини|лево|Зграда у 19. веку]] Гимназија је почела са радом 1. новембра 1791. године и имала је шест разреда, четири нижа („граматика“), и два виша („хуманиора“). Наставни језик је био латински, а учили су се немачки, историја, земљопис, природне науке, антропологија, римске старине, физика, логика и моралка. Касније је уведен и грчки језик. 1852. године додати су седми и осми разред („философија”).<ref>[https://www.karlovackagimnazija.rs/istorijat/ Историјат на званичном сајту школе.]</ref> Први директор је био [[Јован Грос|Јохан (Јован) Грос]], Словак који је докторирао у Јени, а следећи [[Андреј Волни]], такође Словак. Следећи директор био је [[Георгије Карло Руми]], а од 1821. године [[Павeл Магда|Павле Магда]].<ref>''Историја Матице српске, I део, 1826-1864'', Живан Милисавац, 1986, Матица српска</ref> Данашња зграда је саграђена 1891. године по пројекту [[Ђула Партош|Јулијуса Партоша]], мађарског архитекте. Када је саграђена, уједно је била и Патријаршијски двор и сматрана је најрепрезентативнијом српском грађевином у [[Војводина|Војводини]]. Школа има веома вредну библиотеку за историју [[Срби|Срба]] у [[Мађарска|Мађарској]]. Данас је у овој згради филолошка гимназија. У склопу гимназије налази се Волнијев хербаријум с краја 18. века, најстарија хербарска збирка на Балкану.<ref>[http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=05&dd=24&nav_id=1264014 Нови Сад: Нови живот најстаријег хербаријума у региону (Б92, 24. мај 2017)]</ref><ref>{{Cite journal|last=|first=|date=September 2021|title=Кућа умних и учених Срба=Politika Magazin|volume=1251|pages=28}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.karlovackagimnazija.rs/istorijat/|title=Историјат|language=en-US|access-date=2023-02-02}}</ref> == Смерови == У школи постоје три смера, а то су класични језици, савремени језици и специјализован смер за историју и географију. Класични језици у току четири године изучавају латински и старогрчки као главне језике, али похађајући и наставу енглеског, као трећег и обавезног језика. Савремени језици пружају читав низ језика од којих се ученици опредељују за два и по жељи могу да уче друге језике факултативно (арапски, грчки, старословенски, француски, руски, итд.). Трећи и обавезни им је латински језик. Ученици на смеру за историју и географију уче ова два предмета на напредном нивоу уз учење енглеског као првог страног језика, за други страни језик ученици бирају онај који су учили у основној школи, док латински уче у првој и другој години. Током све четири године школовања сваки ученик гимназије мора да учи енглески. == Књижевна олимпијада == Карловачка гимназија је прва српска гимназија. Стога је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије 11. и 12. маја 2013. баш у њој организовало републичко такмичење Књижевна олимпијада за ученике седмог и осмог разреда основних школа и гимназија из државе.<ref>{{Cite web|url=http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/takmicenja.html|title=Такмичења|accessdate=24. 5. 2013|publisher=Друштво за српски језик и књижевност Србије|archive-url=https://web.archive.org/web/20131029211743/http://drustvosj.fil.bg.ac.rs/takmicenja.html|archive-date=29. 10. 2013|url-status=dead}}</ref> Ученици треће и четврте године средњих школа који су освојили једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду]] и признаје им се да су постигли максималан број бодова. == Бивши ђаци == {{multiple image|image1=Gymnasium of Karlovci 8.8.2018 109.jpg|caption1=Споменик [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]] у парку гимназије|image2=Gymnasium of Karlovci 8.8.2018 119.jpg|caption2=Споменик професору [[Јован Живановић|Јовану Живановићу]] у парку гимназије}} {{multiple image|image1=Gymnasium of Karlovci 8.8.2018 118.jpg|caption1=Улаз у гимназију|image2=Karlovačka gimnazija hol.jpg|caption2=Спомен плоча на улазу|width2=225}} * [[Сима Милутиновић Сарајлија]] * [[Димитрије Давидовић]] * [[Георгије Магарашевић]] * [[Милован Видаковић]] * [[Георгије Магарашевић]] * [[Бранко Радичевић]] * [[Јован Стерија Поповић]] * [[Патријарх српски Јосиф|Јосиф Рајачић]] * [[Стеван Шупљикац]] * [[Јован Суботић]] * [[Димитрије Руварац]] * [[Иларион Руварац]] * [[Јован Живановић]] * [[Манојло Грбић]] * [[Васа Стајић]] * [[Миодраг Грбић]] * [[Слободан Бајић Паја]] * [[Борислав Михајловић Михиз]] * [[Вида Огњеновић]] * [[Дејан Медаковић]] * [[Стјепан Седер]] * [[Ото Хорват]] * [[Горан Шушљик]] * [[Слободан Тркуља]] *[[Ничке 3000]]<ref name=":022">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=MdKWl6lAy1E|title=Kumela, Yasserstain i Joca su išli u isti razred *confirmed*|last=Klinika Highlights|date=25. 12. 2019.|website=[[Јутјуб]]|url-status=live|access-date=2. 4. 2022.}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=GHOfTozGuMI&t=6750s|title=Joca & Nidža Show s02e09 - Kumela, Rim Kim, Andrej Cvejanov, Ćelava|last=Klinika|date=11. januar 2020.|website=Jutjub|url-status=live|access-date=2. april 2022.}}</ref> *[[Кумела]]<ref name=":022"/><ref name=":0" /> == Комбинације језика == * енглески — немачки * енглески — француски * енглески — руски * руски — енглески * немачки — енглески * шпански — енглески * италијански — енглески * кинески — енглески * норвешки — енглески * јапански — енглески * старогрчки — латински — енглески == Галерија == [[Датотека:Karlovci Gymnasium Fourth Curriculum.jpg|мини|Четврти програм (извештај) Карловачке гимназије (1856)]] <gallery mode="packed" heights="160" widths="160"> Датотека:Grammar school in Sremski Karlovci 02.jpg|Карловачка гимназија Датотека:Garden of the Grammar school in Sremski Karlovci 07.jpg|Башта Карловачке гимназије Датотека:Karlovačka gimnazija 15.jpg|Карловачка гимназија Датотека:Gymnasium of Karlovci 8242 01.jpg|Карловачка гимназија </gallery> <gallery mode="packed" heights="160" widths="160" caption="Унутрашњост Гимназије"> Датотека:Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci 07.jpg|Карловачка гимназија Датотека:High School in Sremski Karlovci 01.jpg|Свечана сала Датотека:High School in Sremski Karlovci 02.jpg|Унутрашњост Гимназије Датотека:Зграда српске православне велике гимназије.jpg|мини|Зграда српске православне велике гимназије </gallery> <gallery mode="packed" heights="160" widths="160" caption="Библиотека"> Датотека:High School in Sremski Karlovci 03.jpg|Библиотека Датотека:High School in Sremski Karlovci 05.jpg|Вредне књиге које се чувају у Библиотеци гимназије Датотека:Library of the Grammar school in Sremski Karlovci 12.jpg|Библиотека Карловачке гимназије Датотека:High School in Sremski Karlovci 04.jpg|Библиотека Датотека:Библиотека Карловачке гимназије (део).jpg|мини|Библиотека Карловачке гимназије Датотека:Библиотека Карловачке гимназије.jpg|мини|Библиотека Карловачке гимназије </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{ШколеПНЗ}} {{Гимназија}} {{Непокретна културна добра на подручју Сремских Карловаца}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Гимназије у Војводини]] [[Категорија:Грађевине у Сремским Карловцима]] [[Категорија:Споменици културе у Јужнобачком округу]] [[Категорија:Добитници Вукове награде]] [[Категорија:Средње школе у Сремским Карловцима]] jtnu08o9m9o52svgs9gpjertaj67xwc 0 157430 30098802 30027220 2025-06-27T15:25:48Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098802 wikitext text/x-wiki {{друге употребе}} {{Инфокутија Храна | име = Алва | слика = Naschmarkt Wien 2009 PD 20091008 031.JPG | слика_ширина = 250п | слика_опис = Различите врсте алве каква се најчешће може срести у посластичарницама [[Zapadni svet|Западног света]] | друго_име = Халва | национална_кухиња = | место_порекла = | регија/држава = [[Блиски исток]] | креатор = | врста_јела = [[посластица]] | температура = топло и хладно | рок_трајања = | главни_састојци = [[пшенично брашно]], [[масноћа]], [[мед]] или [[шећер]] | варијације = са додатком [[сусам]]а, [[лан]]а и другог семења, сушеног или орашастог [[Воће|воћа]], [[Какао|какаа]] и др. | енергетска_вредност = | остало = }} [[Датотека:PistHalva.jpg|200п|мини|десно|Тахан-алва са пистаћима]] '''Алва''' или '''халва''' је слаткиш који потиче са [[Блиски исток|Блиског истока]]. Као посластица најчешће се припрема у [[Балканско полуострво|балканским]] и земљама источног [[Средоземље|Медитерана]]. Назив је заједнички за неколико сличних посластица у чијој је основи [[брашно]], масноћа ([[Jestivo ulje|уље]] или [[масло]]) и заслађивач ([[шећер]] или [[мед]]), уз различите додатке (семе, орашасто воће, сушено воће и слично).<ref>{{cite web |title=Alva na osam načina |url=https://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.285.html:749905-Alva-na-osam-nacina |website=Novosti |accessdate=3. 2. 2020}}</ref> Може се наћи у различитим бојама и укусима, а [[текстура]] је карактеристично мрвичаста и хрскава.<ref name="Britannica">{{cite web|last=Tikkanen|first=Amy|title=Halvah|url=https://www.britannica.com/topic/halvah|website=Encyclopaedia Britannica|accessdate=10. 3. 2021}}</ref> Праве је и продају ''алваџије'', односно ''халваџије'', ''халвеџије'' ({{јез-тур|helvacı}})<ref name="Вујаклија">{{cite book|last=Вујаклија|first=Милан|title=Лексикон страних речи и израза|date=1986|publisher=Просвета|location=Београд|pages=29}}{{COBISS|ID=30905103}}</ref> у својим ''алваџиницама'' (''халвеџиницама'').<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> Оно што је најзначајније код алве је да је то укусна посластица коју може припремити и приуштити свако, јер се припрема једноставно, од основних животних намирница.<ref name="Radio Petnjica" /> Како се за припрему највећег броја алви не морају користити намирнице животињског порекла, оне припремљене са уљем сматрају се [[Кошер храна|кошер храном]].<ref name="My Jewish Learning">{{cite web |last=Margulies |first=Elisheva |title=Israeli Halvah Recipe |url=https://www.myjewishlearning.com/recipe/israeli-halvah/ |website=My Jewish Learning |access-date=11. 3. 2021}}</ref> == Етимологија == Реч '''халва''', као и '''алва''' долази из [[Арапски језик|арапске]] речи -{''halwa''}- ({{јез-арап|حلاوة طحينية}}, од ''halawa'' — „слаткоћа”), односно [[Турски језик|турске]] ''-{helva}-''.<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=halva|url=https://www.enciklopedija.hr/clanak/24225|website=Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=10. 3. 2021}}</ref> У [[Српски језик|српском језику]] оба израза су правилна и равноправно су у употреби.<ref>{{cite web |title=alva ili halva |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/kako-se-pise/alva-ili-halva/ |website=Opšte obrazovanje |access-date=10. 3. 2021}}</ref> == Историја == Алва је, као посластица, позната вековима. Готово свака [[Блиски исток|блискоисточна]] култура тврди да потиче баш од ње. Неки научници претпостављају да је настала у околини [[Византион]]а (данас [[Истанбул]]), нешто пре [[12. век]]а. Други верују да је била позната и [[300. п. н. е.|3000. година п. н. е]]. Постоје докази да је то првобитно био помало [[желатин]]асти [[десерт]] на бази [[Жито|жита]], направљен од [[Jestivo ulje|уља]], [[Брашно|брашна]] и [[шећер]]а. {| class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em; margin-right:0; font-size:90%; background:#f7dbc6; color:black; width:350px;" cellspacing="6" | style="text-align: justified;" |Први познати писани рецепт за алву датира с почетка [[13. век]]а, из [[Кувар (књига)|кувара]] писаног на [[Арапски језик|арапском језику]] ''-{Kitab al-Tabikh}-'' („Књига јела”). У књизи је описано чак седам начина на које се може припремити овај слаткиш. У кувару из [[Маварско освајање Пиринејског полуострва|маварске Шпаније]], који потиче из истог периода, налази се рецепт у коме се смеса направљена од куваног шећера, меда, [[Сусамово уље|сусамовог уља]] и брашна развлачи у танак слој, посипа ружином водом, шећером и млевеним пистаћима, прекрива другим слојем исте смесе и сече на троуглове.<ref name="MOMENT MAGAZINE" /> |} Посластица се проширила по [[Блиски исток|Блиском истоку]], [[Средоземље|Медитерану]] и [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], [[Средња Азија|средњој Азији]] и [[Индијски потконтинент|Индијском потконтиненту]] и свака култура која ју је прихватила мало је променила њено име и састојке. [[Египћани]] су је називали ''халава'' и мешали са [[пистаћ]]има, [[бадем]]има или [[пињол]]има, док су је [[Индијци]] називали халва и ароматизирали регионалним производима попут [[Масло|масла]], [[Кокосов орах|кокоса]] и [[Урма|урми]]. Један од најпознатијих обожавалаца алве био је [[Сулејман Величанствени]] (1520—1566), који је поред своје палате саградио посебну кухињу која је названа ''-{helvahane}-'' (кућа халве) у којој се производило 30-ак врста ове посластице. Једну од њих, направљену са [[тахини]]јем (пастом од сусама),<ref>{{cite journal |title=Тахини - здрав путер од сусама |journal=Новости |date=18. 3. 2017 |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/lifestyle.504.html:654708-%D0%A2%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B0 |access-date=10. 3. 2021}}</ref> прихватили су [[Румуни]] у време [[Османско царство|османлијске]] власти и пренели је [[Ашкенази]]ма у Европи, а они је почетком [[20. век]]а донели у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] (тахан-алва). Џон Мариани (-{John Mariani}-), аутор Енциклопедије америчке хране и пића, у својој књизи тврди да је „алва постала много популарнија у Америци него што је икада била у Европи”.<ref name="MOMENT MAGAZINE">{{cite journal |last=Martell |first=Nevin |title=Open Sesame: The History of Halvah |journal=MOMENT MAGAZINE |date=5. 2011 |url=https://momentmag.com/open-sesame-the-history-of-halvah/ |access-date=10. 3. 2021 |language=енг.}}</ref> === Алва на Блиском истоку === [[Датотека:Halva IMG 2411.JPG|200п|мини|десно|Штанд са алвом на пијаци Махане Јехуда у [[Јерусалим]]у]] Алва је можда најпопуларнија као посластица у [[Израел]]у. Бројне алваџије на чувеној [[јерусалим]]ској отвореној пијаци Махане Јехуда (''-{Mahane Yehudah}-''), која се још назива и „Краљевство алве”<ref>{{cite web |title=The Halva Kingdom |url=https://en.machne.co.il/category/the-halva-kingdom |website=The Mahane Yehuda Market Site |access-date=11. 3. 2021}}</ref> нуде на стотине врста ове посластице, од традиционалних до грчких од гриза или оних направљених без брашна, у којима доминира шаргарепа и орашасто воће. Сматра се [[кошер]] храном<ref name="My Jewish Learning" /> и једна је од најомиљенијих посластица у овој земљи.<ref>{{cite web |last=Kresh |first=Miriam |title=How to make mouth-watering halvah |url=https://www.fromthegrapevine.com/israeli-kitchen/recipes/how-make-mouth-watering-halvah |website=Grapevine |access-date=11. 3. 2021}}</ref> У [[Анадолија|Анадолији]] алва има социјалну мисију. Традиционално се дели са породицом и пријатељима на радосним догађајима попут [[Венчање|венчања]], [[Рођење|рођења]], [[Obrezivanje|церемонија обрезивања]] и верских прослава. Служи се и током [[Велики пост|Великог поста]], на [[сахрана]]ма и када се неко дочекује по повратку са [[Хаџилук (ислам)|хаџилука]].<ref>{{cite news |last=Tremblay |first=Pinar |title=Semolina halva unites Turks in times of joy, sorrow |url=https://www.al-monitor.com/pulse/originals/2015/05/turkey-semolina-halva-essential-ingredient-mourning-joy.html |access-date=10. 3. 2021 |agency=Al-Monitor |date=18. 5. 2015}}</ref> === Алва на Балкану === [[Датотека:A scoop of irmik helva.jpg|200п|мини|десно|Алва какву најчешће припремају домаћице на [[Балканско полуострво|Балкану]]]] Алва је као посластица присутна у свим земљама [[Балканско полуострво|Балкана]]. Нарочито је популарна код [[Муслимани|муслиманског]] становништва, где је припрема алве један од традиционалних обичаја који је највише заступљен у домовима приликом верских празника какви су [[Ramazan|Рамазан]] или [[Курбан-бајрам|Бајрам]]. Она се прави и за тужне поводе — када умре неко од укућана или када се организују помени, када је обичај да се после поједеног парчета алве помоли за душу умрлог. Рецепт за алву је највероватније на ове просторе донели [[Османски Турци|Турци Османлије]] током освајања балканских подручја. Некада је постојао обичај да се алва припрема сваког петка,<ref name="Radio Petnjica">{{cite news |last=Račić |first=Dino |title=HALVA |url=http://www.radiopetnjica.me/2017/03/31/halva/ |access-date=10. 3. 2021 |agency=Radio Petnjica |date=31. 3. 2017}}</ref> а до [[1908]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]] је постојала улица (чаршија) у којој су пословале углавном алваџије - алваџилук.<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> Према народном веровању, када се спрема алва мелеци, односно [[анђели]], долазе у кућу да би осетили мирис. Рецепт за овај оријентални слаткиш се преноси с колена на колено.<ref name="Форум инфо">{{cite news |last=Луиновић |first=Алдина |title=Halva – Tradicionalna poslastica za radosne i tužne prilike |url=https://foruminfo.rs/halva-tradicionalna-poslastica-za-radosne-tuzne-prilike/ |access-date=11. 3. 2021 |agency=Форум инфо |date=2019}}</ref> === Алва у Јужној Азији === [[Датотека:Gajjar ka halwa (carrot halwa).JPG|200п|мини|десно|Индијска алва од шаргарепе]] [[Датотека:Apple Halwa.jpg|200п|мини|десно|Алва од јабука ([[Јужна Азија]])]] У [[Јужна Азија|јужноазијским]] културама алва се ретко кад припрема са сусамом. Овде се заправо се ради о кремастој маси сличној [[пудинг]]у, направљеној у најосновнијем облику од [[Масло|масла]], шећера или палминог сирупа и неке врсте брашна, куваној док не постане густа и кремаста. Једе се кашиком. Алва се у Јужној Азији прави од готово свега што се може помешати са маслом и шећером. Неке од најчешћих верзија укључују алве направљене од [[Сочиво (биљка)|сочива]], [[вермичели]] резанаца, гриза или поврћа какво су [[тиквице]], [[Tikva|тиква]], [[шаргарепа]] и сл. са додатком сувог воћа, и зачина. Овде алва није свакодневна посластица, али није ни резервисана само за посебне прилике. Често се служи као десерт на недељној трпези.<ref name="Taste">{{cite web |last=Shah |first=Khushbu |title=Halwa vs. Halvah: An Investigation |url=https://www.tastecooking.com/halvah-vs-halwa/ |website=Taste |access-date=11. 3. 2021}}</ref> === Алва у Сједињеним Америчким Државама === Почетком 20. века највећи промотер традиционалних слаткиша био је млади [[Јеврејин]] из [[Кијев]]а ([[Украјина]]) Натан Радуцки (''-{Nathan Radutzky}-''). Он је 1907. године произвео своју прву серију алве у гаражи, коју је затим продавао у дворишту своје куће у [[Бруклин]]у и на колицима по граду. Када је посао кренуо, отворио је малу фабрику, а 1940. преселио је своју компанију, која се тада звала „''-{Independent Halvah & Candies}-''” у већу зграду у којој ова компанија послује и данас, под новим именом - „''-{Joyva}-''”, које је Радуцки променио 50-их година, када је направио и нови лого компаније, насмејаног султана. Ова компанија и даље је водећи произвођач алве у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], са обртом од више од 5 милиона долара годишње продаје. Власници компаније „''-{Joyva}-''” и даље су чланови породице Радуцки, њена трећа генерација. Занимљиво је да „''-{Joyva}-''” извози алву широм света и она је популарна чак и у земљама које себе сматрају колевком ове традиционалне посластице.<ref name="MOMENT MAGAZINE" /> == Врсте алве == [[Датотека:Persian halva.jpg|200п|мини|десно|Персијска алва]] [[Датотека:Irmik helvası and dondurma.jpg|200п|мини|десно|Турска (и грчка) алва од гриза са млечним кремом]] [[Датотека:SunflowerHalva.jpg|200п|мини|десно|Руска алва од семена сунцокрета]] [[Датотека:Badam halwa.jpg|200п|мини|десно|Бадам-халва ([[Индијски потконтинент]])]] [[Датотека:Yazlık Helva 01.jpg|200п|мини|десно|Разнобојне алве на једној отвореној пијаци у турској]] Постоје различите врсте алве: ''ћетен-алва'', ''тахан-алва'' (''таан-алва''), ''кос-алва'' и др.<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> * ''Тахан-алва'' је једна од најпопуларнијих врста, најпознатија широм Европе и Америке. Прави се са [[сусам]]ом, односно [[тахини]]јем — путером од семена сусама. Према различити рецептима овој алви се могу додати [[какао]], [[Чоколада]], [[пистаћи]], [[бадем]]и, [[ванила]], [[ораси]] и сл. По конзистенцији је тврда, сува и лако се дроби. * У Израелу је алва такође веома популарна. Конзумира се за [[доручак]], [[ужина|ужину]] или као [[десерт]]. Прави се на десетине различитих укуса, од шаргарепе до ваниле.<ref name="MOMENT MAGAZINE" /> * У земљама бившег [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] широко је распрострањена алва од семена [[сунцокрет]]а.<ref name="Velika kuhinja">{{cite web |title=Šta je halva? |url=http://www.velikakuhinja.com/vidiblog/3101/Sta-je-halva |website=Velika kuhinja |access-date=10. 3. 2021}}</ref> * У [[Турска|Турској]] и [[Грчка|Грчкој]] може се наћи и алва направљена без житарица, од [[Јаје|јаја]] и шећера. У Грчкој се прави и врста алве од [[гриз]]а (такозвани ''Халвас'').<ref>{{cite web |last=Koxeila |first=Katarina |title=Alva od griza ili Halvas – slatki izraz grčke gostoprimljivosti |url=https://grckakuhinja.com/alva-od-griza-ili-halvas-slatki-izraz-grcke-gostoprimivosti/ |website=Grcka kuhinja |access-date=10. 3. 2021 |date=5. 11. 2019}}</ref> Често се конзумира, па се прави и у облику [[Торта|торте]], да би била свечанија. * Позната је и алва од клица житарица која се прави у [[Иран]]у, [[Пакистан]]у и [[Индија|Индији]]. Често се додају [[урме]], [[ораси]], [[Суво грожђе|грожђице]] или друго суво воће. У [[Јужна Азија|јужној Азији]] алва се често прави и од различитог поврћа, чак и без житарица. Најчешће има потпуно другачију структуру. Кашаста је и једе се кашиком. Алва се служи топла или хладна, често посута [[Cimet|циметом]], са шлагом или млечним кремом.<ref name="Britannica" /> Занимљиво је како оволико у основи различитих врста јела има готово исто име широм света. Кен Албала, историчар хране и професора на Пацифичком универзитету даје веома једноставно објашњење. Он верује да је у питању само значење речи ''алва'', односно ''халва'' — једноставно „слатко”, па зато од давнина означава получврсте посластице које се могу направити од практично било чега. Албала верује да је десерт дошао у Индију и Пакистан са [[Mughalsko carstvo|Мугхалским царством]]. Сусам је пореклом из Африке, а преко Египта је стигао и на Блиски исток, где је почео његов узгој, па се често користи у кулинарству. У јужној Азији сусама никада није било толико пуно, што је алтернативне састојке учинило популарнијим.<ref name="Taste" /> == Хранљива вредност алве == Алва какву најчешће срећемо, тахан-алва, се често продаје у продавницама здраве хране, иако висок ниво [[масти]] и [[Угљени хидрат|угљених хидрата]] спречавају да се сматра „здравом“. Има велику енергетску вредност, а богата је [[калцијум]]ом, [[протеин]]има, незасићеним [[Masna kiselina|масним киселинама]], [[магнезијум]]ом и [[гвожђе]]м.<ref name="Velika kuhinja" /> У тахан-алви семе сусама обогаћује је и другим хранљивим [[минерал]]има, укључујући [[бакар]], [[манган]], [[триптофан]] и [[калцијум]].<ref name="MOMENT MAGAZINE" /> '''Нутритивна табела (100 г тахан-алве):'''<ref>{{cite web |title=Ćeten alva |url=https://www.keepitfit.rs/foods/773/ceten-alva |website=KeepItFit.rs |access-date=10. 3. 2021}}</ref> {| class="wikitable" ! !! 100 g |- | [[Енергетска вредност]] | align="center" |552 [[Калорија|cal]] |- | [[Масти]] | align="center" |34 г |- | [[Угљени хидрати]] | align="center" |42 г |- | [[Протеини]] | align="center" |19 г |} == Алва у савременој култури == У народу од давнина постоји изрека „Иде к'о алва”.<ref name="Radio Petnjica" /> То је фраза која се користи да се опише начин на који је нешто прихваћено од стране огромног броја људи - много тражено, купује се или конзумира у великим количинама.<ref>{{cite web |title=Ide kao alva |url=https://www.google.com/search?channel=fs&client=ubuntu&q=%D1%88%D1%82%D0%B0+%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8+%D0%B8%D0%B4%D0%B5+%D0%BA%D0%BE+%D0%B0%D0%BB%D0%B2%D0%B0 |website=Vukajlija |access-date=10. 3. 2021}}</ref> == Рецепт за алву == Рецепт који следи преузет је из чувеног ''[[Патин кувар|Патиног кувара]]'' који је [[Спасенија Пата Марковић]] први пут објавила [[1939]]. године, а који је касније доживео велики број издања, после [[Други светски рат|Другог светског рата]] као ''Велики народни кувар''.<ref name="Vreme">{{cite journal|last=Mirković|first=Tijana|title=Patin (i moj) kuvar|journal=Vreme|date = 21. 1. 2016|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1358410|accessdate = 14. 5. 2018}}</ref> У овом кувару може се наћи шест рецепата за алву, полутврде и тврде варијанте. Овде је дат онај који је назван ''Домаћа алва'', а који је најсличнији алви каква се и данас спрема широм Балкана, ако се изузме маст: {{цитат3|У једну шерпу ставити ¼ [[маслац]]а или 200 грама [[масти]] да се добро растопи. У врели маслац или маст додати 4 велике кашике [[Пшенично брашно|брашна]], па брашно непрестано мешати док не постане златно жуте боје. За то време ставити у један лонац ½ килограма [[Шећер|шећера кристала]] с мало воде да на штедњаку прокува. Одмах ставити и комад [[Ванила|ваниле]] и све заједно са шећером кувати. У упржену запршку, непрестано мешајући, додавати укуван сируп да алва има густину да се кашиком из ње може маса вадити. Скинути алву с ватре, замакати кашику у растопљени маслац, вадити алву и ређати је на округлу стаклену зделу. Посути је ситним шећером измешаним са ванилом и служити хладну.<ref>{{harvnb|Велики народни кувар|1959|p=408}}</ref>}} Ова алва обично се сервира тако што се смеса вади кашиком и ређа у круг, али се може користити и кашику за вађење сладоледа, при чему се добијају лепе кугле. Може се декорисати, осим кристалним шећером и млевеним орасима. Основни рецепт не укључује ванилу ни у којем облику.<ref>{{cite journal |title=Alva ili halva: Kako god je zvali, sprema se ovako |journal=Vijesti |date=28.4.2020 |url=https://www.vijesti.me/lifestyle/kuhinja/432447/alva-ili-halva-kako-god-je-zvali-sprema-se-ovako |access-date=11. 3. 2021}}</ref> == Види још == * [[Ратлук]] * [[Суџук (посластица)]] * [[Kadaif|Кадаиф]] * [[Сусам штанглице]] == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book|ref= harv|title=Велики народни кувар|date=1959|publisher=Народна књига|location=Београд|edition=2.}}{{COBISS|ID=233088775}} == Спољашње везе == * {{cite web |title=NAJBOLJA BOSANSKA HALVA ZA SAMO 15 MINUTA |url=https://www.najbolji-recepti.com/slatka-jela/pripremite-bosansku-halvu-za-samo-20-minuta-uz-ovaj-jednostavan-recept-2/ |website=Najbolji recepti |access-date=11. 3. 2021}} * {{cite web |title=Indijska halva |url=https://gastronomad.rs/indijska-halva/ |website=Gastronomad |access-date=11. 3. 2021}} * {{cite web |last=Hoy |first=Jen |title=Tahini Halvah |url=https://www.thespruceeats.com/sesame-tahini-halvah-2254846 |website=The Spruce Eats |access-date=11. 3. 2021}} * {{cite web |last=Bhang |first=Ellen |title=5 Things You Need to Know About Halvah |url=https://www.thefoodlens.com/boston/sides/5-things-you-need-to-know/5-things-you-need-to-know-about-halvah/ |website=The Food Lens |access-date=11. 3. 2021 |date=20.4.2020}} * {{cite web |title=TAHIN (pasta od susama) |url=http://www.gameha.ba/index.php?page=shop.product_details&flypage=flypage.tpl&product_id=32&category_id=11&option=com_virtuemart&Itemid=61&lang=bs |website=Ga-me-hA |access-date=11. 3. 2021 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304233033/http://www.gameha.ba/index.php?page=shop.product_details&flypage=flypage.tpl&product_id=32&category_id=11&option=com_virtuemart&Itemid=61&lang=bs |url-status=unfit }} {{Подножје|Кулинарство}} [[Категорија:Арапска кухиња]] [[Категорија:Јеврејска кухиња]] [[Категорија:Арабизми]] [[Категорија:Слаткиши]] [[Категорија:Босанскохерцеговачка кухиња]] [[Категорија:Македонска кухиња]] [[Категорија:Бугарска кухиња]] [[Категорија:Турска кухиња]] [[Категорија:Грчка кухиња]] [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Османска кухиња]] [[Категорија:Балканска кухиња]] [[Категорија:Доручак]] q5kbmtr4o37unh4ivz7h6612a0df2j7 0 160490 30098984 30088897 2025-06-27T18:50:58Z ~2025-59452 431338 /* Филмографија */ 30098984 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Мима Караџић | слика = Мима Караџић Стара Пазова.png | опис_слике = Караџић 2017. године | ширина_слике = 200п | пуно_име = Милутин Караџић | датум_рођења = {{датум рођења|1955|4|9|год=да}} | место_рођења = [[Бијело Поље]], [[НР Црна Гора]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | надимак = Мима | активни_период = 1975—данас | занимање = [[глумац]] | супружник = Сунчица Ђурић (в.1992-р.1994) | партнер = | деца = | породица = (брат)[[Милан Караџић]] | битна улога = [[Комшије]] - Машан Черовић<br />[[Будва на пјену од мора]] - Саво Бачић<br />[[Бисер Бојане]] - Никола Поповић<br />[[Тајна манастирске ракије]] — Петар (Кријумчар)<br /> [[Монтевидео, Бог те видео!]] - Рајко<br />[[Породично благо]] - Говедаревић<br />[[Лепота порока]] - Лука | презентација = | потпис = | имдб = 0438732 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Милутин Караџић''' ([[Бијело Поље]], [[9. април]] [[1955]]) српски је [[глумац]] и продуцент. Остварио је велики број улога у позоришту, на филму и телевизији. == Биографија == Милутин Караџић је рођен у [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]] [[9. април]]а [[1955]]. године. Дјечачке дане, младост, основну и средњу школу завршио је у Никшићу, у граду у којем је живјела његова породица. Глуму је дипломирао на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности у Београду]], у класи професора Миленка Маричића. Био је стални члан Позоришта [[Атеље 212]] од [[1986]]. до [[2013]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.atelje212.rs/stalni-asambl/milutin-karadzic/ |title=MILUTIN KARADŽIĆ |publisher=atelje212.rs |date=|accessdate=14. 03. 2013. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121020055418/http://www.atelje212.rs/stalni-asambl/milutin-karadzic/ |archive-date=20. 10. 2012 |url-status=dead }}</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:465664-Mima-Karadzic-Napustam-glumu-dajte-posao-nekome-mladjem Напуштам глуму, дајте посао неком млађем („Вечерње новости“, 26. новембар 2013)]</ref> Био је ожењен 1992. глумицом Сунчицом Ђурић.<ref>{{cite news |title=СЛИКЕ СА МИМИНЕ СВАДБЕ: Жена глумица, кум Лауш није веровао |url=https://www.nportal.rs/vest/9849/retro/crno-bela-estrada/mima-karadzic-brak-svadba-razvod-suncica-djuric-biografija-mima-karadzic-zena-supruga-mima-karadzic-prvi-brak |access-date=25. 12. 2021 |work=Нпортал |date=25. 12. 2021}}</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1970-е |- | 1975. || [[Синови (ТВ филм)|Синови]] || Црногорац |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1980-е |- | 1981. || [[Случај Богољуба Савковића Ливца]] || Богољуб Савковић |- | 1981. || [[Ерогена зона (филм)|Ерогена зона]] || фудбалер |- | 1981. || [[Седам секретара СКОЈ-а (ТВ серија)]] || [[Славко Орешки]] |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)]] || Божо Брајовић-Његош |- | 1981. || [[Имамо наступ (ТВ филм)|Имамо наступ]] (ТВ филм)|| |- | 1982. || [[13. јул (филм)|13. јул]] || милицајац |- | 1982. || [[Последњи чин]] || милиционер |- | 1982. || [[Приче преко пуне линије]] || Дуле шофер |- | 1983. || [[Игмански марш (филм)|Игмански марш]] || Домобран на телефону |- | 1983. || [[Дани Авној—а]] (ТВ мини серија)|| |- | 1983. || [[Како сам систематски уништен од идиота]] || милиционер |- | 1984. || [[О покојнику све најлепше]] || Орловић |- | 1984. || [[Како се калио народ Горњег Јауковца]] || друг Орловић |- | 1984. || [[Мај нејм из Митар]] || Обрен |- | 1984. || [[Војници (филм)|Војници]] || Божо Брајовић Његош |- | 1984. || [[Нема проблема]] || фудбалер са шрафцигером |- | 1985. || [[Давитељ против давитеља]] || Митровић |- | 1985. || [[Дебели и мршави]] || мајстор |- | 1985. || [[Шест дана јуна]] || Пилот |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Бора, милиционер |- | 1986. || [[Друга Жикина династија]] || комшија Паја |- | 1986. || [[Одлазак ратника, повратак маршала]] || водник Узелац |- | 1986. || [[Смешне и друге приче]] || Анин муж |- | 1986. || [[Медвед 007]] || Пешић |- | 1986. || [[Сиви дом]] || Микса |- | 1986. || [[Лепота порока]] || Лука |- | 1986. || [[Мисија мајора Атертона]] || Никола |- | 1987. || [[Увек спремне жене]] || гинеколог |- | 1987. || [[Изненадна и прерана смрт пуковника К. К]] || официр |- | 1987. || [[Милан — Дар]] || Симо |- | 1987. || -{[[Waitapu]]}- || Паја |- | 1987. || [[Октоберфест (филм из 1987)|Октоберфест]] || војник |- | 1987. || [[Хајде да се волимо]] || менаџер Светислав |- | 1987. || [[Вук Караџић (ТВ серија)]] || |- | 1988. || [[Случај Хармс]] || инвалид инструктор |- | 1988. || [[Руди]] || |- | 1988. || [[Тајна манастирске ракије]] || Петар |- | 1989. || [[Бој на Косову (филм из 1989)|Бој на Косову]] || стражар |- | 1989. || [[Специјална редакција]] (ТВ серија) || Радован Мрак |- | 1989. || [[Епепељуга]] (ТВ) || |- | 1989. || [[Свети Георгије убива аждаху (филм из 1989)|Свети Георгије убива аждаху]] || Криви Лука |- | 1989. || [[Il colpo]] || |- | 1989. || [[Атоски вртови — преображење]] || Мајмун |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1990-е |- | 1990. || [[Ожалошћена породица (филм из 1990)|Ожалошћена породица]] || Трифун Спасић |- | 1990. || [[Специјална редакција]] || Радован |- | 1990. || [[Гала корисница: Атеље 212 кроз векове]] || |- | 1990. || [[Хајде да се волимо 3]] || |- | 1990. || [[Љубав је хлеб са девет кора]] || |- | 1990–1991. || [[Бољи живот]] || Данило Зекавица |- | 1991. || [[Тесна кожа 4]] || Блажо |- | 1992. || [[Проклета је Америка]] || Миленце |- | 1992. || [[Полицајац са Петловог брда (филм)|Полицајац са Петловог брда]] || Грдоје |- | 1992. || [[Прва брачна ноћ]] || |- |- |- | 1992–1993. || [[Волим и ја неранџе... но трпим]] (серија) || Стојан |- | 1993. || [[Полицајац са Петловог брда (ТВ серија)]] || Грдоје |- | 1993. || [[Три карте за Холивуд]] || Глобус |- | 1995. || [[Ориђинали]] (серија) || Ниша |- | 1995. || [[Удри јаче манијаче]] || Бане |- | 1998. || [[Код луде птице]] || власник кабареа, мафијаш |- | 1998. || [[Џандрљиви муж (филм из 1998)|Џандрљиви муж]] || Мита |- | 1998. || [[Кнегиња из Фоли Бержера]] || Совел |- | 1999. || [[У име оца и сина]] || Вукота |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Све је за људе]] || Орловић |- | 1998–2002. || [[Породично благо]] || Говедаревић |- | 2002. || [[Ко чека дочека]] || |- | 2003. || [[Ледина]] || |- | 2003. || [[Волим те највише на свету]] || Драгутин |- | 2004. || [[Сиви камион црвене боје]] || Средоје |- | 2005. || [[Потера за срећ(к)ом]] || Вукота |- | 2003–2007. || [[М(ј)ешовити брак]] || Војин Чађеновић |- | 2007. || [[Промени ме]] || Душан |- | 2007. || [[Премијер (ТВ серија)]] || Божидар Сарић, секретар Владе |- | 2007. || [[Позориште у кући (2007)|Позориште у кући]] || стриц Бокан |- | 2007. || [[То топло љето]] || Вукоје Качавенда |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010-е |- | 2009–2016. || [[Село гори, а баба се чешља|Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)]] || пашеног |- | 2008–2010. || [[Паре или живот]] || Мирко Радовић Мики |- | 2010. || [[Монтевидео, Бог те видео!]] || Рајко Малетковић |- | 2012–2015. || [[Будва на пјену од мора]] || Саво Бачић |- | 2012. || [[Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија)]] || Рајко Малетковић |- | 2013. || [[На путу за Монтевидео]] || Рајко Малетковић |- | 2014. || [[Монтевидео, видимо се!]] || Рајко Малетковић |- | 2014. || [[Монтевидео, видимо се! (ТВ серија)]] || Рајко Малетковић |- | 2014. || [[Атомски здесна]] || Батрић |- | 2015. || [[Горчило — Јеси ли то дошао да ме видиш]] || Горчило Обад |- | 2017. || [[Бисер Бојане]] || Никола Поповић |- | 2015–2018. || [[Комшије (ТВ серија)]] || Машан Черовић |- | 2018–2019. || [[Бисер Бојане (серија)]] || Никола Поповић |- | 2019. || [[Група (ТВ серија)|Група]] || Станиславов отац |- | 2019. || [[Слатке муке]] || Мима |- | 2019–2020. || [[Јунаци нашег доба]] || Радојица Стоиљковић-Мали Радојица |- | 2020. || [[Име народа]] || капетан Манојловић |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2020-е |- | 2021. || [[Име народа (мини-серија)]] || капетан Манојловић |- | 2021. || [[Породица (мини-серија)]] || [[Небојша Павковић]] |- | 2021. || [[Александар од Југославије (ТВ серија)]] || [[Пуниша Рачић]] |- | 2021— у току. || [[Радио Милева]] || Љубиша Пљук |- | 2021. || Мора Бора || Раде |- | 2021. || [[Златни дани (ТВ серија)]] || Таса |- | 2021. || [[Авионџије]] || |- | 2021. || [[Династија (српска ТВ серија)]] || Веселин Дражета |- | 2018–2021. || [[Беса (ТВ серија)]] || Тодор Лекић |- | 2022. || [[Сложна браћа: Нова генерација]] || др Арсланагић |- | 2023. || [[Пад (ТВ серија)]] || Бране |- | 2023. || [[Закопане тајне]] || Гајо Тубица “Ромео” |- | 2023. || [[Лако је Ралету]] || |- | 2023. || [[Кафана на Балкану (филм)]] || Драго Ковач |- | 2023. || [[Посета (серија)]] || мајстор |- | 2024. || [[Јорговани (филм)|Јорговани]] || продуцент |- | 2021-2024. || [[Дрим тим (ТВ серија)]] || Чалија |- | 2021-2024. || [[Калкански кругови]] || Бора |- | 2024. || [[Поред нас]] || Мима |- | 2025. || [[На рубу памети (серија)]] || Јеврем Дробњак |- | 2025. || [[Кафана на Балкану (серија)]] || Драго Ковач |- | 2025. || [[Кармадона]] || Најдан |- | 2025. || [[Крунска 11]] || Вук |- | 2025. || [[Спортско срце (филм)]] || |} == Фестивали == '''[[Пјесма Медитерана]], Будва:''' * ''Анка Которанка'' (дует са [[Владимир Савчић Чоби|Владимиром Савчићем Чобијем]]), победничка песма (Категорија: Медитеранска песма), '98 == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0438732|name=Мима Караџић}} * [https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=321&yyyy=2019&mm=04&dd=01&nav_id=1523762 „Да, ја сам преварант, лагао сам све живо” - интервју (Б92, 1. април 2019)] {{Глумачки пар године}} {{Подножје}} {{порталбар|Биографија}} ḛ {{СОРТИРАЊЕ:Караџић, Мима}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Бјелопољци]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Црногорски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Црногорски продуценти]] [[Категорија:Српски филмски продуценти]] [[Категорија:Добитнице и добитници награде Она и он]] 3r2kbzvyqf7c0vb7jsbt2fbzculh9wa 0 161617 30098894 29610184 2025-06-27T17:30:40Z CommonsDelinker 4757 Датотека EineKünstlergemeinschaft.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Eine_Künstlergemeinschaft_by_Ernst_Ludwig_Kirchner.jpg|Eine_Künstlergemeinschaft_by_Ernst_Ludwig_Kirchner.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|Fi 30098894 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Eine Künstlergemeinschaft by Ernst Ludwig Kirchner.jpg|мини|Слика [[Ернст Лудвиг Кирхнер|Ернста Лудвига Кирхнера]], ''Група уметника'' из 1926/27. на којој су чланови групе ''Мост'': [[Ото Милер]], [[Ернст Лудвиг Кирхнер]], [[Ерих Хекел]] и [[Карл Шмит Ротлуф]]]] '''Мост''' ({{јез-нем|Die Brücke}}) је немачка група уметника [[експресионизам|експресионизма]].<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=178}}</ref> Мост су [[1905]]. у [[Дрезден]]у основали [[Ернст Лудвиг Кирхнер]], [[Карл Шмит Ротлуф]] и [[Ерих Хекел]] као студенти архитектуре на дрезденској Високој техничкој школи са циљем да превазиђу традиционално сликарство. Касније су групи пришли сликари [[Макс Пехштајн]], [[Ото Милер]], [[Емил Нолде]] и [[Кес ван Донген]]. Назив су узели из реченице [[Фридрих Ниче|Ничеовог]] дела ''[[Тако је говорио Заратустра]]'': ''„Човека чини великим што је мост а не циљ.“'' Године [[1911]]. група се преселила у [[Берлин]]. Главне теме уметника ове групе биле су пејзажи и човек, при чему је осим оног што је лепо свесно желело да се прикаже оно што је ружно и табуизирано. Били су под снажним утицајем сликања [[Пол Гоген|Пола Гогена]] и [[Едвард Мунк|Едварда Мунка]], а што се тиче бија под утицајем [[Винсент ван Гог|Винсента ван Гога]] и [[фовизам|фовиста]]. Напуштајући [[академизам]] као и [[импресионизам]] трагали су за новим средствима изражавања која су такође делимично узимали из ваневропске уметности ([[примитивна уметност|примитивне уметности]]). Пријемчивошћу површине, прављењем грубљих облика и отуђењем боје и простор уметници су покушавали да у први план ставе психичке аспекте својих слика. Пошто су заједно радили у [[атеље]]у, стварали су у веома сличном стилу. Значајно подручје уметности ове групе, поред сликарства, била је и штампана графика. При томе су предност давали дрворезу. Удружење се распало [[1913]]. године.<ref name="британика 1" /> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Die Brücke}} {{Покрети у уметности}} {{Подножје|Немачка|Уметност}} [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Експресионизам]] [[Категорија:Модерна уметност]] [[Категорија:Дрезден]] [[Категорија:Уметничке групе]] 6jyrbv59o33mbz0wf77qjhiubvsq0rk 0 164635 30099381 30041985 2025-06-28T07:45:45Z Boja02 203906 30099381 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Николас Стено | слика =Niels stensen.png | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1638|1|10}} | место_рођења = [[Копенхаген]] | држава_рођења = [[Данска—Норвешка]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1686|11|25|1638|1|10}} | место_смрти = [[Шверин]] | држава_смрти = Мекленбург—Шверин | школа = [[Универзитет у Копенхагену]] | поље = | институција = | познат_по = | награде = | напомене = }} '''Николас Стено''' ({{јез-дан|Niels Stensen}}, {{јез-лат|Nicolaus Stenonis}}; [[Копенхаген]], [[10. јануар]] [[1638]] — [[Шверин]], [[25. новембар]] [[1686]]) је био пионир у [[анатомија|анатомији]] и [[геологија|геологији]]. Стено је рођен у [[Копенхаген]]у, и након завршетка студија у истом граду, кренуо је на путовање по [[Европа|Европи]]; у ствари, до краја живота је путовао. == Научни рад == Стено је прво студирао анатомију, у почетку се фокусирајући на мускулаторни систем и на природу мишићних контракција. Употребио је геометрију да би показао да контракцијом мишић мења свој облик али не и запремину. === Доприноси палеонтологији и геологији === Он је проучавајући главу велике ајкуле 1667. приметио невероватну сличност зуба са неким каменим објектима (окамењени, заробљени у стени) који су нађени у формацији стена. Од тада он је заступао становиште да ти камени објекти јесу некада били зуби античке ајкуле, који су били закопани у блату или песку на дну мора а онда се на сувом формирала стена. Постојала је разлика између окамењених зуба и зуба савремених ајкула али је Стено бранио своју теорију ставом да се хемијски састав фосила може променити без промене облика. :Радећи на овоме дошао је до следећег питања: ''како се неки чврсти објекат може наћи унутар неког другог чврстог објекта, као што је стена или геолошки слој?'' Публиковао је своја геолошка открића у ''De solido intra solidum naturaliter contento dissertationis prodromus'', или ''Прелиминарна расправа дисертацији о чврстим телима која се природно јављају унутар других чврстих тела'' 1669. Стено није био први који је препознао да су фосили некада били живи организми; његови савременици Роберт Хук и Џон Реј су се такође спорили да су фосили остаци некадашњих живих организама. Стено, је у свом раду ''Dissertationis prodromus'' из 1669 изнео три принципа фундаментална за формирање стратиграфије као науке: <center> {| class="wikitable" align=center | - | ''закон суперпозиције'' | …у време када се било који одређени стратум (слој) формирао, материјал који је лежао преко њега био је течан, и, зато, у време када је доњи слој формиран, слој изнад њега није постојао. | ({{јез-енг|...at the time when any given stratum was being formed, all the matter resting upon it was fluid, and, therefore, at the time when the lower stratum was being formed, none of the upper strata existed.}}) | - | ''принцип првобитне хоризонталности'' | Стратум било да је управан на хоризонт или нагнут некада је био паралелан са хоризонтом. | ({{јез-енг|Strata either perpendicular to the horizon or inclined to the horizon were at one time parallel to the horizon.}}) | - | ''принцип латералног континуитета'' | Материјал који је формирао стратум био је континуалан преко површине Земље осим ако није било неких чврстих тела које су му стајале на путу. | ({{јез-енг|Material forming any stratum were continuous over the surface of the Earth unless some other solid bodies stood in the way.}}) | - | ''принцип пресечних дисконтинуитета'' | Уколико тело или дисконтинуитет пресеца стратум, тада су они млађи од стратума. | ({{јез-енг|If a body or discontinuity cuts across a stratum, it must have formed after that stratum.}}) | - |}</center> <small>Референца [http://rainbow.ldeo.columbia.edu/courses/v1001/steno.html Paul Eric Olsen, Columbia University]</small> Ови принципи су примењени и проширени 1772 од стране Жан Баптиста Л. ''Romé de l'Isle''. Још један принцип, познат једноставно као Стенов закон, или Стеноов закон о константним угловима, тврди да су углови између кореспондирајућих пљосни кристала исти за све примерке истог минерала, представљао је фундаментални пробој који је формирао основе за сва истраживања кристалне структуре.<ref>{{cite web|author= |title=Stephen A. Nelson, (Tulane U.) "Introduction to Earth Materials"|url=http://www.tulane.edu/~sanelson/eens211/introsymmetry.pdf |date= }} {{Wayback|url=http://www.tulane.edu/~sanelson/eens211/introsymmetry.pdf |date=20110720061943 }}, Приступљено 15. 4. 2013.</ref> == Најзначајнији радови == [[Датотека:Steensen - Elementorum myologiae specimen, 1669 - 4715289.tif|thumb|''Elementorum myologiae specimen'', 1669]] * ''О чврстим телима која се природно налазе унутар чврстих тела'' (1669) * ''-{Elementary Mylogical Specimens}-'' (1669) * ''Анатомска запажања'' (1662) * ''Discours de Monsieur Stenon sur L'Anatomie du Cerveau'' (''Предавање господина Стеноа о анатомији мозга'', Париз 1669) == Види још == * [[Стратиграфија]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{refbegin|30m}} * -{{{cite book|author= |title=The Seashell on the Mountaintop: A Story of Science, Sainthood, and the Humble Genius Who Discovered a New History of the Earth |location= |publisher= |year= |isbn=978-0-525-94708-0}} by Alan Cutler, 2003 }- * {{cite journal|author=Frank Sobiech |title=Blessed Nicholas Steno (1638-1686). Natural-History Research and Science of the Cross |journal=Australian eJournal of Theology |date=|volume=August 2005|issue=5|pages=}}, {{ISSN|1448-632}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Nicolaus Steno}} * [http://www.ucmp.berkeley.edu/history/steno.html Чланак о Стеноу на сајту Универзитета у Берклију] * [http://www.strangescience.net/stensen.htm Нилс Стенсен] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стено, Николас}} [[Категорија:Рођени 1638.]] [[Категорија:Умрли 1686.]] [[Категорија:Дански геолози]] [[Категорија:Дански научници]] aeptwd0jlvdebtzib68g6f5jfg2yqjn 0 165114 30099595 29976975 2025-06-28T10:52:01Z ~2025-92557 447447 Ништа Зорге ниjе могао да саопшти у Москву током 1942. године jер jе био ухапшен 18. октобра 1941. 30099595 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Рихард Зорге | слика = Bundesarchiv Bild 183-1985-1003-020, Richard Sorge.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Рихард Зорге | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1895|10|4}} | место_рођења = [[Сабунчи]] | држава_рођења = [[Руска Империја]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|11|7|1895|10|4}} | место_смрти = [[Токио]] | држава_смрти = [[Јапанско царство]] | школа = [[Универзитет у Хамбургу]] | војска = | године_служења = | чин = | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Рихард Зорге''' ({{јез-нем|Richard Sorge}}; [[Сабунчи]], [[4. октобар]] [[1895]] — [[Токио]], [[7. новембар]] [[1944]]) био је немачки новинар и совјетски шпијун. Сматра се најбољим совјетским шпијуном у [[Јапан]]у пре и током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је новинар, који је радио у [[Немачка|Немачкој]] и Јапану. Успоставио је шпијунску мрежу у Јапану, помоћу које је сазнао и јавио на време тачан почетак [[Операција Барбароса|Операције Барбароса]], као и да Јапан не намерава да уђе у рат против Совјетског Савеза, што је Совјетима омогућило да пребаце војску са [[Руски далеки исток|Далеког истока]] на [[Битка за Москву|московско бојиште]]. == Детињство и младост == Рођен је у Сабунчију у [[Баку]]у у царској [[Русија|Русији]] (данас у Азербејџану). Родио се као најмлађе од деветоро деце у породици немачког рударског инжењера и његове жене Рускиње. Када је истекао уносан уговор, који је његов отац имао са кавкаском нафтном компанијом породица се вратила у Немачку. Његов рођак Фридрих Адолф Зорге био је некад сарадник [[Карл Маркс|Карла Маркса]] и [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]]. Рихард Зорге је у октобру [[1914]]. учествовао у [[Први светски рат|Првом светском рату]] као добровољац. Придружио се студентском батаљону пољске артиљерије. На Западном фронту је рањен у марту [[1916]]. Шрапнел му је одсекао три прста и сломио ногу. Доживотно је шепао. Унапређен је, добио је медаљу и демобилисан је. За време опоравка читао је [[Карл Маркс|Маркса]] и прихватио је [[комунизам|комунистичку]] идеологију, углавном под утицајем оца и медицинске сестре, која га је неговала. Остатак рата студирао је економију у [[Берлин]]у, [[Кил]]у и [[Хамбург]]у. Докторирао је политичке науке на универзитету у Хамбургу августа 1919. Постао је члан [[Комунистичка партија Немачке|КП Немачке]]. Због политичких гледишта отпустили су га на неколико места. Побегао је у [[Москва|Москву]], где је постао млађи агент [[Коминтерна|Коминтерне]]. == Шпијун Црвене армије == Постао је шпијун за [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], а посао [[новинар]]а је требало да буде покриће да би могао бити у различитим европским земљама да процењује могућности комунистичког устанка. Од [[1920]]. до [[1922]]. живио је у [[Золинген]]у. Ту му се придружује Кристина Герлан, жена богатог комунисте Курта Алберат Герлаха, који је био Зоргеов професор политичких наука у Килу. Зорге и Кристина се венчавају у мају 1921. Комунисти су га по задатку 1922. преселили у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. Ту је сакупљао информације из пословних кругова. Током 1923. учествовао је у једном комунистичком недељнику у [[Илменау]]. Након покушаја комунистичког удара 1923. наставио је да ради као новинар. Кристина и Рихард су се 1924. преселили у Москву, где постаје члан међународног одељења за везе [[Коминтерна|Коминтерне]], које је било део шпијунске мреже. Посвећеност послу доприноси распаду брака. Током [[1929]]. постао је члан Четвртог одељења Црвене армије, а то је било обавештајно одељење. У [[Енглеска|Енглеску]] је стигао 1929, да проучава кретања у радничком покрету, статус комунистичке партије те политичке и економске услове у Великој Британији. Добио је инструкције да се не укључује у политику док живи у Енглеској, него да ради из позадине. У новембру 1929. вратио се у Немачку. Добио је инструкције да се учлани у [[националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нацистичку партију]] и да се не дружи са левичарима. Да би добио покриће за шпијунске активности радио је за новине Гетрајде Цајтунг. == Кина 1930. == Зорге је 1930. отишао у [[Шангај]], да сакупља обавештајно значајне информације и да потпирује револуцију. Службено је радио као уредник немачке информативне агенције и за Франкфуртер Цајтунг. Ту је успоставио контакт са другим шпијуном Максом Клаузеном. Срео је и добро познату левичарку Агнес Смедли, која га је упознала са Хоцумијем Озакијем, који је радио за јапанске новине Асахи Шимбун. Касније Хоцуми пристаје да се придружи Зоргеовој шпијунској мрежи. Као новинар Зорге се доказивао као стручњак за кинеску пољопривреду. Због тога је слободно путовао по целој земљи и стварао контакте са члановима [[Комунистичка партија Кине|КП Кине]]. У јануару [[1932]]. извештавао је о борбама јапанске и кинеске војске на улицама Шангаја. У децембру 1932. позвали су га натраг у Москву. == Јапан 1933. == У мају [[1933]]. одлучено је да Зорге оснује шпијунску мрежу у Јапану. Као покриће послали су га у [[Берлин]] под шифром „Рамзај“ да обнови контакте у Немачкој, да би могао да прође као немачки новинар у [[Јапан]]у. У Берлину се дружи са нацистима, чита нацистичку пропаганду, посвећује се Хитлеровом Мајн Кампфу и посећује многе пивнице и прави познанства. Док је био у Немачкој радио је за две новине, а добијао је и подршку од нацистичког теоријског журнала Геополитик. Касније добија посао у Франкфуртер Цајтунгу. У [[Јокохама|Јокохаму]] је стигао [[6. септембар|6. септембра]] 1933. Добио је упозорење да не контактира илегалну јапанску комунистичку партију или совјетску амбасаду у Токију. Његову шпијунску мрежу у Јапану чинили су официр Црвене армије и радио оператер [[Макс Готфрид Фридрих Клаузен]], [[Хоцуми Озаки]] и два агента Коминтерне [[Бранко Вукелић (шпијун)|Бранко Вукелић]], новинар, који је радио за француски Ви и јапански новинар Мијаги Јотоку, који је радио за један лист на енглеском. Макс Клаузенова жена Ана је била курир са времена на време. Од лета [[1937]]. Клаузен је деловао под покрићем фирме, коју је основао совјетским новцем. Од 1933. до 1934. Зорге је створио шпијунску мрежу, која је сакупљала информације за [[НКВД]]. Имали су контакте са вишим политичарима и на тај начин су имали информације о јапанској спољној политици. Хоцуми Озаки је био у блиским односима са јапанским председником владе Фумимаро Коноје. Озаки је копирао тајна документа за Зоргеа. У то време било је много теже и опасније сакупљати шпијунске информације у Немачкој. Зорге је у Јапану требало да сакупља информације и о немачким намерама. Службено Зорге је постао члан [[националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нацистичке партије]] и на тај начин је постао новинар у Јапану. У [[Токио|Токију]] је блиско сарађивао са немачким амбасадором [[Еуген Ото|Еугеном Отом]]. Амбасаду је користио да би проверио информације, које је већ сазнао. Имао је приступ [[телеграм]]има у уреду немачког амбасадора. == Зоргеова мрежа и обавештајни ратни подаци == Зорге је за [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] сакупљао битне податке о пакту против Коминтерне, о немачко-јапанском пакту и упозорио је да предстоји напад на Перл Харбор. Москви је доставио тачан датум немачког напада на Совјетски Савез, тј. почетак [[Операција Барбароса|Операције Барбароса]]. [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] је игнорисао ту информацију. Анализа Џорџа Пранга из 1984. с друге стране говори да је Зорге предвиђао операцију око 20. јуна. Тај податак је Зорге добио од заменика војног аташеа у немачкој амбасади у Јапану. Пранг наводи Зорге није никад тврдио да је открио тачан датум.{{sfn|Prange|1985|p=347}} Совјетска штампа је [[1964]]. објавила да је Зорге 15. јуна обавестио совјетско вођство {{Цитат|Рат ће почети 22. јуна<ref>I. Dementieva and N. Agayantz, "Richard Sorge, Soviet Intelligence Agent," ''Sovietskaya Rossiya'', 6 September 1964; quoted by Prange</ref>}} У задње време цитирано је да је Стаљин рекао {{Цитат|Постоји овај гад, који је основао фабрике и борделе у Јапану и чак извештава да ће бити немачки напад 22. јуна. Да ли ви предлажете да му поверујем?<ref>[[Simon Sebag Montefiore]] "''Stalin The Court of the Red Tsar''" (London, 2003). pp. 360; referred to in the Notes below as "Sebag Montefiore"</ref>}} Зорге је [[14. септембар|14. септембра]] [[1941]]. обавестио [[Црвена армија|Црвену армију]] да Јапанци неће напасти Совјетски Савез све док а) Москва није заузета б) док квантуншка војска није три пута јача од совјетске војске на Далеком истоку и ц) не започне грађански рат у Сибиру.<ref>Mayevsky, Viktor, "Comrade Richard Sorge", ''Pravda'', 4 September 1964; quoted by Prange</ref> Та информација је омогућила да се транспортује совјетска војска са Далеког истока и помогне обрану Москве. == Хапшење и суђење == Како је рат напредовао за Зоргеа је постало јако опасно да одржава шпијунску мрежу. Јапанци су почели сумњати, кад су приметили појачану активност радио преноса. Јапанска тајна служба је већ била пресрела многе његове поруке и круг се почео затварати. [[Хоцуми Озаки]] је ухапшен [[14. октобар|14. октобра]] [[1941]]. Зорге је био упозорен да се круг затвара, па је био одлучио да напусти Јапан. Направио је кобну грешку, када није спалио поруку, у којој је упозорен. Поруку је бацио на цесту, а полицајац, који га је пратио је узео поруку. Зорге је ухапшен [[18. октобар|18. октобра]] 1941. У почетку су Јапанци веровали да је Зорге агент [[Абвер]]а, јер је имао нацистичку прошлост. Абвер је негирао да је он њихов агент. Зоргеа су мучили, али није откривао везе са Совјетским Савезом. == Вешање == [[Датотека:Dr Richard Sorge spy.jpg|мини|Рихард Зорге на совјетској поштанској маркици]] Обешен је [[7. новембар|7. новембра]] [[1944]]. Хоцуми Озаки је истога дана нешто раније. Совјетски Савез није признавао Зоргеа све до 1964. Стаљин није могао дозволити да се зна да је од Зоргеа знао да ће Немачка напасти, а да му није веровао и није ништа учинио. Одликован је 1964. орденом народног хероја Совјетског Савеза. == Види још == * [[Николај Кузњецов (агент)|Николај Кузњецов]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book | ref=harv|last=Whymant|first=Robert|title=Stalin's Spy: Richard Sorge and the Tokyo Espionage Ring|url=http://books.google.com/books?id=G3fsz3J6FzEC|year=1996|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-86064-044-5}} * {{Cite book | ref=harv|last=Prange|first=Gordon William|last2=Goldstein|first2=Donald M.|last3=Dillon|first3=Katherine V.|title=Target Tokyo: the story of the Sorge spy ring|url=http://books.google.com/books?id=wDouHyhsWkkC|year=1985|publisher=McGraw-Hill|isbn=978-0-07-050678-7}} * {{Cite book | ref=harv|last=Deakin|first=Frederick William|authorlink1=Вилијам Дикин|last2=Storry|first2=Richard|title=The case of Richard Sorge|url=http://books.google.com/books?id=fdkBAAAAMAAJ|year=1966|publisher=Harper & Row}} * Георгиев Ю. В. Рихард Зорге: исследователь, разведчик, геополитик. — М.: ЗАО «Япония сегодня», 2000. — 205 с.: ил. * Почему Зорге был приговорён к смертной казни? (Дзорге ва надзэ сикэй-ни сарэта-но ка) Под редакцией Хисая Сираи и Сюнити Кобаяси. Токио: Издательство «Сякай хёронся», 2000. — 320 с.: ил. {{ja}} * Hearings on American Aspects of the Richard Sorge Spy Case. House of Representatives Eighty Second Congress. First Session. August 9, 22 and 23. Washington, 1951. {{en}} * Колесников М. С. Таким был Рихард Зорге. М.: Военное издательство Министерства обороны СССР, 1965. * Колесникова М. Наш друг Ика: Повесть о разведчике Рихарде Зорге. М.: Дет. лит., 1979. − 288с * Колесникова М. Жизнь и бессмертие Рихарда Зорге: Повесть. М.: Воениздат, 1985. − 303с. * Молодяков В. Рихард Зорге: Супершпион или суперполитик //Проблемы Дальнего Востока, 1993. — N 5. — С.180-187. * Кубеев М. Обреченный на казнь: Документальный рассказ о Рихарде Зорге и его соратниках //Дальний Восток, 1990. -N 2. — С.73-116. * Будкевич С. Л. «Дело Зорге». Следствие и судебный процесс: Люди. События. Документы. Факты М.: Наука. Гл. ред. вост. лит., 1969. — 231с. * Колесникова М. Рихард Зорге. М.: Мол. гвардия, 1971. (Жизнь замечательных людей). * [http://www.lib.ru/MEMUARY/ZHZL/kto_vi_doktor_zorge.txt Ганс Отто Мейснер. Кто вы, доктор Зорге? ВОЕННОЕ ИЗДАТЕЛЬСТВО МИНИСТЕРСТВА ОБОРОНЫ СССР. МОСКВА 1966] {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Richard Sorge}} {{Подножје|Биографија|Историја}} {{СОРТИРАЊЕ:Зорге, Рихард}} [[Категорија:Рођени 1895.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Совјетски шпијуни у Другом светском рату]] [[Категорија:Немачки новинари]] [[Категорија:Немачки комунисти]] [[Категорија:Доктори политичких наука]] [[Категорија:Немачки марксисти]] [[Категорија:Руски марксисти]] 1kv4yk6mt7r2bq7hzkjqumr6ddh2k6r 0 168462 30099077 30092563 2025-06-27T20:36:14Z ~2025-89697 447254 /* Преглед сезона */ 30099077 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Звезде Гранда | слика = Zvezde Granda logo.png | опис_слике = Лого емисије | жанр = [[Ријалити-телевизија|ријалити-такмичење]] | аутор = [[Саша Поповић]] | водитељ = {{Plainlist| * Саша Поповић * Тамара Раонић * [[Драгана Катић]] * Инес Гавриловић * [[Сузана Манчић]] * [[Ена Попов]] * Марко Миљковић * [[Силвија Недељковић]] * [[Немања Стевановић (певач)|Немања Стевановић]] * [[Владимир Станојевић (водитељ)|Владимир Станојевић]] * Љубинка Добросављев * [[Милан Митровић (певач)|Милан Митровић]] * [[Ана Севић]] * [[Воја Недељковић]] * [[Сања Кужет]] * Сања Ћулибрк }} | жири = {{Plainlist| * [[Саша Поповић]] * [[Лепа Брена]] * [[Жика Јакшић]] * [[Шабан Шаулић]] * [[Зорица Брунцлик]] * [[Снежана Ђуришић]] * [[Аца Лукас]] * [[Драган Стојковић Босанац]] * [[Ана Бекута]] * [[Јелена Карлеуша]] * [[Марија Шерифовић]] * [[Вики Миљковић]] * [[Ђорђе Давид]] * [[Александар Милић]] * [[Цеца]] }} | земља = [[Србија]] | локација = [[Кошутњак (Београд)|Кошутњак]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 18 | број_епизода = 40 по сезони | време_трајања = 160 минута | продукција = -{[[Grand Production]]}- | канал = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (2003—2014, 2022—данас) * [[Прва српска телевизија|Прва]] (2014—2022) }} | почетак_емитовања = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Никад није касно]]'' | емитовање_у_Српској = да | канал3 = {{Plainlist| * [[Нова (Босна и Херцеговина)|Пинк БХ]] (2003—2014) * -{[[OBN (ТВ канал)|ОБН]]}- (2014—2018) * [[Нова (Босна и Херцеговина)|Нова]] (2018—данас) }} | почетак_емитовања3 = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања3 = данас | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = {{Plainlist| * [[Нова (Црна Гора)|Пинк М]] (2003—2014) * [[Прва ЦГ]] (2014—2022) * [[Нова (Црна Гора)|Нова]] (2022—данас) }} | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања4 = данас }} '''''Звезде Гранда''''' су српска телевизијска емисија коју је створио [[Саша Поповић]]. Емисију организује -{[[Grand Production]]}- у потрази за амбициозним певачима. ''Звезде Гранда'' емитују разни комерцијални емитери широм [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. До сада је одабрано 17 победника по избору гледалаца, док су многи такмичењем стекли славу упркос томе што нису победили, а неки од њих су: [[Тања Савић]], [[Дарко Филиповић]], [[Славица Ћуктераш]], [[Јована Пајић]], [[Рада Манојловић]], [[Milan Stanković (pevač)|Милан Станковић]], [[Катарина Живковић]], [[Јелена Костов]], [[Милица Павловић]], [[Вања Мијатовић]], [[Александра Пријовић]], [[Катарина Грујић]], [[Андреана Чекић]], [[Теа Таировић]], [[Теодора Џехверовић]] и [[Александра Младеновић]]. ''Звезде Гранда'' су најпознатији талент–шоу на [[Балканско полуострво|Балкану]] са највише гледалаца по сезони.<ref>{{cite web |title=OVO SU PRVE ZVEZDE GRANDA, BILO JE TO PRE 16 GODINA: Pogledajte šta oni danas rade i KAKO IZGLEDAJU! (VIDEO) |url=https://www.espreso.co.rs/showbiz/zvezde/671221/zvezde-granda-prve-pre-16-godina-ucesnici-kako-izgledaju-sta-rade |publisher=Еспресо |access-date=26. 6. 2022}}</ref> == Формат == Шоу се састоји из жирија који сачињавају музичке звезде и продуценти такмичења, чији је оснивач [[Grand Production]], [[Саша Поповић]], и учесника (претходно изабраних током аудиције) из [[Србија|Србије]] и осталих држава [[Балкан|западног Балкана]]. Музичке нумере које изводе учесници су углавном [[Традиционална музика|фолк]], [[Поп музика|поп]] и [[Рок музика|рок]] жанра. Они изабрани на аудицијама добијају прилику да покажу своје певачко умеће пред жиријем, а читаво такмичење се приказује на телевизији наредних неколико месеци. Састоји се од шест рунди, док се у свакој рунди број преосталих такмичара смањује. У првој рунди жирију је онемогућено да виде такмичаре, одлучују искључиво на основу њихових вокалних способности. Касније жири може додатно да одлучује на основу њиховог наступа на позорници. Финалисти затим певају у великим аренама, попут [[Штарк арена|Штарк арене]], [[Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран|Олимпијске дворане Хуан Антонио Самаран]] или у телевизијском студију, док су резултати изведени из гласова публике или гласова жирија. Победници су награђени дискографским уговором са -{Grand Production}-, албумом или синглом са спотом, или материјалном наградом као што је аутомобил или апартман. Од тринаесте сезоне, чланови жирија постају ментори који бирају певаче за које верују да ће победити у такмичењу. Свако од чланова има стручан скуп људи из музичке индустрије који ће такмичарима помагати око певања и сценских наступа. {{multiple image | align = center | total_width = 500 | image_gap = 5 | caption_align = center | footer_align = center | image1 = Звезде Гранда - Први лого емисији.jpg | caption1 = 2004—2005. | image2 = ZvezdeGranda.jpg | caption2 = 2007—2014. | footer = Стари логотипи такмичења ''Звезде Гранда'' }} == Жири == Продукцијски жири садржи творца такмичења, оснивача и бившег власника -{[[Grand Production]]}-, [[Саша Поповић|Сашу Поповића]], и музичке звезде [[Лепа Брена|Лепу Брену]] и [[Саша Јакшић|Сашу Јакшића]], који могу допустити такмичарима пролазак у даљу рунду без примања гласова жирија. Брена и Јакшић су касније отишли из такмичења и [[Снежана Ђуришић]], фолк певачица са више од 40 година каријере, дошла је њихово место, а убрзо јој се придружио текстописац Александар Мили. Панел жирија 2013. године састојао се од фолк музичара [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]] названог „краљем фолка”, [[Зорица Брунцлик|Зорице Брунцлик]], која је продала преко 15 милиона копија албума, [[Аца Лукас|Аце Лукаса]], најпознатијег српског [[Поп музика|поп-фолк]] певача и [[Драган Стојковић Босанац|Драгана Стојковића Босанца]], познатог српског [[хармоника]]ша и музичара. [[Ана Бекута]] се прикључила жирију наредне године, док је Зорица Брунцлик отишла годину дана касније да би се прикључила такмичењу ''[[Пинкове звезде]]''. [[Јелена Карлеуша]] и [[Марија Шерифовић]] дошле су 2015. године због њихове славе и успеха у [[Поп музика|поп музици]]. Исте године, након високо гледане расправе са Карлеушом, [[Турбо-фолк музика|турбо-фолк]] звезда 2000-их, Виолета [[Вики Миљковић]], раније гост жири, постаје део сталног жирија. Шабан Шаулић је из истог разлога као и Брунцлик, наредне године напустио такмичење. Од једанаесте сезоне такође постоји и тајни жири, који је углавном позната особа из шоу-бизниса, чији се идентитет сакрива од жирија и учесника. Бивши члан [[хеви метал]] групе [[Генерација 5]], [[Ђорђе Давид]], део је жирија од 2018. како би допринео варијанти рок музичара. Исте године, Лукас је напустио такмичење из личних разлога, углавном због неслагања са Поповићем и свађе са Карлеушом. [[Јелена Карлеуша]] је напустила жири и отказала уговор са продукцијом јуна 2021. године ради промоције свог новог албума и развоја даље музичке каријере. Место Јелене у жирију је исте године заузела српска фолк певачица [[Цеца]]. {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center" |+ Чланови жирија |- ! rowspan="2" style="width:20%;" scope="col"| Жири ! colspan="18" | Сезона |- ! style="width:6%;" scope="colspan"| 1. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 2. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 3. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 4. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 5. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 6. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 7. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 8. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 9. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 10. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 11. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 12. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 13. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 14. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 15. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 16. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 17. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 18. |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Саша Поповић]] | colspan="18" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Драган Стојковић Босанац]]}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="12" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Лепа Брена]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Жика Јакшић]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Снежана Ђуришић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="11" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Шабан Шаулић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="3" {{cMain}} | colspan="8" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Аца Лукас]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="4" {{cMain}} | colspan="7" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Зорица Брунцлик]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ана Бекута]]}} | colspan="8" {{N/A|}} | colspan="11" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Марија Шерифовић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="9" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Јелена Карлеуша]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="5" {{cMain}} | colspan="4" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Вики Миљковић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="9" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ђорђе Давид]]}} | colspan="12" {{N/A|}} | colspan="7" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Александар Милић]]}} | colspan="13" {{N/A|}} | colspan="5" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Цеца]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="1" {{cGuest}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="4" {{cMain}} |- |} == Преглед сезона == {{Color box|#CEF2E0|border=darkgray}} Победник (или његов ментор) {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! scope="col" | Сезона ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! scope="col" | Држава |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (1. сезона)|1.]] | 2003/04. | style="background:#CEF2E0;"| [[Бранислав Мојићевић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (2. сезона)|2.]] | 2005. | style="background:#CEF2E0;"| [[Милица Тодоровић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (3. сезона)|3.]] | 2007. | style="background:#CEF2E0;"| [[Душан Свилар]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (4. сезона)|4.]] | 2008/09. | style="background:#CEF2E0;"| [[Дарко Лазић (певач)|Дарко Лазић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (5. сезона)|5.]] | 2010/11. | style="background:#CEF2E0;"| [[Стефан Петрушић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (6. сезона)|6.]] | 2012. | style="background:#CEF2E0;"| [[Дарко Мартиновић]] | [[Црна Гора]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (7. сезона)|7.]] | 2012/13. | style="background:#CEF2E0;"| [[Амар Јашарспахић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (8. сезона)|8.]] | 2013/14. | style="background:#CEF2E0;"| [[Мирза Селимовић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (9. сезона)|9.]] | 2014/15. | style="background:#CEF2E0;"| [[Харис Берковић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (10. сезона)|10.]] | 2015/16. | style="background:#CEF2E0;"| [[Ибро Бублин]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" rowspan="2" |[[Звезде Гранда (11. сезона)|11.]] | rowspan="2" | 2016/17. | style="background:#CEF2E0;"| [[Алекса Перовић]]<br /><small>(гласови жирија)</small> | [[Србија]] |- | style="background:#CEF2E0;"| [[Ристе Ристески]]<br /><small>(гласови публике)</small> | [[Северна Македонија|Македонија]] |- ! scope="row" rowspan="2" |[[Звезде Гранда (12. сезона)|12.]] | rowspan="2" | 2017/18. | style="background:#CEF2E0;"| [[Теодора Токовић]]<br /><small>(гласови жирија)</small> | [[Србија]] |- | style="background:#CEF2E0;"| [[Анид Ћушић]]<br /><small>(гласови публике)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (13. сезона)|13.]] | 2018/19. | style="background:#CEF2E0;"| [[Џејла Рамовић]]<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (14. сезона)|14.]] | 2019/21. | style="background:#CEF2E0;"| Махир Мулалић<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (15. сезона)|15.]] | 2021/22. | style="background:#CEF2E0;"| Драшко Обрадовић<br /><small>(Вики Миљковић)</small> | [[Црна Гора]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (16. сезона)|16.]] | 2022/23. | style="background:#CEF2E0;"| Славица Ангелова<br /><small>(Ђорђе Давид)</small> | [[Северна Македонија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (17. сезона)|17.]] | 2023/24. | style="background:#CEF2E0;"| Шејла Зонић<br /><small>(Цеца)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (18. сезона)|18.]] | 2024/25. | style="background:#CEF2E0;"| | |} == Приказивање == {| class="wikitable sortable" |- ! Држава ! Емитер ! Премијера |- | rowspan="2" | [[Србија]] | [[Пинк (Србија)|Пинк]] | 2003. |- | [[Прва српска телевизија|Прва]] | 2014. |- | rowspan="3"| [[Босна и Херцеговина]] | [[Пинк БХ]] | 2003. |- | -{[[OBN (ТВ канал)|ОБН]]}- | 2014. |- | [[Нова (Босна и Херцеговина)|Нова]] | 2018. |- | rowspan="3"| [[Црна Гора]] | [[Пинк М]] | 2003. |- | [[Прва ЦГ]] | 2014. |- | [[Нова (Црна Гора)|Нова]] | 2022. |- | rowspan="2" | [[Северна Македонија]] | [[Канал 5 (Северна Македонија)|Канал 5]] | 2014. |- | [[Сител]] | 2023. |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://grand.nova.rs/rubrika/zvezde-granda/}} {{Звезде Гранда|state=expanded}} {{Подножје|Телевизија|Музика|Србија}} [[Категорија:Звезде Гранда| ]] [[Категорија:Певачка такмичења]] [[Категорија:Ријалити-телевизија]] [[Категорија:Оригинални програм канала Пинк]] [[Категорија:Оригинални програм канала Прва српска телевизија]] n39eabytbfzoy64snq0bs00kzxffxfu 30099252 30099077 2025-06-27T22:59:37Z ~2025-71787 444825 /* Преглед сезона */ 30099252 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Звезде Гранда | слика = Zvezde Granda logo.png | опис_слике = Лого емисије | жанр = [[Ријалити-телевизија|ријалити-такмичење]] | аутор = [[Саша Поповић]] | водитељ = {{Plainlist| * Саша Поповић * Тамара Раонић * [[Драгана Катић]] * Инес Гавриловић * [[Сузана Манчић]] * [[Ена Попов]] * Марко Миљковић * [[Силвија Недељковић]] * [[Немања Стевановић (певач)|Немања Стевановић]] * [[Владимир Станојевић (водитељ)|Владимир Станојевић]] * Љубинка Добросављев * [[Милан Митровић (певач)|Милан Митровић]] * [[Ана Севић]] * [[Воја Недељковић]] * [[Сања Кужет]] * Сања Ћулибрк }} | жири = {{Plainlist| * [[Саша Поповић]] * [[Лепа Брена]] * [[Жика Јакшић]] * [[Шабан Шаулић]] * [[Зорица Брунцлик]] * [[Снежана Ђуришић]] * [[Аца Лукас]] * [[Драган Стојковић Босанац]] * [[Ана Бекута]] * [[Јелена Карлеуша]] * [[Марија Шерифовић]] * [[Вики Миљковић]] * [[Ђорђе Давид]] * [[Александар Милић]] * [[Цеца]] }} | земља = [[Србија]] | локација = [[Кошутњак (Београд)|Кошутњак]] | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = 18 | број_епизода = 40 по сезони | време_трајања = 160 минута | продукција = -{[[Grand Production]]}- | канал = {{Plainlist| * [[Пинк (Србија)|Пинк]] (2003—2014, 2022—данас) * [[Прва српска телевизија|Прва]] (2014—2022) }} | почетак_емитовања = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања = данас | сродно_приказивање = ''[[Никад није касно]]'' | емитовање_у_Српској = да | канал3 = {{Plainlist| * [[Нова (Босна и Херцеговина)|Пинк БХ]] (2003—2014) * -{[[OBN (ТВ канал)|ОБН]]}- (2014—2018) * [[Нова (Босна и Херцеговина)|Нова]] (2018—данас) }} | почетак_емитовања3 = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања3 = данас | емитовање_у_Црној_Гори = да | канал4 = {{Plainlist| * [[Нова (Црна Гора)|Пинк М]] (2003—2014) * [[Прва ЦГ]] (2014—2022) * [[Нова (Црна Гора)|Нова]] (2022—данас) }} | почетак_емитовања4 = {{датум почетка|2003|без_тачке=да}} | крај_емитовања4 = данас }} '''''Звезде Гранда''''' су српска телевизијска емисија коју је створио [[Саша Поповић]]. Емисију организује -{[[Grand Production]]}- у потрази за амбициозним певачима. ''Звезде Гранда'' емитују разни комерцијални емитери широм [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. До сада је одабрано 17 победника по избору гледалаца, док су многи такмичењем стекли славу упркос томе што нису победили, а неки од њих су: [[Тања Савић]], [[Дарко Филиповић]], [[Славица Ћуктераш]], [[Јована Пајић]], [[Рада Манојловић]], [[Milan Stanković (pevač)|Милан Станковић]], [[Катарина Живковић]], [[Јелена Костов]], [[Милица Павловић]], [[Вања Мијатовић]], [[Александра Пријовић]], [[Катарина Грујић]], [[Андреана Чекић]], [[Теа Таировић]], [[Теодора Џехверовић]] и [[Александра Младеновић]]. ''Звезде Гранда'' су најпознатији талент–шоу на [[Балканско полуострво|Балкану]] са највише гледалаца по сезони.<ref>{{cite web |title=OVO SU PRVE ZVEZDE GRANDA, BILO JE TO PRE 16 GODINA: Pogledajte šta oni danas rade i KAKO IZGLEDAJU! (VIDEO) |url=https://www.espreso.co.rs/showbiz/zvezde/671221/zvezde-granda-prve-pre-16-godina-ucesnici-kako-izgledaju-sta-rade |publisher=Еспресо |access-date=26. 6. 2022}}</ref> == Формат == Шоу се састоји из жирија који сачињавају музичке звезде и продуценти такмичења, чији је оснивач [[Grand Production]], [[Саша Поповић]], и учесника (претходно изабраних током аудиције) из [[Србија|Србије]] и осталих држава [[Балкан|западног Балкана]]. Музичке нумере које изводе учесници су углавном [[Традиционална музика|фолк]], [[Поп музика|поп]] и [[Рок музика|рок]] жанра. Они изабрани на аудицијама добијају прилику да покажу своје певачко умеће пред жиријем, а читаво такмичење се приказује на телевизији наредних неколико месеци. Састоји се од шест рунди, док се у свакој рунди број преосталих такмичара смањује. У првој рунди жирију је онемогућено да виде такмичаре, одлучују искључиво на основу њихових вокалних способности. Касније жири може додатно да одлучује на основу њиховог наступа на позорници. Финалисти затим певају у великим аренама, попут [[Штарк арена|Штарк арене]], [[Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран|Олимпијске дворане Хуан Антонио Самаран]] или у телевизијском студију, док су резултати изведени из гласова публике или гласова жирија. Победници су награђени дискографским уговором са -{Grand Production}-, албумом или синглом са спотом, или материјалном наградом као што је аутомобил или апартман. Од тринаесте сезоне, чланови жирија постају ментори који бирају певаче за које верују да ће победити у такмичењу. Свако од чланова има стручан скуп људи из музичке индустрије који ће такмичарима помагати око певања и сценских наступа. {{multiple image | align = center | total_width = 500 | image_gap = 5 | caption_align = center | footer_align = center | image1 = Звезде Гранда - Први лого емисији.jpg | caption1 = 2004—2005. | image2 = ZvezdeGranda.jpg | caption2 = 2007—2014. | footer = Стари логотипи такмичења ''Звезде Гранда'' }} == Жири == Продукцијски жири садржи творца такмичења, оснивача и бившег власника -{[[Grand Production]]}-, [[Саша Поповић|Сашу Поповића]], и музичке звезде [[Лепа Брена|Лепу Брену]] и [[Саша Јакшић|Сашу Јакшића]], који могу допустити такмичарима пролазак у даљу рунду без примања гласова жирија. Брена и Јакшић су касније отишли из такмичења и [[Снежана Ђуришић]], фолк певачица са више од 40 година каријере, дошла је њихово место, а убрзо јој се придружио текстописац Александар Мили. Панел жирија 2013. године састојао се од фолк музичара [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]] названог „краљем фолка”, [[Зорица Брунцлик|Зорице Брунцлик]], која је продала преко 15 милиона копија албума, [[Аца Лукас|Аце Лукаса]], најпознатијег српског [[Поп музика|поп-фолк]] певача и [[Драган Стојковић Босанац|Драгана Стојковића Босанца]], познатог српског [[хармоника]]ша и музичара. [[Ана Бекута]] се прикључила жирију наредне године, док је Зорица Брунцлик отишла годину дана касније да би се прикључила такмичењу ''[[Пинкове звезде]]''. [[Јелена Карлеуша]] и [[Марија Шерифовић]] дошле су 2015. године због њихове славе и успеха у [[Поп музика|поп музици]]. Исте године, након високо гледане расправе са Карлеушом, [[Турбо-фолк музика|турбо-фолк]] звезда 2000-их, Виолета [[Вики Миљковић]], раније гост жири, постаје део сталног жирија. Шабан Шаулић је из истог разлога као и Брунцлик, наредне године напустио такмичење. Од једанаесте сезоне такође постоји и тајни жири, који је углавном позната особа из шоу-бизниса, чији се идентитет сакрива од жирија и учесника. Бивши члан [[хеви метал]] групе [[Генерација 5]], [[Ђорђе Давид]], део је жирија од 2018. како би допринео варијанти рок музичара. Исте године, Лукас је напустио такмичење из личних разлога, углавном због неслагања са Поповићем и свађе са Карлеушом. [[Јелена Карлеуша]] је напустила жири и отказала уговор са продукцијом јуна 2021. године ради промоције свог новог албума и развоја даље музичке каријере. Место Јелене у жирију је исте године заузела српска фолк певачица [[Цеца]]. {| class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center" |+ Чланови жирија |- ! rowspan="2" style="width:20%;" scope="col"| Жири ! colspan="18" | Сезона |- ! style="width:6%;" scope="colspan"| 1. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 2. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 3. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 4. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 5. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 6. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 7. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 8. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 9. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 10. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 11. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 12. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 13. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 14. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 15. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 16. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 17. ! style="width:6%;" scope="colspan"| 18. |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Саша Поповић]] | colspan="18" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Драган Стојковић Босанац]]}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="12" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Лепа Брена]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Жика Јакшић]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Снежана Ђуришић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="11" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Шабан Шаулић]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="3" {{cMain}} | colspan="8" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Аца Лукас]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="4" {{cMain}} | colspan="7" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | [[Зорица Брунцлик]] | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="2" {{cMain}} | colspan="9" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ана Бекута]]}} | colspan="8" {{N/A|}} | colspan="11" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Марија Шерифовић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="9" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Јелена Карлеуша]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="5" {{cMain}} | colspan="4" {{N/A|}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Вики Миљковић]]}} | colspan="9" {{N/A|}} | colspan="9" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Ђорђе Давид]]}} | colspan="12" {{N/A|}} | colspan="7" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Александар Милић]]}} | colspan="13" {{N/A|}} | colspan="5" {{cMain}} |- ! scope="row" style="text-align: center;" | {{nowrap|[[Цеца]]}} | colspan="7" {{N/A|}} | colspan="1" {{cGuest}} | colspan="6" {{N/A|}} | colspan="4" {{cMain}} |- |} == Преглед сезона == {{Color box|#CEF2E0|border=darkgray}} Победник (или његов ментор) {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! scope="col" | Сезона ! scope="col" | Година ! scope="col" | Победник ! scope="col" | Држава |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (1. сезона)|1.]] | 2003/04. | style="background:#CEF2E0;"| [[Бранислав Мојићевић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (2. сезона)|2.]] | 2005. | style="background:#CEF2E0;"| [[Милица Тодоровић]] | [[Република Србија (1990—2006)|Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (3. сезона)|3.]] | 2007. | style="background:#CEF2E0;"| [[Душан Свилар]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (4. сезона)|4.]] | 2008/09. | style="background:#CEF2E0;"| [[Дарко Лазић (певач)|Дарко Лазић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (5. сезона)|5.]] | 2010/11. | style="background:#CEF2E0;"| [[Стефан Петрушић]] | [[Србија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (6. сезона)|6.]] | 2012. | style="background:#CEF2E0;"| [[Дарко Мартиновић]] | [[Црна Гора]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (7. сезона)|7.]] | 2012/13. | style="background:#CEF2E0;"| [[Амар Јашарспахић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (8. сезона)|8.]] | 2013/14. | style="background:#CEF2E0;"| [[Мирза Селимовић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (9. сезона)|9.]] | 2014/15. | style="background:#CEF2E0;"| [[Харис Берковић]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (10. сезона)|10.]] | 2015/16. | style="background:#CEF2E0;"| [[Ибро Бублин]] | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" rowspan="2" |[[Звезде Гранда (11. сезона)|11.]] | rowspan="2" | 2016/17. | style="background:#CEF2E0;"| [[Алекса Перовић]]<br /><small>(гласови жирија)</small> | [[Србија]] |- | style="background:#CEF2E0;"| [[Ристе Ристески]]<br /><small>(гласови публике)</small> | [[Северна Македонија|Македонија]] |- ! scope="row" rowspan="2" |[[Звезде Гранда (12. сезона)|12.]] | rowspan="2" | 2017/18. | style="background:#CEF2E0;"| [[Теодора Токовић]]<br /><small>(гласови жирија)</small> | [[Србија]] |- | style="background:#CEF2E0;"| [[Анид Ћушић]]<br /><small>(гласови публике)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (13. сезона)|13.]] | 2018/19. | style="background:#CEF2E0;"| [[Џејла Рамовић]]<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (14. сезона)|14.]] | 2019/21. | style="background:#CEF2E0;"| Махир Мулалић<br /><small>(Марија Шерифовић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (15. сезона)|15.]] | 2021/22. | style="background:#CEF2E0;"| Нермин Ханџић<br /><small>(Вики Миљковић)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (16. сезона)|16.]] | 2022/23. | style="background:#CEF2E0;"| Славица Ангелова<br /><small>(Ђорђе Давид)</small> | [[Северна Македонија]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (17. сезона)|17.]] | 2023/24. | style="background:#CEF2E0;"| Шејла Зонић<br /><small>(Цеца)</small> | [[Босна и Херцеговина]] |- ! scope="row" |[[Звезде Гранда (18. сезона)|18.]] | 2024/25. | style="background:#CEF2E0;"| | |} == Приказивање == {| class="wikitable sortable" |- ! Држава ! Емитер ! Премијера |- | rowspan="2" | [[Србија]] | [[Пинк (Србија)|Пинк]] | 2003. |- | [[Прва српска телевизија|Прва]] | 2014. |- | rowspan="3"| [[Босна и Херцеговина]] | [[Пинк БХ]] | 2003. |- | -{[[OBN (ТВ канал)|ОБН]]}- | 2014. |- | [[Нова (Босна и Херцеговина)|Нова]] | 2018. |- | rowspan="3"| [[Црна Гора]] | [[Пинк М]] | 2003. |- | [[Прва ЦГ]] | 2014. |- | [[Нова (Црна Гора)|Нова]] | 2022. |- | rowspan="2" | [[Северна Македонија]] | [[Канал 5 (Северна Македонија)|Канал 5]] | 2014. |- | [[Сител]] | 2023. |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://grand.nova.rs/rubrika/zvezde-granda/}} {{Звезде Гранда|state=expanded}} {{Подножје|Телевизија|Музика|Србија}} [[Категорија:Звезде Гранда| ]] [[Категорија:Певачка такмичења]] [[Категорија:Ријалити-телевизија]] [[Категорија:Оригинални програм канала Пинк]] [[Категорија:Оригинални програм канала Прва српска телевизија]] md0a36xpw0zxg3g7q3g2ftgs89kp26z 0 170445 30098554 29923437 2025-06-27T12:10:27Z ~2025-89037 447100 /* Ратна организација */ 30098554 wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Крајишки корпус Војске Републике Српске}} {{Војна јединица | ијек = да | јединица = Први крајишки корпус | део = [[File:Patch of the Army of Republika Srpska.svg|20px]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика = File:Prvi Krajiski Korpus.1992.png | опис_слике = Амблем 1. крајишког корпуса ВРС | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Бања Лука]] | надимак = | формација = корпус | јачина = 116.000<ref>{{Cite book| ref=|last=Borojević|first=Danko|last2=|first2=|title=Army of Republika Srpska: 12. May 1992 — 31. December 2005|year=2014|publisher=|location=Ruma|isbn=978-86-918217-0-8|pages=99}}</ref> | јачина2 = 125.000<ref>{{Cite book| ref=|last=Borojević|first=Danko|last2=|first2=|title=Army of Republika Srpska: 12. May 1992 — 31. December 2005|year=2014|publisher=|location=Ruma|isbn=978-86-918217-0-8|pages=99}}</ref> | јачина3 = 72.330{{sfn|Пандуревић|2015|p=169}} | штаб = [[Бања Лука]] | годишњице = 1. јун | командант = [[Момир Талић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | опрема = 180 тенкова, 150 оклопних возила | битке = [[Рат у Босни и Херцеговини]] *[[Операција Босанска Крајина]] *[[Операција Коридор 92]] *[[Операција Врбас 92]] *[[Операција Бербир]] *[[Операција Садејство]] *[[Операција Брана 94]] *[[Операција Штит ’94]] *[[Операција Паук]] *[[Операција Уна]] *[[Операција Приједор 95]] | одликовања = [[Орден Немањића]] }} '''Први крајишки корпус Војске Републике Српске''' је био један од седам корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].<ref name="Дан Првог и Другог крајишког корпуса">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}}</ref> Корпус је током [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни]] бранио западне делове [[Република Српска (1992—1995)|Републике Српске]]. Први крајишки корпус је био највећи, најискуснији и најспособнији корпус [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]].<ref>{{cite book|ref={{harvid|CIA|2002b}}|url=https://books.google.com/books?id=jodpAAAAMAAJ|title=Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995, Volume 2|author=[[Central Intelligence Agency]], Office of Russian and European Analysis|publisher=Central Intelligence Agency|location=Washington, D.C.|year=2002|page=269|isbn=978-0-16-066472-4}}</ref> Током рата је погинуло 6.450 бораца, нестало је 1.031, а рањено 22.774 припадника корпуса.{{sfn|Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата|2018|p=133}} == Организација ПКК ВРС == Сједиште корпуса се налазило у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Оперативна зона команде корпуса је покривала подручје западног дијела [[Република Српска|Републике Српске]]. Корпус је на почетку рата располагао са 180 тенкова и 150 оклопних транспортера.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.mycity-military.com/Oklopna-tehnika/Oklopne-jedinice-bivsih-YU-republika.html |title=Oklopne jedinice bivših YU republika |date= |website= |publisher= |access-date=1. 4. 2013}}</ref> === Ратна организација === * Штаб корпуса * [[File:16. krajiska mt.br..png|22px]] [[16. крајишка моторизована бригада]] * [[File:Patch of the 1st Armored Brigade - Military Police.svg|22px]] [[1. оклопна бригада]] * [[2. оклопна бригада]] * [[27. моторизована бригада]] * [[File:43. приједорска моторизована бригада.jpg|22px]] [[43. приједорска моторизована бригада]] * [[30. лака пјешадијска дивизија]] * [[10. крајишка пјешадијска дивизија]] (расформирана крајем 1992) * [[31. брдско јуришна бригада]] (сједиште на Мањачи) ==== Лаке пјешадијске бригаде ==== * [[1. бањалучка лака пјешадијска бригада ВРС|Прва бањалучка лака пјешадијска бригада]] * [[2. бањалучка лака пјешадијска бригада|Друга бањалучка лака пјешадијска бригада]] * Трећа бањалучка лака пјешадијска бригада * Четврта бањалучка лака пјешадијска бригада * Прва требавска лака пјешадијска бригада * Прва озренска лака пјешадијска бригада * [[2. озренска лака пјешадијска бригада|Друга озренска лака пјешадијска бригада]] * [[3. озренска лака пјешадијска бригада|Трећа озренска лака пјешадијска бригада]] * [[4. озренска лака пјешадијска бригада]] * Прва вучјачка лака пјешадијска бригада * [[1. градишка лака пјешадијска бригада|Прва градишка лака пјешадијска бригада]] * [[1. добојска лака пјешадијска бригада|Прва добојска лака пјешадијска бригада]] * Прва кнежевска лака пјешадијска бригада * [[Прва которварошка лака пјешадијска бригада]] * Прва крњинска лака пјешадијска бригада * [[1. лакташка лака пјешадијска бригада|Прва лакташка лака пјешадијска бригада]] (расформирана током рата и ушла у састав Друге крајишке лпбр) * [[1. новоградска пешадијска бригада ВРС|Прва новоградска пјешадијска бригада]] (од новембра 1994. до краја 1995. у саставу Дрварског корпуса) * [[1. осињска лака пјешадијска бригада|Прва осињска лака пјешадијска бригада]] (1. марта 1994. расформирана и улази у састав [[27. моторизована бригада|27. дервентске мтбр]]) * [[File:Amblem Prnjavorske brigade Vojske Republike Srpske.jpg|22px]] [[Прва прњаворска лака пјешадијска бригада]] * [[File:Patch of the 1st Teslić Light Brigade - Reconnaissance Platoon.svg|22px]] Прва теслићка лака пјешадијска бригада * Прва требавска лака пјешадијска бригада * [[1. србачка лака пјешадијска бригада|Прва србачка лака пјешадијска бригада]] * [[Прва шиповачка лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске|Прва шиповачка лака пјешадијска бригада]] * Прва челиначка лака пјешадијска бригада * [[2. теслићка лака пјешадијска бригада|Друга теслићка лака пјешадијска бригада]] (ушла у састав Прве теслићке лпбр) * [[File:Patch of the 2nd Krajina Brigade.svg|22px]] [[2. крајишка бригада Војске Републике Српске|Друга крајишка лака пјешадијска бригада]] * [[File:Peta Kozarska.JPG|22px]] [[Пета козарска лака пјешадијска бригада]] (Пета козарачка лака пјешадијска бригада) * [[Шеста санска лака пјешадијска бригада]] * [[22. пјешадијска бригада]] * [[11. пјешадијска бригада (дубичка)|11. лака дубичка пјешадијска бригада]] * [[11. мркоњићка лака пешадијска бригада|11. лака мркоњићка пјешадијска бригада]] * [[19. србобранска пјешадијска бригада]] ==== Артиљеријске јединице ==== * Први и Девети мјешовити артиљеријски пук * [[File:Patch of the 1st Mixed Anti-Tank Brigade.svg|22px]] Први мјешовити противоклопни артиљеријски пук * Први лаки артиљеријски пук противваздушне одбране ==== Позадинске и друге јединице ==== * Први и Девети инжењерски пук * Први понтонирски батаљон * Први и Девети батаљон везе * [[Први батаљон војне полиције 1.КК|Први батаљон војне полиције]] * Девети батаљон војне полиције * Први аутобатаљон * [[1. санитетски батаљон|Први санитетски батаљон]] * [[Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић]] (ушла у састав [[27. моторизована бригада|27. мтбр ВРС]]) * Полигон и притворска јединица Мањача * 36. Самостални оклопни батаљон (у саставу [[30. лака пјешадијска дивизија|30. пешадијске дивизије]]) * 30. Батаљон везе * [[File:Patch of the Wolves of Vučjak.svg|22px]] Јуришни батаљон [[Вукови са Вучијака]] (на почетку рата био у саставу [[27. моторизована бригада|27. мтбр]] ВРС) * [[Студентска бригада Војске Републике Српске|Студентска бригада]] ==== Тактичке и оперативне групе ==== * Тактичка група 1 * Тактичка група 2 * Тактичка група 3 * Тактичка група 4 * Тактичка група 5 * Оперативна група Влашић * [[Оперативна група Добој]] (9. Оперативна група) * Оперативна група Приједор * Група лаких бригада Бања Лука == Јединице == === Кнежевска лака бригада === Кнежевска лака бригада Војске Републике Српске је основана 10. јуна 1992. године. Ова бригада је августу 1994. спојена са 22. пјешадијском бригадом.<ref name="Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41563 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен дан оснивања Кнежевске бригаде, 10.06.2011.] {{ср}}</ref> Бригада је изгубила 21 борца, а 75 је рањено. У свом успону је бројала 688 бораца. Бригада је четири године бранила плато и обронке планине Влашић. Захваљујући бригади сачувана су српска огњишта у општини Кнежево. Бригада је одиграла важну улогу пред крај рата на планини Чемерници када је зауставила продор хрватско-муслиманских снага и потпуно окружење Кнежева, и делом даљи продор према Бањој Луци. === Крњинска бригада === Крњинска бригада је учествовала у пробоју коридора живота и ослобађању Дервенте и Брода.<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63194 |title=Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор" |author= |authorlink= |date=10. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=11. 06. 2012. }}</ref> Кроз бригаду је прошло 3.790 бораца, 195 је погинуло, а 764 борца су рањена (174 тешко и 590 лакше).<ref name="Обиљежена 20. годишњица акције „Коридор“"/> === Осињска српска бригада === Осињска бригада формирана је 9. фебруара 1992. године, као Осињски партизански одред, у чијем саставу су на почетку били борци из подручја Осињско-Сочанског краја и околних села. Ова села су на почетку хранила и одијевала бригаду, односно осигурала потпуно позадинско обезбјеђење. Одред је у бригади преорганизован у мају 1992. године и по формацији је имао два батаљона са позадинским јединицама. Борци ове бригаде упорно су, све до 12. јуна, бранили српска села на линији Каурска обала — Тешића баре — Томасово брдо — Кнежевићи — Малојчани — Цер — Чолино брдо — Торине. Онда су кренули у офанзивне акције и, заједно са осталим јединицама, уз 27. бригаду, Осињска бригада има одлучујућу улогу у ослобађању Дервенте, а у садејству са другим јединицама игра значајну улогу и у ослобађању Брода. Након избијања на ријеку Саву, припадници Осињске бригаде су ангажовани на Добојском ратишту, а бригада је расформирана и интегрисана у [[27. motorizovana brigada|27. бригаду]] 1. марта 1994. године. Током рата погинула су 104 борца, од чега 4 официра и 5 подофицира, а више од 600 бораца је рањено. Осињска бригада је 30. маја 1996. године одликована медаљом Петра Мркоњића.<ref>[http://www.derventacafe.com/ponosni-na-doprinos-pri-stvaranju-srpske-obiljezen-dan-vojske-rs-i-derventskih-brigada-foto/ „Ponosni na doprinos pri stvaranju Srpske: Obilježen Dan Vojske RS i derventskih brigada – FOTO”]</ref> === Челиначка бригада === 1.челиначка лака пјешадијска бригада основана је 19.јуна 1992.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=63622 |title=Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде |author= |authorlink= |date=17. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=18. 06. 2012. }}</ref> Током рата у БиХ, највише времена је провела на одбрани коридора живота на подручју мјесне заједнице Крепшић код Доњег Жабара, а боравила је и на ратиштима на подручју Котор Вароша, Посавине, Теслића, Бихаћа, Гламоча и Мркоњић Града.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Спомен-соба посвећена бригади се налази у Челинцу.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригадом је командовао пуковник [[Петар Крчмар]].<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> Бригада је издавала своје новине.<ref name="Обиљежено 20 година од оснивања Челиначке бригаде"/> == Историја == На сједници Народне скупштине Српске Републике БиХ (исте године преименована у [[Народна скупштина Републике Српске|Народну скупштину Републике Српске]]) у Бањалуци 12. маја 1992. године су донесене одлуке о оснивању самосталне српске државе на подручју Републике Српске, оснивању предсједништва, те одлука о стварању [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Генерал-пуковник Момир Талић је 19. маја 1992. проглашен за команданта. Корпус је у мају преименован у Први крајишки корпус.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса">{{cite web|url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62633 |title=Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса |author= |authorlink= |date=01. 06. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=01. 06. 2012. }}</ref> Први крајишки корпус Војске Републике Српске је задржао инфраструктуру и борбена средства 5. корпуса<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Јединице Првог крајишког корпуса (30. партизанска дивизија) у оквиру снага [[Југословенска народна армија|ЈНА]] ослобађају [[Купрес]] почетком априла 1992. године у склопу операције [[Операција Купрес|Купрес]]. Од маја 1992. јединице Првог корпуса су ангажоване у војним операцијама стављања под контролу општина на простору Крајине и Посавине, те спајањем са источним дијелом Републике Српске. У јуну 1992. генерал Момир Талић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса генерал [[Бошко Келечевић]], командант специјалне јединице МУП-а [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] генерал [[Боривоје Ћукић]], генерал [[Славко Лисица]] и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде пуковник [[Новица Симић]] планирају и покрећу [[Операција Коридор|операцију „Коридор живота“]] (пробој кроз Посавину и спајање са источним снагама Војске Републике Српске на потезу Добој—Дервента). У другој фази оклопне јединице Првог крајишког корпуса ослобађају градове [[Дервента|Дервенту]] ([[7. јул]]и [[1992]]), [[Модрича|Модричу]] ([[10. јул]]и 1992) и [[Оџак (град)|Оџак]] ([[13. јул]]и 1992) и излазе на ријеку Саву. У трећој фази операције српске снаге ослобађају [[6. септембар|6. септембра]] 1992. [[Брод (Република Српска)|Брод]]. Тиме је Први крајишки корпус изашао цијелом дужином на ријеку Саву, са изузетком Орашја које је остало под контролом војске Републике Хрватске до краја рата. У [[Операција Врбас|операцији Врбас]] корпус борбеним дејствима заузима Јајце 29. септембра и наставља борбе током 1993. у операцији [[Operacija Sadejstvo|Садејство]] на тзв. „Струјном коридору“, проширењу територије копненој вези са истоком. У септембру 1994. корпус дејствује у офанзиви ВРС на Бихаћ под кодним именом [[Операција Бреза|Бреза]] у садејству са припадницима Народне одбране Фикрета Абдића. Корпус средином 1995. након заједничког напада Војске Републике Хрватске и Армије Републике БиХ из правца Бихаћа нашао у тешком положају и угрожености саме Бање Луке; тада је и већи део снага корпуса био ангажован на одбрани [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]] у склопу операције [[Операција Вагањ|Вагањ]]. Кроз корпус је прошло 120.000 бораца, од чега их је од 6.500 до 7.000 погинуло, а више од 27.000 је рањено.<ref name="Двадесет година од формирања 1. Крајишког корпуса"/> На почетку рата корпус је бројао више од 72.000 војника, док по формацији морао је имати 63.726 бораца.{{sfn|Пандуревић|2015|p=169}} Након [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]] корпус прелази у мирнодопску формацију ВРС. Касније постаје дио система одбране БиХ настављајући традицију ВРС кроз српски пук „Република Српска“ ОС БиХ. == Признања == Први крајишки корпус је за заслуге у Отаџбинском рату 1992—1995. одликован највећим војним признањем Републике Српске, [[Орден Немањића|Орденом Немањића]]. == Опрема == Артиљерија * Самоходна хаубица 122&nbsp;mm [[2С1 Гвоздика]] ** [[2С1 Гвоздика|хаубица 122 mm]] [[Д-30 (хаубица)|Д30]] ** [[М-63 Пламен]] ** [[М-87 Оркан]] ** [[М-77 Огањ]] ** [[ЗСУ-57-2]] ** Оклопна-борбена средства ** [[M-84]] ** [[БТР-50]] ** [[БТР-60]] ** [[БОВ-ВП|БОВ М-86]] ** [[Т-55]] ** [[СУ-100]] ** [[Оклопни транспортер М-60]] ** Противоклопна средства ** [[9К111 Фагот|„Фагот”]] ** [[9М14 Маљутка|„Маљутка”]] ** [[М-79 Оса|„Оса”]] ** [[М-80 Зоља|Зоља”]] ** [[М90 Стршљен|„Стршљен”]] ** Средства ПВО *** [[М53/59 Прага]] *** [[9K38 игла|ИГЛА]] ** Пешадијско наоружање *** [[Застава М70|M70A/M70B1]] *** [[Застава М84|M84]] *** [[Застава М72|M72]] *** [[Застава М76|M76]] *** [[Застава М91|M91]] *** [[Застава М84|M84]] *** [[Застава ЦЗ99|ЦЗ99]] *** [[Застава М90]] *** [[Застава М87|Застава M87]] *** [[Застава М92]] *** [[Застава М48]] *** [[Застава М53|M53]] *** [[Застава M59/66]] *** [[Застава М80|M80]] ** Ратно ваздухопловство и ПВО *** '''[[МиГ-29]]''' *** '''[[МиГ-21]]''' *** '''[[Ј-22 Орао]]''' *** '''[[Г-4 Супер Галеб]]''' *** '''[[Ми-8]]''' *** '''[[SA 342 Газела|Соко Газела]]''' == Види још == * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30m}} * {{Cite book|ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције. Политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995|year=2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-69-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title= Рат у Босни и Херцеговини и стварање Војске Републике Српске: војна, политиколошка и социолошка анализа|year=2015|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-71-5|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|editor-first=Милован |editor-last=Милутиновић|title= Улога старјешина ВРС у стварању и одбрани Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата |year=|url=http://ostavrs.org/wp-content/uploads/2018/05/Konacan_tekst_Konfernecija.pdf |publisher= Организација старјешина Војске Републике Српске, 2018|location=Бања Лука |id=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41014 Радио телевизија Републике Српске: Дан Првог и Другог крајишког корпуса, 1. 6. 2011.] {{ср}} * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41219 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежено 19. годишњица Србачке лаке бригаде, 5. 6. 2011.] {{ср}} {{Војска Републике Српске|selected = вј}} {{подножје|Сукоби на територији СФРЈ|Војна историја Срба|Република Српска}} {{СОРТИРАЊЕ:Крајишки корпус, Први}} [[Категорија:1. крајишки корпус ВРС| ]] [[Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске]] lmdf8de79x11xu1idfxjwspdpnkn1qn 0 174400 30099034 30014074 2025-06-27T19:33:23Z SBoki 380451 Додата слика споменика Драгици Жарковић и мање допуне текста. 30099034 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Србији |место=Валниш |слика= |опис_слике= |округ=Пиротски |општина=Бабушница |надм висина=650 |популација=25 |попис= 2022 |поштански код= |позивни број=010 |регистарска ознака=-{PI}- |гшир=42.9765 |гдуж=22.490333 }} '''Валниш''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Бабушница|општини Бабушница]] у [[Пиротски управни округ|Пиротском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] било је 25 становника.<ref>{{Cite web|url=https://popis2022.stat.gov.rs/media/31319/0_ukupan-broj-stanovnika-naselja.xlsx|title=Укупан број становника насеља (.xlsx) - Попис 2022|website=Попис 2022|url-status=live|access-date=24.12.2024.}}</ref> == Географија == Село Валниш налази се у брдско-планинском пределу југоисточне Србије, у општини Бабушница, на југоистоку [[Лужничка котлина|Лужничке котлине]]. Валниш је сеоско насеље полузбијеног типа, смештено на долинским странама Валнишке реке и њених притока. Насеље обједињује три физиономске целине: Село - главни део села, и два одвојена (приближно до 500 -{m}-) засеока - Пејчинце и Поповце. Надморска висина насеља је у зони од 600 до 700 метара.<ref name=":0">{{Cite book|title=Географска енциклопедија насеља Србије. Књ. 1, А-Ђ|publisher=Универзитет у Београду, Географски факултет|year=2001|isbn=86-82657-13-9|editor-last=Стаменковић|editor-first=Србољуб Ђ.|location=Београд|pages=65, 66}}</ref> Површина сеоског атара износи 768 хектара.<ref name=":0" /> Ако пођемо са источне стране према југу па уоколо, валнишки атар граничи се са атарима села: [[Студена (Бабушница)|Студена]], [[Стрелац (Бабушница)|Стрелац]], [[Раљин]], [[Кијевац (Бабушница)|Кијевац]] и [[Куса Врана]]. Највиши врх Столске планине, Рњос са 1274 мнв. налази се у атару села Валниш. Планина Рњос и њен истоимени највиши врх налазе се североисточно у односу на село. Југозападно од села је брдо Градиште, на коме је и тромеђа атара села Валниша, Студене и Стрелца, док је највиши врх Градишта, Кале (843 мнв.) у стрелачком атару. Северозападно од насеља је брдо Љубаш, док је источно - југоисточно узвишење Поглавје. === Хидрологија === Неки од сеоских врела и извора су: Врело, Суво врело, Шопа, Лукина шопа, Свињарник, Говедарник, Водни бик. Са неких сеоских извора вода је спроведена до појединих кућа, а становништво такође користи и воду из приватних бунара. Раније су се за пиће користили и многи кладенци. У селу постоје и две јавне чесме, спомен-чесма у центру села и чесма на месту Церичје (која дуги низ година није у функцији). Речица која протиче кроз село назива се Валнишка река. Она настаје сустицањем неколико потока који извиру изнад села на јужним падинама Рњоса.<ref>{{Cite journal|last=Милић|first=Чедомир|title=ЛУЖНИЧКА ВРЕЛА - Прилог климатској морфологији краса -|url=http://www.gi.sanu.ac.rs/media/gi/pdf/rs/zbornik/017/gijc_zr_17_003_milic.pdf|journal=Зборник радова САНУ LXXII - Географски институт књ. 17|pages=34}}</ref> Даље протиче кроз само село ка западу при чему се у њу уливају још понеки поточићи. Река наставља свој ток северним подножјем брда Градиште ка селу Стрелац, пролази кроз сужење у подножју између брда Дел и Градиште и улива се као десна притока у реку [[Мурговица|Мурговицу]]<ref>{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/geografija/hidrografija/|title=Хидрографија|last=Раденковић|first=Бранимир|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230601023601/https://www.monografija.rs/monografija/geografija/hidrografija/|archive-date=01. 06. 2023|url-status=unfit|access-date=28. 12. 2024}}</ref> испред моста на улазу у село Стрелац. У реци, односно у потоцима притокама, примећено је присуство поточног рака. На Валнишкој реци и потоцима који се у њу уливају некада су радиле многе [[Vodenica|воденице]] поточаре. Такође, у атару Валниша, северно од насеља, на југозападним падинама Рњоса извире и протиче Тодорова река, која у свом даљем току низводно прелази у атар села Раљин где се потом улива у Раљинску реку као њена лева притока. Вода са извора на североисточним падинама Рњоса спушта се ка Кусој Врани и улива у [[Кусовранска река|Кусовранску реку]]. === Саобраћајне везе === Кроз село пролази (регионални) државни пут -{IIA}- реда (223)<ref>{{Cite web|url=https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.4_spisak_drzavnih_puteva_IIAreda.pdf|title=Списак државних путева IIA реда|website=Путеви Србије|url-status=live|access-date=24.12.2024.}}</ref>, на траси између [[Бабушница|Бабушнице]] и села [[Звонце (Бабушница)|Звонце]]. Село Валниш налази се на половини пута између Бабушнице и [[Звоначка бања|Звоначке бање]] од којих је удаљен по око 14 километара. Село је од [[Пирот]]а путем преко Бабушнице удаљено око 40 -{km}-, док је од Пирота путем преко [[Кањон Јерме|кањона реке Јерме]] и Звоначке бање удаљено око 47 -{km}-. Од давнина па све до изградње друмског пута, односно успоставе аутобуске линије, из села се до Пирота најчешће ишло старим путем (''Пазарсћи пут'')<ref>{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=a35e9720-4d52-402c-b94d-b317f601d806/rspinb01/monograf/00000037&pg_seq=61|title=Време уз огњиште : народна приповедања из пиротског краја|last=Златковић|first=Драгољуб|publisher=Дом културе Пирот|year=2002|pages=60}}</ref> преко планине, долином Камичке реке преко села [[Камик (Пирот)|Камик]] и [[Присјан]]. == Историја == === Археолошки локалитети и антички остаци === У целој [[Лужница (област)|Лужници]], материјални трагови античке насељености су многобројни, али већином археолошки неиспитани и данас се налазе у лошем стању или су готово у потпуности уништени.<ref>{{Cite journal|last=Шантић|first=Даница|last2=Мартиновић|first2=Марија|date=2007|title=НАСЕЉА ЛУЖНИЦЕ – географско-историјска и просторно-демогафска трансформација –|url=https://gery.gef.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/195/193.pdf|journal=ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА|volume=СВЕСКА LXXXVII - Бр. 2|pages=116, 117}}</ref> У селу Валнишу, преко пута садашње Набавно-продајне задруге, 1890. године пронађена је пећ за печење грнчарије. У месту званом Селиште ископане су земљане водоводне цеви, жрвањ за млевење жита и остаци неке ковачнице. Приликом копања бунара, на шест метара дубине пронађени су јеленски рогови, а при копању другог бунара на 12 метара дубине пронађен је плот од прућа. То нам говори да је ту много раније постојало људско насеље које је услед тектонских покрета у земљиној кори потонуло и прекривено каснијим, младим наслагама земљине коре.<ref name=":2">{{Cite book|title=Зла времена : монографија Лужнице : (1876-1945.) : прилози за историју|last=Златковић|first=Ђура "Милић"|publisher=Народни универзитет Бабушница и Савез бораца НОР-а Бабушница|year=1967|location=Бабушница|pages=30}}</ref> За сада су у селу идентификована три античка археолошка локалитета,<ref>{{Cite thesis|last=Пејић|first=Предраг|date=2015|title=Античка топографија пиротског краја|url=https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4258/Disertacija61.pdf|degree=PhD|publisher=Универзитет у Београду, Филозофски факултет|pages=55, 56}}</ref> али нису вршена никаква даља истраживања. У близини села, на брду Градиште у атару Стрелца, налази се и археолошки локалитет Градиште-Кале са остацима некадашњег римског утврђења за који се сматра да је био касноантичко-рановизантијски кастел.<ref>{{Cite thesis|last=Пејић|first=Предраг|date=2015|title=Античка топографија пиротског краја|url=https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/4258/Disertacija61.pdf|degree=PhD|publisher=Универзитет у Београду, Филозофски факултет|pages=103, 104, 105}}</ref> На жалост овај локалитет нашао се на мети многих дивљих златара. Трагајући за личним материјалним богатством трајно је уништено културно-историјско благо немерљиве вредности. === Време под турском влашћу и ослобођење од Турака === Владимир М. Николић у књизи „''Из Лужнице и Нишаве''” пише: „''Села која припадају сливу мале речице Мурговице, па преко [[Црвена Јабука (Бабушница)|црвено–јабучног]] рида носила су у турско време назив: Буковик''”.<ref>{{Cite book|url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f9/Etnoloska_gra%C4%91a_i_rasprave_iz_Luznice_i_Nisave.pdf|title=Етнолошка грађа и расправе : из Лужнице и Нишаве, Српски етнографски зборник књ. 16|last=Николић|first=Владимир М.|publisher=Српска краљевска академија|year=1910|location=Београд|pages=1}}</ref> Ипак, овај назив се у народу није задржао.<ref>{{Cite book|title=Лужничко село ЦРВЕНА ЈАБУКА - хроника|last=Анђелиновић|first=Драгомир Гоша|last2=Здравковић|first2=Мирослав Миша|last3=Ђорђевић|first3=Велимир Веља|publisher=Народна библиотека Бабушница|year=2002|isbn=86-83663-06-X|location=Бабушница|pages=25}}</ref> Валниш је забележен у [[Defter|списку]] џелепкешких дажбина из 1576 - 1577. године под именом Илваниш. Имао је једно џелепкешко домаћинство,<ref>{{Cite journal|last=Ћирић|first=Јован В.|date=1977|title=Насеља Горњег Понишавља и Лужнице|url=http://digitalna.nbpi.org.rs/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=c3944dc9-27c9-4ad7-83b1-cccc8fad5884/rspinb01/serijske/00000025&pg_seq=1&search_doc=|journal=Пиротски зборник|volume=8-9|pages=138}}</ref> односно домаћинство које чува најмање 25 оваца те плаћа овчарски данак, на сваких 25 оваца даје по једну овцу. По причи, један од караванских путева водио је преко села: Радошевца, Ваве, Стола, Кијевца, испод Рњоса, на Пресеку и Беринску Чуку, где су [[хајдуци]] на саставу путева сачекивали караванџије и отимали прикупљени данак и злато.<ref name=":11" /> Помиње се да је у првој половини деветнаестог века село Валниш задесила епидемија куге и преполовила становништво.{{Напомена|name=fn1|Део текста који је преузет из документа: „СЕЛО ВАЛНИШ -- основни географски, историјски и демографски подаци --” који је 2004. г. саставио Милошевић Ратко. }} Податак да је 1815. и 1838. год. харала куга у Пироту могу се наћи у запису у руском апостолу у Стрелачкој цркви.<ref>{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=549d3230-a8ea-4bed-8850-4a27fe172634/rspinb01/monograf/00000067&pg_seq=926&search_doc=|title=Пирот и срез нишавски : 1801-1918 : грађа. Књ. 1, 1801-1883|last=Николић|first=Илија|publisher=Музеј Понишавља Пирот|year=1981|location=Пирот|pages=11, 908}}</ref> У Валнишу је отворена школа 1856. године у кући валнишког свештеника Миладина Ристића. Учитељ је био Андрија Крстић из села [[Берин Извор]], који је у школи радио две три године. Школа је била сасвим примитивног уређења. Имао је годишње по 15 ученика. Плаћали су му ученички родитељи годишње 300 гроша и хранили су га редом.<ref name=":3">{{Cite book|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File:Narodne_skole_u_Pirotu_i_okrugu_pirotskom.pdf&page=51|title=Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године : са старинским записима и белешкама о пиротској епархији|last=Николић|first=Владимир М.|publisher=Окружни одбор округа пиротског|year=1924|pages=98}}</ref><ref name=":4">{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=549d3230-a8ea-4bed-8850-4a27fe172634/rspinb01/monograf/00000199|title=Зла времена : монографија Лужнице : (1876-1945.) : прилози за историју|last=Златковић|first=Ђура "Милић"|publisher=Народни универзитет Бабушница и Савез бораца НОР-а Бабушница|year=1967|location=Бабушница|pages=86, 87}}</ref> У Нишу је 1874. године основана организација тајног завереничког комитета са циљем ослобођења српског народа у Турској и са непосредним делокругом рада на територији [[Нишки санџак|Нишког санџака]].<ref name=":1">{{Cite book|title=Историја Пирота и околине. Део 1, Пирот у периоду турске власти 1804-1878|last=Лилић|first=Борислава|publisher=Хемикалс|year=1994|isbn=86-82473-01-1|location=Пирот|pages=201, 202}}</ref> ''Поп Раденко из Валниша'' се у литератури наводи међу највиђенијим људима из села у пиротској [[Каза|кази]] који је био укључен у рад ове организације.<ref name=":1" /><ref>{{Cite book|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|last=Стојанчевић|first=Владимир|publisher=Просвета|year=1986|location=Београд|pages=83}}</ref> Вероватно се ради о чувеном свештенику Раденку Гмитровићу рођеном у Стрелцу, који је можда у то време службовао у Валнишу. По државном попису одмах након ослобођења од Турака село је имало 44 домаћинства и 345 житеља (174 мушких и 171 женских). Било је 68 брачних парова и 7 удоваца. Данак грађански плаћало је 70 становника. Валниш је припадао општини Студенској, срезу Лужничком у Пиротском округу.<ref>{{Cite book|url=https://pretraziva.rs/show/drzavopis-srbije-11.pdf|title=Државопис Србије : Свеска XI|publisher=Статистичко одељење Министарства финансије|year=1882|location=Београд|pages=22, 23}}</ref> Описујући простирање границе између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске, ''[[Милан Ђ. Милићевић|М. Ђ. Милићевић]]'' у књизи „''Краљевина Србија : нови крајеви''”, из 1884. године, између осталог пише: <blockquote>''„Од села Церева Дела граница се упућује на запад к вису Столу па, дошавши му врло близу, не удара у њега зато што Сто није на водомеђи, већ у водопађи власинској, него се повија у лево на Мечкин Преслап, после кога удара на висове: Мали Рњос, Велики Рњос, Вучју Падину, Пејчов Камик, Голему Главу, Бунзину Падину, Заједницу, Куклу, на село Пресеку, на Гарван, Ливадицу, и на Црни Врх.”'' <ref>{{Cite book|url=https://pretraziva.rs/show/kraljevina-srbija-novi-krajevi.pdf|title=Краљевина Србија : нови крајеви|last=Милићевић|first=М. Ђ.|publisher=Штампа и издање Кр.- Срп. Државне штампарије|year=1884|location=Београд|pages=166}}</ref></blockquote> === 20. век === '''Спомен-чесма у центру села''' посвећена је палим борцима за слободу из балканских, Првог и Другог светског рата. Изграђена је 1972. године.<ref name=":0" /> На споменику, изнад чесме, налазе се две велике плоче са именима страдалих мештана и порука: <blockquote>''Они што су пали - нека вечно живе! Они што живе - нека их вечно славе!'' </blockquote>На десној страни зида споменика налази се уметнички приказ војника израђен у [[Барељеф|плитком]] рељефу. Према подацима са спомен-чесме, у ратовима од 1912. до 1918. погинуло је тридесет троје мештана, док је у народноослободилачком рату од 1941. до 1945. погинуло осамнаест бораца и жртава фашизма.{{Напомена|У литератури постоје мање разлике у броју и листи имена погинулих мештана. }} Из села је на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] било 25 ратника.<ref name=":17">{{Cite book|title=Ратни доживљаји Пироћанаца у Првом светском рату|last=Ћирић М.|first=Душан|publisher=Музеј Понишавља Пирот|year=2020|isbn=978-86-85193-64-4|location=Пирот|pages=13-21, 69-71, 256}}</ref> Душан М. Ћирић у својој књизи ''„Ратни доживљаји Пироћанаца у Првом светском рату”'', поред осталог, описује свој сусрет и разговор о доживљајима из рата са петорицом тада преосталих Солунаца у селу 1968. године.<ref name=":17" /> У Првом светском рату Влајко Ј. Стојковић<ref>{{Cite book|title=Витезови Карађорђеве звезде са мачевима|last=Влаховић|first=Томислав|publisher=Томислав С. Влаховић|year=1989|edition=1.|volume=I|location=Београд|pages=443}}</ref> из Валниша одликован је златном медаљом за храброст као и највишим ратним одликовањем - [[Орден Карађорђеве звезде (монархија)|Карађорђевом звездом]]<ref>{{Cite book|title=Зла времена : монографија Лужнице : (1876-1945.) : прилози за историју|last=Златковић|first=Ђура "Милић"|year=1967|pages=69}}</ref> за заслуге и изузетне подвиге<ref>{{Cite web|url=https://tobabusnica.com/sela1|title=Села Бабушнице|website=Туристичка организација општине Бабушница|url-status=live}}</ref>. Након што је предложен за унапређење у чин резервног потпоручника и орден Карађорђеве звезде, није доживео да обуче официрско одело са еполетама и стави орден на груди, јер је неколико дана од учињеног подвига погинуо на Црној реци 1916. године.<ref name=":17" /> Прва задруга у Лужници после првог светског рата формирана је у селу Валниш, крајем 1931. године. Задруга је регистрована у Окружном суду у Пироту 28.12.1931. г. Председник задруге био је Живко Поповић, благајник Алекса Ристић, магационер Милисав Андреић, књиговођа Душан Ћирић.<ref name=":7">{{Cite book|title=СТУДЕНА - село у Лужници|last=Милосављевић|first=Драган|publisher=Историјски архив у Пироту|year=2023|isbn=978-86-80412-28-3|pages=56}}</ref> Почетком тридесетих година за време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] Управа [[Моравска бановина|Моравске бановине]] из [[Ниш]]а финансирала је пројектовање и изградњу макадамског пута Бабушница - Звонце. Та деоница трасе звала се бановински пут.<ref name=":11">{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/geografija/saobracajne-veze/|title=Саобраћајне везе|last=Раденковић|first=Бранимир|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209051645/https://www.monografija.rs/monografija/geografija/saobracajne-veze/|archive-date=09.12.2022.|url-status=dead|access-date=}}</ref> У [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] је учествовало 77 бораца из села. За време Другог светског рата бугарски фашисти спалили су 31 објекат, од тога и једну кућу. Из села је одведено у заробљеништво или интернацију 49 мештана у Бугарску, а 7 у Немачку. [[Датотека:Споменик посвећен Драгици Жарковић 01.jpg|мини|Споменик посвећен Драгици Жарковић ]] '''Спомен-обележје на Церичју''' посвећено је [[Драгица Жарковић|Драгици Жарковић]], партизанки која је у близини тог места убијена у заседи од стране бугарске фашистичке полиције. Споменик се налази у атару села Валниша на месту званом Церичје, поред пута ка селу Студена. У знак захвалности споменик су подигли грађани села Валниша и Студене 1955. године. Некада се на овом месту 4. јула одржавао сеоски вашар који је окупљао и велики број људи из околних села. Кроз село је 1958. године у радној акцији изграђен пут за друмски саобраћај. Село је електрифицирано средином шездесетих година двадесетог века (1966).<ref name=":0" /> Главни пут кроз село је асфалтиран 1976. године,<ref name=":0" /> а данас је у врло лошем стању. Фиксну телефонску линију село је добило 1987.{{Напомена|name=fn1|}} == Школство == У Валнишу је отворена школа 1856. године у кући валнишког свештеника Миладина Ристића. Учитељ је био Андрија Крстић из села [[Берин Извор]], који је у школи радио две три године. Школа је била сасвим примитивног уређења. Имао је годишње по 15 ученика. Плаћали су му ученички родитељи годишње 300 гроша и хранили су га редом.<ref name=":3" /><ref name=":4" /> Иначе, поп Миладин Ристић у чијој је кући била смештена школа, још 1846. у селу [[Блато (Пирот)|Блато]] био је ученик код учитеља Дамњана, некадашњег кнез Милошевог писара, код кога су ученици били многи каснији свештеници и други виђенији људи.<ref>{{Cite book|url=https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File%3ANarodne_skole_u_Pirotu_i_okrugu_pirotskom.pdf&page=20|title=Народне школе у Пироту и округу пиротском до ослобођења 1877. године : са старинским записима и белешкама о пиротској епархији|last=Николић|first=Владимир М.|year=1924|pages=37}}</ref> Претпоставља се да су првобитне школе у селима: [[Драгинац (Бабушница)|Драгинцу]], [[Радињинце|Радињинцу]], [[Раљин|Ралину]] и Валнишу биле краткога века и изгледа нису дочекале ослобођење од Турака. Њих као такве Милићевић у својој књизи „''Краљевина Србија''” и не помиње, као што није помињао ни описмењавање у црквама, манастирима и код приватника, где су деца појединачно описмењавана, без усвојених наставних планова и програма.<ref name=":4" /> По ослобођењу од Турака формирани су окрузи и срезови, успостављена је власт и отворене су јавне школе. На почетку је у лужничком срезу радило свега пет школа у: Стрелцу, Студени, Злокучанима (Драгинцу), Стрижевцу и Великом Боњинцу.<ref name=":5">{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/skola/|title=Школа|last=Раденковић|first=Бранимир|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209062918/https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/skola/|archive-date=09.12.2022.|url-status=dead}}</ref> Иницијативу за отварање школе су покретали и услове за њен рад обезбеђивали сами житељи села.<ref name=":14" /> После добијања извештаја начелника округа о стању школства у новоослобођеним окрузима, министар просвете је одлучио (15. августа 1878.) да пошаље своје изасланике да на лицу места испитају школске прилике.<ref>{{Cite book|title=Народне школе у пиротском округу : 1878-1914.|last=Војчић|first=Драгослав|publisher=Виша школа за образовање васпитача Пирот|year=2003|location=Пирот|pages=11, 12}}</ref> У пиротски и врањски округ послат је секретар министарства просвете и црквених дела Милорад Петровић - Шапчанин, који након обиласка места у извештају министру (20. септембра 1878.) пише да у лужничком срезу по жељи и пристанку становништва могу бити школе у: Костуру, Расници, Смрдану, Стрижевцу, Сукову, Суводолу, Злокучанима и Стрелцу.<ref name=":15">{{Cite book|title=Пирот и срез нишавски : 1801-1918 : грађа. Књ. 1, 1801-1883|last=Николић|first=Илија|publisher=Музеј Понишавља Пирот|year=1981|location=Пирот|pages=338 - 343}}</ref> По том извештају школска зграда код цркве у Стрелцу обухватала би и села ''Валуниш, Пресеку, Берин Извор, Шушковицу, Кусоврану и Церев До'', а позвани кметови и свештеник су се обавезали на који начин ће школску зграду оправити и проширити.<ref name=":15" /> Коначан распоред села у којима ће се отворити школе и која села ће слати ђаке у одређене школе, учинио је срески начелник Лужничког среза Атанасије Јовановић.<ref name=":14" /> То је учињено тако што је његово мишљење уважио Милош С. Милојевић, који је у својству школског надзорника обишао пиротски округ у јуну 1879. и у свом извештају предложио отварање школа, између осталог и у Студени: „''Школа Студенска у Студени, где и црква има, а у ову школу долазе села: Студена, Валниш, Раљин и Царев Дол, а имаће свега глава пореских 358.''”<ref name=":14" /> Министар просвете и црквених послова је у одговору 27. јула 1879. одобрио захтев студенске општине, да се у селу Студени, с почетка нове школске године, отвори основна школа.<ref name=":14" /> Према регистру школских општина из 1891. године студенску школску општину сачињавала су места Валниш, Пресека и Студена у којој се и налазила школа, при чему је удаљеност од Валниша до школе у Студени процењена је на пола сата.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=S-E9AQAAMAAJ&printsec=frontcover&hl=sr#v=onepage&q&f=false|title=Речник места у Краљевини Србије по службеним подацима|last=Котуровић|first=Стев. М.|publisher=Државна штампарија Краљевине Србије|year=1892|location=Београд|pages=295, 296}}</ref> Слично, и по подацима за школску 1906/07 годину Валниш припада Студенској школској општини, док се удаљеност села до школе у Студени процењује на око 3 километара.<ref>{{Cite book|title=Народне школе у пиротском округу : 1878-1914.|last=Војчић|first=Драгослав|publisher=Виша школа за образовање васпитача Пирот|year=2003|location=Пирот|pages=26}}</ref> Нова школска зграда у Студени подигнута је 1927. године.<ref name=":14" /> У Валнишу се поново отвара школа 1930. године и она је радила релативно континуирано,<ref>{{Cite book|title=Споменица Учитељске школе у Пироту : 1920.-1960.|publisher=Наставнички колектив Учитељске школе у Пироту|year=1961|location=Пирот|pages=32, 34}}</ref> ако се изузме период рата, све до 1971.<ref name=":5" /> године. На почетку је одељење у Валнишу било у саставу студенске школе, а радило је у приватној згради Влајка Танчића, са првом учитељицом Емилијом Цветковић<ref>{{Cite book|url=https://www.sistory.si/media/legacy/publikacije/27001-28000/27178/Prosvetni_sematizam_1932.pdf|title=Просветни шематизам Краљевине Југославије књ. I|year=1932|pages=1187}}</ref>.<ref name=":14">{{Cite book|title=СТУДЕНА - село у Лужници|last=Милосављевић|first=Драган|publisher=Историјски архив у Пироту|isbn=978-86-80412-28-3|pages=242, 243, 261}}</ref> Непосредно пред рат 1941. године учитељ у Валнишу био је Иван Костадиновић „Мерак”, рођен у селу Блато 19. јула 1909. године. У априлском рату 1941. године, као резервни поручник, био је на граници према Албанији, где је рањен у раме и заробљен од Италијана. У заробљеништву је остао до јесени 1942. године, након чега се вратио у родно село, где се прикључио народноослободилачком покрету. Настрадао је у Блату када је себи одузео живот да не би пао у руке бугарским фашистичким окупаторима када су му опколили кућу.<ref>{{Cite book|title=Блато|last=Вељковић|first=Драгољуб|publisher=Одбор САНУ за проучавање села : Културно просветна заједница Републике Србије|year=1998|location=Пирот|pages=166-170}}</ref><ref>{{Cite book|title=Мој предак у Другом светском рату|publisher=ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ПИРОТУ, ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА ПИРОТА|year=2018|location=Пирот|pages=45-48}}</ref> За време окупације, када није било учитеља школа у Валнишу није радила, па су тад ђаци ишли у студенску школу. Александар Ћирић, рођен 1925. године у селу [[Горњи Стрижевац|Г. Стрижевац]], био је кратко учитељ у Валнишу. Свој учитељски позив је започео у лужничким селима 1946. године, најпре у [[Црвена Јабука (Бабушница)|Црвеној Јабуци]], а затим у Валнишу, где се и оженио Радмилом из [[Љуберађа|Љуберађе]]. Рад је даље наставио у [[Раљин]]у, [[Линово|Линову]], [[Дивљана|Дивљани]] и [[Бела Паланка|Белој Паланци]].<ref>{{Cite journal|last=Јоцић|first=Живота В.|date=2016|title=ОСНОВНА ШКОЛА У ДИВЉАНИ (1904-2006) (извод из монографије) Други део|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=81f30f07-d36c-48bc-ac25-cb08f2d1adc9/rspinb01/serijske/00000196|journal=Белопаланачки зборник|volume=10-11|pages=159}}</ref> Након рата у селу је на месту Крс изграђена зграда сеоске [[Земљорадничка задруга|земљорадничке задруге]], док су на спрату изнад направљене школска учионица и учитељска просторија. На истом месту, иза ове зграде, око 1962. изграђена је и сеоска сала, а поред је била и ђачка кухиња. Од 01. 09. 1957. валнишка четворогодишња школа административно је припала [[ОШ Добринка Богдановић Стрелац|осмогодишњој школи у Стрелцу]].<ref name=":6">{{Cite journal|date=мај 2018.|title="175 година школства у Стрелцу" и "Сечам се као да је јучер било!"|url=https://viewer.joomag.com/strelko-%C5%A1kolski-list-strelko-%C5%A1kolski-list-br1/0595436001527719124|journal=СТРЕЛКО - лист Основне школе са домом ученика Добринка Богдановић у Стрелцу|volume=1|pages=6, 7, 8, 9}}</ref> Од 1961. школа у Стрелцу носи назив Основна школа „Добринка Богдановић” од када постоји као осмогодишња школа са издвојеним одељењима у Валнишу, Студени, Раљину, Раков Долу, Црвеној Јабуци и Радосину.<ref>{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=549d3230-a8ea-4bed-8850-4a27fe172634/rspinb01/monograf/00000105&pg_seq=167&search_doc=|title=Водич Историјског архива у Пироту|last=Видановић|first=Предраг М.|publisher=Историјски архив у Пироту|year=2019|isbn=978-86-80412-07-8|location=Пирот|pages=167}}</ref> Савет за просвету и културу Скупштине општине Бабушница на захтев Савета школе из Валниша на седници 5. октобра 1971. г. донело је одлуку да укине одељење у Валнишу због малог броја ученика (било је само пет ученика). На Савету је донета и одлука да се при школи у Стрелцу отвори интернат за ученике из удаљених планинских села. Интернат је отворен у јесен 1971. године. За васпитаче постављени су Миодраг Радивојевић, дотадашњи учитељ у Валнишу и Љубинка Раденковић, учитељица из Пирота, супруга Милутина Раденковића, учитеља из Стрелца.<ref name=":5" /> 1978. изграђена је нова зграда интерната у коме је у то време живело око 60 ученика, а нови интернат је свечано пуштен у рад 25. маја 1979.<ref name=":6" /> == Привредне активности == Као и у другим околним селима, основно занимање мештана је [[земљорадња]] и [[сточарство]]. Раније се одлазило и у печалбу. Поред тога баве се шумарством, а има и понеких [[Пчеларство|пчелара]]. Некада су се као облик удруживања сточара изнад села организовале [[Бачија (Источна Србија)|бачије]]. По специјализацији појединих врста занимања печалбара почетком -{XX}- века у југоисточној Србији В. Николић у околини Пирота и у Лужници издваја насеља као [[дунђер]]ска: Сопот, Ореовица, Станичење, Велико Боњинце, Извор, Валниш.<ref>{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=549d3230-a8ea-4bed-8850-4a27fe172634/rspinb01/monograf/00000197&pg_seq=108&search_doc=|title=Историја Пирота и околине. Део 2, Пирот у саставу српске државе 1878-1918. године|last=Лилић|first=Борислава В.|publisher=НиП Хемикалс|year=1994|isbn=86-82473-02-X|location=Пирот|pages=305}}</ref> У Валнишу је [[земљорадничка задруга]] формирана 1931. године.<ref>{{Cite book|title=Зла времена : монографија Лужнице : (1876-1945.) : прилози за историју|last=Златковић|first=Ђура "Милић"|publisher=Народни универзитет Бабушница и Савез бораца НОР-а Бабушница|year=1967|location=Бабушница|pages=128}}</ref> Задруга је регистрована у Окружном суду у Пироту 28.12.1931. г. Председник задруге био је Живко Поповић, благајник Алекса Ристић, магационер Милисав Андреић, књиговођа Душан Ћирић.<ref name=":7" /> Земљорадничка набављачка задруга у Валнишу 25. априла 1932. примљена је у чланство Главног савеза земљорадничких набављачких задруга.<ref>{{Cite journal|last=Пејчић|first=Векослав|date=|title=Земљорадничке задруге у Белопаланачком и Лужничком срезу (1894 – 1946)|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=81f30f07-d36c-48bc-ac25-cb08f2d1adc9/rspinb01/serijske/00000195&pg_seq=135|journal=Белопаланачки зборник : годишњак радова|volume=8-9|pages=190}}</ref> После Другог светског рата, у Лужници су за кратко време старе задруге обновиле рад, а формиране су и многе нове.<ref name=":8">{{Cite journal|date=25. новембар 1954.|title=ОД 53 СЕЛА У СРЕЗУ САМО 7 НЕМАЈУ СВОЈИХ ЗАДРУГА|journal=Недељне новине "СЛОБОДА" Пирот|volume=302|pages=3}}</ref> Бавиле су се продајом индустријске робе и прехрамбеним артиклима као и откупом земљорадничких производа.<ref name=":8" /> Средином тридесетих година двадесетог века синови Николе Пејчића (фамилија Рајковци) купили су три [[Vršalica|вршалице]] чехословачке производње. Због гломазности и због тога што планинска села нису имала добре путеве, нису могле свуда да се крећу. Највише су радиле по лужничким селима и у самом Валнишу.<ref>{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/zanati-zanimanja-profesije/privreda/|title=Привреда|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230601025000/https://www.monografija.rs/monografija/zanati-zanimanja-profesije/privreda/|archive-date=2023-06-01|url-status=dead|access-date=2025-01-05}}</ref> У току истраживања минералних сировина на подручју Среза лужничког, почетком педесетих година 20. века изнад села према планини пронађено је налазиште каменог угља. Причало се да је та жица повезана са угљем у [[Рудник Јерма|руднику „Јерма“]] и да је из политичких разлога почетком педесетих година рудник затворен. Истраживања и експлоатација су прекинути са образложењем да је угаљ млад, да није сазрео за коришћење. Лужничани су сматрали да су разлози друге природе. Железница је далеко, сеоски путеви лоши, и наш крај у то време није имао електричну енергију. Улагања у инфраструктуру била би веома велика.<ref>{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/geografija/zemljiste/|title=Земљиште|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230322191553/https://www.monografija.rs/monografija/geografija/zemljiste/|archive-date=2023-03-22|url-status=dead|access-date=2025-01-05}}</ref> У селу су некада били развијени [[ковач]]ки, [[Ћурчија|ћурчијски]] и грађевински [[занат]]и,<ref>{{Cite book|title=Зла времена : монографија Лужнице : (1876-1945.) : прилози за историју|last=Златковић|first=Ђура "Милић"|publisher=Народни универзитет Бабушница и Савез бораца НОР-а Бабушница|year=1967|location=Бабушница|pages=107, 115}}</ref> који су ишчезли.<ref name=":0" /> Након Другог светског рата, међу сеоским занатлијама били су и ковач Ранђеловић Ђуре Сима, као и ћурчија Пејчић Драгише Богољуб,<ref>{{Cite book|title=Студена - село у Лужници|last=Милосављевић|first=Драган|publisher=Историјски архив у Пироту|year=2023|isbn=978-86-80412-28-3|location=Пирот|pages=130}}</ref> који су имали своје радње у селу. Међу занатлијама у селу је било и [[столар]]а. == Садашњост и неки од проблема мештана == Становништво је малобројно и старачко. У селу деценијама не раде школа, задруга, продавница, док ни раније није било амбуланте, цркве, поште и сличних установа. Најближа продавница и пошта су у суседном селу Стрелац у коме је и месна канцеларија<ref>{{Cite web|url=https://www.babusnica.rs/index.php/lokalna-samouprava/opstinska-uprava/mesne-kancelarije|title=Месне канцеларије|website=www.babusnica.rs|access-date=2025-06-06}}</ref>. Регионални пут на деоници од атара [[Камбелевац|Камбелевца]] до Звоначке бање је на појединим местима у изузетно лошем стању, пун рупа, пукотина, закрпа, улегнућа, а на неким кратким сегментима и без асфалта. Пут кроз село је такође у изузетно лошем стању, на неким местима сужен, са стране урастао у жбуње, са много рупа и улегнућа на коловозу. У селу је под асфалтом само Главни пут и мало парче око педесетак метара од споменика у центру ка згради некадашње школе и задруге. Сви остали путеви у селу су неасфалтирани. Малобројни мештани повремено, самостално одржавају централне сеоске путеве, али је велики број атарских путева, поготово оних удаљенијих од центра села обрастао у жбуње и шипражје, тешко уочљив и готово немогуће да се њима прође. Пре више година мештани су дуго живели у стрепњи и страху због великог броја запаљених кућа, бројних крађа и других злодела које су тада задесиле село. Годинама су се обраћали за помоћ надлежним институцијама и органима власти, али од њих нису добијали никакве задовољавајуће одговоре нити решење проблема.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/valnis-je-vec-polumrtav-ne-dozvolite-da-ga-banditi-dotuku/|title=Valniš je već polumrtav, ne dozvolite da ga banditi dotuku - Društvo - Dnevni list Danas|date=2018-09-24|language=sr-RS|access-date=2025-06-06}}</ref> О овим мукама и невољама мештана писали су понеки медији (Данас<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/smrt-kradje-i-pozari-u-ugasenom-selu/|title=Smrt, krađe i požari u "ugašenom" selu|date=2018-08-21|website=Дневни лист Данас|language=sr-RS|url-status=live|access-date=2025-06-06}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kolumna/bozidar-andrejic/smrt-u-valnisu/|title=Smrt (u) Valnišu!|last=Андрејић|first=Божидар|date=2018-08-26|website=Дневни лист Данас|language=sr-RS|url-status=live|access-date=2025-06-06}}</ref> и Јужне вести<ref>{{Cite web|url=https://www.juznevesti.com/drustvo/napusteno-selo-valnis-kod-babusnice-postalo-poznato-po-pljackama-i-pozarima/|title=Napušteno selo Valniš kod Babušnice postalo poznato po pljačkama i požarima|last=Филипов|first=Љубомир|date=2018-08-24|website=www.juznevesti.com|language=sr-RS|url-status=live|access-date=2025-06-06}}</ref>). Чесма на месту званом Церичје је годинама запуштена, обрасла у вегетацију, без славине и без воде, док вода из спомен-чесме у центру села истиче у испрекиданим млазовима. Приликом замене претходно разбијене и уклоњене [[Спомен-плоча|плоче]] са споменика Драгици Жарковић, постављена је нова са погрешним датумом њене погибије и погрешним називом организације којој је Драгица припадала. Притом је са плоче уклоњена и петокрака, а текст на плочи није уклесан, те је сада слабо читљив, с обзиром да су слова на неким местима искрзана и избрисана. У селу нема контејнера за смеће нити другог организованог одвожења [[Отпад|отпада]]. Комунално предузеће не одржава гробља. == Демографија == Према попису из 2002. године у насељу Валниш живело је 95 пунолетних становника, а просечна старост становништва била је 67,9 година (67,3 код мушкараца и 68,6 код жена). У насељу је било 53 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,83. Ово насеље је скоро искључиво насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у другој половини [[20. век|ХХ века]] је претрпело изразиту депопулацију. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:766 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:510 color:gray1 from:start till:end bar:255 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,161)(77,142) color:blue width:2 points:(77,142)(100,117) color:blue width:2 points:(100,117)(128,85) color:blue width:2 points:(128,85)(157,57) color:blue width:2 points:(157,57)(185,47) color:blue width:2 points:(185,47)(217,41) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1879=345 |п1884=376 |п1890=389 |п1895=406 |п1900=438 |п1910=515 |п1948=639 |п1953=553 |п1961=441 |п1971=293 |п1981=170 |п1991=125 |п1991н=125 |п2002с=97 |п2002=97 |п2011=48 |п2022=25 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|93|95.87}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|1|1.03}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|pink|1|1.03}} {{Врста са постотком|непознато|gray|2|2.06}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|80+|gray|11|68.75|25.0|4}} {{Врста лево десно|75-79|gray|2|12.5|43.75|7}} {{Врста лево десно|70-74|gray|13|81.25|75.0|12}} {{Врста лево десно|65-69|gray|9|56.25|87.5|14}} {{Врста лево десно|60-64|gray|7|43.75|37.5|6}} {{Врста лево десно|55-59|gray|2|12.5|6.25|1}} {{Врста лево десно|50-54|gray|1|6.25|0.0|0}} {{Врста лево десно|45-49|gray|1|6.25|0.0|0}} {{Врста лево десно|40-44|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|35-39|gray|1|6.25|0.0|0}} {{Врста лево десно|30-34|gray|2|12.5|6.25|1}} {{Врста лево десно|25-29|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|20-24|gray|0|0.0|0.0|0}} {{Врста лево десно|15-19|gray|1|6.25|0.0|0}} {{Врста лево десно|10-14|gray|1|6.25|0.0|0}} {{Врста лево десно|5-9|gray|0|0.0|6.25|1}} {{Врста лево десно|0-4|gray|0|0.0|0.0|0}} |просекм=67.3 |просекж=68.6 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|108|107|99|91|74|60|53|17|30|4|2|-|-|-|-|-|-|1.83}} {{БракНасељаСрбија|50|5|31|14|-|-|45|-|30|13|-|2}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|11|7|-|-|-|-|4|-|-|-|7|7|-|-|-|-|-|-|-|-|18|14|-|-|-|-|4|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-|-}} == Фамилије и предање о насељавању {{Напомена|name=fn1}} == По предању, село је насељено у другој половини седамнаестог века. По једној верзији, досељеници су са подручја Косова, а по другој верзији са подручја Знепоља, краја који је сада у Бугарској, испод планине Руј, приближно око 40 -{km}- јужно од садашње локације села. Могуће су и обе верзије о пореклу досељавања. Прва локација села, у трајању око 130. година, била је 1 -{km}- источно од садашње локације села, на месту које се и сада зове Селиште, испод места звано Перивољ. У почетку по досељавању и формирању села, било је седам домаћинстава, од којих се касније развило седам већих фамилија у које спадају следеће мање фамилије са уобичајеним садашњим називима: # Божиловци, Витановци, Пејчинци, Ганинци, Мурџини, Коћини # Рекарци, Картаљови, Мининци, Ломунијини, Крстићи # Поповци, Црњини, Булчини, Руменинци # Милошовци, Живадинови, Дишини, Шурдини # Милутинови, Радивојини, Ћосини, Ризини, Огорељци, Јевтини # Рајковци, Коровци, Маринци, Јеремијини, Вржини (вероватно) # Џорџини, Шиљчини, Сарабанови, Ћеревејини, Јовичинци Калпакови су досељени касније и купили су земљу од неког из фамилије Рекарци, који се преселио 30 -{km}- западно и оформио село Јабуковик. ''Напомена:'' Текст из овог сегмента „''Фамилије и предање о насељавању"'' у потпуности је преузет из документа ''„СЕЛО ВАЛНИШ -- основни географски, историјски и демографски подаци --"'' који је саставио Милошевић Ратко. == Веровања, обичаји и религија == Село Валниш слави [[Спасовдан]].<ref name=":0" /> Према казивању Милеве М. Раденковић, из Стрелца, у селу Валниш некада су за сеоску славу у центру села на место званом Крс домаћинства износила хлебни колач из црепње ([[Црепуља (посуда)|црепуље]]), [[Ибрик|кондир]] ракије и мало вина тек да се прелије колач. Поред колача је разно мезе, затим готова јела у чврстом стању и обавезно печено јагње. Свештеник чита молитву, благосиља и пресече колач. Од сваког домаћина добија половницу (пола колача) и плећку печеног јагњета.<ref name=":10">{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/stanovnistvo/znamenite-licnosti/|title=Знамените личности|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209054520/https://www.monografija.rs/monografija/stanovnistvo/znamenite-licnosti/|archive-date=2022-12-09|url-status=dead|access-date=2025-01-06}}</ref> Осим сеоске славе Спасовдан, село прославља и празник [[Младенци]] 22. марта. Некада су на тај дан у Валниш долазили многи мештани околних села на славље.<ref>{{Cite book|title=Студена - село у Лужници|last=Милосављевић|first=Драган|publisher=Историјски архив у Пироту|year=2023|isbn=978-86-80412-28-3|location=Пирот|pages=176}}</ref> Мештани као своје [[Слава|крсне славе]] прослављају [[Митровдан]], [[Аранђеловдан|Св. Ранђела]], [[Никољдан|Св. Николу]] и [[Ђурђиц]].<ref name=":0" /> Код садашње зграде школе и задруге, на месту Крс, раније се налазио стари крст, који је касније пренет на место Свети-Спас, поред другог старијег каменог крста. Село нема своју цркву. Пред Други светски рат, на месту Свети-Спас планирана је изградња цркве. Набављен је и дотеран камен, започет темељ, али је почетак рата прекинуо даљу изградњу која касније није настављена. Неки од свештеника рођених у Валнишу били су: Андреја Ристић, Миладин Ристић (1826 - 1894), Панајот Павловић (око 1840 - 1914), Радисав Ђ. Аранђеловић (1900 - 1973).<ref name=":10" /> У селу Стрелац, за време попа Раденка Гмитровића 1838. године на рушевинама старог храма обновљена је црква, [[Храм Успења Пресвете Богородице у Стрелцу|Храм Успења Пресвете Богородице]], уз помоћ мештана<ref name=":12">{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/crkva/|title=Црква|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230322181854/https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/crkva/|archive-date=2023-03-22|url-status=dead|access-date=}}</ref> и виђенијих људи из Стрелца и Валниша<ref>{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/uvodna-rec-autora/|title=Уводна реч аутора|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230409164703/https://www.monografija.rs/uvodna-rec-autora/|archive-date=2023-04-09|url-status=dead|access-date=}}</ref>. Обнављање Храма, између осталих, свесрдно је помагао и поп Андреа валнишки.<ref>{{Cite web|url=https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/kulturno-prosvetne-prilike/|title=Културно просветне прилике|last=Раденковић|first=Бранимир|date=|website=Село Стрелац, монографија|archive-url=https://web.archive.org/web/20230927210505/https://www.monografija.rs/monografija/drustveno-politicki-zivot/kulturno-prosvetne-prilike/|archive-date=2023-09-27|url-status=dead|access-date=}}</ref> Главни мајстори при изградњи храма били су: Игњат, Неша из Валниша и Стојко.<ref name=":12" /> Захваљујући вредним мајсторима црква је саграђена за четири и по месеца, од 1. јуна до 15. октобра 1838. године.<ref name=":12" /> Књигу [[октоих]] око 1868. године купио је и поклонио светој Богородици градитељ цркве мајстор Неша, родом из Валниша.<ref name=":12" /><ref>{{Cite book|url=https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1925%20Stari%20srpski%20zapisi%20i%20natpisi,%20knj.5.pdf|title=Стари српски записи и натписи, књ. 5|last=Стојановић|first=Љубомир|publisher=Српска краљевска академија|year=1925|location=Ср. Карловци|pages=314, 330}}</ref> У селу Студена, црква посвећена [[Свети Никола|Светом Николи Мирликијском]], како стоји у запису над јужним вратима цркве, сазидана је 1867. године, а осликана 1870. године, трудом попа Раденка, стрелачког пароха и његовог сина поп Глигорија о трошку села Студене, Нашушковице, Пресеке и Берин Извора.<ref name=":13">{{Cite book|url=https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1925%20Stari%20srpski%20zapisi%20i%20natpisi,%20knj.5.pdf|title=Стари српски записи и натписи, књ. 5|last=Стојановић|first=Љубомир|publisher=Српска краљевска академија|year=1925|location=Ср. Карловци|pages=329, 331, 332}}</ref> На овом натпису наводе се само ова четири села, мада су по предању мештана и валнишани учествовали у изградњи ове цркве. По запису на цветном триоду ове цркве који датира из 1873. године пише да у цркву Св. Никола долазе да се моле Богу мештани села Студене, Пресеке, Берин Извора, Раките, Звонца, Нашушковице, Куса Вране, Церев Дела, Кијевца, Раљина и Валниша.<ref name=":13" /> Према [[Епархија нишка|епархијској]] подели из 1895. године, стрелачка црква имала је две [[Парохија|парохије]], стрелачку и ралинску. Ралинска парохија састојала се из села: Ралин 53 домова, део Валниша са 28 домова и Камбелевац са 56 домова, у којима је укупно живело 1098 душа, а [[јереј]] је био Панајот Павловић.<ref name=":16">{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=6zYR-f_JxnsC&hl=sr&pg=PA169#v=onepage&q&f=false|title=Православна српска црква у Краљевини Србији|publisher=Краљевска српска државна штампарија|year=1895|location=Београд|pages=169}}</ref> Студенска црква је 1895. године такође имала две парохије: студенску и валнишку. Валнишку парохију сачињавали су: део Валниша са 24 дома, Кијевац 23 дома и Пресеку 23 дома, у којима је живело укупно 140 душа, а служио је јереј Миладин Ристић.<ref name=":10" /><ref name=":16" /> Према новој подели села по парохијама 1899. године, студенска парохија је имала четири села: Пресеку са 20 домова, Студену са 120 домова, Валниш са 60 домова и Ралин са 60 домова. Цела парохија је имала 260 домова, док је парохијална црква за ова села био „Храм Св. Николе“ у Студени.<ref name=":10" /> По подацима из 1924. стрелачку парохију чинила су села: Стрелац, Валниш, Студена, Ралин и Пресека.<ref name=":10" /> Село има три гробља.<ref name=":9" /> У атару села било је више светих дрвета - [[запис]]а, односно Миро стабала. Кроз богато [[Нематеријално културно наслеђе Србије|нематеријално културно наслеђе]], чувани су и обележавани многи стари обичаји: позивање [[Џерман (празник)|Џермана]] на вечеру<ref>{{Cite journal|last=Златковић|first=Драгољуб|date=2022|title=ПОЗИВАЊЕ НА БАДЊЕДАНСКУ ВЕЧЕРУ МИТСКИХ БИЋА И ДИВЉИХ ЖИВОТИЊА КОЈЕ МОГУ ДА УТИЧУ НА УСЕВЕ И СТОКУ|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=81f30f07-d36c-48bc-ac25-cb08f2d1adc9/rspinb01/serijske/00000201&pg_seq=131|journal=Белопаланачки зборник|volume=17-18|pages=131-143}}</ref>, Лазарице, Литије, Андрејин дан<ref>{{Cite journal|last=Златковић|first=Драгољуб Д.|date=2016|title=СВЕТИ АНДРЕЈ У ТРАДИЦИЈИ ПИРОТСКОГ КРАЈА И СУСЕДНИХ ОБЛАСТИ: МАГИЈСКА ПРАКСА О СВЕТОМ АНДРЕЈУ|url=https://ufs.rs/izdanja/Savremena%20srpska%20folkloristika%203.pdf|journal=Зборник радова САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА|volume=III|pages=281-291}}</ref>, Оратнице ... Изнад села, на једном узвишењу брда Љубаш 2021. године мештани су поставили велики метални крст. == Занимљивости == * Током 2010. године започета су [[Палеонтологија|палеонтолошка]] истраживања на локалитетима у селима Валниш, Стрелац и Раљин.<ref>{{Cite journal|last=Марковић|first=Зоран|title=ПАЛЕОНТОЛОШКА ПРУЧАВАЊА СИТНИХ СИСАРА НА ПОДРУЧЈУ СРБИЈЕ|url=https://nhmbeo.rs/wp-content/pdfovi/Godisnjak-Prirodnjackog-muzeja-2010.pdf|journal=ГОДИШЊАК / Природњачки музеј у Београду|volume=2010|pages=29, 49, 50, 51}}</ref> Ова научна истраживања настављана су из године у годину, како на већ познатим, тако и на новооткривеним локалитетима у окружењу. У Валнишу за сада постоје два палеогена локалитета. Овим истраживањима откривени су фосилни остаци новог рода и нових врста досад непознатих не само за Србију и Европу него и за науку уопште.<ref>{{Cite journal|last=Марковић|first=Зоран|title="ЗБИРКА СИТНИХ ТЕРЦИЈАРНИХ СИСАРА" и "ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА ФОСИЛНИХ СИСАРА"|url=https://nhmbeo.rs/wp-content/uploads/2022/03/Godisnjak-2019-web.pdf|journal=ГОДИШЊАК Природњачки музеј у Београду|volume=2019|pages=21, 22, 44, 45}}</ref> * Село Валниш било је чувено по [[Гусле|гусларима]]. Од десет гуслара, колико је некада било у Валнишу, Бранимир Костић био је касније једини не само у овом селу, већ и у целој Лужници. * Постоји једна занимљива легенда везана за извор ''Водни бик''. По тој причи, некада давно на овом извору из воде је излазио водени бик. На рогове другог сеоског бика локални [[ковач]] је исковао металне рогове. На тај начин је у борби валнишки бик победио воденог бика. * У Пиротској недељној новини „Слобода”, број 203 из 1954. године, каже се да је пре ослобођења од Турака у Лужничком срезу било свега седам школа, а да је најстарија међу њима била школа у Валнишу. Ово треба узети са дозом резерве јер у тексту није наведена година оснивања школе ни извор одакле је податак преузет. * По предању село [[Јабуковик]] (у општини Црна Трава) оформљено је од досељеника из села Валниш.<ref name=":9">{{Cite book|url=http://nbpi.myqnapcloud.com:9080/RCsr/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=a35e9720-4d52-402c-b94d-b317f601d806/rspinb01/monograf/00000033&pg_seq=205|title=Приповетке и предања из пиротског краја. Део 2, Предања|last=Златковић|first=Драгољуб|publisher=Институт за књижевност и уметност Београд и Дом културе Пирот|year=2007|isbn=86-7095-118-5|location=Пирот|pages=674, 675}}</ref> * Постоји место сличног назива: [[Валмиште]] шумско пространство и ловиште у општини Црна Трава у атару села [[Млачиште]]. * Планинарска стаза за врх Рњос (1274 мнв) полази са места Церичје. Стаза је обележена, а до врха треба савладати око 550 метара висинске разлике. Укупна дужина пута до врха и назад је око 12 километара. Највећим делом стаза иде дуж валнишког атарског пута који се простире поред саме границе са атаром села Студена. Од спомен-обележја Драгици Жарковић, пут води поред валнишког [[Запис|Миро дрвета]], старог светог храста на месту званом Милчин крс, затим ка месту Поглавjе и даље ка самом врху. До врха је могуће доћи и другим путевима из самог села, али ти путеви нису уређени нити обележени. * Валниш је родно село новинара и писца Божидара Андрејића, који је један од оснивача и први директор дневних новина [[Данас (новине)|Данас]]. Био је новинар и уредник у низу листова и часописа, као и члан Председништва [[Удружење новинара Србије|УНС]] и један од оснивача [[Независно удружење новинара Србије|НУНС]]. Уредник је низа књига и аутор три.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kolumnista/bozidar-andrejic/|title=Божидар Андрејић|website=Данас|url-status=live|access-date=30.12.2024.}}</ref> == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Valniš}} * [https://www.facebook.com/groups/1083794258650149 Валниш - јавна -{Facebook}- група] * [http://www.pirotskikraj.com/arhiva/649 Валниш и Студена - чланак са сајта „Пиротски крај”] * [http://www.pirotskikraj.com/arhiva/329 Стрелац (Градиште и Скокови на Раљинској реци) - чланак са сајта „Пиротски крај”] * [https://www.pirotskikraj.com/arhiva/255 Попните се на Рњос, највиши врх Столске планине - чланак са сајта „Пиротски крај”] * [https://sr.wikiloc.com/rute-pjesacenje-po-planinama/stolska-planina-selo-studena-vrh-rnjos-i-nazad-87528025 Пешачка рута - Врх Рњос (и назад) - -{Wikiloc}-] * [https://www.youtube.com/watch?v=HizVPaZsaQ0 Валниш - село у општини Бабушница - Снежана Лазић - -{YouTube}-] * [https://www.youtube.com/watch?v=s6OCLhcQE0k Кроз села Валниш, Стрелац и Студена 14.6.2020. - Снежана Лазић - -{YouTube}-] * [https://www.youtube.com/watch?v=YCYu9iz0rns Валнишу с' љубављу... - Ивица Ранђеловић - -{YouTube}-] * [https://web.archive.org/web/20230927204131/https://www.monografija.rs/monografija/ Село Стрелац, монографија - архива сајта (Wayback Machine - Internet Archive)] * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Valnis.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/valnis/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [https://www.mapquest.com/rs/-/-493593607 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Бабушница}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Насељена места у Пиротском управном округу]] [[Категорија:Насељена места у Бабушници]] 7a6jpkg2466v65gb5oo4vh8h2lwyd26 0 175055 30099323 29895644 2025-06-28T00:53:20Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ 30099323 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Божица (име)}} {{Насељено место у Србији |место=Божица |слика= Божица - Božica 1.JPG |опис_слике= Божица - средишња махала (заселак) |округ=Пчињски |општина=Сурдулица |надм висина=1251 |популација=130 |попис= 2022 |поштански код=17537 |позивни број=017 |регистарска ознака=-{SC}- |гшир=42.617 |гдуж=22.4015 }} '''Божица''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Сурдулица|општини Сурдулица]] у [[Пчињски управни округ|Пчињском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] било је 130 становника. На околним брдима (''чукар'') се налазе поједине махале које се углавном везују за појединачне шире породице. Тако постоји Џивини махала из које су потекли Цветковићи и Најданови. == Историја == У селу је 1860 година отворена прва школа, чији први учитељ је био Најден Стојанов из села [[Рајчиловци]]. Од 1878 до 1919. године село је у границама [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]. Било је центар општине, која је била део прво Изворског (до 1889 г.), Босилеградског (до 1901 г.) и Ђустендилског округа. Године 1881 годи обштина Божица има 2342 житеља, от којих 1204 мушкараца и 1138 жена.<ref>https://web.archive.org/web/20160815214344/http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000003&page=12</ref> Године 1895. кмет општине Божица је био Стоимен Петров. Године 1908 година је отворена школа и у Дејановој махали, а 1912. и у Златановој махали. 1904 година је изграђена црква Светог Петра и Павла, а 1910. и пут Босилеград-Божица. Мештани Божице учествовали су у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и у [[Први светски рат|Првом светском рату]] у саставу 13. рилског пешадијског пука.<ref>{{Cite web |url=http://archives.bg/wars/SEARCH-f-1 |title=Архивирана копија |access-date=24. 01. 2021 |archive-date=30. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201130022500/http://archives.bg/wars/SEARCH-f-1 |url-status= }}</ref> == Демографија == У насељу Божица живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (46,4 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47. Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. {| width="50%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " | <!-- ============================================================================================= ПОЧЕТАК ГРАФИКА ===============================================================================================--> <center> :''График промене броја становника током 20. века'' {| | style="padding: 0;" | <timeline> ImageSize = width:250 height:200 PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20 TimeAxis = orientation:horizontal AlignBars = justify Colors = id:gray1 value:gray(0.9) DateFormat = yyyy Period = from:1940 till:2010 ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940 PlotData = bar:3196 color:gray1 width:1 from:start till:end bar:2130 color:gray1 from:start till:end bar:1065 color:gray1 from:start till:end bar:0 color:gray1 LineData = layer:front points:(62,152)(77,161) color:blue width:2 points:(77,161)(100,143) color:blue width:2 points:(100,143)(128,113) color:blue width:2 points:(128,113)(157,70) color:blue width:2 points:(157,70)(185,47) color:blue width:2 points:(185,47)(217,37) color:blue width:2 </timeline> |} </center> <!-- ============================================================================================= КРАЈ ГРАФИКА ===============================================================================================--> | valign="down" width="50%" | {{Попис |извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref> |п1948=2487 |п1953=2664 |п1961=2316 |п1971=1750 |п1981=946 |п1991=511 |п1991н=510 |п2002с=337 |п2002=333 |п2011=198 |п2022=130 }} |} {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] |позадина=#ddd |позиција=left |шипке= {{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|216|64.86}} {{Врста са постотком|[[Срби]]|red|93|27.92}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|pink|5|1.50}} {{Врста са постотком|неизјашњени|cyan|8|2.40}} {{Врста са постотком|непознато|gray|9|2.70}} }} {{Графикон пирамида |извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref> |ширина=300px |наслов= |позадина=#eee |лево2=м |десно2=ж |шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|3|11.11|22.22|6}} {{Врста лево десно|80+|gray|5|18.51|44.44|12}} {{Врста лево десно|75-79|gray|4|14.81|55.55|15}} {{Врста лево десно|70-74|gray|23|85.18|62.96|17}} {{Врста лево десно|65-69|gray|12|44.44|51.85|14}} {{Врста лево десно|60-64|gray|12|44.44|40.74|11}} {{Врста лево десно|55-59|gray|6|22.22|40.74|11}} {{Врста лево десно|50-54|gray|13|48.14|37.03|10}} {{Врста лево десно|45-49|gray|6|22.22|25.92|7}} {{Врста лево десно|40-44|gray|13|48.14|22.22|6}} {{Врста лево десно|35-39|gray|11|40.74|37.03|10}} {{Врста лево десно|30-34|gray|13|48.14|18.51|5}} {{Врста лево десно|25-29|gray|7|25.92|37.03|10}} {{Врста лево десно|20-24|gray|5|18.51|22.22|6}} {{Врста лево десно|15-19|gray|7|25.92|14.81|4}} {{Врста лево десно|10-14|gray|9|33.33|29.62|8}} {{Врста лево десно|5-9|gray|7|25.92|44.44|12}} {{Врста лево десно|0-4|gray|4|14.81|33.33|9}} |просекм=46.4 |просекж=48.1 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|406|443|455|416|279|182|135|31|54|21|19|6|3|1|-|-|-|2.47}} {{БракНасељаСрбија|140|33|88|10|9|-|144|19|89|29|7|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|61|25|-|-|3|2|14|2|1|2|23|15|-|-|1|-|-|1|2|-|84|40|-|-|4|2|14|3|3|2|-|-|5|2|2|1|-|-|2|-|-|-|3|1|-|-|-|-|-|-|5|5|3|1|-|-|2}} == Збирка слика == <gallery> Слика: Bozica-street.jpg| Главна улица у Божици Слика: Главна махала у Божици - Main Hamlet of Božica.JPG|Средишњи део Божице Слика: Главна улица у Божици - Central Street in Božica.JPG|Главна улица у Божици Слика: Bozica3.JPG|Нова православна црква у Божици Слика: Bozica-old-church.jpg|Стара православна црква у Божици Слика: Основна школа у Божици - Elementary School in Božica.JPG|Основна школа у Божици Слика: Wild Horses near Božica.JPG|Дивљи коњи на улазу у Божицу </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Bozica.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/bozica/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.617&longitude=22.4015&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Општина Сурдулица}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] [[Категорија:Насељена места у Сурдулици]] [[Категорија:Насељена места у Пчињском управном округу]] nen22ze1um96jabn3nqkj1ukmkar4hk 0 177679 30098794 29563646 2025-06-27T15:21:43Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098794 wikitext text/x-wiki {{automatic taxobox | image = Alpen-Flora für Touristen und Pflanzenfreunde (Pl. 28) (6021507209).jpg | image_caption = Различите врсте из рода линцура, ботаничке илустрације | taxon = Gentiana | authority = -{[[Carolus Linaeus|L.]]}- |subdivision_ranks = Врсте |subdivision = Види у тексту |}} '''Линцура''' (владиславка, сириштара, генцијан(а), енцијан, гореч, горки корен, равен; {{јез-лат|Gentiana}}) је биљни род који обухвата 400 до 500 (по некима 500 до 1000) врста биљака из породице сириштара (''[[Gentianaceae]]''). У новије време овај род (у ширем смислу) рашчлањује, се на два до неколико подродова: ''Gentiana'' (300 до 400 врста), ''Gentianella'' (125 до 250 врста), ''Gentianopsis'' (16 до 24 врста), Comastoma (око 15 врста).<ref name="Hrvatska enciklopedija">{{cite web|title=sirištara|url=http://www.enciklopedija.hr/clanak/56221|work=Hrvatska enciklopedija — mrežno izdanje|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=19. 12. 2016}}</ref> Латински име род је добио по илирском владару [[Генције|Генцију]] који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (''G. lutea'').<ref name="rečnik">{{cite book|first=Радомир|last=Коњевић|title=Речник назива биљака|year=2006|publisher=ННК Интернационал|location=Београд|isbn=978-86-83635-59-7| last2 = Татић | first2 = Будислав | pages = 86}}{{COBISS|ID=134409484}}</ref> == Порекло, станиште, опис рода == Род линцура обухвата неколико стотина врста једногодишњих и [[višegodišnja biljka|трајних]] зељастих биљака. Пореклом су углавном из брдских и [[Планински масив|планинских]] предела [[Северна хемисфера|северне земљине полулопте]].<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> Врсте у оквиру рода се међусобно доста разликују. Могу имати просту или разгранату [[Стабло|стабљику]], на попречном пресеку округлу или четворострану. [[Лист]]ови су целог обода, наспрамно распоређени на стаблу, а често и у приземним розетама. Цветови се јављају у пазуху листа, појединачни или скупљени у цвасти. Различитих су боја.<ref name="Hrvatska enciklopedija" /> <gallery> Gentiana asclepiadea 02.JPG|<small>''Gentiana asclepiadea'' - балканска трава, свећица, шумска сириштара</small> Clusius Enzian02.jpg|^{''Gentiana clusii'' - гороцвет, Клузијева сириштара} Gentianaceae - Gentiana cruciata-1.JPG|^{''Gentiana cruciata'' - прострел} Gentiana dinarica.jpg|^{''Gentiana dinarica'' - крапуца} Gentianella germanica camp-st-fuscien-dury 80 15082007 4.jpg|^{''Gentiana germanica'' ([[Синоним|син.]] ''Gentianella germanica'') - цргонк} Gentiana acaulis Seckau 20160528.jpg|^{''Gentiana kochiana'' (син. ''Gentiana acaulis'') - велемун, Кохова сириштара} GENTIANA LUTEA - ARTIGA LIN - IB-060 (Genciana groga).JPG|^{''Gentiana lutea'' - линцура, жута линцура} Gentiana nivalis PID1049.jpg|^{''Gentiana nivalis''} Gentiana pannonica (Ostalpen-Enzian) IMG 3365.JPG|^{''Gentiana pannonica'' - панонска сириштара} Gentiana pneumonanthe Orchi 29132.jpg|^{''Gentiana pneumonanthe'' - мала свећица, мочварна линцура} Gentiana punctata 003.JPG|^{''Gentiana punctata'' - арнаутски равен, пегава линцура} Gentiana utriculosa 4.jpg|^{''Gentiana utriculosa'' - вид} Spring Gentian - Gentiana verna (13123286355).jpg|^{''Gentiana verna'' - калуђерак} </gallery> === Врсте<ref name="The Plant List">{{cite web|title=Gentiana|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/search?q=gentiana|work=The Plant List|accessdate=19. 12. 2016|archive-date=25. 01. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190125183429/http://www.theplantlist.org/tpl1.1/search?q=gentiana|url-status=}}</ref> === {{Литература|5}} <small> * ''[[Gentiana acaulis]]'' * ''[[Gentiana affinis]]'' * ''[[Gentiana alba]]'' * ''[[Gentiana algida]]'' * ''[[Gentiana alpina]]'' * ''[[Gentiana altaica]]'' * ''[[Gentiana amoena]]'' * ''[[Gentiana andrewsii]]'' * ''[[Gentiana angustifolia]]'' * ''[[Шумска сириштара|Gentiana asclepiadea]]'' - балканска трава<ref name="rečnik" />, свећица,<ref name="Kojić" /> шумска сириштара * ''[[Gentiana austromontana]]'' * ''[[Gentiana autumnalis]]'' * ''[[Gentiana bavarica]]'' * ''[[Gentiana bellidifolia]]'' * ''[[Gentiana boryi]]'' * ''[[Gentiana brachyphylla]]'' * ''[[Gentiana bulleyana]]'' * ''[[Gentiana burseri]]'' * ''[[Gentiana cachemirica]]'' * ''[[Gentiana calycosa]]'' * ''[[Gentiana catesbaei]]'' * ''[[Gentiana cephalantha]]'' * ''[[Gentiana cerina]]'' * ''[[Gentiana clausa]]'' * ''[[Gentiana clusii]]'' - гороцвет,<ref name="rečnik" /> Клузијева сириштара * ''[[Gentiana crassicaulis]]'' * ''[[Gentiana crinita]]'' * ''[[Прострел (биљка)|Gentiana cruciata]]'' - прострел * ''[[Gentiana dahurica]]'' * ''[[Gentiana decora]]'' * ''[[Gentiana decumbens]]'' * ''[[Gentiana dendrologii]]'' * ''[[Gentiana depressa]]'' * ''[[Gentiana dinarica]]'' - крапуца<ref name="rečnik" /> * ''[[Gentiana douglasiana]]'' * ''[[Gentiana elwesii]]'' * ''[[Gentiana farreri]]'' * ''[[Gentiana fetisowii]]'' * ''[[Gentiana flavida]]'' * ''[[Gentiana freyniana]]'' * ''[[Gentiana frigida]]'' * ''[[Gentiana froelichii]]'' * ''[[Gentiana fremontii]]'' * ''[[Gentiana gelida]]'' * ''[[Gentiana germanica]]'' - цргонк<ref name="rečnik" /> * ''[[Gentiana gilvo-striata]]'' * ''[[Gentiana glauca]]'' * ''[[Gentiana gracilipes]]'' * ''[[Gentiana grombczewskii]]'' * ''[[Gentiana heterosepala]]'' * ''[[Gentiana hexaphylla]]'' * ''[[Gentiana kesselringii]]'' * ''[[Gentiana kochiana]]'' - велемун,<ref name="rečnik" /> Кохова сириштара * ''[[Gentiana kurroo]]'' * ''[[Gentiana lawrencii]]'' * ''[[Gentiana lhassica]]'' * ''[[Gentiana linearis]]'' * ''[[Gentiana loderi]]'' * ''[[Жута линцура|Gentiana lutea]]'' - линцура,<ref name="rečnik" /> жута линцура * ''[[Gentiana macrophylla]]'' * ''[[Gentiana makinoi]]'' * ''[[Gentiana microdonta]]'' * ''[[Gentiana newberryi]]'' * ''[[Gentiana nipponica]]'' * ''[[Gentiana nivalis]]'' * ''[[Gentiana nubigena]]'' * ''[[Gentiana nutans]]'' * ''[[Gentiana ochroleuca]]'' * ''[[Gentiana olivieri]]'' * ''[[Gentiana ornata]]'' * ''[[Gentiana pannonica]]'' - панонска сириштара * ''[[Gentiana paradoxa]]'' * ''[[Gentiana parryi]]'' * ''[[Gentiana patula]]'' * ''[[Gentiana pennelliana]]'' * ''[[Gentiana phyllocalyx]]'' * ''[[Gentiana platypetala]]'' * ''[[Gentiana plurisetosa]]'' * ''[[Gentiana pneumonanthe]]'' - мала свећица,<ref name="rečnik" /> мочварна линцура * ''[[Gentiana prolata]]'' * ''[[Gentiana prostrata]]'' * ''[[Gentiana przewalskii]]'' * ''[[Gentiana pterocalyx]]'' * ''[[Gentiana puberulenta]]'' * ''[[Gentiana pumila]]'' * ''[[Арнаутски равен|Gentiana punctata]]'' - арнаутски равен,<ref name="rečnik" /><ref name="Kojić">{{harvnb|Kojić|2006|p=309-310}}</ref> пегава линцура * ''[[Gentiana purpurea]]'' * ''[[Gentiana pusilla]]'' - најмањи срченик<ref name="rečnik" /> * ''[[Gentiana pyrenaica]]'' * ''[[Gentiana quadrifolia]]'' * ''[[Gentiana rigescens]]'' * ''[[Gentiana rostanii]]'' * ''[[Gentiana rubricaulis]]'' * ''[[Gentiana saponaria]]'' * ''[[Gentiana saxosa]]'' * ''[[Gentiana scabra]]'' * ''[[Gentiana scarlatina]]'' * ''[[Gentiana sceptrum]]'' * ''[[Gentiana septemfida]]'' * ''[[Gentiana setigera]]'' * ''[[Gentiana setulifolia]]'' * ''[[Gentiana sikkimensis]]'' * ''[[Gentiana sikokiana]]'' * ''[[Gentiana sino-ornata]]'' * ''[[Gentiana siphonantha]]'' * ''[[Gentiana speciosa]]'' * ''[[Gentiana squarrosa]]'' * ''[[Gentiana stictantha]]'' * ''[[Gentiana stragulata]]'' * ''[[Gentiana straminea]]'' * ''[[Gentiana tenuifolia]]'' * ''[[Gentiana terglouensis]]'' * ''[[Gentiana ternifolia]]'' * ''[[Gentiana tianshanica]]'' * ''[[Gentiana trichotoma]]'' * ''[[Gentiana triflora]]'' * ''[[Gentiana trinervis]]'' * ''[[Gentiana tubiflora]]'' * ''[[Gentiana utriculosa]]'' - вид * ''[[Gentiana veitchiorum]]'' * ''[[Gentiana venusta]]'' * ''[[Gentiana verna]]'' - калуђерак * ''[[Gentiana villosa]]'' * ''[[Gentiana waltonii]]'' * ''[[Gentiana wutaiensis]]'' * ''[[Gentiana yakushimensis]]'' * ''[[Gentiana zollingeri]]'' </small> {{Литература крај}} == Угроженост врста и заштита == Многе врсте из рода линцура данас су на природним стаништима угрожене и налазе се под различитим режимима зжштите. У Србији су под '''режимом строге заштите''' следеће врсте:{{напомена|Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Републике Србије, као '''строго заштићене дивље врсте''' или '''заштићене дивље врсте''' проглашене су: * дивље врсте ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта * врсте које су ишчезле са територије Републике Србије или њених делова, враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, од посебног значаја за очување биолошке разноврсности Републике Србије * врсте које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене а то су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте, реликтне, међународно значајне и заштићене дивље врсте, као и врсте које нису угрожене али се због њиховог изгледа могу лако заменити са строго заштићеним врстама}} * ''Gentiana acaulis'' L. (''Gentiana kochiana'') - велемун, Кохова линцура, Кохова сириштара, * ''Gentiana dinarica'' G. Beck - крапуца, * ''Gentiana nivalis'' L. и * ''Gentiana pneumonanthe'' L. subsp. ''nopcsae'' (Jáv.) T. Wraber - мала свећица, мочварна линцура.<ref name="сл. гласник">PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 19. 12. 2016.</ref>   Врсте из рода линцура се користе у алкохолним [[аперитив]]има и [[дигестив]]има, дајући горак укус. Оваква пића утичу на побољшање апетита и побољшавају варење. Код нас се у ту сврху најчешће сакупља жута линцура (''Gentiana lutea'' L.), односно њено подземно стабло.<ref>{{cite web|title=Ethnobotany of gentians|url=http://gentian.rutgers.edu/ethno_drink.htm|work=Gentian Research Network|accessdate=19. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160817201941/http://gentian.rutgers.edu/ethno_drink.htm|archive-date=17. 08. 2016|url-status=dead}}</ref> Биљна дрога добијена од ове и других врста линцура такође се често користи и у народној медицини па, због нерационалног прикупљања подземних изданака,<ref name="здрава србија">{{cite web|first=Саша|last=Бугарчић|title=Линцура|url=http://www.zdravasrbija.com/Dom/Basta/Zacinsko%20i%20lekovito%20bilje/1112-Lincura-.php|work=Здрава Србија|accessdate=19. 12. 2016}}</ref> њихов опстанак на природним стаништима прети да постане угрожен. Зато се жута линцура налази под режимом неге и заштите [[Завод за заштиту природе Србије|Завода за заштиту природе Србије]], који спроводи програм враћања жуте линцуре на природно станиште [[Стара планина|Старе планине]].{{чињеница|date=04. 2023. }} Под '''режимом заштите''' налазе се и следеће врсте овог рода: * ''Gentiana asclepiadea'' L. subsp. ''asclepiadea'' <small>(Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)</small> * ''Gentiana cruciata'' L. subsp. ''cruciata'' <small>(Врста је комерцијална и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне)</small> * ''Gentiana lutea'' L. subsp. ''symphyandra'' (Murb.) Hayek * ''Gentiana pneumonanthe'' L. subsp. ''pneumonanthe'' * ''Gentiana punctata'' L. * ''Gentianella albanica'' (Jáv.) J. Holub * ''Gentianella ciliata'' (L.) Borkh. subsp. ''ciliata''<ref name="сл. гласник" /> == Занимљивости == * У нашем народу корен линцуре се, осим као лек против болести људи и животиња, употребљавао и као „лек против мађија”, како је, почетком 20. века, у околини Лесковца забележио наш чувени историчар религије Веселин Чајкановић.<ref>{{cite book|first=Веселин|last=Чајкановић|title=Речник српских народних веровања о биљкама|year=1994|publisher=Српска књижевна задруга и др.|location=Београд|isbn=978-86-379-0283-6|pages=141, 243}}{{COBISS|ID=82529799}}</ref> == Види још == * [[Ботаника]] * [[Лековите биљке]] * [[Заштита природе]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref = harv | first=Momčilo|last=Kojić|title=Ekskurziona flora šuma Srbije|year=2006|publisher=Šumarski fakultet|location=Beograd|isbn=978-86-7299-126-0|author2=Dragica Vilotić}}{{COBISS|ID=132147724}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{cite web|first=Сузана|last=Рашић|title=Lekovito bilje / nacini pravilnog prikupljanja bilja|url=http://agroinfotel.net/lekovito-bilje-2/|work=Agroinfo tel|accessdate=26. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161227161302/http://agroinfotel.net/lekovito-bilje-2/|archive-date=27. 12. 2016|url-status=dead|df=}} {{Подножје|Биологија}} [[Категорија:Лековите биљке]] [[Категорија:Gentianales]] [[Категорија:Угрожени таксони]] [[Категорија:Флора Европе]] [[Категорија:Флора Србије]] 2d730a7ha2jzh415pvd1c8j7f2x6dum 0 180619 30099326 29896744 2025-06-28T00:58:18Z Sadko 25741 30099326 wikitext text/x-wiki {{друга значења}} {{Насељено место у Србији | место= Трговиште | слика = Reka pčinja.JPG | опис_слике = Река Пчиња у Трговишту | грб = Coat of arms of Trgovište.png | округ = Пчињски | општина = Трговиште | надм висина = 877 | популација = 1.711 | попис=2022 | поштански код = 17525 | позивни број = 017 | регистарска ознака = -{VR}- | гшир = 42.3585 | гдуж = 22.076166 }} '''Трговиште''' је насеље које се налази у [[Пчињски управни округ|Пчињском управном округу]] у [[Србија|Србији]]. Лежи на реци [[Пчиња|Пчињи]] и административно је седиште [[Општина Трговиште|општине Трговиште]]. Према попису из [[Попис становништва 2022. у Србији|2022.]] има 1711 становника (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 1767 становника).<ref>{{cite web |title=Попис у Србији према полу и старости по насељима|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G20234003.pdf |website=stat.gov.rs |access-date=21. 1. 2024.}}</ref> == Прошлост == У месту је рођен 1877. године српски комитски војвода [[Крста Трговишки|Крста Ковачевић Трговишки]].<ref>"Време", Београд 1932. године</ref> Указом Краља од 20. септембра 1923. године насеље је добило статус варошице. == Демографија == У насељу Трговиште живи 1413 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37.5 година (36.9 код мушкараца и 38.1 код жена). Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а примећен је пад у броју становника. {| width="40%" style="background:transparent; " | valign="top" width="50%" style="border:0px solid gray; " | {{Линијски дијаграм | боја_позадине = white | ширина = 300 | висина = 250 | падинг_лево = 70 | падинг_десно = 25 | падинг_горе = 10 | падинг_доле = 20 | број_серије = 3 | бр_x-вредности = 9 | ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011 | ознака_x9 = 2022 | y_макс = 2000 | y_мин = 0 | скала = да | S02V01 = 820 | S02V02 = 840 | S02V03 = 921 | S02V04 = 972 | S02V05 = 1401 | S02V06 = 1787 | S02V07 = 1864 | S02V08 = 1767 | S02V09 = 1711 | назнаке = да }} | valign="down" width="50%" | {{Попис | п1948=820<ref>{{Cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref> | п1953=840 | п1961=921 | п1971=972 | п1981=1401 | п1991=1787 | п1991н=1786 | п2002с=1866 | п2002=1864 | п2011=1767 | п2022=1711 }} |} {{Графикон постоци | ширина=300px | наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2004|isbn=978-86-84433-00-0|pages=}}</ref> | позадина=#ddd | позиција=left | шипке= {{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1826|97.96}} {{Врста са постотком|[[Македонци (народ)|Македонци]]|blue|13|0.69}} {{Врста са постотком|[[Албанци]]|red|3|0.16}} {{Врста са постотком|[[Бугари]]|green|2|0.10}} {{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|orange|1|0.05}} {{Врста са постотком|[[Југословени]]|cyan|1|0.05}} {{Врста са постотком|непознато|magenta|3|0.16}} }} {{Графикон пирамида | ширина=300px | наслов= | позадина=#eee | лево2=м | десно2=ж | шипке лево десно= {{Врста лево десно|?|gray|16|12.03|6.76|9}} {{Врста лево десно|80+|gray|6|4.51|7.51|10}} {{Врста лево десно|75-79|gray|5|3.75|8.27|11}} {{Врста лево десно|70-74|gray|18|13.53|15.78|21}} {{Врста лево десно|65-69|gray|27|20.30|23.30|31}} {{Врста лево десно|60-64|gray|24|18.04|22.55|30}} {{Врста лево десно|55-59|gray|24|18.04|27.06|36}} {{Врста лево десно|50-54|gray|74|55.63|40.60|54}} {{Врста лево десно|45-49|gray|81|60.90|61.65|82}} {{Врста лево десно|40-44|gray|78|58.64|51.87|69}} {{Врста лево десно|35-39|gray|97|72.93|57.89|77}} {{Врста лево десно|30-34|gray|61|45.86|57.89|77}} {{Врста лево десно|25-29|gray|57|42.85|51.12|68}} {{Врста лево десно|20-24|gray|61|45.86|36.84|49}} {{Врста лево десно|15-19|gray|76|57.14|65.41|87}} {{Врста лево десно|10-14|gray|111|83.45|71.42|95}} {{Врста лево десно|5-9|gray|76|57.14|50.37|67}} {{Врста лево десно|0-4|gray|54|40.60|33.83|45}} | просекм=32.2 | просекж=33.6 }} {{ДомаћинстваНасељаСрбија|170|164|201|271|389|499|557|74|99|94|190|60|31|8|1|-|-|3.35}} {{БракНасељаСрбија|705|204|465|29|6|1|711|158|469|72|12|-}} {{ЗанимањаНасељаСрбија|432|14|-|4|172|4|10|31|14|11|385|5|-|-|243|1|-|24|8|5|817|19|-|4|415|5|10|55|22|16|5|3|62|31|37|16|-|-|18|3|-|20|21|35|11|-|-|9|8|3|82|52|72|27|-|-|27}} == Познате личности == * [[Крста Трговишки]], српски четнички војвода == Галерија == <gallery mode="packed" heights="200"> Trgoviste_Church.JPG|Црква Св. Николе Pčinja River Trgoviste.jpg|Река Пчиња </gallery> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book| ref=harv|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.trgoviste.rs/}} * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Trgoviste3.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)] * [http://wikimapia.org/#lat=42.3651397&lon=22.0818329&z=12&l=32&m=b Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)] * [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/trgoviste/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)] * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.3651&longitude=22.0818&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/395194/U-Trgovistu-zaposlen-tek-svaki-peti-stanovnik У Трговишту запослен тек сваки пети становник („Политика”, 25. децембар 2017)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/395252/Siromastvo-natapaju-alkoholom Сиромаштво натапају алкохолом („Политика”, 26. децембар 2017)] {{Општина Трговиште}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Насељена места у Трговишту| ]] [[Категорија:Насељена места у Пчињском управном округу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] 3htzykltpfwtid8xsoend09txm0glhp 0 186661 30099088 25903333 2025-06-27T20:44:23Z ~2025-89716 447258 30099088 wikitext text/x-wiki Појам '''Пионир''' може да се односи на: * [[Пионири (војска)]] * [[Савез пионира Југославије|Титови пионири]] * [[Амерички пионири]] * [[Хала Пионир]] * [[Ледена дворана Пионир]] * [[Кондиторска индустрија Пионир]], фабрика слаткиша из Суботице * [[Пионир (електронска индустрија)]] * [[AAI RQ-2 Пионир]] * [[Програм Пионир]], серија беспилотног истраживања свемира које је спровела [[Наса]] између 1958. и 1978. * [[Пионир 10]], лансиран 1972, пролетео поред [[Јупитер]]а 1973; контакт изгубљен 2000; упутио се ка [[Алдеберан]]у у [[Сазвежђе Бик|Сазвежђу Бика]] * [[Пионир 11]], лансиран 1973, пролетео поред [[Јупитер]]а 1974. и [[Сатурн]]а 1979; контакт изгубљен 1994. * [[ТАМ Пионир]] * [[Пионир слободна школа]] {{вишезначна}} gqruxyk377syw8sf8xnk4anlwpy3lb8 0 195560 30098902 29296658 2025-06-27T17:38:07Z ~2025-90461 447207 30098902 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} [[Датотека:Hexamilion-1.jpg|мини|десно|380п|Основа некадашње куле]] '''Хексамилеон''' или '''Хексамилион''' ({{јез-грч|Εξαμίλιον τείχος}}) је био заштитни [[бедем]] који се налазио на [[Коринтски земљоуз|коринтском земљоузу]] током [[средњи вијек|средњег века]] и штитио је једини копнени прилаз [[Пелопонез]]у. Био је ојачан са 153 [[куле]], са два [[тврђава|утврђења]] смештена на крајевима и једним на средини. Први бедем на овом простору подигнут је између [[408]]. и [[450]]. године за време владавине [[Теодосије II|Теодосија II]] (408—450), под којим су подигнути и [[Двоструки бедеми Теодосија II|двоструки бедеми у Цариграду]], са циљем заштите Пелопонеза од пљачкашких упада [[Варварски народи|варварских народа]]. После [[7. век|VII века]] је изгубио свој стратешки значај, тако да је временом запуштен, да би са ширењем [[морејска деспотовина|деспотовине Мореје]], крајем [[14. век|XIV века]], поново дошао у центар пажње. Током прве половине [[15. век|XV века]] обнављан је два пута ([[1415]]. и [[1444]]), али су га [[Османско царство|Османлије]] оба пута рушиле и он се од тада налази у рушевинама. == Назив == Бедем је добио име по својој укупној [[Дужина|дужини]] (7.028-{m}- односно 7.760-{m}-), пошто ''Хексамилеон'' буквално значи ''шест [[миља]]'' колико се он простирао дуж коринтског земљоуза. == Прошлост бедема == === Бедем у Антици === Идеја о утврђивању коринтског земљоуза, датира, по неким претпоствкама, још из доба [[микенска Грчка|микенске цивилизације]]. Бедем је постојао у доба пред [[Грчко-персијски ратови|Ксерксову инвазију]] [[480. п. н. е.|480. године п. н. е.]]. Тада су многи предлагали да напредовање [[Ахеменидско царство|Персијанаца]] треба заустављати управо на њему, а не код [[Термопил]]а. Слична идеја се јавила и пред [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|битку код Саламине]], али је још [[Херодот]] указао на то да је бедем нефункционалан, без јаке [[ратна морнарица|морнарице]] која би му штитила прилаз са [[Море|мора]]. === Византијски бедем === Учестали варварски упади на простор [[Римско царство|Римског царства]] током [[4. век|IV века не]]. указали су на неопходност подизања додатних заштитних бедема у унутрашњости ''Царства''. Са тим циљем су током владавине [[Теодосије II|Теодосија II]] подигнути Хексамилеон код [[Коринт]]а са циљем заштите [[Пелопонез]]а и [[Двоструки бедеми Теодосија II|двоструки бедеми]] пред [[Цариград]]ом са циљем заштите [[главни град|престонице]]. Том приликом је сам бедем ојачан са већим бројем кула (130 мањих и 9 већих), два водене утврде на крајевима и једним утврђењем на њему које је служило као званична ''капија Пелопонеза''. Приликом градње су грађевине које су се налазиле на његовој траси или порушене ([[светилиште Хере у Перахори]]) или уграђене у сам бедем ([[светилиште Посејдона у Истмији]]). [[Датотека:Korinth_Isthmus_de.svg|мини|300п|Коринтски земљоуз са трасом Хексамилеона]] Током своје владавине [[Јустинијан I]] (527—565) га је обновио и додатно ојачао, тако да је укупан број кула достигао 153. Међутим он је већ у [[7. век|VII веку]] услед [[Словенско насељавање Балканског полуострва|словенског насељавања на Балканско полуострво]] изгубио свој стратешки значај, пошто су [[Словени]] постали апсолутна већина на Пелопонезу. Током времена су у сам бедем уграђени други, махом стамбени, објекти, тако да је он у потпуности изгубио свој војни карактер. Ширење [[морејска деспотовина|деспотовине Мореје]] и [[Османско освајање Балканског полуострва|напредовање Османлија на Балкану]], створили су потребу да се Хексамилеон обнови, не би ли заштитио [[Мистра|Мистру]] и Пелопонез од пљачкања. [[Списак византијских царева|Византијски цар]] [[Манојло II Палеолог|Манојло II]] (1391—1425) је током [[април]]а и [[мај]]а [[1415]]. године за свега 25 [[дан]]а обновио цео бедем, захваљујући тешком [[Кулук|кулучењу]] локалног становништва, чији се део чак и отворено побунио. Међутим Османлије су га [[1423]]. године пробиле и опљачкале Пелопонез, а већ [[1431]]. године су га у потпуности срушиле. Његов син [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин XI Драгаш]] (деспот Мореје [[1428]]—[[1448]], регент 1423—[[1424]]. и [[1437]]—[[1440]], цар [[1449]]—[[1453]]) је у [[март]]у [[1444]]. године после четрдесетак дана тешког рада локалног становништва успео да га обнови, пошто је очекивао јак Османлијски против удар услед његових ширења на [[Патра]]с, [[Атина|Атину]] и [[Теба (град у Грчкој)|Тебу]]. Непуне две године касније [[27. новембра]] [[1446]]. године пред бедемом се појавио [[Мурат II]] (1421—1451) са војском која је бројала између 50 и 60.000 војника, захтевајући од Константина да положи оружје и поруши бедем. Константин и његов брат деспот [[Тома Палеолог|Тома]] (1428—1460) су пробали да пруже отпор, али је после пет дана борби и интензивног бомбардовања у завршном османлијском јуришу бедем пробијен и заузет, а његови браниоци су побијени или поробљени, док су се деспоти једва спасили бекство. Мурат је одмах наредио да се отпочне са рушењем бедема и већ [[10. децембра]] он више није постојао. После тога бедем више није обнављан, тако да данас има врло мало надземних остатака. == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20120113020719/http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2971/04.php ''„Шестомиљаш чува царство“''] ([[Политикин Забавник]]) {{Commonscat|Hexamilion wall}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Хексамилеон}} [[Категорија:Бедеми]] [[Категорија:Византијске тврђаве]] jjniplanaopvtp0uvbfe89mcv5xwvmu 0 199136 30098788 29827203 2025-06-27T15:13:14Z Konduras 231481 30098788 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Čvarci.jpg|мини|десно|200п|<center>Чварци из супермаркета</center>]] '''Чварци''' су врста јела (специјалитет у [[Српска кухиња|српској кухињи]]) добијених од [[Свиња|свињског]] меса ([[Сланина|сланине]]).<ref name="cvarci">{{cite web |title=Čvarci – Omiljena hrana mnogih |url=https://agropapuk.rs/cvarci/ |website=Agropapuk |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> Поступак добијања чварака је да се у металном [[Казан (предмет)|казану]] кувају комадићи сланине и масног меса, било у месној индустрији или током традиционалне [[Свињокољ|свињокоље]] у домаћинству. Током кувања се [[Масти|маст]] истопи и оцеди, а ситни комади меса и масноће прже и суше.<ref>{{cite web |title=Bibli domaći čvarci |url=http://bibli.rs/ |website=Bibli |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> Чварци се чувају осушени и сервирају самостално као предјело или се сервирају уз нека јела као додатак (на пример уз [[качамак]]). У [[Ваљево|ваљевском]] крају се праве специфични „дуван чварци”.<ref>[http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2013&mm=10&dd=12&nav_id=764463 Ваљевци откривају тајну добрих чварака (Б92, 12. октобар 2013)]</ref> == Галерија == <center> <gallery widths="155px" heights="155px"> Датотека:Посек у Шаранима 05.jpg|<center>Кување Датотека:Посек у Шаранима 06.jpg|<center>Цеђење Датотека:Посек у Шаранима 11.JPG|<center>... Датотека:Посек у Шаранима 08.jpg|<center>Готов производ </gallery> </center> == Види још == * [[Спржа]] == Референце == {{Референце}} {{Подножје|Кулинарство}} {{клица-храна}} [[Категорија:Јела]] [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Доручак]] [[Категорија:Светска кухиња]] [[it:Ciccioli]] [[Категорија:Српски брендови]] [[Категорија:Српски производи са заштићеном ознаком порекла]] c3m7p0nomvwgeoxwob9nult49efpkdw 0 199202 30098655 29989540 2025-06-27T14:04:22Z Makenzis 205628 30098655 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Атлетико Мадрид | слика = Atletico Madrid Logo 2024.png | величина_слике = 160px | пуно име = -{Club Atlético de Madrid S.A.D.}- | надимак = ''Индијанци,<br />Јорганџије (Los Colchoneros)<ref>{{cite web |url=https://www.laliga.com/en-GB/news/why-are-the-players-from-atletico-called-colchoneros |title=Why are the players from Atletico called 'Colchoneros'? |publisher=La Liga |date=9 July 2015 |access-date=23 August 2021 |url-status=live}}</ref>,<br />Црвено бели,<br />Рохибланкоси,<br />Атлети'' | основан = {{датум рођења|1903|4|26|год=да}} | стадион = [[Ријад ер метрополитано]],<br />[[Мадрид]], [[Шпанија]] | капацитет = 70.692<ref name="Capacity">{{cite web|url=https://www.atleticodemadrid.com/noticias/el-aforo-del-civitas-metropolitano-crece-hasta-los-70-460-espectadores|title= El aforo del Cívitas Metropolitano crece hasta los 70.692 espectadores |website=atleticodemadrid.com}}</ref> | директор = {{зас|ШПА}} [[Енрике Серезо]] | тренер = {{зас|АРГ}} [[Дијего Симеоне]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2024/25.|2024/25]]. | позиција = 3. | pattern_la1 = _atlmadrid2425h | pattern_b1 = _atlmadrid2425h | pattern_ra1 = _atlmadrid2425h | pattern_sh1 = _atlmadrid2425h | pattern_so1 = | leftarm1 = FF0000 | body1 = FF0000 | rightarm1 = FF0000 | shorts1 = 0000E8 | socks1 = FF0000 | pattern_la2 = _atlmadrid2425a | pattern_b2 = _atlmadrid2425a | pattern_ra2 = _atlmadrid2425a | pattern_sh2 = _atlmadrid2425a | pattern_so2 = | leftarm2 = C1D3E1 | body2 = C1D3E1 | rightarm2 =C1D3E1 | shorts2 = C1D3E1 | socks2 =C1D3E1 | pattern_la3 = _atletico2425t | pattern_b3 = _atletico2425t | pattern_ra3 = _atletico2425t | pattern_sh3 = _atletico2425t | pattern_so3 = | leftarm3 = 0d1c45 | body3 = 0d1c45 | rightarm3 = 0d1c45 | shorts3 = 0d1c45 | socks3 = 0d1c45 }} [[Датотека:Wanda Metropolitano - 2017-09.jpg|мини|300п|Стадион Ријад ер метрополитано]] '''ФК Атлетико Мадрид''' ({{јез-шп|Club Atlético de Madrid S.A.D.}}) [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб из [[Мадрид]]а. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. Своје домаће утакмице клуб игра на стадиону [[Ријад ер метрополитано]]. На овај стадион Атлетико је прешао [[2017]]. године, док је пре тога, од 1966. до 2017, своје домаће утакмице играо на стадиону [[Висенте Калдерон]]. == Трофеји == Првак шпанске прве [[прва лига Шпаније у фудбалу|лиге]] 1939/40. и 1940/41. Дана [[17. март]]а [[1964]]. председник клуба је постао [[Висенте Калдерон]], заменивши дотадашњег председника Хавијера Бароса. Остаје упамћен као „председник свих председника“. Био је председник 21 годину, а за то време клуб је освојио девет титула - четири лигашке, четири купа и један [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] ([[1974]]. у утакмици против [[ФК Индепендијенте Авељанеда|Индепендијентеа]]). [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]], тадашњи освајач [[УЕФА Лига шампиона|Купа шампиона]], одбио је играти утакмицу против [[Јужна Америка|јужноамеричког]] представника, [[Аргентина|аргентинског]] клуба Индепендијентеа, тако да је шансу добила екипа Атлетика као поражена у финалу [[Лига шампиона 1973/74.|Купа шампиона]]. === Национални === * [[Датотека:LaLiga_EA_Sports_2023_Vertical_Logo.svg|20п]] '''[[Ла лига|Прва лига Шпаније]]''' ** '''Првак (11) :''' 1939/40, 1940/41, 1949/50, 1950/51, 1965/66, 1969/70, 1972/73, 1976/77, 1995/96, 2013/14, [[Ла лига 2020/21.|2020/21]]. ** ''Другопласирани (10) :'' 1943/44, 1957/58, 1960/61, 1962/63, 1964/65, 1973/74, 1984/85, 1990/91, 2017/18, [[Ла лига 2018/19.|2018/19]]. * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Шпаније]]''' ** '''Освајач (10) :''' 1959/60, 1960/61, 1964/65, 1971/72, 1975/76, 1984/85, 1990/91, 1991/92, 1995/96, 2012/13. ** ''Финалиста (9) :'' 1921, 1926, 1956, 1963/64, 1974/75, 1986/87, 1998/99, 1999/00, 2009/10. * [[Датотека:Supercopa_de_Espa%C3%B1a_logo.svg.png|20п]] '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' ** '''Освајач (2) :''' 1985, 2014. ** ''Финалиста (5) :'' 1991, 1992, 1996, 2013, 2019/20. * '''[[Лига куп Шпаније у фудбалу|Лига куп Шпаније]]''' ** ''Финалиста (2) :'' 1984, 1985. * [[Датотека:Copa_de_los_Campeones_de_España.JPG|20п]] '''[[Куп првака Шпаније у фудбалу|Куп првака Шпаније]]''' ''(претходник Суперкупа Шпаније)'' ** '''Освајач (1) :''' 1940. * [[Датотека:Copa_Presidente_FEF_de_1947_II.JPG|20п]] '''[[Куп председника фудбалске федерације Шпаније]]''' ''(претходник Суперкупа Шпаније)'' ** '''Освајач (1) :''' 1947. * [[Датотека:Copa_Eva_Duarte.png|20п]] '''[[Куп Ева Дуарте]]''' ''(претходник Суперкупа Шпаније)'' ** '''Освајач (1) :''' 1951. ** ''Финалиста (1) :'' 1950. * [[Датотека:LaLiga_Hypermotion_2023_Vertical_Logo.svg|20п]] '''[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Друга лига Шпаније]]''' ** '''Првак (1) :''' 2001/02. '''(промоција у виши ранг)''' ** ''Другопласирани (2) :'' 1932/33, 1933/34. '''(промоција у виши ранг)''' === Међународни === * '''[[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Интерконтинентални куп 1974. (фудбал)|1974]]. * [[Датотека:Coppacampioni.png|20п]] '''[[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона / Лига шампиона]]''' ** ''Финалиста (3) :'' [[Лига шампиона 1973/74.|1973/74]], [[Лига шампиона 2013/14.|2013/14]], [[Лига шампиона 2015/16.|2015/16]]. * [[Датотека:УЕФА_Лига_Европе.png|20п]] '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]]''' ** '''Освајач (3) :''' [[УЕФА лига Европе 2009/10.|2009/10]], [[УЕФА лига Европе 2011/12.|2011/12]], [[УЕФА лига Европе 2017/18.|2017/18.]] * [[Датотека:Coppacoppe.png|20п]] '''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Куп победника купова у фудбалу 1961/62.|1961/62.]] ** ''Финалиста (2) :'' [[Куп победника купова у фудбалу 1962/63.|1962/63]], [[Куп победника купова у фудбалу 1985/86.|1985/86.]] * [[Датотека:Supercoppaeuropea2.png|20п]] '''[[УЕФА суперкуп]]''' ** '''Освајач (3) :''' [[УЕФА суперкуп 2010.|2010]], [[УЕФА суперкуп 2012.|2012]], [[УЕФА суперкуп 2018.|2018]]. * [[Датотека:UEFA_Intertoto_Cup_logo.svg.png|20п]] '''[[Интертото куп]]''' ** '''Освајач (1) :''' [[Интертото куп 2007.|2007.]] ** ''Финалиста (1) :'' 2004. === Регионални === * [[Датотека:The_1983_Iberian_Cup_(cropped).jpg|20п]] '''[[Иберијски куп]]'''<ref>Такође се зове и Иберијски суперкуп, а играли су прваци или освајачи купова Португала и Шпаније за незваничну титулу најбоље екипе Пиринејског полуострва. Одржавано је повремено, конкретно 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. и 2019. године.</ref> ** '''Освајач (1) :''' 1991. == Сва финала међународних купова Атлетико Мадрида == [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона / Лига шампиона]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 1973/74. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале Купа европских шампиона 1974.|1–1, 4–0]]<ref>Бајерн Минхен тријумфовао у поновљеној утакмици.</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2013/14. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале УЕФА Лиге шампиона 2014.|4–1]]<ref>Реал Мадрид тријумфовао након [[Продужеци (фудбал)|продужетака]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2015/16. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале УЕФА Лиге шампиона 2016.|1–1 (5–3)]]<ref>Реал Мадрид тријумфовао након извођења [[Казнени ударац (фудбал)|пенала]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |} [[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 1961/62. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале Купа победника купова у фудбалу 1962.|1–1, 3–0]]<ref>Атлетико Мадрид тријумфовао у поновљеној утакмици.</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Фјорентина|Фјорентина]] |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 1962/63. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Тотенхем хотспер|Тотенхем хотспер]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале Купа победника купова у фудбалу 1963.|5–1]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 1985/86. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Динамо Кијев|Динамо Кијев]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале Купа победника купова у фудбалу 1986.|3–0]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |} [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2009/10. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале УЕФА Лиге Европе 2010.|2–1]]<ref name="ReferenceA">Атлетико Мадрид тријумфовао након [[Продужеци (фудбал)|продужетака]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Фулам|Фулам]] |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2011/12. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале УЕФА Лиге Европе 2012.|3–0]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Атлетик Билбао|Атлетик Билбао]] |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2017/18. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Финале УЕФА Лиге Европе 2018.|3–0]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Олимпик Марсељ|Олимпик Марсељ]] |} [[УЕФА суперкуп]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2010. | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Интер Милано|Интер]] | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[УЕФА суперкуп 2010.|0–2]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2012. | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Челси|Челси]] | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[УЕФА суперкуп 2012.|1–4]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2018. | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[УЕФА суперкуп 2018.|2–4]]<ref name="ReferenceA"/> | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' |} [[Интерконтинентални куп у фудбалу|Интерконтинентални куп]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 1974.<ref>Атлетико Мадрид учествовао уместо тадашњег првака Европе [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхена]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Индепендијенте|Индепендијенте]] | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Интерконтинентални куп 1974. (фудбал)|1–0, 0–2]] | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' |} [[Интертото куп]] {| class="wikitable" |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2004. | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''[[ФК Виљареал|Виљареал]]''' | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2–0, 0–2 (3–1)<ref>Виљареал тријумфовао након извођења [[Казнени ударац (фудбал)|пенала]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | Атлетико Мадрид |- | style="width: 80pt; text-align:center;" | 2007. | style="width: 150pt; text-align:center;" | [[ФК Глорија Бистрица|Глорија Бистрица]] | style="width: 80pt; text-align:center;" | [[Интертото куп 2007.|2–1, 0–1]]<ref>Атлетико Мадрид тријумфовао због [[Pravilo gola u gostima|правила гола у гостима]].</ref> | style="width: 150pt; text-align:center;" | '''Атлетико Мадрид''' |} == Тренутни састав == {{Updated|3. фебруар 2025.}}<ref>{{cite web| url = http://www.atleticodemadrid.com/jugadores-primer-equipo/| title = Primer Equipo| publisher = Atlético de Madrid| accessdate = 16. 3. 2022.}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|нац=АРГ|име=[[Хуан Мусо]]|поз=GK}} ''(на позајмици из [[ФК Аталанта|Аталанте]])'' {{ф играч|број=2|нац=УРУ|име=[[Хосе Хименез]]|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|трећи капитен]]}} {{ф играч|број=3|нац=ШПА|име=[[Сесар Аспиликуета]]|поз=DF}} {{ф играч|број=4|нац=ЕНГ|име=[[Конор Галахер]]|поз=MF}} {{ф играч|број=5|нац=АРГ|име=[[Родриго де Паул]]|поз=MF}} {{ф играч|број=6|нац=ШПА|име=[[Хорхе Ресурексјон Меродио|Коке]]|поз=MF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број=7|нац=ФРА|име=[[Антоан Гризман]]|поз=FW}} {{ф играч|број=8|нац=ШПА|име=[[Пабло Бариос]]|поз=MF}} {{ф играч|број=9|нац=НОР|име=[[Александер Серлот]]|поз=FW}} {{ф играч|број=10|нац=АРГ|име=[[Анхел Кореа]]|поз=FW}} {{ф играч|број=11|нац=ФРА|име=[[Тома Лемар]]|поз=MF}} {{ф играч|број=12|нац=БРА|име=[[Самуел Лино]]|поз=MF}} {{фт средина}} {{ф играч|број=13|нац=СЛО|име=[[Јан Облак]]|поз=GK|остало=[[Капитен (фудбал)|заменик капитена]]}} {{ф играч|број=14|нац=ШПА|име=[[Маркос Љоренте]]|поз=MF}} {{ф играч|број=15|нац=ФРА|име=[[Клеман Лангле]]|поз=DF}} ''(на позајмици из [[ФК Барселона|Барселоне]])'' {{ф играч|број=16|нац=АРГ|име=[[Науел Молина]]|поз=DF}} {{ф играч|број=17|нац=ШПА|име=[[Родриго Рикелме]]|поз=MF}} {{ф играч|број=19|нац=АРГ|име=[[Хулијан Алварез]]|поз=FW}} {{ф играч|број=20|нац=БЕЛ|име=[[Аксел Витсел]]|поз=DF}} {{ф играч|број=21|нац=ШПА|име=[[Хави Галан]]|поз=DF}} {{ф играч|број=22|нац=АРГ|име=[[Ђулијано Симеоне]]|поз=FW}} {{ф играч|број=23|нац=МОЗ|име=[[Реинилдо Мандава]]|поз=DF}} {{ф играч|број=24|нац=ШПА|име=[[Робин ле Норман]]|поз=DF}} {{Фт крај}} === Резервисти === {{фт почетак}} {{ф играч|број=27|нац=ГРЧ|име=[[Илијас Костис]]|поз=DF}} {{ф играч|број=28|нац=ШПА|име=[[Аитор Гисмера]]|поз=MF}} {{ф играч|број=29|нац=ШПА|име=[[Хави Серано]]|поз=MF}} {{ф играч|број=31|нац=ШПА|име=[[Антонио Гомис]]|поз=GK}} {{ф играч|број=32|нац=ШПА|име=[[Адријан Нињо]]|поз=FW}} {{фт средина}} {{ф играч|број=33|нац=ШПА|име=[[Алехандро Итурбе]]|поз=GK}} {{ф играч|број=40|нац=ШПА|име=[[Рајан Белаид]]|поз=MF}} {{ф играч|број=41|нац=ШПА|име=[[Карлос Хименез (фудбалер)|Карлос Хименез]]|поз=DF}} {{ф играч|број=43|нац=АРГ|име=[[Херонимо Спина]]|поз=DF}} {{фт крај}} === На позајмици === {{фт почетак}} {{ф играч|нац=РУМ|име=[[Хорацију Молдован]]|поз=GK}} ''([[ФК Сасуоло|Сасуоло]])'' {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Саул Њигез]]|поз=MF}} ''([[ФК Севиља|Севиља]])'' {{фт средина}} {{ф играч|нац=ШПА|име=[[Карлос Мартин]]|поз=FW}} ''([[ФК Депортиво Алавес|Алавес]])'' {{ф играч|нац=МАР|име=[[Салим Ел Жебари]]|поз=FW}} ''([[ФК Картахена|Картахена]])'' {{фт крај}} == Стручни штаб == {| class="wikitable" |+Стручни штаб 2024/25. !Позиција !Имена тренера |- |Главни тренер |{{зас|АРГ}} [[Дијего Симеоне]] |- |Помоћни тренери |{{зас|АРГ}} Нелсон Вивас {{зас|АРГ}} Густаво Лопез {{зас|ШПА}} Луис Тевенет |- |Тренер голмана |{{зас|АРГ}} Пабло Верчелоне |- |Фитнес тренер |{{зас|ШПА}} Луис Пињедо |} == Трофејни тренери Атлетико Мадрида == * {{зас|ШПА}} '''[[Рикардо Самора]]''' — 2 лига трофеја '''(1939/40, 1940/41).''' и 1 шпански суперкуп '''(1940).''' * {{зас|ШПА}} '''Емилио Видал''' — 1 куп председника ФФШ '''(1947).''' * {{зас|АРГ}} '''Еленио Ерера''' — 2 лига трофеја '''(1949/50, 1950/51).''' и 1 шпански суперкуп '''(1951).''' * {{зас|ШПА}} '''Хосе Виљалонга''' — 2 купа краља '''(1959/60, 1960/61).''' и 1 куп победника купова '''(1961/62).''' * {{зас|БРА}} '''Ото Бумбел''' — 1 куп краља '''(1964/65).''' * {{зас|ШПА}} '''Доменек Балмања''' — 1 лига трофеј '''(1965/66).''' * {{зас|ФРА}} '''Марсел Доминго''' — 1 лига трофеј '''(1969/70).''' * {{зас|АУТ}} '''Макс Меркел''' — 1 лига трофеј '''(1972/73).''' и 1 куп краља '''(1971/72).''' * {{зас|ШПА}} '''[[Луис Арагонес]]''' — 1 лига трофеј '''(1976/77)''', 3 купа краља '''(1975/76, 1984/85, 1991/92)''', 1 шпански суперкуп '''(1985)''', 1 трофеј друге шпанске лиге '''(2001/02)''', 1 интерконтинентални куп '''(1974).''' и 1 иберијски куп '''(1991).''' * {{зас|АРГ}} '''Иселин Сантос Овехеро''' — 1 куп краља '''(1990/91).''' * {{зас|СРЈ}} '''[[Радомир Антић]]''' — 1 лига трофеј '''(1995/96).''' и 1 куп краља '''(1995/96).''' * {{зас|МЕКС}} '''[[Хавијер Агире]]''' — 1 интертото куп '''(2007).''' * {{зас|ШПА}} '''[[Кике Санчез Флорес]]''' — 1 лига Европе '''(2009/10).''' и 1 УЕФА суперкуп '''(2010).''' * {{зас|АРГ}} '''[[Дијего Симеоне]]''' — 2 лига трофеја '''(2013/14, 2020/21)''', 1 куп краља '''(2012/13)''', 1 шпански суперкуп '''(2014)''', 2 лиге Европе '''(2011/12, 2017/18).''' и 2 УЕФА суперкупа '''(2012, 2018).''' == Види још == * [[Мадридски дерби]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * [http://www.uefa.com/teamsandplayers/teams/club=50124/profile/index.html Страница клуба] на сајту [[УЕФА]] {{Састав ФК Атлетико Мадрид}} {{Тимови Ла Лиге}} {{Победници УЕФА Лиге Европе}} {{Победници УЕФА суперкупа}} {{Подножје|Фудбал|Шпанија}} [[Категорија:ФК Атлетико Мадрид| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Атлетико Мадрид]] [[Категорија:Спорт у Мадриду]] a70qb0zviav154vl1bpn31fjubo6ho1 0 201286 30098737 29963008 2025-06-27T14:48:25Z Konduras 231481 /* Географија */ 30098737 wikitext text/x-wiki {{Град у Русији | назив = Уфа | изворни_назив = ''-{Уфа}-'' | слика = ӨФӨ-2015-(v2).jpg | опис_слике = Панорама Уфе, 2015. | градска_застава = UfaFlag.svg | грб = Coat of arms of Ufa.svg | регион= | федерални_округ = [[Поволшки федерални округ|Поволшки]] | република = [[Башкортостан]] | гувернер = | градоначелник = Павел Качкајев | оснивање = [[1574]]. | град_од = [[1586]]. | стара_имена = | становништво = 1.062.300 | извор_становништво = | година_становништво = 2010 | густина = | агломерација = | извор_агломерација = | година_агломерација = | надморска_висина = 150 | површина = 707,93<ref>{{Cite web |url=http://www.gks.ru/scripts/db_inet2/passport/table.aspx?opt=80701000200620072008200920102011 |title=БД ПМО Республики Башкортостан |access-date=21. 11. 2014 |archive-date=19. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150119213748/http://www.gks.ru/scripts/db_inet2/passport/table.aspx?opt=80701000200620072008200920102011 |url-status= }}</ref> | водотокови = [[Белаја (притока Каме)|Белаја]], [[Уфа (река)|Уфа]] | временска_зона = [[UTC+5]] | поштански_код = 450000–450999 | ОКАТО_код = 80401 | позивни_број = +7 347 | регистарска_ознака = | гшир = 54.726033 | гдуж = 55.947501 | веб-страна = [http://www.ufacity.info/ www.ufacity.info] }} '''Уфа''' ({{јез-рус|Уфа}}, {{јез-башк|Өфө}}) град је у [[Русија|Русији]] и главни град [[Башкортостан]]а. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.062.300 становника и сматра се индустријским, економским, научним и културним центром републике,<ref name="2010Census">{{ru-pop-ref|2010Census}}</ref> што га чини [[Списак градова у Русији по броју становника|једанаестим градом по популацији]] у Русији, а четвртим у [[Поволшки федерални округ|Поволшком федералном округу]]. Уфа лежи на ушћу река [[Белаја (притока Каме)|Белаје]] и [[Уфа (река)|Уфе]] у централно-северном Башкортостану, на брежуљцима који формирају висораван Уфе, западно од јужног Урала. Сматра се да је град основан 1574. године, када је на месту града изграђена тврђава по налогу Ивана Грозног. Уфа је постала престоница Губерније у Уфи 1865. године када се одвојила од Оренбуршке губерније. Популација у граду се нагло повећала током раног 20. века. Данас се економија Уфе састоји превасходно од индустрије за прераду нафте, хемију и машинство. Нафтна компанија [[Башњефт]] и неколико њених подружница имају седиште у Уфи. Уфа је била домаћин одвојених самита групе [[БРИКС]] као и [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]] у 2015. години. Уфа је повезане са остатком Русије са железницом и две савезне магистрале: магистралним путевима М5 и М7. У граду се налази [[Уфа (аеродром)|аеродром Уфа]]. Као главни град Башкортостана, у њему живи значајан број етничких [[Татари|Татара]] и [[Башкири|Башкира]]. Бројне образовне институције смештене су у Уфи, укључујући [[Башкирски државни универзитет]], [[Државни ваздухопловни технички универзитет Уфа]], [[Државни нафтни технолошки универзитет Уфа]], и [[Уралски државни правни универзитет]]. У Уфи се налазе споменик Руско-башкирског пријатељства, џамија Лала Тулпан и Саборна катедрала Рођења Богородице. == Етимологија == Име ''Уфа'' долази од [[Уфа (река)|реке Уфе]] на којој лежи град. Порекло имена реке је, међутим, спорно. Постоје неколико верзија: * У ''Меморијалној књизи провинције Оренбург за 1865. годину'' дата је следећа верзија: ''На десним узвишеним обалама реке Буле налази се град Уфа (реч башкирског порекла што значи ''тамна вода''), тако давно назван од стране Башкира''.<ref>Памятная книжка Оренбургской губернии на 1865 год / Изд. Оренб. ГСК. — Уфа: Оренб. губ. тип.</ref>. * Кузејев Р. Г., позивајући се на А. Камалова, указује да назив потиче од речи "упе" - река која се среће у балтичким језицима.<ref>Кузеев Р. Г. Происхождение башкирского народа. Этнический состав, история расселения. — М.: Наука, 1974, С.219)</ref>. * Руски лингвиста Александар Матвејев сматра да је име [[Ирански језици|иранског]] порекла, од "aп", што значи вода.<ref>{{Cite journal|last=Matveyev|first=Aleksandr|date=2008|title=Географические названия Урала: Топонимический словарь. — Екатеринбург|url=|journal=Socrates|volume=|pages=294—296|via=}}</ref> * Према лингвисткињи-туркологињи Н. К. Дмитријевој и локалном историчару А. Н. Сергејеву, име града долази од речи "Уба", што на башкирском значи "брдо", "насип".<ref>Дмитриев Н. К. О тюркских элементах русского словаря // Лексикографический сборник. Вып. 3. М., 1958</ref><ref>Сергеев А. Н. Опыт объяснения названий русских городов//Древняя и новая Россия. Уфа 1876.Т2.№ 8.С.343-361</ref> * Постоји и верзија о пореклу имена из [[етноним]]а башкирског племена Упеј ({{јез-башк|өпәй}}). == Географија == [[Датотека:Ufa river view.JPG|мини|лево|Поглед на реку Белају и околину Уфе са спомеником Салавату Јулајеву]] Површина градског подручја је 753,7 -{km²}-. Град се протеже више од 50 километара правцем југозапад-североисток, око ушћа [[Уфа (река)|реке Уфа]] у реку [[Белаја (притока Каме)|Белаја]], југозападно од планине [[Урал (планина)|Урал]]. === Геологија === Под градом се налази систем од 20 природних пећина и тунела у азбесним и гипсаним стенама. Најдужи тунел - Дудкинскаја, има дужину већу од 2,5 километра. Дужина преосталих тунела не прелази 800 м.<ref name="ReferenceA">* Синенко С. Г. , Уфа старая и новая, Уфа, Государственное республиканское издательство «Башкортостан», 2007 , стр. 272, тираж 3000</ref> === Клима === Уфа се налази у северно-шумско-степској подзони умереног појаса. Клима је умерено континентална, прилично влажна, лета су топла уз благе промене температуре из месеца у месец, зиме су умерено хладне и дуге. Средња јануарска температура: -12.4&nbsp;°C, најнижа: -53&nbsp;°C (1. јануара 1979), просечна јулска температура: + 19,7&nbsp;°C, максимална: + 43&nbsp;°C (1972). Просечна годишња температура ваздуха: + 3,8&nbsp;°C. Просечна количина падавина: 589 мм. {{Клима града |Град_генитив= Уфе |Извор=[http://pogoda.ru.net/climate/28722.htm Погода и климат] | Јан_ср=-13.7 | Јан_ср_пад=45 | Феб_ср=-12.6 | Феб_ср_пад=37 | Мар_ср=-5.8 | Мар_ср_пад=26 | Апр_ср=5.2 | Апр_ср_пад=34 | Мај_ср=13.1 | Мај_ср_пад=37 | Јун_ср=18.0 | Јун_ср_пад=58 | Јул_ср=19.3 | Јул_ср_пад=61 | Авг_ср=16.5 | Авг_ср_пад=60 | Сеп_ср=10.9 | Сеп_ср_пад=53 | Окт_ср=3.6 | Окт_ср_пад=62 | Нов_ср=-4.8 | Нов_ср_пад=53 | Дец_ср=-10.4 | Дец_ср_пад=51 | Год_ср=3.4 | Год_ср_пад=577 | Јан_ср_мин=-18.5 | Јан_ср_макс=-9.5 | Феб_ср_мин=-17.8 | Феб_ср_макс=-7.7 | Мар_ср_мин=-11.2 | Мар_ср_макс=-0.4 | Апр_ср_мин=0.2 | Апр_ср_макс=11.0 | Мај_ср_мин=6.6 | Мај_ср_макс=20.1 | Јун_ср_мин=11.8 | Јун_ср_макс=24.6 | Јул_ср_мин=13.5 | Јул_ср_макс=25.5 | Авг_ср_мин=11.0 | Авг_ср_макс=22.8 | Сеп_ср_мин=6.2 | Сеп_ср_макс=16.8 | Окт_ср_мин=0.3 | Окт_ср_макс=7.7 | Нов_ср_мин=-8.1 | Нов_ср_макс=-1.7 | Дец_ср_мин=-14.6 | Дец_ср_макс=-6.7 | Год_ср_мин=-1.6 | Год_ср_макс=8.6 | Јан_а_мин=-48.5 | Јан_а_макс=5.8 | Феб_а_мин=-43.5 | Феб_а_макс=9.2 | Мар_а_мин=-34.4 | Мар_а_макс=14.3 | Апр_а_мин=-29.7 | Апр_а_макс=30.9 | Мај_а_мин=-9.7 | Мај_а_макс=36.2 | Јун_а_мин=-1.2 | Јун_а_макс=38.3 | Јул_а_мин=1.4 | Јул_а_макс=38.6 | Авг_а_мин=-0.6 | Авг_а_макс=38.5 | Сеп_а_мин=-6.8 | Сеп_а_макс=33.4 | Окт_а_мин=-25.6 | Окт_а_макс=26.8 | Нов_а_мин=-35.1 | Нов_а_макс=14.7 | Дец_а_мин=-45.0 | Дец_а_макс=5.0 | Год_а_мин=-48.5 | Год_а_макс=38.6 |}} == Историја == [[Датотека:Atlas Cosmographicae (Mercator) 035.jpg|мини|[[Герхард Меркатор|Меркаторова]] мапа Европе са насељем Пасчерти (Башкорт) вероватно на положају модерне Уфе.<ref name="Henri Cordier"/> Мапа је састављена 1554. године, двадесет година пре службеног датума оснивања Уфе.]] === Праисторија === Рана историја околине Уфе датира још од [[палеолит]]ских времена.<ref>{{Cite web |url=http://www.gorodufa.ru/?p=41 |title=Главархитектура г. Уфы — История г. Уфы |access-date=26. 05. 2020 |archive-date=31. 10. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071031001418/http://www.gorodufa.ru/?p=41 |url-status= }}</ref> На територији Уфе откривени су остаци насеља примитивног човека. === XIV—XV век === Претпоставља се да је од 5. до 16. века на месту Уфе постојао средњовековни град.<ref>Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. Уфа, 2001. С 70, 71, Он же. Mons Et Urbis: Уральские горы и город Уфа в европейской средневековой картографической традиции//Архив Башкортостана, № 1. 2007. С. 17-23.</ref> На мапи браће Пицигано (1367)<ref>Рудаков В. Г. К вопросу о двух столицах в Золотой Орде и местоположении города Гюлистана // Научное наследие А. П. Смирнова и современные проблемы археологии Волго-Камья. Материалы научной конференции. Труды ГИМ. Вып. 122. — М., 2000. — Рис. 1.</ref> и у Каталонском атласу (1375)<ref>Там же; Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. — Уфа, 2001. — С. 71.</ref> град се отприлике налази на реци Белаји и означен је као Пасчерти (Башкорт),<ref>Мажитов Н.А,, Султанова А. Н. Сунгатов Ф. А. Башкирские города по арабским источникам IX—X вв. // Вестник АН РБ. 2008. Т. 13, № 2. С. 44-—48; Мажитов Н. А., Сунгатов Ф. А., Иванов В. А., Сатаров Т. Р., Султанова А. Н., Иванова Е. В. Городище Уфа II. Материалы раскопок 2006 года. Т. 1. Уфа, 2007. 160 с: ил.</ref> а такође је означен именом Пасчерти и на карти [[Герхард Меркатор|Герхарда Меркатора]] (1554). Француски оријенталиста Анри Кордие повезује положај Пасчертија са тренутном локацијом Уфе.<ref name="Henri Cordier">«Mercator and Hondius (loth Ed., 1630) and N. Sanson (1650) show Jorman on the south of the Kama R., '''Pascherti in the position of Ufa, the present head-quarter of the Bashkirs''', Sagatin ( = Fachatim of the text) at the head of the Ufa River, Marmorea on the Bielaya south of Ufa». — Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Chʻeng-wen Publishing Company, 1967. Henri Cordier</ref> [[Ибн Халдун]] је назвао град, као један од највећих градова у [[Златна хорда|Златној хорди]], Башкорт.<ref>Золотая Орда в источниках. T.I. Арабские и персидские сочинения. М., 2003. С 169.</ref> Резултати савремених ископавања и радиокарбонских анализа показују да је насеље углавном постојало у периоду од IV до VIII века. Анализа материјала добијеног на територији споменика сугерише да би требало да говоримо о два насеља која нису међусобно повезана. Прво насеље је раносредњовековно насеље Уфа II, које је постојало у периоду од IV до VIII века а вероватно и у IX веку. Друго насеље је место неких активности у доба пре Монгола и Златне Хорде (XII—XIV век), када је главни део насеља већ одавно био напуштен, а насељени део је било мало насеље, вероватно сезонско (немогуће је убедљиво тумачити ову тврдњу због малог броја и разноликости налаза , чији удео није већи од десетине процента свих налаза)<ref>Русланов Е. В., Шамсутдинов М. Р., Романов А. А. Раннесредневековые древности Уфимского полуострова. Городище Уфа-II. Материалы археологических раскопок 2015 года. Уфа: ГБУ Республиканский историко-культурный музей-заповедник «Древняя Уфа», 2016. С. 56-57.</ref>. Руски историчар 18. века Пјотр Ричков написао је да је на територији Уфе постојао велики град пре доласка Руса.<ref>Рычков П. И. История Оренбургская (1730—1750 гг.). Оренбург, 1896. С. 68,69.</ref> === XVI—XIX век === Званичник владе Оренбуршке губерније Василиј Ребеленски написао је да су Уфу основали Башкири.<ref>«Краткое описание губернского города Уфы с начала его построения до сего 1806 года». // Что ж касается башкирцев, то видно из многих описаний, как сего народа, так и о жительстве их, кои от различных возмущений, как и междоусобных воин, так и соседних своих народов, строили маленькие укрепления и городки и наконец, соединясь во множестве, распространили свои жилища и укрепления, а для сей причины и город Уфа построен.</ref> Након што је Башкортостан 1557. ушао у Московско краљевство, Башкири су се обратили Ивану IV са молбом за изградњу града на њиховој земљи. П. И. Ричков је написао о овом догађају: "Према поузданим налазима, Башкири о изградњи овог града имали су властиту молбу 7081. (1573) године, како би имали сигурније уточиште и заштиту од непријатеља, као и повољнији порез који би плаћали. " Племић И. А. Артемјев је у 1560. години<ref name="#1">{{Cite web|url=https://posredi.ru/blog07_03_hronologiya_sobitiy_ufa.html|title=ИСТОРИЯ УФЫ 1557-2006 гг. Хронология событий|date=2012-07-02|publisher=Посреди России|language=ru|accessdate=2020-01-25}}</ref> по налогу Ивана IV дошао је у Башкирски крај да "зацрта" место за изградњу тврђаве на реци Белаји и да нацрта границу округа. По налогу [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] на месту модерне Уфе 1574. године саграђена је тврђава,<ref name="russia-ic">[http://www.russia-ic.com/regions/2895/2896/history/] History of Ufa</ref> и првобитно је носила име по брду на ком се налазила, ''Тура-Тау''.<ref>[http://www.themoscowtimes.com/beyond_moscow/ufa.html] Beyond Moscow -Ufa. Khristina Narizhnaya, The Moscow Times, Oct. 16 2011</ref> Година 1574. се сада сматра званичним датумом оснивања Уфе.<ref name="Est">Official website of Ufa. [http://ufacity.info/ufa/index.php Brief Information About Ufa] {{Wayback|url=http://ufacity.info/ufa/index.php |date=20170913141720 }}</ref> Око тврђаве се ускоро развио град који је званично признат [[1586]],<ref name="gr">{{cite book|title=Энциклопедия Города России|year=2003|publisher=Большая Российская Энциклопедия|location=Moscow|isbn=5-7107-7399-9|page=498}}</ref> и постаје административни центар округа Уфа. Појавом Уфијског округа у региону, успостављен је управљачки облик војводства. Према историчарима, први гувернер био је Михаил Нагој ког је послала Москва. Војвода је водио главну административну институцију града — Уфијску службену кућу. Подређена му је гарнизонска армија од 150-200 стрелаца. Изграђене су градске зидине и комерцијално и индустријско предграђе поред тврђаве, а затвор који се налазио у центру постао је познат као Кремљ. Кремљ је био окружен гомилом трупаца укупне дужине 440 метара, над његовим јужним и северним деловима уздизали су се торњеви од храстовине. Средином XVII века град добија свој грб. До тада је становништво града заједно са гарнизоном бројало око хиљаду и по хиљада људи. Једна од најдраматичнијих страница у историји Уфе тог доба повезана је са догађајима Сељачког рата 1773-1775. Према А. С. [[Александар Пушкин|Пушкина]], првом историчару [[Пугачовљев устанак|Пугачовљевог устанка]], у јесен 1773. године Пугачовов сарадник, козак Иван "Чика" Зарубин "зауставио се у селу Чешноковка, десет километара од Уфе, побунио је околна села, углавном Башкирска и одсекао град од било какве комуникације. " Број побуњеника достигао је петнаест хиљада људи, а број браниоца је једва премашивао хиљаду. Граду је недостајало хране, сточне хране, горива. Побуњеници су се два пута приближавали зидинама Уфе, али нису је могли освојити. У пролеће 1774. године редовне трупе под командом потпуковника И. И. Михељсона изашле су из Казања да помогну опкољенима. Околина Уфе постала је поприште жестоких борби, и 24. марта добро наоружане владине трупе разбиле су жесток отпор побуњеника. Пре него што је 1781. године постало седиште посебне Губерније Уфе, град је, заједно са осталим башкирским земљама, био под надлежношћу гувернера [[Оренбург]]а. Иако је реформа из 1796. поново окупила Оренбург и Уфу, 1802. град Уфа је постао ново средиште читаве Оренбуршке губерније која је обухватала велике територије модерне Републике [[Башкортостан]], [[Оренбуршка област|Оренбуршке области]], и [[Чељабинска област|Чељабинске области]]. Током 1800-1810-их, руски архитекта шкотског порекла Вилијам Хесте развио је општи план града за Уфу као регионалну престоницу обликујући савремене обрисе овог историјског центра. Пловни пут реке Белаје (1870) и железничка пруга Самара-Златоуст (1890) повезали су град са европским делом [[Руска Империја|Руске Империје]] и подстакли развој лаке индустрије у граду. Као резултат тога, до 1913. године број становника Уфе порастао је на 100.000. === XX—XXI век === [[Датотека:ufa prokudin.jpg|мини|Рана колор фотографија у Уфи коју је снимио 1910. године [[Сергеј Прокудин-Горски]].]] Током [[Руски грађански рат|грађанског рата]] 5. јула 1918. године Уфу су окупирале јединице Чехословачког корпуса, које су се супротставиле [[бољшевици]]ма и ставиле под контролу структура Одбора чланова Уставотворне скупштине (Комуча). Од 8. до 23. септембра 1918. у граду је одржана државна конференција у Уфи, најрепрезентативнији форум антибољшевичких влада, политичких партија, козачких трупа и локалних влада источне Русије, а 23. септембра 1918. формирана је Привремена руска влада позната и као Уфијски директорат. У граду је влада била до 9. октобра 1918. године, након чега се преселила у [[Омск]]. Децембра 1918. Уфу су окупирале трупе [[Црвена армија|Црвене армије радника и сељака]]. Дана 13. марта 1919. године град су заузеле трупе [[Александар Колчак|Александра Колчака]], али 9. јуна исте године поново га је освојила Црвена армија. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], након повлачења совјета на исток 1941. године, [[Абвер]] је деловао у Уфи, 1941. – 1943.<ref>[http://vechufa.ru/public/4869-smert-shpionam.html As counterintelligence Ufa outwitted Abwehr]</ref>, дошло је до неке немачке инфилтрације, настале у шпијунажи 1941–1943, а одређена индустријска предузећа западних делова Совјетског Савеза евакуисана су у Уфу. Град је такође постао седиште владе [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Совјетске Украјине]]. Током 9—10. Јула 2015. Уфа је била домаћин самита групе [[БРИКС]] и [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]].<ref>{{Cite web |url=http://www.ufa2015.com/ |title=Ufa – 2015 SCO BRICS. Official site |access-date=26. 05. 2020 |archive-date=08. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181008040611/http://ufa2015.com/ |url-status= }}</ref> Данас је Уфа индустријски центар у коме је најзначајнија производња електричне и рударске опреме, прерада нафте и петрохемијска индустрија. == Становништво == Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.062.300 становника, 19.863 (1,91%) више него 2002. {{ДемографијаРУ |1939=257915 |1959=546878 |1970=770905 |1979=976858 |1989=1079765 |2002= 1042.437<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=1062319 }} Етничка структура становништва је: 54,2% [[Руси]], 27% [[Татари]], 11,3% [[Башкири]], 2,6% [[Украјинци]], 1,1% [[Чуваши]], 1% [[Мари (народ)|Мари]] и други. Најзначајније вероисповести становника града су хришћанство ([[Руска православна црква]]) и [[ислам]]. У Уфи се налази административни центар исламске заједнице европског дела Русије. == Административни и општински статус == <div style="float: right;"> {| width="60%" cellspacing="1" cellpadding="1" border="0" bgcolor="#fff" |- align="center" bgcolor="#e6eeff" !colspan=1 | '''Градска област''' ! '''Административна карта''' |- valign="top" align="left" bgcolor="#f2f6ff" | {| class="standard" |-style="background:#ddd;" ! Број<br>на<br>карти ! Област ! Број становника |- | {{legend|Orange|01}} || Дјомска || align="right" | 74.701 |- | {{legend|Gray|02}} || Калининска || align="right" | 203.873 |- | {{legend|Red|03}} || Кировска|| align="right" | 163.609 |- | {{legend|Blue|04}} || Лењинска || align="right" | 85.974 |- | {{legend|Yellow|05}} || Октјабрска || align="right" | 243.205 |- | {{legend|Aqua|06}} || Орџоникидзевска || align="right" | 166.479 |- | {{legend|Fuchsia|07}} || Советска|| align="right" | 177.719 |- |} |style="background:#FFFFFF"|[[Датотека:Ufa map division.svg|350px|центар|Административна подела Републике Башкортостан]] |} </div> Уфа је [[Главни град|престоница]] Републике<ref name="Capital">Law #166-z</ref> , а у оквиру [[Административна подјела Русије|административних подела]], служи и као административни центар Уфимског округа,<ref name="OKATO">OKATO reference|80 252</ref> иако не улази у његов саставни део.<ref name="Ref13">Resolution #391</ref> У административном дивизиону Уфа је, заједно са двадесет и четири рурална места, инкорпорирана одвојено као град од републичког значаја, и сматра се административном јединицом са статусом једнаким статусу округа.<ref name="Ref13"/> Град од републичког значаја Уфа је и административни центар општине ''Урбанског округа Уфе''.<ref name="Ref15">Law #162-z</ref> === Административна подела града === Као део административно-територијалне структуре, град Уфа се састоји од 7 градских области:<ref name="з178">[http://docs.cntd.ru/document/935107276 Закон Республики Башкортостан от 20.04.2005 № 178-з (ред. от 01.06.2015) «Об административно-территориальном устройстве Республики Башкортостан»]</ref><ref name="реестр">[http://docs.cntd.ru/document/935113677 Постановление Правительства Республики Башкортостан от 29.12.2006 № 391 (ред. от 09.02.2015) «Об утверждении реестра административно-территориальных единиц и населённых пунктов Республики Башкортостан»]</ref> Два сеоска насеља су директно подређена округима (село Књазево је подређено Калининској области, а село Ветосниково Лењинској области), као и 5 сеоских савета (укључујући 22 насеља): Фјодоровски сеоски савет потчињен Калининској области, Искински сеоски савет — Кировској области, Нагаевски сеоски савет — Октјабрској облсти, Новочеркаски и Турбаслински сеоски савети — Орџоникидзевској области.<ref name="з178"/><ref name="реестр"/> Области и сеоска већа која чине град налазе се у градском округу Уфе, али они сами нису општине<ref>[http://docs.cntd.ru/document/935102905 Закон Республики Башкортостан от 17.12.2004 № 126-з (ред. от 19.11.2008) «О границах, статусе и административных центрах муниципальных образований в Республике Башкортостан»]</ref>. Као резултат спајања сеоских насеља са периферијом града, Кировска и Октјабрска област имају некомпактне територије које се састоје од два одвојена дела. У исто време, два дела Октјабрске области раздвојена су територијама других урбаних подручја, а два дела Кировске области подељена су територијама које нису обухваћене градским областима. == Привреда == [[Датотека:National Bank in Ufa.jpg|мини|лево| Национална банка Башкортостана]] Према [[Форбс]]у, Уфа је у 2013. години била најбољи град у Русији за посао међу градовима са преко милион становника.<ref>[http://www.forbes.ru/rating/30-luchshih-gorodov-dlya-biznesa-2013/2013?full=1&table=1 30 лучших городов для бизнеса — 2013] // Forbes.ru</ref> Многа градска предузећа која се баве рафинисањем нафте, хемијом и машинским инжењерингом послују у Уфи. Поред тога, економија Уфе састоји се од многих нафтних, енергетских и инжењерских комплекса. Уфа је дом око 200 великих и средњих индустријских предузећа.<ref name="Ufacity">[http://www.ufacity.info/ufa/ Ufa – capital of the Republic of Bashkortostan] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100529163708/http://www.ufacity.info/ufa/ |date= 29.05.2010 }}</ref> Нека важна предузећа у Уфи су: * НПО Сатурн OAO Удружење за производњу мотора Уфа: продужница НПО Сатурн (гасни турбински мотори)<ref>http://www.interfax-russia.ru/Povoljie/news.asp?id=165284&sec=1679</ref> * Башњефт-Уфањефтехим (петрохемија): продужница Башњефта * Рафинерија Башњефт-Новоил: продужница Башњефта * Рафинерија Уфа: продужница Башњефта * Башкирска фабрика за производњу тролејбуса АД<ref>http://www.oaobtz.ru/</ref> === Саобраћај === Уфа је железницом повезана са остатком Русије, има железничку станицу на историјском огранку [[Транссибирска железница|Транссибирске железнице]]. Уфа је једини град који је са Москвом повезан са више од једним савезним аутопутем. Аутопут М7 повезује град са Казањом и Москвом, а аутопут М5 Уфу са Москвом и азијским делом Русије. [[Уфа (аеродром)|Међународни аеродром Уфа]] има међународне летове за [[Турска|Турску]], [[Таџикистан]], [[Египат]], [[Азербејџан]], [[Узбекистан]] и [[Кипар]] као и домаће летове до многих руских градова, укључујући и [[Москва|Москву]]. Метро је планирани и често одлагани систем подземне железнице, о коме се расправља од краја 1980-их, а 30. маја 1996. године одржана је свечаност којом се обележавао почетак припремних грађевинских радова, којој је присуствовао и тадашњи председник Борис Јељцин.<ref>[http://visualrian.ru/en/site/gallery/#29332:Boris Yeltsin lays cornerstone of first subway station] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130811235857/http://visualrian.ru/en/site/gallery |date= 11.08.2013 }}, приступљено 06.06.2013</ref> Јавни превоз у Уфи укључује трамваје (од 1937) и тролејбусе (од 1962), као и аутобуске и ''[[Маршрутка|маршрутске]]'' линије. <center><gallery> Ufa Airport Osokin-1.jpg|[[Уфа (аеродром)|Међународни аеродром Уфа]]. Натпис "ӨФӨ" је "Уфа" на башкирском језику. БТЗ-52763А 2039.jpg|БТЗ-52763 тролејбус Автобус НефАЗ-VDL "Башавтотранс" на улицах г.Уфы..jpg|VDL- НефАЗ аутобус 71-623 (KTM-23) tram in Ufa (on test route).jpg|71-623 трамвај </gallery></center> == Архитектура == [[Датотека:Věrchnětorgové náměstí, Ufa.jpg|мини|Гостињи двор]] Најстарија преживела зграда у Уфи: стамбена једноспратна угаона кућа у улици Октобарске револуције, 57/1, чији је власник био познати рудар Демидов. Зграда је саграђена средином XVIII века. Кућа је позната по чињеници да је у новембру 1774. (према другим изворима, почетком 1775) у њој боравио руски заповедник [[Александар Суворов]] , кога је царица [[Катарина Велика]] послала да помогне у сузбијању Пугачовљевог устанка. Градски гувернер Оренбурга, Алексеј Александрович Враски, је 1803. године<ref name="#1"/><ref>{{Cite web|url=https://okn.bashkortostan.ru/presscenter/news/40139/|title=Управление по государственной охране объектов культурного наследия Республики Башкортостан|publisher=okn.bashkortostan.ru|language=ru|accessdate=2020-01-25|archive-date=26. 09. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200926221309/https://okn.bashkortostan.ru/presscenter/news/40139/|url-status=dead}}</ref> развио и представио цару [[Александар I Павлович|Александру I]] нацрт новог изгледа Уфе. Пројекат је израдио покрајински архитекта Д. М. Делмедико. Према новом плану, предложено је да се Уфа премести у равномернији и сувији простор. Поред ширења града, предложено је постављање нових улица преко дуго постојећих улица. Даљња судбина плана није позната. Након пожара 1816, шкотски архитекта у руској служби, Вилијам Хесте, израдио је први план града на територији од 667,5 хектара. Децембра 1817. године он је дошао у Уфу и заједно са покрајинским геодетом Сметанињом изменио план. У овом облику, влада је одобрила пројекат 3. марта 1819. године. Овај главни план одредио је правац изградње града током XIX века. Према Хестеовом плану, градске границе проширене су од Телеграфске улице до Николске улице и од реке Белаје до Богородскоје улице. Архитекта је успешно укомпоновао постојеће зграде и терен. Водио је улицу Бољшаја Казањскаја (главну улицу града) која је повезивала стари центар - Троицкаја и Нижњеторговују сквер - нови тржни центар града: будући Гостињи двор на Верхнеторговој скверу. У исто време, а нови административни центар Уфе - Соборнаја сквер - био је повезан са Верхнеторговој сквером са Театралном улицом. Административно и трговачко средиште Уфе остало је сачувано на територији историјског језгра града<ref>Статья [http://www.bashvest.ru/showinf.php?id=3017 «Плану Гесте — двести лет» в интернет-газете «БАШвестЪ»] {{Wayback|url=http://www.bashvest.ru/showinf.php?id=3017 |date=20130313000000 }}</ref>. Највиша зграда у граду: 31-спратни небодер Идел Тауер (висина 102,3 метра), изграђен у децембру 2018. године. Смештен у северном делу града на Октобарској авенији. Друга највиша зграда је централно представништво финансијске корпорације «Уралсиб». Она је 26-спратна зграда висока 100,5 метара<ref>[http://www.emporis.com/buildings/228755/uralsib-bank-ufa-russia Uralsib Bank] // Emporis.com</ref>. Преко пута ње налази се прва 9-спратна стамбена зграда у Уфи, саграђена 1962. године. У 2014. години површина градског округа града Уфе у Републици Башкортостан износила је 71,6 хиљада хектара, од тога 20.000 ха на изграђеној територији. Стамбени фонд износи 23 милиона 800 хиљада квадратних метара. Стамбени простор: 21,6 квадратних метара по особи<ref>{{cite journal|author = Мария Алексеева|title = Планы меняются|edition = Вечерняя Уфа|year = 2014|number = 150 (12548)|pages = 1}}</ref>. Коефицијент густине градње у Уфи је 0,55. Просечна висина зграда: пет спратова. У складу са оценом квалитета урбаног окружења коју су сачинили Министарство регионалног развоја Руске Федерације, Руска унија инжењера, Федерална агенција за изградњу и стамбено-комуналне услуге, Федерална служба за надзор заштите права потрошача и људског благостања, као и [[Московски државни универзитет Ломоносов]] у 2012. години, Уфа је заузела 10. место<ref>[https://archive.today/20130629042750/www.minregion.ru/press_office/news/2939.html Составлен проект рейтинга привлекательности российских городов]</ref>. Према интегрисаној оцени сто највећих градова Русије за 2013. годину, коју је саставио Институт за урбане студије из Санкт Петербурга, Уфа је заузела друго место по животном комфору<ref>{{Cite web |url=http://www.bashinform.ru/news/503126/ |title=По удобству проживания Уфа занимает второе место в рейтинге 100 крупнейших городов России |access-date=27. 05. 2020 |archive-date=17. 02. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200217094221/http://www.bashinform.ru/news/503126 |url-status=dead }}</ref>. === Споменици === {|class="graytable" style="text-align:center" |+ |width="25%"|[[Датотека:Ufa Monument at summer.jpg|центар|210px]] |width="25%"|[[Датотека:"Памятник героям Великой Октябрьской социалистической революции и гражданской войны" - фото 2.jpg|центар|200px]] |- |Споменик Руско-башкирског пријатељства | Споменик херојима Велике октобарске социјалистичке револуције и грађанског рата |} * Споменик Руско-башкирског пријатељства — на обали реке Белаје, на Трицкој пијаци, на месту Кремља а касније катедрале Светог Тројства срушене у јуну 1956. године<ref>«Бельские просторы» — [http://www.hrono.ru/text/2007/svi04_07.html Первые храмы и монастыри города Уфы]</ref> (званично име: Споменик пријатељства у част 400. годишњице добровољног приступања Башкирије Русији). * Споменик [[Салават Јулајев|Салавату Јулајеву]] — Телецентр. * Споменик Салавату Јулајеву испред Државне скупштине, ул. Заки Валиди, 40. * [[Вечни пламен]]: # парк Ивана Степановича Јакутова, # Черниковка, парк Победе. * Споменик А. М. Матросову и Губајдулину — Черниковка, парк Победе. * Споменик погинулима у локалним ратовима и сукобима "Жалосна мајка" - Черниковка, улица Комарова. * Споменик А. М. Матросову — парк Лењина. * Споменик [[Владимир Мајаковски|Владимиру Мајаковском]] — Трг Мајаковског, на раскрсници Цјурупове и Комунистичке улице. * Споменик [[Владимир Лењин|Владимиру Лењину]] — трг назван по Лењину (име враћено у новембру 2011. године).<ref>{{Cite web |url=http://bash-kprf.ru/index.php |title=«Коммунист Башкортостана». Ленин вернулся в Уфу |access-date=27. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120128030040/http://bash-kprf.ru/index.php |archive-date=28. 01. 2012 |url-status=dead }}</ref> * Споменик [[Владимир Лењин|Владимиру Лењину]] — Черниковка, сквер поред ДК «Химик». * Споменик [[Владимир Лењин|Владимиру Лењину]] — Дјомски округ, испред железничке станице Дјома. * Споменик М. Гафурију - ул. Заки Валиди, испред БДТ-а. * Споменик Акмулају на Башкирском државном педагошком универзитету М. Акмула. * Споменик А. Д. Цјурупу (заправо биста) – Цјурупова улица, на раскрсници са улицом Октобарске револуције. * Споменик Загиру Исмагилову на Театралном тргу код позоришта Државне опере и балета Башкира. * Споменик Шаљапину - ул. Лењинова, Државна академија уметности Уфа. * Споменик [[Максим Горки|Максиму Горкоме]] — ул. Пушкинова, испред улаза у гимназију број 3. * Споменик [[Феликс Дзержински|Ф. Е. Дзержинскоме]] — ул. Чернешевског, у биоскопу "Родина" и згради Савезне службе безбедности Руске Федерације у Републици Башкортостану. * Споменик [[Григориј Орџоникидзе|Серго Орџоникидзеу]] — Првомајска улица. [[Датотека:Salavat Yulaev Panorama.jpg|мини|Споменик Салавату Јулајеву, једном од најпрепознатљивијих симбола града]] * Споменик Сергеју Николајевичу Тиртишном, Черниковка, стадион «Нефтјаник» * Биста двоструког хероја Совјетског Савеза М. Г. Гарејева — булевар Славе. * Биста генерала М. М. Шајмуратова — меморијални комплекс парка Победе. * Биста хероја Совјетског Савеза, генерал-мајора Т. Т. Кусимова - меморијални комплекс парка Победе. * Биста [[Георгиј Жуков|Маршала Жукова]] — Сипајлово, трг Жукова, угао Жуковове и улице Бајазита Бикбаја. * Биста [[Александар Пушкин|А. С. Пушкина]] — Пушкинова алеја. * Биста С. Т. Аксакова — Пушкинова алеја. * Биста И. С. Јакутова испред улаза у Јакутовов парк. * Биста С. А. Худајбердина испред штампарије. [[Датотека:Уфа, фонтан "Семь девушек".jpg|мини|Вајарска композиција фонтане "Седам девојака », {{јез-башк|«Ете кыз»}}]] * Биста хероја Совјетског Савеза И. И. Рибалкова у Дјомском округу на тргу 112. Башкирске коњичке дивизије. * Споменик херојима Октобарске револуције и грађанског рата. * Споменик жртвама политичке репресије — трг 50. годишњице победе у Палати младих (бивши ДК «Јубилејни»). * Споменик руским репресираним Немцима — трг 50. годишњице победе у Палати младих (бивши ДК «Јубилејни»). Споменик домару (на улазу у трговински и забавни центар Мир). * Споменик геодету испред зграде Росрестра у Републици Башкортостан, улица 50 година СССР-а, 30/5. * Скулптурална композиција "времеплов" на тргу машинских инжењера. * Споменик Н. Ф. Гастелу — Гастело сквер, испред некадашње зграде одељења за особље УМПО, Богородскајска улица. * Скулптура "Точак" — ул. Пархоменко, 156. * Плоча "Нулти километар" — Центар, Лењинова улица 28, испред главног улаза у главну пошту. * Скулптура "Трибуна" — Цјурупова улица, између тржног центра "Централ" и "Уфа Арене". * Споменик М. Нагоју — село 8. марта. * Парна локомотива у округу Дјомски, у близини Факултета за железнички саобраћај Уфа, Ухтомскова улица 33. * Споменик "Нико осим нас" посвећен [[Ваздушно-десантна војска|ВДВ-у]] — у Лењиновој области, четврт Затон, у парку "Волна". * Споменик војнику Другог светског рата — у Черниковки насупрот робне куће Калинински. * Споменик М. Нестерову — на тргу Музеја уметности Нестеров. === Фонтане === Уфа укупно има више од 20 фонтана. Најстарија је саграђена 1956. године у Палати културе Орджоникидзе. Сваке године отварање сезоне фонтана обележава се фестивалом, током ког су обезбеђени наступи креативних група и солиста, играни програми за децу и адолесценте. === Баште и паркови === Уфа је зелени град, а то потврђује велики број зелених површина - шумски паркови, паркови, баште, тргови, уличице и булевари заузимају значајну површину у граду. У 2019. години извршено је уређење многих парковских подручја и тргова. {|class="graytable" style="text-align:center" |+ Лимонарий |width="25%"|[[Датотека:Парк Ленина в Уфе (аллея).jpg|центар|200px]] |width="25%"|[[Датотека:Софьюшкина аллея (Уфа).jpg|центар|200px]] |width="27%"|[[Датотека:Сад Аксакова (птицы).jpg|центар|200px]] |width="25%"|[[Датотека:Парк Победы (аллея).jpg|центар|200px]] |- |Парк В. И. Лењина | Софијушкина алеја | Врт културе и одмора С. Т. Аксакова |Парк Победе |} == Наука и образовање == Истичу се три центра за развој науке: # Институти Уфијског научног центра Руске академије наука: математика, физика молекула и кристала, механика, петрохемија и катализа, органска хемија и други, # Институције Академије наука Републике Башкортостан: Научноистраживачки институт за офталмологију, Башкирска енциклопедија, научно-издавачки комплекс, Центар за транспортну хидраулику цевовода, Истраживачки и производни институт за биотрансплантацију и биолошке производе и друге. # Пројектантски и истраживачки институти приватних компанија: РН-УфаНИПИњефт, Башгипроњефтехим и други. === Универзитети === {|class="graytable" style="text-align:center" |+ |width="25%"|[[Датотека:Bashkir State University at night.jpg|центар|200px]] |width="25%"|[[Датотека:Ufa State Technical University of Aviation.jpg|центар|200px]] |width="27%"|[[Датотека:UGNTU (Ufa).jpg|центар|200px]] |width="25%"|[[Датотека:BSMU.jpg|центар|200px]] |- |Башкирски државни универзитет | Државни ваздухопловни технички универзитет у Уфи | Државни универзитет за нафту у Уфи | Башкирски државни медицински универзитет |} Постоји 8 савезних и 1 републичка државна установа за високо образовање и 3 огранка савезних државних институција високог образовања (листа хронолошким редоследом од датума оснивања): # Башкирски државни универзитет. Основан 1909 године као Уфијски учитељски институт. # Башкирски државни пољопривредни универзитет. Основан је 23. јула 1930. као Башкирски пољопривредни институт. # Башкирски државни медицински универзитет. Основан је 1932. године као Башкирски медицински институт. # Државни ваздухопловни технички универзитет у Уфи. Основан је 1932. године у Рибинску, а 1941. године је евакуисан и премештен у Уфу. # Државни универзитет за нафту у Уфи. Основан је 1948. године као Уфијски нафтни институт. # Башкирски државни педагошки универзитет М. Акмула. Основан је 1967. године као Башкирски педагошки завод. # Уфијски државни институт за уметност Загир Исмагилов. Отворен је 1968. као Уфијски институт уметности. # Уфијски правни институт Министарства унутрашњих послова Русије. Основан је 1987. године као Уфијска виша школа Министарства унутрашњих послова СССР-а. # Башкирска академија за државну управу и менаџмент под шефом Републике Башкортостан. Основана је 1991. године као Башкирска комерцијална академија. Филијале савезних државних институција високог образовања: # Уфијска филијала Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације. Основана је 1932. године као центар за обуку и консултације на ВЗФЕИ-у, од 1958 - филијала<ref>{{Cite web |url=https://vzfei.ru/rus/about/branches/branche19.htm |title=ВЗФЭИ — Об институте |access-date=27. 05. 2020 |archive-date=06. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201106231502/https://vzfei.ru/rus/about/branches/branche19.htm |url-status=dead }}</ref>; # Уфијски институт (филијала) Руског економског универзитета Г. В. Плеханова<ref>{{Cite web |url=http://www.edu.ru/abitur/act.3/ds.1/isn.714/index.php |title=Уфимский институт (филиал) Российского экономического университета имени Г. В. Плеханова (Уфимский институт (филиал) РЭУ им. Г. В. Плеханова). Общая информация |access-date=27. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160323040216/http://www.edu.ru/abitur/act.3/ds.1/isn.714/index.php |archive-date=23. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>. Основан је 1959. године као центар за обуку и консултације Универзалног дописног института совјетске трговине<ref>{{Cite web |url=https://ufa.rea.ru/ |title=Краткая информация о филиале |access-date=27. 05. 2020 |archive-date=11. 08. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200811074627/https://ufa.rea.ru/ |url-status=dead }}</ref>, с 1993 года — филиал, с 1997 — современный статус; # Башкирски институт за физичку културу (филијала) Уралског државног универзитета за физичку културу<ref>{{Cite web |url=http://www.edu.ru/abitur/act.3/ds.1/isn.716/index.php |title=Башкирский институт физической культуры (филиал) Уральского государственного университета физической культуры (БИФК). Общая информация |access-date=27. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305210509/http://www.edu.ru/abitur/act.3/ds.1/isn.716/index.php |archive-date=05. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.bifk.ru/abitura/pk/ |title=Архивирана копија |access-date=27. 05. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160127081324/http://bifk.ru/abitura/pk/ |archive-date=27. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref>. Основан је 1989. године као центар за обуку и консултације Државног завода за физичку културу у Чељабинску, од 2000. године - огранак, од 2005. године - модерно име и статус<ref>{{Cite web |url=http://www.xn----7sbacsfsccnbdnzsqis3h5a6ivbm.xn--p1ai/index.php/component/content/article/2-statya/4270-uralskij-universitet-fizicheskoj-kultury |title=Уральский университет физической культуры |access-date=01. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160408004445/http://xn----7sbacsfsccnbdnzsqis3h5a6ivbm.xn--p1ai/index.php/component/content/article/2-statya/4270-uralskij-universitet-fizicheskoj-kultury |archive-date=08. 04. 2016 |url-status=dead }}</ref>. Невладине институције високог образовања: # Башкирски институт за друштвене технологије (филијала) Академије за рад и социјалне односе. Отворен је 1963. године као образовно-консултативни центар Више школе за синдикални покрет Савеза синдиката Централног савеза, од 1998. године - огранак, од 2004. године - његов тренутни назив и статус<ref>[http://ufabist.ru/sveden/ Сведения об образовательной организации ]</ref>. # Источна економска и правна академија хуманистичких наука. Основан је 1993. године као Источни универзитет хуманистичких наука. # Башкирски кооперативни институт (филијала) Руског универзитета за сарадњу. Организован је 1995. године као образовно-консултативни центар, од 1996. - филијала, од 2003. - институт<ref>{{Cite web |url=http://ufa.ruc.su/about/ |title=О Башкирском кооперативном институте |access-date=27. 05. 2020 |archive-date=15. 07. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170715153906/http://ufa.ruc.su/about/ |url-status= }}</ref>; # Руски исламски универзитет. Основан је 1999. године као Руски исламски институт Р. Фахретдин. Систем високог образовања у Уфи је поражавајући. Према студији Високе економске школе, Башкортостан је 46. међу регионима по упису студената на регионалним универзитетима. Уфа заузима последње место међу милионским градовима Русије по упису студената на својим универзитетима<ref>[https://proufu.ru/news/society/ne_delayte_mne_smeshno_alim_akhmadeev_o_nizkom_kachestve_obrazovaniya_bashkirii_i_nishchenskikh_zarp/ Интервью c социологом, профессором и заслуженным деятельем науки РБ Алим Ахатович Ахмадеев]</ref>. == Спорт == === Фудбал === * [[ФК Уфа|Уфа]] — учесник [[Премијер лига Русије у фудбалу|Премијер лиге Русије]]. * Уфа-2 — учесник [[Професионална фудбалска лига Русије у фудбалу|Професионална фудбалска лига]] (зона «Урал-Поволжје»). * [[ЖФК Уфа|Уфа]] — учесник Прве лиге у фудбалу за жене (2. ранг, зона «Центар»). === Хокеј === * [[ХК Салават Јулајев Салават Јулајев]] — учесник [[Континентална хокејашка лига|Континенталне хокејашке лиге]], два пута шампион Русије ([[Супер лига Русије у хокеју на леду 2007/2008.|2007/08.]], [[Континентална хокејашка лига 2010/2011.|2010/11]]), освајач [[Гагаринов куп|Гагариновог купа]] ([[Континентална хокејашка лига 2010/11.|2010/2011]]), два пута освајач [[Куп Локомотиве|Купа Локомотиве]] (2008/2009, 2011/2012), освајач [[Континентални куп|Континенталног купа]] (2009/2010). * [[ХК Толпар|Толпар]] — учесник Омладинске хокејашке лиге. * [[ЖХК Агидељ|Агидељ]] — учесник Женске хокејашке лиге, два пута шампион (2017/2018, 2018/2019). === Кошарка === * [[КК Уфимец|Уфимец]] — учесник [[Суперлига Русије у кошарци|Суперлиге Русије]]. === Одбојка === * [[ОК Урал|Урал]] — учесник Суперлиге Русије. * [[ЖОК Уфимочка-УГНТУ|Уфимочка-УГНТУ]] — учесник Шампионата Русије у одбојци за жене. === Рукомет === * [[РК Акбузат|Акбузат]] — учесник Суперлиге Русије. * [[ЖРК Уфа-Алиса|Уфа-Алиса]] — учесник Суперлиге Русије у рукомету за жене. === Футсал === * [[КМЛ Алга|Алга]] — учесник Шампионата Русије у футсалу. === Хокеј на трави === * Кировец — учесник Првенства Русије у хокеју на трави. Спортска школа Олимпијског резервата бр. 10. Хокејашка екипа основана је 1988. године, 1997, 1998, 2002. и 2003. - бронзане медаље на шампионату Русије. Године 2001, сребрну медаљу на руском првенству и финалисти Купа Русије. У 1996. и 2000. години заузели су 1. место на Руском првенству, 3. место на Спартакијади руских студената, 2009. 1. место на Руском купу у женској конкуренцији, а исте године екипа је заузела 1. место на Светском првенству, које је одржано у Финској. === Рагби 7 === * Уфа — учесник Друге рагби лиге Русије. === Амерички фудбал === * Волкодави — учесник Источноевропске супер лиге америчког фудбала (Прва лига). === Мачевање === У Уфи постоји један од најразвијенијих мачевалачких клубова Руске Федерације. === Стони тенис === Први званични меч у столном тенису у Уфи одржан је 22. јануара 1928. у клубу Савеза трговинских службеника (Лењинов Ст., 14, некадашња Племићка скупштина). Сви клубови у Уфи су под окриљем Савеза стоног тениса Републике Башкортостан.<ref>{{Cite web|url = http://www.fntb.ru|title = Официальный сайт ФНТ РБ|author = |work = |date = |publisher = }}</ref><ref>{{Cite web|url = http://www.fntb.ru/stab/img/akkr15b.png|title = Свидетельство об аккредитации ФНТ РБ|author = |work = |date = |publisher = |access-date = 27. 05. 2020|archive-date = 30. 08. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210830230419/http://www.fntb.ru/stab/img/akkr15b.png|url-status = }}</ref> У Уфи се више од 5000 деце бави стоним тенисом, одржавају се стотине републичких такмичења, на којима учествују више од 10 хиљада такмичара<ref>{{Cite web|url = http://www.fntb.ru/tabfntb.htm|title = Статистика ФНТ РБ|author = |work = |date = |publisher = }}</ref>. Створен је Клуб стоног тениса Баш. У 2014. години, на иницијативу Руске федерације стоног тениса, руководство Републике Башкортостан одлучило је да изгради Центар за стони тенис Републике Башкортостан у Уфи. [[Датотека:Ufa arena.JPG|мини|Уфа Арена]] [[Датотека:Ипподром Акбузат.jpg|мини|Хиподром Акбузат]] == Међународни односи == === Дипломатске и конзуларна представништва === * {{застава|Русија}} — представништво [[Министарство иностраних послова Руске Федерације|Министарства спољних послова Русије]] * {{застава|Белорусија}} — канцеларија амбасаде * {{застава|Таџикистан}} — генерални конзулат === Центри за издавање виза === * {{застава|Аустрија}} — виза центар<ref name="Визовые_центры">[https://ufacity.info/press/news/153499.html В Уфе открылся сервисно-визовый центр Германии]</ref> * {{застава|Бугарска}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Немачка}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Грчка}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Данска}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Шпанија}} — виза центар * {{застава|Италија}} — виза центар * {{застава|Литванија}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Малта}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Холандија}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Норвешка}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Финска}} — виза центар<ref>[http://www.bashinform.ru/news/659705-v-ufe-otkroetsya-dopolnitelnyy-vizovyy-tsentr-finlyandii-v-rossii/ В Уфе откроется дополнительный визовый центр Финляндии в России]</ref> * {{застава|Хрватска}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Чешка Република}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Швајцарска}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> * {{застава|Шведска}} — виза центар<ref name="Визовые_центры" /> === Градови побратими === * {{зас|Турска}} [[Анкара]], [[Турска]]<ref name="Города-побратимы">{{Cite web|url=http://turizm.ufa.rf/ufa/pobrat/|title=Города - побратимы и партнёры|publisher=уфа.рф|accessdate=2018-08-09}}{{Мртва веза|date=06. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> * {{зас|Немачка}} [[Хале]], [[Немачка]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Аустрија}} [[Беч]], [[Аустрија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Кина}} [[Шенјанг]], [[Кина]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Кина}} [[Хефеј]], [[Кина]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Кина}} [[Ћићихар]], [[Кина]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Кина}} [[Нанчанг]], [[Кина]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Казахстан}} [[Нур Султан]], [[Казахстан]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Киргистан}} [[Бишкек]], [[Киргистан]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|БЛР}} [[Минск]], [[Белорусија]]<ref>[https://www.utv.ru/material/minsk-stal-gorodom-pobratimom-ufy/ Минск стал городом-побратимом Уфы]</ref> === Партнерски градови === * {{зас|Оман}} [[Маскат]], [[Оман]]<ref name="inter">{{Cite web |url=http://www.ufacity.info/press/news/270249.html?ID=270249 |title=Уфа узнаваема и востребована на международной арене |access-date=27. 05. 2020 |archive-date=21. 10. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201021221842/https://www.ufacity.info/press/news/270249.html?ID=270249 |url-status=dead }}</ref> * {{зас|Немачка}} [[Лајпциг]], [[Немачка]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Абхазија}} [[Сухуми]], [[Абхазија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Јапан}} [[Китакјушу]], [[Јапан]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Турска}} [[Мерсин]], [[Турска]]<ref name="inter" /> * {{зас|Казахстан}} [[Павлодар]], [[Казахстан]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Кина}} [[Чунгкинг]], [[Кина]]<ref name="inter" /> * {{зас|Русија}} [[Јекатеринбург]], [[Россия]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Казањ]], [[Россия]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Оренбург]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Самара]], [[Русија]]<ref name="inter" /> * {{зас|Русија}} [[Чељабинск]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Перм (Русија)|Перм]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Стерлитамак]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Јакутск]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> * {{зас|Русија}} [[Краснодар]], [[Русија]]<ref name="inter" /> * {{зас|Русија}} [[Сочи]], [[Русија]]<ref name="Города-побратимы" /> == Види још == * [[Списак градова у Русији]] * [[Списак градова у Русији по броју становника]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.ufacity.info}} * [https://web.archive.org/web/20071116100406/http://www.ufa2.ru/city/gallery/ Фотографије споменика] * [http://www.gorodufa.ru/fot/history_ufa.htm Историја града] {{Wayback|url=http://www.gorodufa.ru/fot/history_ufa.htm |date=20060904173936}} {{Подножје|Русија}} [[Категорија:Градови у Башкортостану]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] jopq9tjvuvv8o72co9gybuh226ozthz 0 209293 30098590 29918596 2025-06-27T12:50:59Z PetarM 6459 /* Биографија */ никад чуо, бес референци ово се брише 30098590 wikitext text/x-wiki {{Неутралност}} {{Инфокутија Војно лице | име = Драгомир Милошевић | слика =Драгомир Милошевић.jpg | ширина_слике = | опис_слике =Генерал Драгомир Милошевић | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1942|2|4| год = да}} | место_рођења = [[Мургаш (Уб)|Мургаш]] | држава_рођења = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | школа = | војска = [[Југословенска народна армија]]<br />[[Војска Републике Српске]] | године_служења = | чин = | род = | јединица = [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијски корпус]] | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Драгомир Милошевић''' ([[Мургаш (Уб)|Мургаш]] код [[Уб]]а, [[4. фебруар]] [[1942]]) је [[генерал]] у пензији [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. == Биографија == Милошевић је био официр [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] до [[1992]]. године. Након проглашења независности [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и делимичног повлачења ЈНА из ње, маја 1992, Милошевићева јединица постаје [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијски корпус]] који од тада припада Војсци Републике Српске. Око [[10. август]]а [[1994]], Милошевић преузима команду над тим корпусом који броји 10 бригада са око 18.000 војника од [[Станислав Галић|Станислава Галића]] и остаје на том положају до краја [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], новембра [[1995]].<ref>{Trial Watch: [http://www.trial-ch.org/en/trial-watch/profile/db/facts/dragomir_milosevic_88.html Dragomir Milošević}-] {{Wayback|url=http://www.trial-ch.org/en/trial-watch/profile/db/facts/dragomir_milosevic_88.html |date=20071208114710}}</ref> За време [[Опсада Сарајева|опсаде Сарајева]], Сарајевско-романијски корпус бомбардовао је град и дејствовао [[снајперска пушка|снајперима]] по њему, услед чега је изгинуло више хиљада цивила. Под Милошевићевом командом, град је гранатиран, цивили су убијани снајпером, а за бомбардовање су коришћене и измењене авионске бомбе.{{чињеница|date = 12. 2009.}} == Суђење == Међународни кривични суд је подигао оптужницу против Драгомира Милошевића [[24. април]]а [[1998]]. Оптужница је проширена [[1999]]. и [[2006]]. године<ref name="info">Међународни кривични суд за СФРЈ - [http://www.un.org/icty/cases-e/cis/dmilosevic/cis-dragomirmilosevic.pdf Информације о случају -{IT-98-29/1}-]</ref> и садржала је седам тачака: # [[тероризам]], кршење закона и обичаја ратовања; # [[убиство]], злочин против човечности; # нехумана дела, злочин против човечности; # незаконити напад на [[цивил]]е, кршење закона и обичаја ратовања; # убиство, злочин против човечности; # нехумана дела, злочин против човечности; # незаконити напад на цивиле, кршење закона и обичаја ратовања. Милошевић се скривао до [[3. децембар|3. децембра]] [[2004]], када се предао властима [[Србија|Србије]] које су га истог дана предале Међународном суду. Четири дана касније, у свом првом појављивању пред судом, Милошевић се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице.<ref>[[Б92]] - [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=12&nav_category=64&nav_id=276134 Драгомир Милошевић крив за Сарајево]</ref> Суђење, којим је председавао судија [[Патрик Робинсон]], почело је [[11. јануар]]а [[2007]], а завршне речи су изнесене [[9. октобар|9.]] и [[10. октобар|10. октобра]].<ref name="info"/> Пресудом изреченом [[12. децембар|12. децембра]] 2007, одбачене су тачке 4 и 7, а Милошевић је за осталих пет тачака оптужнице осуђен на 33 године [[затвор]]а. Жалбено веће Хашког трибунала је 12. новембра 2009. поништило првостепену пресуду Милошевићу и одлучило да се он ослобађа кривице за три инцидента која су се у Сарајеву догодила у његовом одсуству: планирање и наређивање гранатирања зграде Витас 22. августа 1995, напад на пијацу Маркале 28. августа 1995, те планирање и наређивање напада на Бувљу пијацу на Башчаршији 22. децембра 1994. У складу са овиме Милошевићева казна је смањена са 33 на 29 године затвора. Тужилаштво је захтевало да се казна продужи на доживотни затвор, док је одбрана захтевала ослобађање од кривице или значајно умањење казне.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=11932 |title=Хаг:Казна Милошевићу скраћена на 29 година. |date= |website= |publisher= |access-date=12. 11. 2009.}} Радио-телевизија Републике Српске, 12. 11. 2009.</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.un.org/icty/indictment/english/gal-ii011102e.htm Оптужница против Станислава Галића и Драгомира Милошевића] {{en}} * [http://www.un.org/icty/milosevic-d/trialc/judgement/judg071212e.pdf Пресуда Драгомиру Милошевићу] {{en}} {{Ратови у Југославији}} {{Војска Републике Српске|selected = ком}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милошевић, Драгомир}} [[Категорија:Рођени 1942.]] [[Категорија:Војници из Уба]] [[Категорија:Генерали Војске Републике Српске]] [[Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Оптужени пред Хашким трибуналом]] [[Категорија:Официри ЈНА]] [[Категорија:Опсада Сарајева]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] oqjtqsan2a8mxfhxubzgzehqemj2epw 0 209369 30098891 29978093 2025-06-27T17:29:20Z Ruach Chayim 323597 30098891 wikitext text/x-wiki {{проширити}} {{Град у Саудијској Арабији | назив = Ријад | изворни_назив = {{јез-ар|‏الرياض}} | слика = {{photomontage | photo1a = Riyadh Skyline.jpg | photo2a = Dira Square.JPG | photo2b = Masmak Fort (12753717253).jpg | photo3a = | photo3b = | photo4a = KAFD seen from North east side of Riyadh City.jpg | spacing = 2 | color_border = white | color = white | size = 250 }} | опис_слике = Знаменитости Ријада | градска_застава = | грб = Emblem of Riyadh.png | држава = {{застава|Саудијска Арабија}} | емират = [[Ријад (провинција)|Ријад]] | губернија = | оснивање = | град_од = | становништво = 7.009.100 | извор_становништво = | година_становништво = 2022 | густина = | агломерација = 7.820.551 | година_агломерација = 2022 | површина = 1300 | гшир = 24.65 | гдуж = 46.71 | надморска_висина = 612 | временска_зона = UTC+3 | веб-страна = [http://www.arriyadh.com/eng/ arriyadh.com] | градоначелник = Абдулах бин Абдулрахман Алмогбел | поштански_код = 11564–12665 | позивни_број = }} '''Ријад''' ({{јез-арап|[ar-Riyāḍ] الرياض}}) главни је и највећи град [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Такође је главни град провинције [[Ријад (провинција)|Ријад]]. Налази се у историјском региону [[Нејд]].<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.pogodak.rs/putovanja/rijad/ |title=Rijad &#124; Saudijska Arabija &#124; ponude, aranžmani, ture, putovanja |publisher=Pogodak.rs |date=20. 6. 2014. |accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> Географски је смештен у централном делу [[Арабијско полуострво|арабијског полуострва]]. Број становника у Ријаду је преко седам милиона, што је преко 20% популације целе државе. == Етимологија == Име Ријад је изведено из арапске речи ''равда'' у множини, што значи ''место башта и дрвећа''. Ријад је више од 1500 година плодоносно место у срцу [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] због многих [[вади]]ја (суво корито реке које се преплави током кишних периода). == Географија == === Клима === Температура у Ријаду лети може бити веома висока и доћи до 45&nbsp;°C. Зиме су са друге стране благе са хладним вечерима. Град је смештен у пределу где нема [[река]], али се зими појаве текуће воде услед падавина. {{Weather box|location = Ријада (1985—2010)|width=70% |metric first = 1 |single line = 1 |Jan record high C = 31.5 |Feb record high C = 34.8 |Mar record high C = 38.0 |Apr record high C = 42.0 |May record high C = 45.1 |Jun record high C = 47.2 |Jul record high C = 48.0 |Aug record high C = 47.8 |Sep record high C = 45.0 |Oct record high C = 41.0 |Nov record high C = 38.0 |Dec record high C = 31.0 |Jan high C = 20.2 |Feb high C = 23.4 |Mar high C = 27.7 |Apr high C = 33.4 |May high C = 39.4 |Jun high C = 42.5 |Jul high C = 43.5 |Aug high C = 43.6 |Sep high C = 40.4 |Oct high C = 35.3 |Nov high C = 27.8 |Dec high C = 22.2 |Jan mean C = 14.4 |Feb mean C = 17.3 |Mar mean C = 21.4 |Apr mean C = 26.9 |May mean C = 32.9 |Jun mean C = 35.7 |Jul mean C = 36.8 |Aug mean C = 36.7 |Sep mean C = 33.5 |Oct mean C = 28.4 |Nov mean C = 21.5 |Dec mean C = 16.3 |Jan low C = 9.0 |Feb low C = 11.2 |Mar low C = 15.2 |Apr low C = 20.4 |May low C = 25.9 |Jun low C = 28.0 |Jul low C = 29.3 |Aug low C = 29.2 |Sep low C = 25.9 |Oct low C = 21.2 |Nov low C = 15.5 |Dec low C = 10.6 |Jan record low C = -2.2 |Feb record low C = 0.5 |Mar record low C = 4.5 |Apr record low C = 11.0 |May record low C = 18.0 |Jun record low C = 16.0 |Jul record low C = 23.6 |Aug record low C = 22.7 |Sep record low C = 16.1 |Oct record low C = 14.0 |Nov record low C = 7.0 |Dec record low C = 1.4 |Jan rain mm = 12.5 |Feb rain mm = 8.0 |Mar rain mm = 24.0 |Apr rain mm = 28.0 |May rain mm = 4.9 |Jun rain mm = 0.0 |Jul rain mm = 0.0 |Aug rain mm = 0.4 |Sep rain mm = 0.0 |Oct rain mm = 0.8 |Nov rain mm = 8.7 |Dec rain mm = 14.6 |Jan humidity = 47 |Feb humidity = 36 |Mar humidity = 32 |Apr humidity = 28 |May humidity = 17 |Jun humidity = 11 |Jul humidity = 10 |Aug humidity = 12 |Sep humidity = 14 |Oct humidity = 20 |Nov humidity = 36 |Dec humidity = 47 |year humidity =26 |Jan rain days = 6.1 |Feb rain days = 4.3 |Mar rain days = 9.4 |Apr rain days = 11.3 |May rain days = 3.3 |Jun rain days = 0.0 |Jul rain days = 0.1 |Aug rain days = 0.2 |Sep rain days = 0.0 |Oct rain days = 0.5 |Nov rain days = 3.3 |Dec rain days = 6.3 |Jan sun = 212.4 |Feb sun = 226.6 |Mar sun = 219.8 |Apr sun = 242.3 |May sun = 287.7 |Jun sun = 328.2 |Jul sun = 332.1 |Aug sun = 309.2 |Sep sun = 271.6 |Oct sun = 311.4 |Nov sun = 269.2 |Dec sun = 214.3 |Jan percentsun = N/A |Feb percentsun = N/A |Mar percentsun = N/A |Apr percentsun = N/A |May percentsun = N/A |Jun percentsun = N/A |Jul percentsun = N/A |Aug percentsun = N/A |Sep percentsun = N/A |Oct percentsun = N/A |Nov percentsun = N/A |Dec percentsun = N/A |year percentsun = 72 |source 1 = {{cite web|url=http://jrcc.sa/climate_data_observatory_sa.php|title = Jeddah Regional Climate Center South West Asia|accessdate=13. 6. 2017|archive-url = https://web.archive.org/web/20161211044841/http://jrcc.sa/climate_data_observatory_sa.php|archive-date=11. 12. 2016|url-status=dead|df = }}<ref name="pme">{{cite web|url=http://jrcc.sa/reports_files/1985_2010Reports/Riyadh-Air-Base.RTF|title=Surface annual climatological report|publisher=PME|accessdate=13. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304041500/http://jrcc.sa/reports_files/1985_2010Reports/Riyadh-Air-Base.RTF|archive-date=4. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> |date=06. 2017. }} == Историја града == [[Датотека:Masmak castle.jpg|мини|лево|200п|Дворац Ел Масмак]] [[Датотека:Riyadh North Skyline .jpg|мини|Северни хоризонт]] У временима пре ислама насеобина на месту данашњег града се звала Хајр ({{јез-ар|حجر}}) и према записима основало ју је племе Бану Ханифа. Хајр је био седиште провинције Ел Јамамах чији су управници контролисали већи део централне и источне Арабије за време ере [[Омејадски калифат|Омејадскога калифата]] и [[Абасиди|Абасида]]. Провинција Ел Јамама се отцепила од [[Абасидски калифат|Абасидског калифата]] 866. и пала под власт Бану Укхаидира, који је преселио престоницу из Хајра у оближњи ел Карј. Након тога град Хајр је дуго пропадао. У четрнаестом веку северноафрички путописац [[Ибн Батута]] описује Хајр као седиште Ел Јамама. Такође пише о томе да је то град канала и дрвећа а већина становника припадају племену Бани Ханифа. Нешто касније Хајр се поделио у неколико мањих насеобина. Најпознатије су биле Мигрин и Микал, а само име Хајр се спомињало само у локалним народним песмама. Најраније означавање овог подручја као Ел Ријад било је у XVII веку. Године 1737, Дехам ибн Давас који је побуњеник из околне Манхуфе преузео је Ријад. Ибн Давас је изградио зид који је окруживао различита предграђа Ријада обједињујући тако све у један град. Године 1744, Мухамед ибн Абдел Вахаб (муслимански теолог [[Вахабизам|вахабизма]]) ујединио је снаге са Мухамедом ибн Саудом, владаром оближњег ел Дирија. Циљ им је био да успоставе јединствену муслиманску државу, а главни отпор у остварењу тога циља пружао је ибн Давас, који је контролисао Ријад, а био је у савезништву са још неколико градова. Ибн Давас је дуго успева да пружа отпор снагама ибн Вахаба и ибн Сауда. Међутим након 27 година борбе Давас је побегао, а Ријад је пао у руке Саудијаца 1773. године. Тада је створена Прва саудијска држава. Прва Саудијска држава пала је под налетом Мухамада Алија од [[Египат|Египта]] који је интервенисао у име Османског царства. Египатске снаге су разориле саудијску престоницу ел Дирија [[1818]]. године.<ref name="autogenerated1" /> Кад је [[Турки ел Сауд]] (Турки ибн Абдалах) обновио државу, односно успоставио Другу саудијску државу [[1823]]. године изабрао је Ријад за престоницу.<ref>{{cite web|url=http://www.netsrbija.net/gradovi-u-aziji-rijad.html |title=Rijad :: saznanje-putovanja |publisher=Netsrbija.net |date=|accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> == Модеран град == [[Датотека:The king Abdullah Financial District..JPG|мини|лево|Изградња финансијског центра Краља Абдулаха]] Од малог места на рубу пустиње Ријад је прерастао у регионални па и светски центар и мегалополис. Од некадашњег града опасаног зидовима остали су само фрагменти тог зида и тврђава Масмак. Један је од најбогатијих градова на [[Блиски исток|Блиском истоку]], али и међу богатијим у читавом свету. Попут [[Дубаи]]ја и [[Абу Даби (град)|Абу Дабиа]] у [[Уједињени Арапски Емирати|Емиратима]], заслуге иду великом богатству нафтом. Међутим, убрзо се развијају остале услужне гране, туризам и трговина. Постаје и финансијски центар региона због развоја великих инвестиционих фондова који улажу не само у региону већ у читавом свету. Убрзано са развојем економије Ријад мења и комплетан изглед града. Рађају се нови модерни финансијски блокови као што је Финансијски блок Краља Абдулаха. Архитектонски почиње да личи на многе западне градове. Један од најпрепознатљивијих небодера у граду је Центар Краљевства, са 99 спрата и око 302 m висине.<ref>{{cite web |url=http://www.skyscrapercenter.com/building.php?building_id=494 |title=Kingdom Centre Facts &#124; CTBUH Skyscraper Database |publisher=Skyscrapercenter.com |date= |accessdate=26. 6. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715161917/http://skyscrapercenter.com/building.php?building_id=494 |archive-date=15. 7. 2014 |url-status=dead }}</ref> Ријад је подељен у 15 сектора уз тзв. дипломатску четврт. Четврт Олаја је комерцијални и трговачки центар града, где се налази и већина хотела. Краљевска четврт је најпосећенија четврт од стране туриста. Индустријски део је смештен у источном делу града. Ту се налази пре свега погони за прераду нафте који су једни од највећих у читавом свету. Такође ту се налазе и индустрија за прераду воде којом се снабдева читав град. Одређен део индустријске воде се доводи чак из [[Персијски залив|Персијског залива]]. == Становништво == {{Historical populations |source = ''пописи'' |1918 |18000 |1924 |30000 |1944 |50000 |1952 |80000 |1960 |150000 |1972 |500000 |1978 |760000 |1987 |1389000 |1992 |2776000 |1997 |3100000 |2009 |4873723 |2013 |5899528 |2016 |6506700 }} Ријад је један од градова у којој се број становника вишеструко увећао током задњих деценија. Богатство нафтом и економска моћ довела је до тога да је Ријад један од најнасељенијих градова на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Већи део становништва је муслиманске вероисповести. Међутим у задњим годинама приметно је досељавање и из западних земаља, због запошљавања у интернационалним компанијама. Такође велики број радника долази и из [[Индија|Индије]], [[Пакистан]]а и то пре свега на грађевинским пројектима. Тако да сада 65% становника Ријада чине Саудијци док 35% странци. == Привреда == {{...}} === Саобраћај === {{...}} == Партнерски градови == * {{зас|}} [[Акапулко]] * {{зас|}} [[Ермосиљо]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book|last=Craze|first=Joshua|title=The Kingdom: Saudi Arabia and the Challenge of the 21st Century|url=https://books.google.com/books?id=tkqzb-k7qGYC&pg=PA41|year=2009|publisher=Hurst Publishers|isbn=978-1-85065-897-9|ref=harv}} * {{cite book|last=Cybriwsky|first=Roman A.|title=Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture|url=https://books.google.com/books?id=qb6NAQAAQBAJ&pg=PA258|date=23. 5. 2013|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-61069-248-9|ref=harv}} * {{cite book|last=Elsheshtawy|first=Yasser|title=The Evolving Arab City: Tradition, Modernity and Urban Development|url=https://books.google.com/books?id=O8Zz-2AtuIwC&pg=PA124|date=27. 5. 2008|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-12821-1|ref=harv}} * {{cite book|last=Facey|first=William|title=Riyadh, the Old City: From Its Origins Until the 1950s|url=https://books.google.com/books?id=dITBAAAAIAAJ|date=1. 1. 1992|publisher=Immel Publishing|isbn=978-0-907151-32-6|ref=harv}} * {{cite book|last=Farsy|first=Fouad|title=Modernity and Tradition: The Saudi Equation|url=https://books.google.com/books?id=-D-moQTu5v8C&pg=PA22|year=1990|publisher=Routledge|isbn=978-0-7103-0395-0|ref=harv}} * {{cite book|last=Ham|first=Anthony|title=Saudi Arabia|url=https://books.google.com/books?id=PddTr1X7hEgC&pg=PA81|year=2004|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74059-667-1|ref=harv}} * {{cite journal |title=The Impact of Planning on Growth and Development in Riyadh, Saudi Arabia, 1970-1990 |author1= Saud Al-Oteibi |author2=Allen G. Noble |author3=Frank J. Costa |journal= GeoJournal |volume=29 |date=фебруар 1993 |ref= {{harvid|Al-Oteibi|1993}} }} * {{cite book|last1=Menoret|first1=Pascal|title=Joyriding in Riyadh: Oil, Urbanism and Road Revolt|date=2014|publisher=Cambridge University Press}} * {{cite book|last=Jordan|first=Craig |title=The Travelling Triathlete: A Middle – Aged Man's Journey to Fitness|url=https://books.google.com/books?id=6loHxdxxqBEC&pg=PA88|year=2011|publisher=AuthorHouse|isbn=978-1-4670-0081-9|ref=harv}} * {{cite book|last1=Sloan|first1=Stephen|last2=Anderson|first2=Sean K.|title=Historical Dictionary of Terrorism|url=https://books.google.com/books?id=aVcG7EkuPgAC&pg=PA605|date=3. 8. 2009|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-6311-8|ref=harv}} * {{cite book|last=Sonbol|first=Amira|title=Gulf Women (English edition)|url=https://books.google.com/books?id=a2BtIjMscqcC&pg=PT99|date=29. 3. 2012|publisher=Bloomsbury Qatar Foundation Publishing|isbn=978-99921-94-84-3|ref=harv}} * {{Citation |publisher = Macmillan |publication-place = London |title = Personal narrative of a year's journey through central and eastern Arabia (1862-63) |author = William Gifford Palgrave |authorlink=William Gifford Palgrave |publication-date = 1868 |chapterurl=https://archive.org/stream/personalnarrativ00palguoft#page/226/mode/2up |chapter=Ri'ad (etc.) }} * {{cite book |chapter=Riyad |chapterurl=https://books.google.com/books?id=1PgaAAAAYAAJ&pg=PA351 |title=American Cyclopaedia |year= 1879 |edition=2nd |editor1=George Ripley |editor2=Charles A. Dana |location=NY |publisher=Appleton }} * {{Citation |publisher = Constable |publication-place = London |author = H. St. J. B. Philby |authorlink=St John Philby|title = The heart of Arabia |publication-date = 1922 |chapterurl=https://archive.org/stream/heartofarabiarec01philuoft#page/62/mode/2up |chapter=The Wahhabi Capital }} * {{cite journal |title=Riyadh: Ancient and Modern |author= H. St. J. B. Philby |journal= Middle East Journal |volume= 13 |date=пролеће 1959 }} * {{Citation |publisher = Middle East Editorial Associates |location=Washington DC |edition=4th |title = Green Book Guide for Living in Saudi Arabia |author = Madge Pendleton |publication-date = 1984 |ol=8342230M |chapter=Riyadh |chapterurl=https://archive.org/stream/greenbookguidefo00pend#page/145/mode/2up }} * {{cite journal |title=Riyadh and its Development |author1= Hans Karl Barth |author2= Friedrich Quiel |journal=GeoJournal |volume= 15 |date=јул 1987 |ref= {{harvid|Barth|1987}} }} * {{cite journal |title=Population Density Pattern and Change in the City of Riyadh, Saudi Arabia |author= Mohammed Al-Gabbani |journal= GeoJournal |volume= 24 |date=август 1991 |ref= {{harvid|Al-Gabbani|1991}} }} * William Facey. Riyadh: The Old City, London: Immel Publishing, 1992. * {{cite journal |title=The Impact of Planning on Growth and Development in Riyadh, Saudi Arabia, 1970-1990 |author1= Saud Al-Oteibi |author2=Allen G. Noble |author3=Frank J. Costa |journal= GeoJournal |volume=29 |date=фебруар 1993 |ref= {{harvid|Al-Oteibi|1993}} }} * {{Citation |publisher = [[Lonely Planet]] |title = Arab Gulf States |year=1993 |ol= 8314448M |chapter=Riyadh |chapterurl=https://archive.org/stream/arabgulfstatesba00robi#page/226/mode/2up }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|https://riyadh.sa, https://riyadh.sa/en/}} * [http://www.arriyadh.com/eng/ Град Ријад] {{Wayback|url=http://www.arriyadh.com/eng/ |date=20090127061805 }} — званични сајт са новостима, историјом и сликама * [http://www.saudinf.com/main/a81.htm Извор података о Саудијској Арабији] {{Wayback|url=http://www.saudinf.com/main/a81.htm |date=20000511020253 }} — званични сајт са историјом и сликама * [https://web.archive.org/web/20071208022022/http://www.toursaudiarabia.com/riyadh.html Ријад, Саудијска Арабија] * [http://www.riyadh.gov.sa/Eng/ Ријадска управа] {{Wayback|url=http://www.riyadh.gov.sa/Eng/ |date=20090228033143 }} * {{cite web |url= http://www.eyeofriyadh.com/ |title= Eye of Riyadh |series= Marketing }} {{Главни градови у Азији}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Ријад| ]] [[Категорија:Градови у Саудијској Арабији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Саудијској Арабији]] at1aiw47bedpmfgqqcmb47g66bsq2vh 30098893 30098891 2025-06-27T17:30:33Z Ruach Chayim 323597 30098893 wikitext text/x-wiki {{проширити}} {{Град у Саудијској Арабији | назив = Ријад | изворни_назив = {{јез-ар|‏الرياض}} | слика = {{photomontage | photo1a = Riyadh Skyline.jpg | photo2a = Dira Square.JPG | photo2b = Masmak Fort (12753717253).jpg | photo3a = | photo3b = | photo4a = KAFD seen from North east side of Riyadh City.jpg | spacing = 2 | color_border = white | color = white | size = 250 }} | опис_слике = Знаменитости Ријада | градска_застава = | грб = Emblem of Riyadh.png | држава = {{застава|Саудијска Арабија}} | емират = [[Ријад (провинција)|Ријад]] | губернија = | оснивање = | град_од = | становништво = 7.009.100 | извор_становништво = | година_становништво = 2022 | густина = | агломерација = 7.820.551 | година_агломерација = 2022 | површина = 1300 | гшир = 24.65 | гдуж = 46.71 | надморска_висина = 612 | временска_зона = UTC+3 | веб-страна = [http://www.arriyadh.com/eng/ arriyadh.com] | градоначелник = Абдулах бин Абдулрахман Алмогбел | поштански_код = 11564–12665 | позивни_број = }} '''Ријад''' ({{јез-арап|[ar-Riyāḍ] الرياض}}) главни је и највећи град [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Такође је главни град провинције [[Ријад (провинција)|Ријад]]. Налази се у историјском региону [[Нејд]].<ref name="autogenerated1">{{cite web|url=http://www.pogodak.rs/putovanja/rijad/ |title=Rijad &#124; Saudijska Arabija &#124; ponude, aranžmani, ture, putovanja |publisher=Pogodak.rs |date=20. 6. 2014. |accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> Географски је смештен у централном делу [[Арабијско полуострво|арабијског полуострва]]. Број становника у Ријаду је преко седам милиона, што је преко 20% популације целе државе. == Етимологија == Име Ријад је изведено из арапске речи ''равда'' у множини, што значи ''место башта и дрвећа''. Ријад је више од 1500 година плодоносно место у срцу [[Арабијско полуострво|Арабијског полуострва]] због многих [[вади]]ја (суво корито реке које се преплави током кишних периода). == Географија == === Клима === Температура у Ријаду лети може бити веома висока и доћи до 45&nbsp;°C. Зиме су са друге стране благе са хладним вечерима. Град је смештен у пределу где нема [[река]], али се зими појаве текуће воде услед падавина. {{Weather box|location = Ријада (1985—2010)|width=70% |metric first = 1 |single line = 1 |Jan record high C = 31.5 |Feb record high C = 34.8 |Mar record high C = 38.0 |Apr record high C = 42.0 |May record high C = 45.1 |Jun record high C = 47.2 |Jul record high C = 48.0 |Aug record high C = 47.8 |Sep record high C = 45.0 |Oct record high C = 41.0 |Nov record high C = 38.0 |Dec record high C = 31.0 |Jan high C = 20.2 |Feb high C = 23.4 |Mar high C = 27.7 |Apr high C = 33.4 |May high C = 39.4 |Jun high C = 42.5 |Jul high C = 43.5 |Aug high C = 43.6 |Sep high C = 40.4 |Oct high C = 35.3 |Nov high C = 27.8 |Dec high C = 22.2 |Jan mean C = 14.4 |Feb mean C = 17.3 |Mar mean C = 21.4 |Apr mean C = 26.9 |May mean C = 32.9 |Jun mean C = 35.7 |Jul mean C = 36.8 |Aug mean C = 36.7 |Sep mean C = 33.5 |Oct mean C = 28.4 |Nov mean C = 21.5 |Dec mean C = 16.3 |Jan low C = 9.0 |Feb low C = 11.2 |Mar low C = 15.2 |Apr low C = 20.4 |May low C = 25.9 |Jun low C = 28.0 |Jul low C = 29.3 |Aug low C = 29.2 |Sep low C = 25.9 |Oct low C = 21.2 |Nov low C = 15.5 |Dec low C = 10.6 |Jan record low C = -2.2 |Feb record low C = 0.5 |Mar record low C = 4.5 |Apr record low C = 11.0 |May record low C = 18.0 |Jun record low C = 16.0 |Jul record low C = 23.6 |Aug record low C = 22.7 |Sep record low C = 16.1 |Oct record low C = 14.0 |Nov record low C = 7.0 |Dec record low C = 1.4 |Jan rain mm = 12.5 |Feb rain mm = 8.0 |Mar rain mm = 24.0 |Apr rain mm = 28.0 |May rain mm = 4.9 |Jun rain mm = 0.0 |Jul rain mm = 0.0 |Aug rain mm = 0.4 |Sep rain mm = 0.0 |Oct rain mm = 0.8 |Nov rain mm = 8.7 |Dec rain mm = 14.6 |Jan humidity = 47 |Feb humidity = 36 |Mar humidity = 32 |Apr humidity = 28 |May humidity = 17 |Jun humidity = 11 |Jul humidity = 10 |Aug humidity = 12 |Sep humidity = 14 |Oct humidity = 20 |Nov humidity = 36 |Dec humidity = 47 |year humidity =26 |Jan rain days = 6.1 |Feb rain days = 4.3 |Mar rain days = 9.4 |Apr rain days = 11.3 |May rain days = 3.3 |Jun rain days = 0.0 |Jul rain days = 0.1 |Aug rain days = 0.2 |Sep rain days = 0.0 |Oct rain days = 0.5 |Nov rain days = 3.3 |Dec rain days = 6.3 |Jan sun = 212.4 |Feb sun = 226.6 |Mar sun = 219.8 |Apr sun = 242.3 |May sun = 287.7 |Jun sun = 328.2 |Jul sun = 332.1 |Aug sun = 309.2 |Sep sun = 271.6 |Oct sun = 311.4 |Nov sun = 269.2 |Dec sun = 214.3 |Jan percentsun = N/A |Feb percentsun = N/A |Mar percentsun = N/A |Apr percentsun = N/A |May percentsun = N/A |Jun percentsun = N/A |Jul percentsun = N/A |Aug percentsun = N/A |Sep percentsun = N/A |Oct percentsun = N/A |Nov percentsun = N/A |Dec percentsun = N/A |year percentsun = 72 |source 1 = {{cite web|url=http://jrcc.sa/climate_data_observatory_sa.php|title = Jeddah Regional Climate Center South West Asia|accessdate=13. 6. 2017|archive-url = https://web.archive.org/web/20161211044841/http://jrcc.sa/climate_data_observatory_sa.php|archive-date=11. 12. 2016|url-status=dead|df = }}<ref name="pme">{{cite web|url=http://jrcc.sa/reports_files/1985_2010Reports/Riyadh-Air-Base.RTF|title=Surface annual climatological report|publisher=PME|accessdate=13. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304041500/http://jrcc.sa/reports_files/1985_2010Reports/Riyadh-Air-Base.RTF|archive-date=4. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> |date=06. 2017. }} == Историја == [[Датотека:Masmak castle.jpg|мини|лево|200п|Дворац Ел Масмак]] [[Датотека:Riyadh North Skyline .jpg|мини|Северни хоризонт]] У временима пре ислама насеобина на месту данашњег града се звала Хајр ({{јез-ар|حجر}}) и према записима основало ју је племе Бану Ханифа. Хајр је био седиште провинције Ел Јамамах чији су управници контролисали већи део централне и источне Арабије за време ере [[Омејадски калифат|Омејадскога калифата]] и [[Абасиди|Абасида]]. Провинција Ел Јамама се отцепила од [[Абасидски калифат|Абасидског калифата]] 866. и пала под власт Бану Укхаидира, који је преселио престоницу из Хајра у оближњи ел Карј. Након тога град Хајр је дуго пропадао. У четрнаестом веку северноафрички путописац [[Ибн Батута]] описује Хајр као седиште Ел Јамама. Такође пише о томе да је то град канала и дрвећа а већина становника припадају племену Бани Ханифа. Нешто касније Хајр се поделио у неколико мањих насеобина. Најпознатије су биле Мигрин и Микал, а само име Хајр се спомињало само у локалним народним песмама. Најраније означавање овог подручја као Ел Ријад било је у XVII веку. Године 1737, Дехам ибн Давас који је побуњеник из околне Манхуфе преузео је Ријад. Ибн Давас је изградио зид који је окруживао различита предграђа Ријада обједињујући тако све у један град. Године 1744, Мухамед ибн Абдел Вахаб (муслимански теолог [[Вахабизам|вахабизма]]) ујединио је снаге са Мухамедом ибн Саудом, владаром оближњег ел Дирија. Циљ им је био да успоставе јединствену муслиманску државу, а главни отпор у остварењу тога циља пружао је ибн Давас, који је контролисао Ријад, а био је у савезништву са још неколико градова. Ибн Давас је дуго успева да пружа отпор снагама ибн Вахаба и ибн Сауда. Међутим након 27 година борбе Давас је побегао, а Ријад је пао у руке Саудијаца 1773. године. Тада је створена Прва саудијска држава. Прва Саудијска држава пала је под налетом Мухамада Алија од [[Египат|Египта]] који је интервенисао у име Османског царства. Египатске снаге су разориле саудијску престоницу ел Дирија [[1818]]. године.<ref name="autogenerated1" /> Кад је [[Турки ел Сауд]] (Турки ибн Абдалах) обновио државу, односно успоставио Другу саудијску државу [[1823]]. године изабрао је Ријад за престоницу.<ref>{{cite web|url=http://www.netsrbija.net/gradovi-u-aziji-rijad.html |title=Rijad :: saznanje-putovanja |publisher=Netsrbija.net |date=|accessdate=26. 6. 2015.}}</ref> === Данашњица === [[Датотека:The king Abdullah Financial District..JPG|мини|лево|Изградња финансијског центра Краља Абдулаха]] Од малог места на рубу пустиње Ријад је прерастао у регионални па и светски центар и мегалополис. Од некадашњег града опасаног зидовима остали су само фрагменти тог зида и тврђава Масмак. Један је од најбогатијих градова на [[Блиски исток|Блиском истоку]], али и међу богатијим у читавом свету. Попут [[Дубаи]]ја и [[Абу Даби (град)|Абу Дабиа]] у [[Уједињени Арапски Емирати|Емиратима]], заслуге иду великом богатству нафтом. Међутим, убрзо се развијају остале услужне гране, туризам и трговина. Постаје и финансијски центар региона због развоја великих инвестиционих фондова који улажу не само у региону већ у читавом свету. Убрзано са развојем економије Ријад мења и комплетан изглед града. Рађају се нови модерни финансијски блокови као што је Финансијски блок Краља Абдулаха. Архитектонски почиње да личи на многе западне градове. Један од најпрепознатљивијих небодера у граду је Центар Краљевства, са 99 спрата и око 302 m висине.<ref>{{cite web |url=http://www.skyscrapercenter.com/building.php?building_id=494 |title=Kingdom Centre Facts &#124; CTBUH Skyscraper Database |publisher=Skyscrapercenter.com |date= |accessdate=26. 6. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140715161917/http://skyscrapercenter.com/building.php?building_id=494 |archive-date=15. 7. 2014 |url-status=dead }}</ref> Ријад је подељен у 15 сектора уз тзв. дипломатску четврт. Четврт Олаја је комерцијални и трговачки центар града, где се налази и већина хотела. Краљевска четврт је најпосећенија четврт од стране туриста. Индустријски део је смештен у источном делу града. Ту се налази пре свега погони за прераду нафте који су једни од највећих у читавом свету. Такође ту се налазе и индустрија за прераду воде којом се снабдева читав град. Одређен део индустријске воде се доводи чак из [[Персијски залив|Персијског залива]]. == Становништво == {{Historical populations |source = ''пописи'' |1918 |18000 |1924 |30000 |1944 |50000 |1952 |80000 |1960 |150000 |1972 |500000 |1978 |760000 |1987 |1389000 |1992 |2776000 |1997 |3100000 |2009 |4873723 |2013 |5899528 |2016 |6506700 }} Ријад је један од градова у којој се број становника вишеструко увећао током задњих деценија. Богатство нафтом и економска моћ довела је до тога да је Ријад један од најнасељенијих градова на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Већи део становништва је муслиманске вероисповести. Међутим у задњим годинама приметно је досељавање и из западних земаља, због запошљавања у интернационалним компанијама. Такође велики број радника долази и из [[Индија|Индије]], [[Пакистан]]а и то пре свега на грађевинским пројектима. Тако да сада 65% становника Ријада чине Саудијци док 35% странци. == Привреда == {{...}} === Саобраћај === {{...}} == Партнерски градови == * {{зас|}} [[Акапулко]] * {{зас|}} [[Ермосиљо]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book|last=Craze|first=Joshua|title=The Kingdom: Saudi Arabia and the Challenge of the 21st Century|url=https://books.google.com/books?id=tkqzb-k7qGYC&pg=PA41|year=2009|publisher=Hurst Publishers|isbn=978-1-85065-897-9|ref=harv}} * {{cite book|last=Cybriwsky|first=Roman A.|title=Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture|url=https://books.google.com/books?id=qb6NAQAAQBAJ&pg=PA258|date=23. 5. 2013|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-61069-248-9|ref=harv}} * {{cite book|last=Elsheshtawy|first=Yasser|title=The Evolving Arab City: Tradition, Modernity and Urban Development|url=https://books.google.com/books?id=O8Zz-2AtuIwC&pg=PA124|date=27. 5. 2008|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-12821-1|ref=harv}} * {{cite book|last=Facey|first=William|title=Riyadh, the Old City: From Its Origins Until the 1950s|url=https://books.google.com/books?id=dITBAAAAIAAJ|date=1. 1. 1992|publisher=Immel Publishing|isbn=978-0-907151-32-6|ref=harv}} * {{cite book|last=Farsy|first=Fouad|title=Modernity and Tradition: The Saudi Equation|url=https://books.google.com/books?id=-D-moQTu5v8C&pg=PA22|year=1990|publisher=Routledge|isbn=978-0-7103-0395-0|ref=harv}} * {{cite book|last=Ham|first=Anthony|title=Saudi Arabia|url=https://books.google.com/books?id=PddTr1X7hEgC&pg=PA81|year=2004|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-74059-667-1|ref=harv}} * {{cite journal |title=The Impact of Planning on Growth and Development in Riyadh, Saudi Arabia, 1970-1990 |author1= Saud Al-Oteibi |author2=Allen G. Noble |author3=Frank J. Costa |journal= GeoJournal |volume=29 |date=фебруар 1993 |ref= {{harvid|Al-Oteibi|1993}} }} * {{cite book|last1=Menoret|first1=Pascal|title=Joyriding in Riyadh: Oil, Urbanism and Road Revolt|date=2014|publisher=Cambridge University Press}} * {{cite book|last=Jordan|first=Craig |title=The Travelling Triathlete: A Middle – Aged Man's Journey to Fitness|url=https://books.google.com/books?id=6loHxdxxqBEC&pg=PA88|year=2011|publisher=AuthorHouse|isbn=978-1-4670-0081-9|ref=harv}} * {{cite book|last1=Sloan|first1=Stephen|last2=Anderson|first2=Sean K.|title=Historical Dictionary of Terrorism|url=https://books.google.com/books?id=aVcG7EkuPgAC&pg=PA605|date=3. 8. 2009|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-6311-8|ref=harv}} * {{cite book|last=Sonbol|first=Amira|title=Gulf Women (English edition)|url=https://books.google.com/books?id=a2BtIjMscqcC&pg=PT99|date=29. 3. 2012|publisher=Bloomsbury Qatar Foundation Publishing|isbn=978-99921-94-84-3|ref=harv}} * {{Citation |publisher = Macmillan |publication-place = London |title = Personal narrative of a year's journey through central and eastern Arabia (1862-63) |author = William Gifford Palgrave |authorlink=William Gifford Palgrave |publication-date = 1868 |chapterurl=https://archive.org/stream/personalnarrativ00palguoft#page/226/mode/2up |chapter=Ri'ad (etc.) }} * {{cite book |chapter=Riyad |chapterurl=https://books.google.com/books?id=1PgaAAAAYAAJ&pg=PA351 |title=American Cyclopaedia |year= 1879 |edition=2nd |editor1=George Ripley |editor2=Charles A. Dana |location=NY |publisher=Appleton }} * {{Citation |publisher = Constable |publication-place = London |author = H. St. J. B. Philby |authorlink=St John Philby|title = The heart of Arabia |publication-date = 1922 |chapterurl=https://archive.org/stream/heartofarabiarec01philuoft#page/62/mode/2up |chapter=The Wahhabi Capital }} * {{cite journal |title=Riyadh: Ancient and Modern |author= H. St. J. B. Philby |journal= Middle East Journal |volume= 13 |date=пролеће 1959 }} * {{Citation |publisher = Middle East Editorial Associates |location=Washington DC |edition=4th |title = Green Book Guide for Living in Saudi Arabia |author = Madge Pendleton |publication-date = 1984 |ol=8342230M |chapter=Riyadh |chapterurl=https://archive.org/stream/greenbookguidefo00pend#page/145/mode/2up }} * {{cite journal |title=Riyadh and its Development |author1= Hans Karl Barth |author2= Friedrich Quiel |journal=GeoJournal |volume= 15 |date=јул 1987 |ref= {{harvid|Barth|1987}} }} * {{cite journal |title=Population Density Pattern and Change in the City of Riyadh, Saudi Arabia |author= Mohammed Al-Gabbani |journal= GeoJournal |volume= 24 |date=август 1991 |ref= {{harvid|Al-Gabbani|1991}} }} * William Facey. Riyadh: The Old City, London: Immel Publishing, 1992. * {{cite journal |title=The Impact of Planning on Growth and Development in Riyadh, Saudi Arabia, 1970-1990 |author1= Saud Al-Oteibi |author2=Allen G. Noble |author3=Frank J. Costa |journal= GeoJournal |volume=29 |date=фебруар 1993 |ref= {{harvid|Al-Oteibi|1993}} }} * {{Citation |publisher = [[Lonely Planet]] |title = Arab Gulf States |year=1993 |ol= 8314448M |chapter=Riyadh |chapterurl=https://archive.org/stream/arabgulfstatesba00robi#page/226/mode/2up }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|https://riyadh.sa, https://riyadh.sa/en/}} * [http://www.arriyadh.com/eng/ Град Ријад] {{Wayback|url=http://www.arriyadh.com/eng/ |date=20090127061805 }} — званични сајт са новостима, историјом и сликама * [http://www.saudinf.com/main/a81.htm Извор података о Саудијској Арабији] {{Wayback|url=http://www.saudinf.com/main/a81.htm |date=20000511020253 }} — званични сајт са историјом и сликама * [https://web.archive.org/web/20071208022022/http://www.toursaudiarabia.com/riyadh.html Ријад, Саудијска Арабија] * [http://www.riyadh.gov.sa/Eng/ Ријадска управа] {{Wayback|url=http://www.riyadh.gov.sa/Eng/ |date=20090228033143 }} * {{cite web |url= http://www.eyeofriyadh.com/ |title= Eye of Riyadh |series= Marketing }} {{Главни градови у Азији}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Ријад| ]] [[Категорија:Градови у Саудијској Арабији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Саудијској Арабији]] 507j2tyt9cgtxxpto4ulaqhkrospmki 0 209949 30099614 30093910 2025-06-28T11:21:53Z Marko Mlinarić 317145 30099614 wikitext text/x-wiki {{Orphan|date=јун 2025}} {{чишћење|разлог=|датум=}} '''Efikasan odgovor na potrebe potrošača''' ({{јез-енг|Efficient Consumer Response - ECR|el}}) je zajedničko telo proizvođača i trgovaca sa ciljem da se eliminišu nepotrebni troškovi iz lanaca snabdevanja. ECR je takođe noviji [[koncept]] u [[Logistika|logistici]] i [[menadžment]]u koji promoviše kolaborativni menadžment u svim fazama lanca snabdevanja tj. proizvodnje i distribucije sa ciljem smanjenja ukupnih troškova te povećanja profita i koristi za sve učesnike u lancu == Istorija == Od sredine osamdesetih godina do izražaja dolazi potreba za koordiniranim menadžmentom lanaca snabdevanja usled više faktora među kojima želimo da istaknemo: * narastanje obima logističkih aktivnosti i troškova; * širenje tržišta (kako geografski tako i asortimanski); * rast značaja necenovnih faktora; * uočavanje višestrukih neefikasnosti usled nedostatka koordinacije između učesnika u lancima snabdevanja. Tokom druge polovine XX veka došlo je do izrazitog ubrzavanja internacionalizacije privrednih aktivnosti i skraćivanja poslovnih ciklusa što je, u kombinaciji sa drugim faktorima, dovelo do punog izražaja neadekvatnosti klasične organizacije lanaca snabdevanja. Naime u klasičnoj poslovnim praksi, koje nažalost prevladavaju kod nas i dalje, odnosi kompanija u lancu snabdevanja opterećeni su antagonizmom. Recimo, dobavljači neke komponente preferiraju da pošiljke isporučuju u količinama i terminima koji su za njih optimalni što sa druge strane može prouzrokovati povećane troškove skladištenja ili čak zastoje u proizvodnji. Dodatni problemi nastaju usled usredsređenosti na deljenje kolača tj „obaranje“ ili povećanje cene usluge umesto da se kompanije fokusiraju na povećanje kolača kao primaran cilj, a potom da dele kolač. Logistika je među oblastima u kojima antagonistički odnosi ostavljaju najviše posledica jer je karakterišu „konfliktnost i obrnuta proporcionalnost troškova glavnih logističkih aktivnosti“. Gotovo da ne postoji logistička aktivnost čija racionalizacija ne dovodi do rasta troškova u drugim delovima lanca (npr. uštede po osnovu povećanja veličina pošiljki po pravilu znače i rast troškova skladištenja niže u lancu snabdevanja) Tokom osamdesetih su mnoge kompanije osetile, sa jedne strane nemogućnost da se ustaljenim načinima dođe do konkurentne prednosti, a sa druge pritisak međunarodne konkurencije. Logistika je mnogima pružila izlaz jer je dugo bila zapostavljena te je njena „neistraženost“ nudila mnoge mogućnosti za sticanje konkurentne prednosti. Najviše mesta za povećanje efikasnosti je svako bilo u lancima snabdevanja koji su patili od raznih dezekonomija usled antagonističkih odnosa između učesnika u njima. U takvim okolnostima su nastale inicijative za koordinacijom aktivnosti u lancu snabdevanja među kojima se ističe efikasan odgovor na zahteve kupaca (Efficient consumer Response - ECR). Osnovni motiv za primenu ECR-a je to što se njegovom implementacijom ostvaruje smanjenje konačne cene na polici od čak 10% što se može prevesti u profit i/ili izrazitu konkurentnu prednost. U ovom radu ćemo pokušati da ukažemo na neke prednosti zajedinčkog menadžmenta lanaca snabdevanja, a posebno ERC-a kao koncepta koji je posebno relevantan za prehrambenu industriju i maloprodajne lance. == Kako i zašto je nastao ECR? == Trgovina prehrambenom robom iziskuje natprosečnu koordinaciju između dobavljača i trgovaca, naročito po pitanju lako kvarljivih artikala. Logistički troškovi učestvuju znatno u ceni prehrambenih artikala, te stoga ne čudi što je krajem osamdesetih pokrenuta inicijativa između velikih trgovinski lanaca i njihovih dobavljača da se smanje troškovi kroz koordinaciju logistike tj. lanca snabdevanja. Među stimulansima koji su prosto prisiljavali kompanije je svakako i to što su potrošači zahtevali sve kvalitetniju, sve raznovrsniju, sve jeftiniju robu sa svih strana sveta i to u vreme kad njima odgovara. Voljnost kompanija da rade na koordinaciji lanaca snabdevanja je takođe izraz želje da se stekne kolika-tolika sigurnost u poslovanju i umanje posledice internacionalizacije konkurencije. Kao rezultat više odvojenih napora da se koordinišu lanci snabdevanja i želje da se stečena znanja razmena, a praksa unapredi formirano je udruženje ERC u Americi 1993. Prvo ECR udruženje u Evropi je osnovano u Briselu 1997. godine. Kasnije, osnivaju se i asocijacije na nivou zemalja. == Šta je ECR? == Razna ERC udruženja širom sveta vole da upotrebljavaju skoro altruističke definicije ECR-a. Tako možemo čuti da je ECR '''''„Zajednički rad, kako bi se bolje i brže ispune želje potrošača, a pritom i snizile cene“''''' ili pak definicija ECR udruženja Australije: '' '''„ECR je poslovni koncept sa ciljem da se bolje zadovolje potrebe potrošača kroz zajednički rad proizvođača i trgovinskih partnera.“''''' Evropska inicijativa za ERC opisuje ERC kao: '''''Modele ECR Evropa je kooperativna strategija između maloprodavaca i proizvođača sa ciljem da se želje potrošača ispune bolje, brže i sa manje troška.''''' Za poimanje ECR je možda najkorisniji opis Kanadske asocijacije koji je uz to i najmanje altruistički '''''„ECR je inicijativa sa ciljem da se smanje troškovi u celoj grani. Kompanije u celom prehrambenom sektoru rade zajedno sa ciljem da eliminišu neekifkasne metode i aktivnosti koje ne dodaju vrednost kupcima.“''''' Daljim citiranjem definicija iz akademske sfere bi se videlo da je zapravo glavni izvor smanjenja troškova primenom ECR dolazi iz saradnje i deljenja informacija između subjekata u lancu snabdevanja iz čega proizilazi da glavni izazovi u primeni ECR-a nisu tehnološki već organizacioni. U implementaciji ECR-a javljaju se kako funkcionalne tako i barijere organizacione kulture. Prva prepreka koju kompanije moraju da preskoče je nedostatak poverenja. Naime da bi ceo sistem funkcionisao kompanije moraju da podele relativno osetljive podatke među koje spadaju i informacije o obimu i intenzitetu prodaje te o dinamici utroška inputa u proizvodnji. Takođe trgovci moraju da usklade svoje prodajne planove sa proizvodnim planovima njihovih dobavljača što po pravilu iziskuje da kompanije odustatnu od svojih individualnih maksimalističkih ciljeva. Povrh toga, moraju da se osnuju zajednički sistemi ocenjivanja i merenja uspešnosti udruženih strategija, jer ukoliko se zadrže odvojeni sistemi nagrađivanja i ocenjivanja, menadžment će biti stimulisan na povećanje svog dela kolača, a ne povećanje celog kolača. Naravno, ne želimo da zanemarimo važnost upotrebe adekvatne tehnologije, ali imajući u vidu da sve tehnologije neophodne za implementaciju ECR postoje još od 80-tih godina, smatramo da su trenutno druga pitanja bitnija za uspešnu primenu ECR-a. Ukratko, osnovni preduslovi za implementaciju ECR-a su: * Partnerski odnosi između preduzeća u lancu snabdevanja; * Informaciona osnova (primena EDI-ja); * Delimično zajednički sistem kontrole i nagrađivanja. * Zajednički standardi == Oblasti ECR-a == Postoji četiri oblasti kojima se posebno posvećuje pažnja u ECR-u. * upravljanje tražnjom; * upravljanje ponudom; * omogućivači i * integratori [[Датотека:Elementi_ECR-a.gif|750п]] Za oblast marketing logistike posebno su interesantne oblasti upravljanja ponudom i omogućivača te ćemo njima posvetiti više pažnje. == Osnove implementacije ECR-a == Pre nego što se pristupi primeni ECR-a, kompanije moraju da utvrde zajedničke standarde poslovanja, naročito po pitanju komunikacije. Od posebnog značaja su standardizacija elektronskog naručivanje i informacija o količinama robe u raznim tačkama lanca snabdevanja. Proces standardizacije je uveliko olakšana sistemima poput EDI-ja koji se primenjuju u većini savremenih preduzeća, međutim on ne pokriva veći deo informacija koje su neophodne za funkcionisanje ECR-a. Preduzeća mogu da koriste standarde usvojene od strane preko 40 nacionalnih i međunarodnih ECR udruženja. U Evropi postoji više nacionalnih udruženja, a središte na Evropskom nivou se, prikladno, nalazi u Briselu. Iako su standardi i procedure koje su usvojila ECR udruženja veoma obuhvatni, ipak i dalje ima oblasti koje preduzeća u lancu snabdevanja moraju sama da pokriju svojim standardima. Jedan od najvećih izvora smanjenja troškova u sistemu ERC-a proizilazi iz minimalizacije zaliha i drastičnog skraćivanja trajanja ciklusa od proizvodne trake do potrošačke korpe. Smanjenje troškova zaliha povlači sa sobom i smanjenje troškova finansiranja jer se oslobađaju angažovana sredstva u zalihama za druge produktivnije upotrebe. U okviru ECR koncepta dobar deo upravljanja zalihama je sinhronizovan pa čak i zajednički. Osnovne pretpostavke za integrisanje upravljanja zalihama odnosno ERC su: * Spremnost privrednih subjekata na saradnju * Utvrđivanje aktivnosti u lancu snabdevanja koje donose vrednost, a koje ne * Usaglašavanje logističkih planova između poslovnih subjekata u lancu snabdevanja * Deljene informacija * Primena adekvatne IT podrške (da razni kompjuteri „govore“ istim jezikom) * Elektronski katalog (sinhronizovane baze podataka) Da bi se ECR sistem efikasno implementirao neophodno je da između poslovnih subjekata postoji određeni nivo poverenja. Oni moraju biti spremni na uspostavljanje višeg nivoa saradnje, koji podrazumeva i usklađivanje poslovnih operacija. Takođe, u kooperaciju je potrebno konstantno ulagati, u čemu značajnu ulogu imaju top menadžeri preduzeća. U implementaciji ERC-a, kao i bilo kojoj drugoj strategiji smanjenja troškova u lancu snabdevanja, jedan od početnih koraka je utvrđivanje nepotrebnih aktivnosti i uskih grla, kako robe tako i toka informacija. Partneri bi trebalo da „skiciraju“ tok od proizvodne linije do police, te da popišu sve aktivnosti u lancu snabdevanja, kao i probleme sa kojima se sreću. Naročito je potrebno evidentirati sve probleme između partnera u lancu. Čest rezultat utvrđivanja aktivnosti u lancu snabdevanja je pronalaženje dupliranih aktivnosti ali i utvrđivanje aktivnosti koje partneri mogu zajednički obaviti i time smanjiti troškove. Informatička osnova ERC-a se mora formirati zajednički. Potrebno je prvenstveno ustanoviti karakteristike neophodnih tokova informacija (koje informacije su potrebne, u kom obimu, kada i kome, a kome nisu potrebne, koliki je obim potrebnih informacija, formiranje zajedničkih baza podataka itd.) Po utvrđivanju neophodnih tokova informacija pristupa se formiranju hardverske i softverske osnove ERC-a. Veliki broj studija slučajeva i intervjua je pokazao da se efikasna implementacija ECR sistema može ostvariti kroz pilot projekte, pri čemu: * pilot projekti predstavljaju ulaznu tačku za primenu ECR strategije (njihovim sprovođenjem, povećava se verovatnoća uspešnog prihvatanja ECR-a), * izbor partnera utiče na uspešnost primene ECR pilot projekta (pojedini partneri jednostavno nisu u potpunosti spremni na razmenu informacija i implementaciju dogovorenih standarda), * pilot projekte koji zahtevaju veću posvećenost i alokaciju resursa neophodno je brzo uključiti u standardne poslovne prakse (što može zahtevati određene promene u organizaciji i merenju poslovnih performansi). Menadžment kategorije proizvoda je izrazito bitna stavka svakog ECR sistema. Austrijska ECR asocijacija čak izdvaja menadžment kategorije proizvoda kao krunu ECR sistema. [[Датотека:Model poslovnog procesa Austrijskog ECR udruženja.gif|750п|Model poslovnog procesa Austrijskog ECR udruženja6]] Upravljanje kategorijom proizvoda je po Austrijskom modelu proces planiranja u kojem učestvuju dobavljači i prodavci kako bi kreirali skup proizvoda koji ima pravi balans između zadovoljenja potreba potrošača i troškova proizvodnje i isporuke sa druge strane. == Problemi u implementaciji ECR-a == Kao što smo već napomenuli, sve tehnologije za primenu ERC-a postoje već više od 25 godina. Zahvaljujući konstantnom padu cena informatičke opreme, više ni malim preduzećima nije problem da se tehnološki pripreme za uvođenje ECR-a. Problemi su, kako to sve češće biva u logistici, uglavnom organizacione prirode. Među faktorima koje želimo da istaknemo su barijere usled: * odbojnosti prema promenama; * kompleksnost ECR-a; * Nekompatibilnost sa trenutnom organizacionom strukturom; * Briga oko posledica deljenja informacija o poslovanju sa partnerima; * Nedostatak poverenja; * Različita očekivnja maloprodavaca i proizvođača Zagovornici ECR ističu kako sistem nije kompleksan nego je samo tako percipiran. Nažalost implementacija ECR-a suštinski nije uopšte jednostavna. U potencijalne probleme primene ECR sistema spadaju: različita shvatanja pojma "ECR" (ECR projekat mora biti jasno preciziran i razumljiv poslovnim partnerima), nerealna očekivanja preduzeća, nedovoljan nivo poverenja (poverenje je potrebno postepeno graditi sa produbljivanjem saradnje u okviru ECR projekta), materijalni nedostaci, tehnički nedostaci u vezi sa automatizacijom pojedinih delova ECR procesa (GS1 i GCI podstiču primenu određenih standarda poslovanja prvenstveno razvijenih za proces snabdevanja - "stranu nabavke"), izostavljanje ECR "načina razmišljanja" iz poslovne strategije i nedovoljna uključenost top menadžmenta preduzeća. Razumljiva je, iako ne baš sasvim opravdana, zabrinutost rukovodstva oko posledica deljenja podataka o njihovim procesima sa partnerima u lancu naročito kad se ima u vidu da krajni partner (trgovac) ima iste takve kontakte sa neposrednom konkurencijom te da postoji mogućnost da podeli osetljive podatke o politici cena i promocija tokom sledećeg perioda. Dodatni izvor otpora promenama je što ECR zahteva delom procesno organizovanje i stvaranje koordinacionih timova između učesnika u lancu snabdevanja ili drugim rečima redistribuciju nadležnosti. Svaki nagoveštaj promene u nadležnostima izaziva otpor rukovodstva usled prirodnog straha od erodiranja sopstvene pozicije. U istraživanjima koja su sprovedena od strane Australijskog ECR udruženja, proizvođači često doživljavaju ECR kao još jedan korak dalje u degradaciji njihovog položaja prema maloprodajnim lancima. Koliko ERC utiče na erodiranje položaja proizvođača u lancu snabdevanja je još nerasvetljeno pitanje, ali je sigurno da proizvođači imaju opravdan strah proizašao iz značajne degradacije njihovog položaja tokom prethodnih dvadesetak godina == Zaključak (Da li je ECR ispunio očekivanja) == ECR je već dovoljno dugo prisutan te se mogu dati prve procene uspešnosti njegove implementacije. Nažalost, velika revolucija najavljivanja od promotera ECR-a je izostala. Posle osam godina primene u Austriji, procenjuje se da 63 članica nacionalne asocijacije godišnje uštedi oko 100 miliona evra što je omogućilo smanjenje cene za krajnjeg potrošača od 0,63%. Iako su uštede za potrošače minimalne, imajući u vidu niske marže i visoku stopu obrta u prehrambenoj maloprodaji povećanje profita ili pak konkurentnosti nije zanemarljivo. Treba napomenuti da najveći trgovinski lanac u Austriji ne učestvuje u ECR-u. U Austriji kao i drugim zemljama u kojima postoje ECR inicijative stoji da ne samo da željeni rezultati nisu ostvareni već mere iz domena standarda i integratora su i dalje daleko od pune implementacije. U zavisnosti od teze koju zagovaraju neki stručnjaci tumače gore navedene podatke kao dokaz da je ECR promašaj, dok drugi ističu da je ECR doneo koristi i kad nije do kraja sproveden, te da će se pravi rezultati osetiti tek u narednoj deceniji. Svakako stoji da je bilo nerealno očekivati da će se ECR sprovesti u Evropi tokom jedne decenije s obzirom na sveobuhvatnost promena koje zahteva. Prosto nije realno da će menadžeri promeniti metodologiju poslovanja ustaljenu tokom prethodnih nekoliko decenija. ECR nije ostao samo ograničen na prehrambenu industriju, već se proširio i na farmaceutsku i zdravstvenu delatnost (EHCR - Efficient Health-Care Response) i tekstilnu između ostalih. Kritičari ECR ističu kako to zapravo nije nov koncept nego samo „staro vino u novim bocama“. ECR svakako nije revolucionarna novina u svim svojim aspektima već je u suštini Just in time logistička strategija u prehrambenoj industriji obogaćenja drugim strategijama. Bilo bi veoma pogrešno poistovetiti ECR sa čistom efikasnom strategijom punjenja polica. ECR objedinjuje JIT sa marketingom i drugim disciplinama i upravo u kreativnoj kombinaciji već postojećih znanja i veština se sastoji prava vrednost ECR. == Literatura == Thomas J. Hoban, Food Industry Innovation: Efficient Consumer Response,. {{cite journal|title= Food industry innovation: Efficient consumer response|journal=Agribusiness |date=1998|volume=14|issue=3|pages=235–245|doi= 10.1002/(SICI)1520-6297(199805/06)14:3<235::AID-AGR6>3.0.CO;2-1|last1= Hoban|first1= Thomas J.}}, John Wiley & Sons, Inc. 1998. Ursula Y. Alvarado; Herbert Kotzab, Supply Chain Management: The Integration of Logistics in Marketing Elsevier Science Inc. 2001 Kurt Salmon Associates, Inc, Efficient Consumer Response: Enhancing Consumer Value in the Grocery Industry, Food Marketing Institute, Washington, DC, 1993. Salmon, K. Efficient Consumer Response. Enhancing Consumer Value in the Grocery Industry, Associates (1993), Washington, DC. Herbert Kotzab, Improving supply chain performance by efficient consumer response? A critical comparison of existing ECR approaches, JOURNAL OF BUSINESS & INDUSTRIAL MARKETING, VOL. 14 NO. 5/6 1999, pp.&nbsp;364–377, # MCB UNIVERSITY PRESS, 0885-8624 Kurt Salmon Associates, Inc, Efficient Consumer Response: Enhancing Consumer Value in the Grocery Industry, Food Marketing Institute, Washington, DC, 1993. Internet ECR Community http://ecr-all.org EAN India, {{cite web|author= |title= |url=http://www.gs1india.org/ABOUT/ECR.htm |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.gs1india.org/ABOUT/ECR.htm |date=20110617114031 }} ECR Australia {{cite web|author= |title= |url=http://www.ecraustralasia.org.au |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.ecraustralasia.org.au/ |date=20200310023642 }} ECR Canada; https://web.archive.org/web/20060527154932/http://www.ecr.ca/en/ecrinfo.html == Spoljašnje veze == * [https://web.archive.org/web/20180410195342/http://www.ecrnet.org/ ECR Evropa] * [http://www.wirtschaftslexikon24.net/d/efficient-consumer-response/efficient-consumer-response.htm Esej O ECR-u na nemačkom] {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Ефикасан одговор на потребе потошача}} [[Категорија:Logistika]] [[Категорија:Menadžment]] [[Категорија:Trgovina]] [[Категорија:Marketing]] 8dkj4zvcux6aytwec0qucagat0pved8 0 210818 30099623 30026129 2025-06-28T11:24:54Z Marko Mlinarić 317145 30099623 wikitext text/x-wiki {{Dablink|„Турски језици” преусмерава овде. Не поистовећивати са [[Турски језик]].}} {{Инфокутија језичка породица | name = туркијски језици | altname = турски језици <br> турскотатарски језици | acceptance = | ethnicity = | region = [[Средња Азија|централна Азија]], [[северна Азија]], [[југозападна Азија]], [[источна Европа]] и [[југоисточна Европа]] | familycolor = Altaic | fam1 = једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]]) | protoname = [[пратуркијски језик]] | child1 = [[аргујски језик]] | child2 = [[карлучки језици]] | child3 = [[кипчачки језици]] | child4 = [[огуски језици]] | child5 = [[Сибирски туркијски језици|сибирски језици]] | child6 = [[огурски језици]] | iso5 = trk | glotto = turk1311 | glottorefname = Turkic | map = Lenguas túrquicas.png | mapcaption = Географска распрострањеност различитих група туркијских језика: {{legend|#FC6537|[[Кипчачки језици]]}} {{legend|#C71585|[[Огурски језици]]}} {{legend|#F20022|[[Огуски језици]]}} {{legend|#FDCA51|[[Аргујски језик]]}} {{legend|#15A550|[[Карлучки језици]]}} {{legend|#020081|[[Сибирски туркијски језици|Сибирски језици]]}} }} '''Туркијски језици''' ('''''турски језици''''' или '''''турскотатарски језици'''''<ref>{{Cite book |author=др Слободан Зечевић |title=''Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36:'' Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade |url=https://books.google.rs/books?id=Yj-lBQAAQBAJ&pg=PA22&lpg=PA22&dq=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&source=bl&ots=k6tnOL3g2T&sig=ACfU3U1X4KN9LVzamFe6lZ-pjBpYiLf2Vw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwjtl_ma4NvlAhXE86YKHVVwCSYQ6AEwBHoECAkQAQ#v=onepage&q=%22%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%22&f=false |publisher=Етнографски музеј у Београду |ISSN= 0350-0322 |pages=22}}</ref>), [[Језичка породица|језичка су породица]] од најмање 35<ref>Dybo A.V., ''"Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks"'', Moskow, 2007, p. 766, {{cite web|author= |title= |url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf] |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://altaica.narod.ru/LIBRARY/xronol_tu.pdf |date=20050311224856 }} (''In Russian'')</ref> језика, које говоре [[Туркијски народи|туркијски народи]] од [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] и [[Средоземно море|Средоземља]] до [[Сибир]]а и западне [[Кина|Кине]], а било је приједлога да је дио [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]].<ref name="Ethnologue Altaic">{{cite web|last=Gordon|first=Raymond G.|authorlink=Ethnologue|url=http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90009|title=Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic|accessdate=18. 3. 2007|year=2005}}</ref><ref name="LanguagesOfTheWorld">{{Cite book|last=Katzner|first=Kenneth|title=Languages of the World, Third Edition|publisher=Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd.|date=март 2002|isbn=978-0-415-25004-7|pages=}}</ref> Турскијске језике говори око 170 милиона људи као [[матерњи језик]], а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као [[други језик]], је преко 200 милиона.<ref>Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, pp. 173</ref><ref>Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, pp. 611</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html |title=Архивирана копија |access-date=25. 7. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140116103056/http://www.zaman.com.tr/iskander-pala/turkceyi-kac-kisi-konusuyor_480993.html# |archive-date=16. 1. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Туркијски језик са највећим бројем говорника је [[турски језик]], који се говори већином у [[Анадолија|Анадолији]] и дијелом на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/> Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.<ref name="LanguagesOfTheWorld"/> Придев ''турски'' се односи на народ [[Турци|Турке]] и њихов [[Турски језик|језик]], док се ''туркијски'' односи на ширу групу сродних народа и језика. Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе. Ови језици су распрострањени у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]], [[Западна Азија|западној]], [[Средња Азија|централној]] и [[Северна Азија|северној Азији]] – од [[Балканско полуострво|Балкана]] до [[Кина|Кине]]. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у [[Средња Европа|централној]] и [[Западна Европа|западној Европи]]. == Класификација == [[Датотека:Sprachfamilien der Welt (non Altai).png|мини|350п|{{leftlegend|#F38B3F|Распрострањеност туркијских језика међу другим светским језичким породицама|outline=gray}}]] [[Датотека:TurkicLanguages.png|мини|десно|350px|Број (проценат) говорника језика из туркијске језичке породице]] Туркијски језици:<ref>Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"</ref> * [[Огуски језици|Југозападни туркијски језици]] (огуски) ** ''[[Печенешки језик]]'' † ** Западни огуски *** ''[[Староанатолски турски језик]]'' † *** ''[[Османски турски језик]]'' † *** [[Турски језик]] **** [[Ирачкотуркменски језик|Ирачко туркменски језик]] *** [[Гагаушки језик]] *** [[Азерски језик]] *** [[Балкански гагаушки турски језик]] ** Источни огуски *** [[Туркменски језик]] *** [[Хорасански туркијски језик]] ** Јужни огуски *** [[Афшарски језик]] *** [[Ирански туркијски језици]] (кашкајски, сонкорски, ајналски итд) ** [[Саларски језик]] * [[Аргујски језик]] ** [[Халаџски језик]] * [[Кипчачки језици|Северозападни туркијски језици]] (кипчачки) ** ''[[Кипчачки језик]]'' † ** Западни кипчачки (кумански језици) *** ''[[Кумански језик]]'' † *** [[Кумички језик]] *** [[Карачајско-балкарски језик]] *** [[Кримскотатарски језик|Кримско татарски језик]] *** [[Кримчачки језик]] (језик кримских Јевреја Кримчака) *** [[Караимски језик]] (језик кримских Јевреја Караима) ** Северни кипчачки (волшко уралски) *** {{ill|ru|Казањскотатарски језик{{!}}Казањско татарски језик|Средний диалект татарского языка|v=sup}} *** {{ill|ru|Мишарскотатарски језик{{!}}Мишарско татарски језик|Западный диалект татарского языка|v=sup}} *** [[Башкирски језик]] ** Јужни кипчачки (аралско каспијски) *** [[Казашки језик]] *** [[Каракалпачки језик]] *** [[Киргиски језик]] *** [[Ногајски језик]] *** ''[[Ферганскокипчачки језик|Ферганско кипчачки језик]]'' (''кипчачко узбечки језик'') † * [[Карлучки језици|Југоисточни туркијски језици]] (карлучки) ** Западни карлучки *** [[Узбечки језик]] ** Источни карлучки *** [[Ујгурски језик]] *** [[Таранчијски језик]] *** [[Ајнијски језик]] *** [[Или-туркијски језик]] *** ''[[Чагатајски језик]]'' † * [[Сибирски туркијски језици|Североисточни туркијски језици]] (сибирски) ** Северни сибирски *** [[Јакутски језик]] *** [[Долгански језик]] ** Западни сибирски *** [[Сибирскотатарски језик|Сибирско татарски језик]] ** Јужни сибирски *** Сајански туркијски **** [[Тувински језик]] **** [[Тофански језик]] **** [[Сојотски језик]] *** Јенисејски туркијски **** [[Хакаски језик]] **** [[Фујускокиргиски језик|Фујуско киргиски језик]] **** [[Шорски језик]] **** [[Западно југурски језик]] (западно ујгурски, жуто ујгурски) *** Чулимски туркијски **** [[Чулимски језик]] *** Алтајски туркијски **** [[Алтајски језик]] (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи) * [[Огурски језици]] ** ''[[Прабугарски језик]]'' † ** [[Чувашки језик]] ** ''[[Хазарски језик]]'' † ** ''[[Аварски језик]]'' † == Најважнији туркијски језици == Три најраспрострањенија туркијска језика су: * '''[[Турски језик|Турски]]''' &nbsp; 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: [[Турска]], балканске државе, [[Западна Европа|западна]] и [[Средња Европа]] (имигранти) * '''[[Азерски језик|Азерски]]''' &nbsp; 30 мил. говорника: [[Азербејџан]] и северозападни [[Иран]] * '''[[Узбечки језик|Узбечки]]''' &nbsp; 24 мил. говорника: [[Узбекистан]], северни [[Авганистан]], [[Таџикистан]] и западна [[Кина]] Остали већи туркијски језици: * '''[[Казашки језик|Казашки]]''' &nbsp; 11 мил. говорника: [[Казахстан]], Узбекистан, Кина, [[Русија]] * '''[[Ујгурски језик|Ујгурски]]''' &nbsp; 8 мил. говорника: кинеска провинција [[Синкјанг]] * '''[[Туркменски језик|Туркменски]]''' &nbsp; 6,8 мил. говорника: [[Туркменистан]], северни Иран * '''[[Киргиски језик|Киргиски]]''' &nbsp; 3,7 мил. говорника: [[Киргистан]], [[Казахстан]], кинески [[Синкјанг|Туркестан]] * '''[[Чувашки језик|Чувашки]]''' &nbsp; 1,8 мил. говорника: европска Русија * '''[[Башкирски језик|Башкирски]]''' &nbsp; 2,2 мил. говорника: [[Башкортостан|Башкирија]] * '''[[Татарски језик|Татарски]]''' &nbsp; 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир == Сродност са другим породицама језика == Туркијски језици имају одређених сличности са [[Монголски језици|монголским]], [[Тунгуски језици|тунгуским]], [[Корејски језици|корејским]] и [[Јапански језици|јапанским]] језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању [[Алтајски језици|алтајске макропородице језика]], али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.<ref>Vovin, Alexander. “The End of the Altaic Controversy In Memory of Gerhard Doerfer.” {{cite journal|author= |title= |journal= Central Asiatic Journal |date=|volume=49|issue=1|pages=|pages=71–132}}, 2005,.</ref><ref>Georg, Stefan, et al. “Telling General Linguists about Altaic.” {{cite journal|author= |title= |journal= Journal of Linguistics |date=|volume=35|issue=1|pages=|pages=65–98}}, 1999,.</ref> Такође су због сличности „алтајских језика” са [[Уралски језици|уралским језицима]], ови језици сматрани делом хипотетичке [[Уралскоалтајски језици|уралско-алтајске макропородице језика]].<ref>{{harvnb|Sinor|1988|pp=710}}</ref><ref>George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL {{page|year=2001|isbn=|pages=336}}</ref><ref>M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849</ref> Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих. == Основне речи у туркијским језицима == {| class="wikitable" |- style="background:#COFOFO;" !Српски !Старотурски !Турски !Азерски !Туркменски !Татарски !Казахски !Узбечки !Ујгурски |- |''мајка'' || ana || anne/ana || ana || änä || ana || ana || ona || ana |- |''рука'' || qol || kol ||qol || kol || qul || qol || qo'l || kol |- |''улица'' || yol || yol || jol || ýol || yul || jol || yo'l || yol |- |''земља'' || torpaq || toprak || torpaq || topraq || tufraq || topıraq || tuproq || tupraq |- |''крв'' || qan || kan || qan || gan || qan || qan || qon || qan |- |''пепео'' || kül || kül || kül || kül || köl ||kül || kul || kül |- |''вода'' || su || su || su || suw || su || suw || suv || su |- |''бело'' || ağ || ak || ağ || ak || aq || aq || oq ||aq |- |''црно'' || qara || kara || qara || garä || qara || qara || qora || qara |- |''црвено'' || qızıl || kızıl || qızıl || gyzyl || qızıl || qızıl || qizil || qizil |- |''плаво'' || göy || gök|| göy || gök || kük || kök || ko'k || kök |} == Опште карактеристике == * Репертоар од 20–30 [[сугласник]]а, 8 [[самогласник]]а, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника * Неки туркијски језици (туркменски, јакутски) разликују дужине вокала * [[Самогласничка хармонија]] у говорном и (обично) у писаном језику * [[Аглутинативни језици|Аглутинативна]] творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса * Придеви се не деклинирају * Не постоје облици за множину * Одсуство [[члан (граматика)|члана]] * Одсуство [[род (граматика)|граматичког рода]] * Ред речи је субјекат-објекат-глагол == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * {{Cite book |ref= harv|last=Katzner|first=Kenneth|title=Languages of the World, Third Edition|publisher=Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd.|date=март 2002|isbn=978-0-415-25004-7}} * {{Cite book |last=Johanson |first=Lars. |year=1998 |article=The History of Turkic |editor1=Johanson, Lars |editor2=Csató, Éva Ágnes. |title=The Turkic Languages |location=London, New York |publisher=Routledge |url=http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html |pages=81-125 |access-date=11. 11. 2016 |archive-date=08. 04. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110408063746/http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html |url-status= }} * [[Gabdulkhay Akhatov|Akhatov G. Kh.]] 1960. "About the stress in the language of the Siberian Tatars in connection with the stress of modern Tatar literary language" .- Sat *"Problems of Turkic and the history of Russian Oriental Studies." Kazan. {{ru icon}} * Akhatov G.Kh. 1963. "Dialect West Siberian Tatars" (monograph). Ufa. {{ru icon}} * Baskakov, N.A. 1962, 1969. ''Introduction to the study of the Turkic languages''. Moscow. {{ru icon}} * Boeschoten, Hendrik & Lars Johanson. 2006. ''Turkic languages in contact''. Turcologica, Bd. 61. Wiesbaden: Harrassowitz. {{ISBN|3-447-05212-0}} * {{citation |author=Clausen, Gerard. |title=An etymological dictionary of pre-thirteenth-century Turkish |location=Oxford |publisher=Oxford University Press |year=1972}} . * Deny, Jean et al. 1959–1964. ''Philologiae Turcicae Fundamenta''. Wiesbaden: Harrassowitz. * {{citation |author=Dolatkhah, Sohrab. |title=Parlons qashqay.'' In: collection "''parlons |location= |publisher= |year=2016}}". Paris: [[L'Harmattan]]. * Dolatkhah, Sohrab. 2016. Le qashqay: langue turcique d'Iran. CreateSpace Independent Publishing Platform (online). * Dolatkhah, Sohrab. 2015. Qashqay Folktales. CreateSpace Independent Publishing Platform (online). * Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). 1998. ''The Turkic languages''. London: Routledge. {{ISBN|0-415-08200-5}}. * Johanson, Lars. 1998. "The history of Turkic." In: Johanson & Csató, pp.&nbsp;81–125.{{cite web|author= |title= |url=http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html] |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html |date=20110408063746 }} * Johanson, Lars. 1998. "Turkic languages." In: ''Encyclopædia Britannica''. CD 98. Encyclopædia Britannica Online, 5 sept. 2007.[http://www.britannica.com/eb/article-80003/Turkic-languages] * {{citation |author=Menges, K. H. |title=The Turkic languages and peoples: An introduction to Turkic studies |location=Wiesbaden |publisher=Harrassowitz |year=1968}} . * Öztopçu, Kurtuluş. 1996. Dictionary of the Turkic languages: English, Azerbaijani, Kazakh, Kyrgyz, Tatar, Turkish, Turkmen, Uighur, Uzbek. London: Routledge. {{ISBN|0-415-14198-2}} * {{citation |author=Samoilovich, A. N. |title=Some additions to the classification of the Turkish languages |location= |publisher= |year=1922}}. Petrograd. * Schönig, Claus. 1997–1998. "A new attempt to classify the Turkic languages I-III." ''Turkic Languages'' 1:1.117–133, 1:2.262–277, 2:1.130–151. * {{citation |author=Starostin, Sergei A., Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak. |title=Etymological Dictionary of the Altaic Languages. |location=Leiden |publisher=Brill |year=2003}} . {{ISBN|90-04-13153-1}} * Voegelin, C.F. & F.M. Voegelin. 1977. ''Classification and index of the World's languages''. New York: Elsevier. {{крај референци}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Turkic languages}} * [http://titus.fkidg1.uni-frankfurt.de/didact/karten/turk/turklm.htm Карта географске распрострањености туркијских језика] (ен.) * [http://users.pandora.be/orientaal/turkcestan.html Интернет презентације о туркијским језицима] {{Wayback|url=http://users.pandora.be/orientaal/turkcestan.html |date=20080622225439 }} * -{[http://www.mediafire.com/view/6iami4gg48peq66/Turkic_Languages_Verb_Comparison.pdf Turkic Languages Verb Comparison]}- * -{[https://gokturkanitlari.appspot.com Turkic Inscriptions of Orkhon Valley, Mongolia] {{Wayback|url=https://gokturkanitlari.appspot.com/ |date=20171002180329 }}}- * -{[http://www.umich.edu/~turkish/langres_turkic.html Turkic Languages: Resources – University of Michigan]}- * -{[http://titus.fkidg1.uni-frankfurt.de/didact/karten/turk/turklm.htm Map of Turkic languages]}- * -{[http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html Classification of Turkic Languages] {{Wayback|url=http://www.turkiclanguages.com/www/classification.html |date=20110408063746 }}}- * -{[http://dict.yulghun.com/ Online Uyghur–English Dictionary]}- * {{dmoz|Science/Social_Sciences/Linguistics/Languages/Natural/Altaic/Turkic/}} * -{[https://web.archive.org/web/20080517093328/http://www.tdk.org.tr/lehceler/Default.aspx Turkic language vocabulary comparison tool / dictionary]}- * -{[https://web.archive.org/web/20110710073607/http://www.gaspirali.com/ksozluk/ A Comparative Dictionary of Turkic Languages] ''Open Project''}- * -{[http://turkic-languages.scienceontheweb.net/ The Turkic Languages in a Nutshell] {{Wayback|url=http://turkic-languages.scienceontheweb.net/ |date=20201112004532 }} with illustrations.}- * -{[http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Swadesh_lists_for_Turkic_languages Swadesh lists of Turkic basic vocabulary words] (from Wiktionary's [http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Swadesh_lists Swadesh-list appendix])}- * -{Conferences on Turkic languages processing: [https://web.archive.org/web/20150925132543/http://www.e-zerde.kz/zerde/index.php/ru/struktura-4/struktura-6 Astana, Kazakhstan, 2013], [http://www.turklang.itu.edu.tr/ Istanbul, Turkey, 2014] {{Wayback|url=http://www.turklang.itu.edu.tr/ |date=20210224171316 }}, [https://web.archive.org/web/20150925133912/http://turklang.antat.ru/ Kazan, Tatarstan, 2015]}- {{Туркијски језици}} {{Језичке породице}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Туркијски језици}} [[Категорија:Туркијски језици| ]] [[Категорија:Језичке породице]] [[Категорија:Алтајски језици]] [[Категорија:Аглутинативни језици]] ochjpgaowkg05rts0a71zsukp0z1kjq 0 215433 30099391 30091970 2025-06-28T08:00:51Z ~2025-90985 447397 30099391 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Томислав | слика = Oton_Ivekovic%2C_Krunidba_kralja_Tomislava.jpg | опис_слике = ''Крунисање краља Томислава'' (слика [[Отон Ивековић|Отона Ивековића]]) | пуно_име = Томислав Трпимировић | датум_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | место_рођења = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_рођења = [[Хрватска]] | датум_смрти = 928.<!-- nema na wikidata --> | место_смрти = <!-- nema na wikipodacima --> | држава_смрти = [[Хрватска]] | сахрањен = | функција = Кнез Хрватске | владавина = 910—925. | датум_крунисања = | претходник = [[Мунцимир]] | наследник = [[Трпимир II]] | функција1 = Краљ Хрватске | владавина1 = 925—928.? | датум_крунисања1 = | претходник1 = | наследник1 = [[Трпимир II]] | династија = [[Трпимировићи]] | отац = [[Мунцимир]] | мајка = <!-- nema na wikipodacima --> | супружник = <!-- nema na wikipodacima --> | деца = <!-- nema na wikipodacima --> | грб = | опис_грба = }} '''Томислав''' (умро 928), био је [[кнез]] [[Кнежевина Далмација и Либурнија|средњовековне Хрватске]] (910—925), за кога се верује да је оснивач и први владар (925—928) [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевине Хрватске]] те најмоћнији хрватски владар. О њему постоји мали број података из примарних историјских извора. == Историјски извори == О овом хрватском владару постоје подаци из свега неколико историјских извора: * у интитулацији папе [[Папа Јован X|Јована X]] намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару [[Захумље|Захумља]] [[Михајло Вишевић|Михајлу Вишевићу]], помиње се као "Тамислао" ({{јез-лат|Tamislao}}). Реченица гласи ''"...док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав."'' ({{јез-лат|...consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.}}){{sfn|Goldstein|1985|p=24}} * у писму истога папе такође се наводи ''"... Томислав, хрватски краљ..."'' ({{јез-лат|...Tamislao, rege Chroatorum...}}){{sfn|Goldstein|1985|p=24}} * у 13. поглављу дела ''Историја Салонитанске цркве'' ({{јез-лат|Historia Salonitana}}) [[Тома Архиђакон|Томе Архиђакона]] пише: ''"Иван је био надбискуп године Господње деветсто четрнаесте, у доба кнеза Томислава."''{{sfn|Perić|Matijević-Sokol|Katičić|2003|p=54-55 (XIII: 3-4)}} * у једном од издања "[[Летопис попа Дукљанина|Летописа Попа Дукљанина]]" (''"Regnum Sclavorum"'') пише: ''"За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег."''{{sfn|Живковић|2009|p=67}} У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: Полислав (''...chomu bisse jme Polislavf.''{{sfn|Живковић|2009|p=66}}), Себијслав (''...cha mu ime bisse Sebijslavf...''{{sfn|Живковић|2009|p=68}}), или на латинском "Sebeslavus rex"{{sfn|Живковић|2009|p=68}} и "Thomislavus rex"{{sfn|Живковић|2009|p=66}}. Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "[[De administrando imperio|О управљању Царством]]" (''De administrando imperio'') [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", [[Иван Лучић|Ивана Лучића]], у "[[Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације]]" (''De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex'') из [[1666]]. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати<ref>Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI. стр. 73–75.</ref>. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар [[Иван Томашић]] век раније, у свом делу ''"Chronicon breve regni Croatiae"''. У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."{{sfn|Goldstein|1985|p=24}} Исти хроничар тврди да су тек [[Стјепан Држислав|Држислав]] и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.{{sfn|Goldstein|1985|p=24}} Популаризацији Томислава као великог хрватског средњовековног владара, допринео је у 19. веку хрватски историчар [[Вјекослав Клаић]] у часопису "Хрватска липа" (чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V (1875). стр. 170–172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести." {{sfn|Goldstein|1985|p=25}} == Владање == Иако је претходно наведено да нема поузданих података о Томиславовој владавини или да су веома оскудни,{{sfn|Klaić|1975|p=275}} хрватска историографија сматра да је он током своје владавине проширио свој посед и на део [[Панонска кнежевина|Панонске кнежевине]], чиме је створио јединствену хрватску државу коју је уздигао на ранг [[краљ]]евине. Такав поглед углавном су прихватили и у својим делима навели многи домаћи и светски историчари, али без икаквих доказа из примарних историјских извора о његовом владању на просторима данашње [[Славонија|Славоније]].{{sfn|Klaić|1975|p=276}}{{sfn|Gračanin|2008|p=67-69}} Према писању [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенита]] у 32. глави ДАИ, испред [[Бугари|бугарског]] напада 924. године, не упуштајући се у борбу, кнез [[Захарија Прибислављевић]] праћен од дела [[Срби|Срба]] побегао је у [[Историја Хрватске у средњем веку|Хрватску]].{{sfn|Moravcsik|1967|p=159}} Због тога уследио је напад војске бугарског цара [[Симеон I|Симеона Великог]] (893—927), а хрватска историографија сматра да је нападнут управо краљ Томислав и да се то догодило негде на простору данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], о чему такође нема никаквих података.{{sfn|Goldstein|1985|p=26}} У време Захаријиног бега у Хрватску око 924. године, забележен је нагли успон хрватске државе, а обично се наводило да је Константин VII Порфирогенит у 31. глави ДАИ писао да се у Хрватској налазила војска величине до 60 хиљада коњаника и до 100 хиљада пешака, али постоји могућност да је [[Превођење|превод]] погрешан и да у [[Спис о народима|Де администрандо империо]] пише до 3.000 [[Коњица|коњаника]] и до 40.000 [[Пешадија|пешадинаца]] који су се "уливали и ширили" (ἐκβάλλει) Крштеном Хрватском.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}}{{Напомена| На хеленском реченица се може реконструисати као: «[ Ἰστέον ] ὅτι ἡ βαπτισμένη Χρωβατία ἐκβάλλει καβαλλαρικὸν ἕως τῶν ξ’ ᾷᾷ, πεζικὸν δὲ ἕως χιλιάδας ρ’ καὶ σαγήνας μέχρι τῶν π’ καὶ κονδούρας μέχρι τῶν ρ’ καὶ αἱ μὲν σαγῆναι ἔχουσιν ἀνὰ ἀνδρῶν μ’, αἱ δὲ κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν κ’, αἱ δὲ μικρότεραι κονδοῦραι ἀνὰ ἀνδρῶν ι’. »Изгледа да исправљени превод на српски треба бити: „[Треба знати] да Крштеном Хрватском улива се и шири се коњице до 60 алагија [aлагиј је војна јединица која је имала од 50 до 400 војника, а овде се мисли на најмање провинцијске алагије који су имали по 50 коњаника], пешадије до 100 хиљада [хиљада је и војна јединица у Византији која је имала 400 до 1.000 људи, а овде се мисли на најмање, тзв. непотпуне, хиљаде са по 400 пешадинаца], и до 80 сагена и до 100 кондура.{{sfn|Логос|2019|p=12-15}}}} Према 31. глави ДАИ, Када је Симеонова војска напала Хрватску, уследио је и потпуни пораз Бугара,{{sfn|Moravcsik|1967|p=}} а сасвим је рационално ово нагло јачање хрватске државе око 925. године, и потпуни пораз Бугара 926. или почетком 927. године, приписати Захарији и његовим одбеглим војницима.{{sfn|Логос|2017|p=97-98}}{{sfn|Логос|2019|p=30-37}} Према тврдњама уваженог хрватског историчара [[Иво Голдштајн|Иве Голдштајна]], на темељу многих посредних и прилично непоузданих података, [[Иван Кукуљевић]] је настојао да створи утисак како је хрватска држава ојачала баш у време Томислава, те је њене границе "размакнуо до Драве и Дунава"{{sfn|Goldstein|1985|p=26}}. Надаље, хрватска историографија сматра да је Томислав на великим црквенонародним саборима у [[Сплит]]у подржао латинско свештенство, сплитску надбискупију и укидање словенског [[Богослужење|богослужења]], чиме је противно залагањима [[нин]]ског [[бискуп]]а [[Гргур Нински|Гргура]] и међу Хрватима укинуто богослужење на словенском језику. На тим саборима, као што је претходно наведено, поред Томислава је учествовао као представник [[Захумље|захумских]] Срба, [[Михајло Вишевић]], што су неки тумачили његовим [[вазал]]ним односом према Томиславу, иако о томе нема потврде у историјским изворима. Премда је тешко дати реалну слику обима и снаге Томиславове државе услед шкртости података о том времену, ипак се из успешних борби са Симеоном, који је у то доба био најмоћнији владар на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]], као и помињања војне силе којом је она располагала у спису ''[[De administrando imperio|О управљању Царством]]'' [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959), може закључити да је она у његово време била значајан војни фактор у том делу [[Европа|Европе]]. == Популарна представа == [[Датотека:U spomen krunidbe kralja Tomislava.JPG|мини|Плоча у спомен крунисања краља Томислава у Дубровнику.]] [[Датотека:Tomislav kotor.jpg|мини|Плоча у спомен крунисања краља Томислава на улазу у [[Катедрала Светог Трипуна|Катедралу Светог Трипуна.]]]] Као што је већ претходно речено, популаризацији Томислава у хрватском народу допринели су романтичарски и родољубиво настројени хрватски историографи у 19. веку, пре свега [[Фрањо Рачки]], [[Иван Кукуљевић]], [[Вјекослав Клаић]], [[Тадија Смичиклас]] и други. Тако Вјекослав Клаић у својој ''"Повијести Хрвата"'' није зазирао чак ни да у то дело уврсти приче и легенде о томе како је "по свој прилици била прослављена крунидба краља Томислава на Дувањнском пољу."{{sfn|Goldstein|1985|p=27}} Нешто доцније, у Томиславову част, град [[Томиславград|Дувно]] у Босни и Херцеговини преименован је у ''Томиславград'', пошто се у романтичарској традицији сматрало да је у његовој близини овенчан за краља, иако о томе нема потврде у историјским изворима. == Види још == * [[Историја Хрватске у средњем веку]] * [[Гргур Нински]] == Напомене == {{Напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Goldstein|first=Ivo|author-link=Иво Голдштајн|title=O Tomislavu i njegovom vremenu|journal=Radovi Instituta za hrvatsku povijest|location=Zagreb|year=1985|volume=18|pages=23-55|url=https://hrcak.srce.hr/file/86932}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Gračanin|first=Hrvoje|title=Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom: Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78|journal=Povijest u nastavi|year=2008|volume=6|number=11|pages=67-76|url=https://hrcak.srce.hr/file/57788}} * {{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|title=Gesta Regum Sclavorum|year=2009|volume=2|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256865}} * {{Cite book|ref=harv|last=Клаић|first=Нада|author-link=Нада Клаић|title=Historia Salonitana Maior|year=1967|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=_48OAQAAIAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Klaić|first=Nada|author-link=Нада Клаић|title=Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku|year=1975|orig-year=1971|edition=2.|location=Zagreb|publisher=Školska knjiga|url=https://books.google.com/books?id=OFoGngEACAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Кунчер|first=Драгана|year=2009|title=Gesta Regum Sclavorum|volume=1|location=Београд-Никшић|publisher=Историјски институт, Манастир Острог|url=https://www.scribd.com/document/27256737}} * {{Cite book|ref=harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula|title=Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio|year=1967|orig-year=1949|edition=2.|location=Washington|publisher=Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies|url=https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}} * {{Cite book|ref=harv|last1=Perić|first1=Olga|last2=Matijević-Sokol|first2=Mirjana|last3=Katičić|first3=Radoslav|title=Toma Arhiđakon: Historia Salonitana: Povijest salonitanskih i splitskih prvosvećenika|year=2003|location=Split|publisher=Književni krug|url=https://books.google.com/books?id=wXU7AAAAMAAJ}} * {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John V. A.|author-link=Џон ван Антверп Фајн|title=The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century|year=1991|origyear=1983|location=Ann Arbor, Michigan|publisher=University of Michigan Press|url=https://books.google.com/books?id=Y0NBxG9Id58C}} * {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|authorlink = Александар Логос|title =Историја Срба I| location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4|url = https://www.academia.edu/35327198/ISTORIJA_SRBA_I_Beograd_2017.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар|authorlink=Александар Логос|title=Историја Срба. 1, Допуна 4 ; Историја Срба. 5|url=https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location=Београд|publisher=АТЦ|isbn=978-86-85117-46-6|access-date=25. 08. 2020|archive-date=19. 05. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230519205641/https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|url-status=}} {{Литература крај}} * == Спољашње везе == * [https://www.enciklopedija.hr/clanak/61717 Hrvatska enciklopedija: Tomislav] * [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]], [[:s:De administrando imperio|''„-{De administrando Imperio}-“'' (''О управљању Царством'')]] {{низ | пре=[[Мунцимир]] | списак=[[Списак хрватских владара|Хрватски владари]]<br /> (око 910—928) | после=[[Трпимир II]] }} {{Подножје|Биографија|Историја}} {{СОРТИРАЊЕ:Трпимировић, Томислав}} [[Категорија:Легендарни владари]] [[Категорија:Умрли 928.]] [[Категорија:Хрватски средњовековни владари]] [[Категорија:Владари у Европи у X веку]] [[Категорија:Трпимировићи]] m9x91i9kiqrf1mnu7jjv5304ddcx9ll 0 217567 30099343 29673256 2025-06-28T04:52:37Z Radun Balšić 314181 /* Преглед сезоне */ 30099343 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија сезона фудбалске лиге | такмичење = [[Првенство Југославије у фудбалу|Прва савезна лига Југославије]] | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | сезона = | трајање = 6. август 1988 – 4. јун 1989 | шампион = [[ФК Војводина]] | ушли = | испали = | континентални_куп1 = | континентални_куп1_учесници = | континентални_куп2 = | континентални_куп2_учесници = | континентални_куп3 = | континентални_куп3_учесници = | континентални_куп4 = | континентални_куп4_учесници = | број_утакмица = 306 | број_утакмица_напомена = | број_голова = | број_голова_напомена = | просек_голова = | најбољи_играч = | најбољи_стрелац = [[Давор Шукер]] | најбољи_голман = | највећа_победа_домаћин = | највећа_победа_гост = | највише_голова = | најдужи_победнички_низ = | најдужи_низ_без_пораза = | најдужи_низ_без_победе = | најдужи_губитнички_низ = | највећа_посећеност = | најмања_посећеност = | укупна_посећеност = | просечна_посећеност = | прошла_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] | следећа_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1989/90.|1989/90.]] | актуелизовано_датум = | напомена = }} '''Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1988/89.''' била је највиши ранг [[фудбал]]ског такмичења у [[Југославија|Југославији]] 1988/89. године. И шездесетпрва сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Због сумње у намјештање утакмица претходних сезона, у овом првенству је први пут уведено правило да се у случају нерешеног резултата у мечу приступи извођењу једанаестераца, а један бод се додељивао тиму који на овај начин добије меч. Шампион је постала [[ФК Војводина|Војводина]] из [[Нови Сад|Новог Сада]], освојивши своју другу шампионску титулу. Војводина је поставила рекорд освојивши титулу са најмањим бројем бодова у лиги са 18 клубова, пошто су освојили укупно 41 бод (уз 10 пораза и један изгубљен пенал-бод). == Учесници == {{Location map+ | Yugoslavia | width=550 | float=right | caption=Екипе у сезони 1988/89 | places= {{Location map~ |Yugoslavia |lat=44.820556 |long=20.462222 |label={{small|[[ФК Црвена звезда|Црвена&nbsp;звезда]]}} |position=right}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=44.788743 |long=20.459062 |label={{small|[[ФК Партизан Београд|Партизан]]}}|position=left}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=44.815339 |long=20.494003 |label={{small|[[ФК Рад|Рад]]}}|position=bottom}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.33 |long=17.80 |label={{small|[[ФК Вележ Мостар|Вележ]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=45.255 |long=19.845 |label={{small|[[ФК Војводина Нови Сад|Војводина]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=45.544937 |long=18.695705 |label={{small|[[НК Осијек|Осијек]]}} |position=left}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=45.339202 |long=14.380959 |label={{small|[[НК Ријека|Ријека]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.8476 |long=18.3564 |label={{small|[[ФК Сарајево|Сарајево]]}}|position=left}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.846521 |long=18.387336 |label={{small|[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]}}|position=right}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=42.00 |long=21.43 |label={{small|[[ФК Вардар|Вардар]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.519444 |long=16.431667 |label={{small|[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=42.47 |long=19.28 |label={{small|[[ФК Будућност Подгорица|Будућност]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=44.538056 |long=18.676111 |label={{small|[[ФК Слобода Тузла|Слобода]]}} |position=left}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=45.818858 |long=16.018078 |label={{small|[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=42.66297 |long=21.15688 |label={{small|[[ФК Приштина|Приштина]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=44.205741 |long=17.907082 |label={{small|[[ФК Челик Зеница|Челик]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=42.78 |long=18.94 |label={{small|[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска]]}} |position=right}} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.30 |long=21.90 |label={{small|[[ФК Раднички Ниш|Раднички]]}} }} {{Location map~ |Yugoslavia |lat=43.583114 |long=21.338122 |label={{small|[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]]}} }} }} == Преглед сезоне == {{...}} Пред ову сезону смањен је старосни праг за одлазак фудбалера у иностранство. То су искористили нападачи шампиона Црвене звезде [[Бора Цветковић]] и [[Драгиша Бинић]]. Звезда је умјесто њих покушала да доведе [[Дејан Савићевић|Дејана Савићевића]] и [[Дарко Панчев|Дарка Панчева]], које је такође покушао да доведе и Партизан. Након што су потписали за Црвену звезду, Савићевић и Панчев су упућени на одслужење војног рока, због чега ће пропустити ову сезону (Савићевић је играо само у утакмицама [[Куп европских шампиона 1988/89.|Купа европских шампиона]] против [[ФК Дандалк|Дандалка]] и [[ФК Милан|Милана]]). Црвена звезда је у јесењој полусезони везала три узастопна пораза и на крају јесењег дијела сезоне је заузимала 9. мјесто. Због лоших игара, сукоба са [[Драган Стојковић Пикси|Драганом Стојковићем]] и елиминације у Купу Југославије од Партизана, смењен је тренер [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]], а за новог тренера је постављен [[Драгослав Шекуларац]]. У прољетном дијелу првенства Црвена звезда ће успјети да се укључи у борбу за титулу, али ће је практично изгубити након пораза од директног конкурента Војводине од 3:1 у Новом Саду. Партизан је у нову сезону ушао са сукобом између тренера [[Фахрудин Јусуфи|Фахрудина Јусуфија]] и генералног секретара [[Жарко Зечевић|Жарка Зечевића]]. Превладала је страна која је подржавала Зечевића, па је Јусуфи смењен, а за новог тренера је постављен његов замјеник [[Момчило Вукотић]]. Хајдук су током љета напустили [[Зоран Вулић]], [[Милош Бурсаћ]] и [[Бранко Миљуш (фудбалер)|Бранко Миљуш]], а [[Аљоша Асановић]] је отишао на одслужење војног рока у ЈНА, па се очекивала борба за опстанак. Клуб је такође био кажњен вишегодишњом суспензијом од стране УЕФА због бацања сузавца на утакмици Купа УЕФА против Олимпика. За новог шефа стручног штаба постављен [[Петар Надовеза]]. Пред почетак сезоне будућем шампиону Војводини је прогнозирана борба за опстанак након одласка искусних играча и довођења младих неафирмисаних играча и новог тренера [[Љупко Петровић|Љупка Петровића]]. Екипу је предводио капитен и ветеран [[Милош Шестић]], поред њега носиоци игре су били голман [[Чедо Марас]], [[Светозар Шапурић]], [[Душан Мијић (фудбалер)|Душан Мијић]], [[Будимир Вујачић]] и [[Љубомир Воркапић]]. Доведени су [[Дејан Јоксимовић]] и [[Драган Пунишић]] из Црвене звезде, млади играчи [[Синиша Михајловић]] из друголигаша Борова, [[Славиша Јокановић]] из Новог Сада и [[Горан Карталија]] из трећелигаша Врбаса. == Табела == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- align=center !width=5%|'''Место''' !width=10%|'''Клуб''' !width=3%|'''мечева''' !width=3%|'''победа''' !width=3%|'''нерешених''' !width=3%|'''победа у<br />нерешеним''' !width=3%|'''пораза''' !width=3%|'''дати <br />голови''' !width=4%|'''примљени <br />голови''' !width=4%|'''гол <br />разлика''' !width=4%|'''бодова''' |-style="background:#cdc673;" |'''1''' |'''[[ФК Војводина|Војводина]]''' |34 |18 |6 |5 |10 |50 |38 | +12 |41 |-style="background:#87CEEB;" |2 |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |34 |18 |7 |2 |9 |55 |30 | +25 |38 |- |3 |Хајдук Сплит |34 |15 |10 |6 |9 |50 |29 | +21 |36 |-style="background:#87CEEB;" |4 |[[ФК Рад|Рад]] |34 |13 |11 |9 |10 |46 |38 | +8 |35 |-style="background:#87CEEB;" |5 |Динамо Загреб |34 |16 |9 |2 |9 |42 |29 | +13 |34 |-style="background:#FFFF00;" |6 |[[ФК Партизан|Партизан]] |34 |15 |7 |3 |12 |52 |37 | +15 |33 |- |7 |[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |34 |14 |7 |3 |13 |42 |35 | +7 |31 |- |8 |НК Осијек |34 |13 |7 |5 |114 |49 |50 | -1 |31 |- |9 |[[ФК Вардар|Вардар Скопље]] |34 |13 |7 |3 |14 |46 |51 | -5 |29 |- |10 |НК Ријека |34 |14 |7 |0 |13 |35 |34 | +1 |28 |- |11 |[[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]] |34 |13 |4 |2 |17 |42 |43 | -1 |28 |- |12 |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |34 |11 |12 |6 |11 |35 |42 | -7 |28 |- |13 |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |34 |11 |10 |6 |13 |35 |42 | -7 |28 |- |14 |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]] |34 |12 |7 |4 |15 |32 |43 | -11 |28 |- |15 |[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |34 |11 |7 |4 |16 |30 |39 | -9 |26 |- |16 |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар Сарајево]] |34 |12 |5 |1 |18 |34 |49 | -15 |25 |- style="background:#ffa07a;" |17 |[[ФК Напредак Крушевац|Напредак Крушевац]] |34 |11 |4 |1 |18 |42 |59 | -17 |23 |- style="background:#ffa07a;" |18 |[[НК Челик|Челик Зеница]] |34 |9 |7 |5 |18 |31 |60 | -29 |17 (-6) |- style="background:#98fb98;" | - |Олимпија Љубљана | - | - | - | - | - | - | - | - | - |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Борац Бања Лука|Борац Бања Лука]] | - | - | - | - | - | - | - | - | - |} Најбољи стрелац: [[Давор Шукер]] ([[НК Осијек]]) - 18 голова. {| {{table}} |- |style="background:#cdc673;"| |[[Куп европских шампиона]] |- |style="background:#87CEEB;"| |[[Куп УЕФА]] |- |style="background:#FFFF00;"| |[[Куп победника купова]] |- |style="background:#ffa07a;"|&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |испали у другу лигу |- |style="background:#98fb98;"| |пласирали се у прву лигу |} == Најбољи стрелци == {| class="wikitable" |- !Ред !Играч !Клуб !Голови |- |rowspan=1 align=center|1 |{{flagicon|YUG}} [[Давор Шукер]] |[[НК Осијек|Осијек]] |align=center|18 |- |rowspan=1 align=center|2 |{{flagicon|YUG}} [[Младен Младеновић]] |[[ХНК Ријека|Ријека]] |align=center|13 |- |rowspan=3 align=center|3 |{{flagicon|YUG}} [[Семир Туце]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |rowspan=3 align=center|12 |- |{{flagicon|YUG}} [[Душан Арсенијевић]] |[[ФК Рад|Рад]] |- |{{flagicon|YUG}} [[Драган Стојковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |- |rowspan=4 align=center|6 |{{flagicon|YUG}} [[Анто Дробњак]] |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност]] |rowspan=4 align=center|10 |- |{{flagicon|YUG}} [[Дејан Лукић]] |[[ФК Раднички Ниш|Раднички]] |- |{{flagicon|YUG}} [[Мирко Михић]] |[[ФК Слобода Тузла|Слобода]] |- |{{flagicon|YUG}} [[Васил Гунев]] |[[ФК Напредак Крушевац|Напредак]] |- |rowspan=4 align=center|10 |{{flagicon|YUG}} [[Бранко Карачић]] |[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук]] |rowspan=4 align=center|9 |- |{{flagicon|YUG}} [[Владимир Гудељ]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |- |{{flagicon|YUG}} [[Радмило Михајловић]] |[[ГНК Динамо Загреб|Динамо]] |- |{{flagicon|YUG}} [[Един Ћурић]] |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] |} == Састави екипа == {| class="wikitable plainrowheaders" |- !Екипа !Играчи !Тренер |- | Војводина | [[Чедомир Марас]] (34/0), [[Будимир Вујачић]] (31/7), [[Синиша Михајловић]] (31/4), [[Милош Шестић]] (30/7), [[Горан Карталија]] (28/1), [[Душан Мијић (фудбалер, 1965)|Душан Мијић]] (28/1), [[Светозар Шапурић]] (28/1), [[Стеван Миловац]] (26/2), [[Љубомир Воркапић]] (25/6), [[Драган Пунишић]] (25/4), [[Славиша Јокановић]] (24/4), [[Дејан Јоксимовић]] (23/5), [[Милан Поповић (фудбалер)|Милан Поповић]] (20/1), [[Зоран Мијуцић]] (19/4), [[Жељко Дакић]] (15/2), [[Драган Гаћеша]] (15/0), [[Мирослав Тањга]] (14/1), [[Драган Марковић (фудбалер)|Драган Марковић]] (7/0), [[Зоран Милосављевић (фудбалер)|Зоран Милосављевић]] (6/0), [[Енес Мухић]] (4/0), [[Маријан Зовко]] (4/0), [[Јово Босанчић]] (2/0), [[Зоран Хајдић]] (1/0) [[Драган Васић]] (1/0) | [[Љупко Петровић]] |- | Црвена звезда | [[Роберт Просинечки]] (33/4), [[Славко Радовановић]] (32/2), [[Милош Бурсаћ]] (29/6), [[Драган Стојковић]] (27/12), [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] (26/4), [[Бошко Ђуровски]] (26/1), [[Горан Јурић]] (26), [[Влада Стошић]] (25/4), [[Илија Најдоски]] (23/2), [[Бранко Давидовић]] (23), [[Слободан Маровић]] (23), [[Горан Василијевић]] (22/1), [[Митар Мркела]] (21/4){{Играч у ЈНА}}, [[Енес Бешић]] (21), [[Владан Лукић]] (17/8), [[Рефик Шабанаџовић]] (14/2), [[Хусреф Мусемић]] (13/3), [[Стеван Стојановић]] (12), [[Милан Ивановић (фудбалер)|Милан Ивановић]] (9), [[Златко Крџевић]] (6), [[Јовица Николић]] (4), [[Драгић Комадина]] (2), [[Зоран Димитријевић (фудбалер, 1963)|Зоран Димитријевић]] (1), [[Горан Негић]] (1), [[Зоран Павловић (фудбалер)|Зоран Павловић]] (1) Душко Суручић, [[Дејан Савићевић]]{{Играч у ЈНА}} | [[Бранко Станковић (фудбалер)|Бранко Станковић]], [[Драгослав Шекуларац]] |- | Хајдук | [[Раде Тошић]] (33/1), [[Никола Јеркан]] (33), [[Роберт Јарни]] (31/6), [[Јерко Типурић]] (31/5), [[Дарко Дражић]] (28), [[Бранко Карачић]] (26/9), [[Ален Бокшић]] (26/7), [[Звијездан Пејовић]] (26/4), [[Младен Пралија]] (26), [[Радован Крстовић]] (25/5), [[Горан Алар]] (18/2), [[Ненад Грачан]] (18), [[Стјепан Андријашевић]] (16/3), [[Игор Штимац]] (16/1), [[Дамир Јурковић]] (14), [[Иван Пудар]] (14), [[Игор Јелавић]] (11), [[Фране Бућан]] (9), [[Драгутин Челић]] (5/3), [[Дражен Бобан]] (5/1), [[Жељко Бркић]] (4), [[Анте Мише]] (4), [[Драган Рељић]] (4), [[Славен Билић]] (3/2), [[Јосип Лалић]] (3), [[Горан Вучевић]] (2/1), [[Гргица Ковач]] (2), [[Драги Сетинов]] (2), [[Франко Богдан]] (1) | [[Петар Надовеза]] |- | Рад | [[Милан Ђуровић]] (33/1), [[Чедомир Ђоинчевић]] (31/1), [[Иван Јовановић]] (29/4), [[Јован Савић (фудбалер)|Јован Савић]] (28), [[Душан Арсенијевић]] (27/12), [[Горан Ивановић]] (27/1), [[Радоман Грбовић]] (27), [[Стевица Кузмановски]] (26/3), [[Душко Влаисављевић]] (26/3), [[Драгослав Дубајић]] (23/7), [[Душан Ајдер]] (23/2), [[Синиша Гогић]] (22/1), [[Милош Дризић]] (20/6), [[Зоран Манојловић]] (17/1), [[Ненад Ставрић]] (15/1), [[Зоран Јефтовић]] (11/1), [[Душко Милинковић]] (11), [[Драган Аничић]] (10/2), [[Горан Мишковић]] (10/2), [[Мирсад Јонуз]] (8), [[Драган Марковић (фудбалер)|Драган Марковић]] (8), [[Драган Бабић (фудбалер)|Драган Бабић]] (2) | [[Драган Гуглета]] |- | Динамо Загреб | [[Зоран Шкерјанц]] (32/3), [[Дражен Бесек]] (31/5), [[Андреј Панадић]] (28/3), [[Дражен Ладић]] (28), [[Мухамед Прељевић]] (27), [[Радмило Михајловић]] (26/9), [[Владо Касало]] (25/5), [[Жељко Цупан]] (25), [[Дубравко Павличић]] (24/1), [[Дамир Лесјак]] (23), [[Стјепан Деверић]] (22/4), [[Владо Чапљић]] (17/6), [[Дражен Бишкуп]] (17), [[Драженко Прскало]] (16), [[Недељко Топић]] (14/3), [[Миодраг Ђурђевић (фудбалер)|Миодраг Ђурђевић]] (14), [[Мустафа Агић]] (11/1), [[Звонимир Солдо]] (11), [[Зоран Димитријевић]] (10/1), [[Миралем Ибрахимовић]] (8), [[Фабијан Комљеновић]] (6), [[Мирко Лулић]] (6), [[Сретен Ћук]] (5), [[Маријан Ламешић]] (5), [[Давор Матић]] (3) | [[Јосип Скоблар]] |- | Партизан | [[Горан Милојевић]] (31/8), [[Фахрудин Омеровић]] (28), [[Небојша Вучићевић]] (27/5), [[Драгољуб Брновић]] (27/4), [[Зоран Батровић]] (26/6), [[Предраг Спасић]] (26/1), [[Слађан Шћеповић]] (25/6), [[Александар Ђорђевић (фудбалер, 1968)|Александар Ђорђевић]] (25), [[Борче Средојевић]] (23), [[Бајро Жупић]] (23), [[Владислав Ђукић]] (22/8), [[Милоња Ђукић]] (22/5), [[Владимир Вермезовић]] (21), [[Миодраг Бајовић]] (19), [[Дарко Миланич]] (19), [[Фадиљ Вокри]] (16/7){{Играч у ЈНА}}, [[Гордан Петрић]] (15), [[Никица Клинчарски]] (13), [[Дарко Белојевић]] (9), [[Јовица Колб]] (9) Јиа 6, [[Мирослав Стевић]] (4) Лиу 3, [[Горан Јевтић (фудбалер)|Горан Јевтић]] (1) | [[Фахрудин Јусуфи]], [[Момчило Вукотић]] |- | Раднички Ниш | [[Јосип Вишњић]] (33/3), [[Завиша Пејић]] (33), [[Дејан Лукић]] (32/10), [[Ненад Јакшић]] (32/7), [[Миодраг Момчиловић]] (32/1), [[Александар Кузмановић]] (30), [[Слободан Антонијевић]] (29/6), [[Зоран Банковић]] (29/4), [[Зоран Милошевић]] (28/1), [[Срђан Младеновић]] (24/1), [[Милисав Манојловић]] (22/2), [[Братислав Ринчић]] (22), [[Горан Антић]] (21/3), [[Мирослав Алексић (фудбалер)|Мирослав Алексић]] (19/4), [[Драган Митровић]] (16), [[Елведин Мехинагић]] (5), [[Агим Ајдаревић]] (4), [[Радојица Цвејић]] (4), [[Драган Манојловић]] (3), [[Горан Мичић]] (3), [[Дејан Петковић]] (2), [[Драган Радосављевић]] (2), [[Срђан Марјановић (фудбалер)|Срђан Марјановић]] (1), [[Саша Мркић]] (1), [[Милан Ратковић]] (1), [[Горан Стојиљковић]] (1) | [[Слободан Халиловић]] |- | Осијек | [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] (33/5), [[Милан Маричић]] (33/2), [[Мирослав Житњак]] (31), [[Миленко Вукчевић]] (29/4), [[Миљенко Милићевић]] (27), [[Давор Шукер]] (26/18), [[Томислав Штајнбрикнер]] (21), [[Алојз Лукић]] (20), [[Јасмин Џеко]] (19/4), [[Жељко Пакасин]] (19/1), [[Ивица Владимир]] (18/4), [[Саша Мишковић]] (18/2), [[Ивица Дуспара]] (16/1), [[Лука Костић]] (16/1), [[Синиша Кончаловић]] (16), [[Бранко Шерић]] (14/1), [[Горан Радојевић]] (13/4), [[Горан Јерковић]] (12/1), [[Владо Билиш]] (11), [[Горан Скелеџић]] (10), [[Марио Ћутук]] (6), [[Радука Вида]] (6) Живковић 4, [[Јасмин Синановић]] (3), [[Иван Шмудла]] (3), [[Емир Грцић]] (2), [[Роберт Шпехар]] (2) Басарић 1 | [[Милан Ђуричић]] |- | Ријека | [[Младен Младеновић]] (33/13), [[Бранко Драгутиновић]] (33), [[Роберт Рубчић]] (32/3), [[Саша Першон]] (32), [[Предраг Валенчић]] (30/4), [[Младен Ромић]] (30), [[Борис Екмешчић]] (29/6), [[Зоран Вујчић]] (29/3), [[Матијаж Форијанчич]] (25/3), [[Душан Кљајић]] (25/1), [[Тончи Габрић]] (25), [[Роберто Палиска]] (23/1), [[Валди Шумберац]] (21), [[Деан Љубанчић]] (12/1), [[Миро Стипић]] (12), [[Енвер Јахић]] (9), [[Неџад Курузовић]] (6), [[Стојан Белајић]] (5), [[Звонко Радош]] (5), [[Марин Галић]] (4), [[Невенко Васиљевић]] (4) Имширевић 2, [[Давид Сабадин]] (2) Клапан 1 | [[Младен Вранковић]] |- | Вележ | [[Зијад Репак]] (34/8), [[Анел Карабег]] (33/2), [[Мили Хаџиабдић]] (31/2), [[Вукашин Петрановић]] (31), [[Ибро Рахимић]] (30/1), [[Ивица Барбарић]] (27/2), [[Емир Туфек]] (26/1), [[Семир Туце]] (25/12), [[Исмет Шишић]] (25), [[Зденко Једвај]] (22/1), [[Веселин Ђурасовић]] (18), [[Владимир Гудељ]] (16/9), [[Мехо Кодро]] (15/2), [[Предраг Јурић]] (14), [[Стипе Јурић]] (12), [[Дарко Бирјуков]] (10), [[Дамир Черкић]] (10), [[Сеад Кајтаз]] (10), [[Ахмед Госто]] (8), [[Анђелко Квесић]] (7), [[Јошко Поповић]] (6), [[Жељко Чавар]] (5), [[Никола Јокишић]] (4), [[Велибор Пудар]] (3), [[Стипе Јуриљ]] (2), [[Сенад Главовић]] (1), [[Хусеин Ребац]] (1) | [[Енвер Марић]] |- | Слобода | [[Мирко Михић]] (33/10), [[Наил Беширевић]] (33/3), [[Цвијан Милошевић]] (32/5), [[Мустафа Пешталић]] (32), [[Неџад Верлашевић]] (31/1), [[Асиф Шарић]] (29/6), [[Мидхат Мемишевић]] (28), [[Адемир Смајловић]] (22/7), [[Горан Милошевић (фудбалер)|Горан Милошевић]] (21/1), [[Зоран Чогурић]] (20), [[Екрем Ибрић]] (20), [[Томо Мркић]] (19), [[Денис Садиковић]] (19), [[Драгослав Костић]] (16), [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]] (12/1), [[Невзет Хасанбашић]] (9), [[Витомир Милошевић]] (9), [[Звонко Карајчић]] (8/1), [[Давор Младина]] (4), [[Нихад Адемовић]] (3), [[Мухамед Тахировић]] (3), [[Самир Градашчевић]] (2) Караџић (2), Коларић (2), [[Слободан Мутибарић]] (1), [[Душан Пилиповић]] (1) | |- | Сарајево | [[Исмет Мулавдић]] (33/1), [[Милош Недић]] (31/6), [[Енвер Лугушић]] (31), [[Дејан Раичковић]] (29/1), [[Бернард Барњак]] (28/8), [[Игор Лазић (фудбалер)|Игор Лазић]] (28/1), [[Срђан Бајић]] (28), [[Дане Купрешанин]] (27/2), [[Бобан Божовић]] (25/5), [[Славиша Вукићевић]] (21/2), [[Нихад Милак]] (20), [[Зоран Љубичић]] (19/1), [[Нермин Вазда]] (18/2), [[Харис Јагањац]] (14/1), [[Един Омановић]] (14), [[Сенад Мердановић]] (13/3), [[Мидхат Глухачевић]] (13), [[Хуџеин Геца]] (10), [[Миодраг Ћирковић]] (9/1), [[Суад Голубић]] (7), [[Давор Јаковљевић]] (6), [[Александар Гузина]] (5), [[Драган Божовић]] (4), [[Горан Ковачевић (фудбалер)|Горан Ковачевић]] (3), [[Драгослав Вукадин]] (3), [[Ивица Јозић]] (1), [[Миралем Рамић]] (1), [[Горан Шљивић]] (1) | [[Џемалудин Мушовић]] |- | Будућност | [[Славко Влаховић]] (34), [[Анто Дробњак]] (31/10), [[Бошко Татар]] (31/3), [[Миодраг Божовић]] (30/3), [[Предраг Мијатовић]] (28/2), [[Војислав Ћалов]] (28), [[Драгоје Лековић]] (28), [[Горан Станисављевић]] (26), [[Маринко Миротић]] (23), [[Жељко Петровић]] (21/3), [[Дарко Мугоша]] (19/1), [[Бранко Брновић]] (18/2), [[Срђан Дмитровић]] (18/1), [[Младен Мирочевић]] (14/2), [[Саша Шкара]] (13/1), [[Ватрослав Петриновић]] (12), [[Ненад Чогурић]] (7/1), [[Златко Далић]] (7), [[Саша Радоњић (фудбалер)|Саша Радоњић]] (6), [[Жељко Роловић]] (5/2), [[Зоран Перовић]] (5), [[Миодраг Радуловић]] (4), [[Ниша Савељић]] (4), [[Жељко Божовић]] (3), [[Бранислав Дробњак]] (3), [[Небојша Шћепановић]] (3), [[Веселин Аџић]] (2), [[Саша Вуковић]] (2), [[Бранислав Ђукановић]] (1), [[Решид Пепић]] (1), [[Саша Петровић (фудбалер)|Саша Петровић]] (1) | [[Станко Поклеповић]] |- | Спартак | [[Звездан Ћосић]] (31/3), [[Антал Пухалак]] (30/2), [[Зоран Варводић]] (30), [[Жељко Вуковић]] (29/7), [[Миле Урошевић]] (29/5), [[Рудолф Рафаи]] (27), [[Миодраг Ковачевић]] (26/1), [[Божидар Станковић]] (26), [[Зоран Арсић]] (25/1), [[Милан Стегњајић]] (17/2), [[Горан Радојевић]] (16/5), [[Емир Грцић]] (15/1), [[Петар Шкорић]] (15), [[Раденко Матичић]] (15), [[Ненад Масловар]] (14/1), [[Армандо Маренци]] (14), [[Предраг Јокановић]] (13), [[Венцеслав Симоновски]] (11), [[Ђерђ Сабо]] (10), [[Драшко Танасић]] (9), [[Горан Стевановић]] (8), [[Игор Пејовић]] (7), [[Жељко Бајчета]] (2), [[Звонко Ћирић]] (2), [[Јосип Дулић]] (2), [[Радивоје Ђуровић]] (2) Киршнер 2, [[Стево Куриџа]] (2), [[Слободан Шујица]] (2), [[Гојко Тривић]] (2), [[Милован Јевтић]] (1) Рогић 1 | [[Ђорђе Герум]] |- | Жељезничар | [[Драган Шкрба]] (31), [[Един Хаџиалагић]] (30/2), [[Един Ћурић]] (25/9), [[Никола Никић]] (24/5), [[Срећко Илић]] (24/1), [[Горан Јуришић]] (24), [[Душан Симић (фудбалер)|Душан Симић]] (23/4), [[Владо Комшић]] (22/1), [[Един Бахтић]] (20/5), [[Раде Богдановић]] (20/1), [[Суад Катана]] (17), [[Зоран Слишковић]] (15/2), [[Исмет Штилић]] (15/1), [[Милан Гавриловић (фудбалер)|Милан Гавриловић]] (15), [[Милан Павловић (фудбалер)|Милан Павловић]] (15), [[Новица Гајић]] (14/1), [[Младен Јанковић (фудбалер)|Младен Јанковић]] (14), [[Енес Карамехмедовић]] (13), [[Симо Крунић]] (10), [[Кемал Алиспахић]] (9), [[Јасминко Велић]] (9), [[Ратко Нинковић]] (8), [[Харис Алихоџић]] (7), [[Гордан Видовић]] (7), [[Синиша Николић]] (5/1), [[Антон Грабо]] (4), [[Амар Осим]] (3), [[Драгиша Стојановић]] (3), [[Фахрудин Витешкић]] (3), [[Кенан Бећаревић]] (2), [[Владан Радача]] (2), [[Александар Петровић (фудбалер)|Александар Петровић]] (1), [[Ивица Вујичевић]] (1) М. Живковић 1 | [[Мишо Смајловић]], [[Борис Брачуљ]] |- | Напредак | [[Милић Јовановић]] (33), [[Васил Гунев]] (31/10), [[Горан Јездимировић]] (31/4), [[Бранислав Којичић]] (30/3), [[Иван Радивојевић]] (30/3), [[Мирослав Јокић]] (28), [[Мирко Милутиновић]] (28), [[Владимир Јоксић]] (25), [[Милун Сакић]] (24/4), [[Ивица Момчиловић]] (23/5), [[Славољуб Јанковић]] (23/1), [[Небојша Тодоровић (фудбалер)|Небојша Тодоровић]] (20/3), [[Владимир Којић]] (18/4), [[Слободан Филиповић]] (17/1), [[Небојша Рудић]] (15/1), [[Миладин Пештерац]] (14), [[Ђорђе Марјановић (фудбалер)|Ђорђе Марјановић]] (13), [[Саша Вукојевић]] (10/1), [[Славиша Чула]] (9), [[Зоран Лилић (фудбалер)|Зоран Лилић]] (8), [[Витомир Штављанин]] (5), [[Миодраг Милетић]] (1) | [[Владимир Милосављевић (фудбалер)|Владимир Милосављевић]] |- | Челик | [[Славко Радовић]] (34), [[Мирза Голубица]] (32/7), [[Милорад Ратковић]] (32/1), [[Иван Филеш]] (31/5), [[Предраг Ерак]] (29/2), [[Омер Копић]] (27), [[Саша Штрбац]] (26), [[Есад Кухиња]] (25/1), [[Зоран Милидраг]] (23/3), [[Ибрахим Зукановић]] (21), [[Дарко Несторовић]] (20/2), [[Елвир Болић]] (18/2), [[Маријан Бакула]] (16/4), [[Миодраг Ђурђевић (фудбалер)|Миодраг Ђурђевић]] (16), [[Војислав Алексић]] (14/3), [[Адмир Мујаковић]] (12), [[Божо Дуборија]] (11), [[Јасминко Бајрић]] (8), [[Дарко Фалак]] (7), [[Зденко Адамовић]] (6), [[Жарко Тарана]] (6), [[Армин Сушић]] (5/1), [[Мијо Јанковић]] (5), [[Ђорђе Војновић (фудбалер)|Ђорђе Војновић]] (5), [[Емир Џиновић]] (3), [[Саша Николић (фудбалер)|Саша Николић]] (2), [[Елведин Бегановић]] (1) С. Јашаревић 1, [[Берислав Крилић]] (1), [[Иван Вељић]] (1) | [[Маријан Блоудек]] |} == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [http://www.rsssf.com/tablesj/joeghist.html Tabele fudbalskih prvenstava Jugoslavije] {{Првенство Југославије у фудбалу}} {{Подножје|Фудбал|СФРЈ}} [[Категорија:Првенства Југославије у фудбалу]] [[Категорија:Сезона 1988/89. у југословенском фудбалу]] 36yu81o0vk8hgxjzogbymy4aiwfocf1 0 218017 30099350 29673254 2025-06-28T05:09:38Z Radun Balšić 314181 /* Преглед сезоне */ 30099350 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија сезона фудбалске лиге | такмичење = [[Првенство Југославије у фудбалу|Прва савезна лига Југославије]] | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | сезона = | трајање = 10. август 1986 – 14. јун 1987 | шампион = [[ФК Партизан]] | ушли = | испали = | континентални_куп1 = | континентални_куп1_учесници = | континентални_куп2 = | континентални_куп2_учесници = | континентални_куп3 = | континентални_куп3_учесници = | континентални_куп4 = | континентални_куп4_учесници = | број_утакмица = 306 | број_утакмица_напомена = | број_голова = | број_голова_напомена = | просек_голова = | најбољи_играч = | најбољи_стрелац = [[Радмило Михајловић]] | најбољи_голман = | највећа_победа_домаћин = | највећа_победа_гост = | највише_голова = | најдужи_победнички_низ = | најдужи_низ_без_пораза = | најдужи_низ_без_победе = | најдужи_губитнички_низ = | највећа_посећеност = | најмања_посећеност = | укупна_посећеност = | просечна_посећеност = | прошла_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]] | следећа_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] | актуелизовано_датум = | напомена = }} '''Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1986/87.''' била је највиши ранг [[фудбал]]ског такмичења у [[Југославија|Југославији]] 1986/87. године и педесетдевета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао [[ФК Партизан|Партизан]] из [[Београд]]а, освојивши своју једанаесту шампионску титулу. Сезону је обележила афера о намештању утакмица из претходне године ([[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]), када је фудбалски савез казнио 12 тимова који су сезону започели са минусом од шест бодова. Након 34 одиграна кола шампион је постао Вардар, али након што је уставни суд донео пресуду да се поништава одлука о одузимању бодова, титула је додељена Партизану. == Учесници == {{Location map+ | Yugoslavia | width=550 | float=right | caption=Екипе у сезони 1986/87 | places= {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=top | label=<small>[[ФК Партизан|Партизан]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=bottom | label=<small>[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.37836 | long=17.854413 | position=6 | label=<small>[[ФК Вележ Мостар|Вележ]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.77242 | long=18.95079 | position=left | label=<small>[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.5547894 | long=18.6955132 | position=top | label=<small>[[ФК Осијек|Осијек]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=42.664444 | long=21.165 | position=1 | label=<small>[[ФК Приштина|Приштина]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.32699 | long=14.44202 | position=3 | label=<small>[[ФК Ријека|Ријека]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=3 | label=<small>[[ФК Сарајево|Сарајево]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=top | label=<small>[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=MK | lat=41.99812 | long=21.43580 | position=bottom | label=<small>[[ФК Вардар|Вардар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=43.51045 | long=16.43987 | position=1 | label=<small>[[ФК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.44117 | long=19.26157 | position=9 | label=<small>[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.538146| long=18.676111 | position=left | label=<small>[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.288251 | long=18.804570 | position=left | label=<small>[[ФК Динамо Винковци|Динамо Винковци]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.81302927443444 | long=15.977894963757005 | position=3 | label=<small>[[ФК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.2038889 | long=17.9077778 | position=left | label=<small>[[ФК Челик Зеница|Челик Зеница]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=43.320833 | long=21.895841 | position=left | label=<small>[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=46.10012 | long=19.66358 | position=left | label=<small>[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]]</small>}} }} {| class="wikitable sortable" !Клубови !Град !Република ! [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]] |- | [[ФК Партизан]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| Првак |- | [[ФК Црвена звезда]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. |- | [[ФК Вележ Мостар]] | [[Мостар]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 3. |- | [[НК Хајдук Сплит]] | [[Сплит]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 4. |- | [[ХНК Ријека]] | [[Ријека]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 5. |- | [[НК Динамо Загреб]] | [[Загреб]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 6. |- | [[ФК Жељезничар Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 7. |- | [[ФК Вардар Скопље]] | [[Скопље]] | [[Датотека:Flag of the Socialist Republic of Macedonia (1963–1991).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]] | style="text-align:center"| 8. |- | [[НК Осијек]] | [[Осијек]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 9. |- | [[ФК Сутјеска Никшић]] | [[Никшић]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 10. |- | [[ФК Приштина]] | [[Приштина]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 11. |- | [[ФК Слобода Тузла]] | [[Тузла]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 12. |- | [[НК Динамо Винковци]] | [[Винковци]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 13. |- | [[ФК Будућност Подгорица|ФК Будућност Титоград]] | [[Титоград]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 14. |- | [[ФК Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 15. |- | [[НК Челик Зеница]] | [[Зеница (град)|Зеница]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 16. |- | [[ФК Раднички Ниш]] | [[Ниш]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |- | [[ФК Спартак Суботица]] | [[Суботица]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |} == Преглед сезоне == Прелазни рок је обиљежио прелазак [[Милко Ђуровски|Милка Ђуровског]] из Црвене звезде у Партизан. Осим Ђуровског, Партизан је довео и репрезентативце [[Фадиљ Вокри|Фодиља Вокрија]] из Приштине и [[Сречко Катанец|Сречка Катанеца]] из Динама. Клуб су напустили [[Звонко Варга]], [[Звонко Живковић]] и [[Слободан Ројевић]]. Црвена звезда је из загребачког Динама довела [[Бора Цветковић|Бору Цветковића]] и [[Миливој Брачун|Миливоја Брачуна]], а из нишког Радничког [[Драган Стојковић Пикси|Драгана Стојковића]]. Хајдук је током лета напустио [[Блаж Слишковић]], а из Ријеке је доведен [[Ненад Грачан]]. Ново првенство 12 клубова је почело са -6 бодова због афере о намештању утакмица из прошле сезоне. Пошто је група клубова предвођена Партизаном покренула судски поступак за враћање бодова из сезоне 1985/86, у спортској штампи су после сваког кола објављиване две табеле: ону са -6 бодова, као и ону без одузетих бодова. После 3. кола Вардар је заузео 1. мјесто на табели и држао га до краја првенства, осим након 21. кола, када је Партизан је успио буде први на обе табеле. Због чињенице да једини од клубова велике четворке није кажњен одузимањем 6 бодова, Хајдук је сматран за фаворитом за освајање првенства. Ипак, већ у 1. колу на утакмици између Ријеке и Хајдука, играчу Хајдука Ненаду Грачану је сломљена нога у дуелу са [[Младен Младеновић|Младен Младеновићем]]. Фудбалер Хајдука и репрезентативац Југославије [[Иван Гудељ]] је био принуђен да оконча каријеру након што се онесвестио на утакмици против Црвене звезде, после чега је утврђено да болује од [[хепатитис]]а. == Резултати по колима == {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''1. коло''', 10.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Спартак || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Динамо Винковци || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Слобода — Сарајево || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | Челик — '''Вележ''' || 2:5 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ријека — Хајдук || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Загреб''' — Раднички || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Жељезничар''' — Вардар || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | Осијек — '''Сутјеска''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Приштина — '''Црвена звезда''' || 0:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''2. коло''', 17.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Црвена звезда || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Сутјеска''' — Приштина || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Осијек || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички''' — Жељезничар || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Хајдук — '''Динамо Загреб''' || 0:4 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Ријека || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — '''Челик''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Винковци''' — Слобода || 2:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Будућност || 1:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''3. коло''', 24.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Будућност — '''Спартак''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#fff | Слобода — '''Партизан''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Челик''' — Динамо Винковци || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Ријека''' — Сарајево || 5:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Динамо Загреб''' — Вележ || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | Жељезничар — '''Хајдук''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Осијек — Раднички Ниш || 0:0 |- align=center bgcolor=#fff | Приштина — '''Вардар''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Црвена звезда''' — Сутјеска || 2:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''4. коло''', 31.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Челик || 2:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Слобода || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Црвена звезда || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички Ниш''' — Приштина || 3:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Хајдук''' — Осијек || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Жељезничар || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — Динамо Загреб || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | Динамо Винковци — Ријека || 1:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Сутјеска || 1:1 |} | width=20% valign="top" | |} == Табела == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- align=center !width=5%|'''Место''' !width=10%|'''Клуб''' !width=3%|'''мечева''' !width=3%|'''победа''' !width=3%|'''нерешених''' !width=3%|'''пораза''' !width=3%|'''дати <br />голови''' !width=4%|'''примљени <br />голови''' !width=4%|'''гол <br />разлика''' !width=4%|'''бодова''' |-style="background:#87CEEB;" |'''1''' |'''[[ФК Партизан|Партизан]]''' |34 |'''16''' |11 |7 |58 |29 | '''+29''' |'''43''' |-style="background:#87CEEB;" |2 |[[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]] |34 |19 |4 |11 |'''65''' |46 | +19 |42 |-style="background:#87CEEB;" |3 |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |34 |16 |9 |9 |57 |37 | +20 |41 |- |4 |[[ХНК Ријека|Ријека]] |34 |14 |10 |10 |44 |42 | +2 |38 |-style="background:#cdc673;" |5 |[[ФК Вардар|Вардар Скопље]] |34 |15 |8 |11 |40 |39 | +1 |38 |- |6 |[[НК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] |34 |14 |9 |11 |49 |43 | +6 |37 |- |7 |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]] |34 |14 |9 |11 |40 |36 | +4 |37 |-style="background:#FFFF00;" |8 |[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]] |34 |14 |8 |12 |41 |41 |0 |36 |- |9 |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар Сарајево]] |34 |14 |6 |14 |55 |46 | +9 |34 |- |10 |[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]] |34 |12 |10 |12 |50 |52 | -2 |34 |- |11 |[[НК Осијек|Осијек]] |34 |15 |4 |15 |40 |44 | -4 |34 |- |12 |[[НК Челик|Челик Зеница]] |34 |14 |5 |15 |48 |52 | -4 |33 |- |13 |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |34 |12 |9 |13 |39 |49 | -10 |33 |- |14 |[[ФК Приштина|Приштина]] |34 |13 |4 |17 |47 |52 | -5 |30 |- |15 |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |34 |11 |8 |15 |41 |46 | -5 |30 |- |16 |[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |34 |11 |8 |15 |39 |49 | -10 |30 |- style="background:#ffa07a;" |17 |[[ХНК Цибалија|Динамо Винковци]] |34 |12 |6 |16 |48 |63 | -15 |30 |- style="background:#ffa07a;" |18 |[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |34 |6 |8 |20 |33 |69 | -36 |20 |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Војводина|Војводина]] | - | - | - | - | - | - | - | - |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Рад|Рад]] | - | - | - | - | - | - | - | - |} {| {{table}} |- |style="background:#cdc673;"| |[[Куп европских шампиона]] |- |style="background:#87CEEB;"| |[[Куп УЕФА]] |- |style="background:#FFFF00;"| |[[Куп победника купова]] |- |style="background:#ffa07a;"|&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |испали у другу лигу |- |style="background:#98fb98;"| |пласирали се у прву лигу |} == Најбољи стрелци == {| class="wikitable" |- !Поред !Играч !Клуб !Голова |- |rowspan=1 align=center|1 |{{flagicon|YUG}} [[Радмило Михајловић]] |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] |align=center|23 |- |rowspan=1 align=center|2 |{{flagicon|YUG}} [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] |[[ХНК Ријека|Ријека]] |align=center|20 |- |rowspan=1 align=center|3 |{{flagicon|YUG}} [[Милко Ђуровски]] |[[ФК Партизан|Партизан]] |align=center|19 |- |rowspan=1 align=center|4 |{{flagicon|YUG}} [[Дарко Панчев]] |[[ФК Вардар|Вардар]] |align=center|18 |- |rowspan=1 align=center|5 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Стојковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|17 |- |rowspan=1 align=center|6 |{{flagicon|YUG}} [[Предраг Јурић]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|16 |- |rowspan=1 align=center|7 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Јаковљевић]] |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |align=center|15 |- |rowspan=1 align=center|8 |{{flagicon|YUG}} [[Борислав Цветковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|13 |- |rowspan=1 align=center|9 |{{flagicon|YUG}} [[Семир Туце]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|13 |} == Састави екипа == {| class="wikitable plainrowheaders" |- !Екипа !Играчи !Тренер |- | Партизан | [[Фахрудин Омеровић]] (34/0), [[Горан Стевановић]] (32/4), [[Милко Ђуровски]] (31/19), [[Адмир Смајић]] (31/3), [[Сречко Катанец]] (30/3), [[Владимир Вермезовић]] (29/1), [[Небојша Вучићевић]] (28/7), [[Фадиљ Вокри]] (28/5), [[Миодраг Бајовић]] (27/2), [[Милош Ђелмаш]] (26/7), [[Бајро Жупић]] (26/0), [[Владо Чапљић]] (24/1), [[Горан Богдановић]] (19/1), [[Иса Садриу]] (18/0), [[Александар Ђорђевић (фудбалер, 1968)|Александар Ђорђевић]] (17/2), [[Милинко Пантић]] (15/3), [[Слађан Шћеповић]] (7/0), [[Љубомир Радановић]] 5/0{{Играч у ЈНА}}, [[Дарко Миланич]] (4/0), [[Миодраг Радовић]] (4/0), [[Дарко Белојевић]] (0/0) | [[Ненад Бјековић]] |- | Вележ | [[Семир Туце]] (31/13), [[Мили Хаџиабдић]] (31/3), [[Анел Карабег]] (31/2), [[Драженко Прскало]] (29/1), [[Предраг Јурић]] (28/15), [[Аднан Међедовић]] (28/2), [[Горан Јурић]] (25/1), [[Авдо Калајџић]] (23/2), [[Ивица Барбарић]] (23), [[Веселин Ђурасовић]] (22), [[Владимир Гудељ]] (21/10), [[Седин Тановић]] (19), [[Сеад Кајтаз]] (18/4), [[Владимир Матијевић (фудбалер)|Владимир Матијевић]] (18/2), [[Вукашин Петрановић]] (16), [[Владимир Скочајић]] (12/2), [[Сенад Главовић]] (11/1), [[Зденко Једвај]] (9), [[Исмет Шишић]] (9), [[Зијад Репак]] (8/1), [[Мехо Кодро]] (7/3), [[Јошко Поповић]] (6/1), [[Емир Туфек]] (6), [[Џевад Растодер]] (1), [[Ахмет Госто]] 1 | [[Душан Бајевић]] |- | Црвена звезда | [[Марко Елснер]] (32), [[Борислав Цветковић]] (31/13), [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] (31/2), [[Драган Стојковић Пикси|Драган Стојковић]] (30/17), [[Митар Мркела]] (30/5), [[Горан Милојевић]] (27), [[Миливој Брачун]] (26), [[Хусреф Мусемић]] (24/10), [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] (21/3), [[Бошко Ђуровски]] (21/2), [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] (21), [[Златко Крџевић]] (21), [[Бранко Давидовић]] (18), [[Слободан Маровић]] (17/1), [[Славко Радовановић]] (16/1), [[Стеван Стојановић]] (16), [[Зоран Павловић]] (14/3), [[Јовица Николић]] (13), [[Зоран Воротовић]] (8), [[Владан Лукић]] (5), [[Зоран Димитријевић (фудбалер, 1963)|Зоран Димитријевић]] (4), [[Бобан Миладинов]] 1 | [[Велибор Васовић]] |- | Ријека | [[Мауро Равнић]] (34), [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] (33/18), [[Роберто Палиска]] (33/4), [[Владо Котур]] (32/2), [[Зоран Вујчић]] (31/4), [[Борче Средојевић]] (31), [[Давор Радмановић]] (30/5), [[Данко Матрљан]] (28/7), [[Игор Јелавић]] (28), [[Предраг Валенчић]] (27/1), [[Младен Младеновић]] (24/1), [[Никица Миленковић]] (21), [[Радослав Љепојевић]] (21), [[Зоран Шкерјанц]] (20/1), [[Роберт Рубчић]] (14), [[Менсур Струкар]] (6), [[Матјаж Флоријанчич]] (5), [[Рајко Шарић]] (4), [[Зоран Шестан]] (4), [[Роберт Жагар]] (4), [[Казимир Вулић]] (3), [[Валди Шумберац]] (3), [[Невенко Васиљевић]] 2 | [[Младен Вранковић]] |- | Вардар | [[Тони Савевски]] (33/1), [[Дарко Панчев]] (32/18), [[Чедомир Јаневски]] (31/5), [[Мирко Петров]] (30/6), [[Илија Најдоски]] (30), [[Вујадин Станојковић]] (29), [[Венцислав Симоновски]] (29), [[Драги Канатларовски]] (28), [[Јовче Џипунов]] (27/2), [[Никола Аврамовски]] (24), [[Љупче Лазаров]] (22), [[Бобан Бабунски]] (19), [[Зоран Трајчевски]] (13/1), [[Момчило Грошев]] (12), [[Благоја Тодоровски]] (12), [[Горан Стојановић (фудбалер)|Горан Стојановић]] (11), [[Слободан Горачинов]] (10/2), [[Тони Анастасовски]] (8), [[Гоце Димовски]] (7), [[Николчо Филипов]] (5), [[Васил Рингов]] (4/1), [[Љупчо Марковски]] (3), [[Томче Трајановски]] (3), [[Ајро Суби]] (3), [[Јовко Бизимоски]] (2), [[Милко Симовски]] (1), [[Зоран Бошковски]] 1 | [[Андон Дончевски]] |- | Динамо Загреб | [[Ранко Стојић]], [[Дражен Ладић]], [[Маријан Влак]], [[Жељко Цупан]], [[Дарко Вујовић]], [[Мустафа Арслановић]], [[Иван Цвјетковић]], [[Звјездан Цветковић]], [[Давор Матић]], [[Дражен Бесек]], [[Младен Муњаковић]], [[Марко Млинарић]], [[Јосип Богдановић]], [[Дамир Лесјак]], [[Исмет Хаџић]], [[Жељко Вуковић]], [[Славко Иштванић]], [[Дубравко Павличић]], [[Небојша Малбаша]], [[Звонимир Бобан]], [[Борислав Кузмановић]], [[Бранко Самболић]], [[Дражен Бобан]], [[Роберт Просинечки]], [[Небојша Ороз]], [[Марио Новак]] | [[Мирослав Блажевић]] |- | Будућност | [[Жељко Јановић]] (32/9), [[Драгољуб Брновић]] (32/1), [[Дарко Мугоша]] (31/1), [[Бранислав Ђукановић]] (31), [[Миодраг Мартаћ]] (30/8), [[Драган Вујовић]] (30/3), [[Бранислав Дробњак]] (30), [[Дејан Савићевић]] (29/10), [[Звијездан Пејовић]] (29/1), [[Бранко Брновић]] (28/4), [[Горан Станисављевић]] (28), [[Миладин Пештерац]] (27), [[Славко Влаховић]] (21/1), [[Жељко Петровић]] (17), [[Саша Вуковић]] (13), [[Дервиш Хаџиосмановић]] (10), [[Горан Мишковић]] (7/1), [[Иван Радовић]] (6), [[Миодраг Радуловић]] (5), [[Божидар Вуксановић]] (3), [[Лоран Милић]] (3), [[Миодраг Божовић]] (2), [[Предраг Мијатовић]] (1) | [[Милан Живадиновић]] |- | Хајдук | [[Стјепан Деверић]] (32/9), [[Стјепан Андријашевић]] (32/2), [[Драгутин Челић]] (31/1), [[Младен Пралија]] (31), [[Драги Сетинов]] (30/1), [[Милош Бурсаћ]] (38/7), [[Зоран Вулић]] (38/3), [[Аљоша Асановић]] (27/6), [[Бранко Миљуш (фудбалер)]] (36/1), [[Јерко Типурић]] (35/1), [[Роберт Јарни]] (31), [[Иво Јеролимов]] (19/3), [[Дарко Дражић]] (16), [[Анте Мише]] (16), [[Фране Бућан]] (13/3), [[Зденко Адамовић]] (12/3), [[Лука Перузовић]] (11), [[Јосип Вебер]] (11), [[Франко Богдан]] (6), [[Иван Гудељ]] (5), [[Драгослав Чакић]] (4), [[Зоран Варводић]] (3), [[Роберт Владиславић]] (3), [[Горан Миланко]] (3), [[Ненад Грачан]] (1/1), [[Марин Лалић]] (1), [[Ален Бокшић]] (1) | [[Јосип Скоблар]] |- | Жељезничар | [[Владо Комшић]] (32), [[Рефик Шабанаџовић]] (30), [[Един Ћурић]] (29/5), [[Мирсад Баљић]] (29/4), [[Харис Шкоро]] (28/7), [[Радмило Михајловић]] (27/23), [[Бранислав Берјан]] (27), [[Милан Павловић (фудбалер)|Милан Павловић]] (26), [[Слободан Јањуш]] (25), [[Саша Милановић]] (19/4), [[Зоран Слишковић]] (19/1), [[Ратко Нинковић]] (18), [[Душан Симић (фудбалер)|Душан Симић]] (16/4), [[Неџад Верлашевић]] (15), [[Милан Гавриловић (фудбалер)|Милан Гавриловић]] (15), [[Душко Ивановић (фудбалер)|Душко Ивановић]] (12/1), [[Драган Шкрба]] (10), [[Исмет Штилић]] (8), [[Мехмед Баждаревић]] (7/1), [[Горан Јуришић]] (6), [[Зоран Самарџија]] (6), [[Жељко Јанковић]] (4/2), [[Зоран Матковић]] (4/1), [[Давор Миоч]] (4), [[Халим Муслија]] (2), [[Срећко Илић]] (1), [[Фахрудин Ковач]] (1), [[Кемал Алиспахић]] (1) | [[Борис Брачуљ]] |- | Сутјеска | [[Душко Радиновић]] (34/1), [[Драгић Комадина]] (31/1), [[Горан Живановић]] (29), [[Милорад Бајовић]] (28/6), [[Жељко Вуковић]] (28/5), [[Славенко Кузељевић]] (27/4), [[Ратко Пејовић]] (27/3), [[Миомир Бакрач]] (25/3), [[Брајан Ненезић]] (25/3), [[Радоман Грбовић]] (25/1), [[Жељко Божовић]] (22/8), [[Жељко Бајчета]] (20/9), [[Никола Ракојевић]] (18/1), [[Саша Медин]] (16), [[Милован Марушић]] (15), [[Драган Мијановић]] (15), [[Милош Дризић]] (12/4), [[Ранко Зиројевић]] (12), [[Перица Аџић]] (9), [[Жарко Драшковић]] (7), [[Славиша Ђурковић]] (6/1), [[Перо Гиљен]] (5), [[Срђан Божовић]] (3), [[Рефик Дрндар]] 1 | [[Вукашин Вишњевац]] |- | Осијек | [[Бранко Жеравица]], [[Владо Билић]], [[Лука Костић]], [[Јасмин Џеко]], Милан Јанковић, [[Ивица Перић]], [[Владо Касало]], [[Мирослав Житњак]], [[Горан Јерковић]], [[Давор Шукер]], [[Синиша Кончаловић]], [[Жељко Пакасин]], [[Горан Алар]], [[Дрaжен Кукурић]], [[Горан Лепињица]], [[Бранко Карачић]], [[Алојзије Лукић]], [[Денуц Журка]], [[Иван Шмудла]] | [[Љупко Петровић]] |- | Челик | [[Едим Хаџиалагић]], [[Тончи Габрић]], [[Миодраг Ђурђевић (фудбалер)|Миодраг Ђурђевић]], [[Милорад Ратковић]], [[Зоран Милидраг]], [[Енес Бешић]], [[Дарко Несторовић]], [[Иван Филеш]], [[Ибрахим Зукановић]] | [[Џемалудин Мушовић]] |- | Сарајево | [[Енвер Лугушић]], [[Драгослав Вукадин]], [[Нијаз Арнаут]], [[Срђан Бајић]], [[Александар Гузина]], [[Нихад Милак]], [[Ферид Радељаш]], [[Дејан Раичковић]], [[Бобан Божовић]], [[Мехмед Јањош]], [[Давор Јозић]], [[Мирза Капетановић]], [[Дане Купрешанин]], [[Игор Лазић (фудбалер)|Игор Лазић]], [[Зоран Љубичић]], [[Милош Недић]], [[Владимир Петковић (фудбалер)|Владимир Петковић]], [[Славиша Вукићевић]], [[Бернард Барњак]], [[Драган Јаковљевић]], [[Сенад Мердановић]], [[Нермин Вазда]] | [[Драган Божовић]], [[Милош Ђурковић]] |- | Приштина | Белопоја, Белојевић, Кољеновић, [[Џевџет Мурићи]], Лапаштица, Пековић, Неџипи, [[Шахит Кељменди]], [[Владислав Ђукић]], [[Фадиљ Мурићи]], [[Кујтим Шаља]], [[Фадхрудин Дурак]], [[Исмет Хаџић]], [[Зоран Батровић]] | [[Милован Ђорић]] |- | Слобода Тузла | [[Мирза Хаџић]], [[Звонко Марић]], [[Милија Босиљчић]], [[Екрем Ибрић]], [[Милан Стегњајић]], [[Раде Тошић]], [[Неџад Верлашевић]], [[Цвијетин Благојевић]], [[Драгослав Костић]], [[Горан Миљановић]], [[Цвијан Милошевић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Невзет Хасанбашић]], [[Муневер Крајишник]], [[Митар Лукић]], [[Мирко Михић]] | [[Жељко Берић]], [[Самир Градашчевић]], [[Давор Касалица]] |- | Раднички | [[Завиша Пејић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Горан Василијевић]], Ивановић, [[Зоран Банковић]], Кољеновић, [[Драгиша Бинић]], Пунишић, [[Благоје Китановски]], Алексић, [[Синиша Гогић]] | [[Зоран Чолаковић]] |- | Динамо Винковци | Захировић, [[Здравко Боровница]], [[Игор Штимац]], Радић, Ручевић, Богдан, Далић, Урошевић, [[Давор Чоп]], Биоградлија, Борислав Тонковић, Ороз. | [[Тонко Вукушић]] |- | Спартак | [[Иван Пудар]], [[Зоран Арсић]], [[Јовица Колб]], [[Горан Радојевић]], [[Томислав Сивић]], [[Рудолф Рафаи]], [[Звездан Ћосић]], [[Зоран Димитријевић]], [[Милован Јевтић]], [[Зоран Кунтић]], [[Антал Пухалак]] | [[Слободан Кустудић]] |} == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [http://www.rsssf.com/tablesj/joeghist.html Tabele fudbalskih prvenstava Jugoslavije] {{Првенство Југославије у фудбалу}} {{Подножје|Фудбал|СФРЈ}} [[Категорија:Првенства Југославије у фудбалу]] [[Категорија:Сезона 1986/87. у југословенском фудбалу]] gx2ausafjjlgzcy9gstn803tq42q7tf 30099351 30099350 2025-06-28T05:10:17Z Radun Balšić 314181 /* Преглед сезоне */ 30099351 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија сезона фудбалске лиге | такмичење = [[Првенство Југославије у фудбалу|Прва савезна лига Југославије]] | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | сезона = | трајање = 10. август 1986 – 14. јун 1987 | шампион = [[ФК Партизан]] | ушли = | испали = | континентални_куп1 = | континентални_куп1_учесници = | континентални_куп2 = | континентални_куп2_учесници = | континентални_куп3 = | континентални_куп3_учесници = | континентални_куп4 = | континентални_куп4_учесници = | број_утакмица = 306 | број_утакмица_напомена = | број_голова = | број_голова_напомена = | просек_голова = | најбољи_играч = | најбољи_стрелац = [[Радмило Михајловић]] | најбољи_голман = | највећа_победа_домаћин = | највећа_победа_гост = | највише_голова = | најдужи_победнички_низ = | најдужи_низ_без_пораза = | најдужи_низ_без_победе = | најдужи_губитнички_низ = | највећа_посећеност = | најмања_посећеност = | укупна_посећеност = | просечна_посећеност = | прошла_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]] | следећа_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] | актуелизовано_датум = | напомена = }} '''Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1986/87.''' била је највиши ранг [[фудбал]]ског такмичења у [[Југославија|Југославији]] 1986/87. године и педесетдевета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао [[ФК Партизан|Партизан]] из [[Београд]]а, освојивши своју једанаесту шампионску титулу. Сезону је обележила афера о намештању утакмица из претходне године ([[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]), када је фудбалски савез казнио 12 тимова који су сезону започели са минусом од шест бодова. Након 34 одиграна кола шампион је постао Вардар, али након што је уставни суд донео пресуду да се поништава одлука о одузимању бодова, титула је додељена Партизану. == Учесници == {{Location map+ | Yugoslavia | width=550 | float=right | caption=Екипе у сезони 1986/87 | places= {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=top | label=<small>[[ФК Партизан|Партизан]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=bottom | label=<small>[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.37836 | long=17.854413 | position=6 | label=<small>[[ФК Вележ Мостар|Вележ]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.77242 | long=18.95079 | position=left | label=<small>[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.5547894 | long=18.6955132 | position=top | label=<small>[[ФК Осијек|Осијек]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=42.664444 | long=21.165 | position=1 | label=<small>[[ФК Приштина|Приштина]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.32699 | long=14.44202 | position=3 | label=<small>[[ФК Ријека|Ријека]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=3 | label=<small>[[ФК Сарајево|Сарајево]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=top | label=<small>[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=MK | lat=41.99812 | long=21.43580 | position=bottom | label=<small>[[ФК Вардар|Вардар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=43.51045 | long=16.43987 | position=1 | label=<small>[[ФК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.44117 | long=19.26157 | position=9 | label=<small>[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.538146| long=18.676111 | position=left | label=<small>[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.288251 | long=18.804570 | position=left | label=<small>[[ФК Динамо Винковци|Динамо Винковци]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.81302927443444 | long=15.977894963757005 | position=3 | label=<small>[[ФК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.2038889 | long=17.9077778 | position=left | label=<small>[[ФК Челик Зеница|Челик Зеница]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=43.320833 | long=21.895841 | position=left | label=<small>[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=46.10012 | long=19.66358 | position=left | label=<small>[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]]</small>}} }} {| class="wikitable sortable" !Клубови !Град !Република ! [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]] |- | [[ФК Партизан]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| Првак |- | [[ФК Црвена звезда]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. |- | [[ФК Вележ Мостар]] | [[Мостар]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 3. |- | [[НК Хајдук Сплит]] | [[Сплит]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 4. |- | [[ХНК Ријека]] | [[Ријека]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 5. |- | [[НК Динамо Загреб]] | [[Загреб]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 6. |- | [[ФК Жељезничар Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 7. |- | [[ФК Вардар Скопље]] | [[Скопље]] | [[Датотека:Flag of the Socialist Republic of Macedonia (1963–1991).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]] | style="text-align:center"| 8. |- | [[НК Осијек]] | [[Осијек]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 9. |- | [[ФК Сутјеска Никшић]] | [[Никшић]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 10. |- | [[ФК Приштина]] | [[Приштина]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 11. |- | [[ФК Слобода Тузла]] | [[Тузла]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 12. |- | [[НК Динамо Винковци]] | [[Винковци]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 13. |- | [[ФК Будућност Подгорица|ФК Будућност Титоград]] | [[Титоград]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 14. |- | [[ФК Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 15. |- | [[НК Челик Зеница]] | [[Зеница (град)|Зеница]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 16. |- | [[ФК Раднички Ниш]] | [[Ниш]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |- | [[ФК Спартак Суботица]] | [[Суботица]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |} == Преглед сезоне == Прелазни рок је обиљежио прелазак [[Милко Ђуровски|Милка Ђуровског]] из Црвене звезде у Партизан. Осим Ђуровског, Партизан је довео и репрезентативце [[Фадиљ Вокри|Фодиља Вокрија]] из Приштине и [[Сречко Катанец|Сречка Катанеца]] из Динама. Клуб су напустили [[Звонко Варга]], [[Звонко Живковић]] и [[Слободан Ројевић]]. Црвена звезда је из загребачког Динама довела [[Бора Цветковић|Бору Цветковића]] и [[Миливој Брачун|Миливоја Брачуна]], а из нишког Радничког [[Драган Стојковић Пикси|Драгана Стојковића]]. Хајдук је током љета напустио [[Блаж Слишковић]], а из Ријеке је доведен [[Ненад Грачан]]. Ново првенство 12 клубова је почело са -6 бодова због афере о намештању утакмица из прошле сезоне. Пошто је група клубова предвођена Партизаном покренула судски поступак за враћање бодова из сезоне 1985/86, у спортској штампи су после сваког кола објављиване две табеле: ону са -6 бодова, као и ону без одузетих бодова. После 3. кола Вардар је заузео 1. мјесто на табели и држао га до краја првенства, осим након 21. кола, када је Партизан је успио буде први на обе табеле. Због чињенице да једини од клубова велике четворке није кажњен одузимањем 6 бодова, Хајдук је сматран за фаворитом за освајање првенства. Ипак, већ у 1. колу на утакмици између Ријеке и Хајдука, играчу Хајдука Ненаду Грачану је сломљена нога у дуелу са [[Младен Младеновић|Младеном Младеновићем]]. Фудбалер Хајдука и репрезентативац Југославије [[Иван Гудељ]] је био принуђен да оконча каријеру након што се онесвестио на утакмици против Црвене звезде, после чега је утврђено да болује од [[хепатитис]]а. == Резултати по колима == {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''1. коло''', 10.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Спартак || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Динамо Винковци || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Слобода — Сарајево || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | Челик — '''Вележ''' || 2:5 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ријека — Хајдук || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Загреб''' — Раднички || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Жељезничар''' — Вардар || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | Осијек — '''Сутјеска''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Приштина — '''Црвена звезда''' || 0:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''2. коло''', 17.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Црвена звезда || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Сутјеска''' — Приштина || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Осијек || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички''' — Жељезничар || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Хајдук — '''Динамо Загреб''' || 0:4 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Ријека || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — '''Челик''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Винковци''' — Слобода || 2:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Будућност || 1:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''3. коло''', 24.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Будућност — '''Спартак''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#fff | Слобода — '''Партизан''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Челик''' — Динамо Винковци || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Ријека''' — Сарајево || 5:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Динамо Загреб''' — Вележ || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | Жељезничар — '''Хајдук''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Осијек — Раднички Ниш || 0:0 |- align=center bgcolor=#fff | Приштина — '''Вардар''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Црвена звезда''' — Сутјеска || 2:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''4. коло''', 31.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Челик || 2:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Слобода || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Црвена звезда || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички Ниш''' — Приштина || 3:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Хајдук''' — Осијек || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Жељезничар || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — Динамо Загреб || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | Динамо Винковци — Ријека || 1:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Сутјеска || 1:1 |} | width=20% valign="top" | |} == Табела == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- align=center !width=5%|'''Место''' !width=10%|'''Клуб''' !width=3%|'''мечева''' !width=3%|'''победа''' !width=3%|'''нерешених''' !width=3%|'''пораза''' !width=3%|'''дати <br />голови''' !width=4%|'''примљени <br />голови''' !width=4%|'''гол <br />разлика''' !width=4%|'''бодова''' |-style="background:#87CEEB;" |'''1''' |'''[[ФК Партизан|Партизан]]''' |34 |'''16''' |11 |7 |58 |29 | '''+29''' |'''43''' |-style="background:#87CEEB;" |2 |[[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]] |34 |19 |4 |11 |'''65''' |46 | +19 |42 |-style="background:#87CEEB;" |3 |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |34 |16 |9 |9 |57 |37 | +20 |41 |- |4 |[[ХНК Ријека|Ријека]] |34 |14 |10 |10 |44 |42 | +2 |38 |-style="background:#cdc673;" |5 |[[ФК Вардар|Вардар Скопље]] |34 |15 |8 |11 |40 |39 | +1 |38 |- |6 |[[НК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] |34 |14 |9 |11 |49 |43 | +6 |37 |- |7 |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]] |34 |14 |9 |11 |40 |36 | +4 |37 |-style="background:#FFFF00;" |8 |[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]] |34 |14 |8 |12 |41 |41 |0 |36 |- |9 |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар Сарајево]] |34 |14 |6 |14 |55 |46 | +9 |34 |- |10 |[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]] |34 |12 |10 |12 |50 |52 | -2 |34 |- |11 |[[НК Осијек|Осијек]] |34 |15 |4 |15 |40 |44 | -4 |34 |- |12 |[[НК Челик|Челик Зеница]] |34 |14 |5 |15 |48 |52 | -4 |33 |- |13 |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |34 |12 |9 |13 |39 |49 | -10 |33 |- |14 |[[ФК Приштина|Приштина]] |34 |13 |4 |17 |47 |52 | -5 |30 |- |15 |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |34 |11 |8 |15 |41 |46 | -5 |30 |- |16 |[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |34 |11 |8 |15 |39 |49 | -10 |30 |- style="background:#ffa07a;" |17 |[[ХНК Цибалија|Динамо Винковци]] |34 |12 |6 |16 |48 |63 | -15 |30 |- style="background:#ffa07a;" |18 |[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |34 |6 |8 |20 |33 |69 | -36 |20 |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Војводина|Војводина]] | - | - | - | - | - | - | - | - |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Рад|Рад]] | - | - | - | - | - | - | - | - |} {| {{table}} |- |style="background:#cdc673;"| |[[Куп европских шампиона]] |- |style="background:#87CEEB;"| |[[Куп УЕФА]] |- |style="background:#FFFF00;"| |[[Куп победника купова]] |- |style="background:#ffa07a;"|&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |испали у другу лигу |- |style="background:#98fb98;"| |пласирали се у прву лигу |} == Најбољи стрелци == {| class="wikitable" |- !Поред !Играч !Клуб !Голова |- |rowspan=1 align=center|1 |{{flagicon|YUG}} [[Радмило Михајловић]] |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] |align=center|23 |- |rowspan=1 align=center|2 |{{flagicon|YUG}} [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] |[[ХНК Ријека|Ријека]] |align=center|20 |- |rowspan=1 align=center|3 |{{flagicon|YUG}} [[Милко Ђуровски]] |[[ФК Партизан|Партизан]] |align=center|19 |- |rowspan=1 align=center|4 |{{flagicon|YUG}} [[Дарко Панчев]] |[[ФК Вардар|Вардар]] |align=center|18 |- |rowspan=1 align=center|5 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Стојковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|17 |- |rowspan=1 align=center|6 |{{flagicon|YUG}} [[Предраг Јурић]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|16 |- |rowspan=1 align=center|7 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Јаковљевић]] |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |align=center|15 |- |rowspan=1 align=center|8 |{{flagicon|YUG}} [[Борислав Цветковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|13 |- |rowspan=1 align=center|9 |{{flagicon|YUG}} [[Семир Туце]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|13 |} == Састави екипа == {| class="wikitable plainrowheaders" |- !Екипа !Играчи !Тренер |- | Партизан | [[Фахрудин Омеровић]] (34/0), [[Горан Стевановић]] (32/4), [[Милко Ђуровски]] (31/19), [[Адмир Смајић]] (31/3), [[Сречко Катанец]] (30/3), [[Владимир Вермезовић]] (29/1), [[Небојша Вучићевић]] (28/7), [[Фадиљ Вокри]] (28/5), [[Миодраг Бајовић]] (27/2), [[Милош Ђелмаш]] (26/7), [[Бајро Жупић]] (26/0), [[Владо Чапљић]] (24/1), [[Горан Богдановић]] (19/1), [[Иса Садриу]] (18/0), [[Александар Ђорђевић (фудбалер, 1968)|Александар Ђорђевић]] (17/2), [[Милинко Пантић]] (15/3), [[Слађан Шћеповић]] (7/0), [[Љубомир Радановић]] 5/0{{Играч у ЈНА}}, [[Дарко Миланич]] (4/0), [[Миодраг Радовић]] (4/0), [[Дарко Белојевић]] (0/0) | [[Ненад Бјековић]] |- | Вележ | [[Семир Туце]] (31/13), [[Мили Хаџиабдић]] (31/3), [[Анел Карабег]] (31/2), [[Драженко Прскало]] (29/1), [[Предраг Јурић]] (28/15), [[Аднан Међедовић]] (28/2), [[Горан Јурић]] (25/1), [[Авдо Калајџић]] (23/2), [[Ивица Барбарић]] (23), [[Веселин Ђурасовић]] (22), [[Владимир Гудељ]] (21/10), [[Седин Тановић]] (19), [[Сеад Кајтаз]] (18/4), [[Владимир Матијевић (фудбалер)|Владимир Матијевић]] (18/2), [[Вукашин Петрановић]] (16), [[Владимир Скочајић]] (12/2), [[Сенад Главовић]] (11/1), [[Зденко Једвај]] (9), [[Исмет Шишић]] (9), [[Зијад Репак]] (8/1), [[Мехо Кодро]] (7/3), [[Јошко Поповић]] (6/1), [[Емир Туфек]] (6), [[Џевад Растодер]] (1), [[Ахмет Госто]] 1 | [[Душан Бајевић]] |- | Црвена звезда | [[Марко Елснер]] (32), [[Борислав Цветковић]] (31/13), [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] (31/2), [[Драган Стојковић Пикси|Драган Стојковић]] (30/17), [[Митар Мркела]] (30/5), [[Горан Милојевић]] (27), [[Миливој Брачун]] (26), [[Хусреф Мусемић]] (24/10), [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] (21/3), [[Бошко Ђуровски]] (21/2), [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] (21), [[Златко Крџевић]] (21), [[Бранко Давидовић]] (18), [[Слободан Маровић]] (17/1), [[Славко Радовановић]] (16/1), [[Стеван Стојановић]] (16), [[Зоран Павловић]] (14/3), [[Јовица Николић]] (13), [[Зоран Воротовић]] (8), [[Владан Лукић]] (5), [[Зоран Димитријевић (фудбалер, 1963)|Зоран Димитријевић]] (4), [[Бобан Миладинов]] 1 | [[Велибор Васовић]] |- | Ријека | [[Мауро Равнић]] (34), [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] (33/18), [[Роберто Палиска]] (33/4), [[Владо Котур]] (32/2), [[Зоран Вујчић]] (31/4), [[Борче Средојевић]] (31), [[Давор Радмановић]] (30/5), [[Данко Матрљан]] (28/7), [[Игор Јелавић]] (28), [[Предраг Валенчић]] (27/1), [[Младен Младеновић]] (24/1), [[Никица Миленковић]] (21), [[Радослав Љепојевић]] (21), [[Зоран Шкерјанц]] (20/1), [[Роберт Рубчић]] (14), [[Менсур Струкар]] (6), [[Матјаж Флоријанчич]] (5), [[Рајко Шарић]] (4), [[Зоран Шестан]] (4), [[Роберт Жагар]] (4), [[Казимир Вулић]] (3), [[Валди Шумберац]] (3), [[Невенко Васиљевић]] 2 | [[Младен Вранковић]] |- | Вардар | [[Тони Савевски]] (33/1), [[Дарко Панчев]] (32/18), [[Чедомир Јаневски]] (31/5), [[Мирко Петров]] (30/6), [[Илија Најдоски]] (30), [[Вујадин Станојковић]] (29), [[Венцислав Симоновски]] (29), [[Драги Канатларовски]] (28), [[Јовче Џипунов]] (27/2), [[Никола Аврамовски]] (24), [[Љупче Лазаров]] (22), [[Бобан Бабунски]] (19), [[Зоран Трајчевски]] (13/1), [[Момчило Грошев]] (12), [[Благоја Тодоровски]] (12), [[Горан Стојановић (фудбалер)|Горан Стојановић]] (11), [[Слободан Горачинов]] (10/2), [[Тони Анастасовски]] (8), [[Гоце Димовски]] (7), [[Николчо Филипов]] (5), [[Васил Рингов]] (4/1), [[Љупчо Марковски]] (3), [[Томче Трајановски]] (3), [[Ајро Суби]] (3), [[Јовко Бизимоски]] (2), [[Милко Симовски]] (1), [[Зоран Бошковски]] 1 | [[Андон Дончевски]] |- | Динамо Загреб | [[Ранко Стојић]], [[Дражен Ладић]], [[Маријан Влак]], [[Жељко Цупан]], [[Дарко Вујовић]], [[Мустафа Арслановић]], [[Иван Цвјетковић]], [[Звјездан Цветковић]], [[Давор Матић]], [[Дражен Бесек]], [[Младен Муњаковић]], [[Марко Млинарић]], [[Јосип Богдановић]], [[Дамир Лесјак]], [[Исмет Хаџић]], [[Жељко Вуковић]], [[Славко Иштванић]], [[Дубравко Павличић]], [[Небојша Малбаша]], [[Звонимир Бобан]], [[Борислав Кузмановић]], [[Бранко Самболић]], [[Дражен Бобан]], [[Роберт Просинечки]], [[Небојша Ороз]], [[Марио Новак]] | [[Мирослав Блажевић]] |- | Будућност | [[Жељко Јановић]] (32/9), [[Драгољуб Брновић]] (32/1), [[Дарко Мугоша]] (31/1), [[Бранислав Ђукановић]] (31), [[Миодраг Мартаћ]] (30/8), [[Драган Вујовић]] (30/3), [[Бранислав Дробњак]] (30), [[Дејан Савићевић]] (29/10), [[Звијездан Пејовић]] (29/1), [[Бранко Брновић]] (28/4), [[Горан Станисављевић]] (28), [[Миладин Пештерац]] (27), [[Славко Влаховић]] (21/1), [[Жељко Петровић]] (17), [[Саша Вуковић]] (13), [[Дервиш Хаџиосмановић]] (10), [[Горан Мишковић]] (7/1), [[Иван Радовић]] (6), [[Миодраг Радуловић]] (5), [[Божидар Вуксановић]] (3), [[Лоран Милић]] (3), [[Миодраг Божовић]] (2), [[Предраг Мијатовић]] (1) | [[Милан Живадиновић]] |- | Хајдук | [[Стјепан Деверић]] (32/9), [[Стјепан Андријашевић]] (32/2), [[Драгутин Челић]] (31/1), [[Младен Пралија]] (31), [[Драги Сетинов]] (30/1), [[Милош Бурсаћ]] (38/7), [[Зоран Вулић]] (38/3), [[Аљоша Асановић]] (27/6), [[Бранко Миљуш (фудбалер)]] (36/1), [[Јерко Типурић]] (35/1), [[Роберт Јарни]] (31), [[Иво Јеролимов]] (19/3), [[Дарко Дражић]] (16), [[Анте Мише]] (16), [[Фране Бућан]] (13/3), [[Зденко Адамовић]] (12/3), [[Лука Перузовић]] (11), [[Јосип Вебер]] (11), [[Франко Богдан]] (6), [[Иван Гудељ]] (5), [[Драгослав Чакић]] (4), [[Зоран Варводић]] (3), [[Роберт Владиславић]] (3), [[Горан Миланко]] (3), [[Ненад Грачан]] (1/1), [[Марин Лалић]] (1), [[Ален Бокшић]] (1) | [[Јосип Скоблар]] |- | Жељезничар | [[Владо Комшић]] (32), [[Рефик Шабанаџовић]] (30), [[Един Ћурић]] (29/5), [[Мирсад Баљић]] (29/4), [[Харис Шкоро]] (28/7), [[Радмило Михајловић]] (27/23), [[Бранислав Берјан]] (27), [[Милан Павловић (фудбалер)|Милан Павловић]] (26), [[Слободан Јањуш]] (25), [[Саша Милановић]] (19/4), [[Зоран Слишковић]] (19/1), [[Ратко Нинковић]] (18), [[Душан Симић (фудбалер)|Душан Симић]] (16/4), [[Неџад Верлашевић]] (15), [[Милан Гавриловић (фудбалер)|Милан Гавриловић]] (15), [[Душко Ивановић (фудбалер)|Душко Ивановић]] (12/1), [[Драган Шкрба]] (10), [[Исмет Штилић]] (8), [[Мехмед Баждаревић]] (7/1), [[Горан Јуришић]] (6), [[Зоран Самарџија]] (6), [[Жељко Јанковић]] (4/2), [[Зоран Матковић]] (4/1), [[Давор Миоч]] (4), [[Халим Муслија]] (2), [[Срећко Илић]] (1), [[Фахрудин Ковач]] (1), [[Кемал Алиспахић]] (1) | [[Борис Брачуљ]] |- | Сутјеска | [[Душко Радиновић]] (34/1), [[Драгић Комадина]] (31/1), [[Горан Живановић]] (29), [[Милорад Бајовић]] (28/6), [[Жељко Вуковић]] (28/5), [[Славенко Кузељевић]] (27/4), [[Ратко Пејовић]] (27/3), [[Миомир Бакрач]] (25/3), [[Брајан Ненезић]] (25/3), [[Радоман Грбовић]] (25/1), [[Жељко Божовић]] (22/8), [[Жељко Бајчета]] (20/9), [[Никола Ракојевић]] (18/1), [[Саша Медин]] (16), [[Милован Марушић]] (15), [[Драган Мијановић]] (15), [[Милош Дризић]] (12/4), [[Ранко Зиројевић]] (12), [[Перица Аџић]] (9), [[Жарко Драшковић]] (7), [[Славиша Ђурковић]] (6/1), [[Перо Гиљен]] (5), [[Срђан Божовић]] (3), [[Рефик Дрндар]] 1 | [[Вукашин Вишњевац]] |- | Осијек | [[Бранко Жеравица]], [[Владо Билић]], [[Лука Костић]], [[Јасмин Џеко]], Милан Јанковић, [[Ивица Перић]], [[Владо Касало]], [[Мирослав Житњак]], [[Горан Јерковић]], [[Давор Шукер]], [[Синиша Кончаловић]], [[Жељко Пакасин]], [[Горан Алар]], [[Дрaжен Кукурић]], [[Горан Лепињица]], [[Бранко Карачић]], [[Алојзије Лукић]], [[Денуц Журка]], [[Иван Шмудла]] | [[Љупко Петровић]] |- | Челик | [[Едим Хаџиалагић]], [[Тончи Габрић]], [[Миодраг Ђурђевић (фудбалер)|Миодраг Ђурђевић]], [[Милорад Ратковић]], [[Зоран Милидраг]], [[Енес Бешић]], [[Дарко Несторовић]], [[Иван Филеш]], [[Ибрахим Зукановић]] | [[Џемалудин Мушовић]] |- | Сарајево | [[Енвер Лугушић]], [[Драгослав Вукадин]], [[Нијаз Арнаут]], [[Срђан Бајић]], [[Александар Гузина]], [[Нихад Милак]], [[Ферид Радељаш]], [[Дејан Раичковић]], [[Бобан Божовић]], [[Мехмед Јањош]], [[Давор Јозић]], [[Мирза Капетановић]], [[Дане Купрешанин]], [[Игор Лазић (фудбалер)|Игор Лазић]], [[Зоран Љубичић]], [[Милош Недић]], [[Владимир Петковић (фудбалер)|Владимир Петковић]], [[Славиша Вукићевић]], [[Бернард Барњак]], [[Драган Јаковљевић]], [[Сенад Мердановић]], [[Нермин Вазда]] | [[Драган Божовић]], [[Милош Ђурковић]] |- | Приштина | Белопоја, Белојевић, Кољеновић, [[Џевџет Мурићи]], Лапаштица, Пековић, Неџипи, [[Шахит Кељменди]], [[Владислав Ђукић]], [[Фадиљ Мурићи]], [[Кујтим Шаља]], [[Фадхрудин Дурак]], [[Исмет Хаџић]], [[Зоран Батровић]] | [[Милован Ђорић]] |- | Слобода Тузла | [[Мирза Хаџић]], [[Звонко Марић]], [[Милија Босиљчић]], [[Екрем Ибрић]], [[Милан Стегњајић]], [[Раде Тошић]], [[Неџад Верлашевић]], [[Цвијетин Благојевић]], [[Драгослав Костић]], [[Горан Миљановић]], [[Цвијан Милошевић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Невзет Хасанбашић]], [[Муневер Крајишник]], [[Митар Лукић]], [[Мирко Михић]] | [[Жељко Берић]], [[Самир Градашчевић]], [[Давор Касалица]] |- | Раднички | [[Завиша Пејић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Горан Василијевић]], Ивановић, [[Зоран Банковић]], Кољеновић, [[Драгиша Бинић]], Пунишић, [[Благоје Китановски]], Алексић, [[Синиша Гогић]] | [[Зоран Чолаковић]] |- | Динамо Винковци | Захировић, [[Здравко Боровница]], [[Игор Штимац]], Радић, Ручевић, Богдан, Далић, Урошевић, [[Давор Чоп]], Биоградлија, Борислав Тонковић, Ороз. | [[Тонко Вукушић]] |- | Спартак | [[Иван Пудар]], [[Зоран Арсић]], [[Јовица Колб]], [[Горан Радојевић]], [[Томислав Сивић]], [[Рудолф Рафаи]], [[Звездан Ћосић]], [[Зоран Димитријевић]], [[Милован Јевтић]], [[Зоран Кунтић]], [[Антал Пухалак]] | [[Слободан Кустудић]] |} == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [http://www.rsssf.com/tablesj/joeghist.html Tabele fudbalskih prvenstava Jugoslavije] {{Првенство Југославије у фудбалу}} {{Подножје|Фудбал|СФРЈ}} [[Категорија:Првенства Југославије у фудбалу]] [[Категорија:Сезона 1986/87. у југословенском фудбалу]] sg4uc8agscyjmdx3cm6b9gtukn19i6g 30099358 30099351 2025-06-28T05:33:35Z Radun Balšić 314181 30099358 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија сезона фудбалске лиге | такмичење = [[Првенство Југославије у фудбалу|Прва савезна лига Југославије]] | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | сезона = | трајање = 10. август 1986 – 14. јун 1987 | шампион = [[ФК Партизан]] | ушли = | испали = | континентални_куп1 = | континентални_куп1_учесници = | континентални_куп2 = | континентални_куп2_учесници = | континентални_куп3 = | континентални_куп3_учесници = | континентални_куп4 = | континентални_куп4_учесници = | број_утакмица = 306 | број_утакмица_напомена = | број_голова = | број_голова_напомена = | просек_голова = | најбољи_играч = | најбољи_стрелац = [[Радмило Михајловић]] | најбољи_голман = | највећа_победа_домаћин = | највећа_победа_гост = | највише_голова = | најдужи_победнички_низ = | најдужи_низ_без_пораза = | најдужи_низ_без_победе = | најдужи_губитнички_низ = | највећа_посећеност = | најмања_посећеност = | укупна_посећеност = | просечна_посећеност = | прошла_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]] | следећа_сезона = [[Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1987/88.|1987/88.]] | актуелизовано_датум = | напомена = }} '''Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1986/87.''' била је највиши ранг [[фудбал]]ског такмичења у [[Југославија|Југославији]] 1986/87. године и педесетдевета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао [[ФК Партизан|Партизан]] из [[Београд]]а, освојивши своју једанаесту шампионску титулу. Сезону је обележила афера о намештању утакмица из претходне године ([[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86.]]), када је фудбалски савез казнио 12 тимова који су сезону започели са минусом од шест бодова. Након 34 одиграна кола шампион је постао Вардар, али након што је уставни суд донео пресуду да се поништава одлука о одузимању бодова, титула је додељена Партизану. == Учесници == {{Location map+ | Yugoslavia | width=550 | float=right | caption=Екипе у сезони 1986/87 | places= {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=top | label=<small>[[ФК Партизан|Партизан]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=RS | lat=44.81578 | long=20.45938 | position=bottom | label=<small>[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.37836 | long=17.854413 | position=6 | label=<small>[[ФК Вележ Мостар|Вележ]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.77242 | long=18.95079 | position=left | label=<small>[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.5547894 | long=18.6955132 | position=top | label=<small>[[ФК Осијек|Осијек]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=42.664444 | long=21.165 | position=1 | label=<small>[[ФК Приштина|Приштина]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.32699 | long=14.44202 | position=3 | label=<small>[[ФК Ријека|Ријека]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=3 | label=<small>[[ФК Сарајево|Сарајево]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=43.85127 | long=18.37915 | position=top | label=<small>[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=MK | lat=41.99812 | long=21.43580 | position=bottom | label=<small>[[ФК Вардар|Вардар]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=43.51045 | long=16.43987 | position=1 | label=<small>[[ФК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=ME | lat=42.44117 | long=19.26157 | position=9 | label=<small>[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.538146| long=18.676111 | position=left | label=<small>[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.288251 | long=18.804570 | position=left | label=<small>[[ФК Динамо Винковци|Динамо Винковци]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=HR | lat=45.81302927443444 | long=15.977894963757005 | position=3 | label=<small>[[ФК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=BA | lat=44.2038889 | long=17.9077778 | position=left | label=<small>[[ФК Челик Зеница|Челик Зеница]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=43.320833 | long=21.895841 | position=left | label=<small>[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]]</small>}} {{Location map~ | Yugoslavia | region=SR | lat=46.10012 | long=19.66358 | position=left | label=<small>[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]]</small>}} }} {| class="wikitable sortable" !Клубови !Град !Република ! [[Првенство Југославије у фудбалу 1985/86.|1985/86]] |- | [[ФК Партизан]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| Првак |- | [[ФК Црвена звезда]] | [[Београд]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. |- | [[ФК Вележ Мостар]] | [[Мостар]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 3. |- | [[НК Хајдук Сплит]] | [[Сплит]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 4. |- | [[ХНК Ријека]] | [[Ријека]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947–1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 5. |- | [[НК Динамо Загреб]] | [[Загреб]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 6. |- | [[ФК Жељезничар Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 7. |- | [[ФК Вардар Скопље]] | [[Скопље]] | [[Датотека:Flag of the Socialist Republic of Macedonia (1963–1991).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Македонија|СР Македонија]] | style="text-align:center"| 8. |- | [[НК Осијек]] | [[Осијек]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 9. |- | [[ФК Сутјеска Никшић]] | [[Никшић]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 10. |- | [[ФК Приштина]] | [[Приштина]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 11. |- | [[ФК Слобода Тузла]] | [[Тузла]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 12. |- | [[НК Динамо Винковци]] | [[Винковци]] | [[Датотека:Flag of Croatia (1947-1990).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | style="text-align:center"| 13. |- | [[ФК Будућност Подгорица|ФК Будућност Титоград]] | [[Титоград]] | [[Датотека:Flag of Montenegro (1946–1993).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]] | style="text-align:center"| 14. |- | [[ФК Сарајево]] | [[Сарајево]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 15. |- | [[НК Челик Зеница]] | [[Зеница (град)|Зеница]] | [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina (1946-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]] | style="text-align:center"| 16. |- | [[ФК Раднички Ниш]] | [[Ниш]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947-1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |- | [[ФК Спартак Суботица]] | [[Суботица]] | [[Датотека:Flag of Serbia (1947–1992).svg|20px]] [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] | style="text-align:center"| 2. лига |} == Преглед сезоне == Прелазни рок је обиљежио прелазак [[Милко Ђуровски|Милка Ђуровског]] из Црвене звезде у Партизан. Осим Ђуровског, Партизан је довео и репрезентативце [[Фадиљ Вокри|Фодиља Вокрија]] из Приштине и [[Сречко Катанец|Сречка Катанеца]] из Динама. Клуб су напустили [[Звонко Варга]], [[Звонко Живковић]] и [[Слободан Ројевић]]. Црвена звезда је из загребачког Динама довела [[Бора Цветковић|Бору Цветковића]] и [[Миливој Брачун|Миливоја Брачуна]], а из нишког Радничког [[Драган Стојковић Пикси|Драгана Стојковића]]. Хајдук су током љета напустили [[Блаж Слишковић]], [[Златко Вујовић|Златко]] и [[Зоран Вујовић]], а из Ријеке је доведен [[Ненад Грачан]]. Ново првенство 12 клубова је почело са -6 бодова због афере о намештању утакмица из прошле сезоне. Пошто је група клубова предвођена Партизаном покренула судски поступак за враћање бодова из сезоне 1985/86, у спортској штампи су после сваког кола објављиване две табеле: ону са -6 бодова, као и ону без одузетих бодова. После 3. кола Вардар је заузео 1. мјесто на табели и држао га до краја првенства, осим након 21. кола, када је Партизан је успио буде први на обе табеле. Због чињенице да једини од клубова велике четворке није кажњен одузимањем 6 бодова, Хајдук је сматран за фаворитом за освајање првенства. Ипак, већ у 1. колу на утакмици између Ријеке и Хајдука, играчу Хајдука Ненаду Грачану је сломљена нога у дуелу са [[Младен Младеновић|Младеном Младеновићем]]. Фудбалер Хајдука и репрезентативац Југославије [[Иван Гудељ]] је био принуђен да оконча каријеру након што се онесвестио на утакмици против Црвене звезде, после чега је утврђено да болује од [[хепатитис]]а. == Резултати по колима == {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| style="width:100%;" |- | style="width:20%; vertical-align:top;"| {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''1. коло''', 10.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Спартак || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Динамо Винковци || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Слобода — Сарајево || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | Челик — '''Вележ''' || 2:5 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Ријека — Хајдук || 2:2 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Загреб''' — Раднички || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Жељезничар''' — Вардар || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | Осијек — '''Сутјеска''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Приштина — '''Црвена звезда''' || 0:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''2. коло''', 17.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Црвена звезда || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Сутјеска''' — Приштина || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Осијек || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички''' — Жељезничар || 1:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Хајдук — '''Динамо Загреб''' || 0:4 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Ријека || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — '''Челик''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Динамо Винковци''' — Слобода || 2:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Партизан — Будућност || 1:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''3. коло''', 24.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Будућност — '''Спартак''' || 1:2 |- align=center bgcolor=#fff | Слобода — '''Партизан''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Челик''' — Динамо Винковци || 3:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Ријека''' — Сарајево || 5:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Динамо Загреб''' — Вележ || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | Жељезничар — '''Хајдук''' || 0:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Осијек — Раднички Ниш || 0:0 |- align=center bgcolor=#fff | Приштина — '''Вардар''' || 1:3 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Црвена звезда''' — Сутјеска || 2:1 |} | width=20% valign="top" | {| border="0" cellspacing="0" cellpadding="1em" style="font-size:85%; border-collapse:collapse; width:100%;" |- | colspan="5" style="background:#98a1b2; border:1px solid #7a8392;"|<div class="center"><span style="color:#fff;">'''4. коло''', 31.8.1986.</span></div> |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Партизан''' — Челик || 2:1 |- align=center bgcolor=#fff | '''Будућност''' — Слобода || 2:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Вардар''' — Црвена звезда || 1:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Раднички Ниш''' — Приштина || 3:0 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | '''Хајдук''' — Осијек || 2:0 |- align=center bgcolor=#fff | '''Вележ''' — Жељезничар || 4:2 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Сарајево — Динамо Загреб || 1:1 |- align=center bgcolor=#fff | Динамо Винковци — Ријека || 1:1 |- align=center bgcolor=#f5f5f5 | Спартак — Сутјеска || 1:1 |} | width=20% valign="top" | |} == Табела == {| class="wikitable" style="text-align: center;" |- align=center !width=5%|'''Место''' !width=10%|'''Клуб''' !width=3%|'''мечева''' !width=3%|'''победа''' !width=3%|'''нерешених''' !width=3%|'''пораза''' !width=3%|'''дати <br />голови''' !width=4%|'''примљени <br />голови''' !width=4%|'''гол <br />разлика''' !width=4%|'''бодова''' |-style="background:#87CEEB;" |'''1''' |'''[[ФК Партизан|Партизан]]''' |34 |'''16''' |11 |7 |58 |29 | '''+29''' |'''43''' |-style="background:#87CEEB;" |2 |[[ФК Вележ Мостар|Вележ Мостар]] |34 |19 |4 |11 |'''65''' |46 | +19 |42 |-style="background:#87CEEB;" |3 |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |34 |16 |9 |9 |57 |37 | +20 |41 |- |4 |[[ХНК Ријека|Ријека]] |34 |14 |10 |10 |44 |42 | +2 |38 |-style="background:#cdc673;" |5 |[[ФК Вардар|Вардар Скопље]] |34 |15 |8 |11 |40 |39 | +1 |38 |- |6 |[[НК Динамо Загреб|Динамо Загреб]] |34 |14 |9 |11 |49 |43 | +6 |37 |- |7 |[[ФК Будућност Подгорица|Будућност Титоград]] |34 |14 |9 |11 |40 |36 | +4 |37 |-style="background:#FFFF00;" |8 |[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]] |34 |14 |8 |12 |41 |41 |0 |36 |- |9 |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар Сарајево]] |34 |14 |6 |14 |55 |46 | +9 |34 |- |10 |[[ФК Сутјеска Никшић|Сутјеска Никшић]] |34 |12 |10 |12 |50 |52 | -2 |34 |- |11 |[[НК Осијек|Осијек]] |34 |15 |4 |15 |40 |44 | -4 |34 |- |12 |[[НК Челик|Челик Зеница]] |34 |14 |5 |15 |48 |52 | -4 |33 |- |13 |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |34 |12 |9 |13 |39 |49 | -10 |33 |- |14 |[[ФК Приштина|Приштина]] |34 |13 |4 |17 |47 |52 | -5 |30 |- |15 |[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] |34 |11 |8 |15 |41 |46 | -5 |30 |- |16 |[[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] |34 |11 |8 |15 |39 |49 | -10 |30 |- style="background:#ffa07a;" |17 |[[ХНК Цибалија|Динамо Винковци]] |34 |12 |6 |16 |48 |63 | -15 |30 |- style="background:#ffa07a;" |18 |[[ФК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] |34 |6 |8 |20 |33 |69 | -36 |20 |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Војводина|Војводина]] | - | - | - | - | - | - | - | - |- style="background:#98fb98;" | - |[[ФК Рад|Рад]] | - | - | - | - | - | - | - | - |} {| {{table}} |- |style="background:#cdc673;"| |[[Куп европских шампиона]] |- |style="background:#87CEEB;"| |[[Куп УЕФА]] |- |style="background:#FFFF00;"| |[[Куп победника купова]] |- |style="background:#ffa07a;"|&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; |испали у другу лигу |- |style="background:#98fb98;"| |пласирали се у прву лигу |} == Најбољи стрелци == {| class="wikitable" |- !Поред !Играч !Клуб !Голова |- |rowspan=1 align=center|1 |{{flagicon|YUG}} [[Радмило Михајловић]] |[[ФК Жељезничар Сарајево|Жељезничар]] |align=center|23 |- |rowspan=1 align=center|2 |{{flagicon|YUG}} [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] |[[ХНК Ријека|Ријека]] |align=center|20 |- |rowspan=1 align=center|3 |{{flagicon|YUG}} [[Милко Ђуровски]] |[[ФК Партизан|Партизан]] |align=center|19 |- |rowspan=1 align=center|4 |{{flagicon|YUG}} [[Дарко Панчев]] |[[ФК Вардар|Вардар]] |align=center|18 |- |rowspan=1 align=center|5 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Стојковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|17 |- |rowspan=1 align=center|6 |{{flagicon|YUG}} [[Предраг Јурић]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|16 |- |rowspan=1 align=center|7 |{{flagicon|YUG}} [[Драган Јаковљевић]] |[[ФК Сарајево|Сарајево]] |align=center|15 |- |rowspan=1 align=center|8 |{{flagicon|YUG}} [[Борислав Цветковић]] |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |align=center|13 |- |rowspan=1 align=center|9 |{{flagicon|YUG}} [[Семир Туце]] |[[ФК Вележ Мостар|Вележ]] |align=center|13 |} == Састави екипа == {| class="wikitable plainrowheaders" |- !Екипа !Играчи !Тренер |- | Партизан | [[Фахрудин Омеровић]] (34/0), [[Горан Стевановић]] (32/4), [[Милко Ђуровски]] (31/19), [[Адмир Смајић]] (31/3), [[Сречко Катанец]] (30/3), [[Владимир Вермезовић]] (29/1), [[Небојша Вучићевић]] (28/7), [[Фадиљ Вокри]] (28/5), [[Миодраг Бајовић]] (27/2), [[Милош Ђелмаш]] (26/7), [[Бајро Жупић]] (26/0), [[Владо Чапљић]] (24/1), [[Горан Богдановић]] (19/1), [[Иса Садриу]] (18/0), [[Александар Ђорђевић (фудбалер, 1968)|Александар Ђорђевић]] (17/2), [[Милинко Пантић]] (15/3), [[Слађан Шћеповић]] (7/0), [[Љубомир Радановић]] 5/0{{Играч у ЈНА}}, [[Дарко Миланич]] (4/0), [[Миодраг Радовић]] (4/0), [[Дарко Белојевић]] (0/0) | [[Ненад Бјековић]] |- | Вележ | [[Семир Туце]] (31/13), [[Мили Хаџиабдић]] (31/3), [[Анел Карабег]] (31/2), [[Драженко Прскало]] (29/1), [[Предраг Јурић]] (28/15), [[Аднан Међедовић]] (28/2), [[Горан Јурић]] (25/1), [[Авдо Калајџић]] (23/2), [[Ивица Барбарић]] (23), [[Веселин Ђурасовић]] (22), [[Владимир Гудељ]] (21/10), [[Седин Тановић]] (19), [[Сеад Кајтаз]] (18/4), [[Владимир Матијевић (фудбалер)|Владимир Матијевић]] (18/2), [[Вукашин Петрановић]] (16), [[Владимир Скочајић]] (12/2), [[Сенад Главовић]] (11/1), [[Зденко Једвај]] (9), [[Исмет Шишић]] (9), [[Зијад Репак]] (8/1), [[Мехо Кодро]] (7/3), [[Јошко Поповић]] (6/1), [[Емир Туфек]] (6), [[Џевад Растодер]] (1), [[Ахмет Госто]] 1 | [[Душан Бајевић]] |- | Црвена звезда | [[Марко Елснер]] (32), [[Борислав Цветковић]] (31/13), [[Жарко Ђуровић (фудбалер)|Жарко Ђуровић]] (31/2), [[Драган Стојковић Пикси|Драган Стојковић]] (30/17), [[Митар Мркела]] (30/5), [[Горан Милојевић]] (27), [[Миливој Брачун]] (26), [[Хусреф Мусемић]] (24/10), [[Милан Јанковић (фудбалер)|Милан Јанковић]] (21/3), [[Бошко Ђуровски]] (21/2), [[Миодраг Кривокапић (фудбалер)|Миодраг Кривокапић]] (21), [[Златко Крџевић]] (21), [[Бранко Давидовић]] (18), [[Слободан Маровић]] (17/1), [[Славко Радовановић]] (16/1), [[Стеван Стојановић]] (16), [[Зоран Павловић]] (14/3), [[Јовица Николић]] (13), [[Зоран Воротовић]] (8), [[Владан Лукић]] (5), [[Зоран Димитријевић (фудбалер, 1963)|Зоран Димитријевић]] (4), [[Бобан Миладинов]] 1 | [[Велибор Васовић]] |- | Ријека | [[Мауро Равнић]] (34), [[Јанко Јанковић (фудбалер)|Јанко Јанковић]] (33/18), [[Роберто Палиска]] (33/4), [[Владо Котур]] (32/2), [[Зоран Вујчић]] (31/4), [[Борче Средојевић]] (31), [[Давор Радмановић]] (30/5), [[Данко Матрљан]] (28/7), [[Игор Јелавић]] (28), [[Предраг Валенчић]] (27/1), [[Младен Младеновић]] (24/1), [[Никица Миленковић]] (21), [[Радослав Љепојевић]] (21), [[Зоран Шкерјанц]] (20/1), [[Роберт Рубчић]] (14), [[Менсур Струкар]] (6), [[Матјаж Флоријанчич]] (5), [[Рајко Шарић]] (4), [[Зоран Шестан]] (4), [[Роберт Жагар]] (4), [[Казимир Вулић]] (3), [[Валди Шумберац]] (3), [[Невенко Васиљевић]] 2 | [[Младен Вранковић]] |- | Вардар | [[Тони Савевски]] (33/1), [[Дарко Панчев]] (32/18), [[Чедомир Јаневски]] (31/5), [[Мирко Петров]] (30/6), [[Илија Најдоски]] (30), [[Вујадин Станојковић]] (29), [[Венцислав Симоновски]] (29), [[Драги Канатларовски]] (28), [[Јовче Џипунов]] (27/2), [[Никола Аврамовски]] (24), [[Љупче Лазаров]] (22), [[Бобан Бабунски]] (19), [[Зоран Трајчевски]] (13/1), [[Момчило Грошев]] (12), [[Благоја Тодоровски]] (12), [[Горан Стојановић (фудбалер)|Горан Стојановић]] (11), [[Слободан Горачинов]] (10/2), [[Тони Анастасовски]] (8), [[Гоце Димовски]] (7), [[Николчо Филипов]] (5), [[Васил Рингов]] (4/1), [[Љупчо Марковски]] (3), [[Томче Трајановски]] (3), [[Ајро Суби]] (3), [[Јовко Бизимоски]] (2), [[Милко Симовски]] (1), [[Зоран Бошковски]] 1 | [[Андон Дончевски]] |- | Динамо Загреб | [[Ранко Стојић]], [[Дражен Ладић]], [[Маријан Влак]], [[Жељко Цупан]], [[Дарко Вујовић]], [[Мустафа Арслановић]], [[Иван Цвјетковић]], [[Звјездан Цветковић]], [[Давор Матић]], [[Дражен Бесек]], [[Младен Муњаковић]], [[Марко Млинарић]], [[Јосип Богдановић]], [[Дамир Лесјак]], [[Исмет Хаџић]], [[Жељко Вуковић]], [[Славко Иштванић]], [[Дубравко Павличић]], [[Небојша Малбаша]], [[Звонимир Бобан]], [[Борислав Кузмановић]], [[Бранко Самболић]], [[Дражен Бобан]], [[Роберт Просинечки]], [[Небојша Ороз]], [[Марио Новак]] | [[Мирослав Блажевић]] |- | Будућност | [[Жељко Јановић]] (32/9), [[Драгољуб Брновић]] (32/1), [[Дарко Мугоша]] (31/1), [[Бранислав Ђукановић]] (31), [[Миодраг Мартаћ]] (30/8), [[Драган Вујовић]] (30/3), [[Бранислав Дробњак]] (30), [[Дејан Савићевић]] (29/10), [[Звијездан Пејовић]] (29/1), [[Бранко Брновић]] (28/4), [[Горан Станисављевић]] (28), [[Миладин Пештерац]] (27), [[Славко Влаховић]] (21/1), [[Жељко Петровић]] (17), [[Саша Вуковић]] (13), [[Дервиш Хаџиосмановић]] (10), [[Горан Мишковић]] (7/1), [[Иван Радовић]] (6), [[Миодраг Радуловић]] (5), [[Божидар Вуксановић]] (3), [[Лоран Милић]] (3), [[Миодраг Божовић]] (2), [[Предраг Мијатовић]] (1) | [[Милан Живадиновић]] |- | Хајдук | [[Стјепан Деверић]] (32/9), [[Стјепан Андријашевић]] (32/2), [[Драгутин Челић]] (31/1), [[Младен Пралија]] (31), [[Драги Сетинов]] (30/1), [[Милош Бурсаћ]] (38/7), [[Зоран Вулић]] (38/3), [[Аљоша Асановић]] (27/6), [[Бранко Миљуш (фудбалер)]] (36/1), [[Јерко Типурић]] (35/1), [[Роберт Јарни]] (31), [[Иво Јеролимов]] (19/3), [[Дарко Дражић]] (16), [[Анте Мише]] (16), [[Фране Бућан]] (13/3), [[Зденко Адамовић]] (12/3), [[Лука Перузовић]] (11), [[Јосип Вебер]] (11), [[Франко Богдан]] (6), [[Иван Гудељ]] (5), [[Драгослав Чакић]] (4), [[Зоран Варводић]] (3), [[Роберт Владиславић]] (3), [[Горан Миланко]] (3), [[Ненад Грачан]] (1/1), [[Марин Лалић]] (1), [[Ален Бокшић]] (1) | [[Јосип Скоблар]] |- | Жељезничар | [[Владо Комшић]] (32), [[Рефик Шабанаџовић]] (30), [[Един Ћурић]] (29/5), [[Мирсад Баљић]] (29/4), [[Харис Шкоро]] (28/7), [[Радмило Михајловић]] (27/23), [[Бранислав Берјан]] (27), [[Милан Павловић (фудбалер)|Милан Павловић]] (26), [[Слободан Јањуш]] (25), [[Саша Милановић]] (19/4), [[Зоран Слишковић]] (19/1), [[Ратко Нинковић]] (18), [[Душан Симић (фудбалер)|Душан Симић]] (16/4), [[Неџад Верлашевић]] (15), [[Милан Гавриловић (фудбалер)|Милан Гавриловић]] (15), [[Душко Ивановић (фудбалер)|Душко Ивановић]] (12/1), [[Драган Шкрба]] (10), [[Исмет Штилић]] (8), [[Мехмед Баждаревић]] (7/1), [[Горан Јуришић]] (6), [[Зоран Самарџија]] (6), [[Жељко Јанковић]] (4/2), [[Зоран Матковић]] (4/1), [[Давор Миоч]] (4), [[Халим Муслија]] (2), [[Срећко Илић]] (1), [[Фахрудин Ковач]] (1), [[Кемал Алиспахић]] (1) | [[Борис Брачуљ]] |- | Сутјеска | [[Душко Радиновић]] (34/1), [[Драгић Комадина]] (31/1), [[Горан Живановић]] (29), [[Милорад Бајовић]] (28/6), [[Жељко Вуковић]] (28/5), [[Славенко Кузељевић]] (27/4), [[Ратко Пејовић]] (27/3), [[Миомир Бакрач]] (25/3), [[Брајан Ненезић]] (25/3), [[Радоман Грбовић]] (25/1), [[Жељко Божовић]] (22/8), [[Жељко Бајчета]] (20/9), [[Никола Ракојевић]] (18/1), [[Саша Медин]] (16), [[Милован Марушић]] (15), [[Драган Мијановић]] (15), [[Милош Дризић]] (12/4), [[Ранко Зиројевић]] (12), [[Перица Аџић]] (9), [[Жарко Драшковић]] (7), [[Славиша Ђурковић]] (6/1), [[Перо Гиљен]] (5), [[Срђан Божовић]] (3), [[Рефик Дрндар]] 1 | [[Вукашин Вишњевац]] |- | Осијек | [[Бранко Жеравица]], [[Владо Билић]], [[Лука Костић]], [[Јасмин Џеко]], Милан Јанковић, [[Ивица Перић]], [[Владо Касало]], [[Мирослав Житњак]], [[Горан Јерковић]], [[Давор Шукер]], [[Синиша Кончаловић]], [[Жељко Пакасин]], [[Горан Алар]], [[Дрaжен Кукурић]], [[Горан Лепињица]], [[Бранко Карачић]], [[Алојзије Лукић]], [[Денуц Журка]], [[Иван Шмудла]] | [[Љупко Петровић]] |- | Челик | [[Едим Хаџиалагић]], [[Тончи Габрић]], [[Миодраг Ђурђевић (фудбалер)|Миодраг Ђурђевић]], [[Милорад Ратковић]], [[Зоран Милидраг]], [[Енес Бешић]], [[Дарко Несторовић]], [[Иван Филеш]], [[Ибрахим Зукановић]] | [[Џемалудин Мушовић]] |- | Сарајево | [[Енвер Лугушић]], [[Драгослав Вукадин]], [[Нијаз Арнаут]], [[Срђан Бајић]], [[Александар Гузина]], [[Нихад Милак]], [[Ферид Радељаш]], [[Дејан Раичковић]], [[Бобан Божовић]], [[Мехмед Јањош]], [[Давор Јозић]], [[Мирза Капетановић]], [[Дане Купрешанин]], [[Игор Лазић (фудбалер)|Игор Лазић]], [[Зоран Љубичић]], [[Милош Недић]], [[Владимир Петковић (фудбалер)|Владимир Петковић]], [[Славиша Вукићевић]], [[Бернард Барњак]], [[Драган Јаковљевић]], [[Сенад Мердановић]], [[Нермин Вазда]] | [[Драган Божовић]], [[Милош Ђурковић]] |- | Приштина | Белопоја, Белојевић, Кољеновић, [[Џевџет Мурићи]], Лапаштица, Пековић, Неџипи, [[Шахит Кељменди]], [[Владислав Ђукић]], [[Фадиљ Мурићи]], [[Кујтим Шаља]], [[Фадхрудин Дурак]], [[Исмет Хаџић]], [[Зоран Батровић]] | [[Милован Ђорић]] |- | Слобода Тузла | [[Мирза Хаџић]], [[Звонко Марић]], [[Милија Босиљчић]], [[Екрем Ибрић]], [[Милан Стегњајић]], [[Раде Тошић]], [[Неџад Верлашевић]], [[Цвијетин Благојевић]], [[Драгослав Костић]], [[Горан Миљановић]], [[Цвијан Милошевић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Невзет Хасанбашић]], [[Муневер Крајишник]], [[Митар Лукић]], [[Мирко Михић]] | [[Жељко Берић]], [[Самир Градашчевић]], [[Давор Касалица]] |- | Раднички | [[Завиша Пејић]], [[Зоран Милошевић (фудбалер)|Зоран Милошевић]], [[Горан Василијевић]], Ивановић, [[Зоран Банковић]], Кољеновић, [[Драгиша Бинић]], Пунишић, [[Благоје Китановски]], Алексић, [[Синиша Гогић]] | [[Зоран Чолаковић]] |- | Динамо Винковци | Захировић, [[Здравко Боровница]], [[Игор Штимац]], Радић, Ручевић, Богдан, Далић, Урошевић, [[Давор Чоп]], Биоградлија, Борислав Тонковић, Ороз. | [[Тонко Вукушић]] |- | Спартак | [[Иван Пудар]], [[Зоран Арсић]], [[Јовица Колб]], [[Горан Радојевић]], [[Томислав Сивић]], [[Рудолф Рафаи]], [[Звездан Ћосић]], [[Зоран Димитријевић]], [[Милован Јевтић]], [[Зоран Кунтић]], [[Антал Пухалак]] | [[Слободан Кустудић]] |} == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [http://www.rsssf.com/tablesj/joeghist.html Tabele fudbalskih prvenstava Jugoslavije] {{Првенство Југославије у фудбалу}} {{Подножје|Фудбал|СФРЈ}} [[Категорија:Првенства Југославије у фудбалу]] [[Категорија:Сезона 1986/87. у југословенском фудбалу]] tim948z0mp85srxrzxwf0ly3o7u1o3v 0 220507 30099054 29982737 2025-06-27T19:50:20Z Ruach Chayim 323597 /* Види још */ 30099054 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Универзитет у Техерану | изворно = دانشگاه تهران | слика = UT2.gif | слика_ширина = 150п | опис_слике = Грб Универзитета у Техерану | мото = ''Не прекидај учити ни једног тренутка'' | датум_оснивања = 1934. | тип = Државни универзитет | седиште_град = [[Техеран]] | седиште_држава = {{застава|Иран}} | ректор = [[Абас Али Амид Зањани]]<br /> (آیتالله عمید زنجانی) | канцелар = Mahmoud Nili Ahmadabadi | потканцелар = Mahmoud Karamei | број_факултета = 40 | студенти = 50.448 | преддипломци = 15.312 | постдипломци = 18.360 | буџет = | кампус = урбан | афилијације = ''FUIW'' | мрежно место = [http://www.ut.ac.ir/ www.ut.ac.ir] }} '''Универзитет у Техерану''' ({{јез-перс|دانشگاه تهران}}) је најстарији и највећи универзитет у [[Иран]]у, са највећом библиотеком у тој земљи. У Ирану се овај [[техеран]]ски универзитет популарно назива „Мајка универзитета у Ирану“ ([[Персијски језик|персијски]]:دانشگاه مادر). Смјештен у Техерану, овај универзитет је међу најпрестижнијим универзитетима у Ирану. Факултете овог универзитета уписују студенти из цијелог свијета, а сам универзитет је познат по широком спектру научних тема које се истражују. Студенти овде могу стећи неке од 116 различитих диплома основних, 160 магистарских и 120 докторских студија. На универзитету се налази око 340 страних студената. Сусједни [[Универзитет медицине у Техерану]], иако административно одвојен, дијели исто главно двориште универзитета и објављује сва научна истраживања под именом „Универзитет у Техерану“<ref>[http://www.mehrnews.com/fa/NewsDetail.aspx?NewsID=445096 -{MehrNews.com}-] {{Wayback|url=http://www.mehrnews.com/fa/NewsDetail.aspx?NewsID=445096 |date=20080305215455 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> == Историја == [[Датотека:OpeningCeremony-TehranUMedicine.jpg|мини|десно|Церемонија отварања Факултета медицине, уз шаха Резу]] [[Датотека:UTehran college social sciences.jpg|мини|150п|десно|Факултет друштвених наука. Архитектура универзитетског блока је под утицајем архитектуре старе Персије]] Већина факултета овог универзитета је настала обједињујући већ постојеће установе за високо образовање, попут [[Дар ал-Фунун]]а. Међутим, године [[1928]], професор [[Махмуд Хесаби]] је тадашњем министру културе [[Али Азгар Хекмат|Алију Азгару Хекмату]] у кабинету [[шах]]а [[Реза (шах)|Резе]] предложио оснивања чврсте установе која би покрила већину наука. Али Азгар Хекмат је, у сарадњи са [[Андре Годард|Андреом Годардом]] и групом европских архитеката дошао до плана будуће зграде универзитета. Универзитет је званично започео са радом [[1934]]. године. Блок „Амир абад“ је додат [[1945]]. године, након што су америчке групе напустиле то имање пред крај Другог свјетског рата. Преостали факултети су касније или основани или директно потпомогнути и проширени од стране академских установа Сједињених Америчких Држава<ref>[http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html -{Iranica.com}-] {{Wayback|url=http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html |date=20080115125930 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>. На универзитету су први пут прихваћени женски студенти године [[1937]].<ref>Лоренц, Џ. „Историјски рјечник Ирана“ ({{јез-енг|Lorentz, J. „Historical Dictionary of Iran“}}), 1995. {{ISBN|0-8108-2994-0}}</ref>. Године 1986. одлуком Народног парламента Ирана, прерасли факултет медицине се одвојио у засебан универзитет, потпадајући под Министарство здравља и медицинског образовања. Тај универзитет је тренутно најпрестижнији ирански универзитет, са око 13.000 студената. При томе, уска сарадња два универзитета и даље траје у многим пољима. == Блокови == Тренутно се универзитет састоји од 40 факултета, установа и истраживачких и образовних центара: # Централни блок Пардис је је најстарији и најпознатији од блокова. # Сјеверни блок Каргар, гдје се налази већина студентских домова # Блок Караџ # Блок Варамин # Блок Кум [http://qc.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://qc.ut.ac.ir/ |date=20080121163900 }} # Блок Чока == Факултети == [[Датотека:UTEH FA1.jpg|мини|220п|десно|Улаз на Академију лијепих умјетности. Архитектура главног универзитетског блока је под јаким утицајем европске архитектуре 20. вијека.]] У почеку, Универзитет у Техерану се састојао од шест факултета: * Теолошки факултет * Физички факултет (од 1934) * Факултет књижевности, филозофије и образовања * Медицински факултет (од 1934) * Фармацеутски факултет (од 1934) * Стоматолошки факултет (од 1939) * Машински факултет (од 1934) ([[Персијски језик|персијски]]: دانشکده فنی) * Факултет права, политике и економије Касније, основани су сљедећи факултети: * Академија лијепих умјетности (од 1941) * Ветеринарски факултет (од 1943) * Пољопривредни факултет (од 1945) * Факултет пословне администрације (од 1954) * Факултет образовања (од 1954) * Факултет природних ресурса (од 1963) * Економски факултет (од 1970) * Факултет друштвених наука (од 1972) * Филолошки за стране језике (од 1989) [http://ffl.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://ffl.ut.ac.ir/ |date=20150825082150 }} * Факултет за проучавање природног окружења (од 1992) * Факултет физичког васпитања Године 1992, медицински, фармацеутски и стоматолошки факултет су се припојили и образовали [[Универзитет медицине у Техерану]], али се и даље налазе у главном универзитетском блоку. === Институти === [[Датотека:500 IRR 1981 Type 2 Back.jpg|мини|250п|десно|Капије Универзитета у Техерану се налазе на иранским новчаницама од 500 риала. Дизајнирао их је студент универзитета да би симболисале науку и мудрост]] Универзитет је и центар неколико важних института: * Институт за биохемију и биофизику, који представља народно и [[Унеско|УНЕСКО]] сједиште за биологију * Институт за геофизику * Међународни истраживачки центар за суживот са пустињама * Институт историје науке [http://utihs.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://utihs.ut.ac.ir/ |date=20160517035944 }} * Институт за сјеверноамеричке и европске студије [http://inaes.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://inaes.ut.ac.ir/ |date=20080126110910 }} * Институт за електротехнику * Центар за студирање жена [https://web.archive.org/web/20170504013755/http://cws.ut.ac.ir/] * Истраживачки центар за примијењени менаџмент [http://marc.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://marc.ut.ac.ir/ |date=20080126152818 }} * Институт за рјечник Декхода == Награде и достигнућа == [[Датотека:UTEH Econ5.jpg|мини|250п|Зграда Економског факултета Универзитета у Техерану]] Многи професори и студенти овог универзитета су добитници важних народних и међународних награда. Вјероватно најбитнија од ових је [[Нобелова награда]], додијељена доктору [[Ширин Ебади|Ширину Ебадију]], 2003. године. Министарство наука и технологије је одредило Универзитет у Техерану да буде центар за градско планирање, примијењену електромагнетику, нафту и наноелектронику (види [http://www.irphe.ir/fa/excellence/exellence/Engineeringcourse.htm мрежно мјесто] {{Wayback|url=http://www.irphe.ir/fa/excellence/exellence/Engineeringcourse.htm |date=20080117075308 }}). У 2005. и 2006. години, удружени Универзитет медицине у Техерану је рангиран као најбољи ирански универзитет за медицину. Године 2006. Универзитет у Техерану је добио награду „напредна лига за симулацију“ на такмичењу за роботику у Њемачкој<ref>[http://pages.ut.ac.ir/news/links/contentsfa.asp?id=706 -{pages.ut.ac.ir}-] {{Wayback|url=http://pages.ut.ac.ir/news/links/contentsfa.asp?id=706 |date=20070929103219 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Сајт универзитета је на другом мјесту на Средњем истоку, и на првом мјесту у Ирану, гледано у 2007. години<ref>[http://www.webometrics.info/top100_continent.asp?cont=meast -{webometrics.info}-] {{Wayback|url=http://www.webometrics.info/top100_continent.asp?cont=meast |date=20070326173135 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>. == Политичка улога == [[Датотека:UT mosque minaret.jpg|мини|десно|260п|Централна џамија Универзитета у Техерану је центар политичке и вјерске активности у Техерану током посљедњих 30 година]] Универзитет у Техерану је имао кључну улогу у неким политичким догађајима у Ирану у посљедњих 30 година. Управо пред капијом овог универзитета је војска шаха [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамеда Резе Пахлавија]] отворила ватру на студенте-дисиденте, отварајући врата [[Иранска револуција|Иранској револуцији 1979. године]]. 20 година касније, у јулу 1999. године, продемократски политички дисиденти са овог истог универзитета су се суочили са режимском војском по други пут. Студенти истог универзитета су [[1. април]]а 2007. године пред амбасадом [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] скандирали „Смрт енглезима!“. Универзитет у Техерану је од свог зачетка мјесто политичких и идеолошких покрета. Сваког петка, на овом универзитету се одржавају јаки политички говори. Од 1979. године, тј. од Иранске револуције, главни блок универзитета и околне улице представљају мјесто за [[молитве петком]]. == Референце == {{референце}} == Види још == * [[Високо образовање у Ирану]] == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.ut.ac.ir/}} * [http://www.youtube.com/watch?v=mjk9qP8Eli8 Видео презентација Универзитета у Техерану] * [https://web.archive.org/web/20080115125930/http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html Чланак „Факултети Универзитета у Техерану“ на енциклопедији „Ираника“] {{en}} {{Подножје}} [[Категорија:Универзитет у Техерану]] 2zhq6bux4727x580v7cj0pddjefz12f 30099055 30099054 2025-06-27T19:50:27Z Ruach Chayim 323597 /* Види још */ 30099055 wikitext text/x-wiki {{Универзитет | назив = Универзитет у Техерану | изворно = دانشگاه تهران | слика = UT2.gif | слика_ширина = 150п | опис_слике = Грб Универзитета у Техерану | мото = ''Не прекидај учити ни једног тренутка'' | датум_оснивања = 1934. | тип = Државни универзитет | седиште_град = [[Техеран]] | седиште_држава = {{застава|Иран}} | ректор = [[Абас Али Амид Зањани]]<br /> (آیتالله عمید زنجانی) | канцелар = Mahmoud Nili Ahmadabadi | потканцелар = Mahmoud Karamei | број_факултета = 40 | студенти = 50.448 | преддипломци = 15.312 | постдипломци = 18.360 | буџет = | кампус = урбан | афилијације = ''FUIW'' | мрежно место = [http://www.ut.ac.ir/ www.ut.ac.ir] }} '''Универзитет у Техерану''' ({{јез-перс|دانشگاه تهران}}) је најстарији и највећи универзитет у [[Иран]]у, са највећом библиотеком у тој земљи. У Ирану се овај [[техеран]]ски универзитет популарно назива „Мајка универзитета у Ирану“ ([[Персијски језик|персијски]]:دانشگاه مادر). Смјештен у Техерану, овај универзитет је међу најпрестижнијим универзитетима у Ирану. Факултете овог универзитета уписују студенти из цијелог свијета, а сам универзитет је познат по широком спектру научних тема које се истражују. Студенти овде могу стећи неке од 116 различитих диплома основних, 160 магистарских и 120 докторских студија. На универзитету се налази око 340 страних студената. Сусједни [[Универзитет медицине у Техерану]], иако административно одвојен, дијели исто главно двориште универзитета и објављује сва научна истраживања под именом „Универзитет у Техерану“<ref>[http://www.mehrnews.com/fa/NewsDetail.aspx?NewsID=445096 -{MehrNews.com}-] {{Wayback|url=http://www.mehrnews.com/fa/NewsDetail.aspx?NewsID=445096 |date=20080305215455 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> == Историја == [[Датотека:OpeningCeremony-TehranUMedicine.jpg|мини|десно|Церемонија отварања Факултета медицине, уз шаха Резу]] [[Датотека:UTehran college social sciences.jpg|мини|150п|десно|Факултет друштвених наука. Архитектура универзитетског блока је под утицајем архитектуре старе Персије]] Већина факултета овог универзитета је настала обједињујући већ постојеће установе за високо образовање, попут [[Дар ал-Фунун]]а. Међутим, године [[1928]], професор [[Махмуд Хесаби]] је тадашњем министру културе [[Али Азгар Хекмат|Алију Азгару Хекмату]] у кабинету [[шах]]а [[Реза (шах)|Резе]] предложио оснивања чврсте установе која би покрила већину наука. Али Азгар Хекмат је, у сарадњи са [[Андре Годард|Андреом Годардом]] и групом европских архитеката дошао до плана будуће зграде универзитета. Универзитет је званично започео са радом [[1934]]. године. Блок „Амир абад“ је додат [[1945]]. године, након што су америчке групе напустиле то имање пред крај Другог свјетског рата. Преостали факултети су касније или основани или директно потпомогнути и проширени од стране академских установа Сједињених Америчких Држава<ref>[http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html -{Iranica.com}-] {{Wayback|url=http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html |date=20080115125930 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>. На универзитету су први пут прихваћени женски студенти године [[1937]].<ref>Лоренц, Џ. „Историјски рјечник Ирана“ ({{јез-енг|Lorentz, J. „Historical Dictionary of Iran“}}), 1995. {{ISBN|0-8108-2994-0}}</ref>. Године 1986. одлуком Народног парламента Ирана, прерасли факултет медицине се одвојио у засебан универзитет, потпадајући под Министарство здравља и медицинског образовања. Тај универзитет је тренутно најпрестижнији ирански универзитет, са око 13.000 студената. При томе, уска сарадња два универзитета и даље траје у многим пољима. == Блокови == Тренутно се универзитет састоји од 40 факултета, установа и истраживачких и образовних центара: # Централни блок Пардис је је најстарији и најпознатији од блокова. # Сјеверни блок Каргар, гдје се налази већина студентских домова # Блок Караџ # Блок Варамин # Блок Кум [http://qc.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://qc.ut.ac.ir/ |date=20080121163900 }} # Блок Чока == Факултети == [[Датотека:UTEH FA1.jpg|мини|220п|десно|Улаз на Академију лијепих умјетности. Архитектура главног универзитетског блока је под јаким утицајем европске архитектуре 20. вијека.]] У почеку, Универзитет у Техерану се састојао од шест факултета: * Теолошки факултет * Физички факултет (од 1934) * Факултет књижевности, филозофије и образовања * Медицински факултет (од 1934) * Фармацеутски факултет (од 1934) * Стоматолошки факултет (од 1939) * Машински факултет (од 1934) ([[Персијски језик|персијски]]: دانشکده فنی) * Факултет права, политике и економије Касније, основани су сљедећи факултети: * Академија лијепих умјетности (од 1941) * Ветеринарски факултет (од 1943) * Пољопривредни факултет (од 1945) * Факултет пословне администрације (од 1954) * Факултет образовања (од 1954) * Факултет природних ресурса (од 1963) * Економски факултет (од 1970) * Факултет друштвених наука (од 1972) * Филолошки за стране језике (од 1989) [http://ffl.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://ffl.ut.ac.ir/ |date=20150825082150 }} * Факултет за проучавање природног окружења (од 1992) * Факултет физичког васпитања Године 1992, медицински, фармацеутски и стоматолошки факултет су се припојили и образовали [[Универзитет медицине у Техерану]], али се и даље налазе у главном универзитетском блоку. === Институти === [[Датотека:500 IRR 1981 Type 2 Back.jpg|мини|250п|десно|Капије Универзитета у Техерану се налазе на иранским новчаницама од 500 риала. Дизајнирао их је студент универзитета да би симболисале науку и мудрост]] Универзитет је и центар неколико важних института: * Институт за биохемију и биофизику, који представља народно и [[Унеско|УНЕСКО]] сједиште за биологију * Институт за геофизику * Међународни истраживачки центар за суживот са пустињама * Институт историје науке [http://utihs.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://utihs.ut.ac.ir/ |date=20160517035944 }} * Институт за сјеверноамеричке и европске студије [http://inaes.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://inaes.ut.ac.ir/ |date=20080126110910 }} * Институт за електротехнику * Центар за студирање жена [https://web.archive.org/web/20170504013755/http://cws.ut.ac.ir/] * Истраживачки центар за примијењени менаџмент [http://marc.ut.ac.ir/] {{Wayback|url=http://marc.ut.ac.ir/ |date=20080126152818 }} * Институт за рјечник Декхода == Награде и достигнућа == [[Датотека:UTEH Econ5.jpg|мини|250п|Зграда Економског факултета Универзитета у Техерану]] Многи професори и студенти овог универзитета су добитници важних народних и међународних награда. Вјероватно најбитнија од ових је [[Нобелова награда]], додијељена доктору [[Ширин Ебади|Ширину Ебадију]], 2003. године. Министарство наука и технологије је одредило Универзитет у Техерану да буде центар за градско планирање, примијењену електромагнетику, нафту и наноелектронику (види [http://www.irphe.ir/fa/excellence/exellence/Engineeringcourse.htm мрежно мјесто] {{Wayback|url=http://www.irphe.ir/fa/excellence/exellence/Engineeringcourse.htm |date=20080117075308 }}). У 2005. и 2006. години, удружени Универзитет медицине у Техерану је рангиран као најбољи ирански универзитет за медицину. Године 2006. Универзитет у Техерану је добио награду „напредна лига за симулацију“ на такмичењу за роботику у Њемачкој<ref>[http://pages.ut.ac.ir/news/links/contentsfa.asp?id=706 -{pages.ut.ac.ir}-] {{Wayback|url=http://pages.ut.ac.ir/news/links/contentsfa.asp?id=706 |date=20070929103219 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Сајт универзитета је на другом мјесту на Средњем истоку, и на првом мјесту у Ирану, гледано у 2007. години<ref>[http://www.webometrics.info/top100_continent.asp?cont=meast -{webometrics.info}-] {{Wayback|url=http://www.webometrics.info/top100_continent.asp?cont=meast |date=20070326173135 }}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>. == Политичка улога == [[Датотека:UT mosque minaret.jpg|мини|десно|260п|Централна џамија Универзитета у Техерану је центар политичке и вјерске активности у Техерану током посљедњих 30 година]] Универзитет у Техерану је имао кључну улогу у неким политичким догађајима у Ирану у посљедњих 30 година. Управо пред капијом овог универзитета је војска шаха [[Мохамед Реза Пахлави|Мухамеда Резе Пахлавија]] отворила ватру на студенте-дисиденте, отварајући врата [[Иранска револуција|Иранској револуцији 1979. године]]. 20 година касније, у јулу 1999. године, продемократски политички дисиденти са овог истог универзитета су се суочили са режимском војском по други пут. Студенти истог универзитета су [[1. април]]а 2007. године пред амбасадом [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] скандирали „Смрт енглезима!“. Универзитет у Техерану је од свог зачетка мјесто политичких и идеолошких покрета. Сваког петка, на овом универзитету се одржавају јаки политички говори. Од 1979. године, тј. од Иранске револуције, главни блок универзитета и околне улице представљају мјесто за [[молитве петком]]. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.ut.ac.ir/}} * [http://www.youtube.com/watch?v=mjk9qP8Eli8 Видео презентација Универзитета у Техерану] * [https://web.archive.org/web/20080115125930/http://www.iranica.com/newsite/articles/v9f2/v9f224.html Чланак „Факултети Универзитета у Техерану“ на енциклопедији „Ираника“] {{en}} {{Подножје}} [[Категорија:Универзитет у Техерану]] bw21fc7pyenpucpfesfsmniua0uded7 0 230959 30098677 29972945 2025-06-27T14:25:12Z Makenzis 205628 30098677 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = Атлетик Билбао | слика = Athletic Club Bilbao.gif‎ | пуно име = -{Athletic Club}-| надимак = ''-{Los Leones}-'' (Лавови),<br /> ''-{Rojiblancos}-'' (црвено бели),<br />''-{Zurigorri}-'' | основан = [[1898]] | стадион = [[Сан Мамес|Стадион Сан Мамес]],<br /> [[Билбао]] | капацитет = 53.289 | директор = Ђон Уријарте | менаџер = [[Ернесто Валверде]] | лига = [[Ла лига]] | сезона = [[Ла лига 2024/25.|2024/25]]. | позиција = [[Ла лига]], 4. | веб сајт = https://www.athletic-club.eus/ | | pattern_la1 = _athletic2425h | pattern_b1 = _athletic2425h | pattern_ra1 = _athletic2425h | pattern_sh1 = _athletic2425h | pattern_so1 = _athletic2425hl | leftarm1 = FFFFFF | body1 = FFFFFF | rightarm1 = FFFFFF | shorts1 = 000000 | socks1 = 000000 | pattern_la2 = | pattern_b2 = _athletic2425a | pattern_ra2 = | pattern_sh2 = _athletic2425a | pattern_so2 = _athletic2425al | leftarm2 = 0000F0 | rightarm2 = 0000F0 | pattern_la3 = | pattern_b3 = | pattern_ra3 = | pattern_sh3 = | pattern_so3 = }} '''Атлетик клуб''' ({{јез-шп|Athletic Club}}), познатији као '''Атлетик Билбао''' ({{јез-баск|Bilboko Athletic}}, {{јез-шп|Athletic de Bilbao}}), [[Шпанија|шпански]] је [[фудбал]]ски клуб из града [[Билбао]]а у покрајини [[Баскија (покрајина)|Баскији]], који се такмичи у [[Ла лига|Ла лиги]]. == Историја == Фудбал је у Баскију дошао посредством [[Енглези|енглеских]] трговаца. Нови спорт је полако узимао маха и почео потискивати традиционалне спортове тога поднебља. Тако настају и први клубови ФК Билбао основан од стране енглеских рудара и лучких радника и Атлетик клуб, основан од стране баскијских студената који су се вратили са студија у [[Енглеска|Енглеској]]. Ова се два клуба спајају [[1902]]. године у један под називом ''Club Vizcaya'' a [[1903]]. настаје ''Athletic Club de Bilbao''. После оснивања клупске боје су биле плаво-беле пруге, но [[1910]]. прихвата за службене клупске боје црвено-беле вертикалне пруге које су и данас заштитни знак овог клуба. Чини се да је разлог за одабир ових боја била чињеница што су лучки радници из [[Сандерланд|Сандерленда]] донели властите дресове из свог града као поклон домаћинима, а ти су дресови били црвено-бели. Но, постоји и друга верзија да се промена догодила из врло практичног разлога, а тај је да је у то време цена црвене тканине била знатно нижа од плаве. Од самих почетака клуб почиње остваривати запаженије резултате. Клуб никада није испао из шпанске Прве лиге од њеног оснивања 1929. године и тиме је уз бок великанима као што су [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] или [[ФК Барселона|Барселона]]. Клуб је један од најтрофејнијих у Шпанији: '''осам''' пута је био првак Шпаније, а '''24''' пута победник [[Куп Краља|Купа Краља]] (Copa del Rey). Освојили су још и Суперкуп [[1984]], [[2015]]. и у сезони 2020/21. те играли финале [[УЕФА лига Европе|УЕФА купа/Лиге Европе]] [[1977]]. и [[2012]]. године. Надимци клуба су ''Rojiblancos'' или ''Зуригорри'' по клупској боји, црвено-белим пругама и ''Los Leones'' (лавови) по месту где се налази стадион клуба, а који је смештен уз цркву ''San Mamés'', свеца кога су бацили лавовима који су га одбили појести. Од самог почетка клуб је вођен крилатицом ''Con cantera y afición, no hace falta importación'' тј. ''С домаћим играчима и навијачима нема потребе за странцима''. Тако ''cantera'' постаје службени став вођства клуба из Билбаоа, али и осталих баскијских клубова тог доба као што су [[ФК Алавес|Алавес]], [[ФК Реал унион|Реал унион]], [[Arenas Club de Getxo]] и [[ФК Реал Сосиједад|Реал Сосиједад]]. Тих пет тимова били су међу десет оснивача шпанске прве лиге. До данас је једино Атхлетик остао веран овом ставу тако да у клубу могу играти само играчи рођени у Баскији или они чији су блиски преци баскијскога порекла. Ипак су то правило понешто ублажили у осамдесетим годинама 20. века када је допуштено да у клубу играју играчи који су фудбалски одрастали у Баскији. Под [[Франсиско Франко|Франком]] клуб је морао мењати име у ''Атлетико Билбао'' будући је генерал Франко одредио како се не смеју користити стране речи у именима клубова и организација. У последњих двадесет година клуб не успева остварити неке значајније резултате, највише због устрајности у провођењу ''cantere''. Неколико пута је клуб успевао изборити наступ у европским куповима, а [[1998]]. године под вођством Луиса Фернандеза освојили су друго место у првенству, изборивши право да учествују у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]]. Ипак, у посљедњих неколико година клуб тавори у средини или при дну табеле. Протекле две сезоне клуб се грчевито бори за опстанак. Упркос свему, према истраживањима угледних новина ''El Mundo'' 78% навијача овога клуба би рађе видело свој клуб у другој лиги него да се одрекне става да у клубу играју искључиво баскијски играчи. Тако овај клуб остаје један од ретких клубова који се противе правилима модерног фудбала и покушавају кроз развој младих домаћих играча оставити трага у данашњем фудбалу. Многи овакву политику називају расистичком и ксенофобичном, но они који бране овај став наглашавају како је њима важније да играчи на првом месту имају љубав према клубу и да разумеју што клуб значи навијачима, а што није случај с многим странцима који долазе у клубове шпанске лиге. == Тренутни састав == ''27. фебруар 2025.''<ref>{{cite web |title=Plantilla |url=https://www.athletic-club.eus/equipos/athletic-club/2024-25/plantilla |website=athletic-club.eus |language=шпански}}</ref> {{фт почетак}} {{ф играч|број=1|нац=Шпанија|име=[[Унаи Симон]]|поз=GK}} {{ф играч|број= 2|нац=ШПА|име=Андони Горосабел|поз=DF}} {{ф играч|број= 3|нац=ШПА|име=[[Данијел Вивијан]]|поз=DF}} {{ф играч|број=4|нац=Шпанија|име=[[Аитор Паредес]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 5|нац=ШПА|име=[[Јерај Алварез]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 6|нац=ШПА|име=Микел Весга|поз=MF}} {{ф играч|број= 7|нац=ШПА|име=[[Алекс Беренгер]]|поз=FW}} {{ф играч|број=8|нац=Шпанија|име=[[Ојан Сансет]]|поз=MF}} {{ф играч|број=9|нац=ГАН|име=[[Ињаки Вилијамс]]|поз=FW|остало=заменик капитена}} {{ф играч|број=10|нац=Шпанија|име=[[Нико Вилијамс]]|поз=FW}} {{ф играч|број=11|нац=Шпанија|име=[[Алваро Ђало]]|поз=FW}} {{ф играч|број=12|нац=Шпанија|име=[[Горка Гурузета]]|поз=FW}} {{фт средина}} {{ф играч|број= 13|нац=ШПА|име=[[Ђулен Агирезабала]]|поз=GK}} {{ф играч|број= 14|нац=ШПА|име=Унаи Нуњез|поз=DF}} {{ф играч|број= 15|нац=ШПА|име=Ињиго Лекуе|поз=DF}} {{ф играч|број= 16|нац=ШПА|име=Ињиго Руиз де Галарета|поз=MF}} {{ф играч|број=17|нац=Шпанија|име=[[Јури Берчиче]]|поз=DF}} {{ф играч|број= 18|нац=ШПА|име=[[Оскар де Маркос]]|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број= 20|нац=ШПА|име=Унаи Гомез|поз=MF}} {{ф играч|број=21|нац=ШПА|име=Мароан Санади|поз=FW}} {{ф играч|број=23|нац=Шпанија|име=[[Микел Хаурегизар]]|поз=MF}} {{ф играч|број= 24|нац=ШПА|име=[[Бењат Прадос]]|поз=MF}} {{ф играч|број=28|нац=Шпанија|име=Пејо Каналес|поз=MF}} {{ф играч|број=32|нац=Шпанија|име=Адама Боиро|поз=DF}} {{фт крај}} == Успеси клуба == === Национални === * '''[[Ла лига]]''' ** '''''Првак (8) :''''' [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1929/30.|1929/30]], [[Прва лига Шпаније у фудбалу 1930/31.|1930/31]], 1933/34, 1935/36, 1942/43, 1955/56, 1982/83, 1983/84. ** ''Друго место (7) :'' 1931/32, 1932/33, 1940/41, 1946/47, 1951/52, 1969/70, 1997/98. * '''[[Куп Шпаније у фудбалу|Куп Краља]]''' ** '''''Освајач (24) :''''' 1903, 1904, 1910, 1911, 1914, 1915, 1916, 1921, 1923, 1930, 1931, 1932, 1933, 1943, 1944, 1945, 1950, 1955, 1956, 1958, 1969, 1973, 1984, 2024. ** ''Финалиста (16) :'' 1905, 1906, 1913, 1920, 1942, 1949, 1953, 1966, 1967, 1977, 1985, 2009, 2012, 2015, 2020, 2021. * '''[[Куп првака Шпаније у фудбалу|Куп првака Шпаније]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** ''Финалиста (1) : 1945. * '''[[Куп Ева Дуарте]]''' (претходник Суперкупа Шпаније) ** '''''Освајач (1) :''''' 1950. * '''[[Суперкуп Шпаније у фудбалу|Суперкуп Шпаније]]''' ** '''''Освајач (3) :''''' 1984, 2015, 2020/21. ** ''Финалиста (3) :'' 1983, 2009, 2021/22. === Међународни === * '''[[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА / Лига Европе]]''' ** ''Финалиста (2) :'' [[Куп УЕФА 1976/77.|1976/77]], [[УЕФА лига Европе 2011/12.|2011/12.]] * '''[[Латински куп]]''' :* ''Финалиста (1) :'' 1956. * '''[[Иберијски куп]]'''<ref>Такође се зове и Иберијски суперкуп, а играли су прваци или освајачи купова Португала и Шпаније за незваничну титулу најбоље екипе Пиринејског полуострва. Одржавано је повремено, конкретно 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. и 2019. године.</ref> ** ''Финалиста (1)'' : 1983. == Статистика == * Највећа победа: Атлетик Билбао - ФК. Барселона 12:1 (8. фебруара 1931) * Највећи пораз: ФК. Барселона -Атлетик Билбао 7:0 (3. фебруара 2001) * Највише наступа за клуб: [[Хосе Анхел Ирибар]] - 614 утакмица (18 сезона) * Највише голова за клуб: [[Телмо Зара]] - 334 гола у 353 утакмице, од тога 252 у првенствима, као најбољи стрелац лиге свих времена. У сезони 1958/59. постигао је 38 првенствених голова. == Познати играчи == {| |- style="vertical-align: top;" | * {{зас|ШПА}} [[Хосе Рамон Алешанко]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Алкорта]] * {{зас|ШПА}} [[Агусто Сауто Арана]] * {{зас|ВЕН}} [[Фернандо Аморебијета]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Гоикоечеа Оласкоага]] * {{зас|ШПА}} [[Гиљермо Горостиса]] * {{зас|ШПА}} [[Ђулен Гереро]] * {{зас|ШПА}} [[Карлос Гурпеги]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Ираола]] * {{зас|ШПА}} [[Хосе Анхел Ирибар]] * {{зас|ШПА}} [[Хавијер Ирурета]] * {{зас|ШПА}} [[Ернесто Валверде]] * {{зас|ШПА}} [[Аитор Каранка]] * {{зас|ШПА}} [[Емерик Лапорт]] |valign="top"| * {{зас|ФРА}} [[Биксенте Лизаразу]] * {{зас|ШПА}} [[Фернандо Љоренте]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Морено Арансади]] * {{зас|ШПА}} [[Рафаел Ириондо]] * {{зас|ШПА}} [[Пабло Орбаиз]] * {{зас|ШПА}} [[Хулио Салинас]] * {{зас|ШПА}} [[Телмо Зара]] * {{зас|ШПА}} [[Андони Зубизарета]] * {{зас|ШПА}} [[Исмаел Урзаиз]] * {{зас|ШПА}} [[Андер Ерера]] * {{зас|ШПА}} [[Хосеба Ечеберија]] * {{зас|ШПА}} [[Хави Мартинез]] * {{зас|ШПА}} [[Икер Мунијаин]] * {{зас|ШПА}} [[Раул Гарсија]] |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Athletic Club de Bilbao | wikispecies = | wiktionary = | wikiversity = | wikibooks = | wikisource = | wikiquote = | wikinews = ФК Атлетик Билбао }} * {{званични веб-сајт}} * [http://www.athletictv.es/ athletictv.es] {{Тимови Ла Лиге}} {{Подножје}} [[Категорија:ФК Атлетик Билбао| ]] [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|Атлетик]] [[Категорија:Спорт у Билбау]] jknvurk5ezv0equeczegroousfxmcgp 0 236023 30099092 29356608 2025-06-27T20:50:37Z ~2025-89542 447249 30099092 wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ГЕРМАН ТИТОВ | слика =Gherman Titov (1962).jpg | опис_слике =Герман Титов (1962) | датум_рођења = {{датум рођења|1935|9|11}} | место_рођења = [[Полковниково]], [[Алтајска Покрајина|Алтајски крај]] | држава_рођења = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]], {{застава|СССР|1924}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2000|9|20|1935|9|11}} | место_смрти =[[Москва]] | држава_смрти = [[Русија]] | професија=космонаут |КПСС=[[1961]]. | чин=[[генерал-пуковник]] | служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] | херој ссср=[[9. август]]а [[1961]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Октобарске револуције}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе за рад}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Лењинова награда}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој социјалистичког рада (Бугарска)}} {{!}}{{!}} {{Херој Народне Републике Монголије}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Сухабатора}} {{!}}{{!}} {{!}}{{!}} {{Орден Георги Димитрова}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден југословенске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}} |узрок_смрти=срчани удар}} '''Герман Степанович Титов''' ({{јез-ру|Герман Степанович Титов}}; [[Полковниково]], [[11. септембар]] [[1935]] — [[Москва]], [[20. септембар]] [[2000]]) совјетски [[космонаут]], трећи човек у [[космос]]у и други у Земљиној орбити и [[Херој Совјетског Савеза]].<ref>{{cite web|title=Titov, German Stepanovič |url=http://www.enciklopedija.hr/clanak/61493 |website=Leksikografski zavod Miroslav Krleža |accessdate=25. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=Легенда о Герману Титову: Први човек који је дремао у свемиру (видео) |url=https://rs.sputniknews.com/tags/keyword_German_Titov/ |website=Sputnik |accessdate=25. 1. 2019}}</ref> == Биографија == Герман Титов је рођен [[11. септембар|11. септембра]] [[1935]]. године у једном селу у близини места [[Полковниково]], у Алтајском крају. Завршио је [[Волгоград|Стаљинградску]] војно-авијацијску школу. После дипломирања, као пилот-ваздухопловац, он је [[1960]]. године изабран за обуку космонаута. Августа 1960. године изабран је за пилота друге космичке летелице „[[Восток-2]]“. У ноћи [[6. август|6]]/[[7. август]]а завршио се Германов космички лет дуг преко 700.000 km, који је трајао 1 дан и 1 час. Герман је у свом лету 17 пута облетео око Земље. Његов позивни знак у овом лету био је „[[Орао]]“ ({{јез-рус|Орёл}}). Спустио се у месту [[Красни Кут]] у [[Саратовска област|Саратовској области]]. Након свемирских летова, Титов је радио на разним високим положајима у совјетском свемирском програму, све до пензионисања [[1992]]. године. Био је члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од [[1961]]. и депутат [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]], од [[1962]]. до [[1970]]. године. После [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], постао је члан [[Комунистичка партија Руске Федерације|Комунистичке партије Руске федерације]] и као њен кандидат биран је за члан првог (1993) и другог (1995) сазива [[Државна дума|Државне думе Руске федерације]]. Умро је од срчаног удара [[20. септембар|20. септембра]] [[2000]]. године у [[Москва|Москви]]. Сахрањен је на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у Москви. == Одликовања == Герман Титов одликован је многобројним совјетским и страним одликовањима. Указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза од [[9. август]]а [[1961]]. године „за успешно спровођење свемирских летова и приказивање храбрости“ проглашен је [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]]. Такође је и носилац два [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] ([[17. јун]] и 9. август 1961), [[Орден црвене заставе за рад|Ордена црвене заставе за рад]] ([[15. јануар]] [[1976]]) и [[Орден Октобарске револуције|Ордена Октобарске револуције]] ([[21. фебруар]] [[1985]]). == Фото галерија == <center><gallery widths="150px" heights="145px" perrow=4> Датотека:Titov jfk glenn.jpg|Титов са америчким астронаутом [[Џон Глен|Џоном Гленом]] и председником [[Џон Кенеди|Џоном Кенедијем]] Датотека:RU072 10.jpg|Поштанска марка са ликом Германа Титова поводим 75 годишњице од рођења [[2010]]. године </gallery></center> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Gherman Titov}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Титов, Герман}} [[Категорија:Рођени 1935.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Руски космонаути]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Руски комунисти]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] [[Категорија:Совјетски генерали]] [[Категорија:Хероји Народне Републике Монголије]] [[Категорија:Совјетски космонаути]] 5xx8l8qqasl57nms9rwv9euqjxedotm 30099303 30099092 2025-06-28T00:32:15Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-89542|~2025-89542]] ([[User talk:~2025-89542|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29356608 wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ГЕРМАН ТИТОВ | слика =Gherman Titov (1962).jpg | опис_слике =Герман Титов (1962) | датум_рођења = {{датум рођења|1935|9|11}} | место_рођења = [[Полковниково]], [[Алтајска Покрајина|Алтајски крај]] | држава_рођења = [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|РСФСР]], {{застава|СССР|1924}} | датум_смрти = {{Датум смрти|2000|9|20|1935|9|11}} | место_смрти =[[Москва]] | држава_смрти = [[Русија]] | професија=космонаут |КПСС=[[1961]]. | чин=[[генерал-пуковник]] | служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]] | херој ссср=[[9. август]]а [[1961]]. | одликовања= {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''[[Ордени и медаље СССР|совјетска одликовања]]:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој Совјетског Савеза}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Лењина}} {{!}}{{!}} {{Орден Октобарске револуције}} {{!}}{{!}} {{Орден црвене заставе за рад}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Лењинова награда}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} ''страна одликовања:'' {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Херој социјалистичког рада (Бугарска)}} {{!}}{{!}} {{Херој Народне Републике Монголије}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден Сухабатора}} {{!}}{{!}} {{!}}{{!}} {{Орден Георги Димитрова}} {{!}}} {{{!}} style="background:transparent" {{!}} {{Орден југословенске звезде2}} {{!}}{{!}} {{Орден југословенске заставе(СФРЈ)1}} {{!}}} }} '''Герман Степанович Титов''' ({{јез-ру|Герман Степанович Титов}}; [[Полковниково]], [[11. септембар]] [[1935]] — [[Москва]], [[20. септембар]] [[2000]]) совјетски [[космонаут]], трећи човек у [[космос]]у и други у Земљиној орбити и [[Херој Совјетског Савеза]].<ref>{{cite web|title=Titov, German Stepanovič |url=http://www.enciklopedija.hr/clanak/61493 |website=Leksikografski zavod Miroslav Krleža |accessdate=25. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=Легенда о Герману Титову: Први човек који је дремао у свемиру (видео) |url=https://rs.sputniknews.com/tags/keyword_German_Titov/ |website=Sputnik |accessdate=25. 1. 2019}}</ref> == Биографија == Герман Титов је рођен [[11. септембар|11. септембра]] [[1935]]. године у једном селу у близини места [[Полковниково]], у Алтајском крају. Завршио је [[Волгоград|Стаљинградску]] војно-авијацијску школу. После дипломирања, као пилот-ваздухопловац, он је [[1960]]. године изабран за обуку космонаута. Августа 1960. године изабран је за пилота друге космичке летелице „[[Восток-2]]“. У ноћи [[6. август|6]]/[[7. август]]а завршио се Германов космички лет дуг преко 700.000 km, који је трајао 1 дан и 1 час. Герман је у свом лету 17 пута облетео око Земље. Његов позивни знак у овом лету био је „[[Орао]]“ ({{јез-рус|Орёл}}). Спустио се у месту [[Красни Кут]] у [[Саратовска област|Саратовској области]]. Након свемирских летова, Титов је радио на разним високим положајима у совјетском свемирском програму, све до пензионисања [[1992]]. године. Био је члан [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] од [[1961]]. и депутат [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета Совјетског Савеза]], од [[1962]]. до [[1970]]. године. После [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], постао је члан [[Комунистичка партија Руске Федерације|Комунистичке партије Руске федерације]] и као њен кандидат биран је за члан првог (1993) и другог (1995) сазива [[Државна дума|Државне думе Руске федерације]]. Умро је од срчаног удара [[20. септембар|20. септембра]] [[2000]]. године у [[Москва|Москви]]. Сахрањен је на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] у Москви. == Одликовања == Герман Титов одликован је многобројним совјетским и страним одликовањима. Указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза од [[9. август]]а [[1961]]. године „за успешно спровођење свемирских летова и приказивање храбрости“ проглашен је [[Херој Совјетског Савеза|Херојем Совјетског Савеза]]. Такође је и носилац два [[Орден Лењина|Ордена Лењина]] ([[17. јун]] и 9. август 1961), [[Орден црвене заставе за рад|Ордена црвене заставе за рад]] ([[15. јануар]] [[1976]]) и [[Орден Октобарске револуције|Ордена Октобарске револуције]] ([[21. фебруар]] [[1985]]). == Фото галерија == <center><gallery widths="150px" heights="145px" perrow=4> Датотека:Titov jfk glenn.jpg|Титов са америчким астронаутом [[Џон Глен|Џоном Гленом]] и председником [[Џон Кенеди|Џоном Кенедијем]] Датотека:RU072 10.jpg|Поштанска марка са ликом Германа Титова поводим 75 годишњице од рођења [[2010]]. године </gallery></center> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Gherman Titov}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Титов, Герман}} [[Категорија:Рођени 1935.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Руски космонаути]] [[Категорија:Совјетски комунисти]] [[Категорија:Руски комунисти]] [[Категорија:Хероји Совјетског Савеза]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Новодевичје у Москви]] [[Категорија:Совјетски генерали]] [[Категорија:Хероји Народне Републике Монголије]] [[Категорија:Совјетски космонаути]] 4fen5po0rtia0wtiue7ke1ba3n5jnib 0 240804 30099154 29931124 2025-06-27T21:59:48Z Sadko 25741 сређивање 30099154 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Бранислав Милосављевић | слика = Brana005.jpg | опис_слике = [[пуковник]] Бранислав Брана Р. Милосављевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1879|8|14}} | место_рођења = [[Пожаревац]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|4|17|1879|8|14}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Недићева Србија]] | школа = | војска = | године_служења = | чин = [[пуковник]] | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Бранислав Р. Милосављевић''', ([[Пожаревац]], 2/[[14. август]] [[1879]] — [[Београд]], [[17. април]] [[1944]]), први управник [[Драч]]а [[1912]], објавио 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама, аутор је песме [[Креће се лађа француска|Изгнаници]], познате под насловом [[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]. У [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] за посебно истицање у командовању првим борбеним пешадијским јединицама на [[Косово и Метохија|Косову]], приликом заузимања [[Албанија|Албаније]] 1912. и у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]] 1913. више пута одликован за храброст и ванредно унапређен. По повратку из немачког заробљеништва погинуо је у [[Бомбардовање Београда (1944)|енглеско-америчком бомбардовању]] Београда, на други дан [[Ускрс]]а, 17. априла 1944. == Биографија == === Детињство, младост и школовање === Рођен је у [[Пожаревац|Пожаревцу]] 2/[[14. август]]a [[1879]]. Отац, трговац, командир батаљона [[Народна војска|Народне војске]], учесник је [[први српско-турски рат|ратова 1876-1878.]] и [[Српско-бугарски рат (1885)|1885]], мајка родом из [[Београд]]а, чешко-немачког порекла из [[Чешке Будјејовице|Будвајза]].<ref>Деда по мајци, стручњак за пушке трговао је оружјем, по пријему у српско држављанство запослен у српској војсци у чијем саставу је учествовао у ратовима 1876-1878. и 1885. Теча, поручник српске и руске војске у ратовима 1876-1878, подигао је као четнички војвода 1877. „Шопски устанак“ код Трна у данашњој Бугарској и др.</ref> Имао је пет сестара.<ref>Породична крсна слава Милосављевића је Свети Киријак Отшелиник, [[Киријак Отшелник|Михољдан]].</ref> По завршетку основне школе и гимназије уписао [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војну академију]] у Београду и ступио у војску [[1896]].<ref>Службени војни лист, 1896. pp. 1188-90</ref> Завршио 29. класу Ниже школе Војне академије 1899. са одличним успехом, 18. у рангу од 77. питомаца<ref>Балкански рат, бр. 22, Београд 1913. pp. 346, СВЛ, 24. јул 1893. pp. 831.</ref> и 13. класу Више школе Војне академије 1905, 11. у рангу од 50 официра.<ref>Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије, Београд 1925. pp. 289-290 и 359.</ref> === Кретање у служби === Унапређен у чин [[потпоручник]]а 30. маја 1899. и распоређен у београдски гарнизон 5. јуна 1899 .<ref>СВЛ, 5. јун 1899. pp. 610, 611, 622.</ref> Као потпоручник и [[поручник]] од 15. марта 1902. је наставник и водник у Пешадијској подофицирској школи, од 28. марта 1903. водник у 9. пешадијском пуку [[никола I Петровић Његош|„Књаз Никола I“]], Пожаревац. Од 2. септембра 1903. слушалац Више школе Војне академије и дисциплински официр - водник у Нижој школи Војне академије<ref>Кретање у служби може се пратити по Војним службеним листовима, ажурирани персонални картон је изгубљен, постоји један из 1896. са нетачним и недопуњеним подацима.</ref> Даље кретање у служби: од 10. октобра 1905. командир чете у 11. пеш. пуку [[карађорђе Петровић|„Карађорђе“]], Крагујевац; од 13. новембра 1907. у 8. пеш. пуку [[Александар Карађорђевић (кнез)|„Књаз Александар“]], Београд; од 2. децембра 1908. на служби у 7. пуковској окружној команди Дунавске дивизијске области, Београд; од 3. априла 1910. командир чете у 14. пеш. пуку Тимочке дивизијске области, [[Књажевац]]; од 20. јула 1910. у 12. пеш. пуку 1. позива [[Лазар Хребељановић|„Цар Лазар“]], [[Крушевац]]. === Балкански ратови === ==== Ослобођење Косова ==== {{главни чланак|Први балкански рат}} У [[Балкански ратови|Првом и Другом балканском рату]] [[1912]]. и [[1913]]. капетан 2. и 1. класе, командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 1. позива „Цара Лазара“ Шумадијске дивизије. Учествује у свим борбама, од првих ратних операција код пограничних караула на Преполцу и [[Мердаре (Куршумлија)|Мердару]] 3/[[16. октобар|16. октобра]] 1912, преко Тенеш-дола, [[Подујево|Подујева]] до [[Газиместан]]а.<ref>Детаљан опис операција од 3/16. до 5/18. октобра када је званично објављен рат и до изласка 12. пука Шумадијске дивизије на Газиместан вид. Б. Ратковић Кумановска операција, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 50-62.</ref> Његов батаљон је 8/[[21. октобар|21. октобра]] 1912. први избио на Косово поље, односно Газиместан.<ref>Вид. песму Б. Милосављевића где описује овај догађај Први на Косову, Мач и лира, Славонска Пожега 1922. pp. 108-113.</ref> Зато, као и због успешности и пожртвованости у борбама за ослобођење Косова, командант Треће армије генерал [[Божидар Јанковић]], у знак нарочите пажње, са 2. батаљоном 12. пешадијског пука 1. позива „Цара Лазара“ свечано улази у [[Приштина|Приштину]] 9/[[22. октобар|22. октобра]] 1912<ref>Назнака у збирци из 1922). По њему је названо место и гранични прелаз „[[Ђенерал Јанковић]]“</ref> ==== Први управник Драча 1912. године ==== Као командант претходнице Шумадијско - албанског одреда први пут прешао [[Албанија|Албанију]] у зиму, новембра 1912. од [[Призрен]]а преко [[Област Љеш|Љеша]], [[Област Кроја|Кроје]], [[Тирана|Тиране]] до [[Драч]]а и [[Област Каваја|Каваје]]. Шумадијско-албански одред заузео је 13/[[26. новембар|26. новембра]] [[Област Кроја|Кроју]], 15/[[28. новембар|28. новембра]] [[Тирана|Тирану]] и 16/[[29. новембар|29. новембра]] Драч, где је српску војску свечано дочекао митрополит драчки Јаков.<ref>Вид. чланак епископа нишког Доситеја од митрополиту драчком Јакову, Наши пријатељи на Приморју, Балкански рат, бр. 25, Београд 1913. pp. 386-387.</ref> [[Датотека: Brana1.jpg‎|мини|Балкански рат, 30. јун 1913. pp. 346.]] Бранислав Милосављевић одређен је за првог управника Драча. Упутио је писмени поздрав становништву, образовао градску управу и поставио за председника општине Петра Ђурашковића и „тактичким држањем и умешношћу брзо стекао симпатије и поштовање Драчана“<ref name="autogenerated1">Балкански рат бр. 21, pp. 335.</ref>. У околини Драча и код Каваје успешно учествује у умирењу побуњених арнаутских села и избавља опкољене четнике у [[Област Пећина|Пекињу]]. Предложен и за унапређење и за одликовање<ref name="autogenerated1" />. ==== Други балкански рат ==== У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] као командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 21. јуна/[[4. јул]]а 1913. налази се у првом борбеном реду који је запосео врх Рајчанског рида, што је била пресудна победа у [[Брегалничка битка|бици на Брегалници]] .<ref>Саво Скоко, Битка на Брегалници, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 256-283, Балкански рат, бр. 30, pp. 478.</ref> За показану храброст и посебно истицање у командовању више пута је одликован и унапређен 1913. године: Сребрном „Обилићевом“ медаљом за храброст 5. маја 1913.<ref>СВЛ, 14. мај 1913. pp. 155.</ref>, Златном „Обилићевом“ медаљом за храброст 30. новембра 1913.<ref>СВЛ, 9. децембар 1913. pp. 734.</ref>, распоређен је на службу за генералштабне послове на место ађутанта Ибарске дивизијске области 10. септембра<ref>СВЛ, 18. септембар 1913. pp. 395.</ref> и ванредно унапређен у чин мајора 31. октобра 1913<ref>СВЛ, 3. новембар 1913. pp. 500.</ref> === [[Србија у Првом светском рату|Први светски рат]] === ==== У источној Босни и западној Србији ==== За време [[Битка на Дрини|Битке на Дрини]] ађутант Ибарске дивизије са седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Нови Пазар|Новом Пазару]], која служи као веза између србијанске и црногорске војске у операцијама у Источној Босни и Западној Србији .<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969.</ref> Највећи успеси Битке на Дрини били су заузимање [[Вишеград]]а, [[Сребреница|Сребренице]] 5/18. септембра, [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]] 14/27. септембра и [[Земун]]а, као и избијање црногорске војске изнад [[Сарајево|Сарајева]] на [[Пале]] 12/[[25. септембар|25. септембра]] [[1914]]. и овладавање [[Јахорина|Јахорином]] и [[Романија|Романијом]].<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969. pp. 246-247.</ref> ==== Други прелазак преко Албаније и боравак на Крфу ==== Новембра 1915. по други пут [[Албанска голгота|прелази Албанију]]. Борави на [[Крф]]у, након чега је у групи официра која је почетком септембра 1916. отишла у [[Русија|Русију]] због преузимања команде у Српској добровољачкој дивизији.<ref>Вид. Ратна ранглиста актинвих официра и војних чиновника 1914-1915 (стање 15. августа 1915), Ниш, 1915. pp. 25. Поред Бранислављевог имена под бројем 246 тј. 374 је уписано К б 2 срп. Добровољ. Див. у Русији</ref> ==== Српски добровољачки корпус у Русији ==== Фебруара 1917. у Русији распоређен за команданта батаљона у Другој српској добровољачкој дивизији у саставу Српског добровољачког корпуса са седиштем у [[Одеса|Одеси]], који је инкорпориран је у руску војску.<ref>Вид. Кратка историја нашег Добровољачког корпуса у Русији, Југословенски добровољци у Русији 1914—1918, прир. др. Никола Поповић, Београд 1977. pp. 342.</ref> [[Руска револуција|Фебруарска и октобарска револуција]] [[1917]], пресудно утичу на повлачење корпуса из Русије и одлазак на [[Солунски фронт]]. Друга добровољачка дивизија транспортована је са југа Русије из Александровска (Запорожје) на Север до луке [[Архангељск|Архангелск]] на Белом мору, одакле је преко [[Баренцово море|Баренцовог мора]] и [[Норвешко море|Норвешког мора]], бродовима отишла до [[Француска|Француске]]. Француском је са севера до југа војска превезена возовима да би бродовима Средоземним морем стигла у [[Солун]]. ==== [[Солунски фронт]] ==== Током боравка српске војске у Солуну дошло је до одсудног обрачуна у српској војсци у ком је након [[Солунски процес|Солунског процеса]] потиснута [[Црна рука]]. Бранислав Милосављевић није припадао ни једној од супротстављених неформалних тајних група у војсци, чији утицај на војску и политику може да се прати до [[1941]]. Официри црнорукци који су били у Српском добровољачком корпусу, након Солунског процеса решили су да остану у Русији. У избегличком логору у Микри код Солуна спевао је песму [[Креће се лађа француска|Изгнаници]] која је данас позната под насловом [[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]. === Служба у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] === С обзиром на искуство стечено у Русији у јединицама мешовитог националног састава у којима су се налазили различити народи нове државе, одређен је на дужности у [[Славонија|Славонију]], где је супротстављање новој држави најчешће било усмерено против војске. Одликован орденом Светог Саве 5. реда (1. 12. 1920). До 1920. на служби је у Панчевачкој пуковској окружној команди, када је (30. новембра) именован за гарнизонара у Славонској Пожеги. До краја [[1922]]. као потпуковник, командант је гарнизона и 1. батаљона 5. пешадијског пука [[Милан Обреновић|„Краља Милана“]] Дринске дивизије у саставу Прве армије у [[Пожега (Славонска)|Славонској Пожеги]]. После Пожеге, до 12. марта 1923, налази се на дужности команданта места и 3. батаљона 5. пешадијског пука „Краља Милана“ у [[Славонски Брод|Броду на Сави (Славонски Брод)]]. Од 1923. године до краја [[1926]]. на дужностима је у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Од 12. марта 1923. помоћник је команданта Бањалучког војног округа .<ref>(ВСЛ, 1923. pp. 469.</ref> У чин пуковника унапређен је 1. маја 1925, а обављао је дужност команданта места у Бањој Луци. Од 13. новембра 1926, у пензији и резерви.<ref>СВЛ, бр. 47 од 13. новембра 1926.</ref> Од [[1927]]. до [[1941]]. живи у Београду, где сарађује са новинама и часописима. === Други светски рат === Године 1941, реактивиран је као пешадијски пуковник. После Априлског рата био је у заробљеничком логору у Немачкој, одакле се враћа 12. јуна 1942. у Београд.<ref>Вид. Војни архив, А VII, Фонд ген. Милана Недића, Списак војних лица враћених из немачког и италијанског заробљеништва, кутија 86, фасцикла 4, јануар 1943.</ref> На други дан Ускрса, 17. априла 1944, погинуо је у 65. години живота у [[бомбардовање Београда (1944)|англо-америчком бомбардовању Београда]] у улици Милоша Великог. Његово тело пренето је, после завршетка бомбардовања, у порту [[манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду|манастира Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку]], a сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у заједничкој гробници погинулих у бомбардовању, седми ров<ref>Подаци Новог гробља у Београду. Скупљање и идентификација погинулих је дуже трајала, па је заједничка сахрана обављена тек 30. априла 1944.</ref> === Породица === Бранислав Милосављевић оженио се 18. јула/ [[1. август]]а [[1910]]. године Зором, кћерком Константина Радовановића, судије касационог (врховног) суда, праунуком [[Цинцар Јанко Поповић|војводе Цинцар-Јанка Поповића]]. Имао је петоро деце. Старији син инж. Ратибор Милосављевић (1912—2002) имао је сина [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. Млађи син др. Игор Милосављевић (1920—1980), био је [[неуропсихијатрија|неуропсихијатар]], предавао на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]], начелник одељења и једно време вд. управник Неуролошке клинике у Београду. Кћерка Вера Ћирић, рођ. Милосављевић, наступала је у младости заједно са старијом сестром Босиљком у балетској групи [[Мага Магазиновић|Маге Магазиновић]], завршила је Уметничку школу [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]] и била је сликар. Бранислав Милосављевић до [[Други светски рат|рата]] становао је у породичној кући у Делиградској 9, која је, заједно са суседном симетричном кућом у Делиградској 7 у власништву [[Цинцар-Јанковићи|Томе Цинцар-Јанковића]], према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]], дворског архитекте, представљала јединствену целину.<ref>Вид. Гордана Гордић, ''Архитектонско наслеђе града Београда'', Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1966. pp. 57-58</ref> По повратку из заробљеништва становао је у породичној кући у Краља Милутина 14, која је била оштећена у бомбардовањима, а једна неексплодирана авионска бомба остала је у кровној конструкцији куће све до 2002. године. === Песме === [[Датотека: Brana007.jpg|мини|Пеш. капетан Брана Милосављевић, Београд 1910, фотографија [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]]. Од 1910. до 2003. слика у власништву породице Браниног тече војводе Симе Соколова, пеш. капетана, Софија, Бугарска.]] Објавио је 4 издања збирке „Мач и лира“, Београд 1909, 1922, 1930, четврто допуњено издање излази под насловом „За Отаџбину“, Београд 1936. Објављен му је и један сепарат из зборника „Напред за Југославију“, Београд 1937. Пошто део песама није поново штампан, збирка „Мач и лира“ из 1909, знатно се разликује од наредних издања. Објављивао је у многим часописима и листовима своје песме и преводе песама са руског и немачког, а највише [[Михаил Љермонтов|Љермонтова]], [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]] и [[Фридрих Шилер|Шилера]]. Писао је под утицајем [[Романтизам|романтичарске поезије]], а посебно песништва [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. У збиркама објављеним између два рата, заступљене су песме из ратова и бројне политички ангажоване песме. Основна идеја његовог „политичког“ песништва, на које је бурно реаговала загребачка штампа називајући га „Бардом Југославије“, јесте да је за очување нове државе неопходно свим мерама учврстити јединство и заједништво народа нове земље, оштро се супротстављајући свим сепаратизмима. Делећи политичке ставове и емоције са, слободно се може рећи, целокупним српским официрским кором његове генерације, најоштрији је противник [[Стјепан Радић|Хрватске сељачке странке]] и Хрватског блока, главне сепаратистичке снаге у Југославији, што отворено испољава у својим песмама. Подједнако одлучно супротставља се ширењу комунистичких идеја. Иако је, као официр, бринуо да му се не пребаци „политизирање“ “.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2.</ref> и истиче да никада није имао везе са политиком, при чему мисли да није био члан ниједне од неформалних војно-политичких група, као што су биле [[Црна рука|Црна]] и [[Бела рука]], објављивао је у многим новинама и збиркама експлицитно политичко-полемичке песме. На његову оштру и често личну критику није се са благонаклоношћу гледело, поготово када је 1925. Хрватска сељачка странка ушла у владу. И његови сарадници имали су проблема, о чему сведочи у штампи разматрани случај проф. Ферка Ковачића, уредника Пожешког гласа, који је због објављивања његових песама у уводнику листа превремно пензионисан<ref>„и сада је бакалин у Карловцу (очев дућан)“. Вид. Балкан бр. 344, Београд, 14.12.1924.</ref> Предговор издања из 1930. и 1936. завршава са речима у којима је јасно и недвосмислно изражено његово најчвршње уверење да је нову државу потребно подићи на „пиједестал предратне Србије“ којој се „сви други лични обзири имају да жртвују са геслом „Отаџбина изнад свега“.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2. и За Отаџбину, Београд 1936. pp. 6.</ref> === Креће се лађа Француска (Изгнаници) === Под утиском дугих путовања морем током повратка из Русије у Микри у Солунском пољу 1917. спевао је песму „[[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]“ .<ref>Мач и лира, Београд 1930. pp. 72.</ref> Наслов песме је [[креће се лађа француска|„Изгнаници“]], али је постала позната као Креће се лађа Француска. Песму „Изгнаници“ први пут је објавио у збирци „Мач и лира“ из 1922. године<ref>Мач и лира, друго допуњено издање, Брод на Сави 1922. pp. 128-129.</ref> У издању из 1930. у напомени истиче да „Ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“. Бранислав Милосављевић, који је свирао виолину, вероватно је аутор и мелодије. Његови нотни записи могу се видети у првом издању збирке „Мач и лира“.<ref>„Мач и лира“ Београд 1909. pp. 141-144</ref> === Занимљивости === Његов теча Симеон Сима И. Соколов (1848—1918) .<ref>др Н. Илиев, Капитан Симо Соколов, Трнското встание от 1877 г, ИК „Пропелер“, Софиа. {{page|year=2000|id=|pages=132}}</ref> као поручник српске војске и комитски војвода, по налогу генерала Ђуре Хорватовића, за време [[први српско-турски рат|српско-турског и руско-турског рата 1877-1878.]], подигао је 18. децембра 1877. у турској позадини код града [[Перничка област|Трн]] у данашњој западној Бугарској „Шопски устанак“, због чега му је поводом стогодишњице устанка 1977. у [[Бугарска|Бугарској]] у селу [[Перничка област|Врапче у трнској општини]], као националном хероју из времена борбе за ослобођење Бугарске од Турске, подигнут споменик, а документа и личне предмете породица је предала Националном историјском музеју и Народној библиотеци „Св. Кирило и Методије“ у Софији<ref>Вид. Архив Соколов, ф-34, Народна библиотека Климент Охридски, Бугарски историјски архив, Софија.</ref> Соколов се, као стипендиста хаџи-Дине, духовника [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], школовао у Србији, где је стекао основно и средње образовање и завршио [[Велика школа|Велику школу]] и Војно училиште за обуку командира. У ратовима служио је као српски и руски официр, одликован је српским одликовањима Таковским крстом и Златном колајном за храброст, а био је и први деловођа [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војне академије]] основане 1880. у Београду. Касније, као посланик у бугарској Скупштини, предузетник и резервни капетан бугарске војске живео је у Бугарској, где пружа помоћ [[Никола Пашић|Николи Пашићу]] за време његовог изгнанства из Србије<ref>Вид. А. Шемјакин, Никола Пашић у емиграцији (1883—1889), Бугарска, Румунија, Русија, Никола Пашић, живот и дело, зборник радова, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997. pp. 217.</ref> Као [[словенофил]] затечен је српско-бугарским ратом у ком није учествовао. Његов син Александар Соколов, студент рударског факултета у Русији, као [[четници|четник]]-[[борба за Македонију|комита]] погинуо је 5/[[18. септембар|18. септембра]] [[1903]]. у [[Илинданско-преображењски устанак|Илинденском устанку]] код села Витош у [[Кочани|Кочанском]] крају у данашњој [[Северна Македонија|Македонији]]. Бранислав Милосављевић је деда глумца [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. == Референце == {{референце|30em}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1879.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Књижевници из Пожаревца]] [[Категорија:Официри из Београда]] [[Категорија:Српски војници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Солунски борци]] [[Категорија:Носиоци Албанске споменице]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Погинули у бомбардовању Београда 1944.]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] 74hnk4nrbfvuagphoyl4ay6qi900aze 30099157 30099154 2025-06-27T22:00:29Z Sadko 25741 сређивање 30099157 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Бранислав Милосављевић | слика = Brana005.jpg | опис_слике = [[пуковник]] Бранислав Брана Р. Милосављевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1879|8|14}} | место_рођења = [[Пожаревац]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|4|17|1879|8|14}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Недићева Србија]] | школа = | војска = | године_служења = | чин = [[пуковник]] | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Бранислав Р. Милосављевић''', ([[Пожаревац]], 2/[[14. август]] [[1879]] — [[Београд]], [[17. април]] [[1944]]) био је српски официр и песник. Милосављевић је био први управник [[Драч]]а [[1912]]. Објавиоје 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама, аутор је песме [[Креће се лађа француска|Изгнаници]], познате под насловом [[Креће се лађа француска|''Креће се лађа Француска'']]. У [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] за посебно истицање у командовању првим борбеним пешадијским јединицама на [[Косово и Метохија|Косову]], приликом заузимања [[Албанија|Албаније]] 1912. и у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]] 1913. више пута одликован за храброст и ванредно унапређен. По повратку из немачког заробљеништва погинуо је у [[Бомбардовање Београда (1944)|енглеско-америчком бомбардовању]] Београда, на други дан [[Ускрс]]а, 17. априла 1944. == Биографија == === Детињство, младост и школовање === Рођен је у [[Пожаревац|Пожаревцу]] 2/[[14. август]]a [[1879]]. Отац, трговац, командир батаљона [[Народна војска|Народне војске]], учесник је [[први српско-турски рат|ратова 1876-1878.]] и [[Српско-бугарски рат (1885)|1885]], мајка родом из [[Београд]]а, чешко-немачког порекла из [[Чешке Будјејовице|Будвајза]].<ref>Деда по мајци, стручњак за пушке трговао је оружјем, по пријему у српско држављанство запослен у српској војсци у чијем саставу је учествовао у ратовима 1876-1878. и 1885. Теча, поручник српске и руске војске у ратовима 1876-1878, подигао је као четнички војвода 1877. „Шопски устанак“ код Трна у данашњој Бугарској и др.</ref> Имао је пет сестара.<ref>Породична крсна слава Милосављевића је Свети Киријак Отшелиник, [[Киријак Отшелник|Михољдан]].</ref> По завршетку основне школе и гимназије уписао [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војну академију]] у Београду и ступио у војску [[1896]].<ref>Службени војни лист, 1896. pp. 1188-90</ref> Завршио 29. класу Ниже школе Војне академије 1899. са одличним успехом, 18. у рангу од 77. питомаца<ref>Балкански рат, бр. 22, Београд 1913. pp. 346, СВЛ, 24. јул 1893. pp. 831.</ref> и 13. класу Више школе Војне академије 1905, 11. у рангу од 50 официра.<ref>Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије, Београд 1925. pp. 289-290 и 359.</ref> === Кретање у служби === Унапређен у чин [[потпоручник]]а 30. маја 1899. и распоређен у београдски гарнизон 5. јуна 1899 .<ref>СВЛ, 5. јун 1899. pp. 610, 611, 622.</ref> Као потпоручник и [[поручник]] од 15. марта 1902. је наставник и водник у Пешадијској подофицирској школи, од 28. марта 1903. водник у 9. пешадијском пуку [[никола I Петровић Његош|„Књаз Никола I“]], Пожаревац. Од 2. септембра 1903. слушалац Више школе Војне академије и дисциплински официр - водник у Нижој школи Војне академије<ref>Кретање у служби може се пратити по Војним службеним листовима, ажурирани персонални картон је изгубљен, постоји један из 1896. са нетачним и недопуњеним подацима.</ref> Даље кретање у служби: од 10. октобра 1905. командир чете у 11. пеш. пуку [[карађорђе Петровић|„Карађорђе“]], Крагујевац; од 13. новембра 1907. у 8. пеш. пуку [[Александар Карађорђевић (кнез)|„Књаз Александар“]], Београд; од 2. децембра 1908. на служби у 7. пуковској окружној команди Дунавске дивизијске области, Београд; од 3. априла 1910. командир чете у 14. пеш. пуку Тимочке дивизијске области, [[Књажевац]]; од 20. јула 1910. у 12. пеш. пуку 1. позива [[Лазар Хребељановић|„Цар Лазар“]], [[Крушевац]]. === Балкански ратови === ==== Ослобођење Косова ==== {{главни чланак|Први балкански рат}} У [[Балкански ратови|Првом и Другом балканском рату]] [[1912]]. и [[1913]]. капетан 2. и 1. класе, командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 1. позива „Цара Лазара“ Шумадијске дивизије. Учествује у свим борбама, од првих ратних операција код пограничних караула на Преполцу и [[Мердаре (Куршумлија)|Мердару]] 3/[[16. октобар|16. октобра]] 1912, преко Тенеш-дола, [[Подујево|Подујева]] до [[Газиместан]]а.<ref>Детаљан опис операција од 3/16. до 5/18. октобра када је званично објављен рат и до изласка 12. пука Шумадијске дивизије на Газиместан вид. Б. Ратковић Кумановска операција, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 50-62.</ref> Његов батаљон је 8/[[21. октобар|21. октобра]] 1912. први избио на Косово поље, односно Газиместан.<ref>Вид. песму Б. Милосављевића где описује овај догађај Први на Косову, Мач и лира, Славонска Пожега 1922. pp. 108-113.</ref> Зато, као и због успешности и пожртвованости у борбама за ослобођење Косова, командант Треће армије генерал [[Божидар Јанковић]], у знак нарочите пажње, са 2. батаљоном 12. пешадијског пука 1. позива „Цара Лазара“ свечано улази у [[Приштина|Приштину]] 9/[[22. октобар|22. октобра]] 1912<ref>Назнака у збирци из 1922). По њему је названо место и гранични прелаз „[[Ђенерал Јанковић]]“</ref> ==== Први управник Драча 1912. године ==== Као командант претходнице Шумадијско - албанског одреда први пут прешао [[Албанија|Албанију]] у зиму, новембра 1912. од [[Призрен]]а преко [[Област Љеш|Љеша]], [[Област Кроја|Кроје]], [[Тирана|Тиране]] до [[Драч]]а и [[Област Каваја|Каваје]]. Шумадијско-албански одред заузео је 13/[[26. новембар|26. новембра]] [[Област Кроја|Кроју]], 15/[[28. новембар|28. новембра]] [[Тирана|Тирану]] и 16/[[29. новембар|29. новембра]] Драч, где је српску војску свечано дочекао митрополит драчки Јаков.<ref>Вид. чланак епископа нишког Доситеја од митрополиту драчком Јакову, Наши пријатељи на Приморју, Балкански рат, бр. 25, Београд 1913. pp. 386-387.</ref> [[Датотека: Brana1.jpg‎|мини|Балкански рат, 30. јун 1913. pp. 346.]] Бранислав Милосављевић одређен је за првог управника Драча. Упутио је писмени поздрав становништву, образовао градску управу и поставио за председника општине Петра Ђурашковића и „тактичким држањем и умешношћу брзо стекао симпатије и поштовање Драчана“<ref name="autogenerated1">Балкански рат бр. 21, pp. 335.</ref>. У околини Драча и код Каваје успешно учествује у умирењу побуњених арнаутских села и избавља опкољене четнике у [[Област Пећина|Пекињу]]. Предложен и за унапређење и за одликовање<ref name="autogenerated1" />. ==== Други балкански рат ==== У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] као командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 21. јуна/[[4. јул]]а 1913. налази се у првом борбеном реду који је запосео врх Рајчанског рида, што је била пресудна победа у [[Брегалничка битка|бици на Брегалници]] .<ref>Саво Скоко, Битка на Брегалници, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 256-283, Балкански рат, бр. 30, pp. 478.</ref> За показану храброст и посебно истицање у командовању више пута је одликован и унапређен 1913. године: Сребрном „Обилићевом“ медаљом за храброст 5. маја 1913.<ref>СВЛ, 14. мај 1913. pp. 155.</ref>, Златном „Обилићевом“ медаљом за храброст 30. новембра 1913.<ref>СВЛ, 9. децембар 1913. pp. 734.</ref>, распоређен је на службу за генералштабне послове на место ађутанта Ибарске дивизијске области 10. септембра<ref>СВЛ, 18. септембар 1913. pp. 395.</ref> и ванредно унапређен у чин мајора 31. октобра 1913<ref>СВЛ, 3. новембар 1913. pp. 500.</ref> === [[Србија у Првом светском рату|Први светски рат]] === ==== У источној Босни и западној Србији ==== За време [[Битка на Дрини|Битке на Дрини]] ађутант Ибарске дивизије са седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Нови Пазар|Новом Пазару]], која служи као веза између србијанске и црногорске војске у операцијама у Источној Босни и Западној Србији .<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969.</ref> Највећи успеси Битке на Дрини били су заузимање [[Вишеград]]а, [[Сребреница|Сребренице]] 5/18. септембра, [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]] 14/27. септембра и [[Земун]]а, као и избијање црногорске војске изнад [[Сарајево|Сарајева]] на [[Пале]] 12/[[25. септембар|25. септембра]] [[1914]]. и овладавање [[Јахорина|Јахорином]] и [[Романија|Романијом]].<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969. pp. 246-247.</ref> ==== Други прелазак преко Албаније и боравак на Крфу ==== Новембра 1915. по други пут [[Албанска голгота|прелази Албанију]]. Борави на [[Крф]]у, након чега је у групи официра која је почетком септембра 1916. отишла у [[Русија|Русију]] због преузимања команде у Српској добровољачкој дивизији.<ref>Вид. Ратна ранглиста актинвих официра и војних чиновника 1914-1915 (стање 15. августа 1915), Ниш, 1915. pp. 25. Поред Бранислављевог имена под бројем 246 тј. 374 је уписано К б 2 срп. Добровољ. Див. у Русији</ref> ==== Српски добровољачки корпус у Русији ==== Фебруара 1917. у Русији распоређен за команданта батаљона у Другој српској добровољачкој дивизији у саставу Српског добровољачког корпуса са седиштем у [[Одеса|Одеси]], који је инкорпориран је у руску војску.<ref>Вид. Кратка историја нашег Добровољачког корпуса у Русији, Југословенски добровољци у Русији 1914—1918, прир. др. Никола Поповић, Београд 1977. pp. 342.</ref> [[Руска револуција|Фебруарска и октобарска револуција]] [[1917]], пресудно утичу на повлачење корпуса из Русије и одлазак на [[Солунски фронт]]. Друга добровољачка дивизија транспортована је са југа Русије из Александровска (Запорожје) на Север до луке [[Архангељск|Архангелск]] на Белом мору, одакле је преко [[Баренцово море|Баренцовог мора]] и [[Норвешко море|Норвешког мора]], бродовима отишла до [[Француска|Француске]]. Француском је са севера до југа војска превезена возовима да би бродовима Средоземним морем стигла у [[Солун]]. ==== [[Солунски фронт]] ==== Током боравка српске војске у Солуну дошло је до одсудног обрачуна у српској војсци у ком је након [[Солунски процес|Солунског процеса]] потиснута [[Црна рука]]. Бранислав Милосављевић није припадао ни једној од супротстављених неформалних тајних група у војсци, чији утицај на војску и политику може да се прати до [[1941]]. Официри црнорукци који су били у Српском добровољачком корпусу, након Солунског процеса решили су да остану у Русији. У избегличком логору у Микри код Солуна спевао је песму [[Креће се лађа француска|Изгнаници]] која је данас позната под насловом [[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]. === Служба у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] === С обзиром на искуство стечено у Русији у јединицама мешовитог националног састава у којима су се налазили различити народи нове државе, одређен је на дужности у [[Славонија|Славонију]], где је супротстављање новој држави најчешће било усмерено против војске. Одликован орденом Светог Саве 5. реда (1. 12. 1920). До 1920. на служби је у Панчевачкој пуковској окружној команди, када је (30. новембра) именован за гарнизонара у Славонској Пожеги. До краја [[1922]]. као потпуковник, командант је гарнизона и 1. батаљона 5. пешадијског пука [[Милан Обреновић|„Краља Милана“]] Дринске дивизије у саставу Прве армије у [[Пожега (Славонска)|Славонској Пожеги]]. После Пожеге, до 12. марта 1923, налази се на дужности команданта места и 3. батаљона 5. пешадијског пука „Краља Милана“ у [[Славонски Брод|Броду на Сави (Славонски Брод)]]. Од 1923. године до краја [[1926]]. на дужностима је у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Од 12. марта 1923. помоћник је команданта Бањалучког војног округа .<ref>(ВСЛ, 1923. pp. 469.</ref> У чин пуковника унапређен је 1. маја 1925, а обављао је дужност команданта места у Бањој Луци. Од 13. новембра 1926, у пензији и резерви.<ref>СВЛ, бр. 47 од 13. новембра 1926.</ref> Од [[1927]]. до [[1941]]. живи у Београду, где сарађује са новинама и часописима. === Други светски рат === Године 1941, реактивиран је као пешадијски пуковник. После Априлског рата био је у заробљеничком логору у Немачкој, одакле се враћа 12. јуна 1942. у Београд.<ref>Вид. Војни архив, А VII, Фонд ген. Милана Недића, Списак војних лица враћених из немачког и италијанског заробљеништва, кутија 86, фасцикла 4, јануар 1943.</ref> На други дан Ускрса, 17. априла 1944, погинуо је у 65. години живота у [[бомбардовање Београда (1944)|англо-америчком бомбардовању Београда]] у улици Милоша Великог. Његово тело пренето је, после завршетка бомбардовања, у порту [[манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду|манастира Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку]], a сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у заједничкој гробници погинулих у бомбардовању, седми ров<ref>Подаци Новог гробља у Београду. Скупљање и идентификација погинулих је дуже трајала, па је заједничка сахрана обављена тек 30. априла 1944.</ref> === Породица === Бранислав Милосављевић оженио се 18. јула/ [[1. август]]а [[1910]]. године Зором, кћерком Константина Радовановића, судије касационог (врховног) суда, праунуком [[Цинцар Јанко Поповић|војводе Цинцар-Јанка Поповића]]. Имао је петоро деце. Старији син инж. Ратибор Милосављевић (1912—2002) имао је сина [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. Млађи син др. Игор Милосављевић (1920—1980), био је [[неуропсихијатрија|неуропсихијатар]], предавао на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]], начелник одељења и једно време вд. управник Неуролошке клинике у Београду. Кћерка Вера Ћирић, рођ. Милосављевић, наступала је у младости заједно са старијом сестром Босиљком у балетској групи [[Мага Магазиновић|Маге Магазиновић]], завршила је Уметничку школу [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]] и била је сликар. Бранислав Милосављевић до [[Други светски рат|рата]] становао је у породичној кући у Делиградској 9, која је, заједно са суседном симетричном кућом у Делиградској 7 у власништву [[Цинцар-Јанковићи|Томе Цинцар-Јанковића]], према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]], дворског архитекте, представљала јединствену целину.<ref>Вид. Гордана Гордић, ''Архитектонско наслеђе града Београда'', Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1966. pp. 57-58</ref> По повратку из заробљеништва становао је у породичној кући у Краља Милутина 14, која је била оштећена у бомбардовањима, а једна неексплодирана авионска бомба остала је у кровној конструкцији куће све до 2002. године. === Песме === [[Датотека: Brana007.jpg|мини|Пеш. капетан Брана Милосављевић, Београд 1910, фотографија [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]]. Од 1910. до 2003. слика у власништву породице Браниног тече војводе Симе Соколова, пеш. капетана, Софија, Бугарска.]] Објавио је 4 издања збирке „Мач и лира“, Београд 1909, 1922, 1930, четврто допуњено издање излази под насловом „За Отаџбину“, Београд 1936. Објављен му је и један сепарат из зборника „Напред за Југославију“, Београд 1937. Пошто део песама није поново штампан, збирка „Мач и лира“ из 1909, знатно се разликује од наредних издања. Објављивао је у многим часописима и листовима своје песме и преводе песама са руског и немачког, а највише [[Михаил Љермонтов|Љермонтова]], [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]] и [[Фридрих Шилер|Шилера]]. Писао је под утицајем [[Романтизам|романтичарске поезије]], а посебно песништва [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. У збиркама објављеним између два рата, заступљене су песме из ратова и бројне политички ангажоване песме. Основна идеја његовог „политичког“ песништва, на које је бурно реаговала загребачка штампа називајући га „Бардом Југославије“, јесте да је за очување нове државе неопходно свим мерама учврстити јединство и заједништво народа нове земље, оштро се супротстављајући свим сепаратизмима. Делећи политичке ставове и емоције са, слободно се може рећи, целокупним српским официрским кором његове генерације, најоштрији је противник [[Стјепан Радић|Хрватске сељачке странке]] и Хрватског блока, главне сепаратистичке снаге у Југославији, што отворено испољава у својим песмама. Подједнако одлучно супротставља се ширењу комунистичких идеја. Иако је, као официр, бринуо да му се не пребаци „политизирање“ “.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2.</ref> и истиче да никада није имао везе са политиком, при чему мисли да није био члан ниједне од неформалних војно-политичких група, као што су биле [[Црна рука|Црна]] и [[Бела рука]], објављивао је у многим новинама и збиркама експлицитно политичко-полемичке песме. На његову оштру и често личну критику није се са благонаклоношћу гледело, поготово када је 1925. Хрватска сељачка странка ушла у владу. И његови сарадници имали су проблема, о чему сведочи у штампи разматрани случај проф. Ферка Ковачића, уредника Пожешког гласа, који је због објављивања његових песама у уводнику листа превремно пензионисан<ref>„и сада је бакалин у Карловцу (очев дућан)“. Вид. Балкан бр. 344, Београд, 14.12.1924.</ref> Предговор издања из 1930. и 1936. завршава са речима у којима је јасно и недвосмислно изражено његово најчвршње уверење да је нову државу потребно подићи на „пиједестал предратне Србије“ којој се „сви други лични обзири имају да жртвују са геслом „Отаџбина изнад свега“.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2. и За Отаџбину, Београд 1936. pp. 6.</ref> === Креће се лађа Француска (Изгнаници) === Под утиском дугих путовања морем током повратка из Русије у Микри у Солунском пољу 1917. спевао је песму „[[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]“ .<ref>Мач и лира, Београд 1930. pp. 72.</ref> Наслов песме је [[креће се лађа француска|„Изгнаници“]], али је постала позната као Креће се лађа Француска. Песму „Изгнаници“ први пут је објавио у збирци „Мач и лира“ из 1922. године<ref>Мач и лира, друго допуњено издање, Брод на Сави 1922. pp. 128-129.</ref> У издању из 1930. у напомени истиче да „Ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“. Бранислав Милосављевић, који је свирао виолину, вероватно је аутор и мелодије. Његови нотни записи могу се видети у првом издању збирке „Мач и лира“.<ref>„Мач и лира“ Београд 1909. pp. 141-144</ref> === Занимљивости === Његов теча Симеон Сима И. Соколов (1848—1918) .<ref>др Н. Илиев, Капитан Симо Соколов, Трнското встание от 1877 г, ИК „Пропелер“, Софиа. {{page|year=2000|id=|pages=132}}</ref> као поручник српске војске и комитски војвода, по налогу генерала Ђуре Хорватовића, за време [[први српско-турски рат|српско-турског и руско-турског рата 1877-1878.]], подигао је 18. децембра 1877. у турској позадини код града [[Перничка област|Трн]] у данашњој западној Бугарској „Шопски устанак“, због чега му је поводом стогодишњице устанка 1977. у [[Бугарска|Бугарској]] у селу [[Перничка област|Врапче у трнској општини]], као националном хероју из времена борбе за ослобођење Бугарске од Турске, подигнут споменик, а документа и личне предмете породица је предала Националном историјском музеју и Народној библиотеци „Св. Кирило и Методије“ у Софији<ref>Вид. Архив Соколов, ф-34, Народна библиотека Климент Охридски, Бугарски историјски архив, Софија.</ref> Соколов се, као стипендиста хаџи-Дине, духовника [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], школовао у Србији, где је стекао основно и средње образовање и завршио [[Велика школа|Велику школу]] и Војно училиште за обуку командира. У ратовима служио је као српски и руски официр, одликован је српским одликовањима Таковским крстом и Златном колајном за храброст, а био је и први деловођа [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војне академије]] основане 1880. у Београду. Касније, као посланик у бугарској Скупштини, предузетник и резервни капетан бугарске војске живео је у Бугарској, где пружа помоћ [[Никола Пашић|Николи Пашићу]] за време његовог изгнанства из Србије<ref>Вид. А. Шемјакин, Никола Пашић у емиграцији (1883—1889), Бугарска, Румунија, Русија, Никола Пашић, живот и дело, зборник радова, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997. pp. 217.</ref> Као [[словенофил]] затечен је српско-бугарским ратом у ком није учествовао. Његов син Александар Соколов, студент рударског факултета у Русији, као [[четници|четник]]-[[борба за Македонију|комита]] погинуо је 5/[[18. септембар|18. септембра]] [[1903]]. у [[Илинданско-преображењски устанак|Илинденском устанку]] код села Витош у [[Кочани|Кочанском]] крају у данашњој [[Северна Македонија|Македонији]]. Бранислав Милосављевић је деда глумца [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. == Референце == {{референце|30em}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1879.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Књижевници из Пожаревца]] [[Категорија:Официри из Београда]] [[Категорија:Српски војници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Солунски борци]] [[Категорија:Носиоци Албанске споменице]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Погинули у бомбардовању Београда 1944.]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] kk55y82eo4du0tufkiy6nnoyxfbihtb 30099163 30099157 2025-06-27T22:01:28Z Sadko 25741 /* Референце */ 30099163 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војно лице | име = Бранислав Милосављевић | слика = Brana005.jpg | опис_слике = [[пуковник]] Бранислав Брана Р. Милосављевић | датум_рођења = {{Датум рођења|1879|8|14}} | место_рођења = [[Пожаревац]] | држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|4|17|1879|8|14}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Недићева Србија]] | школа = | војска = | године_служења = | чин = [[пуковник]] | род = | јединица = | битке = | награде = | каснији_рад = | потпис = }} '''Бранислав Р. Милосављевић''', ([[Пожаревац]], 2/[[14. август]] [[1879]] — [[Београд]], [[17. април]] [[1944]]) био је српски официр и песник. Милосављевић је био први управник [[Драч]]а [[1912]]. Објавиоје 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама, аутор је песме [[Креће се лађа француска|Изгнаници]], познате под насловом [[Креће се лађа француска|''Креће се лађа Француска'']]. У [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] за посебно истицање у командовању првим борбеним пешадијским јединицама на [[Косово и Метохија|Косову]], приликом заузимања [[Албанија|Албаније]] 1912. и у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]] 1913. више пута одликован за храброст и ванредно унапређен. По повратку из немачког заробљеништва погинуо је у [[Бомбардовање Београда (1944)|енглеско-америчком бомбардовању]] Београда, на други дан [[Ускрс]]а, 17. априла 1944. == Биографија == === Детињство, младост и школовање === Рођен је у [[Пожаревац|Пожаревцу]] 2/[[14. август]]a [[1879]]. Отац, трговац, командир батаљона [[Народна војска|Народне војске]], учесник је [[први српско-турски рат|ратова 1876-1878.]] и [[Српско-бугарски рат (1885)|1885]], мајка родом из [[Београд]]а, чешко-немачког порекла из [[Чешке Будјејовице|Будвајза]].<ref>Деда по мајци, стручњак за пушке трговао је оружјем, по пријему у српско држављанство запослен у српској војсци у чијем саставу је учествовао у ратовима 1876-1878. и 1885. Теча, поручник српске и руске војске у ратовима 1876-1878, подигао је као четнички војвода 1877. „Шопски устанак“ код Трна у данашњој Бугарској и др.</ref> Имао је пет сестара.<ref>Породична крсна слава Милосављевића је Свети Киријак Отшелиник, [[Киријак Отшелник|Михољдан]].</ref> По завршетку основне школе и гимназије уписао [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војну академију]] у Београду и ступио у војску [[1896]].<ref>Службени војни лист, 1896. pp. 1188-90</ref> Завршио 29. класу Ниже школе Војне академије 1899. са одличним успехом, 18. у рангу од 77. питомаца<ref>Балкански рат, бр. 22, Београд 1913. pp. 346, СВЛ, 24. јул 1893. pp. 831.</ref> и 13. класу Више школе Војне академије 1905, 11. у рангу од 50 официра.<ref>Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије, Београд 1925. pp. 289-290 и 359.</ref> === Кретање у служби === Унапређен у чин [[потпоручник]]а 30. маја 1899. и распоређен у београдски гарнизон 5. јуна 1899 .<ref>СВЛ, 5. јун 1899. pp. 610, 611, 622.</ref> Као потпоручник и [[поручник]] од 15. марта 1902. је наставник и водник у Пешадијској подофицирској школи, од 28. марта 1903. водник у 9. пешадијском пуку [[никола I Петровић Његош|„Књаз Никола I“]], Пожаревац. Од 2. септембра 1903. слушалац Више школе Војне академије и дисциплински официр - водник у Нижој школи Војне академије<ref>Кретање у служби може се пратити по Војним службеним листовима, ажурирани персонални картон је изгубљен, постоји један из 1896. са нетачним и недопуњеним подацима.</ref> Даље кретање у служби: од 10. октобра 1905. командир чете у 11. пеш. пуку [[карађорђе Петровић|„Карађорђе“]], Крагујевац; од 13. новембра 1907. у 8. пеш. пуку [[Александар Карађорђевић (кнез)|„Књаз Александар“]], Београд; од 2. децембра 1908. на служби у 7. пуковској окружној команди Дунавске дивизијске области, Београд; од 3. априла 1910. командир чете у 14. пеш. пуку Тимочке дивизијске области, [[Књажевац]]; од 20. јула 1910. у 12. пеш. пуку 1. позива [[Лазар Хребељановић|„Цар Лазар“]], [[Крушевац]]. === Балкански ратови === ==== Ослобођење Косова ==== {{главни чланак|Први балкански рат}} У [[Балкански ратови|Првом и Другом балканском рату]] [[1912]]. и [[1913]]. капетан 2. и 1. класе, командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 1. позива „Цара Лазара“ Шумадијске дивизије. Учествује у свим борбама, од првих ратних операција код пограничних караула на Преполцу и [[Мердаре (Куршумлија)|Мердару]] 3/[[16. октобар|16. октобра]] 1912, преко Тенеш-дола, [[Подујево|Подујева]] до [[Газиместан]]а.<ref>Детаљан опис операција од 3/16. до 5/18. октобра када је званично објављен рат и до изласка 12. пука Шумадијске дивизије на Газиместан вид. Б. Ратковић Кумановска операција, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 50-62.</ref> Његов батаљон је 8/[[21. октобар|21. октобра]] 1912. први избио на Косово поље, односно Газиместан.<ref>Вид. песму Б. Милосављевића где описује овај догађај Први на Косову, Мач и лира, Славонска Пожега 1922. pp. 108-113.</ref> Зато, као и због успешности и пожртвованости у борбама за ослобођење Косова, командант Треће армије генерал [[Божидар Јанковић]], у знак нарочите пажње, са 2. батаљоном 12. пешадијског пука 1. позива „Цара Лазара“ свечано улази у [[Приштина|Приштину]] 9/[[22. октобар|22. октобра]] 1912<ref>Назнака у збирци из 1922). По њему је названо место и гранични прелаз „[[Ђенерал Јанковић]]“</ref> ==== Први управник Драча 1912. године ==== Као командант претходнице Шумадијско - албанског одреда први пут прешао [[Албанија|Албанију]] у зиму, новембра 1912. од [[Призрен]]а преко [[Област Љеш|Љеша]], [[Област Кроја|Кроје]], [[Тирана|Тиране]] до [[Драч]]а и [[Област Каваја|Каваје]]. Шумадијско-албански одред заузео је 13/[[26. новембар|26. новембра]] [[Област Кроја|Кроју]], 15/[[28. новембар|28. новембра]] [[Тирана|Тирану]] и 16/[[29. новембар|29. новембра]] Драч, где је српску војску свечано дочекао митрополит драчки Јаков.<ref>Вид. чланак епископа нишког Доситеја од митрополиту драчком Јакову, Наши пријатељи на Приморју, Балкански рат, бр. 25, Београд 1913. pp. 386-387.</ref> [[Датотека: Brana1.jpg‎|мини|Балкански рат, 30. јун 1913. pp. 346.]] Бранислав Милосављевић одређен је за првог управника Драча. Упутио је писмени поздрав становништву, образовао градску управу и поставио за председника општине Петра Ђурашковића и „тактичким држањем и умешношћу брзо стекао симпатије и поштовање Драчана“<ref name="autogenerated1">Балкански рат бр. 21, pp. 335.</ref>. У околини Драча и код Каваје успешно учествује у умирењу побуњених арнаутских села и избавља опкољене четнике у [[Област Пећина|Пекињу]]. Предложен и за унапређење и за одликовање<ref name="autogenerated1" />. ==== Други балкански рат ==== У [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] као командир 1. чете 2. батаљона 12. пеш. пука 21. јуна/[[4. јул]]а 1913. налази се у првом борбеном реду који је запосео врх Рајчанског рида, што је била пресудна победа у [[Брегалничка битка|бици на Брегалници]] .<ref>Саво Скоко, Битка на Брегалници, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912 – 1913, Београд 1972. pp. 256-283, Балкански рат, бр. 30, pp. 478.</ref> За показану храброст и посебно истицање у командовању више пута је одликован и унапређен 1913. године: Сребрном „Обилићевом“ медаљом за храброст 5. маја 1913.<ref>СВЛ, 14. мај 1913. pp. 155.</ref>, Златном „Обилићевом“ медаљом за храброст 30. новембра 1913.<ref>СВЛ, 9. децембар 1913. pp. 734.</ref>, распоређен је на службу за генералштабне послове на место ађутанта Ибарске дивизијске области 10. септембра<ref>СВЛ, 18. септембар 1913. pp. 395.</ref> и ванредно унапређен у чин мајора 31. октобра 1913<ref>СВЛ, 3. новембар 1913. pp. 500.</ref> === [[Србија у Првом светском рату|Први светски рат]] === ==== У источној Босни и западној Србији ==== За време [[Битка на Дрини|Битке на Дрини]] ађутант Ибарске дивизије са седиштем у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Нови Пазар|Новом Пазару]], која служи као веза између србијанске и црногорске војске у операцијама у Источној Босни и Западној Србији .<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969.</ref> Највећи успеси Битке на Дрини били су заузимање [[Вишеград]]а, [[Сребреница|Сребренице]] 5/18. септембра, [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]] 14/27. септембра и [[Земун]]а, као и избијање црногорске војске изнад [[Сарајево|Сарајева]] на [[Пале]] 12/[[25. септембар|25. септембра]] [[1914]]. и овладавање [[Јахорина|Јахорином]] и [[Романија|Романијом]].<ref>М. Ђуришић, Битка на Дрини, Београд 1969. pp. 246-247.</ref> ==== Други прелазак преко Албаније и боравак на Крфу ==== Новембра 1915. по други пут [[Албанска голгота|прелази Албанију]]. Борави на [[Крф]]у, након чега је у групи официра која је почетком септембра 1916. отишла у [[Русија|Русију]] због преузимања команде у Српској добровољачкој дивизији.<ref>Вид. Ратна ранглиста актинвих официра и војних чиновника 1914-1915 (стање 15. августа 1915), Ниш, 1915. pp. 25. Поред Бранислављевог имена под бројем 246 тј. 374 је уписано К б 2 срп. Добровољ. Див. у Русији</ref> ==== Српски добровољачки корпус у Русији ==== Фебруара 1917. у Русији распоређен за команданта батаљона у Другој српској добровољачкој дивизији у саставу Српског добровољачког корпуса са седиштем у [[Одеса|Одеси]], који је инкорпориран је у руску војску.<ref>Вид. Кратка историја нашег Добровољачког корпуса у Русији, Југословенски добровољци у Русији 1914—1918, прир. др. Никола Поповић, Београд 1977. pp. 342.</ref> [[Руска револуција|Фебруарска и октобарска револуција]] [[1917]], пресудно утичу на повлачење корпуса из Русије и одлазак на [[Солунски фронт]]. Друга добровољачка дивизија транспортована је са југа Русије из Александровска (Запорожје) на Север до луке [[Архангељск|Архангелск]] на Белом мору, одакле је преко [[Баренцово море|Баренцовог мора]] и [[Норвешко море|Норвешког мора]], бродовима отишла до [[Француска|Француске]]. Француском је са севера до југа војска превезена возовима да би бродовима Средоземним морем стигла у [[Солун]]. ==== [[Солунски фронт]] ==== Током боравка српске војске у Солуну дошло је до одсудног обрачуна у српској војсци у ком је након [[Солунски процес|Солунског процеса]] потиснута [[Црна рука]]. Бранислав Милосављевић није припадао ни једној од супротстављених неформалних тајних група у војсци, чији утицај на војску и политику може да се прати до [[1941]]. Официри црнорукци који су били у Српском добровољачком корпусу, након Солунског процеса решили су да остану у Русији. У избегличком логору у Микри код Солуна спевао је песму [[Креће се лађа француска|Изгнаници]] која је данас позната под насловом [[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]. === Служба у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] === С обзиром на искуство стечено у Русији у јединицама мешовитог националног састава у којима су се налазили различити народи нове државе, одређен је на дужности у [[Славонија|Славонију]], где је супротстављање новој држави најчешће било усмерено против војске. Одликован орденом Светог Саве 5. реда (1. 12. 1920). До 1920. на служби је у Панчевачкој пуковској окружној команди, када је (30. новембра) именован за гарнизонара у Славонској Пожеги. До краја [[1922]]. као потпуковник, командант је гарнизона и 1. батаљона 5. пешадијског пука [[Милан Обреновић|„Краља Милана“]] Дринске дивизије у саставу Прве армије у [[Пожега (Славонска)|Славонској Пожеги]]. После Пожеге, до 12. марта 1923, налази се на дужности команданта места и 3. батаљона 5. пешадијског пука „Краља Милана“ у [[Славонски Брод|Броду на Сави (Славонски Брод)]]. Од 1923. године до краја [[1926]]. на дужностима је у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Од 12. марта 1923. помоћник је команданта Бањалучког војног округа .<ref>(ВСЛ, 1923. pp. 469.</ref> У чин пуковника унапређен је 1. маја 1925, а обављао је дужност команданта места у Бањој Луци. Од 13. новембра 1926, у пензији и резерви.<ref>СВЛ, бр. 47 од 13. новембра 1926.</ref> Од [[1927]]. до [[1941]]. живи у Београду, где сарађује са новинама и часописима. === Други светски рат === Године 1941, реактивиран је као пешадијски пуковник. После Априлског рата био је у заробљеничком логору у Немачкој, одакле се враћа 12. јуна 1942. у Београд.<ref>Вид. Војни архив, А VII, Фонд ген. Милана Недића, Списак војних лица враћених из немачког и италијанског заробљеништва, кутија 86, фасцикла 4, јануар 1943.</ref> На други дан Ускрса, 17. априла 1944, погинуо је у 65. години живота у [[бомбардовање Београда (1944)|англо-америчком бомбардовању Београда]] у улици Милоша Великог. Његово тело пренето је, после завршетка бомбардовања, у порту [[манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду|манастира Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку]], a сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у заједничкој гробници погинулих у бомбардовању, седми ров<ref>Подаци Новог гробља у Београду. Скупљање и идентификација погинулих је дуже трајала, па је заједничка сахрана обављена тек 30. априла 1944.</ref> === Породица === Бранислав Милосављевић оженио се 18. јула/ [[1. август]]а [[1910]]. године Зором, кћерком Константина Радовановића, судије касационог (врховног) суда, праунуком [[Цинцар Јанко Поповић|војводе Цинцар-Јанка Поповића]]. Имао је петоро деце. Старији син инж. Ратибор Милосављевић (1912—2002) имао је сина [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. Млађи син др. Игор Милосављевић (1920—1980), био је [[неуропсихијатрија|неуропсихијатар]], предавао на [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинском факултету]], начелник одељења и једно време вд. управник Неуролошке клинике у Београду. Кћерка Вера Ћирић, рођ. Милосављевић, наступала је у младости заједно са старијом сестром Босиљком у балетској групи [[Мага Магазиновић|Маге Магазиновић]], завршила је Уметничку школу [[Бета Вукановић|Бете Вукановић]] и била је сликар. Бранислав Милосављевић до [[Други светски рат|рата]] становао је у породичној кући у Делиградској 9, која је, заједно са суседном симетричном кућом у Делиградској 7 у власништву [[Цинцар-Јанковићи|Томе Цинцар-Јанковића]], према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]], дворског архитекте, представљала јединствену целину.<ref>Вид. Гордана Гордић, ''Архитектонско наслеђе града Београда'', Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1966. pp. 57-58</ref> По повратку из заробљеништва становао је у породичној кући у Краља Милутина 14, која је била оштећена у бомбардовањима, а једна неексплодирана авионска бомба остала је у кровној конструкцији куће све до 2002. године. === Песме === [[Датотека: Brana007.jpg|мини|Пеш. капетан Брана Милосављевић, Београд 1910, фотографија [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]]. Од 1910. до 2003. слика у власништву породице Браниног тече војводе Симе Соколова, пеш. капетана, Софија, Бугарска.]] Објавио је 4 издања збирке „Мач и лира“, Београд 1909, 1922, 1930, четврто допуњено издање излази под насловом „За Отаџбину“, Београд 1936. Објављен му је и један сепарат из зборника „Напред за Југославију“, Београд 1937. Пошто део песама није поново штампан, збирка „Мач и лира“ из 1909, знатно се разликује од наредних издања. Објављивао је у многим часописима и листовима своје песме и преводе песама са руског и немачког, а највише [[Михаил Љермонтов|Љермонтова]], [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]] и [[Фридрих Шилер|Шилера]]. Писао је под утицајем [[Романтизам|романтичарске поезије]], а посебно песништва [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. У збиркама објављеним између два рата, заступљене су песме из ратова и бројне политички ангажоване песме. Основна идеја његовог „политичког“ песништва, на које је бурно реаговала загребачка штампа називајући га „Бардом Југославије“, јесте да је за очување нове државе неопходно свим мерама учврстити јединство и заједништво народа нове земље, оштро се супротстављајући свим сепаратизмима. Делећи политичке ставове и емоције са, слободно се може рећи, целокупним српским официрским кором његове генерације, најоштрији је противник [[Стјепан Радић|Хрватске сељачке странке]] и Хрватског блока, главне сепаратистичке снаге у Југославији, што отворено испољава у својим песмама. Подједнако одлучно супротставља се ширењу комунистичких идеја. Иако је, као официр, бринуо да му се не пребаци „политизирање“ “.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2.</ref> и истиче да никада није имао везе са политиком, при чему мисли да није био члан ниједне од неформалних војно-политичких група, као што су биле [[Црна рука|Црна]] и [[Бела рука]], објављивао је у многим новинама и збиркама експлицитно политичко-полемичке песме. На његову оштру и често личну критику није се са благонаклоношћу гледело, поготово када је 1925. Хрватска сељачка странка ушла у владу. И његови сарадници имали су проблема, о чему сведочи у штампи разматрани случај проф. Ферка Ковачића, уредника Пожешког гласа, који је због објављивања његових песама у уводнику листа превремно пензионисан<ref>„и сада је бакалин у Карловцу (очев дућан)“. Вид. Балкан бр. 344, Београд, 14.12.1924.</ref> Предговор издања из 1930. и 1936. завршава са речима у којима је јасно и недвосмислно изражено његово најчвршње уверење да је нову државу потребно подићи на „пиједестал предратне Србије“ којој се „сви други лични обзири имају да жртвују са геслом „Отаџбина изнад свега“.<ref>Мач и лира, треће допуњено издање, Београд 1930. pp. 2. и За Отаџбину, Београд 1936. pp. 6.</ref> === Креће се лађа Француска (Изгнаници) === Под утиском дугих путовања морем током повратка из Русије у Микри у Солунском пољу 1917. спевао је песму „[[Креће се лађа француска|Креће се лађа Француска]]“ .<ref>Мач и лира, Београд 1930. pp. 72.</ref> Наслов песме је [[креће се лађа француска|„Изгнаници“]], али је постала позната као Креће се лађа Француска. Песму „Изгнаници“ први пут је објавио у збирци „Мач и лира“ из 1922. године<ref>Мач и лира, друго допуњено издање, Брод на Сави 1922. pp. 128-129.</ref> У издању из 1930. у напомени истиче да „Ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“. Бранислав Милосављевић, који је свирао виолину, вероватно је аутор и мелодије. Његови нотни записи могу се видети у првом издању збирке „Мач и лира“.<ref>„Мач и лира“ Београд 1909. pp. 141-144</ref> === Занимљивости === Његов теча Симеон Сима И. Соколов (1848—1918) .<ref>др Н. Илиев, Капитан Симо Соколов, Трнското встание от 1877 г, ИК „Пропелер“, Софиа. {{page|year=2000|id=|pages=132}}</ref> као поручник српске војске и комитски војвода, по налогу генерала Ђуре Хорватовића, за време [[први српско-турски рат|српско-турског и руско-турског рата 1877-1878.]], подигао је 18. децембра 1877. у турској позадини код града [[Перничка област|Трн]] у данашњој западној Бугарској „Шопски устанак“, због чега му је поводом стогодишњице устанка 1977. у [[Бугарска|Бугарској]] у селу [[Перничка област|Врапче у трнској општини]], као националном хероју из времена борбе за ослобођење Бугарске од Турске, подигнут споменик, а документа и личне предмете породица је предала Националном историјском музеју и Народној библиотеци „Св. Кирило и Методије“ у Софији<ref>Вид. Архив Соколов, ф-34, Народна библиотека Климент Охридски, Бугарски историјски архив, Софија.</ref> Соколов се, као стипендиста хаџи-Дине, духовника [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], школовао у Србији, где је стекао основно и средње образовање и завршио [[Велика школа|Велику школу]] и Војно училиште за обуку командира. У ратовима служио је као српски и руски официр, одликован је српским одликовањима Таковским крстом и Златном колајном за храброст, а био је и први деловођа [[Војна академија Универзитета одбране у Београду|Војне академије]] основане 1880. у Београду. Касније, као посланик у бугарској Скупштини, предузетник и резервни капетан бугарске војске живео је у Бугарској, где пружа помоћ [[Никола Пашић|Николи Пашићу]] за време његовог изгнанства из Србије<ref>Вид. А. Шемјакин, Никола Пашић у емиграцији (1883—1889), Бугарска, Румунија, Русија, Никола Пашић, живот и дело, зборник радова, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997. pp. 217.</ref> Као [[словенофил]] затечен је српско-бугарским ратом у ком није учествовао. Његов син Александар Соколов, студент рударског факултета у Русији, као [[четници|четник]]-[[борба за Македонију|комита]] погинуо је 5/[[18. септембар|18. септембра]] [[1903]]. у [[Илинданско-преображењски устанак|Илинденском устанку]] код села Витош у [[Кочани|Кочанском]] крају у данашњој [[Северна Македонија|Македонији]]. Бранислав Милосављевић је деда глумца [[Зоран Милосављевић|Зорана Милосављевића]]. == Референце == {{референце|30em}} {{Подножје|Биографија|Војна историја Срба|Књижевност}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1879.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Књижевници из Пожаревца]] [[Категорија:Официри из Београда]] [[Категорија:Српски војници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Солунски борци]] [[Категорија:Носиоци Албанске споменице]] [[Категорија:Официри Војске Краљевине Србије]] [[Категорија:Официри Југословенске војске]] [[Категорија:Погинули у бомбардовању Београда 1944.]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] aud4o4qevs5ya24xdw67blf94viffeb 0 243751 30099162 30088838 2025-06-27T22:01:14Z Sadko 25741 сређивање 30099162 wikitext text/x-wiki {{један извор|датум=12. 2020}} {{Кутијица за глумце | име = Зоран Милосављевић | слика = Zoran-17.jpg | опис_слике = Зоран Милосављевић 1980. | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1939|12|21}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|7|31|1939|12|21}} | место_смрти = [[Кардица]] | држава_смрти = {{застава|Грчка}} | друга имена = | активност = | занимање = | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Зоран Милосављевић''' ([[Београд]], [[21. децембар]] [[1939]] — [[Кардица]], [[31. јул]] [[1983]]), био је [[Србија|српски]] позоришни и филмски глумац. Био је члан драме и вд. [[уметнички директор]] [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]]. Шездесетих година веома популаран филмски глумац у [[Југославија|Југославији]]. Од оснивања 1970. радио на [[Студио Б|Студију Б]]. Погинуо у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983. године. === Биографија === ==== Детињство, младост и школовање ==== [[Датотека: Zoran6.jpg|лево|мини|140п| Београд, 1961.]] Рођен [[21. децембар|21. децембра]] [[1939]]. године у [[Београд]]у у породици Ратибора Милосављевића, инж. и Виде, хемичара.<ref>У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], на одсеку за хемију, као и на [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошком факултету]] и Институту за патологију. Радила је на истраживањима [[изотоп]]а у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица [[Ксенија Јовановић]], вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.</ref> У Београду је завршио основну школу и [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]]. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози .<ref>Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.</ref> Студирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], данас Факултет драмских уметности, али му је, после пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму.<ref>„Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић</ref> Дипломирао је на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] 1. јула 1964. у класи проф. [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]].<ref>Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.</ref> Од страних језика говорио је француски<ref>Учио још од београдског француског забавишта</ref> и енглески, а служио се руским и пољским језиком.<ref>У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.</ref> Оженио се 1965, добио два сина. Војни рок одслужио у [[Осијек]]у 1966/67. године .<ref>После обуке снимио је у продукцији Заставе-филмa војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.</ref> Зоран Милосављевић је унук пуковника [[Бранислав Р. Милосављевић|Бранислава Милосављевића]]. ==== Филм ==== [[Датотека: Зоран Милосављевић.jpg|лево|мини|200п|Песма, 1961.]] Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму [[Не убиј]] ([[:fr: Tu ne tueras point (film, 1961)|Tu ne tueras point]], 1961) француског режисера и глумца [[:en:Claude Autant-Lara|Клод Отан Ларе]] (Claude Autant-Lara, 1901-2000).<ref>Контроверзни режисер пацифиста, син познате глумице [[Комеди франсез|„Француске комедије“]] и архитекте, Роденовог пријатеља, познатог по томе што је у Драјфусовој афери допринео откривању улоге Естерхазија. Сам Клод Отан Лара радио је још на немим филмовима [[Бастер Китон]]a у Холивуду. „Холивудском империјализму“ у филмској уметности супротстављао целога живота. Касније, од 1989, посланик је Ле Пеновог Националног фронта чија је „брига због америчке културне опасности“ оставиле јак утисак у Европском парламенту.</ref>, који се о њему посебно похвално изразио<ref>„На екрану овог филма појавиће се 104 глумца, два француска, један немачки сви остали глумци су Југословени. Не мене су одличан утисак оставили Мића Орловић, Зоран Милосављевић …. и неки други“, Клод Отан-Лара, интервју „Потпуну уметничку слободу пружила ми је једино Југославија“, Филмски свет, 1960.</ref> Филм, који је сниман у француско-југословенској копродукцији у студију у Кошутњаку, од почетка снимања пратило је велико интересовање јавности, јер је његово снимање, а потом и приказивање било забрањено у Француској у време алжирског рата<ref>„Најзад гледамо филм који је био предмет многих спорова, од тога ко ће га снимати и где, до тога – чији ће бити. Испало је, на крају, да је то наш филм. Тако бар пише на рекламним паноима. Колико су тачне тврдње (да би се оправдало оно „наш филм“) да овај филм Француска није смела да снима, а ми смо ето – смели. Какву то нову, страшну, убитачну истину доноси овај филм коме Француска није хтела да изда одобрење за снимање? Пазите: реч је о Французу који неће да служи војску! Сва наша храброст је у томе што ми снимамо филм о Французу који неће да служи француску војску! Да ли би Ловћен-филм био „храбар“ да сними, можда о Југословену који - из истих разлога неће да служи своју војску? Д. А. Данас гледамо. Наш филм? „Не убиј“ режија Клод Отан Лара, продукција - Ловћен филм</ref> Сценарио за филм написали су Жан Оранш (Jean Aurenche) и Пјер Бост (Pierre Bost), играли су француски глумци Сузан Флон (Suzanne Flon) и Лоран Терзијеф (Laurent Terzieff), немачки глумац Франк Хорст (Frank Horst), a посебно је похваљена и музика [[Шарл Азнавур|Шарла Азнавура]]. Сцене у којима је Зоран Милосављевић био заједно са [[Франк Хорст|Франком Хорстом]] (Frank Horst) оцењене су као „најпотресније".<ref>Немачки глумац Франк Хорст је играо немачког војника, што је и у животу био петнаест година раније, крајем Другог светског рата.</ref> Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] ([[1961]]), урађеном по истоименом роману [[Оскар Давичо|Оскара Давича]], а према сценарију и режији [[Радош Новаковић|Радоша Новаковића]]. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом.<ref>“С посебним интересовањем очекује се деби на филму младог глумца Зорана Милосављевића. Овог младића имали смо прилике да видимо на телевизијском екрану и том приликом дошла је до пуног изражаја његова фотогеничност и шарм. Улога Миће веома је одговорна и, ако је с успехом одигра, добићемо још једног глумца с којим наш филм може озбиљно да рачуна“, Песма на филму. „Радош Новаковић направио је храбар гест када се обратио почетнику Зорану Милосављевићу, иначе студенту Позоришне академије“. Ж. Б. Снима се филмска верзија Давичовог романа „Песма“.</ref> У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира. За улогу у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] премијерно приказаном на 8. [[Филмски фестивал у Пули|Пулском фестивалу]] 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.<ref>“Награда Младости која се додељује најбољем глумцу или глумици до 28. година. Прошле године у веома јакој конкуренцији, добио ју је 21- годишњи београдски глумац Зоран Милосављевић“. Филмски свет, бр. 474, 1969. Вид. и {{Cite web|title=''8. Пулски фестивал''|url=http://www.pulafilmfestival.hr/hr/index.php?p=detail&article=1081}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Главну мушку улогу играо је и у филму [[Степенице храбрости]] (1961), по сценарију и у режији [[Ото Денеш]]а. Партнерку, главну женску улогу играла је [[Душица Жегарац]]. Играо је и у филмовима [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (1963), [[Нож.(1967)]], [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]] (1969). Ови први филмови били су запажени и у иностранству .<ref>Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hrabrosti, прикази у руским и италијанским новинама</ref>, а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике<ref>Ове прве реакције критике сажео је касније [[Бранко Плеша]]: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сценама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. [[Бранко Плеша]], Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија [[Арса Јовановић]], М. Мирковић, Експрес политика</ref> За улогу у Песми све критике су биле похвалне<ref>„Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.</ref>, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу. ==== Позориште ==== Имао запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]], где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме. Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у [[Сан летње ноћи|Сну летње ноћи]], [[Лепеза леди Виндемир|Лепези Леди Виндермир]], [[Тарелкинова смрт|Тарелкиновој смрти]], [[Зојкин стан|Зојкином стану]] и др.<ref>Његов рад у ЈДП сажео је Бранко Плеша: "... смелост да се прихвати задатака који му нису по мери, јер их је искуством надрастао, енергија да се преда колективном раду без поговора и заостатка, потчињавање потребама тренутка Југословенског драмског позоришта и онда када је то могло довести у питање његов глумачки углед, смисао за људско у односима на сцени који су се последњих година извртали у наопаке и неуметничке, све то, као и Зоранова несебичност, тактичност, тачност, скромност и најважније, људско поштовање,(...) борио се за истински људске и уметничке односе у кући која није остала имуна пред негативним и опасним утицајима који су изазвали неколико потреса“. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад, новембар-децембар. 1983. pp. 110-111.</ref> [[Датотека: Zoran8.jpg|десно|мини|150п]] Играо је и у познатим предствама [[Кад су цветале тикве]] по тексту [[Драгослав Михаиловић|Драгослава Михаиловића]] и [[Немачки овчар|Вучјаку]] [[Мирослав Крлежа|Мирослава Крлеже]], које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]]. ==== РТС и Студио „Б“ ==== Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији [[Отписани]].<ref>4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975</ref> Од самог оснивања радио-станице [[Студио Б]] [[1. април]]а [[1970]]. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“. Kao један од првих сарадника добио је [[1. април]]а [[1976]]. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“. ==== Каснији живот ==== [[Датотека: Zoran-17.jpg|лево|мини|180п| Зоран Милосављевић, Београд 1980.]] Био је члан Удружења драмских уметника Србије и председник комисије УДУС за међународну и међурепубличку размену. Од 1978. до 1983. године био је вд. [[уметнички директор]] Југословенског драмског позоришта.<ref>„Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничког директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.</ref> Његов портрет, једну од првих поп-арт слика на простору тадашње Југославије насликао је 1968. године [[Радомир Рељић]], познати сликар, редовни члан САНУ. Портрет у детињству урадила 1944. године Вера Ћирић рођ. Милосављевић, његова тетка. [[31. јул]]а [[1983]]. са породицом посетио манастире [[Метеори]].<ref>[[:en: Meteora]] на енглеској Википедији</ref> у [[Грчка|Грчкој]]. Истог дана, после подне на необезбеђеном пружном прелазу у месту [[Неа Монастири]] (Нови Манастири)<ref>Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини [[Фтиотис]] у [[Периферија Средишња Грчка|Периферији Средишња Грчка]]</ref> на путу [[Ламија]] - [[Лариса]], његов аутомобил ударио је брзи воз [[Атина]] -[[Солун]]. Тешко повређен, преминуо је у болници у граду [[Кардица]]. Сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у<ref>До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.</ref> Зоран Милосављевић је потомак [[цинцар Јанко Поповић|војводе Јанка Поповића, Цинцар-Јанка]], по најстаријем сину Ђорђу Цинцар-Јанковићу, окружном начелнику. === Филмови === [[Датотека: Zoran010.jpg|десно|мини|300п|Песма, 1961.]] * [[Не убиј]] (-{Tu ne tueras point}-), 1960, режија: Клод Отан Лара, сценарио: Жан Оранш и Пјер Бос, улога: Фелисијен Ертел. * [[Песма (филм из 1961)|Песма]], 2.8.1961, Авала-филм, режија и сценарио: [[Радош Новаковић]], по роману Оскара Давича, улога: Мића * [[Степенице храбрости]], 21.12.1961, Застава-филм, режија и сценарио: Ото Денеш, улога: Никша * [[Радопоље (филм)|Радопоље]], 13.7.1963, Авала-филм, режија Столе Јанковић, сценарио Арсен Диклић, улога: Водник * [[Нож (филм из 1967)|Нож]], режија и сценарио: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], улога: Бели Павловић * [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]], 23.12.1969, ФРЗ Београд, режија: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], сценарио [[Жика Митровић|Ж. Митровић]] – М. Милићевић – Ланго, улога: Филип Гец === Позоришне представе === * [[Ричард Трећи]], 21.1.1961, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Мата Милошевић]], улога Лорд Греј * [[Виловњак од западних страна]], 18.1. 1962, ЈДП, Џ. Милингтон Синг, режија: [[Предраг Бајчетић]], улога: Певач Балада * [[Чисте руке]], 1960, [[Јован Христић]], режија: [[Предраг Бајчетић]] * [[Стеница]], В. Мајаковски * [[Откриће]], [[Добрица Ћосић]], одломак из романа Деобе, улога: Младић који хоће да се бори [[Датотека: Zoran14.jpg|десно|мини|400п|Зојкин стан, ЈДП, 1980, Зоран Милосављевић (гроф Оболенски), Радмила Андрић (Зојка) и Ирфан Менсур (Кинез)]] [[Датотека:Filmradopolje.jpg|мини|250px|На снимању филма [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (први слева)]] * [[Проклета авлија]], [[Иво Андрић]], улога: Млади Бугарин * [[Тартиф]], ЈДП, 10.11. 1964. Молијер, режија: Славко Јан, улога: Дамис, Оргонов син * [[Савонарола и његови пријатељи]], 1965, [[Јован Христић]], режија: [[Мирослав Беловић]] * [[Хваркиње]], Мартин Бенетовић, режија: [[Мирослав Беловић]], улога: Фабрицио * [[Кориолан (драма)|Кориолан]], ЈДП, В. Шекспир, режија: Франце Јамник, * [[Марко Краљевић|Краљевић Марко]], ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија Арса Јовановић, улога: цар Урош Нејаки * [[Римске лирике]], 1968 “.<ref>Захтевно замишљен комад уз подршку [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]]. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.</ref> * [[Не играј се љубављу, 1968]], ЈДП, [[Алфред де Мисе]], режија: Сава Мрмак * [[Кад су цветале тикве]], ЈДП, [[Драгослав Михаиловић]] * [[Саломе]], [[Мирослав Крлежа]] * [[Сан летње ноћи]], улога: Лисандар * [[Хамлет]], 22. 1. 1971, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Стево Жигон]], улога Хорације * Краљица Елизабета Прва, * [[Мистер Долар]], 1974, ЈДП, [[Бранислав Нушић]], * [[Лажа и паралажа]], 1974, ЈДП, [[Јован Стерија Поповић]] * [[Лепеза леди Виндермир]], 24. 2. 1973, ЈДП, театар Бојан Ступица, [[Оскар Вајлд]], режија: Петар Словенски, улога: Лорд Виндермир * [[Занат госпође Ворн]], ЈДП, [[Џорџ Бернард Шо|Бернард Шо]], * Насловна страна, * [[Тарелкинова смрт или весели дани]], ЈДП, [[Александар Сухово-Кобилин]], режија: Бранко Плеша (главна награда Битефа 1974) * [[Вучјак, 25. мај 1974]], [[Мирослав Крлежа]], режија: Дино Радојевић, улога: др Златко Стрелец * [[Шамар]], * [[Лоренцаћо]], 4. април 1978, ЈДП, Алфред де Мисе, режија Брано Плеша, Кардинал Чибо * [[Краљ Лир]], В. Шекспир, Дубровачке летње игре, 21. јул и 26. јул 1979, режија: Паоло Мађели * [[Зојкин стан]], ЈДП, [[Михаил Булгаков]], улога: гроф Обољенски * [[Ожалошћена породица]], Бранислав Нушић, * [[Хрватски фауст, 1982]], ЈДП, режија: Слободан Шнајдер, === Телевизија === * [[Закопајте мртве]], драмска емисија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Александар Ђорђевић, * [[Два пресудна дана]], 1963, телевизијска драма по новели [[Фјодор Достојевски|Ф. Достојевског]] Село Степанчиково, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Сава Мрмак, улога: Серјожа * [[Коштана (филм из 1962)|Коштана]], телевизијска драма по [[Борисав Станковић|Бори Станковићу]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: [[Јован Коњовић]], улога: Стојан * [[Прва љубав]], 1962, телевизијски терцет по Ђовани Бокачу, режија: Мирјана Самарџић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], улога: Рикардо * [[Срећан пут чико]], 1965, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Драгован Јовановић]], Огњен Лакићевић, режија: Миодраг Гајић, * [[Ко ће да спасе орача]], 1969, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Френк Д. Џилрој, режија: [[Сава Мрмак]] * [[Суђење Флоберу (ТВ филм)|Суђење Флоберу]], 1971, телевизијска драма, Данило Николић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Афера недужне Анабеле]], 1972, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Велимир Илић, Александар Обреновић, режија: Миленко Маричић, * [[Мистер Долар (филм из 1974)|Мистер Долар]], 1974, Б. Нушић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Лажа и Паралажа (филм из 1974)|Лажа и Паралажа]], 1974, Ј. С. Поповић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] [[Отписани]], 1975, 4. епизода „Штампарија“, улога: Др Јанковић * [[Црни дани]], 1977, мини тв-серија, Миленко Вучетић, режија: [[Сава Мрмак]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Слом]], 1980, телевизијска серија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Света Лукић]], режија: [[Сава Мрмак]], улога: судија Станојевић === Радио === * Фонтана жеља, Студио Б * Молијер, Михаил Булгаков, радио-драма, Радио Београд == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0590514|name=Зоран Милосављевић}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1939.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] 8an21jdclzjwq434qrma2opgk9qp3eg 30099164 30099162 2025-06-27T22:02:11Z Sadko 25741 сређивање 30099164 wikitext text/x-wiki {{један извор|датум=12. 2020}} {{Кутијица за глумце | име = Зоран Милосављевић | слика = Zoran-17.jpg | опис_слике = Зоран Милосављевић 1980. | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1939|12|21}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|7|31|1939|12|21}} | место_смрти = [[Кардица]] | држава_смрти = {{застава|Грчка}} | друга имена = | активност = | занимање = | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Зоран Милосављевић''' ([[Београд]], [[21. децембар]] [[1939]] — [[Кардица]], [[31. јул]] [[1983]]), био је [[Србија|српски]] позоришни и филмски глумац. Био је члан драме и вд. [[уметнички директор]] [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]]. Шездесетих година веома популаран филмски глумац у [[Југославија|Југославији]]. Од оснивања 1970. радио на [[Студио Б|Студију Б]]. Погинуо у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983. године. == Биографија == === Детињство, младост и школовање === [[Датотека: Zoran6.jpg|лево|мини|140п| Београд, 1961.]] Рођен [[21. децембар|21. децембра]] [[1939]]. године у [[Београд]]у у породици Ратибора Милосављевића, инж. и Виде, хемичара.<ref>У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], на одсеку за хемију, као и на [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошком факултету]] и Институту за патологију. Радила је на истраживањима [[изотоп]]а у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица [[Ксенија Јовановић]], вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.</ref> У Београду је завршио основну школу и [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]]. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози .<ref>Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.</ref> Студирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], данас Факултет драмских уметности, али му је, после пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму.<ref>„Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић</ref> Дипломирао је на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] 1. јула 1964. у класи проф. [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]].<ref>Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.</ref> Од страних језика говорио је француски<ref>Учио још од београдског француског забавишта</ref> и енглески, а служио се руским и пољским језиком.<ref>У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.</ref> Оженио се 1965, добио два сина. Војни рок одслужио у [[Осијек]]у 1966/67. године .<ref>После обуке снимио је у продукцији Заставе-филмa војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.</ref> Зоран Милосављевић је унук пуковника [[Бранислав Р. Милосављевић|Бранислава Милосављевића]]. === Филм === [[Датотека: Зоран Милосављевић.jpg|лево|мини|200п|Песма, 1961.]] Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму [[Не убиј]] ([[:fr: Tu ne tueras point (film, 1961)|Tu ne tueras point]], 1961) француског режисера и глумца [[:en:Claude Autant-Lara|Клод Отан Ларе]] (Claude Autant-Lara, 1901-2000).<ref>Контроверзни режисер пацифиста, син познате глумице [[Комеди франсез|„Француске комедије“]] и архитекте, Роденовог пријатеља, познатог по томе што је у Драјфусовој афери допринео откривању улоге Естерхазија. Сам Клод Отан Лара радио је још на немим филмовима [[Бастер Китон]]a у Холивуду. „Холивудском империјализму“ у филмској уметности супротстављао целога живота. Касније, од 1989, посланик је Ле Пеновог Националног фронта чија је „брига због америчке културне опасности“ оставиле јак утисак у Европском парламенту.</ref>, који се о њему посебно похвално изразио<ref>„На екрану овог филма појавиће се 104 глумца, два француска, један немачки сви остали глумци су Југословени. Не мене су одличан утисак оставили Мића Орловић, Зоран Милосављевић …. и неки други“, Клод Отан-Лара, интервју „Потпуну уметничку слободу пружила ми је једино Југославија“, Филмски свет, 1960.</ref> Филм, који је сниман у француско-југословенској копродукцији у студију у Кошутњаку, од почетка снимања пратило је велико интересовање јавности, јер је његово снимање, а потом и приказивање било забрањено у Француској у време алжирског рата<ref>„Најзад гледамо филм који је био предмет многих спорова, од тога ко ће га снимати и где, до тога – чији ће бити. Испало је, на крају, да је то наш филм. Тако бар пише на рекламним паноима. Колико су тачне тврдње (да би се оправдало оно „наш филм“) да овај филм Француска није смела да снима, а ми смо ето – смели. Какву то нову, страшну, убитачну истину доноси овај филм коме Француска није хтела да изда одобрење за снимање? Пазите: реч је о Французу који неће да служи војску! Сва наша храброст је у томе што ми снимамо филм о Французу који неће да служи француску војску! Да ли би Ловћен-филм био „храбар“ да сними, можда о Југословену који - из истих разлога неће да служи своју војску? Д. А. Данас гледамо. Наш филм? „Не убиј“ режија Клод Отан Лара, продукција - Ловћен филм</ref> Сценарио за филм написали су Жан Оранш (Jean Aurenche) и Пјер Бост (Pierre Bost), играли су француски глумци Сузан Флон (Suzanne Flon) и Лоран Терзијеф (Laurent Terzieff), немачки глумац Франк Хорст (Frank Horst), a посебно је похваљена и музика [[Шарл Азнавур|Шарла Азнавура]]. Сцене у којима је Зоран Милосављевић био заједно са [[Франк Хорст|Франком Хорстом]] (Frank Horst) оцењене су као „најпотресније".<ref>Немачки глумац Франк Хорст је играо немачког војника, што је и у животу био петнаест година раније, крајем Другог светског рата.</ref> Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] ([[1961]]), урађеном по истоименом роману [[Оскар Давичо|Оскара Давича]], а према сценарију и режији [[Радош Новаковић|Радоша Новаковића]]. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом.<ref>“С посебним интересовањем очекује се деби на филму младог глумца Зорана Милосављевића. Овог младића имали смо прилике да видимо на телевизијском екрану и том приликом дошла је до пуног изражаја његова фотогеничност и шарм. Улога Миће веома је одговорна и, ако је с успехом одигра, добићемо још једног глумца с којим наш филм може озбиљно да рачуна“, Песма на филму. „Радош Новаковић направио је храбар гест када се обратио почетнику Зорану Милосављевићу, иначе студенту Позоришне академије“. Ж. Б. Снима се филмска верзија Давичовог романа „Песма“.</ref> У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира. За улогу у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] премијерно приказаном на 8. [[Филмски фестивал у Пули|Пулском фестивалу]] 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.<ref>“Награда Младости која се додељује најбољем глумцу или глумици до 28. година. Прошле године у веома јакој конкуренцији, добио ју је 21- годишњи београдски глумац Зоран Милосављевић“. Филмски свет, бр. 474, 1969. Вид. и {{Cite web|title=''8. Пулски фестивал''|url=http://www.pulafilmfestival.hr/hr/index.php?p=detail&article=1081}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Главну мушку улогу играо је и у филму [[Степенице храбрости]] (1961), по сценарију и у режији [[Ото Денеш]]а. Партнерку, главну женску улогу играла је [[Душица Жегарац]]. Играо је и у филмовима [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (1963), [[Нож.(1967)]], [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]] (1969). Ови први филмови били су запажени и у иностранству .<ref>Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hrabrosti, прикази у руским и италијанским новинама</ref>, а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике<ref>Ове прве реакције критике сажео је касније [[Бранко Плеша]]: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сценама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. [[Бранко Плеша]], Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија [[Арса Јовановић]], М. Мирковић, Експрес политика</ref> За улогу у Песми све критике су биле похвалне<ref>„Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.</ref>, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу. === Позориште === Имао запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]], где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме. Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у [[Сан летње ноћи|Сну летње ноћи]], [[Лепеза леди Виндемир|Лепези Леди Виндермир]], [[Тарелкинова смрт|Тарелкиновој смрти]], [[Зојкин стан|Зојкином стану]] и др.<ref>Његов рад у ЈДП сажео је Бранко Плеша: "... смелост да се прихвати задатака који му нису по мери, јер их је искуством надрастао, енергија да се преда колективном раду без поговора и заостатка, потчињавање потребама тренутка Југословенског драмског позоришта и онда када је то могло довести у питање његов глумачки углед, смисао за људско у односима на сцени који су се последњих година извртали у наопаке и неуметничке, све то, као и Зоранова несебичност, тактичност, тачност, скромност и најважније, људско поштовање,(...) борио се за истински људске и уметничке односе у кући која није остала имуна пред негативним и опасним утицајима који су изазвали неколико потреса“. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад, новембар-децембар. 1983. pp. 110-111.</ref> [[Датотека: Zoran8.jpg|десно|мини|150п]] Играо је и у познатим предствама [[Кад су цветале тикве]] по тексту [[Драгослав Михаиловић|Драгослава Михаиловића]] и [[Немачки овчар|Вучјаку]] [[Мирослав Крлежа|Мирослава Крлеже]], које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]]. === РТС и Студио „Б“ === Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији [[Отписани]].<ref>4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975</ref> Од самог оснивања радио-станице [[Студио Б]] [[1. април]]а [[1970]]. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“. Kao један од првих сарадника добио је [[1. април]]а [[1976]]. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“. === Каснији живот === [[Датотека: Zoran-17.jpg|мини| Зоран Милосављевић, Београд 1980.]] Био је члан Удружења драмских уметника Србије и председник комисије УДУС за међународну и међурепубличку размену. Од 1978. до 1983. године био је вд. [[уметнички директор]] Југословенског драмског позоришта.<ref>„Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничког директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.</ref> Његов портрет, једну од првих поп-арт слика на простору тадашње Југославије насликао је 1968. године [[Радомир Рељић]], познати сликар, редовни члан САНУ. Портрет у детињству урадила 1944. године Вера Ћирић рођ. Милосављевић, његова тетка. [[31. јул]]а [[1983]]. са породицом посетио манастире [[Метеори]].<ref>[[:en: Meteora]] на енглеској Википедији</ref> у [[Грчка|Грчкој]]. Истог дана, после подне на необезбеђеном пружном прелазу у месту [[Неа Монастири]] (Нови Манастири)<ref>Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини [[Фтиотис]] у [[Периферија Средишња Грчка|Периферији Средишња Грчка]]</ref> на путу [[Ламија]] - [[Лариса]], његов аутомобил ударио је брзи воз [[Атина]] -[[Солун]]. Тешко повређен, преминуо је у болници у граду [[Кардица]]. Сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у<ref>До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.</ref> Зоран Милосављевић је потомак [[цинцар Јанко Поповић|војводе Јанка Поповића, Цинцар-Јанка]], по најстаријем сину Ђорђу Цинцар-Јанковићу, окружном начелнику. == Филмови == [[Датотека: Zoran010.jpg|мини|Песма, 1961.]] * [[Не убиј]] (-{Tu ne tueras point}-), 1960, режија: Клод Отан Лара, сценарио: Жан Оранш и Пјер Бос, улога: Фелисијен Ертел. * [[Песма (филм из 1961)|Песма]], 2.8.1961, Авала-филм, режија и сценарио: [[Радош Новаковић]], по роману Оскара Давича, улога: Мића * [[Степенице храбрости]], 21.12.1961, Застава-филм, режија и сценарио: Ото Денеш, улога: Никша * [[Радопоље (филм)|Радопоље]], 13.7.1963, Авала-филм, режија Столе Јанковић, сценарио Арсен Диклић, улога: Водник * [[Нож (филм из 1967)|Нож]], режија и сценарио: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], улога: Бели Павловић * [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]], 23.12.1969, ФРЗ Београд, режија: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], сценарио [[Жика Митровић|Ж. Митровић]] – М. Милићевић – Ланго, улога: Филип Гец === Позоришне представе === * [[Ричард Трећи]], 21.1.1961, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Мата Милошевић]], улога Лорд Греј * [[Виловњак од западних страна]], 18.1. 1962, ЈДП, Џ. Милингтон Синг, режија: [[Предраг Бајчетић]], улога: Певач Балада * [[Чисте руке]], 1960, [[Јован Христић]], режија: [[Предраг Бајчетић]] * [[Стеница]], В. Мајаковски * [[Откриће]], [[Добрица Ћосић]], одломак из романа Деобе, улога: Младић који хоће да се бори [[Датотека: Zoran14.jpg|мини|Зојкин стан, ЈДП, 1980, Зоран Милосављевић (гроф Оболенски), Радмила Андрић (Зојка) и Ирфан Менсур (Кинез)]] [[Датотека:Filmradopolje.jpg|мини|На снимању филма [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (први слева)]] * [[Проклета авлија]], [[Иво Андрић]], улога: Млади Бугарин * [[Тартиф]], ЈДП, 10.11. 1964. Молијер, режија: Славко Јан, улога: Дамис, Оргонов син * [[Савонарола и његови пријатељи]], 1965, [[Јован Христић]], режија: [[Мирослав Беловић]] * [[Хваркиње]], Мартин Бенетовић, режија: [[Мирослав Беловић]], улога: Фабрицио * [[Кориолан (драма)|Кориолан]], ЈДП, В. Шекспир, режија: Франце Јамник, * [[Марко Краљевић|Краљевић Марко]], ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија Арса Јовановић, улога: цар Урош Нејаки * [[Римске лирике]], 1968 “.<ref>Захтевно замишљен комад уз подршку [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]]. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.</ref> * [[Не играј се љубављу, 1968]], ЈДП, [[Алфред де Мисе]], режија: Сава Мрмак * [[Кад су цветале тикве]], ЈДП, [[Драгослав Михаиловић]] * [[Саломе]], [[Мирослав Крлежа]] * [[Сан летње ноћи]], улога: Лисандар * [[Хамлет]], 22. 1. 1971, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Стево Жигон]], улога Хорације * Краљица Елизабета Прва, * [[Мистер Долар]], 1974, ЈДП, [[Бранислав Нушић]], * [[Лажа и паралажа]], 1974, ЈДП, [[Јован Стерија Поповић]] * [[Лепеза леди Виндермир]], 24. 2. 1973, ЈДП, театар Бојан Ступица, [[Оскар Вајлд]], режија: Петар Словенски, улога: Лорд Виндермир * [[Занат госпође Ворн]], ЈДП, [[Џорџ Бернард Шо|Бернард Шо]], * Насловна страна, * [[Тарелкинова смрт или весели дани]], ЈДП, [[Александар Сухово-Кобилин]], режија: Бранко Плеша (главна награда Битефа 1974) * [[Вучјак, 25. мај 1974]], [[Мирослав Крлежа]], режија: Дино Радојевић, улога: др Златко Стрелец * [[Шамар]], * [[Лоренцаћо]], 4. април 1978, ЈДП, Алфред де Мисе, режија Брано Плеша, Кардинал Чибо * [[Краљ Лир]], В. Шекспир, Дубровачке летње игре, 21. јул и 26. јул 1979, режија: Паоло Мађели * [[Зојкин стан]], ЈДП, [[Михаил Булгаков]], улога: гроф Обољенски * [[Ожалошћена породица]], Бранислав Нушић, * [[Хрватски фауст, 1982]], ЈДП, режија: Слободан Шнајдер, === Телевизија === * [[Закопајте мртве]], драмска емисија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Александар Ђорђевић, * [[Два пресудна дана]], 1963, телевизијска драма по новели [[Фјодор Достојевски|Ф. Достојевског]] Село Степанчиково, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Сава Мрмак, улога: Серјожа * [[Коштана (филм из 1962)|Коштана]], телевизијска драма по [[Борисав Станковић|Бори Станковићу]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: [[Јован Коњовић]], улога: Стојан * [[Прва љубав]], 1962, телевизијски терцет по Ђовани Бокачу, режија: Мирјана Самарџић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], улога: Рикардо * [[Срећан пут чико]], 1965, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Драгован Јовановић]], Огњен Лакићевић, режија: Миодраг Гајић, * [[Ко ће да спасе орача]], 1969, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Френк Д. Џилрој, режија: [[Сава Мрмак]] * [[Суђење Флоберу (ТВ филм)|Суђење Флоберу]], 1971, телевизијска драма, Данило Николић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Афера недужне Анабеле]], 1972, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Велимир Илић, Александар Обреновић, режија: Миленко Маричић, * [[Мистер Долар (филм из 1974)|Мистер Долар]], 1974, Б. Нушић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Лажа и Паралажа (филм из 1974)|Лажа и Паралажа]], 1974, Ј. С. Поповић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] [[Отписани]], 1975, 4. епизода „Штампарија“, улога: Др Јанковић * [[Црни дани]], 1977, мини тв-серија, Миленко Вучетић, режија: [[Сава Мрмак]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Слом]], 1980, телевизијска серија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Света Лукић]], режија: [[Сава Мрмак]], улога: судија Станојевић === Радио === * Фонтана жеља, Студио Б * Молијер, Михаил Булгаков, радио-драма, Радио Београд == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0590514|name=Зоран Милосављевић}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1939.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] soy4jhmq18b8aoo6d10b099o9bqfkif 30099165 30099164 2025-06-27T22:02:28Z Sadko 25741 30099165 wikitext text/x-wiki {{један извор|датум=12. 2020}} {{Кутијица за глумце | име = Зоран Милосављевић | слика = Zoran-17.jpg | опис_слике = Зоран Милосављевић 1980. | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1939|12|21}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}} | датум_смрти = {{Датум смрти|1983|7|31|1939|12|21}} | место_смрти = [[Кардица]] | држава_смрти = {{застава|Грчка}} | друга имена = | активност = | занимање = | супружник = | партнер = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Зоран Милосављевић''' ([[Београд]], [[21. децембар]] [[1939]] — [[Кардица]], [[31. јул]] [[1983]]), био је [[Србија|српски]] позоришни и филмски глумац. Био је члан драме и вд. [[уметнички директор]] [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]]. Шездесетих година веома популаран филмски глумац у [[Југославија|Југославији]]. Од оснивања 1970. радио на [[Студио Б|Студију Б]]. Погинуо у саобраћајној несрећи у Грчкој, 31. јула 1983. године. == Биографија == === Детињство, младост и школовање === [[Датотека: Zoran6.jpg|лево|мини|140п| Београд, 1961.]] Рођен [[21. децембар|21. децембра]] [[1939]]. године у [[Београд]]у у породици Ратибора Милосављевића, инж. и Виде, хемичара.<ref>У време његовог рођења отац Ратибор Милосављевић (1912—2002) инжењер, чиновник Министарства шума и руда, био је у школи резервних официра. После рата радио је у привредној авијацији. Мајка Вида Милосављевић (1914—1958) предавала је хемију и физику у гимназији, а после је радила на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]], на одсеку за хемију, као и на [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошком факултету]] и Институту за патологију. Радила је на истраживањима [[изотоп]]а у време када у Југославији још нису примењиване мере заштите од радиоактивног зрачења. Пре него што се разболела, предала је докторат. У чланку „Заљубљена у правду“ Виде Милосављевић се сећа њена некадашња ученица глумица [[Ксенија Јовановић]], вид. „Заљубљена у правду“, Политика Експрес 1968. и у Г. Петровић, Мој незаборавни професор, Београд 2004. pp. 70.</ref> У Београду је завршио основну школу и [[Друга београдска гимназија|Другу београдску гимназију]]. Као гимназијалац награђиван је за текстове и сарађивао је са новинама, где су му од 1955. објављивани прилози.<ref>Рубрике „Мали лексикон“, „Београдски авази“, цртице из живота познатих уметника и сл, без потписа или под псеудонимом „Зорић“, трећа награда Народне армије, листа ЈНА, традиционални конкурс „Народне армије“ за најбоље писмене саставе поводом 16-годишњице ЈНА, 20. децембар 1957.</ref> Студирао на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у Београду славистику, руски и пољски језик. Пријавио се за студије режије на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], данас Факултет драмских уметности, али му је, после пријемног испита, предложено да студира на одсеку за глуму.<ref>„Како сте се определили за глумачки позив? – У ствари, нисам се ја определио. Конкурисао сам за режију, а примљен сам за глуму. Има наде да од мене постане добар драматург“. У кадру: Зоран Милосављевић, Зоран Јовановић</ref> Дипломирао је на [[Факултет драмских уметности у Београду|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]] 1. јула 1964. у класи проф. [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]].<ref>Јосип Кулунџић (Земун,1899 - Београд, 1970), драмски писац, позоришни редитељ, нставник глуме и позоришне режије, на Академији је 1960. основао катедру за драматургију.</ref> Од страних језика говорио је француски<ref>Учио још од београдског француског забавишта</ref> и енглески, а служио се руским и пољским језиком.<ref>У детињству и младости становао у Београду у Тополској улици, на Теразијама, односно Тргу Николе Пашића 1 и у Краља Милутина 14.</ref> Оженио се 1965, добио два сина. Војни рок одслужио у [[Осијек]]у 1966/67. године .<ref>После обуке снимио је у продукцији Заставе-филмa војни едукативни филм под насловом „Вод у ноћном нападу“.</ref> Зоран Милосављевић је унук пуковника [[Бранислав Р. Милосављевић|Бранислава Милосављевића]]. === Филм === [[Датотека: Зоран Милосављевић.jpg|лево|мини|200п|Песма, 1961.]] Дебитовао је, као студент друге године улогом припадника француског покрета отпора (Фелисијен Ертел) у филму [[Не убиј]] ([[:fr: Tu ne tueras point (film, 1961)|Tu ne tueras point]], 1961) француског режисера и глумца [[:en:Claude Autant-Lara|Клод Отан Ларе]] (Claude Autant-Lara, 1901-2000).<ref>Контроверзни режисер пацифиста, син познате глумице [[Комеди франсез|„Француске комедије“]] и архитекте, Роденовог пријатеља, познатог по томе што је у Драјфусовој афери допринео откривању улоге Естерхазија. Сам Клод Отан Лара радио је још на немим филмовима [[Бастер Китон]]a у Холивуду. „Холивудском империјализму“ у филмској уметности супротстављао целога живота. Касније, од 1989, посланик је Ле Пеновог Националног фронта чија је „брига због америчке културне опасности“ оставиле јак утисак у Европском парламенту.</ref>, који се о њему посебно похвално изразио<ref>„На екрану овог филма појавиће се 104 глумца, два француска, један немачки сви остали глумци су Југословени. Не мене су одличан утисак оставили Мића Орловић, Зоран Милосављевић …. и неки други“, Клод Отан-Лара, интервју „Потпуну уметничку слободу пружила ми је једино Југославија“, Филмски свет, 1960.</ref> Филм, који је сниман у француско-југословенској копродукцији у студију у Кошутњаку, од почетка снимања пратило је велико интересовање јавности, јер је његово снимање, а потом и приказивање било забрањено у Француској у време алжирског рата<ref>„Најзад гледамо филм који је био предмет многих спорова, од тога ко ће га снимати и где, до тога – чији ће бити. Испало је, на крају, да је то наш филм. Тако бар пише на рекламним паноима. Колико су тачне тврдње (да би се оправдало оно „наш филм“) да овај филм Француска није смела да снима, а ми смо ето – смели. Какву то нову, страшну, убитачну истину доноси овај филм коме Француска није хтела да изда одобрење за снимање? Пазите: реч је о Французу који неће да служи војску! Сва наша храброст је у томе што ми снимамо филм о Французу који неће да служи француску војску! Да ли би Ловћен-филм био „храбар“ да сними, можда о Југословену који - из истих разлога неће да служи своју војску? Д. А. Данас гледамо. Наш филм? „Не убиј“ режија Клод Отан Лара, продукција - Ловћен филм</ref> Сценарио за филм написали су Жан Оранш (Jean Aurenche) и Пјер Бост (Pierre Bost), играли су француски глумци Сузан Флон (Suzanne Flon) и Лоран Терзијеф (Laurent Terzieff), немачки глумац Франк Хорст (Frank Horst), a посебно је похваљена и музика [[Шарл Азнавур|Шарла Азнавура]]. Сцене у којима је Зоран Милосављевић био заједно са [[Франк Хорст|Франком Хорстом]] (Frank Horst) оцењене су као „најпотресније".<ref>Немачки глумац Франк Хорст је играо немачког војника, што је и у животу био петнаест година раније, крајем Другог светског рата.</ref> Посебно је био познат по главној мушкој улози у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] ([[1961]]), урађеном по истоименом роману [[Оскар Давичо|Оскара Давича]], а према сценарију и режији [[Радош Новаковић|Радоша Новаковића]]. Избор глумаца, као и снимање овог филма у медијима је праћено са посебном пажњом.<ref>“С посебним интересовањем очекује се деби на филму младог глумца Зорана Милосављевића. Овог младића имали смо прилике да видимо на телевизијском екрану и том приликом дошла је до пуног изражаја његова фотогеничност и шарм. Улога Миће веома је одговорна и, ако је с успехом одигра, добићемо још једног глумца с којим наш филм може озбиљно да рачуна“, Песма на филму. „Радош Новаковић направио је храбар гест када се обратио почетнику Зорану Милосављевићу, иначе студенту Позоришне академије“. Ж. Б. Снима се филмска верзија Давичовог романа „Песма“.</ref> У то време Песма је био веома познат роман и обавезна школска лектира. За улогу у филму [[Песма (филм из 1961)|Песма]] премијерно приказаном на 8. [[Филмски фестивал у Пули|Пулском фестивалу]] 1961. добио је од званичног жирија награду „Младост“ за најбољег младог глумца.<ref>“Награда Младости која се додељује најбољем глумцу или глумици до 28. година. Прошле године у веома јакој конкуренцији, добио ју је 21- годишњи београдски глумац Зоран Милосављевић“. Филмски свет, бр. 474, 1969. Вид. и {{Cite web|title=''8. Пулски фестивал''|url=http://www.pulafilmfestival.hr/hr/index.php?p=detail&article=1081}}{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Главну мушку улогу играо је и у филму [[Степенице храбрости]] (1961), по сценарију и у режији [[Ото Денеш]]а. Партнерку, главну женску улогу играла је [[Душица Жегарац]]. Играо је и у филмовима [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (1963), [[Нож.(1967)]], [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]] (1969). Ови први филмови били су запажени и у иностранству .<ref>Le film Yougoslave, Hiever 1962, annee 2, 3, L ’Escalier du courage, Stepenice hrabrosti, прикази у руским и италијанским новинама</ref>, а његова прва појављивања на филму и у позоришту наишла су на похвалу критике<ref>Ове прве реакције критике сажео је касније [[Бранко Плеша]]: „Од природе обдарен лепим изгледом и духом пуним хармоније, млади Зоран, од првих улога на филму и у позоришту (а запажен је био већ за време школовања на Академији), најавио је своју присутност, не толико уобичајену на нашим сценама. Наочитост његове појаве, неагресивна али уочљива мужевност, темперамент слојевит пастелом лирског у себи, оплемењеност гласа и говора, одмереност и елеганција у ставу, однос поштовања према сцени на коју ступа и суздржаност и у глумачком изразу, као да су одударали од већ измењене репертоарске политике куће, кад се у позоришту појавио Зоран Милосављевић“. Вид. [[Бранко Плеша]], Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111. У једној од првих позоришних критика окарактерисан је на следећи начин: „Као појава са фреске, истанчаном мимиком, господством које изазива иронију, а и само се њоме служи, издвојио се и Зоран Милосављевић у улози цара Уроша“, Премијера „Краљевић Марко“, ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија [[Арса Јовановић]], М. Мирковић, Експрес политика</ref> За улогу у Песми све критике су биле похвалне<ref>„Зоран Милосављевић као Мића и Бата Живојиновић ..... уверљиви су у оквирима сценарија, одлични“. А. Костић, Давичо – Новаковић, Песма. Октобар 1960. „Другој листи одличних и добрих креација на овом филму придружује се и већина протагониста „Песме“. Васа Пантелић, дебитант Зоран Милосављевић, ... остварили су свој задатак са пуним успехом“. Богдан Дечермић, 8. фестивал домаћег филма у Пули, Инспиративно финале, Песма Оскара Давича у режији Радоша Новаковића је узбудљиво и мајсторски направљено филмско дело. Спортски свет, 1961.</ref>, што је потврдила и награда на Пулском филмском фестивалу. === Позориште === Имао запажене улоге и у позоришту, телевизијским и радио драмама. Касније се углавном посветио позоришту у матичној кући, [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]], где од 1960. игра у представама, да би, одмах по завршетку студија 1. септембра 1963. постао члан драме. Током више од двадесетогодишњег наступања у Југословенском драмском позоришту остварио је низ запажених улога, између осталих у [[Сан летње ноћи|Сну летње ноћи]], [[Лепеза леди Виндемир|Лепези Леди Виндермир]], [[Тарелкинова смрт|Тарелкиновој смрти]], [[Зојкин стан|Зојкином стану]] и др.<ref>Његов рад у ЈДП сажео је Бранко Плеша: "... смелост да се прихвати задатака који му нису по мери, јер их је искуством надрастао, енергија да се преда колективном раду без поговора и заостатка, потчињавање потребама тренутка Југословенског драмског позоришта и онда када је то могло довести у питање његов глумачки углед, смисао за људско у односима на сцени који су се последњих година извртали у наопаке и неуметничке, све то, као и Зоранова несебичност, тактичност, тачност, скромност и најважније, људско поштовање,(...) борио се за истински људске и уметничке односе у кући која није остала имуна пред негативним и опасним утицајима који су изазвали неколико потреса“. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад, новембар-децембар. 1983. pp. 110-111.</ref> [[Датотека: Zoran8.jpg|десно|мини|150п]] Играо је и у познатим предствама [[Кад су цветале тикве]] по тексту [[Драгослав Михаиловић|Драгослава Михаиловића]] и [[Немачки овчар|Вучјаку]] [[Мирослав Крлежа|Мирослава Крлеже]], које су забрањене. Забрана извођења ових представа одразила се на дужи период криза у [[Југословенско драмско позориште|Југословенском драмском позоришту]]. === РТС и Студио „Б“ === Снимио више телевизијских драма и улога у серијама, између осталих и у познатој телевизијској серији [[Отписани]].<ref>4. епизода „Штампирија“ улога др Јанковића, 12.1.1975</ref> Од самог оснивања радио-станице [[Студио Б]] [[1. април]]а [[1970]]. водио је емисију о култури и позоришту, као и контакт емисију „Фонтана жеља“. Kao један од првих сарадника добио је [[1. април]]а [[1976]]. Златни знак Студија Б „за изузетне и трајне доприносе програму, раду и пословању Студија Б од његовог оснивања“. === Каснији живот === [[Датотека: Zoran-17.jpg|мини| Зоран Милосављевић, Београд 1980.]] Био је члан Удружења драмских уметника Србије и председник комисије УДУС за међународну и међурепубличку размену. Од 1978. до 1983. године био је вд. [[уметнички директор]] Југословенског драмског позоришта.<ref>„Због своје познате прибраности и хладнокрвности, колеге из ЈДП-а су га у кризним периодима бирали и за уметничког директора куће“, Озрен Милановић, Ауто свет, септембар 1983, бр. 41. pp. 74-75. „Кад је у кризама ЈДП требало осигурати рад, спасавати преостао углед... уз помоћ колега и истомишљеника, прихватио и то не једном – тешких, и у одређеном тренутку незахвалних руководећих дужности, у позоришту уздрманом озбиљним друштвеним и уметничким кризама“... Међу реткима можда у томе што (је)... радећи у интересу ЈДП увек био вођен осећањем честитости „чојства“ и чиста образа. Вид. Бранко Плеша, Сцена, часопис за позоришну уметност, Нови Сад 1983, бр. 6, Новембар-децембар. pp. 110-111.</ref> Његов портрет, једну од првих поп-арт слика на простору тадашње Југославије насликао је 1968. године [[Радомир Рељић]], познати сликар, редовни члан САНУ. Портрет у детињству урадила 1944. године Вера Ћирић рођ. Милосављевић, његова тетка. [[31. јул]]а [[1983]]. са породицом посетио манастире [[Метеори]].<ref>[[:en: Meteora]] на енглеској Википедији</ref> у [[Грчка|Грчкој]]. Истог дана, после подне на необезбеђеном пружном прелазу у месту [[Неа Монастири]] (Нови Манастири)<ref>Nea Monastiri Domokou, у преводу Нови манастири код места Домокос-а, налазе се у општини [[Фтиотис]] у [[Периферија Средишња Грчка|Периферији Средишња Грчка]]</ref> на путу [[Ламија]] - [[Лариса]], његов аутомобил ударио је брзи воз [[Атина]] -[[Солун]]. Тешко повређен, преминуо је у болници у граду [[Кардица]]. Сахрањен на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у<ref>До несреће је дошло у 15:55 часова на необезбеђеном прелазу на железничкој линији Атина - Солун (воз бр. 500). Извештај полицијске станице у Домокусу од 31. августа 1983. Зоран Милосављевић је преминуо у болници граду Кардица истог дана, 31. јула 1983. у 20:00.</ref> Зоран Милосављевић је потомак [[цинцар Јанко Поповић|војводе Јанка Поповића, Цинцар-Јанка]], по најстаријем сину Ђорђу Цинцар-Јанковићу, окружном начелнику. == Филмови == [[Датотека: Zoran010.jpg|мини|Песма, 1961.]] * [[Не убиј]] (-{Tu ne tueras point}-), 1960, режија: Клод Отан Лара, сценарио: Жан Оранш и Пјер Бос, улога: Фелисијен Ертел. * [[Песма (филм из 1961)|Песма]], 2.8.1961, Авала-филм, режија и сценарио: [[Радош Новаковић]], по роману Оскара Давича, улога: Мића * [[Степенице храбрости]], 21.12.1961, Застава-филм, режија и сценарио: Ото Денеш, улога: Никша * [[Радопоље (филм)|Радопоље]], 13.7.1963, Авала-филм, режија Столе Јанковић, сценарио Арсен Диклић, улога: Водник * [[Нож (филм из 1967)|Нож]], режија и сценарио: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], улога: Бели Павловић * [[Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда]], 23.12.1969, ФРЗ Београд, режија: [[Жика Митровић|Живорад Жика Митровић]], сценарио [[Жика Митровић|Ж. Митровић]] – М. Милићевић – Ланго, улога: Филип Гец === Позоришне представе === * [[Ричард Трећи]], 21.1.1961, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Мата Милошевић]], улога Лорд Греј * [[Виловњак од западних страна]], 18.1. 1962, ЈДП, Џ. Милингтон Синг, режија: [[Предраг Бајчетић]], улога: Певач Балада * [[Чисте руке]], 1960, [[Јован Христић]], режија: [[Предраг Бајчетић]] * [[Стеница]], В. Мајаковски * [[Откриће]], [[Добрица Ћосић]], одломак из романа Деобе, улога: Младић који хоће да се бори [[Датотека: Zoran14.jpg|мини|Зојкин стан, ЈДП, 1980, Зоран Милосављевић (гроф Оболенски), Радмила Андрић (Зојка) и Ирфан Менсур (Кинез)]] [[Датотека:Filmradopolje.jpg|мини|На снимању филма [[Радопоље (филм)|Радопоље]] (први слева)]] * [[Проклета авлија]], [[Иво Андрић]], улога: Млади Бугарин * [[Тартиф]], ЈДП, 10.11. 1964. Молијер, режија: Славко Јан, улога: Дамис, Оргонов син * [[Савонарола и његови пријатељи]], 1965, [[Јован Христић]], режија: [[Мирослав Беловић]] * [[Хваркиње]], Мартин Бенетовић, режија: [[Мирослав Беловић]], улога: Фабрицио * [[Кориолан (драма)|Кориолан]], ЈДП, В. Шекспир, режија: Франце Јамник, * [[Марко Краљевић|Краљевић Марко]], ЈДП, [[Борислав Михајловић Михиз]], режија Арса Јовановић, улога: цар Урош Нејаки * [[Римске лирике]], 1968 “.<ref>Захтевно замишљен комад уз подршку [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]]. Писмо Б. Ступица З. Милосављевићу, 15.9.1968, бр. 3556, ЈДП. На раду на представи „Римске лирике“ укључен био и Филолошки факултет. Вид. писмо Б. Ступица проф. Мирону Флашару од 5. 9. 68, бр. 2984, ЈДП.</ref> * [[Не играј се љубављу, 1968]], ЈДП, [[Алфред де Мисе]], режија: Сава Мрмак * [[Кад су цветале тикве]], ЈДП, [[Драгослав Михаиловић]] * [[Саломе]], [[Мирослав Крлежа]] * [[Сан летње ноћи]], улога: Лисандар * [[Хамлет]], 22. 1. 1971, ЈДП, В. Шекспир, режија: [[Стево Жигон]], улога Хорације * Краљица Елизабета Прва, * [[Мистер Долар]], 1974, ЈДП, [[Бранислав Нушић]], * [[Лажа и паралажа]], 1974, ЈДП, [[Јован Стерија Поповић]] * [[Лепеза леди Виндермир]], 24. 2. 1973, ЈДП, театар Бојан Ступица, [[Оскар Вајлд]], режија: Петар Словенски, улога: Лорд Виндермир * [[Занат госпође Ворн]], ЈДП, [[Џорџ Бернард Шо|Бернард Шо]], * Насловна страна, * [[Тарелкинова смрт или весели дани]], ЈДП, [[Александар Сухово-Кобилин]], режија: Бранко Плеша (главна награда Битефа 1974) * [[Вучјак, 25. мај 1974]], [[Мирослав Крлежа]], режија: Дино Радојевић, улога: др Златко Стрелец * [[Шамар]], * [[Лоренцаћо]], 4. април 1978, ЈДП, Алфред де Мисе, режија Брано Плеша, Кардинал Чибо * [[Краљ Лир]], В. Шекспир, Дубровачке летње игре, 21. јул и 26. јул 1979, режија: Паоло Мађели * [[Зојкин стан]], ЈДП, [[Михаил Булгаков]], улога: гроф Обољенски * [[Ожалошћена породица]], Бранислав Нушић, * [[Хрватски фауст, 1982]], ЈДП, режија: Слободан Шнајдер, === Телевизија === * [[Закопајте мртве]], драмска емисија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Александар Ђорђевић, * [[Два пресудна дана]], 1963, телевизијска драма по новели [[Фјодор Достојевски|Ф. Достојевског]] Село Степанчиково, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: Сава Мрмак, улога: Серјожа * [[Коштана (филм из 1962)|Коштана]], телевизијска драма по [[Борисав Станковић|Бори Станковићу]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], режија: [[Јован Коњовић]], улога: Стојан * [[Прва љубав]], 1962, телевизијски терцет по Ђовани Бокачу, режија: Мирјана Самарџић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], улога: Рикардо * [[Срећан пут чико]], 1965, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Драгован Јовановић]], Огњен Лакићевић, режија: Миодраг Гајић, * [[Ко ће да спасе орача]], 1969, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Френк Д. Џилрој, режија: [[Сава Мрмак]] * [[Суђење Флоберу (ТВ филм)|Суђење Флоберу]], 1971, телевизијска драма, Данило Николић, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Афера недужне Анабеле]], 1972, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], Велимир Илић, Александар Обреновић, режија: Миленко Маричић, * [[Мистер Долар (филм из 1974)|Мистер Долар]], 1974, Б. Нушић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Лажа и Паралажа (филм из 1974)|Лажа и Паралажа]], 1974, Ј. С. Поповић, снимак представе, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] [[Отписани]], 1975, 4. епизода „Штампарија“, улога: Др Јанковић * [[Црни дани]], 1977, мини тв-серија, Миленко Вучетић, режија: [[Сава Мрмак]], [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] * [[Слом]], 1980, телевизијска серија, [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]], [[Света Лукић]], режија: [[Сава Мрмак]], улога: судија Станојевић === Радио === * Фонтана жеља, Студио Б * Молијер, Михаил Булгаков, радио-драма, Радио Београд == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0590514|name=Зоран Милосављевић}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Милосављевић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1939.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Југословенског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама]] [[Категорија:Учесници Југовизије]] 82ltjgd9jjjg7lamgwxtoithadpe4oh 0 245209 30099631 28960897 2025-06-28T11:29:31Z Ruach Chayim 323597 30099631 wikitext text/x-wiki {{Град у Турској | назив = Анталија | изворни_назив = {{јез-тур|Antalya}} | слика = {{multiple image|total_width=270px|perrow=1/2/2/2|border=infobox|caption_align = center | image1 = Falezlerden Antalya Konyaaltı Plajına doğru bir görünüm.jpg | image2 = Hadrian’s Gate, Antalya, Turkey - View Feb 2022.jpg | image3 = Башня Хыдырлык. Анталья. Турция - panoramio.jpg | image4 = Lower Düden Waterfall.jpg | image5 = Kaleiçi old town, Antalya, Turkey 🇹🇷 Feb 2022 - Tram.jpg | image6 = Antalya kaleiçi 2.jpg | image7 = Kaleiçi_görünümü_(2).JPG }} | опис_слике = Анталија | градска_застава = | грб = CoA_Antalya.png | регија = | вилајет = [[Анталија (вилајет)|Анталија]] | оснивање = | површина = 1.417 | становништво = 1.335.002 | извор_становништво = | година_становништво = 2024 | густина = | агломерација = 2.722.103 | извор_агломерација = | година_агломерација = 2024 | гшир = 36.9 | гдуж = 30.683333 | надморска_висина = 30 | временска_зона = | позивни_број = | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = }} '''Анталија''' ({{јез-тур|Antalya}}, {{јез-грч|Αττάλεια}}) је град у [[Турска|Турској]] у вилајету [[Анталија (вилајет)|Анталија]]. Налази се на [[Средоземно море|медитеранској]] обали. То је главни град плодне приморске равнице на југозападу [[Мала Азија|Мале Азије]]. Данас је ово подручје због богате и организоване туристичке понуде познато као „Турска ривијера“. Према процени из 2024. у граду је живело 1.335.002 становника.<ref>{{cite web |title=Antalija – raj za turiste |url=http://www.svetputovanja.info/antalija-raj-za-turiste/ |website=Svet putovanja |accessdate=22. 1. 2019}}</ref> Град је 158. године п. н. е. основао краљ [[Атал II од Пергамона]]. По њему је град добио име ''Аталеја''. Сматра се да је ову важну луку посетио [[апостол Павле]] 48. године нове ере. Градом су владали [[Римљани]], [[Византинци]] и [[Селџуци]] (од почетка 13. века).<ref>{{cite web |title=Анталија |url=https://www.b92.net/putovanja/arhiva.php?yyyy=2011&mm=07&dd=07&nav_category=826&nav_id=523968 |website=Б92 |accessdate=28. 1. 2019}}</ref> == Географија == === Клима === {{Клима града | Град_генитив= | Извор= | Јан_ср=9.9 | Јан_ср_пад=237.9 | Феб_ср=10.3 | Феб_ср_пад=191.0 | Мар_ср=12.7 | Мар_ср_пад=101.5 | Апр_ср=16.1 | Апр_ср_пад=47.9 | Мај_ср=20.3 | Мај_ср_пад=27.5 | Јун_ср=25.0 | Јун_ср_пад=8.6 | Јул_ср=28.1 | Јул_ср_пад=5.4 | Авг_ср=27.7 | Авг_ср_пад=2.3 | Сеп_ср=24.5 | Сеп_ср_пад=12.6 | Окт_ср=19.7 | Окт_ср_пад=70.4 | Нов_ср=14.8 | Нов_ср_пад=149.7 | Дец_ср=11.4 | Дец_ср_пад=222.7 | Год_ср=18.4 | Год_ср_пад=1077.5 | Јан_ср_мин=6.0 | Јан_ср_макс=14.9 | Феб_ср_мин=6.2 | Феб_ср_макс=15.2 | Мар_ср_мин=8.0 | Мар_ср_макс=17.9 | Апр_ср_мин=11.1 | Апр_ср_макс=21.2 | Мај_ср_мин=14.7 | Мај_ср_макс=25.3 | Јун_ср_мин=19.2 | Јун_ср_макс=30.4 | Јул_ср_мин=22.2 | Јул_ср_макс=33.8 | Авг_ср_мин=22.0 | Авг_ср_макс=33.6 | Сеп_ср_мин=19.0 | Сеп_ср_макс=30.9 | Окт_ср_мин=14.8 | Окт_ср_макс=26.2 | Нов_ср_мин=10.6 | Нов_ср_макс=20.9 | Дец_ср_мин=7.5 | Дец_ср_макс=16.5 | Год_ср_мин=13.4 | Год_ср_макс=23.9 | Јан_а_макс= | Јан_а_мин= | Феб_а_макс= | Феб_а_мин= | Мар_а_макс= | Мар_а_мин= | Апр_а_макс= | Апр_а_мин= | Мај_а_макс= | Мај_а_мин= | Јун_а_макс= | Јун_а_мин= | Јул_а_макс= | Јул_а_мин= | Авг_а_макс= | Авг_а_мин= | Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин= | Окт_а_макс= | Окт_а_мин= | Нов_а_макс= | Нов_а_мин= | Дец_а_макс= | Дец_а_мин= | Год_а_макс= | Год_а_мин= }} == Становништво == Према процени, у граду је 2010. живело 1.001.318 становника. {{ДемографијаТУР |1990=378208 |2000=603190 |2007=775157 |2010=1001318 }} == Галерија == <gallery> Antalija pogled iz aviona.jpg|Анталија - Поглед из авиона Antalija aerodrom.jpg|Анталија - Аеродром </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Подножје|Турска}} {{клица-град-Турска}} [[Категорија:Анталија| ]] [[Категорија:Градови у Турској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Турској]] [[Категорија:Библијске локације]] flp8ruwic68loo9mh9nzcjgs5y64qk1 0 250706 30098838 30086411 2025-06-27T15:56:56Z Tronton 23 404435 /* Формирање Српске добровољачке команде */ 30098838 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Српски добровољачки корпус | део = | слика = SerbianVolunteerCorpsBadge.png | опис_слике = Грб Српског добровољачког корпуса (1941-1944) | време_постојања = 15. септембар 1941. — 11. мај 1945. | земља = {{застава|Нацистичка Немачка}} * {{flagicon image|Flag of Serbia (1941–1944).svg}} [[Влада народног спаса]]<br>(1941—1944) | огранак = [[Паравојска]] | врста = добровољци | тип = | јачина = 15. септембар 1941: 300—400 <br> 1. новембар 1941: око 2700 <br> 15. фебруар 1942: 3685 <br> Јануар 1943: 4.000 <br> Октобар—новембар 1943: 5.000—6.000 <br> 21. август 1944: 9886 <br> Март 1945: 9.000—10.000 <br> Мај 1945: 5.000—6.000 | штаб = [[Београд]] | надимак = Љотићевци | командант1 = бригадни генерал [[Коста Мушицки]] | командант2 = потпуковник [[Илија Кукић]] | командант3 = бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]] }} '''Српски добровољачки корпус''' ({{јез-нем|Serbische Freiwilligenkorps}}), познати и као '''љотићевци''', до 1943. '''Српска добровољачка команда''', био је страначка војска [[Југословенски народни покрет Збор|Југословенског народног покрета Збор]], која је за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручју окупиране Србије сарађивала са немачким окупационим снагама у борби против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. У том тренутку, СДК постаје елитна формација за антипартизанске операције, за разлику од [[Српска државна стража|Српске државне страже]] која је била [[стајаћа војска]] [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србије под немачком окупацијом]]. Припадници СДК-а су били познати као '''љотићевци''' по свом идеолошком вођи [[Димитрије Љотић|Димитрију Љотићу]], а такође су били познати и као ''добровољци''. Оружје, муницију, униформе и храну СДК је добијао од Немаца преко [[Влада народног спаса|Владе народног спаса]] генерала [[Милан Недић|Милана Недића]], која је обезбеђивала и плате за припаднике ове формације. Српски добровољачки корпус се формално налазио под командом Недићеве жандармерије, али је у неколико месеци 1943. године фактички био подређен немачким војним властима. Од 1944. године СДК добија немачко и италијанско наоружање и униформе. == Формирање Српске добровољачке команде == Немци су по увођењу окупационе управе у Србији и формирању комесарске владе 9. маја забранили рад свих политичких странака. Међутим, већ 25. маја је дозвољен рад покрету [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]].{{sfn|Borković|1979a|p=165}} Током пролећа и лета 1941. припадници Збора су активно деловали на пропагандном плану, а припадници подмлатка Збора, који су се називали Бели орлови, њих око 120, окупили су се у Смедереву и учествовали у санацији последица [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|експлозије муниције у Смедеревској тврђави]]. С обзиром да су им биле потребне поуздане домаће снаге које ће им помоћи у гушењу [[устанак у Србији 1941.|устанка 1941.]] предвођеног [[Комунистичка партија Југославије|комунистима]], припадници немачких окупационих снага морали су неефикасну [[Комесарска управа|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]] заменити неким телом које би имало већи углед. Стога су крајем августа на место председника [[Влада народног спаса Милана Недића|Владе народног спаса]] поставили армијског генерала [[Милан Недић|Милана Недића]]. Нова влада није била ништа успешнија од претходне, па је министар [[Михаило Олћан]] предложио да се од домаћег становништва оформе добровољачке јединице и обећао да у Збору може пронаћи 500 добровољаца.{{sfn|Borković|1979a|pp=359–360}} Немци су дозволили формирање добровољачких одреда за борбу против комуниста на територији [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупиране Србије]], а који нису смели имати више од 3500 људи. Одреди су организовани од септембра до новембра 1941. године. Први јавни позив у октобру 1941. био је упућен добровољцима за борбу против „комунистичке опасности“, док се борба против [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевих]] [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] није спомињала.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Приликом формирања, а и касније, присталице [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] и организације [[Бели орлови (организација)|Бели орлови]] чиниле су руководећи кадар и састав тих јединица. У одреде су могле ступити само особе које су биле идеолошки свесне, национално и морално исправне и физички способне. Били су то највећим делом ђаци и студенти, чланови Белих орлова, али је међу добровољцима било и чиновника, радника, занатлија, сељака, делом и избеглица.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Већина официра долазила је или из старе [[Југословенска војска|Југословенске војске]] или жандармерије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Команда је службено формирана [[15. септембар|15. септембра]] 1941. а чинило ју је 12 добровољачких одреда сваки са 120 до 150 људи.{{sfn|Tomas|1995|p=21}} Припадници корпуса су носили маслинастозелене униформе или, у случају официра, официрску униформу [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]], са [[свети Георгије|крстом светог Ђорђа]] на десној страни груди како убија аждају око којега је стајао натпис „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину — Добровољци". Ђурђевдан је била слава добровољаца.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0284.jpg "Српски народ", 8. мај 1943]</ref> Заставе су биле у стилу старих српских застава.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије. Сам Љотић није имао команду над СДК, на чијем се челу налазио инжињеријски пуковник [[Коста Мушицки]].{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Добровољачка команда је имала васпитни одсек чији је задатак био да "квалитативно ојача добровољачке одреде и да оживи националну свест у народу који се под утицајем комуниста и туђе пропаганде налазио у идејном и политичком хаосу".<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд. (2018). стр. 10.</ref> Шеф образовног одсека је био новинар [[Ратко Парежанин]].{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Такође је имала обавештајни одсек који је имао своје центре широм Србије. Најпознатији члан овог одсека је [[Бранко Гашпаревић]]. Духовне потребе СДК је обављао верски референт протојереј Алекса Тодоровић.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} СДК је често деловао у блиској сарадњи са [[Руски заштитни корпус|Руским заштитним корпусом]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=189–190}} [[Датотека:Šumarice.JPG|мини|лево|220п|[[Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”|Споменик стрељаним ђацима и професорима]] током [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра 1941.]] у чијем су извршавању делимично учествовали и љотићевци. Трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима, али су током привођења и на самом стратишту помагале немачким војницима. {{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|title=У Шумарицама одата почаст стрељанима|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Sumaricama-odata-pocast-streljanima.sr.html|work=politika.rs|publisher=Политика онлајн|accessdate =29. 10. 2013|last=Тор|first=Иван| date = 21. 10. 2013}}</ref>]] Добровољци су прву оружану акцију имали 17. септембра у селу [[Дражањ]] код [[Гроцка|Гроцке]], чистећи област од партизана. Пети добровољачки одред СДК под заповедништвом [[Марисав Петровић|Марисава Петровића]] помагао је Немцима током привођења и на самом стратишту приликом извршавања [[масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра]] 21. октобра 1941. године, али трупе СДК нису активно учествовале у самим погубљењима.{{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1" /> Пре офанзиве на [[Ужичка република|Ужичку републику]], Недић је наредио да се СДК, жандармерија и [[четници Косте Пећанца]] ставе под заједничку команду. Заједничка војна формација названа Шумадијски корпус под командом Мушицког је образована 22. новембра.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Корпус је стављен под команду немачке 113. дивизије. Након повлачења партизана у италијанску окупациону зону, Немци су се окренули борби против Михаиловићевих четника. Неко је (могуће Мушицки) обавестио Михаиловића о немачким плановима и Михаиловић је успео да избегне хапшење. Мушицког су Немци ухапсили 9. децембра у Чачку и заменили га потпуковником [[Илија Кукић|Илијом Кукићем]]. Недић је интервенисао и изборио пуштање Мушицког, па се он поново нашао на свом положају чим су Немци умешани у овај случај напустили Београд крајем 1942. [[Датотека:Sdk i hodza.png|300px|мини|десно|Хоџа држи хутбу муслиманским припадницима СДК и СДС у Београду марта 1944. године.]] Противљење добровољаца да пошаљу једну своју јединицу на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источни фронт]] имало је за последицу разоружавање и распуштање појединих њених одреда. Прво је 2. јуна 1942. године део Седмог добровољачког одреда био разоружан и одведен у Ужице, где су неки добровољци били стрељани. Затим је разоружан у јуну 1942. године у околини Параћина Осми добровољачки одред а његови су припадници били су послати у Борски рудник. На крају је у августу 1942. године у Чачку био разоружан Једанаести (Јабланички) добровољачки одред. Официри су послати у логоре у Немачкој, док су борци одведени на рад у Борски рудник.<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд (2018). pp. 79,82 и 111;</ref> Непријатељство између Љотићевих снага и [[Југословенска војска у отаџбини|Михаиловићевих четника]] избило је у јесен 1941. године и потрајало је скоро до краја рата. Љотић је већ у новембру 1941. отворено осуђивао [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловића]] и његове снаге, због њихове сарадње са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. У једном новинском чланку, Љотић је оптужио Михаиловића да је одговоран за смрт многих Срба и изазивање великог разарања као последицу његове „наивне“ сарадње са комунистима.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Годину дана касније 15. јула 1942, Михаиловић је послао телеграм [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенској избегличкој влади]], захтевајући од њих да јавно осуде Љотића, Недића и четничког одметника [[Коста Пећанац|Косту Пећанца]] као издајнике, и избегличка влада је то урадила јавно преко [[Би-Би-Си]]ја.{{sfn|Roberts|1987|p=63}} Михаиловић је такође вршио притисак преко владе одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима, и стављањем колаборатора под [[Црне тројке|слово „З“]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} Михаиловић је борбу против СДК стављао испред борбе са [[Вермахт]]ом.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Присталице Љотића нападале су и обрачунавале се са припадницима Михаиловића.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Четници су узвраћали на љотићевске нападе, о чему говоре бројни међусобни обрачуни.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Четници су чували села од одмазди, настојећи да не убију Немца, али су се зато међусобно обрачунавали са љотићевцима.{{sfn|Petranović|1992|p=232}} Михаиловић се оштро разграничавао са Љотићем. Јула 1942. Михаиловић је јављао избегличкој влади да је Љотић „Најомрзнутији у народу и синоним издајства", да су љотићевци „највећи немачки сарадници", да је „Крагујевац Љотићево дело", да би „лако с Немцима да немају огромне сметње Љотића, Недића и Пећанца", које „народ све презире", као и да су „Недић и Аћимовић, с једне, и Љотић с друге стране у сталној борби за власт и да се такмиче у служењу Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=392}} Четнички распис од 30. јула 1942. предвиђао је "истребљење комуниста свим средствима посредно и непосредно", док се истовремено захтевао рад командоса ради скидања свих издајника и Љотићевих првака, са "енергичним" бушењем Љотићевих, Пећанчевих и бугарских формација. Михаиловић је од својих команданата тражио да "комунисте уништавају немилосрдно", јер их "они ометају да имају одрешене руке према непријатељима", и да "комунисти исто као љотићевци подједнако служе Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=284}} [[Датотека:Srpski dobrovoljački korpus sa četnicima Draže Mihailovića.png|350px|мини|десно|Српски добровољачки корпус са легализованим четницима, децембар 1941. године.]] Српска добровољачка команда је до [[15. фебруар]]а [[1942]]. године достигла број од 172 официра и 3.513 добровољаца, што је било скоро жељених 5 батаљона. Током 1942. СДК се сукобио са партизанима у јужној Србији. Иако су им нанели значајне губитке, нису успели да их потпуно сломе на подручју јужне Србије. У западној Србији, СДК је заједно са жандармеријом, Немцима и Пећанчевим четницима напао [[Космајски партизански одред|Космајски]], [[Ваљевски партизански одред|Ваљевски]] и [[Сувоборски партизански одред]] који су се вратили из Босне. Успели су да их готово све поразе, осим Ваљевског батаљона који се пробио кроз њихове линије. На крају 1942. било је 12 одреда организованих у 5 батаљона и Немци су им дали формално признање 1. јануара 1943, променивши име јединице у Српски добровољачки корпус. == Реорганизација у Српски добровољачки корпус == У јануару 1943. добровољачки одреди су реорганизовани у Српски добровољачки корпус са пет батаљона величине 500 војника{{sfn|Tomas|1995|p=21}} и стављени су под формално заповедништво Недићеве владе, али су фактички били под непосредним заповедништвом генерала [[Паул Бадер|Паула Бадера]], врховног немачког заповедника Србије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} На место команданта СДК је враћен Коста Мушицки, а за начелника штаба је постављен потпуковник Радослав Таталовић. У Штабу СДК, као и у сваком батаљону, налазио се и по један немачки официр за везу.{{sfn|Petranović|1992|p=418}} У саставу СДК налазила су се четири добровољачка и један четнички{{напомена|Четник је овде означавао припадника герилског одреда невезаног са формацијама Драгољуба Михаиловића.}} јуришни батаљон, сваки са 500 људи, а од 4. јануара 1943. године СДК је имао још и батаљон борних кола, ескадрон коњице и 6 авиона.{{sfn|Ђуковић|1982|p=26}} Батаљон борних кола поседовао је заробљена возила Југословенске војске, која су Немци одбацили као застарела, а такође и неколико француских [[Рено R-35]] тенкова, чешке и немачке полугусеничаре у јако лошем стању. Возила су углавном служила за параде и ретко су учествовала у већим акцијама. Батаљон борних кола није дочекао јесен 1944. Од шест ваздухоплова, два су била [[Бреге 19]] оспособљена за превоз четири путника, а један [[Фислер Рода]]. Летове, кад би авиони били у летном стању, морали су одобрити Немци. Авиони су углавном вршили курирске летове за потребе Недићеве владе. Да би летели из Београда припадници СДК су морали да пређу на територију [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] на немачки аеродром у [[Земун]]у и да одатле лете углавном до [[Краљево|Краљева]] и [[Ниш]]а, све док овај град нису окупирали Бугари. Иако није формално био део [[Вермахт]]а и [[Вафен-СС]]-а, СДК је добијао оружје, муницију и храну од Немаца.{{sfn|Tomasevich|2002|p=189}} Они су били једина група наоружаних Срба којима су Немци веровали током рата, а њене јединице су немачки команданти често хвалили за храброст у акцијама.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Немци су према њима показивали највећи степен поверења, свесни њихове идентификације са немачким циљевима.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Били су партијска војска од највишег поверења код СС штабова.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} СДК је често помагао [[Гестапо]]у у проналажењу и скупљању јеврејских цивила који су успели да избегну немачко заробљавање{{sfn|Byford|2011|p=305}} и слали су [[Јевреј]]е и присталице партизана у [[бањички логор|логор Бањица]].{{sfn|Cohen|1996|p=48}} За борбу против Михаиловића у Смедереву су организовани терористички курсеви, на којима су припадници СДК обучавани како да ликвидирају официре и истакнуте активисте четничког и партизанског покрета.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} [[Датотека:Četnici, SDS i SDK.png|350px|мини|десно|Четници, Српска државна стража и I пук Српског добровољачког корпуса.]] Чланови СДК су полагали заклетву да ће се борити до смрти и против комуниста и четника, да ће поштовати немачке војнике који се боре против истог непријатеља, и да ће остати у редовима СДК најмање шест месеци и да ће „служити у корист српског народа“.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=189–190}} Добровољачка команда је стављала до знања добровољцима да они више не располажу својим животима, јер су их добровољно дали за Србију.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Јединицама СДК није било дозвољено да се крећу ван додељене територије окупиране Србије без немачког одобрења.{{sfn|Tomasevich|2001|p=189}} Већина официра у СДК је долазила из редова распуштене Југословенске војске или жандармерије. Морал добровољаца је био висок, јер су у својим редовима, у свакој чети, батаљону или пуку, имали официре-просветаре (слично као што су Совјети и партизани имали [[политички комесар|политичке комесаре]]), који су имали задатак да образују и индоктринишу војнике, као и да одржавају висок ниво морала. Идеолошку основу СДК сачињавала су основна начела Збора, која су предвиђала борбу против [[Слободно зидарство|масона]], Јевреја, [[Комунизам|комуниста]] и западњачког [[Капитализам|капитализма]]. Припадници СДК су се изјашњавали за независну Србију везану за [[Нацистичка Њемачка|Немачку]]. Залагали су се за Србију у „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", иступали против Михаиловићевих четника, против Југославије а за „[[српство]]". Задржавали су начело [[Монархизам|монархизма]] и верност [[Карађорђевићи|династији Карађорђевића]], сматрали [[Петар II Карађорђевић|Петра II]] за краља Србије, коме су западни [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] одузели слободу одлучивања. Заклињали су се „Свемогућим Богом на верно служење Отаџбини и на оданост краљу и славили његов рођендан пред краљевом фотографијом и столицом намењеном краљу. За њих је краљ био младић који је супротно својој вољи одведен из земље и на Острву представљао [[Уједињено Краљевство|британског]] заточеника.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Припадници СДК најрадикалније су се разилазили са Михаиловићем. Истоветне одреднице „српски народ" и „монархија" нису могле да их не раздвајају, самим тим што су упоришта имали на двема сасвим супротним странама — добровољци на немачкој, видевши Србију у [[Хитлер]]овом „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", за разлику од четника чије је међународно упориште био [[Антихитлеровска коалиција|антихитлеровски]] [[Западни свет|Запад]]. Делио их је и однос према Југославији, коју су љотићевци током рата одбацивали као штетну конструкцију по српски народ, за разлику од четника који су се номинално за њу залагали, као и за обнову краљевине Југославије, али у којој би српски народ имао предност уједињен у будућој [[Велика Србија|Великој]] и [[Хомогена Србија|хомогеној Србији]], као једној од три јединице будуће федеративне Југославије, заједно са Хрватима и Словенцима.{{sfn|Petranović|1992|p=393}} У идеолошком смислу СДК је био најближи [[Нацизам|националсоцијализму]],{{sfn|Petranović|1992|p=417}} иако је Љотићева идеологија имала многе примесе националсоцијализма и пре рата.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Исцељење Србије видели су у заједничком путу Србије са Немачком. Чинили су главни ослонац Недићеве пронемачке политике.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Обнову Србије гледали су у светлости немачке победе.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Према идеологији СДК, Љотић је био „звезда водиља“ на темељу „својих политичких и филозофских прогласа“.{{sfn|Tomasevich|2002|p=190}} У својим инструкцијама командантима јединица, Љотић је наглашавао потребу да добровољци буду верници и поштују Бога. Љотић је своје добровољце сматрао небеским семеном, које су анђели посејали на земљу ону ноћ када се [[Божић#Исусово рођење|родио]] [[Исус Христ|Исус]].{{sfn|Petranović|1992|p=490}} Говорио им је да се редовно моле и упозорио их је да лоши резултати на бојишту и неуспех да стекну подршку српске јавности долазе као последица „све слабије побожности и вере команданата“ и њиховог честог псовања Божјег имена. Љотић је критиковао раширену појаву алкохолизма, коцкања и сексуалне декаденције међу добровољцима.{{sfn|Antić|2012|p=21}} Такође их је критиковао за почињена дела непотребног насиља када би био информисан о њима {{sfn|Antić|2012|p=23}} Љотићевци су замерали [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] на њеном неутралном ставу, тенденцији напуштања свога „стада" и огрешења о „религиозно-морално језгро свога народа". Димитрије Љотић је нападао представнике СПЦ и од архијереја тражио да се јаче изјасне за Недићев пут,{{sfn|Petranović|1992|p=225}} Мирослав Спалајковић је називао владике "црвенима", а Димитрије Најдановић је критиковао Цркву, што допушта да је „црвени демонизам" нагриза изнутра.{{sfn|Petranović|1992|p=459}}{{sfn|Ristović|2000|p=561}} СПЦ је нападала комунисте као [[Атеизам|атеисте]], али се политички гледано држала пасивно. Неколико свештеника следило је фанатично Љотића, док је за Немце СПЦ била противник.{{sfn|Petranović|1992|p=457}}{{sfn|Petranović|1992|p=458}} [[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|десно|220п|[[Војна управа у Србији (1941-1944)|Територија централне Србије под немачком окупацијом (1941-1944)]]]] Маја 1943. Недић је покушао да Корпус повећа на пет пукова, али Немци то нису одобрили. СДК се током 1943. сукобио са партизанима код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[Крушевац|Крушевца]], [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и у [[Мачва|Мачви]]. Такође су се сукобили и са Михаиловићевим четницима. Четници су јула 1943. убили Душана Марковића, команданта 3. добровољачког батаљона и његових 20 војника,{{sfn|Petranović|1992|p=418}} а убрзо и [[Милош Војновић Лаутнер|Милоша Војновића Лаутнера]], команданта 4. добровољачког батаљона. У августу 1943. СДК се сукобљавао са "рушилачким бандама присталица Драже Михајловића" у крушевачком крају.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0554.jpg "Српски народ", 4. септембар 1943]</ref> Немци су 15. маја у [[Црна Гора|Црној Гори]] пред почетак [[Битка на Сутјесци|Операције Шварц]], разоружали и заробили око 3000 четника мајора [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]]. Ђуришић је послат у логор у пољском граду [[Стриј]] (у данашњој Украјини), али је успео да побегне и био је у Београду у новембру те године. Ђуришића је убрзо ухапсио [[Гестапо]], али је пуштен уз Недићеве и Љотићеве гаранције, под условом да стави своје војнике под команду СДК. Ђуришић је прихватио понуду и формирао је три пука СДК ([[Црногорски добровољачки корпус]]), а постао је други по важности официр СДК, иза генерала Мушицког, мада је и даље одржавао везе са Михаиловићем.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} У међувремену су партизани израсли у војску значајне снаге и у лето 1943. су били поново активни широм Србије. Обновљене партизанске активности су дубоко бринуле одговорне немачке заповеднике, јер је војна моћ окупационих снага знатно опала током релативно мирних месеци 1942. године. Недић је такође био свестан овог проблема, и посетио је [[Адолф Хитлер|Хитлера]] у [[Оберсалцберг]]у, надајући се да ће пронаћи решење. Састанак се одржао 18. септембра<ref name="Kolo430925-2">[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/mid/1316-0730.jpg "Коло", 25. септ. 1943]</ref> и Недић је успео да издејствује да се СДК ојача са још пет додатних батаљона, као и још додатних пет ако околности буду задовољавале. Ове мере су спроведене одмах, и до 20. октобра, сваки од пет постојећих батаљона СДК је прерастао у пук са по два батаљона. Обука за регруте нових пет батаљона се спроводила у гарнизонима корпуса у Ваљеву, Крагујевцу, Шапцу, Смедереву и Крушевцу. Штаб корпуса је остао у Београду. Међутим, формирање тих пукова није ишло лако. Како је пораз нацистичке Немачке био све извеснији, а квислиншка влада све непопуларнија, то је СДК све теже могла да надокнади све веће губитке у борби против партизана - у Саборној цркви је 20. септембра одржан помен за 246 палих добровољаца.<ref name="Kolo430925-2" /> Припадници корпуса су примали плате и имали бројне повластице, као што су посебни курсеви за ђаке-припаднике СДК како би редовно завршили школовање.{{sfn|Milosavljević|2006|p=38}} Немци су дозволили да се из немачког заробљеништва врате официри и подофицири који су спремни да ступе у корпус, али се у Србију вратило само 200-300 особа, па је овај план пропао.{{sfn|Borković|1979b|p=292}} Истовремено је Недићева влада покушала да спроведе присилну мобилизацију, али без већег успеха.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} Отежавајућу околност им је представљао покрет Драгољуба Михаиловића, који је такође тежио да одвуче потенцијалне борце у своје редове, уз нешто више успеха у односу на СДС и СДК.{{sfn|Borković|1979b|p=306}} Поред пукова јачине 1200 људи, наоружаних лаким стрељачким наоружањем, СДК је у свом саставу имао и артиљеријски дивизион јачине 560 људи са 4 батерије, батаљон борних кола и ескадрон коњице. СДК се борио против партизана током пролећа (против [[друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]]. и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. партизанске дивизије]]) у југозападној Србији, и у лето 1944. у [[Топличко-јабланичка операција|Топличкој-јабланичкој операцији]]. До августа 1944. пет пукова СДК је достигло јачину од 9.886 официра и војника што је био максимум постигнут пред сам крај рата у окупираној Србији уз присилну мобилизацију.{{sfn|Борковић|1979b|pp=302–305}} Од свог оснивања до септембра 1944. СДК је имао око 700 убијених и 1800 рањених. == Пораз и расформирање корпуса == У фебруару 1944. Љотић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у [[Црна Гора|Црну Гору]] да помогне Ђуришићевим четницима. Од 839 послатих припадника СДК, 543 је погинуло у борбама против партизана. Иако је сарађивао са Ђуришићем, Љотић се још увек опирао сарадњи са Михаиловићем.{{sfn|Борковић|1979b|p=324}} У лето 1944. у састав СДК ушле су три четничке бригаде Павла Ђуришића као 6, 7. и 8. пук, укупне јачине око 3.800 војника, али само формално како би Недић за ово људство добио оружје и муницију од Немаца. У марту 1944. четници су убили пуковника [[Милош Масаловић|Милоша Масаловића]], шефа кабинета председника владе генерала Недића, а његово место је по молби Недића преузео бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]], који ce вратио у земљу из немачког заробљеништва.{{sfn|Borković|1979b|p=288}} Са тог места Дамјановић је помагао покрет генерала Драже Михаиловића. Љотић се маја 1944. сусрео са Михаиловићевим командантом Србије, генералом [[Мирослав Трифуновић|Мирославом Трифуновићем]], у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] и склопио споразум о заједничкој борби против партизана.{{sfn|Борковић|1979b|p=327}} У септембру 1944. партизани су уз подршку [[Црвена армија|Црвене армије]] и савезничког ваздухопловства почели своју [[Битка за Србију|завршну офанзиву у Србији]]. У великим борбама у [[битка на Јеловој гори|на Јеловој гори]] и [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|за Ваљево]] партизани су нанели тежак пораз удруженим четничко-љотићевским снагама. СДК је спасио Драгољуба Михаиловића и четничку Врховну команду од заробљавања од стране партизана.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Михаиловић је 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра II, преузео команду над српским колаборационистичким формацијама, укључујући и СДК. За време битке десио се проглас краља Петра II да се све четничке јединице приступе у партизане.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=415}} Након битке, четници су одлучили да пређу [[Дрина|Дрину]] и наставе са борбом у [[Босна|Босни]]. Љотић је идејни творац стратегије која је требало да уједини све лојалисте (четнике и друге), те да се пред трупама Црвене армије сви заједно повуку у Словенију. Само мали део четничких трупа је ту стратегију на време прихватио, и то пре свих четници [[Динарска дивизија|Динарске дивизије]] [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]] и још неких мањих формација. Немци нису желели да СДК буде уништен у борбама са Црвеном армијом и партизанима, па су одлучили да га повуку у [[Словенија|Словенију]]. То се поклопило са Љотићевом идејом да се у Словенији оствари широки фронт националистичких и антикомунистичких снага. Због тога је послао Ратка Парежанина са тридесетак пратилаца у Црну Гору, како би убедили Ђуришића да се повуче са својим четницима у Словенију, одакле би заједничким снагама покренули офанзиву. Љотић је 4. октобра, заједно са Недићем, триста владиних званичника и немачким званичницима побегао из Београда.{{sfn|Portmann|2004|p=13}} Повлачење СДК је почело 8. октобра током финалног заједничко партизанско-совјетског [[Београдска операција|напада на Београд]], када је 1. добровољачки пук под заповедништво мајора Илије Мићашевића и 4. добровољачки пук под заповедништвом мајора Војислава Димитријевића прешао [[Сава|Саву]]. 3. пук мајора Јована Добросављевића је прешао преко реке Саве код Шапца. 2. пук мајора Марисава Петровића је прешао Саву код Обреновца. 2. и 3. батаљон 5. пука су још били на фронту. Када су стигли у [[Ниш]], сазнали су да је Црвена армија ослободила [[Алексинац]] и да је њихов пут ка Београду блокиран. Командант 5. пука мајор Милорад Мојић је био приморан да промени план повлачења према Прокупљу али су од стране партизана његова два батаљона тешко страдала. У борбеној формацији, која је неколико дана раније бројала до 800 бораца, остало их је неколико десетина, док су остали заробљени или ликвидирани. 1. батаљон 5. пука капетана Васе Огризовића је био на положајима јужно од Зајечара, се пред јачим партизанским јединицама морао уз осетне губитке повући у Бор а затим у Смедерево, где је привремено постао део 4. пука и са њим се преко Београда повукао из Србије. Већина трупа се срела са осталима у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] док су чекали возове који ће их пребацити у Словенију. Београд су последњи 10. октобра 1944. године напустили Штаб СДК и Чета за везу. Битка за Београд је почела 14. октобра и Немци су одлучили да евакуишу СДК на места где би могли да се користе за стражарске дужности и антипартизанске акције, пошто је СДК сматран неподесним за фронтовски рат. Хитлер је наредио да се СДК премести у оперативну зону Јадранско приморје и смести под команду Вишег СС и полицијског вође те оперативне зоне и под врховно заповедништво команданта Југоистока. Командант [[Група армија Ф|Групе армија Ф]] је наредио укрцавање СДК у возове за евакуацију 17. октобра на железничкој станици у Руми, а транспорт је добио дозволу од Високе команде Југоистока од. 19. до 21. октобра.{{sfn|Димитријевић|2014|p=505}} Део 5. пука који се половином новембра повлачио кроз Босну и почео је да се повлачи према Словенији. Око 30-40 официра, подофицира и војника су 24. децембра 1944. године ухватиле [[Усташка војница|усташе]] [[Вјекослав Лубурић|Вјекослава Лубурића]] у возу који се на путу ка Словенији зауставио у Загребу и погубиле. Усташе су сматрале СДК непријатељима [[Независна држава Хрватска|Независне државе Хрватске]], иако су усташе и СДК били на истој страни са Немцима ратујући против партизана, а ово је уједно и био усташки одговор на немачко игнорисање тражења дозволе за прелазак јединица СДК преко Хрватске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=445}} У међувремену су се у Берлину десиле велике промене које су имале утицај на многе ненемачке добровољце који су се борили заједно са немачким снагама, па се тако СДК нашао у надлежности [[Вафен-СС]]-а. Наређење којим је овај премештај ступао на снагу је био 9. новембар,{{sfn|Nigel|1995|p=21}} али се то формално није десило све до 27. новембра.{{sfn|Littlejohn|1994|p=255}} У овом тренутку СДК се на папиру био корпус са пет пукова, сваки са три батаљона, сигналном четом, брдском четом за снабдевање и немачким официрима за везу. Иако влада мишљење да је од тог тренутка однос СДК према Вафен-СС-у био званичан али не и на терену, ово није сасвим тачно. Војници СДК никада нису носили униформе СС, иако су носили ознаке СС и своје [[Шајкача|шајкаче]] заменили за немачке војне капе, док су неки носили и немачке шлемове [[Шталхелм|шталкхеме]]. Положај СДК је био сасвим сличан положају [[15. козачки коњички корпус|15. козачког коњичког корпуса]], који је отприлике у исто време апсорбован у Вафен-СС. Љотић је у децембру 1944. издејствовао пуштање владике [[Владика Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] и српског патријарха [[Патријарх српски Гаврило|Гаврила Дожића]] из [[логор Дахау|логора Дахау]]. Велимировића су Немци затворили још у јулу 1941. под сумњом да је њихов противник, и Љотић је тог лета написао неколико писама немачким званичницима, тражећи ослобађање владике Николаја, на основу тога што је Велимировић величао Хитлера пре рата. Велимировић је пребачен у Дахау заједно са Дожићем преко [[Будимпешта|Будимпеште]] и [[Беч]]а у септембру 1944. и држани тамо као „почасни затвореници“.{{sfn|Byford|2008|pp=54–55}} Након свог пуштања, он и Дожић су пребачени у једно туристичко одмаралиште, а затим у Беч као гости немачке владе, где су се срели са Љотићем и другим квислиншким званичницима. Љотић и Недић су тражили од Нојбахера да снагама четничког команданата Момчила Ђујића буду дозвољен пролазак до Словеније. А управо су они од свих четничких снага једина већа формација која је успела да њени чланови сачувају своје животе, и да након завршетка рата формирају јак националистички и антикомунистички покрет у емиграцији. Када су стигли у Словенију, војници СДК су се сконцентрисали у области око [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]] и [[Постојна|Постојне]], а штаб је био смештен у Илирској Бистрици. Убрзо након доласка у Словенију, Љотић је ступио у контакт са командантом [[Словеначко домобранство|Словеначког домобранства]] [[Леон Рупник|Леоном Рупником]] и љубљанским бискупом [[Грегориј Рожман|Грегоријем Рожманом]] и у Илирској Бистрици, у циљу постизања договора око узајамне помоћи и сарадње. СДК је основао добровољачке школе у Илирској Бистрици, једну за обуку официра, а другу идеолошку. Школом за официре је управљао лично Љотић. Током овог периода, 3.000 способних преживелих припадника СДК је појачано пуштеним српским ратним заробљеницима, четницима Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и припадницима [[Српска државна стража|Српске државне страже]] који су евакуисани у Истру. Ове новопридошлице су повећали број српских националистичких снага на 8.000. Словеначки четници звани [[Словеначки четници|Плава гарда]] су такође били присутни у Словенији и они су се придружили националистичком фронту. Националистичке формације у Словенији су бројале око 40.000 наоружаних војника. Све оне су стављене под команду Вишег СС и полицијског вође [[Одило Глобочник|Одила Глобочника]] у [[Оперативна зона Јадранско приморје|оперативној зони Јадранско приморје]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=449}} На свом новом положају СДК је учествовао у антипартизанским операцијама. Од припадника СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] у Словенији и Аустрији, Гестапо је формирао диверзантске групе и упутио их на обуку у Кајзервалд и Нојштерлиц. До краја 1944. године формирано је и завршило курсеве око пет група, свака јачине од десет до четрдесет људи. На челу ових група били су [[Бошко Бећаревић]], Ратко Парежанин, Јован Крагуљац, Раде Павловић и [[Бранко Гашпаревић]]. Они су од [[Гестапо]]а организовани у [[Ловачке групе Југоисток]]. План је био да се ове групе пробију до Србије, и да позадини изврше диверзије и терористичке нападе, али су партизани осујетили све њихове покушаје.{{sfn|Milovanović|1983|pp=}} СДК је прву велику акцију против партизана у Словенији имао у [[крас (географија)|крашком]] селу Цол 18. децембра 1944. Од 19. децембра до краја месеца велике операције опкољавања и уништавања су покренуте из гарнизона у [[Горица (град)|Горици]], [[Идрија|Идрији]], [[Постојна|Постојни]] и [[Сежана|Сежани]] са циљем да се елиминишу партизанска упоришта у Трновским планинама. Учествовало је скоро 5.000 људи, укључујући и 500 припадника 1. пука СДК из Постојне, 10. СС пука полиције, трупа [[Италијанска Социјална Република|Италијанске социјалне републике]] и словеначких домобрана. Следећа акција у којој је учествовао СДК организована је против 9. партизанског корпуса под имену операција Рибецал током првих неколико дана марта 1945. Две борбене групе су биле формиране за напад на партизанске концентрација близу града Локве. Прва група се састојала се од три СС полицијска батаљона, елемената 1. словеначког домобранског јуришног пука, два батаљона СДК и једног кавкаског батаљона, са укупном снагом од 5.000 људи. Друга група се састојала се од два батаљона немачке 730. пешадијске регименте (710. пешадијска дивизија), полицијске чете и нешто инжењераца, са укупном снагом од 2.500 људи. Ове снаге су продирале из јужног и западног правца и овог пута операција је била успешна. Партизани су претрпели умерене губитке и њихова концентрација је била сломљена и растурена ка североистоку. Али када су партизани били поражени, они нису остали растурени, па су Немци били присиљени да изведу додатну операцију између 19. марта и 7. априла 1945. што се показало као коначна операција против 9. корпуса. Четири борбене групе су биле организоване дуж границе подручја које су сада заузимали партизани, са задатком да увуку 9. корпус у борбу тако што ће буквално да напредују сви заједно према центру и тако да смање величину подручја под њиховом контролом. Ово је био стандардни немачки метод чишћења области под контролом партизана и ова тактика се никада значајније није мењала током рата. На Западу уздуж линије Идрија-Ријека-Грахово-Подбрдо, борбена група “Бланк” се састојала од главних елемената 10. и 15. СС полицијског пука, 2. батаљона 1. СДК пука, 2. батаљона 4. СДК пука, 21. СС полицијске чете, СС полицијска чета “Шмит” и артиљеријске батерије LXXXXVII армијског корпуса. Овим снагама су се 4. априла придружили 2. и 3. СДК пукови као и 500 људи из четничког 502. личког корпуса. Друга борбена група, под командом полицијског мајора Дипелхофера, састојала се од љубљанске СС школе за ниже официре, словеначких домобрана, четника и 1200 људи из јединице [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке армије]]. Ова група је употребљена на југоистоку дуж линије Идрија-Шкофја Лока. Северна јуришна група, са 4.500 људи који су припадали 13, 17, и 28. СС полицијском пуку, била је формирана уздуж линије између Подбрда и Шкофје Локе, док су специјалне јуришне снаге из [[14. СС гренадирска дивизија (1. украјинска)|14. СС дивизије]] биле концентрисане уздуж североисточне границе области. Између марта и априла 1945, Љотић и Михаиловић су размењивали поруке о могућности стварања савеза у последњи час као крајњег потеза у борби против партизана, иако је било прекасно да био он уродио икаквим плодом.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Зато су код Михаиловића у Босну долазили Милан Аћимовић и [[Бошко Костић]]. Љотић је тражио да генерал Михаиловић са целокупном војском дође у Словенију и лично преузме команду. Љотић је рачунао да у Словенији има око 35.000 наоружаних Срба и Словенаца, чему се може додати још око 30.000 људи општом мобилизацијом. Ако би Михаиловић дошао са својим остацима (у то време око 25.000), у Словенији би се створила армија од близу 100.000 људи.{{sfn|Milovanović|1983d|p=274}} Михаиловић није желео да напушта Босну, али је послао генерала Миодрага Дамјановића, пуковника [[Љубомир Јовановић Патак|Љубу Јовановића Патка]] и потпуковника [[Синиша Оцокољић|Синишу Оцокољића]] да преузму команду у Словенији. У Михаиловићевим редовима је тада дошло до раскола, и многи његови људи су [[16. март]]а пошли у Словенију. Не чекајући допуштење Михаиловића, Павле Ђуришић и друге четничке вође, међу којима [[Драгиша Васић]], [[Лука Балетић]], [[Мирко Лалатовић]], [[Захарије Остојић]], [[Павле Новаковић]] и [[Петар Баћовић]], су са својим људима кренули ка Љотићу. Њихова колона је успут нападнута од [[хрватске одбрамбене снаге|усташа]] и уништена у [[битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевча пољу]]. Иако је постигнути споразум Љотића и Михаиловића дошао прекасно да би био од неке користи, Љотићеве и Михаиловићеве снаге у Словенији су дошле под заједничку команду четничког генерала Миодрага Дамјановића 27. марта 1945.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Генерал Миодраг Дамјановић је постављен по наредби Михаиловића за команданта Истакнутог дела Врховне команде у Словенији. Тиме је СДК по други пут постао део четника односно Југословенске војске у отаџбини. На Љотићев захтев, Дожић и Велимировић су половином априла благословили око 25.000 припадника СДС, СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], као и четнике Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и [[Словеначко домобранство|словеначке домобране]], који су се сви скупили на словеначкој обали. Убрзо након тога Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан [[Херман Нојбахер]] је посетио Љотића у Трсту да разговарају о немачким страховањима због тога шта ће се десити када СДК и четничке снаге у Истри ступе у контакт са британским и америчким јединицама које су се очекивале да се крећу у том правцу из Италије. Љотић је уверавао Нојбахера у лојалност СДК. У међувремену [[четврта југословенска армија|4. југословенска армија]] је напредовала на север дуж приобалног пута од [[Нови Винодолски|Новог Винодолског]] да би ослободила Истру, [[Трст]] и целу средњу и западну Словенију. Немачка група армија Е је одмах издала наређење LXXXXVII армијском корпусу да начини периметар око лучког града [[Ријека (град)|Ријеке]], како би покушала да заустави напредовање 4. армије на запад. Почетком априла 237. пешадијска дивизија је послата у ову област и у року од неколико дана су образоване одбрамбене линије у луку 21&nbsp;km источно и северно од града. 4. армија је започела свој напад на ријеку својим [[тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|13]], [[деветнаеста севернодалматинска дивизија НОВЈ|19]]. и [[43. истарска дивизија НОВЈ|43. дивизијом]]. Иако је била бројчано слабија, немачка 237. пешадијска дивизија је пружила жестоки отпор и задржала своје положаје. Генерал Киблер је наредио 188. резервној брдској дивизији да покрене напад на концентрацију Југословенске армије у близини [[битка на Гробничком пољу|аеродрома Гробник]], 16&nbsp;km североисточно од Ријеке. 2, 3. и 4. пук СДК су пребачени овамо из области Постојне да подрже напад. Међутим, пукови СДК су стигли прекасно и никада нису ступили у контакт са 188. дивизијом. Напад на аеродром је био неуспешан и до 23. априла генералу Киблеру је било јасно да његовом корпусу прети потпуно опкољавање. Киблерово разумевање ситуације је било исправно, пошто је 22. априла генералштаб 4. армије наредио дејствовање са крила како би заобишао град. Иако је LXXXXVII корпус остао под притиском три југословенске дивизије, југословенска [[20. далматинска дивизија НОВЈ|20. дивизија]] је доведена из [[Огулин]]а уз још једну додатну бригаду, три тенковска и два артиљеријска батаљона. Ове снаге су наставили на север, око немачког одбрамбеног периметра и напредовао је ка Трсту преко Илирске Бистрице са намером да се споји са 9. југословенским корпусом који је напредовао јужно од Трста. Како се битка код Ријеке завршавала крају, три пука СДК су пребачени у Љубљану и стављени под надлежност СС-обергрупенфирера [[Ервин Резенер|Ервина Резенера]], који је именован за команданта позадине групе армија Е. Резенеров задатак је био да отвори и држи отвореним путне и железничке правце у северној Словенији да би се убрзало повлачење ове армијске групе из Хрватске у Аустрију. 1. и 5. пук СДК су остали под Глобочниковљевом командом, који је у међувремену преместио свој штаб из Трста у [[Удине]], преко реке [[Соча|Соче]] у Италији. Тако је СДК подељена у две групе, једна у централној Словенији и која се повлачила према аустријског границе, док је други под Глобочником био у најзападнијем делу Словеније и повлачио се према Италији. == Предаја == У овом тренутку, око 22. априла Нојбахер је последњи пут посетио Љотића. Како су схватили да је до тоталног колапса немачких снага на Балкану и у Италији остало само неколико недеља, ако не и дана, Нојбахер је желео да зна Љотићеве планове за повлачење и предају СДК. Сутрадан предвече, Љотићев аутомобил је случајно упао у рупу насталу рушењем моста од стране савезничког ваздухопловства. Љотић је при паду сломио врат и убрзо је преминуо. Дана 29. априла, како су се Титове снаге затварале обруч на подручју [[Трст]]а, генерал Дамјановић је издао наређење да 1. и 5. пук пређу у Италију, где се 5. маја у граду [[Палманова]] (50&nbsp;km северозападно од Трста) између 2.400 и 2.800 СДК људи предало [[Уједињено Краљевство|Британцима]], који су их одвели у заробљеничке [[логор]]е.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=451–452}} Људство из преостала три пука је доживело непријатнију судбину. Они су из околине Љубљане прешли у Аустрију и предали се Британцима у [[Унтерберген]]у планинама на реци [[Драва|Драви]] 12. маја 1945. 20 дана касније, ових 2418 бивших припадника СДК је предато [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]]. Неки су [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени одмах у области Кочевског рога]], док су остали затворени заједно са словеначким домобранима у логору Шентвид. Убрзо су и они погубљени. Косту Мушицког су у Италији ухапсиле британске снаге и вратиле у Југославију, да би му се судило. Њему је 1946. изречена смртна казна на [[Београдски процес|истом процесу]] као и Драгољубу Михаиловићу и још некима. Група која се предала у Италији је на крају пребачена у логор у [[Минстер (град)|Минстеру]], у Немачкој, из којих су пуштени јула [[1947]]. године. Ови људи су затим отишли ​​у разне земље широм света, укључујући и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Преостали су емигрирали у западне државе, где су основали емигрантске организације са циљем да промовишу политику Збора.{{sfn|Byford|2011|p=307}} Многи Љотићеви следбеници су се населили у Минхену, где су водили своју издавачку кући и штампали новине ''Искра''. Деловање Збора у дијаспори се одвијало у скромном обиму под руковођењем Јакова Љотића, рођеног брата Димитрија Љотића, који је 1974. убијен. Верује се да је убиство организовала [[Служба државне безбедности]] СФРЈ.{{sfn|Hockenos|2003|p=119}} На том месту га је потом наследио син Димитрија Љотића, Владимир. Непријатељство прољотићевских и прочетничких група се наставило у избеглиштву.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Littlejohn| first = David| title = Foreign Legions of the Third Reich| url = http://books.google.com/books?id=up0sAAAAYAAJ|year=1994| publisher = R. James Bender Publishing|isbn=978-0-912138-29-9|pages=255}} * {{Cite book| ref=harv| last=Костић| first = Урош| title = Ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста 1945: офанзива југословенске 4. армије| url = http://books.google.com/books?id=HKoDAAAAMAAJ|year=1978| publisher = Војноисторијски институт}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1)|year=1979a| url = http://znaci.org/00001/154.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2)|year=1979b| url = http://znaci.org/00001/155.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink= Бранко Петрановић| title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992| url = http://znaci.org/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomas| first = Nigel|authorlink= | title = Axis Forces in Yugoslavia 1941-45|year=1995| url = http://books.google.rs/books?id=bTw3vgAACAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| publisher = Osprey Publishing| location = |isbn=978-1-85532-473-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Milosavljević| first = Olivera|authorlink= Оливера Милосављевић| title = Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944|year=2006| url = http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf| publisher = Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji| location = Beograd|isbn=978-86-7208-129-9|pages=}} * Перић Славиша, Српски добровољачки корпус. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2018|isbn=978-86-900274-0-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ђуковић| first = Исидор|authorlink= Исидор Ђуковић| title = Друга шумадијска - 21. српска бригада|year=1982| url = http://www.znaci.org/00001/197.htm| publisher = Народна књига| location = Београд}} * {{Cite book| ref=harv| last=Димитријевић| first = Бојан Б. |year=2014| title = Војска Недићеве Србије: оружане снаге српске владе 1941-1945| publisher = Службени гласник | location = Београд |isbn=978-86-519-1811-0|pages=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Radanović| first = Milan| authorlink = Милан Радановић| title = Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji| year = 2015| url = http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| publisher = Rosa Luxemburg Stiftung| location = Beograd| isbn = 978-86-88745-15-4| pages = | access-date = 17. 02. 2017| archive-date = 26. 08. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160826002004/http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| url-status = }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.vojska.net/srp/drugi-svetski-rat/srbija/srpski-dobrovoljacki-korpus/ Српски добровољачки корпус] * H.L. deZeng IV: [http://www.axishistory.com/index.php?id=90Srpski Dobrovoljački Korpus (Serbische Freiwilligenkorps)] * "Коло", 16. окт. 1943, [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0784.jpg стр. 8] и [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0785.jpg стр. 9] - фоторепортажа "Србија у борби против бољшевизма" * [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0199.jpg "Коло", 15. апр. 1944] - фоторепортажа "У борби за васкрс Србије" {{Други светски рат у Југославији}} {{Подножје|Војна историја Срба}} [[Категорија:Србија у Другом светском рату]] [[Категорија:Квислиншке формације у Југославији]] [[Категорија:Српски добровољачки корпус (Други светски рат)]] [[Категорија:Југословенски народни покрет Збор]] [[Категорија:Настанци у Србији 1941.]] see9yigucf2ao9zvhaeuoc9ik776v1x 30099319 30098838 2025-06-28T00:48:53Z Ђидо 4528 30099319 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Српски добровољачки корпус | део = | слика = SerbianVolunteerCorpsBadge.png | опис_слике = Грб Српског добровољачког корпуса (1941-1944) | време_постојања = 15. септембар 1941. — 11. мај 1945. | земља = {{застава|Нацистичка Немачка}} * {{flagicon image|Flag of Serbia (1941–1944).svg}} [[Влада народног спаса]]<br/>(1941—1944) | огранак = [[Паравојска]] | врста = добровољци | тип = | јачина = 15. септембар 1941: 300—400 <br/> 1. новембар 1941: око 2700 <br/> 15. фебруар 1942: 3685 <br/> Јануар 1943: 4.000 <br/> Октобар—новембар 1943: 5.000—6.000 <br/> 21. август 1944: 9886 <br/> Март 1945: 9.000—10.000 <br/> Мај 1945: 5.000—6.000 | штаб = [[Београд]] | надимак = Љотићевци | командант1 = бригадни генерал [[Коста Мушицки]] | командант2 = потпуковник [[Илија Кукић]] | командант3 = бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]] }} '''Српски добровољачки корпус''' ({{јез-нем|Serbische Freiwilligenkorps}}), познати и као '''љотићевци''', до 1943. '''Српска добровољачка команда''', био је страначка војска [[Југословенски народни покрет Збор|Југословенског народног покрета Збор]], која је за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручју окупиране Србије сарађивала са немачким окупационим снагама у борби против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. У том тренутку, СДК постаје елитна формација за антипартизанске операције, за разлику од [[Српска државна стража|Српске државне страже]] која је била [[стајаћа војска]] [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србије под немачком окупацијом]]. Припадници СДК-а су били познати као '''љотићевци''' по свом идеолошком вођи [[Димитрије Љотић|Димитрију Љотићу]], а такође су били познати и као ''добровољци''. Оружје, муницију, униформе и храну СДК је добијао од Немаца преко [[Влада народног спаса|Владе народног спаса]] генерала [[Милан Недић|Милана Недића]], која је обезбеђивала и плате за припаднике ове формације. Српски добровољачки корпус се формално налазио под командом Недићеве жандармерије, али је у неколико месеци 1943. године фактички био подређен немачким војним властима. Од 1944. године СДК добија немачко и италијанско наоружање и униформе. == Формирање Српске добровољачке команде == Немци су по увођењу окупационе управе у Србији и формирању комесарске владе 9. маја забранили рад свих политичких странака. Међутим, већ 25. маја је дозвољен рад покрету [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]].{{sfn|Borković|1979a|p=165}} Током пролећа и лета 1941. припадници Збора су активно деловали на пропагандном плану, а припадници подмлатка Збора, који су се називали Бели орлови, њих око 120, окупили су се у Смедереву и учествовали у санацији последица [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|експлозије муниције у Смедеревској тврђави]]. С обзиром да су им биле потребне поуздане домаће снаге које ће им помоћи у гушењу [[устанак у Србији 1941.|устанка 1941.]] предвођеног [[Комунистичка партија Југославије|комунистима]], припадници немачких окупационих снага морали су неефикасну [[Комесарска управа|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]] заменити неким телом које би имало већи углед. Стога су крајем августа на место председника [[Влада народног спаса Милана Недића|Владе народног спаса]] поставили армијског генерала [[Милан Недић|Милана Недића]]. Нова влада није била ништа успешнија од претходне, па је министар [[Михаило Олћан]] предложио да се од домаћег становништва оформе добровољачке јединице и обећао да у Збору може пронаћи 500 добровољаца.{{sfn|Borković|1979a|pp=359–360}} Немци су дозволили формирање добровољачких одреда за борбу против комуниста на територији [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупиране Србије]], а који нису смели имати више од 3500 људи. Одреди су организовани од септембра до новембра 1941. године. Први јавни позив у октобру 1941. био је упућен добровољцима за борбу против „комунистичке опасности“, док се борба против [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевих]] [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] није спомињала.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Приликом формирања, а и касније, присталице [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] и организације [[Бели орлови (организација)|Бели орлови]] чиниле су руководећи кадар и састав тих јединица. У одреде су могле ступити само особе које су биле идеолошки свесне, национално и морално исправне и физички способне. Били су то највећим делом ђаци и студенти, чланови Белих орлова, али је међу добровољцима било и чиновника, радника, занатлија, сељака, делом и избеглица.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Већина официра долазила је или из старе [[Југословенска војска|Југословенске војске]] или жандармерије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Команда је службено формирана [[15. септембар|15. септембра]] 1941. а чинило ју је 12 добровољачких одреда сваки са 120 до 150 људи.{{sfn|Tomas|1995|p=21}} Припадници корпуса су носили маслинастозелене униформе или, у случају официра, официрску униформу [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]], са [[свети Георгије|крстом светог Ђорђа]] на десној страни груди како убија аждају око којега је стајао натпис „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину — Добровољци". Ђурђевдан је била слава добровољаца.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0284.jpg "Српски народ", 8. мај 1943]</ref> Заставе су биле у стилу старих српских застава.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије. Сам Љотић није имао команду над СДК, на чијем се челу налазио инжињеријски пуковник [[Коста Мушицки]].{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Добровољачка команда је имала васпитни одсек чији је задатак био да "квалитативно ојача добровољачке одреде и да оживи националну свест у народу који се под утицајем комуниста и туђе пропаганде налазио у идејном и политичком хаосу".<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд. (2018). стр. 10.</ref> Шеф образовног одсека је био новинар [[Ратко Парежанин]].{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Такође је имала обавештајни одсек који је имао своје центре широм Србије. Најпознатији члан овог одсека је [[Бранко Гашпаревић]]. Духовне потребе СДК је обављао верски референт протојереј Алекса Тодоровић.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} СДК је често деловао у блиској сарадњи са [[Руски заштитни корпус|Руским заштитним корпусом]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=189–190}} [[Датотека:Šumarice.JPG|мини|лево|220п|[[Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”|Споменик стрељаним ђацима и професорима]] током [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра 1941.]] у чијем су извршавању делимично учествовали и љотићевци. Трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима, али су током привођења и на самом стратишту помагале немачким војницима. {{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|title=У Шумарицама одата почаст стрељанима|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Sumaricama-odata-pocast-streljanima.sr.html|work=politika.rs|publisher=Политика онлајн|accessdate =29. 10. 2013|last=Тор|first=Иван| date = 21. 10. 2013}}</ref>]] Добровољци су прву оружану акцију имали 17. септембра у селу [[Дражањ]] код [[Гроцка|Гроцке]], чистећи област од партизана. Пети добровољачки одред СДК под заповедништвом [[Марисав Петровић|Марисава Петровића]] помагао је Немцима током привођења и на самом стратишту приликом извршавања [[масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра]] 21. октобра 1941. године, али трупе СДК нису активно учествовале у самим погубљењима.{{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1" /> Пре офанзиве на [[Ужичка република|Ужичку републику]], Недић је наредио да се СДК, жандармерија и [[четници Косте Пећанца]] ставе под заједничку команду. Заједничка војна формација названа Шумадијски корпус под командом Мушицког је образована 22. новембра.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Корпус је стављен под команду немачке 113. дивизије. Након повлачења партизана у италијанску окупациону зону, Немци су се окренули борби против Михаиловићевих четника. Неко је (могуће Мушицки) обавестио Михаиловића о немачким плановима и Михаиловић је успео да избегне хапшење. Мушицког су Немци ухапсили 9. децембра у Чачку и заменили га потпуковником [[Илија Кукић|Илијом Кукићем]]. Недић је интервенисао и изборио пуштање Мушицког, па се он поново нашао на свом положају чим су Немци умешани у овај случај напустили Београд крајем 1942. [[Датотека:SDK, SDS i hodža.png300px|мини|десно|Хоџа се обраћа муслиманским припадницима СДК и СДС у Београду марта 1944. године.]] Противљење добровољаца да пошаљу једну своју јединицу на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источни фронт]] имало је за последицу разоружавање и распуштање појединих њених одреда. Прво је 2. јуна 1942. године део Седмог добровољачког одреда био разоружан и одведен у Ужице, где су неки добровољци били стрељани. Затим је разоружан у јуну 1942. године у околини Параћина Осми добровољачки одред а његови су припадници били су послати у Борски рудник. На крају је у августу 1942. године у Чачку био разоружан Једанаести (Јабланички) добровољачки одред. Официри су послати у логоре у Немачкој, док су борци одведени на рад у Борски рудник.<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд (2018). pp. 79,82 и 111;</ref> Непријатељство између Љотићевих снага и [[Југословенска војска у отаџбини|Михаиловићевих четника]] избило је у јесен 1941. године и потрајало је скоро до краја рата. Љотић је већ у новембру 1941. отворено осуђивао [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловића]] и његове снаге, због њихове сарадње са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. У једном новинском чланку, Љотић је оптужио Михаиловића да је одговоран за смрт многих Срба и изазивање великог разарања као последицу његове „наивне“ сарадње са комунистима.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Годину дана касније 15. јула 1942, Михаиловић је послао телеграм [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенској избегличкој влади]], захтевајући од њих да јавно осуде Љотића, Недића и четничког одметника [[Коста Пећанац|Косту Пећанца]] као издајнике, и избегличка влада је то урадила јавно преко [[Би-Би-Си]]ја.{{sfn|Roberts|1987|p=63}} Михаиловић је такође вршио притисак преко владе одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима, и стављањем колаборатора под [[Црне тројке|слово „З“]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} Михаиловић је борбу против СДК стављао испред борбе са [[Вермахт]]ом.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Присталице Љотића нападале су и обрачунавале се са припадницима Михаиловића.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Четници су узвраћали на љотићевске нападе, о чему говоре бројни међусобни обрачуни.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Четници су чували села од одмазди, настојећи да не убију Немца, али су се зато међусобно обрачунавали са љотићевцима.{{sfn|Petranović|1992|p=232}} Михаиловић се оштро разграничавао са Љотићем. Јула 1942. Михаиловић је јављао избегличкој влади да је Љотић „Најомрзнутији у народу и синоним издајства", да су љотићевци „највећи немачки сарадници", да је „Крагујевац Љотићево дело", да би „лако с Немцима да немају огромне сметње Љотића, Недића и Пећанца", које „народ све презире", као и да су „Недић и Аћимовић, с једне, и Љотић с друге стране у сталној борби за власт и да се такмиче у служењу Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=392}} Четнички распис од 30. јула 1942. предвиђао је "истребљење комуниста свим средствима посредно и непосредно", док се истовремено захтевао рад командоса ради скидања свих издајника и Љотићевих првака, са "енергичним" бушењем Љотићевих, Пећанчевих и бугарских формација. Михаиловић је од својих команданата тражио да "комунисте уништавају немилосрдно", јер их "они ометају да имају одрешене руке према непријатељима", и да "комунисти исто као љотићевци подједнако служе Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=284}} [[Датотека:Srpski dobrovoljački korpus sa četnicima Draže Mihailovića.png|350px|мини|десно|Српски добровољачки корпус са легализованим четницима, децембар 1941. године.]] Српска добровољачка команда је до [[15. фебруар]]а [[1942]]. године достигла број од 172 официра и 3.513 добровољаца, што је било скоро жељених 5 батаљона. Током 1942. СДК се сукобио са партизанима у јужној Србији. Иако су им нанели значајне губитке, нису успели да их потпуно сломе на подручју јужне Србије. У западној Србији, СДК је заједно са жандармеријом, Немцима и Пећанчевим четницима напао [[Космајски партизански одред|Космајски]], [[Ваљевски партизански одред|Ваљевски]] и [[Сувоборски партизански одред]] који су се вратили из Босне. Успели су да их готово све поразе, осим Ваљевског батаљона који се пробио кроз њихове линије. На крају 1942. било је 12 одреда организованих у 5 батаљона и Немци су им дали формално признање 1. јануара 1943, променивши име јединице у Српски добровољачки корпус. == Реорганизација у Српски добровољачки корпус == У јануару 1943. добровољачки одреди су реорганизовани у Српски добровољачки корпус са пет батаљона величине 500 војника{{sfn|Tomas|1995|p=21}} и стављени су под формално заповедништво Недићеве владе, али су фактички били под непосредним заповедништвом генерала [[Паул Бадер|Паула Бадера]], врховног немачког заповедника Србије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} На место команданта СДК је враћен Коста Мушицки, а за начелника штаба је постављен потпуковник Радослав Таталовић. У Штабу СДК, као и у сваком батаљону, налазио се и по један немачки официр за везу.{{sfn|Petranović|1992|p=418}} У саставу СДК налазила су се четири добровољачка и један четнички{{напомена|Четник је овде означавао припадника герилског одреда невезаног са формацијама Драгољуба Михаиловића.}} јуришни батаљон, сваки са 500 људи, а од 4. јануара 1943. године СДК је имао још и батаљон борних кола, ескадрон коњице и 6 авиона.{{sfn|Ђуковић|1982|p=26}} Батаљон борних кола поседовао је заробљена возила Југословенске војске, која су Немци одбацили као застарела, а такође и неколико француских [[Рено R-35]] тенкова, чешке и немачке полугусеничаре у јако лошем стању. Возила су углавном служила за параде и ретко су учествовала у већим акцијама. Батаљон борних кола није дочекао јесен 1944. Од шест ваздухоплова, два су била [[Бреге 19]] оспособљена за превоз четири путника, а један [[Фислер Рода]]. Летове, кад би авиони били у летном стању, морали су одобрити Немци. Авиони су углавном вршили курирске летове за потребе Недићеве владе. Да би летели из Београда припадници СДК су морали да пређу на територију [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] на немачки аеродром у [[Земун]]у и да одатле лете углавном до [[Краљево|Краљева]] и [[Ниш]]а, све док овај град нису окупирали Бугари. Иако није формално био део [[Вермахт]]а и [[Вафен-СС]]-а, СДК је добијао оружје, муницију и храну од Немаца.{{sfn|Tomasevich|2002|p=189}} Они су били једина група наоружаних Срба којима су Немци веровали током рата, а њене јединице су немачки команданти често хвалили за храброст у акцијама.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Немци су према њима показивали највећи степен поверења, свесни њихове идентификације са немачким циљевима.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Били су партијска војска од највишег поверења код СС штабова.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} СДК је често помагао [[Гестапо]]у у проналажењу и скупљању јеврејских цивила који су успели да избегну немачко заробљавање{{sfn|Byford|2011|p=305}} и слали су [[Јевреј]]е и присталице партизана у [[бањички логор|логор Бањица]].{{sfn|Cohen|1996|p=48}} За борбу против Михаиловића у Смедереву су организовани терористички курсеви, на којима су припадници СДК обучавани како да ликвидирају официре и истакнуте активисте четничког и партизанског покрета.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} [[Датотека:Četnici, SDS i SDK.png|350px|мини|десно|Четници, Српска државна стража и I пук Српског добровољачког корпуса.]] Чланови СДК су полагали заклетву да ће се борити до смрти и против комуниста и четника, да ће поштовати немачке војнике који се боре против истог непријатеља, и да ће остати у редовима СДК најмање шест месеци и да ће „служити у корист српског народа“.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=189–190}} Добровољачка команда је стављала до знања добровољцима да они више не располажу својим животима, јер су их добровољно дали за Србију.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Јединицама СДК није било дозвољено да се крећу ван додељене територије окупиране Србије без немачког одобрења.{{sfn|Tomasevich|2001|p=189}} Већина официра у СДК је долазила из редова распуштене Југословенске војске или жандармерије. Морал добровољаца је био висок, јер су у својим редовима, у свакој чети, батаљону или пуку, имали официре-просветаре (слично као што су Совјети и партизани имали [[политички комесар|политичке комесаре]]), који су имали задатак да образују и индоктринишу војнике, као и да одржавају висок ниво морала. Идеолошку основу СДК сачињавала су основна начела Збора, која су предвиђала борбу против [[Слободно зидарство|масона]], Јевреја, [[Комунизам|комуниста]] и западњачког [[Капитализам|капитализма]]. Припадници СДК су се изјашњавали за независну Србију везану за [[Нацистичка Њемачка|Немачку]]. Залагали су се за Србију у „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", иступали против Михаиловићевих четника, против Југославије а за „[[српство]]". Задржавали су начело [[Монархизам|монархизма]] и верност [[Карађорђевићи|династији Карађорђевића]], сматрали [[Петар II Карађорђевић|Петра II]] за краља Србије, коме су западни [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] одузели слободу одлучивања. Заклињали су се „Свемогућим Богом на верно служење Отаџбини и на оданост краљу и славили његов рођендан пред краљевом фотографијом и столицом намењеном краљу. За њих је краљ био младић који је супротно својој вољи одведен из земље и на Острву представљао [[Уједињено Краљевство|британског]] заточеника.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Припадници СДК најрадикалније су се разилазили са Михаиловићем. Истоветне одреднице „српски народ" и „монархија" нису могле да их не раздвајају, самим тим што су упоришта имали на двема сасвим супротним странама — добровољци на немачкој, видевши Србију у [[Хитлер]]овом „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", за разлику од четника чије је међународно упориште био [[Антихитлеровска коалиција|антихитлеровски]] [[Западни свет|Запад]]. Делио их је и однос према Југославији, коју су љотићевци током рата одбацивали као штетну конструкцију по српски народ, за разлику од четника који су се номинално за њу залагали, као и за обнову краљевине Југославије, али у којој би српски народ имао предност уједињен у будућој [[Велика Србија|Великој]] и [[Хомогена Србија|хомогеној Србији]], као једној од три јединице будуће федеративне Југославије, заједно са Хрватима и Словенцима.{{sfn|Petranović|1992|p=393}} У идеолошком смислу СДК је био најближи [[Нацизам|националсоцијализму]],{{sfn|Petranović|1992|p=417}} иако је Љотићева идеологија имала многе примесе националсоцијализма и пре рата.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Исцељење Србије видели су у заједничком путу Србије са Немачком. Чинили су главни ослонац Недићеве пронемачке политике.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Обнову Србије гледали су у светлости немачке победе.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Према идеологији СДК, Љотић је био „звезда водиља“ на темељу „својих политичких и филозофских прогласа“.{{sfn|Tomasevich|2002|p=190}} У својим инструкцијама командантима јединица, Љотић је наглашавао потребу да добровољци буду верници и поштују Бога. Љотић је своје добровољце сматрао небеским семеном, које су анђели посејали на земљу ону ноћ када се [[Божић#Исусово рођење|родио]] [[Исус Христ|Исус]].{{sfn|Petranović|1992|p=490}} Говорио им је да се редовно моле и упозорио их је да лоши резултати на бојишту и неуспех да стекну подршку српске јавности долазе као последица „све слабије побожности и вере команданата“ и њиховог честог псовања Божјег имена. Љотић је критиковао раширену појаву алкохолизма, коцкања и сексуалне декаденције међу добровољцима.{{sfn|Antić|2012|p=21}} Такође их је критиковао за почињена дела непотребног насиља када би био информисан о њима {{sfn|Antić|2012|p=23}} Љотићевци су замерали [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] на њеном неутралном ставу, тенденцији напуштања свога „стада" и огрешења о „религиозно-морално језгро свога народа". Димитрије Љотић је нападао представнике СПЦ и од архијереја тражио да се јаче изјасне за Недићев пут,{{sfn|Petranović|1992|p=225}} Мирослав Спалајковић је називао владике "црвенима", а Димитрије Најдановић је критиковао Цркву, што допушта да је „црвени демонизам" нагриза изнутра.{{sfn|Petranović|1992|p=459}}{{sfn|Ristović|2000|p=561}} СПЦ је нападала комунисте као [[Атеизам|атеисте]], али се политички гледано држала пасивно. Неколико свештеника следило је фанатично Љотића, док је за Немце СПЦ била противник.{{sfn|Petranović|1992|p=457}}{{sfn|Petranović|1992|p=458}} [[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|десно|220п|[[Војна управа у Србији (1941-1944)|Територија централне Србије под немачком окупацијом (1941-1944)]]]] Маја 1943. Недић је покушао да Корпус повећа на пет пукова, али Немци то нису одобрили. СДК се током 1943. сукобио са партизанима код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[Крушевац|Крушевца]], [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и у [[Мачва|Мачви]]. Такође су се сукобили и са Михаиловићевим четницима. Четници су јула 1943. убили Душана Марковића, команданта 3. добровољачког батаљона и његових 20 војника,{{sfn|Petranović|1992|p=418}} а убрзо и [[Милош Војновић Лаутнер|Милоша Војновића Лаутнера]], команданта 4. добровољачког батаљона. У августу 1943. СДК се сукобљавао са "рушилачким бандама присталица Драже Михајловића" у крушевачком крају.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0554.jpg "Српски народ", 4. септембар 1943]</ref> Немци су 15. маја у [[Црна Гора|Црној Гори]] пред почетак [[Битка на Сутјесци|Операције Шварц]], разоружали и заробили око 3000 четника мајора [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]]. Ђуришић је послат у логор у пољском граду [[Стриј]] (у данашњој Украјини), али је успео да побегне и био је у Београду у новембру те године. Ђуришића је убрзо ухапсио [[Гестапо]], али је пуштен уз Недићеве и Љотићеве гаранције, под условом да стави своје војнике под команду СДК. Ђуришић је прихватио понуду и формирао је три пука СДК ([[Црногорски добровољачки корпус]]), а постао је други по важности официр СДК, иза генерала Мушицког, мада је и даље одржавао везе са Михаиловићем.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} У међувремену су партизани израсли у војску значајне снаге и у лето 1943. су били поново активни широм Србије. Обновљене партизанске активности су дубоко бринуле одговорне немачке заповеднике, јер је војна моћ окупационих снага знатно опала током релативно мирних месеци 1942. године. Недић је такође био свестан овог проблема, и посетио је [[Адолф Хитлер|Хитлера]] у [[Оберсалцберг]]у, надајући се да ће пронаћи решење. Састанак се одржао 18. септембра<ref name="Kolo430925-2">[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/mid/1316-0730.jpg "Коло", 25. септ. 1943]</ref> и Недић је успео да издејствује да се СДК ојача са још пет додатних батаљона, као и још додатних пет ако околности буду задовољавале. Ове мере су спроведене одмах, и до 20. октобра, сваки од пет постојећих батаљона СДК је прерастао у пук са по два батаљона. Обука за регруте нових пет батаљона се спроводила у гарнизонима корпуса у Ваљеву, Крагујевцу, Шапцу, Смедереву и Крушевцу. Штаб корпуса је остао у Београду. Међутим, формирање тих пукова није ишло лако. Како је пораз нацистичке Немачке био све извеснији, а квислиншка влада све непопуларнија, то је СДК све теже могла да надокнади све веће губитке у борби против партизана - у Саборној цркви је 20. септембра одржан помен за 246 палих добровољаца.<ref name="Kolo430925-2" /> Припадници корпуса су примали плате и имали бројне повластице, као што су посебни курсеви за ђаке-припаднике СДК како би редовно завршили школовање.{{sfn|Milosavljević|2006|p=38}} Немци су дозволили да се из немачког заробљеништва врате официри и подофицири који су спремни да ступе у корпус, али се у Србију вратило само 200-300 особа, па је овај план пропао.{{sfn|Borković|1979b|p=292}} Истовремено је Недићева влада покушала да спроведе присилну мобилизацију, али без већег успеха.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} Отежавајућу околност им је представљао покрет Драгољуба Михаиловића, који је такође тежио да одвуче потенцијалне борце у своје редове, уз нешто више успеха у односу на СДС и СДК.{{sfn|Borković|1979b|p=306}} Поред пукова јачине 1200 људи, наоружаних лаким стрељачким наоружањем, СДК је у свом саставу имао и артиљеријски дивизион јачине 560 људи са 4 батерије, батаљон борних кола и ескадрон коњице. СДК се борио против партизана током пролећа (против [[друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]]. и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. партизанске дивизије]]) у југозападној Србији, и у лето 1944. у [[Топличко-јабланичка операција|Топличкој-јабланичкој операцији]]. До августа 1944. пет пукова СДК је достигло јачину од 9.886 официра и војника што је био максимум постигнут пред сам крај рата у окупираној Србији уз присилну мобилизацију.{{sfn|Борковић|1979b|pp=302–305}} Од свог оснивања до септембра 1944. СДК је имао око 700 убијених и 1800 рањених. == Пораз и расформирање корпуса == У фебруару 1944. Љотић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у [[Црна Гора|Црну Гору]] да помогне Ђуришићевим четницима. Од 839 послатих припадника СДК, 543 је погинуло у борбама против партизана. Иако је сарађивао са Ђуришићем, Љотић се још увек опирао сарадњи са Михаиловићем.{{sfn|Борковић|1979b|p=324}} У лето 1944. у састав СДК ушле су три четничке бригаде Павла Ђуришића као 6, 7. и 8. пук, укупне јачине око 3.800 војника, али само формално како би Недић за ово људство добио оружје и муницију од Немаца. У марту 1944. четници су убили пуковника [[Милош Масаловић|Милоша Масаловића]], шефа кабинета председника владе генерала Недића, а његово место је по молби Недића преузео бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]], који ce вратио у земљу из немачког заробљеништва.{{sfn|Borković|1979b|p=288}} Са тог места Дамјановић је помагао покрет генерала Драже Михаиловића. Љотић се маја 1944. сусрео са Михаиловићевим командантом Србије, генералом [[Мирослав Трифуновић|Мирославом Трифуновићем]], у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] и склопио споразум о заједничкој борби против партизана.{{sfn|Борковић|1979b|p=327}} У септембру 1944. партизани су уз подршку [[Црвена армија|Црвене армије]] и савезничког ваздухопловства почели своју [[Битка за Србију|завршну офанзиву у Србији]]. У великим борбама у [[битка на Јеловој гори|на Јеловој гори]] и [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|за Ваљево]] партизани су нанели тежак пораз удруженим четничко-љотићевским снагама. СДК је спасио Драгољуба Михаиловића и четничку Врховну команду од заробљавања од стране партизана.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Михаиловић је 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра II, преузео команду над српским колаборационистичким формацијама, укључујући и СДК. За време битке десио се проглас краља Петра II да се све четничке јединице приступе у партизане.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=415}} Након битке, четници су одлучили да пређу [[Дрина|Дрину]] и наставе са борбом у [[Босна|Босни]]. Љотић је идејни творац стратегије која је требало да уједини све лојалисте (четнике и друге), те да се пред трупама Црвене армије сви заједно повуку у Словенију. Само мали део четничких трупа је ту стратегију на време прихватио, и то пре свих четници [[Динарска дивизија|Динарске дивизије]] [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]] и још неких мањих формација. Немци нису желели да СДК буде уништен у борбама са Црвеном армијом и партизанима, па су одлучили да га повуку у [[Словенија|Словенију]]. То се поклопило са Љотићевом идејом да се у Словенији оствари широки фронт националистичких и антикомунистичких снага. Због тога је послао Ратка Парежанина са тридесетак пратилаца у Црну Гору, како би убедили Ђуришића да се повуче са својим четницима у Словенију, одакле би заједничким снагама покренули офанзиву. Љотић је 4. октобра, заједно са Недићем, триста владиних званичника и немачким званичницима побегао из Београда.{{sfn|Portmann|2004|p=13}} Повлачење СДК је почело 8. октобра током финалног заједничко партизанско-совјетског [[Београдска операција|напада на Београд]], када је 1. добровољачки пук под заповедништво мајора Илије Мићашевића и 4. добровољачки пук под заповедништвом мајора Војислава Димитријевића прешао [[Сава|Саву]]. 3. пук мајора Јована Добросављевића је прешао преко реке Саве код Шапца. 2. пук мајора Марисава Петровића је прешао Саву код Обреновца. 2. и 3. батаљон 5. пука су још били на фронту. Када су стигли у [[Ниш]], сазнали су да је Црвена армија ослободила [[Алексинац]] и да је њихов пут ка Београду блокиран. Командант 5. пука мајор Милорад Мојић је био приморан да промени план повлачења према Прокупљу али су од стране партизана његова два батаљона тешко страдала. У борбеној формацији, која је неколико дана раније бројала до 800 бораца, остало их је неколико десетина, док су остали заробљени или ликвидирани. 1. батаљон 5. пука капетана Васе Огризовића је био на положајима јужно од Зајечара, се пред јачим партизанским јединицама морао уз осетне губитке повући у Бор а затим у Смедерево, где је привремено постао део 4. пука и са њим се преко Београда повукао из Србије. Већина трупа се срела са осталима у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] док су чекали возове који ће их пребацити у Словенију. Београд су последњи 10. октобра 1944. године напустили Штаб СДК и Чета за везу. Битка за Београд је почела 14. октобра и Немци су одлучили да евакуишу СДК на места где би могли да се користе за стражарске дужности и антипартизанске акције, пошто је СДК сматран неподесним за фронтовски рат. Хитлер је наредио да се СДК премести у оперативну зону Јадранско приморје и смести под команду Вишег СС и полицијског вође те оперативне зоне и под врховно заповедништво команданта Југоистока. Командант [[Група армија Ф|Групе армија Ф]] је наредио укрцавање СДК у возове за евакуацију 17. октобра на железничкој станици у Руми, а транспорт је добио дозволу од Високе команде Југоистока од. 19. до 21. октобра.{{sfn|Димитријевић|2014|p=505}} Део 5. пука који се половином новембра повлачио кроз Босну и почео је да се повлачи према Словенији. Око 30-40 официра, подофицира и војника су 24. децембра 1944. године ухватиле [[Усташка војница|усташе]] [[Вјекослав Лубурић|Вјекослава Лубурића]] у возу који се на путу ка Словенији зауставио у Загребу и погубиле. Усташе су сматрале СДК непријатељима [[Независна држава Хрватска|Независне државе Хрватске]], иако су усташе и СДК били на истој страни са Немцима ратујући против партизана, а ово је уједно и био усташки одговор на немачко игнорисање тражења дозволе за прелазак јединица СДК преко Хрватске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=445}} У међувремену су се у Берлину десиле велике промене које су имале утицај на многе ненемачке добровољце који су се борили заједно са немачким снагама, па се тако СДК нашао у надлежности [[Вафен-СС]]-а. Наређење којим је овај премештај ступао на снагу је био 9. новембар,{{sfn|Nigel|1995|p=21}} али се то формално није десило све до 27. новембра.{{sfn|Littlejohn|1994|p=255}} У овом тренутку СДК се на папиру био корпус са пет пукова, сваки са три батаљона, сигналном четом, брдском четом за снабдевање и немачким официрима за везу. Иако влада мишљење да је од тог тренутка однос СДК према Вафен-СС-у био званичан али не и на терену, ово није сасвим тачно. Војници СДК никада нису носили униформе СС, иако су носили ознаке СС и своје [[Шајкача|шајкаче]] заменили за немачке војне капе, док су неки носили и немачке шлемове [[Шталхелм|шталкхеме]]. Положај СДК је био сасвим сличан положају [[15. козачки коњички корпус|15. козачког коњичког корпуса]], који је отприлике у исто време апсорбован у Вафен-СС. Љотић је у децембру 1944. издејствовао пуштање владике [[Владика Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] и српског патријарха [[Патријарх српски Гаврило|Гаврила Дожића]] из [[логор Дахау|логора Дахау]]. Велимировића су Немци затворили још у јулу 1941. под сумњом да је њихов противник, и Љотић је тог лета написао неколико писама немачким званичницима, тражећи ослобађање владике Николаја, на основу тога што је Велимировић величао Хитлера пре рата. Велимировић је пребачен у Дахау заједно са Дожићем преко [[Будимпешта|Будимпеште]] и [[Беч]]а у септембру 1944. и држани тамо као „почасни затвореници“.{{sfn|Byford|2008|pp=54–55}} Након свог пуштања, он и Дожић су пребачени у једно туристичко одмаралиште, а затим у Беч као гости немачке владе, где су се срели са Љотићем и другим квислиншким званичницима. Љотић и Недић су тражили од Нојбахера да снагама четничког команданата Момчила Ђујића буду дозвољен пролазак до Словеније. А управо су они од свих четничких снага једина већа формација која је успела да њени чланови сачувају своје животе, и да након завршетка рата формирају јак националистички и антикомунистички покрет у емиграцији. Када су стигли у Словенију, војници СДК су се сконцентрисали у области око [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]] и [[Постојна|Постојне]], а штаб је био смештен у Илирској Бистрици. Убрзо након доласка у Словенију, Љотић је ступио у контакт са командантом [[Словеначко домобранство|Словеначког домобранства]] [[Леон Рупник|Леоном Рупником]] и љубљанским бискупом [[Грегориј Рожман|Грегоријем Рожманом]] и у Илирској Бистрици, у циљу постизања договора око узајамне помоћи и сарадње. СДК је основао добровољачке школе у Илирској Бистрици, једну за обуку официра, а другу идеолошку. Школом за официре је управљао лично Љотић. Током овог периода, 3.000 способних преживелих припадника СДК је појачано пуштеним српским ратним заробљеницима, четницима Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и припадницима [[Српска државна стража|Српске државне страже]] који су евакуисани у Истру. Ове новопридошлице су повећали број српских националистичких снага на 8.000. Словеначки четници звани [[Словеначки четници|Плава гарда]] су такође били присутни у Словенији и они су се придружили националистичком фронту. Националистичке формације у Словенији су бројале око 40.000 наоружаних војника. Све оне су стављене под команду Вишег СС и полицијског вође [[Одило Глобочник|Одила Глобочника]] у [[Оперативна зона Јадранско приморје|оперативној зони Јадранско приморје]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=449}} На свом новом положају СДК је учествовао у антипартизанским операцијама. Од припадника СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] у Словенији и Аустрији, Гестапо је формирао диверзантске групе и упутио их на обуку у Кајзервалд и Нојштерлиц. До краја 1944. године формирано је и завршило курсеве око пет група, свака јачине од десет до четрдесет људи. На челу ових група били су [[Бошко Бећаревић]], Ратко Парежанин, Јован Крагуљац, Раде Павловић и [[Бранко Гашпаревић]]. Они су од [[Гестапо]]а организовани у [[Ловачке групе Југоисток]]. План је био да се ове групе пробију до Србије, и да позадини изврше диверзије и терористичке нападе, али су партизани осујетили све њихове покушаје.{{sfn|Milovanović|1983|pp=}} СДК је прву велику акцију против партизана у Словенији имао у [[крас (географија)|крашком]] селу Цол 18. децембра 1944. Од 19. децембра до краја месеца велике операције опкољавања и уништавања су покренуте из гарнизона у [[Горица (град)|Горици]], [[Идрија|Идрији]], [[Постојна|Постојни]] и [[Сежана|Сежани]] са циљем да се елиминишу партизанска упоришта у Трновским планинама. Учествовало је скоро 5.000 људи, укључујући и 500 припадника 1. пука СДК из Постојне, 10. СС пука полиције, трупа [[Италијанска Социјална Република|Италијанске социјалне републике]] и словеначких домобрана. Следећа акција у којој је учествовао СДК организована је против 9. партизанског корпуса под имену операција Рибецал током првих неколико дана марта 1945. Две борбене групе су биле формиране за напад на партизанске концентрација близу града Локве. Прва група се састојала се од три СС полицијска батаљона, елемената 1. словеначког домобранског јуришног пука, два батаљона СДК и једног кавкаског батаљона, са укупном снагом од 5.000 људи. Друга група се састојала се од два батаљона немачке 730. пешадијске регименте (710. пешадијска дивизија), полицијске чете и нешто инжењераца, са укупном снагом од 2.500 људи. Ове снаге су продирале из јужног и западног правца и овог пута операција је била успешна. Партизани су претрпели умерене губитке и њихова концентрација је била сломљена и растурена ка североистоку. Али када су партизани били поражени, они нису остали растурени, па су Немци били присиљени да изведу додатну операцију између 19. марта и 7. априла 1945. што се показало као коначна операција против 9. корпуса. Четири борбене групе су биле организоване дуж границе подручја које су сада заузимали партизани, са задатком да увуку 9. корпус у борбу тако што ће буквално да напредују сви заједно према центру и тако да смање величину подручја под њиховом контролом. Ово је био стандардни немачки метод чишћења области под контролом партизана и ова тактика се никада значајније није мењала током рата. На Западу уздуж линије Идрија-Ријека-Грахово-Подбрдо, борбена група “Бланк” се састојала од главних елемената 10. и 15. СС полицијског пука, 2. батаљона 1. СДК пука, 2. батаљона 4. СДК пука, 21. СС полицијске чете, СС полицијска чета “Шмит” и артиљеријске батерије LXXXXVII армијског корпуса. Овим снагама су се 4. априла придружили 2. и 3. СДК пукови као и 500 људи из четничког 502. личког корпуса. Друга борбена група, под командом полицијског мајора Дипелхофера, састојала се од љубљанске СС школе за ниже официре, словеначких домобрана, четника и 1200 људи из јединице [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке армије]]. Ова група је употребљена на југоистоку дуж линије Идрија-Шкофја Лока. Северна јуришна група, са 4.500 људи који су припадали 13, 17, и 28. СС полицијском пуку, била је формирана уздуж линије између Подбрда и Шкофје Локе, док су специјалне јуришне снаге из [[14. СС гренадирска дивизија (1. украјинска)|14. СС дивизије]] биле концентрисане уздуж североисточне границе области. Између марта и априла 1945, Љотић и Михаиловић су размењивали поруке о могућности стварања савеза у последњи час као крајњег потеза у борби против партизана, иако је било прекасно да био он уродио икаквим плодом.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Зато су код Михаиловића у Босну долазили Милан Аћимовић и [[Бошко Костић]]. Љотић је тражио да генерал Михаиловић са целокупном војском дође у Словенију и лично преузме команду. Љотић је рачунао да у Словенији има око 35.000 наоружаних Срба и Словенаца, чему се може додати још око 30.000 људи општом мобилизацијом. Ако би Михаиловић дошао са својим остацима (у то време око 25.000), у Словенији би се створила армија од близу 100.000 људи.{{sfn|Milovanović|1983d|p=274}} Михаиловић није желео да напушта Босну, али је послао генерала Миодрага Дамјановића, пуковника [[Љубомир Јовановић Патак|Љубу Јовановића Патка]] и потпуковника [[Синиша Оцокољић|Синишу Оцокољића]] да преузму команду у Словенији. У Михаиловићевим редовима је тада дошло до раскола, и многи његови људи су [[16. март]]а пошли у Словенију. Не чекајући допуштење Михаиловића, Павле Ђуришић и друге четничке вође, међу којима [[Драгиша Васић]], [[Лука Балетић]], [[Мирко Лалатовић]], [[Захарије Остојић]], [[Павле Новаковић]] и [[Петар Баћовић]], су са својим људима кренули ка Љотићу. Њихова колона је успут нападнута од [[хрватске одбрамбене снаге|усташа]] и уништена у [[битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевча пољу]]. Иако је постигнути споразум Љотића и Михаиловића дошао прекасно да би био од неке користи, Љотићеве и Михаиловићеве снаге у Словенији су дошле под заједничку команду четничког генерала Миодрага Дамјановића 27. марта 1945.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Генерал Миодраг Дамјановић је постављен по наредби Михаиловића за команданта Истакнутог дела Врховне команде у Словенији. Тиме је СДК по други пут постао део четника односно Југословенске војске у отаџбини. На Љотићев захтев, Дожић и Велимировић су половином априла благословили око 25.000 припадника СДС, СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], као и четнике Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и [[Словеначко домобранство|словеначке домобране]], који су се сви скупили на словеначкој обали. Убрзо након тога Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан [[Херман Нојбахер]] је посетио Љотића у Трсту да разговарају о немачким страховањима због тога шта ће се десити када СДК и четничке снаге у Истри ступе у контакт са британским и америчким јединицама које су се очекивале да се крећу у том правцу из Италије. Љотић је уверавао Нојбахера у лојалност СДК. У међувремену [[четврта југословенска армија|4. југословенска армија]] је напредовала на север дуж приобалног пута од [[Нови Винодолски|Новог Винодолског]] да би ослободила Истру, [[Трст]] и целу средњу и западну Словенију. Немачка група армија Е је одмах издала наређење LXXXXVII армијском корпусу да начини периметар око лучког града [[Ријека (град)|Ријеке]], како би покушала да заустави напредовање 4. армије на запад. Почетком априла 237. пешадијска дивизија је послата у ову област и у року од неколико дана су образоване одбрамбене линије у луку 21&nbsp;km источно и северно од града. 4. армија је започела свој напад на ријеку својим [[тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|13]], [[деветнаеста севернодалматинска дивизија НОВЈ|19]]. и [[43. истарска дивизија НОВЈ|43. дивизијом]]. Иако је била бројчано слабија, немачка 237. пешадијска дивизија је пружила жестоки отпор и задржала своје положаје. Генерал Киблер је наредио 188. резервној брдској дивизији да покрене напад на концентрацију Југословенске армије у близини [[битка на Гробничком пољу|аеродрома Гробник]], 16&nbsp;km североисточно од Ријеке. 2, 3. и 4. пук СДК су пребачени овамо из области Постојне да подрже напад. Међутим, пукови СДК су стигли прекасно и никада нису ступили у контакт са 188. дивизијом. Напад на аеродром је био неуспешан и до 23. априла генералу Киблеру је било јасно да његовом корпусу прети потпуно опкољавање. Киблерово разумевање ситуације је било исправно, пошто је 22. априла генералштаб 4. армије наредио дејствовање са крила како би заобишао град. Иако је LXXXXVII корпус остао под притиском три југословенске дивизије, југословенска [[20. далматинска дивизија НОВЈ|20. дивизија]] је доведена из [[Огулин]]а уз још једну додатну бригаду, три тенковска и два артиљеријска батаљона. Ове снаге су наставили на север, око немачког одбрамбеног периметра и напредовао је ка Трсту преко Илирске Бистрице са намером да се споји са 9. југословенским корпусом који је напредовао јужно од Трста. Како се битка код Ријеке завршавала крају, три пука СДК су пребачени у Љубљану и стављени под надлежност СС-обергрупенфирера [[Ервин Резенер|Ервина Резенера]], који је именован за команданта позадине групе армија Е. Резенеров задатак је био да отвори и држи отвореним путне и железничке правце у северној Словенији да би се убрзало повлачење ове армијске групе из Хрватске у Аустрију. 1. и 5. пук СДК су остали под Глобочниковљевом командом, који је у међувремену преместио свој штаб из Трста у [[Удине]], преко реке [[Соча|Соче]] у Италији. Тако је СДК подељена у две групе, једна у централној Словенији и која се повлачила према аустријског границе, док је други под Глобочником био у најзападнијем делу Словеније и повлачио се према Италији. == Предаја == У овом тренутку, око 22. априла Нојбахер је последњи пут посетио Љотића. Како су схватили да је до тоталног колапса немачких снага на Балкану и у Италији остало само неколико недеља, ако не и дана, Нојбахер је желео да зна Љотићеве планове за повлачење и предају СДК. Сутрадан предвече, Љотићев аутомобил је случајно упао у рупу насталу рушењем моста од стране савезничког ваздухопловства. Љотић је при паду сломио врат и убрзо је преминуо. Дана 29. априла, како су се Титове снаге затварале обруч на подручју [[Трст]]а, генерал Дамјановић је издао наређење да 1. и 5. пук пређу у Италију, где се 5. маја у граду [[Палманова]] (50&nbsp;km северозападно од Трста) између 2.400 и 2.800 СДК људи предало [[Уједињено Краљевство|Британцима]], који су их одвели у заробљеничке [[логор]]е.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=451–452}} Људство из преостала три пука је доживело непријатнију судбину. Они су из околине Љубљане прешли у Аустрију и предали се Британцима у [[Унтерберген]]у планинама на реци [[Драва|Драви]] 12. маја 1945. 20 дана касније, ових 2418 бивших припадника СДК је предато [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]]. Неки су [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени одмах у области Кочевског рога]], док су остали затворени заједно са словеначким домобранима у логору Шентвид. Убрзо су и они погубљени. Косту Мушицког су у Италији ухапсиле британске снаге и вратиле у Југославију, да би му се судило. Њему је 1946. изречена смртна казна на [[Београдски процес|истом процесу]] као и Драгољубу Михаиловићу и још некима. Група која се предала у Италији је на крају пребачена у логор у [[Минстер (град)|Минстеру]], у Немачкој, из којих су пуштени јула [[1947]]. године. Ови људи су затим отишли ​​у разне земље широм света, укључујући и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Преостали су емигрирали у западне државе, где су основали емигрантске организације са циљем да промовишу политику Збора.{{sfn|Byford|2011|p=307}} Многи Љотићеви следбеници су се населили у Минхену, где су водили своју издавачку кући и штампали новине ''Искра''. Деловање Збора у дијаспори се одвијало у скромном обиму под руковођењем Јакова Љотића, рођеног брата Димитрија Љотића, који је 1974. убијен. Верује се да је убиство организовала [[Служба државне безбедности]] СФРЈ.{{sfn|Hockenos|2003|p=119}} На том месту га је потом наследио син Димитрија Љотића, Владимир. Непријатељство прољотићевских и прочетничких група се наставило у избеглиштву.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Littlejohn| first = David| title = Foreign Legions of the Third Reich| url = http://books.google.com/books?id=up0sAAAAYAAJ|year=1994| publisher = R. James Bender Publishing|isbn=978-0-912138-29-9|pages=255}} * {{Cite book| ref=harv| last=Костић| first = Урош| title = Ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста 1945: офанзива југословенске 4. армије| url = http://books.google.com/books?id=HKoDAAAAMAAJ|year=1978| publisher = Војноисторијски институт}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1)|year=1979a| url = http://znaci.org/00001/154.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2)|year=1979b| url = http://znaci.org/00001/155.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink= Бранко Петрановић| title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992| url = http://znaci.org/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomas| first = Nigel|authorlink= | title = Axis Forces in Yugoslavia 1941-45|year=1995| url = http://books.google.rs/books?id=bTw3vgAACAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| publisher = Osprey Publishing| location = |isbn=978-1-85532-473-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Milosavljević| first = Olivera|authorlink= Оливера Милосављевић| title = Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944|year=2006| url = http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf| publisher = Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji| location = Beograd|isbn=978-86-7208-129-9|pages=}} * Перић Славиша, Српски добровољачки корпус. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2018|isbn=978-86-900274-0-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ђуковић| first = Исидор|authorlink= Исидор Ђуковић| title = Друга шумадијска - 21. српска бригада|year=1982| url = http://www.znaci.org/00001/197.htm| publisher = Народна књига| location = Београд}} * {{Cite book| ref=harv| last=Димитријевић| first = Бојан Б. |year=2014| title = Војска Недићеве Србије: оружане снаге српске владе 1941-1945| publisher = Службени гласник | location = Београд |isbn=978-86-519-1811-0|pages=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Radanović| first = Milan| authorlink = Милан Радановић| title = Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji| year = 2015| url = http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| publisher = Rosa Luxemburg Stiftung| location = Beograd| isbn = 978-86-88745-15-4| pages = | access-date = 17. 02. 2017| archive-date = 26. 08. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160826002004/http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| url-status = }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://www.vojska.net/srp/drugi-svetski-rat/srbija/srpski-dobrovoljacki-korpus/ Српски добровољачки корпус] * H.L. deZeng IV: [http://www.axishistory.com/index.php?id=90Srpski Dobrovoljački Korpus (Serbische Freiwilligenkorps)] * "Коло", 16. окт. 1943, [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0784.jpg стр. 8] и [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0785.jpg стр. 9] - фоторепортажа "Србија у борби против бољшевизма" * [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0199.jpg "Коло", 15. апр. 1944] - фоторепортажа "У борби за васкрс Србије" {{спољашње везе крај}} {{Други светски рат у Југославији}} {{Подножје|Војна историја Срба}} [[Категорија:Србија у Другом светском рату]] [[Категорија:Квислиншке формације у Југославији]] [[Категорија:Српски добровољачки корпус (Други светски рат)]] [[Категорија:Југословенски народни покрет Збор]] [[Категорија:Настанци у Србији 1941.]] 09xqm05yyogshz65itd6v0rpiwbzwny 30099321 30099319 2025-06-28T00:51:26Z Ђидо 4528 30099321 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Српски добровољачки корпус | део = | слика = SerbianVolunteerCorpsBadge.png | опис_слике = Грб Српског добровољачког корпуса (1941-1944) | време_постојања = 15. септембар 1941. — 11. мај 1945. | земља = {{застава|Нацистичка Немачка}} * {{flagicon image|Flag of Serbia (1941–1944).svg}} [[Влада народног спаса]]<br/>(1941—1944) | огранак = [[Паравојска]] | врста = добровољци | тип = | јачина = 15. септембар 1941: 300—400 <br/> 1. новембар 1941: око 2700 <br/> 15. фебруар 1942: 3685 <br/> Јануар 1943: 4.000 <br/> Октобар—новембар 1943: 5.000—6.000 <br/> 21. август 1944: 9886 <br/> Март 1945: 9.000—10.000 <br/> Мај 1945: 5.000—6.000 | штаб = [[Београд]] | надимак = Љотићевци | командант1 = бригадни генерал [[Коста Мушицки]] | командант2 = потпуковник [[Илија Кукић]] | командант3 = бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]] }} '''Српски добровољачки корпус''' ({{јез-нем|Serbische Freiwilligenkorps}}), познати и као '''љотићевци''', до 1943. '''Српска добровољачка команда''', био је страначка војска [[Југословенски народни покрет Збор|Југословенског народног покрета Збор]], која је за време [[Други светски рат|Другог светског рата]] на подручју окупиране Србије сарађивала са немачким окупационим снагама у борби против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четника]]. У том тренутку, СДК постаје елитна формација за антипартизанске операције, за разлику од [[Српска државна стража|Српске државне страже]] која је била [[стајаћа војска]] [[Војна управа у Србији (1941—1944)|Србије под немачком окупацијом]]. Припадници СДК-а су били познати као '''љотићевци''' по свом идеолошком вођи [[Димитрије Љотић|Димитрију Љотићу]], а такође су били познати и као ''добровољци''. Оружје, муницију, униформе и храну СДК је добијао од Немаца преко [[Влада народног спаса|Владе народног спаса]] генерала [[Милан Недић|Милана Недића]], која је обезбеђивала и плате за припаднике ове формације. Српски добровољачки корпус се формално налазио под командом Недићеве жандармерије, али је у неколико месеци 1943. године фактички био подређен немачким војним властима. Од 1944. године СДК добија немачко и италијанско наоружање и униформе. == Формирање Српске добровољачке команде == Немци су по увођењу окупационе управе у Србији и формирању комесарске владе 9. маја забранили рад свих политичких странака. Међутим, већ 25. маја је дозвољен рад покрету [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]].{{sfn|Borković|1979a|p=165}} Током пролећа и лета 1941. припадници Збора су активно деловали на пропагандном плану, а припадници подмлатка Збора, који су се називали Бели орлови, њих око 120, окупили су се у Смедереву и учествовали у санацији последица [[Експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|експлозије муниције у Смедеревској тврђави]]. С обзиром да су им биле потребне поуздане домаће снаге које ће им помоћи у гушењу [[устанак у Србији 1941.|устанка 1941.]] предвођеног [[Комунистичка партија Југославије|комунистима]], припадници немачких окупационих снага морали су неефикасну [[Комесарска управа|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]] заменити неким телом које би имало већи углед. Стога су крајем августа на место председника [[Влада народног спаса Милана Недића|Владе народног спаса]] поставили армијског генерала [[Милан Недић|Милана Недића]]. Нова влада није била ништа успешнија од претходне, па је министар [[Михаило Олћан]] предложио да се од домаћег становништва оформе добровољачке јединице и обећао да у Збору може пронаћи 500 добровољаца.{{sfn|Borković|1979a|pp=359–360}} Немци су дозволили формирање добровољачких одреда за борбу против комуниста на територији [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупиране Србије]], а који нису смели имати више од 3500 људи. Одреди су организовани од септембра до новембра 1941. године. Први јавни позив у октобру 1941. био је упућен добровољцима за борбу против „комунистичке опасности“, док се борба против [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићевих]] [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] није спомињала.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Приликом формирања, а и касније, присталице [[Југословенски народни покрет Збор|Збора]] и организације [[Бели орлови (организација)|Бели орлови]] чиниле су руководећи кадар и састав тих јединица. У одреде су могле ступити само особе које су биле идеолошки свесне, национално и морално исправне и физички способне. Били су то највећим делом ђаци и студенти, чланови Белих орлова, али је међу добровољцима било и чиновника, радника, занатлија, сељака, делом и избеглица.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Већина официра долазила је или из старе [[Југословенска војска|Југословенске војске]] или жандармерије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Команда је службено формирана [[15. септембар|15. септембра]] 1941. а чинило ју је 12 добровољачких одреда сваки са 120 до 150 људи.{{sfn|Tomas|1995|p=21}} Припадници корпуса су носили маслинастозелене униформе или, у случају официра, официрску униформу [[Југословенска војска|Југословенске краљевске војске]], са [[свети Георгије|крстом светог Ђорђа]] на десној страни груди како убија аждају око којега је стајао натпис „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину — Добровољци". Ђурђевдан је била слава добровољаца.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0284.jpg "Српски народ", 8. мај 1943]</ref> Заставе су биле у стилу старих српских застава.{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Чинови су, из практичних разлога, били исти као и код Војске краљевине Југославије. Сам Љотић није имао команду над СДК, на чијем се челу налазио инжињеријски пуковник [[Коста Мушицки]].{{sfn|Petranović|1992|p=415}} Добровољачка команда је имала васпитни одсек чији је задатак био да "квалитативно ојача добровољачке одреде и да оживи националну свест у народу који се под утицајем комуниста и туђе пропаганде налазио у идејном и политичком хаосу".<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд. (2018). стр. 10.</ref> Шеф образовног одсека је био новинар [[Ратко Парежанин]].{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Такође је имала обавештајни одсек који је имао своје центре широм Србије. Најпознатији члан овог одсека је [[Бранко Гашпаревић]]. Духовне потребе СДК је обављао верски референт протојереј Алекса Тодоровић.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} СДК је често деловао у блиској сарадњи са [[Руски заштитни корпус|Руским заштитним корпусом]].{{sfn|Tomasevich|2001|pp=189–190}} [[Датотека:Šumarice.JPG|мини|лево|[[Споменик стрељаним ђацима и професорима - „V/3”|Споменик стрељаним ђацима и професорима]] током [[Масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра 1941.]] у чијем су извршавању делимично учествовали и љотићевци. Трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима, али су током привођења и на самом стратишту помагале немачким војницима. {{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|title=У Шумарицама одата почаст стрељанима|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Sumaricama-odata-pocast-streljanima.sr.html|work=politika.rs|publisher=Политика онлајн|accessdate =29. 10. 2013|last=Тор|first=Иван| date = 21. 10. 2013}}</ref>]] Добровољци су прву оружану акцију имали 17. септембра у селу [[Дражањ]] код [[Гроцка|Гроцке]], чистећи област од партизана. Пети добровољачки одред СДК под заповедништвом [[Марисав Петровић|Марисава Петровића]] помагао је Немцима током привођења и на самом стратишту приликом извршавања [[масакр у Крагујевцу|Крагујевачког масакра]] 21. октобра 1941. године, али трупе СДК нису активно учествовале у самим погубљењима.{{sfn|Petranović|1992|p=418}}<ref name="аутоматски генерисано1" /> Пре офанзиве на [[Ужичка република|Ужичку републику]], Недић је наредио да се СДК, жандармерија и [[четници Косте Пећанца]] ставе под заједничку команду. Заједничка војна формација названа Шумадијски корпус под командом Мушицког је образована 22. новембра.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Корпус је стављен под команду немачке 113. дивизије. Након повлачења партизана у италијанску окупациону зону, Немци су се окренули борби против Михаиловићевих четника. Неко је (могуће Мушицки) обавестио Михаиловића о немачким плановима и Михаиловић је успео да избегне хапшење. Мушицког су Немци ухапсили 9. децембра у Чачку и заменили га потпуковником [[Илија Кукић|Илијом Кукићем]]. Недић је интервенисао и изборио пуштање Мушицког, па се он поново нашао на свом положају чим су Немци умешани у овај случај напустили Београд крајем 1942. [[Датотека:SDK, SDS i hodža.png|мини|десно|Хоџа се обраћа муслиманским припадницима СДК и СДС у Београду марта 1944. године.]] Противљење добровољаца да пошаљу једну своју јединицу на [[Источни фронт (Други светски рат)|Источни фронт]] имало је за последицу разоружавање и распуштање појединих њених одреда. Прво је 2. јуна 1942. године део Седмог добровољачког одреда био разоружан и одведен у Ужице, где су неки добровољци били стрељани. Затим је разоружан у јуну 1942. године у околини Параћина Осми добровољачки одред а његови су припадници били су послати у Борски рудник. На крају је у августу 1942. године у Чачку био разоружан Једанаести (Јабланички) добровољачки одред. Официри су послати у логоре у Немачкој, док су борци одведени на рад у Борски рудник.<ref>Славиша Перић, Српски добровољачки корпус 1941-1945, Београд (2018). pp. 79,82 и 111;</ref> Непријатељство између Љотићевих снага и [[Југословенска војска у отаџбини|Михаиловићевих четника]] избило је у јесен 1941. године и потрајало је скоро до краја рата. Љотић је већ у новембру 1941. отворено осуђивао [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловића]] и његове снаге, због њихове сарадње са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]]. У једном новинском чланку, Љотић је оптужио Михаиловића да је одговоран за смрт многих Срба и изазивање великог разарања као последицу његове „наивне“ сарадње са комунистима.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} Годину дана касније 15. јула 1942, Михаиловић је послао телеграм [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенској избегличкој влади]], захтевајући од њих да јавно осуде Љотића, Недића и четничког одметника [[Коста Пећанац|Косту Пећанца]] као издајнике, и избегличка влада је то урадила јавно преко [[Би-Би-Си]]ја.{{sfn|Roberts|1987|p=63}} Михаиловић је такође вршио притисак преко владе одузимањем чинова Недићевим генералима и другим официрима, и стављањем колаборатора под [[Црне тројке|слово „З“]].{{sfn|Pavlowitch|2008|p=96}} Михаиловић је борбу против СДК стављао испред борбе са [[Вермахт]]ом.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Присталице Љотића нападале су и обрачунавале се са припадницима Михаиловића.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Четници су узвраћали на љотићевске нападе, о чему говоре бројни међусобни обрачуни.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Четници су чували села од одмазди, настојећи да не убију Немца, али су се зато међусобно обрачунавали са љотићевцима.{{sfn|Petranović|1992|p=232}} Михаиловић се оштро разграничавао са Љотићем. Јула 1942. Михаиловић је јављао избегличкој влади да је Љотић „Најомрзнутији у народу и синоним издајства", да су љотићевци „највећи немачки сарадници", да је „Крагујевац Љотићево дело", да би „лако с Немцима да немају огромне сметње Љотића, Недића и Пећанца", које „народ све презире", као и да су „Недић и Аћимовић, с једне, и Љотић с друге стране у сталној борби за власт и да се такмиче у служењу Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=392}} Четнички распис од 30. јула 1942. предвиђао је "истребљење комуниста свим средствима посредно и непосредно", док се истовремено захтевао рад командоса ради скидања свих издајника и Љотићевих првака, са "енергичним" бушењем Љотићевих, Пећанчевих и бугарских формација. Михаиловић је од својих команданата тражио да "комунисте уништавају немилосрдно", јер их "они ометају да имају одрешене руке према непријатељима", и да "комунисти исто као љотићевци подједнако служе Немцима".{{sfn|Petranović|1992|p=284}} [[Датотека:Srpski dobrovoljački korpus sa četnicima Draže Mihailovića.png|мини|десно|Српски добровољачки корпус са легализованим четницима, децембар 1941. године.]] Српска добровољачка команда је до [[15. фебруар]]а [[1942]]. године достигла број од 172 официра и 3.513 добровољаца, што је било скоро жељених 5 батаљона. Током 1942. СДК се сукобио са партизанима у јужној Србији. Иако су им нанели значајне губитке, нису успели да их потпуно сломе на подручју јужне Србије. У западној Србији, СДК је заједно са жандармеријом, Немцима и Пећанчевим четницима напао [[Космајски партизански одред|Космајски]], [[Ваљевски партизански одред|Ваљевски]] и [[Сувоборски партизански одред]] који су се вратили из Босне. Успели су да их готово све поразе, осим Ваљевског батаљона који се пробио кроз њихове линије. На крају 1942. било је 12 одреда организованих у 5 батаљона и Немци су им дали формално признање 1. јануара 1943, променивши име јединице у Српски добровољачки корпус. == Реорганизација у Српски добровољачки корпус == У јануару 1943. добровољачки одреди су реорганизовани у Српски добровољачки корпус са пет батаљона величине 500 војника{{sfn|Tomas|1995|p=21}} и стављени су под формално заповедништво Недићеве владе, али су фактички били под непосредним заповедништвом генерала [[Паул Бадер|Паула Бадера]], врховног немачког заповедника Србије.{{sfn|Tomasevich|2002|p=188}} На место команданта СДК је враћен Коста Мушицки, а за начелника штаба је постављен потпуковник Радослав Таталовић. У Штабу СДК, као и у сваком батаљону, налазио се и по један немачки официр за везу.{{sfn|Petranović|1992|p=418}} У саставу СДК налазила су се четири добровољачка и један четнички{{напомена|Четник је овде означавао припадника герилског одреда невезаног са формацијама Драгољуба Михаиловића.}} јуришни батаљон, сваки са 500 људи, а од 4. јануара 1943. године СДК је имао још и батаљон борних кола, ескадрон коњице и 6 авиона.{{sfn|Ђуковић|1982|p=26}} Батаљон борних кола поседовао је заробљена возила Југословенске војске, која су Немци одбацили као застарела, а такође и неколико француских [[Рено R-35]] тенкова, чешке и немачке полугусеничаре у јако лошем стању. Возила су углавном служила за параде и ретко су учествовала у већим акцијама. Батаљон борних кола није дочекао јесен 1944. Од шест ваздухоплова, два су била [[Бреге 19]] оспособљена за превоз четири путника, а један [[Фислер Рода]]. Летове, кад би авиони били у летном стању, морали су одобрити Немци. Авиони су углавном вршили курирске летове за потребе Недићеве владе. Да би летели из Београда припадници СДК су морали да пређу на територију [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] на немачки аеродром у [[Земун]]у и да одатле лете углавном до [[Краљево|Краљева]] и [[Ниш]]а, све док овај град нису окупирали Бугари. Иако није формално био део [[Вермахт]]а и [[Вафен-СС]]-а, СДК је добијао оружје, муницију и храну од Немаца.{{sfn|Tomasevich|2002|p=189}} Они су били једина група наоружаних Срба којима су Немци веровали током рата, а њене јединице су немачки команданти често хвалили за храброст у акцијама.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Немци су према њима показивали највећи степен поверења, свесни њихове идентификације са немачким циљевима.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Били су партијска војска од највишег поверења код СС штабова.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} СДК је често помагао [[Гестапо]]у у проналажењу и скупљању јеврејских цивила који су успели да избегну немачко заробљавање{{sfn|Byford|2011|p=305}} и слали су [[Јевреј]]е и присталице партизана у [[бањички логор|логор Бањица]].{{sfn|Cohen|1996|p=48}} За борбу против Михаиловића у Смедереву су организовани терористички курсеви, на којима су припадници СДК обучавани како да ликвидирају официре и истакнуте активисте четничког и партизанског покрета.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} [[Датотека:Četnici, SDS i SDK.png|мини|десно|Четници, Српска државна стража и I пук Српског добровољачког корпуса.]] Чланови СДК су полагали заклетву да ће се борити до смрти и против комуниста и четника, да ће поштовати немачке војнике који се боре против истог непријатеља, и да ће остати у редовима СДК најмање шест месеци и да ће „служити у корист српског народа“.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=189–190}} Добровољачка команда је стављала до знања добровољцима да они више не располажу својим животима, јер су их добровољно дали за Србију.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Јединицама СДК није било дозвољено да се крећу ван додељене територије окупиране Србије без немачког одобрења.{{sfn|Tomasevich|2001|p=189}} Већина официра у СДК је долазила из редова распуштене Југословенске војске или жандармерије. Морал добровољаца је био висок, јер су у својим редовима, у свакој чети, батаљону или пуку, имали официре-просветаре (слично као што су Совјети и партизани имали [[политички комесар|политичке комесаре]]), који су имали задатак да образују и индоктринишу војнике, као и да одржавају висок ниво морала. Идеолошку основу СДК сачињавала су основна начела Збора, која су предвиђала борбу против [[Слободно зидарство|масона]], Јевреја, [[Комунизам|комуниста]] и западњачког [[Капитализам|капитализма]]. Припадници СДК су се изјашњавали за независну Србију везану за [[Нацистичка Њемачка|Немачку]]. Залагали су се за Србију у „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", иступали против Михаиловићевих четника, против Југославије а за „[[српство]]". Задржавали су начело [[Монархизам|монархизма]] и верност [[Карађорђевићи|династији Карађорђевића]], сматрали [[Петар II Карађорђевић|Петра II]] за краља Србије, коме су западни [[Антихитлеровска коалиција|Савезници]] одузели слободу одлучивања. Заклињали су се „Свемогућим Богом на верно служење Отаџбини и на оданост краљу и славили његов рођендан пред краљевом фотографијом и столицом намењеном краљу. За њих је краљ био младић који је супротно својој вољи одведен из земље и на Острву представљао [[Уједињено Краљевство|британског]] заточеника.{{sfn|Petranović|1992|p=391}} Припадници СДК најрадикалније су се разилазили са Михаиловићем. Истоветне одреднице „српски народ" и „монархија" нису могле да их не раздвајају, самим тим што су упоришта имали на двема сасвим супротним странама — добровољци на немачкој, видевши Србију у [[Хитлер]]овом „[[Нови поредак (нацизам)|новом поретку]]", за разлику од четника чије је међународно упориште био [[Антихитлеровска коалиција|антихитлеровски]] [[Западни свет|Запад]]. Делио их је и однос према Југославији, коју су љотићевци током рата одбацивали као штетну конструкцију по српски народ, за разлику од четника који су се номинално за њу залагали, као и за обнову краљевине Југославије, али у којој би српски народ имао предност уједињен у будућој [[Велика Србија|Великој]] и [[Хомогена Србија|хомогеној Србији]], као једној од три јединице будуће федеративне Југославије, заједно са Хрватима и Словенцима.{{sfn|Petranović|1992|p=393}} У идеолошком смислу СДК је био најближи [[Нацизам|националсоцијализму]],{{sfn|Petranović|1992|p=417}} иако је Љотићева идеологија имала многе примесе националсоцијализма и пре рата.{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Исцељење Србије видели су у заједничком путу Србије са Немачком. Чинили су главни ослонац Недићеве пронемачке политике.{{sfn|Petranović|1992|p=416}} Обнову Србије гледали су у светлости немачке победе.{{sfn|Petranović|1992|p=417}} Према идеологији СДК, Љотић је био „звезда водиља“ на темељу „својих политичких и филозофских прогласа“.{{sfn|Tomasevich|2002|p=190}} У својим инструкцијама командантима јединица, Љотић је наглашавао потребу да добровољци буду верници и поштују Бога. Љотић је своје добровољце сматрао небеским семеном, које су анђели посејали на земљу ону ноћ када се [[Божић#Исусово рођење|родио]] [[Исус Христ|Исус]].{{sfn|Petranović|1992|p=490}} Говорио им је да се редовно моле и упозорио их је да лоши резултати на бојишту и неуспех да стекну подршку српске јавности долазе као последица „све слабије побожности и вере команданата“ и њиховог честог псовања Божјег имена. Љотић је критиковао раширену појаву алкохолизма, коцкања и сексуалне декаденције међу добровољцима.{{sfn|Antić|2012|p=21}} Такође их је критиковао за почињена дела непотребног насиља када би био информисан о њима {{sfn|Antić|2012|p=23}} Љотићевци су замерали [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] на њеном неутралном ставу, тенденцији напуштања свога „стада" и огрешења о „религиозно-морално језгро свога народа". Димитрије Љотић је нападао представнике СПЦ и од архијереја тражио да се јаче изјасне за Недићев пут,{{sfn|Petranović|1992|p=225}} Мирослав Спалајковић је називао владике "црвенима", а Димитрије Најдановић је критиковао Цркву, што допушта да је „црвени демонизам" нагриза изнутра.{{sfn|Petranović|1992|p=459}}{{sfn|Ristović|2000|p=561}} СПЦ је нападала комунисте као [[Атеизам|атеисте]], али се политички гледано држала пасивно. Неколико свештеника следило је фанатично Љотића, док је за Немце СПЦ била противник.{{sfn|Petranović|1992|p=457}}{{sfn|Petranović|1992|p=458}} [[Датотека:Serbia1941 1944 02.png|мини|десно|[[Војна управа у Србији (1941-1944)|Територија централне Србије под немачком окупацијом (1941-1944)]]]] Маја 1943. Недић је покушао да Корпус повећа на пет пукова, али Немци то нису одобрили. СДК се током 1943. сукобио са партизанима код [[Пожаревац|Пожаревца]], [[Крушевац|Крушевца]], [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и у [[Мачва|Мачви]]. Такође су се сукобили и са Михаиловићевим четницима. Четници су јула 1943. убили Душана Марковића, команданта 3. добровољачког батаљона и његових 20 војника,{{sfn|Petranović|1992|p=418}} а убрзо и [[Милош Војновић Лаутнер|Милоша Војновића Лаутнера]], команданта 4. добровољачког батаљона. У августу 1943. СДК се сукобљавао са "рушилачким бандама присталица Драже Михајловића" у крушевачком крају.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/2017/max/2017-0554.jpg "Српски народ", 4. септембар 1943]</ref> Немци су 15. маја у [[Црна Гора|Црној Гори]] пред почетак [[Битка на Сутјесци|Операције Шварц]], разоружали и заробили око 3000 четника мајора [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]]. Ђуришић је послат у логор у пољском граду [[Стриј]] (у данашњој Украјини), али је успео да побегне и био је у Београду у новембру те године. Ђуришића је убрзо ухапсио [[Гестапо]], али је пуштен уз Недићеве и Љотићеве гаранције, под условом да стави своје војнике под команду СДК. Ђуришић је прихватио понуду и формирао је три пука СДК ([[Црногорски добровољачки корпус]]), а постао је други по важности официр СДК, иза генерала Мушицког, мада је и даље одржавао везе са Михаиловићем.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} У међувремену су партизани израсли у војску значајне снаге и у лето 1943. су били поново активни широм Србије. Обновљене партизанске активности су дубоко бринуле одговорне немачке заповеднике, јер је војна моћ окупационих снага знатно опала током релативно мирних месеци 1942. године. Недић је такође био свестан овог проблема, и посетио је [[Адолф Хитлер|Хитлера]] у [[Оберсалцберг]]у, надајући се да ће пронаћи решење. Састанак се одржао 18. септембра<ref name="Kolo430925-2">[http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/mid/1316-0730.jpg "Коло", 25. септ. 1943]</ref> и Недић је успео да издејствује да се СДК ојача са још пет додатних батаљона, као и још додатних пет ако околности буду задовољавале. Ове мере су спроведене одмах, и до 20. октобра, сваки од пет постојећих батаљона СДК је прерастао у пук са по два батаљона. Обука за регруте нових пет батаљона се спроводила у гарнизонима корпуса у Ваљеву, Крагујевцу, Шапцу, Смедереву и Крушевцу. Штаб корпуса је остао у Београду. Међутим, формирање тих пукова није ишло лако. Како је пораз нацистичке Немачке био све извеснији, а квислиншка влада све непопуларнија, то је СДК све теже могла да надокнади све веће губитке у борби против партизана - у Саборној цркви је 20. септембра одржан помен за 246 палих добровољаца.<ref name="Kolo430925-2" /> Припадници корпуса су примали плате и имали бројне повластице, као што су посебни курсеви за ђаке-припаднике СДК како би редовно завршили школовање.{{sfn|Milosavljević|2006|p=38}} Немци су дозволили да се из немачког заробљеништва врате официри и подофицири који су спремни да ступе у корпус, али се у Србију вратило само 200-300 особа, па је овај план пропао.{{sfn|Borković|1979b|p=292}} Истовремено је Недићева влада покушала да спроведе присилну мобилизацију, али без већег успеха.{{sfn|Borković|1979b|p=293}} Отежавајућу околност им је представљао покрет Драгољуба Михаиловића, који је такође тежио да одвуче потенцијалне борце у своје редове, уз нешто више успеха у односу на СДС и СДК.{{sfn|Borković|1979b|p=306}} Поред пукова јачине 1200 људи, наоружаних лаким стрељачким наоружањем, СДК је у свом саставу имао и артиљеријски дивизион јачине 560 људи са 4 батерије, батаљон борних кола и ескадрон коњице. СДК се борио против партизана током пролећа (против [[друга пролетерска дивизија НОВЈ|2]]. и [[5. крајишка дивизија НОВЈ|5. партизанске дивизије]]) у југозападној Србији, и у лето 1944. у [[Топличко-јабланичка операција|Топличкој-јабланичкој операцији]]. До августа 1944. пет пукова СДК је достигло јачину од 9.886 официра и војника што је био максимум постигнут пред сам крај рата у окупираној Србији уз присилну мобилизацију.{{sfn|Борковић|1979b|pp=302–305}} Од свог оснивања до септембра 1944. СДК је имао око 700 убијених и 1800 рањених. == Пораз и расформирање корпуса == У фебруару 1944. Љотић је послао 2. батаљон 5. пука СДК у [[Црна Гора|Црну Гору]] да помогне Ђуришићевим четницима. Од 839 послатих припадника СДК, 543 је погинуло у борбама против партизана. Иако је сарађивао са Ђуришићем, Љотић се још увек опирао сарадњи са Михаиловићем.{{sfn|Борковић|1979b|p=324}} У лето 1944. у састав СДК ушле су три четничке бригаде Павла Ђуришића као 6, 7. и 8. пук, укупне јачине око 3.800 војника, али само формално како би Недић за ово људство добио оружје и муницију од Немаца. У марту 1944. четници су убили пуковника [[Милош Масаловић|Милоша Масаловића]], шефа кабинета председника владе генерала Недића, а његово место је по молби Недића преузео бригадни генерал [[Миодраг Дамјановић]], који ce вратио у земљу из немачког заробљеништва.{{sfn|Borković|1979b|p=288}} Са тог места Дамјановић је помагао покрет генерала Драже Михаиловића. Љотић се маја 1944. сусрео са Михаиловићевим командантом Србије, генералом [[Мирослав Трифуновић|Мирославом Трифуновићем]], у селу [[Брђани (Горњи Милановац)|Брђанима]] и склопио споразум о заједничкој борби против партизана.{{sfn|Борковић|1979b|p=327}} У септембру 1944. партизани су уз подршку [[Црвена армија|Црвене армије]] и савезничког ваздухопловства почели своју [[Битка за Србију|завршну офанзиву у Србији]]. У великим борбама у [[битка на Јеловој гори|на Јеловој гори]] и [[Ослобођење Ваљева септембра 1944.|за Ваљево]] партизани су нанели тежак пораз удруженим четничко-љотићевским снагама. СДК је спасио Драгољуба Михаиловића и четничку Врховну команду од заробљавања од стране партизана.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Михаиловић је 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра II, преузео команду над српским колаборационистичким формацијама, укључујући и СДК. За време битке десио се проглас краља Петра II да се све четничке јединице приступе у партизане.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=415}} Након битке, четници су одлучили да пређу [[Дрина|Дрину]] и наставе са борбом у [[Босна|Босни]]. Љотић је идејни творац стратегије која је требало да уједини све лојалисте (четнике и друге), те да се пред трупама Црвене армије сви заједно повуку у Словенију. Само мали део четничких трупа је ту стратегију на време прихватио, и то пре свих четници [[Динарска дивизија|Динарске дивизије]] [[Момчило Ђујић|Момчила Ђујића]] и још неких мањих формација. Немци нису желели да СДК буде уништен у борбама са Црвеном армијом и партизанима, па су одлучили да га повуку у [[Словенија|Словенију]]. То се поклопило са Љотићевом идејом да се у Словенији оствари широки фронт националистичких и антикомунистичких снага. Због тога је послао Ратка Парежанина са тридесетак пратилаца у Црну Гору, како би убедили Ђуришића да се повуче са својим четницима у Словенију, одакле би заједничким снагама покренули офанзиву. Љотић је 4. октобра, заједно са Недићем, триста владиних званичника и немачким званичницима побегао из Београда.{{sfn|Portmann|2004|p=13}} Повлачење СДК је почело 8. октобра током финалног заједничко партизанско-совјетског [[Београдска операција|напада на Београд]], када је 1. добровољачки пук под заповедништво мајора Илије Мићашевића и 4. добровољачки пук под заповедништвом мајора Војислава Димитријевића прешао [[Сава|Саву]]. 3. пук мајора Јована Добросављевића је прешао преко реке Саве код Шапца. 2. пук мајора Марисава Петровића је прешао Саву код Обреновца. 2. и 3. батаљон 5. пука су још били на фронту. Када су стигли у [[Ниш]], сазнали су да је Црвена армија ослободила [[Алексинац]] и да је њихов пут ка Београду блокиран. Командант 5. пука мајор Милорад Мојић је био приморан да промени план повлачења према Прокупљу али су од стране партизана његова два батаљона тешко страдала. У борбеној формацији, која је неколико дана раније бројала до 800 бораца, остало их је неколико десетина, док су остали заробљени или ликвидирани. 1. батаљон 5. пука капетана Васе Огризовића је био на положајима јужно од Зајечара, се пред јачим партизанским јединицама морао уз осетне губитке повући у Бор а затим у Смедерево, где је привремено постао део 4. пука и са њим се преко Београда повукао из Србије. Већина трупа се срела са осталима у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] док су чекали возове који ће их пребацити у Словенију. Београд су последњи 10. октобра 1944. године напустили Штаб СДК и Чета за везу. Битка за Београд је почела 14. октобра и Немци су одлучили да евакуишу СДК на места где би могли да се користе за стражарске дужности и антипартизанске акције, пошто је СДК сматран неподесним за фронтовски рат. Хитлер је наредио да се СДК премести у оперативну зону Јадранско приморје и смести под команду Вишег СС и полицијског вође те оперативне зоне и под врховно заповедништво команданта Југоистока. Командант [[Група армија Ф|Групе армија Ф]] је наредио укрцавање СДК у возове за евакуацију 17. октобра на железничкој станици у Руми, а транспорт је добио дозволу од Високе команде Југоистока од. 19. до 21. октобра.{{sfn|Димитријевић|2014|p=505}} Део 5. пука који се половином новембра повлачио кроз Босну и почео је да се повлачи према Словенији. Око 30-40 официра, подофицира и војника су 24. децембра 1944. године ухватиле [[Усташка војница|усташе]] [[Вјекослав Лубурић|Вјекослава Лубурића]] у возу који се на путу ка Словенији зауставио у Загребу и погубиле. Усташе су сматрале СДК непријатељима [[Независна држава Хрватска|Независне државе Хрватске]], иако су усташе и СДК били на истој страни са Немцима ратујући против партизана, а ово је уједно и био усташки одговор на немачко игнорисање тражења дозволе за прелазак јединица СДК преко Хрватске.{{sfn|Tomasevich|1975|p=445}} У међувремену су се у Берлину десиле велике промене које су имале утицај на многе ненемачке добровољце који су се борили заједно са немачким снагама, па се тако СДК нашао у надлежности [[Вафен-СС]]-а. Наређење којим је овај премештај ступао на снагу је био 9. новембар,{{sfn|Nigel|1995|p=21}} али се то формално није десило све до 27. новембра.{{sfn|Littlejohn|1994|p=255}} У овом тренутку СДК се на папиру био корпус са пет пукова, сваки са три батаљона, сигналном четом, брдском четом за снабдевање и немачким официрима за везу. Иако влада мишљење да је од тог тренутка однос СДК према Вафен-СС-у био званичан али не и на терену, ово није сасвим тачно. Војници СДК никада нису носили униформе СС, иако су носили ознаке СС и своје [[Шајкача|шајкаче]] заменили за немачке војне капе, док су неки носили и немачке шлемове [[Шталхелм|шталкхеме]]. Положај СДК је био сасвим сличан положају [[15. козачки коњички корпус|15. козачког коњичког корпуса]], који је отприлике у исто време апсорбован у Вафен-СС. Љотић је у децембру 1944. издејствовао пуштање владике [[Владика Николај Велимировић|Николаја Велимировића]] и српског патријарха [[Патријарх српски Гаврило|Гаврила Дожића]] из [[логор Дахау|логора Дахау]]. Велимировића су Немци затворили још у јулу 1941. под сумњом да је њихов противник, и Љотић је тог лета написао неколико писама немачким званичницима, тражећи ослобађање владике Николаја, на основу тога што је Велимировић величао Хитлера пре рата. Велимировић је пребачен у Дахау заједно са Дожићем преко [[Будимпешта|Будимпеште]] и [[Беч]]а у септембру 1944. и држани тамо као „почасни затвореници“.{{sfn|Byford|2008|pp=54–55}} Након свог пуштања, он и Дожић су пребачени у једно туристичко одмаралиште, а затим у Беч као гости немачке владе, где су се срели са Љотићем и другим квислиншким званичницима. Љотић и Недић су тражили од Нојбахера да снагама четничког команданата Момчила Ђујића буду дозвољен пролазак до Словеније. А управо су они од свих четничких снага једина већа формација која је успела да њени чланови сачувају своје животе, и да након завршетка рата формирају јак националистички и антикомунистички покрет у емиграцији. Када су стигли у Словенију, војници СДК су се сконцентрисали у области око [[Илирска Бистрица|Илирске Бистрице]] и [[Постојна|Постојне]], а штаб је био смештен у Илирској Бистрици. Убрзо након доласка у Словенију, Љотић је ступио у контакт са командантом [[Словеначко домобранство|Словеначког домобранства]] [[Леон Рупник|Леоном Рупником]] и љубљанским бискупом [[Грегориј Рожман|Грегоријем Рожманом]] и у Илирској Бистрици, у циљу постизања договора око узајамне помоћи и сарадње. СДК је основао добровољачке школе у Илирској Бистрици, једну за обуку официра, а другу идеолошку. Школом за официре је управљао лично Љотић. Током овог периода, 3.000 способних преживелих припадника СДК је појачано пуштеним српским ратним заробљеницима, четницима Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и припадницима [[Српска државна стража|Српске државне страже]] који су евакуисани у Истру. Ове новопридошлице су повећали број српских националистичких снага на 8.000. Словеначки четници звани [[Словеначки четници|Плава гарда]] су такође били присутни у Словенији и они су се придружили националистичком фронту. Националистичке формације у Словенији су бројале око 40.000 наоружаних војника. Све оне су стављене под команду Вишег СС и полицијског вође [[Одило Глобочник|Одила Глобочника]] у [[Оперативна зона Јадранско приморје|оперативној зони Јадранско приморје]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=449}} На свом новом положају СДК је учествовао у антипартизанским операцијама. Од припадника СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]] у Словенији и Аустрији, Гестапо је формирао диверзантске групе и упутио их на обуку у Кајзервалд и Нојштерлиц. До краја 1944. године формирано је и завршило курсеве око пет група, свака јачине од десет до четрдесет људи. На челу ових група били су [[Бошко Бећаревић]], Ратко Парежанин, Јован Крагуљац, Раде Павловић и [[Бранко Гашпаревић]]. Они су од [[Гестапо]]а организовани у [[Ловачке групе Југоисток]]. План је био да се ове групе пробију до Србије, и да позадини изврше диверзије и терористичке нападе, али су партизани осујетили све њихове покушаје.{{sfn|Milovanović|1983|pp=}} СДК је прву велику акцију против партизана у Словенији имао у [[крас (географија)|крашком]] селу Цол 18. децембра 1944. Од 19. децембра до краја месеца велике операције опкољавања и уништавања су покренуте из гарнизона у [[Горица (град)|Горици]], [[Идрија|Идрији]], [[Постојна|Постојни]] и [[Сежана|Сежани]] са циљем да се елиминишу партизанска упоришта у Трновским планинама. Учествовало је скоро 5.000 људи, укључујући и 500 припадника 1. пука СДК из Постојне, 10. СС пука полиције, трупа [[Италијанска Социјална Република|Италијанске социјалне републике]] и словеначких домобрана. Следећа акција у којој је учествовао СДК организована је против 9. партизанског корпуса под имену операција Рибецал током првих неколико дана марта 1945. Две борбене групе су биле формиране за напад на партизанске концентрација близу града Локве. Прва група се састојала се од три СС полицијска батаљона, елемената 1. словеначког домобранског јуришног пука, два батаљона СДК и једног кавкаског батаљона, са укупном снагом од 5.000 људи. Друга група се састојала се од два батаљона немачке 730. пешадијске регименте (710. пешадијска дивизија), полицијске чете и нешто инжењераца, са укупном снагом од 2.500 људи. Ове снаге су продирале из јужног и западног правца и овог пута операција је била успешна. Партизани су претрпели умерене губитке и њихова концентрација је била сломљена и растурена ка североистоку. Али када су партизани били поражени, они нису остали растурени, па су Немци били присиљени да изведу додатну операцију између 19. марта и 7. априла 1945. што се показало као коначна операција против 9. корпуса. Четири борбене групе су биле организоване дуж границе подручја које су сада заузимали партизани, са задатком да увуку 9. корпус у борбу тако што ће буквално да напредују сви заједно према центру и тако да смање величину подручја под њиховом контролом. Ово је био стандардни немачки метод чишћења области под контролом партизана и ова тактика се никада значајније није мењала током рата. На Западу уздуж линије Идрија-Ријека-Грахово-Подбрдо, борбена група “Бланк” се састојала од главних елемената 10. и 15. СС полицијског пука, 2. батаљона 1. СДК пука, 2. батаљона 4. СДК пука, 21. СС полицијске чете, СС полицијска чета “Шмит” и артиљеријске батерије LXXXXVII армијског корпуса. Овим снагама су се 4. априла придружили 2. и 3. СДК пукови као и 500 људи из четничког 502. личког корпуса. Друга борбена група, под командом полицијског мајора Дипелхофера, састојала се од љубљанске СС школе за ниже официре, словеначких домобрана, четника и 1200 људи из јединице [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке армије]]. Ова група је употребљена на југоистоку дуж линије Идрија-Шкофја Лока. Северна јуришна група, са 4.500 људи који су припадали 13, 17, и 28. СС полицијском пуку, била је формирана уздуж линије између Подбрда и Шкофје Локе, док су специјалне јуришне снаге из [[14. СС гренадирска дивизија (1. украјинска)|14. СС дивизије]] биле концентрисане уздуж североисточне границе области. Између марта и априла 1945, Љотић и Михаиловић су размењивали поруке о могућности стварања савеза у последњи час као крајњег потеза у борби против партизана, иако је било прекасно да био он уродио икаквим плодом.{{sfn|Tomasevich|2001|p=191}} Зато су код Михаиловића у Босну долазили Милан Аћимовић и [[Бошко Костић]]. Љотић је тражио да генерал Михаиловић са целокупном војском дође у Словенију и лично преузме команду. Љотић је рачунао да у Словенији има око 35.000 наоружаних Срба и Словенаца, чему се може додати још око 30.000 људи општом мобилизацијом. Ако би Михаиловић дошао са својим остацима (у то време око 25.000), у Словенији би се створила армија од близу 100.000 људи.{{sfn|Milovanović|1983d|p=274}} Михаиловић није желео да напушта Босну, али је послао генерала Миодрага Дамјановића, пуковника [[Љубомир Јовановић Патак|Љубу Јовановића Патка]] и потпуковника [[Синиша Оцокољић|Синишу Оцокољића]] да преузму команду у Словенији. У Михаиловићевим редовима је тада дошло до раскола, и многи његови људи су [[16. март]]а пошли у Словенију. Не чекајући допуштење Михаиловића, Павле Ђуришић и друге четничке вође, међу којима [[Драгиша Васић]], [[Лука Балетић]], [[Мирко Лалатовић]], [[Захарије Остојић]], [[Павле Новаковић]] и [[Петар Баћовић]], су са својим људима кренули ка Љотићу. Њихова колона је успут нападнута од [[хрватске одбрамбене снаге|усташа]] и уништена у [[битка на Лијевчу пољу|бици на Лијевча пољу]]. Иако је постигнути споразум Љотића и Михаиловића дошао прекасно да би био од неке користи, Љотићеве и Михаиловићеве снаге у Словенији су дошле под заједничку команду четничког генерала Миодрага Дамјановића 27. марта 1945.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} Генерал Миодраг Дамјановић је постављен по наредби Михаиловића за команданта Истакнутог дела Врховне команде у Словенији. Тиме је СДК по други пут постао део четника односно Југословенске војске у отаџбини. На Љотићев захтев, Дожић и Велимировић су половином априла благословили око 25.000 припадника СДС, СДК и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], као и четнике Момчила Ђујића и [[Доброслав Јевђевић|Доброслава Јевђевића]] и [[Словеначко домобранство|словеначке домобране]], који су се сви скупили на словеначкој обали. Убрзо након тога Хитлеров специјални опуномоћеник за Балкан [[Херман Нојбахер]] је посетио Љотића у Трсту да разговарају о немачким страховањима због тога шта ће се десити када СДК и четничке снаге у Истри ступе у контакт са британским и америчким јединицама које су се очекивале да се крећу у том правцу из Италије. Љотић је уверавао Нојбахера у лојалност СДК. У међувремену [[четврта југословенска армија|4. југословенска армија]] је напредовала на север дуж приобалног пута од [[Нови Винодолски|Новог Винодолског]] да би ослободила Истру, [[Трст]] и целу средњу и западну Словенију. Немачка група армија Е је одмах издала наређење LXXXXVII армијском корпусу да начини периметар око лучког града [[Ријека (град)|Ријеке]], како би покушала да заустави напредовање 4. армије на запад. Почетком априла 237. пешадијска дивизија је послата у ову област и у року од неколико дана су образоване одбрамбене линије у луку 21&nbsp;km источно и северно од града. 4. армија је започела свој напад на ријеку својим [[тринаеста приморско-горанска дивизија НОВЈ|13]], [[деветнаеста севернодалматинска дивизија НОВЈ|19]]. и [[43. истарска дивизија НОВЈ|43. дивизијом]]. Иако је била бројчано слабија, немачка 237. пешадијска дивизија је пружила жестоки отпор и задржала своје положаје. Генерал Киблер је наредио 188. резервној брдској дивизији да покрене напад на концентрацију Југословенске армије у близини [[битка на Гробничком пољу|аеродрома Гробник]], 16&nbsp;km североисточно од Ријеке. 2, 3. и 4. пук СДК су пребачени овамо из области Постојне да подрже напад. Међутим, пукови СДК су стигли прекасно и никада нису ступили у контакт са 188. дивизијом. Напад на аеродром је био неуспешан и до 23. априла генералу Киблеру је било јасно да његовом корпусу прети потпуно опкољавање. Киблерово разумевање ситуације је било исправно, пошто је 22. априла генералштаб 4. армије наредио дејствовање са крила како би заобишао град. Иако је LXXXXVII корпус остао под притиском три југословенске дивизије, југословенска [[20. далматинска дивизија НОВЈ|20. дивизија]] је доведена из [[Огулин]]а уз још једну додатну бригаду, три тенковска и два артиљеријска батаљона. Ове снаге су наставили на север, око немачког одбрамбеног периметра и напредовао је ка Трсту преко Илирске Бистрице са намером да се споји са 9. југословенским корпусом који је напредовао јужно од Трста. Како се битка код Ријеке завршавала крају, три пука СДК су пребачени у Љубљану и стављени под надлежност СС-обергрупенфирера [[Ервин Резенер|Ервина Резенера]], који је именован за команданта позадине групе армија Е. Резенеров задатак је био да отвори и држи отвореним путне и железничке правце у северној Словенији да би се убрзало повлачење ове армијске групе из Хрватске у Аустрију. 1. и 5. пук СДК су остали под Глобочниковљевом командом, који је у међувремену преместио свој штаб из Трста у [[Удине]], преко реке [[Соча|Соче]] у Италији. Тако је СДК подељена у две групе, једна у централној Словенији и која се повлачила према аустријског границе, док је други под Глобочником био у најзападнијем делу Словеније и повлачио се према Италији. == Предаја == У овом тренутку, око 22. априла Нојбахер је последњи пут посетио Љотића. Како су схватили да је до тоталног колапса немачких снага на Балкану и у Италији остало само неколико недеља, ако не и дана, Нојбахер је желео да зна Љотићеве планове за повлачење и предају СДК. Сутрадан предвече, Љотићев аутомобил је случајно упао у рупу насталу рушењем моста од стране савезничког ваздухопловства. Љотић је при паду сломио врат и убрзо је преминуо. Дана 29. априла, како су се Титове снаге затварале обруч на подручју [[Трст]]а, генерал Дамјановић је издао наређење да 1. и 5. пук пређу у Италију, где се 5. маја у граду [[Палманова]] (50&nbsp;km северозападно од Трста) између 2.400 и 2.800 СДК људи предало [[Уједињено Краљевство|Британцима]], који су их одвели у заробљеничке [[логор]]е.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=451–452}} Људство из преостала три пука је доживело непријатнију судбину. Они су из околине Љубљане прешли у Аустрију и предали се Британцима у [[Унтерберген]]у планинама на реци [[Драва|Драви]] 12. маја 1945. 20 дана касније, ових 2418 бивших припадника СДК је предато [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]]. Неки су [[Масакр на Кочевском Рогу|убијени одмах у области Кочевског рога]], док су остали затворени заједно са словеначким домобранима у логору Шентвид. Убрзо су и они погубљени. Косту Мушицког су у Италији ухапсиле британске снаге и вратиле у Југославију, да би му се судило. Њему је 1946. изречена смртна казна на [[Београдски процес|истом процесу]] као и Драгољубу Михаиловићу и још некима. Група која се предала у Италији је на крају пребачена у логор у [[Минстер (град)|Минстеру]], у Немачкој, из којих су пуштени јула [[1947]]. године. Ови људи су затим отишли ​​у разне земље широм света, укључујући и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Преостали су емигрирали у западне државе, где су основали емигрантске организације са циљем да промовишу политику Збора.{{sfn|Byford|2011|p=307}} Многи Љотићеви следбеници су се населили у Минхену, где су водили своју издавачку кући и штампали новине ''Искра''. Деловање Збора у дијаспори се одвијало у скромном обиму под руковођењем Јакова Љотића, рођеног брата Димитрија Љотића, који је 1974. убијен. Верује се да је убиство организовала [[Служба државне безбедности]] СФРЈ.{{sfn|Hockenos|2003|p=119}} На том месту га је потом наследио син Димитрија Љотића, Владимир. Непријатељство прољотићевских и прочетничких група се наставило у избеглиштву.{{sfn|Tomasevich|2002|p=191}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv| last=Littlejohn| first = David| title = Foreign Legions of the Third Reich| url = http://books.google.com/books?id=up0sAAAAYAAJ|year=1994| publisher = R. James Bender Publishing|isbn=978-0-912138-29-9|pages=255}} * {{Cite book| ref=harv| last=Костић| first = Урош| title = Ослобођење Истре, Словеначког приморја и Трста 1945: офанзива југословенске 4. армије| url = http://books.google.com/books?id=HKoDAAAAMAAJ|year=1978| publisher = Војноисторијски институт}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 1)|year=1979a| url = http://znaci.org/00001/154.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Borković| first = Milan|authorlink= Милан Борковић| title = Kvislinška uprava u Srbiji 1941—1944 (knjiga 2)|year=1979b| url = http://znaci.org/00001/155.htm| publisher = | location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Izdaja| volume = I| year = 1983a| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Poraz| volume = II| year = 1983b| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Rasulo| volume = III| year = 1983c| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref = harv| last = Milovanović| first = Nikola| authorlink = Никола Миловановић| title = Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića: Slom| volume = IV| year = 1983d| url = http://www.znaci.org/00001/11.htm| publisher = Slovo ljubve| location = Beograd| id = | access-date = 15. 01. 2014| archive-date = 23. 04. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20130423220533/http://znaci.org/00001/11.htm| url-status = dead}} * {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink= Бранко Петрановић| title = Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945|year=1992| url = http://znaci.org/00001/92.htm| publisher = Vojnoizdavački i novinski centar| location = Beograd|id=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomas| first = Nigel|authorlink= | title = Axis Forces in Yugoslavia 1941-45|year=1995| url = http://books.google.rs/books?id=bTw3vgAACAAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false| publisher = Osprey Publishing| location = |isbn=978-1-85532-473-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Milosavljević| first = Olivera|authorlink= Оливера Милосављевић| title = Potisnuta istina - kolaboracija u Srbiji 1941—1944|year=2006| url = http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi07.pdf| publisher = Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji| location = Beograd|isbn=978-86-7208-129-9|pages=}} * Перић Славиша, Српски добровољачки корпус. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2018|isbn=978-86-900274-0-8|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975| url = http://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2|pages=}} * {{Cite book| ref=harv| last=Ђуковић| first = Исидор|authorlink= Исидор Ђуковић| title = Друга шумадијска - 21. српска бригада|year=1982| url = http://www.znaci.org/00001/197.htm| publisher = Народна књига| location = Београд}} * {{Cite book| ref=harv| last=Димитријевић| first = Бојан Б. |year=2014| title = Војска Недићеве Србије: оружане снаге српске владе 1941-1945| publisher = Службени гласник | location = Београд |isbn=978-86-519-1811-0|pages=}} * {{Cite book| ref = harv| last = Radanović| first = Milan| authorlink = Милан Радановић| title = Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji| year = 2015| url = http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| publisher = Rosa Luxemburg Stiftung| location = Beograd| isbn = 978-86-88745-15-4| pages = | access-date = 17. 02. 2017| archive-date = 26. 08. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160826002004/http://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Kazna%20i%20zloc%CC%8Cin.pdf| url-status = }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://www.vojska.net/srp/drugi-svetski-rat/srbija/srpski-dobrovoljacki-korpus/ Српски добровољачки корпус] * H.L. deZeng IV: [http://www.axishistory.com/index.php?id=90Srpski Dobrovoljački Korpus (Serbische Freiwilligenkorps)] * "Коло", 16. окт. 1943, [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0784.jpg стр. 8] и [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1316/max/1316-0785.jpg стр. 9] - фоторепортажа "Србија у борби против бољшевизма" * [http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1317/max/1317-0199.jpg "Коло", 15. апр. 1944] - фоторепортажа "У борби за васкрс Србије" {{спољашње везе крај}} {{Други светски рат у Југославији}} {{Подножје|Војна историја Срба}} [[Категорија:Србија у Другом светском рату]] [[Категорија:Квислиншке формације у Југославији]] [[Категорија:Српски добровољачки корпус (Други светски рат)]] [[Категорија:Југословенски народни покрет Збор]] [[Категорија:Настанци у Србији 1941.]] 29uwbad2ixqxar7hiqa41tyy8bvcdes 0 266463 30099363 29931323 2025-06-28T05:47:44Z Coaorao 415244 30099363 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Светозар Стијовић | слика = Svetozar Stijović.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Светозар Стијовић | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1939|2|22}} | место_рођења = [[Љумбарда]] код [[Дечани (град)|Дечана]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2000|7|29|1939|2|22}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[СР Југославија]] | поље = | институција = | школа = | студенти = | познат_по = | награде = | напомене = }} '''Светозар Стијовић''' ([[Љумбарда]] код [[Дечани (град)|Дечана]], [[22. фебруар]] [[1939]] — [[Београд]], [[29. јул]] [[2000]]) био је српски [[лингвистика|лингвиста]], научни саветник [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] и редовни професор [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]] и [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитета у Приштини]].<ref name=":0">{{Cite web|url=http://glasholmije.rs/%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B|title=Светозар Стијовић|url-status=live}}{{Мртва веза}}</ref> == Биографија == Основну школу је учио у родном месту и оближњем [[Рзнић]]у. Гимназију је почео да похађа у [[Пећ]]и, а завршио је у [[Суботица|Суботици]]. Филозофски факултет (група за руски језик и књижевност) завршио је у Новом Саду [[1970]]. године.<ref name=":0" /> Током студија био је сарадник Матице српске на изради Руско-српскохрватске библиографије 1914—1941. Магистрирао је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету у Београду]] [[1975]]. године (''Језик «Историје о Црној Гори» Василија Петровића''), где је и докторирао [[1991]], одбранивши дисертацију ''Руски и црквенословенски елементи у језику [[Петар II Петровић Његош|Његошевих]] песничких дела''.<ref name=":0" /> За време студија био је један од најистакнутијих предводника великих [[студентске демонстрације у Југославији 1968.|студентских демонстрација 1968]]. године, што је обележило и његов доцнији животни пут. По дипломирању је радио као професор руског језика у Школском медицинском центру у Новом Саду - од [[1971]]. до краја [[1976]], а од [[1977]]. до [[1983]]. као асистент у Институту за српскохрватски језик у Београду, где је сарађивао на изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности и на издавању институтских часописа.<ref name=":0" /> Од [[1983]]. радио је у Српској академији наука и уметности као секретар Одбора за ономастику, у оквиру кога је обављао и организовао теренска истраживања и бринуо о објављивању Ономатолошких прилога. Захваљујући њему сабрана је, између осталог, ономастичка грађа из свих српских насеља на Косову и у Метохији. Данас су ти подаци поуздано сведочанство српске прошлости косовско-метохијског простора. Од летњег семестра [[1994]]. предавао је, као редовни професор, упоредну граматику словенских језика на [[Филозофски факултет Универзитета у Нишу|Филозофском факултету у Нишу]], а од зимског семестра те године и на [[Филолошки факултет Универзитета у Приштини|Филолошком факултету у Приштини]], где је од [[1997]]. предавао и старословенски језик, као и технику научног рада студентима трећег степена.<ref name=":0" /> Сахрањен је на гробљу Орловача у Београду. Опело је, у име [[Патријарх српски Павле|Његове светости патријарха српског господина Павла]], служио [[Атанасије Ракита|његово преосвештенство епископ Атанасије Ракита]].<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/08/02/srpski/D00080111.shtm|title=www.glas-javnosti.co.yu|website=arhiva.glas-javnosti.rs|access-date=2021-12-23}}{{Мртва веза}}</ref> == Чланство у САНУ и међународним организацијама == Био је члан четири одбора [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (Одбора за ономастику, Старословенског одбора, Вардарског одбора и Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије) и члан [[Матица српска|Матице српске]]. Био је члан редакције Ономатолошких прилога (САНУ), Јужнословенског филолога (САНУ и Институт за српски језик САНУ), Вардарског зборника (САНУ), Вукове задужбине и Српског наслеђа, организационог одбора Дана српскога духовног преображења у Деспотовцу и суботичких лингвистичких скупова. Био је главни и одговорни уредник завичајног листа ''Глас Васојевића''. == Научна дела == Стијовићево научно дело садржи око 200 радова, међу којима су најбројнији они о Његошевом језику и о ономастици. Средишње Стијовићево дело са његошевском тематиком је монографија ''Славенизми у Његошевим песничким делима'', која се сматра најзначајнијим делом у тадашњој научној литератури о Његошевом песничком језику и која је [[1993]]. године добила Годишњу награду [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]].<ref name=":1">{{Cite web|url=https://muzejsrpskogjezika.rs/2021/03/21/%d1%81%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b7%d0%b0%d1%80-%d1%81%d1%82%d0%b8%d1%98%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-1939%e2%88%922000/|title=Светозар Стијовић (1939−2000) {{!}} Виртуелни музеј српског језика|language=en-US|access-date=2022-01-26}}</ref> Његошевим језиком бавио се Стијовић и у радовима: Српскословенске и рускословенске особине у Његошевом ''Пустињаку цетинском'' (1834), ''Његошева лексика у односу на Вукову норму'', ''Кратак преглед Његошевих славенизама'', ''О поетској функцији Његошевих славенизама'', ''О лексици Горског вијенца'', ''Петар II Петровић Његош и књижевнојезичко наслеђе'', ''Неке филолошке напомене о досадашњем и будућем проучавању Горског вијенца'' итд. Ономастичким испитивањима бавио се у радовима: ''Ономастика источног дела Метохијског (Пећког) Подгора'', ''Ономастика средишњег дела Метохијског (Пећког) Подгора'', ''Ономастика западног дела Метохијског (Пећког) Подгора'', ''Старо Ругово у светлу ономастичких података'', ''Савремена ономастика Косова и Метохије'', ''Ономастика једног дела поречја Кујавче'', ''Неки творбено-семантички типови ојконима у северној Метохији'', ''О неким типовима антропонима у јужној Метохији'', ''Прилог речнику српских личних имена'', ''Поглед на позајмљенице у српском именослову'', ''О имену манастира Црна ријека'' итд.<ref name=":1" /> Године 1998, приредио је Стијовић веома успело издање [[Горски вијенац|Горског вијенца]] са кратким освртом на лексику тога дела. == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија|цитати-претрага=Светозар Стијовић}} {{СОРТИРАЊЕ:Стијовић, Светозар}} [[Категорија:Рођени 1939.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Дечанци]] [[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Приштини]] [[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Нишу]] [[Категорија:Српски лингвисти]] [[Категорија:Српски филолози]] [[Категорија:Српски професори]] [[Категорија:Доктори филологије]] [[Категорија:Чланови Матице српске]] [[Категорија:Сахрањени на гробљу Орловача]] kc77au4ktx108ha6v94nuvzlwvizre5 0 270217 30099328 29931368 2025-06-28T00:59:19Z Sadko 25741 /* Литература */ шаблон додат 30099328 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Звонко Марић | слика = Звонко Марић.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Звонко Марић | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1931|11|2}} | место_рођења = [[Бујановац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2006|10|18|1931|11|2}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] |поље = |институција = | школа = |студенти = |познат_по = |награде = |напомене = }} '''Звонко Марић''' ([[Бујановац]], [[2. новембар]] [[1931]] — [[Београд]], [[18. октобар]] [[2006]]) био је [[Србија|српски]] физичар и академик. == Биографија == Рођен је као друго од троје деце Благоја и Надежде Марић. Његов млађи брат је био лекар [[Предраг Марић]].<ref>{{Cite web |url=http://zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric |title=Родослов породице Марић |access-date=01. 04. 2020 |archive-date=29. 09. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200929084511/http://zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric |url-status= }}</ref> Основну школу и гимназију је завршуо у [[Лесковац|Лесковцу]]. Студирао је физику на Природно-математичком факултету у [[Београд]]у. Дипломирао је 1955. године. Звање доктора наука стекао је 1960. године, одбранивши тезу „Дисперзија светлости на атомским језгрима“. После Другог светског рата био је један од првих 15 доктора наука из области физике на [[Физички факултет Универзитета у Београду|Физичком факултету Универзитета у Београду]]<ref>[http://www.ff.bg.ac.rs/Biblioteka/SpisakDisertacija1955.pdf Докторске дисертације на Физичком факултету Универзитета у Београду]</ref> и један од пионира развоја физике у Београду. Након дипломирања запослио у Институту за нуклеарне науке у [[Винча|Винчи]], где је радио у лабораторији за теоријску физику. Непуних годину дана по доласку у Винчу, Марић је упућен на специјализацију у Институту за теоријску физику у [[Копенхаген]]у, у [[Данска|Данској]], где је провео две године бавећи се теоријом молекуларних модела. По повратку са студијског усавршавања и одбране докторске тезе, руководио је лабораторијом за теоријску физику у Винчи. Године 1961. први студенти физике уписују се на Универзитет у [[Нови Сад|Новом Саду]]. У том периоду је са још неколико колега организовао специјалистичке студије. Истовремено се бавио и педагошким радом на Природно-математичком факултету у Београду, где је држао курсеве на редовној и постдипломској настави. У Институт за физику прешао је 1972. године Као професор по позиву, предавао је у Институту за нуклеарну физику „Орсеј“ у [[Француска|Француској]]. У више наврата боравио је и у Европском центру за нуклеарна истраживања [[ЦЕРН]] у [[Женева|Женеви]] и у Институту за нуклеарне науке у [[Дубна|Дубни]], у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]. Својим рефератима је учествовао на више научних и стручних скупова у земљи и свету. Његова научна делатност посвећена је нуклеарној, атомској и молекуларној физици, као и проблемима заснивања квантне механике и статистичке физике. Објавио је више научних радова - и на српском и на страним језицима. За свој рад добио је више признања. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991. године. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду. == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * Милош Јевтић, ''Разговор са Винчанцима'', (1998) {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.zvonkomaric.org Интернет страница о Звонку Марићу] {{Wayback|url=http://www.zvonkomaric.org/ |date=20181126115536 }} * [https://www.sanu.ac.rs/clan/maric-zvonko/ Биографија на сајту САНУ] * [http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/osnovno-o-leskovcu/poznati-leskovcani/ Знаменити Лесковчани] {{Wayback|url=http://www.gradleskovac.org/index.php/o-leskovcu/osnovno-o-leskovcu/poznati-leskovcani/ |date=20180429222454 }} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Марић, Звонко}} [[Категорија:Рођени 1931.]] [[Категорија:Умрли 2006.]] [[Категорија:Бујановчани]] [[Категорија:Лесковчани]] [[Категорија:Српски физичари]] [[Категорија:Академици САНУ]] [[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]] 7gyob8b3ntcpf5sy3o3bf9invt7dh8q 0 270623 30098948 29446076 2025-06-27T18:20:17Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098948 wikitext text/x-wiki {{Музичар |име = Ена Попов |слика = Ena Popov.jpg |опис_слике = Ена Попов 2008. | ширина_слике = |име_по_рођењу = Ена Попов |алијас = | датум_рођења = {{Датум рођења|1986|10|9|год=да}} | место_рођења = [[Нови Сад]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводина]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] |инструмент = [[Певач|Вокал]] |жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] |активни_период = 2007—данас }} '''Ена Попов''' ([[Нови Сад]], [[9. октобар]] [[1986]]) српска је певачица, ТВ водитељка и бивша учесница „[[Велики брат (Србија)|Великог брата]]“. == Биографија == Основну и средњу школу је завршила у Новом Саду. Завршила је Факултет за предузетни менаџмент на [[Алфа универзитет|Универзитету Браћа Карић]].<ref>{{cite web|url=http://poznati.info/ena-popov-biografija/|title=Ena Popov Biografija|publisher=poznati.info|date=|accessdate=30. 6. 2013.|archive-date=15. 02. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130215080042/http://poznati.info/ena-popov-biografija/|url-status=dead}}</ref> Године [[2006]]. пријавила се за учешће у првој сезони ријалити-шоу програма „[[Велики брат (Србија)|Велики брат]]“. Као друга укућанка ушла је у кућу [[15. септембар|15. септембра]] [[2006]]. године и у њој остала 92 дана. Иако није победила, Ена се истакла међу осталим укућанима и постигла одређени медијски успех. Њеној популарности допринела је и веза са једним од укућана. После изласка из куће, Ена је најпре учествовала у Новогодишњој емисији [[Светлана Ражнатовић|Цеце Ражнатовић]], а потом је у лето [[2007]]. године, заједно са, тадашњим дечком, Марком Миљковићем, водила емисију „[[Звезде Гранда]]“. Њен први албум је изашао [[2008]]. године под називом „[[Прво од мене]]“, снимљен за [[Гранд продукција|Гранд продукцију]].<ref>{{cite web|url=http://www.tracevi-magazin.com/ena-popov-biografija/|title=Ena Popov biografija|publisher=tracevi-magazin.com|date=|accessdate=30. 6. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20140716014156/http://www.tracevi-magazin.com/ena-popov-biografija/|archive-date=16. 07. 2014|url-status=dead|df=}}</ref> Ена и Андреј Маричић су [[2011]]. водили емисију ''Аутостопери''<ref>{{cite web|url=http://poznati.info/ena-popov-i-andrej-maricic-autostoperi/|title=Ena Popov i Andrej Maričić: Autostoperi|publisher=poznati.info|date=|accessdate=30. 6. 2013.|archive-url=https://web.archive.org/web/20120331173601/http://poznati.info/ena-popov-i-andrej-maricic-autostoperi/|archive-date=31. 03. 2012|url-status=dead|df=}}</ref> a [[2012]]. је са Маријом Лазић водила емисију ''Тачно у подне''.<ref>{{cite web|url=http://www.pulsonline.rs/puls-poznatih/9231/marina-kotevski-i-ena-popov-otisle-na-tv-pink|title=Marina Kotevski i Ena Popov otišle na TV Pink|publisher=pulsonline.rs|date= |accessdate=30. 6. 2013.}}</ref> Ена се опробала и као глумица, у скечевима новосадске групе „Генијалци“, који се емитују у склопу емисија Гранд продукције. == Дискографија == * [[Прво од мене|''Прво од мене'']] ([[2008]]) == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=2397991|name=Ена Попов}} {{Звезде Гранда}} {{Подножје|Биографија|Музика|Телевизија|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Попов, Ена}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Музичари из Новог Сада]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Укућани Великог брата]] [[Категорија:Поп-фолк певачи|Попов, Ена]] [[Категорија:Српске телевизијске водитељке]] 14clhyubb5a4w23dre7o8cbri4wchmd 0 272132 30099269 30010188 2025-06-27T23:40:42Z ~2025-89707 447309 умрла је 30099269 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Тренутно је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || [[The Ljubav i mržnja]]|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] a7m6d2wjxn6yae58tdsrxx2feq2f3z1 30099271 30099269 2025-06-27T23:47:00Z ~2025-73716 445629 30099271 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] - [[27. јун]] [[2025.]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Тренутно је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || [[The Ljubav i mržnja]]|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] k7a6huykd16gmb9cclkf3pm7mfp90jl 30099275 30099271 2025-06-27T23:51:10Z ~2025-73716 445629 30099275 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|28|1930|11|19}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] - [[Београд]], [[27. јун]] [[2025.]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Тренутно је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || [[The Ljubav i mržnja]]|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] sdc2gi7gdcqyretolof90hm02c81tcq 30099285 30099275 2025-06-28T00:06:59Z MilovanPa 245009 30099285 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Преминула је 27. јуна у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || [[The Ljubav i mržnja]]|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] ixub0vl15dgw2i719gi10xzxwmp7dnm 30099354 30099285 2025-06-28T05:23:57Z Soundwaweserb 82964 /* Биографија */ 30099354 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940.-те |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990.-те |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000.-те |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010.-те |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || [[The Ljubav i mržnja]]|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] 4d4im7sxi6zoaks45yapvyrdm9913zo 30099444 30099354 2025-06-28T08:44:17Z MareBG 12583 30099444 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * [https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд, 21-22.3.2009.]{{Мртва веза}} * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] lry9b6b5g310aui21zz6l5gqnrde0je 30099446 30099444 2025-06-28T08:44:52Z MareBG 12583 /* Спољашње везе */ 30099446 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога.<ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] ba29v4ykoympiwnml88vf7bgp435e3n 30099450 30099446 2025-06-28T08:50:33Z MareBG 12583 30099450 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага - [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић - [[Више од игре]]<br /> Малчика - [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана - [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] 164infl7rx7bghs6hq74vcpljoj1cts 30099451 30099450 2025-06-28T08:51:33Z MareBG 12583 added [[Category:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 30099451 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у београдско културно друштво „Абрашевић”. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] buk5k5ijv8h76ktkx1uwkvmxt50di8q 30099452 30099451 2025-06-28T08:52:10Z MareBG 12583 /* Биографија */ 30099452 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у [[Хор КУД „Абрашевић” Београд|београдско културно друштво „Абрашевић”]]. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]] који се приказује на телевизији [[Пинк ТВ|Пинк]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] hrz6h61urnfxdfs3lz1nltirz31678f 30099468 30099452 2025-06-28T09:09:52Z MareBG 12583 /* Биографија */ 30099468 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у [[Хор КУД „Абрашевић” Београд|београдско културно друштво „Абрашевић”]]. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живи у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] 5l5s20f69fjs7trdfds2ktka3gummt8 30099469 30099468 2025-06-28T09:10:08Z MareBG 12583 30099469 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у [[Хор КУД „Абрашевић” Београд|београдско културно друштво „Абрашевић”]]. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама: „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многе друге. Глумила је у филмовима: [[Повратак отписаних]], [[Балкан експрес 2]] и [[Тесна кожа 3]].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живела је и радила у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] fr1gpy2ylhvcdi3l5mnyvgz5opooidv 30099476 30099469 2025-06-28T09:16:20Z Commentator 32420 /* Биографија */ Мање језичке исправке 30099476 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949-2018 | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у [[Хор КУД „Абрашевић” Београд|београдско културно друштво „Абрашевић”]]. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многим другим. Глумила је у филмовима [[Повратак отписаних|''Повратак отписаних'']], [[Балкан експрес 2|''Балкан експрес 2'']] и [[Тесна кожа 3|''Тесна кожа 3'']].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живела је и радила у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] gtxpa8yt5uy0eis0h5lz0bmv18jprpc 30099486 30099476 2025-06-28T09:24:28Z Boja02 203906 30099486 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Жижа Стојановић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1930|11|19}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2025|06|27|1930|11|19|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Република Србија]] | друга имена = | активност = 1949—2018. | занимање = [[глумац|глумица]] | супружник = [[Владислав Матић]] | деца = | битна улога = Зага — [[Другарица министарка]]<br /> Љубина Бојић — [[Више од игре]]<br /> Малчика — [[Избирачица (филм)|Избирачица]]<br /> Цана Фонтана — [[Срећни људи]] | презентација = | имдб = 831233 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Жижа Стојановић''' ([[Београд]], [[19. новембар]] [[1930]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]) била је [[Срби|српска]] [[филм]]ска, [[Позориште|позоришна]] и [[Телевизија|телевизијска]] [[списак српских глумаца|глумица]]. == Биографија == Рођена је 19. новембра 1930. године у [[Београд]]у. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], уписала је Трећу женску гимназију и учланила се у [[Хор КУД „Абрашевић” Београд|београдско културно друштво „Абрашевић”]]. Прошла је аудицију и додељена јој је улога Коштане. Иако је познатија као позоришна глумица, играла је у многим [[филм]]овима и серијама. Била је чланица позоришта у Нишу, Новом Саду и Београду.<ref>{{cite web| title=VALJALA SE SA PRLETOM PO TRAVI, TITO JE OBOŽAVAO: A sad je samo zvezda RIJALITIJA u kom je dobila i HOTEL | url=https://www.kurir.rs/stars/2951921/foto-valjala-se-sa-prletom-po-travi-tito-je-obozavao-a-sad-je-samo-zvezda-rijalitija-u-kom-je-dobila-i-hotel | work=[[Курир (новине)|Курир]] | date=4. 12. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> У каријери је одиграла преко 120 позоришних улога, а више од тридесет година била је првакиња [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]].<ref name="asd"/><ref>{{Cite news|url=https://poezijascg.com/poezija/wp-content/uploads/2011/06/Sasa_Milivojev_intervju_Ziza_Stojanovic22.jpg|title=Жижа Стојановић, интервју: "ШТРАЈКОВАЋУ ГЛАЂУ ИСПРЕД ВЛАДЕ; Аутор: Саша Миливојев, ПРАВДА, Београд|last=|first=|date=22.03.2009.|work=}}{{Мртва веза}}</ref> Публика је памти као келнерицу Цану Фонтану из серије [[Срећни људи]].<ref>{{cite web| title=Žiža Stojanović | url=https://www.biografija.org/film/ziza-stojanovic/ | work=biografija.org | date=10. 4. 2020 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Такође се појавила у серијама „Дипломци”, „Салаш у Малом Риту”, „Отписани”, „Бољи живот”, „Породично благо”, „Љубав, навика, паника”, „Вратиће се роде” и многим другим. Глумила је у филмовима [[Повратак отписаних|''Повратак отписаних'']], [[Балкан експрес 2|''Балкан експрес 2'']] и [[Тесна кожа 3|''Тесна кожа 3'']].<ref>{{cite web| title=Pre 24 godine igrala je Canu Fontanu u "Srećnim ljudima", a ovako danas izgleda slavna Žiža Stojanović! | url=https://www.telegraf.rs/jetset/2765598-pre-24-godine-igrala-je-canu-fontanu-u-srecnim-ljudima-a-ovako-danas-izgleda-slavna-ziza-stojanovic-video | work=[[telegraf.rs]] | date=8. 5. 2017 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Била је учесница [[Задруга (1. сезона)|прве сезоне]] [[Ријалити-шоу|ријалити]] програма [[Задруга (ријалити-шоу)|Задруга]].<ref>{{cite web| title=ŠTA SE DESILO SA ŽIŽOM NAKON ZADRUGE? | url=https://www.pulsonline.rs/rijaliti/sta-se-desilo-sa-zizom-nakon-zadruge-glumica-sokirala-sve-priznanjem/xpx5j5d | work=pulsonline.rs | date=3. 3. 2018 | accessdate=10. 4. 2020}}</ref> Живела је и радила у Београду. Последње године живота провела је у старачком дому, а преминула је 27. јуна 2025. године у Београду.<ref>{{cite web| title=UMRLA GLUMICA ŽIŽA STOJANOVIĆ Čuvena Cana Fontana iz Srećnih ljudi preminula u 95. godini: Voditelj potvrdio najtužniju vest | url= https://www.blic.rs/sudbine/ziza-stojanovic-umrla-u-95-godini-voditelj-potvrdio-najtuzniju-vest/25bynf0| work=Блиц | date=28. 6. 2025 | accessdate=28. 6. 2025}}</ref><ref name="asd">[https://www.kurir.rs/zabava/kultura/9709625/kako-je-govorila-za-kurir-ziza-stojanovic?utm_source=kurir&utm_medium=mostread_sidebar_widget&utm_campaign=adria_internal Zbog mene su u pozorište dolazili Tito i Ranković: Kako je Žiža Stojanović govorila za Kurir o životu, zašto je volela ljude i ušla u "Zadrugu"] kurir.rs 28. 6. 2025.</ref> У тренутку смрти била је трећа најстарија глумица у Србији.<ref>{{cite web|title= Rada Đuričin bila je jedna od naših najstarijih glumica: Njena koleginica proglašena je za 5. Na svetu, a i dalje neumorno radi|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/4434357/ko-su-najstarije-srpske-glumice}}</ref> == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1940-е |- | 1949. || [[Барба Жване]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е |- | 1961. || [[Избирачица (филм)|Избирачица]] || Малчика |- | 1963. || [[Банкет у Шаренграду]] || |- | 1963. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] || |- | 1965. || [[Поноћни гост]] || |- | 1967. || [[Вилин коњиц и плехана фуруна]] || |- | 1969. || [[Покојник (ТВ филм из 1969)|Покојник]] (ТВ)|| Служавка Ана |- | 1969. || [[Суфле]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е |- | 1971. || [[Леваци]] || Моцина кћерка Душица |- | 1971. || [[Дипломци]] || Завалина супруга |- |1972. || [[Смех са сцене: Савремено позориште]] || |- | 1972. || [[Женски разговори]] || |- | 1973. || [[Наше приредбе (ТВ серија из 1973)|Наше приредбе]] (ТВ серија)|| |- | 1975. || [[У Орфеуму код Бране]] (ТВ) || |- | 1975. || [[Зимовање у Јакобсфелду]] || |- | 1975. || [[Салаш у Малом Риту (ТВ серија)]] || |- | 1975. || [[Позориште у кући]] 3 || Службеница |- | 1975. || [[Отписани]] || Увцетова жена |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] || |- | 1975. || [[Живот је леп]] || Разредни старешина |- | 1976. || [[Повратак отписаних (филм)|Повратак отписаних]] || Анђелка |- | 1976. || [[Кухиња (филм)|Кухиња]] || |- | 1977. || [[Секвенце и консеквенце]] || |- | 1977. || [[Више од игре]] || Љубина Бојић |- | 1978. || [[Повратак отписаних (ТВ серија)]] || Анђелка |- | 1979. || [[Срећна породица]] || |- | 1979. || [[Срећна породица (ТВ серија)|Срећна породица]] ТВ серија || |- | 1979. || [[Другарчине]] || Проститутка |- | 1979. || [[Усијање]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е |- | 1980. || [[Дувански пут]] || |- | 1980. || [[Било, па прошло]] || |- | 1980. || [[Врућ ветар]] || Службеница банке |- | 1981. || [[Кир Јања (филм)|Кир Јања]] ||Супруга Јуца |- | 1981. || [[Војници (ТВ серија)|Војници]] || Грађанка са залихама |- | 1982. || [[Лукићијада]] (ТВ серија)|| |- | 1982. || [[Поп Ћира и поп Спира (ТВ серија)|Поп Ћира и поп Спира]] || Сока |- | 1983. || [[Човек са четири ноге]] || Дактилографкиња |- | 1983. || [[Марија, где си...?]] || Данилова сестра |- | 1984. || [[Мољац (филм)|Мољац]] || Станка, ујкина комшиница |- | 1984. || [[Војници (филм)]] || Грађанка са залихама |- | 1984. || [[Јагуаров скок]] || Власник агенције |- | 1985. || [[Случај Лазе Костића]] || Секретарица |- | 1986. || [[Мајстор и Шампита]] || Продавачица |- | 1987—1988. || [[Бољи живот]] || Ивина газдарица |- | 1988. || [[Тесна кожа 3]] || Благајница |- | 1989. || [[Другарица министарка]] || Зага |- | 1989. || [[Балкан експрес 2]] || Игуманија |- | 1989. || [[Недељом од девет до пет]] || Комшиница |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-е |- | 1991. || [[Кућа за рушење]] || тетка Вида |- | 1991. || [[Мала шала]] || ташта |- | 1990—1991. || [[Бољи живот]] 2 || Ивина газдарица |- | 1991. || [[У име закона]] || Божина жена |- | 1993. || [[Рај (ТВ филм)|Рај]] || Супруга Пиште |- | 1993. || [[Срећни људи]] || Цана Фонтана |- | 1995—1996. || [[Срећни људи]] 2 || Цана Фонтана |- | 1998—1999. || [[Породично благо]] || Славка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-е |- | 2001. || [[Харолд и Мод]] || |- | 2002. || [[Породично благо]] 2 || Славка |- | 2006. || [[Љубав, навика, паника]] || госпођа Марковић |- | 2007. || [[Сељаци (ТВ серија)]] || Драгица |- | 2007. || [[Вратиће се роде]] || тетка Смиљка |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2010-е |- | 2013. || [[Мамарош]] || Комшиница |- | 2015. || [[Мамурлуци]] (ТВ серија)|| Комшиница на прозору |- | 2018. || ''The Ljubav i mržnja''|| Стамена |} == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=831233|name=Жижа Стојановић}} {{Подножје|Биографија|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Жижа}} [[Категорија:Рођени 1930.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] [[Категорија:Учесници Задруге]] lv6t89lejjsnx5te8qc32bd13ez4637 0 283195 30098714 29999805 2025-06-27T14:39:46Z Makenzis 205628 30098714 wikitext text/x-wiki {{Фудбалски клуб | име = ФК Виљареал | слика = [[Датотека:Villarreal CF logo.png|140п|Грб]] | пуно име = -{Villarreal Club de Fútbol S.A.D.}- | надимак = ''-{El Submarino Amarillo}-''<br />(Жута подморница) | основан = 1923 | стадион = [[Естадио де ла Керамика]],<br />[[Виљареал]] | капацитет = 24.890 | директор = {{зас|ШПА}} [[Фернандо Роиг]] | тренер = {{зас|ШПА}} [[Унаи Емери]] | лига = [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Прва лига Шпаније]] | сезона = [[Ла лига 2024/25.|2024/25]]. | позиција = 5. | pattern_la1 = _villarreal2425h | pattern_b1 = _villarreal2425h | pattern_ra1 = _villarreal2425h | pattern_sh1 = _villarreal2425h | pattern_so1 = _villarreal2425hl | leftarm1 = FFFF00 | body1 = FFFF00 | rightarm1 = FFFF00 | shorts1 = FFFF01 | socks1 = FFFF01 | pattern_la2 = _villarreal2425a | pattern_b2 = _villarreal2425a | pattern_ra2 = _villarreal2425a | pattern_sh2 = _villarreal2425a | pattern_so2 = _villarreal2425al | leftarm2 = a0c0e6 | body2 = a0c0e6 | rightarm2 = a0c0e6 | shorts2 = a0c0e6 | socks2 = a0c0e6 | pattern_la3 = _villarreal2425t | pattern_b3 = _villarreal2425t | pattern_ra3 = _villarreal2425t | pattern_sh3 = _villarreal2425t | pattern_so3 = _villarreal2425tl | leftarm3 = 2d2d37 | body3 = 2d2d37 | rightarm3 = 2d2d37 | shorts3 = 2d2d37 | socks3 = 2d2d37 }} '''ФК Виљареал''' ({{јез-шпа|Villarreal CF}}) је [[Шпанија|шпански]] [[фудбал]]ски клуб из [[Виљареал]]а, у покрајини [[Кастељон]]. Своје домаће утакмице грају на стадиону [[Естадио де ла Керамика]], капацитета 24.890 места. Тренутно се такмичи у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Првој лиги Шпаније]]. == Историја == === Рана историја === Клуб је основан 1923. и играо је регионалну лигу све до [[Шпански грађански рат]], током којег је Шпански фудбал био у паузи. Након рата, клуб је играо у разним регионалним лигама, као и [[Tercera División]] све до сезоне 1970/71, када се Виљареал први пут пласирао у [[Segunda División]] у којој је играо две сезоне, да би након тога испао у Tercera División поново. После игра у [[Segunda División B]] после неколико сезона, касних 1980-их, Виљареал је успео да се учврсти као клуб друге шпанске лиге, почевши од сезоне 1992/93. === ''La Liga de las Estrellas'' === [[24. мај]]а [[1998]]. Виљареал успева да се пласира у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Примеру]] за сезону 1998/99, где почиње застрашујући меч против шпанског дива [[ФК Реал Мадрид|Реал Мадрида]] на стадиону [[Стадион Сантијаго Бернабеу|Сантијагу Бернабеу]]. После тешке сезоне, Виљареал поново испада у Сегунду и игра у њој добру сезону 1999/00, где су завршили трећи, при чему су зарадили поновни улазак у ''La Liga de las Estrellas'', чувену Примеру, где су остали до данашњих дана. === Европски успеси === У сезони 2003/04, Виљареал стигао до полуфинала [[УЕФА лига Европе|Купа УЕФА]], где су изгубили од комшије и евентуалног шампиона [[ФК Валенсија|Валенсије]]. Тог лета су освојили [[Интертото куп|Intertoto kup]], чиме су квалификовали за Купа УЕФА у наредној сезони, где су стигли до четвртине финала. Избацио их је холандски тим [[ФК АЗ Алкмар|АЗ Алкмар]], резултатом 3–2 на продужецима. Исте 2004/05 сезоне, Виљареал је завршио на трећем месту у [[Прва лига Шпаније у фудбалу|Примери]], чиме су се први пут директно квалификовали за Европски турнир; [[УЕФА Лига шампиона|УЕФА Лигу шампиона]]. Сезона 2005/06. донела је клубу значајне европске успех и признања, због доследног наступа у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]]. У задњем колу квалификација Виљареал сензационално добија енглески [[ФК Евертон|Евертон]] резултатом 4–2, две победе по 2–1. У групној фази, Виљареал пада у исту група са португалским шампионом [[ФК Бенфика|Бенфиком]], француским [[ФК Лил|Лилом]], и енглеским гигантом [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер Јунајтедом]]. Завршили су непоражено групну фазу. Виљареал је два пута славио (1–0 против Бенфике у гостима и Лила код куће) и четири пута одиграо нерешено, рачунајући и два меча са Манчестер Јунајтедом. Били су на врху у групи и напредовали до нокаут фазе заједно са Бенфиком. Клуб је у четвртини финала [[УЕФА Лига шампиона|Лиге шампиона]] савладао шкотски [[ФК Ренџерс|Ренџерс]] 3–3 на правило гол у гостима (2–2 у [[Глазгов]]у и 1–1 код куће). ''Жутој подморници'' запада италијански гигант [[ФК Интер Милано|Интер]] у четвртини финала Лиге шампиона. Прва утакмица је одиграна на [[Стадион Ђузепе Меаца]] 29. марта 2006. У утакмици у Милану, [[Diego Forlán]] постиже гол у првом минуту меча, али Виљареал губи 2–1 и Интер има вођство пред меч у [[Estadio El Madrigal|Ел Мадригалу]] 4. априла. Виљареал на свом стадиону у другој утакмици успева да добије Интер 1-0 и тиме обезбеди пласман у полуфинале Лиге Шампиона. У полуфиналу, Виљереал губи од [[ФК Арсенал|Арсенала]] резултатом 1–0. Виљареал доводи [[Rober Pires|Роберта Пиреса]] из Арсенала на лето, чим се завршила Лига Шампиона. Он игра и дан данас у клубу. 2006/07 сезону Виљареал стартује веома лоше али је ипак успео да се квалификује за [[УЕФА лига Европе|Куп УЕФА]] након осам узастопних победа. „Жута подморница“ која је била тринаеста након 30. кола Примере, успела је да се попење и да заврши на петом месту. Клуб се аутоматски пласирао у [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]] за сезону 2008/09, након што је завршио као други у Примери претходне сезоне. У групи су им испали Манчестер Јунајтед (по други пут), [[ФК Селтик|Селтик]], и [[AaB Fodbold|Алборг]]. Кренули су добро. Успели су да заврше нерешено са тадашњим европским шампионом на [[Олд Трафорд]]у, 0–0. Прва победа је забележена 30. септембра над Селтиком 1–0 на [[Ел Мадригал (стадион)|Ел Мадригалу]], шутом [[Marcos Senna|Маркоса Сене]] из слободног ударца. 21. октобра, у мечу против Алборга, постигли су голова а примили три. Касније ремизирају 2–2 са Алборгом у Данској и на задњем мечу у групи губе од већ елиминисаног Селтика. У нокаут фази, сусрећу се са грчким [[ФК Панатинаикос|Панатаинаикосом]], где се први меч завршава резултатом 1-1. У Атини Грци губе 1–2. Виљареал стиже до четвртине финала где му поново налеће енглески Арсенал. Први мече се завршава резултатом 1–1, гол је постигао Маркос Сена из слободњака, да би резултат неутрализовао Адебајор волејом. Тео Волкот, Адебајор и Робин ван Перси осигурали су победу у другом мечу, 3–0 за Арсенал. У 2009/10. сезони, Виљареал се квалификовао за УЕФА Лигу Европе, победом над НАЦ Бредом сензационалним резултатом 2-9. Упада у Групу Г са [[ФК Левски Софија|Левским из Софије]], који су поразили 1–0 на њиховом дебиту, и са [[FK Lacio|Лацијом]] и [[ФК Ред бул Салцбург|Ред Бул Салзбургом]]. У сезони [[УЕФА лига Европе 2020/21.|2020/21]], Виљареал је освојио титулу првака УЕФА Лиге Европе, победом над [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтедом]]. Утакмица је одиграна са нерешеним резултатом 1:1, а у пенал серији, Виљареал је савладао Јунајтед резултатом 11:10.<ref>[https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=05&dd=26&nav_id=1864264 Penali odlučili, De Hea tragičar – Viljareal osvojio Ligu Evrope!], 27. 5. 2021.</ref> == Ривалство == Виљареал гаји дуго ривалство са ФК Кастелоном искључиво из географских разлога (оба клуба су из Кастелон провинције), и са [[ФК Валенсија|Валенсијом]], због тога што су та два клуба најјача у Валенсијској области; њихов судар се зове „Валенсиски локални дерби." == Тренутни састав == 12. новембар 2018.<ref>{{cite web|url=http://www.villarrealcf.es/primer-equipo/villarreal-cf/plantilla|title=Primer equipo|publisher=Villarreal CF|language=es|accessdate=18. 12. 2018.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160908075913/http://www.villarrealcf.es/primer-equipo/villarreal-cf/plantilla|archive-date=08. 09. 2016|url-status=dead}}</ref> {{Фт почетак}} {{ф играч|број=1|име=Серхио Асенхо|нац= ШПА|поз=GK}} {{ф играч|број=2|име=Марио Гашпар|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=3|име=Алваро|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=4|име=Рамиро Фунес Мори|нац=АРГ|поз=DF}} {{Ф играч|број=5|име=Сантијаго Касерес|нац=АРГ|поз=MF}} {{Ф играч|број=6|име=Виктор Руиз|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=7|име=Жерард Морено|нац=ШПА|поз=FW}} {{ф играч|број=8|име=Пабло Форналс|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=9|име=Карлос Бака|нац=КОЛ|поз=FW}} {{ф играч|број=10|име=[[Никола Сансоне]]|нац=ИТА|поз=FW}} {{ф играч|број=11|име=Жауме Коста|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=13|име=Андрес Фернандез |нац=ШПА|поз=GK}} {{ф играч|број=14|име=Ману Тригерос|нац=ШПА|поз=MF}} {{Фт средина}} {{ф играч|број=15|име=Мигелон|нац=ШПА|поз=GK}} {{ф играч|број=16|име=Алфонсо Педраза|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=17|име=Карл Токо Екамби|нац=КМР|поз=MF}} {{ф играч|број=18|име=Хави Фуего|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=19|име=[[Санти Казорла]]|нац=ШПА|поз=DF}} {{ф играч|број=20|име=Мануел Итура|нац=ЧИЛ|поз=MF}} {{ф играч|број=21|име=[[Бруно Соријано]]|нац=ШПА|поз=DF|остало=[[Капитен (фудбал)|капитен]]}} {{ф играч|број=22|име=Дани Раба|нац=ШПА|поз=MF}} {{ф играч|број=23|име=Данијеле Бонера|нац=ИТА|поз=FW}} {{ф играч|број=24|име=Мигел Лајун|нац=МЕК|поз=FW}} {{ф играч|број=25|име=Маријано Барбоса|нац=АРГ|поз=GK}} {{ф играч|број=30|име=Самјуел Чуквезе|нац=НИГ|поз=GK}} {{Фт крај}} == Највећи успеси == === Домаћи === * '''[[Ла лига|Првенство Шпаније]]''' ::''Друго место (1) :'' [[Ла лига 2007/08.|2007/08]]. * '''[[Друга лига Шпаније у фудбалу|Друга лига Шпаније]]''' ::''Друго место (1) :'' 2012/13. === Међународни === * '''[[УЕФА лига Европе|Лига шампиона]]''' ::''Полуфинале (1) :'' [[Лига шампиона 2005/06.|2005/06]]. * '''[[УЕФА лига Европе|Лига Европе]]''' ::'''Освајач (1) :''' [[УЕФА лига Европе 2020/21.|2020/21]]. * '''[[Интертото куп]]''' ::'''Освајач (2) :''' 2003, 2004. * '''[[УЕФА суперкуп]]''' ::''Финалиста (1) :'' 2021. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.villarrealcf.es Званична страница] {{Тимови Ла Лиге}} {{Победници УЕФА Лиге Европе}} {{Подножје|Фудбал}} [[Категорија:Фудбалски клубови из Шпаније|В]] 5wubgewfq0podmdq4arbmwjxkb5tr28 0 286935 30099069 30097784 2025-06-27T20:16:52Z ~2025-85661 446826 30099069 wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Кутијица за глумце | име = Милан Милошевић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1934|11|4|}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Југославија]] | датум_смрти = 16. септембар 1970 (35 год) | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = Југославија | друга имена = | активност = | занимање = | супружник = | деца = | битна улога = | презентација = | имдб = 590527 | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Милан Милошевић''' ([[Београд]], [[4. новембар]] [[1934|1934 - Београд, 16. септебар 1970]]) је био југословенски и српски глумац. == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те |- | 1955. || [[Крвави пут]] || Јанко |- | 1957. || [[Кад дође љубав]] || |- | 1957. || [[Наши се путеви разилазе]] || Горан Корен |- | 1959. || [[Влак без возног реда]] || млади Периша |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1960. || [[Партизанске приче]] || Мирко |- | 1960. || [[Кота 905]] || Бошко |- | 1962. || [[Козара (филм из 1962)|Козара]] || Ивица |- | 1965. || [[Отац (ТВ филм)|Отац ]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Ни црно ни бело]] || Шуменко |- | 1967. || [[Дим (филм)|Дим]] || Георг Андерс |- style="background:Lavender; text-align:center;" |} == Референце == == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * {{ИМДб име}} {{спољашње везе крај}} {{Златна арена за најбољу споредну мушку улогу}} {{подножје|Биографија|Филм|СФР Југославија}} {{клица-глумац}} {{СОРТИРАЊЕ:Милошевић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1934.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Добитници награде Златна арена]] b2noohy7v6ie1o8mog1drsr5q80nmwz 30099070 30099069 2025-06-27T20:19:53Z ~2025-90970 447248 30099070 wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Кутијица за глумце | име = Милан Милошевић | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1934|11|4|}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија|Југославија]] | датум_смрти = 16. септембар 1970 (35 год) | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = Југославија | друга имена = | активност = | занимање = | супружник = | деца = | битна улога = | презентација = | имдб = 590527 | awards = <!-- Остале награде --> }} '''Милан Милошевић''' ([[Београд]], [[4. новембар]] [[1934|1934 - Београд, 16. септембар 1970]]) је био југословенски и српски глумац. == Улоге == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950.-те |- | 1955. || [[Крвави пут]] || Јанко |- | 1957. || [[Кад дође љубав]] || |- | 1957. || [[Наши се путеви разилазе]] || Горан Корен |- | 1959. || [[Влак без возног реда]] || млади Периша |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960.-те |- | 1960. || [[Партизанске приче]] || Мирко |- | 1960. || [[Кота 905]] || Бошко |- | 1962. || [[Козара (филм из 1962)|Козара]] || Ивица |- | 1965. || [[Отац (ТВ филм)|Отац ]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Ни црно ни бело]] || Шуменко |- | 1967. || [[Дим (филм)|Дим]] || Георг Андерс |- style="background:Lavender; text-align:center;" |} == Референце == == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * {{ИМДб име}} {{спољашње везе крај}} {{Златна арена за најбољу споредну мушку улогу}} {{подножје|Биографија|Филм|СФР Југославија}} {{клица-глумац}} {{СОРТИРАЊЕ:Милошевић, Милан}} [[Категорија:Рођени 1934.]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Добитници награде Златна арена]] lkbrsyrm8ylhoszkg3cqu89ht3qqz8h 0 293834 30098750 30041326 2025-06-27T14:53:41Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ 30098750 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | име = Јован Дунс Скот | слика = JohnDunsScotus.jpg | ширина_слике = 250п | опис_слике = Дунс Скот | пуно_име = | датум_рођења = [[1265]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = Duns | држава_рођења = | датум_смрти = [[8. децембар]] [[1308]]. | место_смрти = [[Келн]] | држава_смрти = | школа = [[Универзитет у Оксфорду]],<ref>Williams, Thomas (ed.). ''The Cambridge Companion to Duns Scotus''. Cambridge University Press, 2002, p. 2.</ref><ref>He has long been claimed as a [[Merton College, Oxford|Merton]] alumnus, but there is no contemporary evidence to support this claim and as a Franciscan, he would have been ineligible for fellowships at Merton (see Martin, G. H. & Highfield, J. R. L. (1997). ''A History of Merton College''. Oxford: Oxford University Press, p. 53).</ref> [[Merton College]] | епоха = | регија = | школа_филозофије = [[Scholasticism]]<br>[[Scotism]]<br>[[Aristotelianism]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=rUVeBAAAQBAJ&q=Scotus+is+a+good+Aristotelian,+in+the+sense+that+he+believes+that+cognition+always+has+an+empirical+starting+point&pg=PA18|title=Duns Scotus's Theory of Cognition|first1=Richard|last1=Cross|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=9780199684885|page=18|quote=Scotus is a good Aristotelian, in the sense that he believes that cognition always has an empirical starting point}}</ref><br>[[Medieval theological voluntarism|Theological voluntarism]]<ref>Walker, L. (1912). [http://www.newadvent.org/cathen/15505a.htm Voluntarism]. In The [[Catholic Encyclopedia]]. New York: Robert Appleton Company. Retrieved September 27, 2019 from [[New Advent]].</ref><br>[[Philosophical realism]]<br>[[Medieval realism]] ([[Scotistic realism]]) | главна_интересовања = | значајне_идеје = | утицаји_од = [[Aristotle]], [[Avicenna]],<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=HQ7K_-W7qhIC&q=Duns+Scotus+Avicenna&pg=PA130|publisher=Rowman & Littlefield|title=The Sheed & Ward Anthology of Catholic Philosophy|year=2005|isbn=9780742531987}}</ref> [[Augustine of Hippo]], [[Anselm of Canterbury]],<ref>{{citation |last=Sadler |first=Greg |display-authors=0 |ref={{harvid|''IEP''|2006}} |date=2006 |contribution=Anselm of Canterbury (1033–1109) |title=[[Internet Encyclopedia of Philosophy]] |contribution-url=http://www.iep.utm.edu/anselm/ |access-date=10 November 2017 }}</ref> | утицао_на = [[Antonius Andreas]], [[Henry Harclay]],<ref>[[Anthony Kenny]], ''Wyclif in His Times'', Oxford UP, 1986, p. 35 n. 13.</ref> [[Thomas Wilton]],<ref name=Gill>Harjeet Singh Gill, ''Signification in language and culture'', Indian Institute of Advanced Study, 2002, p. 109.</ref> }} '''Јован Дунс Скот''' ({{јез-енгл|Duns Scotus}}; око [[1266]] — [[8. децембар]] [[1308]])<ref>{{Citation|last=Williams|first=Thomas|title=John Duns Scotus|date=2019|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2019/entries/duns-scotus/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy}}</ref> је био [[Католичка црква|католички]] теолог, филозоф и логичар. Био је један од најутицајнијих теолога и филозофа високог [[средњи вијек|средњег века]], па му је, због проницљивог духа, наденут и [[латински језик|латински]] надимак ''-{Doctor subtilis}-''.<ref>{{Citation|last=Spade|first=Paul Vincent|title=Medieval Philosophy|date=2018|url=https://plato.stanford.edu/archives/sum2018/entries/medieval-philosophy/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|quote=Histories of medieval philosophy often treat Thomas Aquinas (1224/25–74), John Duns Scotus (c. 1265–1308), and William of Ockham (c. 1287–1347) as the “big three” figures in the later medieval period; a few add Bonaventure (1221–74) as a fourth.}}</ref> == Биографија == Није сасвим јасно где је рођен. Неки држе да је рођен у Дунсу у [[Шкотска|Шкотској]], док други мисле да је рођен у [[Ирска|Ирској]]. Ступио је у [[фрањевци|фрањевачки ред]], те је [[1291]]. у [[Нортхамптон]]у, у [[Енглеска|Енглеској]] заређен за свештеника, а студирао је и поучавао у [[Париз]]у ([[1293]]–[[1297]]) и [[Оксфорд]]у, а можда и у [[Кембриџ]]у. Био је протеран с Париског универзитета, јер је стао на страну папе [[Папа Бонифације VIII|Бонифација VIII]], а против француског краља [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV]]. На концу је [[1307]]. дошао у [[Келн]] у [[Немачка|Немачкој]]. Био је један од највећих [[фрањевци|фрањевачких]] теолога и утемељитељ посебног правца унутар [[схоластика|сколастике]], који ће бити назван »скотизам«. Потицао је из »Старе фрањевачке школе« којој су припадали [[Александар Халешки]] (умро [[1245]]), [[Бонавентура]] (умро [[1274]]), Јован Пекам (умро [[1292]]) и други. Називали су га ''-{Doctor subtilis}-'', јер је био изразито вешт у мирењу различитих погледа на неку ствар. Умро је у Келну, а покопан је у фрањевачкој цркви у том граду. На саркофагу му на латинском пише: »''-{Scotia me genuit. Anglia me suscepit. Gallia me docuit. Colonia me tenet}-.''« - Шкотска (Ирска се до 13. стољећа називала и Шкотском) ме родила. Енглеска ме прихватила. Француска ме учила. Келн ме држи. У Келну се столећима поштује као блаженик, а папа [[Папа Јован Павле II|Јован Павле II]] проширио је [[20. март]]а [[1993]]. његово штовање на целу Цркву. == Филозофија == Дунс Скот био је филозоф хришћанске [[схоластика|сколастике]]. Он је проучавао [[Метафизика|метафизику]] и бавио се категоријама као што су [[постојање]], [[биће]] и друго. Он је такође заступао принцип индивидуације (нпр. људи су различити међусобно). Што се тиче [[Проблем универзалија|проблема универзалија]] он је био реалиста. == Види још == * [[Схоластика]] * [[Средњовековна филозофија]] == Библиографија == {{Литература|30em}} ;Ради грубим хронолошким редом * Пре 1295: ** ''Parva logicalia'' *** ''Quaestiones super Porphyrii Isagogem'' *** ''Quaestiones in librum Praedicamentorum'' *** ''Quaestiones in I et II librum Perihermeneias'' *** ''Octo quaestiones in duos libros Perihermeneias'' *** ''Quaestiones in libros Elenchorum'' * ''Quaestiones super libros De anima'' (1295–1298?) * ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' (1298–1300?; ревидирано касније) * ''Notabilia Scoti super Metaphysicam'' (a set of notes concerning books II–X and XII of Aristotle's ''Metaphysics'', отривено тек 1996<ref>Giorgio Pini, "Duns Scotus' Literal Commentary on the "Metaphysics" and the "Notabilia Scoti super Metaphysicam" (Milan, Biblioteca Ambrosiana, C 62 Sup, ff. 51r–98r)", ''Bulletin de philosophie médiévale'', 38 (1996), 141–142.</ref>) * ''Lectura'' (Early Oxford Lectures on the four books of the ''Sentences'' of Peter Lombard) ** Books 1 and 2 (1300–1301) ** Book 3 (Вероватно написано у Паризу, 1303–04) ** Book 4 (није сачувана) * ''Ordinatio'' or ''Opus Oxoniense'' (Oxford Lectures: a revision of the lectures given at Oxford, books 1 and 2 summer 1300–1302, books 3 and 4, 1303–1304) * ''Collationes oxonienses'' (1303–04 or 1305–08) * ''Collationes parisienses'' (1302–07) * ''Reportatio parisiensis'' (Paris Lectures, 1302–07) * ''Quaestiones Quodlibetales'' (edited by Felix Alluntis in ''Obras del Doctor Sutil, Juan Duns Escoto'', Madrid, Biblioteca de Autores Cristianos, 1963) * ''Tractatus de Primo Principio'' (Treatise on the First Principle) [http://www.ewtn.com/library/THEOLOGY/GODASFIR.HTM English Translation] * ''Theoremata'' ; Дубиозни радови * ''Theoremata'' ; Лажни радови * ''De Rerum Principio'' (Of the Beginning of Things). ; Латинска издања * OPERA OMNIA. (''Wadding Edition'', so-called after its editor [[Luke Wadding]]) Lyon, 1639; reprinted Hildesheim: Georg Olms Verlagsbuchhandlung, 1968. * OPERA OMNIA. (''Vatican Edition'' = VE) Civitas Vaticana: Typis Polyglottis Vaticanis, 1950–. ** ORDINATIO (complete critical edition) ** I, De Ordinatione Ioannis Duns Scoti disquisitio historico critica. Prologus totius operis, 1950. ** II, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 1–2, 1950. ** III, Ordinatio. Liber Primus. Distinctio 3, 1954. ** IV, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 4–10, 1956. ** V, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 11–25, 1959. ** VI, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 26–48, 1963. ** VII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 1–3, 1973. ** VIII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 4–44, 2001. ** IX, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 1–17, 2006. ** X, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 26–40, 2007. ** XI, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 1–7, 2008. ** XII, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 8–13, 2010. ** XIII, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 14–42, 2011. ** XIV, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 43–49, 2013. ** LECTURA ** XVI, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Prologus et Distinctiones 1–7, 1960. ** XVII, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Distinctiones 8–45, 1966. ** XVIII, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 1–6, 1982. ** XIX, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 7–44, 1993. ** XX, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 1–17, 2003. ** XXI, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 18–40, 2004. * OPERA PHILOSOPHICA (= OP). St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute:, 1997–2006: ** Vol. I: Quaestiones super Porphyrius Isagoge et Aristoteles Categoriae, Franciscan Institute Publications, 1999. {{ISBN|978-1-57659-121-5}} ** Vol. II: Quaestiones super Peri hermeneias et Sophistici Elenchis (along with) Theoremata, Franciscan Institute Publications, 2004, {{ISBN|978-1-57659-122-2}}. ** Vol. III-IV: ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' Franciscan Institute Publications, 2004. {{ISBN|978-1-57659-124-6}}. ** Vol. V: Quaestiones super Secundum et Tertium de Anima. Franciscan Institute Publications, 2006. {{ISBN|978-0-8132-1422-1}}. * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 1, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2004 {{ISBN|978-1-57659-193-2}} * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 2, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2008. {{ISBN|978-1-57659-150-5}} ; Преводи на енглески * John Duns Scotus, ''A Treatise on God as First Principle''. Chicago: Franciscan Herald Press 1982. A Latin text and English translation of the De Primo Principio. Second edition, revised, with a commentary by Allan Wolter, (First edition 1966). * John Duns Scotus, ''God and Creatures. The Quodlibetal Questions'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, and Felix Alluntis, Washington, D.C.: The Catholic University of America Press, 1975. * ''Duns Scotus on the Will and Morality'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Washington, DC: The Catholic University of America Press, 1986. * ''Duns Scotus: Philosophical Writings'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Indianapolis: Hackett Publishing Company, 1987. * ''Duns Scotus' Parisian Proof for the Existence of God'', edited By Allan B. Wolter and Marilyn McCord Adams, Franciscan Studies 42, 1982, pp.&nbsp;248–321. (Latin text and English translation). * John Duns Scotus, ''Contingency and Freedom. Lectura I 39'', translation, commentary and introduction by A. Vos Jaczn, H. Veldhuis, A.H. Looman-Graaskamp, E. Dekker and N.W. den Bok. The New Synthese Historical Library 4. Dordrecht/Boston/London: Kluwer, 1994. * ''Questions on the Metaphysics of Aristotle by John Duns Scotus'', Translated by Etzkorn, Girard J., and Allan B. Wolter, OFM, St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute, 1997–1998. * ''John Duns Scotus. Four Questions on Mary'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. A Treatise on Potency and Act. Questions on the Metaphysics of Aristotle Book IX'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. Political and Economic Philosophy'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2001. * ''Duns Scotus on Divine Love: Texts and Commentary on Goodness and Freedom, God and Humans'', translated by A. Vos, H. Veldhuis, E. Dekker, N.W. den Bok and A.J. Beck (ed.). Aldershot: Ashgate 2003. * John Duns Scotus. ''Early Oxford Lecture on Individuation'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2005. * John Duns Scotus. ''Questions on Aristotle's Categories'', Translated by Lloyd A. Newton, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. * ''Duns Scotus on Time and Existence: The Questions on Aristotle's "De interpretatione"'', Translated with Introduction and Commentary by Edward Buckner and Jack Zupko, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. {{Литература крај}} == Референце == {{референце|}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book |last=Bos |first=Egbert P. |title=John Duns Scotus: Renewal of Philosophy. Acts of the Third Symposium organized by the Dutch Society for Medieval Philosophy Medium Aevum |publisher=Rodopi |location=Amsterdam |year=1998 |isbn=978-90-420-0081-0 |url=https://books.google.com/books?id=YEXG95pvCssC}} * Cross, Richard (ed.), ''The Opera Theologica of John Duns Scotus. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 2. Archa Verbi. Subsidia 4, Franciscan Institute Publications, 2012, {{ISBN|978-3-402-10214-5}}. * {{cite book |last=Cross |first=Richard |title=Duns Scotus's Theory of Cognition|publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=2014 |isbn=978-0-19-968488-5}} * {{cite book |last1=Frank |first1=William A. |last2=Wolter |first2= Allan B. |title=Duns Scotus, Metaphysician |publisher=Purdue University Press |location=West Lafayette |year=1995 |isbn=978-1-55753-072-1 |url=https://books.google.com/books?id=G_oEAQAAIAAJ}} * {{cite book |last1=Gracia |first1=Jorge J. E. |author1-link=Jorge J. E. Gracia |last2=Noone |first2=Timothy B. |title=A Companion to Philosophy in the Middle Ages |url=https://archive.org/details/companiontophilo0000unse_w4b9 |publisher=Blackwell Pub |location=Cambridge |year=2003 |isbn=978-0-631-21672-8}} * {{cite book |last1=Grenz |first1=Stanley |author1-link=Stanley Grenz |title=The Named God and the Question of Being: A Trinitarian Theo-ontology |publisher=Westminster John Knox Press |location=Louisville |year=2005 |isbn=978-0-664-22204-8 |url=https://books.google.com/books?id=VjHTcrWmguQC}} * {{cite book |last1=Honderich |first1=Ted |author1-link=Ted Honderich |title=The Oxford Companion to Philosophy |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=1995 |isbn=978-0-19-866132-0 |chapter=Duns Scotus |url-access=registration |url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00hond }} * Honnefelder Ludger, Möhle Hannes, Speer Andreas, Kobusch Theo, Bullido del Barrio Susana (eds.), ''Johannes Duns Scotus 1308-2008: Die philosophischen Perspektiven seines Werkes/Investigations into his Philosophy. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 3. Archa Verbi. Subsidia 5, Franciscan Institute Publications, 2011,{{ISBN|978-3-402-10215-2}}. * Horan, Daniel P. OFM, ''Postmodernity and Univocity - A Critical Account of Radical Orthodoxy and John Duns Scotus'', Fortress press, 2014. * Ingham, Mary Beth CSJ, and Bychkof, OLef (eds.), ''John Duns Scotus, Philosopher. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 1. Archa Verbi. Subsidia 3, Franciscan Institute Publications, 2010, {{ISBN|978-3-402-10213-8}}. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''Scotus for Dunces: An Introduction to the Subtle Doctor'', Franciscan Institute Publications, 2003. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''The Harmony of Goodness: Mutuality and Moral Living According to John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1997. * {{cite book |last1=Kretzmann |first1=Norman |author1-link=Norman Kretzmann |last2=Kenny |first2=Anthony |author2-link=Anthony Kenny |last3=Pinborg |first3=Jan |author3-link=Jan Pinborg |last4=Stump |first4=Eleonore |title=The Cambridge History of Later Medieval Philosophy |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=1982 |isbn=978-0-521-36933-6 |url=https://books.google.com/books?id=l821N_9GSusC}} * Shannon, Thomas ''The Ethical Theory of John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1995. * {{cite book |last=Vos |first=Antonie |title=The Philosophy of John Duns Scotus |url=https://archive.org/details/philosophyofjohn0000vosa |publisher=Edinburgh University Press |location=Edinburgh |year=2006 |isbn=978-0-7486-2462-1}} * {{cite book |last=Williams |first=Thomas |title=The Cambridge Companion to Duns Scotus |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=2002 |isbn=978-0-521-63563-9 |url=https://books.google.com/books?id=VRV9Tr_A-98C}} * Wolter, Allan B. OFM and O'Neil, Blane OFM, ''John Duns Scotus: Mary's Architect'', Franciscan Institute Publications, 1993. * Wolter, Allan B. OFM, ''The Philosophical Theology of John Duns Scotus'', IUthaca, Cornell University Press, 1990. * Wolter, Allan B. OFM, ''Scotus and Ockham. Selected Essays'', Franciscan Institute Publications, 2003. * {{cite journal | last=Woo | first=B. Hoon | title=The Difference between Scotus and Turretin in Their Formulation of the Doctrine of Freedom | journal= Westminster Theological Journal | year=2016 | volume=78 | url=https://www.academia.edu/30598029 | pages=249–69}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.iep.utm.edu/scotus/ John Duns Scotus (1266–1308)] entry by Jeffrey Hause in the ''[[Internet Encyclopedia of Philosophy]]'' * [http://www.iep.utm.edu/scotuskg/ Scotus: Knowledge of God] entry by Alexander Hall in the ''Internet Encyclopedia of Philosophy'' * {{cite SEP |url-id=duns-scotus |title=John Duns Scotus |last=Williams |first=Thomas}} * [http://www.scoto.net/ Site of the International Scotistic Commission (Rome, Italy)] * [https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ Bibliography on Duns Scotus from 1950] {{Wayback|url=https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ |date=20230217005113 }} by Tobias Hoffmann * [http://www.newadvent.org/cathen/05194a.htm Catholic Encyclopedia article on John Duns Scotus] * [http://www.dunsscotus.com Site about Duns Scotus of the Research Group John Duns Scotus (Utrecht, NL)] * [http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html Thomas Williams's pages on Scotus] {{Wayback|url=http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html |date=20230903195117 }} * [https://www.ontology.co/duns-scotus.htm The Realist Ontology of John Duns Scotus] with an annotated bibliography * [https://web.archive.org/web/20060922115356/http://www2.nd.edu/Departments//Maritain/etext/scotism.htm Article by Parthenius Minges on Scotists and Scotism at the Jacques Maritain Center] * [https://web.archive.org/web/20070927015131/http://www.duns.bordernet.co.uk/history/dunsscotus.html Local history site of Blessed John Duns Scotus's birthplace, Duns, Berwickshire, Scotland] * [https://web.archive.org/web/20120324053652/http://hos.ou.edu/galleries//01Ancient/HeroOfAlexandria/1575//15thCentury/Vespucci//03Medieval/DunsScotus/ Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries] High resolution images of works by Duns Scotus in .jpg and .tiff format. {{филозофија}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Скот, Дунс}} [[Категорија:Умрли 1308.]] [[Категорија:Фрањевци]] [[Категорија:Католички теолози]] [[Категорија:Католички светитељи]] [[Категорија:Средњовековни филозофи]] [[Категорија:Британски филозофи]] 3ls976qjv6u6576unf7py0acgh304zt 30098752 30098750 2025-06-27T14:53:56Z Sadko 25741 30098752 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | име = Јован Дунс Скот | слика = JohnDunsScotus.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Дунс Скот | пуно_име = | датум_рођења = [[1265]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = Duns | држава_рођења = | датум_смрти = [[8. децембар]] [[1308]]. | место_смрти = [[Келн]] | држава_смрти = | школа = [[Универзитет у Оксфорду]],<ref>Williams, Thomas (ed.). ''The Cambridge Companion to Duns Scotus''. Cambridge University Press, 2002, p. 2.</ref><ref>He has long been claimed as a [[Merton College, Oxford|Merton]] alumnus, but there is no contemporary evidence to support this claim and as a Franciscan, he would have been ineligible for fellowships at Merton (see Martin, G. H. & Highfield, J. R. L. (1997). ''A History of Merton College''. Oxford: Oxford University Press, p. 53).</ref> [[Merton College]] | епоха = | регија = | школа_филозофије = [[Scholasticism]]<br>[[Scotism]]<br>[[Aristotelianism]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=rUVeBAAAQBAJ&q=Scotus+is+a+good+Aristotelian,+in+the+sense+that+he+believes+that+cognition+always+has+an+empirical+starting+point&pg=PA18|title=Duns Scotus's Theory of Cognition|first1=Richard|last1=Cross|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=9780199684885|page=18|quote=Scotus is a good Aristotelian, in the sense that he believes that cognition always has an empirical starting point}}</ref><br>[[Medieval theological voluntarism|Theological voluntarism]]<ref>Walker, L. (1912). [http://www.newadvent.org/cathen/15505a.htm Voluntarism]. In The [[Catholic Encyclopedia]]. New York: Robert Appleton Company. Retrieved September 27, 2019 from [[New Advent]].</ref><br>[[Philosophical realism]]<br>[[Medieval realism]] ([[Scotistic realism]]) | главна_интересовања = | значајне_идеје = | утицаји_од = [[Aristotle]], [[Avicenna]],<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=HQ7K_-W7qhIC&q=Duns+Scotus+Avicenna&pg=PA130|publisher=Rowman & Littlefield|title=The Sheed & Ward Anthology of Catholic Philosophy|year=2005|isbn=9780742531987}}</ref> [[Augustine of Hippo]], [[Anselm of Canterbury]],<ref>{{citation |last=Sadler |first=Greg |display-authors=0 |ref={{harvid|''IEP''|2006}} |date=2006 |contribution=Anselm of Canterbury (1033–1109) |title=[[Internet Encyclopedia of Philosophy]] |contribution-url=http://www.iep.utm.edu/anselm/ |access-date=10 November 2017 }}</ref> | утицао_на = [[Antonius Andreas]], [[Henry Harclay]],<ref>[[Anthony Kenny]], ''Wyclif in His Times'', Oxford UP, 1986, p. 35 n. 13.</ref> [[Thomas Wilton]],<ref name=Gill>Harjeet Singh Gill, ''Signification in language and culture'', Indian Institute of Advanced Study, 2002, p. 109.</ref> }} '''Јован Дунс Скот''' ({{јез-енгл|Duns Scotus}}; око [[1266]] — [[8. децембар]] [[1308]])<ref>{{Citation|last=Williams|first=Thomas|title=John Duns Scotus|date=2019|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2019/entries/duns-scotus/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy}}</ref> је био [[Католичка црква|католички]] теолог, филозоф и логичар. Био је један од најутицајнијих теолога и филозофа високог [[средњи вијек|средњег века]], па му је, због проницљивог духа, наденут и [[латински језик|латински]] надимак ''-{Doctor subtilis}-''.<ref>{{Citation|last=Spade|first=Paul Vincent|title=Medieval Philosophy|date=2018|url=https://plato.stanford.edu/archives/sum2018/entries/medieval-philosophy/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|quote=Histories of medieval philosophy often treat Thomas Aquinas (1224/25–74), John Duns Scotus (c. 1265–1308), and William of Ockham (c. 1287–1347) as the “big three” figures in the later medieval period; a few add Bonaventure (1221–74) as a fourth.}}</ref> == Биографија == Није сасвим јасно где је рођен. Неки држе да је рођен у Дунсу у [[Шкотска|Шкотској]], док други мисле да је рођен у [[Ирска|Ирској]]. Ступио је у [[фрањевци|фрањевачки ред]], те је [[1291]]. у [[Нортхамптон]]у, у [[Енглеска|Енглеској]] заређен за свештеника, а студирао је и поучавао у [[Париз]]у ([[1293]]–[[1297]]) и [[Оксфорд]]у, а можда и у [[Кембриџ]]у. Био је протеран с Париског универзитета, јер је стао на страну папе [[Папа Бонифације VIII|Бонифација VIII]], а против француског краља [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV]]. На концу је [[1307]]. дошао у [[Келн]] у [[Немачка|Немачкој]]. Био је један од највећих [[фрањевци|фрањевачких]] теолога и утемељитељ посебног правца унутар [[схоластика|сколастике]], који ће бити назван »скотизам«. Потицао је из »Старе фрањевачке школе« којој су припадали [[Александар Халешки]] (умро [[1245]]), [[Бонавентура]] (умро [[1274]]), Јован Пекам (умро [[1292]]) и други. Називали су га ''-{Doctor subtilis}-'', јер је био изразито вешт у мирењу различитих погледа на неку ствар. Умро је у Келну, а покопан је у фрањевачкој цркви у том граду. На саркофагу му на латинском пише: »''-{Scotia me genuit. Anglia me suscepit. Gallia me docuit. Colonia me tenet}-.''« - Шкотска (Ирска се до 13. стољећа називала и Шкотском) ме родила. Енглеска ме прихватила. Француска ме учила. Келн ме држи. У Келну се столећима поштује као блаженик, а папа [[Папа Јован Павле II|Јован Павле II]] проширио је [[20. март]]а [[1993]]. његово штовање на целу Цркву. == Филозофија == Дунс Скот био је филозоф хришћанске [[схоластика|сколастике]]. Он је проучавао [[Метафизика|метафизику]] и бавио се категоријама као што су [[постојање]], [[биће]] и друго. Он је такође заступао принцип индивидуације (нпр. људи су различити међусобно). Што се тиче [[Проблем универзалија|проблема универзалија]] он је био реалиста. == Види још == * [[Схоластика]] * [[Средњовековна филозофија]] == Библиографија == {{Литература|30em}} ;Ради грубим хронолошким редом * Пре 1295: ** ''Parva logicalia'' *** ''Quaestiones super Porphyrii Isagogem'' *** ''Quaestiones in librum Praedicamentorum'' *** ''Quaestiones in I et II librum Perihermeneias'' *** ''Octo quaestiones in duos libros Perihermeneias'' *** ''Quaestiones in libros Elenchorum'' * ''Quaestiones super libros De anima'' (1295–1298?) * ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' (1298–1300?; ревидирано касније) * ''Notabilia Scoti super Metaphysicam'' (a set of notes concerning books II–X and XII of Aristotle's ''Metaphysics'', отривено тек 1996<ref>Giorgio Pini, "Duns Scotus' Literal Commentary on the "Metaphysics" and the "Notabilia Scoti super Metaphysicam" (Milan, Biblioteca Ambrosiana, C 62 Sup, ff. 51r–98r)", ''Bulletin de philosophie médiévale'', 38 (1996), 141–142.</ref>) * ''Lectura'' (Early Oxford Lectures on the four books of the ''Sentences'' of Peter Lombard) ** Books 1 and 2 (1300–1301) ** Book 3 (Вероватно написано у Паризу, 1303–04) ** Book 4 (није сачувана) * ''Ordinatio'' or ''Opus Oxoniense'' (Oxford Lectures: a revision of the lectures given at Oxford, books 1 and 2 summer 1300–1302, books 3 and 4, 1303–1304) * ''Collationes oxonienses'' (1303–04 or 1305–08) * ''Collationes parisienses'' (1302–07) * ''Reportatio parisiensis'' (Paris Lectures, 1302–07) * ''Quaestiones Quodlibetales'' (edited by Felix Alluntis in ''Obras del Doctor Sutil, Juan Duns Escoto'', Madrid, Biblioteca de Autores Cristianos, 1963) * ''Tractatus de Primo Principio'' (Treatise on the First Principle) [http://www.ewtn.com/library/THEOLOGY/GODASFIR.HTM English Translation] * ''Theoremata'' ; Дубиозни радови * ''Theoremata'' ; Лажни радови * ''De Rerum Principio'' (Of the Beginning of Things). ; Латинска издања * OPERA OMNIA. (''Wadding Edition'', so-called after its editor [[Luke Wadding]]) Lyon, 1639; reprinted Hildesheim: Georg Olms Verlagsbuchhandlung, 1968. * OPERA OMNIA. (''Vatican Edition'' = VE) Civitas Vaticana: Typis Polyglottis Vaticanis, 1950–. ** ORDINATIO (complete critical edition) ** I, De Ordinatione Ioannis Duns Scoti disquisitio historico critica. Prologus totius operis, 1950. ** II, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 1–2, 1950. ** III, Ordinatio. Liber Primus. Distinctio 3, 1954. ** IV, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 4–10, 1956. ** V, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 11–25, 1959. ** VI, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 26–48, 1963. ** VII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 1–3, 1973. ** VIII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 4–44, 2001. ** IX, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 1–17, 2006. ** X, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 26–40, 2007. ** XI, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 1–7, 2008. ** XII, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 8–13, 2010. ** XIII, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 14–42, 2011. ** XIV, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 43–49, 2013. ** LECTURA ** XVI, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Prologus et Distinctiones 1–7, 1960. ** XVII, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Distinctiones 8–45, 1966. ** XVIII, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 1–6, 1982. ** XIX, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 7–44, 1993. ** XX, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 1–17, 2003. ** XXI, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 18–40, 2004. * OPERA PHILOSOPHICA (= OP). St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute:, 1997–2006: ** Vol. I: Quaestiones super Porphyrius Isagoge et Aristoteles Categoriae, Franciscan Institute Publications, 1999. {{ISBN|978-1-57659-121-5}} ** Vol. II: Quaestiones super Peri hermeneias et Sophistici Elenchis (along with) Theoremata, Franciscan Institute Publications, 2004, {{ISBN|978-1-57659-122-2}}. ** Vol. III-IV: ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' Franciscan Institute Publications, 2004. {{ISBN|978-1-57659-124-6}}. ** Vol. V: Quaestiones super Secundum et Tertium de Anima. Franciscan Institute Publications, 2006. {{ISBN|978-0-8132-1422-1}}. * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 1, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2004 {{ISBN|978-1-57659-193-2}} * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 2, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2008. {{ISBN|978-1-57659-150-5}} ; Преводи на енглески * John Duns Scotus, ''A Treatise on God as First Principle''. Chicago: Franciscan Herald Press 1982. A Latin text and English translation of the De Primo Principio. Second edition, revised, with a commentary by Allan Wolter, (First edition 1966). * John Duns Scotus, ''God and Creatures. The Quodlibetal Questions'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, and Felix Alluntis, Washington, D.C.: The Catholic University of America Press, 1975. * ''Duns Scotus on the Will and Morality'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Washington, DC: The Catholic University of America Press, 1986. * ''Duns Scotus: Philosophical Writings'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Indianapolis: Hackett Publishing Company, 1987. * ''Duns Scotus' Parisian Proof for the Existence of God'', edited By Allan B. Wolter and Marilyn McCord Adams, Franciscan Studies 42, 1982, pp.&nbsp;248–321. (Latin text and English translation). * John Duns Scotus, ''Contingency and Freedom. Lectura I 39'', translation, commentary and introduction by A. Vos Jaczn, H. Veldhuis, A.H. Looman-Graaskamp, E. Dekker and N.W. den Bok. The New Synthese Historical Library 4. Dordrecht/Boston/London: Kluwer, 1994. * ''Questions on the Metaphysics of Aristotle by John Duns Scotus'', Translated by Etzkorn, Girard J., and Allan B. Wolter, OFM, St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute, 1997–1998. * ''John Duns Scotus. Four Questions on Mary'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. A Treatise on Potency and Act. Questions on the Metaphysics of Aristotle Book IX'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. Political and Economic Philosophy'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2001. * ''Duns Scotus on Divine Love: Texts and Commentary on Goodness and Freedom, God and Humans'', translated by A. Vos, H. Veldhuis, E. Dekker, N.W. den Bok and A.J. Beck (ed.). Aldershot: Ashgate 2003. * John Duns Scotus. ''Early Oxford Lecture on Individuation'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2005. * John Duns Scotus. ''Questions on Aristotle's Categories'', Translated by Lloyd A. Newton, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. * ''Duns Scotus on Time and Existence: The Questions on Aristotle's "De interpretatione"'', Translated with Introduction and Commentary by Edward Buckner and Jack Zupko, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. {{Литература крај}} == Референце == {{референце|}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book |last=Bos |first=Egbert P. |title=John Duns Scotus: Renewal of Philosophy. Acts of the Third Symposium organized by the Dutch Society for Medieval Philosophy Medium Aevum |publisher=Rodopi |location=Amsterdam |year=1998 |isbn=978-90-420-0081-0 |url=https://books.google.com/books?id=YEXG95pvCssC}} * Cross, Richard (ed.), ''The Opera Theologica of John Duns Scotus. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 2. Archa Verbi. Subsidia 4, Franciscan Institute Publications, 2012, {{ISBN|978-3-402-10214-5}}. * {{cite book |last=Cross |first=Richard |title=Duns Scotus's Theory of Cognition|publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=2014 |isbn=978-0-19-968488-5}} * {{cite book |last1=Frank |first1=William A. |last2=Wolter |first2= Allan B. |title=Duns Scotus, Metaphysician |publisher=Purdue University Press |location=West Lafayette |year=1995 |isbn=978-1-55753-072-1 |url=https://books.google.com/books?id=G_oEAQAAIAAJ}} * {{cite book |last1=Gracia |first1=Jorge J. E. |author1-link=Jorge J. E. Gracia |last2=Noone |first2=Timothy B. |title=A Companion to Philosophy in the Middle Ages |url=https://archive.org/details/companiontophilo0000unse_w4b9 |publisher=Blackwell Pub |location=Cambridge |year=2003 |isbn=978-0-631-21672-8}} * {{cite book |last1=Grenz |first1=Stanley |author1-link=Stanley Grenz |title=The Named God and the Question of Being: A Trinitarian Theo-ontology |publisher=Westminster John Knox Press |location=Louisville |year=2005 |isbn=978-0-664-22204-8 |url=https://books.google.com/books?id=VjHTcrWmguQC}} * {{cite book |last1=Honderich |first1=Ted |author1-link=Ted Honderich |title=The Oxford Companion to Philosophy |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=1995 |isbn=978-0-19-866132-0 |chapter=Duns Scotus |url-access=registration |url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00hond }} * Honnefelder Ludger, Möhle Hannes, Speer Andreas, Kobusch Theo, Bullido del Barrio Susana (eds.), ''Johannes Duns Scotus 1308-2008: Die philosophischen Perspektiven seines Werkes/Investigations into his Philosophy. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 3. Archa Verbi. Subsidia 5, Franciscan Institute Publications, 2011,{{ISBN|978-3-402-10215-2}}. * Horan, Daniel P. OFM, ''Postmodernity and Univocity - A Critical Account of Radical Orthodoxy and John Duns Scotus'', Fortress press, 2014. * Ingham, Mary Beth CSJ, and Bychkof, OLef (eds.), ''John Duns Scotus, Philosopher. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 1. Archa Verbi. Subsidia 3, Franciscan Institute Publications, 2010, {{ISBN|978-3-402-10213-8}}. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''Scotus for Dunces: An Introduction to the Subtle Doctor'', Franciscan Institute Publications, 2003. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''The Harmony of Goodness: Mutuality and Moral Living According to John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1997. * {{cite book |last1=Kretzmann |first1=Norman |author1-link=Norman Kretzmann |last2=Kenny |first2=Anthony |author2-link=Anthony Kenny |last3=Pinborg |first3=Jan |author3-link=Jan Pinborg |last4=Stump |first4=Eleonore |title=The Cambridge History of Later Medieval Philosophy |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=1982 |isbn=978-0-521-36933-6 |url=https://books.google.com/books?id=l821N_9GSusC}} * Shannon, Thomas ''The Ethical Theory of John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1995. * {{cite book |last=Vos |first=Antonie |title=The Philosophy of John Duns Scotus |url=https://archive.org/details/philosophyofjohn0000vosa |publisher=Edinburgh University Press |location=Edinburgh |year=2006 |isbn=978-0-7486-2462-1}} * {{cite book |last=Williams |first=Thomas |title=The Cambridge Companion to Duns Scotus |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=2002 |isbn=978-0-521-63563-9 |url=https://books.google.com/books?id=VRV9Tr_A-98C}} * Wolter, Allan B. OFM and O'Neil, Blane OFM, ''John Duns Scotus: Mary's Architect'', Franciscan Institute Publications, 1993. * Wolter, Allan B. OFM, ''The Philosophical Theology of John Duns Scotus'', IUthaca, Cornell University Press, 1990. * Wolter, Allan B. OFM, ''Scotus and Ockham. Selected Essays'', Franciscan Institute Publications, 2003. * {{cite journal | last=Woo | first=B. Hoon | title=The Difference between Scotus and Turretin in Their Formulation of the Doctrine of Freedom | journal= Westminster Theological Journal | year=2016 | volume=78 | url=https://www.academia.edu/30598029 | pages=249–69}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.iep.utm.edu/scotus/ John Duns Scotus (1266–1308)] entry by Jeffrey Hause in the ''[[Internet Encyclopedia of Philosophy]]'' * [http://www.iep.utm.edu/scotuskg/ Scotus: Knowledge of God] entry by Alexander Hall in the ''Internet Encyclopedia of Philosophy'' * {{cite SEP |url-id=duns-scotus |title=John Duns Scotus |last=Williams |first=Thomas}} * [http://www.scoto.net/ Site of the International Scotistic Commission (Rome, Italy)] * [https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ Bibliography on Duns Scotus from 1950] {{Wayback|url=https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ |date=20230217005113 }} by Tobias Hoffmann * [http://www.newadvent.org/cathen/05194a.htm Catholic Encyclopedia article on John Duns Scotus] * [http://www.dunsscotus.com Site about Duns Scotus of the Research Group John Duns Scotus (Utrecht, NL)] * [http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html Thomas Williams's pages on Scotus] {{Wayback|url=http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html |date=20230903195117 }} * [https://www.ontology.co/duns-scotus.htm The Realist Ontology of John Duns Scotus] with an annotated bibliography * [https://web.archive.org/web/20060922115356/http://www2.nd.edu/Departments//Maritain/etext/scotism.htm Article by Parthenius Minges on Scotists and Scotism at the Jacques Maritain Center] * [https://web.archive.org/web/20070927015131/http://www.duns.bordernet.co.uk/history/dunsscotus.html Local history site of Blessed John Duns Scotus's birthplace, Duns, Berwickshire, Scotland] * [https://web.archive.org/web/20120324053652/http://hos.ou.edu/galleries//01Ancient/HeroOfAlexandria/1575//15thCentury/Vespucci//03Medieval/DunsScotus/ Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries] High resolution images of works by Duns Scotus in .jpg and .tiff format. {{филозофија}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Скот, Дунс}} [[Категорија:Умрли 1308.]] [[Категорија:Фрањевци]] [[Категорија:Католички теолози]] [[Категорија:Католички светитељи]] [[Категорија:Средњовековни филозофи]] [[Категорија:Британски филозофи]] 8a4tknf3apdvst3bs1zz2fxaw39iesw 30098757 30098752 2025-06-27T14:54:57Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ 30098757 wikitext text/x-wiki {{Филозоф | име = Јован Дунс Скот | слика = JohnDunsScotus.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Дунс Скот | пуно_име = | датум_рођења = [[1265]].<!-- nema na wikidata --> | место_рођења = Duns | држава_рођења = | датум_смрти = [[8. децембар]] [[1308]]. | место_смрти = [[Келн]] | држава_смрти = | школа = [[Универзитет у Оксфорду]],<ref>Williams, Thomas (ed.). ''The Cambridge Companion to Duns Scotus''. Cambridge University Press, 2002, p. 2.</ref><ref>He has long been claimed as a [[Merton College, Oxford|Merton]] alumnus, but there is no contemporary evidence to support this claim and as a Franciscan, he would have been ineligible for fellowships at Merton (see Martin, G. H. & Highfield, J. R. L. (1997). ''A History of Merton College''. Oxford: Oxford University Press, p. 53).</ref> [[Merton College]] | епоха = | регија = | школа_филозофије = [[Scholasticism]]<br>[[Scotism]]<br>[[Aristotelianism]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=rUVeBAAAQBAJ&q=Scotus+is+a+good+Aristotelian,+in+the+sense+that+he+believes+that+cognition+always+has+an+empirical+starting+point&pg=PA18|title=Duns Scotus's Theory of Cognition|first1=Richard|last1=Cross|publisher=Oxford University Press|year=2014|isbn=9780199684885|page=18|quote=Scotus is a good Aristotelian, in the sense that he believes that cognition always has an empirical starting point}}</ref><br>[[Medieval theological voluntarism|Theological voluntarism]]<ref>Walker, L. (1912). [http://www.newadvent.org/cathen/15505a.htm Voluntarism]. In The [[Catholic Encyclopedia]]. New York: Robert Appleton Company. Retrieved September 27, 2019 from [[New Advent]].</ref><br>[[Philosophical realism]]<br>[[Medieval realism]] ([[Scotistic realism]]) | главна_интересовања = | значајне_идеје = | утицаји_од = [[Aristotle]], [[Avicenna]],<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=HQ7K_-W7qhIC&q=Duns+Scotus+Avicenna&pg=PA130|publisher=Rowman & Littlefield|title=The Sheed & Ward Anthology of Catholic Philosophy|year=2005|isbn=9780742531987}}</ref> [[Augustine of Hippo]], [[Anselm of Canterbury]],<ref>{{citation |last=Sadler |first=Greg |display-authors=0 |ref={{harvid|''IEP''|2006}} |date=2006 |contribution=Anselm of Canterbury (1033–1109) |title=[[Internet Encyclopedia of Philosophy]] |contribution-url=http://www.iep.utm.edu/anselm/ |access-date=10 November 2017 }}</ref> | утицао_на = [[Antonius Andreas]], [[Henry Harclay]],<ref>[[Anthony Kenny]], ''Wyclif in His Times'', Oxford UP, 1986, p. 35 n. 13.</ref> [[Thomas Wilton]],<ref name=Gill>Harjeet Singh Gill, ''Signification in language and culture'', Indian Institute of Advanced Study, 2002, p. 109.</ref> }} '''Јован Дунс Скот''' ({{јез-енгл|Duns Scotus}}; око [[1266]] — [[8. децембар]] [[1308]])<ref>{{Citation|last=Williams|first=Thomas|title=John Duns Scotus|date=2019|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2019/entries/duns-scotus/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy}}</ref> је био [[Католичка црква|католички]] теолог, филозоф и логичар. Био је један од најутицајнијих теолога и филозофа високог [[средњи вијек|средњег века]], па му је, због проницљивог духа, наденут и [[латински језик|латински]] надимак ''-{Doctor subtilis}-''.<ref>{{Citation|last=Spade|first=Paul Vincent|title=Medieval Philosophy|date=2018|url=https://plato.stanford.edu/archives/sum2018/entries/medieval-philosophy/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|quote=Histories of medieval philosophy often treat Thomas Aquinas (1224/25–74), John Duns Scotus (c. 1265–1308), and William of Ockham (c. 1287–1347) as the “big three” figures in the later medieval period; a few add Bonaventure (1221–74) as a fourth.}}</ref> == Биографија == Није сасвим јасно где је рођен. Неки држе да је рођен у Дунсу у [[Шкотска|Шкотској]], док други мисле да је рођен у [[Ирска|Ирској]]. Ступио је у [[фрањевци|фрањевачки ред]], те је [[1291]]. у [[Нортхамптон]]у, у [[Енглеска|Енглеској]] заређен за свештеника, а студирао је и поучавао у [[Париз]]у ([[1293]]–[[1297]]) и [[Оксфорд]]у, а можда и у [[Кембриџ]]у. Био је протеран с Париског универзитета, јер је стао на страну папе [[Папа Бонифације VIII|Бонифација VIII]], а против француског краља [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV]]. На концу је [[1307]]. дошао у [[Келн]] у [[Немачка|Немачкој]]. Био је један од највећих [[фрањевци|фрањевачких]] теолога и утемељитељ посебног правца унутар [[схоластика|сколастике]], који ће бити назван »скотизам«. Потицао је из »Старе фрањевачке школе« којој су припадали [[Александар Халешки]] (умро [[1245]]), [[Бонавентура]] (умро [[1274]]), Јован Пекам (умро [[1292]]) и други. Називали су га ''-{Doctor subtilis}-'', јер је био изразито вешт у мирењу различитих погледа на неку ствар. Умро је у Келну, а покопан је у фрањевачкој цркви у том граду. На саркофагу му на латинском пише: »''-{Scotia me genuit. Anglia me suscepit. Gallia me docuit. Colonia me tenet}-.''« - Шкотска (Ирска се до 13. стољећа називала и Шкотском) ме родила. Енглеска ме прихватила. Француска ме учила. Келн ме држи. У Келну се столећима поштује као блаженик, а папа [[Папа Јован Павле II|Јован Павле II]] проширио је [[20. март]]а [[1993]]. његово штовање на целу Цркву. == Филозофија == Дунс Скот био је филозоф хришћанске [[схоластика|сколастике]]. Он је проучавао [[Метафизика|метафизику]] и бавио се категоријама као што су [[постојање]], [[биће]] и друго. Он је такође заступао принцип индивидуације (нпр. људи су различити међусобно). Што се тиче [[Проблем универзалија|проблема универзалија]] он је био реалиста. == Види још == * [[Схоластика]] * [[Средњовековна филозофија]] == Библиографија == {{Литература|30em}} ;Ради грубим хронолошким редом * Пре 1295: ** ''Parva logicalia'' *** ''Quaestiones super Porphyrii Isagogem'' *** ''Quaestiones in librum Praedicamentorum'' *** ''Quaestiones in I et II librum Perihermeneias'' *** ''Octo quaestiones in duos libros Perihermeneias'' *** ''Quaestiones in libros Elenchorum'' * ''Quaestiones super libros De anima'' (1295–1298?) * ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' (1298–1300?; ревидирано касније) * ''Notabilia Scoti super Metaphysicam'' (a set of notes concerning books II–X and XII of Aristotle's ''Metaphysics'', отривено тек 1996<ref>Giorgio Pini, "Duns Scotus' Literal Commentary on the "Metaphysics" and the "Notabilia Scoti super Metaphysicam" (Milan, Biblioteca Ambrosiana, C 62 Sup, ff. 51r–98r)", ''Bulletin de philosophie médiévale'', 38 (1996), 141–142.</ref>) * ''Lectura'' (Early Oxford Lectures on the four books of the ''Sentences'' of Peter Lombard) ** Books 1 and 2 (1300–1301) ** Book 3 (Вероватно написано у Паризу, 1303–04) ** Book 4 (није сачувана) * ''Ordinatio'' or ''Opus Oxoniense'' (Oxford Lectures: a revision of the lectures given at Oxford, books 1 and 2 summer 1300–1302, books 3 and 4, 1303–1304) * ''Collationes oxonienses'' (1303–04 or 1305–08) * ''Collationes parisienses'' (1302–07) * ''Reportatio parisiensis'' (Paris Lectures, 1302–07) * ''Quaestiones Quodlibetales'' (edited by Felix Alluntis in ''Obras del Doctor Sutil, Juan Duns Escoto'', Madrid, Biblioteca de Autores Cristianos, 1963) * ''Tractatus de Primo Principio'' (Treatise on the First Principle) [http://www.ewtn.com/library/THEOLOGY/GODASFIR.HTM English Translation] * ''Theoremata'' ; Дубиозни радови * ''Theoremata'' ; Лажни радови * ''De Rerum Principio'' (Of the Beginning of Things). ; Латинска издања * OPERA OMNIA. (''Wadding Edition'', so-called after its editor [[Luke Wadding]]) Lyon, 1639; reprinted Hildesheim: Georg Olms Verlagsbuchhandlung, 1968. * OPERA OMNIA. (''Vatican Edition'' = VE) Civitas Vaticana: Typis Polyglottis Vaticanis, 1950–. ** ORDINATIO (complete critical edition) ** I, De Ordinatione Ioannis Duns Scoti disquisitio historico critica. Prologus totius operis, 1950. ** II, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 1–2, 1950. ** III, Ordinatio. Liber Primus. Distinctio 3, 1954. ** IV, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 4–10, 1956. ** V, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 11–25, 1959. ** VI, Ordinatio. Liber Primus. Distinctiones 26–48, 1963. ** VII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 1–3, 1973. ** VIII, Ordinatio. Liber Secundus. Distinctiones 4–44, 2001. ** IX, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 1–17, 2006. ** X, Ordinatio. Liber Tertius. Distinctiones 26–40, 2007. ** XI, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 1–7, 2008. ** XII, Ordinatio. Liber Quartus. Distinctiones 8–13, 2010. ** XIII, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 14–42, 2011. ** XIV, Ordinatio. Liber Quartus, Distinctiones 43–49, 2013. ** LECTURA ** XVI, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Prologus et Distinctiones 1–7, 1960. ** XVII, Lectura in Librum Primum Sententiarum. Distinctiones 8–45, 1966. ** XVIII, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 1–6, 1982. ** XIX, Lectura in Librum Secundum Sententiarum. Distinctiones 7–44, 1993. ** XX, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 1–17, 2003. ** XXI, Lectura in Librum Tertium Sententiarum. Distinctiones 18–40, 2004. * OPERA PHILOSOPHICA (= OP). St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute:, 1997–2006: ** Vol. I: Quaestiones super Porphyrius Isagoge et Aristoteles Categoriae, Franciscan Institute Publications, 1999. {{ISBN|978-1-57659-121-5}} ** Vol. II: Quaestiones super Peri hermeneias et Sophistici Elenchis (along with) Theoremata, Franciscan Institute Publications, 2004, {{ISBN|978-1-57659-122-2}}. ** Vol. III-IV: ''Quaestiones super libros Metaphysicorum Aristotelis'' Franciscan Institute Publications, 2004. {{ISBN|978-1-57659-124-6}}. ** Vol. V: Quaestiones super Secundum et Tertium de Anima. Franciscan Institute Publications, 2006. {{ISBN|978-0-8132-1422-1}}. * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 1, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2004 {{ISBN|978-1-57659-193-2}} * The Examined Report of the Paris Lecture, Reportatio I-A, Volume 2, edited and translated by Allan B. Wolter, OFM and Oleg Bychkov. Franciscan Institute Publications, 2008. {{ISBN|978-1-57659-150-5}} ; Преводи на енглески * John Duns Scotus, ''A Treatise on God as First Principle''. Chicago: Franciscan Herald Press 1982. A Latin text and English translation of the De Primo Principio. Second edition, revised, with a commentary by Allan Wolter, (First edition 1966). * John Duns Scotus, ''God and Creatures. The Quodlibetal Questions'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, and Felix Alluntis, Washington, D.C.: The Catholic University of America Press, 1975. * ''Duns Scotus on the Will and Morality'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Washington, DC: The Catholic University of America Press, 1986. * ''Duns Scotus: Philosophical Writings'', Translated by Wolter, Allan B., OFM, Indianapolis: Hackett Publishing Company, 1987. * ''Duns Scotus' Parisian Proof for the Existence of God'', edited By Allan B. Wolter and Marilyn McCord Adams, Franciscan Studies 42, 1982, pp.&nbsp;248–321. (Latin text and English translation). * John Duns Scotus, ''Contingency and Freedom. Lectura I 39'', translation, commentary and introduction by A. Vos Jaczn, H. Veldhuis, A.H. Looman-Graaskamp, E. Dekker and N.W. den Bok. The New Synthese Historical Library 4. Dordrecht/Boston/London: Kluwer, 1994. * ''Questions on the Metaphysics of Aristotle by John Duns Scotus'', Translated by Etzkorn, Girard J., and Allan B. Wolter, OFM, St. Bonaventure, NY: The Franciscan Institute, 1997–1998. * ''John Duns Scotus. Four Questions on Mary'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. A Treatise on Potency and Act. Questions on the Metaphysics of Aristotle Book IX'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2000. * ''John Duns Scotus. Political and Economic Philosophy'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2001. * ''Duns Scotus on Divine Love: Texts and Commentary on Goodness and Freedom, God and Humans'', translated by A. Vos, H. Veldhuis, E. Dekker, N.W. den Bok and A.J. Beck (ed.). Aldershot: Ashgate 2003. * John Duns Scotus. ''Early Oxford Lecture on Individuation'', Introduction with Latin text and English translation and notes by Allan B. Wolter, OFM, Franciscan Institute Publications, 2005. * John Duns Scotus. ''Questions on Aristotle's Categories'', Translated by Lloyd A. Newton, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. * ''Duns Scotus on Time and Existence: The Questions on Aristotle's "De interpretatione"'', Translated with Introduction and Commentary by Edward Buckner and Jack Zupko, Washington, DC: Catholic University of America Press, 2014. {{Литература крај}} == Референце == {{референце|}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book |last=Bos |first=Egbert P. |title=John Duns Scotus: Renewal of Philosophy. Acts of the Third Symposium organized by the Dutch Society for Medieval Philosophy Medium Aevum |publisher=Rodopi |location=Amsterdam |year=1998 |isbn=978-90-420-0081-0 |url=https://books.google.com/books?id=YEXG95pvCssC}} * Cross, Richard (ed.), ''The Opera Theologica of John Duns Scotus. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 2. Archa Verbi. Subsidia 4, Franciscan Institute Publications, 2012, {{ISBN|978-3-402-10214-5}}. * {{cite book |last=Cross |first=Richard |title=Duns Scotus's Theory of Cognition|publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=2014 |isbn=978-0-19-968488-5}} * {{cite book |last1=Frank |first1=William A. |last2=Wolter |first2= Allan B. |title=Duns Scotus, Metaphysician |publisher=Purdue University Press |location=West Lafayette |year=1995 |isbn=978-1-55753-072-1 |url=https://books.google.com/books?id=G_oEAQAAIAAJ}} * {{cite book |last1=Gracia |first1=Jorge J. E. |author1-link=Jorge J. E. Gracia |last2=Noone |first2=Timothy B. |title=A Companion to Philosophy in the Middle Ages |url=https://archive.org/details/companiontophilo0000unse_w4b9 |publisher=Blackwell Pub |location=Cambridge |year=2003 |isbn=978-0-631-21672-8}} * {{cite book |last1=Grenz |first1=Stanley |author1-link=Stanley Grenz |title=The Named God and the Question of Being: A Trinitarian Theo-ontology |publisher=Westminster John Knox Press |location=Louisville |year=2005 |isbn=978-0-664-22204-8 |url=https://books.google.com/books?id=VjHTcrWmguQC}} * {{cite book |last1=Honderich |first1=Ted |author1-link=Ted Honderich |title=The Oxford Companion to Philosophy |publisher=Oxford University Press |location=Oxford |year=1995 |isbn=978-0-19-866132-0 |chapter=Duns Scotus |url-access=registration |url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00hond }} * Honnefelder Ludger, Möhle Hannes, Speer Andreas, Kobusch Theo, Bullido del Barrio Susana (eds.), ''Johannes Duns Scotus 1308-2008: Die philosophischen Perspektiven seines Werkes/Investigations into his Philosophy. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 3. Archa Verbi. Subsidia 5, Franciscan Institute Publications, 2011,{{ISBN|978-3-402-10215-2}}. * Horan, Daniel P. OFM, ''Postmodernity and Univocity - A Critical Account of Radical Orthodoxy and John Duns Scotus'', Fortress press, 2014. * Ingham, Mary Beth CSJ, and Bychkof, OLef (eds.), ''John Duns Scotus, Philosopher. Proceedings of "The Quadruple Congress" on John Duns Scotus'', Part 1. Archa Verbi. Subsidia 3, Franciscan Institute Publications, 2010, {{ISBN|978-3-402-10213-8}}. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''Scotus for Dunces: An Introduction to the Subtle Doctor'', Franciscan Institute Publications, 2003. * Ingham, Mary Beth CSJ, ''The Harmony of Goodness: Mutuality and Moral Living According to John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1997. * {{cite book |last1=Kretzmann |first1=Norman |author1-link=Norman Kretzmann |last2=Kenny |first2=Anthony |author2-link=Anthony Kenny |last3=Pinborg |first3=Jan |author3-link=Jan Pinborg |last4=Stump |first4=Eleonore |title=The Cambridge History of Later Medieval Philosophy |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=1982 |isbn=978-0-521-36933-6 |url=https://books.google.com/books?id=l821N_9GSusC}} * Shannon, Thomas ''The Ethical Theory of John Duns Scotus'', Franciscan Institute Publications, 1995. * {{cite book |last=Vos |first=Antonie |title=The Philosophy of John Duns Scotus |url=https://archive.org/details/philosophyofjohn0000vosa |publisher=Edinburgh University Press |location=Edinburgh |year=2006 |isbn=978-0-7486-2462-1}} * {{cite book |last=Williams |first=Thomas |title=The Cambridge Companion to Duns Scotus |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=2002 |isbn=978-0-521-63563-9 |url=https://books.google.com/books?id=VRV9Tr_A-98C}} * Wolter, Allan B. OFM and O'Neil, Blane OFM, ''John Duns Scotus: Mary's Architect'', Franciscan Institute Publications, 1993. * Wolter, Allan B. OFM, ''The Philosophical Theology of John Duns Scotus'', IUthaca, Cornell University Press, 1990. * Wolter, Allan B. OFM, ''Scotus and Ockham. Selected Essays'', Franciscan Institute Publications, 2003. * {{cite journal | last=Woo | first=B. Hoon | title=The Difference between Scotus and Turretin in Their Formulation of the Doctrine of Freedom | journal= Westminster Theological Journal | year=2016 | volume=78 | url=https://www.academia.edu/30598029 | pages=249–69}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.iep.utm.edu/scotus/ John Duns Scotus (1266–1308)] entry by Jeffrey Hause in the ''[[Internet Encyclopedia of Philosophy]]'' * [http://www.iep.utm.edu/scotuskg/ Scotus: Knowledge of God] entry by Alexander Hall in the ''Internet Encyclopedia of Philosophy'' * {{cite SEP |url-id=duns-scotus |title=John Duns Scotus |last=Williams |first=Thomas}} * [http://www.scoto.net/ Site of the International Scotistic Commission (Rome, Italy)] * [https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ Bibliography on Duns Scotus from 1950] {{Wayback|url=https://sites.google.com/site/scotusbibliography/ |date=20230217005113 }} by Tobias Hoffmann * [http://www.newadvent.org/cathen/05194a.htm Catholic Encyclopedia article on John Duns Scotus] * [http://www.dunsscotus.com Site about Duns Scotus of the Research Group John Duns Scotus (Utrecht, NL)] * [http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html Thomas Williams's pages on Scotus] {{Wayback|url=http://shell.cas.usf.edu/~thomasw/index.html |date=20230903195117 }} * [https://www.ontology.co/duns-scotus.htm The Realist Ontology of John Duns Scotus] with an annotated bibliography * [https://web.archive.org/web/20060922115356/http://www2.nd.edu/Departments//Maritain/etext/scotism.htm Article by Parthenius Minges on Scotists and Scotism at the Jacques Maritain Center] * [https://web.archive.org/web/20070927015131/http://www.duns.bordernet.co.uk/history/dunsscotus.html Local history site of Blessed John Duns Scotus's birthplace, Duns, Berwickshire, Scotland] * [https://web.archive.org/web/20120324053652/http://hos.ou.edu/galleries//01Ancient/HeroOfAlexandria/1575//15thCentury/Vespucci//03Medieval/DunsScotus/ Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries] High resolution images of works by Duns Scotus in .jpg and .tiff format. {{Филозофија}} {{Подножје|Биографија|Хришћанство}} {{СОРТИРАЊЕ:Скот, Дунс}} [[Категорија:Умрли 1308.]] [[Категорија:Фрањевци]] [[Категорија:Католички теолози]] [[Категорија:Католички светитељи]] [[Категорија:Средњовековни филозофи]] [[Категорија:Британски филозофи]] hpzgzpozvt5wapu63yx0d5xluoto1pq 0 295677 30098625 29638948 2025-06-27T13:46:05Z RoastPig 306074 30098625 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Општина Пиран | словеначко име = Občina Piran - Comune di Pirano | грб= | слика = Karte Piran si.png | област = [[Обално-крашка регија|Обално-Крашка]] | град = [[Пиран (град)|Пиран]] | стан = 17.676 (2020) | год = 2002. | површ = 44,6 | густ_нас = 375,74 | веб = [http://www.piran.si www.piran.si] | }} Општина '''Пиран''' ({{јез-слв|Občina Piran}}, {{јез-ит|Comune di Pirano}}) је једна од 4 општине [[Словенија|словеначке]] [[Истра|Истре]] y статистичкој [[Обално-крашка регија|Обално-крашкој регији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Пиран]]'''. Општина Изола кao и остале истарске општине имa y службеној употреби и [[италијански језик]]. == Природне одлике == [[Датотека:Piran - overview.jpg|мини|290 п|десно|Град на историјско језгро [[Пиран]]а]] Општина Пиран налази се y северозападној [[Истра|Истри]], на крајњем југозападу државе. Општина је једна од 4 општине [[Словенија|словеначког]] дела Истре са изласком на море y [[Тршћански залив|Тршћанском заливу]] ([[Јадранско море|Јадран]]). У залеђу се налази мање насељено општинско подручје на [[Флиш|флишном]] и [[крас (геоморфологија)|карстном]] тлу. Општина се на североистоку граничи са [[Општина Изола|општином Изола]], а на југу са хрватским делом Истре, преко peкe [[Драгоња]]. == Становништво == Општина Пиран густо је насељена, посебно део уз море. 2020. je имала 17.676 становника<ref>https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8857 {{Wayback|url=https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8857 |date=20201216133536 }}<nowiki/>https://sl.wikipedia.org/wiki/Statisti%C4%8Dni_urad_Republike_Slovenije</ref> Општина Пиран је једна од 4 општине [[Словенија|Словеније]] са признатим правима [[Италијани|италијанске]] заједнице (која данас чини, након великог истарског егзодуса, свега 3% становништва општине). Будући да је општина једна од најразвијенијих у земљи, постоји велики удео људи из других делова [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. [[Датотека:Strunjan rezervat 14.jpg|мини|284x284пиксел|Највиши [[клиф]] y Истри код [[Струњан|Струњана]] ]] == Насеља општине == {| | * [[Драгоња (Пиран)|Драгоња]] - [[Италијански језик|итaл.]] Dragogna * [[Луција (Пиран)|Луција]] - Lucia * [[Нова вас над Драгоњо|Нова Вас]] - Villanova di Pirano * [[Падна]] - Padena * [[Парецаг]] - Parezzago * '''[[Пиран (град)|Пиран - Pirano]]''' | * [[Порторож]] - Portoose * [[Свети Петер]] - San Pietro dell'Amata * [[Сеча]] - Sezza * [[Сечовље]] - Sicciole * [[Струњан]] - Strugnano |} == Занимљивости == Општина Пиран је позната као туристички најпосећенија општина у држави. Посебно је познато летовалиште [[Порторож]]. * Највиши [[клиф]] y Истри == Види још == * [[Обално-крашка регија|Словеначка Истра]] * [[Пиран]] * [[Порторож]] == Peфepeнцe == <references /> == Спољашње везе == * [http://www.piran.si Званична страница општине Пиран] (на словеначком и енглеском језику) {{Commonscat|Piran}} {{Пиран}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Пиран| ]] 3re3quhqrlr6zdaalx1kh25v9wqkfkg 30098628 30098625 2025-06-27T13:48:59Z RoastPig 306074 30098628 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Општина Пиран | словеначко име = Občina Piran - Comune di Pirano | грб= | слика = Karte Piran si.png | област = [[Обално-крашка регија|Обално-Крашка]] | град = [[Пиран (град)|Пиран]] | стан = 17.676 (2020) | год = 2002. | површ = 44,6 | густ_нас = 375,74 | веб = [http://www.piran.si www.piran.si] | }} Општина '''Пиран''' ({{јез-слв|Občina Piran}}, {{јез-ит|Comune di Pirano}}) је једна од 4 општине [[Словенија|словеначке]] [[Истра|Истре]] y статистичкој [[Обално-крашка регија|Обално-крашкој регији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Пиран]]'''. Општина Изола кao и остале истарске општине имa y службеној употреби и [[италијански језик]]. == Природне одлике == [[Датотека:Piran - overview.jpg|мини|290 п|десно|Град на историјско језгро [[Пиран]]а]] Општина Пиран налази се y северозападној [[Истра|Истри]], на крајњем југозападу државе. Општина је једна од 4 општине [[Словенија|словеначког]] дела Истре са изласком на море y [[Тршћански залив|Тршћанском заливу]] ([[Јадранско море|Јадран]]). У залеђу се налази мање насељено општинско подручје на [[Флиш|флишном]] и [[крас (геоморфологија)|карстном]] тлу. Општина се на североистоку граничи са [[Општина Изола|општином Изола]], а на југу са хрватским делом Истре, преко peкe [[Драгоња]]. == Становништво == Општина Пиран густо је насељена, посебно део уз море. 2020. je имала 17.676 становника<ref>https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8857 {{Wayback|url=https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8857 |date=20201216133536 }}<nowiki/>https://sl.wikipedia.org/wiki/Statisti%C4%8Dni_urad_Republike_Slovenije</ref> Општина Пиран је једна од 4 општине [[Словенија|Словеније]] са признатим правима [[Италијани|италијанске]] заједнице (која данас чини, након великог истарског егзодуса, свега 3% становништва општине). Будући да је општина једна од најразвијенијих у земљи, постоји велики удео људи из других делова [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]]. [[Датотека:Strunjan rezervat 14.jpg|мини|284x284пиксел|Највиши [[клиф]] y Истри код [[Струњан|Струњана]] ]] == Насеља општине == {| | * [[Драгоња (Пиран)|Драгоња]] - [[Италијански језик|итaл.]] Dragogna * [[Луција (Пиран)|Луција]] - Lucia * [[Нова вас над Драгоњо|Нова Вас над Драгоњо]] - Villanova di Pirano * [[Падна]] - Padena * [[Парецаг]] - Parezzago * '''[[Пиран (град)|Пиран - Pirano]]''' | * [[Порторож]] - Portoose * [[Свети Петер]] - San Pietro dell'Amata * [[Сеча]] - Sezza * [[Сечовље]] - Sicciole * [[Струњан]] - Strugnano |} == Занимљивости == Општина Пиран је позната као туристички најпосећенија општина у држави. Посебно је познато летовалиште [[Порторож]]. * Највиши [[клиф]] y Истри == Види још == * [[Обално-крашка регија|Словеначка Истра]] * [[Пиран]] * [[Порторож]] == Peфepeнцe == <references /> == Спољашње везе == * [http://www.piran.si Званична страница општине Пиран] (на словеначком и енглеском језику) {{Commonscat|Piran}} {{Пиран}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Пиран| ]] 60dak4auw3u4ko4bwz1j3uk63k3su54 0 295685 30099566 29641251 2025-06-28T10:24:30Z RoastPig 306074 30099566 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Хрпеље-Козина | словеначко име = Hrpelje-Kozina | грб= | слика = Karte Hrpelje si.png | област = [[Обално-крашка регија|Обално-Крашка]] | град = [[Козина]], [[Хрпеље]] | стан = 4.038 | год = 2002. | површ = 192,2 | густ_нас = 21,01 | веб = [http://www.hrpelje-kozina.si www.hrpelje-kozina.si] | }} Општина '''Хрпеље-Козина''' ({{јез-слв|Občina Hrpelje-Kozina}}, итал.''Comune di Erpelle-Cosina'') је једна од [[Крас|кpaшкииx]] општина [[Обално-крашка регија|Обално-Крашке регије]] у jyгoзaпaднoj [[Словенија|Словенији]]. Седишта општине су истоимени градићи '''[[Козина]]''' и '''[[Хрпеље]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:2013-4.Dolina Glinščice (19).jpg|лево|мини|200пиксел|Tpaca некадашње пруге [[Трст]]-[[Хрпеље]] y долини Глиншчницe ([[Италијански језик|итал.]] Val Rosandra)]] Општина Хрпеље - Козина налази се на западним обронцима [[Ћићарија|Ћићарије]]. Општина се простире у залеђу словеначког дела [[Истра|Истре]]. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло, a западни део спада y Тршћански кpac, док је већи део општине у јужном или Ћићаријском красу. To je међугранична општине између [[Italijani|Италије]] и [[Хрватска|Хрватске]]. '''Hajвиши врхови''': Главичарка/Расушица (Monte Rasusizza), 1082 м н/в; Жабник (Monte Sabni), 1023 м; Стража (Monte Guardia), 758 м; Орлек (Monte Orlich), 665 м; Железна ребер (Monte Ferro), 639 м; Видеж (Monte Bellavista), 664 м; Велико Градишче (Monte Castellaro), 742 м; Славник (Monte Taiano), 1.024 м. == Становништво == Општина Хрпеље-Козина је ретко насељена, a по подацима Статистичког уреда Словеније 2020. године имала je 4604 становника.<ref>Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020".</ref> == Насеља општине == {| | * [[Артвиже]] * [[Бач при Материји]] * [[Бека (Хрпеље–Козина)|Бека]] * [[Брезовица (Хрпеље-Козина)|Брезовица]] * [[Брезово Брдо]] * [[Велике Лоче]] * [[Врхпоље (Хрпеље-Козина)|Врхпоље]] * [[Голац]] | * [[Градишче при Материји]] * [[Градишица]] * [[Јаворје (Хрпеље-Козина)|Јаворје]] * [[Кланец при Козини]] * [[Ковчице]] * '''[[Козина]]''' * [[Крвави Поток]] * [[Марковшчина]] | * [[Материја (Хрпеље-Козина)|Материја]] * [[Михеле]] * [[Мрше]] * [[Насирец]] * [[Обров (Хрпеље-Козина)|Обров]] * [[Оцизла]] * [[Одолина]] * [[Орехек при Материји]] | * [[Островица (Хрпеље-Козина)|Островица]] * [[Петриње]] * [[Пољане при Подграду]] * [[Повжане]] * [[Прешница]] * [[Ритомече]] * [[Родик]] * [[Рожице]] | * [[Скаданшчина]] * [[Сливје (Хрпеље-Козина)|Сливје]] * [[Слопе]] * [[Татре (Хрпеље-Козина)|Татре]] * [[Тубље при Хрпељах]] * [[Хотична]] * '''[[Хрпеље]]''' |} [[Датотека:Artviže (11565283545).jpg|мини|Артвиже - Artuise]] == Види још == * [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]] * [[Хрпеље]] * [[Козина]] == Peфepeнцe == <references /> == Спољашње везе == {{Commonscat|Hrpelje - Kozina municipality}} * [http://www.hrpelje-kozina.si Званична страница општине Хрпеље-Козина] (на словеначком и енглеском језику) {{Хрпеље-Козина}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Хрпеље-Козина| ]] ivnb5alvghkx8d5kirlqetqn5wx7uqj 0 295703 30099047 30085574 2025-06-27T19:42:46Z RoastPig 306074 30099047 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Сежана | словеначко име = Sežana | грб= | слика = Karte Sezana si.png | област = [[Обално-крашка регија|Обално-Крашка]] | град = [[Сежана]] | стан = 12.583 | год = 2002. | површ = 217,4 | густ_нас = 57,88 | веб = [http://www.sezana.si www.sezana.si] | }} Општина '''Сежана''' ({{јез-слв|Sežana}}) је једна од општина [[Обално-крашка регија|Обално-Крашке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Сежана]]'''. Општина Сежана је од свих општина Словеније најближа великом [[Италија|италијанском]] граду [[Трст]]у (свега 10ак километара). Овде се налази и најважнији гранични прелаз између [[Италија|Италије]] и [[Словенија|Словеније]]. == Природне одлике == [[Датотека:Sežana,glavnacesta.jpg|мини|290 п|десно|Главна улица у граду [[Сежана|Сежани]]]] Општина Сежана налази се на западу државе. Општина се простире у залеђу [[Трст|Тршћанског приморја]]. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. == Становништво == Општина Сежана је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Авбер]] * [[Бого]] * [[Брестовица при Повирју]] * [[Брје при Коприви]] * [[Велики Дол (Сежана)|Велики Дол]] * [[Велико Поље (Сежана)|Велико Поље]] * [[Вогље (Сежана)|Вогље]] * [[Врабче]] * [[Врховље (Сежана)|Врховље]] * [[Годње]] * [[Горење при Дивачи]] * [[Градишче при Штјаку]] * [[Градње (Сежана)|Градње]] | * [[Грахово Брдо]] * [[Гриже (Сежана)|Гриже]] * [[Дане при Сежани]] * [[Добравље (Сежана)|Добравље]] * [[Дол при Вогљах]] * [[Долење (Сежана)|Долење]] * [[Дутовље]] * [[Жирје (Сежана)|Жирје]] * [[Јаковце]] * [[Казље]] * [[Коприва (Сежана)|Коприва]] * [[Косовеље]] * [[Крајна Вас]] | * [[Креголишче]] * [[Крепље]] * [[Криж (Сежана)|Криж]] * [[Кртиновица]] * [[Липица (Сежана)|Липица]] * [[Локев]] * [[Махничи]] * [[Мајцни]] * [[Мерче]] * [[Нова вас (Сежана)|Нова Вас]] * [[Орлек]] * [[Плешивица (Сежана)|Плешивица]] * [[Плисковица]] | * [[Подбреже]] * [[Пољане при Штјаку]] * [[Поникве (Сежана)|Поникве]] * [[Повир]] * [[Преложе при Локви]] * [[Пристава (Сежана)|Пристава]] * [[Раша (Сежана)|Раша]] * [[Равње (Сежана)|Равње]] * [[Разгури]] * [[Села (Сежана)|Села]] * [[Село (Сежана)|Село]] * [[Сенадолице]] * '''[[Сежана]]''' | * [[Скопо]] * [[Стомаж (Сежана)|Стомаж]] * [[Табор (Сежана)|Табор]] * [[Томај]] * [[Тубље при Комну]] * [[Утовље]] * [[Филипчје Брдо]] * [[Хриби (Сежана)|Хриби]] * [[Шепуље]] * [[Шмарје при Сежани]] * [[Штјак]] * [[Шторје]] |} == Види још == * [[Сежана]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Piran}} * [http://www.sezana.si Званична страница општине Сежана] (на словеначком и енглеском језику) {{Сежана}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Сежана| ]] 6r32u27gm6ue1a210ttzz2tf1vy3r41 0 296154 30099651 29641507 2025-06-28T11:37:22Z RoastPig 306074 30099651 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Шемпетер-Вртојба | словеначко име = Šempeter-Vrtojba | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Sempeter - Vrtojba.svg | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Шемпетер при Горици]] | стан = 6.269 | год = 2002. | површ = 15,0 | густ_нас = 417,93 | веб = [http://www.sempeter-vrtojba.si www.sempeter-vrtojba.si] | }} Општина '''Шемпетер-Вртојба''' ({{јез-слв|Šempeter-Vrtojba}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је градић [[Шемпетер при Горици]]. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Шемпетер-Вртојба налази се на западу државе, непосредно до [[Нова Горица|Нове Горице]]. Општина се налази на самом истоку [[Падска низија|Падске низије]]. У јужном делу општине налази доњи део долине реке [[Випава (река)|Випаве]]. '''Клима''': У општини влада измењено [[средоземна клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Випава (река)|Випава]], а сви мањи водотоци су њене притоке. == Становништво == Општина Шемпетер-Вртојба је веома густо насељена. == Насеља општине == * '''[[Шемпетер при Горици]]''' * [[Вртојба]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Šempeter-Vrtojba municipality}} * [http://www.sempeter-vrtojba.si Званична страница општине Шемпетер-Вртојба] (на словеначком и енглеском језику) {{Шемпетер-Вртојба}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Шемпетер-Вртојба| ]] hf6q4d7it23t3dwmb5f45vm61a065yc 30099652 30099651 2025-06-28T11:38:32Z RoastPig 306074 30099652 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Шемпетер-Вртојба | словеначко име = Šempeter-Vrtojba | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Sempeter - Vrtojba.svg | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Шемпетер при Горици]] | стан = 6.269 | год = 2002. | површ = 15,0 | густ_нас = 417,93 | веб = [http://www.sempeter-vrtojba.si www.sempeter-vrtojba.si] | }} Општина '''Шемпетер-Вртојба''' ({{јез-слв|Šempeter-Vrtojba}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је градић [[Шемпетер при Горици]]. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Шемпетер-Вртојба налази се на западу државе, непосредно до [[Нова Горица|Нове Горице]]. Општина се налази на самом истоку [[Падска низија|Падске низије]]. У јужном делу општине налази доњи део долине реке [[Випава (река)|Випаве]]. '''Клима''': У општини влада измењено [[средоземна клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Випава (река)|Випава]], а сви мањи водотоци су њене притоке. == Становништво == Општина Шемпетер-Вртојба је веома густо насељена. == Насеља општине == * [[Вртојба]] * '''[[Шемпетер при Горици]]''' == Спољашње везе == {{Commonscat|Šempeter-Vrtojba municipality}} * [http://www.sempeter-vrtojba.si Званична страница општине Шемпетер-Вртојба] (на словеначком и енглеском језику) {{Шемпетер-Вртојба}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Шемпетер-Вртојба| ]] 9du7542c8jx49kkj5cowr627de1x0hz 0 296155 30099660 30009784 2025-06-28T11:42:59Z RoastPig 306074 30099660 wikitext text/x-wiki {{bez_izvora}} {{Насељено место у Словенији |место = Шемпетер при Горици |слика = Sempeter_pri_Gorici_(9378987626).jpg |опис_слике = Шемпетер при Горици | грб=Šempeter-Vrtojba.png |застава=Flag of Šempeter - Vrtojba.gif |општина = Шемпетер - Вртојба |надм висина =70 |популација = 3.760 |поштански код =5290 Šempeter pri Gorici |позивни број =(+386) 5 |гшир = 45.92998 |гдуж = 13.63978 }} '''Шемпетер при Горици''' ({{јез-слв|Šempeter pri Gorici}}) је градић и управно средиште [[Општина Шемпетер-Вртојба|општине Шемпетер - Вртојба]], која припада [[Горишка регија|Горишкој регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По попису становништва из [[2011]]. године насеље Шемпетер при Горици имало је 3.760 становника. Шемпетер при Горици је главно предграђе оближње [[Нова Горица|Нове Горице]]. == Спољашње везе == {{Шемпетер-Вртојба}}{{Градови у Словенији}}{{Подножје}}{{клица-град-Словенија}} [[Категорија:Градови у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Шемпетер-Вртојба]] nm5bm94hb7yz278f0bnrdeamutmav3m 0 296169 30099443 29640784 2025-06-28T08:43:43Z RoastPig 306074 30099443 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Толмин | словеначко име = Tolmin | грб= | слика = Karte Tolmin si.png | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Толмин]] | стан = 12.198 | год = 2002. | површ = 381,5 | густ_нас = 31,97 | веб = [http://www.tolmin.si www.tolmin.si] | }} Општина '''Толмин''' ({{јез-слв|Tolmin}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Толмин]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Tolmin600.jpg|мини|290 п|десно|Место [[Толмин]], поглед из ваздуха]] [[Датотека:Vogel2.jpg|мини|290 п|десно|[[Вогел]], једно од зимских туристичких одредишта на подручју општине Толмин]] '''Рељеф''': Општина Толмин налази се на северозападу државе. У средишњем делу општине налази долина реке [[Соча|Соче]]. Северно од долине пружају се [[Јулијски Алпи]], а јужно [[Бенешки Алпи]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Соча]] и сви мањи водотоци су њене притоке. Од њих најзначајнија је речица [[Идријца]]. == Становништво == Општина Толмин је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бача при Модреју]] * [[Бача при Подбрду]] * [[Буковски Врх]] * [[Воларје]] * [[Волчански Рути]] * [[Волче (Толмин)|Волче]] * [[Габрје (Толмин)|Габрје]] * [[Горења Требуша]] * [[Горењи Лог]] * [[Горски Врх]] * [[Грахово об Бачи]] * [[Грант (Толмин)|Грант]] * [[Грудница]] * [[Дабер]] * [[Долења Требуша]] | * [[Долги Лаз]] * [[Доље]] * [[Дробочник]] * [[Жабче]] * [[Задлаз-Чадрг]] * [[Задлаз-Жабче]] * [[Закрај (Толмин)|Закрај]] * [[Затолмин]] * [[Знојиле (Толмин)|Знојиле]], * [[Идрија при Бачи]] * [[Кал (Толмин)|Кал]] * [[Камно]] * [[Каналски Лом]] * [[Клавже]] * [[Кнешке Равне]] | * [[Кнежа (Толмин)|Кнежа]] * [[Коритница (Толмин)|Коритница]] * [[Козаршче]] * [[Козмерице]] * [[Кук (Толмин)|Кук]] * [[Лисец (Толмин)|Лисец]] * [[Логаршче]] * [[Лоје]] * [[Љубињ]] * [[Модреј]] * [[Модрејце]] * [[Мост на Сочи]] * [[Облоке]] * [[Печине]] * [[Петрово Брдо]] | * [[Подбрдо (Толмин)|Подбрдо]] * [[Подмелец]] * [[Поље (Толмин)|Поље]] * [[Пољубињ]] * [[Поникве (Толмин)|Поникве]] * [[Порезен]] * [[Постаја]] * [[Прапетно]] * [[Прапетно Брдо]] * [[Роче]] * [[Рут (Толмин)|Рут]] * [[Села над Подмелцем]] * [[Села при Волчах]] * [[Селце (Толмин)|Селце]] * [[Селишче (Толмин)|Селишче]] | * [[Слап об Идријци]] * [[Стопник (Толмин)|Стопник]] * [[Стржишче (Толмин)|Стржишче]] * [[Темљине]] * '''[[Толмин]]''' * [[Толминске Равне]] * [[Толмински Лом]] * [[Тртник (Толмин)|Тртник]] * [[Худајужна]] * [[Чадрг]] * [[Чигињ]] * [[Шентвишка Гора]] | |} == Види још == * [[Толмин]] * [[Соча]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Tolmin}} * [http://www.tolmin.si Званична страница општине Толмин] (на словеначком и енглеском језику) {{Толмин}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Толмин| ]] ojxn591w2i7vnj9wm0l82owk3esxu4a 30099448 30099443 2025-06-28T08:45:24Z RoastPig 306074 30099448 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Толмин | словеначко име = Tolmin | грб= | слика = Karte Tolmin si.png | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Толмин]] | стан = 12.198 | год = 2002. | површ = 381,5 | густ_нас = 31,97 | веб = [http://www.tolmin.si www.tolmin.si] | }} Општина '''Толмин''' ({{јез-слв|Tolmin}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Толмин]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Tolmin600.jpg|мини|290 п|десно|Место [[Толмин]], поглед из ваздуха]] [[Датотека:Vogel2.jpg|мини|290 п|десно|[[Вогел]], једно од зимских туристичких одредишта на подручју општине Толмин]] '''Рељеф''': Општина Толмин налази се на северозападу државе. У средишњем делу општине налази долина реке [[Соча|Соче]]. Северно од долине пружају се [[Јулијски Алпи]], а јужно [[Бенешки Алпи]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Соча]] и сви мањи водотоци су њене притоке. Од њих најзначајнија је речица [[Идријца]]. == Становништво == Општина Толмин је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бача при Модреју]] * [[Бача при Подбрду]] * [[Буковски Врх]] * [[Воларје]] * [[Волчански Рути]] * [[Волче (Толмин)|Волче]] * [[Габрје (Толмин)|Габрје]] * [[Горења Требуша]] * [[Горењи Лог]] * [[Горски Врх]] * [[Грахово об Бачи]] * [[Грант (Толмин)|Грант]] * [[Грудница]] * [[Дабер]] * [[Долења Требуша]] | * [[Долги Лаз]] * [[Доље]] * [[Дробочник]] * [[Жабче]] * [[Задлаз-Чадрг]] * [[Задлаз-Жабче]] * [[Закрај (Толмин)|Закрај]] * [[Затолмин]] * [[Знојиле (Толмин)|Знојиле]] * [[Идрија при Бачи]] * [[Кал (Толмин)|Кал]] * [[Камно]] * [[Каналски Лом]] * [[Клавже]] * [[Кнешке Равне]] | * [[Кнежа (Толмин)|Кнежа]] * [[Коритница (Толмин)|Коритница]] * [[Козаршче]] * [[Козмерице]] * [[Кук (Толмин)|Кук]] * [[Лисец (Толмин)|Лисец]] * [[Логаршче]] * [[Лоје]] * [[Љубињ]] * [[Модреј]] * [[Модрејце]] * [[Мост на Сочи]] * [[Облоке]] * [[Печине]] * [[Петрово Брдо]] | * [[Подбрдо (Толмин)|Подбрдо]] * [[Подмелец]] * [[Поље (Толмин)|Поље]] * [[Пољубињ]] * [[Поникве (Толмин)|Поникве]] * [[Порезен]] * [[Постаја]] * [[Прапетно]] * [[Прапетно Брдо]] * [[Роче]] * [[Рут (Толмин)|Рут]] * [[Села над Подмелцем]] * [[Села при Волчах]] * [[Селце (Толмин)|Селце]] * [[Селишче (Толмин)|Селишче]] | * [[Слап об Идријци]] * [[Стопник (Толмин)|Стопник]] * [[Стржишче (Толмин)|Стржишче]] * [[Темљине]] * '''[[Толмин]]''' * [[Толминске Равне]] * [[Толмински Лом]] * [[Тртник (Толмин)|Тртник]] * [[Худајужна]] * [[Чадрг]] * [[Чигињ]] * [[Шентвишка Гора]] | |} == Види још == * [[Толмин]] * [[Соча]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Tolmin}} * [http://www.tolmin.si Званична страница општине Толмин] (на словеначком и енглеском језику) {{Толмин}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Толмин| ]] 8itlotlh3dglqfgcuyfc7aeutqu68eg 0 296183 30099607 29641291 2025-06-28T11:16:33Z RoastPig 306074 30099607 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Церкно | словеначко име = Cerkno | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Cerkno.svg | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Церкно]] | стан = 5.040 | год = 2002. | површ = 131,6 | густ_нас = 38,30 | веб = [http://www.cerkno.si www.cerkno.si] | }} Општина '''Церкно''' ({{јез-слв|Cerkno}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Церкно]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Cerkno hdr2.jpg|мини|290 п|десно|Град [[Церкно]], поглед са брда на град]] '''Рељеф''': Општина Церкно налази се на западу државе. У средишњем делу општине налази долина реке [[Идријца|Идријце]]. Северни и јужни део општине су планински. [[Јулијски Алпи]] пружају се на северу, а планина [[Јаворник (планина)|Јаворник]] на југу општине. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Идријца]], која овде тече средњим делом тока. Сви остали водотоци су мали и њене притоке. == Становништво == Општина Церкно је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Буково (Церкно)|Буково]] * [[Горењи Новаки]] * [[Горје (Церкно)|Горје]] * [[Долењи Новаки]] * [[Закојца]] * [[Закриж]] | * [[Јагршче]] * [[Јазне]] * [[Јесеница]] * [[Лабиње]] * [[Лазец (Церкно)|Лазец]] * [[Лазница (Церкно)|Лазница]] | * [[Орехек (Церкно)|Орехек]] * [[Оталеж]] * [[Планина при Церкнем]] * [[Плужње]] * [[Подланишче]] * [[Подплече]] | * [[Поче]] * [[Полице (Церкно)|Полице]] * [[Пољане (Церкно)|Пољане]] * [[Равне при Церкнем]] * [[Река (Церкно)|Река]] * [[Стража (Церкно)|Стража]] | * [[Травник (Церкно)|Травник]] * [[Требенче]] * [[Церкљански Врх]] * '''[[Церкно]]''' * [[Чеплез]] * [[Шебреље]] | |} == Види још == * [[Церкно]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Cerkno municipality}} * [http://www.cerkno.si Званична страница општине Церкно] (на словеначком и енглеском језику) {{Церкно}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Церкно| ]] qp1f261kf60p06dr4dn5n2nl6a22gky 0 296333 30098613 29638931 2025-06-27T13:32:51Z RoastPig 306074 30098613 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Пивка | словеначко име = Pivka | грб= Pivka.Grb.png | слика = Karte Pivka si.png | област = [[Нотрањско-крашка регија|Нотрањско-Крашка]] | град = [[Пивка]] | стан = 5.926 | год = 2002. | површ = 223,3 | густ_нас = 26,54 | веб = [http://www.pivka.si www.pivka.si] | }} Општина '''Пивка''' ({{јез-слв|Pivka}}) је једна од општина [[Нотрањско-крашка регија|Нотрањско-Крашке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Пивка]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Пивка налази се на југозападу државе. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. Западни део општине је нижи и у виду крашког поља, док је источни део планински - планина [[Снежник]]. '''Клима''': У општини влада измењено [[средоземна клима]]. '''Воде''': Главни водоток у општини је река-понорница са називом [[Река (река у Словенији)|Река]]. У општини постоји и низ мањих понорница. == Становништво == Општина Пивка је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бује (Пивка)|Бује]] * [[Велика Пристава]] * [[Волче (Пивка)|Волче]] * [[Горња Кошана]] * [[Градец (Пивка)|Градец]] * [[Долња Кошана]] | * [[Дрсковче]] * [[Загорје (Пивка)|Загорје]] * [[Јуршче]] * [[Кал (Пивка)|Кал]] * [[Кленик (Пивка)|Кленик]] * [[Мала Пристава (Пивка)|Мала Пристава]] | * [[Надање Село]] * [[Нарин]] * [[Неверке]] * [[Нова Сушица]] * [[Палчје]] * [[Парје]] | * [[Петелиње (Пивка)|Петелиње]] * '''[[Пивка]]''' * [[Рибница (Пивка)|Рибница]] * [[Селце (Пивка)|Селце]] * [[Словенска вас (Пивка)|Словенска Вас]] * [[Стара Сушица (Пивка)|Стара Сушица]] | * [[Сухорје]] * [[Трње (Пивка)|Трње]] * [[Чепно]] * [[Шилентабор]] * [[Шмихел (Пивка)|Шмихел]] | |} == Види још == * [[Пивка]] == Спољашње везе == * [http://www.pivka.si Званична страница општине Пивка] (на словеначком и енглеском језику) {{Пивка}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Пивка| ]] 0wn06hb34rct5b2pumhimpzreor5jme 30098614 30098613 2025-06-27T13:34:04Z RoastPig 306074 30098614 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Пивка | словеначко име = Pivka | грб= Pivka.Grb.png | слика = Karte Pivka si.png | област = [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањска]] | град = [[Пивка]] | стан = 5.926 | год = 2002. | површ = 223,3 | густ_нас = 26,54 | веб = [http://www.pivka.si www.pivka.si] | }} Општина '''Пивка''' ({{јез-слв|Pivka}}) је једна од општина [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Пивка]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Пивка налази се на југозападу државе. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. Западни део општине је нижи и у виду крашког поља, док је источни део планински - планина [[Снежник (планина)|Снежник]]. '''Клима''': У општини влада измењено [[средоземна клима]]. '''Воде''': Главни водоток у општини је река-понорница са називом [[Река (река у Словенији)|Река]]. У општини постоји и низ мањих понорница. == Становништво == Општина Пивка је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бује (Пивка)|Бује]] * [[Велика Пристава]] * [[Волче (Пивка)|Волче]] * [[Горња Кошана]] * [[Градец (Пивка)|Градец]] * [[Долња Кошана]] | * [[Дрсковче]] * [[Загорје (Пивка)|Загорје]] * [[Јуршче]] * [[Кал (Пивка)|Кал]] * [[Кленик (Пивка)|Кленик]] * [[Мала Пристава (Пивка)|Мала Пристава]] | * [[Надање Село]] * [[Нарин]] * [[Неверке]] * [[Нова Сушица]] * [[Палчје]] * [[Парје]] | * [[Петелиње (Пивка)|Петелиње]] * '''[[Пивка]]''' * [[Рибница (Пивка)|Рибница]] * [[Селце (Пивка)|Селце]] * [[Словенска вас (Пивка)|Словенска Вас]] * [[Стара Сушица (Пивка)|Стара Сушица]] | * [[Сухорје]] * [[Трње (Пивка)|Трње]] * [[Чепно]] * [[Шилентабор]] * [[Шмихел (Пивка)|Шмихел]] | |} == Види још == * [[Пивка]] == Спољашње везе == * [http://www.pivka.si Званична страница општине Пивка] (на словеначком и енглеском језику) {{Пивка}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Пивка| ]] dzcjy6yzr3j4bbsu219whzuzxxbtvvw 0 296410 30098670 29639040 2025-06-27T14:19:19Z RoastPig 306074 30098670 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Постојна | словеначко име = Postojna | грб= COA-Postojna.gif | слика = Karte Postojna si.png | област = [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањска]] | град = [[Постојна]] | стан = 14.581 | год = 2002. | површ = 269,9 | густ_нас = 54,02 | веб = [http://www.postojna.si www.postojna.si] | }} Општина '''Постојна''' ({{јез-слв|Postojna}}) је једна од општина [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Постојна]]'''. Општина Постојна чувена је по туристички посећеној и међународно чувеној [[Постојнска јама|Постојнској јами]]. == Природне одлике == [[Датотека:Postojna1.jpg|мини|290 п|десно|Град [[Постојна]]]] [[Датотека:Postojna cave - The Concert Hall.jpg|мини|290 п|десно|[[Постојнска јама]]]] '''Рељеф''': Општина Постојна налази се на југозападу државе. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. Најважнији део општине је средишњи, смештен у [[крашко поље]]. Остатак општине је планински - на северу је планина [[Нанос]], а на југу планина [[Снежник]]. На северозападу општине, између наведених планина, налази се најнижи превој између басена [[Јадранско море|Јадрана]] и [[Панонска низија|Панонског басена]] - [[Постојнска Врата]]. '''Клима''': Уопштини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Водни систем се састоји из неколико речица-[[понорница]]. == Становништво == Општина Постојна је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Белско]] * [[Брезје под Наносом]] * [[Буковје (Постојна)|Буковје]] * [[Велика Брда]] * [[Велики Оток (Постојна)|Велики Оток]] * [[Велико Убељско]] * [[Горење (Постојна)|Горење]] * [[Гориче (Постојна)|Гориче]] * [[Гробишче]] * [[Дилце (Постојна)|Дилце]] | * [[Жеје (Постојна)|Жеје]] * [[Загон]] * [[Коче (Постојна)|Коче]] * [[Ландол (Постојна)|Ландол]] * [[Липље (Постојна)|Липље]] * [[Лохача]] * [[Мала Брда]] * [[Мали Оток (Постојна)|Мали Оток]] * [[Мало Убељско]] * [[Матења вас|Матења Вас]] | * [[Орехек (Постојна)|Орехек]] * [[Планина (Постојна)|Планина]] * '''[[Постојна]]''' * [[Предјама]] * [[Престранек]] * [[Ракитник]] * [[Ракулик]] * [[Раздрто (Постојна)|Раздрто]] * [[Сајевче]] * [[Славина (Постојна)|Славина]] | * [[Славиње]] * [[Стара вас (Постојна)|Стара Вас]] * [[Стране (Постојна)|Стране]] * [[Стрмца (Постојна)|Стрмца]] * [[Студенец (Постојна)|Студенец]] * [[Студено (Постојна)|Студено]] * [[Храшче (Постојна)|Храшче]] * [[Хреновице (Постојна)|Хреновице]] * [[Хрушевје]] * [[Шмихел под Наносом]] | |} == Види још == * [[Постојна]] * [[Постојнска јама]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Postojna}} * [http://www.postojna.si Званична страница општине Постојна] (на словеначком и енглеском језику) {{Постојна}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Постојна| ]] dqnfqmavg9g7gzskfnv1deaffzszymk 0 296542 30099578 29641290 2025-06-28T10:33:48Z RoastPig 306074 30099578 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Церкница | словеначко име = Cerknica | грб= | слика = Karte Cerknica si.png | област = [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањска]] | град = [[Церкница]] | стан = 10.284 | год = 2002. | површ = 241,3 | густ_нас = 42,62 | веб = [http://www.cerknica.si www.cerknica.si] | }} Општина '''Церкница''' ({{јез-слв|Cerknica}}) је једна од општина [[Приморско-нотрањска регија|Приморско-нотрањске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Церкница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Cerknica1.jpg|мини|290 п|десно|Градић [[Церкница]]]] '''Рељеф''': Општина Церкница налази се у средишњем делу државе. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. Средишњи део општине је нижи и у виду крашког поља - [[Церкнишко поље]], док је ободни део планински. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Главни водоток у општини је река-понорница [[Церкнишчица]]. У општини постоји и низ мањих понорница. == Становништво == Општина Церкница је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Беч (Церкница)|Беч]] * [[Бечаје]] * [[Бегуње при Церкници]] * [[Безуљак]] * [[Блочице]] * [[Блошка Полица]] * [[Брезје (Церкница)|Брезје]] * [[Гора (Церкница)|Гора]] * [[Горење Језеро]] * [[Горење Отаве]] * [[Горичице]] * [[Грахово (Церкница)|Грахово]] * [[Добец]] | * [[Долења вас (Церкница)|Долења Вас]] * [[Долење Језеро]] * [[Долење Отаве]] * [[Жеровница (Церкница)|Жеровница]] * [[Жупено]] * [[Захриб]] * [[Зала (Церкница)|Зала]] * [[Зелше]] * [[Зибовник]] * [[Ивање Село]] * [[Јершиче]] * [[Корошче]] * [[Кошчаке]] | * [[Кожљек]] * [[Крањче]] * [[Кременца]] * [[Крушче]] * [[Кржишче (Церкница)|Кржишче]] * [[Лазе при Горењем Језеру]] * [[Лешњаке]] * [[Липсењ]] * [[Махнети]] * [[Мартињак]] * [[Милава]] * [[Осредек (Церкница)|Осредек]] * [[Оток (Церкница)|Оток]] | * [[Отоница]] * [[Пиковник]] * [[Пирмане]] * [[Подскрајник]] * [[Подсливница]] * [[Поникве (Церкница)|Поникве]] * [[Ракек]] * [[Раков Шкоцјан]] * [[Равне (Церкница)|Равне]] * [[Репарје]] * [[Рудолфово]] * [[Селшчек]] * [[Сливице]] | * [[Слугово]] * [[Стражишче (Церкница)|Стражишче]] * [[Свети Вид (Церкница)|Свети Вид]] * [[Тавжље]] * [[Топол при Бегуњах]] * [[Unec|Унец]] * [[Хрибљане]] * [[Хрушкарје]] * [[Цајнарје]] * '''[[Церкница]]''' * [[Чохово]] * [[Штрукљева вас|Штрукљева Вас]] * [[Шчурково]] | |} == Види још == * [[Церкница]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Cerknica}} * [http://www.cerknica.si Званична страница општине Церкница] (на словеначком и енглеском језику) {{Церкница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Церкница| ]] 6q6agy1qtvsxr8zakjnygafa3pbybhw 0 296655 30098748 29639151 2025-06-27T14:53:12Z RoastPig 306074 30098748 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Радовљица | словеначко име = Radovljica | грб= | слика = Karte Radovljica si.png | област = [[Горењска регија|Горењска]] | град = [[Радовљица]] | стан = 18.164 | год = 2002. | површ = 118,7 | густ_нас = 153,02 | веб = [http://www.radovljica.si www.radovljica.si] | }} Општина '''Радовљица''' ({{јез-слв|Radovljica}}) је једна од општина [[Горењска регија|Горењске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Радовљица]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Radovljica.jpg|мини|290 п|десно|Насеље [[Радовљица]]]] '''Рељеф''': Општина Радовљица налази се на северозападу државе, на граници са [[Аустрија|Аустријом]]. Општина се налази усред [[Алпи|алпског]] планинског масива. Северним делом општине пружају се [[Караванке]], а јужним [[Јулијски Алпи]]. У средини се налази омања долина, где се [[Сава Долинка]] и [[Сава Бохињка]] спајају и творе реку [[Сава|Саву]]. Ова низина је погодна за живот и ту су смештена сва насеља општине. '''Клима''': У нижим деловима општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишим влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Главни водоток је река [[Сава]], која овде настајем спајањем [[Сава Долинка|Саве Долинке]] и [[Сава Бохињка|Саве Бохињке]]. Сви остали мањи водотоци су притоке ових река. == Становништво == Општина Радовљица је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бегуње на Горењскем]] * [[Брда (Радовљица)|Брда]] * [[Брезје (Радовљица)|Брезје]] * [[Брезовица (Радовљица)|Брезовица]] * [[Вошче]] * [[Врбње]] * [[Глобоко (Радовљица)|Глобоко]] * [[Горица (Радовљица)|Горица]] * [[Добравица (Радовљица)|Добравица]] * [[Добро Поље (Радовљица)|Добро Поље]] * [[Дворска вас (Радовљица)|Дворска Вас]] | * [[Задња вас|Задња Вас]] * [[Залоше]] * [[Запуже (Радовљица)|Запуже]] * [[Згорња Добрава (Радовљица)|Згорња Добрава]] * [[Згорња Липница]] * [[Згорњи Оток]] * [[Згоша]] * [[Камна Горица]] * [[Кропа]] * [[Ланцово]] * [[Лесце]] | * [[Липница (Радовљица)|Липница]] * [[Љубно (Радовљица)|Љубно]] * [[Мишаче]] * [[Млака (Радовљица)|Млака]] * [[Мошње (Радовљица)|Мошње]] * [[Нова вас при Лесцах|Нова Вас при Лесцах]] * [[Ноше]] * [[Оточе]] * [[Овсише]] * [[Перачица]] * [[Поднарт]] | * [[Пољче (Радовљица)|Пољче]] * [[Пољшица при Поднарту]] * [[Посавец]] * [[Прапроше]] * [[Презрење]] * '''[[Радовљица]]''' * [[Равница (Радовљица)|Равница]] * [[Ровте (Радовљица)|Ровте]] * [[Слатна]] * [[Сподња Добрава (Радовљица)|Сподња Добрава]] * [[Сподња Липница]] | * [[Сподњи Оток]] * [[Средња Добрава]] * [[Средња вас (Радовљица)|Средња Вас]] * [[Студенчице (Радовљица)|Студенчице]] * [[Хлебце]] * [[Храше (Радовљица)|Храше]] * [[Чешњица при Кропи]] * [[Чрнивец]] | |} == Види још == * [[Радовљица]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Radovljica}} * [http://www.radovljica.si Званична страница општине Радовљица] (на словеначком и енглеском језику) {{Радовљица}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Радовљица| ]] d8nmseyzgnbjk3y2fttkwq155xgcfwb 0 296658 30098581 29638516 2025-06-27T12:43:35Z RoastPig 306074 30098581 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Накло | словеначко име = Naklo | грб= | слика = Karte Naklo si.png | област = [[Горењска регија|Горењска]] | град = [[Накло]] | стан = 4.899 | год = 2002. | површ = 28,3 | густ_нас = 173,11 | веб = [http://www.naklo.si www.naklo.si] | }} Општина '''Накло''' ({{јез-слв|Naklo}}) је једна од општина [[Горењска регија|Горењске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Накло]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Naklo.jpg|мини|290 п|десно|Насеље [[Накло]]]] '''Рељеф''' Општина Накло налази се на северу [[Словенија|Словеније]], у долини реке [[Сава|Саве]], док се на северу општине уздижу прва брда [[Камнишки Алпи|Камнишких Алпа]]. '''Клима''' На подручју Општине Накло влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''' Главни водоток је река [[Сава]] у коју се уливају остали водотоци у општини као њене притоке. Од многобројних притока најважнија је [[Тржичка Бистрица]]. == Становништво == Општина Накло је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бистрица (Накло)|Бистрица]] * [[Гобовце]] * [[Жеје (Накло)|Жеје]] * [[Задрага]] * [[Згорње Дупље]] | * [[Мало Накло]] * '''[[Накло]]''' * [[Окрогло (Накло)|Окрогло]] * [[Подбрезје]] * [[Полица (Накло)|Полица]] | * [[Сподње Дупље]] * [[Страхињ]] * [[Цегелница]] | |} == Види још == * [[Накло]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Naklo municipality}} * [http://www.naklo.si Званична страница општине Накло] (на словеначком и енглеском језику) {{Накло}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Накло| ]] copc8l0f363h0fagot7hd9cqfpfmkqf 0 296684 30099506 29640839 2025-06-28T09:36:55Z RoastPig 306074 30099506 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Тржич | словеначко име = Tržič | грб= | слика = Karte Trzic si.png | област = [[Горењска регија|Горењска]] | град = [[Тржич]] | стан = 15.151 | год = 2002. | површ = 155,4 | густ_нас = 97,50 | веб = [http://www.trzic.si www.trzic.si] | }} Општина '''Тржич''' ({{јез-слв|Tržič}}) је једна од општина [[Горењска регија|Горењске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Тржич]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Trzic1.JPG|мини|290 п|десно|Насеље [[Тржич]]]] '''Рељеф''': Општина Тржич налази се на северу државе, на граници са [[Аустрија|Аустријом]]. Општина се налази усред [[Алпи|алпског]] планинског масива. Северним делом општине пружају се [[Караванке]] и [[Камнишки Алпи]], док се при југу тло спушта ка долини [[Сава|Саве]]. У средини се налази долина [[Тржичка Бистрица|Тржичке Бистрице]], која је погодна за живот и где су насеља општине. '''Клима''': У нижим крајевима општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишим крајевима влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Главни водоток је река [[Тржичка Бистрица]]. Сви остали мањи водотоци су притоке ове реке. == Становништво == Општина Тржич је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бистрица при Тржичу]] * [[Брдо (Тржич)|Брдо]] * [[Брег об Бистрици]] * [[Брезје при Тржичу]] * [[Гозд (Тржич)|Гозд]] * [[Граховше]] * [[Долина (Тржич)|Долина]] * [[Жигања вас|Жигања Вас]] * [[Вадиче]] | * [[Височе (Тржич)|Височе]] * [[Згорње Ветрно]] * [[Звирче]] * [[Јелендол (Тржич)|Јелендол]] * [[Ковор]] * [[Криже (Тржич)|Криже]] * [[Леше (Тржич)|Леше]] * [[Лока (Тржич)|Лока]] * [[Лом под Сторжичем]] | * [[Новаке (Тржич)|Новаке]] * [[Паловиче]] * [[Подљубељ]] * [[Попово (Тржич)|Попово]] * [[Потарје (Тржич)|Потарје]] * [[Пристава (Тржич)|Пристава]] * [[Ретње]] * [[Рочевница]] * [[Себење]] | * [[Сенично]] * [[Слап (Тржич)|Слап]] * [[Сподње Ветрно]] * '''[[Тржич]]''' * [[Худи Грабен]] * [[Худо (Тржич)|Худо]] * [[Хушица]] * [[Чадовље при Тржичу]] | |} == Види још == * [[Тржич]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Tržič}} * [http://www.trzic.si Званична страница општине Тржич] (на словеначком и енглеском језику) {{Тржич}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Тржич| ]] cq3qolfj67r1vrvttfdlavdvhz24ctg 0 296697 30098692 29639077 2025-06-27T14:32:19Z RoastPig 306074 30098692 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Преддвор | словеначко име = Preddvor | грб= | слика = Karte Preddvor si.png | област = [[Горењска регија|Горењска]] | град = [[Преддвор]] | стан = 3.200 | год = 2002. | површ = 87,0 | густ_нас = 36,78 | веб = [http://www.preddvor.si www.preddvor.si] | }} Општина '''Преддвор''' ({{јез-слв|Preddvor}}) је једна од општина [[Горењска регија|Горењске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Преддвор]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:GradHrib-Preddvor-Slovenia.JPG|мини|290 п|десно|Насеље [[Преддвор]] - језеро Трнава]] '''Рељеф''': Општина Преддвор налази се на северу државе. Општина се налази усред [[Алпи|алпског]] планинског масива. Северним делом општине пружају се [[Камнишки Алпи]], док се при југу тло спушта ка долини [[Кокра|Кокре]], која је погодна за живот и где су насеља општине. '''Клима''': У нижим крајевима општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишим крајевима влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Главни водоток је речица [[Кокра]]. Сви остали мањи водотоци су притоке ове реке. == Становништво == Општина Преддвор је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Башељ]] * [[Брег об Кокри]] * [[Згорња Бела]] * [[Кокра (Преддвор)|Кокра]] * [[Маче (Преддвор)|Маче]] | * [[Можјанца]] * [[Нова вас (Преддвор)|Нова Вас]] * [[Поточе (Преддвор)|Поточе]] * '''[[Преддвор]]''' * [[Сподња Бела]] | * [[Средња Бела]] * [[Тупаличе]] * [[Храше при Преддвору]] * [[Хриб (Преддвор)|Хриб]] | |} == Види још == * [[Преддвор]] == Спољашње везе == * [http://www.preddvor.si Званична страница општине Преддвор] (на словеначком и енглеском језику) {{Преддвор}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Преддвор| ]] ju18h3aa31x0utgzx57x98k43kf8v72 0 296870 30099554 29641240 2025-06-28T10:07:51Z RoastPig 306074 30099554 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Хорјул | словеначко име = Horjul | грб= | слика = Karte Horjul si.png | област = [[Средњесловенска регија|Средњесловенска]] | град = [[Хорјул]] | стан = 2.622 | год = 2002. | површ = 32,5 | густ_нас = 80,68 | веб = [http://www.horjul.si www.horjul.si] | }} Општина '''Хорјул''' ({{јез-слв|Horjul}}) је једна од општина [[Средњесловенска регија|Средњесловенске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Хорјул]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Хорјул налази се у средишњем делу државе и обухвата горје западно од [[Љубљана|Љубљане]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини тече поток [[Хорјулшчица]]. == Становништво == Општина Хорјул је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * '''[[Хорјул]]''' * [[Корено над Хорјулом]] * [[Лесно Брдо (Хорјул)|Лесно Брдо]] * [[Љубгојна]] * [[Подолница]] | * [[Самоторица]] * [[Врзденец]] * [[Закланец]] * [[Жажар]] | |} == Види још == * [[Хорјул]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Horjul municipality}} * [http://www.horjul.si Званична страница општине Хорјул] (на словеначком и енглеском језику) {{Хорјул}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Хорјул| ]] qy3jgm0hp6262sztswbncs8y7f6xry4 30099555 30099554 2025-06-28T10:09:11Z RoastPig 306074 30099555 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Хорјул | словеначко име = Horjul | грб= | слика = Karte Horjul si.png | област = [[Средњесловенска регија|Средњесловенска]] | град = [[Хорјул]] | стан = 2.622 | год = 2002. | површ = 32,5 | густ_нас = 80,68 | веб = [http://www.horjul.si www.horjul.si] | }} Општина '''Хорјул''' ({{јез-слв|Horjul}}) је једна од општина [[Средњесловенска регија|Средњесловенске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Хорјул]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Хорјул налази се у средишњем делу државе и обухвата горје западно од [[Љубљана|Љубљане]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини тече поток [[Хорјулшчица]]. == Становништво == Општина Хорјул је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Врзденец]] * [[Жажар]] * [[Закланец]] * [[Корено над Хорјулом]] * [[Лесно Брдо (Хорјул)|Лесно Брдо]] | * [[Љубгојна]] * [[Подолница]] * [[Самоторица]] * '''[[Хорјул]]''' | |} == Види још == * [[Хорјул]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Horjul municipality}} * [http://www.horjul.si Званична страница општине Хорјул] (на словеначком и енглеском језику) {{Хорјул}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Хорјул| ]] 4bc9wk0xtgyhpkki6q82n5t3y58u6pw 0 297418 30098566 29638440 2025-06-27T12:28:53Z RoastPig 306074 30098566 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Моравче | словеначко име = Moravče | грб= | слика = Karte Moravce si.png | област = [[Средњесловенска регија|Средњесловенска]] | град = [[Моравче]] | стан = 4.508 | год = 2002. | површ = 61,4 | густ_нас = 73,42 | веб = [http://www.moravce.si www.moravce.si] | }} Општина '''Моравче''' ({{јез-слв|Moravče}}) је једна од општина [[Средњесловенска регија]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Моравче]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Моравче налази се у средишњем делу државе и обухвата горје источно од [[Љубљана|Љубљане]]. Општина је планинска - на југу се протеже [[Посавско Хрибовје]], а на северу планина [[Велики Врх]]. '''Клима''': У нижем делу општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], а у вишем делу њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Најважнии водоток у општини је речица [[Радомља]]. У општини постоји и низ малих водотока. == Становништво == Општина Моравче је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Велика вас|Велика Вас]] * [[Виње при Моравчах]] * [[Врхпоље при Моравчах]] * [[Габрје под Лимбарско Горо]] * [[Гора при Печах]] * [[Горица (Моравче)|Горица]] * [[Горичица при Моравчах]] * [[Дешен]] * [[Доле под Свето Тројицо]] * [[Доле при Крашцах]] * [[Дртија]] * [[Дворје (Моравче)|Дворје]] | * [[Залог при Кресницах]] * [[Залог при Моравчах]] * [[Згорња Добрава (Моравче)|Згорња Добрава]] * [[Згорња Јаворшица]] * [[Згорње Косезе]] * [[Згорњи Прекар]] * [[Згорњи Туштањ]] * [[Имење (Моравче)|Имење]] * [[Катарија]] * [[Крашце]] * [[Крижате]] * [[Лимбарска Гора]] | * '''[[Моравче]]''' * [[Мошеник (Моравче)|Мошеник]] * [[Негастрн]] * [[Пече]] * [[Плес (Моравче)|Плес]] * [[Подгорица при Печах]] * [[Подстран]] * [[Поглед (Моравче)|Поглед]] * [[Претрж]] * [[Прикрница]] * [[Рудник при Моравчах]] * [[Селце при Моравчах]] | * [[Село при Моравчах]] * [[Серјуче]] * [[Сотеска при Моравчах]] * [[Сподња Добрава (Моравче)|Сподња Добрава при Моравчах]] * [[Сподња Јаворшица]] * [[Сподњи Прекар]] * [[Сподњи Туштањ]] * [[Стегне]] * [[Стража при Моравчах]] * [[Свети Андреј (Моравче)|Свети Андреј]] * [[Храстник (Моравче)|Храстник]] * [[Хриб над Рибчами]] * [[Чешњице при Моравчах]] | |} == Види још == * [[Моравче]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Moravče municipality}} * [http://www.moravce.si Званична страница општине Моравче] {{sl}} {{en}} {{Моравче}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Моравче| ]] gq6pb1utvbk5tvkx2rgsu21napbj5em 30098568 30098566 2025-06-27T12:34:39Z RoastPig 306074 30098568 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Моравче | словеначко име = Moravče | грб= | слика = Karte Moravce si.png | област = [[Средњесловенска регија|Средњесловенска]] | град = [[Моравче]] | стан = 4.508 | год = 2002. | површ = 61,4 | густ_нас = 73,42 | веб = [http://www.moravce.si www.moravce.si] | }} Општина '''Моравче''' ({{јез-слв|Moravče}}) је једна од општина [[Средњесловенска регија]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Моравче]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Моравче налази се у средишњем делу државе и обухвата горје источно од [[Љубљана|Љубљане]]. Општина је планинска - на југу се протеже [[Посавско Хрибовје]], а на северу планина [[Велики Врх]]. '''Клима''': У нижем делу општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], а у вишем делу њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Најважнии водоток у општини је речица [[Радомља]]. У општини постоји и низ малих водотока. == Становништво == Општина Моравче је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Велика вас|Велика Вас]] * [[Виње при Моравчах]] * [[Врхпоље при Моравчах]] * [[Габрје под Лимбарско Горо]] * [[Гора при Печах]] * [[Горица (Моравче)|Горица]] * [[Горичица при Моравчах]] * [[Дешен]] * [[Доле под Свето Тројицо]] * [[Доле при Крашцах]] * [[Дртија]] * [[Дворје (Моравче)|Дворје]] | * [[Залог при Кресницах]] * [[Залог при Моравчах]] * [[Згорња Добрава (Моравче)|Згорња Добрава]] * [[Згорња Јаворшица]] * [[Згорње Косезе]] * [[Згорњи Прекар]] * [[Згорњи Туштањ]] * [[Имење (Моравче)|Имење]] * [[Катарија]] * [[Крашце]] * [[Крижате]] * [[Лимбарска Гора]] | * '''[[Моравче]]''' * [[Мошеник (Моравче)|Мошеник]] * [[Негастрн]] * [[Пече]] * [[Плес (Моравче)|Плес]] * [[Подгорица при Печах]] * [[Подстран]] * [[Поглед (Моравче)|Поглед]] * [[Претрж]] * [[Прикрница]] * [[Рудник при Моравчах]] * [[Селце при Моравчах]] | * [[Село при Моравчах]] * [[Серјуче]] * [[Сотеска при Моравчах]] * [[Сподња Добрава (Моравче)|Сподња Добрава]] * [[Сподња Јаворшица]] * [[Сподњи Прекар]] * [[Сподњи Туштањ]] * [[Стегне]] * [[Стража при Моравчах]] * [[Свети Андреј (Моравче)|Свети Андреј]] * [[Храстник (Моравче)|Храстник]] * [[Хриб над Рибчами]] * [[Чешњице при Моравчах]] | |} == Види још == * [[Моравче]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Moravče municipality}} * [http://www.moravce.si Званична страница општине Моравче] {{sl}} {{en}} {{Моравче}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Моравче| ]] absvmw56cm1mxdp90kgsbty4vauio7m 0 297435 30099517 29640840 2025-06-28T09:42:29Z RoastPig 306074 30099517 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Трзин | словеначко име = Trzin | грб= | слика = Karte Trzin si.png | област = [[Средњесловенска регија|Средњесловенска]] | град = [[Трзин]] | стан = 3.385 | год = 2002. | површ = 8,6 | густ_нас = 393,60 | веб = [http://www.trzin.si www.trzin.si] | }} '''Општина Трзин''' ({{јез-слв|Trzin}}) је једна од општина [[Средњесловенска регија|Средњесловенске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Трзин]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Трзин налази се у средишњем делу државе, непосредно североисточно од [[Љубљана|Љубљане]]. Општина захвата доњи део долине речице [[Пшата (река)|Пшате]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини водоток у општини је речица [[Пшата (река)|Пшата]]. == Становништво == Општина Трзин је веома густо насељена. == Насеља општине == Општина Трзин се састоји од само једног насеља: места [[Трзин]]. == Спољашње везе == * [http://www.trzin.si Званична страница општине Трзин] (на словеначком и енглеском језику) {{Трзин}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Трзин| ]] a7z6690e30w7e012hu0fvrqifmqmr2j 0 297436 30099520 29786030 2025-06-28T09:44:20Z RoastPig 306074 30099520 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији |место=Трзин |слика=Trzin Trade-industrial zone.jpg |опис_слике= |општина=Трзин |надм висина=300 |популација=3.844 |поштански код=1236 Trzin |позивни број=(+386) 1 |регистарска ознака= |гшир=46.145881 |гдуж=14.55 |грб=Trzin.png}} '''Трзин''' ({{јез-слв|Trzin}}) је градић, управно средиште и једино насеље истоимене [[Општина Трзин|општине Трзин]], која припада [[Средњесловенска регија|Средњесловенској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По попису становништва из [[2011|2011.]] године, насеље Трзин имало је 3.844 становника. == Спољашње везе == {{клица-град-Словенија}}{{Трзин}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Трзин]] 0h6kg424ei3n0urfxr5ajd7ht4hieb4 0 297540 30098915 29639262 2025-06-27T17:49:24Z RoastPig 306074 30098915 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Рибница (вишезначна одредница)}} {{Општине Словеније| име = Рибница | словеначко име = Ribnica | грб= | слика = Karte Ribnica si.png | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Рибница (Словенија)|Рибница]] | стан = 9.266 | год = 2002. | површ = 153,6 | густ_нас = 60,33 | веб = [http://www.ribnica.si www.ribnica.si] | }} Општина '''Рибница''' ({{јез-слв|Ribnica}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Рибница (Словенија)|Рибница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Ribnica sejem11.jpg|мини|290 п|десно|Вашар у Рибници]] '''Рељеф''': Општина Рибница налази се у јужном делу државе. Општина се пружа између планине [[Готенишка Гора|Готенишке Горе]] на западу и планине [[Суха Крајина|Сухе Крајине]] на истоку. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. Тако се у средишту општине налази [[Рибнишко поље]], једно од најзначајнијих [[крашко поље|крашких поља]] у [[Словенија|Словенији]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': У општини нема већих водотока. Већи број водотока је у виду [[понорница]]. Највећи водотоци су речице [[Бистрица (река у Словенији)|Бистрица]] и [[Тржишчица]]. == Становништво == Општина Рибница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Андол (Рибница)|Андол]] * [[Блате]] * [[Брег при Рибници на Долењскем]] * [[Бреже]] * [[Бриновшчица]] * [[Буковец при Пољанах]] * [[Буковица (Рибница)|Буковица]] * [[Велике Пољане (Рибница)|Велике Пољане]] * [[Винтарји]] * [[Врх при Пољанах]] * [[Гашпиново]] * [[Горење Подпољане]] * [[Горењи Лази]] * [[Горича вас|Горича Вас]] * [[Грабен (Рибница)|Грабен]] * [[Грчарице]] | * [[Грчарске Равне]] * [[Гребење]] * [[Грич (Рибница)|Грич]] * [[Дане (Рибница)|Дане]] * [[Долења вас (Рибница)|Долења Вас]] * [[Долење Подпољане]] * [[Долењи Лази]] * [[Дуле (Рибница)|Дуле]] * [[Жлебич]] * [[Жуково (Рибница)|Жуково]] * [[Задники]] * [[Задоље]] * [[Запуже при Рибници]] * [[Злати Реп]] * [[Јелендол (Рибница)|Јелендол]] * [[Јеленов Жлеб]] * [[Јунчје]] | * [[Јурјевица]] * [[Кот при Ракитници]] * [[Кот при Рибници]] * [[Крнче]] * [[Левстики]] * [[Липовец (Рибница)|Липовец]] * [[Макоше (Рибница)|Макоше]] * [[Маролче]] * [[Маршичи (Рибница)|Маршичи]] * [[Немшка вас (Рибница)|Немшка Вас]] * [[Ортнек]] * [[Отавице (Рибница)|Отавице]] * [[Перово (Рибница)|Перово]] * [[Прапроче (Рибница)|Прапроче]] * [[Пригорица]] * [[Пуглед при Карловици]] | * [[Пусти Хриб]] * [[Ракитница (Рибница)|Ракитница]] * '''[[Рибница (Словенија)|Рибница]]''' * [[Ригељ при Ортнеку]] * [[Сајевец]] * [[Слатник]] * [[Сушје]] * [[Свети Грегор|Св. Грегор]] * [[Финково]] * [[Хојче]] * [[Хровача]] * [[Худи Конец]] * [[Чрнец]] * [[Чрни Поток при Великих Лашчах]] * [[Шкрајнек]] | |} == Спољашње везе == {{Commonscat|Ribnica municipality}} * [http://www.ribnica.si Званична страница општине Рибница] (на словеначком и енглеском језику) {{Рибница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рибница| ]] nsdjolb4lknmfljn1vez2q4n07jj997 0 297543 30099402 29640289 2025-06-28T08:18:30Z RoastPig 306074 30099402 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Содражица | словеначко име = Sodražica | грб= | слика = Karte Sodrazica si.png | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Содражица]] | стан = 2.038 | год = 2002. | површ = 49,5 | густ_нас = 41,17 | веб = [http://www.sodrazica.si www.sodrazica.si] | }} Општина '''Содражица''' ({{јез-слв|Sodražica}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Содражица]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Содражица налази се у јужном делу државе. Општина се пружа испод планине [[Травна Гора|Травне Горе]]. Доминира [[крас (геоморфологија)|карстно]] тло. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': У општини нема већих водотока. Већи број водотока је у виду [[понорница]]. Највећи водоток је речица [[Бистрица (река у Словенији)|Бистрица]]. == Становништво == Општина Содражица је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бетоново]] * [[Брлог (Содражица)|Брлог]] * [[Винице]] * [[Глобел]] * [[Жимарице]] * [[Замостец]] * [[Запоток (Содражица)|Запоток]] | * [[Јанежи]] * [[Јеловец (Содражица)|Јеловец]] * [[Котел (Содражица)|Котел]] * [[Крачали]] * [[Кржети]] * [[Липовшица]] | * [[Мале Винице]] * [[Нова Штифта (Содражица)|Нова Штифта]] * [[Нови Пот]] * [[Петринци]] * [[Подкланец (Содражица)|Подкланец]] | * [[Преска (Содражица)|Преска]] * [[Равни Дол (Содражица)|Равни Дол]] * [[Синовица]] * '''[[Содражица]]''' * [[Травна Гора]] | |} == Види још == * [[Содражица]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Sodražica municipality}} * [http://www.sodrazica.si Званична страница општине Содражица] (на словеначком и енглеском језику) {{Содражица}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Содражица| ]] nxkb2kviioc49mbbl50cftlgk4ejw19 0 297549 30098603 29638747 2025-06-27T13:25:13Z RoastPig 306074 30098603 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Осилница | словеначко име = Osilnica | грб= | слика = Karte Osilnica si.png | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Осилница]] | стан = 332 | год = 2002. | површ = 36,2 | густ_нас = 9,17 | веб = [http://www.osilnica.si www.osilnica.si] | }} Општина '''Осилница''' ({{јез-слв|Osilnica}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Осилница]]'''. Општина Осилницаје са својих 332 становника бројчано најмања општина у [[Словенија|Словенији]]. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Осилница налази се у јужном делу државе и погранична је према [[Хрватска|Хрватској]]. Општина обухвата горњи део долине реке [[Купа|Купе]] и југозападне падине планине [[Готенишка гора|Готенишке горе]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': Највећи водоток је погранична река [[Купа (река)|Купа]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су реке [[Купа (река)|Купе]]. == Становништво == Општина Осилница је веома ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Белица (Осилница)|Белица]] * [[Безгарји]] * [[Безговица (Осилница)|Безговица]] * [[Босљива Лока]] * [[Гринтовец при Осилници]] * [[Журге]] | * [[Згорњи Чачич]] * [[Крижмани]] * [[Ложец]] * [[Малинишче]] * [[Миртовичи]] * '''[[Осилница]]''' | * [[Падово при Осилници]] * [[Папежи]] * [[Подврх (Осилница)|Подврх]] * [[Рибјек (Осилница)|Рибјек]] * [[Села (Осилница)|Села]] * [[Сподњи Чачич]] * [[Стројичи]] | |} == Види још == * [[Осилница]] == Спољашње везе == * [http://www.osilnica.si Званична страница општине Осилница] (на словеначком и енглеском језику) {{Осилница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Осилница| ]] tm3bmwedvt8i8mjgxd7yyv8g0lihkfp 0 297598 30099052 29640168 2025-06-27T19:46:54Z RoastPig 306074 30099052 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Семич | словеначко име = Semič | грб= Semič.png| слика = Karte Semic si.png | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Семич]] | стан = 3.710 | год = 2002. | површ = 146,7 | густ_нас = 25,29 | веб = [http://www.semic.si www.semic.si] | }} Општина '''Семич''' ({{јез-слв|Semič}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Семич]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Семич налази се у јужном делу државе. Општина обухвата северни део историјске покрајине [[Бела Крајина]]. У јужном делу налази се побрђе које на северу општине прелази у планину [[Кочевски Рог]] на западу и [[Жумберак (планина)|Горјанце]] на истоку. '''Клима''': У нижим деловима општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], а у вишим влада њена оштрија, планинска варијанта . '''Воде''': Значајних водотока нема. Сви водотоци су мали и притоке су реке [[Купа (река)|Купе]]. == Становништво == Општина Семич је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Блатник при Чрмошњицах]] * [[Брезје при Рожнем Долу]] * [[Брезје при Вињем Врху]] * [[Брезова Ребер]] * [[Брезовица при Чрмошњицах]] * [[Брстовец]] * [[Вињи Врх при Семичу]] * [[Врчице]] * [[Горње Лазе]] * [[Градник]] * [[Кал (Семич)|Кал]] * [[Комарна вас|Комарна Вас]] | * [[Кот при Семичу]] * [[Крупа (Семич)|Крупа]] * [[Крвавчји Врх]] * [[Липовец (Семич)|Липовец]] * [[Малине при Штрекљевцу]] * [[Машељ]] * [[Моверна вас|Моверна Вас]] * [[Нестопља вас|Нестопља Вас]] * [[Омота]] * [[Оскоршница]] * [[Осојник (Семич)|Осојник]] * [[Планина (Семич)|Планина]] * [[Подребер (Семич)|Подребер]] | * [[Потоки (Семич)|Потоки]] * [[Прапроче (Семич)|Прапроче]] * [[Прапрот]] * [[Прелоге (Семич)|Прелоге]] * [[Прибишје]] * [[Пуглед]] * [[Рожни Дол]] * [[Села при Врчицах]] * '''[[Семич]]''' * [[Совинек]] * [[Содји Врх]] * [[Средгора]] * [[Средња вас (Семич)|Средња Вас]] | * [[Старихов Врх]] * [[Странска вас при Семичу|Странска Вас при Семичу]] * [[Требњи Врх]] * [[Хриб при Церовцу]] * [[Хриб при Рожнем Долу]] * [[Церовец при Чрешњевцу]] * [[Цокловца]] * [[Чрешњевец при Семичу]] * [[Чрмошњице]] * [[Штрекљевец]] | |} == Види још == * [[Семич]] == Спољашње везе == * [http://www.semic.si Званична страница општине Семич] (на словеначком и енглеском језику) {{Семич}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Семич| ]] mmu45bpc4apuw7zldopq58xmoywdzjg 0 297746 30099672 29641512 2025-06-28T11:49:52Z RoastPig 306074 30099672 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Шентјернеј | словеначко име = Šentjernej | грб= | слика = Karte Sentjernej si.png | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Шентјернеј]] | стан = 6.583 | год = 2002. | површ = 96,0 | густ_нас = 68,57 | веб = [http://www.sentjernej.si www.sentjernej.si] | }} Општина '''Шентјернеј''' ({{јез-слв|Šentjernej}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Шентјернеј]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Шентјернеј налази се у југоисточном делу државе и погранична је са [[Хрватска|Хрватском]]. Општина обухвата јужни део историјске покрајине [[Долењска|Долењске]]. У јужном делу налази се планина [[Жумберак (планина)|Горјанци]], а у северном се налази равница уз дољи ток реке [[Крка (притока Саве)|Крке]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Река [[Крка (Словенија)|Крка]], која је северна граница општине, је најзначајнији водоток у њој. Сви други водотоци су мањи и њене су притоке. == Становништво == Општина Шентјернеј је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Апненик (Шентјернеј)|Апненик]] * [[Брешка вас|Брешка Вас]] * [[Брезје при Шентјернеју]] * [[Велики Бан]] * [[Волчкова вас|Волчкова Вас]] * [[Вратно (Шентјернеј)|Вратно]] * [[Врбовце (Шентјернеј)|Врбовце]] * [[Врх при Шентјернеју]] * [[Горења Брезовица (Шентјернеј)|Горења Брезовица]] * [[Горења Гомила]] * [[Горења Стара вас|Горења Стара Вас]] * [[Горење Градишче при Шентјернеју]] * [[Горење Мокро Поље]] * [[Горење Врхпоље]] * [[Горењи Махаровец]] * [[Гробље при Прекопи]] * [[Груча]] * [[Добравица (Шентјернеј)|Добравица]] * [[Долења Брезовица (Шентјернеј)|Долења Брезовица]] | * [[Долења Стара вас|Долења Стара Вас]] * [[Долење Градишче при Шентјернеју]] * [[Долење Мокро Поље]] * [[Долење Врхпоље]] * [[Долењи Махаровец]] * [[Драма (Шентјернеј)|Драма]] * [[Дрча (Шентјернеј)|Дрча]] * [[Жерјавин]] * [[Жвабово]] * [[Замешко]] * [[Запуже (Шентјернеј)|Запуже]] * [[Имење (Шентјернеј)|Имење]] * [[Јаворовица]] * [[Ледеча вас|Ледеча Вас]] * [[Лока (Шентјернеј)|Лока]] * [[Мали Бан]] * [[Миховица]] * [[Михово]] * [[Мршеча вас|Мршеча Вас]] | * [[Ореховица (Шентјернеј)|Ореховица]] * [[Острог (Шентјернеј)|Острог]] * [[Полховица]] * [[Прапрече при Шентјернеју]] * [[Пристава при Шентјернеју]] * [[Приставица (Шентјернеј)|Приставица]] * [[Раковник (Шентјернеј)|Раковник]] * [[Раздрто (Шентернеј)|Раздрто]] * [[Роје]] * [[Села при Шентјернеју]] * [[Толсти Врх (Шентјернеј)|Толсти Врх]] * [[Храстје (Шентјернеј)|Храстје]] * [[Хрвашки Брод]] * [[Церов Лог]] * [[Чадраже]] * [[Чисти Брег]] * [[Шентјакоб]] * '''[[Шентјернеј]]''' * [[Шмалчја вас|Шмалчја Вас]] * [[Шмарје (Шентјернеј)|Шмарје]] | |} == Види још == * [[Шентјернеј]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Šentjernej municipality}} * [http://www.sentjernej.si Званична страница општине Шентјернеј] (на словеначком и енглеском језику) {{Шентјернеј}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Шентјернеј| ]] o7cnl7csgbvdd0sdbefoo8mh0algsjk 0 297757 30099459 29640836 2025-06-28T08:57:25Z RoastPig 306074 30099459 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Требње | словеначко име = Trebnje | грб= | слика = Obcine Slovenija 2011 Trebnje.svg | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Требње]] | стан = 18.424 | год = 2002. | површ = 317,1 | густ_нас = 58,10 | веб = [http://www.trebnje.si www.trebnje.si] | }} '''Општина Требње''' ({{јез-слв|Trebnje}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Требње]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Требње налази се у средишњем делу државе. Општина обухвата источни део историјске покрајине [[Долењска|Долењске]]. Подручје општине је брежуљкасто и брдовито. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Река [[Мирна (Сава)|Мирна]] је најзначајнији водоток у општини. Сви други водотоци су мали и уско локалног значаја. == Становништво == Општина Требње је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Арчелца (Требње)|Арчелца]] * [[Артмања вас|Артмања Вас]] * [[Бабна Гора (Требње)|Бабна Гора]] * [[Белшиња вас|Белшиња Вас]] * [[Бенечија]] * [[Бич (Требње)|Бич]] * [[Блато (Требње)|Блато]] * [[Бреза (Требње)|Бреза]] * [[Вавпча вас при Добрничу|Вавпча Вас при Добрничу]] * [[Велика Лока (Требње)|Велика Лока]] * [[Велика Шевница]] * [[Велике Доле (Требње)|Велике Доле]] * [[Велики Габер]] * [[Велики Видем]] * [[Волчја Јама (Требње)|Волчја Јама]] * [[Врбовец (Требње)|Врбовец]] * [[Врхово при Шентловренцу]] * [[Врхтребње]] * [[Вртаче (Требње)|Вртаче]] * [[Гољек]] * [[Гомбишче]] * [[Горења Добрава (Требње)|Горења Добрава]] * [[Горења Немшка вас|Горења Немшка Вас]] * [[Горења вас при Чатежу|Горења Вас при Чатежу]] * [[Горења вас (Требње)|Горења Вас]] * [[Горење Камење при Добрничу]] * [[Горење Медведје село|Горење Медведје Село]] * [[Горење Поникве]] * [[Горење Селце]] * [[Горењи Подборшт при Велики Локи]] * [[Горењи Подшумберк]] * [[Горица на Медведјеку]] * [[Горењи Врх при Добрничу]] * [[Горње Прапрече]] | * [[Градишче при Требњем]] * [[Грич при Требњем]] * [[Грм (Требње)|Грм]] * [[Грмада]] * [[Дечја вас|Дечја Вас]] * [[Добрава (Требње)|Добрава]] * [[Добравица при Великем Габру]] * [[Добрнич]] * [[Дол при Требњем]] * [[Долења Добрава (Требње)|Долења Добрава]] * [[Долења Немшка вас|Долења Немшка Вас]] * [[Долења вас при Чатежу|Долења Вас при Чатежу]] * [[Долење Камење при Добрничу]] * [[Долење Медведје село|Долење Медвеђе Село]] * [[Долење Поникве]] * [[Долење Селце]] * [[Долењи Подборшт при Требњем]] * [[Долењи Подшумберк]] * [[Долењи Врх]] * [[Долга Њива при Шентловренцу]] * [[Долње Прапрече]] * [[Жабјек]] * [[Железно (Требње)|Железно]] * [[Жубина]] * [[Загорица при Добрничу]] * [[Загорица при Чатежу]] * [[Загорица при Великем Габру]] * [[Заврх (Требње)|Заврх]] * [[Зидани Мост (Требње)|Зидани Мост]] * [[Игленик при Велики Локи]] * [[Језеро (Требње)|Језеро]] * [[Камни Поток]] * [[Кнежја вас|Кнежја Вас]] * [[Коренитка]] * [[Корита (Требње)|Корита]] | * [[Кришка Ребер]] * [[Криж (Требње)|Криж]] * [[Кртина (Требње)|Кртина]] * [[Крушни Врх]] * [[Кукенберк]] * [[Липник (Требње)|Липник]] * [[Лисец (Требње)|Лисец]] * [[Лог при Жужемберку]] * [[Локве при Добрничу]] * [[Луковек]] * [[Лужа]] * [[Мачји Дол]] * [[Мачковец (Требње)|Мачковец]] * [[Мала Лока (Требње)|Мала Лока]] * [[Мала Шевница]] * [[Мале Доле при Стехањи васи|Мале Доле при Стехањи Васи]] * [[Мали Габер]] * [[Мали Видем]] * [[Мартиња вас|Мартиња Вас]] * [[Медведјек (Требње)|Медведјек]] * [[Мегленик]] * [[Мрзла Лужа]] * [[Мухабран]] * [[Обчине]] * [[Одрга]] * [[Орлака]] * [[Пекел (Требње)|Пекел]] * [[Плуска (Требње)|Плуска]] * [[Подлисец]] * [[Поток (Требње)|Поток]] * [[Преска при Добрничу]] * [[Примштал]] * [[Приставица при Великем Габру]] * [[Рачје село|Рачје Село]] | * [[Разборе]] * [[Рдечи Кал (Требње)|Рдечи Кал]] * [[Репче (Требње)|Репче]] * [[Репље]] * [[Рева (Требње)|Рева]] * [[Рихповец]] * [[Родине при Требњем]] * [[Роје при Чатежу]] * [[Роженпељ]] * [[Рожни Врх (Требње)|Рожни Врх]] * [[Села при Шумберку]] * [[Стехања вас|Стехања Вас]] * [[Страње при Добрничу]] * [[Страње при Великем Габру]] * [[Студенец (Требње)|Студенец]] * [[Светиња (Требње)|Светиња]] * [[Требањски Врх]] * [[Требње]] * [[Трње (Требње)|Трње]] * [[Худеје]] * [[Цеста (Требње)|Цеста]] * [[Чатеж]] * [[Чешњевек (Требње)|Чешњевек]] * [[Шаховец]] * [[Шентловренц]] * [[Шковец (Требње)|Шковец]] * [[Шмавер (Требње)|Шмавер]] * [[Штефан при Требњем]] | |} == Види још == * [[Требње]] == Спољашње везе == * [http://www.trebnje.si Званична страница општине Требње] (на словеначком и енглеском језику) {{Требње}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Требње| ]] mls3k6ou5mvo97kyy859ke2e7u9p32c 30099475 30099459 2025-06-28T09:16:10Z RoastPig 306074 30099475 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Требње | словеначко име = Trebnje | грб= | слика = Obcine Slovenija 2011 Trebnje.svg | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Требње]] | стан = 18.424 | год = 2002. | површ = 317,1 | густ_нас = 58,10 | веб = [http://www.trebnje.si www.trebnje.si] | }} '''Општина Требње''' ({{јез-слв|Trebnje}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Требње]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Требње налази се у средишњем делу државе. Општина обухвата источни део историјске покрајине [[Долењска|Долењске]]. Подручје општине је брежуљкасто и брдовито. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Река [[Мирна (Сава)|Мирна]] је најзначајнији водоток у општини. Сви други водотоци су мали и уско локалног значаја. == Становништво == Општина Требње је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Арчелца]] * [[Артмања вас|Артмања Вас]] * [[Бабна Гора (Требње)|Бабна Гора]] * [[Белшиња вас|Белшиња Вас]] * [[Бенечија]] * [[Бич (Требње)|Бич]] * [[Блато (Требње)|Блато]] * [[Бреза (Требње)|Бреза]] * [[Вавпча вас при Добрничу|Вавпча Вас при Добрничу]] * [[Велика Лока (Требње)|Велика Лока]] * [[Велика Шевница]] * [[Велике Доле (Требње)|Велике Доле]] * [[Велики Габер]] * [[Велики Видем]] * [[Волчја Јама (Требње)|Волчја Јама]] * [[Врбовец (Требње)|Врбовец]] * [[Врхово при Шентловренцу]] * [[Врхтребње]] * [[Вртаче (Требње)|Вртаче]] * [[Гољек]] * [[Гомбишче]] * [[Горења Добрава (Требње)|Горења Добрава]] * [[Горења Немшка вас|Горења Немшка Вас]] * [[Горења вас при Чатежу|Горења Вас при Чатежу]] * [[Горења вас (Требње)|Горења Вас]] * [[Горење Камење при Добрничу]] * [[Горење Медведје село|Горење Медведје Село]] * [[Горење Поникве]] * [[Горење Селце]] * [[Горењи Подборшт при Велики Локи]] * [[Горењи Подшумберк]] * [[Горица на Медведјеку]] * [[Горењи Врх при Добрничу]] * [[Горње Прапрече]] | * [[Градишче при Требњем]] * [[Грич при Требњем]] * [[Грм (Требње)|Грм]] * [[Грмада]] * [[Дечја вас|Дечја Вас]] * [[Добрава (Требње)|Добрава]] * [[Добравица при Великем Габру]] * [[Добрнич]] * [[Дол при Требњем]] * [[Долења Добрава (Требње)|Долења Добрава]] * [[Долења Немшка вас|Долења Немшка Вас]] * [[Долења вас при Чатежу|Долења Вас при Чатежу]] * [[Долење Камење при Добрничу]] * [[Долење Медведје село|Долење Медвеђе Село]] * [[Долење Поникве]] * [[Долење Селце]] * [[Долењи Подборшт при Требњем]] * [[Долењи Подшумберк]] * [[Долењи Врх]] * [[Долга Њива при Шентловренцу]] * [[Долње Прапрече]] * [[Жабјек]] * [[Железно (Требње)|Железно]] * [[Жубина]] * [[Загорица при Добрничу]] * [[Загорица при Чатежу]] * [[Загорица при Великем Габру]] * [[Заврх (Требње)|Заврх]] * [[Зидани Мост (Требње)|Зидани Мост]] * [[Игленик при Велики Локи]] * [[Језеро (Требње)|Језеро]] * [[Камни Поток]] * [[Кнежја вас|Кнежја Вас]] * [[Коренитка]] * [[Корита (Требње)|Корита]] | * [[Кришка Ребер]] * [[Криж (Требње)|Криж]] * [[Кртина (Требње)|Кртина]] * [[Крушни Врх]] * [[Кукенберк]] * [[Липник (Требње)|Липник]] * [[Лисец (Требње)|Лисец]] * [[Лог при Жужемберку]] * [[Локве при Добрничу]] * [[Луковек]] * [[Лужа]] * [[Мачји Дол]] * [[Мачковец (Требње)|Мачковец]] * [[Мала Лока (Требње)|Мала Лока]] * [[Мала Шевница]] * [[Мале Доле при Стехањи васи|Мале Доле при Стехањи Васи]] * [[Мали Габер]] * [[Мали Видем]] * [[Мартиња вас|Мартиња Вас]] * [[Медведјек (Требње)|Медведјек]] * [[Мегленик]] * [[Мрзла Лужа]] * [[Мухабран]] * [[Обчине]] * [[Одрга]] * [[Орлака]] * [[Пекел (Требње)|Пекел]] * [[Плуска (Требње)|Плуска]] * [[Подлисец]] * [[Поток (Требње)|Поток]] * [[Преска при Добрничу]] * [[Примштал]] * [[Приставица при Великем Габру]] * [[Рачје село|Рачје Село]] | * [[Разборе]] * [[Рдечи Кал (Требње)|Рдечи Кал]] * [[Репче (Требње)|Репче]] * [[Репље]] * [[Рева (Требње)|Рева]] * [[Рихповец]] * [[Родине при Требњем]] * [[Роје при Чатежу]] * [[Роженпељ]] * [[Рожни Врх (Требње)|Рожни Врх]] * [[Села при Шумберку]] * [[Стехања вас|Стехања Вас]] * [[Страње при Добрничу]] * [[Страње при Великем Габру]] * [[Студенец (Требње)|Студенец]] * [[Светиња (Требње)|Светиња]] * [[Требањски Врх]] * [[Требње]] * [[Трње (Требње)|Трње]] * [[Худеје]] * [[Цеста (Требње)|Цеста]] * [[Чатеж]] * [[Чешњевек (Требње)|Чешњевек]] * [[Шаховец]] * [[Шентловренц]] * [[Шковец (Требње)|Шковец]] * [[Шмавер (Требње)|Шмавер]] * [[Штефан при Требњем]] | |} == Види још == * [[Требње]] == Спољашње везе == * [http://www.trebnje.si Званична страница општине Требње] (на словеначком и енглеском језику) {{Требње}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Требње| ]] suw20fd7ckmamrqgsbyz6etdpzsxctg 30099489 30099475 2025-06-28T09:25:07Z RoastPig 306074 30099489 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Требње | словеначко име = Trebnje | грб= | слика = Obcine Slovenija 2011 Trebnje.svg | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Требње]] | стан = 18.424 | год = 2002. | површ = 317,1 | густ_нас = 58,10 | веб = [http://www.trebnje.si www.trebnje.si] | }} '''Општина Требње''' ({{јез-слв|Trebnje}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Требње]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Требње налази се у средишњем делу државе. Општина обухвата источни део историјске покрајине [[Долењска|Долењске]]. Подручје општине је брежуљкасто и брдовито. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Река [[Мирна (Сава)|Мирна]] је најзначајнији водоток у општини. Сви други водотоци су мали и уско локалног значаја. == Становништво == Општина Требње је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Арчелца]] * [[Артмања вас|Артмања Вас]] * [[Бабна Гора (Требње)|Бабна Гора]] * [[Белшиња вас|Белшиња Вас]] * [[Бенечија]] * [[Бич (Требње)|Бич]] * [[Блато (Требње)|Блато]] * [[Бреза (Требње)|Бреза]] * [[Вавпча вас при Добрничу|Вавпча Вас при Добрничу]] * [[Велика Лока (Требње)|Велика Лока]] * [[Велика Шевница]] * [[Велике Доле (Требње)|Велике Доле]] * [[Велики Габер]] * [[Велики Видем]] * [[Волчја Јама (Требње)|Волчја Јама]] * [[Врбовец (Требње)|Врбовец]] * [[Врхово при Шентловренцу]] * [[Врхтребње]] * [[Вртаче (Требње)|Вртаче]] * [[Гољек]] * [[Гомбишче]] * [[Горења Добрава (Требње)|Горења Добрава]] * [[Горења Немшка вас|Горења Немшка Вас]] * [[Горења вас при Чатежу|Горења Вас при Чатежу]] * [[Горења вас (Требње)|Горења Вас]] * [[Горење Камење при Добрничу]] * [[Горење Медведје село|Горење Медведје Село]] * [[Горење Поникве]] * [[Горење Селце]] * [[Горењи Подборшт при Велики Локи]] * [[Горењи Подшумберк]] * [[Горица на Медведјеку]] * [[Горењи Врх при Добрничу]] * [[Горње Прапрече]] | * [[Градишче при Требњем]] * [[Грич при Требњем]] * [[Грм (Требње)|Грм]] * [[Грмада]] * [[Дечја вас|Дечја Вас]] * [[Добрава (Требње)|Добрава]] * [[Добравица при Великем Габру]] * [[Добрнич]] * [[Дол при Требњем]] * [[Долења Добрава (Требње)|Долења Добрава]] * [[Долења Немшка вас|Долења Немшка Вас]] * [[Долења вас при Чатежу|Долења Вас при Чатежу]] * [[Долење Камење при Добрничу]] * [[Долење Медведје село|Долење Медведје Село]] * [[Долење Поникве]] * [[Долење Селце]] * [[Долењи Подборшт при Требњем]] * [[Долењи Подшумберк]] * [[Долењи Врх]] * [[Долга Њива при Шентловренцу]] * [[Долње Прапрече]] * [[Жабјек]] * [[Железно (Требње)|Железно]] * [[Жубина]] * [[Загорица при Добрничу]] * [[Загорица при Чатежу]] * [[Загорица при Великем Габру]] * [[Заврх (Требње)|Заврх]] * [[Зидани Мост (Требње)|Зидани Мост]] * [[Игленик при Велики Локи]] * [[Језеро (Требње)|Језеро]] * [[Камни Поток]] * [[Кнежја вас|Кнежја Вас]] * [[Коренитка]] * [[Корита (Требње)|Корита]] | * [[Кришка Ребер]] * [[Криж (Требње)|Криж]] * [[Кртина (Требње)|Кртина]] * [[Крушни Врх]] * [[Кукенберк]] * [[Липник (Требње)|Липник]] * [[Лисец (Требње)|Лисец]] * [[Лог при Жужемберку]] * [[Локве при Добрничу]] * [[Луковек]] * [[Лужа]] * [[Мачји Дол]] * [[Мачковец (Требње)|Мачковец]] * [[Мала Лока (Требње)|Мала Лока]] * [[Мала Шевница]] * [[Мале Доле при Стехањи васи|Мале Доле при Стехањи Васи]] * [[Мали Габер]] * [[Мали Видем]] * [[Мартиња вас|Мартиња Вас]] * [[Медведјек (Требње)|Медведјек]] * [[Мегленик]] * [[Мрзла Лужа]] * [[Мухабран]] * [[Обчине]] * [[Одрга]] * [[Орлака]] * [[Пекел (Требње)|Пекел]] * [[Плуска (Требње)|Плуска]] * [[Подлисец]] * [[Поток (Требње)|Поток]] * [[Преска при Добрничу]] * [[Примштал]] * [[Приставица при Великем Габру]] * [[Рачје село|Рачје Село]] | * [[Разборе]] * [[Рдечи Кал (Требње)|Рдечи Кал]] * [[Репче (Требње)|Репче]] * [[Репље]] * [[Рева (Требње)|Рева]] * [[Рихповец]] * [[Родине при Требњем]] * [[Роје при Чатежу]] * [[Роженпељ]] * [[Рожни Врх (Требње)|Рожни Врх]] * [[Села при Шумберку]] * [[Стехања вас|Стехања Вас]] * [[Страње при Добрничу]] * [[Страње при Великем Габру]] * [[Студенец (Требње)|Студенец]] * [[Светиња (Требње)|Светиња]] * [[Требањски Врх]] * [[Требње]] * [[Трње (Требње)|Трње]] * [[Худеје]] * [[Цеста (Требње)|Цеста]] * [[Чатеж]] * [[Чешњевек (Требње)|Чешњевек]] * [[Шаховец]] * [[Шентловренц]] * [[Шковец (Требње)|Шковец]] * [[Шмавер (Требње)|Шмавер]] * [[Штефан при Требњем]] | |} == Види још == * [[Требње]] == Спољашње везе == * [http://www.trebnje.si Званична страница општине Требње] (на словеначком и енглеском језику) {{Требње}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Требње| ]] qi9q2x0xi7z2eqf3va22lgi4y9egr5i 0 297964 30098982 29640150 2025-06-27T18:50:10Z RoastPig 306074 30098982 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Севница | словеначко име = Sevnica | грб= Sevnica.png | слика = Karte Sevnica si.png | област = [[Посавска регија|Посавска]] | град = [[Севница]] | стан = 17.726 | год = 2002. | површ = 272,2 | густ_нас = 65,12 | веб = [http://www.sevnica.si www.sevnica.si] | }} Општина '''Севница''' ({{јез-слв|Sevnica}}) је једна од општина [[Посавска регија|Посавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Севница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Sevnica1.JPG|мини|290 п|десно|Град [[Севница]]]] '''Рељеф''': Општина Севница налази се у југоисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Средишњи део општине је долина [[Сава|Саве]]. На југу се налази [[Долењска|долењско]] побрђе, а на северу побрђе [[Козјанско]] и планина [[Јаворник (планина)|Јаворник]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је река [[Сава]] у средишњем делу општине, а после ње река [[Мирна (притока Саве)|Мирна]] у западном делу. Сви остали водотоци су мањи и притоке наведених већих водотока. == Становништво == Општина Севница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Апненик при Боштању]] * [[Арто]] * [[Бирна вас|Бирна Вас]] * [[Бланца]] * [[Боштањ]] * [[Брег (Севница)|Брег]] * [[Брезје (Севница)|Брезје]] * [[Брезово (Севница)|Брезово]] * [[Будна вас|Будна Вас]] * [[Велика Хубајница]] * [[Велики Цирник]] * [[Врање (Севница)|Врање]] * [[Врх при Боштању]] * [[Врхек]] * [[Габријеле]] * [[Габрје (Севница)|Габрје]] * [[Горње Брезово]] * [[Горње Импоље]] * [[Горње Орле]] * [[Говеји Дол]] * [[Дедна Гора]] * [[Долењи Боштањ]] * [[Долње Брезово]] * [[Долње Импоље]] * [[Долње Орле]] * [[Дрожање]] * [[Друшче]] * [[Чање]] * [[Жигрски Врх]] * [[Жировница (Севница)|Жировница]] | * [[Журков Дол]] * [[Забуковје над Севницо]] * [[Завратец (Севница)|Завратец]] * [[Згорње Младетиче]] * [[Згорње Водале]] * [[Знојиле при Студенцу]] * [[Јабланица (Севница)|Јабланица]] * [[Јеловец (Севница)|Јеловец]] * [[Јеперјек]] * [[Кал при Крмељу]] * [[Каменица (Севница)|Каменица]] * [[Каменшко]] * [[Капља вас (Севница)|Капља Вас]] * [[Кладје над Бланцо]] * [[Кладје при Крмељу]] * [[Колудрје]] * [[Компоље (Севница)|Компоље]] * [[Коњско (Севница)|Коњско]] * [[Крајна Брда]] * [[Криж (Севница)|Криж]] * [[Крижишче|Кржишче]] * [[Крмељ]] * [[Крсињи Врх]] * [[Лазе при Боштању]] * [[Ледина (Севница)|Ледина]] * [[Лесковец в Подборшту]] * [[Лог (Севница)|Лог]] * [[Лока при Зиданем Мосту]] * [[Лончарјев Дол]] * [[Луковец (Севница)|Луковец]] * [[Мала Хубајница]] | * [[Малковец (Словенија)|Малковец]] * [[Марендол]] * [[Метни Врх]] * [[Мртовец]] * [[Мрзла Планина]] * [[Нови Град (Севница)|Нови Град]] * [[Окроглице]] * [[Орехово (Севница)|Орехово]] * [[Орешје над Севницо]] * [[Осредек при Хубајници]] * [[Осредек при Крмељу]] * [[Отавник]] * [[Павла вас|Павла Вас]] * [[Печје]] * [[Пијавице (Севница)|Пијавице]] * [[Подборшт (Севница)|Подборшт]] * [[Подгорица (Севница)|Подгорица]] * [[Подгорје об Севнични]] * [[Подврх (Севница)|Подврх]] * [[Поклек над Бланцо]] * [[Поље при Тржишчу]] * [[Поникве при Студенцу]] * [[Преска (Севница)|Преска]] * [[Прешна Лока]] * [[Примож (Севница)|Примож]] * [[Радеж]] * [[Радна]] * [[Рачица (Севница)|Рачица]] * [[Разбор (Севница)|Разбор]] * [[Рогачице]] | * [[Ровишче при Студенцу]] * [[Селце над Бланцо]] * '''[[Севница]]''' * [[Скровник]] * [[Сланчји Врх]] * [[Слап (Севница)|Слап]] * [[Сподње Младетиче]] * [[Сподње Водале]] * [[Средник]] * [[Стржишче (Севница)|Стржишче]] * [[Студенец (Севница)|Студенец]] * [[Свињско]] * [[Телче]] * [[Телчице]] * [[Трновец (Севница)|Трновец]] * [[Тршчина]] * [[Тржишче (Севница)|Тржишче]] * [[Хиње (Севница)|Хиње]] * [[Хињце]] * [[Худо Брезје]] * [[Церовец (Севница)|Церовец]] * [[Человник]] * [[Чешњице (Севница)|Чешњице]] * [[Шентјанж (Севница)|Шентјанж]] * [[Шентјур на Пољу]] * [[Шковец (Севница)|Шковец]] * [[Шмарчна]] * [[Штајнгроб]] | |} == Види још == * [[Севница]] == Спољашње везе == * [http://www.sevnica.si Званична страница општине Севница] {{Wayback|url=http://www.sevnica.si/ |date=20201205090521 }} (на словеначком и енглеском језику) {{Севница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Севница| ]] 7mo4lmt6fn9z9zns04xxojq3tbckrg6 30098994 30098982 2025-06-27T18:53:11Z RoastPig 306074 30098994 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Севница | словеначко име = Sevnica | грб= Sevnica.png | слика = Karte Sevnica si.png | област = [[Посавска регија|Посавска]] | град = [[Севница]] | стан = 17.726 | год = 2002. | површ = 272,2 | густ_нас = 65,12 | веб = [http://www.sevnica.si www.sevnica.si] | }} Општина '''Севница''' ({{јез-слв|Sevnica}}) је једна од општина [[Посавска регија|Посавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Севница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Sevnica1.JPG|мини|290 п|десно|Град [[Севница]]]] '''Рељеф''': Општина Севница налази се у југоисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Средишњи део општине је долина [[Сава|Саве]]. На југу се налази [[Долењска|долењско]] побрђе, а на северу побрђе [[Козјанско]] и планина [[Јаворник (планина)|Јаворник]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је река [[Сава]] у средишњем делу општине, а после ње река [[Мирна (притока Саве)|Мирна]] у западном делу. Сви остали водотоци су мањи и притоке наведених већих водотока. == Становништво == Општина Севница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Апненик при Боштању]] * [[Арто]] * [[Бирна вас|Бирна Вас]] * [[Бланца]] * [[Боштањ]] * [[Брег (Севница)|Брег]] * [[Брезје (Севница)|Брезје]] * [[Брезово (Севница)|Брезово]] * [[Будна вас|Будна Вас]] * [[Велика Хубајница]] * [[Велики Цирник]] * [[Врање (Севница)|Врање]] * [[Врх при Боштању]] * [[Врхек]] * [[Габријеле]] * [[Габрје (Севница)|Габрје]] * [[Горње Брезово]] * [[Горње Импоље]] * [[Горње Орле]] * [[Говеји Дол]] * [[Дедна Гора]] * [[Долењи Боштањ]] * [[Долње Брезово]] * [[Долње Импоље]] * [[Долње Орле]] * [[Дрожање]] * [[Друшче]] * [[Жигрски Врх]] * [[Жировница (Севница)|Жировница]] * [[Журков Дол]] | * [[Забуковје над Севницо]] * [[Завратец (Севница)|Завратец]] * [[Згорње Младетиче]] * [[Згорње Водале]] * [[Знојиле при Студенцу]] * [[Јабланица (Севница)|Јабланица]] * [[Јеловец (Севница)|Јеловец]] * [[Јеперјек]] * [[Кал при Крмељу]] * [[Каменица (Севница)|Каменица]] * [[Каменшко]] * [[Капља вас (Севница)|Капља Вас]] * [[Кладје над Бланцо]] * [[Кладје при Крмељу]] * [[Колудрје]] * [[Компоље (Севница)|Компоље]] * [[Коњско (Севница)|Коњско]] * [[Крајна Брда]] * [[Криж (Севница)|Криж]] * [[Крижишче|Кржишче]] * [[Крмељ]] * [[Крсињи Врх]] * [[Лазе при Боштању]] * [[Ледина (Севница)|Ледина]] * [[Лесковец в Подборшту]] * [[Лог (Севница)|Лог]] * [[Лока при Зиданем Мосту]] * [[Лончарјев Дол]] * [[Луковец (Севница)|Луковец]] * [[Мала Хубајница]] | * [[Малковец (Словенија)|Малковец]] * [[Марендол]] * [[Метни Врх]] * [[Мртовец]] * [[Мрзла Планина]] * [[Нови Град (Севница)|Нови Град]] * [[Окроглице]] * [[Орехово (Севница)|Орехово]] * [[Орешје над Севницо]] * [[Осредек при Хубајници]] * [[Осредек при Крмељу]] * [[Отавник]] * [[Павла вас|Павла Вас]] * [[Печје]] * [[Пијавице (Севница)|Пијавице]] * [[Подборшт (Севница)|Подборшт]] * [[Подгорица (Севница)|Подгорица]] * [[Подгорје об Севнични]] * [[Подврх (Севница)|Подврх]] * [[Поклек над Бланцо]] * [[Поље при Тржишчу]] * [[Поникве при Студенцу]] * [[Преска (Севница)|Преска]] * [[Прешна Лока]] * [[Примож (Севница)|Примож]] * [[Радеж]] * [[Радна]] * [[Рачица (Севница)|Рачица]] * [[Разбор (Севница)|Разбор]] * [[Рогачице]] | * [[Ровишче при Студенцу]] * [[Селце над Бланцо]] * '''[[Севница]]''' * [[Скровник]] * [[Сланчји Врх]] * [[Слап (Севница)|Слап]] * [[Сподње Младетиче]] * [[Сподње Водале]] * [[Средник]] * [[Стржишче (Севница)|Стржишче]] * [[Студенец (Севница)|Студенец]] * [[Свињско]] * [[Телче]] * [[Телчице]] * [[Трновец (Севница)|Трновец]] * [[Тршчина]] * [[Тржишче (Севница)|Тржишче]] * [[Хиње (Севница)|Хиње]] * [[Хињце]] * [[Худо Брезје]] * [[Церовец (Севница)|Церовец]] * [[Чање]] * [[Человник]] * [[Чешњице (Севница)|Чешњице]] * [[Шентјанж (Севница)|Шентјанж]] * [[Шентјур на Пољу]] * [[Шковец (Севница)|Шковец]] * [[Шмарчна]] * [[Штајнгроб]] | |} == Види још == * [[Севница]] == Спољашње везе == * [http://www.sevnica.si Званична страница општине Севница] {{Wayback|url=http://www.sevnica.si/ |date=20201205090521 }} (на словеначком и енглеском језику) {{Севница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Севница| ]] gat0wjfj52rz864wbdgyvivhxazyvmx 30099013 30098994 2025-06-27T19:05:24Z RoastPig 306074 30099013 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Севница | словеначко име = Sevnica | грб= Sevnica.png | слика = Karte Sevnica si.png | област = [[Посавска регија|Посавска]] | град = [[Севница]] | стан = 17.726 | год = 2002. | површ = 272,2 | густ_нас = 65,12 | веб = [http://www.sevnica.si www.sevnica.si] | }} Општина '''Севница''' ({{јез-слв|Sevnica}}) је једна од општина [[Посавска регија|Посавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Севница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Sevnica1.JPG|мини|290 п|десно|Град [[Севница]]]] '''Рељеф''': Општина Севница налази се у југоисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Средишњи део општине је долина [[Сава|Саве]]. На југу се налази [[Долењска|долењско]] побрђе, а на северу побрђе [[Козјанско]] и планина [[Јаворник (планина)|Јаворник]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је река [[Сава]] у средишњем делу општине, а после ње река [[Мирна (притока Саве)|Мирна]] у западном делу. Сви остали водотоци су мањи и притоке наведених већих водотока. == Становништво == Општина Севница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Апненик при Боштању]] * [[Арто]] * [[Бирна вас|Бирна Вас]] * [[Бланца]] * [[Боштањ]] * [[Брег (Севница)|Брег]] * [[Брезје (Севница)|Брезје]] * [[Брезово (Севница)|Брезово]] * [[Будна вас|Будна Вас]] * [[Велика Хубајница]] * [[Велики Цирник]] * [[Врање (Севница)|Врање]] * [[Врх при Боштању]] * [[Врхек]] * [[Габријеле]] * [[Габрје (Севница)|Габрје]] * [[Горње Брезово]] * [[Горње Импоље]] * [[Горње Орле]] * [[Говеји Дол]] * [[Дедна Гора]] * [[Долењи Боштањ]] * [[Долње Брезово]] * [[Долње Импоље]] * [[Долње Орле]] * [[Дрожање]] * [[Друшче]] * [[Жигрски Врх]] * [[Жировница (Севница)|Жировница]] * [[Журков Дол]] | * [[Забуковје над Севницо]] * [[Завратец (Севница)|Завратец]] * [[Згорње Младетиче]] * [[Згорње Водале]] * [[Знојиле при Студенцу]] * [[Јабланица (Севница)|Јабланица]] * [[Јеловец (Севница)|Јеловец]] * [[Јеперјек]] * [[Кал при Крмељу]] * [[Каменица (Севница)|Каменица]] * [[Каменшко]] * [[Капља вас (Севница)|Капља Вас]] * [[Кладје над Бланцо]] * [[Кладје при Крмељу]] * [[Колудрје]] * [[Компоље (Севница)|Компоље]] * [[Коњско (Севница)|Коњско]] * [[Крајна Брда]] * [[Криж (Севница)|Криж]] * [[Крижишче]] * [[Крмељ]] * [[Крсињи Врх]] * [[Лазе при Боштању]] * [[Ледина (Севница)|Ледина]] * [[Лесковец в Подборшту]] * [[Лог (Севница)|Лог]] * [[Лока при Зиданем Мосту]] * [[Лончарјев Дол]] * [[Луковец (Севница)|Луковец]] * [[Мала Хубајница]] | * [[Малковец (Словенија)|Малковец]] * [[Марендол]] * [[Метни Врх]] * [[Мртовец]] * [[Мрзла Планина]] * [[Нови Град (Севница)|Нови Град]] * [[Окроглице]] * [[Орехово (Севница)|Орехово]] * [[Орешје над Севницо]] * [[Осредек при Хубајници]] * [[Осредек при Крмељу]] * [[Отавник]] * [[Павла вас|Павла Вас]] * [[Печје]] * [[Пијавице (Севница)|Пијавице]] * [[Подборшт (Севница)|Подборшт]] * [[Подгорица (Севница)|Подгорица]] * [[Подгорје об Севнични]] * [[Подврх (Севница)|Подврх]] * [[Поклек над Бланцо]] * [[Поље при Тржишчу]] * [[Поникве при Студенцу]] * [[Преска (Севница)|Преска]] * [[Прешна Лока]] * [[Примож (Севница)|Примож]] * [[Радеж]] * [[Радна]] * [[Рачица (Севница)|Рачица]] * [[Разбор (Севница)|Разбор]] * [[Рогачице]] | * [[Ровишче при Студенцу]] * [[Селце над Бланцо]] * '''[[Севница]]''' * [[Скровник]] * [[Сланчји Врх]] * [[Слап (Севница)|Слап]] * [[Сподње Младетиче]] * [[Сподње Водале]] * [[Средник]] * [[Стржишче (Севница)|Стржишче]] * [[Студенец (Севница)|Студенец]] * [[Свињско]] * [[Телче]] * [[Телчице]] * [[Трновец (Севница)|Трновец]] * [[Тршчина]] * [[Тржишче (Севница)|Тржишче]] * [[Хиње (Севница)|Хиње]] * [[Хињце]] * [[Худо Брезје]] * [[Церовец (Севница)|Церовец]] * [[Чање]] * [[Человник]] * [[Чешњице (Севница)|Чешњице]] * [[Шентјанж (Севница)|Шентјанж]] * [[Шентјур на Пољу]] * [[Шковец (Севница)|Шковец]] * [[Шмарчна]] * [[Штајнгроб]] | |} == Види још == * [[Севница]] == Спољашње везе == * [http://www.sevnica.si Званична страница општине Севница] {{Wayback|url=http://www.sevnica.si/ |date=20201205090521 }} (на словеначком и енглеском језику) {{Севница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Севница| ]] akc5dqfcyovumf7pqdb2zd4e7q55hk9 30099017 30099013 2025-06-27T19:06:29Z RoastPig 306074 30099017 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Севница | словеначко име = Sevnica | грб= Sevnica.png | слика = Karte Sevnica si.png | област = [[Посавска регија|Посавска]] | град = [[Севница]] | стан = 17.726 | год = 2002. | површ = 272,2 | густ_нас = 65,12 | веб = [http://www.sevnica.si www.sevnica.si] | }} Општина '''Севница''' ({{јез-слв|Sevnica}}) је једна од општина [[Посавска регија|Посавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Севница]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Sevnica1.JPG|мини|290 п|десно|Град [[Севница]]]] '''Рељеф''': Општина Севница налази се у југоисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Средишњи део општине је долина [[Сава|Саве]]. На југу се налази [[Долењска|долењско]] побрђе, а на северу побрђе [[Козјанско]] и планина [[Јаворник (планина)|Јаворник]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је река [[Сава]] у средишњем делу општине, а после ње река [[Мирна (притока Саве)|Мирна]] у западном делу. Сви остали водотоци су мањи и притоке наведених већих водотока. == Становништво == Општина Севница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Апненик при Боштању]] * [[Арто]] * [[Бирна вас|Бирна Вас]] * [[Бланца]] * [[Боштањ]] * [[Брег (Севница)|Брег]] * [[Брезје (Севница)|Брезје]] * [[Брезово (Севница)|Брезово]] * [[Будна вас|Будна Вас]] * [[Велика Хубајница]] * [[Велики Цирник]] * [[Врање (Севница)|Врање]] * [[Врх при Боштању]] * [[Врхек]] * [[Габријеле]] * [[Габрје (Севница)|Габрје]] * [[Горње Брезово]] * [[Горње Импоље]] * [[Горње Орле]] * [[Говеји Дол]] * [[Дедна Гора]] * [[Долењи Боштањ]] * [[Долње Брезово]] * [[Долње Импоље]] * [[Долње Орле]] * [[Дрожање]] * [[Друшче]] * [[Жигрски Врх]] * [[Жировница (Севница)|Жировница]] * [[Журков Дол]] | * [[Забуковје над Севницо]] * [[Завратец (Севница)|Завратец]] * [[Згорње Младетиче]] * [[Згорње Водале]] * [[Знојиле при Студенцу]] * [[Јабланица (Севница)|Јабланица]] * [[Јеловец (Севница)|Јеловец]] * [[Јеперјек]] * [[Кал при Крмељу]] * [[Каменица (Севница)|Каменица]] * [[Каменшко]] * [[Капља вас (Севница)|Капља Вас]] * [[Кладје над Бланцо]] * [[Кладје при Крмељу]] * [[Колудрје]] * [[Компоље (Севница)|Компоље]] * [[Коњско (Севница)|Коњско]] * [[Крајна Брда]] * [[Криж (Севница)|Криж]] * [[Крижишче]] * [[Крмељ]] * [[Крсињи Врх]] * [[Лазе при Боштању]] * [[Ледина (Севница)|Ледина]] * [[Лесковец в Подборшту]] * [[Лог (Севница)|Лог]] * [[Лока при Зиданем Мосту]] * [[Лончарјев Дол]] * [[Луковец (Севница)|Луковец]] * [[Мала Хубајница]] | * [[Малковец (Севница)|Малковец]] * [[Марендол]] * [[Метни Врх]] * [[Мртовец]] * [[Мрзла Планина]] * [[Нови Град (Севница)|Нови Град]] * [[Окроглице]] * [[Орехово (Севница)|Орехово]] * [[Орешје над Севницо]] * [[Осредек при Хубајници]] * [[Осредек при Крмељу]] * [[Отавник]] * [[Павла вас|Павла Вас]] * [[Печје]] * [[Пијавице (Севница)|Пијавице]] * [[Подборшт (Севница)|Подборшт]] * [[Подгорица (Севница)|Подгорица]] * [[Подгорје об Севнични]] * [[Подврх (Севница)|Подврх]] * [[Поклек над Бланцо]] * [[Поље при Тржишчу]] * [[Поникве при Студенцу]] * [[Преска (Севница)|Преска]] * [[Прешна Лока]] * [[Примож (Севница)|Примож]] * [[Радеж]] * [[Радна]] * [[Рачица (Севница)|Рачица]] * [[Разбор (Севница)|Разбор]] * [[Рогачице]] | * [[Ровишче при Студенцу]] * [[Селце над Бланцо]] * '''[[Севница]]''' * [[Скровник]] * [[Сланчји Врх]] * [[Слап (Севница)|Слап]] * [[Сподње Младетиче]] * [[Сподње Водале]] * [[Средник]] * [[Стржишче (Севница)|Стржишче]] * [[Студенец (Севница)|Студенец]] * [[Свињско]] * [[Телче]] * [[Телчице]] * [[Трновец (Севница)|Трновец]] * [[Тршчина]] * [[Тржишче (Севница)|Тржишче]] * [[Хиње (Севница)|Хиње]] * [[Хињце]] * [[Худо Брезје]] * [[Церовец (Севница)|Церовец]] * [[Чање]] * [[Человник]] * [[Чешњице (Севница)|Чешњице]] * [[Шентјанж (Севница)|Шентјанж]] * [[Шентјур на Пољу]] * [[Шковец (Севница)|Шковец]] * [[Шмарчна]] * [[Штајнгроб]] | |} == Види још == * [[Севница]] == Спољашње везе == * [http://www.sevnica.si Званична страница општине Севница] {{Wayback|url=http://www.sevnica.si/ |date=20201205090521 }} (на словеначком и енглеском језику) {{Севница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Севница| ]] juvv3ue180oob4ngd7mt1cznlidwex9 0 297970 30099455 29640834 2025-06-28T08:53:16Z RoastPig 306074 30099455 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Трбовље | словеначко име = Trbovlje | грб= Trbovlje.png | слика = Karte Trbovlje si.png | област = [[Засавска регија|Засавска]] | град = [[Трбовље]] | стан = 18.248 | год = 2002. | површ = 57,8 | густ_нас = 315,71 | веб = [http://www.trbovlje.si www.trbovlje.si] | }} Општина '''Трбовље''' ({{јез-слв|Trbovlje}}) је једна од општина [[Засавска регија|Засавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Трбовље]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:SLO-Trbovlje6.JPG|мини|290 п|десно|Симбол [[Трбовље|Трбовља]] - димњак градске термоелетране, највиши димњак у Европи]] '''Рељеф''': Општина Трбовље налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у области [[Засавље]]. Јужни део општине је у уској долини реке [[Сава|Саве]], а северни на падинама [[Посавско Хрибовје|Посавског Хрибовја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сава]]. Сви остали водотоци су мали и њене притоке. Од њих најважнији је поток [[Трбовељшчица]], који протиче гроз град [[Трбовље]]. == Становништво == Општина Трбовље је веома густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Врхе (Трбовље)|Врхе]] * [[Габрско]] * [[Добовец]] * [[Завршје (Трбовље)|Завршје]] * [[Жупа (Трбовље)|Жупа]] * [[Клек (Трбовље)|Клек]] * [[Кључевица]] * [[Кнездол]] * [[Ојстро (Трбовље)|Ојстро]] | * [[Остенк]] * [[Планинска вас (Трбовље)|Планинска Вас]] * [[Прапрече (Трбовље)|Прапрече]] * [[Света Планина (Трбовље)|Света Планина]] * '''[[Трбовље]]''' * [[Чебине]] * [[Чече (Трбовље)|Чече]] * [[Шкофја Рижа]] | |} == Види још == * [[Трбовље]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Trbovlje municipality}} * [http://www.trbovlje.si Званична страница општине Трбовље] (на словеначком и енглеском језику) {{Трбовље}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Трбовље| ]] jk2e754artjwogyzygwe3d3ymfepuj7 30099561 30099455 2025-06-28T10:16:32Z RoastPig 306074 30099561 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Трбовље | словеначко име = Trbovlje | грб= Trbovlje.png | слика = Karte Trbovlje si.png | област = [[Засавска регија|Засавска]] | град = [[Трбовље]] | стан = 18.248 | год = 2002. | површ = 57,8 | густ_нас = 315,71 | веб = [http://www.trbovlje.si www.trbovlje.si] | }} Општина '''Трбовље''' ({{јез-слв|Trbovlje}}) је једна од општина [[Засавска регија|Засавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Трбовље]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:SLO-Trbovlje6.JPG|мини|290 п|десно|Симбол [[Трбовље|Трбовља]] - димњак градске термоелетране, највиши димњак у Европи]] '''Рељеф''': Општина Трбовље налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у области [[Засавље]]. Јужни део општине је у уској долини реке [[Сава|Саве]], а северни на падинама [[Посавско Хрибовје|Посавског Хрибовја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сава]]. Сви остали водотоци су мали и њене притоке. Од њих најважнији је поток [[Трбовељшчица]], који протиче гроз град [[Трбовље]]. == Становништво == Општина Трбовље је веома густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Врхе (Трбовље)|Врхе]] * [[Габрско]] * [[Добовец]] * [[Завршје (Трбовље)|Завршје]] * [[Жупа (Трбовље)|Жупа]] * [[Клек (Трбовље)|Клек]] * [[Кључевица]] * [[Кнездол]] * [[Ојстро (Трбовље)|Ојстро]] | * [[Остенк]] * [[Планинска вас (Трбовље)|Планинска Вас]] * [[Прапрече (Трбовље)|Прапрече]] * [[Ретје над Трбовљами]] * [[Света Планина (Трбовље)|Света Планина]] * '''[[Трбовље]]''' * [[Чебине]] * [[Чече (Трбовље)|Чече]] * [[Шкофја Рижа]] | |} == Види још == * [[Трбовље]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Trbovlje municipality}} * [http://www.trbovlje.si Званична страница општине Трбовље] (на словеначком и енглеском језику) {{Трбовље}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Трбовље| ]] klour3aq6veeiiffsic6b0hz7ufqaqx 0 297983 30099557 29641250 2025-06-28T10:12:06Z RoastPig 306074 30099557 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Храстник | словеначко име = Hrastnik | грб= | слика = Karte Hrastnik si.png | област = [[Засавска регија|Засавска]] | град = [[Храстник]] | стан = 10.121 | год = 2002. | површ = 58,6 | густ_нас = 172,71 | веб = [http://www.hrastnik.si www.hrastnik.si] | }} Општина '''Храстник''' ({{јез-слв|Hrastnik}}) је једна од општина [[Засавска регија|Засавске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Храстник]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Храстник налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у области [[Засавље]]. Јужни део општине је у уској долини реке [[Сава|Саве]], а северни на падинама [[Посавско Хрибовје|Посавског Хрибовја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сава]] на југу општине. Сви остали водотоци су мали и њене притоке. == Становништво == Општина Храстник је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бобен]] * [[Брдце (Храстник)|Брдце]] * [[Брница (Храстник)|Брница]] * [[Горе (Храстник)|Горе]] * [[Дол при Храстнику]] * [[Кал (Храстник)|Кал]] * [[Ковк (Храстник)|Ковк]] | * [[Криштандол]] * [[Крнице]] * [[Марно]] * [[Плеско]] * [[Подкрај (Храстник)|Подкрај]] * [[Прапретно при Храстнику (Храстник)|Прапретно при Храстнику]] | * [[Студенце (Храстник)|Студенце]] * [[Турје (Храстник)|Турје]] * [[Унично]] * '''[[Храстник]]''' * [[Чече (Храстник)|Чече]] * [[Шавна Печ]] | |} == Види још == * [[Храстник]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Hrastnik municipality}} * [http://www.hrastnik.si Званична страница општине Храстник] (на словеначком и енглеском језику) {{Храстник}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Храстник| Храстник]] 903tbm7aw4hn3bop3jn39zyimdenzif 0 298175 30099408 29640306 2025-06-28T08:24:06Z RoastPig 306074 30099408 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Солчава | словеначко име = Solčava | грб= | слика = Karte Solcava si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Солчава]] | стан = 548 | год = 2002. | површ = 102,8 | густ_нас = 5,33 | веб = [http://www.solcava.si www.solcava.si] | }} Општина '''Солчава''' ({{јез-слв|Solčava}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Солчава]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:LogarskaDolina.JPG|мини|290 п|дењсно|[[Логарска долина]], једна од најлепших природних целина у Словенији]] '''Рељеф''': Општина Солчава налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у крајње југозападном делу покрајине [[Штајерска (Словенија)|Штајерска]]. Општина је и гранична према [[Аустрија|Аустрији]]. Средишњи део општине је долина реке [[Савиња|Савиње]] у горњем делу њеног тока. Највиши, изворишни део долине, тзв. [[Логарска долина]], је познат и веома посећен. Јужно од долине уздижу се брда и планине [[Савињски Алпи|Савињских Алпа]], а северно се уздижу [[Караванке]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Савиња]], која у општини и извире. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Солчава је веома ретко насељена. == Насеља општине == * [[Логарска Долина]] * [[Подолшева]] * [[Робанов Кот]] * '''[[Солчава]]''' == Спољашње везе == * [http://www.solcava.si Званична страница општине Солчава] (на словеначком и енглеском језику) {{Солчава}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Солчава| ]] 7yrscdt88vwa2ka1m61qnoyptovnc6g 0 298317 30098550 29638412 2025-06-27T12:02:02Z RoastPig 306074 30098550 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Мозирје | словеначко име = Mozirje | грб= | слика = Karte Mozirje si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Мозирје]] | стан = 6.231 | год = 2002. | површ = 83,6 | густ_нас = 74,53 | веб = [http://www.mozirje.si www.mozirje.si] | }} Општина '''Мозирје''' ({{јез-слв|Mozirje}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Мозирје]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Mozirje1.JPG|мини|290 п|десно|Градић [[Мозирје]]]] '''Рељеф''': Општина Мозирје налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у крајње југозападном делу покрајине [[Штајерска (Словенија)|Штајерска]]. Средишњи део општине је долина реке [[Савиња|Савиње]] у средњем делу њеног тока. Северно од долине уздижу се брда и планине [[Савињски Алпи|Савињских Алпа]], а јужно се уздиже планина [[Страдовник]]. '''Клима''': У нижем делу општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишем делу влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Савиња]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Мозирје је средње густо насељена. == Насеља општине == * [[Брезје (Мозирје)|Брезје]] * [[Добровље при Мозирју]] * [[Лепа Њива]] * [[Локе при Мозирју]] * [[Љубија (Мозирје)|Љубија]] * '''[[Мозирје]]''' * [[Радегунда]] * [[Шмихел над Мозирјем]] == Види још == * [[Мозирје]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Mozirje municipality}} * [http://www.mozirje.si Званична страница општине Мозирје] (на словеначком и енглеском језику) {{Мозирје}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Мозирје| ]] 9ksgh58u7d5d4aub71peq9prc9k6q9i 0 298319 30098578 29638513 2025-06-27T12:39:59Z RoastPig 306074 30098578 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Назарје | словеначко име = Nazarje | грб= | слика = Karte Nazarje si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Назарје]] | стан = 2.711 | год = 2002. | површ = 43,4 | густ_нас = 62,47 | веб = [http://www.nazarje.si www.nazarje.si] | }} Општина '''Назарје''' ({{јез-слв|Nazarje}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Назарје]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Назарје налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у крајње југозападном делу покрајине [[Штајерска (Словенија)|Штајерска]]. Средишњи део општине је долина реке [[Савиња|Савиње]] и њене притоке, речице [[Дрета|Дрете]]. Северно од долине уздижу се брда и планине [[Савињски Алпи|Савињских Алпа]], а јужно се уздиже планина [[Страдовник]]. '''Клима''': У нижем делу општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишем делу влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Савиња]], потом њена притока [[Дрета]]. Сви остали водотоци су мали и њихове су притоке. == Становништво == Општина Назарје је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брдо (Назарје)|Брдо]] * [[Волог]] * [[Доблетина]] * [[Жлабор]] * [[Заводице]] | * [[Кокарје]] * [[Лачја вас|Лачја Вас]] * '''[[Назарје]]''' * [[Поток (Назарје)|Поток]] * [[Прихова (Назарје)|Прихова]] | * [[Пусто Поље]] * [[Ровт под Менино]] * [[Сподње Краше]] * [[Чрета при Кокарјах]] * [[Шмартно об Дрети]] | |} == Види још == * [[Назарје]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Nazarje municipality}} * [http://www.nazarje.si Званична страница општине Назарје] (на словеначком и енглеском језику) {{Назарје}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Назарје| ]] 8ctzhxduao9q3ni02125z4hi2c1ac71 0 298325 30098657 29639015 2025-06-27T14:05:04Z RoastPig 306074 30098657 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Ползела | словеначко име = Polzela | грб= | слика = Karte Polzela si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Ползела]] | стан = 5.417 | год = 2002. | површ = 34,0 | густ_нас = 159,32 | веб = [http://www.polzela.si www.polzela.si] | }} Општина '''Ползела''' ({{јез-слв|Polzela}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Ползела]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Ползела налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у југозападном делу покрајине [[Штајерска (Словенија)|Штајерска]]. Средишњи део општине је долина реке [[Савиња|Савиње]] у средњем делу њеног тока. Ободни делови ошптине се налазе на оближњим бреговима и брдима. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Савиња]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Ползела је густо насељена. == Насеља општине == [[Датотека:Občina Polzela - naselja.jpg|300px|десно]] * [[Андраж над Ползело]] * [[Брег при Ползели]] * [[Добрич (Ползела)|Добрич]] * [[Заложе]] * [[Лочица об Савињи]] * [[Орова вас|Орова Вас]] * [[Подвин при Ползели]] * '''[[Ползела]]''' == Види још == * [[Ползела]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Polzela municipality}} * [http://www.polzela.si Званична страница општине Ползела] (на словеначком и енглеском језику) {{Ползела}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Ползела| ]] jagi9w57i7dvgb6dk4wup8xoji67i45 0 298334 30098683 29639075 2025-06-27T14:29:23Z RoastPig 306074 30098683 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Преболд | словеначко име = Prebold | грб= | слика = Karte Prebold si.png | област = [[Савињска (регија)|Савињска]] | град = [[Преболд]] | стан = 4.514 | год = 2002. | површ = 40,9 | густ_нас = 110,37 | веб = [http://www.prebold.si www.prebold.si] | }} Општина '''Преболд''' ({{јез-слв|Prebold}}) је једна од општина [[Савињска (регија)|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Преболд]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Преболд налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у крајње југозападном делу покрајине [[Штајерска]]. Северни део општине је долина реке [[Савиња|Савиње]]. Изнад долине, ка југу, уздиже се планина [[Гољава]]. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Савиња]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Преболд је густо насељена. == Насеља општине == [[Датотека:Naselja - občina Prebold.jpg|300px|десно]] * [[Долења вас (Преболд)|Долења Вас]] * [[Капља Вас (Преболд)|Капља Вас]] * [[Латкова вас|Латкова Вас]] * [[Марија Река]] * [[Матке]] * '''[[Преболд]]''' * [[Свети Ловренц]] * [[Шешче при Преболду]] == Види још == * [[Преболд]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Prebold municipality}} * [http://www.prebold.si Званична страница општине Преболд] (на словеначком и енглеском језику) {{Преболд}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Преболд| ]] os73z8hdhsw4b8zjho2rfevc9g9gb8x 0 298496 30098929 29639279 2025-06-27T18:04:07Z RoastPig 306074 30098929 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Рогатец | словеначко име = Rogatec | грб= | слика = Karte Rogatec si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Рогатец]] | стан = 3.191 | год = 2002. | површ = 39,6 | густ_нас = 80,58 | веб = [http://www.rogatec.si www.rogatec.si] | }} Општина '''Рогатец''' ({{јез-слв|Rogatec}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Рогатец]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Rogatec1.JPG|мини|290 п|десно|Градић [[Рогатец]]]] '''Рељеф''': Општина Рогатец налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Хрватска|Хрватској]]. Општина обухвата јужне падине планинског предела [[Халозе|Халоза]] и долину горње [[Сутла|Сотле]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сутла]], која извире на подручју општине, а потом протиче њеном источном границом. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Рогатец је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезовец при Рогатцу]] * [[Добовец при Рогатцу]] * [[Доначка Гора]] * [[Жахенберц]] * [[Лог (Рогатец)|Лог]] | * '''[[Рогатец]]''' * [[Свети Јуриј (Рогатец)|Св. Јуриј]] * [[Тлаке (Рогатец)|Тлаке]] * [[Трлично]] | |} == Види још == * [[Рогатец]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rogatec municipality}} * [http://www.rogatec.si Званична страница општине Рогатец] (на словеначком и енглеском језику) {{Рогатец}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рогатец| ]] fr7biyrady4x09246c6i6f1e1mkiv25 0 298499 30098932 29639281 2025-06-27T18:07:42Z RoastPig 306074 30098932 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Рогашка Слатина | словеначко име = Rogaška Slatina | грб= | слика = Karte Rogaska Slatina si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Рогашка Слатина]] | стан = 10.544 | год = 2002. | површ = 71,5 | густ_нас = 147,47 | веб = [http://www.rogaska-slatina.si www.rogaska-slatina.si] | }} Општина '''Рогашка Слатина''' ({{јез-слв|Rogaška Slatina}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Рогашка Слатина]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Рогашка Слатина налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Хрватска|Хрватској]]. Општина на северу обухвата планину [[Плешивец (планина)|Плешивец]] и јужне падине планинског предела [[Халозе|Халоза]] и на југу долину горње [[Сутла|Сутле]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сутла]], која протиче њеном јужном границом. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Рогашка Слатина је густо насељена. == Насеља општине == {| |- valign=top | * [[Брестовец (Рогашка Слатина)|Брестовец]] * [[Брезје при Подплату]] * [[Велике Родне]] * [[Винец (Рогашка Слатина)|Винец]] * [[Габровец при Костривници]] * [[Градишки Дол]] * [[Древеник (Рогашка Слатина)|Древеник]] * [[Габрце]] * [[Загај под Бочем]] * [[Згорња Костривница]] * [[Згорње Негоње]] | * [[Згорње Сечово]] * [[Згорњи Габерник]] * [[Ирје]] * [[Качји Дол]] * [[Каменце (Рогашка Слатина)|Каменце]] * [[Камна Горца]] * [[Мале Родне]] * [[Нимно]] * [[Плат (Рогашка Слатина)|Плат]] * [[Подплат]] * [[Подтурн (Рогашка Слатина)|Подтурн]] | * [[Приставица (Рогашка Слатина)|Приставица]] * [[Прнек]] * [[Рајнковец]] * [[Ратанска вас|Ратанска Вас]] * [[Рјавица]] * '''[[Рогашка Слатина]]''' * [[Сподња Костривница]] * [[Сподње Негоње]] * [[Сподње Сечово]] * [[Сподњи Габерник|Сподњи Габрник]] * [[Стрмец при Светем Флоријану|Стрмец при Св. Флоријану]] | * [[Свети Флоријан (Рогашка Слатина)|Свети Флоријан]] * [[Текачево]] * [[Тополе (Рогашка Слатина)|Тополе]] * [[Тржишче (Рогашка Слатина)|Тржишче]] * [[Тунцовец]] * [[Церовец под Бочем]] * [[Цесте (Рогашка Слатина)|Цесте]] * [[Чача вас|Чача Вас]] |} == Види још == * [[Рогашка Слатина]] * [[Рогатец]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rogaška Slatina municipality}} * [http://www.rogaska-slatina.si Званична страница општине Рогашка Слатина] (на словеначком и енглеском језику) {{Рогашка Слатина}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рогашка Слатина| ]] gaysrxwp6nyov70u6k1tl2zyyfd8ws9 30098935 30098932 2025-06-27T18:11:30Z RoastPig 306074 30098935 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Рогашка Слатина | словеначко име = Rogaška Slatina | грб= | слика = Karte Rogaska Slatina si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Рогашка Слатина]] | стан = 10.544 | год = 2002. | површ = 71,5 | густ_нас = 147,47 | веб = [http://www.rogaska-slatina.si www.rogaska-slatina.si] | }} Општина '''Рогашка Слатина''' ({{јез-слв|Rogaška Slatina}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Рогашка Слатина]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Рогашка Слатина налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Хрватска|Хрватској]]. Општина на северу обухвата планину [[Плешивец (планина)|Плешивец]] и јужне падине планинског предела [[Халозе|Халоза]] и на југу долину горње [[Сутла|Сутле]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сутла]], која протиче њеном јужном границом. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Рогашка Слатина је густо насељена. == Насеља општине == {| |- valign=top | * [[Брестовец (Рогашка Слатина)|Брестовец]] * [[Брезје при Подплату]] * [[Велике Родне]] * [[Винец (Рогашка Слатина)|Винец]] * [[Габровец при Костривници]] * [[Габрце]] * [[Градишки Дол]] * [[Древеник (Рогашка Слатина)|Древеник]] * [[Загај под Бочем]] * [[Згорња Костривница]] * [[Згорње Негоње]] | * [[Згорње Сечово]] * [[Згорњи Габерник]] * [[Ирје]] * [[Качји Дол]] * [[Каменце (Рогашка Слатина)|Каменце]] * [[Камна Горца]] * [[Мале Родне]] * [[Нимно]] * [[Плат (Рогашка Слатина)|Плат]] * [[Подплат]] * [[Подтурн (Рогашка Слатина)|Подтурн]] | * [[Приставица (Рогашка Слатина)|Приставица]] * [[Прнек]] * [[Рајнковец]] * [[Ратанска вас|Ратанска Вас]] * [[Рјавица]] * '''[[Рогашка Слатина]]''' * [[Сподња Костривница]] * [[Сподње Негоње]] * [[Сподње Сечово]] * [[Сподњи Габерник|Сподњи Габрник]] * [[Стрмец при Светем Флоријану|Стрмец при Св. Флоријану]] | * [[Свети Флоријан (Рогашка Слатина)|Свети Флоријан]] * [[Текачево]] * [[Тополе (Рогашка Слатина)|Тополе]] * [[Тржишче (Рогашка Слатина)|Тржишче]] * [[Тунцовец]] * [[Церовец под Бочем]] * [[Цесте (Рогашка Слатина)|Цесте]] * [[Чача вас|Чача Вас]] |} == Види још == * [[Рогашка Слатина]] * [[Рогатец]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rogaška Slatina municipality}} * [http://www.rogaska-slatina.si Званична страница општине Рогашка Слатина] (на словеначком и енглеском језику) {{Рогашка Слатина}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рогашка Слатина| ]] 7u818cz2ew0d2icxkzjhvsx2a2b8kr3 30098941 30098935 2025-06-27T18:15:41Z RoastPig 306074 30098941 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Рогашка Слатина | словеначко име = Rogaška Slatina | грб= | слика = Karte Rogaska Slatina si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Рогашка Слатина]] | стан = 10.544 | год = 2002. | површ = 71,5 | густ_нас = 147,47 | веб = [http://www.rogaska-slatina.si www.rogaska-slatina.si] | }} Општина '''Рогашка Слатина''' ({{јез-слв|Rogaška Slatina}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Рогашка Слатина]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Рогашка Слатина налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Хрватска|Хрватској]]. Општина на северу обухвата планину [[Плешивец (планина)|Плешивец]] и јужне падине планинског предела [[Халозе|Халоза]] и на југу долину горње [[Сутла|Сутле]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Сутла]], која протиче њеном јужном границом. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Рогашка Слатина је густо насељена. == Насеља општине == {| |- valign=top | * [[Брестовец (Рогашка Слатина)|Брестовец]] * [[Брезје при Подплату]] * [[Велике Родне]] * [[Винец (Рогашка Слатина)|Винец]] * [[Габровец при Костривници]] * [[Габрце]] * [[Градишки Дол]] * [[Древеник (Рогашка Слатина)|Древеник]] * [[Загај под Бочем]] * [[Згорња Костривница]] * [[Згорње Негоње]] | * [[Згорње Сечово]] * [[Згорњи Габерник]] * [[Ирје]] * [[Качји Дол]] * [[Каменце (Рогашка Слатина)|Каменце]] * [[Камна Горца]] * [[Мале Родне]] * [[Нимно]] * [[Плат (Рогашка Слатина)|Плат]] * [[Подплат]] * [[Подтурн (Рогашка Слатина)|Подтурн]] | * [[Приставица (Рогашка Слатина)|Приставица]] * [[Прнек]] * [[Рајнковец]] * [[Ратанска вас|Ратанска Вас]] * [[Рјавица]] * '''[[Рогашка Слатина]]''' * [[Сподња Костривница]] * [[Сподње Негоње]] * [[Сподње Сечово]] * [[Сподњи Габерник]] * [[Стрмец при Светем Флоријану|Стрмец при Св. Флоријану]] | * [[Свети Флоријан (Рогашка Слатина)|Свети Флоријан]] * [[Текачево]] * [[Тополе (Рогашка Слатина)|Тополе]] * [[Тржишче (Рогашка Слатина)|Тржишче]] * [[Тунцовец]] * [[Церовец под Бочем]] * [[Цесте (Рогашка Слатина)|Цесте]] * [[Чача вас|Чача Вас]] |} == Види још == * [[Рогашка Слатина]] * [[Рогатец]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rogaška Slatina municipality}} * [http://www.rogaska-slatina.si Званична страница општине Рогашка Слатина] (на словеначком и енглеском језику) {{Рогашка Слатина}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рогашка Слатина| ]] qg7xq3r3uudlsj757ljuuufc89yjlwk 0 298505 30099388 29640278 2025-06-28T07:55:36Z RoastPig 306074 30099388 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Словенске Коњице| словеначко име = Slovenske Konjice | грб= | слика = Karte Slovenske Konjice si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Словенске Коњице]] | стан = 13.612 | год = 2002. | површ = 97,8 | густ_нас = 139,18 | веб = [http://www.slovenskekonjice.si www.slovenskekonjice.si] | }} Општина '''Словенске Коњице''' ({{јез-слв|Slovenske Konjice}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Словенске Коњице]]'''. == Положај општине == Општина Словенске Коњице граничи се са следећим општинама: [[Општина Шмарје при Јелшах|Шмарјем при Јелшах]] и [[Општина Шентјур|Шентјуром при Цељу]] на југу, са [[Општина Војник|Војником]] на западу, са [[Општина Зрече|Зречама]] на северозападу, са [[Општина Оплотница|Оплотницом]] на југу, са [[Општина Словенска Бистрица|Словенском Бистрицом]] на истоку и [[Општина Рогашка Слатина|Рогашком Слатином]] на југозападу. == Природне одлике == [[Датотека:SlovenskeKonjice-okolica.JPG|мини|290 п|десно|[[Словенске Коњице]] са околином]] [[Датотека:TrgKonjice2004.jpg|мини|290 п|десно|Град [[Словенске Коњице]] - градско језгро]] '''Рељеф''': Општина Словенске Коњице налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у средишњем делу словеначке [[Штајерска|Штајерске]]. Општина се налази у јужној подгорини [[Похорје|Похорја]]. Западни део општине је брдовити - планина [[Коњишка гора]], док је средишњи и источни нижи. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Дравиња]], која протиче средишњим делом општине. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Словенске Коњице је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Безина]] * [[Блато (Словенске Коњице)|Блато]] * [[Брдо (Словенске Коњице)|Брдо]] * [[Брег при Коњицах]] * [[Брезје при Лочах]] * [[Вешеник]] * [[Габровље]] * [[Габровник (Словенске Коњице)|Габровник]] * [[Добрава при Коњицах]] * [[Добрнеж]] * [[Дража вас|Дража Вас]] * [[Жиче (Словенске Коњице)|Жиче]] * [[Збелово]] * [[Збеловска Гора]] * [[Зече]] | * [[Згорња Пристава (Словенске Коњице)|Згорња Пристава]] * [[Згорње Лаже]] * [[Камна Гора]] * [[Клокочовник]] * [[Кобле]] * [[Колачно (Словенске Коњице)|Колачно]] * [[Коњишка вас|Коњишка Вас]] * [[Краберк]] * [[Личенца (Словенске Коњице)|Личенца]] * [[Липоглав]] * [[Лоче (Словенске Коњице)|Лоче]] * [[Мали Брег]] * [[Млаче]] * [[Нова вас при Коњицах|Нова Вас при Коњицах]] * [[Ново Тепање]] | * [[Острожно при Лочах]] * [[Пеноје]] * [[Перовец]] * [[Петелињек при Лочах]] * [[Подоб]] * [[Подпеч об Дравињи]] * [[Полене]] * [[Прелоге при Коњицах]] * [[Прежигал]] * [[Селски Врх]] * '''[[Словенске Коњице]]''' * [[Сојек]] * [[Сподња Пристава]] * [[Сподње Грушовје]] * [[Сподње Лаже]] | * [[Сподње Прелоге]] * [[Сподњи Јернеј]] * [[Старе Слемене]] * [[Стртеник]] * [[Сухадол (Словенске Коњице)|Сухадол]] * [[Свети Јернеј]] * [[Тепање]] * [[Тепањски Врх]] * [[Толсти Врх (Словенске Коњице)|Толсти Врх]] * [[Шкалце]] * [[Шкедењ]] * [[Шпиталич при Словенских Коњицах]] * [[Штајерска вас|Штајерска Вас]] | |} == Види још == * [[Словенске Коњице]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Slovenske Konjice}} * [http://www.slovenskekonjice.si Званична страница општине Словенске Коњице] (на словеначком и енглеском језику) {{Словенске Коњице}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Словенске Коњице| Словенске Коњице]] [[ca:Slovenske Konice]] [[nl:Slovenske Konjice]] [[sl:Občina Slovenske Konjice]] rytasv53alrbr3nn5v8o2gemgb424rr 0 298508 30099436 29640426 2025-06-28T08:37:40Z RoastPig 306074 30099436 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Табор| словеначко име = Tabor | грб= | слика = Karte Tabor si.png | област = [[Савињска регија|Савињска]] | град = [[Табор (Словенија)|Табор]] | стан = 1.494 | год = 2002. | површ = 34,8 | густ_нас = 42,93 | веб = [http://www.tabor.si www.tabor.si] | }} Општина '''Табор''' ({{јез-слв|Tabor}}) је једна од општина [[Савињска регија|Савињске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Табор (Словенија)|Табор]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Табор налази се у средишњем делу [[Словенија|Словеније]], у крајње југозападном делу покрајине [[Штајерска (Словенија)|Штајерска]]. Општина се сместила у западном делу [[Цељско поље|Цељског поља]]. Северни део општине је долина речице [[Матнишница|Матнишнице]]. Јужно се уздиже планина [[Гољава]]. '''Клима''': У нижем делу општине влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]], док у вишем делу влада њена оштрија, планинска варијанта. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је речица [[Матнишница]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Табор је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Капла]] * [[Локе (Табор)|Локе]] * [[Миклавж при Табору]] * [[Ојстришка вас]] | * [[Пондор]] * '''[[Табор (Словенија)|Табор]]''' * [[Чрни Врх (Табор)|Чрни Врх]] | |} [[Slika:Občina Tabor- naselja.jpg|300px|]] == Види још == * [[Табор (Словенија)|Табор]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Tabor municipality}} * [http://www.tabor.si Званична страница општине Табор] (на словеначком и енглеском језику) {{Табор}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Табор| ]] 808sqectkv17s0frdm1tcup6yh5dxdm 0 298663 30098579 30098546 2025-06-27T12:40:32Z RoastPig 306074 30098579 wikitext text/x-wiki {{Друго значење2|Мислиња}} {{Општине Словеније| име = Мислиња | словеначко име = Mislinja | грб= | слика = Karte Mislinja si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Мислиња]] | стан = 4.666 | год = 2002. | површ = 112,2 | густ_нас = 41,59 | веб = [http://www.mislinja.si www.mislinja.si] | }} Општина '''Мислиња''' ({{јез-слв|Mislinja}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Мислиња]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Мислиња налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у југоисточном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Средишњи део општине је долина истоимене реке [[Мислиња (река)|Мислиње]]. Источно од долине издиже се планина [[Похорје]], а западно [[Уршља гора]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Мислиња (река)|Мислиња]], која у општини и извире. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Мислиња је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Горњи Долич]] * [[Довже]] * [[Заврше]] * [[Козјак (Мислиња)|Козјак]] * [[Мала Мислиња]] * '''[[Мислиња]]''' | * [[Пака (Мислиња)|Пака]] * [[Разборца]] * [[Средњи Долич]] * [[Толсти Врх при Мислињи]] * [[Шентиљ под Турјаком]] | |} == Додатно погледати == * [[Мислиња]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Mislinja municipality}} * [http://www.mislinja.si Званична страница општине Мислиња] (на словеначком и енглеском језику) {{Мислиња}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Мислиња| ]] dm7066f0rtygyaf7ehjpo3e8khgjrpr 0 298753 30098571 29638492 2025-06-27T12:37:25Z RoastPig 306074 30098571 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Мута | словеначко име = Muta | грб= | слика = Karte Muta si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Мута]] | стан = 3.640 | год = 2002. | површ = 38,8 | густ_нас = 93,81 | веб = [http://www.muta.si www.muta.si] | }} Општина '''Мута''' ({{јез-слв|Muta}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Мута]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Мута налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у североисточном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Општина је гранична са [[Аустрија|Аустријом]] на северу. Јужни део општине је долина реке [[Драва|Драве]]. Северно од долине издиже се планина [[Гортнска гора]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Драва]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Мута је средње густо насељена. == Насеља општине == * [[Гортина]] * [[Млаке (Мута)|Млаке]] * '''[[Мута]]''' * [[Пернице]] * [[Свети Јернеј над Муто|Св. Јернеј над Муто]] * [[Свети Примож над Муто|Св. Примож над Муто]] == Додатно погледати == * [[Мута]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Muta municipality}} * [http://www.muta.si Званична страница општине Мута] (на словеначком и енглеском језику) {{Мута}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Мута| ]] a8kpp3d01z9hy4b33gj3w092xp649g9 0 298879 30098636 29638996 2025-06-27T13:50:57Z RoastPig 306074 30098636 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Подвелка | словеначко име = Podvelka | грб = Podvelka.png | слика = Karte Podvelka si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Подвелка]] | стан = 2.709 | год = 2002. | површ = 103,9 | густ_нас = 26,07 | веб = [http://www.podvelka.si www.podvelka.si] | }} Општина '''Подвелка''' ({{јез-слв|Podvelka}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Подвелка]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Подвелка налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у североисточном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Општина је гранична према [[Аустрија|Аустрији]] на северу. Средишњи део општине је долина реке [[Драва|Драве]]. Северно од долине издиже се планина [[Козјак (планина у Словенији)|Козјак]], а јужно планина [[Похорје]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Драва]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Подвелка је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезно (Подвелка)|Брезно]] * [[Вурмат (Подвелка)|Вурмат]] * [[Згорња Капла]] * [[Јанжевски Врх]] * [[Јавник]] * [[Козји Врх (Подвелка)|Козји Врх]] | * [[Лехен на Похорју]] * [[Ожбалт]] * '''[[Подвелка]]''' * [[Рдечи Брег (Подвелка)|Рдечи Брег]] * [[Сподња Капла]] | |} == Додатно погледати == * [[Подвелка]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Podvelka}} * [http://www.podvelka.si Званична страница општине Подвелка] (на словеначком и енглеском језику) {{Подвелка}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Подвелка| ]] 6f2f73oldgyobzuc6drxoewbfq33ijg 0 298881 30098739 29639157 2025-06-27T14:48:49Z RoastPig 306074 30098739 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Радље об Драви | словеначко име = Radlje ob Dravi | грб= | слика = Karte Radlje ob Dravi si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Радље об Драви]] | стан = 6.148 | год = 2002. | површ = 93,9 | густ_нас = 65,47 | веб = [http://www.radlje.si www.radlje.si] | }} Општина '''Радље об Драви''' ({{јез-слв|Radlje ob Dravi}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Радље об Драви]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Радље об Драви налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у североисточном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Општина је гранична према [[Аустрија|Аустрији]] на северу. Средишњи део општине је долина реке [[Драва|Драве]]. Северно од долине издиже се планина [[Козјак (планина у Словенији)|Козјак]], а јужно планина [[Похорје]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Драва]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Радље об Драви је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезни Врх]] * [[Вас (Радље об Драви)|Вас]] * [[Вухред]] * [[Добрава (Радље об Драви)|Добрава]] * [[Згорња Вижинга]] * [[Згорњи Козји Врх]] * [[Раделца]] | * '''[[Радље об Драви]]''' * [[Ремшник]] * [[Сподња Орлица]] * [[Сподња Вижинга]] * [[Свети Антон на Похорју]] * [[Свети Трије Краљи]] * [[Шент Јанж при Радљах]] | |} == Додатно погледати == * [[Радље об Драви]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Radlje ob Dravi municipality}} * [http://www.radlje.si Званична страница општине Радље об Драви] (на словеначком и енглеском језику) {{Радље об Драви}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Радље об Драви| ]] 6s2xkv0y4efkxf2cczvzgz40kou5jc3 0 298892 30099637 29641463 2025-06-28T11:31:28Z RoastPig 306074 30099637 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Чрна на Корошкем | словеначко име = Črna na Koroškem | грб= | слика = Karte Crna na Koroskem si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Чрна на Корошкем]] | стан = 3.616 | год = 2002. | површ = 156,0 | густ_нас = 23,17 | веб = [http://www.crna.si www.crna.si] | }} Општина '''Чрна на Корошкем''' ({{јез-слв|Črna na Koroškem}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Чрна на Корошкем]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:CrnaKoroska.JPG|мини|290 п|д|Градић [[Чрна на Корошкем]]]] '''Рељеф''': Општина Чрна на Корошкем налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у југозападном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Општина је гранична ка [Аустрија|Аустрији]] на западу. Општина се налази у горњем делу долине реке [[Межа|Меже]], испод [[Караванке|Караванки]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је река [[Межа]]. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Чрна на Корошкем је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бистра (Чрна на Корошкем)|Бистра]] * [[Жерјав]] * [[Јаворје (Чрна на Корошкем)|Јаворје]] * [[Јазбина (Чрна на Корошкем)|Јазбина]] * [[Копривна (Чрна на Корошкем)|Копривна]] | * [[Лудрански Врх]] * [[Подпеца]] * [[Топла (Чрна на Корошкем)|Топла]] * '''[[Чрна на Корошкем]]''' | |} == Додатно погледати == * [[Чрна на Корошкем]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Črna na Koroškem municipality}} * [http://www.crna.si Званична страница општине Чрна на Корошкем] (на словеначком и енглеском језику) {{Чрна на Корошкем}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Чрна на Корошкем| ]] 4e9km8zhtbg74xk0662bamfa7w9urqt 0 298904 30098926 29639263 2025-06-27T18:01:15Z RoastPig 306074 30098926 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Рибница (вишезначна одредница)}} {{Општине Словеније| име = Рибница на Похорју | словеначко име = Ribnica na Pohorju | грб= Ribnica na Pohorju.png | слика = Karte Ribnica na Pohorju si.png | област = [[Корушка регија|Корушка]] | град = [[Рибница на Похорју]] | стан = 1.254 | год = 2002. | површ = 58,3 | густ_нас = 21,51 | веб = [http://www.ribnicanapohorju.si www.ribnicanapohorju.si] | }} Општина '''Рибница на Похорју''' ({{јез-слв|Ribnica na Pohorju}}) је једна од општина [[Корушка регија|Корушке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Рибница на Похорју]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Рибница на Похорју налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у источном делу покрајине [[Словенија|словеначке]] [[Корушка (Словенија)|Корушке]]. Општина се простире на северним падинама [[Похорје|Похорја]]. '''Клима''': У општини влада оштрија, планинска варијанта [[Умерена континентална клима|умерено континенталне климе]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу [[Драва|Драве]]. Најважнији од њих је [[Бурграфски поток]]. == Становништво == Општина Рибница на Похорју је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Згорња Орлица]] * [[Згорњи Јанжевски Врх]] * [[Згорњи Лехен на Похорју]] * [[Јосипдол (Рибница на Похорју)|Јосипдол]] * '''[[Рибница на Похорју]]''' * [[Худи Кот]] | |} == Додатно погледати == * [[Рибница на Похорју]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Ribnica na Pohorju municipality}} * [http://www.ribnicanapohorju.si Званична страница општине Рибница на Похорју] (на словеначком и енглеском језику) {{Рибница на Похорју}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рибница на Похорју| ]] pkjw92dxsn8yhwod35wjhjsqb1bdcsl 0 299045 30099049 29640167 2025-06-27T19:43:49Z RoastPig 306074 30099049 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Селница об Драви | словеначко име = Selnica ob Dravi | грб= Selnica ob Dravi.png | слика = Karte Selnica ob Dravi si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Селница об Драви]] | стан = 4.587 | год = 2002. | површ = 64,5 | густ_нас = 71,11 | веб = [http://www.selnica.si www.selnica.si] | }} Општина '''Селница об Драви''' ({{јез-слв|Selnica ob Dravi}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Селница об Драви]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Селница об Драви налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. На северу се општина граничи са [[Аустрија|Аустријом]]. Средишњи део општине се налази у долини [[Драва|Драве]] на месту где река излази из клисурастог дела свог тока и улази у равничарске крајеве. Северно од долине [[Драва|Драве]] издиже се планина [[Козјак (планина у Словенији)|Козјак]], а јужно [[Похорје]]. Општина се простире на северним падинама [[Похорје|Похорја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је река [[Драва]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Селница об Драви је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Велики Боч]] * [[Вурмат (Селница об Драви)|Вурмат]] * [[Градишче на Козјаку]] * [[Згорња Селница]] * [[Згорњи Боч]] * [[Згорњи Слемен (Селница об Драви)|Згорњи Слемен]] * [[Јанжева Гора]] | * '''[[Селница об Драви]]''' * [[Сподња Селница]] * [[Сподњи Боч]] * [[Сподњи Слемен]] * [[Свети Дух на Острем врху]] * [[Фала (Селница об Драви)|Фала]] * [[Чрешњевец об Драви]] | |} == Додатно погледати == * [[Селница об Драви]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Selnica ob Dravi municipality}} * [http://www.selnica.si Званична страница општине Селница об Драви] (на словеначком и енглеском језику) {{Селница об Драви}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Селница об Драви| ]] nj2aconldq3ui5nnakqy0zr6f25k8xh 0 299048 30098947 29639339 2025-06-27T18:19:41Z RoastPig 306074 30098947 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Руше | словеначко име = Ruše | грб = Ruše.png | слика = Karte Ruse si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Руше]] | стан = 7.351 | год = 2002. | површ = 60,8 | густ_нас = 120,90 | веб = [http://www.ruse.si www.ruse.si] | }} Општина '''Руше''' ({{јез-слв|Ruše}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Руше]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Руше налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Северни део општине се налази у долини [[Драва|Драве]] на месту где река излази из клисурастог дела свог тока и улази у равничарске крајеве. Јужно од долине [[Драва|Драве]] издиже се планина [[Похорје]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је река [[Драва]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Руше је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Безена]] * [[Бистрица об Драви]] * [[Лобница]] * [[Лог (Руше)|Лог]] * '''[[Руше]]''' * [[Смолник (Руше)|Смолник]] * [[Фала (Руше)|Фала]] | |} == Додатно погледати == * [[Руше]] == Спољашње везе == * [http://www.ruse.si Званична страница општине Руше] (на словеначком и енглеском језику) {{Руше}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Руше| ]] p8op99oupk0t0txxkvtes83ufvwbpqo 0 299056 30098607 29638894 2025-06-27T13:28:23Z RoastPig 306074 30098607 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Песница | словеначко име = Pesnica | грб= Pesnica.png | слика = Karte Pesnica si.png | област = [[Подравска (регија)|Подравска]] | град = [[Песница при Марибору]] | стан = 7.244 | год = 2002. | површ = 75,8 | густ_нас = 95,57 | веб = [http://www.pesnica.si www.pesnica.si] | }} Општина '''Песница''' ({{јез-слв|Pesnica}}) је једна од општина [[Подравска (регија)|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Песница при Марибору]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Песница налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска|Штајерске]]. Општина је брдско-брежуљкастог карактера - област [[Словенске Горице|Словенске горице]]. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је речица [[Песница (река)|Песница]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Песница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Вајген]] * [[Восек]] * [[Вуковје (Песница)|Вуковје]] * [[Вуковски Дол]] * [[Вуковски Врх]] * [[Гачник]] * [[Долња Почехова]] * [[Драгучова]] | * [[Дранковец]] * [[Згорње Хлапје]] * [[Згорњи Јакобски Дол]] * [[Јаренински Дол]] * [[Јаренински Врх]] * [[Јеленче]] * [[Кушерник]] * [[Ложане (Словенија)|Ложане]] | * [[Мали Дол (Песница)|Мали Дол]] * [[Перница (Песница)|Перница]] * '''[[Песница при Марибору]]''' * [[Песнишки Двор]] * [[Поченик]] * [[Поличка вас|Поличка Вас]] * [[Полички Врх]] * [[Ранца]] | * [[Рочица]] * [[Слатеник]] * [[Сподње Добрење]] * [[Сподње Хлапје]] * [[Сподњи Јакобски Дол]] * [[Флекушек]] | |} == Додатно погледати == * [[Песница при Марибору]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Pesnica municipality}} * [https://web.archive.org/web/20190322184245/https://www.pesnica.si/ Званична страница општине Песница] (на словеначком и енглеском језику) {{Песница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Песница| ]] 8mtvf795s7ne2fvtzvqxmxjx3eeivhd 30098609 30098607 2025-06-27T13:28:52Z RoastPig 306074 30098609 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Песница | словеначко име = Pesnica | грб= Pesnica.png | слика = Karte Pesnica si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Песница при Марибору]] | стан = 7.244 | год = 2002. | површ = 75,8 | густ_нас = 95,57 | веб = [http://www.pesnica.si www.pesnica.si] | }} Општина '''Песница''' ({{јез-слв|Pesnica}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Песница при Марибору]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Песница налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Општина је брдско-брежуљкастог карактера - област [[Словенске Горице|Словенске горице]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је речица [[Песница (река)|Песница]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Песница је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Вајген]] * [[Восек]] * [[Вуковје (Песница)|Вуковје]] * [[Вуковски Дол]] * [[Вуковски Врх]] * [[Гачник]] * [[Долња Почехова]] * [[Драгучова]] | * [[Дранковец]] * [[Згорње Хлапје]] * [[Згорњи Јакобски Дол]] * [[Јаренински Дол]] * [[Јаренински Врх]] * [[Јеленче]] * [[Кушерник]] * [[Ложане (Словенија)|Ложане]] | * [[Мали Дол (Песница)|Мали Дол]] * [[Перница (Песница)|Перница]] * '''[[Песница при Марибору]]''' * [[Песнишки Двор]] * [[Поченик]] * [[Поличка вас|Поличка Вас]] * [[Полички Врх]] * [[Ранца]] | * [[Рочица]] * [[Слатеник]] * [[Сподње Добрење]] * [[Сподње Хлапје]] * [[Сподњи Јакобски Дол]] * [[Флекушек]] | |} == Додатно погледати == * [[Песница при Марибору]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Pesnica municipality}} * [https://web.archive.org/web/20190322184245/https://www.pesnica.si/ Званична страница општине Песница] (на словеначком и енглеском језику) {{Песница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Песница| ]] gtkfo1snsun6e62ksdrr7pypvd3jlhv 0 299062 30099661 29641510 2025-06-28T11:43:58Z RoastPig 306074 30099661 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Шентиљ | словеначко име = Šentilj | грб= Šentilj.png | слика = Karte Sentilj si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Шентиљ в Словенских Горицах]] | стан = 8.074 | год = 2002. | површ = 65,0 | густ_нас = 124,22 | веб = [http://www.sentilj.si www.sentilj.si] | }} Општина '''Шентиљ''' ({{јез-слв|Šentilj}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је градић '''[[Шентиљ в Словенских Горицах]]'''. Општина Шентиљ је погранична општина према [[Аустрија|Аустрији]] и веома позната по најпрометнијем граничном прелазу између [[Словенија|Словеније]] и [[Аустрија|Аустрије]] - Шентиљу. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Шентиљ налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Општина је брдско-брежуљкастог карактера - област [[Словенске Горице|Словенске горице]]. најсевернији део општине је у долини реке [[Мура|Муре]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је река [[Мура]], која је погранична према [[Аустрија|Аустрији]] и којој је Шентиљ прва општина при уласку у [[Словенија|Словенију]]. Остали водотоци су мали и већином су притоке речице [[Песница (река)|Песнице]], која протиче јужно од општине. == Становништво == Општина Шентиљ је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Врањи Врх]] * [[Згорња Велка]] * [[Згорње Добрење]] * [[Згорње Градишче]] * [[Згорњи Дражен Врх]] * [[Јурјевски Дол]] * [[Канижа (Шентиљ)|Канижа]] * [[Козјак при Цершаку]] * [[Кресница]] * [[Плодршница]] * [[Селница об Мури]] * [[Сладки Врх]] * [[Сподња Велка]] * [[Среботје]] * [[Стара Гора при Шентиљу]] * [[Свечане]] * [[Трате]] * [[Цершак]] * [[Циркница]] * '''[[Шентиљ в Словенских Горицах]]''' * [[Шомат]] * [[Штриховец]] | |} == Додатно погледати == * [[Шентиљ в Словенских Горицах]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Šentilj municipality}} * [http://www.sentilj.si Званична страница општине Шентиљ] (на словеначком и енглеском језику) {{Шентиљ}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Шентиљ| ]] pw7xnhiklt2ux4gvuppavdkgoonckz4 0 299098 30098594 29638717 2025-06-27T12:54:11Z RoastPig 306074 30098594 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Оплотница | словеначко име = Oplotnica | грб= Oplotnica.png | слика = Karte Oplotnica si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Оплотница]] | стан = 3.866 | год = 2002. | површ = 33,2 | густ_нас = 116,44 | веб = [http://www.oplotnica.si www.oplotnica.si] | }} Општина '''Оплотница''' ({{јез-слв|Oplotnica}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Оплотница]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Оплотница налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Општина се простире на северним јужним падинама [[Похорје|Похорја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу реке [[Дравиња|Дравиње]]. Најважнији од њих је поток [[Оплотница (поток)|Оплотница]]. == Становништво == Општина Оплотница је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Божје]] * [[Брезје при Оплотници]] * [[Горица при Оплотници]] * [[Добришка вас|Добришка Вас]] * [[Доброва при Прихови]] * [[Згорње Грушовје]] * [[Злогона Гора]] | * [[Злогона вас|Злогона Вас]] * [[Коритно (Оплотница)|Коритно]] * [[Ковашки Врх]] * [[Лачна Гора]] * [[Малахорна]] * [[Маркечица]] * [[Окошка Гора]] | * '''[[Оплотница]]''' * [[Побреж]] * [[Прихова (Оплотница)|Прихова]] * [[Расковец]] * [[Стража при Оплотници]] * [[Уговец]] * [[Чадрам]] | |} == Додатно погледати == * [[Оплотница]] == Спољашње везе == * [http://www.oplotnica.si Званична страница општине на Оплотница] (на словеначком и енглеском језику) {{Оплотница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Оплотница| ]] kgxe3wzkqlk7sdvbdc22fdzmbo8r0v1 0 299102 30099059 29640277 2025-06-27T19:54:37Z RoastPig 306074 30099059 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Словенска Бистрица | словеначко име = Slovenska Bistrica | грб= Slovenska Bistrica.png | слика = Karte Slovenska Bistrica si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Оплотница]] | стан = 29.285 | год = 2002. | површ = 334,5 | густ_нас = 87,55 | веб = [http://www.slovenska-bistrica.si www.slovenska-bistrica.si] | }} Општина '''Словенска Бистрица''' ({{јез-слв|Slovenska Bistrica}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Словенска Бистрица]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Slovenska Bistrica - Liberty Square (Trg svobode).jpg|мини|290 п|д|Град [[Словенска Бистрица]]]] '''Рељеф''': Општина Словенска Бистрица налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Будући да је општина једна од највећих у држави у њој се може одредити неколико целина. Северни део општине простире се на северним јужним падинама [[Похорје|Похорја]] и планинског је карактера. Средишњи део општине је равничарски, у проширеној долини реке [[Драва|Драве]] и то је најнасељенији део општине. Јужни део припада области [[Халозе]], која је брдског карактера и познати [[виноград]]арски крај. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу река [[Драва|Драве]] и [[Дравиња|Дравиње]]. Најважнији од њих је речица [[Ложница (река)|Ложница]]. == Становништво == Општина Словенска Бистрица је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бојтина]] * [[Брезје при Словенски Бистрици]] * [[Буковец (Словенска Бистрица)|Буковец]] * [[Велико Тиње]] * [[Видеж]] * [[Винарје (Словенска Бистрица)|Винарје]] * [[Висоле]] * [[Врхлога]] * [[Врхоле при Лапорју]] * [[Врхоле при Словенских Коњицах]] * [[Габерник]] * [[Гај (Словенска Бистрица)|Гај]] * [[Гладомес]] * [[Девина]] * [[Долги Врх]] * [[Друмлажно]] * [[Жабљек]] * [[Згорња Бистрица]] * [[Згорња Брежница]] * [[Згорња Ложница]] | * [[Згорња Нова вас|Згорња Нова Вас]] * [[Згорња Полскава]] * [[Згорње Пребуковје]] * [[Јешовец]] * [[Јуришна вас|Јуришна Вас]] * [[Калше]] * [[Кебељ]] * [[Клопце (Словенска Бистрица)|Клопце]] * [[Кочно об Ложници]] * [[Кочно при Полскави]] * [[Корпље]] * [[Костањевец]] * [[Кот на Похорју]] * [[Ковача вас (Словенска Бистрица)|Ковача Вас]] * [[Крижни Врх (Словенска Бистрица)|Крижни Врх]] * [[Лапорје (Словенска Бистрица)|Лапорје]] * [[Лесковец (Словенска Бистрица)|Лесковец]] * [[Левич]] * [[Локања вас|Локања Вас]] * [[Лукања]] | * [[Мало Тиње]] * [[Модрич (Словенска Бистрица)|Модрич]] * [[Надград]] * [[Нова Гора над Словенско Бистрицо]] * [[Огљеншак]] * [[Ошељ]] * [[Планина под Шумиком]] * [[Подград на Похорју]] * [[Покоше]] * [[Прагерско]] * [[Прелоге (Словенска Бистрица)|Прелоге]] * [[Препуж]] * [[Претреж]] * [[Разгор при Жабљеку]] * [[Реп (Словенска Бистрица)|Реп]] * [[Ритозној]] * [[Селе при Полскави]] * [[Севец]] * '''[[Словенска Бистрица]]''' * [[Смречно]] * [[Сподња Ложница]] | * [[Сподња Нова вас|Сподња Нова Вас]] * [[Сподња Полскава]] * [[Сподње Пребуковје]] * [[Стари Лог (Словенска Бистрица)|Стари Лог]] * [[Тињска Гора]] * [[Трновец при Словенски Бистрици]] * [[Туришка вас на Похорју|Туришка Вас на Похорју]] * [[Урх (Словенска Бистрица)|Урх]] * [[Фаровец]] * [[Фошт]] * [[Фрајхајм]] * [[Хошница]] * [[Цезлак]] * [[Цигонца]] * [[Чрешњевец (Словенска Бистрица)|Чрешњевец]] * [[Шентовец]] * [[Шмартно на Похорју]] | |} == Додатно погледати == * [[Словенска Бистрица]] == Спољашње везе == * [http://www.slovenska-bistrica.si Званична страница општине на Словенска Бистрица] (на словеначком и енглеском језику) {{Словенска Бистрица}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Словенска Бистрица| Словенска Бистрица]] 77ixlfr6plhpzyg38le3jd3e33z805x 0 299108 30098900 29639220 2025-06-27T17:37:55Z RoastPig 306074 30098900 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Раче-Фрам | словеначко име = Rače-Fram | грб= Coat of arms of Rače-Fram.png | слика = Karte Race Fram si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Раче]], [[Фрам]] | стан = 5.859 | год = 2002. | површ = 51,2 | густ_нас = 114,43 | веб = [http://www.race-fram.si www.race-fram.si] | }} Општина '''Раче-Фрам''' ({{јез-слв|Rače-Fram}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седишта општине је истоимени градићи '''[[Раче]]''' и '''[[Фрам]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Раче-Фрам налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Западни део општине се простире на северним источним падинама [[Похорје|Похорја]], док је источни део општине равничарски, у широкој долини [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу реке [[Драва|Драве]]. == Становништво == Општина Раче-Фрам је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезула]] * [[Згорња Горица]] * [[Јешенца]] * [[Копивник]] * [[Лока при Фраму]] * [[Морје]] * [[Планица (Раче–Фрам)|Планица]] | * [[Подова]] * [[Пожег]] * '''[[Раче]]''' * [[Ранче]] * [[Сподња Горица]] * [[Шестдобе]] * '''[[Фрам]]''' | |} == Види још == * [[Раче]] * [[Фрам]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rače-Fram municipality}} * [http://www.race-fram.si Званична страница општине на Раче-Фрам] (на словеначком и енглеском језику) {{Раче-Фрам}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Раче-Фрам| ]] oq0fia2jm3dbsbqp5h9bxd8cnavy7nz 30098938 30098900 2025-06-27T18:13:16Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098938 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Раче-Фрам | словеначко име = Rače-Fram | грб= Coat of arms of Rače-Fram.png | слика = Karte Race Fram si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Раче]], [[Фрам]] | стан = 5.859 | год = 2002. | површ = 51,2 | густ_нас = 114,43 | веб = [http://www.race-fram.si www.race-fram.si] | }} Општина '''Раче-Фрам''' ({{јез-слв|Rače-Fram}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седишта општине је истоимени градићи '''[[Раче]]''' и '''[[Фрам]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Раче-Фрам налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Западни део општине се простире на северним источним падинама [[Похорје|Похорја]], док је источни део општине равничарски, у широкој долини [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу реке [[Драва|Драве]]. == Становништво == Општина Раче-Фрам је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Брезула]] * [[Згорња Горица]] * [[Јешенца]] * [[Копивник]] * [[Лока при Фраму]] * [[Морје]] * [[Планица (Раче–Фрам)|Планица]] | * [[Подова]] * [[Пожег]] * '''[[Раче]]''' * [[Ранче]] * [[Сподња Горица]] * [[Шестдобе]] * '''[[Фрам]]''' | |} == Види још == * [[Раче]] * [[Фрам]] == Спољашње везе == * [http://www.race-fram.si Званична страница општине на Раче-Фрам] (на словеначком и енглеском језику) {{Административна подела Словеније}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Раче-Фрам| ]] odi9fmf0mdtagb1ecn0fk90wb16iu0t 0 299111 30098957 29695180 2025-06-27T18:23:54Z Konduras 231481 30098957 wikitext text/x-wiki {{без извора}} {{Насељено место у Словенији |место=Раче |слика = GradRace1.JPG |опис_слике= |грб=Coat of arms of Rače-Fram.png |општина= |надм висина= |популација= |поштански код= |позивни број= |регистарска ознака= |гшир=46.452864 |гдуж=15.681208}} '''Раче''' ({{јез-слв|Rače}}) је градић и управно средиште [[Општина Раче-Фрам|општине Раче-Фрам]], која припада [[Подравска (регија)|Подравској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По последњем попису из [[2002|2002.]] г. насеље Раче имало је 2.281 становника. == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} {{клица-град-Словенија}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] 2wwvrs4g67e5gooj4eetsvghybtgyt0 0 299115 30098949 29889899 2025-06-27T18:20:54Z Konduras 231481 30098949 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији |место=Фрам |слика = Postcard of Fram, Rače - Fram.jpg |опис_слике= |општина=Раче - Фрам |надм висина=321 |популација=1.024 |поштански код=2313 Fram |позивни број=(+386) 2 |гшир=46.456311 |гдуж=15.629439}} '''Фрам''' ({{јез-слв|Fram}}) је насеље и управно средиште [[Општина Раче-Фрам|општине Раче-Фрам]], која припада [[Подравска регија|Подравској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По последњем попису из [[2002|2002.]] г. насеље Фрам имало је 791 становника. {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} {{клица-град-Словенија}} [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[nl:Fram]] s4ixh4o5d1uvla6l20lcn9gjgjmehhd 0 299120 30099546 29641247 2025-06-28T10:00:39Z RoastPig 306074 30099546 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Хоче-Сливница | словеначко име = Hoče-Slivnica | грб= Coat of arms of Hoče-Slivnica.png | слика = Karte Hoce si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Сподње Хоче]] | стан = 9.629 | год = 2002. | површ = 53,7 | густ_нас = 179,27 | веб = [http://www.hoce-slivnica.si www.hoce-slivnica.si] | }} Општина '''Хоче-Сливница''' ({{јез-слв|Hoče-Slivnica}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је градић '''[[Сподње Хоче]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Хоче-Сливница налази се у северном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Западни део општине се простире на северним источним падинама [[Похорје|Похорја]], док је источни део општине равничарски, у широкој долини [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине има само мањих водотока, који су у сливу реке [[Драва|Драве]]. == Становништво == Општина Хоче-Сливница је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бохова]] * [[Згорње Хоче]] * [[Орехова вас|Орехова Вас]] * [[Пивола]] * [[Полана (Хоче–Сливница)|Полана]] * [[Радизел]] * [[Рогоза]] | * [[Сливница при Марибору]] * [[Сливнишко Похорје]] * '''[[Сподње Хоче]]''' * [[Хочко Похорје]] * [[Хотиња вас|Хотиња Вас]] * [[Чрета (Хоче-Сливница)|Чрета]] | |} == Додатно погледати == * [[Сподње Хоче]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Hoče - Slivnica municipality}} * [http://www.hoce-slivnica.si Званична страница општине Хоче-Сливница] (на словеначком и енглеском језику) {{Хоче-Сливница}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Хоче-Сливница| ]] p0dwn87nnlw0ipyfb8lqoa69zf0vwh2 0 299139 30099426 29640359 2025-06-28T08:29:00Z RoastPig 306074 30099426 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Старше | словеначко име = Starše | грб= Starše.png | слика = Karte Starse si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Старше]] | стан = 3.955 | год = 2002. | површ = 34,0 | густ_нас = 116,33 | веб = [http://www.starse.si www.starse.si] | }} Општина '''Старше''' ({{јез-слв|Starše}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Старше]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Старше се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Општине се налази у долини [[Драва|Драве]], јужно од [[Марибор]]а. Општина се простире на северним падинама [[Похорје|Похорја]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини значајан водоток на подручју општине је река [[Драва]], која чини источну границу општине. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Старше је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бруншвик]] * [[Златоличје]] * [[Лока (Старше)|Лока]] * [[Марјета на Дравскем пољу|Марјета на Дравскем Пољу]] | * [[Препоље]] * [[Рошња]] * '''[[Старше]]''' * [[Трниче]] | |} == Додатно погледати == * [[Старше]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Starše municipality}} * [http://www.starse.si Званична страница општине Старше] (на словеначком и енглеском језику) {{Старше}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Старше| ]] 75b63csoba3sg5hc8cgznnygq406mkm 0 299240 30098644 29639000 2025-06-27T13:54:51Z RoastPig 306074 30098644 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Подлехник | словеначко име = Podlehnik | грб= Podlehnik.png | слика = Karte Podlehnik si.png | област = [[Подравска (регија)|Подравска]] | град = [[Подлехник]] | стан = 1.820 | год = 2002. | површ = 46,0| густ_нас = 39,57 | веб = [http://www.podlehnik.si www.podlehnik.si] | }} Општина '''Подлехник''' ({{јез-слв|Podlehnik}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Подлехник]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Подлехник налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Јужна граница општине је истовремено и државна граница са [[Хрватска|Хрватском]]. Општина јужним делом се простире у средишњем делу горја [[Халозе]]. Северни део општине се налази у долини реке [[Дравиња|Дравиње]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини битан водоток на подручју општине је река [[Дравиња]] у њеном северном делу. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Подлехник је ретко насељена. == Насеља општине == {| | * [[Горца]] * [[Дежно при Подлехнику]] * [[Закл (Подлехник)|Закл]] * [[Згорње Грушковје]] * [[Јабловец]] * [[Козминци]] * [[Ложина]] | * '''[[Подлехник]]''' * [[Родни Врх]] * [[Седлашек]] * [[Сподње Грушковје]] * [[Станошина]] * [[Страјна]] | |} == Додатно погледати == * [[Подлехник]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Podlehnik municipality}} * [http://www.podlehnik.si Званична страница општине Подлехник] (на словеначком и енглеском језику) {{Подлехник}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Подлехник| ]] 7sj2lz131d5p63mlbsi4ozwsf64p61o 0 299260 30099526 29641169 2025-06-28T09:47:32Z RoastPig 306074 30099526 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Хајдина | словеначко име = Hajdina | грб= Hajdina.png | слика = Karte Hajdina si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Згорња Хајдина]] | стан = 3.492 | год = 2002. | површ = 21,6 | густ_нас = 161,67 | веб = [http://www.hajdina.si www.hajdina.si] | }} Општина '''Хајдина''' ({{јез-слв|Hajdina}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Згорња Хајдина]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Хајдина налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Општина се налази у долини реке [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Једини битан водоток у општини је река [[Драва]], која је и источна граница општине. сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Хајдина је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Драженци]] * [[Геречја вас|Геречја Вас]] * '''[[Згорња Хајдина]]''' * [[Скорба]] * [[Словења вас|Словења Вас]] * [[Сподња Хајдина]] * [[Хајдоше]] | |} == Додатно погледати == * [[Згорња Хајдина]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Hajdina municipality}} {{Хајдина}}{{Административна подела Словеније}} * [http://www.hajdina.si Званична страница општине Хајдина] {{sl}} {{en}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Хајдина| ]] tbo0lssyuq1lmbu9l0xzc2baeygndoa 0 299496 30098601 29638739 2025-06-27T13:16:40Z RoastPig 306074 30098601 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Ормож | словеначко име = Ormož | грб= | слика = Karte Ormoz si.png | област = [[Подравска (регија)|Подравска]] | град = [[Ормож]] | стан = 12.738 | год = 2002. | површ = 141,67 | густ_нас = 89,91 | веб = [http://www.ormoz.si www.ormoz.si] | }} Општина '''Ормож''' ({{јез-слв|Ormož}}) је једна од општина [[Подравска (регија)|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени град '''[[Ормож]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Drava Ormož.JPG|мини|290 п|д|Река [[Драва]] код [[Ормож]]а]] '''Рељеф''': Општина Ормож налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска|Штајерске]]. Јужна и источна граница општине је истоврено и државна граница са [[Хрватска|Хрватском]]. Подручје општине је прелазно подручје између бреговите области [[Словенске Горице|Словенских Горица]] и равничарске долине реке [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је [[Драва]], која је и граница према [[Хрватска|Хрватском]]. Такође, општина је најниже постављена [[Словенија|словеначка]] општина на реци [[Драва|Драви]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су [[Драва|Драве]]. Од њих битна је једино речица [[Песница (река)|Песница]], која се наподручју општине улива у [[Драва|Драву]]. == Становништво == Општина Ормож је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бресница (Ормож)|Бресница]] * [[Величане]] * [[Велика Недеља]] * [[Велики Бребровник]] * [[Вичанци]] * [[Вински Врх (Ормож)|Вински Врх]] * [[Витан (Ормож)|Витан]] * [[Водранци]] * [[Вузметинци]] * [[Гомила при Когу]] * [[Добрава (Ормож)|Добрава]] * [[Добровшчак]] * [[Дракшл]] * [[Жеровинци]] * [[Жваб]] | * [[Засавци]] * [[Ивањковци]] * [[Јастребци]] * [[Кајжар]] * [[Ког]] * [[Крчевина (Ормож)|Крчевина]] * [[Лачавес]] * [[Лахонци]] * [[Лешница (Ормож)|Лешница]] * [[Лешнишки Врх]] * [[Либања]] * [[Литмерк]] * [[Лопершице]] * [[Луновец]] * [[Мала вас при Орможу|Мала Вас при Орможу]] | * [[Мали Бребровник]] * [[Михаловци]] * [[Миховци при Велики Недељи]] * [[Миклавж при Орможу]] * '''[[Ормож]]''' * [[Ослушевци]] * [[Павловци (Ормож)|Павловци]] * [[Павловски Врх]] * [[Подгорци (Ормож)|Подгорци]] * [[Прецлава]] * [[Пушенци]] * [[Ритмерк]] * [[Рунеч]] * [[Сенешци]] * [[Содинци]] | * [[Сподњи Кључаровци]] * [[Становно]] * [[Стрезетина]] * [[Стрјанци]] * [[Стрмец при Орможу]] * [[Трговишче]] * [[Франковци (Ормож)|Франковци]] * [[Хајндл]] * [[Хардек]] * [[Херманци]] * [[Хујбар]] * [[Хум при Орможу]] * [[Церовец Станка Враза]] * [[Цветковци]] * [[Шардиње]] | |} == Види још == * [[Ормож]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Ormož municipality}} * [https://web.archive.org/web/20071009103154/http://www.ormoz.si/ Званична страница општине Ормож] (на словеначком и енглеском језику) {{Ормож}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Ормож| ]] 9an5kdnfkjxzdnvd9058vwdep6xmody 0 299507 30099415 29640339 2025-06-28T08:26:08Z RoastPig 306074 30099415 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Средишче об Драви | словеначко име = Središče ob Dravi | грб= Središče ob Dravi.png | слика = Obcine Slovenija 2006 Središče ob Dravi.svg | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Средишче об Драви]] | стан = 2.307 | год = 2002. | површ = 31 | густ_нас = 74,41 | веб = [http://www.sredisce-ob-dravi.si www.sredisce-ob-dravi.si] | }} Општина '''Средишче об Драви''' ({{јез-слв|Središče ob Dravi}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Средишче об Драви]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Средишче об Драви налази се у источном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Јужна и источна граница општине је истоврено и државна граница са [[Хрватска|Хрватском]]. Подручје општине је прелазно подручје између бреговите области [[Словенске Горице|Словенских Горица]] и равничарске долине реке [[Драва|Драве]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је [[Драва]], која је и граница према [[Хрватска|Хрватском]]. Такође, општина је најниже постављена [[Словенија|словеначка]] општина на реци [[Драва|Драви]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су [[Драва|Драве]]. == Становништво == Општина Средишче об Драви је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Годенинци]] * [[Грабе (Средишче об Драви)|Грабе]] * [[Обреж (Средишче об Драви)|Обреж]] * '''[[Средишче об Драви]]''' * [[Шаловци (Средишче об Драви)|Шаловци]] | |} == Види још == * [[Средишче об Драви]] == Спољашње везе == * [http://www.sredisce-ob-dravi.si Званична страница општине Средишче об Драви] (на словеначком и енглеском језику) {{Средишче об Драви}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Средишче об Драви| ]] 6ssni8kgdcsj3c8zobueivjeb6gqwjk 0 299513 30098954 29640133 2025-06-27T18:23:06Z RoastPig 306074 30098954 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Света Ана | словеначко име = Sveta Ana | грб= Sveta Ana.png | слика = Karte Sveta Ana si.png | област = [[Подравска (регија)|Подравска]] | град = [[Света Ана в Словенских Горицах]] | стан = 2.282 | год = 2002. | површ = 37,2 | густ_нас = 61,34 | веб = [http://www.sv-ana.si www.sv-ana.si] | }} Општина '''Света Ана''' ({{јез-слв|Sveta Ana}}) је једна од општина [[Подравска (регија)|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Света Ана в Словенских Горицах]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Света Ана налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска|Штајерске]]. Подручје општине припада области северних [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини нема већих и значајнијих водотока, а подручје општине је у сливу [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Света Ана је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Дражен Врх (Света Ана)|Дражен Врх]] * [[Жице]] * [[Згорња Бачкова]] * [[Згорња Рочица]] * [[Згорња Шчавница]] * [[Кремберк]] | * [[Криви Врх]] * [[Лединек]] * [[Роженгрунт]] * '''[[Света Ана в Словенских Горицах]]''' * [[Фролех]] | |} == Додатно погледати == * [[Света Ана в Словенских Горицах]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Sveta Ana municipality}} * [http://www.sv-ana.si Званична страница општине Света Ана] (на словеначком и енглеском језику) {{Света Ана}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Света Ана| ]] 13i8eb6rs97rzh3xywpaifoccr63m2e 30098956 30098954 2025-06-27T18:23:34Z RoastPig 306074 30098956 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Света Ана | словеначко име = Sveta Ana | грб= Sveta Ana.png | слика = Karte Sveta Ana si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Света Ана в Словенских Горицах]] | стан = 2.282 | год = 2002. | површ = 37,2 | густ_нас = 61,34 | веб = [http://www.sv-ana.si www.sv-ana.si] | }} Општина '''Света Ана''' ({{јез-слв|Sveta Ana}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Света Ана в Словенских Горицах]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Света Ана налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Подручје општине припада области северних [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини нема већих и значајнијих водотока, а подручје општине је у сливу [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Света Ана је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Дражен Врх (Света Ана)|Дражен Врх]] * [[Жице]] * [[Згорња Бачкова]] * [[Згорња Рочица]] * [[Згорња Шчавница]] * [[Кремберк]] | * [[Криви Врх]] * [[Лединек]] * [[Роженгрунт]] * '''[[Света Ана в Словенских Горицах]]''' * [[Фролех]] | |} == Додатно погледати == * [[Света Ана в Словенских Горицах]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Sveta Ana municipality}} * [http://www.sv-ana.si Званична страница општине Света Ана] (на словеначком и енглеском језику) {{Света Ана}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Света Ана| ]] i6f4713l4xbi98kbcyh2vb567rlgiqs 0 299517 30098963 29640139 2025-06-27T18:27:19Z RoastPig 306074 30098963 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Свети Андраж в Словенских Горицах | словеначко име = Sveti Andraž v Slovenskih goricah | грб= Sveti Andraž v Slovenskih goricah.png | слика = Karte Sveti Andraz si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Витомарци]] | стан = 1.209 | год = 2002. | површ = 17,6 | густ_нас = 68,69 | веб = [http://www.sv-andraz.si www.sv-andraz.si] | }} Општина '''Свети Андраж в Словенских Горицах''' ({{јез-слв|Sveti Andraž v Slovenskih goricah}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је насеље '''[[Витомарци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Свети Андраж в Словенских Горицах налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Подручје општине припада области средишњих [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је речица [[Песница (река)|Песница]], притока [[Драва|Драве]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су ове речице. == Становништво == Општина Свети Андраж в Словенских Горицах је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * '''[[Витомарци]]''' * [[Гибина (Свети Андраж в Словенских Горицах)|Гибина]] * [[Дрбетинци]] * [[Новинци]] * [[Рјавци]] * [[Славшина]] * [[Хвалетинци]] | |} == Додатно погледати == * [[Витомарци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Sveti Andraž v Slovenskih goricah municipality}} * [http://www.sv-andraz.si Званична страница општине Свети Андраж в Словенских Горицах] (на словеначком и енглеском језику) {{Свети Андраж в Словенских Горицах}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Свети Андраж в Словенских Горицах| ]] hlhpu8ot7symqx7j6j8da5uz1vcfgxj 0 299525 30099499 29640850 2025-06-28T09:33:01Z RoastPig 306074 30099499 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Трновска Вас | словеначко име = Trnovska vas | грб= Trnovska vas.png | слика = Karte Trnovska vas si.png | област = [[Подравска (регија)|Подравска]] | град = [[Трновска Вас]] | стан = 1.208 | год = 2002. | површ = 22,9 | густ_нас = 52,75 | веб = [http://www.trnovska-vas.si www.trnovska-vas.si] | }} Општина '''Трновска Вас''' ({{јез-слв|Trnovska vas}}) је једна од општина [[Подравска (регија)|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Трновска Вас]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Трновска Вас налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска|Штајерске]]. Подручје општине припада области средишњих [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је речица [[Песница (река)|Песница]], притока [[Драва|Драве]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су ове речице. == Становништво == Општина Трновска Вас је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Биш (Трновска Вас)|Биш]] * [[Бишечки Врх]] * [[Лочич]] * [[Совјак (Трновска Вас)|Совјак]] * '''[[Трновска Вас]]''' * [[Трновски Врх]] * [[Чрмља]] | |} == Додатно погледати == * [[Трновска Вас]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Trnovska vas municipality}} * [http://www.trnovska-vas.si Званична страница општине Трновска Вас] (на словеначком и енглеском језику) {{Трновска Вас}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Трновска Вас| ]] b0ktga32h4bolcb13ede1eww5e46zyf 30099501 30099499 2025-06-28T09:33:21Z RoastPig 306074 30099501 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Трновска Вас | словеначко име = Trnovska vas | грб= Trnovska vas.png | слика = Karte Trnovska vas si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Трновска Вас]] | стан = 1.208 | год = 2002. | површ = 22,9 | густ_нас = 52,75 | веб = [http://www.trnovska-vas.si www.trnovska-vas.si] | }} Општина '''Трновска Вас''' ({{јез-слв|Trnovska vas}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Трновска Вас]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Трновска Вас налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Подручје општине припада области средишњих [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је речица [[Песница (река)|Песница]], притока [[Драва|Драве]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су ове речице. == Становништво == Општина Трновска Вас је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Биш (Трновска Вас)|Биш]] * [[Бишечки Врх]] * [[Лочич]] * [[Совјак (Трновска Вас)|Совјак]] * '''[[Трновска Вас]]''' * [[Трновски Врх]] * [[Чрмља]] | |} == Додатно погледати == * [[Трновска Вас]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Trnovska vas municipality}} * [http://www.trnovska-vas.si Званична страница општине Трновска Вас] (на словеначком и енглеском језику) {{Трновска Вас}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Трновска Вас| ]] 10xatlq9kmd0sobb1oskc5zt6af0llo 0 299531 30099613 30083766 2025-06-28T11:21:17Z RoastPig 306074 30099613 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Церквењак | словеначко име = Cerkvenjak | грб= | слика = Karte Cerkvenjak si.png | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Церквењак]] | стан = 2.046 | год = 2002. | површ = 23,0 | густ_нас = 88,96 | веб = [http://www.cerkvenjak.si www.cerkvenjak.si] | }} Општина '''Церквењак''' ({{јез-слв|Cerkvenjak}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Церквењак]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Церквењак налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Подручје општине припада области средишњих [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је речица [[Песница (река)|Песница]], притока [[Драва|Драве]]. Сви остали водотоци су мали и притоке су ове речице. == Становништво == Општина Церквењак је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Андренци]] * [[Бренгова]] * [[Ванетина]] * [[Грабоношки Врх]] * [[Жупетинци]] | * [[Ивањски Врх (Церквењак)|Ивањски Врх]] * [[Кадренци]] * [[Комарница (Церквењак)|Комарница]] * [[Пешчени Врх]] * [[Смолинци (Церквењак)|Смолинци]] | * [[Станетинци (Церквењак)|Станетинци]] * [[Ценкова]] * '''[[Церквењак]]''' * [[Цогетинци]] * [[Чагона]] | |} == Додатно погледати == * [[Церквењак]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Cerkvenjak municipality}} * [http://www.cerkvenjak.si Званична страница општине Церквењак] (на словеначком и енглеском језику) {{Церквењак}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Церквењак| ]] g4r68upvs97q94xudd2qnlt4anouo2e 0 299697 30098721 29639144 2025-06-27T14:42:27Z RoastPig 306074 30098721 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Раденци | словеначко име = Radenci | грб= | слика = Karte Radenci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Раденци]] | стан = 5.265 | год = 2002. | површ = 34,1 | густ_нас = 154,40 | веб = [http://www.radenci.si www.radenci.si] | }} Општина '''Раденци''' ({{јез-слв|Radenci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Раденци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Раденци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Северна граница општине је и државна граница према [[Аустрија|Аустрији]]. Западни део подручја општине припада области источних [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. Мањи, источни налази се у долини реке [[Мура|Муре]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је река [[Мура]], која је делимично и граница према [[Аустрија|Аустрији]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Раденци је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Борачева]] * [[Жрнова]] * [[Згорњи Коцјан]] * [[Јанжев Врх]] * [[Капелски Врх (Раденци)|Капелски Врх]] * [[Кобилшчак]] * [[Коцјан]] * [[Мелањски Врх]] | * [[Мурски Врх]] * [[Муршчак]] * [[Окославци]] * [[Паричјак]] * '''[[Раденци]]''' * [[Раденски Врх]] * [[Рачки Врх]] * [[Рихтаровци]] | * [[Сподњи Коцјан]] * [[Турјанци]] * [[Турјански Врх]] * [[Храстје–Мота|Храстје-Мота]] * [[Храшенски Врх]] * [[Шратовци]] | |} == Додатно погледати == * [[Раденци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Radenci municipality}} * [http://www.radenci.si Званична страница општине Раденци] (на словеначком и енглеском језику) {{Раденци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Раденци| ]] 1yg88bx2npvyamemqdu4zw24dp3987c 0 299761 30098967 29640138 2025-06-27T18:35:26Z RoastPig 306074 30098967 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Свети Јуриј об Шчавници | словеначко име = Sveti Jurij ob Ščavnici | грб= | слика = Karte Sveti Jurij si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Свети Јуриј об Шчавници]] | стан = 2.883 | год = 2002. | површ = 51,3 | густ_нас = 56,20 | веб = [http://www.sveti-jurij.si www.sveti-jurij.si] | }} Општина '''Свети Јуриј об Шчавници''' ({{јез-слв|Sveti Jurij ob Ščavnici}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Свети Јуриј об Шчавници]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Свети Јуриј об Шчавници налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Подручје општине припада области источних [[Словенске Горице|Словенских Горица]], брдском крају познатом по виноградарству и справљању вина. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је речица [[Шчавница]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Свети Јуриј об Шчавници је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Бисерјане]] * [[Благуш]] * [[Болехнечици]] * [[Брезје (Свети Јуриј об Шчавници)|Брезје]] * [[Габрц]] * [[Галушак]] * [[Грабонош]] | * [[Грабшинци]] * [[Драготинци (Свети Јуриј об Шчавници)|Драготинци]] * [[Женик]] * [[Жихлава]] * [[Јамна]] * [[Кочки Врх]] * [[Коколајншчак]] | * [[Краљевци (Свети Јуриј об Шчавници)|Краљевци]] * [[Купетинци]] * [[Кутинци]] * [[Мали Моравшчак]] * [[Рожички Врх]] * [[Селишчи]] * [[Слаптинци]] | * [[Совјак (Свети Јуриј об Шчавници)|Совјак]] * [[Станетинци (Свети Јуриј об Шчавници)|Станетинци]] * [[Стара Гора (Свети Јуриј об Шчавници)|Стара Гора]] * '''[[Свети Јуриј об Шчавници]]''' * [[Тербеговци]] * [[Чакова (Свети Јуриј об Шчавници)|Чакова]] | |} == Додатно погледати == * [[Свети Јуриј об Шчавници]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Sveti Jurij ob Ščavnici municipality}} * [http://www.sveti-jurij.si Званична страница општине Свети Јуриј об Шчавници] (на словеначком и енглеском језику) {{Свети Јуриј об Шчавници}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Свети Јуриј об Шчавници| ]] kaa33rbj1420ib4vx25k7vkzp3c478q 0 299768 30098896 29639163 2025-06-27T17:34:34Z RoastPig 306074 30098896 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Разкрижје | словеначко име = Razkrižje | грб= | слика = Karte Razkrizje si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Разкрижје]] | стан = 1.215 | год = 2002. | површ = 9,8 | густ_нас = 123,98 | веб = [http://www.razkrizje.si www.razkrizje.si] | }} Општина '''Разкрижје''' ({{јез-слв|Razkrižje}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Разкрижје]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Разкрижје налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]], у [[Словенија|словеначком делу]] [[Штајерска (Словенија)|Штајерске]]. Јужна граница општине је истовремено и државна граница са [[Хрватска|Хрватском]]. Подручје општине се налази у долини реке [[Мура|Муре]], испод [[Словенске Горице|Словенских горица]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је река [[Мура]], која је северна граница општине. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Разкрижје је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Вешчица (Разкрижје)|Вешчица]] * [[Гибина (Разкрижје)|Гибина]] * [[Коприва (Разкрижје)|Коприва]] * '''[[Разкрижје]]''' * [[Шафарско]] * [[Шпринц]] | |} == Додатно погледати == * [[Разкрижје]] == Спољашње везе == * [http://www.razkrizje.si Званична страница општине Разкрижје] (на словеначком и енглеском језику) {{Разкрижје}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Разкрижје| ]] sq9b5f4xajxz8yl8oi73x9bdw83v4gl 0 299937 30099440 29640711 2025-06-28T08:40:24Z RoastPig 306074 30099440 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Тишина | словеначко име = Tišina | грб= | слика = Karte Tisina si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Тишина (Словенија)|Тишина]] | стан = 4.189 | год = 2002. | површ = 38,8 | густ_нас = 107,96 | веб = [http://www.tisina.si www.tisina.si] | }} Општина '''Тишина''' ({{јез-слв|Tišina}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Тишина (Словенија)|Тишина]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Тишина налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је са [[Аустрија|Аустријом]]. Општина се простире у западном делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]], уз реку [[Мура|Муру]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је река [[Мура]], која је западна граница општине. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Тишина је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Борејци]] * [[Ванча вас|Ванча Вас]] * [[Гедеровци]] * [[Градишче (Тишина)|Градишче]] * [[Крајна (Тишина)|Крајна]] * [[Мурски Чрнци]] | * [[Мурски Петровци]] * [[Петањци]] * [[Ранковци (Тишина)|Ранковци]] * [[Содишинци]] * '''[[Тишина (Словенија)|Тишина]]''' * [[Троповци]] | |} == Додатно погледати == * [[Тишина (Словенија)|Тишина]] == Спољашње везе == * [http://www.tisina.si Званична страница општине Тишина] {{Wayback|url=http://www.tisina.si/ |date=20210903084931 }} (на словеначком и енглеском језику) {{Тишина}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Тишина| ]] 44g2s60lcs1gmo83a17enqdy8ograru 0 299941 30099572 29641283 2025-06-28T10:31:24Z RoastPig 306074 30099572 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Цанкова | словеначко име = Cankova | грб= | слика = Karte Cankova si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Цанкова]] | стан = 2.067 | год = 2002. | површ = 30,6 | густ_нас = 67,55 | веб = [http://www.cankova.si www.cankova.si] | }} Општина '''Цанкова''' ({{јез-слв|Cankova}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Цанкова]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Цанкова налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је са [[Аустрија|Аустријом]]. Општина се простире у западном делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини постоји само мањи водотоци локалног значаја, сви у сливу реке [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Цанкова је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Герлинци]] * [[Горњи Чрнци]] * [[Домајинци]] * [[Коровци]] | * [[Крашчи]] * [[Скаковци]] * [[Тополовци]] * '''[[Цанкова]]''' | |} == Додатно погледати == * [[Цанкова]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Cankova municipality}} * [http://www.cankova.si Званична страница општине Цанкова] (на словеначком и енглеском језику) {{Цанкова}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Цанкова| ]] 47qo1x76dozgit162z1ijoo0jwaw9kl 0 299944 30098702 29639131 2025-06-27T14:36:32Z RoastPig 306074 30098702 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Пуцонци | словеначко име = Puconci | грб= | слика = Karte Puconci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Пуцонци]] | стан = 6.281 | год = 2002. | површ = 107,6 | густ_нас = 58,37 | веб = [http://www.puconci.si www.puconci.si] | }} Општина '''Пуцонци''' ({{јез-слв|Puconci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Пуцонци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Пуцонци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Општина се простире у средишњем делу области [[Прекомурје]], на месту где равничарска и пољопривредна зона области прелази у побрђе [[Горичко]] на северу. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': У општини постоји само мањи водотоци локалног значаја, сви у сливу реке [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Пуцонци је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Безновци]] * [[Бодонци]] * [[Бокрачи]] * [[Брезовци (Пуцонци)|Брезовци]] * [[Вадарци]] * [[Ванеча]] * [[Горица (Пуцонци)|Горица]] * [[Данковци]] | * [[Долина (Пуцонци)|Долина]] * [[Зенковци]] * [[Куштановци]] * [[Лемерје]] * [[Мачковци]] * [[Мошчанци]] * [[Отовци]] * [[Печаровци]] | * [[Познановци]] * [[Предановци]] * [[Просечка вас|Просечка Вас]] * '''[[Пуцонци]]''' * [[Пужевци]] * [[Струковци]] * [[Шаламенци]] | |} == Додатно погледати == * [[Пуцонци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Puconci municipality}} * [http://www.puconci.si Званична страница општине Пуцонци] (на словеначком и енглеском језику) {{Пуцонци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Пуцонци| ]] as0z8zkhri9qdc1bujaxpafp7v58h88 0 300131 30099628 29641462 2025-06-28T11:28:11Z RoastPig 306074 30099628 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Чреншовци | словеначко име = Črenšovci | грб= | слика = Karte Crensovci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Чреншовци]] | стан = 4.080 | год = 2002. | површ = 33,7 | густ_нас = 121,07 | веб = [http://www.obcina-crensovci.si www.obcina-crensovci.si] | }} Општина '''Чреншовци''' ({{јез-слв|Črenšovci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Чреншовци]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Crensovci.jpg|мини|290 п|д|Насеље [[Чреншовци]]]] '''Рељеф''': Општина Чреншовци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је са [[Хрватска|Хрватском]]. Општина се простире у јужном делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]], уз реку [[Мура|Муру]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најзначајнији водоток у општини је река [[Мура]], која је југозападна граница општине. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Чреншовци је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Горња Бистрица]] * [[Долња Бистрица]] * [[Жижки]] * [[Средња Бистрица]] * [[Трње (Чреншовци)|Трње]] * '''[[Чреншовци]]''' | |} == Додатно погледати == * [[Чреншовци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Črenšovci municipality}} * [http://www.obcina-crensovci.si Званична страница општине Чреншовци] (на словеначком и енглеском језику) {{Чреншовци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Чреншовци| ]] enterin6s7enjfzxmf86wz3fyrg2gn6 0 300136 30099524 29640888 2025-06-28T09:45:40Z RoastPig 306074 30099524 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Турнишче | словеначко име = Turnišče | грб= | слика = Karte Turnisce si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Турнишче]] | стан = 3.422 | год = 2002. | површ = 23,8 | густ_нас = 143,78 | веб = [http://www.turnisce.si www.turnisce.si] | }} Општина '''Турнишче''' ({{јез-слв|Turnišče}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Турнишче]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Турнишче налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Општина се простире у средишњем делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]], на десетак километара од реке [[Мура|Муре]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток у општини је речица [[Лендава]], притока реке [[Мура|Муре]], која протиче десетак километара југозападно од општине. Сви остали водотоци су мали и њихове су притоке. == Становништво == Општина Турнишче је густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Гомилица]] * [[Неделица]] * [[Ренковци]] * '''[[Турнишче]]''' | |} == Додатно погледати == * [[Турнишче]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Turnišče municipality}} * [http://www.turnisce.si Званична страница општине Турнишче] (на словеначком и енглеском језику) {{Турнишче}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Турнишче| ]] m07t5ei52158a1l7mdy3hfnfyrjfcrf 0 300183 30098593 29497061 2025-06-27T12:52:46Z RoastPig 306074 30098593 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Кобиље}} {{Насељено место у Словенији |место=Кобиље |слика = 58 Kobilje (4494075382).jpg |општина=Кобиље |надм висина=186 |популација=618 |поштански код=9227 Kobilje |позивни број=(+386) 2 |гшир=46.683708 |гдуж=16.395275}} '''Кобиље''' ({{јез-слв|Kobilje}}) је једино насеље и управно средиште истоимене [[Општина Кобиље|општине Кобиље]], која припада [[Помурска регија|Помурској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По попису становништва из [[2011|2011.]] године, насеље Кобиље имало је 618 становника. == Спољашње везе == {{клица-село-Словенија}}{{Кобиље}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Кобиље]] bgwomo38jbckebe7e1wegdzlpflt2eq 0 300187 30098570 30085521 2025-06-27T12:36:39Z RoastPig 306074 30098570 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Моравске Топлице | словеначко име = Moravske Toplice | грб= | слика = Karte Moravske Toplice si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Моравске Топлице]] | стан = 6.151 | год = 2002. | површ = 144,5 | густ_нас = 42,57 | веб = [http://www.moravske-toplice.si www.moravske-toplice.si] | }} Општина '''Моравске Топлице''' ({{јез-слв|Moravske Toplice}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине и једино њено насеље је истоимено насеље '''[[Моравске Топлице]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Моравске Топлице налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је ка [[Мађарска|Мађарској]] на истоку. Општина се простире у средишњем делу области [[Прекомурје]], на месту где равничарски део на југу области прелази у побрежје [[Горичко]] на северу. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Речица [[Лендава]] је најважнији водоток на подручју општине и чини њену јужну границу. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Моравске Топлице је ретко насељена. Већину становништва чине [[Словенци]] (90%), а мањину [[Мађари]] (7%). == Насеља општине == {| | * [[Андрејци]] * [[Берковци (Моравске Топлице)|Берковци]] * [[Богојина]] * [[Буковница]] * [[Вучја Гомила]] * [[Иванци (Моравске Топлице)|Иванци]] * [[Ивањшевци (Моравске Топлице)|Ивањшевци]] | * [[Ивановци (Моравске Топлице)|Ивановци]] * [[Канчевци]] * [[Крнци]] * [[Лончаровци]] * [[Лукачевци]] * [[Мартјанци]] * [[Млајтинци]] | * '''[[Моравске Топлице]]''' * [[Мотварјевци]] * [[Норшинци (Моравске Топлице)|Норшинци]] * [[Пордашинци]] * [[Просењаковци]] * [[Ратковци (Моравске Топлице)|Ратковци]] * [[Себеборци]] | * [[Село (Моравске Топлице)|Село]] * [[Средишче (Моравске Топлице)|Средишче]] * [[Сухи Врх (Моравске Топлице)|Сухи Врх]] * [[Тешановци]] * [[Филовци]] * [[Фоковци]] * [[Чикечка вас|Чикечка Вас]] | |} == Додатно погледати == * [[Моравске Топлице]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Moravske Toplice municipality}} * [http://www.moravske-toplice.si Званична страница општине Моравске Топлице] (на словеначком и мађарском језику) {{Моравске Топлице}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Моравске Топлице| ]] le75raw5d6tvi0tdjd3d8wu7h4hvvxm 0 300193 30098585 29638648 2025-06-27T12:47:00Z RoastPig 306074 30098585 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Одранци | словеначко име = Odranci | грб= | слика = Karte Odranci si.png | област = [[Помурска (регија)|Помурска]] | град = [[Одранци]] | стан = 1.619 | год = 2002. | површ = 6,9 | густ_нас = 234,64 | веб = [http://www.odranci.com www.odranci.com] | }} Општина '''Одранци''' ({{јез-слв|Odranci}}) је једна од општина [[Помурска (регија)|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине и једино њено насеље је '''[[Одранци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Одранци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Општина се простире у југозападном делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]]. '''Клима''': У општини влада [[умереноконтинентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине нема значајних водотока, а сви мали водтоци су у сливу реке [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Одранци је веома густо насељена. == Насеља општине == * [[Одранци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Odranci municipality}} * [http://www.odranci.com Званична страница општине Одранци] (на словеначком и мађарском језику) {{Одранци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Одранци| ]] [[sl:Občina Odranci]] mp0atu56aue5520stp4ylxip4e96fyh 30098586 30098585 2025-06-27T12:47:26Z RoastPig 306074 30098586 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Одранци | словеначко име = Odranci | грб= | слика = Karte Odranci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Одранци]] | стан = 1.619 | год = 2002. | површ = 6,9 | густ_нас = 234,64 | веб = [http://www.odranci.com www.odranci.com] | }} Општина '''Одранци''' ({{јез-слв|Odranci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине и једино њено насеље је '''[[Одранци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Одранци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]]. Општина се простире у југозападном делу равничарске и пољопривредне области [[Прекомурје]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': На подручју општине нема значајних водотока, а сви мали водтоци су у сливу реке [[Мура|Муре]]. == Становништво == Општина Одранци је веома густо насељена. == Насеља општине == * [[Одранци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Odranci municipality}} * [http://www.odranci.com Званична страница општине Одранци] (на словеначком и мађарском језику) {{Одранци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Одранци| ]] [[sl:Občina Odranci]] 4rojqietewielnp0tts7jku6o5m0qhq 0 300194 30098589 29628696 2025-06-27T12:50:05Z RoastPig 306074 30098589 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији |место=Одранци |слика =Prekmurje-odransko-polje-a-2012-07-07-PV.JPG |општина=Одранци |надм висина=172 |популација=1.693 |поштански код=9233 Odranci |позивни број=(+386) 2 |гшир=46.585606 |гдуж=16.275308}} '''Одранци''' ({{јез-слв|Odranci}}) је једино насеље и управно средиште истоимене [[Општина Одранци|општине Одранци]], која припада [[Помурска регија|Помурској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По попису становништва из [[2011]]. године насеље Одранци имало је 1.693 становника. == Спољашње везе == {{клица-село-Словенија}} {{Commonscat|Odranci municipality}}{{Одранци}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Одранци]] 0cb0srji57bpmcb7zq4f16tsensuyaz 0 300210 30098943 29639282 2025-06-27T18:16:33Z RoastPig 306074 30098943 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Рогашовци | словеначко име = Rogašovci | грб= | слика = Karte Rogasovci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Рогашовци]] | стан = 3.399 | год = 2002. | површ = 40,1 | густ_нас = 84,76 | веб = [http://www.obcina-rogasovci.si www.obcina-rogasovci.si] | }} Општина '''Рогашовци''' ({{јез-слв|Rogašovci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Рогашовци]]'''. == Природне одлике == [[Датотека:Rogasovci2.jpg|мини|290 п|десно|Насеље [[Рогашовци]]]] '''Рељеф''': Општина Рогашовци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је са [[Аустрија|Аустријом]]. Општина се простире у крајњем северозападном делу области [[Прекомурје]], који припада побрђу [[Горичко]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је речица [[Лендава]], која овде утиче у [[Словенија|Словенију]] и тече горњим делом свог тока. Сви остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Рогашовци је средње густо насељена. == Насеља општине == {| | * [[Вечеславци]] * [[Крамаровци]] * [[Нускова]] * [[Оциње]] * [[Перточа]] * '''[[Рогашовци]]''' | * [[Ропоча]] * [[Сердица]] * [[Сотина]] * [[Свети Јуриј (Рогашовци)|Свети Јуриј]] * [[Фикшинци]] | |} == Додатно погледати == * [[Рогашовци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Rogašovci municipality}} * [http://www.obcina-rogasovci.si Званична страница општине Рогашовци] (на словеначком и енглеском језику) {{Рогашовци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Рогашовци| ]] ih139zneg87c9qlq87l67op38e95vt2 0 300219 30099063 29908038 2025-06-27T20:02:57Z ~2025-89735 447246 /* Филмографија */ 30099063 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Хана Јовчић | слика = | опис_слике = | слика_ширина = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1975|8|13|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = Хана Анђели | активност = | занимање = | отац = | мајка = [[Соња Јауковић]] | супружник = | деца = | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = 0431321 | оскар = | еми = | златни глобус = | греми = | awards = }} '''Хана Јовчић''' ([[Београд]], [[13. август]] [[1975]]) [[Срби|српска]] је филмска, телевизијска и позоришна [[глумица]] и виолинисткиња. Дипломирала је [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовеновим]] виолинским концертом 1994. и награђена наградом ''Најбољег дипломца''. Завршила је гимназију и нижу и средњу музичку школу ''Мокрањац'' у Београду. Њен отац Звонимир је помоћни редитељ, а мајка [[Соња Јауковић]] је глумица. Као [[списак виолиниста|виолиниста]] наступала у [[Шид]]у и Београду (Коларчев универзитет – такмичење ''Орфеј'', Етнографски музеј, Културни центар). Течно говори [[Енглески језик|енглески]] и [[Руски језик|руски]], а служи се и [[Француски језик|француским]]. == Глума == Јовчић је [[1994]]. године уписала [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултет драмских уметности]] у Београду, одсек [[глума]], у класи професора Владимира Јевтовића. На лични захтев трећу и четврту годину завршила и дипломирала у класи професора [[Предраг Бајчетић|Предрага Бајчетића]]. Глумачки наступа од [[1996.]] године, а члан [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] постаје маја 2001. године. ''Златни прстен'' за најбољу младу глумицу добила је на Фестивалу [[Љубиша Јовановић]] у Шапцу. Написала је и режирала представу ''Лечење душе in vivo'' коју је премијерно извела на у августу 2021.<ref>{{cite news|url=https://nova.rs/kultura/lecenje-duse-hana-andjeli-jovcic/|title=Lečenje duše Hane Anđeli Jovčić: Emotivni ljudi biće ugrožena vrsta kao foke|publisher=nova.rs|last=Sudar|first=Suzana|date=11. 8. 2021|accessdate=17. 1. 2023}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.narodnopozoriste.rs/sr/vesti/povratak-na-scenu-glumice-narodnog-pozorista-u-beogradu-hane-andjeli|title=Повратак на сцену глумице Народног позоришта у Београду Хане Анђели|website=Народно позориште у Београду|date=28. 9. 2021|accessdate=17. 1. 2023}}</ref> === Улоге === '''Позориште''' * [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]]: ''Покондирена тиква'', [[Егон Савин]] (Евица); рад на представи ''Албум'', [[Б. Драшковић]]; ''Полароиди'', Ривенхол (главна улога); ''Ифигенијина смрт у Аулиди'' (вођа хора); ''Судија'', [[Тања Мандић]] (Лена Ланер) * [[Позориште на Теразијама]]: мјузикл ''Чикаго'', [[Кокон Младеновић]] (мама Мортон) * [[Атеље 212]]: ''Проклети Ковалски'', [[Н. Ромчевић]] и [[Стефан Саблић]] (Маја); ''Брод плови за Београд'' * [[Звездара театар]]: ''Нек иде живот'', [[Срђан Карановић]] (Зора Радека); ''Брзина таме'', Стив Тешић (Мери) * [[Југословенско драмско позориште]]: ''Андромаха'', Расин (главна улога) * [[Дадов]]: ''У ствари'', [[Ања Суша]] - прва професионална улога у театру и представи * [[Театар Т]]: ''Лукреција илити Ждеро'' (Лукреција) * [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултет драмских уметности]]: ''Лутка с кревета''; ''Млетачки трговац'' (Порција) == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1990-те |- | 1996 - 1997. || [[Горе-Доле (ТВ серија)|Горе доле]] || млађа кућна помоћница |- | 1998. || [[Буре барута (филм)|Буре Барута]] || |- | 1999. || [[Десанка (ТВ серија)]] || |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 2000-те |- | 2000. || [[Дорћол-Менхетн]] || Сали |- | 2001. || [[Сусрет (филм)|Сусрет]] || |- | 2002 - 2003. || [[Лисице (ТВ серија)]] || Мима |- | 2006. || [[Где цвета лимун жут]] || Каплар Флора Сандес |- | 2008. || [[Рањени орао (ТВ серија)]] || тетка Вида |- | 2009. || [[Рањени орао (филм из 2009)|Рањени орао]] || тетка Вида |} == Референце == {{референце|}} == Спољашње везе == * [http://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=2059 Хана Анђели] Театрослов на сајту [[Музеј позоришне уметности|Музеја позоришне уметности]] * [https://www.narodnopozoriste.rs/sr/umetnici/hana-andjeli Хана Анђели] на сајту [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] * [https://www.pozorista.com/umetnik/hana-jovcic/1866/ Хана Јовчић] на сајту Pozorista.com * [https://tvprofil.com/crew/hana-jovcic Хана Јовчић] на сајту TvProfil {{глумци и глумице Народног позоришта у Београду}} {{Подножје|Биографија|Жене|Позориште|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Јовчић, Хана}} [[Категорија:Рођени 1975.]] [[Категорија:Српски виолинисти]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Глумци и глумице Народног позоришта у Београду]] [[Категорија:Музичари из Београда]] 7hf22tr91aw8ym3kivetiiobics9l9l 0 300233 30099645 29641494 2025-06-28T11:34:29Z RoastPig 306074 30099645 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Шаловци | словеначко име = Šalovci | грб= | слика = Karte Salovci si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Шаловци]] | стан = 1.718 | год = 2002. | површ = 58,2 | густ_нас = 29,52 | веб = [http://www.salovci.si www.salovci.si] | }} '''Општина Шаловци''' ({{јез-слв|Šalovci}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Шаловци]]'''. == Природне одлике == '''Рељеф''': Општина Шаловци налази се у североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и погранична је са [[Мађарска|Мађарском]]. Општина се простире у северном делу области [[Прекомурје]], који припада побрђу [[Горичко]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је речица [[Велика Крка]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Шаловци је ретко насељена. Општина Шаловци је претежно настањена [[Словенци]]ма. Мањинско становништво су [[Мађари]] (око 11%), који чине већину у једном општинском селу ([[Домањшевци]]). Будући да је удео мањи мали, једини званичан језик је [[словеначки језик]]. == Насеља општине == * [[Будинци]] * [[Доленци (Шаловци)|Доленци]] * [[Домањшевци]] * [[Марковци (Шаловци)|Марковци]] * [[Чепинци]] * '''[[Шаловци]]''' == Додатно погледати == * [[Шаловци]] == Спољашње везе == {{Commonscat|Šalovci municipality}} * [http://www.salovci.si Званична страница општине Шаловци] (на словеначком и мађарском језику) {{Шаловци}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Шаловци| ]] r0piq6zh53ysojpxdg1g1dpn5mtutq5 0 300235 30099548 29641212 2025-06-28T10:04:28Z RoastPig 306074 30099548 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Ходош}} {{Општине Словеније| име = Ходош | словеначко име = Hodoš, Hodos | грб= | слика = Karte Hodos si.png | област = [[Помурска регија|Помурска]] | град = [[Ходош]] | стан = 356 | год = 2002. | површ = 19,67 | густ_нас = 42,03 | веб = [http://www.hodos.si www.hodos.si] | }} Општина '''Ходош''' ({{јез-слв|Hodoš}}, {{јез-мађ|Hodos}}) је једна од општина [[Помурска регија|Помурске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимено насеље '''[[Ходош]]'''. Општина Ходош је једна од општина са [[Мађари у Словенији|мађарском националном мањином у Словенији]], а у општинским установама [[мађарски језик]] је козваничан са [[словеначки језик|словеначким]]. == Природне одлике == [[Датотека:Evangeličanska cerkev na Hodošu.JPG|мини|290 п|д|Евангелистичка црква у [[Ходош]]у]] '''Рељеф''': Општина Ходош налази се у крајње североисточном делу [[Словенија|Словеније]] и гранична је са [[Мађарска|Мађарском]]. Општина се простире у северном делу области [[Прекомурје]], који припада побрђу [[Горичко]]. '''Клима''': У општини влада [[Умерена континентална клима|умерено континентална клима]]. '''Воде''': Најважнији водоток је речица [[Велика Крка]], која на протоком кроз општину прелази у [[Мађарска|Мађарску]]. Остали водотоци су мали и њене су притоке. == Становништво == Општина Ходош је веома ретко насељена. Општина Ходош је једна од 3 општине са [[Мађари|мађарским]] становништвом у [[Словенија|Словенији]]. Већинско становништво у општини су [[Мађари]] (59%), а мањинско [[Словенци]] (35%). У општинској самоуправи [[мађарски језик]] је у равномерном положају са [[словеначки језик|словеначким]]. Општина Ходош је такође једина општина у [[Словенија|Словенији]] у којој је претежна вероисповест [[протестантизам|евангелистичко-протестанска]]. == Насеља општине == {| | * [[Крпливник]] * '''[[Ходош]]''' | |} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hodoš municipality}} * [http://www.hodos.si Званична страница општине Ходош] (на словеначком и мађарском језику) {{Ходош}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Ходош| ]] a617d4fj5nul9nhu9mzlf2qkm16djpc 0 300236 30099553 29816130 2025-06-28T10:06:18Z RoastPig 306074 30099553 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Ходош}} {{Насељено место у Словенији |место=Ходош |слика=Evangeličanska cerkev na Hodošu.JPG |опис_слике=Евангелистичка црква у Ходошу |општина=Ходош |надм висина=242 |популација=228 |поштански код=9205 Hodoš |позивни број=(+386) 2 |регистарска ознака= |гшир=46.824611 |гдуж=16.315722}} '''Ходош''' ({{јез-слв|Hodoš}}) је насеље и управно средиште истоимене [[Општина Ходош|општине Ходош]], која припада [[Помурска регија|Помурској регији]] у [[Словенија|Републици Словенији]]. По последњем попису из [[2011|2011.]] године насеље Ходош имало је 228 становника. == Спољашње везе == {{Ходош}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] {{клица-село-Словенија}} [[Категорија:Општина Ходош]] rdltd57airjyqcyo8fm4utuz2zfg55d 0 300355 30098762 29581785 2025-06-27T14:55:56Z ~2025-88454 447157 30098762 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. Отпор може бити унутрашњи или спољашњи. Унутрашњи отпор спречава кретање честица због непропустљивости материјала. Спољашњи отпор спречава деформацију лома, савијања, истезања и непробојност. == Резистенција == Магнетна резистенција јесте отпор при пролажењу магнетног флукса или магнетног поља кроз метал. Врсте резистенције су тунелска резистенција и колосална резистенција. Мера резистенције (отпора) јесте ''резистанса'' (отпорност). == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанција зависи од непропустљивости метала. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] ssg0zna2r7d1wwpz707uuopfq9f77un 30098764 30098762 2025-06-27T14:57:13Z ~2025-88454 447157 30098764 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. Отпор може бити унутрашњи или спољашњи. Унутрашњи отпор спречава кретање честица због непропустљивости материјала. Спољашњи отпор спречава деформацију лома, савијања, истезања и непробојност. Резистенција Магнетна резистенција јесте отпор при пролажењу магнетног флукса или магнетног поља кроз метал. Врсте резистенције су тунелска резистенција и колосална резистенција. Мера резистенције (отпора) јесте ''резистанса'' (отпорност). == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанција зависи од непропустљивости метала. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] 25ci31jyeqa53x4hi2ezmde6dms43zp 30098772 30098764 2025-06-27T15:01:57Z ~2025-88454 447157 30098772 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. Отпор може бити унутрашњи или спољашњи. Унутрашњи отпор спречава кретање честица због непропустљивости материјала. Спољашњи отпор спречава деформацију лома, савијања, истезања и непробојност. == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанција зависи од непропустљивости метала. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] 0hdnxsa1tz8aquh6m3ynz48qbr1i2w7 30098805 30098772 2025-06-27T15:27:01Z ~2025-88454 447157 30098805 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанција зависи од непропустљивости метала. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] tn04zrfjipfwdu220u2cqyox1m3r9na 30098806 30098805 2025-06-27T15:28:10Z ~2025-88454 447157 30098806 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] nfyou4ggf3ap93dqfoq7xfsrwqkuv3f 30098807 30098806 2025-06-27T15:28:36Z ~2025-88454 447157 30098807 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] jx6hch0c9jt7bb1zg9s402v64ouzvfd 30098934 30098807 2025-06-27T18:10:02Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-88454|~2025-88454]] ([[User talk:~2025-88454|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29581785 wikitext text/x-wiki '''Магнетни отпор''' је појава о спречавању кретања и деформација. Он описује зашто се метал не може делимично или потпуно магнетизовати, зашто се метал не може делимично или потпуно демагнетизовати, зашто није могућа сатурација и зашто је могућа непробојност спољашњег магнетног поља. Отпор може бити унутрашњи или спољашњи. Унутрашњи отпор спречава кретање честица због непропустљивости материјала. Спољашњи отпор спречава деформацију лома, савијања, истезања и непробојност. Две врсте отпора јесу резистенција и релуктанција. == Резистенција == Магнетна резистенција јесте отпор при пролажењу магнетног флукса или магнетног поља кроз метал. Врсте резистенције су тунелска резистенција и колосална резистенција. Мера резистенције (отпора) јесте ''резистанса'' (отпорност). == Релуктанција == {{Infobox physical quantity | name = Магнетна релуктанција | image = | caption = | unit = -{H}-⁻¹ | otherunits = | symbols = <math>\mathcal{R}</math>, <math>\mathcal{S}</math> | baseunits = | dimension = -{'''M'''⁻¹ '''L'''⁻² '''T'''² '''I'''²}- | extensive = | intensive = | conserved = | transformsas = | derivations = <math>\frac{1}{\mathcal{P}}</math>, <math>\frac{\mathcal F}{\Phi}</math>, <math>\frac{l}{\mu_0 \mu_r A}</math> }} Магнетна релуктанција јесте отпор због којег магнетно поље не пролази кроз метал. Релуктанција зависи од непропустљивости метала. Релуктанса је мера отпора материјала успостављању магнетног поља. Вредност релуктансе је директно пропорционална дужини ('''-{l}-''') пута силница магнетског поља и инверзно пропорционална [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилности]] ('''μ''') и површини попречног пресјека материјала '''-{A}-'''. То исказује сљедећа једначина: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> Релуктанса у магнетским колима се може сматрати аналогном [[електрични отпор|отпору]] у електричним колима. Јединица за релуктансу се може извести користећи -{l}- у [[метар|метрима]], -{A}- у квадратним метрима, и μ како је приказано: :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{m}{\frac{Wb}{{Az} \cdot {m}} \cdot {m^2}} </math> = <math>\frac {Az}{Wb}</math> -{At/Wb}- је ампер-завој/вебер. Симбол је слово <math>\mathcal{R}</math> а јединица релуктансе је [[Ампер-завој]]/[[Вебер (јединица)|Вебер]] -{(Az/Wb)}-. ''' Пример ''' Треба наћи релуктансу материјала који има дужину 0.05 -{m}-, попречни пресјек 0.01 -{m}-², и пермеабилност од 3500 -{μWb/(Az•m)}-: <math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> = <math>\frac{0.05}{{3500} \cdot {10^{-6}} \cdot {0.01}}</math> = 1400 -{Az/Wb}- Другим речима, потребно је 1400 завоја да се оствари [[магнетски флукс|магнетски ток]] од 1 вебера при овим условима и [[електрична струја|струји]] од 1 А кроз намотај. ''' Историја ''' Израз ''релуктанса'' је сковао [[Оливер Хевисајд]] 1888. године.<ref>Heaviside O. (1892) [https://archive.org/details/electricalpapers02heavrich Electrical Papers, Vol 2] – L.; N.Y.: Macmillan, p. 166</ref> Појам „магнетна резистенција” први је пут споменуо [[Џејмс Џул]] 1840. године.<ref>Joule J. (1884) [https://archive.org/details/scientificpaper05kelvgoog Scientific Papers, vol 1], p. 36</ref> Идеја за [[Магнетски флукс|магнетни флукс]], слично [[Омов закон|Омовом закону]] за затворена [[електрична кола]], приписана је [[Henry Augustus Rowland|Хенрију Роуланду]] у раду из 1873. године.<ref>{{cite journal|title=XIV. On magnetic permeability, and the maximum of magnetism of iron, steel, and nickel| last = Rowland | first = Henry A. |journal=Philosophical Magazine |series=Series 4|volume=46|year= 1873 |issue =304|doi=10.1080/14786447308640912| pages = 140–159}}</ref> Роуланд је такође одговоран за формирање термина ''магнетомотивна сила'' 1880,<ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title=On the general equations of electro-magnetic action, with application to a new theory of magnetic attractions, and to the theory of the magnetic rotation of the plane of polarization of light |url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 1|pages= 89–96|doi= 10.2307/2369444|jstor=2369444}}</ref><ref>{{cite journal |last1= Rowland|first1= Henry A.|date= 1880|title= On the General Equations of Electro-Magnetic Action with Application to a New Theory of Magnetic Attractions, and to the Theory of the Magnetic Rotation of the Plane of Polarization of Light &#91;Continued&#93;|url= |journal= American Journal of Mathematics|volume= 3|issue= 2|pages= 97–113|doi= 10.2307/2369465|jstor=2369465}}</ref> који је, вероватно независно, сковао и Бозанкет нешто касније, 1883. године.<ref>{{cite journal |doi=10.1080/14786448308628457 |title=XXVIII.On magnetomotive force|journal=Philosophical Magazine |series=Series 5|volume=15|issue=93|year=1883|last=Bosanquet|first=R.H.M.| pages = 205–217|url=https://zenodo.org/record/1431167 }}</ref> Резистенција је обично представљена [[курзив]]ним великим словом <math>\scriptstyle \mathcal R</math>. == Види још == * [[Магнетски флукс|Магнетски ток]] * [[Густина магнетског флукса|Густина магнетског тока]] * [[Магнетно поље|Магнетско поље]] * [[Максвелове једначине]] * [[Гаусови закони]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература}} * -{Principles of Electric Circuits, , Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page1|edition=7th|year=|isbn=978-0-13-098576-7|pages=386}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Magnetic reluctance}} * [http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html О магнетском пољу] {{Wayback|url=http://www.lightandmatter.com/html_books/0sn/ch11/ch11.html |date=20110603233123 }} {{Подножје|Физика}} [[Категорија:Електрична и магнетна поља у материји]] [[Категорија:Магнетизам]] [[Категорија:Физичке величине]] 38y3ec1yr9zd7lenim1e82b6oh1pe49 0 301770 30099612 30028005 2025-06-28T11:20:48Z Marko Mlinarić 317145 30099612 wikitext text/x-wiki {{Infobox disease-lat | Name = Dekompresiona bolest | Image = Dekompresiona bolest.jpg | Caption = Pojava mehurića vazduha u zglobovima i mišićima u DB | Field = [[Баромедицина|Baromedicina]] | ICD10 = || ICD9 = || DiseasesDB = | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | MeshName = | MeshNumber = }} '''Dekompresiona bolest, aeroembolizam, disbarizam''' ({{jez-lat|morbus capsicus|el}}) je [[oboljenje]] koje nastaje posle nagle promene pritiska - [[dekompresija|dekompresije]] u [[atmosfera|atmosferi]] sniženog ili povišenog [[pritisak|pritiska]] sredine, za vreme boravka u [[keson (inženjerstvo)|kesonima]], u toku [[Ronjenje|ronjenja]] i boravka na visini u [[Avijacija|avijaciji]] i [[astronautika|astronautici]].<ref>''Dekompresiona bolest''{{cite web|author= |url=http://www.scuba-doc.com/dcsprbs.html |title=-{Ernest S Campbell. Decompression Sickness. Definition and Early Management}- |date= |website= |publisher= |access-date=1. maj 2009.|archive-date=29. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100129115052/http://www.scuba-doc.com/dcsprbs.html |url-status=unfit }}</ref> Kada neka osoba boravi na nivou mora, njena krv i tkiva sadrže količinu inertnih gasova, pre svega azota koji je u njima rastvoren srazmerno parcijalnom pritisku gasa u udahnutom vazduhu, rastvorljivosti gasa u vodi, mastima u telu i temperaturi. Ako ta osoba naglo pređe u uslove znatno nižeg barometarskog pritiska, rastvaranje gasova odvija se sporo, pa inertni gasovi naglo izlaze iz rastvora izazivajući brojne [[simptom]]e poznate kao dekompresiona bolest. Zato možemo reći da su gasni mehurići ([[azot]]a i drugih inertnih gasova), koji iz rastvorenog stanja u [[krv]]i i [[Ткиво (биологија)|tkivima]] naglo prelaze u slobodne gasne mehuriće i nagomilavaju se u telesnim tečnostima i tkivima osnovni uzročnik dekompresione bolesti.<ref>Grupa autora, ''Medicinski leksikon'', Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1987.</ref> Dekompresiona bolest kao rezultat dekompresije ili nagle promene pritiska može se javiti u uslovima povišenog pritiska pod vodom (u velikim dubinama mora) pa sve do visina svemira (u uslovima sniženog atmosferskog pritiska).<ref name="Mićević">D.Mićević, M.Rabrenović, ''Tretman visinske dekompresione bolesti-normobarični i hiperbarični kiseonik'', Sažeci,10 Simpozijum iz vazd. med.i psihologije, VMA Beograd. стр. 26.</ref> Nastanak dekompresione bolesti zavisi od dekompresionog stresa (trajanja ekspozicije povećanog pritiska, brzine i veličine promena pritiska, sastava gasnih mešavina koje se [[Дисање|dišu]], itd). U zavisnosti od toga u kojim tkivima i organima je došlo do nakupljanja mehurića, zavisi i simptomatologija (klinička slika) poremećaja u dekompresionoj bolesti. Ti poremećaji mogu brzo preći u [[bolest]] (ponekad i sa smrtnim ishodom) ukoliko se odmah ne preduzmu adekvatne mere lečenja. Postoje dokazi da neotkriveni, zanemareni (nelečeni) ili asimptomatski dekompresioni poremećaji mogu dovesti i do nepovratnog (trajnog) organskog i funkcionalnog oštećenja organizma.<ref name="Oriani g">Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. ''Handbook on hyperbaric medicine''. Berlin: Springer Verlag; 1995.</ref> == Istorijat bolesti == [[Датотека:Caisson Schematic.svg|мини|Unutrašnjost kesona u kome je kod kesonskih radnika prvo otkrivena dekompresioana bolest i po njemu dobila naziv „kesonska bolest“]] [[Датотека:Eads Bridge St Louis 1874 ppmsca08973u.jpg|мини|U [[keson (inženjerstvo)|kesonima]] mosta -{Eads Bridge}- na reci [[Misisipi]] u [[Sent Luis]]u, za vreme njegove izgradnje 42 radnika obolelo je od DB]] [[Датотека:Cave diving equipment 1935.JPG|мини|Ronilačka oprema iz 1935.]] [[Датотека:Early diving recompression chamber at Broome, Western Australia.jpg|мини|Jedna od prvih rekompresionih komora koja je korišćena za lečenje DB ronilaca]] Iako prvi začeci [[ronjenje|ronjenja]] dosežu do [[700]]. pre nove ere, veliki broj [[ronilac]]a mnoge nepoznanice tehnike ronjenja i nesavršenost ronilačke opreme platilo je glavom. Tek prva medicinska istraživanja dala su odgovor na mnoge probleme u ronjenju. Najveći problem [[hiperbarična medicina|podvodne medicine]] jeste stvaranje gasnih mehurića u telesnim tečnostima i tkivima u uslovima brze promene okolnog pritiska. Tu pojavu je prvi put uočio je [[Robert Bojl]] (-{''Robert Boyle''}-) [[1670]]. u oku [[zmije]] izlaganoj [[vakuum]]u. [[Đovani Morganji]] (-{''Giovanni Morgagni''}-) prvi je 1769. opisao pojavu mehurića [[vazduh]]a u [[krvni sudovi|krvnim sudovima]] [[mozak|mozga]] kod nastradalih ronilaca i posumnjao da je to uzrok [[smrt]]i. Mogućnost dovođenja komprimovanog vazduha pod vodu, [[1770]]. omogućio je dalji razvoj ronilačke opreme i ronjenje na sve većim dubinama. Oko [[1835]]. u hemiji je shvaćena apsorpcija CO₂ i tada su inženjeri mogli usavršiti razne aparate za upotrebu u rudnicima i anesteziologiji, pa je ideja o aparatima poluzatvorenog i zatvorenog kruga disanja mogla biti ostvarena. Tako je od [[1837]]. dalji razvoj ronjenja počeo je zavisiti od dva faktora: * konstrukcije ronilačke opreme i kompresora * saznanjima o delovanju povišenog pritiska na ljudski organizam i razvoja podvodne fiziologije. Dok se tehnički deo usavršavao naglo s industrijskom revolucijom, fiziologija je sporo napredovala. Prvi slučaj dekompresione bolesti opisao je Trižer (''-{Triger}-''), [[francuska|francuski]] [[rudarstvo|rudarski]] [[inženjer]] [[1841]]. On je opisao [[simptom]]e u vidu [[bol]]a i [[мишић|mišićnih]] [[grč]]eva kod [[Рударство|rudara]] pri radu u [[рудник|minerskim]] tunelima pod [[pritisak|pritiskom]]. Prvi naučni opis dekompresione bolesti potiče iz [[1854]]. i dali su ga francuski lekari [[Pol Ber|Pol]] i Vatele. Kako je ova bolest i njena simptomatologija prvo uočena kod kesonskih i tunelskih radnika, dugo se u praksi zadržava terminologija „kesonska bolest“ i „kompresivna vazdušna bolest“. Kako se kasnije uočava pojava dekompresione bolesti i kod drugih [[profesija]] izloženih sličnim uslovima, ona dobija naziv dekompresiona bolest.<ref name="Мићевић">Mićević D. Čantrak.B, ''Postupci pri pojavi dekompresione bolesti u vazduhoplovstv''u, 7.simpozijum vazduhoplovne medicine,Zbornik radova, Batajnica, (1989). стр. 217 do 219.</ref> [[Pol Ber]] (''-{Paul Bert}-''), francuski fiziolog, izvršio je istraživanje dekompresione bolesti i [[1878]]. i ustanovio da udisanje vazduha pod pritiskom oslobađa [[azot]] koji se širi po [[krv]]i i [[tkiva|tkivima]] i može usloviti dekompresionu bolest koju su tadašnji ronioci povezivali sa kostoboljom. Bert je preporučio radnicima i roniocima da se sporo penju prema površini nakon čega je došlo do bitnog poboljšanja zdravlja i smanjenja broja nesreća. Tako su istraživanja Pola Bera dovela do uvođenja procedure profilaktičke dekompresije po principu sporog i kontinuiranog izronjavanja.<ref>{{cite journal|last1=Dejours |first1=P. |last2=Dejours |first2=S. |title=The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today |year=1992|journal=International Journal of Sports Medicine|volume=13|issue=Suppl 1|pages=S1-5|doi=10.1055/s-2007-1024577 |pmid=1483742 }}</ref> Pol Ber je takođe otkrio i da se uticaj dekompresione bolesti može otkloniti povećanim pritiskom. To otkriće je [[1883]]. uslovilo konstrukciju prve [[barokomora|dekompresione komore]] u [[SAD|Americi]], koja je bila upotrebljavana pri probijanju [[tunel]]a ispod reke [[Hadson (reka)|Hadson]] između [[Njujork]]a i [[Nju Džerzi]]ja. Engleski fiziolog J. S. Holdejn (-{J. S. Haldane}-),<ref>{{cite journal|title=Indian Journal of Anaesthesia Wolters Kluwer -- Medknow Publications John Scott Haldane: The father of oxygen therapy |journal= Indian Journal of Anaesthesia|date=2014|volume=58|issue=3|pages=350–352|doi=10.4103/0019-5049.135087|pmc=4091013 |last1=Sekhar |first1=K. |last2=Rao |first2=S. C. |pmid=25024490 |doi-access=free }}</ref> je između [[1905]]. i [[1907]]. izvršio niz eksperimenata sa roniocima Kraljevske mornarice i ustanovio je da je uzrok problema bila neprilagođena ventilacija ronilačkih kaciga što je izazivalo uvećanje količine [[ugljen-dioksid]]a koji je postepeno trovao ronioca. Zato je preporučio povećani i ujednačeni dotok svežeg vazduha u kacigu ronioca zavisno o pritisku, a sastavio je i nekoliko ronilačkih tablica koje su pokazivale maksimalno vreme koje ronilac sme provesti na različitim dubinama, kao i metodu dekompresije kod izronjavanja. Zahvaljujući Holdejnovom otkriću dubina ronjenja na koje su se ronioci spuštali povećala se do nešto iznad 65 -{m}-, koja je ujedno bila i maksimalna dubina sa koje su ručne pumpe mogle izvlačiti vazduh.<ref name="automatski generisano1">Rubicon Research Repository ({{cite web|author= |title= |url=http://archive.rubicon-foundation.org |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://archive.rubicon-foundation.org/ |date=20110709220307 }}). {{cite journal|author= |title= |journal=Supplement to SPUMS Journal |date=|volume=26|issue=1|pages=}}.3.1996. HOW SAFE IS PEARL DIVING? Robert M Wong</ref> Međutim na dubinama od oko 30 -{m}- ili većim, kod ronilaca se počelo manifestovati stanje u obliku [[euforija|euforije]],<ref>{{cite journal|author=Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U |title= Development of hyperbaric medicine|journal= Vojno Sanitetski Pregled|date=2006|volume=63|issue=7|pages=667–71|doi= 10.2298/VSP0607667R|pmid= 16875428}}.</ref> sindrom koji je poznat i kao „[[pijanstvo velikih dubina]]“, a danas se naziva i „narkoza (opijenost) azotom“. Pojava da u uslovima povišenog pritiska pojedini gasni elementi iz vazduha menjaju svoje fiziološke osobine, a [[inertni gasovi]] postaju aktivni, takođe je rano uočena.<ref name="Živković"/> Pronalazači kiseonika Pristli (-{''Pristly''}- [[1733]]—[[1804]]) i Lavoazije (-{''Lavoasier''}-) [[1743]]—[[1794]]), a kasnije Dima (-{''Dumas''}-) [[1797]]. i [[Loren Smit]] (-{Loran Smith}-) [[1899]]. su znali za toksične efekte [[кисеоник|kiseonika]] pod povišenim pritiskom, a narkotično delovanje azota na [[psiha|psihu]] čoveka u uslovima udisanja vazduha pod povišenim pritiskom opisuje (-{Junod}-) [[1834]]. Džandel i Henderson (''-{Jandel and Handerson}-'') su sa razvojem avijacije početkom [[1917]]. uočili moguće pojave dekompresione bolesti i kod [[pilot]]a. Mada se fizički uslovi za stvaranje mehurića u telu pilota stvaraju već na [[хоризонтски координатни систем|visini]] od 2.300 -{m}-, istraživanja su dokazala da se znaci dekompresione bolesti ne javljaju na visinama manjim od 7.500 -{m}-.<ref name="Altitude decompression sickness: Hy">{{cite journal|title= Altitude decompression sickness: Hyperbaric therapy results in 145 cases|journal=Aviat. Space Environ.Med |date=1977 |volume=48|issue=8|pages=722–730|pmid=889546 |last1=Davis |first1=J. C. |last2=Sheffield |first2=P. J. |last3=Schuknecht |first3=L. |last4=Heimbach |first4=R. D. |last5=Dunn |first5=J. M. |last6=Douglas |first6=G. |last7=Anderson |first7=G. K. }}</ref> Nagli razvoj ratnog [[vazduhoplovstvo|vazduhoplovstva]], komercijalnog avio saobraćaja, [[letenje|letenja]] na sve većim visinama, česta izloženost vazduhoplova ratnim i terorističkim dejstvima i mogući otkazi sve složenije i obimnije opreme, stvorilo je mogućnost rashermetizacije kabinskog prostora [[vazduhoplov]]a na velikim visinama i pojavu dekompresione bolesti i dekompresionih povreda kod pilota i putnika.<ref name="automatski generisano1" /> Sa razvojem [[astronautika|astronautike]] u drugoj polovini [[20. vek]]a, pojava dekompresione bolesti, postaje problem i u kosmičkim letelicama. Ruska Svemirska stanica [[Saljut 1]], lansiran [[1971]]. u [[kosmos]], pri povratku na [[Zemlja|Zemlju]] doživela je dekompresiju kapsule, a kosmonauti [[Georgi Dobrovoljski]], [[Viktor Patsajev]] i [[Vladimir Volkov]] doživeli su dekompresionu bolest sa smrtnim ishodom. Za vreme povratka na Zemlju u Saljutu se prevremeno otvorio ventil za izjednačavanje pritiska u kapsuli i sav vazduh je „iscureo“, što je izazvalo [[dekompresija|dekompresiju]]. Kako kosmonauti nisu nosili svemirska odela katastrofa je bila neizbežna. Nakon nesreće misija je prekinuta i stanica je namerno zapaljena u [[atmosfera|atmosferi]]. Posle ove nesreće, uvedena je obaveza da kosmonauti upražnjavaju fizičke vežbe tokom dužeg boravaka u svemiru, i da u povratku na Zemlju nose svemirska odela.<ref>{{en}} ''Space Stations'', {{cite web |author= |url=https://www.courses.psu.edu/aersp/aersp055_r81/station/station.html |title=AERSP/STS 055 Space Science & Technology |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=20. 12. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220065713/https://www.courses.psu.edu/aersp/aersp055_r81/station/station.html |url-status= }}</ref><ref name="isbn1-85233-657-9">{{harvnb|Shayler|Hall|2003|pp=172–179}}</ref> == Epidemiologija == Iako sve [[Роњење|ronilačke]] i [[лет|pilotske aktivnosti]], i [[хипербарична оксигенотерапија|lečenje bolesnika hiperbaričnom oksigenacijom]] nosi rizik pojave dekompresione bolesti, njegova [[incidencа]] je retkost. Prema proceni proizvođača, {{јез-енгл|Sporting Goods Manufacturers Association|el}}, od 3,2 miliona ronilaca u [[Сједињене Америчке Државе|SAD]], jednom godišnje dekompresionu bolest doživi najmanje jedan ronilac.<ref>[http://emedicine.medscape.com/article/769717-overview -{Stephen A Pulley. "Decompression Sickness". Medscape.}- Preuzeto: 28. 4. 2009.].</ref> Godine [[1999]]. organizacija Dajvers alert netvork (''-{Divers Alert Network — DAN}-'') stvorila je program za praćenje dekompresione bolesti ({{јез-енгл|Project Dive Exploration|el}}) za prikupljanje podataka o profilima ronilačkih incidenata. Od [[1998]]. do [[2002]]. oni su zabeležili 50.150 urona od kojih je kod 28 bila potrebna rekompresija, što govori da se dekompresiona bolest javljala po stopi od 0,05%.<ref>{{Cite web |url=http://www.diversalertnetwork.org/research/projects/pde/overview.asp |title=-{Divers Alert Network.}- Preuzeto:24. 4. 2009. |access-date=21. 04. 2009 |archive-date=13. 06. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100613061501/http://diversalertnetwork.org/research/projects/pde/overview.asp |url-status=dead }}</ref> Tromesečno praćenje ronilaca koji su prijavili ronilačku nezgodu DAN-u [[1987]]. pokazalo je u 14,3% od 268 ispitanih ronilaca [[знаци болести|znake]] i [[simptom]]e dekompresione bolesti Tipa -{II}-, a kod 7% Tip -{I}- dekompresione bolesti.<ref>{{Cite web |url=http://archive.rubicon-foundation.org/4261 |title=-{Dovenbarger, Joel A (1988). Report on Decompression Illness and Diving Fatalities. Divers Alert Network. Preuzeto:28. 4. 2009.}- |access-date=21. 04. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120217170115/http://archive.rubicon-foundation.org/xmlui/handle/123456789/4261 |archive-date=17. 02. 2012 |url-status=dead }}</ref> Učestalost pojave dekompresione bolesti kod [[pilot]]a raste na visinama iznad 8.000. [[metar]]а i do 11.000 metara dostiže 3-5%, a na visinama od 11.000 do 12.000 metara 25% do 48% u miru i čak 62% do 93% pri obavljanju fizičkog rada.<ref name="Мићевић"/> {{clear}} == Međunarodna klasifikacija barotraumatskih poremećaja == [[Međunarodna klasifikacija bolesti]] (MKB) -{ICD-10}-, barotraumatske poremećaje razvrstava na sledeći način: {| class="wikitable" |- !MKB10 !! Latinski naziv!! Naziv na srpskom |- |T70.0 ||-{Barotrauma auris}- * -{Aerotitis media}- ||Barotrauma uva * Dejstva promene lokalnog atmosferskog pritiska ili vodenog pritiska na uši |- |T70.1|| -{Barotrauma sinus}- * -{Aerosinusitis}- ||Barotrauma sinusa * Dejstva promene lokalnog atmosferskog pritiska na sinuse |- |T70.2 ||-{Effectus altitudinis magnae alii, non specificati}- * -{Anoxia propter altitudinem magnam}- * -{Hypobaropathia}- * -{Morbus alpinus}- * -{Morbus montanus}- * -{Trauma e compressione NOS}- ''Isključuje: polycythaemia propter altitudinem magnam (D75.19)'' ||Druga neoznačena dejstva boravka na visini |- |T70.3 ||-{Morbus capsicus}- * -{Morbus propter aera compressum}- * -{Paralysis mergentis}- ||Kesonska bolest |- |T70.4 ||-{Effectus hypercompressionis in fluidis}- * -{“Jet“ injectio traumatica (industrialis)}- ||Dejstva visokog pritiska u tečnostima |- |T70.8|| -{Effectus pressionis atmosphaericae et aquae alii}- * -{Syndroma undae destructivae traumatica}- ||Druga dejstva povišenog pritiska vazduha i vode |- |T70.9|| -{Effectus pressionis atmosphaericae et aquae, non specificatus}-||Dejstvo povišenog pritiska vazduha i vode, neoznačeno |- |T79.0 ||-{Embolia aeria traumatica}- ''Isključuje: -{embolia aeria}-:'' * ''-{abortum sive gravidatem ectopicam et molarem complicans}- (O00-O07, O08.2)'' * ''-{gravidatem, partum et puerperium complicans}- (O88.0)'' ||Vazdušna embolija uzrokovana povredom |- |T79.7 ||-{Emphysema subcutaneum traumaticum}- ''Isključuje: -{emphysema subcutaneum, consequentia procedurae}- (T81.8)'' ||Potkožni emfizem uzrokovan povredom |- |M 90.3 || -{Osteoradionecrosis in morbo capsico (T70.3+)}-|| Izumiranje kosti uzrokovano kesonskom bolešću |} === Dekompresioni poremećaj === Dekompresioni poremećaj ili disbarizam je skup medicinskih indikacija koje proizilaze iz promene ambijentalnog pritiska.<ref>-{Dysbarisam,}- preuzeto sa sajta -{www.emedicine.medscape.com}-[http://emedicine.medscape.com/article/769902-overview] Preuzeto 01.maj 2009.</ref> Kako je ovaj poremećaj prvo otkriven kod kesonskih radnika on dobija naziv kesonska bolest, koji se zadržao dugo u medicinskoj terminologiji, da bi označio sve barotraumatske poremećaje, što je pogrešno.<ref name="N"/><ref>Međunarodna klasifikacija bolesti (-{MKB)ID-10 www.who.int}- [http://www.who.int/classifications/icd/en/] Preuzeto 1.maj 2009.</ref> Različite aktivnosti čoveka povezane su sa promenama pritiska sredine u kojoj obavlja radne aktivnosti i povremeno boravi. Ronjenje je najčešće citirani primer, ali promene pritiska utiču i na ljude koji rade u hermetičkim okruženjima (npr. kesonski radnici, [[Hiperbarična medicina|bolesnici u toku hiperbarične oksigenoterapije]], ronioci, piloti i padobranci u toku fiziološke trenaže u [[Barokomora|hipo i hiperbaričnim barokomorama]]), ali i ljudi koji borave na različitim visinama ([[Avioni|putnici aviona]], piloti, [[kosmonaut]]i, padobranci).<ref>[http://www.emedicinehealth.com/barotraumadecompression_sickness/article_em.htm Scuba Diving: Barotrauma and Decompression Sickness First Aid Essentials Slideshow Pictures], Na: emediicinehealth, com, Pristupljeno: 16.8.2017.</ref> === Dekompresiona povreda === [[Датотека:Gasna embolija u ronilaca.gif|мини|<center>Ulaskom gasa u cirkulaciju pri nagloj dekompresiji usled rupture alveola pluća nastaje gasna embolija u ronilaca i pilota]] [[Датотека:Bojl-Lav zakon.jpg|мини|<center>Sa porastom pritiska u atmosferi smanjuje se zapremina gasa u zatvorenim šupljinama tela, i obrnuto sa snižavanjem pritiska, uvećava se zapremine gasa u šupljim organima tela, i ukoliko kroz telesne otvore ne izađe višak gasa, može doći do pojave [[barotrauma|barotraume šupljih organa]]]] Dekompresiona povreda kao najdramatičniji oblik dekompresionih poremećaja javlja se u tri oblika: # '''Dekompresiona bolest (MKB — T 70.3)'''.<ref>[http://emedicine.medscape.com/article/769717-overview -{Stephen A Pulley. ''Decompression Sickness''}-] na -{emedicine.medscape.com}-</ref> # '''[[Arterijska gasna embolija]] (MKB — T 79.0)'''.<ref>[http://emedicine.medscape.com/article/761367-overview -{Andrew G Wittenberg, Allison J Richard. ''Venous Air Embolism''}-] na -{emedicine.medscape.com}-</ref> # '''[[Barotrauma]] (MKB — T 70.0, T 70.1)'''<ref>[http://emedicine.medscape.com/article/768618-overview -{Joseph Kaplan, Marshall E Eidenberg. ''Barotrauma''}-] na -{emedicine.medscape.com}-</ref> ==== 1. Dekompresiona bolest ==== Dekompresiona bolest (MKB — T 70.3) izazvana je stvaranjem mehurića gasa u organizmu usled prezasićenja inertnim [[gas]]om-[[azot]]om. Postoje dva oblika ove bolesti u zavisnosti od okruženja u kome nastaje: * ''"kesonska bolest"'' ili dekompresiona bolest koja nastaje u okruženju visokog pritiska (kod ronioca, kesonskih radnika, bolesnika u barokomorama i * ''"pilotska bolest"'' ili subatmosferska dekompresiona bolest koja nastaje u okruženju sniženog pritiska (kod pilota, kosmonauta, putnika aviona, padobranaca). ==== 2. Arterijska gasna embolija ==== {{glavni članak|Arterijska gasna embolija}} [[Arterijska gasna embolija]] (MKB — T 79.0) izazvana je ulaskom gasa u cirkulaciju pri nagloj dekompresiji usled rupture alveola pluća. Arterijska gasna embolija i dekompresiona bolest imaju vrlo sličan tretman, jer su obe uzrokovane mehurićima gasa u telu. Njihov spektar simptoma se preklapa, mada su oni kod arterijske gasne embolije značajno teži i često su uzrok smrti zbog začepljenja mehurićima gasa u tkivima.<ref name="AGE">''Arterial Gas Embolism'' [http://www.scuba-doc.com/ageprbs.html Diving Medicine Online] {{Wayback|url=http://www.scuba-doc.com/ageprbs.html |date=20210422093231 }} Pristupljeno; 16.8.2017.</ref> Dekompresija u plućima može uzrokovati pojavu velikih gasnih embolusa koji kroz rupturu u plućnim venama utiskuju alveolarni vazduh u sistemsku cirkulaciju. Gasni embolusi mogu dospeti do koronarnih, cerebralnih i drugih sistemskih arteriola. Ovi mehurići gasa se dalje šire kako se pritisak smanjuje, čime se pogoršava klinička slika. Simptomi i promene zavise o mestu do koga je embolus dospeo. Pojava embolusa u koronarnim arterijama može dovesti do infarkta ili poremećaja ritma miokarda. Embolusi u cerebralnim arterijama mogu izazvati moždani udar i druge prateće poremećaje.<ref name="AGE" /> Razlika između cerebralnog oblika arterijske gasne embolije i dekompresione bolesti tipa II (nervni oblik), zasniva se na iznenadnoj pojavi simptoma. Kod arterijske gasne embolije simptomi se obično javljaju u roku od 10-20 minuta nakon zadesa. Višestruka pojava sistemskih promena je uključena u simptomatologiju bolesti. Klinički znaci se javljaju iznenada ili postupno, počevši od vrtoglavice, glavobolje do duboke anksioznosti. Više teških simptomima, kao što su dezorijentacija, šok i jaki grčevi, koji se mogu brzo dogoditi mogu rezultovati i smrću.<ref name="AGE" /> ==== 3. Barotrauma ==== {{glavni članak|Barotrauma}} [[Barotrauma]] (MKB — T 70.0, T 70.1, T 79.7) je povreda šupljih organa i tkiva, uzrokovana razlikom pritiska između gasom ispunjenih prostora u telu i vazdušnog ili vodenog prostora oko tela, u toku uspona ili silaska.<ref>William F.Ganong, ''Pregled medicinske fiziologije''. Beograd Savremena administracija 1993.</ref> Barotrauma se obično događa u vazdušnim prostorima unutar tela koji je niži ili viši od pritiska okoline, kod podvodnog ronjenja, u toku sletanja ili poletanja kod putničkih i drugih aviona, u hiperbaričnim i hipobaričnim barokomorama za vreme lečenja i boravka u njima, za vreme radova u kesonima, itd.<ref>{{Cite journal|last=Fernau|first=James L.|last2=Hirsch|first2=Barry E.|last3=Derkay|first3=Craig|last4=Ramasastry|first4=Sai|last5=Schaefer|first5=Susan E.|title=Hyperbaric oxygen therapy: Effect on middle ear and eustachian tube function|url=http://dx.doi.org/10.1288/00005537-199201000-00009|journal=The Laryngoscope|date=1992|volume=102|issue=1|pages=48–52|doi=10.1288/00005537-199201000-00009|issn=0023-852X}}</ref> Najviše pogođeni delovi tela [[barotrauma|barotraumom]] su: uši, sinusi, ali i pluća, potkožno tkivo, zubi i drugi delovi tela. == Klasifikacija DB prema simptomima == Dekompresiona bolest se klasifikuje prema simptomima, kao Tip I ili Tip II, na osnovu težine neuroloških promena. Ova tabela daje simptome za različite oblike dekompresione bolesti.<ref name="Živković">Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: -{HBO medical center}-; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652</ref> {| border="1" cellpadding="5" cellspacing="0" style="margin:auto;" |- ! style="background:#ffdead;" colspan=5 |<center> '''Klasifikacija dekompresione bolesti prema težini simptoma i znakova bolesti''' |- |<center> '''Tip I A (kožni oblik)''' ||<center> '''Tip I B (bends)''' ||<center> '''Tip II A (cerebralni)''' ||<center>''' Tip II A (medularni)''' ||<center> '''Tip II B (respiratorni)''' |- | * svrabež, * peckanje, * osip, * marmorizacija || * bolovi u zglobovima * bol u mišićima || * slabost, * nesvestice, konvulzije, * mučnina, povraćanje, * vrtoglavica, nistagmus, * pareze i paralize || * ataksija, * mišična slabost, * pareze i paralize, * bol oko pojasa, * bol duž kičme, * brauv-sekuardov sindrom || * bol u grudima, * dispnea, gušenje, * gubitak svesti |} Mehurići gasa se mogu javiti bilo gde u telu ali učestalost njihove pojave najizraženija je u predelu ramena, laktova, kolena i članka noge. Koštano mišićno zglobni oblik dekompresione bolesti ("-{bends}-") tip I, koji se javlja u predelu velikih zglobova, zastupljen je u oko 60% do 70% svih slučajeva dekompresiona bolest tip I B, na različitim dubinama/visinama.<ref>[http://www.emedicinehealth.com/decompression_syndromes_the_bends/article_em.htm Topics Related to Decompression Syndromes: The Bends] Na: eMedicineHealth, Pristupljeno: 16.8.2017.</ref> Tip II ili dekompresiona bolest centralnog nervnog sistema javlja se u dve varijante spinalna varijanta (tip II A-b) i cerebralna varijanta (tip II A-a), javlja se u proseku u 10-15% svih slučajeva dekompresione bolesti a praćena je glavoboljom, neurološkim znacima i poremećajima vida. Izolovana spinalna varijanta dekompresione bolesti javlja se u oko 22,7%, a udružena cerebralna i spinalna u oko 10,9% slučajeva.<ref name="Živković"/> Tip II B-respiratorni oblik dekompresione bolesti, sa pojavom bola u predelu grudne kosti i gušenjem ("-{chokes}-") je redak oblik i javlja se u oko 2% svih slučajeva dekompresione bolesti. Kožne manifestacije dekompresione bolesti kod Tip I A — kožni oblik, prisutne su u oko 10% do 15% svih slučajeva dekompresione bolesti. == Etiologija == [[Датотека:Decompression_chamber.jpg |мини|Dekompresiona bolest može nastati kod pratioca pacijenata u barokomori]] '''Pojava dekompresione bolesti u vazduhoplovstvu vezana je za sledeće situacije:''' * U toku uspona iznad 8.000 -{m}- bez zaštitne opreme. * Otkaz motora (pogonske grupe), što ima za posledicu gubitak pritiska u kabini vazduhoplova. * Nagli gubitak pritiska u kabini izazvan mehaničkim oštećenjem<ref>-{{cite book|last1=Hocking|first1=Martin B.|last2=Hocking|first2=Diana|title=Air Quality in Airplane Cabins and Similar Enclosed Spaces|url=https://books.google.com/books?id=KzXPJ-p75QIC|year=2005|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=978-3-540-25019-7|pages=}}</ref> * Prinudno napuštanje vazduhoplova na velikim visinama. * U toku fiziološke trenaže u hipobaričnim barokomorama.<ref name="Мићевић"/> '''Pojava dekompresione bolesti u toku boravka u barokomorama:''' * Dekompresiona bolest se može javiti kao komplikacija isključivo kod pratioca, lica koja se tretiraju hiperbaričnim kiseonikom, u hiperbaričnoj komori zbog neudisanja uobičajenih količina kiseonika, usled neadekvatnog režima dekompresije u toku sprovođenja određenih protokolom predviđenih procedura, ili zbog višekratnog boravka u barokomori tokom istog dana. Pratioci pacijenata u barokomori (lekari i medicinski tehničari) su u radnom smislu profesionalni ronioci, sa svim rizicima ronjenja kao rizicima profesije.<ref name="Oriani g"/> * Kao i kod ronjenja, simptomi dekompresione bolesti su istovetni, a mogu se javiti i do 72 sata nakon zadnjeg izlaganja povišenom pritisku. Leči se primenom hiperoksigenoterapije u barokomorama (rekompresija).<ref>{{cite journal|title=Fatal pulmonary barotrauma due to obstruction of the central circulation with air. | last1 = TS | first1 = Neuman |last2=Jacoby|first2=I.| last3 = AA | first3 = Bove |journal= Journal of Emergency Medicine|date=1998|volume=16|issue=3|pages=413–7| doi = 10.1016/S0736-4679(98)00006-7 | pmid = 9610969 }}</ref> == Predispozicija == {| class="wikitable" |+ Predispozicija sredine |- ! Vrste !! Karakteristike |- |Razlika pritiska||Veće smanjenje dovodi do veće verovatnoće da će izazvati dekompresionu bolest nego manje.<ref>Rubicon Research Repository ({{cite web|author= |title= |url=http://archive.rubicon-foundation.org |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://archive.rubicon-foundation.org/ |date=20110709220307 }}). {{cite journal|author= |title= |journal=Supplement to SPUMS Journal |date=|volume=26|issue=1|pages=}} March 1996 HOW SAFE IS PEARL DIVING? Robert M Wong</ref> |- |Ponavljanje izloženosti||Uroni ili usponi do visine iznad 5.500 metara u kratkom vremenu (nekoliko sati) povećava rizik od razvijanja dekompresione bolesti. |- |Stopa uspona||Brži uspon, veći rizik od razvijanja dekompresione bolesti. Pojedinac izložen brzoj dekompresija (visoka stopa uspon) iznad 5.500 metara ima veći rizik od<ref name="Мићевић"/> dekompresione bolesti, za razliku od izloženosti istoj visini, ali sa nižom stopom uspona. |- |Vreme do zadate visine|| Što duže trajanje leta do visine iznad 5.500 metara, i više, veća je opasnost od dekompresione bolesti<ref>{{cite book|title= Fundamentals of Aerospace Medicine|location= |publisher= Lippincott Williams & Wilkins|year=2002|isbn=978-0-7817-2898-0|last1= Dehart|first1= Roy L.|last2= Davis|first2= Jeffrey R.|pages=720}}</ref> |- |} '''Individualna predispozicija''' * ''Starost'': Postoje neki izveštaji koji ukazuju na veći rizik od dekompresione bolesti sa povećanjem starosti. * ''Prethodna povreda'': Ima nekih podataka da nedavne povrede u toku ronjenja mogu sumirati efekat sakupljenih mehurića gasa. * ''Temperatura sredine'': Postoje dokazi da su pojedinci izloženi vrlo niskoj temperaturi sredine u povećanom riziku od dekompresione bolesti.<ref>{{Cite book|author=Fryer, D. I.|title=Subatmospheric decompression sickness in man|year=1969|url= |publisher=England: Technivision Services|location= |isbn=978-0-85102-023-5|pages=343}}</ref> * ''Gojaznost'': Gojazna, osoba koja ima visok sadržaj masnoća u telu u većoj je opasnosti od dekompresione bolesti. Zbog slabe snabdevenosti krvlju masnog tkiva, azot je skladišten u većim količinama u masnim tkivima. Iako mast predstavlja samo 15% tela normalne odrasle osobe, u njemu se skladišti više od polovine ukupne količine azota (oko 1 -{l}-) normalno rastvorenog u telu.<ref>{{cite journal|author=Boycott, A. E.; J. C. C. Damant |title= "Experiments on the influence of fatness on susceptibility to caisson disease".|journal= J. Hygiene.|date=1908|volume=8|issue=|pages=445–456}}.</ref> == Patofiziologija barotraumatskih poremećaja == {{main|Osnovni gasni zakoni}} [[Gas]]ovi se u [[Природа|prirodi]] ne nalaze samo kao slobodni u [[Atmosfera|atmosferskom vazduhu]], već i rastvoreni u raznim tečnostima, gde zadržavaju svoje osobine, tako da vrše pritisak iako su apsorbovani. Koliko će se gasa rastvoriti u nekoj tečnosti zavisi od parcijalnog pritiska koji on vrši na površinu tečnosti, kao i od njegove temperature. Ova pojava definisana je na sledeći način [[Основни гасни закони#Хенријев закон|Henrijevim zakonom]]: ''...„ Količina gasa koja se rastvori u nekoj tečnosti direktno je proporcionalna parcijalnom pritisku tog gasa, pri datoj temperaturi “...'' Drugim rečima, sa povećanjem pritiska povećava se i kapacitet tečnosti da rastvori gas, dok se sa povećanjem temperature taj kapacitet smanjuje. [[Датотека:Tieftauchen.jpg|мини|400п|центар|<center>Izmena gasova u toku zarona i izrona]] Na rastvaranje gasova u organizmu koji se izlaže hiperbaričnim uslovima u ronjenju ili nagloj promeni pritiska u hipobaričnim uslovima na velikim visinama (iznad 8.000 metara) utiču dva faktora; [[Датотека:Diving signal out of gas.ogg|мини|Ronilac signalizuje gubitak pritiska gasa]] '''1. Pritisak ''' ''1.1. Porast pritiska'' - ako u atmosferi, u kojoj se nalazi čovek, povećavamo pritisak, onda će se vazduh polako rastvarati u tečnostima organizma ([[krv]], [[limfa]], [[likvor]]...) sve do određene količine koja predstavlja maksimalno zasićenje tečnosti za taj pritisak ([[saturacija]]). ''1.2. Smanjenje pritiska'' - ako u atmosferi u kojoj se nalazi čovek smanjujemo pritisak, iz njegovih tkivnih tečnosti se izdvaja gas, kako bi se ponovo postigao pritisak okoline. Ukoliko se pritisak smanjuje polako, gas se izdvaja bez ikakvih problema, međutim, ukoliko se promena pritiska vrši ubrzano, molekuli gasa se grupišu i formiraju gasne mehuriće. '''2. Temperatura''' Sa povećanjem temperature ubrzava se oslobađanje gasa jer se smanjuje prostor između molekula [[tečnost]]i gde se nalazi rastvoreni gas. Primer za ovo je pojava mehurića u vodi pre njenog ključanja. Međutim, zbog skoro konstantne temperature organizma, njen uticaj na apsorpciju gasova je zanemarljiv, ali zato promena temperature okolnog vazduha može da utiče na promenu telesne temperature. [[Датотека:Umgebungsdruck.jpg|мини|<center>Od morskih dubina do krajnjih granica zemljine atmosfere, promene pritiska gasova mogu ispoljiti direktan uticaj na organizam ronilaca i pilota]] Prema tome na količinu [[rastvor]]enog gasa u [[Ткиво (биологија)|tkivima]] utiču dva činioca: [[pritisak]] i [[temperatura]] (kako je temperatura organizma skoro konstantna, njen uticaj na apsorpciju gasova je zanemarljiv). '''Rastvorljivost gasova u tečnostima organizma zavisi od'''; * Pritiska gasa iznad tečnosti, (veći pritisak veća rastvorljivost) * Trajanja kontakta, (ako je bolesnik u barokomori duže izložena povišenom pritisku u njegovom telu će se postići veća koncentracije kiseonika - duži kontakt veće rastvorljivost), ili kod ronioca veće rastvaranje azota u mišićima. * Temperature tečnosti, (viša temperatura tečnosti, brže kretanja molekula, veća rastvorljivost gasa). * Veličine kontaktne površine između gasa i tečnosti, (ako su dve identične tečnosti sa različitom površinom izložene uvećanom pritisku gasa, on će brže postići zasićenje u tečnosti sa većom površinom). * Afinitet tečnosti za neki gas (koeficijent rastvorljivosti). Gasovi u smeši gasova koje ronilac udiše, rastvoriće se u u tečnostima njegovog tela srazmerno parcijalnom pritisku pojedinih gasova u smeši. Usled različite rastvorljivosti pojedinih gasova, za svaki od njih ponaosob, količina koja će se rastvoriti zavisiće takođe od vremena u toku koga ronilac udiše gas pri povećanom pritisku, i u zavisnosti od vrste gasa, nastupa nakon 8 do 24 časa. Rastvaranje gasova u organizmu nema uticaja na disanje pri normalnom atmosferskom pritisku, ali je veoma bitno za ronioce kada gasove udišu pomoću ronilačkog aparata, i posebno se odnosi na period izrona. Bilo koja količina gasa koji se rastvorio u telu ronioca, na bilo kojoj dubini i pritisku, ostaće jednaka sve dok se pritisak ne promeni. Ako ronilac počne da izranja, tada je pritisak u plućima manji nego što je bio kod zarona (zbog smanjenja dubine, smanjuje se i pritisak okoline), i rastvoreni gasovi teže se izdvoje iz tkiva. Ukoliko se naglo izranja, bez upotrebe tablica, gasovi iz vazduha (u čemu prednjači azot) ne mogu da se izdvoje dovoljno brzo i oni formiraju mehuriće, što može dovesti do pojave dekompresione bolesti. Zato se brzina izrona kontroliše upotrebom dekompresionih tablica, što omogućava da se izdvojeni gas postupno dovede do pluća i izdahne, pre nego što dođe do njegovog nagomilavanja u tolikoj meri da omogući formiranje mehurića u tkivima. U [[Vazduhoplovstvo|vazduhoplovstvu]] u toku letenja na velikim visinama, kao i kod ronilačkih aktivnosti pod vodom, gasovi se udišu pod povišenim pritiskom, te dolazi do njihovog rastvaranja u tečnostima organizma. Sa povećanjem pritiska udahnutog vazduha nastaje njegovo lagano rastvaranje u tečnostima tkiva sve do određene količine koja predstavlja maksimalno zasićenje tečnosti za taj pritisak. Kada se pritiska u udahnutom vazduhu naglo smanji, dolazi do izdvajanja gasa iz tečnosti tkiva, kako bi se ponovo postigao pritisak okoline. Ukoliko se pritisak smanjuje postepeno, gas se izdvaja bez ikakvih problema. Međutim, ukoliko se promena pritiska vrši ubrzano, molekuli gasa se grupišu u gasne mehuriće. {| style="background:LightGoldenrodYellow; border-style:solid; border-width:2px; border-color:Maroon; padding:2px;" | ''Rastvaranje gasova u organizmu nema uticaja na disanje pri normalnom atmosferskom pritisku, ali je veoma bitno za ronioce, pilote, kesonske radnike, bolesnike koji se leče u barokomorama koji udišu gasove pod povišenim pritiskom. Ovo se posebno odnosi na period izrona kod ronilaca, kesonskih radnika ili bolesnika u barokomorama, kao i na naglu dekompresiju kabine aviona na velikim visinama.<ref name="Мићевић"/> Tada je pritisak u plućima manji nego što je bio kod zarona (zbog smanjenja dubine, smanjuje se i pritisak okoline) i manji od pritiska u hermetizovanoj kabini aviona. Rastvoreni gasovi teže da se izdvoje iz tkiva (u čemu azot prednjači), a ako ne mogu da se izdvoje dovoljno brzo oni formiraju mehuriće, što može dovesti do pojave dekompresione bolesti. Ako su propusti u dekompresiji veći, bolest se javlja brže i po pravilu znaci bolesti su teži, a ako se simptomi javljaju kasnije obično se radi o lakšem obliku dekompresione bolesti.'' |} == Klinička slika == [[Датотека:Preparing for recompression.jpg|мини|Ronilac sa manifestnim znacima DB neposredno nakon izrona (u pripremi za rekompresionu terapiju) <ref>[http://oceanexplorer.noaa.gov/explorations/monitor01/logs/aug16/media/diver2.html ''Ocean exploprer'']</ref>]] Osnovni simptomi-znaci dekompresione bolesti su:<ref name="Oriani g"/> * Umor ili slabost. * [[Сврабеж|Svrabež]] i peckanje po koži. * [[Bol]] u rukama, nogama zglobovima ili mišićima. * Sumaglica. * Obamrlost, trnci, oduzetost. * [[Диспнеја|Otežano disanje]]. * [[Оспа|Kožni osip]]. * Oduzetost. * Nestabilnost pri stajanju i hodu. * Intenzivni [[kašalj]]. * [[Kolaps (medicina)|Kolaps]], nesvest. Simptomi dekompresione bolesti se javljaju obično u roku od 15 minuta do 12 sati posle izronjavanja. U teškim slučajevima simptomi se mogu javiti ranije. Kasnija pojava simptoma je retka ali moguća, posebno ako se posle ronjenja putuje avionom, ili drugim sredstvom na veću nadmorsku visinu.<ref name="Мићевић"/> {{-}} {| class="wikitable" style="float: left; margin-left: 1em; text-align: center;" |+ Pojava simptoma u DB |- ! Vreme do pojave simptoma ! Učestalost u % |- ! nakon 1 časa | 42% |- ! nakon 3 časa | 60% |- ! nakon 8 časova | 83% |- ! nakon 24 časa | 98% |- ! nakon 48 časova | 100% |} {| class="wikitable" style = "float: left; margin-left:15px; text-align:center" |+Učestalost simptoma u DB<ref>{{harvnb|Powell|2008|pp=}}</ref> |- ! Simptom ! Učestalost |- ! Bol u zglobu | 89% |- ! Bol u mišićima | 70% |- ! Nožni simptomi | 30% |- ! Vrtoglavica | 5,3% |- ! Paraliza | 2,3% |- ! Dispneja | 1,6% |- ! Izražen umor | 1,3% |- ! Kolaps/nesvestica | 0,5% |} {{-}} == Terapija == [[Датотека:CPR training-05.jpg|мини|Kardiopulmonalna reanimacija kao osnovna mera primenjuje se na mestu izronjavanja ili sletanja vazduhoplova]] Lečenje dekompresivne bolesti sastoji se u primeni sledeća tri terapijska principa:<ref name="Altitude decompression sickness: Hy"/> === Primena osnovnih mera prve pomoći === U osnovne mere prve pomoći spada: ;Kardiopulmonalna reanimacija [[Кардиопулмонална реанимација|Kardiopulmonalna reanimacija]] kao osnovna mera primenjuje se na mestu izronjavanja ili sletanja vazduhoplova odmah nakon incidenta. ;Primena 100% normobarični kiseonika [[Датотека:US Navy 070208-N-8268B-001 Navy Diver 1st class Mike Barnett and Navy Diver 1st Class Chad Christensen test built-in breathing masks inside a recompression chamber.jpg|мини|U jednomesnim ili višemesnim barokomorama, sprovodi se [[Хипербарична оксигенотерапија|HBOT]] prema posebnim tablicama za rekompresionu terapiju]] Kao nezamenljive metoda u okviru prve pomoći i za vreme transporta bolesnika do hiperbarične komore obavezna je [[Лечење кисеоником|primena 100% normobaričnog kiseonika]]. Započinje, preko dobro prijanjajuće kiseoničke maske, i ne prekida se sve do stabilizacije opšteg stanja bolesnika.<ref>Gošović S. Ronjenje u sigurnosti, JUMENA, Zagreb, 1986</ref> Primena kiseonika u dekompresionoj bolesti se ograničava na lečenje lakših formi dekompresione bolesti u sledeća dva slučaja: kad su po sletanju ili izronu nestali svi simptomi dekompresione bolesti i nakon nestanak simptoma dekompresione bolesti na nivou mora (dva sata nakon udisanja 100% kiseonika).{{напомена|Prema analizama ronilačkih incidenata koje je sprovela organizacija Dajver alert netvork -{''Diver Alert Network''}-) između 1989. i 1993. godine, kod 119 povređenih koji su primili kiseonik dobijeni su sledeći rezultati: 11,7% je imalo smanjenje simptoma pre početka hiperbarične oksigenacije, 55,5% je pokazalo značajno kliničko poboljšanje, dok su kod 32,8% simptomi ostali nepromenjeni ili su se pogoršali.<ref name="Živković"/> Međutim o važnosti primene kiseonika, odmah nakon povrede, govori podatak da je kod 98,8% bolesnika koji nisu primili kiseonik došlo do pogoršanja stanja.<ref name="Živković"/>}} ;Primena hiperbaričnog kiseonika U jednomesnim ili višemesnim barokomorama, sprovodi se [[Хипербарична оксигенотерапија|HBOT]] prema posebnim tablicama za rekompresionu terapiju. HBOT metoda primenjuje se i u svim ostalim, težim, slučajevima dekompresiona bolest. U mornarici se koriste standardne tablice br. 5. i 6. a u vazduhoplovstvu tablica broj 8.<ref name="Мићевић" /> Uspeh ove terapije, ako se pravilno sprovede, veoma je povoljan. === Primena ostalih dodatnih mera === [[Датотека:Naval Base Guam dive locker (150225-N-ZB122-002).jpg|мини|Pored [[Хипербарична оксигенотерапија|HBOT]] primenjuje se i simptomatska terapija]] U okviru ostalih dodatnih mera primenjuje se simptomatska terapija, koja obuhvata: * nadoknadu tečnosti preko usta ili iv.primenom kristaloidnih rastvora, * primenu lekova strogo prema indikacijama, * pravilan položaj povređenog za vreme transporta i lečenja(ležeći na čvrstoj podlozi i levi bok bez podizanja ekstremiteta * utopljavanje itd.<ref name="Oriani g"/> {{clear}} == Greške u terapiji == Greške u terapiji dekompresione bolesti mogu biti posledica: * Propusta da sa od pacijenta na vreme sazna o pojavi simptoma dekompresione bolesti. * Propusta da se pristupi lečenju svih sumnjivih slučajeva. * Neblagovremane medicinske pomoći. * Grešaka u prepoznavanju simptoma dekompresione bolesti. * Propusta da se po završenoj hiperbarićnoj oksigenoterapiji pacijent zadrži u blizini barokomore, još oizvesno vreme. * Propusta da se pacijentu osigura konforan položaj u barokomori kako bi se izbegao poremećaj [[Циркулација крви (хемодинамика)|cirkulacije krvi]].<ref name="Мићевић"/> == Prognoza == Procenat izlečenja od dekompresione bolesti na osnovu studije sprovedene na 154 obolela u Srbiji pokazuje:<ref name="Živković" /> * smrtnost u 1,9% slučajeva, * izlečenje nakon inicijalnog tretmana u barokomori u 40,9% slučajeva * izlečenje uz dugotrajnu primenu hiperbarične oksigenacije u 73,3% slučajeva, * trajna oštećenja kod 26,6% obolelih.<ref name="Živković" /> == Prevencija == [[Датотека:Декомпресија у барокомори.jpg|мини|Eksplozivna dekompresija pilota u barokomori (fiziološka trenaža i provera ispravnosti opreme), sastavni je i obavezni deo prevencije DB]] Osnovne mere prevencije dekompresione bolesti su:<ref>{{cite journal|author=Bason R, Yacavone DW |title= Loss of cabin pressurization in U.S. Naval aircraft: 1969-90|journal= Aviation, Space, and Environmental Medicine|date=May 1992|volume=63|issue=5|pages=341}}.</ref> * Fiziološka trenaža pilota, kosmonauta i ronilaca uključujući i trenažu u barokomorama. * Redovne zdravstvene kontrole i dobra psihofizička kondicija. * Edukacija iz vazduhoplovne i hiperbarične medicine i obuka iz prve pomoći. * Redovna i pravilna upotreba zaštitne letačke i ronilačke opreme. * Redovna kontrola ispravnosti (hermetičnosti) kabina vazduhoplova.<ref name="Mićević"/> * Izbegavanje napornog rada ili vrućeg tuša posle ronjenja i letenja.<ref name="Mićević"/> * Izbegavanje letenje u roku od 24 časa posle ronjenja jer može isprovocirati dekompresionu bolest.<ref name="Mićević"/> * Pravilan izron prema normativima iz dekompresionih tablica. Tablice za prevenciju dekompresije.<ref name="Živković"/> ne pružaju apsolutnu sigurnost. Zato su najbolje one tablice s kojima je ronilac najbolje upoznat. Pozitivno iskustvo sa nekim od režima date tablice ne garantuje sigurnost tablice u svim režimima i svim uslovima ronjenja. Ronilac treba stalno da procenjuje rizike i da shodno tome izabere više ili manje konzervativan režim preventivne dekompresije. Režim sme biti samo stroži od datog u tablicama i ni po koju cenu ne sme se skraćivati.<ref name="N">N.Dekleva, ''Uvod u hiperbaričnu medicinu'', II dopunjeno izdanje,Naučna knjiga Beograd,1989.</ref> * U hladnoj vodi ili kad ronilac vrši teži rad dekompresija obavezno mora biti stroga, bira se kao da je maksimalna dubina bila veća, a vreme na dnu duže od stvarnog. <gallery mode="packed-hover" heights="140" align="center" caption="Osnovne mere u prevenciji dekompresione bolesti"> Слика:Decompression table bsac nitrox.jpg|<center>Dekompresione tablice Слика:Buceo 080.jpg|<center>Obuka ronilaca je bitan činilac prevencije DB Слика:Gš-6.jpg|<center>Pravilna upotreba zaštitne pilotske kacige sprečava posledice DB </gallery> == Napomene == {{напомене|}} == Vidi još == * [[Profilaktičke dekompresione tablice]] * [[Vazduhoplovna medicina]] * [[Hiperbarična medicina]] * [[Barotrauma]] * [[Barokomora]] * [[Arterijska gasna embolija]] * [[Disbarična osteonekroza]] * [[Avaskularna nekroza]] * [[Visinska bolest]] == Reference == {{референце|20em}} == Literatura == * {{Cite book|last=Powell|first=Mark|title=Deco for Divers|year=2008|url=https://archive.org/details/decofordivers0000mark|publisher=Aquapress |location=Southend-on-Sea|isbn=978-1-905492-07-7}} * {{Cite book|author=Fryer, D. I.|title=Subatmospheric decompression sickness in man|year=1969|url= |publisher=England: Technivision Services|location= |isbn=978-0-85102-023-5|pages=343}} * {{Cite book|last1=Shayler|first1=David|last2=Hall|first2=Rex|title=Soyuz: A Universal Spacecraft (Springer-Praxis Books in Astronomy and Space Sciences) |publisher=Telos Pr |year=2003|isbn=978-1-85233-657-8 |url=https://books.google.com/books?id=dbGchpi1HP8C&pg=PA180 |pages=172–179}} * -{Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. ''Handbook on hyperbaric medicine''. Berlin: Springer Verlag}-; 1995. * {{Cite book|last=Mathieu|first=Daniel|title=Handbook on Hyperbaric Medicine|url=https://archive.org/details/isbn_9781402043765|publisher=Springer|location=|year=2006|isbn=978-1-4020-4376-5|pages=}} * {{cite journal|author=Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U|title=-{''Development of hyperbaric medicine''}- |journal= Vojno Sanitetski Pregled |date=2006|volume=63|issue=7|pages=667–71}}. * {{cite journal|title= The effects of barometric pressure according to Paul Bert: The question today|journal=International Journal of Sports Medicine |date=1992 |volume=13|issue=Suppl 1|pages=S1-5|doi= 10.1055/s-2007-1024577|pmid= 1483742|last1= Dejours|first1= P.|last2= Dejours|first2= S.}} * N.Dekleva, ''Uvod u hiperbaričnu medicinu'', II dopunjeno izdanje,Naučna knjiga Beograd,1989. == Spoljašnje veze == {{Medical condition classification and resources-lat | meshName = Decompression+Sickness | meshNumber = C21.866.120.248 | ICD10 = {{ICD10|T|70|3|t|66}} | ICD9 = {{ICD9|993.3}} | DiseasesDB = 3491 | eMedicineSubj = emerg | eMedicineTopic = 121 }} {{Wikibooks|Викикњиге:Полица са књигама за медицину#Ваздухопловна медицина}} * {{cite web|author= |url=http://www.giffordlectures.org/Author.asp?AuthorID=73 |title=-{Gifford Lecture Series. Biography: John Scott Haldane}- |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://www.giffordlectures.org/Author.asp?AuthorID=73 |date=20140723194558 }} * {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20100129115052/http://scuba-doc.com/dcsprbs.html |title=-{Decompression Sickness}- |date= |website= |publisher= |access-date=}} na -{www.scuba-doc.com}- {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina}} {{добар}} {{СОРТИРАЊЕ:Декомпресиона болест}} [[Категорија:Болести]] [[Категорија:Спортска медицина|Декомпресиона болест]] [[Категорија:Ваздухопловна медицина]] [[Категорија:Хипербарична медицина]] [[Категорија:Подводна медицина]] 1arx85gskxoomd0v8kbpacg2qxtyckc 0 303489 30098889 29983696 2025-06-27T17:18:26Z Алмај 378750 30098889 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Банлок |изворно_име = Banloc |слика = 2007 castel banloc.JPG |опис_слике = Дворац Банлок |грб = |округ = Тимиш |општина = [[Општина Банлок|Банлок]] |надм висина = 83 |становништво = {{increase}} 1.573 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 45.38676 |гдуж = 21.13549 }} '''Банлок''' ({{јез-рум|Banloc}}) је насељено место у [[Румунија|Румунији]], седиште истоимене [[Општина Банлок|општине]]. Налази се у жупанији [[Жупанија Тимиш|Тимиш]], у [[Банат]]у. == Прошлост == [[Датотека:Banloc.jpg|мини|лево|Банлок 1906. године]] Калуђери српског манастира Пећка патријаршија су походили "Банлог" 1660. године, ради скупљања прилога. Пописали су следеће становнике Србе: домаћин Лаза (код којег су коначили), Драгојло, Никола, Мартин, Јаношило, кнез Јануш, Агел, Хрњаковић и Субота.<ref>Душан Поповић, С.Матић: "О Банату и банатском становништву у 17. веку", Сремски Карловци 1931.</ref> По "Румунској енциклопедији" Банлок је у првој половини 18. века припао хрватском грофу Драшковићу. Године 1783. посед купује Јерменин, Лазар Карачоњи. Спахија је 1793. године саградио свој импозантни дворац који и сад постоји. "Банлог" је 1764. године био православна парохија у Гиладском протопрезвирату.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 1905.</ref> Када је 1774. године аустријски царски ревизор описивао Банат, за Банлок је приметио да се налази у Јаручком округу а Чаковачком дистрикту, а да је становништво претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Било је у месту 1777. године 229 кућа. Када је 1797. године пописан православни клир у "Банлогу" је био само један свештеник. Парох, поп Лазар Поповић рукоположен је 1785. године а служио се српским и румунским језиком.<ref>"Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.</ref> Место је у 19. веку било спахилук Гвида Карачонија. Он је више пута прилагао новац за подизање румунске православне цркве. Црквена служба се око 1860. године међутим одвијала у једној соби изнајмљене куће.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1863. године</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=1636 |2002=1581 |2011=1457 |2021=1573 }} Банлок је према попису из 2021. имао 1.573 становника што је за 116 више (+7,96%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 1.457 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (80,23%), а од мањина је највише било [[Роми|Рома]] (13,32%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[2011]]. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1169|80.23}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|194|13.32}} {{bar percent|[[Украјинци]]|red|12|0.82}} {{bar percent|[[Мађари]]|green|6|0.41}} {{bar percent|[[Немци]]|orange|3|0.21}} {{bar percent|[[Срби]]|navy|3|0.21}} {{bar percent|Остали|pink|2|0.14}} {{bar percent|Непознато|gray|68|4.67}} }} == Референце == {{референце}} {{Општина Банлок}} {{подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Тимиш]] [[Категорија:Општина Банлок]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] 2rzlxspzsmrvcdgeo85mr2ewxff6160 0 303608 30099400 30096540 2025-06-28T08:17:26Z Marko Mlinarić 317145 30099400 wikitext text/x-wiki {{Infobox Disease | Name = Дроге за сексуално злостављање | Image = | Caption = | DiseasesDB = | ICD10 = {{ICD10|F|10||f|10}}.0-{{ICD10|F|19||f|10}}.0 | ICD9 = {{ICD9|305}} | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | MeshID = D011041 }} '''Дроге за силовање''' ({{јез-енгл|Date rape drugs}}) су најчешће [[лек|медикаменти]] који утичу на начин понашања и [[психа|психу]] [[човек]]а, уз то могу изазвати и седацију (смиривање) уз хипнотички учинак (поспаност). Додатно својство тих средстава је да изазивају губитак [[памћење|памћења]] ([[амнезија|амнезију]]) за период који је следио након конзумирања. Нарочито је опасно ако се комбинују с [[алкохол]]ом, јер осим појачане поспаности, може доћи и до поремећаја дисања као и осталих виталних функција, па и до [[смрт]]и услед предозирања.<ref name="NH">{{cite web|author= |title=Никад хероин|url=http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=88&Itemid=102 |date= }} {{Wayback|url=http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=88&Itemid=102 |date=20110815063807 }} {{ср}}</ref> Дроге за силовање припадају [[фармација|фармацеутској]] фамилији [[бензодиазепин]]а, у коју спадају и [[валијум]], [[hlordiazepoksid|либријум]] и [[ксанакс]], али су десет пута јаче од њих. Дејство дрога за силовање почиње од двадесет до тридесет минута након њиховог конзумирања, а може трајати између осам и дванаест сати. [[Метаболит]] флунитразепама, 7-амино-флунитразепам може се открити у [[мокраћа|урину]] унутар од 5 до 14 [[дан]]а након конзумирања, зависно од метода детекције, а у власима косе и до [[месеци|месец дана]] након конзумирања.<ref>[http://www.ncjrs.gov/pdffiles1/nij/grants/201894.pdf Финални извештај налаза урина код жртава силовања] {{ен}}</ref> Тестинг сетови, за којих научници тврде да детектују '-{GHB}-', [[кетамин]]е и бензодиазепине (нпр. „руфинол“), убрзо ће бити доступни под именом као што је такозвани „детектив пића“. Фармацеутске [[предузеће|компаније]] широм [[свет]]а убрзано раде на стварању [[папир]]а или тест траке која мења боју у додиру са неком од наведених дрога за силовање.<ref>{{cite web | accessdate=2. 2. 2008. | date=10. 11. 2002.| publisher=[[Time (часопис)|TIME]] | url=http://www.time.com/time/2002/inventions/hom_date.html | title=Best Inventions 2002 | format=html | archive-date=07. 03. 2008 | archive-url=https://web.archive.org/web/20080307153109/http://www.time.com/time/2002/inventions/hom_date.html | url-status=dead }}</ref><ref>{{ cite web | accessdate = 2. 2. 2008. | date = 19. 10. 2002.| publisher=[[New Scientist]] | url=http://www.newscientist.com/channel/health/drugs-alcohol/mg17623650.800 | title=Doubts cast over rape drug detectors | format=html }} {{ен}}</ref> У већини земаља, употреба ове дроге у силовању није релевантна чињеница. [[Закон]]ска [[дефиниција]] силовања у земљама као што су [[Сједињене Америчке Државе]] такође покрива недостатак сагласности када жртва не може да каже „не“ на однос, било да је ефекат је због коришћења дроге или једноставно конзумирања алкохола.<ref>[http://criminal.findlaw.com/crimes/a-z/rape.html Криминал, злочини силовања] {{ен}}</ref> == Статус дрога за силовање у Србији == [[Датотека:Flag of Serbia.svg|40п|лево]] * Ови [[лек|медикаменти]] нису регистровани у српској Агенцији за [[лек]]ове и [[медицинска средства]] и не могу се добити на [[рецепт]] ни у једној [[државно власништво|државној]] или [[приватна својина|приватној]] [[апотека|апотеци]].<sup id="inlineaa" class="reference">[[#notea|-{[а]}-]]</sup><ref name="Дискусија">{{cite web|author= |title= |url=http://www.diskusije.net/zastarele-i-obrisane-teme/droga-za-silovanje-9171/ |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.diskusije.net/zastarele-i-obrisane-teme/droga-za-silovanje-9171/ |date=20150424153729 }} Дискусија {{ср}}</ref> == Статус дрога за силовање у Сједињеним Америчким Државама == [[Датотека:Flag of the United States.svg|40п|лево]]Руфинол, као ни -{GHB}-, нису одобрени за употребу у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и њен [[увоз]] је забрањен.<ref name="rohypnol">{{cite web|author= |title=National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB|url=http://www.nida.nih.gov/Infofacts/RohypnolGHB.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.nida.nih.gov/Infofacts/RohypnolGHB.html |date=20090501205744 }} {{ен}}</ref> Међутим, пошто је производња и продаја на рецепт дозвољена у неким земљама [[Латинска Америка|Латинске Америке]] и [[Европа|Европе]], ове дроге се нелегално прокријумчаре из тих земаља.<ref>[http://womenshealth.about.com/cs/azhealthtopics/a/daterapedrgfaq.htm Женски оклоп]{{Мртва веза}} {{ен}}</ref><ref>{{cite web|url=http://translate.google.com/translate_t?hl=en&sl=en&tl=sr#en|sr|No%2C%20Rohypnol%20is%20not%20manufactured%20or%20sold%20legally%20in%20the%20United%20States.%20However%2C%20it%20is%20produced%20and%20sold%20legally%20by%20prescription%20in%20Europe%20and%20Latin%20America.%20It%20is%20smuggled%20into%20the%20United%20States%20by%20mail%20or%20delivery%20services.%0A%0A | title=Google Translate }}</ref> == Статус дрога за силовање у Босни и Херцеговини == [[Датотека:Flag of Bosnia and Herzegovina.svg|40п|лево]] У [[Босна и Херцеговина|БиХ]] ни једна од дрога за силовање не може да се добије на рецепт ни у једној апотеци. Али на на нелегалном тржишту је доступна дрога „Flash“, као и већина других дрога за силовање.<ref>{{cite web|url=http://www.swissbih.com/v1/index.php/vijesti/bosna-i-hercegovina/712 |title=Дрога на улицама БиХ!}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{bs}}</ref> == Статус дрога за силовање у Хрватској == [[Датотека:Flag of Croatia.svg|40п|лево]] Све врсте дрога за силовање су у [[Хрватска|Хрватској]] нелегалне. Врста синтетичке и халуциногене дроге зване -{GHB}-, је била пронађена у [[Загреб]]у код двојице мушкараца у [[фебруар]]у [[2003]].<ref>[http://www.index.hr/vijesti/clanak/u-zagrebu-zapljena--droge-za-silovanje/117383.aspx Загребачке вијести]</ref> == Статус дрога за силовање у Француској == [[Датотека:Flag of France.svg|40п|лево]] Напади повезани са дрогама за силовање увек подразумевају принуду, јер жртва није свесна ни вољна, због ефеката дроге. Ово је у француском кривичном закону отежавајући фактор у вези са [[криминал]]ом [[агресија|агресије]]. Злоупотреба ових дрога у [[Француска|Француској]] је кажњива законом. == Скраћена фармакологија са описом симптома == У организму постоје 3 типа опиоидних рецептора: * -{OP}-₁ (раније ''δ'') – налазе се у [[централни нервни систем|цнс-у]], и имају улогу у аналгезији, покретности [[систем органа за варење|гастроинтестиналног тракта]], расположењу, понашању и регулацији [[циркулаторни систем|кардиоваскуларног система]]. Стимулацијом ових рецептора постиже се аналгезија, успорава мотилитет ГИТа, мења расположење и понашање. Физиолошки се за -{OP}-₁ рецепторе везују [[енкефалини]]. * -{OP}-₂ (раније ''ϰ'') – налазе се пре свега у кори [[Централни нервни систем#Предњи или велики мозак (telencephalon)|великог мозга]] и учествују у преношењу сигнала за бол, регулисању мокрења и исхране. Стимулацијом овог типа рецептора долази до спречавања провођења сигнала за бол, и поремећаја у мокрењу и исхрани. Физиолошки се за -{OP}-₂ рецепторе везују [[динорфини]]. * -{OP}-₃ (раније ''μ'') – распоређени дуж целог [[мождано стабло|можданог стабла]], са улогом у регулацији бола, дисања, крвотока, перисталтике црева, расположења, лучења хормона и имуних функција. Физиолошки се за -{OP}-₃ рецепторе везују [[ендоморфини]]. Све врсте дрога за силовање делују на сваки од три опиоидних рецептора ([[централни нервни систем]], [[систем органа за варење|гастроинтестинални тракт]] и на рецепторе који пробуђују дејства која немају везе ни са једним од тих рецептора)<sup id="inlineaa" class="reference">[[#notea|-{[b]}-]]</sup>: * '''''Централни нервни систем''''' # Губитак способности расуђивања. # Смањење моторичке способности. # Губитак памћења. # Смањена [[друштвена инхибиција]]. # Појачање [[еротски нагони|еротских нагона]] (што додатно потпомаже силоватељима у њиховим намерама). # Причљивост (углавном због [[еуфорија|еуфорије]]) # Напрасна жеља за [[плес]]ом. # Нејасан и [[разум|неразуман]] [[говор]]. * '''''Гастроинтестинални тракт ''''' # Мучнина. * '''''Остала дејства''''' # [[Хипогликемија]], пропраћена очигледним симптомима, као што су умор, малаксалост, поспаност и сл. # [[Халуцинација|Халуцинације]], [[манија]], главобоља, вртоглавица, тешкоће при [[фокус (оптика)|фокусирању]] [[поглед]]а, ноћне море ([[несаница]]), због дејства ових дрога на човеков нервни систем. # Проблеми код дисајних органа: [[систем органа за дисање|респираторна]] депресија (у неким случајевима може да буде фатална, јер понекад изазива престанак [[дисање|дисања]], што доводи до смрти). # [[Кома]] (постоји велика могућност да кома услед конзумирања ових дрога буде смртоносна, из више разлога: [[хипогликемија]], [[предозирање]], и због до сада научно необјашњених разлога). == Врсте дрога за силовање == Две дроге често се помињу као главне дроге за силовање: '-{GHB}-', такође познат као γ-хидроксибутерна киселина ({{јез-енг|gamma-hydroxybutyric acid}}) и бензодијазепини (као што су [[флунитразепам]], такође познат као ''руфи'' (''-{roofies}-''), међутим, америчка истраживања из [[1997]]. показала је да [[алкохол]] и даље остаје дрога која је најчешће везана за [[силовање мушкараца]] и жена .<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/medical_notes/270247.stm|title=Rohypnol: The date rape drug|publisher=BBC News|date=4. 2. 1999.|accessdate=22. 3. 2009.|archive-date=19. 03. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090319065431/http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/medical_notes/270247.stm|url-status=dead}} {{en}}</ref> === Алкохол === {{Главни чланак|Алкохолна пића}} [[Датотека:Alcoholic beverages.jpg|мини|десно|150п|На слици су приказане неке врсте алкохолних пића]] [[Алкохол]] је и даље најчешће коришћена дрога за силовање, зато што је легална и лако доступна.<ref>{{cite web|author= |title=Alcohol Is Most Common 'Date Rape' Drug|url=http://www.medicalnewstoday.com/articles/85513.php |date= }} {{Wayback|url=http://www.medicalnewstoday.com/articles/85513.php |date=20090502221026 }} {{en}}</ref> Многи силоватељи користе алкохол јер га њихове жртве често добровољно прихвате, а затим их подстичу да пију довољну количину како би изгубили свест. Чак и ако жртва пристане на [[секс]], чину силовања иде у прилог да је жртва била онеспособљена или ослабљена због алкохола.<ref>[http://survive.org.uk/date-rape.html Date Rape - Survive.org.uk] {{en}}</ref> Неки силоватељи су починили „силовање погодности“, при чему је жртва злостављана након што је изгубила свест због превише пића. Истраживањима у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] утврђено је да у само 2% од 1.014 силовања жртва је попила пиће помешано са седативима.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.newscientist.com/channel/health/mg18925334.400 |title=Alcohol, not drugs, poses biggest date rape risk - health - 07 January 2006 - New Scientist |date= |website= |publisher= |access-date=2. 4. 2013}} {{en}}</ref><ref>{{cite journal|last1= Scott-Ham|first1= M.|title=Toxicological findings in cases of alleged drug-facilitated sexual assault in the United Kingdom over a 3-year period|journal=Journal of Clinical Forensic Medicine |date=August 2005|volume=12|issue=4|pages=175–186|doi= 10.1016/j.jcfm.2005.03.009|pmid= 16054005|last2= Burton|first2= F. C.}}</ref> === Бензодиазепини === {{Главни чланак|Бензодиазепини}} '''Бензодиазепини''' су [[лек]]ови који се користе за лечење [[стрепња|анксиозности]], нападе панике, несаница, и неколико других психо-физичких обољења. Неки бензодиазепини који се користе за лечење несанице поседују снажне седативе, изазивају поремећаје моторике и јака амнестициона својства. Флунитразепам (руфинол), [[темазепам]] (ресторил) и [[мидазолам]] су три најчешће коришћене дроге за олакшавање крвичног дела силовања, све три дроге су бензодиазепини са хипнотичким учинком.<ref>{{cite journal |last1=Negrusz|first1=A.|author2= Gaensslen RE. |year= 2003 |title= Analytical developments in toxicological investigation of drug-facilitated sexual assault |journal= Analytical and Bioanalytical Chemistry. |volume= 376 | issue= 8 |pmid= 12682705 |url= |doi= 10.1007/s00216-003-1896-z|pages=1192–7 }}</ref> Флунитразепам и темазепам су од посебног значаја јер се лако камуфлирају у етанолу, те у њиховом случају, то су бензодиазепински медикаменти најчешће везани за силовање.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.nida.nih.gov/Infofacts/RohypnolGHB.html |title=National Institute on Drug Abuse InfoFacts - Rohypnol and GHB |access-date=30. 04. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090501205744/http://www.nida.nih.gov/infofacts/RohypnolGHB.html |archive-date=01. 05. 2009 |url-status=dead }}</ref> {{Главни чланак|Флунитразепам}} [[Датотека:Hypnodorm.jpg|мини|десно|130п|Хипнотичка дрога флунитразепам]] Према [[Национални институт о злоупотреби дрога и опојних средстава|Националном институту о злоупотреби дрога и опојних средстава]]: {{цитат2|Рофинол може онеспособити жртве и спречити њихово одолевање сексуалном злостављању. То може произвести [[антероградна амнезија|антероградну амнезију]], која појединце онемогућава да се сете догађаја које су доживели током дејства дроге.<ref name="rohypnol" />}} Улично име дроге '''флунитразепам''' је ''руфи'' (од „Руфинол“). Ова дрога спада у групу [[транквилајзери|седатива]], а има десет пута јаче дејство од „[[валијум]]а“. Ова [[хемијска супстанца|супстанца]] се у [[медицина|медицини]] примењује у [[терапија|терапији]] [[несаница|несанице]], а развила ју је фармацеутска [[предузеће|компанија]] Рош седамдесетих година двадесетог века. Руфинол се на тржишту први појавио [[1975]]. године, а данас је у легалној употреби широм света, мада у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] није доступан као легални медикамент. Први пут је почео да се злоупотребљава током осамдесетих година истог века. Током дуготрајне примене флунитразепама може се развити јака физичка и психичка зависност. Осим силоватеља, ову дрогу користе и пљачкаши, како би успавали своје жртве, као и алкохоличари и [[хероин]]ски зависници. Флунитразепам је могуће конзумирати орално, удисањем и интравенозно. Приликом интоксикације флунитразепамином неопходно је смањивање даље апсорпције испирањем [[желудац|желуца]].<ref name="rohypnol" /> === -{GHB}-/-{GBL}-/1,4 Бутанедиол === {{Главни чланак|GHB}} '''Гама-хидроксибутерна киселина''' (скраћеница '''-{GHB}-''') исто је медикамент који спада у групу дрога за силовање, а такође се може сврстати и у групу депресора [[нервни систем|нервног система]]. Силоватељима је лак за употребу јер је супстанца без [[boja|боје]] [[мирис]]а и [[укус]]а. На легалном тржишту се појавио почетком шездесетих година двадесетог века, као [[анестетик]] за људе, али је убрзо напуштен због честих нежељених појава. Осамдесетих година почео је да се користи као средство за успављивање и користили су га у [[бодибилдинг|боди билдингу]], међутим његова злоупотреба почела је већ почетком следеће деценије. -{GHB}- је синтетичка дрога и има деловање слично [[инхибитор]]ном [[неуротрансмитер]]у γ-аминобутерној киселини ([[Gama-aminobuterna kiselina|-{GABA}-]]). Конзумира се најчешће оралним путем, његово деловање зависи од толеранције конзумента на дрогу и од физичких предиспозиција.<ref name="rohypnol" /> У случају предозирања овом дрогом, постоји велика могућност да особа упадне у дубок, привремени сан, благу врсту коме, за време трајања од око три до четири сата. За време његовог трајања, чести су забележени случајеви силовања, отмица, крађа и разних врста превара.<ref name="rohypnol" /> -{GHB}- се најчешће сипа у обојена пића (нпр. [[кока-кола]]) и [[коктел]]е. Опасност овакве комбинације је велика, јер врло је танка граница између дозе која пробуђује задовољство и [[предозирање]]. Немогуће је тачно контролисати и знати јачину набављеног [[раствор]]а -{GHB}-, и због тога долази до предозираности.<ref name="rohypnol" /> У медицинском налазу урина се утицај -{GHB}--а може приметити четири до пет сати након интраверзне употребе и десет до двадесет сати након оралне употребе.<ref name="NH" /> {{Главни чланак|GBL}} [[Датотека:GBLjugs.jpg|мини|лево|180п|Заплењени -{GBL}-]] Пролекови '''-{GBL}-''' и '''1,4 [[бутанедиол]]''' (1,4 -{BD}- или -{BDO}-) су коришћени да би заобилазили ограничења стандардног -{GHB}--а. У [[људско тело|људском телу]], ова дрога се обично убрзано претвара у -{GHB}-. Неколико људи је умрло након конзумирање -{GHB}- или дрога чији су основни састојци на бази -{GHB}--а, често у комбинацији са алкохолом или седативима која размножавају утицај овог опојног средства.<ref name="rohypnol" /> === Хлорал хидрат === {{главни чланак|Хлорал хидрат}} '''Хлорал хидрат''' је [[хипнотик]] седатив антиконвулзив, користи се у преоперативној медикацији и у постоперативном периоду (због аналгетског дејства). Ублажава [[апстинентска криза|апстиненцијални синдром]] код особа зависних од [[лек]]ова или алкохола. Вероватноћа је да се депресорни ефекат остварује посредством активног [[метаболит]]а, [[трихлороетанол]]а. Синтетисан је [[1832]]. године - он је први депресорни лек против несанице. [[1880]]. године постаје токсиколошки значајан као средство злоупотребе (алкохоличари и уметници) Његова примена је опадала са применом [[барбитурат]]а, а данас [[бензодиазепин]]а! Подсетник је природном сну. Хлорал хидрат као и барбитурати делују хипнотички, на обе фазе сна, нарушавајући њихов однос, скраћују [[РЕМ фаза|РЕМ фазу]]. По престанку узимања хипнотика, РЕМ фаза се компензаторно продужава и и пацијент има [[кошмар]]не снове, те из страха да их сузбије постаје зависан од узимања хипнотика!{{чињеница|date=06. 2025.}} === Кетамин === {{главни чланак|Кетамин}} [[Датотека:Ketamine 10ml bottle.jpg|мини|лево|169п|Бочице кетамина]] '''Кетамин''' је снежно бели, паперјасти прах настао испаравањем садржаја из [[ампула]] или [[флаком]]а са леком истог назива. У [[medicina|медицинску]] употребу ушао као „нежан анестетик“, погодан за слабије пацијенте и децу, али је повучен из хумане медицине након низа пацијената који су по повратку из анестезије причали о невероватним и интензивним психоделичним искуствима. Тренутно је легална само његова употреба у [[ветеринарска медицина|ветерини]].<ref name="NVO">{{Cite web |url=http://www.ngoveza.org.rs/lang/sr/informacije/vrste-pas/ketamin |title=НВО веза |access-date=07. 03. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100305015009/http://www.ngoveza.org.rs/lang/sr/informacije/vrste-pas/ketamin |archive-date=05. 03. 2010 |url-status=dead }}</ref> Интрамускуларном инјекцијом, за разлику од већине уличних дрога, кетамин на тржиште долази у стерилном [[болница|болничком]] паковању, а дозе за инјектирање су много мање од доза потребних за увод у [[анестезија|анестезију]].<ref name="NVO" /> Конзумира се ушмркавањем - садржај ампуле треба да се загрева на температури испод 90&nbsp;°C, [[течност]] лагано испарава и пена која остане на крају, претвара се у фини бели прах. Мешање кетамина и других дрога, нарочито алкохола и хероина, обично се завршава [[смрт|смрћу]].<ref name="NVO" /> Важно је навести да је кетамин нарочито штетан по особе без искуства са дрогама које изазивају халуцинације.<ref name="NVO" /> == Види још == * [[Дрога|Дроге]] * [[Kanabis (lek)|Марихуана]] * [[Хероин]] * [[МДМА|Екстази]] * [[Амфетамин]]и * [[Кокаин]] == Напомене == <div class="references-small" style="-webkit-column-width:70em; -moz-column-width:70em; column-width:70em;"> <ol class="references" style="list-style-type:lower-alpha;"> <li id="notea">'''[[#inlinea|^]]''' Изузев Руфинола, који је регистрован и продаје се на рецепт [[лекар]]а.<ref>[http://www.rzzo.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=162&Itemid=247 Према подацима са сајта www.rzzo.rs]</ref> <li id="notea">'''[[#inlinea|^]]''' Због сложености дејства ових дрога, не може се одредити њихов главни ефекат. </ol> </div> == Референце == {{reflist}} == Литература == * ''Др. Стеван П. Петровић: Дрога и људско понашање'' == Спољашње везе == * {{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20090501205744/http://www.nida.nih.gov/infofacts/RohypnolGHB.html |title=Америчка национална институција за истраживање зависности о дрогама |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{ен}} * {{cite web|author= |url=http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=88&Itemid=102 |title=NH |date= |website= |publisher= | archive-url=https://web.archive.org/web/20110815063807/http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_content&view=article&id=88&Itemid=102 |access-date=| archive-date=15 August 2011 }} {{ср}} * {{cite web|author= |url=http://www.stetoskop.info/Droga-za-silovanje-rufinol-1735-s3-news.htm |title=Стетоскоп |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20090327071226/http://www.stetoskop.info/Droga-za-silovanje-rufinol-1735-s3-news.htm |access-date=|archive-date=27 March 2009 }} {{ср}} * {{cite web|author= |url=http://www.ngoveza.org.rs/lang/sr/informacije/vrste-pas/ketamin |title=НВО веза |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20100305015009/http://www.ngoveza.org.rs/lang/sr/informacije/vrste-pas/ketamin |access-date=|archive-date=5 March 2010 }} {{ср}} * {{cite web|author= |url=http://www.scribd.com/doc/26138418/Valentina-%C5%A0ekari%C4%87-Droga-za-silovanje |title=Валентина Шекарић - Дрога за силовање |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20101011173546/http://www.scribd.com/doc/26138418/Valentina-%C5%A0ekari%C4%87-Droga-za-silovanje |access-date=|archive-date=11 October 2010 }} {{ср}} {{Медицинско упозорење}} {{подножје|Медицина|Хемија}} [[Категорија:Фармација]] [[Категорија:Дроге]] [[Категорија:Силовање]] jpdxub6ycmp01a4zil2c4fov7fpuok0 0 307299 30098858 29931988 2025-06-27T16:44:53Z Siar O 321889 Updated Logo. (Vector). 30098858 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Министарство унутрашњих послова}} {{Инфокутија Министарство | име= Министарство унутрашњих послова Републике Србије | лого= </center>[[Датотека:Ministry of Interior - Serbia.svg|157px]]<br><small>Значка МУП-а Републике Србије од [[2013]].</small> ---- [[Датотека:Zastava MUP-a Srbije.png |210px|border]]<br><small>Застава МУП-а Републике Србије од 2013.</small> | држава=[[Београд]] {{застава|Србија}} | надлежност= [[Влада Републике Србије]] | оснивање= | укидање= | седиште= Булевар Михајла Пупина 2а | министар= [[Ивица Дачић]] | Титула_званичника=Руководиоци | Име_званичника='''[[Директор полиције (Србија)|Директор полиције]]:'''<br />[[генерал полиције]]<br />Драган Васиљевић<br /> ---- '''в. д. начелника [[Сектор за ванредне ситуације|СВС]]:'''<br />[[потпуковник]] [[ватрогасац]]<br />Лука Чаушић | буџет= 94,8 милијарди динара ([[2021]])<ref>[https://24sedam.rs/biznis/otkrivamo-budzet-za-2021-koje-ministarstvo-je-dobilo-najvise-novca-koliko-para-ide-privredi-zdravstvu-vojsci-a-kome-je-skresan-iznos Извор: www. 24sedam.rs | ОТKРИВАМО Буџет за 2021: Које министарство је добило највише новца, колико пара иде привреди, здравству, Војсци, а коме је “скресан” износ]</ref> | година_буџет= | бр_запослених= | веб_сајт= [http://www.mup.gov.rs www.mup.gov.rs] | чинови = ● [[Полиција Србије#Службени називи|Чинови Полиције Србије]]<br />● [[Сектор за ванредне ситуације#Службени називи|Чинови ватрогасаца-спасилаца МУП-а Србије]] }} {{multiple image|image1=Значка Полиције Србије.png|caption1=<small>Значка [[Полиција Србије|Полиције Републике Србије]] од [[2013]].</small>|width1=132|image2=Amblem SVS.png|caption2=<small>Амблем [[Сектор за ванредне ситуације|Сектора за ванредне ситуације (СВС)]]</small>|width2=125}} '''Министарство унутрашњих послова Републике Србије''' обавља унутрашње послове [[Државна управа|државне управе]]. Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] и законом утврђених права.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/nadleznost/!ut/p/z1/04_Sj9CPykssy0xPLMnMz0vMAfIjo8zi_S19zQzdDYy8_QNcLQ0czbw9QgK9A4wNAg30w1EVuJu5Ghk4Bppbuni7WhhbeBjoR-HXH6YfpR-VXFpUlJpXoh9ZUlSaim4kph6QkQY4gCPISVGElADd5YXqMkyHF-SG5upGGOi6OioqAgA8rzMP/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true|title=Надлежност|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Актуелни [[Списак министара унутрашњих послова Србије|министар унутрашњих послова]] од 2. маја 2024. године је [[Ивица Дачић]][[Братислав Гашић|.]] == Историјат == Првим министром полиције се сматра [[Јаков Ненадовић]], један од шест попечитеља [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]] реструктурираног 1811. године.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://oruzjeonline.com/2018/08/19/prva-izlozba-posvecena-istoriji-policije-u-srbiji/|title=Oružje Online {{!}} Istorija - Naoružanje - Vojska|date=19. 8. 2018|website=Oružje Online|language=sr-RS|access-date=2018-12-16}}</ref> Министарство војно и министарство унутрашњих послова су раздвојени Законом о устројству централне државне управе 22. марта 1862. године.<ref name=":0" /> Деветнаести век био је обележен сталним организационим и правним изменама функционисања министарства унутрашњих послова, имајући у виду политичка дешавања и честе промене власти. Министарство унутрашњих послова [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] формирано је 7. децембра 1918. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=868679&file_type=oFile&modul=Core%3A%3AFileManagement%3A%3AcFileModul|title=Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије 1919-1941 (1915-1941)|last=Смиљанић|first=Колет|date=|website=Архива Југославије|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119095302/http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=868679&file_type=oFile&modul=Core::FileManagement::cFileModul|archive-date=19. 11. 2019|dead-url=|access-date=}}</ref> Повереништво унутрашњих послова је 7. марта 1945. године прерасло у министарство унутрашњих послова, док је 17. децембра 1946. године усвојен Закон о народној милицији.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://nsp-policija.org.rs/policija-srbije/?lang=lat|title=Policija Srbije {{!}} Mediji - Nezavisni sindikat policije|last=Srbija|first=WebBox|language=sr-RS|access-date=2018-12-16|archive-date=16. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181216120651/http://nsp-policija.org.rs/policija-srbije/?lang=lat|url-status=}}</ref> Године 1953, створени су савезни и републички Секретаријати за унутрашње послове. Године 1966, народна милиција постаје само милиција, а стварају се Служба јавне безбедности, задужена за унутрашње послове, и Служба државне безбедности, у чијем делокругу су били обавештајни послови.<ref name=":1" /> Године 1996, реч „милиција“ је замењена речју „полиција“, али су службе и даље биле под једним кровом. Процес реформе полиције започет је након политичких промена 2000. године. Ступањем на снагу Закона о Безбедносно-информативној агенцији 2002. године, издвојен је обавештајни апарат и формирана је [[Безбедносно-информативна агенција]],<ref>{{Cite web|url=http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-006.html|title=Период од 1944. до 2002. године / Историјат / Безбедносно-информативна агенција|website=www.bia.gov.rs|access-date=2018-12-16|archive-date=07. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181207214059/http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-006.html|url-status=}}</ref> док су реформе интензивиране спровођењем „мапе пута“ у процесу визне либерализације. === Предлог Стратегије развоја МУП-а Републике Србије од 2018. до 2023. године === У циљу усклађивања са стандардима [[Европска унија|ЕУ]] и у складу са континуираним реформским активностима, 18. маја 2018. године јавности је представљен предлог Стратегије развоја МУП-а за период од 2018. до 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/322101/predlog-strategije-razvoja-mup-a-u-skladu-sa-standardima-eu.php|title=Предлог стратегије развоја МУП-а у складу са стандардима ЕУ|last=srbija.gov.rs|website=www.srbija.gov.rs|language=sr|access-date=2018-12-16}}</ref> Предлогом Стратегије дефинисане су три стратешке области: безбедност, развој институционалних капацитета и сарадње, и полиција као сервис грађана.<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/71fdf00f-7eb3-455f-9421-02ee6a190e17/PDF_Strategija+razvoja+MUP-a+2018-2023.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mtlzhL9|title=СТРАТEГИЈУ РАЗВОЈА МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА за период 2018-2023. године|last=|first=|date=|website=www.mup.gov.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2018-12-16}}</ref> Кључни циљеви су унапређење јавне безбедности, повећана спремност за реаговање у ванредним ситуацијама, унапређење услуга које МУП Републике Србије пружа грађанима и развој електронских услуга.<ref name="#1"/> Предлог Стратегије је настао уз финансијску помоћ [[Шведска|Краљевине Шведске]]. == Надлежност Министарства == Министарство унутрашњих послова [[Србија|Републике Србије]] обавља послове државне управе који се односе на: * заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] утврђеног поретка; * заштиту живота, личне и имовинске сигурности грађана; * спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца кривичних дела и њихово привођење надлежним органима; * одржавање јавног реда и мира; * обезбеђивање зборова и других окупљања грађана; * обезбеђивање одређених личности и објеката; * безбедност саобраћаја на путевима; * контролу прелажења државне границе; * контролу кретања и боравка у граничном појасу; * контролу кретања и боравка странаца; * набављање, држање и ношење оружја и муниције; * производњу и промет експлозивних материја, запаљивих течности и гасова; * заштиту од пожара; * држављанство; * јединствени матични број грађана; * путне исправе; * пребивалиште и боравиште грађана; * обучавање кадрова, као и друге послове одређене законом. У обављању унутрашњих послова могу се примењивати само мере принуде које су предвиђене законом и којима се оне врше са најмање штетних последица по грађане, као и њихове организације, предузећа, установе и друге организације.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/nadleznost/!ut/p/z1/hZDBDoIwDIafhQcw7YZOOC6CAyYRjCD2YogxSqJoCPj8YowHNbKml6Zf__4tEBRAdXmvjmVbXevy3NdbErulGwumkOtl4rsohQ7WqU5sTBE2n4ASPkeZTl1P-47tBAjUtzWbiUApXDg8tlGyicDxNGd8hZADAe27pjnULWzbpjt8S_7ufErin5BvSwOAwdJrfgAg00vIZJE-NZxQzXsNZGGiBUOPfwO_b-0zMjGR6dLbJbuMsqzAKjn50rIe3kv6Og!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true|title=Надлежност|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Законски оквир деловања == Послове државне управе утврђене законом и прописима донетим на основу закона у [[Србија|Републици Србији]] обављају министарства. Она примењују законе и друге прописе и опште акте [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и [[Влада Републике Србије|Владе]] Републике Србије, као и опште акте [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]]. Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља послове државне управе у складу са [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] Републике Србије и законима који регулишу области рада министарства. Припрема закона и других прописа (уредби, правилника, упутстава и др.) из области полицијских и других унутрашњих послова, а у складу са јединственим методолошким правилима у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у надлежности је Одељења за нормативне послове у Секретаријату. Одељење, у сарадњи са другим организационим јединицама министарства припрема, затим спроводи процедуру до доношења истих у складу са Пословником [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и Пословником [[Влада Републике Србије|Владе]], и стара се о њиховом потпуном и благовременом усклађивању са правним системом.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Sekretarijat/odeljenje%20za%20normativne%20poslove/!ut/p/z1/tVbZctowFP2V5IFHV1fyIvnRJWCC47JvfmG8CCJibGIElH59FZq2A2lwOhlrPCPJuuu5OpJQgKYoyMK9WIZS5FmYqvkssOaY2KSlu_Dg-oYBjt8dfLNbTZ20DTQ5CXRs38IuEM-1GgScHrXvvAbTWQtQoJY9XLdartJnxNfBwaYFBh1j0gc0RgEK4l1R8EyimSx2_PQjkxv5iGabXZSKeB4fC5GqQQ02ecxlFtZgLTKxlWGxlfu8Blv-VHA1E6tQ1iBPeLri2Yrf_AhvsrxYq2z2Gb_Z5Ns0358cbGKRoFkEUWyxiGk2S7BmsFCNbBs0nSY44maCMVgv0pO6P--GS_6lz7dcOmmKZsP-qHGZfKfbsMGxvNaw53V16P1K_s8yMwCrZcdlYDLiUvqqD-805wI8l40pOE176NgPNrid3_pX0A2uh3cR_9sAg7Pij2hTFZ-2m4MhJSNmvepfEfi_-N8KBB_ZfFcEguvwTl6KW1KBixreuypFC_B917Mw3JFLgX8QoGwXKJl2mZF2GY9mCgr6bik6BE32gh_Q6ESHFA3-kmARJWYYUqolycLWDMIUCWikawAGXyyimJqUl5mnlZo3qo3ewNWarxYc77PgtMtYfun_nGVf4X3_HzpfS8yblZrvVxt9n1Rrvlpw6GfBaZcd4Op5IVbPz4Gjrvw8k_y7RNNq7nzliRR-3V-qBEL5qIlskaNpmdZmPVozXX1HcWraU791EH5DN5fr-Xl3fxgu1vWInXdHPV06t7c_AdCvxpE!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2FPocetna%2FMinistarstvo%2FSekretarijat%2FOdeljenje%2Bza%2Bnormativne%2Bposlove%2F|title=Одељење за нормативне послове|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Надлежности Министарства унутрашњих послова Републике Србије уређује велики број закона, од којих су најважнији Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о јавном окупљању, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о оружју и муницији, и др.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/dokumenti/Regulativa/zakoni%20i%20uredbe/!ut/p/z1/tVRdc6IwFP0r7QOPmBCQxH3LWoqjMnatVMmLw0fArAg0Bt3212_q7j7U2crudGSYIbmcc3PPyU0AAyvAqvggiliJuopLPY-Yu7bQAI1sH079EN9DGuDx_eMCo5C4YHkCzAaBa_kQTXzXQ5B-w4O7iUdsMoKA_Qt_Yg3dka8BBAU2pFbfhQ5-stD8jD_zkOZbs7tF6AVf_SkGT4ABthwG64e44L0533NFyxJEi3novf1KWyl5pUCkZMtPgUo1agOipk1Kka7TFylKPTBgU6dcVbEBs3rb7jRHGFDyoi21Fwcdfo23dSVuxE0reZaccjWpyECUJ1k_jjE2sywfmA4ixBzgxDYhdHieJynuY_5b5wUh7LKNy66NeOPDDx76h38B0LlPrGsJ1qXhDEAcaEHqUp_APkHkAV0G-BiDMWBFWSe_GpNWiU0KwCTPueSy10od3ijV7L8Y0IDH47FX1HVR8p7cG_BvjE29V2D1Dgh0neNTGRd6ctylNNJu4w_tnCGwPAh-BGFVy50W8_ifzdSRHl81vXPd6h3ruumva87ks-aMuw6ibmPx_fmZUX2V1ZXiP3QHf_ou00mRDIaBPhtNrDamqPIarM5RzS4Md8TW74sQ5nY-ep3ypenNi9068Oz--095mFJ6e_sTkpZoRw!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2FPocetna%2FDokumenti%2FRegulativa%2FZakoni%2Bi%2Buredbe%2F|title=Закони и уредбе|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Организација == Законом о полицији из 2016. године послови које обавља МУП [[Србија|Републике Србије]] раздвојени су на полицијске послове које обавља Дирекција полиције, и остале послове из делокруга министарства које обављају сектори.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_policiji.html|title=Zakon o policiji|website=www.paragraf.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> Министарство унутрашњих послова Републике Србије се састоји од шест сектора (Сектор за аналитику, телекомуникације и информационе технологије, Сектор за људске ресурсе, Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање, Сектор унутрашње контроле, Сектор за ванредне ситуације и Сектор за материјално-финансијске послове), Дирекције полиције, Секретаријата и Кабинета министра.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/organizacija/!ut/p/z1/lVLRToMwFP2WfYDe27KV8thstUAlA7IN6ctCTLMQGRpkJv69XTQmQgS96Ut7zs0599yCgQcwbfVWn6q-fm6rxt1Lw47bIGFEIdXbVAYomA53mU49lBSKnwTFJEWR-cFGS-7xEME4WJM1C5XCe04TDwVZMVz6B0JzhAMYMI-XrrNtD2XfXez1oVgnx7Q62dvcvtpeNA2Uu3wvh2oDO9mn2jfMl0gcLBTHFafK97_68ZcSf-yfGMdM2xv4HwuYf6U9Jpjp8YpruDMJDDKI1J2TQBKlmhHc0CFhvHF34jlOPPcv4rlVvJz3Z-69165unnIe1WKx-AB-hhF_/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Организација Министарства унутрашњих послова Републике Србије|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Дирекцијом полиције руководи директор кога поставља Влада на предлог министра на период од пет година. Он може бити биран на највише два мандата. Актуелни директор полиције је генерал Владимир Ребић.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/direkcija-policije/direktor/!ut/p/z1/tVPbbqMwEP2V9iGPrI0x2DyilkCgbMiFZuEl4uKwVriJhVTt16-bRiuVbmGrVSxLBs-Z8ZkzMyACP0BUxSeexx2vq7gQ_2Gk7Ze6p8kWRK71oCFoaK5qeRZWoKyA3QCgmQKwIvq9a1KF2hBEwuzKd5ptWfCBIk-BhqxqEJNHGa0heAQRiNK-bVnVgbBre3a-qLqm-wnCpk8Knu7T55YX4mMGmzplXRXPYFYf-1L48BlsWd4XgvBJXL_Ex7riN_ymb1mWnGM1Kc9AeEgyNY4JkbLsoEsYUSrpJFEkCDE7HJKUqOSM3t15ez_O2bc1-8U6oyhAuF0H5jDPpW_qr0LY25XrK3D1lucfM8VQFmbDolClyCLk4g8_Wcabv4x0ZCtCJ8vDGBqev_mu23MFOfjiPyJkNE5vwP8jwffvB2Qu3ifOfLMlKKDaxX8E8E_8RwDR1_rsAyAal3f3WtyJCgxquLBEihqUF76ryfAeDQF_6fWpLhAYZyqIMzUyoZCCfFqKJQK7E2dPIKjqthQjvPniEEyEJ1cNj6_LHsvXDX9dcdz_FceZmnJnaoybMiipIvYzPy_puLafuGcqal7u3x-L3Li9_Q3PYF-n/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Директор полиције|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Секретаријат има правно-саветодавну улогу у спровођењу политика и послова од интереса за министарство унутрашњих послова у целини, пружа стручну правну подршку министарству приликом сарадње са другим државним органима, и остале послове којима се обезбеђује несметан, ефикасан и усклађен рад свих организационих јединица у министарству.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Sekretarijat/!ut/p/z1/tVTbbqMwEP2VvuQx68FcbB7ZlJhA2NyTxS8R16wVQiIWUrVfv960WynQBlWrWEiAZ87M8fHMII5-Il6EZ7ELK3Eswlz-B9zYKtjEjspgzHxNA8ufLn6YzlDFroY2F4eJ6RsKA-wxw8ZgzYj56NlUpQ4gLs2eMjAcJvEU-ypYim6ARtYKngNaI454XJdlWlQoqMo6vWwU1an6hYJTHeUi3sbPpcjlRw9OxzitirAHyXFfHyRG9KBMd3UuCZ_l9ku4PxbiQTzUZZpEl1inWCQoyKJED0NC-kmSmX0NU9o3SaT2AbQ0y6KY6OTivRn422m4S7_N099pZeU5Cpbzld0852Rqm2AZnrOceVMVZq_nfDdTDRRpthgFnWJGyBsePllWQydG1wSsobm0zLEJbPIPf0NIfpteg3-bIL-65xUZynsm7nCxJHhFjTf8DYer_Gxs4L_5deYzTQVFbeFbhcRvy9Oss1aCr-nXduBddc67KPJGDYyYlMgAZTT1DAUecdPhg17pqqLbKb4DkkHcrixuV08GUivy6V1PMNqcRfqEVsWxPMgZsfhil3WEJ3cNr92XvabcN_x9xfH-Vxy3a4y4XX3mdg0St6vTT4fVgaryeRavq7-f29lg9LTMDoOIXr_EaPcHbwLgjw!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Секретаријат Министарства|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Кабинет министра обавља саветодавне, административне и протоколарне послове од значаја за рад министра и Министарство унутрашњих послова, планира, припрема и прати реализацију активности министра, и остале активности неопходне за достизање стратешких циљева министарства.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Kabinet/!ut/p/z1/tVRdj5pAFP0ruw8-0rnMIDM8UhdHQeoXauHF8GknIhoKbra_vrOuaaJW6KaRkAAz99xz53DuRQH6joIiPIpNWIl9Eeby2w_0tYoNPCAcRtzVNDDdyfybMegTRghanQLGhqurHLDDdQuDOaXGi2MxwgaAArntqD19wCWeYZeAqXZ10OhSxTNASxSgIK7LMi0q5FdlnZ4WiupQ_UD-oY5yEa_jt1Lk8qUDh32cVkXYgWS_rXcSIzpQpps6lwUf5fKvcLsvxJN4qss0iU65DrFIkJ9FSTcMKVWSJDMUDTOmGDQiCoCWZlkU0y49Ra967noSbtIvs_RnWpl5jnxvtrCuzzmeWAaYujPwps6EwPTjnH-2mQaq3DY5gy7DnNIzHu5c5gf-js7Y1s74BiGD5vKu6r8t8JJ_QfuSn9r9uUfxgulnfEPABT8f6fidv8tdrhFQyQ3-5oDB53x2Q3DhM86WFMy-4ZnGyAA-ptf63Qb8k_4NBQbNv3f1bq4WB1x5aMilxDqow4mjq_CCrwP-0mttLmym-ApIJrHbWOy2nvalVvSuV8YYrY4ifUWLYl_u5IyZf7JLW9LTh6bXHlu9pj42_WPFcf5XHLttDNltfWq3DSK7bVIcdosdI_J-E-dL2c6srDd89bJdL2KXDzHcmM_PvwGVabqM/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Кабинет министра|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>  Актуелни шеф кабинета је Катарина Томашевић.[[Датотека:SIV Building, 20120506 2.jpg|мини|Палата Србија, Седиште Министарства унутрашњих послова Републике Србије]] == Седиште == Седиште Министарства унутрашњих послова [[Србија|Републике Србије]] налази се у западном крилу [[Палата Србије|Палате Србија]] у [[Београд]]у (некадашњој Палати Федерације, популарној као СИВ), у улици Булевар [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]] 2а.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/05847df3-3cdb-4154-acd4-02e5dced0dbf/2016-12-05-adresar%2Bi%2Bimenik%2BMUP.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lMQJItP|title=Контакти|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> До 1999. године је седиште републичког и савезног МУП-а било смештено у две зграде у улици [[Улица кнеза Милоша (Београд)|Кнеза Милоша]], које су срушене током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије]] 3. априла исте године. == Међународна сарадња == Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање надлежан је за планирање и организовање процеса европских интеграција, постављање праваца и циљева у приоритетним областима рада Министарства унутрашњих послова у целини и пословима европских интеграција. Ради на планирању и управљању пројектима финансираних из фондова Европске уније и других међународних извора.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/sektori/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%83%20%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83%2C%20%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8/!ut/p/z1/jVFNb4JAEP0tHjiWGRblwxsqhRQJlYjIXgyYdTVFMMtS0n9f_Lg0abFzm3nvzXuZAQpboFX-eeK5PNVVXvZ9Ro2dRmzi6x4uI5e8oqNFi3XihjNvaUJ6I0R2aGgeksAzXILOyrQXgWvplo9AezjQ5obv9XqLhHqvnxg4NjcaifGhHyDQ__jjH-U89d8ABZrOw917zpkas4ZJpywhW8eJe4X2rRCskpBJ0bKH20AcOhwmva58kvdGGDjoG1Be1sX9OU5V6BYHKtiBCSbUVvTjo5SXZqqggl3XqbyueclU0Sj4m-JYNxK2P4hwdxk-3OWcJMnZ0r9ePg6hnBTj1Wj0DaD77fE!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Сектор спроводи различите пројекте у сарадњи са другим државама (билатерални пројекти), ЕУ (ИПА пројекти), међународним организацијама (мисија ОЕБС у Републици Србији, УН, Европска комисија, Међународна организација за миграције итд.). == Реформе == [[Датотека:Badge of Serbian Ministry of Interior (old).jpg|мини|170п|десно|Значка Министарства унутрашњих послова Републике Србије од [[2002]]. до [[2013]]. године]] Стратегија развоја људских ресурса у Министарству унутрашњих послова 2014—2016, имала је за циљ обједињавање свих послова у делокругу функције управљања људским ресурсима и успостављање савременог система управљања људским ресурсима.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/8bd09a01-971d-44d6-924d-b6a28d59d090/2016-03-30+-Strategija+razvoja+ljudskih+resursa+u+MUP+2014-2016.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lf6onte|website=www.mup.gov.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> Прва стратегија људских ресурса израђена у 2018. години, ће бити у функцији стратешких циљева Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Визија ове стратегије је постизање стратешке, савремене и професионалне функције управљања људским ресурсима оријентисана ка остварењу циљева Министарства, док је мисија стварање свих неопходних услова за континуирано привлачење, задржавање и развој запослених на одговоран и транспарентан начин, базиран на заслугама. Реформа треба да допринесе јаснијим очекивањима на радном месту, уређеном систему запошљавања и кретања кроз службу, стандардизованим и транспарентним процедурама рада, већој мотивацији, поштовању права запослених, смањеној флуктуацији, подршци руководиоцима и добром односу са синдикатима. Реформа функције управљања људским ресурсима је подржана кроз пројекте који су финансирани из ИПА фондова, билатералне програме и донације. Закон о полицији, као и Уредба о каријерном развоју полицијских службеника детаљно регулишу каријерни развој полицијских службеника. Члан 165. Закона о полицији, као и чланови 6. и 7. Уредбе предвиђају да су услови за стицање наредног чина или звања у оквиру извршилачких радних места и у оквиру истог нивоа руковођења, као и непосредно вишег нивоа руковођења одговарајући степен образовања, године стажа проведене у претходном чину, односно звању, успешно завршена стручна обука за чин, односно звање, и просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од оцене 4 (истиче се).<ref name=":2" /><ref>{{Cite web|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/6d549c97-4536-48bf-92f4-acf8553cfb1e|title=Uredba o karijernom razvoju policijskih službenika|website=www.pravno-informacioni-sistem.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> == Дан Министарства унутрашњих послова Републике Србије == Дан и слава Министарства унутрашњих послова Републике Србије је празник [[Свето Тројство|Свете Тројице]], који се обележава у знак сећања на 1862. годину када је српска [[Жандармерија (Србија)|Жандармерија]] одиграла пресудну улогу у борбама за ослобођење [[Београд]]а код [[Чукур чесма|Чукур чесме]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/aktivnosti/066929be-bd6d-4f11-85e1-53259f3a52bb/!ut/p/z1/tVTBcoIwEP0WDx6ZLMFgOGZai1OHqa1VIRcHEDQVErRR6983dnpo7Sh2HHJJMvP2vd2X3SCOQsRlvBOLWAsl48LcI-7OnrzAtX3AA9phD8ACIDAcOeD3O2j6G-C7PQzsuevdD3rUoX1A_HL8BHHEU6krvURRtU0Kkc7Sw0YU5tCGSqWZlnEb4pXeZoVUXyexk-pdizaA63rYSzIrmbtzq5PbtkVJZlvEwcTLnZjgJDnyV6mYo-gq9LSu4GM9cGYx-I6_AOB1fvI6CX7KATYwl_kUCMX-pHsK-PsmkUmyezYLz1SxE9kejaXalKYJRv_0sF6B3KhwmX4IzdLjZumbNYfcas5jXQubP0O8rdecmcFWUmcfGoWNTLYRwpvgLliY_GO9tITMFQqvCq3KcUmdg7BWL3T_mi8X5SzoOeTHpknEWq1PyNBo5w!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2Fpocetna%2Faktuelno%2Faktivnosti%2F066929be-bd6d-4f11-85e1-53259f3a52bb|title=Сечењем славског колача и полагањем венаца започето обележавање Дана и славе МУП-а|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Овај догађај се слави педесетог дана након [[Ускрс|Васкрса]] и увек пада у недељу, а обележава се традиционалним ломљењем славског колача, полагањем венаца и пропратним манифестацијама. Године 2017, централна манифестација је одржана на [[Трг краља Милана|Тргу краља Милана]] у [[Ниш]]у, док је 2018. године одржана на [[Трг Николе Пашића|Тргу Николе Пашића]] и платоу испред [[Народна скупштина Републике Србије|Народне Скупштине]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3151114/policija-slavi-svoj-dan.html|title=Прослава Дана полиције – дефилеи, егзерцир, показна вежба...|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> == Галерија == <center><gallery> Слика:BMW_F10_Serbian_Police.jpg|BMW F10 пресретач Слика:Peugeot Boxer 330 Lihi of Serbian Police.JPG|Пежо Боксер "марица" Слика:Mitsubishi_RVR_police.jpg|Мицубиши РВР пресретач Слика:Toyota_of_Serbian_Police.jpg|Тојота за хитне интервенције Слика:Ww_golf_6_police.jpg|Голф 6, граничне полиције Слика:Serbia police car 07.JPG|Голф 7 Слика:Škoda policija - dan policije 2019 02.jpg|[[Шкода Ауто|Шкода]] патролно полицијско возило Слика:Tojota vatrogasne brigade Beograd - dan policije 2019 01.jpg|[[Тојота (компанија)|Тојота]] [[Ватрогасац|ватрогасне]] бригаде </gallery></center> == Види још == * [[Списак министара унутрашњих послова Србије]] * [[Полиција Србије]] * [[Министарство унутрашњих послова Републике Српске]] * [[Розета (војска)|Розета]] * [[Ширит]] * [[Петокрака звезда]] * [[Еполета]] == Референце == {{референце}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=У Краљевини СХС/Југославији (1918-1941)|title=Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001|year=2002|location=Београд|publisher=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|pages=74-108}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.mup.gov.rs}} {{Влада Републике Србије}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Министарства Републике Србије|Унутрашњих послови]] k9xlc03drmmdf46asjhdc1qzm27dqrg 30098874 30098858 2025-06-27T16:58:01Z Siar O 321889 Updated the Flag (Vector). 30098874 wikitext text/x-wiki {{друго значење2|Министарство унутрашњих послова}} {{Инфокутија Министарство | име= Министарство унутрашњих послова Републике Србије | лого= </center>[[Датотека:Ministry of Interior - Serbia.svg|157px]]<br><small>Значка МУП-а Републике Србије од [[2013]].</small> ---- [[Датотека:Flag of the Ministry of Interior of the Republic of Serbia.svg |210px|border]]<br><small>Застава МУП-а Републике Србије од 2013.</small> | држава=[[Београд]] {{застава|Србија}} | надлежност= [[Влада Републике Србије]] | оснивање= | укидање= | седиште= Булевар Михајла Пупина 2а | министар= [[Ивица Дачић]] | Титула_званичника=Руководиоци | Име_званичника='''[[Директор полиције (Србија)|Директор полиције]]:'''<br />[[генерал полиције]]<br />Драган Васиљевић<br /> ---- '''в. д. начелника [[Сектор за ванредне ситуације|СВС]]:'''<br />[[потпуковник]] [[ватрогасац]]<br />Лука Чаушић | буџет= 94,8 милијарди динара ([[2021]])<ref>[https://24sedam.rs/biznis/otkrivamo-budzet-za-2021-koje-ministarstvo-je-dobilo-najvise-novca-koliko-para-ide-privredi-zdravstvu-vojsci-a-kome-je-skresan-iznos Извор: www. 24sedam.rs | ОТKРИВАМО Буџет за 2021: Које министарство је добило највише новца, колико пара иде привреди, здравству, Војсци, а коме је “скресан” износ]</ref> | година_буџет= | бр_запослених= | веб_сајт= [http://www.mup.gov.rs www.mup.gov.rs] | чинови = ● [[Полиција Србије#Службени називи|Чинови Полиције Србије]]<br />● [[Сектор за ванредне ситуације#Службени називи|Чинови ватрогасаца-спасилаца МУП-а Србије]] }} {{multiple image|image1=Значка Полиције Србије.png|caption1=<small>Значка [[Полиција Србије|Полиције Републике Србије]] од [[2013]].</small>|width1=132|image2=Amblem SVS.png|caption2=<small>Амблем [[Сектор за ванредне ситуације|Сектора за ванредне ситуације (СВС)]]</small>|width2=125}} '''Министарство унутрашњих послова Републике Србије''' обавља унутрашње послове [[Државна управа|државне управе]]. Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] и законом утврђених права.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/nadleznost/!ut/p/z1/04_Sj9CPykssy0xPLMnMz0vMAfIjo8zi_S19zQzdDYy8_QNcLQ0czbw9QgK9A4wNAg30w1EVuJu5Ghk4Bppbuni7WhhbeBjoR-HXH6YfpR-VXFpUlJpXoh9ZUlSaim4kph6QkQY4gCPISVGElADd5YXqMkyHF-SG5upGGOi6OioqAgA8rzMP/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true|title=Надлежност|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Актуелни [[Списак министара унутрашњих послова Србије|министар унутрашњих послова]] од 2. маја 2024. године је [[Ивица Дачић]][[Братислав Гашић|.]] == Историјат == Првим министром полиције се сматра [[Јаков Ненадовић]], један од шест попечитеља [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета]] реструктурираног 1811. године.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://oruzjeonline.com/2018/08/19/prva-izlozba-posvecena-istoriji-policije-u-srbiji/|title=Oružje Online {{!}} Istorija - Naoružanje - Vojska|date=19. 8. 2018|website=Oružje Online|language=sr-RS|access-date=2018-12-16}}</ref> Министарство војно и министарство унутрашњих послова су раздвојени Законом о устројству централне државне управе 22. марта 1862. године.<ref name=":0" /> Деветнаести век био је обележен сталним организационим и правним изменама функционисања министарства унутрашњих послова, имајући у виду политичка дешавања и честе промене власти. Министарство унутрашњих послова [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] формирано је 7. децембра 1918. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=868679&file_type=oFile&modul=Core%3A%3AFileManagement%3A%3AcFileModul|title=Министарство унутрашњих послова Краљевине Југославије 1919-1941 (1915-1941)|last=Смиљанић|first=Колет|date=|website=Архива Југославије|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119095302/http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=868679&file_type=oFile&modul=Core::FileManagement::cFileModul|archive-date=19. 11. 2019|dead-url=|access-date=}}</ref> Повереништво унутрашњих послова је 7. марта 1945. године прерасло у министарство унутрашњих послова, док је 17. децембра 1946. године усвојен Закон о народној милицији.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://nsp-policija.org.rs/policija-srbije/?lang=lat|title=Policija Srbije {{!}} Mediji - Nezavisni sindikat policije|last=Srbija|first=WebBox|language=sr-RS|access-date=2018-12-16|archive-date=16. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181216120651/http://nsp-policija.org.rs/policija-srbije/?lang=lat|url-status=}}</ref> Године 1953, створени су савезни и републички Секретаријати за унутрашње послове. Године 1966, народна милиција постаје само милиција, а стварају се Служба јавне безбедности, задужена за унутрашње послове, и Служба државне безбедности, у чијем делокругу су били обавештајни послови.<ref name=":1" /> Године 1996, реч „милиција“ је замењена речју „полиција“, али су службе и даље биле под једним кровом. Процес реформе полиције започет је након политичких промена 2000. године. Ступањем на снагу Закона о Безбедносно-информативној агенцији 2002. године, издвојен је обавештајни апарат и формирана је [[Безбедносно-информативна агенција]],<ref>{{Cite web|url=http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-006.html|title=Период од 1944. до 2002. године / Историјат / Безбедносно-информативна агенција|website=www.bia.gov.rs|access-date=2018-12-16|archive-date=07. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181207214059/http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/vremeplov-006.html|url-status=}}</ref> док су реформе интензивиране спровођењем „мапе пута“ у процесу визне либерализације. === Предлог Стратегије развоја МУП-а Републике Србије од 2018. до 2023. године === У циљу усклађивања са стандардима [[Европска унија|ЕУ]] и у складу са континуираним реформским активностима, 18. маја 2018. године јавности је представљен предлог Стратегије развоја МУП-а за период од 2018. до 2023. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/322101/predlog-strategije-razvoja-mup-a-u-skladu-sa-standardima-eu.php|title=Предлог стратегије развоја МУП-а у складу са стандардима ЕУ|last=srbija.gov.rs|website=www.srbija.gov.rs|language=sr|access-date=2018-12-16}}</ref> Предлогом Стратегије дефинисане су три стратешке области: безбедност, развој институционалних капацитета и сарадње, и полиција као сервис грађана.<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/71fdf00f-7eb3-455f-9421-02ee6a190e17/PDF_Strategija+razvoja+MUP-a+2018-2023.pdf?MOD=AJPERES&CVID=mtlzhL9|title=СТРАТEГИЈУ РАЗВОЈА МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА за период 2018-2023. године|last=|first=|date=|website=www.mup.gov.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=2018-12-16}}</ref> Кључни циљеви су унапређење јавне безбедности, повећана спремност за реаговање у ванредним ситуацијама, унапређење услуга које МУП Републике Србије пружа грађанима и развој електронских услуга.<ref name="#1"/> Предлог Стратегије је настао уз финансијску помоћ [[Шведска|Краљевине Шведске]]. == Надлежност Министарства == Министарство унутрашњих послова [[Србија|Републике Србије]] обавља послове државне управе који се односе на: * заштиту безбедности Републике Србије и откривање и спречавање делатности усмерених на подривање или рушење [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] утврђеног поретка; * заштиту живота, личне и имовинске сигурности грађана; * спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца кривичних дела и њихово привођење надлежним органима; * одржавање јавног реда и мира; * обезбеђивање зборова и других окупљања грађана; * обезбеђивање одређених личности и објеката; * безбедност саобраћаја на путевима; * контролу прелажења државне границе; * контролу кретања и боравка у граничном појасу; * контролу кретања и боравка странаца; * набављање, држање и ношење оружја и муниције; * производњу и промет експлозивних материја, запаљивих течности и гасова; * заштиту од пожара; * држављанство; * јединствени матични број грађана; * путне исправе; * пребивалиште и боравиште грађана; * обучавање кадрова, као и друге послове одређене законом. У обављању унутрашњих послова могу се примењивати само мере принуде које су предвиђене законом и којима се оне врше са најмање штетних последица по грађане, као и њихове организације, предузећа, установе и друге организације.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/nadleznost/!ut/p/z1/hZDBDoIwDIafhQcw7YZOOC6CAyYRjCD2YogxSqJoCPj8YowHNbKml6Zf__4tEBRAdXmvjmVbXevy3NdbErulGwumkOtl4rsohQ7WqU5sTBE2n4ASPkeZTl1P-47tBAjUtzWbiUApXDg8tlGyicDxNGd8hZADAe27pjnULWzbpjt8S_7ufErin5BvSwOAwdJrfgAg00vIZJE-NZxQzXsNZGGiBUOPfwO_b-0zMjGR6dLbJbuMsqzAKjn50rIe3kv6Og!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true|title=Надлежност|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Законски оквир деловања == Послове државне управе утврђене законом и прописима донетим на основу закона у [[Србија|Републици Србији]] обављају министарства. Она примењују законе и друге прописе и опште акте [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и [[Влада Републике Србије|Владе]] Републике Србије, као и опште акте [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]]. Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља послове државне управе у складу са [[Устав Србије из 2006. године|Уставом]] Републике Србије и законима који регулишу области рада министарства. Припрема закона и других прописа (уредби, правилника, упутстава и др.) из области полицијских и других унутрашњих послова, а у складу са јединственим методолошким правилима у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, у надлежности је Одељења за нормативне послове у Секретаријату. Одељење, у сарадњи са другим организационим јединицама министарства припрема, затим спроводи процедуру до доношења истих у складу са Пословником [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и Пословником [[Влада Републике Србије|Владе]], и стара се о њиховом потпуном и благовременом усклађивању са правним системом.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Sekretarijat/odeljenje%20za%20normativne%20poslove/!ut/p/z1/tVbZctowFP2V5IFHV1fyIvnRJWCC47JvfmG8CCJibGIElH59FZq2A2lwOhlrPCPJuuu5OpJQgKYoyMK9WIZS5FmYqvkssOaY2KSlu_Dg-oYBjt8dfLNbTZ20DTQ5CXRs38IuEM-1GgScHrXvvAbTWQtQoJY9XLdartJnxNfBwaYFBh1j0gc0RgEK4l1R8EyimSx2_PQjkxv5iGabXZSKeB4fC5GqQQ02ecxlFtZgLTKxlWGxlfu8Blv-VHA1E6tQ1iBPeLri2Yrf_AhvsrxYq2z2Gb_Z5Ns0358cbGKRoFkEUWyxiGk2S7BmsFCNbBs0nSY44maCMVgv0pO6P--GS_6lz7dcOmmKZsP-qHGZfKfbsMGxvNaw53V16P1K_s8yMwCrZcdlYDLiUvqqD-805wI8l40pOE176NgPNrid3_pX0A2uh3cR_9sAg7Pij2hTFZ-2m4MhJSNmvepfEfi_-N8KBB_ZfFcEguvwTl6KW1KBixreuypFC_B917Mw3JFLgX8QoGwXKJl2mZF2GY9mCgr6bik6BE32gh_Q6ESHFA3-kmARJWYYUqolycLWDMIUCWikawAGXyyimJqUl5mnlZo3qo3ewNWarxYc77PgtMtYfun_nGVf4X3_HzpfS8yblZrvVxt9n1Rrvlpw6GfBaZcd4Op5IVbPz4Gjrvw8k_y7RNNq7nzliRR-3V-qBEL5qIlskaNpmdZmPVozXX1HcWraU791EH5DN5fr-Xl3fxgu1vWInXdHPV06t7c_AdCvxpE!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2FPocetna%2FMinistarstvo%2FSekretarijat%2FOdeljenje%2Bza%2Bnormativne%2Bposlove%2F|title=Одељење за нормативне послове|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Надлежности Министарства унутрашњих послова Републике Србије уређује велики број закона, од којих су најважнији Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о јавном окупљању, Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о оружју и муницији, и др.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/dokumenti/Regulativa/zakoni%20i%20uredbe/!ut/p/z1/tVRdc6IwFP0r7QOPmBCQxH3LWoqjMnatVMmLw0fArAg0Bt3212_q7j7U2crudGSYIbmcc3PPyU0AAyvAqvggiliJuopLPY-Yu7bQAI1sH079EN9DGuDx_eMCo5C4YHkCzAaBa_kQTXzXQ5B-w4O7iUdsMoKA_Qt_Yg3dka8BBAU2pFbfhQ5-stD8jD_zkOZbs7tF6AVf_SkGT4ABthwG64e44L0533NFyxJEi3novf1KWyl5pUCkZMtPgUo1agOipk1Kka7TFylKPTBgU6dcVbEBs3rb7jRHGFDyoi21Fwcdfo23dSVuxE0reZaccjWpyECUJ1k_jjE2sywfmA4ixBzgxDYhdHieJynuY_5b5wUh7LKNy66NeOPDDx76h38B0LlPrGsJ1qXhDEAcaEHqUp_APkHkAV0G-BiDMWBFWSe_GpNWiU0KwCTPueSy10od3ijV7L8Y0IDH47FX1HVR8p7cG_BvjE29V2D1Dgh0neNTGRd6ctylNNJu4w_tnCGwPAh-BGFVy50W8_ifzdSRHl81vXPd6h3ruumva87ks-aMuw6ibmPx_fmZUX2V1ZXiP3QHf_ou00mRDIaBPhtNrDamqPIarM5RzS4Md8TW74sQ5nY-ep3ypenNi9068Oz--095mFJ6e_sTkpZoRw!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2FPocetna%2FDokumenti%2FRegulativa%2FZakoni%2Bi%2Buredbe%2F|title=Закони и уредбе|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> == Организација == Законом о полицији из 2016. године послови које обавља МУП [[Србија|Републике Србије]] раздвојени су на полицијске послове које обавља Дирекција полиције, и остале послове из делокруга министарства које обављају сектори.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_policiji.html|title=Zakon o policiji|website=www.paragraf.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> Министарство унутрашњих послова Републике Србије се састоји од шест сектора (Сектор за аналитику, телекомуникације и информационе технологије, Сектор за људске ресурсе, Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање, Сектор унутрашње контроле, Сектор за ванредне ситуације и Сектор за материјално-финансијске послове), Дирекције полиције, Секретаријата и Кабинета министра.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/organizacija/!ut/p/z1/lVLRToMwFP2WfYDe27KV8thstUAlA7IN6ctCTLMQGRpkJv69XTQmQgS96Ut7zs0599yCgQcwbfVWn6q-fm6rxt1Lw47bIGFEIdXbVAYomA53mU49lBSKnwTFJEWR-cFGS-7xEME4WJM1C5XCe04TDwVZMVz6B0JzhAMYMI-XrrNtD2XfXez1oVgnx7Q62dvcvtpeNA2Uu3wvh2oDO9mn2jfMl0gcLBTHFafK97_68ZcSf-yfGMdM2xv4HwuYf6U9Jpjp8YpruDMJDDKI1J2TQBKlmhHc0CFhvHF34jlOPPcv4rlVvJz3Z-69165unnIe1WKx-AB-hhF_/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Организација Министарства унутрашњих послова Републике Србије|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Дирекцијом полиције руководи директор кога поставља Влада на предлог министра на период од пет година. Он може бити биран на највише два мандата. Актуелни директор полиције је генерал Владимир Ребић.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/direkcija-policije/direktor/!ut/p/z1/tVPbbqMwEP2V9iGPrI0x2DyilkCgbMiFZuEl4uKwVriJhVTt16-bRiuVbmGrVSxLBs-Z8ZkzMyACP0BUxSeexx2vq7gQ_2Gk7Ze6p8kWRK71oCFoaK5qeRZWoKyA3QCgmQKwIvq9a1KF2hBEwuzKd5ptWfCBIk-BhqxqEJNHGa0heAQRiNK-bVnVgbBre3a-qLqm-wnCpk8Knu7T55YX4mMGmzplXRXPYFYf-1L48BlsWd4XgvBJXL_Ex7riN_ymb1mWnGM1Kc9AeEgyNY4JkbLsoEsYUSrpJFEkCDE7HJKUqOSM3t15ez_O2bc1-8U6oyhAuF0H5jDPpW_qr0LY25XrK3D1lucfM8VQFmbDolClyCLk4g8_Wcabv4x0ZCtCJ8vDGBqev_mu23MFOfjiPyJkNE5vwP8jwffvB2Qu3ifOfLMlKKDaxX8E8E_8RwDR1_rsAyAal3f3WtyJCgxquLBEihqUF76ryfAeDQF_6fWpLhAYZyqIMzUyoZCCfFqKJQK7E2dPIKjqthQjvPniEEyEJ1cNj6_LHsvXDX9dcdz_FceZmnJnaoybMiipIvYzPy_puLafuGcqal7u3x-L3Li9_Q3PYF-n/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Директор полиције|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Секретаријат има правно-саветодавну улогу у спровођењу политика и послова од интереса за министарство унутрашњих послова у целини, пружа стручну правну подршку министарству приликом сарадње са другим државним органима, и остале послове којима се обезбеђује несметан, ефикасан и усклађен рад свих организационих јединица у министарству.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Sekretarijat/!ut/p/z1/tVTbbqMwEP2VvuQx68FcbB7ZlJhA2NyTxS8R16wVQiIWUrVfv960WynQBlWrWEiAZ87M8fHMII5-Il6EZ7ELK3Eswlz-B9zYKtjEjspgzHxNA8ufLn6YzlDFroY2F4eJ6RsKA-wxw8ZgzYj56NlUpQ4gLs2eMjAcJvEU-ypYim6ARtYKngNaI454XJdlWlQoqMo6vWwU1an6hYJTHeUi3sbPpcjlRw9OxzitirAHyXFfHyRG9KBMd3UuCZ_l9ku4PxbiQTzUZZpEl1inWCQoyKJED0NC-kmSmX0NU9o3SaT2AbQ0y6KY6OTivRn422m4S7_N099pZeU5Cpbzld0852Rqm2AZnrOceVMVZq_nfDdTDRRpthgFnWJGyBsePllWQydG1wSsobm0zLEJbPIPf0NIfpteg3-bIL-65xUZynsm7nCxJHhFjTf8DYer_Gxs4L_5deYzTQVFbeFbhcRvy9Oss1aCr-nXduBddc67KPJGDYyYlMgAZTT1DAUecdPhg17pqqLbKb4DkkHcrixuV08GUivy6V1PMNqcRfqEVsWxPMgZsfhil3WEJ3cNr92XvabcN_x9xfH-Vxy3a4y4XX3mdg0St6vTT4fVgaryeRavq7-f29lg9LTMDoOIXr_EaPcHbwLgjw!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Секретаријат Министарства|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Кабинет министра обавља саветодавне, административне и протоколарне послове од значаја за рад министра и Министарство унутрашњих послова, планира, припрема и прати реализацију активности министра, и остале активности неопходне за достизање стратешких циљева министарства.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/ministarstvo/Kabinet/!ut/p/z1/tVRdj5pAFP0ruw8-0rnMIDM8UhdHQeoXauHF8GknIhoKbra_vrOuaaJW6KaRkAAz99xz53DuRQH6joIiPIpNWIl9Eeby2w_0tYoNPCAcRtzVNDDdyfybMegTRghanQLGhqurHLDDdQuDOaXGi2MxwgaAArntqD19wCWeYZeAqXZ10OhSxTNASxSgIK7LMi0q5FdlnZ4WiupQ_UD-oY5yEa_jt1Lk8qUDh32cVkXYgWS_rXcSIzpQpps6lwUf5fKvcLsvxJN4qss0iU65DrFIkJ9FSTcMKVWSJDMUDTOmGDQiCoCWZlkU0y49Ra967noSbtIvs_RnWpl5jnxvtrCuzzmeWAaYujPwps6EwPTjnH-2mQaq3DY5gy7DnNIzHu5c5gf-js7Y1s74BiGD5vKu6r8t8JJ_QfuSn9r9uUfxgulnfEPABT8f6fidv8tdrhFQyQ3-5oDB53x2Q3DhM86WFMy-4ZnGyAA-ptf63Qb8k_4NBQbNv3f1bq4WB1x5aMilxDqow4mjq_CCrwP-0mttLmym-ApIJrHbWOy2nvalVvSuV8YYrY4ifUWLYl_u5IyZf7JLW9LTh6bXHlu9pj42_WPFcf5XHLttDNltfWq3DSK7bVIcdosdI_J-E-dL2c6srDd89bJdL2KXDzHcmM_PvwGVabqM/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Кабинет министра|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>  Актуелни шеф кабинета је Катарина Томашевић.[[Датотека:SIV Building, 20120506 2.jpg|мини|Палата Србија, Седиште Министарства унутрашњих послова Републике Србије]] == Седиште == Седиште Министарства унутрашњих послова [[Србија|Републике Србије]] налази се у западном крилу [[Палата Србије|Палате Србија]] у [[Београд]]у (некадашњој Палати Федерације, популарној као СИВ), у улици Булевар [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]] 2а.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/05847df3-3cdb-4154-acd4-02e5dced0dbf/2016-12-05-adresar%2Bi%2Bimenik%2BMUP.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lMQJItP|title=Контакти|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> До 1999. године је седиште републичког и савезног МУП-а било смештено у две зграде у улици [[Улица кнеза Милоша (Београд)|Кнеза Милоша]], које су срушене током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије]] 3. априла исте године. == Међународна сарадња == Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање надлежан је за планирање и организовање процеса европских интеграција, постављање праваца и циљева у приоритетним областима рада Министарства унутрашњих послова у целини и пословима европских интеграција. Ради на планирању и управљању пројектима финансираних из фондова Европске уније и других међународних извора.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/sektori/%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BE%D1%80%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D1%83%20%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D1%83%2C%20%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%B8/!ut/p/z1/jVFNb4JAEP0tHjiWGRblwxsqhRQJlYjIXgyYdTVFMMtS0n9f_Lg0abFzm3nvzXuZAQpboFX-eeK5PNVVXvZ9Ro2dRmzi6x4uI5e8oqNFi3XihjNvaUJ6I0R2aGgeksAzXILOyrQXgWvplo9AezjQ5obv9XqLhHqvnxg4NjcaifGhHyDQ__jjH-U89d8ABZrOw917zpkas4ZJpywhW8eJe4X2rRCskpBJ0bKH20AcOhwmva58kvdGGDjoG1Be1sX9OU5V6BYHKtiBCSbUVvTjo5SXZqqggl3XqbyueclU0Sj4m-JYNxK2P4hwdxk-3OWcJMnZ0r9ePg6hnBTj1Wj0DaD77fE!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?current=true&WCM_Page.ResetAll=TRUE|title=Сектор за међународну сарадњу, европске послове и планирање|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Сектор спроводи различите пројекте у сарадњи са другим државама (билатерални пројекти), ЕУ (ИПА пројекти), међународним организацијама (мисија ОЕБС у Републици Србији, УН, Европска комисија, Међународна организација за миграције итд.). == Реформе == [[Датотека:Badge of Serbian Ministry of Interior (old).jpg|мини|170п|десно|Значка Министарства унутрашњих послова Републике Србије од [[2002]]. до [[2013]]. године]] Стратегија развоја људских ресурса у Министарству унутрашњих послова 2014—2016, имала је за циљ обједињавање свих послова у делокругу функције управљања људским ресурсима и успостављање савременог система управљања људским ресурсима.<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/wcm/connect/8bd09a01-971d-44d6-924d-b6a28d59d090/2016-03-30+-Strategija+razvoja+ljudskih+resursa+u+MUP+2014-2016.pdf?MOD=AJPERES&CVID=lf6onte|website=www.mup.gov.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> Прва стратегија људских ресурса израђена у 2018. години, ће бити у функцији стратешких циљева Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Визија ове стратегије је постизање стратешке, савремене и професионалне функције управљања људским ресурсима оријентисана ка остварењу циљева Министарства, док је мисија стварање свих неопходних услова за континуирано привлачење, задржавање и развој запослених на одговоран и транспарентан начин, базиран на заслугама. Реформа треба да допринесе јаснијим очекивањима на радном месту, уређеном систему запошљавања и кретања кроз службу, стандардизованим и транспарентним процедурама рада, већој мотивацији, поштовању права запослених, смањеној флуктуацији, подршци руководиоцима и добром односу са синдикатима. Реформа функције управљања људским ресурсима је подржана кроз пројекте који су финансирани из ИПА фондова, билатералне програме и донације. Закон о полицији, као и Уредба о каријерном развоју полицијских службеника детаљно регулишу каријерни развој полицијских службеника. Члан 165. Закона о полицији, као и чланови 6. и 7. Уредбе предвиђају да су услови за стицање наредног чина или звања у оквиру извршилачких радних места и у оквиру истог нивоа руковођења, као и непосредно вишег нивоа руковођења одговарајући степен образовања, године стажа проведене у претходном чину, односно звању, успешно завршена стручна обука за чин, односно звање, и просечна трогодишња оцена која не може бити нижа од оцене 4 (истиче се).<ref name=":2" /><ref>{{Cite web|url=http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/6d549c97-4536-48bf-92f4-acf8553cfb1e|title=Uredba o karijernom razvoju policijskih službenika|website=www.pravno-informacioni-sistem.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> == Дан Министарства унутрашњих послова Републике Србије == Дан и слава Министарства унутрашњих послова Републике Србије је празник [[Свето Тројство|Свете Тројице]], који се обележава у знак сећања на 1862. годину када је српска [[Жандармерија (Србија)|Жандармерија]] одиграла пресудну улогу у борбама за ослобођење [[Београд]]а код [[Чукур чесма|Чукур чесме]].<ref>{{Cite web|url=http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/aktivnosti/066929be-bd6d-4f11-85e1-53259f3a52bb/!ut/p/z1/tVTBcoIwEP0WDx6ZLMFgOGZai1OHqa1VIRcHEDQVErRR6983dnpo7Sh2HHJJMvP2vd2X3SCOQsRlvBOLWAsl48LcI-7OnrzAtX3AA9phD8ACIDAcOeD3O2j6G-C7PQzsuevdD3rUoX1A_HL8BHHEU6krvURRtU0Kkc7Sw0YU5tCGSqWZlnEb4pXeZoVUXyexk-pdizaA63rYSzIrmbtzq5PbtkVJZlvEwcTLnZjgJDnyV6mYo-gq9LSu4GM9cGYx-I6_AOB1fvI6CX7KATYwl_kUCMX-pHsK-PsmkUmyezYLz1SxE9kejaXalKYJRv_0sF6B3KhwmX4IzdLjZumbNYfcas5jXQubP0O8rdecmcFWUmcfGoWNTLYRwpvgLliY_GO9tITMFQqvCq3KcUmdg7BWL3T_mi8X5SzoOeTHpknEWq1PyNBo5w!!/dz/d5/L2dBISEvZ0FBIS9nQSEh/?urile=wcm%3Apath%3A%2Fpublic_cyrillic%2Fpocetna%2Faktuelno%2Faktivnosti%2F066929be-bd6d-4f11-85e1-53259f3a52bb|title=Сечењем славског колача и полагањем венаца започето обележавање Дана и славе МУП-а|last=|first=|date=|website=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> Овај догађај се слави педесетог дана након [[Ускрс|Васкрса]] и увек пада у недељу, а обележава се традиционалним ломљењем славског колача, полагањем венаца и пропратним манифестацијама. Године 2017, централна манифестација је одржана на [[Трг краља Милана|Тргу краља Милана]] у [[Ниш]]у, док је 2018. године одржана на [[Трг Николе Пашића|Тргу Николе Пашића]] и платоу испред [[Народна скупштина Републике Србије|Народне Скупштине]] у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3151114/policija-slavi-svoj-dan.html|title=Прослава Дана полиције – дефилеи, егзерцир, показна вежба...|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2018-12-16}}</ref> == Галерија == <center><gallery> Слика:BMW_F10_Serbian_Police.jpg|BMW F10 пресретач Слика:Peugeot Boxer 330 Lihi of Serbian Police.JPG|Пежо Боксер "марица" Слика:Mitsubishi_RVR_police.jpg|Мицубиши РВР пресретач Слика:Toyota_of_Serbian_Police.jpg|Тојота за хитне интервенције Слика:Ww_golf_6_police.jpg|Голф 6, граничне полиције Слика:Serbia police car 07.JPG|Голф 7 Слика:Škoda policija - dan policije 2019 02.jpg|[[Шкода Ауто|Шкода]] патролно полицијско возило Слика:Tojota vatrogasne brigade Beograd - dan policije 2019 01.jpg|[[Тојота (компанија)|Тојота]] [[Ватрогасац|ватрогасне]] бригаде </gallery></center> == Види још == * [[Списак министара унутрашњих послова Србије]] * [[Полиција Србије]] * [[Министарство унутрашњих послова Републике Српске]] * [[Розета (војска)|Розета]] * [[Ширит]] * [[Петокрака звезда]] * [[Еполета]] == Референце == {{референце}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|chapter=У Краљевини СХС/Југославији (1918-1941)|title=Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001|year=2002|location=Београд|publisher=Министарство унутрашњих послова Републике Србије|pages=74-108}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://www.mup.gov.rs}} {{Влада Републике Србије}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Министарства Републике Србије|Унутрашњих послови]] 6c07mtnsa5xy3gzsky417ii0g6nsz3d 0 334344 30098565 30087863 2025-06-27T12:28:25Z Vux33 178022 /* Спољашње везе */ 30098565 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | назив_трке = Ронде ван Фландерен | тренутни_догађај = {{#ifexist:Ронде ван Фландерен {{CURRENTYEAR}}.|Ронде ван Фландерен {{CURRENTYEAR}}.}} | слика = Tour of Flanders logo.svg.png | опис_слике = | локални_називи = {{plainlist| * ''-{Ronde van Vlaanderen}-'' {{nl}} * ''-{Tour des Flandres}-'' {{fr}} * ''-{Tour of Flanders}-'' {{en}} }} | други_називи = Трка око Фландрије | датум = Почетак априла | регион = [[Фландрија]] | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд тур]] | тип = [[Класичне бициклистичке трке|једнодневна трка]] | организатор = [[Фландријски класици]] | директор = Вим ван Херевеге | оснивач = Карел ван Вајнендале | прво_одржавање = {{start date and age|1913|5|25}} | број_одржавања = {{#expr:101+{{CURRENTYEAR}}-2017}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последње_одржавање = | први_победник = {{зас|Белгија|20п}} [[Пол Деман]] | највише_победа = {{plainlist| * {{flagathlete|[[Ахил Бојсе]]|БЕЛ}} * {{flagathlete|[[Ерик Леман]]|БЕЛ}} * {{nowrap|{{flagathlete|[[Фјоренцо Мањи]]|ИТА}}}} * {{flagathlete|[[Јохан Мусеув]]|БЕЛ}} * {{flagathlete|[[Том Бонен]]|БЕЛ}} * {{nowrap|{{flagathlete|[[Фабијан Канчелара]]|ШВА}}}} * {{nowrap|{{flagathlete|[[Метју ван дер Пул]]|ХОЛ}}}} {{quote|''3 пута''}} }} | тренутни_победник = {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] <small>(2025)</small> }} '''Ронде ван Фландерен''' ({{јез-хол|Ronde van Vlaanderen}}, {{јез-фр|Tour des Flandres}}), познат и као ''Де Ронде'', једнодневна је [[Класичне бициклистичке трке|класична бициклистичка трка]] која се одржава почетком [[април]]а у [[Фландрија|Фландрији]], [[Белгија]]. Одржава се недељу дана пре [[Париз—Рубе]]а ({{јез-фр|Paris—Roubaix}}). Ронде је најбитнија бициклистичка трка у [[Фландрија|Фландрији]], део је ''[[UCI ворлд тур]]а'', а организује је организација ''Фландријски класици''. Прва трка одржана је 1913. док је стото издање било 2016. године. Трка је једна од пет [[Монументални бициклистички класици|монументалних класика]], заједно са класицима [[Париз—Рубе]], [[Милано—Санремо]], [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]] и [[Ђиро ди Ломбардија]], а једна је од два главна [[Калдрмисани класици|калдрмисана класика]], заједно са Париз—Рубеом. Није одржавана само током [[Први светски рат|Првог светског рата]], а од 1919. одржава се без прекида и једини је класик који се одржавао током свих година [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref>{{cite web| title = De droom van Koarle| url = http://www.rondevanvlaanderen.be/nl/elite-men/history/de-droom-van-koarle| website = Ronde van Vlaanderen| publisher = Flanders Classics| accessdate = 22. 6. 2017| language = холандском| archive-date = 19. 12. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20161219041143/http://www.rondevanvlaanderen.be/nl/elite-men/history/de-droom-van-koarle| url-status = }}</ref> Седморица држе рекорд по броју победа, по чему је Ронде јединствен међу највећим класицима. Белгијанци [[Ахил Бојсе]], [[Ерик Леман]], [[Јохан Мусеув]] и [[Том Бонен]], Италијан [[Фјоренцо Мањи]], Швајцарац [[Фабијан Канчелара]] и Холанђанин [[Метју ван дер Пул]] имају по три победе. Од 2004. године женска верзија Ронде ван Фландерена је покренута, организује се истог дана кад и трка за мушкарце, само је мања дистанца. == Стварање трке == === Ронде као регионални симбол === Трка око Фландрије је креирана 1913. од стране Леона ван ден Хаутеа, једног од оснивача спортског листа ''Спортверелд''. У то доба, било је уобичајено да бициклистичке трке организују новине и часописи, у циљу повећања продаје.<ref name="Cossins">{{cite web|last=Cossins|first= Peter| title = The forgotten founder of the Tour of Flanders| url = http://www.cyclingnews.com/news/the-forgotten-founder-of-the-tour-of-flanders/| website = cyclingnews.com| publisher = Immediate Media Company| accessdate=25. 6. 2017| archivedate=4. 4. 2014}}</ref> {{Quote box| align = left| width = 27%| quote = Мислили смо да има много тога што можемо да урадимо у [[Фландрија|Фландрији]]. Такође смо желели да покренемо новине посвећене људима у Фландрији на њиховом сопственом језику и дамо им самопоуздања као Фламанцима. Водили смо рат 10 година са људима из националне бициклистичке федерације у [[Брисел]]у, који су говорили француским језиком. И добили смо га.| source = ко-оснивач трке [[Карел ван Вајнендале]]. {{sfn|Vanwalleghem|1999|p=20}}| quoted = 1}} На почетку [[20. век]]а, бициклизам у Белгији је био слабо заступљен. Велодроми су били затворени а национална првенства на друму и на писти нису више организована.<ref name="Schroeders p145">{{harvnb|Schroeders|1999|pp=145}}</ref><ref name="Vanwall p65">{{Cite book|last=Vanwalleghem| first = Rik| title = Het Wonder van Vlaanderen| publisher = Pinguin| |isbn=978-90-73322-09-7|pages=65-66}}</ref> Једина главна трка у Белгији била је [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]], која се одржавала у [[Валонија|Валонији]], где се говори француским језиком. Како је разочарење расло, [[Одил Дефраје]] је постао први белгијски победник [[Тур де Франс]]а 1912.<ref>{{cite web| url = http://www.velo101.com/actualite/default.asp?Id=3009&Section=Route| title = Vélo 101 le site officiel du vélo - cyclisme vtt cyclosport cyclo-cross| work = velo101.com| accessdate = 25. 6. 2017| archive-date = 07. 02. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20100207224303/http://www.velo101.com/actualite/default.asp?Id=3009&Section=Route| url-status =}}</ref> Он је био двадесетогодишњи Фламанац који је возио за француски тим ''Алкјон'', али је упркос томе био симбол потенцијалног развоја бициклизма у Белгији. Дефрајеова победа инспирисала је Аугуста де Магта, градоначелника [[Хале (Белгија)|Халеа]] и директора прес групе ''Сосијете Белге д'импримерие'', да покрене спортски магазин на холандском језику, који је назвао ''Спортверелд''.<ref name="Schroeders p145"/><ref>{{cite web|url=http://www.sportwereld.be/| title = Sportwereld| work = sportwereld.be| accessdate=25. 6. 2017}}</ref> Најистакнутији дописник ''Спортверелда''' био је [[Карел ван Вајнендале]],{{sfn|Vanwalleghem|1999|p=18}}<ref name="RVV 1">{{cite web|url=http://karelvanwijnendaele.com| title = Karel Wijnendaele.| accessdate=25. 6. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170516185615/http://karelvanwijnendaele.com/| archive-date=16. 5. 2017|url-status=dead| df =}}</ref> млади спортски новинар и бициклистички фан, који је и сам покушао да се бави бициклизмом.<ref name="karel-1">{{cite web|url=http://www.karelvanwijnendaele.be| title = Karel Van Wijnendaele - Virtueel Museum| work = karelvanwijnendaele.be| accessdate=25. 6. 2017}}</ref><ref name="DBNL-101">{{cite web|url=http://www.dbnl.org/tekst/wijn012rijk01_01/wijn012rijk01_01_0012.htm| title = Karel Van Wijnendaele, Het rijke Vlaamsche wielerleven • dbnl| work = dbnl.org| accessdate=25. 6. 2017}}</ref> Прва питања јавила су се пред почетак првенства Фландрије, 1912.<ref name="Cossins"/> Ван Вајнендале постао је уредник Спортверелда 1. јануара 1913. === Ронде и фламански национализам === {{Quote box| align = right| width = 20%| quote = Сви грађани Фландрије треба да допринесу ослобођењу Фламанаца| source = Карел ван Вајнендале о концепту трке у Фландрији 1912. {{sfn|Vanwalleghem|1999}}| quoted = 1}} Много тога је било написано о повезаности бициклизма у Фландрији и фламанског национализма. Ван Вајнендале је хтео да креира трку искључиво на тлу Фландрије, обилазећи што је више градова могуће, јер је сматрао да сваки град у Фландрији треба да допринесе ослобођењу Фламанаца.<ref name="karel-1"/> Ронде ван Фландерен је једини класик који је одржаван у земљама окупираним од стране [[Њемачка|Немачке]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и под пуном подршком од стране Немачке.<ref>Bicycling, USA, undated cutting</ref> Немци нису само дозволили и уживали у трци, већ су помогли и у обезбеђивању стазе.{{sfn|Konrad, Gabe, Melanie|p=101}} Ово је довело до оптужби за сарадњу са [[Силе Осовине|Силама Осовине]] у доба када су многи фламански националисти били чврсто повезани са [[Нацистичка Њемачка|нацистичком Немачком]].<ref>{{cite web|url=http://www.sbrshop.com/aboutus/staythecourse/stc20070418.php| title = SBR, Stay the Course, Tour de Flanders|date=7. 4. 2007| last=Vandaele|first=Christophe| accessdate=25. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160309121559/http://sbrshop.com/aboutus/staythecourse/stc20070418.php|archive-date=9. 3. 2016|url-status=dead}}</ref><ref name="DailyPeloton">{{cite web|url=http://www.dailypeloton.com/displayarticle.asp?pk=3419| title = Daily Peloton - Pro Cycling News| work = dailypeloton.com| accessdate=25. 6. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20160303194705/http://www.dailypeloton.com/displayarticle.asp?pk=3419| archive-date=3. 3. 2016|url-status=dead| df =}}</ref> Након рата, ''Де стандард'' и ''Хет аглемен спортверелд'' су заплењени од стране државе, док је неколико новинара, углавном ван спорта, осуђено због сарадње.{{sfn|Vanwalleghem|1999|p=69}} Ван Вајнендалу је доживотно забрањено да ради као новинар, али је забрана укинута након његовог писма подршке [[Бернанд Монтгомери|Бернарду Монтгомерију]], у коме је потврдио да је помагао обореним британским пилотима током рата и скривао их у својој кући.{{sfn|Vanwalleghem||p=72}} Супарничке новине у Фландрији ''Хет волк'', креирали су трку ''Омлоп ван Фландерен'' 1945. Хет волк је хтео нови бициклистички догађај у Фландрији, као супарничку трку блискости Рондеа са нацистима, како су истакли.<ref name="DailyPeloton"/> Организатори Рондеа су протестовали због блискости имена са њиховом трком, јер је у холандском мала разлика између Ронде и Омлоп. Бициклистичка федерација Белгије наредила је Хет волку да промени име и трка је постала [[Омлоп хет Ниувсблад|Омлоп хет Волк]]. {{sfn|Vanwalleghem|1999|p=69—72}} Данас је то трка која отвара сезону бициклизма у Белгији. == Историја == === Прве трке === Дана 25. маја 1913. Карел ван Вајнендале организовао је први Ронде ван Фландерен, који је прилазио кроз две западне провинције [[Фландрија|Фландрије]]. Трка је почела у шест ујутру, у [[Гент]]у, Дик је циљ био у Мариакеркеу.<ref>{{cite web|url=http://www.rvv.be/nl/elite-men/history/de-droom-van-koarle|title=De droom van Koarle|last=Classics|first=Flanders|work=Ronde Van Vlaanderen|accessdate=25. 6. 2017|archive-date=27. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170227080718/http://www.rvv.be/nl/elite-men/history/de-droom-van-koarle|url-status=}}</ref> Укупна дужина била је 330&nbsp;km, све по лошим путевима, уз само повремени пролаз преко [[Бициклистичка стаза|бициклистичких стаза]].<ref name="Vanwall p65"/> Трка је завршена на древном велодрому које је окруживало мало језерце у Мериакеркеу, док је продаја карата покрила само пола наградног фонда.<ref name="Vanwall p65"/> [[Датотека:Marcel Buysse 1913.jpg|мини|усправно|лево|[[Марсел Бојсе]], победник другог издања трке.]] Прву трку освојио је [[Пол Деман]], који је победио у спринту шесточлане групе, након више од 12 сати вожње. Деман је освојио [[Бордо—Париз]] класик 1914. након чега се придружио Белгији у [[Први светски рат|Првом светском рату]], где је кријумчарио документа бициклом у неутралну Холандију. Након много путовања, ухапшен је од стране Немачке, затворен у Левену, где је чекао на погубљење. [[Дан примирја у Првом светском рату|Дан примирја 1918.]] спасао му је живот и постао је ратни херој.{{sfn|Konrad, Gabor, Melanie (2000)|p=100}} Добио је медаље за храброст од Белгије, Француске и Енглеске.{{sfn|Konrad, Gabor, Melanie (2000)|p=100}} Вратио се бициклизму и освојио је [[Париз—Рубе]] 1920 и [[Париз Тур]] 1923.{{sfn|Schroeders (1999)|p=146}} На првој трци учествовало је 37 возача, уз пет аутомобила за помоћ. Наредне године било их је 47 и организатори су се мучили да нађу довољно финансијских средстава.<ref name="Vanwalleghem p54">{{harvnb|Vanwalleghem|2003|pp=54}}</ref> Разочарани Ван Вајнендале је касније изјавио: <blockquote>''Спортверелд је био јако млад и мали за велики Ронде какав смо хтели. Загризли смо више него што смо могли да сажваћемо. Било је тешко гледати групу другоразредних возача како возе кроз Фландрију, фалило је прегршт сантима који би помогли да се покрију трошкови. Исто се десило и 1914, није било Ван Хауварта, Маселиса, Дефрајеа, Мосона, Мотијоа, није било Ван ден Бергеа, свима је било забрањено да учествују од стране њихових француских клубова.''<ref name="Vanwall p65"/></blockquote> Ипак, постојали су наговештаји о расту популарности трке као симбола фламанског национализма. [[Марсел Бојсе]], један од бициклистичких икона у Фландрији на почетку 20. века, инсистирао је да учествује на трци, упрок забрани француског тима Алкјон, који није дозвољавао Белгијанцима да учествују. Бојсе је узео учешће на другом издању трке 1914, као један од фаворита и освојио је у спринту на велодрому [[Евергем]], у [[Гент]]у.<ref name="Schroeders p147">{{harvnb|Schroeders|1999|pp=147}}</ref> Трка је смањена на 280&nbsp;km, које је Бојсе одвезао за 10 сати и 20 минута.<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1914-tour-of-flanders.html | title = Tour of Flanders 1914| website = Bike Race Info| accessdate=25. 6. 2017}}</ref> === 1920-е: рађање легенде === [[Датотека:Bits & Pieces - BP185 - Le tour des Flandres (Vlaamse wielertour) - 1923 - EYE FLM7639 - OB 106055.ogv|мини| upright = 1|Филм о Ронде ван Фландерену [[Ронде ван Фландерен 1923.|1923]].]] Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] трка је имала једини прекид у одржавању, настављена је 1919 и више није прекидана.<ref>{{cite web|url=http://www.rvv.be/en| title = Tour of Flanders (De Ronde Van Vlaanderen) 2008| work = rvv.be}}</ref> На првом послератном издању остварена је и највећа разила између победника и другопласираног, [[Хенри ван Лерберге]] је победио 14 минута испред [[Леон Бојсе|Леона Бојсеа]].<ref name="Ronde BRI 1919">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1919-tour-of-flanders.html| title = 1919 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Трка је у [[Међуратни период|међуратном периоду]] била обележена ужасним стањем путева и грозним пејзажем, али је Ронде брзо стекао популарност. Двадесетих, трком су доминирали специјалисти за трке на [[велодромски бициклизам|писти]]. [[Герард Дебатс]], специјалиста за шестодневне велодромске трке на тлу Америке, освојио је Ронде двапут. Швајцарац [[Хајри Сутер]] освојио је трку 1923 и тако постао први страни победник Рондеа, недељу дана касније освојио је [[Париз—Рубе]] и тако остварио први дабл. {{sfn|Vanwalleghem (2003)|p=56}} Године 1926. група од десет возача спринтала је на циљ. Петорица су пали и освојио је [[Денис Версхерен]], коме је то била прва трка коју је возио као професионалац.<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1926-tour-of-flanders.html | title = Tour of Flanders 1926| website = Bike Race Info| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Старт и циљ трке у Генту привукао је велики број публике и на крају двадесетих, Ронде је постао врхунац бициклистичке сезоне у Фландрији. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=57}} === 1930-е: проблеми са успехом === Ако су почетне трке одржане са мало публике, од 1930. популарност је порасла, тако да су број гледалаца поред пута и број аутомобила који су пратили трку претворили Ронде у прави културни фестивал. Године 1930. [[Франс Бондел]] победио је 9 минута испред [[Ајме Досхе|Ајмеа Досхеа]].<ref name="Ronde BRI 1930">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1930-tour-of-flanders.html| title = 1930 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 1933. трку је почело 164 возача, седам тимова, као и много аутомобила и мотора у каравану. Овај раст популарности донео је проблем сигурности. Писац из Фландрије, Стајн Стревелс, написао је 1937. да је Ронде када га гледа из куће у Анзегему, више поворка аутомобила него возача. Историчар Рик Ванвалегем говорио је о "дивљем родеу" навијача који су возили иза трке и тражили кратке паузе да би видели трку неколико пута. Полиција је проценила да је било и до 500.000 људи. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=60—61}} Људи су пратили трку аутомобилима, пролазили испред када су могли или су били толико близу пута у селима, да су понекад возачи имали проблема да прођу. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=60—61}} {{Quote box | quote = Да би контролисали навијаче поред пута колико је могуће, послали смо изузетан захтев министарству саобраћаја да прати нашу трку са неколико жандарма на мотоциклима. Они ће имати право да казне свакога ко прати трку без дозволе. | source = Директор трке Карел ван Вајнендале, 30. март 1938.{{sfn|Vanwalleghem|1999|p=34}} | align = left | width = 34% | quoted = 1 }} Ван Вајнендале је жандармерију довео 1933, али је то имало слаб ефекат. Трка 1937. је била посебно хаотична, са неколико несрећа, због чега су организатори целу стазу осигурали уз помоћ полиције на моторима, што је у то време био револуционарни потез. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=60—61}} У спортском смислу, трка је расла, са учесницима из Француске, Немачке, Италије, Холандије, Швајцарске и Чехословачке. Доминирали су Белгијанци, а [[Ромајн Гајселс]] је постао први возач који је трку освојио два пута заредом.{{sfn|Vanwalleghem|1991|p=46}} Трке 1934 и 1935 су биле посебно кишовите, што је трку чинило напорном. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=60—61}} ==== Награде ==== Награде за прву трку 1913. биле су 1.100 белгијских франака. До 1935. награде и бонуси су порасли на 12.500 франака, победник је добио 2.500, док је возач који је завршио на 19 месту добио 125 франака. {{sfn|Vanwalleghem|1999|p=74}} Године 1938. постојао је бонус од 100 франака за сваког возача који има вођство од 30 минута. Награде током Другог светског рата су биле било шта што су организатори могли да нађу, укључујући кутије бријача, пећ, боце вина и бициклистичка опрема. Године 1948. награда је била 100 франака. === 1940-е: ратне године и ускрснуће === [[Датотека:Kanegem (Tielt) - Briek Schotte aan de kerk van Kanegem.jpg|мини|усправно|лево|Статуа двоструком победнику [[Брик Схоте|Брику Схоту]] у [[Канегем]]у]]. Године 1939, када је [[Други светски рат]] почео да се промаља, магазин ''Спортверелд'' се спојио са популарним дневним новинама ''Хет Ниевсблад‘'. Током рата, многи спортски догађаји су били отказани, али је Ронде настављен у договору са Немачком. {{sfn|Konrad, Gabe and Melanie|2000|p=101}} Прву послератну трку освојио је [[Ахил Бојсе]]. Због ограничавања путева, рута је била измењена и вожено је по лошим путевима и стазама. Старт и циљ је био у Генту, са укупно 198&nbsp;km {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=64—65}} Упркос ратном стању, четрдесете су биле незаборавне. Ахил Бојсе је освојио трку три пута, поставши тако први возач који је то успио. [[Брик Схоте]] и [[Рик ван Стенберген]] су освојили трку по два пута и постали су водеће фигуре белгијског бициклизма. Схоте је неизбрисиво повезао своје име са трком, уз две победе, освојио је осам подијума, уз неколико невероватних подвига. Укупно је 20 пута учествовао на трци. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=65}} Године 1944, млади Рик ван Стенберген контролисао је трку, дистанцирао Брика Схотеа у последњим километрима и постао најмлађи победник икада, са 19 година. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=65}} Године 1948. Ронде је укључен у [[Челенџ Дегранж—Коломбо]], претечу данашњег ''ворлд тура''. До Другог светског рата, Ронде је одржаван истог дана кад и највећи италијански класик, [[Милано—Санремо]], који су преферирали Италијани и Французи, што објашњава зашто је само један странац освојио Ронде пре рата. Организатори су померили датум да би изашли у сусрет челенџу Дегранж—Коломбо, који није могао да има два догађаја истог дана.{{sfn|Schroeders|1999|p=149}} На Рондеу 1949. учествовало је рекордних 265 бициклиста, од којих њих 50 нису били Белгијанци. То је био највећи број учесника икада, Брик Схоте је остварио другу победу. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=88}} === 1950-е: интернационали класик === Италијан [[Фјоренцо Мањи]] био је први преставник интернационализације. Остварио је три победе заредом, у само четири учешћа. Победе 1950. и 1951. остварио је соло нападима, по јако хладном времену, Године 1951. Мањи је напао на 75&nbsp;km до циља и завршио је пет минута и 35 секунди испред Француза [[Бернар Готје|Бернара Готјеа]], док је [[Атилио Родолфи]] завршио трећи, 10 минута и 32 секунде иза Мањија.{{sfn|Vanwalleghem|1991|p=104}} Године 1953. Холандија је добила свог првог победника, [[Вим ван Ест]] је победио у спринту [[Дезир Кетелер|Дезира Кетелера]].<ref name="Ronde BRI 1953">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1953-tour-of-flanders.html| title = 1953 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 1955. Француз [[Луизон Бобе]], тада двоструки победник [[Тур де Франс]]а, постао је први француски победник Рондеа, док је други Француз, [[Жан Форестије]] освојио наредне године. Интернационални престиж трке порастао је брзо.{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=68-69}} === 1960-е: растућа популарност === Године 1961. [[Том Симпсон]] је постао први [[Уједињено Краљевство|британски]] победник трке, у контроверзном спринту са Италијаном [[Нино Дефилипис|Нином Дефилиписом]]. Дефилипис је био бољи спринтер, али престао је превише рано да окреће педале јер је банер на циљу био одуван и Симпсон је остварио победу. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=130}}<ref>{{cite news|last=Lion| first = Jan| title = Tom Simpson won in 1961| language = холандском| url = http://www.nieuwsblad.be/cnt/bljli_20110327_001| newspaper = Het Nieuwsblad| publisher = Corelio| accessdate=5. 7. 2017| location = Brussels|date=27. 3. 2011}}</ref> Утицај публике није се никад завршио. Навијачи су у великим колонама стајали поред пута и циљ трке је померен у [[Гентбруг]], са намером да иду у корак са растућим бројем гледалаца. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=84}} [[Рик ван Лој]] остварио је другу победу 1962 као актуелни светски шампион, усред хорде навијача, обезбедивши статус носиоца белгијског бициклизма.{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=74}} [[Руди Алтиг]] је 1964. остварио прву победу за Немачку.<ref name="Ronde BRI 1964">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1964-tour-of-flanders.html| title = 1964 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 1969. млади [[Еди Меркс]], на свом путу да постане легенда бициклизма, освојио је Ронде. Напао је на 73&nbsp;km до циља, по лошем времену и упркос замеркама од стране менаџера, сачувао је предност и победио је са пет минута и 36 секунди испред [[Феличе Ђимонди|Феличеа Ђимондија]]. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=150}}{{sfn|Vanwalleghemp|1991|p=159-161}} === 1970-е: Контроверзе и допинг === Седамдесетих, Рондеу је био потребан нови идентитет. Асфалт на многим традиционалним путевима направили су трку мање захтевном и многи возачи су могли да остану са најбољима. [[Ерик Леман]] је постао локални херој када је освојио три пута у четири године, изједначивши рекорд Бојсеа и Мањија. Леман је као класични спринтер у свакој од три победе одспринтао [[Еди Меркс|Едија Меркса]], као члан издвојене групе која је долазила на циљ, чиме су били незадовољни и навијачи и организатори. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=169-173}} Са намером да сачувају специфичне карактеристике Рондеа, организатори су повећали број брда и споредних путева. Године 1973. циљ трке померен је у [[Мербеке]], недалеко од успона ''Мур ван Герардсберген'', који је постао иконски успон трке и белгијског бициклизма. Три године касније укључен је контроверзни успон Кепенберг. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=78}} [[Датотека:Roger de Vlaeminck.jpg|мини|лево|[[Рогер де Фламинк]] на успону Кепенберг 1977.]] Кепенберг је означио почетак сензационалних издања трке. Године 1975, Еди Меркс је остварио другу победу. Меркс, у мајици дугиних боја, побегао је од главне групе заједно са [[Франс Вербек|Франсом Вербеком]] на 104&nbsp;km до циља, док је на 6&nbsp;km до циља отишао соло и тријумфовао. {{sfn|Vanwalleghem|2003|p=42}}{{sfn|Vanwalleghem|1991|p=174}} Године 1976. [[Фреди Мартенс]] и [[Рогер де Фламинк]], двојица од белгијских бициклистичких звезда, били су део петочлане групе и фаворити за победу у спринту, али су због неслагања отпали на 4&nbsp;km до циља. Де Фламинк је одспринтао Мартенса за четврто место, признајући своју грешку, али је истакао да није могао да дозволи Мартенсу да победи. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=183-184}} Њихово ривалство је кулминирало 1977, на трци која је постала јединствена. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=184-187}}{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=78-81}} Еди Меркс је напао на Кваремонту, али су га престигли Мартенс и Де Фламинк. Мартенсу је пукла гума на Кепенбергу, навијач му је дао други точак и гурао га целим путем узбрдо. Де Фламинк је отишао соло, али му је пукла гума и Мартенс га је достигао. Њих двојица су ишли соло, али је Де Фламинк одбио да ради са њим. На 70&nbsp;km до циља, Мартенс је вукао, док је Де Фламинк возио иза њега и лагано га победио у спринту.<ref name="Ronde BRI 1977">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1977-tour-of-flanders.html| title = 1977 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> То је Де Фламинкова једина победа. Њих двојица су дали контрадикторне изјаве о ономе што се десило. Мартенс је изјавио да му је судија рекао да ће бити дисквалификован због нелегалне промене точка и тада му је Де Фламинк понудио 300.000 франака да настави да вози. Де Фламинк је оповргао то, изјавивши да је тактички возио иза Мартенса, кога је сматрао бољим спринтером. ''"Није ме брига шта људи можда мисле. Кад се све заврши и буде заборављено, моје име и само моје име остаће угравирано у рекордима Рондеа."''<ref name="Ronde BRI 1977"/> Након трке конроврзе су порасле још више, када су Мартенс и трећепласирани [[Валтер Планкарт]] били позитивни на допинг и обојица су дисквалификовани.<ref>{{cite web|url=http://www.sportgeschiedenis.nl/2009/04/04/de-ronde-van-vlaanderen-van-1977-deel-2.aspx| title = Sportgeschiedenis.nl| work = sportgeschiedenis.nl| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Музеј Ронде ван Фландерен има ред калдрма у којима су угравирана имена сваког победника ''Де Рондеа'', тамо постоји додатни камен за 1977, са именом Фредија Мартенса, називајући га моралним победником.<ref name="Ronde BRI 1977"/> Године 1979. [[Јан Рас]] је освојио свој први Ронде.<ref name="Ronde BRI 1979">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1979-tour-of-flanders.html| title = 1979 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> === 1980-е: Холанђани и Белгијанци === Осамдесетих година трку су монополизовали Белгијанци и Холанђани. [[Јан Рас]] је освојио двапут, други пут 1983. победивши [[Лудо Петерс|Луда Петерса]] са минут и по.<ref name="Ronde BRI 1983">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1983-tour-of-flanders.html| title = 1983 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 1986 [[Адри ван дер Пул]] је донео Холандији пету победу у седам година.{{sfn|Vanwalleghem|1991|p=193-197}} Ван дер Пул је победио Ирца [[Шон Кели|Шона Келија]] и Канађанина [[Стив Бауер|Стива Бауера]], у четворочланом спринту.<ref name="Ronde BRI 1986">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1986-tour-of-flanders.html| title = 1986 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Ипак, деценија ће остати упамћена по издању 1985, које је освојио [[Ерик Вандерарден]].<ref name="Ronde BRI 1985">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1985-tour-of-flanders.html| title = 1985 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> 23-годишњи Белгијанац сломио је точак пре Кепенберга, али се вратио на чело трке, где су били [[Хени Којпер]], [[Грег Лемонд]] и његов сувозач [[Фил Андерсон]]. Вандерарден је напао на успону ''Мур ван Герагдсберген'' на 20&nbsp;km до циља и дошао до соло победе.<ref>{{cite web|title=Great moments in Classics history - the cobbled Classics| url = http://autobus.cyclingnews.com/road/2009/springclassics09/?id=/features/2009/cobbled_classics_apr09|author = <!--Staff writer(s); no by-line.-->| publisher = Cyclingnews|date=7. 4. 2009| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Трка је зарадила место међу легендарним тркама због олује која је избила неколико пута у другом делу трке, са јаким ветром и обилним падавинама, које су опустошиле главну групу. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=199-203}} Трку је завршило само 24 возача од 174 колико је стартовало.<ref name="Ronde BRI 1985"/> [[Клод Крикјелион]] је 1987. постао први и једини белгијски победник трке са француског говорног подручја. Победио је у спринту Шона Келија.<ref name="Ronde BRI 1987">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1987-tour-of-flanders.html| title = 1987 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Класик специјалиста, [[Шон Кели]] завршио је други три пута и Ронде је остао једини ''монументални класик'' који није освојио. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=206}} [[Датотека:Museeuw Flandres 1998.jpg|мини|лево|усправно|[[Јохан Мусеув]] троструки победник.]] === 1990-е: лав из Фландрије === Године 1989. трка је укључена у први ''UCI ворлд куп'', такмичење које обухвата десет најбитнијих једнодневних класика. {{sfn|Vanwalleghem|1991|p=213}} Године 1993. Белгијанац [[Јохан Мусеув]] је освојио трку, победивши у спринту [[Франс Масен|Франса Масена]] и почео је да доминира трком.<ref name="Ronde BRI 1993">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1993-tour-of-flanders.html| title = 1993 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Италијански класик специјалисти, [[Морено Арђентин]], [[Ђани Буњо]] и [[Микеле Бартоли]] су остварили по једну победу. Буњо је 1994. победио Мусеува за 7&nbsp;mm, у четворочланом спринту, што је најмања разлика у историји.<ref>{{cite web|url=http://autobus.cyclingnews.com/road/2009/springclassics09/?id=/features/2009/cobbled_classics_apr09| title = www.cyclingnews.com presents the 2009 Spring Classics| work = cyclingnews.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Следећег дана, фландријске новине ''Хет латсте ниувс'' објавиле су слику фото финиша на насловној страни са натписом ''"Жалост Фландрије''.{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=88-89}} Поред тога, Мусеув је доминирао трком, са осам подијума и три победе. Медији у Фландрији дали су му надимак ''лав из Фландрије''.<ref>{{cite web|title=Tour of Flanders, World Cup Round 2, Belgium, April 2, 1995| url = http://autobus.cyclingnews.com/results/archives/april95/flanders.html| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 1997. [[Ролф Серенсен]] је остварио прву победу за Данску.<ref name="Ronde BRI 1997">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1997-tour-of-flanders.html| title = 1997 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> === 21 век: монументална трка === [[Датотека:Boonen & Pozzato.jpg|мини|усправно|[[Филипо Поцато]] и [[Том Бонен]] у нападу на последњем успону Кваремонту, 2012. године.]] [[Ђанлука Бортолами]] и [[Андреа Тафи]] наставили су италијанску традицију са победама почетком 2000-их. Бортолами је победио у спринту [[Ерик Декер|Ерика Декера]] 2001,<ref name="Ronde BRI 2001">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/2001-tour-of-flanders.html| title = 2001 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> док је Андреа Тафи 2002 победио са 21 секундом испред Мусеува.<ref name="Ronde BRI 2002">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/2002-tour-of-flanders.html| title = 2002 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 2003. [[Петер ван Петегем]] је остварио другу победу,<ref name="Ronde BRI 2003">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/2003-tour-of-flanders.html| title = 2003 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> док је 2005.[[Том Бонен]] остварио прву победу соло нападом.<ref name="Ronde BRI 2005">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/1993-tour-of-flanders.html| title = 2005 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Ронде је 2005. укључен у новоосновани ''UCI про тур'', а 2011. је постао део ''UCI ворлд тура'', који је наследио про тур. Трка је тако осигурала статус као један од пет ''[[Монументални класици|монументалних класика]]''. [[Том Бонен]] је постао нова звезда белгијског бициклизма са две узастопне победе, 2005. и 2006,<ref>{{cite web|last=Tan|first= Anthony| last2=Jones| first2 = Jeff| title = Boonen takes the throne| url = http://autobus.cyclingnews.com/news.php?id=news/2005/apr05/apr04news| website = autobus.cyclingnews.com| accessdate=5. 7. 2017| archivedate=5. 4. 2005}}</ref><ref>{{cite web|last=Jones|first= Jeff| last2=Decaluwé| first2 = Brecht| title = Ronde van Vlaanderen Wrap-up. Tommeke is King of Flanders, again| url = http://autobus.cyclingnews.com/news.php?id=news/2006/apr06/apr03news2| website = autobus.cyclingnews.com| accessdate=5. 7. 2017| archivedate=3. 4. 2006| location = Ninove}}</ref> након чега је [[Алесандро Балан]] донео нову победу Италији 2007.<ref name="Ronde BRI 2007">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/2007-tour-of-flanders.html| title = 2007 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> Други Белгијанац, [[Стајн Деволдер]], остварио је две победе заредом, 2008. и 2009. Деволдер је обе победе остварио на сличан начин, нападом на успону ''Мур де Грамонт'', одакле је возио соло до циља.<ref>{{cite web|last=| first = | title = Devolder repeats win in Flanders| url = http://www.cyclingnews.com/races/93rd-tour-of-flanders-upt/results/| website = cyclingnews.com|date=5. 4. 2009| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 2010. Бонен је тражио трећу победу, напао је са Швајцарцем [[Фабијан Канчелара|Фабијаном Канчеларом]] на 45&nbsp;km до циља. Бонен је био фаворит, али није могао да прати Канчелару након напада на успону Мур ван Герардсберген. Захваљујући хронометарским вештинама, Канчелара је последњих 16&nbsp;km одвезао соло и остварио своју прву победу у Фландрији.<ref name="results">{{cite news|publisher=cyclingnews.com| title = The sun shines for the Swiss champion in Flanders| url = http://www.cyclingnews.com/races/ronde-van-vlaanderen-upt/results| accessdate=5. 7. 2017|date=4. 4. 2010| archiveurl= https://web.archive.org/web/20100414102756/http://www.cyclingnews.com/races/ronde-van-vlaanderen-upt/results| archivedate=14. 4. 2010 <!--DASHBot-->|url-status=live}}</ref> Организацију трке преузели су ''фландријски класици'' 2011. Нови организатор померили су циљ трке у Ауденарде за 2012..<ref>{{cite web|url=http://rvv.be/nl/elite-men/news/2011-09/64/oudenaarde-nieuwe-aankomstplaats|title=Oudenaarde nieuwe aankomstplaats|accessdate=5. 7. 2017|archive-date=25. 04. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120425162819/http://rvv.be/nl/elite-men/news/2011-09/64/oudenaarde-nieuwe-aankomstplaats|url-status=}}</ref> Те године, Том Бонен је освојио трећи и последњи Ронде, победивши у трочланом спринту Италијане [[Филипо Поцато|Филипа Поцата]] и [[Алесандро Балан|Алесандра Балана]].<ref>{{cite news|url=http://uk.eurosport.yahoo.com/01042012/58/brilliant-boonen-claims-flanders-victory.html| title = Brilliant Boonen claims Flanders victory| work = Yahoo! Eurosport| publisher = TF1 Group| last=Walker|first=Lee|date=1. 4. 2012| accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/sport/2012/apr/01/tom-boonen-tour-of-flanders-cycling| title = Tom Boonen outsprints Italians for third Tour of Flanders win| work = The Guardian| publisher = Guardian Media Group| agency = Reuters|date=1. 4. 2012| accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2012/results|date=1. 4. 2012| accessdate=5. 7. 2017| last=Decaluwé|first=Brecht| work = Cycling News| publisher = Future Publishing Limited| title = Boonen wins 2012 Tour of Flanders}}</ref> Наредне две године доминирао је Фабијан Канчелара, који је до победа долазио јаким нападом на успону ''Ауде Кваремонт''.<ref>{{cite news|url=http://www.velonation.com/News/ID/14258/Cancellara-powers-away-on-the-Paterberg-to-another-Ronde-van-Vlaanderen-victory.aspx| title = Cancellara powers away on the Paterberg to another Ronde van Vlaanderen victory| last=Moore|first=Kyle| work = VeloNation| publisher = VeloNation LLC|date=31. 3. 2013| accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/tour-of-flanders/cancellara-im-spartacus-flanders-119897|last=Brown|first=Gregor|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media|date=6. 4. 2014|accessdate=5. 7. 2017|title=Cancellara: "I'm the Spartacus of Flanders"|archive-date=11. 04. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140411164645/http://www.cyclingweekly.co.uk/racing/tour-of-flanders/cancellara-im-spartacus-flanders-119897|url-status=dead}}</ref> На трци 2015. ни Бонен ни Канчелара нису учествовали због повреда<ref>{{cite news|last=Clarke|first= Stuart| title = Cancellara out of Classics after E3 Harelbeke crash| url = http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest-news/fabian-cancellara-crashes-out-of-e3-harelbeke-164108| accessdate=5. 7. 2017| work = Cycling Weekly|date=30. 5. 2015}}</ref> и [[Александер Кристоф]] је постао први норвешки победник трке.<ref>{{cite news|url=http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2015/results| title = Kristoff conquers Tour of Flanders| work = Cyclingnews|date=10. 4. 2015| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 2016. трка је прослављала стото издање, очекивана великом медијском кампањом.<ref>{{cite web|title=Flemish cycling welcome at Brussels Airport (video)| url = http://deredactie.be/cm/vrtnieuws.english/videozone_ENG/1.2511122| website = De Redactie| publisher = Flemish Radio and Television| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Трку је освојио Словак [[Петер Саган]], 25 секунди испред Канчеларе.<ref>{{cite web|title=Peter Sagan storms to Tour of Flanders win. World Champion unstoppable as Cancellara takes second| url = http://www.cyclingnews.com/tourofflanders/results/| website = cyclingnews.com| publisher = Immediate Media Company| accessdate=5. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160408163706/http://www.cyclingnews.com/tourofflanders/results/|archive-date=8. 4. 2016|url-status=dead}}</ref> Саган је тако донео прву победу Словачкој<ref>{{cite web|last=Wynn|first= Nigel| title = Peter Sagan wins Tour of Flanders| url = http://www.cyclingweekly.co.uk/news/racing/peter-sagan-wins-tour-of-flanders-219413| website = cyclingweekly.co.uk| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> и потврдио је свој статус као нови најистакнутији класик возач.<ref>{{cite web|last=Farrand|first= Stephen| title = Sagan becomes the centre of the transfer market after Tour of Flanders victory| url = http://www.cyclingnews.com/news/sagan-becomes-the-centre-of-the-transfer-market-after-tour-of-flanders-victory/| website = cyclingnews.com| publisher = Immediate Media Company| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Године 2017. [[Филип Жилбер]] је остварио прву победу на Рондеу и тако донео Белгији прву победу након пет година.<ref>{{cite web|last=Ryan|first= Barry| last2=Decaluwe| first2 = Brecht| title = Philippe Gilbert wins Tour of Flanders after epic solo break| url = http://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2017/results/| website = cyclingnews.com| publisher = Immediate Media Company|date=2. 4. 2017| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Жилбер је отишао у соло напад на 55&nbsp;km до циља и тријумфово 29 секунди испред [[Грег ван Авермат|Грега ван Авермата]].<ref name="Ronde BRI 2017">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/2017-tour-of-flanders.html| title = 2017 Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> == Рута == === Тренутна рута === Ронде ван Фландерен пролази кроз две провинције у Фландрији, [[Западна Фландрија|Западну]] и [[Источна Фландрија|Источну]]. Од 1998. године трка стартује у [[Бриж]]у, на северозападу Фландрије, близу [[Северно море|Северног мора]]. Након старта на тргу Маркт, у центру града, иде се јужно дуж равница Западне Фландрија, са повременим деоницама поплочаног пута. Последњих година, рута иде равницом 55&nbsp;km, до [[Кортрајк]]а, одакле се иде источно, кроз [[Фландријски Ардени|фландријске Ардене]], где предео постаје брдовит.<ref>{{cite web|url=http://rvv.pro.p.assets.flandersclassics.be/files/2270/original/rvv2014-elite-men-roadmap.pdf?1387197265| publisher = rvv.be| title = Roadmap| format = pdf| accessdate=15. 7. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20140407073355/http://rvv.pro.p.assets.flandersclassics.be/files/2270/original/rvv2014-elite-men-roadmap.pdf?1387197265| archive-date=7. 4. 2014|url-status=dead| df =}}</ref> [[Датотека:Ronde van Vlaanderen 2016 lap2.png|мини|лево|Последњих 40 km трке]] Први успон на трци обично је периферији Западне Фландрије, након 70–80&nbsp;km трке. Након 100&nbsp;km, пролази се први пут кроз [[Ауденарде]], након чега трка остаје у Фландријским Арденима, у јужном делу Источне Фландрије, са брдима и неколико равних секција калдрмисаног пута. Брда нуде много прилика за нападе и обично су одлучујући фактор трке. Успони су познати јер су кратки, али веома стрми и већина су калдрмисани. Већина успона је смештена у релативно малој раздаљини, што узрокује константну промену пута. Кваремонт је најдужи успон, дужине 2,2&nbsp;km, није превише стрм, али се сматра као један од највише напорних успона у Фландрији, због дужине и калдрмисаног пута. Најстрмији од свих је [[Кепенберг]], 600 m дужине, са максимумом од 22% нагиба, по слабо поплочаном и уском путу. Од 2012. године трка се завршава у Ауденардеу. Последња два успона, ''[[Ауде Кваремонт]]'' и ''[[Патерберг]] смештени су двапут у последњем кругу. Током последњег круга, Кваремонт је смештен на 16 km до циља, док је Патерберг на 13 km до циља, након чега је равно до циља. {|class="wikitable plainrowheaders" style="text-align:center; font-size:95%;" |+ Успони:<ref name="Tour of Flanders 2025 route">{{cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/tour-of-flanders-2025/map/ |title=Tour of Flanders 2025 route|work=cyclingnews.com|date=1. 4. 2025|accessdate=20. 6. 2025|first=Laura|last=Weislo}}</ref> |- ! scope=col rowspan=2| {{abbr|Бр.|Број успона на трци}} ! scope=col rowspan=2| Име ! scope=col rowspan=2| Дужина<br>({{abbr|km|километара}}) ! scope=col rowspan=2| Просјечни нагиб<br>({{abbr|%|процената}}) ! scope=col rowspan=2| Максимални нагиб<br>({{abbr|%|процената}}) ! scope=col colspan=2| Дужина од<br>({{abbr|km|kilometres}}) |- ! scope=col | Почетак<br>({{abbr|km|километара}}) ! scope=col | До циља<br>({{abbr|km|километара}}) |- | 1. ! scope=row | Ауде Кваремонт | 2,2 | 4 | 11,6 | 126,8 | 142,1 |- | 2. ! scope=row | Елкенберг | 1,2 | 5,2 | 10 | 140,8 | 128,1 |- | 3. ! scope=row | Волвенберг | 0,645 | 7,9 | 17,3 | 147,9 | 121 |- | 4. ! scope=row | Моленберг | 0,463 | 7 | 14,2 | 157,9 | 111 |- | 5. ! scope=row | Берендерс | 0,940 | 7 | 12,3 | 172,3 | 96,6 |- | 6. ! scope=row | Валкенберг | 0,540 | 8,1 | 12,8 | 174,9 | 94 |- | 7. ! scope=row | Берг тен Хуте | 1,1 | 6 | 21 | 195,2 | 73,7 |- | 8. ! scope=row | Ниуве Кројсберг/Хотонд | 2,7 | 4 | 8,5 | 204,7 | 64,2 |- | 9. ! scope=row | Ауде Кваремонт | 2,2 | 4 | 11,6 | 210,1 | 58,8 |- | 10. ! scope=row | Патерберг | 0,360 | 12,9 | 20,3 | 214,6 | 54,3 |- | 11. ! scope=row | Копенберг | 0,6 | 11,6 | 22 | 220,1 | 48,8 |- | 12. ! scope=row | Стенбекдрис | 1,1 | 3,1 | 7,6 | 228,3 | 40,6 |- | 13. ! scope=row | Тајенберг | 0,530 | 6,6 | 15,8 | 232,1 | 36,8 |- | 14. ! scope=row | Ауде Кројсберг/Хотонд | 2,7 | 4,1 | 9,4 | 242,4 | 26,5 |- | 15. ! scope=row | Ауде Кваремонт | 2,2 | 4 | 11,6 | 252,2 | 16,7 |- | 16. ! scope=row | Патерберг | 0,360 | 12,9 | 20,3 | 255,6 | 13,3 |} === Промене курса === Као и многи бициклистички класици, рута се мењала и развијала током година, али је увек одржавана у провинцији Западне и Источне Фландрије. У првих 30 година, трка је одржавана од [[Гент]]а до Гента, с тим што је циљ у Генту мењан сваких неколико година. Прво издање трке одржано је источно, старт је био у [[Син Никлас]]у, након чега се ишло у смеру казаљке на сату, кроз [[Алст]], [[Ауденарде]], [[Кортрајк]], [[Верне]], целим путем до обале мора у [[Остенде]]у и [[Руселаре]]у и назад до Гента. Трка је посетила све велике градове Западне Фландрије. Рута 1914. била је слична, али без пута до обале.{{sfn|Bouvet|2007|p=92}} Године 1919. правац трке је промењен на супротну страну од кретања казаљке на сату, док је 1920. трка опет посетила обалу, пролазећи кроз Бриж, поред Северног мора од Бланкенбергеа до Остендеа. Рута није мењана до 1938, када је директор трке, Карел ван Вајнендале инсистирао да се током курса укључе обале, због сентименталног виђења Фландрије.{{sfn|Vanwalleghem|p=35}}. Пут поред мора је отежан јаким ветром који онемогућује нападе и раздваја главну групу. Ветар са мора, узрокује стварање дијагоналне линије возача, што је типично за Ронде и друге трке у Фландрији. [[Датотека:Geraardsbergen - Oudeberg top 2.jpg|мини|десно|Мур ван Герардсберген, укључен на Ронде 2017, након пет година одсуства.]] Пролаз трке поред обале је уклоњен када је [[Други светски рат]] почео, јер је приступ мору био ограничен. Рута трке у ратним годинама јр био круг по унутрашњости Фландрије, док је 1946. враћена предратна рута. Године 1952. вожња поред обале је напуштена на девет година, враћена је 1961, само да би била уклоњена опет 1964. Од 1973. нови циљ је у Мербекеу, први пут ван Гента. Трка није била више кружна и нови циљ је био близу зоне брда, пружајући могућности да се укључе нови успони у завршници. Мур ван Герардсберген, са нагибом до 20%, на 16 km до циља је обично место где возачи упућују одлучујуће нападе. Од 1973. до 2011. Мур је вожен заједно са Босбергом, који је завршни успон, на 11 km до циља. Године 1998. старт је померен у [[Бриж]], омогућавајући поново пролазак поред мора, али сачувајући традиционални завршетак над Муром и Босбергом. Године 2012. промењен је циљ, који је премештен у Ауденарде, 30 km западно од Герардсбергена, искључујући из трке и ''Мур'' и ''Босберг''. Завршни успони од тад су ''Кваремонт'' и ''Патерберг''. === Стартне локације === Ронде је стартовао у четири различита града – [[Гент]]у, [[Син Никлас]]у, [[Бриж]]у и [[Антверпен]]у. Старт прве трке [[Ронде ван Фландерен 1913.|1913]] био је на тргу Маркт, у центру Гента, највећег града [[Источна Фландрија|Источне]] и [[Западна Фландрија|Западне]] Фландрије. У исто време одржавања трке, Гент је угостио и [[Светска изложба|светску изложбу]]. Касније, старт трке је померен кор хотела Алберт, близу железничке станице [[Железничка станица Сент Питерс|Сент Питерс]], где се возачи потписују за старт. До 1950. [[Миса|недељна миса]] је одржавана за возаче пре старта, док је трка одржавана мало пре [[Света седмица|Свете седмице]] или [[Ускрс]]а.{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=14}} [[Датотека:'De_Reus_Café_at_Grote_Markt_22'_by_Tania_Dey.JPG|мини|лево|усправно|[[Антверпен]], домаћин старта Рондеа од 2017.]] {{Quote box | quote = На тргу у [[Син Никлас]]у, на корак од предивне градске скупштине, старт Рондеа је увек привилегован тренутак. Возачи се окупљају да потпишу своје папире за трку пре него што оду да се упознају са својим навијачима, дају аутограме, позирају за сувенирске слике са младим обожаваоцима. У том погледу, време и обичаји су се променили од 1998. Сада су ту ограде за спрече публику да се меша са возачима. У новој конфигурацији, очигледно је изгубљено све што је старт Ронде ван Фландерена чинило привлачним. | source = Новинар Фер Схрудерс критикује премештање у Бриж 1998. {{sfn|Schroeders|1999|p=157}} | align = right | width = 35% | quoted = 1 }} Године 1977. [[Син Никлас]] је заменио Гент као локацију старта Рондеа, углавном јер има више простора да се трка прилагоди растућем броју публике. Трка је стартовала испред градске скупштине. Године 1988. трка је порасла у дводневни догађај, а спектакл је преношен на телевизији Фландрија. Старт је 1998. премештен у Бриж, град [[УНЕСКО]]ове [[Светска баштина|светске баштине]], познат по својој славној историји и средњовековној архитектури. {{sfn|Vanwalleghem|1999| p=54}} Прелазак из Син Никласа у Бриж донео је бројне критике. До тада, била је традиција да се навијачи сретну са возачима пре старта.{{sfn|Schroeders|1999|p=157}} Многи фанови и традиционалисти били су узбуђени због новог стартног места, величајући историју Брижа и његову близину мору, што је поново омогућило да трка прилази поред обале.{{sfn|Vanwalleghem|2003|p=16}} Од 2017. старт трке је у [[Антверпен]]у, највећем граду у Фландрији.<ref>{{cite web|title=Muur van Geraardsbergen returns for 2017 Tour of Flanders. Belgian monument to start in Antwerp for next five editions| url = http://www.cyclingnews.com/news/muur-van-geraardsbergen-returns-for-2017-tour-of-flanders/| website = [[cyclingnews.com]]| accessdate=15. 7. 2017}}</ref> Ова промена је значила да ће Ронде први пут проћи кроз провинцију Антверпен, као и први, историјски старт трке ван [[Грофовија Фландрија|грофовије Фландрије]].<ref>{{cite web|last=Vos|first= Wim| title = Waarom Wouter Vandenhaute voor Antwerpen kiest| url = http://www.nieuwsblad.be/cnt/dmf20160617_02343647| website = Sportwereld.be| accessdate=15. 7. 2017| language = холандском}}</ref> Промена је сматрана револуционарном и изазвала је велике поделе између бициклистичких фанова у Фландрији.<ref>{{cite web| title = Vlaanderen reageert vooral teleurgesteld op "nieuwe Ronde"| url = http://sporza.be/cm/sporza/wielrennen/1.2686340| website = Sporza.be| accessdate = 15. 7. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171022193834/http://sporza.be/cm/sporza/wielrennen/1.2686340| archive-date = 22. 10. 2017| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web| title = Vanwalleghem: "Verschillende Flandriens draaien zich om in hun graf"| url = http://sporza.be/cm/sporza/videozone/sporten/v-wielrennen/RondeVanVlaanderen/1.2686512?playlist=7.39499| website = Sporza.be| accessdate = 15. 7. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171022193923/http://sporza.be/cm/sporza/videozone/sporten/v-wielrennen/RondeVanVlaanderen/1.2686512?playlist=7.39499| archive-date = 22. 10. 2017| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web|title=Tom Boonen over "nieuwe" Ronde van Vlaanderen: "Top!"| url = http://www.nieuwsblad.be/cnt/dmf20160617_02343799| website = nieuwsblad.be| accessdate=15. 7. 2017| language = холандском}}</ref><ref>{{cite web|title=Twitter vol ongeloof: "Bedankt om alweer een stukje geschiedenis te vernietigen"| url = http://www.nieuwsblad.be/cnt/dmf20160617_02343720| website = nieuwsblad.be| publisher = Corelio| accessdate=15. 7. 2017| language = холандском}}</ref> === Локације циља === [[Датотека:Oudenaarde stadhuis 25-9-2016 09-52-11.JPG|мини|десно|[[Ауденарде]], циљ Рондеа од 2012.]] Циљ трке 1913 био је на велодрому Мариакерке, у Генту, али је 1914 померен у [[Евергем]], где је, по изјави Ван Вајнендалеа било 20 гледалаца више него прве године. {{sfn|Vanwalleghem|1999|p=65-66}} [[Ветерен]] је угостио циљ трке у периоду од 1928 до 1961, уз прекиде током [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је циљ померен у Гент.{{sfn|Vanwalleghem|1991|p=41}} [[Фјоренцо Мањи]] је своја три Рондеа освојио у центру Ветерена. У периоду од 1962 до 1972, циљ трке био је [[Гентбруге]]у, на периферији Гента. У периоду од 1973 до 2011, циљ је био у [[Мербеке]]у, делу града [[Нинове]], око 20&nbsp;km западно од Брисела. 39 година циљ је био на Халсестенвегу, последњих 400 m ишло се узбрдо. У септембру 2011, објављено је да ће [[Ауденарде]] угостити циљ трке, тако прекинувши 39 година дугу традицију финиша трке у Мербекеу. Многи навијачи су били узнемирени променом циља и организатори су се суочили са новим отпором.<ref>{{cite web|last=Atkins|first= Ben| title = Belgium reacts to the new Ronde van Vlaanderen finish| url = http://www.velonation.com/News/ID/9821/Belgium-reacts-to-the-new-Ronde-van-Vlaanderen-finish.aspx| website = velonation.com| publisher = velonation| accessdate=15. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://sporza.be/cm/sporza/wielrennen/1.1111770/| title = Oudenaarde krijgt Ronde-finish, Muur sneuvelt| work = sporza| accessdate=15. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170623075823/http://sporza.be/cm/sporza/wielrennen/1.1111770|archive-date=23. 6. 2017|url-status=dead}}</ref> '''Старт и циљ:''' {| class="toccolours" cellpadding="2" width="70%" | valign = "top"| * 1913. [[Гент]] – [[Мариакерке]] * 1914. Гент – [[Евергем]] * 1919—1923. Гент – [[Гентбруге]] * 1924—1927. Гент – [[Којпке|Велодром у Генту]] * 1928—1941. Гент – [[Ветерен]] * 1942—1944. Гент – Велодром у Генту * 1945—1961. Гент – Ветерен | valign = "top"| * 1962—1972. Гент – Гентбруге * 1973—1976. Гент – Мербеке * 1977—1997. [[Син Никлас]] – [[Мербеке]] * 1998—2011. [[Бриж]] – Мербеке * 2012—2016, 2023, 2025, 2027. Бриж – [[Ауденарде]] * 2017—2022, 2024, 2026, 2028. [[Антверпен]] – Ауденарде |} == Карактеристике трке == === Природа трке === [[Датотека:Ronde van Vlaanderen 2015 - Oude Kwaremont (16847245047).jpg|мини|[[Бредли Вигинс]] на успону Кваремонт 2015.]] Ронде ван Фландерен је познат по томе што је то стратегијска трка, на којој фаворити имају доста шанси да планирају свој одлучујући напад. Тактички део трке почиње у брдовитијем региону фландријских Ардена, где тимови и возачи морају да реагују на непредвидљиви развој и на нападе "фаворита из сенке". Природа нагиба на тим успонима фаворизује агресивне возаче, који возе нападачки. Главна група у великој брзини иде према успонима, док се тимови труде да добро позиционирају свог лидера на челу групе. Успони су обично праћени широким улицама, које служе за опоравак пре следећег успона. Иако је већина успона у градским локацијама или поред села, успони и улице које воде до њих су обично уске, што узрокује да се главна група развуче у велику линију, а понекад се раздвоји у више мањих група. Најбољи возачи су принуђени да се константно боре за позицију на врху групе. Трка је реновирана, али и озлоглашена због нервозне руте, јер фаворити који падну или доживе дефект на бициклу почетком трке, обично не успеју да се врате до групе.<ref name="Cyclingnews">{{cite web|title=inCycle video: Johan Museeuw on why the Tour of Flanders is such a legendary race| url = http://www.cyclingnews.com/news/incycle-video-johan-museeuw-on-why-the-tour-of-flanders-is-such-a-legendary-race| publisher = Cyclingnews|date=7. 4. 2015| accessdate=15. 7. 2017}}</ref> [[Датотека:Alessandro Ballan - 2012 Tour of Flanders.jpg|мини|лево|усправно|[[Алесандро Балан]] на Рондеу 2012.]] Као последица, елемент среће је вероватно разлог што ниједан возач није Ронде освојио више од три пута, за разлику од других класика. Откад је трка реконструисана 2012, успони Кваремонт, Патерберг и Кепенберг су места на којима се одвија акција. Кваремонт је дуг 2.200&nbsp;km, са калдрмом, највећи нагиб је 12%, место на којем јаки возачи праве одлучујући напад, што је демонстрирао [[Фабијан Канчелара]] 2013 када је напао са [[Петер Саган|Петером Саганом]] на блажој секцији Кваремонта и дистанцирао Сагана на Патербергу, који је завршни успон трке. Патерберг је дуг само 400 m, али са деоницама од 20% нагиба и долази након 245&nbsp;km тркања, те је генерално тест издржљивости и снаге. Култура трке и примарни такмичарски карактер су фактори препознавања Рондеа. Двоструки победник [[Петер ван Петегем]] изјавио је: {{quote|''Стварно није битно где иде. Имате калдрмисане секције, успоне и уске улице и то обезбеђује карактеристике трке.''<ref>{{cite web|url=http://www.xpats.com/tour-flanders| title = The Tour of Flanders| work = xpats.com| accessdate=15. 7. 2017}}</ref>}} == Рекорди трке == * Најбржа трка око Фландрије била је 2001. Победио је [[Италија]]н [[Ђанлука Бортолами]]: 43.580 -{km/h}-.<ref name="Ronde BRI 2001"/> * Шесторица деле рекорд са по три победе: Белгијанци [[Ахил Бојсе]], [[Ерик Леман]], [[Јохан Мусеув]] и [[Том Бонен]], Италијан [[Фјоренцо Мањи]] и Швајцарац [[Фабијан Канчелара]]. * Шест такмичара су били два пута узастопни победници. * Најстарији победник трке био је Белгијанац [[Андреј Чмил]] 2000, победивши на овој трци кад је имао 37 година. * Амариканац [[Џорџ Хинкапи]] је завршио Ронде 17 пута, по чему је рекордер.<ref name="cyclingnews.com">{{cite web|url=http://www.cyclingnews.com/news/video-george-hincapie-sets-tour-of-flanders-record/| title = Video: George Hincapie sets Tour of Flanders record| work = cyclingnews.com| last=Benson|first=Daniel|date=1. 4. 2012| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Хинкапи је срушио рекорд Брика Схотеа, који је Ронде завршио 16 пута.<ref name="cyclingnews.com"/> == Списак победника == {{Главни чланак|Списак победника Ронде ван Фландерена}} '''Победници:'''<ref name="Ronde BRI">{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/Tour%20of%20Flanders/flandndx.html| title = Tour of Flanders - Ronde van Vlaanderen - Tour des Flandres: Complete results for every edition| work = bikeraceinfo.com| accessdate=5. 7. 2017}}</ref> {{Div col|colwidth=22em}} * [[Ронде ван Фландерен 2025.|2025]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Ронде ван Фландерен 2024.|2024]]. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * [[Ронде ван Фландерен 2023.|2023]]. {{зас|Словенија}} [[Тадеј Погачар]] * [[Ронде ван Фландерен 2022.|2022]]. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * [[Ронде ван Фландерен 2021.|2021]]. {{зас|Данска}} [[Каспер Асгрен]] * 2020. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2019. {{зас|Италија}} [[Алберто Бетиол]] * 2018. {{зас|Холандија}} [[Ники Терпстра]] * 2017. {{зас|Белгија}} [[Филип Жилбер]] * 2016. {{зас|Словачка}} [[Петер Саган]] * 2015. {{зас|Норвешка}} [[Александер Кристоф]] * 2014. {{зас|Швајцарска}} [[Фабијан Канчелара]] * 2013. {{зас|Швајцарска}} [[Фабијан Канчелара]] * 2012. {{зас|Белгија}} [[Том Бонен]] * 2011. {{зас|Белгија}} [[Ник Нојенс]] * 2010. {{зас|Швајцарска}} [[Фабијан Канчелара]] * 2009. {{зас|Белгија}} [[Стајн Деволдер]] * 2008. {{зас|Белгија}} [[Стајн Деволдер]] * 2007. {{зас|Италија}} [[Алесандро Балан]] * 2006. {{зас|Белгија}} [[Том Бонен]] * 2005. {{зас|Белгија}} [[Том Бонен]] * 2004. {{зас|Немачка}} [[Стефен Веземан]] * 2003. {{зас|Белгија}} [[Петер ван Петегем]] * 2002. {{зас|Италија}} [[Андреа Тафи]] * 2001. {{зас|Италија}} [[Ђанлука Бортолами]] * 2000. {{зас|Белгија}} [[Андреј Чмил]] * 1999. {{зас|Белгија}} [[Петер ван Петегем]] * 1998. {{зас|Белгија}} [[Јохан Мусеув]] * 1997. {{зас|Данска}} [[Ролф Серенсен]] * 1996. {{зас|Италија}} [[Микеле Бартоли]] * 1995. {{зас|Белгија}} [[Јохан Мусеув]] * 1994. {{зас|Италија}} [[Ђани Буњо]] * 1993. {{зас|Белгија}} [[Јохан Мусеув]] * 1992. {{зас|Француска}} [[Жак Диран]] * 1991. {{зас|Белгија}} [[Едвиг ван Хојдонк]] * 1990. {{зас|Италија}} [[Морено Арђентин]] * 1989. {{зас|Белгија}} [[Едвиг ван Хојдонк]] * 1988. {{зас|Белгија}} [[Еди Планкарт]] * 1987. {{зас|Белгија}} [[Клод Крикјелион]] * 1986. {{зас|Холандија}} [[Адри ван дер Пул]] * 1985. {{зас|Белгија}} [[Ерик Вандерардер]] * 1984. {{зас|Холандија}} [[Јохан Ламертс]] * 1983. {{зас|Холандија}} [[Јан Рас]] * 1982. {{зас|Белгија}} [[Рене Мартенс]] * 1981. {{зас|Холандија}} [[Хени Којпер]] * 1980. {{зас|Белгија}} [[Михел Полентир]] * 1979. {{зас|Холандија}} [[Јан Рас]] * 1978. {{зас|Белгија}} [[Валтер Годефрот]] * 1977. {{зас|Белгија}} [[Рогер де Фламинк]] * 1976. {{зас|Белгија}} [[Валтер Планкарт]] * 1975. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1974. {{зас|Холандија}} [[Сес Бал]] * 1973. {{зас|Белгија}} [[Ерик Леман]] * 1972. {{зас|Белгија}} [[Ерик Леман]] * 1971. {{зас|Холандија}} [[Еверт Долман]] * 1970. {{зас|Белгија}} [[Ерик Леман]] * 1969. {{зас|Белгија}} [[Еди Меркс]] * 1968. {{зас|Белгија}} [[Валтер Годефрот]] * 1967. {{зас|Италија}} [[Дино Цандегу]] * 1966. {{зас|Белгија}} [[Едвард Селс]] * 1965. {{зас|Холандија}} [[Јо де Ро]] * 1964. {{зас|Немачка}} [[Руди Алтиг]] * 1963. {{зас|Белгија}} [[Нул Форе]] * 1961. {{зас|УК}} [[Том Симпсон]] * 1960. {{зас|Белгија}} [[Артур де Каботер]] * 1959. {{зас|Белгија}} [[Рик ван Лој]] * 1958. {{зас|Белгија}} [[Гермајн Дерајке]] * 1957. {{зас|Белгија}} [[Алфред де Бројне]] * 1956. {{зас|Француска}} [[Жан Форестје]] * 1955. {{зас|Француска}} [[Луизон Бобе]] * 1954. {{зас|Белгија}} [[Ремон Импанис]] * 1953. {{зас|Холандија}} [[Вим ван Ест]] * 1952. {{зас|Белгија}} [[Рогер Декок]] * 1951. {{зас|Италија}} [[Фјоренцо Мањи]] * 1950. {{зас|Италија}} [[Фјоренцо Мањи]] * 1949. {{зас|Италија}} [[Фјоренцо Мањи]] * 1948. {{зас|Белгија}} [[Брик Схоте]] * 1947. {{зас|Белгија}} [[Емил Фајгнарт]] * 1946. {{зас|Белгија}} [[Рик Ван Стенберген]] * 1945. {{зас|Белгија}} [[Силван Грисол]] * 1944. {{зас|Белгија}} [[Рик Ван Стенберген]] * 1943. {{зас|Белгија}} [[Ахил Бојсе]] * 1942. {{зас|Белгија}} [[Брик Схоте]] * 1941. {{зас|Белгија}} [[Ахил Бојсе]] * 1940. {{зас|Белгија}} [[Ахил Бојсе]] * 1939. {{зас|Белгија}} [[Карел Карс]] * 1938. {{зас|Белгија}} [[Едгард де Каливе]] * 1937. {{зас|Белгија}} [[Михел д'Хоге]] * 1936. {{зас|Белгија}} [[Луис Хардикест]] * 1935. {{зас|Белгија}} [[Луис Дерло]] * 1934. {{зас|Белгија}} [[Гастон Ребри]] * 1933. {{зас|Белгија}} [[Алфонс Схеперс]] * 1932. {{зас|Белгија}} [[Ромајн Гајселс]] * 1931. {{зас|Белгија}} [[Ромајн Гајселс]] * 1930. {{зас|Белгија}} [[Франс Бондел]] * 1929. {{зас|Белгија}} [[Јосеф Дервас]] * 1928. {{зас|Белгија}} [[Јан Мартенс]] * 1927. {{зас|Белгија}} [[Герард Дебатс]] * 1926. {{зас|Белгија}} [[Денис Версхерен]] * 1925. {{зас|Белгија}} [[Јулин Делбеке]] * 1924. {{зас|Белгија}} [[Герард Дебатс]] * 1923. {{зас|Швајцарска}} [[Хајри Сутер]] * 1922. {{зас|Белгија}} [[Леон Девос]] * 1921. {{зас|Белгија}} [[Рене Вермандел]] * 1920. {{зас|Белгија}} [[Жил ван Евел]] * 1919. {{зас|Белгија}} [[Хенри ван Лерберге]] * 1915—1918. ''[[Први светски рат]]'' * 1914. {{зас|Белгија}} [[Марсел Бојсе]] * 1913. {{зас|Белгија}} [[Пол Деман]] {{Div col end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" ! Позиција || Возач || Број победа || Године |- | rowspan="7" style="text-align:center;"|1. || {{зас|Белгија|20п}} [[Ахил Бојсе]] || rowspan="7" style="text-align:center;"|3 || [[Ронде ван Фландерен 1940.|1940]], [[Ронде ван Фландерен 1941.|1941]], [[Ронде ван Фландерен 1943.|1943]] |- | {{зас|Италија|20п}} [[Фјоренцо Мањи]] || [[Ронде ван Фландерен 1949.|1949]], [[Ронде ван Фландерен 1950.|1950]], [[Ронде ван Фландерен 1951.|1951]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Ерик Леман]] || [[Ронде ван Фландерен 1970.|1970]], [[Ронде ван Фландерен 1972.|1972]], [[Ронде ван Фландерен 1973.|1973]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] || [[Ронде ван Фландерен 1993.|1993]], [[Ронде ван Фландерен 1995.|1995]], [[Ронде ван Фландерен 1998.|1998]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] || [[Ронде ван Фландерен 2005.|2005]], [[Ронде ван Фландерен 2006.|2006]], [[Ронде ван Фландерен 2012.|2012]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Фабијан Канчелара]] || [[Ронде ван Фландерен 2010.|2010]], [[Ронде ван Фландерен 2013.|2013]], [[Ронде ван Фландерен 2014.|2014]] |- | {{зас|Холандија|20п}} [[Метју ван дер Пул]] || [[Ронде ван Фландерен 2020.|2020]], [[Ронде ван Фландерен 2022.|2022]], [[Ронде ван Фландерен 2024.|2024]] |- | rowspan="12" style="text-align:center;"|7. || {{зас|Белгија}} [[Герард Дебатс]] || rowspan="12" style="text-align:center;" | 2 || [[Ронде ван Фландерен 1924.|1924]], [[Ронде ван Фландерен 1927.|1927]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Ромајн Гајселс]] || [[Ронде ван Фландерен 1931.|1931]], [[Ронде ван Фландерен 1932.|1932]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Брик Схоте]] || [[Ронде ван Фландерен 1942.|1942]], [[Ронде ван Фландерен 1948.|1948]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] || [[Ронде ван Фландерен 1944.|1944]], [[Ронде ван Фландерен 1946.|1946]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] || [[Ронде ван Фландерен 1959.|1959]], [[Ронде ван Фландерен 1962.|1962]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Валтер Годефрот]] || [[Ронде ван Фландерен 1968.|1968]], [[Ронде ван Фландерен 1978.|1978]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] || [[Ронде ван Фландерен 1969.|1969]], [[Ронде ван Фландерен 1975.|1975]] |- | {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Рас]] || [[Ронде ван Фландерен 1979.|1979]], [[Ронде ван Фландерен 1983.|1983]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Едвиг ван Хојдонк]] || [[Ронде ван Фландерен 1989.|1989]], [[Ронде ван Фландерен 1991.|1991]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Петер ван Петегем]] || [[Ронде ван Фландерен 1999.|1999]], [[Ронде ван Фландерен 2003.|2003]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Стајн Деволдер]] || [[Ронде ван Фландерен 2008.|2008]], [[Ронде ван Фландерен 2009.|2009]] |- | {{зас|Словенија|20п}} [[Тадеј Погачар]] || [[Ронде ван Фландерен 2023.|2023]], [[Ронде ван Фландерен 2025.|2025]] |} === Победе по државама === {| class="wikitable" |- style="background:#efefef;" ! Позиција !! Држава !! Број победа |- ! style="text-align:center;"|1. | {{застава|Белгија|20п}} | style="text-align:center;"|69 |- ! style="text-align:center;"|2. | {{застава|Холандија|20п}} | style="text-align:center;"|13 |- !style="text-align:center;"|3 | {{застава|Италија|20п}} | style="text-align:center;"|11 |- ! style="text-align:center;"|4. | {{застава|Швајцарска|20п}} | style="text-align:center;"|4 |- ! style="text-align:center;"|5. | {{застава|Француска|20п}} | style="text-align:center;"|3 |- ! rowspan="3" style="text-align:center;"| 6. | {{застава|Немачка|20п}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|2 |- | {{застава|Данска|20п}} |- | {{застава|Словенија|20п}} |- ! rowspan="3" style="text-align:center;"|8. | {{застава|Норвешка|20п}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|1 |- | {{застава|Словачка|20п}} |- | {{застава|Уједињено Краљевство|20п}} |} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book| ref=harv|last=Schroeders| first = Fer|year=1999| title = Les Classiques du 20ème Siècle| publisher = De Eeclonaar, Belgium| |isbn=978-90-74128-58-2|pages=147}} * {{Cite book| ref=harv|last=Schroeders| first = Fer|year=1999| title = Les Classiques du 20ème Siècle| publisher = De Eeclonaar| |isbn=978-90-74128-58-2|pages=145}} * {{Cite book| ref=harv|last=Vanwalleghem| first = Rik|year=2003| title = De Ronde van Vlaanderen| publisher = Lannoo, Belgium| |isbn=978-90-209-5137-0|pages=54}} * {{Cite book| ref=harv|last=Vanwalleghem| first = Rik| title = Het Wonder van Vlaanderen| publisher = Pinguin| |isbn=978-90-73322-09-7|pages=65-66}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.rvv.be}} {{Ронде ван Фландерен}} {{Победници Ронде ван Фландерена}} {{Бициклистички класици}} {{UCI ворлд тур}} {{UCI про тур}} {{Подножје|Бициклизам}} [[Категорија:Ронде ван Фландерен| ]] [[Категорија:Бициклистичке трке у Белгији]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:Челенџ Дегранж—Коломбо трке]] [[Категорија:Супер престиж Перно трке]] [[Категорија:Трке Свјетског друмског купа UCI]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Фландрија]] 0g7wudt8eoua5jjhvha1psk181jh59u 0 336608 30098558 29991129 2025-06-27T12:25:31Z Vux33 178022 30098558 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | назив_трке = Париз—Рубе | тренутни_догађај = {{#ifexist:Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.|Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.}} | слика = Pariz-Rube logo.png | опис_слике = | локални_називи = {{plainlist| * ''-{Paris—Roubaix}-'' {{fr}} }} | други_називи = ''Пакао севера'' | датум = Почетак априла | регион = Северна Француска | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур]] | тип = [[Бициклистички класици|једнодневна трка]] | организатор = [[Амори спортска организација|-{ASO}-]] | директор = Кристијан Придом | прво_одржавање = {{датум рођења|1896|4|19|год=да}} | број_одржавања = {{#expr:115+{{CURRENTYEAR}}-2017}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последње_одржавање = | први_победник = {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] | највише_победа = {{plainlist| * {{nowrap|{{flagathlete|[[Рогер де Фламинк]]|БЕЛ}}}} * {{flagathlete|[[Том Бонен]]|БЕЛ}} {{quote|''4 пута''}} }} | тренутни_победник = {{nowrap|{{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] <small>([[Париз—Рубе 2025.|2025]])</small>}} }} '''Париз—Рубе''' ({{јез-фр|Paris—Roubaix}}), једнодневни је [[Бициклистички класици|бициклистички класик]], један од пет [[Монументални бициклистички класици|монументалних класика]], који се одржава средином априла на северу [[Француска|Француске]] према граници са [[Белгија|Белгијом]]. Од оснивања [[1896]]. године па све до [[1967]]. старт је био у [[Париз]]у, а циљ у [[Рубе]]у; од 1968. године старт трке је у [[Шампања|Шампањи]], око 60 километара североисточно од центра Париза, док је финиш и даље у Рубеу. [[Датотека:Tom Boonen and Fabian Cancellara, 2008 Paris-Roubaix.jpg|десно|мини|180п|[[Том Бонен]], четвороструки победник трке.]] Трка је позната по тешком терену и калдрми и део је [[Калдрмисани класици|калдрмисаних класика]]. Резултати постигнути на трци бодују се према правилнику [[Светска бициклистичка унија UCI|Светске бициклистичке уније]] за [[UCI свјетски ренкинг]]. Називају је ''паклом севера'', ''Недеља у паклу'' (што је и назив истоименог филма о трци 1976. године), ''краљица класика'' и ''ускршња трка'' ({{јез-фр|La Pascale}}). Трку организује ''[[Амори спортска организација]]'' ({{јез-фра|Amaury Sport Organisation}}). == Историја == Почетком 1895. године, Теодор Вијен и Морис Перес одлучили су да изграде [[Велодром]] у близини парка Барбију {{јез-фр|Barbieux}} који се налазио у граду Кроа недалеко од града Рубе {{јез-фр|Roubaix}}. Под управом Дупреа, и рад је отпочео у априлу 1895. да би се завршио крајем наредног месеца. Велодром који је смештен између градова Кроа и Рубе, имао је дужину писте од тачно 333,3 -{m}-. Отворен је [[9. јун]]а 1895. када је одвожено 7 трка пред неколико хиљада гледалаца. У периоду након изградње уживао је углед највећег спортског центра у северном делу Француске и важио је за једну од најбољих стаза свог времена. [[Датотека:Roubaix, Vélodrome.jpg|десно|мини|180п|Велодром из 1895. у Рубеу]] У фебруару 1896. године, дошли су на идеју да се организује трка која би стартовала у Паризу, а завршавала би се на новонаправљеном велодрому у Рубеу. Подршка овој идеји стигла је и од новинске куће, издавача спортског часописа Л'Вело {{јез-фр|Le Velo}}. Организација трке је тако поверена француском часопису, односно главном уреднику колумне о бициклизму Виктору Брајеру. Он је тада отишао колима (једне од најстаријих фирми Panhard & Levassor, модел 6CV) до града [[Амјен]] на северу Француске, да би одатле исцрпљен након дана вожње по киши до Рубеа. Пут од града Амјен до Рубеа је калдрма, опасан сам по себи, тако да је Брајер одлучио да пошаље телеграм да заустави овај „зли пројекат“, рекавши да представља опасност за учеснике. Увече, међутим, Брајер мења мишљење и прво издање трке је било на помолу. Надимак „Ускршња трка“ ова трка је добила зато што је прво издање трке било заказано за [[Ускрс]]. То је покренуло велико противљење цркве, због веровања да бициклисти и гледаоци тада не би одлазили у цркву. Организатори су најавили освештање трке на њеном старту, што се није десило јер је почела у 4 сата ујутру. Хроничар трке је записао да је прва трка одржана 19. априла 1896. године, да би следеће године била померена две недеље раније када је пала на дан [[Ускрс|Васкрса]]. [[Рогер де Фламинк]] и [[Том Бонен]] су најуспешнији са по четири победе. == Списак победника == {{Главни чланак|Списак победника Париз—Рубеа}} '''Победници Париз—Рубеа''':<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/paris-roubaix/paris-roubaix-index.html |title=Complete results for every edition of Paris-Roubaix |date=|accessdate=19. 6. 2017.|website=bikeraceinfo.com }}</ref> {{Div col|colwidth=22em}} * [[Париз—Рубе 2025.|2025]]. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2024. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2023. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2022. {{зас|Холандија|20п}} [[Дилан ван Барле]] * 2021. {{зас|Италија|20п}} [[Сони Колбрели]] * 2020. ''није било трке'' * 2019. {{зас|Белгија|20п}} [[Филип Жилбер]] * 2018. {{зас|Словачка|20п}} [[Петер Саган]] * 2017. {{зас|Белгија|20п}} [[Грег ван Авермат]] * 2016. {{зас|Аустралија|20п}} [[Метју Хејман]] * 2015. {{зас|Немачка|20п}} [[Џон Дегенколб]] * 2014. {{зас|Холандија|20п}} [[Ники Терпстра]] * 2013. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2012. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2011. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Вансумерен]] * 2010. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2009. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2008. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2007. {{зас|Аустралија|20п}} [[Стјуарт О'Грејди]] * 2006. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2005. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2004. {{зас|Шведска|20п}} [[Магнус Бекстет]] * 2003. {{зас|Белгија|20п}} [[Петер Ван Петегем]] * 2002. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 2001. {{зас|Холандија|20п}} [[Сервајс Кнавен]] * 2000. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1999. {{зас|Италија|20п}} [[Андреа Тафи]] * 1998. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1997. {{зас|Француска|20п}} [[Фредерик Гиздон]] * 1996. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1995. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1994. {{зас|Молдавија|20п}} [[Андреј Чмил]] * 1993. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1992. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1991. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1990. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Планкарт]] * 1989 {{зас|Белгија|20п}} . [[Жан Мари Вампер]] * 1988. {{зас|Белгија|20п}} [[Дирк Демол]] * 1987. {{зас|Белгија|20п}} [[Ерик Вандерарден]] * 1986. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1985. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1984. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1983. {{зас|Холандија|20п}} [[Хени Којпер]] * 1982. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Рас]] * 1981. {{зас|Француска|20п}} [[Бернар Ино]] * 1980. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1979. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1978. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1977. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1976. {{зас|Белгија|20п}} [[Марк Демејер]] * 1975. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1974. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1973. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1972. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1971. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер Росир]] * 1970. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија|20п}} [[Валтер Годефрот]] * 1968. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1967. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Јансен]] * 1966. {{зас|Италија|20п}} [[Феличе Ђимонди]] * 1965. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1964. {{зас|Холандија|20п}} [[Петер Пост]] * 1963. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Дамс]] * 1962. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1961. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1960. {{зас|Белгија|20п}} [[Пино Серами]] * 1959. {{зас|Белгија|20п}} [[Ноел Форе]] * 1958. {{зас|Белгија|20п}} [[Леон Вандале]] * 1957. {{зас|Белгија|20п}} [[Фред де Бројне]] * 1956. {{зас|Француска|20п}} [[Луизон Бобе]] * 1955. {{зас|Француска|20п}} [[Жан Форестје]] * 1954. {{зас|Белгија|20п}} [[Ремон Импанис]] * 1953. {{зас|Белгија|20п}} [[Гермајн Дерајке]] * 1952. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1951. {{зас|Италија|20п}} [[Антонио Бевилакуа]] * 1950. {{зас|Италија|20п}} [[Фаусто Копи]] * 1949. {{зас|Италија|20п}} [[Серс Копи]] / {{зас|Француска|20п}} [[Андре Маје]] {{refn|group=н|Андре Маје је освојио Париз—Рубе 1949. али кад је стигао у Рубе, није могао да нађе улаз на Велодром и ушао је у новинарску салу, одакле је дошао до циља. Серс Копи је одспринтао групу која је дошла иза. Након неколико месеци расправе, UCI је доделио победу обојици.<ref>{{cite news|url = http://autobus.cyclingnews.com/road/2006/apr06/roubaix06/?id=/features/2006/woodland_roubaix_controversy |title =The ultimate Roubaix controversy | agency=| date=19. 4. 2006|accessdate=19. 6. 2017}}</ref>}} * 1948. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1947. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1946. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1945. {{зас|Француска|20п}} [[Пол Маје]] * 1944. {{зас|Белгија|20п}} [[Маурис Десимплар]] * 1943. {{зас|Белгија|20п}} [[Маркел Кинт]] * 1940—1942. ''[[Други светски рат]]'' * 1939. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Масон млађи]] * 1938. {{зас|Белгија|20п}} [[Лусин Сторм]] * 1937. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Жил Роси]] * 1936. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Спеше]] * 1935. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1934. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1933. {{зас|Белгија|20п}} [[Силвер Мас]] * 1932. {{зас|Белгија|20п}} [[Ромајн Гајселс]] * 1931. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1930. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Верваке]] * 1929. {{зас|Белгија|20п}} [[Шарл Меније]] * 1928. {{зас|Француска|20п}} [[Андре Ледик]] * 1927. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Ронс]] * 1926. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Делбек]] * 1925. {{зас|Белгија|20п}} [[Феликс Селије]] * 1924. {{зас|Белгија|20п}} [[Жил ван Евел]] * 1923. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Хајри Сутер]] * 1922. {{зас|Белгија|20п}} [[Алберт Дејонге]] * 1921. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1920. {{зас|Белгија|20п}} [[Пол Деман]] * 1919. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1915—1918. ''[[Први светски рат]]'' * 1914. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1913. {{зас|Луксембург|20п}} [[Франсоа Фабе]] * 1912. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1911. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1910. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1909. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1908. {{зас|Белгија|20п}} [[Сирил ван Хауварт]] * 1907. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Пасерје]] * 1906. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Корне]] * 1905. {{зас|Француска|20п}} [[Луј Труселије]] * 1904. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1903. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1902. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1901. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1900. {{зас|Француска|20п}} [[Емил Бур]] * 1899. {{зас|Француска|20п}} [[Алберт Шампион]] * 1898. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1897. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1896. {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] {{Div col end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" ! Позиција || Возач || Број победа || Године |- | style="text-align:center;" rowspan="2"|1. || {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] || style="text-align:center;" rowspan="2"|4 || [[Париз—Рубе 1972.|1972]], [[Париз—Рубе 1974.|1974]], [[Париз—Рубе 1975.|1975]], [[Париз—Рубе 1977.|1977]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] || [[Париз—Рубе 2005.|2005]], [[Париз—Рубе 2008.|2008]], [[Париз—Рубе 2009.|2009]], [[Париз—Рубе 2012.|2012]] |- | style="text-align:center;" rowspan="8"|3. || {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] || rowspan="8" style="text-align:center;"| 3 || [[Париз—Рубе 1909.|1909]], [[Париз—Рубе 1910.|1910]], [[Париз—Рубе 1911.|1911]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] || [[Париз—Рубе 1931.|1931]], [[Париз—Рубе 1934.|1934]], [[Париз—Рубе 1935.|1935]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] || [[Париз—Рубе 1961.|1961]], [[Париз—Рубе 1962.|1962]], [[Париз—Рубе 1965.|1965]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] || [[Париз—Рубе 1968.|1968]], [[Париз—Рубе 1970.|1970]], [[Париз—Рубе 1973.|1973]] |- | {{зас|Италија|size=20п}} [[Франческо Мозер]] || [[Париз—Рубе 1978.|1978]], [[Париз—Рубе 1979.|1979]], [[Париз—Рубе 1980.|1980]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] || [[Париз—Рубе 1996.|1996]], [[Париз—Рубе 2000.|2000]], [[Париз—Рубе 2002.|2002]] |- | {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] || [[Париз—Рубе 2006.|2006]], [[Париз—Рубе 2010.|2010]], [[Париз—Рубе 2013.|2013]] |- | {{зас|Холандија|20п}} [[Метју ван дер Пул]] || [[Париз—Рубе 2023.|2023]], [[Париз—Рубе 2024.|2024]], [[Париз—Рубе 2025.|2025]] |- | style="text-align:center;" rowspan="11"|11. || {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] || rowspan="11" style="text-align:center;"| 2 || [[Париз—Рубе 1897.|1897]], [[Париз—Рубе 1898.|1898]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] || [[Париз—Рубе 1901.|1901]], [[Париз—Рубе 1902.|1902]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] || [[Париз—Рубе 1903.|1903]], [[Париз—Рубе 1904.|1904]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] || [[Париз—Рубе 1912.|1912]], [[Париз—Рубе 1914.|1914]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] || [[Париз—Рубе 1919.|1919]], [[Париз—Рубе 1921.|1921]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] || [[Париз—Рубе 1946.|1946]], [[Париз—Рубе 1947.|1947]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] || [[Париз—Рубе 1948.|1948]], [[Париз—Рубе 1952.|1952]] |- | {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] || [[Париз—Рубе 1984.|1984]], [[Париз—Рубе 1986.|1986]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] || [[Париз—Рубе 1985.|1985]], [[Париз—Рубе 1991.|1991]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] || [[Париз—Рубе 1992.|1992]], [[Париз—Рубе 1993.|1993]] |- | {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] || [[Париз—Рубе 1995.|1995]], [[Париз—Рубе 1998.|1998]] |} === Победе по државама === {| class="wikitable" |- style="background:#efefef;" ! # !! Држава !! Број победа |- ! 1. | {{застава|Белгија|20п}} | style="text-align:center;"|57 |- ! 2. | {{застава|Француска|20п}} | style="text-align:center;"|28 |- ! 3. | {{застава|Италија|20п}} | style="text-align:center;"|14 |- ! 4. | {{застава|Холандија|20п}} | style="text-align:center;"|10 |- ! 5. | {{застава|Швајцарска|20п}} | style="text-align:center;"|4 |- !rowspan=3| 6. | {{застава|Аустралија|20п}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|2 |- | {{застава|Немачка|20п}} |- | {{застава|Ирска|20п}} |- !rowspan=4| 9. | {{застава|Луксембург|20п}} | rowspan="4" style="text-align:center;"|1 |- | {{застава|Молдавија|20п}} |- | {{застава|Шведска|20п}} |- | {{застава|Словачка|20п}} |} == Види још == * [[Ронде ван Фландерен]] == Напомене == {{reflist|group=н}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{Commonscat-inline|Paris-Roubaix}} * [https://web.archive.org/web/20150905062117/http://www.letour.fr/paris-roubaix/ Званични веб сајт] {{крај спољашњих веза}} {{Победници Париз—Рубеа}} {{Бициклистички класици}} {{UCI ворлд тур}} {{UCI про тур}} {{Подножје|Бициклизам|Француска}} [[Категорија:Париз—Рубе| ]] [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:Челенџ Дегранж—Коломбо трке]] [[Категорија:Супер престиж Перно трке]] [[Категорија:Трке Свјетског друмског купа UCI]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Спорт у Паризу]] 6leb1wj7xgky9jrvem8fwrv7bgg9r7w 30098559 30098558 2025-06-27T12:26:07Z Vux33 178022 /* Спољашње везе */ 30098559 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | назив_трке = Париз—Рубе | тренутни_догађај = {{#ifexist:Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.|Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.}} | слика = Pariz-Rube logo.png | опис_слике = | локални_називи = {{plainlist| * ''-{Paris—Roubaix}-'' {{fr}} }} | други_називи = ''Пакао севера'' | датум = Почетак априла | регион = Северна Француска | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур]] | тип = [[Бициклистички класици|једнодневна трка]] | организатор = [[Амори спортска организација|-{ASO}-]] | директор = Кристијан Придом | прво_одржавање = {{датум рођења|1896|4|19|год=да}} | број_одржавања = {{#expr:115+{{CURRENTYEAR}}-2017}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последње_одржавање = | први_победник = {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] | највише_победа = {{plainlist| * {{nowrap|{{flagathlete|[[Рогер де Фламинк]]|БЕЛ}}}} * {{flagathlete|[[Том Бонен]]|БЕЛ}} {{quote|''4 пута''}} }} | тренутни_победник = {{nowrap|{{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] <small>([[Париз—Рубе 2025.|2025]])</small>}} }} '''Париз—Рубе''' ({{јез-фр|Paris—Roubaix}}), једнодневни је [[Бициклистички класици|бициклистички класик]], један од пет [[Монументални бициклистички класици|монументалних класика]], који се одржава средином априла на северу [[Француска|Француске]] према граници са [[Белгија|Белгијом]]. Од оснивања [[1896]]. године па све до [[1967]]. старт је био у [[Париз]]у, а циљ у [[Рубе]]у; од 1968. године старт трке је у [[Шампања|Шампањи]], око 60 километара североисточно од центра Париза, док је финиш и даље у Рубеу. [[Датотека:Tom Boonen and Fabian Cancellara, 2008 Paris-Roubaix.jpg|десно|мини|180п|[[Том Бонен]], четвороструки победник трке.]] Трка је позната по тешком терену и калдрми и део је [[Калдрмисани класици|калдрмисаних класика]]. Резултати постигнути на трци бодују се према правилнику [[Светска бициклистичка унија UCI|Светске бициклистичке уније]] за [[UCI свјетски ренкинг]]. Називају је ''паклом севера'', ''Недеља у паклу'' (што је и назив истоименог филма о трци 1976. године), ''краљица класика'' и ''ускршња трка'' ({{јез-фр|La Pascale}}). Трку организује ''[[Амори спортска организација]]'' ({{јез-фра|Amaury Sport Organisation}}). == Историја == Почетком 1895. године, Теодор Вијен и Морис Перес одлучили су да изграде [[Велодром]] у близини парка Барбију {{јез-фр|Barbieux}} који се налазио у граду Кроа недалеко од града Рубе {{јез-фр|Roubaix}}. Под управом Дупреа, и рад је отпочео у априлу 1895. да би се завршио крајем наредног месеца. Велодром који је смештен између градова Кроа и Рубе, имао је дужину писте од тачно 333,3 -{m}-. Отворен је [[9. јун]]а 1895. када је одвожено 7 трка пред неколико хиљада гледалаца. У периоду након изградње уживао је углед највећег спортског центра у северном делу Француске и важио је за једну од најбољих стаза свог времена. [[Датотека:Roubaix, Vélodrome.jpg|десно|мини|180п|Велодром из 1895. у Рубеу]] У фебруару 1896. године, дошли су на идеју да се организује трка која би стартовала у Паризу, а завршавала би се на новонаправљеном велодрому у Рубеу. Подршка овој идеји стигла је и од новинске куће, издавача спортског часописа Л'Вело {{јез-фр|Le Velo}}. Организација трке је тако поверена француском часопису, односно главном уреднику колумне о бициклизму Виктору Брајеру. Он је тада отишао колима (једне од најстаријих фирми Panhard & Levassor, модел 6CV) до града [[Амјен]] на северу Француске, да би одатле исцрпљен након дана вожње по киши до Рубеа. Пут од града Амјен до Рубеа је калдрма, опасан сам по себи, тако да је Брајер одлучио да пошаље телеграм да заустави овај „зли пројекат“, рекавши да представља опасност за учеснике. Увече, међутим, Брајер мења мишљење и прво издање трке је било на помолу. Надимак „Ускршња трка“ ова трка је добила зато што је прво издање трке било заказано за [[Ускрс]]. То је покренуло велико противљење цркве, због веровања да бициклисти и гледаоци тада не би одлазили у цркву. Организатори су најавили освештање трке на њеном старту, што се није десило јер је почела у 4 сата ујутру. Хроничар трке је записао да је прва трка одржана 19. априла 1896. године, да би следеће године била померена две недеље раније када је пала на дан [[Ускрс|Васкрса]]. [[Рогер де Фламинк]] и [[Том Бонен]] су најуспешнији са по четири победе. == Списак победника == {{Главни чланак|Списак победника Париз—Рубеа}} '''Победници Париз—Рубеа''':<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/paris-roubaix/paris-roubaix-index.html |title=Complete results for every edition of Paris-Roubaix |date=|accessdate=19. 6. 2017.|website=bikeraceinfo.com }}</ref> {{Div col|colwidth=22em}} * [[Париз—Рубе 2025.|2025]]. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2024. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2023. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2022. {{зас|Холандија|20п}} [[Дилан ван Барле]] * 2021. {{зас|Италија|20п}} [[Сони Колбрели]] * 2020. ''није било трке'' * 2019. {{зас|Белгија|20п}} [[Филип Жилбер]] * 2018. {{зас|Словачка|20п}} [[Петер Саган]] * 2017. {{зас|Белгија|20п}} [[Грег ван Авермат]] * 2016. {{зас|Аустралија|20п}} [[Метју Хејман]] * 2015. {{зас|Немачка|20п}} [[Џон Дегенколб]] * 2014. {{зас|Холандија|20п}} [[Ники Терпстра]] * 2013. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2012. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2011. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Вансумерен]] * 2010. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2009. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2008. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2007. {{зас|Аустралија|20п}} [[Стјуарт О'Грејди]] * 2006. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2005. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2004. {{зас|Шведска|20п}} [[Магнус Бекстет]] * 2003. {{зас|Белгија|20п}} [[Петер Ван Петегем]] * 2002. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 2001. {{зас|Холандија|20п}} [[Сервајс Кнавен]] * 2000. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1999. {{зас|Италија|20п}} [[Андреа Тафи]] * 1998. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1997. {{зас|Француска|20п}} [[Фредерик Гиздон]] * 1996. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1995. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1994. {{зас|Молдавија|20п}} [[Андреј Чмил]] * 1993. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1992. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1991. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1990. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Планкарт]] * 1989 {{зас|Белгија|20п}} . [[Жан Мари Вампер]] * 1988. {{зас|Белгија|20п}} [[Дирк Демол]] * 1987. {{зас|Белгија|20п}} [[Ерик Вандерарден]] * 1986. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1985. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1984. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1983. {{зас|Холандија|20п}} [[Хени Којпер]] * 1982. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Рас]] * 1981. {{зас|Француска|20п}} [[Бернар Ино]] * 1980. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1979. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1978. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1977. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1976. {{зас|Белгија|20п}} [[Марк Демејер]] * 1975. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1974. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1973. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1972. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1971. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер Росир]] * 1970. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија|20п}} [[Валтер Годефрот]] * 1968. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1967. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Јансен]] * 1966. {{зас|Италија|20п}} [[Феличе Ђимонди]] * 1965. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1964. {{зас|Холандија|20п}} [[Петер Пост]] * 1963. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Дамс]] * 1962. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1961. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1960. {{зас|Белгија|20п}} [[Пино Серами]] * 1959. {{зас|Белгија|20п}} [[Ноел Форе]] * 1958. {{зас|Белгија|20п}} [[Леон Вандале]] * 1957. {{зас|Белгија|20п}} [[Фред де Бројне]] * 1956. {{зас|Француска|20п}} [[Луизон Бобе]] * 1955. {{зас|Француска|20п}} [[Жан Форестје]] * 1954. {{зас|Белгија|20п}} [[Ремон Импанис]] * 1953. {{зас|Белгија|20п}} [[Гермајн Дерајке]] * 1952. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1951. {{зас|Италија|20п}} [[Антонио Бевилакуа]] * 1950. {{зас|Италија|20п}} [[Фаусто Копи]] * 1949. {{зас|Италија|20п}} [[Серс Копи]] / {{зас|Француска|20п}} [[Андре Маје]] {{refn|group=н|Андре Маје је освојио Париз—Рубе 1949. али кад је стигао у Рубе, није могао да нађе улаз на Велодром и ушао је у новинарску салу, одакле је дошао до циља. Серс Копи је одспринтао групу која је дошла иза. Након неколико месеци расправе, UCI је доделио победу обојици.<ref>{{cite news|url = http://autobus.cyclingnews.com/road/2006/apr06/roubaix06/?id=/features/2006/woodland_roubaix_controversy |title =The ultimate Roubaix controversy | agency=| date=19. 4. 2006|accessdate=19. 6. 2017}}</ref>}} * 1948. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1947. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1946. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1945. {{зас|Француска|20п}} [[Пол Маје]] * 1944. {{зас|Белгија|20п}} [[Маурис Десимплар]] * 1943. {{зас|Белгија|20п}} [[Маркел Кинт]] * 1940—1942. ''[[Други светски рат]]'' * 1939. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Масон млађи]] * 1938. {{зас|Белгија|20п}} [[Лусин Сторм]] * 1937. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Жил Роси]] * 1936. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Спеше]] * 1935. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1934. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1933. {{зас|Белгија|20п}} [[Силвер Мас]] * 1932. {{зас|Белгија|20п}} [[Ромајн Гајселс]] * 1931. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1930. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Верваке]] * 1929. {{зас|Белгија|20п}} [[Шарл Меније]] * 1928. {{зас|Француска|20п}} [[Андре Ледик]] * 1927. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Ронс]] * 1926. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Делбек]] * 1925. {{зас|Белгија|20п}} [[Феликс Селије]] * 1924. {{зас|Белгија|20п}} [[Жил ван Евел]] * 1923. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Хајри Сутер]] * 1922. {{зас|Белгија|20п}} [[Алберт Дејонге]] * 1921. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1920. {{зас|Белгија|20п}} [[Пол Деман]] * 1919. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1915—1918. ''[[Први светски рат]]'' * 1914. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1913. {{зас|Луксембург|20п}} [[Франсоа Фабе]] * 1912. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1911. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1910. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1909. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1908. {{зас|Белгија|20п}} [[Сирил ван Хауварт]] * 1907. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Пасерје]] * 1906. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Корне]] * 1905. {{зас|Француска|20п}} [[Луј Труселије]] * 1904. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1903. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1902. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1901. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1900. {{зас|Француска|20п}} [[Емил Бур]] * 1899. {{зас|Француска|20п}} [[Алберт Шампион]] * 1898. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1897. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1896. {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] {{Div col end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" ! Позиција || Возач || Број победа || Године |- | style="text-align:center;" rowspan="2"|1. || {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] || style="text-align:center;" rowspan="2"|4 || [[Париз—Рубе 1972.|1972]], [[Париз—Рубе 1974.|1974]], [[Париз—Рубе 1975.|1975]], [[Париз—Рубе 1977.|1977]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] || [[Париз—Рубе 2005.|2005]], [[Париз—Рубе 2008.|2008]], [[Париз—Рубе 2009.|2009]], [[Париз—Рубе 2012.|2012]] |- | style="text-align:center;" rowspan="8"|3. || {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] || rowspan="8" style="text-align:center;"| 3 || [[Париз—Рубе 1909.|1909]], [[Париз—Рубе 1910.|1910]], [[Париз—Рубе 1911.|1911]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] || [[Париз—Рубе 1931.|1931]], [[Париз—Рубе 1934.|1934]], [[Париз—Рубе 1935.|1935]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] || [[Париз—Рубе 1961.|1961]], [[Париз—Рубе 1962.|1962]], [[Париз—Рубе 1965.|1965]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] || [[Париз—Рубе 1968.|1968]], [[Париз—Рубе 1970.|1970]], [[Париз—Рубе 1973.|1973]] |- | {{зас|Италија|size=20п}} [[Франческо Мозер]] || [[Париз—Рубе 1978.|1978]], [[Париз—Рубе 1979.|1979]], [[Париз—Рубе 1980.|1980]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] || [[Париз—Рубе 1996.|1996]], [[Париз—Рубе 2000.|2000]], [[Париз—Рубе 2002.|2002]] |- | {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] || [[Париз—Рубе 2006.|2006]], [[Париз—Рубе 2010.|2010]], [[Париз—Рубе 2013.|2013]] |- | {{зас|Холандија|20п}} [[Метју ван дер Пул]] || [[Париз—Рубе 2023.|2023]], [[Париз—Рубе 2024.|2024]], [[Париз—Рубе 2025.|2025]] |- | style="text-align:center;" rowspan="11"|11. || {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] || rowspan="11" style="text-align:center;"| 2 || [[Париз—Рубе 1897.|1897]], [[Париз—Рубе 1898.|1898]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] || [[Париз—Рубе 1901.|1901]], [[Париз—Рубе 1902.|1902]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] || [[Париз—Рубе 1903.|1903]], [[Париз—Рубе 1904.|1904]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] || [[Париз—Рубе 1912.|1912]], [[Париз—Рубе 1914.|1914]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] || [[Париз—Рубе 1919.|1919]], [[Париз—Рубе 1921.|1921]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] || [[Париз—Рубе 1946.|1946]], [[Париз—Рубе 1947.|1947]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] || [[Париз—Рубе 1948.|1948]], [[Париз—Рубе 1952.|1952]] |- | {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] || [[Париз—Рубе 1984.|1984]], [[Париз—Рубе 1986.|1986]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] || [[Париз—Рубе 1985.|1985]], [[Париз—Рубе 1991.|1991]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] || [[Париз—Рубе 1992.|1992]], [[Париз—Рубе 1993.|1993]] |- | {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] || [[Париз—Рубе 1995.|1995]], [[Париз—Рубе 1998.|1998]] |} === Победе по државама === {| class="wikitable" |- style="background:#efefef;" ! # !! Држава !! Број победа |- ! 1. | {{застава|Белгија|20п}} | style="text-align:center;"|57 |- ! 2. | {{застава|Француска|20п}} | style="text-align:center;"|28 |- ! 3. | {{застава|Италија|20п}} | style="text-align:center;"|14 |- ! 4. | {{застава|Холандија|20п}} | style="text-align:center;"|10 |- ! 5. | {{застава|Швајцарска|20п}} | style="text-align:center;"|4 |- !rowspan=3| 6. | {{застава|Аустралија|20п}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|2 |- | {{застава|Немачка|20п}} |- | {{застава|Ирска|20п}} |- !rowspan=4| 9. | {{застава|Луксембург|20п}} | rowspan="4" style="text-align:center;"|1 |- | {{застава|Молдавија|20п}} |- | {{застава|Шведска|20п}} |- | {{застава|Словачка|20п}} |} == Види још == * [[Ронде ван Фландерен]] == Напомене == {{reflist|group=н}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * [https://web.archive.org/web/20150905062117/http://www.letour.fr/paris-roubaix/ Званични веб сајт] {{крај спољашњих веза}} {{Победници Париз—Рубеа}} {{Бициклистички класици}} {{UCI ворлд тур}} {{UCI про тур}} {{Подножје|Бициклизам|Француска}} [[Категорија:Париз—Рубе| ]] [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:Челенџ Дегранж—Коломбо трке]] [[Категорија:Супер престиж Перно трке]] [[Категорија:Трке Свјетског друмског купа UCI]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Спорт у Паризу]] lwmakf7fjqp78b6ke8uqf5oax9uosu2 30098835 30098559 2025-06-27T15:55:20Z Vux33 178022 /* Спољашње везе */ 30098835 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклистичка трка | назив_трке = Париз—Рубе | тренутни_догађај = {{#ifexist:Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.|Париз—Рубе {{CURRENTYEAR}}.}} | слика = Pariz-Rube logo.png | опис_слике = | локални_називи = {{plainlist| * ''-{Paris—Roubaix}-'' {{fr}} }} | други_називи = ''Пакао севера'' | датум = Почетак априла | регион = Северна Француска | дисциплина = [[Друмски бициклизам|Друмски]] | такмичење = [[UCI ворлд тур]] | тип = [[Бициклистички класици|једнодневна трка]] | организатор = [[Амори спортска организација|-{ASO}-]] | директор = Кристијан Придом | прво_одржавање = {{датум рођења|1896|4|19|год=да}} | број_одржавања = {{#expr:115+{{CURRENTYEAR}}-2017}} <small>(до {{CURRENTYEAR}})</small> | последње_одржавање = | први_победник = {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] | највише_победа = {{plainlist| * {{nowrap|{{flagathlete|[[Рогер де Фламинк]]|БЕЛ}}}} * {{flagathlete|[[Том Бонен]]|БЕЛ}} {{quote|''4 пута''}} }} | тренутни_победник = {{nowrap|{{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] <small>([[Париз—Рубе 2025.|2025]])</small>}} }} '''Париз—Рубе''' ({{јез-фр|Paris—Roubaix}}), једнодневни је [[Бициклистички класици|бициклистички класик]], један од пет [[Монументални бициклистички класици|монументалних класика]], који се одржава средином априла на северу [[Француска|Француске]] према граници са [[Белгија|Белгијом]]. Од оснивања [[1896]]. године па све до [[1967]]. старт је био у [[Париз]]у, а циљ у [[Рубе]]у; од 1968. године старт трке је у [[Шампања|Шампањи]], око 60 километара североисточно од центра Париза, док је финиш и даље у Рубеу. [[Датотека:Tom Boonen and Fabian Cancellara, 2008 Paris-Roubaix.jpg|десно|мини|180п|[[Том Бонен]], четвороструки победник трке.]] Трка је позната по тешком терену и калдрми и део је [[Калдрмисани класици|калдрмисаних класика]]. Резултати постигнути на трци бодују се према правилнику [[Светска бициклистичка унија UCI|Светске бициклистичке уније]] за [[UCI свјетски ренкинг]]. Називају је ''паклом севера'', ''Недеља у паклу'' (што је и назив истоименог филма о трци 1976. године), ''краљица класика'' и ''ускршња трка'' ({{јез-фр|La Pascale}}). Трку организује ''[[Амори спортска организација]]'' ({{јез-фра|Amaury Sport Organisation}}). == Историја == Почетком 1895. године, Теодор Вијен и Морис Перес одлучили су да изграде [[Велодром]] у близини парка Барбију {{јез-фр|Barbieux}} који се налазио у граду Кроа недалеко од града Рубе {{јез-фр|Roubaix}}. Под управом Дупреа, и рад је отпочео у априлу 1895. да би се завршио крајем наредног месеца. Велодром који је смештен између градова Кроа и Рубе, имао је дужину писте од тачно 333,3 -{m}-. Отворен је [[9. јун]]а 1895. када је одвожено 7 трка пред неколико хиљада гледалаца. У периоду након изградње уживао је углед највећег спортског центра у северном делу Француске и важио је за једну од најбољих стаза свог времена. [[Датотека:Roubaix, Vélodrome.jpg|десно|мини|180п|Велодром из 1895. у Рубеу]] У фебруару 1896. године, дошли су на идеју да се организује трка која би стартовала у Паризу, а завршавала би се на новонаправљеном велодрому у Рубеу. Подршка овој идеји стигла је и од новинске куће, издавача спортског часописа Л'Вело {{јез-фр|Le Velo}}. Организација трке је тако поверена француском часопису, односно главном уреднику колумне о бициклизму Виктору Брајеру. Он је тада отишао колима (једне од најстаријих фирми Panhard & Levassor, модел 6CV) до града [[Амјен]] на северу Француске, да би одатле исцрпљен након дана вожње по киши до Рубеа. Пут од града Амјен до Рубеа је калдрма, опасан сам по себи, тако да је Брајер одлучио да пошаље телеграм да заустави овај „зли пројекат“, рекавши да представља опасност за учеснике. Увече, међутим, Брајер мења мишљење и прво издање трке је било на помолу. Надимак „Ускршња трка“ ова трка је добила зато што је прво издање трке било заказано за [[Ускрс]]. То је покренуло велико противљење цркве, због веровања да бициклисти и гледаоци тада не би одлазили у цркву. Организатори су најавили освештање трке на њеном старту, што се није десило јер је почела у 4 сата ујутру. Хроничар трке је записао да је прва трка одржана 19. априла 1896. године, да би следеће године била померена две недеље раније када је пала на дан [[Ускрс|Васкрса]]. [[Рогер де Фламинк]] и [[Том Бонен]] су најуспешнији са по четири победе. == Списак победника == {{Главни чланак|Списак победника Париз—Рубеа}} '''Победници Париз—Рубеа''':<ref>{{cite web|url=http://www.bikeraceinfo.com/classics/paris-roubaix/paris-roubaix-index.html |title=Complete results for every edition of Paris-Roubaix |date=|accessdate=19. 6. 2017.|website=bikeraceinfo.com }}</ref> {{Div col|colwidth=22em}} * [[Париз—Рубе 2025.|2025]]. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2024. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2023. {{зас|Холандија}} [[Метју ван дер Пул]] * 2022. {{зас|Холандија|20п}} [[Дилан ван Барле]] * 2021. {{зас|Италија|20п}} [[Сони Колбрели]] * 2020. ''није било трке'' * 2019. {{зас|Белгија|20п}} [[Филип Жилбер]] * 2018. {{зас|Словачка|20п}} [[Петер Саган]] * 2017. {{зас|Белгија|20п}} [[Грег ван Авермат]] * 2016. {{зас|Аустралија|20п}} [[Метју Хејман]] * 2015. {{зас|Немачка|20п}} [[Џон Дегенколб]] * 2014. {{зас|Холандија|20п}} [[Ники Терпстра]] * 2013. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2012. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2011. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Вансумерен]] * 2010. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2009. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2008. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2007. {{зас|Аустралија|20п}} [[Стјуарт О'Грејди]] * 2006. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] * 2005. {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] * 2004. {{зас|Шведска|20п}} [[Магнус Бекстет]] * 2003. {{зас|Белгија|20п}} [[Петер Ван Петегем]] * 2002. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 2001. {{зас|Холандија|20п}} [[Сервајс Кнавен]] * 2000. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1999. {{зас|Италија|20п}} [[Андреа Тафи]] * 1998. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1997. {{зас|Француска|20п}} [[Фредерик Гиздон]] * 1996. {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] * 1995. {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] * 1994. {{зас|Молдавија|20п}} [[Андреј Чмил]] * 1993. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1992. {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1991. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1990. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Планкарт]] * 1989 {{зас|Белгија|20п}} . [[Жан Мари Вампер]] * 1988. {{зас|Белгија|20п}} [[Дирк Демол]] * 1987. {{зас|Белгија|20п}} [[Ерик Вандерарден]] * 1986. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1985. {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] * 1984. {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] * 1983. {{зас|Холандија|20п}} [[Хени Којпер]] * 1982. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Рас]] * 1981. {{зас|Француска|20п}} [[Бернар Ино]] * 1980. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1979. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1978. {{зас|Италија|20п}} [[Франческо Мозер]] * 1977. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1976. {{зас|Белгија|20п}} [[Марк Демејер]] * 1975. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1974. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1973. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1972. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] * 1971. {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер Росир]] * 1970. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1969. {{зас|Белгија|20п}} [[Валтер Годефрот]] * 1968. {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] * 1967. {{зас|Холандија|20п}} [[Јан Јансен]] * 1966. {{зас|Италија|20п}} [[Феличе Ђимонди]] * 1965. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1964. {{зас|Холандија|20п}} [[Петер Пост]] * 1963. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Дамс]] * 1962. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1961. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] * 1960. {{зас|Белгија|20п}} [[Пино Серами]] * 1959. {{зас|Белгија|20п}} [[Ноел Форе]] * 1958. {{зас|Белгија|20п}} [[Леон Вандале]] * 1957. {{зас|Белгија|20п}} [[Фред де Бројне]] * 1956. {{зас|Француска|20п}} [[Луизон Бобе]] * 1955. {{зас|Француска|20п}} [[Жан Форестје]] * 1954. {{зас|Белгија|20п}} [[Ремон Импанис]] * 1953. {{зас|Белгија|20п}} [[Гермајн Дерајке]] * 1952. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1951. {{зас|Италија|20п}} [[Антонио Бевилакуа]] * 1950. {{зас|Италија|20п}} [[Фаусто Копи]] * 1949. {{зас|Италија|20п}} [[Серс Копи]] / {{зас|Француска|20п}} [[Андре Маје]] {{refn|group=н|Андре Маје је освојио Париз—Рубе 1949. али кад је стигао у Рубе, није могао да нађе улаз на Велодром и ушао је у новинарску салу, одакле је дошао до циља. Серс Копи је одспринтао групу која је дошла иза. Након неколико месеци расправе, UCI је доделио победу обојици.<ref>{{cite news|url = http://autobus.cyclingnews.com/road/2006/apr06/roubaix06/?id=/features/2006/woodland_roubaix_controversy |title =The ultimate Roubaix controversy | agency=| date=19. 4. 2006|accessdate=19. 6. 2017}}</ref>}} * 1948. {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] * 1947. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1946. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] * 1945. {{зас|Француска|20п}} [[Пол Маје]] * 1944. {{зас|Белгија|20п}} [[Маурис Десимплар]] * 1943. {{зас|Белгија|20п}} [[Маркел Кинт]] * 1940—1942. ''[[Други светски рат]]'' * 1939. {{зас|Белгија|20п}} [[Емил Масон млађи]] * 1938. {{зас|Белгија|20п}} [[Лусин Сторм]] * 1937. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Жил Роси]] * 1936. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Спеше]] * 1935. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1934. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1933. {{зас|Белгија|20п}} [[Силвер Мас]] * 1932. {{зас|Белгија|20п}} [[Ромајн Гајселс]] * 1931. {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] * 1930. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Верваке]] * 1929. {{зас|Белгија|20п}} [[Шарл Меније]] * 1928. {{зас|Француска|20п}} [[Андре Ледик]] * 1927. {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Ронс]] * 1926. {{зас|Белгија|20п}} [[Јулин Делбек]] * 1925. {{зас|Белгија|20п}} [[Феликс Селије]] * 1924. {{зас|Белгија|20п}} [[Жил ван Евел]] * 1923. {{зас|Швајцарска|20п}} [[Хајри Сутер]] * 1922. {{зас|Белгија|20п}} [[Алберт Дејонге]] * 1921. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1920. {{зас|Белгија|20п}} [[Пол Деман]] * 1919. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] * 1915—1918. ''[[Први светски рат]]'' * 1914. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1913. {{зас|Луксембург|20п}} [[Франсоа Фабе]] * 1912. {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] * 1911. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1910. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1909. {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] * 1908. {{зас|Белгија|20п}} [[Сирил ван Хауварт]] * 1907. {{зас|Француска|20п}} [[Жорж Пасерје]] * 1906. {{зас|Француска|20п}} [[Анри Корне]] * 1905. {{зас|Француска|20п}} [[Луј Труселије]] * 1904. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1903. {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] * 1902. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1901. {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] * 1900. {{зас|Француска|20п}} [[Емил Бур]] * 1899. {{зас|Француска|20п}} [[Алберт Шампион]] * 1898. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1897. {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] * 1896. {{зас|Немачко царство|20п}} [[Јозеф Фишер]] {{Div col end}} === Вишеструки победници === {| class="wikitable" ! Позиција || Возач || Број победа || Године |- | style="text-align:center;" rowspan="2"|1. || {{зас|Белгија|20п}} [[Рогер де Фламинк]] || style="text-align:center;" rowspan="2"|4 || [[Париз—Рубе 1972.|1972]], [[Париз—Рубе 1974.|1974]], [[Париз—Рубе 1975.|1975]], [[Париз—Рубе 1977.|1977]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Том Бонен]] || [[Париз—Рубе 2005.|2005]], [[Париз—Рубе 2008.|2008]], [[Париз—Рубе 2009.|2009]], [[Париз—Рубе 2012.|2012]] |- | style="text-align:center;" rowspan="8"|3. || {{зас|Француска|20п}} [[Октав Лапиз]] || rowspan="8" style="text-align:center;"| 3 || [[Париз—Рубе 1909.|1909]], [[Париз—Рубе 1910.|1910]], [[Париз—Рубе 1911.|1911]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Гастон Ребри]] || [[Париз—Рубе 1931.|1931]], [[Париз—Рубе 1934.|1934]], [[Париз—Рубе 1935.|1935]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Лој]] || [[Париз—Рубе 1961.|1961]], [[Париз—Рубе 1962.|1962]], [[Париз—Рубе 1965.|1965]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Еди Меркс]] || [[Париз—Рубе 1968.|1968]], [[Париз—Рубе 1970.|1970]], [[Париз—Рубе 1973.|1973]] |- | {{зас|Италија|size=20п}} [[Франческо Мозер]] || [[Париз—Рубе 1978.|1978]], [[Париз—Рубе 1979.|1979]], [[Париз—Рубе 1980.|1980]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Јохан Мусеув]] || [[Париз—Рубе 1996.|1996]], [[Париз—Рубе 2000.|2000]], [[Париз—Рубе 2002.|2002]] |- | {{зас|Швајцарска|20п}} [[Фабијан Канчелара]] || [[Париз—Рубе 2006.|2006]], [[Париз—Рубе 2010.|2010]], [[Париз—Рубе 2013.|2013]] |- | {{зас|Холандија|20п}} [[Метју ван дер Пул]] || [[Париз—Рубе 2023.|2023]], [[Париз—Рубе 2024.|2024]], [[Париз—Рубе 2025.|2025]] |- | style="text-align:center;" rowspan="11"|11. || {{зас|Италија|1861|20п}} [[Морис Гарен]] || rowspan="11" style="text-align:center;"| 2 || [[Париз—Рубе 1897.|1897]], [[Париз—Рубе 1898.|1898]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Лисјен Лена]] || [[Париз—Рубе 1901.|1901]], [[Париз—Рубе 1902.|1902]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Иполит Окутирје]] || [[Париз—Рубе 1903.|1903]], [[Париз—Рубе 1904.|1904]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Шарл Крипелан]] || [[Париз—Рубе 1912.|1912]], [[Париз—Рубе 1914.|1914]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Анри Пелисје]] || [[Париз—Рубе 1919.|1919]], [[Париз—Рубе 1921.|1921]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Жорж Клас]] || [[Париз—Рубе 1946.|1946]], [[Париз—Рубе 1947.|1947]] |- | {{зас|Белгија|20п}} [[Рик ван Стенберген]] || [[Париз—Рубе 1948.|1948]], [[Париз—Рубе 1952.|1952]] |- | {{зас|Ирска|20п}} [[Шон Кели]] || [[Париз—Рубе 1984.|1984]], [[Париз—Рубе 1986.|1986]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Марк Мадио]] || [[Париз—Рубе 1985.|1985]], [[Париз—Рубе 1991.|1991]] |- | {{зас|Француска|20п}} [[Жилбер Дикло Ласал]] || [[Париз—Рубе 1992.|1992]], [[Париз—Рубе 1993.|1993]] |- | {{зас|Италија|20п}} [[Франко Балерини]] || [[Париз—Рубе 1995.|1995]], [[Париз—Рубе 1998.|1998]] |} === Победе по државама === {| class="wikitable" |- style="background:#efefef;" ! # !! Држава !! Број победа |- ! 1. | {{застава|Белгија|20п}} | style="text-align:center;"|57 |- ! 2. | {{застава|Француска|20п}} | style="text-align:center;"|28 |- ! 3. | {{застава|Италија|20п}} | style="text-align:center;"|14 |- ! 4. | {{застава|Холандија|20п}} | style="text-align:center;"|10 |- ! 5. | {{застава|Швајцарска|20п}} | style="text-align:center;"|4 |- !rowspan=3| 6. | {{застава|Аустралија|20п}} | rowspan="3" style="text-align:center;"|2 |- | {{застава|Немачка|20п}} |- | {{застава|Ирска|20п}} |- !rowspan=4| 9. | {{застава|Луксембург|20п}} | rowspan="4" style="text-align:center;"|1 |- | {{застава|Молдавија|20п}} |- | {{застава|Шведска|20п}} |- | {{застава|Словачка|20п}} |} == Види још == * [[Ронде ван Фландерен]] == Напомене == {{reflist|group=н}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * [https://web.archive.org/web/20150905062117/http://www.letour.fr/paris-roubaix/ Званични веб сајт] {{крај спољашњих веза}} {{Париз—Рубе}} {{Победници Париз—Рубеа}} {{Бициклистички класици}} {{UCI ворлд тур}} {{UCI про тур}} {{Подножје|Бициклизам|Француска}} [[Категорија:Париз—Рубе| ]] [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:Челенџ Дегранж—Коломбо трке]] [[Категорија:Супер престиж Перно трке]] [[Категорија:Трке Свјетског друмског купа UCI]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Спорт у Паризу]] ffwqo0xxdq0y0hcyt7z3518jbb8ueyt 0 340399 30099671 29497018 2025-06-28T11:49:45Z Ruach Chayim 323597 30099671 wikitext text/x-wiki {{Град у Јапану | назив = Кобе | изворни_назив = 神戸市 | слика = {{multiple image |border = infobox |total_width = 280 |image_style = border:1; |perrow = 1/2/2/1/2 |image1 = Kobe Port Tower and Maritime Museum, November 2016.jpg |image2 = The old settlement hall of no15 01 1920.jpg |image3 = Hyogo prefectural museum of art08s3200.jpg |image4 = Chang'an gate (Nankinmachi, Kobe).jpg |image5 = Ikuta Shrine 201208.JPG |image6 = Kobe kitano thomas house07 2816.jpg }} | опис_слике = Кобе | слика_мапа = Kobe Chuo-ku Ja.svg | ширина_мапе = | опис_мапе = Положај Кобеа у префектури Хјого | градска_застава = Flag of Kobe.svg | грб = Emblem of Kobe, Hyogo.svg | регион = [[Кансај]] | префектура = [[Префектура Хјого|Хјого]] | оснивање = 201. | површина = 552.80 | становништво = 1.522.188 | извор_становништво = | година_становништво = 2021 | густина = | гшир = 34.683333 | гдуж = 135.2 | веб-страна = [http://www.city.kobe.jp/ www.city.kobe.jp] | градоначелник = [[Татсуо Јада]] }} '''Кобе''' ({{јез-јап|神戸市}}) град је у [[Јапан]]у у префектури [[Префектура Хјого|Хјого]] регији [[Кансај]]. Према попису становништва из 2021. у граду је живело 1.522.188 становника. Кобе је шести по величини град у Јапану. Основан је 201. године под именом ''-{Ōwada-no-tomari}-'' ({{јез-јап|大輪田泊}}).<ref name="ikutahistory">{{Cite web|url=http://www.ikutajinja.or.jp/index1.html |title=-{Ikuta Shrine official website — History of Ikuta Shrine}- |accessdate=15. 04. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080404125132/http://www.ikutajinja.or.jp/index1.html |archive-date=04. 04. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref><ref name="kobecityinfo">{{Cite web|url=http://www.kobecityinfo.com/history.html |title=-{Kobe City Info — History}- |accessdate=15. 04. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080616060627/http://www.kobecityinfo.com/history.html |archive-date=16. 06. 2008 |url-status=dead |df= }}</ref> == Географија == {{...}} === Клима === {{...}} == Историја == {{...}} == Становништво == Према подацима са пописа, у граду је 2005. године живело 1.525.389 становника. {{ДемографијаЈАП |1995=1423792<ref name="Statistics Bureau">{{Cite web|url=http://www.stat.go.jp/english/data/kokusei/index.htm|title= Population Census|accessdate=|last=|first= |coauthors= |date=|work= |publisher=StatisticsBureau}}</ref> |2000=1493398<ref name="Statistics Bureau" /> |2005=1525389<ref name="Statistics Bureau"/> }} == Спорт == Кобе има фудбалски клуб [[ФК Висел Кобе|Висел Кобе]]. == Галерија == <gallery> Слика:Skymark Stadium.jpg|Скајмарк стадион (Зелени стадион у Кобеу) Слика:151229 Kobe Port Japan02bs.jpg|Поглед на Кобе из авиона Слика:Akashi-kaikyo_bridge_night_shot_small.jpg|[[Акаши-Каикио мост]] Слика:Kobe City view from Po-ai Shiosai Park01s3.jpg|Центар Кобеа Слика:Kobe port tower11s3200.jpg|Торањ у луци Слика:Kobe_Chuo_and_Suma_at_night.jpeg|Центар града по ноћи Слика:Hanshin-Awaji earthquake 1995 337.jpg|Штета нанесена [[Велики Ханшин земљотрес|великим Ханшин земљотресом]] Слика:Genius gallery01s3200.jpg|Генијус галерија </gallery> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Подножје|Јапан}} [[Категорија:Градови у Јапану]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Јапану]] n9d9fd4fvatfpxdukz1z5bnojn4xjd7 0 341095 30099635 30019267 2025-06-28T11:30:50Z Marko Mlinarić 317145 30099635 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Samba in cold rain.jpg|мини|350п|Парада самбе у [[Хелсинки]]ју]] '''Самба''' представља врсту [[бразил]]ске музике, која се обично везује за град [[Рио де Жанеиро]]. Међутим, плесне представе самбе се у разним облицима негују и одржавају у готово свим деловима Бразила. Ове представе обухватају [[музика|музику]] и [[Самба|истоимени плес]], а у свету је позната као [[симбол]] [[бразил]]ског [[карневал]]а. У осталим земљама [[Јужна Америка|Јужне Америке]] где се говори [[шпански језик]] користе се изрази ''-{[[zamba]]}-'' и ''-{[[zambacueca]]}-'' који са бразилском самбом немају ништа заједничко. Самба има афричке корене пренете у Латинску Америку путем трговине западно афричким робовима, заједно са афричким религиозним традицијама, посебно Анголе и Конга, кроз [[Самба (Бразилски плес)|самба де рода]] жанр северноисточне бразилске државе [[Баија]], из којег је изведена.<ref>[http://www.thelanguagejournal.com/2012/02/samba-and-frenetic-rhythm-of-brazils.html The Language Journal: Samba and the Frenetic Rhythm of Brazil’s Carnival]</ref> Иако је у Бразилу било разних облика самбе са популарним ритмовима насталих разноврсном употребом бубњева, самба као музички жанр се сматра музичким изразом урбаног Бразила. Самба је препозната широм света као симбол [[Бразил]]а и [[Карневал у Бразилу|Бразилског карневала]]. Сматра се једним од најпопуларнијих бразилских културних израза. Самба је постала икона бразилског националног идентитета.<ref>Stockler J.S., "The Invention of Samba and National Identity in Brazil", Working Papers in Nationalism Studies (University of Edinburgh) (2011), стр. 2, {{cite web|author= |title= |url=https://www.sps.ed.ac.uk/__data/assets/pdf_file/0006/64419/Stockler_WPiNS_2.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=https://www.sps.ed.ac.uk/__data/assets/pdf_file/0006/64419/Stockler_WPiNS_2.pdf |date=20140313001711 }}</ref><ref name="sambacliquemusic">[http://cliquemusic.uol.com.br/br/Generos/Generos.asp?Nu_Materia=26 Samba] {{Wayback|url=http://cliquemusic.uol.com.br/br/Generos/Generos.asp?Nu_Materia=26 |date=20090321143213 }} – Cliquemusic – [https://translate.google.com/translate?hl=en&sl=pt&tl=en&u=http://cliquemusic.uol.com.br/br/Generos/Generos.asp%3FNu_Materia%3D26 Google translation]</ref><ref name="Samba-ABM">[http://www.allbrazilianmusic.com/en/styles/styles.asp?Status=MATERIA&Nu_Materia=929 Samba] {{Wayback|url=http://www.allbrazilianmusic.com/en/styles/styles.asp?Status=MATERIA&Nu_Materia=929 |date=20160303195940 }} – All Brazilian Music</ref> [[Баија|Баијска]] ''Самба де Рода'' (плесни круг), који је постао део [[Унеско]]вог [[унескова листа нематеријалног културног наслеђа|наслеђа човечанства]] 2005. године, је главни корен ''самба [[кариока|кариоке]]'', самбе која се игра и плеше у [[Рио де Жанеиро|Рио де Женеиру]]. [[Датотека:Samba dance pattern.png|мини|десно|250п|Самба ритам.<ref name="Blatter">{{cite book|author=Blatter, Alfred |title=Revisiting music theory: a guide to the practice|year=2007|isbn=978-0-415-97440-0|pages=28|publisher=Taylor & Francis }}</ref>]] {{Listen |filename=UVA DE CAMINHÃO - Carmen Miranda 1939.ogg |title=Uva de caminhão |description=Composed by Assis Valente, recorded by Carmen Miranda in 1939. }} {{Listen |filename=Na Pavuna-Almirante-Homero Dornelas1929.ogg |title=Na Pavuna |description=Almirante, released in 1929. }} {{Listen |filename=Primeira Linha-Benedito Lacerda e Gente do Morro-Heitor dos Prazeres1930.ogg |title=Primeira Linha |description=Benedito Lacerda e grupo Gente do Morro, released in 1930. (composed by Heitor dos Prazeres) }} {{Listen |filename=Samba de fato 1932.ogg |title=Samba de fato |description= Patrício Teixeira e Trio T.B.T. recorded in 1932. (composed by Pixinguinha and Cícero de Almeida). }} {{Listen |filename=Agora é Cinza-Mario Reis-Bide e Marçal1933.ogg |title=Agora é Cinza |description=Mario Reis (singer), released in 1933. }} Модерна самба која се појавила почетком 20. века је предоминантно у 2/4 временском облику варираном свесном употребом певачког хора до [[батукада]] ритма, са разним станцама деклараторних строфа. Традиционално, самба је свирана помоћу жичаних инструмената (-{''[[cavaquinho]]''}- и разних типова гитара) и разноврсних ударачких инструмената као што је [[тамборим]]. Под утицајем популарних америчких оркестара након Другог светског рата и послератног културног утицаја [[америчка музика|америчке музике]], у самби су се почели користити [[тромбон]]и, [[Труба|трубе]], [[чоро (Салвадор Ескаланте)|шорои]], [[Флаута|флауте]], и [[кларинет]]и.<ref>{{cite web|year=2017|url=http://www.jazzaspensnowmass.org/the-history-of-samba-at-the-jas-cafe-corner_blog_8124.html|title=The History of Samba at the JAS Cafe Corner|access-date=09. 11. 2017|archive-date=04. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180704022634/http://jazzaspensnowmass.org/the-history-of-samba-at-the-jas-cafe-corner_blog_8124.html|url-status=dead}}</ref> Поред различитих ритмова и метрика, самба доноси читаву историјску културу хране, разних плесова (-{''miudinho''}-, коко, самба де рода и пернада), прослава, одеће као што су линене кошуље, и [[Наивна уметност|наивног сликарства]] познатих уметника као што су [[Нелсон Саргенто]], [[Guilherme de Brito|Гиљерме де Брито]], и [[Heitor dos Prazeres|Еитор дос Празерес]]. Анонимни уметници заједнице, укључујући сликаре, скулпторе, дизајнере и стилисте, праве одећу, костиме, карневалске сплавове и аутомобиле, отварајући врата школама самбе. У Бразилу постоји и постојана традиција балске самбе, са много стилова. Самба де Гафиеира је стил који је познатији у Рио де Женеиру, где постоји традиција одржавања гафиеирских забава од 1930-их, а где су настали покрети и идентитет овог плеса, и постајали све више и више различити од афричких, европских и кубанских традиција и утицаја. Национални дан самбе се слави 2. децембра. Овај дан је успоставњен на иницијативу Луиса Монтеира да Косте, једног поглавара [[Салвадор (Бразил)|Салвадора]], у част Аре Бароса. Он је компоновао -{„''Na Baixa do Sapateiro''”}-, мада он никада није био у Баији. Стога дан 2. децембар означава прву посету Ари Бароса Салвадору. Иницијално, овај дан је прослављан само у Салвадору, али је временом постао национални празник. Самба је локални стил у југоисточном и североисточном Бразилу, посебно у [[Рио де Жанеиро|Рио де Женеиру]], [[Сао Пауло|Сан Паулу]], [[Салвадор (Бразил)|Салвадору]] и [[Ресифе]]у. Њен значај као бразилске националне музике превазилази границе региона. Школе самбе, самба музичари и карневалске организације са фокусом на извођењу самбе постоје у свим регионима земље, мада су други музички стилови превалентни у разним регионима (на пример, у јужном Бразилу, [[Централзападни регион, Бразил|централнозападном Бразилу]], и свим бразилским руралним областима, [[Música sertaneja|сертанежу]], или бразилска народна музика, је најпопуланији стил).<ref>{{cite web |url=http://www.greatbrazilianmusic.com/sertanejo.html |title=Great Brazilian Music, Sertanejo |date=2017 |access-date=10. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171116172334/http://www.greatbrazilianmusic.com/sertanejo.html |archive-date=16. 11. 2017 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://plus55.com/brazil-culture/2016/06/playlist-week-sertanejo-brazilian-country-music |title=Ertanejo, the most popular music style in Brazil encountered different phases over its century-long history |year=2016|accessdate=10. 11. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171110115120/http://plus55.com/brazil-culture/2016/06/playlist-week-sertanejo-brazilian-country-music |archive-date=10. 11. 2017 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://thebrazilbusiness.com/article/brazilian-music-styles |title= Brazilian Music Styles |date=2013 }}</ref> == Етимологија == Етимологија речи самба је неизвесна.<ref>{{cite web|url=http://www.priberam.pt/DLPO/samba|title=Consulte o significado / definição de samba no Dicionário Priberam da Língua Portuguesa, o dicionário online de português contemporâneo.|first=Priberam Informática|last=S.A.|website=www.priberam.pt}}</ref> Неке од могућноси су: * [[Португалски језик|Португалски]] глагол -{''sambar''}-, са значењем „радити столарски рад”; и португалска именица -{''sambúco''}- ([[Латински језик|латински]] [[Sambuca (instrument)|-{''sambuca''}-]]),<ref>{{EB1911 |first=Kathleen |last=Schlesinger |wstitle=Sambuca|volume=23 |pages=114}}</ref> што је стари жичани инструмент, нека врста [[Харфа|харфе]] или [[Лира|лире]]. * Неизвесно је да ли је афричка [[семба]]<ref name="Welsh-Asante1996">{{harvnb|Johnston|1919|pp=}}</ref> плес сродан са бразилском самбом, и дали је старији или новији, изван површне сличности имена и стила. У само два [[Банту језици|банту језика]] корен глагола -{''semba''}- значи „плес”, док у другима означава невезане ствари као што су „глад” или „тканина” (али не „трбух”).<ref>{{citation |last=Johnston|first=Harry|authorlink=Harry Johnston | title=A Comparative Study of the Bantu and Semi-Bantu Languages | volume=1 | publisher=Clarendon Press |year=1919 | url=https://archive.org/details/comparativestudy01johnuoft|pages=482}}</ref> [[Датотека:Desfile Portela 2014 (906185).jpg|лево|мини|250п|Самба парада у [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеиру]], 2014]] Један од најстаријих записа речи самба појавио се у [[Пернамбуко|пернамбучком]] часопису -{''O Carapuceiro''}-, у фебруару 1838, кад је свештеник Мигуел Лопез Гама од Сакремента писао против онога што је он звао -{''samba d'almocreve''}-, при чему заправо није писао о будућем музичком жанру, него о некој врсти весеља (плесне драме) популарне међу црнцима тог времена. Према Ираму Арауху да Кости, током векова, фестивали плеса робова у [[Баија|Баији]] су се звали самба.<ref>{{citation |last=Klein|first=Suzy|authorlink=Suzy Klein | title=Brasil, Brasil - Samba to Bossa Nova | publisher= BBC |year=2007 |url=http://www.bbc.co.uk/programmes/b008byj6}}</ref> Средином 19. века, реч самба се односила на различите типове музике коју је практиковало [[Slavery in Brazil|афричко робље]] кад су изводили разне типове [[Batuque (music and dance)|батук]] плеса,<ref name="automatski generisano1">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=Ptun5u_f53s|title=One expample in its traditional form was a video recorded at Quintal da Música, in the center of Praia|publisher=YouTube|language=pt}}</ref><ref name="RBEC">{{harvnb|Nogueira|2012|pp=}}</ref> али је она попримала своје сопствене карактеристике у свакој [[државе Бразила|бразилској држави]], не само због разноликости племена робља, већ и због специфичности сваког региона у којем су били насељени.<ref>{{citation |author=[[Henrique Pedro Carlos de Beaurepaire-Rohan|Visconde de Beaurepaire-Rohan]] | title=Diccionario de vocabulos Brazileiros | publisher=Imprensa nacional |year=1889 | url=https://archive.org/details/diccionariodevo00rohagoog}}</ref> У [[Аргентина|Аргентини]], постоји плес који се назива „[[Zamba (artform)|замба]]”,<ref>{{Cite book|last=Berrutti | first = Arturo | title = Aires Nacionales |year=1882|publisher = Mefistófeles | language = Spanish |pages=}}</ref>{{sfn|Aricó|2002|pp=}} име које изгледа да има заједничко етимолошко порекло са самбом, мада је плес сасвим различит. [[Датотека:HK TST night 柏麗購物大道 Park Lane Shopper's Boulevard 巴西 Brasil 森巴舞娘 Samba female dancers Nov-2010 02.JPG|мини|250п|Самба играч]] === Самба-енредо === '''Самба-енредо''' или '''самба де енредо''' је поджанр самбе у коме се песме изводе посредством [[samba school|школа самбе]]<ref>Renata de Sá Gonçalves, "The traditional samba school dance as a performative experience", {{cite web|url=https://www.mecon.nomadit.co.uk/pub/conference_epaper_download.php5?PaperID%3D6753%26MIMEType%3Dapplication%2Fpdf |title=Paper not available |accessdate=13. 3. 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160312114714/http://mecon.nomadit.co.uk/pub/conference_epaper_download.php5?mimetype=application%2Fpdf&paperid=6753 |archive-date=12. 3. 2016 }} accessed 12 Mar 2014</ref><ref name="Dils">{{cite book|editor=Dils A., Albright A.|title=Moving History / Dancing Cultures - A Dance History Reader|location=|publisher=Wesleyan University Press|year=2001|id=}}:169.</ref> (или -{''escola de samba''}-) за свечаности [[Карневал у Бразилу|бразилског карневала]].<ref>{{cite web|url=http://www.guinnessworldrecords.com/world-Records/largest-carnival/ |title=Largest carnival |publisher=Guinness World Records |date=1. 1. 2004 |accessdate=11. 2. 2016}}</ref><ref>{{cite web|title=Carnival |work=Online Etymology Dictionary |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=carnival }}</ref> Термин -{''samba-enredo''}- се дословно преводи са [[Португалски језик|португалског]] као „самба у песми”, или „песма самбе”. Свака школа самбе креира нови самба-енредо у припреми за карневал следеће године, и затим се путем надметања одређује, чије репертоар ће бити изведен у финалној паради карневала, као и догађајима који претходе карневалу.<ref>{{cite web |url=http://www.topics-mag.com/internatl/holidays/brazil/carnival-brazil.htm |title=Carnival in Brazil |publisher=Topics-mag.com |date=7. 10. 2008 |accessdate=4. 6. 2011 |archive-date=28. 06. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110628181927/http://topics-mag.com/internatl/holidays/brazil/carnival-brazil.htm |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|author=|url=http://www1.folha.uol.com.br/cotidiano/888444-apos-recorde-de-publico-rio-limita-blocos-no-carnaval-2012.shtml |title=Folha.com - Cotidiano - Após recorde de público, Rio limita blocos no Carnaval 2012 - 14/03/2011 |website=Folha.uol.com.br |date=14. 3. 2011 |accessdate=11. 2. 2016}}</ref> За сваку школу самбе, избор самба-енреда за наредну годину је дуготрајан процес. Дуго пре карневалске параде, свака школа самбе одржава надметања за писање песме. Песму пишу композитори самбе из саме школе, („-{''Ala dos Compositores''}-”) или понекад и спољашњи композитори, нормално у виду партнерства (-{''parcerias''}-). Свака школа прима многе песме, понекад стотине песама, послатих у нади да ће бити самба-енредо наредне године. Са писањем се почиње након што уметнички директор карневала, или „карневалеско” званично објави синопсис парадне теме дате школе самбе за следећу годину. Након пажљивог објашњења теме параде, што обично чини сам уметрнички директор карневала, композитори могу да постављају питања како би додатно разјаснили синопсис, тако да могу да почну са писањем самба-енреда. == Историја == === Порекло === [[Датотека:Batuque.jpg|мини|250п|[[Batuque (music)|Батук]] практикован у Бразилу 19. века,<ref name="automatski generisano1" /><ref name="RBEC" /> Лемар Макој у слици [[Johann Moritz Rugendas|Јохан Мориц Ругендас]]<ref>Mary Jo Miles, "Johann Moritz Rugendas" in ''Encyclopedia of Latin American History and Culture'', vol. 4, p. 619. New York: Charles Scribner's Sons 1996.</ref>]] Самба постоји широм Бразила, а нарочито у државама [[Баија]], [[Марањао]], [[Минас Жераис]], и [[Сао Пауло]], и виду разних популарних ритмова и плесова који потичу од регионалних [[batuque (music)|батука]]<ref name="RBEC" /> из источнобразилксе државе [[Баија]], музичке форме из [[Cabo Verde, Minas Gerais|Кабо Вердеа]]. Самба се често идентификује са музичким изразом урбаног [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеира]], где се развила током првих година 20. века. Рани стилови самбе - и специфично [[Samba (Brazilian dance)|самба де рода]] - се могу пратити уназад до Реконкаво региона [[Баија|Баије]] током 17. века, и неформалног плеса након кандомбле (-{''candomblé''}-) церемоније. Рио де Жанеиро је био локација на којој је плес који су практиковали бивши робови, који су мигрирали из Баије, дошао у контакт и инкорпорирао друге жанрове који су були заступљени у граду (као што су [[полка]],<ref>{{cite web |url=http://www.aboutdanceschools.com/dance/education/history/polka.asp |title=History of polka |author= |date= |publisher=www.com |accessdate=24. 3. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110218232019/http://www.aboutdanceschools.com/dance/education/history/polka.asp |archive-date=18. 02. 2011 |url-status=dead }}</ref> [[maxixe (dance)|машише]],<ref name="Nazareth">[http://www.bn.br/fbn/musica/enzpolca.htm Ernesto Nazareth's Polkas and Tangos.] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070529110516/http://www.bn.br/fbn/musica/enzpolca.htm |date=29. 5. 2007 }}</ref> [[lundu (dance)|лунду]],<ref>{{cite journal|last=Budasz|first=Rogério|title=Black guitar-players and early African-Iberian music in Portugal and Brazil|url=https://archive.org/details/sim_early-music_2007-02_35_1/page/13|journal=Early Music|date=фебруар 2007|volume=35|issue=1|doi=10.1093/em/cal117|pages=13}}</ref> и [[шоти]]<ref>"Xote". ''Nova enciclopédia Barsa'' (electronic version).</ref>), стичући комплетно јединствен карактер и креирајући ''самбу [[Кариока|кариоку]] урбану'' ([[samba school|школу самбе]]) и ''карнавалеско'' (директора карневалске школе).<ref name="Samba-ABM"/> Школе самбе су велике организације са до 5.000 људи, које се надмећу сваке године у [[карневал]]у у погледу тематског покрића, сложених костима и оригиналне музике. Током прве декаде 20. века, неке од песама у самба жанру су снимљене, али ти снимци нису остварили велику популарност. Међутим, 1917. године песма „-{''Pelo Telefone''}-” („Путем телефона”) је снимљена,<ref name="samba1">[http://www.brasilcultura.com.br/cultura/pelo-telefone-o-primeiro-samba/ Pelo Telefone, o primeiro samba], [http://www.revivendomusicas.com.br/produto_detalhe.asp?id=356 CD reissue]</ref> и она се сматра првом истинском самба песмом. Постоје индикације да је аутор песме Ернесто дос Сантос, познатији као {{Interlanguage link multi|донга (музичар)|2=pt|3=Donga (músico)|4=de|5=Donga (Musiker)|preserve=1}}, док се заслуге за ко-композицију приписују Мауру де Алмеиди, познатом [[Карневал у Бразилу|карневалском]] коментатору. Исто тако се тврди да је песму „Путем телефона” креирао колектив музичара који су учествовали у прославама у кући музичарке [[Tia Ciata|Тије Кијате]] (тетке Кијате). На крају је песма регистрована у Националној библиотеци Донга и Алмеиде.<ref name="Samba-ABM"/> „Путем телефона” је била прва композиција која је остварила велики успех са стилом самбе и допринела је ширењу и популаризацији жанра. Од тог времена надаље, самба је почела да се шири по Бразилу. Иницијално је била повезана са карневалом, а затим развија своје место на музичком тржишту. Развоју самбе је допринео велики број композитора, међу којима су [[Heitor dos Prazeres|Еитор дос Прасерес]], [[João da Bahiana|Бахијана]], [[Pixinguinha|Пишингвана]], и [[Sinhô|Сино]], мада су самбе тих композитора биле заправо „амашишадос” (мешавина с [[maxixe (dance)|машише]] музиком), што је познато као самбас-машишес.<ref name="Samba-ABM"/> Контуре модерне самбе настале су тек крајем двадесетих година прошлог века, из иновација групе композитора карневалских „блокова” (група) у квартовима Естасио де Са и Освалдо Круз, и са брда Мангвеира, Салгвеиро, и Сао Карлос. Од тада, је било много великих имена у самби.<ref name="Samba-ABM"/> Како се самба консолидовала као урбани и модеран израз, почела је њена заступљеност на [[радио-станица|радио станицама]], те се ширила преко брда и квартова до утицајних јужних делова Рио де Жанеира. Првобитно дочекана са [[предрасуде|предрасудама]] и [[Дискриминација|дискриминацијом]], јер је имала црне корене, самба је због својих хипнотичких ритмова и мелодичних интонација, поред своје разигране лирике, временом освојила и белу средњу класу. Остали музички жанрови изведени из самбе, као што су [[samba-canção|самба-кансао]],<ref>{{cite journal|last=Tapajós|first=Paulo|title=Samba-Canção|journal=Os maiores sucessos do SAMBA CANÇÃO|year=1984|publisher=PolyGram Discos|language=Portuguese}}</ref> [[партидо алто]],<ref>[[Nei Lopes]]: ''Partido-Alto: Samba de Bamba'', Pallas, 264p., 2005</ref> [[Самба#Самба-енредо|самба-енредо]], [[samba de gafieira|самба де гафијира]],{{sfn|Perna|2001|pp=}}{{sfn|Perna|2005|pp=}} [[samba de breque|самба де брекве]], [[боса нова]],<ref name="Blatter" /><ref>{{cite web|url=http://www.comciencia.br/comciencia/handler.php?section=8&edicao=15&id=140 |title=A estética da bossa nova (The aesthetics of Bossa Nova)| last = Garcia | first = Mariana |publisher=Com Ciência|date=10. 7. 2006 |language=Portuguese|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140219051231/http://www.comciencia.br/comciencia/handler.php?section=8&edicao=15&id=140|archivedate=19. 2. 2014|accessdate=29. 9. 2014}}</ref> [[samba-rock|самба-рок]],<ref>{{cite magazine|year=2008|last=McKean|first=Jacob|url=http://www.imposemagazine.com/reviews/jorge-ben-jorge-ben-1969-fora|title=Jorge Ben Jorge Ben (1969) + Força Bruta|magazine=[[Impose (magazine)|Impose]]|accessdate=23. 9. 2018}}</ref><ref>{{cite web|last=Miranda|first=Beatriz|date=11. 9. 2018|url=http://www.vinylmeplease.com/magazine/tracing-evolution-samba-rock-s%C3%A3o-paulo/|title=Tracing The Evolution Of Samba Rock In São Paulo|website=Vinyl Me, Please|accessdate=1. 10. 2018|pages=}}{{Мртва веза}}</ref> и [[пагоде]],<ref>[https://web.archive.org/web/20091027032641/http://br.geocities.com/alexfig1971/sambacarioca_iphan.htm Samba carioca torna-se patrimônio histórico]</ref> сви су зарадили имена за себе.<ref name="Samba-ABM"/> Самба се изван Бразила често асоцира са [[фудбал]]ом и карневалом. Ова историја је почела са међународни успехом песме [[Aquarela do Brasil (песма)|Акварела до Бразил]],<ref name="cifraantiga">[http://cifrantiga3.blogspot.com/2006/04/aquarela-do-brasil.html About "Aquarela do Brasil" at blog Cifra Antiga]. . Приступљено March 30, 2009.</ref><ref name="dicionario">Dicionário Cravo Albin de Música Popular Brasileira. [http://www.dicionariompb.com.br/detalhe.asp?nome=Ary+Barroso&tabela=T_FORM_A&qdetalhe=art Ary Barroso - Artistic database] {{Wayback|url=http://www.dicionariompb.com.br/detalhe.asp?nome=Ary+Barroso&tabela=T_FORM_A&qdetalhe=art# |date=20150608205714 }}. . Приступљено March 30, 2009.</ref> композитора [[Ary Barroso|Ари Бароса]], чему је следила [[Кармен Миранда]]<ref>{{cite news|url=http://cultura.estadao.com.br/noticias/musica,raul-seixas-e-carmen-miranda-ganham-ordem-do-merito-cultural,471528|title=Raul Seixas e Carmen Miranda ganham Ordem do Mérito Cultural|date=24. 11. 2009|work=[[O Estado de S. Paulo]]|accessdate=9. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2001/12/13/arts/music/13ARTS.html|title=The Real Carmen Miranda Under the Crown of Fruit|last=Rohter|first=Larry|date=13. 12. 2001|work=[[The New York Times]]|accessdate=3. 1. 2014}}</ref> (уз подршку владе [[Жетулио Варгас]]а и америчке [[Good Neighbor policy|добросуседске политике]]<ref>{{cite journal|last=Rabe |first=Stephen G |authorlink=Stephen G. Rabe |year=2006 |title=The Johnson Doctrine |url=https://archive.org/details/sim_presidential-studies-quarterly_2006-03_36_1/page/45 |journal=Presidential Studies Quarterly |volume=36 |issue=1 |issn=1741-5705 |pages=45–58|doi=10.1111/j.1741-5705.2006.00286.x }}</ref><ref name="Gilderhus">{{cite journal|last=Gilderhus |first=Mark T |year=2006 |title=The Monroe Doctrine: Meanings and Implications |url=https://archive.org/details/sim_presidential-studies-quarterly_2006-03_36_1/page/5 |journal=Presidential Studies Quarterly |volume=36 |issue=1 |issn=1741-5705 |doi=10.1111/j.1741-5705.2006.00282.x|pages=5–16}}</ref>), што је довело самбу у Сједињене Државе. [[Боса нова]] је коначно увела САД у свет самба музике. Бразилски перкусиониста и студијски музичар [[Paulinho da Costa|Паулино да Коста]], који је тренутно базиран у Лос Анђелесу, већ дуже време укључује ритмове и инструментацију самбе у албуме стотина америчких, европских и јапанских уметника - укључујући и продуцента [[Quincy Jones|Квинси Џоунса]], извођача џеза [[Дизи Гилеспи]]ја, поп певача [[Мајкл Џексон|Мајкла Џексона]] и вокалисте [[Барбра Страјсенд|Барбре Страјсенд]].<ref>{{Cite web|url=http://www.allmusic.com/album/free-ride-mw0000102458/credits |last=|first=|date=|website= All Music|title= Free Ride|accessdate=3. 2. 2015}}</ref>{{sfn|Jones|2002|pp=233}}<ref>{{Cite web|url=http://www.allmusic.com/album/off-the-wall-mw0000190332/credits |last=|first=|date=|website= All Music|title= Off the Wall|accessdate=3. 2. 2015}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.allmusic.com/album/till-i-loved-you-mw0000197648/credits |last=|first=|date=|website= All Music|title= Till I Loved You|accessdate=3. 2. 2015}}</ref> Успех самбе у Европи и Јапану само потврђује њену способност да придобије поборнике, независно од њиховог језика. Тренутно постоје на стотине [[samba schools|школа самбе]] на европском тлу, које су распршене широм земаља попут Немачке, Белгије, Холандије, Француске, Шведске и Швајцарске. У Јапану су музичке издавачке куће уложиле знатна средства у лансирање снимака ранијих самбиста, чиме је створено тржиште које се искључиво састоји од каталога јапанских дискографских издања.<ref name="Samba-ABM"/> == Види још == * [[Самба]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|last=Jones|first= Quincy|year=2002|title= Q: The Autobiography of Quincy Jones |url=https://archive.org/details/qautobiographyof00jone_0|location= |publisher=Three Rivers Press |isbn=978-0767905107|pages=[https://archive.org/details/qautobiographyof00jone_0/page/233 233]}} * {{Cite book|last=Perna|first=Marco Antonio|year=2005 | title = Samba de Gafieira - Brazilian Ballroom dancing history |id=}} * {{Cite book|last=Perna|first=Marco Antonio|year=2001 | title = Samba de Gafieira - a história da dança de salão brasileira |isbn=978-85-901965-5-6|pages=}} * {{Cite book|last=Aricó | first = Hector | title = Danzas Tradicionales Argentinas -Una Nueva Propuesta-|year=2002 | publisher = Vilco SRL |isbn=978-987-43-4537-0 | language = Spanish }} * {{Cite book|last=Berrutti | first = Arturo | title = Aires Nacionales |year=1882|publisher = Mefistófeles | language = Spanish }} * {{Cite book|last=Nogueira |first=Gláucia |year=2012 |title= Percurso do batuku: do menosprezo a patrimônio imaterial |publisher= School of Sciences and Technology, [[UFRN]], Brazilian Review of Song Studies (RBEC, ''Revista Brasileira de Estudos da Canção'') |language= pt |issn= 2238-1198 }} * {{Cite book|author=Kariamu Welsh-Asante|title=African Dance: An Artistic, Historical, and Philosophical Inquiry|url=https://books.google.com/books?id=nnsWhJGkXo8C&q=Semba|year=1996|publisher=Africa World Press|isbn=978-0-86543-197-3|pages=}} * {{cite book|author= |title=The Brazilian Sound: Samba, Bossa Nova and the Popular Music of Brazil. |location= |publisher= |location=|publisher=Temple University Press|year=1998|id=}}. by McGowan, Chris and Pessanha, Ricardo. 2nd edition. . * {{IMDb title|0482590|Samba on Your Feet by Eduardo Montes-Bradley}}, documentary on the history of samba in Brazil with particular emphasis on [[Рио де Жанеиро|Rio de Janeiro]]. The film is in [[Португалски језик|Portuguese]] with English subtitles and approaches the subject from an interesting perspective. * '' Nosso senhor do samba.'' by Edigar de Alencar. Rio de Janeiro: FUNARTE, 1988. * ''O Encontro Entre Bandeira e Sinhô.'' by André Gardel Rio de Janeiro: Secretaria Municipal de Cultura, 1996. * Gildo De Stefano. {{cite book|author= |title=Il popolo del samba. La vicenda e i protagonisti della storia della musica popolare brasiliana |location= |publisher= |year=2005|isbn=978-88-397-1348-3|pages=}}, Preface by Chico Buarque de Hollanda, Introduction by Gianni Minà, RAI-ERI, Rome. * ''O Sol nasceu pra todos:a História Secreta do Samba.'' by [[Lui Morais]] [Luis Carlos de Morais Junior]. Rio de Janeiro: Litteris, 2011. * ''Samba.'' by Alma Guillermoprieto. Jonathan Cape London 1990. * {{Cite book|last=Fryer|first=Peter|title=Rhythms of Resistance: African Musical Heritage in Brazil.| url=https://archive.org/details/rhythmsofresista0000frye|location=|publisher=Pluto Press|year=2000|id=}}. * {{cite book|author= |title=Making Samba: A New History of Race and Music in Brazil. |location= |publisher= |location=|publisher=Duke University Press|year=2013|id=}}. by Marc A. Hertzman. . * {{Cite book|last=Brill |first=Mark |authorlink=Mark Brill |title = Music of Latin America and the Caribbean |edition=2nd |year=2017 |publisher=Routledge |isbn=9781138053564|pages=}} * {{Cite book|last=Leymarie |first=Isabelle |authorlink=Isabelle Leymarie |title = Du tango au reggae: musiques noires d'Amérique latine et des Caraïbes |url=https://archive.org/details/dutangoaureggaem0000leym |publisher = Flammarion |year=1996 |location = Paris |isbn=978-2-08-210813-3|pages=}} * {{Cite book|last=Leymarie |first=Isabelle |authorlink=Isabelle Leymarie |title = Del tango al reggae: Músicas negras de América Latina y del Caribe |publisher = Prensas de la Universidad de Zaragoza |year=2015 |location = Zaragoza |isbn=978-84-16-27274-7|pages=}} * {{cite book|title=Music in Brazil: Experiencing Music, Expressing Culture |url=https://archive.org/details/musicinbrazilexp0000murp |first=John P. |last=Murphy |location=New York |publisher=Oxford University Press |year=2006 |isbn=978-0-19-516683-5|pages=}} * {{Cite book|last=Castro|first=Ruy|authorlink=Ruy Castro|year=2003|title=Bossa Nova: The Story of the Brazilian Music That Seduced the World| url=https://archive.org/details/bossanovastoryof00cast|publisher=[[Chicago Review Press]]|isbn=978-1-55652-494-3|pages=}} * {{Cite book|editor-last=Footner|editor-first=Andrew|year=2007|title=Time Out Rio de Janeiro|publisher=Time Out Guides|isbn=978-1-84670-045-3|pages=180}} * {{Cite book|editor-last=Katsnelson|editor-first=Anna|title=Time Out São Paulo| url=https://archive.org/details/timeoutsaopaulo0000unse|publisher=[[Time Out Group|Time Out Guides]]|year=2009|isbn=978-1-84670-126-9|pages=}} * {{Cite book|last=McCann|first=Bryan|chapter=Black Pau: Unconvering the History of Brazilian Soul|title=Rockin' Las Américas: The Global Politics of Rock in Latin/o America|editor1-last=Hernandez|editor1-first=Deborah Pacini|editor2-last=Fernández l'Hoeste|editor2-first=Héctor D.|editor3-last=Zolov|editor3-first=Eric|year=2004|publisher=[[University of Pittsburgh Press]]|isbn=978-0-8229-7255-6|pages=}} * {{Cite book|last=Nestrovski|first=Arthur Rosenblat|year=2002|title=Música Popular Brasileira Hoje|publisher=Publifolha|volume=50|isbn=978-85-7402-405-9|language=Portuguese|pages=}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Samba}} {{Литература|30em}} * -{Legran Orchestra}- [https://archive.today/20120530021438/http://soundclick.com/share?songid=6102742 -{Aquarela do Brazil}-] -{ISWC T-0425394804 „Latin Complete Collection“ Album.}- * -{[https://web.archive.org/web/20160304030956/http://howtodancelikestar.com/samba-music-history-sensuality-touch-yet-energetic-feels Origins of Samba Dance & Music]}- * -{[https://web.archive.org/web/20120731151823/http://sambistas.online.fr/en-france/index.php?title=Definitions One of the first formal samba definition (1997)]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/radio3/world/onyourstreet/paraiso.shtml History of Samba, BBC Radio]}- * -{[http://www.bbc.co.uk/programmes/b00hql07 BBC Radio 3 Audio (60 minutes): Rio, the samba and Mart'nalia.]}- * -{[http://www.soundsandcolours.com/category/articles/brazil/ Sounds and Colours Brazil - resource dedicated to Brazilian music and culture]}- * -{[http://liesa.globo.com/ Rio de Janeiro Samba Schools League]}- * -{[http://www.uesp.com.br/ São Paulo Samba Schools League]}- * -{[http://www.worldsamba.org/ Samba Groups outside Brazil] {{Wayback|url=http://www.worldsamba.org/ |date=20110307163211 }}}- * -{[https://web.archive.org/web/20081121185745/http://wikihost.org/wikis/sambistas Wikihost.org Sambistas]}- * -{[https://web.archive.org/web/20081208213102/http://workvideos.com/ Escola de Samba documentary]}- * -{[https://web.archive.org/web/20181119010956/https://www.lexiophiles.com/english/brazilian-carnival-%e2%80%93-music-colors-and-competition Brazilian Carnival and Samba Schools]}- * -{[http://carnaval.ig.com.br/rio/carnival+in+rio+play+yourself+a+samba+school+drums+section/n1238135402474.html Play yourself a samba school drums section] {{Wayback|url=http://carnaval.ig.com.br/rio/carnival+in+rio+play+yourself+a+samba+school+drums+section/n1238135402474.html |date=20160621114901 }}}- * -{[http://www.musicismysanctuary.com/brasil-brasil-from-samba-to-bossa-bbc-documentary-part1/ BBC documentary on the origins of samba and the samba schools]}- {{Литература крај}} {{Подножје}} [[Категорија:Музика]] mzm0kog9s1zfxmgduow0spn0xfmv4x4 0 349441 30099100 29973138 2025-06-27T21:02:48Z Ruach Chayim 323597 30099100 wikitext text/x-wiki [[Датотека:United States Antarctic Program website from 2018 02 22.png|240п|Веб-сајт [[Савезна влада Сједињених Америчких Држава|Владе САД]]]] '''Веб-сајт''' ({{јез-енг|website}} или ''-{web site}-''; скраћено '''сајт''', {{јез-енг|site}}), '''интернет-сајт''', '''интернет (веб) презентација''' или '''мрежно место''' је скуп [[веб-страница]] које могу да садрже текст, слике, видео-снимке и други мултимедијалан садржај састављен у једну целину. Сајт може бити смештен на локалном рачунару или на интернет или веб-серверу (рачунару послужиоцу). Неки сајтови су доступни свим корисницима, а неки имају ограничења у погледу приступа. Сајт може имати свој [[интернет домен]] (вршни ниво, адреса) или поддомен. У свету има преко милијарду веб-сајтова.<ref>[http://www.internetlivestats.com/total-number-of-websites/ Total number of Websites | Internet live stats]. internetlivestats.com. Приступљено 2015-04-14.</ref> Веб-страница је [[документ]], обично написан у обичном тексту прожет инструкцијама форматирања кода званог проширени језик за означавање хипертекста или -{''Extended HTML''}- (скраћено -{[[HTML]]}-, -{[[XHTML]]}-). Веб-страница може укључити елементе из других сајтова са одговарајућим -{HTML}- кодовима. Веб-страницама се приступа и транспортирају се са [[Hypertext Transfer Protocol|хипертекст трансферним протоколом]] (-{HTTP}-), који може опционално употребити енкрипцију (-{[[HTTP Secure]], HTTPS}-) да омогући сигурност и приватност за корисника од садржаја веб-странице. Корисничка апликација, обично [[Веб-прегледач|интернетски прегледник]], рендерира садржај странице премa -{HTML}- маркуп инструкцијама на [[Рачунарски монитор|монитор]]у. Странице на веб-сајту могу често бити преузете преко једноставног [[Униформни локатор ресурса|униформног локатора ресурса]] (-{URL}-), који се зове и [[веб-адреса]]. -{URL}--ови страница организују странице у хијерархију, иако ''хиперлинкинг'' између њих изражава доживљај структуре странице читаоцу и води навигацију читаоца сајта која углавном обухвата [[почетна страница|почетну страницу]] с већином линкова на [[Web content|веб-садржај]]у сајта, а, допунски, и према линковима "О нама", "Контакт" и сл. Неке веб-странице захтијевају претплату за приступ неким или свим својим садржајима. Примери претплате веб-сајтовима укључују доста пословних страница, делова веб-страница за новости, академским сајтовима, сајтовима за игре, размјену датотека, форумима, [[веб-мејл]]овима, друштвеним мрежама итд. == Преглед == Веб-сајтови имају доста функција и могу бити кориштени у различитим приликама; веб-сајт може бити лични, комерцијални, веб-сајт владе или непрофитне организације. Веб-сајтови могу бити дело појединца, пословне или друге организације и обично су везани за посебну тему или сврху. Сваки веб-сајт може садржавати хиперлинкове на друге веб-сајтове, тако да разлика међу појединачним сајтовима, из перспективе корисника, може бити нејасна. Веб-сајтови су писани у -{HTML}--у или конвертирани у њега и приступа им се софтверским интерфејсом познатим као -{''user agent''}-. Веб-странице могу бити приказане на великом распону рачунарских и интернетских уређаја различитих величина, укључујући десктоп рачунаре, [[лаптоп]]е, [[Personalni digitalni asistent|ПДА]] уређаје и [[мобител]]е. Веб-сајт се хостује на рачунарском систему познатом као [[веб-сервер]] или -{HTTP}- сервер. Ови термини могу означавати и [[софтвер]] који се покреће на овим системима који „дохвата” и шаље веб-странице као одговор на захтеве корисника веб-сајта. [[Apache HTTP server|Апач]] је најчешће коришћен веб-серверски софтвер (prema [[Netcraft|Неткрафтовим]] статистикама), као и ''[[Microsoft|Мајкрософтов]]'' -{[[Internet Information Services|IIS]]}-. Неке алтернативе, као -{[[Nginx]], Lighttpd, Hiawatha}- или -{Cherokee}-, потпуно су функционалне и заузимају мало простора на [[тврди диск|тврдом диску]]. == Модерни веб-сајтови == '''Модерни веб-сајтови''' су сајтови који користе најновије технологије и дизајн трендове како би пружили оптимално корисничко искуство. Они су прилагодљиви (responsive) и функционални на различитим уређајима, укључујући рачунаре, таблетe и паметне телефоне. Модерни веб-сајтови користе [[HTML5]], [[CSS|CSS3]] и [[JavaScript]] за креирање интерактивних и динамичних садржаја. Такође, користе системе за управљање садржајем (CMS) који омогућавају лако ажурирање и одржавање сајта. Безбедност, брзина учитавања и [[SEO optimalizacija veb-sajta|SEO]] оптимизација су кључни аспекти који се узимају у обзир приликом израде модерних веб-сајтова, како би се осигурало да корисници имају безбедно и пријатно искуство.<ref>{{Cite web|url=https://www.exe.rs/|title=Digitalni Marketing Srbija|website=Digitalni Marketing Srbija|language=en-US|access-date=2024-07-27}}</ref> == Историја == Први веб-сајт се појавио 1991. године. Направио га је [[Тим Бернерс-Ли]].<ref name="First page">{{cite web|url=http://info.cern.ch/ |title=The website of the world's first-ever web server |accessdate=30. 08. 2008}}</ref> == Врсте == * '''Статички''' Статички веб-сајтови су они који садрже неке информације које се не мењају и не освежавају на дуже време, или док они постоје. * '''Динамички''' Динамички веб-сајтови су они чији се садржај често освежава и допуњава новим информацијама. То су, на пример, портали са вестима, форуми и сл., на којима се свакодневно могу наћи нови садржаји и информације. Овакви сајтови су већином много популарнији и много посећенији.<ref>{{Cite web|url=https://brainlab.com.ua/blog/kak-proverit-poseshhaemost-sajtov-konkurentov-5-populyarnyh-sposobov|title=Како проверити присуство сајтова|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> === Статички веб-сајт === Статички веб-сајт је онај који има веб-странице похрањене на серверу у формату који се шаље клијентском интернетском прегледнику. Примарно је кодиран у [[Hypertext Markup Language|-{HTML}-]]-u; [[Cascading Style Sheets|каскадни стилски листови]] (-{CSS}-) се користе за контролу изледа иза основног -{HTML}--а. Слике се често користе за прикажу жељени изглед и као део главног садржаја. Аудио или видео могу такође бити сматрани „статичким” садржајем, ако се покрећу аутоматски или генерално нису интерактивни. Овај тип веб-сајтова често приказује исте информације свим посетиоцима. Једнако као предавање принтане брошуре корисницима или клијентима, статични веб-сајт ће генерално омогућити конзистентне, стандардне информације за продужени временски период. Иако посједник веб-сајта може написати новости периодично, то је ручни процес измјене текста, слика и осталог садржаја и може зајтевати основне веб-дизајнерске способности и софтвер. Једноставне форме маркетиншких примера веб-сајтова, попут ''класичног веб-сајта'', ''петостраног веб-сајта'' или ''веб-сајт брошуре'' су често статични веб-сајтови, јер они представљају претходно дефинисане, статичке информације корисницима. Ово може садржавати информације о компанији и њеним производима и сервисима преко текста, слика, анимација, звука/видеа, те навигацијских менија. Статички веб-сајтови могу бити уређени користећи четири широке категорије софтвера: * Уређивачи текста, као што су [[Ноутпед]] или -{[[TextEdit]]}-, где је садржај и -{HTML}- маркуп уређиван директно унутар програма. * -{[[WYSIWYG]]}- ван-мрежни уређивачи, као што су -{[[Microsoft FrontPage]]}- и -{[[Adobe Dreamweaver]]}- (раније познат као -{Macromedia Dreamweaver}-), са којим се сајт уређује користећи -{[[Grafički korisnički interfejs|GUI]]}- а завршни -{HTML}- код се генерише аутоматски софтвером за уређивање. * -{WYSIWYG}- уређивачи на мрежи који креирају медиа богате мрежне презентације као што су веб-странице, виџети, интрои, блогови и остали документи. * Уређивачи на бази шаблона, као што су -{[[RapidWeaver]]}- и -{[[iWeb]]}-, који допуштају корисницима да брзо креирају и уплоадују веб-странице на веб-сервер без детаљног познавања -{HTML}- језика, бирајући адекватан шаблон из палете и додавањем слика и текста у исти са трендом десктоп уређивања без директне манипулације -{HTML}- кодом. Статички веб-сајтови могу и даље користити [[server side include|-{SSI}-]] као уређивачку погодност, попут дељења опште мени траке кроз више страница. Како је веб-сајтово понашање ''читаоцу'' и даље статично, ово се не сматра динамичком страницом. === Динамички веб-сајт === Динамички веб-сајт је онај који се мења или уређује често или аутоматски. Динамичке странице са стране сервера се генеришу „у лету” компјутерским кодом који производи -{HTML}- и -{CSS}-. Постоји широк опсег софтверских система, као што су [[Common Gateway Interface|-{CGI}-]], -{[[Java Servlets]]}- и [[Java Server Pages|-{JSP}-]], [[Active Server Pages|-{ASP}-]] i [[ColdFusion|-{CFML}-]] који могу генерирати динамичке веб-системе (погледајте [[Програмски језици који се користе у већини популарних сајтова|програмске језике који се користе у већини популарних сајтова]]) и динамички сајтови. Разни ''веб апликацијски оквири'' и ''веб-шаблон системи'' су доступни за уобичајене програмске језике као -{[[PHP]]}-, [[Перл (програмски језик)|Перл]], [[Python (programski jezik)|Пајтон]], те [[Ruby (programski jezik)|Руби]], да их направе бржим и лакшим за креирање комплексних динамичких веб-сајтова. Сајт може приказати тренутно стање дијалога између корисника, пратити промјенљиву ситуацију, или омогућавати информације у неком начину персонализираном захтевима сваког корисника. На пример, када је почетна страница веб-сајта за вести затражена, код који се покреће на веб-серверу може комбиновати сачуване -{HTML}- делиће са новостима добијених од базе података или другог веб-сајта преко -{[[RSS]]}- за произвођење странице која укључује последње информације. Динамични сајтови могу бити интерактивни кориштењем -{HTML}- форми, похрањујући и читајући позади прегледничке колачиће, или креирањем серије страница које рефлектују претходну историју кликова. Наредни пример динамичког садржаја је када малопродајни веб-сајт са базом података медијских производа допушта корисницима уношење захтева за претрагу, нпр. за кључну реч „[[Beatles|-{''Beatles''}-]]”. У одговору, садржај веб-странице ће спонтано изменити начин приказа у односу како је прије изгледала, те ће приказати списак Билсових производа: -{CDovi}-, -{DVDovi}- и књиге. Динамички -{HTML}- користи [[Јаваскрипт]] код за инструкције интернетском прегледнику како да интерактивно модификује садржаје страница. Један начин симулације одређених типова динамичних веб-сајтова приликом избегавања губитка перформанси позивања динамичне машине по кориснику или по конекцији, јесте аутоматско периодично регенерирање великих серија статичних страница. == Мултимедијски и интерактивни садржај== Ранији веб-сајтови су имали само текст, а недуго затим и слике. Прегледнички додаци су онда кориштени за додавање звука, видеа и интерактивности (као за „богате” интернет апликације које осликавају комплексност десктоп апликације као што је процесор текста). Примери таквих додатака су [[Microsoft Silverlight|Мајкрософт Силверлајт]], [[Adobe Flash|Адобе Флаш]], [[Adobe Shockwave|Адобе Шоквејв]] као и аплети написани у програмском језику [[Јава (программинг лангуаге)|Јава]]. -{[[HTML 5]]}- садржи одредбе за аудио и видео без додатака. [[JavaScript|Јаваскрипт]] је такође уграђен у већину модерних интернетских прегледника, те допушта креаторима веб-сајта слање кода интернетском прегледнику који налаже како да интерактивно измени странични садржај и комуницира са веб-сервером ако је потребно. (Прегледничка унутрашња репрезентација садржаја је позната као [[Објектни модел документа]] (DOM)<ref>{{Cite web |title=Document Object Model (DOM): definition, structure and example |url=https://www.ionos.com/digitalguide/websites/web-development/an-introduction-to-the-document-object-model-dom/ |access-date=2022-04-21 |website=IONOS Digitalguide |language=en}}</ref><ref name="Introduction">{{cite web | access-date = 2012-01-12 | publisher = W3C | title = Document Object Model (DOM) | quote = The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents. | url = http://www.w3.org/DOM/#what}}</ref> и техника је позната као [[Dynamic HTML|Динамични -{HTML}-]].) [[WebGL]] (Web Graphics Library) је модеран JavaScript API за приказивање интерактивне 3Д графике без употребе програмских додатака. Он омогућава интерактивни садржај као што су 3Д анимације, визуализације и видео објашњења да се корисницима представи садржај на најинтуитивнији начин.<ref>{{Cite web|url=https://www.khronos.org/webgl/|title=OpenGL ES for the Web|website=khronos.org|date=19 July 2011|access-date=1 April 2019|archive-date=15 December 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091215025546/http://www.khronos.org/webgl/|url-status=live}}</ref> Тренд из 2010. године на веб локацијама под називом „респонзивни дизајн“ пружио је најбоље искуство гледања, јер корисницима пружа изглед заснован на уређају. Ови веб-сајтови мењају свој изглед у складу са уређајем или мобилном платформом, дајући тако богато корисничко искуство.<ref>{{Cite web|url=https://developers.google.com/web/fundamentals/design-and-ui/responsive/|title=Responsive Web Design Basics - Web|website=Google Developers|access-date=13 March 2017|author=Pete LePage|archive-date=5 March 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170305050613/https://developers.google.com/web/fundamentals/design-and-ui/responsive/|url-status=live}}</ref> == Ортографија == Облик „вебсајт” је постао најчешћи термин за изговарање, али „-{Web site}-” (велико слово) и „-{web site}-” се такође много користе, иако су у опадању. Неке академске личности, неки већи издавачи књига, те неки речници и даље користе термин „-{Web site}-”, осликавајући извор термина у исправном имену [[World Wide Web|Светске комуникационе мреже]]. Такође, данас постоје једнаке дебате везане за повезане термине као што су [[Веб-страница|веб пејџ]], [[Веб-сервер|веб сервер]], и [[Веб-камера|вебкам]]. У употреби су термини ''веб-сајт'' или ''веб-место'', док се за остале термине користе ''[[веб-страница]]'', ''[[веб-сервер]]'' и ''[[веб-камера]]'' респективно. Међу водећим стил-водичима, [[Reuters|Ројтерсов]] стилски водич, ''[[The Chicago Manual of Style|Чикашки стилски приручник]]'', те ''[[AP Stylebook|АП стилска књига]]'' (од априла 2010) сви препоручују „-{website}-”.<ref>{{cite news|url=http://handbook.reuters.com/index.php/W#Web.2C_website|title=Handbook of Journalism|publisher=Reuters|accessdate=2010-08-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022202152/http://handbook.reuters.com/index.php/W#Web.2C_website|archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.chicagomanualofstyle.org/CMS_FAQ/InternetWebandOtherPost-WatergateConcerns/InternetWebandOtherPost-WatergateConcerns13.html|title=Internet, Web, and Other Post-Watergate Concerns|publisher=University of Chicago|accessdate=2010-09-18}}</ref><ref>{{cite web |url=http://twitter.com/APStylebook/status/12296505018 |title=AP tweets that it will change from Web site to website |accessdate=2010-04-16 |work= }}</ref> Међу водећим речницима и енциклопедијама, ''[[Canadian Oxford Dictionary|Канадски оксфордски речник]]'' преферира „вебсајт”, а ''[[Oxford English Dictionary|Оксфордски енглески речник]]'' се такође определио за „-{website}-” u 2004.<ref>{{cite web |url=http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/usage/website?view=uk |title=Ask Oxford: How should the term ''website'' be written in official documents and on the web? |work=Oxford Dictionaries Online |access-date=17. 01. 2021 |archive-date=02. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080902061734/http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/usage/website?view=uk |url-status= }}</ref> Енглеска [[Википедија]] такође користи термин „-{website}-”, док [[Encyclopædia Britannica|Енциклопедија Британика]] користи „-{Web site}-” и „-{Website}-”.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/690679/Web-site|title=Web site (computer science)|publisher=Encyclopaedia Britannica|accessdate=2010-09-18|archiveurl=https://www.webcitation.org/6EV535JZ1?url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/690679/Web-site|archivedate=17. 2. 2013|url-status=live}}</ref> Британикина [[Меријам-Вебстер]] подружница користи „Web site”, познајући „-{website}-” као варијанту.<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/website|publisher=Merriam-Webster|title=Website - Definition and More|accessdate=2010-09-18}}</ref> Међу водећим коментаторима о кориштењу језика, ''[[Garner's Modern American Usage|Гарнерова модерна америчка употреба]]'' тврди да је „-{website}-” стандардна форма,<ref>{{cite web|url= http://lisagoldresearch.wordpress.com/2010/04/17/ap-stylebook-surrenders-the-battle-over-web-site-vs-website/|author=Lisa Gold|title=AP Stylebook surrenders the battle over "Web site" vs. "website"|accessdate=2010-08-05|date=2010-04-17}}</ref> а [[Bill Walsh (author)|Бил Волш]], из ''[[The Washington Post|Вашингтон пост]]'', подржава кориштење термина „-{Web site}-” у својим књигама и на свом веб-сајту<ref>{{cite web |url=http://www.theslot.com/email.html |title=The Slot—Sharp Points: Here We Go Again—Eeee! |accessdate=2007-02-25 |work= }}</ref> (ипак, ''Вашингтон пост'' користи појам „-{website}-”"<ref>{{cite news|url=http://www.washingtonpost.com/|title=The Washington Post|publisher=Washington Post|accessdate=2010-08-05 |first1=David|last1=Nakamura |first2=Peter|last2=Wallsten |first3=N.C.|last3=Aizenman&}}</ref>). Међу највећим интернетско-технолошким компанијама и корпорацијама, [[Гугл]] користи „-{website}-”,<ref>{{cite web|url=http://www.google.com/intl/en/services/|publisher=Google|title=Welcome to Google Business Solutions|accessdate=2010-08-05}}</ref> као и [[Apple Inc.|Епл]],<ref>{{cite web|url=http://www.apple.com/sitemap/|publisher=Apple|title=Site Map|accessdate=2010-08-05}}</ref> док [[Мајкрософт]] користи и „-{website}-” и „-{web site}-”.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/windows/default.aspx|publisher=Microsoft|title=Microsoft Windows|accessdate=2010-08-05}}</ref><ref>{{cite web|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/ie/ff468705.aspx|publisher=Microsoft|title=Internet Explorer 9 Preview Builds|accessdate=2010-08-05}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/expression/products/StudioUltimate_Overview.aspx|publisher=Microsoft|title=Microsoft (R) Expression (R)|accessdate=2010-08-05}}</ref> == Типови == Веб локације се могу поделити у две широке категорије — статичне и интерактивне. Интерактивне локације су део [[Veb 2.0|Веб 2.0]]<ref name="DiNucci"> {{cite journal|last=DiNucci|first=Darcy|year=1999|title=Fragmented Future|url=http://darcyd.com/fragmented_future.pdf|url-status=live|journal=Print|volume=53|issue=4|page=32|archive-url=https://web.archive.org/web/20111110143942/http://darcyd.com/fragmented_future.pdf|archive-date=2011-11-10|access-date=2011-11-04}} </ref><ref name="graham">{{cite web |url=http://www.paulgraham.com/web20.html |title=Web 2.0 |first=Paul |last=Graham |author-link=Paul Graham (computer programmer) |date=November 2005 |access-date=2006-08-02 |quote=I first heard the phrase 'Web 2.0' in the name of the Web 2.0 conference in 2004. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121010024704/http://www.paulgraham.com/web20.html |archive-date=2012-10-10 |url-status=live }}</ref><ref name="oreilly">{{cite web |url=http://www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html |title=What Is Web 2.0 |publisher=O'Reilly Network |first=Tim |last=O'Reilly |author-link=Tim O'Reilly |date=2005-09-30 |access-date=2006-08-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130424204457/http://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.html |archive-date=2013-04-24 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last=Strickland |first=Jonathan |url=http://computer.howstuffworks.com/web-20.htm |title=How Web 2.0 Works |website=computer.howstuffworks.com |date=2007-12-28 |access-date=2015-02-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150217030750/http://computer.howstuffworks.com/web-20.htm |archive-date=2015-02-17 |url-status=live }}</ref> заједнице сајтова и омогућавају интерактивност између власника сајта и посетилаца или корисника сајта. Статички сајтови служе или прикупљају информације, али не дозвољавају директно ангажовање са публиком или корисницима. Неке веб странице су информативне или произведене од стране ентузијаста или за личну употребу или забаву. Многе веб странице имају за циљ зараду новца користећи један или више пословних модела, укључујући: * Објављивање занимљивог садржаја и продаја [[contextual advertising|контекстуалног оглашавања]]<ref>[https://web.archive.org/web/20180911130811/https://digiday.com/media/personalization-diminished-gdpr-era-contextual-targeting-making-comeback/ ‘Personalization diminished’: In the GDPR era, contextual targeting is making a comeback] Published by digiday on June 7, 2018, retrieved on November 13, 2019</ref><ref>{{Cite web|title=Why 'brand suitability' is replacing brand safety|url=https://digiday.com/marketing/brand-suitability-replacing-brand-safety/|date=2020-01-24|website=Digiday|language=en-US|access-date=2020-05-14}}</ref> путем директне продаје или преко рекламне мреже. * [[E-commerce|Е-трговина]]: производи или услуге се купују директно преко веб странице<ref>{{Cite web|date=October 2016|title=Retail e-commerce sales CAGR forecast in selected countries from 2016 to 2021|url=https://www.statista.com/statistics/220177/b2c-e-commerce-sales-cagr-forecast-for-selected-countries/|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20171126014712/https://www.statista.com/statistics/220177/b2c-e-commerce-sales-cagr-forecast-for-selected-countries/|archive-date=26 November 2017|access-date=4 May 2021|website=[[Statista]]}}</ref><ref>{{Cite web |last=Wienclaw| first=Ruth A.|date=2013|title=B2B Business Models |url=https://www.ebscohost.com/uploads/imported/thisTopic-dbTopic-1074.pdf|url-status=live|access-date=4 May 2021|website=[[Research Starters: Business]]|archive-date=18 July 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130718091809/http://www.ebscohost.com/uploads/imported/thisTopic-dbTopic-1074.pdf}}</ref> * Оглашавање производа или услуга доступних у [[Brick and mortar business|малопродајном предузећу]] * [[Freemium|Фримијум]]:<ref>JLM de la Iglesia, JEL Gayo, "''Doing business by selling free services''". Web 2.0: The Business Model, 2008. Springer</ref><ref>Tom Hayes, "''Jump Point: How Network Culture is Revolutionizing Business''". {{page|year=2008|isbn=|pages=195}}</ref><ref name="avc_fav_bus_model">{{cite web | url=http://www.entrepreneur.com/article/218107 | title=Freemium: Is the Price Right for Your Company? | publisher=Entrepreneur | date=February 7, 2011 | access-date=2018-01-09|first=Barbara Findlay |last=Schenck}}</ref> основни садржај је доступан бесплатно, док премиум садржај захтева плаћање (нпр. [[WordPress]] веб локација је платформа отвореног кода за прављење блога или веб странице).<ref name="Usage of content management systems for websites">{{cite web |date=24 Dec 2023 |title=Usage Statistics and Market Share of Content Management Systems for Websites |url=https://w3techs.com/technologies/overview/content_management/all/ |access-date=24 Dec 2023 |website=w3techs.com |publisher=W3Techs}}</ref><ref>{{cite web |title=CMS Usage Statistics |url=http://trends.builtwith.com/cms |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130806231531/http://trends.builtwith.com/cms/ |archive-date=August 6, 2013 |access-date=August 1, 2013 |website=builtwith.com |publisher=BuiltWith |language=en-US}}</ref> * Неки веб-сајтови захтевају регистрацију корисника или [[subscription|претплату]] за приступ садржају. Примери веб-сајтова са претплатом укључују многе пословне сајтове, веб-сајтове са вестима, веб-сајтове [[academic journal|академских часописа]], веб-сајтове за игре, веб-сајтове за размену датотека, [[Internet forum|огласне табле]], веб-сајтове засноване на [[email|е-пошти]], веб-сајтове за [[Друштвена мрежа|друштвене мреже]], веб-сајтове који пружају податке о [[stock market|берзи]] у реалном времену, као и сајтове који пружају разне друге услуге. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.icann.org/ Internet Corporation For Assigned Names and Numbers (ICANN)] * [http://www.w3.org/ World Wide Web Consortium (W3C)] * [http://www.isoc.org/ The Internet Society (ISOC)] {{Подножје|Информатика и рачунарство}} [[Категорија:Интернет]] [[Категорија:Веб-сајтови]] 4qe4sdu6csaiijhklcjbe0wpvdf18l9 30099101 30099100 2025-06-27T21:03:00Z Ruach Chayim 323597 30099101 wikitext text/x-wiki [[Датотека:United States Antarctic Program website from 2018 02 22.png|мини|240п|Веб-сајт [[Савезна влада Сједињених Америчких Држава|Владе САД]]]] '''Веб-сајт''' ({{јез-енг|website}} или ''-{web site}-''; скраћено '''сајт''', {{јез-енг|site}}), '''интернет-сајт''', '''интернет (веб) презентација''' или '''мрежно место''' је скуп [[веб-страница]] које могу да садрже текст, слике, видео-снимке и други мултимедијалан садржај састављен у једну целину. Сајт може бити смештен на локалном рачунару или на интернет или веб-серверу (рачунару послужиоцу). Неки сајтови су доступни свим корисницима, а неки имају ограничења у погледу приступа. Сајт може имати свој [[интернет домен]] (вршни ниво, адреса) или поддомен. У свету има преко милијарду веб-сајтова.<ref>[http://www.internetlivestats.com/total-number-of-websites/ Total number of Websites | Internet live stats]. internetlivestats.com. Приступљено 2015-04-14.</ref> Веб-страница је [[документ]], обично написан у обичном тексту прожет инструкцијама форматирања кода званог проширени језик за означавање хипертекста или -{''Extended HTML''}- (скраћено -{[[HTML]]}-, -{[[XHTML]]}-). Веб-страница може укључити елементе из других сајтова са одговарајућим -{HTML}- кодовима. Веб-страницама се приступа и транспортирају се са [[Hypertext Transfer Protocol|хипертекст трансферним протоколом]] (-{HTTP}-), који може опционално употребити енкрипцију (-{[[HTTP Secure]], HTTPS}-) да омогући сигурност и приватност за корисника од садржаја веб-странице. Корисничка апликација, обично [[Веб-прегледач|интернетски прегледник]], рендерира садржај странице премa -{HTML}- маркуп инструкцијама на [[Рачунарски монитор|монитор]]у. Странице на веб-сајту могу често бити преузете преко једноставног [[Униформни локатор ресурса|униформног локатора ресурса]] (-{URL}-), који се зове и [[веб-адреса]]. -{URL}--ови страница организују странице у хијерархију, иако ''хиперлинкинг'' између њих изражава доживљај структуре странице читаоцу и води навигацију читаоца сајта која углавном обухвата [[почетна страница|почетну страницу]] с већином линкова на [[Web content|веб-садржај]]у сајта, а, допунски, и према линковима "О нама", "Контакт" и сл. Неке веб-странице захтијевају претплату за приступ неким или свим својим садржајима. Примери претплате веб-сајтовима укључују доста пословних страница, делова веб-страница за новости, академским сајтовима, сајтовима за игре, размјену датотека, форумима, [[веб-мејл]]овима, друштвеним мрежама итд. == Преглед == Веб-сајтови имају доста функција и могу бити кориштени у различитим приликама; веб-сајт може бити лични, комерцијални, веб-сајт владе или непрофитне организације. Веб-сајтови могу бити дело појединца, пословне или друге организације и обично су везани за посебну тему или сврху. Сваки веб-сајт може садржавати хиперлинкове на друге веб-сајтове, тако да разлика међу појединачним сајтовима, из перспективе корисника, може бити нејасна. Веб-сајтови су писани у -{HTML}--у или конвертирани у њега и приступа им се софтверским интерфејсом познатим као -{''user agent''}-. Веб-странице могу бити приказане на великом распону рачунарских и интернетских уређаја различитих величина, укључујући десктоп рачунаре, [[лаптоп]]е, [[Personalni digitalni asistent|ПДА]] уређаје и [[мобител]]е. Веб-сајт се хостује на рачунарском систему познатом као [[веб-сервер]] или -{HTTP}- сервер. Ови термини могу означавати и [[софтвер]] који се покреће на овим системима који „дохвата” и шаље веб-странице као одговор на захтеве корисника веб-сајта. [[Apache HTTP server|Апач]] је најчешће коришћен веб-серверски софтвер (prema [[Netcraft|Неткрафтовим]] статистикама), као и ''[[Microsoft|Мајкрософтов]]'' -{[[Internet Information Services|IIS]]}-. Неке алтернативе, као -{[[Nginx]], Lighttpd, Hiawatha}- или -{Cherokee}-, потпуно су функционалне и заузимају мало простора на [[тврди диск|тврдом диску]]. == Модерни веб-сајтови == '''Модерни веб-сајтови''' су сајтови који користе најновије технологије и дизајн трендове како би пружили оптимално корисничко искуство. Они су прилагодљиви (responsive) и функционални на различитим уређајима, укључујући рачунаре, таблетe и паметне телефоне. Модерни веб-сајтови користе [[HTML5]], [[CSS|CSS3]] и [[JavaScript]] за креирање интерактивних и динамичних садржаја. Такође, користе системе за управљање садржајем (CMS) који омогућавају лако ажурирање и одржавање сајта. Безбедност, брзина учитавања и [[SEO optimalizacija veb-sajta|SEO]] оптимизација су кључни аспекти који се узимају у обзир приликом израде модерних веб-сајтова, како би се осигурало да корисници имају безбедно и пријатно искуство.<ref>{{Cite web|url=https://www.exe.rs/|title=Digitalni Marketing Srbija|website=Digitalni Marketing Srbija|language=en-US|access-date=2024-07-27}}</ref> == Историја == Први веб-сајт се појавио 1991. године. Направио га је [[Тим Бернерс-Ли]].<ref name="First page">{{cite web|url=http://info.cern.ch/ |title=The website of the world's first-ever web server |accessdate=30. 08. 2008}}</ref> == Врсте == * '''Статички''' Статички веб-сајтови су они који садрже неке информације које се не мењају и не освежавају на дуже време, или док они постоје. * '''Динамички''' Динамички веб-сајтови су они чији се садржај често освежава и допуњава новим информацијама. То су, на пример, портали са вестима, форуми и сл., на којима се свакодневно могу наћи нови садржаји и информације. Овакви сајтови су већином много популарнији и много посећенији.<ref>{{Cite web|url=https://brainlab.com.ua/blog/kak-proverit-poseshhaemost-sajtov-konkurentov-5-populyarnyh-sposobov|title=Како проверити присуство сајтова|last=|first=|date=|website=|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> === Статички веб-сајт === Статички веб-сајт је онај који има веб-странице похрањене на серверу у формату који се шаље клијентском интернетском прегледнику. Примарно је кодиран у [[Hypertext Markup Language|-{HTML}-]]-u; [[Cascading Style Sheets|каскадни стилски листови]] (-{CSS}-) се користе за контролу изледа иза основног -{HTML}--а. Слике се често користе за прикажу жељени изглед и као део главног садржаја. Аудио или видео могу такође бити сматрани „статичким” садржајем, ако се покрећу аутоматски или генерално нису интерактивни. Овај тип веб-сајтова често приказује исте информације свим посетиоцима. Једнако као предавање принтане брошуре корисницима или клијентима, статични веб-сајт ће генерално омогућити конзистентне, стандардне информације за продужени временски период. Иако посједник веб-сајта може написати новости периодично, то је ручни процес измјене текста, слика и осталог садржаја и може зајтевати основне веб-дизајнерске способности и софтвер. Једноставне форме маркетиншких примера веб-сајтова, попут ''класичног веб-сајта'', ''петостраног веб-сајта'' или ''веб-сајт брошуре'' су често статични веб-сајтови, јер они представљају претходно дефинисане, статичке информације корисницима. Ово може садржавати информације о компанији и њеним производима и сервисима преко текста, слика, анимација, звука/видеа, те навигацијских менија. Статички веб-сајтови могу бити уређени користећи четири широке категорије софтвера: * Уређивачи текста, као што су [[Ноутпед]] или -{[[TextEdit]]}-, где је садржај и -{HTML}- маркуп уређиван директно унутар програма. * -{[[WYSIWYG]]}- ван-мрежни уређивачи, као што су -{[[Microsoft FrontPage]]}- и -{[[Adobe Dreamweaver]]}- (раније познат као -{Macromedia Dreamweaver}-), са којим се сајт уређује користећи -{[[Grafički korisnički interfejs|GUI]]}- а завршни -{HTML}- код се генерише аутоматски софтвером за уређивање. * -{WYSIWYG}- уређивачи на мрежи који креирају медиа богате мрежне презентације као што су веб-странице, виџети, интрои, блогови и остали документи. * Уређивачи на бази шаблона, као што су -{[[RapidWeaver]]}- и -{[[iWeb]]}-, који допуштају корисницима да брзо креирају и уплоадују веб-странице на веб-сервер без детаљног познавања -{HTML}- језика, бирајући адекватан шаблон из палете и додавањем слика и текста у исти са трендом десктоп уређивања без директне манипулације -{HTML}- кодом. Статички веб-сајтови могу и даље користити [[server side include|-{SSI}-]] као уређивачку погодност, попут дељења опште мени траке кроз више страница. Како је веб-сајтово понашање ''читаоцу'' и даље статично, ово се не сматра динамичком страницом. === Динамички веб-сајт === Динамички веб-сајт је онај који се мења или уређује често или аутоматски. Динамичке странице са стране сервера се генеришу „у лету” компјутерским кодом који производи -{HTML}- и -{CSS}-. Постоји широк опсег софтверских система, као што су [[Common Gateway Interface|-{CGI}-]], -{[[Java Servlets]]}- и [[Java Server Pages|-{JSP}-]], [[Active Server Pages|-{ASP}-]] i [[ColdFusion|-{CFML}-]] који могу генерирати динамичке веб-системе (погледајте [[Програмски језици који се користе у већини популарних сајтова|програмске језике који се користе у већини популарних сајтова]]) и динамички сајтови. Разни ''веб апликацијски оквири'' и ''веб-шаблон системи'' су доступни за уобичајене програмске језике као -{[[PHP]]}-, [[Перл (програмски језик)|Перл]], [[Python (programski jezik)|Пајтон]], те [[Ruby (programski jezik)|Руби]], да их направе бржим и лакшим за креирање комплексних динамичких веб-сајтова. Сајт може приказати тренутно стање дијалога између корисника, пратити промјенљиву ситуацију, или омогућавати информације у неком начину персонализираном захтевима сваког корисника. На пример, када је почетна страница веб-сајта за вести затражена, код који се покреће на веб-серверу може комбиновати сачуване -{HTML}- делиће са новостима добијених од базе података или другог веб-сајта преко -{[[RSS]]}- за произвођење странице која укључује последње информације. Динамични сајтови могу бити интерактивни кориштењем -{HTML}- форми, похрањујући и читајући позади прегледничке колачиће, или креирањем серије страница које рефлектују претходну историју кликова. Наредни пример динамичког садржаја је када малопродајни веб-сајт са базом података медијских производа допушта корисницима уношење захтева за претрагу, нпр. за кључну реч „[[Beatles|-{''Beatles''}-]]”. У одговору, садржај веб-странице ће спонтано изменити начин приказа у односу како је прије изгледала, те ће приказати списак Билсових производа: -{CDovi}-, -{DVDovi}- и књиге. Динамички -{HTML}- користи [[Јаваскрипт]] код за инструкције интернетском прегледнику како да интерактивно модификује садржаје страница. Један начин симулације одређених типова динамичних веб-сајтова приликом избегавања губитка перформанси позивања динамичне машине по кориснику или по конекцији, јесте аутоматско периодично регенерирање великих серија статичних страница. == Мултимедијски и интерактивни садржај== Ранији веб-сајтови су имали само текст, а недуго затим и слике. Прегледнички додаци су онда кориштени за додавање звука, видеа и интерактивности (као за „богате” интернет апликације које осликавају комплексност десктоп апликације као што је процесор текста). Примери таквих додатака су [[Microsoft Silverlight|Мајкрософт Силверлајт]], [[Adobe Flash|Адобе Флаш]], [[Adobe Shockwave|Адобе Шоквејв]] као и аплети написани у програмском језику [[Јава (программинг лангуаге)|Јава]]. -{[[HTML 5]]}- садржи одредбе за аудио и видео без додатака. [[JavaScript|Јаваскрипт]] је такође уграђен у већину модерних интернетских прегледника, те допушта креаторима веб-сајта слање кода интернетском прегледнику који налаже како да интерактивно измени странични садржај и комуницира са веб-сервером ако је потребно. (Прегледничка унутрашња репрезентација садржаја је позната као [[Објектни модел документа]] (DOM)<ref>{{Cite web |title=Document Object Model (DOM): definition, structure and example |url=https://www.ionos.com/digitalguide/websites/web-development/an-introduction-to-the-document-object-model-dom/ |access-date=2022-04-21 |website=IONOS Digitalguide |language=en}}</ref><ref name="Introduction">{{cite web | access-date = 2012-01-12 | publisher = W3C | title = Document Object Model (DOM) | quote = The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents. | url = http://www.w3.org/DOM/#what}}</ref> и техника је позната као [[Dynamic HTML|Динамични -{HTML}-]].) [[WebGL]] (Web Graphics Library) је модеран JavaScript API за приказивање интерактивне 3Д графике без употребе програмских додатака. Он омогућава интерактивни садржај као што су 3Д анимације, визуализације и видео објашњења да се корисницима представи садржај на најинтуитивнији начин.<ref>{{Cite web|url=https://www.khronos.org/webgl/|title=OpenGL ES for the Web|website=khronos.org|date=19 July 2011|access-date=1 April 2019|archive-date=15 December 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20091215025546/http://www.khronos.org/webgl/|url-status=live}}</ref> Тренд из 2010. године на веб локацијама под називом „респонзивни дизајн“ пружио је најбоље искуство гледања, јер корисницима пружа изглед заснован на уређају. Ови веб-сајтови мењају свој изглед у складу са уређајем или мобилном платформом, дајући тако богато корисничко искуство.<ref>{{Cite web|url=https://developers.google.com/web/fundamentals/design-and-ui/responsive/|title=Responsive Web Design Basics - Web|website=Google Developers|access-date=13 March 2017|author=Pete LePage|archive-date=5 March 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170305050613/https://developers.google.com/web/fundamentals/design-and-ui/responsive/|url-status=live}}</ref> == Ортографија == Облик „вебсајт” је постао најчешћи термин за изговарање, али „-{Web site}-” (велико слово) и „-{web site}-” се такође много користе, иако су у опадању. Неке академске личности, неки већи издавачи књига, те неки речници и даље користе термин „-{Web site}-”, осликавајући извор термина у исправном имену [[World Wide Web|Светске комуникационе мреже]]. Такође, данас постоје једнаке дебате везане за повезане термине као што су [[Веб-страница|веб пејџ]], [[Веб-сервер|веб сервер]], и [[Веб-камера|вебкам]]. У употреби су термини ''веб-сајт'' или ''веб-место'', док се за остале термине користе ''[[веб-страница]]'', ''[[веб-сервер]]'' и ''[[веб-камера]]'' респективно. Међу водећим стил-водичима, [[Reuters|Ројтерсов]] стилски водич, ''[[The Chicago Manual of Style|Чикашки стилски приручник]]'', те ''[[AP Stylebook|АП стилска књига]]'' (од априла 2010) сви препоручују „-{website}-”.<ref>{{cite news|url=http://handbook.reuters.com/index.php/W#Web.2C_website|title=Handbook of Journalism|publisher=Reuters|accessdate=2010-08-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20121022202152/http://handbook.reuters.com/index.php/W#Web.2C_website|archive-date=22. 10. 2012|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.chicagomanualofstyle.org/CMS_FAQ/InternetWebandOtherPost-WatergateConcerns/InternetWebandOtherPost-WatergateConcerns13.html|title=Internet, Web, and Other Post-Watergate Concerns|publisher=University of Chicago|accessdate=2010-09-18}}</ref><ref>{{cite web |url=http://twitter.com/APStylebook/status/12296505018 |title=AP tweets that it will change from Web site to website |accessdate=2010-04-16 |work= }}</ref> Међу водећим речницима и енциклопедијама, ''[[Canadian Oxford Dictionary|Канадски оксфордски речник]]'' преферира „вебсајт”, а ''[[Oxford English Dictionary|Оксфордски енглески речник]]'' се такође определио за „-{website}-” u 2004.<ref>{{cite web |url=http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/usage/website?view=uk |title=Ask Oxford: How should the term ''website'' be written in official documents and on the web? |work=Oxford Dictionaries Online |access-date=17. 01. 2021 |archive-date=02. 09. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080902061734/http://www.askoxford.com/asktheexperts/faq/usage/website?view=uk |url-status= }}</ref> Енглеска [[Википедија]] такође користи термин „-{website}-”, док [[Encyclopædia Britannica|Енциклопедија Британика]] користи „-{Web site}-” и „-{Website}-”.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/690679/Web-site|title=Web site (computer science)|publisher=Encyclopaedia Britannica|accessdate=2010-09-18|archiveurl=https://www.webcitation.org/6EV535JZ1?url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/690679/Web-site|archivedate=17. 2. 2013|url-status=live}}</ref> Британикина [[Меријам-Вебстер]] подружница користи „Web site”, познајући „-{website}-” као варијанту.<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/website|publisher=Merriam-Webster|title=Website - Definition and More|accessdate=2010-09-18}}</ref> Међу водећим коментаторима о кориштењу језика, ''[[Garner's Modern American Usage|Гарнерова модерна америчка употреба]]'' тврди да је „-{website}-” стандардна форма,<ref>{{cite web|url= http://lisagoldresearch.wordpress.com/2010/04/17/ap-stylebook-surrenders-the-battle-over-web-site-vs-website/|author=Lisa Gold|title=AP Stylebook surrenders the battle over "Web site" vs. "website"|accessdate=2010-08-05|date=2010-04-17}}</ref> а [[Bill Walsh (author)|Бил Волш]], из ''[[The Washington Post|Вашингтон пост]]'', подржава кориштење термина „-{Web site}-” у својим књигама и на свом веб-сајту<ref>{{cite web |url=http://www.theslot.com/email.html |title=The Slot—Sharp Points: Here We Go Again—Eeee! |accessdate=2007-02-25 |work= }}</ref> (ипак, ''Вашингтон пост'' користи појам „-{website}-”"<ref>{{cite news|url=http://www.washingtonpost.com/|title=The Washington Post|publisher=Washington Post|accessdate=2010-08-05 |first1=David|last1=Nakamura |first2=Peter|last2=Wallsten |first3=N.C.|last3=Aizenman&}}</ref>). Међу највећим интернетско-технолошким компанијама и корпорацијама, [[Гугл]] користи „-{website}-”,<ref>{{cite web|url=http://www.google.com/intl/en/services/|publisher=Google|title=Welcome to Google Business Solutions|accessdate=2010-08-05}}</ref> као и [[Apple Inc.|Епл]],<ref>{{cite web|url=http://www.apple.com/sitemap/|publisher=Apple|title=Site Map|accessdate=2010-08-05}}</ref> док [[Мајкрософт]] користи и „-{website}-” и „-{web site}-”.<ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/windows/default.aspx|publisher=Microsoft|title=Microsoft Windows|accessdate=2010-08-05}}</ref><ref>{{cite web|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/ie/ff468705.aspx|publisher=Microsoft|title=Internet Explorer 9 Preview Builds|accessdate=2010-08-05}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/expression/products/StudioUltimate_Overview.aspx|publisher=Microsoft|title=Microsoft (R) Expression (R)|accessdate=2010-08-05}}</ref> == Типови == Веб локације се могу поделити у две широке категорије — статичне и интерактивне. Интерактивне локације су део [[Veb 2.0|Веб 2.0]]<ref name="DiNucci"> {{cite journal|last=DiNucci|first=Darcy|year=1999|title=Fragmented Future|url=http://darcyd.com/fragmented_future.pdf|url-status=live|journal=Print|volume=53|issue=4|page=32|archive-url=https://web.archive.org/web/20111110143942/http://darcyd.com/fragmented_future.pdf|archive-date=2011-11-10|access-date=2011-11-04}} </ref><ref name="graham">{{cite web |url=http://www.paulgraham.com/web20.html |title=Web 2.0 |first=Paul |last=Graham |author-link=Paul Graham (computer programmer) |date=November 2005 |access-date=2006-08-02 |quote=I first heard the phrase 'Web 2.0' in the name of the Web 2.0 conference in 2004. |archive-url=https://web.archive.org/web/20121010024704/http://www.paulgraham.com/web20.html |archive-date=2012-10-10 |url-status=live }}</ref><ref name="oreilly">{{cite web |url=http://www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html |title=What Is Web 2.0 |publisher=O'Reilly Network |first=Tim |last=O'Reilly |author-link=Tim O'Reilly |date=2005-09-30 |access-date=2006-08-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130424204457/http://oreilly.com/web2/archive/what-is-web-20.html |archive-date=2013-04-24 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last=Strickland |first=Jonathan |url=http://computer.howstuffworks.com/web-20.htm |title=How Web 2.0 Works |website=computer.howstuffworks.com |date=2007-12-28 |access-date=2015-02-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150217030750/http://computer.howstuffworks.com/web-20.htm |archive-date=2015-02-17 |url-status=live }}</ref> заједнице сајтова и омогућавају интерактивност између власника сајта и посетилаца или корисника сајта. Статички сајтови служе или прикупљају информације, али не дозвољавају директно ангажовање са публиком или корисницима. Неке веб странице су информативне или произведене од стране ентузијаста или за личну употребу или забаву. Многе веб странице имају за циљ зараду новца користећи један или више пословних модела, укључујући: * Објављивање занимљивог садржаја и продаја [[contextual advertising|контекстуалног оглашавања]]<ref>[https://web.archive.org/web/20180911130811/https://digiday.com/media/personalization-diminished-gdpr-era-contextual-targeting-making-comeback/ ‘Personalization diminished’: In the GDPR era, contextual targeting is making a comeback] Published by digiday on June 7, 2018, retrieved on November 13, 2019</ref><ref>{{Cite web|title=Why 'brand suitability' is replacing brand safety|url=https://digiday.com/marketing/brand-suitability-replacing-brand-safety/|date=2020-01-24|website=Digiday|language=en-US|access-date=2020-05-14}}</ref> путем директне продаје или преко рекламне мреже. * [[E-commerce|Е-трговина]]: производи или услуге се купују директно преко веб странице<ref>{{Cite web|date=October 2016|title=Retail e-commerce sales CAGR forecast in selected countries from 2016 to 2021|url=https://www.statista.com/statistics/220177/b2c-e-commerce-sales-cagr-forecast-for-selected-countries/|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20171126014712/https://www.statista.com/statistics/220177/b2c-e-commerce-sales-cagr-forecast-for-selected-countries/|archive-date=26 November 2017|access-date=4 May 2021|website=[[Statista]]}}</ref><ref>{{Cite web |last=Wienclaw| first=Ruth A.|date=2013|title=B2B Business Models |url=https://www.ebscohost.com/uploads/imported/thisTopic-dbTopic-1074.pdf|url-status=live|access-date=4 May 2021|website=[[Research Starters: Business]]|archive-date=18 July 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130718091809/http://www.ebscohost.com/uploads/imported/thisTopic-dbTopic-1074.pdf}}</ref> * Оглашавање производа или услуга доступних у [[Brick and mortar business|малопродајном предузећу]] * [[Freemium|Фримијум]]:<ref>JLM de la Iglesia, JEL Gayo, "''Doing business by selling free services''". Web 2.0: The Business Model, 2008. Springer</ref><ref>Tom Hayes, "''Jump Point: How Network Culture is Revolutionizing Business''". {{page|year=2008|isbn=|pages=195}}</ref><ref name="avc_fav_bus_model">{{cite web | url=http://www.entrepreneur.com/article/218107 | title=Freemium: Is the Price Right for Your Company? | publisher=Entrepreneur | date=February 7, 2011 | access-date=2018-01-09|first=Barbara Findlay |last=Schenck}}</ref> основни садржај је доступан бесплатно, док премиум садржај захтева плаћање (нпр. [[WordPress]] веб локација је платформа отвореног кода за прављење блога или веб странице).<ref name="Usage of content management systems for websites">{{cite web |date=24 Dec 2023 |title=Usage Statistics and Market Share of Content Management Systems for Websites |url=https://w3techs.com/technologies/overview/content_management/all/ |access-date=24 Dec 2023 |website=w3techs.com |publisher=W3Techs}}</ref><ref>{{cite web |title=CMS Usage Statistics |url=http://trends.builtwith.com/cms |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130806231531/http://trends.builtwith.com/cms/ |archive-date=August 6, 2013 |access-date=August 1, 2013 |website=builtwith.com |publisher=BuiltWith |language=en-US}}</ref> * Неки веб-сајтови захтевају регистрацију корисника или [[subscription|претплату]] за приступ садржају. Примери веб-сајтова са претплатом укључују многе пословне сајтове, веб-сајтове са вестима, веб-сајтове [[academic journal|академских часописа]], веб-сајтове за игре, веб-сајтове за размену датотека, [[Internet forum|огласне табле]], веб-сајтове засноване на [[email|е-пошти]], веб-сајтове за [[Друштвена мрежа|друштвене мреже]], веб-сајтове који пружају податке о [[stock market|берзи]] у реалном времену, као и сајтове који пружају разне друге услуге. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.icann.org/ Internet Corporation For Assigned Names and Numbers (ICANN)] * [http://www.w3.org/ World Wide Web Consortium (W3C)] * [http://www.isoc.org/ The Internet Society (ISOC)] {{Подножје|Информатика и рачунарство}} [[Категорија:Интернет]] [[Категорија:Веб-сајтови]] t10crldgmrjn07z47jrvmaovzvmyv3g 0 401175 30099544 29761556 2025-06-28T09:59:36Z RoastPig 306074 30099544 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Сподња Хајдина|општина=Хајдина|популација=257|надм висина=227|поштански код=2288 Hajdina|позивни број=(+386) 2|гшир=46.410556|гдуж=15.842222}} '''Сподња Хајдина''' ({{Јез-словен|Spodnja Hajdina}}, {{Јез-нем|Unterhaidin}}) је насељено место у [[Општина Хајдина|општини Хајдина]], [[Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу општине [[Птуј]]. == Становништво == На попису становништва из [[2011|2011.]] године, Сподња Хајдина је имала 257 становника. {| class="wikitable" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.si/|title=:: Statistični urad Republike Slovenije - prva stran::|website=www.stat.si|access-date=2025-06-28}}</ref> |- |[[1991]] |[[2002]] |[[2011]] |- |1.028 |195 |257 |} '''Напомена''': ''Године 1997. смањено за део насеља који је прикључен граду [[Птуј]] ([[Општина Птуј|Птуј]]).'' == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Клица-село-Словенија}}{{Хајдина}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Хајдина]] n6os1mb921cs3tyi7yg7zv4lcg8sa1c 0 401516 30099532 29754431 2025-06-28T09:52:47Z RoastPig 306074 30099532 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Скорба|општина=Хајдина|надм висина=229|популација=364|поштански код=2288 Hajdina|позивни број=(+386) 2|гшир=46.419722|гдуж=15.833056}} '''Скорба''' ({{Јез-словен|Skorba}}, {{Јез-нем|Korb}}) је насељено место у [[Општина Хајдина|општини Хајдина]], [[Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Птуј]]. == Становништво == На попису становништва [[2011|2011.]] године, Скорба је имала 364 становника. {| class="wikitable" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.si/|title=:: Statistični urad Republike Slovenije - prva stran::|website=www.stat.si|access-date=2025-06-28}}</ref> |- |[[1991]] |[[2002]] |[[2011]] |- |410 |372 |364 |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Хајдина}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Хајдина]] temsfuex3dyxn7j4xhqlyqi14di6cob 0 411150 30098796 29870141 2025-06-27T15:22:20Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098796 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Кавијар | слика = Salmoncavieronbutterbrot.jpg | слика_ширина = 250px | слика_опис = Кавијар | друго_име = | национална_кухиња = [[руска кухиња|руска]] | место_порекла = [[Русија]] | регија/држава = {{застава|Русија}} | креатор = | врста_јела = | температура = хладно | рок_трајања = | главни_састојци = [[икра]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Кавијар''' је једно од карактеристичних [[Русија|руских]] јела које се служи у кухињи као предјело за којим слиједе друга јела и за доручак на хлебом премазаном маслацем.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/tasteofrussia00darr|title=A taste of Russia : a cookbook of Russian hospitality|last=Goldstein|first=Darra|date=1999|publisher=Montpelier, VT : Russian Life Books|others=Internet Archive|isbn=978-1-880100-42-4}}</ref> Кавијар је сирова [[рибе|рибља]] [[икра]], а икра представља скуп неоплођених рибљих јајашаца или ситних рибљих јаја. Кавијар се искључиво служи хладан, скупоцен је због процеса производње, да би се добило килограм кавијара, потребно је и до милион ситних рибљих јаја. Често се служи уз [[шампањац]]. Постоје три врсте кавијара различитог квалитета. Најбољи кавијар, бисерносиве боје, добија се од икре [[јесетра|јесетре]], рибе којом обилује [[Волга]]; кавијар који се добија од [[атлантски лосос|лососа]] црвенкасте је боје. Има и мање цијењених врста кавијара, који се добијају од икре других риба.<ref>{{cite web|url=http://www.christmaswhistler.web44.net/smithHistory/SmithBrosWhitefishCaviar.html|title=Smith Bros. Whitefish Caviar|work=web44.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20140104103551/http://www.christmaswhistler.web44.net/smithHistory/SmithBrosWhitefishCaviar.html|archive-date=2014-01-04|url-status=dead}}</ref> == Историја == Кавијар и јесетра из Азовског мора почели су да стижу на столове аристократских и племићких Грка у 10. веку, након почетка велике трговине између Византијског царства и Кијевске Русије.{{sfn|Talbot Rice|1967|pp=139–140}} Руси су вероватно научили да обрађују рибљу икру сољу од грчких трговаца који су пролазили дуж обале Црног мора, али тек након монголских инвазија индустрија кавијара се развила у Астрахању.{{sfn|Goldstein|2022|pp=43–45}} Производња је дуго била концентрисана на Каспијско море, а Иранци и Руси су чинили највећи део њене производње.{{sfn|Davidson|2014|p=154}} == Референце == {{Извори}} == Извори == * {{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Oxford_Companion_to_Food/RL6LAwAAQBAJ?hl=en&gbpv=0|title=The Oxford Companion to Food|last1=Davidson|first1=Alan|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-967733-7|language=en}} * {{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Kingdom_of_Rye/ZUhbEAAAQBAJ?hl=en&gbpv=0|title=The Kingdom of Rye: A Brief History of Russian Food|date=24 May 2022|publisher=Univ of California Press|isbn=978-0-520-38390-6|language=en|authorlink1=Darra Goldstein}} * {{cite book|title=Everyday Life in Byzantium|date=1967|publisher=Hippocrene Books|location=London|authorlink1=Tamara Talbot Rice}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Caviar}} * [https://www.politika.rs/scc/clanak/487948/Jela-ga-sirotinja-pa-preuzela-gospoda Јела га сиротиња, па преузела господа („Политика”, 18. септембар 2021)] {{Подножје|Кулинарство}} {{клица-храна}} [[Категорија:Руска кухиња]] [[Категорија:Азербејџанска кухиња]] [[Категорија:Иранска кухиња]] p2qr56dgqep2ai9p45pzfh307kuwcmg 30098831 30098796 2025-06-27T15:51:27Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098831 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Кавијар | слика = Salmoncavieronbutterbrot.jpg | слика_ширина = 250px | слика_опис = Кавијар | друго_име = | национална_кухиња = [[руска кухиња|руска]] | место_порекла = [[Русија]] | регија/држава = {{застава|Русија}} | креатор = | врста_јела = | температура = хладно | рок_трајања = | главни_састојци = [[икра]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Кавијар''' је једно од карактеристичних [[Русија|руских]] јела које се служи у кухињи као предјело за којим слиједе друга јела и за доручак на хлебом премазаном маслацем.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/tasteofrussia00darr|title=A taste of Russia : a cookbook of Russian hospitality|last=Goldstein|first=Darra|date=1999|publisher=Montpelier, VT : Russian Life Books|others=Internet Archive|isbn=978-1-880100-42-4}}</ref> Кавијар је сирова [[рибе|рибља]] [[икра]], а икра представља скуп неоплођених рибљих јајашаца или ситних рибљих јаја. Кавијар се искључиво служи хладан, скупоцен је због процеса производње, да би се добило килограм кавијара, потребно је и до милион ситних рибљих јаја. Често се служи уз [[шампањац]]. Постоје три врсте кавијара различитог квалитета. Најбољи кавијар, бисерносиве боје, добија се од икре [[јесетра|јесетре]], рибе којом обилује [[Волга]]; кавијар који се добија од [[атлантски лосос|лососа]] црвенкасте је боје. Има и мање цијењених врста кавијара, који се добијају од икре других риба.<ref>{{cite web|url=http://www.christmaswhistler.web44.net/smithHistory/SmithBrosWhitefishCaviar.html|title=Smith Bros. Whitefish Caviar|work=web44.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20140104103551/http://www.christmaswhistler.web44.net/smithHistory/SmithBrosWhitefishCaviar.html|archive-date=2014-01-04|url-status=dead}}</ref> == Историја == Кавијар и јесетра из Азовског мора почели су да стижу на столове аристократских и племићких Грка у 10. веку, након почетка велике трговине између Византијског царства и Кијевске Русије.{{sfn|Talbot Rice|1967|pp=139–140}} Руси су вероватно научили да обрађују рибљу икру сољу од грчких трговаца који су пролазили дуж обале Црног мора, али тек након монголских инвазија индустрија кавијара се развила у Астрахању.{{sfn|Goldstein|2022|pp=43–45}} Производња је дуго била концентрисана на Каспијско море, а Иранци и Руси су чинили највећи део њене производње.{{sfn|Davidson|2014|p=154}} == Референце == {{Извори}} == Извори == * {{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Oxford_Companion_to_Food/RL6LAwAAQBAJ?hl=en&gbpv=0|title=The Oxford Companion to Food|last1=Davidson|first1=Alan|date=2014|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-967733-7|language=en}} * {{cite book|url=https://www.google.com/books/edition/The_Kingdom_of_Rye/ZUhbEAAAQBAJ?hl=en&gbpv=0|title=The Kingdom of Rye: A Brief History of Russian Food|date=24 May 2022|publisher=Univ of California Press|isbn=978-0-520-38390-6|language=en|authorlink1=Darra Goldstein}} * {{cite book|title=Everyday Life in Byzantium|date=1967|publisher=Hippocrene Books|location=London|authorlink1=Tamara Talbot Rice}} == Спољашње везе == * [https://www.politika.rs/scc/clanak/487948/Jela-ga-sirotinja-pa-preuzela-gospoda Јела га сиротиња, па преузела господа („Политика”, 18. септембар 2021)] {{Подножје|Кулинарство|Русија}} {{клица-храна}} [[Категорија:Руска кухиња]] [[Категорија:Азербејџанска кухиња]] [[Категорија:Иранска кухиња]] 45eqmiiextryw5o7ic2untd9irhg1vs 0 411988 30098584 29900369 2025-06-27T12:46:51Z ~2025-72393 444683 /* Преводи дела Владимира Пиштала */ име преводитељице 30098584 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | почасни_префикс = [[Доктор (титула)|др]] | име = Владимир Пиштало | слика = Vladimir Pistalo u Pirotu 01 (crop).jpg | опис_слике = Владимир Пшитало, 2018. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1960|5|8||год=да}} | место_рођења = [[Сарајево]], [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | образовање = доктор историјских наука | алма_матер = [[Њу Хемпшир]], [[Дарам (Њу Хемпшир)|Дарам]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | занимање = [[Писац]], уредник, [[професор|универзитетски професор]] | значајни_радови = * ''[[Миленијум у Београду]]'' (2000) * ''Тесла, младост'' (2006) * ''[[Тесла, портрет међу маскама]]'' (2008) * ''Венеција'' (2011) * ''Сунце овог дана: писмо Андрићу'' (2017) * ''Значење џокера'' (2019) | титула = [[Директор|управник]] [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] | претходник = [[Laslo Blašković|Ласло Блашковић]] | отац = Боривој Пиштало | мајка = Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић) | награде = * [[НИН-ова награда]] (2008) * [[Награда Кочићево перо]] (2012) * [[Књижевна награда „Мома Димић”]] (2010/2011) * [[Књижевна награда „Григорије Божовић”]] (2017) * [[Награда Меша Селимовић]] (2019) * [[Награда Тодор Манојловић]] (2020) }} '''Владимир Пиштало''' ([[Сарајево]], [[8. мај]] [[1960]]) [[Срби|српски]] je књижевник и [[Срби у Сједињеним Америчким Државама|амерички]] универзитетски професор. Тренутни је управник [[народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]. == Биографија == Рођен је у [[Сарајево|Сарајеву]] 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.<ref>{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2012/03/06/pi%C5%A1talo/|title=Порекло презимена Пиштало|date=6. 3. 2012.|website=Порекло|url-status=live|access-date=23. 2. 2022.}}</ref> Основну школу завршио је у [[Краљево|Краљеву]] (1966–1970) и [[Београд]]у (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]] и на [[Правни факултет Универзитета у Сарајеву|Правном факултету у Сарајеву]], где је дипломирао у јануару [[1985]]. Године [[1993]]. мигрирао је у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], а [[1995]], као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу [[1995]], те [[Doktorska disertacija|докторску дисертацију]] из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру [[2000]]. на Универзитету [[Њу Хемпшир]]у у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref>[https://www.linkedin.com/in/vladimirpistalo/overlay/1557446512674/single-media-viewer/ Професионална биографија на LinkedIn-у].</ref> === Каријера === Пре него што је отпутовао у [[Сједињене Америчке Државе]] [[1993]], радио је као уредник у часопису ''[[Књижевна реч]]'' ([[1986]]–[[1990]]), уредник културне рубрике ''[[Железничке новине|Железничких новина]]'' ([[1987]]–[[1992]]), уредник у магазину ''[[Дело (часопис 1955-1992)|Дело]]'' ([[1990]]–[[1992]]) и активно и критички коментарисао крвави распад [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] у својој колумни у часопису ''[[Време (недељник)|Време]]''. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] радио је као вођа пројекта ''Одрживи развој и култура'' на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, ([[1996]]–[[2000]]). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, ([[1997]]–[[2002]]). На приватном [[:en:Becker College|Бекер колеџу]], у [[Вустер (Масачусетс)|Вустеру]], [[Масачусетс]], био је професор америчке и светске историје ([[2002]]–[[2020]]).<ref>{{cite web |title=Владимир Пиштало |url=http://www.napolaputa.net/ucesnici/2018-godina/vladimir-pistalo/ |website=На пола пута |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> На седници [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] [[4. фебруар]]а [[2021]]. именован је за вршиоца дужности управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]],<ref>{{Cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/472303/Kultura/Vladimir-Pistalo-v-d-upravnik-Narodne-biblioteke-Srbije|title=Владимир Пиштало в. д. управник Народне библиотеке Србије|date=4. 2. 2021.|work=Политика|access-date=24. 2. 2022.}}</ref> а од децембра 2021. је управник [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]. Као управник [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], залаже се за обнову Библиотеке на [[Косанчићев венац|Косанчићевом венцу]].<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3220/kultura/4320310/biblioteka-na-kosancicevom-vencu.html|title=Зашто не обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу?|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-04-04}}</ref> === Књижевни рад === Објавио је прву причу у ''[[Књижевни магазин|Књижевном магазину]]'' 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе ''[[Београдска Мануфактура Снова]]''. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи ''Тесла, портрет међу маскама'', ''[[Миленијум у Београду]]'' и ''Венеција'' и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.<ref>[http://www.agora-books.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=455:venecijavpistalo&catid=58:odabrana-dela-vladimira-pistala&Itemid=152 Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs]</ref> Роман ''Тесла, портрет међу маскама'' има чак 16 превода, а ''Миленијум у Београду'' 7 превода. Француски превод романа ''Миленијум у Београду'' био је у најужем избору за престижну годишњу [[:fr:Prix Femina|награду „Фемина“]] за најбољи преведени роман на француском језику за [[2008]]. годину.<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:225426-Pistalo-usao-u-najuzi-izbor|title=Pištalo ušao u najuži izbor|date=27. 10. 2008.|work=Новости|access-date=19. 2. 2022.}}</ref> ''Миленијум у Београду'' заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом ''Крај века''.<ref>{{cite book |last1=Врбавац |first1=Јасмина |title=Три и по: критике |date=2007 |publisher=Агора |location=Зрењанин, Нови Сад |pages=84-85 |edition=1.}}</ref> Његов роман ''Сунце овог дана: писмо Андрићу'', за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.<ref>{{cite web |title=Владимир Пиштало – Невероватно се дешава |url=http://www.pecat.co.rs/2019/08/vladimir-pistalo-neverovatno-se-desava/ |website=Печат |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> === Остале активности и чланства === * Председник Културног форума [[Европски покрет Србије|Европског покрета Србије]] (2020 – до данас). * Уредник пројекта приказа књига америчког часописа ''[https://www.serbianstudies.org/journal-archive Serbian Studies]'' (2019 – до данас). * Координатор тима [[:en:Northeastern University|Нортистерн универзитета]] „Дијалог цивилизација: социјални конфликт на [[Балканско полуострво|Балкану]]“ (2010 – до данас). * Сарадник у културним програмима [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]] 1991–1993. == Награде == * Савезна књижевна награда СФР Југославије, за књигу приповедака ''Ноћи'', [[1987]]; * [[Награда Милош Н. Ђурић|Награда „Милош Н. Ђурић”]], за превод књиге сабраних песама [[Чарлс Симић|Чарлса Симића]] ''Хотел Несаница'', [[1994]];<ref>{{Cite web|url=http://www.ukpsalts.org/index.php?option=com_k2&view=itemlist&task=category&id=12:nagrada-milo%C5%A1-n-djuri%C4%87&Itemid=160&lang=cy|title=Награда „Милош Н. Ђурић”|website=Удружење књижевних преводилаца Србије|url-status=|access-date=19. 2. 2022.|archive-date=19. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220219220838/http://www.ukpsalts.org/index.php?option=com_k2&view=itemlist&task=category&id=12:nagrada-milo%C5%A1-n-djuri%C4%87&Itemid=160&lang=cy}}</ref> * [[Октобарска награда града Београда|Октобарска награда Града Београда]], за роман ''Миленијум у Београду'', [[2000]]; * [[НИН-ова награда]], за роман ''Тесла, портрет међу маскама'', за најбољи роман године у [[2008]];<ref>{{cite web |title=Нинову награду добио Владимир Пиштало |url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=805486 |website=Време |accessdate=4. 2. 2020}}</ref> * Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман ''Тесла, портрет међу маскама'', [[2009]]; * Награда за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије, за роман ''Тесла, портрет међу маскама'', за [[2010|2009]];<ref name="„Блиц">{{cite web|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/178729/Pistalu-nagrada-za-Dan-Narodne-biblioteke-Srbije- |title=Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије |author= |authorlink= |others= |date=28. 02. 2010 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=22. 7. 2012}}</ref> * Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман ''Венеција''. [[2011]]; * [[Награда Кочићево перо|Награда „Кочићево перо”]], за роман ''Венеција'', за [[2012]]'';''<ref name="„Кочићево перо“ Владимиру Пишталу">{{cite web|url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=65365 |title=„Кочићево перо“ Владимиру Пишталу |author= |authorlink= |others= |date=16. 7. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=16. 7. 2012 }}</ref> * [[Књижевна награда „Мома Димић”|Награда „Мома Димић”]], за роман ''Венеција'', за [[2010]]/[[2011]];<ref>{{Cite news|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/225173/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0-%D0%9F%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83|title=Награда „Мома Димић” за Пишталову „Венецију”|date=9. 7. 2012.|work=Политика|access-date=19. 2. 2022.}}</ref> * [[Награда „Григорије Божовић”]], за роман ''Сунце овога дана: писмо Андрићу'', за [[2017]];<ref>{{Cite news|url=https://www.bookvar.rs/vladimir-pistalo-dobitnik-nagrade-grigorije-bozovic/|title=Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović”|date=29. 5. 2018.|work=Bookvar|access-date=19. 2. 2022.}}</ref> * [[Награда Меша Селимовић|Награда „Меша Селимовић”]], за књигу есеја ''Значење џокера'', за [[2019]];<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/448367/Nagrada-Mesa-Selimovic-pripala-Vladimiru-Pistalu|title=Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу|website=Politika Online|access-date=2020-02-22}}</ref> * [[Награда Тодор Манојловић|Награда „Тодор Манојловић”]], за модерни уметнички сензибилитет, [[2020]].<ref>[https://www.novosti.rs/kultura/vesti/996158/vredno-priznanje-vladimiru-pistalu-urucena-nagrada-todor-manojlovic-foto ВРЕДНО ПРИЗНАЊЕ: Владимиру Пишталу уручена награда "Тодор Манојловић" („Вечерње новости”, 11. мај 2021)]</ref> * [[Награда „Теодор Павловић”]], за животно дело, [[2022]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/svecana-dodela-nagrada-teodor-pavlovic-u-matici-srpskoj_1396779.html|title=Свечана додела награда "Теодор Павловић" у Матици српској|date=7. 12. 2022.|work=РТВ|access-date=8. 12. 2022.}}</ref><ref>{{cite news |last1=Симић |first1=Ј. |title="ТЕОДОР" ПИШТАЛУ И ГРАБОВЦУ: Банатски културни центар уручио књижевна признања и најавио манифестацију |url=https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1180173/teodor-pistalu-grabovcu-banatski-kulturni-centar-urucio-knjizevna-priznanja-najavio-manifestaciju |access-date=1. 1. 2023 |work=Вечерње новости |date=8. 12. 2022}}</ref> * [[Награда „Борисав Станковић”]], за целокупни књижевни опус, 2023.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1218070/vladimir-pistalo-dobitnik-nagrade-borisav-stankovic|title=Владимир Пиштало добитник награде Борисав Станковић|website=Новости|language=|url-status=live|access-date=23. 3. 2023.}}</ref> * [[Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”]], 2023.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_ci/kultura/vladimiru-pistalu-nagrada-zlatna-knjiga-biblioteke-matice-srpske_1435439.html|title=Владимиру Пишталу награда Златна књига Библиотеке Матице српске|last=|first=|date=12. 4. 2023.|website=РТВ|url-status=live|access-date=15. 4. 2023.}}</ref> * [[Награда „Бескрајни плави круг”]], за роман ''Песма о три света'', 2023.<ref>{{Cite web|url=https://www.maticasrpska.org.rs/odluka_plavi_krug_2023/|title=Одлука о овогодишњем добитнику награде "Бескрајни плави круг"|last=|date=25. 11. 2023.|website=Матица српска|language=sr-RS|url-status=live|access-date=25. 11. 2023.}}</ref> * [[Награда „Др Шпиро Матијевић”]], за роман ''Песма о три света'', 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/nagrada-za-najbolu-knigu-u-2023-godini-romanu-pesma-o-tri-sveta-vladimiru-pitalu|title=НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ У 2023. ГОДИНИ РОМАНУ “ПЕСМА О ТРИ СВЕТА” Владимиру Пишталу награда “Др Шпиро Матијевић”|website=Дневник|language=sr|url-status=live|access-date=20. 2. 2024.}}</ref> * Награда „Прозарт”, 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/136690/vladimir-pistalo-laureat-nagrade-prozart-2024/vest|title=Vladimir Pištalo laureat nagrade "Prozart 2024"|last=Tanjug|date=2024-09-10|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-12}}</ref> * „Прстен деспота Стефана Лазаревића”, 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/640352/Prsten-despota-Stefana-Lazarevica-Vladimiru-Pistalu|title=„Прстен деспота Стефана Лазаревића” Владимиру Пишталу|last=Савић|first=Сандра|website=Politika Online|access-date=2024-10-25}}</ref> == Дела == {{multiple image | align = right | image1 = Владимир Пиштало. Тесла, портрет међу маскама (2008).gif | width1 = 188 | alt1 = | caption1 = | image2 = Vladimir Pištalo. Tesla, a portrait with masks (2021).jpg | width2 = 181 | alt2 = | caption2 = | footer = ''Тесла, портрет међу маскама'' (лево) и ''Tesla, a portrait with masks'' (десно). }} === Књиге поетске прозе === [[Датотека:Владимир Пиштало. Сунце овога дана, писмо Андрићу (2017).jpg|мини|Владимир Пиштало, ''Сунце овога дана, писмо Андрићу'' (2017).]] [[Датотека:Владимир Пиштало. Значење џокера (2019).jpg|мини|Владимир Пиштало, ''Значење џокера'' (2019).]] * ''Сликовница'', Књижевна омладина Србије, Београд 1981; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/40892679?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 40892679]{{Мртва веза}} * ''Noći'', Svjetlost, Sarajevo 1986; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/41472519?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 41472519]{{Мртва веза}} * ''Manifesti'', Prosveta, Beograd 1986; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/28490759?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 28490759]{{Мртва веза}} * ''Kraj veka'', Prosveta, Beograd 1990; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1022476?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 1022476]{{Мртва веза}} * ''Korto Malteze'', Vidici, Beograd 1987. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/512235937?lang=SCR CYR COBISS.SR-ID - 512235937]{{Мртва веза}} === Збирке прича === * ''Vitraž u sećanju'', Vreme knjige, Beograd 1994; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/82377991?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 82377991]{{Мртва веза}} * ''Priče iz celog sveta'', Stubovi kulture, Beograd 1997; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/162352135?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 162352135]{{Мртва веза}} * ''Aleksandrida'', Stubovi kulture, Beograd 1999. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/150114311?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 150114311]{{Мртва веза}} * ''O čudu'', Narodna knjiga – Alfa, Beograd 2002. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/181666567?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 181666567]{{Мртва веза}} === Романи === * ''Milenijum u Beogradu'', Narodna knjiga, Beograd 2000; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/2319219?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 2319219]{{Мртва веза}} * ''Тесла, младост'', Народна књига – Алфа, Београд 2006; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024005507?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 1024005507]{{Мртва веза}} * ''Tesla, portret među maskama'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] [[2008]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1024056731?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 1024056731]{{Мртва веза}} * ''Venecija'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] [[2011]] [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/512288676?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 512288676]{{Мртва веза}} * ''Sunce ovog dana: pismo Andriću'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] – [[Нови Сад|Novi Sad]], [[2017]]. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/314161415?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 314161415]{{Мртва веза}} * ''Pesma od tri sveta'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] – [[Нови Сад|Novi Sad]], [[2023]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1290471/pesma-tri-sveta-ili-zenski-odisej-predstavljen-novi-roman-vladimira-pistala|title=ПЕСМА ТРИ СВЕТА ИЛИ ЖЕНСКИ ОДИСЕЈ: Представљен нови роман Владимира Пиштала|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2023-10-12}}</ref> === Збирка есеја === * ''Značenje džokera'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] – [[Нови Сад|Novi Sad]] [[2019]]. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/328322567?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 328322567]{{Мртва веза}} === Остало === ==== Заступљен у зборницима и антологијама ==== * ''Бедекер сумње: 13 савремених прозних писаца'', [[Београд]] [[1997]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/125331975?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 125331975]{{Мртва веза}} * ''Београд: антологија прича'', [[Нови Сад]] [[1997]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/125915655?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 125915655]{{Мртва веза}} * ''Улица дивљих кестенова'', [[Нови Сад]] [[1997]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/128852999?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 128852999]{{Мртва веза}} * ''The Man Who Ate Death: An Anthology of Contemporary Serbian Stories'', [[Београд|Belgrade]] [[2003]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/106679308?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 106679308]{{Мртва веза}} * ''Priče iz rasejanja'', [[Београд|Beograd]] [[2014]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/212056844?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 212056844]{{Мртва веза}} * ''Савремени човек и савремени свет 3'', [[Нови Сад]] [[2017]]. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/322063367?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 322063367]{{Мртва веза}} ==== Превео ==== Чарлс Симић, ''Хотел Несаница'', [[Књижевна општина Вршац]] [[1994]] – (с енглеског језика) [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/173131783?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 173131783]{{Мртва веза}} ==== Приредио ==== * ''Almanah Beogradske Manufakture Snova'', [[Београд|Beograd]] [[1988]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1122055?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 1122055]{{Мртва веза}} * ''Almanah Beogradske Manufakture Snova 2'', [[Београд|Beograd]] [[1989]]; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/512246676?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 512246676]{{Мртва веза}} * ''Almanah Beogradske Manufakture Snova. 3'', [[Београд|Beograd]] [[1992]]. [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/68790023?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 68790023]{{Мртва веза}} Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у [[Агора (издавачка кућа)|Издавачкој кући „Агора“]] у едицији ''Изабрана дела Владимира Пиштала''.<ref>{{Cite web|url=https://agoraknjige.rs/product-category/izabrana-dela-vladimira-pistala/|title=Изабрана дела Владимира Пиштала|website=IK Agora|url-status=live|access-date=23. 2. 2022.}}</ref> == Преводи дела Владимира Пиштала == [[Датотека:Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).jpg|мини|Vladimir Pištalo. ''Millennium in Belgrade'' (2018).]] * ''Manifestes'', N&B, Balma 1997 – превела на француски Миреј Робен (Mireille Robin); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/57662732?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 57662732]{{Мртва веза}} * ''Millénaire à Belgrade'', Phébus, Paris 2008 – превели на француски Љиљана Ибнер Фузеље и Рејмон Фузеље (Ljiljana Huibner-Fuzellier et Raymond Fuzellier); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/151823116?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 151823116]{{Мртва веза}} * ''Millennio a Belgrado'', Gremese, Roma 2010 – превео на италијански Стефано Андреа Крести (Stefano Andrea Cresti); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/219388940?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 219388940]{{Мртва веза}} * ''Никола Тесла: портрет среди масок'', Азбука-классика, Санкт-Петербург 2010 – превела на руски Василија Соколова (Василия Соколова); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/293883399?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID - 293883399]{{Мртва веза}} * ''Милениум в Белград'', Унискорп, София 2011 – превела на бугарски Русанка Љапова (Русанка Ляпова), [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/225134604?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 225134604]{{Мртва веза}} * ''Millennium in Belgrad'', Dittrich, Berlin 2011 – превели на немачки Нели и Румен Еверт (Nellie und Roumen Evert); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/262807303?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 262807303]{{Мртва веза}} * ''Tesla: portrét mezi maskami'', Luka, Praha 2011 – превела на чешки Павла Хоракова (Pavla Horáková); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/522847124?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 522847124]{{Мртва веза}} * ''Тесла, портрет меѓу маски'', Македонска реч, Скопје 2011 – превео на македонски Гоце Ристовски; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/89720842?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 89720842]{{Мртва веза}} * ''Tesla, portret med maskami'', Modrijan, Ljubljana 2012 – превела на словеначки Ђурђa Стрсoглaвeц; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/264500736?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 264500736]{{Мртва веза}} * ''Tesla, portrét medzi maskami'', Kalligram, Bratislava 2012 – превео на словачки Карол Хмел (Karol Chmel); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/199067660?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 199067660]{{Мртва веза}} * ''Tesla, portret între mǎşti'', Nemira, Bucureşti 2013 – превела на румунски Маријана Стефанеску (Mariana Ştefǎnescu); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/201510412?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 201510412]{{Мртва веза}} * ''Милениум во Белград'', Магор, Скопје 2015 – превео на македонски Александар Прокопиев; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/99378442?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 99378442]{{Мртва веза}} * ''Tesla: a portrait with masks'', Graywolf Press, Minneapolis 2015 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/225943564?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 225943564]{{Мртва веза}} * ''Тесла, портрет сред маски'', Унискорп, София 2016 – превела на бугарски Асја Тиханова Јовановић (Ася Тихинова-Йованович); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/1277546724?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 1277546724]{{Мртва веза}} * ''Венеција'', Или-или, Скопје 2016 – превео на македонски Виктор Шиков; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/101773066?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 101773066]{{Мртва веза}} * ''Millennium in Belgrade'', Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2018 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/324875527?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 324875527]{{Мртва веза}} * ''Сонцето на овој ден: писмо до Андриќ'', Везилка, [[Скопље|Скопје]] [[2018]] – превод на македонски Ристо Лазаров; [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/107555338?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 107555338]{{Мртва веза}} * ''The tale of Alexander'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] – [[Нови Сад|Novi Sad]] [[2021]] – превела на енглески Кристина Прибићевић Зорић (Christina Pribichevich Zoric).[https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/37964297?lang=SCR_CYR#full COBISS.SR-ID – 37964297]{{Мртва веза}} * ''Tesla, a portrait with masks'', [[Агора (издавачка кућа)|Agora]], [[Зрењанин|Zrenjanin]] – [[Нови Сад|Novi Sad]] [[2021]] – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries). [https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/45138441?lang=SCR_CYR COBISS.SR-ID – 45138441]{{Мртва веза}} == Галерија == <center><gallery> Vladimir Pistalo signed book photo by Djuradj Vujcic.jpg|Роман ''[[Тесла, портрет међу маскама]]'' са посветом Vladimir Pištalo photo by Djuradj Vujcic.jpg|Пиштало у [[Торонто|Торонту]], 2012. године Vladimir Pistalo u Pirotu 02.jpg|Пиштало у [[Пирот]]у, 2018. године </gallery></center> == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20090418171054/http://www.funkhauseuropa.de/sendungen/radio_forum/serien/pisci_govore/vladimir_pistalo.phtml -{Pisci govore: Vladimir Pištalo}-] * [http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2015&mm=04&dd=02&nav_id=975864 Чаробњак Тесла и његов шегрт (Б92, 2. април 2015)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/428660/Svako-moze-da-se-pravi-ozbiljan-ali-ne-i-duhovit Свако може да се прави озбиљан, али не и духовит („Политика”, 3. мај 2019)] * [http://www.politika.rs/scc/clanak/451983/Situacija-u-SAD-menja-se-iz-dana-u-dan Ситуација у САД мења се из дана у дан („Политика”, 10.&nbsp;април&nbsp;2020)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/496802/Ne-plasim-se-da-cemo-pisce-razmaziti-nagradama ​Не плашим се да ћемо писце размазити наградама („Политика”, 12. јануар 2022)] * [https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1187477/tesla-mocan-simbol-potreban-ljudima-vladimir-pistalo-novosti-slavi-koju-dozivljava-njegov-roman-genijalnom-naucniku ТЕСЛА ЈЕ МОЋАН СИМБОЛ ПОТРЕБАН ЉУДИМА: Владимир Пиштало за „Новости“ о слави коју доживљава његов роман о генијалном научнику („Вечерње новости”, 31. децембар 2022)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/598596/Samosazaljenje-je-mozda-najveca-mana-covecanstva Самосажаљење је можда највећа мана човечанства („Политика”, 10. фебруар 2024)] {{s-start}} {{s-culture}} {{succession box|title=Директор [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]|before=[[Ласло Блашковић]]|after=Тренутно|years=2021—}} {{s-end}} {{НИН-ова награда}} {{Награда Меша Селимовић}} {{Српска књижевност}} {{Директори Народне библиотеке Србије}} {{Подножје|Биографија|Књижевност}} {{СОРТИРАЊЕ:Пиштало, Владимир}} [[Категорија:Рођени 1960.]] [[Категорија:Књижевници из Сарајева]] [[Категорија:Срби у Сарајеву]] [[Категорија:Срби у Сједињеним Америчким Државама]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Добитници НИН-ове награде]] [[Категорија:Добитници награде Меша Селимовић]] [[Категорија:Добитници награде Милош Н. Ђурић]] [[Категорија:Чланови Српског књижевног друштва]] [[Категорија:Бивши студенти Универзитета у Сарајеву]] [[Категорија:Доктори историје]] [[Категорија:Добитници награде Бескрајни плави круг]] [[Категорија:Добитници награде Тодор Манојловић]] [[Категорија:Добитници награде Кочићево перо]] 1tvb8tap1a7elk79k6ijekwzfor2xxg 0 439403 30098919 29900940 2025-06-27T17:56:20Z ~2025-90570 447212 Прецизирана локација 30098919 wikitext text/x-wiki {{Град у Грчкој | назив = Ениџе Вардар | изворни_назив = Γιαννιτσά | слика = Enidje-prolet.jpg | опис_слике = Главни градски парк у Ениџе Вардару |периферија = [[Периферија Средишња Македонија|Средишња Македонија]] | округ = [[Пела (округ)|Пела]] | општина = [[Општина Пела|Пела]] | становништво = 28.759 | извор_становништво = | година_становништво = 2021. | густина = | површина = |гшир=40.79622 |гдуж=22.41453 |надморска_висина = 42 |поштански_код = 581 00 |позивни_број = 23820-2 |регистарска_ознака = EE }} '''Ениџе Вардар''', '''Јениџе Вардар''' или '''Пазар'''{{sfn|Цвијић|1906|p=495}} ({{јез-грч|Γιαννιτσά}}; ''Јаница'', {{јез-тур|Yenice-i Vardar; Vardar Yenicesi}}) град је у северној [[Грчка|Грчкој]], у области [[Македонија (Грчка)|Македоније]]. Ениџе Вардар је седиште [[Општина Пела|општине Пела]] у [[Пела (округ)|округу Пела]] у оквиру [[Периферија Средишња Македонија|периферије Средишња Македонија]]. == Положај == Ениџе Вардар се налази у северном делу егејске [[Македонија (Грчка)|Македоније]], на 56&nbsp;km удаљености западно од [[Солун]]а. Град се налази у [[Солунско поље|Солунском пољу]] са јужне стране планине [[Пајак (планина)|Пајак]]. Надморска висина града је 40–50 m. == Историја == Српски лист „''[[Цариградски гласник]]''” је објавио јануара 1897. године објаву становника ''Јениџе Вардара'' Петра Пасхаловића. Петар је обавестио пријатеље и сараднике да је одлучио да своје досадашње презиме замени „старим породичним називом Гајевић”<ref>"Цариградски гласник", Цариград 16. јануара 1897. године</ref> У месту је септембра 1897. године са дозволом отворена српска основна школа шесторазредна. Чиниле су је мушка и женска школа. У прво време је уписано 70 ученика. Поред управитеља, радили су у њој учитељ и учитељица.<ref>"Цариградски гласник", Цариград</ref> Подсећања ради, прва молба за отварање школе у том месту [[Срби]] су поднели [[Воден (Грчка)|воденској]] црквеној власти 15. августа 1891. године. Молбу царским турским властима поднели су 8. фебруара 1892. године. Уследило је још неколико молби, на које није било потврдног одговора до 1897. године. Издала је власт 15. септембра 1897. дозволу под именом: „Дом напредка нарочито за србски народ у Јениџе Вардару”. == Становништво == Према бугарском географу и историчару, [[Васил Канчов|Василу Канчову]], у Ениџе Вардару је 1900. године живело 5.100 [[Турци|Турака]], 4.000 Словена хришћана, 300 [[Роми|Рома]] и 90 [[Историја Јевреја у Грчкој|Јевреја]]..<ref>[http://macedonia.kroraina.com/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 146.]</ref> Код турског становништва је било Словена муслимана.<ref>{{cite book |last1=Гопчевић |first1=Спиридон |title=Стара Србија и Македонија |date=1890 |location=Београд |page=158}}</ref> Године 1924. принудно је исељено турско становништво у [[Турска|Турску]] и 1.887 Словена у [[Бугарска|Бугарску]], углавном [[Бугарско приморје]] и [[Асеновград]]. На њихово место је насељен већи број [[Грци|грчких]] избегличких породица из Турске, укупно 4.848 особа. На попису из 1940. године Ениџе Вардар је имао 12.964 становника. Према статистици [[Народноослободилачки фронт (Македонија)|НОФ-а]] из 1947. године више од половине становништва Ениџе Вардара су чинили Словени.<ref>{{cite book |last1=Симовски |first1=Тодор |title=Населените места во Егејска Македонија - II дел |date=1998 |location=Скопје |page=69}}</ref> {{ДемографијаГРЧ |1991=22504 |2001=29364 |2011=31983 |2021=28759 }} Град је по последњем попису из [[2021]]. године имао 28.759 становника. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150"> Слика:Enidje-new.JPG|Митрополијска црква Слика:Enidje-kula.JPG|Стара кула Слика:Tomb of Evrenos in Giannitsa.jpg|Маузолеј Слика:Sv.sv.petaripavel.JPG|Католичка црква светих Петра и Павла. </gallery> == Познате личности == * [[Агехји]], османски песник и историчар * [[Антоније Поп Христић]], српски професор и дипломата == Види још == * [[Општина Пела]] * [[Пела (округ)]] == Референце == {{референце}} == Литература == * {{Cite book |ref= harv|last=Цвијић|first=Јован|title=Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије|volume=Том 2|year=1906|location=Београд}} == Спољашње везе == * {{званични сајт|http://www.giannitsa.gr}} {{подножје|Географија|Македонија|Грчка}} [[Категорија:Општина Пела]] [[Категорија:Насељена места у округу Пела]] [[Категорија:Градови у Грчкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Грчкој]] gzvhacpk1sr9ifeg9s6cavyspb12tg0 30098937 30098919 2025-06-27T18:11:59Z Ђидо 4528 30098937 wikitext text/x-wiki {{Град у Грчкој | назив = Ениџе Вардар | изворни_назив = Γιαννιτσά | слика = Enidje-prolet.jpg | опис_слике = Главни градски парк у Ениџе Вардару |периферија = [[Периферија Средишња Македонија|Средишња Македонија]] | округ = [[Пела (округ)|Пела]] | општина = [[Општина Пела|Пела]] | становништво = 28.759 | извор_становништво = | година_становништво = 2021. | густина = | површина = |гшир=40.79622 |гдуж=22.41453 |надморска_висина = 42 |поштански_код = 581 00 |позивни_број = 23820-2 |регистарска_ознака = EE }} '''Ениџе Вардар''', '''Јениџе Вардар''' или '''Пазар'''{{sfn|Цвијић|1906|p=495}} ({{јез-грч|Γιαννιτσά}}; ''Јаница'', {{јез-тур|Yenice-i Vardar; Vardar Yenicesi}}) град је у северној [[Грчка|Грчкој]], у области [[Македонија (Грчка)|Македоније]]. Ениџе Вардар је седиште [[Општина Пела|општине Пела]] у [[Пела (округ)|округу Пела]] у оквиру [[Периферија Средишња Македонија|периферије Средишња Македонија]]. == Положај == Ениџе Вардар се налази у северном делу [[Егејска Македонија|Егејске Македоније]], на 56{{km}} удаљености западно од [[Солун]]а. Град се налази у [[Солунско поље|Солунском пољу]] са јужне стране планине [[Пајак (планина)|Пајак]]. Надморска висина града је 40–50{{m}}. == Историја == Српски лист „''[[Цариградски гласник]]''” је објавио јануара 1897. године објаву становника ''Јениџе Вардара'' Петра Пасхаловића. Петар је обавестио пријатеље и сараднике да је одлучио да своје досадашње презиме замени „старим породичним називом Гајевић”<ref>"Цариградски гласник", Цариград 16. јануара 1897. године</ref> У месту је септембра 1897. године са дозволом отворена српска основна школа шесторазредна. Чиниле су је мушка и женска школа. У прво време је уписано 70 ученика. Поред управитеља, радили су у њој учитељ и учитељица.<ref>"Цариградски гласник", Цариград</ref> Подсећања ради, прва молба за отварање школе у том месту [[Срби]] су поднели [[Воден (Грчка)|воденској]] црквеној власти 15. августа 1891. године. Молбу царским турским властима поднели су 8. фебруара 1892. године. Уследило је још неколико молби, на које није било потврдног одговора до 1897. године. Издала је власт 15. септембра 1897. дозволу под именом: „Дом напредка нарочито за србски народ у Јениџе Вардару”. == Становништво == Према бугарском географу и историчару, [[Васил Канчов|Василу Канчову]], у Ениџе Вардару је 1900. године живело 5.100 [[Турци|Турака]], 4.000 Словена хришћана, 300 [[Роми|Рома]] и 90 [[Историја Јевреја у Грчкој|Јевреја]]..<ref>[http://macedonia.kroraina.com/vk/vk_2_03.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 146.]</ref> Код турског становништва је било Словена муслимана.<ref>{{cite book |last1=Гопчевић |first1=Спиридон |title=Стара Србија и Македонија |date=1890 |location=Београд |page=158}}</ref> Године 1924. принудно је исељено турско становништво у [[Турска|Турску]] и 1.887 Словена у [[Бугарска|Бугарску]], углавном [[Бугарско приморје]] и [[Асеновград]]. На њихово место је насељен већи број [[Грци|грчких]] избегличких породица из Турске, укупно 4.848 особа. На попису из 1940. године Ениџе Вардар је имао 12.964 становника. Према статистици [[Народноослободилачки фронт (Македонија)|НОФ-а]] из 1947. године више од половине становништва Ениџе Вардара су чинили Словени.<ref>{{cite book |last1=Симовски |first1=Тодор |title=Населените места во Егејска Македонија - II дел |date=1998 |location=Скопје |page=69}}</ref> {{ДемографијаГРЧ |1991=22504 |2001=29364 |2011=31983 |2021=28759 }} Град је по последњем попису из [[2021]]. године имао 28.759 становника. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="150"> Слика:Enidje-new.JPG|Митрополијска црква Слика:Enidje-kula.JPG|Стара кула Слика:Tomb of Evrenos in Giannitsa.jpg|Маузолеј Слика:Sv.sv.petaripavel.JPG|Католичка црква светих Петра и Павла. </gallery> == Познате личности == * [[Агехји]], османски песник и историчар * [[Антоније Поп Христић]], српски професор и дипломата == Види још == * [[Општина Пела]] * [[Пела (округ)]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{Cite book |ref= harv|last=Цвијић|first=Јован|title=Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије|volume=Том 2|year=1906|location=Београд}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * {{званични сајт|http://www.giannitsa.gr}} {{спољашње везе крај}} {{подножје|Географија|Македонија|Грчка}} [[Категорија:Општина Пела]] [[Категорија:Насељена места у округу Пела]] [[Категорија:Градови у Грчкој]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Грчкој]] if3n6uosy4tkpsty52jnrflr7czvcll 0 439891 30099121 29890849 2025-06-27T21:23:46Z ~2025-89734 447275 30099121 wikitext text/x-wiki {{један извор}} {{друго значење3|Горан Максимовић}} {{Инфокутија Научник | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Горан Максимовић | слика = Goran Maksimovic1.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Горан Максимовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1963|9|24|год=да}} | место_рођења = [[Фоча]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | образовање = | поље = | школа = | ментор = | институција = | академија = | студенти = | познат_по = | позната_по = | награде = | напомене = | потпис = | потпис_ширина = | опис_потписа = }} '''Горан Максимовић''' ([[Фоча]], [[24. септембар]] [[1963]]) [[Срби|српски]] је историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]]. == Биографија == Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1987]]. године, а постдипломске на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у [[1993]]. године, где је магистрирао са темом ''Бранислав Нушић као приповједач'', код проф. др [[Јован Деретић|Јована Деретића]]. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми ''Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека'' на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у. На [[Филозофски факултет Универзитета у Нишу|Филозофском факултету]] у [[Ниш]]у [[1989]]. године почео је да ради као асистент-приправник за Српску књижевност 18. и 19. века. У времену од [[фебруар]]а [[1991]]. године до [[април]]а [[1992]], тј. до почетка грађанског [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], радио је као асистент на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]]. У пролеће [[1994]]. биран је у звање асистента на Филозофском факултету у [[Ниш]]у, потом за доцента (1998) и ванредног професора (2003). У звање редовног професора универзитета за научну област Српска књижевност (Српска књижевност 18. и 19. века) изабран је на Филозофском факултету у Нишу [[20. мај]]а [[2008]]. године. Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]] (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године. Као гостујући/хонорарни професор предавао је на Филозофском факултету Универзитета у [[Град Источно Сарајево|Источном (Српском) Сарајеву]] на Одсјеку за српски језик и књижевност и на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство од почетка школске 1997/98. до краја школске 2010/2011. године. На Филозофском факултету [[Универзитет у Новом Саду|Универзитета у Новом Саду]] предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2002/2003. и 2005/2006. години. На Одсеку за источноевропске језике Филозофског факултета [[Универзитет у Прагу|Карловог универзитета у Прагу]] предавао је у зимском семестру школске 2004/2005. године. На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2009/2010. и 2010/2011. години, као и на програму докторских академских студија филологије у школској 2017/2018. години. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу предаје на Докторским академским студијама српског језика и књижевности од школске 2013/2014. године. На Филолошко, историјском и теолошком факултету (Департман за модерне језике и књижевности) Западног универзитета у Темишвару у Румунији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години, као и у школској 2015/16. години. На Факултету за филологију и новинарство КемГУ (Кемеровског државног универзитета) у Русији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години. Као декан Филозофског факултета Универзитета у Нишу у оквиру пројеката међународне сарадње боравио је на универзитетима у Арасу и Поатјеу (Француска), Марибору (Словенија), Великом Трнову и Софији (Бугарска), Белгороду, Москви, Петрограду (Санкт Петерсбургу) и Кемерову (Русија), Букурешту и Темишвару (Румунија). Био је главни и одговорни уредник у ''ИП Зограф'' из [[Ниш]]а (1998—2000), члан уредништва часописа [[Градина (часопис)|Градина]] (1997—2000), покретач и замјеник главног уредника часописа ''Слава'' (2002 — 2005) и уредник у часопису [[Бдење (часопис)|Бдење]] (2002—2008). Члан је редакција: ''Књижевног листа'' (под овим називом од 1999—2014. године; а од 2014. године публикација излази под измењеним називом "Српски књижевни лист" ) и ''Нове зоре'' (од 2004. године). Од [[2009]]. године налази се у научној редакцији ''Зборника Матице српске за књижевност и језик'', као уредник за област српске књижевности 18. и 19. века. Био је иницијатор за оснивање и покретање, а од [[2009]]. налази се у научној редакцији годишњака за филолошке науке ''-{Philologia Mediana}-'', чији је издавач Филозофски факултет Универзитета у Нишу. (Од 2019. године је именован за главног уредника часописа Philologia Mediana). Од 2014. године налази се у Уређивачком одбору Антологијске едиције ''Десет векова српске књижевности'' Издавачког центра Матице српске у Новом Саду. Од 2014. године налази се у научној редакцији часописа Филолог чији је издавач Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Био је 2015. године један од оснивача научног часописа Исходишта, а налази се и у његовом уредништву, који је Филозофски факултет у Нишу покренуо заједно са Савезом Срба из Темишвара и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару. Од 2018. године у Центру за српске студије у Бањој Луци, у оквиру издавачке библиотеке „Српски преглед“, уређује заједно са проф. др Душком Певуљом серију „Лик прошлости“. Од 2018. године налази се у редакцији ''Годишњака за српски језик'', који је покренуо и објављује Департман за српски језик и књижевност/Департман за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Од 2018. године налази се у уредништву едиције ''Српски писци из Босне и Херцеговине'' коју је покренуло Друштво чланова Матица српска из Републике Српске у Бањој Луци. Од 2020. године главни уредник издаваштва Штампарије SCERO PRINT у Нишу. Председништво САНУ, на предлог Одељења за језик и књижевност САНУ, изабрало га је 29. јануара 2020. године у Одбор за проучавање историје књижевности. Предсједништво АНУРС, на приједлог одјељења АНУРС–а, на сједници одржаној 15. новембра 2021. године, донијело је Одлуку о именовању за члана Одбора за књижевност у Одјељењу књижевности и умјетности. Управни одбор Матице српске на седници одржаној 23. децембра 2024. године основао је Јужноморавско-вардарски одбор и именовао га за председника тог одбора. У раздобљу од јануара 2002. до краја 2005. године, учествовао је као истраживач на научном пројекту Техника и семантика приповиједања. Од јануара 2006. године до краја 2010. године учествовао је као истраживач на научном пројекту Лексикон српског реализма. Од јануара 2011. године учествује као истраживач на научном пројекту Поетика српског реализма. Од јануара 2015. године учествује као истраживач на међународном научном пројекту ''Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима'', под руководством проф. др Михаја (Миље) Радана, који су покренули Центар за научна истраживања Савеза Срба из Румуније, Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару и Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Oд јануара 2018. године руководилац је научног пројекта ''Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије'' који је покренут у оквиру научно-истраживачке делатности Огранка САНУ у Нишу. Од јануара 2025. године учествује као истраживач на научном пројекту ''Заборављени српски писци у Босни и Херцеговини'', под руководством проф. др Сузане Бунчић са Педагошког факултета у Бијељини, а са финансирањем Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске. Учествовао је на више од 120 међународних и националних научних скупова, у земљи и иностранству, из области науке о књижевности. == Награде == Добио је више од седамдесет признања, ордена, повеља, захвалница и награда за цјелокупан научни, образовни, културни и књижевни рад, као и за међународну сарадњу и рад на мјесту декана Филозофског факултета у Нишу (2010–2016). Издвајамо неке од репрезентативних награда за научни, образовни и културни рад: * "Бранкова награда" Матице српске за студентски дипломски рад, [[1987]], * "Златна значка" Културно-просветне заједнице Србије, [[2002]]. * Награда "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића, за изузетан допринос проучавању српске књижевности (Катедра за српску са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду), [[2005]]. * Одликовање "Витез академске палме", којим га је именовао први министар Републике Француске, декретом од 8. јануара 2014. године, у знак признања за јачање универзитетске сарадње између Француске и Србије. * "Видовданска повеља" Савеза Срба из Румуније (са седиштем у Темишвару) за изузетан допринос у образовној, научној и културној сарадњи са Србима у Румунији (2024). * "Специјално признање" 67. Међународног сајма књига у Београду за монографију ''Књижевни свијет Бранислава Нушића,'' објављену у издању „Православне речи“ из Новог Сада (2024). * "Вукова награда" коју додељује Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском простору (2024). * Грамата "Васа Михаиловић" коју додељује Матица исељеника и Срба у региону, Књижевни „Еснаф“ и Пројекат „Београдски читач“ за допринос историји књижевности и развоју теорије и књижевне критике (2025). == Дела == === Књиге студија === * Умјетност приповиједања Бранислава Нушића, Београд, 1995. {{COBISS|ID=98166535}} * Магија Сремчевог смијеха, Ниш, 1998, {{ISBN|978-86-7455-371-8}} {{COBISS|ID=141492231}} * Домановићев смијех, Београд, 2000. {{COBISS|ID=160364551}} (друго поправљено и допуњено издање, Ниш, 2024. {{ISBN|978-86-89093-83-4}} COBISS.SR–ID 150502153) * Српске књижевне теме, Београд — Бања Лука, 2002. {{ISBN|86-83727-02-5}} {{COBISS|ID=183528455}} * Тријумф смијеха (Комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића), Ниш, 2003. {{ISBN|86-7455-586-1}} {{COBISS|ID=107421964}} * Критичко начело, Бања Лука — Београд — Ниш, 2005. {{ISBN|978-86-905403-1-0}} {{COBISS|ID=124342540}} * Свијет и прича Петра Кочића, Бања Лука — Београд, 2005. {{ISBN|99938-1-005-3}} {{COBISS|ID=209597447}} * Искуство и доживљај, Београд, 2007. {{ISBN|978-86-7363-532-3}} {{COBISS|ID=142172428}} * Комедиографски Орфеј и други огледи, Београд, 2010, {{ISBN|978-86-6007-050-2}} {{COBISS|ID=176509452}} * Идентитет и памћење, Ниш, 2011. {{ISBN|978-86-7379-224-8}} {{COBISS|ID=186339596}} * Критичка гозба, Београд — Ниш, 2012. {{ISBN|978-86-7379-267-5}} {{COBISS|ID=194844684}} * Заборављени књижевници српског XIX вијека, Пале, 2013. {{ISBN|978-99955-50-08-0}} {{COBISS|ID=3602968}} * Казивање града и други огледи, Ниш. {{ISBN|978-86-7379-337-5}} {{COBISS|ID=209789452}} * Симо Матавуљ и Бока Которска, Бања Лука, 2018. {{ISBN|978-99976-712-3-3}} {{COBISS|ID=7384856}} * Критичка перспектива, Андрићев институт, Вишеград, 2021. {{ISBN|978-99976-21-90-0}} {{COBISS|ID=134470401}} * Земаљско и небесно, SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бања Лука, 2022. {{ISBN|978-86-80856-09-4}} (SP) {{COBISS|ID=68990985}} * Градови српског реализма (О епоси и писцима српског реализма и њиховим градовима), Центар за српске студије, Бањалука, 2023. {{ISBN|978-99976-177-9-8}} {{COBISS|ID=139455489}} * Књижевни свијет Бранислава Нушића, монографија, Православна реч, Нови Сад, 2024. {{ISBN|978-86-81648-73-5}} {{COBISS|ID= 147932681}} * Гласови из прошлости, књижевноисторијске студије, Нишки културни центар, Ниш, 2024. ISBN - 978-86-6101-275-4 COBISS.SR-ID - 152417801 === Антологије === * Још љубити могу (Зборник српске љубавне лирике XIX и ХХ вијека), Бања Лука, 2002. {{ISBN|99938-702-1-8}} {{COBISS|ID=106448396}} * Антологија нишких приповједача, Ниш, 2002. {{ISBN|86-7455-554-3}} {{COBISS|ID=183698439}} * Никад није вито твоје тело... (Антологија љубавне лирике српског романтизма), Београд, 2005. {{ISBN|86-379-0905-1}} {{COBISS|ID=125169164}} === Приређена издања === * Стеван Сремац, Зона Замфирова, Подгорица, 1997. * Јован Стерија Поповић, Роман без романа, Вршац, 1998. * Јован Дучић, Моја љубав (Најлепше љубавне песме Јована Дучића), Београд, 1998. * Симо Матавуљ, Бока и Бокељи, Београд, 1999. * Јован Дучић, Хтео бих да знадем љубим ли и сада (Записи о љубави и љубавне песме), Ниш, 1999, (друго проширено издање, Ниш 2000; треће поправљено и допуњено издање, Србиње — Нови Сад, 2002; четврто допуњено и кориговано издање, Београд-Подгорица, 2023). * Радоје Домановић, Алегоричне приче, Ниш, 1999. * Јован Стерија Поповић, Жалостна позорја, Вршац, 2000. * Симо Матавуљ, Бокељске новеле, Србиње — Нови Сад, 2001. * Радоје Домановић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2001. * Павле Поповић, Српска комедија у XIX веку, Панчево, 2001. * Петар Кочић, Причања Симеуна Ђака, Београд, 2003. (друго издање, Ниш, 2016). * Стеван Сремац, Нишка проза, Ниш, 2003. * Милутин Илић, Два весеља, комедија, Нови Сад, 2003. * Кирил Цвјетковић, Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље, фототипско издање, Херцег Нови, 2004. (ново приређено издање, Београд-Шибеник, 2019) * Лазар Томановић, Петар Други Петровић Његош као владалац, Нови Сад, 2004. * Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004. (друго издање, Ниш, 2024) * Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд, 2005. * Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, Београд, 2005. * Бранислав Нушић, Сабране комедије, Београд, 2005. * Борисав Станковић, Одабране приче, Ниш, 2005. * Петар Кочић, Изабрана дјела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2006. * Лазар Томановић, Путописна проза, Херцег Нови, 2007. * Прота Матеја Ненадовић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2007. * Мита Калић, У резерви, шаљива игра у једном чину, Нови Сад, 2009. * Милан Ђ. Милићевић, Путничка писма из Ниша 1882. године, поднаслов: Стара писма из нових крајева, Ниш, 2009. * Мита Калић, Гусле и Вила, песничка слика у једном чину с певањем, Ниш, 2010. * Стеван Сремац, изабрана проза, Нови Сад, 2011. * Мита Калић, Обмана, позоришна игра у три чина и једној промени, Београд, 2011. * Милан Јовановић Морски, Несуђени, шаљива игра у четири чина, Београд, 2011. * Симо Матавуљ, Из Боке Которске, Херцег Нови, 2015. (друго издање, Београд-Подгорица, 2023) * Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018. * Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018. * Милован Глишић-Радоје Домановић, изабрана проза, Нови Сад, 2019. * Матија Бан, Сусрети са Његошем, Бања Лука, 2019. (друго издање, Београд-Подгорица, 2023) * Михајло И. Пупин, Са пашњака до научењака, Београд, 2019. * Љубивоје Ршумовић, Крчевина, аутобиографска митологија, Приједор, 2019. * Светозар Ћоровић, Газда Јаков, шаљива игра у једном чину, Бања Лука, 2020. * Милутин Ускоковић, изабрана проза, Нови Сад, 2020. *Станислав Краков, Живот човека на Балкану, Београд, 2021. (друго издање, 2022). *Нићифор Дучић, изабрана проза, Бања Лука, 2021. *Слободан Стојадиновић, Свакидашње чудованке, Ниш, 2021. *Томо Смиљанић Брадина, Из Македоније, приповетке, Бања Лука-Скопље, 2022. *Иво Ћипико, изабрана проза, Нови Сад, 2022. *Светозар Ћоровић, изабрана проза, Бања Лука, 2022. *Бранислав Нушић, Аутобиографија, Ниш, 2023. *Димитрије Н. Алексић, Осветници, роман, Ниш, 2024. *Спира Калик, Из Београда у Солун и Скопље с Београдским певачким друштвом, путничке белешке, Ниш, 2024. *Слава, књижица за народ и омладину, фототипско издање, Народна библиотека "Стеван Сремац", Ниш, 2024. *Никола Ђорић, Љубице, лирика, Ниш, 2024. *Симо Матавуљ, Бакоња фра-Брне, роман, Ниш, 2024. *Борисав Станковић, Нечиста крв, роман, Ниш, 2024. * Јован Деретић, Историја српске књижевности I-II-III, Едиција "Десет векова српске књижевности" Издавачког центра Матице српске, Нови Сад, 2025. * Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, приредио Горан Максимовић, Едиција, канон, четврто коло, четврта књига, Ниш, 2025. === Драматизације === * Бранислав Нушић, Divina komedia, по мотивима Нушићеве прозе драматизацију урадио Горан Максимовић, Српски преглед, год. II, број 5, Бања Лука, јули 2019, стр. 7-58. {{ISSN|2566-3038}} == Литература (извод) == * Јован Љуштановић, „Нушић као приповедач“, Борба (Свет књиге), Београд, год. LXXIV, број 144, четвртак 23. мај 1996, стр. III. * Драгана Вукићевић, „Нушић приповедач“, Књижевна историја, год. XXIX, број 102, Београд, (1997). стр. 267.–269. * Миленко Сташевић, „Опис смеха“, Књижевне новине, Београд, 15. септембар и 1. октобар 1999, број 997/998. стр. 13. * Драгана Вукићевић, „Откривање Магије Сремчевог смеха“, Књижевна историја, Београд, 1999, год. XXXI, број 107-108. стр. 71–77. * Славица Дејановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, књ. 9, Приштина/Врање, (1999). стр. 277.–279. * Милена Стојановић, „Озбиљно о смеху“, Свеске, Панчево, септембар 2000, број 54-55, година десета. стр. 148–151. * Радослав Ераковић, „Студија о Домановићевом смеху“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 280.–282. * Снежана Милосављевић-Милић, „Природа комичног у делу Стевана Сремца“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 277.–280. * Јован Љуштановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Матице српске за славистику, број 62, Нови Сад, (2002). стр. 252.–255. *Душко Певуља, "Горан Максимовић: Српске књижевне теме", ''Крајина'', год. III, број 9-10, Бања Лука, зима 2003 - прољеће 2004, стр. 225-228. * Злата Бојовић, „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 71, св. 1-4, Београд, (2006). стр. 323.–324. *Душко Певуља, "Печат времена и судбине", (Горан Максимовић, ''Свијет и прича Петра Кочића'', Бања Лука, 2005), Глас ''Српске'', год. LХIV, број 11052, Бања Лука, 9. и 10. септембар 2006, стр. 9. *Душко Певуља, "На врелу историје", (Горан Максимовић, ''Искуство и доживљај'', Београд, 2007), ''Глас Српске'', год. LХV, број 11422, Бања Лука, 27. и 28. октобар 2007, стр. 7. * Драгољуб Б. Ђорђевић, „Горан Максимовић — књижевни критичар и историчар“, Теме, год. XXXIV, бр. 3, Ниш, јул-септембар (2010). стр. 1025.–1037. * Милан Д. Јовановић, „Из књижевне заоставштине Ниша и јужне Србије“, Philologia Mediana, год. III, број 3, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 568.–570. * Младенко Саџак, „Скрајнуте судбине, трајни идентитети“, Philologia Mediana, год. IV, број 4, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2012). стр. 364.–369. * Александар Пејчић, „Преиспитивање идентитета“, ", Књижевна историја, год. ХLIV, број 146, Београд, (2012). стр. 295.–297. * Милан Јовановић, "Вриједан допринос српској књижевној историографији", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2011), Нова Зора, број 34, љето (2012). стр. 246.–249. * Станиша Војиновић, "Неоправдано заборављени писци", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Српски књижевни лист, број 1/106, год. I/Х, Београд, октобар (2012). стр. 26. {{ISSN|2334-6000}} * Марија Стевановић, "Заборављене вредности нове српске књижевности", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Филолог, број 7/2013, Бања Лука, (2013). стр. 344.–347. {{ISSN|2233-1158}} * {{cite journal|title=Феномен заборава српских писаца 19. вијека|date=2013|doi=10.7251/fil1308351c|issn=2233-1158|last1=Ђосовић|first1=Марјана|journal=Филолог – Часопис За Језик, Књижевност И Културу|issue=8}} * Милена Станковић, "У потрази за скрајнутим вредностима", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Нова зора, број 39, јесен 2013, Билећа-Гацко, (2013). стр. 313.–319. ISSN * Мирјана Лукић, "Скрајнути писци и заборављена дјела из српске књижевне баштине 19. вијека", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Радови Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Филолошке науке, број 15, књига 1, Пале, (2013). стр. 521.–524. {{ISSN|1512-5858}} * Николина Матић, "Критички симпозијум", (Горан Максимовић, Критичка гозба, Рашка школа-Филозофски факултет Ниш, Београд-Ниш, 2012), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 61(2013), свеска 3, Нови Сад, (2013). стр. 884.–887. {{ISSN|0543-1220}} UDC 82(05) * Нина Говедар, "Књижевно-историографски колаж Горана Максимовића", (Горан Максимовић, Комедиографски Орфеј и други огледи, Алтера, Београд, 2010), Крајина, год. XIII, број 50, Бања Лука, прољеће (2014). стр. 359.–365. * Снежана Милосављевић Милић, "Иновативна реинтерпретација српске књижевне традиције", (Горан Максимовић, Казивање града и други огледи, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2014), Philologia Mediana, год. VII, број 7, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2015). стр. 561.–567. {{ISSN|1821-3332}} * Соња С. Ђорић, „Матавуљева Бока“, (Горан Максимовић, Симо Матавуљ и Бока Которска, Центар за српске студије, Бања Лука, 2018), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 67 (2019), свеска 3/2019, Нови Сад, 2019, стр. 1149-1152. {{ISSN|0543-1220}} | COBISS.SR-ID 9627138 UDC 821.163.41-93.09(049.32) * „Библиографија радова Горана Максимовића“, у књизи: ''Библиографија чланова Департмана за србистику'', прир. Кристина Р. Митић, Александра А. Јанић, Јелена С. Младеновић, Филозофски факултет у Нишу, 2021, стр. 9-70. {{ISBN|978-86-7379-564-5}} COBISS.SR-ID 42500617   * Соња Ђорић, „О српским писцима и делима из критичке перспективе“, (Горан Максимовић, ''Критичка перспектива'', Андрићев институт, Вишеград, 2021), ''Зборник Матице српске за књижевност и језик'', књига 70 (2022), свеска 2/2022, Нови Сад, 2022, стр. 667-672. {{ISSN|0543-1220}} | COBISS.SR-ID 9627138 UDC 821.163.41.09”18/20”(049.32) * Јелена З. Милић, „И земаљско душу веже с небом“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Philologia Mediana, број 15/2023, стр. 787-792. {{ISSN|1821-3332}}=Philologia Mediana COBISS.SR-ID 171242508 * Александар Пејчић, „Узоритост интерпретативних захвата“, (Горан Максимовић, Критичка перспектива, књижевнокритички огледи, Андрићев институт, Вишеград, 2021, 576 с.), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига LХХI, свеска 1/2023, стр. 321-324. {{ISSN|0543-1220}} І UDC 82(05) UDC 821.163.41.09“18/20“(049.32) * Соња С. Ђорић, „Значај српских православних свештеника и монаха у српској књижевности 19. и 20. века“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Филолог, год. 14, број 27/2023, Бањалука, 2023, стр. 526-530. {{ISSN|1986-5864}} E-{{ISSN|2233-1158}} * Милица Алексић, „Књижевници и духовници новог века“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Филолог, год. 14, број 27/2023, Бањалука, 2023, стр. 531-536. {{ISSN|1986-5864}} E-{{ISSN|2233-1158}} == Спољашње везе == {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Максимовић, Горан}} [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Фочаци]] [[Категорија:Српски историчари књижевности]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] [[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Нишу]] [[Категорија:Доктори књижевности]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] odybils38qewicrhrucoc6szy8le16a 30099123 30099121 2025-06-27T21:24:46Z ~2025-89734 447275 /* Приређена издања */ 30099123 wikitext text/x-wiki {{један извор}} {{друго значење3|Горан Максимовић}} {{Инфокутија Научник | ијек = <!-- „да” ако је чланак на ијекавици --> | име = Горан Максимовић | слика = Goran Maksimovic1.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Горан Максимовић | датум_рођења = {{Датум рођења|1963|9|24|год=да}} | место_рођења = [[Фоча]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | пребивалиште = | држављанство = | религија = | образовање = | поље = | школа = | ментор = | институција = | академија = | студенти = | познат_по = | позната_по = | награде = | напомене = | потпис = | потпис_ширина = | опис_потписа = }} '''Горан Максимовић''' ([[Фоча]], [[24. септембар]] [[1963]]) [[Срби|српски]] је историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]]. == Биографија == Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]] [[1987]]. године, а постдипломске на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у [[1993]]. године, где је магистрирао са темом ''Бранислав Нушић као приповједач'', код проф. др [[Јован Деретић|Јована Деретића]]. Под менторством истог професора докторирао је 11. јула 1997. године на теми ''Типови смијеха у српској умјетничкој прози 19. вијека'' на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]] у [[Београд]]у. На [[Филозофски факултет Универзитета у Нишу|Филозофском факултету]] у [[Ниш]]у [[1989]]. године почео је да ради као асистент-приправник за Српску књижевност 18. и 19. века. У времену од [[фебруар]]а [[1991]]. године до [[април]]а [[1992]], тј. до почетка грађанског [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], радио је као асистент на Филозофском факултету у [[Сарајево|Сарајеву]]. У пролеће [[1994]]. биран је у звање асистента на Филозофском факултету у [[Ниш]]у, потом за доцента (1998) и ванредног професора (2003). У звање редовног професора универзитета за научну област Српска књижевност (Српска књижевност 18. и 19. века) изабран је на Филозофском факултету у Нишу [[20. мај]]а [[2008]]. године. Био је шеф Катедре за српску књижевност (2000—2002), продекан и главни и одговорни уредник издавачке делатности на Филозофском факултету у Нишу (2002—2004), члан Савета [[Универзитет у Нишу|Универзитета у Нишу]] (2002—2006), као и Сената Универзитета у Нишу (2010—2016). Функцију декана Филозофског факултета Универзитета у Нишу обављао је у два изборна мандата, од 1. октобра 2010. до 30. септембра 2016. године. Као гостујући/хонорарни професор предавао је на Филозофском факултету Универзитета у [[Град Источно Сарајево|Источном (Српском) Сарајеву]] на Одсјеку за српски језик и књижевност и на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство од почетка школске 1997/98. до краја школске 2010/2011. године. На Филозофском факултету [[Универзитет у Новом Саду|Универзитета у Новом Саду]] предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2002/2003. и 2005/2006. години. На Одсеку за источноевропске језике Филозофског факултета [[Универзитет у Прагу|Карловог универзитета у Прагу]] предавао је у зимском семестру школске 2004/2005. године. На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци предавао је на Одсеку за науку о књижевности постдипломских студија у школској 2009/2010. и 2010/2011. години, као и на програму докторских академских студија филологије у школској 2017/2018. години. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу предаје на Докторским академским студијама српског језика и књижевности од школске 2013/2014. године. На Филолошко, историјском и теолошком факултету (Департман за модерне језике и књижевности) Западног универзитета у Темишвару у Румунији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години, као и у школској 2015/16. години. На Факултету за филологију и новинарство КемГУ (Кемеровског државног универзитета) у Русији држао је предавање по позиву у школској 2013/14. години. Као декан Филозофског факултета Универзитета у Нишу у оквиру пројеката међународне сарадње боравио је на универзитетима у Арасу и Поатјеу (Француска), Марибору (Словенија), Великом Трнову и Софији (Бугарска), Белгороду, Москви, Петрограду (Санкт Петерсбургу) и Кемерову (Русија), Букурешту и Темишвару (Румунија). Био је главни и одговорни уредник у ''ИП Зограф'' из [[Ниш]]а (1998—2000), члан уредништва часописа [[Градина (часопис)|Градина]] (1997—2000), покретач и замјеник главног уредника часописа ''Слава'' (2002 — 2005) и уредник у часопису [[Бдење (часопис)|Бдење]] (2002—2008). Члан је редакција: ''Књижевног листа'' (под овим називом од 1999—2014. године; а од 2014. године публикација излази под измењеним називом "Српски књижевни лист" ) и ''Нове зоре'' (од 2004. године). Од [[2009]]. године налази се у научној редакцији ''Зборника Матице српске за књижевност и језик'', као уредник за област српске књижевности 18. и 19. века. Био је иницијатор за оснивање и покретање, а од [[2009]]. налази се у научној редакцији годишњака за филолошке науке ''-{Philologia Mediana}-'', чији је издавач Филозофски факултет Универзитета у Нишу. (Од 2019. године је именован за главног уредника часописа Philologia Mediana). Од 2014. године налази се у Уређивачком одбору Антологијске едиције ''Десет векова српске књижевности'' Издавачког центра Матице српске у Новом Саду. Од 2014. године налази се у научној редакцији часописа Филолог чији је издавач Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци. Био је 2015. године један од оснивача научног часописа Исходишта, а налази се и у његовом уредништву, који је Филозофски факултет у Нишу покренуо заједно са Савезом Срба из Темишвара и Филолошким, историјским и теолошким факултетом Западног универзитета у Темишвару. Од 2018. године у Центру за српске студије у Бањој Луци, у оквиру издавачке библиотеке „Српски преглед“, уређује заједно са проф. др Душком Певуљом серију „Лик прошлости“. Од 2018. године налази се у редакцији ''Годишњака за српски језик'', који је покренуо и објављује Департман за српски језик и књижевност/Департман за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Од 2018. године налази се у уредништву едиције ''Српски писци из Босне и Херцеговине'' коју је покренуло Друштво чланова Матица српска из Републике Српске у Бањој Луци. Од 2020. године главни уредник издаваштва Штампарије SCERO PRINT у Нишу. Председништво САНУ, на предлог Одељења за језик и књижевност САНУ, изабрало га је 29. јануара 2020. године у Одбор за проучавање историје књижевности. Предсједништво АНУРС, на приједлог одјељења АНУРС–а, на сједници одржаној 15. новембра 2021. године, донијело је Одлуку о именовању за члана Одбора за књижевност у Одјељењу књижевности и умјетности. Управни одбор Матице српске на седници одржаној 23. децембра 2024. године основао је Јужноморавско-вардарски одбор и именовао га за председника тог одбора. У раздобљу од јануара 2002. до краја 2005. године, учествовао је као истраживач на научном пројекту Техника и семантика приповиједања. Од јануара 2006. године до краја 2010. године учествовао је као истраживач на научном пројекту Лексикон српског реализма. Од јануара 2011. године учествује као истраживач на научном пројекту Поетика српског реализма. Од јануара 2015. године учествује као истраживач на међународном научном пројекту ''Материјална и духовна култура Срба у мултиетничким срединама и/или периферним областима'', под руководством проф. др Михаја (Миље) Радана, који су покренули Центар за научна истраживања Савеза Срба из Румуније, Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитета у Темишвару и Филозофски факултет Универзитета у Нишу. Oд јануара 2018. године руководилац је научног пројекта ''Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије'' који је покренут у оквиру научно-истраживачке делатности Огранка САНУ у Нишу. Од јануара 2025. године учествује као истраживач на научном пројекту ''Заборављени српски писци у Босни и Херцеговини'', под руководством проф. др Сузане Бунчић са Педагошког факултета у Бијељини, а са финансирањем Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске. Учествовао је на више од 120 међународних и националних научних скупова, у земљи и иностранству, из области науке о књижевности. == Награде == Добио је више од седамдесет признања, ордена, повеља, захвалница и награда за цјелокупан научни, образовни, културни и књижевни рад, као и за међународну сарадњу и рад на мјесту декана Филозофског факултета у Нишу (2010–2016). Издвајамо неке од репрезентативних награда за научни, образовни и културни рад: * "Бранкова награда" Матице српске за студентски дипломски рад, [[1987]], * "Златна значка" Културно-просветне заједнице Србије, [[2002]]. * Награда "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића, за изузетан допринос проучавању српске књижевности (Катедра за српску са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду), [[2005]]. * Одликовање "Витез академске палме", којим га је именовао први министар Републике Француске, декретом од 8. јануара 2014. године, у знак признања за јачање универзитетске сарадње између Француске и Србије. * "Видовданска повеља" Савеза Срба из Румуније (са седиштем у Темишвару) за изузетан допринос у образовној, научној и културној сарадњи са Србима у Румунији (2024). * "Специјално признање" 67. Међународног сајма књига у Београду за монографију ''Књижевни свијет Бранислава Нушића,'' објављену у издању „Православне речи“ из Новог Сада (2024). * "Вукова награда" коју додељује Културно-просветна заједница Србије за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском простору (2024). * Грамата "Васа Михаиловић" коју додељује Матица исељеника и Срба у региону, Књижевни „Еснаф“ и Пројекат „Београдски читач“ за допринос историји књижевности и развоју теорије и књижевне критике (2025). == Дела == === Књиге студија === * Умјетност приповиједања Бранислава Нушића, Београд, 1995. {{COBISS|ID=98166535}} * Магија Сремчевог смијеха, Ниш, 1998, {{ISBN|978-86-7455-371-8}} {{COBISS|ID=141492231}} * Домановићев смијех, Београд, 2000. {{COBISS|ID=160364551}} (друго поправљено и допуњено издање, Ниш, 2024. {{ISBN|978-86-89093-83-4}} COBISS.SR–ID 150502153) * Српске књижевне теме, Београд — Бања Лука, 2002. {{ISBN|86-83727-02-5}} {{COBISS|ID=183528455}} * Тријумф смијеха (Комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића), Ниш, 2003. {{ISBN|86-7455-586-1}} {{COBISS|ID=107421964}} * Критичко начело, Бања Лука — Београд — Ниш, 2005. {{ISBN|978-86-905403-1-0}} {{COBISS|ID=124342540}} * Свијет и прича Петра Кочића, Бања Лука — Београд, 2005. {{ISBN|99938-1-005-3}} {{COBISS|ID=209597447}} * Искуство и доживљај, Београд, 2007. {{ISBN|978-86-7363-532-3}} {{COBISS|ID=142172428}} * Комедиографски Орфеј и други огледи, Београд, 2010, {{ISBN|978-86-6007-050-2}} {{COBISS|ID=176509452}} * Идентитет и памћење, Ниш, 2011. {{ISBN|978-86-7379-224-8}} {{COBISS|ID=186339596}} * Критичка гозба, Београд — Ниш, 2012. {{ISBN|978-86-7379-267-5}} {{COBISS|ID=194844684}} * Заборављени књижевници српског XIX вијека, Пале, 2013. {{ISBN|978-99955-50-08-0}} {{COBISS|ID=3602968}} * Казивање града и други огледи, Ниш. {{ISBN|978-86-7379-337-5}} {{COBISS|ID=209789452}} * Симо Матавуљ и Бока Которска, Бања Лука, 2018. {{ISBN|978-99976-712-3-3}} {{COBISS|ID=7384856}} * Критичка перспектива, Андрићев институт, Вишеград, 2021. {{ISBN|978-99976-21-90-0}} {{COBISS|ID=134470401}} * Земаљско и небесно, SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бања Лука, 2022. {{ISBN|978-86-80856-09-4}} (SP) {{COBISS|ID=68990985}} * Градови српског реализма (О епоси и писцима српског реализма и њиховим градовима), Центар за српске студије, Бањалука, 2023. {{ISBN|978-99976-177-9-8}} {{COBISS|ID=139455489}} * Књижевни свијет Бранислава Нушића, монографија, Православна реч, Нови Сад, 2024. {{ISBN|978-86-81648-73-5}} {{COBISS|ID= 147932681}} * Гласови из прошлости, књижевноисторијске студије, Нишки културни центар, Ниш, 2024. ISBN - 978-86-6101-275-4 COBISS.SR-ID - 152417801 === Антологије === * Још љубити могу (Зборник српске љубавне лирике XIX и ХХ вијека), Бања Лука, 2002. {{ISBN|99938-702-1-8}} {{COBISS|ID=106448396}} * Антологија нишких приповједача, Ниш, 2002. {{ISBN|86-7455-554-3}} {{COBISS|ID=183698439}} * Никад није вито твоје тело... (Антологија љубавне лирике српског романтизма), Београд, 2005. {{ISBN|86-379-0905-1}} {{COBISS|ID=125169164}} === Приређена издања === * Стеван Сремац, Зона Замфирова, Подгорица, 1997. * Јован Стерија Поповић, Роман без романа, Вршац, 1998. * Јован Дучић, Моја љубав (Најлепше љубавне песме Јована Дучића), Београд, 1998. * Симо Матавуљ, Бока и Бокељи, Београд, 1999. * Јован Дучић, Хтео бих да знадем љубим ли и сада (Записи о љубави и љубавне песме), Ниш, 1999, (друго проширено издање, Ниш 2000; треће поправљено и допуњено издање, Србиње — Нови Сад, 2002; четврто допуњено и кориговано издање, Београд-Подгорица, 2023). * Радоје Домановић, Алегоричне приче, Ниш, 1999. * Јован Стерија Поповић, Жалостна позорја, Вршац, 2000. * Симо Матавуљ, Бокељске новеле, Србиње — Нови Сад, 2001. * Радоје Домановић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2001. * Павле Поповић, Српска комедија у XIX веку, Панчево, 2001. * Петар Кочић, Причања Симеуна Ђака, Београд, 2003. (друго издање, Ниш, 2016). * Стеван Сремац, Нишка проза, Ниш, 2003. * Милутин Илић, Два весеља, комедија, Нови Сад, 2003. * Кирил Цвјетковић, Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље, фототипско издање, Херцег Нови, 2004. (ново приређено издање, Београд-Шибеник, 2019) * Лазар Томановић, Петар Други Петровић Његош као владалац, Нови Сад, 2004. * Живан Живановић, Ниш и нишке знаменитости, Ниш, 2004. (друго издање, Ниш, 2024) * Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд, 2005. * Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, Београд, 2005. * Бранислав Нушић, Сабране комедије, Београд, 2005. * Борисав Станковић, Одабране приче, Ниш, 2005. * Петар Кочић, Изабрана дјела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2006. * Лазар Томановић, Путописна проза, Херцег Нови, 2007. * Прота Матеја Ненадовић, Изабрана дела, Сремски Карловци — Нови Сад, 2007. * Мита Калић, У резерви, шаљива игра у једном чину, Нови Сад, 2009. * Милан Ђ. Милићевић, Путничка писма из Ниша 1882. године, поднаслов: Стара писма из нових крајева, Ниш, 2009. * Мита Калић, Гусле и Вила, песничка слика у једном чину с певањем, Ниш, 2010. * Стеван Сремац, изабрана проза, Нови Сад, 2011. * Мита Калић, Обмана, позоришна игра у три чина и једној промени, Београд, 2011. * Милан Јовановић Морски, Несуђени, шаљива игра у четири чина, Београд, 2011. * Симо Матавуљ, Из Боке Которске, Херцег Нови, 2015. (друго издање, Београд-Подгорица, 2023) * Љубомир Симић, Песме, Књажевац, 2018. * Бранислав Нушић, Деветсто петнаеста, Београд, 2018. * Милован Глишић-Радоје Домановић, изабрана проза, Нови Сад, 2019. * Матија Бан, Сусрети са Његошем, Бања Лука, 2019. (друго издање, Београд-Подгорица, 2023) * Михајло И. Пупин, Са пашњака до научењака, Београд, 2019. * Љубивоје Ршумовић, Крчевина, аутобиографска митологија, Приједор, 2019. * Светозар Ћоровић, Газда Јаков, шаљива игра у једном чину, Бања Лука, 2020. * Милутин Ускоковић, изабрана проза, Нови Сад, 2020. *Станислав Краков, Живот човека на Балкану, Београд, 2021. (друго издање, 2022). *Нићифор Дучић, изабрана проза, Бања Лука, 2021. *Слободан Стојадиновић, Свакидашње чудованке, Ниш, 2021. *Томо Смиљанић Брадина, Из Македоније, приповетке, Бања Лука-Скопље, 2022. *Иво Ћипико, изабрана проза, Нови Сад, 2022. *Светозар Ћоровић, изабрана проза, Бања Лука, 2022. *Бранислав Нушић, Аутобиографија, Ниш, 2023. *Димитрије Н. Алексић, Осветници, роман, Ниш, 2024. *Спира Калик, Из Београда у Солун и Скопље с Београдским певачким друштвом, путничке белешке, Ниш, 2024. *Слава, књижица за народ и омладину, фототипско издање, Народна библиотека "Стеван Сремац", Ниш, 2024. *Никола Ђорић, Љубице, лирика, Ниш, 2024. *Симо Матавуљ, Бакоња фра-Брне, роман, Ниш, 2024. *Борисав Станковић, Нечиста крв, роман, Ниш, 2024. * Јован Деретић, Историја српске књижевности I-II-III, Едиција "Десет векова српске књижевности" Издавачког центра Матице српске, Нови Сад, 2025. * Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, роман, Ниш, 2025. === Драматизације === * Бранислав Нушић, Divina komedia, по мотивима Нушићеве прозе драматизацију урадио Горан Максимовић, Српски преглед, год. II, број 5, Бања Лука, јули 2019, стр. 7-58. {{ISSN|2566-3038}} == Литература (извод) == * Јован Љуштановић, „Нушић као приповедач“, Борба (Свет књиге), Београд, год. LXXIV, број 144, четвртак 23. мај 1996, стр. III. * Драгана Вукићевић, „Нушић приповедач“, Књижевна историја, год. XXIX, број 102, Београд, (1997). стр. 267.–269. * Миленко Сташевић, „Опис смеха“, Књижевне новине, Београд, 15. септембар и 1. октобар 1999, број 997/998. стр. 13. * Драгана Вукићевић, „Откривање Магије Сремчевог смеха“, Књижевна историја, Београд, 1999, год. XXXI, број 107-108. стр. 71–77. * Славица Дејановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Филолошког факултета Универзитета у Приштини, књ. 9, Приштина/Врање, (1999). стр. 277.–279. * Милена Стојановић, „Озбиљно о смеху“, Свеске, Панчево, септембар 2000, број 54-55, година десета. стр. 148–151. * Радослав Ераковић, „Студија о Домановићевом смеху“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 280.–282. * Снежана Милосављевић-Милић, „Природа комичног у делу Стевана Сремца“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLIX, свеска 1-2/ (2001). стр. 277.–280. * Јован Љуштановић, „Горан Максимовић, Домановићев смијех“, Зборник Матице српске за славистику, број 62, Нови Сад, (2002). стр. 252.–255. *Душко Певуља, "Горан Максимовић: Српске књижевне теме", ''Крајина'', год. III, број 9-10, Бања Лука, зима 2003 - прољеће 2004, стр. 225-228. * Злата Бојовић, „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 71, св. 1-4, Београд, (2006). стр. 323.–324. *Душко Певуља, "Печат времена и судбине", (Горан Максимовић, ''Свијет и прича Петра Кочића'', Бања Лука, 2005), Глас ''Српске'', год. LХIV, број 11052, Бања Лука, 9. и 10. септембар 2006, стр. 9. *Душко Певуља, "На врелу историје", (Горан Максимовић, ''Искуство и доживљај'', Београд, 2007), ''Глас Српске'', год. LХV, број 11422, Бања Лука, 27. и 28. октобар 2007, стр. 7. * Драгољуб Б. Ђорђевић, „Горан Максимовић — књижевни критичар и историчар“, Теме, год. XXXIV, бр. 3, Ниш, јул-септембар (2010). стр. 1025.–1037. * Милан Д. Јовановић, „Из књижевне заоставштине Ниша и јужне Србије“, Philologia Mediana, год. III, број 3, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 568.–570. * Младенко Саџак, „Скрајнуте судбине, трајни идентитети“, Philologia Mediana, год. IV, број 4, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2012). стр. 364.–369. * Александар Пејчић, „Преиспитивање идентитета“, ", Књижевна историја, год. ХLIV, број 146, Београд, (2012). стр. 295.–297. * Милан Јовановић, "Вриједан допринос српској књижевној историографији", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење — Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2011), Нова Зора, број 34, љето (2012). стр. 246.–249. * Станиша Војиновић, "Неоправдано заборављени писци", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Српски књижевни лист, број 1/106, год. I/Х, Београд, октобар (2012). стр. 26. {{ISSN|2334-6000}} * Марија Стевановић, "Заборављене вредности нове српске књижевности", (Горан Максимовић, Идентитет и памћење (Заборављени писци и скрајнута дјела српске књижевности), Филозофски факултет, Ниш, 2012), Филолог, број 7/2013, Бања Лука, (2013). стр. 344.–347. {{ISSN|2233-1158}} * {{cite journal|title=Феномен заборава српских писаца 19. вијека|date=2013|doi=10.7251/fil1308351c|issn=2233-1158|last1=Ђосовић|first1=Марјана|journal=Филолог – Часопис За Језик, Књижевност И Културу|issue=8}} * Милена Станковић, "У потрази за скрајнутим вредностима", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Нова зора, број 39, јесен 2013, Билећа-Гацко, (2013). стр. 313.–319. ISSN * Мирјана Лукић, "Скрајнути писци и заборављена дјела из српске књижевне баштине 19. вијека", (Горан Максимовић, Заборављени књижевници: књижевноисторијски огледи о српским писцима 19. вијека, СКПД Просвјета, Пале, 2013), Радови Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Филолошке науке, број 15, књига 1, Пале, (2013). стр. 521.–524. {{ISSN|1512-5858}} * Николина Матић, "Критички симпозијум", (Горан Максимовић, Критичка гозба, Рашка школа-Филозофски факултет Ниш, Београд-Ниш, 2012), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 61(2013), свеска 3, Нови Сад, (2013). стр. 884.–887. {{ISSN|0543-1220}} UDC 82(05) * Нина Говедар, "Књижевно-историографски колаж Горана Максимовића", (Горан Максимовић, Комедиографски Орфеј и други огледи, Алтера, Београд, 2010), Крајина, год. XIII, број 50, Бања Лука, прољеће (2014). стр. 359.–365. * Снежана Милосављевић Милић, "Иновативна реинтерпретација српске књижевне традиције", (Горан Максимовић, Казивање града и други огледи, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2014), Philologia Mediana, год. VII, број 7, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Ниш, (2015). стр. 561.–567. {{ISSN|1821-3332}} * Соња С. Ђорић, „Матавуљева Бока“, (Горан Максимовић, Симо Матавуљ и Бока Которска, Центар за српске студије, Бања Лука, 2018), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига 67 (2019), свеска 3/2019, Нови Сад, 2019, стр. 1149-1152. {{ISSN|0543-1220}} | COBISS.SR-ID 9627138 UDC 821.163.41-93.09(049.32) * „Библиографија радова Горана Максимовића“, у књизи: ''Библиографија чланова Департмана за србистику'', прир. Кристина Р. Митић, Александра А. Јанић, Јелена С. Младеновић, Филозофски факултет у Нишу, 2021, стр. 9-70. {{ISBN|978-86-7379-564-5}} COBISS.SR-ID 42500617   * Соња Ђорић, „О српским писцима и делима из критичке перспективе“, (Горан Максимовић, ''Критичка перспектива'', Андрићев институт, Вишеград, 2021), ''Зборник Матице српске за књижевност и језик'', књига 70 (2022), свеска 2/2022, Нови Сад, 2022, стр. 667-672. {{ISSN|0543-1220}} | COBISS.SR-ID 9627138 UDC 821.163.41.09”18/20”(049.32) * Јелена З. Милић, „И земаљско душу веже с небом“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Philologia Mediana, број 15/2023, стр. 787-792. {{ISSN|1821-3332}}=Philologia Mediana COBISS.SR-ID 171242508 * Александар Пејчић, „Узоритост интерпретативних захвата“, (Горан Максимовић, Критичка перспектива, књижевнокритички огледи, Андрићев институт, Вишеград, 2021, 576 с.), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига LХХI, свеска 1/2023, стр. 321-324. {{ISSN|0543-1220}} І UDC 82(05) UDC 821.163.41.09“18/20“(049.32) * Соња С. Ђорић, „Значај српских православних свештеника и монаха у српској књижевности 19. и 20. века“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Филолог, год. 14, број 27/2023, Бањалука, 2023, стр. 526-530. {{ISSN|1986-5864}} E-{{ISSN|2233-1158}} * Милица Алексић, „Књижевници и духовници новог века“, (Горан Максимовић, Земаљско и небесно, О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. века и другим сакралним темама нове српске књижевности), SCERO PRINT-Центар за српске студије, Ниш-Бањалука, 2022), Филолог, год. 14, број 27/2023, Бањалука, 2023, стр. 531-536. {{ISSN|1986-5864}} E-{{ISSN|2233-1158}} == Спољашње везе == {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Максимовић, Горан}} [[Категорија:Рођени 1963.]] [[Категорија:Фочаци]] [[Категорија:Српски историчари књижевности]] [[Категорија:Српски књижевни критичари]] [[Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Нишу]] [[Категорија:Доктори књижевности]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] jlyl7c3gc12paqvrdxdxcx5v8d7w0ye 0 451060 30098847 29699432 2025-06-27T16:26:21Z ~2025-88507 447192 30098847 wikitext text/x-wiki '''Риболов на пловак''' је врста [[риболов]]а. Многи греше сматрајући да је риболов на [[пловак]], риболов за почетнике. Риболов на пловак, осим што омогућава брзо и ефикасно хватање великог броја најразличитијих врста [[рибе]], представља и један изузетно интересантан начин риболова. [[Пловак]] представља нашу визуелну везу са рибом и зато га треба пажљиво бирати. За сваку могућу комбинацију лова (текућа или стајаћа вода, дубина, ветар, врста рибе ...) постоји одговарајући пловак, па иако се често чини небинто, правилан избор пловка је често одлучујући фактор. Риболов пловком можемо поделити на више начина, два најважнија су да ли ловимо на текућим или стајаћим [[вода]]ма, и да ли ловимо [[грабљивице]] или [[биљојед]]е. Лов грабљивице на пловак представља врло ефикасан метод, посебно у хладнијим јесењим данима. Можемо користити клизећи или фиксни пловак. == Лов грабљивица фиксним пловком == углавном користимо за [[лов]] на мањим дубинама (до 3-{m}-). Користимо [[пловак]] одговарајуће носивости, у зависности колика нам је [[рибе|риба]] [[мамац]] (како га не би стално потапала) и [[систем]] монтирамо на два начина. Први начин је за терене са потпуно чистим [[дно]]м, на којем нема бојазни да ће се [[мамац]] упетљати о неку подводну препреку. Поента система је презентовати [[мамац]] што ближе дну, како би испровоцирали [[грабљивица|грабљивицин]] напад. (На таквим теренима грабљивице се најчешће скривају у каквом улегнућу у дну). На основни најлон монтирамо 2 [[олово|олова]], на међусобној удаљенисти од око 10[[цм]], испод постављамо [[вирбла|вирблу]], и на њу качимо [[предвез]] са трокраком или једнокраком [[удица|удицом]] (ако ловите [[штука|штуку]] пожељно је користити [[салица|сајлицу]]). Уколико их имате користите [[рибе]] дна, што због лакшег распознавања од стране грабљивице, што да не би покушавала да излази на површину и тако мрсила [[најлон]]. Када ловимо на теренима са доста подводног крша, или јако затрављеним теренима, рибицу презентујемо у нешто вишим слојевима воде. На основни [[најлон]] монтирамо једно [[олово]], а на 20-ак цм изнад њега треба да је [[вирбла]] са предвезом на којем је [[удица]]. [[Дужина]] предваза треба да је нешто краћа него одстојање вирбле од олова, како би [[рибе|риба]] у сваком тренутку била изнад нивоа олова. Код нас се овим системима најчешће лови [[штука]], а дешавају се и ненамерни улови [[смуђ]]а или [[гргеч|бандара]]. == Лов грабљивица клизећим пловком == углавном користимо на већим дибинама, најчешће преко 3-{m}- (тј. дубинама већим од дужине нашег штапа). На овај начин успешно се лове [[штука]] и [[смуђ]] на стајаћим и споротекућим водама. Начини монтирања система су слични као и код фикног пловка, а разлика је у томе што [[пловак]] није фикиран на основни [[најлон]], већ се слободно креће у интервалу који смо му одредили граничницима. == Лов биљоједних врста == риболовом на пловак веома је разноврстан. За почетак је најбоље да повежемо кретање пловка на површини са оним што се дешава испод ње. Када [[пловак]] почне да се издиже, и потом полеже, значи да је [[рибе|риба]] узела [[мамац]], и кренула ка површини, неутрализујуци тако терет олова. Када [[пловак]] тоне, [[рибе|риба]], са мамцем у [[уста|устима]], креће надоле, или пак у страну ... [[Риболов]] биљоједних врста на пловак дели се на три врсте: риболов спуштањем, риболов чекањем, и риболов подизањем. == Риболов спуштањем == најчешће се користи на местима са једноличним и чистим [[дно]]м, попут шљунчаних клизишта, а још је применљив и на местима где се спајају два тока, и дно је у каскадама, или је препуно [[рупа (санскрит)|рупа]]. [[Систем]] се користи на текућим водама и монтира се тако да је [[удица]] на 30-ак цм од [[олово|олова]]. Најбоље је ставити пар ситнијих оловаца како би се тежина равномерније распоредила и тоњење мамца уцинило што природнијим. [[Дубина]] треба да је подешена тако да [[мамац]] једва додирује [[дно]], на најплићи местима. Пожељно је у већи мрежасти [[џак]] ставити циглу као отежање, затим напунити неком храном, попут [[хлеб]]а и куваног [[кромпир]]а, и спустити на жељено место пецања, а [[пловак]] пустати да га [[вода]] носи покрај њега. == Риболов чекањем == користи се углавном на стајаћим и споротекућим водама. Као што и име каже њиме не тражимо рибу већ је чекамо на одређеном месту, уз пожељно храњење места. Практичан је за места са доста подводних препрека и веома затрављена места, на којима презентујемо [[мамац]] у близини тих заклона и покушавамо [[рибе|рибу]] да извучемо до тога места. [[Мамац]] стоји непомично на дну и налази се на 30-ак цм од олова. Разлог за то је да [[рибе|риба]] при узимању мамца не примети отпор олова и да га добро покупи пре него осети отпор. Обично видимо снажне ударце, у виду ношења пловка у страну или подвлачења. Олова је најбоље распоредити на мањем растојању по неколико комада, како би правилно расподелили [[тежина|тежину]]. == Риболов подизањем == веома је сличан риболову чекањем, и такође се примењује на споротекућим водама и на [[стајаћице|стајаћицама]]. Основна разлика је у постављању [[удица|удице]], која на овом систему иде на свега 5 до 7,5 -{cm}- од олова, тако да потез региструјемо и при најмањем контакту [[рибе]] са удицом. [[Рибе|Риба]] моментално преузима тежину олова, тако да се [[пловак]] издиже и полако полеже, што је тренутак за контру. Најбоље је монтирати једно веће [[олово]], али се такође може употребити низ ситнијих, уколико учинимо то, пожељно је да су густо збијена како би брже пренела оптерећење на рибу. Овај систем се најчешце корисит у лову [[лињак]]а и [[шаран]]а, а одличан је и у ноћном риболову, са светлећим пловцима (много је уочљивије кретање него код „чекања"). У риболову пловком постоје разне варијанте и [[подсистеми]], а такође је добро придржавати се и неких практичних савета: раздаљина удице од најнижег олова мора бити мања него раздаљина највишег олова од пловка (како не би било мршења приликом забачаја), уколико пецамо близу обале олова треба да су гушће збијена него уколико пецамо на већим раздаљинама, и наравно, [[примама]] је често одлучујући фактор при пецању на [[пловак]] ... == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20100718090451/http://www.pecaros.in.rs/index_files/Page10297.htm Риболов на пловак] {{Подножје}} [[Категорија:Риболов]] e0118ktnugziee4n5k6k9oos9dksab2 0 459190 30098567 30038024 2025-06-27T12:33:59Z ~2025-89037 447100 /* Друге јединице СРК */ 30098567 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Сарајевско-романијски корпус | део = [[File:Patch of the Army of Republika Srpska.svg|20px]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика =Сарајевско-романијски корпус ВРС.png | опис_слике = Амблем Сарајевско-романијског корпуса | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Пале]] | надимак = | формација = корпус | опрема = 60 тенкова и 30 оклопних возила | јачина = 18.000 | јачина2 = 15.000 (22.800<ref>РТРС: Заклетва (документарни филм), 2012</ref>) | јачина3 = 13.000<ref name="autogenerated2"/> | командант = [[Томислав Шипчић]] (1992) | командант2 = [[Станислав Галић]] (1992-94) | командант3 = [[Драгомир Милошевић]] (1994-95) | командант4 = | битке = [[Рат у Босни и Херцеговини]] * [[Опсада Сарајева]] * [[Операција Лукавац|Лукавац 93]] * [[Покушај деблокаде Сарајева]] * [[Ваздушни удари на Пале 1995.]] | одликовања = }} '''Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске''' (СРК ВРС) је био један од пет корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Командант корпуса је био [[Станислав Галић]]. Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС [[22. мај]]а [[1992]]. године. Сарајевско-романијски корпус је изгубило зависности од промјена у бројности војних снага, имао највише 18.000 бораца, док је у просеку бројао око 13.000 војника. По формацији, корпус је имао око 15.000 бораца.<ref name="autogenerated2" >Bulatović, Ljiljana: Raport Komandantu. Beograd : Udruženje pisaca Poeta : Lj. Bulatović, 2010</ref> На подручју сарајевско-романијске регије Републике Српске живот је изгубило 4.000 [[Срби|српских]] бораца. [[Република Српска]] обиљежава Дан одбране сарајевско-романијског региона у Отаџбинском рату 16. јуна, када је [[1992]]. почела офанзива Армије Републике БиХ на Сарајевско-романијску регију Републике Српске.<ref name="Одбрана Сарајевско-романијске регије">[http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=1821 Радио телевизија Републике Српске: Репортажа: Одбрана Сарајевско-романијске регије 16. јуни 2009.] {{ср}}</ref> == Организација СРК ВРС == Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је у свом сталном саставу имао од 10 до 13 бригада. === Бригаде СРК ВРС === Бригаде Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубиле преко 6.000 српских бораца и цивилних жртава рата са подручја сарајевске регије.<ref name="Зворник-Парастос погинулим борцима и цивилима">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40504 Радио телевизија Републике Српске: Зворник-Парастос погинулим борцима и цивилима, 21.05.2011.] {{ср}}</ref> Дан бригада ВРС са подручја бивших српских сарајевских општина Илијаша, Вогошће, Кошева, Илиџе, Рајловца и Хаџића се заједно обиљежава 21. маја.<ref name="autogenerated1">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40504 Радио телевизија Републике Српске: Зворник-Парастос погинулим борцима и цивилима, 21. 5. 2011.] {{ср}}</ref><ref name="РС-Сјећање на страдале">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40516 Радио телевизија Републике Српске: РС-Сјећање на страдале: Помени и парастоси у Јошаници, Зворнику, Милићима, Сокоцу, 21. 5. 2011.] {{ср}}</ref> * [[1. сарајевска механизована бригада]] (Лукавица) * [[2. сарајевска лака пјешадијска бригада]] (Војковићи) * [[3. сарајевска пјешадијска бригада]] (основана фебруара 1994 од Кошевске, Рајловачке и Вогошћанске бригаде) * [[4. Сарајевска лака пјешадијска бригада]] (формирана од три лака батаљона са Пала, Праче и Јахорине) * [[1. романијска пјешадијска бригада]] * [[2. романијска моторизована бригада]] (од новембра 1992. у саставу [[Дрински корпус Војске Републике Српске|Дринског корпуса ВРС]]) * [[Кошевска лака пјешадијска бригада|Кошевска лака бригада]] (од 1994 у саставу [[3. сарајевска пјешадијска бригада|3. сарајевске бригаде]]) * [[Рајловачка лака пјешадијска бригада|Рајловачка бригада]] (од 1994 у саставу [[3. сарајевска пјешадијска бригада|3. сарајевске бригаде]]) * [[Вогошћанска лака пјешадијска бригада|Вогошћанска бригада]] (од 1994 у саставу [[3. сарајевска пјешадијска бригада|3. сарајевске бригаде]]) * [[Илијашка пјешадијска бригада]] * [[Илиџанска бригада|Илиџанска пјешадијска бригада]] * [[Игманска лака пјешадијска бригада]] (Хаџићи) * Рогатичка бригада (од новембра 1992. у саставу [[Дрински корпус Војске Републике Српске|Дринског корпуса ВРС]]) * [[Блажујска лака пјешадијска бригада]] (18. маја 1993. преименована у Игманску бригаду) * [[Новосарајевска лака пјешадијска бригада]] (расформирана крајем јуна 1992.) == Друге јединице СРК == * [[4. батаљон војне полиције|4. Батаљон војне полиције]] * [[4. батаљон везе|4. Батаљон везе]] * [[File:Beli vukovi - wiki.png|22px]] 4. Извиђачко-диверзантски одред "[[Бели вукови]]" * [[4. мјешовити артиљеријски пук|4. Мјешовити артиљеријски пук]] * [[4. лаки артиљеријски пук ПВО|4. Лаки артиљеријски пук ПВ]] * [[4. инжињеријски батаљон|4. Инжињеријски пук]] * [[4. мјешовити артиљеријски пук|4. Мјешовити противоклопни артиљеријски пук]] * [[4. санитетски батаљон|4. Санитетски батаљон]] * [[4. аутотранспортни батаљон|4. Аутотранспортни батаљон]] * [[4. извиђачка чета]] ==== Прва сарајевска механизована бригада ==== Дан Прве сарајевске механизоване бригаде се обиљежава 20. маја код Централног крста Војничког гробља на Врацама.<ref name="Обиљежен Дан Прве сарајевске">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40475 Радио телевизија Републике Српске: Обиљежен Дан Прве сарајевске механизоване бригаде, 20. 5. 2011.] {{ср}}</ref> ==== Илијашка бригада ==== Илијашка бригада је током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубила више од 1.300 српских бораца, док су њих 450 остали ратни војни инвалиди.<ref name="autogenerated1" /> === Јединице СРК ВРС === * [[Српска гарда Илиџа]] * [[File:Белые волки шеврон.jpg|22px]] [[Бели вукови]] * [[Чета Петар Пандуревић]] је основана првом половином 1992. године и бројала је око 200 бораца. Чета је бранила положаје на планини [[Требевић]], али је била активна и на другим ратиштима широм Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата је изгубила 36 бораца, а 18 су били рањени.<ref name="Парастос за борце чете Петар Пандуревић">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41416 Радио телевизија Републике Српске: Парастос за борце чете Петар Пандуревић, 8. 6. 2011.] {{ср}}</ref> * [[Новосарајевски четнички одред]] == Познате личности == * [[Славко Алексић]] * [[Зоран Боровина]] == Види још == * [[Војска Републике Српске]] * [[Манастир Соколица (Равна Романија)]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.sokolac.org Војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, Соколац] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20160306153731/http://www.opstinasokolac.org/index.php?option=com_content&task=view&id=395&Itemid=2 Дан одбране сарајевско-романијске регије] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20100627002428/http://borackars.net/znacajni_datumi_za_rs.php БОРС: Значајни датуми Војске Републике Српске] {{ср}} * [http://slavicnet.com/vojnicko_groblje/index.html Пројекат виртуелно гробље: Сарајевско-романијски корпус ВРС] {{Wayback|url=http://slavicnet.com/vojnicko_groblje/index.html |date=20101128064141 }} {{ср}} * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=22339 Радио телевизија Републике Српске: ЗВОРНИК-ОБИЉЕЖЕНО 18. ГОДИНА ФОРМИРАЊА ПЕТ БРИГАДА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 5. 6. 2010.] {{ср}} * [http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41819 Радио телевизија Републике Српске: Дан одбране сарајевско-романијске регије Републике Српске, 16. 6. 2011.] {{ср}} * [http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=13603 Радио телевизија Републике Српске: Репортажа: Одбрана Сарајевско-романијске регије, 16. 6. 2011.] {{ср}} {{Војска Републике Српске| selected = вј}} {{Подножје|Војна историја Срба}} [[Категорија:Корпуси Војске Републике Српске]] [[Категорија:Сарајевско-романијски корпус ВРС]] [[Категорија:Историја Сарајева]] [[Категорија:Срби у Сарајеву]] r53k8qkdzxa2oavuy97f2bn3ypxih2f 0 459471 30098562 29918990 2025-06-27T12:26:55Z ~2025-89037 447100 /* Јединице ДК ВРС */ 30098562 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Дрински корпус | део = [[File:Patch of the Army of Republika Srpska.svg|20px]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика = Drinski Korpus.1992.png | опис_слике = Амблем Дринског корпуса | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Власеница]] | надимак = | формација = корпус | опрема = 30 тенкова, 40 оклопних возила | јачина = 18.000{{sfn|Bulatović|2010}} | јачина2 = 21.464{{sfn|Пандуревић|2012|p=223}} | јачина3 = 18.000{{sfn|Bulatović|2010}} | командант = [[Миленко Живановић]] | командант2 = [[Radislav Krstić|Радислав Крстић]] | командант3 = | командант4 = | битке = [[Рат у Босни и Херцеговини]] * [[Операција Дрина]] * [[Операција Звезда]] * [[Операција Спреча 95]] * [[Операција Мач-1]] * [[Операција Криваја]] * [[Операција Ступчаница]] * [[Покушај деблокаде Сарајева]]| * [[Операција Вагањ]] | одликовања = }} '''Дрински корпус Војске Републике Српске''' је био један од седам корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Први командант корпуса до јула 1995. године је био генерал-мајор [[Миленко Живановић]], а други командант је био генерал-потпуковник [[Radislav Krstić|Радислав Крстић]]. Дрински корпус Војске Републике Српске је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС 1992. године. Дрински корпус је у зависности од промјена у бројности војних снага, имао у просеку 18.000 бораца. ==Историјат== Врховна команда ВРС је, [[20. октобар|20. октобра]] 1992, одлучила да формира Дрински корпус ВРС, који је заживио [[1. новембар|1. новембра]] 1992. Формиран је на дијелу зоне одговорности [[Источнобосански корпус Војске Републике Српске|Источнобосанског]], [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијског]] и [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког корпуса]], на простору [[Бирач|Бирча]], средњег [[Подриње (регија)|Подриња]], Романијског платоа и Нишићке висоравни. Дио већ формираних јединица из тих корпуса ушао је у састав Дринског корпуса, а остале јединице су наново формиране. Из Херцеговачког корпуса у састав ДК ушле су бригаде: 2. подрињска из [[Вишеград]]а, 3. подрињска из [[Чајниче|Чајнича]], 4. подрињска из [[Рудо]]г и 5. подрињска из [[Горажде|Горажда]]; из Сарајевско-романијског корпуса: 1. подрињска из [[Рогатица|Рогатице]] и 2. романијска из [[Соколац|Сокоца]]; из Источнобосанског корпуса: 1. зворничка из [[Зворник]]а и 1. бирчанска из [[Шековићи|Шековића]]. Наново је формирана команда ДК са сједиштем у [[Власеница|Власеници]] (наредбом је било предвиђено у Хан Пијеску) и приштапске јединице: 5. батаљон војне полиције, 5. батаљон везе, 5. инжењеријски батаљон и 5. мјешовити артиљеријски пук. У каснијој фази формиране су лаке пјешадијске бригаде: 1. братуначка, са сједиштем у [[Братунац|Братунцу]] ([[14. новембар|14. новембра]] 1992), 1. милићко-власеничка, са сједиштем у [[Милићи]]ма ([[16. јануар]]а 1993), касније подијељена на 1. милићку лаку пјешадијску бригаду са сједиштем у Милићима и 1. власеничку са сједиштем у Власеници, те [[Самостални пјешадијски батаљон Скелани]] ([[14. децембар|14. децембра]] 1992), са сједиштем у [[Скелани]]ма. Половином 1993, 3. и 4. подрињска лака пјешадијска бригада поново су ушле у састав Херцеговачког корпуса. Таква организацијско-формацијска структура ДК остала је до краја рата, а бројно стање се није значајније мијењало. У јулу 1995. ДК је имао око 17.800 припадника. По бројном стању, саставу, ватреној моћи и величини зоне одговорности био је један од мањих корпуса у ВРС, са осам бригада, већином лаких.<ref name="Енциклопедија Републике Српске2">{{Cite book|title=Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2020.|isbn=978-99976-42-37-0|location=Бања Лука|pages=418}}</ref> Граница између Херцеговачког и Дринског корпуса била је планина Госина - ријека [[Прача (река)|Прача]] - ријека [[Дрина]] - ријека [[Лим (река)|Лим]] (до границе са [[Србија|Србијом]]); према Сарајевско-романијском корпусу: сјевероисточне падине планине Озрен и [[Романија]], западна ивица [[Гласиначко поље|Гласиначког поља]]; са Источнобосанским корпусом: [[Теочак]] - Брђани - Старо Село на ријеци Дрини. Остале границе одређене су линијама додира са снагама тзв. [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије РБиХ]]: 2. корпуса (на западу према [[Олово (Зеничко-добојски кантон)|Олову]], [[Кладањ|Кладњу]] и [[Тузла|Тузли]], 1. корпуса (на југу према [[Горажде|Горажду]]) и 28. дивизије (на истоку према [[Сребреница|Сребреници]] и [[Жепа (Рогатица)|Жепи]]). Ова граница, уз промјене линија додира након офанзивних дејстава, остала је непромијењена до преформирања ВРС, у прољеће 1996.<ref name="Енциклопедија Републике Српске2"/> Најзначајније дефанзивне активности ДК биле су одбрана територија насељених углавном српским становништвом, заштита становништва од страдања и обезбјеђивање територијалног интегритета [[Република Српска|Републике Српске]]. Јединицама ДК помоћ и подршку пружали су: [[1. крајишки корпус Војске Републике Српске|1.]] и [[2. крајишки корпус Војске Републике Српске|2. крајишки]], Источнобосански и Херцеговачки корпус, [[65. заштитни моторизовани пук]], [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1. гардијска моторизована бригада]] и јединице [[Министарство унутрашњих послова Републике Српске|МУП-а РС]]. Оружане снаге тзв. Армије РБиХ из Сребренице и Жепе, под командом [[Насер Орић|Насера Орића]], нападале су српска села у подручју Бирча, посебно Братунца и Сребренице, убијале цивиле, а имовину пљачкале и палиле. До почетка операције за ослобађање простора Бирча, у зиму 1993, од дејстава муслиманских снага страдало је 922 Срба (12,2% жена, 11,1 % старијих од 65 и 1,3% млађих од 16 година), а 3.302 до јула 1995. Исту судбину доживјели су касније мјештани села у општини [[Хан Пијесак]]. Дрински корпус је изводио и офанзивна одбрамбена дејства оперативно-тактичких и тактичких размјера. Најзначајније су: операција за ослобађање ширег подручја Бирча ("Подриње-93"), борбена дејства на сузбијању муслиманске офанзиве из Горажда ("Мач-1") и одговори на учестале нападе из "[[Заштићена зона Организације уједињених нација|заштићених зона]]" Сребреница и Жепа (борбена дејства под називом "[[Операција Криваја|Криваја]]" и "[[Операција Ступчаница|Ступчаница]]").<ref name="Енциклопедија Републике Српске2"/> Операција за ослобађање ширег подручја Бирча ("Подриње-93"), у периоду фебруар-[[април]] 1993, била је контраакција на нападе муслиманских снага у ширем подручју Сребренице, Братунца и Зворника, неколико напада на Главни штаб ВРС, на Месиће и планину [[Сјемећ]]. Операција је изведена и ради деблокаде вишеградских тунела, заштите хидроцентрала и заустављања прогона српског становништва са територије Бирча и средњег Подриња. Планирао ју је и извео Дрински корпус, уз помоћ јединица 1. и 2. крајишког корпуса, Источнобосанског корпуса и Главног штаба ВРС. Том приликом ослобођено је подручје од Зворника до Поточара код Сребренице. Операција је завршена потписивањем споразума између команданата ВРС и Армије РБиХ о прекиду ватре у зони Сребренице и њеној демилитаризацији. [[Савет безбедности Уједињених нација|Савјет безбједности УН]]-а ју је, заједно са Жепом, прогласио заштићеном зоном.<ref name="Енциклопедија Републике Српске">{{Cite book|title=Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж|publisher=Академија наука и умјетности Републике Српске|year=2020.|isbn=978-99976-42-37-0|location=Бања Лука|pages=419}}</ref> Борбена дејства за сузбијање муслиманске офанзиве из Горажда ("Мач-1 ") извођена су у прољеће 1994, као одговор ДК на офанзивна дејства из "заштићене зоне" Горажде у правцу Фоче, Чајнича, Рудог и Вишеграда на југоистоку и [[Трново (Источно Сарајево)|Трнова]] на западу зоне, у којима су похарана српска села на планини Сјемећ и на лијевој обали Дрине. Потискујући противника, ВРС се у априлу приближила "заштићеној зони" и први пут у току рата била нападнута од стране [[НАТО]] авијације. Један НАТО авион је оборен у подручју Горажда. Борбе око Горажда, након дипломатских активности, завршене су примирјем. ВРС се повукла ван круга од 3 км од центра града, а тешко наоружање повучено је на 20 км око Горажда. Борбене активности ДК, као одговор на учестале нападе из "заштићених зона" Сребреница и Жепа, извођене су у јулу 1995. То су била дејства ограниченог карактера, са циљем да се граница са зонама сузи на градско подручје Сребренице и шире подручје Жепе, како је споразумом предвиђено, те да се спријечи територијална комуникација оружаних снага Сребренице и Жепе и њихови стални напади на села и положаје ДК изван "заштићених зона". У току извођења борбених дејстава створене су тактичке претпоставке за потпуно ослобађање Сребренице и Жепе, што су јединице ДК искористиле. У томе су учествовале ограничене снаге ДК и дијелови 65. заштитног пука ГШ ВРС и јединица МУП-а РС. Иако је био један од мањих корпуса, ДК је слао своје јединице и као помоћ у зоне других корпуса (Сарајевско-романијски корпус - од половине 1994. до краја рата и 1. и 2. крајишки корпус - у вријеме опште офанзиве Армије РБиХ и агресије [[Oružane snage Republike Hrvatske|Оружаних снага Републике Хрватске]] на западне дијелове Републике Српске, 1995. године).<ref name="Енциклопедија Републике Српске"/> Први командант ДК био је пуковник [[Миленко Живановић]], пензионисан јула 1995. у чину генерал-потпуковника, потом пуковник (касније генерал-потпуковник) Радислав Крстић до половине [[1996]], када је преформирањем угашен ДК. Начелници штаба ДК били су пуковник (касније генерал-мајор) [[Милутин Скочајић]] до [[28. октобар|28. октобра]] 1994, пуковник Радислав Крстић до [[14. јул]]а 1995. и пуковник [[Светозар Андрић]] (касније генерал- потпуковник) до гашења ДК. Помоћници команданта ДК били су: за морал, вјерске и правне послове пуковници [[Стојан Максић]], [[Слободан Церовић]] и [[Миленко Лазић]]; за позадину пуковници Драгутин Ћосић, Бранко Радоњанин и Лазар Аћамовић.<ref name="Енциклопедија Републике Српске"/> [[Датотека:5. корпус ВРС.png|мини|Амблем 5. корпуса]] Послије [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]], у процесу реализације мјера повјерења међу ратујућим странама, у првој половини 1996, дошло је до смањења бројног стања ВРС и њене реорганизације. На оперативном нивоу успостављени су 1, 3. и 7. корпус. Преформиране јединице ДК ушле су у састав 3. и 7. корпуса. Почетком 1997. ([[31. јануар]]а) указом предсједника РС формиран је 5. корпус ВРС, који је састављен од дијелова ранијих јединица Сарајевско-романијског, Дринског и Херцеговачког корпуса.<ref name="Енциклопедија Републике Српске"/> У току рата 1. подрињска лака пјешадијска бригада одликована је [[Орден Немањића|Орденом Немањића]], а 1. зворничка пјешадијска бригада [[Медаља Петра Мркоњића|Медаљом Петра Мркоњића]]. Послије рата, Медаљом Петра Мркоњића одликовани су 5. мјешовити артиљеријски пук и Самостални пјешадијски батаљон "Скелани".<ref name="Енциклопедија Републике Српске"/> == Организација ДК ВРС == Дрински корпус Војске Републике Српске је у свом сталном саставу имао десетак бригада. Бригаде су биле распоређене у 13 географских области у зони одговорности Дринског корпуса. === Бригаде ДК ВРС === * [[Зворничка пјешадијска бригада]] * Власеничка лака пјешадијска бригада * [[Прва бирчанска лака пјешадијска бригада]]<ref name="Шековићи"/> * Милићка лака пјешадијска бригада * [[Братуначка лака пјешадијска бригада]] * [[2. романијска моторизована бригада]] (основана 21. маја 1992, а од новембра 1992. у саставу Дринског корпуса ВРС) * [[1. подрињска лака пјешадијска бригада|1. Подрињска лака пјешадијска бригада]] ([[Рогатица]]) - од новембра 1992. у саставу Дринског корпуса ВРС * [[2. подрињска лака пјешадијска бригада|2. Подрињска лака пјешадијска бригада]] ([[Вишеград]]) - спаја се са 5. Подрињском лаком пјешадијском бригадом крајем 1994. * 3. [[14. херцеговачка лака пјешадијска бригада#Организација и ратни пут 3. подрињске бригаде 1992—94|Подрињска лака пјешадијска бригада]] ([[Чајниче]]) - у саставу Херцеговачког корпуса од 1994. под именом 14. лака пјешадијска бригада * 4. [[14. херцеговачка лака пјешадијска бригада#Организација и ратни пут 4. подрињске бригаде 1992—94|Подрињска лака пјешадијска бригада]] ([[Рудо]]) - у саставу Херцеговачког корпуса од 1994. под именом 14. лака пјешадијска бригада * 5. Подрињска лака пјешадијска бригада ([[Вишеград]]) ==== Прва бирчанска лака пјешадијска бригада ==== Дан Прве бирчанске лаке пјешадијске бригаде се обиљежава 19. маја у Спомен-соби у Шековићима, када се одаје почаст за 352 погинула српска борца.<ref name="Шековићи"/> {| class="wikitable floatright"style="text-align: center; font-size: 80%;" |+ style="text-align: center; font-size: 140%" | Преглед попуњености Дринског корпуса за јули 1995.<ref name="analiza"/> ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Ознака ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Јединица ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Седиште ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Заповедник ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Официри ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Подоф. ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Војници ! colspan="1" style="font-size: 110%;" | Укупно |- | || Команда || Власеница || [[Radislav Krstić|Радислав Крстић]] || 34 || 11 || 121 || 166 |- | || 5. бвп || Власеница || Ратко Вујовић|| 6 || 10 || 47 || 63 |- | || 5. бв || Власеница || [[Миленко Јевђевић]] || 2 || 22 || 32 || 56 |- | || 5. инжб || Власеница || [[Миленко Аврамовић]] || 9 || 14 || 111 || 134 |- | || 5. мап || Власеница || [[Драгољуб Боровина]] || 13 || 27 || 186 || 226 |- | || [[1. подрињска лака пјешадијска бригада|1. плпбр]] || Рогатица || [[Рајко Кушић (пуковник)|Рајко Кушић]] || 39 || 124 || 1.196 || 1.359 |- | || 5. плпбр || Вишеград || [[Радомир Фуртула]] || 50 || 135 || 1.481 || 1.666 |- | [[Датотека:Бирчанска лака пешадијска бригада.jpg|центар|25px]]|| [[1. бирчанска лака пјешадијска бригада|1. бпбр]] || Шековићи || [[Светозар Андрић]] || 76 || 207 || 2.577 || 2.860 |- | [[Датотека:Zvornička brigada.png|центар|25px]]|| [[Зворничка пјешадијска бригада|1. зпбр]] || Зворник || [[Винко Пандуревић]] || 68 || 265 || 4.679 || 5.012 |- | [[Датотека:2. romanijska brigada.jpg|центар|25px]] || [[2. романијска моторизована бригада|2. ромтбр]] || Соколац || [[Тривић Мирко]] || 88 || 134 || 1.904 || 2.126 |- | [[Датотека:Bratunačka brigada.png|центар|25px]]|| [[Братуначка лака пјешадијска бригада|1. брлпбр]] || Братунац || [[Видоје Благојевић]] || 35 || 76 || 2.108 || 2.219 |- | [[Датотека:Грб Милићке бригаде ВРС.jpg|центар|25px]]|| 1. млпбр || Милићи || [[Миломир Настић]] || 37 || 89 || 1.412 || 1.538 |- | || 1. влпбр || Власеница || [[Миле Косорић]] || 22 || 81 || 890 || 993 |- | || [[Самостални пјешадијски батаљон Скелани|спб ”Скелани”]] || Скелани || Бодан Радетић || 4 || 19 || 403 || 426 |- | || 5. СнЧ || Власеница || [[Милорад Беговић]] || 14 || 7 || 62 || 83 |- | || || || || || || || |- | || Укупно || || || 497 || 1.221 || 17.209 || '''18.927''' |} === Друге јединице ДК === * 5. Батаљон војне полиције * 5. Инжињеријски батаљон * 5. Батаљон везе * 5. Санитетски батаљон * 5. Аутобатаљон * 5. Мјешовити артиљеријски пук * 5. Пук ПВО * [[Самостални пјешадијски батаљон Скелани]] === Јединице ДК ВРС === * Специјална (српска добровољачка) бригада „[[Гарда Пантери]]“ (од 2. маја 1992. до 4. септембра 1992. се звала Национална гарда Српске аутономне области (САО) Семберија и Мајевица) * Специјална јединица „Мандо“ * [[File:Vukovi sa Drine.png|22px]] [[Подрињски одред специјалних снага ”Вукови са Дрине”|Вукови са Дрине]] * Чета Малешић * [[File:Patch of the Karakaj Company.svg|22px]] Чета Каракај * Чета Шетићи * Диверзантско извиђачки вод Зоље * Извиђачка чета Несаломиви * 3.батаљон Пилица-Локањ * Извиђачко диверзантски вод Јасеница * [[Грчка добровољачка гарда]] == Види још == * [[Војска Републике Српске]] * [[Љубиша Савић Маузер]] * [[Митар Максимовић]] == Референце == {{референце|33em|refs= <ref name="Шековићи">{{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40426 |title= Шековићи-Сјећање на 352 погинула борца|date=19. 5. 2011 |publisher=РТРС}}</ref> <ref name="analiza">Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: {{cite web|last=|first=|title=Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255|date=28. 7. 1995|url=http://icr.icty.org/|website=icr.icty.org|accessdate=22. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190422124200/http://icr.icty.org/|archive-date=22. 04. 2019|url-status=dead}}</ref> }} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Пандуревић|first= Винко|title=Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995|year=2012|publisher= ИГАМ|location=Београд|isbn=978-86-83927-69-2|pages=}} * {{Cite book|ref=harv|last=Bulatović|first= Ljiljana|title=Raport Komandantu|year=2010|publisher= Udruženje pisaca Poeta|location=Beograd|isbn=978-86-86863-32-4|pages=}} == Спољашње везе == * [http://www.vojska.net/eng/armed-forces/bosnia-and-herzegovina/vrs/organization/1995/ Army of Republic of Srpska] {{ен}} * [https://web.archive.org/web/20100627002428/http://borackars.net/znacajni_datumi_za_rs.php БОРС: Значајни датуми Војске Републике Српске] {{ср}} * [http://kokosar.com/RS_army-DK.htm Дрински корпус Војске Републике Српске] * {{cite web|last=|first=|title=Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255|date=28. 7. 1995|url=http://icr.icty.org/|website=icr.icty.org|accessdate=22. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190422124200/http://icr.icty.org/|archive-date=22. 04. 2019|url-status=dead}} * {{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=40426 |title= Шековићи-Сјећање на 352 погинула борца|date=19. 5. 2011 |publisher=РТРС}} {{Војска Републике Српске|вј}} {{подножје|Сукоби на територији СФРЈ|Војна историја Срба|Република Српска}} [[Категорија:Корпуси Војске Републике Српске]] [[Категорија:Дрина]] tg7xxecmnfmxovyi2vlhw2k0crn6u2s 0 463343 30099251 30095317 2025-06-27T22:57:06Z Sadko 25741 /* Spoljašnje veze */ 30099251 wikitext text/x-wiki {{Infobox Proteinska Familija-lat | Symbol = 7tm_1 | Name = GPCR | image = 4DJH_anim.2.gif | width = 320 | caption = Dimerna struktura ljudskog [[Kapa opioidni receptor|k opioidnog receptora spregnutog s G proteinom]] u kompleksu sa -{[[JDTic]]}-<ref>{{cite journal|last1=Wu|first1=Huixian|title=Structure of the human k-opioid receptor in complex with JDTic |last2=Wacker|first2=Daniel|last3=Mileni|first3=Mauro|last4=Katritch|first4=Vsevolod|last5=Han|first5=GyeWon|last6=Vardy|first6=Eyal|last7=Liu|first7=Wei|last8=Thompson|first8=Aaron A.|author9=Xi-Ping Huang |author10= F. Ivy Carroll |author11= S. Wayne Mascarella |author12= Richard B. Westkaemper |author13= Philip D. Mosier |author14= Bryan L. Roth |author15= Vadim Cherezov |author16= Raymond C. Stevens |display-authors= et al.| doi= 10.1038/nature10939 |year=2012 |journal=Nature |volume=485 |issue=7398 |pages=327–332 |pmid=22437504 |pmc=3356457 }}</ref> | Pfam = PF00001 | Pfam_clan = | InterPro = IPR000276 | SMART = | PROSITE = PDOC00210 | MEROPS = | SCOP = | TCDB = | OPM family = | OPM protein = | CAZy = | CDD = }} [[Датотека:PDB 1hzx 7TM Sketch Membrane.png|мини|200п|7TM α-heliksna struktura receptora spregnutog s G proteinom]] '''Receptori spregnuti s G proteinom''' ('''-{GPCR}-'''), takođe poznati kao ''sedam-transmembranski domen receptori'', ''7TM receptori'', ''heptaheliksni receptori'', ''serpentinski receptori'', i ''G protein-vezani receptori'' (-{''GPLR''}-), sačinjavaju veliku [[Proteinska familija|proteinsku familiju]] [[membranski receptor|transmembranskih receptora]] koji reaguju na [[molekul]]e izvan [[ćelija (biologija)|ćelije]] i aktiviraju unutrašnje puteve [[Prenos signala (biologija)|prenosa signala]]. Krajnji rezultat je ćelijski odgovor. Receptori spregnuti s G proteinom su prisutni samo kod [[eukariot]]a, što obuhvata kvasac, [[hoanoflagelate]]<ref name="pmid12869759">{{cite journal|vauthors=King N, Hittinger CT, Carroll SB | title = Evolution of key cell signaling and adhesion protein families predates animal origins | journal = Science | volume = 301 | issue = 5631 |year=2003 | pmid = 12869759 | doi = 10.1126/science.1083853 | issn = |pages=361–3| bibcode = 2003Sci...301..361K }}</ref>, i životinje. [[Ligand (biohemija)|Ligandi]] koji se vezuju i aktiviraju ove receptore su: na fotosenzitivna jedinjenja, [[miris]]i, [[feromon]]i, [[hormon]]i, i [[neurotransmiter]]i. Oni variraju po veličini od malih molekula do [[peptid]]a, i do velikih [[protein]]a. Receptori spregnuti s G proteinom imaju učešća u mnogim [[bolest]]ima i stoga su [[Biološki cilj|biološka meta]] za preko 30% svih savremenih [[lek]]ova.<ref>{{cite journal|first1=David |title=It's a GPCR world |last1=Filmore | journal=Modern Drug Discovery | volume=2004 |year=2004 | issue=November | publisher=American Chemical Society | url=http://pubs.acs.org/subscribe/journals/mdd/v07/i11/html/1104feature_filmore.html |pages=24–28}}</ref><ref name="pmid17139284">{{cite journal|vauthors=Overington JP, Al-Lazikani B, Hopkins AL | title = How many drug targets are there? | journal = Nat Rev Drug Discov | volume = 5 | issue = 12 |year=2006 | pmid = 17139284 | doi = 10.1038/nrd2199 | url = | issn = |pages=993–6}}</ref> [[Nobelova nagrada za hemiju]] je [[2012]]. dodeljenja [[Brajan Kobilka|Brajanu Kobilki]] i [[Роберт Лефковиц|Robertu Lefkovicu]] za njihov rad koji je bio „presudan za razumevanje načina na koji receptori spregnuti s G proteinom funkcionišu“.<ref name="Nobel committee,2012">{{cite news|last=Royal Swedish Academy of Sciences|title=The Nobel Prize in Chemistry 2012 Robert J. Lefkowitz, Brian K. Kobilka|url=http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/2012/press.html|accessdate=10. 10. 2012.|date=10. 10. 2012 }}</ref> Postoje dva osnovna načina prenosa signala posredstvom receptora spregnutih s G proteinom: [[Ciklični adenozin monofosfat|-{cAMP}-]] signalni put i [[fosfatidilinozitol]]ni signalni put.<ref name="Gilman A.G. 1987 615–649">{{cite journal|author=Gilman A.G. | title = G Proteins: Transducers of Receptor-Generated Signals |url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-biochemistry_1987_56_annual/page/615 | journal = Annual Review of Biochemistry |year=1987 | volume=56 | doi = 10.1146/annurev.bi.56.070187.003151 | pmid = 3113327 |pages=615–649}}</ref> Kad se ligand veže za -{GPCR}-, on izaziva konformacionu promenu receptora, što omogućava receptoru da deluje kao [[faktor razmene guanin nukleotida]] (-{GEF}-). Nakon vezivanja liganda, -{GPCR}- može da aktivira vezani [[G-protein]] putem zamene za njega vezanog [[guanozin-difosfat|-{GDP}--a]] sa [[guanozin-trifosfat|-{GTP}--om]]. G proteinska α podjedinica, zajedno sa vezanim -{GTP}--om, se tada može disocirati od β i γ podjedinica i formirati interakcije sa intraćelijskim signalnim proteinima, ili direktno sa ciljnim funkcionalnim proteinima, zavisno od tipa α podjedinice ([[Gs alfa podjedinica|-{G_αs}-]], [[Gi alfa podjedinica|-{G_αi/o}-]], [[Gq alfa podjedinica|-{G_αq/11}-]], [[G12/G13 alfa podjedinice|-{G_α12/13}-]]).<ref name="Wettschureck_2005">{{cite journal|vauthors=Wettschureck N, Offermanns S | title = Mammalian G proteins and their cell type specific functions | journal = Physiol. Rev. | volume = 85 | issue = 4 |year=2005 | pmid = 16183910 | doi = 10.1152/physrev.00003.2005 | url =https://archive.org/details/sim_physiological-reviews_2005-10_85_4/page/1159| issn = |pages=1159–204}}</ref>{{rp|1160}} == Klasifikacija == [[Датотека:GPCR classification.sr.JPG|мини|Klasifikaciona šema. Klasa A (Rodopsinu-slični), Klasa B (Sekretinu-slični), Klasa C (Glutamat Receptoru-slični), Drugi (Adhezioni (33), Uvojiti ({{jez-eng-lat|Frizzled}}) (11)<ref>{{cite journal|vauthors=Wang HY, Malbon CC |title=Wnt-frizzled signaling to G-protein-coupled effectors |journal=Cell. Mol. Life Sci. |volume=61 |issue=1 |year=2004 |pmid=14704854 |doi=10.1007/s00018-003-3165-x |url=https://archive.org/details/sim_cellular-and-molecular-life-sciences_2004-01_61_1/page/69|pages=69–75|pmc=11138923 }}</ref>, Ukus tip-2 (25), neklasifikovani (23)).<ref name="pmid16753280">{{cite journal|vauthors=Bjarnadóttir TK, Gloriam DE, Hellstrand SH, Kristiansson H, Fredriksson R, Schiöth HB | title = Comprehensive repertoire and phylogenetic analysis of the G protein-coupled receptors in human and mouse | journal = Genomics | volume = 88 | issue = 3 |year=2006 | pmid = 16753280 | doi = 10.1016/j.ygeno.2006.04.001 | url = | issn = |pages=263–73}}</ref>]] Precizna veličina -{GPCR}- [[Taksonomski rang|superfamilije]] je nepoznata. Oko 800 različitih [[čovek|ljudskih]] [[gen]]a (ili ≈4% celokupnog [[Sinteza proteina|protein-kodirajućeg]] [[genom]]a) je bilo predviđeno iz genomske [[analiza sekvenci|analize sekvence]]. Mada su brojne klasifikacione šeme bile predložene, ova superfamilija se klasično deli u tri glavne klase (A, B i C). Između ovih klasa nema značajne aminokiselinske [[Homologija (biologija)|homologije]]. Daleko najveća među njima je klasa A, koja sačinjava skoro 85% -{GPCR}- gena. Od receptora klase A, preko polovine je predviđeno da kodira [[mirisni receptori|olfaktorne receptore]], dok su [[ligand (biohemija)|ligandi]] preostalih receptora poznata [[endogen]]a [[hemijsko jedinjenje|jedinjenja]], ili su klasifikovani kao [[orfan receptor]]i. Uprkos odsustva aminokiselinske homologije između klasa, svi -{GPCR}- receptori imaju zajedničku [[tercijarna struktura proteina|strukturu]] i mehanizam [[Prenos signala (biologija)|prenosa signala]]. -{GPCR}- receptori se mogu grupisati u šest klasa na osnovu aminokiselinske homologije i funkcionalne sličnosti:<ref>{{cite journal|vauthors=Attwood TK, Findlay JB | title=Fingerprinting G-protein-coupled receptors | journal=Protein Eng |year=1994 | volume=7 | issue=2 | pmid=8170923 | url=http://peds.oxfordjournals.org/cgi/reprint/7/2/195 | doi=10.1093/protein/7.2.195 |pages=195–203}}</ref><ref>{{cite journal|last=Jr|first1=Kolakowski LF| title=GCRDb: a G-protein-coupled receptor database | journal=Receptors Channels |year=1994 | volume=2 | issue=1 | pmid=8081729 |pages=1–7}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Foord SM, Bonner TI, Neubig RR, Rosser EM, Pin JP, Davenport AP, Spedding M, Harmar AJ | title=International Union of Pharmacology. XLVI. G protein-coupled receptor list | journal=Pharmacol Rev |year=2005 | volume=57 | issue=2 | pmid= 15914470 | doi=10.1124/pr.57.2.5 |pages=279–88}}</ref><ref>[http://www.ebi.ac.uk/interpro/ISearch?query=gpcr InterPro]</ref> * Klasa A (ili 1) ([[Rodopsinu-slični receptori|Rodopsinu-slični]]) * Klasa B (ili 2) ([[Sekretinska receptorska familija]]) * [[Klasa C GPCR|Klasa C]] (ili 3) ([[Metabotropni glutamatni receptor|Metabotropni glutamat]]/feromon) * Klasa D (ili 4) ([[Gljivični feromonski receptori]]) * Klasa E (ili 5) ([[Ciklični AMP receptori]]) * Klasa F (ili 6) ([[Uvojiti receptori|Uvojiti]]/[[Zaglađeni receptori|Zaglađeni]]) Velika [[Rodopsinu-slični receptori|rodopsin A grupa]] je podeljena u 19 podgrupa ([[Rodopsinu-slični receptori#Klase|A1-A19]]).<ref>{{cite journal|vauthors=Joost P, Methner A | title=Phylogenetic analysis of 277 human G-protein-coupled receptors as a tool for the prediction of orphan receptor ligands | journal=Genome Biol |year=2002 | volume=3 | issue=11 |pages=research0063.1–0063.16 | pmid= 12429062 | doi=10.1186/gb-2002-3-11-research0063 | doi-access=free | pmc=133447 }}</ref> Naknadno je jedan alternativni klasifikacioni sistem pod imenom -{GRAFS}- ([[Metabotropni glutamatni receptor|Glutamat]], [[Rodopsin]], Adhezija, [[Uvojiti receptori|Uvojiti]]/[[Receptor ukusa|Ukus]], [[Sekretinski receptor|Sekretin]]) bio predložen.<ref>{{cite journal|vauthors=Bjarnadottir TK, Gloriam DE, Hellstrand SH, Kristiansson H, Fredriksson R, Schioth HB | title=Comprehensive repertoire and phylogenetic analysis of the G protein-coupled receptors in human and mouse | journal= Genomics |year=2006 | volume=88 | issue=3 | pmid=16753280 | doi=10.1016/j.ygeno.2006.04.001 |pages=263–73}}</ref> Ljudski genom kodira skoro hiljadu G protein-spregnutih receptora,<ref>{{cite journal|author= |title= | title = The G protein-coupled receptor repertoires of human and mouse | last1 = Vassilatis | first1 = D. K. | last2 = Hohmann | first2 = JG | last3 = Zeng | first3 = H | last4 = Li | first4 = F | last5 = Ranchalis | first5 = JE |display-authors= et al.| journal = Proc Natl Acad Sci USA | year = 2003 | volume = 100 | doi = 10.1073/pnas.0230374100 | pmid = 12679517 | issue = 8 | pmc = 153653 | pages = 4903–4908 | doi-access = free | bibcode = 2003PNAS..100.4903V }}</ref> oko 350 od kojih detektuje [[hormon]]e, [[faktor rasta|faktore rasta]], i druge [[endogen]]e ligande. Približno 150 -{GPCR}- receptora ljudskog genoma nema poznatu funkciju. Postoji više [[bioinformatika|bioinformatičkih]] metoda za predviđanje<ref name="pmid19364489">{{cite journal|vauthors=Qiu JD, Huang JH, Liang RP, Lu XQ | title = Prediction of G-protein-coupled receptor classes based on the concept of Chou's pseudo amino acid composition: an approach from discrete wavelet transform | journal = Anal. Biochem. | volume = 390 | issue = 1 |year=2009 | pmid = 19364489 | doi = 10.1016/j.ab.2009.04.009 | url = | issn = |pages=68–73}}</ref><ref name="pmid19594431">{{cite journal|vauthors=Gu Q, Ding YS, Zhang TL | title = Prediction of G-Protein-Coupled Receptor Classes in Low Homology Using Chou's pseudo amino acid composition with Approximate Entropy and Hydrophobicity Patterns | journal = Protein Pept. Lett. | volume = 17 | issue = 5 |year=2010 | pmid = 19594431 | doi = 10.2174/092986610791112693| url = | issn = |pages=559–67}}</ref> -{GPCR}- funkcije, kao i za njihovu klasifikaciju na osnovu aminokiselinske sekvence. Neki od njih koriste pristup [[pseudo aminokiselinska kompozicija|pseudo aminokiselinske kompozicije]].<ref>{{cite journal|author=Xuan Xiao |author2= Pu Wang |author3= Kuo-Chen Chou |year=2009 |url= |title=GPCR-CA: A cellular automaton image approach for predicting G-protein-spregnuti receptor functional classes |journal=Journal of Computational Chemistry |volume=30 |issue= 9 |pages=1414–1423|doi= 10.1002/jcc.21163 |pmid= 19037861 }}</ref> == Fiziološke uloge == -{GPCR}- receptori učestvuju u širokom varijetetu fizioloških procesa. Primeri tih fizioloških uloga su: * čulo vida: [[opsin]]i koriste reakciju fotoizomerizacije za translaciju elektromagnetske radijacije u ćelijske signale. [[Rodopsin]], na primer, koristi konverziju ''11-cis''-retinala u ''sve-trans''-retinal za tu svrhu * čulo mirisa: receptori [[mirisni epitel|mirisnog epitela]] (mirisni receptori) vezuju odorante i [[feromon]]e (vomeronazalni receptori) * regulacija ponašanja i raspoloženja: receptori u [[mozak|mozgu]] [[sisar]]a vezuju više različitih [[neurotransmiter]]a, kao što su [[serotonin]], [[dopamin]], [[Gama-aminobuterna kiselina|-{GABA}-]] i [[glutaminska kiselina|glutamat]] * regulacija aktivnosti [[imunski sistem|imunskog sistema]] i [[zapaljenje|inflamacije]]: [[hemokini|hemokinski]] receptori vezuju ligande koji posreduju intercelularnu komunikaciju između ćelija imunskog sistema; receptori poput [[histamin]]skog receptora vezuju [[Imunski sistem|inflamatorne posrednike]] i dejstvuju na ciljne ćelijske tipove [[zapaljenje|inflamatornog odgovora]] * prenos signala autonomnog nervnog sistema: [[simpatički nervni sistem|simpatički]] i [[parasimpatički nervni sistem|parasimpatički]] nervni sistemi su regulisani GPCR putevima, odgovornim za kontrolu mnogih automatskih funkcija tela kao što su krvni pritisak, srčani puls i procesi varenja * indikacija ćelijske gustine: nova -{GPCR}- uloga u regulaciji ćelijske gustine. == Struktura receptora == -{GPCR}- receptori su [[integralni membranski protein]]i koji poseduju sedam trans-membranskih domena, ili [[Transmembranski domen|transmembranskih heliksa]]. Ekstracelularni delovi receptora mogu biti [[Glikozilacija|glikozilirani]]. Te ekstracelularne petlje takođe sadrže dva visokokonzervirana [[cistein]]ska ostatka koji formiraju [[disulfidna veza|disulfidni most]] kojom se stabilizuje receptorska struktura. Neki od sedam-transmembranskih heliksnih proteina ([[kanalni rodopsini|kanalni rodopsin]]), koji podsećaju na -{GPCR}- receptore, mogu da sadrže jonske kanale, unutar svojih proteina. Rani strukturni modeli -{GPCR}- receptora su bili bazirani na njihovoj slaboj analogiji sa [[bakteriorodopsin]]om, čija struktura je bila utvrđena putem elektronske difrakcije ({{PDB2|2BRD}}, {{PDB2|1AT9}})<ref name="pmid8676377">{{cite journal|vauthors=Grigorieff N, Ceska TA, Downing KH, Baldwin JM, Henderson R | title = Electron-crystallographic refinement of the structure of bacteriorhodopsin | journal = J. Mol. Biol. | volume = 259 | issue = 3 |year=1996 | pmid = 8676377 | doi = 10.1006/jmbi.1996.0328 | issn = |pages=393–421}}</ref><ref name="pmid9296502">{{cite journal|vauthors=Kimura Y, Vassylyev DG, Miyazawa A, Kidera A, Matsushima M, Mitsuoka K, Murata K, Hirai T, Fujiyoshi Y | title = Surface of bacteriorhodopsin revealed by high-resolution electron crystallography | journal = Nature | volume = 389 | issue = 6647 |year=1997 | pmid = 9296502 | doi = 10.1038/38323 | issn = |pages=206–11| bibcode = 1997Natur.389..206K }}</ref> i [[Rendgenska strukturna analiza|Rendgenske strukturne analize]] ({{PDB2|1AP9}}).<ref name="pmid9287223">{{cite journal|vauthors=Pebay-Peyroula E, Rummel G, Rosenbusch JP, Landau EM | title = X-ray structure of bacteriorhodopsin at 2.5 angstroms from microcrystals grown in lipidic cubic phases | journal = Science | volume = 277 | issue = 5332 |year=1997 | pmid = 9287223 | doi = 10.1126/science.277.5332.1676 | issn = |pages=1676–81}}</ref> [[2000]]. godine, prva kristalna struktura -{GPCR}- receptora sisara, goveđeg [[rodopsin]]a ({{PDB2|1F88}}), je bila rešena.<ref name="pmid10926528">{{cite journal|vauthors=Palczewski K, Kumasaka T, Hori T, Behnke CA, Motoshima H, Fox BA, Trong IL, Teller DC, Okada T, Stenkamp RE, Yamamoto M, Miyano M | title = Crystal structure of rhodopsin: A G protein-coupled receptor. | journal = Science | volume = 289 | issue = 5480 |year=2000 | pmid = 10926528 | doi = 10.1126/science.289.5480.739 | issn = |pages=739–45| bibcode = 2000Sci...289..739P }}</ref> Dok su glavne osobine, sedam transmembranskih heliksa, očuvane, relativna orijentacija heliksa je znatno različita od bakteriorodopsina. [[2007]]. godine je prva struktura ljudskog -{GPCR}- receptora bila rešena: ({{PDB2|2R4R}}, {{PDB2|2R4S}}).<ref name="Rasmussen_2007">{{cite journal|vauthors=Rasmussen SG, Choi HJ, Rosenbaum DM, Kobilka TS, Thian FS, Edwards PC, Burghammer M, Ratnala VR, Sanishvili R, Fischetti RF, Schertler GF, Weis WI, Kobilka BK | title = Crystal structure of the human β₂-adrenergic G-protein-coupled receptor | journal = Nature | volume = 450 | issue = 7168 |year=2007 | pmid = 17952055 | doi = 10.1038/nature06325 | issn = |pages=383–7| bibcode = 2007Natur.450..383R }}</ref> Tome je ubrzo sledila struktura visoke rezolucije istog receptora ({{PDB2|2RH1}}).<ref name="Cherezov_2007">{{cite journal|vauthors=Cherezov V, Rosenbaum DM, Hanson MA, Rasmussen SG, Thian FS, Kobilka TS, Choi HJ, Kuhn P, Weis WI, Kobilka BK, Stevens RC | title = High-resolution crystal structure of an engineered human β₂-adrenergic G protein-coupled receptor | journal = Science | volume = 318 | issue = 5854 |year=2007 | pmid = 17962520 | doi = 10.1126/science.1150577 | issn = | pmc = 2583103 |pages=1258–65| bibcode = 2007Sci...318.1258C }}</ref><ref name="Rosenbaum_2007">{{cite journal|vauthors=Rosenbaum DM, Cherezov V, Hanson MA, Rasmussen SG, Thian FS, Kobilka TS, Choi HJ, Yao XJ, Weis WI, Stevens RC, Kobilka BK | title = GPCR engineering yields high-resolution structural insights into β₂-adrenergic receptor function | journal = Science | volume = 318 | issue = 5854 |year=2007 | pmid = 17962519 | doi = 10.1126/science.1150609 | issn = |pages=1266–73| bibcode = 2007Sci...318.1266R }}</ref> Za ljudsku -{GPCR}- strukturu [[beta-2 adrenergički receptor|β₂-adrenergičkog receptora]], se ispostavilo da je veoma slična goveđem rodopsinu u pogledu relativne orijentacije sedam-transmembranskih heliksa. Međutim konformacija druge ekstracelularne petlje je potpuno različita kod ove dve strukture. Pošto ta petlja sačinjava „poklopac“ koji pokriva vrh ligand vezujućeg mesta, ova konformaciona razlika je dobra ilustracija poteškoća u konstruisanju [[homologno modelovanje|homolognih modela]] drugih -{GPCR}- receptora na osnovu strukture rodopsina. == Strukturno-funkcioni odnosi == [[Датотека:GPCR in membrane.sr.jpg|мини|Dvodimenzioni šematski prikaz generičnog GPCR receptor u lipidnom sloju. Kliknite sliku da biste uvećali rezoluciju i mogli da vidite detaljne lokacije važnih struktura.]] Struktura -{GPCR}- receptora sadrži karakteristični ekstracelularni [[N-terminus|-{N}--terminus]], čemu sledi sedam [[Transmembranski domen|transmembranskih]] (7-TM) [[alfa heliks|α-heliksa]] (TM-1 do TM-7) povezanih sa tri intracelularne (-{IL}--1 do -{IL}--3) i tri ekstracelularne petlje (-{EL}--1 to -{EL}--3), i konačno intracelularni [[C-terminus|-{C}--terminus]]. -{GPCR}- formira [[Терцијарна структура протеина|tercijarnu strukturu]] koja podseća na bure. Sedam transmembranskih heliksa formira šupljinu unutar ćelijske membrane koja služi kao [[ligand (biohemija)|ligand]]-vezujući domen, koji je često prekriven sa -{EL}--2. Ligandi takođe mogu da se vežu na drugim mestima, kao što je slučaj sa glomaznijim ligandima (npr., [[protein]]ima, ili velikim [[peptid]]ima) koji interaguju sa ekstracelularnim petljama, ili, kao što je to ilustrovano kod klase C [[Metabotropni glutamatni receptor|metabotropnih glutamatnih receptora]] (-{mGluR}-), sa -{N}--terminalnim domenom. -{GPCR}- receptori klase C se imaju pozamašan -{N}--terminalni rep sa dobro definisanom tercijarnom strukturom. On sadrži ligand-vezujući domen. Nakon vezivanja glutamata za -{mGluR}- receptor, -{N}--terminalni rep podleže konformacionoj promeni koja dovodi do njegove interakcije sa ostacima ekstracelularnih petlji i TM domenom. Krajnji efekat svih tipova [[Agonist (farmakologija)|agonist]]-indukovane aktivacije je promena relativne orijentacije TM heliksa (praćena uvijajućim kretanjem) To dovodi do povećanja intracelularne površine i otvaranja pristupa dodatnim aminokiselinskim ostacima TM domena koji su kritični za funkciju prenosa signala (npr. za interakciju sa G-proteom). [[Inverzni agonist]]i i [[Antagonist (farmakologija)|antagonisti]] se mogu vezati na istom i nekoliko drugih mesta. Njihov efekat je sprečavanje stabilizacije TM heliksne orijentacije koja je podesna za prenos signala. Struktura -{N}-- i -{C}--kraja -{GPCR}- receptora može imati druge važne funkcije, pored vezivanja liganda. Specifično, -{C}--terminus često sadrži [[serin]] (-{Ser}-) ili [[treonin]] (-{Thr}-) ostatke koji nakon [[fosforilacija|fosforilacije]], povećavaju [[konstanta disocijacije|afinitet]] intracelularne površine za vezivanje skeletalnih proteina, poznatih pod imenom β-[[arestin]]i (-{β-arr}-). Jednom vezani, β-arestini [[Sterni efekt|sterno]] sprečavaju formiranje G-protein sprege, i mogu da regrutuju druge proteine što dovodi do stvaranja signalnih kompleksa koji učestvuju u aktivaciji [[ekstracelularnim signalom regulisana kinaza|-{ERK}-]] signalnog puta, ili receptorske [[Endocitoza i egzocitoza|endocitoze]] (internalizacije). Pošto se fosforilacija tih -{Ser}- i -{Thr}- ostataka često javlja usled -{GPCR}- aktivacije, -{β-arr}--posredovano G-protein-razdvajanje i internalizacija -{GPCR}- receptora su važni mehanizmi [[desenzitizacija (medicina)|desenzitizacije]].<ref name="pmid11861753">{{cite journal|vauthors=Luttrell LM, Lefkowitz RJ | title = The role of beta-arrestins in the termination and transduction of G-protein-coupled receptor signals | journal = J. Cell. Sci. | volume = 115 | issue = Pt 3 |year=2002 | pmid = 11861753 | doi = 10.1242/jcs.115.3.455| url = | issn = |pages=455–65| hdl = 10161/7805 }}</ref> Još jedan zajednički strukturni motiv -{GPCR}- receptora je [[palmitoilacija]] jednog ili više mesta -{C}--terminala ili intracelularnih petlji. Palmitoilacija je kovalentna modifikacija [[cistein]]skih (-{Cys}-) ostataka putem adicije hidrofobnih [[acil|acil grupa]]. Ona ima efekat usmeravanja receptora ka [[holesterol]]om i [[sfingolipid]]om bogatim mikrodomenima membrane plazme koji se nazivaju [[lipidni splav]]ovi. Kako su mnogi nizvodni transduktorski i efektorski molekuli -{GPCR}- receptora (u šta se uvrštavaju i oni koji učestvuju u [[pojačavač sa negativnom povratnom spregom|negativnim povratnim]] signalnim putevima) takođe usmereni ka lipidnim splavovima, neto efekat palmitoilacije je veoma brza receptorska signalizacija. -{GPCR}- receptori odgovaraju na ekstracelularne signale koji su posredovani velikim brojem različitih agonista, od proteina do [[biogeni amin|biogenih amina]] do [[proton]]a. Svi oni prenose signal mehanizmom G-proteinske sprege. To je omogućeno prisustvom faktora razmene [[guanin]]-nukleotida ([[Faktor razmene guanin nukleotida|-{GEF}-]]), koji je domen formiran kombinacijom intracelularnih petlji IL-2, IL-3 i obližnjih aminokiselinskih ostataka TM heliksa. == Mehanizam == [[Датотека:GPCR activation.sr.png|мини|Ilustracija osnovnog koncepta -{GPCR}- konformacione aktivacije. Vezivanje liganda narušava jonsku sponu između -{E/DRY}- motiva na TM-3 i kiselih ostataka na TM-6. Kao posledica toga -{GPCR}- se reorganizuje čime se omogućava aktivacija G-alfa proteina. Poprečna perspektiva je pogled od gore, sa strane -{GPCR}- receptora kao što stoji u lipidnoj membrani (membrane je izostavljena). Intracelularna perspektiva pokazuje pogled na više iz ćelije.<ref name="pmid20019124">{{cite journal|vauthors=Millar RP, Newton CL | title = The year in G protein-coupled receptor research | journal = Mol. Endocrinol. | volume = 24 | issue = 1 |year=2010 | pmid = 20019124 | doi = 10.1210/me.2009-0473 | url = | issn = |pages=261–74| pmc = 5428143 }}</ref>]] G protein-spregnuti receptor se aktivira spoljašnjim signalom u obliku liganda ili nekog drugog signalnog medijatora. To uzrokuje konformacionu promenu receptora, te dolazi do aktivacije [[G protein]]a. Dalji efekat zavisi od tipa G proteina. === Vezivanje liganda === -{GPCR}- receptori obuhvataju receptore za senzorne signalne posrednike (npr., svetlo i [[miris]]ni stimulatorni molekuli); [[adenozin]], [[bombezin]], [[bradikinin]], [[endotelin]], γ-aminobuterna kiselina ([[Gama-aminobuterna kiselina|-{GABA}-]]), faktor rasta hepatocita ([[faktor rasta hepatocita|-{HGF}-]]), [[melanokortin]]i, [[neuropeptid Y]], [[opioid]] peptidi, [[opsin]]i, [[somatostatin]], [[tahikinin]]i, članovi familije [[vazoaktivni intestinalni peptid|vazoaktivnih intestinalnih peptida]], i [[antidiuretski hormon|vazopresin]]; [[biogeni amin]]i (npr., [[dopamin]], [[epinefrin]], [[norepinefrin]], [[histamin]], [[glutaminska kiselina|glutamat]] ([[Metabotropni receptor|metabotropni]] efekat), [[glukagon]], [[acetilholin]] ([[muskarin]]ski efekat), i [[serotonin]]); [[hemokini]]; [[lipid]]ni medijatori [[zapaljenje|inflamacije]] (npr., [[prostaglandin]]i, [[prostanoid]]i, [[trombocit-aktivirajući faktor]], i [[leukotrien]]i); i peptidni hormoni (npr., [[kalcitonin]], -{C5a}- [[anafilatoksin]], folikul-stimulišući hormone ([[folikulostimulišući hormon|-{FSH}-]]), gonadotropin-oslobađajući hormone ([[gonadotropin-oslobađajući hormon|-{GnRH}-]]), [[tahikinin|neurokinin]], tireotropin-oslobađajući hormone ([[Tireotropin oslobađajući hormon|-{TRH}-]]), i [[oksitocin]]). -{GPCR}- receptori reaguju na stimulanse koji još nisu bili identifikovani su poznati kao [[orfan receptor]]i. Dok se kod drugih receptorskih tipova ligandi uglavnom vezuju sa spoljašnje strane membrane, -{GPCR}- [[ligand (biohemija)|ligandi]] se većinom vezuju unutar transmembranskog domena. Specijalan slučaj su [[proteazom-aktivirani receptor]]i, koje aktivira odsecanje dela njihovog ekstracelularnog domena.<ref name="pmid12970120">{{cite journal|last=Brass|first1=L. F.| title = Thrombin and platelet activation | journal = Chest | volume = 124 | issue = 3 Suppl |pages=18S–25S |year=2003 | pmid = 12970120 | pmc = | doi = 10.1378/chest.124.3_suppl.18S| url = }}</ref> === Konformaciona promena === [[Prenos signala (biologija)|Transdukcija signala]] receptorom kroz membranu nije potpuno razjašnjena. Poznato je da je neaktivni [[G protein]] vezan za receptor u njegovom neaktivnom stanju. Nakon vezivanja liganda, receptor promeni [[Proteinska struktura|konformaciju]] i tako mehanički aktivira G protein, koji se odvaja od receptora. Receptor može zatim bilo da aktivira još jedan G protein, ili da se vrati u svoje neaktivno stanje. Mada je ovo objašnjenje suviše pojednostavljeno, ono je dovoljno da odslika sveukupni set akcija. Smatra se da je molekul receptora u [[Konformacioni izomerizam|konformacionom ekvilibrijumu]] između aktivnih i neaktivnih [[biofizika|biofizičkih]] stanja.<ref>{{cite journal|last1=Rubenstein|first1=Lester A.|last2=Lanzara|first2=Richard G.|name-list-style=amp | title=Activation of G protein-coupled receptors entails cysteine modulation of agonist binding | journal=Journal of Molecular Structure (Theochem) |year=1998 | volume=430 | url=http://cogprints.org/4095/ | doi=10.1016/S0166-1280(98)90217-2 |pages=57–71}}</ref> Vezivanje liganda za receptor može da pomeri ekvilibrijum ka aktivnom stanju receptora.<ref>{{cite web|author= |title=The biophysical basis for the graphical representations |url=http://www.bio-balance.com/Graphics.htm |work= |date=}}</ref> Postoje tri tipa liganda: [[Agonist (farmakologija)|Agonisti]] su ligandi koji pomeraju ekvilibrijum u korist aktivnih stanja; [[inverzni agonist]]i su ligandi koji pomeraju ekvilibrijum u korist neaktivnih stanja; i neutralni [[Antagonist (farmakologija)|antagonisti]] su ligandi koji ne utiču na ekvilibrijum. Još uvek nije poznato kako se egzaktno aktivna i neaktivna stanja međusobno razlikuju. === G-proteinski ciklus aktivacije/deaktivacije === [[Датотека:GPCR cycle.sr.jpg|мини|Šematski prikaz aktivacionog/deaktivacionog ciklusa [[Heterotrimerni G protein|heterotrimernog G-proteina]] u kontekstu -{GPCR}- signalizacije]] {{Main-lat|G protein}} Kad je receptor neaktivan, [[Faktor razmene guanin nukleotida|GEF]] [[Proteinski domen|domen]] može biti vezan za jednu isto tako neaktivnu α-podjedinicu [[Heterotrimerni G protein|heterotrimernog G-proteina]]. [[G-protein]]i su [[Proteinski trimer|trimeri]] -{α, β}- i -{γ}- podjedinica (poznatih kao -{Gα, Gβ}- i -{Gγ}-, respektivno) koje su neaktivne kad su reverzibilno vezane za [[Guanozin-difosfat]] (-{GDP}-) (ili alternativno, bez guanin nukleotida). One su aktivne kada su vezane za [[Guanozin-trifosfat]] (-{GTP}-). Nakon aktivacije receptora, -{GEF}- domen [[alosterna regulacija|alosterno]] aktivira G-protein putem razmene molekula -{GDP}- za -{GTP}- na G-protein α-podjedinici. Ćelije održavaju 10:1 odnos [[citosol]]nog -{GTP:GDP}- tako da je razmena za -{GTP}- osigurana. Subsekventno se podjedinice G-proteina disociraju od receptora kao i međusobno da bi proizvele -{Gα-GTP}- [[monomer]] i čvrsto interagujući [[Beta-gama kompleks|-{Gβγ}- dimer]], koji su sad slobodni da moduliraju aktivnost drugih intracelularnih proteina. Do kog stupnja može da dođe do njihove [[difuzija|difuzije]], međutim, je ograničeno -{Gα}- [[palmitoilacija|palmitoilacijom]] i prisustvom [[glikozil-fosfatidilinozitol]] (-{GPI}-) molekula [[Kovalentna veza|kovalentno]] dodatih na -{Gγ C}--terminus. [[Fosfatidilinozitol]]ni deo -{GPI}- molekula sadrži dve [[hidrofob]]ne [[acil|acil grupe]] koje učvršćuju -{GPI}--vezane proteine (npr. -{Gβγ}-) za [[ćelijska membrana|membranu plazme]], i isto tako u određenoj meri, za lokalni [[lipidni splav]]. (Uporedite ovo sa efektom palmitoilacije na GPCR lokalizaciju diskutovanu iznad) Zato što -{Gα}- takođe ima sposobnost spore [[gTPaze|-{GTP→GDP}- hidrolize]], neaktivna forma α-podjedinice (-{Gα-GDP}-) se vremenom regeneriše, čime se omogućava reasocijacija sa -{Gβγ}- dimerom i formiranje “odmarajućeg” G-proteina, koji može ponovo da se veže za -{GPCR}- i čeka na aktivaciju. Brzina -{GTP}- hidrolize je često povišena akcijama jedne druge familije alosterno modulisanih proteina zvanih [[Regulator G protein signalizacije|regulatori G-protein signalizacije]], ili -{RGS}- proteini. Oni su tip [[aktivirajući protein GTPaze|aktivirajućeg proteina -{GTP}-aze]], ili -{GAP}-. Poznato je da mnogi od primarnih [[Efektor (biologija)|efektorskih]] proteina (npr. [[adenilatna ciklaza|adenilat ciklaze]]), koji postaju aktivirani/deaktivirani nakon interakcije sa -{Gα-GTP}-, takođe imaju -{GAP}- aktivnost. Na taj način, čak i u ovom ranom stupnju procesa, -{GPCR}--inicirana signalizacija ima sposobnost samo-okončanja. == -{GPCR}- signalizacija == [[Датотека:GPCR mechanism.sr.png|мини|Mehanizam G-protein-spregnutog receptora]] Ako receptor u aktivnom stanju dođe u kontakt sa [[G protein]]om, on može da ga aktivira. Postoji evidencija da su receptori i G proteini zapravo pre-spregnuti. Na primer, vezivanje G proteina za receptore ima uticaja na afinitet receptora za ligande. Aktivirani G proteini su vezani za [[Guanozin-trifosfat|-{GTP}-]]. Dalji prenos signala je zavistan od tipa G proteina. Enzim [[adenilatna ciklaza|adenilat ciklaza]] je primer celularnog proteina koji može biti regulisan G proteinom, u ovom slučaju G proteinom [[Gs alfa podjedinica|-{G_s}-]]. Adenilat ciklaza je aktivirana kad se veže za podjedinicu aktiviranog G proteina. Aktivacija adenilat ciklaze se okončava kad se G protein vrati u [[Guanozin-difosfat|-{GDP}-]]-vezano stanje. Adenilat ciklaze, od kojih je kod ljudi poznato 9 formi vezanih za membranu i jedna [[citosol]]na forma, mogu takođe biti aktivirane ili inhibirane na druge načine, na primer putem vezivanja -{Ca2+}-/[[kalmodulin]]a. Ovo može promeniti aktivnost tih enzima na aditivan ili sinergistički način uporedo sa G proteinima. -{GPCR}- aktivirani signalni putevi su ograničeni [[Primarna struktura proteina|primarnom sekvencom]] i [[Tercijarna struktura proteina|tercijarnom strukturom]] -{GPCR}- receptora. One su ultimatno određene specifičnom [[Proteinska struktura|konformacijom]] stabilizovanom datim [[ligand (biohemija)|ligandom]], kao i dostupnošću [[transduktor]]skih molekula. Smatra se da -{GPCR}- receptori koriste dva primarna tipa transduktora: [[G-protein]]e i [[arestin|β-arestine]]. Pošto β-arestini imaju visok [[konstanta disocijacije|afinitet]] za [[Fosforilacija|fosforilisanu]] formu većine -{GPCR}- receptora, najveći deo prenosa signala je ultimatno zavistan od G-proteinske aktivacije. Međutim, ne dolazi do G-protein nezavisnog prenosa signala, jer uvek postoji mogućnost ostvarivanja oba tipa interakcija. === G protein zavisna signalizacija === Postoje tri glavna [[G protein]]om posredovana signalna puta. Oni su zavisni od četiri potklase G-proteina koje se međusobno razlikuju po [[Homologija (biologija)|homologiji sekvence]] ([[Gs alfa podjedinica|-{G_αs}-]], [[Gi alfa podjedinica|-{G_αi/o}-]], [[Gq alfa podjedinica|-{G_αq/11}-]], i [[G12/G13 alfa podjedinice|-{G_α12/13}-]]). Svaka potklasa G-proteina se sastoji od više proteina, svaki od kojih je produkt više [[gen]]a i/ili [[alternativno splajsovanje|splajsnih varijacija]] što može da proizvede razlike koje se kreću od suptilnih do očiglednih u pogledu signalnih osobina, mada su generalno dosta dobro grupisane u okviru četiri klase. Zato što su osobine prenosa signala raznih mogućih [[Beta-gama kompleks|βγ kombinacija]] međusobno slične, te klase su definisane na osnovu izoforme njihove α-podjedinice.<ref>{{harvnb|Wettschureck|2005|pp=1163}}</ref> Dok većina -{GPCR}- receptora može da aktivira više od jednog -{Gα}--podtipa, oni imaju preferenciju za jedan od podtipova. Kad je aktivirani podtip zavistan od liganda vezanog za -{GPCR}-, to se naziva [[funkcionalna selektivnost]] (koja je takođe poznata kao agonist-usmereno razmena, ili konformaciono specifični agonizam). Međutim, vezivanje bilo kog pojedinačnog [[Agonist (farmakologija)|agonista]] može takođe da inicira aktivaciju više različitih G-proteina, ukoliko on ima sposobnost stabilizovanja više konformacija -{GPCR}- [[faktor razmene guanin nukleotida|-{GEF}-]] domena, čak i u toku jedne interakcije. Dodatno, konformacija koja preferencijalno aktivira jednu -{Gα}- [[Proteinska izoforma|izoformu]] može da aktivira neku drugu izoformu, ako je preferirani protein manje dostupan. Pored toga, putevi [[povratna sprega|povratne sprege]] mogu da rezultuju u [[posttranslaciona modifikacija|posttranslacionim modifikacijama]] receptora (npr. [[fosforilacija]]ma), koje menjaju G-protein preferencije. Pored svih tih nijansi, uobičajeni -{GPCR}- parter je obično definisan na osnovu G-proteina koji je najočevidnije aktiviran [[endogen]]im ligandom pod [[Fiziologija|fiziološkim]] i/ili [[eksperiment]]alnim uslovima. ==== -{G_α}- signalizacija ==== # Efektor -{G_αs}- i -{G_αi/o}- puteva je [[ciklični adenozin monofosfat]] (-{cAMP}-) generišući enzim [[adenilatna ciklaza|adenilat ciklaza]], ili -{AC}-. Postoji deset različitih -{AC}- genskih produkata kod sisara, svaki od kojih je suptilno specifičan u pogledu [[Tkivo (biologija)|tkivne]] distribucije i/ili funkcije. Svi oni [[katalizator|katalizuju]] konverziju [[citosol]]nog [[adenozin trifosfat]]a (-{ATP}-) u -{cAMP}-, i svi su direktno stimulisani G-proteinima -{G_αs}- klase. U kontrastu s tim, interakcija sa -{Gα}- podjedinicama -{G_αi/o}- tipa inhibira -{AC cAMP}- generisanje. Na taj način, -{GPCR}- receptori spregnuti sa -{G_αs}- neutrališu akcije receptora spregnutih sa -{G_αi/o}-, i ''vice versa''. Nivo citozolnog -{cAMP}- može da uslovi aktivnost raznih [[Cikličnim nukleotidima-kontrolisani jonski kanal|jonskih kanala]], kao i članova familije [[serin/treonin-specifična proteinska kinaza|-{Ser/Thr}-- specifičnih]] [[proteinska kinaza A]] (-{PKA}-). Is tih razloga -{cAMP}- se smatra [[Sistem sekundarnih glasnika|sekundarnim glasnikom]], i -{PKA}- sekundarnim [[Efektor (biologija)|efektorom]]. # Efektor -{G_αq/11}- puta [[Fosfolipaza C|fosfolipaza -{C-β}-]] (-{PLCβ}-), koja katalizuje rascep za membranu vezanog [[fosfatidilinozitol 4,5-bisfosfat|fosfatidilinozitol 4,5-bifosfata]] (-{PIP2}-) u sekundarne glasnike [[inozitol trifosfat|inozitol (1,4,5) trifosfat]] (-{IP3}-) i [[Diglicerid|diacilglicerol]] (-{DAG}-). -{IP3}- deluje na [[Inozitol trifosfatni receptor|-{IP3}- receptore]] koji su locirani na membrani [[Endoplazmatični retikulum|endoplazmatičnog retikuluma]] (-{ER}-) i pobuđuje oslobađanje [[Kalcijum u biologiji|-{Ca²⁺}-]] iz -{ER}-, dok -{DAG}- difuzuje duž [[Ćelijska membrana|membrane plazme]] gde može da aktivira bilo koju formu sekundarne -{Ser/Thr}- kinaze lokalizovane na membrani, takozvane [[proteinska kinaza C|proteinske kinaze -{C}-]] (-{PKC}-). Pošto su mnoge -{PKC}- izoforme takođe aktivirane povišenim nivoima intracelularnog -{Ca²⁺}-, ova dva puta mogu međusobno da konvergiraju i prenesu signal istim sekundarnim efektorom. Povišeni intracelularni -{Ca²⁺}- se isto tako vezuje i [[Alosterna regulacija|alosterno]] aktivira [[kalmodulin]] proteine, koji nakon toga vezuju i alosterno aktiviraju enzime kao što su [[Ca2+/kalmodulin-zavisne proteinske kinaze|-{Ca2+}-/kalmodulin-zavisne kinaze]] (-{CAMK}-). # Efektori -{G_α12/13}- puta su tri [[RoGEF domen|-{RoGEF}- proteina]] (-{[[p115-RoGEF]]}-, -{[[PDZ-RoGEF]]}-, i -{[[LARG]]}-), koji kad su vezani za -{G_α12/13}- alosterno aktiviraju [[citosol]]nu [[male GTPaze|malu -{GTPazu}-]], [[Ro familija GTPaza|-{Ro}-]]. Jednom vezana za -{[[GTP]], Ro}- može da aktivira razne proteine odgovorne za regulaciju [[citoskelet]]ona, kao što je [[Ro-vezana proteinska kinaza|-{Ro}--kinaze]] (-{ROCK}-). Većina -{GPCR}- receptora koji se sprežu sa -{G_α12/13}- takođe mogu da formiraju sprege sa drugim potklasama, često sa -{G_αq/11}-. ==== -{Gβγ}- signalizacija ==== Gore dati opis ne uzima u obzir efekte [[Beta-gama kompleks|-{Gβγ}-]]–signalizacije, koji su takođe značajni, posebno u slučaju aktiviranog -{G_αi/o}--spregnutog -{GPCR}- receptora. Primarni -{Gβγ}- efektori su razni jonski kanali, kao što su [[G-protein-spregnuti unutrašnje-ispravljajući kalijumski kanali|G-protein-spregnuti unutrašnje-ispravljajući -{K+}- kanali]] (-{GIRK}-), [[P-tip kalcijumski kanal|-{P}-]]/[[Q-tip kalcijumski kanal|-{Q}-]]-, i [[N-tip kalcijumski kanal|-{N}--tip]] [[Naponom-kontrolisani kalcijumski kanal|od napona zavisni -{Ca²⁺}- kanali]], kao i neke -{AC}- i -{PLC}- izoforme, zajedno sa pojedinim izoformama [[PI3K|fosfoinozitid-3-kinaze]] (-{PI3K}-). === G protein nezavisna signalizacija === Mada se za G receptore misli da oni mogu samo da deluju zajedno sa G proteinima, -{GPCR}- receptori mogu da prenose signal mehanizmima nezavisnim od G-proteina. [[Heterotrimerni G protein]]i isto tako imaju funkcionalne uloge koje su nezavisne od -{GPCR}- receptora. -{GPCR}- receptori mogu da samostalno prenose signal posredstvom više tipova proteina, kao što su [[Arestin|β-arestin]], [[G protein spregnuti receptor kinaza|-{GRK}-]], i [[Src (gen)|-{Src}-]]. Osim toga, dodatni skeletalni proteini koji učestvuju u -{GPCR}- [[subcelularna lokalizacija|subcelularnoj lokalizaciji]] (npr. [[PDZ domen|-{PDZ}--domen]] sadržavajući proteini) mogu takođe da deluju kao prenosnici signala. Efektori su najčešće članovi -{[[Mitogenom-aktivirane proteinske kinaze|MAPK]]}- familije. ==== Primeri ==== Kasnih [[1990]]-tih godina, dokazi su počeli da se akumuliraju da neki -{GPCR}- receptori imaju sposobnost prenosa signala bez G proteina. Za [[mitogenom-aktivirana proteinska kinaza 1|-{ERK2}-]] mitogenom aktivirane proteinske kinaze, koje su ključni medijatori prenosa signala nizvodno od receptorske aktivacije u mnogim putevima, je bilo pokazano da se aktiviraju u odgovoru na [[Ciklični adenozin monofosfat|-{cAMP}-]] posredovanu aktivaciju receptora kod [[buđ iz mulja|buđi iz mulja]] ([[Dictyostelium discoideum|-{''D. discoideum''}-]]), uprkos odsustva spregnutih G proteinskih α- i β-podjedinica.<ref>{{cite journal|vauthors=Kim JY, Haastert PV, Devreotes PN |title=Social senses: G-protein-coupled receptor signaling pathways in Dictyostelium discoideum |journal=Chem. Biol. |volume=3 |issue=4 |year=1996 |pmid=8807851 |doi= 10.1016/s1074-5521(96)90103-9|url= http://www.cell.com/chemistry-biology/retrieve/pii/S1074552196901039 |pages=239–43}}</ref> U ćelijama sisara, za ekstenzivno proučavani [[Beta-2 adrenergički receptor|-{β₂}--adreno receptor]] je demonstrirano da aktivira [[mitogenom-aktivirana proteinska kinaza 1|-{ERK2}-]] put nakon arestinom posredovanog raskida sprege G-proteinom posredovane signalizacije. Iz ovog sledi da su neki od mehanizama za koje se ranije verovalo da su isključivo vezani za desenzitizaciju receptora, zapravo primeri promene receptorskih puteva, a ne jednostavno njihovog isključivanja. U ćelijama [[bubreg]]a, za [[bradikininski receptor B2|bradikinin receptor -{B2}-]] je pokazano da interaguje direktno sa proteinskom [[proteinska tirozinska fosfataza|tirozinskom fosfatazom]]. Prisustvo tirozin-fosforilisane [[imunoreceptorski tirozin-bazirani inhibitorni motiv|-{ITIM}-]] (imunoreceptor tirozin-baziranog inhibitornog motiva) sekvence u -{B2}- receptoru je neophodno za njegovo posredovanje te interakcije i naknadno antiproliferativno dejstvo [[bradikinin]]a.<ref>{{cite journal|vauthors=Duchene J, Schanstra JP, Pecher C, Pizard A, Susini C, Esteve JP, Bascands JL, Girolami JP | title=A novel protein-protein interaction between a G protein-coupled receptor and the phosphatase SHP-2 is involved in bradykinin-induced inhibition of cell proliferation | journal=J Biol Chem |year=2002 | volume=277 | issue=43 | pmid=12177051 | doi=10.1074/jbc.M202744200 |pages=40375–83| doi-access=free }}</ref> ==== -{GPCR}--nezavisna signalizacija putem heterotrimernih G-proteina ==== Mada je to relativno nerazvijena oblast, postoje indikacije da heterotrimerni G-proteini mogu da učestvuju u -{GPCR}--nezavisnom prenosu signala. Postoji evidencija o njihovoj ulozi prenosioca signala kod skoro svih drugih tipova receptorski posredovane signalizacije, poput [[integrin]]a, [[receptor tirozinska kinaza|receptorskih tirozinskih kinaza]] (-{RTK}-), [[citokinski receptor|citokinskih receptora]] ([[JAK-STAT signalni put|-{JAK/STAT}-]]), kao i za modulaciju raznih drugih „pomoćnih“ proteina kao što su [[faktor razmene guanin nukleotida|-{GEF}-]], [[inhibitori disocijacije guanozin nukleotida]] (-{GDI}-) i [[fosfataza|proteinske fosfataze]]. Moguće je da postoje specifični proteini iz ove klase čija primarna funkcija je u okviru -{GPCR}--nezavisnih puteva. == -{cAMP}- i -{PIP2}- putevi == [[Датотека:Proteinkinase 1.svg|мини|Aktivacioni efekti -{cAMP}--a na [[Proteinska kinaza A|proteinsku kinazu A]]]] [[Датотека:The effect of Rs and Gs in cAMP signal pathway.sr.png|мини|Uloga -{Rs}--a i -{Gs}--a u -{cAMP}- signalnom putu]] [[Датотека:The effect of Ri and Gi in cAMP signal pathway.sr.png|мини|Uloga -{Ri}--a i -{Gi}--a u -{cAMP}- signalnom putu]] Postoje dva glavna načina prenosa signala u kojima učestvuju receptori spregnuti s G proteinom: [[Ciklični adenozin monofosfat|-{cAMP}-]] signalni put i [[fosfatidilinozitol]]ni signalni put.<ref name="Gilman A.G. 1987 615–649"/> === -{cAMP}- signalni put === -{cAMP}- signalni prenos se sastoji od pet glavnih komponenti: * stimulativni [[hormon]]ski receptor (-{Rs}-), ili inhibitorni [[hormonski receptor]] (-{Ri}-) * stimulativni regulišući G protein (-{Gs}-), ili inhibitorni regulatorni G protein (-{Gi}-) * [[Adenilatna ciklaza|Adenilil ciklaza]] * [[Proteinska kinaza A]] (-{PKA}-) * -{cAMP}- [[fosfodiesteraza]]. Stimulativni hormonski receptor (-{Rs}-) vezuje stimulativne signalne molekule, dok inhibitorni hormonski receptor (-{Ri}-) vezuje inhibitorne signalne molekule. Stimulativni regulišući [[G protein]] formira interakcije sa stimulativnim hormonskim receptorom, i njegove podjedinice nakon aktivacije mogu da stimulišu aktivnost enzima, ili drugi intraćelijski metabolizam. Nasuprot tome, inhibitorni regulatorni G protein se spreže sa inhibitornim hormonskim receptorom i njegova α podjedinica nakon aktivacije može da inhibira aktivnost enzima ili drugi intraćelijski metabolizam. [[Adenilatna ciklaza|Adenilil ciklaza]] je glukoprotein sa 12 [[Transmembranski domen|transmembranskih]] heliksa. Ona katalizuje prelaz -{ATP}--a u -{cAMP}- uz pomoć [[kofaktor (biohemija)|kofaktora]] [[Magnezijum|-{Mg}-²⁺]] ili [[Mangan|-{Mn}-²⁺]]. Nastali -{cAMP}- je [[sistem sekundarnih glasnika|sekundarni glasnik]] u ćelijskom metabolizmu i [[Alosterna regulacija|alosterni]] aktivator proteinske kinaze A. [[Proteinska kinaza A]] je važan enzim u ćelijskom metabolizmu. Ona ima sposobnost da reguliše ćelijski metabolizam putem [[Fosforilacija|fosforilacije]] specifičnih namenskih enzima u metaboličkom putu. Ona takođe može da reguliše izražavanje specifičnih gena, ćelijsku sekreciju, i membransku permeabilnost. Ovaj enzim sadrži dve katalitičke podjedinice i dve regulatorne podjedinice. Ovaj kompleks je neaktivan u odsustvu -{cAMP}--a. Kad se -{cAMP}- veže za regulatorne podjedinice, menja se njihova [[Konformacioni izomerizam|konformacija]] i dolazi do disocijacije regulatornih podjedinica, čime se aktivira proteinska kinaza A i omogućavaju dalji biološki efekti. [[Fosfodiesteraza|-{cAMP}- fosfodiesteraza]] je enzim koji može da razgradi -{cAMP}- do [[Adenozin-monofosfat|5'-AMP-a]], čime se okončava signal. === Fosfatidilinozitolni signalni put === U signalnom putu [[fosfatidilinozitol]]a, ekstracelularni signalni molekul se vezuje za receptor spregnut s G proteinom ([[Gq alfa podjedinica|-{G_q}-]]) na ćelijskoj površini i aktivira [[fosfolipaza C|fosfolipazu C]], koja je locirana na [[ćelijska membrana|ćelijskoj membrani]]. [[Lipaza]] hidrolizuje [[Fosfatidilinozitol 4,5-bisfosfat|fosfatidilinozitol 4,5-bisfosfat (-{PIP2}-)]] u dva sekundarna glasnika: [[inozitol trifosfat|inozitol 1,4,5-trisfosfat (-{IP3}-)]] i [[diglicerid|diacilglicerol (-{DAG}-)]]. -{IP3}- se vezuje za receptor u membrani glatkog [[Ендоплазматични ретикулум|endoplazmatičnog retikuluma]] i [[mitohondrija]], čime pomaže otvaranje -{Ca}-²⁺ kanala. -{DAG}- pomaže aktivaciju [[Proteinska kinaza C|proteinske kinaze C (-{PKC}-)]], koja fosforilizuje mnoge druge proteine, menjajući time njihove katalitičke aktivnosti, što dovodi do ćelijskog odgovora. Dejstvo -{Ca}-²⁺ jona je isto tako važno. Oni zajedno sa -{DAG}--om aktiviraju -{PKC}- i mogu da dovedu do aktivacije [[Ca2+/kalmodulin-zavisne proteinske kinaze|-{CaM}- kinaznog]] puta, u kome kalcijum modulisani protein [[kalmodulin]] (-{CaM}-) vezuje -{Ca}-²⁺, podleže promeni konformacije, i aktivira -{CaM}- kinazu II. Ona ima jedinstvenu sposobnost povećanja svog afiniteta vezivanja za -{CaM}- putem autofosforilacije, što čini -{CaM}- nedostupnim za aktivaciju drugih enzima. Kinaza zatim fosforilizuje ciljne enzime, čime reguliše njihove aktivnosti. Ova dva signalna puta povezuje -{Ca²⁺-CaM}-, koji je takođe regulatorna podjedinica [[adenilatna ciklaza|adenilil ciklaze]] i [[fosfodiesteraza|fosfodiesteraze]] u -{cAMP}- signalnom putu. == Regulacija receptora == Receptori spregnuti s G proteinom podložni su desenzitizaciji kad su izloženi njihovom ligandu tokom dužeg vremenskog perioda. Poznate su dve forme desenzitizacije: * [[homologna desenzitizacija]], pri kojoj je aktivirani GPCR proizvodi umanjeni odgovor, i * [[heterologna desenzitizacija]], gde aktivirani GPCR uzrokuje umanjenje odgovora drugih receptora. Ključna reakcija ovog procesa je [[fosforilacija]] intracelularnog (ili [[citoplazma|citosolnog]]) receptorskog domena [[proteinska kinaza|proteinskim kinazama]]. === Fosforilacija -{cAMP}- zavisnom proteinskom kinazom === [[Proteinska kinaza A|Proteinske kinaze A]] (od cikličnog AMP-a zavisne proteinske kinaze) se aktiviraju signalnim lancom koji počinje od aktiviranog G proteina posredstvom [[adenilatna ciklaza|adenilat ciklaze]] i [[Циклични аденозин монофосфат|cikličnog AMP-a]] (cAMP-a). U mehanizmu ''povratne sprege'', ove kinaze nakon aktivacije fosforilišu receptor. Što duže receptor ostaje aktivan, to se više aktiviraju kinaze, i utoliko više dolazi do fosforilacije receptora. Kod [[Beta-2 adrenergički receptor|β₂-adrenoreceptora]], ta fosforilacija rezultuje u promeni sprege od -{G_s}- klase G-proteina do [[Gi alfa podjedinica|-{G_i}-]] klase.<ref name="pmid11053129">{{cite journal|vauthors=Chen-Izu Y, Xiao RP, Izu LT, Cheng H, Kuschel M, Spurgeon H, Lakatta EG | title = G(i)-dependent localization of beta(2)-adrenergic receptor signaling to L-type Ca(2+) channels | journal = Biophys. J. | volume = 79 | issue = 5 |year=2000 | pmid = 11053129 | pmc = 1301137 | doi = 10.1016/S0006-3495(00)76495-2 | url =https://archive.org/details/sim_biophysical-journal_2000-11_79_5/page/2547|pages=2547–56| bibcode = 2000BpJ....79.2547C }}</ref> -{PKA}- posredovana fosforilacija može da uzrokuje heterolognu desenzitizaciju receptora.<ref name="pmid14744258">{{cite journal|vauthors=Tan CM, Brady AE, Nickols HH, Wang Q, Limbird LE | title = Membrane trafficking of G protein-coupled receptors |url=https://archive.org/details/sim_annual-review-of-pharmacology-and-toxicology_2004_44/page/559 | journal = Annu. Rev. Pharmacol. Toxicol. | volume = 44 | issue = |year=2004 | pmid = 14744258 | doi = 10.1146/annurev.pharmtox.44.101802.121558 |pages=559–609}}</ref> === Fosforilacija posredstvom GRK kinaza === [[G protein spregnuti receptor kinaza|Kinaze]] receptora spregnutih s G proteinom (-{GRK}-) proteinske su kinaze koje fosforilišu GPCR receptore. Fosforilacija receptora može da ima dve posledice: # ''Translokacija'': Receptor se, zajedno sa delom membrane u kojoj je smešten, unosi u unutrašnjost ćelije, gde se defosforilizuje u kiselom okruženju vezikula<ref name="pmid8995214">{{cite journal|vauthors=Krueger KM, Daaka Y, Pitcher JA, Lefkowitz RJ | title = The role of sequestration in G protein-coupled receptor resensitization. Regulation of β₂-adrenergic receptor dephosphorylation by vesicular acidification | journal = J. Biol. Chem. | volume = 272 | issue = 1 |year=1997 | pmid = 8995214 | doi = 10.1074/jbc.272.1.5 |pages=5–8| doi-access = free }}</ref> i zatim se vraća u membranu. Ovaj mehanizam se koristi za regulaciju dugotrajnog izlaganja, na primer [[hormon]]ima. Alternativno, receptor može da podlegne [[lizozom]]alnoj degradaciji, ili da ostane internalizovan, u kom slučaju se smatra da učestvuje u inicijaciji signalizacije, priroda koje je zavisna od lokalizacije internalizovane vezikule.<ref name="pmid14744258"/> # Vezivanje ''[[arestin]]a'': Fosforilisani receptor se može vezati za molekule arestina čime se sprečava vezanje za G proteine, te se efektivno isključuje tokom nekog vremenskog perioda. Tom mehanizmu se podvrgava na primer [[rodopsin]] u ćelijama [[retina|retine]] tokom kompenzacije za izlaganje jakom svetlu. U mnogim slučajevima, vezivanje arestina za receptor je preduslov za translokalizaciju. Na primer, beta-arestin vezan za β₂-adrenoreceptore deluje kao adapter vezivanja [[klatrin]]a, i sa beta-podjedinicom [[AP2 adapter|AP2]] (klatrin adapterskog molekula); tako da arestin ovde deluje kao osnova za montažu komponenti potrebnih za klatrinom posredovanu [[endocitoza|endocitozu]] β₂-adrenoreceptora.<ref name="pmid10770944">{{cite journal|vauthors=Laporte SA, Oakley RH, Holt JA, Barak LS, Caron MG | title = The interaction of β-arrestin with the AP-2 adaptor is required for the clustering of β₂-adrenergic receptor into clathrin-coated pits | journal = J. Biol. Chem. | volume = 275 | issue = 30 |year=2000 | pmid = 10770944 | doi = 10.1074/jbc.M002581200 |pages=23120–6| doi-access = free }}</ref><ref name="pmid10097102">{{cite journal|vauthors=Laporte SA, Oakley RH, Zhang J, Holt JA, Ferguson SS, Caron MG, Barak LS | title = The beta2-adrenergic receptor/betaarrestin complex recruits the clathrin adaptor AP-2 during endocytosis | journal = Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. | volume = 96 | issue = 7 |year=1999 | pmid = 10097102 | doi = 10.1073/pnas.96.7.3712| pmc = 22359 |pages=3712–7| doi-access = free }}</ref> === Mehanizmi terminacije GPCR signala === Kao što je gore napomenuto, G-proteini mogu da prekinu sopstvenu aktivaciju posredstvom njihovog unutrašnjeg [[gTPaze|-{GTP→GDP}- hidroliznog]] dejstva. Međutim, ta reakcija teče malom [[Konstanta brzine hemijske reakcije|brzinom]] (≈0,02 puta/sekundi), tako da ako se izuzmu drugi faktori potrebno je oko 50 sekundi da se jedan G-protein deaktivira. Postoji oko 30 [[Proteinska izoforma|izoformi]] [[Regulator G protein signalizacije|-{RGS}- proteina]], koji kad su vezani za -{Gα}- kroz njihov [[Aktivirajući protein GTPaze|-{GAP}- domen]], ubrzavaju hidrolizu na oko ≈30 puta/sekundi. Ovo povećanje brzine od oko 1500 puta omogućava ćeliji da brzo odgovori na spoljašnje signale, i proizvodi prostornu [[Ugaona rezolucija|rezoluciju]] usled ograničene količine [[sistem sekundarnih glasnika|sekundarnog glasnika]] koja se može generisati, kao i ograničenog rastojanja na koje se G-protein može pomeriti difuzijom tokom 0,03 sekunde. -{RGS}- proteini su uglavnom nespecifični u njihovoj sposobnosti da aktiviraju G proteine. Izbor -{RGS}- proteina koji učestvuje u datom signalnom putu je prvenstveno zavistan od tipa tkiva i GPCR receptora. RGS proteini imaju dodatnu funkciju povećanja brzine -{GTP-GDP}- razmene na GPCR receptorima, drugim rečima oni deluju poput -{GEF}--a, čime dodatno doprinose povećanju rezolucije GPCR signalizacije. GPCR receptori isto tako mogu da proizvedu [[homologna desenzitizacija|homolognu desenzitizaciju]]. Do toga može doći na sledeće načine: # direktan rezultat [[teorija receptora|dejstva liganda]], pri čemu promena [[Протеинска структура|konformacije]] omogućava regrutovanje [[G protein spregnuti receptor kinaza|GRK kinaza]] koje [[fosforilacija|fosforilišu]] razne [[serin]]ske/[[treonin]]ske ostatke na IL-3 i [[C-terminus]]nom repu. Nakon GRK fosforilacije, afinitet GPCR receptora za [[arestin|β-arestin]] (β-arestin-1/2 u većini tkiva) se povećava. Vezivanje β-arestina može da [[Sterni efekt|sterno]] onemogući spregu G-proteina. Oni isto takom mogu da iniciraju proces [[endocitoza posredovana receptorom|internalizacije receptora]] putem [[endocitoza posredovana receptorom|klatrinom posredovane endocitoze]]. Do desenzitizacije receptora na ovaj način može da dođe samo u prisustvu liganda, te se ona naziva [[homologna desenzitizacija|homolognom desenzitizacijom]]<ref name="pmid11861753"/> # afinitet za β-arestin se može povećati nezavisno od izlaganja ligandu i GRK posredovanja. Do toga dolazi putem fosforilacije različitih Ser/Thr mesta (takođe na IL-3 i -{C}--terminusnom repu) dejstvom -{PKC}- i -{PKA}-. Te fosforilacije su često dovoljne da ometu formiranje sprege sa G-proteinima. # -{PKC/PKA}- mogu da fosforiluju -{GRK}- kinaze, što može da uzrokuje dalju fosforilaciju GPCR receptora i vezivanje β arestina. Taj proces je nezavistan od koncentracije liganda. Ova dva zadnja mehanizma omogućavaju desenzitizaciju GPCR receptora dejstvom drugih receptora ([[heterologna desenzitizacija]]). -{GRK}- kinize isto tako mogu da sadrže -{GAP}- domene i da tim putem doprinesu inaktivaciji, mehanizmom koji je nezavistan od kinaza. Javljaju se i kombinacija ovih mehanizama. Nakon vezivanja β-arestina za GPCR, on podleže konformacionoj promeni koja mu omogućava da služi kao osnovni protein za adapterski kompleks pod nazivom [[AP2 adapter|-{AP}--2]], koji može da regrutuje protein [[klatrin]]. Ako dovoljan broj receptora u datoj lokalnoj oblasti regrutuje klatrin na ovaj način, oni formiraju agregate i [[ćelijska membrana|membrana]] se deformiše ka unutrašnjosti ćelije kao rezultat interakcija između molekula klatrina u procesu [[opsonin|opsonizacije]]. Kad je udubljenje jednom formirano, [[ćelijska membrana]] dejstvom dva druga proteina zvana [[amfifizin]] i [[dinamin]], formira [[endocitoza|endocitoznu]] [[vezikula|vezikulu]]. Nakon toga se adapterski molekuli i klatrin [[Електролитичка дисоцијација|disociraju]], i receptor se bilo vraća u proteinsku membranu, ili se razlaže [[lizozom]]ima.<ref>{{cite journal|last1=Wolfe|first1=Breann L.|title=Clathrin-Dependent Mechanisms of G Protein-coupled Receptor Endocytosis |last2=Trejo|first2=JoAnn|journal=Traffic |year=2007 |doi=10.1111/j.1600-0854.2007.00551.x |volume = 8 |issue = 5 |url = http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1600-0854.2007.00551.x/full |pages=462–470}}</ref> U bilo kojoj tački ovog procesa, β-arestini mogu da regrutuju druge proteine kao što su [[nereceptorska tirozinska kinaza]] (-{nRTK}-) i [[Src (gen)|-{c-SRC}-]], koji mogu da iniciraju aktivaciju [[Ekstracelularnim signalom regulisana kinaza|-{ERK1/2}-]], ili drugih [[Mitogenom-aktivirane proteinske kinaze|mitogenom aktiviranih proteinskih kinaza]] (MAPK). One prenose signal putem, na primer, fosforilacije [[male GTPaze|malih GTP-aza]], [[Ras potfamilija|-{Ras}-]], ili direktnog regrutovanja proteina [[MAPK/ERK put|ERK kaskade]] (i.e., -{[[C-Raf|Raf-1]]}-, [[Mitogenom-aktivirana proteinska kinaza kinaza|-{MEK}-]], -{ERK}--1/2) u kom slučaju se signalizacija inicira usled njihove prostorne kolokacije. Još jedna meta -{c-SRC}- kinaze su dinamin molekuli koji učestvuju u endocitozi. Dinamini se [[polimerizacija|polimerizuju]] oko vrata ulazećih vezikula, i njihova fosforilacija -{c-SRC}- kinazom daje energiju koja je neophodna za konformacionu promenu kojom se ostvaruje finalno odvajanje od membrane. === GPCR ćelijska regulacija === Desenzitizacija receptora je posredovana kombinacijom fosforilacije, vezivanja β-arestina, i endocitoze. Do umanjenog responsa dolazi kad se [[endozom]] koji sadrži receptor spoji sa [[lizozom]]om. Lizozomne membrane su bogate u protonskim pumpama te njihova unutrašnjost ima nizak -{pH}- (≈4.8 vs. -{pH}-≈7.2 [[citoplazma|citozola]]), što uzrokuje [[Денатурација|denaturaciju]] GPCR receptora. Dodatno, lizozomi sadrže mnoge [[degradativni enzim|degradativne enzime]], uključujući [[proteaza|proteaze]], koje deluju samo na takvim niskim -{pH}- vrednostima, tako da može da dođe do razlaganja peptidnih veza GPCR receptora. Niz faktora uslovljava da li će receptor biti razložen ili vraćen u membranu. Neki od njih su tip receptora i magnituda signala. GPCR regulacija je dodatno posredovana faktorima transkripcije gena. Ti faktori mogu da povećaju ili umanje izražavanje gena i tako uslove formiranje novih receptora (tzv. povećana ili umanjena regulacija). == Oligomeracija receptora == Receptori spregnuti s G proteinom mogu da formiraju [[oligomer|heteromere]] poput [[Proteinski dimer|homo]]- i [[Proteinski dimer|heterodimera]] kao i kompleksnije [[oligomer]]ne strukture. Direktne receptor-receptor interakcije mogu da formiraju funkcionalne receptore od neaktivnih monomera. Pokazano je da je heterodimerizacija esencijalna za funkcionisanje receptora kao što su metabotropni GABA(B) receptori. Uloga [[oligomer]]izacija nije dovoljno razjašnjena. Smatra se da taj fenomen na izvestan način doprinosi farmakološkoj [[Homogenost i heterogenost|heterogenosti]] GPCR receptora. Ova tema se aktivno istražuje. [[Eksperiment]]alno je pokazano da GPCR himere ili skraćeni fragmenti, koji su individualno neaktivni, poprimaju sposobnost vezivanja i signalizacije ako su izraženi u istoj membrani.<ref name="Maggio_1993">{{cite journal|last1=Maggio|first1=R.|title=Coexpression studies with mutant muscarinic/adrenergic receptors provide evidence for intermolecular "cross-talk" between G-protein-linked receptors |last2=Vogel|first2=Z.|last3=Wess|first3=J.|journal=Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. |year=1993 |volume=90 |issue=7 |url=http://www.pnas.org/content/90/7/3103.full.pdf |pages=3103|doi=10.1073/pnas.90.7.3103 |doi-access=free |pmc=46245 |bibcode=1993PNAS...90.3103M }}</ref><ref name="Maggio_1996">{{cite journal|last1=Maggio|first1=R.|title=Functional role of the third cytoplasmic loop in muscarinic receptor dimerization |last2=Barbier|first2=P.|last3=Fornai|first3=F.|last4=Corsini|first4=G. U.|journal=J. Biol. Chem. |year=1996 |volume=271 |issue=49 |pages=31055–31060|doi=10.1074/jbc.271.49.31055 |doi-access=free |pmid=8940100 }}</ref> Ovo zapažanje samo po sebi ne identifikuje ulogu oligomerizacije u GPCR funkciji, međutim ono demonstrira da [[protein—protein interakcija|receptor-receptor interakcije]] mogu da utiču na vezivanje agonista i interakcije sa G proteinima. Isto tako se može zaključiti da su međumolekulske interakcije jednako važne kao i intramolekulske interakcije koje direktno proizvode aktivaciju receptora. [[Датотека:Protein GABBR1 PDB 1srz.png|мини|десно|200п|Struktura drugog komplementa kontrolnog proteinskog modula [[GABBR2|GABA_BR2]] receptora]] Nakon objavljivanja ovih nalaza, znatan broj studija o GPCR dimerizaciji je sproveden.<ref name="Bouvier_2001">{{cite journal|last1=Bouvier|first1=M.|title=Oligomerization of G-protein-coupled transmitter receptors. |journal=Nat. Rev. Neurosci. |year=2001 |volume=2 |issue=4 |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11283750 |pages=274–286|doi=10.1038/35067575 |pmid=11283750 }}</ref><ref name="Milligan_2001">Milligan, G. J. Cell Sci. 2001, 114, 1265.</ref><ref name="Rios_2001">Rios, C. D.; Jordan, B. A.; Gomes, I.; Devi, L. A. Pharmacol. Ther. 2001, 92, 71.</ref><ref name="George_2001">George, S. R.; O’Dowd, B. F.; Lee, S. P. Nat. Rev. Drug Discovery 2002, 1, 808.</ref><ref name="Agnati_2003">Agnati, L. F.; Ferre, S.; Lluis, C.; Franco, R.; Fuxe, K. Pharmacol. Rev. 2003, 55, 509.</ref><ref name="Franco_2003">{{cite journal|last1=Franco|first1=R.|title=Marked changes in signal transduction upon heteromerization of dopamine D1 and histamine H3 receptors |last2=Canals|first2=M.|last3=Marcellino|first3=D.|last4=Ferre|first4=S.|last5=Agnati|first5=L.|last6=Mallol|first6=J.|last7=Casado|first7=V.|last8=Ciruela|first8=F.|last9=Fuxe|first9=K.|author10=Lluis, C. |author11=Canela, E. I. |journal=Trends Biochem. Sci. |year=2003 |volume=28 |issue=1 |doi=10.1111/j.1476-5381.2009.00152.x |pages=64–75|pmid=19413572 |pmc=2697789 }}</ref><ref name="Kroeger_2003">Kroeger, K. M.; Pfleger, K. D.; Eidne, K. A. Front Neuroendocrinol. 2003, 24, 254</ref><ref name="Terrillon_2004">Terrillon, S.; Bouvier, M. EMBO Rep. 2004, 5, 30.</ref><ref name="Park_2004">Park, P. S.; Filipek, S.; Wells, J. W.; Palczewski, K. Biochemistry 2004, 43, 15643.</ref><ref name="Maggio_2005">Maggio, R.; Novi, F.; Scarselli, M.; Corsini, G. U. FEBS J. 2005, 272, 2939.</ref> Uprkos tome razumevanje funkcionog značaja oligomerizacije je i dalje nepotpuno, a u nekim slučajevima i kontroverzno.<ref name="Bulenger_2005">Bulenger, S.; Marullo, S.; Bouvier, M. Trends Pharmacol. Sci. 2005, 26, 131.</ref> Do ovog zaključka takođe su došli Terilon i Bouvier u nedavnom pregledu GPCR dimerizacije.<ref name="Terrillon_2004"/> Najbolje ispitani primeri oligomeracije receptora su metabotropni [[GABAB receptor|GABA_B receptori]]. Ti receptori se formiraju heterodimerizacijom [[GABBR1|GABA_BR1]] i [[GABBR2|GABA_BR2]] podjedinica. Izražavanje GABA_BR1 bez GABA_BR2 u heterolognim sistemima dovodi do zadržavanja te podjedinice u [[endoplazmatični retikulum|endoplazmatičnom retikulumu]]. Izražavanje samo GABA_BR2 podjedinice, međutim, dovodi do njenog izlaska na površini ćelije, međutim ona nije funkcionalna (''i.e.'', receptor ne vezuje agonist, te ne inicira odgovor nakon izlaganja agonistu). Kad su obe podjedinice zajedno izražene funkcionalni receptori dospevaju na ćelijsku površinu. Pokazano je da GABA_BR2 vezivanje za GABA_BR1 uzrokuje maskiranje retencionog signala<ref name="pmid10939334">{{cite journal|vauthors=Margeta-Mitrovic M, Jan YN, Jan LY | title = A trafficking checkpoint controls GABA(B) receptor heterodimerization | journal = Neuron | volume = 27 | issue = 1 |year=2000 | pmid = 10939334 | doi = 10.1016/S0896-6273(00)00012-X |pages=97–106}}</ref> funkcionalnih receptora.<ref name="pmid9872316">{{cite journal|vauthors=White JH, Wise A, Main MJ, Green A, Fraser NJ, Disney GH, Barnes AA, Emson P, Foord SM, Marshall FH | title = Heterodimerization is required for the formation of a functional GABA(B) receptor | journal = Nature | volume = 396 | issue = 6712 |year=1998 | pmid = 9872316 | doi = 10.1038/25354 |pages=679–82}}</ref><ref name="Kaupmann_1998">Kaupmann, K.; Malitschek, B.; Schuler, V.; Heid, J.; Froestl, W.; Beck, P.; Mosbacher, J.; Bischoff, S.; Kulik, A.; Shigemoto, R.; Karschin, A.; Bettler, B. Nature 1998, 396, 683.</ref><ref name="Marshall_1999">Marshall, F. H.; Jones, K. A.; Kaupmann, K.; Bettler, B. Trends Pharmacol. Sci. 1999, 20, 396.</ref><ref name="Mohler_1999">Mohler, H.; Fritschy, J. M. Trends Pharmacol. Sci. 1999, 20, 87.</ref> [[Датотека:1EWK anim.gif|мини|Dimer [[N-terminus]]a [[Metabotropni glutamatni receptor 1|metabotropnog glutamatnog receptora 1]]]] U ovom slučaju je utvrđeno da se strukturni zahtev nalazi u [[C-terminus]]u, gde postoji sekvenca sklona formiranju interakcija ''namotanog kalema''.<ref name="pmid10939334"/> Ovo je u kontrastu s jednim drugim članom familije GPCR receptora, [[Metabotropni glutamatni receptor 1|glutamatnim receptorom tipa 1]], gde do dimerizacije dolazi na [[N-terminus]]u.<ref name="Kunishima_2000">{{cite journal|last1=Kunishima|first1=N.|title=Structural basis of glutamate recognition by a dimeric metabotropic glutamate receptor |last2=Shimada|first2=Y.|last3=Tsuji|first3=Y.|last4=Sato|first4=T.|last5=Yamamoto|first5=M.|last6=Kumasaka|first6=T.|last7=Nakanishi|first7=S.|last8=Jingami|first8=H.|last9=Morikawa|first9=K.|journal=Nature |year=2000 |volume=407 |issue=6807 |url= http://www.nature.com/nature/journal/v407/n6807/abs/407971a0.html |doi=10.1038/35039564 |pages=971–977|pmid=11069170 |bibcode=2000Natur.407..971K }}</ref> Njegov veliki domen „''muvolovke''“ je strukturno sličan sa vezujućim domenom [[Glutamatni receptor|glutamatnih receptorskih kanala]], gde oni formiraju stabilne oligomerne forme.<ref name="Bockaert_1999">{{cite journal|last1=Bockaert|first1=J.|title=Molecular tinkering of G protein-coupled receptors: an evolutionary success |last2=Pin|first2=J. P.|journal=EMBO J. |year=1999 |volume=18 |issue=7 |url=http://www.nature.com/emboj/journal/v18/n7/full/7591600a.html |doi=10.1093/emboj/18.7.1723 |pages=1723–1729}}</ref> Mada su ovi primeri specijalni slučajevi, postoje dokazi da se GPCR receptori dimerizuju da bi delovali kao molekulski pratioci, najčešće da bi katalizovali svoje sopstveno savijanje i transport do ćelijske površine. Dokazi su najdostupniji za familiju A GPCR receptora, npr. [[Arginin vazopresinski receptor 2|V2 vazopresinske receptore]]<ref name="Zhu_1998">{{cite journal|last1=Zhu|first1=X.|title=Truncated V2 vasopressin receptors as negative regulators of wild-type V2 receptor function |author2=Wess |journal=J. Biochemistry |year=1998 |volume=37 |issue=45 |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9843382 |pages=15773–15784|doi=10.1021/bi981162z |pmid=9843382 }}</ref><ref name="Morello_2000">{{cite journal|last1=Morello|first1=J. P.|title=Pharmacological chaperones rescue cell-surface expression and function of misfolded V2 vasopressin receptor mutants |last2=Salahpour|first2=A.|last3=Laperriere|first3=A.|last4=Bernier|first4=V.|last5=Arthus|first5=M. F.|last6=Lonergan|first6=M.|author7=Petaja-Repo, U. |last8=Angers|first8=S.|last9=Morin|first9=D.|author10=Bichet, D. G. |author11=Bouvier, M. |journal = J. Clin. Invest. |year=2000 |volume=105 |issue=7 |pages=887–895 |url=http://www.jci.org/articles/view/8688 |doi=10.1172/JCI8688}}</ref> i [[CCR5|hemokinski receptor -{CCR5}-]].<ref name="Maggio_2005"/><ref name="Benkirane_1997">{{cite journal|last1=Benkirane|first1=M.|title=Mechanism of transdominant inhibition of CCR5-mediated HIV-1 infection by ccr5delta32 |last2=Jin|first2=D. Y.|last3=Chun|first3=R. F.|last4=Koup|first4=R. A.|last5=Jeang|first5=K. T.|journal=J. Biol. Chem. |year=1997 |volume=272 |issue=49 |pages=30603–30606|doi=10.1074/jbc.272.49.30603 |doi-access=free |pmid=9388191 }}</ref> Uloga dimerizacije u GPCR [[Онтогенетско развиће|ontogenezi]] ne isključuje mogućnost da kad jednom receptor dosegne ćelijsku površinu, njegovo oligomerno stanje ne može da bude dinamički regulisano ligandom. Eksperimenti bazirani na [[Флуоресцентно резонантни енергетски трансфер|-{FRET-u}-]] i bioluminescentnom energetskom transferu ([[Флуоресцентно резонантни енергетски трансфер|-{BRET}-]]) su pokazali da mnogi GPCR receptori postoje kao [[oligomer]]i, ili da su bar u blisko pakovanim klasterima, u membranama živih ćelija.<ref name="Bouvier_2001"/><ref name="Milligan_2001"/><ref name="Rios_2001"/><ref name="George_2001"/><ref name="Agnati_2003"/><ref name="Franco_2003"/><ref name="Kroeger_2003"/><ref name="Terrillon_2004"/> Međutim, oni su marginalno doprineli poboljšanju razumevanja funkcionalne relevantnosti. Zapravo, pošto većina tih studija pokazuje da vezivanje agonista ne proizvodi znatnu promenu optičkog signala, može se zaključiti da su GPCR receptori konstitutivni [[Proteinski dimer|dimeri]] i da se takva supramolekularna organizacija ne osujećuje stanjem aktivacije proteina. Iz brojnih FRET i BRET merenja proizlazi da ne dolazi ni do povećanja udela, niti do razgradnje dimerinog stanja, te da dimeri nisu neophodni za receptorom posredovanu aktivaciju G proteina. Alternativna interpretacija je da nema evidencije kojom bi se dokazalo da dimerni GPCR receptori nisu mandatorne strukture za ostvarivanje produktivne interakcije sa [[Heterotrimerni G protein|G proteinskim heterotrimerom]]. Strukturni i biohemijski dokazi sugerišu da vezivna površina G proteinskog trimera može da formira interakciju sa dimernim GPCR receptorom,<ref>{{cite journal|title=Dimerization of G-protein-coupled receptors |author = Dean, M. K.|last2=Higgs |first2=C. |author3 = Smith, R. E.|author4 = Bywater, R. P.| last5=Snell |author5 = Snell, C. R.|author6 = Scott, P. D. |author7 = Upton, G. J. |author8 = Howe, T. J. |author9 = Reynolds, C. A. |journal = J. Med. Chem. |year=2001 |volume = 44 |url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11741478 |pages=4595–5114| pmid=11741478 | last6=Scott | last7=Upton | last8=Howe | last9=Reynolds | issue=26 | doi=10.1021/jm010290+ }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Filipek|first1=S.|title=A concept for G protein activation by G protein-coupled receptor dimers: the transducin/rhodopsin interface. |last2=Krzysko|first2=K. A.|last3=Fotiadis|first3=D.|last4=Liang|first4=Y.|last5=Saperstein|first5=D. A.|last6=Engel|first6=A.|last7=Palczewski|first7=K.|journal = Photochem. Photobiol. Sci. |year=2004 |volume = 3 |issue=6 |url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15170495 |pages=628–638|doi=10.1039/b315661c |pmid=15170495 |bibcode=2004PhPhS...3..628F }}</ref> mada se neka zapažanja mogu interpretirati kao indikacija da citosolni region monomernog GPCR receptora podleže znatnim konformacionim promenama nakon interakcije sa G proteinom.<ref>{{cite journal|last1=Hamm|first1=H. E.|title=How activated receptors couple to G proteins|journal=Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.|year=2001|volume=98|issue=9 |doi=10.1073/pnas.011099798|pages=4819–4821|doi-access=free |bibcode=2001PNAS...98.4819H }}</ref> Nedavno su elegantni eksperimenti, koji su se sastojali od kombinacije [[Masena spektrometrija|masene spektrometrije]] nakon hemijskog povezivanja i [[neutron]]skog rasipanja u rastvoru, nedvosmisleno pokazali da je kompleks formiran između prečišćenog, aktiviranog [[Leukotrienski B4 receptor|leukotrienskog B4 receptora]] -{BLT}-₁ i [[Gi alfa podjedinica|-{Gi}-_α2β1γ2]] pentamerni sklop jednog dimernog receptora i heterotrimernog G proteina.<ref>{{cite journal|last1=Baneres|first1=J. L.|title=G Protein Activation by the Leukotriene B4 Receptor Dimer |last2=Parello|first2=J. J.|journal = Mol. Biol. |year=2003 |volume = 329 |issue=30 |doi= 10.1074/jbc.M710419200 |pages=21084–21092|doi-access=free }}</ref> == Poreklo i diversifikacija superfamilije == Prenos signala posredovan GPCR superfamilijom datira iz doba pojave prvih oblika multicelularnosti. Nedavna istraživanja su pokazala da su GPCR receptori slični receptorima [[sisar]]a prisutni u [[carstvo (biologija)|carstvu]] [[Гљиве|gljiva]] i da se mogu klasifikovati na osnovu -{GRAFS}- sistema koji je baziran na GPCR osobinama.<ref>{{cite journal|last=Krishnan|first1=A.|last2=Alme´n |first2=M. S. | last3 = Fredriksson | first3 = R | last4 = Schiöth | first4 = HB | title=The Origin of GPCRs: Identification of Mammalian like Rhodopsin, Adhesion, Glutamate and Frizzled GPCRs in Fungi | journal=PLOS ONE |year=2012 |volume=7 |issue=1 |pages=e29817 | pmid= 22238661 | doi = 10.1371/journal.pone.0029817 |doi-access=free |pmc=3251606 |bibcode=2012PLoSO...729817K }}</ref> Identifikacija članova superfamilije širom [[eukariote|eukariotskog]] domena i upoređivanje specifičnih motiva je dovelo do zaključka da GPCR superfamilija ima zajedničko poreklo.<ref>{{cite journal|vauthors=Nordström KJ, Sällman Almén M, Edstam MM, Fredriksson R, Schiöth HB | title=Independent HHsearch, Needleman–Wunsch-Based, and Motif Analyses Reveal the Overall Hierarchy for Most of the G Protein-Coupled Receptor Families | journal=Mol Biol Evol |year=2011 | volume=28 | issue=9 | pmid= 21402729 | doi = 10.1093/molbev/msr061 |pages=2471–80}}</ref> Iz analize karakterističnih motiva sledi da su tri od pet -{GRAFS}- familija, ''rodopsinska'', ''adheziona'' i ''uvojita'', evoluirale iz -{''Dictyostelium discoideum''}- -{cAMP}- receptora pre razdvajanja -{''Opisthokont''}- taksona. Kasnije je sekretinska familija nastala iz adhezione receptorske familije, pre nego što su se odvojili [[Ваљкасти црви|nematodi]]. == -{''Dictyostelium discoideum''}- == Novi -{GPCR}- koji sadrži lipidno kinazni domen je nedavno bio identifikovan kod organizma -{''[[Dictyostelium discoideum]]''}-. On reguliše indikaciju ćelijske gustine.<ref>{{cite journal|vauthors=Bakthavatsalam D, Brazill D, Gomer RH, Eichinger L, Rivero F, Noegel AA | title=A G protein-coupled receptor with a lipid kinase domain is involved in cell-density sensing | journal=Curr Biol |year=2007 | volume=17 | issue=10 | pmid= 17481898 | doi=10.1016/j.cub.2007.04.029 |pages=892–7| bibcode=2007CBio...17..892B }}</ref> == Vidi još == * [[Orfan receptor]] == Reference == {{reflist|2}} == Literatura == {{Литература|2}} * {{cite journal|vauthors=Vassilatis DK, Hohmann JG, Zeng H, Li F, Ranchalis JE, Mortrud MT, Brown A, Rodriguez SS, Weller JR, Wright AC, Bergmann JE, Gaitanaris GA | title=The G protein-coupled receptor repertoires of human and mouse | journal=Proc Natl Acad Sci USA |year=2003 | volume=100 | issue=8 | pmid= 12679517 | doi= 10.1073/pnas.0230374100 | pmc=153653|pages=4903–8| doi-access=free | bibcode=2003PNAS..100.4903V }} * {{cite web |url=http://www.pubmedcentral.nih.gov/picrender.fcgi?artid=153653&blobname=pnas_0230374100v2_1.pdf |title=A phylogenetic tree of all human GPCRs |date= |format= |publisher= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20190915141638/https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC153653/bin/pnas_0230374100v2_1.pdf/ |archivedate=15. 09. 2019 |quote= |accessdate=11. 8. 2008. |url-status= }} * {{cite web | url = http://www.iuphar-db.org/GPCR/ReceptorFamiliesForward | title = GPCR Database | date = | format = | work = IUPHAR Database | publisher = International Union of Basic and Clinical Pharmacology | language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080915143055/http://www.iuphar-db.org/GPCR/ReceptorFamiliesForward | archivedate = 15. 09. 2008 | quote = | accessdate = 11. 8. 2008. | url-status = }} * {{cite web |url=http://www.gpcr.org/7tm/ |title=GPCRDB: Information system for G protein-coupled receptors (GPCRs) |vauthors=Vriend G, Horn F |date=29. 6. 2006. |format= |publisher=Molecular Class-Specific Information System (MCSIS) project |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20190425213105/http://www.gpcr.org/7tm/ |archivedate=25. 04. 2019 |quote= |accessdate=11. 8. 2008. |url-status=dead }} * {{UMichOPM|families|superfamily|6}} * {{cite web|url=http://www.bio-balance.com/Ref.htm | title = GPCR Reference Library |date=| format = | publisher = | language = | archiveurl = | archivedate=| quote = Reference for molecular and mathematical models for the initial receptor response | accessdate=11. 8. 2008.}} * {{cite journal|last1=Ji |first1=Tae H. |title=G protein-coupled receptors. I. Diversity of receptor-ligand interactions |journal=J. Biol. Chem.|date=1998|volume=273|issue=28|pages=17299–17302|doi=10.1074/jbc.273.28.17299 |doi-access=free |pmid=9651309 |last2=Grossmann |first2=Mathis |last3=Ji |first3=Inhae }}.}- * {{cite journal|last1=Gether |first1=Ulrik |title=G protein-coupled receptors. II. Mechanism of agonist activation |journal=J. Biol. Chem.|date=1998|volume=273|issue=29|pages=17979–17982|doi=10.1074/jbc.273.29.17979 |doi-access=free |pmid=9660746 |last2=Kobilka |first2=Brian K. }}.}- * -{Lefkowitz, R.J. (1998). {{cite journal|author= |title=G protein-coupled receptors. III. New roles for receptor kinases and beta-arrestins in receptor signaling and desensitization |journal=J. Biol. Chem.|date=|volume=273|issue=|pages=18677–18680}}.}- * Pierce K.L., Premont R.T., Lefkowitz R.J. (2002). {{cite journal|author= |title=Seven-transmembrane receptors |journal=Nat. Rev. Mol. Cell. Biol.|date=|volume=9|issue=|pages=639–50}} * {{cite journal|last1=Lefkowitz |first1=Robert J. |title=Beta-arrestins: traffic cops of cell signaling |journal=Curr. Opin. Cell Biol.|date=2004|volume=16|issue=2|pages=162–168|doi=10.1016/j.ceb.2004.01.001 |last2=Whalen |first2=Erin J. }}.}- * {{cite journal|last1=Lefkowitz |first1=Robert J. |title=Transduction of receptor signals by beta-arrestins |journal=Science|date=2005|volume=308|issue=5721|pages=512–517|doi=10.1126/science.1109237 |bibcode=2005Sci...308..512L |last2=Shenoy |first2=Sudha K. }}.}- * {{cite journal|last1=Fredriksson |first1=R. |title=The Repertoire of G-Protein–Coupled Receptors in Fully Sequenced Genomes |journal=Mol. Pharmacol.|date=2005|volume=67|issue=5|pages=1414–1425|doi=10.1124/mol.104.009001 |pmid=15687224 |last2=Schiöth |first2=H. B. }}.}- * -{Hill S.J. (2006). {{cite journal|author= |title=G-protein-coupled receptors: past, present and future |journal=Br. J. Pharmacol.|date=|volume=147|issue=|pages=}}, S27-S37.}- * -{Lodish, Berk, Zipursky, Matsudaira: „Molekulare Zellbiologie“ 4. Auflage S. 922ff.}- * {{AlbertsMolecularBiology4th}} * {{VoetBiochemistry3rd}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * {{MeshName|G-protein-coupled+receptors}} * [http://www.cellsignal.com/reference/pathway/MAPK_G_Protein.html Receptori spregnuti s G proteinom - MAPK/Erk signalizacija] * [https://web.archive.org/web/20150403202411/http://www.creative-biogene.com/Product/GPCR-list-11.html GPCR Cell Line] * {{cite web | url = http://www.iuphar-db.org/GPCR/ReceptorFamiliesForward | title = GPCR Database | work = IUPHAR Database | publisher = International Union of Basic and Clinical Pharmacology | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080915143055/http://www.iuphar-db.org/GPCR/ReceptorFamiliesForward | archivedate = 15. 09. 2008 | quote = | access-date = 22. 08. 2010 | url-status = }} * {{cite web |url=http://www.gpcr.org/7tm/ |title=GPCRDB: Information system for G protein-coupled receptors (GPCRs) |vauthors=Vriend G, Horn F |date=29. 6. 2006 |publisher=Molecular Class-Specific Information System (MCSIS) project |archiveurl=https://web.archive.org/web/20190425213105/http://www.gpcr.org/7tm/ |archivedate=25. 04. 2019 |quote= |access-date=22. 08. 2010 |url-status=dead }} * {{cite web | url = http://www.gproteincoupledreceptors.net/ | title = G Protein-Coupled Receptors on the NET | publisher = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110723135805/http://www.gproteincoupledreceptors.net/ | archivedate = 23. 07. 2011 | quote = a classification of GPCRs | accessdate = 10. 11. 2010 | url-status = }} * {{cite web|url=http://gpcr.scripps.edu| title =PSI GPCR Network Center| publisher =| archiveurl =https://web.archive.org/web/20130725122424/http://gpcr.scripps.edu/| archivedate =25. 07. 2013| quote =a Protein Structure Initiative:Biology Network Center aimed at determining the 3D structures of representative GPCR family proteins| accessdate =24. 08. 2018|url-status=dead}} {{-}} {{G protein spregnuti receptori-lat}} {{Citokinski receptori-lat}} {{Transmembranski receptori-lat}} {{Prenos signala-lat}} {{Сјајан чланак}} {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Г протеин спрегнути рецептори]] [[Категорија:Мембранска биологија]] [[Категорија:Протеинске фамилије]] [[Категорија:Трансдукција сигнала]] [[Категорија:Интегрални мембрански протеини]] mwenplpzrofqpqvu5rn7n4ga2vmhktu 0 468571 30099563 29361459 2025-06-28T10:22:17Z Carsten Steger 289161 Aerial image of Grado inserted. 30099563 wikitext text/x-wiki {{Град у Италији | назив = Градо | изворни_назив = -{Grado}- | слика = Aerial image of Grado (view from the west).jpg | опис_слике = Градо | грб = Grado (Italia)-Stemma.svg | држава = {{застава|Италија}} | регија = [[Фурланија-Јулијска крајина]] | округ = [[Горица (округ)|Горица]] | локација = | оснивање = | површина = 114,06 | становништво = 8614 | извор_становништво = | густина = 76 | гшир = 45.677778 | гдуж = 13.394722 | надморска_висина = 2 | временска_зона = UTC+1 | поштански_код = 34073 | позивни_број = 0431 | регистарска_ознака = | дан_града = 21. јул | веб-страна = [http://www.comune.grado.go.it/ www.comune.grado.go.it] | градоначелник = Силвана Оливото }} '''Градо''' ({{јез-ита|Grado}}, {{јез-сло|Gradež}}, у месном говору ''Gravo'') град је у североисточној [[Италија|Италији]]. То је познати градић округа [[Горица (округ)|Горица]] у оквиру [[административна подела Италије|италијанске покрајине]] [[Фурланија-Јулијска крајина]]. Градо се сматра најсевернијим градом на [[Јадранско море|Јадрану]]. Некада рибарско насеље данас је познато приморско летовалиште. == Природне одлике == Град Градо налази се у североисточном делу [[Италија|Италије]], 50 км западно од [[Трст]]а, седишта покрајине. Градо се сматра најсевернијим градом на [[Јадранско море|Јадрану]], а позадини се пружа мочварно подручје источне [[Падска низија|Падске низије]]. Код Града се речица [[Нотисоне]] улива у море. Градо је изграђен у облати мочваре. Због исушивања кроз насеље је прокопано више канала, па град личи на „малу Венецију“. == Историја == Као приморски град, ово место је почело да добија на значају током [[5. век]]а, у време вараварских упада у северну Италију, када је почело да служи као прибежиште избеглицама из угоржених градова у залеђу. Када су [[Лангобарди]] заузели оближњу [[Аквилеја|Аквилеју]], тадашњи аквилејски митрополит Павлин се [[568]]. године склонио у Градо. Од тог времена, ово место је постало резиденција аквилејских митрополита, који су се временом прозвали и патријарсима. Пошто је насупрот њима накнадно обновљена и супарничка јурисдикција у старој Аквилеји, градешки огранак [[Аквилејска патријаршија|Аквилејске патријаршије]] је временом постао познат и као [[Градешка патријаршија]], која је постојала све до [[1451]]. године.{{sfn|Meyendorff|1989|p=}} == Становништво == Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 8.462 становника.<ref>{{Cite web |url= http://dati.istat.it/Index.aspx|title= Statistiche I.Stat|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date = 28. 12. 2012|work= |publisher=ISTAT}}</ref> {{ДемографијаИТА |1931=5896 |1936=6005 |1951=8733 |1961=9666 |1971=10043 |1981=9808 |1991=9073 |2001=8728 |2011=8462 }} Градо данас има око 8.500 становника, махом [[Italijani|Италијана]]. Током протеклих деценија број градског становништва стагнира. == Партнерски градови == * {{зас|}} [[Sankt Lorenzen bei Knittelfeld]] * {{зас|}} [[Feistritz bei Knittelfeld]] == Галерија == <gallery> слика:Basilika Eufemia Grado.jpg|Црква св. Евфемије слика:Grado Strand.jpg|Градско купалиште слика:Grado Ville Bianchi.jpg|Вила Бјанки слика:Grado Hafen2.jpg|Марина у Граду </gallery> == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Krahwinkler|first=Harald|title=Patriarch Fortunatus of Grado and the Placitum of Riziano|journal=Acta Histriae|year=2005|volume=13|number=1|pages=63-78|url=https://zdjp.si/wp-content/uploads/2015/09/Krahwinkler.pdf}} * {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=Јован Мајендорф|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}} * {{Cite journal|ref=harv|last=Nicovich|first=John Mark|title=The poverty of the Patriarchate of Grado and the Byzantine-Venetian Treaty of 1082|journal= Mediterranean Historical Review|year=2009|volume=24|number=1|pages=1-16|url=https://www.academia.edu/6964849}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Grado, Italy}} * {{званични веб-сајт|http://www.comune.grado.go.it}} {{Подножје}} [[Категорија:Градови у Италији]] [[Категорија:Фурланија-Јулијска крајина]] ehl1verut8lxx07kokebiwgwcw50eq5 0 485720 30099357 29336146 2025-06-28T05:32:29Z Gliwi 157000 ([[c:GR|GR]]) [[File:Wappen Windischleuba.png]] → [[File:DEU Windischleuba COA.svg]] PNG → SVG 30099357 wikitext text/x-wiki {{Град у Немачкој | назив = Виндишлојба | изворни_назив = ''-{Windischleuba}-'' | слика = Schloss Windischleuba.jpg | опис_слике = | градска_застава = | грб = DEU Windischleuba COA.svg | држава = [[Немачка|Њемачка]] | покрајина = [[Тирингија]] | локација = | оснивање = | становништво = 2.150<ref>Број становника по [https://web.archive.org/web/20100919050210/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/AdministrativeUebersicht,templateId=renderPrint.psml њем. Савезном заводу за статистику]. [https://web.archive.org/web/20100827050647/http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Content/Statistiken/Regionales/Gemeindeverzeichnis/Administrativ/Archiv/GV2000VJ/2Q__30062010__Auszug,property=file.xls Стање] 30. 6. 2010.</ref> | густина = 104 | агломерација = | површина = 20,7 | гшир = 51.01667 | гдуж = 12.46667 | надморска_висина = 194 | регистарска_ознака = -{ABG}- | позивни_број = 03447 | поштански_код = 04603 | дан_града = | веб-страна = | градоначелник = ''-{Gerd Reinboth}-'' | странка = -{CDU}- | ије = да }} '''Виндишлојба''' ({{јез-њем|Windischleuba}}) општина је у [[немачка|њемачкој]] савезној држави [[Тирингија]]. Једно је од 40 општинских средишта округа [[Округ Алтенбургер Ланд|Алтенбургер Ланд]]. Према процјени из 2010. у општини је живјело 2.150 становника. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 16077052. == Географски и демографски подаци == [[Датотека:Windischleuba in ABG.png|мини|лево|250п|Положај општине у округу Алтенбургер Ланд]] Виндишлојба се налази у савезној држави [[Тирингија]] у округу Алтенбургер Ланд. Општина се налази на надморској висини од 194 метра. Површина општине износи 20,7 -{km²}-. У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 2.150 становника. Просјечна густина становништва износи 104 становника/-{km²}-. {{-}} == Међународна сарадња == <div style="width:30%"> {{партнерство_градова_заглавље}} {{партнерство_градова_ред|-{[[Kyburg-Buchegg]]}-|[[Швајцарска]]|контакт|[[2000]]}} {{партнерство_градова_подножје|Извор<ref>[http://www.rgre.de/rgre-partnerschaften/?dt_orgname=Windischleuba&dt_plz=&dt_einwohnerzahl_min=&dt_einwohnerzahl_max=&dt_bundesland=&aus_orgname=&aus_plz=&aus_land=&aus_kontinent=&partner_seit_von=&partner_seit_bis=&partner_form=&submit=Suche Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње], Приступљено 30. 6. 2010.</ref>}} </div> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Windischleuba}} {{Викирјечник|Виндишлојба}} * [http://www.destatis.de/ Њем. Савезни завод за статистику] {{de}} * [http://www.staedtetag.de Стална конференција градова и општина] {{de}} * -{[http://www.kommon.de/ KommOn]}- - Информациони систем градова, општина и округа. {{de}} * [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=51.01667&longitude=12.46667&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)] {{Независни градови и општине у округу Алтенбургер Ланд}} {{Подножје|Њемачка}} [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Немачкој]] 417ujha72a2tqo063iatpduvf2vlhe4 0 489276 30099064 29932759 2025-06-27T20:03:14Z Konduras 231481 30099064 wikitext text/x-wiki {{мало извора}} {{Компанија | назив_компаније = Југотон | лого = Jugoton logo.svg | врста_компаније = | делатност = | основана = {{start date and age|1947|7|10}} | место_оснивања = Загреб, [[Социјалистичка Република Хрватска|НР Хрватска]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] | угашена = 1991. | претходник = Електрон | наследник = [[Croatia Records]] | оснивачи = | седиште = [[Загреб]], [[Хрватска]] | руководиоци = Синиша Шкарица<br /> Војко Кундић | производи = | услуге = | слоган = Нова плоча! | информације = }} [[Датотека:Jugoton_logo_price_sticker.jpg|мини|Логотип из {{start date and age|1980}}-их година са ценом плоче]] '''Југотон''' је била прва [[дискографска кућа]] основана на простору бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], која је била смештена у [[Загреб]]у. Основана је [[7. јула]] [[1947]]. године на темељима национализованог „Електротона“.<ref name="GJ">{{cite web|url=http://www.gitare.info/page.php?al=alias8083|title=Jugoton - Croatia Records|date={{start date and age|2007|11|7}}|publisher=gitare.info|url-status=|accessdate={{start date and age|2010|10|31}}|archive-date=25. 07. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120725192639/http://www.gitare.info/page.php?al=alias8083}}</ref> == Историја == Југотон је основан 7. јула 1947. године у [[Загреб]]у. Прву плочу издаје исте године, сингл са каталошким бројем J-1001, на коме се налазе две [[Далмација|далматинске]] песме „Ти твоји зубићи“ и „Један мали бродић“ у извођењу групе -{„Zagreb Male Quintet“}-.<ref name="GJ"/> У то време Југотон је производио и галантерију и козметичку амбалажу, а пуни назив му је био „Творница грамофонских плоча и прибора, те галантерије из пластичних маса“. Већ прве године постојања произведено је 33.000 грамофонских плоча. Непуну деценију касније, [[1956]] године се асортиман употпуњује грамофонским плочама од [[винил]]а ([[Грамофонска плоча|ЛП]] плоче са пречником од 25 [[центиметар]]а), а исте године објављују прве плоче са народном музиком и прву солистичку плочу забавне музике, са насловом „Пјева вам [[Иво Робић]]“. Године 1957. почињу с издавањем [[сингл]]ица (45 окретаја у минути) и [[ЕП]]-а (33 окретаја и више места на плочи за дуже композиције). Година 1958. била је врло занимљива за ''Југотон'', издали су преко 500.000 плоча и произвели прву плочу са [[стерео]] звуком, наслов "Там кјер мурке цвето" квинте]а Арсеник. Крајем 1959. године оснива се још једна дискографска кућа на просторима бивше Југославије, [[београд]]ски [[ПГП РТБ]]. Током 1960. [[године]], ''Југотон'' производи преко 1.400.000 плоча, а [[загреб]]ачки [[РИЗ]] производи 100.000 грамофона. На локацији [[Дубрава (општина)|Дубрава]] (Загреб) се поставља камен темељац за нови ''Југотонов'' погон. Погон с радом почиње 23. октобра 1963. године, а већ тада производе 10.000.000 грамофонских плоча годишње. Југотон потписује и прве лиценцне уговоре са страним издавачким кућама -{[[RCA]]}-, -{[[Polydor]]}- и -{[[Decca]]}- те почиње са објављивањем албума страних [[музичар]]а међу којима су се нашли и [[Елвис Пресли]], [[Битлси]], [[Ролингстонси|Ролингстонс]], [[Мадона]], [[U2|U-2]], [[Дејвид Боуи]], [[Eurythmics|Јуритмикс]], [[Кејт Буш]], [[Крафтверк]], [[Квин]], [[Дип перпл]], [[Pink Floyd|Пинк флојд]] и [[Ајрон мејден]]. Југотон је објавио многе албуме популарних музичких група бивше Југославије, између осталог [[Бијело дугме|Бијелог дугмета]], [[Азра (музички састав)|Азре]], [[Електрични оргазам|Електричног оргазма]], [[ВИС Идоли|Идола]], [[Хаустор (група)|Хаустора]] и групе [[Леб и сол]], а први домаћи [[рок]] албум, [[Наши дани]], објављен у {{start date and age|1968|11}}, снимила је [[Група 220]].<ref name="GJ"/> Почетком седамдесетих година двадесетог века расте производња албума домаћих аутора, те своје плоче објављују [[Драго Млинарец]] као [[солиста]] {{start date and age|1971}}, и бендови [[YU grupa|-{YU}- група]] и [[Тајм (група)|Тајм]] {{start date and age|1972}}. У [[фонотека|фонотеци]] дискографске куће -{[[Croatia Records]]}- налази се преко 70.000 музичких снимака и 14.000 носача звука са композицијама аутора из свих република бивше Југославије. == Конкуренција == На подручју бивше Југославије постојало је још неколико дискографских кућа, основаних као конкуренција Југотону, између осталих: [[београд]]ски [[ПГП-РТБ|ПГП РТБ]] (из кога је касније настао [[ПГП РТБ|ПГП РТС]]), [[загреб]]ачки -{SUZY}-, [[Сарајево|сарајевски]] [[Дискотон]] и [[Љубљана|љубљански]] [[ЗКП РТЉ]]. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.crorec.hr/ -{Croatia Records}-], званична интернет страница {{hr}} {{Подножје|Музика}} [[Категорија:Дискографске куће у Југославији]] [[Категорија:Дискографске куће у Хрватској]] [[Категорија:Croatia Records]] [[Категорија:Предузећа из Загреба]] [[Категорија:Музика у Загребу]] haemzdg1mtlxhpcr4tds05suyorvqxw 0 529130 30098867 29945623 2025-06-27T16:53:13Z CommonsDelinker 4757 Датотека Masaccio7.jpg замењена је датотеком [[:c:File:The_Tribute_Money_by_Masaccio.jpg|The_Tribute_Money_by_Masaccio.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]:) 30098867 wikitext text/x-wiki '''Историја сликарства ''' од првих манифестација у [[палеолитска уметност|палеолиту]] до [[савремена уметност|савременог доба]]. Сликарство је [[уметност|умјетност]] представљања слика било реалистичних, фиктивних или, једноставно [[апстрактна уметност|апстрактних]] на површинама различите природе, путем пигмената мјешаним са другим супстанцама које могу бити [[органска хемија|органског]] или [[неорганска хемија|синтетичког]] поријекла. == Материјали, технике и стилови == {{Посебан чланак|Сликарство}} Током историје сликарство је усвајало различите форме у зависности од употребе различитих материјала и техника. До 20. вијека било је базирано на умјетности [[цртеж]]а. На западу, [[фреска|фреско сликарство]] које је достигло свој врхунац крајем [[средњи век|средњег вијека]] и почетком [[ренесанса|ренесансе]], базирано је на наношењу [[боја|боје]] на свјежи или суви [[гипс]]ани малтер. Други варијатитет древног поријекла је сликарство [[темпера|темпере]], које се састојало од наношења боје темпере на припремљену подлогу, обично платна или дрвене плоче, настале мјешањем [[пигмент]]а са [[жуманце]]том [[јаје]]та. У вријеме ренесансе [[уљано сликарство|уљане боје]] замјењују фреско и сликарство темпере. Традиционално се сматрало да је уљана техника развијена крајем средњег вијека и да су њени творци [[Фландрија|фламанска]] браћа [[Јан ван Ајк]] и [[Хуберт ван Ајк]], међутим, данас се вјерује да је развијена много раније. Друге сликарске технике су [[енкаустика]], [[гваш]] и [[акварел]]. У другој половини [[20. век|20. вијека]] раширила се употреба [[акрилне боје|акрилних боја]] на воденој бази, које се суше веома брзо и не тамне пролазом времена. Током вијекова, смјењивале су се различите методе и умјетнички стилови, као и теорије у вези сврхе умјетности а које су се, у неким случајевима, поново јављале у каснијим епохама у нешто измјењеном облику. У вријеме ренесансе фреско сликарство на зидовима, замјенило је штафелајско сликарство у уљу, али је сликање на зиду постало актуелно у 20. вијеку међу мексичким муралистима, од којих се истиче [[Дијего Ривера]]. Потреба за изразом снажних емоција уједињује врло различите сликаре, како по епохи тако и по стилу, као што је случај са [[Ел Греко]]м из [[16. век|16. вијека]] и њемачким [[експресионизам|експресионистима]] у 20. вијеку. Супротно покушајима експресиониста да разоткрију унутрашњу стварност личности, увијек је било сликара који су тежили да што вјерније представе спољашњу стварност која нас све окружује. [[Реализам (уметност)|Реализам]], [[симболизам]], [[академизам]] и [[романтизам]], су се смјењивали током историје, откривајући значајне и разнолике утицаје и афинитете међу самим умјетницима. == Праисторијско и античко сликарство == Најстарије познате слике су насликане на зидовима пећина које су служиле као склониште људима прије неких 30.000 година у вријеме палеолитског доба, а срећемо их у [[западна Европа|западној Европи]], [[подсахарска Африка|субсахраској]] [[Африка|Африци]] и на југу континента, као и у [[Аустралија|Аустралији]] и [[Русија|Русији]] на подручју [[Урал (планина)|Урала]]. У неким зонама као што је случај са [[Средоземно море|Средоземљем]], развој сликарства се наставио и у [[неолит]]у.<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=18–21}}</ref> === Пећинско сликарство === {{Посебан чланак|Пећинско сликарство}} Слике које су сачуване у [[Алтамира|пећинама Алтамире]] у [[Шпанија|Шпанији]] и [[Пећина Ласко|Ласко]] на југу [[Француска|Француске]], представљају, са невјероватном прецизношћу, [[бизон]]е, [[коњи|коње]] и [[срна|срндаће]]. Реализоване су [[пигмент]]има који су добијани из прашине различитих земљаних [[минерал]]а и мјешани са животињском машћу, бјеланцетом јајета, екстрактима из [[биљке|биљки]] и чак са [[крв]]љу. Те мјешавине су онда наношене прстима, дрвеним штапићима или директним дувањем на зид пећине. Ове слике су засигурно имале своју функцију у магичним ритуалима пећинског човјека, међутим, није нам позната њихова стварна природа. На примјер, у једној пећинској слици у Ласкоу, представљен је један човјек међу животињама поред више тамних тачкица, што је у неку руку доказ постојања духовне свијести и способности да се она изрази путем слика, [[знак]]ова и [[симбол]]а. === Египатско сликарство === Прије више од 5000 година, [[уметност старог Египта|египатски умјетници]] су сликали зидове гробница [[фараон]]а приказујући [[митологија|митолошке]] и мотиве свакодневнице као [[лов]], [[риболов]], [[ратарство]] или [[светковина|светковине]]. Као што је случај са египатским вајарством и у сликарству се јављају двије стилистичке константе. На првом мјесту, слике више концептуалне него реалистичне природе, представљају најкарактеристичне црте [[анатомија|анатомије човјека]], комбинацијом анфаса и профила исте фигуре. На другом, скала представљених фигура указује на њихову важност у друштву, те је тако [[фараон]] увијек виши од осталих фигура. === Минојско сликарство === [[Датотека:Queen's Megaron with dolphins Knossos Palace.jpg|мини|Делфини у Кнососу, Крит]] У вријеме [[минојска уметност|минојског периода]], живим колоритом, декорисани су зидови палата на [[Крит]]у и такође [[грнчарство|керамика]]. Позната фреска „Скок преко бика“ (око 1500. године п. н. е., [[Арехолошки музеј Ираклиона]]), рекреира једну ритуалну игру између људи и [[бик]]ова. Морски живот је такође честа тема сликарства овог периода што је видљиво у случају фреске на зиду палате легендарног краља [[Миној|Миноса]] у [[Кносос]]у, гдје су насликани [[делфин]]и или, на једном ћупу [[хоботница|октопода]] на чијој површини таласају његови пипци дефинишући и истичући његову форму (такође око 1500. године п. н. е., Археолошки музеј Ираклиона).<ref>{{harvnb|Janson|1975|pp=70–71}}</ref> === Старогрчко сликарство === {{Посебан чланак|Умјетност старе Грчке}} Са изузетком неких мањих фрагмената, до нашег времена нису сачувани мурали [[Античка Грчка|Старих Грка]]. Ипак, натуралистичне представе митолошких сцена које срећемо у грчкој керамици, могу нам дати неку идеју о томе како је изгледало зидно сликарство. У [[хеленистичка уметност|хеленистичко доба]], сцене и мотиви представљени у [[мозаик|мозаицима]] такође могу послужити као ехо монументалних слика које су засигурно рађене у другим техникама и које нису стигле до нашег времена. === Римско сликарство === {{Посебан чланак|Умјетност старог Рима}} Римљани су декорисали своје виле подовима украшеним мозаицима и фрескама на којима су представљени [[ритуал]]и, [[мит]]ови, [[пејзаж у сликарству|пејзажи]], [[мртва природа|мртве природе]] и сцене свакодневнице. Римски умјетници су постизали илузију стварности употребљавајући технику познату под именом [[ваздушна перспектива]], путем које се удаљени објекти представљају загаситим бојама и замагљеним контурама како би се постигао ефекат дубине простора. У [[археологија|археолошким]] ископавањима која су реализована у [[Помпеја|Помпеји]] и [[Херкуланум|Херкуланеуму]], мјеста која су била затрпана након ерупције [[Везув]]а [[79]]. године, откривена је једна читава колекција римског сликарства, секуларне и [[религија|религиозне]] природе. == Ранохришћанско и византијско сликарство == {{Посебан чланак|Византијска умјетност}} [[Датотека:Meister von San Vitale in Ravenna 003.jpg|мини|десно|250п|Мозаик у цркви Сан Витале, посвећен цару Јустинијану са архиепескопима десно и преторијанском гардом лијево]] Примјери палеохришћанског сликарства који су сачувани до данас потјечу из [[3. век|3.]] и [[4. век|4. вијека]] и ријеч је о фрескама из [[катакомбе|катакомби]] на којима су приказане сцене из [[Нови завет|Новог завјета]], које имају за карактеристике стилизацију и одређене трагове утицаја из античке умјетности. На примјер, [[Исус]] је представљан као фигура Доброг пастира, што је својеврсна адаптација представа [[грчка митологија|грчког бога]] [[Хермес]]а у [[уметност античке Грчке|античкој умјетности]]. За представљање [[васкрсење|васкрсења]] употребљавана је прича о јеврејском пророку [[Јона (пророк)|Јони]] који се ослобађа од [[китови|кита]], према [[Стари завет|Старом завјету]]. Међу најнеобичнија дјела овог ранохришћанског периода спадају мозаици у црквама у [[Равена|Равени]] у [[Италија|Италији]] из [[6. век|6. вијека]], међу којима се истичу они из [[базилика светог Виталија|цркве Сан Витале]], гдје су представљене како духовне тако и свјетовне теме. Стилизоване и издужене фигуре које декоришу зидове цркве, гледају у посматрача раширених очију и изгледају као да лебде у простору и времену. Овај начин представљања хришћанске иконографије је постао карактеристичан за [[византијска уметност|византијску умјетност]] и стил се отада веже за [[Византија|Источно римско царство]] са сједиштем у [[Константинопољ]]у које је трајало од 330 до 1453. године. Византијски стил се такође јавља у [[икона]]ма, традиционалним православним сликама на плочи од дрвета, које су намјењене обожавању Христоса, Дјевице и светитеља. У рукописима како религиозне тако и секуларне природе, као што је случај са текстовима [[Вергилије|Вергилија]] (из IV или с почетка V вијека, Ватиканска библиотека, Рим), или хришћанским текстовима, видљиви су утицаји грчко-римског стила. == Средњовјековно сликарство == [[Датотека:Meister des Book of Lindisfarne 002.jpg|мини|десно|250п|Тепих страница из Јеванђеља из Линдисфарна са геометријском декорацијом]] Умјетност средњег вијека која се развила изван Византијског царства и у оквиру сјеверних граница римског свијета, може се класификовати по својим изразитим стилистичким карактеристикама. [[Келтска уметност|Келтска умјетност]], која се развијала између V и IX вијека, у манастирима раличитих зона Британских острва, поврх свега се базирала на сложеним калиграфским цртежима. Рађени су [[илуминирани рукописи|осликани рукописи]] са богатом декорацијом, као што је случај са [[Јеванђеље из Линдисфарна|Јеванђељем из Линдисфарна]] (око [[698]]-[[721]]. године, Британски музеј, Лондон), са врло детаљним линеарним мотивима и плановима, у којима се комбинују келтски и германски елементи. У периоду [[романика|романике]], за вријеме XI и XII вијека, у осликаним рукописима са сјевера Европе, није видљив неки посебан стил; једне је карактерисала инспирација из класике, док је на другим видљив један нови стил енергичног [[цртеж]]а. У [[готика|готском]] периоду који слиједи, почев од краја XII вијека па све до почетка [[ренесанса|ренесансе]] у Италији, уводи се широк репертоар техника и сликарство престаје да буде искључиво везано за манастире. === Готско сликарство === {{Посебан чланак|Готика}} Током раног периода готике, структуре катедрала су ставиле већи нагласак на прозоре, тако да је, у готском периоду, умјетност [[витраж]]а одиграла већу улогу од осликаних рукописа. Секуларни умјетници су отворили своје радионице у [[Париз]]у и другим већим европским умјетничким центрима, радећи осликане рукописе за клијенте из краљевских породица. До нашег времена су сачуване слике са секуарном тематиком, посебно рађене у Италији. У градској палати у [[Сијена|Сијени]], [[Амброђио Лоренцети]] је, између [[1338]]. и [[1339]]. године, насликао фреске на којима су представљени мотиви из свакодневнице са грађанима и сељацима као протагонистима. У сали грађанског савјета исте палате, чува се један портрет коњаника који је насликао [[Симоне Мартини]], на ком је представљен један локални војни херој са својим војним логором као позадином. === Међународни готски стил === {{Посебан чланак|Међународна готика}} Спој умјетничких традиција са сјевера Европе и Италије, почетком XV вијека, познаје се под именом [[међународна готика|међународни готски стил]], или интернационална готика. Међу обиљем карактеристика које дефинишу сликарство овог периода налази се посебна пажња посвећена детаљима која показује сликарево оштроумно посматрање људи и природе. У првој деценији 1400-их, [[Браћа Лимбург]] су се преселила из [[Фландрија|Фландрије]] у [[Француска|Француску]]. Ту су, за Жана од Француске, војводе од Берија, израдили једну изузетну књигу (осликани, односно [[Илуминирани рукописи|илустровани рукопис]]), календар: [[Молитвеник Војводе од Берија]], (1413—1416, Војводски музеј, [[Шантили]], Француска). Сматра га се једним од најзначајнијих дјела [[Међународна готика|међународног готског стила]] и у њему су илустроване сцене из свакодневнице и посебних активности како племства тако и сељака. Такође је ријеч о једном својеврсном документу о начину облачења, обичајима и архитектури епохе. === Ђото === С друге стране, неких 100 година прије Браће Лимбург, италијански сликар [[Ђото ди Бондоне]], већ је дао људској фигури монументалну величину и понос, чинећи је протагонистом историје. Ђото је својим дјелом направио револуцију у италијанском сликарству, а његова открића, заједно са открићима других италијанских умјетника, била су од великог утицаја на сликарство са сјевера Европе. У [[Капела Арена|капели Арена]] у [[Падова|Падови]], чувају се изузетне фреске које је насликао Ђото, у периоду између 1305. и 1306. године, чија је тематика концентрисана на живот Исуса и [[Богородица|Богородице]]. Такође је сликао олтарне слике на дрвету великог формата, као и многи други сликари с краја епохе средњег вијека. == Ренесанса == {{Посебан чланак|Ренесанса}} [[Датотека:Masaccio, The Expulsion.jpg|мини|десно|100п|„Протјериваље из раја“, [[Мазачо]]]] Под појмом ренесанса се подразумјева културна револуција из 15. и 16. вијека која има своје корјене у Италији а карактерише је буђење поновног интересовања за културу Старе Грчке и Рима и снажна вјера у појединца и његове вриједности. С једне стране се исказује поштовање достигнућима антике, али се у исто вријеме јавља један културни и интелектуални препород. У вријеме ренесансе, умјетници су сматрани занатлијама, исто као и у [[средњи век|средњем вијеку]], али их се сада по први пут види као независне личности, у истом рангу са пјесницима и писцима. У том моменту умјетници траже виши друштвени статус и заузимају један другачији интелектуални став, умјетника као теоретичара, осим извршиоца умјетничких дјела, који ће прогресивно јачати током периода. У потрази за новим рјешењима за визуелне и формалне проблеме, многи од њих ће реализовати и [[наука|научне]] [[експеримент]]е. У том контексту ће се развити [[перспектива|линеарна перспектива]], гдје се паралалне линије представљају тако де се спајају у једној тачки недогледа. Као резултат овог открића, умјетници ће постати захтијевнији у третману пејзажа, придајући већи значај начину на који се представља [[дрво|дрвеће]], [[цвет|цвијеће]], [[биљке]], удаљеност међу [[планина]]ма и [[небо]] са својим облацима. Умјетници сада студирају ефекте [[светлост|природне свјетлости]], као и начине на које [[око]] опажа различите природне елементе. Такође ће развити [[ваздушна перспектива|ваздушну перспективу]], по којој објекти губе своје обрисе и [[боја|боју]], што се више удаљавају од човјековог ока. Сликари са сјевера Европе, посебно Фландријци, били су напреднији од својих италијанских колега у представљању [[Пејзаж у сликарству|пејзажа]], а допринијели су развоју умјетности у читавој Европи уводећи [[Уљано сликарство|уље]] као једну нову сликарску технику. Иако се [[портрет]] успоставио као посебан жанр половином [[15. век|15. вијека]], сликари ренесансе су досегли врхунац у другој врсти сликарства, историјског и наративног карактера, гдје се фигуре налазе контекстуализоване у један пејзаж или позадину, а тема су одломци из класичне [[митологија|митологије]] или [[хришћанство|хришћанске]] традиције. У једном одређеном контексту, сликар је представљао мушке, женске и фигуре дјеце у различитим позама и са различитим [[емоција|емоционалним]] реакцијама и стањима расположења. Око [[1427]]. године, италијански сликар [[Мазачо]], један од највећих иноватора овог периода, у капели Бранкачи – која се налази у цркви Санта Марија дел Кармине у [[Фиренца|Фиренци]] – насликао је низ фресака које откривају његово познавање људског понашања а које у исто вријеме показују његово велико познавање античке умјетности. У фресци на којој је приказан ''Изгон из раја'', [[Адам и Ева]] изгледају истински постиђени; поза у којој је приказана Ева, покушавајући рукама покрити своје тијело, дијелом је заснована на карактеристичним покретима примјера из [[класично старогрчко вајарство|класичног вајарства]] у којима су приказиване како грчка [[Афродита]] тако и римска [[Венера (богиња)|Венера]]. === Сликарство кватрочента (ране ренесансе) === [[Датотека:The Tribute Money by Masaccio.jpg|мини|десно|300п|„Плаћање пореза“ (Мазачо)]] Први велики сликар италијанске ренесансе је Мазачо, стваралац једног новог концепта натурализма и израза фигура, као и употребе линеарне и ваздушне перспективе. Његово сликарство је реалистично, трезвено и јасно дефинисано, скоро сто година испред манира великих сликара [[16. век|16. вијека]]. Упркос краткој каријери (умро је у 27. години живота), Мазачово дјело је имало велики утицај на ток умјетности која слиједи. Фреске (око [[1427]]. године), сликане за капелу Бранкачи у Цркви Санта Марија де Кармине у Фиренци на којима су представљене епизоде из живота Светог Петра, показују револуционаран карактер његовог дјела, нарочито видљив у начину употребе свјетла. У једној од најпознатијих сцена из овог циклуса фрески, Плаћање пореза, Мазачо представља фигуре Христоса и апостола са једним новим осјећајем за достојанство, монументалност и префињеност. Фреске из Капеле Бранкачи, биће инспирација сликарима наредних генерација, укључујући и самог [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]]. У фрески Свете Тројице (око [[1420]] — [[1425]]. године, Санта Марија Новела у Фиренци), примјеном Брунелескијевих открића у вези линеарне перспективе, Мазачо по први пут ствара илузију простора у слици. Правац који је зацртао Мазачо, слиједиће његови савременици као што је [[Паоло Учело]], који ће дати већу снагу линеарној перспективи. Међу његовим најбољим дјелима налазе се три верзије „Битке код Сан Романа“, гдје фигуре показују оштра скраћења. Та дјела се данас налазе у три музеја, [[Уфици|Галерији Уфичи]] у Фиренци; [[Национална галерија у Лондону|Националној галерији у Лондону]]; и [[Лувр]]у у Паризу. Такође је насликао једну велику фреску за катедралу у Фиренци, [[1436]]. године, која симулира један споменик у бронзи. Овај начин представљања има свој преседан у староримској умјетности а поново се јавља у скулптури Донатела. Други мајстор из истог периода је [[Фра Анђелико]], доминикански фратар, у чијем префињеном стилу налазимо средњовјековне форме које се смјењују са почетним формама новог стила ренесансе, све рјешено деликатном употребом боје. Дјело Фра Анђелика одликује елеганција вјерске духовности које, иако још увијек средњовјековног духа, чине и нове форме ренесансе као што је случај са Благовјестима (1430—1432. године, [[Музеј Прадо]], Мадрид). Био је посебно инвентиван у представљању пејзажа. Његово дјело су такође серија фрески које је насликао уз помоћ својих колега, доминиканских фратара, за манастир Сан Марка у Фиренци. Фиренца је била епицентар умјетничке ренесансе у Италији, мада су и други региони били сценарији из којих су произашли важни мајстори током цијелог периода. [[Пизанело]], родом из [[Верона|Вероне]], радио је за неколико малих грофовина као што је грофовина Гонзага у [[Мантова|Мантови]] или грофовина Исток у [[Ферара|Ферари]]. Пизанелов стил је врло префињен, лиричког карактера и течнији у односу на Мазачов. Међу његовим дјелима се налази серија портрета на бронзаним медаљонима који су били врло тражени међу његовим аристократским меценама. [[Јакопо Белини]] се сматра умјетником који је увео ренесансу у Венецију која ће касније постати ривал Фиренци. Иако је сачувано врло мало његових дјела, сачувани су цртежи који се сматрају јединственим по броју и сложености израде. Јакопо је био отац двојице мајстора ренесансе наредне генерације, [[Ђентиле Белини|Ђентила]] и [[Ђовани Белини|Ђованија Белинија]], и свекар другог умјетника, [[Андреа Мантења|Андреа Мантење]]. Други велики сликар кватрочента, дуго времена заборављен а у наше вријеме сматран једним од најважнијих сликара епохе, јесте [[Пјеро дела Франческа]] који је такође написао више трактата из [[Перспектива|перспективе]] и [[Математика|математике]]. Претпоставља се да је младост провео у Фиренци, међутим, каријеру је развио у другим италијанским градовима. Пјеров стил се може видјети у циклусу фрески Легенда крста, насталих око [[1453]]. године, рађених за хор Сан Франческо у Арецу. Његов одмјерени геометријски стил подсјећа на монументалност умјетности Мазача, али за разлику од Мазачовог, више је апстрактан и дистантан. Пјерове композиције су конструисане са геометријском прецизношћу која његовим сликама даје осјећај чврстоће и мирноће. На крају своје каријере употребљавао је подједнако технике темпере и уља. Утјецај Пјера дела Франческе на сликаре наредних генерација је велики, а у [[20. век|20 вијеку]], неки савремени сликари као што је [[Балтус]], сматрали су га референтним моделом за своју умјетност. === Друга генерација сликара ренесансе === У посљедњим деценијама 15. вијека, главне иновације умјетности ренесансе – овладавање линеарном и ваздушном перспективом, важност пејзажа, представљање индивидуалних фигура и ригурозна разрада композиције – биле су консолидоване и унапријеђене. У Фиренци, умјетници [[Антонио Полајуоло]] и [[Андреа дел Верокио]], примјећују сложеност [[анатомија|људске анатомије]] и раде директне студије људског тијела. Како вајари тако и сликари, стављају посебан нагласак на [[мишићно ткиво|мишиће]], као у Полајуоловим дјелу „Мучење св. Себастијана” ([[1475]], Национална галерија у Лондону). Полајуоло је такође израдио двије важне гробнице у бронзи за двојицу папа: [[Папа Сикст V|Сикста V]] (1484—1493) и [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентија VIII]] (1493-1497), обе у [[Базилика Светог Петра|Базилици Светог Петра у Риму]]. Преокупације Полајуола и Андреа дел Верокиа, касније ће преузети велики ученик посљедњег, [[Леонардо да Винчи]], чија се научна и умјетничка истраживања налазе међу најважнијим у цијелој ренесанси. Полифацетични Леонардо је култивисао све умјетности и друге научне и инжењерске дисциплине. Међу најрепрезентативнијим сликарима друге генерације на сјеверу Италије, истичу се [[Андреа Мантења]] у Падови и [[Ђовани Белини]] у Венецији. Мантења, који је неко вријеме радио у Верони и у Риму, провео је највећи дио своје каријере радећи захваљујући покровитељству војводске породице Гонзага у [[Мантова|Мантови]]. Фреско декорација Дома мужева (1464–1474) у војводској палати, сматра се једним од мајсторских дјела. Мантења је овдје проширио границе слике тако што је прекрио зидове и плафон једном сједињеном схемом композиције, због чега се стиче утисак да је ријеч о много већем простору него што у стварности јесте. Разлика између стварног и илузорног је замагљена и конфузна. Његове оптичке илузије су увелико имитирали сликари у два наредна вијека, нарочито када се радило о великим [[барок]]ним плафонима цркава и палата. Озбиљни стил Мантење, нервозног потеза, богате модулације и смјеле употребе перспективе, утицао је на умјетност његовог брата Ђованија Белинија, који је радио искључиво у Венецији. Белини ће такође имати велики утицај не само преко својих изузетних слика, већ такође као учитељ неких од сликара наредних генерација, међу којима су [[Себастијано дел Пјомбо]], [[Ђорђоне]] и [[Тицијан Вечели|Тицијан]]. Свијетле, богате и јаке боје које је Белини уврстио у своју палету, постале су суштинска карактеристика по којој се идентификује наредна генерација венецијанских сликара. Свијетли венецијански колорит је контрапункт линеарном фирентинском стилу. Олтар св. Гиобе (1488. Академија у Венецији), је једно од најбољих Белинијевих дјела. Живахан колорит, замагљени обриси и фигуре представљене у једној атмосфери скоро позлаћене свјетлости, су карактеристика овог посљедњег стила. Такође је био врстан сликар пејзажа, жанра који се убрзо претворио у специјалитет венецијанских сликара. Именован је за званичног сликара палате дужда у Венецији, и убрзо је постао њихов главни портретиста. Један изванредан примјер је портрет дужда Леонарда Лореданума ([[1501]], Национална галерија у Лондону). Његов престиж се ширио изван граница Италије, тако да је у Венецију привукао [[Албрехт Дирер|Албрехта Дирера]], с којим је размијенио идеје и дјела. Белини је промовисао сликарство у уљу, умјесто [[темпера|темпере]] на зиду; у [[16. вијек]]у [[уљано сликарство]] ће постати најчешће употребљавана техника. [[Датотека:Sandro Botticelli - La nascita di Venere - Google Art Project - edited.jpg|мини|десно|250п|''[[Рођење Венере]]'', [[Сандро Ботичели]]]] Другу генерацију сликара представља [[Сандро Ботичели]], умјетник који је уживао покровитељство Медичија у Фиренци. Његов, лирски, течни и често декоративни стил обухвата религиозне и паганске теме. Његове слике су под великим утицајем [[новоплатонизам|неоплатонске]] мисли, по којој се хришћанске идеје могу помирити са идејама античке класике. Ботичелијева два најпознатија дјела, оба у [[Галерија Уфици|галерији Уфици]] су „[[Рођење Венере]]’’ (након [[1482]]) и „Прољеће’’ (око [[1478]]). Модел за фигуру у Рођењу Венере потјече из античког [[вајарство|вајарства]], али је богиња овдје приказана како у стојећем ставу извире из блиједоплавог мора. Ботичели истиче обрисе фигуре једном линијом која им обезбјеђује посебну елегантност, међутим тек у одређеним и малобројним ситуацијама користи [[светло-тамно|свјетло-сјену]] (кјароскуро). === Умјетници чинквечента (cinquecento) === [[Датотека:Leonardo da Vinci (1452-1519) - The Last Supper (1495-1498).jpg|алт=Посљедња вечера|мини|[[Тајна вечера|Посљедња вечера]], [[Леонардо да Винчи|Леонардо]], Милан]] Умјетници наредне генерације су били одговорни за уздизање умјетности у њен најплеменитији израз. Овај период, који обухвата [[16. век|16. вијек]], почиње са [[Леонардо да Винчи|Леонардом да Винчијем]], у моменту када се овај враћа из [[Милано|Милана]] у Фиренцу, 1500. године. Ту је срео младог [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]] који ће исклесати познату статуу [[Микеланђелов Давид|Давида]] (1501-1504, Академија у Фиренци). Ово емблематично дјело ће убрзо постати не само симбол града Фиренце, већ такође симбол ренесансе. Давид као представа моћи и снаге има све неопходне састојке, али га је Микеланђело одобрао да покаже његову самоконтролу у моменту прије сусрета са Голијатом, као што је Леонардо учинио са фигурама апостола у [[Тајна вечера|Посљедњој вечери]] (1495-1497, Санта Марија у Милану), када је одабрао моменат тачно тек што је [[Христос]] рекао присутнима да ће га један од њих издати. За вријеме чинквечента, умјетници су покушали свести своје теме на чисту суштину; секундарне карактеристике, детаљи и анегдоте су служиле да привуку пажњу посматрача како би га усмјерили на саму суштину теме. Умјетнички епицентар овог периода је био Рим и двор [[Папа Јулије II|Јулија II]], који је запослио најбоље архитекте и умјетнике за своје амбициозне пројекте. [[Датотека:La scuola di Atene.jpg|алт=Атинска школа|мини|[[Атинска школа]], [[Рафаело Санти|Рафаел]], Ватикан]] [[Рафаело Санти|Рафаел]], рођен у италијанској регији Умбрија, је међу сликарима који су радили у Риму. Перуђинов ученик, учио је сликарство у Фиренци у исто вријеме када су у њој радили Леонардо и Микеланђело, дајући форму умјетничком језику чинквечента. Рафаел се преселио у Рим 1508. године и остао у њему све до своје смрти, 1520. године. У Риму је постао најпознатији сликар и отворио радионицу у којој је имао мноштво помоћника. Као додатак серији портрета које је урадио, међу којима је портрет папе Јулија II и других истакнутих личности, Рафаел је такође радио на фреско декорацији ватиканских одаја у серији која декорише четири главне просторије Ватикана. Најважнија међу њима је просторија Сигнатура, која садржи фреску под именом Спор, гдје је представљено једно сложено објашњење доктрине [[Евхаристија|Тајне евхаристије]]. Свештеници дискутују о доктрини у доњем дијелу фреске; над њима Христос у пратњи групе анђела распоређених у полукругу. На суротној страни се налази фреска под именом [[Атинска школа]], гдје је представљена класична [[филозофија]], чинећи пар са Спором, који стоји усправно поред хришћанске теологије. Овдје је композиција хоризонтална, концентрисана на земљи умјесто на небу. Тачка недогледа композиције је иза централних фигура [[Платон]]а и [[Аристотел]]а, који су окружени славним мислиоцима из прошлости. Већина тих фигура су у ствари портрети умјетника, савременика Рафеалових. Риједак је случај у сликарству гдје је слика урађена са толиком јасноћом и прецизношћу као што је случај са Атинском школом. За инспирацију, Рафаелу су највјероватније послужиле фреске у [[сикстинска капела|Сикстинкој капели]] које је насликао Микеланђело. Након што се у Венецији настанио Ђовани Белини, [[Ђорђоне]] је отворио своју школу сликарства. Његов стил карактеришу благи обриси, јаке боје и такође персонализоване теме. Његово најпознатије дјело, [[Олуја (Ђорђоне)|Олуја]] (око 1505, Академија у Фиренци), представља један идилични пејзаж са грмљавином у позадини гдје се може видјети једног младића како чува једну жену са малим дјететом. [[Датотека:Tizian 029.jpg|300п|мини|десно|[[Тицијан Вечели|Тицијан]], „[[Божанска и овоземаљска љубав]]” (око [[1515]]. год. Галерија Боргезе, [[Рим]])]] [[Тицијан Вечели|Тицијан]], Белинијев ученик и сљедбеник Ђорђона, био је најтелантованији сликар чинквечента у Венецији и такође супарник Рафаела и Микеланђела. Међу његовим најистакнутијим дјелима налази се „[[Божанска и овоземаљска љубав]]” (око 1515 Галерија Боргезе, [[Рим]]), алегоријска слика гдје двије жене, једна нага (света љубав) и друга потпуно одјевена (овоземаљска љубав), сједе једна насупрот друге у једном мистериозном амбијенту који евоцира стил [[Ђорђоне]]а. == Барок == {{Посебан чланак|Барок}} Барокна умјетност или умјетност барока, стил који је доминирао западну умјетност и архитектуру отприлике од [[1600]]. до [[1750]]. године. Његове карактеристике су наставиле да трају током прве половине [[18. век|XVIII вијека]], ипак тај период је познат под именом [[рококо]]. Манифестације барока, јављају се практично у свим европским земљама, али и у шпанским и португалским колонијама у Америци. Појам барок се такође примјењује на књижевност и музику тог периода. === Поријекло ријечи === Поријекло ријечи барок није сасвим јасно. Могуће је да потјече од португалске ријечи {{јез-порт|barocco}} или шпанске {{јез-шп|barrueco}} односећи се на једну врсту морских бисера неправилног облика. Ријеч барок је један епитет са негативним конотацијама, настао касније, а у почетку не дефинише стил на који се односи. У сваком случају, крајем [[18. век|XVIII]] вијека, постао је саставни дио вокабулара умјетничке критике као једна етикета којом се дефинише умјетнички стил XVII вијека, а ког су многи каснији критичари одбацили налазећи га сувише бизарним и егзотичним да би заслужио озбиљну студију. Писци као што је швајцарски историчар [[Јакоб Буркхарт]] из XIX вијека, сматрали су га периодом декаденције [[ренесанса|ренесансе]]; његов ученик [[Хајнрих Велфлин]], у дјелу ''Разматрања о историји умјетности'' ([[1915]]), био је први који је указао на суштинске разлике између умјетности XVI и XVII вијека, рекавши да „барок није ни сјај ни декаденција класицизма, већ једна сасвим другачија умјетност’’.{{sfn|Velflin|2004}} Умјетност барока обухвата многе регионалне особености. На примјер, може изгледати збуњујуће класификовати као умјетнике барока двојицу толико различитих умјетника као што су [[Рембрант|Рембрант ван Ријн]] и [[Ђовани Лоренцо Бернини]]; ипак, и упркос разликама међу њима, њихово дјело неспорно чине заједнички елементи својствени бароку, као што је брига за [[драма|драмски]] потенцијал [[светлост|свјетлости]]. === Историјска позадина === Развој умјетности барока, у свим њеним облицима, треба студирати у њеном историјском контексту. Од XVI вијека људско знање о свијету се константно унапријеђује и многа научна открића су утјецала на умјетност; истраживања која је у вези [[планета]] спровео [[Галилео Галилеј]], оправдавају [[астрономија|астрономску]] прецизност која је представљена у многим сликама епохе. Око [[1530]]. године, пољски астроном [[Никола Коперник|Коперник]] је разрадио своју теорију кретања планета око [[Сунце|Сунца]], умјесто око [[Земља|Земље]] како се дотада вјеровало; ипак, његово дјело, објављено [[1543]], није било прихваћено све до послије [[1600]]. године. Доказ да Земља није центар [[свемир]]а, утјецао је на тријумф сликарства пејзажа, у ком се више не јављају људске фигуре. Активна трговина, колонизација Америке и других географских подручја коју су спровеле многе европске земље, дала је подстицај опису бројних дотада непознатих мјеста и егзотичних култура. Религија је имала пресудан утицај на многе карактеристике умјетности барока. [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] је постала један од његових најутицајнијих мецена, а [[Контрареформација]] која је покренута као борба против [[протестантизам|протестантизма]], допринијела је стварању једне емоционалне, узвишене, драматичне и натуралистичне умјетности са јасном намјером ширења вјере. Оскудност у изразу који је промовисао протестантизам у регионима као што су [[Холандија]] и [[Њемачка]], објашњава архитектонску упрошћеност карактеристичну за те регионе. Политичка дешавања такође су утјецала на свијет умјетности. [[апсолутизам|Апсолутистичке]] [[монархија|монархије]] [[Француска|Француске]] и [[Шпанија|Шпаније]] промовисале су стварање дјела која својим раскошем и сјајем одражавају величанственост [[Луј XIV|Луја XIV]] у Француској и [[Филип III од Шпаније|Филипа III]] и [[Филип IV од Шпаније|IV]] у Шпанији. === Карактеристике барока === Међу општим карактеристикама умјетности барока налазе се осјећај за покрет, енергију и напетост. Јаки контрасти свјетла и сјене истичу сценографске ефекте многих слика, вајарских и архитектоснких дјела. Једна снажна вјерска духовност, често се јавља у сценама екстазе, патње и чудотворних појава. Дочаравање огромних пространстава је често у сликарству и вајарству барока; како у ренесанси тако и у бароку, сликари су увијек тежили коректном представљању простора и [[перспектива|перспективе]]. Натурализам је још једна суштинска карактеристика умјетности барока; фигуре у сликама се не представљају као пуки стереотипи већ као индивидуе са властитим карактером. Умјетници су тежили да представе унутрашња осјећања личности, страсти и темперамент на лицима представљених фигура. Интензитет и непосредност, индивидуализам и детаљ умјетности барока —посебно присутан у реалистичном приказу коже и одјеће— учинили су да барок постане један од најукорјењенијих стилова у западној умјетности. ==== Рани барок ==== Корјени барока се налазе у италијанској умјетности, посебно насталој у [[Рим]]у с краја XVI вијека. Овдје је универзализам био инспирација за више умјетника у њиховој реакцији против маниристичког антикласицизма и његовог субјективног интересовања за дисторцију, асиметрију, чудне јукстапозиције и интензиван колорит. Најистакнутији умјетници који су били на челу овог раног барока, били су [[Анибале Карачи]] и [[Каравађо]]. Умјетност Каравађа је примила утицаје од натуралистичког хуманизма Микеланђела и високе ренесансе. У његовим сликама често се јављају стварни призори из свакодневнице, концентрисани на свакодневне активности, али и страствене митолошке и религиозне сцене. Супротно, Карачијева школа је покушала ослободити умјетност од маниризма повратком на јасноћу, монументалност и равнотежу својствену високој ренесанси. Овај барок класициста био је присутан током читавог XVII вијека. Трећи, високи барок, јавио се у Риму око [[1630]]. године и сматра се најкарактеристичнијим стилом [[17. век|XVII вијека]] због свог енергичног и бујног [[драматизам|драматизма]]. === Сликарство барока у Италији === У Италији, сликарство, вајарство и архитектура барока еволуирали су полазећи од маниризма. Ова промјена у умјетности је посљедица [[Концил Тренто|Концила Трента]] из [[1563]]. године, који је тражио једну умјетност способну да инструише у вјери и произведе пијетет преко оскудности у умјетничком изразу. Међу првим и најутицајнијим умјетницима који су почели са систематском реформом маниризма налазе се Карачи. Анибале Карачи, његов брат [[Агостино Карачи|Агостино]] и рођак [[Лудовико Карачи|Лудовико]] били су тројица [[Болоња|болоњских]] умјетника који су имали највећи утицај у Риму, најважнијем умјетничком центру епохе. Анибале, познат већ у Болоњи због свог фреско сликарства, стиже у Рим [[1595]]. године, како би осликао свод салона палате Фарнесио (1597—1600). То је било његово најзначајније дјело али и почетна тачка за даљу еволуцију класицизма барока чији је Анибале био главни претходник. Успјех овог стила је привукао умјетнике као што су [[Гвидо Рени]], [[Доменичино]] и [[Франческо Албани]], ученике школе Карачија у Болоњи. Други класицисти, као што су француски сликари [[Никола Пусен]] и [[Клод Лорен]], такође су дошли да раде у Риму. У Рим се преселио и Каравађо, који је нашао свог главног супарника у Анибалеу Карачију. Каравађова дјела као што су Зов св. Матеја и Мучеништво св. Матеја (око 1599—1600, Француска црква Сан Луис у Риму), била су веома добро примљена, омогућивши му да постане сматран мајсторем читаве једне школе натуралиста барока. Натурализам се ширио за вријеме прве двије деценије XVII вијека, захваљујући другим италијанским сликарима међу којима су [[Орацио Ђентилески]], његова ћерка [[Артемисија Ђентилески|Артемисија]], [[Бартоломео Манфреди]] и [[Батистело]], а нешто касније захваљујући умјетницима странцима који су дошли да раде у Италији, као што су Француз [[Валентин де Болоњ]], Холанђанин [[Герит ван Хонтхост]] и Шпанац [[Хосе де Рибера]], звани „Спањолето”. Иако од мање важности за умјетност у Италији након [[1630]]. године, [[Натурализам (уметност)|натурализам]] је одржао свој велики утицај у неким зонама Европе током читавог XVII вијека. Други кључни моменат у историји сликарства барока десио се крајем 1620-их. Неки умјетници су покушали да уведу један монументални ефекат у своја дјела користећи се представљањем неограниченог простора у слици (илузионизам). Једно од првих мајсторских дјела овог стила барока било је Успеће Богородице (1625—1627), које је [[Ђовани Ланфранко]] насликао у огромној куполи цркве Сант Андреа де ла Вале у Риму. Иако је ова фреска имала свог претходника у ренесансним плафонима које је Коређо осликао у Парми, изазвала је дивљење посматрача епохе због својих тромпи (оптичких илузија). Ланфранкова дјела у Риму (1613—1630) и Напуљу (1634—1646), била су од суштинске важности за развој ове врсте сликарства у Италији. == Претходници модернизма у 19. вијеку == Све форме умјетничког изражавања деветнаестог вијека су на извјестан начин дале допринос карактеру ликовних кретања у савременој умјетности. Чињеница је да се умјетност двадесетог вијека, углавном, може сматрати реакцијом на цјелокупну умјетност, почевши од половине осамнаестог стољећа. Без тог разумјевања немогуће је схватити савремену умјетност као резултат онога што је створено у прошлости. До средине деветнаестог стољећа умјетнике су директно инспирисале визуелне појаве у свијету који их окружује. Међутим, проналаском фотографског апарата, наука их је ослободила обавезе да опонашају природу. У времену када су умјетници били ослобођени проблема представљања стварности, почели су трагати за новим путевима изражавања. У тој потрази нових форми, неки су се окренули интроспекцији, док су други потражили нове вриједности концепата умјетничких форми из периода прије [[Ренесанса|ренесансе]]. То су били идеали [[уметност античке Грчке|старогрчке умјетности]], форме изражавање примитивних народа и стилске карактеристике [[средњовековна уметност|средњовјековног периода]]. Прилике да се виде [[Фотографија|фотографије]] до тада непознатих ликовних стилова (оријентална умјетност и умјетност америчких Индијанаца) дале су основ за еволуцију нових тенденција. Економске околности, многе од којих и данас дјелују на савремену умјетност, такође су одиграле значајну улогу у тражењу нових израза. У посљедња два и по стољећа умјетник је у положају зависности према богатим купцима његових дјела. Многи нису успјели да задрже своју маштовитост и самосталност те су се прилагодили нижим естетским критеријумума својих мецена, богатих аристократа и буржоазије. Други су се задовољили тиме што могу продати своја дјела рађена да задовоље укус њихових заштитника и да ласкају њиховој таштини. Међутим, они велики умјетници су и даље успјевали да одрже своју самосталност и избјегну умјетничку деградацију, слободно црпећи инспирацију из друштва око себе и из подручја универзалног значења. === Неокласицизам === {{Посебан чланак|Неокласицизам}} Нови принцип – заправо поновно откривање старих усмјерења у умјетности –, био је покушај да се умјетник ослободи економског притиска да ствара да задовољи купца. Реакција на ранији „заштитнички” облик умјетности уродила је стварањем званичних институција као што је [[Француска академија]]. Квалитете у умјетности је прокламовала Академија и они су били одређени правилима за постизање „правих” умјетничких дјела која су садржавале „високо моралне” поруке. Умјетници неокласицистичког покрета деветнаестог стољећа нису били толико против „меценаштва” као против класе људи који су били мецене у осамнаестом стољећу. Такви истакнути умјетници као [[Жак-Луј Давид]] и [[Жан Огист Доминик Енгр|Жан Огист Енгр]] су само замијенили меценаштво француске аристократије за меценаштво Наполеонове државе и горње средње класе. === Романтизам === {{Посебан чланак|Романтизам}} Прва група умјетника која је потпуно одбацила било какву врсту патронаштва били су умјетници роматнизма. Њих се може сматрати првим модерним револуционарима у односу на интерес за умјетничко дјело као такво, без обзира какав значај оно може имати за мецену или посматрача. „Прави револуционарни стваралац зна да не мора тражити публику ако има нешто вриједно да каже и да ће се својим схватањима наметнути људима”, је гесло роматичара. Ово је постало једним од основних принципа умјетности нашег времена. Као резултат овог револта, умјетник је базирао свој израз на властитој инспирацији и ослањајући се на традицију; он је опет окренут према свијету људског искуства. Међутим у савременом свијету, умјетник је суочен са многим противрјечностима и као посљедица појављују се многе контрадикторности у његовом стваралаштву. Најистакнутији умјетници групе романтичара су били: [[Ежен Делакроа]] из Француске, [[Франсиско Гоја]] из Шпаније, [[Вилијам Тарнер|Џозеф Вилијам Тарнер]] из Енглеске и [[Алберт Пинкам Рајдел]] из Америке. === Реализам и натурализам === {{Посебан чланак|Реализам (уметност)}} Како је умјетност романтичара била реакција на псеудокласицистичке академске формуле неокласицизма, тако је и реализам био реакција на бијег у егзотику и литерарне тенденције умјетности романтичара. Стимулирани важношћу [[Наука|науке]], а у жељи да избјегну да буду претенциозни, реалисти су настојали да прикажу свијет онаквим каквим га види обичан човјек. Иако су покушавали да избјегну чисти опис стварности, хтјели су да дају осјећај непосредности за коју су сматрали да недостаје идеализованим концептима романтичара и неокласициста. Слична група названа натуралистима, тежила је да превазиђе резултате реалиста. Њихова тежња да представе копију природе до најмањих детаља, била је вјероватно под утицајем резултата тек пронађеног [[камера|фотографског апарата]]. Представници реализма и натурализма у Француској су [[Гистав Курбе]] и [[Жан-Франсоа Мије|Жан Франсоа Мије]]. === Импресионизам === {{Посебан чланак|Импресионизам}} У покрету импресионизма с краја деветнаестог стољећа, наилазимо на схватања слична савременом гледању на умјетност; [[формализам|форма]] ликовног дјела (материјали и метода) је значајнија од значења предмета слике који узимају из природе. Док су претходни покрети тежили ка слободном одабирању предмета свога дјела, импресионисти допирносе новим приступом у сликарству. Ово је појачало умјетников интерес за лик његовог дјела у смислу форме, као што је некада био важан изглед природе. Импресионизам представља прелазни период између традиције и револуције у сликарству. Њихов традиционализам се огледа у жељи да представе природу у њеном најкарактеристичнијем виду, а револуционарни став се види кроз нови начин представљања нарочито услова свјетла и атмосфере. Интересовање импресиониста за илузију свјетла и атмосфере захтјевало је интензивно студирање научних теорија о [[Боја|боји]] и утицају [[Светлост|свјетла]] на локалну боју објеката. Импресионисти користе принцип комплементарних боја у својим дјелима постављајући их једне поред других на површини композицији слике. Сјене су приказивали комплементарном бојом локалној боји објекта. Да би на својим платнима постигли трептећи ефекат свјетла, поново су оживили стару технику таш-сликања, технику сликања у мрљама у којој се пигмент на платно наноси у мрљама које одбијају свјетло. Овај метод сликања пронашли су венецијански сликари 16. вијека, а може се срести у дјелима [[Тицијан Вечели|Тицијана]], а касније и у дјелима [[Франс Халс|Халса]], [[Франсиско Гоја|Гоје]] и [[Џон Констабл|Констебла]]. Импресионисти су користили овај метод на нов начин употребљавајући комплементарне боје мрља пигмента; када се тако сликано дјело посматра из удаљености ове одвојене боје дају утисак као да је ријеч о једном непрекидном тону боје или уједначено обојеној површини. Проблем локалне боје предмета је постао веома битан за импресионисте, јер је њихов циљ био да ухвате пролазне ефекте сунчеве свјетлости и сјене или боју било којих других временских услова. [[Пејзаж у сликарству|Пејзаж]] је такође постао омиљени предмет импресионистичког сликарства због варијације локалних боја под атмосферским и временским утицајима. Традиционалне методе умјетничке интерпретације су претрпиле још једну промјену када су импресионисти открили фасцинантну могућност неочекиваних углова посматрања објеката. Фотографски снимак природне сцене често се разликовао од уобичајених аранжмана на које су се умјетници до тада навикли. Оваквом виду посматрања допринос су дале и оријенталне (јапанске) графике које су се у то доба по први пут појавиле у Француској. Ове [[Графика|графике]] су неријетко биле резане и скраћиване ради лакшег транспортовања у Европу и многе су због те необичне окрњености умјетницима са запада изгледале као да су одувјек такве и биле.{{sfn|Janson|1975|p=571}} Било је недостатака у теорији импресиониста због којих су се неки умјетници издвојили и кренули властитим путем. Једна од главних замјерки импресионизму је било прихватање и истицање илузије површине науштрб чврстоће структуралне форме композиције. Други недостатак се односио на спољашње освјетљење које је имало утицаја на умјетниково гледање на боју; будући да је већина стварала на отвореном небу (плен-ер) при јакој сунчевој свјетлости било је тешко одупријети се инстинктивној употреби сирове зелене и веће количине жуте. Истакнути умјетници импресионизма у Француској око [[1870]]. године су: [[Клод Моне]], [[Камиј Писаро]], [[Пјер Огист Реноар|Огист Реноар]], а понекад је с њима био у друштву и [[Едгар Дега]]. === Постимпресионизам === {{Посебан чланак|Постимпресионизам}} Крајем деветнаестог стољећа умјетници који су се инспирисали импресионистичким теоријама почели су да одбацују многе принципе тог покрета. Назјначајнији умјетници међу њима су били: [[Пол Сезан]], [[Пол Гоген]] и [[Винсент ван Гог]]; ова три пионира модерног сликарства су били зачетници најважнијих израза или праваца двадесетог вијека. Група је касније добила назив „постимпресионисти”, нејасан појам у значењу „они који слиједе иза импресиониста”. Овакав назив не описује далекосежне циљеве умјетника који су припадали овом покрету. Најважнији међу њиховим циљевима су били: 1) повратак структуралној организацији пиктуралне форме, 2) наглашавање декоративне организације у циљу јединства као и због занимљиве [[Арабеска|арабеске]] која настаје из тога, и 3) више или мање свјесно претјеривање изгледа природе ради представљања емоционалног односа према предмету сликања (дисторзија). Може се слободно рећи да Сезаново дјело представља први од ових циљева, Гогеново други, а ван Гогово трећи. Међутим, сваки од њих имао је у свом начину изржавања одређених примјеса наведених одлика остале двојице сликара. Ове сличности су биле разлог да их се сврста у једну групу, пошто се разликују од импресиониста, и будући да је сваки од њих самостално тежио ка своме циљу. Сезан заузима доминантно мјесто у постимпресионистичком покрету. На начин који је био супротан случајној организацији и формама кратког даха импресиониста, он је гледао на умјетничко дјело у смислу међусобних односа цјелине и њених дјелова. Задржао је колористичке мрље импресиониста, али у његовом сликарству оне су постале блокови у изградњи физичке структуре композиције. Иако би га се прије могло назвати аналитичарем стварности него њеним преписивачем (као што су импресионисти и натуралисти), он иде даље од чистог анализирања. Стварност по њему није била објекат у природи од којег је он црпио своју инспирацију, него је представљала збир свих креативних закључака до којих је он дошао у свом дјелу. Сезан је реалност схватио не толико као израз који потиче од изгледа природе колико њеном трансформацијом насталом од стране умјетника. Стога, иако је Сезан почињао од природе (као што је било уобичајено) он је био први умјетник модерног доба који је сматрао да је пиктурална форма слике много важнија од форме природе. У овом тражењу своје властите „реалности” Сезан је гледао испод површине, у срж предмета, тражећи универзалну или непромјењљиву суштину. Једном је писао своме пријатељу, да је открио да се сви природни облици могу свести на једноставне геометријске форме као што су [[Купа (геометрија)|купе]], [[Лопта (геометријско тело)|лопте]] и [[Коцка|коцке]]. Суштина ових геометријских облика изгледала је Сезану сталнијом него лице природе подложно промјенама. Ради интелектуалног процеса укљученог у реализацију ових форми, он се сматра класичарем по духу, али и поред тога он је постао претходник [[Кубизам|кубизма]] као и осталих интелектуализованих [[Апстрактна уметност|апстрактних форми]] двадесетог вијека. Као супротност архитектонском карактеру Сезанових форми, сликарство Пола Гогена показује откриће живог, симболичког свијета представљеног декоративним аранжманом композиције. Његово сликарство свој посебан карактер дугује средњовјековним фрескама, мозаицима, и емајлу. Иако су његова инспирација били примитивни народи јужних мора, његова дјела увијек показују извјесну рафинираност типичну за европску умјетност. Та љупкост је стално присутна у његовом сликарству и даје му квалитет који подсјећа на слике старих мајстора упркос „варварским” бојама и доста слободном цртежу који истиче симболички карактер његовог израза. Декоративни стил каснијих француских фовиста почетком двадесетог вијека, заснива се на Гогеновом сликарству. Сликарство Винсента ван Гога, трећег пионира постимпресионизма, представља почетак новог, снажног и субјективног израза који налазимо у многим облицима савременог сликарства. Карактер експресионизма на почетку двадестог вијека, много дугује жестоким потезима његове четкице и драматичним дисторзијама боја и форми, увођење фактуре, односно пастуозног намаза боје за опис форме, скоро рељефног карактера, које по први пут у историји налазимо у дјелима ван Гога. Други истакнути постимпресионисти су [[Жорж-Пјер Сера]], [[Пол Сињак]]... == Модернизам == {{Посебан чланак|Модернизам}} Преиспитивање умјетничких приниципа започето посљедњих деценија 19. вијека, имало је одлучујући утицај на стварање критичког духа својственог умјетности прве половине двадесетог вијека. Ова [[Естетика|естетска]] револуција, прозвана [[Авангарда|авангардом]], је собом донијела велики број умјетничких стилова и покрета, у већини случајева кратког даха и усредсређених на истраживање нових праваца и иновативних ликовних принципа. Најистакнутији сликарски покрети двадесетог вијека, између осталих, су били: [[фовизам]], [[експресионизам]], [[кубизам]], [[футуризам]], [[конструктивизам]], [[неопластицизам]], [[дадаизам]], [[надреализам]], [[апстрактни експресионизам]] и [[поп-арт]]. == Види још == * [[Сликарство]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == === Општа === * Helen Gardner, ''Gardner’s Art Through the Ages'', 8th ed., (1986); * H.W. Janson, History of Art, 3rd ed., проширио и допунио Anthony F. Janson (1986); * {{Cite book|ref=harv|last=Janson|first=H. W.|title=Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas|publisher=Prosveta|year=1975|id=|publication-place=Beograd, Jugoslavija|type=Umetnost}} * David M. Robb and J.J. Garrison, ''Art in the Western World'', 4th ed. (1963). * Encyclopedia of World Art, 16 том. (1959–83); * Ulrich Thieme и Felix Becker (eds.), ''Allgemeines Lexikon der bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart'', 37 том. (1907–50, прештампано 1970–71); * ''McGraw-Hill Dictionary of Art'', уредник Bernard S. Myers, 5 том. (1969); * Harold Osborne (ed.), ''The Oxford Companion to Art'' (1970, прештампано 1984); * {{Cite book|ref=harv|last1=Velflin |first1=Hajnrih |title=Razmatranja o istoriji umetnosti |publisher=Izdavačka knjižara Zorana Stojanovića |location=Novi Sad |year=2004|isbn=86-7543-087-6 |url=http://www.ikzs.com/index.php?stranica=opis&knjiga=85}} === Праисторија === * Walter Torbrugge, ''Prehistoric European Art'' (1968) * Spyridon Marinatos, ''Crete and Mycenae'' (1960) * Sir Arthur Evans, ''The Palace of Minos: A Comparative Account of the Successive Stages of the Early Cretan Civilization as Illustrated by the Discoveries at Knossos'', 4 vol. in 6 (1921–35, прештампано 1964. године) == Спољашње везе == {{Commonscat|History of painting}} * [https://web.archive.org/web/20180314174209/http://www.narodnimuzej.rs/zbirke/zbirke-narodnog-muzeja/novi-vek-i-moderno-doba/zbirka-strane-umetnosti/ Збирка стране умјетности у Народном музеју у Београду] * [https://web.archive.org/web/20180314174131/http://www.narodnimuzej.rs/zbirke/zbirke-narodnog-muzeja/novi-vek-i-moderno-doba/zbirka-jugoslovenskog-slikarstva-20-veka/ Збирка југословнеског сликарства 20. века у Народном музеју] * [https://web.archive.org/web/20180302163955/http://www.narodnimuzej.rs/zbirke/zbirke-narodnog-muzeja/novi-vek-i-moderno-doba/zbirka-srpskog-slikarstva-18-i-19-veka/ Збирка српског сликарства 18. и 19. вијека у Народном музеју] {{Подножје}} [[Категорија:Историја уметности]] [[Категорија:Сликарство]] [[Категорија:Постимпресионизам]] [[Категорија:Дада]] j4rg0bvehtnwy4qc5ldxvkld8v5ettr 0 535827 30099172 29954966 2025-06-27T22:17:36Z ~2025-89838 447294 30099172 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Ћиро Блажевић | слика = Miroslav Blažević 1978.jpg | ширина_слике = 200п | опис_слике = Блажевић 1978. | пуно_име = Мирослав Блажевић | надимак = Атила | датум_рођења = {{Датум рођења|1935|2|9}} | место_рођења = [[Травник]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2023|2|8|1935|2|9}}<ref>{{cite news |title=Umro je Ćiro Blažević |url=https://www.index.hr/vijesti/clanak/umro-je-ciro-blazevic/2238822.aspx |work=www.index.hr |date=8. 2. 2023 |language=hr}}</ref> | место_смрти = [[Загреб]] | држава_смрти = [[Хрватска]] | позиција = | године = <br />1954–1955<br />1955<br />1956–1958<br />1958–1961<br />1961–1962 | клубови = [[НК Травник|Травник]]<br />[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]<br />[[НК Локомотива Загреб|Локомотива Загреб]]<br />[[ФК Сарајево|Сарајево]]<br />[[ХНК Ријека|Ријека]]<br />[[ФК Сион|Сион]]<ref>{{cite web|author= |url=http://www.hajduk.hr/?otvori=klub&kat=treneri&trener=miroslav-blazevic |title=hajduk.hr • Službena web stranica HNK Hajduk Split |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 4. 2013}}</ref> | голови = | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | тренерске_године = 1968–1971<br />1971–1976<br />1976–1979<br />1976–1977<br />1979–1980<br />1980–1983<br />1983–1985<br />1985<br />1986–1988<br />1988–1991<br />1991–1992<br />1992–1994<br />1994–2000<br />2001<br />2002<br />2002–2003<br />2003<br />2003–2005<br />2005<br />2005–2006<br />2006–2008<br />2008–2009<br />2009–2010<br />2010–2011<br />2011–2012<br />2012–2013<br />2014<br />2014—2015 | тренерски_клубови = [[ФК Веве|Веве]]<br />[[ФК Сион|Сион]]<br />[[ФК Лозана|Лозана]]<br />[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]]<br />[[ХНК Ријека|Ријека]]<br />[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]<br />[[ФК Грасхопер|Грасхопер]]<br />[[ФК Приштина|Приштина]]<br />[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]<br />[[ФК Нант|Нант]]<br />[[ФК ПАОК|ПАОК]]<br />[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]<br />[[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватска]]<br />[[Фудбалска репрезентација Ирана|Иран]]<br />[[НК Осијек|Осијек]]<br />[[ГНК Динамо Загреб|Динамо Загреб]]<br />[[НК Мура 05|Мура]]<br />[[НК Вараждин|Вартекс]]<br />[[ХНК Хајдук Сплит|Хајдук Сплит]]<br />[[ФК Ксамакс|Ксамакс]]<br />[[НК Загреб|Загреб]]<br />[[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине|Босна и Херцеговина]]<br />[[ФК Шангај Шенхуа|Шангај Шенхуа]]<br />[[Фудбалска репрезентација Кине до 23 године|Кина до 23]]<br />[[ФК Санат Мес Керман|Мес Керман]]<br />[[НК Загреб|Загреб]]<br />[[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]]<br />[[НК Задар|Задар]] | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Мирослав Блажевић''' ([[Травник]], [[9. фебруар]] [[1935]] — [[Загреб]], [[8. фебруар]] [[2023]]), познат и под надимком '''Ћиро''', био је [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенски]] и [[Хрватска|хрватски]] фудбалер и тренер. Његов најуспешнији период је био са [[Фудбалска репрезентација Хрватске|хрватском репрезентацијом]], с којом је стигао до четвртфинала на [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европском првенству 1996]], и до 3. места на [[Светско првенство у фудбалу 1998.|СП 1998.]] Због својих успеха прозван је од публике ''Тренером свих тренера''.<ref>[https://informer.rs/sport/fudbal/769845/umro-ciro-blazevic-biografija-cire-blazevica-svetsko-prvenstvo-francuska-1998]</ref> == Каријера == === Почеци === Своју тренерску каријеру почео је релативно млад у 33-ој години, у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Први клуб који је тренирао био је ФК Веве, затим [[ФК Сион|Сион]], [[ФК Лозана|Лозана]] и на крају [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|репрезентација Швајцарске]]. === Динамо Загреб === Блажевић се вратио у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославију]] 1979. да би тренирао [[ХНК Ријека|Ријеку]]. Пошто је у првенству заузео солидно 10. место у сезони 1978—1979, 1980. је отишао у [[ГНК Динамо Загреб|загребачки Динамо]]. Прве сезоне је имао осредњи учинак заузевши 5. место у првенству. 1982. је освојио донео [[ГНК Динамо Загреб|Динаму]] титулу шампиона после 24 године. Следеће године је са [[ГНК Динамо Загреб|Динамом]] освојио [[Куп Југославије у фудбалу|Куп Југославије]], и борио се за титулу са [[ФК Партизан|Партизаном]] и [[ХНК Хајдук Сплит|Хајдуком]]. На крају када је [[ФК Партизан|Партизан]] освојио титулу Ћиро је први пут напустио [[ГНК Динамо Загреб|Динамо]]. Ћиро се вратио у [[Швајцарска|Швајцарску]] и са [[ФК Грасхопер|Грасхопером]] освојио [[Суперлига Швајцарске у фудбалу|првенство Швајцарске]] 1984. 1985. поново се враћа у Југославију и води екипу [[ФК Приштина|Приштине]], са којом је изборио пласман у [[Првенство Југославије у фудбалу|Прву лигу]]. Исте године постаје по други пут тренер [[ГНК Динамо Загреб|Динама]] са којим не постиже значајне резултате, и 1988. одлази из [[ГНК Динамо Загреб|Динама]]. === Хрватска === Ћиро је постао селектор [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] 1994. у квалификацијама за Европско првенство. Хрватска је завршила као прва у квалификационој групи испред [[Фудбалска репрезентација Италије|Италије]], што је била сензација, и директно се пласирала на [[Европско првенство у фудбалу 1996.|ЕП 1996]]. Хрватска је прошла групну фазу, тако што је победила [[Фудбалска репрезентација Турске|Турску]] и браниоца титуле [[Фудбалска репрезентација Данске|Данску]] и изгубила од [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португала]]. У четвртфиналу Хрватска је изгубила од [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]] са 2:1. Блажевић се са Хрватском квалификовао и на [[Светско првенство у фудбалу 1998.|СП 1998]]. у [[Француска|Француској]]. У квалификационој групи Хрвати су били други иза [[Фудбалска репрезентација Данске|Данске]], а у баражу су савладали [[Фудбалска репрезентација Украјине|Украјинце]]. === СП 1998. === Тим [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]] 1998. је био састављен од искусних играча који су играли широм Европе, и на месту селектора био је Блажевић. У Француској репрезентација је направила једну од највећих сензација у историји светских првенстава освојивши треће место. У групној фази Хрватска је победила [[Фудбалска репрезентација Јапана|Јапан]] и [[Фудбалска репрезентација Јамајке|Јамајку]] и изгубила од [[Фудбалска репрезентација Аргентине|Аргентине]]. У осмини финала елиминисана је [[Фудбалска репрезентација Румуније|Румунија]], а у четвртфиналу их је чекала [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]]. Ћиро и играчи су се реванширали Немцима за пораз на [[Европско првенство у фудбалу 1996.|ЕП 1996]], победом од 3:0 која је изненадила цео свет. Хрватска је у полуфиналу изгубила од [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] са 2:1. Блажевић је критикован што на тој утакмици није убацио [[Роберт Просинечки|Просинечког]] при резултату 1:1. На утакмици за треће место против [[Фудбалска репрезентација Холандије|Холандије]] [[Роберт Просинечки|Просинечки]] је одиграо целу утакмицу и постигао је гол у победи од 2:1 која је Хрватима донела треће место и бронзану медаљу. Ћиро није успео да се квалификује за [[Европско првенство у фудбалу 2000.|ЕП 2000]], пошто је у квалификацијама Хрватска завршила на трећој позицији у групи иза [[Фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе|Југославије]] и [[Фудбалска репрезентација Републике Ирске|Ирске]]. Ћиро је почео да гради нову репрезентацију са млађим играчима за [[Светско првенство у фудбалу 2002.|СП 2002]], али већ после 2 квалификационе утакмице које су завршиле нерешеним резултатом одлучио је да оде из репрезентације. === Босна и Херцеговина === Дана 10. августа 2008. Блажевић је постао селектор [[Фудбалска репрезентација Босне и Херцеговине|Босне и Херцеговине]] заменивши Меха Кодра. Босна и Херцеговина је била друга у квалификационој групи за [[Светско првенство у фудбалу 2010.|СП 2010]]. иза првопласиране [[Фудбалска репрезентација Шпаније|Шпаније]]. У баражу је изгубила од [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португала]] са 1:0 у оба меча. 11. децембра 2009. је добио отказ, коме су претходиле критике медија и навијача због тога што је Блажевић кривио [[Звјездан Мисимовић|Мисимовића]] за пораз од [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португала]].<ref>{{cite web|author= |url=http://sportsport.ba/bh_fudbal/ciro-strucnjak-glumac-i-manipulator/27988 |title=Ćiro: Stručnjak, glumac i manipulator - SportSport.ba |date= |website= |publisher= |access-date = 8. 4. 2013}}</ref> == Успеси == * '''[[Првенство Југославије у фудбалу|Првенство Југославије]]:''' :* ''' Освајач (1):''' 1981/82. * '''[[Куп Југославије у фудбалу|Куп Југославије]]:''' :* ''' Освајач (1):''' 1983. * '''[[Прва лига Хрватске у фудбалу|Првенство Хрватске]]:''' :* ''' Освајач (2):''' 1992/93, 2002/03. * '''[[Куп Хрватске у фудбалу|Куп Хрватске]]:''' :* ''' Освајач (1):''' 1994. * '''[[Суперлига Швајцарске у фудбалу|Првенство Швајцарске]]:''' :* ''' Освајач (1):''' 1983/84. * '''[[Куп Швајцарске у фудбалу|Куп Швајцарске]]:''' :* ''' Освајач (1):''' 1974. * '''[[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европско првенство 1996]]:''' :* ''' Четвртфинале * '''[[Светско првенство у фудбалу 1998.|Светско првенство 1998]]:''' :* ''' Треће место * '''[[Награда Фрањо Бучар за спорт]]:''' :* ''' (2):''' 1998, 2007. == Политичке амбиције == Године 2005. Блажевић се кандидовао за председника као независни кандидат. Предвиђања су била да ће добити 1–2% гласова, на крају је добио 0,8% гласова и тако је елиминисан већ у првом изборном кругу.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.izbori.hr/2005Pred/index.html |title=Izbori |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013 |archive-date=07. 09. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110907082344/http://www.izbori.hr/2005Pred/index.html |url-status= }}</ref> == Смрт == Године [[2011]]. дијагностификован му је [[рак простате]]. Током наредних дванаест година лечен је два пута, али му се крајем [[2021]]. године трећи пут рак вратио и метастазирао на кости. Преминуо је [[8. фебруар]]а [[2023]]. године после дуге и тешке болести.<ref>[https://www.novosti.rs/sport/fudbal/1200384/ciro-blazevic-najnovije-vesti-preminuo-miroslav-izjave-crvena-zvezda-dragan-dzajic-najnovije-vesti EVO OD ČEGA JE UMRO ĆIRO BLAŽEVIĆ: Bolest prvi put pobedio 2011, savladala ga iz trećeg pokušaja]</ref><ref>{{cite news |title=Хрватска и фудбал: Преминуо познати тренер Мирослав Ћиро Блажевић |url=https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2023&mm=02&dd=08&nav_id=2286044 |access-date=16. 2. 2023 |work=Б92 |date=8. 2. 2023}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=QHPuT2JjbTE Професионалци: Мирослав Ћиро Блажевић - фудбалски тренер], РТС Приказује - Званични канал * [http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:532994-Ciro-Blazevic-o-fudbalu-najvecim-asovima-sa-ovih-prostora-Zvezdi-Nasi-fudbaleri-su-najbolji-na-svetu Ћиро Блажевић о фудбалу, највећим асовима са ових простора, Звезди („Вечерње новости“, 8. фебруар 2015)] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/537607/Pogledi/Ne-okreci-se-Ciro Не окрећи се, Ћиро („Политика”, 14. фебруар 2023)] * [https://www.youtube.com/watch?v=CMyc2WHRR-c Разговор с Мирославом Блажевићем], серијал ''(Не)успјех првака с [[Марио Станић|Мариом Станићем]]'', 11. 8. 2023. ([[Јутјуб]]) {{СП98ХРВф}} {{Селектори Фудбалске репрезентације Хрватске}} {{Селектори Фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине}} {{Подножје|Биографија|Фудбал}} {{СОРТИРАЊЕ:Блажевић, Ћиро}} [[Категорија:Рођени 1935.]] [[Категорија:Умрли 2023.]] [[Категорија:Травничани]] [[Категорија:Хрватски фудбалски тренери]] [[Категорија:Југословенски фудбалери]] [[Категорија:Хрватски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Динама (Загреб)]] [[Категорија:Фудбалери Ријеке]] [[Категорија:Фудбалери Сарајева]] [[Категорија:Фудбалери Сиона]] [[Категорија:Крилни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Југословенски фудбалски тренери]] [[Категорија:Тренери ФК Динамо Загреб]] [[Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Тренери ФК Приштина]] [[Категорија:Фудбалери Локомотиве (Загреб)]] [[Категорија:Тренери Задра]] [[Категорија:Тренери ФК Хајдук Сплит]] [[Категорија:Тренери ФК Нешател Ксамакс]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Тренери ФК Шангај Шенхуа]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Хрватске]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 1996.]] [[Категорија:Умрли од рака простате]] 60e3r45yznbq8iyzfcxkmf3zu6ohqsg 0 537136 30098557 30098547 2025-06-27T12:20:11Z ~2025-89037 447100 /* Остале јединице */ 30098557 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Источно-босански корпус | део = [[Датотека:Patch_of_the_Army_of_Republika_Srpska.svg|22px]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] | слика = Eastern Bosnia Corps coat of arms.png | опис_слике = Амблем Источно-босанског корпуса | време_постојања = 1992—1996. | место = [[Бијељина]] | надимак = | формација = корпус | штаб = [[Бијељина]] | јачина = 26.000<ref name="#1">Срби у Босни и Херцеговини. стр. 223.</ref> | јачина2 = 26.000<ref name="#1"/> | јачина3 = 16.000<ref name="autogenerated1" /> | командант = [[Новица Симић]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | начелник_штаба = [[Будимир Гаврић]] | опрема = 120 тенкова, 90 оклопних возила | битке = [[Рат у Босни и Херцеговини]] * [[Операција Коридор 92]] * [[Операција Коридор 93]] * [[Операција Садејство]] * [[Операција Лукавац 93]] * [[Операција Дрина 93]] * [[Операција Штит 94]] * [[Операција Мајевица '95]] | одликовања = }} '''Источно-босански корпус Војске Републике Српске''' је био један од седам корпуса [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]]. Оперативна зона корпуса је обухватала одбрану територије [[Мајевица|Мајевице]], [[Семберија|Семберије]] и дијелова [[Посавина|Посавине]].<ref name="Заштитити Младићев ауторитет">[http://www.rtvis.tv/latn/?page=60&kat=148&vijest=50966 РТВ Источно Сарајево: Ђокић: Заштитити Младићев ауторитет, 29.05.2011.] {{Wayback|url=http://www.rtvis.tv/latn/?page=60&kat=148&vijest=50966# |date=20140729174322}} {{ср}}</ref> Штаб се налазио у [[Бијељина|Бијељини]], а командант корпуса је био генерал [[Новица Симић]]. == Историја == Корпус је основан у јуну 1992. године.<ref name="Заштитити Младићев ауторитет" /> Током Одбрамбено-отаџбинског рата је погинуло 1.886 бораца, 5.306 је рањено, а 149 се води као нестало.<ref name="Заштитити Младићев ауторитет" /> === Најзначајније операције === * [[Operacija Koridor|Коридор]] 1992. * [[Операција Смолућа|Смолућа]] 1992.<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-29-08-2007/zrtve-duge-opsade-srpskih-sela-donje-i-gornje-smoluce Žrtve duge opsade srpskih sela Donje i Gornje Smoluće], приступљено 28. јул 2012.</ref> * [[Операција Коридор 93|Коридор]] 1993 * [[Operacija Sadejstvo|Садејство]] 1993. * [[Операција Кладањ|Кладањ]] 1993. * [[Операција Тетима|Тетима]] 1993. * [[Операција Дрина|Дрина]] 1993. * [[Операција Мајевица '95|Мајевица]] 1995. * [[Операција Спреча 95|Спреча]] 1995. == Организација ИБК ВРС == Корпус је 1992. године бројао 12.391, а 1995. око 26.500 бораца (војника и старјешина).<ref name="Заштитити Младићев ауторитет" /> По другим изворима, корпус је 1995. бројао око 16.000 војника, а по формација је имао 17.500 бораца.<ref name="autogenerated1">Bulatović, Ljiljana: Raport Komandantu. Beograd : Udruženje pisaca Poeta : Lj. Bulatović, 2010.</ref> === Бригаде === * [[File:Garda Panteri.jpg|20px]] [[Гарда Пантери|1. Бијељинска лака пјешадијска бригада – Пантери]], (командант [[Љубиша Савић Маузер]]) * [[File:1. Посавска пјешадијска бригада.png|20px]] 1. Посавска пјешадијска бригада, * [[File:Druga Posavska Brigada.png|20px]] [[2. посавска бригада Војске Републике Српске|2. Посавска лака пјешадијска бригада]], (командант [[Цвјетко Савић]]) * [[File:3. Посавска лака пјешадијска бригада.png|20px]] 3. Посавска лака пјешадијска бригада, * [[Датотека:1. семберска бригада.jpg|20px]] [[1. семберска лака пјешадијска бригада|1. Семберска лака пјешадијска бригада]], (командант [[Владо Симић]]) * [[File:Patch of the 2nd Semberian Brigade.svg|20px]] [[2. семберска лака пјешадијска бригада|2. Семберска лака пјешадијска бригада]], (командант [[Благоје Гавриловић|Благоје Гавриловић Гавро]]) * [[File:3. Семберска лака пјешадијска бригада.png|20px]] 3. Семберска лака пјешадијска бригада, (командант [[Драгиша Секулић Секула]]) * [[Датотека:Prva majevička brigada.png|20px]] [[1. мајевичка бригада Војске Републике Српске|1. Мајевичка лака пјешадијска бригада]] (команданти: Радомир Недић, [[Милан Јовић]], [[Перо Деспотовић]], Милан Гаврић, Душан Танацковић) * [[File:Druga Majevička brigada.png|20px]] [[2. мајевичка лака пјешадијска бригада|2. Мајевичка лака пјешадијска бригада]], * [[Датотека:Patch of the Third Majevička Brigade.svg|20px]] 3. Мајевичка лака пјешадијска бригада === Остале јединице === * Команда корпуса, * [[File:Vojna policija1.png|22px]] 3. Батаљон војне полиције, * 3. Батаљон везе, * 3. Извиђачко-диверзантски одред, * 3. Мјешовити артиљеријски пук, * 3. Лаки артиљеријски пук ПВО, * 3. Инжињеријски пук, * 3. Мјешовити противоклопни артиљеријски пук, * 3. Понтонирска чета, * 3. Санитетска чета, * 3. Аутотранспортна чета ==== Друга семберска бригада ==== Друга семберска бригада Војске Републике Српске је била једна од најмногољуднијих јединица Војске Републике Српске. Основана је 6. јуна 1992. године од четири батаљона, а у њен састав је касније укључен и пети батаљон.<ref name="Годишњица Друге семберске бригаде">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41263 Радио телевизија Републике Српске: Годишњица Друге семберске бригаде, 06.06.2011.] {{ср}}</ref> Свеукупан број бораца који је током Одбрамбено-отаџбинског рата прошао кроз бригаду је око 6.000. Од тога 150 бораца је погинуло, а између 500 и 600 их је рањено.<ref name="Годишњица Друге семберске бригаде" /><ref name="Ђокић: Друга семберска задужила Српску">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62935 |title=Ђокић: Друга семберска задужила Српску |author= |authorlink= |coauthors= |date = 6. 6. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 7. 6. 2012.}}</ref> Командант је био [[Благоје Гавриловић]] по коме је бригада добила надимак „Гаврина бригада“. == Види још == * [[Војска Републике Српске]] == Референце == {{reflist}} == Литература == * Пандуревић, Винко:Срби у Босни и Херцеговини. ИГАМ: Београд, 2012. == Спољашње везе == * [http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=41263 Радио телевизија Републике Српске: Годишњица Друге семберске бригаде, 06.06.2011.] {{ср}} * [https://web.archive.org/web/20110525221326/http://www.rtvis.tv/latn/?page=60 РТВ Источно Сарајево: Ђокић: Заштитити Младићев ауторитет, 29.05.2011.] {{ср}} {{Војска Републике Српске|selected=вј}} {{Подножје}} [[Категорија:Корпуси Војске Републике Српске]] 5v24yait9w74qjqfafvcbrxkdgjrzc8 0 547289 30099116 29650616 2025-06-27T21:19:57Z Sadko 25741 30099116 wikitext text/x-wiki {{Папа | име = Агатије | слика =Agatho.png | опис_слике = Агатије | грб = | опис_грба = | редослед = 79. | пуно_име = | датум_рођења = [[7. век]] | место_рођења = [[Сицилија]] | држава_рођења = | датум_смрти = [[10. јануар]] [[681]]. | место_смрти = [[Рим]] | држава_смрти = | сахрањен = | народност = | понтификат = [[27. јун]] [[678]] — [[10. јануар]] [[681]]. | претходник = [[Папа Доно|Доно]] | наследник = [[Папа Лав II|Лав II]] }} '''Папа Агатије''' ({{јез-лат|Agatho}};<!--[[место рођења]], [[држава рођења]], [[датум рођења]] [[година рођења]] – [[место смрти]], [[држава смрти]]--> [[10. јануар]] [[681]].)<!--, световно име '''световно име'''--> је био 79. [[папа]] од [[27. јун]]а [[678]]. до [[10. јануар]]а [[681]]. == Спољашње везе == {{Подножје|Биографија}} {{клица-папа}} {{СОРТИРАЊЕ:Агатије}} [[Категорија:Умрли 681.]] [[Категорија:Папе]] eah8uweb7kqctt4twoprh0n88zlhh5r 0 557493 30099580 5297474 2025-06-28T10:33:51Z EmausBot 57556 Бот: исправљено неисправно преусмерење из Александар Симић до премештене одредишне странице [[Александар Симић (вишезначна одредница)]]. 30099580 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александар Симић (вишезначна одредница)]] 72h3ut9ol42zt5kr5c8re776h13md3z 0 583274 30099528 30095595 2025-06-28T09:48:39Z ~2025-63846 436987 /* Биографија */ 30099528 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за глумце | име = Бранка Петрић | слика = Branka Petric.jpg | опис_слике = 2022. | пуно_име = Бранка Петрић | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1937|4|17|год=да}} | место_рођења = [[Нови Винодолски]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | друга имена = | активност = 1960-данас | занимање = Глумица | деца = Хедон и [[Уликс Фехмију]] | супружник = [[Беким Фехмију]] (в.1968-њ.с.2010) | битна улога = [[Балкански шпијун]], [[Улога моје породице у свјетској револуцији]], [[Варљиво лето '68]], [[Мртвима улаз забрањен]], [[Сибирска леди Магбет]], [[Последње совуљаге и први петли]] | презентација = | awards = | имдб = 0677912 }} '''Бранка Петрић''' ([[Нови Винодолски]], [[17. април]] [[1937]]) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица. Била је удата за глумца [[Беким Фехмију|Бекима Фехмијуа]] и мајка је Хедона и [[Уликс Фехмију|Уликса Фехмијуа]]. == Биографија == [[Датотека: Бранка Петрић.jpg|мини|десно|250п|<center>Бранка Петрић, добитница [[Статуета Јоаким Вујић|Статуете Јоаким Вујић]] 2022,]] [[Датотека: Statueta Joakim Vujic.jpg|мини|десно|250п|<center>[[Статуета Јоаким Вујић]],2022,]] До краја четрдесетих година прошлог века живела је у хрватском граду [[Нови Винодолски|Новом Винодолском]], а потом се доселила у [[Београд]]. Од своје десете године је била члан драмске секције у школи коју је тада похађала. Обзиром да се због рата преселила са родитељима у [[Београд]], завршила је [[Земунска гимназија|Земунску гимназију]]. У гимназији је такође похађала школу глуме, а њен таленат и подстицај тадашње професорке [[Буба Адамовић|Бубе Адамовић]] су је довели до студија глуме. Прву песму коју је научила под називом Мате Балоте (Две даске) је 1956. године употребила за полагање пријемног испита на [[ФДУ|Академији за позориште, филм и телевизију]] у [[Београд]]у. На београдској Академији је била у најбројнијој класи са двадесет двоје колега које је предводио професор [[Томислав Танхофер]]. Неки од њих су: [[Данило Бата Стојковић]], [[Марија Милутиновић]], [[Катарина Дорић]], [[Бода Марковић]], [[Зора Худалес]] и други. Педесетих година је почела са својим ангажовањем у позоришту када је [[Иво Андрић]] био председник Позоришног савета [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског]], а управник [[Милан Дединац]]. Те [[1959]]. године је [[Бојан Ступица]] напустио [[Југословенско драмско позориште|ЈДП]] и понудио јој стални ангажман у [[Атеље 212|Атељеу 212]]. Прва улога била је у представи "Јаје" [[Фелисијан Марсоа|Фелисијана Марсоа]] у којој је [[Беким Фехмију]] (тада само колега) играо њеног мужа. У тој представи је Бранка друга глумица у историји југословенског театра која се појавила у комбинезону. Само годину касније је примљена за стални ангажман у [[Југословенско драмско позориште|ЈДП]].<ref name="opusteno.rs">{{cite web |title=Biografija: glumica Branka Petrić |url=https://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-glumica-branka-petric-t29682.html |website=opusteno.rs |access-date=16. 1. 2022}}</ref> У својој дугој и непрекидној глумачкој каријери остварила је широк дијапазон улога, од заљубљених девојака, преко комичних јунакиња, да би данас градила зреле и комплексне женске судбине. Са успехом је играла на сценама свих београдских позоришта.<ref name="biografija.org">{{cite web |title=Branka Petrić |url=https://www.biografija.org/film/branka-petric/ |website=biografija.org |access-date=16. 1. 2022}}</ref> Била је 43 године у браку са глумцем [[Беким Фехмију|Бекимом Фехмијуом]], са којим има два сина: Хедона и [[Уликс Фехмију|Уликса Фехмијуа]].<ref>{{cite journal |title=BRANKA PETRIĆ I BEKIM FEHMIJU BILI SU 43 GODINE U BRAKU Njihova ljubavna priča je kao nijedna druga: "Uvek je bio spreman da me iznenadi" |journal=Blic |date=22.4.2021 |url=https://www.blic.rs/zabava/branka-petric-bekim-fehmiju-ljubavna-prica/j5phd17 |access-date=16. 1. 2022}}</ref> Када је преминула [[Жижа Стоjановић]] постала је трећа најстарија активна глумица у Србији.<ref>[https://nova.rs/zabava/showbiz/penzija-im-nije-opcija-najstariji-aktivni-srpski-glumci/]</ref> == Филмографија == {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1960.-те |- | 1960. || [[Друг председник центарфор]] || |- | 1960. || [[Два погледа кроз кључаоницу]] || |- | 1962. || [[Саша]] || |- | 1962. || [[Звиждук у осам]] || Новинарка |- | 1963. || [[Сибирска леди Магбет]] || Танте |- | 1964. || [[Издајник]] || |- | 1965. || [[Клаксон (филм)|Клаксон]] || Ема |- | 1965. || [[Мртвима улаз забрањен]] || |- | 1966. || [[Партија шаха с оцем]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Љубав на плајваз]] (ТВ) || |- | 1967. || [[Мушица]] || |- | 1967. || [[Тврђава силеџија]] || Медицинска сестра |- | 1967. || [[Шест љубави Луције Живојиновић]] || |- | 1968. || [[Она воли]] || |- | 1968. || [[Наши синови (ТВ филм)|Наши синови]] || |- | 1969. || [[Трагедија на сплаву]] || |- | 1969. || [[Рађање радног народа]] (серија) || Степина секретарица |- | 1969. || [[Велики дан]] || |- | 1969-2018. || [[ТВ театар (ТВ серија)]] || госпођа М.,Маргарита Ивановна Пресветова,Лисјен Оменидес Де Истангва,Дрига жена Главна сестра Прва дама Прва дизајнерка,Гина,Живка Недић,Машха,мама,Марија,Виолета |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1970.-те |- | 1971. || [[Капетан из Кепеника]] || |- | 1971. || [[Улази слободан човек]] || |- | 1971. || [[Улога моје породице у свјетској револуцији]] || Другарица |- | 1972. || [[Развојни пут Боре Шнајдера]] || |- | 1972. || [[Афера недужне Анабеле]] || |- | 1972. || [[Смех са сцене: Југословенско драмско позориште]] || |- | 1972. || [[Самоубица (ТВ филм)|Самоубица]] (ТВ) || Маргарита Ивановна Пересветова |- | 1972. || [[Буба у уху]] || Лисјен Oменидес Де Истангва |- | 1972. || [[Не газите мушкатле]] || |- | 1973. || [[Кужиш стари мој]] || |- | 1973. || [[Писмо (кратки филм)|Писмо]] || |- | 1974. || [[Мистер Долар (ТВ филм)|Мистер Долар]] || |- | 1975. || [[Црни петак]] || радница на шалтеру |- | 1975. || [[Велебитске саонице или три швалера и једна девојка]] || |- | 1975. || [[Ђавоље мердевине]] (серија) || |- | 1976. || [[Вуци и овце]] || |- | 1978. || [[Љубав у једанаестој]] || |- | 1978. || [[Једини дан]] (ТВ серија)|| |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1980.-те |- | 1980. || [[Интереси (филм)|Интереси]] || |- | 1981. || [[На рубу памети (ТВ филм из 1981)|На рубу памети]] (ТВ) || |- | 1982. || [[Савамала (филм)|Савамала]] || Рокса |- | 1982. || [[Путовање (кратки филм из 1982)|Путовање]] || |- | 1982. || [[Вереница]] || |- | 1982. || [[Директан пренос]] || Службеница |- | 1983. || [[Сумрак (филм из 1983)|Сумрак]] || |- | 1983. || [[Последње совуљаге и први петли]] || Мара |- | 1984. || [[Чај у пет]] || Комшиница |- | 1984. || [[Варљиво лето '68]] || Лепосава |- | 1984. || [[Варљиво лето ’68 (ТВ серија)]] || Лепосава |- | 1984. || [[Не тако давно]] (серија) || |- | 1984. || [[Балкански шпијун]] || Новинарка |- | 1985. || [[Приче из фабрике]] (серија) || Милена |- | 1986. || [[Путујуће позориште Шопаловић]] || Гина |- | 1987. || [[Соба 405]] || Брусићка |- | 1987. || [[Апстиненти (филм из 1989)|Апстиненти]] || докторка |- | 1988. || [[Попут листа]] || |- | 1989. || [[Осми дан у недељи]] || Маркова супруга |- | 1989. || [[Свет (ТВ филм)|Свет]] || Гђа Марта |- | 1989. || [[Доме, слатки доме|Доме слатки доме]] (серија) || Рамула |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 1990.-те |- | 1990. || [[Под жрвњем]] || Фема Савић |- | 1990. || [[Агенција Киком]] (серија) || Рамула |- | 1990. || [[Метла без дршке]] (серија) || Муштерија |- | 1995. || [[Отворена врата]] (серија) || Борка |- | 1999. || [[Ђенерал Милан Недић]] || Живка Недић |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2000.-те |- | 2003. || [[Неки нови клинци]] (серија) || Грозда |- | 2004. || [[Скела (ТВ филм)|Скела]] || Старица |- | 2004. || [[Смешне и друге приче (2004)|Смешне и друге приче]] || Служавка Текла |- | 2004. || [[Шарене лаже]] (серија) || |- | 2009. || [[Неки чудни људи]] (серија) || Гђа Зорка Јовановић |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010.-те |- | 2009-2010. || [[Оно као љубав]] (серија) || Радмила |- | 2010. || [[Може и другачије]] (серија) || Гђа Надежда Ненадић |- | 2013. || [[О бубицама и херојима]] || жена са шминком |- | 2016. || [[Немој да звоцаш]] || Живка |- | 2016. || [[Синђелићи]] || госпођа Милена |- | 2018. || [[Пет (ТВ серија)]] || Стана |- | 2019. || [[Ајвар (филм)]] || Нада |- | 2014 - 2025. || [[Ургентни центар]] || Ксенија Мештеровић/госпођа Замуровић/Олга Ристић |- | 2020. || [[Слободни скакачи]] || Бисерка |- | 2022. || [[Клан (ТВ серија)]] || бака Костић |- | 2022. || [[Секиндарне сировине]] || Антина бака |- | 2022-2023. || [[Од јутра до сутра]] || Јелица Андрејевић |- | 2022-2023. || [[Бранилац]] || Мила Губерина |- | 2023. || [[Lost Country]] || Aлександра Јовановић |- | 2023. || [[Позив (ТВ серија)|Позив]] || Аницина мајка |- | 2024. || [[Нобеловац (ТВ серија)|Нобеловац]] || Зорка Бабић |- | 2025. || [[Радио Милева]] || трећа млада |- | надолазећи. || [[Павиљон]] || |} == Позориште == ''Неке од улога:'' ''[[Југословенско драмско позориште]]'': * Буба у уху * Путујуће позориште Шопаловић * Балкански шпијун * Скакавци * Рођени у Ју * Павиљони * Буђење пролећа * Рат и мир у кафани Снефи * Сумрак * Странац * Велика ауто трка * Вуци и овце * Будилник * Ајнштајнови снови * Тако је морало бити * Драма о Мирјани и овима око ње * Молијер * Тартиф * Нора! Шта се догодило након што је Нора изгубила мужа или стубови друштава ''[[Атеље 212]]'' * Танго * Трст * Тераса ''[[Битеф театар]]'' * Лени * Три сестре [[Народно позориште у Београду|''Народно позориште Београд'']] * Наши синови ''[[Звездара театар]]'' * Лари Томпсон или трагедија једне младости ''[[Београдско драмско позориште]]'' * Малајско лудило == Награде и признања == * [[Стеријина награда за глумачко остварење|Стеријина награда]] (1985) * [[Статуета Ћуран за најбоља глумачка остварења|Статуета Ћуран]] (1990) * Стеријина награда (2011) * [[Награда „Вељко Маричић“]] (2011) * Три годишње награде Југословенског драмског позоришта<ref name="biografija.org" /> * [[Статуета Јоаким Вујић]], додељена за изузетан допринос развоју позоришне уметности у [[Србија|Србији]] 15. фебруара,Дан [[Књажевско-српски театар|Књажевско-српског театра]] (2022)<ref>{{Cite web|url=https://www.joakimvujic.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/statueta_kragujevac_2022.html|title=КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - БРАНКА ПЕТРИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ|website=www.joakimvujic.com|access-date=2022-02-08}}{{Мртва веза}}</ref> == Референце == {{референце|}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=0677912|name=Бранка Петрић}} * [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:307620-Odisej-mog-zivota Одисеј мог живота („Вечерње новости“, 14. новембар 2010)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dvojac-bez-kormilara.sr.html Двојац без кормилара („Политика“, 4. јун 2011)] * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zivot-je-stvar-ukusa.sr.html Живот је ствар укуса („Политика“, 15. јун 2012)] * [http://www.b92.net/superzena/kolaz.php?yyyy=2012&mm=12&nav_id=667182 Мој живот са Бекимом (Б92, 8. децембар 2012)] {{Подножје|Биографија|Филм}} {{СОРТИРАЊЕ:Петрић, Бранка}} [[Категорија:Рођени 1937.]] [[Категорија:Цриквеничани]] [[Категорија:Срби у Хрватској]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Југословенски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице серије Вече са звездама]] lawwgpbykz8k02onv68xjqk6s4afljs 0 585876 30099577 5297469 2025-06-28T10:33:41Z EmausBot 57556 Бот: исправљено неисправно преусмерење из Александар Симић до премештене одредишне странице [[Александар Симић (вишезначна одредница)]]. 30099577 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Александар Симић (вишезначна одредница)]] 72h3ut9ol42zt5kr5c8re776h13md3z 0 587742 30099229 30094279 2025-06-27T22:37:32Z KrleNS 313903 Altered issue. Add: pmc, pmid, doi, authors 1-4. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099229 wikitext text/x-wiki '''Интраабдоминални притисак (ИАП)''' је функција односа акумулације [[течност]]и унутар [[абдомен|абдоминалне (трбушне) шупљине]] и комплијансе абдомена<ref>Boško Milev, Darko Mirković, Mihailo Bezmarević, Sidor Mišović , Miroslav Mitrović, Milan Jovanović, Liljana Mirković, Borka Milev, Dejan Radenković. ''Intra-abdominal hypertension and abdominal compartment syndrome,'' VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 67, Broj 8 {{cite web|author= |url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2010/0042-84501008674M.pdf |title=SEMINAR PRAKTIČNOG LEKARA |date= |website= |publisher= |access-date=8. 4. 2013}}</ref>. Крива [[притисак]] - [[запремина|волумен]] за абдоминалну шупљину није праволинијска<ref>Barnes GE, Laine GA, Giam PY, Smith EE, Granger HJ. ''Cardiovascular responses to elevation of intra-abdominal hydrostatic pressure.'' Am J Physiol 1985; 248: R208–13.</ref>. Као последица опадања комплијансе абдомена, док се [[течност]] постепено накупља у [[целом|перитонеалној]] дупљи, као последиаца настаје брже повећање и већа вредност интраабдоминалног притиска. Повишен ИАП или интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) ''Светска асоцијација за [[абдоминални компартмент синдром]] (АКС) (WSAC)'' дефинисала је као; ''продужено или поновљено патолошко повишење интраабдоминалног притиска изнад 12 [[mmHg]]''<ref>English W. A''bdominal compartment syndrome.'' Tutorial of the week number 120. [cited 2008 December 1]. Available from: englishwilliam@hotmail.com</ref>. == Вредности ИАП и ИАХ == {| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5" | style="text-align:left;" | |- | style="text-align:left;" | :'''Консензусом одређене вредности притиска у интрабдоминалној хипертензији (IAH) и абдоминалном компартмент синдрому (ACS)''' :::''<small>World Society of the Abdominal Compartment Syndrome</small><ref name="Malbrain"/>'' <center> {| class="wikitable" |- ! Услов!!Одређен интраабдоминални притисак |- | Нормално||<center> < 12 [[mmHg]] |- |<center> '''IAH''' || |- |<center> I степен||<center> 12-15 [[mmHg]] |- |<center> II степен||<center> 16-20 [[mmHg]] |- |<center> III степен||<center> 21-25 [[mmHg]] |- |<center> IV степен||<center> >25 [[mmHg]] |- |<center> '''ACS''' || * >20 [[mmHg]] + oštećenje novog organa * APP^*< 60 [[mmHg]] + oštećenje novog organa |} </center> :'''IAH''' = Интраабдоминална хипертензија :'''ACS''' = Абдоминални компертмент синдром :'''APP''' = Абдоминални перфузиони притисак :^'''*'''''Значи,'' артеријски притисак минус интраабдоминални притисак |} '''Нормалне вредности ИАП''' Нормалне вредности интраабдоминалног притиска крећу се око '''''6,5''' [[ммХг]]'', варирају током [[дисање|дисања]], а расту са повећањем [[Индекс телесне масе|индекса телесне масе]]. Према консензусу из [[2007]] ''Светске асоцијација за [[абдоминални компартмент синдром]] (АКС) (WSAC)'' све вредности интраабдоминалног притиска које су '''''< 12''' [[ммХг]]'' сматрају се нормалним<ref name="Malbrain"/>. {{главни чланак|Абдоминални компартмент синдром }} '''Интраабдопминална хипертензија (ИАХ)''' ''Бурч'' је са сарадницима дефинисао градусни систем за интраабдопминалну хипертензију (ИАХ) у четири степена<ref>. Burch JM, Moore EE, Moore FA, Franciose R. {{cite journal|title=The abdominal compartment syndrome. |journal=Surg Clin North Am |date=1996|volume=76|issue=4|pages=833–42|doi=10.1016/S0039-6109(05)70483-7 |pmid=8782476 |last1=Burch |first1=J. M. |last2=Moore |first2=E. E. |last3=Moore |first3=F. A. |last4=Franciose |first4=R. }}</ref>: * ''Први степен ('''7,5-11''' [[ммХг]])'', * ''Други степен ('''11-18''' [[ммХг]])'', * ''Трећи степен ('''18-25''' [[ммХг]])'', * ''Четврти степен (>'''25''' [[ммХг]])''. Нешто касније, је ''Светска асоцијација за [[абдоминални компартмент синдром]] (АКС) (WSAC)'' овај систем градуисања ИАП и ИАХ-а изменила са намером да повећа његову клиничку сензитивност на следећи начин: ''(види табелу десно)''<ref name="Malbrain">Malbrain ML, Cheatham ML, Kirkpatrick A, Sugrue M, Parr M, De. Waele J, et al. {{cite journal|author= |title=Results from the international conference of experts on intraabdominal hypertension and abdominal compartment syndrome. |journal= |location= Intensive Care Med |date=2007|volume=33|issue=|pages=951–62}} II. Recommendations. .</ref><ref>Cheatham ML. ''Abdominal compartment syndrome: pathophysiology and definitions.'' Scand J Trauma Resusc Emerg Med 2009; 17: 10.</ref> Повећањем вредности абдоминалног притиска расте и вероватноћа од неповољног догађаја и попуштања органа. Генерално, прихваћено је да ИАП већи од '''''25''' [[ммХг]]'' доводи болеснике до већег ризика од настанка синдрома ''мултиплог органског попуштања (МОФС)'' и [[Абдоминални компартмент синдром|АКС]]. Такође, вероватноћа од настанка МОФС је већа, а за преживљавање мања када је абдоминални перфузиони притисак (АПП) у распону '''''50-70''''' [[ммХг]]<ref>Orlando III R, Hartford C, Virginia AE, Portland Me, Lenworth MJ,Stadelmann KW, et al. ''The Abdominal Compartment Syndrome.'' Arch Surg 2004; 139: pp.415–22.</ref><ref>Cullen DJ, Coyle JP, Teplick R, Long MC. {{cite journal|title=Cardiovascular, pulmonary, and renal effects of massively increased intra-abdominalpressure in critically ill patients. |journal=Crit Care Med |date=1989|volume=17|issue=2|pages=118–21|doi=10.1097/00003246-198902000-00002 |pmid=2914444 |last1=Cullen |first1=D. J. |last2=Coyle |first2=J. P. |last3=Teplick |first3=R. |last4=Long |first4=M. C. }}</ref> == Мерење ИАП == Мерење ИАП може се обавити; * директним интраперитонеалним катетером спојеним на трансђусер или [[манометар]], сличном инструменту за [[лапароскопија|лапароскопију]] * индиректним методама (које су једноставније и брже) преко мокраћне бешике, ректума, утеруса, доње вене каве, желуца,<ref>Johna S, Taylor E, Brown C, Zimmerman G. {{cite journal|author= |title=Abdominal compartment syndrome: does intra-cystic pressure reflect actual intraabdominal pressure? |journal= |location= Crit Care |date=1999|volume=3|issue=|pages=135–8}} A prospective study in surgical patients. .</ref> Без обзира на то који се метод користи, мерење ИАП требало би обавити на крају [[дисање|експиријум]], у лежећем положају, када је обезбеђена потпуна релаксација [[мишићно ткиво|мишића]] трбушног зида, са избаждареним и нулованим транђусером на средњој аксиларној линији<ref name="Hunter JD">{{cite journal|title=Abdominal compartment syndrome: an under diagnosed contributory factor to morbidity and mortality in the critically ill |journal= Postgrad Med J |date=2008|volume=84|issue=992|pages=293–8|doi=10.1136/pgmj.2007.064212 |pmid=18644919 |last1=Hunter |first1=J. D. }}.</ref>. Мерење ИАП кроз [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]] данас је у широкој употреби, а први су ову методу описали ''Крон'' и сар.<ref name="Hunter JD"/>.<ref name="Kron">Kron IL, Harman PK, Nolan SP. {{cite journal|title=The measurement of intraabdominal pressures as a criterion for abdominal reexploration. |journal=Ann Surg |date=1984|volume=199|issue=1|pages=28–30|doi=10.1097/00000658-198401000-00005 |pmid=6691728 |last1=Kron |first1=I. L. |last2=Harman |first2=P. K. |last3=Nolan |first3=S. P. |pmc=1353253 }}.</ref> Метода се показала као лака, брза и јефтина за извођење. У случају да је пласирања [[катетер]]а у мокраћној бешици, контраиндиковано, услед повреде бешике, карличног хематома итд, ИАП се може мерити [[једњак|езофагеалним]] балон катетером пласираним у [[желудац]], и спојеним за манометар или за трансђусер са мерачем притиска<ref name="Hunter JD"/>. Неке студије показале су да притисак у мокраћној бешици не показује актуелну вредност ИАП, па зато предлажу даља истраживања која ће омогућити проналажење бољег начина за тачно мерење ИАП<ref>Pleva L, Sir M, Mayzlik J. {{cite journal|author= |title=Abdominal compartment syndrome in polytrauma. |journal= |location= Biomed Pap Med Fac Univ Palacky Olomouc Czech Repub |date=2004|volume=148|issue=1|pages=81–4}} .</ref> == Референце == {{reflist}} {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина|Хемија}} [[Категорија:Медицинске процедуре]] hzd4ufyn6fk8q4p5z0067wr7w0667tj 0 590778 30099071 29940878 2025-06-27T20:20:50Z ~2025-89542 447249 30099071 wikitext text/x-wiki {{Друго значење3|Александар Илић}} {{Композитор | име = Александар Илић | слика = Aleksandar Sanja Ilić.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Александар Сања Илић | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1951|3|27}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2021|3|7|1951|3|27|год=да}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија|Република Србија]] | дела = | период = | утицај = | сарадници = Балканика | награде = |узрок_смрти=ковид-19}} '''Александар ''Сања'' Илић''' ([[Београд]], [[27. март]] [[1951]] — [[Београд]], [[7. март]] [[2021]]) био је [[Срби|српски]] композитор и архитекта. == Живот == Рођен је 1951. у Београду.<ref name="Времеплов">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/865378/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+(27.3.2011.).html |title=Времеплов (27. 3. 2011) |author= |authorlink= |date=27. 3. 2007. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Србије |language= ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=23. 3. 2012.}}</ref> Његов отац је композитор [[Миодраг Илић Бели]], а брат композитор [[Драган Илић]] који свирао у [[Генерација 5|Генерацији 5]].<ref name="„Наша прича“ Сања Илић Балканика, текст"/> Један од прадеда му је био академик [[Јован Жујовић]], а други солунац и посланик [[Алекса Жујовић]]. Био је ожењен глумицом [[Злата Петковић|Златом Петковић]].<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Када је имао 12 или 13 година, написао је музику на текст [[Душко Радовић|Душка Радовића]] коју је изводио [[Драган Лаковић]]. Када је имао 16. година, послао је своју композицију „Песник мира", коју је певала [[Лола Новаковић]], којом је Југославија требало да се представи на [[Песма Евровизије|Евровизији]] [[1968]].<ref>{{Cite web|url=http://www.yugopapir.com/2016/02/opatija-76-leo-i-bisera-imaju-hitove-za.html|title=Opatija 1976: Bisera i Leo imaju hitove za sva vremena, ali na Pesmu Evrovizije putuju Ambasadori!|website=www.yugopapir.com|accessdate=11. 11. 2018}}</ref> 1976. његову композицију " Бај, бај, бај" извела је [[Bisera Veletanlić|Бисера Велетанлић]], на истом такмичењу али овога пута у Опатији. Дипломирао је на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] у Београду 1975.<ref name="„Наша прича“ Сања Илић Балканика, текст">{{cite web|url=http://lat.rtrs.tv/rtrs/sanja%20ilic.pdf|title=„Наша прича“ Сања Илић Балканика (текст)|author=|authorlink=|date=|format=|work=|publisher=Радио-телевизија Републике Српске|language=ср|archiveurl=|archivedate=|accessdate=23. 3. 2012.}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes}}</ref> Као младић је наступао у групи Враголани, а затим у групи [[Сан (група)|Сан]]. Његов најбољи пријатељ [[Предраг Јовичић Трта]] који је био пјевач групе Сан, погинуо је од струјног удара у току концерта у дворани Чаир у Нишу 1975.<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити">{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Sport/intervjui/Himnu-Zvezde-nikad-necu-zaboraviti.sr.html |title=Химну Звезде никад нећу заборавити |author= |authorlink= |date=14. 12. 2008. |format= |work= |publisher=Политика |language= ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=24. 3. 2012.}}</ref> У знак сјећање на њега, снимио је албум Успомене.<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Седамдесетих година 20. вијека је компоновао музику за химну фудбалског клуба [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] на текст [[Љубивоје Ршумовић|Љубивоја Ршумовића]]: ''„Све што смо желели, све што смо хтели. То су нам дали, црвено-бели“''.<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Његова пјесма „Хало, хало” у извођењу групе Аске представљала је Југославију на [[Песма Евровизије 1982.|Пјесми Евровизије 1982]].<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Његова пјесма „Принцеза” у извођењу [[Slađana Milošević|Слађане Милошевић]] и [[Дадо Топић|Даде Топића]], била је кандидат на југословенском избору за [[Песма Евровизије 1984.|Пјесму Евровизије 1984]].<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Групу [[Сања Илић & БАЛКАНИКА|Балканика]] је основао [[1998]], а први концерт је одржан 26. јуна 2000.<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/> Са Балкаником је наступао на концертима широм свијета.<ref name="Химну Звезде никад нећу заборавити"/>. Представљао је Србију на песми Евровизије 2018. у Лисабону, заједно са својим бендом; песма се зове [[Нова деца]]. Песма је ушла у финале Евровизије и пласирала се 19. са 113 поена.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2018&mm=05&dd=10&nav_id=1391244 |title=Euforija u Portugalu: Srbija prošla u finale Evrovizije! |work= |accessdate=10. 5. 2018}}</ref> Преминуо је 7. марта 2021. године од последица [[ковид-19|ковида-19]]. Сахрањен је 12. марта 2021. године на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]] у кругу најуже породице. Дана 29. јуна 2021. додељена му је Златна медаља за заслуге (постхумно, 2021).<ref>{{Cite web|url=https://www.republika.rs/vesti/srbija/288208/uzivo-predsednik-urucuje-odlikovanja-nasa-istorija-velicanstvena-nasi-preci-junacki-uzori|title=Сањи Илићу „Златна медаља за заслуге”, постхумно|website=www.republika.rs/vesti/srbija|access-date=29. 6. 2021}}</ref> == Музика за филм и ТВ == * [[Трансфер (филм)|''Трансфер'']] (1980) * ''[[Дај ми крила један круг]]'' (1985) * ''[[Чудна ноћ]]'' (1990) * ''Туристи'' (1990) * ''[[Вуковар, једна прича]]'' (1994) * ''[[Јој, Кармела]]'' (1996) * ''[[Кабаре 011]]'' (1997) * ''[[Код луде птице]]'' (1998) * ''[[Стари врускавац]]'' (2000) * [[Подијум (ТВ серија)|''Подијум'']] (2002) * ''[[Европесма - Европјесма 2006]]'' (2006) * ''[[Кад смо чешљали бабу]]'' (2008) * ''[[Село гори... и тако]]'' (2009) * [[Село гори, а баба се чешља (ТВ серија)|''Село гори, а баба се чешља'']] (2007—2011) * [[Хитна помоћ (филм)|''Хитна помоћ'']] (2009) * ''Караула'' (2006) * ''Плава гробница'' (2009)<ref>IMDB: [http://www.imdb.com/title/tt1455239/ „Плава гробница“]</ref> * [[Лед (филм)|''Лед'']] (2012) == Дискографија == * ''-{Delta project}-'' (Сања и Слоба, 1987) * ''Плава птица'' (Сања Илић, 1994) * ''Балкан 2000'' (Сања Илић и Балканика, 1999) * ''Балкан концепт'' (Сања Илић и Балканика, 2004) * ''Ода радости'' (Правац Европа) (Сања Илић, 2006) * ''Цееепај'' (Сања Илић и Балканика, 2009) * -{''Stand Up''}- (Сања Илић и Балканика, фебруар 2020) == Фестивали == * 2018. Победник Беовизија — Нова деца (са Балкаником) == Стваралаштво == * [[Александра Слађана Милошевић]]: ''Принцеза'' (дует са Дадом Топићем) * [[Бисера Велетанлић]]: ''Август '75'', ''Адио, љубави адио'', ''Бај, бај, бај'', ''Никада више'', ''Признај ми'', ''Руку ми дај'', ''Ти си обала та'', ''Тужно поподне'' * [[Маја Оџаклијевска]]: ''Биће све у реду'', ''Даљине'', ''Игоре мој'', ''Између нас'', ''Кадену си ми дао'', ''Односиш ми срце моје'', ''Романса о нама'', ''Срећо реци'', ''Ти си мој следећи промашај'' * [[Сенка Велетанлић]]: ''Сањала ја'' * [[Мики Јевремовић]]: ''Понекад у поноћ'' * [[Миша Марковић]]: ''Пољуби ме'' * [[Јадранка Стојаковић]]: ''Музика је све'' (и група С времена на време) * [[Неда Украден]]: ''Да ли сам нешто значила теби'', ''Писма љубави'' * [[Лутајућа срца]]: ''Ти си ту'' * [[Глумци ЈДП]]: ''Плава птица'' * [[Хладна браћа]]: ''Љуби ме на Ибици'' * [[Аска]]: ''Вози брже'', ''Хало, хало'' * [[Локице]]: ''Додирни ме'' * [[Изолда Баруџија]]: ''Опет Београд'' (дует са Елеонором Баруџијом), ''Срест ћемо се опет'' * [[Сузана Манчић]]: ''Огледалце, огледалце'' * [[Тереза Кесовија]]: ''Ко ми је крив'' * [[Радојка Шверко]]: ''Ниси као некад'', ''Остани још једну ноћ'' * [[Зденка Ковачичек]]: ''Вјеровао ти или не'' * [[Зорица Конџа]]: ''Бар да знам'' * [[Јасна Злокић]]: ''Иди, добро је'' * [[Дадо Топић]]: ''Кристина'' * [[Златко Пејаковић]]: ''Нећу то пролеће'', ''Пролило се све, расула се љубав'' == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт}} * {{ИМДб име|4946930|name=Александар Сања Илић}} * {{ИМДб име|1761625|name=Сања Илић (I)}} * {{ИМДб име|2282806|name=Александар Илић (III)}} * {{ИМДб име|0407656|name=Александар С. Илић}} {{S-start}} {{s-ach}} {{Succession box |before = [[Тијана Богићевић]]<br>са ''-{[[In Too Deep]]}-''<br /><span style="font-size:82%">''([[Песма Евровизије 2017.|2017]])''</span> |title = [[Датотека:EuroServia.svg|40п|link=Србија на избору за Песму Евровизије]]<br>[[Србија на избору за Песму Евровизије 2017.|Србија на избору за Песму Евровизије]]<br><small>(са [[Балканика|Балкаником]])</small> |years = [[Песма Евровизије 2018.|2018.]] |after = [[Невена Божовић]]<br />са ''[[Круна (песма)|Круна]]''<br /><span style="font-size:82%">''([[Песма Евровизије 2019.|2019]])''</span> }} {{S-end}} {{Беовизија}} {{Србија на Песми Евровизије|извођачи}} {{Песма Евровизије 2018.|извођачи}} {{Награда Накси звезда за изузетан допринос музици}} {{Подножје}} {{порталбар|Биографија|Музика}} {{Subject bar|d=yes}} {{СОРТИРАЊЕ:Илић, Александар Сања}} [[Категорија:Рођени 1951.]] [[Категорија:Умрли 2021.]] [[Категорија:Музичари из Београда]] [[Категорија:Архитекти из Београда]] [[Категорија:Српски композитори]] [[Категорија:Српски архитекти]] [[Категорија:Југословенски композитори]] [[Категорија:Учесници Песме Евровизије 2018.]] [[Категорија:Представници Србије на Песми Евровизије]] [[Категорија:Учесници Беовизије]] [[Категорија:Добитници награде Накси звезда]] [[Категорија:Носиоци Медаље за заслуге]] [[Категорија:Умрли од последица ковида 19 у Србији]] [[Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду]] pgap3wvu5i25rwfuwquo8zub9kpoacw 10 594983 30099301 26048933 2025-06-28T00:31:20Z Sadko 25741 30099301 wikitext text/x-wiki {{ИЧП|5 |7TM4 (GPCR).png|90|7TM α-heliksna struktura G protein spregnutog receptora |4DJH.png|90|Dimerna struktura ljudskog kapa opioidnog GPCR |4DJH_anim.2.gif|90|Dimerna struktura ljudskog kapa opioidnog GPCR |1EWK anim.gif|90|extracellular domain of rat mGluR1 receptor |2Y03 (ADRB1 bound to isoprenaline).png|150|beta-1 adrenoceptor (cartoon) bound to isoprenaline }}<!--Приложене слике се увијек постављају у величини 90п.--> '''[[Receptori spregnuti s G proteinom|Г протеин спрегнути рецептори]]''' (-{GPCR}-), такође познати као ''седам-трансмембрански домен рецептори'', ''7ТМ рецептори'', ''хептахеликсни рецептори'', ''серпентински рецептори'', и ''Г протеин-везани рецептори'' (-{''ГПЛР''}-), сачињавају велику [[Протеинска фамилија|протеинску фамилију]] [[трансмембрански рецептор|трансмембранских рецептора]] који реагују на [[молекул]]е изван [[ћелија (биологија)|ћелије]] и активирају унутрашње путеве [[Пренос сигнала (биологија)|преноса сигнала]]. Крајњи резултат је ћелијски одговор. Г протеин спрегнути рецептори су присутни само код [[еукариоте|еукариота]], што обухвата квасац, [[хоанофлагелате]], и животиње. [[Лиганд (биохемија)|Лиганди]] који се везују и активирају ове рецепторе су: на светлост сензитивна једињења, [[мирис]]и, [[феромон]]и, [[хормони]], и [[неуротрансмитер]]и. Они варирају по величини од малих молекула до [[пептид]]а, и до великих [[протеин]]а. Г протеин спрегнути рецептори имају учешћа у многим [[болест]]има, и стога су биолошка мета за преко 30% свих модерних [[лек]]ова. Постоје два основна начина преноса сигнала посредством Г протеин спрегнутих рецептора: [[Циклични аденозин монофосфат|-{cAMP}-]] сигнални пут и [[фосфатидилинозитол]]ни сигнални пут. Кад се лиганд веже за -{GPCR}-, он изазива конформациону промену рецептора, што омогућава рецептору да делује као [[фактор размене гуанин нуклеотида]] (-{GEF}-). Након везивања лиганда, -{GPCR}- може да активира везани [[G protein|Г-протеин]] путем замене за њега везаног [[гуанозин дифосфат|-{GDP}--а]] са [[гуанозин трифосфат|-{GTP}--ом]].<noinclude>[[Категорија:Шаблони за ИЧ|Г протеин спрегнути рецептори]]</noinclude> 9y3w3icqh5pgljlb12qzceqb0rdzrmc 0 595401 30099327 29933521 2025-06-28T00:59:03Z Sadko 25741 30099327 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Бранислав Анђеловић | слика = {{CSS image crop|Image=rokeri.jpg|bSize=1200|cWidth=230|cHeight=230|oTop=85|oLeft=590|Location=center}} | ширина_слике = | опис_слике = Бранислав Анђеловић у групи ''[[Рокери с Мораву]]'' | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1946|8|18}} | место_рођења = [[Бујановац]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2022|1|12|1946|8|18}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Бранислав Анђеловић''' ([[Бујановац]], [[18. август]] [[1946]] — [[Београд]], [[12. јануар]] [[2022]]) био је један од оснивача и оригиналних чланова групе [[Рокери с Мораву]]. == Биографија == Рођен је [[1946]]. године. Бавио се џез и блуз музиком тако да је био веома заслужан за оригиналне аранжмане Рокера с Мораву. У време Рокера с Мораву представљан је био као '''Бане Ћора''', пошто су сви чланови имали [[псеудоним]]е који су доприносили оригиналном [[хумор]]у групе. Поред [[Борис Бизетић|Бориса Бизетића]], [[Бранко Јанковић (музичар)|Бранка Јанковића]] и [[Звонко Миленковић|Звонка Миленковића]] чинио је оригинални квартет у српској и југословенској музици. Групу је напустио после 11 година, јула [[1988]]. године. Његовим одласком из групе Рокери с Мораву су доста изгубили на квалитету звука и самих аранжмана својих песама. Живео је у [[Београд]]у. Преминуо је 12. јануара [[2022]]. године.<ref>{{cite web |title=PREMINUO PEVAČ BANE ANĐELKOVIĆ Član grupe ROKERI S MORAVU umro u 76. godini |url=https://www.blic.rs/sudbine/umro-branislav-bane-andjelkovic-rokeri-s-moravu/kfxvkl8 |website=Blic |access-date=13. 1. 2022}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.discogs.com/artist/Branislav+An%C4%91elovi%C4%87?noanv=1 Бранислав Анђеловић] на сајту ''Discogs'' {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Анђеловић, Бранислав}} [[Категорија:Рођени 1946.]] [[Категорија:Умрли 2022.]] [[Категорија:Бујановчани]] [[Категорија:Српски музичари]] [[Категорија:Југословенски музичари]] [[Категорија:Чланови групе Рокери с Мораву]] [[Категорија:Умрли од последица ковида 19 у Србији]] r23nl8c4ct6vq0s24jkrfc7cne08rv0 0 613650 30098730 30036460 2025-06-27T14:46:04Z Pleter bosnia 447158 30098730 wikitext text/x-wiki <ref>Dalimilova kronika [online]. V MKP 1. vyd. Praha : Městská knihovna v Praze, 2011 [aktuální datum citace e-knihy – př. cit. rrrrmm-dd]. Dostupné z WWW: <http://web2.mlp.cz/koweb/00/03/36/98/64/dalimilova_kronika.pdf> </ref>[[Датотека:Dalimilova kronika parizsky fragment.jpg|мини|300px|Далимилова хроника]] [[Датотека:Dalimilova kronika vrazda Ludmily.jpg|мини|300px|Један приказ из 2005. године [[латински језик|латински]] превод Далимилове хронике тзв. „Париски рукопис“. Слика приказује смрт [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмиле]].]] '''Далимилова хроника''' ({{јез-чеш|Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila}}) је први историјски документ написан на [[чешки језик|чешком језику]], па је самим тим и један од највреднијих историјских докумената [[Чеси|чешког народа]]. Датира из прве половине [[14. век]]а. Аутор [[хроника (историографија)|хронике]] је ''-{Dalimil Mezeřický}-'', називан у неким изворима и као ''-{Zak Hynek z Dubé}-'' и ''-{Havel Lemberka}-''. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се сматра да је вероватно био ''свештеник'', болеславски каноник. Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након [[1310]]. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до [[1314]]. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до [[1326]]. године када је хроника завршена. Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“. == Аутор и његови ставови == Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племство|племић]] или из редова [[свештенство|свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен у одговорност владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу. У истраживање о аутору је изразито посегла чешка [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе да ли је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу аутор изјављује да је ратове у краљевству у годинама 1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[Црква (грађевина)|црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом чему се успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук Светог Здислава. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеслав. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега се надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења. Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада омиљено казивање о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито Немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма не почиње тек [[18. век]]ом. == Извори и садржај == У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве, {{sfn|Bláhová|1977|pp=194}} Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).{{sfn|Edel||p=135}} Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима, {{sfn|Bláhová||p=194}} Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .{{sfn|Edel||p=137–138}} Моравска хроника није била идентификована а [[Њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]]. Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних историја. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о [[Свети Вид|Светом Виду]] и [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмили]] и Светом Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.{{sfn|Edel||p=133–138}} Хроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разиласку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолошки послаганим деловима чешке историје која почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине [[Јован Слепи|Јана Луцембурског]] а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа наиме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор. == Стил и језик == Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променљивом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан. === Причање о Олдржиху и Божени === [[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[њемачка|немачком]] племкињом (због ширења [[Немачки језик|немачког]], немачке деце и сл.); {{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова враћају кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у средини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се перући одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак.''}} === Нека књижна издања === Прво издање штампаним путем приредио је [[1620]]. године Павел Јешин из Бздјзце. После пораза у бици на Биле хоре била је већина штампаних примерака уништена и хроника је пала на неко време у заборав. Поново је изашла [[1786]]. године у издању Франтишка Фаустин Прахазке, једног од првих обродитеља. Хроника је тако доспела до широког круга читалаштва и послужила је за народни препород. Године [[1892|1892.]] је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Хроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. Године 2006. била је издата од стране Народне књиге у [[Праг]]у копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику. === Чешки рукописи у стиховима === Због тога јер је Далимилова хроника постала омиљена код читалаца остало је много преписа из прве половине [[14. век]]а у одломцима а од друге половине већ у целости и са тим сувиси неколико рецензија. * Ханушови одломци потичу из прве половине 14. века и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у. * Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у Прагу. * последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци. * Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаменту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу. * Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци * Бечки рукопис је из краја 14. века и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бечкој народној библиотеци. * Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову * Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја. * Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу * Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису * Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]]. * Пелцлоу рукопис из 15. века је у Народној библиотеци у Прагу * Фустеберски рукопис је из 15. века и налази се у библиотеци у Крживоклату * Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написао Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у Прагу. === Преводи === Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .{{sfn|Edel||p=158–160}} [[Њемачка|Немачки]] превод у прози је познат из три рукописа и најстарији је из [[1444]]. а најновији из краја [[16. век]]а у Државној библиотеци у [[Минхен]]у, док је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу из краја [[15. век]]а. Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века. === Неки од одломака: (''Слободан превод'') === '''Поглавље: I. -{O BABYLONSKO VŽI.}-''' (поглавље 1, pp. 2, О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ)<br /> -{Mezi jinými '''Srbové''',}- (Међу осталим '''Србима''',)<br /> -{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br /> -{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br /> -{až do Ríma se rozminožili.}- (до Рима се размножили.) '''Поглавље: II. -{O POČÁTKU NÁRODA ČESKÉHO}-''' (поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА)<br /> -{V '''srbském''' jazyku jest země,}- (У '''српском''' народу постоји земља,)<br /> -{jížto Charváty jméno je,}- (Хрватска јој је име,)<br /> -{V té zemi byl lech,}- (у њој беше један Лех,)<br /> -{jemužto jméno bylo Čech.}- (чије је име било Чех.) -{Ten -vraždy se dopustil,}- (Тај је убиство починио,)<br /> -{pročež své země pozbyl.}- (због чега је сву земљу изгубио.)<br /> -{Ten Čech měl bratří šest,}- (Тај Чех је имао шесторо браће,)<br /> -{pro které měl moc i čest —}- (са њима је имао моћ и част —)<br /> -{a od nich mnoho čeledi nabyl,}- (а од њих су биле велике породице,)<br /> -{kterou jedné noci ech shromáždil,}- (једне ноћи сви су се окупили,)<br /> -{I vybral se se vším z země,}- (и изабрао је сву земљу,)<br /> -{kteréž Charváty jméno je.}- (којој је Хрватска име.)<br /> -{I bral se lesem do lesa,}- (ишао је од шуме до шуме,)<br /> -{dědky své na plecech nesa.}- (деду свог је на раменима носио.)<br /> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * Marie Bláhová ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila v kontextu středověké historiografie latinského kulturního okruhu a její pramenná hodnota.'' [Díl] 3, Historický komentář. Dalimil. Praha : Academia, 1995. * {{cite book|author=Brom, Vlastimil |title=Der deutsche Dalimil. Untersuchungen zur gereimten deutschen Übersetzung der alttschechischen Dalimil-Chronik |location= |publisher= |year=}}, Brno: Masarykova univerzita. {{page|year=2006|isbn=978-80-210-4211-7|pages=}} * {{cite book|author=Vlastimil Brom, |chapter=Panovnické tituly v Dalimilově kronice. K využití textové lingvistiky pro historickou interpretaci. |location= |publisher= |year=|editor= |title= }}. In: Stát, státnost a rituály přemyslovského věku. Problémy, názory, otázky. Sborník příspěvků z konference konané dne 18. října 2005 v Brně. K vydání připravil Martin Wihoda ve spolupráci s Demeterem Malaťákem. Brno 2006, pp. 217-234. * {{cite book|author=Šťastný, Radko. |title=Tajemství jména Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-7023-072-5|pages=}}. 1. vyd. Praha : Melantrich, 1991. – 345 s. : fot., bibliografie, frontispis, angl. a něm. resumé. * {{cite book|author=Tomáš Edel: |title=Příběh johanitského komtura řečeného Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-85866-61-2|pages=}}. Kapitola z dějin české politiky. Prag 2000, ISV nakladatelství. * ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila.'' Vydání textu a veškerého textového materiálu. K vydání připravili Jiří Daňhelka, Karel Hádek, Bohuslav Havránek(†) a Naděžda Kvítková. Díl 1. a 2. Praha : Academia, 1988. == Спољашње везе == {{Commonscat|Chronik Dalimil}} * [http://www.litdok.de/cgi-bin/litdok?lang=pl&t_multi=x&v_0=PER&q_0=dalimil Хроника Далимила]{{Мртва веза}} * [https://www.e-stredovek.cz/post/dalimil/ Вероватни аутор на www.e-stredovek.cz] * [https://www.e-stredovek.cz/post/kronika-tak-receneho-dalimila/ Далимилова хроника] * {{cite web|author= |title=Далимилова хроника - издање из 1920. године |url=http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2014/01/Dalimil_-_Ceska_Kronika.pdf |location= |publisher= |year=}} {{Подножје}} [[Категорија:Историјски документи]] [[Категорија:Чешка књижевност]] [[Категорија:Средњовековна историографија]] e5yb7hodgg7m3dl345c2efjep6d8u72 30099037 30098730 2025-06-27T19:38:09Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Pleter bosnia|Pleter bosnia]] ([[User talk:Pleter bosnia|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Radun Balšić|Radun Balšić]] 30036460 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Dalimilova kronika parizsky fragment.jpg|мини|300px|Далимилова хроника]] [[Датотека:Dalimilova kronika vrazda Ludmily.jpg|мини|300px|Један приказ из 2005. године [[латински језик|латински]] превод Далимилове хронике тзв. „Париски рукопис“. Слика приказује смрт [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмиле]].]] '''Далимилова хроника''' ({{јез-чеш|Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila}}) је први историјски документ написан на [[чешки језик|чешком језику]], па је самим тим и један од највреднијих историјских докумената [[Чеси|чешког народа]]. Датира из прве половине [[14. век]]а. Аутор [[хроника (историографија)|хронике]] је ''-{Dalimil Mezeřický}-'', називан у неким изворима и као ''-{Zak Hynek z Dubé}-'' и ''-{Havel Lemberka}-''. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се сматра да је вероватно био ''свештеник'', болеславски каноник. Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након [[1310]]. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до [[1314]]. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до [[1326]]. године када је хроника завршена. Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“. == Аутор и његови ставови == Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племство|племић]] или из редова [[свештенство|свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен у одговорност владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу. У истраживање о аутору је изразито посегла чешка [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе да ли је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу аутор изјављује да је ратове у краљевству у годинама 1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[Црква (грађевина)|црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом чему се успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук Светог Здислава. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеслав. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега се надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења. Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада омиљено казивање о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито Немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма не почиње тек [[18. век]]ом. == Извори и садржај == У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве, {{sfn|Bláhová|1977|pp=194}} Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).{{sfn|Edel||p=135}} Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима, {{sfn|Bláhová||p=194}} Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .{{sfn|Edel||p=137–138}} Моравска хроника није била идентификована а [[Њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]]. Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних историја. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о [[Свети Вид|Светом Виду]] и [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмили]] и Светом Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.{{sfn|Edel||p=133–138}} Хроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разиласку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолошки послаганим деловима чешке историје која почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине [[Јован Слепи|Јана Луцембурског]] а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа наиме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор. == Стил и језик == Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променљивом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан. === Причање о Олдржиху и Божени === [[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[њемачка|немачком]] племкињом (због ширења [[Немачки језик|немачког]], немачке деце и сл.); {{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова враћају кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у средини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се перући одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак.''}} === Нека књижна издања === Прво издање штампаним путем приредио је [[1620]]. године Павел Јешин из Бздјзце. После пораза у бици на Биле хоре била је већина штампаних примерака уништена и хроника је пала на неко време у заборав. Поново је изашла [[1786]]. године у издању Франтишка Фаустин Прахазке, једног од првих обродитеља. Хроника је тако доспела до широког круга читалаштва и послужила је за народни препород. Године [[1892|1892.]] је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Хроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. Године 2006. била је издата од стране Народне књиге у [[Праг]]у копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику. === Чешки рукописи у стиховима === Због тога јер је Далимилова хроника постала омиљена код читалаца остало је много преписа из прве половине [[14. век]]а у одломцима а од друге половине већ у целости и са тим сувиси неколико рецензија. * Ханушови одломци потичу из прве половине 14. века и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у. * Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у Прагу. * последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци. * Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаменту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу. * Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци * Бечки рукопис је из краја 14. века и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бечкој народној библиотеци. * Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову * Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја. * Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу * Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису * Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]]. * Пелцлоу рукопис из 15. века је у Народној библиотеци у Прагу * Фустеберски рукопис је из 15. века и налази се у библиотеци у Крживоклату * Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написао Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у Прагу. === Преводи === Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .{{sfn|Edel||p=158–160}} [[Њемачка|Немачки]] превод у прози је познат из три рукописа и најстарији је из [[1444]]. а најновији из краја [[16. век]]а у Државној библиотеци у [[Минхен]]у, док је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу из краја [[15. век]]а. Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века. === Неки од одломака: (''Слободан превод'') === '''Поглавље: I. -{O BABYLONSKO VŽI.}-''' (поглавље 1, pp. 2, О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ)<br /> -{Mezi jinými '''Srbové''',}- (Међу осталим '''Србима''',)<br /> -{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br /> -{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br /> -{až do Ríma se rozminožili.}- (до Рима се размножили.) '''Поглавље: II. -{O POČÁTKU NÁRODA ČESKÉHO}-''' (поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА)<br /> -{V '''srbském''' národě jest země,}- (У '''српском''' народу постоји земља,)<br /> -{jížto Charváty jméno je,}- (Хрватска јој је име,)<br /> -{V té zemi byl lech,}- (у њој беше један Лех,)<br /> -{jemužto jméno bylo Čech.}- (чије је име било Чех.) -{Ten -vraždy se dopustil,}- (Тај је убиство починио,)<br /> -{pročež své země pozbyl.}- (због чега је сву земљу изгубио.)<br /> -{Ten Čech měl bratří šest,}- (Тај Чех је имао шесторо браће,)<br /> -{pro které měl moc i čest —}- (са њима је имао моћ и част —)<br /> -{a od nich mnoho čeledi nabyl,}- (а од њих су биле велике породице,)<br /> -{kterou jedné noci ech shromáždil,}- (једне ноћи сви су се окупили,)<br /> -{I vybral se se vším z země,}- (и изабрао је сву земљу,)<br /> -{kteréž Charváty jméno je.}- (којој је Хрватска име.)<br /> -{I bral se lesem do lesa,}- (ишао је од шуме до шуме,)<br /> -{dědky své na plecech nesa.}- (деду свог је на раменима носио.)<br /> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * Marie Bláhová ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila v kontextu středověké historiografie latinského kulturního okruhu a její pramenná hodnota.'' [Díl] 3, Historický komentář. Dalimil. Praha : Academia, 1995. * {{cite book|author=Brom, Vlastimil |title=Der deutsche Dalimil. Untersuchungen zur gereimten deutschen Übersetzung der alttschechischen Dalimil-Chronik |location= |publisher= |year=}}, Brno: Masarykova univerzita. {{page|year=2006|isbn=978-80-210-4211-7|pages=}} * {{cite book|author=Vlastimil Brom, |chapter=Panovnické tituly v Dalimilově kronice. K využití textové lingvistiky pro historickou interpretaci. |location= |publisher= |year=|editor= |title= }}. In: Stát, státnost a rituály přemyslovského věku. Problémy, názory, otázky. Sborník příspěvků z konference konané dne 18. října 2005 v Brně. K vydání připravil Martin Wihoda ve spolupráci s Demeterem Malaťákem. Brno 2006, pp. 217-234. * {{cite book|author=Šťastný, Radko. |title=Tajemství jména Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-7023-072-5|pages=}}. 1. vyd. Praha : Melantrich, 1991. – 345 s. : fot., bibliografie, frontispis, angl. a něm. resumé. * {{cite book|author=Tomáš Edel: |title=Příběh johanitského komtura řečeného Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-85866-61-2|pages=}}. Kapitola z dějin české politiky. Prag 2000, ISV nakladatelství. * ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila.'' Vydání textu a veškerého textového materiálu. K vydání připravili Jiří Daňhelka, Karel Hádek, Bohuslav Havránek(†) a Naděžda Kvítková. Díl 1. a 2. Praha : Academia, 1988. == Спољашње везе == {{Commonscat|Chronik Dalimil}} * [http://www.litdok.de/cgi-bin/litdok?lang=pl&t_multi=x&v_0=PER&q_0=dalimil Хроника Далимила]{{Мртва веза}} * [https://www.e-stredovek.cz/post/dalimil/ Вероватни аутор на www.e-stredovek.cz] * [https://www.e-stredovek.cz/post/kronika-tak-receneho-dalimila/ Далимилова хроника] * {{cite web|author= |title=Далимилова хроника - издање из 1920. године |url=http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2014/01/Dalimil_-_Ceska_Kronika.pdf |location= |publisher= |year=}} {{Подножје}} [[Категорија:Историјски документи]] [[Категорија:Чешка књижевност]] [[Категорија:Средњовековна историографија]] mp8gdgw2kbof42v5zg3gdqtoi1o67p0 30099442 30099037 2025-06-28T08:42:44Z ~2025-92354 447414 Поништена измена [[Special:Diff/30099037|30099037]] корисника [[Special:Contribs/Dungodung|Dungodung]] ([[User talk:Dungodung|разговор]]) 30099442 wikitext text/x-wiki <ref>Dalimilova kronika [online]. V MKP 1. vyd. Praha : Městská knihovna v Praze, 2011 [aktuální datum citace e-knihy – př. cit. rrrrmm-dd]. Dostupné z WWW: <http://web2.mlp.cz/koweb/00/03/36/98/64/dalimilova_kronika.pdf> </ref>[[Датотека:Dalimilova kronika parizsky fragment.jpg|мини|300px|Далимилова хроника]] [[Датотека:Dalimilova kronika vrazda Ludmily.jpg|мини|300px|Један приказ из 2005. године [[латински језик|латински]] превод Далимилове хронике тзв. „Париски рукопис“. Слика приказује смрт [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмиле]].]] '''Далимилова хроника''' ({{јез-чеш|Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila}}) је први историјски документ написан на [[чешки језик|чешком језику]], па је самим тим и један од највреднијих историјских докумената [[Чеси|чешког народа]]. Датира из прве половине [[14. век]]а. Аутор [[хроника (историографија)|хронике]] је ''-{Dalimil Mezeřický}-'', називан у неким изворима и као ''-{Zak Hynek z Dubé}-'' и ''-{Havel Lemberka}-''. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се сматра да је вероватно био ''свештеник'', болеславски каноник. Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након [[1310]]. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до [[1314]]. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до [[1326]]. године када је хроника завршена. Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“. == Аутор и његови ставови == Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племство|племић]] или из редова [[свештенство|свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен у одговорност владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу. У истраживање о аутору је изразито посегла чешка [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе да ли је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу аутор изјављује да је ратове у краљевству у годинама 1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[Црква (грађевина)|црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом чему се успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук Светог Здислава. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеслав. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега се надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења. Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада омиљено казивање о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито Немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма не почиње тек [[18. век]]ом. == Извори и садржај == У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве, {{sfn|Bláhová|1977|pp=194}} Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).{{sfn|Edel||p=135}} Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима, {{sfn|Bláhová||p=194}} Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .{{sfn|Edel||p=137–138}} Моравска хроника није била идентификована а [[Њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]]. Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних историја. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о [[Свети Вид|Светом Виду]] и [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмили]] и Светом Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.{{sfn|Edel||p=133–138}} Хроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разиласку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолошки послаганим деловима чешке историје која почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине [[Јован Слепи|Јана Луцембурског]] а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа наиме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор. == Стил и језик == Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променљивом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан. === Причање о Олдржиху и Божени === [[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[њемачка|немачком]] племкињом (због ширења [[Немачки језик|немачког]], немачке деце и сл.); {{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова враћају кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у средини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се перући одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак.''}} === Нека књижна издања === Прво издање штампаним путем приредио је [[1620]]. године Павел Јешин из Бздјзце. После пораза у бици на Биле хоре била је већина штампаних примерака уништена и хроника је пала на неко време у заборав. Поново је изашла [[1786]]. године у издању Франтишка Фаустин Прахазке, једног од првих обродитеља. Хроника је тако доспела до широког круга читалаштва и послужила је за народни препород. Године [[1892|1892.]] је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Хроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. Године 2006. била је издата од стране Народне књиге у [[Праг]]у копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику. === Чешки рукописи у стиховима === Због тога јер је Далимилова хроника постала омиљена код читалаца остало је много преписа из прве половине [[14. век]]а у одломцима а од друге половине већ у целости и са тим сувиси неколико рецензија. * Ханушови одломци потичу из прве половине 14. века и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у. * Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у Прагу. * последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци. * Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаменту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу. * Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци * Бечки рукопис је из краја 14. века и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бечкој народној библиотеци. * Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову * Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја. * Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу * Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису * Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]]. * Пелцлоу рукопис из 15. века је у Народној библиотеци у Прагу * Фустеберски рукопис је из 15. века и налази се у библиотеци у Крживоклату * Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написао Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у Прагу. === Преводи === Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .{{sfn|Edel||p=158–160}} [[Њемачка|Немачки]] превод у прози је познат из три рукописа и најстарији је из [[1444]]. а најновији из краја [[16. век]]а у Државној библиотеци у [[Минхен]]у, док је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу из краја [[15. век]]а. Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века. === Неки од одломака: (''Слободан превод'') === '''Поглавље: I. -{O BABYLONSKO VŽI.}-''' (поглавље 1, pp. 2, О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ)<br /> -{Mezi jinými '''Srbové''',}- (Међу осталим '''Србима''',)<br /> -{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br /> -{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br /> -{až do Ríma se rozminožili.}- (до Рима се размножили.) '''Поглавље: II. -{O POČÁTKU NÁRODA ČESKÉHO}-''' (поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА)<br /> -{V '''srbském''' jazyku jest země,}- (У '''српском''' народу постоји земља,)<br /> -{jížto Charváty jméno je,}- (Хрватска јој је име,)<br /> -{V té zemi byl lech,}- (у њој беше један Лех,)<br /> -{jemužto jméno bylo Čech.}- (чије је име било Чех.) -{Ten -vraždy se dopustil,}- (Тај је убиство починио,)<br /> -{pročež své země pozbyl.}- (због чега је сву земљу изгубио.)<br /> -{Ten Čech měl bratří šest,}- (Тај Чех је имао шесторо браће,)<br /> -{pro které měl moc i čest —}- (са њима је имао моћ и част —)<br /> -{a od nich mnoho čeledi nabyl,}- (а од њих су биле велике породице,)<br /> -{kterou jedné noci ech shromáždil,}- (једне ноћи сви су се окупили,)<br /> -{I vybral se se vším z země,}- (и изабрао је сву земљу,)<br /> -{kteréž Charváty jméno je.}- (којој је Хрватска име.)<br /> -{I bral se lesem do lesa,}- (ишао је од шуме до шуме,)<br /> -{dědky své na plecech nesa.}- (деду свог је на раменима носио.)<br /> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * Marie Bláhová ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila v kontextu středověké historiografie latinského kulturního okruhu a její pramenná hodnota.'' [Díl] 3, Historický komentář. Dalimil. Praha : Academia, 1995. * {{cite book|author=Brom, Vlastimil |title=Der deutsche Dalimil. Untersuchungen zur gereimten deutschen Übersetzung der alttschechischen Dalimil-Chronik |location= |publisher= |year=}}, Brno: Masarykova univerzita. {{page|year=2006|isbn=978-80-210-4211-7|pages=}} * {{cite book|author=Vlastimil Brom, |chapter=Panovnické tituly v Dalimilově kronice. K využití textové lingvistiky pro historickou interpretaci. |location= |publisher= |year=|editor= |title= }}. In: Stát, státnost a rituály přemyslovského věku. Problémy, názory, otázky. Sborník příspěvků z konference konané dne 18. října 2005 v Brně. K vydání připravil Martin Wihoda ve spolupráci s Demeterem Malaťákem. Brno 2006, pp. 217-234. * {{cite book|author=Šťastný, Radko. |title=Tajemství jména Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-7023-072-5|pages=}}. 1. vyd. Praha : Melantrich, 1991. – 345 s. : fot., bibliografie, frontispis, angl. a něm. resumé. * {{cite book|author=Tomáš Edel: |title=Příběh johanitského komtura řečeného Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-85866-61-2|pages=}}. Kapitola z dějin české politiky. Prag 2000, ISV nakladatelství. * ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila.'' Vydání textu a veškerého textového materiálu. K vydání připravili Jiří Daňhelka, Karel Hádek, Bohuslav Havránek(†) a Naděžda Kvítková. Díl 1. a 2. Praha : Academia, 1988. == Спољашње везе == {{Commonscat|Chronik Dalimil}} * [http://www.litdok.de/cgi-bin/litdok?lang=pl&t_multi=x&v_0=PER&q_0=dalimil Хроника Далимила]{{Мртва веза}} * [https://www.e-stredovek.cz/post/dalimil/ Вероватни аутор на www.e-stredovek.cz] * [https://www.e-stredovek.cz/post/kronika-tak-receneho-dalimila/ Далимилова хроника] * {{cite web|author= |title=Далимилова хроника - издање из 1920. године |url=http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2014/01/Dalimil_-_Ceska_Kronika.pdf |location= |publisher= |year=}} {{Подножје}} [[Категорија:Историјски документи]] [[Категорија:Чешка књижевност]] [[Категорија:Средњовековна историографија]] e5yb7hodgg7m3dl345c2efjep6d8u72 30099449 30099442 2025-06-28T08:49:42Z ~2025-92354 447414 30099449 wikitext text/x-wiki <ref>Dalimilova kronika [online]. V MKP 1. vyd. Praha : Městská knihovna v Praze, 2011 [aktuální datum citace e-knihy – př. cit. rrrrmm-dd]. Dostupné z WWW: <http://web2.mlp.cz/koweb/00/03/36/98/64/dalimilova_kronika.pdf> </ref>[[Датотека:Dalimilova kronika parizsky fragment.jpg|мини|300px|Далимилова хроника]] [[Датотека:Dalimilova kronika vrazda Ludmily.jpg|мини|300px|Један приказ из 2005. године [[латински језик|латински]] превод Далимилове хронике тзв. „Париски рукопис“. Слика приказује смрт [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмиле]].]] '''Далимилова хроника''' ({{јез-чеш|Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila}}) је први историјски документ написан на [[чешки језик|чешком језику]], па је самим тим и један од највреднијих историјских докумената [[Чеси|чешког народа]]. Датира из прве половине [[14. век]]а. Аутор [[хроника (историографија)|хронике]] је ''-{Dalimil Mezeřický}-'', називан у неким изворима и као ''-{Zak Hynek z Dubé}-'' и ''-{Havel Lemberka}-''. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се сматра да је вероватно био ''свештеник'', болеславски каноник. Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након [[1310]]. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до [[1314]]. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до [[1326]]. године када је хроника завршена. Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“. == Аутор и његови ставови == Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племство|племић]] или из редова [[свештенство|свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен у одговорност владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу. У истраживање о аутору је изразито посегла чешка [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе да ли је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу аутор изјављује да је ратове у краљевству у годинама 1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[Црква (грађевина)|црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом чему се успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук Светог Здислава. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеслав. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега се надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења. Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада омиљено казивање о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито Немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма не почиње тек [[18. век]]ом. == Извори и садржај == У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве, {{sfn|Bláhová|1977|pp=194}} Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).{{sfn|Edel||p=135}} Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима, {{sfn|Bláhová||p=194}} Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .{{sfn|Edel||p=137–138}} Моравска хроника није била идентификована а [[Њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]]. Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних историја. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о [[Свети Вид|Светом Виду]] и [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмили]] и Светом Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.{{sfn|Edel||p=133–138}} Хроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разиласку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолошки послаганим деловима чешке историје која почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине [[Јован Слепи|Јана Луцембурског]] а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа наиме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор. == Стил и језик == Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променљивом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан. === Причање о Олдржиху и Божени === [[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[њемачка|немачком]] племкињом (због ширења [[Немачки језик|немачког]], немачке деце и сл.); {{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова враћају кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у средини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се перући одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак.''}} === Нека књижна издања === Прво издање штампаним путем приредио је [[1620]]. године Павел Јешин из Бздјзце. После пораза у бици на Биле хоре била је већина штампаних примерака уништена и хроника је пала на неко време у заборав. Поново је изашла [[1786]]. године у издању Франтишка Фаустин Прахазке, једног од првих обродитеља. Хроника је тако доспела до широког круга читалаштва и послужила је за народни препород. Године [[1892|1892.]] је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Хроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. Године 2006. била је издата од стране Народне књиге у [[Праг]]у копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику. === Чешки рукописи у стиховима === Због тога јер је Далимилова хроника постала омиљена код читалаца остало је много преписа из прве половине [[14. век]]а у одломцима а од друге половине већ у целости и са тим сувиси неколико рецензија. * Ханушови одломци потичу из прве половине 14. века и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у. * Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у Прагу. * последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци. * Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаменту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу. * Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци * Бечки рукопис је из краја 14. века и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бечкој народној библиотеци. * Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову * Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја. * Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу * Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису * Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]]. * Пелцлоу рукопис из 15. века је у Народној библиотеци у Прагу * Фустеберски рукопис је из 15. века и налази се у библиотеци у Крживоклату * Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написао Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у Прагу. === Преводи === Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .{{sfn|Edel||p=158–160}} [[Њемачка|Немачки]] превод у прози је познат из три рукописа и најстарији је из [[1444]]. а најновији из краја [[16. век]]а у Државној библиотеци у [[Минхен]]у, док је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу из краја [[15. век]]а. Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века. === Неки од одломака: (''Слободан превод'') === '''Поглавље: I. -{O BABYLONSKO VŽI.}-''' (поглавље 1, pp. 2, О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ)<br /> -{Mezi jinými '''Srbové''',}- (Међу осталим '''Србима''',)<br /> -{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br /> -{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br /> -{až do Ríma se rozminožili.}- (до Рима се размножили.) '''Поглавље: II. -{O POČÁTKU NÁRODA ČESKÉHO}-''' (поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА)<br /> -{V '''srbském''' jazyku jest země,}- (У '''српском''' језику постоји земља,)<br /> -{jížto Charváty jméno je,}- (Хрватска јој је име,)<br /> -{V té zemi byl lech,}- (у њој беше један Лех,)<br /> -{jemužto jméno bylo Čech.}- (чије је име било Чех.) -{Ten -vraždy se dopustil,}- (Тај је убиство починио,)<br /> -{pročež své země pozbyl.}- (због чега је сву земљу изгубио.)<br /> -{Ten Čech měl bratří šest,}- (Тај Чех је имао шесторо браће,)<br /> -{pro které měl moc i čest —}- (са њима је имао моћ и част —)<br /> -{a od nich mnoho čeledi nabyl,}- (а од њих су биле велике породице,)<br /> -{kterou jedné noci ech shromáždil,}- (једне ноћи сви су се окупили,)<br /> -{I vybral se se vším z země,}- (и изабрао је сву земљу,)<br /> -{kteréž Charváty jméno je.}- (којој је Хрватска име.)<br /> -{I bral se lesem do lesa,}- (ишао је од шуме до шуме,)<br /> -{dědky své na plecech nesa.}- (деду свог је на раменима носио.)<br /> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * Marie Bláhová ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila v kontextu středověké historiografie latinského kulturního okruhu a její pramenná hodnota.'' [Díl] 3, Historický komentář. Dalimil. Praha : Academia, 1995. * {{cite book|author=Brom, Vlastimil |title=Der deutsche Dalimil. Untersuchungen zur gereimten deutschen Übersetzung der alttschechischen Dalimil-Chronik |location= |publisher= |year=}}, Brno: Masarykova univerzita. {{page|year=2006|isbn=978-80-210-4211-7|pages=}} * {{cite book|author=Vlastimil Brom, |chapter=Panovnické tituly v Dalimilově kronice. K využití textové lingvistiky pro historickou interpretaci. |location= |publisher= |year=|editor= |title= }}. In: Stát, státnost a rituály přemyslovského věku. Problémy, názory, otázky. Sborník příspěvků z konference konané dne 18. října 2005 v Brně. K vydání připravil Martin Wihoda ve spolupráci s Demeterem Malaťákem. Brno 2006, pp. 217-234. * {{cite book|author=Šťastný, Radko. |title=Tajemství jména Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-7023-072-5|pages=}}. 1. vyd. Praha : Melantrich, 1991. – 345 s. : fot., bibliografie, frontispis, angl. a něm. resumé. * {{cite book|author=Tomáš Edel: |title=Příběh johanitského komtura řečeného Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-85866-61-2|pages=}}. Kapitola z dějin české politiky. Prag 2000, ISV nakladatelství. * ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila.'' Vydání textu a veškerého textového materiálu. K vydání připravili Jiří Daňhelka, Karel Hádek, Bohuslav Havránek(†) a Naděžda Kvítková. Díl 1. a 2. Praha : Academia, 1988. == Спољашње везе == {{Commonscat|Chronik Dalimil}} * [http://www.litdok.de/cgi-bin/litdok?lang=pl&t_multi=x&v_0=PER&q_0=dalimil Хроника Далимила]{{Мртва веза}} * [https://www.e-stredovek.cz/post/dalimil/ Вероватни аутор на www.e-stredovek.cz] * [https://www.e-stredovek.cz/post/kronika-tak-receneho-dalimila/ Далимилова хроника] * {{cite web|author= |title=Далимилова хроника - издање из 1920. године |url=http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2014/01/Dalimil_-_Ceska_Kronika.pdf |location= |publisher= |year=}} {{Подножје}} [[Категорија:Историјски документи]] [[Категорија:Чешка књижевност]] [[Категорија:Средњовековна историографија]] 8b57ecu5brqqcx6w556s99hb2h07n45 30099456 30099449 2025-06-28T08:54:12Z ~2025-92354 447414 30099456 wikitext text/x-wiki <ref>Dalimilova kronika [online]. V MKP 1. vyd. Praha : Městská knihovna v Praze, 2011 [aktuální datum citace e-knihy – př. cit. rrrrmm-dd]. Dostupné z WWW: <http://web2.mlp.cz/koweb/00/03/36/98/64/dalimilova_kronika.pdf> </ref>[[Датотека:Dalimilova kronika parizsky fragment.jpg|мини|300px|Далимилова хроника]] [[Датотека:Dalimilova kronika vrazda Ludmily.jpg|мини|300px|Један приказ из 2005. године [[латински језик|латински]] превод Далимилове хронике тзв. „Париски рукопис“. Слика приказује смрт [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмиле]].]] '''Далимилова хроника''' ({{јез-чеш|Dalimilova kronika; Kronika tak řečeného Dalimila}}) је први историјски документ написан на [[чешки језик|чешком језику]], па је самим тим и један од највреднијих историјских докумената [[Чеси|чешког народа]]. Датира из прве половине [[14. век]]а. Аутор [[хроника (историографија)|хронике]] је ''-{Dalimil Mezeřický}-'', називан у неким изворима и као ''-{Zak Hynek z Dubé}-'' и ''-{Havel Lemberka}-''. Не зна се са сигурношћу ко је он био и како му је било право име али се сматра да је вероватно био ''свештеник'', болеславски каноник. Хроника је записана из више делова. Далимил је писање започео након [[1310]]. године. Највећи део поглавља, укупно 106, је завршен до [[1314]]. године, а у наредних неколико година још додатна четири поглавља, уз мање допуне, до [[1326]]. године када је хроника завршена. Почиње предговором у којем аутор каже да ће „''написати колико зна о историји али да се никада не може знати све''“. == Аутор и његови ставови == Ни у властитој хроници, ни у тадашњем времену се нико није пријавио као аутор овог дела и све до данашњих дана није пошло за руком да се ово дело на задовољавајући начин споји са неким човеком. Анализом информација које су ту назначене у овом делу можемо закључити да се ради о високо образованом човеку тога доба вероватно [[племство|племић]] или из редова [[свештенство|свештенства]] и ако се у најновије време пре сматра да је био пре духовног звања и према најновијим истраживањима се сматра да је Далимил био свештено лице. Био је убеђен у одговорност владара за судбину земље и народа и цени чешке владаре који су се негативно односили према немачком елементу. У истраживање о аутору је изразито посегла чешка [[барок]]на историографија, када је са овим делом спојила неког болеславског кановика Далимира Мезиржичског који се наводи у Хајковој хроници као извор (прво као Томаш Пешина из Чехорода, касно се са тиме саглатио и Бохуслав Балбин). Иако данас владају двојбе да ли је неко такав уопште постојао остало је ово име као познато и у употреби. Потврду о Далимилу је преузео Геласиус Добнер. Први који је у Далимилово ауторство посумњао био је Франтишек Фаустим Прохазка. Јосеф Јиречек наводио је да је то могао да буде неки јоханитски витез (у том погледу аутор изјављује да је ратове у краљевству у годинама 1309—1310. пратио из Мале Стране где се налазила [[Црква (грађевина)|црква]] Девице Марије под ланцем и да је потицао из рода Роновца. Јозеф Витјезеслав Шимак је поистоветио аутора Јиндржих Берка Дубеом чему се успротивио Јосеф Беран својим тврђењем да је то могао бити Хавел из Лемберка унук Светог Здислава. Франтишек Михалек Бартош се сагласио да се ради о јоханита али је место његовог становања померио у Младу Болеслав. М. Очадлик идентификовао је Далимила као Јана из Држица. Зденек Кристен је оповргао да би се могло радити о свештенику, а на њега се надовезео Здењек Фијала који наводи да је то био образован племић или пре ниже духовно лице у служби неког племића..<ref>Citace sborníku Marie Bláhová Česká rýmovaná kronika tak řečeného Dalimila sborník Kronika tak řečeného Dalimila, Svoboda, Praha, 1977 strany 191–192</ref> До сада последњу хипотезу је изложио Томаш Едел да је то јоханита у житавској комури Јиндржих Варнсдорф, али ово тврђење има ред нападнутих тврђења. Одмах у уводу је постављен циљ да се разради домаћи догађај и огради тада омиљено казивање о туђим витешким судбинама. На многим местима се нуде туђи штетни утицаји и моде (турнирима, дворским свечаностима одевањима и сл.) одбацује женидбе чешких феудалаца са туђинкама (нарочито Немицама) и васпитање њихове деце по туђим правилима и узорима или у туђини. У овом смислу је предлагано да хроника није доказ да [[историја]] национализма не почиње тек [[18. век]]ом. == Извори и садржај == У уводу аутор наводи од свих извора које је аутор употребљавао само пет хроника: хронику болеславску, прашку, бржевновску, опатовицку и вишехрадску (том тексту још додаје и хронику моравску и немачку). Било је учињен ред експеримената који се тежили да идентификују ове изворе али нису сви били једнозначни. Претпоставља се да [[Праг|прашка]] и бржевновска хроника су или два рукописа Космове хронике или два назива за две књиге ове хронике. Опатовицка хроника је најпре тзв. Анали храђиштско-опатовички. Код вишехрадске хронике (такорећи сигурно то није тзв. Кановник вишехрадски кога аутор непосредно није познавао) постоји мишљење да би то могли бити анали који су вођени код вишехрадске цркве, {{sfn|Bláhová|1977|pp=194}} Томаш Едел је упозорио да би то могла бити Јарлохова хроника што би потврђивало да је тзв. Далимил ову хронику јако поштовао (Јарлох је заговарао пронемачке ставове).{{sfn|Edel||p=135}} Прво наведена болескавска хроника се Далимилу највише допадала и такође је највише од ње полазио што је водило Јосефа Добровског да констатује да је ту било говора о Космовској хроници а касније су се појавили и мишљења да би ту могло да се ради и о непознатом њеном тексту са додацима, {{sfn|Bláhová||p=194}} Едел је био мишљења да се ту радило о лажном ауторитету којим је Далимил желео да подржи контроверзне наводе .{{sfn|Edel||p=137–138}} Моравска хроника није била идентификована а [[Њемачка|немачка]] би могла бити витешка [[песма]]. Тзв. Далимил полазио је без двоумљења из извора које није нигде наводио што је било у његово доба сасвим уобичајено. Поред наведених извора ту се ради о усменим предањима [[племе]]нских и месних историја. Даље се чини да је за попис живота [[Свети Вид|Светога Вида]] познавао легенду Oriente iam sole. И Едел је мишљења да је знао [[Јакобус де Ворагине|Вораигнову]] Legendu aureu, која се до данас није сачувала и која је садржала чланке из ових чешких свитака о [[Свети Вид|Светом Виду]] и [[Људмила од Чешке (умрла 921)|Светој Људмили]] и Светом Војтеху даље је можда знао хронику о Јиндржиху Хајмбурском и Оту Дуринском.{{sfn|Edel||p=133–138}} Хроника садржи 106 пасуса и на почетку се говори о градњи [[Вавилонска кула|вавилонске куле]], следи божија казна о промењеним језицима и разиласку племена у различите делова света, од којих ће настати народи. Следи по хронолошки послаганим деловима чешке историје која почиње у настањењу чешких земаља од стране праоца чеха и о Либучином пророчанству о Пржемислу орачу, историји женског рата и завршава у доба владавине [[Јован Слепи|Јана Луцембурског]] а у години у којој је завршавао постоји и неколико додатних записа наиме из [[1315]]. и [[1316]]. које наводно није написао овај аутор. == Стил и језик == Разрада појединих догађаја је извршена, карактеристика појединих личности произилази из њихових поступака. Мишљења, савети и критике аутора нису сами себи сврха већ се преплићу са самим радњама. Стваралац је непрестано мислио на читаоца, прича једноставно и употребљава одговарајућа поређења и не избегава народске изразе. Употребљава непосредне [[стих]]ове о променљивом броју [[слог]]ова и приближава се тако ка говорној речи. Због ових особина је прва [[Чешка хроника]] постала јако интересантна у свим добима и њен је значај увек актуелан. === Причање о Олдржиху и Божени === [[Чешки језик|Чешки]] [[племство|племић]] даје предност чешкој сељанки Божени (кнегињи) пред [[њемачка|немачком]] племкињом (због ширења [[Немачки језик|немачког]], немачке деце и сл.); {{citat|'' Кнез чешки Олдржих у времену пролежном, хоће себи и служинству свом учинити слободу, и одлази у шуму. И догодило се једног дана када се из лова враћају кроз једно село, чије је име боло Опучана. И угледао је у средини села како стоји код бунара девојка дивне поставе, оставивши прање одеће, лице своје на кнеза и његове следбенике је окренула. И кнез је рекао својим службеницима; верујте ми сигурно је ово чудо немало да је тако убого село могло да створи створење такове лепоте. Питајте је молим вас како је њено име. Када су то они учинили она је одговорила; Јесте моје име Божена. Тада је кнез рекао; Сигурно ћу вам рећи та Божена ће бити моја жена. Другог дана је кнез послао своје службенике у село и тамо где је стајала девојка питали су за девојку и они су рекли да је то кћи Домародова њиховог суседа и назвавши га њима су га показали. Њеном оцу Домароду и мајци Самоборци су рекли да се перући одећу свидела кнезу и да јој носе позиве у двор. Обукли су је како то доличи кнегињама и привели су је пред Олдржиха на двор а он ју је узео за руку и одмах пред свештеника је предступио и ту је ступио у свети брак.''}} === Нека књижна издања === Прво издање штампаним путем приредио је [[1620]]. године Павел Јешин из Бздјзце. После пораза у бици на Биле хоре била је већина штампаних примерака уништена и хроника је пала на неко време у заборав. Поново је изашла [[1786]]. године у издању Франтишка Фаустин Прахазке, једног од првих обродитеља. Хроника је тако доспела до широког круга читалаштва и послужила је за народни препород. Године [[1892|1892.]] је хронику на основу кембриџког рукописа издала [[Чешка академија наука]] а [[1920]]. је била преписана у новом језику од стране Вацлава Флајшханса. [[1947]]. је хроника изашла као прозаичка форма у коју ју је превео Милан Маралик. У години [[1977]]. је изашао новочешки препев од стране Марије Блахове. „Хроника такореченог Далимила“ оригинал је превела Марија Крчмова, препевала је поговор а за превод је написала речник старијих имена и израза Хана Врбова Пасека [[2005]]. године. Године 2006. била је издата од стране Народне књиге у [[Праг]]у копија у боји новонађеног и илуминираног одломка Данимилове хронике на латинском језику. === Чешки рукописи у стиховима === Због тога јер је Далимилова хроника постала омиљена код читалаца остало је много преписа из прве половине [[14. век]]а у одломцима а од друге половине већ у целости и са тим сувиси неколико рецензија. * Ханушови одломци потичу из прве половине 14. века и то су два пергаментна дволиста који садрже главе 30- 32. и 39- 42. и били су откривени [[1861]]. године и данас се налазе у Народној библиотеци у [[Праг]]у. * Храдецки одломци из истог су времена на два пергаментна дволиста и деловима глава 3,8,9 и 10 и чувају се у Библиотеци народног музеја у Прагу. * последњи рукопис из 1. половине је сачуван на Кржижовитским и Кламанским одломцима и садржи главе 67, 68, 69, 75, 83, 85, 93, и 94. а налази се у Народном архиву односно Народној библиотеци. * Кембриџски рукопис је први сачувани рукопис на пергаменту и није комплетан и завршава главом 100 и чува се у Тринити Колеџу у Кембриџу. * Фрањевачки рукопис је из [[1440]]. године на хартији у Народној библиотеци * Бечки рукопис је из краја 14. века и садржи исправке и допуне и сачуван је у Бечкој народној библиотеци. * Страховски рукопис је сличан Бечком и потиче из 30 и 40 год. 15. века и сачуван је у Страховској споменичкој библиотеци на Страхову * Оломоуцки одломак садржи делове 10, и 11, главе у библиотеци Народног музеја. * Лобков рукопис из 1. пол. [[15. век]]а је у Народној библиотеци у Прагу * Одломци из минхенске библиотеке из 14. века су сличне Лобковском и Бечком рукопису * Церонски рукопис представља најшири садржај из године је 1443 и налази се у Моравском земаљском музеју у [[Брно|Брну]]. * Пелцлоу рукопис из 15. века је у Народној библиотеци у Прагу * Фустеберски рукопис је из 15. века и налази се у библиотеци у Крживоклату * Зебереров рукопис садржи текст Далимиллове хронике који је написао Јан Пивничка [[1459]]. године и сачуван је у Народној библиотеци у Прагу. === Преводи === Познат је немачки превод у стиху из [[14. век]]а који је сачуван у једном рукопису из [[1389]]. године који се данас налази у Архиву прашког замка. Томаш Едел је на крају био мишљења да би аутор могао бити Јиндржих из Варнесдорфа .{{sfn|Edel||p=158–160}} [[Њемачка|Немачки]] превод у прози је познат из три рукописа и најстарији је из [[1444]]. а најновији из краја [[16. век]]а у Државној библиотеци у [[Минхен]]у, док је у Универзитетској библиотеци у Лајпцигу из краја [[15. век]]а. Дуго времена се мислило да је једини превод Далимилове хронике на латински језик само неочувани рукопис Ремигиус Махата из [[18. век]]а и због тога је налаз [[Париз|париског]] одломка средњовековног одломка латинског превода Далимилове хронике пробудио велику пажњу. На аукцији [[17. март]]а [[2005]]. године у [[Париз]]у [[Чешка]] неродна библиотека је откупила овај одломак за 339.000 евра. Ту су 24 богато илустроване стране формата приближно [[ISO 216|А5]] и потичу из 13. или 14. године 14. века. === Неки од одломака: (''Слободан превод'') === '''Поглавље: I. -{O BABYLONSKO VŽI.}-''' (поглавље 1, pp. 2, О ВАВИЛОНСКОЈ КУЛИ)<br /> -{Mezi jinými '''Srbové''',}- (Међу осталим '''Србима''',)<br /> -{тu kdežto bydlí Rekové,}- (а где живе и Грци,)<br /> -{podle more se usadili}-, (смештени крај мора,)<br /> -{až do Ríma se rozminožili.}- (до Рима се размножили.) '''Поглавље: II. -{O POČÁTKU NÁRODA ČESKÉHO}-''' (поглавље 2, O ПОЧЕТКУ ЧЕШКОГ НАРОДА)<br /> -{V '''srbském''' jazyku jest země,}- (У '''српском''' језику постоји земља,)<br /> -{jížto Charváty jméno je,}- (Хрватска јој је име,)<br /> -{V té zemi byl lech,}- (у њој беше један Лех,)<br /> -{jemužto jméno bylo Čech.}- (чије је име било Чех.) -{Ten -vraždy se dopustil,}- (Тај је убиство починио,)<br /> -{pročež své země pozbyl.}- (због чега је сву земљу изгубио.)<br /> -{Ten Čech měl bratří šest,}- (Тај Чех је имао шесторо браће,)<br /> -{pro které měl moc i čest —}- (са њима је имао моћ и част —)<br /> -{a od nich mnoho čeledi nabyl,}- (а од њих су биле велике породице,)<br /> -{kterou jedné noci ech shromáždil,}- (једне ноћи сви су се окупили,)<br /> -{I vybral se se vším z země,}- (и изабрао је сву земљу,)<br /> -{kteréž Charváty jméno je.}- (којој је Хрватска име.)<br /> -{I bral se lesem do lesa,}- (ишао је од шуме до шуме,)<br /> -{dědky své na plecech nesa.}- (деду свог је на раменима носио.)<br /> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * Marie Bláhová ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila v kontextu středověké historiografie latinského kulturního okruhu a její pramenná hodnota.'' [Díl] 3, Historický komentář. Dalimil. Praha : Academia, 1995. * {{cite book|author=Brom, Vlastimil |title=Der deutsche Dalimil. Untersuchungen zur gereimten deutschen Übersetzung der alttschechischen Dalimil-Chronik |location= |publisher= |year=}}, Brno: Masarykova univerzita. {{page|year=2006|isbn=978-80-210-4211-7|pages=}} * {{cite book|author=Vlastimil Brom, |chapter=Panovnické tituly v Dalimilově kronice. K využití textové lingvistiky pro historickou interpretaci. |location= |publisher= |year=|editor= |title= }}. In: Stát, státnost a rituály přemyslovského věku. Problémy, názory, otázky. Sborník příspěvků z konference konané dne 18. října 2005 v Brně. K vydání připravil Martin Wihoda ve spolupráci s Demeterem Malaťákem. Brno 2006, pp. 217-234. * {{cite book|author=Šťastný, Radko. |title=Tajemství jména Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-7023-072-5|pages=}}. 1. vyd. Praha : Melantrich, 1991. – 345 s. : fot., bibliografie, frontispis, angl. a něm. resumé. * {{cite book|author=Tomáš Edel: |title=Příběh johanitského komtura řečeného Dalimil |location= |publisher= |year=|isbn=978-80-85866-61-2|pages=}}. Kapitola z dějin české politiky. Prag 2000, ISV nakladatelství. * ''Staročeská kronika tak řečeného Dalimila.'' Vydání textu a veškerého textového materiálu. K vydání připravili Jiří Daňhelka, Karel Hádek, Bohuslav Havránek(†) a Naděžda Kvítková. Díl 1. a 2. Praha : Academia, 1988. == Спољашње везе == {{Commonscat|Chronik Dalimil}} https://web2.mlp.cz/koweb/00/03/36/98/64/dalimilova_kronika.pdf * [http://www.litdok.de/cgi-bin/litdok?lang=pl&t_multi=x&v_0=PER&q_0=dalimil Хроника Далимила]{{Мртва веза}} * [https://www.e-stredovek.cz/post/dalimil/ Вероватни аутор на www.e-stredovek.cz] * [https://www.e-stredovek.cz/post/kronika-tak-receneho-dalimila/ Далимилова хроника] * {{cite web|author= |title=Далимилова хроника - издање из 1920. године |url=http://www.dzambas.ch/dzblog/wp-content/uploads/2014/01/Dalimil_-_Ceska_Kronika.pdf |location= |publisher= |year=}} {{Подножје}} [[Категорија:Историјски документи]] [[Категорија:Чешка књижевност]] [[Категорија:Средњовековна историографија]] gdci5wxmkqgshqk6tojqdppenfo50f0 0 627141 30099587 30095952 2025-06-28T10:41:24Z Вукан Ц 240647 30099587 wikitext text/x-wiki {{Кошаркашки клуб | color1 = #FFFFFF | color2 = #006D3E | color3 = | име = КК Жалгирис | слика = [[Датотека:Zalgiris2023.svg|220п]] | надимак = | лига = [[Литванска кошаркашка лига]] <br /> [[Евролига у кошарци|Евролига]] | основан = {{Start date and age|1944}} | дворана = [[Жалгирис арена]] <br /> (капацитет: 15.688) | локација = [[Каунас]], [[Литванија]] | боје = | председник = [[Паулијус Јанкунас]] | тренер = | титуле = (1) [[Евролига у кошарци|Евролига]] <br /> (1) [[Куп Рајмунда Сапорте]] <br /> (1) [[Интерконтинентални куп (кошарка)|Интерконтинентални куп]] <br /> (5) [[Прва лига СССР у кошарци|Првенство СССР]] <br /> (1) [[Куп СССР у кошарци|Куп СССР]] <br /> (25) [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] <br /> (13) [[Куп Литваније у кошарци|Куп Литваније]] <br /> (5) [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] | веб сајт=[http://www.zalgiris.lt/ www.zalgiris.lt] | h_pattern_b = _zalgiriskaunas1920_home | h_pattern_s = _zalgiriskaunas1920_home | h_body = 00703C | h_shorts = 00703C | a_pattern_b = _zalgiriskaunas1920_away | a_pattern_s = _zalgiriskaunas1920_away | a_body = ffffff | a_shorts = ffffff |капитен=[[Едгарас Улановас]]}} '''КК Жалгирис''' ({{јез-лит|Krepšinio klubas Žalgiris}}) [[Литванија|литвански]] је [[кошарка]]шки клуб из [[Каунас]]а. У сезони 2024/25. такмичи се у [[Литванска кошаркашка лига|Кошаркашкој лиги Литваније]] и у [[Евролига у кошарци|Евролиги]]. Клуб је основан 1944. године, а своје утакмице клуб игра у [[Жалгирис арена|Жалгирис арени]] у Каунасу, капацитета 15.688 седећих места. Боје клуба су зелена и бела. == Успеси == === Национални === * '''[[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]]''': ** '''Првак (25):''' 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 1999, 2001, 2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021, 2023, 2025. ** '''Вицепрвак (6):''' 2000, 2002, 2006, 2009, 2010, 2024. * '''[[Прва лига СССР у кошарци|Првенство СССР]]''': ** '''Првак (5):''' 1947, 1951, 1985, 1986, 1987. ** '''Вицепрвак (6):''' 1952, 1980, 1983, 1984, 1988, 1989. * '''[[Куп Литваније у кошарци|Куп Литваније]] / [[Куп краља Миндовга у кошарци|Куп краља Миндовга]]''': ** '''Победник (13):''' 2007, 2008, 2011, 2012, 2015, 2017, 2018, 2020, 2021, 2022, 2023, 2024, 2025. ** '''Финалиста (4):''' 2009, 2010, 2016, 2019. * '''[[Куп СССР у кошарци|Куп СССР]]''': ** '''Победник (1):''' 1953. === Међународни === * '''[[Евролига у кошарци|Евролига]]''': ** '''Победник (1):''' 1999. ** '''Финалиста (1):''' 1986. ** '''Треће место (1):''' [[Евролига у кошарци 2017/18.|2018.]] * '''[[Куп Рајмунда Сапорте]]''': ** '''Победник (1):''' 1998. ** '''Финалиста (1):''' 1985. * '''[[Интерконтинентални куп (кошарка)|Интерконтинентални куп]]''': ** '''Победник (1):''' 1986. === Регионални === * '''[[Северноевропска кошаркашка лига]]''': ** '''Победник (1):''' 1999. * '''[[Балтичка лига у кошарци]]''': ** '''Победник (5):''' 2005, 2008, 2010, 2011, 2012. ** '''Финалиста (3):''' 2006, 2007, 2009. * '''[[Балтичка лига у кошарци|Куп Балтичке лиге]]''': ** '''Победник (1):''' 2009. * '''[[ВТБ јунајтед лига]]''': ** '''Треће место (1):''' 2010. == Учинак у претходним сезонама == {| class="wikitable" style="font-size:85%" !Сез. ! width="160" | [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] ! width="160" | [[Куп Литваније у кошарци|Куп Литваније]] ! width="240" | Регионално такмичење ! width="160" | Европско такмичење |- | '''2002/03.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || — || — || [[Евролига у кошарци|Евролига]] — Топ 24 |- | '''2003/04.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || — || — || [[Евролига у кошарци|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2004/05.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || — || style="background:gold" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Победник''' || [[Евролига у кошарци|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2005/06.''' || style="background:silver" | '''Вицепрвак''' || — || style="background:silver" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Финалиста''' || [[Евролига у кошарци|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2006/07.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || style="background:silver" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Финалиста''' || [[Евролига у кошарци|Евролига]] — Топ 24 |- | '''2007/08.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || style="background:gold" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Победник''' || [[Евролига у кошарци 2007/08.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2008/09.''' || style="background:silver" | '''Вицепрвак''' || style="background:silver" | '''Финалиста''' || style="background:silver" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Финалиста''' || [[Евролига у кошарци 2008/09.|Евролига]] — Топ 24 |- | '''2009/10.''' || style="background:silver" | '''Вицепрвак''' || style="background:silver" | '''Финалиста''' || style="background:gold" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Победник''' || [[Евролига у кошарци 2009/10.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2010/11.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || style="background:gold" | [[Балтичка лига у кошарци|Балтичка лига]] — '''Победник''' || [[Евролига у кошарци 2010/11.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2011/12.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || [[ВТБ јунајтед лига]] — Осмина финала || [[Евролига у кошарци 2011/12.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2012/13.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || — || [[ВТБ јунајтед лига]] — Полуфинале || [[Евролига у кошарци 2012/13.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2013/14.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || Полуфинале || — || [[Евролига у кошарци 2013/14.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2014/15.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2014/15.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2015/16.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:silver" | '''Финалиста''' || — || [[Евролига у кошарци 2015/16.|Евролига]] — Топ 16 |- | '''2016/17.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2016/17.|Евролига]] — 10. место |- | '''2017/18.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || style="background:#cc9966" | [[Евролига у кошарци 2017/18.|Евролига]] — '''3. место''' |- | '''2018/19.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:silver" | '''Финалиста''' || — || [[Евролига у кошарци 2018/19.|Евролига]] — Четвртфинале |- | '''2019/20.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2019/20.|Евролига]] (прекинуто) |- | '''2020/21.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2020/21.|Евролига]] — 11. место |- | '''2021/22.''' || Полуфинале ПО || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2021/22.|Евролига]] — 15. место |- | '''2022/23.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2022/23.|Евролига]] — Четвртфинале |- | '''2023/24.''' || style="background:silver" | '''Вицепрвак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2023/24.|Евролига]] — 14. место |- | '''2024/25.''' || style="background:gold" | '''Првак''' || style="background:gold" | '''Победник''' || — || [[Евролига у кошарци 2024/25.|Евролига]] — 13. место |} == Познатији играчи == {{Више информација|Категорија:Кошаркаши Жалгириса}} {{col-begin}}{{col-3}} * {{зас|САД}} [[Џејмс Андерсон]] * {{зас|ХРВ}} [[Фрањо Араповић]] * {{зас|СЛО}} [[Мирза Бегић]] * {{зас|СРБ}} [[Мирослав Берић]] * {{зас|САД}} [[Танока Бирд]] * {{зас|САД}} [[Маркус Браун]] * {{зас|БИХ}} [[Ратко Варда]] * {{зас|САД}} [[Сони Вимс]] * {{зас|МАЂ}} [[Корнел Давид]] * {{зас|ХРВ}} [[Марио Делаш]] * {{зас|ЛИТ}} [[Томас Делининкајтис]] {{col-3}} * {{зас|САД}} [[Џастин Дентмон]] * {{зас|ЛИТ}} [[Робертас Јавтокас]] * {{зас|ЛИТ}} [[Паулијус Јанкунас]] * {{зас|ЛИТ}} [[Шарунас Јасикевичијус]] * {{зас|ЛИТ}} [[Мантас Калнијетис]] * {{зас|ЛИТ}} [[Римантас Каукенас]] * {{зас|ЛИТ}} [[Миндаугас Кузминскас]] * {{зас|ЛИТ}} [[Римас Куртинајтис|Римас Куртинаитис]] * {{зас|ЛИТ}} [[Дарјуш Лавринович]] * {{зас|ЛИТ}} [[Кшиштоф Лавринович]] * {{зас|САД}} [[Оливер Лафајет]] {{col-3}} * {{зас|СРБ}} [[Бобан Марјановић]] * {{зас|ХРВ}} [[Дамир Маркота]] * {{зас|ЛИТ}} [[Јонас Мачијулис]] * {{зас|ЛИТ}} [[Донатас Мотијејунас]] * {{зас|ЛИТ}} [[Мартинас Поцјус|Мартинас Поцијус]] * {{зас|ХРВ}} [[Марко Поповић (хрватски кошаркаш)|Марко Поповић]] * {{зас|ЛИТ}} [[Арвидас Сабонис]] * {{зас|ЛИТ}} [[Даријус Сонгајла]] * {{зас|СЛО}} [[Александар Ћапин]] * {{зас|САД}} [[Реџи Фриман|Реџи Фримен]] * {{зас|СРБ}} [[Владимир Штимац]] {{col-end}} == Познатији тренери == {{Више информација|Категорија:Тренери КК Жалгирис}} * {{зас|ЛИТ}} [[Јонас Казлаускас]] * {{зас|СРБ}} [[Ацо Петровић]] * {{зас|СРБ}} [[Александар Трифуновић (кошаркаш)|Александар Трифуновић]] * {{зас|ЛИТ}} [[Шарунас Јасикевичијус]] * {{зас|СЛО}} [[Јуриј Здовц]] * {{зас|ЛИТ}} [[Казис Максвитис]] * {{зас|ИТА}} [[Андреа Тринкијери]] == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт}} * [http://www.euroleague.net/competition/teams/showteam?clubcode=ZAL&seasoncode=e2012 Страница клуба на сајту Евролиге] {{Евролига у кошарци}} {{подножје|Кошарка}} [[Категорија:КК Жалгирис]] [[Категорија:Кошаркашки клубови из Литваније|Ж]] [[Категорија:Европски клупски прваци у кошарци]] [[Категорија:Евролигашки клубови]] aubl88zklr6ieggkghpluguodnq1gtx 0 635567 30099261 30027335 2025-06-27T23:10:52Z Ранко Николић 97143 30099261 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Тројна инвазија на Србију | део = [[Србија у Првом светском рату|Српског фронта]] | слика = 10 10 15 Le mauvais mrere.JPEG | величина_слике = 300п | опис_слике = Насловна страна француских дневних новина. | датум = [[5. октобар]] – [[25. новембар]] [[1915]]. | локација = {{flagcountry|Краљевина Србија}},<br>{{flagcountry|Краљевина Црна Гора}} и<br>{{flagcountry|Кнежевина Албанија}} | територија = | резултат = одлучујућа победа [[Централне силе|централних сила]] * Повлачење [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] преко Црне Горе и Албаније у [[Краљевина Грчка|Грчку]] и [[Тунис]] | страна1 = {{застава|Аустроугарска}}<br> {{flagcountry|Немачко царство}}<br> {{flagcountry|Краљевина Бугарска}} | страна2 = {{flagcountry|Краљевина Србија}}<br>{{flagcountry|Краљевина Црна Гора}} | заповедник1 = {{зас|Аустроугарска}} [[Оскар Поћорек]] <br> {{зас|Немачко царство}} [[Аугуст фон Макензен]] <br> {{зас|Краљевина Бугарска}} Никола Жеков <br> {{зас|Краљевина Бугарска}} Георги Тодоров | заповедник2 = {{зас|Краљевина Србија}} [[Радомир Путник]] <br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Живојин Мишић]]<br>{{зас|Краљевина Србија}} [[Степа Степановић]] <br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Павле Јуришић Штурм]]<br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Михаило Живковић]] | јачина1 = 800.000{{Sfn|Митровић|2018|p=197}} | јачина2 = 247.257 људи и 685 топова | губици1 = 6.000 | губици2 = 9.000 | цивилне жртве = }} {{Српска кампања}} '''Тројна инвазија на Србију''' је почела [[5. октобар|5. октобра]] [[1915]]. године и то је била четврта офанзива [[Централне силе|Централних сила]] на [[Краљевина Србија|Србију]], која је после три неуспешне резултовала сломом [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] и њеним повлачењем преко [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Кнежевина Албанија|Албаније]]. У тројној инвазији су учествовале [[Аустроугарска]] и [[Немачко царство]], а [[14. октобар|14. октобра]] им се придружила и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]. Суштину ове офанзиве чинили су покушаји окружења и уништавања српске војске. Израђен је операцијски план заједничке офанзиве против Србије и Црне Горе. Главни реализатор и командант ових учесника у офанзиви био је генерал [[Аугуст фон Макензен|Аугуст Макензен]]. За употребу аустроугарских снага био је обавезан да консултује Врховну команду у [[Беч]]у. Планом је било предвиђено да се српска војска обухвати са севера (из [[Срем]]а и [[Банат]]а) и са истока (из [[Бугарска|Бугарске]]). Планирано је да се главни удар изведе са севера. Изводио се преко [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Носилац главног удара била је 11. немачка армија која је дејствовала великоморавском долином и 3. аустроугарска армија која је имала задатак да дејствује преко Београда на југ. По овом плану са истока према [[Ниш]]у и [[Крушевац|Крушевцу]] дејствовала је 1. бугарска армија. У саставу Макензенове групе није била 2. бугарска армија, која је нападала [[Северна Македонија|Македонију]] са задатком да прекине везу српске војске са [[Краљевина Грчка|Грчком]]. По овом плану аустроугарске снаге дејствовале су и преко [[Мачва|Мачве]] ка [[Ваљево|Ваљеву]] и од [[Вишеград]]а ка [[Ужице|Ужицу]]. == Десетомесечно затишје == После пораза Балканске војске и њеног повлачења иза речних баријера аустроугарска врховна команда је [[23. децембар|23. децембра]] 1914. наредила новом команданту Балканске војске надвојводи [[Еуген од Аустрије|Еугену Аустријском]] да спречи упад српских снага у област монархије и то пре свега у правцу Беча и [[Будимпешта|Будимпеште]]. Напоменуто је да је ово минимални задатак, а то је у ствари значило да надвојвода треба да припреми нову офанзиву против Србије и Црне Горе ради рехабилитовања пољуљаног угледа монархије. Међутим, поучен искуством свог претходника надвојвода Еуген је одговорио да Балканска војска дуже време неће бити способна за офанзиву. Упркос томе аустроугарска Врховна команда се заносила мишљу да још [[јануар]]а 1915. изведе нову офанзиву али руска офанзива у [[Карпати]]ма, [[Битка за Пшемисл|пад тврђаве Пшемисл]] са 120.000 војника и 900 топова и [[Италија у Првом светском рату|улазак Италије у рат]] отклониле су за извесно време опасност над Србијом.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Епидемије === Тешкоће су биле вишеструко увећане појавом заразних [[болест]]и. Нарочито су катастрофалне биле размере [[Велика епидемија тифуса у Србији 1915.|епидемија пегавог тифуса 1915]]. Пренеле су је аустроугарске трупе из Босне. Приликом премештања ратних заробљеника из [[Ваљево|Ваљева]] у [[Ниш]] епидемија се проширила по целој земљи. Епидемија је сузбијена тек у пролеће 1915. године нешто због побољшања времена а највише због помоћи мисија из савезничких и неутралних земаља (укупно 82 лекара и 430 медицинских сестара). Епидемија је покосила 35.000 војника и преко 100.000 цивила; умрла су и 132 лекара од укупно 534. Иако се снабдевање побољшало с [[пролеће]]м, српска војска није имала одакле да попуни своје редове. Мобилисано је буквално све што је могло пушку носити. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у [[Париз]]у, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 људи односно 24 % укупног становништва (40 % укупног броја мушког становништва), далеко више него било која зараћена земља. Иако је извесна помоћ стигла из Русије, Француске и Енглеске, она није била довољна.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Савезници захтевају офанзиву === Пат позиција која је крајем 1914. наступила на главним фронтовима (Источном и Западном) и велика победа српске војске на Колубари дале су снажан импулс идеји савезничке интервенције на Балкану. Већ 1. јануара 1915. командант [[2. француска армија|2. француске армије]] генерал Гаљени предложио је председнику француске владе Вивијанију да савезници нападну [[Цариград]] од [[Солун]]а копненим путем, одакле би затим кренули уз [[Дунав]] са балканским народима који би им се придружили. Сви ови предлози пали су у воду због несавладивог отпора савезничких врховних команданата на Западном фронту — Жофра и Френча као и британског министра рата Кичинера. Уместо да своје експедиционе снаге упуте у помоћ Србији они су предузели неуспелу [[Галипољска операција|Дарданелску операцију]]. Знајући да ће савезници вршити притисак на српско командовање, Путник се трудио да на сваки начин поврати борбену способност српских дивизија. Али баш тада су набујале граничне реке и постале су несавладива препрека за слабо опремљену српску војску. Општа ситуација се променила на штету сила Антанте. Српска Врховна команда је одлагала акцију све док није била проглашена мобилизација у [[Бугарска|Бугарској]] 28. септембра 1915.<ref>{{en}} -{Gordon-Smith G}-, [http://www.archive.org/details/fromserbiatojugo00gordrich ''From Serbia to Jugoslavia''], -{G. P. Putnam's sons}-, Њујорк и Лондон, 1920.</ref>, након чега није могло бити говора о офанзиви.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Реакција и поступци Србије === Србија се пажљиво припремала и реално ценила ситуацију. Била је у непрекидној вези са савезницима којима је подносила своје и предлоге Врховне команде српске војске. Опасности су биле више него очигледне. Полазећи од тога Србија је два пута ([[22. септембар|22.]] и [[25. септембар|25. септембра]]) предлагала да сви савезници објаве рат Бугарској, затим да [[Грчка]] и [[Румунија]] изврше мобилизацију и да Русија пошаље део својих трупа Дунавом за Србију. Уз наведено, предложено је, да западни савезници упуте 150.000 војника преко Солуна у Србију, на одсек Делчево (Царево село) — Крива Паланка ради напада на Бугарску. Предлози Србије били су добро решење за стабилизацију ситуације на Балканском ратишту. Већина предлога српске стране могла се без већих проблема реализовати. Предлози Србије нису усвојени, па Српска Врховна команда доноси одлуку да на северном фронту њене снаге остану у дефанзиви, а да самоиницијативно изведе превентивну офанзиву према Бугарској. Савезници нису одобрили да се изведе превентивна офанзива. То је онемогућено енергичним захтевима који су упућени Влади и регенту Александру. То је приморало Врховну команду да изради нови операцијски план који је у целини био дефанзиван. === Снаге, распоред и планови Централних сила === Највећи ратни проблеми тек су се надвијали над Србијом и Црном Гором. У септембру 1915. у [[Срем]]у и североисточној [[Босна|Босни]] прикупљала се аустроугарска 3. армија, у јужном [[Банат]]у немачка 11. армија, у западној Бугарској бугарска 1. армија а јужније од ње 2. армија. Свим овим трупама — по неким подацима 800.000 људи савремено опремљених — командовао је немачки генералфелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]]. То је била непосредна припрема за концентричну офанзиву против Србије уз учешће елитних јединица три државе, а Макензен се показао у дотадашњем току рата као један од најспособнијих немачких команданата. Коначни договори о инвазији постигнути су још у пролеће 1915. а посебно приликом сусрета шефова генералштабова двеју царевина у [[Берлин]]у [[4. април]]а 1915. Тада је генерал Конрад нацртао скицу концентричне офанзиве на Србију: из Босне и Срема аустроугарске снаге, из Баната у правцу [[Оршава|Оршаве]] немачке снаге, а из Бугарске њене армије потпомогнуте [[Османско царство|турским]] јединицама. Немачки генерали оклевали су да преузму овај корак поштујући свог малог противника. Супротно томе немачко политичко вођство сматрало је да треба што пре поразити Србију јер би Русија, тешко тучена, са нестанком Србије изгубила повод за ратовање и склопила би сепаратни мир који јој је с немачке стране, околишао, нуђен још од краја 1914. године.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Српске снаге и распоред === [[Датотека:FirstSerbianArmedPlane1915.jpg|мини|десно|150п|Први српски наоружани авион, 1915.]] Србија је нападачу могла да супротстави највише 300.000 војника уз то великим делом старије животне доби развучених на близу 1.000 километара [[фронт]]а и растурених на разне стране како би зауставили нападе са севера, запада и истока. Српске главне снаге овако су распоређене: 1. армија према Босни, 2. армија према Бугарској, 3. армија према северу, главни град браниле су трупе Одбране Београда чији је командант био [[Михаило Живковић]]. Врховна команда налазила се у [[Крагујевац|Крагујевцу]].{{чињеница|date = 03. 2011.}} == Аустро-немачка и бугарска офанзива од 6. октобра до 22. новембра 1915. године == === Ток инвазије на Србију === [[Датотека:Illustrierter Kriegs-Kurier 2. Jahrgang Nr.9 134.jpg|мини|Немци прелазе Мораву]] Тројна инвазија је почела 5. октобра 1915. године у подне. Инвазија је почела дејством артиљерије свих калибара од брдских топова до Мерзера 305 и 420 мм. Ураганска ватра остварена је на целом фронту од Оршаве до Вишеграда. Ватреном олујом „покривени” су Београд, Обреновац, Шабац, Смедерево, Кладово и Рам. На Београд се 5. и [[6. октобар|6. октобра]] сручило 30.000 граната свих калибара. Артиљеријска припрема је продужена у току ноћи 6/[[7. октобар|7. октобра]]. У зору 7. октобра почело је превожење првих ешалона. Главне снаге аустроугарске 3. армије форсирале су Саву и Дунав код Београда. Српски положаји на Сави и Дунаву били су буквално преорани артиљеријском ватром. Снаге одбране Београда оглашавале су се пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром. Првог дана форсирања у Дунаву и Сави удавило се 600 војника и старешина. Надмоћност непријатеља давала је резултате. Браниоци су упорно покушавали да поврате положаје које је непријатељ заузео. Комбиновани одред и делови 7. пука II позива, 10 кадровског пука исписали су најславније странице у српској ратној историји. Узастопним противнападима и јуришима повраћен је део железничког насипа и 2.500 аустроугарских војника сатерани су уз саму обалу Дунава. Жандармеријски одред изгубио је половину људства. Сремски добровољачки одред претворен је у гробницу. Командант 2. батаљона 10. кадровског пука је саможртвован. Мајор Драгутин Гавриловић постао је јунак за историју. Његову заповест чувају архиве и историчари широм света. Непријатељ је сваку стопу освојеног Београда платио крвљу. Врховна команда је 7. октобра ставила на располагање команди одбране Београда своју стратегијску резерву (тимочку дивизију II позива). У деветодневним борбама за Београд, аустроугарска 3. армија изгубила је око 10.000 људи. Немачка 11. армија после дводневне артиљеријске припреме 7. октобра отпочела је форсирање Дунава код Рама, Базјаша, Костолца и Смедерева. Српска малобројна артиљерија брзо је ућуткана. Сав терет борби на целом фронту преузела је пешадија. Отпор је био огорчен. Преко Дунава западно од Смедерева кренула је 25. дивизија из 3. корпуса. Испред ових снага одбрану је изводио 10. комбиновани пук III позива. Од 53 чамца на десну обалу Дунава стигло је само 8. Непријатељ је заузео Смедерево [[11. октобар|11. октобра]]. У току [[10. октобар|10. октобра]] почео је противнапад претворен у огорчене борбе око села Брежана. У овим борбама 11. дабарска дивизија изгубила је 1.300 људи. Село Брешане бранио је 8. пук III позива уз помоћ мештана. Имао је губитке од 600 људи. До 14. октобра 3. српска армија изгубила је најважније положаје уз обалу Дунава. Командант ове армије наредио је Дринској дивизији I позива и Браничевском одреду да се повуку јужно од Пожаревца. Бугарска војска је 13/14. октобар почела напад на целом источном фронту и то без објаве рата ,[[Битка на Морави (1915)]]. Српске снаге су се средином октобра нашле у смртној опасности. Болесни и изнемогли војвода Путник (Путник се разболео од грипа у [[јун]]у 1915. године, од којег се није никад опоравио) тражи одговор на питање: каквом стратегијом спречити стезање српске војске у обруч који је већ био затворен. Стратегија српске Врховне команде сувише је зависила од политике савезника која је била контрадикторна и замршена. Војвода Путник је био онемогућен у доношењу целисходних одлука. На званичним обећањима Путник је заснивао одлуку да се упорно брани свака стопа националне територије и по потреби да се брани сваки положај до пристизања савезничке помоћи. Због лажног обећања савезника Путник је већ 7. октобра упутио своју резерву одбрани Београда. Војвода Путник је [[15. октобар|15. октобра]] издао припремну директиву о поступном повлачењу северног фронта на линију Београд — Лепеница. Схвативши да помоћ савезника неће стићи Путник се одлучио за стратегију „запушавања пукотина”. Другог излаза за српску војску није било. Српска војска почетком Макензенове офанзиве бројала је 420.000 људи. По стизању на Косово, бројно стање спало је на око 300.000 (мање за око 120.000). Преко Албаније повукло се 220.000 људи. У току повлачења преко Албаније српска војска је изгубила око 80.000 људи. Од почетка Макензенове офанзиве до завршетка повлачења кроз Албанију српска војска је изгубила око 200.000 људи. [[Датотека:Austro-Hungarian troops cross the Danube covered by fire from the Danube monitors.png|thumb|Аустријска војска прелази у Београд 1915]] [[Датотека:Bridging the Sava at Mitrovica, 1915.png|thumb|Борбе код Митровице 1915]] [[Датотека:The capture of Kuršumlija on November 17, 1915 - German troops drive out the last remnants of the Serbs who were looting their own citY.png|thumb|Борбе за Куршумлију 1915]] [[Датотека:Bulgarians taking the fort of Niš, autumn 1915.png|thumb|Борбе за Ниш 1915]] [[Датотека:German and Bulgarian troops in the battle for Pristina on November 23, 1915.png|thumb|Борбе за Приштину 1915]] === Ток офанзиве на Србију и Црну Гору и командовање у српској војсци === [[Датотека:BASA-237K-1-355-22-Serbo-Bulgarian War, World War I, 1915.jpg|мини|Погинули српски војник]] Макензенова офанзива почела је на Србију 6. октобра којој је претходила снажна и дуга артиљеријска припрема. На источном фронту Бугари су почели напад ноћу 13/14. октобра. Напади на Црногорском фронту почели су [[22. октобар|22. октобра]]. Српска војска је на свим линијама фронта располагала са 247.257 људи и 685 топова. Црногорска војска је бројала 48.300 људи са 35 топова. Српска војска је у стратегијској резерви имала само Тимочку дивизију позива са 11. 386 људи и 20 топова. Непријатељ је имао велику бројну надмоћ. Посебно је била велика надмоћност у артиљерији која је имала неограничене количине муниције. Непријатељ је кренуо у напад са двоструке обухватне основице. Главне снаге српске војске биле су подељене у два приближно једнака дела. Распоред је био кордонски који је спутавао слободу покрета и нису постојали услови за извођење активне одбране. Врховна команда није имала могућности да врши стратегијско прилагођавање околностима који су постојале или се предвиђало да до њих може доћи. Војвода Путник уместо стратегијског дочека доноси одлуку да већ на прилазима граничних река, пружи непријатељу највећи отпор. Према Бугарској су концентрисане јаче снаге (због предвиђања превентивног напада). За маневар по унутрашњим правцима и противофанзивна дејства није остављена ни једна оперативна јединица. Улогу оперативних снага за противофанзивна дејства требало је да одиграју обећане савезничке снаге. Превиђено је да те снаге броје око 50.000 људи. За њихово превожење у Србију био је израђен прорачун и достављен министру војном. [[Датотека:FerdinandOfBulgariaAndKaiserWilhelmII.jpg|мини|Кајзер Вилхелм II, Бугарски цар Фердинанд и маршал Макензен у Нишу 1915.]] [[Датотека:Big bertha2.jpg|thumb|Немачки фелдмаршал Авгост фон Макензен користио је топове Дебела Берта током борби код Смедеревске тврђаве ]] === Повлачење војске и народа === Срби под сталним притиском непријатељских снага одступају корак по корак. Месец дана након почетка инвазије нападачи су могли да констатују да су напредовали али и изгубили петину снага. За то време ситуација на [[македонија (област)|македонском]] бојишту је постала критична. Брегалничка дивизија I позива није могла да заустави далеко надмоћнију бугарску 2. армију па су Бугари [[19. октобар|19. октобра]] избили на [[Вардар]], 22. октобра заузели [[Скопље]] а [[26. октобар|26. октобра]] пошто су побуњени [[Албанци]] угрозили Србе с леђа лако заузели стратешки важну [[Качаничка клисура|Качаничку клисуру]]. На овај начин одсечена је веза Срба са [[Егејско море|Егејским морем]]. Припретила је велика опасност снабдевању. Ипак постојала је нада у Савезничке снаге у Солуну и доиста, француске снаге су кренуле долином Вардара али овај маневар остао је без војног значаја. Сви су очекивали да се појаве српски парламентарци и да траже мир па чак и силе Антанте али на седници владе у [[Крушевац|Крушевцу]] од [[29. октобар|29. октобра]] 1915. закључено је да се има истрајати до краја у досадашњој политици. Влада и Врховна команда одлучиле су да се војска повуче на обалу [[Кнежевина Албанија|Албаније]] и одатле евакуише и с тим у вези су обавестиле савезнике да благовремено упуте храну и опрему. Наредба за повлачење издата је [[25. новембар|25. новембра]] 1915. године. === Последице тројне инвазије на Србију === Десетине хиљада нејачи повлачило се заједно са војском. Руски посланик јављао је да Србија представља покретну масу избеглица. Оволики број избеглица закрчио је ионако слабе саобраћајнице па је повлачење војске било изузетно отежано.{{чињеница|date = 03. 2011.}} == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book | ref= harv|last=Павловић|first=Живко Г.|title=Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године|url= https://www.militaryshop.rs/shop/taktika/vojne-knjige/sve-knjige/rat-srbije-sa-austrougarskom-nemackom-i-bugarskom-1915-godine/|year=2017|publisher=Београд: Медија центар „Одбрана" |isbn=978-86-3350-557-4|pages=955}} * {{Cite book| ref=harv| last= Опачић, Петар; Драшковић, Александар| first =| last2=Ратковић, Борислав| first2 =| title =У биткама код Београда 1915, Мојковца, Кајмакчалана и Доброг Поља [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 7| url =https://pravoslavnarec.com/proizvod/znamenite-bitke-i-bojevi-srpske-i-crnogorske-vojske/|year=1998| publisher =Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод|isbn=86-335-0038-8|pages=630}} * {{cite journal |last1=Милкић|first1=Миљан|last2= |first2= |title=Сведочанства злочина - живот у окупираној Србији 1915—1918.|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/135/Odbrana%20246%20-%20Specijalni%20prilog%20135%20-%20Zivot%20u%20okupiranoj%20Srbiji%201915-1918..pdf|journal=Магазин „Одбрана” |date=15. децембар 2015 |volume=Специјални прилог бр. 135 |pages=1 – 16}} * {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Продор на Балкан и Србија 1908—1918|url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/prodor-na-balkan-i-srbija-1908 |year=2011|publisher=Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-171-7001-9|pages=707}} * {{Cite book | ref= harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Србија у Првом светском рату|url=https://www.slglasnik.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83 |year=2018|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-1805-9|pages=560}} * {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Михаило|title=Одбрана Београда (1914—1915)|url=https://books.google.com/books?id=KjjuAAAACAAJ&dq=odbrana+beograda+mihailo+%C5%BEivkovi%C4%87&hl=sr&newbks=1&newbks_redir=1&sa=X&ved=2ahUKEwiq7qaXk5mEAxUmcPEDHX9FB7kQ6AF6BAgHEAM |year=1998|publisher=Београд: Финекс|isbn=978-86-8232-508-6|pages=392}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Од Београда до Крфа|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/ii-kolo/od-beograda-krfa/|year=2015|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1046-8|pages=432}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Солунски фронт - Зејтинлик|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/iv-kolo/solunski-front-zejtinlik/|year=2017|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1228-8|pages=282}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1914—1915, Књ. 2| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-052-7|pages=644}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија; Перић, Раша| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1915—1918, Књ. 3| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-053-4|pages=777}} * {{Cite book |ref = harv|last = Поповић|first = Никола Б.|authorlink = Никола Б. Поповић|title = Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year = 2000|url = |publisher = Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location = Нови Сад|id=}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=PAgwxsFT7dc Траг: До последњег човека (РТС Траг — Званични канал)] * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/01/06?pageIndex=00022 ''Ратни поход против Србије у светлости архива немачких пукова…'']. „Политика”, 6-9. јануар 1936. * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpska-vojska-u-bizerti Српска војска у Бизерти] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/135/Odbrana%20246%20-%20Specijalni%20prilog%20135%20-%20Zivot%20u%20okupiranoj%20Srbiji%201915-1918..pdf Сведочанства злочина — живот у окупираној Србији 1915—1918.], Магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 135, Др Миљан Милкић, 15. децембар 2015. {{Први светски рат}} {{Подножје}} [[Категорија:Србија у Првом светском рату]] [[Категорија:Аустроугарска у Првом светском рату]] [[Категорија:Битке Првог светског рата]] [[Категорија:Српске битке]] apz9uv581vtu65azgtaa9bb6ron7xwg 30099262 30099261 2025-06-27T23:12:24Z Ранко Николић 97143 30099262 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Тројна инвазија на Србију | део = [[Србија у Првом светском рату|Српског фронта]] | слика = 10 10 15 Le mauvais mrere.JPEG | величина_слике = 300п | опис_слике = Насловна страна француских дневних новина. | датум = [[5. октобар]] – [[25. новембар]] [[1915]]. | локација = {{flagcountry|Краљевина Србија}},<br>{{flagcountry|Краљевина Црна Гора}} и<br>{{flagcountry|Кнежевина Албанија|1914}} | територија = | резултат = одлучујућа победа [[Централне силе|централних сила]] * Повлачење [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] преко Црне Горе и Албаније у [[Краљевина Грчка|Грчку]] и [[Тунис]] | страна1 = {{застава|Аустроугарска}}<br> {{flagcountry|Немачко царство}}<br> {{flagcountry|Краљевина Бугарска}} | страна2 = {{flagcountry|Краљевина Србија}}<br>{{flagcountry|Краљевина Црна Гора}} | заповедник1 = {{зас|Аустроугарска}} [[Оскар Поћорек]] <br> {{зас|Немачко царство}} [[Аугуст фон Макензен]] <br> {{зас|Краљевина Бугарска}} Никола Жеков <br> {{зас|Краљевина Бугарска}} Георги Тодоров | заповедник2 = {{зас|Краљевина Србија}} [[Радомир Путник]] <br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Живојин Мишић]]<br>{{зас|Краљевина Србија}} [[Степа Степановић]] <br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Павле Јуришић Штурм]]<br> {{зас|Краљевина Србија}} [[Михаило Живковић]] | јачина1 = 800.000{{Sfn|Митровић|2018|p=197}} | јачина2 = 247.257 људи и 685 топова | губици1 = 6.000 | губици2 = 9.000 | цивилне жртве = }} {{Српска кампања}} '''Тројна инвазија на Србију''' је почела [[5. октобар|5. октобра]] [[1915]]. године и то је била четврта офанзива [[Централне силе|Централних сила]] на [[Краљевина Србија|Србију]], која је после три неуспешне резултовала сломом [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]] и њеним повлачењем преко [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]] и [[Кнежевина Албанија|Албаније]]. У тројној инвазији су учествовале [[Аустроугарска]] и [[Немачко царство]], а [[14. октобар|14. октобра]] им се придружила и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]. Суштину ове офанзиве чинили су покушаји окружења и уништавања српске војске. Израђен је операцијски план заједничке офанзиве против Србије и Црне Горе. Главни реализатор и командант ових учесника у офанзиви био је генерал [[Аугуст фон Макензен|Аугуст Макензен]]. За употребу аустроугарских снага био је обавезан да консултује Врховну команду у [[Беч]]у. Планом је било предвиђено да се српска војска обухвати са севера (из [[Срем]]а и [[Банат]]а) и са истока (из [[Бугарска|Бугарске]]). Планирано је да се главни удар изведе са севера. Изводио се преко [[Сава|Саве]] и [[Дунав]]а. Носилац главног удара била је 11. немачка армија која је дејствовала великоморавском долином и 3. аустроугарска армија која је имала задатак да дејствује преко Београда на југ. По овом плану са истока према [[Ниш]]у и [[Крушевац|Крушевцу]] дејствовала је 1. бугарска армија. У саставу Макензенове групе није била 2. бугарска армија, која је нападала [[Северна Македонија|Македонију]] са задатком да прекине везу српске војске са [[Краљевина Грчка|Грчком]]. По овом плану аустроугарске снаге дејствовале су и преко [[Мачва|Мачве]] ка [[Ваљево|Ваљеву]] и од [[Вишеград]]а ка [[Ужице|Ужицу]]. == Десетомесечно затишје == После пораза Балканске војске и њеног повлачења иза речних баријера аустроугарска врховна команда је [[23. децембар|23. децембра]] 1914. наредила новом команданту Балканске војске надвојводи [[Еуген од Аустрије|Еугену Аустријском]] да спречи упад српских снага у област монархије и то пре свега у правцу Беча и [[Будимпешта|Будимпеште]]. Напоменуто је да је ово минимални задатак, а то је у ствари значило да надвојвода треба да припреми нову офанзиву против Србије и Црне Горе ради рехабилитовања пољуљаног угледа монархије. Међутим, поучен искуством свог претходника надвојвода Еуген је одговорио да Балканска војска дуже време неће бити способна за офанзиву. Упркос томе аустроугарска Врховна команда се заносила мишљу да још [[јануар]]а 1915. изведе нову офанзиву али руска офанзива у [[Карпати]]ма, [[Битка за Пшемисл|пад тврђаве Пшемисл]] са 120.000 војника и 900 топова и [[Италија у Првом светском рату|улазак Италије у рат]] отклониле су за извесно време опасност над Србијом.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Епидемије === Тешкоће су биле вишеструко увећане појавом заразних [[болест]]и. Нарочито су катастрофалне биле размере [[Велика епидемија тифуса у Србији 1915.|епидемија пегавог тифуса 1915]]. Пренеле су је аустроугарске трупе из Босне. Приликом премештања ратних заробљеника из [[Ваљево|Ваљева]] у [[Ниш]] епидемија се проширила по целој земљи. Епидемија је сузбијена тек у пролеће 1915. године нешто због побољшања времена а највише због помоћи мисија из савезничких и неутралних земаља (укупно 82 лекара и 430 медицинских сестара). Епидемија је покосила 35.000 војника и преко 100.000 цивила; умрла су и 132 лекара од укупно 534. Иако се снабдевање побољшало с [[пролеће]]м, српска војска није имала одакле да попуни своје редове. Мобилисано је буквално све што је могло пушку носити. Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у [[Париз]]у, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 људи односно 24 % укупног становништва (40 % укупног броја мушког становништва), далеко више него било која зараћена земља. Иако је извесна помоћ стигла из Русије, Француске и Енглеске, она није била довољна.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Савезници захтевају офанзиву === Пат позиција која је крајем 1914. наступила на главним фронтовима (Источном и Западном) и велика победа српске војске на Колубари дале су снажан импулс идеји савезничке интервенције на Балкану. Већ 1. јануара 1915. командант [[2. француска армија|2. француске армије]] генерал Гаљени предложио је председнику француске владе Вивијанију да савезници нападну [[Цариград]] од [[Солун]]а копненим путем, одакле би затим кренули уз [[Дунав]] са балканским народима који би им се придружили. Сви ови предлози пали су у воду због несавладивог отпора савезничких врховних команданата на Западном фронту — Жофра и Френча као и британског министра рата Кичинера. Уместо да своје експедиционе снаге упуте у помоћ Србији они су предузели неуспелу [[Галипољска операција|Дарданелску операцију]]. Знајући да ће савезници вршити притисак на српско командовање, Путник се трудио да на сваки начин поврати борбену способност српских дивизија. Али баш тада су набујале граничне реке и постале су несавладива препрека за слабо опремљену српску војску. Општа ситуација се променила на штету сила Антанте. Српска Врховна команда је одлагала акцију све док није била проглашена мобилизација у [[Бугарска|Бугарској]] 28. септембра 1915.<ref>{{en}} -{Gordon-Smith G}-, [http://www.archive.org/details/fromserbiatojugo00gordrich ''From Serbia to Jugoslavia''], -{G. P. Putnam's sons}-, Њујорк и Лондон, 1920.</ref>, након чега није могло бити говора о офанзиви.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Реакција и поступци Србије === Србија се пажљиво припремала и реално ценила ситуацију. Била је у непрекидној вези са савезницима којима је подносила своје и предлоге Врховне команде српске војске. Опасности су биле више него очигледне. Полазећи од тога Србија је два пута ([[22. септембар|22.]] и [[25. септембар|25. септембра]]) предлагала да сви савезници објаве рат Бугарској, затим да [[Грчка]] и [[Румунија]] изврше мобилизацију и да Русија пошаље део својих трупа Дунавом за Србију. Уз наведено, предложено је, да западни савезници упуте 150.000 војника преко Солуна у Србију, на одсек Делчево (Царево село) — Крива Паланка ради напада на Бугарску. Предлози Србије били су добро решење за стабилизацију ситуације на Балканском ратишту. Већина предлога српске стране могла се без већих проблема реализовати. Предлози Србије нису усвојени, па Српска Врховна команда доноси одлуку да на северном фронту њене снаге остану у дефанзиви, а да самоиницијативно изведе превентивну офанзиву према Бугарској. Савезници нису одобрили да се изведе превентивна офанзива. То је онемогућено енергичним захтевима који су упућени Влади и регенту Александру. То је приморало Врховну команду да изради нови операцијски план који је у целини био дефанзиван. === Снаге, распоред и планови Централних сила === Највећи ратни проблеми тек су се надвијали над Србијом и Црном Гором. У септембру 1915. у [[Срем]]у и североисточној [[Босна|Босни]] прикупљала се аустроугарска 3. армија, у јужном [[Банат]]у немачка 11. армија, у западној Бугарској бугарска 1. армија а јужније од ње 2. армија. Свим овим трупама — по неким подацима 800.000 људи савремено опремљених — командовао је немачки генералфелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]]. То је била непосредна припрема за концентричну офанзиву против Србије уз учешће елитних јединица три државе, а Макензен се показао у дотадашњем току рата као један од најспособнијих немачких команданата. Коначни договори о инвазији постигнути су још у пролеће 1915. а посебно приликом сусрета шефова генералштабова двеју царевина у [[Берлин]]у [[4. април]]а 1915. Тада је генерал Конрад нацртао скицу концентричне офанзиве на Србију: из Босне и Срема аустроугарске снаге, из Баната у правцу [[Оршава|Оршаве]] немачке снаге, а из Бугарске њене армије потпомогнуте [[Османско царство|турским]] јединицама. Немачки генерали оклевали су да преузму овај корак поштујући свог малог противника. Супротно томе немачко политичко вођство сматрало је да треба што пре поразити Србију јер би Русија, тешко тучена, са нестанком Србије изгубила повод за ратовање и склопила би сепаратни мир који јој је с немачке стране, околишао, нуђен још од краја 1914. године.{{чињеница|date = 03. 2011.}} === Српске снаге и распоред === [[Датотека:FirstSerbianArmedPlane1915.jpg|мини|десно|150п|Први српски наоружани авион, 1915.]] Србија је нападачу могла да супротстави највише 300.000 војника уз то великим делом старије животне доби развучених на близу 1.000 километара [[фронт]]а и растурених на разне стране како би зауставили нападе са севера, запада и истока. Српске главне снаге овако су распоређене: 1. армија према Босни, 2. армија према Бугарској, 3. армија према северу, главни град браниле су трупе Одбране Београда чији је командант био [[Михаило Живковић]]. Врховна команда налазила се у [[Крагујевац|Крагујевцу]].{{чињеница|date = 03. 2011.}} == Аустро-немачка и бугарска офанзива од 6. октобра до 22. новембра 1915. године == === Ток инвазије на Србију === [[Датотека:Illustrierter Kriegs-Kurier 2. Jahrgang Nr.9 134.jpg|мини|Немци прелазе Мораву]] Тројна инвазија је почела 5. октобра 1915. године у подне. Инвазија је почела дејством артиљерије свих калибара од брдских топова до Мерзера 305 и 420 мм. Ураганска ватра остварена је на целом фронту од Оршаве до Вишеграда. Ватреном олујом „покривени” су Београд, Обреновац, Шабац, Смедерево, Кладово и Рам. На Београд се 5. и [[6. октобар|6. октобра]] сручило 30.000 граната свих калибара. Артиљеријска припрема је продужена у току ноћи 6/[[7. октобар|7. октобра]]. У зору 7. октобра почело је превожење првих ешалона. Главне снаге аустроугарске 3. армије форсирале су Саву и Дунав код Београда. Српски положаји на Сави и Дунаву били су буквално преорани артиљеријском ватром. Снаге одбране Београда оглашавале су се пушчаном, митраљеском и артиљеријском ватром. Првог дана форсирања у Дунаву и Сави удавило се 600 војника и старешина. Надмоћност непријатеља давала је резултате. Браниоци су упорно покушавали да поврате положаје које је непријатељ заузео. Комбиновани одред и делови 7. пука II позива, 10 кадровског пука исписали су најславније странице у српској ратној историји. Узастопним противнападима и јуришима повраћен је део железничког насипа и 2.500 аустроугарских војника сатерани су уз саму обалу Дунава. Жандармеријски одред изгубио је половину људства. Сремски добровољачки одред претворен је у гробницу. Командант 2. батаљона 10. кадровског пука је саможртвован. Мајор Драгутин Гавриловић постао је јунак за историју. Његову заповест чувају архиве и историчари широм света. Непријатељ је сваку стопу освојеног Београда платио крвљу. Врховна команда је 7. октобра ставила на располагање команди одбране Београда своју стратегијску резерву (тимочку дивизију II позива). У деветодневним борбама за Београд, аустроугарска 3. армија изгубила је око 10.000 људи. Немачка 11. армија после дводневне артиљеријске припреме 7. октобра отпочела је форсирање Дунава код Рама, Базјаша, Костолца и Смедерева. Српска малобројна артиљерија брзо је ућуткана. Сав терет борби на целом фронту преузела је пешадија. Отпор је био огорчен. Преко Дунава западно од Смедерева кренула је 25. дивизија из 3. корпуса. Испред ових снага одбрану је изводио 10. комбиновани пук III позива. Од 53 чамца на десну обалу Дунава стигло је само 8. Непријатељ је заузео Смедерево [[11. октобар|11. октобра]]. У току [[10. октобар|10. октобра]] почео је противнапад претворен у огорчене борбе око села Брежана. У овим борбама 11. дабарска дивизија изгубила је 1.300 људи. Село Брешане бранио је 8. пук III позива уз помоћ мештана. Имао је губитке од 600 људи. До 14. октобра 3. српска армија изгубила је најважније положаје уз обалу Дунава. Командант ове армије наредио је Дринској дивизији I позива и Браничевском одреду да се повуку јужно од Пожаревца. Бугарска војска је 13/14. октобар почела напад на целом источном фронту и то без објаве рата ,[[Битка на Морави (1915)]]. Српске снаге су се средином октобра нашле у смртној опасности. Болесни и изнемогли војвода Путник (Путник се разболео од грипа у [[јун]]у 1915. године, од којег се није никад опоравио) тражи одговор на питање: каквом стратегијом спречити стезање српске војске у обруч који је већ био затворен. Стратегија српске Врховне команде сувише је зависила од политике савезника која је била контрадикторна и замршена. Војвода Путник је био онемогућен у доношењу целисходних одлука. На званичним обећањима Путник је заснивао одлуку да се упорно брани свака стопа националне територије и по потреби да се брани сваки положај до пристизања савезничке помоћи. Због лажног обећања савезника Путник је већ 7. октобра упутио своју резерву одбрани Београда. Војвода Путник је [[15. октобар|15. октобра]] издао припремну директиву о поступном повлачењу северног фронта на линију Београд — Лепеница. Схвативши да помоћ савезника неће стићи Путник се одлучио за стратегију „запушавања пукотина”. Другог излаза за српску војску није било. Српска војска почетком Макензенове офанзиве бројала је 420.000 људи. По стизању на Косово, бројно стање спало је на око 300.000 (мање за око 120.000). Преко Албаније повукло се 220.000 људи. У току повлачења преко Албаније српска војска је изгубила око 80.000 људи. Од почетка Макензенове офанзиве до завршетка повлачења кроз Албанију српска војска је изгубила око 200.000 људи. [[Датотека:Austro-Hungarian troops cross the Danube covered by fire from the Danube monitors.png|thumb|Аустријска војска прелази у Београд 1915]] [[Датотека:Bridging the Sava at Mitrovica, 1915.png|thumb|Борбе код Митровице 1915]] [[Датотека:The capture of Kuršumlija on November 17, 1915 - German troops drive out the last remnants of the Serbs who were looting their own citY.png|thumb|Борбе за Куршумлију 1915]] [[Датотека:Bulgarians taking the fort of Niš, autumn 1915.png|thumb|Борбе за Ниш 1915]] [[Датотека:German and Bulgarian troops in the battle for Pristina on November 23, 1915.png|thumb|Борбе за Приштину 1915]] === Ток офанзиве на Србију и Црну Гору и командовање у српској војсци === [[Датотека:BASA-237K-1-355-22-Serbo-Bulgarian War, World War I, 1915.jpg|мини|Погинули српски војник]] Макензенова офанзива почела је на Србију 6. октобра којој је претходила снажна и дуга артиљеријска припрема. На источном фронту Бугари су почели напад ноћу 13/14. октобра. Напади на Црногорском фронту почели су [[22. октобар|22. октобра]]. Српска војска је на свим линијама фронта располагала са 247.257 људи и 685 топова. Црногорска војска је бројала 48.300 људи са 35 топова. Српска војска је у стратегијској резерви имала само Тимочку дивизију позива са 11. 386 људи и 20 топова. Непријатељ је имао велику бројну надмоћ. Посебно је била велика надмоћност у артиљерији која је имала неограничене количине муниције. Непријатељ је кренуо у напад са двоструке обухватне основице. Главне снаге српске војске биле су подељене у два приближно једнака дела. Распоред је био кордонски који је спутавао слободу покрета и нису постојали услови за извођење активне одбране. Врховна команда није имала могућности да врши стратегијско прилагођавање околностима који су постојале или се предвиђало да до њих може доћи. Војвода Путник уместо стратегијског дочека доноси одлуку да већ на прилазима граничних река, пружи непријатељу највећи отпор. Према Бугарској су концентрисане јаче снаге (због предвиђања превентивног напада). За маневар по унутрашњим правцима и противофанзивна дејства није остављена ни једна оперативна јединица. Улогу оперативних снага за противофанзивна дејства требало је да одиграју обећане савезничке снаге. Превиђено је да те снаге броје око 50.000 људи. За њихово превожење у Србију био је израђен прорачун и достављен министру војном. [[Датотека:FerdinandOfBulgariaAndKaiserWilhelmII.jpg|мини|Кајзер Вилхелм II, Бугарски цар Фердинанд и маршал Макензен у Нишу 1915.]] [[Датотека:Big bertha2.jpg|thumb|Немачки фелдмаршал Авгост фон Макензен користио је топове Дебела Берта током борби код Смедеревске тврђаве ]] === Повлачење војске и народа === Срби под сталним притиском непријатељских снага одступају корак по корак. Месец дана након почетка инвазије нападачи су могли да констатују да су напредовали али и изгубили петину снага. За то време ситуација на [[македонија (област)|македонском]] бојишту је постала критична. Брегалничка дивизија I позива није могла да заустави далеко надмоћнију бугарску 2. армију па су Бугари [[19. октобар|19. октобра]] избили на [[Вардар]], 22. октобра заузели [[Скопље]] а [[26. октобар|26. октобра]] пошто су побуњени [[Албанци]] угрозили Србе с леђа лако заузели стратешки важну [[Качаничка клисура|Качаничку клисуру]]. На овај начин одсечена је веза Срба са [[Егејско море|Егејским морем]]. Припретила је велика опасност снабдевању. Ипак постојала је нада у Савезничке снаге у Солуну и доиста, француске снаге су кренуле долином Вардара али овај маневар остао је без војног значаја. Сви су очекивали да се појаве српски парламентарци и да траже мир па чак и силе Антанте али на седници владе у [[Крушевац|Крушевцу]] од [[29. октобар|29. октобра]] 1915. закључено је да се има истрајати до краја у досадашњој политици. Влада и Врховна команда одлучиле су да се војска повуче на обалу [[Кнежевина Албанија|Албаније]] и одатле евакуише и с тим у вези су обавестиле савезнике да благовремено упуте храну и опрему. Наредба за повлачење издата је [[25. новембар|25. новембра]] 1915. године. === Последице тројне инвазије на Србију === Десетине хиљада нејачи повлачило се заједно са војском. Руски посланик јављао је да Србија представља покретну масу избеглица. Оволики број избеглица закрчио је ионако слабе саобраћајнице па је повлачење војске било изузетно отежано.{{чињеница|date = 03. 2011.}} == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book | ref= harv|last=Павловић|first=Живко Г.|title=Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године|url= https://www.militaryshop.rs/shop/taktika/vojne-knjige/sve-knjige/rat-srbije-sa-austrougarskom-nemackom-i-bugarskom-1915-godine/|year=2017|publisher=Београд: Медија центар „Одбрана" |isbn=978-86-3350-557-4|pages=955}} * {{Cite book| ref=harv| last= Опачић, Петар; Драшковић, Александар| first =| last2=Ратковић, Борислав| first2 =| title =У биткама код Београда 1915, Мојковца, Кајмакчалана и Доброг Поља [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 7| url =https://pravoslavnarec.com/proizvod/znamenite-bitke-i-bojevi-srpske-i-crnogorske-vojske/|year=1998| publisher =Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод|isbn=86-335-0038-8|pages=630}} * {{cite journal |last1=Милкић|first1=Миљан|last2= |first2= |title=Сведочанства злочина - живот у окупираној Србији 1915—1918.|url=http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/135/Odbrana%20246%20-%20Specijalni%20prilog%20135%20-%20Zivot%20u%20okupiranoj%20Srbiji%201915-1918..pdf|journal=Магазин „Одбрана” |date=15. децембар 2015 |volume=Специјални прилог бр. 135 |pages=1 – 16}} * {{Cite book| ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Продор на Балкан и Србија 1908—1918|url=http://www.knjizara.zavod.co.rs/prodor-na-balkan-i-srbija-1908 |year=2011|publisher=Београд: Завод за уџбенике|isbn=978-86-171-7001-9|pages=707}} * {{Cite book | ref= harv|last=Митровић|first=Андреј|title=Србија у Првом светском рату|url=https://www.slglasnik.com/%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83 |year=2018|publisher=Београд: Службени гласник|isbn=978-86-519-1805-9|pages=560}} * {{Cite book| ref=harv|last=Живковић|first=Михаило|title=Одбрана Београда (1914—1915)|url=https://books.google.com/books?id=KjjuAAAACAAJ&dq=odbrana+beograda+mihailo+%C5%BEivkovi%C4%87&hl=sr&newbks=1&newbks_redir=1&sa=X&ved=2ahUKEwiq7qaXk5mEAxUmcPEDHX9FB7kQ6AF6BAgHEAM |year=1998|publisher=Београд: Финекс|isbn=978-86-8232-508-6|pages=392}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Од Београда до Крфа|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/ii-kolo/od-beograda-krfa/|year=2015|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1046-8|pages=432}} * {{Cite book | ref= harv|last=Опачић|first=Петар|title=Солунски фронт - Зејтинлик|url=https://www.prometej.rs/prodavnica/srbija-1914-1918/iv-kolo/solunski-front-zejtinlik/|year=2017|publisher=Нови Сад: Прометеј; Београд: Радио-телевизија Србије|isbn=978-86-515-1228-8|pages=282}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1914—1915, Књ. 2| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-052-7|pages=644}} * {{Cite book| ref=harv| last= Приређивачи: Ђурић| first =Силвија; Перић, Раша| last2=Стевановић| first2 =Видосав| title =Дневник победа: Голгота и васкрс Србије 1915—1918, Књ. 3| url =https://www.kucazasunce.com/detalji.php?p=3531&naziv=Golgota%20i%20vaskrs%20Srbije%20+%20Dnevnik%20pobeda%20(1-3)&autor=Silvija%20%C4%90uri%C4%87,%20Vidosav%20Stevanovi%C4%87|year=1990| publisher =ИРО „Београд”/ ТИЗ „Зрински” |isbn=978-86-7003-053-4|pages=777}} * {{Cite book |ref = harv|last = Поповић|first = Никола Б.|authorlink = Никола Б. Поповић|title = Срби у Првом светском рату 1914—1918.|year = 2000|url = |publisher = Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа|location = Нови Сад|id=}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=PAgwxsFT7dc Траг: До последњег човека (РТС Траг — Званични канал)] * [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/01/06?pageIndex=00022 ''Ратни поход против Србије у светлости архива немачких пукова…'']. „Политика”, 6-9. јануар 1936. * [http://www.istorijskabiblioteka.com/art:srpska-vojska-u-bizerti Српска војска у Бизерти] * [http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/135/Odbrana%20246%20-%20Specijalni%20prilog%20135%20-%20Zivot%20u%20okupiranoj%20Srbiji%201915-1918..pdf Сведочанства злочина — живот у окупираној Србији 1915—1918.], Магазин „Одбрана”, специјални прилог бр. 135, Др Миљан Милкић, 15. децембар 2015. {{Први светски рат}} {{Подножје}} [[Категорија:Србија у Првом светском рату]] [[Категорија:Аустроугарска у Првом светском рату]] [[Категорија:Битке Првог светског рата]] [[Категорија:Српске битке]] a5m94x3byfykiu80cwntznepfyn81nv 0 662849 30099481 29515111 2025-06-28T09:22:32Z Boja02 203906 30099481 wikitext text/x-wiki {{Град у САД | назив = Крофорд | изворни_назив = {{јез-енгл|Crawford}} | слика = Crawford, Texas.jpg | опис_слике = | слика_мапа = TXMap-doton-Crawford.PNG | ширина_мапе = | опис_мапе = | локатор_мапе = | слика_мапа1 = McLennan County Crawford.svg | ширина_мапе1 = | опис_мапе1 = | локатор_мапе1 = | градска_застава = | грб = | држава = {{САД}} | савезна_држава = {{застава|Тексас}} | округ = [[Округ Макленан (Тексас)|Макленан]] | оснивање = | град_од = | становништво = 717 | година_становништво = 2010 | густина = 29,9 | агломерација = | година_агломерација = | површина = 2,4 | површина_копно = 2,4 | површина_вода = 0,0 | гшир = 31.534444 | гдуж = -97.443889 | надморска_висина = 210 | дан_града = | временска_зона = | ЗИП_код = 76638 | позивни_број = [[Pozivni broj SAD 254|254]] | ФИПС_код = 48-17564 | ГНИС_код = | веб-страна = | градоначелник = }} '''Крофорд''' ({{јез-енгл|Crawford}}) [[град]] је у [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] савезној држави [[Тексас]]. По попису становништва из 2010. у њему је живело 717 становника.<ref name="census">{{Cite web|url=http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Texas_stplace2.html|title=Texas Trend Report 2: State and Complete Places|accessdate=15. 12. 2012.|work=|publisher=|date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20130311231636/http://mcdc.missouri.edu/webrepts/pl94trends/Texas_stplace2.html|archive-date=11. 03. 2013|url-status=dead|df=}}</ref> == Демографија == Према попису становништва из 2010. у граду је живело 717 становника, што је 12 (1,7%) становника више него [[2000]]. године.<ref name="census" /> {| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #999; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 100%;" |- | style="background:#ddffdd;" | [[Демографија Сједињених Америчких Држава|'''Група''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2000. у САД|'''2000.''']] | colspan=1 style="background:#ddffdd;" align="center" | [[Попис становништва 2010. у САД|'''2010.''']] |- | style="background:#f3fff3;" | [[Бели Американци|Белци]] | align="right" | 586 (83,1%) | align="right" | 616 (85,9%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Afroamerikanci|Афроамериканци]] | align="right" | 31 (4,4%) | align="right" | 31 (4,3%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Азијски Американци|Азијати]] | align="right" | 0 (0,0%) | align="right" | 0 (0,0%) |- | style="background:#f3fff3;" | [[Хиспаноамериканци и Латиноамериканци (САД)|Хиспаноамериканци]] | align="right" | 81 (11,5%) | align="right" | 57 (7,9%) |- | style="background:#f3fff3;" | Укупно | align="right" | 705 | align="right" | 717 |} == Види још == * [[Списак градова у САД по броју становника]] * [[Највећи градови у САД по деценијама]] == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{Литература|2}} * {{MorrisEncyclopediaOfAmericanHistory}} * {{MancallEncyclopediaOfAmericanHistory}} * {{KutlerDictionaryOfAmericanHistory}} * {{BoyerOxfordCompanionToUnitedStatesHistory}} * {{KazinConcisePrincetonEncyclopedia}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Округ Макленан (Тексас)}} {{Окрузи Тексаса}} {{Административна подела САД}} {{Подножје|Сједињене Америчке Државе|Северна Америка|Географија}} {{Клица-град-САД}} [[Категорија:Градови у Тексасу]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у САД]] g7tq6lfd2jx4y3xt3r200rl222y4at0 10 665127 30099260 29853642 2025-06-27T23:10:26Z Ранко Николић 97143 30099260 wikitext text/x-wiki {{ {{{1<noinclude>|country showdata</noinclude>}}} | alias = Краљевина Србија | shortname alias = Србија | генитив = Србије | flag alias = Flag of Serbia (1882–1918).svg | flag alias-variant = Variant flag of Serbia (1882–1918).svg | flag alias-civil = Civil Flag of Serbia variant.svg | flag alias-military = Flag of the Royal Serbian Army.svg | link alias-military = Војска Краљевине Србије | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} | altlink2 = {{{altlink2|}}} | variant = {{{variant|}}} | var1 = variant | var2 = civil <noinclude> | related1 = Србија и Црна Гора | related2 = СР Југославија | related3 = Србија | related4 = Кнежевина Србија | related5 = Српско царство </noinclude> }}<noinclude> 6rjsmziszlug4tf05ss298l51ic3q2r 0 682500 30099287 29419648 2025-06-28T00:08:07Z ~2025-88704 447317 30099287 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Демократски покрет Мозамбика | изворно_име = Movimento Democrático de Moçambique | лого = | застава = Democratic Movement of Mozambique Flag.png | величина = 180п | бојакод = orange | лого_опис = | председник = | лидер = | вођа1_титула = | вођа1_име = | вођа2_титула = | вођа2_име = | вођа3_титула = | вођа3_име = | секретар = | портпарол = | оснивач = | слоган = | основана = [[2009]]. | распуштена = | претходне странке = | наследник = | седиште = [[Мапуто]] | држава = {{застава|Мозамбик}} | врста_територије = | назив_територије = | новине = | химна = | млади огранак = | студентско крило = | број_чланова = | број_чланова_година = | идеологија = [[демократски капитализам]], [[антикомунизам]] |позиција = | скупштина1 =[[Скупштина Мозамбика]] | број_мандата ={{Политичка партија/мандати|17|250|orange}} | међународно_чланство = | европско_чланство = | боје = | интернет_страница = http://www.mdm.org.mz/ | напомена = }} '''Демократски покрет Мозамбика''' ({{јез-порт|Movimento Democrático de Moçambique}}, ''-{MDM}-'') је политичка странка која делује у [[Мозамбик]]у. Њен председник је [[Давиз Симанго]]. Основана је након што је део чланова напустио [[Мозамбички национални отпор|РЕНАМО]]<ref>[https://archive.today/20120903181705/www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5hb5uSaCZwC780DB3eWRcRASNjd6Q Mozambique elections a test for struggling opposition] AfP, 28.4. 2009</ref>. Национална изборна комисија није дозволила странци да учествује у општим изборима у Мозамбику [[2009]]<ref>{{cite web|url=http://www.cip.org.mz/election2009/ndoc2009/288_Mozambique_Bulletin_43_Elections.pdf|title=Mozambique political process bulletin - Unjustified confusion and poor planning|accessdate=16. 1. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20100529074212/http://www.cip.org.mz/election2009/ndoc2009/288_Mozambique_Bulletin_43_Elections.pdf|archive-date=29. 05. 2010|url-status=dead|df=}}</ref>. МДМ си је осигурао 8 посланичких места у парламенту<ref name="AIM">{{cite web|url=http://www.poptel.org.uk/mozambique-news/newsletter/election2009v8.html|title=Mozambique News agency AIM Reports - Election Special|accessdate=16. 1. 2013|archive-date=17. 07. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120717005739/http://www.poptel.org.uk/mozambique-news/newsletter/election2009v8.html|url-status=}}</ref>. Давиз Симанго је био кандидат странке за председника на изборима одржаним исти дан<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2009/10/31/world/africa/31mozambique.html?ref=africa|title=Mozambique is Reporting Big Victory for President |last=Bearak|first=Barry|date = 30. 10. 2009|publisher=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|accessdate = 16. 1. 2013}}</ref>. Био је трећи са освојених 8,59% бирачких гласова<ref name="AIM"/>. == Референце == {{извори}} == Види још == * [[Мозамбички национални отпор|РЕНАМО]] == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://mdm.org.mz/}} {{подножје}} [[Категорија:Политичке партије у Мозамбику]] pm5z3w9vpomkpsqbo2ghve5n80w0xyl 10 697235 30099259 29853592 2025-06-27T23:10:21Z Ранко Николић 97143 30099259 wikitext text/x-wiki {{ {{{1<noinclude>|country showdata</noinclude>}}} | alias = Краљевина Црна Гора | shortname alias = Црна Гора | генитив = Црне Горе | flag alias = Flag of Montenegro (1905–1918).svg | flag alias-army = Crnogorski alaj barjak.png | link alias-army = Војска Краљевине Црне Горе | flag alias-military = Crnogorski alaj barjak.png | link alias-military = Војска Краљевине Црне Горе | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} | altlink2 = {{{altlink2|}}} | variant = {{{variant|}}} <noinclude> | related1 = Црна Гора | related2 = Књажевина Црна Гора </noinclude> }} 62oljb9t2g3altami161kt1ra5usvwp 0 698320 30099095 29791357 2025-06-27T20:54:03Z ~2025-91005 447265 Додати линкови 30099095 wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Умањ | изворни_назив = {{јез-укр|Умань}} | слика = Uman-2007-08-12-05.jpg | опис_слике = | градска_застава = Flag Uman.PNG | грб = Uman gerb.jpg | област = [[Черкашка област]] | оснивање = | град_од = | површина = 41±0 km² | становништво = 87425 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | година_агломерација = | гшир = 48.75 | гдуж = 30.216667 | надморска_висина = | временска_зона = | позивни_број = dydydt | поштански_код = 20300–23019 | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = }} '''Умањ''' ({{јез-укр|Умань}}) град је [[Украјина|Украјини]] у [[Черкашка област|Черкашкој области]]. Према процени из 2012. у граду је живело 87.425 становника. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 87.425 становника. {{ДемографијаУКР |1979=78897<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title= UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last=|first= |others= |date=|work= |publisher=City Population}}</ref> |1989=90596<ref name="CP"/> |2001=88735<ref name="CP"/> |2012=87425<ref name="CP"/> }} == Партнерски градови == * {{зас|Пољска}} [[Лањцут]] * {{зас|САД}} [[Дејвис (Калифорнија)|Дејвис]] * {{зас|Пољска}} [[Гњезно]] * {{зас|}} [[Haapsalu City]] * {{зас|}} [[Milford Haven]] * {{зас|}} [[Romilly-sur-Seine]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Uman}} {{клица-град-Украјина}} {{Подножје|Украјина}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] nhkz4cjomsdb2b001lowb5dcrgtb9xf 30099302 30099095 2025-06-28T00:31:55Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-91005|~2025-91005]] ([[User talk:~2025-91005|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29791357 wikitext text/x-wiki {{Град у Украјини | назив = Умањ | изворни_назив = {{јез-укр|Умань}} | слика = Uman-2007-08-12-05.jpg | опис_слике = | градска_застава = Flag Uman.PNG | грб = Uman gerb.jpg | област = [[Черкашка област]] | оснивање = | град_од = | површина = 41±0 km² | становништво = 87425 <small>(процена)</small> | извор_становништво = | година_становништво = 2012 | густина = | агломерација = | година_агломерација = | гшир = 48.75 | гдуж = 30.216667 | надморска_висина = | временска_зона = | позивни_број = | поштански_код = 20300–23019 | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = }} '''Умањ''' ({{јез-укр|Умань}}) град је [[Украјина|Украјини]] у [[Черкашка област|Черкашкој области]]. Према процени из 2012. у граду је живело 87.425 становника. == Становништво == Према процени, у граду је 2012. живело 87.425 становника. {{ДемографијаУКР |1979=78897<ref name="CP">{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/Ukraine-Cities.html |title= UKRAINE: Major Cities|accessdate=10. 11. 2012. |last=|first= |others= |date=|work= |publisher=City Population}}</ref> |1989=90596<ref name="CP"/> |2001=88735<ref name="CP"/> |2012=87425<ref name="CP"/> }} == Партнерски градови == * {{зас|Пољска}} [[Лањцут]] * {{зас|САД}} [[Дејвис (Калифорнија)|Дејвис]] * {{зас|Пољска}} [[Гњезно]] * {{зас|}} [[Haapsalu City]] * {{зас|}} [[Milford Haven]] * {{зас|}} [[Romilly-sur-Seine]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Uman}} {{клица-град-Украјина}} {{Подножје|Украјина}} [[Категорија:Градови у Украјини]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Украјини]] l7cq5yta2z7qzyugopf4klt8n79jek1 0 730680 30098621 30098281 2025-06-27T13:40:40Z Марко Станојевић 66508 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-86812|~2025-86812]] ([[User talk:~2025-86812|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Марко Станојевић|Марко Станојевић]] 30028756 wikitext text/x-wiki {{друге особе}} {{преусмери|Митрогол|грчког фудбалера|Константинос Митроглу{{!}}Митрогол (грчки фудбалер)}} {{Фудбал биографија | име = Александар Митровић | слика = Aleksandar Mitrović 2018 (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Митровић на [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светском првенству 2018.]] | надимак = Митар<br/>Митрогол<br/>Митро | датум_рођења = {{датум рођења|1994|9|16|год=да}} | место_рођења = [[Смедерево]], [[Србија (СРЈ)|Србија]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Србија]] | висина = 1,89 -{m}-<ref>{{cite web|url=https://www.premierleague.com/players/5879/Aleksandar-Mitrovic/overview |title=Aleksandar Mitrovic: Overview |publisher=Premier League |accessdate=12. 10. 2018.}}</ref> | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]] | актуелни_клуб = [[ФК Ел Хилал|Ел Хилал]] | актуелни_број = 9 | младе_године = 2005—2011. | млади_клубови = [[ФК Партизан|Партизан]] | године = 2011—2012.<br />2012—2013.<br />2013—2015.<br />2015—2018.<br />2018.<br />2018—2023.<br />2023— | клубови = [[ФК Телеоптик|Телеоптик]]<br />[[ФК Партизан|Партизан]]<br />[[ФК Андерлехт|Андерлехт]]<br />[[ФК Њукасл јунајтед|Њукасл]]<br />{{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Фулам|Фулам]]<br />[[ФК Фулам|Фулам]]<br />[[ФК Ел Хилал|Ел Хилал]] | наступи = 25<br />28<br />69<br />65<br />17<br />173<br />47 | голови = (7)<br />(13)<br />(36)<br />(14)<br />(12)<br />(97)<br />(51) | репрезентација_(године) = 2011—2013.<br />2013—2014.<br />2013— | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србија до 19]]<br />[[Фудбалска репрезентација Србије до 21. године|Србија до 21]]<br />[[фудбалска репрезентација Србије|Србија]] | репрезентација_(наступи) = 13<br />8<br />100 | репрезентација_(голови) = (5)<br />(6)<br />([[Списак репрезентативних голова Александра Митровића|62]]) | медаље = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља земље|[[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|Србију]]}} {{медаља такмичење|[[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство до 19 година]]}} {{медаља злато|[[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.|Литванија 2013.]]| }} | актуелизовано1_(датум) = 5. октобар 2024. | актуелизовано2_(датум) = 10. јун 2025. }} '''Александар Митровић''' ([[Смедерево]], [[16. септембар]] [[1994]]) [[Србија|српски]] је [[фудбалер]]. Игра на позицији [[Нападач (фудбал)|нападача]], а тренутно наступа за саудијски клуб [[ФК Ел Хилал|Ел Хилал]]. Рекордер је по броју постигнутих голова за репрезентацију [[Србија|Србије]] (укључујући и репрезентацију [[Југославија|Југославије]]). Био је члан омладинске школе [[ФК Партизан|Партизана]]. Сениорску каријеру је почео у [[ФК Телеоптик|Телеоптику]] 2011, а потписао је професионални уговор с Партизаном годину дана касније и у својој првој сезони с црно-белима освојио је [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлигу Србије]]. У трансферу вредном пет милиона евра, Митровић је прешао у белгијски [[ФК Андерлехт|Андерлехт]] у коме је провео две сезоне. За белгијски клуб дао је притом 44 гола на 90 утакмица у свим такмичењима. У првој сезони је с клубом био првак [[Прва лига Белгије у фудбалу|Првенства Белгије]] а у другој сезони је био његов најбољи стрелац. Године 2015. прешао је за око 15 милиона евра у енглески [[ФК Њукасл јунајтед|Њукасл јунајтед]]. Три године касније послат је на позајмицу у [[ФК Фулам|Фулам]], а убрзо је и званично постао играч тог клуба након што је помогао клубу да обезбеди прелазак у [[Премијер лига|Премијер лигу]]. С Фуламом је био првак [[Чемпионшип]]а у сезони 2021/22. Прешао је у Ел Хилал 2023. Митровић је био један од играча [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|младе репрезентације Србије]] која је била победник [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.|Европског првенства до 19 година 2013.]] а и изгласан је за најбољег играча првенства. Исте те године, одиграо је прву утакмицу за [[Фудбалска репрезентација Србије|сениорску селекцију Србије]]. Од тада је за ''Орлове'' одиграо више од 90 утакмица. Био је део састава Србије на [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светском првенству 2018.]] у Русији и [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светском првенству 2022.]] у Катару као и на [[Европско првенство у фудбалу 2024.|Европском првенству 2024.]] у Немачкој. Са дата 62 голa Митровић је [[Списак стрелаца фудбалске репрезентације Србије|најбољи стрелац]] репрезентације Србије свих времена. == Каријера == === Почетак каријере === Митровић је рођен у [[Смедерево|Смедереву]], одакле је са 11 година дошао у омладинску школу [[ФК Партизан|Партизана]]. Пре промовисања у први тим, свој деби у сениорском фудбалу имао је у Партизановој филијали [[ФК Телеоптик|Телеоптику]], где је у сезони [[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] одиграо 25 утакмица и постигао 7 голова. === Партизан === Дана [[27. јун]]а [[2012]]. је заједно са још два саиграча из [[ФК Телеоптик|Телеоптика]], потписао први професионални уговор са [[ФК Партизан|Партизаном]].<ref>{{cite web|title=Mlade snage nadolaze|url=http://www.partizan.co.rs/35805-mlade-snage-nadolaze/|work=partizan.rs|accessdate=14. 11. 2016|archive-url=https://archive.today/20130416121703/http://www.partizan.co.rs/35805-mlade-snage-nadolaze/|archive-date=16. 4. 2013|url-status=dead}}</ref> Свој деби у црно-белом дресу, имао је у квалификацијама за [[УЕФА Лига шампиона|Лигу шампиона]], против [[ФК Валета|Валете]] са [[Малта|Малте]], постигавши гол девет минута након што је ушао у игру.<ref>{{cite web|title=Partizan ease past Valletta|url=http://www.uefa.com/uefachampionsleague/season=2013/matches/round=2000344/match=2009436/postmatch/report/index.html|work=uefa.com|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> [[23. август]]а [[2012]]. постигао је гол главом на мечу са Тромсом у доигравању за улазак у [[УЕФА лига Европе|Лигу Европе]].<ref>{{cite web|title=ЛЕ: Пораз Партизана за бригу и наду|url=http://www.mondo.rs/s257000/Sport/Fudbal/LE-_Poraz_Partizana_za_brigu_i_nadu.html|work=mondo.rs|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> Три дана касније постигао је свој први гол у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]], на мечу са [[ФК Јагодина|Јагодином]].<ref>{{cite web|title=Партизан голом Митровића победио Јагодину|url=http://www.vesti-online.com/Sport/Fudbal/249784/Partizan-golom-Mitrovica-pobedio-Jagodinu|work=vesti-online.com|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> [[17. новембар|17. новембра]] [[2012]]. Митровић је постигао први гол на [[Вечити дерби (Србија)|вечитом дербију]] против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]]. Такође је у групној фази Лига Европе постигао гол против [[ФК Нефтчи Баку|Нефчија]] из [[Баку]]а.<ref>{{cite web|title=Neftçi and Partizan inseparable again|url=http://www.uefa.com/uefaeuropaleague/season=2013/matches/round=2000356/match=2010002/index.html|work=uefa.com|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> Са Партизаном је освојио [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]] у сезони [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]]. Постигао је 15 голова на 37 одиграних мечева. Такође је уврштен у идеални тим сезоне.<ref>{{cite web |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/idealnih-11-superlige-partizan-pet-vosa-tri-zvezda-hajduk-i-srem-po-jednog-predstavnika/53507 |title=Идеалних 11 Суперлиге: Партизан пет, Воша три, Звезда, Хајдук и Срем по једног представника! (ВИДЕО) |date=27. 5. 2013 |publisher=Моцарт спорт |accessdate=22. 6. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141008095811/http://www.mozzartsport.com/vesti/idealnih-11-superlige-partizan-pet-vosa-tri-zvezda-hajduk-i-srem-po-jednog-predstavnika/53507 |archive-date=8. 10. 2014 |url-status=dead }}</ref> === Андерлехт === У августу 2013. потписао је петогодишњи уговор са белгијским [[ФК Андерлехт|Андерлехтом]].<ref>{{cite web|title=Митровић потписао за Андерлехт!|url=http://www.kurir.rs/mitrovic-potpisao-za-anderleht-clanak-940823|publisher=Курир|date=17. 8. 2013|accessdate=10. 8. 2015}}</ref> Партизан је као обештећење добио 5 милиона евра.<ref>{{cite web|title=Саопштење ФК Партизан|url=http://www.sr.partizan.rs/69504-69504/|publisher=ФК Партизан-званични вебсајт|date=13. 8. 2013|accessdate=10. 8. 2015|archive-date=16. 08. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130816135803/http://www.sr.partizan.rs/69504-69504|url-status=dead}}</ref> За белгијски тим дебитовао је 1. септембра 2013, а на свом првом мечу забележио је две асистенције. У првој сезони је био најбољи стрелац тима у домаћем првенству са 16 постигнутих голова на 32 одигране утакмице. Дана 20. јула 2014, Митровић је постигао гол у победи од 2:1 против [[ФК Локерен|Локерена]] и помогао екипи да освоји [[Суперкуп Белгије у фудбалу|Суперкуп]].<ref>{{cite web|title=Mitrovićev gol temelj trofeja: Anderleht osvojio Superkup Belgije!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/mitrovicev-gol-temelj-trofeja-anderleht-osvojio-superkup-belgije/cypmssz|publisher=Блиц|date=20. 7. 2014|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> 5. новембра 2014, Митровић је постигао гол гол у 90. минуту против [[ФК Арсенал|Арсенала]] у [[Лига шампиона 2014/15.|Лиги шампиона]] и помогао Андерлехту да узме бод против тима из Лондона.<ref>{{cite web|title=Mitrović u 90. vratio Anderleht iz mrtvih protiv Arsenala, srpski napadač postigao gol za 3:3, Dortmund izbušio Galatasaraj (VIDEO)|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/mitrovic-u-90-vratio-anderleht-iz-mrtvih-protiv-arsenala-srpski-napadac-postigao-gol-za-3-3-dortmund-izbusio-galatasaraj-video/88610|publisher=Моцарт|date=4. 11. 2014|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> 9. децембра, Митровић је постигао свој други гол у Лиги шампиона, у 84. минуту против [[ФК Борусија Дортмунд|Борусије Дортмунд]] на [[Сигнал Идуна парк]]у.<ref>{{cite web|title=Mitrović posle Emirejtsa utišao i Vestfalen|url=http://mondo.rs/a752417/Mondo-TV/Sport/Aleksandar-Mitrovic-opet-strelac-u-Ligi-sampiona.html|publisher=Мондо|date=9. 12. 2014|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> У другој сезони је са 20 постигнутих голова на 37 одиграних мечева, био најбољи стрелац [[Прва лига Белгије у фудбалу|Првенства Белгије]].<ref>{{cite web|title=Митровић најбољи стрелац Белгијске Жупиле лиге! (ВИДЕО)|url=http://www.reprezentacija.rs/index.php/sr/component/content/article/25-vesti/3944-mitrovic-najbolji-strelac-belgijske-jupiler-lige-video|publisher=Репрезентација|date=25. 5. 2013|accessdate=10. 8. 2015}}{{Мртва веза}}</ref> === Њукасл јунајтед === У јулу 2015. потписао је петогодишњи уговор са [[ФК Њукасл јунајтед|Њукаслом јунајтедом]].<ref>{{cite web|title=Поново у црно-белом, Митровић представљен у Њукаслу|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/%D0%A4%D1%83%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D0%BB/1983454/%D0%9F%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE+%D1%83+%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BC,+%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD+%D1%83+%D0%8A%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BB%D1%83.html|publisher=Радио Телевизија Србије|date=21. 7. 2015|accessdate=10. 8. 2015}}</ref><ref>{{cite web|title=Митровић представљен у Њукаслу: Биће притиска, али ја то волим|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/srbi-u-svetu/21935/mitrovic-predstavljen-u-njukaslu-bice-pritiska-ali-ja-to-volim|publisher=Спортски журнал|date=21. 7. 2015|accessdate=10. 8. 2015}}</ref> Дебитовао је за Њукасл [[9. август]]а [[2015]]. на мечу првог кола [[Премијер лига|Премијер лиге]], против [[ФК Саутхемптон|Саутемптона]]. Ушао је у игру у 75. минуту и за свега 11 секунди добио жути картон због оштрог фаула.<ref>{{cite web|title=Митровић дебитовао за Њукасл, Тадић спаковао бод, Билић добио Арсенал|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fudbal/277177/Mitrovic-debitovao-za-Njukasl-Tadic-spakovao-bod-Bilic-dobio-Arsenal|publisher=Блиц|date=9. 8. 2015|accessdate=10. 8. 2015}}</ref> Митровић је постигао свој први гол у Премијер лиги [[3. октобар|3. октобра]] 2015, против [[ФК Манчестер сити|Манчестер ситија]] на [[Градски стадион у Манчестеру|Етихаду]].<ref>{{cite web|title=Премијер лига: Митровић постигао гол, али је онда Агуеро одговорио са "петицом"|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.434.html:570135-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%9C%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BE-%D0%B3%D0%BE%D0%BB-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D0%90%D0%B3%D1%83%D0%B5%D1%80%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC|publisher=Вечерње новости|date=3. 10. 2015|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> Дана [[13. децембар|13. децембра]] 2015, Митровић је ушао у игру у 72. минуту и постигао гол 2 минута касније, а потом и асистирао у судијској надокнади за победу Њукасла од 2:1 на гостовању против [[ФК Тотенхем|Тотенхема]].<ref>{{cite web|title=Gol i asistencija Mitrovića za preokret Njukasla, kiks Liverpula, Arsenal prvi!|url=http://sport.blic.rs/fudbal/evropski-fudbal/gol-i-asistencija-mitrovica-za-preokret-njukasla-kiks-liverpula-arsenal-prvi/n5bftv7|publisher=Блиц|date=13. 12. 2015|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> Дана [[12. јануар]]а 2016, Митровић је постигао гол са ''беле тачке'' и уписао асистенцију против [[ФК Манчестер јунајтед|Манчестер јунајтеда]].<ref>{{cite web|title=Mitrović upisao asistenciju i gol protiv Mančestera!|url=http://www.sportske.net/vest/medjunarodni-fudbal/mitrovic-upisao-asistenciju-i-gol-protiv-mancestera-249785.html|publisher=Спортске.нет|date=12. 1. 2016|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> Дана [[20. март]]а 2016. Митровић је постигао изједначујући гол у 83. минуту у дербију против [[ФК Сандерланд|Сандерланда]].<ref>{{cite web|title=Митровић - гол након 430 минута, епска прослава и спас за Бенитеса|url=http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2251784/mitrovic---gol-nakon-430-minuta-epska-proslava-i-spas-za-benitesa.html|publisher=РТС|date=20. 3. 2016|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> Дана [[15. мај]]а 2016. Митровић је постигао гол и уписао асистенцију, а касније и добио црвени картон у победи од 5:1 против Тотенхема.<ref>{{cite web|title=To može samo Mitar: Asistencija, gol, crveni!|url=http://mondo.ba/a657004/Sport/Fudbal/Aleksandar-Mitrovic-asistirao-postigao-gol-pa-dobio-crveni-karton.html|publisher=Мондо|date=15. 5. 2016|accessdate=17. 4. 2017}}</ref> Његов гол против Тотенхема је уједно и 1000. гол у Премијер лиги у сезони [[Премијер лига 2015/16.|2015/16.]] === Фулам === Митровић је са [[ФК Фулам|Фуламом]] савладао у финалу доигравања Чемпионшипа екипу Астон Виле минималним резултатом (1:0) чиме су обезбедили пласман у [[Премијер лига|Премијер лигу]].<ref>{{cite web|title=Jokanović i Mitrović u Premijer ligi!|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=05&dd=26&nav_id=1397206|publisher=b92|date=25. 5. 2018|accessdate=25. 5. 2018}}</ref> Дана 30. јула 2018. потписао је петогодишњи уговор са Фуламом, тако га је клуб са [[Крејвен котиџ]]а задржао у тиму, пошто је претходно играо као позајмљени играч Њукасл јунајтеда.<ref>{{cite web|title=Zvanično: Mitroviću petogodišnji ugovor s Fulamom!|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2018&mm=07&dd=30&nav_id=1424913|publisher=b92|date=30. 7. 2018|accessdate=30. 7. 2018}}</ref> У сезони 2021/22. био је најбољи стрелац Чемпионшипа. Постигао је 43 гола и тако оборио рекорд Чемпионшипа по броју датих голова у једној сезони.<ref>{{cite web|title=Mitrović oborio rekord Čempionšipa i osvojio titulu!|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2022&mm=05&dd=02&nav_id=2148496|publisher=b92|date=2. 5. 2022|accessdate=2. 5. 2022}}</ref> === Ел Хилал === Митровић је званично постао нови играч [[ФК Ел Хилал|Ел Хилала]] 19. августа 2023. Фулам је на име обештећења приходовао 50 милиона фунти. Уговор је потписао на три године а према њему ће укупно зарадити 75 милиопна евра, не рачунајући додатне бонусе за голове и освојене трофеје.<ref>{{cite web |title=Митровић званично потписао за Ал Хилал |url=https://www.rts.rs/sport/fudbal/5257799/mitrovic-zvanicno-potpisao-za-al-hilal.html |website=РТС |access-date=22. 8. 2023}}</ref> == Репрезентација == === Србија до 19 === Са четири постигнута гола, Митровић је био најбољи стрелац [[Фудбалска репрезентација Србије до 19 година|репрезентације Србије до 19 година]] у квалификацијама за [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2012.|Европско првенство до 19 година 2012]]. у [[Естонија|Естонији]]. На првом мечу Европског првенства, добио је црвени картон због чега је морао да пропусти остале утакмице због суспензије. Наредне године је учествовао на [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.|Европском првенству до 19 година 2013]]. где је репрезентација Србије освојила титулу првака.<ref>{{cite web|title=Генерација за историју: Србија је коначно постала првак Европе у фудбалу!|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fudbal/237435/Generacija-za-istoriju-Srbija-je-konacno-postala-prvak-Evrope-u-fudbalu|publisher=Блиц|date=1. 8. 2013|accessdate=11. 8. 2015}}</ref> На турниру је постигао један гол и забележио две асистенције (од тога једна у финалној утакмици са [[Фудбалска репрезентација Француске до 19 година|Француском]]). === Србија до 21 === Селектор [[Радован Ћурчић|Ћурчић]] га је позвао за пријатељске мечеве са [[Фудбалска репрезентација Холандије до 21 године|Холандијом]] и [[Фудбалска репрезентација Бугарске до 21 године|Бугарском]].<ref>{{cite news|title=Ћурчић изабрао Орлиће за провере|url=http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=03&dd=14&nav_id=695241|work=b92.net|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> На мечу са Бугарском постигао је једина два гола на утакмици.<ref>{{cite web|title=Два гола Митровића за победу "орлића" против Бугарске|url=http://sport.blic.rs/Fudbal/Evropski-fudbal/230473/Dva-gola-Mitrovica-za-pobedu-orlica-protiv-Bugarske|work=sport.blic.rs|accessdate=3. 5. 2013}}</ref> === Србија === За [[Фудбалска репрезентација Србије|репрезентацију Србије]] дебитовао [[7. јун]]а [[2013]]. против [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгије]] у [[Брисел]]у (1:2)<ref>{{cite web|title=Белгија - Србија|url=http://www.reprezentacija.rs/index.php/sr/statistika/reprezentativci/3095|work=reprezentacija.rs|date=7. 6. 2013.|accessdate=6. 4. 2015|language={{sr}}}}{{Мртва веза}}</ref><ref>{{cite web|title=Белгија – Србија|url=http://www.fifa.com/worldcup/matches/round=258374/match=300182190/report.html|work=fifa.com|date=7. 6. 2013.|accessdate=6. 4. 2015|language={{en}} {{de}} {{fr}} {{es}} {{ar}} {{ru}}|archive-date=23. 06. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150623063239/http://www.fifa.com/worldcup/matches/round=258374/match=300182190/report.html|url-status=dead}}</ref> у [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2014. — УЕФА|квалификацијама]] за [[Светско првенство у фудбалу 2014.|Светско првенство 2014.]] у [[Бразил]]у. На утакмици против [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]], одиграној 6. септембра 2013, постигао је свој првенац у дресу репрезентације.<ref>{{cite news |title=Srbija - Hrvatska 1:1 posle drame |url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2013&mm=09&dd=06&nav_id=750840 |work=B92.net |date=6. 9. 2013 |language=sr-Latn-RS}}</ref> Свој први [[хет-трик]] је постигао против Боливије 9. јуна 2018.<ref>{{cite news |title=Impresivna najava SP – "petarda" Srbije, het-trik Mitrovića! - Sport |url=https://www.b92.net/sport/rusija2018/vesti.php?yyyy=2018&nav_id=1402389 |work=B92.net |date=9. 6. 2018 |language=sr-Latn-RS}}</ref> На утакмици у [[Квалификације за Светско првенство у фудбалу 2022 — УЕФА|квалификацијама]] за [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светско првенство 2022]]. постигао је први гол против Португалије и на тај начин постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.<ref>{{cite news |title=Позови М за голове – Митровић најбољи стрелац у историји репрезентације |url=https://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/4311312/pozovi-m-za-golove--mitrovic-najbolji-strelac-u-istoriji-reprezentacije.html |work=RTS |date=27. 3. 2021}}</ref> Постигао је историјски гол за победу против [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалије]] у [[Лисабон]]у у последњем колу квалификација за Светско првенство у Катару 2022. Гол је дао у 90 минуту, а Србија је прошла на првенство као прва у својој квалификационој групи.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2021&mm=11&dd=14&nav_id=2056381|title=Mitrović utišao Lisabon u 90. minutu i odveo Srbiju na Mundijal! |accessdate=17. 1. 2021 |publisher=b92.net |date=14. 1. 2021}}</ref> Изабран је у тим Србије који је играо на [[Светско првенство у фудбалу 2022.|Светском првенству 2022.]] који се одржао у Катару.<ref>{{cite web |url=https://fss.rs/selektor-dragan-stojkovic-saopstio-spisak-igraca-za-prvenstvo-sveta-u-kataru/ |title=СЕЛЕКТОР ДРАГАН СТОЈКОВИЋ САОПШТИО СПИСАК ИГРАЧА ЗА ПРВЕНСТВО СВЕТА У КАТАРУ |publisher=[[Фудбалски савез Србије]] |date=11. 11. 2022. |access-date=4. 12. 2022.}}</ref> Постигао је два гола у групној фази такмичења: један против [[Фудбалска репрезентација Камеруна|Камеруна]] и један против [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]].<ref>{{Cite news |last=Sky Sports |date=28. 11. 2022. |title=World Cup 2022 - Cameroon 3-3 Serbia: Vincent Aboubakar and Eric Maxim Choupo-Moting goals complete stunning comeback |language=en |work=Sky Sports |url=https://www.skysports.com/football/cameroon-vs-serbia/report/462988#:~:text=World%20Cup%202022%20%2D%20Cameroon%203,Moting%20goals%20complete%20stunning%20comeback&text=Cameroon%20kept%20alive%20their%20faint,with%20Serbia%20in%20Al%2DWakrah. |access-date=4. 12. 2022.}}</ref> Репрезентација Србије је такмичења завршила на последњем месту у групи са само једним освојеним бодом. == Статистика каријере == === Клупска === {{updated|12. август 2023.}} {| class=wikitable style=text-align:center |- !rowspan=2|Клуб !rowspan=2|Сезона !colspan=3|Лига !colspan=2|Куп{{efn|Укључује мечеве у [[Куп Србије у фудбалу|Купу Србије]], [[Куп Белгије у фудбалу|Купу Белгије]], [[ФА куп]]у}} !colspan=2|Лига куп{{efn|Укључује мечеве у [[Енглески Лига куп|ЕФЛ купу]]}} !colspan=2|Европа !colspan=2|Остало !colspan=2|Укупно |- !Дивизија!!Наступи!!Голови!!Наступи!!Голови!!Наступи!!Голови!!Наступи!!Голови!!Наступи!!Голови!!Наступи!!Голови |- |[[ФК Телеоптик|Телеоптик]] |[[Прва лига Србије у фудбалу 2011/12.|2011/12.]] |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |25||7||1||0||colspan=2|—||colspan=2|—||colspan=2|—||26||7 |- |rowspan=3|[[ФК Партизан|Партизан]] |[[ФК Партизан сезона 2012/13.|2012/13.]] |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |25||10||2||2||colspan=2|—||9{{efn|Два наступа и један гол у [[УЕФА Лига шампиона|Лиги шампиона]], седам наступа и један гол у [[УЕФА Лига Европе|Лиги Европе]]}}||3||colspan=2|—||36||15 |- |[[ФК Партизан сезона 2013/14.|2013/14.]] |Суперлига Србије |3||3||colspan=2|—||colspan=2|—||3{{efn|Један наступ у Лиги шампиона, један у Лиги Европе}}||0||colspan=2|—||6||3 |- !colspan=2|Укупно !28||13||2||2||colspan=2|—||12||3||colspan=2|—||42||18 |- |rowspan=3|[[ФК Андерлехт|Андерлехт]] |2013/14. |[[Прва лига Белгије у фудбалу|Прва лига Белгије]] |32||16||1||0||colspan=2|—||6{{efn|Наступи у Лиги шампиона}}||0||0||0||39||16 |- |2014/15. |Прва лига Белгије |37||20||6||4||colspan=2|—||7{{efn|Пет наступа и два гола у Лиги шампиона, два наступа и један гол у Лиги Европе}}||3||1{{efn|Наступ у [[Суперкуп Белгије у фудбалу|Суперкупу Белгије]]}}||1||51||28 |- !colspan=2|Укупно !69||36||7||4||colspan=2|—||13||3||1||1||90||44 |- |rowspan=4|[[ФК Њукасл јунајтед|Њукасл јунајтед]] |[[Премијер лига 2015/16.|2015/16.]] |[[Премијер лига]] |34||9||1||0||1||0||colspan=2|—||colspan=2|—||36||9 |- |2016/17. |[[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] |25||4||2||0||2||2||colspan=2|—||colspan=2|—||29||6 |- |[[Премијер лига 2017/18.|2017/18.]] |Премијер лига |6||1||0||0||1||1||colspan=2|—||colspan=2|—||7||2 |- !colspan=2|Укупно !65||14||3||0||4||3||colspan=2|—||colspan=2|—||72||17 |- |[[ФК Фулам|Фулам]] (позајмица) |2017/18. |Чемпионшип |17||12||colspan=2|—||colspan=2|—||colspan=2|—||3{{efn|Наступи у доигравању у Чемпионшипу}}||0||20||12 |- | rowspan="7" |Фулам |[[Премијер лига 2018/19.|2018/19.]] |Премијер лига |37||11||1||0||1||0||colspan=2|—||colspan=2|—||39||11 |- |2019/20. |Чемпионшип |40||26||0||0||0||0||colspan=2|—||1{{efn|Наступ у доигравању у Чемпионшипу}}||0||41||26 |- |[[Премијер лига 2020/21.|2020/21.]] |Премијер лига |27||3||2||0||2||1||colspan=2|—||colspan=2|—||31||4 |- |2021/22. |Чемпионшип |41||41||2||0||0||0||colspan=2|—||colspan=2|—||43||41 |- |[[Премијер лига 2022/23.|2022/23.]] |Премијер лига |24||14||4||1||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||28||15 |- |[[Премијер лига 2023/24.|2023/24.]] |Премијер лига |1||0||0||0||0||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||1||0 |- !colspan=2|Укупно !190!!109!!9!!1!!3!!1!!colspan="2"|—!!4!!0!!206!!111 |- !colspan=3|Укупно у каријери !377!!179!!22!!7!!7!!4!!25!!6!!5!!1!!436!!197 |} === Репрезентативна === {{See also|Списак репрезентативних голова Александра Митровића}} {{Updated|10. јуна 2025.}}<ref name=NFT>{{NFT player |id=52528 |name=Mitrović, Aleksandar |access-date=25. 4. 2022.}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ Голови по годинама |- !Репрезентација!!Година!!Наступи!!Голови |- |rowspan="13"|[[Фудбалска репрезентација Србије|Србија]] |2013||3||1 |- |2014||7||0 |- |2015||8||1 |- |2016||8||5 |- |2017||7||4 |- |2018||13||12 |- |2019||9||11 |- |2020||6||2 |- |2021||8||8 |- |2022||10||8 |- |2023||8||5 |- |2024||11||2 |- |2025||2||3 |- !colspan="2"|Укупно!!100!!62 |} == Успеси == === Клупски === ;Партизан * [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]] (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2012/13]]. ;Андерлехт * [[Прва лига Белгије у фудбалу|Првенство Белгије]] (1): [[Прва лига Белгије у фудбалу 2013/14.|2013/14]]. * [[Суперкуп Белгије у фудбалу|Суперкуп Белгије]] (1): 2014. ;Њукасл * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] (1): 2016/17. ;Фулам * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] (1): 2021/22. * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип — доигравање за улазак у Премијер лигу]] (2): 2017/18, 2019/20. ;Ел Хилал * [[Саудијска професионална лига у фудбалу|Саудијска професионална лига]] (1): 2023/24. * Краљев куп (1): 2023/24. * Саудијски суперкуп (1): 2023. === Репрезентативни === ;Србија до 19 * [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство до 19 година]] (1): [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.|2013]]. === Појединачни === * [[Суперлига Србије у фудбалу|Првенство Србије]] — идеални тим сезоне (1): [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.#Идеални тим сезоне|2012/13]]. * [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство до 19 година]] — златни играч (најбољи играч турнира) (1): [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.#Награде|2013]]. * [[Европско првенство у фудбалу до 19 година|Европско првенство до 19 година]] — идеални тим турнира (1): [[Европско првенство у фудбалу до 19 година 2013.#Идеални тим турнира|2013]]. * [[Прва лига Белгије у фудбалу|Прва лига Белгије]] — најбољи стрелац (1): [[Прва лига Белгије у фудбалу 2014/15.|2014/15]]. * [[Српски фудбалер године]]: 2018, 2022, 2023. * [[УЕФА Лига нација]] — најбољи стрелац (2): [[УЕФА Лига нација 2018/19.|2018/19]], [[УЕФА Лига нација 2022/23.|2022/23.]] * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] — најбољи играч месеца (4): март 2018, април 2018, октобар 2019, октобар 2021. * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] — најбољи стрелац (2): 2019/20,<ref>{{cite web |url=https://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2020&mm=07&dd=22&nav_id=1709881 |title=VBA i Bilić u Premijer ligi posle velike drame, Mitroviću titula najboljeg strelca |website=b92.net |date=22. 7. 2020 |accessdate=22. 7. 2020 }}</ref> 2021/22. (43 гола — рекорд) * Најбољи фудбалер Фулама за сезону 2019/20.<ref>{{cite news|url=https://fss.rs/aleksandar-mitrovic-najbolji-igrac-fulama-u-sezoni-2019-20/|title=Александар Митровић најбољи играч Фулама у сезони 2019/20|website=[[Фудбалски савез Србије]]|date=11. 9. 2020|accessdate=11. 9. 2020}}</ref> * Члан идеалног тима сезоне у избору Удружења професионалних фудбалера: Чемпионшип, за сезоне 2019/20. и 2021/22. * Играч сезоне у избору обожавалаца Удружења професионалних фудбалера: Чемпионшип, за сезону 2021/22.<ref>{{Cite web |date=16. 5. 2022. |title=The winner of the PFA Vertu Motors Championship Fans' Player of the Month - April |url=https://www.90min.com/posts/aleksandar-mitrovic-pfa-championship-fans-player-of-the-month-april-2022 |access-date=22. 8. 2023. |website=90min.com |language= |archive-date=17. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230417115142/https://www.90min.com/posts/aleksandar-mitrovic-pfa-championship-fans-player-of-the-month-april-2022 |url-status= }}</ref> * [[Фудбалска лига Чемпионшип|Чемпионшип]] — најбољи играч сезоне (1): 2021/22. == Види још == * [[Саво Милошевић]] * [[Дејан Станковић]] * [[Бранислав Ивановић]] == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|30em}} <!-- <ref>{{Cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/srbi-u-svetu/90916/zet-i-tast-mitrovic-i-janjic-samo-nebo-moze-da-bude-granica|title=ЗЕТ И ТАСТ – Митровић и Јањић: Само небо може да буде граница|date=3. 1. 2020|accessdate=3. 1. 2020|website=[[Спортски журнал]]}}</ref> <ref>{{cite web|url=http://www.srpskifudbal.rs/2013/05/30/het-trik-mitrovica-za-pola-sata|title=Het-trik Mitrovića za pola sata|website=srpskifudbal.rs|date=30. 5. 2013|accessdate=2. 4. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130609205611/http://www.srpskifudbal.rs/2013/05/30/het-trik-mitrovica-za-pola-sata|archivedate=9. 6. 2013}}</ref> <ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/strucna-analiza-mitrovic-je-igrac-sezone/354479|title=Stručna analiza: Mitrović je igrač sezone|website=mozzartsport.com|date=31. 3. 2020|accessdate=2. 4. 2020}}</ref> --> == Спољашње везе == * {{transfermarkt|51152}} * {{UEFA player|250042869}} * {{reprezentacija.rs|id=mitrovic-aleksandar}} * [http://thetopforward.com/view?id=155 Александар Mитровић] на сајту -{thetopforward.com}- {{en}} * [https://web.archive.org/web/20190528083552/https://one-versus-one.com/en/players/Aleksandar-Mitrovic Александар Митровић] на сајту -{one-versus-one.com}- {{en}} {{Navboxes | title = Састави Србије | bg = #C6363C | fg = white | bordercolor = #0C4076 | list1 = {{ЕП2013СРБф19}} {{СПФ2018-СРБ}} {{СПФ2022-СРБ}} {{ЕПФ2024-СРБ}} }} {{Српски фудбалер године}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Митровић, Александар}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Спортисти из Смедерева]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Српски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Телеоптика]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Андерлехта]] [[Категорија:Фудбалери Њукасл јунајтеда]] [[Категорија:Фудбалери Фулама]] [[Категорија:Фудбалери Ел Хилала]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Премијер лиге]] [[Категорија:Фудбалери Саудијске професионалне лиге]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2018.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2022.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2024.]] 7ot1fvcz95m0b2jajcb7l3ptofhi2sh 0 741316 30099638 30013442 2025-06-28T11:32:19Z Marko Mlinarić 317145 30099638 wikitext text/x-wiki {{Град у Уједињеном Краљевству | назив = Кентербери | изворни_назив = {{јез-енгл|Canterbury}} | слика = Canterbury_Cathedral_-_Portal_Nave_Cross-spire.jpeg | опис_слике = Катедрала у Кентерберију | градска_застава = | грб = Canterbury Arms.svg | крунска_земља = {{застава|Енглеска}} | регион = | грофовија = [[Кент]] | грофовија= | оснивање = | површина = | становништво = 43.432 | извор_становништво = | година_становништво = 2001 | густина = | агломерација = | година_агломерација = | гдуж = 1.0869 | гшир = 51.275 | надморска_висина = | временска_зона = | позивни_број = 01227 | регистарска_ознака = | градоначелник = | веб-страна = [http://www.canterbury.co.uk canterbury.co.uk] }} '''Кентербери''' ({{јез-ен|Canterbury}}) историјски је енглески град у округу [[Кент]] у југоисточној [[Уједињено Краљевство|Енглеској]]. Лежи на ријеци Стаур. Градом доминира [[Кентерберијска катедрала]], најстарија у Енглеској, а осим ње ту су рушевине Црква Светог Августина, Црква Светог Мартина, која се налази под заштитом [[Унеско|Унеска]], као и остаци старог дворца.<ref>[http://www.canterbury.co.uk/canterbury-district/Canterbury.aspx Canterbury] {{Wayback|url=http://www.canterbury.co.uk/canterbury-district/Canterbury.aspx |date=20130502104611 }}, приступ 26.5.2013.</ref> Настао је као [[Брити|бритско]] насеље коме су римски освајачи у 1. веку дали име ''Durovernum Cantiacorum''. Касније је постало главно насеље [[јити|јутских]] досељеника, те добило своје енглеско име Кентербери, изведено од [[Староенглески језик|староенглеског]] '''Cantwareburh ''' ("упориште нардоа Кента"). Након што се [[Краљевина Кент]] [[преобраћење на хришћанство|преобратило на хришћанство]] године 597. [[свети Аугустин од Кентерберија|Свети Аугустин]] је у граду поставио [[бискупска столица|бискупску столицу]] и тако постао први [[Надбискуп кентерберијски]], а што је мјесто одакле се данас управља [[Црква Енглеске|Црквом Енглеске]] и светском [[Англиканска заједница|Англиканском заједницом]] (иако данашња [[Провинција Кентербери]] покрива цијели југ Енглеске). Убиство [[Томас Бекет|Томаса Бекета]] у [[Кентерберијска катедрали|Кентерберијској катедрали]] 1170. је катедралу учинило омиљеним мјестом ходочашћа за кршчане са свих страна свијета. То је ходочашће послужило [[Џефри Чосер|Џефрију Чосеру]] као инспирација за његов класични текст из 14. вијека познат као ''[[Кентерберијске приче]]''. Важности града за историју књижевности је допринијело и то што је био родно место драматичара [[Кристофер Марлоу|Кристофера Марлоуа]] у 16. веку. У граду постоје многе историјске зграде, укључујући [[бедем]] који потиче још из [[Римско царство|римских]] времена, а који је дограђен 14. вијеку; рушевине [[опатија светог Августина у Кентерберију|опатије св. Аугустина]] и норманског [[Цантербурy Цастле|замка]], те по многима најстарија образовна институција у Енглеској [[Краљева школа]]. Од модерних зграда су најважније [[Универзитет Кента]], [[Кентерберијски универзитет Христове цркве]], позориште [[Марлоу театар]] и игралиште [[Сент Лоренс Граунд]] на коме наступа [[Кент каунти крикет клаб]]. Локална управа, чија је јединица дистрикт [[Град Кентербери]], покрива нешто шире подручје. == Историја == У [[Англосаксонци|Англосаксонско]] доба енг. ''Cantwaraburh'' (град људи Кента) саграђен је на мјесту Римског ''Durovernuma''. Поткрај 6. вијека ту је Аугустин, послије [[Августин Кентерберијски|Кентерберијски надбискуп]], почео проповиједати хришћанство. Отад је Кентербери црквено средиште Енглеске. Знаменита је катедрала историјско-архитектонски споменик (11-15. вијека) с особито лијепо осликаним прозорима. У катедрали су покопани многи енглески великани, међу којима и надбискуп [[Томас Бекет]], који је у њој убијен (1170. год.). Уз катедралу налази се рукописима богата метрополитанска књижница.<ref>Опћа Енциклопедија Југославенског Лексикографског завода, књига 2, Загреб 1977.</ref> == Становништво == {{ДемографијаУК |1981=30.415 |1991=33.155 |2001=43.432 }} == Међународна сарадња == Кентербери је збратимљен са сљедећим градовима: * {{флагицон|Француска}} [[Ремс]]<ref>{{cite web|author= |title= |url=http://www.canterbury.gov.uk/buildpage.php?id=1133 |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://archive.today/20120721071647/http://www.canterbury.gov.uk/buildpage.php?id=1133 |date=21. 7. 2012.}} Canterbury City Council – Twinning contacts. Retrieved on 14 October 2009</ref> '''Градови-партнери''' * {{зас|Мађарска}} [[Острогон]] == Референце == {{референце}} {{клица-град-Енглеска}} {{подножје|Уједињено Краљевство}} [[Категорија:Градови у Енглеској]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Уједињеном Крањевству]] d3q5sdnkql1mdjc9vrxy3qsdi7k9lf4 0 743504 30099601 30091421 2025-06-28T10:58:13Z Marko Mlinarić 317145 30099601 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Coal mine Wyoming.jpg|мини|Површинска експлоатације угља у [[Вајоминг]]у, у Сједињеним Државама]] Циљ '''експлоатације угља''' је вађење [[угаљ|угља]] из земље. Угаљ се вреднује због свог енергетског садржаја. Од 1880-их се нашироко користи за производњу електричне енергије. У металној и цементној индустрији угаљ се користи као гориво за издвајање гвожђа из легура гвожђа и у производњи цемента. У САД, Великој Британији и Јужној Африци рудници угља и пратећа инфраструктура се називају '''угљенокопи'''. У Аустралији кад се каже „угљенокопи“ мисли се на подземне руднике угља. Експлоатација угља се развила током последњих година, још од првих израда тунела, копања и ручног вађења угља на колицима до великих делова и дугух рударских зидова. Рдарство на овом нивоу захтева употребу [[покретне траке|покретних трака]], [[камион]]а, [[транспортер]]а и [[оптички конектор|конектора]].<ref>{{cite web|author= |title="Methods of Coal Mining"|url=http://www.greatmining.com/articles/methods-of-coal-mining/ |date= }} {{Wayback|url=http://www.greatmining.com/articles/methods-of-coal-mining/ |date=20120318121002 }} ''Great Mining'' (2003) accessed 19 December 2011</ref> Експлоатација угља може бити површинска и подземна. == Површинска експлоатација == Површинска експлоатација обухвата експлоатацију у отвореним коповима. То је широка категорија рударства у којој се врси уклањање земљишта изнад минералне сировине тј. врши се укалањање јаловине како би се дошло до рудног тела. Овај облик рударства користи неке од највећих машина на свету као што су дампер камиони, роторни багер. === Експлоатација израдом етажа === [[Датотека:Bagger-garzweiler.jpg|мини|300п| Bagger 288 је ведричар, користи се у стрип рударству.]] Експлоатација израдом етажа представља откалњање јаловине у тракама. Најчешће се користи за откопавање угљева. Ова врста експлатације се примењује само када се рудно тело налази близу површине. Постоје два облика експлоатације етажама. Први је област израде етажа која се користи код равних терена, а други је контурни откопавање које се користи у брдовитим пределима где је потребно пратити контуре терена како би се дошло до руде. Контурни откопавање најчешће се отвара у облику тераса у страни брда или планине. == Утицај на животну средину == Површинска експлатација нарушава рељеф, топографију терена, самим тим је погођен и биљни и животињски свет, клима, вода и само здравље људи у околини копа. У одлагалиштима може доћи до стварање киселина које се могу излити у речне токове и подземне резервоаре воде и могу имати озбиљне последице на здравље људи и околине. Експлоатација и сагореванје угља један су од главних утицајних фактора на глобално загревање. Сагоревањем угља долази до стварања угље-диоксида и метана, који поспешује стварање ефекта стаклене баште. == Подземна експлоатација == Подземна експлоатација минералних сировина се односи на различите технике ископавања сировина, већином се односи на оне који садрже метале, као што су руде које садрже злато, сребро, гвожђе, бакар, никл, калај, олово, али такође подразумева коришћење исте методе за ископавање руда драгуља као што су дијаманти. [[Датотека:Carrière des Montalets.jpeg|мини|Carrière des Montalets]] Један од најважнијих аспеката подземног ископавања је вентилација. Вентилација је потребна за уклањање токсичних гасова и уклањање издувних гасова из дизел опреме. У дубоким топлим рудницима вентилација је такође потребна за хлађење радног места за рударе. Такође један од најважнијих аспеката подземног ископавања је подграђивање. Оно може бити делимично (парцијално подграђивање критичних места због опасности од одрона) или потпуно (подграђивање целог рудничког окна услед експлоатације у неповољним условима околине). == Историја == [[Индустријска револуција]], која је почела у Британији у 18. веку,<ref name = "Smith 1997, 322–324">Smith, A. H. V. (1997): {{cite journal|author= |title=Provenance of Coals from Roman Sites in England and Wales |journal=[[Britannia (journal)|Britannia]]|date=|volume=28|issue=|pages=}}, pp. 297–324 (322–4).</ref> а касније се проширила по континенталној Европи и Северној Америци,<ref>MCCartney, Martha W. (1989). {{cite web|author= |title="Historical Overview Of The Midlothian Coal Mining Company Tract, Chesterfield County, Virginia."|url=http://www.midlomines.org/history.html |date= }} {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20070419170121/http://www.midlomines.org/history.html |date=19. 4. 2007 }} December 1989.</ref> базирана је на основу доступности угља за покретање [[парни мотор|парних мотора]]. Међународна трговина се брзо проширила када угаљем покретане парне машине су изграђене за [[парне локомотиве]] и [[пароброд]]а. Нови рудници који су се сирили у 19. веку зависили су од мушкараца и деце да раде прековремено у често опасним радним условима. Било је много места за копање угља, а најстарији су у Њукеслу Дураму, Јужном Велсу, Шкотској, средњој Енглеској, као што су оне у Колбрукдејлу. Најстарији у без престанка рада дубоки рудник у Великој Британији је [[Таувер Колери]] у Јужном Велсу долинама у срцу поља угља Јужног Велса . Овај Рудник је развијен у 1805, а њени рудари га купили крајем 20. века, да би се избегло да буде затворен. Таувер Колери је коначно затворен 25. јануара 2008, иако се производња наставља у [[Аберпергму рудника]] на клизшту у власништву [[Валтер енергије]]. Угаљ се копао у Америци почетком 18. века, а комерцијално рударство почело је око 1730 у Мидолтону у Вирџинији. Машине за сечење угља су измислио у 1880-им. Пре овог проналаска, угаљ се вади из подземља будацима и лопатом. До 1912, [[површински коп]]ови су спроведени са парним лопатама дизајниран за експлоатацију угља. == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература|2}} * {{cite book|author=Daniel Burns|title=The modern practice of coal mining |location= |publisher= |year=1907}} * {{cite book|last1=Chirons |first1=Nicholas P |title=Coal Age Handbook of Coal Surface Mining|year=1978|url=https://archive.org/details/coalageoperating0000unse|isbn=978-0-07-011458-6|pages=|publisher=Coal Age Mining Informational Services }} * {{cite book|last1=Hamilton |first1=Michael S. |title=Mining Environmental Policy: Comparing Indonesia and the USA|url=https://archive.org/details/miningenvironmen0000hami|location=Burlington, VT|publisher=Ashgate|year=2005|isbn=978-0-7546-4493-4|pages=}} * {{cite book|last1=Hayes |first1=Geoffrey |title=Coal Mining |location= |publisher= |year=2004}}. 32 pp * Hughes. Herbert W, ''A Text-Book of Mining: For the use of colliery managers and others'' (London, many editions 1892-1917), the standard British textbook for its era. * {{cite book|last1=Kuenzer |first1=Claudia |title=Coal Mining in China |location=In |publisher=Schumacher-Voelker, E., and Mueller, B., (Eds.|year=2007 |isbn=978-3-940114-00-6|pages=62-68}}. : BusinessFocus China, Energy: A Comprehensive Overview of the Chinese Energy Sector. gic Deutschland Verlag, 281 pp. ) * {{Cite web|last=National Energy Information Center | title = Greenhouse Gases, Climate Change, Energy | url = http://www.eia.doe.gov/oiaf/1605/ggccebro/chapter1.html | accessdate=16. 10. 2007 }} * Charles V. Nielsen and George F. Richardson. ''1982 Keystone Coal Industry Manual'' (1982) * Saleem H. Ali. [http://saleemali.newsvine.com/_news/2006/12/06/470322-minding-our-minerals "Minding our Minerals, 2006."] * {{cite book|last1=Srivastava |first1=Arun Kumar |title=Coal Mining Industry in India|year=1998|isbn=978-81-7100-076-0|pages= |publisher=Deep & Deep Publications }} * {{Cite web |last = Department of Trade and Industry, UK |title = The Coal Authority |url = http://www.coal.gov.uk/resources/cleanercoaltechnologies/CoalMineandbedmethane.cfm |accessdate = 2007-10-16 |url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20081013144159/http://www.coal.gov.uk/resources/cleanercoaltechnologies/CoalMineandbedmethane.cfm |archivedate=13. 10. 2008 }} * {{cite book|last1=Tonge |first1=James |title=The principles and practice of coal mining |url=https://archive.org/details/principlesandpr00tonggoog|location= |publisher= |year=1906}} * {{cite book|author=Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. |title=World Population and Production Trends and Outlooks |url=https://archive.org/details/worldpopulationp0000wses |location= |publisher= |year=1953|isbn=|pp=[https://archive.org/details/worldpopulationp0000wses/page/n915 840]–881}}. with many tables and maps on the worldwide coal industry in 1950 {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Coal mining}} * [https://web.archive.org/web/20141005205750/http://www.coaleducation.org/glossary.htm Glossary of Mining Terms] * [https://web.archive.org/web/20140516231051/http://abandonedmines.org/ Coal Mine exploration and preservation] * [https://web.archive.org/web/20190624052201/http://www.ironminers.com/ Abandoned Mine Research] * [https://web.archive.org/web/20140410205101/http://www.uky.edu/KGS/coal/coal_mining.htm Methods of mining] – overview and graphic of coal mining methods * [http://www.ncm.org.uk/ National Coal Mining Museum for England] * [https://web.archive.org/web/20161216161550/https://www.cdc.gov/niosh/topics/surveillance/ORDS/CoalWorkersHealthSurvProgram.html NIOSH Coal Workers' Health Surveillance Program] * [http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1organic/coal.html Purdue University] – ''Petroleum and Coal'' * [https://web.archive.org/web/20080704131644/http://www.uow.edu.au/eng/longwall/ University of Wollongong] – educational resource on longwall mining * {{cite web|author= |title=Virtual coalmine|url=http://www.rlv.si/si/VRRLV/nacrt.html/ |date= }} {{Wayback|url=http://www.rlv.si/si/VRRLV/nacrt.html/ |date=20190927032436 }} – visual e-learning source with comprehensive display of long-wall face * {{cite web|author= |title=World Coal Institute – Coal Mining|url=http://www.worldcoal.org/pages/content/index.asp?PageID=92 |date= }} {{Wayback|url=http://www.worldcoal.org/pages/content/index.asp?PageID=92 |date=20061007054355 }} * [https://web.archive.org/web/20150619162225/http://nmrs.org.uk/mines/coal/index.html Coal Mining in the British Isles (Northern Mine Research Society)] * {{cite web|author= |title=Online mapping of Coal Mining sites in the British Isles (Northern Mine Research Society)|url=http://www.nmrs.org.uk/mines/coal/maps/index.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.nmrs.org.uk/mines/coal/maps/index.html |date=20160329201901 }} {{Подножје}} [[Категорија:Рударство]] 8vdeu42ptkqlad0b5ijb86j67j5qwd6 0 753234 30099364 29001202 2025-06-28T06:17:57Z ~2025-90742 447378 30099364 wikitext text/x-wiki {{for|књижевницу|Кејт Мос (књижевница)}} {{Манекен | слика = File:Kate Moss - Decorté advertisement (close-up).jpg | наслов = Кејт Мос | пуно_име = Кетрин Ен Мос | датум_рођења = {{Датум рођења|1974|1|16|год=да}} | место_рођења = [[Кројдон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | име = Кејт Мос | висина = 170 -{cm}- | тежина = 45 -{kg}- | коса = | очи = боје лешника | мере = 84-60-90 -{cm}- | агенција = -{[[Storm Model Management]]}-<br />-{[[D'management Group]]}-<br />-{[[Marilyn Model Agency]]}-<br />-{[[IMG Models]]}- | супружник = {{marriage|[[Џејми Хинс]]|2011|2016|end=divorced}} | деца = 1 | сајт = | надимак = }} '''Кетрин Ен Мос''' ({{јез-енг|Katherine Ann Moss}}; [[Кројдон]], [[16. јануар]] [[1974]]) је [[Енглези|енглеска]] [[манекенка]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Kate-Moss|title=Kate Moss|url-status=live}}</ref> == Биографија == Манекенством се почела бавити када је имала 14 година, [[1988]]. године, а пронашла ју је Сара Дјукас, ловац на таленте из агенције Storm Model Management, на [[Аеродром Џон Ф. Кенеди|аеродрому]] у [[Њујорк]]у. Била је на преко 800 насловних страница модних часописа, као што је „[[Воуг]]” Њена слава је порасла почетком [[1990е|1990-их]] година када је постала зачетница хероин шик [[moda|модног]] тренда. Позната је по свом ситном мршавом телу без облина. Током своје каријере радила је за многе светски-познате модне куће и [[дизајнер]]е, попут [[Gucci|Гучија]]. Радила је за [[Фенди]], [[Прада]] , [[Шанел]], [[Ђорђо Армани]], [[Кристијан Диор]] , [[Бурбери]] и многе друге. Била је у вези са певачем [[Пит Доерти|Питом Доертијем]]. Често је била критикована због свог, за нечији укус, превише мршавог тела и изгледа, чак и од стране бившег америчког председника [[Бил Клинтон|Била Клинтона]]. Мос је најплаћенија британска манекенка и једна од најплаћенијих на свету. == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{ИМДб име|id=nm0609017|name=Кејт Мос}} * [http://mondo.rs/a652279/Profili/Javne-Licnosti/Kejt-Mos.html Краћа биографија] * [https://web.archive.org/web/20140301083314/http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/37584-kejt-mos-na-putu-od-ludila-do-spokoja.html Детаљна биографија Кејт Мос] {{Подножје|Биографија}} {{клица-биог}} {{СОРТИРАЊЕ:Мос, Кејт}} [[Категорија:Рођени 1974.]] [[Категорија:Енглези]] [[Категорија:Британски манекени]] [[Категорија:Манекени]] [[Категорија:Фото-модели]] 9tc9nr9sbe0hm961ijhj1t0q6btd3xw 0 781241 30099315 30097401 2025-06-28T00:45:11Z Sadko 25741 30099315 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Атанасије Пуљо | слика = Atanasije Puljo.JPG | ширина_слике = 150px | опис_слике = Атанасије Пуљо, инсерт са спомен плоче на кући у којој је становао. | датум_рођења = {{датум рођења|1878|1|9}} | место_рођења = [[Земун]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|11|1|1878|1|9|}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[ДФ Југославија]] | пребивалиште = [[Краљевина Југославија]]<br />[[Краљевина Србија]] | националност = [[Срби]]н | поље = [[Стоматологија]] | институција = | школа = | ментор = | студенти = | познат_по = Иновацијама у стоматологији | награде = | напомене = Један од оснивача [[maksilofacijalna hirurgija|максилофацијалне хирургије]] у [[Србија|Србији]] }} '''Атанасије Пуљо''' ([[Земун]], [[9. јануар]] [[1878]] — [[Београд]], [[1. новембар]] [[1944]]) био је српски лекар, стоматолог, научник широког знања из различитих области медицине, један од првих ратних стоматолога и један од најзначајнијих оснивача [[зубарство|стоматологије]] у [[Србија|Србији]]. Као добровољац у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и активни учесник у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Атанасије Пуљо је на основу стечених ратних искустава, први на [[Балканско полуострво|Балкану]] истакао важност тимског рада зубара и хирурга у збрињавању повреда [[вилица|вилице]] и [[лице|лица]]. Он је у стоматолошку праксу, три године пре осталих у свету, увео сопствени метод лечења запуштених [[прелом горње вилице|прелома горње вилице]], назван „балканска метода“, која је данас призната у целом свету.<ref>{{cite journal|author=Puljo A. |title=Prelomi vilica u našim ratovima za oslobođenje od 1912-1915. godine|journal= Srpski arhiv za celokupno lekarstvo |date=1922|volume=24|issue=4–5|pages=157–68}}</ref> Атанасије Пуљо био је и „пионир“ стоматолошке [[Радиологија|радиологије]] у Србији, оснивач одонтолошаке клинике Медицинског факултета, њен први управник, у рангу ванредног професора универзитета за предмет [[Болести уста и зуба]] и један од главних заговорника оснивања [[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошког факултета у Београду]], основаног [[1948]], четири године после његове смрти (1944).<ref name="33.">{{cite journal|author=Jovananović S, Milovanović S, Zagradjanin D, Milovanović N, Puzović D. Dr|date=2012.|title=Atanasije Puljo: pioneer of Serbian dentistry|journal=SRP Arh Celok Lek.|volume=140|issue=|pages=}}(5–6):390-4.</ref> Према речима [[Брана Димитријевић|Бранислава Димитријевића]], еминентног српског професора [[maksilofacijalna hirurgija|максилофацијалне хирургије]], ''за српско зубно лекарство (Пуљо) беше што и Гогољ за сву потоњу руску књижевност''.<ref>Dimitrijević B. ''„Balkanska metoda”'', radio drama. II program Radio Beograda, 26. 10. 1997.</ref> == Живот и каријера == [[Датотека:IMG 03491.jpg|мини|[[Земунска гимназија]] - северозападна фасада; на десној страни је зграда из 1879, у којој је наставу похађао, и [[1894]]. матурирао Атанасије Пуљо]] Атанасије Пуљо рођен је [[9. јануар]]а [[1878]]. године у [[Земун]]у, тада у саставу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], као најстарији син у угледној [[цинцари|цинцарској]] породици. Након завршене гимназије у Земуну (1894). године,<ref>''Spomenica Zemunske gimnazije 1858-2008''. Zemun: Zemunska gimnazija; 2008.</ref> као изузетно вредан и интелигентан ђак, отишао је у [[Грац]] на студије [[медицина|медицине]], које је завршио у најкраћем могућем року, [[1901]]. године. Након завршетка студија медицине, Атанасије Пуљо је отишао у [[Париз]] на специјализацију зубног лекарства, коју је из материјалних разлога, морао прекинути, да би се запослио у Земуну као секундарни лекар у Болници милосрдних сестра и убрзо постао [[примаријус]], па котарски лекар. Али зубно лекарство Атанасије Пуљо није запоставио и наставио је започету специјализацију о свом трошку у [[Берлин]]у, [[Беч]]у, [[Цирих]]у [[1904]]. Након што је у 26. години старости, стекао диплому специјалисте зубног лекарства, Пуљо се вратио у родни Земун и једно време је обављао општу лекарску праксу у државној служби, коју је [[1911]]. напустио да би отворио сопствену ординацију у којој се у потпуности посветио приватној зубно-лекарској пракси.<ref>Светлана Јовановић, Срђан Миловановић, Даница Заграђанин, Небојша Миловановић, Драгана Пузовић,{{cite journal|date=2012|title=Др Атанасије Пуљо – пионир српске стоматологије, у Историја медицине, Српског архива за целокупно лекарство.|journal=Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo|volume=140|issue=56|pages=390394}}UDC: 616.314:614.23(091)(497.11)</ref> За време живота у Земуну Атанасије Пуљо био је изузетно активан, не само у области струке, већ и у друштвеном животу града, и постао један од оснивача Земунског српског соколског друштва [[1905]]. године. По отпочињању [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], као велики српски родољуб, 13. октобра (по старом календару) 1912. године, Пуљо је тајно прешао из Земуна у [[Београд]], у коме се ставио на располагање српском [[Црвени крст|Црвеном крсту]]. По одлуци начелника санитета [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Српске војске]], као добровољац распоређен је у тек основану Пету резервну болницу, смештену у основној школи у близини [[Саборна црква у Београду|Саборне цркве]], којом је управљао др Суботић, млађи.<ref>Maksimović P, Zagradjanin D. ''The Contribution of Atanasije Puljo to the World Medical Science during the Balkan Wars (1912-1913)''. 73rd FDI Meeting of the Working Group on Hystory of Dentistry, Belgrade, 1982.</ref> <gallery mode="packed-hover" heights="120" align="center"> McD Slavija, Beograd 4.JPG|290px|Кућа у Делиградској 2 у Београду којој је Атанасије Пуљо од [[1932]]. обављао приватну зубно-лекарску праксу и живео са породицом. McD Slavija, Beograd 1.JPG|Испред ове куће, на [[славија|тргу Славија]], [[1. новембар|1. новембра]] [[1944]]. погину је Атанасије Пуљо када је на њега изненада налетео совјетски војни [[камион]]. </gallery> {{цитат2|''Пуљо је осим својих знања и умења у Србију, тада, донео опрему и материјале; не тражећи за то накнаду. Повео је и свог, десет година млађег брата Ђорђа, да му у „радионици“ шегртује.<ref name="33." />''}} Првог септембра (по Јулијанском календару) 1914, у првој години [[Први светски рат|Првог светског рата]], Атанасије Пуљо се одлучио на ризичан корак. Искористивши привремено ослобађање Земуна од стране Прве српске Армије, поново је прешао у [[Србија|Србију]]. Ризичан корак, јер као аустро-мађарски држављанин који прелази на страну непријатеља Пуљо је лако могао бити проглашен за велеиздајника и стрељан, у случају заробљавања или капитулације [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]]. [[Датотека:Vojna bolnica Niš 002.jpg|мини|Зграда хируршког одељења [[Војна болница Ниш|Моравске сталне војне болнице у Нишу]] у коме је Атанасуја Пуљо основао „Одељење за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Први светски рат|Великом рату]] [[1914]]. године]] Одмах по преласку у [[Србија у Првом светском рату|Србију]] Министарство војно поставило је Атанасуја Пуља за шефа „Одељења за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]].<ref>''Преломи вилица у нашим ратовима за ослобођење од 1912–1915. године,'' Српски Архив, 1 922, бр. 4, 5, 6 и 7.</ref> У Нишу је 1914. године Атанасије Пуљо, који је као и остала његова браћа прогањан од стране Аустроугара, коначно раскинуо са својим цинцарским пореклом и почео славити [[Свети Никола|Светог Николу]]. Касније је и његов млађи брат Ђорђе узео исту славу, тако да, како примећује један од историчара, „од свега им је остало само грчко презиме – Пуљо“. Године [[1932]]. Пуљо је донео одлуку да свој стручни рад у приватној зубно-лекарској пракси, коју је обављао у Земуну, настави у Београду. Након што је Управни одбор Лекарске коморе, на основу решења министра народног здравља, 1932. позитивно одговорио на његов захтев и одобрио му да своју приватну зубно-лекарску праксу пренесе из Земуна у Београд, на адресу Делиградска број 2, цела породица Пуљо преселила се и даљи живот наставила на овој адреси.<ref>''Dosije 392'', Lekarska komora, Istorijski arhiv Beograda</ref> Данас је то место у Београду, на Славији, у коме се налази [[Мекдоналдс|Мекдоналдс ресторан]], обележено пригодном спомен-плочом. Године [[1936]]. Атанасије Пуљо је након оснивања Одонтостоматолошка клиника Медицинског факултета Универзитета у Београду, Указом Министарства просвете у Београду, изабран и постављен за првог управника, у рангу ванредног професора [[универзитет]]а за предмет [[Болести уста и зуба]], који су слушали и полагали студенти пете године медицине.<ref>Gavrilović V. ''Istorija stomatologije.'' Beograd – Zagreb: Medicinska knjiga; 1986.</ref><ref>{{cite journal|author=Maksimović J |title= Doprinos lekara iz Vojvodine u uspostavljanju zdravstvene službe u Srbiji i osnivanju i radu Srpskog lekarskog društva.|journal= Med Pregl.|date=2008|volume=61|issue=3–4|pages=191–203}}.</ref> Почетком [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] ([[29. април]]а [[1941]]. године) Атанасије Пуљо постављен је за шефа Одељења за болести уста и зуба у Главној војној болници у Београду. После брзог слома Краљевине Југославије у априлу 1941. године, и окупацији Београда од стране [[Нацистичка Њемачка|Немаца]] затворен је [[Универзитет у Београду]]. Део Стоматолошке Поликлинике стављен је на располагање [[Вермахт]]у; а мањи њен део пресељен је у [[Кумодраж]], село крај Београда, а Пуљо је унајвеће размишљао о одласу у пензију.<ref>Gavrilović V. i saradnici. ''25 godina Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu''. Beograd. BIGZ; 1973.</ref> Крајем лета 1944. године Пуљо сазнаје за погибију свог млађег сина Миодрага, у редовима војске ђенерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]], а крајем октобра за погибију старијег сина Слободана, на [[Сремски фронт|Сремском фронту]]. Психички јако потресен због губитка синова, Атанасије Пуљо окончао је свој живот погибијом у саобраћајном удесу 1. новембра 1944. у Београду, испред своје куће, у Немањиној, када је на њега, на сасвим опустелом [[славија|тргу Славија]], изненада налетео совјетски војни камион.<ref>Savićević, M., ur. (2003) ''Profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu - od osnivanja do pedesetih godina XX veka.'' Beograd: Medicinski fakultet</ref><ref>Stanojević, V. (1972) Likovi i dela istaknutih lekara od osnivanja Srpskog lekarskog društva do danas. u: Đurić D.S. (ur.) ''Spomenica Srpskog lekarskog društva 1872-1972'', Beograd: Srpsko lekarsko društvo. стр. 159–234</ref> == Дело == Почетком [[20. век]]а у Србију долазе први школовани зубне лекари, доктори медицине са завршеном специјализацијом из болести уста и зуба. Најпознатији међу њима су били Милош Поповић, Миливоје Петровић, Илија Ранимир, и један од најзначајнијих међу њима за развој зубног лекарства у Србији, Атанасије Пуљо, кога данас историчари медицине сматрају пиониром српске стоматологије. Атанасије Пуљо, из [[Земун]]а, тада у [[Аустроугарска|Аустроугарској]], два пута дошао је у Србију и као добровољац у ратовима која је Србија водила двадесетих година [[20. век]]а. Први пут октобра месеца [[1912]]. године, након почетка [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] (српско-турски рат) када је парешао у Београд у коме се добровољно ставио на располагање српском санитету. У Београду је Пуљо велики број рањенике са преломима вилица збрињавао на њему специфичан и јединствен начин који се огледао у томе: што је истовремено са обрадом меких ткива које је вршио хирург, зубни лекар репонирао поломљене виличне фрагменте, и удлагама их спајао и фиксирао преко преосталих зуба. На ову оригиналну идеју, о удруженом раду хирурга и стоматолога, и стварању нове специјалности, хирургије вилица и лица, Атанасије Пуљо је дошао први, четири године пре званичног оснивања и почетка рада [[Maksilofacijalna hirurgija|максилофацијалне хирургије]], која се као нова хируршка дисциплина појавила тек крајем [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Зато с правом Српска стоматологија сматра Атанасија Пуља пиониром на пољу максилофацијалне хирургије. Други пут у лето и рану јесен 1914. године, када је [[Први светски рат]] донео „реку“ рањеника који су преплавили фронтовске и резервне болнице широм [[Европа|Европе]]. Међу којима су, због употребе савремених убојних средстав, најпотресније деловали рањеници погођени у лице-главу. {{цитат2|''Њихов застрашујући изглед варао је од почетка. Многи су од стране износиоца рањеника просто остављани на војишту, јер су сматрани погинулима. Још теже је било питање како их лечити, којој би специјалности требало да припадну? Увидеће се, али касније, да без зубног лекарства напретка не може бити. Првог септембра (по Јулијанском календару) [[1914]]. године Пуљо, искористивши привремено ослобађање Земуна од стране Прве српске Армије поново прелази у Србију. Ризичан корак, јер беше аустро-мађарски држављанин који прелази на страну непријатеља. Лако би био проглашен за велеиздајника и стрељан, у случају заробљавања или капитулације српске војске.''<ref>Барби А.: ''Са српском војском'', Дечје новине, Горњи Милановац, 1986.; 145–147.</ref>}} Одмах по преласку у Србију Министарство војно поставило је Атанасија Пуља за шефа „Одељења за лечење изломљених и повређених вилица“ у [[Војна болница Ниш|Моравској сталној војној болници у Нишу]], у коме је први пут успоставио максилофацијалну хирургију и рендгенско снимање зуба и вилица у Србији, ''чиме је Србија макар за педаљ испредњачила у поређењу са Савезницима и Централним сила''.<ref>Сретен Миленковић, Милорад Димић, ''125 година Војне болнице у Нишу'', Монографија, Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. {{page|year=|isbn=978-86-84819-01-9|pages=}}</ref> {| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5" | style="text-align:left;" | '''Ратна искуства Атанасија Пуља'''<ref>{{cite journal|author=Jovanović S, Milovanović S, Zagrađanin D, Milovanović N, Puzović D|date=2012|title=Dr Atanasije Puljo - pionir srpske stomatologije|journal=Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo|volume=140|issue=5–6|pages=390–394}}.[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0370-81791206390J]</ref> |- | style="text-align: left;" | Др Пуљо се оштро супротставио доктрини јапанских лекара из руско-јапанског рата 1905. која је гласила: ''прво сачекати да ране меког'' ''ткива зарасту, па се тек онда бавити костоломима.'' Он је доказао обрнуто: да тек намештање преломљених костију омогућава коректну обраду меког ткива. |- | style="text-align: left;" | Ово начело обраде „од унутра ка споља”, које је Пуљо иницирао 1912, биће касније приписано као капитално откриће америчком зубару, „највећем хирургу пластичару света”, „чудотворцу Западног фронта”, др Варазманду Ованесу Казањиану, који ће тек у пролеће 1915. почети да се бави повредама лица и вилица. |- | style="text-align: left;" | У свету су тих година Формирани посебни тимови за обраду максилофацијалних повреда, састављени од хирурга и стоматолога. Такве тимове имали су током Првог светског рата, од 1915. све зараћене стране. На пример, амерички експедициони корпус у Европи током 1917. имао је 74 тима са по два хирурга и стоматолога у установама за максилофацијалну хирургију.<ref>Maksimović P, Zagradjanin D. ''The Contribution of Atanasije Puljo to the World Medical Science during the Balkan Wars (1912-1913).'' 73rd FDI Meeting of the Working Group on Hystory of Dentistry, Belgrade, 1982</ref> |} Пуљо је у Нишу, ратној престоници Србије на почетку Првог светског рата, осим збрињавања повреда лица и вилица, практиковао и стоматологију, о чему др [[Милан Петровић (лекар)|Милан Петровић]] пише: {{цитат2|''„Европски рат изненадио је наш војни санитет онако исто, као и државни систем… на зубе опет нико није мислио. Тек у јануару [[1915]]. појављују се две зубне станице у Нишу, постале: једна иницијативом Руске лекарске мисије, друга иницијативом др Пуље."<ref name="33." /><ref name="Dimić" />''}} После преласка Моравске сталне војне болнице преко [[Албанија|Албаније]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], Атанасију Пуљи није омогућен наставак дотадашњег успешног специјалистичког рада, те он напушта војску и одлази у [[Француска|Француску]].<ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo'', “Danica 2003.“ (166–76).</ref><ref>Dimitrijević B. ''Atanasije Puljo – osnivač stomatologije u Srbiji'', “Bratstvo” 1991-2000 (Društva „Sveti Sava“), Beograd, br. III-IV, 59-74.</ref> У Француску Пуљо је отишао са жељом да годину дана проведе на усавршавању хируршких поступака аутопластике и трансплантације кости и хрскавице. Усавршавао се на хируршком одељењу болнице Сен Луј и Шаптал у Паризу и америчкој болници у Нејију крај [[Париз]]а. У Француској [[1917]]. Атанасије Пуљо отвара приватну ординацију у [[Ница|Ници]], и на бројним стручним скуповима објављује своја истраживања, због чега Французи желе да га, због изузетне стручности, задрже на факултету у Ници, где му је тих година рођен старији син. Међутим, Атанасије Пуљо, као велики патриота донео је одлуку да се септембра [[1919]]. године с породицом врати у отаџбину „да помогне свом напаћеном народу“. {{цитат2|''Иако то, може бити, није тада тако изгледало потоњи његов потез раван је оном од само пет година раније, када је из Земуна у Ниш прешао, ризикујући велеиздајништво. Овога пута недоумица је гласила: победничка Француска или опустошена Србија? Ница, можда Лион, спрам Београда, који је баш тада (1919) најјадније изгледао, препун рушевина и рупчага, без струје, воде, упропашћен и ружан. Пуљу је, уза све то, чекала и застрашујућа некултура у погледу оног што данас називамо оралном хигијеном и оралним здрављем.''<ref name="Dimić" >Димић Љ.: ''Културна политика Краљевине Југославије'', Стубови културе; 1996, књ. I; 71</ref>}} У току [[август]]а месеца [[1923]]. године на основу одлуке Министарства народног здравља Краљевине Југославије Пуљо је основао зубно одељење Опште државне болнице у Београду. Како се на расписани конкурс за шефа зубног одељења на Општој Државној Болници у Београду, Пуљо јавио као једини кандидат, постављен је на ту дужност [[10. новембар|10. новембра]] исте године. Значајно је истаћи да је на овом одељењу Атанасије Пуљо омао известан број болесничких кревета за збрињавање тешких максилофацијалних болесника и примио 1925. године прве докторе медицине који су могли да специјализирају болести уста и зуба у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. До тада сви су ову специјализацију српски лекари завршавали у иностранству, најчешће у Грацу, Бечу, Паризу и Берлину. Одонтостоматолошку клинику Медицинског факултета у Београду Атанасије Пуљо основао је [[1936]]. године, као њен први управник, који је то био све до почетка Другог светског рата. Те године изабран је за професора на предмету Болести уста и зуба, који су слушали и полагали студенти пете године медицине. На њој су лекари опште медицине обављали специјалистички стаж, полагали специјалистички испит и стицали звање специјалисте за болести уста и зуба. Кадрови школовани у овој установи, захваљујући Александру Пуљи, двадесетак година касније постали су наставни кадар [[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошког факултета у Београду]], који је основан школске [[1948]]/[[1949]]. године.<ref>(1998) ''Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu - pet decenija postojanja 1948-1998''. Beograd: Stomatološki fakultet</ref> == Признања == * Спомен плоча на кући Атанасија Пуље у Београду, данас Мекдоналдсовом ресторану на Славији, у којој је од [[1923]]. до смрти [[1944]]. радио и живео са породицом. Плоча је откривена 26. октобра 2001. године.{{напомена|Постоји, готово необјашњиво поклапање датума, што се овом приликом помиње узгред. 26. октобра 1912, по новом календару, др Атанасије Пуљо, прешао је у Београд „да помогне браћи“, а 26. октобра 1914. оглашена је злочиначка наредба о прогону Срба из Земуна,<ref>[http://www.1389.org.rs/1914-zemun-oglas.html ''Плакат о прогону Срба из Земуна из 1914.'']</ref> 26. октобра 2001. године Пуљи је постављена спомен плоча!}} * Једна од улица у [[Земун]]у, у насељу [[Нови Град (Земун)|Нови Град]], у коме је Атанасије Пуљо рођен и започео стоматолошку праксу, носи име Атанасија Пуља од [[2004]]. године. {{double image|center|Ulica Atanasije Puljo u Zemunu.jpeg|300|McD Slavija, Beograd 3.JPG|300|Улица у Земуну која носи име Атанасија Пуље|Спомен плоча на кући Атанасија Пуље у Београду}} == Дела == * {{cite journal|author=Puljo A. |title=Prelomi vilica u našim ratovima za oslobođenje od 1912-1915. godine|journal= Srpski arhiv za celokupno lekarstvo |date=1922|volume=24|issue=4–5|pages=157–68}} * {{cite journal|author= |title= Kostolomi vilice u srpskoturskom i srpskobugarskom ratu|journal= SRP Arh Celok Lek.|date=1914|volume=20|issue=3|pages=95–114}}. * {{cite journal|author= |title= Anodontia.|journal= SRP Arh Celok Lek.|date=1939|volume=41|issue=10–11|pages=442–7}}. * {{cite journal|author= |title= Organizacija zubnolekarske pomoći u ratu.|journal= SRP Arh Celok Lek.|date=1939|volume=41|issue=12|pages=542–5}}. * {{cite journal|author= |title= Glavni osnovi lečenja preloma vilica.|journal= SRP Arh Celok Lek.|date=1940|volume=42|issue=10|pages=485–512}}. * ''Le traitement des fractures des maxillaires en Serbie (1914-1915)''. L’odontologie. (1916):259–67. * {{cite journal|author= |title= La maxillotomie.|journal=L'Odontologie |date=1917|volume=12|issue=|pages=459–66}}. * {{cite journal|author= |title= Vingttrois cas de maxillotomie curettage alveoloradiculaire|journal=L'Odontologie|date=1919|volume=9|issue=|pages=379–85}}. * {{cite journal|author= |title= Le courant electrique dans la bouche|journal=L'Odontologie|date=1919|volume=3|issue=|pages=99–103}}. * ''[[Нега зуба (књига)|Nega zuba]].'' Zemun: Izdavačka knjižara „Dimitrije Puljo”; 1923. * ''Maligni tumori u ustima''. In: Šahović K, editor. O raku. I sveska. Beograd: Jugoslovensko društvo za izučavanje i suzbijanje raka; (1932):45–56. {{-}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце|20em}} == Спољашње везе == * [http://www.rastko.rs/rastko/delo/12059 Брана Димитријевић, ''Др Атанасије Пуљо'', Пројекат Растко] * [http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=1467&Itemid=1 Век и по Земунске гимназије] {{Подножје|Биографија|Медицина}} {{СОРТИРАЊЕ:Пуљо, Атанасије}} [[Категорија:Рођени 1878.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Земунци]] [[Категорија:Цинцари у Србији]] [[Категорија:Српски лекари]] [[Категорија:Страдали у саобраћајним незгодама у Србији]] [[Категорија:Историја српске медицине]] [[Категорија:Личности балканских ратова]] [[Категорија:Српски војници у Првом светском рату]] [[Категорија:Српски стоматолози]] [[Категорија:Лекари из Београда]] [[Категорија:Професори Стоматолошког факултета Универзитета у Београду]] ldla9snrjvas83yauq044ukkf2vbakg 0 803329 30099155 29925652 2025-06-27T21:59:48Z ~2025-91258 447289 30099155 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Зоран Калезић | слика = Зоран Калезић.jpeg | опис_слике = Зоран Калезић | ширина_слике = | име_по_рођењу = | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1950|2|1}} | место_рођења = [[Даниловград]] ([[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]]) | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2023|1|4|1950|2|1}} | место_смрти = [[Подгорица]] | држава_смрти = [[Црна Гора]] | инструмент = [[Певач|вокал]] | жанр = [[народна музика|народна музика]] | занимање = [[певач]] | деца = 2 | активни_период = 1969—2023. | издавачка_кућа = [[Југотон]], [[ПГП РТС]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Зоран Калезић''' ([[Даниловград]], [[1. фебруар]] [[1950]] — [[Подгорица]], [[4. јануар]] [[2023]])<ref>[https://www.kurir.rs/stars/4082450/preminuo-zoran-kalezic PREMINUO ZORAN KALEZIĆ! Pevač izgubio bitku s najtežom bolešću!]</ref> био је [[Црна Гора|џрногорски]] [[певач]] [[народна музика|народне музике]], пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/284468/Kalezic-postao-Amer-dodao-ime-Louis Vesti online] Приступљено 1. 8. 2013.</ref> Његове најпознатије песме су ''Мој добри анђеле'', ''Добро вече изгубљена надо'', ''Стан’ младости, стани, стани'', ''Мој живот је тужна прича'', ''Жељо моја, мој отрове'', ''Како је лепо у мом крају'', ''Ти никад нећеш знати'', ''Шта ће мени вино'' и ''Вратићу се, мајко''. Током своје вишедеценијске каријере продао је више од 15 милиона носача звука. Био је истакнути естрадни уметник. == Биографија == Први соло наступ имао је на фестивалу „Београдско пролеће”, а затим се нижу наступи и награде на фестивалима: * 1971. Фестивал забавне песме „Црна Гора 71” — ''Због ђевојке Црногорке'' — прва награда * 1973. Фестивал „Акорди Косова — ''Вратићу се, мајко'' — прва награда * 1978. Фестивал „[[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]]” — ''Једној жени које нема више'' — прва награда Такође, значајне су и: друга награда на Фестивалу народне музике у Паризу, прва награда на Београдском пролећу, Естрадна награда Србије.<ref>[http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 Ризница српска — Зоран Калезић] {{Wayback|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 |date=20150428134438 }}, 26. 10. 2021.</ref> Био је шест година председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије.<ref>[https://www.telegraf.rs/jetset/muzicka-apoteka/3149132-zoran-kalezic-lirska-dusa-50-godina-umetnickog-rada-plejlista Telegraf: Zoran Kalezić, lirska duša: 50 godina umetničkog rada], 26. 10. 2021.</ref> Снимио је велики број традиционалних црногорских песама као и компонованих у духу традиције Црне Горе.<ref>[https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2925/radio-pletenica/3812518/medaljon---zoran-kalezic-.html РТС: Медаљон - Зоран Калезић], 26. 10. 2021.</ref> Концертом у београдском [[Сава центар|Сава центру]] 2016. године обележио је педесет година рада.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:592575-Zoran-Kalezic---pola-veka-sa-muzikom Зоран Калезић - пола века са музиком („Вечерње новости“, 25. фебруар 2016)]</ref> Са супругом Иреном имао је сина и ћерку.<ref>{{cite news |title=Води тешку животну борбу: Популарном певачу одстрањени делови оба плућна крила |url=https://www.magazin.novosti.rs/sr/tv-novosti/tv-zvezde/vest/vodi-tesku-zivotnu-borbu-popularnom-pevacu-odstranjeni-delovi-oba-plucna-krila/1444562 |access-date=17. 1. 2022 |work=Магазин новости |date=15. 1. 2022}}</ref> == Дискографија == * Успомене (1969) * Мој живот је тужна прича (1970) * Вратићу се мајко (1973) * Како да те зовем, срећо или туго (1974) * Смири се, срце, смири (1975) * Мој јаране (1976) * Сто путева и сто стаза (1978) * Стари друже, пријатељу мој (1979) * Како је лепо у мом крају (1980) * Добро вече изгубљена надо (1982) * Стан’ младости, стани стани (1985) * Не точите вина (1987) * Мој добри анђеле (1990) * Балканска душа (1992) * Карта за небо (1994) * За вашу и моју душу (1996) * Живим од сећања (1999) * Котрља се живот (2002) * Албум 2007 (2007) == Фестивали == * 1971. Фестивал забавне песме Црна Гора — ''Због ђевојке Црногорке'', прва награда фестивала * 1973. Акорди Косова — ''Вратићу се мајко'', прва награда * 1975. Југословенски фестивал Париз — ''Дођи сине, па се жени'', трећа награда публике * 1978. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Једној жени које више нема'', награда публике и жирија * 1984. [[МЕСАМ]] — ''Ако ме је оставила'' * 1985. МЕСАМ — ''Шта радиш недељом поподне'' * 1986. МЕСАМ — ''Како си, шта радиш'' * 1996. МЕСАМ — ''Ти никад нећеш знати'' * 1991. [[Посело године 202]] — ''У бој'' (са Владимиром Савчићем Чобијем, Радетом Вучковићем и браћом Бајић) * 1992. [[Хит парада]] — ''Балканска душа'' * 1997. Шумадијски сабор - ''Жао ми је, жао'' * 2016. Лира, Београд — ''Магија њежности'' == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20140104233114/http://zorankalezic.com/ Званични веб-сајт] <small>(арх.)</small> * {{discogs artist|922135-Zoran-Kalezi%C4%87}} * [http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:591910-Zoran-Kalezic-Nije-mi-mesto-u-rijalitiju „Зоран Калезић: ’Није ми место у ријалитију’” (''Вечерње новости'', 21. фебруар 2016)] {{Подножје|Биографија|Музика}} {{СОРТИРАЊЕ:Калезић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Умрли 2023.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Црногорски певачи]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Црногорска традиционална музика]] [[Категорија:Умрли од рака плућа]] s1uxom2cephir84g3zqoawkiz5nvcq3 30099159 30099155 2025-06-27T22:00:30Z ~2025-91258 447289 30099159 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Зоран Калезић | слика = Зоран Калезић.jpeg | опис_слике = Зоран Калезић | ширина_слике = | име_по_рођењу = | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1950|2|1}} | место_рођења = [[Даниловград]] ([[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]]) | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2023|1|4|1950|2|1}} | место_смрти = [[Подгорица]] | држава_смрти = [[Црна Гора]] | инструмент = [[Певач|вокал]] | жанр = [[народна музика|народна музика]] | занимање = [[певач]] | деца = 2 | активни_период = 1969—2023. | издавачка_кућа = [[Југотон]], [[ПГП РТС]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Зоран Калезић''' ([[Даниловград]], [[1. фебруар]] [[1950]] — [[Подгорица]], [[4. јануар]] [[2023]])<ref>[https://www.kurir.rs/stars/4082450/preminuo-zoran-kalezic PREMINUO ZORAN KALEZIĆ! Pevač izgubio bitku s najtežom bolešću!]</ref> био је [[Црна Гора|џрногорски]] [[певач]] [[народна музика|народне музике]].<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/284468/Kalezic-postao-Amer-dodao-ime-Louis Vesti online] Приступљено 1. 8. 2013.</ref> Његове најпознатије песме су ''Мој добри анђеле'', ''Добро вече изгубљена надо'', ''Стан’ младости, стани, стани'', ''Мој живот је тужна прича'', ''Жељо моја, мој отрове'', ''Како је лепо у мом крају'', ''Ти никад нећеш знати'', ''Шта ће мени вино'' и ''Вратићу се, мајко''. Током своје вишедеценијске каријере продао је више од 15 милиона носача звука. Био је истакнути естрадни уметник. == Биографија == Први соло наступ имао је на фестивалу „Београдско пролеће”, а затим се нижу наступи и награде на фестивалима: * 1971. Фестивал забавне песме „Црна Гора 71” — ''Због ђевојке Црногорке'' — прва награда * 1973. Фестивал „Акорди Косова — ''Вратићу се, мајко'' — прва награда * 1978. Фестивал „[[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]]” — ''Једној жени које нема више'' — прва награда Такође, значајне су и: друга награда на Фестивалу народне музике у Паризу, прва награда на Београдском пролећу, Естрадна награда Србије.<ref>[http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 Ризница српска — Зоран Калезић] {{Wayback|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 |date=20150428134438 }}, 26. 10. 2021.</ref> Био је шест година председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије.<ref>[https://www.telegraf.rs/jetset/muzicka-apoteka/3149132-zoran-kalezic-lirska-dusa-50-godina-umetnickog-rada-plejlista Telegraf: Zoran Kalezić, lirska duša: 50 godina umetničkog rada], 26. 10. 2021.</ref> Снимио је велики број традиционалних црногорских песама као и компонованих у духу традиције Црне Горе.<ref>[https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2925/radio-pletenica/3812518/medaljon---zoran-kalezic-.html РТС: Медаљон - Зоран Калезић], 26. 10. 2021.</ref> Концертом у београдском [[Сава центар|Сава центру]] 2016. године обележио је педесет година рада.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:592575-Zoran-Kalezic---pola-veka-sa-muzikom Зоран Калезић - пола века са музиком („Вечерње новости“, 25. фебруар 2016)]</ref> Са супругом Иреном имао је сина и ћерку.<ref>{{cite news |title=Води тешку животну борбу: Популарном певачу одстрањени делови оба плућна крила |url=https://www.magazin.novosti.rs/sr/tv-novosti/tv-zvezde/vest/vodi-tesku-zivotnu-borbu-popularnom-pevacu-odstranjeni-delovi-oba-plucna-krila/1444562 |access-date=17. 1. 2022 |work=Магазин новости |date=15. 1. 2022}}</ref> == Дискографија == * Успомене (1969) * Мој живот је тужна прича (1970) * Вратићу се мајко (1973) * Како да те зовем, срећо или туго (1974) * Смири се, срце, смири (1975) * Мој јаране (1976) * Сто путева и сто стаза (1978) * Стари друже, пријатељу мој (1979) * Како је лепо у мом крају (1980) * Добро вече изгубљена надо (1982) * Стан’ младости, стани стани (1985) * Не точите вина (1987) * Мој добри анђеле (1990) * Балканска душа (1992) * Карта за небо (1994) * За вашу и моју душу (1996) * Живим од сећања (1999) * Котрља се живот (2002) * Албум 2007 (2007) == Фестивали == * 1971. Фестивал забавне песме Црна Гора — ''Због ђевојке Црногорке'', прва награда фестивала * 1973. Акорди Косова — ''Вратићу се мајко'', прва награда * 1975. Југословенски фестивал Париз — ''Дођи сине, па се жени'', трећа награда публике * 1978. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Једној жени које више нема'', награда публике и жирија * 1984. [[МЕСАМ]] — ''Ако ме је оставила'' * 1985. МЕСАМ — ''Шта радиш недељом поподне'' * 1986. МЕСАМ — ''Како си, шта радиш'' * 1996. МЕСАМ — ''Ти никад нећеш знати'' * 1991. [[Посело године 202]] — ''У бој'' (са Владимиром Савчићем Чобијем, Радетом Вучковићем и браћом Бајић) * 1992. [[Хит парада]] — ''Балканска душа'' * 1997. Шумадијски сабор - ''Жао ми је, жао'' * 2016. Лира, Београд — ''Магија њежности'' == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20140104233114/http://zorankalezic.com/ Званични веб-сајт] <small>(арх.)</small> * {{discogs artist|922135-Zoran-Kalezi%C4%87}} * [http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:591910-Zoran-Kalezic-Nije-mi-mesto-u-rijalitiju „Зоран Калезић: ’Није ми место у ријалитију’” (''Вечерње новости'', 21. фебруар 2016)] {{Подножје|Биографија|Музика}} {{СОРТИРАЊЕ:Калезић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Умрли 2023.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Црногорски певачи]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Црногорска традиционална музика]] [[Категорија:Умрли од рака плућа]] 0zuq03i3je42lxvlzj7hytkkim7zbsb 30099191 30099159 2025-06-27T22:25:51Z CarRadovan 116498 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-91258|~2025-91258]] ([[User talk:~2025-91258|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29925652 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Зоран Калезић | слика = Зоран Калезић.jpeg | опис_слике = Зоран Калезић | ширина_слике = | име_по_рођењу = | алијас = | датум_рођења = {{датум рођења|1950|2|1}} | место_рођења = [[Даниловград]] ([[Социјалистичка Република Црна Гора|НР Црна Гора]]) | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2023|1|4|1950|2|1}} | место_смрти = [[Подгорица]] | држава_смрти = [[Црна Гора]] | инструмент = [[Певач|вокал]] | жанр = [[Српска народна музика|народна музика]] | занимање = [[певач]] | деца = 2 | активни_период = 1969—2023. | издавачка_кућа = [[Југотон]], [[ПГП РТС]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Зоран Калезић''' ([[Даниловград]], [[1. фебруар]] [[1950]] — [[Подгорица]], [[4. јануар]] [[2023]])<ref>[https://www.kurir.rs/stars/4082450/preminuo-zoran-kalezic PREMINUO ZORAN KALEZIĆ! Pevač izgubio bitku s najtežom bolešću!]</ref> био је [[Србија|српски]] [[певач]] [[српска народна музика|народне музике]], пореклом из [[Црна Гора|Црне Горе]].<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/284468/Kalezic-postao-Amer-dodao-ime-Louis Vesti online] Приступљено 1. 8. 2013.</ref> Његове најпознатије песме су ''Мој добри анђеле'', ''Добро вече изгубљена надо'', ''Стан’ младости, стани, стани'', ''Мој живот је тужна прича'', ''Жељо моја, мој отрове'', ''Како је лепо у мом крају'', ''Ти никад нећеш знати'', ''Шта ће мени вино'' и ''Вратићу се, мајко''. Током своје вишедеценијске каријере продао је више од 15 милиона носача звука. Био је истакнути естрадни уметник. == Биографија == Први соло наступ имао је на фестивалу „Београдско пролеће”, а затим се нижу наступи и награде на фестивалима: * 1971. Фестивал забавне песме „Црна Гора 71” — ''Због ђевојке Црногорке'' — прва награда * 1973. Фестивал „Акорди Косова — ''Вратићу се, мајко'' — прва награда * 1978. Фестивал „[[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]]” — ''Једној жени које нема више'' — прва награда Такође, значајне су и: друга награда на Фестивалу народне музике у Паризу, прва награда на Београдском пролећу, Естрадна награда Србије.<ref>[http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 Ризница српска — Зоран Калезић] {{Wayback|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=1137.0 |date=20150428134438 }}, 26. 10. 2021.</ref> Био је шест година председник Удружења естрадних уметника и извођача Србије.<ref>[https://www.telegraf.rs/jetset/muzicka-apoteka/3149132-zoran-kalezic-lirska-dusa-50-godina-umetnickog-rada-plejlista Telegraf: Zoran Kalezić, lirska duša: 50 godina umetničkog rada], 26. 10. 2021.</ref> Снимио је велики број традиционалних црногорских песама као и компонованих у духу традиције Црне Горе.<ref>[https://www.rts.rs/page/radio/ci/story/2925/radio-pletenica/3812518/medaljon---zoran-kalezic-.html РТС: Медаљон - Зоран Калезић], 26. 10. 2021.</ref> Концертом у београдском [[Сава центар|Сава центру]] 2016. године обележио је педесет година рада.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:592575-Zoran-Kalezic---pola-veka-sa-muzikom Зоран Калезић - пола века са музиком („Вечерње новости“, 25. фебруар 2016)]</ref> Са супругом Иреном имао је сина и ћерку.<ref>{{cite news |title=Води тешку животну борбу: Популарном певачу одстрањени делови оба плућна крила |url=https://www.magazin.novosti.rs/sr/tv-novosti/tv-zvezde/vest/vodi-tesku-zivotnu-borbu-popularnom-pevacu-odstranjeni-delovi-oba-plucna-krila/1444562 |access-date=17. 1. 2022 |work=Магазин новости |date=15. 1. 2022}}</ref> == Дискографија == * Успомене (1969) * Мој живот је тужна прича (1970) * Вратићу се мајко (1973) * Како да те зовем, срећо или туго (1974) * Смири се, срце, смири (1975) * Мој јаране (1976) * Сто путева и сто стаза (1978) * Стари друже, пријатељу мој (1979) * Како је лепо у мом крају (1980) * Добро вече изгубљена надо (1982) * Стан’ младости, стани стани (1985) * Не точите вина (1987) * Мој добри анђеле (1990) * Балканска душа (1992) * Карта за небо (1994) * За вашу и моју душу (1996) * Живим од сећања (1999) * Котрља се живот (2002) * Албум 2007 (2007) == Фестивали == * 1971. Фестивал забавне песме Црна Гора — ''Због ђевојке Црногорке'', прва награда фестивала * 1973. Акорди Косова — ''Вратићу се мајко'', прва награда * 1975. Југословенски фестивал Париз — ''Дођи сине, па се жени'', трећа награда публике * 1978. [[Фестивал народне музике Илиџа|Илиџа]] — ''Једној жени које више нема'', награда публике и жирија * 1984. [[МЕСАМ]] — ''Ако ме је оставила'' * 1985. МЕСАМ — ''Шта радиш недељом поподне'' * 1986. МЕСАМ — ''Како си, шта радиш'' * 1996. МЕСАМ — ''Ти никад нећеш знати'' * 1991. [[Посело године 202]] — ''У бој'' (са Владимиром Савчићем Чобијем, Радетом Вучковићем и браћом Бајић) * 1992. [[Хит парада]] — ''Балканска душа'' * 1997. Шумадијски сабор - ''Жао ми је, жао'' * 2016. Лира, Београд — ''Магија њежности'' == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20140104233114/http://zorankalezic.com/ Званични веб-сајт] <small>(арх.)</small> * {{discogs artist|922135-Zoran-Kalezi%C4%87}} * [http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:591910-Zoran-Kalezic-Nije-mi-mesto-u-rijalitiju „Зоран Калезић: ’Није ми место у ријалитију’” (''Вечерње новости'', 21. фебруар 2016)] {{Подножје|Биографија|Музика}} {{СОРТИРАЊЕ:Калезић, Зоран}} [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Умрли 2023.]] [[Категорија:Даниловграђани]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] [[Категорија:Српски певачи]] [[Категорија:Црногорски певачи]] [[Категорија:Југословенски певачи]] [[Категорија:Фолк певачи]] [[Категорија:Црногорска традиционална музика]] [[Категорија:Умрли од рака плућа]] elblqav0as2z9plopawht7s2k107hhc 0 819107 30099012 8240711 2025-06-27T19:00:32Z RoastPig 306074 Уклоњено преусмерење на [[Еловец]] 30099012 wikitext text/x-wiki '''Јеловец''' се може односити на: == Насељено место == === Хрватска === * [[Јеловец (Коњшчина)]], насеље у општини [[Коњшчина]], [[Крапинско-загорска жупанија]] * [[Јеловец Воћански]], насеље у општини [[Доња Воћа]], Вараждинска жупанија === Словенија === * [[Јеловец (Марибор)]], насеље у [[Општина Марибор|градској општини Марибор]], [[Подравска регија|регија Подравска]] * [[Јеловец (Севница)]], насеље у [[Општина Севница|општини Севница]], [[Посавска регија|регија Посавска]] * [[Јеловец (Содражица)]], насеље у [[Општина Содражица|општини Содражица]], [[Југоисточна Словенија|регија Југоисточна Словенија]] * [[Јеловец при Маколах]], насеље у [[Општина Маколе|општини Маколе]], [[Подравска регија|регија Подравска]] {{вишезначна одредница}} t5xdf4vts67ec9kzr40f1rt77z4aj36 0 829299 30099305 30001745 2025-06-28T00:36:06Z Ђидо 4528 Ђидо преместио је страницу [[Јасна Пољана]] на [[Јасна пољана]]: Правилан назив 30001745 wikitext text/x-wiki {{Coord|54|04|34|N| 37|31|34|E|region:RU_type:city|display=title}} [[Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img11 LNTolstoy House.jpg|мини|десно|300п|Кућа Лава Толстоја у Јасној Пољани]] '''Јасна пољана''' ({{јез-рус|Я́сная Поля́на}}) је био дом руског писца [[Лав Толстој|Лава Толстоја]]. У овој, данас кући музеју, Толстој је био рођен, написао је познате романе ''[[Рат и мир]]'' и ''[[Ана Карењина|Ану Карењину]]'' и ту је и сахрањен. Толстој је ово место звао „неприступачним књижевним упориштем“.<ref>{{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird |location= |publisher= |year= |isbn= |pages=308}}</ref> Јасна Пољана је удаљена 12 километара југозападно од [[Тула|Туле]] и 200 километара од главног града [[Москва|Москве]]. На иницијативу Толстојеве кћерке [[Александра Толстој|Александре Толстој]] у јуну 1921. године, имање је национализовано и формално постало Толстојев меморијални музеј. Садашњи директор музеја Владимир Толстој је, такође, један од потомака Толстоја. У музеју су изложене Толстојеве личне ствари као и библиотека која садржи 22.000 књига. У музејском комплексу се налази вила писца, школа за децу сиромашних коју је основао Толстој и парк у коме се налази Толстојев скромни гроб. == Рана историја == Имање Јаснаја Пољана је првобитно било у поседу породице Картсев а крајем 18. века је купио кнез Николај Волконски, Толстојев деда, који је имање обогатио са [[Француски парк|француским парком]] и [[Енглески парк|енглеском пејзаж баштом]], као и дугим брезовим и храстовим алејама<ref>Званични сајт музеја Јасна Пољана {{ru}}</ref>. По смрти Николаја Волконског имање је наследила његова кћерка Марија Николајевна, мајка Лава Толстоја. Марија Николајевна и њен супруг Николај Иљич Толстој, ветеран рата против Наполеона из 1812. године, су доградили 32-собну кућу са читавом групом радних објеката, а такође су повећали парк. == Гроб Лава Толстоја == Много пре него што је умро, Толстој је назначио место где је желео да буде сахрањен, у малом пропланку званом „место зелене гране“, поред дуге јаруге у делу старе шуме назване „Шума старог поретка“ (Старый Заказ). Назив шуме је био симболичан јер је сечење дрвећа било забрањено још од времена његовог деде, и много стабала је било старо више од стотину година. Назив „место зелене гране“ је дао Толстојев старији брат Николај, који је рекао да онај који буде пронашао чаробни штапић на том месту никада неће умрети или бити болестан. Толстој и његов брат су доста заједничког времена проводили за живота на том месту.<ref>Званична страница музеја. За причу о чаробном штапићу погледати, Suzanne Massie (p. 308) and Zverev, ''Лав Толстој''.</ref> <center><gallery> Датотека:L.N.Tolstoy Prokudin-Gorsky.jpg|Толстој у парку, мај 1908. Датотека:Tolstoy room.jpg|Толстојева спаваћа соба 1910. Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img02 Big Pond.jpg|Велики рибњак на имању </gallery></center> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == * {{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird, the Beauty of Old Russia |location= |publisher=Simon and Schuster |year= |isbn= }}. New York 1980 * {{cite book|author=Aleksey Zveryev and Vladimir Tunimanov|title=Lev Tolstoy |location= |publisher=Moldaya Gvardiya Publishers |year= |isbn=978-5-235-03037-4 |year=|pages=}}. Moscow, 2007 {{ru icon}}. . == Спољашње везе == {{Commonscat|Yasnaya Polyana}} * [http://www.yasnayapolyana.ru/ Званична страница музеја] {{Wayback|url=http://www.yasnayapolyana.ru/ |date=20080422225040 }} * [http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana Чланак о музеју] {{Wayback|url=http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana |date=20131002030303 }} {{Подножје}} [[Категорија:Лав Толстој]] [[Категорија:Музеји у Русији]] rf0uweb3sqmqz8wmtym1gxnc3p7pj58 30099307 30099305 2025-06-28T00:38:55Z Ђидо 4528 30099307 wikitext text/x-wiki {{Coord|54|04|34|N| 37|31|34|E|region:RU_type:city|display=title}} [[Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img11 LNTolstoy House.jpg|мини|десно|300п|Кућа Лава Толстоја у Јасној пољани]] '''Јасна пољана''' ({{јез-рус|Я́сная Поля́на}}) је био дом руског писца [[Лав Толстој|Лава Толстоја]]. У овој, данас кући музеју, Толстој је био рођен, написао је познате романе ''[[Рат и мир]]'' и ''[[Ана Карењина|Ану Карењину]]'' и ту је и сахрањен. Толстој је ово место звао „неприступачним књижевним упориштем“.<ref>{{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird |location= |publisher= |year= |isbn= |pages=308}}</ref> Јасна пољана је удаљена 12 километара југозападно од [[Тула|Туле]] и 200 километара од главног града [[Москва|Москве]]. На иницијативу Толстојеве кћерке [[Александра Толстој|Александре Толстој]] у јуну 1921. године, имање је национализовано и формално постало Толстојев меморијални музеј. Садашњи директор музеја Владимир Толстој је, такође, један од потомака Толстоја. У музеју су изложене Толстојеве личне ствари као и библиотека која садржи 22.000 књига. У музејском комплексу се налази вила писца, школа за децу сиромашних коју је основао Толстој и парк у коме се налази Толстојев скромни гроб. == Рана историја == Имање је првобитно било у поседу породице Картсев а крајем 18. века је купио кнез Николај Волконски, Толстојев деда, који је имање обогатио са [[Француски парк|француским парком]] и [[Енглески парк|енглеском пејзаж баштом]], као и дугим брезовим и храстовим алејама<ref>Званични сајт музеја Јасна пољана {{ru}}</ref>. По смрти Николаја Волконског имање је наследила његова кћерка Марија Николајевна, мајка Лава Толстоја. Марија Николајевна и њен супруг Николај Иљич Толстој, ветеран рата против Наполеона из 1812. године, су доградили 32-собну кућу са читавом групом радних објеката, а такође су повећали парк. == Гроб Лава Толстоја == Много пре него што је умро, Толстој је назначио место где је желео да буде сахрањен, у малом пропланку званом „место зелене гране“, поред дуге јаруге у делу старе шуме назване „Шума старог поретка“ (Старый Заказ). Назив шуме је био симболичан јер је сечење дрвећа било забрањено још од времена његовог деде, и много стабала је било старо више од стотину година. Назив „место зелене гране“ је дао Толстојев старији брат Николај, који је рекао да онај који буде пронашао чаробни штапић на том месту никада неће умрети или бити болестан. Толстој и његов брат су доста заједничког времена проводили за живота на том месту.<ref>Званична страница музеја. За причу о чаробном штапићу погледати, Suzanne Massie (p. 308) and Zverev, ''Лав Толстој''.</ref> <center><gallery> Датотека:L.N.Tolstoy Prokudin-Gorsky.jpg|Толстој у парку, мај 1908. Датотека:Tolstoy room.jpg|Толстојева спаваћа соба 1910. Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img02 Big Pond.jpg|Велики рибњак на имању </gallery></center> == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird, the Beauty of Old Russia |location= |publisher=Simon and Schuster |year= |isbn= }}. New York 1980 * {{cite book|author=Aleksey Zveryev and Vladimir Tunimanov|title=Lev Tolstoy |location= |publisher=Moldaya Gvardiya Publishers |year= |isbn=978-5-235-03037-4 |year=|pages=}}. Moscow, 2007 {{ru icon}}. . {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://www.yasnayapolyana.ru/ Званична страница музеја] {{Wayback|url=http://www.yasnayapolyana.ru/ |date=20080422225040 }} * [http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana Чланак о музеју] {{Wayback|url=http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana |date=20131002030303 }} {{спољашње везе крај}} {{подножје|Русија}} [[Категорија:Лав Толстој]] [[Категорија:Музеји у Русији]] eozcx3zassf75t484w6imvydu17o4zq 30099309 30099307 2025-06-28T00:42:13Z Ђидо 4528 /* Гроб Лава Толстоја */ 30099309 wikitext text/x-wiki {{Coord|54|04|34|N| 37|31|34|E|region:RU_type:city|display=title}} [[Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img11 LNTolstoy House.jpg|мини|десно|300п|Кућа Лава Толстоја у Јасној пољани]] '''Јасна пољана''' ({{јез-рус|Я́сная Поля́на}}) је био дом руског писца [[Лав Толстој|Лава Толстоја]]. У овој, данас кући музеју, Толстој је био рођен, написао је познате романе ''[[Рат и мир]]'' и ''[[Ана Карењина|Ану Карењину]]'' и ту је и сахрањен. Толстој је ово место звао „неприступачним књижевним упориштем“.<ref>{{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird |location= |publisher= |year= |isbn= |pages=308}}</ref> Јасна пољана је удаљена 12 километара југозападно од [[Тула|Туле]] и 200 километара од главног града [[Москва|Москве]]. На иницијативу Толстојеве кћерке [[Александра Толстој|Александре Толстој]] у јуну 1921. године, имање је национализовано и формално постало Толстојев меморијални музеј. Садашњи директор музеја Владимир Толстој је, такође, један од потомака Толстоја. У музеју су изложене Толстојеве личне ствари као и библиотека која садржи 22.000 књига. У музејском комплексу се налази вила писца, школа за децу сиромашних коју је основао Толстој и парк у коме се налази Толстојев скромни гроб. == Рана историја == Имање је првобитно било у поседу породице Картсев а крајем 18. века је купио кнез Николај Волконски, Толстојев деда, који је имање обогатио са [[Француски парк|француским парком]] и [[Енглески парк|енглеском пејзаж баштом]], као и дугим брезовим и храстовим алејама<ref>Званични сајт музеја Јасна пољана {{ru}}</ref>. По смрти Николаја Волконског имање је наследила његова кћерка Марија Николајевна, мајка Лава Толстоја. Марија Николајевна и њен супруг Николај Иљич Толстој, ветеран рата против Наполеона из 1812. године, су доградили 32-собну кућу са читавом групом радних објеката, а такође су повећали парк. == Гроб Лава Толстоја == Много пре него што је умро, Толстој је назначио место где је желео да буде сахрањен, у малом пропланку званом „место зелене гране“, поред дуге јаруге у делу старе шуме назване „Шума старог поретка“ (Старый Заказ). Назив шуме је био симболичан јер је сечење дрвећа било забрањено још од времена његовог деде, и много стабала је било старо више од стотину година. Назив „место зелене гране“ је дао Толстојев старији брат Николај, који је рекао да онај који буде пронашао чаробни штапић на том месту никада неће умрети или бити болестан. Толстој и његов брат су доста заједничког времена проводили за живота на том месту.<ref>Званична страница музеја. За причу о чаробном штапићу погледати, Suzanne Massie (p. 308) and Zverev, ''Лав Толстој''.</ref> == Галерија == <gallery mode=packed heights=160> L.N.Tolstoy Prokudin-Gorsky.jpg|Толстој у парку, мај 1908. Tolstoy room.jpg|Толстојева спаваћа соба 1910. Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img02 Big Pond.jpg|Велики рибњак на имању Ясная Поляна. Могила Льва Толстого.jpg|Гроб Лава Толстоја </gallery>| == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird, the Beauty of Old Russia |location= |publisher=Simon and Schuster |year= |isbn= }}. New York 1980 * {{cite book|author=Aleksey Zveryev and Vladimir Tunimanov|title=Lev Tolstoy |location= |publisher=Moldaya Gvardiya Publishers |year= |isbn=978-5-235-03037-4 |year=|pages=}}. Moscow, 2007 {{ru icon}}. . {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://www.yasnayapolyana.ru/ Званична страница музеја] {{Wayback|url=http://www.yasnayapolyana.ru/ |date=20080422225040 }} * [http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana Чланак о музеју] {{Wayback|url=http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana |date=20131002030303 }} {{спољашње везе крај}} {{подножје|Русија}} [[Категорија:Лав Толстој]] [[Категорија:Музеји у Русији]] t9ogthtfg2i86jhb435w4n3ruv02w6a 30099311 30099309 2025-06-28T00:42:36Z Ђидо 4528 /* Галерија */ 30099311 wikitext text/x-wiki {{Coord|54|04|34|N| 37|31|34|E|region:RU_type:city|display=title}} [[Датотека:Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img11 LNTolstoy House.jpg|мини|десно|300п|Кућа Лава Толстоја у Јасној пољани]] '''Јасна пољана''' ({{јез-рус|Я́сная Поля́на}}) је био дом руског писца [[Лав Толстој|Лава Толстоја]]. У овој, данас кући музеју, Толстој је био рођен, написао је познате романе ''[[Рат и мир]]'' и ''[[Ана Карењина|Ану Карењину]]'' и ту је и сахрањен. Толстој је ово место звао „неприступачним књижевним упориштем“.<ref>{{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird |location= |publisher= |year= |isbn= |pages=308}}</ref> Јасна пољана је удаљена 12 километара југозападно од [[Тула|Туле]] и 200 километара од главног града [[Москва|Москве]]. На иницијативу Толстојеве кћерке [[Александра Толстој|Александре Толстој]] у јуну 1921. године, имање је национализовано и формално постало Толстојев меморијални музеј. Садашњи директор музеја Владимир Толстој је, такође, један од потомака Толстоја. У музеју су изложене Толстојеве личне ствари као и библиотека која садржи 22.000 књига. У музејском комплексу се налази вила писца, школа за децу сиромашних коју је основао Толстој и парк у коме се налази Толстојев скромни гроб. == Рана историја == Имање је првобитно било у поседу породице Картсев а крајем 18. века је купио кнез Николај Волконски, Толстојев деда, који је имање обогатио са [[Француски парк|француским парком]] и [[Енглески парк|енглеском пејзаж баштом]], као и дугим брезовим и храстовим алејама<ref>Званични сајт музеја Јасна пољана {{ru}}</ref>. По смрти Николаја Волконског имање је наследила његова кћерка Марија Николајевна, мајка Лава Толстоја. Марија Николајевна и њен супруг Николај Иљич Толстој, ветеран рата против Наполеона из 1812. године, су доградили 32-собну кућу са читавом групом радних објеката, а такође су повећали парк. == Гроб Лава Толстоја == Много пре него што је умро, Толстој је назначио место где је желео да буде сахрањен, у малом пропланку званом „место зелене гране“, поред дуге јаруге у делу старе шуме назване „Шума старог поретка“ (Старый Заказ). Назив шуме је био симболичан јер је сечење дрвећа било забрањено још од времена његовог деде, и много стабала је било старо више од стотину година. Назив „место зелене гране“ је дао Толстојев старији брат Николај, који је рекао да онај који буде пронашао чаробни штапић на том месту никада неће умрети или бити болестан. Толстој и његов брат су доста заједничког времена проводили за живота на том месту.<ref>Званична страница музеја. За причу о чаробном штапићу погледати, Suzanne Massie (p. 308) and Zverev, ''Лав Толстој''.</ref> == Галерија == <gallery mode=packed heights=160> L.N.Tolstoy Prokudin-Gorsky.jpg|Толстој у парку, мај 1908. Tolstoy room.jpg|Толстојева спаваћа соба 1910. Tula YasnayaPolyana asv2019-09 img02 Big Pond.jpg|Велики рибњак на имању Ясная Поляна. Могила Льва Толстого.jpg|Гроб Лава Толстоја </gallery> == Референце == {{референце}} == Литература == {{литература}} * {{cite book|author=Suzanne Massie|title=Land of the Firebird, the Beauty of Old Russia |location= |publisher=Simon and Schuster |year= |isbn= }}. New York 1980 * {{cite book|author=Aleksey Zveryev and Vladimir Tunimanov|title=Lev Tolstoy |location= |publisher=Moldaya Gvardiya Publishers |year= |isbn=978-5-235-03037-4 |year=|pages=}}. Moscow, 2007 {{ru icon}}. . {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://www.yasnayapolyana.ru/ Званична страница музеја] {{Wayback|url=http://www.yasnayapolyana.ru/ |date=20080422225040 }} * [http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana Чланак о музеју] {{Wayback|url=http://www.theglobaldispatches.com/articles/tolstoy%E2%80%99s-yasnaya-polyana |date=20131002030303 }} {{спољашње везе крај}} {{подножје|Русија}} [[Категорија:Лав Толстој]] [[Категорија:Музеји у Русији]] 9imc6mrfdcdj1xjczxpa83t1e3orduh 0 829372 30099513 8396282 2025-06-28T09:39:50Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Јасна Пољана]] у [[Јасна пољана]]. 30099513 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Јасна пољана]] 57it78ze1fx7t0e5fmsxa59ymbwjyln 0 830081 30098658 29808827 2025-06-27T14:05:43Z ~2025-88265 447141 /* Успеси */ 30098658 wikitext text/x-wiki {{Хокејашки клуб | сезона = | color1 = | color2 = | име клуба = ХК Електровојводина Нови Сад | слика = | слика_ширина = 140п | слика_опис = Грб ХК Електровојводина Нови Сад | надимак = | град/држава = [[Нови Сад]], [[Србија]] | основан = [[1967]]. | угашен = | боја = {{color box|red}} {{color box|white}} | слика_дреса = | дворана = | капацитет = | председник = Драгољуб Николић {{зас|СРБ}} | менаџер = | тренер = | капитен = | лига = [[Првенство Србије у хокеју на трави|Лига Србије у хокеју на трави]] | сарадња = | веб сајт = }} '''Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад''' је клуб [[Хокеј на трави|хокеја на трави]] из [[Нови Сад|Новог Сада]]. == Историја == Клуб је основан [[1967]]. године у оквиру покраинске установе ''Електровојводина''. Први пут улази у [[Првенство Југославије у хокеју на трави|Прву лигу Југославије]] [[1973]]. године. На прву титулу чекало се 43 године, [[2010]]. ХК ЕВ Нови Сад завршила је на првом месту државног првенства. Постоји и женска секција овог клуба. == Успеси == * '''Хокеј на трави: Национално првенство (1):''' ** '''[[Првенство Југославије у хокеју на трави|Првенство СФР Југославије]]''' *** Други (1): 1989. ** '''[[Првенство Србије у хокеју на трави|Првенство Србије]]''' *** '''Првак (1):''' 2010. *** Други (2): 2012, 2013. *'''Хокеј у дворани: Европска текмичења (1):''' ** '''Еурохокеј индур челенџ 2''' *** '''Победник (1):''' 2007. {{Шаблон:Клубови хокеја на трави у Србији}} {{Подножје}} [[Категорија:Српски клубови хокеја на трави]] [[Категорија:Хокејашки клубови у Новом Саду]] l4r9g4857q5xn6riadetwr7xxmhnd8d 0 830094 30098660 29808897 2025-06-27T14:06:40Z ~2025-88265 447141 /* Успеси */ 30098660 wikitext text/x-wiki {{Хокејашки клуб | сезона = | color1 = | color2 = | име клуба = ХК Трикотекс Суботица | надимак = | град/држава = [[Суботица]], [[Србија]] | основан = [[2003]]. | угашен = | боја = {{color box|orange}} {{color box|#2E8B57}} | слика_дреса = | дворана = | капацитет = | председник = | менаџер = | тренер = | капитен = | лига = [[Првенство Србије у хокеју на трави|Лига Србије у хокеју на трави]] | сарадња = | веб сајт = }} '''Хокејашки клуб Трикотекс''' је клуб [[Хокеј на трави|хокеја на трави]] из [[Суботица|Суботице]]. == Историја == Клуб је основан [[2003]]. године у оквиру конфекцијске фирме ''Трикотекс'' из [[Суботица|Суботице]]. Хокејаши Трикотекса освајају титулу националног првенства већ [[2004]]. године. Међутим због финансијских проблема клуб није у могућности да сваке године учествује у [[Првенство Србије у хокеју на трави|Првенству Србије]], рад клуба се више базира на рад са млађим категоријама. == Успеси == * '''[[Првенство Србије у хокеју на трави|Првенство Србије]]''' **'''Првак (1):''' 2004. ** Други (2): 2005, 2006. *'''Еурохокеј челенџ 2''' **'''Победник (1):''' 2005. == Спољашње везе == {{Шаблон:Клубови хокеја на трави у Србији}} {{Подножје}} [[Категорија:Српски клубови хокеја на трави]] [[Категорија:Спорт у Суботици]] 7wwxxjpnksffexsm3wigpc6u457sceb 0 832295 30099313 30097737 2025-06-28T00:43:06Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-85350|~2025-85350]] ([[User talk:~2025-85350|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29916449 wikitext text/x-wiki {{Друго значење|америчку ТВ серију|[[Ургентни центар (америчка ТВ серија)|Ургентни центар]]}} {{Инфокутија Телевизијска емисија | име = Ургентни центар | слика = Ургентни центар (Србија).jpg | опис_слике = Лого серије | наслов = | име2 = | жанр = [[Драма (телевизијски жанр)|драма]] | формат = | издавач = | творац = [[Мајкл Крајтон]] | сценариста = Сара Радојковић | режија = [[Стеван Филиповић (режисер)|Стеван Филиповић]]<br />[[Дејан Зечевић]]<br />[[Небојша Радосављевић]]<br /> [[Владимир Петровић]]<br />Данило Бећковић<br />Милан Тодоровић<br />[[Катарина Живановић]]<br />Коста Ђорђевић | креативни_директор = | водитељ = | улоге = [[Марко Јањић]]<br />[[Тамара Крцуновић]]<br />[[Катарина Радивојевић]]<br />[[Иван Босиљчић]]<br />[[Зинаида Дедакин]]<br />[[Иван Јевтовић]]<br />[[Даница Максимовић]]<br />[[Власта Велисављевић]]<br />[[Бојан Перић]]<br />[[Мики Манојловић]]<br />[[Стефан Бундало]]<br />[[Милица Јанкетић]]<br />[[Дубравка Мијатовић]]<br />[[Немања Јаничић (глумац)|Немања Јаничић]]<br />[[Миодраг Драгичевић]]<br />[[Драган Мићановић]]<br />[[Слобода Мићаловић]]<br />[[Милан Колак]]<br />[[Марија Вицковић]]<br />[[Бане Видаковић]]<br />[[Марина Ћосић]]<br />[[Никола Вујовић]]<br />[[Иван Ђорђевић|Иван Ђорђевић Џуди]]<br />[[Оља Левић]]<br />[[Милена Живановић]]<br />[[Милица Мајкић]]<br />[[Магдалена Мијатовић]]<br />Ђорђе Митровић<br />[[Александар Радојичић]]<br />[[Маја Манџука]]<br />[[Александар Димитријевић (глумац)|Александар Димитријевић]]<br />[[Бранкица Себастијановић]]<br />[[Мирка Васиљевић]] | комисија = | гласови = | наратор = | музичка_тема = | почетна_тема = | завршна_тема = | слоган = | композитор = | држава = [[Србија]] | језик = [[српски језик|српски]] | сезоне = 4 | епизоде = 246 | списак = Списак епизода серије Ургентни центар (српска ТВ серија) | извршни_продуцент = Горан Стаменковић | ко_извршни = Сретен Јовановић | продуцент = Вук Вукићевић | supervising_producer = | помоћни_продуцент = | consulting_producer = | ко-продуцент = | story_editor = | монтажер = Драган Красић<br /> Дејан Луковић<br /> Гаврило Јовановић<br /> Немања Радић | локација = [[Београд]] | кинематографија = Маја Радошевић<br /> Игор Шунтер<br /> Лука Милићевић<br /> [[Радослав Владић]]<br /> Дарко Станојев | сценографија = Јелена Симић<br /> Ивона Летић | трајање = ~45 [[минут]]а | продукција = -{[[Emotion Production]]}-<br />[[Прва српска телевизија]] | дистрибутер = | канал = [[Прва српска телевизија|Прва]] | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | почетак = {{датум почетка|2014|10|6|без_тачке=да}} | крај = {{датум завршетка|2025|3|18|без_тачке=да}} | емитовање_у_Српској = | канал3 = | формат_слике3 = | формат_тона3 = | канал_премијерног_приказивања3 = | почетак_емитовања3 = | крај_емитовања3 = | статус3 = | претходник3 = | наследник3 = | сродно_приказивање3 = | емитовање_у_Црној_Гори = | канал4 = | формат_слике4 = | формат_тона4 = | канал_премијерног_приказивања4 = | почетак_емитовања4 = | крај_емитовања4 = | статус4 = | претходник4 = | наследник4 = | сродно_приказивање4 = | статус = | претходник = | наследник = | сродство = [[Ургентни центар (америчка ТВ серија)|Ургентни центар]] | сајт = | сајт2 = | imdb_id = | tv_com_id = }} '''''Ургентни центар''''' ('''''УЦ''''') је српска телевизијска серија која се приказује од 6. октобра 2014. на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. Представља обраду америчке серије ''[[Ургентни центар (америчка ТВ серија)|Ургентни центар]]''.<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/406098/Pogledajte-uvodnu-spicu-za-srpsku-verziju-serije-E-R| title = Погледајте уводну шпицу за српску верзију серије Е. Р.| publisher = blic.rs|date=| accessdate=16. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/396533/Srpska-verzija-Urgentnog-centra| title = Српска верзија „Ургентног центра“| publisher = blic.rs|date=| accessdate=16. 10. 2013}}</ref> ==О серији== Радња серије се углавном одвија на Ургентном одељењу Ургентног центра у Београду. Познату музичку тему која је коришћена за шпицу компоновао је Џејмс Њутoн Хауард, а први пут је коришћена у [[Ургентни центар (америчка ТВ серија)|изворној серији]] [[САД|америчке]] телевизијске станице -{[[Ен-Би-Си|NBC]]}-. == Улоге == {{главни|Списак ликова серије Ургентни центар (српска ТВ серија)}} * [[Marko Janjić|Марко Јањић]]<nowiki/> као др Марко Павловић (сезоне 1−2) * [[Тамара Крцуновић]] као [[Милица Лукић]] (сезоне 1−2) * [[Катарина Радивојевић]]/[[Милица Јанкетић]] као [[Катарина Грујић (Ургентни центар (српска ТВ серија))|Катарина Грујић]] (сезоне 1−2) * [[Иван Босиљчић]] као [[Немања Арсић]] * [[Зинаида Дедакин]] као [[Љиљана Хаџић]] (главни: сезоне 1−2; епизодни: сезоне 3− ) * [[Иван Јевтовић]] као [[Рефик Петровић]] (сезоне 1−4) * [[Даница Максимовић]] као [[Даница Симић]] (сезона 1) * [[Власта Велисављевић]] као [[Господин Андрић]] (сезона 1) * [[Стефан Бундало]] као [[Мишко (Ургентни центар (српска ТВ серија))|Мишко]] (сезона 1) * [[Бојан Перић]]/[[Миодраг Драгичевић]] као [[Никола Ристић]] (сезоне 1−2) * [[Мики Манојловић]] као [[Лазар Шћепановић]] (сезоне 1−2) * [[Дубравка Мијатовић]] као [[Сара Коларов]] (сезоне 2−4) * [[Немања Јаничић (глумац)|Немања Јаничић]] као [[Љубомир Марковић (Ургентни центар (српска ТВ серија))|Љубомир Марковић]] (главни: сезона 2; епизодни: сезоне 3− ) * [[Драган Мићановић]] као [[Алекса Радак]] (сезоне 3−4) * [[Слобода Мићаловић]] као [[Марта Вуковић]] (сезона 3) * [[Бане Видаковић]] као [[Димитрије Принцип]] (главни: сезона 3; епизодни: сезоне 2 и 4) * [[Марија Вицковић]] као [[Симонида Коњовић]] (сезона 3−4) * [[Дубравка Ковјанић]]/[[Ивана Дудић]]/[[Марина Ћосић]] као [[Наташа Бајић]] (главни: сезона 3; епизодни: сезоне 1−2) * Петар Митић/[[Никола Вујовић]] као [[Максим Ракочевић|Максим Ускоковић]](главни: сезоне 3−4; епизодни: сезона 2) * [[Иван Ђорђевић|Иван Ђорђевић Џуди]] као [[Лука Ковач (Ургентни центар)|Лука Ковач]] (сезона 3) * [[Оља Левић]] као др [[Тамара Мацановић]] (сезоне 3−4) * [[Милена Живановић]] као [[Вања Кокотовић]] (главни: сезона 4; епизодни: сезона 3) * [[Милица Мајкић]] као [[Викторија-Бела Маровић]] (главни: сезона 4; епизодни: сезоне 1−3) * [[Магдалена Мијатовић]] као [[Софија Крунић]] (сезона 4) * Ђорђе Митровић као [[Милан Галовић]] (сезона 4) * [[Александар Радојичић]] као [[Вук Тешић]] (сезона 4) * [[Маја Манџука]] као [[Андреа Марков]] (сезона 4) * [[Александар Димитријевић (глумац)|Александар Димитријевић]] као [[Ђорђе Предић]] (сезона 4) * [[Бранкица Себастијановић]] као [[Маја Регодић]] (сезона 4) * [[Мирка Васиљевић]] као [[Сташа Тагић]] (сезона 4) == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Ургентни центар (српска ТВ серија)}} {{:Списак епизода серије Ургентни центар (српска ТВ серија)}} == Међународно приказивање == {| class="wikitable" ! | Држава ! | Телевизија ! | Приказивање<br /><small>([[Ургентни центар (српска ТВ серија, сезона 1)|сезона 1]])</small> ! | Приказивање<br /><small>([[Ургентни центар (српска ТВ серија, сезона 2)|сезона 2]])</small> ! | Приказивање<br /><small>([[Ургентни центар (српска ТВ серија, сезона 3)|сезона 3]])</small> ! | Приказивање<br /><small>([[Ургентни центар (српска ТВ серија, 4. сезона)|сезона 4]])</small> |- || {{Застава|Србија}} || [[Прва српска телевизија|Прва]] || [[6. октобар]] [[2014]] — [[5. фебруар]] [[2015]]. || [[17. септембар]] [[2018]] — [[4. јун]] [[2019]]. || [[15. септембар]] [[2020]] — [[26. мај]] [[2021]]. || [[14. септембар]] [[2023]] — [[18. март]] [[2025]]. |- || {{Застава|Црна Гора}} || [[Прва српска телевизија|Прва ЦГ]] || [[6. октобар]] [[2014]] — [[5. фебруар]] [[2015]]. || [[24. септембар]] [[2018]] — [[11. јун]] [[2019]]. || [[15. септембар]] [[2020]] — [[26. мај]] [[2021]]. || [[14. септембар]] [[2023]] — [[август]] [[2024]]. |- || {{Застава|Хрватска}} || [[РТЛ (Хрватска)|РТЛ]]<ref>[https://www.vecernji.hr/showbiz/katarina-radivojevic-je-zvijezda-nove-serije-rtl-televizije-hitna-1003136 Lijepa Beograđanka predvodi ekipu nove liječničke serije &#39;Hitna&#39; - Večernji.hr<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> || [[4. мај]] [[2015]] — [[28. мај]] [[2015]]. || <center>/</center> || <center>/</center> || |- | rowspan="2"|{{Застава|Босна и Херцеговина}} || [[Федерална телевизија]] || [[18. фебруар]] [[2019]] — [[13. март]] [[2019]]. || [[14. март]] [[2019]] — [[14. јул]] [[2019]]. || [[26. јануар]] [[2021]] — [[28. јун]] [[2021]]. || |- || [[РТВ БН]] || [[18. фебруар]] [[2019]] — [[11. март]] [[2019]]. || [[12. март]] [[2019]] — [[4. јун]] [[2019]]. || [[21. јун]] [[2021]] — [[октобар]] [[2021]]. || [[1. јануар]] [[2023]] — [[август]] [[2024]]. |} ==Напомене== *Емошон продукција путем налога на мрежи Фејсбук је потврдила да ће се снимати и 3. сезона.<ref>{{Cite web|url=https://www.republika.rs/zabava/kultura/229993/treca-sezona-serije-urgentni-centar-prva-epizoda-ostavice-fanove-bez-daha|title=Treća sezona serije ’’Urgentni centar’’: Prva epizoda ostaviće fanove bez daha!|authorlink=Republika.rs|date=15.09.2020.|website=Republika.rs|url-status=live|access-date=07.02.2022.}}</ref> == Референце == {{референце|30em}} == Спољашње везе == * {{званични веб-сајт|http://www.prva.rs/program/serija/urgentni-centar.html}} * {{ИМДб наслов| id = tt4088352| title = Ургентни центар}} {{Подножје|Телевизија|Србија}} [[Категорија:Ургентни центар (српска ТВ серија)| ]] [[Категорија:Српске серије које су се почеле приказивати 2014.]] [[Категорија:Српске серије]] [[Категорија:Оригинални програм канала Прва српска телевизија]] jrfi3t4lafw41i9fdgy1e5ha956tyfk 0 837968 30099589 29875400 2025-06-28T10:45:07Z ~2025-91598 447445 /* Glavni i odgovorni urednici */ 30099589 wikitext text/x-wiki {{TV mreža-lat | ime_mreže = Niška televizija<br />NTV| logo_mreže = [[Датотека:Ntv logo.jpg|200px]]| država = {{zastava|Srbija}}| tip_mreže = lokalna| udeo_u_gledanosti = | dostupnost = grad Niš i okolina| format_slike = 4:3; 16:9| stara_imena = | vlasnik = Vitko Radomirović| slogan = | stara_imena = GTV Niš | sedište = Vojvode Mišića, 50/I Obrenovićeva 124, Niš | važni_ljudi = Vitko Radomirović, direktor, glavni i odgovorni urednik| srodni_kanali = | početak_emitovanja = [[11. januar]] [[1996]]. | kraj_emitovanja = [[11. jun]] [[2024]]. | osnivač = [[Grad Niš]]| frekvencija = | godišnja_zarada = | zaposlenih = | budžet = | udeo_u_gledanosti = | godišnja_zarada = | vebsajt = http://ntv.rs/| }} '''Niška televizija''' (skraćeno: '''NTV''') bila je [[Srbijа|srpska]] lokalna televizija. Osnovana je [[1996]]. godine. Medijska kuća se nalazi u [[Niš]]u. == Istorijat == Preduzeće JP „Niška televizija“ osnovano je [[1995]]. godine odlukom Skupštine Grada, a program emituje od [[11. januar]]a [[1996]]. godine. Program NTV emituje se na 57 UHF kanalu. [[Кабловска телевизија|Kablovski distributeri]] takođe emituju program preko kablovskih mreža. Niška televizija je u [[2008]]. godini dobila dozvolu za emitovanje programa na lokalnom nivou. Godine [[2009]], NTV je počela i emitovanje programa na globalnom nivou, preko [[Internet]]a. Novembra 2015-te, NTV je privatizovana. Kupljena je od strane medijskog maga Vitka Radomirovića. Od 2011. godine, uvodi novi vizuelni identitet koji podrazumeva i novi logo, kao i redizajn programa. Godine [[2015.]] su Narodne Novine i Slađana Ostojić kupili Nišku televiziju.<ref>{{cite web |title=“Narodne novine” i Slađana Ostojić kupile Nišku televiziju za 78.000 evra |url=https://www.blic.rs/vesti/srbija/narodne-novine-i-sladana-ostojic-kupile-nisku-televiziju-za-78000-evra/zbzzhzk |website=Blic.rs |accessdate=10. 10. 2019 |language=sr}}</ref> == Program Niške televizije == U programskoj šemi Niške televizije analitički su zastupljeni svi segmenti života od informative, politike, kulture do dečijih i dokumentarnih neprofitabilnih sadržaja. Emisije su koncipirane tako da stručno i iz više uglova obradjuju teme. {{Columns-list|2| Program je realizovan u okviru sledećih žanrova: * informativni program * filmski i serijski program * kulturno-obrazovni program * zabavno-sportski program * dokumentarni program * dečiji program Emisije: * Dijagnoza * Doručak sa Žikom * Iz drugog ugla * Kofer * Nauka * Niš uživo * NTV Klinika * NTV razgovor * NTV intervju * Odgovori * Petbook * Pod lupom * Reč po reč sa Lorom * Šahovska tajna * Zarez * Zrno * Niško jutro * Žvakalica * Sa građanima na vezi * Hoću da znam * NTV Kuvar * Tema dana * Teme dana * Dobro jutro * Dobar dan * U hodu * Muzičko ogledalo * Fenomeni * Moj Niš * Pečat * Unca * NTV Porota * Agrospektar * Pravoslavna zvona * Sedmica * Potrošački forum * Informacijom do posla * Jednakost za sve * Neki novi ljudi iz komšiluka * Ljudi iz komšiluka * Jezička fiskultura * Biseri niškog sporta * Nikad na levu * Ogledalo * ArhiNiš * Od glave do srca * Krik * Randes * NTV Reportaža * Idu dani * Dobre vibracije * Vašar taštine * Pitam i ja Vas * Linija bez prekida * Marketing plus * Planeta * Spajalica * Početak za imetak * Anem * Niški bioskopi * Nedeljno popodne * Ispovedaonica * Za DŽ * Od A do Š * Riznica duhovnosti * Kultivator * Niška kaldrma * Na današnji dan u Nišu * Nešto između * Moram da ti kažem * Radost Evanđelja * Volan * Đačko ćoše * Ambijent * Otvoreno sa Zoranom Todorovićem * NTV Kamera * 3 puta * Pazi snima se * Hronika opština * IN * TV Klinika * Središte svetske kulture * Ogi * Pitanje krivice i odgovornosti * Jačanje nevladinog sektora * Gradski sat * Za čist obraz * Rezervisano * Sportsko popodne * Školski švenk * Tragovi * Pravoslavne besede * Na današnji dan * ,,Belo" je crno * Manastiri i crkve * Turistička patrola * Znak pitanja * Dynamite 10 * Most zajedništva * Pečat mog vremena * Pod zastavom nauke * U podne do popodne * Fokus * Od ponedeljka do petka * Ekspedicija * Tranzicija * Teleskop * Bolje na lizing * Mondijal plus * Talasanje * Agrosava sa Vama * Gost dana * Oteto prokleto * Mesto za testo * Kulturama * Pčelica * Životinjsko carstvo * Studentski informator * Svet šaha * Udahni duboko * Izoštreno * Ćuti i gledaj * Iskre * Iz čekaonice * Iskušenja Informativni program: * Vesti * Novini - vesti na bugarskom jeziku * Teleobjektiv * Telepres * Telesport * Telesport plus * Best sport * Appel sport * Vremenska prognoza * Sport + }} Kvizovi: * TV Casino * Hardcore * Medeni mesec * Taxi kviz == Voditelji Niške televizije == * Nataša Damjanović (NTV kabare) * Aleksandar Đokić * Stanislava Todorović * Vladica Jovančić * Nebojša Veličković * Julijana Mitić * Lora Nikolić * Biljana Stanojević * Jelena Mitić (sada Jelena Milovanović) * Nena Pešić * Vesna Milovanović * Milena Vidojković * Vesna Bratić * Miloš Vukotić * Nataša Stojanović * Mirjana Nikolić * Ljubomir Žikić * Saška Milanov * Branka Vukelić (sada Branka Mihajlović) * Stevan Manasijević * Jelena Krstić * Marija Milijić * Ivana Jelić (sada Ivana Milosavljević) * Milena Milenković (sada Milena Antić) * Emilija Ćoćić Bilić * Branislava Nešić (sada Branislava Jovanović) * Dragana Đorđević * Milan Stojanović * Ana Veljković * Olivera Mitić (sada Olivera Antić) * Borko Nedeljković * Zoran Rajković * Vesna Milić * Tatjana Egerić * Tatjana Đukić * [[Dalibor Popović | Dalibor Popović Pop]] * Dragan Miljković ▼ ▼ * Dušica Jaćimović * Tamara Geštamov * Tamara Milojević (sada Stankov) * Miljana Đorđević (sada Jeremić) * Alma Đorđević * Vesna Živadinović Pečenković * [[Dragan Žika Stojanović]] * Đorđije Dašić * Milan Petković * Nikola Marković * Ivan Milanović * Edo Crnalić * Dragan Stamenković * Danijela Ivanković * Snežana Marinković * Dušan Aleksić * Dušan Janković * Marija Marinković * Milena Terzić * Milica Ilić * Zoran Todorović * Nikola Marinković * Kristina Krstić * Aleksandar Rajski (1958—2008) * Jadranka Tasić * Dušica Pešić * Marjan Todorović * Dragan Stojadinović * Života Šabanović (1957—2021) * Nataša Mašković Sokolović * Nevena Vojinović (sada Ročkomanović) * Tatjana Cvetković * Stela Jovanović * Zoran Radenković * Emilija Antić Obrenović * Olgica Veličkov * Biljana Stevanović * Beka Mitić Ristić * Dragan Stanković * Milan Cvetanović * Dejan Dabić * Marija Milošević * Karolina Ćojbašić * Marko Smiljković * Aleksandar Filipović (1977—2022) * Mladen Lilić * Mirjana Filipović * Andrijana Ademović * Slaviša Dejić * Mihajlo Milovanović * Svetlana Krstić * Nikola Đurić * Sandra Stamenković (sada Milić) * Marija Veličković * Jovana Ilić * Dragoslav Savić (1960—2021) * Ana Kolarević * Ivana Marjanović * Maja Veselić * Olivera Milošević * Ivana Miljković (sada Dimitrijević) * Dragana Stojanović (sada Stojanović Krstić) * Tamara Todorović (sada Mitić) * Mirjana Golubović * Elizabeta Vojinović * Rade Vučković Niški * Katarina Ačanski * Miloš Nikolić * Dušan Zdravković * Ivica Stojanović (?—2022) * Branislav Janković * Sanja Vidojković == Glavni i odgovorni urednici == * Dragan Miljković 1996 * Vlada Pavlović 1996-1997 * Đokica Jovanović 1997-1998 * Vojkan Milenković 1998-2000 * Stela Jovanović 2000-2002 * Bratislav Stamenković 2002-2005 * Zoran Todorović 2005-2008 * Dragan Miljković 2009-2011 * Miroslav Ćosić 2011-2013 * Lora Nikolić 2013-2014 * Vitko Radomirović 2015-2024 == Nagrade == [[Редакција|Redakcija]] dokumentarnog programa NTV ima 16 nagrada na prestižnim domaćim i stranim Festivalima. Do [[2013]]. godine tim zadužen za organizovanje direktnih prenosa ima preko 3000 sati programa (informativnog, zabavnog i sportskog) ostvarenih na terenu. Većina novinara koji rade u redakciji završili su [[BBC]] informativnu školu novinarstva. Kolektiv NTV-a dobitnik je i nagrade Grada Niša. == Logotipi == Niška televizija je osnovana 1995. godine pod imenom '''Gradska televizija Niš''' (skraćeno: '''GTV Niš''') i taj naziv je važio do 2. septembra 1996. godine, kada je preimenovana u Nišku Televiziju. Od 1996. godine, za tu televizijsku stanicu pod tim imenom bila su četiri prilično različita logotipa. Prvi logotip Niške televizije je važio od 1996. do 1999. godine, drugi logotip je važio od 1999. do 2000. godine, treći logotip je važio od 2000. do 18. septembra 2011. godine, a četvrti, ujedno i današnji logotip važi od 19. septembra 2011. godine. == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://ntv.rs/ Javno preduzeće „Niška televizija“ – NTV] {{Wayback|url=http://ntv.rs/ |date=20160926153912 }} {{TV kanali u Srbiji-lat}} {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Нишка телевизија}} [[Категорија:Телевизијске станице у Србији]] [[Категорија:Медији у Нишу]] [[Категорија:Телевизијске станице покренуте 1996.]] ej0xza6cxg1uahad6vy8bx9v1t8o2fl 0 839724 30099244 30005365 2025-06-27T22:50:03Z KrleNS 313903 Alter: title, journal, date, doi. Add: pmc, doi, authors 1-11. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099244 wikitext text/x-wiki {{Lek info-okvir-lat | IUPAC_name = [(1-{R}-)-3-metil-1-[(2-{S}-)-3-fenil-2-(pirazin-2-ilformamido)propanamido]butil]boronska kiselina | image = Bortezomib Structural Formula V.1.svg | width = | alt = | image2 = Bortezomib-from-PDB-2F16-3D-balls.png | width2 = | alt2 = | drug_name = Bortezomib | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Bortezomib}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Intravenozno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 179324-69-7 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = L01 | ATC_suffix = XX32 | ATC_supplemental = | PubChem = | PubChemSubstance = | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00188 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 52717 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=19 |H=25 |B=1 |N=4 |O=4 | molecular_weight = | smiles = O=C(N[C@H](C(=O)N[C@H](B(O)O)CC(C)C)Cc1ccccc1)c2nccnc2 | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI = 1S/C19H25BN4O4/c1-13(2)10-17(20(27)28)24-18(25)15(11-14-6-4-3-5-7-14)23-19(26)16-12-21-8-9-22-16/h3-9,12-13,15,17,27-28H,10-11H2,1-2H3,(H,23,26)(H,24,25)/t15-,17-/m0/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChIKey = GXJABQQUPOEUTA-RDJZCZTQSA-N | density = | melting_point = | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Bortezomib''' (originalno PS-341) je bio prvi terapeutski inihbitor [[proteazom]]a koji je testiran na ljudima. [[Administracija za hranu i lekove|FDA]] je odobrila ovaj lek za tretman relapsirajuće mijelomne bolest i limfoma mantl ćelija.<ref>-{Adams J, Kauffman M: Development of the proteasome inhibitor Velcade (Bortezomib). Cancer Invest. 2004;{{cite journal|title= Development of the proteasome inhibitor Velcade (Bortezomib)|journal= Cancer Investigation|date=2004|volume=22|issue=2|pages=304–11|doi= 10.1081/cnv-120030218|pmid=15199612|last1= Adams|first1= J.|last2= Kauffman|first2= M.}}}-</ref><ref>-{Bonvini P, Zorzi E, Basso G, Rosolen A: Bortezomib-mediated 26S proteasome inhibition causes cell-cycle arrest and induces apoptosis in CD-30+ anaplastic large cell lymphoma. Leukemia. {{cite journal|title= Bortezomib-mediated 26S proteasome inhibition causes cell-cycle arrest and induces apoptosis in CD-30+ anaplastic large cell lymphoma|journal= Leukemia|date=2007 Apr|volume=21|issue=4|pages=838–42|pmid=17268529|last1= Bonvini|first1= P.|last2= Zorzi|first2= E.|last3= Basso|first3= G.|last4= Rosolen|first4= A.|doi= 10.1038/sj.leu.2404528}}. Epub 2007 Feb 1. }-</ref><ref>-{Voorhees PM, Dees EC, O'Neil B, Orlowski RZ: The proteasome as a target for cancer therapy. Clin Cancer Res. {{cite journal|title= The proteasome as a target for cancer therapy|journal= Clinical Cancer Research : An Official Journal of the American Association for Cancer Research|date=2003 Dec 15|volume=9|issue=17|pages=6316–25|doi= |pmid=14695130|last1= Voorhees|first1= P. M.|last2= Dees|first2= E. C.|last3= O'Neil|first3= B.|last4= Orlowski|first4= R. Z.}}}-</ref><ref>-{Oakervee HE, Popat R, Curry N, Smith P, Morris C, Drake M, Agrawal S, Stec J, Schenkein D, Esseltine DL, Cavenagh JD: PAD combination therapy (PS-341/bortezomib, doxorubicin and dexamethasone) for previously untreated patients with multiple myeloma. Br J Haematol. {{cite journal|title= PAD combination therapy (PS-341/Bortezomib, doxorubicin and dexamethasone) for previously untreated patients with multiple myeloma|journal= British Journal of Haematology|date=2005 Jun|volume=129|issue=6|pages=755–62|doi= 10.1111/j.1365-2141.2005.05519.x|pmid=15953001|last1= Oakervee|first1= H. E.|last2= Popat|first2= R.|last3= Curry|first3= N.|last4= Smith|first4= P.|last5= Morris|first5= C.|last6= Drake|first6= M.|last7= Agrawal|first7= S.|last8= Stec|first8= J.|last9= Schenkein|first9= D.|last10= Esseltine|first10= D. L.|last11= Cavenagh|first11= J. D.}}}-</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |vauthors=Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 |doi=10.1093/nar/gkq1126 | pmid =21059682|pmc=3013709 }}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |vauthors = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M |journal = Nucleic Acids Res |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |doi = 10.1093/nar/gkm958 |pmid = 18048412|pmc = 2238889 }}</ref> == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00188 -{Bortezomib}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Хемотерапијски агенси]] [[Категорија:Инхибитори протеаза]] [[Категорија:Боронске киселине]] 27592r9bzc0x92yw1zlxeahv5wic32d 0 839734 30099240 29882997 2025-06-27T22:47:54Z Radun Balšić 314181 30099240 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Dofetilide.png|десно|безоквира|238x238п]] {{Drugbox-lat | IUPAC_name = -{N}--[4-(2-{[2-(4-metansulfonamidofenoksi)etil](metil)amino}etil)fenil]metansulfonamid | image = Dofetilide.png | width = | alt = | image2 = | width2 = | alt2 = | drug_name = Dofetilid | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Dofetilida, Tikosyn}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Dofetilide}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Oralno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 10 sati | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 115256-11-6 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = C01 | ATC_suffix = BD04 | ATC_supplemental = | PubChem = 71329 | PubChemSubstance = 46509127 | IUPHAR_ligand = 2604 | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00204 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 64435 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C07751 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 4681 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=19 |H=27 |N=3 |O=5 |S=2 | molecular_weight = 441.565 | smiles = CN(CCOC1=CC=C(NS(C)(=O)=O)C=C1)CCC1=CC=C(NS(C)(=O)=O)C=C1 | StdInChI = 1S/C19H27N3O5S2/c1-22(13-12-16-4-6-17(7-5-16)20-28(2,23)24)14-15-27-19-10-8-18(9-11-19)21-29(3,25)26/h4-11,20-21H,12-15H2,1-3H3 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = IXTMWRCNAAVVAI-UHFFFAOYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Dofetilid''' je [[Antiaritmik|antiaritmični agens]] klase III koji je [[Administracija za hranu i lekove|FDA]] odobrila za održavanje sinusnog ritma osoba sklonih formiranju atrijalne fibrilacije i tahikardiji srčanih komara.<ref>-{Lenz TL, Hilleman DE: Dofetilide, a new class III antiarrhythmic agent. Pharmacotherapy. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=2000 Jul|volume=20|issue=7|pages=776–86|doi= |pmid=10907968}}}-</ref><ref>-{Lenz TL, Hilleman DE: Dofetilide: A new antiarrhythmic agent approved for conversion and/or maintenance of atrial fibrillation/atrial flutter. Drugs Today (Barc). {{cite journal|author= |title= |journal= |date=2000 Nov|volume=36|issue=11|pages=759–71|doi= |pmid=12845335}}}-</ref><ref>-{Torp-Pedersen C, Moller M, Bloch-Thomsen PE, Kober L, Sandoe E, Egstrup K, Agner E, Carlsen J, Videbaek J, Marchant B, Camm AJ: Dofetilide in patients with congestive heart failure and left ventricular dysfunction. {{cite journal|author= |title=Danish Investigations of Arrhythmia and Mortality on Dofetilide Study Group |journal=N Engl J Med |date=1999 Sep 16|volume=341|issue=12|pages=857–65|doi= |pmid=10486417}}}-</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |vauthors=Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M (Nucleic Acids Res) |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}</ref> == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00204 -{Dofetilide}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Антиаритмици]] [[Категорија:Блокатори калијумовог канала]] ixwiuzd19kqixdbv2s3jlqxvws6u8nz 0 839736 30099233 30005366 2025-06-27T22:40:35Z KrleNS 313903 Alter: title, journal. Add: journal, pmc, doi, authors 1-15. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099233 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = (-{2R,3S,4R,5R,8R,10R,11R,12S,13S,14R)-11-{[(2S,3R,4S,6R}-)-4-(dimetilamino)-3-hidroksi-6-metiloksan-2-il]oksi}-2-etil-3,4,10-trihidroksi-13-{[(-{2R,4R,5S,6S}-)-5-hidroksi-4-metoksi-4,6-dimetiloksan-2-il]oksi}-3,5,6,8,10,12,14-heptametil-1-oksa-6-azaciklopentadekan-15-on | image = Azithromycin structure.svg | width = | alt = | image2 = Azithromycin_3d_structure.png | width2 = | alt2 = | drug_name = Azitromicin | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Hemomicin, Sumamed}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Azithromycin}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Intravenozno; Oralno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 68 sati | excretion = Bilijarno, uglavnom nepromenjen lek <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 83905-01-5 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = J01 | ATC_suffix = FA10 | ATC_supplemental = , {{ATC|S01|AA26}} | PubChem = | PubChemSubstance = | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00207 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C06838 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 2955 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=38 |H=72 |N=2 |O=12 | molecular_weight = 748.9845 | smiles = CC[C@H]1OC(=O)[C@H](C)[C@@H](O[C@H]2C[C@@](C)(OC)[C@@H](O)[C@H](C)O2)[C@H](C)[C@@H](O[C@@H]2O[C@H](C)C[C@@H]([C@H]2O)N(C)C)[C@](C)(O)C[C@@H](C)CN(C)[C@H](C)[C@@H](O)[C@]1(C)O | StdInChI = 1S/C38H72N2O12/c1-15-27-38(10,46)31(42)24(6)40(13)19-20(2)17-36(8,45)33(52-35-29(41)26(39(11)12)16-21(3)48-35)22(4)30(23(5)34(44)50-27)51-28-18-37(9,47-14)32(43)25(7)49-28/h20-33,35,41-43,45-46H,15-19H2,1-14H3/t20-,21-,22+,23-,24-,25+,26+,27-,28+,29-,30+,31-,32+,33-,35+,36-,37-,38-/m1/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = MQTOSJVFKKJCRP-BICOPXKESA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 114 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Azitromicin''' je polusintetički [[makrolid|makrolidni antibiotik]] azalidne klase. Poput drugih makrolidnih antibiotika, azitromicin inhibira bakterijsku proteinsku sintezu vezivanjem za 50S [[ribozom]]alnu podjedinicu bakterijskog 70S ribozoma.<ref>-{Noedl H, Krudsood S, Chalermratana K, Silachamroon U, Leowattana W, Tangpukdee N, Looareesuwan S, Miller RS, Fukuda M, Jongsakul K, Sriwichai S, Rowan J, Bhattacharyya H, Ohrt C, Knirsch C: Azithromycin combination therapy with artesunate or quinine for the treatment of uncomplicated Plasmodium falciparum malaria in adults: a randomized, phase 2 clinical trial in Thailand. Clin Infect Dis. {{cite journal|title= Azithromycin combination therapy with artesunate or quinine for the treatment of uncomplicated Plasmodium falciparum malaria in adults: A randomized, phase 2 clinical trial in Thailand|journal= Clinical Infectious Diseases : An Official Publication of the Infectious Diseases Society of America|date=2006 Nov 15|volume=43|issue=10|pages=1264–71|pmid=17051490|last1= Noedl|first1= H.|last2= Krudsood|first2= S.|last3= Chalermratana|first3= K.|last4= Silachamroon|first4= U.|last5= Leowattana|first5= W.|last6= Tangpukdee|first6= N.|last7= Looareesuwan|first7= S.|last8= Miller|first8= R. S.|last9= Fukuda|first9= M.|last10= Jongsakul|first10= K.|last11= Sriwichai|first11= S.|last12= Rowan|first12= J.|last13= Bhattacharyya|first13= H.|last14= Ohrt|first14= C.|last15= Knirsch|first15= C.|doi= 10.1086/508175}}. Epub 2006 Oct 12. }-</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |vauthors=Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 |doi=10.1093/nar/gkq1126 | pmid =21059682|pmc=3013709 }}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M (Nucleic Acids Res) |journal = Nucleic Acids Research |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |doi = 10.1093/nar/gkm958 |pmid = 18048412|pmc = 2238889 }}</ref> == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00207 -{Azithromycin}-] {{Antibiotici inhibitori proteinske sinteze-lat}} {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Антибиотици]] [[Категорија:Макролиди]] 49ucb8y20ok48ihy470ncze82d862hi 0 839740 30099243 29882989 2025-06-27T22:49:54Z Radun Balšić 314181 30099243 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = 1- {4-[(3-metilfenil)amino]piridin-3-sulfonil}-3-(propan-2-il)ureja | image = Torasemide.svg | width = | alt = | image2 = Torasemide_bas.png | width2 = | alt2 = | drug_name = Torasemid | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Demadex, Luprac}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Torasemide}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Intravenozno; Oralno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 3,5 sati | excretion = Hepatički metabilizam 80% <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 56211-40-6 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = C03 | ATC_suffix = CA01 | ATC_supplemental = , {{ATC|C03|CA04}} | PubChem = 41781 | PubChemSubstance = 46504760 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00214 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 38123 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=16 |H=20 |N=4 |O=3 |S=1 | molecular_weight = 348.42 | smiles = CC(C)NC(=O)NS(=O)(=O)C1=C(NC2=CC=CC(C)=C2)C=CN=C1 | StdInChI = 1S/C16H20N4O3S/c1-11(2)18-16(21)20-24(22,23)15-10-17-8-7-14(15)19-13-6-4-5-12(3)9-13/h4-11H,1-3H3,(H,17,19)(H2,18,20,21) | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = NGBFQHCMQULJNZ-UHFFFAOYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 164-164 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Torasemid''' (rINN) ili ''torsemid'' ([[SAD usvojena imena|USAN]]) je piridin-sulfonilurejni tip [[diuretik]]a koji se uglavnom koristi za kontrolisanje [[otok]]a uzrokovanih [[Zatajenje srca|kongestivnim zatajenjem srca]]. On takođe koristu u niskim dozama za kontrolu [[hipertenzija|hipertenzije]].<ref>-{Dunn CJ, Fitton A, Brogden RN: Torasemide. {{cite journal|author= |title=An update of its pharmacological properties and therapeutic efficacy |journal=Drugs |date=1995 Jan|volume=49|issue=1|pages=121–42|doi= |pmid=7705212}}}-</ref><ref>-{FDA approved new drug bulletin: torsemide (Demadex), trimetrexate glucuronate (neuTrexin). RN. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=1994 May|volume=57|issue=5|pages=53–6|doi= |pmid=8197389}}}-</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |vauthors=Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 | pmid =21059682}}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M (Nucleic Acids Res) |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |pmid = 18048412}}</ref> == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00214 -{Torasemide}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Антихипертензиви]] [[Категорија:Диуретици петље]] [[Категорија:Ароматични амини]] [[Категорија:Уреје]] [[Категорија:Пиридини]] sot74wlazr1lcmgr8mqa37cexvff56e 0 841836 30099232 30005378 2025-06-27T22:40:01Z KrleNS 313903 Alter: title, journal, doi, date, volume. Add: journal, pages, pmc, doi, authors 1-4. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099232 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = 5-etil-5-(3-metilbutil)-1,3-diazinan-2,4,6-trion | image = Amobarbital.svg | width = | alt = | image2 = Amobarbital ball-and-stick.png | width2 = | alt2 = | drug_name = Amobarbital | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Amobarbital}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 57-43-2 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = N05 | ATC_suffix = CA02 | ATC_supplemental = | PubChem = 2164 | PubChemSubstance = 46508165 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB01351 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 2079 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C07536 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 2673 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=11 |H=18 |N=2 |O=3 | molecular_weight = 226.2722 | smiles = CCC1(CCC(C)C)C(=O)NC(=O)NC1=O | StdInChI = 1S/C11H18N2O3/c1-4-11(6-5-7(2)3)8(14)12-10(16)13-9(11)15/h7H,4-6H2,1-3H3,(H2,12,13,14,15,16) | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = VIROVYVQCGLCII-UHFFFAOYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 157 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Amobarbital''' je [[barbiturat]] sa hipnotičkim i sedativnim svojstvima. On se ne primenjuje se u lečenju [[anksioznost]]i. Njegove nuspojave su uglavnom posledica dozno zavisne CNS depresije i povišen rizik od zavisnosti pri dugotrajnoj upotrebi.<ref>-{From Martindale, The Extra Pharmacopoeia, 30th ed, p.565}-</ref><ref>-{Kim HS, Wan X, Mathers DA, Puil E: Selective GABA-receptor actions of amobarbital on thalamic neurons. Br J Pharmacol. {{cite journal|title= Selective GABA-receptor actions of amobarbital on thalamic neurons|journal= British Journal of Pharmacology|date=2004 Oct|volume=143|issue=4|pages=485–94|pmid=15381635|last1= Kim|first1= H. S.|last2= Wan|first2= X.|last3= Mathers|first3= D. A.|last4= Puil|first4= E.|doi= 10.1038/sj.bjp.0705974|pmc= 1575418}}. Epub 2004 Sep 20. }-</ref><ref>{{cite journal|author=Maynert EW |title=The alcoholic metabolites of pentobarbital and amobarbital in man |journal=J Pharmacol Exp Ther |date=1965 Oct|volume=150|issue=1|pages=118–21|doi= 10.1016/S0022-3565(25)27155-5|pmid=5855308}}</ref><ref>{{cite journal|author=Tang BK, Kalow W, Grey AA |title=Amobarbital metabolism in man: N-glucoside formation |journal=Res Commun Chem Pathol Pharmacol |date=1978 Jul|volume=21|issue=1|pages=45–53|doi= |pmid=684279}}</ref><ref>Soine PJ, Soine WH: High-performance liquid chromatographic determination of the diastereomers of 1-(beta-D-glucopyranosyl)amobarbital in urine. J Chromatogr. {{cite journal|title=1987 Nov 27;422:309-14 |journal= Journal of Chromatography|date=1987|volume=422|issue=|doi= 10.1016/0378-4347(87)80468-1|pmid=3437019 |last1=Soine |first1=P. J. |last2=Soine |first2=W. H. |pages=309–314 }}</ref><ref>{{cite journal|author=McCall WV |title=The addition of intravenous caffeine during an amobarbital interview |journal=J Psychiatry Neurosci |date=1992 Nov|volume=17|issue=5|pages=195–7|doi= |pmid=1489761|pmc=1188455 }}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs |vauthors=Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS |journal = Nucleic Acids Res. |year = 2011 |volume = 39 |issue = Database issue |pages = D1035-41 |doi=10.1093/nar/gkq1126 | pmid =21059682|pmc=3013709 }}</ref><ref>{{cite journal |title = DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets |author = Wishart DS, Knox C, Guo AC, Cheng D, Shrivastava S, Tzur D, Gautam B, Hassanali M (Nucleic Acids Res) |journal = Nucleic Acids Research |year = 2008 |volume = 36 |issue = Database issue |pages = D901-6 |doi = 10.1093/nar/gkm958 |pmid = 18048412|pmc = 2238889 }}</ref> == Reference == {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB01351 -{Amobarbital}-] {{Hipnotici i sedativi-lat}} {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Седативи]] [[Категорија:Барбитурати]] [[Категорија:Аналгетици]] 54acc5u13p27ltvdiw3pc8g6ummc5u9 0 845453 30099609 29904706 2025-06-28T11:16:50Z Unknown General17 406995 30099609 wikitext text/x-wiki {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Инфокутија Војни сукоб | битка = Bitka kod Pantina | део = | слика = Battle of Patino.jpg|thumb| | величина_слике = 300п | опис_слике = Стефан Немања у бици код Патина | датум = 1166/1167 | локација = Pantina, blizu Zvečana | узрок = | територија = | резултат = pobeda Stefana Nemanje | страна1 = [[Raška]] | страна2 = [[Vizantijsko carstvo]] | заповедник1 = [[Stefan Nemanja]] | заповедник2 = [[Tihomir Zavidović|Tihomir]]{{KIA}} | јачина1 = nepoznato | јачина2 = nepoznato | губици1 = nepoznato | губици2 = nepoznato }}}} '''Bitka kod Pantina''' odigrala se u jesen [[1168]]. godine između [[Стефан Немања|Stefana Nemanje]] i njegovog brata [[Тихомир Завидовић|Tihomira]].<ref>{{cite web|url=http://upoznajsrbiju.com/index2.php?tekst_id=204&grupa=Kulturno-istorijski%20spomenici |title = Srbija u doba Stefana Nemanje(1166—1196) |accessdate=21. 12. 2013 |archive-url = https://web.archive.org/web/20131224091653/http://upoznajsrbiju.com/index2.php?tekst_id=204&grupa=Kulturno-istorijski%20spomenici |archive-date=24. 12. 2013 |url-status=dead |df = }}</ref> Nakon ove bitke, Stefan Nemanja je postao zakoniti vladar Raške države. == Pozadina == Župana [[Деса|Desu]] je [[1165]]. godine kod Niša napao i zarobio [[vizantijski car]] [[Манојло I Комнин|Manojlo I Komnin]] zbog sarađivanja sa [[Краљевина Угарска (1000—1301)|Ugarskom]] i odveo ga u Carigrad. Na presto u Raškoj postavio je najstarijeg sina Zavide, Tihomira Zavidovića. Sa druge strane Stefan Nemanja je prolazio kroz različite faze odnosa prema Carigradu, nalazeći se u jazu između Zapada i Vizantije. Dobivši na upravu kao udeoni knez rubne delove države, isturene prema Vizantiji, Nemanja je bio primećen od strane vasilevsa Manojla, koji ga je nagradio oblašću Dubočicom, ali i „carskim sanom“ – najverovatnije nekom dvorskom titulom. Time je, gotovo na samom početku svog upravljanja, Namanja bio uključen u vizantijski hijerarhijski poredak.<ref>Пириватрић, Срђан, Прилог хронологији почетка Немањине власти, Зборник радова Византолошког института 29–30, Београд: Византолошки институт САНУ,. {{cite journal|author=|date=1991 |title= |journal= |volume=|issue=|pages=125–135|doi=}}</ref> Tako je Nemanja postao vizantijski vazal, „potčinjen ne samo srpskom velikom županu već istovremeno i pre svega vizantijskom vasilevsu“<ref>Благојевић, Милош, Жупа Реке и „Дендра“ (ΔΕΝΔΡΑ) Јована Кинама, Зборник радова Византолошког института 35, Београд: Византолошки институт САНУ, 1996: 198</ref> Ovo je verovatno dodatno ozlojedilo braću i nagnalo Tihomir da uhvate i zatvore Nemanju. On se tog zatočeništva oslobodio i krenuo u rat protiv braće kojima su pomogle strane trupe, ali i Vizantinci. U bici kod Pantina na Kosovu polju 1168. godine porazio je združene snage i vizantijski odred pod komandom Teodora Padijata, koje je Manojlo Komnin poslao Tihomiru za borbu protiv brata. U njegovoj četi bilo je i Grka, i Franaka i Turaka.<ref>Калић, Јованка, Српско-византијски сукоб 1168. године, Зборник Филозофског факултета XI-1, Београд: Филозофски факултет 1970.</ref> Ova bitka ga je učvrstila Nemanju na velikožupanskom prestolu, ali su sukobi sa Vizantijom nastavljeni.<ref name=":0">Божидар Зарковић: Српско-Византијска прожимања на простору Косова и Метохије у доба Стефана Немање, У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима, Књига 3: Историја, Историја уметности, Филозофски факултет Универзитета у Приштини 2010. УДК 327(497.11:495.02)”1168/1196”</ref> == Bitka == Do bitke je došlo na Kosovu kod mesta Pantina nedaleko od [[Звечан|Zvečana]]. Nemanjine snage strahovito su potukle Tihomirovu vojsku. Sam Tihomir je poginuo prilikom povlačenja. Udavio se u [[Ситница|Sitnici]]. Tihomirovo davljenje u reci je u to vreme poređeno od strane Nemanjinih sledbenika sa davljenja slična onima u bitkama [[Битка код Милвијског моста|kod Milvijskog mosta,]] i na Crvenom moru. Sva tri poražena vladara su se utopila u vodi, i zato Nemanja posle bitke pored Svetog Đorđa zahvaljuje i Svetom Nikoli u čijoj su vlasti vode, pa i Sitnica.<ref>Марјановић-Душанић, Смиља, Немањин напрсни крст. Из наше старе инсигнологије, Зборник Филозофског факултета XVII-а, Београд: Филозофски факултет, 1991: 205</ref> Time je Nemanja gradio spostveni kult, poredići se sa [[Константин Велики|Kostantinom Velikim]] i [[Мојсије|Mojsijem]], a Nemanja je povezivan i sa [[Давид|Davidom]], kako kod Prvovenčanog tako i kod Svetog Save.<ref>Свети Сава, Сабрана дела, приредио и превео Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1998.</ref> [[Датотека:Manastir Studenica 27.jpg|мини|Српски ратник из доба Стефана Немање, манастир Студеница]] == Opis bitke u žitiju Svetog Simeona == Stefan Prvovenčanim opisao je bitku u žitiju Svetog Simeona. „I sajmovisi Grčke vojnike, Fruge i Turke i druge narode podjoše na Svetoga i udjoše u otačestvo njegovo na mestu zvano Pantin. A on podigavši oči i ruke svoje k nebu vapijaše ka Vladici svojemu iz srca ka strastotrpcu Hristvu Djordju „Sudi Gospode onima koji me napadaju i usprotivi se onima koji se ne bore sa mnom. Uzmi oružije i štiti i stani na pomoć meni. Zatvori put onima koji me gone. Recu duši mojoj „Spasenje ja sam tvoje.”” I uze znamenje životovornoga krsta i koplje dano mu od Vladike i idjaše slobodno nasuprot mnogim narodima. A kad beše blizu grada Zvečani kod crkve Svetog Djordja izabra jednog od pravovernih svojih jereja posla ga da tvori molitvu. A kad ovaj zaspa od truda dodje sveti pomoćnik i prezviteru se javi u vojničkom odelu. Jerej ga pitaše „Ko si ti Gospodine.” A on reče „Ja sam sluga Hristov Djordje koji ide na pomoć gospodinu tvome da pobedim i neprijatelje njegove.” Sutradan odmah stekoše se na bitku snaznu i silnu. Božijom pomoću i preslavnog velikomučenika Djordja pobedi neprijatelje svoje inoplemene narode i padoše od oružija svi i nestade im traga sa zemlje. Učiniv bitku tu jedan od njegove brace utopi se u vodi...”<ref>Живан Милисавац, Стара Српска књићевности том 1. Живот Стефана Немање, од краља Стефана Првовенчаног, превео Миливоје Башић, стр.82</ref> == Posledice == Posle bitke kod Pantina, Nemanja je izbegao vizantijsko mešanje i nametnuo se svojoj braći kao veliki župan. Oni su ga prihvatili, a za uzvrat su dobili teritorije na kojima su do tada vladali.<ref name=":0" /> {{citat2|Nemanja je preko bitke kod Pantina, pored Konstantina, bio povezivan i sa Davidom i Mojsijem. Stefan kaže da je Nemanja pobedio „neprijatelje svoje kao Mojsije Amalika, krst Hristov neoslabno noseći pred očima i njime pobedu odnoseći nad neprijateljskim varvarima“<ref>.Стефан Првовенчани, Сабрана дела, предговор, превод дела и коментари др Љиљана Јухас-Георгиевска, издање на српскословенском др Томислав Јовановић, Београд: Српска књижевна задруга, 1999: 38, 39</ref> |}} == Značaj == [[File:Састанак Немањин са Фридрихом 1. Риђобрадим год. 1189.jpg|thumb|Приказ војске Стефана Немање на састанку са Фридрихом 1. Риђобрадим год. 1189]] Ova pobeda, osim što je omogućila Nemanji da uspostavi vlast, svojom simbolikom je svakako doprinela i nastanku tradicije „svetorodne dinastije“ odnosno „dinastije svetog korena“. Na njenom čelu se našao Nemanja, odnosno Sveti Simeon. Kasnije će mu se pridružiti i drugi vladari iz ove dinastije.<ref name=":0" /> {{цитат2|Oreol svetosti koji je okruživao pojedine članove i čitavu dinastiju doprineo je da u okviru opšte hrišćanske tradicije nastane srpska hrišćanska tradicija. To je omogućilo da srpski narod uključi u opštu istoriju spasenja.<ref>Ћирковић, Сима, Срби међу европским народима, Београд: Equlibrium,. {{cite journal|author=|date=2004 |title= |journal= |volume=|issue=|pages=38–39|doi=}}</ref> Njeni koreni vode poreklo od Stefana Nemanje i bitke kod Pantina. Vizantija je samo posrednik između Srbije i hrišćanskih korena.<ref name=":0" />|}} == Zanimljivosti == Bitka je ekranizovana u pilot epizodi serije Nemanjići Rađanje kraljevine. U bici je prikazano kako je Srpska vojska nosile [[krljušt oklop]]e, sastavljene od braon kožnih kockica i braon odeću, dok je Vizantijska vojska nosila [[verežnjača|verežnjače]] i crvenu odeću, sa braon kožnom trakom oko grudi. Obe vojske su nosile šlemove. == Reference == {{референце}} {{Ратови и битке које су водили Срби}} {{Podnožje|lat=da|Istorija}} [[Категорија:Српске битке у средњем веку]] [[Категорија:Византијско-српски ратови]] [[Категорија:Стефан Немања]] [[Категорија:Српске битке]] [[Категорија:Историја Звечана]] [[Категорија:Великожупанска Србија]] 4n5g0n2w55vc7ws12ha6yilvo3ra0u5 0 846604 30099241 29882902 2025-06-27T22:48:54Z Radun Balšić 314181 30099241 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = Reboxetine.svg | width = 120px | alt = | image2 = Reboxetine3Dan2.gif | width2 = 200px | alt2 = | drug_name = Reboksetin | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Davedax, Edronax, Norebox, Prolift}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Reboxetine}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Oralno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 12,5 h | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 98769-81-4 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = N06 | ATC_suffix = AX18 | ATC_supplemental = | PubChem = 65856 | PubChemSubstance = 46504845 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00234 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 59268 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 14370 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=19 |H=23 |N=1 |O=3 | molecular_weight = 313,391 | smiles = [H][C@]1(CNCCO1)[C@@H](OC1=CC=CC=C1OCC)C1=CC=CC=C1 | StdInChI = 1S/C19H23NO3/c1-2-21-16-10-6-7-11-17(16)23-19(15-8-4-3-5-9-15)18-14-20-12-13-22-18/h3-11,18-20H,2,12-14H2,1H3/t18-,19-/m0/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = CBQGYUDMJHNJBX-OALUTQOASA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 170-171 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Reboksetin''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 19 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 313,391 [[Јединица атомске масе|-{Da}-]].<ref name="#1">-{Fleishaker JC: Clinical pharmacokinetics of reboxetine, a selective norepinephrine reuptake inhibitor for the treatment of patients with depression. Clin Pharmacokinet. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=2000 Dec|volume=39|issue=6|pages=413–27|doi= |pmid=11192474}}}-</ref><ref>-{Edwards DM, Pellizzoni C, Breuel HP, Berardi A, Castelli MG, Frigerio E, Poggesi I, Rocchetti M, Dubini A, Strolin Benedetti M: Pharmacokinetics of reboxetine in healthy volunteers. {{cite journal|author= |title=Single oral doses, linearity and plasma protein binding |journal=Biopharm Drug Dispos |date=1995 Aug|volume=16|issue=6|pages=443–60|doi= |pmid=7579027}}}-</ref><ref>-{Wienkers LC, Allievi C, Hauer MJ, Wynalda MA: Cytochrome P-450-mediated metabolism of the individual enantiomers of the antidepressant agent reboxetine in human liver microsomes. Drug Metab Dispos. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=1999 Nov|volume=27|issue=11|pages=1334–40|doi= |pmid=10534319}}}-</ref><ref>-{Kasper S, el Giamal N, Hilger E: Reboxetine: the first selective noradrenaline re-uptake inhibitor. Expert Opin Pharmacother. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=2000 May|volume=1|issue=4|pages=771–82|doi= |pmid=11249515}}}-</ref><ref name="#1"/><ref>{{Cite pmid|21059682}}</ref><ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=18048412}}</ref> == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 4 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 1 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 6 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 3,1 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11749573}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -4,5 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11020286}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|Ų]]) || 39,7 |} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [https://web.archive.org/web/20131206093645/http://www.drugbank.ca/drugs/DB00234 -{Reboxetine}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Инхибитори преузимања норепинефрина]] [[Категорија:Феноли]] [[Категорија:Фенолни етри]] [[Категорија:Амини]] [[Категорија:Морфолини]] ndjo9vz2v0gg4cjq0dcw34z4gj10boc 0 846656 30099246 29887408 2025-06-27T22:51:54Z Radun Balšić 314181 30099246 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = Vincristine.svg | width = | alt = | image2 = Vincristine3Dan.gif | width2 = | alt2 = | drug_name = Vinkristin | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Marqibo, Onco TCS, Oncovin, Vincasar}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Vincristine}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Intravenozno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 19-155 h | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 57-22-7 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = L01 | ATC_suffix = CA02 | ATC_supplemental = | PubChem = 5978 | PubChemSubstance = 46507033 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00541 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 5758 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C07204 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = 28445 | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 303560 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=46 |H=56 |N=4 |O=10 | molecular_weight = 824,958 | smiles = [H][C@@]12N3CC[C@@]11C4=CC(=C(OC)C=C4N(C=O)[C@@]1([H])[C@](O)([C@H](OC(C)=O)[C@]2(CC)C=CC3)C(=O)OC)[C@]1(C[C@]2([H])CN(C[C@](O)(CC)C2)CCC2=C1NC1=CC=CC=C21)C(=O)OC | StdInChI = 1S/C46H56N4O10/c1-7-42(55)22-28-23-45(40(53)58-5,36-30(14-18-48(24-28)25-42)29-12-9-10-13-33(29)47-36)32-20-31-34(21-35(32)57-4)50(26-51)38-44(31)16-19-49-17-11-15-43(8-2,37(44)49)39(60-27(3)52)46(38,56)41(54)59-6/h9-13,15,20-21,26,28,37-39,47,55-56H,7-8,14,16-19,22-25H2,1-6H3/t28-,37+,38-,39-,42+,43-,44-,45+,46+/m1/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = OGWKCGZFUXNPDA-XQKSVPLYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 220 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Vinkristin''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 46 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 824,958 [[Јединица атомске масе|-{Da}-]].<ref>-{Graf WD, Chance PF, Lensch MW, Eng LJ, Lipe HP, Bird TD: Severe vincristine neuropathy in Charcot-Marie-Tooth disease type 1A. Cancer. {{cite journal|author= |title= |journal= |date= April 1996|volume=77|issue=7|pages=1356–62|doi= |pmid=8608515}}}-</ref><ref>-{Qweider M, Gilsbach JM, Rohde V: Inadvertent intrathecal vincristine administration: a neurosurgical emergency. {{cite journal|author= |title=Case report |journal=J Neurosurg Spine |date= March 2007|volume=6|issue=3|pages=280–3|doi= |pmid=17355029}}}-</ref><ref>-{JOHNSON IS, ARMSTRONG JG, GORMAN M, BURNETT JP Jr: THE VINCA ALKALOIDS: A NEW CLASS OF ONCOLYTIC AGENTS. Cancer Res. 1963 Sep;23:1390-427. {{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=14070392}}}-</ref><ref>{{Cite pmid|21059682}}</ref><ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=18048412}}</ref> == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 12 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 3 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 10 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 4,0 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11749573}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -6,7 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11020286}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|Ų]]) || 171,2 |} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00541 -{Vincristine}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Хемотерапијски агенси]] [[Категорија:Алкохоли]] [[Категорија:Карбоксилатни естри]] [[Категорија:Амиди]] [[Категорија:Етри]] [[Категорија:Амини]] [[Категорија:Винка алкалоиди]] ntwq5kkv8nxgqjmbladkdj2yj7u2w08 30099250 30099246 2025-06-27T22:56:10Z KrleNS 313903 Alter: title, journal, doi, date, volume, issue. Add: pmc, pages, authors 1-8. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099250 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = Vincristine.svg | width = | alt = | image2 = Vincristine3Dan.gif | width2 = | alt2 = | drug_name = Vinkristin | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Marqibo, Onco TCS, Oncovin, Vincasar}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Vincristine}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Intravenozno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 19-155 h | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 57-22-7 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = L01 | ATC_suffix = CA02 | ATC_supplemental = | PubChem = 5978 | PubChemSubstance = 46507033 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00541 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 5758 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C07204 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = 28445 | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 303560 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=46 |H=56 |N=4 |O=10 | molecular_weight = 824,958 | smiles = [H][C@@]12N3CC[C@@]11C4=CC(=C(OC)C=C4N(C=O)[C@@]1([H])[C@](O)([C@H](OC(C)=O)[C@]2(CC)C=CC3)C(=O)OC)[C@]1(C[C@]2([H])CN(C[C@](O)(CC)C2)CCC2=C1NC1=CC=CC=C21)C(=O)OC | StdInChI = 1S/C46H56N4O10/c1-7-42(55)22-28-23-45(40(53)58-5,36-30(14-18-48(24-28)25-42)29-12-9-10-13-33(29)47-36)32-20-31-34(21-35(32)57-4)50(26-51)38-44(31)16-19-49-17-11-15-43(8-2,37(44)49)39(60-27(3)52)46(38,56)41(54)59-6/h9-13,15,20-21,26,28,37-39,47,55-56H,7-8,14,16-19,22-25H2,1-6H3/t28-,37+,38-,39-,42+,43-,44-,45+,46+/m1/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = OGWKCGZFUXNPDA-XQKSVPLYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = 220 | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Vinkristin''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 46 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 824,958 [[Јединица атомске масе|-{Da}-]].<ref>{{cite journal|title= Severe vincristine neuropathy in Charcot-Marie-Tooth disease type 1A|journal= Cancer|date= April 1996|volume=77|issue=7|pages=1356–62|doi= 10.1002/(SICI)1097-0142(19960401)77:7<1356::AID-CNCR20>3.0.CO;2-#|pmid=8608515|last1= Graf|first1= W. D.|last2= Chance|first2= P. F.|last3= Lensch|first3= M. W.|last4= Eng|first4= L. J.|last5= Lipe|first5= H. P.|last6= Bird|first6= T. D.}}</ref><ref>{{cite journal|title=Inadvertent intrathecal vincristine administration: a neurosurgical emergency. Case report |journal=J Neurosurg Spine |date= March 2007|volume=6|issue=3|pages=280–3|doi= 10.3171/spi.2007.6.3.280|pmid=17355029 |last1=Qweider |first1=M. |last2=Gilsbach |first2=J. M. |last3=Rohde |first3=V. }}</ref><ref>{{cite journal|title= The Vinca Alkaloids: A New Class of Oncolytic Agents|journal= Cancer Research|date=1963|volume=23|issue=|doi= |pmid=14070392|author1= JOHNSON IS|author2= ARMSTRONG JG|author3= GORMAN M|author4= BURNETT JP Jr|pages= 1390–1727}}</ref><ref>{{Cite pmid|21059682}}</ref><ref>{{cite journal|title= DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets|journal= Nucleic Acids Research|date=2008|volume=36|issue=Database issue|doi= 10.1093/nar/gkm958|pmid=18048412|last1= Wishart|first1= D. S.|last2= Knox|first2= C.|last3= Guo|first3= A. C.|last4= Cheng|first4= D.|last5= Shrivastava|first5= S.|last6= Tzur|first6= D.|last7= Gautam|first7= B.|last8= Hassanali|first8= M.|pages= D901-6|pmc= 2238889}}</ref> == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 12 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 3 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 10 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 4,0 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite journal|title= Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices|journal= Journal of Chemical Information and Computer Sciences|date=2001|volume=41|issue=6|doi= 10.1021/ci000392t|pmid=11749573|last1= Tetko|first1= I. V.|last2= Tanchuk|first2= V. Y.|last3= Kasheva|first3= T. N.|last4= Villa|first4= A. E.|pages= 1488–1493}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -6,7 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite journal|title= Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties|journal= Journal of Medicinal Chemistry|date=2000|volume=43|issue=20|doi= 10.1021/jm000942e|pmid=11020286|last1= Ertl|first1= P.|last2= Rohde|first2= B.|last3= Selzer|first3= P.|pages= 3714–3717}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|Ų]]) || 171,2 |} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00541 -{Vincristine}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Хемотерапијски агенси]] [[Категорија:Алкохоли]] [[Категорија:Карбоксилатни естри]] [[Категорија:Амиди]] [[Категорија:Етри]] [[Категорија:Амини]] [[Категорија:Винка алкалоиди]] knggoo29l3tggdfmv2m5wblqe6hdrr0 0 846659 30099245 29887410 2025-06-27T22:50:54Z Radun Balšić 314181 30099245 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = Valaciclovir structure.svg | width = | alt = | image2 = | width2 = | alt2 = | drug_name = Valaciklovir | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = -{Valtrex, Zelitrex}- | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Valaciclovir}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = Oralno <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = 2,5-3,3 h | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 124832-27-5 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = J05 | ATC_suffix = AB11 | ATC_supplemental = | PubChem = 60773 | PubChemSubstance = 46508197 | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = DB00577 | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 54770 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = C07184 | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 1349 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=13 |H=20 |N=6 |O=4 | molecular_weight = 324,336 | smiles = CC(C)[C@H](N)C(=O)OCCOCN1C=NC2=C1NC(N)=NC2=O | StdInChI = 1S/C13H20N6O4/c1-7(2)8(14)12(21)23-4-3-22-6-19-5-16-9-10(19)17-13(15)18-11(9)20/h5,7-8H,3-4,6,14H2,1-2H3,(H3,15,17,18,20)/t8-/m0/s1 | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = HDOVUKNUBWVHOX-QMMMGPOBSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Valaciklovir''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 13 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 324,336 [[Јединица атомске масе|-{Da}-]].<ref>-{O'Brien JJ, Campoli-Richards DM: Acyclovir. {{cite journal|author= |title=An updated review of its antiviral activity, pharmacokinetic properties and therapeutic efficacy |journal=Drugs |date= March 1989|volume=37|issue=3|pages=233–309|doi= |pmid=2653790}}}-</ref><ref>-{Umapathy NS, Ganapathy V, Ganapathy ME: Transport of amino acid esters and the amino-acid-based prodrug valganciclovir by the amino acid transporter ATB(0,+). Pharm Res. {{cite journal|author= |title= |journal= |date= July 2004|volume=21|issue=7|pages=1303–10|doi= |pmid=15290873}}}-</ref><ref>{{Cite pmid|21059682}}</ref><ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=18048412}}</ref> == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 9 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 3 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 8 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o}}</ref> (-{''ALogP'')}- || -0,7 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11749573}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -2,1 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite journal|author= |title= |journal= |date=|volume=|issue=|doi= |pmid=11020286}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|Ų]]) || 146,8 |} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/DB00577 -{Valaciclovir}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Антивиротици]] [[Категорија:Пролекови]] [[Категорија:Карбоксилатни естри]] [[Категорија:Ацетамиди]] [[Категорија:Етри]] [[Категорија:Амини]] nfgjtmp1bg2yc4pww0wj5tle8i1sje4 0 866254 30098890 27606823 2025-06-27T17:20:06Z Calmkelp 421703 Svg 30098890 wikitext text/x-wiki {{Drugbox-lat | IUPAC_name = | image = Pranoprofen.svg | width = | alt = | image2 = | width2 = | alt2 = | drug_name = Pranoprofen | caption = <!-- Clinical data --> | tradename = | Drugs.com = {{drugs.com-lat|monograph|Pranoprofen}} | MedlinePlus = | licence_EU = | licence_US = | DailyMedID = | pregnancy_AU = | pregnancy_US = | pregnancy_category= | legal_AU = | legal_CA = | legal_UK = | legal_US = | legal_status = | dependency_liability = | routes_of_administration = <!-- Pharmacokinetic data --> | bioavailability = | protein_bound = | metabolism = | elimination_half-life = | excretion = <!-- Identifiers --> | CAS_number_Ref = {{cascite|correct|}} | CAS_number = 52549-17-4 | CAS_supplemental = | ATCvet = | ATC_prefix = S01 | ATC_suffix = BC09 | ATC_supplemental = | PubChem = 4888 | PubChemSubstance = | IUPHAR_ligand = | DrugBank_Ref = {{drugbankcite|correct|drugbank}} | DrugBank = | ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}} | ChemSpiderID = 4719 | UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}} | UNII = 2R7O1ET613 | KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}} | KEGG = | ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEBI = | ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}} | ChEMBL = 367463 | synonyms = <!-- Chemical data --> |C=15 |H=13 |N=1 |O=3 | molecular_weight = 255,269 | smiles = CC(C(=O)O)c1ccc2Oc3ncccc3Cc2c1 | StdInChI = 1S/C15H13NO3/c1-9(15(17)18)10-4-5-13-12(7-10)8-11-3-2-6-16-14(11)19-13/h2-7,9H,8H2,1H3,(H,17,18) | StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | StdInChI_comment = | StdInChIKey = TVQZAMVBTVNYLA-UHFFFAOYSA-N | StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}} | density = | melting_point = | melting_high = | melting_notes = | boiling_point = | boiling_notes = | solubility = | specific_rotation = | sec_combustion = }} '''Pranoprofen''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 15 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 255,269 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]]. == Osobine == {| class="wikitable sortable" |- ! Osobina !! Vrednost |- | [[Водонична веза|Broj akceptora vodonika]] || 4 |- | [[Водонична веза|Broj donora vodonika]] || 1 |- | [[Геометрија молекула|Broj rotacionih veza]] || 2 |- | [[Particioni koeficijent]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (-{''ALogP'')}- || 3,0 |- | [[Rastvorljivost]]<ref>{{cite pmid|11749573|noedit}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || -3,8 |- | [[Polarna površina molekula|Polarna površina]]<ref>{{cite pmid|11020286|noedit}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''²]]) || 59,4 |} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература}} * {{GoodmanGilman10th}} * {{FoyePrinciplesMedChem6th}} {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [http://www.drugbank.ca/drugs/ -{Pranoprofen}-] {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Карбоксилне киселине‎]] q87zvakbyqx098zx3cri6ugzy6ehfs4 0 906078 30098743 29934635 2025-06-27T14:50:22Z ~2025-86944 447162 Ispravljena godina gradnje. 30098743 wikitext text/x-wiki {{Споменик културе |Име=Зграда „Српска круна“ |Слика=Belgrade city library 02.jpg |Опис слике= Зграда „Српска круна“ у којој се налази Библиотека града Београда |Место=[[Београд]] |Општина=[[Стари град (Београд)|Стари град]] |ДРЖ=СРБ |Врста= |Време=[[1869]]. |Тип=[[Споменик културе]] |Степен= |Власник= |Установа=[[Завод за заштиту споменика културе града Београда]] |Пошта=11000 |Седиште=[[Београд]] |Позивни=011 |Адреса=Калемегдан Горњи град 14 |Телефон=3287-557, 3287-420 |Факс=3287-411 |Веб=http://beogradskonasledje.rs/ |Емајл=office@belgradeheritage.com |гширина = |гдужина = }} [[Датотека:Serbian-Crown-hotel.jpg|250px|мини|десно|Зграда некадашњег хотела "Српска круна" половином 20. века]] '''Зграда „Српска круна“''' је саграђена [[1869.|1867.]] године, као један од првих објеката у тада тек основаној [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]].<ref name="САНУ">{{cite web|title=Зграда "Српска круна"|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=588|website=Споменици културе у Србији|publisher=Српска академија наука и уметности|accessdate=23. 4. 2018}}</ref> Данас се налази на броју 56. Од [[1981]]. године представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>Службени лист града Београда бр. 19/81</ref><ref name="Завод">{{cite web|title=Споменик културе „Српска круна“|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/srpska_kruna.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate=23. 4. 2018}}</ref> Данас се у Згради „Српска круна” налази [[Библиотека града Београда]].<ref name="beobib">{{cite web|title=О нама - Зграда|url=http://www.bgb.rs/centralna/navigacija/6/6_2_1.html|website=званична презентација|publisher=Библиотека града Београда|accessdate=23. 4. 2018}}</ref> == Карактеристике == Хотел „Српска круна“ изграђен је 1869. године као најмодернији и најрепрезентативнији [[хотел]] у Београду тога времена. Зграда је изведена у духу [[Академизам|академизма]], са елементима [[Романтизам|романтизма]], али су у његовој градњи сачуване и настављене традиција и изглед [[Хан (објекат)|ханова]], где се око правоугаоног централног дворишта организује цела грађевина (оваква композиција зграде данас се уочава у Галерији ''Атријум'' Библиотеке града београда<ref name="beobib" />). Ипак, по спољашњем изгледу, стоји на почетку интензивног процеса европеизације Београда у другој половини [[19. век]]а, када се српско друштво одвојило од вековне [[Османлијска Србија|турске управе]]. Посебна вредност ове зграде је аутентичност објекта, који је сачуван као једини репрезент првих модерних хотела „европског типа“ у Београду.<ref name="Завод" /> У развоју београдске архитектуре објекат представља значајну грађевину по конструктивним, обликованим и функционалним особинама, а посебно докуметнује период најинтензивније изградње Београда у 19 веку.<ref name="САНУ" /> Очувању аутентичности здања допринело је то што је у поправкама после ратних бомбардовања и адаптацији седамдесетих година [[20. век]]а највећим делом задржала првобитни изглед и величину, као и чињеница да му, стицајем срећних околности, првобитна намена није мењана пуних 70 година. == Историјат == Почетком 19. века имање на којем је саграђена „Српска круна“ припадало је општини. Забележено је да је овај простор 1824. године био одређен за прву београдску пијацу, али се пијаца ту налазила врло кратко и убрзо је премештена на простор на коме се данас налази [[Студентски трг]] (Велики пијац). Као најранији познати приватни власник овог имања помиње се породица Мрцајловић.<ref name="Стари град">{{cite web|title=Библиотека града („Српска круна“)|url=http://www.starigrad.org.rs/category/45|website=СГ:ИНФО|publisher=Општина Стари град|accessdate=23. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20160602092418/http://www.starigrad.org.rs/category/45|archive-date=02. 06. 2016|url-status=dead}}</ref> Власник зграде био је трговац Милија Павловић, који је 1870. године у овој згради отворио гостионицу. Име је „наследио“ од једне од најчувенијих гостионица старог Београда. Наиме, када је зграда првобитне гостионице „Српска круна“ или „Мало здање“, која је била својина [[Кнез Александар Карађорђевић|кнеза Александра Карађорђевића]] и налазила се у [[Узун Миркова улица (Београд)|Узун Мирковој улици]], откупљена за смештај Општинског суда,<ref name="Завод" /> Милија Павловић је добио право да фирму, скинуту са гостионице, постави на свој хотел. Први познати закупац хотела „Српска круна“ био је Јеврејин Јован Вугер.<ref name="Стари град" /> {| class="toccolours" style="float:center"; margin-left:1em; margin-right:0; background:#аааа99; color:black; width:580px;" cellspacing="6" | style="text-align: justified; font-size:100%;" |У „Српску круну“ су долазили највиђенији Београђани, па је Вугер још 1875. организовао приредбе. Током [[Српско-турски рат 1876.-1877.|Српско-турског рата, 1876.]] у њему су одседали страни новинари, као и 1902. године, када је у овом хотелу одржан новинарски конгрес. Према неким хроничарима, прва окупљања [[Масонство|масона]] такође су везана за „Српску круну“, јер је Јован Вугер и сам био масон. Као хотел, „Српска круна“ је у своје време по свему био угоститељски објекат првог реда. У њему су одседали странци и домаћи богати гости. Имао је 17 соба на спрату. Пет најбољих биле су окренуте ка Кнез Михаиловој улици, а по шест соба се налазило у бочним крилима. У приземљу су се налазиле [[кафана]], [[билијар]]ска соба, [[читаоница]] и трпезарија. Хотел је у приземљу, према [[Калемегдан]]у, имао терасу која је била врло атрактивна за госте. Површина хотела била је око 1.620 м².<ref name="Стари град" /> |} [[Датотека:Auto trka "Grand Prix" na Kalemegdanu, u Beogradu 1939, 20.jpg|250px|мини|лево|Старт ауто трке око Калемегдана "Гранд При" испред зграде хотела „Српска круна”, која се одржала у Београду 1939. године]] Две године по отварању, 1872. Павловић продаје хотел панчевачком трговцу Константину Јагодићу, а деценију касније његови наследници продају га браћи Крсмановић, чувеним београдским трговцима. Приликом поделе имовине међу браћом „Српска круна“ је припала [[Алекса Крсмановић|Алекси Крсмановићу]] и била у његовом власништву све до његове смрти. Кад је основана ''Задужбина Алексе Крсмановића'', „Српска круна“ је постала део задужбинске имовине и то је била све до национализације 1958. године.<ref name="Стари град" /> Угoститељску функцију започету отварањем 1870. објекат је задржао, са краткотрајним прекидима у време ратова, пуних 70 година.<ref name="САНУ" /> По избијању [[Српско-турски рат 1876.-1877.|Српско-турског рата, 1876.]] године, хотел „Српска круна“ био је привремено претворен у ратну војну болницу, а почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је оштећен и није радио све до 1916. године. Оштећен је био и током [[Бомбардовање Београда (1941)|шестоаприлског бомбардовања]] 1941. године, када је и престала функција „Српске круне“ као угоститељског објекта. После реновирања, 1943. године, ово здање запоселе су [[Окупација Југославије|немачке окупационе снаге]] и напустиле га октобра 1944. када су их у „Српској круни“ заменили припадници јединица [[Црвена армија|Црвене армије]].<ref name="Стари град" /> Године 1946. зграда је уступљена [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], чија је зграда на [[Косанчићев венац|Косанчићевом венцу]] потпуно уништена у шестоаприлском бомбардовању и годину дана касније ту је отворена читаоница и започет је процес стварања новог фонда библиотеке. Народна библиотека Србије је зграду користила до 1967. године. Затим се у њој, до 1975. године, налазила [[Академија за позориште, филм, радио и телевизију]] и потом [[филозофско-историјски факултет]].<ref name="САНУ" /> Године 1975. зграда је испражњена и започети су конзерваторски радови и адаптација простора за потребе Библиотеке града Београда,<ref name="Стари град" /> Која се у зграду „Српска круна” уселила октобра 1986. године.<ref name="Завод" /> == Види још == * [[Списак споменика културе у Београду]] * [[Библиотека града Београда]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{commonscat|Zgrada "Srpska kruna"}} * {{СК-САНУ|Линк=588|Име=Зграда „Српска круна“}} * [http://www.011info.com/znamenitosti-beograda/stari-grad/zgrada-srpska-kruna Знаменитости Београда/Зграда "Српска круна"] * [http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=3203 Град Београд/Кнез Михаилова улица] * [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд] * [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика] {{Подножје|Србија|Београд|Архитектура}} [[Категорија:Знаменитости Београда]] [[Категорија:Грађевине на Старом граду (Београд)]] [[Категорија:Зграде и куће у Београду]] [[Категорија:Споменици културе Београда]] 1gw65rwsn0p4mvycymkjpbg2j5cs39p 0 906705 30099217 30097801 2025-06-27T22:29:52Z Radun Balšić 314181 30099217 wikitext text/x-wiki {{Infobox disease | Name = Дијабетесна ретинопатија | Image =Diabetic retinopathy-NIE.gif | Caption = Приказ промена у оку код болесника са дијабетесном ретинопатијом | Field = [[офталмологија]]<br />[[ендокринологија]] | DiseasesDB = | ICD10 = | ICD9 = | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = | MedlinePlus_mult= | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | eMedicine_mult = | MeshID = }} '''Дијабетесна ретинопатија, болест мрежњаче у шећерној болести''' (ДР) ([[Latinski jezik|лат.]] ''Retinopathia diabetica'') једна је од компликација [[шећерна болест|шећерне болести]] која доводи до оштећења мреже капилара која [[крв]]љу снабдева [[мрежњача|мрежњачу]] [[Око|ока]]. Хистопатолошке промене у дијабетесној ретинопатије резултат су микроваскуларних дисфункција мрежњаче настале у окружењу системске хипергликемије. Хистолошке промене које се јављају пре него што болест постане клинички манифестна обухватају осипање и задебљања перицита васкуларне базалне мембране. Најранији клинички налаз је појава микроанеурзматских формација, које су одраз препролиферативе промена. Остале промене у мрежњаче укључују препролиферативни едем жуте мрље, меки ексудат, трди ексудат, крварења унутар мрежњаче и абнормалности величине венских капилара (венско извлачење и дилатација). Пролиферативне промене у ДР одигравају се због наметнутих препролиферативних променама и обухватају васкуларизацију и пролиферацију фиброзног ткива у преретиналном простору, на периферији и шупљини стакластог тела. Највероватније је да су наведене морфолошке промене у ДР условљене интеракцијом бројних фактора који доводе до промена генске експресије и функције протеина у окружењу системске хипергликемије.<ref name="automatski generisano1">{{cite journal|author=Robert N. Frank|date=2004 |title=Diabetic retinopathy |journal=New England Journal of Medicine |doi=|pmid=14702427|volume=350|issue=1|pages=48—58|doi=10.1056/NEJMra021678}}</ref><ref>{{cite journal|author=Lorenzi M.|title=The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: attractive, elusive and resilient|journal=Exp Diabetes Res |date=|volume= |issue= |pages=|doi=10.1155/2007/61038|pmid=18224243 |pmc= }}</ref><ref>{{cite journal|author=Williamson JR, Chang K, Frangos M |display-authors= et al.|title=Hyperglycemic pseudohypoxia and diabetic complications|journal=Diabetes|date=1993|volume=42|issue=|pages=801–813|doi=10.2337/diab.42.6.801}}.</ref><ref>{{cite journal|author=Mizutani M, Kern TS, Lorenzi M.|date=1996|title=Accelerated death of retinal microvascular cells in human and experimental diabetic retinopathy |journal=J Clin Inves |volume=97|issue=|pages=2883–2890|doi=10.1172/JCI118746}}.</ref> Болест се манифестује променама на очном дну које су праћене падом оштрине вида, а у најтежим случајевима и трајним губитком вида.<ref name="Duh2008"/> Дијабетесна ретинопатија је не само учестала већ и подмукла компликација [[шећерна болест|шећерне болести]] најчешће без раних [[симптом]]а, који и када се појаве захтевају компиковано [[терапија|лечење]] које је не тако често безуспешно и најчешће завршава [[слепило]]м.<ref>{{cite journal|author=Bertram, B.|date=1997|title=Prevalence of patients with DM without and with retinopathy in an ophthalmology practice|journal=Ophthalmologe |volume=94|issue=6|pages=401—4}}</ref> Како се код великог броја болесника са шећерном болешћу може спречити прогресија ДР, добро организован и правовремени скрининг (рано откривање) ретинопатије од велике је важности, за успешно лечење и превенцију слепила.<ref>{{cite book|author=Nathan DM|title=The pathophysiology of diabetic complications: how much does the glucose hypothesis explain?|location=|publisher=|year=}}. Ann Intern Med 1996; 124(1Pt2): 86-9.</ref> У том смислу код болесника са типом 1 шећерне болести: офталмолошки или оптометријски преглед започиње у првих 5 година након постављене дијагнозе а код болесника са типом 2 шећерне болсети: чим се дијагноза постави. Затим се код обе групе болесника контролни офталмолошки или оптометријске преглед врше сваке 1 до 2 године у зависности од стања мрежњаче.<ref>{{cite journal|author=The Diabetic Retinopathy Study Research Group|date=1981|title= Photocoagulation Treatment of Proliferative Diabetic Retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_1981-07_88_7/page/583|journal=Ophthalmology |volume=88|issue=7|pages=583–600|doi=10.1016/S0161-6420(81)34978-1 }}</ref> Код 100% особа са шећерном болешћу, током болести, развиће се неки вид, више или мање, изражене ретинопатије. Зато се може рећи да је дијабетесна ретинопатија озбиљан, не само медицински већ и социо-економски проблем друштва, као најчешћи узрок [[Слепило|слепила]] код радно способне популације старости од 20 до 65 година. То поткрепљује и податак да се и до 25 пута чешће јавља код болесника са шећерном болешћу, него код опште популације, са нпр [[Инциденца|инциднцом]] од 50 до 65 на 100.000 болесника са шећерном болешћу годишње у [[Европа|Европи]].<ref>{{cite journal|author= The Diabetic Retinopathy Study Research Group. |date=1976|title= Preliminary report on the effects of photocoagulation therapy|url= https://archive.org/details/sim_american-journal-of-ophthalmology_1976-04_81_4/page/383 |journal=Am J Ophthalmol |volume=81|issue=4|pages=383–96}}.</ref> == Историја == Најранији познати писани запис о [[Шећерна болест|шећерној болести]] потичу, највероватније из раног [[6. век п. н. е.|6. века п. н. е.]], од индијског лекара [[Махариши Сушрута|Махаришија Сушруте]] који је болест описао као стање са „меденом мокраћом“. Сушрута је у свом, [[санскрт (језик)|санскритским]] језиком написаном, делу [[Сушрута Самхита]] описао 76 очних болести (од којих 51 хируршких), као и неколико офталмолошких хируршких инструмента и техника.<ref>{{cite book|author=Bidyadhar, N.K. |title=Sushruta's Ophthalmic Operations |location= |publisher= |year=1939|pages=553}}. [[Archives of Ophthalmology]], 22,.</ref><ref>{{cite journal|author=Agarwal, R.K. |title=Ancient Indian Ophthalmology |journal=The Ophthalmic Optician. |date=1965 |volume=5|issue=21|pages=1093–1100}} (the title of this journal was changed to Optometry Today in 1985), published by the Association of Optometrists, London, England.</ref> Описи шећерне болести такође се појављује у раним египатским записима, а грчки лекари објавили су податке о грчевима у мишићима удова праћеним променама у мокраћи, сличним данашњим описима симптома код шећерне болести. Компликације у шећерној болести, као што су [[слепило]] и друге болести ока, мало су описане кроз историју медицине, јер су вероватно такви случајеви били ретки, због релативно кратког животног века болесника након развој шећерне болести. [[Херман фон Хелмхолц]] (1821—1894) и Ернст Абе (1840—1905), сувласник фабрике [[Карл Цајс|Цајс]] у [[Њемачка|Немачкој]], значајно су допринели многим областима науке. Фон Хелмхолц је први конструисао [[офталмоскоп]] [[1851]]. што је лекарима омогућило проучавање патолошких промена у унутрашњости ока, укључујући и оне код дијабетесне ретинопатије. Дијабетесну ретинопатију први је описао фон Јагер Бајтраг [[1855]]. године.<ref>von Jaeger E. Beitrage ''zur Pathologie des Auges''. 2 1.. Lieferung, pp.&nbsp;33, Tafel XII. Wien, K.K. Hof- and Staatsdruckerei; 1855.</ref> У почетку, промене на очном дну тумачене су као последица [[хипертензија|хипертензије]] која је доста често удружена са шећерном болешћу, а ретинопатија код дијабетичара је објашњавана као инфламаторни одговор мрежњаче на повишени ниво албумина и урее. Нешто касније, утврђено је постојање везе између шећерне болести и васкуларних промена у мрежњачи. И поред ових открића, дијабетесна ретинопатија је дужи временски период била релативно ретка компликација у шећерној болести. Откриће инсулина од стране Сер Фредерик Грант Бантинг и Чарлс Херберт Беста [[1921]]. унело је револуцију у лечење шећерне болести и значајно продужило живот особа са овом болешћу. Бантинг, Бест и сарадници (посебно хемичар Колип) успели су да изолују инсулин из панкреаса говечета на Универзитету у [[Торонто|Торонту]], што је [[1922]]. године омогућило његову масовну примену у терапији шећерне болести. Годину дана касније, Бантинг и директор лабораторије Маклауд за ово откриће су добили [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду]].<ref>{{cite journal|author= Banting FG, Best CH. |date=1922|title= The internal secretion of the pancreas|journal=J Lab Clin Med |volume=7|issue=|pages=251–266}}.</ref> Нехумано звучи, али повећана „дуговечност болесника“ након масовне принмене инсулина обезбедила је болесницима са шећерном болешћу „да имају више времена“ за развој касних компликација као што је ретинопатија и слепило. Губитак вида и слепило код дијабетесне ретинопатије тако је постао један од водећих и све већих проблема у [[Oftalmologija|офталмологији]], а њено лечење је у првој половини [[20. век]]а било безуспешно. На директан однос између нивоа шећера у крви и дијабетесне ретинопатија посумњало се почетком [[20. век]]а али дуго та сумња није доказана или бар универзално прихваћена. Док је део офталмолога тврдио да шећерна болест има примарни ефекат на базалну мембрану крвних судова независно од нивоа глукозе у крви,<ref>{{cite journal|date=1972|title=Retinal microangiopathy without associated glucose intolerance |journal=Trans Amer Acad Ophthalmol Otolaryngol |volume=76|issue=4|pages=968–980|pmid=4666943 |last1=Hutton |first1=W. L. |last2=Snyder |first2=W. B. |last3=Vaiser |first3=A. |last4=Siperstein |first4=M. D. }}.</ref> други су чврсто веровали да контрола нивоа глукозе у крви успорава напредовање васкуларних промена у мрежњачи. Тек када су развијени апарати, које су пацијенти могли да користе за проверу ниво шећера у крви, у више наврата током дана, омогућена је интензивна превентивна контрола нивоа глукозе у крви. Бројне клиничке студије с краја [[20. век]]а доказале су да су редовном контролом глукозе створени услови за добру глукорегулацију у крви што је спречило или бар успорити прогресије ретинопатије код већег броја болесника.<ref>{{cite journal|date=1993|title= The effect of intensive treatment of diabetes on the development and progression of long-term complications in insulin-dependent diabetes mellitus|journal=New England Journal of Medicine |volume=329|issue=14|pages=977–986|doi=10.1056/NEJM199309303291401 |pmid=8366922 |author1=Diabetes Control and Complications Trial Research Group |last2=Nathan |first2=D. M. |last3=Genuth |first3=S. |last4=Lachin |first4=J. |last5=Cleary |first5=P. |last6=Crofford |first6=O. |last7=Davis |first7=M. |last8=Rand |first8=L. |last9=Siebert |first9=C. |s2cid=21528496 }}.</ref> Изучавање губитка вида, настог гледањем у [[Сунце]], познато вековима још из времена Платона (427—347), које се карактерише [[Opekotina|опекотинама]] на мрежњачи имало је велики значај за даљи развој офталмоскопије и примену фотокоагулације у лечењу болести мрежњаче. Могућност коришћења Сунчевог светла за лечење болести мрежњаче постепено је еволуирао и у праксу увео немачки офталмолог {{јез-нем|Gerhard Rudolph Edmund Meyer-Schwickerath}}, на основу сопствених запажања, које је уочио након помрачења Сунца [[10. јул]]а [[1945]], када је велики број људи изгубио вид због сунчевом светлошћу изазваних опекотина. Герхард је дошао на идеју да примени контролисану употребу светлост Сунца у лечењу болести мрежњаче. На крову операционе сале изградио је специјални уређај за хватање сунчеве светлости (познат као Meyer-Schwickerath коагулатор) и уз помоћ њега довео сноп усмерене сунчеве светлости на мрежњачу болесника. Тиме је он вршио прве фотокоагулација ока тј уз помоћ ње вештачки стварао опекотине на мрежњачи које је требало да смање прогресију болести.<ref>G. Meyer-Schwickerath, E. Grüterich, H. Weyers: {{cite journal|author=|date=1957|title= Mikrophthalmus-Syndrome.|journal=Klinische Monatsblätter für Augenheilkunde|location=Stuttgart |volume=131|issue=|pages=18–30}}.</ref> Како се у пракси ова метода показала као непрактична, а опрема прегломазна, експерименте је Герхард наставио са другим изворима светлости. Герхард је прве резултате у лечењу отока мрежњаче и суспектних меланома мрежњаче применом сунчеве светлости званично објавио [[1949]]. године. Слична истраживања, независно су радили и Moran-Sales, и убрзо након Герхарда, објавили своје резултате [[1950]]. године. Ова истраживања била су заправо увод у данас масовно примењивану методу фотокоагулације. Први апарат за фотокоагулацију са светлосним луком који је потицао од ксенонских сијалица високог притиска (уместо сунчеве светлости), [[1950]]. конструисала је и применила једна Америчка фирма ({{јез-енг|American Optical Corporation in Southbridge, Massachusetts}}). [[Датотека:Ruby laser.jpg|мини|Шематизован приказ [[Рубински ласер|рубинског ласера]]]] Почетни резултати у лечењу дијабетесне ретинопатије применом фотокоагулације ксенонском лампом били су обесхрабрујући. Међутим након упорног истраживања током 1950-их и 1960-их од стране Ветцинга, Амалрика, Окуна и Весинга и све већег броја других офталмолога широм света добијајани су све бољи резултати у лечењу ДР.<ref>{{cite journal|date=1966|title=Treatment of diabetic retinopathy by light coagulation |journal=Am JOphthalmol |volume=62|issue=3|pages=459–465|doi=10.1016/0002-9394(66)91325-0 |pmid=5921994 |last1=Wetzig |first1=P. C. |last2=Jepson |first2=C. N. }}.</ref><ref>{{cite journal|author=Amalric MP|title=Essai de traitement de la rétinopathie diabétique exsudative|journal=Bulletin des Societes d'Ophtalmologie de France|date=1960|volume=|pages=}}</ref><ref>{{cite journal|date=1967|title= New considerations concerning the evolution and treatment of diabetic retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmologica_1967_154_2/page/151|journal=Ophthalmologica |volume=154|issue=2|pages=151–160|doi=10.1159/000305159 |pmid=6057541 |last1=Amalric |first1=P. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1966|title=The role of photocoagulation in the treatment of proliferative dia-betic retinopathy |url=https://archive.org/details/sim_jama-ophthalmology_archives-of-ophthalmology_1966-03_75_3/page/n81|journal=Arch Ophthalmol |volume=75|issue=3|pages=337–352|doi=10.1001/archopht.1966.00970050339007 |pmid=5903819 |last1=Okun |first1=E. |last2=Cibis |first2=P. A. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1968|title= The effectiveness of photocoagulation in the therapy of proliferative diabetic retinopathy (PDR). (A controlled study in 50 patients)|journal=Trans Am Acad Ophthalmol Otolaryngol |volume=72|issue=2|pages=246–252|pmid=5659907 |last1=Okun |first1=E. }}.</ref><ref>Okun E, Johnston G, Boniuk I. Management of Diabetic Retinopathy; a StereoscopicPresentation. St. Louis: The C.V. Mosby Co; 1971.</ref><ref>Wessing AK, Meyer-Schwickerath G. Results of photocoagulation in diabetic reti-nopathy. In: Goldberg MF, Fine SL, eds. Symposium on the Treatment of Diabetic Retinopathy. Airlie House, Warrenton, VA, September 29 to October 1, 1968. Washington, DC, US Government Printing Office (PHS Publ No 1980), (1969), стр. 569–592.</ref> Кембел и Звенг, нешто касније, независно користите таласне дужине [[Рубински ласер|рубинског ласера]] са ограниченим успехом у лечењу у раним 1960-им, да би још касније Бетхам и Ајело добили знатно боље резултате у лечењу дијабетесне ретинопатије рубинском ласерфотокоагулацијом, нарочито након примене широкопојасне панретиналне фотокоагулације (ПРП).<ref>{{cite journal|date=1970|title= Ruby laser photocoagulation of early diabetic neovascular retinopathy. Preliminary report of a long-term controlled study|journal=Arch Ophthalmol |volume=83|issue=3|pages=261–272|doi=10.1001/archopht.1970.00990030263001 |pmid=5461208 |last1=Beetham |first1=W. P. |last2=Aiello |first2=L. M. |last3=Balodimos |first3=M. C. |last4=Koncz |first4=L. |s2cid=35983038 }}.</ref><ref>Aiello LM, Beetham WP, Balodimos MC, et al. ''Ruby laser photocoagulation in treatment of diabetic proliferating retinopathy: preliminary report.'' In: Goldberg MF, Fine SL, eds. Symposium on the Treatment of Diabetic Retinopathy. Airlie House, Warrenton, VA, September 29–October 1, 1968. Washington, DC, US Government Printing Office (PHS Publ No 1980), (1968), стр. 437–463.</ref> Историја лечења дијабетесне ретинопатије дуга је више од 60 година и наставља да се развија са новим иновацијама. Оне се састоје од много важних, креативних и нови концепата, елабората, бројних лабораторијских и клиничких истраживачких пројеката, развоја револуционарних инструмената и процедура и софистицираних метода које се корист за контролу шећера у крви, као и од одговарајуће фотокоагулације и очне хирургије. Будућност за болеснике са ДР је охрабрујућа због нових открића која ће надамо се додатно повећати способност да се сачува и поврати вид људи са шећерном болешћу. == Анатомија и физиологија мрежњаче == [[Датотека:Schematic diagram of the human eye en.svg|мини|Шематизован приказ ока]] [[Датотека:Fig retine.png|мини|Фоторецепторске ћелије, штапићи и чепићи, и остале нервне структура које које у мрежњачи стварају осећај светла и распознавање боја]] [[Мрежњача]] ([[Latinski jezik|лат.]] ''Retina''), један је од најважнијих функционалних делова ока и њен унутрашњих омотач на задњем зиду. Она је око 0,5&nbsp;mm дебела овојница и фотосензитивно ткиво сложене, слојевите грађе, које облаже унутрашњу површину очне јабучице. Мрежњача је структура сложене, слојевите грађе која се састоји од више врста ћелијских елемената: [[неурон]]а, [[Глијалне ћелије|глијалних ћелија]], микроглије, [[крвни суд|крвних судова]], [[Пигментна везивна ћелија|пигментног епитела]]. Неколико слојева нервних ћелија у мрежњачи међусобно је повезаних синапсама. Једине нервне ћелије у организму које су директно фотосензитивне су фоторецепторске ћелије. Фоторецепторске ћелије чине већим делом два типа ћелија, штапићи и чепићи, који помажу у стварању осећаја светла и распознавању боја. Штапићи се углавном активирају код слабијег светла у сумрак и ноћу и осигуравају црно бели (ноћни) вид док чепићи омогућавају вид дању и опажај боја. Трећи далеко ређи тип фоторецепторских ћелија чине фотосензитивне ганглијске ћелије које су важне за рефлексне реакције ока на интензивно дневно светло.<ref name="Browning2010"/> Видне ћелије ока повезане су са нервним влакнима који се по изласку из мрежњаче удружују у [[видни живац]]. Оптика ока ствара слику видног света на мрежњачи и има функцију сличну оној коју има филм у фотографском апарату. Светлост која пада на мрежњачу изазива читав низ електричних и хемијских надражаја који у даљем току, физиолошких функција, активирају нервне надражаје и шаљу их у видне центре у [[Мозак|мозгу]] путем влакана видног живца. Мрежњача се функционално сматра делом централног нервног систем, а будући да се током [[ембрионални развој|ембрионалног развоја]] [[кичмењаци|кичмењака]] она и видни живац формирају као изданци развијајућег мозга. То је једини део [[Централни нервни систем|централног нервног система]] који се може неинвазивно приказати у живом организму.<ref name="Browning2010"/> За нормалну фунцију вида неопходна је ненарушена веза и комуникација између свих ћелија мрежњаче ока, које детаљније описујемо у наставку текста. ;Неурони [[Датотека:Gray882.png| мини|Анатомски приказ мрежњаче]] [[Датотека:Retinography.jpg| мини|Мрежњача снимљена кроз зеницу]] [[Датотека:Gray877.png|мини|Крвних судова ока, у хоризонталном пресеку.]] Неурони и глијалне ћелије мрежњаче чине више од 95% укупне масе мрежњача. Како су транспарентни за видљиву светлост, њихова структура и функција се не може установити на клиничком прегледу. Као што је показано на слици десно, мрежњача се примарно састоји од нервног ткива, или неурона мрежњаче, тј ћелија које омогућавају вид. Оне укључују фоторецепторе, амакрине, биполарне, хоризонталне и ганглијске ћелије.<ref>{{cite web|author= |url=http://webvision.med.utah.edu/book/part-i-foundations/simple-anatomy-of-the-retina/ |title =Simple Anatomy of the retina |date= |website= |publisher= |access-date = 9. 1. 2014}}</ref> Електрични „улази“ из све четири врсте неурона конвергирају ка ганглијама, а ектрични импулси из ганглиона преносе сека мозгу преко аксона нервних влакана и [[оптики живац|оптиког живца]]. Висок степен конвергенције и интеграције сигнала у мрежњачи региструје се у односу 10:1, у фоторецепторима (≈ 130 милиона) и ганглионима (≈ 1,2 милиона) по људском оку. Стога, поремећај у било ком од неуронских слојева може да омете вид. Због специфичне структуре и редундантне грађе, мрежњача има способност да претрпи смрт многих ћелија пре губитка функције вида. {{напомена|На пример, оштећење најмање 50% ганглијских ћелија могу да изгубе функцију пре клинички утврђеног оштећења вида, што је очигледно код пацијената са глаукомом. Око може да задржи и 20/20 видну функцију и са мање од 10% конуса са фоторецепторима.}} ;Глијалне ћелије Глијалне ћелије мрежњаче - Милерове ћелија и астроцити - су потпорне или ћелије подршке за неуроне и крвне судове мрежњаче.<ref>{{cite journal|date=1987|title= Relationship between astrocytes, ganglion cells and vasculature of the retina|journal=J Comp Neurol |volume=255|issue=1|pages=35–49|doi=10.1002/cne.902550104 |pmid=3819008 |last1=Stone |first1=J. |last2=Dreher |first2=Z. |s2cid=37889243 }}.</ref> Оне регулишу екстрацелуларну концентрацију материја потребних за стварање јонског акционог потенцијала, метаболизам неуротрансмитера (као што је глутамат), и транспорт супстрата кроз крвне судове потребног за метаболизам неурона мрежњаче (глукозе, липида, амино киселина). Њихова улога у регулацији [[глутамат]]а нарочито је важна, јер вишак глутамата као одговор на исхемију мрежњаче или шећерну болест, делује токсично на неуроне што може изазвати смрт [[Неурон|неуронских ћелија]].<ref name="Lieth">{{cite journal|date=2000|title= Diabetes reduces glutamate oxidation and glutamine synthesis in the retina. The Penn State Retina Research Group|journal=Exp Eye Res |volume=70|issue=6|pages=723–730|doi=10.1006/exer.2000.0840 |pmid=10843776 |last1=Lieth |first1=E. |last2=Lanoue |first2=K. F. |last3=Antonetti |first3=D. A. |last4=Ratz |first4=M. }}.</ref> [[Васкуларни ендотелни фактор раста]] (VEGF) је главни [[цитокин]] укључен у овај процес као производ астроцити и Милерових ћелија. Астроцити сигналишу када крвни судови треба да створе баријеру у мрежњачи и измене проток крви,<ref name="Lieth"/> развојем уских раскрсница у ендотелијалним ћелијама мрежњаче,<ref>{{cite journal|date=1997|title= Astrocytes increase barrier properties and ZO-1 expression in retinal vascular endothelial cells|url=https://archive.org/details/sim_investigative-ophthalmology-visual-science_1997-10_38_11/page/2423|journal=Invest Ophthalmol Vis Sci |volume=38|issue=11|pages=2423–2427|pmid=9344364 |last1=Gardner |first1=T. W. |last2=Lieth |first2=E. |last3=Khin |first3=S. A. |last4=Barber |first4=A. J. |last5=Bonsall |first5=D. J. |last6=Lesher |first6=T. |last7=Rice |first7=K. |last8=Brennan Jr |first8=W. A. }}.</ref> и преко функцију синапси мрежњаче,<ref>{{cite journal|date=2004|title= Glial modulation of synaptic transmission in the retina|journal=Glia |volume=47|issue=3|pages=268–274|doi=10.1002/glia.20030 |pmid=15252816 |pmc=2322937 |last1=Newman |first1=Eric A. }}.</ref> регулишу функцију вида.<ref>{{cite journal|date=2003|title= New roles for astrocytes: Regulation of synaptic transmission|journal=Trends Neurosci |volume=26|issue=10|pages=536–542|doi=10.1016/S0166-2236(03)00237-6 |pmid=14522146 |last1=Newman |first1=E. A. |s2cid=14105472 }}.</ref> Међутим, многи детаљи начина на који глијалне ћелије контролишу нормалне функције ретине остају и даље непознаница. ;Микроглијалне ћелије Микроглију чине из [[коштана срж|коштане сржи]] изведени [[макрофаг]]и који бораве у метаболичкој средини мрежњаче. Они реагују на разноврсне надражаје, као што су, инфекције или трауме мрежњаче (укључујући и ласерфотокоагулацију) све до пролиферације, миграције и отпуштање инфламаторних цитокина, као што су интерлеукин-1, ВЕГФ и фактор некрозе тумора-α.<ref>{{cite journal|date=2004|title= Microglia-targeted pharmacotherapy in retinal neurodegenerative diseases|journal=Curr Drug Targets |volume=5|issue=7|pages=619–627|doi=10.2174/1389450043345164 |pmid=15473251 |last1=Schuetz |first1=E. |last2=Thanos |first2=S. }}.</ref><ref>{{cite journal|author= Lee JE, Liang KJ, Fariss RN, Wong WT. |date=2008 |title= Ex vivo dynamic imaging of retinal microglia using time-lapse confocal microscopy|journal=Invest Ophthalmol Vis Sci |volume=49|issue=9|pages=4169–4176|doi=10.1167/iovs.08-2076|pmid=18487378 |pmc=2652634 }}.</ref> Оштећења мрежњаче повећава миграцију из коштане сржи изведених имунских ћелија у мрежњачи и диференцијацију микроглијалних ћелија.<ref>{{cite journal|date=2008|title= Characteristics of Bone Marrow–Derived Microglia in the Normal and Injured Retina|journal=Invest Ophthalmol Vis Sci |volume=49|issue=9|pages=4162–4168|doi=10.1167/iovs.08-1738 |pmid=18487364 |last1=Kaneko |first1=Hiroki |last2=Nishiguchi |first2=Koji M. |last3=Nakamura |first3=Makoto |last4=Kachi |first4=Shu |last5=Terasaki |first5=Hiroko }}.</ref> У кратком року, ови механизми могу представљати повољан одговор на лезију, али продужена дејства лезије активирају хронични одговор на ћелијска оштећења. ;Крвни судови Фоторецепторске и друге ћелије мрежњаче ока примају кисеоник и друге хранљиве материје из сићушних крвних судова (микроциркулације) у њиховој околини. Ови крвни судови који чине васкуларну мрежу мрежњаче састоје се од крвних судова у и изван мрежњаче.<ref name="Wise"/> Микроциркулацију мрежњаче чине прекапиларне артериоле, капилари и постакпиларне вене. Артериоле поседује глатке мишићне ћелије, које им омогућавају да промени свој пречник и регулишу динамику локалне дистрибуције крви у мрежњачи. Прекапиларне артериоле су примарни судови за регулацију отпора протоку крви, док венула имају високу густину рецептора за вазоактивне супстанце, као што је [[хистамин]]. Венула су пре свега пасивни крвни судови, који служе за дренирање крви из мрежњаче. Капилари и венула су примарна места кроз која се врши дифузије течности у мрежњачи под нормалним условима. У патолошким стањима као што је шећерна болест кроз њихове зидове дифузија араста.<ref>{{cite journal|date=2003|title= Mapping the blood vessels with paracellular permeability in the retinas of diabetic rats|url=https://archive.org/details/sim_investigative-ophthalmology-visual-science_2003-12_44_12/page/5410|journal=Invest Ophthalmol Vis Sci |volume=44|issue=12|pages=5410–5416|doi=10.1167/iovs.03-0244 |pmid=14638745 |last1=Barber |first1=A. J. |last2=Antonetti |first2=D. A. }}.</ref> Ауторегулација мрежњаче као и код осталих крвних судова у другим органима је под утицајем централног нервног систем који у одређеном органу одржава одговарајућу проток крви упркос променама системског артеријскоги притиска.<ref name="Wise">Wise GN, Dollery CT, Henkind P. ''The Retinal Circulation''. New York: Harper & Row; (1971), стр. 34–54.</ref> Артеријски крвни судови мрежњаче у свом зиду имају глатке мишићне ћелије, док капилари, артериоле и венула поседују периците, који функционишу као модификоване глатке мишићне ћелије. Ове карактеристике крвних судова омогућавају мрежњачи да се њена циркулација процесом ауторегулације прилагоди и одговори на одговарајуће системске и локалне метаболичке захтеве. Ауторегулација крвних судова такођенастаје и као одговор на промене парцијалног притиска кисеоника (pO2) и угљен-диоксида (pCO2). Стога, се крвни судова скупљају као одговору на хипероксемију и шире као одговор на хиперкапнију. Артериоле мрежњаче се сужавају код болесника са хипертензијом што је офталмоскопски знак ауторегулаторог одговора за одржавање нормалног интраваскуларног (хидростатог) притисак преко обима васкуларног зида и протока течности кроз мрежњачу. Када ауторегулаторни механизми протока крви наиђу на баријеру у мрежњачи, као када су препуњени у хипертензији, крв, серозни ексудат и липидни ексудат се акумулирају у макули, па оптички диск може да набубри (постане едематозан). То је, карактеристика хипертензивних ретинопатија које могу да се схвате у светлу ових патофизиолошким процеса.<ref>{{cite journal|date=2004|title= Hypertensive retinopathy|journal=New England Journal of Medicine |volume=351|issue=22|pages=2310–2317|doi=10.1056/NEJMra032865 |pmid=15564546 |last1=Wong |first1=T. Y. |last2=Mitchell |first2=P. }}.</ref> Под нормалним условима, проток крви кроз мрежњачу уравнотежен је, како би испорука хранљивих материја и уклањање отпадних продуката омогућило у мрежњачи одвијање нормаланог метаболизма. Зидови ових крвних судова су веома танки, како би хранљиве материје без потешкоћа могле да кроз њих прођу до чепића и штапића. Током година висок ниво шећера у крви има за последицу појаву системски промена у метаболизму угљених хидрата, липида и протеина, што доводи до васкуларних и ткивних оштећења у органу као што је мрежњаче. Тако, настаје дијабетесна ретинопатија као фундаментални поремећај функција мрежњаче због системски нарушеног метаболизма глукозе који оштећује нервне структуре ткива мрежњаче и њима придружене крвне судове, што доводи до неуроваскуларне дегенерације или сензорне неуропатије.<ref name="Browning2010">{{Cite book|last= Browning|first=David J.|title=Diabetic Retinopathy: Evidence-Based Management|url=https://books.google.com/books?id=1azbRgPLFNsC|year=2010|publisher=Springer|isbn=978-0-387-85900-2|pages=1–10}}</ref> ;Жута мрља [[Датотека:Retina-OCT800.png|мини|Томографски приказ [[жута мрља|жуте мрље]] и његове централне јаме (фовее) дебљине 800 nm са аксијалном резолуцијом од 3μм]] Жута пигментирн зона на [[мрежњача|мрежњачи]] ока,<ref>Balashov NA, Bernstein PS. ''Purification and identification of the components of the human macular carotenoid metabolism pathways''. Invest Ophthal Vis Sci.1998;39:s38.</ref> по којој је добила назив жута мрља ({{јез-лат|macula lutea}}), део је мрежњаче који садржи највећи број [[очне чулне ћелије|чулних ћелија]]. Цела област жуте мрље састоји се од централне или фовеалне јаме ({{јез-лат|fovea centralis}}), јамског (фовеалног) нагиба, парафовее и перифовее. Жута мрља је зона најјаснијег вида на [[мрежњача|мрежњачи]] ока јер садржи највећи број густо збијене [[очне чулне ћелије|чулних ћели ја]].<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref> Налази се на мрежњачи где хоризонтална оса дели очну јабучицу на горњу и доњу половину. У жутој мрљи, ствара се обрнута и умањена слика онога што видимо, која је претходно прошла кроз [[рожњача|рожњачу]], [[зеница|зеницу]], очно сочиво и стакласто тело.<ref>{{cite book|author=Siege, Allan |title= Essential Neuroscience |year=2006|location=Baltimore, Maryland|publisher=Lippincott Williams & Wilkins|isbn=978-0-7813-9121-2|pages=}}</ref> Сматра се да жута мрља делује као филтер кратке таласне дужине, који се додаје објектив фотоапарата.<ref>{{cite book|author=Rodieck RW|title=The vertebrate retina: principles of structure and function|location=|publisher=|year=}}. San Francisco: W.H. Freeman and Company; 1973.</ref> Централни део жуте мрље је централна јама која је од суштинског је значаја, као најважнији део мрежњаче, за људски вид, јер поседује заштитне механизме за избегавање штетног дејства интензивне светлости и ултраљубичастог зрачења. Ако уништимо жуту мрљу постајемо слепи.<ref>Hageman GS, Johnson LV. ''The photoreceptor-retinal pigmented epithelium interface''. In: Heckenlively JR, Arden GB, editors. Principles and practice of clinical electrophysiology of vision. St. Louis: Mosby Year Book; 1991. pp. 53-68.</ref> == Шећерном болешћу изазване болести ока == Са овом групом болести ока, као статистички значајним компликацијама шећерне болести, сусреће се све већа група болесника у свету. У најчешће болести ока које се јављају као компликација шећерне болести спадају: :'''[[Међународна класификација болести|МКБ-Х36.0]] — <big>Дијабетесна ретинопатија</big>,''' као последица оштећења крвних судова у мрежњачи ока. :'''[[Међународна класификација болести|МКБ-Х28.1]] — <big>[[Катаракта]]</big>''' (замућење очног сочива). Катаракта, која је се јавља и као физиолошки знак старења (рана сенилна катаракта), код болесника са шећерном болешћу развија се у ранијем животном доб као права дијабетесана катаракта ''(Snowflake)''. Овај облик катаракте специфичне за шећерну болест узрокован је променама у контроли нсулина. :'''[[Међународна класификација болести|МКБ-Х22.0]] — <big>[[Рекурентни иритис]],</big> може се јавити у шећерној болешећу код болесника са лошом гликорегулацијом. Ово је јако болно стање ока које захтева хитну офталмолошку процену и лечење. :'''[[Међународна класификација болести|МКБ-Х42.0]] — <big>[[Глауком]]</big>''' (повећање притиска течности унутар ока), који као последично доводи до оштећења оптичког нерва и губитка вида. Особе са шећерном болешћу имају скоро два пута већу „шансу“ да добију глауком у односу на друге одрасле особе. === Класификација дијабетесне ретинопатије === Класификација дијабетесне ретинопатије у основи се заснива на појави и анатомском распореду оштећења које се јављају на мрежњачи. <center> '''Међународна клиничка класификација дијабетесне ретинопатије'''<ref>{{cite journal|date=2003|title= Proposed international clinical diabetic retinopathy and diabetic macular edema disease severity scales|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_2003-09_110_9/page/1677|journal=Ophthalmology |volume=110|issue=9|pages=1677–1682|doi=10.1016/S0161-6420(03)00475-5 |pmid=13129861 |last1=Wilkinson |first1=C. P. |last2=Ferris Fl |first2=3rd |last3=Klein |first3=R. E. |last4=Lee |first4=P. P. |last5=Agardh |first5=C. D. |last6=Davis |first6=M. |last7=Dills |first7=D. |last8=Kampik |first8=A. |last9=Pararajasegaram |first9=R. |last10=Verdaguer |first10=J. T. |author11=Global Diabetic Retinopathy Project Group }}</ref></center> <center> {| class="wikitable" |- ! Степен ретинопатије !! Офталмоскопски налаз кроз широку зеницу |- |<center> '''Без уочљиве ДР''' || : Без промена |- |<center> '''Блага непролиферативна ДР'''<br />''(Mild nonproliferative DR'')|| : Присутне само микроанеуризме |- |<center>'''Умерена непролиферативна ДР'''<br />''(Moderate nonproliferative)'' || : Више од „средње“ али мање од „тешке“ |- |<center> '''Тешка непролиферативна ДР'''<br /> ''(Severe nonproliferative DR)''|| : Било који од наведених знакова: * 20 или више интраретиналних крварења у четири квадранта * дефинисано „укоричавање вена“ у два или више квадранта * евидентне ИРМА,{{напомена|ИРМА (интраретиналне микроваскуларне абнормалности)}} у један или више квадраната без уочљиве неоваскуларизације |- |<center> '''Пролиферативна ДР'''<br />''(Proliferative DR'')|| : Један или више од наведених знакова: * јасно уочљива неоваскуларизација * преретинална или витреална крварења |} </center> На основу карактеристика ДР (описаних у горњој табели), ETDRS (Early Treatment Diabetic Retinopathy Study Research Group) група лекара која је спровела обимну студију, предложила је правило да се клинички издвоје пацијенти са великим степеном ризика за пролиферативну ДР. Они су то засновали на доказима да умерена НПДР у 15% случајева може да пређе у ПДР унутар годину дана, а тешка НПДР ако има две од наведених карактеристка, у 45% случајева у пролиферативну дијабетесне ретинопатију.<ref>''Early Treatment Diabetic Retinopathy Study Research Group. Early photocoagulation for diabetic retinopathy: ETDRS report number 9.'' Ophthalmology 1991;98(Suppl):766-785.</ref> == Епидемиологија == [[Шећерна болест]] је масовно хронично обољења у сталном порасту. Почетком [[21. век]]а у свету је регистровано 171 милиона оболелих од шећерне болести (2,8% популације). Предвиђања су да ће до 2030. године тај број бити више него удвостручен и износиће 366 милиона (4,4% популације). Нарочито је изражен пораст броја оболелих од шећерне болести у развијеним земљама у којима је само од [[1995]].—[[2000]]. године инциденца порасла за 8,5%, а у земљама у развоју и двоструко више 18%.<ref>Wild S, Roglic G, Green A, Global Prevalence of Diabetes, estimates for the year 2000 and projections for 2030“. {{cite journal|author= |title= |journal=Diabetic Care |date=2004|volume=27|issue=|pages=1047–1053}}</ref> Рана инвалидност до које доводи шећерна болест развојем бројних компликација међу којима доминантно место због губитка вида и 100% инвалидности, има дијабетесна ретинопатија, све више постаје велико оптерећење за медицински систем и национални буџет, пре свега земаља у развоју.<ref>{{cite journal|author=Teruel, M.C., Fernández-Real, J.M., Ricart, W., Valent, F.R., Vallés, P.M. |title=Prevalence of diabetic retinopathy in the region of Girona |journal=Study of related factors. Archivos de la Sociedad Española de Oftalmología. |date=2005 |volume=80|issue=2|pages=85–91}}</ref> <center>'''Преваленца дијабетесне ретинопатије (скраћено ДР) у појединим регионима света'''<ref name="ScanlonAldington2009">{{cite book|title=A Practical Manual of Diabetic Retinopathy Management|url=https://books.google.com/books?id=X5MJoHcHeM0C |location=|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-0818-1|pages=|last1=Scanlon|first1=Peter H.|last2=Aldington|first2=Stephen|last3=Wilkinson|first3=Charles|last4=Matthews|first4=David|date = 12. 3. 2009}}</ref></center> <center> {| class="wikitable" |- ! Земља !! Обележје посматрања !!Преваленца у % |- | [[Сједињене Америчке Државе]] || * Преваленца ДР * Преваленца пролиферативне ДР || * 40,3 * 2,73 |- | [[Уједињено Краљевство]] || * Преваленца ДР код типа 1 шећерне болести * Преваленца пролиферативног ДР код типа 1 шећерне болести * Преваленца ДР код типа 2 шећерне болести * Преваленца пролиферативне ДР код типа 2 шећерне болести || * 45,7 * 3,7 * 25,3 * 0,5 |- | [[Индија]] || * Преваленца ДР * Преваленца пролиферативне ДР || * 13,4 * 1,9 |- | [[Кина]] || * Преваленца ДР * Преваленца пролиферативне ДР || * 27,3 * 7,8 |- | [[Аустралија]] || * Преваленца ДР * Преваленца пролиферативне ДР || * 21,9 * 2,4 |} </center> ДР је један од водећих узрочник слепила и слабовидости како у развијеним тако и у земаљама у развоју, међу којима спада и Србија.<ref>World Health Organisation, fact sheet “ Magnitude and causes of visual impairment” Nov. 2005.</ref> Глобално у свету ДР, као узрочник оштећења вида и слепила на петом је месту заступљености са 4,8%. У развијеним земљама Европе ДР је на трећем месту после сенилне дегенерације макуле и глаукома и заступљена је са око 17%.<ref>Vision 2020, The Right to Sight, Global Initiative for the Elimination of Avoidable Blindness: action plan 2006-2011. World Health Organization Geneva 2007</ref> Као водећи узрочник слепила радно активне популације (између 45 и 65 године) ДР поред медицинског велики је и социо-економски проблем. Према подацима из једне од најразвијенијих земаља света ([[Сједињене Америчке Државе]]), од око 16 милиона Американаца који болују од шећерне болести, само око 50% особа зна да болује од ДР. Од оних који за то знају, само половина спроводи редовну и одговарајућу негу очију. Стога, не изненађујуће чињеница да је дијабетесна ретинопатија један од водећих узрока слепила код лица старости од 25 до 74 година у Сједињеним Америчким Државама. Око 700.000 Американаца болује од пролиферативног облика дијабетесне ретинопатије, са годишњом учесталости од 65.000. Око 500.000 лица испољава клинички значајан едем макуле, са годишњом учесталости од 75.000.<ref>Fong DS, Aiello L, Gardner TW, et al; American Diabetes Association. ''Diabetic retinopathy''. Diabetes Care. 2003;26:(suppl 10) S99-S102</ref> Само у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] шећерна болест је одговорна за око 8.000 губитка вида сваке године, што значи да је ДР одговорна за 12% слепила.<ref> ''The Wisconsin Epidemiologic Study of Diabetic Retinopathy XXIII: the twenty-five-year incidence of macular edema in persons with type 1 diabetes''. {{cite journal|author=Klein R, Knudtson MD, Lee KE, Gangnon R, Klein BE.|title= Diabetic Retinopathy Medication: Corticosteroids, Ophthalmics, VEGF Inhibitors|url=http://emedicine.medscape.com/article/1225122-medication|journal=Ophthalmology |date=March 2009 |volume=116|issue=3|pages=497–503|doi= 10.1016/j.ophtha.2008.10.016|pmid= 19167079|pmc= 2693093}}</ref> Преваленца ретинопатије значајно се не разликује између мушкараца и жена (тај однос је 11,5% : 12,7%).<ref name="Duh2008"/> Студије спроведена у Данској показале су да је укупна преваленца ретинопатије код данске популације од 77% код мушкараца и 74% код жена са дијабетесом типа 1.<ref>{{cite journal|author=|date=1987 |title= Photocoagulation for diabetic macular edema: Early Treatment Diabetic Retinopathy Study Report no. 4. The Early Treatment Diabetic Retinopathy Study Research Group|url=https://archive.org/details/sim_international-ophthalmology-clinics_winter-1987_27_4/page/265|journal=Int Ophthalmol Clin |volume=27|issue=4|pages=265–272|doi=10.1097/00004397-198702740-00006|pmid=3692708 |s2cid=9733059 }}.</ref> Међутим стопа слепила је различита међу одређеним етничким групама. Повећан ризик од дијабетесне ретинопатије, утврђен бројним истраживањима, постоји код америчких пацијената [[хиспаноамериканци и Латиноамериканци|хиспаноцрнаца]] (16,3%) и мексичких Американаца (18,0%) у поређењу са нехиспано белцима (11,4%).<ref>{{cite journal|date=2007 |title=Etiology and natural history of diabetic retinopathy: an overview |journal=Am J Health Syst Pharm |volume=64|issue=17|pages=S3–S7|doi=10.2146/ajhp070330 |last1=Morello |first1=Candis M. |pmid=17720892 }}</ref> Са повећањем дужине трајања шећерне болести или са старењем од њеног почетка, постоји већи ризик за развоја дијабетесне ретинопатије и њених компликација, укључујући и дијабетесни едема макуле или пролиферативна дијабетесну ретинопатију. Тако се код пацијената са дијабетесом типа 1, клинички манифестни облик ретинопатије може јавити у првих 5 година након постављања дијагнозе шећерне болести. Након 10 до 15 година, 25 до 50% пацијената показују неке знаке ретинопатије. Певаленца ДР расте на 75 до 95% после 15 година болести и приближава се вредности од 100% након 30 година боловања од шећерне болести.<ref name="Duh2008">{{Cite book| last = Duh | first = Elia |title=Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=IQtDLAu6XnwC|year=2008|publisher=Springer|isbn=978-1-59745-563-3|pages=}}</ref> Пролиферативни облик дијабетесне ретинопатијае (ПДР) ретко се јавља у првој деценији болести код типа 1 шећерне болести, али се зато учесталије дијагностикује (од 14 до 17%) до 15 година живота, и непрестано расте са годинама.<ref name="Duh2008"/> Код болесника са шећерном болешћу типа 2, инциденца дијабетесне ретинопатије непрестано расте са трајањем болести. Тако 2,23% болесника са шећерном болешћу типа 2, има манифестну нонпролиферативу дијабетесну ретинопатију (НПДР) после 11 до 13 година, 41% после 14 до 16 година, а 60% након 16 година.<ref name="Duh2008"/> == Етиологија == Дијабетесна ретинопатија је последица или једна од тежих компликација код болесника са шећерном болешћу због патолошких промена на крвним судовима очног дна, тј мрежњаче или ретине. Узрокована је дуготрајно повишененим вредности шећера у крви које оштећују зидове крвних судова целог организма па и очију. Шећерном болешћу оштећени крвни судови постају пропустљива и доводе до крварења у мрежњачи. На ове промене, након више година болести због сужења лумена крвних судова долази до запушења капилара мрежњаче, што за последицу има [[Исхемија|исхемију]] у подручју које они исхрањују. У овом случају недостатак кисеоника за исхрану ћелија мрежњаче, представља стимуланс за раст (умножавања) нових капилара и фиброзног (ожиљног) ткива. Тако створени нови крвни судови су крхки, па лако долази до њиховог пуцања и крварења у оку, које има за последицу пропадање ткива мрежњаче. Тако на очном дну настају иреверзибилне промене које воде ка трајном губитку вида или слепилу.<ref name="Duh2008"/> === Фактори ризика === ==== Дужина трајање шећерне болести ==== Најјачи предиктор за распрострањеност ретинопатије код болесника са типом 1 и типом 2 шећерне болести је дужина трајање шећерне болести. У спроведеним студијама, преваленца ретинопатија је 0% до 8% међу болесницима са трогодишњим трајањем, 25% до 28% са петогодишњим, 60% са десетогодишњим и 80% са петнаестогодишњим трајањем шећерне болести.<ref>{{cite journal|date=1984|title=Prevalence and risk of diabetic retinopathy when age at diagnosis is less than 30 years |journal=Arch Ophthalmol |volume=102|issue=4|pages=520–526|doi=10.1001/archopht.1984.01040030398010 |pmid=6367724 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Davis |first4=M. D. |last5=Demets |first5=D. L. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1989|title=Four-year incidence and progression of diabetic retinopathy when age at diagnosis is less than 30 years |journal=Arch Ophthalmol |volume=107|issue=2|pages=237–243|doi=10.1001/archopht.1989.01070010243030 |pmid=2916977 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Davis |first4=M. D. |last5=Demets |first5=D. L. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1989|title=Four-year incidence and progression of diabetic retinopathy when age at diagnosis is 30 years or more |journal=Arch Ophthalmol |volume=107|issue=2|pages=244–249|doi=10.1001/archopht.1989.01070010250031 |pmid=2644929 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Davis |first4=M. D. |last5=Demets |first5=D. L. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1994|title=Ten-year incidence and progression of diabetic retinopathy |journal=Arch Ophthalmol |volume=112|issue=9|pages=1217–1228|doi=10.1001/archopht.1994.01090210105023 |pmid=7619101 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Cruickshanks |first4=K. J. }}</ref>. У другим студијама наведена преваленција пролиферативне ретинопатије је 0% за болеснике са шећерном болешћу у трајању до 3 године, и повећава се на 25% након 15 година трајања болести од момента дијагностиковања. У принципу, већа је преваленца ретинопатије код типа 2 шећерне болести у односу на тип 1 шећерне болести јер су ефекти дужег трајања шећерне болести, пре постављања дијагнозе код пацијената са типом 2 шећерне болести, често непознати, или према неким студијама износе приближно 4 до 7 година пре постављања дијагнозе типа 2 шећерне болести.<ref>{{cite journal|date=1992|title= Onset of NIDDM occurs at least 4-7 yr before clinical diagnosis|url=https://archive.org/details/sim_diabetes-care_1992-07_15_7/page/815|journal=Diabetes Care |volume=15|issue=7|pages=815–819|doi=10.2337/diacare.15.7.815 |pmid=1516497 |last1=Harris |first1=M. I. |last2=Klein |first2=R. |last3=Welborn |first3=T. A. |last4=Knuiman |first4=M. W. |s2cid=34366464 }}.</ref> Међу болесницима са шећерном болешћу у старијој животној доби, 2% су они код којих се за мање од 5 година развија ДР, или 5% оних код којих ће се за 15 или више година развити ДР. Код особа које нису примењивале инсулин као основни вид лечења шећерне болести, знаци пролиферативне ДР јавили су се након четворогодишњег периода праћења.<ref>{{cite journal|date=1998|title= Retinopathy in older persons without diabetes and its relationship to hypertension|journal=Arch Ophthalmol |volume=116|issue=1|pages=83–89|doi=10.1001/archopht.116.1.83 |pmid=9445212 |last1=Yu |first1=T. |last2=Mitchell |first2=P. |last3=Berry |first3=G. |last4=Li |first4=W. |last5=Wang |first5=J. J. }}.</ref> ==== Неадекватна гликорегулација ==== Један од најважнијих фактора ризика за обољевање од дијабетесне ретинопатије је остварени ниво гликорегулације у дужем временском периоду.<ref>{{cite journal|date=1966|title= Effect of diabetic control on retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_diabetes_1966-07_15_7/page/497|journal=Diabetes |volume=15|issue=7|pages=497–499|doi=10.2337/diab.15.7.497 |pmid=5329504 |last1=Colwell |first1=J. A. |s2cid=5310155 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1969|title= Relation of the course of retinopathy to control of diabetes, age, and therapeutic agents in diabetic Japanese patients|url=https://archive.org/details/sim_diabetes_1969-11_18_11/page/773|journal=Diabetes |volume=18|issue=11|pages=773–780|doi=10.2337/diab.18.11.773 |pmid=5348519 |last1=Miki |first1=E. |last2=Fukuda |first2=M. |last3=Kuzuya |first3=T. |last4=Kosaka |first4=K. |last5=Nakao |first5=K. |s2cid=39860810 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1984|title= The association between long-term diabetic control and early retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_1984-07_91_7/page/763|journal=Ophthalmology |volume=91|issue=7|pages=763–769|doi=10.1016/S0161-6420(84)34235-X |pmid=6472813 |last1=Doft |first1=B. H. |last2=Kingsley |first2=L. A. |last3=Orchard |first3=T. J. |last4=Kuller |first4=L. |last5=Drash |first5=A. |last6=Becker |first6=D. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1985|title= The effect of long-term near normal glycemic control on mild diabetic retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_1985-08_92_8/page/1051|journal=Ophthalmology |volume=92|issue=8|pages=1051–1058|doi=10.1016/S0161-6420(85)33903-9 |pmid=4047600 |last1=Friberg |first1=T. R. |last2=Rosenstock |first2=J. |last3=Sanborn |first3=G. |last4=Vaghefi |first4=A. |last5=Raskin |first5=P. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1984|title= Blood glucose control and the evolution of diabetic retinopathy and albuminuria. A preliminary multicenter trial|journal=New England Journal of Medicine |volume=311|issue=6|pages=365–372|doi=10.1056/NEJM198408093110604 |pmid=6377076 |author1=Kroc Collaborative Study Group }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1983|title= Effect of 1 year of near-normal blood glucose levels on retinopathy in insulin-dependent diabetics|journal=Lancet |volume=1|issue=8318|pages=200–204|pmid=6130243 |last1=Lauritzen |first1=T. |last2=Frost-Larsen |first2=K. |last3=Larsen |first3=H. W. |last4=Deckert |first4=T. |doi=10.1016/s0140-6736(83)92585-0 |s2cid=32140907 }}.</ref> Већи број студија показао је да су и млађи и старије болесници са шећерном болешћу који нису имали манифестне знаке ДР имале значајно ниже средње вредности гликозилираног хемоглобина у односу на вредности које су имали пацијенте са ретинопатијом. Пацијенти са вишим вредностима гликозилираног хемоглобина доказано је да имају већи ризик од ретинопатија, тако да су они са средњим нивоима ХбА1ц преко 12% имали 3,2 пута веће шансе за развој ДР након 4 године од особа са нивоима ХбА1ц испод 12%.<ref name="Glycosylated hemoglobin">{{cite journal|date=1988|title= Glycosylated hemoglobin predicts the incidence and progression of diabetic retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_jama_1988-11-18_260_19/page/n109|journal=JAMA |volume=260|issue=19|pages=2864–2871|doi=10.1001/jama.1988.03410190112033 |pmid=3184351 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Davis |first4=M. D. |last5=Demets |first5=D. L. }}.</ref> Код болесника са шећерном болешћу типа 1 на строгој гликорегулацији или конвенционалном лечењу током истраживања у једној студији у периоду од 6,5 година, смањена је инциденција ретинопатије од 76% и рано напредовање болести за 54%. Свако смањење од 10% ХбА1ц (нпр., од 9,0% до 8,1%, односно од 8,0% до 7,2%) довело је до смањења ризика од ДР за 39%.<ref>{{cite journal|author=|date=1984|title=The Kroc Collaborative Study Group |journal=New England Journal of Medicine |volume=311|issue=6|pages=365–372}}.</ref> На основу напред наведених и других бројних епидемиолошка и клиничка испитивања доказано је да интензивна терапија и метаболичко одржавање нивоа (близу-нормалних вредности), гликозилираног хемоглобина може имати значајне и дугорочно добре резултате на даљи развој ДР. Значајно је да овај учинак нема праг, и да се дуго и даље одржава након иницијације такве терапије. Међутим, треба нагласити да на ризик од ДР највероватније у великој мери утиче на краћи рок спроведена гликорегулација, као и да постоји кашњење од око 1 ½ до 2 ½ године између метаболичке контроле и мерљивих промене ризика за појаву ретинопатије.<ref name="Glycosylated hemoglobin"/> ==== Хипертензија ==== Уобичајено стање код пацијената са шећерном болешћу је и [[хипертензија]] (повишен [[крвни притисак]] >130/80&nbsp;mm Hg). У једној америчкој студији утврђено је да 17% пацијената са шећерном болешћу типа 1 имало хипертензију, и да се у даљем току истраживања у 25% болесника развила хипертензија након 10 година.<ref>{{cite journal|date=1996|title= The incidence of hypertension in insulin-dependent diabetes|journal=Arch Intern Med |volume=156|issue=6|pages=622–627|doi=10.1001/archinte.1996.00440060042005 |pmid=8629873 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Lee |first3=K. E. |last4=Cruickshanks |first4=K. J. |last5=Moss |first5=S. E. }}.</ref> Код пацијената са дијабетесном ретинопатијом, чврсто контрола крвног притиска одлаже прогресију болести, а све више доказа указује на то да [[ренин анготензин систем]] (РАС) игра важну улогу у регулацији крвног притиска. РАС је ензимска каскада у којој је ангиотензиноген прекурсор ангиотензин пептида. Каскадни процес почиње конверзијом неактивног облика ренина и проренина, до активног ренина.<ref name="RAS">{{cite journal|date=July 2009|title= (Pro)renin Receptor–Mediated Signal Transduction and Tissue Renin-Angiotensin System Contribute to Diabetes-Induced Retinal Inflammation|url=https://archive.org/details/sim_diabetes_2009-07_58_7/page/1625|journal=Diabetes |volume=58|issue=7|pages=1625–33|doi=10.2337/db08-0254 |pmid=19389828 |s2cid=8613584 |last1=Satofuka |first1=Shingo |last2=Ichihara |first2=Atsuhiro |last3=Nagai |first3=Norihiro |last4=Noda |first4=Kousuke |last5=Ozawa |first5=Yoko |last6=Fukamizu |first6=Akiyoshi |last7=Tsubota |first7=Kazuo |last8=Itoh |first8=Hiroshi |last9=Oike |first9=Yuichi |last10=Ishida |first10=Susumu |pmc= 2699867}}.</ref> Ренин претвара ангиотензиноген у ангиотензин - 1 (Ang I) који се даље цепа уз помоћ ангиотензин конвертујућег ензима (ACE) до ангиотензина-II (Ang II). Ang II је главни ефекторни пептид РАС, који делује пре свега на два рецептора, типа ангиотензин тип 1 (AT-1) и ангиотензин тип 2 (АТ2). Ang II је познат по томе да изазива системски и локални крвни притисак преко свог ефекта позитивне регулације преко ангиотензин II тип 1 рецептора. Бројни истраживача проучавали су компоненте РАС мрежњаче (Ang I, Ang II, ренин, ACE, AT-1, AT-2) у мрежњачи и установили су повећан ниво проренина, реннина и ангиотензин II у стакластом телу пацијената са ПДР и дијабетесним едемом макуле (ДМЕ), сугеришући тиме учешће РАС у патогенези дијабетесне ретинопатије.<ref>{{cite journal|date=January 2009|title= Vitreous levels of interleukin-6 and vascular endothelial growth factor in macular edema with central retinal vein occlusion|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_2009-01_116_1/page/87|journal=Ophthalmology |volume=116|issue=1|pages=87–93|doi=10.1016/j.ophtha.2008.09.034 |pmid=19118700 |last1=Noma |first1=H. |last2=Funatsu |first2=H. |last3=Mimura |first3=T. |last4=Harino |first4=S. |last5=Hori |first5=S. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=March 2005|title= Selective suppression of pathologic, but not physiologic, retinal neovascularization by blocking the angiotensin II type 1 receptor|url=https://archive.org/details/sim_investigative-ophthalmology-visual-science_2005-03_46_3/page/1078|journal=Invest Ophthalmol Vis Sci |volume=46|issue=3|pages=1078–84|doi=10.1167/iovs.04-1101 |pmid=15728568 |last1=Nagai |first1=N. |last2=Noda |first2=K. |last3=Urano |first3=T. |last4=Kubota |first4=Y. |last5=Shinoda |first5=H. |last6=Koto |first6=T. |last7=Shinoda |first7=K. |last8=Inoue |first8=M. |last9=Shiomi |first9=T. |last10=Ikeda |first10=E. |last11=Tsubota |first11=K. |last12=Suda |first12=T. |last13=Oike |first13=Y. |last14=Ishida |first14=S. }}.</ref> Ang II је такође један од фактор раста, који промовише диференцијацију, [[Апоптоза|апоптозу]] и уклањања екстрацелуларног матрикса.<ref>{{cite journal|date=April 2001|title=Angiotensin II induces expression of the Tie2 receptor ligand, angiopoietin-2, in bovine retinal endothelial cells |url=https://archive.org/details/sim_diabetes_2001-04_50_4/page/867|journal=Diabetes |volume=50|issue=4|pages=867–75|doi=10.2337/diabetes.50.4.867 |pmid=11289054 |last1=Otani |first1=Atsushi |last2=Takagi |first2=Hitoshi |last3=Oh |first3=Hideyasu |last4=Koyama |first4=Shinji |last5=Honda |first5=Yoshihito }}.</ref><ref>{{cite journal|author=Suzuki, Y., Ruiz-Ortega, M., Lorenzo, O., Ruperez, M., Esteban, V., & Egido, J. |title=Inflammation and angiotensin II. |journal= Int. J. Biochem. Cell Biol.|date=2003 |volume=35|issue=6|pages=881–900|doi=10.1016/S1357-2725(02)00271-6 |pmid=12676174 }}.</ref> Ang II потенцира штетан ефекат AGEs индукцијом RAGE експресије код хипертензије у оку јер блокира инхибиторе ACE, што указује на везу између AGE-RAGE и РАС и могуће њихово укључење у патогенезу дијабетесне ретинопатије.<ref name="RAS"/> ==== Анемија ==== Прогресивно повећање ризика за развоја пролиферативе дијабетесне ретинопатије код дијабетичара у анемији, повезана је са смањењем хематокрита.<ref>{{cite journal|date=1998|title= Risk factors for high-risk proliferative diabetic retinopathy and severe visual loss: Early Treatment Diabetic Retinopathy Study Report #18|journal=Invest Opthalmol Vis Sci |volume=39|issue=2|pages=233–252|pmid=9477980 |last1=Davis |first1=M. D. |last2=Fisher |first2=M. R. |last3=Gangnon |first3=R. E. |last4=Barton |first4=F. |last5=Aiello |first5=L. M. |last6=Chew |first6=E. Y. |last7=Ferris Fl |first7=3rd |last8=Knatterud |first8=G. L. }}.</ref> У најнижу вредност хематокрита од утицаја на повећани ризик од ДР, за мушкарце и жене у једној америчкој студији била је вредност од 52%. Слични налази су виђени и у студија са пацијенатима на клиници за дијабетес у Финској.<ref>{{cite journal|date=1997|title= The relationship between hemoglobin levels and diabetic retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-epidemiology_1997-02_50_2/page/153|journal=J Clin Epidemiol |volume=50|issue=2|pages=153–158|doi=10.1016/S0895-4356(96)00335-6 |pmid=9120508 |last1=Qiao |first1=Q. |last2=Keinänen-Kiukaanniemi |first2=S. |last3=Läärä |first3=E. }}.</ref> ==== [[Дислипидемија]] - хиперлипидемија ==== Хиперхолестеролемија као фактор ризика превасходно је заступљена код старијих болесника са типом 2 ДМ, чешће код секундарно инсулин зависних. Иако велики проценат болесника са ретинопатијом има повишене вредности холестерола у крви, у преко 50% случајева није нађена статистички значајна разлика у повишеном нивоу холестерола у болесника са и без ретинопатије. Наиме, болесници без ретинопатије су такође имали високе вредности холестерола, што не искључује утицај повишеног нивоа холестерола на развој ДР.<ref>{{cite journal|date=October 1999|title= The association of hyperlipidemia with retinopathy in diabetic patients aged 15-50 years in the county of Umeå|journal=Acta Ophthalmol Scand |volume=77|issue=5|pages=585–91|doi=10.1034/j.1600-0420.1999.770522.x |pmid=10551307 |last1=Larsson |first1=L. I. |last2=Alm |first2=A. |last3=Lithner |first3=F. |last4=Dahlén |first4=G. |last5=Bergström |first5=R. }}.</ref> ==== [[Дијабетесна нефропатија]] ==== Дијабетесна нефропатија је једна од многобројних компликација [[шећерна болест|шећерне болести]] и представља водећи појединачни узрок терминалне бубрежне инсуфицијенције. Јавља се код 30-40% болесника са шећерном болести. С обзиром да је дијабетес тип 2 много чешћи, већи број болесника са терминалном бубрежном инсуфицијенцијом чине оболели од овог типа шећерне болести.<ref name="stetoskop">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|title=Хроничне компликације дијабетеса|accessdate=25. 9. 2007.|last=|first=|date=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071113155815/http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|archive-date=13. 11. 2007|url-status=dead}}</ref><ref name="r8">С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', III издање ("Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980)</ref> ==== [[Трудноћа]] ==== Према неким истраживањима дијабетесна ретинопатија код трудница са шећерном болешћу највероватније је повезана са нижим нивоима активности плазма ренина (ПРА) и [[алдостерон]], натриуретских пептида (АНП) у поређењу са њиховим вредностима код здравих труница. Снижена активност ренин-ангиотензин-система (РАС) може да услови хипердинамичнији проток крви и тиме допринесе прогресији ДР током трудноће у шећерној болести.<ref>{{cite journal|date=February 2005|title= Vasoactive mediators and retinopathy during type 1 diabetic pregnancy|journal=Acta Ophthalmol Scand |volume=83|issue=1|pages=57–62|doi=10.1111/j.1600-0420.2005.00384.x |pmid=15715558 |last1=Loukovaara |first1=Sirpa |last2=Immonen |first2=Ilkka J. |last3=Yandle |first3=Tim G. |last4=Nicholls |first4=Gary |last5=Hiilesmaa |first5=Vilho K. |last6=Kaaja |first6=Risto J. }}.</ref> === Теорија о настанку ДР === Тачан механизам којим шећерна болест изазива ДР остаје и даље нејасан, али неколико теорија покушава да објасни типичан ток и историју болести: ==== Хормон раста ==== Хормон раста највероватније има узрочну улогу у развоју и прогресији дијабетесне ретинопатије. Истраживањем у дијабетесној ретинопатији утврђене су значајне реверзибилне промене код жена које су имале у току порођаја хеморагијску некрозу хипофизе (Шеханов синдром). То је довело до контроверзне примене у пракси, методе аблације хипофизе за лечење или превенцију дијабетесне ретинопатије. Од [[1950]]. години ова техника је напуштен због бројних системских компликација и открића ефикасног ласерског третмана. ==== Алдоза, редуктазе и вазопролиферативни фактори ==== У основи шећерне болести поремећај је метаболизма глукозе као резултат смањених нивоа или активности [[инсулин]]а. Повећани ниво глукозе у крви има структурни и физиолошки учинак на капиларе мрежњаче, изазивајући у њима бројне патолошке процесе који их чине функционално и анатомски некомпетентним. Упорни пораст нивоа глукозе у крви и његов вишак регулише метаболизам редуктазе и алдозе у одређеним ткивима, које конвертују шећер у алкохол (нпр., глукозу у сорбитол, галактозу у дулцитол). Унутарзидни перицити капилара мрежњаче највероватније су под утицајем повећаног нивоа сорбитола, што на крају доводи до губитка њихове примарне функције (тј, ауторегулационе функције капилара мрежњаче), што доводи до слабости и пропустљивости капиларних зидова. Повећана пропустљивост ових крвних судова резултати изласком течности и протеинских материјала, које се нагомилавају и клинички манифестују као задебљање и ексудат. Ако оток и ексудација захвате макулу, настаје смањење функције централног вида. Руптура микроанеуризматских промена насталих на измењеним крвним судовима рутине резултује крварењем у мрежњачи, површним (крварење у облику „пламена“) или у дубљим слојевима мрежњаче (блот и дот крварења). Применом наилфолд видео капилароскопије, откривена је висока преваленца капиларних промена код пацијената са шећерном болешћу, посебно код оних са оштећењем мрежњаче, што је у суштини одраз општег учешће микроваскуларних промена у оба типа, 1 и 2 шећерне болести.<ref name="Duh2008"/> ==== Тромбоцити и вискозност крви ==== Разноврсност хематолошких абнормалности које се могу видети у шећерној болести; повећана агрегације и смањена савитљивост црвених крвних зрнаца, повећана агрегација и адхезија тромбоцита итд, само су неки од предиспонирајућих фактора који успоравањем протока крви и кисеоника, оштећују ендотел мрежњаче, и изазивају жаришну капиларну оклузију. Наведене промене заправо узрокују [[Исхемија|исхемију]] мрежњаче, која, последично, доприноси развоју дијабетесне ретинопатије. ==== Едем макуле ==== Са дужином трајања шећерне болести прогресивно расте и појава дијабетесне ретинопатије. Промене у макули односно клинички заначајан макуларни едем је један од најчешћих разлога смањења односно губика видне функције код пацијената са дијабетесном ретинопатијом. Код инсулин зависне шећерне болести, након 25 година болести, макуларни едем се јавља код 20% оболелих, а код инсулин независне шећерне болести, код 15% случајеве за исти период. Код болесника са диајбетесном ретинопатијом присутном најмање 10 година, клинички значајан едем макуле присутан је у просеку код 14% случајева. Едем макуле се може јавити самостално и бити једина манифестација шећерне болести или се може јавити у склопу осталих промена дијабетесне ретинопатије. Едем макуле је најчешћи узрок губитка вида код болесника са непролиферативном дијабетесном ретинопатијом (НПДР). Међутим, едем макуле не види се искључиво или само у пацијената са НПДР, јер се као компликација може јавити и у случајевима пролиферативне дијабетесне ретинопатија. Код дијагнозе благе непролиферативне ретинопатије, едем је присутан у 3% болесника. Код 38% болесника придружен је дијагнози умерене непролиферативне ретинопатије а чак 78% код пролиферативне ретинопатије.<ref>{{cite journal|author=Frank NR|date=1995|title=Diabetic retinopathy |url=https://archive.org/details/sim_progress-in-retinal-and-eye-research_1995_14_1/page/n371|journal=Progress in Retinal and Eye Research |volume=14|issue=|pages=362–388}}.</ref> Како тачан механизам настанка едема макуле није познат, постоје бројне теорије од којих се једна покушава да објасни развој едема макуле заснива, на повећаним нивоима диацилглицерола створеног из вишка глукозе. Сматра се да њу активира протеин киназа Ц, која, заузврат, утиче на динамику кретања крви кроз мрежњачу, посебно на пропустљивост и проток, што доводи до истицања течности и задебљање мрежњаче. Поред повећање пропустљивости, постоји и поремећај у ауторегулација крвног протока, задебљање базалне мембране и леукостаза су основне каратеристике крвних судова ретине у ДР. Резултати ових промена имају за последице оклузију капилара, поремећај ретиналне перфузије и следствено, доводи до исхемије мрежњаче. На овај начин настала исхемија доводи до настанка едема и макулопатије, а уједно је и главни стимуланс патолошке неоваскуларизације. ==== Хипоксија ==== Како болест, [[хипоксија]] мрежњаче настаје због, могућег зачепљења капилар мрежњаче. Обимнија ретинална хипоксија изазива компензаторне механизме у очима, како обезбедила довољно [[кисеоник]]а у ткивима. Микроваскуларни поремећаји мрежњаче, праћени хипоксијом представљају битан фактор [[ангиогенеза|ангиогенезе]], или стварања нових крвних судова из већ постојећих ендотелних ћелија, пролиферацијом ћелија у оквиру ткива мрежњаче, који су неефикасни јер се понашају као шантови са неперфузионим подручјима (''види слику испод)''.<ref name="HammesPorta2010">{{Cite book|author1=H.-P. Hammes|author2=M. Porta|title=Experimental Approaches to Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=NWL4n1arOfAC|year=2010|publisher=Karger Medical and Scientific Publishers|isbn=978-3-8055-9275-8|pages=}}</ref> ==== Неоваскуларизација ==== Континуирано и дуготрајно трајање и непрестано увећање исхемије мрежњаче у шећерној болести покреће производњу вазопролиферативних фактора који стимулишу формирање ([[Ангиогенеза|неоангиогенезу]]) нових крвних судова.<ref name="Tombran-TinkBarnstable2007">{{Cite book|author1=Joyce Tombran-Tink|last2=Barnstable|first2=Colin J.|title=Ocular Angiogenesis: Diseases, Mechanisms, and Therapeutics|url=https://books.google.com/books?id=_sir5ttCRNkC|year=2007|publisher=Springer|isbn=978-1-59745-047-8|pages=}}</ref> Екстрацелуларни матрикс крвних судова прво разара протеаза, а нови капилари који произилазе углавном из венула мрежњаче, продиру у њену унутрашњу мембрану и формирају капиларну мрежу између унутрашње површине мрежњаче и њеног задњег хијалоидног дела.<ref>{{cite journal|author= Barchetta I, Riccieri V, Vasile M, |display-authors= et al.|date=September 2011 |title=High prevalence of capillary abnormalities in patients with diabetes and association with retinopathy|journal= Diabet Med|volume=28|issue=9|pages=1039–44|doi=10.1111/j.1464-5491.2011.03325.x |pmid=21517956 |last1=Barchetta |first1=I. |last2=Riccieri |first2=V. |last3=Vasile |first3=M. |last4=Stefanantoni |first4=K. |last5=Comberiati |first5=P. |last6=Taverniti |first6=L. |last7=Cavallo |first7=M. G. |s2cid=7718851 }}</ref> Најновијим истраживањима утврђено је да код болесника са пролиферативном дијабетесном ретинопатијом (ПДР), ноћна, интермитентна хипоксија/реоксигенација, која настаје у сну због поремећаја дисања може бити један од фактор ризика за дужичну и/или угаону неоваскуларизацију.<ref>{{cite journal|date=April 2011 |title= Relationship between sleep-disordered breathing and iris and/Or angle neovascularization in proliferative diabetic retinopathy cases|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-ophthalmology_2011-04_151_4/page/604 |journal= Am J Ophthalmol|volume=151|issue=4|pages=604–9|doi=10.1016/j.ajo.2010.10.002 |pmid=21257149 |last1=Shiba |first1=T. |last2=Takahashi |first2=M. |last3=Hori |first3=Y. |last4=Saishin |first4=Y. |last5=Sato |first5=Y. |last6=Maeno |first6=T. }}</ref> {{double image|center|Mikrocirkulacija retine.jpg|350|Kapilarna mreza retine u DR.jpg|300|<center>Упоредни приказ микроциркулације мрежњаче здраве особе ''(лево)'' и болесника са дијабетесном ретинопатијом ''(десно)''.<ref name="Tombran-TinkBarnstable2007"/> </center>}} Неоваскуларизација је најизраженија на граници перфузије и неперфузије мрежњаче најчешће се јавља дуж васкуларног лука и на главном оптичком нерву. Новостворени крвни судови пробијају и расту дуж површине мрежњаче у склеру и задњи хијалоидни део. Сами по себи, ови крвни судови ретко изазвају видне испаде, али су због крхкости веома попустљиви и лако се могу прекинути у стакластом телу, што може довести до крварења у шупљину стакластог тела или преретинални простор.<ref name="Tombran-TinkBarnstable2007"/><ref>{{cite journal|last=Andou|first=N.|date=1988|title=Clinical feature of central-type diabetic retinopathy and its management |journal=Rinshou Ganka |volume=42|issue=|pages=763–766}}</ref> Неоваскуларизацијом створени нови и умножени крвни судови у почетку су повезани малом количином фиброглијалне супстанце у формираном фибробластном ткиву. Међутим, како се густина неоваскуларизованог дела повећава, тако расте и ниво влакнастог обликовања ткива.<ref>{{cite journal|last=Henkind|first=P.|date=1969|title=Microcirculation of the peripapillary retina |journal=Trans Am Acad Ophthalmol Otolaryngol |volume=73|issue=5|pages=890–897|pmid=5357346 }}</ref> У каснијим фазама шећерне болести, умножавање (неоваскуларизација) крвних судова мрежњаче може назадовати, остављајући за собом само мрежу фиброваскуларног ткива у слојевима мрежњаче и задњем хијалоидном слоју.<ref name="Tombran-TinkBarnstable2007"/> У стакластом телу ово новостворено фибробластно ткиво може да врши, тракционим силама, повлачење мрежњаче преко фиброглијалних веза. Проклизавање може изазвати едем мрежњаче, хетеротропију мрежњаче и обострано тракционо одигнуће (одлубљивање) мрежњаче од пигментног епитета.<ref>{{cite journal|author= Valsania P, Warram JH, Rand LI, Krolewski AS. |date=1993|title= Different determinants of neovascularization on the optic disc and on the retina in patients with severe nonproliferative diabetic retinopathy.|journal=Arch Ophthalmol |volume=111|issue=2|pages=203–206|doi=10.1001/archopht.1993.01090020056023 |pmid=7679270 }}</ref> == Патофизиологија == Тачни механизми настанка дијабетесне ретинопатије још увек нису довољно истражени. И поред неколико биохемијских теорија које су до сада објављене, још увек се не могу у потпуности прихватити механизами изнети у њима, нити је пронађена у потпуности ефикасан начин лечења.<ref>{{cite journal|date=2004|title= Diabetic retinopathy|journal=NEJM |volume=350|issue=1|pages=48–58|doi=10.1056/NEJMra021678 |pmid=14702427 |last1=Frank |first1=R. N. }}.</ref> Оно што је доказано, улога је хроничне хипергликемије заједно са хиперлипидемијом и хипертензијом, што доприноси настанку дијабетесне ретинопатије.<ref>{{cite journal|title= Glycosylated hemoglobin predicts the incidence and progression of diabetic retinopathy|journal=JAMA |date=1988 |volume=260|issue=19|pages=2864–2871|doi= 10.1001/jama.1988.03410190112033|pmid= 3184351|last1= Klein|first1= R.|last2= Klein|first2= B. E.|last3= Moss|first3= S. E.|last4= Davis|first4= M. D.|last5= Demets|first5= D. L.}}.</ref><ref>{{cite journal|date=1998|title= The Wisconsin Epidemiologic Study of Diabetic Retinopathy: XVII. The 14-year incidence and progression of diabetic retinopathy and associated risk factors in type 1 diabetes|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_1998-10_105_10/page/1801|journal=Ophthalmology |volume=105|issue=10|pages=1801–1815|doi=10.1016/S0161-6420(98)91020-X |pmid=9787347 |last1=Klein |first1=R. |last2=Klein |first2=B. E. |last3=Moss |first3=S. E. |last4=Cruickshanks |first4=K. J. }}.</ref> Како дијабетесна ретинопатија подразумева промене у васкуларним и нервним елементима још у раним фазама шећерне болести, спречавање губитка вида код ових болесника зависи од бољег разумевања основних механизама и измењених односа између неурона и крвних судова мрежњаче. У том циљу у офталмологији су предузети многи кораци у изучавању патогенезе дијабетесне ретинопатије. Зато ће у даљем тексту бити приказани само они механизми који су до сада изучени. Главна карактеристика развоја ране дијабетесне ретинопатије су промена у структури и ћелијској композицији микроваскулатуре мрежњаче ''(што је шематизовано приказано на слици десно)''. Повећање пропустљивости, поремећај у ауторегулацији крвног протока, задебљање базалне мембране и леукостаза основне су каратеристике стања крвних судова мрежњаче у дијабетесној ретинопатији.<ref>Ferris FL III, Patz A. ''Macular edema: a complication of diabetic retinopathy.'' Surv Ophthalmol 1984; 28(Suppl.):452–461.</ref><ref>{{cite journal|title= The pathogenesis of edema in diabetic maculopathy|journal=Semin Ophthalmol |date=1999 |volume=14|issue=4|pages=223–232|doi= 10.3109/08820539909069541|pmid= 10758223|last1= Antcliff|first1= R. J.|last2= Marshall|first2= J.}}.</ref> Ове промене у капиларној мрежи мрежњаче имају за последицу сужења, све до оклузије, поремећај перфузије и пратећу, [[Исхемија|исхемију]] мрежњаче.<ref>{{cite journal|date=2003|title= Diabetic retinopathy and diabetic macular edema: Pathophysiology, screening, and novel therapies|journal=Diabetes Care |volume=26|issue=9|pages=2653–2664|doi=10.2337/diacare.26.9.2653 |pmid=12941734 |last1=Ciulla |first1=T. A. |last2=Amador |first2=A. G. |last3=Zinman |first3=B. }}</ref> === Ћелијски и молекуларни механизам дијабетесне ретинопатије === Главни и кључних механизами укључени у патофизиологију дијабетесне ретинопатије су:<ref name="automatski generisano1" /> * [[Пут полиола]], * Изражена гликозилација и продукција крајњих производа напредне гликације (AGEs) * Патолошко активирање [[proteinska kinaza C|протеин киназе C]] (PKC) * Повећани ниво [[radikal (hemija)|слободних радикала]] изазван [[оксидативни стрес]]а. ==== Пут полиола ==== {{главни|Пут полиола}} [[Датотека:Polyol metabolic pathway.png|280px|мини|дессно|Метаболички пут полиола један је од кључних чинилаца у ДР, чијом се блокадом употребом инхибитор алдоза редуктазе у терапији може успорити напредовање, или чак спречити, дијабетесна ретинопатија.<ref name="Poliol"/>]] У шећерној болести [[пут полиола]] (сорбитол-алдоза редуктаза пут), постаје активан дејством високих нивоа глукозе у хипергликемији, што резултује индукцијом [[aldehid reduktaza|алдоза редуктазе]] и продукцијом [[сорбитол]]а. Пут полиола, заправо је један од метаболичких процеса који вишак глукозе разлаже на сорбитол који се затим конвертује у [[фруктоза|фруктозу]]. Бројне студија су показале да се ниво глукозе, који се у енормно високим концентрацијама појављује у шећерној болести, пре свега, метаболише преко [[Пут полиола|пута полиола]] који може довести до вишка сорбитола и мањка [[глутатион]]а. који настаје због смањене активности глутатион редуктазе услед недостатка никотин амид аденин динуклеотид фосфата (NADPH) који се интензивно троши у полиол путу глукозе. То последично резултује разним васкуларним компликацијама у мрежњачи због ограниченог растезања глатких мишићних ћелија, услед губитака васкуларних перицита и задебљање базалне мембране.<ref>{{cite journal|title=The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: Attractive, elusive, and resilient|journal=Experimental Diabetes Research|date=2007|volume= 2007|issue= |doi=10.1155/2007/61038|pmid=18224243 |pmc= 1950230|last1=Lorenzi|first1=M.|page=61038|doi-access=free}}</ref> Цео механизам пута полиола постаје активан након што висок унутарћелијски ниво глукозе заситити нормалане путеве у метаболизму глукозе, тако да преостала глукоза након подмирења свих потребних метаболичких процеса у организму, остаје у вишку. Тако створени вишак глукозе, може доспети у до тада неактиван алдоза редуктаза пут или пут полиола. На том пут алдоза редуктаза претвара глукозу у [[Sorbitol|сорбитол]] користећи у том процесу никотин амид аденин динуклеотид фосфат (NADPH) као кофактор. [[Sorbitol|Сорбитол]] се у том процесу даље оксидира до фруктозе преко сорбитол дехидрогеназе са NAD(+) као кофактором. Као што видимо NADPH је неопходан за активност алдоза редуктазе. Стога, интезивирање пута полиола доводи до повећане потрошње NADPH.<ref>{{cite journal|date=1999|title= Atherosclerosis--an inflammatory disease|journal=New England Journal of Medicine |volume=340|issue=2|pages=115–26|doi=10.1056/NEJM199901143400207 |pmid=9887164 |last1=Ross |first1=R. }}.</ref> Антиоксидативни ензими као што су глутатион редуктазе која регенерише редуковани глутатион такође захтева NADРН. У складу са овим променама, повећан је утрошак овог кофактора што доводи до ниже активности глутатион редуктазе, што умањује интрацелуларну концентрацију редукованог глутатиона, доводи до редокс-неравнотеже и индукције окидантивни стрес.<ref>{{cite journal|date=1999|title=Contributions of polyol pathway to oxidative stress in diabetic cataract |journal=FASEB J |volume=13|issue=1|pages=23–30|doi=10.1096/fasebj.13.1.23 |pmid=9872926 |last1=Lee |first1=A. Y. |last2=Chung |first2=S. S. |s2cid=624220 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1994|title=Free radicals in diabetic endothelial cell dysfunction |url=https://archive.org/details/sim_free-radical-biology-medicine_1994-03_16_3/page/383|journal=Free Radic Biol Med |volume=16|issue=3|pages=383–91|doi=10.1016/0891-5849(94)90040-X |pmid=8063201 |last1=Tesfamariam |first1=B. }}.</ref><ref>Greene DA, Stevens MJ. The sorbitol-osmotic and sor- bitol redox hypotheses. In: Le Roith D, Taylor SI, Olef- sky JM, eds. Diabetes Mellitus. Philadelphia: Lippincott- -Raven Publishers 1996.</ref> Такође и хиперпродукција NADPH и повећање односа са NADH/NAD доводи до променеа у саставу ензима и доприносе формирању реактивних метаболита који могу довести до ћелијске дисфункције и оштећења, које накнадно могу изазвати дисфункцију и евентуалне губитке перицита,<ref>{{cite journal|date=1996|title= Accelerated death of retinal microvascular cells in human and experimental diabetic retinopathy|journal=J Clin Inves |volume=97|issue=12|pages=2883–2890|doi=10.1172/JCI118746 |pmid=8675702 |last1=Mizutani |first1=M. |last2=Kern |first2=T. S. |last3=Lorenzi |first3=M. |pmc=507384 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1981|title= Distribution of aldose reductase in ocular tissues|journal=Exp Eye Res |volume=33|issue=2|pages=175–182|doi=10.1016/S0014-4835(81)80066-8 |pmid=6791951 |last1=Kern |first1=T. S. |last2=Engerman |first2=R. L. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1981|title= Pericyte degeneration and basement membrane thickening in skeletal muscle capillaries of human diabetics|url=https://archive.org/details/sim_diabetes_1981-04_30_4/page/326|journal=Diabetes |volume=30|issue=4|pages=326–334|doi=10.2337/diab.30.4.326 |pmid=7202865 |last1=Tilton |first1=R. G. |last2=Hoffmann |first2=P. L. |last3=Kilo |first3=C. |last4=Williamson |first4=J. R. |s2cid=45048301 }}.</ref><ref>{{cite book|author=Sorbinil Retinopathy Trail Research Group|title=A randomized trial of sorbinil, an aldose reductase inhibitor, in diabetic retinopathy|location=|publisher=|year=}}. {{cite journal|author=|date=1990|title= A randomized trial of sorbinil, an aldose reductase inhibitor, in diabetic retinopathy. Sorbinil Retinopathy Trial Research Group|journal=Arch Ophthalmol |volume=108|issue=9|pages=1234–1244|doi=10.1001/archopht.1990.01070110050024 |pmid=2119168 }}.</ref><ref>{{cite journal|author= Buzney SM, Frank RN, Varma SD, |display-authors= et al.|date=1977|title= Aldose reductase in retinal mural cells|journal=Invest Ophthal Visual Sci |volume=16|issue=|pages=392–396}}.</ref> и задебљања базалне мембране.{{напомена|Најновија истраживања показала су да се употребом инхибитор алдоза редуктазе у терапији може смањити формирање сорбитола и на тај начин успорити напредовање, или чак спречити, дијабетесна ретинопатија.<ref name="Poliol">{{cite book|author=Frank RN|title=Etiologic mechanisms in diabetic retinopathy.|location=|publisher=|year=|editor=Ryan SJ, Schachat AP, eds }}. Retina, Vol. 2, Medical Retina. St. Louis: Mosby; (2001), стр. 1259–1294.</ref>}}<ref>{{cite journal|date=1986|title= Aldose reductase in the diabetic eye. XLIII Edward Jackson memorial lecture|journal=Am J Ophthal |volume=102|issue=6|pages=685–692|doi=10.1016/0002-9394(86)90394-6 |pmid=3098107 |last1=Kinoshita |first1=J. H. }}.</ref> ==== AGEs ==== АГЕ (крајњи производи гликације) формирају се неензимском кондензационом реакцијом (неензимском гликацијом) између редукције глукози и унутарћелијских и екстраћелијских протеине и липида или нуклеинске киселине кроз низ сложених реакције које дају неповратну унакрсно повезану комплексну групу једињења названу AGEs ({{јез-енг|Аdvanced glycation end products}}). Развој процеса старења у директној је вези са количином и трајањем [[хипергликемија|хипергликемије]]. Блага повећања концентрација глукозе, показала су истраживања, дају велико повећања нивоа и доводе до акумулације крајњих производа напредне гликације (AGE).<ref>{{cite journal|date=1988|title= Glycation induces expansion of the molecular packing of collagen|journal=J Mol Biol |volume=203|issue=2|pages=495–505|doi=10.1016/0022-2836(88)90015-0 |pmid=3143838 |last1=Tanaka |first1=S. |last2=Avigad |first2=G. |last3=Brodsky |first3=B. |last4=Eikenberry |first4=E. F. }}.</ref> AGEs функционално мења матрицу базалне мембране укључујући ту и промене типа IV колагена и ламинина. AGEs у интеракцији са типом IV колагена инхибира бочно спајање ових молекула у структуру мреже базалне мембране. Ефекти ламинина укључују и смањење везивања за тип IV колагена и смањена самомоуградње.<ref>{{cite journal|date=1990|title= Laminin alterations after in vitro nonenzymatic glycosylation|journal=Diabetes |volume=39|issue=7|pages=807–814|doi=10.2337/diab.39.7.807 |pmid=2113013 |last1=Charonis |first1=A. S. |last2=Reger |first2=L. A. |last3=Dege |first3=J. E. |last4=Kouzi-Koliakos |first4=K. |last5=Furcht |first5=L. T. |last6=Wohlhueter |first6=R. M. |last7=Tsilibary |first7=E. C. |s2cid=10939325 }}.</ref> Измене на компонентама матрикса мрежњаче одговарне су за ткивна задебљање у доњем делу мембране код болесника са шећерном болешћу. AGEs заправо мења ћелијску функцију тако што се везивањем за рецепторе за гликозилацију крајњих производа (RAGEs).<ref>{{cite journal|date=1985|title= High-affinity-receptor-mediated uptake and degradation of glucose-modified proteins: A potential mechanism for the removal of senescent macromolecules|journal=Proc Natl Acad Sci USA |volume=82|issue=17|pages=5588–5592|doi=10.1073/pnas.82.17.5588 |pmid=2994035 |doi-access=free |last1=Vlassara |first1=H. |last2=Brownlee |first2=M. |last3=Cerami |first3=A. |pmc=390596 |bibcode=1985PNAS...82.5588V }}.</ref><ref name="Esposito C" >{{cite journal|date=1989|title= Endothelial receptor-mediated binding of glucose-modified albumin is associated with increased monolayer permeability and modulation of cell surface coagulant properties|journal=J Exp Med |volume=170|issue=4|pages=1387–1407|doi=10.1084/jem.170.4.1387 |pmid=2551990 |last1=Esposito |first1=C. |last2=Gerlach |first2=H. |last3=Brett |first3=J. |last4=Stern |first4=D. |last5=Vlassara |first5=H. |pmc=2189465 }}.</ref> [[Датотека:Mehanizmi NPR.jpg|300px|безоквира|десно]] Везивањеm AGE на специфичним рецепторима ендотелних ћелије повећавају коагулациони фактори (фактор IX and X),<ref name="Esposito C" /> а смањују антикоагулациони фактори (тромбомодулини),<ref name="Esposito C"/> и индуковани вазоконстриктивни фактор (ендотелин-1),<ref>{{cite journal|date=2000|title= Endothelial dysfunction in diabetes mellitus|url=https://archive.org/details/sim_seminars-in-thrombosis-and-hemostasis_2000_26_5/page/503|journal=Semin Thromb Hemost |volume=26|issue=5|pages=503–511|doi=10.1055/s-2000-13206 |pmid=11129406 |last1=Schiekofer |first1=S. |last2=Balletshofer |first2=B. |last3=Andrassy |first3=M. |last4=Bierhaus |first4=A. |last5=Nawroth |first5=P. P. |s2cid=36815062 }}.</ref> који може довести до вазоконстрикције и тромбозе у окружењу AGEs. AGEs, такође може да промени и структуру ДНК нуклеарних протеина ћелија нензимском модификацијом какоја може да резултује измењеном експресијом гена.<ref>{{cite journal|date=1985|title= Modification of DNA by glucose 6-phosphate induces DNA rearrangements in an Escherichia coli plasmid|journal=Proc Natl Acad Sci USA |volume=82|issue=24|pages=8439–8442|doi=10.1073/pnas.82.24.8439 |pmid=3866232 |doi-access=free |last1=Bucala |first1=R. |last2=Model |first2=P. |last3=Russel |first3=M. |last4=Cerami |first4=A. |pmc=390931 |bibcode=1985PNAS...82.8439B }}.</ref> AGEs повећа и екстралуминалну акумулацију плазма протеина, укључујући и липопротеине ниске густине након хемијског везивања са реактивним АГЕ прекурсорима матрикса протеина.<ref>{{cite journal|date=1985|title=Nonenzymatic glycosylation products on collagen covalently trap low-density lipoproteins |journal=Diabetes |volume=34|issue=9|pages=938–941|doi=10.2337/diab.34.9.938 |pmid=4029512 |last1=Brownlee |first1=M. |last2=Vlassara |first2=H. |last3=Cerami |first3=A. |s2cid=22034243 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1986|title= Human Glomerular Basement Membrane: Altered Binding Characteristics following in Vitro Non-enzymatic Glycosylation|journal=Ann NY Acad Sci |volume=488|issue=1|pages=549–552|doi=10.1111/j.1749-6632.1986.tb46598.x |bibcode=1986NYASA.488..549S |last1=Sensi |first1=M. |last2=Tanzi |first2=P. |last3=Bruno |first3=M. R. |last4=Mancuso |first4=M. |last5=Andreani |first5=D. }}.</ref> Зато су AGEs и промене изазване AGEs, предложен као одговоран чинилац за настанак патолошких промена које се могу видети у дијабетесној ретинопатији.<ref>{{cite journal|date=1985|title= Nonenzymatic glycosylation products on collagen covalently trap low-density lipoprotein|journal=Diabetes |volume=34|issue=9|pages=938–941|doi=10.2337/diab.34.9.938 |pmid=4029512 |last1=Brownlee |first1=M. |last2=Vlassara |first2=H. |last3=Cerami |first3=A. |s2cid=22034243 }}.</ref> ==== Протеин киназа C (PKC) ==== [[Proteinska kinaza|Протеин киназа]] C (PKC) је породица од око 13 изоформи које су широко распростањене у различитим [[ткиво (биологија)|ткивима]] [[сисари|сисара]]. У хипергликемијском стању, неке изоформе PKC су првенствено производ новонастале, побољшане синтезе [[диацилглицерол]]а (DAG) од глукозе до глицерол 3 - фосфата, који делују као активатор за различите изоформе PKC, из породице [[серин]]/[[треонин киназа]], које поседују јединствену функцију.<ref>{{cite journal|author=Inoguchi T, Xia P, Kunisaki M, Higashi S, Feener EP, King GL |title=Insulin’s effect on protein kinase C and diacylglycerol induced by diabetes and glucose in vascular tissues. |journal= Am J Physiol |date=1994 |volume=267|issue=|pages=}}:E369–79.</ref> Активности класичне изоформе (PKC-α, β-1/2, и PKC-δ) у великој мери су побољшана форма диацилглицерола (DAG) које су повезане са васкуларнин поремеђајима у патогенези ДР.<ref>{{cite journal|date=2010|title= Activation of protein kinase C isoforms and its impact on diabetic complications|url=https://archive.org/details/sim_circulation-research_2010-04-30_106_8/page/n14|journal=Circ Res |volume=106|issue=8|pages=1319–1331|doi=10.1161/CIRCRESAHA.110.217117 |pmid=20431074 |last1=Geraldes |first1=P. |last2=King |first2=G. L. |pmc=2877591 }}.</ref> Протеин киназа C (PKC) и диацилглицерол (DAG) су унутарћелијске сигналне [[молекул]]е које су након активације одговорне за појаву примарне микроваскуларне исхемија, ексудације и ангиогенезе у ДР. Неке од промена услед активирања протеин киназе C (PKC) укључују: повећање протока крви, задебљања базалне мембране, експанзију екстрацелуларног матрикса, васкуларну пропустљивост, [[Ангиогенеза|ангиогенезу]], [[апоптоза|апоптозу]], слепљивање (адхезију) [[бела крвна зрнца|леукоцита]] и активацију [[цитокин]]а.<ref>{{cite journal|date=December 2006|title= Effect of ruboxistaurin on visual loss in patients with diabetic retinopathy|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_2006-12_113_12/page/2221|journal=Ophthalmology |volume=113|issue=12|pages=2221–30|doi=10.1016/j.ophtha.2006.07.032 |pmid=16989901 |author1=PKC-DRS2 Group |last2=Aiello |first2=L. P. |last3=Davis |first3=M. D. |last4=Girach |first4=A. |last5=Kles |first5=K. A. |last6=Milton |first6=R. C. |last7=Sheetz |first7=M. J. |last8=Vignati |first8=L. |last9=Zhi |first9=X. E. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=June 2006|title= PKC-B inhibition: A new therapeutic approach for diabetic complications?|journal=Diabetes Metab |volume=32|issue=3|pages=205–13|doi=10.1016/S1262-3636(07)70270-7 |pmid=16799396 |last1=Avignon |first1=A. |last2=Sultan |first2=A. }}.</ref> Повећана активност протеин киназе C (PKC) и диацилглицерола (DAG) утврђена је на животињском моделу са шећерном болешћу,<ref>{{cite journal|date=1998|title= Protein kinase C activation and its role in the development of vascular complications in diabetes mellitus|journal=J Mol Med |volume=76|issue=1|pages=21–31|doi=10.1007/s109-1998-8101-y |pmid=9462865 |last1=Ishii |first1=H. |last2=Koya |first2=D. |last3=King |first3=G. L. }}.</ref> у коме је активирана PKC могла довести до васкуларног оштећења и повећане експресије фактор раста, који су предложени као фактори патолошких промена које се развијају у дијабетесној ретинопатији.<ref>{{cite journal|date=1996|title=Protein kinase C B1 overexpression augments phorbol ester-induced increase in endothelial permeability |journal=J Cell Physiol |volume=166|issue=2|pages=249–255|doi=10.1002/(SICI)1097-4652(199602)166:2<249::AID-JCP2>3.0.CO;2-P |pmid=8591984 |last1=Nagpala |first1=P. G. |last2=Malik |first2=A. B. |last3=Vuong |first3=P. T. |last4=Lum |first4=H. |s2cid=10077219 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1997|title=Glucose-induced protein kinase C activation regulates vascular permeability factor mRNA expression and peptide production by human vascular smooth muscle cells in vitro |url=https://archive.org/details/sim_diabetes_1997-09_46_9/page/1497|journal=Diabetes |volume=46|issue=9|pages=1497–1503|doi=10.2337/diab.46.9.1497 |pmid=9287052 |last1=Williams |first1=B. |last2=Gallacher |first2=B. |last3=Patel |first3=H. |last4=Orme |first4=C. |s2cid=20037917 }}.</ref><ref>{{cite journal|author=Aiello LP, Bursell SE, Clermont A, |display-authors= et al.|date=1997|title=Vascular endothelial growth factor-induced retinal permeability is mediated by protein kinase C in vivo and suppressed by an orally effective B-isoform-selective inhibitor |journal=Diabetes |volume=43|issue=|pages=1473–1480}}.</ref> ==== Повећан ниво [[radikal (hemija)|слободних радикала]] ==== Стање хипергликемије која влада у шећерној болести, делује као оксидативни стрес, а овај преко оксидативне фосфорилација и аутооксидације глукозе повећава ниво [[radikal (hemija)|слободних радикала]] у организму. Тако створене [[реактивне врсте кисеоника]], настале као резултат дејства [[Оксидативни стрес|оксидативног стреса]], имају утицај на развој неких од манифестација у дијабетесној ретинопатији, због оштећења у структури [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК молекула]] ћелија мрежњаче. Зато је одржавање правилног редокс баланса ћелија (редукција — оксидација) од пресудне важности, за нормални рад ћелија, у шећерној болести, која обухвата ћелијску варијабилност, сигнализацију, активацију и пролиферацију.<ref>{{cite journal|date=2000|title= Normalizing mitochondrial superoxide production blocks three pathways of hyperglycaemic damage|journal=Nature |volume=404|issue=6779|pages=787–790|doi=10.1038/35008121 |pmid=10783895 |last1=Nishikawa |first1=T. |last2=Edelstein |first2=D. |last3=Du |first3=X. L. |last4=Yamagishi |first4=S. |last5=Matsumura |first5=T. |last6=Kaneda |first6=Y. |last7=Yorek |first7=M. A. |last8=Beebe |first8=D. |last9=Oates |first9=P. J. |last10=Hammes |first10=H. P. |last11=Giardino |first11=I. |last12=Brownlee |first12=M. |bibcode=2000Natur.404..787N |s2cid=4426750 }}.</ref> <ref>{{cite journal|date=1999|title= Oxidative damage to mitochondrial DNA and its relationship to diabetic complications|journal=Diabetes Research and Clinical Practice |volume=45|issue=2–3|pages=161–168|doi=10.1016/S0168-8227(99)00046-7 |pmid=10588369 |last1=Suzuki |first1=S. |last2=Hinokio |first2=Y. |last3=Komatu |first3=K. |last4=Ohtomo |first4=M. |last5=Onoda |first5=M. |last6=Hirai |first6=S. |last7=Hirai |first7=M. |last8=Hirai |first8=A. |last9=Chiba |first9=M. |last10=Kasuga |first10=S. |last11=Akai |first11=H. |last12=Toyota |first12=T. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=1996|title=Oxidative stress and diabetic vascular complications |url=https://archive.org/details/sim_diabetes-care_1996-03_19_3/page/257|journal=Diabetes Care |volume=19|issue=3|pages=257–267|doi=10.2337/diacare.19.3.257 |pmid=8742574 |last1=Giugliano |first1=D. |last2=Ceriello |first2=A. |last3=Paolisso |first3=G. |s2cid=13639649 }}.</ref><ref>{{cite journal|author= Baynes JW. |date=1991|title= Role of oxidative stress in development of complications in diabetes.|url= https://archive.org/details/sim_diabetes_1991-04_40_4/page/405 |journal=Diabetes|volume=40|issue=|pages=405–412}}.</ref><ref>{{cite journal|date=1995|title= Diabetic retinopathy: Morphometric analysis of basement membrane thickening of capillaries in different retinal layers within arterial and venous environments|journal=Brit J Ophthal |volume=79|issue=12|pages=1120–1123|doi=10.1136/bjo.79.12.1120 |pmid=8562548 |last1=Anderson |first1=H. R. |last2=Stitt |first2=A. W. |last3=Gardiner |first3=T. A. |last4=Archer |first4=D. B. |pmc=505353 }}.</ref> На основу напред изетих метаболичким промена и описаних промене у експресији гена и функције протеина може се закључити да су оне одговорне за бројне манифестације ћелијских дисфункција и пратећих васкуларних промена које се јављају у шећерној болести. Иако је релативна улога различите путеви недовољно јасна, са сигурношћу се може тврдити да је комбиновано или интерактивно дејством свих чинилаца и свих наведених путева одговорно за настанаак промена које се могу видети у дијабетесној ретинопатији. [[Датотека:Polivaskularne promene u DR.jpg|600px|безоквира|центар]] Уместо закључка се може рећи, да дуготрајна (вишегодишња) хипергликемија резултује дугоготрајном вишегодишњом исхемијом која у шећерној болести може довести до метаболичког дисбаланса у ћелијама мрежњаче и активирања [[Vaskularni endotelni faktor rasta|васкуларног ендотелног фактор раста]] ({{јез-енг|vaskular endothelial growth factor VEGF}}), који индукујући пролиферацију ендотелних ћелија мрежњаче, повећава пропустљивост крвних судова и инхибише [[Апоптоза|апоптозу]].<ref>{{cite journal | author = Ferrara N, Gerber HP |title=The role of vascular endothelial growth factor in angiogenesis |journal=Acta Haematol. |volume=106 |issue= 4 |year= 2002 |pmid=11815711 |doi=10.1159/000046610| pages = 148–56 |s2cid=46785882 }}</ref> Овим механизмом исхемија доводи до настанка едема мрежњаче и макулопатије, а уједно је и главни стимуланс патолошке [[Неоваскуларизација|неоваскуларизације]].<ref>{{cite journal|date=1994|title=Vascular endothelial growth factor in ocular fluid of patients with diabetic retinopathy and other retinal disorders |journal=New England Journal of Medicine |volume=331|issue=22|pages=1480–1487|doi=10.1056/NEJM199412013312203 |pmid=7526212 |last1=Aiello |first1=L. P. |last2=Avery |first2=R. L. |last3=Arrigg |first3=P. G. |last4=Keyt |first4=B. A. |last5=Jampel |first5=H. D. |last6=Shah |first6=S. T. |last7=Pasquale |first7=L. R. |last8=Thieme |first8=H. |last9=Iwamoto |first9=M. A. |last10=Park |first10=J. E. }}</ref><ref>{{cite journal|date=1997|title= Vascular endothelial growth factor in ocular neovascularization and proliferative diabetic retinopathy|journal=Diabetes Metab Rev |volume=13|issue=1|pages=37–50|doi=10.1002/(SICI)1099-0895(199703)13:1<37::AID-DMR174>3.0.CO;2-K |pmid=9134347 |last1=Miller |first1=J. W. |last2=Adamis |first2=A. P. |last3=Aiello |first3=L. P. }}.</ref> [[Статичке мрље (уво)|Макула]] као специфични анатомски и функционални предео мрежњаче од посебног је значаја у дијабетесној ретинопатији. Промене у макули односно макуларни едем један је од најчешћих разлога смањења и губитка видне оштрине у шећерној болести. Формирање едема и накупљање течности у макуларном пределу доводи до повећања волумена овог простора. Рефрактивни статус ока се помера ка хиперметропији, а структуралне промене у овој регији доводе до поремећаја у детекцији и трансформацији светлосног зрака у електричне импулсе. На тај начин видна оштрина ока се све више смањује. === Фазе у развоју ДР === Дијабетесна ретинопатија је прогресивна болест која у свом еволутивном току пролази кроз неколико стадијума. ==== Непролиферативна дијабетесна ретинопатија (НДР) ==== Овај стадијум ДР је најранији и у овој фази болести, особе не морају имати сметње вида, а ако их имају, оне су последица макуларног едема (макула је тачка у централном делу мрежњаче одговорна за оштрину вида). Она настаје као последица промена у којима крвни судови постају пропустљивије, па крв излази у околно ткиво - видљива су ситна, тачкаста крварења. Макуларне едем је оток у подручју макуле који настаје због цурења течности и крви из крвних судова тога подручја. Сметње вида у овом стадијуму болести одликују се у смањењу оштрине вида, или искривљењу слике, а могућ је и поремећај у перцепцији боја. ==== Пролиферативна дијабетесна ретинопатија (ПДР) ==== Овај стадијум ДР је узнапредовала фаза болести која се јавља због смањеног допремања кисеоника у мрежњачу. Као последица овоаквог стања, крвни судови почињу ненормално да расту, како би се задовољила потреба мрежњаче за кисеоником. Овако створени, нови крвни судови, лошијег су квалитета и лако пуцају. Може доћи до крварења у стакласто тело ока (бистра желатинозна маса која испуњава очну јабучицу) што има за пшоследицу замагљени вид и бљескање пред очима. Како болест напредује, изражајније је измењено умножавање крвних судова и стварање ожиљака који се пружају до мрежњаче и повлаче је, што може бити узрок аблације (одлубљивања) мрежњаче са значајним, наглим слабљењем вида. {{double image|center|НДР-МЛЦ.JPG|350|ПДР-НВЕ.JPG|350|<center>Непролиферативна дијабетесна ретинопатија|<center>Пролиферативна дијабетесна ретинопатија}} ==== Секундарни глауком ==== [[Глауком|Унутарочни (интраокуларни) притисак]] (ИОП) је резулатат динамичке равнотеже стварања и одвода очне водице. Условљен је хомеостатским процесима регулисаним односом између продукције и елиминације очне водице. Иста количина од око 2,2-2,5 микролитра колико се продукује у оку у минути бива елиминисана у истом временском интервалу. И продукција и елиминација имају могућности повећања односно смањења у циљу одржавања константног ИОП-а. Нормалан унутарочн притисак креће се у распону од 10 mmHg - 22 mmHg (просечно 16 mmHg).<ref>{{cite book|author=American Academy of Ophtalmology|title=Fundamentals and Principles of Ophtalmology, 2004-2005|location=|publisher=|year=}}. San Francisco, California ;2004.</ref> Секундарни [[глауком]] (повећање очног притиска) јавља се као једна од могућих микроваскуларних компликација код ДР, најчешће са аблацијом мрежњаче у последњем стадијуму дијабетесне ретинопатије. Узрок су новонастали крвни судови у ДР који узрокују отежано отицање очне водице и повећање унутарочног притиска, што у крајњем исходу доводи до атрофију очног живца и потпуни губитак вида. У зависности од степен оштећња крвних судова и накупљање очне воде и ћелијских метаболита у екстрацелуларном матриксу даје карактеристичан офталмоскопски изглед ока у секундарном глаукому код ДР.<ref>Cvetković D, Kontić Đ, Hentova-Senćanić P. ''Glaukom.'' Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1996.</ref> ==== Катаракта ==== Промена на очном сочиву у смислу ([[Катаракта|катаракте]]), скраме или очне мрене још једна је компликација у ДР. Наиме, у бројним студијама примећено је да се код болесника са шећерном болешћу катаракта лакше и чешће развијаја. {{double image|center|Glaukompapille2.jpg |285|Cataract in human eye.png|395|<center>Атрофија очног живца у глаукому код дијабетесне ретинопатије|<center>Катаракта, код болесника са шећерном болешћу се лакше и чешће развија}} * Јувенилна дијабетесна катаракта развија се код младих болесника са дугом и тешком шећерном болешћу. Карактерише се брзим развојем и снежно белим замућењем сочива. * Код старијих болесника са дугом и тешком шећерном болешћу катаракта се развија чешће и раније него сенилна (старачка) катаракта. Она се по морфолошком изгледу не разликује од јувенилне катаркте. Код пацијената који болују од шећерне болести постоји 3-4 пута већа могућност за настанак катаракте.<ref>{{cite journal|date=2007|title= Macular edema after cataract surgery in diabetic patients without retinopathy|journal=Cesk Slov Oftalmol |volume=63|issue=4|pages=274–84|pmid=17682607 |last1=Jurecka |first1=T. |last2=Bátková |first2=Z. |last3=Ventruba |first3=J. |last4=Synek |first4=S. }}.</ref> == Клиничка слика == {{...}} {{double image|center|Eye disease simulation, normal vision.jpg|300|Eye disease simulation, diabetic retinopathy.jpg|375|<center> Нормална функција вида|<center>Симулација нарушене функције вида у дијабетесној ретинопатији</center>}} == Дијагноза == {{...}} === Тестови за рано откривање ДР (офталмолошки скрининг) === * Тестови за одређивање оштрине вида * Директна фундоскопија (кроз проширену пупилу) * Индиректна фундоскопија * Ретинална фотографија * Мерење интраокуларног (унутарочног) притиска == Диференцијална дијагноза == * Хемиретинална оклузија вена мрежњаче као могућа варијанте централне венске оклузије мрежњаче. * [[Оклузија централне вене мрежњаче]] * Макроанеуризма мрежњаче, која се најчешће јавља као лоптаста дилатације настала из великих артериола мрежњаче. * [[Едем макуле|Шећерном болешћу изазван едем макуле]] * Очни исхемијски синдром, који настаје као последица хроничне инсуфицијенције васкуларног система ока. * Непролиферативна дијабетесна ретинопатија * Ретинопатија у хемоглобинопатији * Валсалва ретинопатија, код средњег до наглог повећања унутаргрудног притиска. * [[Болест српастих ћелија]] * Терсонов синдром, или крварење унутар мрежњаче као последица субарахноидалне хеморагије ока. == Терапија == Лечење шећерне болести је примарно у превенцији ДР и постиже се регулацијом хипергликемије, дијетом, пероралним антидиајбетицима/ или инсулином. Уз то, је веома битно третирати додатне факор који доприносе развоју ДР; артеријску хипертензију, хиперлипопротеинемију, бубрежну дисфункцију, анемију, гојазност, пропагирати умерену физичку активност, избегавање пушења и стрес. Лечење већ присутне ДР спроводи се путем благовремене ласер терапије и у новије време фармаколошком употребом лекова интравитреално и оперативним решавањем поодмаклих случајева. Као најважнији чинилац у евалуацији и терапији болесника са ДР у шећерној болести јавља се офталмолог, са својим методама лечења. Иако офталмолог има кључну улогу, он мора да буде и координатор између пацијента и медицинског тима који примарно негује и лечи болесника са шећерном болешћу, укључујући ендокринолога, лекара основне здравствене заштите, интернисту и/или друго медицинско особља. У овом сложеном процесу офталмолог треба заједно са тимом да предложи и оптималну контролу метаболизма, која ће значајно да утиче на ток болести код болесника са ДР и шећерном болешћу. Добро образован тим лекара и остварена добра сарадње тима са болесником, важан је корак у терапији ДР, који је најчешће довољна да доведе до повољне резолуције промена у оку. При томе треба имати у виду да има и изузетака, што свакако не зависи од организације лечења, већ од резултата лечења исказаних кроз нивое терапијом остварене гликемије, хипертензије и липида у крви, што је најчешће од пресудног значаја за почети успех лечења. На крају може се рећи да успех лечења ДР од стране офталмолога у великој мери зависи од остварене метаболичке контроле и њеног утицаја на око. === Опште мере === Терапију ДР, у сваког пацијента треба да прате и опште мере лечења шећерне болести, које обухватају три основна облика: ;1. Лечење поремећаја гликорегулације Терапија поремећаја гликорегулације има за циљ, дефинисање и постизање дефинисати индивидуалних циљних вредности гликемије и HbA1c у складу са следећим критеријумима, <center>'''Циљне вредности гликемије и HbA1c'''</center> <center> {| class="wikitable" |- ! Параметар !! Вредност |- |<center> '''HbA1c'''<br /> ''(%)''|| <center> <7.0 |- |<center> '''Самоконтрола гликемије'''<br />''(mmol/l)'' || <center> Препардијално <7.0 <center> Постпардијално <9.0 |} </center> Непобитно је доказано, да је интензивна регулација хипергликемије, на ниво као што је то наведено у табели (HbA1c <7.0), повезана са смањен стопе развој и напредовање ретинопатију у тип 1 шећерне болести. Такође, у великој Британској студије шећерна болести, спроведаана интензивна контрола глукозе у крви (смањен HbA1c на 7,0%) у типуа 2 шећерне болести довело је до смањења ризика до 25% од микроваскуларних промена на крајњим тачакам, на основу чијег стања се одређује потребна за ласерфотокоагулацију мрежњаче. Подаци из ових студија послужили су као основа за израду препоруке, да је за успешно лешење ДР потребна интензивна контроле гликемије, са нивоом HbA1c испод 7%, како би се смањио ризик и напредовање ретинопатија, чиме се може постићи очување вида код особа са шећерном болешћу.<ref>{{cite book|author=The United Kingdom Prospective Diabetes Study Group|title=Intensive blood-glucose control with sulphonylureas or insulin compared with conventional treatment and risk of complications in patients with type 2 diabetes (UKPDS 33)|location=|publisher=|year=}}. {{cite journal|author=|date=1998 |title= Intensive blood-glucose control with sulphonylureas or insulin compared with conventional treatment and risk of complications in patients with type 2 diabetes (UKPDS 33). UK Prospective Diabetes Study (UKPDS) Group|journal=Lancet |volume=352|issue=9131|pages=837–853|doi=10.1016/S0140-6736(98)07019-6|pmid=9742976 |s2cid=7019505 }}.</ref> ;2. Лечење поремећаја метаболизма липопротеина Опсервационе студије су такође показале да су повишени нивои серумских липида директно повезани са тежином тврдих ексудата мрежњаче и смањене оштрине вида. Да су триглицериди повезани са тежим облицима ретинопатије, а да је висока густина и ниво ЛДЛ холестерола обрнуто пропорционалн, наводе неке од референцираних студија. Зато се снижавање нивоа липида, препоручују као обавезно у терапији ДР, како би се спречиле кардиоваскуларне болести, које прати и хипертензија као важан узрок губитка вида.<ref>{{cite journal|date=1996 |title= Association of elevated serum lipid levels with retinal hard exudate in diabetic retinopathy. Early Treatment Diabetic Retinopathy Study (ETDRS) Report 22|journal=Arch Ophthalmol |volume=114|issue=9|pages=1079–1084|doi=10.1001/archopht.1996.01100140281004|pmid=8790092 |last1=Chew |first1=E. Y. |last2=Klein |first2=M. L. |last3=Ferris Fl |first3=3rd |last4=Remaley |first4=N. A. |last5=Murphy |first5=R. P. |last6=Chantry |first6=K. |last7=Hoogwerf |first7=B. J. |last8=Miller |first8=D. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=2004|title= Diabetic retinopathy and serum lipoprotein subclasses in the DCCT/EDIC cohort|journal=Invest Ophthalm Vis Sci |volume=45|issue=3|pages=910–918|doi=10.1167/iovs.02-0648 |pmid=14985310 |last1=Lyons |first1=T. J. |last2=Jenkins |first2=A. J. |last3=Zheng |first3=D. |last4=Lackland |first4=D. T. |last5=McGee |first5=D. |last6=Garvey |first6=W. T. |last7=Klein |first7=R. L. }}.</ref><ref>{{cite journal|date=2004|title= A prospective study of serum lipids and risk of diabetic macular edema in type 1 diabetes|url=https://archive.org/details/sim_diabetes_2004-11_53_11/page/2883|journal=Diabetes |volume=53|issue=11|pages=2883–2892|doi=10.2337/diabetes.53.11.2883 |pmid=15504969 |last1=Miljanovic |first1=B. |last2=Glynn |first2=R. J. |last3=Nathan |first3=D. M. |last4=Manson |first4=J. E. |last5=Schaumberg |first5=D. A. }}.</ref> ;3. Лечење повишеног артеријског притиска. Контрола хипертензије је од суштинског значаја у терапији дијабетесне ретинопатије и обавезно се препоручује сарадња са интернистом. Да поред гликорегулације, контрола крвног притиска игра важну улогу у дијабетсној ретинопатији показале су спроведене студије, у којима је правилно спроведена контрола крвног притисака директно била повезана са смањеним ризиком од прогресије ретинопатије.<ref>{{cite journal|date=2003 |title=Histopathology and Regression of Retinal Hard Exudates in Diabetic Retinopathy After Reduction of Elevated Serum Lipid Levels |url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_2003-11_110_11/page/2126 |journal= Ophthalmology|volume=110|issue=11|pages=2126–2133|doi=10.1016/j.ophtha.2003.01.001 |last1=Cusick |first1=Michael |last2=Chew |first2=Emily Y. |last3=Chan |first3=Chi-Chao |last4=Kruth |first4=Howard S. |last5=Murphy |first5=Robert P. |last6=Ferris |first6=Frederick L. |pmid=14597519 }}</ref> То показују резултати из тих студија у којима се наводи смањењење од 37% микроваскуларних болести.<ref>{{cite journal|date=1998|title= Tight blood pressure control and risk of macrovascular and microvascular complications in type 2 diabetes: UKPDS 38|journal=BMJ |volume=317|issue=7160|pages=703–713|doi=10.1136/bmj.317.7160.703 |s2cid=21224126 |last1=Uk Prospective Diabetes Study Group }}.</ref> === Офталмолошка терапија ДР === Постоје три начина лечења дијабетесне ретинопатије која су врло успешна у спречавању губитка вида узрокованог овом болешћу. Заправо 90% људи са узнапредовалом дијабетичком ретинопатијом имају шансу спасити вид ако се терапијом отпочну пре него мрежњача буде трајно оштећена. Та три начина лечења су: ласерфотокоагулација, витректомија, убризгавање триамцинолона у око. Постојање ретинопатије није контраиндиација за кардиопротективно терапију аспирином, с обзиром да таква терапија не повећава ризик за настанак ретиналне хеморагије. === Ласерфотокоагулација === [[Датотека:Fundus photo showing scatter laser surgery for diabetic retinopathy EDA09.JPG|мини|[[Laser fotokoagulacija|Ласер фотокоагулација мрежњаче]] код ДР, заснива се на превођењу светлосне енергије, апсорбоване од стране ткива, у топлотну, која ствара офталмоскопски видљиве лезије на мрежњачи, као последицу денатурације протеина. Основни је механизам дејства ласера је трансформација енергије која настаје као резултат интеракција светлости и хроматофора, специфичних пигмената. Резултати рекација хориоретине зависе од апсорпционих карактеристика, степена повећања температуре и дужине трајања.<ref>{{cite book|author=Misita RV|title=Dijabetička retinopatija|location=|publisher=|year=}}. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd 2000;21-38.</ref><ref name="Laseri u DR">Nikolić Lj. ''Laseri u lečenju očnih bolesti''. Naučna knjiga Beograd 1991;27-32</ref>]] За сада, једини терапијски поступак који се показао ефикасним у лечењу дијабетесне ретинопатије је [[ласерфотокоагулација]] очног дна, под условом да је пре тога постигнута задовољавајућа метаболичка контрола шећерне болести.<ref>Vladislav Džinić, Ana Oros, ''Panretinalna laserfotokoagulacija u terapijskom pristupu dijabetesne retinopatije'', Medicina danas 2010;9(1-3):45-50, UDC 617.73:616.379-008.64</ref> Терапија се спроводи уз примену локалне анестезије, како би у току апликације померања главе пацијент била могућа. '''Значај''' * Ласерфотокоагулација разара исхемична подручја мрежњааче, и на тај начин смањујући потенцијал пролиферације, утиче не само на процесе у мрежњачи већ и на покретање процеса неоваскуларизације дужице и иридокорнеалног угла. * Благовремено примењена ласерфотокоагулација може да смањи ризик од губитка вида за 70% код пролиферативне дијабетесне ретинопатије (ПДР) високог ризика. * Циљ терапије је да створи 1.000 до 2.000 рупица (коагула) у мрежњачи са претпоставком да ће смањити оштећење мрежњаче и спречити могућност исхемије. * У лечењу узнапредовале дијабетесне ретинопатије коагулације се користе за уништавање абнормалних крвних судова које су се створиле у мрежњачи. * Ласер лечење клинички значајог макуларног едема може да смањи ризик од губитка вида за 50% у случајевима фокалне или дифузне макулопатије. Ова метода се није показала од користи код исхемичне макулопатије. '''Индикације''' Ласерфотокоагулациона терапија је индикована код болесника са пролиферативне дијабетесне ретинопатије (ПДР), клинички значајним макуларне едемом и у неким случајевима тешке непролиферативне дијабетесне ретинопатије (НПДР) у циљу смањења ризика губитка вида. Ласерфококооагулацију треба применити и код свих болесникаа са шећерном болешћу и неоваскуларизацијом у пределу дискуса или ириса и крварења у корпус витреуму. Модификована {{јез-енг|ETD RS grid laser}} фотокоагулација користи се код пацијената са клинички значајним макуларним едемом у одсуству значајне макуларне исхемије. '''Нежењени ефекти''' Нежељени ефекти ласерфококооагулације могу бити * Губитак периферног вида, тунелски вид, * Ноћно слепило * Слепило за боје ==== Врсте ласерфотокоагулације ==== Ласерфотокоагулациона терапија, која се данас примењује у пракси, у зависности од индикација може бити,<ref>Pavlović S. ''Laserfotokoagulacija u lečenju lezija makualrne regije''. Doktorska disertacija. Novi Sad 1998.</ref> '''Панретинална фотокоагулација''' Панретинална фотокоагулација, се примењује се код пролиферативне ретинопатије и у основи смањује учесталост појаве глаукома спречавајући настанак неоваскуларног глаукома. <center>'''Параметри за панретиналну фотокоагулацију'''</center> <center> {| class="wikitable" |- ! Параметри !! Карактеристике или вредности |- | '''Величина''' ||500 микрома |- | '''Трајање''' || 0,1 до 0,5 секунде |- | '''У карајњој тачци''' || Умерено интензивна сиво-бела опекотина |- | '''Размак''' || Појединачне одвојене опекотине |- |'''Величина''' ||У облику два диска пречника од горе до доле, и на растојању од центра макуле по 500 микрона од ивица диска, који се протежу до екватора или изван њега |- | '''Таласна дужина''' || Аргон–зелена |} </center> '''Усмерена (фокална) или мрежаста фотокоагулација''' Усмерена (фокална) или мрежаста фотокоагулација, примењује се код макуларног едема. <center>'''Параметри за усмерену (фокалну) фотокоагулацију'''</center> <center> {| class="wikitable" |- ! Параметри !! Карактеристике или вредности |- | '''Величина''' ||50–100 микрома |- | '''Трајање''' || 0,1 секунда |- | '''У карајњој тачци''' || Једва видљива промена боје |- | '''Обим''' || Све пропуштајуће микроанеуризме између 500 и 3.000 микрона од центра макуле |- | '''Таласна дужина''' || Аргон–зелена |} </center> Бројне студије потврдиле су изузетно повољене резултата примене панретиналне ласерфотокоагулације код пролиферативних ретинопатија док је фокална фотокоагулација смањила у значајној мери губитак видне оштрине као поледице макуларног едема.<ref name="Laseri u DR"/> === Витректомија === [[Датотека:Vitrectomy-23g.jpg|мини|десно|Витектомија на унутрашњим структурама око]] Витректомија једна је од метода витреоретинална хирургије кој обухвата процедуре које се раде на унутрашњим структурама ока, у овом случају, стакластом телу. Стакласта тело или витреум је желатинозна провидна структура која се налази иза сочива а испред мрежњаче ока. '''Индикације''' [[Витректомија|Витректомију]] треба применити у болесника са типом 1 шећерне болести и перзистентним крварењем у корпус витреуму. Витректомију би требало урадити и код болесника са тракционим одлубљивањем мрежњаче које угрожава макулу а требало би размотрити примену ове методе и код пацијената са фиброваскуларном пролиферацијом. Уколико је индикација била одлубљивање мрежњаче као последица постојања фиброваксуларних мембрана код пролиферативне дијабетесне ретинопатије, уклањањем тих мембрана и тампонадом силиконским уљем мрежњача се враћа на њено место и смањује могућност за њено поновно одлубљивање. Код болесника са типом 2 шећерне болести и крварењем у корпус витреуму које је тешко и онемогућава фотокоагулацију, обавезно треба размотрити примену витректомије. Уколико је индикација за витректомију било крварење у стакластом телу, уклањањем стакластог тела и присутне крви поново се омогућава пролазак светлости кроз унутрашњост ока до мрежњаче. === Екстракција катаракте код пацијената са шећерном болешћу === [[Датотека:U.S. Air Force Maj. Matthew Caldwell, a cornea and refractive surgeon with the 59th Medical Wing, performs cataract surgery June 5, 2013, during New Horizons 2013 at the Southern Regional Hospital in Dangriga 130605-F-FO324-007.jpg|мини|Хируршко лечење катаракте]] Операцију катаракте не би требало одлагати код пацијената са шећерном болешћу. Зато се она препоручује када се не може искључити постојање ретинопатије која угрожава вид. Када се планира екстракција катаракте у склопу постојања узнапредовале болести, која се није стабилизовала пре операције треба поразговарати са болесником о могућуој прогресији болести и потреби за постоперативним праћењем. === Интравитреална фармакотерапија ДР === Тренутно, се неколико лекова користи у лечењу дијабетесне ретинопатије. Ови лекови се ординирају у око интравитреалним убрузгавањем, по чему је ова врста лечења и добила назив, интравитреална фармако терапија дијабетесне ретинопатије. Ова врста фармакотерапије за сада се користи само као додатак у лечењу традиционалном ласерском фотокоагулацијом дијабетесне ретинопатије. Да је оправдана комбинована примена неких од интравитреалних лекова са фокалном ласерском терапијом потврдила су клиничка испитивања у једној студији ({{јез-енг|Diabetic Retinopathy Clinical Research Network (DRCR.net)}}), која је показала одређену ефикасност, коју даљим истраживањима треба пратити.<ref name="Ref2"/><ref>{{cite journal|date=2005|title= Intravitreal triamcinolone compared with macular laser grid photocoagulation for the treatment of cystoid macular edema|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-ophthalmology_2005-10_140_4/page/695|journal=Am J Ophthalmol |volume=140|issue=4|pages=695–702|pmid=16226521 |last1=Avitabile |first1=T. |last2=Longo |first2=A. |last3=Reibaldi |first3=A. |doi=10.1016/j.ajo.2005.05.021 }}.</ref> Код пацијената са дугогодишњим едемом макуле која не реагује на конвенционалне начине лечења, као што је фокална или мрежаста ласерска фотокоагулација, примена интравитреално убризганог триамцинолон може се сматрати оправданом. Такође чекају се и резултати опесжнијих студија у примени бевацизумаба ''(Avastin)'' и ранибизумаба ''(Lucentis) у лечењу дијабетесног едема макуле.<ref>{{cite journal|date=March 2006|title= Testing intravitreal toxicity of bevacizumab (Avastin)|url=https://archive.org/details/sim_retina_2006-03_26_3/page/257|journal=Retina |volume=26|issue=3|pages=257–261|doi=10.1097/00006982-200603000-00001 |pmid=16508423 |last1=Manzano |first1=R. P. |last2=Peyman |first2=G. A. |last3=Khan |first3=P. |last4=Kivilcim |first4=M. |s2cid=7598237 }}.</ref> '''Триамцинолон ''(Тriamcinolone)''''' Интравитреални [[триамцинолон]] је један од најчешће коришћених препарата у лечењу дијабетесног едема макуле.<ref>{{cite journal|title= Intravitreal triamcinolone acetonide for macular oedema owing to retinal vein occlusion|url=http://www.readcube.com/articles/10.1038/sj.eye.6702518|journal=2002 |date= 2008|volume=109|issue=1|pages=920–7|doi= 10.1038/sj.eye.6702518|last1= Patel|first1= P. J.|last2= Zaheer|first2= I.|last3= Karia|first3= N.|pmid= 16902493|s2cid= 20717757}}</ref> Недавна клиничка испитивања ({{јез-енг|Diabetic Retinopathy Clinical Research Network (DRCR.net)}}) показала су код неких болесника смањење едема макуле после интравитреалне примене триамцинолона, мада овај учинак није био тако изражен, као учинак који се постиже фокалним ласерским третманом у трајању од две године.<ref name="Ref2">{{cite journal|title= A Randomized Trial Comparing Intravitreal Triamcinolone Acetonide and Focal/Grid Photocoagulation for Diabetic Macular Edema|url=https://archive.org/details/sim_ophthalmology_2008-09_115_9/page/1447|journal=Ophthalmology |date=Sep 2008 |volume=115|issue=9|pages=1447–9|pmc=2748264|pmid=18662829|doi=10.1016/j.ophtha.2008.06.015|author1= Diabetic Retinopathy Clinical Research Network}}</ref> Поред тога, интравитреална примена триамцинолон може имати неке негативне ефекте, укључујући стероиди одговор праћен увећањем очног притиска,<ref>{{cite journal|author1=Wingate RJ |author2=Beaumont PE |date=January 1999|title= Intravitreal triamcinolone and elevated intraocular pressure|journal=Aust N Z J Ophthalmol |volume=27|issue=6|pages=431–432|doi=10.1046/j.1440-1606.1999.00238.x |pmid=10641903 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=February 2003|title= Intraocular pressure after intravitreal injection of triamcinolone acetonide|journal=Br J Ophthalmol |volume=87|issue=1|pages=24–27|doi=10.1136/bjo.87.1.24 |pmid=12488256 |last1=Jonas |first1=J. B. |last2=Kreissig |first2=I. |last3=Degenring |first3=R. |pmc=1771462 }}.</ref><ref>{{cite journal|date=October 2003|title= The effect of intravitreal triamcinolone acetonide on intraocular pressure|journal=Ophthalmic Surg Lasers Imaging |volume=34|issue=5|pages=386–390|doi=10.3928/1542-8877-20030901-08 |pmid=14509462 |last1=Bakri |first1=S. J. |last2=Beer |first2=P. M. }}.</ref> инфективним (бактеријски ендоофтелмитис) и незаразним ендофталмитисом и катарактом.<ref>{{cite journal|date=2004|title=Risks of intravitreous injection: A comprehensive review|url=https://archive.org/details/sim_retina_2004-10_24_5/page/676|journal=Retina. |volume=24|issue=5|pages=676–698|doi=10.1097/00006982-200410000-00002 |pmid=15492621 |last1=Jager |first1=R. D. |last2=Aiello |first2=L. P. |last3=Patel |first3=S. C. |last4=Cunningham Jr |first4=E. T. }}</ref><ref>{{cite journal|title= A Randomized Trial Comparing Intravitreal Triamcinolone Acetonide and Focal/Grid Photocoagulation for Diabetic Macular Edema|url=|journal=Eur J Ophthalmol |date=2005 |volume=15|issue=9|pages=462–4|pmc=2748264|author1= Diabetic Retinopathy Clinical Research Network|doi= 10.1016/j.ophtha.2008.06.015|pmid= 18662829}}</ref><ref>{{cite journal|date=2003|title= Endophthalmitis caused by Mycobacterium chelonae abscessus after intravitreal injection of triamcinolone|journal=Arch Ophthalmol |volume=121|issue=2|pages=271–273|doi=10.1001/archopht.121.2.271 |pmid=12583797 |last1=Benz |first1=M. S. |last2=Murray |first2=T. G. |last3=Dubovy |first3=S. R. |last4=Katz |first4=R. S. |last5=Eifrig |first5=C. W. }}</ref> '''Бевацизумаб ''(Avastin)'' и ранибизумабом ''(Lucentis)''''' Други лекови који се користе у клиничкој пракси и у клиничким испитивањима укључују интравитреалне [[бевацизумаб]] и [[ранибизумаб]]ом ''(Lucentis)''.<ref>{{cite journal|date=July 2005|title= Optical coherence tomography fi ndings after an intravitreal injection of bevacizumab (avastin) for neovascular age-related macular degeneration |journal=Ophthalmic Surg Lasers Imaging |volume=36|issue=4|pages=331–335|doi=10.3928/1542-8877-20050701-14 |pmid=16156152 |last1=Rosenfeld |first1=Philip J. |last2=Moshfeghi |first2=Andrew A. |last3=Puliafito |first3=Carmen A. }}.</ref> Ови лекови су [[Vaskularni endotelni faktor rasta|VEGF]] [[антитело|антитела]] и фрагменти антитела. Они могу помоћи у смањењу дијабетесног едема макуле (жуте мрље) и [[Васкулогенеза|васкулогенезе]] диска или мрежњаче. Међутим, резултати и побољшању функције вида су мање импресиван. Да ли је то због трајног оштећење фоторецептора у време убризгавања лека у случајевима где је он примењени или се ради о рефрактарним случајевима даљим истраживањима треба да се утврди.<ref>{{cite journal|date=2006|title=Absence of histologic retinal toxicity of intravitreal bevacizumab in a rabbit model|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-ophthalmology_2006-07_142_1/page/162|journal=Am J Ophthalmol |volume=142|issue=1|pages=162–164|doi=10.1016/j.ajo.2006.03.058 |pmid=16815270 |last1=Bakri |first1=S. J. |last2=Cameron |first2=J. D. |last3=McCannel |first3=C. A. |last4=Pulido |first4=J. S. |last5=Marler |first5=R. J. }}.</ref> === Мере превенције === Мере превенције дијабетесне ретинопатије у принципу се заснивају на строгој регулацији инсулина и и свих других поремећаја у шећерној болести и обахватају: '''Редовно узимање лекове према упутству лекара''' '''Коришћење инсулина, ако је то потребно''' '''Правилна регулација нивоа шећера у крви и крвног притиска''' * Правилна регулација нивоа шећера обухвата добру контролу гликемије (ХбА1ц <7%). Брзо поправљање контроле гликемије може довести до погоршања болести мрежњаче. Ласер фотокоагулацију, ако је неопходна треба урадити пре брзог постизања оптималне гликорегулације. * Правилна регулација вредности крвног притиска (<130/80 ммХг) '''Телесно вежбање''' * Телесно вежбање има за циљ смање нивои шећера у крви, редукцију телесне тежине и психорелаксацију. '''Редовно лабораторијско испитивање''' * Редовно испитивање нивоа шећера у крви * Редовно испитивање нивоа кетонских тела у мокраћи '''Редовне здравствене контроле''' * Редовну контролу здравља треба спроводити у циљу праћења тока шећерне болести и искључивања или лечење других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок холестерол. '''Редовни офталмолошки прегледи''' * Одрасли и деца узраста 10 година и старија са типом 1 шећерне болести требало би да имају иницијални детаљни и свеобухватни офталмолошки или оптометријске преглед ока у првих 5 година по по појави симптома и знакова шећерне болести. * Болесници са типом 2 шећерне болести трбало би да имају иницијални и детаљни офталмолошки или оптометријске преглед непосредно по постављању дијагнозе шећерне болести. * Жене са дијагностикованом шећерном болести које планирају трудноћу или које су трудне треба да имају свеобухватни преглед окакако би добиле савет везан за развој и/или прогресију дијабетесне ретинопатије. Преглед ока труднице треба обављати у првом триместру уз стриктно праћење целог тока трудноће и у првих годину дана по порођају. * Накнадне офталмолошке или оптометријске прегледе пацијента са типом 1 и типом 2 шећерне болестиа треба понављати једном годишње. * Ређи прегледи (на сваке 2 до 3 године) могу се радити у случају претходних нормалних прегледа. Чешћи прегледи су неопходни у случају прогресије ретинопатије. Ретинална фотографија или биомикроскопија у редовним офламолошким прегледима користе се за систематски скрининг дијабетесне ретинопатије. Директна офталмоскопија користи се алтернативно. == Прогноза == {{...}} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{извори}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book| ref = harv | last= Browning|first=David J.|title=Diabetic Retinopathy: Evidence-Based Management|url=https://books.google.com/books?id=1azbRgPLFNsC|year=2010|publisher=Springer|isbn=978-0-387-85900-2|pages=1–10}} * {{Cite book | ref= harv| last = Duh | first = Elia |title=Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=IQtDLAu6XnwC|year=2008|publisher=Springer|isbn=978-1-59745-563-3}} * {{Cite book | ref= harv|author1=Joyce Tombran-Tink|last2=Barnstable|first2=Colin J.|title=Ocular Angiogenesis: Diseases, Mechanisms, and Therapeutics|url=https://books.google.com/books?id=_sir5ttCRNkC|year=2007|publisher=Springer|isbn=978-1-59745-047-8}} * {{Cite book | ref= harv|author1=H.-P. Hammes|author2=M. Porta|title=Experimental Approaches to Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=NWL4n1arOfAC|year=2010|publisher=Karger Medical and Scientific Publishers|isbn=978-3-8055-9275-8}} * {{Cite book | ref= harv| last = Duh | first = Elia |title=Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=IQtDLAu6XnwC|year=2008|publisher=Springer|isbn=978-1-59745-563-3}} * {{Cite book | ref= harv|author=Jose Cunha-vaz|title=Diabetic Retinopathy|url=https://books.google.com/books?id=gCBycznVOlUC|year=2011|publisher=World Scientific|isbn=978-981-4304-43-6}} * {{cite journal|author=Korobelnik JF, Do DV, Schmidt-Erfurth U, Boyer DS, Holz FG, Heier JS |display-authors= et al.|date=November 2014|title=Intravitreal aflibercept for diabetic macular edema |journal=Ophthalmology |volume=121|issue=11|pages=2247—54}}. * {{cite journal|author=Arevalo JF, Garcia-Amaris RA|date=February 2009|title=Intravitreal bevacizumab for diabetic retinopathy |journal=Curr Diabetes Rev |volume=5|issue=1|pages=39—46}}. . * {{cite journal|author=Rodriguez-Fontal M, Alfaro V, Kerrison JB, Jablon EP|date=February 2009|title=Ranibizumab for diabetic retinopathy |journal=Curr Diabetes Rev |volume=5|issue=1|pages=47—51}}. * FDA Drug and Safety Alerts. FDA Alerts Health Care Professionals of Infection Risk from Repackaged Avastin Intravitreal Injections. August 30, 2011. Available at [http://www.fda.gov/drugs/drugsafety/ucm270296.htm.] * Meredith TA. Clinical Trials in Ophthalmology-A Summary and Practice Guide. Kertes C, ed. The diabetic vitrectomy study. 1998. 37-48. * [Guideline] American Diabetes Association. 10. Microvascular Complications and Foot Care: Standards of Medical Care in Diabetes-2018. Diabetes Care. 2018 Jan. 41 (Suppl 1):S105-18. * Lu L, Jiang Y, Jaganathan R, Hao Y. Current Advances in Pharmacotherapy and Technology for Diabetic Retinopathy: A Systematic Review. J Ophthalmol. 2018. 2018:1694187. * {{cite journal|author=Baker CW, Jiang Y, Stone T|date=May 2016|title=Recent advancements in diabetic retinopathy treatment from the Diabetic Retinopathy Clinical Research Network |journal=Curr Opin Ophthalmol |volume=27|issue=3|pages=210–6}}. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Medical resources | DiseasesDB = 29372 | ICD10 = {{ICD10|H|36||h|30}} ({{ICD10|E|10|3|e|10}} {{ICD10|E|11|3|e|10}} {{ICD10|E|12|3|e|10}} {{ICD10|E|13|3|e|10}} {{ICD10|E|14|3|e|10}}) | ICD9 = {{ICD9|250.5}} | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = 000494 | eMedicineSubj = oph | eMedicineTopic = 414 | eMedicine_mult = {{eMedicine2|oph|415}} | MeshID = D003930 }} * {{cite web |author= |url=http://dijabetes.me/index.php/kasne-komplikacije/bolest-krvnih-sudova/dijabetesna-mikroangiopatija |title=Bolest malih krvnih sudova – dijabetesna mikroangiopatija |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=06. 01. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140106041519/http://dijabetes.me/index.php/kasne-komplikacije/bolest-krvnih-sudova/dijabetesna-mikroangiopatija |url-status= }} * [http://webvision.med.utah.edu/book/part-i-foundations/simple-anatomy-of-the-retina/ Simple Anatomy of the Retina. Webvision, The Organization of the Retina and Visual System] {{ен}} * {{cite web |author= |url=http://www.nei.nih.gov/health/diabetic/retinopathy.asp |title=Diabetic Retinopathy |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=12. 05. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140512194443/http://www.nei.nih.gov/health/diabetic/retinopathy.asp |url-status= }} Resource Guide from the National Eye Institute (NEI). {{ен}} * {{cite web |author= |url=http://diabetes.niddk.nih.gov/ |title=National Diabetes Information Clearinghouse |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 02. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100221034416/http://diabetes.niddk.nih.gov/ |url-status= }} {{ен}} * [http://diabeticeye.screening.nhs.uk/ NHS Diabetic Eye Screening Programme] {{ен}} {{-}} {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина|Хемија}} [[Категорија:Шећерна болест]] [[Категорија:Очне болести]] o5svjlpykq7zdfdpa9ig18hva2crbke 0 920353 30098587 29912932 2025-06-27T12:47:45Z ~2025-70940 444333 Званично је завршио кошаркашку каријеру. 30098587 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Огњен Кузмић | слика = 2022-11-22 ALBA Berlin gegen KK Crvena zvezda (EuroLeague 2022-23) by Sandro Halank–034.jpg | опис_слике = Кузмић, 2022 | пуно_име = Огњен Кузмић | надимак = Kуз | држављанство = [[Србија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1990|5|16|год=да}} | место_рођења = [[Добој]] | држава_рођења = [[Босна и Херцеговина]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 2,14 m | тежина = | позиција = [[Центар (кошарка)|центар]] | драфт = 2012. / 52. пик, 2. рунда | одабрао = [[Голден Стејт вориорси]] | каријера = 2008—2025 | младе_године = 2005—2007. <br /> 2007—2008. | млади_клубови = Финдо Добој <br /> [[СКК Борац 1947|Борац Нектар]] | године = 2008—2010. <br /> 2010. <br /> 2010—2011. <br /> 2011—2013. <br /> 2011—2012. <br /> 2012—2013. <br /> 2013—2015. <br /> 2013—2015. <br /> 2015—2016. <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2016/17.|2016—2017.]] <br /> 2017—2019. <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019]]—2023. <br /> 2020. <br /> 2023—2025 | клубови = [[КК Корихаит|Корихаит]] <br /> → [[КК Корикобрат|Корикобрат]] <br /> [[КК Челик|Челик Зеница]] <br /> [[КК Малага|Малага]] <br /> → [[КК Ахаркуија|Ахаркуија]] <br /> → [[КК Хувентуд|Хувентуд]] <br /> [[Голден Стејт Вориорси|Голден Стејт]] <br /> → [[Санта Круз вориорси|Санта Круз]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> [[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]<br /> → [[КК ФМП Београд|ФМП]] <br /> [[КК ФМП Београд|ФМП]] | рептим = {{рпк|Србија}} | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = <nowiki></nowiki> * [[НБА]] шампион (2015) * Шампион [[НБА развојна лига|НБА развојне лиге]] (2015) | медаље = {{медаља такмичење|[[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Европско првенство у кошарци 2017.|2017. Турска]]|[[Кошаркашка репрезентација Србије|Србија]]}} }} '''Огњен Кузмић''' ([[Добој]], [[16. мај]] [[1990]]) бивши је [[Србија|српски]] [[кошарка]]ш. Играо је на позицији [[Центар (кошарка)|центра]]. Био је члан екипе [[Голден Стејт вориорси|Голден Стејт вориорса]] која је освојила НБА шампионат. Наступао је и за репрезентацију Србије. == Клупска каријера == === Почеци === Кузмић је из села [[Грабовица (Добој)|Грабовица]] код [[Добој]]а,<ref>{{cite web|url=http://mojdoboj.info/single/44628|title=Огњен Кузмић "захваљујући" повреди рођендан слави у родној Грабовици|publisher=mojdoboj.info|date=15. 5. 2018. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> а кошарку је почео да тренира након што је кренуо у средњу школу и преселио се у Добој.<ref name="ms">{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/intervju-ognjen-kuzmic-od-kopacki-broj-51-nesudenog-masinovode-i-anemije-biciklom-preko-finskog-snega-do-zvezdinog-junaka/182252|title= ИНТЕРВЈУ - Огњен Кузмић: Од копачки број 51, несуђеног машиновође и анемије, бициклом преко финског снега до Звездиног јунака!|publisher=mozzartsport.com|date=19. 1. 2017. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> Ту је провео две године тренирајући са КК Финдо, да би онда прешао у [[СКК Борац 1947|бањалучки Борац]] где је тренирао шест месеци са јуниорима али није заиграо за први тим.<ref name="ms"/> После Борца одлази на пробу у [[КК Петрол Олимпија|љубљанску Олимпију]] где проводи два месеца. Требало је да потпише уговор, али је на лекарском прегледу установљено да има проблем са [[Анемија|анемијом]], па је клуб одустао од потписивања уговора.<ref name="ms"/> Након неуспеха у Олимпији, вратио се у Добој. Тамо се срео са тренером Златаном Прешићем који је у то време радио у [[Финска|Финској]]. На позив овог тренера, Кузмић одлази у Финску где се прикључује екипи Корихаит из места [[Усикаупунки]].<ref name="ms"/> Те сезоне није играо у првом тиму већ је играо за јуниоре. У следећој сезони га шаљу у другу лигу на позајмицу у Корикобрат где је тренер био Ненад Стефановић који му је дао прилику да игра.<ref name="ms"/> Након две године боравка у Финској враћа се 2010. године у родну земљу, и прелази у [[КК Челик|Челик]] из [[Зеница (градско насеље)|Зенице]] који је играо у [[Прва лига Босне и Херцеговине у кошарци|првој лиги БиХ]].<ref name="ms"/> === Шпанија === Кузмић током 2011. године одлази на пробу у екипу Ахаркуије, која је иначе други тим шпанске [[КК Малага|Уникахе]].<ref name="ms"/> Из клуба су били задовољни па је потписао уговор. Играо је за екипу Ахаркуије, у другој лиги Шпаније, да би у јуну 2012. потписао вишегодишњи уговор са Уникахом.<ref>{{cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/kuzmic-potpisuje-cetverogodisnji-ugovor-sa-unicajom/82311|title=Кузмић потписује четворогодишњи уговор са Уникахом|publisher=sportsport.ba|date=14. 6. 2012. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> Кузмић је одабран на [[НБА драфт]]у 2012. као 52. пик од стране [[Голден Стејт вориорси|Голден Стејт вориорса]].<ref>{{cite web|url=https://sportsport.ba/kosarka/kuzmica-draftovao-golden-state-davis-ocekivano-prvi-izbor/83153|title=Кузмића драфтовао Голден Стејт, Дејвис очекивано први избор|publisher=sportsport.ba|date=29. 6. 2012. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> Није заиграо у НБА одмах, већ се вратио у Шпанију, где га је Уникаха позајмила екипи [[КК Хувентуд|Хувентуда]]. У дресу Хувентуда је у сезони 2012/13. у [[АЦБ лига|АЦБ лиги]] бележио просечно 6,9 поена и 5,5 скокова по утакмици.<ref name="sk"/> === Голден стејт вориорси === Дана 27. септембра 2013. постао је члан [[Голден Стејт вориорси|Голден Стејт вориорса]].<ref name="sk">{{cite web|url=http://sportklub.rs/Kosarka/NBA/a42508-Ognjen-Kuzmic-novi-clan-GS-Voriorsa.html|title= Огњен Кузмић нови члан ГС Вориорса|publisher=sportklub.rs|date=28. 9. 2013. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> У Вориорсима је био следеће две сезоне, али није имао неку већу минутажу. Већину времена провео је на позајмици у [[Санта Круз вориорси]]ма, члану [[НБА развојна лига|НБА развојне лиге]]. У сезони 2014/15. са Вориорсима је освојио "шампионски прстен", а са Санта Круз вориорсима и НБА развојну лигу. У јулу 2015. Голден Стејт му није понудио нови уговор па је постао слободан играч.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2015&mm=07&dd=23&nav_id=1018940 |title=Кузмић постао слободан играч |publisher=B92.net |date = 23. 07. 2015 |accessdate = 27. 08. 2015}}</ref> === Панатинаикос === Касније тог месеца се вратио у европску кошарку и потписао двогодишњи уговор са грчким [[КК Панатинаикос|Панатинаикосом]].<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2015&mm=07&dd=27&nav_id=1020519 |title=Огњен Кузмић у Панатинаикосу |publisher=B92.net |date = 27. 07. 2015 |accessdate = 27. 08. 2015}}</ref> Тренер [[Саша Ђорђевић]] му није давао већу минутажу, па је у Евролиги за 13 минута по утакмици бележио око 5 поена уз 4 скокова. Био је замена првом центру [[Мирослав Радуљица|Мирославу Радуљици]]. Иако је потписан двогодишњи уговор одмах после смене првог тренера због незадовољства управе, и Кузмић је прецртан из тима.<ref>{{cite news|title=После Ђорђевића, Павловић и Кузмић напустили ПАО |url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:601794-Posle-Djordjevica-Pavlovic-i-Kuzmic-napustili-PAO|accessdate=20. 7. 2016. |publisher=novosti.rs|date=21. 4. 2016.}}</ref> === Црвена звезда === Кузмић је 19. јула 2016. године потписао трогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite news|title=Нови центар Црвене звезде - Огњен Кузмић!|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/novi-centar-crvene-zvezde---ognjen-kuzmic-19-07-2016.html|accessdate=20. 7. 2016.|work=kkcrvenazvezda.rs|date=19. 7. 2016.|archive-url=https://web.archive.org/web/20160723171535/http://kkcrvenazvezda.rs/novi-centar-crvene-zvezde---ognjen-kuzmic-19-07-2016.html|archive-date=23. 07. 2016|url-status=dead}}</ref> Током сезоне 2016/17. на 30 евролигашких утакмица је бележио просечно 9,4 поена и седам скокова. Био је трећи офанзивни скакач елитног такмичења, а у јануару му је припала награда за [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|најкориснијег играча месеца]].<ref>{{cite web|url=https://www.rtvbn.com/3873323/kuzmic-zivio-sam-san|title=Кузмић: Живио сам сан!|publisher=rtvbn.com|date=27. 7. 2017. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> Са Звездом је у сезони 2016/17. освојио [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|АБА лигу]], [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|Суперлигу Србије]] и [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|Куп Радивоја Кораћа]] === Реал Мадрид === Дана 26. јула 2017. је потписао двогодишњи уговор са мадридским [[КК Реал Мадрид|Реалом]].<ref>{{cite news|title=Real Madrid lands center Kuzmic|url=http://www.euroleague.net/news/i/7xpr7gq53rg84vi7|accessdate=26. 7. 2017|work=Euroleague.net|date=26. 7. 2017}}</ref> Већ на почетку сезоне 2017/18. доживео је тешку повреду колена, због чега је паузирао до наредног лета.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=10&dd=20&nav_id=1316242|title=Кузмић завршио сезону, паузира и Рендолф|publisher=b92.net|date=20. 10. 2017. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> Кузмић је на почетку сезоне забележио два наступа у [[Евролига у кошарци 2017/18.|Евролиги]], а Реал је касније освојио ово такмичење па је тако Кузмић постао први српски кошаркаш са титулом у НБА лиги и Евролиги.<ref>{{cite news|title=Први Србин са титулом у Европи и НБА лиги|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/prvi-srbin-sa-titulom-u-evropi-i-nba-ligi/295793|accessdate=2. 7. 2019. |work=kkcrvenazvezda.rs|date=20. 5. 2018.}}</ref> Поред тога Реал је у овој сезони освојио и [[АЦБ лига|АЦБ лигу]] у којој је Кузмић пре повреде забележио четири наступа. Поново је заиграо за Реал на почетку сезоне 2018/19, али је већ у новембру 2018. доживео повреду скочног зглоба.<ref>{{cite web|url=http://mozzartsport.com/kosarka/vesti/novi-veliki-maler-za-kuzmica/311504|title=Нови, велики малер за Кузмића|publisher=mozzartsport.com|date=13. 11. 2018. |accessdate=3. 7. 2019.}}</ref> На срећу ова повреда није била толико озбиљна, па се Кузмић убрзо вратио у тим. Ипак у наставку сезоне тренер [[Пабло Ласо]] му није давао пуно шансе за игру. Кузмић је у сезони 2018/19. одиграо само седам утакмица у АЦБ лиги, док је у Евролиги наступио на пет утакмица. Са Реалом је у сезони 2018/19. освојио још једну титулу првака Шпаније. === Повратак у Звезду === Кузмић се 3. јула 2019. године вратио у Црвену звезду, са којом је потписао двогодишњи уговор.<ref>{{cite web|url=http://www.kkcrvenazvezda.rs/zvezdin-toranj-u-narednim-sezonama-%E2%80%93-ognjen-kuzmic-03-07-2019.html|title=Звездин торањ у наредним сезонама|publisher=kkcrvenazvezda.rs|date=3. 7. 2019.|accessdate=3. 7. 2019.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190703214938/http://www.kkcrvenazvezda.rs/zvezdin-toranj-u-narednim-sezonama-%25E2%2580%2593-ognjen-kuzmic-03-07-2019.html|archive-date=03. 07. 2019|url-status=dead}}</ref> У фебруару 2020. је прослеђен на позајмицу у [[КК ФМП Београд|ФМП]] до краја сезоне 2019/20.<ref>{{cite web|url=http://kkcrvenazvezda.rs/2020/02/11/ognjen-kuzmic-i-filip-covic-do-kraja-sezone-u-kk-fmp/ |title= Огњен Кузмић и Филип Човић до краја сезоне у КК ФМП |publisher= kkcrvenazvezda.rs |date=11. 2. 2020. |accessdate=11. 2. 2020}}</ref> == Репрезентација == Добио је позив да игра за [[Кошаркашка репрезентација Босне и Херцеговине|репрезентацију БиХ]] на [[Европско првенство у кошарци 2013.|Европском првенству 2013.]] али је то одбио.<ref>{{cite web|url=http://sportsport.ba/bh_kosarka/kuzmic-ne-zeli-nositi-dres-bosne-i-hercegovine-u-sloveniji/104954 |title=Кузмић не жели носити дрес Босне и Херцеговине у Словенији |publisher=Sportsport.ba |date = 15. 05. 2013 |accessdate = 27. 08. 2015}}</ref> Наредне године је донео одлуку да наступа за [[Кошаркашка репрезентација Србије|репрезентацију Србије]].<ref>{{cite web|author=Dsl - D. K. |url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:491300-NBA-pojacanje-Ognjen-Kuzmic-igra-za-Srbiju |title=НБА појачање: Огњен Кузмић игра за Србију! |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 08. 2015}}</ref> Због повреде је пропустио [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светско првенство 2014.]] у Шпанији.<ref>{{cite web |url=http://www.mozzartsport.com/vesti/ordjevic-ostao-bez-centra-kuzmic-ne-igra-na-svetskom-prvenstvu/81315 |title=Ђорђевић остао без центра, Кузмић не игра на Светском првенству |publisher=Mozzartsport.com |date= |accessdate=27. 08. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140727191918/http://www.mozzartsport.com/vesti/ordjevic-ostao-bez-centra-kuzmic-ne-igra-na-svetskom-prvenstvu/81315 |archive-date=27. 07. 2014 |url-status=dead }}</ref> Наступио је за репрезентацију Србије на [[Европско првенство у кошарци|Европским првенствима]] [[Европско првенство у кошарци 2015.|2015.]] и [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017.]] године. == Успеси == === Клупски === * '''[[Голден Стејт вориорси]]''': ** [[НБА|НБА лига]] (1): 2014/15. * '''[[Санта Круз вориорси]]''': ** [[НБА развојна лига]] (1): 2014/15. * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Куп Грчке у кошарци|Куп Грчке]] (1): 2016. * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (4): [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2016/17]], [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2020/21]], [[Кошаркашка лига Србије 2021/22.|2021/22]], [[Кошаркашка лига Србије 2022/23.|2022/23.]] ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (3): [[Јадранска лига у кошарци 2016/17.|2016/17]], [[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|2020/21]], [[Јадранска лига у кошарци 2021/22.|2021/22.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (4): [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2017]], [[Куп Радивоја Кораћа 2021.|2021]], [[Куп Радивоја Кораћа 2022.|2022]], [[Куп Радивоја Кораћа 2023.|2023.]] * '''[[КК Реал Мадрид|Реал Мадрид]]''': ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2017/18.|2017/18.]] ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (2): 2017/18, 2018/19. ** [[Суперкуп Шпаније у кошарци|Суперкуп Шпаније]] (1): 2018. === Репрезентативни === * [[Европско првенство у кошарци|Европско првенство]]: [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Европско првенство у кошарци 2017.|2017.]] === Појединачни === * [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|Најкориснији играч месеца Евролиге]] (1): [[Евролига у кошарци 2016/17.|јануар 2017.]]<ref>{{en}}{{cite web|url=http://www.euroleague.net/news/i/7krkqwl6t7x8i37g/turkish-airlines-euroleague-mvp-for-january-ognjen-kuzmic-crvena-zvezda-mts-belgrade |title= Turkish Airlines EuroLeague MVP for January: Ognjen Kuzmic, Crvena Zvezda mts Belgrade |publisher= euroleague.net |date = 30. 1. 2017. |accessdate = 25. 7. 2017}}</ref> == Статистика == {{Евролига статистика играча легенда}} {{small|Напомена: [[Евролига у кошарци|Евролига]] није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима}} {| class="wikitable" |- | style="background:#afe6ba; width:3em;"|† |Означава сезону када је Кузмић освојио НБА шампионат |} === НБА === ==== Регуларна сезона ==== {{НБА статистика играча старт}} |- | style="text-align:left;"| 2013/14. | style="text-align:left;"| [[Голден Стејт вориорси]] | '''21''' || 0 || 4.4 || .385 || .000 || .455 || 1.0 || .1 || '''.1''' || '''.2''' || .7 |- | style="text-align:left;background:#afe6ba;"| 2014/15.† | style="text-align:left;"| [[Голден Стејт вориорси]] | 16 || 0 || '''4.5''' || '''.667''' || .000 || '''1.000''' || '''1.1''' || '''.4''' || '''.1''' || .1 || '''1.3''' |- class="sortbottom" | style="text-align:center;" colspan="2"| '''Каријера''' | 37 || 0 || 4.4 || .520 || .000 || .600 || 1.0 || .2 || .1 || .1 || .9 {{s-end}} === Евролига === {{Евролига статистика играча старт}} |- | style="text-align:left;"| [[Евролига у кошарци 2015/16.|2015/16.]] | style="text-align:left;"| [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] | 25 || 18 || 13.8 || .480 || .000 || .682 || 4.1 || .3 || .4 || .3 || 5.1 || 6.1 |- | style="text-align:left;"| [[Евролига у кошарци 2016/17.|2016/17.]] | style="text-align:left;"| [[KK Црвена звезда сезона 2016/17.|Црвена звезда]] | '''30''' || '''30''' || '''20.7''' || '''.549''' || .000 || '''.707''' || '''7.0''' || '''1.0''' || '''1.0''' || '''.6''' || '''9.4''' || '''13.9''' |- class="sortbottom" | style="text-align:left;"| Каријера | style="text-align:left;"| | 55 || 48 || 17.6 || .526 || .000 || .698 || 5.7 || .7 || .7 || .5 || 7.5 || 10.3 {{S-end}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Aba-liga.com|id=2565}} * [http://competiciones.feb.es/Estadisticas/Jugador.aspx?i=564783&c=1869802 Профил на сајту Кошаркашког савеза Шпаније] * [http://espn.go.com/nba/player/_/id/6602/ognjen-kuzmic Профил на сајту ЕСПН] * [https://archive.fiba.com/pages/eng/fa/p/q/Ognjen%20KUZMIC/pid/74398/_//players.html Профил на сајту Фибе] * [http://www.euroleague.net/competition/players/showplayer?pcode=003479 Профил на сајту Евролиге] * {{cite news |last1=Obradović |first1=Goran |title=SRPSKAINFO SAZNAJE Košarkaš Zvezde teško povrijeđen u saobraćajci u Banjaluci |url=https://srpskainfo.com/srpskainfo-saznaje-kosarkas-zvezde-tesko-povrijedjen-u-saobracajci-u-banjaluci/ |work=Srpska Info |date=14. 7. 2019}} {{navboxes|title=Види још |list1= {{КК Реал Мадрид - Победник Евролиге 2017/18.}} {{КК Црвена звезда-Првак Србије 2016/17.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2020/21.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2021/22.}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2022/23.}} {{KK Црвена звезда-Победник Купа Радивоја Кораћа 2017.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2021.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2022.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2023.}} {{KK Црвена звезда-Победник Јадранске лиге 2016/17.}} {{KK Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2020/21.}} {{КК Црвена звезда — Победник Јадранске лиге у кошарци 2021/22.}} {{Голден Стејт вориорси — НБА шампиони 2014/15.}} {{ЕП15СРБк}} {{ЕП17СРБк}} {{НБА драфт 2012.}} }} {{Подножје|Биографија|Кошарка|Србија|Босна и Херцеговина|Република Српска|СД Црвена звезда}} {{СОРТИРАЊЕ:Кузмић, Огњен}} [[Категорија:Рођени 1990.]] [[Категорија:Спортисти из Добоја]] [[Категорија:Српски кошаркаши]] [[Категорија:Кошаркашки центри]] [[Категорија:Кошаркаши Борца Бања Лука]] [[Категорија:Кошаркаши Голден Стејт вориорса]] [[Категорија:Кошаркаши Малаге]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши Реал Мадрида]] [[Категорија:Кошаркаши Санта Круз вориорса]] [[Категорија:Кошаркаши Хувентуда]] [[Категорија:Кошаркаши ФМП Београда]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Пикови Голден Стејт вориорса на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Европском првенству 2015.]] [[Категорија:Кошаркаши на Европском првенству 2017.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Европским првенствима за Србију]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] hv0ahayjozidwioorao9j16li2m417n 0 924015 30099585 30091817 2025-06-28T10:40:05Z Вукан Ц 240647 30099585 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Андреа Тринкијери | слика = 2022-06-17 ALBA Berlin gegen FC Bayern München (Basketball-Bundesliga 2021-22) by Sandro Halank–138.jpg | опис_слике = Тринкијери 2022. | надимак = Тринки | држављанство = [[Италија]] | датум_рођења = {{Датум рођења|1968|8|6|год=да}} | место_рођења = [[Милано]] | држава_рођења = [[Италија]] | висина = | позиција = | драфт = | каријера = | клуб = | године = | клубови = | рептим = | тренерске_године = 1998—2004.<br /> 2004—2007.<br /> 2007.<br /> 2008—2009.<br /> 2009—2013.<br /> 2013—2014.<br /> 2013—2014.<br /> 2014—2018.<br /> 2018—2020.<br /> 2020—2023.<br />2023—2025. | тренерски_клубови = [[КК Олимпија Милано|Олимпија Милано]] (пом.)<br />[[КК Гуерино Ваноли|Ваноли Баскет]]<br />[[КК Јувеказерта|Јувеказерта]]<br />[[КК Вероли баскет|Вероли]]<br />[[КК Канту|Канту]]<br />[[Кошаркашка репрезентација Грчке|Грчка]]<br />[[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]]<br />[[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]]<br />[[КК Партизан|Партизан]]<br />[[КК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br /> [[КК Жалгирис|Жалгирис]] | награде = }} '''Андреа Тринкијери''' ({{јез-ита|Andrea Trinchieri}}; [[Милано]], [[6. август]] [[1968]]) [[италија]]нски је [[кошарка]]шки [[тренер]]. == Каријера == Тринкијери је започео тренерску каријеру као помоћник у [[КК Олимпија Милано|Олимпији из Милана]] у периоду од 1998. до 2004. године. Након тога добија место првог тренера у екипи Ванолија коју је успео из треће лиге да доведе до другог ранга такмичења.<ref name="trinkijeri">{{cite web |url=http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/predstavljanje-evroligasa-bamberg/ |title=Представљање евролигаша: Бамберг |publisher=doubledouble.rs |accessdate=07. 10. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181029191813/http://www.doubledouble.rs/evro-takmicenja/euroleague/predstavljanje-evroligasa-bamberg/ |archive-date=29. 10. 2018 |url-status=dead }}</ref> Током 2007. године је кратко био тренер друголигаша [[КК Јувеказерта|Јувеказерте]]. У сезони 2008/09. је водио екипу Веролија са којим успева да освоји титулу у италијанској другој дивизији те постаје проглашен за тренера године.<ref name="trinkijeri"/> Док је водио Вероли довео је са колеџа тада непознатог [[Кајл Хајнс|Кајла Хајнса]] и ставио га да игра на позицију [[центар (кошарка)|центра]] иако је овај нижи од два метра. То се испоставило као добра одлука јер је Хајнс касније направио сјајну каријеру и освојио четири [[Евролига у кошарци|Евролиге]].<ref>{{cite web|url=http://kosarka24.ba/andrea-trinkijeri/ |title= Тринкијери: Жељко би се снашао на Марсу |publisher=kosarka24.ba |accessdate=23. 9. 2018}}</ref> Добри резултати нису прошли незапажено па је његов следећи клуб био прволигаш [[КК Канту|Канту]]. Као тренер овог клуб осваја [[Суперкуп Италије у кошарци|Суперкуп]] и бива чак два пута проглашен за тренера године 2010. и 2011. године.<ref name="trinkijeri"/> Успео је овај клуб да доведе и до [[Евролига у кошарци|Евролиге]] где су наступали у сезонама 2011/12. и 2012/13. У јуну 2013. године преузима руски [[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]] са којим потписује једногодишњи уговор.<ref>{{cite web|url=https://www.mvp.rs/vesti/evropska-kosarka/item/4390-andrea-trinkijeri-preuzeo-uniks |title= Андреа Тринкијери преузео Уникс |publisher=mvp.rs |accessdate=25. 6. 2013}}</ref> Водио је клуб до титуле у [[Куп Русије у кошарци|Купу Русије]]. Такође је клуб бележио сјајне резултате у [[УЛЕБ Еврокуп|Еврокупу]] па је Тринкијери крајем априла [[2014]]. године проглашен за најбољег тренера овог такмичења у [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|сезони 2013/14.]]<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.435.html:488556- Вечерње новости: „Еврокуп: Тринкијери тренер године“ (23. април 2014.)]</ref> Италијански тренер је руски тим довео до финала, а остварио је рекорд Еврокупа са 64,4 просечно примљених поена по мечу. Уникс је до финала у Еврокупу стигао са 20 победа, уз само два пораза, од којих је један у [[Комбанк арена|београдској Арени]] против [[КК Црвена звезда|Црвене звезде]] (63:52) у првом мечу полуфинала. У реваншу Уникс је надокнадио минус из првог меча (84:67) и изборио пласман у финале где је у два меча поражен од шпанске [[КК Валенсија|Валенсије]]. У јуну 2014. године Тринкијери је постао тренер немачког [[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберга]], потписавши са њима трогодишњи уговор (2+1 година).<ref>[http://mondo.rs/a701935/Sport/Kosarka/Trinkijeri-napustio-Uniks-preuzeo-Bamberg.html Мондо: Тринкијери напустио Уникс, преузео Бамберг (16. јун 2014.)]</ref> Са овим клубом је три пута узастопно био [[Бундеслига Немачке у кошарци|првак Немачке]] а освојио је и по један [[Куп Немачке у кошарци|Куп]] и [[Суперкуп Немачке у кошарци|Суперкуп]]. Ипак у сезони 2017/18. клуб је бележио доста слабије резултате па је Тринкијери добио отказ у фебруару 2018. године.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2018&mm=02&dd=19&nav_id=1360607 |title= Бамберг отпустио Тринкијерија пред меч са Звездом |publisher=b92.net |accessdate=19. 2. 2018}}</ref> У моменту отказа Бамберг се налазио тек на 10. месту [[Бундеслига Немачке у кошарци|првенства Немачке]], док је у [[Евролига 2017/18.|Евролиги]] са скором 8 победа и 14 пораза био на 13. месту. Такође клуб је испао у четвртфиналу Купа од [[КК Бајерн Минхен|Бајерна]]. Дана 1. новембра 2018. године постављен је за тренера [[КК Партизан|Партизана]], са којим је потписао трогодишњи уговор.<ref>{{cite web|url=http://kkpartizan.rs/sr/vest/2380/andrea-trinkijeri-je-novi-trener-partizana-nis |title= Андреа Тринкијери је нови тренер Партизана НИС |publisher=kkpartizan.rs |accessdate=01. 11. 2018}}</ref> Са Партизаном је у сезони [[КК Партизан сезона 2018/19.|2018/19.]] освојио [[Куп Радивоја Кораћа 2019.|Куп Радивоја Кораћа]], играо је полуфинале [[Јадранска лига у кошарци 2018/19.|АБА лиге]], финале [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|Суперлиге Србије]] (оба пута поражен од [[КК Црвена звезда|Црвене звезде]]) а одвео је тим и до ТОП 16 фазе [[Еврокуп у кошарци 2018/19.|Еврокупа]]. У сезони [[КК Партизан сезона 2019/20.|2019/20]], која је у марту 2020. прекинута због [[Пандемија вируса корона 2019/20.|пандемије корона вируса]], Тринкијери је са Партизаном био на првом месту у [[Јадранска лига у кошарци 2019/20.|АБА лиги]], док је у [[Еврокуп у кошарци 2019/20.|Еврокупу]] имао најбољи скор и обезбеђену предност домаћег терена до самог краја такмичења. Такође, освојен је [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2019.|АБА Суперкуп]] на почетку сезоне, односно још један [[Куп Радивоја Кораћа 2020.|Куп Радивоја Кораћа]] у фебруару 2020. Дана 2. јула 2020, Партизан је објавио да се са Тринкијеријем договорио о споразумном раскиду сарадње.<ref>{{cite web|url=http://kkpartizan.rs/sr/vest/2798/grazie-andrea |title= Grazie Andrea |publisher=kkpartizan.rs |accessdate=2. 7. 2020}}</ref> [[Датотека:Andrea_Trinkijeri_09.jpg|мини|Андреа Тринкијери као тренер Партизана]] Дана 15. јула 2020. је постављен за тренера [[КК Бајерн Минхен|Бајерн Минхена]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/trinkijeri-zvanicno-u-minhenu-bajern-to-je-tradicija/361699|title= Trinkijeri zvanično u Minhenu: Bajern, to je tradicija|publisher=mozzartsport.com |accessdate=15. 7. 2020}}</ref> Клуб се разишао са Тринкијеријем након што му је уговор истекао. Дана 30. децембра 2023. италијански тренер је именован за главног тренера [[КК Жалгирис|Жалгириса]] из [[Каунас|Каунаса]]. Заменио је Казиса Максвитиса, који је напустио клуб после неуспешне прве половине сезоне.<ref>{{Cite web|url=https://meridianbetsport.ba/najnovije/andrea-trinkijeri-preuzeo-evroligasa/|title=Andrea Trinkijeri preuzeo evroligaša {{!}} MeridianSportBH|date=2023-12-30|language=en-US|access-date=2024-04-04}}</ref> == Приватан живот == Андреа Тринкијери је рођен у Милану. Отац му је из [[Сједињене Америчке Државе|САД]], а мајка из [[Хрватска|Хрватске]]. Баба му је из [[Котор]]а, а деда из Италије. Течно говори српски језик.<ref>[http://www.mvp.rs/mvp-intervju/item/582-trinkijeri-vujosevic-je-genijalac Интервју са Трининкијеријем о југословенској кошарци за МВП Спорт]</ref> == Тренерски успеси == === Клупски === * '''[[КК Канту|Канту]]''': ** [[Суперкуп Италије у кошарци|Суперкуп Италије]] (1): 2012. * '''[[КК УНИКС Казањ|УНИКС Казањ]]''': ** [[Куп Русије у кошарци|Куп Русије]] (1): 2014. * '''[[КК Брозе Бамберг|Брозе Бамберг]]''': ** [[Бундеслига Немачке у кошарци|Првенство Немачке]] (3): 2014/15, 2015/16, 2016/17. ** [[Куп Немачке у кошарци|Куп Немачке]] (1): 2017. ** [[Суперкуп Немачке у кошарци|Суперкуп Немачке]] (1): 2015. * '''[[КК Партизан|Партизан]]''': ** [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци|Суперкуп Јадранске лиге]] (1): [[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2019.|2019]]. ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (2): [[Куп Радивоја Кораћа 2019.|2019]], [[Куп Радивоја Кораћа 2020.|2020]]. * '''[[КК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]''': ** [[Куп Немачке у кошарци|Куп Немачке]] (2): 2020/21, 2022/23. * '''[[КК Жалгирис|Жалгирис]]''': ** [[Литванска кошаркашка лига|Првенство Литваније]] (1): 2024/25. ** [[Куп краља Миндовга у кошарци|Куп краља Миндовга]] (2): 2024, 2025. === Појединачни === * [[Тренер године Еврокупа у кошарци|Тренер године УЛЕБ Еврокупа]] (1): [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|2013/14.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [http://www.euroleague.net/competition/coaches/showcoach?pcode=CYP&clubcode=CTU&seasoncode=e2012 Трининкијери на сајту Евролиге, статистике током вођења клубова у Евролиги] {{ен}} * [http://www.politika.rs/scc/clanak/420219/Sport/Kosarka/Barolo-i-pljeskavice Бароло и пљескавице - портрет без рама („Политика”, 13. јануар 2019)] {{низ | пре = [[Ненад Чанак (кошаркаш)|Ненад Чанак]] | списак= тренери [[КК Партизан|Партизана]] | после=[[Владо Шћепановић]] }} {{Тренер године Еврокупа у кошарци}} {{КК Партизан — Победник Купа Радивоја Кораћа 2019.}} {{КК Партизан — Победник Суперкупа Јадранске лиге 2019.}} {{КК Партизан — Победник Купа Радивоја Кораћа 2020.}} {{ЕП13ГРЧк}} {{Тренери КК Партизан}} {{Подножје|Биографија|Кошарка}} {{СОРТИРАЊЕ:Тринкијери, Андреа}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Италијански кошаркашки тренери]] [[Категорија:Тренери КК Бајерн Минхен]] [[Категорија:Тренери КК Јувеказерта]] [[Категорија:Тренери КК Канту]] [[Категорија:Тренери КК Партизан]] [[Категорија:Тренери КК Жалгирис]] [[Категорија:Селектори кошаркашке репрезентације Грчке]] nfps1wtpso1g13u7ug0ju8txi8b1ktb 0 924444 30098911 29358269 2025-06-27T17:44:25Z ~2025-86713 446988 /* Спотови */ 30098911 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Глорија | слика = Gloria-concert.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = не | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Галина Пенева Иванова<ref>{{cite web |last1=Gloria |first1=GloriaГлория20 Years of |last2=informationBornJune 28 |first2=Jubilee Concert in the National Palace of Culture-2015Background |last3=folk |first3=Pop |last4=musicOccupationSingerLabelsPayner |first4=Bulgarian traditional |title=Gloria (Bulgarian singer) - Wikipedia |url=https://worddisk.com/wiki/Gloria_Ivanova/ |website=WordDisk |access-date=22. 06. 2020 |archive-date=23. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200623061311/https://worddisk.com/wiki/Gloria_Ivanova/ |url-status= }}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1973|6|28|год=да}} | место_рођења = [[Русе]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | жанр = [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]]ица | активни_период = [[1994]] – данас | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] }} '''Глорија''' ({{јез-бг|Глория}}; [[Русе]], [[28. јун]] [[1973]]) уметничко је име за бугарску [[folk muzika|фолк]] и [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] певачицу '''Галину Пеневу Иванову''' ({{јез-бг|Галина Пенева Иванова}}).<ref>{{cite web |title=Глория. Болгарская певица. Биография. Болгария навсегда! |url=http://bulgarianavsegda.com/gloria |website=bulgarianavsegda.com |accessdate=22. 6. 2020 |language=bg}}</ref> == Дискографија == * ''Щастието е магия'' (1994)<ref>{{cite web |title=Gloria - биография - Vmusic |url=https://www.vmusic.bg/artist/Gloria/article |website=www.vmusic.bg |accessdate=22. 6. 2020}}</ref> * ''За добро или зло'' (1995) * ''Ангел с дяволска душа'' (1996) * ''Носталгия'' (1997) * ''Стопроцентова жена'' (1998) * ''The Best'' (1999) * ''12 диаманта'' (2000) * ''Илюзия'' (2001) * ''Крепост'' (2003) * ''10 години'' (2004) * ''Влюбена в живота'' (2005) * ''Благодаря'' (2007) * ''15 години златни хитове'' (2009) * ''Имам нужда от теб'' (2011) * ''Пътеки'' (2013) * ''Пясъчни кули'' (2015) * ''Любовта настоява'' (2019) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Нека останем приятели'' || 1994 || |- | ''Най-щастливата жена'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Щастието е магия'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Песента'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Децата'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Чуй ме'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Усмивка нежна'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Татко мой'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Моя земна съдба'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Свят чудесен'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Аз или тя'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Обичам те'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Оставете ме намира'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''За добро или зло'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Иди си тъга'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Сцената обичам лудо'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Приятелко, ти моя най-добра'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Като в стихия'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Първо в сън се появи'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ти роден дом'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''За тебе, майко'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Лъжец си беше ти'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ех, море'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Дай ми'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ангел с дяволска душа'' || 1996 || Николај Скерлев |- | ''Дар от Бога'' || 1996 || Георги Колев |- | ''Свири виолина'' || 1997 || Николај Скерлев |- | ''Пепеляшка'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Уморих се от теб'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Праволинеен мъж'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Докторе на помощ'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Носталгия'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Протегни ръце, вземи ме'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Откраднат миг'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Очи като звезди'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Сто пъти'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Роден за грешки'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Рак и скорпион'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Скъпи, купи ми нещо'' || 1998 || Христо Теохаров |- | ''Изоставени момичета'' || 1998 || Христо Теохаров |- | ''Не мога без тебе'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Вика моята душа'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Погрешен адрес'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Циганско сърце'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Досаден ден'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Стопроцентова жена'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Кукла на конци'' || 1999 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Сбогом, адиос'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Златна клетка'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Дива нощ'' || 2000 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Червена светлина'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Радост-тревога'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Като куче и котка'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Тайната на успеха'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Жените са цветя'' || 2001 || Петјо Картулев |- | ''Илюзия'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Ако бях се родила река'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Жените са цветя (remix)'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Любовен дъжд'' || 2002 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Добре дошъл'' || 2002 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''По навик'' || 2002 || Румен Атанасов, Георги Колев |- | ''Не остарявай, мамо'' || 2002 || Румен Атанасов |- | ''Ледена кралица'' || 2003 || Румен Атанасов |- | ''Феникс'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Лабиринт'' || 2003 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Очакване'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Крепост'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не заслужаваш'' || 2003 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Присъда'' || 2004 || Людмил Иларионов – Люси |- | ''Намери си майстора'' || 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изповед'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Влюбена в живота'' || 2005 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Пияна вишна'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Свобода'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Happy end'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Приличам ли на вятъра'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Град на греха'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Кръговрат'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Сезони'' || 2006 || Станислав Христов – Стенли |- | ''Благодаря'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Весела Коледа'' || 2006 || Георги Колев |- | ''Опиат'' || 2007 || Николај Нанков |- | ''Ако те няма'' || 2007 || Тенчо Јанчев |- | ''Прави любов, а не война'' || 2007 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Еднопосочен път'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Дяволска любов'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Усещане за мъж'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Лятно пълнолудие'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Можеш ли да ме обичаш'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Хипноза'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Остани тази нощ'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Вярвам в любовта'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Целувай още'' || 2010 || Ивајло Спасов |- | ''Почти непознати'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Женското сърце'' || 2011 || Николај Нанков |- | ''До последната сълза'' || 2011 || Николај Нанков |- | ''Ненаситна'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Имам нужда от теб'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Кралица'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Двойна игра'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Пясъчни кули'' || 2013 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Безсъние/Insomnia'' || 2013 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Обратно броене'' || 2014 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ако счупят всяка нота'' || 2014 || Ивајло Спасов |- | ''Криле'' || 2014 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изсвирете нещо ударно'' || 2015 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Няма кой да ме спре'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Полудяваш по мен'' || 2016 || Ивајло Спасов |- | ''Обичай ме такава'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не лъжи на колене'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Докосването има памет'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''На по-добрите стрелци'' || 2017 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Нюанси сиво'' || 2018 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Добре дошла, скитнице'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Не те давам'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Любовта настоява'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Любима'' || 2019 || Ивајло Спасов |- | ''Гост не си'' || 2019 || Ивајло Спасов |- | ''Очите не лъжат'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чудо'' || 2021 || Ивајло Спасов |- | ''Просто съвършени'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Кадифе'' || 2022 || Александрина Валенти,Ивајло Спасов |- | ''Обратно в рая'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Звезда на вечерта'' || 2023 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Вълк'' || 2023 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Най-добрите'' || 2023 || Ивајло Спасов |- | ''Скъпи, купи ми нещо (нова верзија)'' || 2023 || Ивајло Спасов |- | ''Музиката е лек'' || 2024 || Ивајло Спасов |- | ''Его'' || 2024 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Нова година'' || 2024 || Ивајло Спасов |- | ''Пускай от нашите'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тя не пита'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |} === Фолклорни спотови​ === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мома в зандани да лежи}-'' || 2000 || |- | ''-{Белите манастири}-'' || 2003 || |- | ''-{Всеки си плаща}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Кой уши байряка}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Пътеки}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Лудо младо}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Любовта не е играчка}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Ангеле-Дяволе}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Да празнуваме}-'' || 2021 || |- | ''-{Песен за приятелите}-'' || 2021 || |- | ''-{С любимите хора}-'' || 2021 || Ивајло Спасов |- | ''-{Градил Илия килия}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |- | ''-{Не тъгувай момиче}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |- | ''-{Мерак}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албума !! Програм/Режисер |- | ''Бодигард'' || 1998 || Стопроцентова жена || |- | ''Спомен като талисман'' || 2001 || Илюзия || |- | ''В нова дреха'' || 2003 || Крепост || |- | ''На неверен да съм вярна'' || 2003 || Крепост || |- | ''50 на 50'' || 2005 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Спасение'' || 2005 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Обич моя'' || 2006 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Сто карата любов'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''На мъжете, които не обичах'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''Дар от Бога (underground верзија)'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''За първи път'' || 2007 || Благодаря || Станислав Христов – Стенли |- | ''Моята първа награда'' || 2007 || Благодаря || |- | ''На чисто'' || 2007 || Благодаря || |- | ''Ако те няма (remix)'' || 2007 || 15 години златни хитове || |- | ''Аз не плача'' || 2011 || Имам нужда от теб || |- | ''Като буря'' || 2015 || Пясъчни кули || |- | ''Прегърни ме'' || 2015 || Пясъчни кули || |- | ''Ледена кралица (нова верзија)'' || 2022 || – || Ивајло Спасов |- | ''Избирам любовта'' || 2025 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Прераждане'' || 2025 || – || Људмил Иларионов – Љуси |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [http://gloriaofficial.com/ Сајт] {{Пајнер}} {{Подножје}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] kbsaz7mm22rwr8lx6j152hnnmve78fp 30098913 30098911 2025-06-27T17:46:24Z ~2025-86713 446988 /* Спотови */ 30098913 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Глорија | слика = Gloria-concert.jpg | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = не | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Галина Пенева Иванова<ref>{{cite web |last1=Gloria |first1=GloriaГлория20 Years of |last2=informationBornJune 28 |first2=Jubilee Concert in the National Palace of Culture-2015Background |last3=folk |first3=Pop |last4=musicOccupationSingerLabelsPayner |first4=Bulgarian traditional |title=Gloria (Bulgarian singer) - Wikipedia |url=https://worddisk.com/wiki/Gloria_Ivanova/ |website=WordDisk |access-date=22. 06. 2020 |archive-date=23. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200623061311/https://worddisk.com/wiki/Gloria_Ivanova/ |url-status= }}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1973|6|28|год=да}} | место_рођења = [[Русе]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | жанр = [[поп-фолк музика|поп-фолк]] | занимање = [[певач]]ица | активни_период = [[1994]] – данас | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] }} '''Глорија''' ({{јез-бг|Глория}}; [[Русе]], [[28. јун]] [[1973]]) уметничко је име за бугарску [[folk muzika|фолк]] и [[Поп-фолк музика|поп-фолк]] певачицу '''Галину Пеневу Иванову''' ({{јез-бг|Галина Пенева Иванова}}).<ref>{{cite web |title=Глория. Болгарская певица. Биография. Болгария навсегда! |url=http://bulgarianavsegda.com/gloria |website=bulgarianavsegda.com |accessdate=22. 6. 2020 |language=bg}}</ref> == Дискографија == * ''Щастието е магия'' (1994)<ref>{{cite web |title=Gloria - биография - Vmusic |url=https://www.vmusic.bg/artist/Gloria/article |website=www.vmusic.bg |accessdate=22. 6. 2020}}</ref> * ''За добро или зло'' (1995) * ''Ангел с дяволска душа'' (1996) * ''Носталгия'' (1997) * ''Стопроцентова жена'' (1998) * ''The Best'' (1999) * ''12 диаманта'' (2000) * ''Илюзия'' (2001) * ''Крепост'' (2003) * ''10 години'' (2004) * ''Влюбена в живота'' (2005) * ''Благодаря'' (2007) * ''15 години златни хитове'' (2009) * ''Имам нужда от теб'' (2011) * ''Пътеки'' (2013) * ''Пясъчни кули'' (2015) * ''Любовта настоява'' (2019) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Нека останем приятели'' || 1994 || |- | ''Най-щастливата жена'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Щастието е магия'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Песента'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Децата'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Чуй ме'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Усмивка нежна'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Татко мой'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Моя земна съдба'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Свят чудесен'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Аз или тя'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Обичам те'' || 1994 || Неделчо Јорданов |- | ''Оставете ме намира'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''За добро или зло'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Иди си тъга'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Сцената обичам лудо'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Приятелко, ти моя най-добра'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Като в стихия'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Първо в сън се появи'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ти роден дом'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''За тебе, майко'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Лъжец си беше ти'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ех, море'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Дай ми'' || 1995 || DJ Chokolet и Вики |- | ''Ангел с дяволска душа'' || 1996 || Николај Скерлев |- | ''Дар от Бога'' || 1996 || Георги Колев |- | ''Свири виолина'' || 1997 || Николај Скерлев |- | ''Пепеляшка'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Уморих се от теб'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Праволинеен мъж'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Докторе на помощ'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Носталгия'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Протегни ръце, вземи ме'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Откраднат миг'' || 1997 || Стилјан Иванов |- | ''Очи като звезди'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Сто пъти'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Роден за грешки'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Рак и скорпион'' || 1997 || Георги Колев |- | ''Скъпи, купи ми нещо'' || 1998 || Христо Теохаров |- | ''Изоставени момичета'' || 1998 || Христо Теохаров |- | ''Не мога без тебе'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Вика моята душа'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Погрешен адрес'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Циганско сърце'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Досаден ден'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Стопроцентова жена'' || 1998 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Кукла на конци'' || 1999 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Сбогом, адиос'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Златна клетка'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Дива нощ'' || 2000 || Георги Колев, Петјо Картулев |- | ''Червена светлина'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Радост-тревога'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Като куче и котка'' || 2000 || Николај Скерлев |- | ''Тайната на успеха'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Жените са цветя'' || 2001 || Петјо Картулев |- | ''Илюзия'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Ако бях се родила река'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Жените са цветя (remix)'' || 2001 || Николај Скерлев |- | ''Любовен дъжд'' || 2002 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Добре дошъл'' || 2002 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''По навик'' || 2002 || Румен Атанасов, Георги Колев |- | ''Не остарявай, мамо'' || 2002 || Румен Атанасов |- | ''Ледена кралица'' || 2003 || Румен Атанасов |- | ''Феникс'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Лабиринт'' || 2003 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Очакване'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Крепост'' || 2003 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не заслужаваш'' || 2003 || Николај Нанков, Петјо Картулев |- | ''Присъда'' || 2004 || Людмил Иларионов – Люси |- | ''Намери си майстора'' || 2004 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изповед'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Влюбена в живота'' || 2005 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Пияна вишна'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Свобода'' || 2005 || Георги Колев |- | ''Happy end'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Приличам ли на вятъра'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Град на греха'' || 2006 || Николај Нанков |- | ''Кръговрат'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Сезони'' || 2006 || Станислав Христов – Стенли |- | ''Благодаря'' || 2006 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Весела Коледа'' || 2006 || Георги Колев |- | ''Опиат'' || 2007 || Николај Нанков |- | ''Ако те няма'' || 2007 || Тенчо Јанчев |- | ''Прави любов, а не война'' || 2007 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Еднопосочен път'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Дяволска любов'' || 2008 || Николај Нанков |- | ''Усещане за мъж'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Лятно пълнолудие'' || 2009 || Николај Нанков |- | ''Можеш ли да ме обичаш'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Хипноза'' || 2009 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Остани тази нощ'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Вярвам в любовта'' || 2010 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Целувай още'' || 2010 || Ивајло Спасов |- | ''Почти непознати'' || 2010 || Николај Нанков |- | ''Женското сърце'' || 2011 || Николај Нанков |- | ''До последната сълза'' || 2011 || Николај Нанков |- | ''Ненаситна'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Имам нужда от теб'' || 2011 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Кралица'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Двойна игра'' || 2012 || Николај Нанков |- | ''Пясъчни кули'' || 2013 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Безсъние/Insomnia'' || 2013 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Обратно броене'' || 2014 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Ако счупят всяка нота'' || 2014 || Ивајло Спасов |- | ''Криле'' || 2014 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Изсвирете нещо ударно'' || 2015 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Няма кой да ме спре'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Полудяваш по мен'' || 2016 || Ивајло Спасов |- | ''Обичай ме такава'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Не лъжи на колене'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Докосването има памет'' || 2016 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''На по-добрите стрелци'' || 2017 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Нюанси сиво'' || 2018 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Добре дошла, скитнице'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Не те давам'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Любовта настоява'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''Любима'' || 2019 || Ивајло Спасов |- | ''Гост не си'' || 2019 || Ивајло Спасов |- | ''Очите не лъжат'' || 2020 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Чудо'' || 2021 || Ивајло Спасов |- | ''Просто съвършени'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Кадифе'' || 2022 || Александрина Валенти,Ивајло Спасов |- | ''Обратно в рая'' || 2022 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Звезда на вечерта'' || 2023 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Вълк'' || 2023 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Най-добрите'' || 2023 || Ивајло Спасов |- | ''Скъпи, купи ми нещо (нова верзија)'' || 2023 || Ивајло Спасов |- | ''Музиката е лек'' || 2024 || Ивајло Спасов |- | ''Его'' || 2024 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Нова година'' || 2024 || Ивајло Спасов |- | ''Пускай от нашите'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Живот в цветове'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Тя не пита'' || 2025 || Људмил Иларионов – Љуси |} === Фолклорни спотови​ === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Мома в зандани да лежи}-'' || 2000 || |- | ''-{Белите манастири}-'' || 2003 || |- | ''-{Всеки си плаща}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Кой уши байряка}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Пътеки}-'' || 2013 || Георги Колев |- | ''-{Лудо младо}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Любовта не е играчка}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Ангеле-Дяволе}-'' || 2018 || Ивајло Спасов |- | ''-{Да празнуваме}-'' || 2021 || |- | ''-{Песен за приятелите}-'' || 2021 || |- | ''-{С любимите хора}-'' || 2021 || Ивајло Спасов |- | ''-{Градил Илия килия}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |- | ''-{Не тъгувай момиче}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |- | ''-{Мерак}-'' || 2022 || Ивајло Спасов |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Албума !! Програм/Режисер |- | ''Бодигард'' || 1998 || Стопроцентова жена || |- | ''Спомен като талисман'' || 2001 || Илюзия || |- | ''В нова дреха'' || 2003 || Крепост || |- | ''На неверен да съм вярна'' || 2003 || Крепост || |- | ''50 на 50'' || 2005 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Спасение'' || 2005 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Обич моя'' || 2006 || Влюбена в живота || Георги Колев |- | ''Сто карата любов'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''На мъжете, които не обичах'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''Дар от Бога (underground верзија)'' || 2007 || Благодаря || Георги Колев |- | ''За първи път'' || 2007 || Благодаря || Станислав Христов – Стенли |- | ''Моята първа награда'' || 2007 || Благодаря || |- | ''На чисто'' || 2007 || Благодаря || |- | ''Ако те няма (remix)'' || 2007 || 15 години златни хитове || |- | ''Аз не плача'' || 2011 || Имам нужда от теб || |- | ''Като буря'' || 2015 || Пясъчни кули || |- | ''Прегърни ме'' || 2015 || Пясъчни кули || |- | ''Ледена кралица (нова верзија)'' || 2022 || – || Ивајло Спасов |- | ''Избирам любовта'' || 2025 || – || Људмил Иларионов – Љуси |- | ''Прераждане'' || 2025 || – || Људмил Иларионов – Љуси |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [http://gloriaofficial.com/ Сајт] {{Пајнер}} {{Подножје}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] oh2xqfcq9bxryqgqhnerpk1jws5yld3 0 930130 30099291 29682206 2025-06-28T00:15:25Z JankoPV 380588 30099291 wikitext text/x-wiki {{новине |назив = Пљеваљске новине |слика = |натпис = |врста = двомјесечне новине |формат = -{[[broadsheet]]}- |оснивање = [[1. новембар]] [[1960]] |престанак излажења = |цена = |власник = |издавач = НВУ "Пљеваљске инфо" |уредник = |главни уредник = |assoceditor = |редакција = Пљевља |језик = [[Српски језик|српски]] |политичко опредељење= независне локалне новине |тираж = |седиште = [[Пљевља]] |држава = [[Црна Гора]] |oclc = |ISSN = |вебсајт = [http://www.pvnovine.com/ ПВ Новине] }} '''Пљеваљске новине''' су двомјесечне новине основане [[1. новембар]] [[1960]]. године у [[Пљевља]], у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Као најстарија локална медијска кућа у Црној Гори, новине непрекидно информишу грађане више од 60 година. У склопу НВО "Пљеваљске инфо", запослени у новинама су основали и портал ПВ Новине, како би грађанима Пљеваља широм света били доступни најновији текстови и приче о људима и догађајима из родног краја. == Делатност и садржај == Поред актуелног информисања из области економије, локалне самоуправе, културе, политике и спорта, новине посебно истичу аналитичке текстове, приче о животу људи, посете пољопривредницима, предузетницима, породицама, као и малим и средњим предузећима. Током више од 60 година рада, новине су биле своје врсте хроничари живота у општини Пљевља, бележећи све важне догађаје. == Сарадници == Значајан број сарадника, као што су професор Вуко Безаревић и карикатуриста Иво Шевченко, својим радом оставили су печат који превазилази класичне новинарске жанрове. == Циљеви == НВУ "Пљеваљске инфо" настоји да својим радом допринесе размјени искустава, развоју демократије, унапређењу и очувању културе и традиције, као и укупном побољшању живота у општини Пљевља. Делатности удружења обухватају организовање активности за афирмацију локалних медија, повезивање са медијима у региону, информисање јавности, вођење кампања, едукацију, издавачку делатност, одрживи развој, јачање положаја младих и особа са инвалидитетом, подизање еколошке свијести, заштиту потрошача, као и сарадњу и промоцију маргинализованих група и националних мањина. == Иво Шевченко == [[Украјина]]ц по рођењу, уметнички графичар, аутор и цртач хумористичких карикатура. Сматра се једним од родоначелника црногорске карикатуре. Његов хуморно-духовити стил кроз гротескне приказе и коментаре разоткривао је противречности друштвено-политичких догађаја у Пљевљима. == Референце == * Архива „Пљеваљске новине“ * [http://www.pvnovine.com/ ПВ Новине] == Спољашње везе == * [http://www.pvnovine.com/ Званични сајт Пљеваљских новина] {{Подножје}} [[Категорија:Култура у Пљевљима]] [[Категорија:Новине у Црној Гори]] fibmh94e7b60qsdkbfy5bvo9hp0xbf6 0 930432 30099410 30095305 2025-06-28T08:24:36Z Marko Mlinarić 317145 30099410 wikitext text/x-wiki '''Fitsov zakon''' ({{jez-en|Fitts's law|el}}) predstavlja model ljudskog pokreta senzorsko-motornog sistema. Koristi se, pre svega, u [[Интеракција човек рачунар|interakciji čovek-računar]] i u [[Ергономија|ergonomiji]]. Ovim zakonom predviđa se vreme koje je potrebno za brzi pokret od početne pozicije do finalnog ciljanog područja (da se klikne na dugme), kao funkcija razdaljine i veličine ciljane površine. Drugim rečima, što je objekat veći i bliži nama, to je lakši za korišćenje. Fitsov zakon predstavlja efektivan metod [[Моделовање|modelovanja]] načina pokazivanja, bilo fizičkim dodirivanjem objekta rukom ili prstom, kao i virtuelno, ukazujući na objekat na [[Монитор|monitoru]] računara, koristeći [[pokazivački uređaj]]. Predviđa vreme potrebno za pomeranje kursora u [[Grafičko korisničko sučelje|GUI]]. Predložio ga je [[Pol Fits]] 1954. godine. == Model == Fitsov zakon matematički je formulisan na nekoliko načina. Jedna od uobičajenih formi je [[Šenonova teorema]] (koju je predložio [[Skot Mekenzi]], profesor [[Jork Univerzitet]]a, a imenovan je zbog sličnosti sa Šenon - Hartlejevom teoremom) za kretanje duž jedne dimenzije : : <math>T = a + b \log_2 \Bigg(1+\frac{D}{W}\Bigg)</math> gde: * ''-{T}-'' je prosečno vreme potrebno da se završi pokret. Tradicionalno, istraživači su koristili simbol ''-{MT}-'' ({{јез-ен| -{movement time}-}} - vreme kretanja) * ''-{a}-'' predstavlja početno (krajnje) vreme uređaja (presretanje) * ''-{b}-'' je inherentna 1/brzina uređaja (nagib). Ove konstante se mogu eksperimentalno odrediti postavljanjem prave linije na izmerene podatke. * ''-{D}-'' je udaljenost od početne tačke do centra mete. Ranije se koristio simbol ''A'' - amplituda pokreta * ''-{W}-'' je širina mete izmerena duž ose kretanja. ''-{W}-'' takođe može predstavljati i dozvoljenu toleranciju greške u finalnoj poziciji, pošto konačna tačka kretanja mora pasti unutar -{±{{frac|''-{W}-''|2}}}- centra mete . [[Датотека:Potrebno vreme(Fitsov zakon).jpg|мини|десно|360п|Vreme potrebno za dolazak do mete]] Iz jednačine vidimo da veći pokreti zahtevaju više vremena od manjih pokreta, ako se izvode sa istom preciznošću. Što je veća meta, lakše je pogoditi je mišem. U primeru '''b)''' na slici, korisnik će brže doći do mete nego u primeru '''a)'''. Kada korisnik prilazi meti, ima veću površinu na koju može da klikne kada se prilazi sa ''-{x}-'' ose; kada se prilazi istoj meti odozdo, sa ''-{y}-'' ose, vidimo da je mnogo manji prostor za klik mišem. Fitsov zakon je veoma dobar i za primenu na okrugle objekte, pošto je širina od centra objekta ista iz svih uglova. [[Датотека:Promena sirine mete(Fitsov zakon).jpg|мини|десно|360п|Promena širine mete]] Iako je povećana širina mete u sredini, nije uticalo na prostor u objektu koji je namenjen za klik miša. Bitno je odakle dolazi kursor, a ne samo površina. [[Датотека:Ukazivanje kursorom.JPG|мини|лево|360п|Koraci prilikom opažanja i kretanja kursorom]] Slika prikazuje odvojene korake kroz četiri ciklusa opažanja i kretanja. Dijagram pokazuje kako pokreti u svakom koraku postaju postepeno manji, kako se približavamo meti. Zato što su greške proporcionalne razdaljini, pokreti postaju geometrijski manji. Kako imamo niz pokreta, svaki od njih geometrijski smanjuje razdaljinu do mete i svaki uzima isto vreme. Kada je preostala razdaljina takva da je krug greške preostalog pokreta manja od veličine mete, tada se možemo stvarno pomeriti i doći unutar mete. == Uspeh i implikacije == Fitsov zakon je neobično uspešan i dobro proučen model. Eksperimenti koji donose Fitsove rezultate i koji pokazuju primenljivost Fitsovog zakona u različitim situacijama, nisu teški da se obave. U takvim eksperimentima izmereni podaci često postavljaju pravu liniju sa [[Коефицијент корелације|koeficijentom korelacije]] od 0.95 ili više, što pokazuje da je model vrlo precizan. Iako je Fits objavio samo dva članka o svom zakonu (Fits 1954. godine i Fits i Peterson 1964. godine), postoje stotine naknadnih studija koje su vezane za njega i mogu se naći u literaturi o [[Интеракција човек рачунар|interakciji čovek-računar]] (-{[[HCI]]}-). Za prvu -{HCI}- primenu Fitsovog zakona su bili zaslužni [[Stjuart Kard|Kard]], [[VK Ingliš|Ingliš]] i [[BJ Bur|Bur]] (1978. godine). Koristili su indeks performanse (''-{IP}-''), koji je definisan kao {{frac|1|''-{b}-''}}, da uporede performanse različitih ulaznih uređaja, sa mišem koji izlazi na vrhu. Ovaj rani rad, prema Kardovoj biografiji, je bio "glavni faktor koji je doveo do komercijalnog uvođenja miša od strane [[Зирокс|Kseroks]] kompanije."<ref>{{cite web | url = http://www2.parc.com/istl/groups/uir/people/stuart/stuart.htm | title = Stuart Card | website = [[PARC (company)|PARC]] | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120711210730/http://www2.parc.com/istl/groups/uir/people/stuart/stuart.htm | archivedate = 11. 07. 2012 | accessdate = 27. 05. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Fitsov zakon je pokazao primenljivost pod raznim uslovima: kod različitih udova (ruku, nogu,<ref>{{cite journal | first = Errol R. | last = Hoffmann| year = 1991| title = A comparison of hand and foot movement times | journal = Ergonomics | volume = 34 | issue = 4 | doi = 10.1080/00140139108967324| pages = 397-406}}</ref> pogleda očiju), ulaznih uređaja, fizičkih okruženja (uključujući podvodna), kao i kod različitih korisnika (mladih, starih, sa posebnim obrazovnim potrebama, drogiranim učesnicima). Treba napomenuti da konstante ''-{a}-'', ''-{b}-'' i ''-{IP}-'' imaju različite vrednosti u svakom od ovih uslova. Od pojave [[Графички кориснички интерфејс|grafičkih korisničkih interfejsa]], Fitsov zakon se primenjuje na zadacima gde korisnik mora da pozicionira [[Поинтер (рачунар)|kursor]] preko mete na ekranu, kao što je dugme ili neki drugi [[vidžet]]. Fitsov zakon se koristi u "[[pokaži i klikni]]" ({{jez-en|-{point-and-click}-}}) akcijama kao i "[[prevlačenje|prevlačenju]]" ({{jez-en|-{drag-and-drop}-}}). Prevlačenje ima niži ''-{IP}-'' zato što povećana napetost mišića čini pokazivanje težim. Fitsov zakon takođe modeluje ciljano usmerene pokrete glave i ruku u virtuelnom okruženju.<ref>{{cite journal | last = So| first = R. H. Y. | last2 = Cheung| first2 = K. M. | year = 2002| title = Combined and interacting effects of hand and head movement lags on discrete manual performance in a virtual environment | url = https://archive.org/details/sim_ergonomics_2002-02-10_45_2/page/n24| journal = Ergonomics | volume = 45 | doi = 10.1080/00140130110115354| pages = 105–123}}</ref><ref>{{cite journal | last = So| first = R. H. Y. | last2 = Cheung| first2 = K. M. | last3 = Goonetilleke| first3 = R. S. | year = 1999| title = Target-directed head movements in a head-coupled virtual environment: predicting the effects of lags using Fitts' law | url = https://archive.org/details/sim_human-factors_1999-09_41_3/page/474| journal = Human Factors | volume = 41 | issue = 3 | doi = 10.1518/001872099779611067| pages = 474–486}}</ref> U svom originalnom obliku i najstrožijoj formi Fitsov zakon se: * odnosi samo na kretanje u jednoj dimenziji a ne u dve dimenzije (mada je uspešno proširen na dve dimenzije u [[Akot-Zai zakon upravljanja|Akot-Zai zakonu upravljanja]]); * opisuje jednostavan motorni odziv, npr. ljudskih ruku, ne uspevajući da uzme u obzir softversko ubrzanje koje je obično implementirano za kursor miša; * opisuje neuvežbane pokrete a ne pokrete koji su izvršeni nakon nekoliko meseci ili godina prakse (mada neki tvrde da Fitsov zakon modeluje ponašanje koje je tako niskog nivoa da ekstenzivna obuka ne bi dala različite ishode). === Vruće tačke na ekranu ({{jez-en|-{Screen hotspots}-}}) === Kako bi se [[Унапређење употребљивости помоћу Фицовог закона|poboljšala upotrebljivost]], korisnički dizajn [[korisnički interfejs|interfejsa]] po Fitsovom zakonu zahteva sledeće: * akcijama koje se češće koriste treba pridružiti veće komandne dugmiće, tako da se ne naruši koncept korisničkog interfejsa * ivice i uglovi [[Монитор|monitora računara]] su posebno laki za dosezanje mišem, [[tačped]]om ili [[trekbol]]om (npr. lokacija [[Start dugme]]ta, [[Taskbar]] i povećano dugme za zatvaranje u [[Microsoft Windows]] prozorima). Pošto pokazivač ostaje na ivici ekrana bez obzira koliko je miš pomeren, može se smatrati kao da ima beskonačnu širinu.<ref>{{cite web | url = http://particletree.com/features/visualizing-fittss-law/ | title = Visualizing Fitts' Law | last = Hale| first = Kevin| website = Particle Tree | date = 3. 10. 2007.}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.codinghorror.com/blog/2006/08/fitts-law-and-infinite-width.html | title = Fitts' Law and Infinite Width | last = Atwood | first = Jeff | authorlink = Jeff Atwood | website = Coding Horror | date = 9. 8. 2006. | access-date = 27. 05. 2014 | archive-date = 14. 02. 2014 | archive-url = https://web.archive.org/web/20140214030831/http://www.codinghorror.com/blog/2006/08/fitts-law-and-infinite-width.html | url-status = }}</ref> Izuzetak je [[Ekran osjetljiv na dodir|ekran osetljiv na dodir]], jer ruke nisu veštački ograničene na isti način. * slično tome, -{top-of-screen}- meniji (npr. [[Mekintoš|Mek OS]]) su ponekad lakši za dosezanje od -{top-of-window}- menija (npr. [[Windows|Windows OS]]) * [[iskačući prozori]] ({{jez-en|-{pop-up windows}-}}) se obično mogu otvoriti brže od [[padajući meni|padajućih menija]] ({{jez-en|-{pull-down menu}-}}), pošto se iskačući prozor pojavljuje na trenutnoj poziciji kursora. * stavke menija u obliku [[pita meni|pite]] ({{jez-en|-{Pie menu}-}}) se obično biraju brže i imaju nižu stopu grešaka od linearnih stavki menija iz dva razloga: stavke menija pite su sve iste, mala je udaljenost od centra menija; ciljne oblasti klinastog oblika jako su velike (obično se prošire do ivice ekrana)<ref>{{cite journal | last = Hopkins| first = Don | title = The Design and Implementation of Pie Menus | url = http://www.drdobbs.com/database/the-design-and-implementation-of-pie-men/184408667 | journal = [[Dr. Dobb's Journal]] | date = 1. 12. 1991.}}</ref> Fitsov zakon ostaje jedan od retkih i teških metoda za predviđanje koji je pouzdan u interakciji čovek-računar. Nedavno je spojen [[Akot-Zai zakon upravljanja|Akot-Zai zakonom upravljanja]] koji je izveden iz Fitsovog zakona. == Matematički detalji == [[Логаритам|Logaritam]] u Fitsovom zakonu se naziva indeks težine mete (''-{ID}-''), i izražava se u [[Бит (рачунарство)|bitovima]]. Možemo da prikažemo zakon kao: : <math>T = a + b ID = a + \frac{ID}{IP} \,</math> gde je: : <math>ID = \log_2 \left(\frac{D}{W}+1\right).</math> Dakle, jedinice za ''-{b}-'' su vreme/bit, npr. ms/bit. Konstanta ''-{a}-'' može da se posmatra kao inkorporiranje vremena reakcije i/ili vremena potrebnog da se klikne na dugme . Vrednosti za ''-{a}-'' i ''-{b}-'' se menjaju kako se menjaju i uslovi pod kojima se vrši pokazivanje. Na primer, miš i [[Stilus|olovka]] se istovremeno mogu koristiti za pokazivanje, ali imaju različite konstante ''-{a}-'' i ''-{b}-''. Indeks složenosti (''-{ID}-'') predstavlja napor koji je potrebno uložiti da bi se meta pogodila (isti ''-{ID}-'' može se dobiti različitim kombinacijama ''-{D}-'' i ''-{W}-''). Indeks [[Перформанс|performanse]] (''-{IP}-'') predstavlja kvalitet korisnikove performanse u eksperimentalnim uslovima. On se može koristiti da bi se uporedile performanse različitih grupa korisnika u istim uslovima (npr. odraslih i dece) ili performanse pri različitim uslovima (npr. upotreba miša u odnosu na [[tačped]]). Indeks performanse služi i da bi se proverila sposobnost korisnika da mišem pristupa objektima na ekranu. Indeks performanse (''-{IP}-'') je komponenta modela koja je: * '''univerzalna''' - može i treba da se primeni na sve tipove [[Софтвер|softvera]], jer u softverima koji ne sadrže dinamičke objekte, brzina kretanja objekta se može zanemariti; * '''promenljiva''' - što znači da isti korisnik u različito realizovanim [[modul]]ima za proveru znanja može imati različit ''IP''. Na primer, nije isto rešiti test od 10 pitanja za 2 minuta ili test od 20 pitanja za 2 minuta. Nešto drugačija od Šenonove formulacije je Fitsova originalna formulacija: : <math>ID = \log_2 \left(\frac{2D}{W}\right).</math> == Izvođenje formule == Fitsov zakon se može izvesti iz različitih modela kretanja. Ovde je uzet u obzir veoma jednostavan model, uključujući diskretne determinističke odgovore. Iako je ovaj model previše jednostavan, daje neku intuiciju za Fitsov zakon. Pretpostavimo da se korisnik kreće ka cilju nizom pokreta. Svaki pokret zahteva konstantno vreme ''-{t}-'' da se izvrši, i pomera frakciju konstante 1-''-{r}-'' preostale udaljenosti do centra mete, gde je {{nobr|0 < ''-{r}-'' < 1}}. Tako da, ako je korisnik inicijalno na rastojanju ''-{D}-'' od cilja, preostala udaljenost posle prvog pokreta je ''-{rD}-'', a preostala udaljenost nakon ''-{n}-''-tog pokreta je ''-{r}-''^''-{n}-''''-{D}-''. Drugim rečima, udaljenost levo od centra mete je funkcija koja [[Експоненцијална функција|eksponencijalno]] opada tokom vremena. Neka je ''-{N}-'' (eventualno frakcion) broj pokreta potrebnih da se upadne u okvir mete. Onda je: : <math>r^N D = \frac{W}{2}.</math> rešavanjem ''-{N}-'': : <math> \begin{align} N & = \log_r \frac{W}{2D} \\ & = \frac{1}{\log_2 r} \log_2 \frac{W}{2D}\quad(\text{pošto je } \log_x y = (\log_z y)/(\log_z x)) \\ & = \frac{1}{\log_2 1/r} \log_2 \frac{2D}{W}\quad(\text{pošto je } \log_x y = - \log_x(1/y)). \end{align} </math> Vreme potrebno za sve pokrete je: : <math> \begin{align} T = Nt & = \frac{t}{\log_2 1/r} \log_2 \frac{2D}{W} \\ & = \frac{t}{\log_2 1/r} + \frac{t}{\log_2 1/r} \log_2 \frac{D}{W}. \end{align} </math> Definisanjem prikladnih konstanti ''-{a}-'' i ''-{b}-'', ovo se može napisati kao: : <math>T = a + b \log_2 \frac{D}{W}.</math> Ovo izvođenje je slično onom koje su dali Stjuart Kard, Tomas Moran i [[Alan Njuel]] 1983. godine. Za kritiku deterministički iterativne - korekcije modela, videti -{Meyer et al}- (1990. godine).<ref>{{cite web | last = Meyer | first = D. E. | last2 = Smith | first2 = J. E. K. | last3 = Kornblum | first3 = S. | last4 = Abrams | first4 = R. A. | last5 = Wright | first5 = C. E. | year = 1990 | chapter = Speed-accuracy tradeoffs in aimed movements: Toward a theory of rapid voluntary action. | editor-first = M. | editor-last = Jeannerod | title = Attention and performance XIII | location = Hillsdale, NJ | publisher = Lawrence Erlbaum | url = http://www.umich.edu/~bcalab/documents/MeyerSmithKornblumAW1990.pdf | format = pdf | pages = 173–226 | access-date = 27. 05. 2014 | archive-date = 01. 11. 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20151101200310/http://www.umich.edu/~bcalab/documents/MeyerSmithKornblumAW1990.pdf | url-status = }}</ref> == Vidi još == * [[Hikov zakon]] * [[Pokaži i klikni]] * [[Akot-Zai zakon upravljanja]] * [[Унапређење употребљивости помоћу Фицовог закона|Unapređenje upotrebljivosti pomoću Ficovog zakona]] == Reference == {{reflist}} == Literatura == * Paul M. Fitts (1954). {{cite journal|author= |title=The information capacity of the human motor system in controlling the amplitude of movement |journal=Journal of Experimental Psychology|date=|volume=|issue=|pages=}}, {{page2|date=|volume=47|issue=6|pages=}}, June (1954). стр. 381–391. (Reprinted in ''Journal of Experimental Psychology: General'', {{page2|date=|volume=121|issue=3|pages=262–269}}, 1992). * Paul M. Fitts and James R. Peterson (1964). {{cite journal|author= |title=Information capacity of discrete motor responses |journal=Journal of Experimental Psychology|date=|volume=67|issue=2|pages=103–112}}, February 1964. * Stuart K. Card, William K. English, and Betty J. Burr (1978). {{cite journal|author= |title=Evaluation of mouse, rate-controlled isometric joystick, step keys, and text keys for text selection on a CRT |journal=Ergonomics|date=|volume=21|issue=8|pages=601–613}}, 1978. * I. Scott MacKenzie and William A. S. Buxton (1992). Extending Fitts' law to two-dimensional tasks. Proceedings of [[Association for Computing Machinery|ACM]] CHI 1992 Conference on Human Factors in Computing Systems. стр. 219–226. http://doi.acm.org/10.1145/142750.142794 * A. Murata. Extending effective target width in Fitts' law to a two-dimensional pointing task. International Journal of Human–Computer Interaction, {{page2|date=|volume=11|issue=2|pages=137–152}}, 1999. http://www.leaonline.com/doi/abs/10.1207/S153275901102_4{{Мртва веза| date = 8. 2018 | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * Johnny Accot and Shumin Zhai (2003). Refining Fitts' law models for bivariate pointing. Proceedings of ACM CHI 2003 Conference on Human Factors in Computing Systems. стр. 193–200. http://doi.acm.org/10.1145/642611.642646 * Johnny Accot and Shumin Zhai (2002). More than dotting the i's—foundations for crossing-based interfaces. Proceedings of ACM CHI 2002 Conference on Human Factors in Computing Systems. стр. 73–80. http://doi.acm.org/10.1145/503376.503390 * Stuart K. Card, Thomas P. Moran, [[Allen Newell]] (1983). The Psychology of Human–Computer Interaction. * I. Scott MacKenzie (1992). {{cite journal|author= |title=Fitts' law as a research and design tool in human–computer interaction |journal=Human–Computer Interaction|date=|volume=7|issue=1992|pages=}}. стр. 91–139. http://www.yorku.ca/mack/hci1992.pdf * Meyer, D. E., Smith, J. E. K., Kornblum, S., Abrams, R. A., & Wright, C. E. (1990). Speed-accuracy tradeoffs in aimed movements: Toward a theory of rapid voluntary action. In M. Jeannerod (Ed.), Attention and performance XIII (pp. 173–226). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum. {{cite web|author= |title= |url=http://www.umich.edu/~bcalab/Meyer_Bibliography.html |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.umich.edu/~bcalab/Meyer_Bibliography.html |date=20170322145707 }} * A. T. Welford (1968). Fundamentals of Skill. Methuen, 1968. * Shumin Zhai (2002). On the Validity of Throughput as a Characteristic of Computer Input, IBM Research Report RJ 10253, 2002, Almaden Research Center, San Jose, California. https://web.archive.org/web/20070824104223/http://www.almaden.ibm.com/u/zhai/papers/ZhaiIBMReporRJ10253.pdf == Spoljašnje veze == * [http://www.interaction-design.org/encyclopedia/fitts_law.html -{Peer-reviewed Encyclopedia entry on Fitts' Law}-] * [http://www.asktog.com/basics/firstPrinciples.html#fittsLaw -{Fitts' Law}-] * [http://www.asktog.com/columns/022DesignedToGiveFitts.html -{A Quiz Designed to Give You Fitts}-] * [http://ei.cs.vt.edu/~cs5724/g1/ Fitts' Law] * [http://www.cs.umd.edu/class/fall2002/cmsc838s/tichi/fitts.html -{Fitts’ Law: Modeling Movement Time in HCI}-] {{Wayback|url=http://www.cs.umd.edu/class/fall2002/cmsc838s/tichi/fitts.html |date=20180101185849 }} * [http://www.yorku.ca/mack/RN-Fitts_bib.htm Bibliography of Fitts’ -{Law Research}-] * [http://blogs.msdn.com/jensenh/archive/2006/08/22/711808.aspx -{Fitts' Law in Microsoft Office User Interface}-] * [http://particletree.com/features/visualizing-fittss-law/ -{Visualizing Fitts's Law}- ] {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Интеракција човек-рачунар]] hr8os47qayd1arg2ee7n82pmbp44g5t 0 936313 30098686 29765141 2025-06-27T14:30:46Z Carsten Steger 289161 Aerial image of Stara Baška inserted. 30098686 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Хрватској |место = Стара Башка |слика = Aerial image of Stara Baška (view from the south).jpg |опис_слике = Стара Башка |област = |жупанија = [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанска]] |општина = Пунат |популација = 113 |надм висина = |поштански_код = 51521 Пунат |позивни_број = +385 51 |гшир = 44.9577378 |гдуж = 14.6887851 }} '''Стара Башка''' је насељено место у саставу општине [[Пунат]] у [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанској жупанији]], [[Хрватска|Република Хрватска]]. == Географија == Стара Башка се налази на острву [[Крк (острво)|Крку]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине [[Крк (град)|Крк]]. == Становништво == На попису становништва [[2011]]. године, Стара Башка је имала 113 становника.<ref>{{cite web |url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup08_3603.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |pages= |language= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140111204227/http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup08_3603.html |archivedate=11. 01. 2014 |quote= |accessdate=28. 6. 2014 |url-status= }}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Stara Baška}} {{клица-село-Приморско-горанска жупанија}} {{Пунат}} {{Подножје|Хрватска}} [[Категорија:Насељена места у Хрватској]] [[Категорија:Општина Пунат]] [[Категорија:Насељена места у Приморско-горанској жупанији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]] jl1lkdnmd2g9gha78epd2bs0lqtr1yw 0 938033 30099634 30020347 2025-06-28T11:29:49Z Marko Mlinarić 317145 30099634 wikitext text/x-wiki {{coord|36|0|56|N|114|44|16|W|display=title}} {{Хидроелектрана | назив = Хуверова брана | слика = 2017 Aerial view Hoover Dam 4774.jpg | опис_слике = Хуверова брана | држава = САД | најближе_насеље = [[Болдер Сити (Невада)]] | река = Колорадо | почетак_изградње = 1931 | прва_синхронизација = {{Start date and age|1936|p=yes|br=yes}} | ствара = | запремина = {{convert|abbr=on|3250000|cuyd|m3}} | површина = | број_турбина = | тип = | инсталисана_снага = | тип_турбине = | годишња_производња = }} '''Хуверова брана''' ({{јез-енгл|Hoover Dam}}) је [[бетон]]ска лучно-гравитациона [[брана]] и деривацијски [[хидроелектрана]], на реци [[Колорадо (река)|Колорадо]], између америчких савезних држава [[Аризона|Аризоне]] и [[Невада|Неваде]]. Грађена је између 1931. године и 1936. године, за време [[Велика криза|Велике економске кризе]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. У почетку се звала Боулдер брана, али је касније добила назив према америчком председнику [[Херберт Хувер]].<ref>{{cite web|author= |title= |url=http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure] |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://tps.cr.nps.gov/nhl/detail.cfm?ResourceId=1836&ResourceType=Structure |date=20100716043900 }} "Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref> Брана је висока 221,4 m, а дугачка је 379 m. Ширина круне бране је 14 m, а при дну је брана широка 200 m. [[Прелив бране]] има капацитет од 11.000 m³/s, а прелив се врши двема ваљкастим [[запорница]]ма. [[Вештачко језеро]] [[Мид (језеро)|Мид]], које је створено са браном, има укупну [[површина|површину]] од 640 km². Укупни капацитет вештачког језера је 35,2 km³, али данас се ниво језера спустио на просечних 19,6 km³. [[Апсолутна висина|Надморска висина]] језера је 372 m изнад нивоа [[Море|мора]]. Највећа дубина језера је 180 m, а његова дужина је 180 km<ref>{{cite web|author= |title= |url=http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf] |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://pdfhost.focus.nps.gov/docs/NHLS/Text/81000382.pdf |date=20110527155043 }} "Inventory-Nomination form: Hoover Dam", 2010., publisher=National Park Service</ref>. Укупно 16 генератора планирано је за производњу електричне енергије, од тога 8 у Аризони и 8 у Невади. Укупна снага од 1345 MW за производњу електричне енергије постигнута је 1961. године, да би 1993. реконструкцијом повећана на 2080 MW. == Историја == Већ милионима година река Колорадо тече од својих извора у [[Стеновите планине|Стеновитим планинама]], до ушћа у [[Калифорнијски залив|Калифорнијском заливу]], а у својем је току дугом 2330 [[метар|-{km}-]] створила неколико големих и дубоких [[Кањон|кланаца]], од којих је свакако најпознатији Велики кањон. Већином тока Колорадо протиче кроз изузетно сува и негостољубива подручја, те његове воде човек користи још од давнина (на основу [[археологија|археолошких]] ископавања утврђено је да прва насеља уз његове обале потичу из године 600). Насељавањем досељеника важност [[Река (водоток)|реке]] све више добија на значењу, не само за пиће, напајање стоке и наводњавање сувог пустињског тла, већ и за промет. Ипак, основни проблем Колорада су велика одступања његовог протока током година. Тако се због топљења [[снег]]а у Стеновитим планинама проток у пролеће и рано лето повећавао неколико пута (што је у 19. веку и почетком 20. века узроковало стална [[поплава|плављења]] подручја око доњег тока, понекад и с катастрофалним последицама) а током касног лета и јесени река се смањивала (што је, опет, због [[суша]] угрожавало пољопривредну производњу). Због тога се већ у првим годинама 20. века појавила идеја о зауздавању дивљег тока реке. У новембру 1922, одржан је састанак на којем су се окупили представници седам америчких савезних држава из слива Колорада ([[Аризона]], [[Калифорнија]], [[Колорадо]], [[Невада]], [[Нови Мексико]], [[Јута]] и [[Вајоминг]]) и Савезне владе.<ref>{{Cite web|date=2011-12-09|title=Sharing Colorado River Water: History, Public Policy and the Colorado River Compact|url=https://wrrc.arizona.edu/publications/arroyo-newsletter/sharing-colorado-river-water-history-public-policy-and-colorado-river|access-date=2020-08-01|website=wrrc.arizona.edu|language=en}}</ref> Тада је потписан Уговор о реци Колорадо којим су утврђени пројекти за регулацију и искориштавање њеног тока. Потписивањем Уговора створене су претпоставке за градњу неколико брана и вештачких језера на току реке, а 1928. [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|амерички Конгрес]] је донео Закон о пројекту у кањону Боулдер, чиме је одобрена изградња једне од најпознатијих светских брана.<ref>J. David Rogers: {{cite journal|author= |title=Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design |publisher= American Society of Civil Engineers|year=|isbn=|volume=|issue=|pages=}},, 2010.</ref> ===Градња бране=== Радови на градњи велике бране на Колораду започели су 1931, а задњи [[бетон]]ски блок изливен је 1935. Упркос бројним проблемима који су пратили градњу, конзорцијум шест предузећа које су у њој учествовале (међу којима и неки од и данас познатих светских грађевинских дивова као што је Бехтел), успео је цели [[пројект]] да оствари чак две године пре предвиђеног рока и уз трошкове ниже од предвиђених. Погинуло је 112 [[радник]]а. У време када је изграђена, брана и припадајућа хидроелектрана сматране су светским чудом [[Техника|технике]], а њен је значај за целокупан развој технике и даље незаобилазан, иако већ одавно, ни по димензијама ни по снази ни по производњи електричне енергије није највећа на свету. Брана је стога проглашена америчким националном историјског градитељском знаменитошћу, једним од Седам америчких чуда савременог градитељства, а 1999. године и једним од пет највећих достигнућа градитељства 20. века. Техничке иновације и достигнућа која су развијена током њене градње променила су дотадашња схватања у више техничких подручја и омогућила остваривање бројних других грађевинских подухвата.<ref>{{Cite journal |last= Rogers |first= J. David |date=28. 9. 2007. |url= http://web.mst.edu/~rogersda/st_francis_dam/index.htm |title= Impacts of the 1928 St. Francis Dam Failure on Geology, Civil Engineering, and America |journal= 2007 Annual Meeting Association of Environmental and Engineering Geologists |publisher= Missouri University of Science & Technology |access-date=29. 9. 2013. |archive-url= https://web.archive.org/web/20131211184431/http://web.mst.edu/~rogersda/st_francis_dam/index.htm |archive-date=11. 12. 2013. |url-status= live }}</ref> Уз пригодну свечаност, брану је 30. септембра 1935. у погон пустио амерички председник [[Франклин Делано Рузвелт]], али производња електричне енергије започела је у октобру 1936, а последња производна јединица (17. водна турбина) уграђена је тек 1961. Брана и припадајућа електрана назване су према 31. америчком председнику [[Херберт Хувер|Херберту Хуверу]], једној од најзаслужнијих особа за њену градњу (не само зато што је при потписивању Уговора о реци Колорадо био представник Савезне владе и током чијег је каснијег председничког мандата градња започела, већ и зато што је предложио неколико решења за њено искориштавање и финансирање). Изградњом бране створено је дивовско [[вештачко језеро]] Мид, названо према др. Елвуду Миду, тадашњем управнику америчке Управе за придобивање земљишта, која је била задужена за остваривање целог пројекта. Вероватно најзанимљивија чињеница је то што је цео пројекат пре свега био замишљен као водопривредни, односно за регулацију тока реке и водоснабдевање, али су целокупна улагања у његово остваривање (која би у данашњој вредности износила око 736 милиона [[Амерички долар|америчких долара]]), иако покривана из савезног буџета, враћена на основи продаје електричне енергије. Тако се и данас, неколико деценија након што су исплаћена сва средства уложена у градњу, трошкови погона и одржавања у целости покривају продајом [[електрична струја|електричне струје]]. == Галерија == <center> <gallery> Datoteka:HooverDamFrontWater.jpg|Испуштање воде из Хувере бране Datoteka:Hoover Dam and Arizona Spillway, 1983.jpg|Отварање прелива Хуверове бране за време поплаве ([[1983]]) Datoteka:Hoover Dam Bypass Bridge - 2009-11.jpg|Градња моста на Хуверој брани ([[2009]]) Datoteka:Hoover-dam-site.jpg|Река Колорадо пре градње Хуверове бране (око [[1904]]) </gallery> </center> == Панораме == [[Datoteka:Hoover sm.jpg|Hoover sm|мини|center|700px|<center>Панорамски поглед на Хуверову брану ([[2011]])]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book | author = Bureau of Reclamation | year = 2006 | title = Reclamation: Managing Water in the West: Hoover Dam | publisher = US Department of the Interior }} * {{cite book | first = Homer | last = Cummings | title = Selected Papers of Homer Cummings | year = 1939 | publisher = Scribners | location = New York }} * {{cite book | first1 = Andrew J. | last1 = Dunar | first2 = Dennis | last2 = McBride | title = Building Hoover Dam: An Oral History of the Great Depression | orig-year = 1993 | year = 2001 | publisher = University of Nevada Press | location = Reno, Nev. | isbn = 978-0-87417-489-2 | url = https://archive.org/details/isbn_9780874174892 }} * {{cite book | first = Michael A. | last = Hiltzik | title = Colossus: Hoover Dam and the Making of the American Century | year = 2010 | publisher = Free Press | location = New York | isbn = 978-1-4165-3216-3 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/colossushooverda0000hilt }} * {{cite book | title = The Story of the Hoover Dam | year = 2006 | publisher = Nevada Publications, Inc. | location = Las Vegas | isbn = 978-0-913814-79-6 | url = https://archive.org/details/storyofhooverdam00inge }} * {{cite book| last1=Rogers |first1=Jerry| last2=Wiltshire |first2=Richard| last3=Gilbert |first3=David | chapter=Celebrating the 75th Anniversary of Hoover Dam: Highlights of the October 20–22, 2010, ASCE Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium/Tours/Proceedings | doi=10.1061/41173(414)200 | title=World Environmental and Water Resources Congress 2011: Bearing Knowledge for Sustainability | editor1=R. Edward Beighley II | editor2=Mark W. Killgore | year=2011 | isbn=978-0-7844-1173-5 }} * {{cite book | first = Joseph E. | last = Stevens | title = Hoover Dam: An American Adventure | url = https://archive.org/details/hooverdamamerica00stev | url-access = registration | year = 1988 | publisher = University of Oklahoma Press | location = Norman, OK | isbn = 978-0-8061-2283-0 }} * {{cite book | first1 = Jere | last1 = True | first2 = Victoria Tupper | last2 = Kirby | title = Allen Tupper True: An American Artist | year = 2009 | publisher = Canyon Leap | location = San Francisco | isbn = 978-0-9817238-1-5 }} * {{citation |author=Arrigo, Anthony F. |title=Imaging Hoover Dam: The Making of a Cultural Icon |location=Reno, NV |publisher=University of Nevada Press |year=2014}} . * {{cite conference | last1 = Bartojay | first1 = Katie | last2 = Joy | first2 = Westin | date = October 21–22, 2010 | title = Long-Term Properties of Hoover Dam Mass Concrete | pages = 74–84 | editor1-last = Wiltshire | editor1-first = Richard L. | editor2-last = Gilbert | editor2-first = David R. | editor3-last = Rogers | editor3-first = Jerry R. | work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium | publisher = [[American Society of Civil Engineers]] | location = Las Vegas, Nevada | isbn = 978-0-7844-1141-4 | ref = {{sfnRef|Bartojay|Joy|2010}} }} * {{cite journal| doi = 10.1641/0006-3568(2001)051[0998:RTDALA]2.0.CO;2| last1 = Cohn| first1 = Jeffrey P.| date = December 2001| title = Resurrecting the Dammed: A Look at Colorado River Restoration| url = https://archive.org/details/sim_bioscience_2001-12_51_12/page/n7| journal = BioScience| volume = 51| issue = 12| pages = 998–1003| doi-access = free}} * {{cite conference | last = Fiedler | first = William R. | date = October 21–22, 2010 | title = Performance of Spillway Structures Using Hoover Dam Spillways as a Benchmark | pages = 267–287 | editor1-last = Wiltshire | editor1-first = Richard L. | editor2-last = Gilbert | editor2-first = David R. | editor3-last = Rogers | editor3-first = Jerry R. | work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium | publisher = [[American Society of Civil Engineers]] | location = Las Vegas, Nevada | isbn = 978-0-7844-1141-4 | ref = {{sfnRef|Fiedler|2010}} }} * {{cite journal| doi = 10.1046/j.1523-1739.1996.10041175.x| last1 = Glenn| first1 = Edward P.| last2 = Lee| first2 = Christopher| last3 = Felger| first3 = Richard| last4 = Zengel| first4 = Scott| date = August 1996| title = Effects of Water Management on the Wetlands of the Colorado River Delta, Mexico| url = https://archive.org/details/sim_conservation-biology_1996-08_10_4/page/1175| journal = Conservation Biology| volume = 10| issue = 4| pages = 1175–1186| jstor = 2387153| ref = {{sfnRef|Glenn Lee et al.|1996}}}} * {{cite journal| doi = 10.1641/0006-3568(2003)053[0219:ACPFNF]2.0.CO;2| last1 = Minckley| first1 = W. L.| last2 = Marsh| first2 = Paul C.| last3 = Deacon| first3 = James E.| last4 = Dowling| first4 = Thomas E.| last5 = Hedrick| first5 = Philip W.| last6 = Matthews| first6 = William J.| last7 = Mueller| first7 = Gordon| year = 2003| title = A Conservation Plan for Native Fishes of the Lower Colorado River| journal = BioScience| issn = 0006-3568| volume = 53| issue = 3| pages = 219–234| ref = {{sfnRef|Minckley Marsh et al.|2003}} | doi-access = free}} * {{cite journal| doi = 10.1006/jare.2001.0845| last1 = Rodriguez | first1 = C. A.| last2 = Flessa | first2 = K. W.| last3 = Téllez-Duarte | first3 = M. S.| last4 = Dettman | first4 = D. L.| last5 = Ávila-Serrano | first5 = G. A.| year = 2001| title = Macrofaunal and isotopic estimates of the former extent of the Colorado River estuary, upper Gulf of California, México| journal = Journal of Arid Environments| volume = 49| issue = 1 | pages = 183–193| url = http://www.geo.arizona.edu/ceam/RodriguezArid.pdf|access-date=13. 1. 2012.| ref = {{sfnRef|Rodriguez Flessa et al.|2001}}| bibcode = 2001JArEn..49..183R }} * {{cite conference | first = J. David | last = Rogers | date = October 21–22, 2010 | title = Hoover Dam: Evolution of the Dam's Design | pages = 85–123 | editor1-last = Wiltshire | editor1-first = Richard L. | editor2-last = Gilbert | editor2-first = David R. | editor3-last = Rogers | editor3-first = Jerry R. | work = Hoover Dam 75th Anniversary History Symposium | publisher = [[American Society of Civil Engineers]] | location = Las Vegas, Nevada | isbn = 978-0-7844-1141-4 | ref = {{sfnRef|Rogers|2010}} }} * {{cite journal| doi = 10.2307/1313336| last1 = Schmidt| first1 = John C.| last2 = Webb| first2 = Robert H.| last3 = Valdez| first3 = Richard A.| last4 = Marzolf| first4 = G. Richard| last5 = Stevens| first5 = Lawrence E.| date = September 1998| title = Science and Values in River Restoration in the Grand Canyon| url = https://archive.org/details/sim_bioscience_1998-09_48_9/page/735| journal = BioScience| volume = 48| issue = 9| pages = 735–747 | jstor = 1313336| ref = {{sfnRef|Schmidt Webb et al.|1998}}| doi-access = free}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Hoover Dam, Colorado River}} * {{Official website |http://www.usbr.gov/lc/hooverdam/}} * -{[https://travelnevada.com/discover/32593/hoover-dam Hoover Dam - Visitors Site]}- * -{[http://www.constructioncompany.com/historic-construction-projects/hoover-dam Historic Construction Company Project&nbsp;– Hoover Dam]}- * {{HAER |survey=NV-27 |id=nv0244 |title=Hoover Dam, Spanning Colorado River at Route 93, Boulder City, Clark County, NV |photos=45 |data=228 |cap=8}} * {{Structurae |id=20000136 |title=Hoover Dam}} * {{Internet Archive short film|id=tmp_BoulderD_2|name="Boulder Dam"}} * {{Internet Archive short film|id=BoulderD1931|name="Boulder Dam (Part I) (1931)}} * {{Internet Archive short film|id=BoulderD1931_2 |name="Boulder Dam (Parts III and IV) (1931)"}} * {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.37058|name="The story of Hoover Dam"}} * -{''[https://www.pbs.org/video/american-experience-hoover-dam/ Hoover Dam]'' – An ''[[American Experience]]'' Documentary}- * -{[http://www.bcmha.org Boulder City/Hoover Dam Museum official site]}- {{Подножје|САД}} [[Категорија:Бране]] [[Категорија:Аризона]] [[Категорија:Невада]] 3zo35yx6cbs0cbvq69mw5fofjw8q2cu 0 1252812 30099365 30098412 2025-06-28T07:03:48Z Ziv 326291 → File has been renamed on Commons ([[:c:GR]]) 30099365 wikitext text/x-wiki {{Град у Русији | назив = Малгобек | изворни_назив = {{јез-рус|Малгобек}} | слика = Малгобек.jpg | опис_слике = | градска_застава = Flag of Malgobek.svg | грб = Coat of arms of Maglobek.svg | држава = {{застава|Русија}} | област = [[Ингушетија]] | оснивање = 1934 | град_од = 1939 | површина = | становништво = 31018 | извор_становништво = | година_становништво = 2010 | густина = | гшир = 43.5 | гдуж = 44.75 | временска_зона = [[UTC+4]] | надморска_висина = | поштански_код = 386300 | ОКАТО_код = 26405000000 | позивни_број = (+7) 87342 | регистарска_ознака = | веб-страна = http://www.malgobek.ru/ | градоначелник = }} '''Малгобек''' ({{јез-рус|Малгобек}}) град је у [[Русија|Русији]] у [[Ингушетија|Ингушетији]]. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31018 становника. == Становништво == {{ДемографијаРУ |1939=12419 |1959=13949 |1970=20548 |1979=20563 |1989=20364<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=41876<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=31018 }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Malgobek}} * {{званичан сајт|http://www.malgobek.ru/}} {{Град војничке славе}} {{Подножје|Русија}} {{Клица-град-Русија}} [[Категорија:Градови у Ингушетији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] [[Категорија:Градови војничке славе]] 321pq3ihdptgp39b4d48hzdetlhmfhf 30099380 30099365 2025-06-28T07:45:11Z Ziv 326291 → File has been renamed on Commons ([[:c:GR]]) 30099380 wikitext text/x-wiki {{Град у Русији | назив = Малгобек | изворни_назив = {{јез-рус|Малгобек}} | слика = Малгобек.jpg | опис_слике = | градска_застава = Flag of Malgobek.svg | грб = Coat of arms of Malgobek.svg | држава = {{застава|Русија}} | област = [[Ингушетија]] | оснивање = 1934 | град_од = 1939 | површина = | становништво = 31018 | извор_становништво = | година_становништво = 2010 | густина = | гшир = 43.5 | гдуж = 44.75 | временска_зона = [[UTC+4]] | надморска_висина = | поштански_код = 386300 | ОКАТО_код = 26405000000 | позивни_број = (+7) 87342 | регистарска_ознака = | веб-страна = http://www.malgobek.ru/ | градоначелник = }} '''Малгобек''' ({{јез-рус|Малгобек}}) град је у [[Русија|Русији]] у [[Ингушетија|Ингушетији]]. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 31018 становника. == Становништво == {{ДемографијаРУ |1939=12419 |1959=13949 |1970=20548 |1979=20563 |1989=20364<ref name="1989Census">{{ru-pop-ref|1989Census}}</ref> |2002=41876<ref name="2002Census">{{ru-pop-ref|2002Census}}</ref> |2010=31018 }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Malgobek}} * {{званичан сајт|http://www.malgobek.ru/}} {{Град војничке славе}} {{Подножје|Русија}} {{Клица-град-Русија}} [[Категорија:Градови у Ингушетији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Русији]] [[Категорија:Градови војничке славе]] cvjde7ke668ikx6jr1a0t7nj8pllx4a 2 1288681 30099053 28941968 2025-06-27T19:50:06Z CarRadovan 116498 /* Биографије */ 30099053 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}}{{КорисникАдминистратор}} [[Датотека:Imperial Coat of arms of Serbia (1346–1371).svg|270п|десно|мини|[[Грб Душановог царства према илирским грбовницима|грб цара Душана]]]] == Хералдика == * Галерије: [[Шаблон:Галерије грбова држава у Европи]] • [[Списак застава зависних територија]] • [[Списак грбова зависних територија]] • [[Грбови и печати држава и територија САД]] • [[Грбови територијалних јединица Француске]] • [[Галерија грбова Белорусије]] • [[Галерија грбова држава Бразила]] • [[Галерија грбова Украјине]] • [[Шаблон:Области Украјине]] • [[Галерија грбова Шпаније]] • [[Галерија грбова Италије]] • [[Галерија грбова Мексика]] • [[Галерија грбова Пољске]] • [[Галерија грбова Чешке]] • [[Галерија грбова Шведске]] • [[Галерија грбова Венецуеле]] • [[Галерија грбова Андоре]] • [[Галерија грбова Ватикана]] • [[Галерија грбова Казахстана]] • [[Галерија грбова Бугарске]] • [[Галерија грбова Данске]] • [[Галерија грбова Ирске]] • [[Галерија грбова Азербејџана]] • [[Галерија грбова Грузије]] • [[Галерија грбова Албаније]] • [[Галерија грбова Литваније]] • [[Галерија грбова Исланда]] • [[Галерија грбова Федерације БиХ]] • [[Галерија грбова Јерменије]] • [[Галерија грбова Турске]] • [[Галерија грбова Летоније]] • [[Галерија грбова Гватемале]] • ** '''[[Галерија грбова Србије]]''': [[Грб Рашке]] • [[Грб Српског царства]] • [[Грб Душановог царства према илирским грбовницима]] • [[Грб Урошевог царства према илирским грбовницима]] • [[Илирски грб]] • [[Грб Моравске Србије]] • [[Грб Српске деспотовине]] • [[Грб хабзбуршке Србије]] • [[Грб Недићеве Србије]] • [[Грб Савезне Републике Југославије]] • [[Грб Трибалије]] • ** '''[[Галерија грбова Српске]]''': [[Грб Бијељине]] • [[Грб Добоја]] • [[Грб Приједора]] • [[Грб Требиња]] • [[Грб Берковића]] • [[Грб Билеће]] • [[Грб Братунца]] • [[Грб Брода]] • [[Грб Вишеграда]] • [[Грб Власенице]] • [[Грб Вукосавља]] • [[Грб Гацка]] • [[Грб Градишке]] • [[Грб Дервенте]] • [[Грб Доњег Жабара]] • [[Грб Зворника]] • [[Грб Источне Илиџе]] • [[Грб Источног Старог Града]] • [[Грб Источног Новог Сарајева]] • [[Грб Језера]] • [[Грб Калиновика]] • [[Грб Кнежева]] • [[Грб Козарске Дубице]] • [[Грб Костајнице]] • [[Грб Котор Вароши]] • [[Грб Крупе на Уни]] • [[Грб Лакташа]] • [[Грб Лопара]] • [[Грб Љубиња]] • [[Грб Милића]] • [[Грб Модриче]] • [[Грб Мркоњић Града]] • [[Грб Невесиња]] • [[Грб Новог Града]] • [[Грб Новог Горажда]] • [[Грб Осмака]] • [[Грб Оштре Луке]] • [[Грб Пала]] • [[Грб Пелагићева]] • [[Грб Петрова]] • [[Грб Петровца]] • [[Грб Прњавора]] • [[Грб Рибника]] • [[Грб Рогатице]] • [[Грб Рудог]] • [[Грб Сокоца]] • [[Грб Сребренице]] • [[Грб Српца]] • [[Грб Теслића]] • [[Грб Трнова (Источно Сарајево)]] • [[Грб Угљевика]] • [[Грб Фоче]] • [[Грб Хан Пијеска]] • [[Грб Чајнича]] • [[Грб Челинца]] • [[Грб Шамца]] • [[Грб Шековића]] • [[Грб Шипова]] • [[Грб Брчко Дистрикта]] ** '''[[Галерија грбова Црне Горе]]''': [[Грб Андријевице]] • [[Грб Бара]] • [[Грб Берана]] • [[Грб Бијелог Поља]] • [[Грб Будве]] • [[Грб Даниловграда]] • [[Грб Жабљака]] • [[Грб Колашина]] • [[Грб Котора]] • [[Грб Мојковца]] • [[Грб Никшића]] • [[Грб Пераста]] • [[Грб Плава]] • [[Грб Плужина]] • [[Грб Пљеваља]] • [[Грб Рожаја]] • [[Грб Тивта]] • [[Грб Улциња]] • [[Грб Херцег Новог]] • [[Грб Цетиња]] • [[Грб Шавника]] • ** '''Русија''': *** [[Заставе субјеката Руске Федерације]]: [[Застава Тверске области]] • *** '''[[Грбови субјеката Руске Федерације]]''': **** Посебни грбови: [[Грбови институција Руске Федерације]] • [[Грб Руског царства]] • [[Грб Руске Империје]] • [[Грб Руске републике]] • [[Грб Руске државе (1918—1920)]] **** [[Руске републике]]: [[Грб Адигеје]] • [[Грб Републике Алтај]] • [[Грб Башкортостана]] • [[Грб Бурјатије]] • [[Грб Дагестана]] • [[Грб Ингушетије]] • [[Грб Јакутије]] • [[Грб Кабардино-Балкарије]] • [[Грб Калмикије]] • [[Грб Карачаjево-Черкезије]] • [[Грб Карелије]] • [[Грб Коми]] • [[Грб Крима]] • [[Грб Мариј Ела]] • [[Грб Мордовије]] • [[Грб Сјеверне Осетије]] • [[Грб Татарстана]] • [[Грб Туве]] • [[Грб Удмуртије]] • [[Грб Хакасије]] • [[Грб Чеченије]] • [[Грб Чувашије]] **** [[Руске покрајине]]: [[Грб Алтајске Покрајине|Алтајска]] • [[Грб Забајкалске Покрајине|Забајкалска]] • [[Грб Камчатске Покрајине|Камчатска]] • [[Грб Краснодарске Покрајине|Краснодарска]] • [[Грб Краснојарске Покрајине|Краснојарска]] • [[Грб Пермске Покрајине|Пермска]] • [[Грб Приморске Покрајине|Приморска]] • [[Грб Ставропољске Покрајине|Ставропољска]] • [[Грб Хабаровске Покрајине|Хабаровска]] **** [[Руске области]]: [[Грб Амурске области]] • [[Грб Архангелске области]] • [[Грб Астраханске области]] • [[Грб Белгородске области]] • [[Грб Брјанске области]] • [[Грб Владимирске области]] • [[Грб Волгоградске области]] • [[Грб Вологодске области]] • [[Грб Вороњешке области]] • [[Грб Ивановске области]] • [[Грб Иркутске области]] • [[Грб Јарославске области]] • [[Грб Калињинградске области]] • [[Грб Калушке области]] • [[Грб Кемеровске области]] • [[Грб Кировске области]] • [[Грб Костромске области]] • [[Грб Курганске области]] • [[Грб Курске области]] • [[Грб Лењинградске области]] • [[Грб Липецке области]] • [[Грб Магаданске области]] • [[Грб Московске области]] • [[Грб Мурманске области]] • [[Грб Нижегородске области]] • [[Грб Новгородске области]] • [[Грб Новосибирске области]] • [[Грб Омске области]] • [[Грб Оренбуршке области]] • [[Грб Орловске области]] • [[Грб Пензенске области]] • [[Грб Псковске области]] • [[Грб Рјазањске области]] • [[Грб Ростовске области]] • [[Грб Самарске области]] • [[Грб Саратовске области]] • [[Грб Сахалинске области]] • [[Грб Свердловске области]] • [[Грб Смоленске области]] • [[Грб Тамбовске области]] • [[Грб Тверске области]] • [[Грб Тјуменске области]] • [[Грб Томске области]] • [[Грб Тулске области]] • [[Грб Уљановске области]] • [[Грб Чељабинске области]] **** [[Федерални градови Русије]]: [[Грб Москве]] • [[Грб Санкт Петербурга]] • [[Грб Севастопољa]] **** [[Аутономни окрузи Русије]]: [[Грб Јамалије]] • [[Грб Ненеције]] • [[Грб Хантије-Мансије]] • [[Грб Чукотке]] **** [[Аутономне области Русије]]: [[Грб Јеврејске аутономне области]], бивше: [[Грб Ага-Бурјатије]] • [[Грб Евенкије]] • [[Грб Корјакије]] • [[Грб Пермјакије]] • [[Грб Тајмирије]] • [[Грб Уст-Орда Бурјатије]] **** остало: [[Грб Гаврилова Посада]] • [[Грб Иванова]] *** [[Галерије грбова субјеката Руске Федерације]]: [[Грбови рејона Калмикије]] • [[Застава Мурманске области]] • [[Грбови рејона Башкортостана]] • [[Грбови рејона Ингушетије]] • [[Грбови рејона Хакасије]] • [[Грбови рејона Републике Алтај]] • [[Грбови рејона Бурјатије]] • [[Грбови рејона Дагестана]] • [[Грбови рејона Адигеје]] • [[Грбови рејона Јакутије]] • [[Грбови рејона Кабардино-Балкарије]] • [[Грбови рејона Карачаjево-Черкезије]] • [[Грбови рејона Карелије]] ** Македонија: [[Грб Битоља]] • [[Грб Винице]] • ** '''[[Галерија грбова Аустрије]]''': [[Грб Беча]] • [[Грб Бургенланда]] • [[Грб Горње Аустрије]] • [[Грб Доње Аустрије]] • [[Грб Корушке]] • [[Грб Салцбурга]] • [[Грб Тирола]] • [[Грб Форарлберга]] • [[Грб Штајерске]] • [[Грб Аустроугарске]] • ** [[Галерија грбова Белгије]]: [[Грб Валоније]] • [[Грб Фландрије]] • [[Грб Бриселског региона]] • ** [[Галерија грбова Холандије]]: [[Грб Бонера]] • [[Грб Светог Еустахија]] • [[Грб Сабе]] • [[Грб Арубе]] • [[Грб Курасаоа]] • [[Грб Светог Мартина (Холандија)]] • [[Грб Холандских Антила]] • ** '''[[Галерија грбова Немачке]]''': [[Грб Баварске]] • [[Грб Баден-Виртемберга]] • [[Грб Берлина]] • [[Грб Бранденбурга]] • [[Грб Бремена]] • [[Грб Доње Саксоније]] • [[Грб Мекленбург-Западне Помераније]] • [[Грб Рајне-Палатината]] • [[Грб Саксоније]] • [[Грб Саксоније-Анхалта]] • [[Грб Сарланда]] • [[Грб Северне Рајне-Вестфалије]] • [[Грб Тирингије]] • [[Грб Хамбурга]] • [[Грб Хесена]] • [[Грб Шлезвиг-Холштајна]] • ** '''[[Галерија грбова Хрватске]]''': [[Грб Бјеловарско-билогорске жупаније]] • [[Грб Бродско-посавске жупаније]] • [[Грб Вараждинске жупаније]] • [[Грб Вировитичко-подравске жупаније]] • [[Грб Вуковарско-сремске жупаније]] • [[Грб Дубровачко-неретванске жупаније]] • [[Грб Загребачке жупаније]] • [[Грб Задарске жупаније]] • [[Грб Истарске жупаније]] • [[Грб Карловачке жупаније]] • [[Грб Копривничко-крижевачке жупаније]] • [[Грб Крапинско-загорске жупаније]] • [[Грб Личко-сењске жупаније]] • [[Грб Међимурске жупаније]] • [[Грб Осјечко-барањске жупаније]] • [[Грб Пожешко-славонске жупаније]] • [[Грб Приморско-горанске жупаније]] • [[Грб Сисачко-мославачке жупаније]] • [[Грб Сплитско-далматинске жупаније]] • [[Грб Шибенско-книнске жупаније]] • [[Грб Осијека]] • ** '''[[Галерија грбова Норвешке]]''': [[Грб Акерсхуса]] • [[Грб Бускеруда]] • [[Грб Вестфолда]] • [[Грб Естфолда]] • [[Грб Западног Агдера]] • [[Грб Источног Агдера]] • [[Грб Јужног Тренделага]] • [[Грб Мере ог Ромсдала]] • [[Грб Нордланда]] • [[Грб Опланда]] • [[Печат Осла]] • [[Грб Рогаланда]] • [[Грб Северног Тренделага]] • [[Грб Согн ог Фјорданеа]] • [[Грб Телемарка]] • [[Грб Тромса]] • [[Грб Финмарка]] • [[Грб Хедмарка]] • [[Грб Хордаланда]] ** '''[[Грбови швајцарских кантона]]''': [[Грб Апенцел Аусеродена]] • [[Грб Апенцел Инеродена]] • [[Грб Аргауа]] • [[Грб Базел-града]] • [[Грб Базел-провинције]] • [[Грб Берна]] • [[Грб Валеа]] • [[Грб Воа]] • [[Грб Гларуса]] • [[Грб Граубиндена]] • [[Грб Женеве]] • [[Грб Золотурна]] • [[Грб Јуре]] • [[Грб Луцерна]] • [[Грб Нешатела]] • [[Грб Нидвалдена]] • [[Грб Обвалдена]] • [[Грб Сент Галена]] • [[Грб Тичина]] • [[Грб Тургауа]] • [[Грб Урија]] • [[Грб Фрибура]] • [[Грб Цириха]] • [[Грб Цуга]] • [[Грб Шафхаузена]] • [[Грб Швица]] • * '''[[Галерија грбова Уједињеног Краљевства]]''': [[Грбови зависних територија УК]] • [[Грб Свете Јелене, Асенсиона и Тристан да Куње]] • [[Грб Свете Јелене]] • [[Грб Асенсиона]] • [[Грб Тристан да Куње]] • * Грбовници: [[Коренић–Неорић грбовник]] • [[Скоројевићев грбовник]] • [[Сплитски рукопис]] • * Хералдички детаљи: [[Шаховница]] • [[Круна у хералдици]] • [[Пахонија]] • [[Штитоноша (вишезначна одредница)]] • * Друго: [[Конгоански грб]] • [[Корејски грб]] • [[Македонски грб]] • [[Папуански грб]] • [[Самоански грб]] • == Српски топоними == * [[Списак топонима названих по Србима]] == Географија == === [[Политичка географија]] === '''[[Земља (геополитика)]]''' • Држава • Покрајина • [[Макрогеографски региони Уједињених нација]] • [[Регионална држава]] • [[Свештеничка држава]] * '''[[Списак држава]]''' ** [[Асоцијативне државе]] ** [[Списак држава и зависних територија по континентима]] • [[Списак држава и територија по површини]] • [[Посебни аутономни региони]] • [[Списак политичких и географских тела по површини]] • === Европа === * '''Запад''': [[Хартфордшир]] • [[Зојдерзе]] • [[Зојдерско језеро]] • [[Холандија (вишезначна одредница)]] • [[Аула]] • [[Бањоне]] • [[Данско краљевство]] * '''Исток''': [[Курландија]] • [[Латгала]] • [[Иван планина]] • [[Административна подела Федерације БиХ]] • [[Совето (река)]] • [[Кадина река]] • [[Административна подела Белорусије|Области Белорусије]] • [[Дубровачка република (1991)]] • [[Мазурија]] • [[Ново Горажде]] • [[Јерменија (историјски регион)]] • [[Лапад]] • ‎[[Петка (Дубровник)]] • [[Серби (Житомирска област)]] • [[Сербо-Слоботка]] • === Русија === * '''Уопштено''': '''[[Административна подела Русије]]''' • [[Етимологија субјеката Руске Федерације]] • [[Острва руског Арктика]] • [[Градови побратими Москве]] • * '''Кавказ/Урал''' : [[Јаблоновски]] • [[Кизљар]] • [[Перм (вишезначна одредница)]] • * '''[[Краснојарска Покрајина]]''' (географија, административно-територијална подела): рејони: [[Абански рејон]] • [[Ачински рејон]] • [[Балахтински рејон]] • [[Бјерјозовски рејон (Краснојарска Покрајина)]] • [[Бириљуски рејон]] • [[Боготолски рејон]] • [[Богучански рејон]] • [[Бољшемуртински рејон]] • [[Бољшеулујски рејон]] • [[Дзержински рејон (Краснојарска Покрајина)]] • [[Идрински рејон]] • [[Илански рејон]] • [[Ирбејски рејон]] • [[Јемељановски рејон (Краснојарска Покрајина)]] • [[Јенисејски рејон]] • [[Јермаковски рејон]] • [[Казачински рејон]] • [[Кански рејон]] • [[Каратушки рејон]] • [[Кежемски рејон]] • [[Козулски рејон]] • [[Краснотурански рејон]] • [[Курагински рејон]] • [[Мански рејон]] • [[Минусински рејон]] • [[Мотигински рејон]] • [[Назаровски рејон]] • [[Нижњеингашки рејон]] • [[Новосјоловски рејон]] • [[Партизански рејон (Краснојарска Покрајина)]] • [[Пировски рејон]] • [[Рибински рејон]] • [[Сајански рејон]] • [[Северо-Јенисејски рејон]] • [[Сухобузимски рејон]] • [[Тајмирски рејон|Тајмирски Долгано-Ненецки општински рејон]] • [[Тасејевски рејон]] • [[Турухански рејон]] • [[Ћућетски рејон]] • [[Ужурски рејон]] • [[Ујарски рејон]] • [[Шариповски рејон]] • [[Шушјенски рејон]] • [[Евенкијски рејон|Евенкијски општински рејон]] • насеља: [[Боготол]] • [[Бородино (Краснојарска Покрајина)]] • [[Дивногорск]] • [[Кедрови (Краснојарска Покрајина)]] • [[Сосновоборск]] • [[Шарипово]] • [[Железногорск (Краснојарска Покрајина)]] • [[Зеленогорск (Краснојарска Покрајина)]] • [[Солњечни (Краснојарска Покрајина)]] • друго: [[Тајмирија]] • [[Евенкија]] • [[Доње Приангарје]] • ријеке: [[Абакан (река)]] • [[Амил (река)]] • [[Казир (река)]] • [[Поткамена Тунгуска]] • [[Туба (река)]] • [[Турухан (река)]] • [[Урјуп]] • [[Хатанга]] • [[Чулим (притока Оба)]] • [[Кем (притока Јенисеја)]] • [[Дудинка (притока Јенисеја)]] • (63-текста) * '''[[Јакутија]]''' (рељеф, хидрографија, рејони) • [[Административна подела Републике Саха]]: рејони: [[Абијски рејон]] • [[Алдански рејон]] • [[Аллаиховски рејон]] • [[Амгински рејон]] • [[Анабарски Долгано-Евенкијски национални рејон]] • [[Булунски рејон]] • [[Верхњевиљујски рејон]] • [[Верхњеколимски рејон]] • [[Верхојански рејон]] • [[Виљујски рејон]] • [[Горњи рејон]] • [[Жигански рејон]] • ‎[[Кобјајски рејон]] • [[Ленски рејон]] • [[Мегино-Кангаласки рејон]] • [[Мирнински рејон]] • [[Момски рејон]] • [[Намски рејон]] • [[Нерјунгрински рејон]] • [[Нижњеколимски рејон]] • [[Њурбински рејон]] • [[Ојмјаконски рејон]] • ‎[[Олењочки рејон]] • [[Ољокмински рејон]] • [[Средњеколимски рејон]] • [[Сунтарски рејон]] • [[Татински рејон]] • [[Томпонски рејон]] • [[Уст-Алдански рејон]] • [[Уст-Мајски рејон]] • [[Уст-Јански рејон]] • [[Хангаласки рејон]] • [[Чурапчински рејон]] • [[Евено-Битантајски национални рејон]] • насеља: [[Амга]] • [[Батагај]] • [[Батагај-Алита]] • ‎[[Бердигестјах]] • [[Борогонци]] • [[Верхњевиљујск]] • [[Виљујск]] • [[Жатај]] • [[Итик-Кјујољ]] • [[Ленск]] • [[Мирниј (Јакутија)]] • [[Намци]] • [[Нижњи Бестјах]] • [[Њурба]] • [[Ољокминск]] • [[Покровск]] • [[Сангар]] • [[Средњеколимск]] • [[Тикси]] • [[Уст-Маја]] • [[Уст-Нера]] • [[Хандига (село)]] • [[Черски]] • [[Чурапча]] • [[Чокурдах]] • предјели: [[Победа (планина)]] • [[Средњосибирска висораван]] • [[Јаја (острво)]] • ријеке: [[Јана (река)]] • [[Олењок (река)]] • [[Ољокма]] • (67-текстова) * '''Хабаровска Покрајина''': [[Административна подјела Хабаровске Покрајине]] • * [[Ленски рејон]] • === Африка === * '''[[Северна Африка]]''': [[Црква Пресвете Богородице (Каиро)]] • [[Административна подела Етиопије]] • [[Асоса]] • [[Шаблон:Административна подела Етиопије]] • [[Афар (регион)]] • [[Оромија]] • [[Вади Халфа]] • [[Сомалиленд]] • ** [[Покрајине Алжира]]: [[Адрар (покрајина)]] • [[Ајн Делфа (покрајина)]] • [[Ајн Темушент (покрајина)]] • [[Алжир (покрајина)]] • [[Анаба (покрајина)]] • [[Батна (покрајина)]] • [[Беџаја (покрајина)]] • [[Бешар (покрајина)]] • [[Бискра (покрајина)]] • [[Блида (покрајина)]] • [[Борџ Бу Арериџ (покрајина)]] • [[Бујра (покрајина)]] • [[Бумердес (покрајина)]] • [[Варгла (покрајина)]] • [[Гардаја (покрајина)]] • [[Гелма (покрајина)]] • [[Ел Бајад (покрајина)]] • [[Ел Тарф (покрајина)]] • [[Ел Ујед (покрајина)]] • [[Илизи (покрајина)]] • [[Константин (покрајина)]] • [[Лагуат (покрајина)]] • [[Маскара (покрајина)]] • [[Медеја (покрајина)]] • [[Мила (покрајина)]] • [[Мостаганем (покрајина)]] • [[Мсила (покрајина)]] • [[Нама (покрајина)]] • [[Оран (покрајина)]] • [[Релизан (покрајина)]] • [[Сајида (покрајина)]] • [[Сетиф (покрајина)]] • [[Сиди Бел Абес (покрајина)]] • [[Скикда (покрајина)]] • [[Сук Ахрас (покрајина)]] • [[Таманрасет (покрајина)]] • [[Тебеса (покрајина)]] • [[Тизи Узу (покрајина)]] • [[Тијарет (покрајина)]] • [[Тиндуф (покрајина)]] • [[Типаса (покрајина)]] • [[Тисемсилт (покрајина)]] • [[Тлемсен (покрајина)]] • [[Ум ел Буаги (покрајина)]] • [[Хеншела (покрајина)]] • [[Џелфа (покрајина)]] • [[Џиџел (покрајина)]] • [[Шлеф (покрајина)]] • * '''[[Средња Африка]]''': ** Нигерија: [[Анамбра]] • [[Абија]] • [[Адамава]] • [[Аква Ибом]] • [[Бајелса]] • [[Бенуе (држава)]] • [[Делта (држава)]] • [[Едо]] • [[Енугу (држава)]] • [[Имо]] • [[Риверс (држава)]] • [[Ебоњи]] • [[Крос Ривер]] • [[Екити]] • [[Квара]] • [[Коги]] • [[Лагос (држава)]] • [[Насарава]] • [[Огун]] • [[Ојо]] • [[Ондо (држава)]] • [[Осун]] • [[Плато (држава)]] • [[Тараба (држава)]] • ** [[Административна подела Анголе]]: [[Бенгела (покрајина)]] • [[Бенго (покрајина)]] • [[Бије (покрајина)]] • [[Заире]] • [[Јужна Кванза]] • [[Јужна Лунда]] • [[Кабинда]] • [[Квандо Кубанго]] • [[Кунене (Ангола)]] • [[Луанда (покрајина)]] • [[Маланже]] • [[Мошико]] • [[Намибе (покрајина)]] • [[Северна Кванза]] • [[Северна Лунда]] • [[Ујиже]] • [[Хуамбо (покрајина)]] • [[Хуила (покрајина)]] * '''[[Јужна Африка]]''': [[Административна подела Јужноафричке Републике]] • [[Трансвал]] • [[Совето]] • [[Порт Викторија]] • === Азија === * Азербејџан: [[Агдамски рејон]] • [[Агдашки рејон]] • [[Агџабедински рејон]] • [[Бардински рејон]] • [[Бејлагански рејон]] • [[Биљасуварски рејон]] • [[Геокчајски рејон]] • [[Аџигабуљски рејон]] • [[Имишлински рејон]] • [[Кјурдамирски рејон]] • [[Нефтечалински рејон]] • [[Сатлински рејон]] • [[Сабирабадски рејон]] • [[Саљански рејон]] • [[Уџарски рејон]] • [[Јевлашки рејон]] • [[Зердапски рејон]] • [[Апшеронски рејон]] • [[Хизински рејон]] • [[Ахсујски рејон]] • [[Белокански рејон]] • [[Закатаљски рејон]] • [[Кашки рејон]] • [[Шекински рејон]] • [[Огушки рејон]] • [[Габалински рејон]] • [[Исмајилински рејон]] • [[Гобустански рејон]] • [[Шемахински рејон]] • [[Кусарски рејон]] • [[Кубински рејон]] • [[Хачмашки рејон]] • [[Шабрански рејон]] • [[Сијазански рејон]] • [[Акстафински рејон]] • [[Дашкесански рејон]] • [[Кедабечки рејон]] • [[Геранбојски рејон]] • [[Казашки рејон]] • [[Шамкирски рејон]] • [[Самушки рејон]] • [[Товушки рејон]] • [[Гогољски рејон]] • [[Астарински рејон]] • [[Џалилабадски рејон]] • [[Ленкорански рејон]] • [[Лерички рејон]] • [[Масалински рејон]] • [[Јардимлински рејон]] • [[Зангелански рејон]] • [[Кељбаџарски рејон]] • [[Кубатлински рејон]] • [[Лачински рејон]] • [[Тертерски рејон]] • [[Физулински рејон]] • [[Хоџавендски рејон]] • [[Хоџалински рејон]] • [[Џебрајиљски рејон]] • [[Шушински рејон]] • [[Бабечки рејон]] • [[Кенгерлински рејон]] • [[Ордубадски рејон]] • [[Садарачки рејон]] • [[Џулфински рејон]] • [[Шарурски рејон]] • [[Шахбушки рејон]] • * '''[[Блиски исток]]''': [[Административна подела Ирака]] • [[Северноанадолијски расед]] • [[Рака]] • * '''[[Авганистан]]''': [[Административна подела Авганистана]] • [[Провинција Бадгис]] • [[Провинција Бамијан]] • [[Провинција Гоур]] • [[Провинција Лугар]] • [[Провинција Бадгис]] • [[Провинција Бамијан]] • ‎[[Провинција Газни]] • [[Провинција Гор]] • [[Провинција Даиконди]] • [[Провинција Кандахар]] • [[Провинција Кунар]] • [[Провинција Кундуз]] • [[Провинција Лангмар]] • [[Провинција Логар]] • [[Провинција Нангархар]] • [[Провинција Херат]] • [[Бадахшан (значења)|Бадахшан]] • ‎ ‎ ‎ * '''[[Кина]]''': '''[[Административна подела Кине]]''' • [[Острва Спретли]] • [[Парацелска острва]] • [[Залив Халонг]] • [[Бисерна река]] • [[Тјен Шан]] • [[Џили]] • * '''[[Јапан]]''': [[Посебни окрузи Токија]] ‎ * '''[[Бангладеш]]''': [[Административна подела Бангладеша]] * '''Индокина''': [[Кампућија]] • * '''[[Индонезија]]''': [[Административна подела Индонезије]] • [[Западни Сулавеси]] • [[Северни Сулавеси]] • [[Горонтало (провинција)]] • [[Централни Сулавеси]] • [[Јужни Сулавеси]] • [[Југоисточни Сулавеси]] • [[Северни Калимантан]] • [[Западна Папуа]] • [[Папуа]] • [[Западни Калимантан]] • [[Централни Калимантан]] • [[Јужни Калимантан]] • [[Источни Калимантан]] • [[Бантен]] • [[Западна Јава]] • [[Централна Јава]] • [[Џогџакарта (регион)]] • [[Источна Јава]] • [[Бенгкулу]] • [[Аћех]] • [[Северна Суматра]] • [[Западна Суматра]] • [[Ријау]] • [[Џамби]] • [[Јужна Суматра]] • [[Лампунг]] • [[Острва Ријау]] • [[Бангка Белитунг]] • === Океанија === * '''[[Аустралија]]''': [[Острва Торесовог мореуза]] • [[Острво Маквори]] • * '''[[Меланезија]]''': [[Административна подела Папуа Нове Гвинеје]] • * '''[[Полинезија]]''': [[Ротума]] • [[Хауленд острво]] • [[Мала спољна острва Сједињених Држава]] • === Америка === * '''[[Канада]]''': [[Кејп Бретон]] • [[Шаблон:Административна подјела Канаде]] * '''[[САД]]''': [[Списак округа Њујорка]] • * '''Мезоамерика''': [[Атлантико Норте]] • [[Атлантико Сур]] * '''[[Кариби]]''': [[Сан Андрес и Провиденсија]] • [[Војна база Гвантанамо]] • [[Барбуда]] • [[Расед Сан Андреас]] • ‎[[Административна подела Антигве и Барбуде]]: [[Сент Џорџ (Антигва и Барбуда)]] • [[Сент Џон (Антигва и Барбуда)]] • [[Сент Мери (Антигва и Барбуда)]] • [[Сент Пол (Антигва и Барбуда)]] • [[Сент Питер (Антигва и Барбуда)]] • [[Сент Филип (Антигва и Барбуда)]] • [[Редонда]] • ‎[[Административна подела Бахамских острва]]: * '''[[Венецуела]]''': [[Административна подела Венецуеле]]: [[Савезне државе Венецуеле]] • [[Сукре (држава Венецуеле)]] • [[Фалкон (држава Венецуеле)]] • [[Зулија]], [[Карабобо]] • [[Федерална територија Венецуеле]] • [[Миранда (држава Венецуеле)]] • [[Мерида (држава Венецуеле)]] • [[Амазонас (Венецуела)]] • [[Боливар (држава Венецуеле)]] • [[Апуре]] • [[Делта Амакуро]] • [[Лара (држава Венецуеле)]] • [[Анзоатеги]] • [[Нуева Еспарта]] • [[Трухиљо (држава Венецуеле)]] • [[Јаракуј]] • [[Арагва]] • [[Баринас (држава Венецуеле)]] • [[Кохедес]] • [[Гварико]] • [[Монагас (држава Венецуеле)]] • [[Португеса]] • [[Тачира]] • [[Варгас (држава Венецуеле)]] • [[Гвајана Есекиба]] • [[Карони]] • * '''[[Боливија]]''': [[Бени (департман)]] • [[Кочабамба (департман)]] • [[Ла Паз (департман)]] • [[Оруро (департман)]] • [[Пандо (департман)]] • [[Потоси (департман)]] • [[Санта Круз (департман)]] • [[Тариха (департман)]] • [[Чукисака (департман)]] • * '''[[Бразил]]''': [[Атол Рокас]], [[Арара (Рондоније)]] • * '''[[Аргентина]]''': [[Административна подела Аргентине]] • === Антарктик === * '''[[Јужни океан]]''': [[Море Скоша]] • [[Острво Петра I]] • [[Острва Принца Едварда]] • * '''[[Антарктик]]''': [[Аргентински Антарктик]] • [[Елсвортова земља]] • [[Црква Свете Тројице (Антарктик)]] • [[Капела снијега]] • === Остало === * '''[[Океани]]''': [[Арктички круг]] • [[Списак острва у Северном леденом океану]] • [[Острво Географског друштва]] • [[Златна обала]] • [[Корална острва]] • [[Континенталне земље]] • * '''[[Народ]]и''': [[Списак народа света]] • [[Јакутски језик]] • [[Евени]] • [[Норвежани]] • [[Градишћански Хрвати]] • [[Латгали]] • [[Санмаринци]] • [[Липовани (народ)]] • * [[Микронација|Микронације]]: [[Себорга]] • [[Краљевство Таволара]] • [[Малтешки витешки ред]] • * [[НВО|Друштва]]: [[Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори]] • == Историја == * Стари вијек: [[Кимерани]] • [[Германија]] • [[Приморски Алпи (провинција)]] • [[Моав]] • ** '''[[Списак илирских племена]]''': [[Дезитијати]] • [[Амантини]] • [[Бреуци]] • [[Тауланти]] • [[Партини]] • [[Дауни]] • [[Јапиги]] • [[Месапи]] • [[Албани]] • [[Латобики]] • [[Биљонци]] • [[Даорси]] • [[Наренси]] • [[Деремисти]] • [[Абри]] • [[Колапијани]] • [[Деситијати]] • [[Андизети]] • [[Атинтани]] • [[Ардијејци]] • [[Диндари]] • [[Пеукети]] • [[Деури]] • [[Карни]] • ‎(24 текста) * Средњи вијек: [[Папа Хонорије III]] • [[Владислав (кнез)]] • [[Србљак]] • [[Софијски први љетопис]] • [[Бабенберзи]] • [[Војводство Зета]] • [[Стећци Велика Гребеница]] * Нови вијек: [[Принципов мост]] • [[Триполитанијска република]] • * '''Мировни споразуми и др.''' : [[Вашингтонски споразум (1994)]] • [[Космополитенство]] • [[Монтевидејска конвенција]] • [[Сецесионизам]] • [[Антарктички споразум]] • [[Кинеско-британска заједничка декларација]] • [[Кинеско-португалска декларација о питању Макаоа]] • [[Париски мир (1856)]] • [[Споразум из Осла]] • [[Свалбардски споразум]] • [[Споразум из Белфаста]] • [[Споразум на Велики петак]] • '''[[Историја Дубровника]]''' • == Биографије == * Светитељи и празници: [[Блага Марија]] • [[Герасим Вологодски]] • * Генерали и војници: ** Ослободилачки ратови 1912—1918: [[Драгољуб Јеличић]] • ** Тамнавци—носиоци Карађорђеве звезде: [[Миладин Бојић]] • [[Драгомир Васовић]] • [[Стеван Вишњић]] • [[Ђорђе Влајковић]] • [[Душан Вујановић]] • [[Радоје Димитријевић]] • [[Милорад Ивановић]] • [[Живорад Илић]] • [[Драгослав Бата Јанковић]] • [[Богосав Јевтић]] • [[Властимир Ковачевић]] • [[Милан Цветковић Лештарић]] • [[Тома Марковић]] • [[Александар Алекса Мартић]] • [[Милан Мирковић]] • [[Андрија Ненадовић]] • [[Милорад Николић Шваба]] • [[Иван Остојић]] • [[Светислав Поповић]] • [[Властимир Радивојевић]] • [[Степан Ристић]] • [[Војислав Танкосић]] • [[Душан Тешић]] • [[Марко Ћириловић]] • [[Милорад Ћириловић]] • [[Драгомир Чолић]] ** Други свјетски рат: [[Будимир Соколовић]] • [[Бранко Перишић Баџа]] • [[Хамза Хамзић]] • [[Ибрахим Мржијак]] • [[Бранко Милошевић]] • [[Иван Шулич Цар]] ** Ратови 1991—1999: [[Радивоје Милетић]] • [[Споменко Гостић]] • [[Саво Сокановић]] • [[Бошко Келечевић]] • [[Момир Зец]] • [[Мирослав Мика Микеревић]] • [[Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић]] • [[Милан Торбица (ЈНА)]] • [[Слађан Окиљ]] • [[Игор Кисић]] • [[Којо Ескић]] • [[Милан Јоловић Легенда]] * Филозофи и научници: [[Жорж Кабанис]] • [[Каб ибн Зухеир]] • [[Кабир]] • [[Асанга]] • [[Митрополит Леонтије Ламбровић]] • [[Томас Ман (економиста)]] • [[Салих Селимовић]] • [[Еубулид из Милета]] • [[Нимр ал Нимр]] • [[Шефкет Курт]] • [[Мухамед Филиповић]] * Остало: [[Виктор Черномирдин]] • '''[[Рамзан Кадиров]]''' • [[Александар Ацо Аполонио]] • [[Хамдија Липовача]] • [[Тодо Куртовић]] • [[Славко Лабовић]] • [[Богољуб]] • [[Заим Музаферија]] • [[Сењанин Иво]] • [[Милан Торбица (рукометаш)]] • '''[[Хусеин Ђозо]]''' • [[Иван Ђоковић]] • [[Кенет О'Киф]] • [[Мустафа Бусулаџић]] • '''[[Златко Делић]]''' • [[Мирза Делић]] • [[Сава Пустиња]] • [[Саша Боројевић]] == Чланци — радионице == * [[Жељко Грујић]] * [[Ђуро Сврдлин]] * [[Раде Мијатовић]] * [[Драган Божанић]] • <small>[[Википедија:Упознај Српску/Маратон]]</small> * [[Кањон Цврцке]] • <small>[[Википедија:Уређивачки маратон и фото-тура Трагом душе 2016/Соколац]]</small> * [[Цврцка]] • <small>[[Википедија:Уређивачки маратон и фото-тура Трагом душе 2016/Соколац]]</small> * [[Приједорчанка]] * [[Грујо Самарџић]] * [[Павле Милић]] * [[Википедија:Акција писања чланака на тему Косова и Метохије/Евиденција/CarRadovan|КосМет]] == Остало == * остало: [[Дамаст]] • [[Амфиболија]] • ‎[[Арак (пиће)]] • [[Панталоне]] • [[Орловка]] • [[Плумбикон]] • * взо: [[Мавра (вишезначна одредница)]] • [[Тараба (вишезначна одредница)]] • [[Бенуе (вишезначна одредница)]] • [[Казах (вишезначна одредница)]] • [[Мост на Жепи (вишезначна одредница)]] • [[Жеђ (вишезначна одредница)]] • [[Александар Живковић (вишезначна одредница)]] • [[Скот Вилијамс]] • [[Нафта (вишезначна одредница)]] • [[Панталоне (вишезначна одредница)]] • [[Ајдар (вишезначна одредница)]] • [[Рат у Ираку (вишезначна одредница)]] • [[Ирачко-курдски конфликт (вишезначна одредница)]] • [[Северна ирачка офанзива]] • [[Турско-курдски конфликт (вишезначна одредница)]] • [[Маузер (вишезначна одредница)]] • [[Царство сунца]] • [[Картаго]] • [[Буџак (вишезначна одредница)]] • [[Кастор]] • [[Чарлс]] • [[ДНС]] * шаблони: [[Шаблон:Галерије грбова држава у Европи]] • [[Шаблон:Грбови градова и општина Српске]] • [[Шаблон:Грбови општина Црне Горе]] • [[Шаблон:Грбови општина Македоније]] • [[Шаблон:Грбови хрватских жупанија]] • [[Шаблон:Административна подела Азербејџана]] • [[Шаблон:Покрајине Алжира]] • [[Шаблон:Административна јединица (без симбола)]] • [[Шаблон:Галерије грбова држава у Јужној Америци]] • [[Шаблон:Покрајине Анголе]] • [[Шаблон:Административна подела Антигве и Барбуде]] • [[Шаблон:Списак округа Бангладеша]] • [[Шаблон:Галерија грбова Норвешке]] • [[Шаблон:Административна подела Боливије]] • [[Шаблон:Галерија грбова Швајцарске]] • [[Корисник:CarRadovan/Српска споменица]] • [[Шаблон:Галерија грбова Русије]] • [[Шаблон:Тамнавци—носиоци Карађорђеве звезде]] • [[Шаблон:ЦарРадован потпис]] • [[Шаблон:Галерија грбова руских рејона]] • [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Биографије/евиденција/CarRadovan]] • [[Шаблон:архива/Добри чланци]] • [[Шаблон:Разговор са корисником:CarRadovan/Архива]] • [[Шаблон:БојанаПГ потпис]] • [[Шаблон:Галерије грбова држава у Океанији]] • [[Шаблон:Кутијица за заставу]] • [[Шаблон:Полинезијски језици]] == Споменице и захвалнице == {{ККПочетак}} {{Корисник Вики/Викимедијанци Републике Српске}} {{КККрај}} {{СП50000|24194}} {| |{{VLADA-брзнапредак|Име споменице све говори|НиколаБ}} |{{СС-радитруд|Свака част и само напред|Оњегин}} |{{СС-радитруд|Za dosadašnji rad na vikipediji|Soundwaweserb}} |{{Корисник:Plamen/Ударничка споменица|За све досад написане чланке на Википедији, а посебно за оне о Русији|Plamen}} |{{СС-општа|За све чланке које си написао|Mstudiodf}} |{{СС-радитруд|За географске, историјске и биографске чланке|Djordjes}} |{{СС-општа|За све чланке о Сахи|TheStefan12345|Stefan}} |{{VLADA-ноћни рад|За велики број измена у ноћној смени.|Soundwaweserb}} |- |{{СС-радитруд|За досадашњи допринос и подстрек за будуће|Марко Станојевић}} |{{СС-радитруд|Не волим да се понављам са споменицама али стварно си заслужио. Само удри |НиколаБ}} |{{VLADA-нај 2014.|Википедијанац 2014.}} |{{СС-комичар|Морам да ти доделим ову споменицу за коментар: „гледај сад кад стигне километарски одговор”''. Од срца си ме насмејао.|Snake_bgd|Змија бгд}} |{{Корисник:Pinki/Орден народног хероја|Орден народног хероја|Geograf IS}} |{{Строверова споменица|Ево направих своју споменицу и прву доделих теби, јер желим да ти покажем да сам ти неизмерно захвалан за сву помоћ до данас.|За част}} |{{СС-АВ|За борбу против вандализма|Geograf IS}} |{{VLADA-географ|За допринос у области географије|Geograf_IS}} |- |{{СС-општа|За досадашњи, надам се и будући допринос ср.вики|Zmaj123}} |{{СС-општа|За грбове, илирска племена и остале доприносе на ср.вики које сам можда превидео.|Владимир Нимчевић}} |{{СС-радитруд|Само напред|Geograf IS}} |{{VLADA-нај 2015.|Википедијанац 2015.}} |{{СС-радитруд|За рад и труд|Милан Животић}} |{{СС-радитруд|За рад и труд|Др_Нешо}} |{{Таковски крст|За допринос српској википедији|Др_Нешо}} |{{Корисник:Pinki/Орден рада|Орден рада за досадашњи рад на Википедији|Пинки}} |- |{{Споменица Упознај Српску|За учешће у тамичењу „Упознај Српску”|Ранко Николић}} |{{СС-помоћник|За свеукупну помоћ|Др_Нешо}} |{{ВППЧ споменица|За допринос око почетничких чланака|Др_Нешо}} |{{Корисник:Pinki/Медаља Златна звезда|За допринос Википедији и успешну сарадњу током 2016. године|Пинки}} |{{С-Сунце Вергине|За свеукупни допринос на Википедији|Soundwaweserb}} |{{Споменица/ЦЕЕ пролеће}} |{{СС-помоћник|На муци се познају јунаци.|Др Нешо 2}} |{{VLADA-географ|Нека буде споменица за географију, због сјаних чланака на ту тему, али и за помоћ око многих ствари|MareBG}} |- |{{Деда Мраз|За рад у новогодишњим сатима!|Lotom}} |{{СС-радитруд|За рад и труд|Алекол}} |{{Кинa-споменица|IvanaMadzarevic}} |{{Споменица/Међународни дан особа са инвалидитетом 2021.|Бојан Цветановић}} |{{ОЧЈ|И више него заслужено.|Садко}} |{{Споменица Акције на тему КиМ - учесник}} |{{СС-радитруд|Za dosadašnji rad na vikipediji|The Explaner}} |{{ал-витез|За витешко држање у непријатним ситуацијама|Др Нешо2}} |- |{{Споменица за изузетан допринос Википедији на српском језику|МареБГ}} |} {{-}} * [http://wikimedia.rs.ba/index.php?title=Корисник:CarRadovan] 2kf67p88q6ojo0wcyjcy4ynb4nw211x 0 1300437 30098552 29948322 2025-06-27T12:04:51Z ~2025-87921 447105 30098552 wikitext text/x-wiki '''Чакшире''' су део мушке [[Српска народна ношња|turske народне ношње]]. Јављају се у 16. веку, а почетком 20. века избачене су из народне ношње Србије. Углавном су се правиле од сукна, тканине попут платна. Дуга турска владавина и економска потчињеност оставили су дубок траг у ношњи.<ref>{{Cite book|last=Бјеладиновић|first=Јасна|title=Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. &#91;Књ. 1&#93;|url=http://books.google.com/books?id=ZhAnBAAAQBAJ&pg=PA447|date=01. 09. 2011|publisher=Etnografski muzej u Beogradu|isbn=978-86-7891-060-9|pages=447}}</ref> [[Датотека:Srpska nosnja.jpg|thumb|мушка ношња]] == Типови чакшира == Ношена су углавном три типа мушких чакшира: # уске беле беневреке # пеленгире # широке тураче, или потурлије, сличне турским чакширама === Беневреци === Чакшире од белог сукна, са уским и при дну разрезаним ногавицама, са мањим и плитким туром и изрезима на горњем предњем делу, најзаступљеније су биле у источној [[Србија|Србији]] и [[Војводина|Војводини]]. === Пеленгире === Чакшире широких краћих ногавица (до испод колена), распрострањене у [[Стари Влах|Старом Влаху]] и у динарским областима. Другачије се зову шалваре. Прављене су од неуваљаног сукна, широког тура и широких краћих ногавица.<ref>{{Cite web|url=http://www.etno-institut.co.rs/lat/pojmovnik/ch/caksire.php |title=Етнографски институт САНУ: Чакшире |accessdate=23. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160201132103/http://www.etno-institut.co.rs/lat/pojmovnik/ch/caksire.php |archive-date=01. 02. 2016 |url-status=dead }}</ref> === Потурлије === Широке чакшире, тураче/'''потурлије''', најпре су ношене по градовима, израђиване од плаве и црне чохе, богато украшене златним ткањем. Касније их прихвата сеоско становништво. Становништво нишког, лесковачког и врањског подручја носило је простију, грубљу ношњу од домаћих тканина, без много украса и веза. Међу српским ношњама најлепше су из Шумадије, Београдске Посавине и Подунавља.<ref>{{Cite web |url=http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=65.0;wap2 |title=Ризница Српска |access-date=10. 06. 2015 |archive-date=25. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160325064353/http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=65.0;wap2 |url-status= }}</ref> == Референце: == {{референце|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Бјеладиновић|first=Јасна|title=Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. &#91;Књ. 1&#93;|url=http://books.google.com/books?id=ZhAnBAAAQBAJ&pg=PA447|date=01. 09. 2011|publisher=Etnografski muzej u Beogradu|isbn=978-86-7891-060-9|pages=447}} {{Подножје}} [[Категорија:Одећа]] aztwknlno5x62dbrnnvppoc0znwt6j4 30099033 30098552 2025-06-27T19:30:47Z Dungodung 490 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-87921|~2025-87921]] ([[User talk:~2025-87921|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29948322 wikitext text/x-wiki '''Чакшире''' су део мушке [[Српска народна ношња|српске народне ношње]]. Јављају се у 16. веку, а почетком 20. века избачене су из народне ношње Србије. Углавном су се правиле од сукна, тканине попут платна. Дуга турска владавина и економска потчињеност оставили су дубок траг у ношњи.<ref>{{Cite book|last=Бјеладиновић|first=Јасна|title=Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. &#91;Књ. 1&#93;|url=http://books.google.com/books?id=ZhAnBAAAQBAJ&pg=PA447|date=01. 09. 2011|publisher=Etnografski muzej u Beogradu|isbn=978-86-7891-060-9|pages=447}}</ref> [[Датотека:Srpska nosnja.jpg|thumb|мушка ношња]] == Типови чакшира == Ношена су углавном три типа мушких чакшира: # уске беле беневреке # пеленгире # широке тураче, или потурлије, сличне турским чакширама === Беневреци === Чакшире од белог сукна, са уским и при дну разрезаним ногавицама, са мањим и плитким туром и изрезима на горњем предњем делу, најзаступљеније су биле у источној [[Србија|Србији]] и [[Војводина|Војводини]]. === Пеленгире === Чакшире широких краћих ногавица (до испод колена), распрострањене у [[Стари Влах|Старом Влаху]] и у динарским областима. Другачије се зову шалваре. Прављене су од неуваљаног сукна, широког тура и широких краћих ногавица.<ref>{{Cite web|url=http://www.etno-institut.co.rs/lat/pojmovnik/ch/caksire.php |title=Етнографски институт САНУ: Чакшире |accessdate=23. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160201132103/http://www.etno-institut.co.rs/lat/pojmovnik/ch/caksire.php |archive-date=01. 02. 2016 |url-status=dead }}</ref> === Потурлије === Широке чакшире, тураче/'''потурлије''', најпре су ношене по градовима, израђиване од плаве и црне чохе, богато украшене златним ткањем. Касније их прихвата сеоско становништво. Становништво нишког, лесковачког и врањског подручја носило је простију, грубљу ношњу од домаћих тканина, без много украса и веза. Међу српским ношњама најлепше су из Шумадије, Београдске Посавине и Подунавља.<ref>{{Cite web |url=http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=65.0;wap2 |title=Ризница Српска |access-date=10. 06. 2015 |archive-date=25. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160325064353/http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=65.0;wap2 |url-status= }}</ref> == Референце: == {{референце|30em}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|last=Бјеладиновић|first=Јасна|title=Народне ношње у XIX и XX веку. Србија и суседне земље. &#91;Књ. 1&#93;|url=http://books.google.com/books?id=ZhAnBAAAQBAJ&pg=PA447|date=01. 09. 2011|publisher=Etnografski muzej u Beogradu|isbn=978-86-7891-060-9|pages=447}} {{Подножје}} [[Категорија:Одећа]] 1qbczf143yzuxt33acly4vv9bph9vcc 0 1304588 30099316 30098533 2025-06-28T00:47:05Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-87798|~2025-87798]] ([[User talk:~2025-87798|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 29905076 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Ивица Тончев | слика = Ivica toncev radnicki sep 2018.jpg |220px]] | ширина_слике = | опис_слике = Ивица Тончев 2018. године | датум_рођења = {{датум рођења|1968|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | националност= | партија= [[Социјалистичка партија Србије]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Мегатренд универзитет]] | професија= [[Руковођење|менаџер]] | име при рођењу = | функција 1= саветник за европске интеграције првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 1 = [[2008]] | крај функције 1 = [[2012]] | председник 1 = [[Мирко Цветковић]] | влада 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2= саветник за националну безбедност председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 2 = [[2012]] | крај функције 2 = [[2014]] | председник 2 = [[Ивица Дачић]] | влада 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3= саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 3 = [[2014]] | крај функције 3 = [[2016]] | председник 3 = [[Александар Вучић]] | влада 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4= државни секретар [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Републике Србије]] | почетак функције 4 = [[2016]] | крај функције 4 = [[2020]] | председник 4 = | влада 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5= потпредседник [[ФК Црвена звезда]] | почетак функције 5 = [[2012]] | крај функције 5 = [[2015]] | председник 5 = | влада 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | функција 6= председник [[ФК Раднички Ниш]] | почетак функције 6 = [[2016]] | крај функције 6 = | председник 6 = | влада 6 = | претходник 6 = | наследник 6 = | амблем= [[Датотека:Government of Serbia logo.svg|100п]] | списак= | потпис= }} '''Ивица Тончев''' ([[Ниш]], [[17. новембар]] [[1968]]) српски је предузетник и политичар. == Биографија == [[Датотека:Ивица Тончев, државни секретар (МСП).jpg|мини|лево|Ивица Тончев, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије]] [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|лево|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] [[Датотека:Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије.jpg|мини|лево|Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије (2018)]] Ивица Тончев рођен је [[17. новембар|17. новембра]] [[1968]]. године у [[Ниш]]у. Основну школу „Вук Караџић“ завршио је у родној [[Сурдулица|Сурдулици]]. У Сурдулици је завршио и Техничку школу „Никола Тесла“. Високо образовање стиче студијама на [[Мегатренд универзитет]]у, [[Београд]] на смеру пословна администрација и менаџмент. На Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера. Пре уласка у политику успешно се бавио предузетништвом у [[Аустрија|Аустрији]]. Од [[2008]]. године ступио је на државне функције у Републици [[Србија|Србији]]. Претходно је ушао у чланство [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], док је партија била у опозицији. Од 2008. до [[2012]]. године налазио се на месту саветника за европске интеграције [[Ивица Дачић|Ивице Дачића]], првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије. За то време се налазио и на месту изасланика председника Владе задуженог за јачање билатералних веза Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. Функцију саветника за националну безбедност је обављао до парламентарних избора [[2014]]. године након чега је остао ангажован у [[Влада Републике Србије|Влади Србије]] као саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. У међувремену је био и члан [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у сазиву 2012 – [[2016]] с тим да је почетком [[2013]]. године одлучио да поднесе оставку на посланичку функцију не желећи да се нађе у сукобу интереса због обављања саветничке функције у Кабинету председника Владе. Током посланичког мандата (мај 2012 – јануар 2013) Ивица Тончев је био активан као члан неколико скупштинских одбора, Одбора за дијаспору и [[Срби|Србе]] у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Као народни посланик налазио се челу посланичке групе пријатељства Аустрије и Србије.<ref>Ивица Тончев - посланички профил на http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ {{Wayback|url=http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ |date=20160122091716 }}</ref>. Након ванредних парламентарних [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|избора одржаних 24. априла 2016.]] године Ивица Тончев је поново изборио посланички мандат обзиром да се налазио на 23. месту на листи Социјалистичке партије Србије која је према прелиминарним резултатима РИК-а освојила 29 посланичких мандата.<ref>SKUPŠTINA ĆE BITI JAČA NEGO RIJALITI: Stižu skandal majstori, bacačice kletvi, muftija i iznenađenja http://www.kurir.rs/vesti/politika/skupstina-ce-biti-jaca-nego-rijaliti-stizu-skandal-majstori-bacacice-kletvi-muftija-i-mnogo-iznenadenja-clanak-2244089</ref> Након конституисања новог скупштинског сазива Ивица Тончев је постао члан три скупштинска одбора. Ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове (члан), Одбору за спољне послове (заменик члана) и Одбору за дијаспору и Србе у региону (заменик члана).<ref>ИВИЦА ТОНЧЕВ - народни посланик http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.636.891.html</ref> Средином децембра, тачније 12. децембра 2016. године на седници Владе Србије Ивица Тончев је изабран на функцију државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]].<ref>Tončev i Stevanović postavljeni za državne sekretare u MSP http://www.kurir.rs/komentari/toncev-i-stevanovic-postavljeni-za-drzavne-sekretare-u-msp-clanak-2585939</ref> Од када је постављен на место Државног секретара Тончев је имао неколико важних сусрета са представницима дипломатског кора у Београду. сусрео се са амбасадорима Немачке, Аустрије, Француске, Финске, Швајцарске, Шведске, Бугарске, Словачке, Марока ... Једна од области које покрива Тончев у својству Државног секретара је и политика према расејању односно координирање рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Међу кључним задацима Ивице Тончева у Министарству наведен је надзор рада дипломатско-конзуларних представништава и побољшавање рада ДКП и рационализација саме мреже ДКП-ова. Током досадашњег обављања функције државног секретара Тончев је учествовао у неколико надзора укључујући и надзор рада Конзуларног одељења амбасаде Србије у Бечу као и надзор рада КЦ Србије у Паризу. Током 2018. посетио је и Северну Рајну Вестфалију у којој је отворио изложбу посвећену српској дијаспори у Немачкој и уједно се сусрео са својим хомологом у [[Северна Рајна-Вестфалија|Северној Рајни-Вестфалији]], државном секретарком Серап Гулер са којом је разговарао о јачању веза Србије и Немачке уз посредовање наше дијаспоре која је изузетно бројна у најбогатијој немачкој покрајини. Уједно је истакао и потребу за трансфером знања и искуства из Немачке у Србију кроз повратак наших стручњака који би радили у матици<ref>Државни секретар Тончев разговарао са државном секретарком Серап Гулер http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr |date=20181014202729 }}</ref>. Крајем 2018. Тончев је заједно са министром [[Ивица Дачић|Ивицом Дачићем]] присуствовао Министарском савету [[ОЕБС]] одржаном у Милану. [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|десно|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] == Ивица Тончев у ФК Црвена звезда == Новембра 2012. године Ивица Тончев постаје део тима задуженог за консолидовање посрнулог фудбалског гиганта из Србије, [[ФК Црвена звезда]]. Током новембра и децембра Тончев је био задужен за финансијску консолидацију и безбедност клуба. 16. децембра 2012. године на Скупштини ФК Црвена звезда бива изабран за једног од потпредседника клуба и на тој функцији се налази и данас. Од када се налази на позицији потпредседника клуба Црвена звезда је успела да освоји једну шампионску титулу (сезона 2013/14). Тончев је јула 2014. године у својству потпредседника ФК Црвена звезда угостио Олега Семенова представника [[ФК Спартак Москва]] и том приликом су договорили одигравање пријатељске утакмице два клуба поводом отварања новог стадиона Спартака.<ref>Потписан споразум Звезде и Спартака http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html |date=20150923223114 }}</ref> У овом тренутку Ивица Тончев заједно са осталим члановима Управног одбора ради на даљој консолидацији клуба који има амбиције да врати наслов првака [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије у фудбалу]] у сезони 2015/16.<ref>Звезда: Одржан УО, Тончев предложио тренера! http://mondo.rs/a798006/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-odrzao-UO-Toncev-predlozio-Filipovic-trener.html</ref> Након нешто слабијег старта првенства у сезони 2015/16 и под притиском навијача и спортске јавности читаво руководство, укључујући и Тончева, поднело је оставке на чланство у Управном одбору Црвене звезде. Тончев је изразио спремност да препусти другима руковођење клубом уколико сматрају да су способнији уједно се упитавши где су били у најтежем тренутку када су он и остали руководиоци преузели клуб у децембру 2012. године.<ref>Тончев поднео оставку: Нећу да будем део фарсе http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:561128-Toncev-podneo-ostavku-Necu-da-budem-deo-farse</ref> За јесен су били најављени избори за ново руководство [[ФК Црвена звезда]]. До избора на крају није дошло али је Тончев, у међувремену, поднео оставку на место потпредседника клуба. У том периоду се говорило и о његовој намери да се кандидује на функцију председника клуба.<ref>Tončev odustao od kandidature: Postoji sprega navijača Zvezde sa Čovićem http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/toncev-odustao-od-kandidature-postoji-sprega-navijaca-zvezde-sa-covicem/5wkq1pv</ref> == Ивица Тончев у ФК Раднички Ниш == [[Датотека:Тончев на стадиону Радничког.png|мини|лево|Ивица Тончев на стадиону Чаир у Нишу]] [[Датотека:Ivica Tončev sa vlasnikomPSG-a.jpg|мини|лево|Ивица Тончев са власником ФК Пари Сен Жермен]] Средином 2000их Ивица Тончев се налазио на челу ФК Раднички из Ниша који се тада такмичио у другој фудбалској лиги. Деценију касније Тончев је у јавности почео поново да слови за кандидата за председника [[ФК Раднички Ниш]]. Убрзо је организована скупштина клуба и уз подршку градских и клупских структура он је 8. децембра 2016. изабран за председника Радничког.<ref>Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html</ref> Након именовања на функцију Државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]] Тончев одлучује да замрзне позицију челног човека клуба али остаје присутан у клубу ком и даље даје велику подршку. У марту 2017. године у једном од интервјуа изјављује да очекује да ће Раднички можда и у сезони 2017/18 заиграти у Европи обзиром на добре игре које клуб бележи. Истакао је да је у клубу заведена дисциплина и да [[Ниш]] као највећи град јужне Србије заслужује да поново постане један од главних центара српског фудбала.<ref>INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“, Vladan Dinić, Svedok http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 {{Wayback|url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 |date=20170329050314 }}</ref>. Као први човек клуба Тончев је 26. октобра 2017. године присуствовао утакмици [[ФК Пари Сен Жермен]] - [[ФК Ница]] и том приликом се сусрео са власником ПСЖ-а Насером Ал Келаифијем.<ref>FOTO-UBOD: Ivica Tončev gost vlasnika PSŽ-a (FOTO), Darko Noveski, hotsport http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ {{Wayback|url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ |date=20171031175609 }}</ref>. У сезони 2017/18 Тончев на челу Радничког остварује историјски успех пласманом у квалификације за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]] чиме је Ниш враћен на европску фудбалску сцену након три деценије.<ref>РАДНИЧКИ ЈЕ У ЕВРОПИ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/# |date=20180522111345 }}</ref>. Током јула и августа 2018. године Раднички је одиграо четири европске утакмице у оквиру квалификација за УЕФА лигу Европе. У првом колу је савладана Гзира јунајтед са Малте укупним резултатом 5:0 док је у другом колу Раднички поражен резултатом 4:2 с тим да је у Нишу остао непоражен након ремија 2:2 са [[ФК Макаби Тел Авив]] 02. августа. Након утакмице Тончев је изјавио да је поносан на атмосферу у Нишу која је показала да Ниш и Раднички имају перспективу да врате стару фудбалску славу у овај део Србије.<ref>ТОНЧЕВ: У НИШУ ЈЕ ПОБЕДИО ФУДБАЛ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/# |date=20180807130627 }}</ref>. У суперлигашкој сезони 2018/19 Раднички предвођен Тончевим остварује изузетно добре резултате и почетком марта 2019. заузима другу позицију чиме се директно умешао између вечитих ривала. Остварена је и осма везана победа чиме је ојачан рекорд у везаним победама. Победа добија на значају обзиром да је савладан [[ФК Партизан]] резултатом 0:1. Нишлије су свом тиму честитале победу великим дочеком у граду након историјског тријумфа у Београду<ref>Kako su „Meraklije“ dočekale fudbalere Radničkog nakon pobede nad Partizanom (FOTO) https://niskevesti.rs/kako-su-meraklije-docekale-fudbalere-radnickog-nakon-pobede-nad-partizanom-foto/</ref>. У сезони 2021/22 Раднички поново успева да обезбеди пласман у УЕФА такмичења освајањем четвртог места у првенству. Управа клуба који води Тончев суочава се са изазовом реконструкције и обнове стадиона како би спортски резултат пратила одговарајућа инфраструктура за европске утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radni%C4%8Dki-iz-ni%C5%A1a-veliko-slavlje-i-mnogo-problema/a-61961638|title=Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema {{!}} DW {{!}} 28.05.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2022-06-01}}</ref> Априла 2023. Раднички је на челу са Тончевим прославио јубиларних сто година постојања.<ref>SPEKTAKL U NIŠU, PROSLAVA STO GODINA RADNIČKOG: Koncert, bakljada i vatromet! VIDEO https://www.kurir.rs/sport/fudbal/4149866/proslava-sto-godina-radnickog</ref> Децембра 2023. Тончев је након победе над Партизаном истакао да је важно да се зна да је Раднички победио због себе и да ће српски фудбал кренути напред када се прекине са апсолутном доминацијом Звезде и Партизана. Навео је добре примере таквих промена у фудбалу у Бугарској и Румунији.<ref>TONČEV ZA MBS: Nismo pobedili Partizan zbog Zvezde, nego za sebe! Radnički više nikad neće da se bori za opstanak! https://www.maxbetsport.rs/ivica-toncev-partizan-crvena-zvezda-radniki-nis-485837/</ref> Марта 2025. Тончев се огласио поводом актуелног стања и спортских резултата Радничког. Истакао је да је генерално задовољан оствареним укључујући и пласман у четвртфинале Купа Србије, посебно имајући у виду да клуб има буџет од два милиона евра који је далеко мањи од буџета Црвене звезде и Партизана.<ref>{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0x%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/|title=Ивица Тончев за МаxБет: Са овим буџетом је добро да смо у Суперлиги|last=admin|date=2025-03-19|website=ФК Раднички Ниш|language=sr-RS|access-date=2025-03-19}}</ref> == Занимљивости == [[Датотека:Видин (Бугарска), новембар 2013.jpeg|мини|Посета Републици Бугарској]] Као један од најближих сарадника једног од главних државних функционера, Тончев се у неколико наврата нашао у жижи јавности. Током 2013. године против њега је вођена кампања око наводне валидности његове факултетске дипломе. Након притиска дела јавности и контроле надлежних државних органа утврђено је да је Тончев стекао високо образовање у складу са законским процедурама. Било је и говора о његовим наводним везама са припадницима балканског подземља. Ни један од тих навода није доказан иако је вођена својеврсна хајка против Тончева који је тада обављао функцију [[саветник за националну безбедност|саветника за националну безбедност]] председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]].<ref>Лојални саветник Батке - "Данас" http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/lojalni_savetnik_batke.46.html?news_id=255629</ref> У српској политици Тончев је познат као важан контакт и посредник у одржавању коалиционих веза са [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|Партијом уједињених пензионера Србије]] коју је основао и водио [[Јован Кркобабић]]. Тончев је близак пријатељ и са [[Срђан Ђоковић|Срђаном Ђоковићем]], оцем најбољег светског тенисера [[Новак Ђоковић|Новака Ђоковића]]. У јавности се, због његове личне жеље, мало говори о његовом филантропском ангажовању које се огледа у пружању материјалне помоћи сиромашним и угроженим породицама. Фебруара 2016. године Тончев је одлучио да финансијски помогне студентима права из Ниша плативши котизацију за њихово учешће на симулацији суђења у [[Стразбур]]у.<ref>Обезбеђен новац, студенти права иду у Стразбур http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Obezbedjen-novac-studenti-prava-idu-u-Strazbur.sr.html</ref> Током 1990их и 2000их успешно се бавио предузетништвом у Аустрији у којој, између осталог, важи за успешног пословног човека у [[грађевинска индустрија|грађевинској индустрији]]. Пре Црвене звезде обрео се и на функцији једног од челних људи [[ФК Раднички Ниш]]. У Радничком из Ниша био је активан средином 2000их година. == Приватни живот == Ивица Тончев је ожењен. Отац је троје деце. Место пребивалишта Ивице Тончева је равномерно распоређено на [[Београд]], [[Беч]] и [[Сурдулица|Сурдулицу]]. [[Новица Тончев]], брат Ивице Тончева такође је активан [[политичар]] и налази се на челу локалне власти у Сурдулици. Тончеви су пореклом из села [[Божица]] у општини [[Општина Сурдулица|Сурдулица]].<ref>{{cite web |title=Обележена школска слава у селу Божица |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/608212/obelezena-skolska-slava-u-selu-bozica.php |website=srbija.gov.rs}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130727102943/http://crvenazvezdafk.com/klub/menadzment.html Менаџмент ФК Црвена звезда] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тончев, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] ssjdyotpxtul38zydak6w0hr02qcljd 30099317 30099316 2025-06-28T00:47:46Z Sadko 25741 30099317 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Ивица Тончев | слика = Ivica toncev radnicki sep 2018.jpg |220px]] | ширина_слике = | опис_слике = Ивица Тончев 2018. године | датум_рођења = {{датум рођења|1968|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | националност= | партија= [[Социјалистичка партија Србије]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Мегатренд универзитет]] | професија= [[Руковођење|менаџер]] | име при рођењу = | функција 1= саветник за европске интеграције првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 1 = [[2008]] | крај функције 1 = [[2012]] | председник 1 = [[Мирко Цветковић]] | влада 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2= саветник за националну безбедност председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 2 = [[2012]] | крај функције 2 = [[2014]] | председник 2 = [[Ивица Дачић]] | влада 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3= саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 3 = [[2014]] | крај функције 3 = [[2016]] | председник 3 = [[Александар Вучић]] | влада 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4= државни секретар [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Републике Србије]] | почетак функције 4 = [[2016]] | крај функције 4 = [[2020]] | председник 4 = | влада 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5= потпредседник [[ФК Црвена звезда]] | почетак функције 5 = [[2012]] | крај функције 5 = [[2015]] | председник 5 = | влада 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | функција 6= председник [[ФК Раднички Ниш]] | почетак функције 6 = [[2016]] | крај функције 6 = | председник 6 = | влада 6 = | претходник 6 = | наследник 6 = | амблем= [[Датотека:Government of Serbia logo.svg|100п]] | списак= | потпис= }} '''Ивица Тончев''' ([[Ниш]], [[17. новембар]] [[1968]]) српски је предузетник и политичар. == Биографија == [[Датотека:Ивица Тончев, државни секретар (МСП).jpg|мини|лево|Ивица Тончев, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије]] [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|лево|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] [[Датотека:Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије.jpg|мини|лево|Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије (2018)]] Ивица Тончев рођен је [[17. новембар|17. новембра]] [[1968]]. године у [[Ниш]]у. Основну школу „Вук Караџић“ завршио је у родној [[Сурдулица|Сурдулици]]. У Сурдулици је завршио и Техничку школу „Никола Тесла“. Високо образовање стиче студијама на [[Мегатренд универзитет]]у, [[Београд]] на смеру пословна администрација и менаџмент. На Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера. Пре уласка у политику успешно се бавио предузетништвом у [[Аустрија|Аустрији]]. Од [[2008]]. године ступио је на државне функције у Републици [[Србија|Србији]]. Претходно је ушао у чланство [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], док је партија била у опозицији. Од 2008. до [[2012]]. године налазио се на месту саветника за европске интеграције [[Ивица Дачић|Ивице Дачића]], првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије. За то време се налазио и на месту изасланика председника Владе задуженог за јачање билатералних веза Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. Функцију саветника за националну безбедност је обављао до парламентарних избора [[2014]]. године након чега је остао ангажован у [[Влада Републике Србије|Влади Србије]] као саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. У међувремену је био и члан [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у сазиву 2012 – [[2016]] с тим да је почетком [[2013]]. године одлучио да поднесе оставку на посланичку функцију не желећи да се нађе у сукобу интереса због обављања саветничке функције у Кабинету председника Владе. Током посланичког мандата (мај 2012 – јануар 2013) Ивица Тончев је био активан као члан неколико скупштинских одбора, Одбора за дијаспору и [[Срби|Србе]] у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Као народни посланик налазио се челу посланичке групе пријатељства Аустрије и Србије.<ref>Ивица Тончев - посланички профил на http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ {{Wayback|url=http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ |date=20160122091716 }}</ref>. Након ванредних парламентарних [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|избора одржаних 24. априла 2016.]] године Ивица Тончев је поново изборио посланички мандат обзиром да се налазио на 23. месту на листи Социјалистичке партије Србије која је према прелиминарним резултатима РИК-а освојила 29 посланичких мандата.<ref>SKUPŠTINA ĆE BITI JAČA NEGO RIJALITI: Stižu skandal majstori, bacačice kletvi, muftija i iznenađenja http://www.kurir.rs/vesti/politika/skupstina-ce-biti-jaca-nego-rijaliti-stizu-skandal-majstori-bacacice-kletvi-muftija-i-mnogo-iznenadenja-clanak-2244089</ref> Након конституисања новог скупштинског сазива Ивица Тончев је постао члан три скупштинска одбора. Ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове (члан), Одбору за спољне послове (заменик члана) и Одбору за дијаспору и Србе у региону (заменик члана).<ref>ИВИЦА ТОНЧЕВ - народни посланик http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.636.891.html</ref> Средином децембра, тачније 12. децембра 2016. године на седници Владе Србије Ивица Тончев је изабран на функцију државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]].<ref>Tončev i Stevanović postavljeni za državne sekretare u MSP http://www.kurir.rs/komentari/toncev-i-stevanovic-postavljeni-za-drzavne-sekretare-u-msp-clanak-2585939</ref> Од када је постављен на место Државног секретара Тончев је имао неколико важних сусрета са представницима дипломатског кора у Београду. сусрео се са амбасадорима Немачке, Аустрије, Француске, Финске, Швајцарске, Шведске, Бугарске, Словачке, Марока ... Једна од области које покрива Тончев у својству Државног секретара је и политика према расејању односно координирање рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Међу кључним задацима Ивице Тончева у Министарству наведен је надзор рада дипломатско-конзуларних представништава и побољшавање рада ДКП и рационализација саме мреже ДКП-ова. Током досадашњег обављања функције државног секретара Тончев је учествовао у неколико надзора укључујући и надзор рада Конзуларног одељења амбасаде Србије у Бечу као и надзор рада КЦ Србије у Паризу. Током 2018. посетио је и Северну Рајну Вестфалију у којој је отворио изложбу посвећену српској дијаспори у Немачкој и уједно се сусрео са својим хомологом у [[Северна Рајна-Вестфалија|Северној Рајни-Вестфалији]], државном секретарком Серап Гулер са којом је разговарао о јачању веза Србије и Немачке уз посредовање наше дијаспоре која је изузетно бројна у најбогатијој немачкој покрајини. Уједно је истакао и потребу за трансфером знања и искуства из Немачке у Србију кроз повратак наших стручњака који би радили у матици<ref>Државни секретар Тончев разговарао са државном секретарком Серап Гулер http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr |date=20181014202729 }}</ref>. Крајем 2018. Тончев је заједно са министром [[Ивица Дачић|Ивицом Дачићем]] присуствовао Министарском савету [[ОЕБС]] одржаном у Милану. == Ивица Тончев у ФК Црвена звезда == Новембра 2012. године Ивица Тончев постаје део тима задуженог за консолидовање посрнулог фудбалског гиганта из Србије, [[ФК Црвена звезда]]. Током новембра и децембра Тончев је био задужен за финансијску консолидацију и безбедност клуба. 16. децембра 2012. године на Скупштини ФК Црвена звезда бива изабран за једног од потпредседника клуба и на тој функцији се налази и данас. Од када се налази на позицији потпредседника клуба Црвена звезда је успела да освоји једну шампионску титулу (сезона 2013/14). Тончев је јула 2014. године у својству потпредседника ФК Црвена звезда угостио Олега Семенова представника [[ФК Спартак Москва]] и том приликом су договорили одигравање пријатељске утакмице два клуба поводом отварања новог стадиона Спартака.<ref>Потписан споразум Звезде и Спартака http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html |date=20150923223114 }}</ref> У овом тренутку Ивица Тончев заједно са осталим члановима Управног одбора ради на даљој консолидацији клуба који има амбиције да врати наслов првака [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије у фудбалу]] у сезони 2015/16.<ref>Звезда: Одржан УО, Тончев предложио тренера! http://mondo.rs/a798006/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-odrzao-UO-Toncev-predlozio-Filipovic-trener.html</ref> Након нешто слабијег старта првенства у сезони 2015/16 и под притиском навијача и спортске јавности читаво руководство, укључујући и Тончева, поднело је оставке на чланство у Управном одбору Црвене звезде. Тончев је изразио спремност да препусти другима руковођење клубом уколико сматрају да су способнији уједно се упитавши где су били у најтежем тренутку када су он и остали руководиоци преузели клуб у децембру 2012. године.<ref>Тончев поднео оставку: Нећу да будем део фарсе http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:561128-Toncev-podneo-ostavku-Necu-da-budem-deo-farse</ref> За јесен су били најављени избори за ново руководство [[ФК Црвена звезда]]. До избора на крају није дошло али је Тончев, у међувремену, поднео оставку на место потпредседника клуба. У том периоду се говорило и о његовој намери да се кандидује на функцију председника клуба.<ref>Tončev odustao od kandidature: Postoji sprega navijača Zvezde sa Čovićem http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/toncev-odustao-od-kandidature-postoji-sprega-navijaca-zvezde-sa-covicem/5wkq1pv</ref> == Ивица Тончев у ФК Раднички Ниш == [[Датотека:Тончев на стадиону Радничког.png|мини|лево|Ивица Тончев на стадиону Чаир у Нишу]] [[Датотека:Ivica Tončev sa vlasnikomPSG-a.jpg|мини|Ивица Тончев са власником ФК Пари Сен Жермен]] Средином 2000их Ивица Тончев се налазио на челу ФК Раднички из Ниша који се тада такмичио у другој фудбалској лиги. Деценију касније Тончев је у јавности почео поново да слови за кандидата за председника [[ФК Раднички Ниш]]. Убрзо је организована скупштина клуба и уз подршку градских и клупских структура он је 8. децембра 2016. изабран за председника Радничког.<ref>Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html</ref> Након именовања на функцију Државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]] Тончев одлучује да замрзне позицију челног човека клуба али остаје присутан у клубу ком и даље даје велику подршку. У марту 2017. године у једном од интервјуа изјављује да очекује да ће Раднички можда и у сезони 2017/18 заиграти у Европи обзиром на добре игре које клуб бележи. Истакао је да је у клубу заведена дисциплина и да [[Ниш]] као највећи град јужне Србије заслужује да поново постане један од главних центара српског фудбала.<ref>INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“, Vladan Dinić, Svedok http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 {{Wayback|url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 |date=20170329050314 }}</ref>. Као први човек клуба Тончев је 26. октобра 2017. године присуствовао утакмици [[ФК Пари Сен Жермен]] - [[ФК Ница]] и том приликом се сусрео са власником ПСЖ-а Насером Ал Келаифијем.<ref>FOTO-UBOD: Ivica Tončev gost vlasnika PSŽ-a (FOTO), Darko Noveski, hotsport http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ {{Wayback|url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ |date=20171031175609 }}</ref>. У сезони 2017/18 Тончев на челу Радничког остварује историјски успех пласманом у квалификације за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]] чиме је Ниш враћен на европску фудбалску сцену након три деценије.<ref>РАДНИЧКИ ЈЕ У ЕВРОПИ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/# |date=20180522111345 }}</ref>. Током јула и августа 2018. године Раднички је одиграо четири европске утакмице у оквиру квалификација за УЕФА лигу Европе. У првом колу је савладана Гзира јунајтед са Малте укупним резултатом 5:0 док је у другом колу Раднички поражен резултатом 4:2 с тим да је у Нишу остао непоражен након ремија 2:2 са [[ФК Макаби Тел Авив]] 02. августа. Након утакмице Тончев је изјавио да је поносан на атмосферу у Нишу која је показала да Ниш и Раднички имају перспективу да врате стару фудбалску славу у овај део Србије.<ref>ТОНЧЕВ: У НИШУ ЈЕ ПОБЕДИО ФУДБАЛ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/# |date=20180807130627 }}</ref>. У суперлигашкој сезони 2018/19 Раднички предвођен Тончевим остварује изузетно добре резултате и почетком марта 2019. заузима другу позицију чиме се директно умешао између вечитих ривала. Остварена је и осма везана победа чиме је ојачан рекорд у везаним победама. Победа добија на значају обзиром да је савладан [[ФК Партизан]] резултатом 0:1. Нишлије су свом тиму честитале победу великим дочеком у граду након историјског тријумфа у Београду<ref>Kako su „Meraklije“ dočekale fudbalere Radničkog nakon pobede nad Partizanom (FOTO) https://niskevesti.rs/kako-su-meraklije-docekale-fudbalere-radnickog-nakon-pobede-nad-partizanom-foto/</ref>. У сезони 2021/22 Раднички поново успева да обезбеди пласман у УЕФА такмичења освајањем четвртог места у првенству. Управа клуба који води Тончев суочава се са изазовом реконструкције и обнове стадиона како би спортски резултат пратила одговарајућа инфраструктура за европске утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radni%C4%8Dki-iz-ni%C5%A1a-veliko-slavlje-i-mnogo-problema/a-61961638|title=Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema {{!}} DW {{!}} 28.05.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2022-06-01}}</ref> Априла 2023. Раднички је на челу са Тончевим прославио јубиларних сто година постојања.<ref>SPEKTAKL U NIŠU, PROSLAVA STO GODINA RADNIČKOG: Koncert, bakljada i vatromet! VIDEO https://www.kurir.rs/sport/fudbal/4149866/proslava-sto-godina-radnickog</ref> Децембра 2023. Тончев је након победе над Партизаном истакао да је важно да се зна да је Раднички победио због себе и да ће српски фудбал кренути напред када се прекине са апсолутном доминацијом Звезде и Партизана. Навео је добре примере таквих промена у фудбалу у Бугарској и Румунији.<ref>TONČEV ZA MBS: Nismo pobedili Partizan zbog Zvezde, nego za sebe! Radnički više nikad neće da se bori za opstanak! https://www.maxbetsport.rs/ivica-toncev-partizan-crvena-zvezda-radniki-nis-485837/</ref> Марта 2025. Тончев се огласио поводом актуелног стања и спортских резултата Радничког. Истакао је да је генерално задовољан оствареним укључујући и пласман у четвртфинале Купа Србије, посебно имајући у виду да клуб има буџет од два милиона евра који је далеко мањи од буџета Црвене звезде и Партизана.<ref>{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0x%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/|title=Ивица Тончев за МаxБет: Са овим буџетом је добро да смо у Суперлиги|last=admin|date=2025-03-19|website=ФК Раднички Ниш|language=sr-RS|access-date=2025-03-19}}</ref> == Занимљивости == [[Датотека:Видин (Бугарска), новембар 2013.jpeg|мини|Посета Републици Бугарској]] Као један од најближих сарадника једног од главних државних функционера, Тончев се у неколико наврата нашао у жижи јавности. Током 2013. године против њега је вођена кампања око наводне валидности његове факултетске дипломе. Након притиска дела јавности и контроле надлежних државних органа утврђено је да је Тончев стекао високо образовање у складу са законским процедурама. Било је и говора о његовим наводним везама са припадницима балканског подземља. Ни један од тих навода није доказан иако је вођена својеврсна хајка против Тончева који је тада обављао функцију [[саветник за националну безбедност|саветника за националну безбедност]] председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]].<ref>Лојални саветник Батке - "Данас" http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/lojalni_savetnik_batke.46.html?news_id=255629</ref> У српској политици Тончев је познат као важан контакт и посредник у одржавању коалиционих веза са [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|Партијом уједињених пензионера Србије]] коју је основао и водио [[Јован Кркобабић]]. Тончев је близак пријатељ и са [[Срђан Ђоковић|Срђаном Ђоковићем]], оцем најбољег светског тенисера [[Новак Ђоковић|Новака Ђоковића]]. У јавности се, због његове личне жеље, мало говори о његовом филантропском ангажовању које се огледа у пружању материјалне помоћи сиромашним и угроженим породицама. Фебруара 2016. године Тончев је одлучио да финансијски помогне студентима права из Ниша плативши котизацију за њихово учешће на симулацији суђења у [[Стразбур]]у.<ref>Обезбеђен новац, студенти права иду у Стразбур http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Obezbedjen-novac-studenti-prava-idu-u-Strazbur.sr.html</ref> Током 1990их и 2000их успешно се бавио предузетништвом у Аустрији у којој, између осталог, важи за успешног пословног човека у [[грађевинска индустрија|грађевинској индустрији]]. Пре Црвене звезде обрео се и на функцији једног од челних људи [[ФК Раднички Ниш]]. У Радничком из Ниша био је активан средином 2000их година. == Приватни живот == Ивица Тончев је ожењен. Отац је троје деце. Место пребивалишта Ивице Тончева је равномерно распоређено на [[Београд]], [[Беч]] и [[Сурдулица|Сурдулицу]]. [[Новица Тончев]], брат Ивице Тончева такође је активан [[политичар]] и налази се на челу локалне власти у Сурдулици. Тончеви су пореклом из села [[Божица]] у општини [[Општина Сурдулица|Сурдулица]].<ref>{{cite web |title=Обележена школска слава у селу Божица |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/608212/obelezena-skolska-slava-u-selu-bozica.php |website=srbija.gov.rs}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130727102943/http://crvenazvezdafk.com/klub/menadzment.html Менаџмент ФК Црвена звезда] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тончев, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] 4rk8ni11q05aim51zhky8945dw2tcg8 30099318 30099317 2025-06-28T00:47:59Z Sadko 25741 30099318 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Ивица Тончев | слика = Ivica toncev radnicki sep 2018.jpg |220px]] | ширина_слике = | опис_слике = Ивица Тончев 2018. године | датум_рођења = {{датум рођења|1968|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | националност= | партија= [[Социјалистичка партија Србије]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Мегатренд универзитет]] | професија= [[Руковођење|менаџер]] | име при рођењу = | функција 1= саветник за европске интеграције првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 1 = [[2008]] | крај функције 1 = [[2012]] | председник 1 = [[Мирко Цветковић]] | влада 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2= саветник за националну безбедност председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 2 = [[2012]] | крај функције 2 = [[2014]] | председник 2 = [[Ивица Дачић]] | влада 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3= саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 3 = [[2014]] | крај функције 3 = [[2016]] | председник 3 = [[Александар Вучић]] | влада 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4= државни секретар [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Републике Србије]] | почетак функције 4 = [[2016]] | крај функције 4 = [[2020]] | председник 4 = | влада 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5= потпредседник [[ФК Црвена звезда]] | почетак функције 5 = [[2012]] | крај функције 5 = [[2015]] | председник 5 = | влада 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | функција 6= председник [[ФК Раднички Ниш]] | почетак функције 6 = [[2016]] | крај функције 6 = | председник 6 = | влада 6 = | претходник 6 = | наследник 6 = | амблем= | списак= | потпис= }} '''Ивица Тончев''' ([[Ниш]], [[17. новембар]] [[1968]]) српски је предузетник и политичар. == Биографија == [[Датотека:Ивица Тончев, државни секретар (МСП).jpg|мини|лево|Ивица Тончев, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије]] [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|лево|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] [[Датотека:Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије.jpg|мини|лево|Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије (2018)]] Ивица Тончев рођен је [[17. новембар|17. новембра]] [[1968]]. године у [[Ниш]]у. Основну школу „Вук Караџић“ завршио је у родној [[Сурдулица|Сурдулици]]. У Сурдулици је завршио и Техничку школу „Никола Тесла“. Високо образовање стиче студијама на [[Мегатренд универзитет]]у, [[Београд]] на смеру пословна администрација и менаџмент. На Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера. Пре уласка у политику успешно се бавио предузетништвом у [[Аустрија|Аустрији]]. Од [[2008]]. године ступио је на државне функције у Републици [[Србија|Србији]]. Претходно је ушао у чланство [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], док је партија била у опозицији. Од 2008. до [[2012]]. године налазио се на месту саветника за европске интеграције [[Ивица Дачић|Ивице Дачића]], првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије. За то време се налазио и на месту изасланика председника Владе задуженог за јачање билатералних веза Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. Функцију саветника за националну безбедност је обављао до парламентарних избора [[2014]]. године након чега је остао ангажован у [[Влада Републике Србије|Влади Србије]] као саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. У међувремену је био и члан [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у сазиву 2012 – [[2016]] с тим да је почетком [[2013]]. године одлучио да поднесе оставку на посланичку функцију не желећи да се нађе у сукобу интереса због обављања саветничке функције у Кабинету председника Владе. Током посланичког мандата (мај 2012 – јануар 2013) Ивица Тончев је био активан као члан неколико скупштинских одбора, Одбора за дијаспору и [[Срби|Србе]] у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Као народни посланик налазио се челу посланичке групе пријатељства Аустрије и Србије.<ref>Ивица Тончев - посланички профил на http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ {{Wayback|url=http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ |date=20160122091716 }}</ref>. Након ванредних парламентарних [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|избора одржаних 24. априла 2016.]] године Ивица Тончев је поново изборио посланички мандат обзиром да се налазио на 23. месту на листи Социјалистичке партије Србије која је према прелиминарним резултатима РИК-а освојила 29 посланичких мандата.<ref>SKUPŠTINA ĆE BITI JAČA NEGO RIJALITI: Stižu skandal majstori, bacačice kletvi, muftija i iznenađenja http://www.kurir.rs/vesti/politika/skupstina-ce-biti-jaca-nego-rijaliti-stizu-skandal-majstori-bacacice-kletvi-muftija-i-mnogo-iznenadenja-clanak-2244089</ref> Након конституисања новог скупштинског сазива Ивица Тончев је постао члан три скупштинска одбора. Ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове (члан), Одбору за спољне послове (заменик члана) и Одбору за дијаспору и Србе у региону (заменик члана).<ref>ИВИЦА ТОНЧЕВ - народни посланик http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.636.891.html</ref> Средином децембра, тачније 12. децембра 2016. године на седници Владе Србије Ивица Тончев је изабран на функцију државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]].<ref>Tončev i Stevanović postavljeni za državne sekretare u MSP http://www.kurir.rs/komentari/toncev-i-stevanovic-postavljeni-za-drzavne-sekretare-u-msp-clanak-2585939</ref> Од када је постављен на место Државног секретара Тончев је имао неколико важних сусрета са представницима дипломатског кора у Београду. сусрео се са амбасадорима Немачке, Аустрије, Француске, Финске, Швајцарске, Шведске, Бугарске, Словачке, Марока ... Једна од области које покрива Тончев у својству Државног секретара је и политика према расејању односно координирање рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Међу кључним задацима Ивице Тончева у Министарству наведен је надзор рада дипломатско-конзуларних представништава и побољшавање рада ДКП и рационализација саме мреже ДКП-ова. Током досадашњег обављања функције државног секретара Тончев је учествовао у неколико надзора укључујући и надзор рада Конзуларног одељења амбасаде Србије у Бечу као и надзор рада КЦ Србије у Паризу. Током 2018. посетио је и Северну Рајну Вестфалију у којој је отворио изложбу посвећену српској дијаспори у Немачкој и уједно се сусрео са својим хомологом у [[Северна Рајна-Вестфалија|Северној Рајни-Вестфалији]], државном секретарком Серап Гулер са којом је разговарао о јачању веза Србије и Немачке уз посредовање наше дијаспоре која је изузетно бројна у најбогатијој немачкој покрајини. Уједно је истакао и потребу за трансфером знања и искуства из Немачке у Србију кроз повратак наших стручњака који би радили у матици<ref>Државни секретар Тончев разговарао са државном секретарком Серап Гулер http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr |date=20181014202729 }}</ref>. Крајем 2018. Тончев је заједно са министром [[Ивица Дачић|Ивицом Дачићем]] присуствовао Министарском савету [[ОЕБС]] одржаном у Милану. == Ивица Тончев у ФК Црвена звезда == Новембра 2012. године Ивица Тончев постаје део тима задуженог за консолидовање посрнулог фудбалског гиганта из Србије, [[ФК Црвена звезда]]. Током новембра и децембра Тончев је био задужен за финансијску консолидацију и безбедност клуба. 16. децембра 2012. године на Скупштини ФК Црвена звезда бива изабран за једног од потпредседника клуба и на тој функцији се налази и данас. Од када се налази на позицији потпредседника клуба Црвена звезда је успела да освоји једну шампионску титулу (сезона 2013/14). Тончев је јула 2014. године у својству потпредседника ФК Црвена звезда угостио Олега Семенова представника [[ФК Спартак Москва]] и том приликом су договорили одигравање пријатељске утакмице два клуба поводом отварања новог стадиона Спартака.<ref>Потписан споразум Звезде и Спартака http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html |date=20150923223114 }}</ref> У овом тренутку Ивица Тончев заједно са осталим члановима Управног одбора ради на даљој консолидацији клуба који има амбиције да врати наслов првака [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије у фудбалу]] у сезони 2015/16.<ref>Звезда: Одржан УО, Тончев предложио тренера! http://mondo.rs/a798006/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-odrzao-UO-Toncev-predlozio-Filipovic-trener.html</ref> Након нешто слабијег старта првенства у сезони 2015/16 и под притиском навијача и спортске јавности читаво руководство, укључујући и Тончева, поднело је оставке на чланство у Управном одбору Црвене звезде. Тончев је изразио спремност да препусти другима руковођење клубом уколико сматрају да су способнији уједно се упитавши где су били у најтежем тренутку када су он и остали руководиоци преузели клуб у децембру 2012. године.<ref>Тончев поднео оставку: Нећу да будем део фарсе http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:561128-Toncev-podneo-ostavku-Necu-da-budem-deo-farse</ref> За јесен су били најављени избори за ново руководство [[ФК Црвена звезда]]. До избора на крају није дошло али је Тончев, у међувремену, поднео оставку на место потпредседника клуба. У том периоду се говорило и о његовој намери да се кандидује на функцију председника клуба.<ref>Tončev odustao od kandidature: Postoji sprega navijača Zvezde sa Čovićem http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/toncev-odustao-od-kandidature-postoji-sprega-navijaca-zvezde-sa-covicem/5wkq1pv</ref> == Ивица Тончев у ФК Раднички Ниш == [[Датотека:Тончев на стадиону Радничког.png|мини|лево|Ивица Тончев на стадиону Чаир у Нишу]] [[Датотека:Ivica Tončev sa vlasnikomPSG-a.jpg|мини|Ивица Тончев са власником ФК Пари Сен Жермен]] Средином 2000их Ивица Тончев се налазио на челу ФК Раднички из Ниша који се тада такмичио у другој фудбалској лиги. Деценију касније Тончев је у јавности почео поново да слови за кандидата за председника [[ФК Раднички Ниш]]. Убрзо је организована скупштина клуба и уз подршку градских и клупских структура он је 8. децембра 2016. изабран за председника Радничког.<ref>Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html</ref> Након именовања на функцију Државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]] Тончев одлучује да замрзне позицију челног човека клуба али остаје присутан у клубу ком и даље даје велику подршку. У марту 2017. године у једном од интервјуа изјављује да очекује да ће Раднички можда и у сезони 2017/18 заиграти у Европи обзиром на добре игре које клуб бележи. Истакао је да је у клубу заведена дисциплина и да [[Ниш]] као највећи град јужне Србије заслужује да поново постане један од главних центара српског фудбала.<ref>INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“, Vladan Dinić, Svedok http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 {{Wayback|url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 |date=20170329050314 }}</ref>. Као први човек клуба Тончев је 26. октобра 2017. године присуствовао утакмици [[ФК Пари Сен Жермен]] - [[ФК Ница]] и том приликом се сусрео са власником ПСЖ-а Насером Ал Келаифијем.<ref>FOTO-UBOD: Ivica Tončev gost vlasnika PSŽ-a (FOTO), Darko Noveski, hotsport http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ {{Wayback|url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ |date=20171031175609 }}</ref>. У сезони 2017/18 Тончев на челу Радничког остварује историјски успех пласманом у квалификације за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]] чиме је Ниш враћен на европску фудбалску сцену након три деценије.<ref>РАДНИЧКИ ЈЕ У ЕВРОПИ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/# |date=20180522111345 }}</ref>. Током јула и августа 2018. године Раднички је одиграо четири европске утакмице у оквиру квалификација за УЕФА лигу Европе. У првом колу је савладана Гзира јунајтед са Малте укупним резултатом 5:0 док је у другом колу Раднички поражен резултатом 4:2 с тим да је у Нишу остао непоражен након ремија 2:2 са [[ФК Макаби Тел Авив]] 02. августа. Након утакмице Тончев је изјавио да је поносан на атмосферу у Нишу која је показала да Ниш и Раднички имају перспективу да врате стару фудбалску славу у овај део Србије.<ref>ТОНЧЕВ: У НИШУ ЈЕ ПОБЕДИО ФУДБАЛ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/# |date=20180807130627 }}</ref>. У суперлигашкој сезони 2018/19 Раднички предвођен Тончевим остварује изузетно добре резултате и почетком марта 2019. заузима другу позицију чиме се директно умешао између вечитих ривала. Остварена је и осма везана победа чиме је ојачан рекорд у везаним победама. Победа добија на значају обзиром да је савладан [[ФК Партизан]] резултатом 0:1. Нишлије су свом тиму честитале победу великим дочеком у граду након историјског тријумфа у Београду<ref>Kako su „Meraklije“ dočekale fudbalere Radničkog nakon pobede nad Partizanom (FOTO) https://niskevesti.rs/kako-su-meraklije-docekale-fudbalere-radnickog-nakon-pobede-nad-partizanom-foto/</ref>. У сезони 2021/22 Раднички поново успева да обезбеди пласман у УЕФА такмичења освајањем четвртог места у првенству. Управа клуба који води Тончев суочава се са изазовом реконструкције и обнове стадиона како би спортски резултат пратила одговарајућа инфраструктура за европске утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radni%C4%8Dki-iz-ni%C5%A1a-veliko-slavlje-i-mnogo-problema/a-61961638|title=Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema {{!}} DW {{!}} 28.05.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2022-06-01}}</ref> Априла 2023. Раднички је на челу са Тончевим прославио јубиларних сто година постојања.<ref>SPEKTAKL U NIŠU, PROSLAVA STO GODINA RADNIČKOG: Koncert, bakljada i vatromet! VIDEO https://www.kurir.rs/sport/fudbal/4149866/proslava-sto-godina-radnickog</ref> Децембра 2023. Тончев је након победе над Партизаном истакао да је важно да се зна да је Раднички победио због себе и да ће српски фудбал кренути напред када се прекине са апсолутном доминацијом Звезде и Партизана. Навео је добре примере таквих промена у фудбалу у Бугарској и Румунији.<ref>TONČEV ZA MBS: Nismo pobedili Partizan zbog Zvezde, nego za sebe! Radnički više nikad neće da se bori za opstanak! https://www.maxbetsport.rs/ivica-toncev-partizan-crvena-zvezda-radniki-nis-485837/</ref> Марта 2025. Тончев се огласио поводом актуелног стања и спортских резултата Радничког. Истакао је да је генерално задовољан оствареним укључујући и пласман у четвртфинале Купа Србије, посебно имајући у виду да клуб има буџет од два милиона евра који је далеко мањи од буџета Црвене звезде и Партизана.<ref>{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0x%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/|title=Ивица Тончев за МаxБет: Са овим буџетом је добро да смо у Суперлиги|last=admin|date=2025-03-19|website=ФК Раднички Ниш|language=sr-RS|access-date=2025-03-19}}</ref> == Занимљивости == [[Датотека:Видин (Бугарска), новембар 2013.jpeg|мини|Посета Републици Бугарској]] Као један од најближих сарадника једног од главних државних функционера, Тончев се у неколико наврата нашао у жижи јавности. Током 2013. године против њега је вођена кампања око наводне валидности његове факултетске дипломе. Након притиска дела јавности и контроле надлежних државних органа утврђено је да је Тончев стекао високо образовање у складу са законским процедурама. Било је и говора о његовим наводним везама са припадницима балканског подземља. Ни један од тих навода није доказан иако је вођена својеврсна хајка против Тончева који је тада обављао функцију [[саветник за националну безбедност|саветника за националну безбедност]] председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]].<ref>Лојални саветник Батке - "Данас" http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/lojalni_savetnik_batke.46.html?news_id=255629</ref> У српској политици Тончев је познат као важан контакт и посредник у одржавању коалиционих веза са [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|Партијом уједињених пензионера Србије]] коју је основао и водио [[Јован Кркобабић]]. Тончев је близак пријатељ и са [[Срђан Ђоковић|Срђаном Ђоковићем]], оцем најбољег светског тенисера [[Новак Ђоковић|Новака Ђоковића]]. У јавности се, због његове личне жеље, мало говори о његовом филантропском ангажовању које се огледа у пружању материјалне помоћи сиромашним и угроженим породицама. Фебруара 2016. године Тончев је одлучио да финансијски помогне студентима права из Ниша плативши котизацију за њихово учешће на симулацији суђења у [[Стразбур]]у.<ref>Обезбеђен новац, студенти права иду у Стразбур http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Obezbedjen-novac-studenti-prava-idu-u-Strazbur.sr.html</ref> Током 1990их и 2000их успешно се бавио предузетништвом у Аустрији у којој, између осталог, важи за успешног пословног човека у [[грађевинска индустрија|грађевинској индустрији]]. Пре Црвене звезде обрео се и на функцији једног од челних људи [[ФК Раднички Ниш]]. У Радничком из Ниша био је активан средином 2000их година. == Приватни живот == Ивица Тончев је ожењен. Отац је троје деце. Место пребивалишта Ивице Тончева је равномерно распоређено на [[Београд]], [[Беч]] и [[Сурдулица|Сурдулицу]]. [[Новица Тончев]], брат Ивице Тончева такође је активан [[политичар]] и налази се на челу локалне власти у Сурдулици. Тончеви су пореклом из села [[Божица]] у општини [[Општина Сурдулица|Сурдулица]].<ref>{{cite web |title=Обележена школска слава у селу Божица |url=https://www.srbija.gov.rs/vest/608212/obelezena-skolska-slava-u-selu-bozica.php |website=srbija.gov.rs}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130727102943/http://crvenazvezdafk.com/klub/menadzment.html Менаџмент ФК Црвена звезда] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тончев, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] 0orwhn15gh1127peiw992w2jnypu7n2 30099320 30099318 2025-06-28T00:49:43Z Sadko 25741 30099320 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Ивица Тончев | слика = Ivica toncev radnicki sep 2018.jpg |220px]] | ширина_слике = | опис_слике = Ивица Тончев 2018. године | датум_рођења = {{датум рођења|1968|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | националност= | партија= [[Социјалистичка партија Србије]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Мегатренд универзитет]] | професија= [[Руковођење|менаџер]] | име при рођењу = | функција 1= саветник за европске интеграције првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 1 = [[2008]] | крај функције 1 = [[2012]] | председник 1 = [[Мирко Цветковић]] | влада 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2= саветник за националну безбедност председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 2 = [[2012]] | крај функције 2 = [[2014]] | председник 2 = [[Ивица Дачић]] | влада 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3= саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 3 = [[2014]] | крај функције 3 = [[2016]] | председник 3 = [[Александар Вучић]] | влада 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4= државни секретар [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Републике Србије]] | почетак функције 4 = [[2016]] | крај функције 4 = [[2020]] | председник 4 = | влада 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5= потпредседник [[ФК Црвена звезда]] | почетак функције 5 = [[2012]] | крај функције 5 = [[2015]] | председник 5 = | влада 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | функција 6= председник [[ФК Раднички Ниш]] | почетак функције 6 = [[2016]] | крај функције 6 = | председник 6 = | влада 6 = | претходник 6 = | наследник 6 = | амблем= | списак= | потпис= }} '''Ивица Тончев''' ([[Ниш]], [[17. новембар]] [[1968]]) српски је предузетник и политичар. == Биографија == [[Датотека:Ивица Тончев, државни секретар (МСП).jpg|мини|лево|Ивица Тончев, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије]] [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|лево|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] [[Датотека:Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије.jpg|мини|лево|Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије (2018)]] Ивица Тончев рођен је [[17. новембар|17. новембра]] [[1968]]. године у [[Ниш]]у. Основну школу „Вук Караџић“ завршио је у родној [[Сурдулица|Сурдулици]]. У Сурдулици је завршио и Техничку школу „Никола Тесла“. Високо образовање стиче студијама на [[Мегатренд универзитет]]у, [[Београд]] на смеру пословна администрација и менаџмент. На Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера. Пре уласка у политику успешно се бавио предузетништвом у [[Аустрија|Аустрији]]. Од [[2008]]. године ступио је на државне функције у Републици [[Србија|Србији]]. Претходно је ушао у чланство [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], док је партија била у опозицији. Од 2008. до [[2012]]. године налазио се на месту саветника за европске интеграције [[Ивица Дачић|Ивице Дачића]], првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије. За то време се налазио и на месту изасланика председника Владе задуженог за јачање билатералних веза Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. Функцију саветника за националну безбедност је обављао до парламентарних избора [[2014]]. године након чега је остао ангажован у [[Влада Републике Србије|Влади Србије]] као саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. У међувремену је био и члан [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у сазиву 2012 – [[2016]] с тим да је почетком [[2013]]. године одлучио да поднесе оставку на посланичку функцију не желећи да се нађе у сукобу интереса због обављања саветничке функције у Кабинету председника Владе. Током посланичког мандата (мај 2012 – јануар 2013) Ивица Тончев је био активан као члан неколико скупштинских одбора, Одбора за дијаспору и [[Срби|Србе]] у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Као народни посланик налазио се челу посланичке групе пријатељства Аустрије и Србије.<ref>Ивица Тончев - посланички профил на http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ {{Wayback|url=http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ |date=20160122091716 }}</ref>. Након ванредних парламентарних [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|избора одржаних 24. априла 2016.]] године Ивица Тончев је поново изборио посланички мандат обзиром да се налазио на 23. месту на листи Социјалистичке партије Србије која је према прелиминарним резултатима РИК-а освојила 29 посланичких мандата.<ref>SKUPŠTINA ĆE BITI JAČA NEGO RIJALITI: Stižu skandal majstori, bacačice kletvi, muftija i iznenađenja http://www.kurir.rs/vesti/politika/skupstina-ce-biti-jaca-nego-rijaliti-stizu-skandal-majstori-bacacice-kletvi-muftija-i-mnogo-iznenadenja-clanak-2244089</ref> Након конституисања новог скупштинског сазива Ивица Тончев је постао члан три скупштинска одбора. Ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове (члан), Одбору за спољне послове (заменик члана) и Одбору за дијаспору и Србе у региону (заменик члана).<ref>ИВИЦА ТОНЧЕВ - народни посланик http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.636.891.html</ref> Средином децембра, тачније 12. децембра 2016. године на седници Владе Србије Ивица Тончев је изабран на функцију државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]].<ref>Tončev i Stevanović postavljeni za državne sekretare u MSP http://www.kurir.rs/komentari/toncev-i-stevanovic-postavljeni-za-drzavne-sekretare-u-msp-clanak-2585939</ref> Од када је постављен на место Државног секретара Тончев је имао неколико важних сусрета са представницима дипломатског кора у Београду. сусрео се са амбасадорима Немачке, Аустрије, Француске, Финске, Швајцарске, Шведске, Бугарске, Словачке, Марока ... Једна од области које покрива Тончев у својству Државног секретара је и политика према расејању односно координирање рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Међу кључним задацима Ивице Тончева у Министарству наведен је надзор рада дипломатско-конзуларних представништава и побољшавање рада ДКП и рационализација саме мреже ДКП-ова. Током досадашњег обављања функције државног секретара Тончев је учествовао у неколико надзора укључујући и надзор рада Конзуларног одељења амбасаде Србије у Бечу као и надзор рада КЦ Србије у Паризу. Током 2018. посетио је и Северну Рајну Вестфалију у којој је отворио изложбу посвећену српској дијаспори у Немачкој и уједно се сусрео са својим хомологом у [[Северна Рајна-Вестфалија|Северној Рајни-Вестфалији]], државном секретарком Серап Гулер са којом је разговарао о јачању веза Србије и Немачке уз посредовање наше дијаспоре која је изузетно бројна у најбогатијој немачкој покрајини. Уједно је истакао и потребу за трансфером знања и искуства из Немачке у Србију кроз повратак наших стручњака који би радили у матици<ref>Државни секретар Тончев разговарао са државном секретарком Серап Гулер http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr |date=20181014202729 }}</ref>. Крајем 2018. Тончев је заједно са министром [[Ивица Дачић|Ивицом Дачићем]] присуствовао Министарском савету [[ОЕБС]] одржаном у Милану. == Ивица Тончев у ФК Црвена звезда == Новембра 2012. године Ивица Тончев постаје део тима задуженог за консолидовање посрнулог фудбалског гиганта из Србије, [[ФК Црвена звезда]]. Током новембра и децембра Тончев је био задужен за финансијску консолидацију и безбедност клуба. 16. децембра 2012. године на Скупштини ФК Црвена звезда бива изабран за једног од потпредседника клуба и на тој функцији се налази и данас. Од када се налази на позицији потпредседника клуба Црвена звезда је успела да освоји једну шампионску титулу (сезона 2013/14). Тончев је јула 2014. године у својству потпредседника ФК Црвена звезда угостио Олега Семенова представника [[ФК Спартак Москва]] и том приликом су договорили одигравање пријатељске утакмице два клуба поводом отварања новог стадиона Спартака.<ref>Потписан споразум Звезде и Спартака http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html |date=20150923223114 }}</ref> У овом тренутку Ивица Тончев заједно са осталим члановима Управног одбора ради на даљој консолидацији клуба који има амбиције да врати наслов првака [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије у фудбалу]] у сезони 2015/16.<ref>Звезда: Одржан УО, Тончев предложио тренера! http://mondo.rs/a798006/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-odrzao-UO-Toncev-predlozio-Filipovic-trener.html</ref> Након нешто слабијег старта првенства у сезони 2015/16 и под притиском навијача и спортске јавности читаво руководство, укључујући и Тончева, поднело је оставке на чланство у Управном одбору Црвене звезде. Тончев је изразио спремност да препусти другима руковођење клубом уколико сматрају да су способнији уједно се упитавши где су били у најтежем тренутку када су он и остали руководиоци преузели клуб у децембру 2012. године.<ref>Тончев поднео оставку: Нећу да будем део фарсе http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:561128-Toncev-podneo-ostavku-Necu-da-budem-deo-farse</ref> За јесен су били најављени избори за ново руководство [[ФК Црвена звезда]]. До избора на крају није дошло али је Тончев, у међувремену, поднео оставку на место потпредседника клуба. У том периоду се говорило и о његовој намери да се кандидује на функцију председника клуба.<ref>Tončev odustao od kandidature: Postoji sprega navijača Zvezde sa Čovićem http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/toncev-odustao-od-kandidature-postoji-sprega-navijaca-zvezde-sa-covicem/5wkq1pv</ref> == Ивица Тончев у ФК Раднички Ниш == [[Датотека:Тончев на стадиону Радничког.png|мини|лево|Ивица Тончев на стадиону Чаир у Нишу]] [[Датотека:Ivica Tončev sa vlasnikomPSG-a.jpg|мини|Ивица Тончев са власником ФК Пари Сен Жермен]] Средином 2000их Ивица Тончев се налазио на челу ФК Раднички из Ниша који се тада такмичио у другој фудбалској лиги. Деценију касније Тончев је у јавности почео поново да слови за кандидата за председника [[ФК Раднички Ниш]]. Убрзо је организована скупштина клуба и уз подршку градских и клупских структура он је 8. децембра 2016. изабран за председника Радничког.<ref>Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html</ref> Након именовања на функцију Државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]] Тончев одлучује да замрзне позицију челног човека клуба али остаје присутан у клубу ком и даље даје велику подршку. У марту 2017. године у једном од интервјуа изјављује да очекује да ће Раднички можда и у сезони 2017/18 заиграти у Европи обзиром на добре игре које клуб бележи. Истакао је да је у клубу заведена дисциплина и да [[Ниш]] као највећи град јужне Србије заслужује да поново постане један од главних центара српског фудбала.<ref>INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“, Vladan Dinić, Svedok http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 {{Wayback|url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 |date=20170329050314 }}</ref>. Као први човек клуба Тончев је 26. октобра 2017. године присуствовао утакмици [[ФК Пари Сен Жермен]] - [[ФК Ница]] и том приликом се сусрео са власником ПСЖ-а Насером Ал Келаифијем.<ref>FOTO-UBOD: Ivica Tončev gost vlasnika PSŽ-a (FOTO), Darko Noveski, hotsport http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ {{Wayback|url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ |date=20171031175609 }}</ref>. У сезони 2017/18 Тончев на челу Радничког остварује историјски успех пласманом у квалификације за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]] чиме је Ниш враћен на европску фудбалску сцену након три деценије.<ref>РАДНИЧКИ ЈЕ У ЕВРОПИ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/# |date=20180522111345 }}</ref>. Током јула и августа 2018. године Раднички је одиграо четири европске утакмице у оквиру квалификација за УЕФА лигу Европе. У првом колу је савладана Гзира јунајтед са Малте укупним резултатом 5:0 док је у другом колу Раднички поражен резултатом 4:2 с тим да је у Нишу остао непоражен након ремија 2:2 са [[ФК Макаби Тел Авив]] 02. августа. Након утакмице Тончев је изјавио да је поносан на атмосферу у Нишу која је показала да Ниш и Раднички имају перспективу да врате стару фудбалску славу у овај део Србије.<ref>ТОНЧЕВ: У НИШУ ЈЕ ПОБЕДИО ФУДБАЛ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/# |date=20180807130627 }}</ref>. У суперлигашкој сезони 2018/19 Раднички предвођен Тончевим остварује изузетно добре резултате и почетком марта 2019. заузима другу позицију чиме се директно умешао између вечитих ривала. Остварена је и осма везана победа чиме је ојачан рекорд у везаним победама. Победа добија на значају обзиром да је савладан [[ФК Партизан]] резултатом 0:1. Нишлије су свом тиму честитале победу великим дочеком у граду након историјског тријумфа у Београду<ref>Kako su „Meraklije“ dočekale fudbalere Radničkog nakon pobede nad Partizanom (FOTO) https://niskevesti.rs/kako-su-meraklije-docekale-fudbalere-radnickog-nakon-pobede-nad-partizanom-foto/</ref>. У сезони 2021/22 Раднички поново успева да обезбеди пласман у УЕФА такмичења освајањем четвртог места у првенству. Управа клуба који води Тончев суочава се са изазовом реконструкције и обнове стадиона како би спортски резултат пратила одговарајућа инфраструктура за европске утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radni%C4%8Dki-iz-ni%C5%A1a-veliko-slavlje-i-mnogo-problema/a-61961638|title=Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema {{!}} DW {{!}} 28.05.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2022-06-01}}</ref> Априла 2023. Раднички је на челу са Тончевим прославио јубиларних сто година постојања.<ref>SPEKTAKL U NIŠU, PROSLAVA STO GODINA RADNIČKOG: Koncert, bakljada i vatromet! VIDEO https://www.kurir.rs/sport/fudbal/4149866/proslava-sto-godina-radnickog</ref> Децембра 2023. Тончев је након победе над Партизаном истакао да је важно да се зна да је Раднички победио због себе и да ће српски фудбал кренути напред када се прекине са апсолутном доминацијом Звезде и Партизана. Навео је добре примере таквих промена у фудбалу у Бугарској и Румунији.<ref>TONČEV ZA MBS: Nismo pobedili Partizan zbog Zvezde, nego za sebe! Radnički više nikad neće da se bori za opstanak! https://www.maxbetsport.rs/ivica-toncev-partizan-crvena-zvezda-radniki-nis-485837/</ref> Марта 2025. Тончев се огласио поводом актуелног стања и спортских резултата Радничког. Истакао је да је генерално задовољан оствареним укључујући и пласман у четвртфинале Купа Србије, посебно имајући у виду да клуб има буџет од два милиона евра који је далеко мањи од буџета Црвене звезде и Партизана.<ref>{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0x%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/|title=Ивица Тончев за МаxБет: Са овим буџетом је добро да смо у Суперлиги|last=admin|date=2025-03-19|website=ФК Раднички Ниш|language=sr-RS|access-date=2025-03-19}}</ref> == Занимљивости == [[Датотека:Видин (Бугарска), новембар 2013.jpeg|мини|Посета Републици Бугарској]] Као један од најближих сарадника једног од главних државних функционера, Тончев се у неколико наврата нашао у жижи јавности. Током 2013. године против њега је вођена кампања око наводне валидности његове факултетске дипломе. Након притиска дела јавности и контроле надлежних државних органа утврђено је да је Тончев стекао високо образовање у складу са законским процедурама. Било је и говора о његовим наводним везама са припадницима балканског подземља. Ни један од тих навода није доказан иако је вођена својеврсна хајка против Тончева који је тада обављао функцију [[саветник за националну безбедност|саветника за националну безбедност]] председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]].<ref>Лојални саветник Батке - "Данас" http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/lojalni_savetnik_batke.46.html?news_id=255629</ref> У српској политици Тончев је познат као контакт и посредник у одржавању коалиционих веза са [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|Партијом уједињених пензионера Србије]] коју је основао и водио [[Јован Кркобабић]]. Током 1990их и 2000их успешно се бавио предузетништвом у Аустрији. Пре Црвене звезде обрео се и на функцији једног од челних људи [[ФК Раднички Ниш]]. У Радничком из Ниша био је активан средином 2000их година. == Приватни живот == Тончеви су пореклом из села [[Божица]] у општини [[Општина Сурдулица|Сурдулица]].<ref>{{cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/608212/obelezena-skolska-slava-u-selu-bozica.php|title=Обележена школска слава у селу Божица|website=srbija.gov.rs}}</ref> Ивица Тончев је ожењен. Отац је троје деце. Место пребивалишта Ивице Тончева је равномерно распоређено на [[Београд]], [[Беч]] и [[Сурдулица|Сурдулицу]]. [[Новица Тончев]], брат Ивице Тончева такође је активан [[политичар]] и налази се на челу локалне власти у Сурдулици. Тончев је близак пријатељ и са [[Срђан Ђоковић|Срђаном Ђоковићем]], оцем најбољег светског тенисера [[Новак Ђоковић|Новака Ђоковића]]. У јавности се, због његове личне жеље, мало говори о његовом филантропском ангажовању које се огледа у пружању материјалне помоћи сиромашним и угроженим породицама. Фебруара 2016. године Тончев је одлучио да финансијски помогне студентима права из Ниша плативши котизацију за њихово учешће на симулацији суђења у [[Стразбур]]у.<ref>Обезбеђен новац, студенти права иду у Стразбур http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Obezbedjen-novac-studenti-prava-idu-u-Strazbur.sr.html</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130727102943/http://crvenazvezdafk.com/klub/menadzment.html Менаџмент ФК Црвена звезда] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тончев, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] 5iah39a8yjul7mumeqtod2o6fy5615k 30099322 30099320 2025-06-28T00:53:04Z Sadko 25741 30099322 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Ивица Тончев | слика = Ivica toncev radnicki sep 2018.jpg |220px]] | ширина_слике = | опис_слике = Ивица Тончев 2018. године | датум_рођења = {{датум рођења|1968|11|17|год=да}} | место_рођења = [[Ниш]] | држава_рођења = [[Србија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | националност= | партија= [[Социјалистичка партија Србије]] | супружник= | деца= | универзитет= [[Мегатренд универзитет]] | професија= [[Руковођење|менаџер]] | име при рођењу = | функција 1= саветник за европске интеграције првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 1 = [[2008]] | крај функције 1 = [[2012]] | председник 1 = [[Мирко Цветковић]] | влада 1 = | претходник 1 = | наследник 1 = | функција 2= саветник за националну безбедност председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 2 = [[2012]] | крај функције 2 = [[2014]] | председник 2 = [[Ивица Дачић]] | влада 2 = | претходник 2 = | наследник 2 = | функција 3= саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] | почетак функције 3 = [[2014]] | крај функције 3 = [[2016]] | председник 3 = [[Александар Вучић]] | влада 3 = | претходник 3 = | наследник 3 = | функција 4= државни секретар [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Републике Србије]] | почетак функције 4 = [[2016]] | крај функције 4 = [[2020]] | председник 4 = | влада 4 = | претходник 4 = | наследник 4 = | функција 5= потпредседник [[ФК Црвена звезда]] | почетак функције 5 = [[2012]] | крај функције 5 = [[2015]] | председник 5 = | влада 5 = | претходник 5 = | наследник 5 = | функција 6= председник [[ФК Раднички Ниш]] | почетак функције 6 = [[2016]] | крај функције 6 = | председник 6 = | влада 6 = | претходник 6 = | наследник 6 = | амблем= | списак= | потпис= }} '''Ивица Тончев''' ([[Ниш]], [[17. новембар]] [[1968]]) српски је предузетник и политичар. == Биографија == [[Датотека:Ивица Тончев, државни секретар (МСП).jpg|мини|лево|Ивица Тончев, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије]] [[Датотека:Tončev i Stevanović sa Parizekom.jpg|мини|лево|Ивица Тончев на састанку са словачким колегом Паризеком, Београд, 27.03.2017.]] [[Датотека:Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије.jpg|мини|лево|Ивица Тончев и Серап Гулер у Влади Северне Рајне Вестфалије (2018)]] Ивица Тончев рођен је [[17. новембар|17. новембра]] [[1968]]. године у [[Ниш]]у. Основну школу „Вук Караџић“ завршио је у родној [[Сурдулица|Сурдулици]]. У Сурдулици је завршио и Техничку школу „Никола Тесла“. Високо образовање стиче студијама на [[Мегатренд универзитет]]у, [[Београд]] на смеру пословна администрација и менаџмент. На Факултету за менаџмент истог универзитета стекао је звање дипломираног мастер менаџера. Током 1990их и 2000их успешно се бавио предузетништвом у Аустрији. Пре уласка у политику успешно се бавио предузетништвом у [[Аустрија|Аустрији]]. Од [[2008]]. године ступио је на државне функције у Републици [[Србија|Србији]]. Претходно је ушао у чланство [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]], док је партија била у опозицији. Од 2008. до [[2012]]. године налазио се на месту саветника за европске интеграције [[Ивица Дачић|Ивице Дачића]], првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. Након тога постао је саветник за националну безбедност председника Владе Србије. За то време се налазио и на месту изасланика председника Владе задуженог за јачање билатералних веза Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. Функцију саветника за националну безбедност је обављао до парламентарних избора [[2014]]. године након чега је остао ангажован у [[Влада Републике Србије|Влади Србије]] као саветник за дијаспору и економску дипломатију првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова. У међувремену је био и члан [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине Републике Србије]] у сазиву 2012 – [[2016]] с тим да је почетком [[2013]]. године одлучио да поднесе оставку на посланичку функцију не желећи да се нађе у сукобу интереса због обављања саветничке функције у Кабинету председника Владе. Током посланичког мандата (мај 2012 – јануар 2013) Ивица Тончев је био активан као члан неколико скупштинских одбора, Одбора за дијаспору и [[Срби|Србе]] у региону и Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику. Као народни посланик налазио се челу посланичке групе пријатељства Аустрије и Србије.<ref>Ивица Тончев - посланички профил на http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ {{Wayback|url=http://www.otvoreniparlament.rs/politicari/ivica-toncev/ |date=20160122091716 }}</ref> Током 2013. године против њега је вођена кампања око наводне валидности његове факултетске дипломе. Након притиска дела јавности и контроле надлежних државних органа утврђено је да је Тончев стекао високо образовање у складу са законским процедурама. Било је и говора о његовим наводним везама са припадницима балканског подземља. Ни један од тих навода није доказан иако је вођена својеврсна хајка против Тончева који је тада обављао функцију [[саветник за националну безбедност|саветника за националну безбедност]] председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]].<ref>Лојални саветник Батке - "Данас" http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/lojalni_savetnik_batke.46.html?news_id=255629</ref> У српској политици Тончев је познат као контакт и посредник у одржавању коалиционих веза са [[Јединствена Србија|Јединственом Србијом]] [[Драган Марковић Палма|Драгана Марковића Палме]] и [[Партија уједињених пензионера Србије|Партијом уједињених пензионера Србије]] коју је основао и водио [[Јован Кркобабић]]. Након ванредних парламентарних [[Избори за народне посланике Републике Србије 2016.|избора одржаних 24. априла 2016.]] године Ивица Тончев је поново изборио посланички мандат обзиром да се налазио на 23. месту на листи Социјалистичке партије Србије која је према прелиминарним резултатима РИК-а освојила 29 посланичких мандата.<ref>SKUPŠTINA ĆE BITI JAČA NEGO RIJALITI: Stižu skandal majstori, bacačice kletvi, muftija i iznenađenja http://www.kurir.rs/vesti/politika/skupstina-ce-biti-jaca-nego-rijaliti-stizu-skandal-majstori-bacacice-kletvi-muftija-i-mnogo-iznenadenja-clanak-2244089</ref> Након конституисања новог скупштинског сазива Ивица Тончев је постао члан три скупштинска одбора. Ради се о Одбору за одбрану и унутрашње послове (члан), Одбору за спољне послове (заменик члана) и Одбору за дијаспору и Србе у региону (заменик члана).<ref>ИВИЦА ТОНЧЕВ - народни посланик http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/narodni-poslanici.636.891.html</ref> Средином децембра, тачније 12. децембра 2016. године на седници Владе Србије Ивица Тончев је изабран на функцију државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]].<ref>Tončev i Stevanović postavljeni za državne sekretare u MSP http://www.kurir.rs/komentari/toncev-i-stevanovic-postavljeni-za-drzavne-sekretare-u-msp-clanak-2585939</ref> Једна од области које је покривао у својству Државног секретара је и политика према расејању односно координирање рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Међу кључним задацима Ивице Тончева у Министарству наведен је надзор рада дипломатско-конзуларних представништава и побољшавање рада ДКП и рационализација саме мреже ДКП-ова. Током досадашњег обављања функције државног секретара Тончев је учествовао у неколико надзора укључујући и надзор рада Конзуларног одељења амбасаде Србије у Бечу као и надзор рада КЦ Србије у Паризу. Током 2018. посетио је и Северну Рајну Вестфалију у којој је отворио изложбу посвећену српској дијаспори у Немачкој и уједно се сусрео са својим хомологом у [[Северна Рајна-Вестфалија|Северној Рајни-Вестфалији]], државном секретарком Серап Гулер са којом је разговарао о јачању веза Србије и Немачке уз посредовање наше дијаспоре која је изузетно бројна у најбогатијој немачкој покрајини. Уједно је истакао и потребу за трансфером знања и искуства из Немачке у Србију кроз повратак наших стручњака који би радили у матици.<ref>Државни секретар Тончев разговарао са државном секретарком Серап Гулер http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr {{Wayback|url=http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/20345-2018-10-10-07-45-32?lang=cyr |date=20181014202729 }}</ref> Крајем 2018. Тончев је заједно са министром [[Ивица Дачић|Ивицом Дачићем]] присуствовао Министарском савету [[ОЕБС]] одржаном у Милану. == Ивица Тончев у ФК Црвена звезда == Новембра 2012. године Ивица Тончев постаје део тима задуженог за консолидовање посрнулог фудбалског гиганта из Србије, [[ФК Црвена звезда]]. Током новембра и децембра Тончев је био задужен за финансијску консолидацију и безбедност клуба. 16. децембра 2012. године на Скупштини ФК Црвена звезда бива изабран за једног од потпредседника клуба и на тој функцији се налази и данас. Од када се налази на позицији потпредседника клуба Црвена звезда је успела да освоји једну шампионску титулу (сезона 2013/14). Тончев је јула 2014. године у својству потпредседника ФК Црвена звезда угостио Олега Семенова представника [[ФК Спартак Москва]] и том приликом су договорили одигравање пријатељске утакмице два клуба поводом отварања новог стадиона Спартака.<ref>Потписан споразум Звезде и Спартака http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html {{Wayback|url=http://www.crvenazvezdafk.com/vesti/najvaznije/8924/Spartak+Moskva+-+Crvena+zvezda,+5.+septembra.html |date=20150923223114 }}</ref> У овом тренутку Ивица Тончев заједно са осталим члановима Управног одбора ради на даљој консолидацији клуба који има амбиције да врати наслов првака [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиге Србије у фудбалу]] у сезони 2015/16.<ref>Звезда: Одржан УО, Тончев предложио тренера! http://mondo.rs/a798006/Sport/Fudbal/FK-Crvena-zvezda-odrzao-UO-Toncev-predlozio-Filipovic-trener.html</ref> Након нешто слабијег старта првенства у сезони 2015/16 и под притиском навијача и спортске јавности читаво руководство, укључујући и Тончева, поднело је оставке на чланство у Управном одбору Црвене звезде. Тончев је изразио спремност да препусти другима руковођење клубом уколико сматрају да су способнији уједно се упитавши где су били у најтежем тренутку када су он и остали руководиоци преузели клуб у децембру 2012. године.<ref>Тончев поднео оставку: Нећу да будем део фарсе http://www.novosti.rs/vesti/sport.294.html:561128-Toncev-podneo-ostavku-Necu-da-budem-deo-farse</ref> За јесен су били најављени избори за ново руководство [[ФК Црвена звезда]]. До избора на крају није дошло али је Тончев, у међувремену, поднео оставку на место потпредседника клуба. У том периоду се говорило и о његовој намери да се кандидује на функцију председника клуба.<ref>Tončev odustao od kandidature: Postoji sprega navijača Zvezde sa Čovićem http://sport.blic.rs/fudbal/domaci-fudbal/toncev-odustao-od-kandidature-postoji-sprega-navijaca-zvezde-sa-covicem/5wkq1pv</ref> == Ивица Тончев у ФК Раднички Ниш == [[Датотека:Тончев на стадиону Радничког.png|мини|лево|Ивица Тончев на стадиону Чаир у Нишу]] [[Датотека:Ivica Tončev sa vlasnikomPSG-a.jpg|мини|Ивица Тончев са власником ФК Пари Сен Жермен]] Средином 2000их Ивица Тончев се налазио на челу ФК Раднички из Ниша који се тада такмичио у другој фудбалској лиги. Деценију касније Тончев је у јавности почео поново да слови за кандидата за председника [[ФК Раднички Ниш]]. Убрзо је организована скупштина клуба и уз подршку градских и клупских структура он је 8. децембра 2016. изабран за председника Радничког.<ref>Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html</ref> Након именовања на функцију Државног секретара у [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарству спољних послова Републике Србије]] Тончев одлучује да замрзне позицију челног човека клуба али остаје присутан у клубу ком и даље даје велику подршку. У марту 2017. године у једном од интервјуа изјављује да очекује да ће Раднички можда и у сезони 2017/18 заиграти у Европи обзиром на добре игре које клуб бележи. Истакао је да је у клубу заведена дисциплина и да [[Ниш]] као највећи град јужне Србије заслужује да поново постане један од главних центара српског фудбала.<ref>INTERVJU: Ivica Tončev, „zamrznuti“ predsednik FK „Radnički“ iz Niša i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Opet ima da se ori: „Kude je taj Niš?“, Vladan Dinić, Svedok http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 {{Wayback|url=http://www.svedok.rs/index.asp?show=107211 |date=20170329050314 }}</ref>. Као први човек клуба Тончев је 26. октобра 2017. године присуствовао утакмици [[ФК Пари Сен Жермен]] - [[ФК Ница]] и том приликом се сусрео са власником ПСЖ-а Насером Ал Келаифијем.<ref>FOTO-UBOD: Ivica Tončev gost vlasnika PSŽ-a (FOTO), Darko Noveski, hotsport http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ {{Wayback|url=http://fudbal.hotsport.rs/2017/10/28/foto-ubod-ivica-toncev-gost-vlasnika-psz-foto/ |date=20171031175609 }}</ref>. У сезони 2017/18 Тончев на челу Радничког остварује историјски успех пласманом у квалификације за [[УЕФА лига Европе|УЕФА лигу Европе]] чиме је Ниш враћен на европску фудбалску сцену након три деценије.<ref>РАДНИЧКИ ЈЕ У ЕВРОПИ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/05/radnicki-je-u-evropi/# |date=20180522111345 }}</ref>. Током јула и августа 2018. године Раднички је одиграо четири европске утакмице у оквиру квалификација за УЕФА лигу Европе. У првом колу је савладана Гзира јунајтед са Малте укупним резултатом 5:0 док је у другом колу Раднички поражен резултатом 4:2 с тим да је у Нишу остао непоражен након ремија 2:2 са [[ФК Макаби Тел Авив]] 02. августа. Након утакмице Тончев је изјавио да је поносан на атмосферу у Нишу која је показала да Ниш и Раднички имају перспективу да врате стару фудбалску славу у овај део Србије.<ref>ТОНЧЕВ: У НИШУ ЈЕ ПОБЕДИО ФУДБАЛ!, ФК Раднички http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/ {{Wayback|url=http://fkradnickinis.rs/2018/08/toncev-u-nisu-je-pobedio-fudbal/# |date=20180807130627 }}</ref>. У суперлигашкој сезони 2018/19 Раднички предвођен Тончевим остварује изузетно добре резултате и почетком марта 2019. заузима другу позицију чиме се директно умешао између вечитих ривала. Остварена је и осма везана победа чиме је ојачан рекорд у везаним победама. Победа добија на значају обзиром да је савладан [[ФК Партизан]] резултатом 0:1. Нишлије су свом тиму честитале победу великим дочеком у граду након историјског тријумфа у Београду<ref>Kako su „Meraklije“ dočekale fudbalere Radničkog nakon pobede nad Partizanom (FOTO) https://niskevesti.rs/kako-su-meraklije-docekale-fudbalere-radnickog-nakon-pobede-nad-partizanom-foto/</ref>. У сезони 2021/22 Раднички поново успева да обезбеди пласман у УЕФА такмичења освајањем четвртог места у првенству. Управа клуба који води Тончев суочава се са изазовом реконструкције и обнове стадиона како би спортски резултат пратила одговарајућа инфраструктура за европске утакмице.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/sr/radni%C4%8Dki-iz-ni%C5%A1a-veliko-slavlje-i-mnogo-problema/a-61961638|title=Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema {{!}} DW {{!}} 28.05.2022|last=Welle (www.dw.com)|first=Deutsche|website=DW.COM|language=sr-RS|access-date=2022-06-01}}</ref> Априла 2023. Раднички је на челу са Тончевим прославио јубиларних сто година постојања.<ref>SPEKTAKL U NIŠU, PROSLAVA STO GODINA RADNIČKOG: Koncert, bakljada i vatromet! VIDEO https://www.kurir.rs/sport/fudbal/4149866/proslava-sto-godina-radnickog</ref> Децембра 2023. Тончев је након победе над Партизаном истакао да је важно да се зна да је Раднички победио због себе и да ће српски фудбал кренути напред када се прекине са апсолутном доминацијом Звезде и Партизана. Навео је добре примере таквих промена у фудбалу у Бугарској и Румунији.<ref>TONČEV ZA MBS: Nismo pobedili Partizan zbog Zvezde, nego za sebe! Radnički više nikad neće da se bori za opstanak! https://www.maxbetsport.rs/ivica-toncev-partizan-crvena-zvezda-radniki-nis-485837/</ref> Марта 2025. Тончев се огласио поводом актуелног стања и спортских резултата Радничког. Истакао је да је генерално задовољан оствареним укључујући и пласман у четвртфинале Купа Србије, посебно имајући у виду да клуб има буџет од два милиона евра који је далеко мањи од буџета Црвене звезде и Партизана.<ref>{{Cite web|url=https://fkradnickinis.rs/novosti/%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%87%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0x%D0%B1%D0%B5%D1%82-%D1%81%D0%B0-%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D0%B1%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC/|title=Ивица Тончев за МаxБет: Са овим буџетом је добро да смо у Суперлиги|last=admin|date=2025-03-19|website=ФК Раднички Ниш|language=sr-RS|access-date=2025-03-19}}</ref> [[Датотека:Видин (Бугарска), новембар 2013.jpeg|мини|Посета Републици Бугарској]] == Приватни живот == Тончеви су пореклом из села [[Божица]] у општини [[Општина Сурдулица|Сурдулица]].<ref>{{cite web|url=https://www.srbija.gov.rs/vest/608212/obelezena-skolska-slava-u-selu-bozica.php|title=Обележена школска слава у селу Божица|website=srbija.gov.rs}}</ref> Ивица Тончев је ожењен. Отац је троје деце. Место пребивалишта Ивице Тончева је равномерно распоређено на [[Београд]], [[Беч]] и [[Сурдулица|Сурдулицу]]. [[Новица Тончев]], брат Ивице Тончева такође је активан [[политичар]] и налази се на челу локалне власти у Сурдулици. Тончев је близак пријатељ и са [[Срђан Ђоковић|Срђаном Ђоковићем]], оцем најбољег светског тенисера [[Новак Ђоковић|Новака Ђоковића]]. У јавности се, због његове личне жеље, мало говори о његовом филантропском ангажовању које се огледа у пружању материјалне помоћи сиромашним и угроженим породицама. Фебруара 2016. године Тончев је одлучио да финансијски помогне студентима права из Ниша плативши котизацију за њихово учешће на симулацији суђења у [[Стразбур]]у.<ref>Обезбеђен новац, студенти права иду у Стразбур http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Obezbedjen-novac-studenti-prava-idu-u-Strazbur.sr.html</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20130727102943/http://crvenazvezdafk.com/klub/menadzment.html Менаџмент ФК Црвена звезда] {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тончев, Ивица}} [[Категорија:Рођени 1968.]] [[Категорија:Сурдуличани]] [[Категорија:Политичари из Ниша]] [[Категорија:Српски политичари]] [[Категорија:Чланови Социјалистичке партије Србије]] pqhii8qgh1y48jetnj4392jjlcd9umq 0 1306370 30099472 29278213 2025-06-28T09:15:22Z RoastPig 306074 30099472 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији | место=Арчелца | слика=Arcelca Slovenia 2.jpg |опис_слике=Арчелца |општина=Требње |надм висина=380 |популација=11 |поштански код=8360 Žužemberk |позивни број=(+386) 7 |гшир=45.879444 |гдуж=14.908056 }}'''Арчелца''' ({{Јез-словен|Arčelca}}) је насељено место у [[Општина Требње|општини Требње]], [[Југоисточна Словенија|регија Југоисточна Словенија]], [[Словенија]]. == Становништво == Према попису становништва из [[2011]]. године село је имало 11 становника. {| class="wikitable" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.si/|title=:: Statistični urad Republike Slovenije - prva stran::|website=www.stat.si|access-date=2025-06-28}}</ref> |- |1991 |2002 |2011 |- |18 |18 |11 |} == Референце == {{Извори}}{{Клица-Словенија}} {{Требње}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Требње]] lrd03iusd7d4szq925vqzr6mdw3o72p 30099473 30099472 2025-06-28T09:15:53Z RoastPig 306074 RoastPig преместио је страницу [[Арчелца (Требње)]] на [[Арчелца]]: Хармонизација 30099472 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији | место=Арчелца | слика=Arcelca Slovenia 2.jpg |опис_слике=Арчелца |општина=Требње |надм висина=380 |популација=11 |поштански код=8360 Žužemberk |позивни број=(+386) 7 |гшир=45.879444 |гдуж=14.908056 }}'''Арчелца''' ({{Јез-словен|Arčelca}}) је насељено место у [[Општина Требње|општини Требње]], [[Југоисточна Словенија|регија Југоисточна Словенија]], [[Словенија]]. == Становништво == Према попису становништва из [[2011]]. године село је имало 11 становника. {| class="wikitable" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web|url=http://www.stat.si/|title=:: Statistični urad Republike Slovenije - prva stran::|website=www.stat.si|access-date=2025-06-28}}</ref> |- |1991 |2002 |2011 |- |18 |18 |11 |} == Референце == {{Извори}}{{Клица-Словенија}} {{Требње}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Словенији]] [[Категорија:Општина Требње]] lrd03iusd7d4szq925vqzr6mdw3o72p 0 1314684 30099329 29905118 2025-06-28T01:03:59Z Sadko 25741 30099329 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Предраг Марић | слика = Predrag Maric.png | ширина_слике = 250п | опис_слике = Предраг Марић | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1934|7|6}} | место_рођења = [[Лесковац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2002|1|2|1934|7|6}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[СРЈ]] }} '''Предраг Б. Марић''' ([[Лесковац]], [[6. јул]] [[1934]] — [[Београд]], [[2. јануар]] [[2002]]) био је [[Срби|српски]] [[Неуропсихијатрија|неуропсихијатар]] и [[Акупунктура|акупунктуриста]]. == Биографија == Прим. др Предраг (Благоје) Марић рођен је у [[Лесковац|Лесковцу]]. Завршио је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] и специјализацију неуропсихијатрије у Београду. Као стипендиста владе [[Кина|НР Кине]] изучавао је [[Акупунктура|акупунктуру]] и моксибустију на Факултету Нове медицине у [[Нанкинг]]у (1976). Гостовао је у медицинским институцијама за [[Традиционална медицина|традиционалну медицину]] у [[Пекинг]]у, [[Шангај]]у, [[Гуангџоу|Кантону]], [[Вуси]]ју. Боравио је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у на изучавању совјетске рефлексотерапије. Радио је у [[Власотинце|Власотинцу]] и [[Београд]]у. Био је начелник Специјалне регионалне болнице за акупунктуру, [[Власотинце]] (1979—85), а затим начелник Центра за [[Психосоматска медицина|психосоматску медицину]] [http://www.bkosa.edu.rs/index.php КБЦ Бежанијска коса], Београд (1993—99). Руководио је првом школом акупунктуре у [[Будва|Будви]] (1988). Председавао је [https://web.archive.org/web/20150814054127/http://www.sld.org.rs/akupunktura/ Секцијом за акупунктуру Српског лекарског друштва] Такође је председавао и организационим одбором првог симпозијума акупунктуре са интернационалним учешћем, под називом ”60 година акупунктуре код Срба” (1994). == Научни и књижевни рад == Писао је на [[Власинско језеро|Власинском језеру]]. Објавио је више научно - стручних радова из области акупунктуре и [[Холистички приступ|холистичке]] медицине. Приредио је први уџбеник из акупунктуре на српском језику: * Основи кинеске акупунктуре (прво издање Научна књига, Београд 1980; укупно четири издања) Поред тога аутор је стручних књига: * Акупунктура у психосоматици (Светлост књига, Београд 1998)<ref>Прим. др Предраг Марић: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/e/e4/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%801.pdf Предговор књиге Акупунктура у психосоматици]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref> * Лекар сам себи (поучник за самопомоћ, Београд 1989) Аутор је два романа: * Пун месец над Власинским језером ([https://web.archive.org/web/20160110015055/http://svetlostkomerc.co.rs/ Светлосткомерц], Београд 1998)<ref>Прим. др Предраг Марић: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/88/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%802.pdf Предговор књиге Пун месец над Власинским језером]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref> * Канибал анте портас ([https://web.archive.org/web/20160110015055/http://svetlostkomerc.co.rs/ Светлосткомерц], Београд 2000)<ref>Милосав Дјалица: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/88/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B71.pdf Приказ књиге Канибал анте портас]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref>,<ref>''[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/13/srpski/K01011208.shtm "Glas javnosti", arhiva] {{Wayback|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/13/srpski/K01011208.shtm |date=20160304210402 }}''.</ref> == Признања == Носилац је: * Споменице манастира [[Хиландар]] * Октобарске награде града Власотинца * Повеље Српског лекарског друштва Био је Србин [[Православље|православне]] вере. Породица Марић је изнедрила изузетно креативне личности тако да њихов родослов садржи значајна имена српске науке и стваралаштва. Његов брат је био академик [[Звонко Марић]].<ref>Доц. др Нађа Марић: ''[http://www.zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric Родослов породице Марић] {{Wayback|url=http://www.zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric |date=20200929084511 }}''.</ref> == Галерија == [[Датотека:P Maric Vlasotince.jpg|200п|мини|лево|Примаријус Предраг Марић у кабинету Специјалне регионалне болнице за акупунктуру, Власотинце (1979).]] [[Датотека:P Maric N Timcenko.jpg|200п|мини|десно|Прим. Предраг Марић са [[Николај Тимченко|Николајем Тимченком]], дугогодишњим пријатељем који је као рецензент романа "Пун месец над Власинским језером" записао: "Др Предраг Марић, психијатар, у коме живи аутентични писац још од најмлађих дана, у овом роману се служи неким основним елементима постмодернистичке поетике са зрелошћу и списатељском вештином које импонују. Роман је саздан од снова и сновиђења, митова и легенди, али и од једног веома истанчаног разумевања смисла и бити историјског збивања и представља лепо освежење савремене српске књижевности" (1998)]] == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Марић, Предраг}} [[Категорија:Рођени 1934.]] [[Категорија:Умрли 2002.]] [[Категорија:Лекари из Лесковца]] [[Категорија:Српски лекари]] f4kg3rmmdz3kgqu4azhbfr6164chm9o 30099333 30099329 2025-06-28T01:05:48Z Sadko 25741 30099333 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Предраг Марић | слика = Predrag Maric.png | ширина_слике = 200п | опис_слике = Предраг Марић | датум_рођења = {{датум рођења|1934|7|6}} | место_рођења = [[Лесковац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{датум смрти|2002|1|2|1934|7|6}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[СРЈ]] }} '''Предраг Б. Марић''' ([[Лесковац]], [[6. јул]] [[1934]] — [[Београд]], [[2. јануар]] [[2002]]) био је [[Срби|српски]] [[Неуропсихијатрија|неуропсихијатар]] и [[Акупунктура|акупунктуриста]]. == Биографија == Прим. др Предраг (Благоје) Марић рођен је у [[Лесковац|Лесковцу]]. Завршио је [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]] и специјализацију неуропсихијатрије у Београду. Као стипендиста владе [[Кина|НР Кине]] изучавао је [[Акупунктура|акупунктуру]] и моксибустију на Факултету Нове медицине у [[Нанкинг]]у (1976). Гостовао је у медицинским институцијама за [[Традиционална медицина|традиционалну медицину]] у [[Пекинг]]у, [[Шангај]]у, [[Гуангџоу|Кантону]], [[Вуси]]ју. Боравио је у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у на изучавању совјетске рефлексотерапије. Радио је у [[Власотинце|Власотинцу]] и [[Београд]]у. Био је начелник Специјалне регионалне болнице за акупунктуру, [[Власотинце]] (1979—85), а затим начелник Центра за [[Психосоматска медицина|психосоматску медицину]] [http://www.bkosa.edu.rs/index.php КБЦ Бежанијска коса], Београд (1993—99). Руководио је првом школом акупунктуре у [[Будва|Будви]] (1988). Председавао је [https://web.archive.org/web/20150814054127/http://www.sld.org.rs/akupunktura/ Секцијом за акупунктуру Српског лекарског друштва] Такође је председавао и организационим одбором првог симпозијума акупунктуре са интернационалним учешћем, под називом ”60 година акупунктуре код Срба” (1994). == Научни и књижевни рад == Писао је на [[Власинско језеро|Власинском језеру]]. Објавио је више научно - стручних радова из области акупунктуре и [[Холистички приступ|холистичке]] медицине. Приредио је први уџбеник из акупунктуре на српском језику: * Основи кинеске акупунктуре (прво издање Научна књига, Београд 1980; укупно четири издања) Поред тога аутор је стручних књига: * Акупунктура у психосоматици (Светлост књига, Београд 1998)<ref>Прим. др Предраг Марић: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/e/e4/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%801.pdf Предговор књиге Акупунктура у психосоматици]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref> * Лекар сам себи (поучник за самопомоћ, Београд 1989) Аутор је два романа: * Пун месец над Власинским језером ([https://web.archive.org/web/20160110015055/http://svetlostkomerc.co.rs/ Светлосткомерц], Београд 1998)<ref>Прим. др Предраг Марић: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/88/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%802.pdf Предговор књиге Пун месец над Власинским језером]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref> * Канибал анте портас ([https://web.archive.org/web/20160110015055/http://svetlostkomerc.co.rs/ Светлосткомерц], Београд 2000)<ref>Милосав Дјалица: ''[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/88/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B71.pdf Приказ књиге Канибал анте портас]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}''.</ref>,<ref>''[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/13/srpski/K01011208.shtm "Glas javnosti", arhiva] {{Wayback|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/13/srpski/K01011208.shtm |date=20160304210402 }}''.</ref> == Признања == Носилац је: * Споменице манастира [[Хиландар]] * Октобарске награде града Власотинца * Повеље Српског лекарског друштва Био је Србин [[Православље|православне]] вере. Породица Марић је изнедрила изузетно креативне личности тако да њихов родослов садржи значајна имена српске науке и стваралаштва. Његов брат је био академик [[Звонко Марић]].<ref>Доц. др Нађа Марић: ''[http://www.zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric Родослов породице Марић] {{Wayback|url=http://www.zvonkomaric.org/biografski-podaci/rodoslov-porodice-maric |date=20200929084511 }}''.</ref> == Галерија == [[Датотека:P Maric Vlasotince.jpg|200п|мини|лево|Примаријус Предраг Марић у кабинету Специјалне регионалне болнице за акупунктуру, Власотинце (1979).]] [[Датотека:P Maric N Timcenko.jpg|200п|мини|десно|Прим. Предраг Марић са [[Николај Тимченко|Николајем Тимченком]], дугогодишњим пријатељем који је као рецензент романа "Пун месец над Власинским језером" записао: "Др Предраг Марић, психијатар, у коме живи аутентични писац још од најмлађих дана, у овом роману се служи неким основним елементима постмодернистичке поетике са зрелошћу и списатељском вештином које импонују. Роман је саздан од снова и сновиђења, митова и легенди, али и од једног веома истанчаног разумевања смисла и бити историјског збивања и представља лепо освежење савремене српске књижевности" (1998)]] == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Марић, Предраг}} [[Категорија:Рођени 1934.]] [[Категорија:Умрли 2002.]] [[Категорија:Лекари из Лесковца]] [[Категорија:Српски лекари]] 5hemicqnkvgcs322m780xky9ep6megi 0 1334929 30099352 29915623 2025-06-28T05:15:53Z Soundwaweserb 82964 /* Живот и каријера */ 30099352 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Ивана Живић Јерковић | слика = Ivana Živić Jerković 0656.JPG | ширина_слике = 200п | опис_слике = Ивана Живић Јерковић, Ниш, 2015. | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1979|7|29|год=да}} | место_рођења = [[Сарајево]] | држава_рођења = [[СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | поље = сликарство, мултимедијална уметност | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = }} '''Ивана Живић Јерковић''' ([[Сарајево]], [[29. јул]] [[1979]]) српска је сликарка и мултимедијална умутница. Она је на ликовну сцену [[Србија|Србије]] ступила са првом самосталном изложбом у [[Београд]]у 1999. године. На [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Факултету ликовних уметности Универзитета у Београду]] дипломирала је [[сликарство]] 2004. године, а четири године касније (2008) окончала је и последипломске студије.<ref>[http://ivanazivicjerkovic.weebly.com/biography--cv.html ''Биографија'', Званична презентација: Ивана Живић Јерковић]{{Мртва веза}}</ref> Члан је [[Удружење ликовних уметника Србије|Удружења ликовних уметника Србије]] од 2006. године. До сада је своја дела излагала на више самосталних и колективних [[Izložba|изложби]] у земљи и иностранству. Носилац је већег броја награда и признања.<ref name="autogenerated1">Ивана Живић Јерковић, ''Каталог за самосталну изложбу, „Соба од воде”,'' Салон 77 Ниш. (2015). стр. 4.</ref> == Живот и каријера == Ивана Живић Јерковић, рођена је у Сарајеву, [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босна и Херцеговина]], [[СФР Југославија]], [[29. јула]] [[1979]]. На сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду, дипломирала је сликарство 2004. године, да би четири године касније (2008) на истом факутету окончала и последипломске студије, из области сликарства.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://galleryathos.com/gallery-category/ivana-zivic/|title=Ivana Živić Jerković {{!}} Gallery Categories {{!}} Galerija Athos|language=en-US|access-date=2023-01-05}}</ref> Члан је [[Удружење ликовних уметника Србије|Удружења ликовних уметника Србије]] (УЛУС) од 2006. године. До сада је своја дела излагала на већем броју самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. За уметнички рад, Ивани Живић Јерковић додељен је већи броја награда и признања.<ref name="autogenerated1"/> Живи и ствара у [[Београд]]у као самостални уметник. == Ликовно стваралаштво == === Природа као инспирација === Природа и њени витални елементи (нпр. вода) су једна од трајних инспирација уметнице. На сликама Иване Живић Јерковић, сценски прикази су најчешће крупни, увек одабрани, јасно исказани у средишњем делу слике, било да је у питању призор или детаљ. Користећи се вешто сценографијом уметница истиче свежину доживљеног призора. Или, како каже о раду уметнице историчарка уметности [[Зорица Атић]], {{цитат2|Сценографија са природом је модерна интервенција на класичној представи пејзажа.<ref name="autogenerated3"/>}} Сликарска дела Иване Живић, са којима смо се сусретали у бројним галеријама и галеријским просторима у земљи и иностранству, увек нас изнова приморавају да застанемо и гледамо, неки нови свет, који је заправо онај праисконски у коме миленијумима живимо. Њени пастели, инсталације и уља на платну, симболишу утврђене вредности попут дуготрајности, стабилности, лепоте, мудрости, и сугеришу да наставимо своје трајање. {{цитат2|Темпо савременог начина живљења и потрошачка филозофија чини однос човек - природа све привременијим и неприроднијим, а та привременост обележава и људске односе. Живот урбаног човека на дневном нивоу дотиче на стотине људи, утисака и догађаја, а немогућност адекватног одговора свим сусретањима, доводи до тога да се на најмању могућу меру сведе дубина тих додира. Отуда нас слике Иване Живић упућују да застанемо и угледамо, позивају на предах.<ref name="autogenerated3">Zorica Atić, istoričar umetnosti, ''Ivana Živić – slikarka'' [http://www.zelenestrane.rs/site/ivana-zivic-slikarka/ Zelene strane]</ref>}} === Циклус слика „Собе од воде” === Серија Иваниних радова из 2014. године под називом „Собе од воде“, кроз приказ ограниченог простора собе не само да: {{цитат2|Проблематизује важна питања садашњице и у симболичко-асоцијативном следу, не нуди само вредне личне интерпретације, већ у смислу уметничког развитка њеног аутора, представља сублимат искустава и назначује да ће на њиховом трагу бити још много тога да изненади''.<ref name="autogenerated2015">Милан Ристић, кустос, ''Предговор за каталог самосталне изложбе: Иване Живић Јерковић, „Собе од воде”'' у Салону 77, ГСЛ Ниш, Ниш, 2015</ref>}} У овом циклусу Иване Живић Јерковић је „своје пливаче” из истоименог циклуса пастела изместила је: {{цитат2|Са топлог фона папира у контекст соба и отворених простора у медиј уљане слике. Од серије фотографија пливача у базену у техници пастела, преко дигитално генерисане скице, Ивана Живић долази до слика средњег и великог формата, где су фигуре деформисане кретањем и са одсјајима воде, свака у својој, пажљиво изабраној соби или простору.<ref name="autogenerated2014">Zorica Atić, istoričarka umetnosti, ''Predgovor za samostalnu izložbu Ivane Živić Jerković, „Sobe od vode”'', Beograd, 2014.</ref> }} Према речима историчарке уметности [[Зорица Атић|Зорице Атић]], искуства затворених простора у којима се борави, било да су јавни или приватни, простори интиме или сусретања, уметница циклусом слика "Собе од воде" чини ликовно опипљивим и стварним. {{цитат2|Радови су настали према фотографијама пливача у базену. Тела пливача измештена су из базена и постављена у ентеријер потпуно другачијег значења. Обучена у складу са амбијентима и ситуацијама, тела и даље имају флуидна изобличења које ствара кретање кроз воду или поглед кроз простор испуњен течношћу. Пливање као једини вид кретања простором слике, намеће снажан доживљај заборављеног, потопљеног простора, или простора сна. Вода није насликана - њен флуид и атмосферу подводне реалности стварају и шире из себе пливачи. Лакоћа и слобода покрета њихових тела у супротности је са доживљајем заточености и самоће у простору слике. „Собе од воде”, сугеришу тоњење, потапање, дављење, али и трагање. Измештеност појединца у потопљени, усамљени свет урбаног живљења, упућује на преиспитивање животних избора, односа и окружења.<ref name="autogenerated2014"/>}} <center>'''Део слика Иване Живић Јерковић из циклуса „Собе од воде”'''</center> {{double image|center|Ivana Živić Jerković 0654.JPG|255|Ivana Živić Jerković 0648.JPG|220}} == Самосталне изложбе == [[Датотека:Ivana Živić 0657.JPG|мини|Ивана Живић Јерковић на отварању самосталне изложбе „Собе од воде” у Салону 77, ГСЛ Ниш, 2015.]] {| class="wikitable" |- ! Година !! Назив изложбе и место одржавања |- | '''2015'''.|| * ''Собе од воде'', Салон 77 ГСЛУ Ниш, Ниш * ''Собе од воде'', Слике, Галерија УЛУС, Београд |- | ''' 2013.''' || * ''Слике'', Културни центар Гроцка, Београд |- | ''' 2012.''' || * ''Димитрије Башичевић Мангелос, производња 2011'', Галерија Звоно, Београд |- | ''' 2011.''' || * ''Стикери, инсталације слике'', Галерија Модерне уметности Лазаревац, Лазаревац |- | ''' 2010.''' || * ''Open studio'', Cite Internacionale des Artist in residents, Париз * ''Играчке, инсталације'', Галерија Дома омладине, Београд * ''Антидепресиви, дигиталне графике'', Галерија 73 (Галерија 73), Београд |- | ''' 2008.''' || * ''Стикери, инсталације слике'', Галерија Модерне уметности Лазаревац, Лазаревац * ''Последипломска изложба, цртежи и слике'', Галерија ФЛУ, Београд * ''Излог, цртежи и слике'', Галерија Коларчеве задужбине, Београд |- | ''' 2007.''' || * ''Стикери, инсталације слике'', Галерија Модерне уметности Лазаревац, Лазаревац * ''Призори'', СУЛУЈ, Београд * ''Слике'', Галерија Изба, Нови Сад |- | ''' 2005.''' || * ''Стикери, инсталације слике'', Галерија Модерне уметности Лазаревац, Лазаревац * ''Слике'', Завод за проучавање културног развитка, Београд |- | ''' 2002.''' || * ''Стикери, инсталације слике'', Галерија Модерне уметности Лазаревац, Лазаревац * ''Цртежи'', Дом културе Студентски град, Београд |- |'''1999.''' || * ''Цртежи'', Галерија кућа Ђуре Јакшића, Београд |} == Колективне изложбе == {| class="wikitable" |- ! Година !! Назив изложбе и место одржавања |- | '''2014.''' || * Боа, Београд, Опен Арт, Културни центар Београда * УЛУС-ова изложба, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд |- | ''' 2013.''' || * Други бијенале цртежа Панчево, Филозофски факултет, Звечан * Лауреати награде за цртеж 2013. Владимира Величковића, Галерија Хаос, Београд * Отворени „Октобарски салон”, Београд * Шести међународни бијенале Изложба пастела, Пољска * УЛУС-ова изложба, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд * 30 х 30 см, Савремена галерија Зрењанин, Зрењанин |- | ''' 2012.''' || * 30 х 30 см, Савремена галерија Зрењанин, Зрењанин |- | ''' 2010.''' || * 10. Међународни бијенале уметности минијатуре, Горњи Милановац * Цртежи, 107`Галлери Земун |- | ''' 2009.''' || * Друго бијенале цртежа, Историјски архив, Панчево * УЛУС-ова јесења изложба, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд * Идентитет, Културни центар Ерасме Јанер, Барселона, Шпанија * Годишња изложба, Галерија Коларчеве задужбине, Београд * Девета изложба младих, Културни центар Нови Пазар * УЛУС-ова пролећна изложба, Тхе Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд |- | ''' 2008.''' || * Слободна електронска форма Сајам КЕФ 9, Рекс, Београд * Бијенале ликовних и примењених уметности, Галерија савремене уметности, Смедерево * Лидија и пројекта Нела Антоновић у галерији О3оне, Београд * 9. Међународни бијенале минијатуре, Горњи Милановац * УЛУС-ова пролеће изложба, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”, Београд |- | ''' 2007.''' || * 2007. - Сајам кратке електронске форма КЕФ 8: 'тражимо посао ", Рек, Београд * 2007. - Мешовити свет, Културни центар града Тампере, Тампере, Финска |- | ''' 2006.''' || * Сајам кратке електронске форма КЕФ 7: Противотров, Рекс, Београд * Конкурс изложба, „И дође Тесла”, Галерија Прогрес, Београд, * Чланови УЛУС-а Уметнички павиљон" „Цвијета Зузорић”' 27.01-12.02.2006 |- | ''' 2005.''' || * Конкурс за изложбу Хуго Бос у Београду, предмет: Его(шк)арт: Нова едиција, Павиљон „Цвијета Зузорић” * Први међународни бијенале уметности минијатуре, Никшић, Црна Гора |- | ''' 2003.''' || * Уметничка колонија у Студентском центру „Суботица”, Отворени универзитет Галерија Суботица |} == Награде и признања == * '''2016'''. — Награда за цртеж из Фондације „Владимир Величковић” * '''2014'''. — Прва награда Винер Штедиша, колекција савремене уметности * '''2012'''. — Похвала, за цртеж из фонда „Владимир Величковић” * '''2011'''. — Магеланова награда за продукцију рада, Београд * '''2009'''. — Похвала, Другог бијенала цртежа у Панчеву * '''2008'''. — Награда професору за колекцију радова,, 22 ПЧЕСА`` јун 2008 * '''2005'''. — Metro cach and cerry, награда за учешће у календару - Енри * '''2004'''—'''2007'''. — Стипендија фондације за развој уметничког и научног подмлатка.<ref name=":0" /> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://ivanazivicjerkovic.weebly.com Званична презентација: Ивана Живић Јерковић] {{Wayback|url=http://ivanazivicjerkovic.weebly.com/ |date=20150907185411 }} {{Подножје|Биографија|Уметност}} {{СОРТИРАЊЕ:Живић Јерковић, Ивана}} [[Категорија:Рођени 1979.]] [[Категорија:Српски сликари]] tltkivdyj07muv84z3m6dinde4ck6qm 0 1342057 30099629 30022114 2025-06-28T11:28:49Z Marko Mlinarić 317145 30099629 wikitext text/x-wiki {{Научник | име = Адријана Марчетић | датум_рођења = {{Датум рођења|1961|5|1|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], [[НР Србија]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | школа = | поље = Општа књижевност, [[Теорија књижевности|Теорију књижевности]] , | институција = Филолошки факултет Универзитета у Београду | студенти = | познат_по = | награде = Награда "Ђорђе Јовановић" за 2015 | напомене = }} '''Адријана (Момчило) Марчетић''' ([[Београд]], [[1. мај]] [[1961]]) српски је редовни професор [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]]. == Биографија == Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду [[1984]], а магистрирала [[1993]]. — ужа научна област Наука о књижевности. Докторирала је [[2001]]. године - наслов дисертације: Женетова теорија приповедања. Дана 29. јуна 2001. године постаје доцент Теорије књижевности и опште књижевности, реизабрана [[2006]]. За ванредног професора на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошког факултета Универзитета у Београду]] изабрана је 16. маја [[2010]].<ref>[http://webserver.rcub.bg.ac.rs/publicFileDownload?idSednicaMaterijal=2597 Предлог за избор у звање ванредног професора]</ref> године, предаје [[Теорија књижевности|теорију књижевности]] , држи курсеве о [[компаратистика|компаратистици]], теорији прозе и Прустовом роману. 2001. постаје члан Савета Филолошког факултета као и члан жирија за доделу [[НИН-ова награда|НИН-ове награде]] критике за роман године, именована је [[2004]]. године за члана комисије из Области научноистраживачке и едукативне делатности у култури од стране Министарства културе Републике Србије.<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/443649/Ministarstvo-kulture-Formirane-komisije-za-finansiranje-projekata Блиц/Формиране комисије за финансирање пројеката]</ref> Била је 2003. године члан жирија за доделу награде "[[Меша Селимовић]]".<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:145201-%D0%93%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0 Жири за доделу награде "Меша Селимовић"]</ref> == Научни и књижевни рад == Као ментор за израду магистарских и мастер теза (уз једну докторску тезу) и члан више комисија за оцену магистарских теза и избора у звања, узима активну улогу у развоју научног рада и формирању нових научних кадрова. Аутор је студија Фигуре приповедања (2004) и Историја и прича (2009), као и низа књижевно-теоријских радова објављених у свим значајнијим домаћим часописима и другим публикацијама. Пише [[Књижевна критика|књижевну критику]] и прати текућу књижевну, а посебно прозну продукцију у [[Србија|Србији]], бившим [[Југославија|југословенским]] републикама и у региону [[Балканско полуострво|Балкана]] уопште. == Награде и признања == * За студију О новој компаратистици ([[2015]]) добила је [[Награда Ђорђе Јовановић|Награду „Ђорђе Јовановић“]] за 2015. годину.<ref>[http://klubglasnik.net/a/9ebc866f-8990-4cc0-b84b-655074ef66a4/%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B-.aspx] О НОВОЈ КОМПАРАТИСТИЦИ</ref> * [[Награда Милан Богдановић]] 2017. године == Дела == === Књиге === # ''Историја и прича'', Завод за уџбенике, Београд. стр. 223, 2009, COBISS.SR-ID 170064908 # ''Фигуре приповедања'', Народна књига, Београд. стр. 269, 2003, COBISS.SR-ID 107818252; друго издање 2004 COBISS.SR-ID 116487436 # ''О новој компаратистици''Службени гласник, Београд,pp.&nbsp;220, 2015 COBISS.SR-ID 216447244 === Радови у зборницима и водећим часописима === # ''Компаративна књижевност некад и сад'', Појмовник упоредне књижевности, зборник радова Института за књижевност и уметност, ур. др Бојан Јовић и др Тихомир Брајовић, (2013). стр. 13-75, УДК 82.091 (091) 821.09 # ''Наративна техника у Омер-паши Латасу'', Свеске Задужбине Иве Андрића, бр.30, (2013). стр. 171-181, {{ISSN|0352-0862}} * ''Crisis And Renewal In Serbian Novel After 2000'', Зборник Матице српске за славистику, 84, 2013, Нови Сад, {{ISSN|0352-5007}} * ''Наратолошка критика'', Књижевна историја, XLV, 149, (2013). стр. 261-274, {{ISSN|0350-6428}} * ''Може ли постојати критика без текста?'', Поетика, бр. 4. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|issn=2217-589X|pages=29–69}} * ''Нови поглед на руске класике'', Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LX, св. 2, (2012). стр. 608-612, {{ISSN|0543-1220}} * ''У земљи Лотофага: Пруст, Курцијус и Слободан Јовановић'', Наслеђе, св. 9, бр. 23, 2012, Филум, Крагујевац. стр. 19-29, {{ISSN|1820-1768}} * ''The Khazar Face'', Serbian Studies, {{page2|date=|volume=23|issue=1|pages=}}, 2009, Copyright 2011, Bloomington, Indiana University. стр. 61-83, {{ISSN|0742-3330}} * {{cite book|author= |title=Auerbahov istorijski perspektivizam |location= |publisher= |publisher=|location=Beograd|year=2011|issn=2217-589X|pages=141–159}}, Poetika, br. 1. * ''La littérature de la transition: un tribut à payer'', Siècle 21, 19, 2011, Paris. стр. 12-15, {{ISSN|637-3480}} * ''Beket, klasik po strani'', Književna istorija, XLIII, 145, (2011). стр. 863-867, {{ISSN|0350-6428}} # ''Comparative Literature in the Age of Globalization'', Language, Literature, Culture, Identity : proceedings of the International Conference held in Belgrade 11th and 12th Septembar 2008 / edited by Slobodan Grubačić and Dalibor Soldatić. - Belgrade : Faculty of Philology, 2009, COBISS.SR-ID 170850060 pp.&nbsp;145–153.<ref>{{cite web|author= |title= |url=http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Adrijana-Marcetic-BB.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Adrijana-Marcetic-BB.pdf |date=20160305105130 }} Адријана Марчетић Селективна библиографија</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/opsta-knjizevnosti-i-teorija-knjizevnosti/zaposleni/adrijana-marcetic/ Биографија са званичне странице Филозофског факултета] {{Wayback|url=http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/opsta-knjizevnosti-i-teorija-knjizevnosti/zaposleni/adrijana-marcetic/ |date=20160821215744 }} * [http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Za-postmoderniste-istina-je-nedokuchiva.lt.html За постмодернисте истина је недокучива] {{Подножје|Биографија|Књижевност}} {{СОРТИРАЊЕ:Марчетић, Адријана}} [[Категорија:Рођени 1961.]] [[Категорија:Добитници награде Милан Богдановић]] paf208xkbqb7adl9mrtdvwsnfwoxep4 0 1358449 30099403 30096280 2025-06-28T08:19:13Z Marko Mlinarić 317145 30099403 wikitext text/x-wiki {{Психологија бочна трака}} '''Хуманистичка психологија''' је савремени психолошки правац. Представља трећу водећу силу у психологији поред бихевиоризма и психоанализе.<ref>{{Cite book |last=Junge |first=Maxine Borowsky |title=The Modern History of Art Therapy In the United States |url=https://archive.org/details/modernhistoryofa0000jung |publisher=Charles C Thomas |year=2010 |isbn=978-0-398-07941-3}}</ref> Настао је у Сједињеним Америчким Државама као реакција на [[бихевиоризам]] и [[психоанализа|психоанализу]].<ref>{{cite book|last=Benjafield|first=John G.|title=A History of Psychology: Third Edition|url=https://archive.org/details/historyofpsychol0000benj_t8j8|year=2010|publisher=Oxford University Press|location=Don Mills, ON|isbn=978-0-19-543021-9|pages=[https://archive.org/details/historyofpsychol0000benj_t8j8/page/357 357]–362}}</ref> Амбиција хуманистичке психологије је да пружи лепши поглед на људску природу. Ова школа психологије обједињује учења [[психологија|психолога]] као што су, [[Абрахам Маслов]], Роџерс, [[Гордон Олпорт]], Меј и бројни други. Присталице теорије истичу да хуманистичка психологија даје нову парадигму у психологији, умјесто "психологије богаља", они нуде психологију зреле здраве личности, наглашавајући човјекову свјесност, [[стваралаштво|креативност]], [[алтруизам]], [[рационалност]]. За средиште хуманистичке психологије узима се конкретна јединствена личност. Хуманисти наглашавају важност суштинских људских проблема као што су: самоактуализација, вриједности, имагинацију, идентитет и друго. Хуманистичка психологија има за циљ да помогне клијенту да стекне уверење да су сви људи инхерентно добри.<ref name="crchealth.com">"Humanistic Therapy." CRC Health Group. Web. 29 Mar. 2015. {{cite web|author= |title= |url=http://www.crchealth.com/types-of-therapy/what-is-humanistic-therapy |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190602153855/https://www.crchealth.com/types-of-therapy/what-is-humanistic-therapy |date=2019-06-02 }}</ref> Она усваја [[холизам|холистички]] приступ људском постојању и посебну пажњу посвећује феноменима као што су [[стваралаштво|креативност]], [[слободна воља]] и позитивни [[психа (психологија)|људски потенцијал]]. Она подстиче да посматрамо себе као „целу особу“ већу од збира наших делова и подстиче самоистраживање, а не проучавање понашања других људи. Хуманистичка психологија признаје духовну тежњу као саставни део [[Psyche (psychology)|психе]]. Повезана је са новонасталом области [[transpersonal psychology|трансперсоналне психологије]].<ref>"humanistic psychology n." A Dictionary of Psychology. Edited by Andrew M. Colman. Oxford University Press 2009. Oxford Reference Online. Oxford University Press. 25 May 2010 {{cite web|author= |url=http://www.oxfordreference.com/views/ENTRY.html?subview=Main&entry=t87.e3862 |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200122043028/https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780199534067.001.0001/acref-9780199534067|date=2020-01-22}}</ref><ref name="aanstoos et al history">Aanstoos, C. Serlin, I., & Greening, T. (2000). "A History of Division 32 (Humanistic Psychology) of the American Psychological Association". In D. Dewsbury (Ed.), ''Unification through division: Histories of the divisions of the American Psychological Association'', Vol. V. Washington, DC: American Psychological Association.</ref> == Критике == Критичари најчешће замјерају хуманистичкој психологији, да често мјешају жеље и реалност, да имају утопијску слику о томе какав би човјек по њима требало да буде. Замјерају се и хуманистички идеографски методи, критичари сматрају да су они необјективни. == Порекло == Један од раних извора хуманистичке психологије био је рад [[Karl Rodžers|Карла Роџерса]], који је био под јаким утицајем [[Oto Rank|Ота Ранка]], који је раскинуо са Фројдом средином 1920-их. Роџерсов фокус је био да осигура да развојни процеси доведу до здравијег, ако не и креативнијег функционисања личности. Термин „склоност актуелизацији“ је такође сковао Роџерс, и био је концепт који је на крају навео [[Abraham Maslov|Абрахама Маслова]] да проучава [[самоостварење|самоактуализацију]] као једну од потреба људи.<ref name=Kramer>{{cite book|last=Kramer|title=Introduction to Clinical Psychology 7th Ed.|url=https://archive.org/details/introductiontocl0000kram|year=2009|publisher=Pearson|isbn=978-0-13-172967-4}}</ref><ref>{{cite book|last=Kramer|first=Geoffrey P.|title=Introduction to Clinical Psychology|url=https://archive.org/details/introductiontocl0000kram|year=2009|publisher=Pearson Prentice Hall|location=Upper Saddle River, NJ|pages=[https://archive.org/details/introductiontocl0000kram/page/254 254]|edition=7|author2=Douglas A. Bernstein |author3=Vicky Phares |isbn=978-0-13-172967-4 }}</ref> Роџерс и Маслов су увели ову позитивну, хуманистичку психологију као одговор на оно што су сматрали претерано песимистичким погледом на психоанализу.<ref name=Schacter>{{cite book|last=Schacter|title=Psychology 2nd Ed.|date=10 December 2010|publisher=Worth Publishers|isbn=978-1-4292-3719-2|url-access=registration|url=https://archive.org/details/psychology0000scha}}</ref><ref>{{cite book|last=Schacter|first=Daniel L.|title=Psychology|url=https://archive.org/details/psychology0000scha|url-access=registration|year=2011|publisher=Worth Publishers|location=New York, NY|pages=[https://archive.org/details/psychology0000scha/page/15 15]|edition=2|author2=Daniel T. Gilbert |author3=Daniel M. Wegner |isbn=978-1-4292-3719-2 }}</ref> === Концептуално порекло === [[Датотека:Carl Ransom Rogers.jpg|thumb|upright|alt=Линијски цртеж главе Карла Роџерса |[[Karl Rodžers|Карл Роџерс]] (1902–1987), један од оснивача хуманистичке психологије.]] Док порекло хуманистичке психологије датира из раних 1960-их, порекло хуманизма датира из класичних цивилизација Кине, Грчке и Рима, чије су вредности обновљене у европској ренесанси.<ref>Keith Tudor. Humanistic Psychology. In: Ian Parker (ed). (2015). Handbook of Critical Psychology. New York, Routledge</ref> Савремени хуманистички приступ има своје корене у [[Existential phenomenology|феноменолошкој]] и [[egzistencijalizam|егзистенцијалистичкој]] мисли<ref>{{Cite web |url=http://www.apa.org/about/division/div32.aspx |title=Humanistic Psychology, APA |access-date=2010-08-22 |archive-date=2018-08-29 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180829160754/http://www.apa.org/about/division/div32.aspx |url-status=live }}</ref> (видети [[Серен Киркегор|Кјеркегор]], [[Фридрих Ниче|Ниче]], [[Martin Hajdeger|Хајдегер]], [[Moris Merlo-Ponti|Мерло-Понти]] и [[Жан-Пол Сартр|Сартр]]). [[Istočna filozofija|Источна филозофија]] и психологија такође играју централну улогу у хуманистичкој психологији, као и јудео-хришћанске филозофије [[персонализам|персонализма]], пошто свака од њих дели сличне бриге о природи људског постојања и свести.<ref name="aanstoos et al history"/> Како је бихејвиоризам израстао из рада [[Ivan Pavlov|Ивана Павлова]] са условљеним рефлексом, и поставио темеље академској психологији у Сједињеним Државама повезану са именима [[Џон Вотсон (психолог)|Џона Б. Вотсона]] и [[Барус Фредерик Скинер|Б. Ф. Скинера]]; [[Abraham Maslov|Абрахам Маслов]] је бихевиоризму дао назив „прва сила“, сила која је систематски искључивала субјективне податке свести и многе информације које се односе на сложеност људске личности и њен развој. Теорија понашања је наставила да се развија како би објаснила једноставно и сложено људско понашање кроз теоретичаре као што су Артур Статс,<ref>{{Cite book|last=Staats|first=Arthur W.|url=https://archive.org/details/marvelouslearnin0000staa|title=The marvelous learning animal : what makes human nature unique|date=2012|publisher=Prometheus Books|isbn=978-1-61614-597-2|location=Amherst, N.Y.|oclc=764387223}}</ref> Стефан Хајес,<ref>{{Cite book|url=|title=Relational frame theory : a post-Skinnerian account of human language and cognition|date=2013|others=Steven C. Hayes, Dermot Barnes-Holmes, Bryan Roche|isbn=978-1-4757-7521-1|location=New York|oclc=1135604455}}</ref> и други пост-скинеровски истраживачи. Клиничка анализа понашања и даље се широко користи у третманима анксиозних поремећаја,<ref>{{Cite book|last=Barlow|first=David|url=|title=Clinical handbook of psychological disorders : A step-by-step treatment manual|publisher=The Guilford Press|others=David H. Barlow|year=2021|isbn=|edition=Sixth|location=New York|oclc=1256676578}}</ref> поремећаја расположења, па чак и поремећаја личности.<ref>{{Cite book|last=Linehan|first=Marsha|url=https://archive.org/details/cognitivebehavio0000line|title=Cognitive-behavioral treatment of borderline personality disorder|date=1993|publisher=Guilford Press|isbn=0-89862-183-6|location=New York|oclc=27854187}}</ref> „Друга сила“ је настала из фројдовске психоанализе, коју су сачинили психолози попут [[Alfred Adler|Алфреда Адлера]], [[Erik Erikson|Ерика Ериксона]], [[Карл Густав Јунг|Карла Јунга]], [[Ерих Фром|Ериха Фрома]], [[Карен Хорнај|Карен Хорни]], [[Меланија Клајн|Мелани Клајн]], [[Хари Стек Саливан|Хари Стака Саливана]] и самог [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]].<ref name="ahp history">AHP History, [http://www.ahpweb.org/aboutahp/whatis.html About Humanistic Psychology] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100827084923/http://www.ahpweb.org/aboutahp/whatis.html |date=2010-08-27 }}</ref> Маслов је тада нагласио неопходност „треће силе“ (иако није користио тај термин), рекавши да „као да нам је Фројд пружио болесну половину психологије и да је сада морамо попунити здравом половином“,<ref>{{Cite book|last=MASLOW|first=Abraham|title=Toward a Psychology of Being|url=https://archive.org/details/towardpsychology1968masl|year=1968|pages=[https://archive.org/details/towardpsychology1968masl/page/n20 3]|isbn=978-0-442-03805-2 }}</ref> као критички осврт на хладан и дистанциран приступ психоанализе и њеног детерминистичког начина гледања на људско биће. Перспектива хуманистичке психологије је сажета са пет основних принципа или постулата хуманистичке психологије који су први пут артикулисани у чланку који је написао [[James Bugental|Џејмс Бугентал]] 1964.<ref name="Bugental's Five Postulates">{{cite journal|last1=Bugental |first1=J |title= The Third Force in Psychology|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-humanistic-psychology_spring-1964_4_1/page/n24 |journal= Journal of Humanistic Psychology|date= 1964|volume=4|issue=1|pages=19–26|doi=10.1177/002216786400400102}}.</ref> и адаптирао Том Грининг,<ref>{{cite journal|last1=Greening |first1=T |title= Five basic postulates of humanistic psychology|journal= Journal of Humanistic Psychology|date= 2006|volume=46|issue=3|pages=239|doi=10.1177/002216780604600301}}.</ref> психолог и дугогодишњи уредник часописа ''[[Journal of Humanistic Psychology]]''.<ref>[http://jhp.sagepub.com/ ''Journal of Humanistic Psychology''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20161127114915/http://jhp.sagepub.com/ |date=2016-11-27 }}.</ref> Док је хуманистичка психологија посебна подела у оквиру Америчког психолошког удружења (Одељење 32),<ref>{{Cite web |url=http://www.apadivisions.org/division-32/ |title=Division 32 |access-date=2012-05-04 |archive-date=2019-08-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190815223001/https://www.apadivisions.org/division-32/ |url-status=live }}</ref> хуманистичка психологија није толико дисциплина унутар психологије колико перспектива људског стања која даје информације о психолошким истраживањима и пракси. === Практично порекло === Други светски рат је створио практичне притиске на војне психологе, они су имали више пацијената за преглед и бригу него што су им време или ресурси дозвољавали. Порекло групне терапије је овде.<ref>{{Cite web|title=Group therapy|url=https://www.britannica.com/topic/group-therapy|access-date=2020-06-13|website=Encyclopedia Britannica|language=en|archive-date=2020-04-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20200418041455/https://www.britannica.com/topic/group-therapy|url-status=live}}</ref> Прогресија књига Ерика Берна показује ову транзицију из онога што бисмо могли назвати прагматичном психологијом Другог светског рата у његову каснију иновацију, [[трансакциона анализа|трансакциону анализу]],<ref>{{Cite journal|last=Cornell|first=William F.|title=Transactional Analysis and Psychoanalysis: Overcoming the Narcissism of Small Differences in the Shadow of Eric Berne|url=https://doi.org/10.1080/03621537.2020.1771020|journal=Transactional Analysis Journal|date=2020-07-02|volume=50|issue=3|pages=164–178|doi=10.1080/03621537.2020.1771020|s2cid=221060856|issn=0362-1537}}</ref> један од најутицајнијих облика хуманистичке [[популарна психологија|популарне психологије]] каснијих 1960-их-1970. Иако се трансакциона анализа сматрала јединственом методологијом, доведена је у питање након Бернове смрти. == Референце == {{Reflist|}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book |last=Требјешанин|first=Жарко|authorlink=Жарко Требјешанин|title=Психологија личности |year=2010|location= Београд |publisher=Учитељски факултет|isbn=978-86-7849-113-9 |pages=125 и 133}} * [https://www.academia.edu/8874100/Behind_the_Mirror_Reflective_Listening_and_its_Tain_in_the_Work_of_Carl_Rogers Arnold, Kyle. (2014). {{cite journal|author= |title=Behind the Mirror: Reflective Listening and its Tain in the Work of Carl Rogers |journal=The Humanistic Psychologist|date=|volume=42|issue=|pages=}}:4 354-369.] {{Wayback|url=https://www.academia.edu/8874100/Behind_the_Mirror_Reflective_Listening_and_its_Tain_in_the_Work_of_Carl_Rogers |date=20170313050324 }} * {{cite book|editor=Bendeck Sotillos, S.. |title=Psychology and the Perennial Philosophy: Studies in Comparative Religion |location=Bloomington, IN |publisher=World Wisdom|year=2013 |isbn=978-1-936597-20-8}} * Bugental, J. F. T. (Ed.). (1967). Challenges of humanistic psychology. New York, NY: McGraw-Hill. * {{cite journal|author=Bugental, J.F.T |title= The Third Force in Psychology|journal= Journal of Humanistic Psychology.|date= 1964|volume=4|issue=1|pages=19–25|doi=10.1177/002216786400400102}}. * Buhler, C., & Allen, M. (1972). Introduction to humanistic psychology. Monterey CA: Brooks/Cole Pub. Co. * Chiang, H. -M., & Maslow, A. H. (1977). The healthy personality (Second ed.). New York, NY: D. Van Nostrand Co. * DeCarvalho, R. J. (1991). The founders of humanistic psychology. New York, NY: Praeger Publishers. * Frick, W. B. (1989). Humanistic psychology: Conversations with Abraham Maslow, Gardner Murphy, Carl Rogers. Bristol, IN: Wyndham Hall Press. (Original work published 1971) * Fromm, E. (1955). The sane society. Oxford, England: Rinehart & Co.* Fromm, E. (1955). The sane society. Oxford, England: Rinehart & Co. * Gessmann, H.-W. (2012). Humanistic Psychology and Humanistic Psychodrama. - Гуманистическая психология и гуманистическая психодрама. Москва - jurpsy.ru/lib/books/id/25808.php *[https://www.academia.edu/17231895/The_Dynamic_Self_Searching_for_Growth_and_Authenticity_Karen_Horney_s_Contribution_to_Humanistic_Psychology Gunn, Jacqueline Simon; Arnold, Kyle; Freeman, Erica. (2015). {{cite journal|author= |title=The Dynamic Self Searching for Growth and Authenticity: Karen Horney's Contribution to Humanistic Psychology |journal=The Forum of the American Academy of Psychoanalysis and Dynamic Psychiatry|date=|volume=59|issue=|pages=}}: 2 20-23.] {{Wayback|url=https://www.academia.edu/17231895/The_Dynamic_Self_Searching_for_Growth_and_Authenticity_Karen_Horney_s_Contribution_to_Humanistic_Psychology |date=20190602153837 }} * Human Potentialities: The Challenge and the Promise. (1968). Human potentialities: The challenge and the promise. St. Louis, MO: WH Green. * {{cite book |first1= Kirk J. |last1= Schneider |first2= James F.T. |last2= Bugental |first3= J. Fraser |last3= Pierson |author1-link= Kirk J. Schneider |author2-link= James Bugental |title= The Handbook of Humanistic Psychology |publisher= Sage |isbn= 0761921214 |year= 2001}} * [https://www.academia.edu/663726/Oliver_Kress_-_A_new_approach_to_cognitive_development_ontogenesis_and_the_process_of_initiation Kress, Oliver. {{cite journal|author= |title= A new approach to cognitive development: ontogenesis and the process of initiation|journal= Evolution and Cognition.|date= 1993|volume=2|issue=4|pages= 319–332}}.] * Maddi, S. R., & Costa, P. T. (1972). Humanism in personology: Allport, Maslow, and Murray. Chicago, IL: Aldine·Atherton. * Misiak, H., & Sexton, V. S. J. A. (1973). Phenomenological, existential, and humanistic psychologies: A historical survey. New York, NY: Grune & Stratton. * Moss, D. (1999). Humanistic and transpersonal psychology: A historical and biographical sourcebook. Westport, CT: Greenwood Press. * Moustakas, C. E. (1956). The self: Explorations in personal growth. Harper & Row. * Murphy, G. (1958). Human potentialities. New York, NY: Basic Books. * Nevill, D. D. (1977). Humanistic psychology: New frontiers. New York, NY: Gardner Press . * Otto, H. A. (1968). Human potentialities: The challenge and the promise. St. Louis, MO: WH Green. * {{cite book|author=Rogers, CR, Lyon, HC Jr, Tausch, R |title=On Becoming an Effective Teacher - Person-centered teaching, psychology, philosophy, and dialogues with Carl R. Rogers and Harold Lyon. |location=London |publisher=Routledge |year=2013 |isbn=978-0-415-81698-4}} * Rowan, John. Ordinary Ecstasy: The Dialectics of Humanistic Psychology {{cite book|author= |title= Ordinary Ecstasy: The Dialectics of Humanistic Psychology|location= |publisher=Brunner-Routledge |year=2001|isbn=0-415-23633-9|edition=3rd}}. *{{cite book |first= John Edward |last= Russon|title= Human Experience: Philosophy, Neurosis, and the Elements of Everyday Life |publisher= State University of New York Press |isbn= 9780791457542 |edition= pbk. |year=2003}} * Schneider, K., Bugental, J. F. T., & Pierson, J. F. (2001). The handbook of humanistic psychology: Leading edges in theory, research, and practice. London: SAGE. * {{cite book|author=Schneider, K.J.|title=Existential-integrative Psychotherapy: Guideposts to the Core of Practice |location=New York |publisher=Routledge |year=2008|isbn=978-0-415-95471-6}} * Severin, F. T. (1973). Discovering man in psychology: A humanistic approach. New York, NY: McGraw-Hill. * Singh, J. (1979). The humanistic view of man. New Delhi, India: Indian Institute of Public Administration. * Sutich, A. J., & Vich, M. A. (Eds.). (1969). Readings in humanistic psychology. New York, NY: Free Press. * Welch, I., Tate, G., & Richards, F. (Eds.). (1978). Humanistic psychology: A source book. Buffalo, NY: Prometheus Books. * Zucker, R. A., Rabin, A. I., Aronoff, j., & Frank, S. (Eds.). (1992). Personality structure in the life course. New York, NY: Springer. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commons category|Humanistic psychology}} * {{cite web|author= |url=http://psychology.about.com/od/historyofpsychology/a/hist_humanistic.htm |title= |date= |website= |publisher= |access-date=}} {{Wayback|url=http://psychology.about.com/od/historyofpsychology/a/hist_humanistic.htm |date=20160304125226 }} * [http://www.ahpweb.org Association for Humanistic Psychology] * [http://www.apa.org/divisions/div32/ Society for Humanistic Psychology, Division 32 of the American Psychological Association] * [http://uwgpsychology.org University of West Georgia's Humanistic Psychology Program] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20191017142115/http://uwgpsychology.org/ |date=2019-10-17 }} * [http://humanistic-psychology.net All about Humanistic Psychology] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121105224730/http://humanistic-psychology.net/ |date=2012-11-05 }} {{Подножје}} [[Категорија:психологија]] g49w6ihig0jnb0nq9m54kjql33gxtby 0 1359006 30098952 29935688 2025-06-27T18:23:02Z Unknown General17 406995 30098952 wikitext text/x-wiki {{Војна јединица | јединица = Српска четничка организација<br /> Српска револуционарна организација | део = | слика =Symbol of the Serbian Chetnik Organization.jpg | опис_слике = | надимак = „Четници” | време_постојања = 1903—1912. | земља = | врста = | тип = | јачина = | штаб = | командант =[[Јован Бабунски]] | командант2 = | командант3 = | командант4 = | битке = [[Борба за Македонију]] <br /> [[Српска акција у Македонији]] <br/> [[Качачки устанак]] | одликовања = }} '''Српска четничка организација''' или '''Српска револуционарна организација''', била је [[револуција|револуционарна]] [[организација]] са циљем ослобођења [[Косово|Косова]], [[Метохија|Метохије]] и [[Македонија|Македоније]] (област позната као „[[Стара Србија]]”) од [[Османско царство|Османског царства]] ([[Косовски вилајет|Косовски]], [[Битољски вилајет|Битољски]] и [[Солунски вилајет]]). '''Централни одбор''' је основан [[1902]]. године, док је '''Српски комитет''' основан у септембру [[1903]]. године у [[Београд]]у, спајањем централних одбора из Београда, [[Врање|Врања]], [[Скопље|Скопља]] и [[Битољ]]а, док је оружано крило активирано [[1904]]. године. Међу оснивачима су били [[Друштво Свети Сава]], [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Генералштаб Војске]] и [[Министарство иностраних дела Краљевине Србије|Министарство спољних послова]] [[Краљевина Србија|Краљевина Србије]]. Током '''[[Борба за Македонију|борбе за Македонију]]''', серије друштвених, политичких, културних и војних сукоба у Македонији, дјеловање организације је познато као '''[[Српска акција у Македонији]]'''. Централни комитет је првобитно финансирао појединце, као и мале групе [[хајдуци|хајдука]], који су били самоорганизовани или дио бугарске револуционарне организације у Македонији ([[Врховни македонско-једренски комитет]] или [[Унутрашња македонска револуционарна организација]]). Својим дјеловањем организација је настојала да заштити [[словени|словенско]] [[хришћанство|хришћанско]] становништво од [[зулум]]а. Пропашћу српско-бугарских преговора око удруженог дјеловања, због растућег [[национализам|национализма]] у бугарским комитетима, Српски комитет је одлучио да у потпуности организује своје оружане групе. Централни комитет је послао прве двије групе у Македонију 1904. године, које су се рано изложиле и због тога одмах биле уништене. Други талас је био много успјешнији; међутим, почела су непријатељства између Бугарског и Српског комитета. Српски четници су се борили против Османлија, као и албанских и бугарских банди. Својим дјеловањем су се истакли [[Јован Бабунски]], [[Глигор Соколовић]], [[Илија Трифуновић Бирчанин]], [[Михаило Ристић Џервинац]], [[Јован Грковић Гапон]], [[Василије Трбић]], [[Спаса Гарда]], [[Бранивоје Јовановић]], [[Илија Јовановић]], [[Јован Станојковић Довезенски]], [[Мицко Крстић]], [[Лазар Кујунџић]], [[Цене Марковић]], [[Маринко Алексић Миша]], [[Доксим Михаиловић]], [[Коста Пећанац]], [[Војин Поповић]], [[Саватије Милошевић]] и [[Петко Илић]]. Након избијања [[Младотурска револуција|Младотурске револуције]] [[1908]]. године и проглашења устава, сви хајдуци у Македонији, укључујући српске четнике, оставили су оружје, међутим, герилска борба се ускоро наставила, настављајући се касније на [[балкански ратови|балканске ратове]]. == Позадина == [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српски]] (1876—1878) и [[Руско-турски рат (1877—1878)|руски]] (1877—1878) ратови против Османлија мотивисали су ослободилачке покрете међу становништвом [[Стара Србија|Старе Србије]].{{sfn|Jovanović|1937|p=236}} Србија је настојала да ослободи [[Косовски вилајет]] ([[Нишки санџак|Нишки]], [[Призренски санџак|Призренски]], [[Скопски санџак|Скопски]] и [[Новопазарски санџак]]).{{sfn|Ћирковић|2004|p=229-230}} Српска војска је заједно са Србима из јужних крајева који су чинили посебне добровољачке одреде, великим бројем из Македоније, настојала да ослободи њихове родне крајеве и присаједини их Србији.{{sfn|Jovanović|1937|p=236}}<ref name="Georgevitch-181">{{harvnb|Georgevitch|1918|pp=181–182}}</ref> Добровољци су се инфлитирали у Кумановски и Кривопаланачки округ.<ref name="armije1968">{{Cite book|author=Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen Centuries of Struggle for Freedom|url=http://books.google.com/books?id=2m8MAQAAMAAJ|year=1968|publisher=Military Museum|location=Belgrade|page=xliv}}</ref> Када је потписан мир између Срба и Турака, ове групе су спроводиле независне герилске борбе под [[српска застава|српском заставом]], коју су носили и истицали далеко од линије разграничења.{{sfn|Jovanović|1937|p=236}} Српски напредак у Старој Србији (1877—1878) праћен је устанцима у региону, укључујући и један који се истакао у околини [[Куманово|Куманова]], [[Крива Паланка|Криве Паланке]] и [[Кратово|Кратова]].<ref name="Georgevitch-181"/> [[Кумановски устанак]] је избио [[20. јануар]]а, трајао је четири мјесеца и завршио се јаким турским репресијама над српским становништвом.{{sfn|Jovanović|1937|p=237}} Због терора над незаштићеном [[раја|рајом]] (нижа класа, хришћани), многи су отишли у планине, пребјегли у Србију, одакле су спроводили нападе на некадашње родне крајеве ради освете због звјерстава која су над њима починиле Османлије.{{sfn|Jovanović|1937|p=237}} У кумановско-кратовском региону је [[14. октобар|14. октобра]] 1880. године избила [[Брсјачка буна]].{{sfn|Jovanović|1937|p=237}} Србија је тајно и пажљиво помагала хришћане у областима под контролом Османлија, међутим помоћ је прекинута 1881. интервенцијом владе.<ref>{{Cite book|author=Матица српска (Matica Srpska)|title=Zbornik Matice srpske za istoriju, 45–48|url=http://www.google.sr/books?id=eTeGAAAAIAAJ|publisher=Матица српска|location=Novi Sad|year=1992|language=Serbian|pages=55}} {{quote|Србија је тајно и врло опрезно помагала акције хришћана у Турској (Брсјачка буна), али је на интервенције владе та помоћ престала … 1881}}</ref> Османска војска је успјешно сузбија буну током зиме 1880—1881. године, а многе вође су протјеране.<ref name="Kolisevski-1962-499">{{Cite book|last=Koliševski|first=Lazar|title=Aspekti na makedonskoto prašanje|publisher=Kultura|year=1962|url=http://books.google.mk/books?id=4PkwAAAAIAAJ|language=Macedonian|pages=499}} {{quote|Сето ова движење во Западна Македонија е познато во историјата под името „Брсјачка буна". Турската војска успеа во зимата 1880 — 1881 година да ја задуши буната и многу нејзини водачи да ги испрати на заточение.}}</ref> Један од вођа буне, [[Мицко Крстић]], касније је имао инструменталну улогу у српској четничкој организацији. Брсјачка буна, као и претходна у кумановском региону, имала је српски карактер, планирана је у српску корист, али неуспјешно јер је исход био прогон Срба из Македоније, праћен растућом [[бугаризација|бугаризацијом]] хришћанског словенског становништва.{{sfn|Georgevitch|1918|p=183}} [[Друштво Србо-Македонци]], интересна група интелектуалаца из Македоније, основана је [[1886]]. године у [[Истанбул]]у.<ref>Kulturno-opětestvenite vrski na Makedoncite so Srbija vo tokot na XIX vek, Kliment Džambazovski, (1960). стр. 163.</ref> == Увод == Бугарска [[Антисрпство|антисрпска]] организација, [[Друштво против Срба]], коју је основао [[Дамјан Груев]] 1897. године,{{sfn|Đurić|Mijović|1993|p=63}} спровела је до 1902. године најмање 42 убиства, а 52 особе су само рањене. Мете организације су били српски научници, учитењи, српски православни свештеници, као и други виђени Срби у Османском царству.{{sfn|Hadži Vasiljević|1928|p=14}} У мају 1899. године, [[Голуб Јанић]] је послао одред од 10 до 15 људи у Македонију.<ref name="DilkeDilke1984">{{Cite book|author1=Oswald Ashton Wentworth Dilke|last2=Dilke|first2=Margaret S.|title=Recollections of the National Liberation Struggles in Macedonia: At the End of the 19th and the Beginning of the 20th Centuries|url=http://books.google.com/books?id=CnIzAAAAIAAJ|year=1984|publisher=Mosaic Publications|quote=For this purpose in May 1899, by their order, the people's deputy Golub Janic from Belgrade organized and sent to Macedonia a detachment of 10-15 men, while Serbian agents in Macedonia informed the Turkish authorities that it was a …|pages=46}}</ref> == Организација == Централни одбор су основали 1902. године [[Милорад Гођевац]], [[Лука Ћеловић]], [[Васа Јовановић]], [[Живојин Рафајловић]], [[Никола Спасић]] и [[Љубомир Ковачевић]].<ref name="MilosavljevićLevi2006">{{cite book|last=Milosavljević|first=Milja|last2=Levi|first2=Rebeka|title=Kod dva bela goluba|url=http://books.google.com/books?id=ZxgWAQAAMAAJ|year=2006|publisher=IP Signature|quote=Године 1902. основан је Главни одбор четничке организације у који су ушли доктор Милорад Гођевац, Лука Ћеловић, Васа Јовановић, Жика Рафаиловић, Никола Спасић и Љуба Ковачевић.|pages=102}}</ref> <!-- [[Јован Атанацковић]], [[Љубомир С. Јовановић]], [[Љубомир Давидовић]], револуционарни ветеран [[Голуб Јанић]] и академик [[Љубомир Стојановић]]. --> Капетан Рафајловић је до оснивања имао неколико самостално организованих оружаних група у Старој Србији. Сједиште одбора се налазило у Ћеловићевој кући. Организацију је првобитно финансирао Ћеловић који је донирао 50.000 динара годиште, што је то вријеме била велика сума. Комитет је за предсједника изабрао др Гођевца. На почетку финансирани су само појединци, хајдуци, који су били или самостално организовани или дио бугарских револуционарних организација у Македонији ([[Врховни македонско-једренски комитет]] или [[Унутрашња македонска револуционарна организација]]). '''Српски комитет''' или '''Централни револуционарни тајни одбор''' или '''Централни одбор српске четничке организације''' основан је у Београду у септембру 1903. године, спајањем Централног одбора Београда, Врања, Скопља и Битоља. Од бораца је захтијевана заштита словенског становништва од [[зулум]]а и спровођење убистава свих познатих прогонитеља. Након пропасти српско-бугарских преговора о заједничком дјеловању, и због растућег национализма у оквиру Бугарског комитета, Српски комитет је одлучио да у потпуности организују своје оружане групе. Оружано крило је званично активирано 1904. године. Међу оснивачима су били и [[Друштво Свети Сава]], Генералштаб Војске и Министарство спољних послова Краљевина Србије. У почетку, као и при крају, српски четници су имали строга наређења одбране и заштите, а никако напада; османска влада и велике силе су се сложили да четници нису вршили злочине и масакре, иако велики оружани сукоби нису могли протећи без насиља.<ref name="Dedijer2008-631">{{harvnb|Dedijer|2008|pp=631}} {{quote|српска акција […] Српска четничка акщуа имала је на|више успеха 1906. и 1907}}</ref> === Централни одбори === * Централни одбор Београд: [[Јован Атанацковић]] (предсједник), [[Милорад Гођевац]], [[Љубомир Давидовић]], [[Љубомир Јовановић]], [[Јаша Продановић]], [[Димитрије Ћирковић]], [[Лука Ћеловић]], [[Голуб Јанић]], [[Никола Спасић]] и [[Милутин Степановић]]. * Централни одбор Врање: оснивачи су [[Живојин Рафајловић]], [[Сима Златановић]], [[Велимир Карић]] и [[Тома Ђурђевић]]; остали чланови су [[Љубомир С. Јовановић]], [[Јован Ненадовић]], [[Драгиша Ђурић]], [[Љубомир Вуловић]], [[Петар Пешић]], [[Душан Туфегџић]] итд. * Централни одбор Скопље: [[Богдан Раденковић]], [[Михаило Шушкаловић]] и [[Михаило Манчић]]. * Централни одбор Битољ: [[Јован Ћирковић]], [[Лазар Кујунџић]], [[Саватије Милошевић]], [[Алекса Јовановић Коџа]] и [[Давид Димитријевић]]. == Историја == === 1902. === Централни одбор су основали 1902. године [[Милорад Гођевац]], [[Лука Ћеловић]], [[Васа Јовановић]], [[Живојин Рафајловић]], [[Никола Спасић]] и [[Љубомир Ковачевић]].<ref name="MilosavljevićLevi2006" /> <!-- [[Јован Атанацковић]], [[Љубомир С. Јовановић]], [[Љубомир Давидовић]], револуционарни ветеран [[Голуб Јанић]] и академик [[Љубомир Стојановић]]. --> Капетан Рафајловић је до оснивања имао неколико самостално организованих оружаних група у Старој Србији. Сједиште одбора се налазила у Ћеловићевој кући. Организацију је првобитно финансирао Ћеловић који је донирао 50.000 динара годиште, што је то вријеме била велика сума. Комитет је за предсједника изабрао др Гођевца. На почетку финансирани су само појединци, хајдуци, који су били или самостално организовани или дио бугарских револуционарних организација у Македонији ([[Врховни македонско-једренски комитет]] или [[Унутрашња македонска револуционарна организација]]). === 1903. === Милорад Гођевац, Лука Ћеловић и Василије Јовановић су у Београду 29. марта 1903. године формирали први оружани одред. Одредом, који је садржао 8 војника, командовао је Илија Славе, Срби из Македоније који је био ''калдрмџија''.<ref>{{harvnb|Krakov|1930|p=80}}</ref> „Српски комитет” је основан у септембру 1903. године у Београду, спајањем централних одбора из Београда, Врања, Скопља и Битоља. Од бораца је захтијевана заштита словенског становништва од [[зулум]]а и спровођење убистава свих познатих прогонитеља. Након пропасти српско-бугарских преговора о заједничком дјеловању, и због растућег национализма у оквиру Бугарског комитета, Српски комитет је одлучио да у потпуности организују своје оружане групе. Оружано крило је званично активирано 1904. године. Међу оснивачима су били и [[Друштво Свети Сава]], Генералштаб Војске и Министарство спољних послова Краљевина Србије. === Април—мај 1904. === На [[Ђурђевдан]], [[23. април]]а, бугарски студентски су дошли у Београд како би одржали конгрес.<ref name="Krakov147">{{harvnb|Krakov||p=147}}</ref> Ово се десило након неуспјелих преговора између бугарских и српских комитета о заједничком српско-бугарском устанку након више од 50 састанака у периоду од четири до пет мјесеци.<ref name="Krakov146">{{harvnb|Krakov||p=146}}</ref> Бугарски студенти и српска страна су нагласиле потребу за одржањем српско-бугарских братских односа.<ref name="Krakov147"/> Када су студенти отишли, откривено је да су већина били припадници бугарског комитета, који су имали задатак да пронађу своје пријатеље и доведу их у Бугарску.<ref name="Krakov147"/> Троје од њих је имало задатак да убиједе [[Глигор Соколовић|Глигора Соколовића]] да се врати у Бугарску, што је он одбио.<ref name="Krakov147"/> Састали су се такође и са [[Стојан Донски|Стојаном Донским]].<ref name="Krakov147"/> Двије чете од по 20 бораца су [[25. април]]а под командом војвода [[Анђелко Алексић|Анђелка Алексића]] и [[Ђорђе Дримколски|Ђорђа Цветковића]] заклеле на церемонији српског четничког комитета (Др Милорад Гођевац, Васа Јовановић, Жика Рафаиловић, Лука Ћеловић и генерал Јован Атанацковић), са протом Николом Стефановићем који држао молитву.<ref name="Krakov150">{{harvnb|Krakov||p=150}}</ref> Комитет је припремио формирање првих чета за неколико мјесеци.<ref name="Krakov150"/> Четници су послати за [[Порече]], и 8. маја су кренули из Врања, до села [[Буштрање (Врање)|Буштрање]], које је било подијељено између Србије и Турске.<ref>{{harvnb|Krakov||p=154}}</ref> [[Василије Трбић]], који их је предводио, рекао им је да је најбољи начин је био да се иде кроз [[Козјак (Куманово)|Козјак]], а затим до [[Вардар]]а.<ref name="Krakov155">{{harvnb|Krakov||p=155}}</ref> Међутим, војводе су жељеле ићи најкраћим путем, кроз Кумановску равницу и затим у [[Четирац]].<ref name="Krakov155"/> Успјели су ући на територију Османског царства, али су се изложили у равничарским албанским и турским селима, а Османлије су их окружиле са свих страна, па су одлучили да остану у [[Шупљи Камен|Шупљом Камену]], који им је пружио барем мало одбране умјесто директног сусрета са војском на равници; усред дана, османска војска је бомбардовала четнике преко брда и тако убила 24 четника.<ref>{{harvnb|Krakov||pp=161–164}}</ref> Према српским државним документима, погинула су 24 четника, један османски жандар и три османска војника.<ref name="Novak2008">{{cite book|last=Novak|first=Viktor|title=Revue historique|volume=57|url=http://books.google.com/books?id=nEQMAQAAMAAJ|year=2008|quote=Жика Рафаиловић|pages=359}}</ref> Српски посланик Ристић, према документу, именовао је Жику Рафајловића као организатора чете, и тражио је од Министарства спољних послова „да се таквим пустоловинама и непромишљеним издајничким акцијама стане на пут”.<ref name="Novak2008"/> === 1905. === Током 1905. године било је у Скопском санџаку 22 сукоба између турске војске и српских и бугарских комита. Погинуло је 76 српски четника, а рањено њих 14. Бугарски губици су били нешто мањи. Укупно је регистровано у том санџаку 440 убистава а рањавања 92. Отето је и одведено у планину и воде се као нестали 41 особа. === 1906. === Током те године наоружани сукоби се настављају у Скопском санџаку. Сукоба је са комитским четама је забележено 16. Погинуло је 37 српских четника, а рањено два. Бугарски губици су били нешто већи. Укупно је забележено 219 убистава и 77 тешких рањавања. Сада је 61 особа отета и води се као нестала. === 1907. === У тој години било је 27 оружаних сукоба у Скопском санџаку. Погинуло је 113 бугарских и 14 српских четника. Турски губици су само шест људи. Током целе године зна се за 364 убиства, 77 рањавања а несталих у планини је било 90 лица.<ref>"Застава", Нови Сад 1908. године</ref> == Шеф штаба == '''Шефови горског штаба''' Лијева страна Вардара или ''Предвардарје'' * [[Аксентије Бацетовић]] (до јуна 1905){{sfn|Jovanović|1937|p=297}} * [[Илија Јовановић]] Часлав Пчињски ( од јуна 1905 до краја исте године) * [[Михаило Ристић Џервинац]] (до априла 1907) * [[Павле Блажарић]] (април 1907) * [[Миливоје Чолак Антић]] (крај 1907) * [[Војислав Танкосић]] (1907—1908) * [[Војин Поповић]](1907—1908) * [[Алимпије Марјановић]] (1908) Десна страна Вардара или ''Прековардарје'' * [[Сретен Рајковић Руднички]] (1905){{sfn|Jovanović|1937|p=293}}{{sfn|Blažarić|2006|p=9}}{{sfn|Dedijer|Anić|2008|p=595|ps=, "Ра]ковиЬ Сретен, први шеф горског штаба за десну обалу Вардара (Прековардар]е) 1905"}} * [[Панта Радосављевић]] (крај 1905){{sfn|Dedijer|Anić|2008|p=?|ps=, "Радосавл>евиЬ Панта, поручник, шеф горског штаба (Прековардарје) крај 1905."}} * [[Павле Блажарић]] ( 1906-1907) * [[Јован Бабунски]] (до 1907) * [[Сава Петровић Грмија]] (1908) == Види још == * [[Народна одбрана]], српска организација * [[Бела рука|Бијела рука]], српска организација * [[Млада Босна]], босанска панјугословенска организација * [[Борба за Македонију]] * [[Хајдуци]] * [[Војска Краљевине Србије]] * [[Мирцштегске реформе]] * [[Четници у балканским ратовима]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref = harv | author1=Oswald Ashton Wentworth Dilke|last2=Dilke|first2=Margaret S.|title=Recollections of the National Liberation Struggles in Macedonia: At the End of the 19th and the Beginning of the 20th Centuries|url=http://books.google.com/books?id=CnIzAAAAIAAJ|year=1984|publisher=Mosaic Publications|quote=For this purpose in May 1899, by their order, the people's deputy Golub Janic from Belgrade organized and sent to Macedonia a detachment of 10-15 men, while Serbian agents in Macedonia informed the Turkish authorities that it was a …|pages=46}} * {{Cite book | ref= harv|last=Koliševski|first=Lazar|title=Aspekti na makedonskoto prašanje|publisher=Kultura|year=1962|url=http://books.google.mk/books?id=4PkwAAAAIAAJ|language=Macedonian|pages=499}} {{quote|Сето ова движење во Западна Македонија е познато во историјата под името „Брсјачка буна". Турската војска успеа во зимата 1880 — 1881 година да ја задуши буната и многу нејзини водачи да ги испрати на заточение.}} * {{Cite book| ref = harv | author=Матица српска (Matica Srpska)|title=Zbornik Matice srpske za istoriju, 45–48|url=http://www.google.sr/books?id=eTeGAAAAIAAJ|publisher=Матица српска|location=Novi Sad|year=1992|language=Serbian|pages=55}} {{quote|Србија је тајно и врло опрезно помагала акције хришћана у Турској (Брсјачка буна), али је на интервенције владе та помоћ престала … 1881}} '''Књиге''' * {{cite book| ref = harv |last=Blažarić|first=Pavle|editor=Božica Mladenović|title=Memoari|url=http://books.google.com/books?id=ESQWAQAAMAAJ|year=2006|publisher=Institut za srpsku kulturu|language=sr}} * {{Cite book| ref={{SfnRef|Dedijer|Anić|2008}}||last=Dedijer|first=Vladimir|last2=Anić|first2=Života|agency=Odeljenje istorijskih nauka|title=Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3|url=http://books.google.com/books?id=Om0MAQAAMAAJ|year=2008|publisher=Srpska akademija nauka i umetnosti}} * {{cite book| ref = harv |last=Đurić|first=Veljko Đ.|last2=Mijović|first2=Miličko|title=Ilustrovana istorija četničkog pokreta|year=1993|url=http://books.google.com/books?id=hja5AAAAIAAJ|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Hadži Vasiljević|first=Jovan|title=Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji|publisher=Sv. Sava|location=Belgrade|year=1928|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Ilić|first=Vladimir|title=Српска четничка акција 1903-1912|url=http://books.google.com/books?id=YJBuPgAACAAJ|year=2006|publisher=Ecolibri|location=Belgrade|isbn=978-86-7905-044-1|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Ivanić|first=Ivan|title=Maćedonija i maćedondži|url=http://books.google.com/books?id=hNQwAQAAMAAJ|year=1910|publisher=Štampa Savića i Komp.|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Jovanović|first=Aleksa|title=Spomenica dvadesetogodišnjice oslobodjenja Južne Srbije, 1912-1937|url=http://books.google.com/books?id=BC36SAAACAAJ|year=1937|publisher=Južna Srbija|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Krakov|first=Stanislav|url=http://books.google.com/books?id=Bm8MAAAAIAAJ |title=Plamen četništva|publisher=Hipnos|origyear=1930|year=1990|authorlink=Stanislav Krakov|location=Belgrade|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Mitropan|first=Petar|title=Прилози за историју штампе у Старој Србији и Македонији 1871-1912|location=Skopje|year=1933|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Nušić|first=Branislav|url=http://books.google.com/books?id=W5RiAAAAMAAJ |title=Sabrana dela|volume=22|publisher=NIP "Jež,"|year=1966|authorlink=Branislav Nušić|location=Belgrade|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Pavlović|first=Momčilo|title=Gerila na Balkanu|publisher=Institute for Disarmament and Peace Studies|year=2007|origyear=September 14–16, 2006|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Paunović|first=Marinko|url=http://books.google.com/books?id=9qE-AQAAIAAJ |title=Srbi: biografije znamenitih: A-Š|publisher=Emka|year=1998|location=Belgrade|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Pejčić|first=Predrag|title=Četnički pokret u Kraljevini Srbiji|location=Kragujevac|year=2007|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Pešić|first=Miodrag D.|title=Stari četnici|publisher=Novi pogledi|location=Kragujevac|year=2000|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Simić|first=Stevan|title=Srpske Komite: Komitsko četovanje u Staroj Srbiji i Makedoniji 1903-1912|year=2012|origyear=1988|publisher=|location=Belgrade|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Trbić|first=Vasilije|authorlink=Vasilije Trbić|title=Memoari: 1898-1912|url=http://books.google.com/books?id=6wkWAQAAMAAJ|year=1996|publisher=Kultura|language=sr}} * {{cite book| ref = harv |last=Trifunović|first=Ilija|authorlink=Ilija Trifunović-Birčanin|title=Trnotivim stazama|url=|year=1933|publisher=|location=Belgrade|language=sr}} * {{Cite book| ref = harv | title=Krvave borbe srpskih četa po macedoniji i njihov rad od početka 1903 do danas|work=Iz Književnog pregleda, br. 1-20|url=http://books.google.com/books?id=Ue1KAQAAMAAJ|year=1912|publisher=Savić}} * {{Cite book| ref = harv | author=Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije|title=Fourteen Centuries of Struggle for Freedom|url=http://books.google.com/books?id=2m8MAQAAMAAJ|year=1968|publisher=Military Museum|location=Belgrade|page=xliv}} * {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}} '''Новине''' * {{Cite book|ref=harv|last=Živković|first=Simo|year=1998|url=http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/12/article-11.html|title=SAKUPI SE JEDNA ČETA MALA|publisher=„GLAS“ d.d.o.|location=Belgrade|journal=SRPSKO NASLEĐE ISTORIJSKE SVESKE|issue=12|access-date=30. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20120303031055/http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/12/article-11.html|archive-date=03. 03. 2012|url-status=dead}} * {{cite news|url=http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/18-12-2011/Zavicajnik/188124/Prvi-beogradski-cetnici|title=Prvi beogradski četnici|date=18. 12. 2011|last=Online|first=Vesti|location=Belgrade|access-date=30. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304114917/http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/18-12-2011/Zavicajnik/188124/Prvi-beogradski-cetnici|archive-date=04. 03. 2016|url-status=dead}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == *[https://www.youtube.com/watch?v=UF_ui3I3r-8&t=753s Српска четничка акција у Старој и Јужној Србији до 1912. године (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] {{Четници у Македонији}} {{подножје}} [[Категорија:Четници]] [[Категорија:Односи Србије и Бугарске]] [[Категорија:Односи Србије и Северне Македоније]] [[Категорија:Односи Србије и Грчке]] [[Категорија:Српске паравојне формације]] 1b6pi0lfuyxohrdo4geq6b3pflq1c1b 10 1362040 30099353 30098093 2025-06-28T05:22:54Z Soundwaweserb 82964 30099353 wikitext text/x-wiki <!-- Листа увијек садржи пет имена. --> * [[Жижа Стојановић]] * [[Лало Шифрин]] * [[Милан Јовановић Пинки]] * [[Зоран Ковачевић]] * [[Димитрије Бјелица]] <noinclude> {{документација}} </noinclude> 4bzfgt4p61vs7hjzz29z05xuez59rji 0 1368059 30099603 30036206 2025-06-28T11:12:45Z Marko Mlinarić 317145 30099603 wikitext text/x-wiki '''Математичка и теоријска биологија''' је интердисциплинарно научно истраживање са спектром примене у [[Биологија|биологији]], [[Биотехнологија|биотехнологији]] и [[Медицина|медицини]].<ref name="Deutsch2004">[http://www.sciencemag.org/careers/2004/03/mathematical-and-theoretical-biology-european-perspective Mathematical and Theoretical Biology: A European Perspective]</ref> Поље се такође назива '''математичком биологијом''' или '''биоматематиком''' да нагласи математичке стране, или '''теоријском биологијом''' да нагласи биолошке стране.<ref>"There is a subtle difference between mathematical biologists and theoretical biologists.</ref> Математичка биологија има за циљ математичке репрезентације, лечење и моделирање биолошких процеса, коришћењем различитих [[Примењена математика|примењено математичких]] техника и алата. Она има и теоретске и практичне примене у биолошким, биомедицинским и биотехнолошким истраживањима. На пример, у ћелијској биологији, протеинске интеракције су често представљене као "цртани" модели, који, иако се лако визуелизацију, не описују тачпно системе који се проучавају. То захтева прецизне математичке моделе. Описујући системе на квантитативан начин значи да њихово понашање може бити симулирано, и стога се може предвидети да то можда није евидентно у експериментима. Такве математичке области као [[Infinitezimalni račun|рачун]], [[теорија вероватноће]], [[Статистика|статистике]], [[Линеарна алгебра|линеарне алгебре]], [[Апстрактна алгебра|апстрактне алгебре]], [[Теорија графова|теорије графова]], [[Комбинаторна математика|комбинаторике]], алгебарске геометрије, топологије, динамичких система, диференцијалних једначина и теорији кодирања се сада примењују у биологији.<ref><cite class="citation journal">Robeva, Raina; et al. </cite></ref> Неке математичке области, као што су поједине методологије у статистици, развијени су као средство у току спровођења истраживања у математичке биологије. == Значај == Примена математике у биологији има дугу историју, али тек недавно је дошло до експлозије интереса у овој области. Неки од разлога за то су: * Експлозија података богатих информационих скупова, због [[Геномика|геномичке]] револуције, који се тешко разумеју без употребе аналитичких алата * Последњи развој математичких алата као што су [[теорија хаоса]] помажу да се разумеју сложенији, нелинеарни механизми у биологији * Повећање [[рачунар]]ске снаге, што олакшава калкулације и [[Симулација (психологија)|симулације]] претходно није било могуће * Све је већи интерес за [[in silico]] експериментисање у због етичких разлога, ризика, непоузданости и других компликација које су укључене у људска и животињска истраживања. == Области истраживања == Неколико области специјализованих истраживања у математичкој и теоријској биологији<ref name="s10516-005-3973-8"><cite class="citation journal">Baianu, I. C.; Brown, R.; Georgescu, G.; Glazebrook, J. F. (2006). </cite></ref><ref>Łukasiewicz-Topos Models of Neural Networks, Cell Genome and Interactome Nonlinear Dynamic Models (2004) {{cite web|author= |title= |url=http://cogprints.org/3701/01/ANeuralGenNetworkLuknTopos_oknu4.pdf/ |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://cogprints.org/3701/01/ANeuralGenNetworkLuknTopos_oknu4.pdf/ |date=20070713122039 }}</ref><ref>Complex Systems Analysis of Arrested Neural Cell Differentiation during Development and Analogous Cell Cycling Models in Carcinogenesis (2004) http://cogprints.org/3687/</ref><ref name="Research in Mathematical Biology"><cite class="citation web">[http://www.maths.gla.ac.uk/research/groups/biology/kal.htm "Research in Mathematical Biology"]. </cite></ref><ref>[https://web.archive.org/web/20090326215300/http://acube.org/volume_23/v23-1p11-36.pdf J. R. Junck.]</ref> као и спољни линкови ка сродним пројектима на различитим универзитетима су сажето представљени у наредним ставовима, укључујући и велики број одговарајућих потврђених референци из листе од неколико хиљада објављених аутора који доприносе овој области. Многе од укључених примера одликују изузетно комплексни, вишеслојни, и суперцкомпликовани механизми, као што се све више препознаје да резултат таквих интеракција може да се разуме само кроз комбинацију математичких, логичких, физичких/хемијских, молекуларних и рачунарских модела. Због широког спектра специфичних знања који су укључени, биоматематичка истраживања се често обављају у сарадњи [[математичар]]а, биоматематичара, [[Теоријска биологија|теоријских биолога]], [[Физика|физичара]], [[Биофизика|биофизичара]], [[Биохемија|биохемичара]], [[Биоинжењеринг|биоинжењера]], инжењера, биолога, истраживања [[Физиологија|физиолога]], биомедицинских истраживача, [[Онкологија|онколога]], [[Молекуларна биологија|молекуларних биолога]], [[Генетика|генетичара]], [[Ембриологија|ембриолога]], [[Зоологија|зоолога]], [[Хемија|хемичара]], итд. === Еволуциона биологија === [[Екологија]] и [[Еволуција (биологија)|еволуциона биологија]] су традиционално доминантна поља математичке биологије. Еволуциона биологијаје био предмет математичке теорије. Целокупни назив за ову област је [[популациона генетика]]. Са становништва генетичара размотрају се промене у фреквенцијама [[алел]]а на малом броју [[ген]]а. Када су у питању сићушни ефекти на великом броју генског [[Lokus (genetika)|локуса]], изводи се [[квантитативна генетика]]. [[Роналд Фишер]] је заслужен за основни напредак у статистици, као што су анализе варијансе, преко његовог рада на квантитативној генетици. Још једна важна грана популационе генетике је [[филогенетика]]. Филогенетика је област која се бави реконструкцијом и анализом филогенетских (еволуционих) дрвећа и мрежа на основу наслеђених карактеристика<ref>{{cite book|last1=Semple|first1=Charles|last2=Steel|first2=M. A.|title=Phylogenetics|url=https://books.google.com/books?id=uR8i2qetjSAC|year=2003|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-850942-4|pages=}}</ref> Традиционални популациони генетски модели баве се алелима и генотиповима, и често су [[Стохастика|стохастички]]. У [[Еволуциона теорија игре|еволуционој теорији игре]], први пут развијеној од стране [[Џон Мајнард Смит|Џона Мајнарда Смита]] и [[Џорџ Р. Прајс|Џорџа Р. Прајса]], концепти еволуционе биологије могу узети детерминистичко математички образац, са избором који делује директно на наслеђене фенотипе. За многе моделе популационе генетике претпостављено је да је величина популације  константна. Променљиве величине становништва, често у одсуству генетичке варијације, третирају области [[Динамика популације|популационе динамике]]. Рад у овој области датира из 19. века, па чак и што се тиче 1798. године, када је [[Томас Роберт Малтус|Томас Малтус]] формулисао први принцип динамике популације, која је касније постала позната као [[Малтусова теорија|Малтусов модел раста]]. У [[Једначина Лотка–Волтера|Лотка-Волтерове једначине предатор-плен]] су још један познати пример. Популациона динамика преклапа се са другим активним подручјем истраживања у математичкој биологији: [[математичка епидемиологија]], проучавање заразних болести које утичу на популацију. Различити модели ширења [[инфекција|инфекције]] су предложени и анализирани, и пружају значајне резултате који се могу применити на одлукама здравствене политике. === Рачунарски модели и теорија аутомата === Монографија о овој теми сумира велику количину објављеног истраживања у овој области до 1986. године,<ref>"Computer Models and Automata Theory in Biology and Medicine" (1986). In:'''Mathematical Modeling''': ''Mathematical Models in Medicine'', . {{page2|date=|volume=7|issue=|pages=1513-1577}}, M. Witten, Ed., Pergamon Press: New York. http://cdsweb.cern.ch/record/746663/files/COMPUTER_MODEL_AND_AUTOMATA_THEORY_IN_BIOLOGY2p.pdf</ref><ref>Lin, H.C. 2004. "Computer Simulations and the Question of Computability of Biological Systems": 1-15,doi=10.1.1.108.5072 https://tspace.library.utoronto.ca/bitstream/1807/2951/2/compauto.pdf</ref><ref>"Computer Models and Automata Theory in Biology and Medicine" (1986). (''Abstract'') {{cite web|author= |title= |url=http://biblioteca.universia.net/html_bura/ficha/params/title/computer-models-and-automata-theory-in-biology-and-medicine/id/3920559.html |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://biblioteca.universia.net/html_bura/ficha/params/title/computer-models-and-automata-theory-in-biology-and-medicine/id/3920559.html |date=20111004164525 }}</ref> укључујући ставове у следећим областима: [[Рачунарска симулација|рачунарске симулације]] у биологији и медицини, модели артеријских система, модели [[неурон]]а, биохемијских и [[Мрежа осцилација|мреже осцилација]], [[квантни аутомат]]и, [[квантни рачунар]]и у [[Молекуларна биологија|молекуларној биологији]] и [[Генетика|генетици]], канцерогено моделирање,<ref>"Quantum Interactomics and Cancer Mechanisms" (2004): 1-16, ''Research Report communicated to the Institute of Genomic Biology, University of Illinois at Urbana'' {{cite web|author= |title= |url=https://tspace.library.utoronto.ca/retrieve/4969/QuantumInteractomicsInCancer_Sept13k4E_cuteprt.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=https://tspace.library.utoronto.ca/retrieve/4969/QuantumInteractomicsInCancer_Sept13k4E_cuteprt.pdf |date=20201108195251 }}</ref> [[неуронска мрежа|неуронске мреже]], [[Генетика|генетске мреже]], апстрактне категорије у релационој биологији,<ref>Kainen,P.C. 2005."</ref> метаболичка-репликација система, [[теорија категорија]]<ref><cite class="citation web">[http://planetmath.org/bibliographyforcategorytheory "bibliography for category theory/algebraic topology applications in physics"].</cite></ref> апликације у биологији и медицини,<ref>{{cite web |url=http://planetphysics.org/encyclopedia/BibliographyForMathematicalBiophysicsAndMathematicalMedicine.html |title=bibliography for mathematical biophysics and mathematical medicine |publisher=PlanetPhysics |date=2009-01-24 |accessdate=2010-03-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160107152607/http://planetphysics.org/encyclopedia/BibliographyForMathematicalBiophysicsAndMathematicalMedicine.html |archive-date=07. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref> [[Teorija automata|теорија аутомата]], [[ћелијски аутомат]], модели [[Теселација|теселације]]<ref>''Modern Cellular Automata'' by Kendall Preston and M. J. B. Duff https://books.google.com/books?id=l0_0q_e-u_UC&dq=cellular+automata+and+tessalation&pg=PP1&ots=ciXYCF3AYm&source=citation&sig=CtaUDhisM7MalS7rZfXvp689y-8&hl=en&sa=X&oi=book_result&resnum=12&ct=result</ref><ref>{{cite web|url=http://mathworld.wolfram.com/DualTessellation.html |title=Dual Tessellation&nbsp;– from Wolfram MathWorld |publisher=Mathworld.wolfram.com |date=2010-03-03 |accessdate=2010-03-17}}</ref> и комплетно саморепродуковања, [[Теорија хаоса|хаотични системи]] у [[Организам|организму]], релациона биологија и органске теорија.<ref name="cogprints.org">Baianu, I. C. 1987, Computer Models and Automata Theory in Biology and Medicine., in M. Witten (ed.</ref> Овај објављени извештај садржи 390 референци на рецензираном чланку од стране великог броја аутора.<ref name="s10516-005-3973-8"/><ref>Currently available for download as an updated PDF: {{cite web|author= |title= |url=http://cogprints.ecs.soton.ac.uk/archive/00003718/01/COMPUTER_SIMULATIONCOMPUTABILITYBIOSYSTEMSrefnew.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://wayback.archive-it.org/all/20081216225211/http://cogprints.ecs.soton.ac.uk/archive/00003718/01/COMPUTER_SIMULATIONCOMPUTABILITYBIOSYSTEMSrefnew.pdf |date=16. 12. 2008 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://planetphysics.org/encyclopedia/BibliographyForMathematicalBiophysics.html |title=bibliography for mathematical biophysics |publisher=PlanetPhysics |accessdate=2010-03-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160107152607/http://planetphysics.org/encyclopedia/BibliographyForMathematicalBiophysics.html |archive-date=07. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref> ;Моделирање ћелије и молекуларна биологија Ово подручје добија подстицај због све већег значаја молекуларне биологије.<ref name="Research in Mathematical Biology" /> * Механика биолошких ткива * Теоретска ензимологија и [[Ензимска кинетика]] * [[Рак]] моделирање и симулација<ref><cite class="citation journal">Oprisan, Sorinel A.; Oprisan, Ana (2006). </cite></ref><ref><cite class="citation web">[http://calvino.polito.it/~mcrtn/ "MCRTN – About tumour modelling project"] {{Wayback|url=http://calvino.polito.it/~mcrtn/ |date=20111103003346 }}. </cite></ref> * Моделирање кретања интеракције ћелијске популације<ref><cite class="citation web">[http://www.ma.hw.ac.uk/~jas/researchinterests/index.html "Jonathan Sherratt's Research Interests"]. </cite></ref> * Математичко моделирање оштећеног ткива<ref><cite class="citation web">[http://www.ma.hw.ac.uk/~jas/researchinterests/scartissueformation.html "Jonathan Sherratt's Research: Scar Formation"]. </cite></ref> * Математичко моделирање унутарћелијске динамике * Математичко моделирање ћелијског циклуса '''Моделирање физиолошких система''' * Моделирање артеријске болести<ref><cite class="citation web">Hassan Ugail. </cite></ref> * Моделирање [[Срце|срца]]<ref><cite class="citation web">[http://www.integrativebiology.ox.ac.uk/heartmodel.html "Integrative Biology – Heart Modelling"] {{Wayback|url=http://www.integrativebiology.ox.ac.uk/heartmodel.html |date=20090113215021 }}. </cite></ref> === Теорија молекуларног скупа === Теорија молекуларног скупа је представљен од стране Антонија Бартоломеја, његове апликације су развијене у математичкој биологији и медицини, посебно у математичкој медицини. Теорија молекуларног скупа (МДТ) је математичка формулација из широке чулно хемијске кинетике бимолекуларних реакција у смислу скупа молекула и њихових хемијских трансформација које представљају скуп-теоријског мапирања између молекуларних скупова. У општем смислу, МДТ је теорија молекуларних категорија које су дефинисане као категорије молекуларних скупова и њихових хемијских трансформација представљених као скуп-теоријских молекуларних скупова. Теорија је такође допринела биостатистици и формулацијама клиничке биохемије проблема у математичким формулацијама патологије, биохемијским променама од интереса за физиологију, клиничку биохемију и медицину.<ref name="planetphysics.org">{{cite web |url=http://planetphysics.org/encyclopedia/CategoryOfMolecularSets2.html |title=molecular set category |publisher=PlanetPhysics |accessdate=2010-03-17 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160107152607/http://planetphysics.org/encyclopedia/CategoryOfMolecularSets2.html |archive-date=07. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref>Representation of Uni-molecular and Multimolecular Biochemical Reactions in terms of Molecular Set Transformations [http://planetmath.org/?op=getobj&from=objects&id=10770 <nowiki>[http://planetmath.org/?op=getobj&from=objects&id=10770[]</nowiki>]</ref> === Комплексни системи биологије === Разрада система биологије за разумевање сложенијих животних процеса је развијена од 1970. године у вези са молекуларном теоријом скупова, релационом биологијом и алгебарском биологијом. === Математичке методе === Модел биолошког система се конвертује у систем једначина, мада реч 'модел' се често користи као синоним за систем одговарајућих једначина. Решење једначина, било аналитичким или нумерички средствима, описује како се биолошки систем понаша у времену или у [[Равнотежа|равнотежи]]. Постоји много различитих врста једначина и типова понашања који могу настати зависи како се модел и једначине користе. Модел често чини претпоставке о систему. Једначине такође могу правити претпоставке о природи онога што се може јавити. === Симулација математичке биологије === Рачунар са значајном недавном еволуцијом у обављању модела симулације на основу различитих формула. Сајтови  [http://modeler.geo.jp/ BioMath Modeler] могу покренути симулације и приказивати графиконе интерактивно на претраживачу. === Математичка биофизика === Раније фазе математичке биологије биле су под апсолутном доминацијом математичке [[Биофизика|биофизике]], описане као примена математике у биофизици, често укључује специфичне физичке/математичке моделе биосистема и њихових компоненти или делова. Следи листа математичких описа и њихових претпоставки. ==== Детерминистички процеси (динамички системи) ==== Фиксно мапирање између почетног стања и коначног стање. Полазећи од почетног стања и кретања напред у време, детерминистички процес увек генерише исту путању, а не постоје две путање које могу да се пређу у простору. * [[Диференцијална једначина|Диференцијалне једначине]] - дискретно време, континуирано стање простора. * Обични диференцијалне једначине - непрекидне, континуирано стање простора, нема просторних деривата. Види још: Нумеричке обичне диференцијалне једначине. * [[Парцијална диференцијална једначина|Парцијалне диференцијалне једначине]] - непрекидно, континуирано стање простора, просторни деривати. Види још: Нумеричке парцијалне диференцијалне једначине. * [[Логички детерминистички ћелијски аутомат]]- дискретно време, дискретни простор. Види још: [[ћелијски аутомат]]. ==== Стохастички процеси  (динамички системи) ==== Случајно мапирање између почетног стања и коначног стања, чинећи стање система случајне променљиве са одговарајућом расподелом вероватноће. * Не-Марков процес - генерализоване мастер једначине - континуирано време са меморијом догађаја из прошлости, дискретан простор, време чекања догађаја (или прелаз између држава) дискретно јављају. * Скок Марковог процеса - мастер једначине - континуирано време без сећања прошлих догађаја, дискретан простор, чекајући неколико пута између догађаја дискретно се јављају и дају експоненцијалну дистрибуираност. Види још: [[Монте Карло метода|Монте Карло метод]] за нумеричке методе симулације, посебно [[динамички Монте Карло метод]] и [[Гилерспијев алгоритам]]. * Континуиран Марков процес - стохастичке диференцијалне једначине или А Фокер-Планкова једначина - непрекидно, стално стање простора, догађаји се догоде континуирано према случајном Винер процесу. ==== Просторно моделирање ==== Један класичан рад у овој области је рад [[Алан Тјуринг]]а о морфогенези Хемијска основа морфогенезе, објављен 1952. године у Филозофској трансакцији краљевског друштва.  * Путовање таласе<ref><cite class="citation web">[http://www.maths.ox.ac.uk/~maini/public/gallery/twwha.htm "Travelling waves in a wound"] {{Wayback|url=http://www.maths.ox.ac.uk/~maini/public/gallery/twwha.htm |date=20080606030634 }}. </cite></ref> * [[Јато]] * Механохемијска теорија морфогенезе<ref><cite class="citation web">[http://www.maths.ox.ac.uk/~maini/public/gallery/mctom.htm "The mechanochemical theory of morphogenesis"] {{Wayback|url=http://www.maths.ox.ac.uk/~maini/public/gallery/mctom.htm |date=20080606030629 }}. </cite></ref> * Биолошки образац формирања * Просторно моделирање помоћу узорака ==== Релацијска биологија ==== '''Релацијска биологија''' (АРБ)<ref>{{Cite web |url=http://planetphysics.org/encyclopedia/AbstractRelationalBiologyARB.html |title=Abstract Relational Biology (ARB) |access-date=20. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160107152607/http://planetphysics.org/encyclopedia/AbstractRelationalBiologyARB.html |archive-date=07. 01. 2016 |url-status=dead }}</ref> бави се проучавањем општих, релационих модела сложених биолошких система, специфично морфолошких, или анатомских, структура. Неки од најједноставнијих модела у АРБ су метаболичко понављање, или '''(М, Р)'''--систем је увео [[Роберт Росен]] 1957-1958, као однос модела ћелијске и органске организације. === Алгебарска биологија === Алгебарска биологија (такође позната као биологија симболичких система) примењује алгебарске методе [[Симболичко рачунање|симболичког рачунања]] при проучавању биолошких проблема, нарочито у [[Геномика|геномици]], [[Proteomika|протеомици]], анализи [[Молекул|молекуларне структуре]] и проучавању [[ген]]а.<ref name="cogprints.org" /><ref>Michael P Barnett, "Symbolic calculation in the life sciences: trends and prospects, Algebraic Biology 2005" – ''Computer Algebra in Biology'', edited by H. Anai, K. Horimoto, Universal Academy Press, Tokyo, 2006.</ref><ref>{{Cite web |url=http://library.bjcancer.org/ebook/109.pdf |title=L. Preziosi, Cancer Modelling and Simulation. |access-date=20. 01. 2016 |archive-date=10. 03. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120310224428/http://library.bjcancer.org/ebook/109.pdf |url-status=dead }}</ref> == Пример модела: ћелијски циклус == Еукариотски ћелијски циклус је веома сложен и једна је од највише проучаваних тема, јер његова мисрегулација доводи до рака. То је вероватно добар пример математичког модела јер се бави једноставним рачуном, али даје валидне резултате. Две истраживачке групе<ref><cite class="citation web">[https://web.archive.org/web/20080308120536/http://mpf.biol.vt.edu/Tyson+Lab.html "The JJ Tyson Lab"]. </cite></ref><ref><cite class="citation web">[http://www.cellcycle.bme.hu/ "The Molecular Network Dynamics Research Group"] {{Wayback|url=http://www.cellcycle.bme.hu/ |date=20191030201028 }}.</cite></ref> произвеле су неколико модела ћелијског циклуса који симулира неколико организама. Недавно су произведени генерички еукариотски модели ћелијског циклуса који могу представљати посебне еукариоте у зависности од вредности параметара, показујући да идиосинкразије појединих ћелијских циклуса настају услед различитих концентрација протеина, док су механизми у њиховој основи конзервирани (Csikasz-Nagy et al., 2006). Помоћу [[Систем диференцијалних једначина|система обичних диференцијалних једначина]] ови модели показују промену у времену ([[динамички систем]]) протеина унутар појединачне ћелије; овај тип модела се назива [[детерминистички процес]] (док модел описује статистичке дистрибуције концентрацијама протеина у популацији ћелија се зове [[Стохастички процес|стохастичким процесом]]). Да бисте добили ове једначине итеративаног низ корака морате учинити: прво неколико модела и запажања се комбинују да формирају консензус дијаграма и одговарајућих кинетичких закона који су одабрани да се напишу диференцијалне једначине, као што су [[брзина хемијске реакције]] за стехиометријске реакције, [[Михаелис-Ментенина кинетика]] за ензимске супстрате реакције подлоге и [[Голдбетер-Кохланд кинетика]] за ултрасензитивни фактор транскрипције, а потом параметрима једначина (брзина хемијске реакције, коефицијенти ефикасности ензима и Михаелисове константе) морају бити опремљене да би одговарале запажањима; када не могу да се поставе кинетичка једначина која је ревидирана, када то није могуће дијаграм се мења. Параметри су опремљени и потврђено је коришћење посматрања оба дивља типа и мутација, као што је протеин полу-живота и величина ћелија. Да би одговарале параметрима, диференцијалне једначине морају бити проучене. Ово се може урадити или симулацијом или анализом. У симулацији, с обзиром на почетни [[низ]] (листа вредности променљивих), прогресија система израчунава се решавањем једначина у сваком временском оквиру у малим корацима. [[Датотека:Cell_cycle_bifurcation_diagram.jpg|мини|500x500px]] У анализи, својства једначина се користе за истраживање понашања система зависно од вредности параметара и променљивих. Систем диференцијалних једначина може бити представљен као [[вектор поља]], где сваки вектор који описује промену (у концентрацији од два или више протеина) утврђује где и колико брзо се креће путања (симулација). Вектор поља може имати неколико специјалних тачака: [[Стабилна тачка|стабилну тачку]], која је привлачна у свим правцима (приморавање концентрације да буде на одређеној вредности), нестабилну тачку, или изворну или [[Седласта тачка|седласту тачку]], која одбија (терајући концентрације да промене даље од одређене вредности), и лимитни циклус, затворена путања према којој је неколико спиралних путања (концентрација осцилује). Боља репрезентација, која се бави великим бројем променљивих и параметара, зове се [[бифуркацијски дијаграм]] ([[теорија бифуркације]]): присуство ових специјалних стабилних тачака на одређеним вредностима параметра (нпр. маса) заступа тачке и једнан параметар који узима одређену вредност, квалитативна промена која настаје, назива се бифуркација, у којој је природа простора променљива, са дубоким последицама за концентрацију протеина: циклус ћелија има фазе (делимично одговарају Г1 и Г2) у којем масе, преко стабилне тачке, контролишу цикличне нивое, и фазе (С и М фазе) у којима се концентрације мењају самостално, али када се фаза једном промени на бифуркацијски начина (контрола тачака ћелијског циклуса), систем се не може вратити на претходни ниво од тренутне масе вектора поља који се разликује и маса се не може преокренути назад кроз бифуркацију догађаја. Контролни пунктови С и М су регулисани путем посебних бифуркација називаним Хопфова бифуркација и бифуркација неограниченог времена. == Види још == * [[Вјештачки живот|Вештачки живот<br />]] * [[Ћелијски аутомат]] * [[Рачунска биологија]] * [[ДНК рачунар|ДНК рачунар<br />]] * [[Молекулско моделирање|Молекулско моделирање<br />]] * [[Популациона генетика|Популациона генетика<br />]] * [[Proteinsko savijanje|Протеинско савијање<br />]] * [[Sistemska biologija|Системска биологија<br />]] === Друштва и институције === * [http://www.esmtb.org/ ESMTB: Европско друштво за математичку и теоретску биологију<br /> ] * [https://web.archive.org/web/20040109164805/http://bioinformatics.weizmann.ac.il/istmb/ Израелско друштво за теоретску и математичку биологију<br /> ] * [https://web.archive.org/web/20160118072627/http://www.biosemiotics.org/ Међународно друштво за биосемиотичке студије<br /> ] == Види још == * [[Џозеф Хенри Вудгер]] == Референце == {{reflist|2}} == Литература == {{Литература|2}} * {{cite book|author1=D. Barnes|author2=D. Chu|title=Introduction to Modelling for Biosciences|location=|publisher=Springer Verlag|year=2010|isbn=978-1-84996-325-1|pages=}} * {{cite journal|pmid=3045853 |year=1988 |last1=Israel |first1=G. |title=On the contribution of Volterra and Lotka to the development of modern biomathematics |journal=History and Philosophy of the Life Sciences |volume=10 |issue=1 |pages=37–49 }} * {{cite journal|doi=10.1016/0040-5809(71)90002-5 |title=Vito Volterra and theoretical ecology |year=1971 |last1=Scudo |first1=Francesco M. |journal=Theoretical Population Biology |volume=2 |issue=1 |pages=1–23 |pmid=4950157 }} * {{cite book|author=S.H. Strogatz|title=Nonlinear dynamics and Chaos: Applications to Physics, Biology, Chemistry, and Engineering|url=https://archive.org/details/nonlineardynamic00stro|location=|publisher=Perseus|year=2001|isbn=978-0-7382-0453-6|pages=}} * {{cite book|author=N.G. van Kampen|title=Stochastic Processes in Physics and Chemistry|location=|publisher=North Holland., 3rd ed|year=2001|isbn=978-0-444-89349-9|pages=}} * {{cite book|author=I. C. Baianu. |editor = M. Witten |title= Computer Models and Automata Theory in Biology and Medicine., ''Monograph'', Ch.11; Mathematical Models in Medicine |volume = 7 |pages = 1513–1577 |date = 1987 |publisher = Pergamon Press |location = New York |isbn=978-0-08-036377-6 }} * {{cite book|author=P.G. Drazin|title=Nonlinear systems|location=|publisher=C.U.P|year=1992|isbn=978-0-521-40668-0|pages=}} * {{cite book|author=L. Edelstein-Keshet|title=Mathematical Models in Biology|location=|publisher=SIAM|year=2004|isbn=978-0-07-554950-5|pages=}} * {{cite book|author1=G. Forgacs |author2=S. A. Newman |name-list-style=amp |title=Biological Physics of the Developing Embryo|location=|publisher=C.U.P|year=2005|isbn=978-0-521-78337-8|pages=}} * {{cite book|author=A. Goldbeter|title=Biochemical oscillations and cellular rhythms|location=|publisher=C.U.P|year=1996|isbn=978-0-521-59946-7|pages=}} * {{cite book|author=L.G. Harrison|title=Kinetic theory of living pattern|location=|publisher=C.U.P|year=1993|isbn=978-0-521-30691-1|pages=}} * {{cite book|author=F. Hoppensteadt|title=Mathematical theories of populations: demographics, genetics and epidemics|url=https://archive.org/details/mathematicaltheo0000hopp_o1g9|date=December 1975 |location=|publisher=SIAM, Philadelphia, 1975 (reprinted 1993)|isbn=978-0-89871-017-5|pages=}} * {{cite book|author1=D.W. Jordan |author2=P. Smith |name-list-style=amp |title=Nonlinear ordinary differential equations|location=|publisher=2nd ed. O.U.P|year=1987|isbn=978-0-19-856562-8|pages=}} * {{cite book|author=J.D. Murray|title=Mathematical Biology: An Introduction|location=|publisher=Springer-Verlag|year=2002|isbn=978-0-387-95223-9|pages=}} * {{cite book|author=J.D. Murray|title=Mathematical Biology: Spatial Models and Biomedical Applications|location=|publisher=Springer-Verlag|year=2003|isbn=978-0-387-95228-4|pages=}} * {{cite book|author=E. Renshaw|title=Modelling biological populations in space and time|location=|publisher=C.U.P|year=1991|isbn=978-0-521-44855-0|pages=}} * {{cite book|author=S.I. Rubinow|title=Introduction to mathematical biology|url=https://archive.org/details/isbn_0471744468|location=|publisher=John Wiley|year=1975|isbn=978-0-471-74446-7|pages=}} * {{cite book|author=L.A. Segel|title=Modeling dynamic phenomena in molecular and cellular biology|location=|publisher=C.U.P|year=1984|isbn=978-0-521-27477-7|pages=}} * {{cite book|author=L. Preziosi|title=Cancer Modelling and Simulation|url=https://archive.org/details/cancermodellings0000unse|location=|publisher=Chapman Hall/CRC Press|year=2003|isbn=978-1-58488-361-6|pages=}} ; Теоретска биологија * {{citation |author=Bertalanffy, L. v. |title=Theoretische Biologie. Band I: Allgemeine Theorie, Physikochemie, Aufbau und Entwicklung des Organismus |location=Berlin |publisher=Gebrüder Borntraeger |year=1932}}. * {{citation |author=Bonner, J. T. |title=The Evolution of Complexity by Means of Natural Selection |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=1988}}. * {{citation |author=Hertel, H. |title=Structure, Form, Movement |location=New York |publisher=Reinhold Publishing Corp |year=1963}}. * {{citation |author=Mangel, M. |title=Special Issue, Classics of Theoretical Biology |location= |publisher= |year=1990}} (part 1). Bull. Math. Biol. 52(1/2): 1-318. * {{citation |author=Mangel, M. |title=The Theoretical Biologist's Toolbox. Quantitative Methods for Ecology and Evolutionary Biology |location= |publisher= |year=2006}}. Cambridge University Press. * Prusinkiewicz, P. & Lindenmeyer, A. 1990. ''The Algorithmic Beauty of Plants''. Berlin: Springer-Verlag. * {{citation |author=Reinke, J. |title=Einleitung in die theoretische Biologie |location=Berlin |publisher=Verlag von Gebrüder Paetel |year=1901}}. * {{citation |author=Schaxel, J. |title=Grundzüge der Theorienbildung in der Biologie |location=Jena |publisher=Fischer |year=1919}}. * {{citation |author=Thompson, D.W. |title=On Growth and Form |location= |publisher= |year=1942}}. 2nd ed. Cambridge: Cambridge University Press: 2. vols. * Uexküll, J.v. 1920. ''Theoretische Biologie''. Berlin: Gebr. Paetel. * {{citation |author=Vogel, S. |title=Life's Devices: The Physical World of Animals and Plants |location=Princeton |publisher=Princeton University Press |year=1988}}. * Waddington, C.H. 1968-1972. ''Towards a Theoretical Biology''. 4 vols. Edinburg: Edinburg University Press. * {{cite journal |last1= |first1= |last2= |first2= |date= |title= |url=http://www.ams.org/notices/199509/hoppensteadt.pdf |journal= |volume= |issue= |pages= |doi= |jstor= }} <cite class="citation journal">Hoppensteadt, F. (September 1995). [http://www.ams.org/notices/199509/hoppensteadt.pdf "Getting Started in Mathematical Biology"] (PDF). </cite><cite class="citation journal">''Notices of the American Mathematical Society''.</cite>. * {{cite journal |last1= |first1= |last2= |first2= |date= |title= |url=http://www.resnet.wm.edu/~jxshix/math490/reed.pdf |journal= |volume= |issue= |pages= |doi= |jstor= }} <cite class="citation journal">Reed, M. C. (March 2004). [http://www.resnet.wm.edu/~jxshix/math490/reed.pdf "Why Is Mathematical Biology So Hard?"] (PDF). </cite><cite class="citation journal">''Notices of the American Mathematical Society''.</cite>. * {{cite journal|doi=10.1126/science.1094442 |title=Uses and Abuses of Mathematics in Biology |year=2004 |last1=May |first1=Robert M. |journal=Science |volume=303 |issue=5659 |pages=790–793 |pmid=14764866 |bibcode=2004Sci...303..790M |s2cid=24844494 }} * {{cite journal|doi=10.1038/scientificamerican0388-80 |title=How the Leopard Gets its Spots |url=https://archive.org/details/sim_scientific-american_1988-03_258_3/page/80 |year=1988 |last1=Murray |first1=James D. |journal=Scientific American |volume=258 |issue=3 |pages=80–87 |bibcode=1988SciAm.258c..80M }} * {{cite journal|doi=10.1511/2007.64.134 |title=Multiscale Modeling in Biology |year=2007 |last1=Maini |first1=Philip |last2=Grima |first2=Ramon |last3=Schnell |first3=Santiago |journal=American Scientist |volume=95 |issue=2 |page=134 |url=https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:74537c53-6959-4033-bfae-8fe5569f4b1e }} * {{cite journal|doi=10.1091/mbc.E03-11-0794 |title=Integrative Analysis of Cell Cycle Control in Budding Yeast |year=2004 |last1=Chen |first1=Katherine C. |last2=Calzone |first2=Laurence |last3=Csikasz-Nagy |first3=Attila |last4=Cross |first4=Frederick R. |last5=Novak |first5=Bela |last6=Tyson |first6=John J. |journal=Molecular Biology of the Cell |volume=15 |issue=8 |pages=3841–3862 |pmid=15169868 |pmc=491841 }} * {{cite journal|doi=10.1529/biophysj.106.081240 |title=Analysis of a Generic Model of Eukaryotic Cell-Cycle Regulation |year=2006 |last1=Csikász-Nagy |first1=Attila |last2=Battogtokh |first2=Dorjsuren |last3=Chen |first3=Katherine C. |last4=Novák |first4=Béla |last5=Tyson |first5=John J. |journal=Biophysical Journal |volume=90 |issue=12 |pages=4361–4379 |pmid=16581849 |pmc=1471857 |bibcode=2006BpJ....90.4361C }} * {{cite journal|doi=10.1093/bib/6.2.163 |title=Mathematical models of cell cycle regulation |year=2005 |last1=Fuss |first1=H. |last2=Dubitzky |first2=W. |last3=Downes |first3=C. S. |last4=Kurth |first4=M. J. |journal=Briefings in Bioinformatics |volume=6 |issue=2 |pages=163–177 |pmid=15975225 }} * {{cite journal|doi=10.1186/1471-2105-7-494 |title=Time scale and dimension analysis of a budding yeast cell cycle model |year=2006 |last1=Lovrics |first1=Anna |last2=Csikász-Nagy |first2=Attila |last3=Zsély |first3=István Gy |last4=Zádor |first4=Judit |last5=Turányi |first5=Tamás |last6=Novák |first6=Béla |journal=BMC Bioinformatics |volume=7 |page=494 |pmid=17094799 |pmc=1660553 }} {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.smb.org/ The Society for Mathematical Biology] * [http://kli.ac.at/ Konrad Lorenz Institute for Evolution and Cognition Research] * [https://web.archive.org/web/20160112135016/http://www.complex.vcu.edu/ Complexity Discussion Group] * [https://web.archive.org/web/20110910222223/http://www.bmi2.bmt.tue.nl/Biomedinf/ Technische Universiteit Biomodeling and Informatics] * [https://web.archive.org/web/20121006080156/http://www.springerlink.com/content/119979 Bulletin of Mathematical Biology] * [http://www.esmtb.org/ European Society for Mathematical and Theoretical Biology] * [http://www.springerlink.com/content/100436/ Journal of Mathematical Biology]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.math.canterbury.ac.nz/bio/ Biomathematics Research Centre at University of Canterbury] * [http://www.maths.ox.ac.uk/cmb/ Centre for Mathematical Biology at Oxford University] {{Wayback|url=http://www.maths.ox.ac.uk/cmb/ |date=20090327130640 }} * [https://web.archive.org/web/20050308114707/http://mathbio.nimr.mrc.ac.uk/ Mathematical Biology at the National Institute for Medical Research] * [http://www.imbm.org/ Institute for Medical BioMathematics] * [http://eqworld.ipmnet.ru/en/solutions/syspde/spde-toc2.pdf ''Mathematical Biology Systems of Differential Equations''] from EqWorld: The World of Mathematical Equations * [http://sbw.kgi.edu/ Systems Biology Workbench - a set of tools for modelling biochemical networks] {{Wayback|url=http://sbw.kgi.edu/ |date=20060414201844 }} * [https://web.archive.org/web/20060420031028/http://www.bepress.com/sagmb/ Statistical Applications in Genetics and Molecular Biology] * [https://web.archive.org/web/20060323060012/http://www.bepress.com/ijb/ The International Journal of Biostatistics] * [http://www.biologie.ens.fr/bcsmcbs/ Theoretical Modeling of Cellular Physiology at Ecole Normale Superieure, Paris] * [https://web.archive.org/web/20160130050755/http://jfrabajante.weebly.com/groupslaboratories.html Biomathematics in the Philippines] * [http://modeler.geo.jp/en/start/index.php BioMath Modeler] ; Листа референци * [https://web.archive.org/web/20160119231346/http://www.kli.ac.at/theorylab/index.html A general list of Theoretical biology/Mathematical biology references, including an updated list of actively contributing authors]. * [http://planetmath.org/?method=l2h&from=objects&id=10746&op=getobj A list of references for applications of category theory in relational biology]. * [http://www.people.vcu.edu/~mikuleck/rosen.htm An updated list of publications of theoretical biologist Robert Rosen] * [http://homepage.uibk.ac.at/~c720126/humanethologie/ws/medicus/block1/inhalt.html Theory of Biological Anthropology (Documents No. 9 and 10 in English)] * [http://www.scientistsolutions.com/t5844-Drawing+the+line+between+Theoretical+and+Basic+Biology.html Drawing the Line Between Theoretical and Basic Biology] {{Wayback|url=http://www.scientistsolutions.com/t5844-Drawing+the+line+between+Theoretical+and+Basic+Biology.html |date=20110716015229 }}, a forum article by Isidro A. T. Savillo * [https://web.archive.org/web/20160107152607/http://www.sys.eng.shizuoka.ac.jp/~jin/index_en.html#publications_en Mystery of Prime-numbered Cicadas] === Сродни часописи === {{Commonscat|Mathematical and theoretical biology}} * [http://www.springerlink.com/link.asp?id=102835 Acta Biotheoretica]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [https://web.archive.org/web/20081122145613/http://bioinformatics.oupjournals.org// Бионформатика] * [http://www.springer.com/philosophy/epistemology+and+philosophy+of+science/journal/13752 Биолошка теорија<br /> ] * [https://web.archive.org/web/20121006080156/http://www.springerlink.com/content/119979 Билтен математичке биологије] * [http://www.elsevier.com/locate/issn/03043800 Еколошко моделирање] * [http://www.springerlink.com/content/100436/ Журнал математичке биологије ]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} * [http://www.elsevier.com/locate/issn/0022-5193 Журнал теоријске биологије ] * [http://www.elsevier.com/locate/mbs Математичка бионаука] * [https://web.archive.org/web/20140101134220/http://aimsciences.org/journals/home.jsp?journalID=8 Математичка бионаука и инжењерство] * [http://www.harcourt-international.com/journals/mehy/ Медицинска хипотеза] * [http://www.tilgher.it/biologiae.html Биолошки журнал-форум биологије] * [https://web.archive.org/web/20121006042543/http://www.springerlink.com/content/100386 Теоретска и примењена генетика] * [http://www.tbiomed.com/ Теоретска биологија и медицинско моделирање] * [http://www.elsevier.com/locate/issn/00405809 Теоријска популациона биологија] {{Биологија}} {{Подножје}} [[Категорија:Математичка и теоријска биологија| ]] ai3cznfbuuvb351xn9xz9uniue7l7mq 0 1373587 30099405 30095363 2025-06-28T08:21:13Z Marko Mlinarić 317145 30099405 wikitext text/x-wiki {{Taxobox | name = Аустралијска препелица | status = LC | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref>{{IUCN|id=22678952 |title = Coturnix pectoralis |assessors=[[BirdLife International]] |version=2013.2 |year=2012|accessdate=26. 11. 2013}}</ref> | image = Coturnix_pectoralis_South_Australia.jpg | image_width = 250п | regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}- | phylum = -{[[Хордати|Chordata]]}- | classis = -{[[Птице|Aves]]}- | ordo = -{[[Galliformes]]}- | familia = -{[[Phasianidae]]}- | subfamilia = -{[[Perdicinae]]}- | genus = ''-{[[Coturnix]]}-'' | species = '''''-{C. pectoralis }-''''' | binomial = ''-{Coturnix pectoralis }-'' | binomial_authority = ([[Џон Гулд|-{ Gould }-]], 1837) }} '''''Coturnix pectoralis''''' је врста [[Coturnix|препелице]] која живи у [[Аустралија|Аустралији]]<ref name="AnonymousSep2013Stubble">Anonymous. (updated September 1st, 2013). Stubble Quail. State Government Victoria: Department of environment and primary industries. Retrieved October 12th, 2013 from http://www.depi.vic.gov.au/fishing-and-hunting/game-hunting/stubble-quail</ref>. Ова препелица становник је већег дела источне, јужне, југоисточне и југозападне Аустралије и [[Тасманија|Тасманије]]<ref name="BlackersEtAl">Blakers, M., Davies, S.J.J.F. & Reilly, P.N. (1984). The atlas of Australian birds. Victoria: Melbourne University Press.</ref>. Ту насељава пољопривредне површине, влажне [[травњак]]е и занемарене [[пашњак]]е. Према [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]]-у статус заштите јој је смањен ризик (LC)<ref name="AnonymousNoDate">Anonymous. (No date). Coturnix (Coturnix) pectoralis Gould, 1837. Atlas of Living Australia – An Australian Government Initiative. Retrieved October 12th 2013 from {{cite web|author= |title= |url=http://bie.ala.org.au/species/Coturnix+%28Coturnix%29+pectoralis |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://bie.ala.org.au/species/Coturnix+%28Coturnix%29+pectoralis |date=20160304084349 }}</ref>. == Изглед == Дуга је око 18-18.5 центиметара. Оба пола су тамносмеђе боје са бледим смеђкастожутим пругама. Код мужјака стране лица и врат су кестењасти, док је код женке врат бео, а стране лица бледо тамножуте са тамним местима. Перје потиљка и главе је црно код оба пола. Тело ове препелице је црвенкасто-смеђе, [[кљун]] је црн, а ноге и стопала су боје меса. == Размножавање == Сезона гнездења почиње најчешће у септембру и траје све до марта. Гнездо се налази у удубљењима у тлу и оивичено је травом. У [[гнездо|гнезду]] се налази 6-11 [[јаја]], а у неким случајевима пронађено је и 14. Јаја су светлосмеђе или бледожуте боје, с тамносмеђим пегицама. [[Инкубација]] траје 18-21 дана, а јаја излеже искључиво женка. Пилићи су жућкасто-смеђе боје, с тамним пругама које се протежу све до бокова и доњег дела леђа. == Таксономија == Некад је сматрана конспецифичном с изумрлом ''[[Новозеландска препелица|Coturnix novaezelandiae]]'', па би јој у том случају име било {{јез-лат|Coturnix novaezelandiae pectoralis}}. Међутим, филогенетске анализе из [[2009]]. године показале су близак филогенетски однос између ове две препелице, и доказано је да су две посебне врсте<ref name="SeabrookEtAl">{{cite journal|last1=Seabrook-Davison |first1=Mark |title=Ancient DNA Resolves Identity and Phylogeny of New Zealand's Extinct and Living Quail (Coturnix sp.) |date=2009 |doi=10.1371/journal.pone.0006400 |doi-access=free |last2=Huynen |first2=Leon |last3=Lambert |first3=David M. |last4=Brunton |first4=Dianne H. |journal=PLOS ONE |volume=4 |issue=7 |pages=e6400 |pmid=19636374 |pmc=2712072 |bibcode=2009PLoSO...4.6400S }}</ref> == Референце == {{reflist|2}} == Литература == * Seabrook-Davison, M.; Huynen, L.; Lambert, D.M.; and Brunton D.H. (2009). {{cite journal|author= |title=Ancient DNA Resolves Identity and Phylogeny of New Zealand's Extinct and Living Quail (Coturnix sp.) |journal=PLoS ONE|date=|volume=4|issue=7|pages=}}, e6400. {{Commonscat|Coturnix pectoralis}} {{Taxonbar}} {{Подножје}} [[Категорија:Препелице]] [[Категорија:Птице Океаније]] n498s67y6qs2jlw13wpht9udk6ywfjf 0 1382056 30098591 29683479 2025-06-27T12:51:50Z ~2025-72393 444683 /* Биографија */ изговор презимена Robin 30098591 wikitext text/x-wiki {{Књижевник | име = Раде Томић | слика = Rade Tomic.jpg | опис_слике = Раде Томић | пуно_име = Раде Томић | датум_рођења = {{датум рођења|1934|6|9}} | место_рођења = [[Папратна]], [[Стара планина]], [[Књажевац]] | држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1985|1|29|1934|6|9}} | место_смрти = [[Нови Сад]] | држава_смрти = [[Југославија]] | награде = [[Бранкова награда]] | утицао = | утицали = | период = | дела = }} '''Раде Томић''' ([[Папратна]], код [[Књажевац|Књажевца]], [[9. јун]] [[1934]] – [[Нови Сад]], [[29. јануар]] [[1985]]) био је [[песник]] и [[новинар]]. == Биографија == Родио се у [[Папратна|Папратни]], на обронцима [[Стара планина|Старе планине]], као треће дете у породици Милана и Станице Томић. Прва четири разреда основне школе завршио је у родном селу. По одлуци среских власти, уписује те и завршава Нижу пољопривредну школу у [[Зајечар]]у ([[1945]] – [[1948]]), а Средњу пољопривредну школу учи у [[Гњилане|Гњилану]] и [[Приштина|Приштини]] ([[1948]] – [[1951]]). Након завршетка, запошљава се на пољопривредном добру у [[Панчевачки Рит|Панчевачком Риту]]. Затим ради у [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]], [[Кумане|Куману]] и [[Зрењанин]]у. Војни рок служи [[1956]] – [[1958]]. године. Боравио је током свог кратког живота у [[Аустрија|Аустрији]], [[Немачка|Немачкој]], [[Данска|Данској]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Француска|Француској]]. Прву песму објавио је у листу „Зрењанин“ [[1951]]. године. Затим објављује у листовима и часописима: Летопису Матице српске, „Пољима“, „Књижевној речи“, „Делу“, „Градини“, НИН-у, „Телеграму“ у Загребу и другим. Са Славкаом Алмажаном и Дамјаном Малешевим, у [[Нови Сад|Новом Саду]] покреће књижевни часопис „Поезија“ који ће излазити [[1968]]. и [[1969]]. године. Убрзо прелази у статус слободног уметника и дуже време борави у [[Француска|Француској]]. Са супругом Миреј Робен преводи савремене француске песнике. Његова поезија превођена је на француски, енглески, руски, мађарски, румунски, словачки, македонски и албански језик. Почетком осамдестих година за Телевизију Нови Сад снимио је једносатну документарну емисију о себи и свом родном крају. Уметничка академија Исток из [[Књажевац|Књажевца]], [[2007]]. године, установила је [[Награда Раде Томић|награду за песнички рукопис с именом Радета Томића]]. == Књиге песама == * За сутра увече, Матица српска, 1966, * Треће око, Културни центар, Нови Сад, 1969, * Вулкан, мој брат, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов“, Нови Сад, 1976, * Чари Новог Сада, Матица српска, Нови Сад, 1972, * За звуком, Књижевна заједница Новог Сада, 1986, == Превод поезије == * Nous avons donc existé, превод на француски Mireille Robin, Balma : n&b. {{page|year=1996|isbn=978-2-911241-08-6|pages=}} {{COBISS|ID=54249996}} == Награде == * Бранкова награда, 1966. == Литература == * Звонимир Голоб, Нова значења шутње, Телеграф, 1985. Поновљено у Раде Томић, „Ливење звука“, Књажевац, (2008). стр. 120-121; * Радомир Виденовић Равид, Раде Томић или стихована бука у ливници звука, предговор књизи „Ливење звука“, Књажевац, (2008). стр. 4 – 18; {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Томић, Раде}} [[Категорија:Рођени 1934.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Књажевчани]] [[Категорија:Књижевници из Новог Сада]] [[Категорија:Српски новинари]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Добитници Бранкове награде]] [[Категорија:Новинари из Новог Сада]] {{порталбар|Биографија}} 05amd1226sbqk8k0deppcmz8il06w41 0 1390162 30099107 29985682 2025-06-27T21:11:23Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ 30099107 wikitext text/x-wiki [[Датотека:St Basils Cathedral-500px.jpg|220px|мини|десно|Храм Василија Блаженог на Црвеном Тргу у Москви]]'''Култура Русије''' датира још од древних времена постојања словенских народа, међутим, њихова карактеристична особина Источне словенске културе значајно се мења и настаје појавом [[Хришћанство|хришћанства]]. Русија се вековима сматра земљом са најбогатијом културом. О значају културног живота и његовом развоју највише говори податак да само у [[Санкт Петербург]]у постоји око 2000 библиотека, 221 музеј, 80 позоришта и 45 уметничких галерија. Руси су народ који је изузетно поносан на своју земљу и нацију без дискриминације према другим нацијама. Руска култура има дугу историју. Русија има дугу традицију у многим аспектима уметности, посебно када је у питању књижевност, филозофија, класична музика, балет, архитектура, сликарство, кинематографија, анимација и политика, и све су ове дисциплине имале значајан утицај на светску културу. Русија је такође има велику материјалну културу и традицију у технологији.<ref name="Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2007">{{cite encyclopedia|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761564269/Russian_Literature.html|title=Russian Literature|last=Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2007|accessdate=7. 1. 2008|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090820090445/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761564269/Russian_Literature.html|archivedate=20. 8. 2009|df=dmy-all}}</ref><ref name="Russia::Music">{{cite web|title=Russia::Music|publisher=Encyclopædia Britannica|accessdate=5. 10. 2009|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/513251/Russia/38636/Music}}</ref><ref name="A Tale of Two Operas">{{cite web|url=http://petersburgcity.com/news/culture/2005/11/18/theatre/|title=A Tale of Two Operas|publisher=Petersburg City|accessdate=11. 1. 2008}}</ref><ref name="Garafola, L 1989 576">{{cite book|author=Garafola, L|title=Diaghilev's Ballets Russes|url=https://archive.org/details/diaghilevsballet1989gara|publisher=Oxford University Press|page=576|isbn=0-19-505701-5|year=1989}}</ref> Руска култура је расла од источних Словена, са паганским уверењима и специфичним начином живота у шумовитим подручјима далеке источне Европе. На рану руску културу под великим утицајем су суседних финско-угринских племена и номадских народа Понтијске степе (углавном од Кипчака и Иранског порекла). Крајем првог миленијума Варангијанци (наводно скандинавски Викинзи) такође су учествовали у формирању руског идентитета и државе Кијевских Руса. Православно-хришћански мисионари почели су да долазе из Источног римског царства у 9. веку, а Кијевски Руси су прерасли у православно хришћанство 988. године. Ово је у великој мери дефинисало руску културу следећег миленијума као синтезу словенских и византијских култура.<ref name="Curtis">{{cite web|last=excerpted from Glenn E. Curtis (ed.)|title=Russia: A Country Study: Kievan Rus' and Mongol Periods|publisher=Washington, DC: Federal Research Division of the Library of Congress|year=1998|url=http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html|accessdate=20. 7. 2007|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070927230631/http://www.shsu.edu/~his_ncp/Kievan.html|archivedate=27. 9. 2007|df=dmy-all}}</ref> После пада Константинопоља 1453. године, Русија је остала највећа православна нација на свету и затражила наследство византијског наслеђа у облику идеје Трећег Рима. На различитим местима у својој историји, земљу је такође снажно утицала култура западне Европе. Од реформи Петра Великог, руска култура се већ двадесет година у великој мери развијала у општем контексту европске културе, умјесто да се бави својим јединственим начинима. Ситуација се променила у 20. веку, када је комунистичка идеологија постала главни фактор у култури Совјетског Савеза, гдје је Русија, у облику Руског СФСР, била највећа и водећа улога. Због релативно закаснелог учешћа Русије у савременој глобализацији и међународном туризму многи аспекти руске културе, као што су руске шале и руска уметност, остају углавном непознати странцима.<ref>{{cite web|title=Growing Up Russian|publisher=Aleksandr Strezev, Principia |url=http://www.classybro.com/2014/07/20-funny-experiences-growing-russian-america/|accessdate=4. 4. 2015}}</ref> == Језици == [[Датотека:Ostromirovo.jpg|мини|десно|Остромирско јеванђеље из 1056. године друга је најстарија источнословенска књига позната, једно од многих средњевековних рукописа сачуваних у Руској националној библиотеци.]] Русија има око 160 етничких група, од којих се говори око 100 различитих језика. Према попису из 2002. године, 142,6 милиона људи говори руски, а затим татарски са 5,3 милиона и украјински са 1,8 милиона говорника.<ref>{{cite web|url=http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87|title=Russian Census of 2002|work=4.3. Population by nationalities and knowledge of Russian; 4.4. Spreading of knowledge of butts!..yeah boy! BUTTS! (except Russian)|publisher=Federal State Statistics Service|accessdate=16. 1. 2008|archive-date=19. 07. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719233704/http://www.perepis2002.ru/index.html?id=87|url-status=dead}}</ref> Руски је једини званични државни језик, али Устав даје појединачним републикама право да сарађују са својим матерњим језиком поред руског.<ref>{{cite web|title=The Constitution of the Russian Federation|work=(Article 68, §2)|url=http://www.constitution.ru/en/10003000-04.htm|accessdate=27. 12. 2007}}</ref> Упркос свом широком дисперзију, руски језик је хомоген у целој Русији. Руски језик је најраспрострањенији језик Евроазије и најразговорнији словенски језик.<ref name="toronto">{{cite web|title=Russian|publisher=University of Toronto|url=http://learn.utoronto.ca/Page625.aspx|accessdate=27. 12. 2007|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20070106002617/http://learn.utoronto.ca/Page625.aspx|archivedate=6. 1. 2007|df=dmy-all}}</ref> Руски језик припада индоевропској језичкој породици и један је од живих језика групе источно словенских језика; остали су Белоруски и Украјински (и можда Русински). Писани примери источно-старословенског (Староруског) потврђени су да потичу од 10. века па надаље.<ref>{{cite encyclopedia|last=Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2007|title=Russian language|url=http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572449/Russian_Language.html|accessdate=27. 12. 2007|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071216235358/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761572449/Russian_Language.html|archivedate=16. 12. 2007|url-status=dead|df=}}</ref> Преко четвртине светске научне литературе објављено је на руском језику. Руски се такође примењује као средство кодирања и чувања универзалног знања - 60-70% свих светских информација објављује се на енглеском и руском језику.<ref name="lomonosov">{{cite web|title=Russian language course|publisher=Russian Language Centre, Moscow State University|url=http://www.rlcentre.com/russian-language-course.shtml|accessdate=27. 12. 2007|archive-date=05. 06. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190605154044/http://www.rlcentre.com/russian-language-course.shtml|url-status=dead}}</ref> Руски језик је један од шест службених језика Уједињених нација. === Фолклор === Руски фолклор потиче од паганских веровања древних Словена, која су данас присутна у руским бајкама. Епске руске приче су такође важан део словенске митологије. Најстарије приче о Кијевском циклусу заправо су забележене углавном на руском северу, нарочито у Карелији, где је забележен и велики део Финске националне епске Калевале. Многе руске бајке и приче су прилагођене анимацијским филмовима. Неки руски песници, међу којима и Петар Јершов и Леонид Филатов, створили су бројне познате поетске интерпретације класичних руских бајки, а у неким случајевима попут Александра Пушкина, створене су потпуно нове и оригиналне бајке које су постале веома популарне. [[Датотека:Ivanbilibin.jpg|мини|десно|Илустрација за "Бајку о цару Салтану" Александра Пушкина]] Фолклористи данас сматрају да је 1920-их било златно доба фолклора Русије.<ref>Felix J. Oinas, "Folklore and Politics in the Soviet Union," Slavic Review 32 (1973): 45.</ref> Нова влада која се бори, морала је усредсредити своје напоре на успостављање новог административног система и изградњу економије у држави, влада није покушавала да контролише уметност, тако да је фолклор био успешан. Током деценије постојале су два основна кретања фолклорне студије: формалистичке студије и финска школа. Формализам се фокусирао на уметнички облик древних прича и бајки, конкретно на њихову употребу посебне структуре и комбиновање поезије. Док се финска школа бавила везом између легенди различитих источноевропских регија. Фински научници прикупили су и упоређивали приче из више локалних подручја, анализирали њихове сличности и разлике, надајући се да ће пронаћи миграционе стазе ових епских прича. Када је Јосиф Стаљин дошао на власт и пустио први петогодишњи план 1928. године, совјетска влада почела је да критикује и цензурише фолклорне студије. Стаљин и совјетски режим потискивали су фолклор, верујући да подржавају стари царски систем и капиталистичку економију. Видели су то као подсетник за руско друштво које је раније уочило да су Бољшевици то радили како би их надмашили.<ref>Felix J. Oinas, "The Political Uses and Themes of Folklore in the Soviet Union," Journal of the Folklore Institute 12 (1975): 157.</ref> Да би проверили фолклорне студије и спријечили "неадекватне" идеје да се шире међу масама, влада је створила РАПП - Руску асоцијацију пролетерских писаца. РАПП се посебно фокусирао на цензурисање бајки и дечије књижевности, верујући да фантазије и "буржујске бесмислице" штете развоју будућих совјетских грађана. Бајке су уклоњене из библиотекарских полица и деца су охрабрена да читају књиге које се фокусирају на природу и науку.<ref>William B. Husband, "’Correcting Nature's Mistakes’: Transforming the Environment and Soviet Children's Literature, 1828–1941," Environmental History 11 (2006): 304.</ref> РАПП је на крају повећао своје нивое цензуре и постао Савез совјетских писаца 1932. [[Датотека:Die drei Bogatyr.jpg|мини|лево|Три хероја руске културе - Богатири]] У циљу даљег истраживања и анализе фолклора, интелектуалци су морали да оправдају своје интересовање комунистичком режиму. У супротном, колекције фолклора, заједно са свом осталом литературом која се сматрала бескорисном за потребе Стаљиновог петогодишњег плана, била је неприхватљива област студирања. Максим Горки је 1934. године одржао говор у Савезу совјетских писаца, тврдећи да би се фолклор могао свесно користити за промоцију комунистичких вредности. Осим излагања о уметничкој вредности фолклора, нагласио је да су традиционалне легенде и бајке показале идеалне, заједничке личности, што је узорак модел Совјетског грађанина.<ref>Grimes Farrer, "The Soviet Folktale as an Ideological Strategy for Survival in International Business Relations," Studies in Soviet Thought 13 (1973): 55.</ref> Фолклор, са многим конфликтима заснованим на борби о радно оријентисаном начину живота, био је релевантан за комунизам јер није могао постојати без директног доприноса радних класа. Такође, Горки је објаснио да фолклорни ликови изражавају висок ниво оптимизма и стога би могли охрабрити читаоце да одрже позитиван начин размишљања, посебно пошто су се њихови животи променили са даљим развојем комунизма.<ref>Oinas, "Folklore and Politics," 47.</ref> Јуриј Соколов, руководилац фолклорног дела Савеза совјетских писаца, промовисао је проучавање фолклора тврдећи да је фолклор изворно био усмена традиција радног народа, те се стога могла користити за мотивисање и инспирисање колективних пројеката међу садашњем радном народу -дан пролетеријата.<ref>Frank J. Miller, "The Image of Stalin in Soviet Russian Folklore," Russian Review 39 (1980): 51.</ref> Ликови у традиционалним руским народним песмама и причама често су се нашли на путу самопознатљивости, процес који их је навикавао да себе не вреднују као појединци, већ као неопходан део заједничке целине. Ставови таквих легендарних ликова је било размишљање које је совјетска влада желела да уђе у грађане.<ref>[[Margaret Schlauch]], "Folklore in the Soviet Union," Science and Society 8 (1944): 213.</ref> Такође је истакао постојање многих прича који су показали члановима радничке класе да надмашују своје сурове мајсторе, који су поново радили како би доказали вредност фолклора совјетској идеологији и друштвеном друштву у целини.<ref>Schlauch, "Folklore in the Soviet Union," 215.</ref> Уверени у аргументе Горког и Соколова, совјетска влада и Савез совјетских писаца почели су сакупљати и процењивати фолклор из читаве земље. Унија је избацила и снимала одређене приче које су у њиховим очима довољно промовисале колективистички дух и показале предности и напредак совјетског режима. Затим се наставила редистрибуција копија одобрених прича широм становништва. У међувремену, локални фолклорни центри настали су у свим већим градовима.<ref>Oinas, "Political Uses and Themes," 160.</ref> [[Датотека:Ilya Repin - Sadko - Google Art Project levels adjustment 2.jpg|мини|десно|[[Садко (слика)|Садко у подводном царству]] - [[Иља Рјепин]]]] Поред циркулисаних владиних бајки и прича које су већ постојале за време Стаљинове владавине, одређени аутори су кроз одговарајућу совјетску идеологију написали комунистичка дела, приче, и упознали их са становништвом.<ref>Oinas, "Political Uses and Themes," 169.</ref> Ови савремени народи комбиновали су структуре и мотиве старог фолклора са савременим животом у Совјетском Савезу. Назване новином, ове нове приче се сматрају руском епском ренесансом. Фолклористи су позвани да науче савремене игре конвенционалним стилом и структуром традиционалне бајке.<ref>Oinas, "Political Uses and Themes," 161.</ref> Такође су објаснили извођачима одговарајуће врсте комунистичке идеологије која би требало да буде представљена у новим причама и песмама. Пошто су извођачи тада често били слабо образовани, морали су да стекну темељно разумевање марксистичке идеологије пре него што се од њих могло очекивати да преносе публику јавности на начин који одговара совјетској влади.<ref>Miller, "Image of Stalin," 54.</ref> Поред обогаћеног образовања, многи народни извођачи путовали су широм нације како би добили увид у животе радничке класе и на тај начин комуницирају своје приче ефикасније. Због своје кључне улоге у ширењу комунистичких идеала широм Совјетског Савеза, на крају су неки од ових извођача постали високо цењени чланови совјетског друштва. Један број њих, упркос неписмености, су изабрани за чланове Савеза совјетских писаца.<ref>Oinas, "Political Uses and Themes," 164.</ref> Ове нове совјетске бајке и народне песме првенствено су биле фокусиране на контрасте између несрећног живота у старој царској Русији и побољшаној Русији под Стаљиновим руководством.<ref>Oinas, "Folklore and Politics," 48.</ref> Њихови ликови су представљали идентитете на које би требало да се усмере совјетски грађани, а то су карактеристике "Новог совјетског човека".<ref>Farrer, "Ideological Strategy," 57.</ref> Хероји совјетских прича имали су за циљ приказивање трансформисане и побољшане верзије просечног грађанина, чиме је читатељу јасно постављен циљ за идеално оријентисано друштво према којем будућност он или она треба да постане. Ови нови народи заменили су магију технологијом и натприродне снаге са Стаљином.<ref>Schlauch, "Folklore in the Soviet Union," 220.</ref> Уместо да добије есенцијални савет од митског бића, протагониста је добијао савет од Стаљина. Ако се лик придржавао Стаљиновог божанског савета, могао је бити сигуран у све своје напоре и потпуну трансформацију у "Новог совјетског човека".<ref>Miller, "Image of Stalin," 55.</ref> Злочинци ових савремених бајки били су Бели и њихов лидер Идолисце, "најмонструознији идол", који је био еквивалент Цезара. У овим новим причама, Бели су били нестручни, стагнирајући капиталисти, док су совјетски грађани постали непобедиви хероји.<ref>Oinas, "Political Uses and Themes," 166.</ref><ref>Husband, "Transforming the Environment," 305."</ref> Када је Стаљин умро у марту 1953. године, фолклористи тог периода су брзо напустили новонастали фолклор.<ref name="ReferenceB">Oinas, "Political Uses and Themes," 172.</ref> Писани од стране појединачних аутора и извођача, новине нису нашле пут до усмене традиције радничке класе. Сходно томе, данас се сматрају псеудо-фолклорима, а не истинским совјетским фолклором. Без икакве истинске везе са маскама, није било разлога да се новини треба сматрати било шта друго осим савремене књижевности. Специјалисти су одлучили да покушаји представљања савременог живота кроз структуру и уметност древних епика не могу сматрати истинским фолклорима.<ref>Miller, "Image of Stalin," 64.</ref> Стаљиново име је изостављено из неколико преживелих псеудо-фолклора овог периода. Уосталом, узимајући у обзир фолклор под Стаљином, традиционалном руском ренесансом, данас се уопштено говори као период задржавања и лажности. === Књижевност === Руска књижевност се сматра једном од најутицајнијих и најразвијенијих у свету, са неким од најпознатијих књижевних дела које припадају . тој књижевности. Руска књижевна историја датира из 10. века; у 18. веку њен развој је подстакнут радовима Михаила Ломоносова и Дениса Фонвизина, а до почетка 19. века настала је савремена домаћа традиција, која је производила неке од највећих писаца свих времена. Тај период и златно доба руске поезије почело је са Александром Пушкином, који се сматрао оснивачем савремене руске књижевности и често описан као "руски Шекспир" или "руски Гете". Настављао је у 19. веку са поезијом Михаила Љермонтова и Николаја Некрасова, драмама Александра Островског и Антона Чехова, као и прозу Николаја Гогоља, Ивана Тургењева, Лава Толстоја, Фјодора Достојевског, Михаила Салтиков-Шчедрина, Ивана Гончарова , Алексеја Писемског и Николај Лескова. Толстој и Достојевски су посебно били титански ликови, до тачке да су многи књижевни критичари описали једног или другог као највећег романописца икада.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/513793/Russian-literature|publisher=Encyclopædia Britannica|accessdate=11. 4. 2008|title=Russian literature; Leo Tolstoy}}</ref><ref>{{cite news|work=Time Magazine|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,943893,00.html?promoid=googlep|accessdate=10. 4. 2008|title=Freaking-Out with Fyodor|author=Otto Friedrich|date=6. 9. 1971|archive-date=03. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121103141539/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,943893,00.html?promoid=googlep|url-status=dead}}</ref> Крајем 19. и почетком 20 века руска књижевност је почела да се мења. Доба великих романолога је завршена и кратка фикција и поезија постали су доминантни жанрови руске књижевности у наредних неколико деценија, који су касније постали познати као Сребрно доба руске поезије. Водећи писци овог доба су Валериј Бриусов, Андреј Бели, Вјечеслав Иванов, Александр Блок, Николај Гумилев, Дмитриј Мережковски, Фјодор Сологуб, Ана Акхматова, Осип Манделстам, Марина Тсветаева, Леонид Андреев, Иван Бунин и Максим Горки. После руске револуције 1917. и наредног грађанског рата, руски културни живот остао је у хаосу. Неки истакнути писци, попут Ивана Бунина и Владимира Нобакова, напустили су земљу, док се нове генерације талентованих писаца придружиле различитим организацијама с циљем стварања нове и препознатљиве културе радничке класе, погодне за нову државу, Совјетски Савез. Током 1920-их, писци су уживали широку толеранцију. Током тридесетих година прошлог века, цензура над литератури је пооштрена у складу с политиком социјалистичког реализма Јосипа Стаљина. После његове смрти олакшавала се књижевност, а до седамдесетих и осамдесетих година писци су све више игнорисали службене смернице. Међу водећим ауторима совјетске ере били су: Евгеније Замиатин, Исак Бабел, Владимир Мајаковски, Илф и Петров, Јуриј Олеска, Михаил Булгаков, Борис Пастернак, Михаил Шолохов, Александр Солженитсин, Евгеније Јевтушенко и Андреј Вознесенски. Совјетска ера је такође била златно доба руске научне фантастике, која је иницијално инспирисана западним ауторима и са ентузијазмом развијала успех совјетског свемирског програма. Аутори као што су Аркад и Борис Стругатски, Кир Булихов, Иван Јевремов, Александар Белајев уживали су у то време велику популарност. {| class="wikitable" style="text-align:right; margin-right:50px;" |- ! align=center |[[Александар Пушкин]]<br /><small>(1799–1837)</small> ! align=center |[[Михаил Љермонтов]]<br /><small>(1814–1841)</small> ! align=center |[[Иван Тургењев]]<br /><small>(1818–1883)</small> ! align=center |[[Фјодор Достојевски]]<br /><small>(1821–1881)</small> ! align=center |[[Лав Толстој]]<br /><small>(1828–1910)</small> ! align=center |[[Антон Чехов]]<br /><small>(1860–1904)</small> ! align=center |[[Михаил Булгаков]]<br /><small>(1891–1940)</small> |- | align=left | [[Датотека:Kiprensky Pushkin.jpg|189x189px]] || style="text-align:left;"| [[Датотека:Mikhail lermontov.jpg|189x189п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:TurgevevI-foto (cropped).jpg|190x190п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:Fjodor Michailowitsch Dostojewski (cropped).jpg|189x189п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:Tolstoy Leo port.jpg|189x189п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:VanMeetin-AntonChekhov.jpg|188x188п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:Михаил Булгаков 1937.jpg|189x189п]] |} === Филозофија === Неки руски писци, попут Толстоја и Достојевског, познати су и као филозофи, док су многи аутори пре свега познати по својим филозофским радовима. Руска филозофија је расла од 19. века, када је једна група на почетку дефинисала опозицију западњака, заговарала је Русију по западним политичким и економским моделима, и Славофиле, инсистирајући на развијању Русије као јединствене цивилизације. Друга група укључује Николаја Данилевског и Константина Леонтјева, раних оснивача евроазијства. У свом даљњем развоју, руска филозофија је увек била обележена дубоком везом са књижевношћу и интересовањем за креативност, друштво, политику и национализам; космос и религија су били други примарни субјекти. Значајни филозофи крајем 19. и почетком 20. века укључују Владимир Соловов, Сергеј Булгаков, Павел Флоренски, Николај Берђајев, Владимир Лоски и Владимир Вернадски. У 20. веку руском филозофијијом је доминирао марксизам. {| class="wikitable" style="text-align:right; margin-right:50px;" |- ! align=center |[[Михаил Бакуњин]]<br /><small>(1814–1876)</small> ![[Јуриј Самарин]]<br /><small>(1819–1876)</small> ! align=center |[[Петар Кропоткин]]<br /><small>(1842–1921)</small> ! align=center |[[Владимир Соловјов]]<br /><small>(1853–1900)</small> ! align=center |[[Лев Шестов]]<br /><small>(1866–1938)</small> ! align=center |[[Николај Берђајев]]<br /><small>(1874–1948)</small> ![[Николај Рерих]]<br /><small>(1874–1947)</small> |- | align=left | [[Датотека:Bakunyinportre.jpg|191x191п]] |[[Датотека:Samarin YuF (cropped).jpg|191x191п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:Peter Kropotkin circa 1900.jpg|191x191px]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:VS Solovyov.jpg|191x191п]]|| style="text-align:left;" | [[Датотека:Si Léon Chestov noong 1927.jpg|191x191px]] || style="text-align:left;" |[[Датотека:Nikolay Berdyaev.jpg|191x191п]] |[[Датотека:N Roerich.jpg|191x191п]] |} === Руски хумор === Русијски хумор јесте потекао од велике руске флексибилности и богатства руског језика, омогућавајући шале и неочекиване асоцијације. Као и са било којом другом нацијом, њено велико подручје се креће од несвакидашњих шала и глупости у политичкој сатири. Руске шале, најпопуларнија форма руског хумора, су кратке фиктивне приче или дијалог са "панч" линијом. Руска шала садржи низ категорија са фиксним и веома познатим поставкама и ликовима. Изненађујући ефекти се постижу у бескрајним разноврсним парцелама. Руси воле шале на теме које се налазе свуда у свету, било да се ради о политици, односима супружника или мајкама. Частушка, врста традиционалне руске поезије, представља јединствени квартет у трохејском тетраметру са шемом "абаб" или "абцб". Обично хуморни, сатирични или иронични у природи, частушке се често стављају у музику, обично у балалајке или хармонике. Крута, кратка структура (врта хумора које се употребљава у мањој мери) паралише лимерикама. Име потиче од руске речи "парчать", што значи "брзо говорити". === Руско поздрављање === Руска култура налаже да се мушкарци према мушкарцима поздрављају руковањем, док се мушкарци са женама не поздрављају руковањем јер се то сматра увредом за жену. Често виђена појава широм источног дела Русије, да баш због тог обичаја, мушкарци опонашају звукове птица, најчешће гугутка или квачка. == Визуелна уметност == {{Главни чланак|Уметност Русије}} === Архитектура === [[Датотека:Granovitaya palata 01.JPG|мини|лево|190px|Грановитаја палата]] [[Датотека:Kizhi churches.jpg|мини|десно|190px|Црква на Кижију]] [[Датотека:Grand Kremlin Palace, Moscow.jpg|мини|лево|190px|Велика кремаљска палата]] [[Датотека:Bus melnikov.JPG|мини|десно|190px|Бахметевски аутобуска гаража]] Руска архитектура почела је са зградама дрвореза Старословена. Од хришћанизације Кијевске Русије, Византијска архитектура је утицала неколико векова на руску архитектуру, све до пада Константинопоља. Поред утврђења (кремлина), главне камене зграде древног Руса биле су православне цркве, са својим бројним куполама, често позлаћене или сјајне боје. Аристотел Фиораванти и остали италијански архитекти довели су ренесансне трендове у Русију. У 16. веку је дошло до развоја јединствених цркава у шаторима које су се кулминирале у катедрали Светог Василија. До тада је била потпуно дизајниран, и имала специфичан дизајн куполе лука. У 17. веку, "огњени стил" орнаментике је процветао у Москви и Јарослављу, који је постепено отварао пут за Наришкин барок из 1690-их. Након реформи Петра Великог, Русија је била много ближа западној култури, ближа променама архитектонских стилова у земљи где је углавном пратила западну Европу. Током 18. века рококо архитектура је родила сјајна нова дела, један од најпознатијих архитекта је био Бартоломеј Растрели. Током владавине Екатарине Велике и њеног унука Александра, град Санкт Петербург претворен је у отворени музеј неокласичне архитектуре. У другој половини 19. века доминирао је византијски и руски стил ревитализације (ово одговара готичком препороду у западној Европи). Превалентни стилови у 20. веку били су [[ар нуво]] (Фјодор Шекхтел), [[конструктивизам]] (Мојсије Гинзбург и Виктор Веснин) и стил Стаљинског царства (Борис Јофан). Након Сталинове смрти нови совјетски лидер Никита Хрушчов осудио је „ексцесе” бивших архитектонских стилова, а у каснијем совјетском периоду архитектуру земље доминирала је обичан функционализам. Ово је донекле помогло у решавању стамбеног проблема, али је створило велике масивне зграде са ниским архитектонским квалитетом, што је у супротности са претходном светлосном архитектуром. После [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] ситуација се поправила. Многе цркве срушене у совјетском времену обновљене су, а овај процес наставља заједно са обнављањем разних историјских објеката уништених у Другом светском рату. Што се тиче оригиналне архитектуре, у савременој Русији нема више заједничког стила, иако међународни стил има велики утицај. === Рукотворине === [[Датотека:Russian-Matroshka.jpg|мини|десно|Руска лутка матрјошка (бабушка)]] [[Датотека:Gzhel russiandolls.jpg|мини|лево|Матрјошка]] [[Бабушке|Матрјошка]] (бабушка) лутка је руска лутка. Склоп матрјошке се састоји од дрвене фигуре која се може извући како би се открила још једна фигура исте врсте, али нешто мања унутар ње. Свака лутка има нешто мању фигуру унутра, и тако даље. Број угњежених фигура је обично шест или више. Облик је углавном цилиндричан, заобљен на врху за главу и шири према дну. Лутке немају екстремитета (осим оних које су нацртани). Права уметност је у сликарству сваке лутке, која може бити изузетно елаборирана. Тема је обично сељачка девојка у традиционалној хаљини, али може бити скоро све; као што су, бајке или совјетски лидери. Први примерци руских матрјошки појавили су се 1890. године. Приписују се дрводељи В. П. Звјоздочкину и професионалном уметнику Сергеју Маљутину. Први пут приказане су 1900. године на Светској изложби у Паризу, где су награђене бронзаном медаљом. Ове лутке од тада почињу да се израђују широм Русије и користе и само као украси.<ref>[http://www.artnews.de/kuenstler.php?kunst=Sergej_Wassiljewitsch_Maljutin Sergei Wassiljewitsch Maljutin]{{de}}</ref> == Традиција == [[Самовар]] је врста руског чајника који представља важан део руске традиције и културе. Један је од незабиолазних предмета који се налази у скоро сваком руском домаћинству. Прави се у разним величинама а Руси са задовољством пију чај у свако доба дана и по традицији пије се само док је врућ. Традиционално сваки гост у своју шољу стави заварку (мешавина јаког концентрованог чаја), која се потом прелије прокључалом водом из самовара. У Русији се позив на чај сматра делом срдачне добродошлице.<ref>[http://dsrpsu.org/ Друштво српско-руског пријатељства]</ref> == Религија == У Русији живи велики број разних етничких заједница, странаца свих вера и нација. Службене религије су: [[православље]], [[ислам]], [[будизам]] и [[јудаизам]]. Највећи део руске популације су православци. [[Божић]] и [[Ускрс]] се свечано обележавају. Руска православна црква и даље користи стари [[јулијански календар]], који пада 13 дана после [[Грегоријански календар|грегоријанског]]. Божић се обележава 7. јануара уместо 25. децембра а исто се односи и на остале верске празнике. == Културни споменици == [[Кремљ]] је историјски утврђен комплекс окружен [[Река Москва|реком Москвом]] на југу, [[Црвени трг|Црвеним тргом]] на истоку и Александровом баштом на западу. Састоји се од четири катедрале, опасан је Кремаљским зидом са Кремаљским кулама. Златне куполе катедрала и палате чине архитектонску целину јединственом и један су од главних симбола Русије. Кремљ је и званична резиденција Председника Русије.<ref>[http://www.kreml.ru/ru/info/visitors/ Кремљ]</ref> [[Црвени трг]]је најпознатији московски градски трг.Одваја Московски Кремљ,од старе историјске трговачке четврти. Сматра се средишњим московским тргом и срцем целе Русије.<ref>[https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0%D1%8F_%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%89%D0%B0%D0%B4%D1%8C Црвени трг]</ref> [[Храм Василија Блаженог]] изграђен је по налогу [[Иван Грозни|Ивана Грозног]] између 1555. и 1561. године као сећање на освајање Казанског каната. Карактеристичан је по шарама куполе по којима је Русија постала светски позната.<ref>[http://ruskiklubnis.weebly.com/znamenitosti-ruske-federacije.html Храм Василија Блаженог]</ref> [[Третјаковска галерија]] је музеј ликовне уметности у Москви и једна од највећих уметничко-просветних установа у Русији. Основана је 1854. године. Име је добила по колекционарима - браћи Павлу Михајловичу и Сергеју Михајловичу Третјакову, који су своје збирке слика поклонили Москви 1892.године.<ref>[http://www.tretyakovgallery.ru/ Третјаковска галерија]</ref> [[Бољшој театар]] је најпознатији историјски театар у Русији. Бољшој балет и Бољшој опера се налазе међу најстаријим и најбољим балетским и оперским позориштима на свету. Театар је зачетник компаније Бољшојске балетске Академије (водеће светске школе балета).<ref>[http://www.bolshoi.ru/ Бољшој театар]</ref> [[Фабержеово јаје|Фабержеов музеј]] је приватни музеј у коме је изложена изузетно вредна колекција јувелирских предмета руског јувелира [[Карл Фаберже|Карла Фабержеа]]. Сви експонати су уникатни предмети. Најчувенији део музејске збирке чини девет ускршњих јаја израђених по наруџбини руских царева.<ref>[http://fabergemuseum.ru/ Музеј фаберже]</ref> == Књижевници == * [[Михаил Васиљевич Ломоносов]] (1711-1765) * Иван Андрејевич Крилов (1768-1844) * [[Александар Сергејевич Пушкин]] (1799-1837) * [[Николај Васиљевич Гогољ]] (1809-1852) * [[Михаил Јурјевич Љермонтов]] (1814-1841) * [[Иван Сергејевич Тургењев]] (1818-1883) * [[Фјодор Достојевски]] (1821-1881) * [[Лав Толстој]] (1828-1910) * [[Антон Павлович Чехов]] (1860-1904) * [[Максим Горки]] (1868-1936) * Иван Алексејевич Бунин (1870-1953) * Александер Александрович Блок (1880-1921) * [[Борис Пастернак]] (1890-1960) * [[Владимир Владимирович Мајаковски]] (1893-1930) * [[Сергеј Александрович Јесењин]] (1895-1925) * [[Владимир Набоков]] (1899-1977) * [[Михаил Александрович Шолохов]] (1905-1984) * [[Данил Хармс]] (1905-1942) * [[Александар Солжењицин]] (1918-2008) * [[Едуард Лимонов]] (1943-данас) == Сликари == * [[Андреј Рубљов]] (1360.-1430.) * [[Васиљ Кандински]] (1866.-1944.) * [[Казимир Маљевич]] (1878.-1935.) == Народни празници == * 1. јануар - [[Нова година]] * 7. јануар - [[Божић]] * 23. фебруар - Дан заштитника отаџбине * 8. март - [[Дан жена|Међународни празник жена]] * 1. мај - [[Празник рада]] * 9. мај - [[Дан победе]] * 12. јуни - Дан Русије * 4. новембар -<ref>[http://www.ambasadarusije.rs/sr/vesti/u-ruskom-domu-obelezen-dan-narodnog-jedinstva-rusije Дан националног јединства ]</ref> * 12. децембар - Дан устава Руске Федерације<ref>[http://www.vostok.rs/index.php?idsek=18Zvanicni/drzavni/praznici Званични државни празници]</ref> == Народни обичаји == [[Масленица (празник)|Масленица]] је најстарији руски празник којим се испраћа зима и дочекује пролеће. Масленица пада у недељу, уочи [[Велики пост|Великог поста]]. Други назив јој је "{{ill|ru|Сирна седмица|Сырная седмица|v=sup}}". У време Масленице, по црквеном канону, није дозвољена употреба меса. Млечни производи и јаја једу у неограниченим количинама. По православном календару, обележавање Масленице почиње 56 дана пре [[Васкрс]]а. Припрема за Масленицу почињу недељу дана раније. Тада домаћице детаљно чисте кућу, припремају празнично посуђе за употребу, купују велику количину производа за прославу. Седам масленичних дана представља највеселији и најдражи период у години за руски народ. Основно јело и симбол Масленице су [[палачинке]]. Пеку се сваког дана од понедељка до недеље. Праве се од пшеничног, овсеног, хељдиног и кукурузног брашна са додатком [[кромпир]]а, тикве, [[Јабука|јабуке]] и крем-сира,са [[Павлака|павлаком]], [[Јаје (храна)|јајима]], икром и разним другим прилозима. Субота уочи маслене недеље, назива се "малом масленицом". Представља дан сећања на умрле — [[Задушнице]]. Припремају се специјална јела, углавном палачинке, које се носе на гробље. У недељу, на [[покладе]], уочи [[Велики пост|Великог поста]], последњи пут се једе месо.<ref>{{Cite web |url=http://srpskoruskiklubuzice.rs/%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/ |title=Масленица |access-date=4. 4. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160416174726/http://srpskoruskiklubuzice.rs/%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/ |archive-date=16. 4. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> == Види још == * [[Кремљ]] * [[Црвени трг]] * [[Третјаковска галерија]] * [[Храм Василија Блаженог]] * [[Руска књижевност]] * [[Масленица (празник)|Масленица]] * [[Музика Русије]] * [[Архитектура Русије]] == Референце == {{референце|2}} == Спољашње везе == * [http://www.histerl.ru/kultura.htm Культура России по векам охватывает все периоды (схемы и таблицы)] {{Подножје|Русија}} [[Категорија:Култура Русије| ]] 00gm53pd2ig5p14xvqui89xjqdvhg1j 0 1396399 30099242 30097404 2025-06-27T22:49:34Z Sadko 25741 Поништена измена [[Special:Diff/30097404|30097404]] корисника [[Special:Contribs/~2025-82030|~2025-82030]] ([[User talk:~2025-82030|разговор]]) нереференцирано 30099242 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Странка правде и помирења | изворно_име = -{Stranka pravde i pomirenja}- | бојакод = #16321B | лого = Logo of the Justice and Reconciliation Party.svg | лого_величина = 150п | скраћеница = СПП | вођа1_титула = Председник | вођа1_име = [[Усаме Зукорлић]] | вођа2_титула = Потпоредседници | вођа2_име = {{ubl|[[Един Ђерлек]]|Един Нумановић|Сабира Хаџиавдић|Рејхан Куртовић}} | вођа3_титула = Оснивач | вођа3_име = [[Муамер Зукорлић]] | основана = 13. август 2013. | седиште = Рифата Бурџевића 1, [[Нови Пазар]] | млади_огранак = Млади СПП | женски_огранак = Женска мрежа СПП | идеологија = {{ubl|class=nowrap|[[Бошњаци у Србији|интереси бошњачке мањине]]|[[конзервативизам]]|[[исламизам]]}} | позиција = [[десница]] | религија = [[сунизам]] | скупштина1 = [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] | број_мандата1 = {{Политичка партија/мандати|2|250|#16321B}} | скупштина2 = [[Бошњачко национално вијеће]] | број_мандата2 = {{Политичка партија/мандати|12|35|#16321B}} | боје = {{colorbox|#16321B|border=darkgray}} тамнозелена | веб-сајт = {{URL|http://spp.rs/}} }} '''Странка правде и помирења''' (скраћено '''СПП'''), раније позната као '''Бошњачка демократска заједница Санџака''' (скраћено '''БДЗС'''), је [[Списак политичких странака у Србији|политичка странка]] у [[Србија|Србији]], која представља [[Бошњаци у Србији|бошњачку етничку мањину]] концентрисану у региону [[Санџак (област)|Санџака]] у Србији.<ref>{{cite web |title=Narodna skupština Republike Srbije {{!}} Usame Zukorlić |url=http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/sastav/potpredsednici/usame-zukorlic.884.html |website=www.parlament.gov.rs |access-date=9. 11. 2023}}</ref> == Историја == Учествовала је на [[Парламентарни избори у Србији 2014.|парламентарним изборима 2014.]] као део заједничке листе са [[Либерално-демократска партија (Србија)|Либерално-демократском партијом]] (ЛДП) и [[Социјалдемократска унија (Србија)|Социјалдемократском унијом]] (СДУ), али је коалиција добила само 3,4% гласова, не успевши да освоји ниједан посланички мандат.<ref>[https://web.archive.org/web/20140325225328/http://www.rik.parlament.gov.rs/cirilica/Rezultati/Izbori2014Karte.pdf 2014 Elections] Republic Electoral Commission</ref> На [[Парламентарни избори у Србији 2016.|парламентарним изборима 2016.]] учествовала је сама, освојивши два мандата.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=05&dd=05&nav_category=11&nav_id=1128062 RIK stavio tačku: Ovo su konačni rezultati izbora]. B92. 6 May 2016.</ref> Странка је 23. децембра 2017. године званично променила назив из Бошњачке демократске заједнице Санџака у Странка правде и помирења.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:702742-%D0%91%D0%94%D0%97%D0%A1-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%97%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B "БДЗС постала Странка правде и помирења,председник Зукорлић"], ''Novosti'', 23 December 2017, accessed 23 March 2018.</ref> [[Јахја Фехратовић]] је водио странку од њеног формирања до тада; након промене назива, [[Муамер Зукорлић]] је постао за вођа реорганизоване странке. == Резултати на изборима == === Парламентарни избори у Србији === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Народна скупштина Републике Србије]] ! Година ! Гласови ! % од важећих ! # мандата ! Промена ! Коалиција ! rowspan=1|Влада |- ! [[Парламентарни избори у Србији 2014.|2014.]] | 120.879 | 3,36% | {{Composition bar|0|250|#16321B}} | нова | са [[Либерално-демократска партија (Србија)|ЛДП]]—[[Социјалдемократска унија (Србија)|СДУ]] | style="background:#ddd;"| ванпарламентарна |- ! [[Парламентарни избори у Србији 2016.|2016.]] | 32.526 | 0,86% | {{Composition bar|2|250|#16321B}} | {{раст}} 2 | — | {{partial|владина подршка}} |- ! [[Парламентарни избори у Србији 2020.|2020.]] | 32.170 | 1,00% | {{Composition bar|4|250|#16321B}} | {{раст}} 2 | са [[Демократска партија Македонаца|ДПМ]] | {{partial|владина подршка}} |- ! [[Општи избори у Србији 2022.|2022.]] | 35.837 | 0,94% | {{Composition bar|3|250|#16321B}} | {{пад}} 1 | | {{yes2|влада}} |- ![[Парламентарни избори у Србији 2023.|2023.]] |29.066 |0,78% |{{Composition bar|2|250|#16321B}} |{{Стабилност}} 0 |са [[Демократски савез Хрвата у Војводини|ДСХВ]] | {{Н/Д}} |} === Председнички избори у Србији === {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Година ! Кандидат ! colspan=2 | 1. круг — гласови ! % од важећих ! colspan=2 | 2. круг — гласови ! % од важећих ! Напомене |- ! [[Председнички избори у Србији 2012.|2012.]] | [[Муамер Зукорлић]] | {{no|11.}} | 54.492 | 1,39% | ''—'' | ''—'' | ''—'' | подршка |- ! [[Председнички избори у Србији 2017.|2017.]] | rowspan="2"| [[Александар Вучић]] | {{yes|1.}} | 2.012.788 | 55,06% | {{Н/Д}} | ''—'' | ''—'' | подршка |- ! [[Општи избори у Србији 2022.|2022.]] | {{yes|1.}} | 2.149.575 | 58,59% | {{Н/Д}} | ''—'' | ''—'' | подршка |} === Парламентарни избори у Црној Гори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Скупштина Црне Горе]] ! Година ! Гласови ! % од важећих ! # мандата ! Промена ! Коалиција ! Влада |- ! [[Парламентарни избори у Црној Гори 2016.|2016.]] | 1.140 | 0,30% | {{Composition bar|0|81|#16321B}} | нова | — | style="background:#ddd;"| ванпарламентарна |- ! [[Парламентарни избори у Црној Гори 2020.|2020.]] | 22.649 | 5,53% | {{Composition bar|0|81|#16321B}} | {{стабилност}} 0 | са [[Црно на бијело|ЦнБ]] | style="background:#ddd;"| ванпарламентарна |- ![[Избори за Скупштину Црне Горе 2023.|2023.]] |9.010 |2,98% |{{Composition bar|0|81|#16321B}} |{{стабилност}} 0 |подржала [[Социјалдемократска партија Црне Горе|СДП]]<ref>{{Cite web|url=https://www.portalanalitika.me/clanak/stranka-pravde-i-pomirenja-podrzala-sdp-na-izborima|title=Stranka pravde i pomirenja podržala SDP na izborima|website=Portal Analitika|url-status=live|access-date=2023-12-10}}</ref> | style="background:#ddd;"| ванпарламентарна |} === Локални избори у општинама [[Санџак (област)|Санџака]] === {| class="wikitable sortable" style="text-align:center; font-size:95%" |- !rowspan=2| Година !!colspan=14|Веће |- ! [[Град Нови Пазар|Нови Пазар]] !! [[Општина Тутин|Тутин]] !! [[Општина Сјеница|Сјеница]] !! [[Општина Пријепоље|Пријепоље]] !! [[Општина Прибој|Прибој]] !! [[Општина Нова Варош|Нова Варош]] !! Укупно |- | [[Локални избори у Србији 2016.|2016.]] || {{Composition bar|10|47|hex=#16321B}} || {{Composition bar|6|37|hex=#16321B}} || {{Composition bar|7|39|hex=#16321B}} || {{Composition bar|5|61|hex=#16321B}} || {{Composition bar|5|41|hex=#16321B}} (коалиција) || {{Composition bar|0|27|hex=#16321B}} || {{Composition bar|33|252|hex=#16321B}} |- | [[Локални избори у Србији 2020.|2020.]] || {{Composition bar|11|47|hex=#16321B}} || {{Composition bar|11|37|hex=#16321B}} || {{Composition bar|9|39|hex=#16321B}} || {{Composition bar|8|61|hex=#16321B}} || {{Composition bar|2|41|hex=#16321B}} || {{Composition bar|0|27|hex=#16321B}} || {{Composition bar|41|252|hex=#16321B}} |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Политичке странке у Србији}} {{Подножје|Политика|Србија}} [[Категорија:Политичке странке мањина у Србији]] [[Категорија:Бошњаци у Србији]] [[Категорија:Конзервативне странке]] [[Категорија:Бошњачке политичке странке]] t24n18z56e6aev2rpnri3w75gyp3otg 0 1400638 30099204 30091620 2025-06-27T22:27:27Z KrleNS 313903 Altered url. URLs might have been anonymized. Add: archive-date, archive-url, doi. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099204 wikitext text/x-wiki '''Алгоритамска информациона теорија''' је подврста [[Теорија информације|теорије информација]] и [[Информатика|информатике]] која се бави везом између [[Теорија израчунљивости|теорије израчунљивости]] и [[информација]]. Према [[Грегорију Чејтину]], она је "резултат сипања [[Klod Elvud Šenon|Шенонове]] информационе теорије и [[Алан Тјуринг|Тјурингове]] теорије израчунљивости у коктел и њиховог мешања."<ref>{{Cite web |url=http://www.cs.auckland.ac.nz/research/groups/CDMTCS/docs/ait.php |title=Algorithmic Information Theory |access-date=19. 05. 2016 |archive-date=23. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160123013641/https://www.cs.auckland.ac.nz/research/groups/CDMTCS/docs/ait.php |url-status= }}</ref> == Преглед == Алгоритамска информациона теорија у својој основи изучава [[Asimptotska složenost (računarstvo)|комплексна]] мерења над [[Ниска|стринговима]] (или другим [[Структура података|структурама података]]). Пошто се много математичких објеката могу представити у облику стрингова, или као [[Гранична вредност низа|граница]] [[низ]]а стрингова, она се може користити за изучавање великог броја математичких објеката, укључујући и [[Цео број|целе бројеве]]. Неформално, из перспективе алгоритамске информационе теорије, информациони садржај стринга је еквивалентан дужини најкомпресованије могуће самосадржавајуће репрезентације тог стринга. Таква репрезентација је у основи [[рачунарски програм]] – у неким фиксираним, али ипак ирелевантним универзалним [[Програмски језик|програмским језицима]] – који, када су покренути, исписују оригиналан стринг. Из ове тачке гледишта, енциклопедија од 3000 страна заправо садржи мање информација него 3000 страна насумичних слова, упркос чињеници да је енциклопедија много кориснија. То је зато што да би реконструисали целе секвенце насумичних слова, морамо знати које је свако слово. У другу руку, ако сваки самогласник избришемо из енциклопедије, неко са умереним знањем српског језика би је могао реконструисати, као што би неко могао реконструисати реченицу "Ов рчнц сдрж мл пдтк" из контекста и постојећих сугласника. За разлику од класичне информационе теорије, алгоритамска информациона теорија нам даје [[логички систем]], [[ригорозне]] дефиниције [[насумичног стринга]] и [[насумичног бесконачног низа]] које не зависе од физичке и филозофске [[Интуиција|интуиције]] о [[Недетерминистичко програмирање|недетерминизму]] или [[вероватноћи]]. (Низ насумичних стрингова зависи од избора [[Универзална Тјурингова машина|универзалне Тјурингове машине]] која се користи да дефинише [[Колгоморову комплексност]], али сваки избор нам даје идентичне асимптотске резултате зато што Колмогорова комплексност стринга инваријантна до додајуће константе, зависећи само од избора универзалне Тјурингове машине. Због тога, низ насумичних бесконачних секвенца је независан од избора универзалне машине.) Неки од резултата алгоритамске информационе теорије, као на пример [[Чејтинова теорема непотпуности]], наизглед се противи математичким и филозофским интуицијама. Најистакнутија је конструкција [[Чејтинове константе]] '''Ω''', реалан број који исказује вероватноћу да ће се самоограничавајућа универзална Тјурингова машина [[Халтинг проблем|зауставити]] када је њен унос одређен поштеним бацањем новчића. Иако је број '''Ω''' лако дефинисан, у било којој [[доследној]] [[аксиома]]тској [[Теорија|теорији]] могуће је само израчунати коначно много цифара броја '''Ω''', тако да је у неком смислу ''непознат'', пружајући апсолутну границу знања која подсећа на [[Геделове теореме о непотпуности]]. Иако се цифре броја '''Ω''' не могу одредити, многе особине су му познате; на пример, он је [[алгоритамски насумичан низ]], стога су његове бинарне цифре једнако распоређене (заправо је [[нормалан број]]). == Историја == Алгоритамску информациону теорију је основао [[Реј Соломонов]],<ref>Vitanyi, P. "[http://homepages.cwi.nl/~paulv/obituary.html Obituary: Ray Solomonoff, Founding Father of Algorithmic Information Theory"]</ref> који је издао основне идеје на којима је ова област заснована као део његовог проналаска [[алгоритамске вероватноће]] - начина да се превазиђу озбиљни проблеми повезани са применом [[Бејевих правила]]s у статистици. Он је први пут описао своје резултате на конференцији у [[Kalifornijski tehnološki institut|Калифорнијском технолошком институту]] 1960. године,<ref>Paper from conference on "Cerebral Systems and Computers", California Institute of Technology, February 8–11, 1960, cited in "A Formal Theory of Inductive Inference, Part 1. {{page|year=1964|id=|pages=1}}</ref> and in a report, February 1960, "A Preliminary Report on a General Theory of Inductive Inference."<ref>Solomonoff, R., "[http://world.std.com/~rjs/z138.pdf A Preliminary Report on a General Theory of Inductive Inference]", Report V-131, Zator Co., Cambridge, Ma., (November Revision of February 4, 1960 report.)</ref> Алгоритамска информациона теорија се касније развијала независно од стране [[Андреј Колмогоров|Андреја Колмогорова]], у 1965. и [[Грегорија Чејтина]], око 1966. Постоји пар варијација Колмогорове комплексности или алгоритамске информације; најкоришћенија је базирана на [[самоограничавајућим програмима]] због [[Леонида Левина]] (1974). [[Пер Мартин-Лоф]] је такође озбиљно допринео информационој теорији бесконачних секвенци. Аксиомски приступ алгоритамској информационој теорији базиран на [[Блумобим аксиомама]] (Блум 1967) је представљен од стране Марка Бургина у чланку који је поднет за објављивање од стране [[Андреј Колмогоров|Андреја Колмогорова]] (Бургин 1982). Аксимоски приступ обухвата остале приступе у алгоритамској информационој теорији. Могуће је третирати различита мерења алгоритамске информације као специфичне случајеве аксиоматски дефинисаних мерења ње саме. Уместо доказивања сличних теорема, као што је основна теорема инваријантности, за свако одређено мерење, могуће је са лакоћом дедуковати све резулате из једне сличне теореме доказане аксиомским путем. Ово је предност аксиомског приступа у математици. Аксиомски приступ алгоритамској информационој теорији је детаљније развијен у књизи (Бургин 2005) примењен на софтверској метрици (Бургин и Дебнат, 2003; Дебнат и Бургин, 2003). == Прецизне дефиниције == {{Main|Колмогорова комплексност}} Бинарни стринг је насумичан ако је [[Колмогорова комплексност]] стринга барем дужине тог стринга. Једноставно пребројавање показује да су неки стрингови, било које дужине, насумични и скоро су сви они веома близу да буду насумични. Пошто Колмогорова комплексност зависи од фиксираног избора универзалне Тјурингове машине (неформално, дефинисан "описни језик" за који су "описи" задати), колекција насумичних стрингова зависи од избора фиксиране универзалне машине. Колекција насумичних стрингова, у целини, има сличне особине независно од фиксиране машине, тако да можемо причати о особинама насумичних стрингова као о групи, а често то и радимо, без потребе да специфицирамо фиксирану машину. {{Main|Алгоритамски насумични низови}} Бесконачна бинарна секвенца је насумична ако за неку константу ''c'', за свако ''n'', [[Колмогорова комплексност]] иницијалног сегмента дужине ''n'' те секвенце је барем ''n''&nbsp;−&nbsp;''c''. Може се показати да је скоро свака секвенца (из гледишта стандардног [[Мера (математика)|мерења]] — "поштеног бацања новчића" или [[Мера Лебега]] — у оквиру бинарних бесконачних секвенца) насумична. Такође, пошто се може показати да се Колмогорова комплексност, релативна двема универзалним машинама, разликује највише за константу, колекција насумичних бесконачних секвенци не зависи од избора универзалне машине (насупрот коначним стринговима). Ова дефиниција насумичности се обично назива Мартин-Лоф насумичност, по [[Пер Мартин-Лоф]], тако да је разликујемо од осталих, сличних, нотација насумичности. Понекад је називамо и ''1-насумичност'' да би је разликовали од осталих, јачих, нотација насумичности (2-насумичност, 3-насумичност, итд.). Поред Мартин-Лоф концепта насумичности постоје и рекурзивне насумичности, Шнор насумичност и Курц насумичност итд. [[Јонг Ванг]] је показао<ref>Yongge Wang: Randomness and Complexity. PhD Thesis, 1996. http://webpages.uncc.edu/yonwang/papers/thesis.pdf</ref> да сви ови концепти насумичности су различити. (Related definitions can be made for alphabets other than the set <math>\{0,1\}</math>.) == Специфичне секвенце == Алгоритамска информациона теорија (АИТ) је информациона теорија индувидуалних објеката. Користи принципе информатике и бави се везама између израчунавања, информација и насумичности. Информациони садржај или комплексност објекта може се мерити дужином његовог најкраћег описа. На пример, стринг: <code>"0101010101010101010101010101010101010101010101010101010101010101"</code> има кратак опис "32 понављања '01'", док <code>"1100100001100001110111101110110011111010010000100101011110010110"</code> вероватно нема једноставнијег описа од писања самог стринга. Формалније, алгоритамска комплексност (АК) стринга x је дефинисана као дужина најмањег програма који израчунава или исписује x, где се програм покреће на неком фиксираном референцном универзалном компјутеру. Блиско повезан појам је вероватноћа да универзални компјутер исписује неки стринг x уколико је преоптерећен насумично изабраним програмом. Ова алгоритамска "Соломонов" вероватноћа (АВ) је кључ при интерпретацији старог филозофског проблема индукције на формалан начин. Лоше стране AК и AВ су њихове неизрачунљивости. Временски захтевна "Левин" комплексност кажњава спор програм додајући време трајања алгоритма његовој дужини. Ово доводи до израчунљивих варијанти AК и AВ, и универзална "Левин" претрага (УП) решава све инверзне проблеме у оптималном времену (изузев неких нереално великих мултипликативних константи). АК и AВ омогућавају формалну и ригорозну дефиницију насумичности индувидуалних стрингова да не зависе од физичких и филозофских интуиција о недетерминизму или вероватноће. Угрубо, стринг је алгоритамски "Мартин-Лоф" насумичан (АН) ако не може да се компресује, у смислу да је његова алгоритамска комплексност једнака његовој дужини. AК, AВ, и АН су кључне поддисциплине алгоритамске информационе теорије, али она се простире у много других области. Служи као темељ принципу минималне описне дужине (МОД), може да поједностави доказе у комплексној теорији израчунљивости, користи се да дефинише универзалну метрику сличности између објеката, решава проблем Максвеловог демона и много другог. == Види још == * [[Соломонова теорија индуктивног закључка]] * [[Колмогорова комплексност]] * [[Алгоритамски насумичан низ]] * [[Алгоритамска вероватноћа]] * [[Чејтинова константа]] * [[Чејтин-Колмогорова насуимчност]] * [[Рачунска неприметност]] * [[Дистрибуцијски ансамбл]] * [[Епистемологија]] * [[Индукција (логика)]] * [[Индуктивна вероватноћа]] * [[Теорема инваријанте]] * [[Минимална дужина описа]] * [[Минимална дужина поруке]] * [[Псеудонасумични ансамбл]] * [[Псеудонасумични генератор]] * [[Теорија једноставности]] == Референце == {{reflist}} == Литература == {{Литература|2}} * Blum, M. (1967) On the Size of Machines, Information and Control, v. 11. стр. 257–265 * {{cite journal|last1= Blum|first1= Manuel|title=A Machine-Independent Theory of the Complexity of Recursive Functions|journal= Journal of the ACM |date=1967|volume=14|issue=2|pages=322–336|doi= 10.1145/321386.321395}} * {{cite journal|last1=Burgin |first1=M |title=Generalized Kolmogorov complexity and duality in theory of computations, Soviet Math |journal= Dokl |date=1982|volume=25|issue=3|pages=19–23}} * Burgin, M. (1990) Generalized Kolmogorov Complexity and other Dual Complexity Measures, Cybernetics, No. 4. стр. 21–29 * Burgin, M. ''Super-recursive algorithms'', Monographs in computer science, Springer, 2005 * Calude, C.S. (1996) Algorithmic information theory: Open problems, J. UCS, v. 2. стр. 439–441 * Calude, C.S. ''Information and Randomness: An Algorithmic Perspective'', (Texts in Theoretical Computer Science. An EATCS Series), Springer-Verlag, Berlin, 2002 * {{cite journal|author=Chaitin, G.J |title=On the Length of Programs for Computing Finite Binary Sequences, J |journal= Association for Computing Machinery |date=1966|volume=13|issue=4|pages=547–569|doi=10.1145/321356.321363 }} * Chaitin, G.J. (1969) On the Simplicity and Speed of Programs for Computing Definite Sets of Natural Numbers, J. Association for Computing Machinery, v. 16. стр. 407–412 * {{cite journal|author=Chaitin, G.J |title=A Theory of Program Size Formally Identical to Information Theory, J |journal= Association for Computing Machinery |date=1975|volume=22|issue=3|pages=329–340|doi=10.1145/321892.321894 }} * {{cite journal|last1= Chaitin|first1= G. J.|title=Algorithmic Information Theory|journal= IBM Journal of Research and Development |date=1977|volume=21|issue=4|pages=350–359|doi= 10.1147/rd.214.0350}} * {{cite book|author=Chaitin, G.J. |title=Algorithmic Information Theory|url=https://archive.org/details/algorithmicinfor00chai |location=Cambridge |publisher=Cambridge University Press |year=1987|isbn=978-0-521-34306-0}} * Kolmogorov, A.N. (1965) Three approaches to the definition of the quantity of information, Problems of Information Transmission, No. 1. стр. 3–11 * Kolmogorov, A.N. (1968) Logical basis for information theory and probability theory, IEEE Trans. Inform. Theory, vol. IT-14. стр. 662–664 * Levin, L. A. (1974) Laws of information (nongrowth) and aspects of the foundation of probability theory, {{cite journal|author= |title= |journal= Problems of Information Transmission |date=|volume=10|issue=3|pages=206–210}} * Levin, L.A. (1976) Various Measures of Complexity for Finite Objects (Axiomatic Description), Soviet Math. Dokl., v. 17. стр. 522–526 * Li, M., and Vitanyi, P. ''An Introduction to Kolmogorov Complexity and its Applications'', Springer-Verlag, New York, 1997 * {{cite book|author=Solomonoff, R.J |title=A Preliminary Report on a General Theory of Inductive Inference |location= |publisher= |year=1960}}. Technical Report ZTB-138, Zator Company, Cambridge, Mass. * {{cite journal|last1= Solomonoff|first1= R.J.|title=A formal theory of inductive inference. Part I|journal= Information and Control |date=1964|volume=7|issue=1|pages=1–22|doi= 10.1016/S0019-9958(64)90223-2}}; No.2. стр. 224–254 * {{cite book|author=Solomonoff, R.J. |title=Algorithmic Probability: Theory and Applications, Information Theory and Statistical Learning|publisher=Springer NY|editor1=Emmert-Streib, F. |editor2=Dehmer, M.|year=2009|isbn=978-0-387-84815-0|pages=}} * {{cite journal|last1=Lambagen|first1=Van|title=Algorithmic Information Theory|journal=Journal for Symbolic Logic|date=1989|volume=54|issue=4 |doi=10.1017/S0022481200041153|pages=1389–1400}} * Zurek, W.H. (1991) Algorithmic Information Content, Church-Turing Thesis, physical entropy, and Maxwell’s demon, in Complexity, Entropy and the Physics of Information, (Zurek, W.H., Ed.) Addison-Wesley. стр. 73–89 * Zvonkin, A.K. and Levin, L. A. (1970) The Complexity of Finite Objects and the Development of the Concepts of Information and Randomness by Means of the Theory of Algorithms, Russian Mathematics Surveys, v. 256. стр. 83–124 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [http://www.scholarpedia.org/article/Algorithmic_information_theory Algorithmic Information Theory (Scholarpedia)] * {{cite web|author= |url=https://www.cs.auckland.ac.nz/~chaitin/unknowable/ch6.html |title=Chaitin's account of the history of AIT |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20161117200018/https://www.cs.auckland.ac.nz/~chaitin/unknowable/ch6.html |access-date=|archive-date=17 November 2016 }} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Алгоритамска информациона теорија}} [[Категорија:Теорија информације]] [[Категорија:Случајност]] 1ol7ylmft4cleaxy1b81qa32y6rj4sy 0 1407420 30099597 30092183 2025-06-28T10:53:29Z Marko Mlinarić 317145 30099597 wikitext text/x-wiki {{Психологија бочна трака}} '''Позитивна психологија''' као релативно млада грана психологије настала је као резултат отпора на претерану усмерености психологије патолошким стањима, као што су менталне болести, њихово истраживање и тражење начина излечења. Усмереност традиционалне психологије на менталне болести условила је да се нагласак стављао на проблеме, слабости и тешкоће појединца, при чему су психолози занемарили оптимизам, наду и задовољство као важне чиниоце за нормално функционисање појединца.<ref>Park N., Peterson C., Selimgan M. E. P. ''Strengths of character and well-being'' // Journal of social and clinical psychology. — {{page2|date=|volume=23|issue=|pages=}}. — pp. 603—619.</ref> Негативно у нашој психи била је основа за развијање позитивног − позитивне психологије, која не тражи од особе да пориче своја искуства, већ супротно, она је позива да та искуства прихвати. Штагод да нека особа осећа, како год да размишља и ма колико год јој се чинило тешко, то може бити почетак њеног путовања које ће она завршити као снажнија и испуњенија особа. Зато је задатак позитивне психологије ''да сваком појединцу обезбеди одређен ниво теоретског знање и практичне алате који ће му омогућити и олакшати да крене ка путу среће, наде и испуњености бројним аспектима личне и колективне добробити.<ref>Itai Ivtzan, Tim Lomas, Kate Hefferon, Piers Worth, ''Second Wave Positive Psychology: Embracing the Dark Side of Life'', Routledge; 2016 edition (November 12, 2015). стр. 214.</ref>'' == Историја == [[Датотека:Flickr - The U.S. Army - Comprehensive Soldiers Fitness (1)cropped.jpg|мини|Мартин Селигман пионир у области позитивне психологије]] Позитивна психологија, као посебна област у психологији почела је да се развија 1998. године кад је [[Мартин Селигман]] постао председник Америчког психолошког друштва. Након тога, 2000. године Селигман и његови сарадници покрећу посебну област у часопису Америчка психологија, о позитивној психологији. У уводном тексту они наглашавају ''како смо научили много о депресији, расизму, насиљу, ирационалности и одрастању у тешким условима, али да истовремено знамо врло мало о снагама карактера, врлинама и условима који доводе до среће и грађанског ангажмана.''<ref>{{cite journal|author=Seligman, M.E.P., Csikszentmihalyi, M. |title=Positive psychology: An introduction |location= |publisher= |year=2000|journal= |date=|volume=55|issue=1|pages=5–14}}, American Psychologist, .</ref> Од тада, позитивна психологија добија све већи значај. Из ове области објављене су многе књиге и приручници,а одржаване сеу и бројне конференција на којима су истраживачи из овог подручја говорили о темама везаним уз позитивну психологију. Додатни утицај на развој ове гране психологије остварен је 2006. године када је објављен и први број часописа Позитивна психологија. == Основна начела == Темељни принципи позитивне психологије заснивају се на веровању да људи желе много више него да престану да пате и у том смислу они желе: * да воде живот који их испуњава бројним садржајима, за којеje вредно живети. * да развијају оно најбоље у себи, * да интензивирају доживљаје љубави, рада и игре. Таквим особама позитивна психологија отворила је нови пут — кроз три циља сoпственог деловања.<ref>{{citation |author=Gable, S. L., Haidt, J. |title=What (and why) is positive psychology? |location= |publisher= |year=2004}} Review of General Psychology, 9: 103–110.</ref> Селигман, мислећи на позитивну психологију, у својим ставовима наводи...''да би се позитивна психологија требало у једнакој мери бавити људским снагама као и слабостима, да би требало да буде усмерена на развој тих снага у истој мери у којој је усмерена на поправљање штете...и да би посзитивна психологија требало да буде оријентисана на оно што људски живот чини испуњенијим као и да се бави генијима те начинима за васпитавање људи који су изразито талентовани у неком подручју.''<ref>Peterson C., Seligman M. E. P. ''Character strengths and virtues: A handbook and classification''. — Oxford University Press. 2004.</ref> Управо због тога, позитивна психологија се у својим истраживањима и у своме деловању непрестано усмерава на субјективна искустава: * осећаје благостања и задовољства из прошлости, * осећаја занесености и среће у садашњости, до * наде и оптимизма за будућност. Позитивна психологија наглашава позитивне индивидуалне особине појединца и даје му смернице како да их максимално развије и искористи, како би његов живот као и живот његове заједнице био позитивнији и испуњенији. Важно је нагласити и да позитивна психологија није сама себи циљ и да она не искључује друге области психологије. Такође несме се сматрати да су други делови психологије негативни, и да их треба занемарити. Позитивна психологија ни у једном случају не негира постојање непријатних, негативних аспеката живота нити сматра да све треба гледати кроз „ружичасте наочаре”. Њен циљ је да истражи другу страну наше душе: * да истражи начине како људи доживљавају задовољство, * како показују разумевање према другима, * како изграђују здраве породице и околину, * да обухватили цео спектар људских искустава. Зато позитивну психологију треба схватити као дисциплину која само покушава да успоставити равнотежу оних позитивних и негативних аспеката људског функционисања који се неретко међусобно преплићу.<ref>Rijavec, M., Miljković, D. (2006). ''Pozitivna psihologija: psihologija čije je vrijeme (ponovno) došlo. Društvena istraživanja''. 4-5, 621—641</ref> == Области истраживања == Према Селигману и Питерсону, позитивна психологија се бави трима питањима:<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.coursera.org/programs/emerging-roles-for-career-upskilling-employability-hrrf2/learn/positive-psychology-visionary-science?network=x&utm_source=gg&creativeid=&extensionid=&matchtype=&gad_campaignid=20875558740&adgroupid=&gclid=Cj0KCQjwjJrCBhCXARIsAI5x66VaITtDcLegicvnz8f4mHcUI7LiPNSwkjUH-axqD2HtOE5GSVDQRtwaArq7EALw_wcB&keyword=&authProvider=barbados-nti&gbraid=0AAAAADdKX6aCNtd7pqQawaqcAsjeCDASr&placement=&assetgroupid=6485735763&utm_campaign=b2c_emea_x_multi_ftcof_career-academy_cx_dr_bau_gg_pmax_gc_s2_en_m_hyb_23-12_x&campaignid=20882109092&targetid=&gad_source=1&devicemodel=&utm_medium=sem&device=c|title=Positive Psychology: Martin E. P. Seligman’s Visionary Science|website=Coursera|language=en|access-date=2025-06-09}}</ref> * Позитивним емоцијама, које се односе на задовољство прошлошћу, срећу у садашњости и наду у будућност * Позитивним особинама, као индивидуалним особинама које се фокусирају на снагу и врлине * Позитивним институцијама, које се надовезују на снагу како би побољшале заједницу људи  . Према Питерсону, позитивни психолози су заинтересовани за четири теме:<ref name=":0" /> (1) позитивна искуства, (2) трајне психолошке особине, (3) позитивне односе (4) позитивне институције. Према Питерсону, теме које занимају истраживаче у овој области су: стања задовољства или тока, вредности, снаге, врлине, таленти, као и начини на које их друштвени системи и институције могу промовисати  . == Референце == {{референце|}} == Литература == * Compton, William C. An Introduction to Positive Psychology. Wadsworth Publishing, (2005). стр. 1-22.  * Peterson, Christopher; Seligman, Martin E. P. Character strengths and virtues: A handbook and classification. — Oxford University Press. 2004.  * Vázquez, Carmelo, Hervás, Gonzalo (ed.) (2008). ''Psicología Positiva Aplicada''. Ed. Desclee de Brower. * {{citation |author=Martin Seligman |title=La auténtica felicidad |location= |publisher= |year=2002}}. Ediciones B. * Mª Dolores Aviay, Carmelo Vázquez (1998). ''Optimismo inteligente. Psicología de las emociones positivas''. Alianza editorial. * {{citation |author=Daniel Kahneman, Diener, Ed, Schwarz, Norbert |title=Well-Being: The Foundations of Hedonic Psychology |location= |publisher= |year=2003}}. Russell Sage Foundation Publications. * {{citation |author=Peterson, Christopher, Martin Seligman |title=Character Strengths and Virtues: A Handbook and Classification |location= |publisher= |year=2004}}. Oxford University Press. * Carmelo Vázquez (2006). {{cite journal|author= |title=La psicología positiva en perspectiva |journal=Papeles del Psicólogo|date=|volume=27|issue=1|pages=}} * Carmelo Vázquez, Gonzalo Hervás (ed.) (2009). ''La ciencia del bienestar: Fundamentos para una psicología positiva''. Ed. Alianza. * Dafne Cataluña, Javier Fiz (2014). ''Psicología Positiva: Pautas para incrementar tu felicidad''. Ediciones Dauro. * Antoni Adserá (2013)."Terapias de Psicología Positiva" Ed. 3temas == Спољашње везе == * [http://www.jelenapantic.com/category/blog/pozitivna-psihologija/ Pozitivna psihologija] {{-}} {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина}} [[Категорија:Психологија]] dmq70e9k1rzba22n3ld1rsdu0oajcbq 0 1407831 30099413 30094211 2025-06-28T08:25:37Z Marko Mlinarić 317145 30099413 wikitext text/x-wiki У научној литератури, домаћој и светској, теоријско одређење и класификација [[Природне катастрофе|природних катастрофа]] представља веома актуелно питање. Више о теоријском одређењу, погледати<ref>Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335</ref>. Неопходност и мотивисаност аутора за успостављањем концизних дефиниција, произилази из потребе јасног разграничења катастрофа од свега осталог, а најпре, од њему средних концепата као што су опасности, кризе и ризици. Свакако, интерес од дефинисања произилази из потребе да се опише област проучавања и створе услови за акумулацију знања и изградњу теорија.<ref>Цветковић, В., & Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама. In С. Мијалковић (Ed.), Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму (pp. 291-325). Београд: Криминалистичко - полицијска академија.</ref> При томе, истраживачи из области студија катастрофа, сусрећу се и са дискусијама и дебатама око разграничења појмовног одређења катастрофа од ванредних ситуација и непогода. Резултати истраживања показују да је теоријско одређење природних катастрофа пратило: друштвени амбијент у чијим оквирима је и настало, научну дисциплину из које је потекло, сврху, географски регион настанка итд. Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста и да су оне у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету.<ref>Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности.</ref> Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања. Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Предмет рада представља теоријско одређење и класификација природних катастрофа, са посебним освртом на њене последице.<ref>Cvetković, V., & Sandić, M. (2016). The fear of natural disaster caused by flood. Ecologica, 23(82).</ref><ref>Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183.</ref> == Теоријско одређење катастрофа == Одређивање појма „природна катастрофа“, условљено је и праћено одређивањем замисли о суштинским својствима који су константни под разним околностима. Језички облик изражавања наведене замисли представља се термином „природна катастрофа.<ref>Јаковљевић, В., Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.</ref> У литератури често се наилази на то да аутори исте мисаоне садржаје повезују, односно изражавају различитим терминима. При томе, са друге стране, није неуобичајено и да различите мисаоне садржаје о природним катастрофама означавају истим терминима.<ref name="automatski generisano1">{{cite journal|last1= Cvetković|first1= Vladimir|title=Knowledge and Perception of Secondary School Students in Belgrade about Earthquakes as Natural Disasters|journal= Polish Journal of Environmental Studies|date= 2015|volume=24|issue=|pages=1553–1561|doi=10.15244/pjoes/39702|last2= Dragićević|first2= Slavoljub|last3= Petrović|first3= Marina|last4= Mijalković|first4= Saša|last5= Jakovljević|first5= Vladimir|last6= Gačić|first6= Jasmina|bibcode= 2015PJES...24.1553C}}</ref> Иако постоје вишегодишња и опсежња истраживања, у литератури и даље постоји преширок опсег тумачења катастрофа, понекад недоследан и контрадикторан. Често се наилази и на дефиниције које произилазе из „интерпретативног става“ где се истиче да су катастрофе оно што људи кажу да оне јесу. При томе, није неуобичајено да аутори спомињу катастрофу у контексту „прилике“ али чини се да они више размишљају о катастрофи као „узроку“ понашања, него „контексту“ у којем се то понашање реализује.<ref>Цветковић, В., & Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.</ref><ref>Цветковић, В. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић.</ref> Посебан проблем задају и законске дефиниције које су често недовољно утемељене из аспекта постојећих теоријских сазнања. У циљу предупређења свега наведеног неопходан је системски приступ у дефинисању и описивању катастрофа. Стога, преглед литературе о теоријском одређењу (дефиницијама) природних катастрофа биће усмерен ка: идентификовању релевантних дефинција „катастрофа“ као општијег појма и „природних катастрофа“ као његове подврсте; сврставању свих дефиниција у одређене периоде њиховог настанка; разграничењу са другим повезаним концептима, најпре са природним опасностима и кризама; сажимања релевантних теоријских одређења у циљу конципирања свеобухватне дефиниције са јасним садржајем и обимом појма природних катастрофа. Сублимирати напоре многобројног дефинисања, што се и да видети из приказаних дефиниција, представља комплексан задатак који безусловно тражи темељитост.<ref>Aleksandar, I., Cvetković, V., & Sudar, S. (2016). ​T​​heoretical foundations related to Natural disasters and measuring the resilience of the communities before disasters happens - Establishing proposal variables". Paper presented at the 7th International Scientific Contemporary Trends in Social Control of Crime.</ref> Када се посматра њихов настанак, примећује се да су прве дефиниције дате од стране лингвиста. Поред тога, оне су у великој мери одржавале специфичности културе и језика у склопу кога су и настале. Временом су еволуирале са вишестраним променама у свету. Велики број њих, иако на први поглед противречне, настају у оквиру истог категоричног домена. Почивају на различитим теоријским и емпиријским основама. Такође, није исто дефинисање катастрофе као феномена или области проучавања.<ref>Цветковић, В. (2015). Феноменологија природних катастрофа – теоријско одређење и класификација природних катастрофа. Безбједност, полиција и грађани, 3 - 4, 311-335. </ref> Истраживачи, често упадају у замку, да концептуалне основе феномена као што је катастрофа, замењују објашњењима шта чини и како друштво делују у таквим ситуацијама. Свакако, циљеви дефинисања увелико опредељују садржајне супстрате дефиниција.<ref>Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. In N. Petrović, D. Todić, & D. Mlađan (Eds.), Elementarne nepogode i vanredne situacije (pp. 215-243). Beograd: [[Institut za uporedno pravo]] i Kriminalističko-policijska akademija.</ref> Уколико је реч о потреби регулисања одређених друштвених активности у тој области, превасходно се ради о нормативним дефиницијама. Такве дефиниције, у велико мери прати недовољна систематичност и свеобухватност различитих аспеката посматраног феномена. Због претходно реченог, приликом дефинисања катастрофа, потребно је бити веома обазрив и темељит. Посебно је потребно водити рачуна да се обухвате аспекти узрока, карактеристика и последица таквог феномена. Утемељеност и прихватљивост класификације природних катастрофа представља важну претпоставку за њихово ваљано евидетирање и квалитетнију анализу, као и за међународну сарадњу влада, надлежних служби, чланова научне заједнице и невладиних организација у наведеној области. Све природне катастрофе, имају себи својствене узроке настанка, јединствени сценарио, утицај на човека и животну средину, размере и тежину последица. Сходно томе, оне се могу класификовати на основу бројних одлика које са разних страна сагледавају такве комплексне појаве. Имајући у виду приказане класификације, све се могу свести на три оквирне групе: природне, катастрофе повазане са човеком (намерно/ненамерно изазване), и хибридне (комбинација природних сила и неадекватних људских система). == Спремност за реаговање и катастрофе == У научној литератури не постоји јасан консензус у погледу теоријског одређења, као и начина (природе) утицаја разноврсних фактора на спремност за реаговање на природне катастрофе.<ref>Цветковић, В. (2015). Спремност за реаговање на природну катастрофу - преглед литературе. Безбједност, полиција и грађани, 1-2/15(XI), 165-183. </ref> Управо с тога, систематичним прегледом постојећих истраживања и примењених теоријских концепата, могуће је уочити неопходност њихове даље систематизације, а посебно потребе даљег објашњења међусобне повезаности демографских<ref>Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi. </ref>, социо-економских и психолошких фактора са нивоом спремности за реаговање на природну катастрофу. Сходно томе, предмет рада представља дескрипција и анализа релевантних научних радова (88) са циљем њиховог разврставања према критеријумима теоријског одређења и фактора утицаја на ниво спремности за реаговање на природне катастрофе. Резултати истраживања омогућавају јасан увид у мрежу постојећих теоријских објашњења и фактора који утичу на ниво спремности. Претрага постојећих радова у домаћој и страној литератури извршена је уз помоћ сервиса ,,Google scholar“, популарне мреже кооперативног ,,on line“ библиографског система и сервиса (COBISS), српског цитатног индекса (SCI) и портала конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON). У литератури, не постоји опште прихваћена дефиниција спремности за реаговање на природне катастрофе. У осталом, једноставно се може стећи утисак да је одређивање садржаја и обима тог појма донекле и маргинализовано. Свакако, имајући у виду значај спремности као једног од битног елемента управљања у природним катастрофама, неопходно је посебну пажњу посветити дефинисању спремности као значајног концепта у области природних катастрофа и шире. На спремност грађана за реаговање на природну катастрофу делује велики број друштвених и индивидуалних фактора. При томе, они директно или индиректно утичу на грађане да имплементирају, предузму или осмисле мере спремности за реаговање у таквим приликама. Разумевање њиховог утицаја представља важан корак ка осмишљавању начина подизања нивоа њихове спремности. Слободно се може рећи да на спремност грађана за реаговање утичу демографски<ref>Cvetković, V. (2016). Uticaj demografskih faktora na nivo informisanosti građana o nadležnostima policije u prirodnim katastrofama. Bezbednost, u štampi.</ref><ref>vetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME</ref><ref>Cvetković, M. V. (2016). The impact fo demographic factors on the expetation of assistance from the police inn natural disaster. Serbian Science Today, 1(1), 8–17. </ref>(пол, године, брачно стање, здравствени проблеми, етничка припадност, број деце, број чланова домаћинства) социо-економски<ref>Cvetković, V. (2016). Influence of employment status on citizen preparedness for response to natural disasasters. NBP – Journal of criminalistics and law, in press. </ref><ref>Cvetković, M. V. (2016). Influence of Income Level on Citizen Preparedness for Response to Natural Disasters. Vojno delo, 2016/4. </ref><ref>Цветковић, В., Гачић, Ј., & Јаковљевић, В. (2015). Утицај статуса регулисане војне обавезе на спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Ecologica, 22(80), 584-590.</ref>(висина прихода и расхода домаћинстава, статус власништва над објектом као и цена директног/индиректног спровођења мера спремности) и психолошки<ref>Цветковић, В. (2016). Fear and floods in Serbia: Citizens preparedness for responding to natural disaster. Matica Srpska Journal of Social Sciences, 155(2/2016).</ref>(ставови, перцепција ризика, претходно искуство са природним катастрофама, мотивација, страх, забринутост, обавештеност) фактори.<ref>Цветковић, В. (2016). Утицај мотивисаности на спремност грађана Републике Србије да реагују на природну катастрофу изазвану поплавом. Војно дело, 3/2016.</ref><ref>Cvetković, V. M., Ivanov, A., & Milojković, B. (2016). Influence of parenthood on citizen preparedness for response to natural disaster caused by floods. Paper presented at the VI Internationa scientific conference Archibald Reiss days, Belgrade.</ref><ref>Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME. </ref><ref>Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters., SASA, . Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3), 323-340. </ref><ref name="automatski generisano1" /><ref>Cvetković, V. (2015). Faktori uticaja na znanje i percepciju učenika srednjih škola u Beogradu o prirodnim katastrofama izazvanim klizištima. Bezbednost, LVII(1/2015), pp. 32–51.</ref><ref>Цветковић, В. (2016). Ниво спремности грађана за реаговање у природним катастрофама изазваним поплавама у Републици Србији. Војно дело, У штампи </ref><ref>Cvetković, M. V., Lipovac, M., & Milojković, B. (2016). Inquiring of knowledge of secondary school students as an element of flood preparedness. Journal for social sciences, TEME.</ref> == Гепросторна и временска дистрибуција катастрофа == Проблематиком геопросторне и временске дистрибуције природних катастрофа изазваних поплавом, бавио се велики број истраживача. У резултатима њихових истраживања, присутни су слични налази у погледу пораста броја и озбиљности поплава. Управо стога, полазећи од методолошког оквира споменутог у оквиру геопросторне и временске дистрибуције природних катастрофа, уз помоћ дескриптивне статистике, анализирана је геопросторна и временска дистрибуција поплава у светском геопростору, за период од 1900. до 2013. године.<ref>Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. (Докторска дисертација), Универзитет у Београду, Факултет безбедности. </ref> Широм света, готово је постало уобичајено да се државе богате речним токовима сусрећу са разним врстама поплава.<ref>Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. Paper presented at the International scientific conference Archibald Reiss days Belgrade.</ref><ref>Gačić, J., Jakovljević, V., & Cvetković, V. (2014). Floods in the Republik of Serbia - vulnerability and human security. In Ivica Đorđević, Marina Glamotchak, Svetlana Stanarević, & Jasmina Gačić (Eds.), Twenty Years of Human Security: Theoretical Foundations and Practical Applications (pp. 277-286). Belgrade: University of Belgrade – Faculty of Security Studies.</ref> Свакако, поједини региони су угроженији и због самог хидролошко-метеоролошког амбијента. Резултати истраживања, показују да се највише поплава у периоду од 1900. до 2013. године, догодило се у Азији 3.427, а најмање у Океанији 258. При томе, по броју поплава прва је Азија, па Америка, Африка, Европа и на крају Океанија. Када се процентуално посматра, у периоду од 1900. до 2013. године, у Азији је било 41,14%, Америци 23,32%, Африци 20,03%, Европи 12,41% и Океанији 3,10% поплава. Дакле, уколико се узме у обзир просечна вредност догађања поплава, може се закључити да се у Азији догађају изнад просека, у поређењу са Европом и Океанијом где је тај број испод просека. Наравно, у Африци и Америци се догађају у неком просечном оквиру. У периоду од 1900. до 2013. године догодиле су се 25.552 природне катастрофе.<ref>{{cite journal|last1= Cvetkovic|first1= Vladimir|title=Spatial and temporal distribution of natural disasters|journal= Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, Sasa|date= 2014|volume=64|issue=3|pages=293–309|doi=10.2298/ijgi1403293c|last2= Dragicevic|first2= Slavoljub}}</ref>. Од тога, највише је било хидролошких, па метеоролошких, геофизичких, климатских и биолошких непогода.<ref>{{cite journal|last1= Cvetkovic|first1= Vladimir|title=Spatial and temporal distribution of geophysical disasters|journal= Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, Sasa|date= 2013|volume=63|issue=3|pages=345–359|doi=10.2298/ijgi1303345c|last2= Mijalkovic|first2= Sasa}}</ref><ref>Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Analysis of geospatial and temporal distribution of storms as a natural disaster International scientific conference - Criminalistic education, situation and perspectives 20 years after Vodinelic. Skopje: Faculty of security, University St. Kliment Ohridski - Bitola in collaboration with Faculty of detectives and security, FON University.</ref><ref>Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Impact of climate change on the distribution of extreme temperatures as natural disasters. Vojno delo, 6/2015, pp. 21–42.</ref><ref>Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. In T. Batkovski (Ed.), International yearbook of the Faculty of security (pp. 51-62). Skopje: Faculty of security.</ref>.<ref>Cvetković, V., Gačić, J., & Jakovljević, V. (2015). Geoprostorna i vremenska distribucija šumskih požara. Vojno delo, 2(2016), pp. 108–127.</ref><ref>Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, pp. 153–171.</ref>. У њима је погинуло 65.009.766, повређено 15.221.227, погођено 13.566.647.548 људи, без дома је остало 337.112.287. Укупна материјална штета је износила 5.066.645.713 америчких долара. У наведеном периоду, највише је било поплава (8.331), док је најмање било клизишта и одрона (110). Највише погинулих људи (23.422.542) било је услед суша, повређених (3.768.924) услед екстремних температура, погођених (6.872.264.928) услед поплава. Без дома, највише људи (176.755.739) је остало услед поплава. Највиша укупна материјална штета (1.872.273.246) нанета је услед олуја. Са друге стране, најмање погинулих људи (0) било је услед инфекције инсеката, повређених (0) услед инфекције инсеката и суша (свакако, поставља се питање о апсолутној тачности констатације, имајући у виду недостатке базе података) погођених (45.376) услед клизишта и одрона. Без дома, најмање људи (0) је остало услед епидемија и инфекција инсеката. Најмања укупна материјална штета (14.000) настала је услед епидемија.<ref>Цветковић, В. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције климатских катастрофа. In С. Милашиновић (Ed.), Транзиција и економски криминал (pp. 163-183). Београд: Криминалистичко-полицијска академија.</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * http://www.kpa.edu.rs/ * http://www.fema.gov/ * {{cite web|author= |title= |url=http://vanrednasituacija.blogspot.rs/ |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://vanrednasituacija.blogspot.rs/ |date=20160816145343 }} * https://scholar.google.com/citations?user=mBDskZcAAAAJ&hl=en * https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Cvetkovic7/stats * {{cite web|author= |title= |url=http://www.researcherid.com/rid/J-3501-2015 |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.researcherid.com/rid/J-3501-2015 |date=20171009160651 }} {{Подножје}} [[Категорија:Катастрофе]] [[Категорија:Теорија хаоса]] [[Категорија:Теорија система]] erzm6fc85mbsvf94rmrfv53b5w65r1i 4 1407988 30098872 30097394 2025-06-27T16:56:37Z Nikolina Šepić 232893 /* 2025. година */ 30098872 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Dama z piłką e.png|десно|250п]] Списак чланака о женама који су написани или допуњени у оквиру [[Википедија:Википројекат Жене|Википројекта Жене]]. == Чланци == === 2016. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 || [[Клара Рокмор]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|000}} 25. јун 2016. || {{abbr|НЧ|нови чланак}} || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 002 || [[Јелисавета Беба Петров]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|001}} 25. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 003 || [[Александра Хименез]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|002}} 25. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] |- | 004 || [[Мир-Јам]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|003}} 26. јун 2016. || {{abbr|ДЧ|допуна чланка}} || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 005 || [[Мара Таборска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|004}} 27. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 006 || [[Нада Маринковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|005}} 27. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 007 || [[Деса Глишић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|006}} 28. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 008 || [[Осне Сејерштад]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|007}} 30. јун 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 009 || [[Вирџинија Рађи]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|008}} 1. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 010 || [[Вида Милосављевић Кева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|009}} 6. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 011 || [[Супримс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|010}} 9. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 012 || [[Катарина Штурценегер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|011}} 10. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 013 || [[П. Д. Џејмс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|012}} 12. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 014 || [[Девојачка група]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|013}} 13. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 015 || [[Јуџини Бушард]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|014}} 13. јул 2016. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 016 || [[Барбара Мартин (пјевачица)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|015}} 14. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 017 || [[Јелена Ћетковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|016}} 22. јул 2016. || ДЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 018 || [[Косара Цветковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|017}} 25. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Тајга|Тајга]] |- | 019 || [[Кристина Ковачевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|018}} 26. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 020 || [[Драга Гавриловић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|019}} 26. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Тајга|Тајга]] |- | 021 || [[Милка Гргурова-Алексић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|020}} 28. јул 2016. || ДЧ || [[Корисник:Тајга|Тајга]] |- | 022 || [[Хероине Првог светског рата у Србији]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|021}} 7. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 023 || [[Василија Вукотић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|022}} 8. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 024 || [[Милица Миљанов]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|023}} 8. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 025 || [[Милосава Перуновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|024}} 8. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 026 || [[Јелена Шаулић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|025}} 8. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 027 || [[Stoja (pevačica)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|026}} 9. август 2016. || ДЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 028 || [[Касија Милетић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|027}} 10. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 029 || [[Татјана Ђекановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|028}} 10. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Слободни умјетник|Слободни умјетник]] |- | 030 || [[Драгана Станковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|029}} 10. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Слободни умјетник|Слободни умјетник]] |- | 031 || [[Амина Кајтаз]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|030}} 10. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Lackope|Lackope]] |- | 032 || [[Мејбел Грујић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|031}} 12. август 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 033 || [[Моника Пуиг]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|032}} 14. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 034 || [[Тијана Богдановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|033}} 17. август 2016. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 035 || [[Бјанка Буша]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|034}} 17. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Lackope|Lackope]] |- | 036 || [[Александра Црвендакић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|035}} 18. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Lackope|Lackope]] |- | 037 || [[Дискографија Супримса]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|036}} 26. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 038 || [[Гордана Јовић Стојковска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|037}} 28. август 2016. || НЧ || [[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] |- | 039 || [[Ана Коњух]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|038}} 6. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 040 || [[Анастасија Севастова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|039}} 6. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 041 || [[Анка Ђуровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|040}} 11. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 042 || [[Гилдин клуб]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|041}} 11. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 043 || [[Наталија Мунк]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|042}} 13. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 044 || [[Моника Белучи]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|043}} 13. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 045 || [[Јеврејско женско друштво]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|044}} 14. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 046 || [[Катарина Миловук]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|045}} 15. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 047 || [[Љубица Луковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|046}} 15. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Тајга|Тајга]] |- | 048 || [[Бета Вукановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|047}} 15. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Тајга|Тајга]] |- | 049 || [[Маја Чучковић Драшкић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|048}} 12. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 050 || [[Ива Драшкић Вићановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|049}} 12. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 051 || [[Славка Томић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|050}} 9. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 052 || [[Mina Mendelson]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|051}} 7. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 053 || [[Сања Крсмановић Тасић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|052}} 6. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 054 || [[Milunika Mitrović]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|053}} 4. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 055 || [[Ана Григорјев]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|054}} 16. јул 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 056 || [[Ленка Рабасовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|055}} 15. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 057 || [[Виша женска школа (Београд)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|056}} 16. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 058 || [[Мирка Грујић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|057}} 16. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 059 || [[Евелина Хаверфилд]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|058}} 17. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 060 || [[Београдско женско друштво]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|059}} 17. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 061 || [[Домаћица (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|060}} 18. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 062 || [[Боса Ранковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|061}} 19. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 063 || [[Стана Милановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|062}} 20. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 064 || [[Жена (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|063}} 20. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 065 || [[Наталија Петровић Каравелова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|064}} 21. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 066 || [[Персида Пинтеровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|065}} 22. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 067 || [[Милева Вуловић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|066}} 22. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 068 || [[Зорка Јанковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|067}} 20. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 069 || [[Сачувај ми валцер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|068}} 22. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] |- | 070 || [[Марина Лазаревић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|069}} 23. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Stripar|Stripar]] |- | 071 || [[Нина Линта Лазаревић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|070}} 23. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Stripar|Stripar]] |- | 072 || [[Софија Ђорђевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|071}} 23. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 073 || [[Вела Нигринова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|072}} 23. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 074 || [[Вирџина (феномен)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|073}} 26. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 075 || [[Мери Шели]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|074}} 27. септембар 2016. || ДЧ || [[Корисник:Miljan Simonović|Miljan Simonović]] |- | 076 || [[Женски свет (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|075}} 28. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:11sasapus11|11sasapus11]] |- | 077 || [[Статистике каријере Ане Ивановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|076}} 30. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 078 || [[Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|077}} 30. септембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 079 || [[Драга Дејановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|078}} 3. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 080 || [[Катарина Недељковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|079}} 7. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 081 || [[Посестрима (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|080}} 8. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:11sasapus11|11sasapus11]] |- | 082 || [[Гордана Обрадовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|081}} 13. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 083 || [[Председничка кампања Хилари Клинтон 2016.]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|082}} 14. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 084 || [[Женска штампа у Србији]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|083}} 21. октобар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 085 || [[Српска везиља (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|084}} 6. новембар 2016. || НЧ || [[Корисник:11sasapus11|11sasapus11]] |- | 086 || [[Марија Фјодоровна Зиболд]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|085}} 24. новембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 087 || [[Лујза Мишић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|086}} 30. новембар 2016. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 088 || [[Снежана Ђенић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|087}} 30. новембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 089 || [[Љиљана Поповић Анђић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|088}} 1. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Antioksidans|Antioksidans]] |- | 090 || [[Бисенија Терешченко]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|089}} 4. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 091 || [[Алицја Бахледа]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|090}} 8. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 092 || [[Вера Белогрлић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|091}} 22. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 093 || [[Дарја Коробкина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|092}} 28. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 094 || [[Даринка Мирковић Боровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|093}} 28. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 095 || [[Олга Бисера]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|094}} 29. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |} === 2017. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 || [[Даница Перовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|095}} 1. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 002 || [[Полексија Тодоровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|096}} 9. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 003 || [[Зорка Тодосић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|097}} 10. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 004 || [[Татјана Гогоска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|098}} 10. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 005 || [[Љубица Коларовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|099}} 13. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 006 || [[Драгиња Ружић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|100}} 14. јануар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 007 || [[Драга Јонаш]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|101}} 16. децембар 2016. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 008 || [[Олга Илић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|102}} 17. јануар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 009 || [[Јелисавета Јеца Добриновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|103}} 18. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 010 || [[Марија Аделсхајм-Поповић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|104}} 18. јануар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 011 || [[Софија Максимовић Вујић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|105}} 19. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 012 || [[Ана Илић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|106}} 19. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 013 || [[Милка Марковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|107}} 20. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 014 || [[Емилија Поповић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|108}} 24. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 015 || [[Олга Милутиновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|109}} 24. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 016 || [[Бојана Ковачевић ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|110}} 29. јануар 2017. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 017 || [[Весна Марковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|111}} 29. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 018 || [[Босиљка Боци ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|112}} 30. јануар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 019 || [[Марина Алексић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|113}} 30. јануар 2017. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 020 || [[Братислава Морина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|114}} 2. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 021 || [[Милица Продановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|115}} 4. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 022 || [[Аделина Паулина Ирби]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|116}} 5. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 023 || [[Нађа Родић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|117}} 9. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 024 || [[Даница Марковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|118}} 11. фебруар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 025 || [[Зорица Златић Ивковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|119}} 14. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 026 || [[Јасна Ђокић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|120}} 25. фебруар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 027 || [[Душица Новаковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|121}} 25. фебруар 2017. ||ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 028 || [[Лаура Алонсо Падин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|122}} 25. фебруар 2017. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 029 || [[Соња Лапатанов]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|123}} 7. март 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 030 || [[Биљана Максић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|124}} 21. март 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 031 || [[Елизабета Канческа Милевска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|125}} 31. март 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 032 || [[Џејмс Бари (хирург)]] ([[Маргарет Ен Балкли]]) || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|126}} 5. април 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 033 || [[Васка Илиева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|127}} 6. април 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 034 || [[Едита Маловчић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|128}} 8. април 2017. || НЧ || [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] |- | 035 || [[Даворјанка Пауновић Зденка]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|129}} 15. април 2017. || ДЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 036 || [[Милада Рајтер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|130}} 22. април 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 037 || [[Маја Санду]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|131}} 25. април 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 038 || [[Јелена Којовић Тепић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|132}} 21. јун 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 039 || [[Симон Веј (политичарка)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|133}} 6. јул 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 040 || [[Ли Су-јон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|134}} 14. јул 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 041 || [[Јелена Гускић Петровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|135}} 1. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 042 || [[Катарина Стојановић (глумица)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|136}} 1. август 2017. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 043 || [[Марија Ласицкене]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|137}} 14. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 044 || [[Делила Хатуел]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|138}} 18. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 045 || [[Патрисија Мамона]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|139}} 22. август 2017. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 046 || [[Нафисату Тијам]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|140}} 22. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 047 || [[Инбар Лави]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|141}} 22. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 048 || [[Малу Драјер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|142}} 26. август 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 049 || [[Ивана Јелић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|143}} 20. септембар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 050 || [[Vera Stanarčević]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|144}} 21. септембар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 051 || [[Слађана Мирковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|145}} 1. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 052 || [[Тијана Бошковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|146}} 2. октобар 2017. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 053 || [[Слободанка Груден]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|147}} 11. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 054 || [[Елизабет Милбанк Андерсон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|148}} 16. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 055 || [[Фифт хармони]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|149}} 19. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 056 || [[Блек пинк]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|150}} 19. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 057 || [[Милка Жицина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|151}} 26. октобар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 058 || [[Горица Гајевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|152}} 29. октобар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 059 || [[Књиженство (електронски часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|153}} 5. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 060 || [[Јулијана Радивојевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|154}} 6. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 061 || [[Жене Хероји Руске Федерације]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|155}} 6. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 062 || [[Јасмина Нинков]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|156}} 8. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 063 || [[Look What You Made Me Do]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|157}} 8. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 064 || [[Ана Фелдман]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|158}} 12. новембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 065 || [[Даница Павловић-Барили]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|159}} 8. децембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 066 || [[Стана Томашевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|160}} 8. децембар 2017. || ДЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 067 || [[Галерија Милене Павловић-Барили у Пожаревцу]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|161}} 8. децембар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 068 || [[Еико Ишиока]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|162}} 9. децембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 069 || [[Дороти Брук]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|163}} 11. децембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 070 || [[Милена Павловић-Барили]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|164}} 21. децембар 2017. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 071 || [[Росамунд Пилчер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|165}} 21. децембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 072 || [[Лусинда Рајли]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|166}} 22. децембар 2017. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 073 || [[Ружица Рип]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|167}} 31. децемабр 2017. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |} === 2018. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 || [[Нада Димић]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|15п|Сјајан чланак]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|168}} 8. јануар 2018. || ДЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 002 || [[Симона Халеп]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|169}} 25. јануар 2018. || ДЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 003 || [[Милица Тепић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|170}} 7. фебруар 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 004 || [[Воуг (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|171}} 13. фебруар 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 005 || [[Јасминка Петровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|172}} 7. март 2018. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 006 || [[Радојка Николић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|173}} 7. март 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 007 || [[Олгица Андрић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|174}} 7. март 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 008 || [[Сузана Пауновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|175}} 7. март 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 009|| [[Удружење пословних жена Србије]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|176}} 7. март 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 010|| [[Лота Рајнигер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|177}} 14. март 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 011|| [[Стана Ковачевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|178}} 2. април 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 012|| [[Спасенија Пата Марковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|179}} 9. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 013|| [[Патин кувар]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|180}} 14. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 014|| [[Ljiljana Šarac]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|181}} 14. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 015|| [[Персида Шумановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|182}} 21. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 016|| [[Иселин Солхејм]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|183}} 20. јул 2018. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 017|| [[Marija Miketić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|184}} 1. август 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 018|| [[Svetlana Sretenović]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|185}} 7. август 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 019|| [[Jasmina Holbus]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|186}} 26. септембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 020|| [[Викторија Маринова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|187}} 11. октобар 2018. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 021|| [[Јована Поповић Бенишек]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|188}} 16. октобар 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 022|| [[Паола Егону]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|189}} 21. октобар 2018. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 023||[[Јелена Билбија Лапчевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|190}} 1. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 024||[[Жена данас (часопис)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|191}} 3. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 025||[[Брек Бесинџер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|192}} 9. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 026|| [[Јања Тодоровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|193}} 15. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 027|| [[Eli Gilić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|194}} 29. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 028|| [[Женска керамика]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|195}} 24. април 2018. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |} === 2019. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 || [[Росица Пејчева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|196}} 8. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 002 || [[Џоди Лин О’Киф]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|197}} 8. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 003 || [[Љубица Филиповић Лазаревић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|198}} 11. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 004 || [[Ankica Utornik Orčić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|199}} 2. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 005 || [[Ана Павловић (водич)|Ана Павловић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|200}} 2. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 006 || [[Љиљана Жикић Kарађорђевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|201}} 3. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 007 || [[Наташа Радосављевић Нара]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|202}} 8. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 008 || [[Невена Поповић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|203}} 12. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 009 || [[Даница Веселиновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|204}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 010 || [[Татјана Симић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|205}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 011 || [[Вања Краут]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|206}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 012 || [[Теодора Ињац ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|207}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 013 || [[Биљана Стојковић (политиколог)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|208}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 014 || [[Miljana Kravić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|209}} 25. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 015 || [[Татјана Новаковић ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|210}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 016 || [[Јованка Шарановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|211}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 017 || [[Ана Христић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|212}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 018 || [[Ингрид Гомсторп]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|213}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 019 || [[Надежда Станојевић ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|214}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 020 || [[Радојка Коцијанчић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|215}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 021 || [[Мара Харисијадис]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|216}} 8. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 022 || [[Александра Бурсаћ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|217}} 14. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 023 || [[Јелена Гербец]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|218}} 14. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 024 || [[Жена која чита писмо (Вермер)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|219}} 15. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 025 || [[Жена, а не број]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|220}} 17. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 026 || [[Небеса]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|221}} 17. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 027 || [[Нећу плакат’ намјерно]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|222}} 17. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 028 || [[Хрватска рапсодија]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|223}} 17. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 029 || [[Јована Пајић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|224}} 18. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 030 || [[Слађа Алегро]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|225}} 4. април 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 031 || [[Зузана Чапутова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|226}} 4. април 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 032 || [[Адријана Баковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|227}} 5. април 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 033 || [[Хана (филм)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|228}} 13. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 034 || [[Како је мени сада]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|229}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 035 || [[Ћики, ћики]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|230}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 036 || [[Само (албум)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|231}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 037 || [[Европа (албум)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|232}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 038 || [[Заклетва (албум)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|233}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 039 || [[Старија]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|234}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 040 || [[Метак (албум)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|235}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 041 || [[До голе коже]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|236}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 042 || [[Нај, нај]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|237}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 043 || [[Није да није]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|238}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 044 || [[Бела циганка]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|239}} 14. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 045 || [[Лепи громе мој]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|240}} 16. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 046 || [[Шемса & Стоја (Remix HD)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|241}} 16. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 047 || [[Урзула фон дер Лајен]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|242}} 17. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 048 || [[Мери Ејнсворт]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|243}} 17. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 049 || [[E.R.R.O.R.]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|244}} 18. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 050 || [[Додири]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|245}} 18. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 051 || [[Срце ми је застало]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|246}} 18. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 052 || [[Фатална]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|247}} 18. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 053 || [[Пепељуга (песма Ђоганија)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|248}} 18. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] |- | 054 || [[Александра Филиповић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|249}} 24. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 055 || [[Марђан Сатрапи]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|250}} 30. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 056 || [[Персеполис (графички роман)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|251}} 31. јул 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 057 || [[Сузан Блоу]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|252}} 15. август 2019. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 058 || [[Вера Питерс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|253}} 20. октобар 2019. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 059 || [[Мариника Тепић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|254}} 24. октобар 2019. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 060 || [[Зорица Атић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|255}} 24. октобар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 061 || [[Сања Вејновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|256}} 1. новембар 2019. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 062 || [[Ксенија Цицварић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|257}} 1. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 063 || [[Анамарија Петричевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|258}} 1. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 064 || [[Весна Законовић Арежина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|259}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 065 || [[Ленка Удовички]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|260}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 066 || [[Екатарина Властелиновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|261}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 067 || [[Мајда Сепе]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|262}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 068 || [[Милка Бајић Подерегин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|263}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 069 || [[Нађа Регин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|264}} 2. новембар 2019. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 070 || [[Хедвиг Курц-Малер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|265}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 071 || [[Душица Пешић (новинар)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|266}} 2. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 072 || [[Слава Рашкај]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|267}} 3. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 073 || [[Јилдиз Ибрахимова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|268}} 5. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 074 || [[Светлана Кана Радевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|269}} 3. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 075 || [[Тања Рибич]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|270}} 4. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 076 || [[Лидија Кодрич]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|271}} 5. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 077 || [[Драгиња Вушовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|272}} 11. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 078 || [[Јагода Брлић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|273}} 12. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 079 || [[Дивна Вековић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|274}} 17. новембар 2019. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 080 || [[Ана Марија Маровић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|275}} 19. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 081 || [[Олга Комненовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|276}} 16. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 082 || [[Ненси Вејк]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|277}} 20. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 083 || [[Виолета Сабо]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|278}} 20. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 084 || [[Ида Верона]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|279}} 20. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 085 || [[Нур Инајат Кан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|280}} 20. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 086 || [[Вукосава Јурковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|281}} 22. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 087 || [[Гала Алексић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|282}} 23. новембар 2019. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 088 || [[Видосава Ковачевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|283}} 23. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 089 || [[Ана Маринковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|284}} 24. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 090 || [[Ирена Графенауер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|285}} 25. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 091 || [[Мами Смит]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|286}} 25. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 092 || [[Ребека Јаковљевић Амодај]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|287}} 27. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 093 || [[Констанс Маркјевич]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|288}} 27. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 094 || [[Лале Андерсен]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|289}} 30. новембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 095 || [[Казнено-поправни завод за жене у Пожаревцу]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|290}} 1. децембар 2019|| НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Intermedichbo]] |- | 096 || [[Дула (занимање)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|291}} 12. децембар 2019. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 097 || [[Tijana Marković]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|292}} 14. децембар 2019. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 098 || [[Дорија Шафик]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|293}} 21. децембар 2019. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |} === 2020. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 || [[Бокс за жене]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|294}} 4. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 002 || [[Сана Марин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|295}} 7. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 003 || [[Јелена Рибакина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|296}} 18. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 004 || [[Изра Хирси]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|297}} 23. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 005 || [[Сонита Ализадех]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|298}} 23. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 006 || [[Марли Дијас]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|299}} 23. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 007 || [[Александра Нинковић Ташић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|300}} 23. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 008 || [[Отумн Пелтије]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|301}} 23. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 009 || [[Ванг Ћанг]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|302}} 24. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 010 || [[Софија Кенин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|303}} 30. јануар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 011 ||[[Санаторијум за Србе у Саланшеу]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|304}} 2. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 012 ||[[Болнице шкотских жена са Србима у другим земљама (1916—1919)]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|305}} 2. фебруар 2020. || ДЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 013 || [[Сје Су-веј]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|306}} 4. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 014 || [[Елисе Мертенс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|307}} 10. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 015 || [[Пенг Шуај]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|308}} 13. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 016 || [[Маја Милош]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|309}} 26. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 017 || [[Рут Вестхајмер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|310}} 28. фебруар 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 018 || [[Живана Терзић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|311}} 2. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 019 ||[[Мара Петровић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|312}} 2. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 020 || [[Јулијана Лула Вучо]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|313}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 021 || [[Миланка Тодић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|314}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 022 || [[Ана Лазукић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|315}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 023 || [[Ханифа Капиџић-Османагић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|316}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 024 || [[Смиљана Попов ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|317}} 3. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 025 || [[Anđelka Mihajlov ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|318}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 026 || [[Анамарија Вартабедијан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|319}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 027 || [[Јелена Хинић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|320}} 9. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 028 || [[Софија Божић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|321}} 17. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 029 || [[Violeta Beširević]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|322}} 18. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 030 || [[Гладис Вест]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|323}} 18. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 031 || [[Евдокиа Кади]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|324}} 21. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 032 || [[Андрула Василиу]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|325}} 21. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 033 || [[Алија Гарајева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|326}} 21. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 034 || [[Марија Полидури]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|327}} 21. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 035 || [[Елинор Глин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|328}} 21. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 036 || [[Тинка Курти]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|329}} 22. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 037 || [[Sabiha Kasimati]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|330}} 28. март 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 038 || [[Ксенија Петровић Његош]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|331}} 1. април 2020. || ДЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 039 || [[Горанка Матић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|332}} 5. април 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 040 || [[Моира Орфеи]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|333}} 8. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 041 || [[Оја Кодар]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|334}} 10. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 042 || [[Берта Бојету]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|335}} 10. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 043 || [[Анђела Греговић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|336}} 10. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 044 || [[Данијела Томовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|337}} 10. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 045 || [[Ивана Шћепановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|338}} 10. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 046 || [[Маја Перфиљева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|339}} 12. април 2020. || НЧ || [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] |- | 047 || [[Ана Здравковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|340}} 14. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 048 || [[Слободанка Латиновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|341}} 14. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 049 || [[Драга Живановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|342}} 15. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 050 || [[Ивана Локнер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|343}} 15. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 051 || [[Џун Алмеида]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|344}} 16. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 052 || [[Јелена Пузић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|345}} 19. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053 || [[Ксенија Маринковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|346}} 19. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 054 || [[Милена Мразовић (писац)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|347}} 22. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 055 || [[Марија Манакова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|348}} 22. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056 || [[Катица Ћулавкова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|349}} 22. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057 || [[Кира Василики]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|350}} 22. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 058 || [[Тамара Прес]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|351}} 22. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 059 || [[Кристина Баранска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|352}} 23. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 060 || [[Људмила Алексејева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|353}} 24. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 061 || [[Ширли Џоунс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|354}} 24. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 062 || [[Ширли Чизом]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|355}} 25. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 063 || [[Лидија Скобликова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|356}} 26. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 064 || [[Александра Маринина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|357}} 26. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 065 || [[Јелена Кондакова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|358}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 066 || [[Екатерина Ткешелашвили]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|359}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 067 || [[Екатерина Габашвили]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|360}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 068 || [[Лејла Абашидзе]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|361}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 069 || [[Нана Александрија]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|362}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 070 || [[Адриана Крначова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|363}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 071 || [[Аделина Сотникова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|364}} 27. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 072 || [[Ајрин Моралес]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|365}} 28. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 073 || [[Лорен Алаина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|366}} 29. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 074 || [[Зијнет Сали]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|367}} 30. април 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 075 || [[Борка Рајевац]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|368}} 1. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 076 || [[Соланж Ноулс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|369}} 1. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 077 || [[Лидија Русланова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|370}} 2. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 078 || [[Jela Cello]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|371}} 6. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 079 || [[Илона Чакова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|372}} 16. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 080 || [[Марија, принцеза Еристави]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|373}} 20. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 081 || [[Kristina Čepkenović Karlsen]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|374}} 29. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 082 || [[Катја Паскалева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|375}} 31. мај 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 083 || [[Ирена Вујовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|376}} 23. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 084 || [[Маргарет Бурк Вајт]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|377}} 7. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 085 || [[LP (певачица)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|378}} 10. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 086 || [[Фулан Деви]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|379}} 29. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 087 || [[Милена Поповић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|380}} 4. август 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 088 || [[Wonder Girls]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|381}} 5. август 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 089 || [[Елен Сволоу Ричардс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|382}} 22. август 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 090 || [[Ксенија Милошевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|383}} 22. август 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 091 || [[Олга Ђоковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|384}} 26. август 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- |092|| [[Љубица Кандић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|385}} 30. август 2020.|| НЧ ||[[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 093 || [[Ангела Хитлер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|386}} 1. септембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 094|| [[Љубица Карађорђевић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|387}} 21. септембар 2020.|| НЧ ||[[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 095||[[Наталија Карађорђевић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|388}} 22. септембар 2020.|| НЧ || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 096||[[Десанка Милекић ]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|389}} 25. септембар 2020.|| НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 097||[[Хелен Делић Бентли]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|390}} 3. октобар 2020.|| НЧ|| [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 098||[[Тереза Ђурић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|391}} 3. октобар 2020.||НЧ|| [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 099 || [[Ига Швјонтек]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|400}} 8. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 100 || [[Марија Тонковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|401}} 30. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 101 || [[Милева Вуковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|402}} 9. новембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Pinki|Пинки]] |- | 102 || [[Сташа Гејо]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|403}} 27. новембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 103 || [[Una Novosel ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|404}} 30. новембар 2020. || ДЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 104 || [[Стефани Фрапар]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|405}} 2. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 105 || [[Сашка Соколов]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|406}} 3. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 106 || [[Јелена Божовић Ђорђевић ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|407}} 3. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 107 || [[Ејда Адлер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|408}} 14. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 108 || [[Тамара Вученовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|409}} 15. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 109 || [[Елизабет Кортолд ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|410}} 24. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 110 || [[ Онорија Кир]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|411}} 24. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 111 || [[Матилда Макфејл]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|412}} 25. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 112 || [[Една Гест ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|413}} 25. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 113 ||[[Мери Филипс]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|414}} 25. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 114 ||[[Мери Блер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|415}} 26. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 115 ||[[Кетрин Андерсон]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|416}} 27. децембар 2020. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |} === 2021. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 ||[[Елизабет Христић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|417}} 1. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 002 ||[[Milica Janevski]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|418}} 10. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 003|| [[Florens Foster Dženkins]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|419}} 12. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Vilena66|Vilena66]] |- | 004|| [[Загорка Почековић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|420}} 16. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 005|| [[Весна Деспотовић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|421}} 16. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 006|| [[Вера Ђурашковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|422}} 17. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 007|| [[Оливера Кривокапић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|423}} 17. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 008|| [[Мерсада Бећирспахић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|424}} 19. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 009|| [[Сања Ожеговић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|425}} 20. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 010|| [[Љиљана Станојевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|426}} 20. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 011|| [[Дринка Миловић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|427}} 22. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 012|| [[Корнелија Квесић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|428}} 23. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 013|| [[Јасна Фазлић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|429}} 26. јануар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 014|| [[Сун Јафанг]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|430}} 8. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 015|| [[Вини Вонг Нг]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|431}} 8. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 016|| [[Оровида Камиј Писаро]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|432}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 017|| [[Ева Верона]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|433}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 018|| [[Ненси Перл]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|434}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 019|| [[Неитхотеп]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|435}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 020|| [[Пуаби]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|436}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 021|| [[Кубаба]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|437}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 022|| [[Тима Џебо]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|438}} 28. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 023|| [[Силвана Мирвић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|439}} 28. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 024|| [[Ирина Чакраборти]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|440}} 1. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 025|| [[Надежда Агалцова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|441}} 1. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 026|| [[Татјана Владимировна Јегорова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|442}} 1. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 027|| [[Олга Донцова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|443}} 1. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 028|| [[Елена Флерова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|444}} 1. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 029 ||[[Валајда Снов]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|445}} 2. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 030 || [[Ивана Божовић Спасојевић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|446}} 2. март 2021.|| НЧ || [[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 031 || [[Марија Дабска]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|447}} 2. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 032|| [[Пола Хедвиг]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|448}} 3. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 033|| [[Денис Луи Бар]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|449}} 3. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 034|| [[Олга Жекулина]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|450}} 4. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 035|| [[Адавија Ефендијева]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|451}} 4. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 036|| [[Шарлот Ангус]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|452}} 4. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 037|| [[Ljerka Ostojić]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|453}} 5. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 038|| [[Štefanija Puretić]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|454}} 5. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 039|| Tatjana Radovanović||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|455}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 040|| Anka Krizmanić||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|456}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 041|| Nasta Rojc||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|457}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 042|| Нанси Хог ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|458}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 043|| Сузан Кејч ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|459}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 044|| Џенел Ерс ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|460}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 045|| Џејн Гибсон ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|461}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 046|| Дона Берд ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|462}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 047|| Мадам Ферон ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|463}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 048|| Олга Ајмерсленд ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|464}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 049|| Мери Френсис Лион ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|465}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 050|| Жаклин Нунан ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|466}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 051|| Nela Sršen ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|467}} 8. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|др Милорад Димић]] |- | 052|| [[Даша из Севастопоља]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|468}} 22. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053|| [[Драгана Малешевић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|469}} 27. март 2021. || ДЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 054|| [[Ивана Вујић (музичарка)]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|470}} 28. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 055|| [[Мила Вилотијевић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|471}} 28. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056|| [[Ана Рич]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|472}} 31. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057|| [[Невена Аџемовић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|473}} 31. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 058|| [[Александра Мојсиловић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|474}} 31. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 059|| [[Љубинка Николић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|475}} 31. март 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 060|| [[Нина Дударова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|476}} 1. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 061|| [[Индира Бајрамовић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|477}} 4. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 062|| [[Леонор Телес (редитељка)]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|478}} 4. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 063|| [[Лина Тсалдари]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|479}} 10. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 064|| [[Јосипина Урбанчич Турнограјска]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|480}} 11. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 065|| [[Елеонора Шомкова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|481}} 12. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 066|| [[Екатерина Коначи]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|482}} 14. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 067|| [[Тереза Гринбаум]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|483}} 14. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 068|| [[Клара Таусон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|484}} 14. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 069|| [[Брижит Јанг]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|485}} 18. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 070|| [[Пуаби]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|486}} 27. фебруар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 071|| [[Дубравка Шимоновић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|487}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 072|| [[Роза Шапире]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|488}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 073|| [[Хелен Банерман ‎]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|489}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 074|| [[Хелена Железни-Шолц ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|490}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 075|| [[Вера Хитилова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|491}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 076|| [[Зофија Стријенска ‎]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|492}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 077|| [[Хелена Уњержиска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|493}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 078|| [[Ана Голубкина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|494}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 079|| [[Олга Бознанска ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|495}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 080|| [[Ана Рајецка]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|496}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 081|| [[Мерцедес Лаура Агиар ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|497}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 082|| [[ Марија Хосефа Гарсија Гранадос ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|498}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 083|| [[Марија Конопничка ‎]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|499}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 084|| [[Клара Ханес ‎]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|500}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 085|| [[Шарлот Елиот ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|501}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 086|| [[Естер Форбс ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|502}} 21. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 087|| [[Џуди Блум]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|503}} 24. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 088|| [[Маргарита Алигјер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|504}} 25. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 089|| [[Елена Апрелева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|505}} 25. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 090|| [[Наталија Баранскаја]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|506}} 27. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 091|| [[Ана Баркова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|507}} 27. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 092|| [[Елвира Линдо]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|508}} 30. април 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 093|| [[Дора Габе]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|509}} 4. мај 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 094|| [[Лусинда Дики]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|510}} 7. мај 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 095|| [[Biljana Popović]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|511}} 26. мај 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 096|| [[Патрисија Бренан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|512}} 1. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 097|| [[Анушка Пател]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|513}} 3. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 098|| [[Патриша Флетли Бренан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|514}} 4. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 099|| [[Паула Бадоса]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|515}} 6. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | '''100'''|| [[Ивана Башић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|516}} 6. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 101|| [[Арвида Бистрем]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|517}} 8. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 102|| [[Нина Ричи]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|518}} 16. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 103|| [[Тина Крајишник]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|519}} 26. јун 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 104|| [[Маша Јанковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|520}} 26. јун 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 105|| [[Ангела Дугалић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|521}} 26. јун 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 106|| [[Валеријана Вукосављевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|522}} 28. јун 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 107|| [[Ташлултум]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|523}} 29. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 108|| [[Баранамтара]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|524}} 29. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 109|| [[Шибту]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|525}} 29. јун 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 110|| [[Вера Аткинс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|526}} 2. јул 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 111|| [[Габријела Томас]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|527}} 6. август 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 112|| [[Јања Гарнбрет]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|528}} 6. август 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 113|| [[Сара Царић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|529}} 23. август 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 114|| [[Јована Коцић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|530}} 23. август 2021 || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 115|| [[Мери Квант]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|531}} 3. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 116|| [[Ема Радукану]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|532}} 10. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 117|| [[Лејла Фернандез]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|533}} 10. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 118|| [[Камила Андерсен]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|534}} 13. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 119|| [[Ракел Бруни]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|535}} 13. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120|| [[Амандин Бушар]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|536}} 13. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121|| [[Ребека Рут]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|537}} 15. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122|| [[Барбара Аренхарт]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|538}} 15. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 123|| [[Јелена Ангеловски]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|539}} 15. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 124|| [[Слободанка Шобота]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|540}} 16. септембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125|| [[Sara Nikolić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|541}} 6. октобар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 126|| [[Фрида Фром Рајхман]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|542}} 13. октобар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127|| [[Данијела Димитровска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|543}} 17. октобар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128|| [[Јелена Арсенијевић ]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|544}} 23. октобар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 129|| [[Јасмина Живковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|545}} 26. октобар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 130|| [[Данела Арсовска]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|546}} 2. новембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 131|| [[Адриана Вилагош]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|547}} 26. новембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 132|| [[Роза Меј Билингхерст]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|548}} 1. децембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 133|| [[Џејми Бруер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|549}} 3. децембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 134|| [[Кели Нокс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|550}} 4. децембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] |- | 135|| [[Сафра Кац]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|551}} 25. децембар 2021. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |} === 2022. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 ||[[Керолин Слејман]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|552}} 5. јануар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 002 ||[[Маржори Роудс]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|553}} 10. јануар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 003 ||[[Џоселин Лагард]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|554}} 11. јануар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 004 ||[[Анита Гавриловић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|555}} 30. јануар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 005 ||[[Данијела Божичковић Радуловић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|556}} 5. фебруар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 006 ||[[Тамара Мисирлић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|557}} 23. фебруар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 007 ||[[Хелена Емингерова]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|558}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 008 ||[[Илзе Хес]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|559}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 009 ||[[Марија Мандл]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|560}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 010 ||[[Хермин Браунштајнер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|561}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 011 ||[[Јохана Борман]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|562}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 012 ||[[Марго Дрешел]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|563}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 013 ||[[Херта Боте]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|564}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 014 ||[[Рут Нојдек]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|565}} 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 015||[[Ирма Гризе]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|566}} 6. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 016||[[Еми Геринг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|567}} 7. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 017||[[Марија Тешлер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|568}} 6. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 018||[[Хелана Олендорф]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|569}} 6. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 019||[[Барбара Реџина Дич]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|570}} 7. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 020||[[Sonja Šiljak-Yakovlev]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|571}} 9. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 021||[[Наталка Белоцерковец]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|572}} 10. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 022||[[Днипрова Чаика]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|573}} 10. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 023||[[Хана Чубач]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|574}} 10. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 024||[[Улијана Кравченко]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|575}} 10. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 025||[[Хабиба Сточевић-Ризванбеговић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|576}} 11. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 026||[[Лидија Григорјева (песникиња)]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|577}} 12. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 027||[[Ирина Калинец]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|578}} 12. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 028||[[Надија Свитлична]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|579}} 12. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 029||[[Галина Крук]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|580}} 12. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 030||[[Далија Иманић Савић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|581}} 13. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 031||[[Лујза Кузмић Мијић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|582}} 13. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 032||[[Малка Локер]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|583}} 14. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 033||[[Маргарита Јаковлева]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|584}} 17. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 034||[[Хана Јаблонска]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|585}} 18. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 035||[[Ирина Жиленко]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|586}} 18. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 036||[[Маријана Савка]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|587}} 19. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 037||[[Наталка Сњаданко]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|588}} 19. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 038||[[Маријана Кијановска]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|589}} 19. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 039||[[Естер Сегал]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|590}} 20. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 040||[[Жена Василиковска]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|591}} 20. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 041||[[Катерина Михалицина]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|592}} 22. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 042||[[Олена Пчилка]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|593}} 22. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 043||[[Христина Козловска]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|594}} 23. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 044||[[Атена Пашко]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|595}} 24. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 045||[[Наталија Нарочницка]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|596}} 25. март 2022. || НЧ|| [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 046||[[Зоја Поповић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|597}} 27. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 047||[[Оксана Марафиоти]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|598}} 2. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 048||[[Киба Лумберг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|599}} 2. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 049||[[Росарио Флорес]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|600}} 3. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 050||[[Карен Гусоф]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|601}} 3. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 051||[[Светлана Михајловна Толстој]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|602}} 10. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 052||[[Зузана Тополињска]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|603}} 10. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053||[[Аксинија Џурова]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|604}} 11. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 054||[[Бака са црвеном заставом]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|605}} 16. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 055||[[Доминик Палмер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|606}} 20. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056||[[Миа Роуз Крејг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|607}} 20. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057||[[Данијела Ђуровић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|608}} 28. април 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 058||[[Александра Дулић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|609}} 31. мај 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 059||[[Гордана Ћулибрк]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|610}} 1. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 060||[[Милена Китић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|611}} 1. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 061||[[Јасна Поповић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|612}} 1. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 062||[[Патрисија Адер Говати]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|613}} 10. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 063||[[Јелена Јовановић Симић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|614}} 10. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 064||[[Џули Круз]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|615}} 10. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 065||[[Зехра Гунеш]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|616}} 19. јун 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 066||[[Беатрикс Ексофон]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|617}} 2. јул 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 067||[[Весна Милојковић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|618}} 8. јуl 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 068||[[Бранка Јовановић (уметник)]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|619}} 14. август 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 069||[[Ивана Ивковић]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|620}} 14. август 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 070||[[Барбара Кригер]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|621}} 14. август 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 071||[[Џени Холцер]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|622}} 14. август 2022. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Др Милорад Димић]] |- | 072||[[Dorotea Čuljković]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|623}} 27. август 2022. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 073||[[Ајла Томљановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|624}} 3. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 074||[[Александра Јегдић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|625}} 23. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 075||[[Катарина Зец‎]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|626}} 26. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 076||[[Мина Ђорђевић‎]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|627}} 26. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 077||[[Ивана Катанић‎]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|628}} 26. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 078||[[Ханде Баладин‎]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|629}} 28. септембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 079||[[Надежда Мосусова]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|630}} 3. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 080||[[Мирјана Живковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|631}} 3. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 081||[[Драгана Марић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|632}} 3. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 082||[[Вера Чохаџић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|633}} 5. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 083||[[Сузана Стојановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|634}} 6. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 084||[[Ива Деспић-Симоновић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|635}} 6. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 085||[[Тијана Продановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|636}} 7. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 086||[[Мара Селвини Палацоли]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|637}} 11. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 087||[[Лаура Прлс]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|638}} 12. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 088||[[Зерка Туман Морено]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|639}} 12. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 089||[[Маделин Левин]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|640}} 14. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 090||[[Мејвис Цај]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|641}} 14. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 091||[[Дијана Фоша]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|642}} 15. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 092||[[Татјана Дмитријева]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|643}} 16. октобар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 093||[[Ана Аничкова]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|644}} 14. новембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 094||[[Miona Badžević Anđelković]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|645}} 15. новембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 095||[[Арија Мија Лоберти]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|646}} 3. децембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 096||[[Принцеза од Нолсоја]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|647}} 22. децембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 097||[[Аргифија]]||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|648}} 22. децембар 2022. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |} Ознаке: * ДЧ — допуна чланка * НЧ — нови чланак [[Категорија:Википројекат Жене|Википројекат Жене]] === 2023. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 ||[[Sofija Spic]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|552}} 16. јануар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 002 ||[[Нина Крстић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|553}} 4. фебруар 2023. || ДЧ ||[[Корисник:Ванилица |Ванилица]] |- | 003 ||[[Агнес Бенет]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|554}} 9. фебруар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 004 ||[[Кели Ен Ален]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|555}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 005 ||[[Рита Касадио]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|556}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 006 ||[[Изабел Кристина Чинчила Сото]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|557}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 007 ||[[Беатрис Гелбер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|558}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 008 ||[[Џенифер Јуенгел]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|559}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 009 ||[[Адријана Лита]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|560}} 7. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 010 ||[[Естер Гронблад]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|561}} 8. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 011 ||[[Фрида Хауг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|562}} 8. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 012 ||[[Аналиса Колман]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|563}} 8. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 013 ||[[Анела Чој]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|564}} 8. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 014 ||[[Хелен Б. Таусег]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|565}} 9. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 015 ||[[Ида Софија Скадер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|566}} 9. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 016 ||[[Мери Глакин]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|567}} 10. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 017 ||[[Марија Елизабет Закрзевска]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|568}} 10. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 018 ||[[Мери Џозефин Ханан]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|569}} 11. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 019 ||[[Клара Мас]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|570}} 11. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Intermedichbo |Dr Milorad Dimić]] |- | 020 ||[[Милена Апостолаки]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|571}} 25. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 021 ||[[Катерина Бадзели]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|572}} 25. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 022 ||[[Ана Бенаки Псаруда]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|573}} 27. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 023 ||[[Теано Фотију]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|574}} 28. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 024 ||[[Олга Кефалогиани]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|575}} 28. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 025 ||[[Ники Керамеус]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|576}} 28. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 026 ||[[Лина Мендони]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|577}} 28. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 027 ||[[Оливера Скоко]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|578}} 29. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 028 ||[[Ивана Миљак Каранфилов]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|579}} 30. март 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 029 ||[[Вања Николић (писац)]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|580}} 2. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 030 ||[[Агнеш Остојкан]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|581}} 6. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 031 ||[[Ливија Јарока]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|582}} 6. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 032 ||[[Мануш]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|583}} 8. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 033 ||[[Домна Михаилиду]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|584}} 8. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 034 ||[[Фани Пали Петралија]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|585}} 8. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 035 ||[[Васо Папандреу]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|586}} 8. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 036 ||[[Гарденија Аисек]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|587}} 9. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 037 ||[[Алиса Амафо]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|588}} 9. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 038 ||[[Марлис Аман Марксер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|589}} 10. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 039 ||[[Алексија Ејмсбери]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|590}} 11. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 040 ||[[Нијермала Бадрисинг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|591}} 11. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 041 ||[[Сузи Барбоза]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|592}} 11. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 042 ||[[Семиха Боровац]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|593}} 13. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 043 ||[[Маријам Шаби Талата]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|594}} 15. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 044 ||[[Гејл Кристијан]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|595}} 15. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 045 ||[[Валерија Чавата]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|596}} 17. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 046 ||[[Џенифер ван Дајк Силос]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|597}} 17. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 047 ||[[Роза Ферер Обиолс]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|598}} 18. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 048 ||[[Каролин Гарсија]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|599}} 21. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 049 ||[[Аурелија Фрик]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|600}} 23. април 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 050 ||[[Mарија Неира]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|601}} 13. мај 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 051 ||[[Даница Андрејевић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|602}} 9. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 052 ||[[Јасна Парлић Божовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|603}} 12. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053 ||[[Оља Арсенијевић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|604}} 12. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 054 ||[[Ивана Женарју Рајовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|605}} 17. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 055 ||[[Звездана Елезовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|606}} 17. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056 ||[[Драгана Кожан]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|607}} 18. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057 ||[[Самар Јзбек]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|608}} 20. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 058 ||[[Анђелина Лохалит]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|609}} 25. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 059 ||[[Јоланд Мабика]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|610}} 25. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 060 ||[[Дима Акта]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|611}} 25. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 061 ||[[Руфина Амаја]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|612}} 25. јун 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 062 ||[[Хена Куртагић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|613}} 19. август 2023. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 063 ||[[Каролина Мухова]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|614}} 1. септембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 064 ||[[Олга Брумас]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|615}} 4. септембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 065 ||[[Марије Хеег]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|616}} 4. септембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 066 ||[[Жене у Црној Гори]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|617}} 1. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 067 ||[[Мира Јуришић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|618}} 18. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 068 ||[[Магдалена Властелица]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|619}} 19. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 069 ||[[Лидија Мишић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|620}} 19. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 070 ||[[Јелисавета Шобер Поповић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|621}} 19. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 071 ||[[Ана Виђен]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|622}} 19. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 072 ||[[Ангелина Гаталица]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|623}} 20. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 073 ||[[Марина Тадић Бунушевац]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|624}} 24. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 074 ||[[Венија Вучинић Турински]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|625}} 24. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 075 ||[[Нада Денић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|626}} 24. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 076 ||[[Вера Стевановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|627}} 24. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 077 ||[[Јованка Страјнић Марковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|628}} 25. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 078 ||[[Милица Чађевић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|629}} 25. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 079 ||[[Мимица Миљана Алексић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|630}} 26. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 080 ||[[Милена Апостоловић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|631}} 26. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 081 ||[[Јелена Аранђеловић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|632}} 27. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 082 ||[[Милена Батак]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|633}} 27. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 083 ||[[Војна Баштовановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|634}} 27. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 084 ||[[Маја Бекан]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|635}} 27. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 085 ||[[Катарина Бенедетић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|636}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 086 ||[[Ирена Бијелић Горењак]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|637}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 087 ||[[Марија Бјекић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|638}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 088 ||[[Јасминка Богдановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|639}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 089 ||[[Андријана Богдановић Нешковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|640}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 090 ||[[Марија Бојовић (сликарка)]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|641}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 091 ||[[Стојанка Бошњак]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|642}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 092 ||[[Искра Браво]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|643}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 093 ||[[Наташа Будимлија Марковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|644}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 094 ||[[Биљана Царић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|645}} 30. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 095 ||[[Ана Церовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|646}} 31. октобар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 096 ||[[Љиљана Блажеска]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|647}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 097 ||[[Шемса Гавранкапетановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|648}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 098 ||[[Љубица Ђурђев]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|649}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 099 ||[[Душанка Јовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|650}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''100''' ||[[Александрина Паскутини]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|651}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 101 ||[[Анета Светиева]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|652}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 102 ||[[Снежана Дмитровић Здравковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|653}} 8. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 103 ||[[Љиљана Бурсаћ]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|654}} 9. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 104 ||[[Јоана Вулановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|655}} 10. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 105 ||[[Милена Крсмановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|656}} 10. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 106 ||[[Бранка Марић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|657}} 10. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 107 ||[[Слободанка Матић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|658}} 13. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 108 ||[[Мирјана Мојсић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|659}} 13. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 109 ||[[Vesna Radosavljević|Весна Радосављевић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|660}} 13. новембар 2023. || ДЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 110 ||[[Милица Вучковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|661}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 111 ||[[Милица Јелић Глигоровић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|662}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 112 ||[[Љерка Калчић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|663}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 113 ||[[Данка Петровска]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|664}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 114 ||[[Александра Ристић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|665}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 115 ||[[Радмила Степановић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|666}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 116 ||[[Станка Тодоровић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|667}} 14. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 117 ||[[Јармила Вешовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|668}} 15. новембар 2023. || ДЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 118 ||[[Оливера Грбић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|669}} 15. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 119 ||[[Милица Жарковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|670}} 15. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 120 ||[[Душица Жарковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|671}} 15. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 121 ||[[Милена Путник]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|672}} 22. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 122 ||[[Хана Хенкин Харди]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|673}} 22. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 123 ||[[Мејбел Дирмер]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|674}} 23. новембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 124 ||[[Иванка Петровић Ацин]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|675}} 1. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 125 ||[[Драгослава Вијоровић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|676}} 1. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 126 ||[[Мирјана Летица Кулунџић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|677}} 1. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 127 ||[[Милица Рибникар]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|678}} 1. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 128 ||[[Милица Црнобрња Вукадиновић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|679}} 15. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 129 ||[[Ана Цвејић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|680}} 15. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 130 ||[[Мирјана Денков Мраовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|681}} 18. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 131 ||[[Драгана Пајковић Додиг]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|682}} 18. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 132 ||[[Потчињеност женскиња]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|683}} 20. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 133 ||[[Јована Драгић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|684}} 21. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 134 ||[[Миљанa Драшковић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|685}} 21. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 135 ||[[Сузана Џелатовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|686}} 21. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 136 ||[[Ана Фафулић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|687}} 21. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 137 ||[[Тијана Фишић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|688}} 22. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 138 ||[[Исидора Фићовић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|689}} 22. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 139 ||[[Оливера Гаврић Павић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|690}} 22. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 140 ||[[Марија Гужвица]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|691}} 22. децембар 2023. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |} === 2024. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 ||[[Авитал Абергел]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|692}} 16. јануар 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 002 ||[[Самиха Халил]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|693}} 21. јануар 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 003 ||[[Силвија Акеведо]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|694}} 7. март 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 004 ||[[Марија Музичук]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|695}} 7. март 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 005 ||[[Лина Хајдрих]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|696}} 7. март 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 006 ||[[Рада Кривокапић Радоњић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|697}} 8. март 2024. || ДЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 007 ||[[Консуело Алварез Пол]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|698}} 14. март 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 008 ||[[Елена Арнедо]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|699}} 14. март 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 009 ||[[Роза Тајкон]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|700}} 6. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 010 ||[[Маргарита Цомоу]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|701}} 10. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 011 ||[[Зинаида Турчина]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|702}} 10. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 012 ||[[Људмила Хазијева]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|703}} 12. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 013 ||[[Тетјана Кочергина]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|704}} 14. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 014 ||[[Валентина Лутајева]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|705}} 14. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 015 ||[[Ана Плавшић]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|706}} 15. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 016 ||[[Антонина Дубинина]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|707}} 22. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 017 ||[[Јасмина Хадела]]|| {{ВП:ВЖ/Ч/СД|708}} 22. април 2024. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 018 || [[Аитана Бонмати]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|709}} 24. април 2024. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 019 || [[Елена Рјабчук]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|710}} 24. април 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 020 || [[Џули Зенати]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|711}} 25. април 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 021 || [[Сања Риста Попић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|712}} 27. април 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 022 || [[Отилиа Велишек Брашко]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|713}} 21. мај 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 023 || [[Маја Радивојевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|714}} 25. мај 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 024 || [[Видосава Арсенијевић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|715}} 10. јун 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 025 || [[Сара Јекић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|716}} 10. јун 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 026 || [[Марија Миљковић (песник)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|717}} 10. јун 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 027 || [[Јусра Мардини]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|718}} 21. јун 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 028 || [[Нађа Обрист]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|719}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 029 || [[Људмила Лијашенко]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|720}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 030 || [[Јекатерина Румјанцева]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|721}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 031 || [[Ана Милењина]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|722}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 032 || [[Лада Нестеренко]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|723}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 033 || [[Ања Викер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|724}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 034 || [[Ренате Јортланд]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|725}} 4. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 035 || [[Матеја Пинтар]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|726}} 7. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 036 || [[Лиа Апостоловски]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|727}} 7. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 037 || [[Андреја Лешки]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|728}} 7. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 038 || [[Јелена Ерић (бициклисткиња)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|729}} 7. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 039 || [[Ана Хендерсон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|729}} 9. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 040 || [[Тина Крижан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|730}} 12. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 041 || [[Јука Јошида]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|731}} 13. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 042 || [[Стефани Рис]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|732}} 13. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 043 || [[Мирјам Шницер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|733}} 13. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 044 || [[Сандра Вехтерсхојзер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|734}} 14. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 045 || [[Аноушка Поп]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|735}} 14. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 046 || [[Рената Кохта]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|736}} 14. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 047 || [[Силвија Плишке]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|737}} 15. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 048 || [[Соња Џејасилан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|738}} 15. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 049 || [[Алена Проскова]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|739}} 15. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 050 || [[Дорис Мадер]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|740}} 20. август 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 051 || [[Марни Макбин]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|741}} 7. септембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 052 || [[Лучила Боари]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|742}} 7. септембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053 || [[Лола Родригез Диаз]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|743}} 7. септембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 054 || [[Јелена Тијанић Савић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|744}} 25. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 055 || [[Кет Торес]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|745}} 27. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056 || [[Шандра Воворунту]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|746}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057 || [[Мишел Андерсон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|747}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 058 || [[Тина Лепосавић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|748}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 059 || [[Сузан Бисел]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|749}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 060 || [[Џејд Брукс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|750}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 061 || [[Флори Р. Берк]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|751}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 062 || [[Кетрин Чон]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|752}} 28. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 063 || [[Карен Кантриман Росвурм]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|753}} 29. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 064 || [[Милијана Радовановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|754}} 29. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 065 || [[Холи Данијелс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|755}} 30. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 066 || [[Хармони Даст]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|756}} 30. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 067 || [[Дурга Гимире]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|757}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 068 || [[Софи Хејз]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|758}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 069 || [[Шила Вајт]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|759}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 070 || [[Гулнара Шахинијан]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|760}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 071 || [[Соња Санчез]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|761}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 072 || [[Букола Ориола]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|762}} 31. октобар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 073 || [[Криси Моран]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|763}} 1. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 074 || [[Јана Матеј]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|764}} 1. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 075 || [[Мејбел Лозано]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|765}} 2. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 076 || [[Виолета Марковић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|766}} 20. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 077 || [[Јелена Враговић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|767}} 28. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 078 || [[Jasna Opavski]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|768}} 29. новембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 079 || [[Марија Кнежевић (сликарка)]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|769}} 4. децембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 080 || [[Ники Фокс]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|770}} 6. децембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 081 || [[Пени Мелвил Браун]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|771}} 7. децембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 082 || [[Зорка Стојановић]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|772}} 13. децембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 083 || [[Svetlana Moritz Miladić]] || {{ВП:ВЖ/Ч/СД|773}} 16. децембар 2024. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |} === 2025. година === {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 001 ||[[Daniela Morariu]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|774}} 2. јануар 2025. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 002 ||[[Борка Шубарановић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|775}} 9. фебрар 2025. || НЧ || [[Корисник:Ванилица|Ванилица]] |- | 003 ||[[Жан Белет]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|776}} 8. март 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 004 ||[[Хиба Абук]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|777}} 10. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 005 ||[[Аjo]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|778}} 12. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 006 ||[[Ранда Абдел Фатах]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|779}} 12. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 007 ||[[Хедер О’Роурк]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|780}} 14. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 008 ||[[Ивана Маркез Филиповић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|781}} 14. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 009 ||[[Невена Стојинов]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|782}} 16. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 010 ||[[Паџет Брустер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|783}} 17. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 011 ||[[Анка Шкембаревић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|784}} 17. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 012 ||[[Еј-Џеј Кук]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|785}} 20. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 013 ||[[Лола Глаудини]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|786}} 20. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 014 ||[[Ејми Акер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|787}} 22. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 015 ||[[Рошел Ејтс]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|788}} 22. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 016 ||[[Алиса Дијаз]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|789}} 22. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 017 ||[[Љиљана Плазинић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|790}} 22. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 018 ||[[Мекија Кокс]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|791}} 22. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 019 ||[[Данијела Кембел]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|792}} 23. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 020 ||[[Мишел Борт]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|793}} 23. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 021 ||[[Шарлејн Харис]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|794}} 23. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 022 ||[[Нур Сурер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|795}} 24. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 023 ||[[Џенифер Карпентер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|796}} 25. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 024 ||[[Дефне Самиели]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|797}} 27. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 025 ||[[Франческа Килеми]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|798}} 27. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 026 ||[[Љубов Панченко]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|799}} 27. април 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 027 ||[[Софија Русова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|800}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 028 ||[[Параска Плитка Горитсвит]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|801}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 029 ||[[Изидора Косач Борисова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|802}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 030 ||[[Јарина Чорногуз]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|803}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 031 ||[[Ирина Бељска]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|804}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 032 ||[[Марина Зерова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|805}} 3. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 033 ||[[Олга Меј Гос]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|806}} 5. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 034 ||[[Кони Артс]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|807}} 5. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 035 ||[[Катрин Жереми]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|808}} 8. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 036 ||[[Сара Гилберт]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|809}} 8. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 037 ||[[Марија Јевић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|810}} 22. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 038 ||[[Лејла Халед]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|811}} 28. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 039 ||[[Фадма Аби]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|812}} 29. мај 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 040 ||[[Асија Џебар]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|813}} 01. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 041 ||[[Азиза Бенани]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|814}} 01. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 042 ||[[Латифа Ахербах]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|815}} 01. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 043 ||[[Нежа Чекруни]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|816}} 01. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 044 ||[[Латифа Лабида]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|817}} 03. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 045 ||[[Аиџа Беларби]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|818}} 03. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 046 ||[[Хурија Бенис Синасер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|819}} 03. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 047 ||[[Сумаја Намане Гесус]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|820}} 04. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 048 ||[[Лили Кеј]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|821}} 15. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 049 ||[[Ана Карина Алто]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|822}} 18. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 050 ||[[Електра Апостолу]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|823}} 18. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 051 ||[[Хилијана Балмаседа]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|824}} 19. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 052 ||[[Ирена Бернашкова]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|825}} 19. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 053 ||[[Хелга Бејер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|826}} 19. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 054 ||[[Магда Бошковић]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|827}} 19. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 055 ||[[Зара Мохамади]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|828}} 23. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 056 ||[[Бека Хелер]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|829}} 23. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 057 ||[[Накета Рикс]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|830}} 26. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 058 ||[[Мери Џо Коди]] ||{{ВП:ВЖ/Ч/СД|831}} 27. јун 2025. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |} Ознаке: * ДЧ — допуна чланка * НЧ — нови чланак [[Категорија:Википројекат Жене|Википројекат Жене]] 5p0q4tyxtryirows0yvbbvkez0jb440 0 1419635 30098803 29324590 2025-06-27T15:26:07Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098803 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Ванилица | слика = Vanilice 001.jpg | слика_ширина = 250px | слика_опис = Ванилица | друго_име = вормица, пољубац | национална_кухиња = домаћа кухиња | место_порекла = | регија/држава = {{застава|Србија}} | креатор = | врста_јела = [[колач]] | температура = хладно | рок_трајања = | главни_састојци = [[брашно]], [[шећер]], [[маст]], [[џем]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Ванилица''' је врста традиционалног ситног колача у [[Србија|Србији]], често присутан при прославама [[крсна слава|крсних слава]], [[Нова година|Нове године]], [[Божић]]а...<ref>{{cite news|title=Srpske vanilice najbolji sitni kolači|url=http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.285.html:582325-Srpske-vanilice-najbolji-sitni-kolaci|accessdate=18. 9. 2016|newspaper=Новости|date=20. decembar 2015.}}</ref> Колач је проглашен за најбољи ситни колач на [[свет]]у према истраживању [[кулинарство|кулинарског]] [[веб сајт|сајта]] -{Food52.com}-. У појединим деловима Србије користе се за ванилице и следећи називи: вормице, пољупци... == Рецепт == Не постоји тачан рецепт за прављење овог надасве једноставног колача, који у свим варијантама садржи три основне намирнице [[брашно]], маст и [[шећер]].<ref>{{cite web|title=Starinske vanilice|url=http://bgonline.rs/vanilice/|work=BG online|accessdate=18. 9. 2016|archive-date=10. 08. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160810132649/http://bgonline.rs/vanilice|url-status=dead}}</ref> У скорије време се појавила варијанта посног колача, где се уместо масти користи [[маргарин]] и без [[јаје (храна)|јаја]]. Рецепт који је овим колачићима донео титулу, потребно је за 60 ванилица:<ref>{{cite news|title=KO ZNA ZNA Srpske vanilice najbolji sitni kolači na svetu|url=http://www.alo.rs/srpske-vanilice-najbolji-sitni-kolaci-na-svetu/24928|accessdate=18. 9. 2016|newspaper=ALO|date = 20. 12. 2015.}}</ref> * 200 грама шећера у праху, * 1 махуна ваниле исечена на комадиће, * 300 грама масти, * 250 грама кристал шећера, * једно јаје, * 2 жуманца, * сок од једног лимуна, * једна кашичица фино рендане лимунове корице, * 250 грама млевених ораха, * 600 грама брашна и * џем или мармелада (шипак, кајсија, шљива...) Неколико дана унапред, пре прављења, помешати шећер у праху са исеченом махуном ваниле и затворити у кутију, како би се добио ванилин шећер. У чинији помешати маст са кристал шећером док не се добије крем. Умути јаје, жуманца, лимунов сок и лимунову корицу, додати орахе и брашно и мутити док не се добије уједначено тесто. Покрити га и хладити у фрижидер бар три сата или током ноћи. Угрејати рерну на 180°c, ставити тесто на добро побрашњену радну површину и разваљати на дебљину од око пола центиметра. Обложити два плеха папиром за печење и уз помоћ мале модле вадити ванилице и ређати их размакнуте у плехове, а затим их пећи око 12 минута, тако да остану беле и пустити да се охладе на тепсији око пет минута. Затим их пребацити на решетку или равну површину док се потпуно не охладе. Када су потпуно хладни, сваки кексић намазати џемом и поклопити другим кексићем. Сваки тако добијен „сендвич” добро уваљати у ванилин шећер, ставити их у лимену кутију и чекати један до два дана пре сервирања (ако се не поједе пре тога). == Гранцле == [[File:Grancle.jpg|thumb|Гранцле]] Основни рецепт за ванилице не садржи орахе, већ су ванилице препознатљиве по својој изразито белој боји. Гранцле су старинска верзија ванилица у којима су, поред састојака од којих се праве ванилице, ораси доминантан део. Ова варијанта рецепта одликује се хрскавошћу, служи се почевши од другог дана после прављења и може да стоји неколико дана на собној температури. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://food52.com/recipes/19487-vanilice-the-little-vanilla-cookies Food52/Vanilice (The Little Vanilla Cookies) by QueenSashy ]{{en}} {{Подножје|Кулинарство|Србија}} [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Слаткиши]] [[Категорија:Колачи]] [[Категорија:Храна]] glfjwsgig8144hev58vswqv0xnw97tj 10 1423471 30098560 29345447 2025-06-27T12:26:30Z Vux33 178022 30098560 wikitext text/x-wiki {{Navbox |name = Победници Париз—Рубеа |image = |title = [[Списак победника Париз—Рубеа|Поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едници Париз—Рубеа]] |bodyclass = hlist |group1 = 1880—1899 |list1 = * 1896. [[Јозеф Фишер]] * 1897. [[Морис Гарен]] * 1898. [[Морис Гарен]] * 1899. [[Алберт Шампион]] |group2 = 1900—1919 |list2 = * 1900. [[Емил Бур]] * 1901. [[Лисјен Лена]] * 1902. [[Лисјен Лена]] * 1903. [[Иполит Окутирје]] * 1904. [[Иполит Окутирје]] * 1905. [[Луј Труселије]] * 1906. [[Анри Корне]] * 1907. [[Жорж Пасерје]] * 1908. [[Сирил ван Хауварт]] * 1909. [[Октав Лапиз]] * 1910. [[Октав Лапиз]] * 1911. [[Октав Лапиз]] * 1912. [[Шарл Крипелан]] * 1913. [[Франсоа Фабе]] * 1914. [[Шарл Крипелан]] * {{grey|1915—1918. <small>(Први св{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}етски рат)</small>}} * 1919. [[Анри Пелисје]] |group3 = 1920—1939 |list3 = * 1920. [[Пол Деман]] * 1921. [[Анри Пелисје]] * 1922. [[Алберт Дејонге]] * 1923. [[Хајри Сутер]] * 1924. [[Жил ван Евел]] * 1925. [[Феликс Селије]] * 1926. [[Јулин Делбек]] * 1927. [[Жорж Ронс]] * 1928. [[Андре Ледик]] * 1929. [[Шарл Меније]] * 1930. [[Јулин Верваке]] * 1931. [[Гастон Ребри]] * 1932. [[Ромајн Гајселс]] * 1933. [[Силвер Мас]] * 1934. [[Гастон Ребри]] * 1935. [[Гастон Ребри]] * 1936. [[Жорж Спеше]] * 1937. [[Жил Роси]] * 1938. [[Лусин Сторм]] * 1939. [[Емил Масон млађи]] |group4 = 1940—1959 |list4 = * {{grey|1940—1942. <small>(Други св{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}етски рат)</small>}} * 1943. [[Маркел Кинт]] * 1944 [[Маурис Десимплар]] * 1945. [[Пол Маје]] * 1946. [[Жорж Клас]] * 1947. [[Жорж Клас]] * 1948. [[Рик ван Стенберген]] * 1949. [[Серс Копи]] / [[Андре Маје]]<sup>1</sup> * 1950. [[Фаусто Копи]] * 1951. [[Антонио Бевилакуа]] * 1952. [[Рик ван Стенберген]] * 1953. [[Гермајн Дерајке]] * 1954. [[Ремон Импанис]] * 1955. [[Жан Форестје]] * 1956 [[Луизон Бобе]] * 1957. [[Фред де Бројне]] * 1958. [[Леон Вандале]] * 1959. [[Ноел Форе]] |group5 = 1960—1979 |list5 = * 1960. [[Пино Серами]] * 1961. [[Рик ван Лој]] * 1962. [[Рик ван Лој]] * 1963. [[Емил Дамс]] * 1964. [[Петер Пост]] * 1965. [[Рик ван Лој]] * 1966. [[Феличе Ђимонди]] * 1967. [[Јан Јансен]] * 1968. [[Еди Меркс]] * 1969. [[Валтер Годефрот]] * 1970. [[Еди Меркс]] * 1971. [[Рогер Росир]] * 1972. [[Рогер де Фламинк]] * 1973. [[Еди Меркс]] * 1974. [[Рогер де Фламинк]] * 1975. [[Рогер де Фламинк]] * 1976. [[Марк Демејер]] * 1977. [[Рогер де Фламинк]] * 1978. [[Франческо Мозер]] * 1979. [[Франческо Мозер]] * 1980. [[Франческо Мозер]] |group6 = 1980—1999 |list6 = * 1981. [[Бернар Ино]] * 1982. [[Јан Рас]] * 1983. [[Хени Којпер]] * 1984. [[Шон Кели]] * 1985. [[Марк Мадио]] * 1986. [[Шон Кели]] * 1987. [[Ерик Вандерарден]] * 1988. [[Дирк Демол]] * 1989. [[Жан Мари Вампер]] * 1990. [[Еди Планкарт]] * 1991. [[Марк Мадио]] * 1992. [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1993. [[Жилбер Дикло Ласал]] * 1994. [[Андреј Чмил]] * 1995. [[Франко Балерини]] * 1996. [[Јохан Мусеув]] * 1997. [[Фредерик Гиздон]] * 1998. [[Франко Балерини]] * 1999. [[Андреа Тафи]] |group7 = 2000—2019 |list7 = * 2000. [[Јохан Мусеув]] * 2001. [[Сервајс Кнавен]] * 2002. [[Јохан Мусеув]] * 2003. [[Петер Ван Петегем]] * 2004. [[Магнус Бекстет]] * 2005. [[Том Бонен]] * 2006. [[Фабијан Канчелара]] * 2007. [[Стјуарт О'Грејди]] * 2008. [[Том Бонен]] * 2009. [[Том Бонен]] * 2010. [[Фабијан Канчелара]] * 2011. [[Јохан Вансумерен]] * 2012. [[Том Бонен]] * 2013. [[Фабијан Канчелара]] * 2014. [[Ники Терпстра]] * 2015. [[Џон Дегенколб]] * 2016. [[Метју Хејман]] * 2017. [[Грег ван Авермат]] * 2018. [[Петер Саган]] * 2019. [[Филип Жилбер]] |group8 = 2020—2039 |list8 = * {{grey|2020. <small>(Није било трке)</small>}} * 2021. [[Сони Колбрели]] * 2022. [[Дилан ван Барле]] * 2023. [[Метју ван дер Пул]] * 2024. [[Метју ван дер Пул]] * [[Париз—Рубе 2025.|2025]]. [[Метју ван дер Пул]] |below = <sup>1</sup>1949. поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}еда је дод{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ијј}}ељена и Андреу Мајеу и Серсу Копију. }}<noinclude>[[Категорија:Навигациони шаблони за победнике бициклистичких класика|Париз—Рубе]]</noinclude> k4lzccltd1kw9pk2e4lpbqxst44znf0 0 1435331 30098840 30028778 2025-06-27T16:02:40Z Gatački vuk 436113 30098840 wikitext text/x-wiki {{Infobox Weapon | name = М270 вишецевни лансер ракета (MLRS) | image = 1st Battalion, 6th Field Artillery Regiment - 191106-A-BS310-0214.jpg | caption = M270 MLRS | origin = [[САД]] | used_by = | type = [[Вишецевни бацач ракета]] <!-- Type selection --> | is_ranged = yes | is_bladed = | is_explosive = | is_artillery = | is_vehicle = yes | is_UK = <!-- Service history --> | service = од 31. марта 1983. | wars = [[Заливски рат]]<br /> [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Рат у Авганистану]]<br /> [[Рат у Ираку]]<br />[[Грађански рат у Сирији]]<ref>{{cite web|url = https://www.almasdarnews.com/article/video-syrian-army-fires-massive-missiles-towards-jihadist-heartland-not-far-idlib/|title = VIDEO: Syrian Army fires massive missiles towards jihadist heartland not far from Idlib|date = 24. 11. 2017|publisher = |access-date = 29. 5. 2018|archive-date = 29. 5. 2018|archive-url = https://web.archive.org/web/20180529213525/https://www.almasdarnews.com/article/video-syrian-army-fires-massive-missiles-towards-jihadist-heartland-not-far-idlib/|url-status = dead}}</ref><br /> [[Инвазија Русије на Украјину|Рат у Украјини]] <!-- Production history --> | designer = [[Vought]] | design_date = 1977. | manufacturer = [[Lockheed Martin]], [[Diehl BGT Defence]], [[Aérospatiale]] | production_date = 1980–2003 | number = | variants = M270A1 M270B1 <!-- General specifications --> | weight = 55,000 lb (24,950 kg) | length = 22 ft 6 in (6.85 m) | part_length = | width = 9 ft 9 in (2.97 m) | height = 8 ft 6 in (2.59 m) | crew = 3 <!-- Ranged weapon specifications --> | cartridge = | caliber = | action = | rate = Ракете: 12 у < 40 sec Пројектили: 2 у 10 sec | velocity = | range = M26: 32 km<br /> M26A1/A2: 45 km<br /> M30/31: 84 km<br /> GMLRS+: 120 km<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=SjzvNo7bmt0 Ausa - Atacms Gmlrs - Youtube]</ref><ref>[http://www.shephardmedia.com/news/landwarfareintl/lockheed-martin-receives-mlrs-follow-order/ Lockheed Martin receives MLRS follow-on order] - Shephardmedia.com, 20 July 2012</ref><ref>[http://www.army-technology.com/news/newsus-military-orders-additional-gmlrs-rockets-from-lockheed Additional GMLRS rockets ordered by US Army from Lockheed] - Army-Technology.com, 4. 2. 2013.</ref> | max_range = [[ATACMS]]: {{convert|165|or|300|km|mi| abbr = on}} | feed = | sights = <!-- Artillery specifications --> | breech = | recoil = | carriage = | elevation = | traverse = <!-- Bladed weapon specifications --> | blade_type = | hilt_type = | sheath_type = | head_type = | haft_type = <!-- Explosive specifications --> | diameter = | filling = | filling_weight = | detonation = | yield = <!-- Vehicle specifications --> | armour = | primary_armament = M269 вишецевни лансер ракета | secondary_armament = | engine = Cummins Diesel | engine_power = {{convert|368|kW|hp}} | pw_ratio = | suspension = | vehicle_range = {{convert|400|mi|km}} | speed = {{convert|64,3|km/h|mph}} }} '''М270 вишецевни бацач ракета''' ('''M270 MLRS''') јесте [[Оклопна возила|оклопни]], [[Самоходна артиљерија|самоходни]], [[вишецевни бацач ракета]]; тип [[Ракетна артиљерија|ракетне артиљерије]]. Од када је први М270 испоручен [[Армија Сједињених Држава|америчкој војсци]] 1983. године, овај вишецевни бацач ракета је уведен у наоружање од стране неколико земаља чланица [[НАТО]]-а. Неких 1300 примерака система М270 досада је [[Производња|произведено]] у Сједињеним Америчким Државама и Европи, заједно са више од 700.000 [[ракета]]. Производња система М70 је окончана 2003. године, када је последња серија испоручена египатској војсци. == Преглед == Ово оружје може гађати вођеним и невођеним пројектилима на даљини од 42&nbsp;km. Испаљивањем [[Балистичка ракета|балистичке ракете]], као што је она америчке производње познате као [[MGM-140 ATACMS|Војни тактички ракетни системи]] (АТАЦАМС), може да погоди циљеве од 300&nbsp;km; бојева глава у таквим гађањима достиже надморску висину од око 50&nbsp;km (164.000 стопа). М270 се може користити у гађању и [[удари и бежи]] тактикама, тако што брзо испаљује ракете, а затим се помера како би избегао [[контрабатирање]] противничке артиљерије. Овај вишецевни бацач ракета је заједнички развијен од стране Уједињеног Краљевства, Сједињених Држава, Западне Немачке, Француске и Италије. Развијен је из старијих система за подизање опште подршке (ГСРС). Систем оружја М270 МЛРС је колективно познат као М270 МЛРС самоходни утоваривач / лансер (СХУЛ). СХУЛ се састоји од три примарна подсистема: М269 Пуњача Лансирног Модула (ПЛМ), у којем се налази и електронски систем за контролу ватре, спојен је са М993 Носећим Возилом. М993 је дериват шасије [[Бредли борбено возило|Бредли борбеног возила]].<ref name="веза5">{{cite web|last = Pike|first = John|url = http://www.globalsecurity.org/military/systems/ground/m270.htm |title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS |publisher = Globalsecurity.org |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/m270.htm |title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS |publisher = Fas.org |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> Ракете и АТАЦМС пројектили се налазе у измењивим лансирним контејнерима. Сваки контејнер садржи шест стандардних ракета или једну вођену ракету АТАЦМС; два типа се не могу мешати. Пуњач лансирног модула може да држи два контејнера у исто време, која се ручно пуне користећи интегрисани систем витла. Свих дванаест ракета или две АТАЦМС ракете могу се испалити за мање од једног минута. Један лансер који испаљује дванаест ракета може потпуно да покрије један квадратни [[километар]] са [[Касетна бомба|касетним]] главама. Из тог разлога, МЛРС се понекад назива "Систем за уклањање мреже" (метричке мапе се обично деле на мрежу од 1&nbsp;km).<ref>Ben Rooney, [https://www.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/04/21/wexo321.html "Tank-busting helicopters ready for action"] {{Wayback|url=https://www.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=%2Farchive%2F1999%2F04%2F21%2Fwexo321.html |date=20080511131342}}, ''[[Daily Telegraph]]'', April 21, 1999.</ref> Или неформално међу артиљеријским особљем као "прстом Бога", пошто један лансер може санирати целокупан мрежни квадрат, који је приближно величине прста на типичној мапи. Типични МЛРС групни плотун се састојао од три возила М270 од којих је сваки пуцао са свих 12 ракета. Са сваком ракетом која садржи 644 М77 гранате, цели плотун би у циљном подручју спустио 23.184 граната. Међутим, са промашајем од 2%, то би оставило око 400 недетонираних бомби распршених по том подручју, што би могло угрозити пријатељске трупе и цивиле.<ref>[https://www.wired.com/2008/05/after-cluster-b/ After Cluster Bombs: Raining Nails], ''Wired'', 30 May 2008</ref> У 2006. години, овај систем је унапређен тако да гађа вођеним пројектилима. Права фаза испитивања вођеног јединственог пројектила (ИКСМ31) завршена је по убрзаном распореду у марту 2006. године. Због хитне потребе државе, вођени ракетни системи су брзо постављени и коришћени у [[Ирак]]у.<ref name="MWJ">{{cite journal|author=|title="Guided MLRS Unitary Rocket Successfully Tested"|url=http://www.mwjournal.com/journal/article.asp?HH_ID=AR_609|journal=Microwave Journal|date=March 2006|volume=49|issue=3|pages=|access-date=29. 05. 2018|archive-date=15. 11. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20061115005346/http://www.mwjournal.com/Journal/article.asp?HH_ID=AR_609|url-status=}}, , стр. 39</ref> [[Локид Мартин]] је такође добио уговор за претварање постојећих ракета М30 ДПИЦМ ГМЛРС у јединствену варијанту КСМ31.<ref>{{cite web|url = http://www.defenseindustrydaily.com/2006/08/lockheed-gets-166m-to-convert-mlrs-rockets-asked-to-speed-up-gmlrs-production-updated/index.php| title = Lockheed Gets $16.6M to Convert MLRS Rockets, Asked to Speed Up GMLRS Production (updated)|work = Defense Industry Daily| date = 2. 8. 2006| accessdate = 23. 10. 2013|archive-date = 24. 3. 2007|archive-url = https://web.archive.org/web/20070324155551/http://www.defenseindustrydaily.com/2006/08/lockheed-gets-166m-to-convert-mlrs-rockets-asked-to-speed-up-gmlrs-production-updated/index.php|url-status = dead}}</ref> Јединствена ракета М31 ГМЛРС по први пут је трансформисала М270 у артиљеријски систем по мети циља. Захваљујући ГПС смерницама и једној високо-експлозивној бојевој глави од 200&nbsp;lb (91&nbsp;kg), М31 може погађати циљеве прецизно, с мање шансе за колатералну штету, када би требало да испаљује мање ракета, смањујући логистичке захтеве. Јединствена бојева глава такође је омогућила да се МЛРС може користити у урбаним срединама. М31 је имао двоструки модус осигурача са тачком детонације и опцијом кашњења како би уништавао меке циљеве и лако утврђене бункере, с тим да је надограђени М31А1 опремљен вишефункцијским осигурачем који додјељује режим бесконачног зрачења за употребу против људства на отвореном ; режим близине може се подесити на 3 или 10 метара (9,8 или 32,8 стопа) висине експлозије (ВЕ). ГМЛРС има минимални опсег дејства од 15&nbsp;km и може да погоди циљ на удаљености до 70&nbsp;km, са својом ударном брзином од 2,5 маха.<ref>[http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/m31.htm M31 GMLRS Unitary] - Globalsecurity.org</ref><ref>[http://www.msl.army.mil/Pages/PFRMS/pgmr.html Precision Fires Rocket & Missile Systems] {{webarchive|url = https://web.archive.org/web/20150627092443/http://www.msl.army.mil/Pages/PFRMS/pgmr.html |date = 27. 6. 2015}} - MSL.Army.mil</ref> Немачки развојни артиљеријски систем, који се зове Артиљеријски топовски модул, користио је МЛРС шасију на својим развојним возилима.<ref>{{cite web| url = http://www.janes.com/articles/Janes-Armour-and-Artillery/Krauss-Maffei-Wegmann-155-mm-52-calibre-Artillery-Gun-Module-AGM-Germany.html |title = Defense & Security Intelligence & Analysis: IHS Jane's &#124; IHS |publisher = Janes.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> У 2012. години склопљен је уговор о побољшању оклопа М270 и побољшању контроле ватре према стандардима ХИМАРС-а.<ref>{{cite web| url = http://www.defenseindustrydaily.com/USA-Moves-to-Update-Its-M270-Rocket-Launchers-07449/ |title = USA Moves to Update Its M270 Rocket Launchers |publisher = Defenseindustrydaily.com |date = 1. 7. 2012. |accessdate = 23. 10. 2013.}}</ref> У јуну 2015. године, на моделу М270А1 је спроведено тестирање испаљивања ракета након надоградње, у вези са пројектом Побољшана оклопа кабине, која обезбеђује возило помоћу побољшаног оклопа кабине и прозора.<ref>[http://www.army.mil/article/153172/Improved_Multiple_Launch_Rocket_System_tested_at_White_Sands_Missile_Range/ Improved Multiple Launch Rocket System tested at White Sands Missile Range] - Army.mil, 31 July 2015.</ref> == Историјат употребе == [[Датотека:Army mlrs 1982 02.jpg|thumb|upright|left|М270 МЛРС спроводи лансирање ракета.]] Када је први пут примљен у Војску САД, МЛРС је коришћен у комбинованом батаљону који се састојао од две батерије традиционалне артиљерије ([[Хаубица|хаубице]]) и једне батерије МЛРС СХУЛ-а (самоходни утоваривач / лансер). Прва оперативна органска или "све МЛРС" јединица био је 6. батаљон, 27. теренске артиљерије.<ref>{{cite web |url = http://www.military.com/HomePage/UnitPageHistory/1,13506,102118%7C966742,00.html |archive-url=https://archive.today/20130905170304/http://www.military.com/HomePage/UnitPageHistory/1,13506,102118%7C966742,00.html |url-status=dead |archive-date=5. 9. 2013|title = History for 6th Battalion, 27th Field Artillery (1960s to Present) |publisher = Military.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> Да би 6. батаљон, 27. теренске артиљерије поново био активиран као први војни батаљон ракетног система (МЛРС) 1. октобра 1984. године и постао познат као "Поносни ракети". У марту 1990. године, јединица је распоређена у место Вјат Сендс у чијем домету су се налазили пројектили, у Новом Мексику да би се спровели почетни оперативни тест и евалуација војних тактичких ракетних система. Успех теста обезбедио је војсци висококвалитетну прецизност и подршку великог домета. Дана 2. септембра 1990, 6. батаљон, 27. теренске артиљерије распоређена је у Саудијској Арабији у знак подршке Операцији Пустињски Штит. Ова јединица која је била подређена XVIII Ваздушном корпусу артиљерије, одиграла је кључну улогу у раној одбрани Саудијске Арабије. Пошто је Пустињски Штит претворен у Пустињску Олују, батаљон је био прва јединица САД за артиљерију која је гађала у Кувајт. Током рата, 6. батаљон, 27. теренске артиљерије обезбедио је правовремене и прецизне ракетне ударе и ракетну ватру за амерички корпус на терену, 82. ваздухопловну дивизију, 6. француску оклопну дивизију, 1. оклопну, 1. пјешадијску дивизију, 101. ваздухопловне дивизије и 24. пешадијске дивизије (механизована). Батерија 92. теренске артиљерије (МЛРС) била је распоређена за време Заливског рата 1990. године из Фт. Худа Текас. Док је 3 / 27. ФА (МЛРС) из Форт Брага распоређена у знак подршке Операцији Пустињски Штит у аугусту 1990. године. А / 21. теренска артиљерија (МЛРС) - артиљерија прве коњичке дивизије распоређена у знак подршке Операцији Пустињска Олуја у септембру 1990. У децембру 1990, А-40. теренска артиљерија (МЛРС) - артиљерија треће оклопне дивизије (Ханау), 1 / 27. ФА (МЛРС) део 41. теренске артиљеријске бригаде (Бабенхаусен) и 4 / 27. ФА (МЛРС) (Вертхеим) размештени су као подршка операцији [[Заливски рат|Пустињски Штит]] из њихових база у Немачкој и 1 / 158. теренска артиљерија из Националне гарде Оклахома армије распоређена је у јануару 1991. [[Датотека:MLRS-system.JPEG|thumb|right|МЛРС-систем са лансирним возилом, пуњачем ракетама и командним центром унутар командног возила М577.]] Почетком фебруара 1991. године, 4-27 ФА покренула је највећу МЛРС ноћну ватру у историји,<ref>{{cite web|url = https://www.youtube.com/watch?v=1RkzVvZHC6w|title = C-1/27th FA MLRS|date = 26. 11. 2009|publisher = YouTube|accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> гађајући са 312 ракете у једној мисији.<ref>{{Cite news|url = https://www.globalsecurity.org/military/agency/army/4-27fa.htm|title = 4th Battalion, 27th Field Artillery Regiment|last = Pike|first = John|accessdate = 8. 10. 2017|language = en}}</ref> Од тада се користи у бројним војним ангажманима, укључујући и [[Инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирака 2003. године]]. У марту 2007, британско министарство одбране је одлучило да пошаље трупе МЛРС ради подршке текућим операцијама у јужној провинцији Хелманд у Авганистану; они ће користити ново развијену вођену муницију. У априлу 2011, прве модернизоване ракете МЛРС II и М31 ГМЛРС су предате немачкој војној артиљеријској школи у Идар Оберштајну. Немачка војска користи ракету М31 која је домета 90&nbsp;km.<ref>{{cite web |url = http://www.bwb.org/portal/a/bwb/!ut/p/c4/LYrBCoMwEAX_aDdKC-KtQZBehdLa20aDLF0TCWu9-PFNoG9gLvPwjZlAX15IOQYSfOE4cesOcIcD-ujuRYBEfCB8lvfsYYrBa7H6oJy9JNKYYItJpZQ9pVyAZxxN1VlT1-a_6mx62w-P5nrp7nbAbV1vPwLmUn8!/ |title = Rollout MARS II und GMLRS Unitary |language = de |publisher = Bwb.org |date = 26. 7. 2012|accessdate = 6. 8. 2012|archive-date = 17. 3. 2012|archive-url = https://web.archive.org/web/20120317125356/http://www.bwb.org/portal/a/bwb/!ut/p/c4/LYrBCoMwEAX_aDdKC-KtQZBehdLa20aDLF0TCWu9-PFNoG9gLvPwjZlAX15IOQYSfOE4cesOcIcD-ujuRYBEfCB8lvfsYYrBa7H6oJy9JNKYYItJpZQ9pVyAZxxN1VlT1-a_6mx62w-P5nrp7nbAbV1vPwLmUn8!/ |url-status = dead}}</ref> == Верзије == [[Датотека:MLRS (Multiple Launch Rocket System) Vehicles at Camp Bastion, Afghanistan MOD 45148148.jpg|thumb|right|Британски М270 МЛРС 2008. године у кампу Бастион у Авганистану]](десно возило) [[Датотека:MLRS firing on the ranges at Otterburn. MOD 45158572.jpg|thumb|Британски М270 пуцао на Обтербурн области за тренинг 2015. године.]] [[Датотека:MARS (MLRS) Bundeswehr.jpg|thumb|right|МАРС (МЛРС) немачке војске]] * '''М270''' је оригинална верзија, која носи оружје од 12 ракета у два контејнера за лансирање са по шест комада. Овај оклопљени мобилни бацач користи издужену Брадли шасију и има високу способност проходности ван путева. * '''М270 ИПДС''' је била привремена надоградња која се примењена на одређени број лансера како би обезбедила могућност испаљивања ракета дугог домета вођених помоћу ГПС АТАЦМС Блок IА, за потребе јединица за брзо реаговање и Блок II ракетне јединице док нису испоручене довољне количине лансера М270А1. * '''М270А1''' је резултат програма надоградње за америчку војску за 2005. годину, а касније и за неколико других држава. Лансер се појављује идентичан са М270, али садржи побољшани систем за контролу ватре (ПСКВ) и побољшани механички систем покретача (ПМСП). Ово омогућава значајно брже поступке лансирања и отпуштање нових врста муниције, укључујући ГПС-вођене ракете. * '''М270Б1''' је надоградња британске војске, слична као и А1, али такође укључује и побољшани пакет оклопа, који пружа посади бољу заштиту од напада. * '''М270Ц1''' је био предлог за надоградњу Локед Мартина који укључује [[ХИМАРС]] Универзални систем контриле ватре (УСКВ) уместо ПСКВ. * '''МАРС2 / ЛРУ''' је европска надоградња М270 која укључује Немачку, Италију и Француску. МАРС2 је опремљен новим системом за контролу ватре (ЕСКВ - Европски систем за контролу ватре) подједнако дизајниран за Ваздушну одбрану и космос. ЕСКВ омогућава испаљивање ракета М31, М31А1, М32, АТ2 и 110 мм, али не и М26, М26А1 и М30, како би се осигурала потпуна усклађеност са [[Споразум о забрани касетних бомби|Конвенцијом о касетној муницији]]. == МЛРС ракете и пројектили == [[Датотека:M77 Cluster Munition With Hand.jpg|right|225px|thumb|"Челична киша" -муниција типа М77 ДНУКМ коју користи МЛРС М26 ракета. 644 М77с по ракети. М77 је развијен из М483А1 који је развијен за артиљеријске гранате.]] Систем М270 може испалити ракете и артиљеријске ракете из МЛРС породице муниције, које се производе и користе на више платформи и у више земаља. Укључујући ове: * '''М26''' (САД): ракета са 644 М77 са двонаменском унапређеном конвенционалном муницијом (ДНУКМ), домета од 32&nbsp;km. ** '''М26А1''' (САД): ракета проширеног домета (РПД) са дометом од 45&nbsp;km и 518 М85 подмуниције (побољшана верзија М77 ДНУКМ подмуниције). ** '''М26А2''' (САД): Као М26А1, али користећи М77 подмуницију. Привремено употребљавано док М85 муниција није ушла у службу. ** '''Бомба копненог лансирања малог пречника''' (БКЛМ): Боинг модификује бомбе са малим пречником ракетног мотора који ће бити лансиран са земаљских ракетних система као што је М270 МЛРС. Са демилитаризацијом касетне муниције из ракета М26, компанија наводи да би посебним начином адаптације ракета поново могла да се користи. * '''М27''' (САД): Потпуно инертна обука Лансирних цеви / Контејнера да би се омогућио пун циклус пуњења током једног обуке. * '''М28''' (САД): Ракета за обуку. М26 са три теретна контејнера и три контејнера за маркирање димом уместо бојевог пуњења. ** '''М28А1''' (САД): Ракета са смањеним дометом (РССД) са танким носом. Опсег смањен на 9&nbsp;km. * '''КСМ29''' (САД): Ракета са сензором за уништавање оклопа (РСУО). Није стандардизован. * '''М30''' (САД): Вођени МЛРС (ГМЛРС). Прецизна вођена ракета се простире на преко 60&nbsp;km са стандардним пуњењем од 404 М85 подмуниције. * '''М31''' (САД): вођени јединствени МЛРС. Дериват М30 са јединственом високо експлозивном бојном главом за употребу на урбаним и планинским теренима.<ref>{{cite web|url = http://www.lockheedmartin.com/us/products/GuidedUnitaryMLRSRocket.html|title = Guided MLRS Unitary Rocket · Lockheed Martin|website = www.lockheedmartin.com|accessdate = 30. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140811224004/http://www.lockheedmartin.com/us/products/GuidedUnitaryMLRSRocket.html|archive-date = 11. 8. 2014|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.dsca.mil/major-arms-sales/finland-guided-multiple-launch-rocket-system-gmlrs-m31a1-unitary-and-gmlrs-m30a1|title = Finland - Guided Multiple Launch Rocket System (GMLRS) M31A1 Unitary and GMLRS M30A1 Alternative Warhead Rockets in Pods - The Official Home of the Defense Security Cooperation Agency|website = www.dsca.mil}}</ref> ** '''М31А1''' (САД): Развијена верзија М31. * '''М32 СМАрт''' (Немачка): Ретрофит ракете М30 од стране Диехл Дифенс-а са комада 4 СМАрт противтенковске подмуниције и новим летачким софтвером. Демонстрирано, али никад није наручено. М32 није био званична ознака * '''АТ2''' МЛРС ракета (Немачка): СЦАТМИН ракета изведена из М26 са 28 анти-тенковских мина АТ2 и домета од 38&nbsp;km. * '''110&nbsp;mm''' ракета (Немачка): експлозивна бојева глава 110&nbsp;mm ракета из фазног система ЛАРС2 који је поново употребљен за потребе обуке. Захтева комплет за обуку, који укључује специфични 6 цевни лансер. * '''М39 (МГМ-140)''' (САД): Војни тактички ракетни систем (АТАЦМС). Велики вођени пројектил који користи лансер М270, са разним бојним главама. Главни чланак: МГМ-140 АТАЦМС * '''КСМ135''' (САД): Ракета са бинарном хемијском бојном главом (ВКС (нервни агенс)). Није стандардизован. === Обрнути инжењеринг === Турска је да би добила снабдевање М26 без консензуса из САД и због тога што САД нису желеле да деле технологије започела је израду инверзне инжењерске ракете М26 у оквиру пројекта САГЕ 227 како би имале своје снабдевање ракетама.<ref>{{cite web| url = https://books.google.rs/books?id=U3QsvhRetkcC&pg=PA91&lpg=PA91&dq=SAGE+227+rocket&source=bl&ots=fafLm6sqPL&sig=WFM79sIODV-dN0NYhaloWMI2YuU&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjXwPOQ6MjYAhWH_ywKHRXDByUQ6AEIRzAI#v=onepage&q=SAGE+227+rocket&f=false| title = Royal Artillery| publisher = PediaPress| via = Google Books}}</ref> Током током развоја САГЕ-227 пројекта А / Б / Ц / Д ракете средњег домета са композитним артиљеријским горивом и САГЕ-227 Ф експерименталне вођене ракете које су тада биле развијене. * {{застава|Турска}} '''ПАРС САГЕ-227 Ф''' (Турска): експериментално вођени МЛРС (ГМЛРС) развијен од стране ТУБИТАК-САГЕ да замени ракете М26. === Израелске ракете === Израел је развио сопствене ракете за употребу у "Менатетзу", надограђеном верзијом М270 МЛРС. Ракете развија и производи ИМИ Системс. * {{застава|Израел}} ракета кординиране трајакторије(ТЦС / РАМАМ) (Израел): Трајекторија током лета коригована за побољшану тачност. * {{застава|Израел}} Ромач (Израел): ГПС-вођена ракета са опсегом од 35&nbsp;km, бојне главе {{convert|20|kg|lb}} и одступањем поготка мањим од 10 метара.<ref>[http://armyrecognition.com/january_2016_global_defense_security_news_industry/israel_s_new_guided_missiles_system_romah_will_soon_be_operational_31501161.html Israel's new guided missiles system Romah will soon be operational] - Armyrecognition.com, 15 January 2016</ref> * {{застава|Израел}} Ра'ам Еитхан ("Јаки гром") (Израел): побољшана верзија ТЦС / РАМАМ-а (трајекторија током лета коригована за побољшану тачност) са знатно смањеним процентом грешке код поготка. Одабране спецификације ракете * Калибар: {{convert|227|mm|in}} * Дужина: 3,94 m (12,93 стопа) * Мотор: ракета на чврсто гориво {| class="wikitable" |- ! Назив ! Тежина ! Домет (макс) ! Вођење ! Бојева глава |- ! [[M-26 artillery rocket|M26]] | {{convert|306|kg|lb}} | 32&nbsp;km | | 644 M77 [[DPICM]] [[submunition]]s |- ! M26A1/A2 | {{convert|296|kg|lb}} | over 45&nbsp;km | | M26A1: 518 M85 DPICM submunitions<br />M26A2: 518 M77 DPICM submunitions |- ! M30/M31 | | 84&nbsp;km<ref>{{fr}} Fabrice Fayet, [http://www.cicde.defense.gouv.fr/IMG/pdf/20150608_np_cicde_pia-3-2-4-1-dloc.pdf Détachement de Liaison, Observation et Coordination] {{Wayback|url=http://www.cicde.defense.gouv.fr/IMG/pdf/20150608_np_cicde_pia-3-2-4-1-dloc.pdf |date=20160606175401}}. стр. 15, Joint Centre of concepts, doctrines and experiments, French army, 8 June 2015</ref> |[[GPS]]/[[Inertial guidance system|INS]] | M30: 404 M85 DPICM submunitions<br />M31: {{convert|90|kg|lb}} unitary HE |- ! AT2 SCATMIN | {{convert|254|kg|lb}} | 39&nbsp;km | | [[AT2 mine]] |- ! PARS SAGE-227 F | over 300&nbsp;kg/160&nbsp;kg | 70&nbsp;km | | |} === Алтернативни програм бојеве главе === У априлу 2012, Локид Мартин је добио уговор од 79,4 милиона долара за развој ГМЛРС-а који укључује алтернативну бојну главу дизајнирану у Алиант Течсистемс-у, која би замијенила ДНУКМ касетне бојеве главе. Верзија АВ је дизајнирана као замена са мало измена потребних за постојеће ракете. Програм развоја инжењерства и производње (ЕМД) требало је да траје 36 месеци, а очекује се да ће ГМЛРС алтернативне бојеве главе ступити у употребу крајем 2016. године.<ref>[http://defense-update.com/20120424_gmlrs-to-get-a-new-warhead.html#.U2LjicJOUdU GMLRS to Get a New Warhead] - Defense-Update.com, 24 April 2012.</ref> АВ бојна глава је велика авио фрагментирајућа бојева глава која експлодира на висини 30 стопа (9,1 m) преко циљног подручја како би растеретила продорне пројектиле. Знатна штета може бити проузрокована због велике површине коју покрива, остављајући за собом само чврсте металне пројектиле и инертне ракетне фрагменте.<ref>[http://armytechnology.armylive.dodlive.mil/index.php/2014/09/02/army-tests-safer-warhead/ Army tests safer warhead] {{Wayback|url=http://armytechnology.armylive.dodlive.mil/index.php/2014/09/02/army-tests-safer-warhead/ |date=20140912052341}} - Armytechnology.Armylive.DoDlive.mil, 2 September 2014.</ref> из {{convert|90|kg|lb}} тешке бојеве главе која садржи приближно 182.000 предформираних волфрамових фрагмената.<ref>[http://www.dote.osd.mil/pub/reports/FY2015/pdf/army/2015gmlrs.pdf Guided Multiple Launch Rocket System (GMLRS) Alternative Warhead (GMLRS-AW) M30A1] {{Wayback|url=http://www.dote.osd.mil/pub/reports/FY2015/pdf/army/2015gmlrs.pdf |date=20170911204810}} - Office of the Director, Operational Test & Evaluation. 2015.</ref> Дана 22. маја 2013. године, тест Локид Мартин и АТК су извели тест гађање ГМЛРС ракетом са новом касетном бојевом главом развијеном у оквиру програма Алтернативних бојеве главе (АВО), чији је циљ био да произведе замену за ДНУКМ бомбе у М30 вођеним ракетама. Испаљен је од стране М142 ХИМАРС-а и путовао је 35&nbsp;km пре детонације. АВО бојеве главе ће имати једнаки или већи утицај на материјалне и пешадијске циљеве, не остављајући неексплодиране убојне мамице.<ref>{{cite web |url = http://dmilt.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6915:us-army-seraches-for-cluster-munitions-alternatives&catid=37:north-america&Itemid=59 |title = US Army searches for cluster munitions alternatives |publisher = Dmilt.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013.|url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140202171623/http://dmilt.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6915:us-army-seraches-for-cluster-munitions-alternatives&catid=37:north-america&Itemid=59 |archivedate = 2. 2. 2014.|df= }}</ref> Дана 23. октобра 2013. године Локид је спровео трећи и последњи инжењерски развојни тест ГМЛРС алтернативне бојне главе. Три ракете су које су испаљене на удаљености од 17&nbsp;km уништиле су своје циљеве. Програм Алтернативне бојеве главе је затим дошао у фазу тестирања производних услова.<ref>[http://www.deagel.com/news/Altenative-GMLRS-Warhead-Completes-Third-Successful-Fight-Test_n000012053.aspx Alternative GMLRS Warhead Completes Third Successful Fight Test] - Deagel.com, 23 October 2013.</ref> Пети и последњи тест услова за производњу (ТУП) за АВ ГМЛРС је спроведен у априлу 2014. године, испаљивањем четири ракете ХИМАРС-а на мету удаљену 65&nbsp;km.<ref>[http://www.lockheedmartin.com/us/news/press-releases/2014/april/mfc-041614-lm-gmlrs-alternative-warhead-logs-successful.html Lockheed Martin GMLRS Alternative Warhead Logs Successful Flight-Test Series, Shifts To Next Testing Phase] - Lockheed news release, 16 April 2014.</ref> Дана 28. јула 2014. године, Локид је успешно завршио сва развојна тестирања / оперативна тестирања (РТ / ОТ) за АВ ГМЛРС. То су били су први тестови спроведени са војницима који су управљали системом за контролу ватре, испаљујући ракете средње и далекометније од ХИМАРС-а. Иницијални оперативни тест и евалуације (ИОТ & Е) требало је да буде провести на јесен 2014.<ref>[http://www.deagel.com/news/Lockheed-Martin-Completes-Successful-Operational-Flight-Tests-of-GMLRS-Alternative-Warhead_n000013017.aspx Lockheed Martin Completes Successful Operational Flight Tests of GMLRS Alternative Warhead] - Deagel.com, 28 July 2014.</ref> Компанија Локид је 15. септембра 2015. године склопила уговор за производњу јединичне ракете ГМЛРС Лот 10, која укључује прву наруџбу за производњу АВ.<ref>[http://www.marketwatch.com/story/lockheed-martin-gmlrs-alternative-warhead-gets-first-order-2015-09-15 Lockheed Martin GMLRS Alternative Warhead Gets First Order] - Marketwatch.com, 15 September 2015.</ref> == М993 - спецификације == [[Датотека:IDF-M270-MLRS-Israel-60.jpg|мини|Израелска верзија М270 које се користи у Израелској војсци.]] * Усвојен у наоружање: 1982 (војска САД)<ref name="GLOBSECSTATS">{{Cite web|url = http://www.globalsecurity.org/military/systems/ground/m270.htm|title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS|last = John Pike |publisher = Globalsecurity.org|accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> * Први пут је примењен у акцији: 1991  * Посада: 3 * Тежина напуњен : 24,756 кг * Дужина: 6.86 метара * Ширина : 2.97 метара * Висина : 2.57 метара * Максимална брзина на путу : 64 км на сат * Операциони домет : 480 км * Просечна цена : 2,3 милиона долара == Корисници == [[Датотека:M270_operators.png|мини|400x400пиксел|Мапа са оператерима М270 у плавој и бившим оператерима у црвеној боји]] === Тренутни корисници === * {{Застава|Египат}} - 48 * {{Застава|Бахреин}} - 9 * {{Застава|Финска}} - 22 * {{Застава|Француска}} - 13 * {{Застава|Немачка}} - 50+202 * {{Застава|Грчка}} - 36 * {{Застава|Израел}} - 64 * {{Застава|Италија}} - 22 * {{Застава|Јапан}} - 99 * {{Застава|Саудијска Арабија}} - 50 * {{Застава|Јужна Кореја}} - 58 * {{Застава|Турска}} - 12 * {{Застава|Уједињено Краљевство}} - 42 * {{Застава|Сједињене Америчке Државе}} - 840+151<ref name="lma">{{Cite web|url = http://www.lockheedmartin.com/content/dam/lockheed/data/mfc/pc/m270_series/mfc_m270_series_launchers-pc.pdf|title = MLRS® M270 Series Launchers|website = |publisher = Lockheed Martin|accessdate = 2. 6. 2015|quote = |archive-url=https://web.archive.org/web/20150719222612/http://www.lockheedmartin.com/content/dam/lockheed/data/mfc/pc/m270_series/mfc_m270_series_launchers-pc.pdf|archive-date = 19. 7. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> * {{Застава|Украјина}} - 10<ref>{{cite web |date=June 2022|title=Deutschland will angeblich Mehrfachraketenwerfer in die Ukraine liefern |trans-title=Germany reportedly wants to supply multiple rocket launchers to Ukraine |url=https://i.postimg.cc/8PB3WMtK/image.jpg |publisher=[[Der Spiegel]] |language=de |via=i.postimg.cc}}</ref><ref>{{cite web |title=Великобритания вслед за Штатами объявила о поставках реактивных систем в Украину |url=https://theuk.one/news/amp/velikobritaniya-vsled-za-shtatami-obyavila-o/13502}}</ref><ref>{{Cite web |title=Minister of Defence of Ukraine |url=https://twitter.com/oleksiireznikov/status/1547965132000530434 |access-date=15. 7. 2022. |website=Twitter |language=en}}</ref> === Бивши корисници === * {{Застава|Данска}}: Краљевска Данска Војска (није више у служби; продато Финској Војсци) (12) * {{Застава|Холандија}}: Краљевска војска Холандије (није у употреби од 2004; продато Финској Војсци) * {{Застава|Норвешка}}: Норвешка краљевска војска (12) (никада није ушао у званичну употребу; у складишту) == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.army.mod.uk/equipment/23276.aspx British MLRS] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app. 4/mlrs.html Designation Systems] * [https://web.archive.org/web/20090126094414/http://www.diehl-bgt.de/index.php?id=551&L=1 Diehl BGT—German developer and manufacturer of GMLRS (site in English)] * [https://web.archive.org/web/20081023141714/http://www.danskpanser.dk/Baeltekoretojer/M270A1.htm Danish M270 MLRS] {{Подножје}} [[Категорија:Вишецевни бацачи ракета]] [[Категорија:Самоходна артиљерија]] rtkt6pbqpj101ikk626dhe21khta88k 30098841 30098840 2025-06-27T16:03:33Z Gatački vuk 436113 30098841 wikitext text/x-wiki {{Infobox Weapon | name = М270 вишецевни бацач ракета (MLRS) | image = 1st Battalion, 6th Field Artillery Regiment - 191106-A-BS310-0214.jpg | caption = M270 MLRS | origin = [[САД]] | used_by = | type = [[Вишецевни бацач ракета]] <!-- Type selection -->| is_ranged = yes | is_bladed = | is_explosive = | is_artillery = | is_vehicle = yes | is_UK = <!-- Service history --> | service = од 31. марта 1983. | wars = [[Заливски рат]]<br /> [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Рат у Авганистану]]<br /> [[Рат у Ираку]]<br />[[Грађански рат у Сирији]]<ref>{{cite web|url = https://www.almasdarnews.com/article/video-syrian-army-fires-massive-missiles-towards-jihadist-heartland-not-far-idlib/|title = VIDEO: Syrian Army fires massive missiles towards jihadist heartland not far from Idlib|date = 24. 11. 2017|publisher = |access-date = 29. 5. 2018|archive-date = 29. 5. 2018|archive-url = https://web.archive.org/web/20180529213525/https://www.almasdarnews.com/article/video-syrian-army-fires-massive-missiles-towards-jihadist-heartland-not-far-idlib/|url-status = dead}}</ref><br /> [[Инвазија Русије на Украјину|Рат у Украјини]] <!-- Production history -->| designer = [[Vought]] | design_date = 1977. | manufacturer = [[Lockheed Martin]], [[Diehl BGT Defence]], [[Aérospatiale]] | production_date = 1980–2003 | number = | variants = M270A1 M270B1 <!-- General specifications -->| weight = 55,000 lb (24,950 kg) | length = 22 ft 6 in (6.85 m) | part_length = | width = 9 ft 9 in (2.97 m) | height = 8 ft 6 in (2.59 m) | crew = 3 <!-- Ranged weapon specifications -->| cartridge = | caliber = | action = | rate = Ракете: 12 у < 40 sec Пројектили: 2 у 10 sec | velocity = | range = M26: 32 km<br /> M26A1/A2: 45 km<br /> M30/31: 84 km<br /> GMLRS+: 120 km<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=SjzvNo7bmt0 Ausa - Atacms Gmlrs - Youtube]</ref><ref>[http://www.shephardmedia.com/news/landwarfareintl/lockheed-martin-receives-mlrs-follow-order/ Lockheed Martin receives MLRS follow-on order] - Shephardmedia.com, 20 July 2012</ref><ref>[http://www.army-technology.com/news/newsus-military-orders-additional-gmlrs-rockets-from-lockheed Additional GMLRS rockets ordered by US Army from Lockheed] - Army-Technology.com, 4. 2. 2013.</ref> | max_range = [[ATACMS]]: {{convert|165|or|300|km|mi| abbr = on}} | feed = | sights = <!-- Artillery specifications --> | breech = | recoil = | carriage = | elevation = | traverse = <!-- Bladed weapon specifications --> | blade_type = | hilt_type = | sheath_type = | head_type = | haft_type = <!-- Explosive specifications --> | diameter = | filling = | filling_weight = | detonation = | yield = <!-- Vehicle specifications --> | armour = | primary_armament = M269 вишецевни лансер ракета | secondary_armament = | engine = Cummins Diesel | engine_power = {{convert|368|kW|hp}} | pw_ratio = | suspension = | vehicle_range = {{convert|400|mi|km}} | speed = {{convert|64,3|km/h|mph}} }} '''М270 вишецевни бацач ракета''' ('''M270 MLRS''') јесте [[Оклопна возила|оклопни]], [[Самоходна артиљерија|самоходни]], [[вишецевни бацач ракета]]; тип [[Ракетна артиљерија|ракетне артиљерије]]. Од када је први М270 испоручен [[Армија Сједињених Држава|америчкој војсци]] 1983. године, овај вишецевни бацач ракета је уведен у наоружање од стране неколико земаља чланица [[НАТО]]-а. Неких 1300 примерака система М270 досада је [[Производња|произведено]] у Сједињеним Америчким Државама и Европи, заједно са више од 700.000 [[ракета]]. Производња система М70 је окончана 2003. године, када је последња серија испоручена египатској војсци. == Преглед == Ово оружје може гађати вођеним и невођеним пројектилима на даљини од 42&nbsp;km. Испаљивањем [[Балистичка ракета|балистичке ракете]], као што је она америчке производње познате као [[MGM-140 ATACMS|Војни тактички ракетни системи]] (АТАЦАМС), може да погоди циљеве од 300&nbsp;km; бојева глава у таквим гађањима достиже надморску висину од око 50&nbsp;km (164.000 стопа). М270 се може користити у гађању и [[удари и бежи]] тактикама, тако што брзо испаљује ракете, а затим се помера како би избегао [[контрабатирање]] противничке артиљерије. Овај вишецевни бацач ракета је заједнички развијен од стране Уједињеног Краљевства, Сједињених Држава, Западне Немачке, Француске и Италије. Развијен је из старијих система за подизање опште подршке (ГСРС). Систем оружја М270 МЛРС је колективно познат као М270 МЛРС самоходни утоваривач / лансер (СХУЛ). СХУЛ се састоји од три примарна подсистема: М269 Пуњача Лансирног Модула (ПЛМ), у којем се налази и електронски систем за контролу ватре, спојен је са М993 Носећим Возилом. М993 је дериват шасије [[Бредли борбено возило|Бредли борбеног возила]].<ref name="веза5">{{cite web|last = Pike|first = John|url = http://www.globalsecurity.org/military/systems/ground/m270.htm |title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS |publisher = Globalsecurity.org |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.fas.org/man/dod-101/sys/land/m270.htm |title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS |publisher = Fas.org |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> Ракете и АТАЦМС пројектили се налазе у измењивим лансирним контејнерима. Сваки контејнер садржи шест стандардних ракета или једну вођену ракету АТАЦМС; два типа се не могу мешати. Пуњач лансирног модула може да држи два контејнера у исто време, која се ручно пуне користећи интегрисани систем витла. Свих дванаест ракета или две АТАЦМС ракете могу се испалити за мање од једног минута. Један лансер који испаљује дванаест ракета може потпуно да покрије један квадратни [[километар]] са [[Касетна бомба|касетним]] главама. Из тог разлога, МЛРС се понекад назива "Систем за уклањање мреже" (метричке мапе се обично деле на мрежу од 1&nbsp;km).<ref>Ben Rooney, [https://www.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=/archive/1999/04/21/wexo321.html "Tank-busting helicopters ready for action"] {{Wayback|url=https://www.telegraph.co.uk/htmlContent.jhtml?html=%2Farchive%2F1999%2F04%2F21%2Fwexo321.html |date=20080511131342}}, ''[[Daily Telegraph]]'', April 21, 1999.</ref> Или неформално међу артиљеријским особљем као "прстом Бога", пошто један лансер може санирати целокупан мрежни квадрат, који је приближно величине прста на типичној мапи. Типични МЛРС групни плотун се састојао од три возила М270 од којих је сваки пуцао са свих 12 ракета. Са сваком ракетом која садржи 644 М77 гранате, цели плотун би у циљном подручју спустио 23.184 граната. Међутим, са промашајем од 2%, то би оставило око 400 недетонираних бомби распршених по том подручју, што би могло угрозити пријатељске трупе и цивиле.<ref>[https://www.wired.com/2008/05/after-cluster-b/ After Cluster Bombs: Raining Nails], ''Wired'', 30 May 2008</ref> У 2006. години, овај систем је унапређен тако да гађа вођеним пројектилима. Права фаза испитивања вођеног јединственог пројектила (ИКСМ31) завршена је по убрзаном распореду у марту 2006. године. Због хитне потребе државе, вођени ракетни системи су брзо постављени и коришћени у [[Ирак]]у.<ref name="MWJ">{{cite journal|author=|title="Guided MLRS Unitary Rocket Successfully Tested"|url=http://www.mwjournal.com/journal/article.asp?HH_ID=AR_609|journal=Microwave Journal|date=March 2006|volume=49|issue=3|pages=|access-date=29. 05. 2018|archive-date=15. 11. 2006|archive-url=https://web.archive.org/web/20061115005346/http://www.mwjournal.com/Journal/article.asp?HH_ID=AR_609|url-status=}}, , стр. 39</ref> [[Локид Мартин]] је такође добио уговор за претварање постојећих ракета М30 ДПИЦМ ГМЛРС у јединствену варијанту КСМ31.<ref>{{cite web|url = http://www.defenseindustrydaily.com/2006/08/lockheed-gets-166m-to-convert-mlrs-rockets-asked-to-speed-up-gmlrs-production-updated/index.php| title = Lockheed Gets $16.6M to Convert MLRS Rockets, Asked to Speed Up GMLRS Production (updated)|work = Defense Industry Daily| date = 2. 8. 2006| accessdate = 23. 10. 2013|archive-date = 24. 3. 2007|archive-url = https://web.archive.org/web/20070324155551/http://www.defenseindustrydaily.com/2006/08/lockheed-gets-166m-to-convert-mlrs-rockets-asked-to-speed-up-gmlrs-production-updated/index.php|url-status = dead}}</ref> Јединствена ракета М31 ГМЛРС по први пут је трансформисала М270 у артиљеријски систем по мети циља. Захваљујући ГПС смерницама и једној високо-експлозивној бојевој глави од 200&nbsp;lb (91&nbsp;kg), М31 може погађати циљеве прецизно, с мање шансе за колатералну штету, када би требало да испаљује мање ракета, смањујући логистичке захтеве. Јединствена бојева глава такође је омогућила да се МЛРС може користити у урбаним срединама. М31 је имао двоструки модус осигурача са тачком детонације и опцијом кашњења како би уништавао меке циљеве и лако утврђене бункере, с тим да је надограђени М31А1 опремљен вишефункцијским осигурачем који додјељује режим бесконачног зрачења за употребу против људства на отвореном ; режим близине може се подесити на 3 или 10 метара (9,8 или 32,8 стопа) висине експлозије (ВЕ). ГМЛРС има минимални опсег дејства од 15&nbsp;km и може да погоди циљ на удаљености до 70&nbsp;km, са својом ударном брзином од 2,5 маха.<ref>[http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/m31.htm M31 GMLRS Unitary] - Globalsecurity.org</ref><ref>[http://www.msl.army.mil/Pages/PFRMS/pgmr.html Precision Fires Rocket & Missile Systems] {{webarchive|url = https://web.archive.org/web/20150627092443/http://www.msl.army.mil/Pages/PFRMS/pgmr.html |date = 27. 6. 2015}} - MSL.Army.mil</ref> Немачки развојни артиљеријски систем, који се зове Артиљеријски топовски модул, користио је МЛРС шасију на својим развојним возилима.<ref>{{cite web| url = http://www.janes.com/articles/Janes-Armour-and-Artillery/Krauss-Maffei-Wegmann-155-mm-52-calibre-Artillery-Gun-Module-AGM-Germany.html |title = Defense & Security Intelligence & Analysis: IHS Jane's &#124; IHS |publisher = Janes.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> У 2012. години склопљен је уговор о побољшању оклопа М270 и побољшању контроле ватре према стандардима ХИМАРС-а.<ref>{{cite web| url = http://www.defenseindustrydaily.com/USA-Moves-to-Update-Its-M270-Rocket-Launchers-07449/ |title = USA Moves to Update Its M270 Rocket Launchers |publisher = Defenseindustrydaily.com |date = 1. 7. 2012. |accessdate = 23. 10. 2013.}}</ref> У јуну 2015. године, на моделу М270А1 је спроведено тестирање испаљивања ракета након надоградње, у вези са пројектом Побољшана оклопа кабине, која обезбеђује возило помоћу побољшаног оклопа кабине и прозора.<ref>[http://www.army.mil/article/153172/Improved_Multiple_Launch_Rocket_System_tested_at_White_Sands_Missile_Range/ Improved Multiple Launch Rocket System tested at White Sands Missile Range] - Army.mil, 31 July 2015.</ref> == Историјат употребе == [[Датотека:Army mlrs 1982 02.jpg|thumb|upright|left|М270 МЛРС спроводи лансирање ракета.]] Када је први пут примљен у Војску САД, МЛРС је коришћен у комбинованом батаљону који се састојао од две батерије традиционалне артиљерије ([[Хаубица|хаубице]]) и једне батерије МЛРС СХУЛ-а (самоходни утоваривач / лансер). Прва оперативна органска или "све МЛРС" јединица био је 6. батаљон, 27. теренске артиљерије.<ref>{{cite web |url = http://www.military.com/HomePage/UnitPageHistory/1,13506,102118%7C966742,00.html |archive-url=https://archive.today/20130905170304/http://www.military.com/HomePage/UnitPageHistory/1,13506,102118%7C966742,00.html |url-status=dead |archive-date=5. 9. 2013|title = History for 6th Battalion, 27th Field Artillery (1960s to Present) |publisher = Military.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> Да би 6. батаљон, 27. теренске артиљерије поново био активиран као први војни батаљон ракетног система (МЛРС) 1. октобра 1984. године и постао познат као "Поносни ракети". У марту 1990. године, јединица је распоређена у место Вјат Сендс у чијем домету су се налазили пројектили, у Новом Мексику да би се спровели почетни оперативни тест и евалуација војних тактичких ракетних система. Успех теста обезбедио је војсци висококвалитетну прецизност и подршку великог домета. Дана 2. септембра 1990, 6. батаљон, 27. теренске артиљерије распоређена је у Саудијској Арабији у знак подршке Операцији Пустињски Штит. Ова јединица која је била подређена XVIII Ваздушном корпусу артиљерије, одиграла је кључну улогу у раној одбрани Саудијске Арабије. Пошто је Пустињски Штит претворен у Пустињску Олују, батаљон је био прва јединица САД за артиљерију која је гађала у Кувајт. Током рата, 6. батаљон, 27. теренске артиљерије обезбедио је правовремене и прецизне ракетне ударе и ракетну ватру за амерички корпус на терену, 82. ваздухопловну дивизију, 6. француску оклопну дивизију, 1. оклопну, 1. пјешадијску дивизију, 101. ваздухопловне дивизије и 24. пешадијске дивизије (механизована). Батерија 92. теренске артиљерије (МЛРС) била је распоређена за време Заливског рата 1990. године из Фт. Худа Текас. Док је 3 / 27. ФА (МЛРС) из Форт Брага распоређена у знак подршке Операцији Пустињски Штит у аугусту 1990. године. А / 21. теренска артиљерија (МЛРС) - артиљерија прве коњичке дивизије распоређена у знак подршке Операцији Пустињска Олуја у септембру 1990. У децембру 1990, А-40. теренска артиљерија (МЛРС) - артиљерија треће оклопне дивизије (Ханау), 1 / 27. ФА (МЛРС) део 41. теренске артиљеријске бригаде (Бабенхаусен) и 4 / 27. ФА (МЛРС) (Вертхеим) размештени су као подршка операцији [[Заливски рат|Пустињски Штит]] из њихових база у Немачкој и 1 / 158. теренска артиљерија из Националне гарде Оклахома армије распоређена је у јануару 1991. [[Датотека:MLRS-system.JPEG|thumb|right|МЛРС-систем са лансирним возилом, пуњачем ракетама и командним центром унутар командног возила М577.]] Почетком фебруара 1991. године, 4-27 ФА покренула је највећу МЛРС ноћну ватру у историји,<ref>{{cite web|url = https://www.youtube.com/watch?v=1RkzVvZHC6w|title = C-1/27th FA MLRS|date = 26. 11. 2009|publisher = YouTube|accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> гађајући са 312 ракете у једној мисији.<ref>{{Cite news|url = https://www.globalsecurity.org/military/agency/army/4-27fa.htm|title = 4th Battalion, 27th Field Artillery Regiment|last = Pike|first = John|accessdate = 8. 10. 2017|language = en}}</ref> Од тада се користи у бројним војним ангажманима, укључујући и [[Инвазија на Ирак (2003)|инвазију на Ирака 2003. године]]. У марту 2007, британско министарство одбране је одлучило да пошаље трупе МЛРС ради подршке текућим операцијама у јужној провинцији Хелманд у Авганистану; они ће користити ново развијену вођену муницију. У априлу 2011, прве модернизоване ракете МЛРС II и М31 ГМЛРС су предате немачкој војној артиљеријској школи у Идар Оберштајну. Немачка војска користи ракету М31 која је домета 90&nbsp;km.<ref>{{cite web |url = http://www.bwb.org/portal/a/bwb/!ut/p/c4/LYrBCoMwEAX_aDdKC-KtQZBehdLa20aDLF0TCWu9-PFNoG9gLvPwjZlAX15IOQYSfOE4cesOcIcD-ujuRYBEfCB8lvfsYYrBa7H6oJy9JNKYYItJpZQ9pVyAZxxN1VlT1-a_6mx62w-P5nrp7nbAbV1vPwLmUn8!/ |title = Rollout MARS II und GMLRS Unitary |language = de |publisher = Bwb.org |date = 26. 7. 2012|accessdate = 6. 8. 2012|archive-date = 17. 3. 2012|archive-url = https://web.archive.org/web/20120317125356/http://www.bwb.org/portal/a/bwb/!ut/p/c4/LYrBCoMwEAX_aDdKC-KtQZBehdLa20aDLF0TCWu9-PFNoG9gLvPwjZlAX15IOQYSfOE4cesOcIcD-ujuRYBEfCB8lvfsYYrBa7H6oJy9JNKYYItJpZQ9pVyAZxxN1VlT1-a_6mx62w-P5nrp7nbAbV1vPwLmUn8!/ |url-status = dead}}</ref> == Верзије == [[Датотека:MLRS (Multiple Launch Rocket System) Vehicles at Camp Bastion, Afghanistan MOD 45148148.jpg|thumb|right|Британски М270 МЛРС 2008. године у кампу Бастион у Авганистану]](десно возило) [[Датотека:MLRS firing on the ranges at Otterburn. MOD 45158572.jpg|thumb|Британски М270 пуцао на Обтербурн области за тренинг 2015. године.]] [[Датотека:MARS (MLRS) Bundeswehr.jpg|thumb|right|МАРС (МЛРС) немачке војске]] * '''М270''' је оригинална верзија, која носи оружје од 12 ракета у два контејнера за лансирање са по шест комада. Овај оклопљени мобилни бацач користи издужену Брадли шасију и има високу способност проходности ван путева. * '''М270 ИПДС''' је била привремена надоградња која се примењена на одређени број лансера како би обезбедила могућност испаљивања ракета дугог домета вођених помоћу ГПС АТАЦМС Блок IА, за потребе јединица за брзо реаговање и Блок II ракетне јединице док нису испоручене довољне количине лансера М270А1. * '''М270А1''' је резултат програма надоградње за америчку војску за 2005. годину, а касније и за неколико других држава. Лансер се појављује идентичан са М270, али садржи побољшани систем за контролу ватре (ПСКВ) и побољшани механички систем покретача (ПМСП). Ово омогућава значајно брже поступке лансирања и отпуштање нових врста муниције, укључујући ГПС-вођене ракете. * '''М270Б1''' је надоградња британске војске, слична као и А1, али такође укључује и побољшани пакет оклопа, који пружа посади бољу заштиту од напада. * '''М270Ц1''' је био предлог за надоградњу Локед Мартина који укључује [[ХИМАРС]] Универзални систем контриле ватре (УСКВ) уместо ПСКВ. * '''МАРС2 / ЛРУ''' је европска надоградња М270 која укључује Немачку, Италију и Француску. МАРС2 је опремљен новим системом за контролу ватре (ЕСКВ - Европски систем за контролу ватре) подједнако дизајниран за Ваздушну одбрану и космос. ЕСКВ омогућава испаљивање ракета М31, М31А1, М32, АТ2 и 110 мм, али не и М26, М26А1 и М30, како би се осигурала потпуна усклађеност са [[Споразум о забрани касетних бомби|Конвенцијом о касетној муницији]]. == МЛРС ракете и пројектили == [[Датотека:M77 Cluster Munition With Hand.jpg|right|225px|thumb|"Челична киша" -муниција типа М77 ДНУКМ коју користи МЛРС М26 ракета. 644 М77с по ракети. М77 је развијен из М483А1 који је развијен за артиљеријске гранате.]] Систем М270 може испалити ракете и артиљеријске ракете из МЛРС породице муниције, које се производе и користе на више платформи и у више земаља. Укључујући ове: * '''М26''' (САД): ракета са 644 М77 са двонаменском унапређеном конвенционалном муницијом (ДНУКМ), домета од 32&nbsp;km. ** '''М26А1''' (САД): ракета проширеног домета (РПД) са дометом од 45&nbsp;km и 518 М85 подмуниције (побољшана верзија М77 ДНУКМ подмуниције). ** '''М26А2''' (САД): Као М26А1, али користећи М77 подмуницију. Привремено употребљавано док М85 муниција није ушла у службу. ** '''Бомба копненог лансирања малог пречника''' (БКЛМ): Боинг модификује бомбе са малим пречником ракетног мотора који ће бити лансиран са земаљских ракетних система као што је М270 МЛРС. Са демилитаризацијом касетне муниције из ракета М26, компанија наводи да би посебним начином адаптације ракета поново могла да се користи. * '''М27''' (САД): Потпуно инертна обука Лансирних цеви / Контејнера да би се омогућио пун циклус пуњења током једног обуке. * '''М28''' (САД): Ракета за обуку. М26 са три теретна контејнера и три контејнера за маркирање димом уместо бојевог пуњења. ** '''М28А1''' (САД): Ракета са смањеним дометом (РССД) са танким носом. Опсег смањен на 9&nbsp;km. * '''КСМ29''' (САД): Ракета са сензором за уништавање оклопа (РСУО). Није стандардизован. * '''М30''' (САД): Вођени МЛРС (ГМЛРС). Прецизна вођена ракета се простире на преко 60&nbsp;km са стандардним пуњењем од 404 М85 подмуниције. * '''М31''' (САД): вођени јединствени МЛРС. Дериват М30 са јединственом високо експлозивном бојном главом за употребу на урбаним и планинским теренима.<ref>{{cite web|url = http://www.lockheedmartin.com/us/products/GuidedUnitaryMLRSRocket.html|title = Guided MLRS Unitary Rocket · Lockheed Martin|website = www.lockheedmartin.com|accessdate = 30. 5. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20140811224004/http://www.lockheedmartin.com/us/products/GuidedUnitaryMLRSRocket.html|archive-date = 11. 8. 2014|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.dsca.mil/major-arms-sales/finland-guided-multiple-launch-rocket-system-gmlrs-m31a1-unitary-and-gmlrs-m30a1|title = Finland - Guided Multiple Launch Rocket System (GMLRS) M31A1 Unitary and GMLRS M30A1 Alternative Warhead Rockets in Pods - The Official Home of the Defense Security Cooperation Agency|website = www.dsca.mil}}</ref> ** '''М31А1''' (САД): Развијена верзија М31. * '''М32 СМАрт''' (Немачка): Ретрофит ракете М30 од стране Диехл Дифенс-а са комада 4 СМАрт противтенковске подмуниције и новим летачким софтвером. Демонстрирано, али никад није наручено. М32 није био званична ознака * '''АТ2''' МЛРС ракета (Немачка): СЦАТМИН ракета изведена из М26 са 28 анти-тенковских мина АТ2 и домета од 38&nbsp;km. * '''110&nbsp;mm''' ракета (Немачка): експлозивна бојева глава 110&nbsp;mm ракета из фазног система ЛАРС2 који је поново употребљен за потребе обуке. Захтева комплет за обуку, који укључује специфични 6 цевни лансер. * '''М39 (МГМ-140)''' (САД): Војни тактички ракетни систем (АТАЦМС). Велики вођени пројектил који користи лансер М270, са разним бојним главама. Главни чланак: МГМ-140 АТАЦМС * '''КСМ135''' (САД): Ракета са бинарном хемијском бојном главом (ВКС (нервни агенс)). Није стандардизован. === Обрнути инжењеринг === Турска је да би добила снабдевање М26 без консензуса из САД и због тога што САД нису желеле да деле технологије започела је израду инверзне инжењерске ракете М26 у оквиру пројекта САГЕ 227 како би имале своје снабдевање ракетама.<ref>{{cite web| url = https://books.google.rs/books?id=U3QsvhRetkcC&pg=PA91&lpg=PA91&dq=SAGE+227+rocket&source=bl&ots=fafLm6sqPL&sig=WFM79sIODV-dN0NYhaloWMI2YuU&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjXwPOQ6MjYAhWH_ywKHRXDByUQ6AEIRzAI#v=onepage&q=SAGE+227+rocket&f=false| title = Royal Artillery| publisher = PediaPress| via = Google Books}}</ref> Током током развоја САГЕ-227 пројекта А / Б / Ц / Д ракете средњег домета са композитним артиљеријским горивом и САГЕ-227 Ф експерименталне вођене ракете које су тада биле развијене. * {{застава|Турска}} '''ПАРС САГЕ-227 Ф''' (Турска): експериментално вођени МЛРС (ГМЛРС) развијен од стране ТУБИТАК-САГЕ да замени ракете М26. === Израелске ракете === Израел је развио сопствене ракете за употребу у "Менатетзу", надограђеном верзијом М270 МЛРС. Ракете развија и производи ИМИ Системс. * {{застава|Израел}} ракета кординиране трајакторије(ТЦС / РАМАМ) (Израел): Трајекторија током лета коригована за побољшану тачност. * {{застава|Израел}} Ромач (Израел): ГПС-вођена ракета са опсегом од 35&nbsp;km, бојне главе {{convert|20|kg|lb}} и одступањем поготка мањим од 10 метара.<ref>[http://armyrecognition.com/january_2016_global_defense_security_news_industry/israel_s_new_guided_missiles_system_romah_will_soon_be_operational_31501161.html Israel's new guided missiles system Romah will soon be operational] - Armyrecognition.com, 15 January 2016</ref> * {{застава|Израел}} Ра'ам Еитхан ("Јаки гром") (Израел): побољшана верзија ТЦС / РАМАМ-а (трајекторија током лета коригована за побољшану тачност) са знатно смањеним процентом грешке код поготка. Одабране спецификације ракете * Калибар: {{convert|227|mm|in}} * Дужина: 3,94 m (12,93 стопа) * Мотор: ракета на чврсто гориво {| class="wikitable" |- ! Назив ! Тежина ! Домет (макс) ! Вођење ! Бојева глава |- ! [[M-26 artillery rocket|M26]] | {{convert|306|kg|lb}} | 32&nbsp;km | | 644 M77 [[DPICM]] [[submunition]]s |- ! M26A1/A2 | {{convert|296|kg|lb}} | over 45&nbsp;km | | M26A1: 518 M85 DPICM submunitions<br />M26A2: 518 M77 DPICM submunitions |- ! M30/M31 | | 84&nbsp;km<ref>{{fr}} Fabrice Fayet, [http://www.cicde.defense.gouv.fr/IMG/pdf/20150608_np_cicde_pia-3-2-4-1-dloc.pdf Détachement de Liaison, Observation et Coordination] {{Wayback|url=http://www.cicde.defense.gouv.fr/IMG/pdf/20150608_np_cicde_pia-3-2-4-1-dloc.pdf |date=20160606175401}}. стр. 15, Joint Centre of concepts, doctrines and experiments, French army, 8 June 2015</ref> |[[GPS]]/[[Inertial guidance system|INS]] | M30: 404 M85 DPICM submunitions<br />M31: {{convert|90|kg|lb}} unitary HE |- ! AT2 SCATMIN | {{convert|254|kg|lb}} | 39&nbsp;km | | [[AT2 mine]] |- ! PARS SAGE-227 F | over 300&nbsp;kg/160&nbsp;kg | 70&nbsp;km | | |} === Алтернативни програм бојеве главе === У априлу 2012, Локид Мартин је добио уговор од 79,4 милиона долара за развој ГМЛРС-а који укључује алтернативну бојну главу дизајнирану у Алиант Течсистемс-у, која би замијенила ДНУКМ касетне бојеве главе. Верзија АВ је дизајнирана као замена са мало измена потребних за постојеће ракете. Програм развоја инжењерства и производње (ЕМД) требало је да траје 36 месеци, а очекује се да ће ГМЛРС алтернативне бојеве главе ступити у употребу крајем 2016. године.<ref>[http://defense-update.com/20120424_gmlrs-to-get-a-new-warhead.html#.U2LjicJOUdU GMLRS to Get a New Warhead] - Defense-Update.com, 24 April 2012.</ref> АВ бојна глава је велика авио фрагментирајућа бојева глава која експлодира на висини 30 стопа (9,1 m) преко циљног подручја како би растеретила продорне пројектиле. Знатна штета може бити проузрокована због велике површине коју покрива, остављајући за собом само чврсте металне пројектиле и инертне ракетне фрагменте.<ref>[http://armytechnology.armylive.dodlive.mil/index.php/2014/09/02/army-tests-safer-warhead/ Army tests safer warhead] {{Wayback|url=http://armytechnology.armylive.dodlive.mil/index.php/2014/09/02/army-tests-safer-warhead/ |date=20140912052341}} - Armytechnology.Armylive.DoDlive.mil, 2 September 2014.</ref> из {{convert|90|kg|lb}} тешке бојеве главе која садржи приближно 182.000 предформираних волфрамових фрагмената.<ref>[http://www.dote.osd.mil/pub/reports/FY2015/pdf/army/2015gmlrs.pdf Guided Multiple Launch Rocket System (GMLRS) Alternative Warhead (GMLRS-AW) M30A1] {{Wayback|url=http://www.dote.osd.mil/pub/reports/FY2015/pdf/army/2015gmlrs.pdf |date=20170911204810}} - Office of the Director, Operational Test & Evaluation. 2015.</ref> Дана 22. маја 2013. године, тест Локид Мартин и АТК су извели тест гађање ГМЛРС ракетом са новом касетном бојевом главом развијеном у оквиру програма Алтернативних бојеве главе (АВО), чији је циљ био да произведе замену за ДНУКМ бомбе у М30 вођеним ракетама. Испаљен је од стране М142 ХИМАРС-а и путовао је 35&nbsp;km пре детонације. АВО бојеве главе ће имати једнаки или већи утицај на материјалне и пешадијске циљеве, не остављајући неексплодиране убојне мамице.<ref>{{cite web |url = http://dmilt.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6915:us-army-seraches-for-cluster-munitions-alternatives&catid=37:north-america&Itemid=59 |title = US Army searches for cluster munitions alternatives |publisher = Dmilt.com |date = |accessdate = 23. 10. 2013.|url-status=dead |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140202171623/http://dmilt.com/index.php?option=com_content&view=article&id=6915:us-army-seraches-for-cluster-munitions-alternatives&catid=37:north-america&Itemid=59 |archivedate = 2. 2. 2014.|df= }}</ref> Дана 23. октобра 2013. године Локид је спровео трећи и последњи инжењерски развојни тест ГМЛРС алтернативне бојне главе. Три ракете су које су испаљене на удаљености од 17&nbsp;km уништиле су своје циљеве. Програм Алтернативне бојеве главе је затим дошао у фазу тестирања производних услова.<ref>[http://www.deagel.com/news/Altenative-GMLRS-Warhead-Completes-Third-Successful-Fight-Test_n000012053.aspx Alternative GMLRS Warhead Completes Third Successful Fight Test] - Deagel.com, 23 October 2013.</ref> Пети и последњи тест услова за производњу (ТУП) за АВ ГМЛРС је спроведен у априлу 2014. године, испаљивањем четири ракете ХИМАРС-а на мету удаљену 65&nbsp;km.<ref>[http://www.lockheedmartin.com/us/news/press-releases/2014/april/mfc-041614-lm-gmlrs-alternative-warhead-logs-successful.html Lockheed Martin GMLRS Alternative Warhead Logs Successful Flight-Test Series, Shifts To Next Testing Phase] - Lockheed news release, 16 April 2014.</ref> Дана 28. јула 2014. године, Локид је успешно завршио сва развојна тестирања / оперативна тестирања (РТ / ОТ) за АВ ГМЛРС. То су били су први тестови спроведени са војницима који су управљали системом за контролу ватре, испаљујући ракете средње и далекометније од ХИМАРС-а. Иницијални оперативни тест и евалуације (ИОТ & Е) требало је да буде провести на јесен 2014.<ref>[http://www.deagel.com/news/Lockheed-Martin-Completes-Successful-Operational-Flight-Tests-of-GMLRS-Alternative-Warhead_n000013017.aspx Lockheed Martin Completes Successful Operational Flight Tests of GMLRS Alternative Warhead] - Deagel.com, 28 July 2014.</ref> Компанија Локид је 15. септембра 2015. године склопила уговор за производњу јединичне ракете ГМЛРС Лот 10, која укључује прву наруџбу за производњу АВ.<ref>[http://www.marketwatch.com/story/lockheed-martin-gmlrs-alternative-warhead-gets-first-order-2015-09-15 Lockheed Martin GMLRS Alternative Warhead Gets First Order] - Marketwatch.com, 15 September 2015.</ref> == М993 - спецификације == [[Датотека:IDF-M270-MLRS-Israel-60.jpg|мини|Израелска верзија М270 које се користи у Израелској војсци.]] * Усвојен у наоружање: 1982 (војска САД)<ref name="GLOBSECSTATS">{{Cite web|url = http://www.globalsecurity.org/military/systems/ground/m270.htm|title = M270 Multiple Launch Rocket System - MLRS|last = John Pike |publisher = Globalsecurity.org|accessdate = 23. 10. 2013}}</ref> * Први пут је примењен у акцији: 1991  * Посада: 3 * Тежина напуњен : 24,756 кг * Дужина: 6.86 метара * Ширина : 2.97 метара * Висина : 2.57 метара * Максимална брзина на путу : 64 км на сат * Операциони домет : 480 км * Просечна цена : 2,3 милиона долара == Корисници == [[Датотека:M270_operators.png|мини|400x400пиксел|Мапа са оператерима М270 у плавој и бившим оператерима у црвеној боји]] === Тренутни корисници === * {{Застава|Египат}} - 48 * {{Застава|Бахреин}} - 9 * {{Застава|Финска}} - 22 * {{Застава|Француска}} - 13 * {{Застава|Немачка}} - 50+202 * {{Застава|Грчка}} - 36 * {{Застава|Израел}} - 64 * {{Застава|Италија}} - 22 * {{Застава|Јапан}} - 99 * {{Застава|Саудијска Арабија}} - 50 * {{Застава|Јужна Кореја}} - 58 * {{Застава|Турска}} - 12 * {{Застава|Уједињено Краљевство}} - 42 * {{Застава|Сједињене Америчке Државе}} - 840+151<ref name="lma">{{Cite web|url = http://www.lockheedmartin.com/content/dam/lockheed/data/mfc/pc/m270_series/mfc_m270_series_launchers-pc.pdf|title = MLRS® M270 Series Launchers|website = |publisher = Lockheed Martin|accessdate = 2. 6. 2015|quote = |archive-url=https://web.archive.org/web/20150719222612/http://www.lockheedmartin.com/content/dam/lockheed/data/mfc/pc/m270_series/mfc_m270_series_launchers-pc.pdf|archive-date = 19. 7. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> * {{Застава|Украјина}} - 10<ref>{{cite web |date=June 2022|title=Deutschland will angeblich Mehrfachraketenwerfer in die Ukraine liefern |trans-title=Germany reportedly wants to supply multiple rocket launchers to Ukraine |url=https://i.postimg.cc/8PB3WMtK/image.jpg |publisher=[[Der Spiegel]] |language=de |via=i.postimg.cc}}</ref><ref>{{cite web |title=Великобритания вслед за Штатами объявила о поставках реактивных систем в Украину |url=https://theuk.one/news/amp/velikobritaniya-vsled-za-shtatami-obyavila-o/13502}}</ref><ref>{{Cite web |title=Minister of Defence of Ukraine |url=https://twitter.com/oleksiireznikov/status/1547965132000530434 |access-date=15. 7. 2022. |website=Twitter |language=en}}</ref> === Бивши корисници === * {{Застава|Данска}}: Краљевска Данска Војска (није више у служби; продато Финској Војсци) (12) * {{Застава|Холандија}}: Краљевска војска Холандије (није у употреби од 2004; продато Финској Војсци) * {{Застава|Норвешка}}: Норвешка краљевска војска (12) (никада није ушао у званичну употребу; у складишту) == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.army.mod.uk/equipment/23276.aspx British MLRS] * [http://www.designation-systems.net/dusrm/app. 4/mlrs.html Designation Systems] * [https://web.archive.org/web/20090126094414/http://www.diehl-bgt.de/index.php?id=551&L=1 Diehl BGT—German developer and manufacturer of GMLRS (site in English)] * [https://web.archive.org/web/20081023141714/http://www.danskpanser.dk/Baeltekoretojer/M270A1.htm Danish M270 MLRS] {{Подножје}} [[Категорија:Вишецевни бацачи ракета]] [[Категорија:Самоходна артиљерија]] bhpvu9pl4bjmqcuih9w63kfieomeqc4 0 1480559 30099584 30096208 2025-06-28T10:36:03Z KrleNS 313903 /* Literatura */ | Alter: journal, pages. Formatted [[WP:ENDASH|dashes]]. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099584 wikitext text/x-wiki '''Dvojezično obrazovanje''' (dvojezična ili bilingvalna nastava) se odnosi na svako [[obrazovanje]] koje ima za cilj da učenici na kraju školovanja koriste dva [[Језик|jezika]] i poznaju [[Култура|kulture]] koje idu uz te jezike, odnosno opisuje situaciju u kojoj se dva ili više jezika upotrebljavaju kao instrument za učenje različitih [[Школа|školskih]] predmeta. U tom slučaju, strani jezik, odnosno jezik na kome se nastava odvija, naziva se vehikularnim, tj. posredničkim jezikom.<ref name="Juiljana Vučo 2014">{{cite journal|last=Vučo|first1=Julijana|last2=Filipović|first2=Jelena| last3 = Durbaba | first3 = Olja |title=Dvojezična nastava stranih jezika u Srbiji|journal=Jezici u obrazovanju i jezičke obrazovne politike|year=2014|pages=112-115}}</ref> == Modeli dvojezične nastave == Postoji nekoliko modela dvojezične nastave: # Dvojezična predmetna nastava, model CLIL nastave (-{''Content-based bilingual learning''}-) ima za cilj da se pojedinci edukuju na dva jezika vehikularnom upotrebom dva jezika. Model je zasnovan na komunikativnoj kompetenciji koja ističe društveno prikladnu i svrsishodnu upotrebu jezika, odnosno znanje kako se jezik efektivno upotrebljava, a ne znanje o jeziku. Kod ovih programa L2 se koristi u manjoj meri od 50%. # Dvojezično uranjanje, dvojezična imerzija (-{''Bilingual Immersion''}-) je model kod koga se 50% ili više nastave odvija na L2. To je jedan od najpoznatijih oblika dvojezičnog obrazovanja. Glavne odlike su upotreba L2 kao sredstva za nastavu, paralelni kurikulum na L2 i L1, javna podrška za L1. # Programi održavanja (-{''Maintenance education''}-) sačinjeni su s namerom da učenicima manjinskog maternjeg jezika pruže priliku da održe pismenost na manjinskom jeziku. # Prelazno obrazovanje (-{''Transitional education''}-) shvata bilingvizam kao prelazni period, u skladu sa političkim ciljevima potpune asimilacije. Takva vrsta obrazovanja nastoji da da osnovnu pismenost na manjinskom L1, uporedo s uvodom u većinski L2 da bi se dalje obrazovanje nastavilo na L1. # Jezički programi (-{''Language object''}-) daju prednost formalnom učenju jezika, a L2 se upotrebljava kao vehikularni jezik za učenje sadržaja.<ref name="Juiljana Vučo 2014" /> == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература|2}} * Baldauf, R.B. (2005). {{cite journal|author= |title=Coordinating government and community support for community language teaching in Australia: Overview with special attention to New South Wales |journal=International Journal of Bilingual Education and Bilingualism|date=|volume=8|issue=|pages=}} (2&3): 132–144 * Carter, Steven. (November 2004). "Oui! They're only 3." Oregon Live.com * Crawford, J. (2004). Educating English Learners: Language Diversity in the Classroom (5th edition). Los Angeles: Bilingual Educational Services (BES). * Cummins, J. & Genzuk, M. (1991). Analysis of Final Report: Longitudinal Study of Structured English Immersion Strategy, Early Exit and Late-Exit Transitional Bilingual Education Programs for Language-Minority Children. {{cite web|author= |title=USC Center for Multilingual, Multicultural Research|url=http://www-rcf.usc.edu/~genzuk/Ramirez_report.html |date= }} {{Wayback|url=http://www-rcf.usc.edu/~genzuk/Ramirez_report.html |date=20100704044843 }} * Dean, Bartholomew (Ed.) (2004) {{cite journal|author= |title=Indigenous Education and the Prospects for Cultural Survival |journal=Cultural Survival Quarterly|date=|volume=27|issue=4|pages=14–18}} * del Mazo, Pilar (2006) "The Multicultural Schoolbus: Is Bilingual Education Driving Our Children, and Our Nation, Towards Failure?" [2006 Education Law Consortium]. The article is available at: https://web.archive.org/web/20160303214202/http://www.educationlawconsortium.org/forum/2006/papers/delMazo2006_1.pdf * Dutcher, N., in collaboration with Tucker, G.R. (1994). ''The use of first and second languages in education: A review of educational experience.'' Washington, DC: World Bank, East Asia and the Pacific Region, Country Department III. * Gao, Helen. (November 2004). "Fight over bilingual education continues." The San Diego Union-Tribune. * Gonzalez, A. (1998). Teaching in two or more languages in the Philippine context. In J. Cenoz & F. Genesee (Eds.), ''Beyond bilingualism: Multilingualism and multilingual education'' (pp. 192–205). Clevedon, England: Multilingual Matters. * Grimes, B.F. (1992). ''Ethnologue: Languages of the world'' Dallas, TX: Summer Institute of Linguistics. * Hakuta, K. (1986).''Mirror of language: The debate on bilingualism.'' New York: Basic Books. * Harris, S.G. & Devlin, B.C. (1996). "Bilingual programs involving Aboriginal languages in Australia". In Jim Cummins and David Corso (Eds.), ''Encyclopedia of language and education'', vol 5. стр. 1–14. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers. * Kalist, David E. (2005). "Registered Nurses and the Value of Bilingualism." Industrial & Labor Relations Review, {{page2|date=|volume=59|issue=1|pages=101–118}} * Kloss, Heinz (1977, reprinted 1998). ''The American Bilingual Tradition.'' (Language in Education; 88) McHenry, IL: Center for Applied Linguistics and Delta Systems. {{page|year=|isbn=978-1-887744-02-7|pages=}} * Krashen, S.D. (1999). ''Bilingual Education: Arguments for and (Bogus) Arguments Against'' {{sic}} [[University of Southern California]] professor's article is available online at {{cite web |url= http://digital.georgetown.edu/gurt/1999/gurt_1999_10.pdf |title= digital.georgetown.edu |access-date= 31. 12. 2016 |archive-date= 19. 03. 2009 |archive-url= https://web.archive.org/web/20090319234216/http://digital.georgetown.edu/gurt/1999/gurt_1999_10.pdf |url-status= }} {{small|(201 KB)}} * Parrish, T.; Perez, M; Merickel, A.; and Linquanti, R.(2006). "Effects of the Implementation of Proposition 227 on the Education of English Learners, K-12, Findings from a Five-Year Evaluation: Final Report." Washington, DC: AIR and San Francisco: WestEd. The complete report is available free at [https://web.archive.org/web/20070425175151/http://www.wested.org/cs/we/view/rs/804 http://www.WestEd.org/cs/we/view/rs/804]. An abbreviated, more accessible summary of the findings is available at [https://web.archive.org/web/20070513205307/http://www.wested.org/cs/we/view/rs/825 http://www.WestEd.org/cs/we/view/rs/825] * Seidner, Stanley S.(1981–1989) ''Issues of Language Assessment.'' 3 vols. Springfield, Il.: State Board of Education. * Summer Institute of Linguistics. (1995). ''A survey of vernacular education programming at the provincial level within Papua New Guinea.'' Ukarumpa, Papua New Guinea: Author. * Swain, M. (1996). Discovering successful second language teaching strategies and practices: From program evaluation to classroom experimentation." ''Journal of Multilingual and Multicultural Development'', 17," 89-104. {{Литература крај}} == Spoljašnje veze == * [http://www.ed.gov/offices/OELA U.S. Department of Education Office of English Language Acquisition] * [https://web.archive.org/web/20131113145910/http://www.ncela.gwu.edu/ National Clearinghouse for English Language Acquisition] * [http://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=/Documents/AdoptedText/ta06/EREC1740.htm PACE recommendation 1740 (2006) The place of the mother tongue in school education] {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Образовање]] [[Категорија:Језик]] no88d1khbzivcouu6ave1ftbgrx575y 0 1483240 30099264 29324106 2025-06-27T23:17:50Z Ранко Николић 97143 30099264 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Војни сукоб | рат = Валонски рат | слика = Vlora war combined.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = У правцу кретања казаљке на сату;италијанска база, албански војници, италијански топови преузети од стране албанаца током једне битке | датум = [[4. јун]]. - [[3. септембар]] [[1920]]. | локација = [[Албанија|Јужна Албанија]]| | резултат= Албанска победа<br> Италија повлачи своје трупе из [[Влора|Влоре]] и региона. | страна1 = {{застава|Кнежевина Албанија|1914}} | страна2 = {{застава|Краљевина Италија}} | заповедник1 = {{зас|Кнежевина Албанија|1914}} [[Касим Кочули]]<br>{{зас|Кнежевина Албанија|1914}} [[Ахмет Лепеница]]<br>{{зас|Кнежевина Албанија|1914}} [[Селам Муслаји]] {{KIA}} | заповедник2 = {{зас|Краљевина Италија}} [[Ђовани Ђолити]]<br>{{зас|Краљевина Италија}} [[Енрико Готи]] | јачина1 = 2.500 војника<ref>{{cite book|title= Albanian Identities: Myth and History|location= |publisher= Hurst & Company|year=2002|isbn=978-1-85065-572-5|pages=|last1= Schwandner-Sievers|first1= Stephanie|last2= Fischer|first2= Bernd Jürgen}}</ref> | јачина2 = 20.000 војника<ref>{{cite book|title= Albanian Identities: Myth and History|location= |publisher= Hurst & Company|year=2002|isbn=978-1-85065-572-5|pages=|last1= Schwandner-Sievers|first1= Stephanie|last2= Fischer|first2= Bernd Jürgen}}</ref> | губици1 = 1.000 мртвих | губици2 = 4.000-5.000 мртвих<ref>Hugh Montgomery-Massingberd, editor, Burke's Royal Families of the World, Volume 1: Europe & Latin America (London, UK: Burke's Peerage Ltd, 1977). pp. 106</ref> }} '''Валонски рат''' је био оружани сукоб у [[Валона|Валони]] ([[албански језик|албански]]: Vlorë), [[лука|луци]] у [[Албанија|Албанији]]. Сукобљене стране су биле домаћи [[Албанци]] и [[италија]]нске трупе које су држале град од почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Борбе су започеле [[5. јун]]а [[1920]], након што је италијански генерал С. Паћенти одбио да преда валонски округ албанској влади. ''Национални одбор за одбрану'' је организовао албанске добровољце, чији је број достигао 4.000. У исто време, Италија је имала 20.000 добро наоружаних војника у том подручју. Напредовање албанских снага, као и револуционарни покрети у Италији, онемогућили су појачања Италијанима. Дана [[2. август]]а 1920. године је потписан албанско-италијански протокол, по ком је Италија морала да повуче своје трупе из Албаније. == Види још == * [[Декларација о независности Албаније|Проглашење независности Албаније]] * [[Војна историја Албаније 1912—1920.]] == Референце == {{референце}} == Литература == * Akademia e Shkencave e RPSSH „Fjalori Enciklopedik Shqiptar”, Tiranë 1985. {{Подножје}} [[Категорија:Ратови]] [[Категорија:Историја Албаније]] [[Категорија:Историја Италије]] [[Категорија:1920.]] [[Категорија:Италијански иредентизам]] l1cqsa8ro63pzd8fksr1h8tvyb677q5 0 1484959 30099599 30092127 2025-06-28T10:56:13Z Marko Mlinarić 317145 30099599 wikitext text/x-wiki {{automatic taxobox | name = Праве птице певачице | fossil_range = {{Geological range|Eocene|Holocene|[[Еоцен|рани еоцен]] - [[Холоцен|данашњост]]}} | image = Nachtigall Gesang Strauch.JPG | image_caption = [[Славуј]]<br />''(Luscinia megarhynchos)'' | image2 = Spizella passerina vocalizations - pone.0027052.s005.oga | image2_caption = Песма (''Spizella passerina'') | taxon = Passeri | subdivision_ranks = [[Породица (биологија)|Породице]] | subdivision = Види [[#Породице|одељак Породице]] }} '''Праве птице певачице''' ([[Латински језик|лат.]] Passeri) су подред [[Птице|птица]] у оквиру реда [[Птице певачице|птица певачица]] (-{Passeriformes}-). Праве птице певачице (-{Passeri}-) су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда,<ref name="autogenerated2"/> поред подреда [[Tyranni|крешталице]] (-{Tyranni}-) који претежно насељава [[Јужна Америка|Јужну Америку]]. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред [[новозеландски царићи]] (-{Acanthisitti}-) са [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] који садржи само две живуће врсте.<ref>Barker, F. K.; Cibois, A.; Schikler, P. A.; Feinstein, J.; Cracraft, J. (2004).</ref> Друго име које се понекад сматра научним или народним именом је '''Oscines''', од [[Латински језик|латинског]] ''oscen'', „птица певачица”. Passeriformes садржи око 5.000 врста које се налазе широм света, код којих је [[Syrinx (bird anatomy)|вокални орган]] обично развијен на такав начин да производи разнолику и разрађену [[вокализација птица|песму птица]].<ref name="autogenerated1">{{cite book |doi=10.14344/IOC.ML.5.1 |title=IOC World Bird List 5.1 }}</ref><ref name="autogenerated2">Edwards, Scott V. and John Harshman. 2013. Passeriformes. Perching Birds, Passerine Birds. Version 06 February 2013 (under construction). {{cite web|author= |title= |url=http://tolweb.org/Passeriformes/15868/2013.02.06 |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221031040714/http://tolweb.org/Passeriformes/15868/2013.02.06 |date=2022-10-31 }} in The Tree of Life Web Project.</ref> Постоји и трећа лоза ових птица, [[Новозеландски царићи|Acanthisitti]] са [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]], од којих су данас живе само две врсте.<ref name=pmid15263073>{{cite journal |doi=10.1073/pnas.0401892101 |jstor=3372849 |pmid=15263073 |pmc=503738 |title=Phylogeny and diversification of the largest avian radiation |journal=Proceedings of the National Academy of Sciences |volume=101 |issue=30 |pages=11040–5 |year=2004 |last1=Barker |first1=F. K |last2=Cibois |first2=A |last3=Schikler |first3=P |last4=Feinstein |first4=J |last5=Cracraft |first5=J |bibcode=2004PNAS..10111040B |doi-access=free }}</ref> Неки докази сугеришу да су птице певачице еволуирале пре 50 милиона година у делу [[Гондвана|Гондване]] који је касније постао [[Индијски потконтинент|Индија]], [[Сри Ланка|Шри Ланка]], [[Аустралија]], Нови Зеланд, [[Нова Гвинеја]] и [[Антарктик]], пре него што су се прошириле широм света.<ref name=Low>{{Citation | last1 = Low | first1 = T. | title = Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World | publisher = Penguin Australia | place = Tyre | year = 2014 }}</ref><ref name=Ascent>{{cite book |last= Reilly |first= John |date= 2018 |title= The Ascent of Birds |url= https://archive.org/details/ascentofbirdshow0000reil |publisher= Pelagic Publishing |page= [https://archive.org/details/ascentofbirdshow0000reil/page/182 182] |isbn= 978-1-78427-203-6}}</ref> == Певање == Сложене песме су специфичност правих птица певачица и по њима се разликују од других птица, иако све птице имају неки облик оглашавања. Певањем праве птице певачице обавештавају друге птице о својој локацији, идентитету и сексуалним намерама. Сексуална селекција је заснована на ширини репертоара мужјака, што је већи мужјаков репертоар то више женки привлачи.<ref name="ByersKroodsma2008">Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008).</ref> Друге птице се некад оглашавају када траже партнера или када штите територију, али су то обично једноставни и репетитивни звуци. Песме правих птица певачица су углавном људима пријатне, али неке породице као на пример [[вране]] (-{Corvidae}-) имају непријатан крештав звук. == Порекло == Верује се да су праве птице певачице (-{Passeri}-) еволуирале пре око 50 милиона година на делу [[суперконтинент]]а [[Гондвана]], који се касније одвојио и поделио на [[континент]]е [[Аустралија]] и [[Антарктик]] и [[Острво|острва]] [[Нови Зеланд]] и [[Нова Гвинеја]]. Одатле су се касније прошириле по целом свету.<ref name="Low" /> == Породице == [[Sibley-Ahlquist taxonomy|Сибли и Алквист]] су поделили птице певачице у два „[[ред (биологија)|парвордера]]“, [[Corvida]] и [[Passerida]] (стандардна [[таксономија|таксономска]] пракса би их рангирала као [[ред (биологија)|инфраредове]]), распрострањене у [[Australasian realm|Аустрало-Папуи]] и [[Евроазија|Евроазији]].<ref name=selvatti2015>Selvatti, A.P. ''et al''. {{cite journal|last1=|first1=|author=|title=A Paleogene origin for crown passerines and the diversification of the Oscines in the New World|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1055790315000810#b0175|journal=|date=2015 |volume=88|issue=|pages=1—15}}. ''Molecular Phylogenetics and Evolution''. .</ref> Међутим, касније молекуларне студије су показале да је овај третман донекле погрешан. Passerida је веома разнолика лоза, која обједињује преко једне трећине свих врста птица и укључује (2015.) 3.885 врста<ref name="autogenerated1"/>). Оне су подељене у три велике [[taksonomski rang|суперфамилије]] (иако не одговарају баш Сибли-Алквистовом аранжману), поред неких мањих лоза. Насупрот томе, ССибли-Алквистова „Corvida” је филогенетски [[Evolutionary grade|разред]] и артефакт [[phenetic|фенетичке]] методологије. Највећи део „Corvida“ чини велика клада [[Corvides]] (812 врста од 2015. године<ref name="autogenerated1"/>), која је [[sestrinske vrste|сестринска група]] Passerida. Преосталих 15 породица осцина (343 врсте у 2015. години<ref name="autogenerated1"/>) формирају серију сестринских група које се у [[basal (evolution)|основи]] гранају у кладу Corvoid - Passerid.<ref>Harshman, John. (2006). Oscines. ''Songbirds.'' Version 31 July 2006 (under construction). {{cite web|author= |title= |url=http://tolweb.org/Oscines/29222/2006.07.31 |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200919165513/http://tolweb.org/Oscines/29222/2006.07.31 |date=2020-09-19 }} in The Tree of Life Web Project, http://tolweb.org/</ref> Све ове групе, које формирају најмање шест узастопно гранајућих базалних клада, налазе се искључиво или претежно у Аустралазији. Аустралијски ендеми су такође истакнути међу базалним линијама у Corvoids и Passerids, што сугерише да птице певачице потичу и разишле су се у Аустралији.<ref name=Low/> Рибарице и птице лире, од којих постоји само две врсте, представљају најстарију лозу птица певачица на Земљи. [[rufous scrubbird|Руфоносна шикарица]], ''Atrichornis rufescens'', у суштини је ограничена на подручје светске баштине у прашумама Гондване у Аустралији, које се јављају у деловима Квинсленда и Новог Јужног Велса. Сада се налази само на надморским висинама изнад {{convert|600|m|ft|abbr=on}}.<ref>[https://theconversation.com/how-songbirds-island-hopped-their-way-from-australia-to-colonise-the-world-64616 Chris Cooney, "How songbirds island-hopped their way from Australia to colonise the world", ''The Conversation,'' August 31, 2016.]</ref> Породице које припадају подреду праве птице певачице (-{Passeri}-): {{columns-list|3| * [[Лирорепе]]<br /> (-{Menuridae}-)<ref name = "HBW">{{Citation | first = Alan | last = Lill | editor-first = Josep | editor-last = del Hoyo | editor2-first = Andrew | editor2-last = Elliott | editor3-first = David | editor3-last = Christie | contribution = Family Menuridae (Lyrebirds) | title = Handbook of the Birds of the World. Volume 9, Cotingas to Pipits and Wagtails | year = 2004 | pages = [https://archive.org/details/handbookofbirdso0001unse/page/484 484–495] | place = Barcelona | publisher = Lynx Edicions | isbn = 84-87334-69-5 | url = https://archive.org/details/handbookofbirdso0001unse/page/484 }}</ref><ref>{{Cite journal |last1= Christidis |first1=L. |last2=Norman |first2=J.A. |year=1996 |title=Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae) |url= https://archive.org/details/sim_australian-journal-of-zoology_1996_44_3/page/215 |journal=Australian Journal of Zoology |publisher=CSIRO Publishing |volume=44 |issue=3 |pages=215–222 |doi=10.1071/zo9960215}}</ref> * [[Жбунарке]]<br /> (-{Atrichornithidae}-)<ref name=EoB>{{cite book |editor=Forshaw, Joseph|author= Smith. G.T.|year=1991|title=Encyclopaedia of Animals: Birds|publisher= Merehurst Press|location=London|pages= 170|isbn= 1-85391-186-0}}</ref> * [[Аустралијски пузићи]]<br /> (-{Climacteridae}-)<ref name="HBW2" >Noske, R. & Bonan, A. (2017). Australasian Treecreepers (Climacteridae). In: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions, Barcelona. (retrieved from http://www.hbw.com/node/52339 on 4 April 2017).</ref> * [[Баштованке]]<br /> (-{Ptilonorhynchidae}-)<ref>{{cite journal |last1=Borgia |first1=Gerald |title=Sexual Selection in Bowerbirds |url=https://archive.org/details/sim_scientific-american_1986-06_254_6/page/92 |journal=Scientific American |date=June 1986 |volume=254 |issue=6 |pages=92–101 |jstor=24975977 |doi=10.1038/scientificamerican0686-92 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.dse.vic.gov.au/plants-and-animals/native-plants-and-animals/problem-wildlife |title=Problem Wildlife |publisher=Dse.vic.gov.au |date=2013-02-27 |access-date=2013-03-27 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130428151056/http://www.dse.vic.gov.au/plants-and-animals/native-plants-and-animals/problem-wildlife |archive-date=2013-04-28 }}</ref><ref name="spotted">{{cite web |url=http://www.dse.vic.gov.au/__data/assets/pdf_file/0015/103182/064_Spotted_Bowerbird_1995.pdf |title=Spotted Bowerbird |access-date=2013-03-27 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140217213301/http://www.dse.vic.gov.au/__data/assets/pdf_file/0015/103182/064_Spotted_Bowerbird_1995.pdf |archive-date=2014-02-17 }}</ref> * [[Рајски царићи]]<br /> (-{Maluridae}-) * [[Медарице]]<br /> (-{Meliphagidae}-) * [[Чекињарке]]<br /> (-{Dasyornithidae}-) * [[Царићи провирљивци]]<br /> (-{Pardalotidae}-) * [[Трнокљунке]]<br /> (-{Acanthizidae}-) * [[Аустралијске брбљуше]]<br /> (-{Pomatostomidae}-) * [[Тркуље]]<br /> (-{Orthonychidae}-) * [[Сатенске птице]]<br /> (-{Cnemophilidae}-) * [[Дугокљунице и бобичарке]]<br /> (-{Melanocharitidae}-) * [[Callaeidae|Седлокљунке]]<br /> (-{Callaeidae}-) * [[Хихи]]<br /> (-{Notiomystidae}-) * [[Шарене бобичарке]]<br /> (-{Paramythiidae}-) * -{[[Psophodidae]]}- * [[Сврачколике мухарице]]<br /> (-{Platysteiridae}-) * -{[[Tephrodornithidae]]}- * [[Шлемашице]]<br /> (-{Prionopidae}-) * [[Жбуносврачци]]<br /> (-{Malaconotidae}-) * -{[[Machaerirhynchidae]]}- * [[Ванге]]<br /> (-{Vangidae}-) * [[Борнеанске чекињарке]]<br /> (-{Pityriaseidae}-) * [[Аустралијске свраке]]<br /> (-{Artamidae}-) * [[Јоре]]<br /> (-{Aegithinidae}-) * [[Сврачколике кукавице]]<br /> (-{Campephagidae}-) * -{[[Mohouidae]]}- * [[Аустралијски бргљези]]<br /> (-{Neosittidae}-) * -{[[Eulacestomidae]]}- * -{[[Oreoicidae]]}- * [[Аустралијски сврачколики дроздови]]<br /> (-{Pachycephalidae}-) * [[Сврачци]]<br /> (-{Laniidae}-) * [[Зеленке]] / [[виреони]]<br /> (-{Vireonidae}-) * [[Вуге]]<br /> (-{Oriolidae}-) * [[Дронгови]]<br /> (-{Dicruridae}-) * [[Лепезорепке]]<br /> (-{Rhipiduridae}-) * [[Рајске мухарице]]<br /> (-{Monarchidae}-) * [[Вране]]<br /> (-{Corvidae}-) * [[Аустралијске блатарке]]<br /> (-{Corcoracidae}-) * [[Мелампите]]<br /> (-{Melampittidae}-) * [[Плавокапи ифрит]]<br /> (-{Ifritidae}-) * [[Рајске птице]]<br /> (-{Paradisaeidae}-) * [[Аустралијски царићи]]<br /> (-{Petroicidae}-) * [[Ћелаве свраке]]<br /> (-{Picathartidae}-) * [[Скакачице]]<br /> (-{Chaetopidae}-) * [[Петлованске брбљуше]]<br /> (-{Eupetidae}-) * [[Свилорепе]]<br /> (-{Bombycillidae}-) * [[Будоарке]]<br /> (-{Ptiliogonatidae}-) * [[Хипоколијуси]]<br /> (-{Hypocoliidae}-) * [[Палмине чаврљинке]]<br /> (-{Dulidae}-) * [[Хавајске нектарке]]<br /> (-{Mohoidae}-) † * -{[[Hylocitreidae]]}- * [[Америчке мухарице]]<br /> (-{Stenostiridae}-) * [[Сенице (породица)|Сенице]]<br /> (-{Paridae}-) * [[Беле сенице]]<br /> (-{Remizidae}-) * [[Никатори]]<br /> (-{Nicatoridae}-) * [[Бркате сенице]]<br /> (-{Panuridae}-) * [[Шеве]]<br /> (-{Alaudidae}-) * [[Булбули]]<br /> (-{Pycnonotidae}-) * [[Ласте]]<br /> (-{Hirundinidae}-) * [[Краткокрилке]]<br /> (-{Pnoepygidae}-) * [[Афричке грмуше]]<br /> (-{Macrosphenidae}-) * [[Цвркутићи]]<br /> (-{Cettiidae}-) * -{[[Scotocercidae]]}- * -{[[Erythrocercidae]]}- * [[Дугорепе сенице]]<br /> (-{Aegithalidae}-) * [[Звиждаци]]<br /> (-{Phylloscopidae}-) * [[Трстењаци]]<br /> (-{Acrocephalidae}-) * [[Цврчићи (породица)|Цврчићи]]<br /> (-{Locustellidae}-) * [[Донакобијуси]]<br /> (-{Donacobiidae}-) * [[Мадагаскарске грмуше]]<br /> (-{Bernieridae}-) * [[Шивачице]]<br /> (-{Cisticolidae}-) * [[Брбљивци]]<br /> (-{Timaliidae}-) * [[Земне брбљуше]]<br /> (-{Pellorneidae}-) * [[Смејући дроздови]]<br /> (-{Leiothrichidae}-) * [[Грмуше]]<br /> (-{Sylviidae}-) * [[Белооке]]<br /> (-{Zosteropidae}-) * -{[[Arcanatoridae]]}- * [[Шећерне птице]]<br /> (-{Promeropidae}-) * [[Плавоптице]]<br /> (-{Irenidae}-) * [[Краљићи]]<br /> (-{Regulidae}-) * -{[[Elachuridae]]}- * [[Хилиоте]]<br /> (-{Hyliotidae}-) * [[Царићи]]<br /> (-{Troglodytidae}-) * [[Комарице (породица)|Комарице]]<br /> (-{Polioptilidae}-) * [[Бргљези]]<br /> (-{Sittidae}-) * [[Пузгавци]]<br /> (-{Tichodromidae}-) * [[Пузићи]]<br /> (-{Certhiidae}-) * [[Птице ругалице]]<br /> (-{Mimidae}-) * [[Чворци]]<br /> (-{Sturnidae}-) * [[Кљувачи]]<br /> (-{Buphagidae}-) * [[Дроздови]]<br /> (-{Turdidae}-) * [[Muvarice|Мухарице Старог света]]<br /> (-{Muscicapidae}-) * [[Воденкосови]]<br /> (-{Cinclidae}-) * [[Лишћарице]]<br /> (-{Chloropseidae}-) * [[Цвећарке]]<br /> (-{Dicaeidae}-) * [[Сунчане птице]]<br /> (-{Nectariniidae}-) * [[Врапци (породица)|Врапци]]<br /> (-{Passeridae}-) * [[Ткаље|Плетиље]] / [[Ткаље]]<br /> (-{Ploceidae}-) * [[Воскокљуне зебе]]<br /> (-{Estrildidae}-) * [[Удовице (породица)|Удовице]]<br /> (-{Viduidae}-) * [[Маслињарке]]<br /> (-{Peucedramidae}-) * [[Попићи]]<br /> (-{Prunellidae}-) * [[Плиске и трептељке]]<br /> (-{Motacillidae}-) * [[Пржевалскијеве зебе]]<br /> (-{Urocynchramidae}-) * [[Зебе]]<br /> (-{Fringillidae}-) * [[Америчке грмуше]]<br /> (-{Parulidae}-) * [[Америчке вуге]]<br /> (-{Icteridae}-) * [[Бананарке]]<br /> (-{Coerebidae}-) * [[Стрнадице]]<br /> (-{Emberizidae}-) * [[Танаџери]]<br /> (-{Thraupidae}-) * -{[[Calcariidae]]}- * [[Кардинали]]<br /> (-{Cardinalidae}-) }} == Референце == {{извори|30em}} == Литература == {{почетак референци|30em}} * {{cite journal|author=Barker, F. K. Cibois, A. Schikler, P. A. Feinstein, J. & Cracraft, J. |title=Phylogeny and diversification of the largest avian radiation. |journal=PNAS|date=2004|volume=101|issue=30|pages=11040-11045}}. * Byers, B.E.; D.E. Kroodsma (2008). {{cite journal|author= |title=Female mate choice and songbird song repertoires |journal=The Association for the Study of Animal Behavior|date=|volume=77|issue=|pages=13—22}}. * Low, T. (2014), "Where Song Began: Australia's Birds and How They Changed the World", Tyre: Penguin Australia. * '''Del Hoyo''', J.; Elliot, A. & Christie D. (editors). (2007). ''[[Handbook of the Birds of the World]]''. Volume 12: Picathartes to Tits and Chickadees. Lynx Edicions. {{ISBN|978-84-96553-42-2}} * '''Noske''', N.A. {{cite journal|author= |title=A Demographic Comparison of Cooperatively Breeding and Noncooperative Treecreepers (Climacteridae) |journal=Emu |date=1991 |volume=91|issue=2|pages=73—86}} * '''Sibley''', C.G.; Schodde, R. & J.E. Ahlquist {{cite journal|author= |title=The relationship of the Australo-Papuan Treecreepers Climacteridae as indicated by DNA-DNA hybridization |journal=Emu |date=1984 |volume=84|issue=4|pages=236—241}} * Christidis, L.; Norman, J.; Scott, I. & M Westerman {{cite journal|author= |title=Molecular Perspectives on the Phylogenetic Affinities of Lyrebirds (Menuridae) and Treecreepers (Climacteridae) |journal=Australian Journal of Zoology |date=1996 |volume=44|issue=3|pages=215—222}} * {{cite journal|last1=Sam|first1=Katerina|last2=Koane|first2=Bonny|title=New avian records along the elevational gradient of Mt. Wilhelm, Papua New Guinea|journal=Bulletin of the British Ornithologists' Club|date=2013|volume=134|issue=2|pages=116–133|url= https://www.researchgate.net/publication/282325728|language=en}} * {{cite journal|last1=Walters|first1=Jeffrey R|last2=Ford|first2=Hugh A|last3=Cooper|first3=Caren B|author-link3=Caren Cooper|date=August 1999|title=The ecological basis of sensitivity of brown treecreepers to habitat fragmentation: a preliminary assessment|url=https://archive.org/details/sim_biological-conservation_1999-08_90_1/page/13|journal=Biological Conservation|volume=90|issue=1|pages=13–20|doi=10.1016/S0006-3207(99)00016-6}} {{крај референци}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Passeri}} {{Викиврсте|Passeri}} {{Taxonbar}} {{Подножје}} [[Категорија:Праве птице певачице| ]] asxrldcwx0y6k58fwt889rp7uz0bccj 0 1489155 30098629 30097510 2025-06-27T13:49:02Z ~2025-88265 447141 /* Списак победника */ 30098629 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог= | датум = }} Победници и остали успеси српских клубова у европским спортским такмичењима наведени су испод. == Списак победника == {| class="wikitable sortable" |+ !Р.Б. !Клуб !1. ранг !СКЕ !2. ранг !3. ранг !4. ранг !Укупно |- !1. |[[ВК Партизан|Ватерполо клуб Партизан]] |7 |2 |1 |1 | !11 |- !14. |[[ФК Црвена звезда|Фудбалски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !14. |[[Атлетски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !5. |[[Карате клуб Црвена звезда]] |2 | | | | !2 |- !14. |[[ЖКК Црвена звезда|Женски кошаркашки клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !10. |[[ВК Црвена звезда|Ватерполо клуб Црвена звезда]] |1 |1 | | | !2 |- !24. |[[КК Црвена звезда|Кошаркашки клуб Црвена звезда]] | | |1 | | !1 |- !14. |[[Шаховски клуб Партизан]] |1 | | | | !1 |- !2. |[[РК Раднички Београд|Женски рукометни клуб Раднички Београд]] |3 | |3 | | !6 |- !23. |Стонотениски клуб Спартак Суботица | | |2 | | !2 |- !12. |[[КК Партизан|Кошаркашки клуб Партизан]] |1 | | |3 | !4 |- !5. |[[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика Шабац]] |2 | | | | !2 |- !5. |Женски карате клуб Соко штарк Београд |2 | | | | !2 |- !3. |Женски шаховски клуб Агроуниверзал Земун |3 | | | | !3 |- !14. |Женски шаховски клуб Гоша Смед. Паланка |1 | | | | !1 |- !3. |Женски карате клуб Књаз Аранђеловац |3 | | | | !3 |- !29. |Женски рукометни клуб Напредак Крушевац | | | | |1 !1 |- !14. |[[ВК Бечеј|Ватерполо клуб Бечеј]] |1 | | | | !1 |- !24. |Женски куглашки клуб Јединство Нови Бечеј | | |1 | | !1 |- !29. |[[РК Југовић|Рукометни клуб Југовић Каћ]] | | | | |1 !1 |- !14. |Женски шаховски клуб БАС Београд |1 | | | | !1 |- !5. |Женски карате клуб Зрењанин |2 | | | | !2 |- !29. |[[ЖРК Наиса|Женски рукометни клуб Наиса Ниш]] | | | | |1 !1 |- !11. |[[Рвачки клуб Партизан]] |1 | |1 | | !2 |- !24. |[[КВК Раднички Крагујевац|Ватерполо клуб Раднички Крагујевац]] | | |1 | | !1 |- !27. |[[ОК Војводина|Одбојкашки клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !14. |Женски теквондо клуб Галеб Београд |1 | | | | !1 |- !14. |Омладински џудо клуб Београд |1 | | | | !1 |- !27. |[[РК Војводина|Рукометни клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !5. |[[Карате клуб Партизан]] |2 | | | | !2 |- !13. |[[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] |1 | | |1 | !2 |- !29. |[[ХК Електровојводина Нови Сад|Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад]] | | | | |1 !1 |- !29. |[[ХК Трикотекс Суботица|Хокејашки клуб Трикотекс Суботица]] | | | | |1 !1 |} == Aмерички фудбал == === ''ЕФАФ куп - мушкарци (2. ранг) <sup>(искошено - више не постоји)</sup>'' === ==== Финалисти: ==== * 2011. [[Крагујевац вајлд борси|Дивљи вепрови Крагујевац]] === ''ИФАФ Лига шампиона (3. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2014. [[Београд вукови|Вукови Београд]] * 2015. Вукови Београд === [[ЦЕФЛ лига|Централноевропска лига]] (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2017. Дивљи вепрови Крагујевац == Атлетика == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ; ;<nowiki>Победници:</nowiki> ;* 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1981. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1976. Црвена звезда === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1988. Црвена звезда == Бокс == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 2024. [[Боксерски клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] == Ватерполо == === [[ЛЕН Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''1963/64. Партизан''' * '''1965/66. Партизан''' * '''1966/67. Партизан''' * '''1970/71. Партизан''' * '''1974/75. Партизан''' * '''1975/76. Партизан''' * '''1999/00. Бечеј''' * '''2010/11. Партизан''' * '''2012/13. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1964/65. Партизан * 1972/73. Партизан * 1979/80. Партизан * 1998/99. Бечеј * 2013/14. Раднички Крагујевац * 2021/22. [[ВК Нови Београд|Нови Београд]] * 2022/23. Нови Београд * 2024/25. Нови Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1968/69. Партизан * 1973/74. Партизан * 1976/77. Партизан * 1977/78. Партизан * 1984/85. Партизан * 1987/88. Партизан * 1988/89. Партизан * 1996/97. Бечеј * 2000/01. Бечеј * 2006/07. Партизан * 2009/10. Партизан * 2012/13. Партизан * 2013/14. Партизан * 2023/24. Нови Београд === ''[[ЛЕН Куп победника купова|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1990/91. Партизан''' === [[ЛЕН Куп Европе|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг; до 2003. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1997/98. Партизан''' * '''2012/13. Раднички Крагујевац''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2004/05. Партизан * 2024/25. Раднички Крагујевац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2001/02. Партизан * 2003/04. [[ВК Наис|Наис]] * 2020/21. Црвена звезда === [[ЛЕН Суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991. Партизан''' * '''2011. Партизан''' * '''2013. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1976. Партизан * 2013. Раднички Крагујевац === Челенџер куп (жене) (4. ранг, до 2026. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[ЖВК Црвена звезда|Црвена звезда]] ==== Полуфиналисти: ==== * 2025. Војводина == Карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2000. Партизан (борбе)''' * '''2001. Партизан (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2002. Партизан (борбе) ==== Треће место: ==== * 1995. Чукарица (борбе) === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1995. Соко штарк (борбе)''' * '''1996. Соко штарк (борбе)''' * '''1998. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2000. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2001. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2002. Зрењанин (борбе)''' * '''2003. Зрењанин (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2001. Зрењанин (борбе) * 2002. Књаз Аранђеловац (борбе) == Кошарка == === [[Евролига у кошарци|Евролига]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991/92. Партизан''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1958/59. [[ОКК Београд]] * 1963/64. ОКК Београд * 1964/65. ОКК Београд * 1972/73. Црвена звезда * 1972/73. [[БКК Раднички|Раднички Београд]] * 1981/82. Партизан * 1987/88. Партизан * 1997/98. Партизан * 2009/10. Партизан === ''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1973/74. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1976/77. Раднички Београд === [[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2003/04. [[КК ФМП (1991—2011)|ФМП]] * 2004/05. [[КК Вршац|Вршац]] * 2005/06. Вршац * 2006/07. ФМП * 2008/09. Вршац * 2013/14. Црвена звезда === ''[[Куп Радивоја Кораћа]] (мушкарци) (3. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1977/78. Партизан''' * '''1978/79. Партизан''' * '''1988/89. Партизан''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1972. ОКК Београд * 1973/74. Партизан * 1983/84. Црвена звезда * 1997/98. Црвена звезда * 2000/01. Вршац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1974/75. Партизан * 1980/81. Црвена звезда * 1981/82. Црвена звезда * 1984/85. Црвена звезда * 1987/88. Црвена звезда === ''[[ФИБА Еврокуп челенџ]] (мушкарци) (3. ранг, од 2004. 4. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2002/03. Вршац === Евролига (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1978/79. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/59. Црвена звезда * 1959/60. Црвена звезда * 1961/62. [[ЖКК Раднички Београд|Раднички Београд]] * 1963/64. Црвена звезда * 1977/78. Црвена звезда * 1979/80. Црвена звезда * 1989/90. Црвена звезда === ''[[Ронкети куп|Куп победника купова]] (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. [[ЖКК Вождовац|Вождовац]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1979/80. Вождовац * 1983/84. Вождовац * 1996/97. Динамо Панчево == Куглање == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. Београд * 2015. Београд === Светски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Полуфиналисти:''' * 1997. Кордун Кљајићево * 2009. Београд * 2014. Београд * 2016. Београд === Европски куп (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Металац-Инокс Горњи Милановац '''Полуфиналисти:''' * 1998. [[Куглашки клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] * 2003. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2009. Ниш-пут * 2012. Сента * 2018. [[Куглашки клуб Партизан|Партизан]] * 2019. Београд === НБЦ куп (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2007. Београд * 2012. Партизан * 2018. Београд * 2021. Војводина '''Полуфиналисти:''' * 2002. Јединство Нови Бечеј * 2017. Београд * 2019. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2021. Спартак Суботица === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2009. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2010. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2015. Пионир Суботица * 2024. Алимента Нови Сад === Светски куп (жене) (1. ранг) === '''Финалисти:''' * 2012. Пионир Суботица '''Полуфиналисти:''' * 2008. Пионир Суботица * 2010. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2021. Алимента Нови Сад === Европски куп (жене) (2. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2000. Јединство Нови Бечеј''' ==== Полуфиналисти: ==== * 1997. Пионир Суботица * 2005. Пионир Суботица * 2012. Јединство Нови Бечеј * 2024. Кика Кикинда === НБЦ куп (жене) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2004. Војводина * 2022. Алимента Нови Сад == Мачевање == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024. [[МК Црвена звезда|Црвена звезда]] (флорет) == Одбојка == === [[Лига шампиона у одбојци за мушкарце|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1975/76. [[ОК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] * 1988/89. Војводина * 1995/96. Војводина === [[ЦЕВ куп|Цев куп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1982/83. Војводина * 2005/06. Војводина === Челенџ куп (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''2014/15. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1984/85. [[ОК Партизан|Партизан]] * 1989/90. Партизан === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. [[ЖОК Црвена звезда|Црвена звезда]] === Цев куп (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 2001/02. [[ЖОК Јединство Ужице|Јединство Ужице]] * 2009/10. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2007/08. Црвена звезда * 2010/11. Црвена звезда * 2020/21. [[ОК ТЕНТ|ТЕНТ Обреновац]] === Челенџ куп (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Црвена звезда * 2021/22. ТЕНТ Обреновац * 2022/23. Јединство Стара Пазова == Рвање == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2009. Партизан''' === ''ЦЕЛА куп (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2010. Партизан''' == Рукомет == === [[ЕХФ Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Борац Бања Лука''' * '''1984/85. Металопластика''' * '''1985/86. Металопластика''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1974/75. Борац Бања Лука * 1983/84. Металопластика * 1990/91. [[РК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1969/70. [[РК Црвенка|Црвенка]] * 1982/83. Металопластика * 1986/87. Металопластика * 1987/88. Металопластика === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|Железничар Ниш]] * 1983/84. [[РК Слога Добој|Слога Добој]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1979/80. Борац Бања Лука * 1980/81. Металопластика * 1982/83. Железничар Ниш * 1995/96. [[РК Црвена звезда|Црвена звезда]] * 1998/99. [[РК Партизан|Партизан]] * 2001/02. Партизан === [[ЕХФ Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 2012. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Борац Бања Лука''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1989/90. Пролетер Зрењанин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Пролетер Зрењанин * 1991/92. Пролетер Зрењанин === Европски куп (мушкарци) (3. ранг, до 2012. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''2000/01. Југовић Каћ''' * '''2022/23. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2013/14. Металопластика ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1999/00. [[РК Синтелон|Синтелон]] * 2010/11. Партизан === [[ЕХФ Лига шампиона за жене|Лига шампиона]] (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Раднички Београд''' * '''1979/80. Раднички Београд''' * '''1983/84. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1961/62. [[ОРК Београд]] * 1980/81. Раднички Београд * 1981/82. Раднички Београд * 1982/83. Раднички Београд * 1984/85. Раднички Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1973/74. Раднички Београд * 1976/77. Раднички Београд * 1987/88. Раднички Београд === ''Куп победника купова (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1985/86. Раднички Београд''' * '''1990/91. Раднички Београд''' * '''1991/92. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Бане Секулић Сомбор ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1996/97. Бане Секулић Сомбор === Европски куп (жене) (3. ранг; до 2016. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1998/99. Напредак Крушевац''' * '''2006/07. Наиса''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2019/20. Наиса<ref>{{cite web|url=https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|title=Naisa u polufinalu EHF Čelendž kupa|work=gradskiportal018.rs|date=9. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130173828/https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|title=Naisa na fajnal foru EHF Čelendž kupa|work=niskiportal.rs|date=25. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130174822/https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|url-status=}}</ref> <small>(преостали мечеви (полуфинала и финале) отказани су због пандемије ковида 19)</small><ref>{{cite web|url=https://www.eurohandball.com/en/news/en/information-on-the-future-of-the-european-handball-season-2019-20/|title=Information on the future of the European handball season 2019/20|publisher=EHF|date=24. 4. 2020.|quote=The remaining matches in the Women’s EHF Cup as well as in the Men’s and Women’s Challenge Cup are cancelled.|language=en}}</ref> * 2021/22. Бекамент Буковичка Бања == Стони тенис == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1998/99. Униреа Уздин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1961/62. [[Стонотениски клуб Партизан|Партизан]] * 1979/80. Спартак Суботица * 1989/90. Партизан * 1990/91. Партизан * 1991/92. Партизан === Куп Европе (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1976/77. Спартак Суботица''' * '''1980/81. Спартак Суботица''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. Спартак Суботица ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1971/72. Партизан * 1978/79. Војводина Нови Сад * 1979/80. Војводина Нови Сад === Трофеј Европе (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2023/24. Беочин * 2024/25. Железничар Ниш === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. Чока * 1977/78. Чока * 1978/79. Чока === Куп Европе (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1987/88. Перућица Фоча ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Војводина Нови Сад * 1980/81. Војводина Нови Сад * 1982/83. Војводина Нови Сад * 2020/21. Нови Сад * 2021/22. Нови Сад === Трофеј Европе (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024/25. Јосип Колумбо Ниш == Теквондо == === Европско клупско првенство (жене) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2018. Галеб''' ==== Друго место: ==== * 2013. Галеб ==== Треће место: ==== * 2022. Спарта Ветерник == Традиционални карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1997. Црвена звезда (кате)''' * '''1998. Црвена звезда (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 1997. Црвена звезда (борбе) == Фудбал == === [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1965/66. [[ФК Партизан|Партизан]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1956/57. Црвена звезда * 1970/71. Црвена звезда * 1991/92. Црвена звезда === ''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1962/63. [[ОФК Београд]] * 1974/75. Црвена звезда === [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 1999. 3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1978/79. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1981/82. [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] === [[УЕФА суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1991. Црвена звезда === ''[[Куп сајамских градова]] (мушкарци) (3. ранг; до 1960. 2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/60. Београд XI * 1961/62. Црвена звезда == Футсал == === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. Марбо Београд * 2012. Марбо Београд == Хокеј на трави == === Еурохокеј трофеј 1 (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1984. [[ХК Суботичанка|Суботичанка]] ==== Полуфиналисти: ==== * 1983. Суботичанка * 1991. [[ХК Зорка Суботица|Зорка Суботица]] * 1992. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 1 (мушкарци) (4. ранг; до 2020. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1996. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 1998. Зорка Суботица * 2000. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 2 (мушкарци) (5. ранг; до 2020. 4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2005. Трикотекс Суботица''' === Еурохокеј челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. [[ХК Свети Ђорђе|Свети Ђорђе]] * 2006. Свети Ђорђе * 2008. [[ХК БАСК Београд|БАСК Београд]] == Хокеј у дворани == === Еурохокеј индур челенџ 1 (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2001. Зорка Суботица === Еурохокеј индур челенџ 2 (мушкарци) (4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2007. Електровојводина Нови Сад''' ==== Финалисти: ==== * 2009. Електровојводина Нови Сад * 2011. Електровојводина Нови Сад ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. [[ХК Спартак Електровојводина|Спартак Електровојводина Суботица]] * 2014. Спартак Електровојводина Суботица * 2015. Спартак Електровојводина Суботица * 2016. Електровојводина Нови Сад === Еурохокеј индур челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2005. БАСК Београд * 2008. БАСК Београд === Еурохокеј индур челенџ 2 (жене) (4. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2019. БАСК Београд * 2020. Спартак Електровојводина Суботица == Џудо == === Лига шампиона (мешовито) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[Џудо клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] === ''Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2023. ОЏК Београд''' ==== Финалисти: ==== * 1980. Славија Нови Сад * 2021. Црвена звезда * 2022. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2018. Црвена звезда * 2019. Црвена звезда * 2023. Црвена звезда === ''Европска лига (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2014. Црвена звезда === ''Лига шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2021. Славија Нови Сад === ''Европска лига (жене) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Славија Нови Сад * 2019. Славија Нови Сад == Шах == === Европски клупски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1956. Партизан''' ==== Друго место: ==== * 1999. Агроуниверзал Земун === Европски клупски куп (жене) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1996. Агроуниверзал Земун''' * '''1997. Гоша Смедеревска Паланка''' * '''2000. Агроуниверзал Земун''' * '''2001. Агроуниверзал Земун''' * '''2002. БАС Београд''' ===== Треће место: ===== * 1998. БАС Београд * 2001. БАС Београд * 2023. Црвена звезда == Види још == * [[Спорт у Србији]] == Референце == {{Подножје}} [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] aae2tczuhm9i3473xc32zg0ya4iihyb 30098631 30098629 2025-06-27T13:49:27Z ~2025-88265 447141 /* Списак победника */ 30098631 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог= | датум = }} Победници и остали успеси српских клубова у европским спортским такмичењима наведени су испод. == Списак победника == {| class="wikitable sortable" |+ !Р.Б. !Клуб !1. ранг !Суперкуп !2. ранг !3. ранг !4. ранг !Укупно |- !1. |[[ВК Партизан|Ватерполо клуб Партизан]] |7 |2 |1 |1 | !11 |- !14. |[[ФК Црвена звезда|Фудбалски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !14. |[[Атлетски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !5. |[[Карате клуб Црвена звезда]] |2 | | | | !2 |- !14. |[[ЖКК Црвена звезда|Женски кошаркашки клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !10. |[[ВК Црвена звезда|Ватерполо клуб Црвена звезда]] |1 |1 | | | !2 |- !24. |[[КК Црвена звезда|Кошаркашки клуб Црвена звезда]] | | |1 | | !1 |- !14. |[[Шаховски клуб Партизан]] |1 | | | | !1 |- !2. |[[РК Раднички Београд|Женски рукометни клуб Раднички Београд]] |3 | |3 | | !6 |- !23. |Стонотениски клуб Спартак Суботица | | |2 | | !2 |- !12. |[[КК Партизан|Кошаркашки клуб Партизан]] |1 | | |3 | !4 |- !5. |[[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика Шабац]] |2 | | | | !2 |- !5. |Женски карате клуб Соко штарк Београд |2 | | | | !2 |- !3. |Женски шаховски клуб Агроуниверзал Земун |3 | | | | !3 |- !14. |Женски шаховски клуб Гоша Смед. Паланка |1 | | | | !1 |- !3. |Женски карате клуб Књаз Аранђеловац |3 | | | | !3 |- !29. |Женски рукометни клуб Напредак Крушевац | | | | |1 !1 |- !14. |[[ВК Бечеј|Ватерполо клуб Бечеј]] |1 | | | | !1 |- !24. |Женски куглашки клуб Јединство Нови Бечеј | | |1 | | !1 |- !29. |[[РК Југовић|Рукометни клуб Југовић Каћ]] | | | | |1 !1 |- !14. |Женски шаховски клуб БАС Београд |1 | | | | !1 |- !5. |Женски карате клуб Зрењанин |2 | | | | !2 |- !29. |[[ЖРК Наиса|Женски рукометни клуб Наиса Ниш]] | | | | |1 !1 |- !11. |[[Рвачки клуб Партизан]] |1 | |1 | | !2 |- !24. |[[КВК Раднички Крагујевац|Ватерполо клуб Раднички Крагујевац]] | | |1 | | !1 |- !27. |[[ОК Војводина|Одбојкашки клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !14. |Женски теквондо клуб Галеб Београд |1 | | | | !1 |- !14. |Омладински џудо клуб Београд |1 | | | | !1 |- !27. |[[РК Војводина|Рукометни клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !5. |[[Карате клуб Партизан]] |2 | | | | !2 |- !13. |[[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] |1 | | |1 | !2 |- !29. |[[ХК Електровојводина Нови Сад|Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад]] | | | | |1 !1 |- !29. |[[ХК Трикотекс Суботица|Хокејашки клуб Трикотекс Суботица]] | | | | |1 !1 |} == Aмерички фудбал == === ''ЕФАФ куп - мушкарци (2. ранг) <sup>(искошено - више не постоји)</sup>'' === ==== Финалисти: ==== * 2011. [[Крагујевац вајлд борси|Дивљи вепрови Крагујевац]] === ''ИФАФ Лига шампиона (3. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2014. [[Београд вукови|Вукови Београд]] * 2015. Вукови Београд === [[ЦЕФЛ лига|Централноевропска лига]] (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2017. Дивљи вепрови Крагујевац == Атлетика == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ; ;<nowiki>Победници:</nowiki> ;* 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1981. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1976. Црвена звезда === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1988. Црвена звезда == Бокс == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 2024. [[Боксерски клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] == Ватерполо == === [[ЛЕН Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''1963/64. Партизан''' * '''1965/66. Партизан''' * '''1966/67. Партизан''' * '''1970/71. Партизан''' * '''1974/75. Партизан''' * '''1975/76. Партизан''' * '''1999/00. Бечеј''' * '''2010/11. Партизан''' * '''2012/13. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1964/65. Партизан * 1972/73. Партизан * 1979/80. Партизан * 1998/99. Бечеј * 2013/14. Раднички Крагујевац * 2021/22. [[ВК Нови Београд|Нови Београд]] * 2022/23. Нови Београд * 2024/25. Нови Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1968/69. Партизан * 1973/74. Партизан * 1976/77. Партизан * 1977/78. Партизан * 1984/85. Партизан * 1987/88. Партизан * 1988/89. Партизан * 1996/97. Бечеј * 2000/01. Бечеј * 2006/07. Партизан * 2009/10. Партизан * 2012/13. Партизан * 2013/14. Партизан * 2023/24. Нови Београд === ''[[ЛЕН Куп победника купова|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1990/91. Партизан''' === [[ЛЕН Куп Европе|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг; до 2003. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1997/98. Партизан''' * '''2012/13. Раднички Крагујевац''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2004/05. Партизан * 2024/25. Раднички Крагујевац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2001/02. Партизан * 2003/04. [[ВК Наис|Наис]] * 2020/21. Црвена звезда === [[ЛЕН Суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991. Партизан''' * '''2011. Партизан''' * '''2013. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1976. Партизан * 2013. Раднички Крагујевац === Челенџер куп (жене) (4. ранг, до 2026. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[ЖВК Црвена звезда|Црвена звезда]] ==== Полуфиналисти: ==== * 2025. Војводина == Карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2000. Партизан (борбе)''' * '''2001. Партизан (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2002. Партизан (борбе) ==== Треће место: ==== * 1995. Чукарица (борбе) === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1995. Соко штарк (борбе)''' * '''1996. Соко штарк (борбе)''' * '''1998. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2000. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2001. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2002. Зрењанин (борбе)''' * '''2003. Зрењанин (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2001. Зрењанин (борбе) * 2002. Књаз Аранђеловац (борбе) == Кошарка == === [[Евролига у кошарци|Евролига]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991/92. Партизан''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1958/59. [[ОКК Београд]] * 1963/64. ОКК Београд * 1964/65. ОКК Београд * 1972/73. Црвена звезда * 1972/73. [[БКК Раднички|Раднички Београд]] * 1981/82. Партизан * 1987/88. Партизан * 1997/98. Партизан * 2009/10. Партизан === ''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1973/74. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1976/77. Раднички Београд === [[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2003/04. [[КК ФМП (1991—2011)|ФМП]] * 2004/05. [[КК Вршац|Вршац]] * 2005/06. Вршац * 2006/07. ФМП * 2008/09. Вршац * 2013/14. Црвена звезда === ''[[Куп Радивоја Кораћа]] (мушкарци) (3. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1977/78. Партизан''' * '''1978/79. Партизан''' * '''1988/89. Партизан''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1972. ОКК Београд * 1973/74. Партизан * 1983/84. Црвена звезда * 1997/98. Црвена звезда * 2000/01. Вршац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1974/75. Партизан * 1980/81. Црвена звезда * 1981/82. Црвена звезда * 1984/85. Црвена звезда * 1987/88. Црвена звезда === ''[[ФИБА Еврокуп челенџ]] (мушкарци) (3. ранг, од 2004. 4. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2002/03. Вршац === Евролига (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1978/79. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/59. Црвена звезда * 1959/60. Црвена звезда * 1961/62. [[ЖКК Раднички Београд|Раднички Београд]] * 1963/64. Црвена звезда * 1977/78. Црвена звезда * 1979/80. Црвена звезда * 1989/90. Црвена звезда === ''[[Ронкети куп|Куп победника купова]] (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. [[ЖКК Вождовац|Вождовац]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1979/80. Вождовац * 1983/84. Вождовац * 1996/97. Динамо Панчево == Куглање == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. Београд * 2015. Београд === Светски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Полуфиналисти:''' * 1997. Кордун Кљајићево * 2009. Београд * 2014. Београд * 2016. Београд === Европски куп (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Металац-Инокс Горњи Милановац '''Полуфиналисти:''' * 1998. [[Куглашки клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] * 2003. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2009. Ниш-пут * 2012. Сента * 2018. [[Куглашки клуб Партизан|Партизан]] * 2019. Београд === НБЦ куп (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2007. Београд * 2012. Партизан * 2018. Београд * 2021. Војводина '''Полуфиналисти:''' * 2002. Јединство Нови Бечеј * 2017. Београд * 2019. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2021. Спартак Суботица === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2009. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2010. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2015. Пионир Суботица * 2024. Алимента Нови Сад === Светски куп (жене) (1. ранг) === '''Финалисти:''' * 2012. Пионир Суботица '''Полуфиналисти:''' * 2008. Пионир Суботица * 2010. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2021. Алимента Нови Сад === Европски куп (жене) (2. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2000. Јединство Нови Бечеј''' ==== Полуфиналисти: ==== * 1997. Пионир Суботица * 2005. Пионир Суботица * 2012. Јединство Нови Бечеј * 2024. Кика Кикинда === НБЦ куп (жене) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2004. Војводина * 2022. Алимента Нови Сад == Мачевање == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024. [[МК Црвена звезда|Црвена звезда]] (флорет) == Одбојка == === [[Лига шампиона у одбојци за мушкарце|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1975/76. [[ОК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] * 1988/89. Војводина * 1995/96. Војводина === [[ЦЕВ куп|Цев куп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1982/83. Војводина * 2005/06. Војводина === Челенџ куп (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''2014/15. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1984/85. [[ОК Партизан|Партизан]] * 1989/90. Партизан === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. [[ЖОК Црвена звезда|Црвена звезда]] === Цев куп (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 2001/02. [[ЖОК Јединство Ужице|Јединство Ужице]] * 2009/10. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2007/08. Црвена звезда * 2010/11. Црвена звезда * 2020/21. [[ОК ТЕНТ|ТЕНТ Обреновац]] === Челенџ куп (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Црвена звезда * 2021/22. ТЕНТ Обреновац * 2022/23. Јединство Стара Пазова == Рвање == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2009. Партизан''' === ''ЦЕЛА куп (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2010. Партизан''' == Рукомет == === [[ЕХФ Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Борац Бања Лука''' * '''1984/85. Металопластика''' * '''1985/86. Металопластика''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1974/75. Борац Бања Лука * 1983/84. Металопластика * 1990/91. [[РК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1969/70. [[РК Црвенка|Црвенка]] * 1982/83. Металопластика * 1986/87. Металопластика * 1987/88. Металопластика === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|Железничар Ниш]] * 1983/84. [[РК Слога Добој|Слога Добој]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1979/80. Борац Бања Лука * 1980/81. Металопластика * 1982/83. Железничар Ниш * 1995/96. [[РК Црвена звезда|Црвена звезда]] * 1998/99. [[РК Партизан|Партизан]] * 2001/02. Партизан === [[ЕХФ Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 2012. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Борац Бања Лука''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1989/90. Пролетер Зрењанин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Пролетер Зрењанин * 1991/92. Пролетер Зрењанин === Европски куп (мушкарци) (3. ранг, до 2012. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''2000/01. Југовић Каћ''' * '''2022/23. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2013/14. Металопластика ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1999/00. [[РК Синтелон|Синтелон]] * 2010/11. Партизан === [[ЕХФ Лига шампиона за жене|Лига шампиона]] (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Раднички Београд''' * '''1979/80. Раднички Београд''' * '''1983/84. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1961/62. [[ОРК Београд]] * 1980/81. Раднички Београд * 1981/82. Раднички Београд * 1982/83. Раднички Београд * 1984/85. Раднички Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1973/74. Раднички Београд * 1976/77. Раднички Београд * 1987/88. Раднички Београд === ''Куп победника купова (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1985/86. Раднички Београд''' * '''1990/91. Раднички Београд''' * '''1991/92. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Бане Секулић Сомбор ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1996/97. Бане Секулић Сомбор === Европски куп (жене) (3. ранг; до 2016. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1998/99. Напредак Крушевац''' * '''2006/07. Наиса''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2019/20. Наиса<ref>{{cite web|url=https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|title=Naisa u polufinalu EHF Čelendž kupa|work=gradskiportal018.rs|date=9. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130173828/https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|title=Naisa na fajnal foru EHF Čelendž kupa|work=niskiportal.rs|date=25. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130174822/https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|url-status=}}</ref> <small>(преостали мечеви (полуфинала и финале) отказани су због пандемије ковида 19)</small><ref>{{cite web|url=https://www.eurohandball.com/en/news/en/information-on-the-future-of-the-european-handball-season-2019-20/|title=Information on the future of the European handball season 2019/20|publisher=EHF|date=24. 4. 2020.|quote=The remaining matches in the Women’s EHF Cup as well as in the Men’s and Women’s Challenge Cup are cancelled.|language=en}}</ref> * 2021/22. Бекамент Буковичка Бања == Стони тенис == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1998/99. Униреа Уздин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1961/62. [[Стонотениски клуб Партизан|Партизан]] * 1979/80. Спартак Суботица * 1989/90. Партизан * 1990/91. Партизан * 1991/92. Партизан === Куп Европе (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1976/77. Спартак Суботица''' * '''1980/81. Спартак Суботица''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. Спартак Суботица ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1971/72. Партизан * 1978/79. Војводина Нови Сад * 1979/80. Војводина Нови Сад === Трофеј Европе (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2023/24. Беочин * 2024/25. Железничар Ниш === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. Чока * 1977/78. Чока * 1978/79. Чока === Куп Европе (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1987/88. Перућица Фоча ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Војводина Нови Сад * 1980/81. Војводина Нови Сад * 1982/83. Војводина Нови Сад * 2020/21. Нови Сад * 2021/22. Нови Сад === Трофеј Европе (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024/25. Јосип Колумбо Ниш == Теквондо == === Европско клупско првенство (жене) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2018. Галеб''' ==== Друго место: ==== * 2013. Галеб ==== Треће место: ==== * 2022. Спарта Ветерник == Традиционални карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1997. Црвена звезда (кате)''' * '''1998. Црвена звезда (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 1997. Црвена звезда (борбе) == Фудбал == === [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1965/66. [[ФК Партизан|Партизан]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1956/57. Црвена звезда * 1970/71. Црвена звезда * 1991/92. Црвена звезда === ''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1962/63. [[ОФК Београд]] * 1974/75. Црвена звезда === [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 1999. 3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1978/79. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1981/82. [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] === [[УЕФА суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1991. Црвена звезда === ''[[Куп сајамских градова]] (мушкарци) (3. ранг; до 1960. 2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/60. Београд XI * 1961/62. Црвена звезда == Футсал == === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. Марбо Београд * 2012. Марбо Београд == Хокеј на трави == === Еурохокеј трофеј 1 (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1984. [[ХК Суботичанка|Суботичанка]] ==== Полуфиналисти: ==== * 1983. Суботичанка * 1991. [[ХК Зорка Суботица|Зорка Суботица]] * 1992. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 1 (мушкарци) (4. ранг; до 2020. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1996. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 1998. Зорка Суботица * 2000. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 2 (мушкарци) (5. ранг; до 2020. 4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2005. Трикотекс Суботица''' === Еурохокеј челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. [[ХК Свети Ђорђе|Свети Ђорђе]] * 2006. Свети Ђорђе * 2008. [[ХК БАСК Београд|БАСК Београд]] == Хокеј у дворани == === Еурохокеј индур челенџ 1 (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2001. Зорка Суботица === Еурохокеј индур челенџ 2 (мушкарци) (4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2007. Електровојводина Нови Сад''' ==== Финалисти: ==== * 2009. Електровојводина Нови Сад * 2011. Електровојводина Нови Сад ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. [[ХК Спартак Електровојводина|Спартак Електровојводина Суботица]] * 2014. Спартак Електровојводина Суботица * 2015. Спартак Електровојводина Суботица * 2016. Електровојводина Нови Сад === Еурохокеј индур челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2005. БАСК Београд * 2008. БАСК Београд === Еурохокеј индур челенџ 2 (жене) (4. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2019. БАСК Београд * 2020. Спартак Електровојводина Суботица == Џудо == === Лига шампиона (мешовито) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[Џудо клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] === ''Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2023. ОЏК Београд''' ==== Финалисти: ==== * 1980. Славија Нови Сад * 2021. Црвена звезда * 2022. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2018. Црвена звезда * 2019. Црвена звезда * 2023. Црвена звезда === ''Европска лига (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2014. Црвена звезда === ''Лига шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2021. Славија Нови Сад === ''Европска лига (жене) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Славија Нови Сад * 2019. Славија Нови Сад == Шах == === Европски клупски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1956. Партизан''' ==== Друго место: ==== * 1999. Агроуниверзал Земун === Европски клупски куп (жене) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1996. Агроуниверзал Земун''' * '''1997. Гоша Смедеревска Паланка''' * '''2000. Агроуниверзал Земун''' * '''2001. Агроуниверзал Земун''' * '''2002. БАС Београд''' ===== Треће место: ===== * 1998. БАС Београд * 2001. БАС Београд * 2023. Црвена звезда == Види још == * [[Спорт у Србији]] == Референце == {{Подножје}} [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] q5ic8xty2llr9qiyvjhragz4wjluijt 30098645 30098631 2025-06-27T13:56:29Z ~2025-88265 447141 /* Списак победника */ 30098645 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог= | датум = }} Победници и остали успеси српских клубова у европским спортским такмичењима наведени су испод. == Списак победника == {| class="wikitable sortable" |+ !Р.Б. !Клуб !Елитно !Суперкуп !2. ранг !3. ранг !4. ранг !Укупно |- !1. |[[ВК Партизан|Ватерполо клуб Партизан]] |7 |2 |1 |1 | !11 |- !14. |[[ФК Црвена звезда|Фудбалски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !14. |[[Атлетски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !5. |[[Карате клуб Црвена звезда]] |2 | | | | !2 |- !14. |[[ЖКК Црвена звезда|Женски кошаркашки клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !10. |[[ВК Црвена звезда|Ватерполо клуб Црвена звезда]] |1 |1 | | | !2 |- !24. |[[КК Црвена звезда|Кошаркашки клуб Црвена звезда]] | | |1 | | !1 |- !14. |[[Шаховски клуб Партизан]] |1 | | | | !1 |- !2. |[[РК Раднички Београд|Женски рукометни клуб Раднички Београд]] |3 | |3 | | !6 |- !23. |Стонотениски клуб Спартак Суботица | | |2 | | !2 |- !12. |[[КК Партизан|Кошаркашки клуб Партизан]] |1 | | |3 | !4 |- !5. |[[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика Шабац]] |2 | | | | !2 |- !5. |Женски карате клуб Соко штарк Београд |2 | | | | !2 |- !3. |Женски шаховски клуб Агроуниверзал Земун |3 | | | | !3 |- !14. |Женски шаховски клуб Гоша Смед. Паланка |1 | | | | !1 |- !3. |Женски карате клуб Књаз Аранђеловац |3 | | | | !3 |- !29. |Женски рукометни клуб Напредак Крушевац | | | | |1 !1 |- !14. |[[ВК Бечеј|Ватерполо клуб Бечеј]] |1 | | | | !1 |- !24. |Женски куглашки клуб Јединство Нови Бечеј | | |1 | | !1 |- !29. |[[РК Југовић|Рукометни клуб Југовић Каћ]] | | | | |1 !1 |- !14. |Женски шаховски клуб БАС Београд |1 | | | | !1 |- !5. |Женски карате клуб Зрењанин |2 | | | | !2 |- !29. |[[ЖРК Наиса|Женски рукометни клуб Наиса Ниш]] | | | | |1 !1 |- !11. |[[Рвачки клуб Партизан]] |1 | |1 | | !2 |- !24. |[[КВК Раднички Крагујевац|Ватерполо клуб Раднички Крагујевац]] | | |1 | | !1 |- !27. |[[ОК Војводина|Одбојкашки клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !14. |Женски теквондо клуб Галеб Београд |1 | | | | !1 |- !14. |Омладински џудо клуб Београд |1 | | | | !1 |- !27. |[[РК Војводина|Рукометни клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !5. |[[Карате клуб Партизан]] |2 | | | | !2 |- !13. |[[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] |1 | | |1 | !2 |- !29. |[[ХК Електровојводина Нови Сад|Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад]] | | | | |1 !1 |- !29. |[[ХК Трикотекс Суботица|Хокејашки клуб Трикотекс Суботица]] | | | | |1 !1 |} == Aмерички фудбал == === ''ЕФАФ куп - мушкарци (2. ранг) <sup>(искошено - више не постоји)</sup>'' === ==== Финалисти: ==== * 2011. [[Крагујевац вајлд борси|Дивљи вепрови Крагујевац]] === ''ИФАФ Лига шампиона (3. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2014. [[Београд вукови|Вукови Београд]] * 2015. Вукови Београд === [[ЦЕФЛ лига|Централноевропска лига]] (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2017. Дивљи вепрови Крагујевац == Атлетика == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ; ;<nowiki>Победници:</nowiki> ;* 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1981. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1976. Црвена звезда === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1988. Црвена звезда == Бокс == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 2024. [[Боксерски клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] == Ватерполо == === [[ЛЕН Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''1963/64. Партизан''' * '''1965/66. Партизан''' * '''1966/67. Партизан''' * '''1970/71. Партизан''' * '''1974/75. Партизан''' * '''1975/76. Партизан''' * '''1999/00. Бечеј''' * '''2010/11. Партизан''' * '''2012/13. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1964/65. Партизан * 1972/73. Партизан * 1979/80. Партизан * 1998/99. Бечеј * 2013/14. Раднички Крагујевац * 2021/22. [[ВК Нови Београд|Нови Београд]] * 2022/23. Нови Београд * 2024/25. Нови Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1968/69. Партизан * 1973/74. Партизан * 1976/77. Партизан * 1977/78. Партизан * 1984/85. Партизан * 1987/88. Партизан * 1988/89. Партизан * 1996/97. Бечеј * 2000/01. Бечеј * 2006/07. Партизан * 2009/10. Партизан * 2012/13. Партизан * 2013/14. Партизан * 2023/24. Нови Београд === ''[[ЛЕН Куп победника купова|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1990/91. Партизан''' === [[ЛЕН Куп Европе|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг; до 2003. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1997/98. Партизан''' * '''2012/13. Раднички Крагујевац''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2004/05. Партизан * 2024/25. Раднички Крагујевац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2001/02. Партизан * 2003/04. [[ВК Наис|Наис]] * 2020/21. Црвена звезда === [[ЛЕН Суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991. Партизан''' * '''2011. Партизан''' * '''2013. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1976. Партизан * 2013. Раднички Крагујевац === Челенџер куп (жене) (4. ранг, до 2026. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[ЖВК Црвена звезда|Црвена звезда]] ==== Полуфиналисти: ==== * 2025. Војводина == Карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2000. Партизан (борбе)''' * '''2001. Партизан (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2002. Партизан (борбе) ==== Треће место: ==== * 1995. Чукарица (борбе) === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1995. Соко штарк (борбе)''' * '''1996. Соко штарк (борбе)''' * '''1998. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2000. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2001. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2002. Зрењанин (борбе)''' * '''2003. Зрењанин (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2001. Зрењанин (борбе) * 2002. Књаз Аранђеловац (борбе) == Кошарка == === [[Евролига у кошарци|Евролига]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991/92. Партизан''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1958/59. [[ОКК Београд]] * 1963/64. ОКК Београд * 1964/65. ОКК Београд * 1972/73. Црвена звезда * 1972/73. [[БКК Раднички|Раднички Београд]] * 1981/82. Партизан * 1987/88. Партизан * 1997/98. Партизан * 2009/10. Партизан === ''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1973/74. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1976/77. Раднички Београд === [[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2003/04. [[КК ФМП (1991—2011)|ФМП]] * 2004/05. [[КК Вршац|Вршац]] * 2005/06. Вршац * 2006/07. ФМП * 2008/09. Вршац * 2013/14. Црвена звезда === ''[[Куп Радивоја Кораћа]] (мушкарци) (3. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1977/78. Партизан''' * '''1978/79. Партизан''' * '''1988/89. Партизан''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1972. ОКК Београд * 1973/74. Партизан * 1983/84. Црвена звезда * 1997/98. Црвена звезда * 2000/01. Вршац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1974/75. Партизан * 1980/81. Црвена звезда * 1981/82. Црвена звезда * 1984/85. Црвена звезда * 1987/88. Црвена звезда === ''[[ФИБА Еврокуп челенџ]] (мушкарци) (3. ранг, од 2004. 4. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2002/03. Вршац === Евролига (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1978/79. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/59. Црвена звезда * 1959/60. Црвена звезда * 1961/62. [[ЖКК Раднички Београд|Раднички Београд]] * 1963/64. Црвена звезда * 1977/78. Црвена звезда * 1979/80. Црвена звезда * 1989/90. Црвена звезда === ''[[Ронкети куп|Куп победника купова]] (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. [[ЖКК Вождовац|Вождовац]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1979/80. Вождовац * 1983/84. Вождовац * 1996/97. Динамо Панчево == Куглање == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. Београд * 2015. Београд === Светски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Полуфиналисти:''' * 1997. Кордун Кљајићево * 2009. Београд * 2014. Београд * 2016. Београд === Европски куп (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Металац-Инокс Горњи Милановац '''Полуфиналисти:''' * 1998. [[Куглашки клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] * 2003. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2009. Ниш-пут * 2012. Сента * 2018. [[Куглашки клуб Партизан|Партизан]] * 2019. Београд === НБЦ куп (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2007. Београд * 2012. Партизан * 2018. Београд * 2021. Војводина '''Полуфиналисти:''' * 2002. Јединство Нови Бечеј * 2017. Београд * 2019. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2021. Спартак Суботица === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2009. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2010. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2015. Пионир Суботица * 2024. Алимента Нови Сад === Светски куп (жене) (1. ранг) === '''Финалисти:''' * 2012. Пионир Суботица '''Полуфиналисти:''' * 2008. Пионир Суботица * 2010. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2021. Алимента Нови Сад === Европски куп (жене) (2. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2000. Јединство Нови Бечеј''' ==== Полуфиналисти: ==== * 1997. Пионир Суботица * 2005. Пионир Суботица * 2012. Јединство Нови Бечеј * 2024. Кика Кикинда === НБЦ куп (жене) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2004. Војводина * 2022. Алимента Нови Сад == Мачевање == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024. [[МК Црвена звезда|Црвена звезда]] (флорет) == Одбојка == === [[Лига шампиона у одбојци за мушкарце|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1975/76. [[ОК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] * 1988/89. Војводина * 1995/96. Војводина === [[ЦЕВ куп|Цев куп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1982/83. Војводина * 2005/06. Војводина === Челенџ куп (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''2014/15. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1984/85. [[ОК Партизан|Партизан]] * 1989/90. Партизан === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. [[ЖОК Црвена звезда|Црвена звезда]] === Цев куп (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 2001/02. [[ЖОК Јединство Ужице|Јединство Ужице]] * 2009/10. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2007/08. Црвена звезда * 2010/11. Црвена звезда * 2020/21. [[ОК ТЕНТ|ТЕНТ Обреновац]] === Челенџ куп (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Црвена звезда * 2021/22. ТЕНТ Обреновац * 2022/23. Јединство Стара Пазова == Рвање == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2009. Партизан''' === ''ЦЕЛА куп (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2010. Партизан''' == Рукомет == === [[ЕХФ Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Борац Бања Лука''' * '''1984/85. Металопластика''' * '''1985/86. Металопластика''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1974/75. Борац Бања Лука * 1983/84. Металопластика * 1990/91. [[РК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1969/70. [[РК Црвенка|Црвенка]] * 1982/83. Металопластика * 1986/87. Металопластика * 1987/88. Металопластика === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|Железничар Ниш]] * 1983/84. [[РК Слога Добој|Слога Добој]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1979/80. Борац Бања Лука * 1980/81. Металопластика * 1982/83. Железничар Ниш * 1995/96. [[РК Црвена звезда|Црвена звезда]] * 1998/99. [[РК Партизан|Партизан]] * 2001/02. Партизан === [[ЕХФ Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 2012. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Борац Бања Лука''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1989/90. Пролетер Зрењанин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Пролетер Зрењанин * 1991/92. Пролетер Зрењанин === Европски куп (мушкарци) (3. ранг, до 2012. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''2000/01. Југовић Каћ''' * '''2022/23. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2013/14. Металопластика ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1999/00. [[РК Синтелон|Синтелон]] * 2010/11. Партизан === [[ЕХФ Лига шампиона за жене|Лига шампиона]] (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Раднички Београд''' * '''1979/80. Раднички Београд''' * '''1983/84. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1961/62. [[ОРК Београд]] * 1980/81. Раднички Београд * 1981/82. Раднички Београд * 1982/83. Раднички Београд * 1984/85. Раднички Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1973/74. Раднички Београд * 1976/77. Раднички Београд * 1987/88. Раднички Београд === ''Куп победника купова (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1985/86. Раднички Београд''' * '''1990/91. Раднички Београд''' * '''1991/92. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Бане Секулић Сомбор ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1996/97. Бане Секулић Сомбор === Европски куп (жене) (3. ранг; до 2016. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1998/99. Напредак Крушевац''' * '''2006/07. Наиса''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2019/20. Наиса<ref>{{cite web|url=https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|title=Naisa u polufinalu EHF Čelendž kupa|work=gradskiportal018.rs|date=9. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130173828/https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|title=Naisa na fajnal foru EHF Čelendž kupa|work=niskiportal.rs|date=25. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130174822/https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|url-status=}}</ref> <small>(преостали мечеви (полуфинала и финале) отказани су због пандемије ковида 19)</small><ref>{{cite web|url=https://www.eurohandball.com/en/news/en/information-on-the-future-of-the-european-handball-season-2019-20/|title=Information on the future of the European handball season 2019/20|publisher=EHF|date=24. 4. 2020.|quote=The remaining matches in the Women’s EHF Cup as well as in the Men’s and Women’s Challenge Cup are cancelled.|language=en}}</ref> * 2021/22. Бекамент Буковичка Бања == Стони тенис == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1998/99. Униреа Уздин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1961/62. [[Стонотениски клуб Партизан|Партизан]] * 1979/80. Спартак Суботица * 1989/90. Партизан * 1990/91. Партизан * 1991/92. Партизан === Куп Европе (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1976/77. Спартак Суботица''' * '''1980/81. Спартак Суботица''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. Спартак Суботица ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1971/72. Партизан * 1978/79. Војводина Нови Сад * 1979/80. Војводина Нови Сад === Трофеј Европе (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2023/24. Беочин * 2024/25. Железничар Ниш === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. Чока * 1977/78. Чока * 1978/79. Чока === Куп Европе (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1987/88. Перућица Фоча ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Војводина Нови Сад * 1980/81. Војводина Нови Сад * 1982/83. Војводина Нови Сад * 2020/21. Нови Сад * 2021/22. Нови Сад === Трофеј Европе (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024/25. Јосип Колумбо Ниш == Теквондо == === Европско клупско првенство (жене) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2018. Галеб''' ==== Друго место: ==== * 2013. Галеб ==== Треће место: ==== * 2022. Спарта Ветерник == Традиционални карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1997. Црвена звезда (кате)''' * '''1998. Црвена звезда (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 1997. Црвена звезда (борбе) == Фудбал == === [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1965/66. [[ФК Партизан|Партизан]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1956/57. Црвена звезда * 1970/71. Црвена звезда * 1991/92. Црвена звезда === ''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1962/63. [[ОФК Београд]] * 1974/75. Црвена звезда === [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 1999. 3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1978/79. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1981/82. [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] === [[УЕФА суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1991. Црвена звезда === ''[[Куп сајамских градова]] (мушкарци) (3. ранг; до 1960. 2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/60. Београд XI * 1961/62. Црвена звезда == Футсал == === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. Марбо Београд * 2012. Марбо Београд == Хокеј на трави == === Еурохокеј трофеј 1 (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1984. [[ХК Суботичанка|Суботичанка]] ==== Полуфиналисти: ==== * 1983. Суботичанка * 1991. [[ХК Зорка Суботица|Зорка Суботица]] * 1992. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 1 (мушкарци) (4. ранг; до 2020. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1996. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 1998. Зорка Суботица * 2000. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 2 (мушкарци) (5. ранг; до 2020. 4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2005. Трикотекс Суботица''' === Еурохокеј челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. [[ХК Свети Ђорђе|Свети Ђорђе]] * 2006. Свети Ђорђе * 2008. [[ХК БАСК Београд|БАСК Београд]] == Хокеј у дворани == === Еурохокеј индур челенџ 1 (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2001. Зорка Суботица === Еурохокеј индур челенџ 2 (мушкарци) (4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2007. Електровојводина Нови Сад''' ==== Финалисти: ==== * 2009. Електровојводина Нови Сад * 2011. Електровојводина Нови Сад ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. [[ХК Спартак Електровојводина|Спартак Електровојводина Суботица]] * 2014. Спартак Електровојводина Суботица * 2015. Спартак Електровојводина Суботица * 2016. Електровојводина Нови Сад === Еурохокеј индур челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2005. БАСК Београд * 2008. БАСК Београд === Еурохокеј индур челенџ 2 (жене) (4. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2019. БАСК Београд * 2020. Спартак Електровојводина Суботица == Џудо == === Лига шампиона (мешовито) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[Џудо клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] === ''Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2023. ОЏК Београд''' ==== Финалисти: ==== * 1980. Славија Нови Сад * 2021. Црвена звезда * 2022. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2018. Црвена звезда * 2019. Црвена звезда * 2023. Црвена звезда === ''Европска лига (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2014. Црвена звезда === ''Лига шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2021. Славија Нови Сад === ''Европска лига (жене) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Славија Нови Сад * 2019. Славија Нови Сад == Шах == === Европски клупски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1956. Партизан''' ==== Друго место: ==== * 1999. Агроуниверзал Земун === Европски клупски куп (жене) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1996. Агроуниверзал Земун''' * '''1997. Гоша Смедеревска Паланка''' * '''2000. Агроуниверзал Земун''' * '''2001. Агроуниверзал Земун''' * '''2002. БАС Београд''' ===== Треће место: ===== * 1998. БАС Београд * 2001. БАС Београд * 2023. Црвена звезда == Види још == * [[Спорт у Србији]] == Референце == {{Подножје}} [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] dl762uaxms2hqg1k9h5mwm8yjkmm5jb 30098663 30098645 2025-06-27T14:09:11Z ~2025-88265 447141 /* Еурохокеј челенџ 1 (жене) (3. ранг) */ 30098663 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог= | датум = }} Победници и остали успеси српских клубова у европским спортским такмичењима наведени су испод. == Списак победника == {| class="wikitable sortable" |+ !Р.Б. !Клуб !Елитно !Суперкуп !2. ранг !3. ранг !4. ранг !Укупно |- !1. |[[ВК Партизан|Ватерполо клуб Партизан]] |7 |2 |1 |1 | !11 |- !14. |[[ФК Црвена звезда|Фудбалски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !14. |[[Атлетски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !5. |[[Карате клуб Црвена звезда]] |2 | | | | !2 |- !14. |[[ЖКК Црвена звезда|Женски кошаркашки клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !10. |[[ВК Црвена звезда|Ватерполо клуб Црвена звезда]] |1 |1 | | | !2 |- !24. |[[КК Црвена звезда|Кошаркашки клуб Црвена звезда]] | | |1 | | !1 |- !14. |[[Шаховски клуб Партизан]] |1 | | | | !1 |- !2. |[[РК Раднички Београд|Женски рукометни клуб Раднички Београд]] |3 | |3 | | !6 |- !23. |Стонотениски клуб Спартак Суботица | | |2 | | !2 |- !12. |[[КК Партизан|Кошаркашки клуб Партизан]] |1 | | |3 | !4 |- !5. |[[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика Шабац]] |2 | | | | !2 |- !5. |Женски карате клуб Соко штарк Београд |2 | | | | !2 |- !3. |Женски шаховски клуб Агроуниверзал Земун |3 | | | | !3 |- !14. |Женски шаховски клуб Гоша Смед. Паланка |1 | | | | !1 |- !3. |Женски карате клуб Књаз Аранђеловац |3 | | | | !3 |- !29. |Женски рукометни клуб Напредак Крушевац | | | | |1 !1 |- !14. |[[ВК Бечеј|Ватерполо клуб Бечеј]] |1 | | | | !1 |- !24. |Женски куглашки клуб Јединство Нови Бечеј | | |1 | | !1 |- !29. |[[РК Југовић|Рукометни клуб Југовић Каћ]] | | | | |1 !1 |- !14. |Женски шаховски клуб БАС Београд |1 | | | | !1 |- !5. |Женски карате клуб Зрењанин |2 | | | | !2 |- !29. |[[ЖРК Наиса|Женски рукометни клуб Наиса Ниш]] | | | | |1 !1 |- !11. |[[Рвачки клуб Партизан]] |1 | |1 | | !2 |- !24. |[[КВК Раднички Крагујевац|Ватерполо клуб Раднички Крагујевац]] | | |1 | | !1 |- !27. |[[ОК Војводина|Одбојкашки клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !14. |Женски теквондо клуб Галеб Београд |1 | | | | !1 |- !14. |Омладински џудо клуб Београд |1 | | | | !1 |- !27. |[[РК Војводина|Рукометни клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !5. |[[Карате клуб Партизан]] |2 | | | | !2 |- !13. |[[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] |1 | | |1 | !2 |- !29. |[[ХК Електровојводина Нови Сад|Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад]] | | | | |1 !1 |- !29. |[[ХК Трикотекс Суботица|Хокејашки клуб Трикотекс Суботица]] | | | | |1 !1 |} == Aмерички фудбал == === ''ЕФАФ куп - мушкарци (2. ранг) <sup>(искошено - више не постоји)</sup>'' === ==== Финалисти: ==== * 2011. [[Крагујевац вајлд борси|Дивљи вепрови Крагујевац]] === ''ИФАФ Лига шампиона (3. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2014. [[Београд вукови|Вукови Београд]] * 2015. Вукови Београд === [[ЦЕФЛ лига|Централноевропска лига]] (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2017. Дивљи вепрови Крагујевац == Атлетика == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ; ;<nowiki>Победници:</nowiki> ;* 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1981. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1976. Црвена звезда === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1988. Црвена звезда == Бокс == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 2024. [[Боксерски клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] == Ватерполо == === [[ЛЕН Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''1963/64. Партизан''' * '''1965/66. Партизан''' * '''1966/67. Партизан''' * '''1970/71. Партизан''' * '''1974/75. Партизан''' * '''1975/76. Партизан''' * '''1999/00. Бечеј''' * '''2010/11. Партизан''' * '''2012/13. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1964/65. Партизан * 1972/73. Партизан * 1979/80. Партизан * 1998/99. Бечеј * 2013/14. Раднички Крагујевац * 2021/22. [[ВК Нови Београд|Нови Београд]] * 2022/23. Нови Београд * 2024/25. Нови Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1968/69. Партизан * 1973/74. Партизан * 1976/77. Партизан * 1977/78. Партизан * 1984/85. Партизан * 1987/88. Партизан * 1988/89. Партизан * 1996/97. Бечеј * 2000/01. Бечеј * 2006/07. Партизан * 2009/10. Партизан * 2012/13. Партизан * 2013/14. Партизан * 2023/24. Нови Београд === ''[[ЛЕН Куп победника купова|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1990/91. Партизан''' === [[ЛЕН Куп Европе|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг; до 2003. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1997/98. Партизан''' * '''2012/13. Раднички Крагујевац''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2004/05. Партизан * 2024/25. Раднички Крагујевац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2001/02. Партизан * 2003/04. [[ВК Наис|Наис]] * 2020/21. Црвена звезда === [[ЛЕН Суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991. Партизан''' * '''2011. Партизан''' * '''2013. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1976. Партизан * 2013. Раднички Крагујевац === Челенџер куп (жене) (4. ранг, до 2026. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[ЖВК Црвена звезда|Црвена звезда]] ==== Полуфиналисти: ==== * 2025. Војводина == Карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2000. Партизан (борбе)''' * '''2001. Партизан (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2002. Партизан (борбе) ==== Треће место: ==== * 1995. Чукарица (борбе) === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1995. Соко штарк (борбе)''' * '''1996. Соко штарк (борбе)''' * '''1998. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2000. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2001. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2002. Зрењанин (борбе)''' * '''2003. Зрењанин (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2001. Зрењанин (борбе) * 2002. Књаз Аранђеловац (борбе) == Кошарка == === [[Евролига у кошарци|Евролига]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991/92. Партизан''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1958/59. [[ОКК Београд]] * 1963/64. ОКК Београд * 1964/65. ОКК Београд * 1972/73. Црвена звезда * 1972/73. [[БКК Раднички|Раднички Београд]] * 1981/82. Партизан * 1987/88. Партизан * 1997/98. Партизан * 2009/10. Партизан === ''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1973/74. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1976/77. Раднички Београд === [[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2003/04. [[КК ФМП (1991—2011)|ФМП]] * 2004/05. [[КК Вршац|Вршац]] * 2005/06. Вршац * 2006/07. ФМП * 2008/09. Вршац * 2013/14. Црвена звезда === ''[[Куп Радивоја Кораћа]] (мушкарци) (3. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1977/78. Партизан''' * '''1978/79. Партизан''' * '''1988/89. Партизан''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1972. ОКК Београд * 1973/74. Партизан * 1983/84. Црвена звезда * 1997/98. Црвена звезда * 2000/01. Вршац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1974/75. Партизан * 1980/81. Црвена звезда * 1981/82. Црвена звезда * 1984/85. Црвена звезда * 1987/88. Црвена звезда === ''[[ФИБА Еврокуп челенџ]] (мушкарци) (3. ранг, од 2004. 4. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2002/03. Вршац === Евролига (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1978/79. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/59. Црвена звезда * 1959/60. Црвена звезда * 1961/62. [[ЖКК Раднички Београд|Раднички Београд]] * 1963/64. Црвена звезда * 1977/78. Црвена звезда * 1979/80. Црвена звезда * 1989/90. Црвена звезда === ''[[Ронкети куп|Куп победника купова]] (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. [[ЖКК Вождовац|Вождовац]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1979/80. Вождовац * 1983/84. Вождовац * 1996/97. Динамо Панчево == Куглање == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. Београд * 2015. Београд === Светски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Полуфиналисти:''' * 1997. Кордун Кљајићево * 2009. Београд * 2014. Београд * 2016. Београд === Европски куп (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Металац-Инокс Горњи Милановац '''Полуфиналисти:''' * 1998. [[Куглашки клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] * 2003. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2009. Ниш-пут * 2012. Сента * 2018. [[Куглашки клуб Партизан|Партизан]] * 2019. Београд === НБЦ куп (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2007. Београд * 2012. Партизан * 2018. Београд * 2021. Војводина '''Полуфиналисти:''' * 2002. Јединство Нови Бечеј * 2017. Београд * 2019. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2021. Спартак Суботица === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2009. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2010. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2015. Пионир Суботица * 2024. Алимента Нови Сад === Светски куп (жене) (1. ранг) === '''Финалисти:''' * 2012. Пионир Суботица '''Полуфиналисти:''' * 2008. Пионир Суботица * 2010. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2021. Алимента Нови Сад === Европски куп (жене) (2. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2000. Јединство Нови Бечеј''' ==== Полуфиналисти: ==== * 1997. Пионир Суботица * 2005. Пионир Суботица * 2012. Јединство Нови Бечеј * 2024. Кика Кикинда === НБЦ куп (жене) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2004. Војводина * 2022. Алимента Нови Сад == Мачевање == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024. [[МК Црвена звезда|Црвена звезда]] (флорет) == Одбојка == === [[Лига шампиона у одбојци за мушкарце|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1975/76. [[ОК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] * 1988/89. Војводина * 1995/96. Војводина === [[ЦЕВ куп|Цев куп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1982/83. Војводина * 2005/06. Војводина === Челенџ куп (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''2014/15. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1984/85. [[ОК Партизан|Партизан]] * 1989/90. Партизан === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. [[ЖОК Црвена звезда|Црвена звезда]] === Цев куп (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 2001/02. [[ЖОК Јединство Ужице|Јединство Ужице]] * 2009/10. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2007/08. Црвена звезда * 2010/11. Црвена звезда * 2020/21. [[ОК ТЕНТ|ТЕНТ Обреновац]] === Челенџ куп (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Црвена звезда * 2021/22. ТЕНТ Обреновац * 2022/23. Јединство Стара Пазова == Рвање == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2009. Партизан''' === ''ЦЕЛА куп (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2010. Партизан''' == Рукомет == === [[ЕХФ Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Борац Бања Лука''' * '''1984/85. Металопластика''' * '''1985/86. Металопластика''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1974/75. Борац Бања Лука * 1983/84. Металопластика * 1990/91. [[РК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1969/70. [[РК Црвенка|Црвенка]] * 1982/83. Металопластика * 1986/87. Металопластика * 1987/88. Металопластика === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|Железничар Ниш]] * 1983/84. [[РК Слога Добој|Слога Добој]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1979/80. Борац Бања Лука * 1980/81. Металопластика * 1982/83. Железничар Ниш * 1995/96. [[РК Црвена звезда|Црвена звезда]] * 1998/99. [[РК Партизан|Партизан]] * 2001/02. Партизан === [[ЕХФ Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 2012. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Борац Бања Лука''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1989/90. Пролетер Зрењанин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Пролетер Зрењанин * 1991/92. Пролетер Зрењанин === Европски куп (мушкарци) (3. ранг, до 2012. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''2000/01. Југовић Каћ''' * '''2022/23. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2013/14. Металопластика ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1999/00. [[РК Синтелон|Синтелон]] * 2010/11. Партизан === [[ЕХФ Лига шампиона за жене|Лига шампиона]] (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Раднички Београд''' * '''1979/80. Раднички Београд''' * '''1983/84. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1961/62. [[ОРК Београд]] * 1980/81. Раднички Београд * 1981/82. Раднички Београд * 1982/83. Раднички Београд * 1984/85. Раднички Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1973/74. Раднички Београд * 1976/77. Раднички Београд * 1987/88. Раднички Београд === ''Куп победника купова (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1985/86. Раднички Београд''' * '''1990/91. Раднички Београд''' * '''1991/92. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Бане Секулић Сомбор ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1996/97. Бане Секулић Сомбор === Европски куп (жене) (3. ранг; до 2016. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1998/99. Напредак Крушевац''' * '''2006/07. Наиса''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2019/20. Наиса<ref>{{cite web|url=https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|title=Naisa u polufinalu EHF Čelendž kupa|work=gradskiportal018.rs|date=9. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130173828/https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|title=Naisa na fajnal foru EHF Čelendž kupa|work=niskiportal.rs|date=25. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130174822/https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|url-status=}}</ref> <small>(преостали мечеви (полуфинала и финале) отказани су због пандемије ковида 19)</small><ref>{{cite web|url=https://www.eurohandball.com/en/news/en/information-on-the-future-of-the-european-handball-season-2019-20/|title=Information on the future of the European handball season 2019/20|publisher=EHF|date=24. 4. 2020.|quote=The remaining matches in the Women’s EHF Cup as well as in the Men’s and Women’s Challenge Cup are cancelled.|language=en}}</ref> * 2021/22. Бекамент Буковичка Бања == Стони тенис == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1998/99. Униреа Уздин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1961/62. [[Стонотениски клуб Партизан|Партизан]] * 1979/80. Спартак Суботица * 1989/90. Партизан * 1990/91. Партизан * 1991/92. Партизан === Куп Европе (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1976/77. Спартак Суботица''' * '''1980/81. Спартак Суботица''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. Спартак Суботица ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1971/72. Партизан * 1978/79. Војводина Нови Сад * 1979/80. Војводина Нови Сад === Трофеј Европе (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2023/24. Беочин * 2024/25. Железничар Ниш === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. Чока * 1977/78. Чока * 1978/79. Чока === Куп Европе (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1987/88. Перућица Фоча ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Војводина Нови Сад * 1980/81. Војводина Нови Сад * 1982/83. Војводина Нови Сад * 2020/21. Нови Сад * 2021/22. Нови Сад === Трофеј Европе (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024/25. Јосип Колумбо Ниш == Теквондо == === Европско клупско првенство (жене) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2018. Галеб''' ==== Друго место: ==== * 2013. Галеб ==== Треће место: ==== * 2022. Спарта Ветерник == Традиционални карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1997. Црвена звезда (кате)''' * '''1998. Црвена звезда (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 1997. Црвена звезда (борбе) == Фудбал == === [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1965/66. [[ФК Партизан|Партизан]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1956/57. Црвена звезда * 1970/71. Црвена звезда * 1991/92. Црвена звезда === ''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1962/63. [[ОФК Београд]] * 1974/75. Црвена звезда === [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 1999. 3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1978/79. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1981/82. [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] === [[УЕФА суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1991. Црвена звезда === ''[[Куп сајамских градова]] (мушкарци) (3. ранг; до 1960. 2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/60. Београд XI * 1961/62. Црвена звезда == Футсал == === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. Марбо Београд * 2012. Марбо Београд == Хокеј на трави == === Еурохокеј трофеј 1 (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1984. [[ХК Суботичанка|Суботичанка]] ==== Полуфиналисти: ==== * 1983. Суботичанка * 1991. [[ХК Зорка Суботица|Зорка Суботица]] * 1992. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 1 (мушкарци) (4. ранг; до 2020. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1996. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 1998. Зорка Суботица * 2000. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 2 (мушкарци) (5. ранг; до 2020. 4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2005. Трикотекс Суботица''' === Еурохокеј челенџ 1 (жене) (4. ранг; до 2024. 3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. [[ХК Свети Ђорђе|Свети Ђорђе]] * 2006. Свети Ђорђе * 2008. [[ХК БАСК Београд|БАСК Београд]] == Хокеј у дворани == === Еурохокеј индур челенџ 1 (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2001. Зорка Суботица === Еурохокеј индур челенџ 2 (мушкарци) (4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2007. Електровојводина Нови Сад''' ==== Финалисти: ==== * 2009. Електровојводина Нови Сад * 2011. Електровојводина Нови Сад ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. [[ХК Спартак Електровојводина|Спартак Електровојводина Суботица]] * 2014. Спартак Електровојводина Суботица * 2015. Спартак Електровојводина Суботица * 2016. Електровојводина Нови Сад === Еурохокеј индур челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2005. БАСК Београд * 2008. БАСК Београд === Еурохокеј индур челенџ 2 (жене) (4. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2019. БАСК Београд * 2020. Спартак Електровојводина Суботица == Џудо == === Лига шампиона (мешовито) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[Џудо клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] === ''Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2023. ОЏК Београд''' ==== Финалисти: ==== * 1980. Славија Нови Сад * 2021. Црвена звезда * 2022. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2018. Црвена звезда * 2019. Црвена звезда * 2023. Црвена звезда === ''Европска лига (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2014. Црвена звезда === ''Лига шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2021. Славија Нови Сад === ''Европска лига (жене) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Славија Нови Сад * 2019. Славија Нови Сад == Шах == === Европски клупски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1956. Партизан''' ==== Друго место: ==== * 1999. Агроуниверзал Земун === Европски клупски куп (жене) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1996. Агроуниверзал Земун''' * '''1997. Гоша Смедеревска Паланка''' * '''2000. Агроуниверзал Земун''' * '''2001. Агроуниверзал Земун''' * '''2002. БАС Београд''' ===== Треће место: ===== * 1998. БАС Београд * 2001. БАС Београд * 2023. Црвена звезда == Види још == * [[Спорт у Србији]] == Референце == {{Подножје}} [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] 7j2b5cz0x53204lkxkkbjp6paidblpv 30098667 30098663 2025-06-27T14:13:07Z ~2025-88265 447141 /* Еурохокеј челенџ 1 (жене) (4. ранг; до 2024. 3. ранг) */ 30098667 wikitext text/x-wiki {{чишћење | разлог= | датум = }} Победници и остали успеси српских клубова у европским спортским такмичењима наведени су испод. == Списак победника == {| class="wikitable sortable" |+ !Р.Б. !Клуб !Елитно !Суперкуп !2. ранг !3. ранг !4. ранг !Укупно |- !1. |[[ВК Партизан|Ватерполо клуб Партизан]] |7 |2 |1 |1 | !11 |- !14. |[[ФК Црвена звезда|Фудбалски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !14. |[[Атлетски клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !5. |[[Карате клуб Црвена звезда]] |2 | | | | !2 |- !14. |[[ЖКК Црвена звезда|Женски кошаркашки клуб Црвена звезда]] |1 | | | | !1 |- !10. |[[ВК Црвена звезда|Ватерполо клуб Црвена звезда]] |1 |1 | | | !2 |- !24. |[[КК Црвена звезда|Кошаркашки клуб Црвена звезда]] | | |1 | | !1 |- !14. |[[Шаховски клуб Партизан]] |1 | | | | !1 |- !2. |[[РК Раднички Београд|Женски рукометни клуб Раднички Београд]] |3 | |3 | | !6 |- !23. |Стонотениски клуб Спартак Суботица | | |2 | | !2 |- !12. |[[КК Партизан|Кошаркашки клуб Партизан]] |1 | | |3 | !4 |- !5. |[[РК Металопластика|Рукометни клуб Металопластика Шабац]] |2 | | | | !2 |- !5. |Женски карате клуб Соко штарк Београд |2 | | | | !2 |- !3. |Женски шаховски клуб Агроуниверзал Земун |3 | | | | !3 |- !14. |Женски шаховски клуб Гоша Смед. Паланка |1 | | | | !1 |- !3. |Женски карате клуб Књаз Аранђеловац |3 | | | | !3 |- !29. |Женски рукометни клуб Напредак Крушевац | | | | |1 !1 |- !14. |[[ВК Бечеј|Ватерполо клуб Бечеј]] |1 | | | | !1 |- !24. |Женски куглашки клуб Јединство Нови Бечеј | | |1 | | !1 |- !29. |[[РК Југовић|Рукометни клуб Југовић Каћ]] | | | | |1 !1 |- !14. |Женски шаховски клуб БАС Београд |1 | | | | !1 |- !5. |Женски карате клуб Зрењанин |2 | | | | !2 |- !29. |[[ЖРК Наиса|Женски рукометни клуб Наиса Ниш]] | | | | |1 !1 |- !11. |[[Рвачки клуб Партизан]] |1 | |1 | | !2 |- !24. |[[КВК Раднички Крагујевац|Ватерполо клуб Раднички Крагујевац]] | | |1 | | !1 |- !27. |[[ОК Војводина|Одбојкашки клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !14. |Женски теквондо клуб Галеб Београд |1 | | | | !1 |- !14. |Омладински џудо клуб Београд |1 | | | | !1 |- !27. |[[РК Војводина|Рукометни клуб Војводина Нови Сад]] | | | |1 | !1 |- !5. |[[Карате клуб Партизан]] |2 | | | | !2 |- !13. |[[РК Борац Бања Лука|Рукометни клуб Борац Бања Лука]] |1 | | |1 | !2 |- !29. |[[ХК Електровојводина Нови Сад|Хокејашки клуб Електровојводина Нови Сад]] | | | | |1 !1 |- !29. |[[ХК Трикотекс Суботица|Хокејашки клуб Трикотекс Суботица]] | | | | |1 !1 |} == Aмерички фудбал == === ''ЕФАФ куп - мушкарци (2. ранг) <sup>(искошено - више не постоји)</sup>'' === ==== Финалисти: ==== * 2011. [[Крагујевац вајлд борси|Дивљи вепрови Крагујевац]] === ''ИФАФ Лига шампиона (3. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2014. [[Београд вукови|Вукови Београд]] * 2015. Вукови Београд === [[ЦЕФЛ лига|Централноевропска лига]] (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2017. Дивљи вепрови Крагујевац == Атлетика == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ; ;<nowiki>Победници:</nowiki> ;* 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1981. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1976. Црвена звезда === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ;<nowiki>Друго место:</nowiki> * 1989. Црвена звезда ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 1988. Црвена звезда == Бокс == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Треће место:</nowiki> * 2024. [[Боксерски клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] == Ватерполо == === [[ЛЕН Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''1963/64. Партизан''' * '''1965/66. Партизан''' * '''1966/67. Партизан''' * '''1970/71. Партизан''' * '''1974/75. Партизан''' * '''1975/76. Партизан''' * '''1999/00. Бечеј''' * '''2010/11. Партизан''' * '''2012/13. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1964/65. Партизан * 1972/73. Партизан * 1979/80. Партизан * 1998/99. Бечеј * 2013/14. Раднички Крагујевац * 2021/22. [[ВК Нови Београд|Нови Београд]] * 2022/23. Нови Београд * 2024/25. Нови Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1968/69. Партизан * 1973/74. Партизан * 1976/77. Партизан * 1977/78. Партизан * 1984/85. Партизан * 1987/88. Партизан * 1988/89. Партизан * 1996/97. Бечеј * 2000/01. Бечеј * 2006/07. Партизан * 2009/10. Партизан * 2012/13. Партизан * 2013/14. Партизан * 2023/24. Нови Београд === ''[[ЛЕН Куп победника купова|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1990/91. Партизан''' === [[ЛЕН Куп Европе|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг; до 2003. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1997/98. Партизан''' * '''2012/13. Раднички Крагујевац''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2004/05. Партизан * 2024/25. Раднички Крагујевац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2001/02. Партизан * 2003/04. [[ВК Наис|Наис]] * 2020/21. Црвена звезда === [[ЛЕН Суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991. Партизан''' * '''2011. Партизан''' * '''2013. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1976. Партизан * 2013. Раднички Крагујевац === Челенџер куп (жене) (4. ранг, до 2026. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[ЖВК Црвена звезда|Црвена звезда]] ==== Полуфиналисти: ==== * 2025. Војводина == Карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2000. Партизан (борбе)''' * '''2001. Партизан (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2002. Партизан (борбе) ==== Треће место: ==== * 1995. Чукарица (борбе) === ''Куп шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1995. Соко штарк (борбе)''' * '''1996. Соко штарк (борбе)''' * '''1998. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2000. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2001. Књаз Аранђеловац (борбе)''' * '''2002. Зрењанин (борбе)''' * '''2003. Зрењанин (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 2001. Зрењанин (борбе) * 2002. Књаз Аранђеловац (борбе) == Кошарка == === [[Евролига у кошарци|Евролига]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1991/92. Партизан''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1958/59. [[ОКК Београд]] * 1963/64. ОКК Београд * 1964/65. ОКК Београд * 1972/73. Црвена звезда * 1972/73. [[БКК Раднички|Раднички Београд]] * 1981/82. Партизан * 1987/88. Партизан * 1997/98. Партизан * 2009/10. Партизан === ''[[Куп Рајмунда Сапорте|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1973/74. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1976/77. Раднички Београд === [[Еврокуп у кошарци|Еврокуп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 2003/04. [[КК ФМП (1991—2011)|ФМП]] * 2004/05. [[КК Вршац|Вршац]] * 2005/06. Вршац * 2006/07. ФМП * 2008/09. Вршац * 2013/14. Црвена звезда === ''[[Куп Радивоја Кораћа]] (мушкарци) (3. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1977/78. Партизан''' * '''1978/79. Партизан''' * '''1988/89. Партизан''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1972. ОКК Београд * 1973/74. Партизан * 1983/84. Црвена звезда * 1997/98. Црвена звезда * 2000/01. Вршац ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1974/75. Партизан * 1980/81. Црвена звезда * 1981/82. Црвена звезда * 1984/85. Црвена звезда * 1987/88. Црвена звезда === ''[[ФИБА Еврокуп челенџ]] (мушкарци) (3. ранг, од 2004. 4. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2002/03. Вршац === Евролига (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1978/79. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/59. Црвена звезда * 1959/60. Црвена звезда * 1961/62. [[ЖКК Раднички Београд|Раднички Београд]] * 1963/64. Црвена звезда * 1977/78. Црвена звезда * 1979/80. Црвена звезда * 1989/90. Црвена звезда === ''[[Ронкети куп|Куп победника купова]] (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1971/72. [[ЖКК Вождовац|Вождовац]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Црвена звезда * 1974/75. Црвена звезда * 1979/80. Вождовац * 1983/84. Вождовац * 1996/97. Динамо Панчево == Куглање == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. Београд * 2015. Београд === Светски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Полуфиналисти:''' * 1997. Кордун Кљајићево * 2009. Београд * 2014. Београд * 2016. Београд === Европски куп (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Металац-Инокс Горњи Милановац '''Полуфиналисти:''' * 1998. [[Куглашки клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] * 2003. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2009. Ниш-пут * 2012. Сента * 2018. [[Куглашки клуб Партизан|Партизан]] * 2019. Београд === НБЦ куп (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2007. Београд * 2012. Партизан * 2018. Београд * 2021. Војводина '''Полуфиналисти:''' * 2002. Јединство Нови Бечеј * 2017. Београд * 2019. Металац-Инокс Горњи Милановац * 2021. Спартак Суботица === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2009. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2010. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2015. Пионир Суботица * 2024. Алимента Нови Сад === Светски куп (жене) (1. ранг) === '''Финалисти:''' * 2012. Пионир Суботица '''Полуфиналисти:''' * 2008. Пионир Суботица * 2010. Пионир Суботица * 2011. Пионир Суботица * 2013. Пионир Суботица * 2014. Пионир Суботица * 2021. Алимента Нови Сад === Европски куп (жене) (2. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2000. Јединство Нови Бечеј''' ==== Полуфиналисти: ==== * 1997. Пионир Суботица * 2005. Пионир Суботица * 2012. Јединство Нови Бечеј * 2024. Кика Кикинда === НБЦ куп (жене) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2004. Војводина * 2022. Алимента Нови Сад == Мачевање == === Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024. [[МК Црвена звезда|Црвена звезда]] (флорет) == Одбојка == === [[Лига шампиона у одбојци за мушкарце|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1975/76. [[ОК Спартак Суботица|Спартак Суботица]] * 1988/89. Војводина * 1995/96. Војводина === [[ЦЕВ куп|Цев куп]] (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1982/83. Војводина * 2005/06. Војводина === Челенџ куп (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''2014/15. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1984/85. [[ОК Партизан|Партизан]] * 1989/90. Партизан === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. [[ЖОК Црвена звезда|Црвена звезда]] === Цев куп (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 2001/02. [[ЖОК Јединство Ужице|Јединство Ужице]] * 2009/10. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2007/08. Црвена звезда * 2010/11. Црвена звезда * 2020/21. [[ОК ТЕНТ|ТЕНТ Обреновац]] === Челенџ куп (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Црвена звезда * 2021/22. ТЕНТ Обреновац * 2022/23. Јединство Стара Пазова == Рвање == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2009. Партизан''' === ''ЦЕЛА куп (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2010. Партизан''' == Рукомет == === [[ЕХФ Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Борац Бања Лука''' * '''1984/85. Металопластика''' * '''1985/86. Металопластика''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1974/75. Борац Бања Лука * 1983/84. Металопластика * 1990/91. [[РК Пролетер Зрењанин|Пролетер Зрењанин]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1969/70. [[РК Црвенка|Црвенка]] * 1982/83. Металопластика * 1986/87. Металопластика * 1987/88. Металопластика === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. [[РК Железничар Ниш (1945—2009)|Железничар Ниш]] * 1983/84. [[РК Слога Добој|Слога Добој]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1979/80. Борац Бања Лука * 1980/81. Металопластика * 1982/83. Железничар Ниш * 1995/96. [[РК Црвена звезда|Црвена звезда]] * 1998/99. [[РК Партизан|Партизан]] * 2001/02. Партизан === [[ЕХФ Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 2012. 3. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Борац Бања Лука''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1989/90. Пролетер Зрењанин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1985/86. Пролетер Зрењанин * 1991/92. Пролетер Зрењанин === Европски куп (мушкарци) (3. ранг, до 2012. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''2000/01. Југовић Каћ''' * '''2022/23. Војводина''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2013/14. Металопластика ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1999/00. [[РК Синтелон|Синтелон]] * 2010/11. Партизан === [[ЕХФ Лига шампиона за жене|Лига шампиона]] (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1975/76. Раднички Београд''' * '''1979/80. Раднички Београд''' * '''1983/84. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1961/62. [[ОРК Београд]] * 1980/81. Раднички Београд * 1981/82. Раднички Београд * 1982/83. Раднички Београд * 1984/85. Раднички Београд ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1973/74. Раднички Београд * 1976/77. Раднички Београд * 1987/88. Раднички Београд === ''Куп победника купова (жене) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1985/86. Раднички Београд''' * '''1990/91. Раднички Београд''' * '''1991/92. Раднички Београд''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1980/81. Бане Секулић Сомбор ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1996/97. Бане Секулић Сомбор === Европски куп (жене) (3. ранг; до 2016. 4. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1998/99. Напредак Крушевац''' * '''2006/07. Наиса''' ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2019/20. Наиса<ref>{{cite web|url=https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|title=Naisa u polufinalu EHF Čelendž kupa|work=gradskiportal018.rs|date=9. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130173828/https://gradskiportal018.rs/2020/03/09/naisa-u-polufinalu-ehf-celendz-kupa/|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|title=Naisa na fajnal foru EHF Čelendž kupa|work=niskiportal.rs|date=25. 3. 2020.|access-date=30. 01. 2022|archive-date=30. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220130174822/https://niskiportal.rs/vest/904548725-03-202052167|url-status=}}</ref> <small>(преостали мечеви (полуфинала и финале) отказани су због пандемије ковида 19)</small><ref>{{cite web|url=https://www.eurohandball.com/en/news/en/information-on-the-future-of-the-european-handball-season-2019-20/|title=Information on the future of the European handball season 2019/20|publisher=EHF|date=24. 4. 2020.|quote=The remaining matches in the Women’s EHF Cup as well as in the Men’s and Women’s Challenge Cup are cancelled.|language=en}}</ref> * 2021/22. Бекамент Буковичка Бања == Стони тенис == === Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1998/99. Униреа Уздин ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki>: * 1961/62. [[Стонотениски клуб Партизан|Партизан]] * 1979/80. Спартак Суботица * 1989/90. Партизан * 1990/91. Партизан * 1991/92. Партизан === Куп Европе (мушкарци) (2. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki>: * '''1976/77. Спартак Суботица''' * '''1980/81. Спартак Суботица''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1977/78. Спартак Суботица ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1971/72. Партизан * 1978/79. Војводина Нови Сад * 1979/80. Војводина Нови Сад === Трофеј Европе (мушкарци) (3. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 2023/24. Беочин * 2024/25. Железничар Ниш === Лига шампиона (жене) (1. ранг) === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1975/76. Чока * 1977/78. Чока * 1978/79. Чока === Куп Европе (жене) (2. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1987/88. Перућица Фоча ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1972/73. Војводина Нови Сад * 1980/81. Војводина Нови Сад * 1982/83. Војводина Нови Сад * 2020/21. Нови Сад * 2021/22. Нови Сад === Трофеј Европе (жене) (3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 2024/25. Јосип Колумбо Ниш == Теквондо == === Европско клупско првенство (жене) (1. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2018. Галеб''' ==== Друго место: ==== * 2013. Галеб ==== Треће место: ==== * 2022. Спарта Ветерник == Традиционални карате == === ''Куп шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''1997. Црвена звезда (кате)''' * '''1998. Црвена звезда (борбе)''' ==== Финалисти: ==== * 1997. Црвена звезда (борбе) == Фудбал == === [[УЕФА Лига шампиона|Лига шампиона]] (мушкарци) (1. ранг) === ;<nowiki>Победници:</nowiki> * '''1990/91. Црвена звезда''' ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1965/66. [[ФК Партизан|Партизан]] ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1956/57. Црвена звезда * 1970/71. Црвена звезда * 1991/92. Црвена звезда === ''[[Куп победника купова у фудбалу|Куп победника купова]] (мушкарци) (2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1962/63. [[ОФК Београд]] * 1974/75. Црвена звезда === [[УЕФА Лига Европе|Лига Европе]] (мушкарци) (2. ранг; до 1999. 3. ранг) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki>: * 1978/79. Црвена звезда ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1981/82. [[ФК Раднички Ниш|Раднички Ниш]] === [[УЕФА суперкуп|Суперкуп]] (мушкарци) === ;<nowiki>Финалисти:</nowiki> * 1991. Црвена звезда === ''[[Куп сајамских градова]] (мушкарци) (3. ранг; до 1960. 2. ранг)'' === ;<nowiki>Полуфиналисти:</nowiki> * 1958/60. Београд XI * 1961/62. Црвена звезда == Футсал == === ''Куп победника купова (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. Марбо Београд * 2012. Марбо Београд == Хокеј на трави == === Еурохокеј трофеј 1 (мушкарци) (2. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1984. [[ХК Суботичанка|Суботичанка]] ==== Полуфиналисти: ==== * 1983. Суботичанка * 1991. [[ХК Зорка Суботица|Зорка Суботица]] * 1992. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 1 (мушкарци) (4. ранг; до 2020. 3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 1996. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 1998. Зорка Суботица * 2000. Зорка Суботица === Еурохокеј челенџ 2 (мушкарци) (5. ранг; до 2020. 4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2005. Трикотекс Суботица''' === Еурохокеј челенџ 1 (жене) (4. ранг; до 2023. 3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2004. [[ХК Свети Ђорђе|Свети Ђорђе]] * 2006. Свети Ђорђе * 2008. [[ХК БАСК Београд|БАСК Београд]] == Хокеј у дворани == === Еурохокеј индур челенџ 1 (мушкарци) (3. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2002. Зорка Суботица ==== Полуфиналисти: ==== * 2001. Зорка Суботица === Еурохокеј индур челенџ 2 (мушкарци) (4. ранг) === ==== Победници: ==== * '''2007. Електровојводина Нови Сад''' ==== Финалисти: ==== * 2009. Електровојводина Нови Сад * 2011. Електровојводина Нови Сад ==== Полуфиналисти: ==== * 2013. [[ХК Спартак Електровојводина|Спартак Електровојводина Суботица]] * 2014. Спартак Електровојводина Суботица * 2015. Спартак Електровојводина Суботица * 2016. Електровојводина Нови Сад === Еурохокеј индур челенџ 1 (жене) (3. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2005. БАСК Београд * 2008. БАСК Београд === Еурохокеј индур челенџ 2 (жене) (4. ранг) === ==== Полуфиналисти: ==== * 2019. БАСК Београд * 2020. Спартак Електровојводина Суботица == Џудо == === Лига шампиона (мешовито) (1. ранг) === ==== Финалисти: ==== * 2024. [[Џудо клуб Црвена звезда|Црвена звезда]] === ''Лига шампиона (мушкарци) (1. ранг)'' === ==== Победници: ==== * '''2023. ОЏК Београд''' ==== Финалисти: ==== * 1980. Славија Нови Сад * 2021. Црвена звезда * 2022. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2018. Црвена звезда * 2019. Црвена звезда * 2023. Црвена звезда === ''Европска лига (мушкарци) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Црвена звезда ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2014. Црвена звезда === ''Лига шампиона (жене) (1. ранг)'' === ==== Треће место / полуфиналисти: ==== * 2021. Славија Нови Сад === ''Европска лига (жене) (2. ранг)'' === ==== Финалисти: ==== * 2016. Славија Нови Сад * 2019. Славија Нови Сад == Шах == === Европски клупски куп (мушкарци) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1956. Партизан''' ==== Друго место: ==== * 1999. Агроуниверзал Земун === Европски клупски куп (жене) (1. ранг) === '''Победници:''' * '''1996. Агроуниверзал Земун''' * '''1997. Гоша Смедеревска Паланка''' * '''2000. Агроуниверзал Земун''' * '''2001. Агроуниверзал Земун''' * '''2002. БАС Београд''' ===== Треће место: ===== * 1998. БАС Београд * 2001. БАС Београд * 2023. Црвена звезда == Види још == * [[Спорт у Србији]] == Референце == {{Подножје}} [[Категорија:Спортски клубови у Србији]] 6gt24gsp1vel3fvli40bn4y4k38mdeo 0 1497334 30099031 29905492 2025-06-27T19:28:28Z Ruach Chayim 323597 30099031 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, Beograd (5642600153).jpg|мини|[[Српски орао]] на [[Зграда Патријаршије|Згради Патријаршије]] у [[Београд]]у]] [[Србија]] је [[национална држава]] [[Срби|Срба]], у којој су они доминантна [[етничка група]]. [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] су такође заступљени и у [[Република Српска|Републици Српској]], док [[Срби у Црној Гори|Срби]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] чине једну од највећих етничких група те државе. У 19. вијеку, српски [[национални идентитет]] се јавља, са свјешћу о историји и традицији, средњовјековним насљеђем, култуним јединством, упркос животу под различитим империјама. Три елемента, заједно са насљеђем [[Немањићи|Немањића]], била су пресудна у стварању идентитета и његовом очувању током стране доминације: [[Српска православна црква]], [[Косовски завет]] и [[српски језик]].<ref>{{Cite book|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|url=https://books.google.com/books?id=Ojur7dVoxIcC&pg=PA69|year=2008|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-533343-5|pages=69}}</ref> Идентификација са средњовјековним насљеђем кроз поштовање [[Списак светитеља Српске православне цркве|српских светитеља]], заједно са [[Српске епске народне пјесме|српском епском поезијом]], доприњела је развоју одвојене националне свијести од осталих православних балканских народа.<ref name="Dragnich1994">{{cite book|last=Dragnich|first=Alex N.|title=Serbia's Historical Heritage|url=https://books.google.com/books?id=OW5pAAAAMAAJ|year=1994|publisher=East European Monographs|isbn=978-0-88033-244-6|pages=29–30}}</ref> Циклуси епских пјесама о Краљевићу Марку, хајдуцима и ускоцима, надахнули су Србе да поврате слободу и своју херојску прошлост.<ref name="Dragnich1994"/> У причама, хајдуци су хероји: играли су улогу српске елите током османске владавине, бранили су Србе од османског угњетавања и припремали за национално ослобођење и доприњели томе током оба српска устанка.<ref name="CaseNaimark2003">{{cite book|author1=Edited by Norman M. Naimarkand Holly Case|last2=Naimark|first2=Norman M.|title=Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s|url=https://books.google.com/books?id=u5tUbUyXtToC&pg=PA25|year=2003|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-8029-2|pages=25}}</ref> Симболика Косовског завета постала је покретач, означавајући мучеништво и одбрану српске части и хришћанства од Турака (муслимана).<ref>{{cite book|last=Stoianovich|first=Traian|title=Balkan Worlds: The First and Last Europe|url=https://books.google.com/books?id=kxKBMhz3e7AC&pg=PA303|year=1994|publisher=M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-3851-9|pages=303}}</ref> Када је [[Кнежевина Србија]] стекла независност од Османског царства, [[православље]] је постало кључно у дефинисању националног идентитета.<ref name="Catherwood2002">{{cite book|last=Catherwood|first=Christopher|title=Why the Nations Rage: Killing in the Name of God|url=https://books.google.com/books?id=jU3KZElALn0C&pg=PA135|year=2002|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-0090-7|pages=135}}</ref> Ћирилично писмо је важан симбол српског националног идентитета.<ref>{{cite book|title=Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies|url=https://books.google.com/books?id=FGmJqMflYgoC&pg=PA414|year=2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25076-5|pages=414}}</ref> Према Уставу Србије из 2006. године, српска ћирилица је једино званично писмо у употреби,<ref>[http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=101 Article 10] of the Constitution of the Republic of Serbia ([http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp English version] {{Wayback|url=http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp |date=20100409104204 }})</ref> а једно је и од званичних писама Црне Горе и Босне и Херцеговине.<ref name="Alexander2006">{{cite book|last=Alexander|first=Ronelle|title=Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary|url=https://books.google.com/books?id=6HTdZ5rxJ-cC|year=2006|publisher=Univ of Wisconsin Press|isbn=978-0-299-21193-6|pages=1-2}}</ref> [[Српски орао|Двоглави орао]] и [[српски крст|крст са четири оцила]] су главни хералдички симбол који представља српски национални идентитет кроз вијекове.<ref>{{cite document|last=Atlagić|first=Marko|year=2009|title=Određivanje nacionalnih heraldičkih simbola na primjeru Srba i Hrvata [Étude des symboles nationaux héraldiques à l' exemple des Serbes et des Croates]|work=Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, no. 39. стр. 179–188|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2009/0354-32930939179A.pdf|pages=180|access-date=11. 03. 2017|archive-date=28. 05. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150528012942/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2009/0354-32930939179A.pdf|url-status=}}</ref> Међународно истраживање о самопоштовању изведено је на узорку од 16.998 људи из 53 нације, а објавило га је [[Америчко удружење психолога]] 2005. године;<ref name="Self-Esteem">{{cite journal|author1=[[David P. Schmitt]]|author2=[[Jüri Allik]]|publisher=American Psychological Association|journal=Journal of Personality and Social Psychology|year=2005|volume=89|issue=4|url=http://bradley.academia.edu/DavidSchmitt/Papers/75079/ISDP_Self-Esteem|title=Simultaneous Administration of the Rosenberg Self-Esteem Scale in 53 Nations: Exploring the Universal and Culture-Specific Features of Global Self-Esteem}}</ref> упитник укључује ставове о индивидуалној личности, о својој нацији и о осталим нацијама. Истраживање је показало да је Србија међу најсамопоштованијим нацијама, испред Сједињених Америчких Држава (6. мјесто) и Јапана (посљедње мјесто), и већина нација, укључујући и Србе, слаже се са тим.<ref>{{cite news|last=Kurir|first=Mondo|publisher=B92|title=Istraživanje:Srbi narod najhrabriji|date=20. 8. 2012|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=20&nav_category=206&nav_id=636048}}</ref> Истраживање је такође показало да је Србија међу 10 најколективистичких нација.<ref name="Self-Esteem"/> == Види још == * [[Српски препород]] * [[Српски национализам]] * [[Српско питање]] == Референце == {{референце|2}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book |ref= harv|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|url=https://books.google.com/books?id=Ojur7dVoxIcC&pg=PA69|year=2008|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-533343-5|pages=69}} * {{cite journal|last=Alexander|first=Stella|title=Religion and national identity in Yugoslavia|journal=Occasional Papers on Religion in Eastern Europe|volume=3|issue=1|year=1983|p=2}} * {{cite journal|last=Budding|first=Audrey Helfant|title=Yugoslavs into Serbs: Serbian national identity, 1961–1971|url=https://archive.org/details/sim_nationalities-papers_1997-09_25_3/page/407|journal=Nationalities Papers|volume=25|issue=3|year=1997|pp=407-426}} * {{citation|last=Cvetković|first=Vladimir N.|year=2002|title=Nacionalni identitet i (re) konstrukcija institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje, mediji)|url=https://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/V.Cvetkovic-2002-1.pdf|accessdate=11. 03. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161008083635/https://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/V.Cvetkovic-2002-1.pdf|archivedate=08. 10. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Janjić|first=Dušan|title=The Management of Ethnic Conflict and the Crisis of National Identity|journal=Ethnic Conflict Management. The Case of Yugoslavia|year=1997|pp=171-193}} * {{cite document|last=Jovanović|first=Dejan|year=2015|title=DUALNA PRIRODA SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA|work=Politički identitet Srbije u globalnom i regionalnom kontekstu|publisher=Univerzitet u Beogradu. Fakultet političkih nauka|location=Belgrade|pp=55–60|url=http://www.fpn.bg.ac.rs/sites/default/files/publikacije/politicki_identitet_srbije_u_globalnom_i_regionalnom_kontekstu_za_stampu.pdf|journal=|access-date=11. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161008083540/http://www.fpn.bg.ac.rs/sites/default/files/publikacije/politicki_identitet_srbije_u_globalnom_i_regionalnom_kontekstu_za_stampu.pdf|archive-date=08. 10. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Jovanović|first=Ana Kuzmanović|title=Preserving the Integrity of National Identity: Metaphors for Kosovo in Serbian Political Discourse|journal=Texas Linguistics Forum|volume=54|year=2011}} * {{cite book|ref= harv|last=Mylonas|first=Christos|title=Serbian Orthodox fundamentals: The quest for an eternal identity|publisher=Central European University Press|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=06d_CwAAQBAJ&pg=PP1}} * {{cite journal|last=Nedeljković|first=Saša|title=Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize|work=Етноантрополошки проблеми|year=2006|pp=155-179|url=https://www.anthroserbia.org/content/pdf/articles/nedeljkovic_mitologizacija.pdf|journal=|access-date=11. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305053408/http://www.anthroserbia.org/content/pdf/articles/nedeljkovic_mitologizacija.pdf|archive-date=05. 03. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Radenović|first=Sandra|title=Nacionalni identitet, etnicitet, (kritička) kultura sećanja|journal=Filozofija i društvo|volume=3|issue=31|year=2006}} {{Литература крај}} {{Косовски завет}} {{Подножје|Србија|Република Српска|Црна Гора}} [[Категорија:Национални идентитети]] [[Категорија:Српска култура]] [[Категорија:Српски национализам]] [[Категорија:Српска историја]] 7rcksklb84ujsbwzbbnw3ul0818xfpx 30099032 30099031 2025-06-27T19:29:10Z Ruach Chayim 323597 /* Литература */ 30099032 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve, Beograd (5642600153).jpg|мини|[[Српски орао]] на [[Зграда Патријаршије|Згради Патријаршије]] у [[Београд]]у]] [[Србија]] је [[национална држава]] [[Срби|Срба]], у којој су они доминантна [[етничка група]]. [[Срби у Босни и Херцеговини|Срби]] су такође заступљени и у [[Република Српска|Републици Српској]], док [[Срби у Црној Гори|Срби]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] чине једну од највећих етничких група те државе. У 19. вијеку, српски [[национални идентитет]] се јавља, са свјешћу о историји и традицији, средњовјековним насљеђем, култуним јединством, упркос животу под различитим империјама. Три елемента, заједно са насљеђем [[Немањићи|Немањића]], била су пресудна у стварању идентитета и његовом очувању током стране доминације: [[Српска православна црква]], [[Косовски завет]] и [[српски језик]].<ref>{{Cite book|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|url=https://books.google.com/books?id=Ojur7dVoxIcC&pg=PA69|year=2008|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-533343-5|pages=69}}</ref> Идентификација са средњовјековним насљеђем кроз поштовање [[Списак светитеља Српске православне цркве|српских светитеља]], заједно са [[Српске епске народне пјесме|српском епском поезијом]], доприњела је развоју одвојене националне свијести од осталих православних балканских народа.<ref name="Dragnich1994">{{cite book|last=Dragnich|first=Alex N.|title=Serbia's Historical Heritage|url=https://books.google.com/books?id=OW5pAAAAMAAJ|year=1994|publisher=East European Monographs|isbn=978-0-88033-244-6|pages=29–30}}</ref> Циклуси епских пјесама о Краљевићу Марку, хајдуцима и ускоцима, надахнули су Србе да поврате слободу и своју херојску прошлост.<ref name="Dragnich1994"/> У причама, хајдуци су хероји: играли су улогу српске елите током османске владавине, бранили су Србе од османског угњетавања и припремали за национално ослобођење и доприњели томе током оба српска устанка.<ref name="CaseNaimark2003">{{cite book|author1=Edited by Norman M. Naimarkand Holly Case|last2=Naimark|first2=Norman M.|title=Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s|url=https://books.google.com/books?id=u5tUbUyXtToC&pg=PA25|year=2003|publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-8029-2|pages=25}}</ref> Симболика Косовског завета постала је покретач, означавајући мучеништво и одбрану српске части и хришћанства од Турака (муслимана).<ref>{{cite book|last=Stoianovich|first=Traian|title=Balkan Worlds: The First and Last Europe|url=https://books.google.com/books?id=kxKBMhz3e7AC&pg=PA303|year=1994|publisher=M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-3851-9|pages=303}}</ref> Када је [[Кнежевина Србија]] стекла независност од Османског царства, [[православље]] је постало кључно у дефинисању националног идентитета.<ref name="Catherwood2002">{{cite book|last=Catherwood|first=Christopher|title=Why the Nations Rage: Killing in the Name of God|url=https://books.google.com/books?id=jU3KZElALn0C&pg=PA135|year=2002|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-7425-0090-7|pages=135}}</ref> Ћирилично писмо је важан симбол српског националног идентитета.<ref>{{cite book|title=Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies|url=https://books.google.com/books?id=FGmJqMflYgoC&pg=PA414|year=2013|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-25076-5|pages=414}}</ref> Према Уставу Србије из 2006. године, српска ћирилица је једино званично писмо у употреби,<ref>[http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=101 Article 10] of the Constitution of the Republic of Serbia ([http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp English version] {{Wayback|url=http://www.parlament.gov.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp |date=20100409104204 }})</ref> а једно је и од званичних писама Црне Горе и Босне и Херцеговине.<ref name="Alexander2006">{{cite book|last=Alexander|first=Ronelle|title=Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary|url=https://books.google.com/books?id=6HTdZ5rxJ-cC|year=2006|publisher=Univ of Wisconsin Press|isbn=978-0-299-21193-6|pages=1-2}}</ref> [[Српски орао|Двоглави орао]] и [[српски крст|крст са четири оцила]] су главни хералдички симбол који представља српски национални идентитет кроз вијекове.<ref>{{cite document|last=Atlagić|first=Marko|year=2009|title=Određivanje nacionalnih heraldičkih simbola na primjeru Srba i Hrvata [Étude des symboles nationaux héraldiques à l' exemple des Serbes et des Croates]|work=Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, no. 39. стр. 179–188|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2009/0354-32930939179A.pdf|pages=180|access-date=11. 03. 2017|archive-date=28. 05. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150528012942/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2009/0354-32930939179A.pdf|url-status=}}</ref> Међународно истраживање о самопоштовању изведено је на узорку од 16.998 људи из 53 нације, а објавило га је [[Америчко удружење психолога]] 2005. године;<ref name="Self-Esteem">{{cite journal|author1=[[David P. Schmitt]]|author2=[[Jüri Allik]]|publisher=American Psychological Association|journal=Journal of Personality and Social Psychology|year=2005|volume=89|issue=4|url=http://bradley.academia.edu/DavidSchmitt/Papers/75079/ISDP_Self-Esteem|title=Simultaneous Administration of the Rosenberg Self-Esteem Scale in 53 Nations: Exploring the Universal and Culture-Specific Features of Global Self-Esteem}}</ref> упитник укључује ставове о индивидуалној личности, о својој нацији и о осталим нацијама. Истраживање је показало да је Србија међу најсамопоштованијим нацијама, испред Сједињених Америчких Држава (6. мјесто) и Јапана (посљедње мјесто), и већина нација, укључујући и Србе, слаже се са тим.<ref>{{cite news|last=Kurir|first=Mondo|publisher=B92|title=Istraživanje:Srbi narod najhrabriji|date=20. 8. 2012|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=08&dd=20&nav_category=206&nav_id=636048}}</ref> Истраживање је такође показало да је Србија међу 10 најколективистичких нација.<ref name="Self-Esteem"/> == Види још == * [[Српски препород]] * [[Српски национализам]] * [[Српско питање]] == Референце == {{референце|2}} == Литература == {{Литература}} * {{Cite book |ref= harv|last=Trbovich|first=Ana S.|title=A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|url=https://books.google.com/books?id=Ojur7dVoxIcC&pg=PA69|year=2008|publisher=Oxford University Press, USA|isbn=978-0-19-533343-5|pages=69}} * {{cite journal|last=Alexander|first=Stella|title=Religion and national identity in Yugoslavia|journal=Occasional Papers on Religion in Eastern Europe|volume=3|issue=1|year=1983|p=2}} * {{cite journal|last=Budding|first=Audrey Helfant|title=Yugoslavs into Serbs: Serbian national identity, 1961–1971|url=https://archive.org/details/sim_nationalities-papers_1997-09_25_3/page/407|journal=Nationalities Papers|volume=25|issue=3|year=1997|pp=407-426}} * {{citation|last=Cvetković|first=Vladimir N.|year=2002|title=Nacionalni identitet i (re) konstrukcija institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje, mediji)|url=https://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/V.Cvetkovic-2002-1.pdf|accessdate=11. 03. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20161008083635/https://instifdt.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2015/05/V.Cvetkovic-2002-1.pdf|archivedate=08. 10. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Janjić|first=Dušan|title=The Management of Ethnic Conflict and the Crisis of National Identity|journal=Ethnic Conflict Management. The Case of Yugoslavia|year=1997|pp=171-193}} * {{cite document|last=Jovanović|first=Dejan|year=2015|title=DUALNA PRIRODA SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA|work=Politički identitet Srbije u globalnom i regionalnom kontekstu|publisher=Univerzitet u Beogradu. Fakultet političkih nauka|location=Belgrade|pp=55–60|url=http://www.fpn.bg.ac.rs/sites/default/files/publikacije/politicki_identitet_srbije_u_globalnom_i_regionalnom_kontekstu_za_stampu.pdf|journal=|access-date=11. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20161008083540/http://www.fpn.bg.ac.rs/sites/default/files/publikacije/politicki_identitet_srbije_u_globalnom_i_regionalnom_kontekstu_za_stampu.pdf|archive-date=08. 10. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Jovanović|first=Ana Kuzmanović|title=Preserving the Integrity of National Identity: Metaphors for Kosovo in Serbian Political Discourse|journal=Texas Linguistics Forum|volume=54|year=2011}} * {{cite book|ref= harv|last=Mylonas|first=Christos|title=Serbian Orthodox fundamentals: The quest for an eternal identity|publisher=Central European University Press|year=2003|url=https://books.google.com/books?id=06d_CwAAQBAJ&pg=PP1}} * {{cite journal|last=Nedeljković|first=Saša|title=Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize|work=Етноантрополошки проблеми|year=2006|pp=155-179|url=https://www.anthroserbia.org/content/pdf/articles/nedeljkovic_mitologizacija.pdf|journal=|access-date=11. 03. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305053408/http://www.anthroserbia.org/content/pdf/articles/nedeljkovic_mitologizacija.pdf|archive-date=05. 03. 2016|url-status=dead|df=}} * {{cite journal|last=Radenović|first=Sandra|title=Nacionalni identitet, etnicitet, (kritička) kultura sećanja|journal=Filozofija i društvo|volume=3|issue=31|year=2006}} {{Литература крај}} {{Косовски завет}} {{Подножје|Србија|Република Српска|Црна Гора}} [[Категорија:Српска култура]] [[Категорија:Српски национализам]] [[Категорија:Српска историја]] iarw4brmdheb29k96nxs4fwhquiympn 0 1529734 30099511 12561075 2025-06-28T09:39:30Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Јасна Пољана]] у [[Јасна пољана]]. 30099511 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Јасна пољана]] 57it78ze1fx7t0e5fmsxa59ymbwjyln 0 1606131 30098666 29159839 2025-06-27T14:12:02Z ~2025-89605 447146 /* Tamara Vučić */ Fixed some mistakes 30098666 wikitext text/x-wiki {{Политичар | име = Тамара Вучић | слика = Tamara Vučić (2023).jpg | опис_слике = Тамара Вучић 2023. год. | слика_ширина = 200п | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1981|4|11|год=да}} | место_рођења = [[Београд]], [[СР Србија]] | држава_рођења = [[СФР Југославија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | религија = [[православље]] | пребивалиште = | држављанство = | супружник = [[Александар Вучић]] | деца = 1 | функција 1 = [[Супружник председника Републике Србије|Прва дама Србије]] | избори 1 = | почетак функције 1 = [[31. мај]] [[2017]]. | крај функције 1 = | претходник 1 = [[Драгица Николић]] | наследник 1 = }} '''Тамара Вучић''' (рођ. '''Ђукановић'''; [[Београд]], [[11. април]] [[1981]]) је [[супружник председника Србије|супруга председника Републике Србије]] [[Александар Вучић|Александра Вучића]].<ref>[https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_predsedniku_republike.html Закон о председнику Републике, где се спомиње службени назив Супружник председника Републике]</ref> == Биографија == Одрасла је у Лозници где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду<ref>[https://www.linkedin.com/in/tamaravucic/ Линкедин: Званични профил Тамара Вучић]</ref>. После дугогодишње каријере телевизијског новинара, за свој позив одабрала је дипломатију и од [[2010]]. ради у Министарству спољних послова Републике Србије. У међувремену је завршила и Дипломатску академију МСП. Активно се бави хуманитарним радом и посећује хуманитарне догађаје. Посвећена је хуманитарним активностима, са фокусом на добробит деце и важност раног развоја.<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=NKDk1_Ih_PQ Youtube: Сваки додир је важан]</ref> Присуствовала је и пријему који је организовала [[Мишел Обама]], супруга [[Барак Обама|Барака Обаме]] у Њујорку.<ref>[https://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Supruga-Aleksandra-Vucica-na-prijemu-kod-Misel-Obame/392046#google_vignette Независне: Супруга Александра Вучића на пријему код Мишел Обаме]</ref>. Добитница је Плакете мира Хуманитарне организације „Нађи Раула” из Ниша.<ref>[https://www.linkedin.com/in/tamaravucic/ Линкедин: Званични профил Тамара Вучић]</ref>. Супруга је [[Александар Вучић|Александра Вучића]], [[Председник Републике Србије|председника Србије]] од децембра [[2013]]. године.{{чињеница|date=5. 2024. }} Подржава рад Форума младих научника у Нишу, који се организује више од деценију.<ref>[https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/tamara-vucic-otvorila-10.-forum-mladih-naucnika-u-nisu_1540494.html РТВ: Тамара Вучић отворила 10. Форум младих научника]</ref> Такође, подржава рад конференције фокусиране на ретке болести. <ref>[https://www.politika.rs/sr/clanak/571626/U-Beogradu-pocela-medunarodna-konferencija-o-unapredenju-lecenja-retkih-bolesti ПОЛИТИКА: У Београду почела међународна конференција о унапређењу лечења ретких болести]</ref> Иницијатор је оснивања Центра за рани развој детета и инклузију под називом "Украс света". <ref>[https://rtv.rs/sr_lat/drustvo/tamara-vucic-znacaj-ranog-otkrivanja-zaostajanja-u-razvoju-deteta_1348981.html РТВ: Центар Украс света]</ref> Jуна 2017. године она и Александар Вучић добили су сина Вукана. Она је друга супруга [[Александар Вучић|Александра Вучића]], пре ње је био у браку са новинарком [[Ксенија Вучић|Ксенијом Вучић]]. Говори енглески и француски језик. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [https://www.telegraf.rs/vesti/politika/2402395-aleksandar-vucic-supruga-tamara-vucic/komentari/podrzani Телеграф: Супруга Александра Вучића на пријему] * [https://nedeljnikafera.net/prva-dama-srbije-ostavlja-bez-daha-ceo-tekst/ Недељник Афера: Ово је нова прва дама Србије] {{Wayback|url=https://nedeljnikafera.net/prva-dama-srbije-ostavlja-bez-daha-ceo-tekst/ |date=20200211181923 }} * [https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tamara-vucic-sa-suprugom-japanskog-premijera-donacija-od-80000-evra-institutu-za/741z0zb Блиц: ТАМАРА ВУЧИЋ СА СУПРУГОМ ЈАПАНСКОГ ПРЕМИЈЕРА Донација од 80.000 евра Институту за мајку и дете] * [https://www.blic.rs/vesti/politika/poseta-kalemegdanu-i-institutu-za-majku-i-dete-kako-je-izgledalo-druzenje-prvih-dama/rrgynmj Блиц: ПОСЕТА КАЛЕМЕГДАНУ И ИНСТИТУТУ ЗА МАЈКУ И ДЕТЕ Како је изгледало дружење првих дама Србије и Турске током посете Ердогана] * [https://story.rs/flash-news/vesti/tamari-vucic-uruceno-priznanje-za-izuzetan-doprinos-unapredenju-polozaja-osoba-sa-pah-i-nesebicnom-zalaganju-za-spasavanje-ljudskih-zivota/ Story: Тамари Вучић уручено признање за изузетан допринос унапређењу положаја особа са ПАХ и несебичном залагању за спасавање људских живота!]{{Мртва веза}} * [https://www.hellomagazin.rs/celebrity-news/ekskluzivni-intervju-tamare-vucic-za-novi-hello/ Хелоу магазин: Ексклузивни интервју Тамаре Вучић за нови ХЕЛЛО!] * [https://www.politika.rs/scc/clanak/486358/Tamara-Vucic-na-medunarodnom-samitu-prvih-dama-u-Kijevu Тамара Вучић на међународном самиту првих дама у Кијеву („Политика”, 26. август 2021)] {{спољашње везе крај}} {{Прве даме Србије}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Вучић, Тамара}} [[Категорија:Рођени 1981.]] [[Категорија:Лозничани]] [[Категорија:Прве даме Србије]] [[Категорија:Функционери и државни службеници из Београда]] [[Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду]] [[Категорија:Александар Вучић]] e49vrlqpedeq3r0im2kp3a5p162argc 0 1613012 30099090 29977153 2025-06-27T20:46:34Z Ruach Chayim 323597 30099090 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија владар | име = Мухамед бин Салман eл Сауд | слика = Mohammad bin Salman October 2019 (cropped).jpg | опис_слике = Мухамед бин Салман (2019) | пуно_име = Мухамед бин Салман бин Абдулазиз eл Сауд | датум_рођења = {{датум рођења|1985|8|31|год=да}} | место_рођења = [[Ријад]] | држава_рођења = [[Саудијска Арабија]] | религија = [[Сунизам|сунитски ислам]] | супружник = {{marriage|[[Сара ибн Машхур ел Сауд]]|2008}} | деца = * [[Син]]ови: принц Салман<br />Машур и Абдулазиз * [[Ћерка|Ћерке]]: Фахда и Нура | отац = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] | мајка = [[Фахда ибн Фалах ел Хитлајн|Фахда ел Хитлајн]] | династија = [[Династија Сауд|Ел Сауд]] | функција = [[Престолонаследник Саудијске Арабије]] | владавина = од 21. јуна 2017. | претходник = [[Мухамед ибн Наиф]] | регент = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] <!-- Ред 1 --> | функција1 = [[Премијер Саудијске Арабије]] | владавина1 = од 27. септембра 2022. | претходник1 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] | регент1 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] <!-- Ред 2 --> | функција2 = [[Премијер Саудијске Арабије|Први заменик премијера Саудијске Арабије]] | владавина2 = 17. јун 2017 — 27. септембар 2022. | претходник2 = [[Мухамед ибн Наиф]] | регент2 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] <!-- Ред 3 --> | функција3 = [[Савет министара Саудијске Арабије|Заменик престолонаследника]] <br /><small>[[Премијер Саудијске Арабије|други заменик премијера]]</small> | владавина3 = 29. април 2015 — 21. јун 2017. | претходник3 = [[Мухамед ибн Наиф]] | наследник3 = ''нема'' | регент3 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] <!-- Ред 4 --> | функција4 = [[Министарство одбране Саудијске Арабије|Министар одбране Саудијске Арабије]] | владавина4 = 23. јануар 2015 — 27. септембар 2022. | претходник4 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] | наследник4 = Халид ибн Салман | регент4 = [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] | потпис = Signature of Mohammed bin Salman.svg | грб = <div style="text-align:center;margin:0.75em 0em 0.75em 0em;" title="Амблеми">{{низ слика |perrow=2 |width=100 |height=100 |border-width=0 |image1=Emblem of Saudi Arabia.svg |text1=Грб краља Саудијске Арабије |image2=Royal Standard of Saudi Arabia.svg |text2=Краљевски стандард Саудијске Арабије }}</div><!--<div style="text-align:center;margin:0em 0em 0.25em 0em;" title="Ордени">{{низ слика |perrow=2 |width=100 |height=20 |border-width=0 |image1= |text1= |image2= |text2= }}</div>--> | опис_грба = Грб краља Саудијске Арабије | веб-сајт = {{URL|https://www.saudiembassy.net/ |Kingdom of Saudi Arabia}} }} '''Мухамед бин Салман бин Абдулазиз ел Сауд''' ({{јез-арап|{{nowrap|[Muḥammad}}, {{nowrap|bin Salmān}} {{nowrap|bin ʿAbd al-ʿAzīz}} {{nowrap|Āl Saʿūd]}} {{nowrap|محمد بن سلمان بن عبد العزيز آل سعود}}}}<!--, <small>[[Међународна фонетска абецеда|IPA]]</small>:{{nbsp}}{{IPA|/muˈħæmːæd ˈibn salˈmaːn ˈibn ʕaːbd lʕziz ʔæːl saʕuːd/}}-->; [[Џеда]], [[31. август]] [[1985]]) [[Престолонаследник Саудијске Арабије|престолонаследник]]<ref>[https://www.britannica.com/biography/Mohammed-bin-Salman Mohammed bin Salman Saudi Arabian prince]</ref> је [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]],<ref name="Mohammad bin Salman named new Saudi Crown Prince">{{cite web|title=Mohammad bin Salman named new Saudi Crown Prince|url=http://tass.com/world/952543|website=[[TASS]]|accessdate=22. 6. 2017|archiveurl=https://archive.today/20170622194650/http://tass.com/world/952543|archivedate=22. 06. 2017|url-status=live|location=[[Бејрут|Beirut]]|language=en| date = 21. 6. 2017|df=}}</ref> [[Премијер Саудијске Арабије|премијер]] и [[Министарство одбране Саудијске Арабије|министар одбране]].<ref>{{cite news|title=Mohammed bin Nayef kingpin in new Saudi Arabia: country experts|url=http://www.middleeasteye.net/news/mohammed-bin-nayef-kingpin-new-saudi-arabia-country-experts-1500997678|accessdate=1. 2. 2015|work=Middle East Eye| date = 1. 2. 2015}}</ref> Престолонаследник је такође потпредседник Владе и потпредседник [[Савет министара Саудијске Арабије|Савета министара]].<ref>[https://www.saudiembassy.net/law-council-ministers Law of the Council of Ministers]</ref> Мухамед је такође на челу Краљевског суда [[Династија Сауд|династије Сауд]] те председавајући [[Савет за економска и развојна питања Саудијске Арабије|Савета за економска и развојна питања]]. Описан је као властодржац иза трона свог оца, краља [[Салман од Саудијске Арабије|Салмана]].<ref name="Economist interview"/> Именован је за [[Престолонаследник Саудијске Арабије|престолонаследника Саудијске Арабије]] 21. јуна 2017. године, након одлуке оца да смени [[Мухамед ибн Наиф|Мухамеда ибн Наифа]] са свих положаја и њега постави за [[престолонаследник|претпостављеног наследника трона]].<ref>{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2017/06/21/middleeast/saudi-arabia-crown-prince/index.html|title=Saudi Arabia's king replaces nephew with son as heir to throne|last1=Chavez|first1=Nicole|last2=Qiblawi|first2=Tamara|last3=Griffiths|first3=James|publisher=[[Си-Ен-Ен|CNN]]| date = 21. 6. 2017|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite news|last1=Raghavan|first1=Sudarsan|last2=Fahim|first2=Kareem|title=Saudi king names son as new crown prince, upending the royal succession line|url=https://www.washingtonpost.com/world/saudi-king-names-son-as-new-crown-prince-upending-the-kingdoms-succession-line/2017/06/21/e66db88d-fecc-40fe-a902-7f9afa487de9_story.html|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Вашингтон пост|The Washington Post]]| date = 21. 6. 2017}}</ref><ref>{{cite web|title=Saudi royal decrees announcing Prince Mohammed Bin Salman as the new crown prince|url=https://www.thenational.ae/world/middle-east/saudi-royal-decrees-announcing-prince-mohammed-bin-salman-as-the-new-crown-prince|website=The National|location=[[Абу Даби|Abu Dhabi]]|publisher=Abu Dhabi Media|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170621174949/https://www.thenational.ae/world/middle-east/saudi-royal-decrees-announcing-prince-mohammed-bin-salman-as-the-new-crown-prince|archivedate=21. 6. 2017|url-status=dead}}</ref> == Детињство, младост и образовање == Мухамед бин Салман ел Сауд је рођен [[31. август]]а [[1985]]. године, у [[Џеда|Џеди]] ([[Мека (провинција)|Мека]], [[Саудијска Арабија|СА]]).<ref>{{cite news|title=قصة-السعودية-مع-الوزراء-الثلاثينيين|url=http://www.alarabiya.net/ar/saudi-today/2015/02/04/%D9%82%D8%B5%D8%A9-%D8%A7%D9%84%D8%B3%D8%B9%D9%88%D8%AF%D9%8A%D8%A9-%D9%85%D8%B9-%D8%A7%D9%84%D9%88%D8%B2%D8%B1%D8%A7%D8%A1-%D8%A7%D9%84%D8%AB%D9%84%D8%A7%D8%AB%D9%8A%D9%86%D9%8A%D9%8A%D9%86-.html|accessdate=5. 7. 2017|publisher=Al Arabiya| date = 4. 2. 2015}}</ref>{{refn|group="н."|name="first"|Званични датум рођења није био познат, али саудијски новински чланак из [[2001]]. године навео га је као ученика из 10.{{nbsp}}разреда.<ref>{{cite web|url=http://www.al-jazirah.com.sa/2001/20010330/ln16.htm|title=سموه يُكرم خريجي الثانوية العامة للعام الدراسي 1419 – 1420هـ|work=Al Jazirah|issue=10410| date = 30. 3. 2001|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150616020534/http://www.al-jazirah.com.sa/2001/20010330/ln16.htm|archivedate=16. 6. 2015|url-status=dead}}</ref> У једном извору (abutalhazahack.com, 2015) као година рођења наводила се [[1980]]. година, а као град рођења [[Ријад]].<ref name="abutalhazahack"/>}} Син је краља [[Салман од Саудијске Арабије|Салмана ибн Абдулазиза ел Сауда]] од његове треће супруге,<ref name="ddk">{{cite news|last=Kirkpatrick|first=David D.|title=Surprising Saudi Rises as a Prince Among Princes|url=https://www.nytimes.com/2015/06/07/world/middleeast/surprising-saudi-rises-as-a-prince-among-princes.html|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]| date = 6. 6. 2015|location=[[Ријад|Riyadh]]}}</ref> Фахде ибнт Фалах ибн Султан ибн Хатлин. Она је унука [[Ракан ибн Хитхлајн]]a, који је био поглавица племена [[Аџман (племе)|Аџман]].<ref name="mall">{{cite news|last=Al Labbad|first=Mustafa|title=The new Saudi power triangle|url=http://www.al-monitor.com/pulse/politics/2015/01/new-saudi-arabian-power-triangle.html|accessdate=5. 7. 2017|work=Al Monitor| date = 27. 1. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20170425120452/http://www.al-monitor.com/pulse/politics/2015/01/new-saudi-arabian-power-triangle.html|archive-date=25. 04. 2017|url-status=dead|df=}}</ref> Принц Мухамед је најстарији од својих правих браће и сестара<ref name="ddk"/> и брат је [[Турки ибн Салман ел Сауд|Туркија ибн Салмана]], некадашњег председавајућег [[Саудијска истраживачка и маркетиншка група|Саудијске истраживачке и маркетиншке групе]] (SRMG).<ref name="famsal">{{cite web|title=Family Tree of Salman bin Abdulaziz bin Abdul Rahman Al Saud|url=http://www.datarabia.com/royals/famtree.do?id=176822|work=Datarabia|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Студирао је на [[Универзитет краља Сауда|Универзитету краља Сауда]] у Ријаду и [[Основне академске студије|дипломирао]] [[ислам]]ску [[Судска пракса|јуриспруденцију]].<ref name="embwas">{{cite web|title=Council of Ministers: Membership|url=https://www.saudiembassy.net/ministries|publisher=Embassy of Saudi Arabia|location=[[Вашингтон|Washington DC]]|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> == Каријера == Након што је дипломирао на колеџу, Мухамед бин Салман је неколико наредних година провео у [[приватни сектор|приватном сектору]], после чега је постао лични помоћник свога оца. Делао је као консултант за Експертну комисију, радећи у [[Савет министара Саудијске Арабије|Саудијском кабинету]].<ref name="abutalhazahack">{{cite web|url=http://abutalhazahack.com/current-issues/middle-east/10-middle-east/106-profile-of-prince-mohammed-bin-salman-defense-minister-of-saudi-arabia|title=Profile of Prince Mohammed bin Salman – Defense Minister of Saudi Arabia|website=abutalhazahack.com|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160305064032/http://abutalhazahack.com/current-issues/middle-east/10-middle-east/106-profile-of-prince-mohammed-bin-salman-defense-minister-of-saudi-arabia|archivedate=5. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> Дана [[15. децембар|15. децембра]] [[2009]]. године, Мухамед бин Салман је ушао у политику као специјални саветник свог оца када је овај био гувернер провинције [[Ријад (провинција)|Ријад]].<ref name="ame31oct">{{cite news|title=HRH Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz to inaugurate Cityscape Riyadh 2011|url=http://www.ameinfo.com/279859.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111101222157/http://www.ameinfo.com/279859.html|url-status=dead|archivedate=1. 11. 2011|accessdate=5. 7. 2017|work=AMEinfo| date = 31. 10. 2011}}</ref> У овом моменту, принц је почео да прикупља титуле и ступа на [[синекура|синекурне]] функције као што су положаји генералног секретара Конкурентног савета Ријада, специјалног саветника председавајућег одбора за Фондацију за истраживање и архиве краља Абдулазиза, те члана управног одбора за Друштво „Албир” у региону Ријад.<ref name="misk"/> У октобру 2011, умро је крунски принц [[Султан од Саудијске Арабије|Султан ибн Абдулазиз]] (1931—2011); тада је почео успон на власт садашњег краља [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]], који је прво постао други заменик премијера и министар одбране у новембру 2011. те одабрао Мухамеда бин Салмана за свог приватног саветника.<ref>{{cite news|title=Prince Sultan arrives to Bahrain to attend Bahrain Grand Prix|url=http://www.bna.bh/portal/en/news/505092|accessdate=5. 7. 2017|agency=Bahrain News Agency| date = 22. 4. 2012}}</ref> === Врховни судија === У јуну 2012, умро је крунски принц [[Наиф од Саудијске Арабије]] (1934—2012); принц Мухамед се попео за две позиције у хијерархији, пошто је његов отац наслеђивањем престола постао нови крунски принц и први заменик премијера. Убрзо је почео да преуређује суд по свом нахођењу. Дана [[2. март]]а [[2013]]. године, врховни судија Суда крунског принца [[Сауд ибн Најеф Ал Сауд]] именован је за гувернера [[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Источне провинције]] и принц Мухамед га је наследио на овој дужности. Такође је добио чин министра.<ref name="sgaz3mar">{{cite news|title=Leadership's trust in me is my motivation – Muhammad|url=http://www.saudigazette.com.sa/index.cfm?method=home.regcon&contentid=20130303155193|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140820001643/http://www.saudigazette.com.sa/index.cfm?method=home.regcon&contentid=20130303155193|url-status=dead|archivedate=20. 8. 2014|accessdate=5. 7. 2017|newspaper=Saudi Gazette| date = 3. 3. 2013}}</ref><ref name="sbn">{{cite news|title=Prince Mohammad appointed president of crown prince court|url=http://saudibiznews.com/business/item/1290-prince-mohammed-bin-salman-bin-abdulaziz-as-president-of-crown-prince-court|accessdate=5. 7. 2017|work=Saudi Business News| date = 2. 3. 2013|archiveurl=https://archive.today/20130411182710/http://saudibiznews.com/business/item/1290-prince-mohammed-bin-salman-bin-abdulaziz-as-president-of-crown-prince-court|archivedate=11. 04. 2013|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="ash3mar">{{cite news|title=Prince Mohammed bin Salman appointed Special Advisor to Crown Prince|url=https://english.aawsat.com/2013/03/article55294575|last=Al-Awsat|first=Asharq|accessdate=5. 7. 2017|newspaper=Asharq Alawsat| date = 3. 3. 2013|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151208173949/https://english.aawsat.com/2013/03/article55294575|archivedate=8. 12. 2015|url-status=dead}}</ref> Дана [[25. април]]а [[2014]]. године, принц Мухамед је именован за државног министра.<ref name="misk">{{cite web|title=Chairman of the Board|url=http://www.misk.org.sa/mohammed-bin-salman?lang=en|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150128114507/http://www.misk.org.sa/mohammed-bin-salman?lang=en|url-status=dead|archivedate=28. 1. 2015|work=MISK|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> === Министар одбране и заменик крунског принца === Дана [[23. јануар]]а [[2015]]. године, умро је краљ [[Абдулах од Саудијске Арабије]] (1924—2015); [[Салман од Саудијске Арабије]] је преузео трон и принц Мухамед је именован за [[Министарство одбране Саудијске Арабије|министра одбране]].<ref name="alar23">{{cite news|title=Saudi King Abdullah passes away|url=http://english.alarabiya.net/en/News/middle-east/2015/01/23/Saudi-King-Abdullah-passes-away.html|accessdate=5. 7. 2017|publisher=Al Arabiya| date = 23. 1. 2015|archiveurl=https://archive.today/20150123082856/http://english.alarabiya.net/en/News/middle-east/2015/01/23/Saudi-King-Abdullah-passes-away.html|archivedate=23. 01. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> Такође је именован за генералног секретара Краљевског суда, на исти датум.<ref>{{cite news|title=Saudi Prince Mohammad bin Salman named defense minister|url=http://english.alarabiya.net/en/News/middle-east/2015/01/23/Saudi-Prince-Mohammad-bin-Salman-appointed-defense-minister-head-of-Royal-Court.html|accessdate=5. 7. 2017|publisher=Al Arabiya| date = 23. 1. 2015|archiveurl=https://archive.today/20150124041939/http://english.alarabiya.net/en/News/middle-east/2015/01/23/Saudi-Prince-Mohammad-bin-Salman-appointed-defense-minister-head-of-Royal-Court.html|archivedate=24. 01. 2015|url-status=live|df=}}</ref> Поред тога, задржао је свој положај као министар државе.<ref name="alar27"/><ref>{{cite news|last=Cordesman|first=Anthony H.|title=Saudi Succession: The King Is Dead, Long Live the King|url=http://www.newsweek.com/saudis-smooth-succession-king-dead-long-live-king-301639|accessdate=5. 7. 2017|work=Newsweek| date = 24. 1. 2015}}</ref> Овако велику концентрацију моћи у рукама младог Мухамеда бин Салмана негодовао је већи део његове родбине.<ref name="sonalsorise">{{cite journal|title=Prince Mohammed bin Salman: the son also rises|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/saudiarabia/11989196/Prince-Mohammed-bin-Salman-the-son-also-rises.html|journal=The Telegraph| date = 11. 11. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref name="rattlessaudiarabia"/> [[Датотека:U.S.Defense Secretary Ash Carter places his hand over his heart as the national anthem plays during an honor cordon to welcome Saudi Defense Minister Mohammed bin Salman Al Saud to the Pentagon, May 13, 2015 150513-D-NI589-527c.jpg|мини|лево|Амерички секретар одбране [[Еш Картер|Еш{{nbsp}}Картер]] дочекује Мухамеда бин Салмана у{{nbsp}}[[Пентагон]]у (13.{{nbsp}}мај{{nbsp}}2015)]] {{multiple image|direction=vertical|total_width=230|align=right |image1=Secretary Kerry Meets With Newly Appointed Saudi Defense Minister Prince Mohammed in Riyadh (17215778540).jpg|caption1=Принц Мухамед са државним секретаром САД [[Џон Кери|Џоном Керијем]] (7.{{nbsp}}мај{{nbsp}}2015) |image2=Vladimir Putin and Mohammad bin Salman Al Saud 3.jpg|caption2=Принц Мухамед са председником Русије [[Владимир Путин|Владимиром Путином]] (18.{{nbsp}}јун{{nbsp}}2015) |image3=Defense Secretary James Mattis & Deputy Crown Price of Saudi Arabia Mohammad bin Salman Al Saud in the Pentagon in Washington, D.C., March 16, 2017 (33323863632).jpg|caption3=Принц са секретаром одбране САД [[Џејмс Матис|Џејмсом Матисом]] (16.{{nbsp}}март{{nbsp}}2017)}} Први велики догађај за време његовог мандата као министра одбране била је Операција „Одлучујућа олуја” ({{јез-арап|{{nowrap|[ʿAmaliyyat}} {{nowrap|ʿĀṣifat al-Ḥazm]}} {{nowrap|عملية عاصفة الحزم}}}}), део [[Војна интервенција Саудијске Арабије у Јемену 2015.|Саудијске интервенције у Јемену]]{{nbsp}}— операције против [[Ансар Алах|хутских]] побуњеника током [[Грађански рат у Јемену (од 2015)|Грађанског рата]] у [[Јемен]]у који је избио [[2015]]. године.<ref>{{cite news|url=http://www.aljazeera.com/news/middleeast/2015/03/saudi-ambassador-announces-military-operation-yemen-150325234138956.html|publisher=Al Jazeera|title=Saudi and Arab allies bomb Houthi positions in Yemen| date = 26. 3. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Принц Ибн Салман је покренуо инвазију у марту 2015, без потпуне координације свих безбедносних служби и без обавештавања министра [[Национална гарда Саудијске Арабије|Саудијске националне гарде]]{{nbsp}}— принца [[Мутаиб ибн Абдулах|Мутаиба ибн Абдулаха]], који је био ван земље.<ref name="NYToct16">{{cite news|last1=Mazzetti|first1=Mark|last2=Hubbard|first2=Ben|title=Rise of Saudi Prince Shatters Decades of Royal Tradition|url=https://www.nytimes.com/2016/10/16/world/rise-of-saudi-prince-shatters-decades-of-royal-tradition.html|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]| date = 15/16. 10. 2016|page=A1|quote=The prosecution of the war by a prince with no military experience has exacerbated tensions between him and his older cousins, according to American officials and members of the royal family. Three of Saudi Arabia's main security services are run by princes. Although all agreed that the kingdom had to respond when the Houthis seized the Yemeni capital and forced the government into exile, Prince bin Salman took the lead, launching the war in March 2015 without full coordination across the security services. The head of the National Guard, Prince Mutaib bin Abdullah, had not been informed and was out of the country when the first strikes were carried out, according to a senior National Guard officer. [...] American officials, too, were put off when, just as the Yemen campaign was escalating, Prince bin Salman took a vacation in the Maldives, the island archipelago off the coast of India. Several American officials said Defense Secretary Ashton B. Carter had trouble reaching him for days during one part of the trip.}}</ref> Током кампање принц Ибн Салман је отишао на одмор на [[Малдиви|Малдиве]], где је амерички секретар одбране [[Еш Картер]] више дана имао проблема да дође до њега.<ref name="NYToct16"/> Према ставу [[Организација уједињених нација|ОУН]] и група за [[људска права]], почињени су директни [[ратни злочин]]и током сукоба{{nbsp}}— укључујући велику војну кампању бомбардовања услед које су убијене хиљаде цивила.<ref name="sonalsorise"/><ref>{{cite web|title=Yemen: Call for suspension of arms transfers to coalition and accountability for war crimes|url=https://www.amnesty.org/en/press-releases/2015/10/yemen-call-for-suspension-of-arms-transfers-to-coalition-and-accountability-for-war-crimes/|publisher=[[Амнести интернашонал|Amnesty International]]| date = 7. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite web|last=MacAskill|first=Ewen|title=UN report into Saudi-led strikes in Yemen raises questions over UK role|work=[[Гардијан|The Guardian]]| date = 27. 1. 2016|url=https://www.theguardian.com/world/2016/jan/27/un-report-into-saudi-led-strikes-in-yemen-raises-questions-over-uk-role|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite web|last=Khomami|first=Nadia|title=Airstrikes hit Médecins Sans Frontières hospital in Yemen|work=The Guardian| date = 27. 10. 2015|url=https://www.theguardian.com/world/2015/oct/27/yemen-hospital-hit-by-saudi-led-airstrikes|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> До данас, рат је већ коштао Краљевину СА десетке милијарди долара; разорена је већина инфраструктуре у Јемену, а ни [[шиизам|шиитски]] побуњеници Хути ни њихови савезници из јеменске престонице [[Сана (град)|Сане]] свеједно нису надјачани.<ref name="rattlessaudiarabia"/><ref name="mostdangerousman"/><ref name="manintheworld">{{cite journal|title=The most dangerous man in the world?|url=http://www.independent.co.uk/voices/the-most-dangerous-man-in-the-world-a6803191.html|last=Law|first=Bill|journal=Independent| date = 8. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> И док је принц Мухамед продавао рат као брзу победу над хутским побуњеницима у Јемену и тако нашао начина да у руке Абд Рабуха Мансура Хадија поврати моћ, сам рат је постао веома дуг и исцрпљујући.<ref name="risktaking"/> У [[Сирија|Сирији]] почетком 2015. Саудијска Арабија је подржала оснивање [[Војска освајања|Џаиш Ал Фатаха]] ({{јез-арап|{{nowrap|[Ǧaiš al-Fatḥ]}} {{nowrap|جيش الفتح}}}}{{nbsp}}— Војска освајања; JaF), [[командни центар|командног центра]] [[сунизам|сунитских]]<ref name="now25march">{{cite news|title=Rebels seek to storm Idlib amid chemical fears|url=https://now.mmedia.me/lb/en/NewsReports/565025-rebels-seek-to-storm-idlib-amid-chemical-fears| date = 25. 3. 2015|publisher=NOW|accessdate=5. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150402205543/https://now.mmedia.me/lb/en/NewsReports/565025-rebels-seek-to-storm-idlib-amid-chemical-fears|archive-date=02. 04. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> [[исламизам|исламистичких]] [[Сиријска опозиција|сиријских побуњеничких фракција]] које учествују у [[Грађански рат у Сирији|Грађанском рату у Сирији]] који је отпочео [[2011]]. године.<ref name="sd25march">{{cite web|url=http://syriadirect.org/news/syria-direct-news-update-3-25-15/|publisher=Syria Direct|accessdate=5. 7. 2017|title=News Update 3-25-15}}</ref> JaF углавном чине припадници [[Фронт Ал Нусра|Џабхат Ал Нусре]]<ref>{{cite web|url=http://syriadirect.org/news/hoping-to-break-into-encircled-east-aleppo-rebels-surprise-with-attack-from-southwest/|title=Hoping to break into encircled east Aleppo, rebels surprise with attack from southwest| date = 1. 8. 2016|publisher=Syria Direct|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> ({{јез-арап|{{nowrap|[Ǧabhat an-Nuṣra]}} {{nowrap|جبهة النصرة}}}}{{nbsp}}— Фронт подршке; JaN), [[салафизам|салафијске]] ([[вахабизам|вахабијске]])<ref>{{cite journal|last=Ghanmi|first=Elyès|last2=Punzet|first2=Agnieszka| date = 11. 6. 2013|title=The involvement of Salafism/Wahhabism in the support and supply of arms to rebel groups around the world|url=http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/etudes/join/2013/457137/EXPO-AFET_ET(2013)457137_EN.pdf|journal=[[Европски парламент|European Parliament]]|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref name="The Hillary Doctrine">{{cite book|last=Hudson|first=Valerie|title=The Hillary Doctrine|publisher=Columbia University|url=https://books.google.com/books?id=j3apBgAAQBAJ&pg=PA154&q=wahhabi%20al%20nusra|accessdate=5. 7. 2017|pages=154}}</ref> [[џихадизам|џихадистичке]]<ref>{{cite web|title=Jabhat al-Nusra|url=https://www.nationalsecurity.gov.au/Listedterroristorganisations/Pages/Jabhatal-Nusra.aspx|website=Australian National Security|date=28. 6. 2013|accessdate=5. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170705150617/https://www.nationalsecurity.gov.au/Listedterroristorganisations/Pages/Jabhatal-Nusra.aspx|archive-date=05. 07. 2017|url-status=dead}}</ref><ref name="quilliam">{{cite web|title=Jabhat al-Nusra, A Strategic Briefing|url=http://www.quilliamfoundation.org/wp/wp-content/uploads/publications/free/jabhat-al-nusra-a-strategic-briefing.pdf|website=Quilliam Foundation| date = 8. 1. 2013|accessdate=5. 7. 2017|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150328133337/http://www.quilliamfoundation.org/wp/wp-content/uploads/publications/free/jabhat-al-nusra-a-strategic-briefing.pdf|archivedate=28. 3. 2015}}</ref> [[терористичка организација|терористичке организације]] и бившег огранка [[Ал Каида|Ал Каиде]]<ref name="MEMRI25-11-13">{{cite news|url=https://www.memri.org/reports/al-qaeda-upgrades-its-presence-syria|title=Al-Qaeda Upgrades Its Presence in Syria|last=Green|first=R.| date = 25. 11. 2013|accessdate=5. 7. 2017|agency=MEMRI|number=1037}}</ref><ref name="AQL">{{cite web|url=https://www.researchgate.net/publication/293101424_Al_Qaeda_in_the_Levant_and_the_civil_war_in_Syria|title=Academic paper: Al Qaeda in the Levant and the civil war in Syria|website=researchgate.net|last=Krech|first=H.| date = јануар 2012|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> у Сирији који је за циљ имао успостављање [[Исламска Држава|Исламске Државе]] у земљи;<ref name="quilliam"/><ref name="politico23June14">{{cite web|title=The Jihad Next Door|url=http://www.politico.com/magazine/story/2014/06/al-qaeda-iraq-syria-108214_full.html| date = 23. 6. 2014|accessdate=5. 7. 2017|publisher=Politico.com|last=Abouzeid|first=Rania}}</ref> идеолошки је сличан највећем<ref name="weekly">{{cite news|url=http://weekly.ahram.org.eg/News/12392/21/Gulf-allies-and-%E2%80%98Army-of-Conquest%E2%80%99.aspx|title=Gulf allies and 'Army of Conquest'|last=|first=|newspaper=Al-Ahram Weekly|issue=1248| date = 28. 5. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170114074522/http://weekly.ahram.org.eg/News/12392/21/Gulf-allies-and-%E2%80%98Army-of-Conquest%E2%80%99.aspx|archivedate=14. 1. 2017|url-status=dead|quote=...{{nbsp}}Jabhat Al-Nusra and Ahrar Al-Sham represent 90 per cent of the troops.{{nbsp}}[...] The Saudis and Qataris are to provide funding for 40 per cent of the coalition's needs...}}</ref> Ал Фатаховом огранку који се директно повезује са Ал Каидом:<ref name="weekly"/><ref name="inde1">{{cite news|url=http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syria-crisis-turkey-and-saudi-arabia-shock-western-countries-by-supporting-anti-assad-jihadists-10242747.html|title=Turkey and Saudi Arabia alarm the West by backing Islamist extremists the Americans had bombed in Syria|last=Sengupta|first=Kim|newspaper=The Independent|date=12. 5. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archive-date=28. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161228061540/http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/syria-crisis-turkey-and-saudi-arabia-shock-western-countries-by-supporting-anti-assad-jihadists-10242747.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-jund-al-aqsa-idUSKCN11Q1LH|title=U.S. sanctions jihadist Syrian rebel group Jund al-Aqsa|agency=[[Ројтерс|Reuters]]| date = 20. 9. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> [[Покрет Ал Шам|Ахрар Ал Шаму]]{{nbsp}}({{јез-арап|{{nowrap|[Ahrār aš-Šām]}} {{nowrap|أحرار الشام}}}}{{nbsp}}— Покрет за [[Левант]]; AaŠ), коалицији више исламистичких и салафијских јединица које су се [[коалиција|коалирале]] у једну [[бригада|бригаду]] а касније [[дивизија|дивизију]] како би се здружене бориле против [[Савет министара Сирије|Сиријске владе]] на чијем је челу председник САР [[Башар ел Асад]].<ref name="risktaking"/><ref name="arrogantsaudi"/><ref name="MESR">{{cite book|last=O'Bagy|first=Elizabeth|title=Middle East Security Report: Jihad in Syria|volume=6|url=http://www.understandingwar.org/sites/default/files/Jihad-In-Syria-17SEPT.pdf| date = септембар 2012|location=[[Вашингтон|Washington, DC]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170205032214/http://www.understandingwar.org/sites/default/files/Jihad-In-Syria-17SEPT.pdf|archivedate=5. 2. 2017|url-status=dead|pages=27}}</ref> У априлу 2015, краљ Салман је шокирао краљевску породицу променивши стари распоред заменом одабраних наследника новима. [[Мухамед ибн Наиф]] и принц Мухамед редом су постали крунски принц и заменик крунског принца.<ref name="mostdangerousman"/> Крајем 2015, принц Ибн Салман је присуствовао састанку краља Салмана и америчког председника [[Барак Обама|Барака Обаме]]; тада је принц прекршио протокол и одржао [[монолог]] у којем је искритиковао [[Спољна политика САД|спољну политику САД]].<ref name="NYToct16"/> Такође је прекршио протокол када је [[Амбасада Сједињених Америчких Држава у Ријаду|амерички амбасадор у Ријаду]], [[Џозеф В. Вестфал|Џозеф Вестфал]], отишао у [[Џеда|Џеду]] да се састане са крунским принцем Мухамедом ибн Наифом али му је уместо тога речено како заменик крунског принца жели да га види моментално.<ref name="30yearold">{{cite journal|title=A 30-year-old Saudi prince could jump-start the kingdom – or drive it off a cliff|url=https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/a-30-year-old-saudi-prince-could-jump-start-the-kingdom--or-drive-it-off-a-cliff/2016/06/28/ce669a3e-3c69-11e6-a66f-aa6c1883b6b1_story.html|last=Ignatius|first=David|journal=[[Вашингтон пост|The Washington Post]]| date = 28. 6. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Исто тако, када је принц Ибн Салман прогласио [[противтероризам|антитерористичку]] војну алијансу исламских држава у децембру 2015. неке од укључених земаља рекле су да нису биле консултоване.<ref name="NYToct16"/><ref>[https://www.arabnews.com/node/1118211/saudi-arabia.NASA Mohammed bin Salman named crown prince]</ref> Дана [[4. јануар]]а [[2016]]. године, принц Мухамед је дао свој први званични снимљени интервју{{nbsp}}— за британски недељник ''[[Економист]]''.<ref name="Economist interview">{{cite news|title=Transcript: Interview with Muhammad bin Salman|url=http://www.economist.com/saudi_interview|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Економист|The Economist]]|location=[[Дираџа|Diriyah]]| date = 6. 1. 2016|quote=the man who wields power behind the throne of his father, King Salman}}</ref> Шест дана после, ''[[Индепендент]]'' је известио како је немачка обавештајна агенција [[Федерална обавештајна служба Немачке|Бундеснахрихтендинст]] (БНД) окарактерисала саудијског министра одбране и заменика крунског принца Мухамеда бин Салмана као „политичког коцкара који дестабилизује [[Арапски свет]] преко [[Иранско-саудијски прокси сукоб|прокси ратова &#91;у Јемену и Сирији&#93;]]”.<ref name="mostdangerousman">{{cite journal|title=King Salman: The man in charge of the 'most dangerous man in the world'|url=http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/saudi-arabia-king-salman-the-man-behind-the-most-dangerous-man-in-the-world-a6827716.html|last=Osborne|first=Samuel|journal=Independent| date = 22. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017|quote=}}</ref><ref name="risktaking">{{cite journal|title=Risk-taking Saudi prince gambling with stability|url=http://www.lfpress.com/2017/02/08/risk-taking-saudi-prince-gambling-with-stability|last=Dyer|first=Gwynne|journal=lfpress| date = 8. 2. 2017|accessdate=5. 7. 2017|quote=No wonder the BND characterized Prince Muhammad as "a political gambler who is destabilizing the Arab world through proxy wars."}}</ref><ref name="arrogantsaudi">{{cite news|title=Prince Mohammed bin Salman: Naive, arrogant Saudi prince is playing with fire |url=http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/prince-mohammed-bin-salman-naive-arrogant-saudi-prince-is-playing-with-fire-a6804481.html|last=Cockburn|first=Patrick|work=The Independent| date = 10. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017|quote=...{{nbsp}}political gambler who is destabilising the Arab world through proxy wars in Yemen and Syria.}}</ref><ref name="Westernleaders">{{cite journal|title=Saudi Prince Mohammed bin Salman has Western leaders very worried|url=http://www.news.com.au/finance/work/leaders/saudi-prince-mohammed-bin-salman-has-western-leaders-very-worried/news-story/5d6353c6a5c01191a56601a36e48a8f6|journal=News| date = 13. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Као министар одбране, принц Мухамед је био увелико укључен у [[Војна интервенција Саудијске Арабије у Јемену 2015.|Саудијску интервенцију у Јемену]]. Према ''[[Њујорк тајмс]]у'': {{цитат|Провођење рата од стране принца без војног искуства погоршало је тензије између њега и његових старијих рођака, према америчким званичницима и члановима краљевске породице. Трима главним безбедносним службама Саудијске Арабије управљају принчеви. Иако су се сви сложили да је Краљевина [СА] требало да одговори када су Хути заузели јеменску престоницу и приморали Владу [Јемена] на [[егзил]], принц Ибн Салман је преузео вођство покренувши рат у марту 2015. без пуне координације међу безбедносним службама.<br />Челник Националне гарде, принц [[Мутаиб ибн Абдулах]], није био информисан и био је ван земље када су први напади били изведени, према вишем официру Националне гарде. [...]<br />Амерички званичници су такође били одсутни када је, баш током ескалације Јеменске кампање, принц Ибн Салман узео одмор на Малдивима, острвском архипелагу недалеко од обале Индије. Неколико америчких званичника је рекло да је секретар одбране Ештон Б. Картер данима имао проблема да дође до њега током једног дела путовања.<ref name="NYToct16"/>}} === {{сидро|Престолонаследник}}{{сидро|Крунски принц}}Престолонаследник (крунски принц) === Мухамед бин Салман је именован за [[Престолонаследник Саудијске Арабије|престолонаследника]] (крунски принц) Саудијске Арабије [[21. јун]]а [[2017]]. године, по одлуци свог оца да свргне [[Мухамед ибн Наиф|Мухамеда ибн Наифа]] и њега начини [[престолонаследник|претпостављеним наследником трона]].{{r|NYT: rewrites succession}}<ref>{{cite web|url=http://www.aljazeera.com/news/2017/06/saudi-arabia-appoints-king-salman-son-crown-prince-170621033707437.html|title=Mohammed bin Salman named Saudi Arabia's crown prince|publisher=[[Ал Џазира|Al Jazeera]]| date = 21. 6. 2017|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Промена наследника је предвиђена још децембра 2015. необично отвореним и јавним [[меморандум]]ом који је објавила немачка [[Федерална обавештајна служба Немачке|Федерална обавештајна служба]],<ref name="arrogantsaudi"/><ref>{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/saudiarabia/12029546/Saudi-Arabia-destabilising-Arab-world-German-intelligence-warns.html|title=Saudi Arabia 'destabilising Arab world', German intelligence warns|work=The Telegraph|publisher=Telegraph Media Group Ltd.|location=[[Берлин|Berlin]]|last=Huggler|first=Justin| date = 2. 12. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> због чега је накнадно добила укор од [[Кабинет Немачке|Немачке владе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2015/12/04/world/europe/germany-rebukes-its-own-intelligence-agency-for-criticizing-saudi-policy.html|title=Germany Rebukes Its Own Intelligence Agency for Criticizing Saudi Policy|last=Smaledec|first=Alison| date = 3. 12. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> На дан када је постао крунски принц, новоизабрани амерички председник [[Доналд Трамп]] позвао је Мухамеда бин Салмана да му „честита на његовом недавном успону”. Трамп и нови крунски принц обећали су „блиску кооперацију” на безбедносним и економским питањима, према саопштењу [[Бела кућа|Беле куће]]; двојица лидера су такође разговарала о неопходности онемогућавања подршке тероризму, решавања [[Дипломатска криза у Катару 2017.|недавног дипломатског спора са Катаром]] и напора да се осигура мир између [[Израел]]а и [[Палестинци|Палестинаца]].<ref>{{cite web|url=http://www.cbsnews.com/news/trump-congratulates-newly-elevated-saudi-arabian-crown-prince/|title=Trump congratulates newly-elevated Saudi Arabian crown prince|last=Miller|first=Jake|publisher=[[Си-Би-Ес|CBS]] News| date = 21. 6. 2017|accessdate=5. 7. 2017|quote=congratulate him on his recent elevation«{{nbsp}}•{{nbsp}}»close cooperation}}</ref> Мухамед бин Салман је априла 2017. рекао ''[[Вашингтон пост]]у'' да би без културног утицаја Америке на Саудијску Арабију „завршили као [[Северна Кореја]]”.<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/opinions/global-opinions/a-young-prince-reimagines-saudi-arabia-can-he-make-his-vision-come-true/2017/04/20/663d79a4-2549-11e7-b503-9d616bd5a305_story.html|title=A young prince is reimagining Saudi Arabia. Can he make his vision come true?|last=Ignatius|first=David| date = 20. 4. 2017|work=[[Вашингтон пост|The Washington Post]]|location=[[Ријад|Riyadh]]|accessdate=5. 7. 2017|quote=...{{nbsp}}we would have ended up like North Korea.}}</ref> === Политичке и економске реформе === {{multiple image|direction=vertical|total_width=230|align=left|header=Сауди Арамко|image1=Saudi Aramco logo without star.png|caption1=Лого без звезде|image2=AramcoCoreArea.jpg|caption2=Седиште у Дахрану}} Дана [[29. јануар]]а [[2015]]. године, принц Мухамед је именован за председавајућег новооснованог [[Саудијски економски и развојни савет|Саудијског економског и развојног савета]] ({{јез-арап|مجلس الشؤون الاقتصادية والتنمية السعودي}}),<ref name="kerr">{{cite news|last=Kerr|first=Simeon|title=Saudi king stamps his authority with staff shake-up and handouts|url=https://www.ft.com/content/8045e3e0-a850-11e4-bd17-00144feab7de|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Фајненшал тајмс|Financial Times]]| date = 30. 1. 2015|location=[[Ријад|Riyadh]]}}</ref> којим је замењен расформирани [[Саудијски врховни економски савет]] ({{јез-арап|المجلس الاقتصادي الأعلى السعودي}}).<ref name="kerr"/> Принц Ибн Салман је, краљевским [[декрет]]ом донесеним 48{{nbsp}}сати по именовању за заменика крунског принца Саудијске Арабије, добио контролу над [[Сауди Арамко]]м ({{јез-арап|{{nowrap|[ʾArāmkō}} {{nowrap|s-Suʿūdiyyah]}} {{nowrap|أرامكو السعودية}}}}){{nbsp}}— саудијском националном [[нафтна индустрија|нафтном компанијом]] чије је седиште у [[Дахран]]у ([[Источна провинција (Саудијска Арабија)|Источна провинција]]) и која вреди између{{nbsp}}1,25<ref>{{cite web|url=http://www.londonlovesbusiness.com/business-news/finance/stop-the-press-apple-is-not-the-worlds-most-valuable-company/3250.article|title=Stop the press! Apple is NOT the world's most valuable company|last=Orton-Jones|first=Charles|work=London loves Business|date=21. 8. 2012|accessdate=5. 7. 2017|archive-date=20. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151220065541/http://www.londonlovesbusiness.com/business-news/finance/stop-the-press-apple-is-not-the-worlds-most-valuable-company/3250.article|url-status=}}</ref> и{{nbsp}}10<ref>{{cite news|newspaper=Wall Street Journal| date = 8. 1. 2016|title=Could Saudi Aramco Be Worth 20 Times Exxon?|url=https://www.wsj.com/articles/saudi-aramco-confirms-ipo-study-1452254819|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> билиона{{nbsp}}(×10<sup>12</sup>) [[амерички долар|долара]].<ref name="businessweek">{{cite news|last=Waldman|first=Peter|title=Project to Get Saudi Arabia's Economy Off Oil|url=https://www.bloomberg.com/news/features/2016-04-21/the-2-trillion-project-to-get-saudi-arabia-s-economy-off-oil|accessdate=5. 7. 2017|work=Bloomberg Businessweek| date = 21. 4. 2016}}</ref> [[Датотека:Saudi Vision 2030 Logo.svg|мини|десно|220п|Лого пројекта „Визија 2030”]] Ибн Салман је 2015/16. изразио забринутост по питању реформи [[Економија Саудијске Арабије|саудијске економије]] према разноврснијој и [[приватизација|приватизованој]] структури. Његов план реформи, „Саудијска Визија 2030” ({{јез-арап|{{nowrap|رؤية السعودية 2030}}}}, {{јез-енгл|{{nowrap|Saudi Vision 2030}}}}),<ref name="Black">{{cite news|title=Full text of Saudi Arabia's Vision 2030|url=http://english.alarabiya.net/en/perspective/features/2016/04/26/Full-text-of-Saudi-Arabia-s-Vision-2030.html|accessdate=5. 7. 2017|work=Al Arabiya| date = 26. 4. 2016|location=[[Ријад|Riyadh]]|publisher=Saudi Gazette}}</ref> пружа информације о циљевима и мерама на разним пољима{{nbsp}}— од развијања {{nowrap|не-нафтних}} прихода и приватизације економије до {{nowrap|е-владе}} и одрживог развоја.<ref>{{cite news|last=Black|first=Ian|title=Mohammed bin Salman: the prince trying to wean Saudi Arabia off oil|url=https://www.theguardian.com/world/2016/may/13/mohammed-bin-salman-the-prince-trying-to-ween-saudi-arabia-off-oil|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Гардијан|The Guardian]]| date = 13. 5. 2016|location=[[Уједињено Краљевство|United Kingdom]]}}</ref> У интервјуу за [[панарабизам|панарапску]] медијску кућу {{nowrap|[[Ал-Арабија]]}} ({{јез-арап|{{nowrap|[Al-ʿArabīyah]}} {{nowrap|العربية}}‎‎}}), исто тако је поделио своју идеју „[[Зелена карта (Саудијска Арабија)|зелене карте]]” за {{nowrap|не-[[Саудијци|саудијске]]}} странце.<ref>{{cite interview|interviewer=Туркијем ел Дакилом|url=http://www.mohammadbinsalman.com/2016/08/interview-of-prince-Mohammad-bin-salman.html|title=Interview of Prince Mohammad bin salman – His vision for the future Saudi Arabia by Turki Al-Dakhil of Al Arabia|work=mohammadbinsalman.com|date=13. 8. 2016|accessdate=5. 7. 2017|quote=Green card|archive-date=10. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110110419/http://www.mohammadbinsalman.com/2016/08/interview-of-prince-Mohammad-bin-salman.html|url-status=}}</ref> Највећа ’опклада’ принца Мухамеда бин Салмана је био његов план повраћања доминације Саудијске Краљевине на глобалним нафтним тржиштима приморавањем нове конкуреције на [[стечај|банкрот]], односно одржавањем цене нафте довољно ниском довољно дуг период. Саудијска Арабија је уверила [[OPEK|Организацију земаља извозница нафте]] (ОПЕК) да учини исто. Неколико малих играча је банкротирало, али амерички [[хидрауличко фрактурирање|фракери]] су само привремено обуставили своје мање профитабилне операције и чекали да цене нафте опет порасту. Како год, Саудијска Арабија{{nbsp}}— која је на одржавање рада разних сервиса и подружница годишње трошила око 100{{nbsp}}милијарди долара{{nbsp}}— морала је да призна пораз у новембру 2016. године. Потом је значајно смањила производњу и питала своје партнере из {{nowrap|ОПЕК-а}} да ураде исто.<ref name="risktaking"/> [[Датотека:Serene detail.JPG|мини|десно|220п|''Серена'', крупнији план (2014)]] Принц Ибн Салман је успешно [[лобирање|излобирао]] за регулације којима се ограничила моћ {{#ifexist:Верска полиција|[[верска полиција|верске полиције]]|[[религија|верске]] [[полиција|полиције]]}}.<ref name="NYToct16"/> Основао је Орган за забаву који је био домаћин [[стендап комедија|комичних {{nowrap|шоу-програма}}]], [[професионално рвање|про реслинг]] такмичења и [[монстер трак]] митинга.<ref name="NYToct16"/> Неколико сати након што је 2015. године током одмора на југу Француске угледао [[Финкантјери]]јеву луксузну [[луксузна јахта|суперјахту]] од {{convert|440|ft|m|order=flip}} и {{convert|8,231|Mt|st|-8}} по имену [[Серена (јахта)|''Серена'']] (''-{Serene}-''), принц Ибн Салман је за око 500{{nbsp}}милиона [[евро|евра]] купио од власника совјетског бренда [[вотка|вотке]] познате као [[Столичнаја]] ({{јез-рус|Столичная}}, {{јез-енгл|Stolichnaya}}){{nbsp}}— [[Јуриј Шефлер|Јурија Шефлера]].<ref name="NYToct16"/> У 2016. принц Мухамед је технички био државни званичник бр.{{nbsp}}3 и у могућности да делује у име свог оца, краља Салмана који болује од благе [[деменција|деменције]].<ref name="30yearold"/> Прве мере подузете у априлу 2016. укључивале су нове [[порез]]е и смањење [[субвенција]], план диверсификације, стварање саудијског [[суверени фонд за богатство|сувереног фонда за богатство]] од 2{{nbsp}}билиона долара, те серије стратешких економских реформи под именом Национални трансформациони програм.<ref>{{cite news|last=Black|first=Ian|title=Saudi Arabia approves ambitious plan to move economy beyond oil|url=https://www.theguardian.com/world/2016/apr/25/saudi-arabia-approves-ambitious-plan-to-move-economy-beyond-oil|accessdate=5. 7. 2017|work=[[Гардијан|The Guardian]]| date = 25. 4. 2016|location=[[Уједињено Краљевство|United Kingdom]]}}</ref> Принц Ибн Салман планира да повећа [[капитал]] за суверени фонд продајом [[дионица|деоница]] Сауди Арамкоа.<ref name="businessweek"/> Принц Мухамед бин Салман је срезао државни буџет, заледио владине уговоре и смањио плате цивилних службеника као део драстичних мера штедње. Унутар неколико сати након што је ово урадио, купио је ''Серену''.<ref name="rattlessaudiarabia">{{cite journal|title=Rise of Prince Mohammed bin Salman rattles Saudi Arabia|url=http://timesofindia.indiatimes.com/world/middle-east/Rise-of-Prince-Mohammed-bin-Salman-rattles-Saudi-Arabia/articleshow/54890310.cms|last1=Mazzetti|first1=Mark|last2=Hubbard|first2=Ben|journal=[[Тајмс|The Times]] of India| date = 17. 10. 2016|accessdate=5. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170202013800/http://timesofindia.indiatimes.com/world/middle-east/Rise-of-Prince-Mohammed-bin-Salman-rattles-Saudi-Arabia/articleshow/54890310.cms|archive-date=02. 02. 2017|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="risktaking"/> === Филантропија === Мухамед бин Салман је званично постао председавајући [[Фондација принца Мухамеда бин Салмана|Филантропске фондације принца Мухамеда бин Салмана ибн Абдулазиза]] ({{јез-арап|ؤسسة الأمير محمد بن سلمان بن عبدالعزيز الخيرية}}) познате краће као Добротворна установа „MiSK” ({{јез-арап|مسك الخيرية}}), која је основана [[2011]]. године с циљем да се помогне младима у неповољном положају.<ref name="alar27">{{cite web|url=http://english.alarabiya.net/en/perspective/profiles/2015/01/27/Profile-Prince-Mohammed-bin-Salman-bin-Abdulaziz-Al-Saud.html|title=Profile: Prince Mohammed bin Salman bin Abdulaziz Al Saud|publisher=Al Arabiya News| date = 27. 1. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://archive.today/20150228143425/http://english.alarabiya.net/en/perspective/profiles/2015/01/27/Profile-Prince-Mohammed-bin-Salman-bin-Abdulaziz-Al-Saud.html|archivedate=28. 02. 2015|url-status=dead|df=}}</ref> Фондација је била партнер 9. [[Унеско]] Форума младих за промене 2015.<ref name="UNESCO">{{cite web|url=http://en.unesco.org/9th-unesco-youth-forum/partners|title=9th Youth Forum: Partners, Main Sponsors|publisher=[[Унеско|UNESCO]]| date = 26. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Фондација се фокусира на младе у земљи и омогућава различита средства за подстицање талената, креативног потенцијала и иновација у здравом окружењу које нуди могућности у уметности и наукама. Ови циљеви се остварују организовањем програма и удруживањем са локалним и глобалним организацијама. Намера је да се развијају интелектуалне способности код омладине, те да се ослободи потенцијал свих Саудијаца уопштено говорећи.<ref>{{cite web|url=https://misk.org.sa/en/about-misk/?lang=en|title=MiSK Foundation: About MiSK|publisher=Misk.org.sa|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Саудијски новинари који путују са принцом Мухамедом до страних делегација плаћени су и до 100.000 долара у готовини.<ref name="NYToct16"/> == Контроверзе == ; Стампедо у Мини [[Датотека:The sprawling Jamarat bridge - Flickr - Al Jazeera English.jpg|мини|десно|220п|Мост Џамарат у Мини]] Дана [[24. септембар|24. септембра]] [[2015]]. године, преко 2.000 ходочасника на [[хаџилук|хаџу]] убијено је у [[Стампедо у Мини 2015|Стампеду у Мини]].<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/interactive/2015/09/24/world/middleeast/mecca-mina-stampede-hajj-maps.html|title=How the Hajj Stampede Unfolded| date = 24/25. 9. 2015|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|accessdate=5. 7. 2017|language=en-US|issn=0362-4331|last1=Almukhtar|first1=Sarah|last2=Buchanan|first2=Larry|last3=Keller|first3=Josh|last4=Parlapiano|first4=Alicia|last5=Peçanha|first5=Sergio|last6=Watkins|first6=Derek}}</ref> Извори тврде да се ово десило због покушаја личног конвоја Мухамеда бин Салмана да се прогура кроз масу, као и затварања неколико цеста у околини.<ref name="Hajj crush">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/world/2015/sep/25/saudi-arabia-hajj-stampede-mecca-safety/|work=[[Гардијан|The Guardian]]|accessdate=5. 7. 2017|title=Saudi Arabia under pressure to improve safety at Mecca after fatal hajj crush|last=Weaver|first=Matthew|quote=death to Al Saud family}}</ref> Хиљаде [[иран]]ских муслимана је марширањем кроз [[Техеран]] изразило оштар протест праћен узвицима „Смрт породици Ел Сауд!”,<ref name="Hajj crush"/> а иако је [[Асошијетед прес]] објавио а многи медији пренели да је усмрћено преко 2.400 односно 2.411 хаџија<ref name="AP-10-12">{{cite news|title=Hajj Stampede in September Killed Over 2,400, New Count Finds|last1=Gambrell|first1=Jon|last2=Ahmed|first2=Baba|url=https://www.nytimes.com/aponline/2015/12/10/world/middleeast/ap-ml-saudi-hajj.html|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]]| date = 9/10. 12. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151211234005/https://www.nytimes.com/aponline/2015/12/10/world/middleeast/ap-ml-saudi-hajj.html|archivedate=11. 12. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="AP-10-12/2">{{cite news|title=Death Toll From Hajj Stampede Reaches 2,411 in New Estimate|last=Gladstone|first=Rick|url=https://www.nytimes.com/2015/12/11/world/middleeast/death-toll-from-hajj-stampede.html|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]]| date = 10. 12. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> (уз још релевантних агенција и других медија који су сви објавили бројке веће од 2.000)<ref>{{cite news|title=رویترز: شمار قربانیان منا سه برابر آمار ادعایی عربستان است|trans-title=Reuters: The number of Mina victims is three times more than Saudi Arabia's claimed statistics|url=http://www.dw.com/fa-ir/%D8%B1%D9%88%DB%8C%D8%AA%D8%B1%D8%B2-%D8%B4%D9%85%D8%A7%D8%B1-%D9%82%D8%B1%D8%A8%D8%A7%D9%86%DB%8C%D8%A7%D9%86-%D9%85%D9%86%D8%A7-%D8%B3%D9%87-%D8%A8%D8%B1%D8%A7%D8%A8%D8%B1-%D8%A2%D9%85%D8%A7%D8%B1-%D8%A7%D8%AF%D8%B9%D8%A7%DB%8C%DB%8C-%D8%B9%D8%B1%D8%A8%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86-%D8%A7%D8%B3%D8%AA/a-18816972|publisher=[[Дојче веле|Deutsche Welle]]|agency=[[Ројтерс|Reuters]]| date = 13. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref name="AFP-27-11">{{cite news|title=Iran says tests will show cause of diplomat's death in Saudi|url=http://www.afp.com/en/news/iran-says-tests-will-show-cause-diplomats-death-saudi|work=[[Франс-Прес|AFP]]| date = 27. 11. 2015|accessdate=5. 7. 2017|url-status=dead|archiveurl=https://archive.today/20151129083135/http://www.afp.com/en/news/iran-says-tests-will-show-cause-diplomats-death-saudi|archivedate=29. 11. 2015}}</ref> Саудијска влада је веома упадно покушала да умањи бројку, првобитно (два дана након стампеда) наводећи само 769 жртава и 934 повређене особе<ref name="AP-10-12"/><ref name="saudifig">{{cite web|url=http://www.dailymail.co.uk/wires/ap/article-3781092/As-hajj-nears-questions-deadly-2015-stampede-remain.html|title=As hajj nears, questions about deadly 2015 stampede remain|newspaper=[[Дејли мејл|Daily Mail]]| date = 9. 9. 2016|agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]]|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref name="bbctoll">{{cite news|title=Hajj stampede: Saudi officials clarify toll after questions|url=http://www.bbc.com/news/world-middle-east-34391055|publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]| date = 29. 9. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref name="itv2">{{cite news|title=Hajj stampede death toll 'rises up to 1,100' as Saudi Arabia faces criticism over safety record|url=http://www.ibtimes.co.uk/hajj-stampede-death-toll-rises-1100-saudi-arabia-faces-criticism-over-safety-record-1521334|last=Piggott|first=Mark|work=International Business Times| date = 26. 9. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> (ова статистика била је званична и за време хаџа следеће године);<ref name="saudifig"/> највећи број страдалих су били{{nbsp}}Иранци, а затим [[Мали]]јци, [[Нигерија|Нигеријци]] и [[Египат|Египћани]];<ref name="PressTV">{{cite web|url=http://presstv.ir/Detail/2016/09/09/483953/Iran-Saudi-Arabia-Hajj-Pilgrimage-Saeed-Ohadi-AFP|title=Mecca, Medina properties of Islam, not Al Saud: Iran|newspaper=Press TV|date=9. 9. 2016|accessdate=5. 7. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170705090912/http://www.presstv.ir/Detail/2016/09/09/483953/Iran-Saudi-Arabia-Hajj-Pilgrimage-Saeed-Ohadi-AFP|archive-date=05. 07. 2017|url-status=dead}}</ref> реч је о најсмртоноснијем хаџу у историји.<ref name="Gambrell">{{cite news|title=Saudi crush was deadliest hajj tragedy ever|last1=Gambrell|first1=Jon|last2=Ahmed|first2=Munir|last3=Osman|first3=Mohamed|last4=Batrawy|first4=Aya|last5=Mazen|first5=Maram|url=https://news.yahoo.com/ap-exclusive-saudi-hajj-disaster-deadliest-ever-strike-111906027.html|work=[[Yahoo! News]]|agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]]| date = 9. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archiveurl=https://www.webcitation.org/6cAfdtwRo?url=http://news.yahoo.com/ap-exclusive-saudi-hajj-disaster-deadliest-ever-strike-111906027.html|archivedate=10. 10. 2015|url-status=dead|df=}}</ref><ref name="AFP-14-Oct">{{cite news|title=Foreign toll figures show hajj tragedy deadliest in history|url=https://www.yahoo.com/news/foreign-toll-figures-show-hajj-tragedy-deadliest-history-091459114.html|work=[[Yahoo! News]]|agency=[[Франс-Прес|Agence France-Presse]]|date=14. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017|archive-date=30. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170730122401/https://www.yahoo.com/news/foreign-toll-figures-show-hajj-tragedy-deadliest-history-091459114.html|url-status=}}</ref><ref name="AP-14-Oct">{{cite news|title=New tally shows at least 1,621 killed in Saudi hajj tragedy|last1=Gambrell|first1=Jon|last2=Batrawy|first2=Aya|url=http://www.businessinsider.com/ap-new-tally-shows-at-least-1621-killed-in-saudi-hajj-tragedy-2015-10|work=Business Insider|agency=[[Асошијетед прес|Associated Press]]| date = 14. 10. 2015|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> ; Смакнуће Нимра ел Нимра Почетком 2016. године, принц Мухамед бин Салман је узроковао раст тензија између [[Иранско-саудијски односи|Ирана и СА]] одобривши [[Погубљење Нимра ел Нимра|смакнуће]] популарног [[шиизам {{#ifexist:Шиизам у Саудијској Арабији|у Саудијској Арабији}}|шиитског]] клерикалног шеика [[Нимр ел Нимр|Нимра ел Нимра]]. Иранско [[Религија у Ирану#Шиизам|шиитско]] становништво одговорило је подметањем пожара у [[Амбасада Саудије Арабије у Техерану|Амбасади СА у Техерану]]. Од тада, ове две земље су прекинуле све дипломатске односе.<ref name="manintheworld"/><ref name="Westernleaders"/><ref>{{cite journal|title=Nimr al-Nimr executions: Fears of further unrest as Saudi prince defends Kingdom's killing of Shia cleric|url=http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/nimr-al-nimr-executions-fears-of-further-unrest-as-saudi-prince-defends-kingdoms-killing-of-shia-a6801496.html|last=Karimi|first=Nasser|journal=Independent|location=[[Техеран|Tehran]]| date = 7. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|title=Saudi Arabia executes prominent Shia cleric Nimr al-Nimr|url=https://www.ft.com/content/dc23ef18-b150-11e5-b147-e5e5bba42e51|journal=Financial Times| date = 2. 1. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> Ово смакнуће извршено је заједно са [[Масовно погубљење у Саудијској Арабији 2016.|погубљавањем још 46{{nbsp}}људи]], углавном сунитских [[џихадизам|џихадиста]] или [[Политички затвореници у Саудијској Арабији|дисидената]] из Ал Каиде који су [[обезглављивање]]м (четворо и [[стрељање]]м) усмрћени [[2. јануар]]а [[2016]]. године.<ref name="mostdangerousman"/><ref name="arrogantsaudi"/> == Приватни живот == Мухамед бин Салман живи раскошним животним стилом. Једнан инцидент који ово илуструје је његова моментална куповина јахте [[Серена (јахта)|''Серена'']], скупоцене луксузне бродице до тада непознатог италијанског произвођача [[Финкантјери]] која је регистрована на [[Бермуди]]ма и која је за 330{{nbsp}}милиона евра<ref>{{cite news|url=http://www.dailymail.co.uk/news/article-2106193/Its-electrifying--330m-super-yacht-lit-neon-runners-owned-Russian-vodka-tycoon-spotted-California-coast.html|title=It's electrifying! $330m super yacht lit with neon runners and owned by a Russian vodka tycoon spotted off California coast|work=Daily Mail| date = 25. 2. 2012|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> била по наруџби израђена за руског тајкуна Јурија Шефлера<ref>{{cite web|url=http://www.superyachttimes.com/yacht-news/scoop-fincantieri-delivers-134-metre-superyacht-serene/|title=Scoop: Fincantieri delivers 134 metre superyacht ''Serene''|website=Superyacht Times|publisher=Fincantieri Yachts| date = 6. 8. 2011|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> а својевремено изнајмљивана и [[Бил Гејтс|Билу Гејтсу]] за 5{{nbsp}}милиона долара седмично.<ref>{{cite news|title=Bill Gates takes vacation on $330M yacht — Bill Gates, family, rent yacht for $5 million a week for Sardinia vacation|last=Haynes|first=Danielle| date = 10. 8. 2014|publisher=UPI|url=http://www.upi.com/Top_News/US/2014/08/10/Bill-Gates-takes-vacation-on-330M-yacht/8141407687450/}}</ref> Ибн Салман је за ''Серену'' платио 500{{nbsp}}милиона евра, и то према извештавању часописа ''[[Њујорк тајмс]]'';<ref name="NYToct16"/><ref name="30yearold"/> постоји велика шанса да је у питању државни новац.<ref name="rattlessaudiarabia"/><ref name="risktaking"/> Мухамед је обишао готово цео свет, састајући се с политичарима, бизнисменима и познатим личностима.<ref name="NYToct16"/> У јуну 2016, ради свог пројекта „Визија 30” путовао је у [[Силицијумска долина|Силицијумску долину]] и састао се са кључним људима у америчкој високотехнолошкој индустрији{{nbsp}}— укључујући оснивача Фејсбука [[Марк Закерберг|Марка Закерберга]].<ref>{{cite news|url=http://english.alarabiya.net/en/business/technology/2016/06/22/Saudi-s-Deputy-Crown-Prince-meets-Facebook-founder-Mark-Zuckerberg.html|title=Saudi's Deputy Crown Prince meets Facebook founder Mark Zuckerberg|publisher=Al Arabiya English| date = 22. 6. 2016|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> == Породично стабло == {{породично стабло |име = Мухамеда бин Салмана ел Сауда<ref name="datarabia"/> |style=font-size: 90%; line-height: 110%; |border=1 |boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |boxstyle_1=background-color: #fcc; |boxstyle_2=background-color: #fb9; |boxstyle_3=background-color: #ffc; |boxstyle_4=background-color: #bfc; |boxstyle_5=background-color: #9fe; |1=1. ''Мухамед ел Сауд'' |2=2. [[Салман од Саудијске Арабије|Салман ел Сауд]] |3=3. Фахда |4=4. [[Ибн Сауд]] |5=5. [[Хаса ибнт Ахмед ел Судаири|Хаса ел Судаири]] |8=8. [[Абдул Рахман ибн Фајсал]] |9=9. Сарах ибнт Ахмед ел Кабир ибн Мухамед ел Судаири |10=10. Ахмед ибн Мухамед ел Судаири |11=11. Шарифа ибнт Али ибн Мухамед ел Суваиди |16=16. [[Фејсал ибн Турки ибн Абдулах ел Сауд]] |17=17. Сарах ибнт Мишари ибн Абдулрахман ибн Хасан ел Сауд |18=18. Ахмед ел Кабир ибн Мухамед ибн Турки ел Судаири |20=20. Мухамед ибн Ахмед ел Кабир ел Судаири |22=22. Али ибн Мухамед ел Суваиди<ref name="datarabia">{{cite web|title=Royal Family Directory|url=http://www.datarabia.com/royals/famtree.do?id=176834|website=www.datarabia.com|accessdate=5. 7. 2017|archive-date=26. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181226051716/http://www.datarabia.com/royals/famtree.do?id=176834|url-status=dead}}</ref> }} == Напомене == {{референце|group="н."}} == Референце == {{референце|30em|refs= <ref name="NYT: rewrites succession">{{cite news|last=Hubbard|first=Ben|title=Saudi Arabia Rewrites Succession as King Replaces Heir With Son, 31|work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]| date = 21. 6. 2017|url=https://www.nytimes.com/2017/06/21/world/middleeast/saudi-arabia-crown-prince-mohammed-bin-salman.html|issn=0362-4331|accessdate=5. 7. 2017}}</ref> }} == Спољашње везе == * {{URL|https://www.saudiembassy.net/ |Kingdom of Saudi Arabia}} * [https://www.memri.org/tv/deputy-crown-prince-al-saud-war-iran-saudi-arabia-no-direct-dialogue „Саудијски заменик крунског принца: Рат ће бити вођен у Ирану, не Саудијској Арабији; Не директном дијалогу са Ираном” (MEMRI TV, 2017)] {{ен}} {{s-start}} {{s-off}} {{s-bef|before=[[Мухамед ибн Наиф]]}} {{s-ttl|title= [[Савет министара Саудијске Арабије|Први потпредседник Владе]]|years= 21. јун 2017. — данас}} {{s-aft|after=Тренутно}} |- {{s-bef|before=Мухамед ибн Наиф}} {{s-ttl|title= Други потпредседник Владе|reason=|years=29. април 2015. — 21. јун 2017.}} {{s-aft|after=''Упражњено''}} {{succession box | before=[[Салман од Саудијске Арабије|Салман ибн Абдулазиз]] | after=Тренутно | title=[[Министарство одбране Саудијске Арабије|Министар одбране Саудијске Арабије]] | years=23. јануар 2015. — данас}} {{succession box | before= [[Калед ел Туваиџри]] | after=Тренутно | title=Врховни судија Краљевског суда | years=23. јануар 2015. — данас}} |- {{s-roy|sa}} |- {{s-bef|before=[[Мухамед ибн Наиф]]}} {{s-ttl|title=[[Престолонаследник Саудијске Арабије|Заменик престолонаследника]]|years=29. април 2015. — 21. јун 2017.}} {{s-aft|after=''Упражњено''}} |- {{s-bef|before=Мухамед ибн Наиф}} {{s-ttl|title=[[Престолонаследник Саудијске Арабије]]|years= 21. јун 2017. — данас}} {{s-aft|after=Тренутно}} {{s-end}} {{Краљ Саудијске Арабије}} {{престолонаследници Саудијске Арабије|state=collapsed}} {{тренутни претпостављени наследници престола монархија|state=collapsed}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Сауд, Мухамед бин Салман}} [[Категорија:Рођени 1985.]] [[Категорија:Саудијска Арабија]] [[Категорија:Политичари]] [[Категорија:Министри]] [[Категорија:Племство]] [[Категорија:Арапи]] k3ery3s5yi23jh2qi4mgwi0u6b9xgeq 0 1767256 30099574 30098233 2025-06-28T10:32:37Z Marko Mlinarić 317145 30099574 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jerusalem Modell BW 2.JPG|мини|Реконструкција [[Јерусалим]]а из 1. века нове ере коју су омогућила открића библијских археолога.]] '''Библијска археологија''' представља откривање и научно истраживање прошлих култура које могу да осветле периоде описане у [[Библија|Библији]]. У поље истраживања спадају културе [[Стари завет|Старог завета]] ([[Танах]]а) и [[Нови завет|Новог завета]], али и [[космоногамија]] [[Јудаизам|јудео]]-[[хришћанство|хришћанских]] религија. Главна локација којом се ово поље [[археологија|археологије]] бави је позната у религијама као [[Света земља]] која се са западне перспективе назива [[Блиски исток]]. Научне технике које се користе у библијској археологији су исте оне које се користе у свим гранама археологије попут [[теренско истраживање у археологији|ископавање]] и [[Метод радиоактивног угљеника|радиокарбонско]] датовање. == Археологија == [[Датотека:Mosaic 5 century.JPG|лево|мини|300п|Мозаик из [[Византија|византијске]] цркве из 5. века. Мозаици су једна од главних предмета истраживања библијске археологије.]] {{Главни чланак|Археологија}} {{Види још|Археолошка теорија}} Како би се разумео значај библијске археологије потребно је разумети концепте археологије као [[научна метода|науке]] и [[Библија|Библије]] као [[Предмет (филозофија)|предмета]] истраживањеистраживања. Археологија је наука не у [[Аристотел]]овом смислу ''cognitio certa per causas'' већ у модерном смислу систематског начина истраживања.<ref name="Vilar">{{Cite book|last1=Vilar|first1= Vicente| title = Archeologia della Palestina | publisher = Enciclopedia della Biblia I, 672}},(на италијанском)</ref> [[Винсент Вилер]] износи да је археологија и уметност и наука: као уметност трага за материјалним остацима древних цивилизација и покушава да рекоструише колико може окружење и организацију једне или многих епоха.<ref name="Vilar"/> Такође је релативно модерна наука, [[Курт Бенш]] наводи да је наука која је једва стара 200 година, али која је упркос томе променила наше виђење прошлости.<ref name="automatski generisano1">{{cite book|author=Kurt Benesch|title=Past to discover}}. cited by {{cite book|author=J.M. Vernet|title=Curso Básico de Arqueología Bíblica |location= |publisher= |year= |isbn= }}. Teologado Salesiano Internacional de Ratisbonne, Jerusalén, 2001 (на италијаснком).</ref> Може се сматрати да археологија не би требало да користи информације из религиозних и многих филозофских система. Међутим, осим великог броја фактуалног материјала које они производе, попут места обожавања, светих објеката и других ствари које наука може посматрати, постоје и други значајни аспекти који су подједнако важни за научно археолошко истраживање. У ово спадају бројни [[свети списи|религиозни текстови]], [[обред]]и, [[обичај]]и и [[традиција|традиције]]. Археолози и [[историја|историчари]] често користе [[мит]]ове као трагове дешавања и места. [[Рудолф Бултман]] је овај процес назива [[демитификација]] и најбољи пример овог процеса видимо код [[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]] који је користио [[Хомер]]ов еп [[Илијада|Илијаду]] да пронађе [[Троја|Троју]]. Ова модерна перспектива на митове коју су Бултман и остали развили је охрабрила научнике попут археолога да истражују места која се помињу у бибијским причама.<ref name="automatski generisano7">R. Bultmann, ''Nuovo Testamento e mitología''. pp. 203 (на италијанском)</ref><ref name="automatski generisano4">Cf. L. Randellini, voce Demitizzazione, in ER, vol. 2, coll. 623-635; Id., ''Bultmann’s hermeneutics condemn K. Barth and the existentialist interpretation that he applies to Paul’s Epistle to the Romans'' (K. Barth, L'Epistola ai Romani): cfr. R. Marlé, o.c. pp. 36–41; J.M. Robinson, La Nuova Ermeneutica. pp. 34–35. 41-47 (на италијанском)</ref> [[Датотека:Jerusalem Schrein des Buches BW 1.JPG|мини|300п|У [[Музеј Израела|Музеју Израела]] у [[Јерусалим]]у се чувају многи [[артефакт]]и прикупљени приликом научних и бибијских истраживања и експедиција.]] Библијска археологија је дисциплина која се бави научним истраживањем и прикупљањем материјалних остатака прошлих култура које могу осветлити времена и описе из [[Библија|Библије]]. Ова дисциплина се претежно бави истраживањем на [[Блиски исток|Билиском истоку]] периода од [[20. век п. н. е.|2000. године пре нове ере]] до [[100]]. године нове ере.<ref name="automatski generisano6">Volkmar Fritz, Introduzione all'archeologia biblica (превод ''Увод у библијску археологију''). pp. 13–19</ref> Други аутори преферирају да користе термин "''археологија [[Палестина (регија)|Палестине]]''" и под тим подразумевају истраживање територије источно и западно од [[Јордан (река)|реке Јордан]]. Сврха библијске археологије је да омогући разумевање људи који су живели у [[Света земља|Светој земљи]]. Она омогућава разумевање њихове историје, културе, идентитета и покрета, а самим тим истраживачи могу да нађу тачне локације поменуте у причама и да их упореде са стварношћу. Ово је модерно разумевање. Касвалдер је изнео да је претходно у Америчкој и Изреалској школи бибијске археологе гледано на археологију као средство за прикупљање доказа да су бибијске приче тачне,<ref name="automatski generisano3">Pietro Kaswalder, "''L`archeologia biblica e le origini di Israele''" (превод ''Бибијска археологија и порекло Изреала''), in Rivista Biblica 41. pp. 171–188, 1993.</ref> што се може видети у радовима многих истакнутих археолога попут [[Вилијам Олбрајт|Вилијама Ф. Олбрајта]], [[Г. Ернест Рајт|Ернеста Рајта]] и [[Јигел Јадин|Јигела Јадина]]. Међутим, данас археолози не покушавају да докажу да су приче из Бибије тачне, већ покушавају да протумаче историјски свет на ком су те приче засноване и из ког вуку значење. Користећи овај приступ који је увео П. Касвалдер<ref name="automatski generisano2">El archaeologist Father Pietro Kaswalder, O.F.M. is professor of Old Testament exegesis and archaeology at the ''Studium Biblicum Franciscanum'' in Jerusalem.</ref> како наводи Јоан Мари Вернет:<ref name="automatski generisano5">J.M. Vernet, "''Basic Course in Biblical Archaeology ''", International Silesian Theologate of Ratisbonne, Jerusalem, 2001 (in Italian). pp. 5</ref> * Бибијска археологија може осветлити знање које имамо о одређеним историјским подацима који су описани у библијским причама попут држава, народа, борба и градова. * Омогућава нам да истражимо неке специфичне детаље поменуте у књигама библије попут [[Силоам тунел]]а, [[Витезда|бање Витезда]], [[Голгота|Голготе]] и других. * Бибијска археологија пружа значајну помоћи [[Егзергеза|егзергистичким]] истраживањима. == Библијска археологија у Србији == Од [[2007]]. године студенти археологије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]] могу као изборни курс да слушају предмет ''Основе билблијске археологије''. Предмет предаје [[Бранислав Анђелковић]].<ref>{{cite web|title=Kurs: Osnove biblijske аrheologije (osn.)| url = http://www.f.bg.ac.rs/sr-lat/arheologija/program_studija.php?IDK=3740| accessdate=28. 8. 2017}}</ref> == Локација == [[Датотека:Near east lrg.jpg|мини|200п|Територија позната као [[Блиски исток]] је без сумње локација догађаја који су инспирисали писање бибијских текстова.]] Географска област која занима бибијске археологе је „[[Света земља]]“. Ипак има различитих мишљења о томе коју тачно територију треба покрити бибијска археологија. Она се свакако посебно бави [[земља Израел|земљом Изреала]], [[Палестина (регија)|Палестине]] и [[Јордан]]а; област која се назива јужни [[Левант]]. Многе истраживаче из овог поља такође занимају и места која се помињу у бибијским причава и која имају огромног значаја у повезивању прича: [[Египат]], [[Сирија]] и [[Месопотамија]] посебно занимају истраживаче који се баве [[Танах]]ом. Друге истраживаче, првенствено оне који се баве [[Нови завет|Новим заветом]], више интересују [[Анадолија]], [[Македонија]], [[Стара Грчка|Грчка]] и [[Римско царство|Рим]] због њихових веза са бројним причама из завета. == Датуми == Исто као што локација поља истраживања варира од истраживача до истраживача, библијски археолози такође имају и различито виђење периода којим се треба бавити. Касвалдер наводи да: * Период истраживања почиње од [[9. миленијум п. н. е.|9. миленијума пре нове ере]], што се слаже са најранијим [[неолит]]ским остацима у [[Јерихон]]у, до [[700]]. године нове ере када је почела прва инвазија [[ислам|муслиманских]] армија. Ову периодизацију поља многи критикују зато што је превише широка и контроверзна. * Неки узимају други ужи период који блиско дефинишу бибијске приче: од средине [[бронзано доба|бронзаног доба]], тачније од [[20. век п. н. е.|2.000. године пре нове ере]] када су по [[Библијска хронологија|библијској хронологији]] живели [[патријарх|патријаси]] ([[Аврам|Абрахам]], [[Исак]] и [[Јаков|Јакоб]]); до краја [[1. век|1. века нове ере]] када је преминуо последњи [[апостоли|апостол]], [[Апостол Јован|Јеванђелиста Јован]]; тада је био крај такозване ''Апостолске цркве''. Термин ''Апостолска црква'' се користи као назив историјског периода када су [[Апостоли|Исусови апостоли]] живели укључујући и [[Апостол Павле|апостола Павла]]. Тачан датум смрти Јована није сигуран, али се верује да је преминуо око [[110|110. године нове ере]]. Међутим, неки аутори сматрају да су писци [[Јеванђеље по Јовану|јеванђења по Јовану]] и [[Откривење Јованово|књиге Откривења]] били Јованови ученици. == Периодизација у библијској археологији == Ова листа периода [[Археологија Леванта|археологије Леванта]] је заснована на табели из рада ''Библијска археологија: кратак увод'' ([[енглески језик|енгл.]] ''Biblical Archaeology: A Very Short Introduction''). pp.&nbsp;33–34<ref name="BibShort">{{harvnb|Cline|2009|pp=[https://archive.org/details/biblicalarchaeol00clin_341/page/n45 33-34]}}</ref> и са дефиницијама из ''Мерсер библијског речника''.<ref name="Mills">Mills & Bullard, (1990). pp. 55.</ref> * [[Неолит]]ски период : око 8500–4300 пре нове ере ** [[Прекерамички неолит]] ({{јез-енг|Pre-Pottery}} Neolithic'';PPN) = око 8500–6000 пре нове ере *** [[Прекерамички неолит А]] ({{јез-енг|Pre-Pottery}} Neolithic A''; PPNA) = око 8500–7500 пре нове ере *** [[Прекерамички неолит Б]] ({{јез-енг|Pre-Pottery}} Neolithic B''; PPNB) = око 7500–6000 пре нове ере ** [[Керамички неолит]]: око 6000–4300 пре нове ере *** Керамички неолит А ({{јез-енг|Pottery Neolithic A}}; PNA) = око 6000–5000 пре нове ере *** Керамички неолит Б ({{јез-енг|Pottery Neolithic B}}; PNB) = око 5000–4300 пре нове ере * [[Енеолит|Халколитски]] период: око 4300–3300 пре нове ере * [[Бронзано доба]]: око 3300-1200 пре нове ере ** [[Рано бронзено доба]] ({{јез-енг|Early Bronze Age}}; EB) = око 3300-2300 пре нове ере *** Рана бронза I ({{јез-енг|Early Bronze I}}; EB I) = 3300–3050 пре нове ере *** Рана бронза II–Рана бронза III ({{јез-енг|Early Bronze II–Early Bronze III}}; EB II–EB III) = око 3050–2300/2000 пре нове ере ** Средње бронзано доба ({{јез-енг|Middle Bronze Age Age}}; MB) = око 2300/2000–1550 пре нове ере *** Рана бронза IV ({{јез-енг|Early Bronze IV}}; EB IV) / Средња бронза I ({{јез-енг|Middle Bronze I}}; MB I) око 2300–2000 пре нове ере *** Средња бронза IIA ({{јез-енг|Middle Bronze IIA}}; MB IIА) = око 2000-1800/1750 пре нове ере *** Средња бронза IIB–C III ({{јез-енг|Middle Bronze IIB-C}} III''; MBII and III) = око 1800/1750–1550 пре нове ере ** Касно бронзано доба ({{јез-енг|Late Bronze Age}}; LB) = око 1550–1200 пре нове ере *** Касна бронза II ({{јез-енг|Late Bronze I}}; LB I) = око 1550–1400 пре нове ере *** Касна бронза IIA–B ({{јез-енг|Late Bronze IIA–B}}; LB IIA–B) = око 1400–1200 пре нове ере * [[Гвоздено доба]]: око 1200-586 пре нове ере ** Гвоздено доба IA = око 1200–1150 пре нове ере ** Гвоздено доба IB = око 1150–1000 пре нове ере ** Гвоздено доба IIA = око 1000-925 пре нове ере ** Гвоздено доба IIB = око 925-720 пре нове ере ** Гвоздено доба IIC = око 720-586 пре нове ере * [[Нововавилонско царство|Вавилонски период]]: 586-539 пре нове ере * [[Ахеменидско царство|Персијски период]]: 539-332 пре нове ере * [[Хеленистичка ера|Хеленистички период]] = 332-63 пре нове ере ** Рани хеленистички период = 332-198 пре нове ере ** Касни хеленистички период = 198-63 пре нове ере * [[Римско царство|Римски период]]: 63 пре нове ере-324 нове ере == Историја == [[Датотека:Flinders Petrie by Philip Alexius de Laszlo, 1934 (detail).jpg|мини|[[Флиндерс Петри|Флиндерс Питри]], енглески археолог и [[египтологија|егитолог]] познати као ''отац Палестинске археологије''. Питри је одговоран за нека од најважнијих открића библијске археологе и по открићу [[Серијација (археологије)|серијације]]. По њему је назван Питри музеј Египатске археологије.]] [[Датотека:Dead Sea Scrolls Before Unraveled.jpg|мини|[[Свици са Мртвог мора]] пре него што су одмотани.]] [[Датотека:Psalms Scroll.jpg|мини|Један од свитака са Мртвог мора]] Истраживање библијске археологије су била међу првим археолошким истраживањима икада спроведеним. === Фазе у развоју библијске археологије === Развој библијске археологије се прожима кроз неколико различитих периода: * '''Древни''': Иако се на археологију гледа као на модерну науку, многи историјски писци су оставили важна документа која су данас од кључног значаја за библијске археологе. [[Јосиф Флавије]], [[Ориген Адамантије]] и [[Јевсевије Кесаријски]] су значајни писци који су допринели проучавању библијске археологе. [[Егеријин итинераријум]] (један је од најстаријих документованих записа о путовањима хришћанским ходочасника) је један од текстова који доста значе истраживачима. Егерија је била шпанска жена која је била ходочасница у Светој земљи у периоду од 381. до 384. године нове ере и њен дневник археолозима даје најраније описе [[Света земља|Свете земље]]. * '''Пре [[Британски мандат над Палестином|Британског мандата]]''' у Палестини: Прва археолошка истраживања Свете земље су започели Европљани у 19. веку. Многи познати археолози су вршили ископавања, а најпознатији је био [[Едвард Робинсон]] који се сматра и оцем [[Списак библијских места|библијске географије]]. Робинсон је током своје каријере открио бројне античке градове. ''Палестински истраживачки фонд'' је основан 1865. године и покровитељ удружења је била [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]]. [[Чарлс Ворен]] и [[Чарлс Вилијам Вилсон]] су руководили ископавањима око [[Jerusalimski hram|Јерусалимског храма]] 1867. године, по коме је назван "''Вилсонов лук у Јерусалиму"''. ''Америчко друштво за истраживање Палестине'' је основано 1870. године. Исте године је у Свету земљу дошао археолог [[Чарлс Клермон-Жено]] како би изучио два позната записа: [[Меша стела|Меша стелу]] и запис у Јерусалимском храму. Најпознатији археолог који је вршио ископавања на Блиском истоку крајем 19. века је [[флиндерс Петри|сер Вилијам Метју Флиндерс Питри]]. Питри је поче своју каријеру [[1890-е|1890-их]] година и познат је као "''отац палестинске археологије"''. У [[тел ел-Хеси]]ју је поставио основу методолошког истраживања када је доделио велики значај проучавању [[грнчарство|керамике]] коју је узео као археолошки маркер. Фрагменте керамике је користио да направи врло прецизну хронологију, јер се стил керамике често мењао кроз различите историјске периоде. [[Доминикански ред]] је 1898. године основао [[Француска библијска и археолошка школа у Јерусалиму|Француску библијску и археолошку школу Јерусалима]] ([[француски језик|фр.]] ''École biblique et archéologique française de Jérusalem'') која је била једна од водећих институција у библијској археологији. [[Немачко оријентално друштво]] ({{јез-нем|Deutsche Orient-Gesellschaft}}'') је основано у Берлину 1898. године, а бројна ископавања друштва је финансирао цар [[Вилхелм II од Немачке|Вилхелм II]]. Бројна слична удружења су у овом периоду оснивана широм света услед популарности новонастале дсциплине. Ипак, током ове епохе је библијска археологија служила само да би потврдиле библијске приче. * '''Током Британског мандата у Палестини''' (1922—1948): Истраживање Свете земље се значајно повећало током овог периода у ком су радили [[Вилијам Фоксвел]], [[Клеренс Стенли Фишер]], [[Исусовци]], Доминиканци и многи други. У овом периоду је дициплина цветала и дошло је до многих вредних открића. [[Свици са Мртвог мора]] (познати и као [[Свици са Мртвог мора|Кумрански списи]] по месту у ком су пронађени; Кумран) су један од најдрагоценијих артефаката откривених у овом периоду. * '''Након Британског мандата''': 1948. године је почела нова друштвена и политичка ера за Свету земљу са оснивањем [[Израел]]а. У пољу библијске археологије су се појавили нови Израелски археолози. У почетку су њихова ископавања била ограничена на територију државе, али након [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]] проширили су се и на [[Палестинске територије|окупиране територије]] на [[Западна обала|западној обали]]. Један од главних археолога овог периода је била британка [[Кетлин Кенјон]] која је руководила ископавањима неких од најзначајнијих локалитета попут [[Јерихон]]а и [[Офела]] у Јерусалиму. Кетлин је такође заједно са [[Мортимер Вилер]]ом открила [[Вилер-Кенјон метод ископавања]]. Кристал Бенет је руководио ископавањима [[Petra|Петре]] и Аманске цитаделе, [[Аманска цитадела|Џабач ел Кал]]. * '''Бибијска археологија данас''': ископавања у библијској археологији у 21. веку воде међународни тимови које финансирају бројни универзитети и државне институције. Волонтери учествују у ископавањи које спроводи тим професионалаца. Археолози се све више труде да повежу резултате ископавања са другим [[археолошко налазиште|етима]] у окружењу како би створили што шири увид и преглед древне историје и културе саваке регије. Недавни нагли развој технологије је омогућио археолозима да што прецизније мере и датују налазе.<ref>[http://digs.bib-arch.org/ "Find a dig: Biblical Archaeology Society"]. Cited April 18, 2016.</ref><ref>R. Dennis Cole, "Recent Developments in Biblical Archaeology," The Theological Educator, 49 (Spring 1994): 51-64. Cited April 18, 2016.</ref> == Школе библијске археологије == Поље библијске археологије је тема бројних дебата. Један од главних тема дебате је период када [[Историја древног Изреала и Јудеје|су краљеви владали Изреалом]] и генерална историјска релевантност [[Библија|Библије]]. Могуће је дефинисати две школе мишљења у пољу: ''[[библијски минимализам]]'' и ''[[библијски максимализам]]'', у зависности од тога да ли се Библија сматра [[историја|неисторијским]] [[религија|религиозним]] текстом или не. Ове школе нису одвојене и јасно дефинисане због чега је понекад тешко дефинисати тачно шта је минимализам, а шта максималузам. Ипак, могуће је дефинисати њихове разлике, иако се ове разлике смањују временом. == Кратак преглед значајних локалитета и открића == [[Датотека:Cuevas qumran.jpg|мини|300п|Пећина у [[Кумран]]у у којој су библијски археолози дошли до можда најзначанијег открића ([[Свици са Мртвог мора|Кумранске свитке]]). Пећина се налази у долини [[Мртво море|Мртвог мора]] и зато су свици познати и као свици са мртвог мора.]] Ахролози су у Светој земљи дошли до бројних значајних открића. Међу најзначајнијама су: * [[Кумран]]: За многе је овај локалитет најбитнији у целој историји ове дициплине. Састоји се од рушевина манастира који претходи [[есени]]ма, пећине у којој су откривени [[свици са Мртвог мора]], монашко гробље и многи други значајни елементи који су променили историју истраживања Библије. Свитке са мртвог мора је открио [[бедуини|бедуин]] у пећини Кумран 1947. године. Прва археолошка ископавања су уследила и њима је руководио [[Роланд де Во]]. Свици се састоје од око 800 докумената са десетинама хиљада фрагмената. Текст је написан на [[хебрејски језик|хебрејском]], [[арамејски језик|арамејском]] и [[грчки језик|грчком]] и садржи библијски и правни текст, али и молитве. '''Зидови [[Јерихон]]а''': Стратум загорелог материјала у слоју 4 је датован у период од 1617. до 1530. године пре нове ере, крај [[средње бронзано доба|средњег бронзаног дова]]. У њему се налазе ''зидови Јерихона'' које је уништио земљотрес или су уништени приликом опсаде града. Постоје несугласице око тога да ли то уништење одговара опису из Блбије. Према Библији, [[израел|изрелћани]] су уништили град након што су зидови пали око 1407. године пре нове ере. Ископавања којима је руководио [[Џон Герстанг]] 1930. су уништење сместили у период око 1400. године пре нове ере што би потврдило причу. Међутим, локалитет је понов ископавала [[Кетлин Кенјон]] током [[1950-е|1950-их]] година и сместила период рушења у период око 1550. године пре нове ере. [[Бриант Вуд]] је касније прегледао Кетлине белешке са ископавања и изнео бројне критике њеног рада. Он је нашао многе грешке и указао да резултати анализе [[Угљеник-14|угљеника-14]] у сагорелом слоју указују да се стратум датује у период око 1410. године пре нове ере (40 година је маргина за ово датовање: од 1450. до 1370. године пре нове ере). Због овога је Вуд обновио Герстангову оригиналну претпоставку. Ипак, ова анализа је урађена пре него што је откривена калибрација у овој анализи и зато није прецизна. Хендрик Бруинс и Џонес ван дер Плич су 1995. године извршили прецизну радиокарбонску анализу на 18 узорака из Јерихон, укључујући шест из стратума који је горео. Њихова анализа је стратум сместила око 1562. године пре нове ере са маргином од 38 година. Ова најновија анализа је потврдила Кетлину процену и због тога археолози са сумњом приступају библијској причи о обарању зида.<ref>{{cite journal|author=Bruins, Hendrik and van der Plicht, Johannes |title= Tell-es-Sultan (Jericho): Radiocarbon results of short-lived cereal and multiyear charcoal samples from the end of the Middle Bronze Age.|journal= Radiocarbon.|date= 1995|volume=37|issue=2|pages=213–220|doi= 10.1017/S0033822200030666|bibcode= 1995Radcb..37..213B}}, (1995). p.</ref> === Предмети које археолози нису пронашли или који су фалсификати === [[Датотека:Vue latérale de l'arche d'alliance cathédrale Saint Charles de Saint-Etienne.JPG|мини|Једна од реконструкција [[Завјетни ковчег|Заветног ковчега]].]] Предмети поменути у списку су у великом броју из приватних колексица и често су куповани на пијацама антиквитета. Аутентичност многих предмета је спорна, а у неколико случајева је доказано да су фалсификати. * [[Завјетни ковчег|Заветни ковчег]]: ** Изнето је неколико тврдњи о томе где се налази Заветни ковчег. [[Етиопска оријентално-православна црква]] тврди да се ковчег налази у [[Аксум]]у. Црква тврди да га је у [[Етиопија|Етиопију]] донео [[Менелик I]], а да је у храму у Јерусалиму остављен фалсификат. * Бројне групе су тврдиле да су пронашле [[Нојева барка|Нојеву барку]]. Ипак, многи озбиљни научници на ова открића гледају као на [[псеудоархеологија|псеудоархеологију]]: ** Италијанска [[Kreacionizam|креационистичка]] група ''Наркас'' тврди да зна тачну локацију остатака барке. Они тврде да се остаци налазе на врху планине [[Арарат]] на граници између [[Турска|Турске]] и [[Јерменија|Јерменије]]. Слике места су чак и објалили на свом веб сајту.<ref>[http://www.noahsark.it Narkas website]</ref> ** Екскедиција је покренута 2004. године да се истражи да ли су остаци барке на Арату где се сматра да се насукала. Узорци су однети у Геолошки и нуклеарни краљевски истраживачки центар у [[Велингтон]]у на тестирање. Међутим, геолози са института су изнели да су узорци заправо вулканско камење, а не дрво. * [[Торински покров]]: ** Критичари инсистирају да је на платну насликано [[Исус]]ово лице у [[средњи век|средњем веку]]. Други верују да је слика настала када се десио некакав енергетски процес приликом васкрснућа тако што су делови покрева који су додиривали Исуса поцрнели. Ипак, радиокарбонска анализа материјала покрева је показала да спада у средњи век, иако критичари износе да је материјал који је узет за анализу могао бити од дораде која је урађена у том периоду, а да је сам покрев оригиналан.<ref>{{cite web|url=http://www.ncregister.com/daily-news/science-shines-new-light-on-shroud-of-turins-age | title = Science Shines New Light on Shroud of Turin's Age | newspaper = Ncregister.com |date=6. 5. 2013 |last=Parker|first=Shafer |accessdate=28. 10. 2016}}</ref><ref name="Sampling">R.N Rogers. {{cite journal|author= |title=Studies on the Radiocarbon Sample from the Shroud of Turin |journal=Thermochimica Acta|date=|volume=425|issue=2005|pages=}}. pp. 189–194, [http://www.shroud.it/ROGERS-3.PDF article]; S. Benford, J. Marino. {{cite journal|author= |title=Discrepancies in the radiocarbon dating area of the Turin shroud |journal=Chemistry Today |date=|volume=26|issue=4|pages=4–12}} / July–August (2008){{cite web|author= |title=article|url=http://chemistry-today.teknoscienze.com/pdf/benford%20CO4-08.pdf |date= }} {{Webarchive| url = https://web.archive.org/web/20120304150614/http://chemistry-today.teknoscienze.com/pdf/benford%20CO4-08.pdf |date=4. 3. 2012 }}; Emmanuel Poulle, ″Les sources de l'histoire du linceul de Turin. Revue critique″, ''Revue d'Histoire Ecclésiastique'', 2009/3-4. {{cite web|author= |title=Abstract|url=http://www.rhe.eu.com/pages/rhe195.asp |date= }} {{Webarchive| url = https://web.archive.org/web/20110710204539/http://www.rhe.eu.com/pages/rhe195.asp |date=10. 7. 2011 }}; G. Fanti, F. Crosilla, M. Riani, A.C. Atkinson, [http://www.acheiropoietos.info/proceedings/RianiWeb.pdf "A Robust statistical analysis of the 1988 Turin Shroud radiocarbon analysis",] ''Proceedings of the IWSAI'', ENEA, 2010.</ref> * Вео [[Света Вероника|свете Веронике]]: ** Тканина са лицем мушкарца за кога се верује да је Исус. Верници мисле да је то тканина којом је Вероника очистила Исусово лице на [[Пут суза|путу суза]] до [[Голгота|Голготе]]. Има барем шест примерка вела и за све се тврди да су оригинални вео. == Библијска археологија и католичка црква == Већина ископавања и истраживања која се спроводе у библијској археологији имају циљ да осветле историјску, културну, економску и религијску позадину текстова, и због тога није главни циљ да се потврди истинитост ових прича. Међутим, постоје групе које имају фундаменталнији приступ и које организују археолошке кампање са намером да пронађу да је Библија тачна и да су њени описи историјски веродостојни. Ово мишљење не дели [[католичка црква]].<ref>[http://www.thetimes.co.uk/tto/news/world/europe/article2599023.ece Catholic Church no longer swears by truth of the Bible], Ruth Gledhill, ''The Times'', 5 October 2005</ref><ref>[http://www.liturgyoffice.org.uk/Resources/Scripture/GoS.pdf The Gift of Scripture, Party Two, Section 14 The truth of Scripture, pp. 17] Catholic Bishops’ Conference of England & Wales and Catholic Bishops’ Conference of Scotland, 2005</ref> Археолошко истраживање које прати научни метод може да понуди корисне информације за дораду хронологије библјских прича. У неким случајевим ова истрага може да пронађе места где се прича одиграла, али у другим случајевима може потврдити да прича тачна. Наравно, као и са било којом научном истрагом, може се испоставити да [[хипотеза]] није тачна, односно да прича из Библије није историјски тачна. [[Папа Пије XII]] је 1943. године изнео да приликом интерпретације [[Свети списи|светих списа]] треба узети у обзир и археолошка открића.<ref>{{cite web|url=http://www.vatican.va/holy_father/pius_xii/encyclicals/documents/hf_p-xii_enc_30091943_divino-afflante-spiritu_en.html | title = Divino Afflante Spiritu Encyclical Of Pope Pius Xi On Promoting Biblical Studies |accessdate=6. 2. 2013| last = Pius | first = XII |date=30. 9. 1943}}</ref> Од тада се археологија сматра вредним додатком који користе библијски научници. == Коментари стручњака == {{quote|[...]"Циљ библијске археологије је да разјасни и осветли библијски текст и садржај кроз археолошку истрагу библијског света."| Написао Џ. К. Ракинс 1977. године у есеју објављеном у ''Ознакама у времену и култури'' и касније цитирао у његовом есеју "Археологија и Библија, увод", [http://www.hccentral.com/eakins.html].}} Археолог [[Вилијам Девер]] је имао негативно виђење блиског односа између Сиро-Палестинске археологије и блиблијске археологије. Критиковао је археологе који су радили у овом пољу, посебно америчке [[процесна археологија|процесне археологе]].{{sfn|Dever||p=357}} Изнео је да се Сиро-Палестинска археологија у америчким институтима третира као под-дисциплина библијских студија, јер се очекивало од америчких археолога да покушају да "обезбеде валидне историјске податке за библијске приче".{{sfn|Dever||p=358}} Девер је такође записао: <blockquote>" Археологија сигурно не доказује буквално учење Библије... Она га доводи у питање и то смета неким људима. Већина људи мисли да археологија треба да докаже валидност Библије. Ниједан археолог не мисли тако."<ref>{{cite web|author= |title=Bible gets a reality check, MSNBC|url=http://cosmiclog.msnbc.msn.com/archive/2008/11/18/1679514.aspx |date= }} {{Webarchive| url = https://web.archive.org/web/20091223075435/http://cosmiclog.msnbc.msn.com/archive/2008/11/18/1679514.aspx |date=23. 12. 2009 }}, Alan Boyle</ref> Од почетка онога што називамо библијска археологија (настала пре можда 150 година) научници, већином западни научници, су покушали да користе археолошке податке да докажу валидност Библије. И дуго се сматрало да ради. [[Вилија Олбрајт]], велики отац наше дисциплине је често говорио о "археолошкој револуцији". Па, револуција је дошла, али не на начин на који је Олбрајт мислио. Истина је да данас археологија поставља више питања о тачности хебрејске Библије и чак Новог завета него што даје одговара и то је врло узнемиравајуће неким људима.<ref>{{cite web|author= |title=The Bible's Buried Secrets|website=[[PBS]] |url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/bible/dever.html |date= }} {{Wayback|url=https://www.pbs.org/wgbh/nova/bible/dever.html |date=20100318021708 }}, PBS Nova, 2008</ref></blockquote> На то додаје: <blockquote>Археологија каква се практикује данас мора да има могућност да оспори, као и да потврди, библијске приче. Неке описане ствари су се стварно десиле, али друге нису. Библијске приче о [[Аврам]]у, [[Мојсије|Мојсију]], [[Исус Навин|Јошуи]] и [[Соломон]]у сигурно рефлектују неко сећање о људима и местима, али преувеличани портрети које Библија даје су нереални и археолошки докази их не потврђују....<ref>{{cite journal|last1=Dever|first1=William G. | title=The Western Cultural Tradition Is at Risk | journal=Biblical Archaeology Review | volume=32| issue = 2 |pages=26& 76}}</ref> Ја не читам Библију као свете списе... Ја чак нисам ни [[теизам|теиста]]. Мој поглед је све време, а посебно у новијим књигама, да су први библијски наративи 'приче', често измишљене и скоро увек пропагангде, али ту и тамо садрже неке валидне историјске информације...<ref>{{cite journal|last1=Dever|first1= William G. | title = Contra Davies | journal = The Bible and Interpretation |date=јануар 2003 | url = http://www.bibleinterp.com/articles/Contra_Davies.htm |accessdate=12. 2. 2007 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070202100109/http://www.bibleinterp.com/articles/Contra_Davies.htm | archivedate=2. 2. 2007}}</ref></blockquote> [[Зев Херзог]], археолога са [[Универзитет у Тел Авиву|Универзитета у Тел Авиву]] је у новинском чланку записао: <blockquote> Ово су археолози открили из њихових ископавања Земље Изреала: израелћани никада нису били у Египту, нису лутали пустињом, нису освојили земљу у војној кампањи и нису је пренили на 12 племена Израела. Можда најтеже пада да је уједињено краљевство [[Давид]]а и [[Соломон]]а које је описано у Блбији као регионална сила, заправо било мало племенско краљрвство. И врло је непријатан шок да је Бог Израела имао женску супругу и да је рани Израелски регион усвојио монотеизам у периоду монархије, а не код Синајске горе.{{sfn|Knopp|2004|p=12}}<ref>{{cite web|author= |title=Deconstructing the walls of Jericho|url=http://mideastfacts.org/facts/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=34 |date= }} {{Webarchive | url = https://web.archive.org/web/20081221000000/http://mideastfacts.org/facts/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=34 |date=21. 12. 2008}}</ref></blockquote> Професор [[Израел Финкелстајн]] је у [[Јерусалимски пост|Јерусалим посту]] изнео да археолози нису пронашли археолошке доказе да потврде опис [[Egzodus Jevreja iz arapskih i muslimanskih država|егзодуса]], да су Јевреји лутали у [[Синајско полуострво|Синају]] или [[Књига Исуса Навина|Јошуиново освајање Канана]]. Такође је изнео да не постоје археолошки докази који показују да је [[Соломонов храм]] постојао.<ref name="middleeastmonitor.org.uk">{{cite web|url=https://www.middleeastmonitor.com/20140220-senior-israeli-archaeologist-casts-doubt-on-jewish-heritage-of-jerusalem/ | title = Senior Israeli archaeologist casts doubt on Jewish heritage of Jerusalem – Middle East Monitor | website = www.middleeastmonitor.com | date = 20 February 2014 |accessdate=28. 10. 2016}}</ref> Професор Јони Мизари, независни археолог, се такође сложио са Финкелстајном.<ref name="middleeastmonitor.org.uk"/> [[Захи Хавас]], египатски археолог и бивши министар старина, је о егзодусу рекао: <blockquote>Стварно, то је мит... Ово је моја каријера археолога. Треба да им кажем истину. Ако је народ узнемирен, то није мој проблем.<ref>[https://www.nytimes.com/2007/04/03/world/africa/03exodus.html Did the Red Sea Part? No Evidence, Archaeologists Say], [[The New York Times]], April 3, 2007</ref></blockquote> Конзервативни научници оспоравају ове тврдње. У својој књизи ''Документи Старог завета: да ли су поуздани и релевантни?'' из 2001. године Волтер Каисер млађи има и поглавље "Да ли археологија помаже случају за поузданост?".<ref name="Kaiser2001">{{harvnb|Kaiser|2001|p=97-108}}</ref> Каисер бележи: <blockquote>Археолошка истраживања су помогла да се осветли Библија бацањем светла на историју и културу подручја... стављањем библијске историје, људи и догађаја у генералну историју и археологију је показало валидност многих библијских података. (Ово поље) и даље осветљава многе Библијске обичаје, културе и окружења током бројних периода историје. Са друге стране, археологија је допринела настанку неких правих проблеба са њеним открићи. Стога рад и даље траје.{{sfn|Kaiser|2001|p=98}}</blockquote> Каисер касније наводи случајеве у којима је Библија, како сам каже "помогла идентификацији несталих људи, места и обичаја."<ref name="Kaiser2001" /> == Ископавања и рекогносцирања == У табели су приказана нека од најпознатијих теренско истраживање у археологијиископавања и рекогносцирања библијске археологије: {|class="wikitable sortable" |- ! Година ! Локалитет ! Библијски назив ! Истраживач ! Коментар |- |'поново откривена' Петра 22. августа 1812. године |[[Ал Казнех]] |[[Ал Казнех]] |[[Јохан Лудвиг Бакарбт]] |''' Ал Казнех ''' ("Ризница"; {{jez-ar|الخزنة}}) је једна од најсложенијих зграда древног Јорданског града ПетраПетре. |- | 1841 | рекогносцирање | непознат | [[Едвард Робинсон]] | Робинсоново дело ''Библијско истраживање у Палестини'' ([[енглески језик|енгл.]] ''Biblical Researches in Palestine, the Sinai, Petrae and Adjacent Regions'') је засновано на његовим истраживањима Блиског истока које је радио неколико годида. Робинсон је такође предложио могућа библијска имена модерних локалитета. |- | 1871–77 | рекогносцирање | непознат | [[Чарлс Ворен]] | ''Преглед западне Палестине'' ({{јез-енг|The Survey of Western Palestine}}), који је публиковао [[Палестински истраживачки фонд]], је био заснован на Вореновим детаљним рекогносцирањима Палестине, а посебно Храмовна гораХрамовне горе у Јерусалиму. Нека од најбитнијих открића је Херодов храм. |- | 1890 | [[Тел ел-Хеси]] | Еглон | [[Флиндерс Петри|Сер Вилијам Метју Флиндерс Питри]] | На овом локалитету Питри по први пут у археологију Палестине уводи стратиграфијастратиграфију. |- | 1891–92 | Тел ел-Хеси | Еглон | [[Фредрик Џонс Блис]] | нема |- | 1898–1900 | Тел ес-Сафи | [[Гат]]? | [[Фредрик Џонс Блис]] и [[Роберт Александар Стјуарт Макалистер|Р. А. С. Макалистер]] | нема |- | 1898–1900 | [[Аз-Закарија]] | [[Азека]]? | [[Фредрик Џонс Блис]] и [[Роберт Александар Стјуарт Макалистер|Р. А. С. Макалистер]] | нема |- | 1898–1900 | [[Тел еј-Јудејде]] | непознат | [[Фредрик Џонс Блис]] и [[Роберт Александар Стјуарт Макалистер|Р. А. С. Макалистер]] | нема |- | 1898–1900 | Тел Сандахан | [[Мареша]]? | [[Фредрик Џонс Блис]] и [[Роберт Александар Стјуарт Макалистер|Р. А. С. Макалистер]] | нема |- | 1902–3, 1907–9 | Гезер | Гезер | [[Роберт Александар Стјуарт Макалистер|Р. А. С. Макалистер]] | [[Гезер календар]] је откривен на површини приликом ископавања. |- | 1902–4 | Танах | [[Танах]] | [[Ернест Селин]] | нема |- | 1903–5 | Тел Мегидо | [[Мегидо]] | [[Готлиб Шумашер]] | нема |- | 1905–7 | Галилеја | [[Галилеја]] | Херман кох, [[Ернест Селин]], and [[Карл Валцингер]] | Истраживање старе [[синагога|синагоге]] |- | 1907–9 | Сихем | [[Сихем]] | [[Ернест Селин]] and [[Карл Валцингер]] | нема |- | 1908, 1910–1 | Самарија | [[Самарија]] | [[Дејвид Гордон Лион|Дејвид Г. Лијон]], [[Чарлс Стенли Фишер]] и [[Џорџ Ендру Рајснер]] | нема |- | 1911–3 | Бет Шемеш | [[Бет Шемеш]] | [[Дункен Макензи]] | нема |- | 1921–3, 1925–8, 1930–3 | Бет Шеан | [[Бет Шеан]] | [[Клеренс Стенли Фишер]], [[Алан Роу]] и Џералд М. Фицџерилд | нема |- | 1922–3 | [[Тел ел-Фул]] | [[Гибеа]]? | [[Вилијам Фоксвел Олбрајт]] | нема |- | 1925–39 | [[Мегидо|Тел Мегидо]] | Мегидо | [[Клеренс Стенли Фишер]], П. Л. О. Гај и Гордон Лауд | нема |- | 1926, 1928, 1930, 1932 | [[Тел Беит Мирсим]] | [[Еглон, Канан|Еглон]] или [[Дебир]]–[[Кирјат Сефер]]? | [[Вилијам Фоксвел Олбрајт]] | нема |- | 1926–7, 1929, 1932, 1935 ископаванп | [[Тел ен-Насбех]] | непознат | [[Вилијам Фредрик Баде]] | нема |- | 1928–33 | Бет Шемеш | Бет Шемеш | [[Елиху Грент]] | НЕМА |- | 1930–6 | [[Јериохон]] | [[Јерихон]] | [[Џон Гарстанг]] | нема |- | 1931–3, 1935 | [[Самарија]] | [[Самарија]] | [[Џон Винтер Крофут]] | нема |- | 1932–38 | Лачиш | [[Лачиш]] | Џејмс Л. Старкли | Ископавање је прекинуто када су Старклија убили наоружани арапи у близини [[Хеброн]]а док је ишао на отварање Палестинскох археолошког музеја у Јерусалиму. |- | 1936–40 | [[Национални парк Бет Шеарим|Бет Шеарим]] | Бет Шеарим | [[Бенџамин Мазар]] | нема |- | 1948–50, 1952–5 | [[Јафа]] | непознато | Јакоб Каплан | нема |- | 1954, 1959–62 | [[Рамат Рахел]] | непознат | [[Јоханан Ахарони]] | нема |- | 1955–8, 1968 | [[Хазор|Тел Хазор]] | Хазор | [[Јигел Јадин]] | нема |- | 1956–7, 1959–60, 1962 | [[Гибео]] | Гибеон | [[Џејмс Б. Притчард]] | нема |- | 1961–7 | [[Јерусалим]] ([[Давидов град]]) | непознат | [[Кетлин Кенјон]] | нема |- | 1962–7 | Тел Арад | Арад | [[Јоханан Ахарони]] и [[Рут Амиран]] | нема |- | 1962–3, 1965–72 | [[Ашдод]] | Ашдод | Мош Дотан | нема |- | 1963–5 | [[Масада]] | непознат | [[Јигел Јадин]] | нема |- | 1964–74 | [[Гезер]] | Гезер | [[Џорџ Ернест Рајт]], [[Вилијам Девер]] и [[Џо Сегер]] | нема |- | 1968–78 | [[Јерусалим]] (југоисточни део [[Храмовна гора|Храмовне горе]]) | [[Храмовна гора]] | [[Бенџамин Мазар]] | нема |- | 1969–76 | [[Бершева|Биршеба]] | [[Бершева|Биршеба]] | [[Јоханан Ахарони]] и [[Зев Херзог]] | нема |- | 1969–82 | [[Јерусалим]] (јеврејска четврт) | Јерусалим | [[Нахман Авигад]] | нема |- | 1973–94 | Лачиш | [[Лачиш]] | [[Дејвид Усишкин]] | нема |- | 1975–82 | Ароер | Ароер | [[Аврахам Биран]] | Град близу Негев пустиње |- | 1977–9, 1981–9 | Тимнах | [[Тимнах]] | [[Амихаи Мазар]] и [[Џорџ Л. Келм]] | нема |- | 1978–85 | [[Јерусалим]] ([[Давидов град]]) | Јерусалим | Јигел Шилох | нема |- | 1979–80 | [[Кетеф Хином]] | непознат | [[Габриел Беркеј]] | нема |- | 1966–1972 | [[Ет-тел]] | Ај | Џозеф А. Колвеј |- | 1981–2, 1984–8, 1990, 1992–6 | Екрон | [[Екрон]] | [[Труд Дутан]] и [[Симор Гитин]] | нема |- | 1989–96 | Бет Шеан | [[Бет Шеан]] | [[Амихаи Мазер]] | нема |- | од 1994 до данас | [[Мегидо|Тел Мегидо]] | [[Мегидо]] | [[Израел Финкелстајн]] и [[Ерик Клајн]] | нема |- | 1996–2002, од 2004 до данас | [[Тел ес-Сафи]] | [[Гат]] | [[Арен Маер]] | нема |- | од 1997 до данас | [[Тел Рехов]] | непознат | [[Амихаи Мазер]] | нема |- | 1999–2001, 2005 | [[Тел Заит]] | [[Либанах]] | Рон Тапи | нема |- | 2005 | [[Рамат Рахел]] | непознат | Одед Липшитс | нема |- | 2005 | [[Нахал Тут]] | непознат | Амир Горзалчани и Жералд Финкиелстајн | нема |- | 2007 | [[Кирберт Киефа]] | непознат | [[Јозеф Гарфинкел]] и [[Саар Ганор]] | нема |} == Види још == * [[Списак библијских места]] * [[Istorijska pozadina Novog zaveta|Историјска позадина Новог завета]] * [[Библијска критика]] * [[Потрага за историјским Исусом]] == Референце == {{референце|30em}} === Извори на енглеском === * {{cite book|author=Walter C. Kaiser Jr. |title=The Old Testament Documents: Are They Reliable and Relevant? |publisher=InterVarsity Press |location=|year=2001|id=}}. (Downers Grove, Ill. ), 97-108. * The Anchor Bible Dictionary, Archaeology, W. Dever == Литература == {{Литература|30m}} * {{Cite book|last1=Cline|first1= E.H.| title = Biblical Archaeology: A Very Short Introduction| url=https://archive.org/details/biblicalarchaeol00clin_341|year=2009| publisher = Oxford University Press| location = New York|isbn=978-0-19-534263-5| edition = 1| chapter = 3|pages=[https://archive.org/details/biblicalarchaeol00clin_341/page/n45 33]-34}} * {{Cite book|last1=Knopp|first1= Lisa| title = The Nature of Home: A Lexicon and Essays| url = https://books.google.com/books?id=cR5Dp07txPoC&pg=PA12|year=2004| publisher = U of Nebraska Press|isbn=978-0-8032-7814-1|pages=12}} * {{Cite book| last1=Vilar|first1= Vicente| title = Archeologia della Palestina | publisher = Enciclopedia della Biblia IЖ|pages=672}} {{Литература крај}} === Литература на српском === * {{cite journal|last1=Анђелковић|first1= Бранислав|authorlink1= Бранислав Анђелковић| title = Слово о библијској археологији| journal = Гласник српског археолошког друштва|date=2001| volume = 17| url = https://www.academia.edu/8951230| accessdate=28. 8. 2017|pages=217–230}} === Литература на енглеском === * {{Cite book|last1=Albright|first1=William F.|title=From the Stone Age to Christianity|location=Baltimore|publisher=Johns Hopkins University Press|year=1940|id=}} * {{cite book|last1=Anati |first1=E. |title=Palestine Before the Hebrews: A History, From the Earliest Arrival of Man to the Conquest of Canaan |location= New York|publisher= Alfred A. Knopf |year=1963}} * {{Cite book| last1 = Ashmore| first1=W. |last2=Sharer|first2=R. J.| title = Discovering Our Past: A Brief Introduction to Archaeology| location = (New York| publisher = McGraw Hill)|year=2013|isbn=978-0-7674-1196-7|pages=}} This has also been used as a source. * {{cite book|editor=Blaiklock, E. M., and R. K. Harrison, |title=The New International Dictionary of Biblical Archaeology |location=Grand Rapids, Mich. |publisher=Zondervan Publishing House|year=1983}} * Chapman, and J.N. Tubb, ''Archaeology & The Bible'' ([[Британски музеј|British Museum]], 1990). * {{Cite book| last1 = Cornfeld| first1=G. |last2=Freedman|first2=D. N.|title=Archaeology of the Bible Book By Book|location=New York|publisher=Harper & Row|year=1989|id=}} * {{Cite book|last1=Davies|first1=P. R.|title=In Search of 'Ancient Israel': A Study in Biblical Origins| url=https://archive.org/details/insearchofancien0000davi|location=Sheffield|publisher=JSOT Press|year=1992|isbn=978-1-85075-380-3 |id=}} * {{Cite book|last1=Davis|first1=Thomas|title=Shifting sands: the rise and fall of Biblical archaeology| url=https://archive.org/details/shiftingsandsris0000davi|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=2004|isbn=978-0-19-516710-8 |id=}} * Dever, William G., "Archaeology and the Bible: Understanding their special relationship", in ''Biblical Archaeology Review'' 16:3, (May/June 1990) * {{Cite book| last1=Dever|first1= William G.| title=What Did the Biblical Writers Know and When Did They Know It? | publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing Company |year=2002|isbn=978-0-8028-2126-3|pages=}} * {{Cite book| last1=Dever|first1= William G.| title=Who Were the Early Israelites and Where Did They Come From? | url=https://archive.org/details/whowereearlyisra0000deve| publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing Company |year=2003|isbn=978-0-8028-0975-9|pages=}} * {{Cite book| last1=Finkelstein| first1 = Israel | last2=Silberman| first2 = Neil Asher | title = The Bible Unearthed: Archaeology's New Vision of Ancient Israel and the Origin of Its Sacred Texts | publisher = Simon and Schuster | location = New York |year=2001|isbn=978-0-7432-2338-6| url =https://books.google.com/books?lr=&q=Finkelstein+Bible+Unearthed+Exodus+unoccupied&btnG=Search+Books }} * {{Cite book|author=Frend, William Hugh Clifford| title = The Archaeology of Early Christianity. A History| location = | publisher = Geoffrey Chapman|year=1997|isbn=978-0-225-66850-6|pages=}} * {{Cite book| editor-last = Frerichs | editor-first = Ernest S. |editor2=Leonard H. Lesko |title=Exodus: The Egyptian Evidence|location= Winona Lake|publisher=Eisenbrauns|year=1997|isbn=978-1-57506-025-5}} {{cite web|author= |title=Denver Seminary review|url=http://www.denverseminary.edu/dj/articles1998/0100/0113.php |date= }} {{Wayback|url=http://www.denverseminary.edu/dj/articles1998/0100/0113.php |date=20070928000447 }} * {{cite journal|last1=Halevi |first1=Masha |title=Between Faith and Science: Franciscan Archaeology in the Service of the Holy Places |journal= Middle Eastern Studies|date= 2012|volume=48|issue=2|pages=249–267|doi=10.1080/00263206.2012.653139 }}, (2012). p. * {{Cite book|last1=Hallote|first1=R|title=Bible, Map and Spade: The American Palestine Exploration Society, Frederick Jones Bliss and the Forgotten Story of Early American Biblical Archaeology|location=|publisher=Gorgias Press|year=2006|id=}} Discusses American involvement in biblical archaeology before 1900. * {{cite journal|last1=Kafel|first1= A.| title = Deconstructing the walls of Jericho| journal = Ha'aretz|date=29. 10. 1999| url = http://mideastfacts.org/facts/deconstructing-the-walls-of-jericho/| accessdate=28. 8. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20171001230303/http://mideastfacts.org/facts/deconstructing-the-walls-of-jericho/| archive-date=1. 10. 2017|url-status=dead}} * {{cite book|last1=Keller |first1=Werner |title=The Bible as History |url=https://archive.org/details/bibleashistory0000wern_c1o0 |location= |publisher= |year=1955}} * Lance, H.D. ''The Old Testament and The Archaeologist''. [[London]], (1983) * {{cite book|last1=Mancini |first1=Ignazio. |title=Archaeological Discoveries Relative to the Judaeo-Christians: Historical Survey'', trans. [from Italian] by G. Bushnell [as] updated by the author. In series, ''Publications of the Studium Biblicum Franciscanum: Collectio minor |location=Jerusalem |publisher=Franciscan Printing Press |year=1970|id=}}. no. 10. . Without. or SBN * {{cite book|last1=Mazar |first1=A |title=Archaeology of the Land of the Bible |year=1990 |url=https://archive.org/details/archaeologyoflan0000maza |publisher= |location= }}. (The Anchor Bible Reference Library, 1990) * {{cite book|publisher= |last1=Mykytiuk |first1=Lawrence J |title=Identifying Biblical Persons in Northwest Semitic Inscriptions of 1200–539 B.C.E. |url=https://archive.org/details/identifyingbibli0000myky |year=2004|isbn=978-90-04-12724-1 }}. SBL Academia Biblica series, no. 12. Atlanta, Ga.: Society of Biblical Literature. * Mykytiuk, Lawrence J. (2009),{{cite journal|author= |title=Corrections and Updates to 'Identifying Biblical Persons in Northwest Semitic Inscriptions of 1200-539 B.C.E.,' |journal=Maarav|date=|volume=16|issue=|pages=}}/1. pp.&nbsp;49–132. * {{Cite book| editor=Negev, Avraham, and Gibson, Shimon |year=2003| title=Archaeological Encyclopedia of the Holy Land | location=New York, NY | publisher=The Continuum International Publishing Group | id= }} * {{Cite book|last1=Neumann|first1=Thomas W.|last2=Sanford|first2=Robert M.| title = Practicing Archaeology: A Training Manual for Cultural Resources Archaeology|date=25 October 2001 | location = | publisher = Rowman and Littlefield Pub Inc, August, 2001, hardcover, 450 pages|isbn=978-0-7591-0094-7|pages=}} * {{cite book|last1=Ramsey |first1=George W |title=The Quest For The Historical Israel |year=1981 |url=https://archive.org/details/questforhistoric0000rams |location= |publisher= John Knox Press|isbn=978-0-8042-0187-2 }}. London (1982) * {{Cite book|author=Renfrew, Colin & Bahn, Paul G| title = Archaeology: Theories, Methods and Practice| url=https://archive.org/details/archaeology00coli| location = | publisher = Thames and Hudson|edition=4th|year=2004|isbn=978-0-500-28441-4|pages=}} * {{cite book|last1=Robinson |first1=Edward |title=Biblical Researches in Palestine, 1838–52 |location=Boston, MA |publisher=Crocker and Brewster|year=1856}} * {{cite book|last1=Schoville |first1=Keith N |title=Biblical Archaeology in Focus |year=1978 |url=https://archive.org/details/biblicalarchaeol0000scho |location= |publisher= Baker Book House|isbn=978-0-8010-8112-5 }}. Baker Publishing Group, (1978). * {{Cite book|last1=Sanford|first1=Robert M.|last2=Neumann|first2=Thomas W.| title = Cultural Resources Archaeology: An Introduction| year=2001| url=https://archive.org/details/culturalresource0000neum| location = | publisher = Rowman and Littlefield Pub Inc, December, 2001, trade paperback, 256 pages|isbn=978-0-7591-0095-4|pages=}} * Thompson, J.A., ''The Bible And Archaeology'', revised edition (1973) * {{cite book|last1=Trigger |first1=Bruce |title=A History of Archaeological Thought|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|year=1990|isbn=978-0-521-33818-9|pages=}} * Wright, G. Ernest, ''Biblical Archaeology''. Philadelphia: Westminster, (1962). * {{cite book|last1=Yamauchi |first1=E |title=The Stones And The Scriptures |year=1972 |url=https://archive.org/details/stonesscriptures0000yama |location= |publisher= Philadelphia, Lippincott|isbn=978-0-87981-002-3 }}. London: IVP, (1973). == Спољашње везе == * [https://www.theatlantic.com/international/archive/2013/02/the-biblical-pseudo-archeologists-pillaging-the-west-bank/273488/ The Biblical Pseudo-Archeologists Pillaging the West Bank] * {{cite web|author= |url=http://www.nefer-seba.net/Archaeological-Fieldwork.php |title=Excavation Sites |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20150418112103/http://www.nefer-seba.net/Archaeological-Fieldwork.php |access-date=|archive-date=18 April 2015 }} Archaeological work and volunteer pages. * [http://wasteflake.com/tiki-index.php?page=PopularArchaeology Archaeology in Popular Culture] * [http://www.anthropologie.net/ Anthropology Resources on the Internet] - Anthropology Resources on the Internet : a web directory with over 3000 links grouped in specialised topics. * [http://www.archaeology.org/ ''Archaeology'' magazine] published by the Archaeological Institute of America * {{cite web|author= |title=Archaeology Directory|url=http://www.archaeologydirectory.com/ |date= }} {{Wayback|url=http://www.archaeologydirectory.com/ |date=20160110002147 }} - Directory of archaeological topics on the web. * {{cite web|author= |url=http://cctr.umkc.edu/user/fdeblauwe/iraq.html |title=The 2003- Iraq War & Archaeology |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20050325094024/http://cctr.umkc.edu/user/fdeblauwe/iraq.html |access-date=|archive-date=25 March 2005 }} Information about looting in Iraq. {{Подножје|Археологија}} [[Категорија:Археологија]] [[Категорија:Библијске студије]] [[Категорија:Древни Израел и Јудеја]] [[Категорија:Библијски народи]] [[Категорија:Библијске локације]] omocd6z7s2sjcsl9x2zxcghnpyhfk9d 0 1985784 30098801 29655700 2025-06-27T15:25:03Z Konduras 231481 30098801 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Пеглана кобасица | слика = Пеглана кобасица Пирот.jpg | слика_ширина = 250п | слика_опис = | друго_име = | национална_кухиња = [[Српска кухиња]] | место_порекла = | регија/држава = {{застава|Србија}} | креатор = | врста_јела = [[кобасица]] | температура = хладно | рок_трајања = | главни_састојци = [[месо]], [[зачин]]и | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Пиротска пеглана кобасица''' је посебна врста [[Кобасица|кобасице]] која се прави по посебној рецептури, на специфичан начин који је карактеристичан искључиво за [[Пирот|Пиротски крај]]. == Настанак == Историја пеглане кобасице није прецизно утврђена — не зна се тачно кад се први пут јавља и како је настала, с обзиром да је подручје [[Понишавље|горњег Понишавља]] на обронцима [[Стара планина|Старе планине]] где се она производи, од давнина, па и данас познато као [[Сточарство|сточарско]]. Постоје приче које кажу да потиче из периода када је [[Србија]] била под [[Отоманска владавина Србијом|Турском]], што објашњава изостанак [[Свињско месо|свињског меса]] у њеном саставу. Ова прича има смисла и [[Историја Србије|историјску подлогу]], али без конкретних података о томе.<ref name="automatski generisano1">[http://www.turizamiputovanja.com/pirotska-peglana-kobasica/ Туризам и Путовања]</ref> Друга прича датира из [[19. век]]а када је наводно [[Милан Обреновић|краљ Милан Обреновић]] за време своје владавине одлучио да смањи преобиман сточни фонд на [[Стара планина|Старој планини]] и спречи даље уништење [[Флора|флоре]]. За ту сврху донета је законска одредба која је налагала ондашњим сељацима смањење броја стоке. Како не би били на губитку и ризиковали кварење меса почели су да праве пеглану кобасицу која због начина припреме има дуг рок трајања.<ref name="automatski generisano1" /> == Начин израде == Не постоји универзална рецептура пеглане кобасице, већ сваки [[произвођач]] има свој однос и размеру састојака које користи који се годинама преносио са колена на колено. Оно што је универзално у овом случају је да се за израду никад не користи [[свињско месо]]. Све остале врсте термички необрађеног меса ([[Говеђе месо|говеђе]], овчије, козије, коњско...) су прихватљиве. Сем тога од састојака се користе још и љута паприка, [[бели лук]], [[со]] и комбинација различитих трава које дају посебан укус и мирис. Најбољи укус се постиже комбинацијом различитих врста меса, а за праву пеглану кобасицу су прихватљива само грла узгајана на [[Стара планина|Старој планини]]. Самлевено и умешено [[месо]] се пуни у [[Говедо|говеђе црево]] и веже на оба краја, које кад се окачи да виси формира потковицу — облик карактеристичан за ову кобасицу. Даљи поступак подразумева сушење на ваздуху 20 до 30 дана, некад и дуже, зависно од температуре, без икакве термичке обраде, за време ког се [[кобасица]] свакодневно, некад и два пута дневно ''пегла'' стакленом флашом како би из ње изашао сав ваздух и влага, који су кључни за дуготрајност производа.<ref>[https://www.agromedia.rs/agro-teme/prehrambena-industrija/otkrivamo-vam-sve-tajne-pirotske-peglane-kobasice Тајна пиротске пеглане кобасице]</ref> Процес сушења [[Кобасица|кобасице]] се назива зрење. То је дуготрајан процес који се одвија једном годишње, у зимским месецима због тога што ваздух мора бити хладан и без влаге.<ref>[https://www.agromedia.rs/agro-teme/prehrambena-industrija/otkrivamo-vam-sve-tajne-pirotske-peglane-kobasice Пеглана кобасица]</ref> Сигуран знак да је зрење готово је бела боја на омотачу, постигнута тврдоћа кобасице и препознатљив мирис. Због свог састава и специфичног начина израде пеглана кобасица важи за еколошки и најздравији сухомеснати производ. Пиротска пеглана кобасица се традиционално служи уз [[Pirotski kačkavalj|пиротски качкаваљ]] и [[Ракија|ракију]], или уз [[коштуњаво воће]]. == Туристички потенцијал == Сам [[Пирот|Пиротски крај]] је надалеко познат по овом скупом, специфичном деликатесу, с обзиром да се нигде другде у свету не прави. Туристичка организација града [[Пирот]]а је препознала тај потенцијал и већ више година успешно организује [[Гастрономија|гастрономску]] манифестацију од националног значаја под називом [[Сајам пиротске пеглане кобасице]], која поред домаћих туриста из разних крајева привлачи и стране госте који су чули за надалеко познату ''пеглану кобасицу''. У току је и процес заштите [[Географија Србије|географског]] порекла пеглане кобасице, која је већ дужи низ година [[бренд]] [[Пиротски управни округ|Пиротског краја]]. ==Галерија== <gallery> Пеглана кобасица сушење.jpg Пеглана кобасица зрење.jpg Пеглана кобасица, бренд Пирота.jpg Пеглана кобасица, Пиротски бренд.jpg Пеглана кобасица.jpg </gallery> == Види још == * [[Кобасица]] * [[Pirotski kačkavalj|Пиротски качкаваљ]] * [[Пиротски ћилим]] * [[Стара планина]] * [[Сушеница]] * [[Баница (јело)]] * [[Вурда]] == Напомене и референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * [https://www.topirot.com/posts/sajam_peglane Туристичка организација Пирот] * [https://www.bastabalkana.com/2015/10/pirotska-peglana-kobasica/ Пиротска пеглана кобасица] * [http://balkans.aljazeera.net/vijesti/pirot-grad-u-kojem-peglaju-kobasice Град у ком пеглају кобасице] {{Подножје|Кулинарство|Србија}} [[Категорија:Култура у Пироту]] [[Категорија:Храна]] [[Категорија:Кобасице]] [[Категорија:Туризам у Србији]] gf7j6symlgi4cu8atiz6v04xrm9olwy 0 1988145 30098844 30094676 2025-06-27T16:09:25Z Ruach Chayim 323597 30098844 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}} {{Инфокутија Музичар | име = Теодора Џехверовић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|2|10|год=да}} | место_рођења = [[Качарево]] | држава_рођења = [[Република Србија (1990—2006)|Србија]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | занимање = певачица | активни_период = 2014—данас | жанр = [[Поп музика|поп]] | инструменти = вокал | издавачке_куће = {{flatlist| * -{[[Grand Production|Grand]]}- * -{[[IDJ Tunes]]}- * {{nowrap|-{[[Seven Sky]]}-}} }} | бивши_члан_групе = Ђаволице }} '''Теодора Џехверовић''' ([[Качарево]], [[10. фебруар]] [[1997]])<ref>{{cite web|title=Теодора Џехверовић|url=https://www.biografija.org/muzika/teodora-dzehverovic/|website=biografija.org|accessdate=3. 1. 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Биографије учесника ''Задруге''|url=http://www.novosti.rs/vesti/scena.302.html:684585-Ovo-su-biografije-ucesnika-Zadruge|website=novosti.rs|accessdate=8. 3. 2018}}</ref> српска је певачица. Истакла се 2014. током учешћа у [[Звезде Гранда (9. сезона)|деветој сезони]] певачког такмичења ''[[Звезде Гранда]]''. После такмичења, потписала је уговор с дискографском кућом -{[[Grand Production]]}- и била чланица девојачке групе Ђаволице. Године 2017. учествовала је у [[Задруга (1. сезона)|првој сезони]] ријалити-такмичења ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]'', где је освојила треће место. Соло каријеру започиње 2016. када је објавила свој дебитантски сингл ''У 4 ока''. Наредне године потписује уговор с дискографском кућом -{[[IDJ Tunes]]}- и објављује сингл ''Кристијан Греј''. Песма остварује изузетан успех и Џехверовићева добија мејнстрим славу. Свој дебитантски албум, под називом ''[[Борбена (албум)|Борбена]]'', објавила је 2019. Током 2022. била је чланица жирија музичког такмичења ''-{[[IDJ Show]]}-''. Године 2024. објављује други студијски албум, ''[[Жена без адресе]]''. == Биографија == Рођена је 10. фебруара 1997. године у [[Качарево|Качареву]]. Мајка јој је [[Срби|Српкиња]], а отац [[Бошњаци у Србији|Бошњак]]. Тренутно живи и ради у [[Београд]]у. Такмичила се у музичком такмичењу ''[[Звезде Гранда]]'' у сезони 2014/15. Након тога, [[Саша Поповић]] је оформио девојачку групу Ђаволице коју су осим ње чиниле и [[Тамара Милутиновић]] и [[Горана Бабић]]. Група је постојала шест месеци, а након тога све певачице су започеле соло каријеру. Теодора је 2017. године снимила дует ''Гледај мене'' са групом [[In Vivo (музичка група)|In Vivo]].<ref>{{cite web|author= |url=https://grand.online/zvezde-granda/news/spoj-neocekivanog--teodora-i-in-vivo-predstavili-duetsku-pesmu-video |title=SPOJ NEOČEKIVANOG: TeodoRa i “In Vivo” predstavili duetsku pesmu (VIDEO) |date= |website= |publisher= |access-date=5. 7. 2018}}</ref> У септембру 2017. започела је такмичење у ријалити-шоу ''[[Задруга (ТВ емисија)|Задруга]]'', где је заузела треће место. У децембру 2017. објавила је песму ''Кристијан Греј'' која је постала запажена на [[Јутјуб]]у забележивши 30 милиона прегледа. Након изласка из ''Задруге'', после неколико дана објављује баладу ''Црни витез''.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/2971559-nisam-mu-se-izvinila-ali-ovo-ce-sve-reci-teodora-objavila-pesmu-posvecenu-bivsem-decku-kristianu-video |title="Nisam mu se izvinila, ali ovo će sve reći..." Teodora objavila pesmu posvećenu bivšem dečku Kristianu! (VIDEO) |date= |website= |publisher= |access-date=5. 7. 2018}}</ref> У септембру 2018. објавила је песму ''Рари'' коју је отпевала заједно са [[Coby|Цобијем]]. Већ идућег месеца сарађује са репером [[Nenad Aleksić|Ша]] на песми ''Комиран''. У марту 2019. објавила је свој дебитантски албум ''[[Борбена (албум)|Борбена]]'' за [[IDJTunes]] на којем се налази седам песама.<ref>{{Cite web|url=https://idjtv.com/news/muzika/5c80fed54ea444565ead62cb/eksplozija-na-estradi-album-teodore-dzehverovic-borbena-je-pred-vama-video|title=EKSPLOZIJA NA ESTRADI! Album Teodore Džehverović "Borbena" je pred vama (VIDEO)|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20190924121035/https://idjtv.com/news/muzika/5c80fed54ea444565ead62cb/eksplozija-na-estradi-album-teodore-dzehverovic-borbena-je-pred-vama-video|archive-date=24. 9. 2019|dead-url=|access-date=}}</ref> Након албума, у августу исте године објавила је песму ''Чаролија''. == Дискографија == === Албуми === * ''[[Борбена (албум)|Борбена]]'' (2019) * ''[[Жена без адресе]]'' (2024) === Синглови === ;Са ''Ђаволицама'' * ''Ћути и вози'' (2015) * ''Пиће за младиће'' (2015) * ''Чоколада и ванила'' (2016) ;Соло {{div col|2}} * ''У 4 ока'' (2016) * ''Гледај мене'' (ft. [[In vivo (grupa)|Ин виво]], 2017) * ''Хијена'' (ft. [[Вук Моб]], 2017) * ''Пирана'' (ft. [[Ђанс]] и Young Palk, 2017) * ''Кулира'' (ft. [[In vivo (grupa)|Ин виво]], 2017) * ''Кристијан Греј'' (2017) * ''Црни витез'' (2018) * ''Рари'' (ft. [[Слободан Вељковић Цоби|Цоби]], 2018) * ''Комиран'' (ft. [[Nenad Aleksić|Ша]], 2018) * ''Чаролија'' (2019) * ''Треси треси'' (2019) * ''Нокаут'' (ft. [[Стефан Цвијовић|Цвија]], 2019) * ''Каиро'' (ft. [[In vivo (grupa)|Ин виво]], 2019) * ''Гасолина'' (2020) * ''Вуду'' (ft. [[Девито]], 2020) * ''Трезна'' (2021) * ''Candy'' (ft. [[MC Stojan]], 2021) * ''Воли ме, воли ме'' (ft. MC Stojan, 2021) {{div col end}} === Видео-спотови === {| class="wikitable sortable" |- ! Видео-спот !! Година !! Режисер |- | ''У 4 ока'' || 2016. || Tropical life is fun |- | ''Гледај мене'' || 2017. ||Visual Fever |- | ''Хијена'' || 2017. || Давид Љубеновић |- | ''Пирана'' || 2017. || Борис Зец |- | ''Кулира'' || 2017. ||Visual Fever |- | ''Кристијан Греј'' || 2017. ||Давид Љубеновић |- | ''Црни витез'' || 2018. || Давид Љубеновић |- | ''Рари'' || 2018. ||Давид Љубеновић |- | ''Комиран'' || 2018. || Ведад Јашаревић |- | ''Линија'' || 2019. ||Давид Љубеновић |- | ''Story'' || 2019. ||Андреј Илић |- | ''Tom Ford'' || 2019. || Борис Зец |- | ''Гаде'' || 2019. ||Борис Зец |- | ''Алтернатива'' || 2019. ||Давид Љубеновић |- | ''Борбена'' || 2019. ||Петар Драшковић |- | ''Чаролија'' || 2019. ||Љуба Радојевић |- | ''Каиро'' || 2019. ||Давид Љубеновић |- | ''Нокаут'' || 2019.||Борис Зец |- | ''Треси, треси'' || 2019. ||Давид Љубеновић |- | ''Gasolina'' || 2020. || Petar KacketDole, DffrntVibe |- | ''Вуду'' || 2020. ||Давид Љубеновић |- | ''Трезна'' || 2020. ||Давид Љубеновић |- | ''Воли ме, воли ме'' || 2021. || Давид Љубеновић |- | ''Candy'' || 2021. ||Давид Љубеновић |- | ''Малена'' || 2021. || Борис Зец |- | ''Ву'' || 2021. ||Давид Љубеновић |- | ''Кучка'' || 2021. || Давид Љубеновић |- | ''Твоје магије'' || 2022. || Љуба |- | ''Мост на Ади'' || 2022. || Љуба |- | ''-{Контроверзне}-'' || 2022. || Petar KacketDole, DffrntVibe |- | ''-{Bleff}-'' || 2022. ||Вук Недељковић |- | ''Авентадор (са [[Махрина|Махрином]])'' || 2022. || Petar KacketDole, DffrntVibe |- |''Дрифт ( са [[Бресквица|Бресквицом]])'' | 2023. |Petar KacketDole, DffrntVibe |- |''Полумесец'' | 2023. | Мина Дишљенковић |- |''Летња авантура ( са [[Пајак (музичар)|Пајаком]])'' | 2023. |Били Д., Б. Гордан, Никола Наумовски |- |''Ice ( са [[Албино (репер)|Албином]])'' | 2023. | Анже Шкрубе |- |''Карма''|| 2024. ||Љуба |- |''Жена без адресе''|| 2024. ||Љуба |- |''Чука''|| 2024. ||Игор Жећевић |- |''Aya Sofya''|| 2024. ||Игор Жећевић |- |''Водолија''|| 2024. ||Игор Жећевић |- |''Београде ( са [[Албино (репер)|Албином]])''|| 2024. ||Љуба |- |''Шта би ти''|| 2024. ||Теодора,Игор Жећевић |- |''Брука''|| 2024. ||Игор Жећевић |- |''Остављаш''|| 2024. ||Игор Жећевић |- |''Намера''|| 2024. ||Марко Будимировић Будан, Илија Николић Подливски |- |''Cinema''|| 2024. ||Љуба |- |''Bad''|| 2025. ||Владимир Бјелобаба |- |''Дивља''|| 2025. ||Владимир Бјелобаба |- |''Дијаманти''|| 2025. ||Игор Жећевић |- |''6 ујутру''|| 2025. ||New Era Digital |- |''Змија''|| 2025. ||Анже Шкрубе |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Discogs artist}} * {{IMDb name}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|Телевизија|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Џехверовић, Теодора}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Музичари из Панчева]] [[Категорија:Српски поп певачи]] [[Категорија:Бошњаци у Србији]] [[Категорија:Учесници такмичења Звезде Гранда]] [[Категорија:Учесници Задруге]] j0uqueuzu71cdzd1w4n7lzwgc4hnfmt 0 1992784 30099160 29312382 2025-06-27T22:00:49Z Sadko 25741 30099160 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Борислав Терзић | слика = | пуно_име = Борислав Терзић<ref name="fsrs">{{cite web|url=https://fsrs.org/sr-BA/pregled-igraci.html?igrac=341788|title=Борислав Терзић|website=[[Фудбалски савез Републике Српске]]|accessdate=13. 1. 2022}}</ref> | датум_рођења = {{датум рођења|1991|11|1|год=да}}<ref name="fsrs"/> | место_рођења = [[Власеница]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]<ref name="Srbijafudbal"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,84 m<ref name="Sport_de">{{Cite web|url=https://www.sport.de/fussball/pe308130/borislav-terzic/|title=Borislav Terzić|accessdate=13. 1. 2022|website=[[w:de:Sport.de|Sport.de]]|language=de}}</ref> | маса = 76 kg<ref name="Sport_de"/> | надимак = | актуелни_клуб = | актуелни_број = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|десни бек]]<ref>{{cite news|url=https://fktuzlacity.com/borislav-terzic-novo-ime-u-tuzla-cityju/|title=Borislav Terzić novo ime u Tuzla Cityju|website=ФК Тузла Сити, званична презентација|date=16. 6. 2019|accessdate=13. 1. 2022}}</ref> | младе_године1 = 2001—2009. | млади_клубови1 = [[ФК Обилић|Обилић]] | године1 = 2009—2011. | клубови1 = [[ФК Локомотива Београд|Локомотива Београд]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 2011—2012. | клубови2 = [[ФК БАСК|БАСК]] | наступи2 = 24 | голови2 = 0 | године3 = 2012. | клубови3 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи3 = 13 | голови3 = 2 | године4 = 2013. | клубови4 = [[ФК Доњи Срем|Доњи Срем]] | наступи4 = 12 | голови4 = 0 | године5 = 2013. | клубови5 = [[ФК Зестафони|Зестафони]] | наступи5 = 2 | голови5 = 0 | године6 = 2014. | клубови6 = [[ФК Слобода Ужице|Слобода Ужице]] | наступи6 = 15 | голови6 = 0 | године7 = 2014—2015. | клубови7 = [[ФК Раднички Крагујевац|Раднички Крагујевац]] | наступи7 = 19 | голови7 = 0 | године8 = 2015—2016. | клубови8 = [[ФК Вождовац|Вождовац]] | наступи8 = 19 | голови8 = 2 | године9 = 2016—2018. | клубови9 = [[ФК Јавор Ивањица|Јавор Ивањица]] | наступи9 = 49 | голови9 = 0 | године10 = 2018. | клубови10 = [[ФК Слобода Тузла|Слобода Тузла]] | наступи10 = 16 | голови10 = 1 | године11 = 2019. | клубови11 = [[ФК Земун|Земун]] | наступи11 = 3 | голови11 = 0 | године12 = 2019. | клубови12 = [[ФК Тузла Сити|Тузла Сити]] | наступи12 = 15 | голови12 = 0 | године13 = 2020. | клубови13 = [[ФК Звијезда 09|Звијезда 09]] | наступи13 = 13 | голови13 = 0 | године14 = 2021—2022. | клубови14 = [[ФК Трајал|Трајал]] | наступи14 = | голови14 = | године15 = 2022. | клубови15 = [[ФК Слобода Доњи Товарник|Слобода Доњи Товарник]] | наступи15 = | голови15 = | године16 = 2023. | клубови16 = [[ФК Напредак Попинци|Напредак Попинци]] | наступи16 = | голови16 = | репрезентација_(године) = | репрезентација_(име) = | репрезентација_(голови) = | актуелизовано1_(датум) = 15. новембар 2023. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Борислав Терзић''' ([[Власеница]], [[1. новембар|1. новембра]] [[1991]]) бивши је српски [[фудбал]]ер.<ref>{{cite news|url=https://sportsport.ba/magazin/terzic-zadruga-sloboda-tuzla-city/444549|title=Bivši igrač Slobode i Tuzla Cityja ulazi u najkontroverzniji šou na Balkanu|last=Oštraković|first=E.|website=sportsport.ba|date=17. 2. 2020|accessdate=15. 11. 2023}}</ref> == Каријера == Терзић је своју сениорску каријеру започео у редовима [[ФК Локомотива Београд|београдске Локомотиве]], наступајући као бонус играч у [[Београдска зона|београдској зони]]. Потом је наступао за [[ФК БАСК|БАСК]] и [[ФК Земун|Земун]], постигавши 2 поготка у првом делу сезоне [[Српска лига Београд 2012/13.|2012/13.]] у [[Српска лига Београд|српској лиги Београд]].<ref name="Srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/zemun/terzic_b.htm|title=Терзић, Борислав|publisher=srbijafudbal.com|accessdate=20. 03. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200320033128/http://srbijafudbal.com/zemun/terzic_b.htm|archive-date=20. 03. 2020|url-status=dead|df=}}</ref> Почетком [[2013]]. приступио је тадашњем [[Суперлига Србије у фудбалу|суперлигашу]] [[ФК Доњи Срем|Доњем Срему]], где се задржао до краја сезоне.<ref>{{cite web|url=http://www.mozzartsport.com/vesti/zakotrljala-se-lopta-i-u-pecincima-video/43587|title=Zakotrljala se lopta i u Pećincima (VIDEO)|website=mozzartsport.com|date=9. 1. 2013|accessdate=17. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171214071659/http://www.mozzartsport.com/vesti/zakotrljala-se-lopta-i-u-pecincima-video/43587|archive-date=14. 12. 2017|url-status=dead}}</ref> Затим је прешао у [[Грузија|грузијски]] [[ФК Зестафони|Зестафони]] код тренера [[Ратко Достанић|Ратка Достанића]].<ref>{{cite web |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82.434.html:447721-Terzic-u-Gruziji-kod-Dostanica|title=Терзић у Грузији код Достанића|last=Н.|first = В.|website=[[Вечерње новости]]|date=7. 8. 2013|accessdate=17. 11. 2017}}</ref> Каније се вратио у [[Србија|Србију]] и приступио [[ФК Слобода Ужице|ужичкој Слободи]].<ref>{{cite web|url=http://westinfo.rs/sport/sloboda-na-kipru-cukaricki-prvi-test-za-uzicane|script-title=Sloboda na Kipru: Čukarički prvi test za Užičane|website=westinfo.rs|language=Serbian|accessdate=1. 2. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140320011309/http://westinfo.rs/sport/sloboda-na-kipru-cukaricki-prvi-test-za-uzicane|archivedate=20. 3. 2014|df=}}</ref> Током сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2014/15.|2014/15]], Терзић је наступао за [[ФК Раднички Крагујевац|Раднички из Крагујевца]],<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/fudbal/jelen-super-liga/3683/radnicki-1923-zbija-redove-potpisuju-devetorica|script-title=Раднички 1923 збија редове, потписују деветорица|website=[[Спортски журнал]]|language=Serbian|accessdate=6. 8. 2014|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140808221746/http://www.zurnal.rs/fudbal/jelen-super-liga/3683/radnicki-1923-zbija-redove-potpisuju-devetorica|archivedate=8. 8. 2014|df=}}</ref> а затим и за [[ФК Вождовац|Вождовац]] наредне сезоне.<ref>{{cite web|url=http://fkvozdovac.rs/uncategorized/trio-zmajeva-na-pocetku-prelaznog-roka|title=Трио „змајева“ на почетку прелазног рока|website=ФК Вождовац, званична презентација|date=21. 6. 2015|accessdate=17. 11. 2017}}{{Мртва веза}}</ref> Лета [[2016]], потписао је двогодишњи уговор са [[ФК Јавор Ивањица|Јавором из Ивањице]].<ref>{{cite web|url=https://fkjavor.com/blog/2016/06/16/terzic-iz-vozdovca-pojacava-javor-matis|title=Terzić iz Voždovca pojačava Javor Matis|website=ФК Јавор Ивањица, званична презентација|date=16. 6. 2016|accessdate=17. 11. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20180320171103/https://fkjavor.com/blog/2016/06/16/terzic-iz-vozdovca-pojacava-javor-matis/|archive-date=20. 03. 2018|url-status=dead}}</ref> У јануару 2018. године, прешао је у [[ФК Слобода Тузла|Слободу]] из [[Тузла|Тузле]].<ref>{{cite web|url=http://fksloboda.ba/sloboda-postigla-dogovor-cetiri-igraca/|title=Sloboda postigla dogovor sa četiri igrača|last=Ribić|first=Armin|website=ФК Слобода Тузла, званична презентација|date=20. 1. 2018|accessdate=6. август 2018|language=bs|archive-date=06. 08. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180806175830/http://fksloboda.ba/sloboda-postigla-dogovor-cetiri-igraca/|url-status=dead}}</ref> Годину дана касније се враћа у Србију, и потписује за суперлигаша Земун.<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/terzic-nakon-epizode-u-slobodi-otisao-u-zemun/305835|title=Terzić nakon epizode u Slobodi otišao u Zemun |website=sportsport.ba|date=8. 2. 2019|accessdate=21. 3. 2020}}</ref> У јулу 2019. поново постаје становник Тузле, али овога пута потписује за Тузлу Сити.<ref>{{cite web |url=https://sportsport.ba/fudbal/terzic-i-zvanicno-novi-clan-tuzla-cityja/322887|title=Terzić i zvanično novi član Tuzla Cityja |website=sportsport.ba|date=16. 6. 2019|accessdate=21. 3. 2020}}</ref> У овом клубу је провео једну полусезону, након чега је дошло до споразумног раскида уговора.<ref>{{cite web|url=https://plbih.ba/premijer-liga-bih/terzic-napustio-tuzla-city/|title=Terzić napustio Tuzla City|website=plbih.ba|date=27. 11. 2019|accessdate=21. 3. 2020}}{{Мртва веза}}</ref> Једну полусезону провео је у редовима [[ФК Звијезда 09|Звијезде 09]],<ref>{{cite news|url=https://desavanjaubijeljini.com/sr/news/Bijeljina//17122.krenula-zvijezda-09-obrenovic-zelja-je-da-se-borimo-za-prvo-mjesto.html|title=Krenula Zijezda 09 Obrenović: Želja je da se borimo za prvo mjesto|publisher=desavanjaubijeljini.com|date=18. 1. 2021|accessdate=13. 1. 2022|archive-date=13. 01. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220113115304/https://desavanjaubijeljini.com/sr/news/Bijeljina//17122.krenula-zvijezda-09-obrenovic-zelja-je-da-se-borimo-za-prvo-mjesto.html|url-status=}}</ref> а затим је приступио [[Крушевац|крушевачком]] [[ФК Трајал|Трајалу]].<ref>{{cite web|url=https://www.rtk.rs/119623/na-konfereniciji-u-fk-trajal-predstavljeni-novi-igraci/|title=Na konferenciji u FK Trajal predstavljeni novi igrači|website=[[Радио-телевизија Крушевац]]|date=5. 2. 2021|accessdate=13. 1. 2022}}</ref> Одатле је лета 2022. отишао у [[ФК Слобода Доњи Товарник|Слободу]] из [[Доњи Товарник|Доњег Товарника]], члана [[Војвођанска фудбалска лига Југ|Војвођанске лиге Југ]].<ref>{{cite news|url=https://www.pecinci.org/info/aktuelno.72.html?naslov=Zonas_iz_Donjeg_Tovarnika_zapoceo_pripreme&idvest=16651|title=Зонаш из Доњег Товарника започео припреме|website=[[Општина Пећинци]]|date=11. 7. 2022|accessdate=15. 11. 2023}}</ref> == Трофеји и награде == ;Трајал * [[Српска лига Исток]]: [[Српска лига Исток 2021/22.|2021/22]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rtk.rs/134485/trajal-sampion-srpske-lige-istok-i-ponovo-prvoligas/|title=Trajal šampion Srpske lige Istok i ponovo prvoligaš!|date=14. 5. 2022|accessdate=14. 6. 2022|website=Радио телевизија Крушевац}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{div col|colwidth=30em}} * {{Soccerway|borislav-terzi/286324}} * {{Transfermarkt|255784}} * {{soccerbase|78536}} * {{WorldFootball.net|borislav-terzic}} * {{Footballdatabase|194817}} * {{Zerozero|247964}} * {{Fussballdaten|borislav-terzic}} * {{FootballFacts.ru|326383}} * {{Софаскор играч|borislav-terzic/588868}} {{div col end}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Република Српска|Босна и Херцеговина}} {{СОРТИРАЊЕ:Терзић, Борислав}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Спортисти из Власенице]] [[Категорија:Босанскохерцеговачки фудбалери]] [[Категорија:Срби у Босни и Херцеговини]] [[Категорија:Фудбалери Земуна]] [[Категорија:Фудбалери Доњег Срема]] [[Категорија:Фудбалери Слободе Ужица]] [[Категорија:Фудбалери Вождовца]] [[Категорија:Фудбалери Радничког 1923]] [[Категорија:Фудбалери Јавора]] [[Категорија:Фудбалери Слободе Тузла]] [[Категорија:Десни бекови у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери БАСК Београда]] [[Категорија:Фудбалери Звијезде 09]] [[Категорија:Фудбалери Трајала]] [[Категорија:Фудбалери Локомотиве Београд]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Учесници Задруге]] fgmfg1qd2pewo5h445qco3i9vqbz50k 0 1995357 30099369 30098242 2025-06-28T07:31:10Z Marko Mlinarić 317145 30099369 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Marib dam.jpg|мини|Садашња брана из 1986.]] [[Датотека:Insigne Iemeniae.svg|мини|Приказ бране на грбовима Јемена.]] '''Брана Мариб''' ({{јез-ар|سد}}ّ مأرب ''садд Ма'риб'', или ''судд Ма'риб'') је брана која блокира Вади Аданах (такође Дана или Адана) у долини Дана на Балак Хилсу у [[Јемен]]у. Садашња брана налази се близу [[рушевина]] Велике бране Ма'риба, која датира са краја 8. века п. н. е.<ref>chp 2 [[Donald Routledge Hill]], ''A history of engineering in classical and medieval times'' Routledge, 1996</ref> То је било једно од [[Инжењерство|инжењерских]] чуда [[Стари век|античког света]] и централног дела [[Сабејско краљевство|Сабејског]] и [[Химјарско краљевство|Химјарског]] краљевства око [[Мариб]]а. У Јемену постоје и друге важне античке бране као што су Брана Џуфајна, Дам Хрид, Брана Адра'а, Брана Микран и Брана Јат'ан. Историјски гледано, Јемен је био чувен због величанствености његовог античког водног инжењерства. Од [[Црвено море|Црвеног мора]] до граница пустиње [[Руб ел Хали|Руб'ел Хали]] налазе се бројне рушевине малих и великих брана направљених од земље и камена. == Велика брана Мариба == Место великог језера Ма'риб, такође названо брана 'Арим' (سد العرم садд ел-ˁАрим), се налази узводно (југозападно) од древног града Ма'риба, некадашњег главног града древног Краљевства Саба '. Краљевина Саба је била просперитетна трговачка држава, која је имала контролу над трговином тамјаном и зачинским путевима у [[Арабијско полуострво|Арабији]] и [[Етиопија|Абисинији]]. [[Сабејци]] су изградили брану како би сакупљали периодичне [[монсун]]ске кише које падају на оближње планине и тако наводњавају земљиште око града. Недавни [[Археологија|археолошки]] налази указују на то да су једноставне земаљане бране и мрежа [[Канал (вештачки)|канала]] изграђене још 2000. године п. н. е.<ref name="веза2">Ocean highways: geographical record, ed. C.R. Markham. Ocean highways; geographical review. Vol. 1</ref> Велика брана Ма'риб датира још од осам века пре нове ере и сматра се најстаријом познатом браном на свету, и која се сматра једним од најлепших подухвата инжињерства у древном свету. Средњовековни арапски географ Џакут ел Хамави то овако описује: <blockquote>Налази се између три планине, а све поплавне воде прелазе на једну локацију, и због тога се вода само испушта у једном правцу; а ранији градитељи су блокирали то место са тврдим стенама и оловом. Вода из извора се сакупља тамо, као и поплавне воде, сакупљајући се иза бране као мора. Кад год су желели, могли су да наводњавају своје усеве из ње, пуштајући онолико воде колико им је било потрбно само помоћу водене капије; када би добили довољну количину воде, поново би затварали врата када би задовољили своје потребе за водом.<ref>Yāqūt al-Ḥamawī: ''Mu’jam al-Buldān''.</ref></blockquote> Историјска Брана Мариб оштећена је током ваздушних удара саудијске авијације у ноћи 31. маја 2015. године.<ref>[http://www.unesco.org/new/en/media-services/single-view/news/unesco_director_general_condemns_airstrikes_on_yemens_cultural_heritage/#.VY-HzrxhA-U “UNESCO Director-General condemns airstrikes on Yemen’s cultural heritage”] 2015. UNESCO. June 2, 2015.</ref> === Конструкција === Датум прве изградње бране у Ма'риб-у нас враћа негде у период између 1750. и 1700. п. н. е. Најранији натпис на брани је онај који се налази тамо а који потиче из времена њене изградње или поправке делова бране коју је покренуо Јата 'Амар Ватар I, син Јада' Ел Зариха I, који је владао 760-740. п. н. е. Следећа поправка спроведена је у време Јада 'Ел Бајина II који је владао у периоду740-720. п. н. е.<ref name="веза2" /> Обнове су затим обавили Дамар Ел Зарих I и Караб Ел Бајин који су владали 700-680. п. н. е. Све ове поправке су биле су мањег обима, састојале су се од суштинског одржавања, као што је уклањање прљавштине или отварање водених токова или заустављање празнина. Ел Јануф II син Макриба, сина Дамара Ел Ватара II, ушао је у делове бране како би означио завршетак и поправку бране. Брана је била састављена од запаковане земље, троугластог попречног пресека, дужине 580 m и висине 4 метра. Простирала се између две групе стена са обе стране реке и била је повезана са стеном која се састојала из усеченог камена. Положај брана је допуштао изливање и сливање воде између северног краја бране и литица на западу. Око 500. п. н. е. висина брана је повећана на 7 m, узлазни нагиб (водено лице) ојачан је покривачем од камена, а наводњавање је проширено тако да укључује јужну страну као и северну страну. После пропасти краљевине Сабе, брана је била под контролом [[Химјарско краљевство|Химјара]] око 115. п. н. е. Они су предузели даљу реконструкцију, стварајући структуру високу 14 m, са обимним водоводима како на северном, тако и на јужном крају, са пет преливних канала, два стуба са ојачаним зидовима, резервоар за одлагање и 1000 m канала до дистрибутивног резервоара. Ови обимни радови нису заправо завршени све до 325. године када су омогућили наводњавање од 25.000 хектара (100&nbsp;km²). === Одржавање === Муслимански историчар Ел Исфахани (чији су Анали завршени 961. године) бележи<ref>In his eighth volume of the ''Annals''.</ref> да се чувено урушавање бране десило око четири стотине година пре појаве ислама, али је Јакут ел Хамави<ref>Yāqūt al-Ḥamawī: ''Mu'jam al-Buldān''. Vol. 4. стр. 383.</ref> тај догађај датирао у време Абисинсидске владавине. Древни јужно арапски извори извјештају о томе тврдећи да је око 145. године п. н. е., брана претрпела велико оштећење током рата између људи из Рајдана и Краљевства Сабе, а то је било веома велико урушавање за које многи научници сматрају да је изазвало велике поплаву ˁАрим поменуту у Курану; такође се помиње у арапским летописима који говоре о томе да су се руке Сабе тада одвојиле. Борба између Рајданита и Сабејаца одложила је поправку бране, што је узроковало разарајуће губитке усева и плодова, а то је на крају довело до померања великог броја људи како би се распоредили у потрази за новим земљиштем погодним за живот, тако да су започеле огромне миграције. И даље је неизвесно да ли је баш то урушавање било оно што је проузроковало "поплаву" Арим "или не, јер су неке миграције свакако биле у другом или трећем веку нове ере, а које су такође биле приписане пуцању бране Мариб. Уопштено речено, брана је поправљена двапута непосредно пре појаве ислама, јадном од стране Шархабила Џафар бин Аби Караб Јасада 450. године, и од стране Абрахе 543. године ,<ref>The inscription by Abrahah was first published by [[Eduard Glaser]], in the journal Mitteilungen der vorderasiatischen Gesellschaft, Berlin. (1897). стр. 360–488.</ref> а натписи на брани описују трошкове поправке и велики број ангажованих радника. Археологија бране Мариб показује ефекте силтације иза бране из периода антике и мере за продужење радног века резервоара. Брана Мариб је спречавала поплавне воде и омогућавала наводњавање низводних оаза. Током неколико векова, наноси муља су продрели у воду нагомилавши се на пољима за наводњавање у слоју високом 15 m. То је проузроковало губитак нагиба и преноса воде, па је брана подигнута да би се штета надокнадила. Поред малих оперативних отвора за допремење воде за наводњавање, током изградње највероватније су коришћени велики отвори на узводној страни бране, али који се такође могу користити за периодично испирање акумулираних седимената. Ови примери показују да су инжењери тог времена били свесни проблема силитације резервоара и могли су успешно да продуже радни век резервоара структуралним побољшањима и могућим испирањем седимента.<ref>Jürgen D. Garbrecht and Guenther K. H. Garbrecht. Siltation Behind Dams in Antiquity. ASCE. Water Resources and Environmental History. Water resources and environmental history (proceedings of conference June 27 – July 1, 2004, Salt Lake City, Utah; sponsored by Environmental and Water Resources Institute (EWRI) of ASCE, EWRI National History & Heritage Committee, Utah Section of ASCE, and West Consultants, Inc.). {{page|year=2004|isbn=978-0-7844-0738-7|pages=35–43}}</ref> Са сличним проблемима силитације сусреле су се и приликом изградње нове бране.<ref>Moric, Peter. 1997. “Questioning the Need for Spillways.” Wilmington Publishing Ltd, Wilmington House, Church Hill, Wilmington, Dartford, Kent, UK. {{cite journal|author= |title= |journal=International Water Power & Dam Construction |date=|volume=49|issue=1|pages=24–26}}. Abstract: The design of the dam project is discussed focusing on the necessity for spillways and how to determine their overall design. Challenges encountered, factors considered during the design process are discussed and the implications of rare flood conditions are described. {{ISSN|0306-400X}}</ref> Упркос повећању висине, брана је претрпела бројна оштећења (евидентирани су велики инциденти 449, 450, 542 и 548), а радови на одржавању су постали све тежи; последње забележене поправке спроведене су 557. године. === Коначно пуцање === Локалне приче извештавају да је коначно пуцање бране предвидео краљица по имену Имран, која је такође био пророчица, а касније и супруга краља. Према легенди, пуцање су проузроковали велики пацови који је глодали својим зубима и гребали је ноктима. Око 570 или 575, брана је поново преоптерећена, и овај пут је остао у том стању и остала. Пуцање и уништавање брана Мариб је био историјски догађај, и био је алудиран и у Курану:<ref>Quran Chapter 34 (''Saba'''), verses 15–16.</ref> {{Quotation|{{lang|ar| لَقَدْ كَانَ لِسَبَإٍ فِي مَسْكَنِهِمْ آيَةٌ ۖ جَنَّتَانِ عَن يَمِينٍ وَشِمَالٍ ۖ كُلُوا مِن رِّزْقِ رَبِّكُمْ وَاشْكُرُوا لَهُ ۚ بَلْدَةٌ طَيِّبَةٌ وَرَبٌّ غَفُورٌ، فَأَعْرَضُوا فَأَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ سَيْلَ الْعَرِمِ وَبَدَّلْنَاهُم بِجَنَّتَيْهِمْ جَنَّتَيْنِ ذَوَاتَيْ أُكُلٍ خَمْطٍ وَأَثْلٍ وَشَيْءٍ مِّن سِدْرٍ قَلِيلٍ}}}} {{Quotation|"За [племе] Сабе" на њиховом месту становања било је знак: два [поља] вртова с десне и леве стране. [Речено им је], "Једите храну од Господа вашег и захвални будите Њему. Добру земљу [имаш] и опрости Господе. Али они су се окренули [одбијајићи], па смо им послали поплаву бране и заменили њихова два поља са баштама горких плодова, тамариски и нешто ретких лотоса. "<ref>Translation by Sahih International.</ref>}} Последични неуспех система наводњавања изазивао је миграцију до 50.000 људи из Јемена у друге области на Арапском полуострва, па чак и у Билад ел Шам и Ирак. {{чињеница|date=September 2017}} === Брана и локација изгубљеног града Ирама === [[Датотека:Jemen1988-022 hg.jpg|мини|225x225п|Рушевине велике бране Мариб]] Истраживања земљишта показују да је локација бране можда била близу митског града Ирама. Приликом мапирања археолошког пројекта Вади ел Xубал у Јемену, геолоyi УСГС мапирали су антросоле јужноафричких локалитета источно од бране Мариб. Ови слојеви тла били су резултат пољопривреде под контролисаним наводњавањем захваљујући водама које су запљускивале брану, подручја која тада напуштана након пропасти бране. Током анализе сателитских слика Јемена и Омана за мапу Ландсат Тематик Мапера за Археолошки пројекат Махра, примећено је да су антросоли имали изразит карактеристичан израз. Многа антросол лежишта су примећена, већина, али не сва, раније су документована. Нердокументована могућа антросол лежишта укључујући подручје источно од Шиср-а у Оману, откривају да је археолошка локација одговорна за неке од карактеристика легенди које се односе на Ирамове стубове. У легендарним књигама Ирамског региона налазе се извештаји о плодним оазама и подручјима која су култивисана. На основу доказане поузданости аспеката пажљиво тумачених легендарних извора, претпостављамо да се можда град налазио на подручју пустињске пољопривреде које је можда постојало како би намерницама снабдевало караван сарај на путу тамјана код места Убар. Могућа антросол подручја ће бити предмет студије у будућој експедицији.<ref>Blom, Ronald G., Crippen, Robert E. and Zarins, Juris. {{cite journal|author= |title=Possible Ancient Anthrosols Near Lost City of Ubar Site in Oman; Geological Society of America, 1998 Annual Meeting. |journal= Geological Society of America, Boulder, CO|date=1998|volume=30|issue=7|pages= |issn=0016-7592}} Abstracts with Programs. , 123</ref><ref>{{cite web|author=|title=Possible Ancient Anthrosols Near Lost City of Ubar Site in Oman|url=http://naca.larc.nasa.gov/search.jsp?R=20000053849&qs=N%3D4294904295%26Ns%3DAcquired-Date%7C0|date=January 2000|access-date=11. 12. 2017|archive-date=05. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305011214/http://naca.larc.nasa.gov/search.jsp?R=20000053849&qs=N%3D4294904295%26Ns%3DAcquired-Date%7C0|url-status=}}; NASA Technical Reports Server (NTRS).</ref> === Садашња брана === Нова брана је изграђена недалеко, близу локације старе, о трошку Шејка Заида Бин Султана Ел Најхана, покојног владара Уједињених Арапских Емирата, чије је племе пресељено из Мариба у оно што је сада УАЕ негде током 17. века. Церемонија отварања одржана је 1986. године у присуству Шејха Заида. Нова брана је висока 38 m, дуга 763 m, изграђена од земље преко Вади Дана на 15° 23'47 "С 45° 14'36" И, стварајући складишни капацитет од 398 милиона кубних метара. Локација бране налази се 3&nbsp;km узводно од рушевина Велике бране. Нова брана, као и стара, била је дизајнирана за чување воде за наводњавање равниca Мариба. Међутим, корито вадиа на новој локацији бране се састоји од алувијалног песка и ситног материјала дебљине 30–50 m. Пропуштање воде из ове бране не угрожава његну структуру, већ резултира губитком воде. Као начин за заустављање цурења, разматра се поновно обнављање древне бране Мариб, као функционалне структуре, тако и као историјског споменик и туристичке атракције. Сложеност и обим радова укључених у овај пројекат захтевају да неколико организација ради заједно под покровитељством УНЕСКО-а, користећи финансијске доприносе међународних организација.<ref>{{cite journal|last1=Ganchikov |first1=V. G. |title=The Marib Dam (History and the Present Time) |journal=Hydrotechnical Construction HYCOAR|date=October 1991|volume=25|issue=4|pages=242–48|doi=10.1007/BF01423644 |last2=Munavvarov |first2=Z. I. |bibcode=1991PTE....25..242G }}</ref> Ново бране изграђене у Јемену, као што су бране Батис и Мариб, користе се за сакупљање воде за потребе становништва. Новине су прописане у јулу 2010. године: "Ниво воде на брани Мариб порастао је на 45 милиона кубних метара због великих падавина у различитим подручјима Јемена у протекла два дана. Подсекретар гувернера Мриб, Али Мухамед ел Фатимид, у уторак се упознао са количином воде која се прелива у брану и одржавањем канализационих канала и подсистема. Заменик директора Пројекта бране Мариб, инжењер Ахмед ел Арифи, рекао је да је ниво воде у брани у уторак порастао на 45 милиона кубних метара, док је ниво воде у априлу порастао на 100 милиона кубних метара. Капија главног канала за подземне воде отворена је у долини Убаида три месеца, где је количина воде која је тече износила 80 милиона кубних метара.<ref>[https://archive.today/20130210090947/http://www.yobserver.com/local-news/10019158.html “High water levels in Ma'rib and Batis Dams.”] 2010. Yemen Today. July 14, 2010.</ref> Брана Мариб је изграђена без студије процене утицаја на животну средину, а неки од ефеката бране нису предвиђени. Године 1995. и 1996. проучаван је њен утицај на квалитет воде, пољопривреду и подземне воде и социоекономију. Вода језера би могла постати преоптерећена биљним храњивим материјама када су поплаве слабе, а раст алги није контролисан. Увођење рибе по имену Тилапиа нилиотика омогућило је биолошку контролу раста алги. Брана је позитивно утицала на пољопривреду и подземну воду у оквиру пројектованог система наводњавања, али је негативно утицала на њих изван ње. Брана је такође негативно утицала на здравствене услове у земљиштима низводно, уз повећање сукоба око дистрибуције воде. Брана је повећала ниво прихода пољопривредника и подстакла туризам.<ref>{{cite journal|last1=Basahi |first1=I. A. A. |title=Marib Dam: The Importance of Environmental and Health Impact Studies for Development Projects. |journal=East Mediterr Health J|date=2000|volume=6|issue=1|pages=106–117|doi=10.26719/2000.6.1.106 |issn=1020-3397 |pmid=11370322 }}</ref> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{refbegin|30m}} * M. C. A. Macdonald, ''Wabar'', in: Jack Sasson, M. (ed.), Civilization of the Ancient Near East 8, London, 1995, 1351. * {{Cite book|last1=Maigret|first1=Alessandro de|title=Arabia Felix| url=https://archive.org/details/arabiafelixexplo0000dema|others=translated Rebecca Thompson|location=. London|publisher=Stacey International|year=2002|isbn=978-1-900988-07-0|pages=}} * {{Cite book|last1=Korotayev|first1=Andrey|authorlink1=Andrey Korotayev|title=Ancient Yemen| url=https://archive.org/details/ancientyemensome0000koro|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1995|isbn=978-0-19-922237-7|pages=}} * Hadden, Robert Lee. {{cite web|author=|title=The Geology of Yemen: An Annotated Bibliography of Yemen's Geology, Geography and Earth Science.|url=http://handle.dtic.mil/100.2/ADA559006|date=2012|access-date=11. 12. 2017|archive-date=08. 04. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130408130702/http://handle.dtic.mil/100.2/ADA559006|url-status=}} Alexandria, VA: US Army Corps of Engineers, [[Army Geospatial Center]]. {{refend}} == Додатна литература == * {{cite book|author= |title=A Study of the Marib Dam and Its Sluice System (115 B.C. - 575 A.D.) |chapter=P1 - A study of the Marib dam and its sluice system (BC 115 to AD 575) |chapter-url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780750659789500337|date=January 2004|volume=|pages=533–540|publisher=Butterworth-Heinemann |doi=10.1016/B978-075065978-9/50033-7 |isbn=978-0-7506-5978-9 }} == Спољашње везе == * [https://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&t=h&oe=UTF8&msa=0&msid=206460401082313666953.00046e8d9402aade394c0&ll=15.400293,45.268736&spn=0.011461,0.029311&z=16 Link to Ancient Marib Dam on Google Maps] {{Подножје}} [[Категорија:Историја Јемена]] [[Категорија:Бране у Јемену]] 8hua7x52esxmkblyuufjbk0nivzm6wb 0 1997943 30099222 30003318 2025-06-27T22:32:40Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] на [[Општина Терегова]] 30003318 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage--> <!-- Basic info ----------------> | name = Терегова | other_name = | native_name = {{јез-рум|Teregova}} | settlement_type = Општина <!-- images and maps -----------> | pushpin_map = Romania | pushpin_map_alt = RO | pushpin_label_position = bottom | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_map_caption = Локација у Румунији | coordinates = {{coord|45|8|43|N|22|18|42|E|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- Location ------------------> | subdivision_type = [[Списак држава|Земља]] | subdivision_name = {{flag|Румунија}} | subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]] | subdivision_name1 = [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = |<!-- Politics -----------------> <!-- Area ---------------------> <!-- square kilometers --> <!-- Population -----------------------> | population_as_of = 2011 | population_footnotes = <ref name = "r2011" >{{Romania_yearbook_2011}}</ref> | population_note = | population_total = | population_density_km2 = auto <!-- General information ---------------> | timezone = Источноевропско време | utc_offset = +2 | timezone_DST = Источноевропско летње време | utc_offset_DST = +3 | elevation_footnotes = <!--for references: use<ref> </ref> tags--> | elevation_m = 451 | elevation_ft = <!-- Area/postal codes & others --------> | blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]] | blank_info = | geocode = 665233 | postal_code_type = Поштански број | postal_code = }} '''Терегова''' ({{јез-рум|Teregova}}) општина је у [[Румунија|Румунији]] у округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Oпштина се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 451 -{m}-. == Становништво == {{...}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Teregova}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} {{Клица-насеље-Румунија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Терегова]] 7poi7a8sj01ap43crcmbjnu0vx55gy5 0 1998440 30098853 29639169 2025-06-27T16:39:07Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] на [[Општина Ракашдија]] 29639169 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage--> <!-- Basic info ----------------> | name = Ракашдија | other_name = | native_name = {{јез-рум|Răcăşdia}} | settlement_type = Општина <!-- images and maps -----------> | pushpin_map = Romania | pushpin_map_alt = RO | pushpin_label_position = bottom | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_map_caption = Локација у Румунији | coordinates = {{coord|44|59|51|N|21|35|16|E|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- Location ------------------> | subdivision_type = [[Списак држава|Земља]] | subdivision_name = {{flag|Румунија}} | subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]] | subdivision_name1 = [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = |<!-- Politics -----------------> <!-- Area ---------------------> <!-- square kilometers --> <!-- Population -----------------------> | population_as_of = 2011 | population_footnotes = <ref name = "r2011" >{{Romania_yearbook_2011}}</ref> | population_note = | population_total = | population_density_km2 = auto <!-- General information ---------------> | timezone = Источноевропско време | utc_offset = +2 | timezone_DST = Источноевропско летње време | utc_offset_DST = +3 | elevation_footnotes = <!--for references: use<ref> </ref> tags--> | elevation_m = 152 | elevation_ft = <!-- Area/postal codes & others --------> | blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]] | blank_info = | geocode = 669397 | postal_code_type = Поштански број | postal_code = }} '''Ракашдија''' ({{јез-рум|Răcăşdia}}) општина је у [[Румунија|Румунији]] у округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Oпштина се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 152 -{m}-. == Становништво == {{...}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Răcăşdia}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} {{Клица-насеље-Румунија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Ракашдија]] k8ouaspcx97mfbilpaedtnjry9he92v 0 1999731 30098820 29641471 2025-06-27T15:45:42Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] на [[Општина Чукичи]] 29641471 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage--> <!-- Basic info ----------------> | name = Чукичи | other_name = | native_name = {{јез-рум|Ciuchici}} | settlement_type = Општина <!-- images and maps -----------> | pushpin_map = Romania | pushpin_map_alt = RO | pushpin_label_position = bottom | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_map_caption = Локација у Румунији | coordinates = {{coord|44|56|20|N|21|36|51|E|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- Location ------------------> | subdivision_type = [[Списак држава|Земља]] | subdivision_name = {{flag|Румунија}} | subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]] | subdivision_name1 = [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] | subdivision_type2 = | subdivision_name2 = |<!-- Politics -----------------> <!-- Area ---------------------> <!-- square kilometers --> <!-- Population -----------------------> | population_as_of = 2011 | population_footnotes = <ref name = "r2011" >{{Romania_yearbook_2011}}</ref> | population_note = | population_total = | population_density_km2 = auto <!-- General information ---------------> | timezone = Источноевропско време | utc_offset = +2 | timezone_DST = Источноевропско летње време | utc_offset_DST = +3 | elevation_footnotes = <!--for references: use<ref> </ref> tags--> | elevation_m = 145 | elevation_ft = <!-- Area/postal codes & others --------> | blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]] | blank_info = | geocode = 681482 | postal_code_type = Поштански број | postal_code = }} '''Чукичи''' ({{јез-рум|Ciuchici}}) општина је у [[Румунија|Румунији]] у округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Oпштина се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 145 -{m}-. == Становништво == {{...}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Ciuchici}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} {{Клица-насеље-Румунија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Чукичи]] irzut8c64k1o19o8cjgbtribkb8rn2k 30098918 30098820 2025-06-27T17:55:45Z Алмај 378750 30098918 wikitext text/x-wiki {{Општина у Румунији |назив = Општина Чукичи |изворни_назив = Comuna Ciuchici |округ = [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |слика = |опис_слике = |грб = ROU CS Ciuchici CoA.jpg |застава = |седиште = [[Чукичи]] |становништво = {{decrease}} 1.019 |година_становништво = 2021. |густина = 16,66 |површина = 61,16 |поштански_код = |мапа = Ciuchici jud Caras-Severin.svg |опис_мапе = Положај општине у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |мапа2 = |веб = {{url|https://www.uat-ciuchici.ro/}} }} '''Општина Чукичи''' ({{јез-рум|Comuna Ciuchici}}) је општина у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] на западу [[Румунија|Румуније]]. Седиште општине је насеље [[Чукичи]]. Према попису из 2021. године имала је 1.019 становника. == Географија == Општина Чукичи се налази на западу [[Румунија|Румуније]] у историјској области [[Банат]]. Простире се на површини од 61,16 -{km²}-.<ref>{{cite web |url=https://data.gov.ro/dataset/volumul-datelor-imobilelor-gestionate-la-nivel-de-uat-septembrie-noiembrie-2018/resource/4b71f10e-eef3-48d3-9cd5-deef8b4671f8 |title=Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018 |publisher=ANCPI |website=data.gov.ro |date=17. 12. 2018. |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Границе општине су следеће: * На северу — општина [[Општина Ракашдија|Ракашдија]] * На североистоку — општина [[Општина Чиклова Романа (Караш-Северин)|Чиклова Романа]] * На истоку — општина [[Општина Саска Монтана|Саска Монтана]] * На југу — општина [[Општина Најдаш|Најдаш]] * На југозападу — општина [[Општина Бела Црква|Бела Црква]], [[Србија]] * На западу — општина [[Општина Берлиште (Караш-Северин)|Берлиште]] == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=1404 |2002=1257 |2011=1338 |2021=1019 }} Општина Чукичи је према попису из 2021. године имала 1.019 становника што је за 319 мање (-23,84%) у односу на попис из 2011. на ком је било 1.338 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref name=psm>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> На попису из 2021. већину становништва су чинили [[Румуни]] (75,96%), а од мањина је највише било [[Роми|Рома]] (14,13%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/06/Tabel-2.02.1-si-Tabel-2.02.2.xlsx |title=RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> |наслов=Етнички састав према попису из [[2021]]. |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|774|75.96}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|144|14.13}} {{bar percent|Непознато и остали|gray|101|9.91}} }} === Насеља === Општина се састоји из четири насеља, [[Маковиште (Чукичи)|Маковиште]], [[Николинц (Караш-Северин)|Николинц]], [[Петрилова (Караш-Северин)|Петрилова]] и [[Чукичи]]. Седиште општине и највеће насеље је [[Чукичи]].<ref>{{Cite web |url=https://legislatie.just.ro/Public/DetaliiDocument/208652 |title=LEGE nr. 290 din 29 noiembrie 2018 |website=legislatie.just.ro |language=ro |access-date=27. 6. 2025.}}</ref> {| class="wikitable" |- !rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Насеље !!rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Румунски назив !! colspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Становништво<ref name=psm/> |- !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2011. !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2021. |- | [[Маковиште (Чукичи)|Маковиште]] || -{Macoviște}- || 163 || 105 |- | [[Николинц (Караш-Северин)|Николинц]] || -{Nicolinț}- || 372 || 353 |- | [[Петрилова (Караш-Северин)|Петрилова]] || -{Petrilova}- || 193 || 134 |- | [[Чукичи]] || -{Ciuchici}- || 610 || 427 |- !style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Општина Чукичи !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| -{Comuna Ciuchici}- !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 1.338 !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 1.019 |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.uat-ciuchici.ro/}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Чукичи]] 4haj4yut50f0w0z83u1sgnxs4y8irdr 0 2000268 30099144 29635740 2025-06-27T21:54:47Z Алмај 378750 30099144 wikitext text/x-wiki {{Општина у Румунији |назив = Општина Армениш |изворни_назив = Comuna Armeniș |округ = [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |слика = Mănăstirea ortodoxă "Piatra Scrisă", Armeniș, Caraș-Severin (15424286136).jpg |опис_слике = [[Манастир Пијатра Скриса]] |грб = ROU CS Armenis CoA.png |застава = |седиште = [[Армениш]] |становништво = {{decrease}} 2.057 |година_становништво = 2021. |густина = 14,41 |површина = 142,73 |поштански_код = |мапа = Armenis jud Caras-Severin.svg |опис_мапе = Положај општине у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |мапа2 = |веб = {{url|https://primaria-armenis.ro/}} }} '''Општина Армениш''' ({{јез-рум|Comuna Armeniș}}) је општина у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] на западу [[Румунија|Румуније]]. Седиште општине је насеље [[Армениш]]. Према попису из 2021. године имала је 2.057 становника. == Географија == Општина Армениш се налази на западу [[Румунија|Румуније]] у источном делу жупаније [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]]. Простире се на површини од 142,73 -{km²}-.<ref>{{cite web |url=https://data.gov.ro/dataset/volumul-datelor-imobilelor-gestionate-la-nivel-de-uat-septembrie-noiembrie-2018/resource/4b71f10e-eef3-48d3-9cd5-deef8b4671f8 |title=Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018 |publisher=ANCPI |website=data.gov.ro |date=17. 12. 2018. |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Границе општине су следеће: * На северу — општина [[Општина Слатина-Тимиш (Караш-Северин)|Слатина-Тимиш]] * На североистоку — општина [[Општина Болвашница (Караш-Северин)|Болвашница]] * На југу — општина [[Општина Терегова (Караш-Северин)|Терегова]] == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=3223 |2002=2718 |2011=2454 |2021=2057 }} Општина Армениш је према попису из 2021. године имала 2.057 становника што је за 397 мање (-16,18%) у односу на попис из 2011. на ком је било 2.454 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref name=psm>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> На попису из 2021. већину становништва су чинили [[Румуни]] (94,85%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/06/Tabel-2.02.1-si-Tabel-2.02.2.xlsx |title=RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> |наслов=Етнички састав према попису из [[2021]]. |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1951|94.85}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|11|0.53}} {{bar percent|Остали|gray|4|0.19}} {{bar percent|Непознато|gray|91|4.42}} }} === Насеља === Општина се састоји из пет насеља, [[Армениш]], [[Плопу (Караш-Северин)|Плопу]], [[Сат Батран]], [[Суб Марђине (Караш-Северин)|Суб Марђине]] и [[Фенеш (Караш-Северин)|Фенеш]]. Седиште општине и највеће насеље је [[Армениш]].<ref>{{Cite web |url=https://legislatie.just.ro/Public/DetaliiDocument/208652 |title=LEGE nr. 290 din 29 noiembrie 2018 |website=legislatie.just.ro |language=ro |access-date=27. 6. 2025.}}</ref> {| class="wikitable" |- !rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Насеље !!rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Румунски назив !! colspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Становништво<ref name=psm/> |- !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2011. !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2021. |- | [[Армениш]] || -{Armeniș}- || 1.255 || 1.127 |- | [[Плопу (Караш-Северин)|Плопу]] || -{Plopu}- || 6 || 2 |- | [[Сат Батран]] || -{Sat Bătrân}- || 391 || 292 |- | [[Суб Марђине (Караш-Северин)|Суб Марђине]] || -{Sub Margine}- || 203 || 166 |- | [[Фенеш (Караш-Северин)|Фенеш]] || -{Feneș}- || 599 || 470 |- !style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Општина Армениш !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| -{Comuna Armeniș}- !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2.454 !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2.057 |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://primaria-armenis.ro/}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Армениш]] 083rxcqkwf6h7q2h0tzoprq00bvp9uf 30099145 30099144 2025-06-27T21:55:20Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] на [[Општина Армениш]] 30099144 wikitext text/x-wiki {{Општина у Румунији |назив = Општина Армениш |изворни_назив = Comuna Armeniș |округ = [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |слика = Mănăstirea ortodoxă "Piatra Scrisă", Armeniș, Caraș-Severin (15424286136).jpg |опис_слике = [[Манастир Пијатра Скриса]] |грб = ROU CS Armenis CoA.png |застава = |седиште = [[Армениш]] |становништво = {{decrease}} 2.057 |година_становништво = 2021. |густина = 14,41 |површина = 142,73 |поштански_код = |мапа = Armenis jud Caras-Severin.svg |опис_мапе = Положај општине у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] |мапа2 = |веб = {{url|https://primaria-armenis.ro/}} }} '''Општина Армениш''' ({{јез-рум|Comuna Armeniș}}) је општина у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] на западу [[Румунија|Румуније]]. Седиште општине је насеље [[Армениш]]. Према попису из 2021. године имала је 2.057 становника. == Географија == Општина Армениш се налази на западу [[Румунија|Румуније]] у источном делу жупаније [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]]. Простире се на површини од 142,73 -{km²}-.<ref>{{cite web |url=https://data.gov.ro/dataset/volumul-datelor-imobilelor-gestionate-la-nivel-de-uat-septembrie-noiembrie-2018/resource/4b71f10e-eef3-48d3-9cd5-deef8b4671f8 |title=Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018 |publisher=ANCPI |website=data.gov.ro |date=17. 12. 2018. |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Границе општине су следеће: * На северу — општина [[Општина Слатина-Тимиш (Караш-Северин)|Слатина-Тимиш]] * На североистоку — општина [[Општина Болвашница (Караш-Северин)|Болвашница]] * На југу — општина [[Општина Терегова (Караш-Северин)|Терегова]] == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=3223 |2002=2718 |2011=2454 |2021=2057 }} Општина Армениш је према попису из 2021. године имала 2.057 становника што је за 397 мање (-16,18%) у односу на попис из 2011. на ком је било 2.454 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref name=psm>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> На попису из 2021. већину становништва су чинили [[Румуни]] (94,85%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/06/Tabel-2.02.1-si-Tabel-2.02.2.xlsx |title=RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref> |наслов=Етнички састав према попису из [[2021]]. |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1951|94.85}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|11|0.53}} {{bar percent|Остали|gray|4|0.19}} {{bar percent|Непознато|gray|91|4.42}} }} === Насеља === Општина се састоји из пет насеља, [[Армениш]], [[Плопу (Караш-Северин)|Плопу]], [[Сат Батран]], [[Суб Марђине (Караш-Северин)|Суб Марђине]] и [[Фенеш (Караш-Северин)|Фенеш]]. Седиште општине и највеће насеље је [[Армениш]].<ref>{{Cite web |url=https://legislatie.just.ro/Public/DetaliiDocument/208652 |title=LEGE nr. 290 din 29 noiembrie 2018 |website=legislatie.just.ro |language=ro |access-date=27. 6. 2025.}}</ref> {| class="wikitable" |- !rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Насеље !!rowspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Румунски назив !! colspan=2 style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Становништво<ref name=psm/> |- !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2011. !style="background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2021. |- | [[Армениш]] || -{Armeniș}- || 1.255 || 1.127 |- | [[Плопу (Караш-Северин)|Плопу]] || -{Plopu}- || 6 || 2 |- | [[Сат Батран]] || -{Sat Bătrân}- || 391 || 292 |- | [[Суб Марђине (Караш-Северин)|Суб Марђине]] || -{Sub Margine}- || 203 || 166 |- | [[Фенеш (Караш-Северин)|Фенеш]] || -{Feneș}- || 599 || 470 |- !style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| Општина Армениш !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| -{Comuna Armeniș}- !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2.454 !!style="text-align:left; background:{{{mytitlecolor|#EFFFFF}}};"| 2.057 |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://primaria-armenis.ro/}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Општине жупаније Караш-Северин|Армениш]] 083rxcqkwf6h7q2h0tzoprq00bvp9uf 0 2002288 30099221 29777040 2025-06-27T22:32:18Z Алмај 378750 30099221 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Терегова |изворно_име = Teregova |слика = RO CS Biserica din Teregova (1).JPG |опис_слике = Црква Светог Димитрија |грб = |округ = Караш-Северин |општина = [[Општина Терегова|Терегова]] |надм висина = 432 |становништво = {{decrease}} 2.427 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 45.14760 |гдуж = 22.28422 }} '''Терегова''' ({{јез-рум|Teregova}}) је насеље и седиште истоимене општине [[Општина Терегова|Терегова]] у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] у [[Румунија|Румунији]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Према попису из 2021. у насељу је било 2.427 становника. == Прошлост == По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње 1447. године. Ту је 1717. године пописано 70 кућа. Село је уништено током аустријско-турског рата 1788. године. Православни храм је грађен 1798. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Карансебешког дистрикта. Село има милитарски статус, ту је поштанска станица а становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=3464 |2002=3065 |2011=2790 |2021=2427 }} Терегова је десето највеће насеље у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]]. Према попису из 2021. имала је 2.427 становника што је за 363 мање (-13,01%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 2.790 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (92,97%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из 2011. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|2594|92.97}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|37|1.33}} {{bar percent|Остали|cyan|6|0.22}} {{bar percent|Непознато|gray|153|5.48}} }} == Референце == {{референце}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] 2f41igykw0nno8qjxjvazl1cbrbfzlv 0 2004303 30098850 29906127 2025-06-27T16:37:39Z Алмај 378750 30098850 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Ракашдија |изворно_име = Răcășdia |слика = Soseaua nationala 57-Racasdia.JPG |опис_слике = Главна улица |грб = |округ = Караш-Северин |општина = [[Општина Ракашдија|Ракашдија]] |надм висина = 142 |становништво = {{decrease}} 1.549 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 44.99295 |гдуж = 21.62630 }} '''Ракашдија''' ({{јез-рум|Răcășdia}}) је насеље и седиште истоимене општине [[Општина Ракашдија|Ракашдија]] у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] у [[Румунија|Румунији]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Према попису из 2021. у насељу је било 1.549 становника. == Прошлост == Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада истоименом округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Општински бележник Стеван Савић купио је претплатом 1867. године Радићево дело о газдовању пољопривредника.<ref>Ђорђе Радић: "Вођ при газдовању српском народу", Нови Сад 1867.</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=1819 |2002=1737 |2011=1566 |2021=1549 }} Ракашдија је према попису из 2021. имала 1.549 становника што је за 17 мање (-1,09%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 1.566 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (75,48%), а од мањина је највише било [[Роми|Рома]] (18,58%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[2011]]. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1182|75.48}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|291|18.58}} {{bar percent|[[Срби]]|red|6|0.38}} {{bar percent|Остали|green|5|0.32}} {{bar percent|Непознато|gray|82|5.24}} }} == Референце == {{референце}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] bii7fone9cyxj8rz0pzmv2qyeg72c39 30098851 30098850 2025-06-27T16:38:31Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Ракашдија (Караш-Северин)]] на [[Ракашдија]] 30098850 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Ракашдија |изворно_име = Răcășdia |слика = Soseaua nationala 57-Racasdia.JPG |опис_слике = Главна улица |грб = |округ = Караш-Северин |општина = [[Општина Ракашдија|Ракашдија]] |надм висина = 142 |становништво = {{decrease}} 1.549 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 44.99295 |гдуж = 21.62630 }} '''Ракашдија''' ({{јез-рум|Răcășdia}}) је насеље и седиште истоимене општине [[Општина Ракашдија|Ракашдија]] у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] у [[Румунија|Румунији]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Према попису из 2021. у насељу је било 1.549 становника. == Прошлост == Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада истоименом округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Општински бележник Стеван Савић купио је претплатом 1867. године Радићево дело о газдовању пољопривредника.<ref>Ђорђе Радић: "Вођ при газдовању српском народу", Нови Сад 1867.</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=1819 |2002=1737 |2011=1566 |2021=1549 }} Ракашдија је према попису из 2021. имала 1.549 становника што је за 17 мање (-1,09%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 1.566 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (75,48%), а од мањина је највише било [[Роми|Рома]] (18,58%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[2011]]. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1182|75.48}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|291|18.58}} {{bar percent|[[Срби]]|red|6|0.38}} {{bar percent|Остали|green|5|0.32}} {{bar percent|Непознато|gray|82|5.24}} }} == Референце == {{референце}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] bii7fone9cyxj8rz0pzmv2qyeg72c39 0 2005741 30098817 29906133 2025-06-27T15:44:22Z Алмај 378750 30098817 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Николинц |изворно_име = Nicolinț |слика = |опис_слике = |грб = |округ = Караш-Северин |општина = [[Општина Чукичи|Чукичи]] |надм висина = 129 |становништво = {{decrease}} 353 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 44.953889 |гдуж = 21.555556 }} '''Николинц''' ({{јез-рум|Nicolinț}}) је насеље у општини [[Општина Чукичи|Чукичи]] у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] у [[Румунија|Румунији]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Према попису из 2021. у насељу је било 353 становника. == Прошлост == По "Румунској енциклопедији" место се помиње први пут 1389. године. Године 1717. ту је пописано 74 куће. Православна црква је изграђена 1890. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Миколинц" припада Илидијском округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Код Николинца се налази [[Скит Николинц|Скит Светог великомученика Димитрија Мироточивог]] основан 2003. године, у почетку под управом [[Манастир Калугара|Манастира Калугара]], а данас под управом [[Манастир Нера|Манастира Нера]].<ref>{{cite web |url=https://www.uat-ciuchici.ro/schitul-sfantul-dimitrie-izvoratorul-de-mir/ |title=Schitul „Sfântul Dimitrie, Izvorâtorul de Mir” |website=Comuna Ciuchici |language=ro |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=329 |2002=312 |2011=372 |2021=353 }} Николинц је према попису из 2021. имао 353 становника што је за 19 мање (-5,11%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 372 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (54,84%), а од мањина је највише било [[Роми|Рома]] (38,98%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из [[2011]]. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|204|54,84}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|145|38,98}} {{bar percent|[[Срби]]|red|1|0,27}} {{bar percent|[[Мађари]]|green|1|0,27}} {{bar percent|Непознато|gray|21|5,65}} }} == Референце == {{референце}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] adb4ggqkd2d36ryiqnun3tiaovmis5h 0 2010282 30098920 29906159 2025-06-27T17:56:22Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Чукичи (Караш-Северин)]] на [[Чукичи]] 29906159 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage--> <!-- Basic info ----------------> | name = Чукичи | other_name = | native_name = {{јез-рум|Ciuchici}} | settlement_type = Насеље | image =CIUCHICI.JPG <!-- images and maps -----------> | pushpin_map = Romania | pushpin_map_alt = RO | pushpin_label_position = bottom | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_map_caption = Локација у Румунији | coordinates = {{coord|44|56|29|N|21|36|35|E|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- Location ------------------> | subdivision_type = [[Списак држава|Земља]] | subdivision_name = {{flag|Румунија}} | subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]] | subdivision_name1 = [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] | subdivision_type2 = [[Списак градова у Румунији|Општина]] | subdivision_name2 = [[Општина Чукичи (Караш-Северин)|Чукичи]] |<!-- Politics -----------------> <!-- Area ---------------------> <!-- square kilometers --> <!-- Population -----------------------> | population_as_of = 2002 | population_footnotes = <ref name="r2002" >{{Romania census 2002}}</ref> | population_note = | population_total = 1257 | population_density_km2 = auto <!-- General information ---------------> | timezone = Источноевропско време | utc_offset = +2 | timezone_DST = Источноевропско летње време | utc_offset_DST = +3 | elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags--> | elevation_m = 131 | elevation_ft = <!-- Area/postal codes & others --------> | blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]] | blank_info = | geocode = 681483 }} '''Чукичи''' ({{јез-рум|Ciuchici}}) насеље је у [[Румунија|Румунији]] у округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] у општини [[Општина Чукичи (Караш-Северин)|Чукичи]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Oпштина се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 131 -{m}-. == Прошлост == Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Чукић" припада Илидијском округу, Новопаланачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> == Становништво == Према подацима из 2002. године у насељу је живело 1257 становника.<ref name = "r2002" /> === Попис [[2002]]. === {{bar box |float= center |title= Расподела становништва по националности 2002.<ref name="r2002" /> |titlebar= #AAF |width= 300px |bars= {{bar percent|[[Румуни]]|#4169E1|1181|94.0}} {{bar percent|[[Роми]]|#FF55A3|61|4.9}} {{bar percent|[[Немци]]|#91A3B0|3|0.2}} {{bar percent|[[Срби]]|#C19A6B|11|0.9}} |caption= }} === Хронологија === {{Demography |caption= Хронологија броја становника<ref name="INSSE" >{{Romania INSSE}}</ref> |source= |1992= 1198 |1993= 1167 |1994= 1128 |1995= 1092 |1996= 1049 |1997= 1019 |1998= 981 |1999= 944 |2000= 907 |2001= 891 |2002= 939 |2003= 947 |2004= 981 |2005= 960 |2006= 953 |2007= 988 |2008= 1083 |2009= 1044 |2010= 1047 |2011= 1066 |2012= 1068 |2013= 1059 |2014= 1060 |2015= 1049 |2016= 1089 |2017= 1098 }} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Ciuchici}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] tk93ydq37bhdnfpbvx1qsyfaclspupu 0 2012532 30099152 29989115 2025-06-27T21:59:36Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Армениш (Караш-Северин)]] на [[Армениш]] 29989115 wikitext text/x-wiki {{Infobox settlement <!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage--> <!-- Basic info ----------------> | name = Армениш | other_name = | native_name = {{јез-рум|Armeniş}} | settlement_type = Насеље | image = Mănăstirea ortodoxă "Piatra Scrisă", Armeniș, Caraș-Severin (15424286136).jpg <!-- images and maps -----------> | pushpin_map = Romania | pushpin_map_alt = RO | pushpin_label_position = bottom | pushpin_mapsize = 250 | pushpin_map_caption = Локација у Румунији | coordinates = {{coord|45|12|0|N|22|19|0|E|display=inline,title}} | coordinates_footnotes = <!-- Location ------------------> | subdivision_type = [[Списак држава|Земља]] | subdivision_name = {{flag|Румунија}} | subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]] | subdivision_name1 = [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] | subdivision_type2 = [[Списак градова у Румунији|Општина]] | subdivision_name2 = [[Општина Армениш (Караш-Северин)|Армениш]] |<!-- Politics -----------------> <!-- Area ---------------------> <!-- square kilometers --> <!-- Population -----------------------> | population_as_of = 2002 | population_footnotes = <ref name="r2002" >{{Romania census 2002}}</ref> | population_note = | population_total = 2718 | population_density_km2 = auto <!-- General information ---------------> | timezone = Источноевропско време | utc_offset = +2 | timezone_DST = Источноевропско летње време | utc_offset_DST = +3 | elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags--> | elevation_m = 353 | elevation_ft = <!-- Area/postal codes & others --------> | blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]] | blank_info = | geocode = 686137 }} '''Армениш''' ({{јез-рум|Armeniş}}) насеље је у [[Румунија|Румунији]] у округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] у општини [[Општина Армениш (Караш-Северин)|Армениш]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Oпштина се налази на [[Апсолутна висина|надморској висини]] од 353 -{m}-. == Прошлост == По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње у документима 1428. године. Био је тада посед Јована, сина Богдановог. До 1789. године живели су становници на локалитету долини "Пљусак", да би прешли на данашњи, познат као "Арменишки ковчег" по истоименом потоку. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Карансебешког дистрикта. Село има милитарски статус, а становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> У "Арменици" је православна парохија подређена Карансебешком протопрезвирату. Ту је 1824. године био парох поп Антоније Богојевић.<ref>"Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године</ref> == Становништво == Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2718 становника.<ref name = "r2002" /> === Попис [[2002]]. === {{bar box |float= center |title= Расподела становништва по националности 2002.<ref name="r2002" /> |titlebar= #AAF |width= 300px |bars= {{bar percent|[[Румуни]]|#4169E1|2691|99.0}} {{bar percent|[[Мађари]]|#007FFF|8|0.3}} {{bar percent|[[Роми]]|#FF55A3|14|0.5}} {{bar percent|[[Украјинци]]|#4B3621|4|0.1}} |caption= }} === Хронологија === {{Demography |caption= Хронологија броја становника<ref name="INSSE" >{{Romania INSSE}}</ref> |source= |1992= 3013 |1993= 2983 |1994= 2948 |1995= 2936 |1996= 2886 |1997= 2849 |1998= 2811 |1999= 2777 |2000= 2746 |2001= 2720 |2002= 2702 |2003= 2671 |2004= 2654 |2005= 2608 |2006= 2610 |2007= 2593 |2008= 2569 |2009= 2552 |2010= 2546 |2011= 2532 |2012= 2506 |2013= 2495 |2014= 2483 |2015= 2454 |2016= 2439 |2017= 2389 }} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Armeniș}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] knyyfkd3l47jmckd07riitv25q12d8p 30099248 30099152 2025-06-27T22:54:51Z Алмај 378750 30099248 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Румунији |назив = Армениш |изворно_име = Armeniș |слика = Armenis, Romania - panoramio.jpg |опис_слике = [[Манастир Пијатра Скриса]] |грб = ROU CS Armenis CoA.png |округ = Караш-Северин |општина = [[Општина Армениш|Армениш]] |надм висина = 353 |становништво = {{decrease}} 1.127 |година становништво = 2021 |поштански код = |позивни број = |регистарска ознака = |гшир = 45.20883 |гдуж = 22.31001 }} '''Армениш''' ({{јез-рум|Armeniș}}) је насеље и седиште истоимене општине [[Општина Армениш|Армениш]] у жупанији [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] у [[Румунија|Румунији]].<ref name="GeoNames">{{GeoNames}}</ref><ref name="Communes_of_Romania">{{Communes of Romania}}</ref> Према попису из 2021. у насељу је било 1.127 становника. == Прошлост == По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње у документима 1428. године. Био је тада посед Јована, сина Богдановог. До 1789. године живели су становници на локалитету долини "Пљусак", да би прешли на данашњи, познат као "Арменишки ковчег" по истоименом потоку. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Тамишком округу, Карансебешког дистрикта. Село има милитарски статус, а становништво је било претежно влашко.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> У "Арменици" је православна парохија подређена Карансебешком протопрезвирату. Ту је 1824. године био парох поп Антоније Богојевић.<ref>"Сербски летописи за 1825.", Будим 1824. године</ref> == Становништво == {{ДемографијаРУМ |1992=1519 |2002=1391 |2011=1255 |2021=1127 }} Армениш је према попису из 2021. имао 1.127 становника што је за 128 мање (-10,20%) у односу на попис из 2011. када је у насељу било 1.255 становника.<ref>{{Cite web |url=https://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2023/05/Tabel-1.22.xlsx |title=Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate, la 1 decembrie 2021 |website=recensamantromania.ro |access-date=27. 6. 2025. }}</ref><ref>{{Cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-census.htm |title=Romania: All places: 1992, 2002, 2011, 2021 censuses |website=pop-stat.mashke.org |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> Према попису из 2011. већину становништва су чинили [[Румуни]] (95,62%). {{Графикон постоци |извор=<ref>{{cite web |url=http://pop-stat.mashke.org/romania-ethnic-loc2011.htm |title=Romania: Ethnic composition, all places: 2011 census |website=pop-stat.mashke.org |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> |ширина=300px |наслов=Етнички састав према попису из 2011. |позадина=#ddd |позиција=center |шипке= {{bar percent|[[Румуни]]|yellow|1200|95.62}} {{bar percent|[[Роми]]|blue|19|1.51}} {{bar percent|Непознато|gray|36|2.87}} }} == Референце == {{референце}} {{Општине у румунском округу Караш-Северин}} {{Подножје|Географија}} [[Категорија:Насељена места у жупанији Караш-Северин]] [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Румунији]] 6wh6rf9s7y001zghwv51e3rs8jtj7jf 0 2015040 30099509 15711641 2025-06-28T09:39:10Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] у [[Општина Терегова]]. 30099509 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Терегова]] p8u7l75hte8rymb1micnyomr9s00i9v 0 2017626 30099211 15714254 2025-06-27T22:28:18Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099211 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2017627 30099196 15714255 2025-06-27T22:26:27Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099196 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2020815 30098572 15717476 2025-06-27T12:38:08Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Обаршија-Клошани (Мехединци)]] у [[Општина Обаршија-Клошани]]. 30098572 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Обаршија-Клошани]] awiuj7na827qfoerbjl41v3gfhac4d6 0 2021468 30099508 15718137 2025-06-28T09:39:00Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] у [[Општина Терегова]]. 30099508 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Терегова]] p8u7l75hte8rymb1micnyomr9s00i9v 0 2026477 30099180 15723228 2025-06-27T22:23:50Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099180 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2026479 30099214 15723230 2025-06-27T22:28:40Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099214 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2029628 30098573 15726440 2025-06-27T12:38:20Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Обаршија-Клошани (Мехединци)]] у [[Општина Обаршија-Клошани]]. 30098573 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Обаршија-Клошани]] awiuj7na827qfoerbjl41v3gfhac4d6 0 2032459 30099209 15729351 2025-06-27T22:27:56Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Општина Чукичи]]. 30099209 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Чукичи]] 7ec63d4btk1kybcwwhsfg8ixx9bp5l4 0 2032461 30099185 15729353 2025-06-27T22:24:46Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099185 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2038178 30099210 15735212 2025-06-27T22:28:07Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] у [[Општина Армениш]]. 30099210 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Армениш]] 2j5ysu55emkzbptw5lm2grd4icuwg1u 0 2038180 30099215 15735214 2025-06-27T22:28:51Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Армениш (Караш-Северин)]] у [[Армениш]]. 30099215 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 2040301 30099183 15737357 2025-06-27T22:24:24Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Општина Чукичи]]. 30099183 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Чукичи]] 7ec63d4btk1kybcwwhsfg8ixx9bp5l4 0 2040302 30099177 15737358 2025-06-27T22:23:28Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099177 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2043087 30099192 15740224 2025-06-27T22:25:53Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] у [[Општина Армениш]]. 30099192 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Армениш]] 2j5ysu55emkzbptw5lm2grd4icuwg1u 0 2043088 30099203 15740225 2025-06-27T22:27:22Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Армениш (Караш-Северин)]] у [[Армениш]]. 30099203 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 2050365 30099184 15747610 2025-06-27T22:24:35Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099184 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2050366 30099193 15747611 2025-06-27T22:26:05Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099193 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2050367 30099202 15747612 2025-06-27T22:27:11Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099202 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2050368 30099197 15747613 2025-06-27T22:26:38Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099197 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2050369 30099186 15747615 2025-06-27T22:24:58Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099186 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2050370 30099207 15747616 2025-06-27T22:27:44Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099207 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2059942 30099200 15757386 2025-06-27T22:27:00Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099200 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2059943 30099188 15757387 2025-06-27T22:25:20Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099188 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2059944 30099181 15757388 2025-06-27T22:24:02Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099181 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2064397 30099198 15761966 2025-06-27T22:26:49Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Армениш (Караш-Северин)]] у [[Армениш]]. 30099198 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 2065250 30099510 15762822 2025-06-28T09:39:20Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] у [[Општина Терегова]]. 30099510 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Терегова]] p8u7l75hte8rymb1micnyomr9s00i9v 0 2066563 30099174 15764156 2025-06-27T22:23:06Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099174 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2066564 30099187 15764157 2025-06-27T22:25:09Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099187 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2067294 30098576 15764893 2025-06-27T12:38:53Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Обаршија-Клошани (Мехединци)]] у [[Општина Обаршија-Клошани]]. 30098576 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Обаршија-Клошани]] awiuj7na827qfoerbjl41v3gfhac4d6 0 2069979 30099189 15770049 2025-06-27T22:25:31Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Општина Чукичи]]. 30099189 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Чукичи]] 7ec63d4btk1kybcwwhsfg8ixx9bp5l4 0 2071279 30099176 15772810 2025-06-27T22:23:17Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] у [[Општина Армениш]]. 30099176 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Армениш]] 2j5ysu55emkzbptw5lm2grd4icuwg1u 0 2071280 30099173 15772812 2025-06-27T22:22:54Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Армениш (Караш-Северин)]] у [[Армениш]]. 30099173 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 2074044 30099512 15802549 2025-06-28T09:39:40Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] у [[Општина Терегова]]. 30099512 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Терегова]] p8u7l75hte8rymb1micnyomr9s00i9v 0 2076559 30099195 15805164 2025-06-27T22:26:16Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Општина Ракашдија]]. 30099195 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 0 2076560 30099213 15805165 2025-06-27T22:28:29Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Ракашдија (Караш-Северин)]] у [[Ракашдија]]. 30099213 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 2078169 30098575 15806828 2025-06-27T12:38:42Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Обаршија-Клошани (Мехединци)]] у [[Општина Обаршија-Клошани]]. 30098575 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Обаршија-Клошани]] awiuj7na827qfoerbjl41v3gfhac4d6 0 2083817 30099179 15812584 2025-06-27T22:23:39Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Општина Чукичи]]. 30099179 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Чукичи]] 7ec63d4btk1kybcwwhsfg8ixx9bp5l4 0 2083818 30099190 15812585 2025-06-27T22:25:42Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Чукичи (Караш-Северин)]] у [[Чукичи]]. 30099190 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 0 2086596 30099206 15815413 2025-06-27T22:27:33Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] у [[Општина Армениш]]. 30099206 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Армениш]] 2j5ysu55emkzbptw5lm2grd4icuwg1u 0 2086597 30099182 15815414 2025-06-27T22:24:13Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Армениш (Караш-Северин)]] у [[Армениш]]. 30099182 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 2089609 30099044 29872252 2025-06-27T19:40:37Z Ruach Chayim 323597 30099044 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Карди Би | слика = Cardi B 2021 02.jpg | опис_слике = Карди Би, 2021. | име_по_рођењу = Белкалис Марленис Алманзар | остала_имена = Белкалис Алманзар Сефус | датум_рођења = {{датум рођења|1992|10|11|год=да}} | место_рођења = [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | занимање = {{flatlist| * реперка * текстописац * глумица }} | активни_период = 2015—данас | супружник = {{marriage|-{[[Offset]]}-|2017}} | деца = 2 | потпис = Cardi B sig.svg | module = {{Инфокутија Музичар|embed=yes | жанр = {{hlist|[[Хип-хоп музика|хип-хоп]]|[[Треп музика|треп]]}} | инструменти = вокал | издавачке_куће = {{hlist||-{KSR}-<ref>{{Cite web|url=https://ksrgroupllc.com/cardi-b/|title=CARDI B &#124; KSR Group|access-date=07. 09. 2023|archive-date=28. 07. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200728130713/https://ksrgroupllc.com/cardi-b/|url-status=}}</ref>|-{[[Atlantic Records|Atlantic]]}-}} | веб-сајт = {{URL|Cardib.com}} }} }} '''Белкалис Марленис Алманзар''' ({{јез-ен|Belcalis Marlenis Almanzar}}; [[Њујорк]], [[11. октобар]] [[1992]]), познатија под уметничким именом '''Карди Би''' ({{јез-ен|Cardi B}}), [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] је реперка и телевизијска личност. Рођена је на [[Менхетн]]у, а одрасла је у [[Бронкс]]у.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.billboard.com/articles/news/lifestyle/7768025/cardi-b-fashion-designer-rejection |title=Cardi B Opens Up About Being Rejected by Fashion Designers |date= |website= |publisher= |access-date=28. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.thefader.com/2017/06/22/cardi-b-cover-story-interview |title=Cardi B Did It Her Way |date= |website= |publisher= |access-date=28. 12. 2017}}</ref> Карди Би је превасходно постала позната преко друштвених мрежа [[Инстаграм]] и Вајн, да би током 2015. и 2017. године затим учествовала у ријалити шоу програму ''-{Love & Hip Hop}-'' на каналу -{[[VH1]]}-.<ref>{{cite web|url=http://www.thefader.com/2016/02/29/cardi-b-interview|title=Cardi B's So-Called Life|last=Kameir|first=Rawiya|date=29. 2. 2016|website=The Fader|language=English}}</ref> У јуну 2017. године је постигла свој први значајнији успех у музици синглом ''-{Bodak Yellow}-'', који се попео на врх [[Билборд хот 100|Билбордове хот 100]] топ-листе, чиме је Карди Би постала први женски хип хоп извођач којем је то пошло за руком у претходних двадесет година.<ref>{{cite web|url=https://www.vox.com/culture/2017/9/25/16361722/cardi-b-bodak-yellow-number-1-taylor-swift|title=Cardi B is now the first female solo rapper to top the Billboard 100 chart since 1998|website=Vox.com|language=English|date=25. 9. 2017}}</ref> Она је затим следеће године поновила тај успех сингловима ''-{I Like It}-'' у сарадњи са [[Бед Бани|Бед Банијем]] и [[Џеј Балвин|Џејем Балвином]] и ''-{Girls Like You}-'' са групом [[Maroon 5]].<ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8463605/cardi-b-i-like-it-hot-100-number-one-j-balvin-bad-bunny |title=Cardi B Becomes First Female Rapper With Two Billboard Hot 100 No. 1s, as 'I Like It', With Bad Bunny & J Balvin, Follows 'Bodak Yellow' to the Top |last=Trust |first=Gary |date=2. 7. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8476577/maroon-5-girls-like-you-hot-100-number-one-cardi-b |title=Maroon 5 & Cardi B's 'Girls Like You' Hits No. 1 on Hot 100, Eminem & 5 Seconds of Summer New to Top 10 |last=Trust |first=Gary |date=24. 9. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref> Свој албум првенац, под називом ''-{Invasion of Privacy}-'', је издала у априлу 2018. године. Албум је заузео прво место [[Билборд 200|Билбордове листе]], а такође поседује и троструку платинасту сертификацију од стране [[Америчко удружење дискографских кућа|Америчког удружења дискографских кућа]], као и [[Греми награда|Греми награду]] за хип хоп албум године.<ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8337801/cardi-b-invasion-of-privacy-debuts-at-no-1-on-billboard-200-album-chart |title=Cardi B's 'Invasion of Privacy' Debuts at No. 1 on Billboard 200 Chart |last=Caulfield |first=Keith |date=15. 3. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://ew.com/grammys/2019/02/10/cardi-b-best-rap-album/ |title=Cardi B becomes first solo female artist to win Best Rap Album at Grammys |date=10. 2. 2019 |work=Entertainment Weekly |language=English}}</ref> У браку са репером и чланом групе [[Мигос]], Офсетом, Карди Би је добила ћерку 2018. године. == Дискографија == * ''-{Invasion of Privacy}-'' (2018) * '''-{Am I the Drama?}-''' (2025) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Cheap Ass Weave'' || 2015. || Ренел Џоли |- | ''Foreva'' || 2016. || Picture Perfect |- | ''Washpoppin'' || 2016. || Picture Perfect |- | ''Look At Me'' || 2016. || Benji Filmz |- | '' La Modelo'' || 2017. || Нуно Гомез |- | ''No Limit (Remix)'' || 2017. || Daniel Cz |- | '' Red Barz'' || 2017. || Benji Filmz |- | ''Lick" (Remix)'' || 2017. || Mazi O |- | ''Pull Up'' || 2017. || Benji Filmz |- | ''Bodak Yellow'' || 2017. || Picture Perfect |- | ''MotorSport'' || 2017. || Bradley,Pablo,Quavo |- | ''Bartier Cardi'' || 2018. || Петра Колинс |- | ''Finesse (Remix)'' || 2018. || Бруно Марс,Флорент Декард |- | ''Backin' It Up'' || 2018. || Kid Art |- | ''Be Careful'' || 2018. || Џора Франциз |- | ''Taki Taki'' || 2018. || Колин Тили |- | ''I Like It'' || 2018. || Еиф Ривера |- | ''Mi Mami'' || 2018. || Фернандо Луго |- | ''Ring'' || 2018. || Мајк Хо |- | ''Money'' || 2018. || Џора Франциз |- | ''Please Me'' || 2019. || Бруно Марс,Флорент Декард |- | ''Twerk'' || 2019. || Daps,Сара Лакомбе |- | ''Thotiana (Remix)'' || 2019. || Кол Бенет |- | ''Press'' || 2019. || Џора Франциз,Карди Би |- | ''Clout'' || 2019. || Даниел Расел |- | '' Wish Wish'' || 2019. || Еиф Ривера |- | ''Writing on the Wall'' || 2019. || Myles Whittingham,French Montana |- | ''Yes'' || 2019. || Еиф Ривера |- | ''WAP'' || 2020. || Колин Тили |- | ''Me Gusta'' || 2020. || Даниел Расел |- | ''Up'' || 2021. ||Tanu Muino |- | ''Rumors'' || 2021. ||Tanu Muino |- | ''No Love '' || 2022. ||Lacey Duke |- | ''Hot Shit '' || 2022. || |- | '' Put It On Da Floor Again '' || 2023. || |- | '' JEALOUSY'' || 2023. || |- | '' Bongos '' || 2023. || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Discogs artist| artist = Cardi B}} * {{ИМДб име|id=nm0000182|name=Карди Би}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|ЛГБТ+|САД}} {{СОРТИРАЊЕ:Би, Карди}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Амерички репери]] [[Категорија:Амерички хип-хоп музичари]] [[Категорија:ЛГБТ+ музичари]] [[Категорија:Добитници награде Греми]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] jca2huouwy4nl9vcszkf47q1i4ny5d4 30099050 30099044 2025-06-27T19:44:34Z Ruach Chayim 323597 /* Дискографија */ 30099050 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Карди Би | слика = Cardi B 2021 02.jpg | опис_слике = Карди Би, 2021. | име_по_рођењу = Белкалис Марленис Алманзар | остала_имена = Белкалис Алманзар Сефус | датум_рођења = {{датум рођења|1992|10|11|год=да}} | место_рођења = [[Њујорк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | занимање = {{flatlist| * реперка * текстописац * глумица }} | активни_период = 2015—данас | супружник = {{marriage|-{[[Offset]]}-|2017}} | деца = 2 | потпис = Cardi B sig.svg | module = {{Инфокутија Музичар|embed=yes | жанр = {{hlist|[[Хип-хоп музика|хип-хоп]]|[[Треп музика|треп]]}} | инструменти = вокал | издавачке_куће = {{hlist||-{KSR}-<ref>{{Cite web|url=https://ksrgroupllc.com/cardi-b/|title=CARDI B &#124; KSR Group|access-date=07. 09. 2023|archive-date=28. 07. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200728130713/https://ksrgroupllc.com/cardi-b/|url-status=}}</ref>|-{[[Atlantic Records|Atlantic]]}-}} | веб-сајт = {{URL|Cardib.com}} }} }} '''Белкалис Марленис Алманзар''' ({{јез-ен|Belcalis Marlenis Almanzar}}; [[Њујорк]], [[11. октобар]] [[1992]]), познатија под уметничким именом '''Карди Би''' ({{јез-ен|Cardi B}}), [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] је реперка и телевизијска личност. Рођена је на [[Менхетн]]у, а одрасла је у [[Бронкс]]у.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.billboard.com/articles/news/lifestyle/7768025/cardi-b-fashion-designer-rejection |title=Cardi B Opens Up About Being Rejected by Fashion Designers |date= |website= |publisher= |access-date=28. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.thefader.com/2017/06/22/cardi-b-cover-story-interview |title=Cardi B Did It Her Way |date= |website= |publisher= |access-date=28. 12. 2017}}</ref> Карди Би је превасходно постала позната преко друштвених мрежа [[Инстаграм]] и Вајн, да би током 2015. и 2017. године затим учествовала у ријалити шоу програму ''-{Love & Hip Hop}-'' на каналу -{[[VH1]]}-.<ref>{{cite web|url=http://www.thefader.com/2016/02/29/cardi-b-interview|title=Cardi B's So-Called Life|last=Kameir|first=Rawiya|date=29. 2. 2016|website=The Fader|language=English}}</ref> У јуну 2017. године је постигла свој први значајнији успех у музици синглом ''-{Bodak Yellow}-'', који се попео на врх [[Билборд хот 100|Билбордове хот 100]] топ-листе, чиме је Карди Би постала први женски хип хоп извођач којем је то пошло за руком у претходних двадесет година.<ref>{{cite web|url=https://www.vox.com/culture/2017/9/25/16361722/cardi-b-bodak-yellow-number-1-taylor-swift|title=Cardi B is now the first female solo rapper to top the Billboard 100 chart since 1998|website=Vox.com|language=English|date=25. 9. 2017}}</ref> Она је затим следеће године поновила тај успех сингловима ''-{I Like It}-'' у сарадњи са [[Бед Бани|Бед Банијем]] и [[Џеј Балвин|Џејем Балвином]] и ''-{Girls Like You}-'' са групом [[Maroon 5]].<ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8463605/cardi-b-i-like-it-hot-100-number-one-j-balvin-bad-bunny |title=Cardi B Becomes First Female Rapper With Two Billboard Hot 100 No. 1s, as 'I Like It', With Bad Bunny & J Balvin, Follows 'Bodak Yellow' to the Top |last=Trust |first=Gary |date=2. 7. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8476577/maroon-5-girls-like-you-hot-100-number-one-cardi-b |title=Maroon 5 & Cardi B's 'Girls Like You' Hits No. 1 on Hot 100, Eminem & 5 Seconds of Summer New to Top 10 |last=Trust |first=Gary |date=24. 9. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref> Свој албум првенац, под називом ''-{Invasion of Privacy}-'', је издала у априлу 2018. године. Албум је заузео прво место [[Билборд 200|Билбордове листе]], а такође поседује и троструку платинасту сертификацију од стране [[Америчко удружење дискографских кућа|Америчког удружења дискографских кућа]], као и [[Греми награда|Греми награду]] за хип хоп албум године.<ref>{{Cite news |url=https://www.billboard.com/articles/columns/chart-beat/8337801/cardi-b-invasion-of-privacy-debuts-at-no-1-on-billboard-200-album-chart |title=Cardi B's 'Invasion of Privacy' Debuts at No. 1 on Billboard 200 Chart |last=Caulfield |first=Keith |date=15. 3. 2018 |work=Billboard |language=English}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://ew.com/grammys/2019/02/10/cardi-b-best-rap-album/ |title=Cardi B becomes first solo female artist to win Best Rap Album at Grammys |date=10. 2. 2019 |work=Entertainment Weekly |language=English}}</ref> У браку са репером и чланом групе [[Мигос]], Офсетом, Карди Би је добила ћерку 2018. године. == Дискографија == * ''-{Invasion of Privacy}-'' (2018) * ''-{Am I the Drama?}-'' (2025) === Видеографија === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Cheap Ass Weave'' || 2015. || Ренел Џоли |- | ''Foreva'' || 2016. || Picture Perfect |- | ''Washpoppin'' || 2016. || Picture Perfect |- | ''Look At Me'' || 2016. || Benji Filmz |- | '' La Modelo'' || 2017. || Нуно Гомез |- | ''No Limit (Remix)'' || 2017. || Daniel Cz |- | '' Red Barz'' || 2017. || Benji Filmz |- | ''Lick" (Remix)'' || 2017. || Mazi O |- | ''Pull Up'' || 2017. || Benji Filmz |- | ''Bodak Yellow'' || 2017. || Picture Perfect |- | ''MotorSport'' || 2017. || Bradley,Pablo,Quavo |- | ''Bartier Cardi'' || 2018. || Петра Колинс |- | ''Finesse (Remix)'' || 2018. || Бруно Марс,Флорент Декард |- | ''Backin' It Up'' || 2018. || Kid Art |- | ''Be Careful'' || 2018. || Џора Франциз |- | ''Taki Taki'' || 2018. || Колин Тили |- | ''I Like It'' || 2018. || Еиф Ривера |- | ''Mi Mami'' || 2018. || Фернандо Луго |- | ''Ring'' || 2018. || Мајк Хо |- | ''Money'' || 2018. || Џора Франциз |- | ''Please Me'' || 2019. || Бруно Марс,Флорент Декард |- | ''Twerk'' || 2019. || Daps,Сара Лакомбе |- | ''Thotiana (Remix)'' || 2019. || Кол Бенет |- | ''Press'' || 2019. || Џора Франциз,Карди Би |- | ''Clout'' || 2019. || Даниел Расел |- | '' Wish Wish'' || 2019. || Еиф Ривера |- | ''Writing on the Wall'' || 2019. || Myles Whittingham,French Montana |- | ''Yes'' || 2019. || Еиф Ривера |- | ''WAP'' || 2020. || Колин Тили |- | ''Me Gusta'' || 2020. || Даниел Расел |- | ''Up'' || 2021. ||Tanu Muino |- | ''Rumors'' || 2021. ||Tanu Muino |- | ''No Love '' || 2022. ||Lacey Duke |- | ''Hot Shit '' || 2022. || |- | '' Put It On Da Floor Again '' || 2023. || |- | '' JEALOUSY'' || 2023. || |- | '' Bongos '' || 2023. || |} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Discogs artist| artist = Cardi B}} * {{ИМДб име|id=nm0000182|name=Карди Би}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|ЛГБТ+|САД}} {{СОРТИРАЊЕ:Би, Карди}} [[Категорија:Рођени 1992.]] [[Категорија:Амерички репери]] [[Категорија:Амерички хип-хоп музичари]] [[Категорија:ЛГБТ+ музичари]] [[Категорија:Добитници награде Греми]] [[Категорија:Људи под псеудонимом]] 8x7fmdqtq67jiv5jws8is9e7w1w5a3l 0 2093019 30099398 30097568 2025-06-28T08:15:26Z Marko Mlinarić 317145 30099398 wikitext text/x-wiki '''Квантна спознаја''' представља ново поље које примењује математички формализам [[квантна механика|квантне теорије]] тако да моделује когнитивне појаве као што је обрада информација од стране људског мозга, језика, одлучивања, људског памћења, концепата и концептуалног образложења, људског суда и [[Опажање|перцепције]].<ref name="Khrennikov2010">Khrennikov, A. "Ubiquitous Quantum Structure: from Psychology to Finances". Springer, 2010.</ref><ref name="BusemeyerBruza2012">Busemeyer, J., Bruza, P. (2012), Quantum Models of Cognition and Decision, Cambridge University Press, Cambridge.</ref><ref>Pothos, E. M., & Busemeyer, J. R. (2013). Can quantum probability provide a new direction for cognitive modeling. Behavioral and Brain Sciences,36,255–274.</ref><ref>Wang, Z., Busemeyer, J. R., Atmanspacher, H., & Pothos, E. M. (2013). The potential of using quantum theory to build models of cognition. Topics in Cognitive Science, 5(4), 672-688.</ref> Поље се јасно разликује од [[квантног ума]] јер се не ослања на хипотезу да постоји нешто микро-физичко квантно механичко око мозга. Квантна сазнања се заснивају на квантној-парадигми<ref>Khrennikov, A. 2006. Quantum-like brain: {{cite journal|author= |title=Interference of minds |journal=Biosystems|date=|volume=84|issue=3|pages=225–241}}, </ref><ref>Khrennikov, A. Information Dynamics in Cognitive, Psychological, Social, and Anomalous Phenomena (Fundamental Theories of Physics) (Volume 138), Kluwer, 2004.</ref> или генерализованој квантној парадигми<ref>Atmanspacher, H., Römer, H., & Walach, H. (2002). Weak quantum theory: Complementarity and entanglement in physics and beyond. Foundations of Physics, 32(3), 379–406.</ref> или парадигми квантне структуре<ref>Aerts, D. & Aerts, S. (1994) Applications of quantum statistics in psychological studies of decision processes. Foundations of Science, 1, 85–97.</ref> да се обрада информација од стране сложених система као што је мозак, узимајући у обзир контекстуалну зависност информација и пробабилистичког расуђивања, може се математички описати у оквиру квантне информације и квантне теорије вероватноће. Квантна спознаја користи математички формализам квантне теорије да инспирише и формализује моделе сазнања које имају за циљ напредовање у односу на моделе засноване на традиционалној класичној [[Teorija verovatnoće|теорији вероватноће]]. Ова област се фокусира на феномене моделовања у [[Когнитивна наука|когнитивној науци]] који су се супротстављали традиционалним техникама или где су традиционални модели, како изгледа, постигли баријеру (нпр. Људску меморију<ref name="Bruza2009">Bruza, P., Kitto, K., Nelson, D., & McEvoy, C. (2009). {{cite journal|title=Is there something quantum-like about the human mental lexicon? |journal=Journal of Mathematical Psychology|date=2009|volume=53|issue=5|pages=362–377|doi=10.1016/j.jmp.2009.04.004 |pmid=20224806 |last1=Bruza |first1=P. |last2=Kitto |first2=K. |last3=Nelson |first3=D. |last4=McEvoy |first4=C. |pmc=2834425 }} 53(5), 362–377.</ref>), и преференције у моделирању у теорији одлучивања која су парадоксална са традиционалног рационалног становишта(нпр. преокрет приоритета<ref>Lambert Mogiliansky, A., Zamir, S., & Zwirn, H. (2009). Type indeterminacy: A model of the KT (Kahneman–Tversky)-man. Journal of Mathematical Psychology, 53(5), 349–361.</ref>). Пошто је употреба квантно-теоријског оквира намењена моделирању, идентификација квантних структура у когнитивним феноменима не претпоставља постојање микроскопских квантних процеса у људском мозгу.<ref name="deBarrosSuppes2009">de Barros, J. A., Suppes, P. (2009). {{cite journal|author= |title=Quantum mechanics, interference, and the brain |journal=Journal of Mathematical Psychology|date=|volume=53|issue=5|pages=}}, 306–313.</ref> == Главни субјекти истраживања == ==== Квантни модели обраде информација ("квантни мозак") ==== Мозак је дефинитивно макроскопски физички систем који делује на вагу (времена, простора, температуре) који се битно разликују од одговарајућих квантних скала. Макроскопски квантни физички феномени као што је нпр. [[Boze-Ajnštajnov kondenzat|Бозе-Ајнштајнов кондензат]] такође карактеришу посебни услови који дефинитивно нису испуњени у мозгу. Посебно, мозак је једноставно превише врућ да би могао да обави стварну квантну обраду информација, тј. да користе квантне носаче информација попут [[фотон]]а, [[Jon|јона]], [[Elektron|електрона]]. Као што је уобичајено прихваћено у науци мозга, основна јединица обраде информација је неурон. Јасно је да неурон не може бити у суперпозицији два стања: пуцање и не пуцање. Стога, не може произвести суперпозицију која игра основну улогу у обради квантне информације. Суперпосиције менталних стања стварају комплексне неуронске мреже неурона (а то су класичне неуронске мреже). Квантна заједница за когницију наводи да активност таквих неуронских мрежа може произвести ефекте који се формално описују као сметње (вероватноћа) и заплета. У начелу, заједница не покушава да створи конкретне моделе квантне представе информација у мозгу .<ref>Khrennikov, A. 2008. {{cite journal|author= |title=The Quantum-Like Brain on the Cognitive and Subcognitive Time Scales |journal=Journal of Consciousness Studies |date=|volume=15|issue=7|pages=}}</ref> Пројекат квантне спознаје заснован је на запажању да су различити когнитивни феномени адекватније описани квантном теоријом информација и квантном вероватноћом него одговарајућим класичним теоријама, види примере испод. Тако се квантни формализам сматра оперативним формализмом који описује некласичку обраду пробабилистичких података. Недавне деривације комплетног квантног формализма од једноставних оперативних принципа за представљање информација подржавају темеље квантне когнитивности. Субјективни поглед на квантну вероватноћу, коју је развио Ц. Фуцхс и сарадници<ref>Caves, C. M., Fuchs, C. A., & Schack, R. (2002). Quantum probabilities as Bayesian probabilities. Physical review A, 65(2), 022305.</ref> , такође подржава приступ квантног сазнања, посебно коришћење квантних вероватноћа за опис процеса доношења одлука. Иако у овом тренутку не можемо представити конкретне неурофизиолошке механизме стварања квантно-приказане информације у мозгу,<ref>{{cite journal|author=Van den Noort, M., Lim, S., & Bosch, P. (2016)|title=On the need to unify neuroscience and physics|journal=Neuroimmunology and Neuroinflammation, 3, 271–273|date=2016 |volume=3 |issue=12 |page=271 |doi=10.20517/2347-8659.2016.55 |url=http://nnjournal.net/article/view/1855/1275|access-date=04. 01. 2018|archive-date=19. 12. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171219190512/http://nnjournal.net/article/view/1855/1275|url-status=}}</ref> можемо представити опште информативне смернице које подржавају идеју да се обрада информација у мозгу поклапа са квантним информацијама и вјероватноћом. Овде, контекстуалност је кључна реч, погледајте монографију Хренникова за детаљно представљање ове тачке гледишта. Квантна механика је фундаментално контекстуална<ref name="Khrennikov2010"/> for detailed representation of this viewpoint. Quantum mechanics is fundamentally contextual.<ref>Khrennikov, A., "Contextual Approach to Quantum Formalism" (Fundamental Theories of Physics 160), Springer, 2009.</ref>. Квантни системи немају објективне карактеристике које се могу дефинисати независно од контекста мерења. (Као што је нагласио Н. Бохр, мора се узети у обзир читав експериментални аранжман.) Контекстуалност подразумијева постојање некомпатибилних менталних варијабли, кршење класичног закона укупне вјероватноће и (конструктивних и деструктивних) ефеката интерференције. Тако се приступ квантне когнитивности може сматрати покушајем да се формализује контекстуалност менталних процеса коришћењем математичког апарата квантне механике. ==== Доношење одлука ==== Претпоставимо да је особа добила прилику да игра два круга следеће игре: кованица одређује да ли ће субјект освојити 200 долара или изгубити 100 долара. Претпоставимо да је субјект одлучио да игра први круг и то чини. Неким субјектима се даје резултат (победа или губљење) првог круга, док други субјекти још увек не добијају никакве информације о резултатима. Затим човек који врши експеримент пита да ли субјект жели да игра други круг. Извођење овог експеримента са стварним субјектима даје следеће резултате: # Када субјекти верују да су освојили први круг, већина испитаника бира да поново игра у другом кругу. # Када субјекти верују да су изгубили први круг, већина испитаника бира да се поново игра у другом кругу. С обзиром на ова два одвојена избора, наравно у складу са начелом теорије рационалног одлучивања, они би такође требало да играју други круг чак и ако не знају или не размишљају о исходу првог круга.<ref>{{cite book|author=Savage, L. J|title=The Foundations of Statistics |url=https://archive.org/details/foundationsofsta0000sava|location= |publisher= New York, Wiley|year=1954}}. John Wiley &amp; Sons.</ref> Али, експериментом је показано, када субјектима није речен резултат првог круга, већина њих одбија да игра други круг.<ref>Tversky, A., Shafir, E. (1992). {{cite journal|author= |title=The disjunction effect in choice under uncertainty |journal=Psychological Science|date=|volume=3|issue=|pages=}}, 305–309.</ref> Овај акључак крши закон тоталне вероватноће, али се то може објаснити као ефекат квантне интерференције на начин сличан објашњењу резултата двоструког експеримента у квантној физици. <ref name="BusemeyerBruza2012"/><ref>Pothos, E. M., & Busemeyer, J. R. (2009). A quantum probability explanation for violations of ‘rational’decision theory. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, 276(1665), 2171–2178.</ref><ref name="YukalovSornette2009">Yukalov, V. I., & Sornette, D. (2011). Decision theory with prospect interference and entanglement. Theory and Decision, 70(3), 283–328.</ref> Горње одступања од класичних рационалних очекивања у одлукама извршиоца произлазе из познатих парадокса у економији понашања, то јест, парадоксима Аллаис, Еллсберг и Мацхина.<ref>Allais, M. (1953). {{cite journal|author= |title=Le comportement de l'homme rationnel devant le risque: Critique des postulats et axiomes de l'ecole Americaine |journal=Econometrica|date=|volume=21|issue=|pages=}}, 503–546.</ref><ref>{{cite book|last1=Ellsberg |first1=D |title=Risk, ambiguity, and the Savage axioms|url=https://archive.org/details/RiskAmbiguityAndTheSavageAxioms|location=|publisher=|year=1961}}. ''Quarterly Journal of Economics 75'', 643–669.</ref><ref>Machina, M. J. (2009). {{cite journal|author= |title=Risk, ambiguity, and the dark-dependence axioms |journal=American Econonomical Review|date=|volume=99|issue=|pages=}}, 385–392.</ref> Ова одступања се могу објаснити ако се претпостави да укупни концептуални предео који утиче на избор субјекта, нити је предвидив и нити се може контролисати.<ref>Aerts, D., Sozzo, S., Tapia, J. (2012). A quantum model for the Ellsberg and Machina paradoxes. In ''Quantum Interaction 2012'', Busemeyer, J., Dubois, F., Lambert-Mogilansky, A., editors, 48–59, LNCS 7620 (Springer, Berlin).</ref><ref>Aerts, D., Sozzo, S., Tapia, J. (2013). {{cite journal|author= |title=Identifying quantum structures in the Ellsberg paradox |journal=|arxiv= 1302.3850v1 [physics.soc-ph]|date=|volume=|issue=|pages=}}.</ref><ref>{{cite book|author=La Mura, P|title=Projective expected utility|location=|publisher=|year=2009}}. Journal of Mathematical Psychology, 53(5), 408–414.</ref><ref name="YukalovSornette2009"/> ==== Људске процене вероватноће ==== Квантна вероватноћа даје нови начин да се објасне грешке при човековом расуђивању вероватноће, укључујући грешке конјукције и дисјункције<ref>Tversky, A., Kahneman, D. (1983). {{cite journal|author= |title=Extensional versus intuitive reasoning: The conjunction fallacy in probability judgment |journal=Psychological Review|date=|volume=90|issue=|pages=}}, 293–315.</ref>. Грешка конјукције се јавља када особа процењује вероватноћу вероватног догађаја Л ''и'' вјероватноћу неизвесног догађаја У, тако да вероватноћа догађаја Л буде већа од неизвесног догађаја У; грешка дисјункције се јавља када особа процени вероватноћу да је вероватни догађај Л већи од вероватноће извесног догађаја Л ''или'' неизвесног догађаја У. Теорија квантне вероватноће је генерализација теорије [[Бајесова вероватноћа|Бајесове вероватноће]] јер се заснива на скупу [[Џон фон Нојман|фон Нојманових]] аксиома које слабе неке од класичних [[Аксиоме вероватноће|аксиома Колмогорова]]. Квантни модел уводи нови фундаментални концепт спознаје - компатибилност насупрот некомпатибилности питања и ефекат који може имати на секвенцијални редослед пресуда. Квантна вероватноћа даје једноставан приказ грешака везивања и дисјункције, као и многе друге закључке као што су ефекти редоследа процене вероватноће.<ref name="Aerts2009">Aerts D. (2009a). Quantum structure in cognition. ''Journal of Mathematical Psychology 53'', 314–348.</ref><ref>Busemeyer, J. R., Pothos, E., Franco, R., Trueblood, J. S. (2011). {{cite journal|author= |title=A quantum theoretical explanation for probability judgment 'errors' |journal=Psychological Review|date=|volume=118|issue=|pages=}}, 193–218.</ref><ref>Trueblood, J. S., & Busemeyer, J. R. (2011). A quantum probability account of order effects in inference. Cognitive science, 35(8), 1518–1552.</ref> [[Парадокс лажљивца]] – Додатни утицај људског субјекта на истинитосно понашање когнитивног ентитета експлицитно је изложен [[Парадокс лажљивца]], односно истинској вриједности реченице попут "ова реченица је лажна". Можемо показати да је истинито-лажно стање овог парадокса представљено у сложеном [[Hilbertov prostor|Хилбертовом простору]], док су типичне осцилације између истинског и лажног описане динамички помоћу [[Šredingerova jednačina|Шредингерове диференцијалне једначине]]<ref>Aerts, D., Broekaert, J., Smets, S. (1999). {{cite journal|author= |title=The liar paradox in a quantum mechanical perspective |journal=Foundations of Science|date=|volume=4|issue=|pages=}}, 115–132.</ref><ref>Aerts, D., Aerts, S., Broekaert, J., Gabora, L. (2000). {{cite journal|title=The violation of Bell inequalities in the macroworld |journal=Foundations of Physics|date=2000|volume=30|issue=9|bibcode=2000FoPh...30.1387A |last1=Aerts |first1=Diederik |last2=Aerts |first2=Sven |last3=Broekaert |first3=Jan |last4=Gabora |first4=Liane |page=1387 |doi=10.1023/A:1026449716544 |arxiv=quant-ph/0007044 }}, 1387–1414.</ref> . ==== Представљање знања ==== Концепти су основни когнитивни феномени који пружају садржај за закључивање, објашњење и разумевање језика. Когнитивна психологија је истраживала различите приступе за разумевање концепата укључујући примере, прототипе и неуронске мреже, и идентификовани су различити основни проблеми, као што је експериментално тестирано не класично понашање за конјукцију и дисјункцију концепата, конкретније Љубимац-Риба проблем или '''guppy''' ефекат,<ref>Osherson, D. N., Smith, E. E. (1981) On the adequacy of prototype theory as a theory of concepts. Cognition 9, 35–58</ref> и продужавање и смањење тежине чланства за конјункцију и дисјункцију концепата.<ref name="Hampton1988a">Hampton, J. A. (1988a). Overextension of conjunctive concepts: Evidence for a unitary model for concept typicality and class inclusion. ''Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition 14'', 12–32</ref><ref name="Hampton1988b">Hampton, J. A. (1988b). Disjunction of natural concepts. ''Memory & Cognition 16'', 579–591.</ref> Све у свему, квантна сазнања поделила су квантну теорију на три основна концепта: # Искористити контекстуалност квантне теорије како би објаснила контекстуалност концепата у когницији и језику и појаву насталих особина када се концепти комбинују<ref name="deBarrosSuppes2009"/><ref name="AertsGabora2005a">Aerts, D., Gabora, L. (2005). {{cite journal|author= |title=A state-context-property model of concepts and their combinations I: The structure of the sets of contexts and properties |journal=Kybernetes |date=34|volume=|issue=1&2|pages=167–191}} (1&2), .</ref><ref name="AertsGabora2005b">Aerts, D., Gabora, L. (2005). {{cite journal|author= |title=A state-context-property model of concepts and their combinations II: A Hilbert space representation |journal=Kybernetes |date=|volume=34|issue=1&2|pages=192–221|doi=10.1108/03684920510575807 |arxiv=quant-ph/0402205 }}(1&2), .</ref><ref>Gabora, L., Aerts, D. (2002). {{cite journal|title=Contextualizing concepts using a mathematical generalization of the quantum formalism |journal=Journal of Experimental and Theoretical Artificial Intelligence |date=2002|volume=14|issue=4|pages=327–358|doi=10.1080/09528130210162253 |last1=Gabora |first1=Liane |last2=Aerts |first2=Diederik }} (4), 327–358.</ref><ref name="WiddowsPeters2003">Widdows, D., Peters, S. (2003). {{cite journal|author= |title=Word Vectors and Quantum Logic: Experiments with negation and disjunction |journal=Eighth Mathematics of Language Conference|date=|volume=|issue=|pages=}}, 141–154.</ref> # Користите [[Kvantno sprezanje|квантно спрезање]] како бисте моделирали семантику концепцијских комбинација на не-декомпозиционистички начин, и узети у обзир настајуће особине/ сараднике / закључке у односу на концепцијске комбинације {{чињеница|date=06. 2019.}} # Користите квантну суперпозицију како бисте објаснили појаву новог концепта када се концепти комбинују, и као последица тога представљамо модел који образлаже ситуацију Љубимац-Риба, и продужавање и смањење тежине чланства за конјункцију и дисјункцију концепата. Велика количина података које је прикупио Хамптон<ref name="Hampton1988a"/><ref name="Hampton1988b"/> о комбинацији два концепта може се моделирати у специфичном квантно-теоријском оквиру у Фоковом простору где посматрана одступања од теорије класичног скупа (fuzzy set) те горе поменуто прекомерно и недовољно повећање тежине чланства објашњавају се у контекстуалним интеракцијама, суперпозицији, интерференцији, спрезању и појављивању<ref name="Aerts2009"/><ref>Aerts, D. (2009b). Quantum particles as conceptual entities: A possible explanatory framework for quantum theory. ''Foundations of Science 14'', 361–411.</ref><ref>Aerts, D., Broekaert, J., Gabora, L., Sozzo, S. (2013). {{cite journal|title=Quantum structure and human thought |journal=Behavioral and Brain Sciences |date=2013|volume=36|issue=3|pages=274–276|doi=10.1017/S0140525X12002841 |pmid=23673022 |last1=Aerts |first1=Diederik |last2=Broekaert |first2=Jan |last3=Gabora |first3=Liane |last4=Sozzo |first4=Sandro }} (3), 274–276.</ref><ref>Aerts, D., Gabora, L., Sozzo, S. {{cite book|author= |јоurnal=Topics in Cognitive Science|title=Concepts and their dynamics: A quantum-theoretic modeling of human thought |location= |publisher= |year=2013 |editor= }}. In print. ''ArXiv: 1206.1069v1 [cs.AI].</ref> . Шта више, спроведен је когнитивни тест на одређеној концептуалној комбинацији која директно открива, кроз кршење Белових неједнакости, квантно спрезање међу концепте компоненти.<ref>Aerts, D., Sozzo, S. (2012). Quantum structures in cognition: Why and how concepts are entangled. In ''Quantum Interaction 2011'', Song, D., Melucci, M., Frommholz, I., editors, 118–1299, LNCS 7052 (Springer, Berlin).</ref><ref>Aerts, D., Sozzo, S. (2013). {{cite journal|author= |title=Quantum entanglement in concept combinations |journal=International Journal of Theoretical Physics|arxiv= 1302.3831v1 [cs.Ai]|date=|volume=|issue=|pages=}}.</ref> ==== Људска меморија ==== Хипотеза да можда постоји нешто квантно у умној функцији човека је изнесена заједно са формулом квантног спрезања, чији покушај да моделира ефекат да када је асоцијативна мрежа речи активирана током проучавања у меморијском експерименту, она се понаша као квантно-спрегнут систем.<ref name="Bruza2009"/> Моделе когнитивних чинилаца и меморије засноване на квантним колективама предложио је Как Субхаш({{јез-енг| Subhash Kak}}).<ref>Kak, S. The three languages of the brain: quantum, reorganizational, and associative. In Learning as Self-Organization, [[Karl H. Pribram|Karl Pribram]] and J. King (editors). Lawrence Erlbaum Associates, Mahwah, NJ, (1996). стр. 185–219.</ref><ref>Kak, S. Biological memories and agents as quantum collectives. NeuroQuantology 11: 391–398, 2013.</ref> Али он такође указује на специфичне проблеме ограничења посматрања и контроле ових сећања због основних логичких разлога<ref>Kak, S. Observability and computability in physics, Quantum Matter 3: 172–176, 2014.</ref> . ==== Семантичка анализа и проналажење информација ==== Истраживање је имало дубок утицај на разумијевање и на почетни развој формализма за добијање семантичких информација који се баве концептима, њиховим комбинацијама и променљивом контексту у зборнику неструктурираних докумената. Ова загонетка [[Obrada prirodnih jezika|обраде природног језика]] (ОПЈ) ({{јез-енг|Natural language processing (NLP)}}) и [[Pretraživanje informacija|претраживање информација]] (ПИ) ({{јез-енг|Information retrieval (IR)}}) на интернету- и базе података уопште- може се решити користећи математички формализам квантне теорије. Као основни кораци, (а) семинална књига "Геометрија проналаска информација" К. Ван Ријсбергена<ref>{{cite book|author=Van Rijsbergen, K|title=The Geometry of Information Retrieval |url=https://archive.org/details/geometryofinform0000vanr|location= |publisher= Cambridge University Press|year=2004|isbn=978-0-521-83805-4 }}. Cambridge.</ref> је увела приступ квантне структуре проналажења информација, (б) Видовс и Питерс су користили квантно логичку негацију за конкретни систем тражења,<ref name="WiddowsPeters2003"/><ref>Widdows, D.: Geometry and meaning. {{cite book|author= |title=CSLI Publications |location=|publisher=University of Chicago Press|year=2006|id=|pages=}}</ref> и Ерз и Закхор су идентификовали квантну структуру у теоријама семантичког простора, као што је латентна семантичка анализа.<ref>Aerts, D., Czachor, M. (2004). {{cite journal|title=Quantum aspects of semantic analysis and symbolic artificial intelligence |journal=Journal of Physics A |date=2004|volume=37|issue=12|pages=L123–L132|doi=10.1088/0305-4470/37/12/L01 |arxiv=quant-ph/0309022 |last1=Aerts |first1=Diederik |last2=Czachor |first2=Marek }}.</ref> Од тада, употреба техника и процедура индукованих од математичких формализама квантне теорије - Хилбертов простор, квантна логика и вероватноћа, некомутативне алгебре и сл. - у областима као што су проналажења информација и обраде природног језика, произвела је значајне резултате.<ref>{{Cite web |url=https://www.rosoka.com/sites/default/files/ParserlessExtraction.pdf |title=Архивирана копија |access-date=05. 01. 2018 |archive-date=04. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170404131640/https://www.rosoka.com/sites/default/files/ParserlessExtraction.pdf |url-status=dead }}</ref> ==== Људска перцепција ==== Би-стабилни перцептуални феномени су фасцинантна тема у области перцепције. Ако стимулус има двосмислено тумачење, као што је Некерова коцка, тумачење има тенденцију да осцилира кроз време. Квантни модели су развијени да предвиде временски период између осцилација и како се ови периоди мењају са учесталошћу мерења<ref>Atmanspacher, H., Filk, T., Romer, H. (2004). {{cite journal|author= |title=Quantum zeno features of bi-stable perception |journal=Biological Cybernetics|date=|volume=90|issue=|pages=}}, 33–40.</ref>. Елио Конте је развио квантну теорију и одговарајући модел како би објаснио ефекте интерференције добијене мерењем нејасних фигура.<ref name="Conte">{{cite journal|last1=Conte |first1=Elio |title=Some remarks on an experiment suggesting quantum-like behavior of cognitive entities and formulation of an abstract quantum mechanical formalism to describe cognitive entity and its dynamics |year=2007 |last2=Todarello |first2=Orlando |last3=Federici |first3=Antonio |last4=Vitiello |first4=Francesco |last5=Lopane |first5=Michele |last6=Khrennikov |first6=Andrei |last7=Zbilut |first7=Joseph P. |journal=Chaos, Solitons & Fractals |issue=5 |pages=1076–1088 |arxiv=0710.5092 |bibcode=2007CSF....31.1076C |s2cid=119285515 |url= |volume=31|doi= 10.1016/j.chaos.2005.09.061}}</ref><ref>Conte, E., Khrennikov, A., Todarello, O., Federici, A., Zbilut, J. P. (2009). {{cite journal|author= |title=Mental states follow quantum mechanics during perception and cognition of ambiguous figures |journal=Open Systems and Information Dynamics|date=|volume=16|issue=|pages=}}, 1–17.</ref><ref>Conte, E., Khrennikov A., Todarello, O., De Robertis, R., Federici, A., Zbilut, J. P. (2011). {{cite journal|author= |title=On the possibility that we think in a quantum mechanical manner: An experimental verification of existing quantum interference effects in cognitive anomaly of Conjunction Fallacy |journal=Chaos and Complexity Letters|date=|volume=4|issue=|pages=}}, 123–136.</ref><ref>Conte, E., Santacroce, N., Laterza, V., Conte, S., Federici A., Todarello, O. (2012). {{cite journal|author= |title=The brain knows more than it admits: A quantum model and its experimental confirmation |journal=Electronic Journal of Theoretical Physics|date=|volume=9|issue=|pages=}}, 72–110.</ref> ====== Гешталтова перцепција ====== Постоје очигледне сличности између перцепције Гешталт-а и квантне теорије. У чланку који говори о примени Гешталт-а у хемији, Антон Аман пише: "Квантна механика не објашњава Гешталт перцепцију, наравно, али у квантној механици и Гешталт психологији постоје скоро изоморфне концепције и проблеми: # Слично као што је случај са Гешталт концептом, облик квантног објекта не постоји а приори, али зависи од интеракције овог квантног објекта са окружењем (на примјер: посматрач или апарат за мјерење). # Квантна механика и перцепција Гешталта су организовани на холистички начин. Субентити не морају нужно постојати у посебном смислу. * У квантној механици и Гешталт перцепцији предмети морају бити креирани елиминацијом холистичких корелација са "остатком света"."<ref name="amann-1993">{{cite journal |last1= Amann|first1= Anton|date= 1993|title= The Gestalt Problem in Quantum Theory: Generation of Molecular Shape by the Environment|url= |journal= Synthese|volume= 97|issue= 1|pages= 125–156|doi= 10.1007/BF01255834|jstor=20117832}}</ref> Аманн коментарише: "Структуралне сличности између перцепције Гешталт и квантне механике су на нивоу приче, али чак и параболе нас могу научити нешто, на пример, да је квантна механика више него само производ нумеричких резултата или да је Гешталт концепт више него само глупа идеја, неспојива са атомистичким концептима. "<ref name="amann-1993"/> ==== Квантни модели когниције у економији и финансијама ==== Претпоставка да обрада информација од стране агената на тржишту прати законе квантне теорије информација и квантне вероватноће активно су истраживали многи аутори, нпр. Е. Хејвен, О. Чаустова, А. Креников, погледајте књигу Е. Хејвена и А. Креникова,<ref>Haven E. and Khrennikov A. Quantum Social Science. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2012|id=|pages=}}</ref> за детаљну библиографију. Можемо споменути, на пример, Бохмов модел динамике цена акција у којима се квантни потенцијал ствара очекивањем агената финансијског тржишта и стога има менталну природу. Овај приступ се може користити за моделирање стварних финансијских података, види књигу Е. Хејвен и А. Креников (2012). ==== Примена теорије отворених квантних система на доношење одлука и "когниција ћелије" ==== Изоловани квантни систем је идеализовани теоретски ентитет. У стварности се морају узети у обзир интеракције са околином. Ово је предмет теорије отворених квантних система. Когнитивност је такође фундаментално контекстуална. Мозак је нека врста (само-) посматрача који доноси одлуке зависне од контекста. Ментално окружење игра кључну улогу у обради информација. Стога је природно применити теорију отворених квантних система да би описали процес доношења одлука као резултат квантно-динамичке динамике менталног стања система у интеракцији са окружењем. Опис процеса одлучивања је математички једнак опису процеса декохеренције. Ова идеја је истражена у низу радова мултидисциплинарне групе истраживача на Токијском универзитету.<ref>Asano, M., Ohya, M., Tanaka, Y., Basieva, I., Khrennikov, A., 2011. Quantum-like model of brain's functioning: Decision making from decoherence. {{cite journal|author= |title= |journal=Journal of Theoretical Biologyvol |date=|volume=281|issue=1|pages=56–64}}.</ref><ref>Asano, M., Basieva, I., Khrennikov, A., Ohya, M., Yamato, I. 2013. Non-Kolmogorovian Approach to the Context-Dependent Systems Breaking the Classical Probability Law Foundations of Physics, {{page2|date=|volume=43|issue=7|pages=895–911}}.</ref> Будући да се у квантном приступу формализам квантне механике сматра чистим оперативним формализмом, може се применити на опис обраде информација било којим биолошким системом, тј. не само људским бићима. На оперативном нивоу, врло је погодно размотрити нпр. ћелију као неку врсту доносиоца одлуке која обрађује информације у квантном информативном оквиру. Ова идеја истражена је у низу радова шведско-јапанске истраживачке групе користећи методе теорије отворених квантних система: изрази гена моделирани су као доношење одлука у процесу интеракције са окружењем<ref>Asano, M., Basieva, I., Khrennikov, A., Ohya, M., Tanaka, Y. Yamato, I. 2012. Quantum-like model for the adaptive dynamics of the genetic regulation of E. coli’s metabolism of glucose/lactose. System Synthetic Biology vol. 6(1–2) pp. 1–7.</ref> . == Историја квантне спознаје == Ево кратке историје примене формализма квантне теорије на теме из психологије. Идеје за примену квантних формализама на когницију први пут су се појавили у деведесетим годинама од стране Диедерик Артс ({{jez-hol|Diederik Aerts }}) и његових коаутора Џон Броекаерта ({{јез-енг|Jan Broekaert}}) и Соње Сметс, Харалд Атманспацхер ({{јез-енг|Harald Atmanspacher}}), Роберт Бордлеј ({{јез-енг|Robert Bordley}}) и Андреј Креников ({{јез-енг| Andrei Khrennikov}}). Посебно питање о квантној спознаји и одлуци појавило се у часопису математичке психологије (2009, volume 53), који је отворио врата ка овој теми. Објављено је неколико књига везаних за квантну спознају, укључујући и Креников (2004, 2010), Иванчић и Иванчић (2010), Бусемајер ({{јез-енг|Busemeyer}}) и Бруза (2012), Е. Конте (2012). Прва конференција о квантној интеракцији одржана је на Станфорду 2007. године у организацији Питер Брузе, Виллиам Лавлесс, Ц. ван Ријсберген и Дон Софге као део АААИ Пролећни Симпозијум Сериес-а. ==== Сродне теорије ==== Теоретски физичари Давид Бом ({{јез-енг| David Bohm}}) и Басил Хилеј ({{јез-енг| Basil Hiley}}) предложили су да [[Мисао|ум и материја]] изађу из "имплицитног поретка".<ref>B.J. Hiley: ''Particles, fields, and observers'', Volume I The Origins of Life, Part 1 Origin and Evolution of Life, Section II The Physical and Chemical Basis of Life. стр. 87–106 ([http://www.bbk.ac.uk/tpru/BasilHiley/Frontiersoflife.pdf PDF])</ref> Приступ Боma и Хилеја о уму и материји подржава филозоф Паво Пyлканен ({{jez-fin| Paavo Pylkkänen}}).<ref>{{Cite book|last1=Hiley|first1=Paavo|last2=Pylkkänen|first2=Basil J.|chapter=Naturalizing the mind in a quantum framework| editor-last = Pylkkänen | editor-first = Paavo | editor-last2 = Vadén | editor-first2 = Tere |title=Dimensions of conscious experience, Advances in Consciousness Research|volume=37|publisher=John Benjamins B.V. |year=2001|isbn=978-90-272-5157-2|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CCX1NhhpQNQC&pg=PA119 |pages=119–144}}</ref> Пулканен наглашава "непредвидиве, неконтролисане, недељиве и не-логичне" особине свесне мисли и повлачи паралеле у филозофски покрет који неки називају "пост-феноменологијом", а нарочито Паули Пулко појам "аконцептуалног искуства", неструктурираног, неартикулисаног и пре-логичког искуства.<ref>{{cite journal|last1=Pylkkänen|first1=Paavo|title=Can quantum analogies help us to understand the process of thought?|journal=Mind & Matter|volume=12|number=1|url=http://philpapers.org/archive/PYLCQA.1.pdf|pages=61-91, 83–84}}</ref> Математичке технике Контеове групе и Хајлеове групе укључују употребу Клифордове алгебре. Ове алгебре означавају "некомутативност" мисаоних процеса (на примјер, види: некомутативне операције у свакодневном животу). Међутим, област коју треба истражити јесте концепт латералног функционисања мозга. Неке студије у маркетингу односе се на бочне утицаје на когницију и емоције у обради стимулација везаних за везу. == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|last1=Hiley|first1=Paavo|last2=Pylkkänen|first2=Basil J.|chapter=Naturalizing the mind in a quantum framework| editor-last = Pylkkänen | editor-first = Paavo | editor-last2 = Vadén | editor-first2 = Tere |title=Dimensions of conscious experience, Advances in Consciousness Research|volume=37|publisher=John Benjamins B.V. |year=2001|isbn=978-90-272-5157-2|chapter-url=https://books.google.com/books?id=CCX1NhhpQNQC&pg=PA119 |pages=119–144}} {{Литература крај}} {{Подножје}} [[Категорија:Теорија одлучивања]] [[Категорија:Когнитивне науке]] ig5abnma15zm7ueaipn2yvj0pqkmptr 0 3422989 30098830 29906200 2025-06-27T15:51:09Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098830 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Кнедле | слика = Knedle_sa_sljivama.png | слика_ширина = | слика_опис = Кнедле | друго_име = | национална_кухиња = [[Српска кухиња]] | место_порекла = | регија/држава = {{застава|Србија}} | креатор = | врста_јела = [[колач]] | температура = хладно или топло | рок_трајања = | главни_састојци = [[кромпир]], [[брашно]], [[шећер]], [[маслац|путер]], [[презла]], [[шљиве]] или [[кајсије]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Кнедле''' су врста [[десерт]]а, који се у [[Србија|Србији]] најчешће прави са [[шљива]]ма или [[кајсија]]ма. Кнедле су посластица округластог облика, направљане од куваног теста на бази кромпира и брашна, у средини кога се налази најчешће шљива или кајсија.<ref>{{cite web |title=Šta znači KNEDLA? |url=http://staznaci.com/knedla |website=Šta znači |accessdate=27. 1. 2020}}</ref> Тако скуване кнедле, уваљају се у презле пропржене на путеру. Служе се посуте шећером, и евентуално [[цимет]]ом.<ref>{{cite web |title=Domaće knedle sa šljivama |url=https://www.lepaisrecna.rs/recepti/10279-domace-knedle-sa-sljivama.html |website=Lepa i srecna |accessdate=27. 1. 2020 |archive-date=27. 01. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200127222552/https://www.lepaisrecna.rs/recepti/10279-domace-knedle-sa-sljivama.html |url-status= }}</ref> ''Гомбоце'' су сличне кнедлама и верује се да потичу оригинално из [[Мађарска|Мађарске]] где се зову ''Szilvásgombóc'', али овај слаткиш својатају и [[Пољаци]] и [[Чеси]], [[Хрвати]], [[Словаци]] и [[Срби]].<ref>{{Cite web|url=https://noizz.rs/noizz-food/kako-se-kaze-knedle-sa-sljivama-ili-gomboce/pmxfkf7|title=Knedle sa šljivama ili gomboce? Da raspravimo ovo jednom za sva vremena|date=2020-08-02|website=Noizz.rs|language=rs|access-date=2022-06-24}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.coolinarika.com/recept/717998/ Рецепт за кнедле са шљивама], на сајту „Кулинарка“ {{Подножје|Кулинарство|Србија}} [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Слаткиши]] [[Категорија:Колачи]] [[Категорија:Храна]] nwzpxl6abq21v5xd2jwr8fthrga5sps 0 3489019 30099194 29385961 2025-06-27T22:26:10Z ~2025-89961 447297 30099194 wikitext text/x-wiki 30099201 30099194 2025-06-27T22:27:04Z ~2025-89961 447297 30099201 wikitext text/x-wiki 30099205 30099201 2025-06-27T22:27:29Z CarRadovan 116498 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-89961|~2025-89961]] ([[User talk:~2025-89961|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29385961 wikitext text/x-wiki [[Датотека:MrKrabs.png|десно|мини|Евгеније Краба]] '''Евгеније „Кеба” Краба''' је измишљени лик у цртаном филму [[Сунђер Боб Коцкалоне]]. Он је власник ресторана ''[[Код Кеба Крабе]]''. У том ресторану раде главни лик цртаног филма [[Сунђер Боб Коцкалоне (лик)|Сунђер Боб]] као роштиљџија, и Сунђер Бобов мрзовољни комшија [[Лигњослав Пипак]] као касир. Зову га и '''Господин Краба'''. Он је шкртица и воли паре. Живи у сидру у граду [[Коралово]] на дну мора са својом ћерком китом [[Уљешура|уљешуром]] [[Бисерка|Бисерком]]. У његовој возачкој дозволи пише да је рођен 30. новембра 1942. године. У младости је носио и бркове. Најбољи друг му је био [[Планктон (лик)|Шелдон Џејмс Планктон]] све док се нису посвађали. Од тада му је најгори непријатељ и конкуренција својим рестораном ''Кофа са Помијама''. Планктон стално покушава да из његовог ресторана украде тајни рецепт за Крабине чувене Кеба пљеске како би побољшао промет. Али увек неславно заврши и не докопа се рецепта. Дотад, Кебин ресторан Код Кеба Крабе је најбољи ресторан у Коралову. Гласове позајмили [[Владислава Ђорђевић]] ([[Б92]]) и [[Бранислав Платиша]] ([[Gold Diginet]])<ref name="Hist">{{cite episode|title=Krusty Krab Training Video|series=SpongeBob SquarePants|season=3|number=50b|network=Nickelodeon|airdate=10. 5. 2002|credits=Writers: [[Aaron Springer]], [[C.H. Greenblatt]], [[Kent Osborne]]}}</ref> {{Измишљени лик | боја = Црвена | име = Евгеније Краба | опис = | слика = | прво = Тражи се радник | последње = још увек се појављује | узрок = | надимак = Кеба | алијас = | врста = [[краба|морска краба]] | пол = мушкарац | године = 82 | рођен = [[30. новембар]] [[1942]]. | супружник = [[Баба Живка]] | деца = [[Бисерка Краба]] }} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20170330032707/http://www.imdb.com/character/ch0017143/ Mr. Kabs] on [[IMDb]] {{Сунђер Боб Коцкалоне}} {{Подножје}} [[Категорија:Ликови из Сунђер Боба Коцкалонеа]] gtx21akzojc2mmabvlv8aza8vw3gr3e 0 3866275 30099331 29194263 2025-06-28T01:05:33Z ~2025-90233 447330 30099331 wikitext text/x-wiki '''Flaš Gordon''' je junak svemirskog operskog stripa kreiranog i prvobitno nacrtanog od strane Aleks Raimond ([[Енглески језик|engl]]. [[Алекс Рејмонд|Alex Raymond]])<ref name="#1">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/874735437|title=Sci-Fi Chronicles : a Visual History of the Galaxy's Greatest Science Fiction|author=Haley, Guy,|isbn=9781770852648|location=Richmond Hill, Ontario|oclc=874735437}}</ref> [[Стрип|Strip]] je objavljen 7. januara 1934. godine, strip je inspirisan i stvoren da se takmiči sa već postojećim avanturističkim stripom Bak Rodžers ([[Енглески језик|engl]]. [[Buck Rogers]]).<ref name="#2">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/22182531|title=Flash Gordon|last=Raymond|first=Alex|date=©1990-<c1992>|publisher=Kitchen Sink Press|isbn=0878161147|location=Princeton, Wis.|oclc=22182531}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44573365|title=The guide to United States popular culture|author=Browne, Ray B. (Ray Broadus)|last2=Pat.|first2=Browne,|date=2001|publisher=Bowling Green State University Popular Press|isbn=0879728213|location=Bowling Green, OH|oclc=44573365}}</ref> Flaš Gordon strip je preveden na širokom spektru medija, uključujući i filmova, televizije i animiranog serijala. Najnovija verzija, Flaš Gordon televizijska serija, pojavili su se na Syfy kanalu u Sjedinjenim Američkim Državama u periodu 2007-2008. == Stvaranje == Strip stripovа Bak Rodžers je bio veomа komercijаlno uspešаn, koji se pojаvljivаo nа novelizаcijаmа i dečijim igrаčkаmа,<ref name="#3">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/857370431|title=Flash Gordon: On the Planet Mongo: Sundays 1934-37|last=Raymond|first=Alex|isbn=9780857681546|edition=1.|location=London|oclc=857370431}}</ref>i King Fjučrs Sindikat([[Енглески језик|engl]]. King Features Syndicate) odlučio je dа stvori sopstveni strip za naučnu fantastiku kako bi se takmičio sa njim. U početku su kаrаkteristike Kingа pokušаle dа otkupe prаvа nа priče [[Džonа Kаrterа]] iz Mаrsа [[Едгар Рајс Бароуз|Edgаr Rice Burroughs]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50731143|title=Edgar Rice Burroughs and Tarzan : a biography of the author and his creation| last = Fenton| first = Robert W.|date=2003|publisher=McFarland|isbn=078641393X|location=Jefferson, N.C.|oclc=50731143}}</ref> Funkcije Kingа su se ondа okrenule Aleku Rаimondu, jednom Funkcije od njihovih osobljа, dа stvore priču.<ref name="#2"/><ref name="#3"/> Jedаn izvor Flaš Gordаnа bio je romаn [[1933]]. godine od strаne Philip Bilie, Bhen Borlds Collide. Teme prijemne plаnete prijetnje Zemlji, а аtletski heroj, njegovа djevojkа i nаučnik koji su putovаli nа novu plаnetu rаketаmа, аdаptirаo je Rejmond zа početnu priču.<ref name="#2"/>Prvi uzorci Rаimondа odbаčeni su zbog togа što nisu sаdržаvаli dovoljne sekvence аkcijа. Rejmond je prerаdio priču i poslаo je nаzаd u sindikаt, koji gа je prihvаtio. Rаimond je bio pаrtner sа Gostvrajterom([[Енглески језик|engl]].Ghostwriter) [[Don Moore]], iskusnim urednikom i piscem.<ref name="#3"/> Prvа Rаimondovа pričа o Flaš Gordonu pojаvilа se u jаnuаru 1934. godine, pored [[Jungle Jim]]. Čitаč novinаrа dobro je primio strip Gordon Flaš Gordon, postаjući jedаn od nаjpopulаrnijih аmeričkih stripа iz [[1930]]-ih.<ref name="#3"/><ref name="#2"/><ref name="#3"/> Kаo i Buck Rogers, uspeh Flaš Gordonа rezultirаo je prodаjom brojnih licencirаnih proizvodа, uključujući [[Поп-ап књиге|pop-up knjige]], [[bojne knjige]] i svemirske brodove. == Likovi i priča == Štrаjk slijedi аvаnture Flaša Gordonа, zgodnog polo igrаčа i [[diplomirаnog univerzitetа u Lаleu]], а njegovi sаputnici [[Dаle Arden]] i dr. [[Hаns Zаrkov]]. Pričа počinje sа Zemljom kojа je ugroženа sudаrimа sа plаnetom Mongo. Dr. Zаrkov izriče rаketni brod dа leti u svemir u pokušаju dа zаustаvi kаtаstrofu. Polа lud, kidnаpuje Flaša i Dejla i putuju nа plаnetu. Polаzeći nа plаnetu i zаustаvljаnju sudаrа, oni su u sukobu sа Mingom ,zlog vladara Monga.<ref name="#3"/><ref name="#3"/><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/15489779|title=The encyclopedia of super villains|last=Rovin|first=Jeff|date=1987|publisher=Facts on File Publications|isbn=081601356X|location=New York, N.Y.|oclc=15489779}}</ref> Već dugi niz godinа, tri prаtnjа imаju аvаnture nа Mongu,putujući u šumsko krаljevstvo Arborije,pod rukovodstvom [[princа Barina]]. Pridruženi su u nekoliko rаnih аvаnturа princа [[Tunа Lion Men]]. Nа krаju, Ming je srušen, а Mongo uprаvljа sаvet liderа nа čelu sа Bаrinom.<ref name="#1"/> Flaš i prijаtelji se vrаćаju nа Zemlju i imаju neke аvаnture pre nego što se vrаte u Mongo i pаdnu u krаljevstvo Tropice, а zаtim ponovo ujedinjuju sа Bаrinom i ostаlimа. Flaš i njegovi prijаtelji putuju u druge svetove i vrаćаju se u Mongo, gde je princ Bаrin udаt zа Mingovu ćerku Princezu Aurа,uspostаvio mirno prаvilo (izuzev čestih revoltа koje je vodio Ming ili jedаn od njegovih mnogih potomаkа).<ref name="#1"/> U pedesetim godinаmа,Flaš je postаo аstronаut koji je pored Mongoа putovаo nа druge plаnete.<ref name="#1"/> Dugа pričа o rаtu Skorpii uzimа Flaš u druge sisteme zvezdа, koristeći brodove koji su brži od svetlosti. Pored Mingа i njegovih sаveznikа, Flaš i njegovi prijаtelji su se tаkođe borili sа nekoliko drugih zlikovаcа, uključujući Azurа, krаljicu vještice. Posle rejmovskog mаndаtа, kаsniji pisci su stvorili nove neprijаtelje zа Flaša zа borbu. Austin Briggs je stvorio Kаng Cruel, Mingov bezobrаzni sin.<ref name="#1"/> [[Princ Polon]], koji je imаo moć za smаnjivаnje ili uvećаnje živih bićа, beskrupuloznа Krаljicа Rubijа i Piron Comet Mаster su bili među аntаgonistimа predstаvljenim tokom trčаnjа Mаc Rаboiа.<ref name="#4">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/39171142|title=Diccionario básico del cómic|last=Federico.|first=López Sacasau,|date=1998|publisher=Acento|isbn=8448303113|location=Madrid|oclc=39171142}}</ref> Skorpi, rаsа vаnzemаljаcа koji su želeli dа osvoje gаlаksiju, ponаvljаju zločince u priči Mаc Rаboi i Dаn Bаrri.<ref name="#1"/> Skorpi svemirski borаc Bаron Dаk-Tulа postаo je periodični nemesis Flаsh-а u kаsnim sedаmdesetih godinа.<ref name="#4"/> == Reference == {{reflist}} {{Подножје|lat=da|Strip}} [[Категорија:Стрип]] [[Категорија:Стрип јунаци]] d5efukhxsy4yprvwt4nvatq4hck2gwv 0 3871437 30099169 30098243 2025-06-27T22:14:01Z KrleNS 313903 Alter: title, display-authors, journal. Add: pmid, doi, authors 1-9. Removed parameters. Some additions/deletions were parameter name changes. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget | Added doi. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget | Altered title. Add: pmid, doi, authors 1-1. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099169 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical intervention | name = Primena insulinske pumpe kod tudnica sa tipom 1 šećerne bolesti | image = Insulin pump with infusion set.jpg | caption = Insulinska pumpa sa pratećim priborom | alt = | pronounce = | synonyms = | ICD10 = | ICD9 = | ICD9unlinked = | MeshID = | LOINC = | other_codes = | MedlinePlus = | eMedicine = }} ''' Primena insulinske pumpe kod trudnica sa tipom 1 šećerne bolesti''' predstavlja jedanu od savremenih metoda u lečenju [[Трудноћа|trudnica]] koja značajno poboljšava sve parametre glikoregulacije, smanjuje potrebe za [[insulin]]om i pokazuje značajnu korelaciju između: mase ploda na rođenju, nivoa [[Triglicerid|triglicerida]], broja trudnoća i nivoa [[holesterol]]a pre plasiranja insulinske pumpe.<ref name="1." >Walkinshow SA. Pregnancy in woman with pre-existing diabetes: management issues. {{cite journal|title= Pregnancy in women with pre-existing diabetes: Management issues|journal=Semin Fetal Neonatal Med |date=2005|volume=10|issue=4|pages=307−15|doi= 10.1016/j.siny.2005.04.004|pmid= 15927547|last1= Walkinshaw|first1= S. A.}}−15.</ref> Kako je prema St. Vincent deklaraciji, donetoj 1989. godine, između ostalog zauzet stav da ''...ishod trudnoće kod žena sa dijabetesom treba da bude približan ishodu trudnoće kod ženakoje od njega ne boluju,<ref name="3." >Diabetes care and research in Europe: the Saint Vincent declaration. {{cite journal|author= |title= Diabetes care and research in Europe: The Saint Vincent declaration|journal=Diabet Med |date=1990|volume=7|issue=4|pages=360|doi= 10.1111/j.1464-5491.1990.tb01405.x|pmid= 2140091}}.</ref>''...uvođenje [[Insulinska pumpa|insulinskih pumpi]] (skračeno SCII) u terapiju značajno je doprinelo realizavciji cilja zadatog u navedenoj deklaraciji. == Epidemiologija == Šećerna bolest predstavlja značajan uzrok perinatalnog morbiditeta i mortaliteta Tip 1 dijabetesa, i komplikuje jednu od 300 trudnoća: Tokom. poslednjih 20 godina njegova incidencija je kod žena u generativnom periodu porasla za 50−70%.<ref name="1." /> Dokaz da se poboljšanjem glikoregulacije smanjuje mortalitet i morbiditet novorođenčadi pružila je i dobro poznata Studija kontrole dijabetesa i njegovih komplikacija ({{jez-eng|Diabetes Control and Complication Research Trial − DCCT}}) u kojoj je prevalencija kongenitalnih malformacija iznosila 4,7%, za razliku od opšte populacije žena sa dijabetesom gde je prevalencija oko 10%.<ref name="4." >{{cite journal|author= |title= Pregnancy outcomes in the Diabetes Control and Complications Trial|journal=Am J Obstet Gynecol |date=1996|volume=174|issue=4|pages=1343–53|doi= 10.1016/S0002-9378(96)70683-X|pmid= 8623868}}.</ref> Velike kongenitalne malformacije su glavni uzrok perinatalnog mortaliteta i u trudnoći komplikovanoj dijabetesom se nalaze kod 6−12% novorođenčadi, dok se u opštoj populaciji javljaju kod 3% trudnoća. Fetalne malformacije i malformacije koje zahvataju više od jednog sistema organa su šest puta češće kod dece žena sa dijabetesom. Mnogi autori istraživanja đećerne bolesti pokazali su da ukoliko je vrednost HbAlc ispod 8,5%, mogućnost za pojavu malformacija iznosi 3,4%, a ukoliko vrednost HbA1c prelazi 9,5% ova mogućnost raste na oko 22%.<ref name="2.">{{cite journal|last1=Gabbe |first1=S. G. |last2=Graves |first2=C. R. |title=Management of diabetes mellitus complicating pregnancy |journal=Obstet Gynecol |date=2003|volume=102|issue=4|pages=857–68|doi=10.1016/j.obstetgynecol.2003.07.001 |pmid=14551019 }}</ref><ref>{{cite journal|author=Miller E, Hare JW, Cloherty JP, Dunn PJ, Gleason RE, Soeldner JS |display-authors= et al.|title=Elevated maternal hemoglobin A1c in early pregnancy and major congenital anomalies in infants of diabetic mothers |journal=N Engl J Med |date=1981|volume=304|issue=22|pages=1331–4|doi= 10.1056/NEJM198105283042204|pmid= 7012627}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Ylinen |first1=K. |title=Risk of minor and major fetal malformations in diabetics with high haemoglobin A1c values in early pregnancy|date=1984|volume=289|issue=6441|pages=345–6|journal=Br Med J (Clin Res Ed)|doi=10.1136/bmj.289.6441.345 |pmid=6432090 |last2=Aula |first2=P. |last3=Stenman |first3=U. H. |last4=Kesäniemi-Kuokkanen |first4=T. |last5=Teramo |first5=K. |pmc=1442358 }}</ref><ref>Bernasko J. Contemporary management of type 1 diabetes mellitus in pregnancy. Obstet Gynecol Surv {{cite journal|author= |title= |journal= |date=2004|volume=59|issue=8|pages=628–36}}.</ref> == Etiopatogeneza šećerne bolesti u trudnoći == Mehanizmi kojima šećerna bolest dovodi do fetalnih anomalija i vaskularnih komplikacija kod majke (npr eklampsija) nisu dovoljno poznati. Kliničke manifestacije dijabetesa kod ploda mogu biti posledica: * fetalne hiperglikemije, * hiperlipidemije, * hiperinsulinemije i * disfunkcije endotela placente.<ref name="2." /> Suboptimalne kontrola glikemije pre koncepcije i u prvim nedeljama trudnoće pokazale su udruženost sa većom učestalošću kongenitalnih malformacija i spontanim pobačajima {{чињеница|date=05. 2025.}} Smatra se da je nezadovoljavajuća glikoregulacija u fazi organogeneze (period od pete do osme nedelje posle poslednje menstruacije) glavni etiološki faktor za nastanak fetalnih malformacija.<ref name="7." /> Makrozomija je jedan od najčešćih neželjenih ishoda udruženih sa dijebetesom i trudnoćom i nalazi se kod 35– 70% novorođenčadi majki sa dijabetesom. Ekscesivan rast fetusa se odigrava rano u trudnoći i smatra se da stroga kontrola glikemije posle ovog perioda nema uticaja na težinu ploda na rođenju. Merenjem obima trbuha ploda u 18. nedelji može se otkriti da li će fetus biti makrozomičan.<ref name="1." /><ref>{{cite journal|author= Hadlock FP, Deter RL, Harrist RB, Park SK |title=Estimating fetal age: computer-assisted analysis of multiple fetal growth parameters |journal=Radiology |date=1984|volume=152|issue=2|pages=497–501|doi=10.1148/radiology.152.2.6739822 |pmid=6739822 }}.</ref><ref>Kyne-Grzebalski D, Wood L, Marshall SM, Taylor R. Episodic hyperglycaemia in pregnant women with well-controlled Type 1 diabetes mellitus: a major potential factor underlying macrosomia. Diabet Med {{cite journal|author= |title= |journal= |date=1999|volume=16|issue=8|pages=702–6}}.</ref><ref>{{cite journal|author= Boulet SL, Alexander GR, Salihu HM, Pass M |title=Macrosomic births in the united states: determinants, outcomes, and proposed grades of risk |journal=Am J Obstet Gynecol |date=2003|volume=188|issue=5|pages=1372–8|doi=10.1067/mob.2003.302 |pmid=12748514 }}.</ref> == Terapija insulinskom pumpom ([[Insulinska pumpa|CSII]]) == Radi smanjenja učestalosti kako malformacija ploda, tako i spontanih pobačaja insistira se na optimalnoj glikoregulaciji pre koncepcije i u ranom postkoncepcijskom periodu. Poslednjih godina se poseban značaj pridaje postprandijalnim skokovima glikemije, pri čemu se neki autori opredeljuju za kontrolu glikemije jedan, a drugi dva sata posle obroka.<ref>{{cite journal|last1=Combs |first1=C. A. |author2= Gunderson E|author3= Kitzmiller JL|author4= Gavin LA|author5=Main EK |title=Relationship of fetal macrosomia to maternal postprandial glucose control during pregnancy |journal=Diabetes Care |date=1992|volume=15|issue=10|pages=1251–7|doi=10.2337/diacare.15.10.1251 |pmid=1425084 }}</ref><ref>Huddleston JF, Cramer MK, Vroon DH. A rationale for omitting two-hour postprandial glucose determinations in gestational diabetes. Am J Obstet Gynecol 1993; 169(2 Pt 1): 257-62.</ref><ref>Sivan E, Weisz B, Homko CJ, Reece EA, Schiff E. One or two hours postprandial glucose measurements: are they the same? {{cite journal|title= One or two hours postprandial glucose measurements: Are they the same?|journal= Am J Obstet Gynecol |date=2001|volume=185|issue=3|pages=604–7|doi= 10.1067/mob.2001.117184|pmid= 11568785|last1= Sivan|first1= E.|last2= Weisz|first2= B.|last3= Homko|first3= C. J.|last4= Reece|first4= E. A.|last5= Schiff|first5= E.}}.</ref> Američka dijabetološka asocijacija (ADA) preporučuje da glikemija jedan sat posle obroka bude niža od 6,6 mmol/l, dok druge grupe preporučuju da glikemija jedan sat posle obroka treba da bude niža od 7,7 mmol/l, a dva sata posle obroka niža od 6,6 mmol/l.<ref>American Diabetes Association. Gestational diabetes mellitus. Diabetes Care 2003; 26 Suppl 1: S103–5.</ref> Sistemom kontinuiranog praćenja nivoa glikoze u supkutanom intesticijskom tkivu ({{jez-eng|Continous glucosae monitoring system − CGMS MiniMed}}) dokazano je da najviša vrednost glikemije posle jela varirala od bolesnice do bolesnice i da se u ispitivanoj grupi javila oko 90. minuta, da je maksimum vrednosti glikemije bio u isto vreme posle doručka, ručka i večere, dok se hipoglikemija javljala oko 160 minuta posle obroka.<ref name="6." >Ben-Haroush A, Yogev Y, Chen R, Rosenn B, Hod M, Langer O. {{cite journal|title=The postprandial glucose profile in the diabetic pregnancy |journal=Am J Obstet Gynecol |date=2004|volume=191|issue=2|pages=576–81|doi=10.1016/j.ajog.2004.01.055 |pmid=15343240 |last1=Ben-Haroush |first1=Avi |last2=Yogev |first2=Yariv |last3=Chen |first3=Rony |last4=Rosenn |first4=Barak |last5=Hod |first5=Moshe |last6=Langer |first6=Oded }}.</ref> Dostupnost novih vrsta insulina, prenosnih insulinskih pumpi, kao i mogućnost učestale kontrole vrednosti glikemije doveli su do revolucionarnih pomaka u vođenju trudnoća komplikovanih šećernom bolešcu. Održavanje vrednosti glikemije majke unutar fizioloških vrednosti je važan cilj u vođenju trudnoće komplikovane šećernom bolešću. Za dostizanje ovog cilja većina lekara kliničara koristi često određivanje vrednosti glikemije iz kapilarne krvi, individualno prilagođenu dijetu i konvencionalnu intenziviranu insulinsku terapiju. Kontinuirana supkutana infuzija insulina, odnosno terapija samonosećom insulinskom pumpom, koristi se kao alternativa konvencionalnoj intenziviranoj terapiji više od 20 godina. Samonoseća pumpa ubacuje brzodelujući insulin na način koji oponaša fiziološku sekreciju insulina, pri čemu se bazalna infuzija insulina kombinuje sa bolusima koji se daju pred obroke.<ref name="5.">{{cite journal|last1=Gabbe |first1=S. G. |author2= Holing E|author3= Temple P|author4=Brown ZA |title=Benefits, risks, costs, and patient satisfaction associated with insulin pump therapyfor the pregnancy complicated by type 1 diabetes mellitus |journal=AmJ Obstet Gynecol |date=2000|volume=182|issue=6|pages=1283–91|doi=10.1067/mob.2000.106182 |pmid=10871440 }}</ref> == Mogući rizici u [[Insulinska pumpa|SCII]] == ;Hipoglikemija Postizanja striktne kontrole glikemije u trudnoći povećava rizik za nastajanje ozbiljnih hipoglikemija. Zato je neohodna individualziacija insulinske terapije, — preporučuje da glikemija preprandijalno bude u rasponu od 5,5 do 6,5 mmol/l.<ref name="6." /> Treba uzeti u obzir da u prvom trimestru posle kratkotrajnog povećanja potreba za insulinom na njegovom kraju dolazi do pada potrebe za oko 10%, što doprinosi čestoj pojavi ozbiljnih hipoglikemija krajem tog perioda. Štetni uticaj hiperglikemije na tok i ishod trudnoće nedvosmisleno je dokazan, teratogeni uticaj hipoglikemije proučavani je na životinjskim modelima, ali jasna veza nije nađena. ;Ketoacidoza Za razliku od ranijih studija, gde je ketoacidoza bila češće komplikacija, sa razvojem novih insulinskih pumpi sa sistemom alarma, uz adekvatnan odabir i edukaciju bolesnika od strane lekara koji poseduje iskustvo u radu sa pumpama, mogućnost za razvoj ketoacidoze kod bolesnika na terapiji pumpom je istovetna kao i kod onih na konvencionalnoj intenziviranoj insulinskoj terapiji.<ref name="2." /> U studiji koju je sproveo Klinički centar Srbije, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, {{цитат|...u grupi testiranih bolesnica verifikovane su dve ketoacidoze, za koje je dokazano da su obe nastale kao posledica infekcije (ista bolesnica) i pet ketoza nastalih kao posledica prekida isporuke insulina (ispadanje i zapušenje igle i/ili katetera).<ref name="7." />|}} == Prognoza == Dobra prekoncepcijska glikoregulacija je značajan prognostički faktor ishoda i kvaliteta trudnoće. Značajno poboljšanje parametara glikoregulacije terapijom u CSII režimu doprinosi zadovoljavajućem ishodu i kvalitetu trudnoća.<ref name="7." >Svetlana Zorić, Dragan Micić, Aleksandra Kendereški, Mirjana Šumarac-Dumanović, Goran Cvijović, Danica Pejković, Miloš Cvetković, Aleksandar Ljubić, Jelena Dukanac-Stamenković, Primena kontinuirane supkutane infuzije insulina samonosećom insulinskom pumpom kod trudnica sa tipom 1 dijabetesa, {{cite journal|title= Use of continuous subcutaneous insulin infusion by a portable insulin pump during pregnancy in women with type 1 diabetes mellitus|journal= Vojnosanit Pregl |date=2006|volume=63|issue=7|pages=648–651|doi= 10.2298/VSP0607648Z|pmid= 16875425|last1= Zorić|first1= S.|last2= Micić|first2= D.|last3= Kendereski|first3= A.|last4= Sumarac-Dumanović|first4= M.|last5= Cvijović|first5= G.|last6= Pejković|first6= D.|last7= Cvetković|first7= M.|last8= Ljubić|first8= A.|last9= Dukanac-Stamenković|first9= J.}}</ref> == Reference == {{reflist}} {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} {{СОРТИРАЊЕ:Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести}} [[Категорија:Ендокрине болести]] [[Категорија:Трудноћа]] [[Категорија:Минимално инвазивне терапијске методе]] 3q041026pi7e5gf7tz6omifjy8tobmy 30099230 30099169 2025-06-27T22:38:39Z Radun Balšić 314181 30099230 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical intervention | name = Primena insulinske pumpe kod tudnica sa tipom 1 šećerne bolesti | image = Insulin pump with infusion set.jpg | caption = Insulinska pumpa sa pratećim priborom | alt = | pronounce = | synonyms = | ICD10 = | ICD9 = | ICD9unlinked = | MeshID = | LOINC = | other_codes = | MedlinePlus = | eMedicine = }} ''' Primena insulinske pumpe kod trudnica sa tipom 1 šećerne bolesti''' predstavlja jedanu od savremenih metoda u lečenju [[Трудноћа|trudnica]] koja značajno poboljšava sve parametre glikoregulacije, smanjuje potrebe za [[insulin]]om i pokazuje značajnu korelaciju između: mase ploda na rođenju, nivoa [[Triglicerid|triglicerida]], broja trudnoća i nivoa [[holesterol]]a pre plasiranja insulinske pumpe.<ref name="1." >Walkinshow SA. Pregnancy in woman with pre-existing diabetes: management issues. {{cite journal|title= Pregnancy in women with pre-existing diabetes: Management issues|journal=Semin Fetal Neonatal Med |date=2005|volume=10|issue=4|pages=307−15|doi= 10.1016/j.siny.2005.04.004|pmid= 15927547|last1= Walkinshaw|first1= S. A.}}−15.</ref> Kako je prema St. Vincent deklaraciji, donetoj 1989. godine, između ostalog zauzet stav da ''...ishod trudnoće kod žena sa dijabetesom treba da bude približan ishodu trudnoće kod ženakoje od njega ne boluju,<ref name="3." >Diabetes care and research in Europe: the Saint Vincent declaration. {{cite journal|author= |title= Diabetes care and research in Europe: The Saint Vincent declaration|journal=Diabet Med |date=1990|volume=7|issue=4|pages=360|doi= 10.1111/j.1464-5491.1990.tb01405.x|pmid= 2140091}}.</ref>''...uvođenje [[Insulinska pumpa|insulinskih pumpi]] (skračeno SCII) u terapiju značajno je doprinelo realizavciji cilja zadatog u navedenoj deklaraciji. == Epidemiologija == Šećerna bolest predstavlja značajan uzrok perinatalnog morbiditeta i mortaliteta Tip 1 dijabetesa, i komplikuje jednu od 300 trudnoća: Tokom. poslednjih 20 godina njegova incidencija je kod žena u generativnom periodu porasla za 50−70%.<ref name="1." /> Dokaz da se poboljšanjem glikoregulacije smanjuje mortalitet i morbiditet novorođenčadi pružila je i dobro poznata Studija kontrole dijabetesa i njegovih komplikacija ({{jez-eng|Diabetes Control and Complication Research Trial − DCCT}}) u kojoj je prevalencija kongenitalnih malformacija iznosila 4,7%, za razliku od opšte populacije žena sa dijabetesom gde je prevalencija oko 10%.<ref name="4." >{{cite journal|author= |title= Pregnancy outcomes in the Diabetes Control and Complications Trial|journal=Am J Obstet Gynecol |date=1996|volume=174|issue=4|pages=1343–53|doi= 10.1016/S0002-9378(96)70683-X|pmid= 8623868}}.</ref> Velike kongenitalne malformacije su glavni uzrok perinatalnog mortaliteta i u trudnoći komplikovanoj dijabetesom se nalaze kod 6−12% novorođenčadi, dok se u opštoj populaciji javljaju kod 3% trudnoća. Fetalne malformacije i malformacije koje zahvataju više od jednog sistema organa su šest puta češće kod dece žena sa dijabetesom. Mnogi autori istraživanja đećerne bolesti pokazali su da ukoliko je vrednost HbAlc ispod 8,5%, mogućnost za pojavu malformacija iznosi 3,4%, a ukoliko vrednost HbA1c prelazi 9,5% ova mogućnost raste na oko 22%.<ref name="2.">{{cite journal|last1=Gabbe |first1=S. G. |last2=Graves |first2=C. R. |title=Management of diabetes mellitus complicating pregnancy |journal=Obstet Gynecol |date=2003|volume=102|issue=4|pages=857–68|doi=10.1016/j.obstetgynecol.2003.07.001 |pmid=14551019 }}</ref><ref>{{cite journal|author=Miller E, Hare JW, Cloherty JP, Dunn PJ, Gleason RE, Soeldner JS |display-authors= et al.|title=Elevated maternal hemoglobin A1c in early pregnancy and major congenital anomalies in infants of diabetic mothers |journal=N Engl J Med |date=1981|volume=304|issue=22|pages=1331–4|doi= 10.1056/NEJM198105283042204|pmid= 7012627}}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Ylinen |first1=K. |title=Risk of minor and major fetal malformations in diabetics with high haemoglobin A1c values in early pregnancy|date=1984|volume=289|issue=6441|pages=345–6|journal=Br Med J (Clin Res Ed)|doi=10.1136/bmj.289.6441.345 |pmid=6432090 |last2=Aula |first2=P. |last3=Stenman |first3=U. H. |last4=Kesäniemi-Kuokkanen |first4=T. |last5=Teramo |first5=K. |pmc=1442358 }}</ref><ref>Bernasko J. {{cite journal|author= |title=Contemporary management of type 1 diabetes mellitus in pregnancy. Obstet Gynecol |journal=Surv |date=2004|volume=59|issue=8|pages=628–36}}.</ref> == Etiopatogeneza šećerne bolesti u trudnoći == Mehanizmi kojima šećerna bolest dovodi do fetalnih anomalija i vaskularnih komplikacija kod majke (npr eklampsija) nisu dovoljno poznati. Kliničke manifestacije dijabetesa kod ploda mogu biti posledica: * fetalne hiperglikemije, * hiperlipidemije, * hiperinsulinemije i * disfunkcije endotela placente.<ref name="2." /> Suboptimalne kontrola glikemije pre koncepcije i u prvim nedeljama trudnoće pokazale su udruženost sa većom učestalošću kongenitalnih malformacija i spontanim pobačajima {{чињеница|date=05. 2025.}} Smatra se da je nezadovoljavajuća glikoregulacija u fazi organogeneze (period od pete do osme nedelje posle poslednje menstruacije) glavni etiološki faktor za nastanak fetalnih malformacija.<ref name="7." /> Makrozomija je jedan od najčešćih neželjenih ishoda udruženih sa dijebetesom i trudnoćom i nalazi se kod 35– 70% novorođenčadi majki sa dijabetesom. Ekscesivan rast fetusa se odigrava rano u trudnoći i smatra se da stroga kontrola glikemije posle ovog perioda nema uticaja na težinu ploda na rođenju. Merenjem obima trbuha ploda u 18. nedelji može se otkriti da li će fetus biti makrozomičan.<ref name="1." /><ref>{{cite journal|author= Hadlock FP, Deter RL, Harrist RB, Park SK |title=Estimating fetal age: computer-assisted analysis of multiple fetal growth parameters |journal=Radiology |date=1984|volume=152|issue=2|pages=497–501|doi=10.1148/radiology.152.2.6739822 |pmid=6739822 }}.</ref><ref>Kyne-Grzebalski D, Wood L, Marshall SM, Taylor R. {{cite journal|author= |title=Episodic hyperglycaemia in pregnant women with well-controlled Type 1 diabetes mellitus: a major potential factor underlying macrosomia. Diabet |journal=Med |date=1999|volume=16|issue=8|pages=702–6}}.</ref><ref>{{cite journal|author= Boulet SL, Alexander GR, Salihu HM, Pass M |title=Macrosomic births in the united states: determinants, outcomes, and proposed grades of risk |journal=Am J Obstet Gynecol |date=2003|volume=188|issue=5|pages=1372–8|doi=10.1067/mob.2003.302 |pmid=12748514 }}.</ref> == Terapija insulinskom pumpom ([[Insulinska pumpa|CSII]]) == Radi smanjenja učestalosti kako malformacija ploda, tako i spontanih pobačaja insistira se na optimalnoj glikoregulaciji pre koncepcije i u ranom postkoncepcijskom periodu. Poslednjih godina se poseban značaj pridaje postprandijalnim skokovima glikemije, pri čemu se neki autori opredeljuju za kontrolu glikemije jedan, a drugi dva sata posle obroka.<ref>{{cite journal|last1=Combs |first1=C. A. |author2= Gunderson E|author3= Kitzmiller JL|author4= Gavin LA|author5=Main EK |title=Relationship of fetal macrosomia to maternal postprandial glucose control during pregnancy |journal=Diabetes Care |date=1992|volume=15|issue=10|pages=1251–7|doi=10.2337/diacare.15.10.1251 |pmid=1425084 }}</ref><ref>Huddleston JF, Cramer MK, Vroon DH. A rationale for omitting two-hour postprandial glucose determinations in gestational diabetes. Am J Obstet Gynecol 1993; 169(2 Pt 1): 257-62.</ref><ref>Sivan E, Weisz B, Homko CJ, Reece EA, Schiff E. One or two hours postprandial glucose measurements: are they the same? {{cite journal|title= One or two hours postprandial glucose measurements: Are they the same?|journal= Am J Obstet Gynecol |date=2001|volume=185|issue=3|pages=604–7|doi= 10.1067/mob.2001.117184|pmid= 11568785|last1= Sivan|first1= E.|last2= Weisz|first2= B.|last3= Homko|first3= C. J.|last4= Reece|first4= E. A.|last5= Schiff|first5= E.}}.</ref> Američka dijabetološka asocijacija (ADA) preporučuje da glikemija jedan sat posle obroka bude niža od 6,6 mmol/l, dok druge grupe preporučuju da glikemija jedan sat posle obroka treba da bude niža od 7,7 mmol/l, a dva sata posle obroka niža od 6,6 mmol/l.<ref>American Diabetes Association. Gestational diabetes mellitus. Diabetes Care 2003; 26 Suppl 1: S103–5.</ref> Sistemom kontinuiranog praćenja nivoa glikoze u supkutanom intesticijskom tkivu ({{jez-eng|Continous glucosae monitoring system − CGMS MiniMed}}) dokazano je da najviša vrednost glikemije posle jela varirala od bolesnice do bolesnice i da se u ispitivanoj grupi javila oko 90. minuta, da je maksimum vrednosti glikemije bio u isto vreme posle doručka, ručka i večere, dok se hipoglikemija javljala oko 160 minuta posle obroka.<ref name="6." >Ben-Haroush A, Yogev Y, Chen R, Rosenn B, Hod M, Langer O. {{cite journal|title=The postprandial glucose profile in the diabetic pregnancy |journal=Am J Obstet Gynecol |date=2004|volume=191|issue=2|pages=576–81|doi=10.1016/j.ajog.2004.01.055 |pmid=15343240 |last1=Ben-Haroush |first1=Avi |last2=Yogev |first2=Yariv |last3=Chen |first3=Rony |last4=Rosenn |first4=Barak |last5=Hod |first5=Moshe |last6=Langer |first6=Oded }}.</ref> Dostupnost novih vrsta insulina, prenosnih insulinskih pumpi, kao i mogućnost učestale kontrole vrednosti glikemije doveli su do revolucionarnih pomaka u vođenju trudnoća komplikovanih šećernom bolešcu. Održavanje vrednosti glikemije majke unutar fizioloških vrednosti je važan cilj u vođenju trudnoće komplikovane šećernom bolešću. Za dostizanje ovog cilja većina lekara kliničara koristi često određivanje vrednosti glikemije iz kapilarne krvi, individualno prilagođenu dijetu i konvencionalnu intenziviranu insulinsku terapiju. Kontinuirana supkutana infuzija insulina, odnosno terapija samonosećom insulinskom pumpom, koristi se kao alternativa konvencionalnoj intenziviranoj terapiji više od 20 godina. Samonoseća pumpa ubacuje brzodelujući insulin na način koji oponaša fiziološku sekreciju insulina, pri čemu se bazalna infuzija insulina kombinuje sa bolusima koji se daju pred obroke.<ref name="5.">{{cite journal|last1=Gabbe |first1=S. G. |author2= Holing E|author3= Temple P|author4=Brown ZA |title=Benefits, risks, costs, and patient satisfaction associated with insulin pump therapyfor the pregnancy complicated by type 1 diabetes mellitus |journal=AmJ Obstet Gynecol |date=2000|volume=182|issue=6|pages=1283–91|doi=10.1067/mob.2000.106182 |pmid=10871440 }}</ref> == Mogući rizici u [[Insulinska pumpa|SCII]] == ;Hipoglikemija Postizanja striktne kontrole glikemije u trudnoći povećava rizik za nastajanje ozbiljnih hipoglikemija. Zato je neohodna individualziacija insulinske terapije, — preporučuje da glikemija preprandijalno bude u rasponu od 5,5 do 6,5 mmol/l.<ref name="6." /> Treba uzeti u obzir da u prvom trimestru posle kratkotrajnog povećanja potreba za insulinom na njegovom kraju dolazi do pada potrebe za oko 10%, što doprinosi čestoj pojavi ozbiljnih hipoglikemija krajem tog perioda. Štetni uticaj hiperglikemije na tok i ishod trudnoće nedvosmisleno je dokazan, teratogeni uticaj hipoglikemije proučavani je na životinjskim modelima, ali jasna veza nije nađena. ;Ketoacidoza Za razliku od ranijih studija, gde je ketoacidoza bila češće komplikacija, sa razvojem novih insulinskih pumpi sa sistemom alarma, uz adekvatnan odabir i edukaciju bolesnika od strane lekara koji poseduje iskustvo u radu sa pumpama, mogućnost za razvoj ketoacidoze kod bolesnika na terapiji pumpom je istovetna kao i kod onih na konvencionalnoj intenziviranoj insulinskoj terapiji.<ref name="2." /> U studiji koju je sproveo Klinički centar Srbije, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, {{цитат|...u grupi testiranih bolesnica verifikovane su dve ketoacidoze, za koje je dokazano da su obe nastale kao posledica infekcije (ista bolesnica) i pet ketoza nastalih kao posledica prekida isporuke insulina (ispadanje i zapušenje igle i/ili katetera).<ref name="7." />|}} == Prognoza == Dobra prekoncepcijska glikoregulacija je značajan prognostički faktor ishoda i kvaliteta trudnoće. Značajno poboljšanje parametara glikoregulacije terapijom u CSII režimu doprinosi zadovoljavajućem ishodu i kvalitetu trudnoća.<ref name="7." >Svetlana Zorić, Dragan Micić, Aleksandra Kendereški, Mirjana Šumarac-Dumanović, Goran Cvijović, Danica Pejković, Miloš Cvetković, Aleksandar Ljubić, Jelena Dukanac-Stamenković, Primena kontinuirane supkutane infuzije insulina samonosećom insulinskom pumpom kod trudnica sa tipom 1 dijabetesa, {{cite journal|title= Use of continuous subcutaneous insulin infusion by a portable insulin pump during pregnancy in women with type 1 diabetes mellitus|journal= Vojnosanit Pregl |date=2006|volume=63|issue=7|pages=648–651|doi= 10.2298/VSP0607648Z|pmid= 16875425|last1= Zorić|first1= S.|last2= Micić|first2= D.|last3= Kendereski|first3= A.|last4= Sumarac-Dumanović|first4= M.|last5= Cvijović|first5= G.|last6= Pejković|first6= D.|last7= Cvetković|first7= M.|last8= Ljubić|first8= A.|last9= Dukanac-Stamenković|first9= J.}}</ref> == Reference == {{reflist}} {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} {{СОРТИРАЊЕ:Примена инсулинске пумпе код тудница са типом 1 шећерне болести}} [[Категорија:Ендокрине болести]] [[Категорија:Трудноћа]] [[Категорија:Минимално инвазивне терапијске методе]] kf0zz124ndptjw0ju9ace86u7nqh5mk 0 3871710 30099265 29250802 2025-06-27T23:19:19Z Ранко Николић 97143 30099265 wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОРДАН МИШОВИЋ | слика = Jordan Misja (portret).jpg | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1913}} | место_рођења = [[Скадар]] | држава_рођења = [[Кнежевина Албанија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|22|1913}} | место_смрти = | држава_смрти =[[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] | професија= | КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Албаније]] | служба=[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] }} '''Јордан Мишовић''' ({{јез-алб|Jordan Misja}}; 1913—1942), учесник [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе у Албанији]] и [[народни херој Албаније]]. == Биографија == Јордан Мишовић, [[Бранко Кадић]] и Перлат Реџепи су афирмисани као три хероја Скадра, који су 22. јуна.1942. године погинули у Скадру борећи се у окружењу против италијанских фашистичких окупатора.<ref>-{[https://kaplanresuli.wordpress.com/2012/11/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda/]: „Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda”}-</ref> <ref>-{[http://www.novinar.de/2011/01/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda.html]: „Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda”}-</ref> Сами су Албанци њихову борбу до последње капи крви окарактерисали као -{„epope legjendare, një nga epizodet më heroike të Luftës sonë Nacionalçlirimtare”}- (Легендарна епопеја, једна од најхеројских епизода наше Народно-ослободилачке борбе"), коју су опевали и у песме. У тој велеславној епопеји само је Перлата Реџепи Албанац. [[Бранко Кадић]] (1921—1942) и Јордан Мишовић су припадници српско-црногорске националне мањине. Данас умјетничка академија<ref>[[Liceu Artistik “Jordan Misja”|Liceu Artistik Jordan Misja]]</ref>, средња школа<ref>[[Jordan Misja High School]]</ref> и улице<ref>[https://www.google.me/search?rlz=1C1CHZL_enME739ME739&tbm=lcl&ei=kybFWqGrHY3cwAKjq6rgCQ&q=rruga+jordan+misja&oq=rruga+jordan+misja&gs_l=psy-ab.3..35i39k1l2j0i7i30k1l5j0l2j0i30k1.10588.10588.0.10902.1.1.0.0.0.0.178.178.0j1.1.0....0...1c.1.64.psy-ab..0.1.175....0.sQN6B3xiOUA#rlfi=hd:;si:;mv:!1m3!1d300757.5786062396!2d19.86242495!3d41.07826265!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i49!2i300!4f13.1 Jordan Misja rruga Albania]</ref> у [[Албанија|Албанији]] носе име по Јордану Мишовићу. == Види још == * [[Бранко Кадић]] * [[Васо Кадић]] * [[Кадићи из Боана]] * [[Војо Кушић]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv|title=The history of Albania: a brief survey| last = Frashëri | first = Kristo |publisher=s.n.|year=1964|url= https://books.google.com/books?id=hXMKAQAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Pipa|first=Arshi|publisher=R. Trofenik|year=1978|title=Albanian literature: social perspectives| url=https://archive.org/details/albanianliteratu0000pipa|isbn=978-3-87828-106-1}} * {{Cite book| ref=harv|title=Laying the foundations of the new Albania: memoirs and historical notes| last = Hoxha | first = Enver |publisher="8 Nëntori" Pub. House|year=1984|url=https://books.google.com/books?id=uIm4AAAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Albania|first=New|publisher=New Albania|year=1971|title=New Albania, Issues 5-6|url=https://books.google.com/books?id=nlUoAQAAMAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Opat|first=Jaroslav|publisher=Academia|year=1969|url=https://books.google.com/books?id=5462AAAAIAAJ|title=Střední a jihovýchodní Evropa ve válce a v revoluci, 1939—1945|language=Czech}} * {{Cite book| ref=harv|title=Despre Albania și albanezi|last=Maksutovici|first=Gelcu Sefedin|publisher=Ararat|year=1995|isbn=978-973-96682-7-9| language=Romanian |url =https://books.google.com/books?ei=ikqxT-GbL6bk4QTL8vHeCQ&hl=en&id=NXcsAQAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Pearson|first=Owen|publisher=I.B.Tauris|year=2006|title=Albania in the Twentieth Century, A History: Volume II: Albania in Occupation and War, 1939—45|isbn=978-1-84511-104-5}} * {{Cite book| ref=harv|title=Положај југословенских мањина у Албанији 1945—1990|author=Зоран Лакић и Томислав Жугић|publisher=Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године|year=1990|language=Serbian}} {{Литература крај}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Мишовић, Јордан}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Скадрани]] [[Категорија:Срби у Албанији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Албански партизани]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] cg5gg7s86um4ln8e9pjasge66azowcl 30099367 30099265 2025-06-28T07:21:33Z Pinki 11946 30099367 wikitext text/x-wiki {{Херој М | дидаскалија=ЈОРДАН МИШОВИЋ | слика = Jordan Misja (portret).jpg | опис_слике= | датум_рођења = {{Датум рођења|1913}} | место_рођења = [[Скадар]] | држава_рођења = [[Кнежевина Албанија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1942|6|22|1913}} | место_смрти = | држава_смрти =[[Краљевина Албанија (1939—1943)|Краљевина Албанија]] | професија= | КПЈ= | рат=[[Народноослободилачка борба Албаније|НОБ Албаније]] | служба=[[Народноослободилачка војска Албаније|НОВ Албаније]] }} '''Јордан Мишовић''' ({{јез-алб|Jordan Misja}}; [[1913]] — [[1942]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба Албаније|Народноослободилачке борбе у Албанији]] и [[народни херој Албаније]]. == Биографија == Јордан Мишовић, [[Бранко Кадић]] и Перлат Реџепи су афирмисани као три хероја Скадра, који су 22. јуна.1942. године погинули у Скадру борећи се у окружењу против италијанских фашистичких окупатора.<ref>-{[https://kaplanresuli.wordpress.com/2012/11/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda/]: „Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda”}-</ref> <ref>-{[http://www.novinar.de/2011/01/23/doprinos-srpsko-crnogorske-manjine-u-istoriji-albanskog-naroda.html]: „Doprinos srpsko crnogorske manjine u istoriji albanskog naroda”}-</ref> Сами су Албанци њихову борбу до последње капи крви окарактерисали као -{„epope legjendare, një nga epizodet më heroike të Luftës sonë Nacionalçlirimtare”}- (Легендарна епопеја, једна од најхеројских епизода наше Народно-ослободилачке борбе"), коју су опевали и у песме. У тој велеславној епопеји само је Перлата Реџепи Албанац. [[Бранко Кадић]] (1921—1942) и Јордан Мишовић су припадници српско-црногорске националне мањине. Данас умјетничка академија<ref>[[Liceu Artistik “Jordan Misja”|Liceu Artistik Jordan Misja]]</ref>, средња школа<ref>[[Jordan Misja High School]]</ref> и улице<ref>[https://www.google.me/search?rlz=1C1CHZL_enME739ME739&tbm=lcl&ei=kybFWqGrHY3cwAKjq6rgCQ&q=rruga+jordan+misja&oq=rruga+jordan+misja&gs_l=psy-ab.3..35i39k1l2j0i7i30k1l5j0l2j0i30k1.10588.10588.0.10902.1.1.0.0.0.0.178.178.0j1.1.0....0...1c.1.64.psy-ab..0.1.175....0.sQN6B3xiOUA#rlfi=hd:;si:;mv:!1m3!1d300757.5786062396!2d19.86242495!3d41.07826265!2m3!1f0!2f0!3f0!3m2!1i49!2i300!4f13.1 Jordan Misja rruga Albania]</ref> у [[Албанија|Албанији]] носе име по Јордану Мишовићу. == Види још == * [[Бранко Кадић]] * [[Васо Кадић]] * [[Кадићи из Боана]] * [[Војо Кушић]] == Референце == {{референце|30em}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book| ref=harv|title=The history of Albania: a brief survey| last = Frashëri | first = Kristo |publisher=s.n.|year=1964|url= https://books.google.com/books?id=hXMKAQAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Pipa|first=Arshi|publisher=R. Trofenik|year=1978|title=Albanian literature: social perspectives| url=https://archive.org/details/albanianliteratu0000pipa|isbn=978-3-87828-106-1}} * {{Cite book| ref=harv|title=Laying the foundations of the new Albania: memoirs and historical notes| last = Hoxha | first = Enver |publisher="8 Nëntori" Pub. House|year=1984|url=https://books.google.com/books?id=uIm4AAAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Albania|first=New|publisher=New Albania|year=1971|title=New Albania, Issues 5-6|url=https://books.google.com/books?id=nlUoAQAAMAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Opat|first=Jaroslav|publisher=Academia|year=1969|url=https://books.google.com/books?id=5462AAAAIAAJ|title=Střední a jihovýchodní Evropa ve válce a v revoluci, 1939—1945|language=Czech}} * {{Cite book| ref=harv|title=Despre Albania și albanezi|last=Maksutovici|first=Gelcu Sefedin|publisher=Ararat|year=1995|isbn=978-973-96682-7-9| language=Romanian |url =https://books.google.com/books?ei=ikqxT-GbL6bk4QTL8vHeCQ&hl=en&id=NXcsAQAAIAAJ}} * {{Cite book | ref=harv|last=Pearson|first=Owen|publisher=I.B.Tauris|year=2006|title=Albania in the Twentieth Century, A History: Volume II: Albania in Occupation and War, 1939—45|isbn=978-1-84511-104-5}} * {{Cite book| ref=harv|title=Положај југословенских мањина у Албанији 1945—1990|author=Зоран Лакић и Томислав Жугић|publisher=Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године|year=1990|language=Serbian}} {{Литература крај}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Мишовић, Јордан}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1942.]] [[Категорија:Скадрани]] [[Категорија:Срби у Албанији]] [[Категорија:Албански комунисти]] [[Категорија:Албански партизани]] [[Категорија:Народни хероји Албаније]] f3id6rd1loul7yinklpmsov76iz6xnf 0 3874975 30099536 29937610 2025-06-28T09:54:45Z Konduras 231481 30099536 wikitext text/x-wiki {{Железничка станица | назив = Стара Београдска аутобуска станица | изворни_назив = | слика = Autobusi_013.JPG | текст_слике = Један од некадашњих терминала БАС | земља = {{застава|Србија}} | место = [[Београд]] | адреса = Железничка 4, [[Савски венац]] | координате = <!-- у облику: {{Coor dms|12|34|56|N|12|34|56|E}} --> | коридор = | жел_линије = | друге_линије = | структура = | број_перона = 65 | број_колосека = | дубина = | број_нивоа = | паркинг = | бицикли = | чек_пртљага = | отворена = {{датум почетка|1966|3|3}} | затворена = {{датум завршетка|2024|9|29}} | дограђена = | електрификована = | инвалиди = | власник = | оператор = | бивши_назив = | путника_годишње = | код = | мапа = Belgrade | гшир = 44.81038 | гдуж = 20.454610000000002 }} '''Стара Београдска аутобуска станица''' (скраћено '''БАС''') била је главна аутобуска станица у [[Србија|Србији]]. Састојала се од аутобуске гараже и два аутобуска терминала. Налазила се на [[Градска општина Савски венац|Савском венцу]], у [[Београдски округ|Београдском округу]]. Београдска аутобуска станица отворена је 3. марта 1966.<ref>{{Cite web|url=https://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0006-IMAGE&issue=UB_00064_19660304&quality=&doctype=Newspaper|title=Отворена београдска аутобуска станица|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=4. 3. 1966|pages=6}}</ref> и припада групи великих предузећа, са статусом Акционарског друштва. БАС је имао 65 активних перона са које долазе аутобуси. Пријем и отпрема путника и аутобуса представљала је основну делатност Београдске аутобуске станице. Поред свих већих места у Србији, мрежом аутобуских линија, БАС је покривала све републике бивше [[СФРЈ|Југославије]] и редовно одржавала аутобуску везу са 17 држава [[Европа|Европе]], укључујићи: [[Немачка|Немачку]], [[Аустрија|Аустрију]], [[Француска|Француску]], [[Холандија|Холандију]], [[Белгија|Белгију]], [[Швајцарска|Швајцарску]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Грчка|Грчку]], [[Италија|Италију]], [[Мађарска|Мађарску]], [[Чешка|Чешку]], [[Данска|Данску]], [[Шведска|Шведску]] итд.<ref>[https://redvoznje.net/rs/autobuska-stanica/bas-beogradska-autobuska-stanica/ БЕОГРАДСКА АУТОБУСКА СТАНИЦА А.Д.] redvoznje.net</ref> Сваког дана око 700 аутобуса БАС превозило је више од 10 хиљада путника. Дана [[29. септембра]] [[2024]]. године, педесет минута иза поноћи кренуо је последњи аутобус са ове станице, за [[Љубљана|Љубљану]], након чега је она престала са радом.<ref>[https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5543535/autobuska-stanica-bas-ljubljana-autobus.html Екипа РТС-а испратила последњи аутобус са старе београдске станице] 29. 9. 2024 rts.rs</ref> [[Београдска аутобуска станица|Нова станица]] отворена је на [[Нови Београд|Новом Београду]]. == Види још == * [[Београдска аутобуска станица]] == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.bas.rs/ Званични сајт Београдске аутобуске станице] {{Београд}} {{подножје|Београд|Србија}} [[Категорија:Срушени објекти у Београду]] [[Категорија:Грађевине на Савском венцу]] [[Категорија:Саобраћај на Савском венцу]] [[Категорија:Настанци у Србији 1966.]] [[Категорија:Историја Савског венца]] [[Категорија:Историја саобраћаја у Београду]] oomrnzy5le72eol5m400jgn9v01laz7 0 3880708 30098599 29855089 2025-06-27T13:11:21Z ~2025-88102 447120 30098599 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Данте Егзам | слика = 2022-03-22 ALBA Berlin gegen FC Barcelona Bàsquet (EuroLeague 2021-22) by Sandro Halank–056.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Данте Егзам 2022. године | пуно_име = Данте Егзам | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1995|7|13|год=да}} | место_рођења = [[Мелбурн]] | држава_рођења = [[Аустралија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Аустралија]] | висина = 1,98 m | тежина = | позиција = [[плејмејкер]] / [[Бек (кошарка)|бек]] | драфт = [[НБА драфт 2014.|2014.]] / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Јута џез]] | каријера = 2014—данас | клуб = | број = | младе_године = | млади_клубови = | године = 2014—[[НБА сезона 2019/20.|2019.]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021.]] <br /> 2021—2022. <br /> [[КК Партизан сезона 2022/23.|2022—2023.]] <br /> [[НБА сезона 2023/24.|2023]]— | клубови = [[Јута џез]] <br /> [[Кливленд кавалирси]] <br /> [[КК Барселона|Барселона]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[Далас маверикси]] | репрезентација_године = 2013— | репрезентација = [[Кошаркашка репрезентација Аустралије|Аустралија]] | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Данте Егзам''' ({{јез-енг|Danté Exum}}; [[Мелбурн]], [[13. јул]] [[1995]]) [[Аустралија|аустралијски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[Бек (кошарка)|бек]]а, а тренутно наступа за [[КК Партизан]]. == Каријера == [[Датотека:Dante Exum 4.jpg|мини|Данте Егзам у Партизану.]] Егзам је на [[НБА драфт]]у 2014. године одабран као 5. пик од стране [[Јута џез]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/jazz/news/jazz-selects-exum-hood-2014-nba-draft|title=Jazz Selects Exum, Hood in 2014 NBA Draft|work=NBA.com|date=26 June 2014|access-date=26 June 2014}}</ref> Дана 11. јула 2014. потписао је и руки уговор са Јута џезом.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/jazz/news/jazz-signs-first-round-picks-dante-exum-and-rodney-hood|title=Jazz Signs First-Round Picks Danté Exum and Rodney Hood|work=NBA.com|date=11. 7. 2014.|access-date=10. 7. 2022.}}</ref> У августу 2015. задобио је тешку повреду колена због које је пропустио читаву [[НБА сезона 2015/16.|наредну НБА сезону]].<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/jazz/news/dante-exum-injury-update|title=Danté Exum Injury Update|work=NBA.com|date=3 September 2015|access-date=3 September 2015}}</ref> У октобру 2017. подвргао се операцији рамена, те је прву утакмицу у [[НБА сезона 2017/18.|сезони 2017/18.]] одиграо тек 15. марта 2018. године.<ref name=returngame>{{cite web|url=http://www.espn.com/nba/recap?gameId=400975773|title=Mitchell, Gobert lead Jazz over Suns for 8th straight win|work=ESPN.com|date=15 March 2018|access-date=15 March 2018}}</ref> У децембру 2019. је трејдован у [[Кливленд кавалирси|Кливленд кавалирсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/cavaliers/releases/exum-trade-191224|title=Cavs Acquire Dante Exum and Two Draft Picks from Utah|work=NBA.com|date=24 December 2019|access-date=24 December 2019}}</ref> У јануару 2021. је трејдован у [[Хјустон рокетси|Хјустон рокетсе]].<ref>{{cite web|title=Rockets Announce Revised Four-Team Trade|url=https://www.nba.com/rockets/news/rockets-announce-revised-four-team-trade|website=NBA.com|date=16 January 2021|access-date=17 January 2021}}</ref> Због повреде није наступио ни на једној утакмици за Хјустон, након чега је у октобру исте године отпуштен.<ref>{{cite web|first=Luke|last=Adams|title=Rockets Waive Dante Exum|url=https://www.hoopsrumors.com/2021/10/rockets-waive-dante-exum.html|website=HoopsRumors.com|date=16 October 2021|access-date=31 October 2021}}</ref> За седам година у [[НБА]] лиги, Егзам је у дресу Јуте и Кливленда одиграо 245 утакмица у регуларној сезони уз просек од 5,7 поена, 1,8 скокова и 2,4 асистенције по мечу. У децембру 2021. је потписао уговор са [[КК Барселона|Барселоном]].<ref>{{cite web|title=Dante Exum, a reinforcement for the perimeter|url=https://www.fcbarcelona.com/en/basketball/first-team/news/2399021/dante-exum-a-reinforcement-for-the-perimeter|website=FCBarcelona.com|date=7 December 2021|access-date=7 December 2021}}</ref> Провео је у клубу остатак такмичарске 2021/22. и учествовао је у освајању [[Куп Шпаније у кошарци|Купа Шпаније]]. У јулу 2022. је потписао уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{Cite web |title=Dante Egzum je novi košarkaš Partizana NIS |url=https://kkpartizan.rs/sr/vest/3260/dante-egzum-je-novi-kosarkas-partizana-nis |date=10. 7. 2022. |website=kkpartizan.rs|access-date=10. 7. 2022.}}</ref> Са Партизаном је у сезони 2022/23. освојио [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|Јадранску лигу]] и изборио пласман у четвртфинале [[Евролига у кошарци 2022/23.|Евролиге]]. Након сезоне у Партизану, Егзам се у јулу 2023. вратио у НБА лигу и потписао за [[Далас маверикси|Далас мавериксе]].<ref>{{Cite web |title=Mavericks add veteran guard Exum|url=https://www.mavs.com/exum-signs/|date=14 July 2023|access-date=14 July 2023|website=mavs.com}}</ref> Са [[Кошаркашка репрезентација Аустралије|репрезентацијом Аустралије]] освојио је златну медаљу на Океанијском првенству 2013. године. Боје националног тима бранио је и на [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светском првенству 2014.]] године. На [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020.|Олимпијским играма 2021.]] у Токију освојио је бронзану медаљу са Аустралијом. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]] (1): 2022. * '''[[КК Партизан|Партизан]]''': ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|2022/23.]] === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]]. * [[Океанијско првенство у кошарци|Океанијско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2013. === Појединачни === * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|2022/23.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.basketball-reference.com/players/e/exumda01.html Данте Егзам] на сајту -{basketball-reference.com}- * [https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/dante-exum/011302/ Данте Егзам] на сајту [[Евролига у кошарци|Евролиге]] {{ен}} * {{Aba-liga.com|id=4144}} {{Далас маверикси — тим}} {{СП14АУСк}} {{ОИ20АУСк}} {{СП23АУСк}} {{ОИ24АУСк}} {{КК Партизан — Победник Јадранске лиге у кошарци 2022/23.}} {{НБА драфт 2014.}} {{подножје|Биографија|Кошарка|Олимпијске игре}} {{СОРТИРАЊЕ:Егзам, Данте}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Аустралијски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Далас маверикса]] [[Категорија:Кошаркаши Јута џеза]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд кавалирса]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Пикови Јута џеза на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Аустралију]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2023.]] 0fikyxa8z4pf8k6kun5mdo21cjxktbh 30098600 30098599 2025-06-27T13:13:44Z ~2025-88102 447120 30098600 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Данте Егзам | слика = 2022-03-22 ALBA Berlin gegen FC Barcelona Bàsquet (EuroLeague 2021-22) by Sandro Halank–056.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Данте Егзам 2022. године | пуно_име = Данте Егзам | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1995|7|13|год=да}} | место_рођења = [[Мелбурн]] | држава_рођења = [[Аустралија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Аустралија]] | висина = 1,98 m | тежина = | позиција = [[плејмејкер]] / [[Бек (кошарка)|бек]] | драфт = [[НБА драфт 2014.|2014.]] / 5. пик, 1. рунда | одабрао = [[Јута џез]] | каријера = 2014—данас | клуб = | број = | младе_године = | млади_клубови = | године = 2014—[[НБА сезона 2019/20.|2019.]] <br /> [[НБА сезона 2019/20.|2019]]—[[НБА сезона 2020/21.|2021.]] <br /> 2021—2022. <br /> [[КК Партизан сезона 2022/23.|2022—2023.]] <br /> [[НБА сезона 2023/24.|2023]]— | клубови = [[Јута џез]] <br /> [[Кливленд кавалирси]] <br /> [[КК Барселона|Барселона]] <br /> [[КК Партизан|Партизан]] <br /> [[Далас маверикси]] | репрезентација_године = 2013— | репрезентација = [[Кошаркашка репрезентација Аустралије|Аустралија]] | тренерске_године = | тренерски_клубови = }} '''Данте Егзам''' ({{јез-енг|Danté Exum}}; [[Мелбурн]], [[13. јул]] [[1995]]) [[Аустралија|аустралијски]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[Бек (кошарка)|бек]]а, а тренутно наступа за [[Далас маверикси|Далас мавериксе]]. == Каријера == [[Датотека:Dante Exum 4.jpg|мини|Данте Егзам у Партизану.]] Егзам је на [[НБА драфт]]у 2014. године одабран као 5. пик од стране [[Јута џез]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/jazz/news/jazz-selects-exum-hood-2014-nba-draft|title=Jazz Selects Exum, Hood in 2014 NBA Draft|work=NBA.com|date=26 June 2014|access-date=26 June 2014}}</ref> Дана 11. јула 2014. потписао је и руки уговор са Јута џезом.<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/jazz/news/jazz-signs-first-round-picks-dante-exum-and-rodney-hood|title=Jazz Signs First-Round Picks Danté Exum and Rodney Hood|work=NBA.com|date=11. 7. 2014.|access-date=10. 7. 2022.}}</ref> У августу 2015. задобио је тешку повреду колена због које је пропустио читаву [[НБА сезона 2015/16.|наредну НБА сезону]].<ref>{{cite web|url=http://www.nba.com/jazz/news/dante-exum-injury-update|title=Danté Exum Injury Update|work=NBA.com|date=3 September 2015|access-date=3 September 2015}}</ref> У октобру 2017. подвргао се операцији рамена, те је прву утакмицу у [[НБА сезона 2017/18.|сезони 2017/18.]] одиграо тек 15. марта 2018. године.<ref name=returngame>{{cite web|url=http://www.espn.com/nba/recap?gameId=400975773|title=Mitchell, Gobert lead Jazz over Suns for 8th straight win|work=ESPN.com|date=15 March 2018|access-date=15 March 2018}}</ref> У децембру 2019. је трејдован у [[Кливленд кавалирси|Кливленд кавалирсе]].<ref>{{cite web|url=https://www.nba.com/cavaliers/releases/exum-trade-191224|title=Cavs Acquire Dante Exum and Two Draft Picks from Utah|work=NBA.com|date=24 December 2019|access-date=24 December 2019}}</ref> У јануару 2021. је трејдован у [[Хјустон рокетси|Хјустон рокетсе]].<ref>{{cite web|title=Rockets Announce Revised Four-Team Trade|url=https://www.nba.com/rockets/news/rockets-announce-revised-four-team-trade|website=NBA.com|date=16 January 2021|access-date=17 January 2021}}</ref> Због повреде није наступио ни на једној утакмици за Хјустон, након чега је у октобру исте године отпуштен.<ref>{{cite web|first=Luke|last=Adams|title=Rockets Waive Dante Exum|url=https://www.hoopsrumors.com/2021/10/rockets-waive-dante-exum.html|website=HoopsRumors.com|date=16 October 2021|access-date=31 October 2021}}</ref> За седам година у [[НБА]] лиги, Егзам је у дресу Јуте и Кливленда одиграо 245 утакмица у регуларној сезони уз просек од 5,7 поена, 1,8 скокова и 2,4 асистенције по мечу. У децембру 2021. је потписао уговор са [[КК Барселона|Барселоном]].<ref>{{cite web|title=Dante Exum, a reinforcement for the perimeter|url=https://www.fcbarcelona.com/en/basketball/first-team/news/2399021/dante-exum-a-reinforcement-for-the-perimeter|website=FCBarcelona.com|date=7 December 2021|access-date=7 December 2021}}</ref> Провео је у клубу остатак такмичарске 2021/22. и учествовао је у освајању [[Куп Шпаније у кошарци|Купа Шпаније]]. У јулу 2022. је потписао уговор са [[КК Партизан|Партизаном]].<ref>{{Cite web |title=Dante Egzum je novi košarkaš Partizana NIS |url=https://kkpartizan.rs/sr/vest/3260/dante-egzum-je-novi-kosarkas-partizana-nis |date=10. 7. 2022. |website=kkpartizan.rs|access-date=10. 7. 2022.}}</ref> Са Партизаном је у сезони 2022/23. освојио [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|Јадранску лигу]] и изборио пласман у четвртфинале [[Евролига у кошарци 2022/23.|Евролиге]]. Након сезоне у Партизану, Егзам се у јулу 2023. вратио у НБА лигу и потписао за [[Далас маверикси|Далас мавериксе]].<ref>{{Cite web |title=Mavericks add veteran guard Exum|url=https://www.mavs.com/exum-signs/|date=14 July 2023|access-date=14 July 2023|website=mavs.com}}</ref> Са [[Кошаркашка репрезентација Аустралије|репрезентацијом Аустралије]] освојио је златну медаљу на Океанијском првенству 2013. године. Боје националног тима бранио је и на [[Светско првенство у кошарци 2014.|Светском првенству 2014.]] године. На [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020.|Олимпијским играма 2021.]] у Токију освојио је бронзану медаљу са Аустралијом. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Барселона|Барселона]]''': ** [[Куп Шпаније у кошарци|Куп Шпаније]] (1): 2022. * '''[[КК Партизан|Партизан]]''': ** [[Јадранска лига у кошарци|Јадранска лига]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|2022/23.]] === Репрезентативни === * [[Олимпијске игре]]: [[Датотека:Bronze medal icon.svg]] [[Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2020.|2020]]. * [[Океанијско првенство у кошарци|Океанијско првенство]]: [[Датотека:Gold medal icon.svg]] 2013. === Појединачни === * [[Идеална стартна петорка Јадранске лиге у кошарци|Идеална стартна петорка Јадранске лиге]] (1): [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|2022/23.]] == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://www.basketball-reference.com/players/e/exumda01.html Данте Егзам] на сајту -{basketball-reference.com}- * [https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/dante-exum/011302/ Данте Егзам] на сајту [[Евролига у кошарци|Евролиге]] {{ен}} * {{Aba-liga.com|id=4144}} {{Далас маверикси — тим}} {{СП14АУСк}} {{ОИ20АУСк}} {{СП23АУСк}} {{ОИ24АУСк}} {{КК Партизан — Победник Јадранске лиге у кошарци 2022/23.}} {{НБА драфт 2014.}} {{подножје|Биографија|Кошарка|Олимпијске игре}} {{СОРТИРАЊЕ:Егзам, Данте}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Аустралијски кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Барселоне]] [[Категорија:Кошаркаши Далас маверикса]] [[Категорија:Кошаркаши Јута џеза]] [[Категорија:Кошаркаши Кливленд кавалирса]] [[Категорија:Кошаркаши Партизана]] [[Категорија:Пикови Јута џеза на НБА драфту]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Аустралијски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у кошарци]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Аустралију]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2014.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2023.]] 6799vecgvtle0mzckbq4ctw9fo1kdos 4 3881540 30098877 30092766 2025-06-27T16:59:18Z Nikolina Šepić 232893 /* Списак */ 30098877 wikitext text/x-wiki <!-- ПОЧЕТАК ЗАГЛАВЉА --> <div style="background-color:#007BA7; color: White; margin: 0 -1em; padding: 0 0 1em;"> <div style="padding: 0.3em 2em; text-align: center;"> <p style="margin: 0; padding: 0.3em 2em; font-size: 200%; font-variant: small-caps; letter-spacing: 0.1em;"> Википројекат „Превођење садржаја”<br /><small>''превођење садржаја са других језичких издања Википедије''</small> </p> <div style="margin-top: -5px;"> [[Датотека:WP-TranslationProject_TwoFlags.svg|веза=|центар|безоквира|100п]] </div> </div> </div> <div style="margin: 0 -1em; padding: 2px 0; background-color: #007BA7; border: 0; height: 1%;"> <div style="background-color: White; border: 10px solid #DFE7F4; border-right-width:10px; border-bottom-width: 10px; margin: 0 2px; padding: 1em 2em 0;"> <!-- КРАЈ ЗАГЛАВЉА --> Овде се налазе спискови чланака, написаних или допуњених у оквиру [[Википедија:Википројекат Превођење садржаја|википројекта „Превођење садржаја”]]. Свака измена мора да проширује чланак за 1.500 бајтова (исто важи и за чланак, сваки нови чланак мора да буде већи од 1.500 бајтова). == Списак == <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! {{abbr|О|Опис}} !! Корисник |- | 1 || [[Адам Гонтијер]] || 15. мај 2018. || {{abbr|НЧ|Нов чланак}} || [[Корисник:Rastko Milenkovic|Rastko Milenkovic]] |- | 2 || [[Зија Бунијатов]] || 15. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 3 || [[Марго Кидер]] || 16. мај 2018. || {{abbr|ДЧ|Допуњен чланак}} || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 4 || [[Ирод Агрипа II]] || 16. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 5 || [[Ирод Агрипа]] || 16. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 6 || [[Нова деца]] || 17. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 7 || [[Парк природе Бугарка]] || 18. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 8 || [[Сотирис Нинис]] || 18. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 9 || [[Поток]] || 19. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 10 || [[Еколошка географија]] || 19. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 11 || [[Фрагментација станишта]] || 20. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 12 || [[Олга Хавлова]] || 20. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 13 || [[Линеарна једначина]] || 21. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 14 || [[Клименти]] || 22. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 15 || [[Вартманштетен]] || 24. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 16 || [[Марија Антонеску]] || 24. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 17 || [[Ана Коморовска]] || 24. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 18 || [[Начбах-Лојперсбах]] || 25. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 19 || [[Велики букурешки пожар]] || 25. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 20 || [[Ислам у Словачкој]] || 25. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 21 || [[Економија Грчке]] || 25. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 22 || [[Химна Републике Косово]] || 25. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 23 || [[Велика ханска џамија]] || 25. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 24 || [[Светска популација]] || 25. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 25 || [[Алах]] || 26. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 26 || [[Анубис]] || 26. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 27 || [[Холокауст у Албанији]] || 27. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 28 || [[Ислам у Белорусији]] || 27. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 29 || [[Списак политичких партија Северне Македоније]] || 27. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 30 || [[Албанологија]] || 28. мај 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 31 || [[Туризам у Грчкој]] || 29. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 32 || [[Султан-Муратова џамија]] || 29. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 33 || [[Исак-бегова џамија]] || 31. мај 2018. || НЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 34 || [[Метар у секунди]] || 1. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 35 || [[Бабнофова јединица]] || 1. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 36 || [[Стопа у секунди]] || 2. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 37 || [[Директор]] || 4. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 38 || [[Клан]] || 6. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 39 || [[Акатизија]] || 6. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 40 || [[Мајкрософт ван ноут]] || 6. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 41 || [[Србица (Кичево)]] || 7. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 42 || [[Антиподална тачка]] || 9. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 43 || [[Државни збор (Словенија)]] || 9. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 44 || [[Период ротације]] || 11. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 45 || [[Нагиб осе]] || 11. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 46 || [[Пет стубова ислама]] || 12. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 47 || [[Национални археолошки музеј Атине]] || 15. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 48 || [[Пола Андино]] || 21. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 49 || [[Туризам у Азербејџану]] || 21. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 50 || [[Диоклецијанова палата]] || 21. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 51 || [[Дионис]] || 22. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 52 || [[Мисионар]] || 25. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 53 || [[Џон Вилијам Ватерхаус]] || 27. јун 2018. || НЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 54 || [[Одисеј]] || 27. јун 2018. || ДЧ || [[Корисник:Shiny|Shiny]] |- | 55 || [[Округла црква]] || 13. јул 2018. || ДЧ || [[Корисник:MareBG|MareBG]] |- | 56 || [[Ахмет Делија]] || 23. јул 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 57 || [[Мали шеф]] || 28. јул 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 58 || [[Шаља (племе)]] || 28. јул 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 59 || [[Со (зачин)]] || 30. јул 2018 || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 60 || [[Кастрати]] || 31. јул 2018. || НЧ || [[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- | 61 || [[Синоним (таксономија)]] || 1. август 2018. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 62 || [[Мирослав (име)]] || 12. август 2018. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 63 || [[Лихтенштајнци]] || 17. август 2018.‎ || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 64 || [[Ај Кармела (песма)]] || 2. септембар 2018.‎ || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 65 || [[Људи (род)]] || 16. септембар 2018 || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 66 || [[Модруљ]] || 18. септембар 2018 || ДЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 67 || [[Carcharhiniformes]] || 19. септембар 2018 || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 68 || [[Свемирски пират капетан Харлок]] || 7. октобар 2018 || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 68 || [[Омега (ћириличко)]] || 8. октобар 2018 || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 70 || [[Никелодион (Хрватска)]] || 14. октобар 2018 || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 71 || [[Супер Марио]] || 15. октобар 2018 || ДЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 72 || [[То (лик)]] || 17. октобар 2018 || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 73 || [[Миа и ја]] || 20. октобар 2018. || ДЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 74 || [[Гопник]] || 22. октобар 2018 || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 75 || [[Николо Паганини]] || 22. октобар 2018 || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 76 || [[Клима Србије]] || 19. новембар 2018 || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 77 || [[Суперземља]] || 19. новембар 2018 || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 78 || [[Кеплер-90ф]] || 19. новембар 2018 || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 79 || [[Радомир Савић]] || 3. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 80 || [[Клан]] || 5. децембар 2018. || ДЧ || [[Корисник:Govdoom|Govdoom]] |- | 81 || [[Лилимар Хернандез]] || 8. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 82 || [[Бади Хандлсон]] || 8. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 83 || [[Брек Бесинџер]] || 9. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 84 || [[Кој Стјуарт]] || 9. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 85 || [[Хејли Тју]] || 10. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 86 || [[Џејс Норман]] || 14. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 87 || [[Рил Даунс]] || 16. децембар 2018. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 88 || [[Мајкрософт продавница]] || 2. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 89 || [[Застава M77]] || 2. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 90 || [[Мени „Почетак”]] || 3. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 91 || [[Трака задатака]] || 3. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 92 || [[Виндоус калкулатор]] || 3. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 93 || [[Лоенгрин Филипело]] || 3. јануар 2019. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 94 || [[Виндоус 7]] || 4. јануар 2019. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 95 || [[Росица Пејчева]] || 8. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 96 || [[Веселин Џигов]] || 12. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 97 || [[Хари Христов]] || 17. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 98 || [[Иво Папазов]] || 20. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 99 || [[Ђавољи мост]] || 21. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 100 || [[Николај Славејев]] || 23. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 101 || [[Риксдаг]] || 31. јануар 2019. || НЧ || [[Корисник:SRBeen|SRBeen]] |- | 102 || [[Беркли софтвер дистрибјушон]] || 2. фебруар 2019. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 103 || [[До звезда]] || 15. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Милан Животић|Милан Животић]] |- | 104 || [[Дом]] || 17. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 105 || [[Раух (компанија)]] || 19. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 106 || [[Климатска промена]] || 23. фебруар 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 107 || [[Брац (цртана серија)]] || 2. март 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 108 || [[Рокенрол камп]] || 2. март 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 109 || [[Рокенрол камп 2: Последњи концерт]] || 2. март 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 110 || [[Програм заштите за принцезе]] || 2. март 2019. || ДЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 111 || [[Брол старс]] || 3. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 112 || [[Отоман (намештај)]] || 7. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 113 || [[Епоха (астрономија)]] || 10. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 114 || [[Емануела (певачица)]] || 10. март 2019. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 115 || [[Екс-хамстер]] || 10. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 116 || [[Растојање]] || 12. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 117 || [[Сото (језик)]] || 12. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 118 || [[Дрејк и Џош]] || 15. март 2019. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 119 || [[Заврата (биљка)]] || 15. март 2019. || ДЧ || [[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |120 |[[Линглонг тајер]] |30. март 2019. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |121 |[[Дашлејн]] |31. март 2019. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |122 |[[Слајм ранчер]] |5. април 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |123 |[[Залив ајкула]] |6. април 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 124 || [[Слатке мале лажљивице]]|| 24. април 2019. || ДЧ ||[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 125 || [[Слатке мале лажљивице: Перфекционисти]]|| 24. април 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 126 || [[Слатке прљаве лажи]]|| 25. април 2019. || НЧ ||[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 127 || [[Рејвенсвуд (ТВ серија)]]|| 25. април 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 128 || [[Млади вукодлак]]|| 25. април 2019. || НЧ || [[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 129 ||[[Врисак (ТВ серија)]]|| 25. април 2019. || НЧ ||[[Корисник:HoneymoonAve27|HoneymoonAve27]] |- | 130 ||[[Шкрељи]]|| 25. април 2019. || ДЧ ||[[Корисник:Ookuninusi|Ookuninusi]] |- |131 |[[Scream (песма Сергеја Лазарева)]] |9. јун 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |132 |[[Треп музика]] |4. август 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- | 133 ||[[Сви градоначелникови људи]]|| 26. септембар 2019. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 134 ||[[Саут Бич]]|| 27. септембар 2019. || НЧ ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |135 |[[Кевин Маклауд]] |5. октобар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |136 |[[All About That Bass]] |10. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |137 |[[Title (ЕП)]] |11. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |138 |[[Lips Are Movin]] |11. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |139 |[[Thank You (албум Меган Трејнор)]] |11. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |140 |[[No (песма Меган Трејнор)]] |11. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |141 |[[Let You Be Right]] |12. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |142 |[[Dear Future Husband]] |22. новембар 2019. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |143 |[[Епик рекордс]] |23. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |144 |[[Кевин Кадиш]] |25. новембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |145 |[[Турска]] |7. децембар 2019.‎ |ДЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |146 |[[Александар Вучић]] |8. децембар 2019.‎ |ДЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |147 |[[Juice Wrld]] |8. децембар 2019. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |148 |[[SD картица]] |10. децембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |149 |[[Домаћи задатак]] |12. децембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |150 |[[Куцање]] |16. децембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |151 |[[Виндоус инсајдер]] |17. децембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |152 |[[Источна Индија]] |28. децембар 2019.‎ |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |153 |[[Мимотоп]] |2. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |154 |[[Отпорност на биљне болести]] |3. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |155 |[[Алатке за развој веба]] |4. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |156 |[[Омладинска права]] |23. јануар 2020.‎ |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |157 |[[Изра Хирси]] |23. јануар 2020.‎ |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |158 |[[Сонита Ализадех]] |23. јануар 2020.‎ |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |159 |[[Марли Дијас]] |23. јануар 2020.‎ |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |160 |[[Отумн Пелтије]] |23. јануар 2020.‎ |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |161 |[[Рикардо Хуртадо]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |162 |[[Људска права у Индији]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |163 |[[Некажњивост]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |164 |[[Једнакост пред законом]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |165 |[[Слобода кретања]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |166 |[[Образовање о људским правима]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |167 |[[Смртна казна у Европи]] |25. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |168 |[[Људска права у сајберспејсу]] |26. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |169 |[[Културни релативизам]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |170 |[[Полицијска бруталност]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |171 |[[Комисија за људска права Уједињених нација]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |172 |[[Право на повратак]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |173 |[[Право на саслушање]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |174 |[[Право на одећу]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |175 |[[Право на прекид везе]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |176 |[[Право на породични живот]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |177 |[[Право на домовину]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |178 |[[Право на лични идентитет]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |179 |[[Право на петицију]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |180 |[[Право на приватност]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |181 |[[Право на сексуалност]] |27. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |182 |[[Грађанска смрт]] |28. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |183 |[[Безбедност новинара]] |29. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |184 |[[Право на држање и ношење оружја]] |29. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |185 |[[Повеља Европске уније о темељним правима]] |30. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |186 |[[Бирачко право]] |30. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |187 |[[Право на ћутање]] |30. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |188 |[[SEXINT]] |31. јануар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |189 |[[Позоришна представа]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |190 |[[Столњак]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |191 |[[Крпа за судове]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |192 |[[Трицикл]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |193 |[[Спаваћица]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |194 |[[Шнала за косу]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |195 |[[Нилс Риберг Финсен]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |196 |[[Жандар у Њујорку]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |197 |[[Жандар се жени]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |198 |[[Жандар у пензији]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |199 |[[Жандар и ванземаљци]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |200 |[[Жандар и жандарке]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |201 |[[Продавачица љубичица]] |1. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |202 |[[Жандар из Сен Тропеа]] |2. фебруар 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |203 |[[Александaр Востоков]] |2. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |204 |[[Стефан Шулцер Мигенбург]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |205 |[[Аугуст Крог]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |206 |[[Harry Potter: Wizards Unite]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |207 |[[Федерални универзитет у Реконкаву да Баији]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |208 |[[Папски католички универзитет у Минасу Жераису]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |209 |[[Мали гњурац]] |3. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |210 |[[Синхалешки језик]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |211 |[[Први вртић]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |212 |[[Hogwarts: An Incomplete and Unreliable Guide]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |213 |[[Short Stories from Hogwarts of Power, Politics and Pesky Poltergeists]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |213 |[[Short Stories from Hogwarts of Heroism, Hardship and Dangerous Hobbies]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |214 |[[Вилем Ајнтховен]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |215 |[[Вируси корона]] |4. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |216 |[[Hermione Granger и Quarter Life Crisis]] |5. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |217 |[[Wrockstock]] |5. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |218 |[[Portkey Games]] |5. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |219 |[[Неки то воле вруће (музичка група)]] |6. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |220 |[[Бацање коске]] |12. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |221 |[[Европске филмске награде]] |19. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |222 |[[Читач екрана]] |20. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |223 |[[Chromium (веб-прегледач)]] |20. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |224 |[[Модерна филозофија]] |21. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |225 |[[Gerrit (софтвер)]] |25. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |226 |[[Емир Сахити]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |227 |[[Миле Новковић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |228 |[[Бранко Радовић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |229 |[[Дејан Бекић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |230 |[[Златан Шеховић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |231 |[[Чедомир Ђоинчевић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |232 |[[Марко Пaлaвecтpић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |233 |[[Александар Глигорић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |234 |[[Никола Драгутиновић]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |235 |[[Маја Милош]] |26. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |236 |[[Посластичарница „Пеливан” (Београд)]] |29. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |237 |[[СЦ Визура]] |1. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |238 |[[Марко Гајић]] |7. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |239 |[[Зоран Лончар (фудбалер)]] |7. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |240 |[[Тобија (музичка група)]] |13. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |241 |[[Ђорђе Детлингер]] |13. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |242 |[[Лука Луковић]] |20. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |243 |[[Самообразовање]] |20. март 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |244 |[[Sejanje straha]] |20. март 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |245 |[[Бред M. Барбер]] |20. март 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |246 |[[Џентлмен]] |20. март 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |247 |[[Лука Бар]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |248 |[[Путевима Краља Николе]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |249 |[[Горан Радоњић]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |250 |[[Религије Црне Горе]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |251 |[[Језици Црне Горе]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |252 |[[Дмитриј Лосков]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |253 |[[Андрула Василиу]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |254 |[[Евдокиа Кади]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |255 |[[Образовање на Кипру]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |256 |[[Алија Гарајева]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |257 |[[Тофик Бахрамов]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |258 |[[Јанис Царухис]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |259 |[[Марија Полидури]] |21. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |260 |[[Тинка Курти]] |22. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |261 |[[Централни Источни Алпи]] |22. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |262 |[[Католицизам у Аустрији]] |22. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |263 |[[Илхам Закијев]] |22. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |264 |[[Универзитет Хазар (Баку)]] |23. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |265 |[[Музичка академија у Бакуу]] |23. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |266 |[[Сејид Јахја Бакуви]] |23. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |267 |[[Равадиди]] |23. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |268 |[[Саџиди]] |24. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |269 |[[Гурбан Гурбанов]] |24. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |270 |[[Едуард Мамадов]] |24. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |271 |[[Аеродром Ганџа]] |24. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |272 |[[Аеродром Нахичеван]] |25. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |273 |[[Национални археолошки музеј (Софија)]] |26. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |274 |[[Писма на брезиној кори]] |27. март 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |275 |[[Грузијско народно позориште]] |27. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |276 |[[Позориште у Епидауру]] |27. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |277 |[[Клаус Кинкел]] |27. март 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |278 |[[Микола Лисенко]] |14. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |279 |[[Тарас Буљба (опера)]] |27. фебруар 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |280 |[[Коњичко дрворезбарство]] |28. март 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |281 |[[Ваи (Крит)]] |29. март 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |282 |[[Ета (планина)]] |31. март 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |283 |[[Phabricator]] |2. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |284 |[[Angelo My Love (филм из 1983)]] |7. април 2020. |ДЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |285 |[[Гаџо дило (филм)]] |7. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |286 |[[Latcho drom (филм из 1993)]] |7. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |287 |[[Моира Орфеи]] |8. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |288 |[[Оја Кодар]] |10. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |289 |[[Берта Бојету]] |10. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |290 |[[Шарл Мило]] |10. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |291 |[[Анђела Греговић]] |10. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |292 |[[Рудолф Јулијус Εмануел Клаузијус]] |10. април 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |293 |[[Николај Сличенко]] |11. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |294 |[[Клем Толеј]] |12. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |295 |[[Rhodesians Never Die]] |17. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |296 |[[Ксенија Маринковић]] |19. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |297 |[[Милена Мразовић (писац)]] |22. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |298 |[[Марија Манакова]] |22. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |299 |[[Кира Василики]] |22. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |300 |[[Катица Ћулавкова]] |22. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |301 |[[Тамара Прес]] |22. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |302 |[[Кристина Баранска]] |23. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |303 |[[Људмила Алексејева]] |24. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |304 |[[Леополд III, војвода Аустрије]] |24. април 2020. |ДЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |305 |[[Ширли Џоунс]] |24. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |306 |[[Ширли Чизом]] |25. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |307 |[[Алберт III, војвода Аустрије]] |24. април 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |308 |[[Лидија Скобликова]] |26. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |309 |[[Александра Маринина]] |26. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |310 |[[Јелена Кондакова]] |27. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |311 |[[Рудолф IV, војвода Аустрије]] |27. април 2020. |ДЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |312 |[[Аделина Сотникова]] |27. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |313 |[[Ајрин Моралес]] |28. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |314 |[[Катарина Бохемијска]] |29. април 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |315 |[[Лорен Алаина]] |29. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |316 |[[Зијнет Сали]] |30. април 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |317 |[[Бебин слободан дан]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |318 |[[Чивава са Беверли Хилса]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |319 |[[Чивава са Беверли Хилса 2]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |320 |[[Чивава са Беверли Хилса 3]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |321 |[[Мама миа! Идемо поново]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |322 |[[God Is a Woman]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |323 |[[Соланж Ноулс]] |1. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |324 |[[Лидија Русланова]] |2. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |325 |[[Летописи Нарније: Принц Каспијан]] |2. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |326 |[[Летописи Нарније: Лав, вештица и орман]] |2. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |327 |[[This Is Acting]] |3. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |328 |[[1000 Forms of Fear]] |4. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |329 |[[Messages (Google)]] |4. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] |- |330 |[[WinSCP]] |5. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] |- |331 |[[Everyday Is Christmas (албум)]] |5. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |332 |[[Принцеза Дина Миред од Јордана]] |6. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |333 |[[We Are Born]] |6. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- |334 |[[Cretoxyrhina]] |8. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |335 |[[Angelshark]] |9. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |336 |[[Anabas scandes]] |10. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |337 |[[Banded archerfish]] |10. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |338 |[[Ружњићи]] |11. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |339 |[[Штрумпфови 2 (филм)|Штрумпфови 2]] |11. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |340 |[[Алберт II, војвода Аустрије]] |13. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |341 |[[Зец Петар (филм)|Зец Петар]] |13. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |342 |[[Никос Ксилурис]] |13. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |343 |[[Подземна фауна]] |14. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |344 |[[Грузијски народни ансамбл]] |14. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |345 |[[Манастир Светe Параскевe (Викос)]] |14. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |346 |[[Одједном тата]] |15. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |347 |[[Мој пас Патрик]] |16. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |348 |[[Азерска уметност]] |23. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |349 |[[Манастир Капса]] |30. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |350 |[[Катја Паскалева]] |31. мај 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |351 |[[Сундбиберј]] |4. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |352 |[[Карл Мебиус]] |5. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |353 |[[Закон о правима Мајке природе]] |5. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |354 |[[Еколошки проблеми]] |5. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |355 |[[Божићна принцеза (представа)]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |356 |[[Уметничко позориште]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |357 |[[Данијел Бертони]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |358 |[[Агне Симонсон]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |359 |[[Амарилдо]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |360 |[[Позориште писаца]] |12. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |361 |[[Америчка трагедија (опера)]] |12. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |362 |[[Хелмут Ран]] |12. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |363 |[[Волфганг Вебер]] |12. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |364 |[[Позориште Баралт]] |13. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |365 |[[Карло Черезоли]] |11. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |366 |[[Позориште опере и балета Белорусије]] |13. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |367 |[[Гвидо Масети]] |13. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |368 |[[Нилс Лидхолм]] |14. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |369 |[[Сантос Ириарте]] |14. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |370 |[[Педро Сеа]] |15. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |371 |[[Гиљермо Арељано]] |17. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |372 |[[Рајмундо Орси]] |17. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |373 |[[Хелмут Халер]] |17. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |374 |[[Цесар Еспинота]] |18. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |375 |[[Дик Схунакер]] |19. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |376 |[[Спорт у Грчкој]] |22. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |377 |[[Јантра (река)]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |378 |[[Осам (река)]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |379 |[[Илз (река)]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |380 |[[Национални парк Летеа]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |381 |[[Реген (река)]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |382 |[[Мост Лафранцони]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |383 |[[Мост СНП]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |384 |[[Родолфо Фолк]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |385 |[[Стари мост (Братислава)]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |386 |[[Мост Аполо]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |387 |[[Мост Марије Валерије]] |29. јун 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 388 || [[Хосе Луис де Оливеира]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 389 || [[Жан Диденс]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 390 || [[Иван Марис]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 391 || [[Диохенес Лара]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 392 || [[Хесус Бермудез]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 393 || [[Касјано Чавариа]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 394 || [[Арнолд Баџу]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 395 || [[Андре Тасин]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 396 || [[Арико Суарез]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 397 || [[Пиер Брен]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 398 || [[Хуан Ботасо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 399 || [[Марио Алборта]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 400 || [[Алфредо да Коста]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 400 || [[Оскарињо Коста Силва]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 401 || [[Леополдо Луке]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 402 || [[Алехандро Скопели]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 403 || [[Жан де Клерк]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 404 || [[Анхел Босио]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 405 || [[Андре Сајс]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 406 || [[Мануел Фереира (фудбалер)]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 407 || [[Рене Хаусмен]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 408 || [[Жерард Делбек]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 409 || [[Омар Лароса]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 410 || [[Рикардо Ла Волпе]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 411 || [[Франциско Вараљо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 412 || [[Жан де Би]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 413 || [[Данијел Килер]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 414 || [[Аугуст Хелеманс]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 415 || [[Родолфо Орландини]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 416 || [[Рикардо Виља]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 417 || [[Убалдо Фиљол]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 418 || [[Космос (ракета)]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 419 || [[Вилијам Годвин]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 420 || [[Роберто Черо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 421 || [[Рубен Галван (фудбалер)]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 422 || [[Канцеларија]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 423 || [[Хосе Дела Торе]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 424 || [[Норберто Алонсо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 425 || [[Мачинске планине]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 426 || [[Аријел Ортега]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 427 || [[Оскар Алберто Ортиз]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 428 || [[Марио Еваристо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 429 || [[Рамон Мутис]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 430 || [[Прегињо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 431 || [[Вејн Најт]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 432 || [[Мигуел Овиједо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 433 || [[Макс Морлок]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 434 || [[Алберто Тарантини]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 435 || [[Бернард Ворхоф]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 436 || [[Алекс Тепот]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 437 || [[Стив Ајзерман]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 438 || [[Смрт Џефрија Апстина]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 439 || [[Хорхе Олгуин]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 440 || [[Хуан Еваристо]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 441 || [[Рубен Пањанини]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 442 || [[Атилио Димарија]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 443 || [[Инокентиј Смоктуновски]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 444 || [[Ардуин Иврејски]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 445 || [[Донауинсел]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 446 || [[Гватемалска револуција]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 447 || [[Мерилин Менсон]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 448 || [[Андреас Бреме]] || 30. јун 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 449 || [[Велико острво Браила]] || 1. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 450 || [[Велико острво, Ислаз]] || 1. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 451 || [[Ада Кале]] || 1. јул 2020. || ДЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |452 |[[Мост Браила]] |2. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 453 || [[Шимијан (ада)]] || 2. јул 2020. || ДЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |454 |[[Мост Ђурђени–Ваду Оиј]] |3. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 455 || [[Сихот]] || 3. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |456 |[[Мост Ракоци]] |4. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |457 |[[Мост Пентеле]] |5. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 458 || [[Донауинсел]] || 6. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 459 || [[Мачинске планине]] || 6. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 460 || [[Клаузијус-Клаперон однос]] || 9. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 461 || [[Фредерик Гауланд Хопкинс]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 462 || [[Езекијел Гарај]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 463 || [[Ернанес]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 464 || [[Матје Дебиши]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 465 || [[Сули Мунтари]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 466 || [[Француски и индијански ратови]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 467 || [[Канадска литература]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 468 || [[Поштовање]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 469 || [[Ферид Мурад]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 470 || [[Историја геологије]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 471 || [[Историја лингвистике]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 472 || [[Културна историја]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 473 || [[Историја Боливије]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 474 || [[Историја Колумбије]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 475 || [[Историја Непала]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 476 || [[Историја Саудијске Арабије]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 477 || [[Доњи палеолитик]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 478 || [[Средњи палеолитик]] || 13. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 479 || [[Нок (култура)]] || 14. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- | 480 || [[Чавинска култура]] || 14. јул 2020. || НЧ || [[Корисник:BoCode|Бојан Цвјетковић]] |- |481 |[[Different World (албум Алана Вокера)]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |482 |[[Дискографија групе Rage Against the Machine]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |483 |[[Дискографија групе Abingdon Boys School]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |484 |[[qBittorrent]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |485 |[[Дослован превод]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |486 |[[Дискографија групе Faith No More]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |487 |[[Дискографија групе Pavement]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |488 |[[Дискографија Дени Миног]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |489 |[[Дискографија групе The Lonely Island]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |490 |[[Дискографија Ешли Симпсон]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |491 |[[Дискографија групе The Ting Tings]] |14. јул 2020. |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |492 |[[Дискографија Ешли Тисдејл]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |493 |[[Дискографија групе Opeth]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |494 |[[Дискографија Селениних синглова]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |495 |[[Дискографија групе Screaming Trees]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |496 |[[Микаел Крон Дели]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |497 |[[Јаник Вестергор]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |498 |[[Јонас Кнудсен]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |499 |[[Томас Деланеј]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |500 |[[Вилијам Квист]] |14. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Acamicamacaraca|Acamicamacaraca]] |- |501 |[[Пол Грингард]] |15. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |502 |[[Јулијус Вагнер Јаурег]] |16. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |503 |[[Алвар Гулстранд]] |16. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |504 |[[Глазура (храна)]] |18. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |505 |[[Ренди Шекман]] |22. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |506 |[[Драшко Ђорђевић]] |28. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |507 |[[Cтефан Денковић]] |28. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |508 |[[Ненад Бeгoвић]] |28. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |509 |[[Никола Јоловић]] |29. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |510 |[[Мирко Ђермановић]] |29. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |511 |[[Лазар Арсић]] |29. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |512 |[[Пpeдpaг Јокановић]] |30. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |513 |[[Дарко Лемајић]] |30. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |514 |[[Институт за ментално здравље Београд]] |30. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |515 |[[Супернатурал фестивал]] |31. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |516 |[[Емил Клаперон]] |7. август 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |517 |[[Спора (биологија)]] |27. јул 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |518 |[[Салвиниалес]] |11. август 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |519 |[[Салвиниацеае]] |14. август 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |520 |[[Буђ]] |15. август 2020 |ДЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |521 |[[Мост Акаши-каикјо]] |24. август 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |522 |[[Ангела Хитлер]] |1. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |523 |[[Ернст Роберт Гравиц]] |1. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |524 |[[Агуас де Сао Педрo]] |2. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |525 |[[Коронел Фабрициану]] |3. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |526 |[[Марко Царевић]] |3. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- |527 |[[Американа, Сао Пауло]] |4. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |528 |[[Инвазија Исланда]] |4. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni ]] |- |529 |[[Британска окупација Фарских острва]] |4. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni ]] |- |530 |[[Мараба, Пара]] |5. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |531 |[[Инвазија на Лингејан залив]] |5. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni ]] |- |532 |[[Западна Санта Барбара]] |6. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |533 |[[Жигоспора]] |6. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- |534 |[[Рђа (биологија)]] |6. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- |535 |[[Карик, Тасманија]] |9. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |536 |[[Операција Даунфол]] |9. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- |537 |[[Водонга]] |11. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |538 |[[Река Јара]] |13. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |539 |[[Директна кинематика]] |10. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- |540 |[[Национални паркови Канаде]] |16. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |541 |[[Национални парк Ледник]] |17. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |542 |[[Западна Канада]] |18. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |543 |[[Бање у Канади]] |20. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |544 |[[Адамс (река у Британској Колумбији)]] |21. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |545 |[[Мири (Малезија)]] |22. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |546 |[[Александар Браун]] |22. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- |547 |[[Тавау]] |23. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |548 |[[Кота Кинабалу]] |25. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |549 |[[Географија Малезије]] |26. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |550 |[[Кучинг]] |27. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |551 |[[Планина Кинабалу]] |28. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |552 |[[Парк Кинабалу]] |29. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |553 |[[Себеранг Пераи]] |30. септембар 2020 |НЧ |[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 554 | [[Жан-Франсоа Сеге]] | 30. септембар 2020 | НЧ | [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 555 | [[Ханс Шефер]] | 1. октобар 2020 | НЧ | [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 556 | [[Ноел Мартин Џозеф Некер]] | 6. октобар 2020 | НЧ | [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 557 || [[Ели Дикомен]] || 15. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 558 || [[Шарл Албер Гоба]] || 15. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 559 || [[Вилијам Рандал Кример]] || 15. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 560 || [[Леон Жуо]] || 15. октобар 2020. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 561||[[Ватсон Хотел]]||1. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- | 562||[[Алгонкин хотел]]||1. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni |VasoniVasoni]] |- | 563||[[Музеј Бенаки]]||2. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 564||[[Дворац Гардики]]||8. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 565||[[Татијанин дан]]||15. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 566||[[Светски фестивал омладине и студената]]||15. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 567||[[Доротеа Дикс]]||16. новембар 2020||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 568||[[Међународни дан особа са инвалидитетом]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 569||[[Светски дан особа са аутизмом]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 570||[[Међународни дан свести о албинизму]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 571||[[Међународни дан знаковног језика]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 572||[[Међународни дан свести о муцању]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 573||[[Међународна недеља глувих]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 574||[[Светски дан особа са Дауновим синдромом]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 575||[[Милош Зарић]]||1. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 576||[[Сашка Соколов]]||3. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 577||[[Театар Колон]]||4. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 578||[[Минак театар]]||5. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 579||[[Јержи Гротовски]]||5. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 580||[[Театар Сан Карло]]||5. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 581||[[Библиотека манастира Светог Гела у Швајцарској]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 582||[[Библиотека ретких књига и рукописа Бејнек]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 583||[[Чарлс Ејми Катер]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 584||[[Ејда Адлер]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 585||[[Хришћанска традиција]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 586||[[Јахање магараца]]||14. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 587||[[Филип Ларкин]]||17. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 588||[[Деда Мраз (филм)]]||21. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 589||[[Деда Мраз 2]]||21. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 590||[[Деда мраз 3: Одбегли деда]]||21. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 591||[[Божићни принц]]||24. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 592||[[Божићни принц: Краљевско венчање]]||27. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 593||[[Божићни принц: Краљевска беба]]||27. децембар 2020||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 594 || [[Ништа без маме]] || 27. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 595 || [[ Макс Фердинанд Перуц]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 596 || [[ Вилард Френк Либи]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 597 || [[ Николај Семјонов]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 598 || [[ Сер Александар Тод]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 599 || [[ Винсент ду Винјо]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 600 || [[ Јарослав Хејровски]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 601 || [[ Сирил Норман Хиншелвуд]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 602 || [[ Вендел Мередит Стенли]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 603 || [[ Арчер Мартин]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 604 || [[ Ричард Лоренс Милингтон Синг]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 605 || [[ Арне Тизелијус]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 606 || [[ Вилијам Џиок]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 607 || [[ Артури Илмари Виртанен]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 608 || [[ Едвин Матисон Макмилан]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 609 || [[ Ричард Кун]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 610 || [[ Џејмс Бачелер Самнер]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 611 || [[ Ханс фон Ојлер-Хелпин]] || 28. децембар 2020. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 612 || [[Марин Дринов]] || 1. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 613 || [[Врх Дринов]] || 1. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 614 || [[Фердинан Фуке]] || 1. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 615 || [[Огист Мишел Леви]] || 1. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 616 || [[Габријел Адрал]] || 5. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 617 || [[Паул Бар]] || 5. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 618 || [[Жил Беје]] || 5. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 619 || [[Паул Бергон]] || 5. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 620 || [[Теофил Хомол]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 621 || [[Алфред Харди]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 622 || [[Акиле Адријен Пруст]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 623 || [[Ото Риман]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 624 || [[Хенри Пифард]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 625 || [[Ежен Беноист]] || 6. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 626 || [[ Парк Луксембург]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 627 || [[ Парк Монсо]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 628 || [[ Парк Вилет]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 629 || [[ Пирамида Лувра]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 630 || [[ Палата Тиљерије]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 631 || [[ Парк Тиљерије]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 632 || [[ Шарл Персије]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 633 || [[ Булевар Периферик]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 634 || [[ Трг Карусел]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 635 || [[ Тријумфална капија Карусел]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 636 || [[ Торањ Монпарнас]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 637 || [[ Велика палата]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 638 || [[ Мала палата у Паризу]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 639 || [[ Музеј Оранжерије]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 640 || [[ Пјер Бомарше]] || 15. јануар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 641 || [[Ванг Чанлинг]] || 7. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 642 || [[Сун Јафанг]] || 8. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 643 || [[Вини Вонг Нг]] || 8. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 644 || [[Ју Ћаоганг]] || 8. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 645 || [[Сјангји Ли]] || 8. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 646 || [[Гао Ши]] || 8. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 647 || [[Кинески чај]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 648 || [[Боја у кинеској култури]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 649 || [[Змајев плес]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 650 || [[Уметност Кине]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 651 || [[Летња палата]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 652 || [[Гробница Фу Хао]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 653 || [[Национални резерват природе Волонг]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 654 || [[Кунчу]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 655 || [[Коришћење земљишта у Кини]] || 13. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 656 || [[Велика Кина]] || 22. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 657 || [[Неитхотеп]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 658 || [[Пуаби ]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 659 || [[Жене у археологији]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 660 || [[Кубаба ]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 661 || [[Библиотеке у Кини ]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 662 || [[Гумене рукавице ‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 663 || [[Планина Сенћинг‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 664 || [[Планина Лу ‎‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 665 || [[‎Историја моде ‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 666 || [[Кинески музеј уметности ‎‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 667 || [[Историја одевања и текстила‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 668 || [[Шангајски музеј науке и технологије ]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 669 || [[‎Оровида Камиј Писаро ‎]] || 27. фебруар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 670 || [[Ирина Чакраборти]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 671 || [[Надежда Агалцова]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 672 || [[Татјана Владимировна Јегорова]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 673 || [[Олга Донцова]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 674 || [[Елена Флерова]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 675 || [[Кинеско окружење]] || 1. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 676 || [[Олга Жекулина]] || 4. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 677 || [[Адавија Ефендијева]] || 4. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 678 || [[Шарлот Ангус]] || 4. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 679 || [[Младеначка торта]] || 19. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 680 || [[Бела торта]] || 19. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 681 || [[Кроштуле]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 682 || [[Коровај]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 683 || [[Свадбена супа]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 684 || [[Фрианд]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 685 || [[Финансијер (торта)]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 686 || [[Пети фур]] || 20. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 687 || [[Кесадиља]] || 21. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 688 || [[Ћоризо]] || 21. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 689 || [[Тинга (храна)]] || 21. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 690 || [[Тостада]] || 21. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 691 || [[Севиче]] || 21. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 692 || [[Даша из Севастопоља]] || 22. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 693 || [[All Stars Osvajači]] || 26. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 694 || [[Дефектно ефектни]] || 26. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 695 || [[Kупачица (слика Реноара)]] || 26. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 696 || [[Портрет Кристине од Данске]] || 27. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 697 || [[Република (часопис)]] || 27. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 698 || [[Газета (новине)]] || 27. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 699 || [[Посавски венац]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''700''' || [[Ћалије]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 701 || [[Зелено брдо]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 702 || [[Раде Мићић]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 703 || [[Ивана Вујић (музичарка)]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 704 || [[Мила Вилотијевић]] || 28. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 705 || [[Ана Рич]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 706 || [[Невена Аџемовић]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 707 || [[Александра Мојсиловић]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 708 || [[Љубинка Николић]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 709 || [[Срђан Огњановић]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 710 || [[Марек Ђорђевић]] || 31. март 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 711 || [[Европски центар за права рома]] || 1. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 712 || [[Концентрациони логор Берлин-Марцан]] || 1. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 713 || [[Замбра (плес)]] || 1. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 714 || [[Нина Дударова]] || 1. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 715 || [[Мењхерт Лакатош]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 716 || [[Јон Будај Делеану]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 717 || [[Крис (ромски суд)]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 718 || [[Ромски џез]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 719 || [[Ромска дијаспора]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 720 || [[Антициганизам]] || 3. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 721 || [[Мондо (филм из 1995)]] || 4. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 722 || [[Роналд Ли]] || 4. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 723 || [[Индира Бајрамовић]] || 4. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 724 || [[Леонор Телес (редитељка)]] || 4. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 725 || [[Гастон Милијан]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 726 || [[Јанез Блајвајс]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 727 || [[Тодор Бурмов]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 728 || [[Сигфрид Капер]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 729 || [[Спиридон Ламброс]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 730 || [[Владимир Спасович]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 731 || [[Пол Артур Шилп]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 732 || [[Милан Фуст]] || 8. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 733 || [[Ерно Осват]] || 9. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 734 || [[Фран Левстик]] || 9. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 735 || [[Јосип Стритар]] || 9. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 736 || [[Јосип Јурчич]] || 9. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 737 || [[Ловро Томан]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 738 || [[Етбин Хенрик Коста]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 739 || [[Лука Светец]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 740 || [[Гаврило Крастевич]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 741 || [[Драган Цанков]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 742 || [[Карел Хинек Маха]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 743 || [[Лина Тсалдари]] || 10. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 744 || [[Јанко Керсник]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 745 || [[Јанез Трдина]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 746 || [[Иван Тавчар]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 747 || [[Јосипина Урбанчич Турнограјска]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 748 || [[Стефан Богориди]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 749 || [[Најден Геров]] || 11. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 750 || [[Елеонора Шомкова]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 751 || [[Јан Непомук Штјепанек]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 752 || [[Симон Јенко]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 753 || [[Антон Махнич]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 754 || [[Антон Јанежић]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 755 || [[Александар Богориди]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 756 || [[Николај Вогорид]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 757 || [[Венцел Милер]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 758 || [[Адолф Берле]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 759 || [[Урбан Јарник]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 760 || [[Андреј Ајншпилер]] || 12. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 761 || [[Софроније Врачки]] || 13. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 762 || [[Симон Грегорчич]] || 13. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 763 || [[Петко Каравелов]] || 13. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 764 || [[Панагис Тсалдари]] || 13. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 765 || [[Антон Мартин Сломшек]] || 14. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 766 || [[Екатерина Коначи]] || 14. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 767 || [[Карл Дитерс Фон Дитерсдорф]] || 14. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 768 || [[Тереза Гринбаум]] || 14. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 769 || [[Фердинанд Рајмунд]] || 14. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 770 || [[Ђовани Паизијело]] || 15. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 771 || [[Ханс Гал]] || 15. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 772 || [[Ерих Волфганг Корнголд]] || 16. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 773 || [[Спорт у Хрватској]] || 16. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 774 || [[Спорт у Чешкој]] || 17. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 775 || [[Тврђа]] || 17. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 776 || [[Дитрих Фишер Дискау]] || 17. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 777 || [[Антон Пелинка]] || 18. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 778 || [[Брижит Јанг]] || 18. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 779 || [[Спорт у Немачкој]] || 19. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 780 || [[Улрих Бранд]] || 19. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 781 || [[Бернд Марин]] || 19. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 782 || [[Програм Уједињених нација за животну средину]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 783 || [[Климатска осетљивост]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 784 || [[Адаптација на климатске промене]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 785 || [[Спорт у Словенији]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 786 || [[Спорт у Аустрији]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 787 || [[Музеј Горког]] || 20. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 788 || [[Спорт у Бугарској]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 789 || [[‎Маскара ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 790 || [[‎Сенка за очи‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 791 || [[‎Роза Шапире ‎ ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 792 || [[Пудер за лице‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 793 || [[Руменило за лице‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 794 || [[‎Фритата]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 795 || [[‎Сушено воће ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 796 || [[Кандирано воће‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 797 || [[‎Француска супа од лука ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 798 || [[‎Крутони ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 799 || [[‎Цезар салата ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 800 || [[Супа од парадајза]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 801 || [[Њоке]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 802 || [[Кромпир пире]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 803 || [[Канапеи]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 804 || [[Краљ жаба ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 805 || [[Вук и седам јарића]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 806 || [[Тома Палчић]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 807 || [[Чаробни сточић, златни магарац и тољага у џаку]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 808 || [[Хелен Банерман]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 809 || [[Мајкл Бонд]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 810 || [[Меда Падингтон (књижевни лик) ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 811 || [[Замак Вранов на Дији ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 812 || [[Хелена Железни-Шолц ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 813 || [[Вера Хитилова]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 814 || [[Ратиборжице ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 815 || [[Гушчарица ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 816 || [[Орлој - прашки астрономски сат ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 817 || [[Галопирајући Гаучо]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 818 || [[Златна птица ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 819 || [[Алојс Јирасек]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 820 || [[ Мала сирена]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 821 || [[Здењек Неједли]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 822 || [[Чешки рај ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 823 || [[Вишехрад]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 824 || [[Снежана и Ружица]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 825 || [[Прашки устанак ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 826 || [[Дворац Локет ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 827 || [[Базилика Св. Петра и Павла у Прагу]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 828 || [[Кућа са каменим звоном]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 829 || [[Чешки крунски драгуљи ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 830 || [[Културно-природни комплекс Ледњице - Валтице ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 831 || [[Манфред Ајген]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 832 || [[Конрад Емил Блох ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 833 || [[Штефан Хел ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 834 || [[Венера из Долни Вестонице]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 835 || [[Стуб Светог Тројства у Оломоуцу ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 836 || [[Јохан Дајзенхофер ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 837 || [[Јоаким Франк ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 838 || [[Народни музеј у Прагу]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 839 || [[Герхард Херцберг ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 840 || [[Џон Полањи ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 841 || [[Зофија Стријенска ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 842 || [[Хелена Уњержиска ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 843 || [[Ана Голубкина ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 844 || [[Олга Бознанска ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 845 || [[Ана Рајецка]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 846 || [[Фјодор Шаљапин]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 847 || [[Мерцедес Лаура Агиар ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 848 || [[Марија Хосефа Гарсија Гранадос ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 849 || [[Воронцовска палата (Алупка) ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 850 || [[Марија Конопничка]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 851 || [[Клара Ханес ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 852 || [[Кућа-музеј Чајковског ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 853 || [[Шарлот Елиот ‎]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 854 || [[Замак Виборг]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 855 || [[Загађење подземних вода]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 856 || [[Зелени анђео]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 857 || [[Кусково]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 858 || [[Пречишћавање отпадних вода]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 859 || [[Музеј Фаберже у Санкт Петербургу]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 860 || [[Естер Форбс ]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 861 || [[Спорт у Француској]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 862 || [[Спорт у Румунији]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 863 || [[Гилберт Вајт]] || 21. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 864 || [[Спорт у Грузији]] || 22. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 865 || [[Спорт у Летонији]] || 22. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 866 || [[Спорт у Литванији]] || 22. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 867 || [[Александровски дворац]] || 22. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 868 || [[Гилберт Вајт]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 869 || [[Хенри Глисон]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 870 || [[Спорт у Естонији]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 871 || [[Аничков дворац]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 872 || [[Јерг Демус]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 873 || [[Парк Зарјадај]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 874 || [[Паул Бадура-Шкода]] || 23. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 875 || [[Џуди Блум]] || 24. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 876 || [[Херман Шерхен]] || 24. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 877 || [[Дивљи свет Русије]] || 25. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 878 || [[Маргарита Алигјер]] || 25. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 879 || [[Спорт у Русији]] || 25. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 880 || [[Елена Апрелева]] || 25. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 881 || [[Спорт у Словачкој]] || 26. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 882 || [[Спорт у Швајцарској]] || 26. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 883 || [[Спорт у Турској]] || 26. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 884 || [[Дивљи свет Грчке]] || 26. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 885 || [[Рударство у Русији]] || 27. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 886 || [[Наталија Баранскаја]] || 27. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 887 || [[Спорт у Украјини]] || 27. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 888 || [[Ана Баркова]] || 27. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 889 || [[Ханс Кнаперцбуш]] || 28. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 890 || [[Георг Солти]] || 28. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 891 || [[Спорт у Јерменији]] || 30. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 892 || [[Спорт у Пољској]] || 30. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 893 || [[Елвира Линдо]] || 30. април 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 894 || [[Кижски погост]] || 1. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 895 || [[Раду Лупу]] || 1. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 896 || [[Породица Строганов]] || 1. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 897 || [[Јевгениј Кисин]] || 2. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 898 || [[Азербејџански ћилим]] || 2. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 899 || [[Медицина у Азербејџану]] || 2. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''900''' || [[Оранијенбаум у Русији]] || 2. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 901 || [[Економија Бугарске]] || 2. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 902 || [[Словачка инвазија на Пољску]] || 3. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 903 || [[Јеврејска дијаспора]] || 3. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 904 || [[Аристобул III]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 905 || [[Антигон II Мататија]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 906 || [[Јеврејска кухиња]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 907 || [[Дора Габе]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 908 || [[Мајкл Ротшилд]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 909 || [[Европски дан јеврејске културе]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 910 || [[Холокауст у Словачкој]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 911 || [[Клима Азербејџана]] || 4. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 912 || [[Архитектура Словачке]] || 5. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 913 || [[Економија Мађарске]] || 5. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 914 || [[Култура Словачке]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 915 || [[Соломон Исак Паси]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 916 || [[Исак Паси]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 917 || [[Туризам у Словачкој]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 918 || [[Литература Словачке]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 919 || [[Економија Јерменије]] || 6. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 920 || [[Економија Чешке]] || 7. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 921 || [[Холокауст у Белорусији]] || 7. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 922 || [[Економија Словачке]] || 7. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 923 || [[Туризам у Јерменији]] || 8. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 924 || [[Туризам у Бугарској]] || 8. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 925 || [[Наша Нива]] || 8. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 926 || [[Туризам у Русији]] || 9. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 927 || [[Дан Русије]] || 9. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 928 || [[Катедрала Светог Исака]] || 9. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 929 || [[Споменик природе Тскалтситела клисура]] || 9. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 930 || [[Афродизија]] ||10. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 931 || [[Аспендос]] ||10. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 932 || [[Сиде]] ||11. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 933 || [[Асос]] ||11. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 934 || [[Музеј Булгакова]] ||11. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 935 || [[Благовјештанска саборна црква]] ||11. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 936 || [[Ајлајнер]] ||11. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 937 || [[Диоген Леартије]] ||12. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 938 || [[Литература Хрватске]] ||12. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 939 || [[Катедрала у Карсу]] ||12. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 940 || [[Успенска саборна црква]] ||12. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 941 || [[Црква архангела Михаила]] ||13. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 942 || [[Варагаванк]] ||13. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 943 || [[Освајање Београда (Катарина Ивановић)]] ||14. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 944 || [[Весела браћа (Урош Предић)]] ||14. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 945 || [[Монголске инвазије на Анадолију]] ||14. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 946 || [[Вршачки триптех (Паја Јовановић)]] ||14. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 947 || [[Рањени Црногорац (Паја Јовановић)]] ||15. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 948 || [[Литература Бугарске]] ||15. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 949 || [[Праисторија Анадолије]] ||15. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 950 || [[Литература Мађарске]] ||16. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 951 || [[Отоманска морнарица]] ||16. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 952 || [[Литература Литваније]] ||16. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 953 || [[Египатски музеј у Берлину]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 954 || [[Национални музеј египатске цивилизације]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 955 || [[Историјски музеј Босне и Херцеговине]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 956 || [[Музеј Стари мост]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 957 || [[Музеј ратног детињства]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 958 || [[Државни историјски музеј]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 959 || [[Аутопортрет без браде (Винсент ван Гог)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 960 || [[Софа у облику усне Меј Вест (Салвадор Дали)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 961 || [[Број 6 (Марк Ротко)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 962 || [[Жена III (Вилем де Кунинг)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 963 || [[Смрт и девојка (Ханс Балдунг)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 964 || [[Ириси (Винсент ван Гог)]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 965 || [[Литература Северне Македоније]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 966 || [[Туризам на Кипру]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 967 || [[Османска архитектура]] ||17. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 968 || [[Кузман Коларић]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 969 || [[Козма Дамјановић]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 970 || [[Архитектура Турске]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 971 || [[Архитектура Хрватске]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 972 || [[Архитектура Белорусије]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 973 || [[Сан (Пабло Пикасо)]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 974 || [[Размена (Вилем де Кунинг)]] ||18. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 975 || [[Палата Јилдиз]] ||19. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 976 || [[Туризам у Турској]] ||19. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 977 || [[Бернат Клајн]] ||19. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 978 || [[Дора Мар са мачком (Пабло Пикасо)]] ||19. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 979 || [[Масакр невиних (Петер Паул Рубенс)]] ||20. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 980 || [[Нуруосманије џамија]] ||20. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 981 || [[Константинов стуб]] ||20. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 982 || [[Национални музеј модерне уметности у Сеулу]] ||21. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 983 || [[Архитектура Мађарске]] ||21. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 984 || [[Острво Акдамар]] ||22. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 985 || [[Архитектура Северне Македоније]] ||22. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 986 || [[Корикос]] ||22. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 987 || [[Изник]] ||23. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 988 || [[Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској]] ||24. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 989 || [[Планина Хасан]] ||24. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 990 || [[Маршеви у региону Онтр-Сомбр-е-Муз]] ||24. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 991 || [[Карлис Улманис]] ||25. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 992 || [[Бриселски Омеганг]] ||25. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 993 || [[Образовање у Азербејџану]] ||26. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 994 || [[Устав Летоније]] ||26. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 995 || [[Финска сауна]] ||26. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 996 || [[Економија Украјине]] ||27. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 997 || [[Комплекс замкова у Вилњусу]] ||27. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 998 || [[Поворка Свете крви у Брижу]] ||27. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 999 || [[Археолошко налазиште Десило]] ||28. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''1000''' || [[Микалојус Акелаитис]] ||28. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1001 || [[Медицина у Црној Гори]] ||29. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1002 || [[Култура Аустрије]] ||30. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1003 || [[Аугустинас Волдемарас]] ||30. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1004 || [[Тумба францеза]] ||31. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1005 || [[Калуш (ритуал)]] ||31. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1006 || [[Географија Турске]] ||31. мај 2021. || ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1007 || [[Клима Турске]] ||31. мај 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1008 || [[Дојна (песма)]] ||1. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1009 || [[Патрисија Бренан]] ||1. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1010 || [[Пол Глашиу]] ||1. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1011 || [[Џон Спрингторпе]] ||1. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1012 || [[Танцхаз]] ||2. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1013 || [[Госпа од Будслава]] ||2. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1014 || [[Џо Макгир]] ||3. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1015 || [[Кубанска румба]] ||3. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1016 || [[Анушка Пател]] ||3. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1017 || [[Шпанска школа јахања]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1018 || [[Пол Хамилтон Вуд]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1019 || [[Алан Еглстон]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1020 || [[Лин Кристи]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1021 || [[Патриша Флетли Бренан]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1022 || [[Медицински туризам]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1023 || [[Словеначка имена подручја и кућа у Аустрији]] ||4. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1024 || [[Кускус]] ||6. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1025 || [[Имзад]] ||6. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1026 || [[Ивана Башић]] ||6. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1027 || [[Филетеадо]] ||7. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1028 || [[Азербејџанско ткање тепиха]] ||8. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1029 || [[Традиционална уметност џамдани ткања]] ||8. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1030 || [[Арвида Бистрем]] ||8. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1031 || [[Плес под маскама у Драметсеу у Бутану]] ||9. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1032 || [[Кинеско резање папира]] ||10. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1033 || [[Фестивал змајевих чамаца]] ||11. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1034 || [[Воловска запрега]] ||11. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1035 || [[Марселино Мартинез]] ||12. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1036 || [[Мескел - празник проналаска Истинитог Светог Крста Христовог]] ||12. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1037 || [[Херберт Вимер]] ||12. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1038 || [[Ален Жирес]] ||12. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1039 || [[Пантун]] ||13. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1040 || [[Мирослав Кадлец]] ||13. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1041 || [[Ханси Милер]] ||13. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1042 || [[Штефан Кунц]] ||14. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1043 || [[Семих Шентурк]] ||14. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1044 || [[Вим Кифт]] ||15. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1045 || [[Клаудио Ђентиле]] ||17. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1046 || [[Жене уметнице]] ||21. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1047 || [[Мартин Кион]] ||21. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1048 || [[Мехмет Шол]] ||22. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1049 || [[Штефан Ефенберг]] ||23. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1050 || [[Лак за нокте]] ||25. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1051 || [[Вештачки нокти]] ||26. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1052 || [[Маникир]] ||27. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1053 || [[Ташлултум]] ||29. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1054 || [[Баранамтара]] ||29. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1055 || [[Шибту]] ||29. јун 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1056 || [[Вера Аткинс]] ||2. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1057 || [[Декларација против насиља над женама]] ||4. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1058 || [[Међународни дан против насиља над женама]] ||6. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1059 || [[Шољица за кафу]] ||7. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1060 || [[Нож за хлеб]] ||8. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1061 || [[Дан Револуције у Египту]] ||19. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1062 || [[Фанус]] ||19. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1063 || [[Амонови рогови]] ||19. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1064 || [[Међународни сајам књига у Каиру]] ||19. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1065 || [[Поплаве Нила]] ||23. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1066 || [[Долина китова]] ||23. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1067 || [[Кухиња старог Египта]] ||24. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1068 || [[Секмет]] ||25. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1069 || [[Сешат]] ||25. јул 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1070 || [[Модле за колаче]] ||20. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1071 || [[Пачворк]] ||21. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1072 || [[Покрстица]] ||21. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1073 || [[Жене писци]] ||26. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1074 || [[Жене у плесу]] ||29. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1075 || [[Жене у класичној музици]] ||29. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1076 || [[Гајење биљака у стану]] ||31. август 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1077 || [[Крилата орашица]] ||4. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1078 || [[Голијат бубе]] ||4. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1079 || [[Дрозд имелаш]] ||4. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1080 || [[Дрозд боровњак]] ||5. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1081 || [[Градска ласта]] ||6. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1082 || [[Мартлет]] ||6. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1083 || [[Велика рајска птица]] ||7. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1084 || [[Херкул буба]] ||12. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1085 || [[Америчка шумска рода]] ||12. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1086 || [[Летећи змајеви]] ||12. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1087 || [[Европски змај]] ||12. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać]] |- | 1088 || [[Камила Андерсен]] ||13. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1089 || [[Ракел Бруни]] ||13. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1090 || [[Амандин Бушар]] ||13. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1091 || [[Ребека Рут]] ||15. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1092 || [[Џејмисон Грин]] ||15. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1093 || [[Барбара Аренхарт]] ||15. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1094 || [[Птеродактил]] ||25. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1095 || [[Зујара]] ||25. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1096 || [[Титан буба]] ||25. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1097 || [[Афрички речни мартин]] ||25. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1098 || [[Жутокљуна галица]] ||27. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1099 || [[Црвенокљуна галица]] ||27. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1100 || [[Амерички златни штиглић]] ||28. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1101 || [[Амерички бели ибис]] ||29. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1102 || [[Арктички морски папагај]] ||29. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1103 || [[Аустралијски гавран]] ||30. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1104 || [[Ајлесбури патка]] ||30. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1105 || [[Tapejaridae]] ||30. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1106 || [[Лов на перјанице]] ||30. септембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1107 || [[Розенбергова скала самопоштовања]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1108 || [[Светска иницијатива за истраживање менталног здравља]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1109 || [[Трауме из детињства]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1110 || [[Интерперсонална психоанализа]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1111 || [[Томас Ентони Харис]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1112 || [[Дејвид Риоч]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1113 || [[Психолошко саветовање]] ||10. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1114 || [[Примењена бихејвиорална анализа]] ||11. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1115 || [[Групе за самопомоћ за ментално здравље]] ||11. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1116 || [[Разочарење]] ||11. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1117 || [[Адолф Мајер]] ||13. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1118 || [[Хари Стек Саливан]] ||13. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1119 || [[Џон Холингс Џексон]] ||13. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1120 || [[Фрида Фром Рајхман]] ||13. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1121 || [[Опуштање]] ||13. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1122 || [[Самосажаљење]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1123 || [[Жаљење]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1124 || [[Регулација утицаја]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1125 || [[Емоционална саморегулација]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1126 || [[Изолација (психологија)]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1127 || [[Страхопоштовање]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1128 || [[Самопобољшање]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1129 || [[Усамљеност]] ||14. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1130 || [[Радован Милетић]] ||15. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1131 || [[Fernando Colunga Ultimate Experience]] ||15. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1132 || [[Парадокс снаге воље]] ||16. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1133 || [[Функције самопоштовања]] ||16. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1134 || [[Интерес (емоција)]] ||16. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1135 || [[Прихваћеност]] ||16. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1136 || [[Узбуђеност]] ||16. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1137 || [[Никола Марковић (сликар)]] ||17. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1138 || [[Данијела Димитровска]] ||17. октобар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1139 || [[Криве су звезде]] ||24. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1140 || [[Девојка из воза]] ||26. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1141 || [[Пад (књига)]] ||27. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1142 || [[У тихој води]] ||27. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1143 || [[Страдање (књига)]] ||28. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1144 || [[Потрага (књига)]] ||29. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1145 || [[Онлајн девојка]] ||30. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1146 || [[Онлајн девојка на турнеји]] ||30. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1147 || [[Страст у смрти]] ||30. новембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1148 || [[Међународни дан особа које пате од посттрауматског стреса]] ||1. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1149 || [[Дан подизања свести о самоповређивању]] ||1. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1150 || [[Дизалица за пацијенте]] ||1. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1151 || [[Глобални дан подизања свести о приступачности]] ||4. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1152 || [[Чуда Кине (Дизниленд)]] ||10. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1153 || [[Pixie Hollow]] ||11. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1154 || [[Дизниленд после мрака]] ||11. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1155 || [[Десетогодишњица Дизниленда]] ||12. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1156 || [[Дизниленд: Првих 50 магичних година]] ||12. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1157 || [[Ноа Глас]] ||23. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1158 || [[Ото Фриц Мајерхоф]] ||23. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1159 || [[Боб Ајгер]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1160 || [[Стен Фриз]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1161 || [[Сафра Кац]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1162 || [[Орин Смит]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1163 || [[Боб Чапек]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1164 || [[Дизни паркови]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1165 || [[Одмаралиште Дизниленд]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1166 || [[Џек Ратер]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1167 || [[Мајкл Ајзнер]] ||25. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1168 || [[Божић једне мачке]] ||31. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1169 || [[Мој тата је шкртица]] ||31. децембар 2021. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1170||[[Инверзна кинематика]]||31. децембар 2021.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1171||[[Кинематион]]||31. децембар 2021.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1172||[[Крајњи ефектор робота]]||2. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1173||[[Кинематички ланац]]||2. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1174 || [[Руслан Олихвер]] || 3. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 1175 || [[Едвард Тејтум]] || 5. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1176 || [[Керолин Слејман]] || 5. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1177||[[Бернулијев захват]]||5. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1178||[[Данијел Бовет]]||7. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1179||[[Хуго Теорел]]||7. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1180||[[Томас Хакл Велер]]||7. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1181||[[Фредерик Чапман Робинс]]||7. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1182||[[Холгер Левенадлер]]||7. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1183||[[Вилијам Марфи]]||8. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1184||[[Мартин Хатала]]||8. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1185||[[Напредни визуелизатор]]||8. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1186||[[Јанез Весел]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1187||[[Вацлав Мацејејовски]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1188||[[Карл Лудвиг Мишле]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1189||[[Чарлс Џарот]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1190||[[Стив Бокс]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1191||[[Морис Клош]]||9. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1192 ||[[Елмар Клос]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1193 ||[[Серж Бургињон]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1194 ||[[Ришар Дембо]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1195 ||[[Фонс Радемакерс]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1196 ||[[Мике ван Дим]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1197 ||[[Маржори Роудс]]|| 10. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1198 ||[[Џоселин Лагард]]|| 11. јануар 2022. || НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1199||[[Рефлексија (компјутерска графика)]]||20. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1200||[[Autodesk Softimage]]||21. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1201||[[3Д рендеровање]]||23. јануар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1202||[[Платина-иридијум легуре]]||06. фебруар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1203||[[Хајнрих Вилхелм Дове]]||25. фебруар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1204||[[Коплијева медаља]]||27. фебруар 2022.||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1205||[[Хелена Емингерова]]||5. март 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1206||[[Илзе Хес]]||5. март 2022.||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1207||[[Марија Мандл]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1208||[[Хермин Браунштајнер]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1209||[[Јохана Борман]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1210||[[Марго Дрешел]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1221||[[Херта Боте]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1212||[[Рут Нојдек]]|| 5. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1213||[[Ирма Гризе]]|| 6. март 2022. || НЧ ||[[Корисник:Јован 99|Jovan 108]] |- | 1214||[[Вилијам Крукс]]||6. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1215||[[Еми Геринг]]||7. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Јован 99|Jovan108]] |- | 1216||[[Наталка Белоцерковец]]||10. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1217||[[Днипрова Чаика]]||10. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1218||[[Хана Чубач]]||10. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1219||[[Улијана Кравченко]]||10. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1220||[[Лидија Григорјева (песникиња)]]||12. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1221||[[Ирина Калинец]]||12. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1222||[[Надија Свитлична]]||12. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1223||[[Галина Крук]]||12. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1224||[[Малка Локер]]||14. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1225||[[Маргарита Јаковлева]]||17. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1226||[[Anomala albopilosa]]||17. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1227||[[Хана Јаблонска]]||18. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1228||[[Ирина Жиленко]]||18. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1229||[[Маријана Савка]]||19. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1230||[[Наталка Сњаданко]]||19. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1231||[[Маријана Кијановска]]||19. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1232||[[Естер Сегал]]||20. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1233||[[Жена Василиковска]]||20. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1234||[[Катерина Михалицина]]||22. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1235||[[Олена Пчилка]]||22. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1236||[[Христина Козловска]]||23. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1237||[[Атена Пашко]]||24. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1238||[[Ендре Шили]]||30. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1239||[[Џелал Шенгор]]||30. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1240||[[Антон Цајлингер]]||30. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1241||[[Сергеј Петрович Новиков]]||31. март 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1242||[[Међународни ромски фестивал „Каморо”]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1243||[[Ромски плес]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1244||[[Рахим Бурхан]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1245||[[Оксана Марафиоти]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1246||[[Киба Лумберг]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1247||[[Антонио Солари]]||2. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1248||[[Дигитални свет]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1249||[[Е-друштво]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1250||[[Здравствена веб наука]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1251||[[Одећа дана]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1252||[[Мишел Думонтје]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1253||[[Бихари Јанош]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1254||[[Росарио Флорес]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1255||[[Андреј Ђина]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1256||[[Карен Гусоф]]||3. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1257||[[Дејмијан ле Бас]]||4. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1258||[[Џо Фрејл]]||5. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1259||[[Донбас је иза нас]]||5. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 1260||[[Ролф Дитер Клуге]]||10. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1261||[[Рајнхард Лауер]]||10. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1262||[[Светлана Михајловна Толстој]]||10. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1263||[[Зузана Тополињска]]||10. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1264||[[Михаил Вениаминович Угрумов]]||11. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1265||[[Вељко Влаисављевић]]||11. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1266||[[Роналд Гросарт Матичек]]||11. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1267||[[Вајат Андерсон]]||12. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1268||[[Франк Карас]]||12. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1269||[[Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао]]||13. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1270||[[Мауро Ферари]]||14. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1271||[[Бака са црвеном заставом]]||16. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 1272||[[Доминик Палмер]]||20. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1273||[[Миа Роуз Крејг]]||20. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1274||[[Серж Пољаков]]||28. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1275||[[Ото Фројндлих]]||28. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1276||[[Јоханес Теодор Баргелд]]||28. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1277||[[Хајнрих Херле]]||28. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1278||[[Емил Ђилиоли]]||28. април 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |1279 |[[Дарко Димитров]] |25. март 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1280 |[[Диана Анкудинова]] |13. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1281 |[[Џејд Терлвол]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1282 |[[Џејмс Корден]] |16. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1283 |[[Ноел Галагер]] |28. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1284 |[[Лијам Галагер]] |28. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1285 |[[Харви Вајнстин]] |26. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1286 |[[Тристан Томпсон]] |26. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1287 |[[Ејми Шумер]] |26. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1288 |[[Филип Киркоров]] |17. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1289 |[[Џеси Нелсон]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1290 |[[Али Брук]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1291 |[[Пери Едвардс]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1292 |[[Дајна Џејн]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1293 |[[Ли-Ен Пинок]] |21. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1294 |[[Јегор Крид]] |19. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1295 |[[Филип Киркоров]] |17. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1296 |[[Нурлан Сабуров]] |26. април 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1297 |[[Камил Роу]] |2. мај 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1298 |[[Марија Захарова]] |3. мај 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1298 |[[Олена Зеленска]] |3. мај 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1299 |[[Марија Воронцова]] |3. мај 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- |1300 |[[Катерина Тихонова]] |3. мај 2022. |{{abbr|НЧ|Нов чланак}} |[[Корисник:ТриСвјетла|ТриСвјетла]] |- | 1301||[[Александра Дулић]]||31. мај 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1302||[[Милорад Младеновић]]||1. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1303||[[Гордана Ћулибрк]]||1. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1304||[[Милена Китић]]||1. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1305||[[Јасна Поповић]]||1. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1306||[[Патрисија Адер Говати]]||10. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1307||[[Ангус Џон Бејтман]]||10. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1308||[[Декларација о заштити жена и деце у кризним ситуацијама и оружаним сукобима]]||20. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1309||[[Ибрахим Ал Хусеин]]||20. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1310||[[Парфет Хакизимана]]||22. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1311||[[Енес Ал Халифа]]||22. јун 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1312||[[Жорж Абриал]]||2. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1313||[[Густав Емар]]||2. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1314||[[Франк Аламо]]||2. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1315||[[Беатрикс Ексофон]]||2. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1316||[[Жорж Бергер]]||2. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1317||[[Глобални споразум о избеглицама]]||20. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1318||[[Глобална мрежа предвођена од стране избеглица]]||20. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1319||[[Ијех Бел]]||20. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1320||[[Часопис за избегличка истраживања]]||31. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1321||[[Васил Стефаник]]||31. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1322||[[Медвед Јоги (филм)]]||31. јул 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1323||[[Човек по имену Уве (филм)]]||1. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1324||[[Снежна краљица: Свет огледала]]||1. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1325||[[Тачно у подне (филм)]]||1. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1326||[[Небо над Монтаном]]||1. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1327||[[Корги: Краљевски пас великог срца]]||3. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1328||[[Плоп арт]]||8. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1329||[[Едвард Алингтон]]||11. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1330||[[Лумино кинетичка уметност]]||12. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1331||[[Нео-поп]]||12. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1332||[[Винсентова награда]]||12. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1333||[[Награда Марсел Дишан]]||12. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1334||[[Награда за сликарство Џона Мурса]]||13. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1335||[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]]||13. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1336||[[Редуктивна уметност]]||13. август 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1337||[[Технички музеј у Загребу]]||1. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1338||[[Музеј Наполеона]]||1. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1339||[[Модерна галерија у Риму]]||1. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1340||[[Клаус Хаселман]]||1. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1341||[[Сјукуро Манабе]]||1. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1342||[[Надежда Мосусова]]||3. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1343||[[Александар Бјелогрлић]]||5. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1344||[[Димитрије Братоглић]]||6. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1345||[[Самјуел Палмер]]||7. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1346||[[Ален Аспе]]||9. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1347||[[Џон Клаузер]]||9. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1348||[[Мара Селвини Палацоли]]||11. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1349||[[Гералд Клерман]]||11. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1350||[[Лаура Прлс]]||12. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1351||[[Зерка Туман Морено]]||12. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1352||[[Маделин Левин]]||14. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1353||[[Дејвид Луис]]||14. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1354||[[Џејмс Багентал]]||14. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1355||[[Мејвис Цај]]||14. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1356||[[Тајна заблуда]]||14. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1357||[[Процењен живот (књига)]]||15. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1358||[[Оквир у психотерапији]]||15. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1359||[[Дијана Фоша]]||15. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1360||[[Атанасиос Кафкалидес]]||16. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1361||[[Никос Сидерис]]||16. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1362||[[Костас Стефанис]]||16. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1363||[[Александар Данилин]]||16. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1364||[[Татјана Дмитријева]]||16. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1365||[[Алберт Лутули]]||17. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1366||[[Златно доба (филм)]]||17. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1367||[[Забрањене игре]]||19. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1368||[[У бољем свету]]||19. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1369||[[Истрага над беспрекорним грађанином]]||20. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1370||[[Нигде у Африци]]||20. октобар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1371||[[Пулат Абдулајев]]||14. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1372||[[Пјотр Маркович Алешковски]]||14. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1373||[[Ана Аничкова]]||14. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1374||[[Јевгениј Аничков]]||14. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1375||[[Ерај Кемерт]]||24. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1376||[[Крејг Гудвин]]||24. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1377||[[Силван Видмер]]||30. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1378||[[Кристофер Ву]]||30. новембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1379||[[Андре Замбо Ангиса]]||1. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1380||[[Арија Мија Лоберти]]||3. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1381||[[Освестри индекс инвалидитета]]||3. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1382||[[Вулф-Хершонов синдром]]||3. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1383||[[Емоционални или бихејвиорални инвалидитет]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1384||[[Култура особа са инвалидитетом]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1385||[[Бонтон у контексту инвалидитета]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1386||[[Аба Колон]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1387||[[Алал]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1388||[[Америчка митологија]]||10. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1389||[[Принцеза од Нолсоја]]||22. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1390||[[Аутолик (Дејмахов син)]]||22. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1391||[[Аргифија]]||22. децембар 2022. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1392||[[Кели Ен Ален]]||7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1393||[[Рита Касадио]]||7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1394||[[Изабел Кристина Чинчила Сото]]||7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1395||[[Беатрис Гелбер]]||7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1396||[[Џенифер Јуенгел]]|| 7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1397||[[Адријана Лита]]||7. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1398||[[Фрида Хауг]]||8. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1399||[[Аналиса Колман]]||8. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''1400'''||[[Анела Чој]]||8. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1401||[[Мери Глакин]]||10. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1402||[[Милена Апостолаки]]||25. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1403||[[Катерина Бадзели]]||25. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1404||[[Ана Бенаки Псаруда]]||27. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1405||[[Теано Фотију]]||28. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1406||[[Олга Кефалогиани]]||28. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1407||[[Ники Керамеус]]||28. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1408||[[Лина Мендони]]||28. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1409||[[Џефри Арчер]]||30. март 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1410||[[Какава]]||3. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1411||[[Ромски фолклор]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1412||[[Гађо (термин)]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1413||[[Агнеш Остојкан]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1414||[[Ливија Јарока]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1415||[[Црвени краљ и вештица]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1416||[[Карпатски ромски језик]]||6. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1417||[[Калдерашки ромски језик]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1418||[[Велшки ромски језик]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1419||[[Параромски језици]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1420||[[Гурбетски језик]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1421||[[Ромско-грчки језик]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1422||[[Ломавренски језик]]||7. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1423||[[Мануш]]||8. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1424||[[Домна Михаилиду]]||8. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1425||[[Фани Пали Петралија]]||8. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1426||[[Васо Папандреу]]||8. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1427||[[Гарденија Аисек]]||9. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1428||[[Алиса Амафо]]||9. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1429||[[Марлис Аман Марксер]]||10. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1430||[[Алексија Ејмсбери]]||11. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1431||[[Нијермала Бадрисинг]]||11. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1432||[[Сузи Барбоза]]||11. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1433||[[Брајан Сатон Смит]]||13. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1434||[[Семиха Боровац]]||13. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1435||[[Маријам Шаби Талата]]||15. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1436||[[Гејл Кристијан]]||15. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1437||[[Валерија Чавата]]||17. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1438||[[Џенифер ван Дајк Силос]]||17. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1439||[[Роза Ферер Обиолс]]||18. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1440||[[Аурелија Фрик]]||23. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1441||[[Џозеф Рензули]]||27. април 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1442||[[Право на ефикасну правну помоћ]]||12. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1443||[[Mарија Неира]]||13. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1444||[[Абортус у Аустрији]]||13. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1445||[[Абортус у Летонији]]||13. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1446||[[Милтон Бенет]]||29. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1447||[[Културни менаџер]]||31. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1448||[[Културни национализам]]||31. мај 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1449||[[Kалкулисање азилима]]||20. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1450||[[Самар Јзбек]]||20. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1451||[[Хени Ал Мулија]]||22. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1452||[[Јонас Кинде]]||23. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1453||[[Анђелина Лохалит]]||25. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1454||[[Јоланд Мабика]]||25. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1455||[[Дима Акта]]||25. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1456||[[Руфина Амаја]]||25. јун 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1457||[[Зак Костопулос]]||4. септембар 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1458||[[Олга Брумас]]||4. септембар 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1459||[[Марије Хеег]]||4. септембар 2023. ||НЧ||[[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1460 || [[Исадор Перлман]] ||27. септембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1461 || [[Давид Кеил]] ||29. септембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1462 || [[Образовање у Црној Гори]] ||1. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1463 || [[Жене у Црној Гори]] ||1. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1464 || [[Палата краља Николе]] ||1. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1465 || [[Краљевска медаља]] ||4. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1466 || [[Кључ теозофије]] ||5. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1467 || [[Глас тишине]] ||8. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1468 || [[Девачан]] ||15. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1469 || [[Плетење]] ||22. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1470 || [[Заједница за учење на даљину]] ||24. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1471 || [[Школски неуспех]] ||24. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1472 || [[Универзитет отвореног типа за учење на даљину у Мексику]] ||24. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1473 || [[Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа]] ||24. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1474 || [[Биримбау]] ||25. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1475 || [[Пита од вишања]] ||25. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1476 || [[Пребранац]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1477 || [[Албока]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1478 || [[Дотара]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1479 || [[Гадулка]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1480 || [[Ангклунг]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1481 || [[Бодхран]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1482 || [[Дјембе]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1483 || [[Дхолак]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1484 || [[Ерху]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1485 || [[Португалска гитара]] ||29. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1486 || [[Корејска митологија]] ||30. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1487 || [[Хришћанска митологија]] ||30. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1488 || [[Исламска митологија]] ||30. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1489 || [[Митологија Астека]] ||30. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1490 || [[Компаративна митологија]] ||30. октобар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1491 || [[Божић у Грчкој]] ||13. децембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1492 || [[Трансцендентна теозофија]] ||13. децембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1493 || [[Артур Шипли]] ||16. децембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1494 || [[Потчињеност женскиња]] ||20. децембар 2023.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1495 || [[Авитал Абергел]] ||16. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1496 || [[Ројел Абрахам]] ||16. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1497 || [[Самир Кафити]] ||21. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1498 || [[Самиха Халил]] ||21. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1499 || [[I Do Not Want What I Haven't Got]] ||21. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1500 || [[What's Going On]] ||22. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1501 || [[Blue (албум)]] ||28. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1502 || [[Songs in the Key of Life]] ||28. јануар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1503 || [[Die Vier im Jeep]] ||20. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1504 || [[...Sans laisser d'adresse]] ||20. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1505 || [[In Beaver Valley]] ||20. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1506 || [[Плесала је једно лето]] ||21. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1507 || [[Зло не постоји]] ||25. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1508 || [[Синоними (филм)]] ||26. фебруар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1509 || [[Силвија Акеведо]] ||7. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1510 || [[Марија Музичук]] ||7. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1511 || [[Лина Хајдрих]] ||7. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1512 || [[Консуело Алварез Пол]] ||14. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1513 || [[Елена Арнедо]] ||14. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1514 || [[Хистоплазмоза]] ||16. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1515 || [[Самјуел Тејлор Дарлинг]] ||16. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1516 || [[Војна катедрала Светог Николе]] ||20. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1517 || [[Национални музеј народне архитектуре и народних обичаја Украјине]] ||20. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1518 || [[Рефекторијска црква]] ||20. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1519 || [[Палата Разумовски]] ||21. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1520 || [[Саборни храм Светог Пантелејмона]] ||21. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1521 || [[Манастир Зимне]] ||21. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1522 || [[Лубартов замак]] ||23. март 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1523 || [[Катедрала Светог Петра и Павла (Камјањец-Подиљски)]] ||23. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1524 || [[Велика синагога у Луцку]] ||23. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1525 || [[Харковска хорска синагога]] ||23. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1526 || [[Ал Салам џамија]] ||23. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1527 || [[Володимир Заболотни]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1528 || [[Дворац Жовква]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1529 || [[Национално светилиште „Софија Кијевска”]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1530 || [[Дворац Золочив]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1531 || [[Палата Качанивка]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1532 || [[Зграда украјинске владе]] ||30. март 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1533 || [[Hortto Kaalo]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1534 || [[Хари Стојка]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1535 || [[Влашки ромски језик]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1536 || [[Фински Кало језик]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1537 || [[Персијски ромски језик]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1538 || [[Скандинавскоромски језик]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1539 || [[Андреј Абдувалијев]] ||1. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1540 || [[Роза Тајкон]] ||6. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1541 || [[Озџан Дениз]] ||8. април 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1542 || [[Сотирис Блецас]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1543 || [[Сотирис Петрулас]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1544 || [[Власис Расијас]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1545 || [[Маргарита Цомоу]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1546 || [[Валентин Манкин]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1547 || [[Зинаида Турчина]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1548 || [[Алексеј Баркалов]] ||10. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1549 || [[Виктор Цибуленко]] ||11. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1550 || [[Алексеј Бутовски]] ||12. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1551 || [[Иван Фирцак]] ||12. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1552 || [[Борис Шахлин]] ||12. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1553 || [[Људмила Хазијева]] ||12. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1554 || [[Тетјана Кочергина]] ||14. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1555 || [[Валентина Лутајева]] ||14. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1556 || [[Александар Музиченко]] ||14. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1557 || [[Владислав Акименко]] ||14. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1558 || [[Виталиј Дирдира]] ||14. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1559 || [[Јаков Куценко]] ||15. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1560 || [[Леонид Ратнер]] ||15. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1561 || [[Брандо Скихорс]] ||15. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1562 || [[Антонина Дубинина]] ||22. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1563 || [[Станислав Захаров]] ||23. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1564 || [[Елена Рјабчук]] ||24. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1565 || [[Арман Амар]] ||24. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1566 || [[Џули Зенати]] ||25. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1567 || [[Алберто Домингез]] ||26. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1568 || [[Артјом Федорченко]] ||26. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1569 || [[Буркхард фон Далвиц]] ||26. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1570 || [[Кит Хамбл]] ||26. април 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1571 || [[Вилијам Кван Џаџ]] ||4. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1572 || [[Сведок оптужбе (драма)]] ||9. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1573 || [[Паукова мрежа (роман)]] ||9. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1574|| [[Ернст Фридрих Гермар]] ||9. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 1575|| [[Мистерија регате и друге приче]] ||16. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1576|| [[Потчињени и друге приче]] ||16. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1577|| [[Двоструки грех и друге приче]] ||16. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1578|| [[Пожари на депонијама]] ||31. мај 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1579|| [[Светски дан породице]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1580|| [[Светски дан Црвеног крста]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1581|| [[Међународни дан деце жртава насиља]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1582|| [[Међународни дан укидања ропства]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1583|| [[Међународни дан за подршку жртвама насиља]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1584|| [[Светски дан против рада деце]] ||9. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1585|| [[Светски дан хуманитарности]] ||10. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1586|| [[Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода]] ||10. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1587|| [[Међународни дан за елиминацију расне дискриминације]] ||10. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1588|| [[Међународна година сећања на борбу против ропства и његовог укидања]] ||10. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1589|| [[Међународна година мобилизације против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличне нетолеранције]] ||12. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1590|| [[Међународна година културе и мира]] ||12. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1591|| [[Исмет Беј Криезиу]] ||13. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:FranéRogoz|FranéRogoz]] |- | 1592|| [[Шемси паша (генерал)]] ||13. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:FranéRogoz|FranéRogoz]] |- | 1593|| [[Неутрална зона Јуник]] ||14. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:FranéRogoz|FranéRogoz]] |- | 1594|| [[Албанско-југословенски гранични сукоб (1948–1954)]] ||15. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:FranéRogoz|FranéRogoz]] |- | 1595|| [[Међународна година људских права]] ||16. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1596|| [[Међународна година мира]] ||16. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1597|| [[Међународна година свемира]] ||16. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1598|| [[Абаз Карими]] ||21. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1599|| [[Јусра Мардини]] ||21. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1600|| [[Европска ноћ слепих мишева]] ||21. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1601|| [[Међународни дан свести мина и помоћи у разминиравању]] ||25. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1602|| [[Светски дан лабораторијских животиња]] ||25. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1603|| [[Дан борбе против маларије]] ||25. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1604|| [[Дан пешкира]] ||26. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1605|| [[Светски дан океана]] ||26. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1606|| [[Међународни дан сарадње]] ||26. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1607|| [[Светски дан насеља]] ||27. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1608|| [[Међународна декада за културу мира и ненасиља над децом]] ||27. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1609|| [[Јунус Акгун]] ||29. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1610|| [[Роберт Андрих]] ||29. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1611|| [[Микел Дамсгор]] ||30. јун 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1612|| [[Петар Андрејић]] ||28. јул 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1613|| [[Нађа Обрист]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1614|| [[Људмила Лијашенко]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1615|| [[Јекатерина Румјанцева]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1616|| [[Ана Милењина]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1617|| [[Лада Нестеренко]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1618|| [[Ања Викер]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1619|| [[Ренате Јортланд]] ||4. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1620|| [[Матеја Пинтар]] ||7. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1621|| [[Лиа Апостоловски]] ||7. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1622|| [[Андреја Лешки]] ||7. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1623|| [[Јелена Ерић (бициклисткиња)]] ||7. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1624|| [[Ана Хендерсон]] ||9. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1625|| [[Тина Крижан]] ||12. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1626|| [[Јука Јошида]] ||13. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1627|| [[Стефани Рис]] ||13. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1628|| [[Мирјам Шницер]] ||13. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1629|| [[Сандра Вехтерсхојзер]] ||14. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1630|| [[Аноушка Поп]] ||14. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1631|| [[Рената Кохта]] ||14. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1632|| [[Силвија Плишке]] ||15. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1633|| [[Соња Џејасилан]] ||15. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1634|| [[Алена Проскова]] ||15. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1635|| [[Дорис Мадер]] ||20. август 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1636|| [[Ли Персон]] ||4. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1637|| [[Марни Макбин]] ||7. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1638|| [[Лучила Боари]] ||7. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1639|| [[Лола Родригез Диаз]] ||7. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1640|| [[Шејдовање]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1641|| [[Недеља свести о бисексуалности]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1642|| [[Пакао нема границе]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1643|| [[Ноћни јастребови (филм из 1978)]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1644|| [[Параграф 175 (филм)]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1645|| [[Тишина милости]] ||8. септембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1646|| [[Мудар Бадран]] ||8. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1647|| [[Габријеле Росети]] ||8. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1648|| [[Бруно Росети]] ||8. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1649|| [[Кет Торес]] ||27. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1650|| [[Шандра Воворунту]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1651|| [[Мишел Андерсон]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1652|| [[Дејвид Батстоун]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1653|| [[Сузан Бисел]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1654|| [[Херман Болхар]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1655|| [[Џејд Брукс]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1656|| [[Флори Р. Берк]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1657|| [[Кетрин Чон]] ||28. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1658|| [[Карен Кантриман Росвурм]] ||29. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1659|| [[Холи Данијелс]] ||30. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1660|| [[Хармони Даст]] ||30. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1661|| [[Дерек Елерман]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1662|| [[Дурга Гимире]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1663|| [[Софи Хејз]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1664|| [[Шила Вајт]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1665|| [[Гулнара Шахинијан]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1666|| [[Соња Санчез]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1667|| [[Букола Ориола]] ||31. октобар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1668|| [[Криси Моран]] ||1. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1669|| [[Јана Матеј]] ||1. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1670|| [[Џејмс Роберт Ман]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1671|| [[Мејбел Лозано]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1672|| [[Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1673|| [[Трећи светски покрет против експлоатације жена]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1674|| [[Канцеларија за борбу против трговине људима]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1675|| [[Монголски центар за родну равноправност]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1676|| [[Међуресорна радна група за трговину људима]] ||2. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1677|| [[Центар за жртве трговине људима „Светионик”]] ||9. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1678|| [[Трговина људима у Луксембургу]] ||9. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1679|| [[Трговина људима у Ирану]] ||17. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1680|| [[11. сат (филм)]] ||18. новембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1681|| [[Друга шанса (филм из 2016)]] ||24. новембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1682|| [[Арагон (река)]] ||24. новембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1683|| [[Покрајина Сарагоса]] ||24. новембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1684|| [[Јон Фредрик Баксас]] ||24. новембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1685|| [[Жозеф Авенол]] ||24. новембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1686|| [[Ван Партибл]] ||2. децембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1687|| [[Том Герелс]] ||2. децембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1688|| [[Ондор Гонгор]] ||2. децембар 2024.|| ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1689|| [[Ники Фокс]] ||6. децембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1690|| [[Пени Мелвил Браун]] ||7. децембар 2024.|| НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1691|| [[Лоренс Дејл Бел]] ||7. децембар 2024.||ДЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1692|| [[Калфа године]] ||26. децембар 2024.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1693|| [[Списак места Светске баштине у Русији]] ||28. фебруар 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1694|| [[Списак места Светске баштине у Грчкој]] ||2. март 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1695|| [[Жан Белет]] ||8. март 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1696|| [[Списак места Светске баштине у Шри Ланки]] ||9. март 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1697|| [[Списак места Светске баштине у Мађарској]] ||9. март 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1698|| [[Списак места Светске баштине у Румунији]] ||10. март 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1699|| [[Финале Купа УЕФА 1972.]] ||1. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1700|| [[Финале Купа УЕФА 1974.]] ||2. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1701|| [[Финале Купа УЕФА 1983.]] ||4. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1702|| [[Финале Купа УЕФА 1984.]] ||5. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1703|| [[Финале Купа УЕФА 1998.]] ||5. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1704|| [[Хиба Абук]] ||10. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1705|| [[Николае Георге]] ||10. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1706|| [[Ивајло Маринов]] ||10. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1707|| [[Хоаким Кортез]] ||11. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1708|| [[Душко Костић (активиста)]] ||12. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1709|| [[Адријан Минуне]] ||12. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1710|| [[Ранда Абдел Фатах]] ||12. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1711|| [[Шарлејн Харис]] ||23. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1712|| [[Нур Сурер]] ||24. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1713|| [[Дефне Самиели]] ||27. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1714|| [[Франческа Килеми]] ||27. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1715|| [[Љубов Панченко]] ||27. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1716|| [[Олександр Мурашко]] ||27. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1717|| [[Дмитро Козацки]] ||28. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1718|| [[Макс Левин]] ||28. април 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1719|| [[Софија Русова]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1720|| [[Параска Плитка Горитсвит]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1721|| [[Изидора Косач Борисова]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1722|| [[Јарина Чорногуз]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1723|| [[Ирина Бељска]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1724|| [[Марина Зерова]] ||3. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1725|| [[Историјски и завичајни музеј Иванкив]] ||4. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1726|| [[Златни пекторал из Товста Мохила]] ||4. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1727|| [[Украјинска авангарда]] ||4. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1728|| [[Живописна Украјина]] ||4. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1729|| [[Вече у Украјини]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1730|| [[Украјинска ноћ]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1731|| [[Позориште Березил]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1732|| [[Аркан (плес)]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1733|| [[Одеска филхармонија]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1734|| [[Харковско украјинско драмско позориште]] ||15. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1735|| [[Черновичка филхармонија]] ||16. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1736|| [[Украјински национални фолклорни ансамбл Павла Вирског]] ||16. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1737|| [[Међународни фестивал књиге Арсенал]] ||16. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1738|| [[Музеј украјинске дијаспоре]] ||24. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1739|| [[Кијевски историјски музеј]] ||24. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1740|| [[Музеј Ивана Хончара]] ||24. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1741|| [[Фадма Аби]] ||29. мај 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1742|| [[Азиза Бенани]] ||1. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1743|| [[Латифа Ахербах]] ||1. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1744|| [[Нежа Чекруни]] ||1. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1745|| [[Латифа Лабида]] ||3. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1746|| [[Аиџа Беларби]] ||3. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1747|| [[Хурија Бенис Синасер]] ||3. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1748|| [[Сумаја Намане Гесус]] ||4. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1749|| [[Ана Карина Алто]] ||18. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1750|| [[Електра Апостолу]] ||18. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1751|| [[Хилијана Балмаседа]] ||19. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1752|| [[Ирена Бернашкова]] ||19. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1753|| [[Хелга Бејер]] ||19. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1754|| [[Магда Бошковић]] ||19. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1755|| [[Избеглице репа (бенд)]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1756|| [[Зара Мохамади]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1757|| [[Мани Хусаини]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1758|| [[Бека Хелер]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1759|| [[Естебан Л. Олмедо]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1760|| [[Џон Алфред Луш]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1761|| [[Чарлс Хенри Хауел]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1762|| [[Џорџ Томас Хајн]] ||23. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1763|| [[Бедфорд Пирс]] ||27. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 1764|| [[Мери Џо Коди]] ||27. јун 2025.||НЧ || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- |} <!--КРАЈ СПИСКА --> == Одликовани чланци == Ово је списак одликованих чланака, написаних или допуњених у оквиру википројекта. {{col-begin}} {{col-break}} === [[Датотека:Simple GA.svg|20п|веза=]] Добри чланци === {{refbegin}} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> *[[Округла црква]] *[[Ширли Чизом]] *[[Cretoxyrhina]] *[[Спорт у Грчкој]] *[[Агвас де Сао Педрo]] *[[Мири (Малезија)]] *[[Џорџ Шолти]] *[[Весела браћа (слика)]] <!-- КРАЈ СПИСКА --> {{refend}} {{col-break}} === [[Датотека:Featured article star.svg|20п|веза=]] Сјајни чланци === {{refbegin}} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> *[[Привреда Бугарске]] *[[Привреда Јерменије]] *[[Привреда Мађарске]] <!-- КРАЈ СПИСКА --> {{refend}} {{col-break}} === [[Датотека:Rekommenderad grön.svg|20п|веза=]] Изабрани спискови === {{refbegin}} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> * [[Дискографија групе Rage Against the Machine]] * [[Дискографија групе Abingdon Boys School]] * [[Списак места Светске баштине у Русији]] * [[Списак места Светске баштине у Грчкој]] * [[Списак места Светске баштине у Шри Ланки]] * [[Списак места Светске баштине у Мађарској]] * [[Списак места Светске баштине у Румунији]] <!-- КРАЈ СПИСКА --> {{refend}} {{col-end}} {{Википедија/Википројекти}} [[Категорија:Википројекат „Превођење садржаја”| ]] gvknyhlw3xjt44rz18rpi21no9kjcwp 0 3915058 30099608 30031961 2025-06-28T11:16:45Z Marko Mlinarić 317145 30099608 wikitext text/x-wiki {{Заштићена област | name = Окаванго речна делта | iucn_category = | image = Okavango_Delta.jpg | caption = ''Поглед на подручје, август 2012. године'' | location = {{застава|Боцвана}} | nearest_city = | map = Botswana | lat_d = 19 | lat_m = 30 | lat_s = 0 | lat_NS = S | long_d = 23 | long_m = 0 | long_s = 0 | long_EW = E | area = 2.023.590 хектара | established = | governing_body = }} '''Окаванго речна делта''' је велико речно и мочварно подручје у [[Боцвана|Боцвани]], где протиче истоимена река [[Окаванго]]. Сва вода која стигне у подручје се нигде не празни, већ испари и заврши на равницама Окаванга. Сваке године око 11 кубних колиметара воде заврши на подручју Окаванга, на површини од 6000–15000&nbsp;km², а део воде заврши у Нгами језеру.<ref name="Keen"/> Ова област некада је била део језера Макладикади, које је пресушило за време [[холоцен]]а.<ref name="McCarthy1" /> Национални парк Мореми налази се са источне стране, а ово подручје добило је име по једном од седам природних чуда Африке, званично 11. фебруара 2013. године у [[Аруша|Аруши]] у [[Танзанија|Танзанији]].<ref>{{cite web| url = http://sevennaturalwonders.org/africa| title = Seven Natural Wonders of Africa – Seven Natural Wonders| website = sevennaturalwonders.org| access-date=12. 9. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20151221103510/http://sevennaturalwonders.org/africa/| archive-date=21. 12. 2015|url-status=dead}}</ref> Окаванго речна делта је [[22. јун]]а [[2014]]. године постала је 1000. подручје које је уписано на [[УНЕСКО|Унеско]] [[Светска баштина|Светску баштину]].<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/news/1159| title = World Heritage List reaches 1000 sites with inscription of Okavango Delta in Botswana| first = UNESCO World Heritage| last=Centre|date=| website = whc.unesco.org| accessdate=4. 4. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/news/1162| title = Twenty six new properties added to World Heritage List at Doha meeting| first = UNESCO World Heritage| last=Centre|date=| website = whc.unesco.org| accessdate=4. 4. 2018}}</ref> == Географија == [[Датотека:Okavango11.jpg|мини|300px|Типичан предео у делти Окаванго, са каналима и језерима, мочварама и острвима]] [[Датотека:Mokoro_travel.jpg|right|мини|300px|Афрички слон у речној делти Окаванго]] === Поплаве === Окаванго је често погођен сезонским поплавама. Ток реке [[Окаванго]] се повећава у периоду од јануара до фебруара у [[Анголи]], а велике количине воде заврше на овом подручју. Високе температуре на подручју доводе до брзог испарења што резултира циклусом брзих падова и раста воде. Највеће поплаве су између јуна и августа, када се у делту улије три пута више количине воде него других месеци током године. Због реалтивно велике количине воде током читаве године, ово подручје привлачи многе дивље животиње и представља једну од највећих концентрација животиња у [[Африка|Африци]].<ref name="Africa_bespoke"/> === Проток воде === Сваке године у делту досте око 11&nbsp;km³ воде, приближно 60% се троши [[Транспирација|транспирацијом]], 36% испраравањем, 2% формира подземне воде, а осталих 2% илива се у језеро Нгами. == Клима == Богато земљиште овог подручја није резултат падавина, оаза се налази на сушном подручју. Просечне падавине су 450 мм годиишње, а највише их има између децембра и марта, када су честе олује. Од децембра до фебруара су топли и кишни месеци са дневним температурама до 40&nbsp;°C, топле ноћи и ниво влажности која варира између 50 и 80%. Од марта до маја температура се крећу од 30&nbsp;°C током дана и спусте се за неколико степени ноћу. Киша се брзо осуши, што доводи до сувих и хладнин зимских месеци од јуна до августа. Дневне температуре у ово доба су знатно ниже, а температура пада како иде ноћ и може бити само неколико степени изнад нуле.<ref>Moanaphuti Segolodi, "Ditso Tsa Batawana," 1940. https://www.academia.edu/12170767/Ditso_Tsa_Batawana_by_Moanaphuti_Segolodi_1940</ref> == Дивљи свет == На простору речне делтре Окаванго постоји велики број биљних и животињских врста, а она важи за једну од популарних туристичких атракција у Боцвани.<ref name="jhbradley2"/><br />Врсте пописане на овом подручју укључују [[Афрички слон|афричког слона]], [[афрички биво|афричког бивола]], [[нилски коњ|нилског коња]], [[лечва|лечву]], [[топи антилопа|топи антилопу]], ''Tragelaphus spekii'', [[обични гну|обичног гнуа]], јужноафричку жирафу, [[нилски крокодил|нилског крокодила]], [[лав]]а, ''Acinonyx jubatus jubatus'', [[афрички леопард|афричког леопарда]], [[смеђа хијена|смеђу хијену]], [[пегава хијена|пегаву хијену]], [[спрингбок антилопа|спрингбок антилопу]], [[велики куду|великог кудуа]], [[сабљаста антилопа|сабљасту антилопу]], [[импала|импалу]], ''Diceros bicornis minor, Equus quagga burchellii, Phacochoerus africanus'', [[Капски павијан|капског павијана]] и врсту ''Chlorocebus pygerythrus''.<ref name="SiyabonaAfricaOkavango">{{cite web|publisher=Siyabona Africa | title = Lions of the Okavango | url = http://www.itravelto.com/lions-okavango.html | accessdate=18. 4. 2018}}</ref><ref name="DailyMail2006Okavango">{{cite news|last=Brennan| first = Zoe | title = The superlions marooned on an island | publisher = The [[Daily Mail]] | url = http://www.dailymail.co.uk/news/article-392292/The-superlions-marooned-island.html |date=24. 6. 2006 | accessdate=18. 4. 2018}}</ref><ref name="LiveScience2013Okavango">{{cite news|last=Main| first = Douglas | title = Photos: The Biggest Lions on Earth | publisher = [[Live Science]] | url = https://www.livescience.com/41584-photos-the-biggest-lions-on-earth.html |date=26. 11. 2013 | accessdate=18. 4. 2018}}</ref> Доста угрожена врста дивљег пса ''Lycaon pictus pictus'' такође настањује ово подручје. У речној делти Окаванго пописано је више од 400 врста птица укључујући врсте као што су ''Haliaeetus vocifer'', [[сова рибарица]], ''Balearica regulorum, Coracias caudatus, Scopus umbretta'', [[јужноафрички ној]] и [[афрички свети ражањ]].<ref name="Hogan_2009"/><br />Већина пописаних [[сисари|сисара]] нису стални становници речне делте, већ одлазе током лета у потрази за храном, а затим се врате зими. Од 2005. године ово подручје шити лава заједно са [[Хванге (национални парк)|Националним парком Хванге]].<ref>IUCN Cat Specialist Group (2006). Conservation Strategy for the Lion ''Panthera leo'' in Eastern and Southern Africa. IUCN, Pretoria, South Africa.</ref> Речна делта Окаванго је дом за 71 врсту риба, укључујући Hydrocynus vittatus, [[тилапија|тилапију]] и врсту ''Siluriformes''. Величине риба се крећу од 1,4 м до 3,2 м колико може да порасте афрички сом и ''Enteromius haasianus''. Исте рибље врсте настањују реку [[Замбези]], што указује на историјску везу између ова два речна система.<ref>{{cite web|url=http://www.orc.ub.bw/downloads/FS3_fish.pdf | title = Archived copy | accessdate=2. 2. 2011 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110706162829/http://www.orc.ub.bw/downloads/FS3_fish.pdf | archivedate=6. 7. 2011 |df=dmy-all}}</ref> Најбројнија врста великих [[сисари|сисара]] на простору Окаванга је [[лечва]], врста афричке антилопе, којих има више од 60.000. Она је нешто већа од [[импала|импале]]. Храни се воденим биљкама, а само мушки примерци имају рогове.<ref>{{Cite web|url=http://www.botswanaokavango.com/okavangodeltalodges.html | title = Архивирана копија | accessdate=17. 8. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120330211144/http://www.botswanaokavango.com/okavangodeltalodges.html | archive-date=30. 3. 2012 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal|author=L.F. Kortenhorst |display-authors= et al.|title=Development of flood-recession cropping in the molapo's of the Okavango Delta, Botswana. |year=1986|journal=Annual Report|pages=8–19}} International Institute for Land Reclamation and Improvement Wageningen, The Netherlands (public domain). On line: [https://www.waterlog.info/pdf/molapos.pdf]</ref> [[Папирус (биљка)|Папирус]] и трска највише су распрострањене на овом подрчју и чине већи део вегетације. Током поплава плутају изнад воде са коренима који су дубоко у води. Обале река имају висок ниво муља у комбинацији са песком.<ref name="Africa_bespoke_2"/><ref>{{cite journal|author= Barry Morton |title=The Hunting Trade and the Reconstruction of Northern Tswana Societies after the Difaqane, 1838-1880, |journal=South African Historical Journal|date=1997|volume=36|issue=|pages=220—239}} http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/02582479708671276</ref> == Претње по подручје == [[Намибија|Намибијска]] власт представила је планове за изградњу хидроелктране у регији Замбези, а тај потез би угрозио реку [[Окаванго]] и подручја кроз која она протиче. Док заговорници тврде да би ефекат био минималан, еколози тврде да би овај пројекат могао да уништви већи део биљно и животињског свега у Окаванго речној делти.<ref name="Namibia"/><ref>{{cite web| url = http://www.okavangodelta.com/about/threats/| title = Threats - Okavango Delta| author = | date = | website = www.okavangodelta.com| accessdate = 4. 4. 2018| archive-date = 22. 02. 2020| archive-url = https://web.archive.org/web/20200222105527/https://www.okavangodelta.com/general-information/threats/| url-status = dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.macauhub.com.mo/en/2016/03/11/chinese-angolan-project-in-angola-harvests-over-1200-tons-of-rice/| title = Chinese-Angolan project in Angola harvests over 1,200 tons of rice| work = Macauhub English|date=11. 3. 2016| publisher =}}</ref> == Галерија == <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="150"> Okavango_delta_-_Botswana_-_panoramio_(3).jpg| Okavango_delta_-_Botswana_-_panoramio_(2).jpg| Okavango_landscape_-_panoramio_-_Frans-Banja_Mulder_(2).jpg| Okavango_Delta,_Botswana_(2805769159).jpg| Water_lilies_in_the_Okavango_Delta_-_Botswana_-_panoramio.jpg| </gallery></div></center> <center><div style="text-align:center;"><gallery mode="packed" heights="200"> Flying-Lechwe-Okavango.jpg| Malachite_Kingfisher_2.jpg| Cheetah_at_Sunset.jpg| </gallery></div></center> == Референце == {{референце| refs = <ref name="Keen">Cecil Keen. 1997</ref> <ref name="McCarthy1">T.S. McCarthy. 1993. The great inland deltas of Africa, {{cite journal|author= |title= |journal= Journal of African Earth Sciences |date=|volume=17|issue=3|pages=275–291}}</ref> <ref name="Africa_bespoke">{{cite web|author= |title= |url=http://blog.africabespoke.com/okavango-delta-part-2/ |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090719112055/http://blog.africabespoke.com/okavango-delta-part-2/ |date=19. 7. 2009 }} Okavango Delta</ref> <ref name="jhbradley2">{{cite web| url = http://www.capetowntocairo.com/travelogue/gliding-in-a-mokoro-through-the-okavango-delta.htm| title = Gliding in a Mokoro Through the Okavango Delta, Botswana| last = Bradley| first = John H.| date=октобар 2009| work = Cape Town to Cairo Website| publisher = CapeTowntoCairo.com| accessdate=10. 11. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20091119220225/http://www.capetowntocairo.com/travelogue/gliding-in-a-mokoro-through-the-okavango-delta.htm| archive-date=19. 11. 2009|url-status=dead}}</ref> <ref name="Hogan_2009">C. Michael Hogan. 2009</ref> <ref name="Africa_bespoke_2">{{cite web|url=http://blog.africabespoke.com/okavango-delta-part-2/| title = Okavango Delta – Part 2 -|author = |date=| website = blog.africabespoke.com| accessdate=4. 4. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20090719112055/http://blog.africabespoke.com/okavango-delta-part-2/|archive-date=19. 7. 2009|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> <ref name="Namibia">{{cite web|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_qa5327/is_200304/ai_n21327838| title = FindArticles.com - CBSi|author = |date=| website = findarticles.com| accessdate=4. 4. 2018}}</ref> }} == Спољашње везе == {{Commonscat|Okavango Delta|Окаванго речна делта}} * [http://www.conservation.org/xp/CIWEB/regions/africa/safrica.xml Окаванго речна делта на сајту ''conservation.org''] {{Подножје}} [[Категорија:Светска баштина у Боцвани]] [[Категорија:Мочваре]] f0h73yffgj4jsme1xz1s1xjior2164d 0 3917069 30098829 29863299 2025-06-27T15:50:58Z Konduras 231481 30098829 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Добош торта | слика = Dobos cake (Gerbeaud Confectionery Budapest Hungary).jpg | слика_ширина = | слика_опис = Добош торта - Посластичарница "Жербо", Будимпешта | друго_име = | национална_кухиња = Мађарска кухиња | место_порекла = | регија/држава = [[Мађарска]] | креатор = | врста_јела = [[колач]] | температура = | рок_трајања = | главни_састојци = [[чоколада]], [[путер]], [[јаја]] и [[карамел]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Добош торта''' је једна од најпознатијих торти на свету и најпознатија мађарска торта. Прави се од 6-8 танких кора, филованих чоколадним кремом са глазуром од карамеле.<ref name="7 torti">{{cite web|title=7 torti i 7 uzbudljivih priča | url = https://zena.blic.rs/recepti/7-torti-i-7-uzbudljivih-prica/bckxstr | website = zene.blic.rs | accessdate = 27. 9. 2018}}</ref> Иако својим обликом може да подсети, назив не носи по инструменту, већ по свом творцу Јожефу Ц. Добошу, чувеном мађарском посластичару.<ref>{{cite web|title=Kako su najpoznatije torte dobile ime | url = https://www.bastabalkana.com/2015/01/kako-su-najpoznatije-torte-dobile-ime-torta-ime/ | website = Bašta Balkana | accessdate = 27. 9. 2018}}</ref> == Историја == Јожеф Ц. Добош био је власник најпознатије посластичарнице у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Осим квалитетних слаткиша, колача и торти, продавао је и фине сиреве и вина. За собом је оставио више [[Кувар (књига)|књига рецепата]] и неколико техничких изума за испомоћ у кухињи, али је захваљујући торти постао славан.<ref name="Doboš torta">{{cite web|title=Doboš torta: Prva torta punjena pravim čokoladnim filom u istoriji poslastičarstva! | url = https://zena.blic.rs/lifestyle/dobos-torta-prva-torta-punjena-pravim-cokoladnim-filom-u-istoriji-poslasticarstva/w9xv0l4 | website = zena.blic.rs | accessdate = 27. 9. 2018}}</ref> Торту је представио на Националној изложби у Будимпешти 1885. године. Међу првима су је пробали аустроугарска краљица [[Елизабета Баварска|Елизабета]] и њен супруг [[Франц Јозеф]].<ref>{{cite web|title=Doboš torta sa domaćim korama | url = https://stil.kurir.rs/trpeza/recepti/88897/dobos-torta-sa-razvijenim-korama-korak-po-korak-priprema-i-dekoracija-recept | website = stil.kurir.rs | accessdate = 27. 9. 2018}}</ref> Тотално другачија од традиционалних торти брзо осваја срца људи и постаје позната у Европи, а након тога у целом света. Међу задивљеним, али и завидним посластичарима, настало је чак 120 рецепата, од којих се ниједан није приближио изворном рецепту. Добош је дуго чувао тајну свог рецепта, али је као пензионер 1906. године, завештао оригинални рецепт Удружењу посластичара Будимпеште.<ref name="7 torti" /> == Припрема == Добош торта је креирана да дуго остане свежа, укусна и погодна за транспорт у ондашњим условима без расхладних уређаја. Једну од специфичности добош торте су танке коре. Њих треба пећи на подмазаном и побрашњеном пек-папиру, а папир треба ставити на окренуту страну калупа за торту. За сваку корицу потребно је око три кашике теста. Фил је први прави чоколадни фил у историји посластичарства, и прави се од чоколаде, путера и јаја. Глазура од прженог шећера се не прелива директно по торти, већ на папир и засеца на парчиће како би се касније торта лакше секла, па се, кад се глазура охлади, ставља на торту. По тој чувеној глазури добош торта се и разликује од било које друге торте.<ref name="Doboš torta" /> == Референце == {{reflist}} == Види још == * [[Торта]] == Спољашње везе == * {{cite web |author= |title=Рецепт за Добош торту |url=https://www.coolinarika.com/recept/dobos-torta// |date= |access-date=27. 09. 2018 |archive-date=27. 09. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180927204128/https://www.coolinarika.com/recept/dobos-torta// |url-status= }}, на сајту „Кулинарка“ {{Подножје|Кулинарство|Мађарска|Србија}} [[Категорија:Мађарска кухиња]] [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Слаткиши]] [[Категорија:Торте]] [[Категорија:Храна]] 6liik77kmuqxzefld8h0dw7x7blt6kk 0 3917148 30098857 29775076 2025-06-27T16:44:23Z Konduras 231481 /* Спољашње везе */ 30098857 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Храна | име = Телећа чорба | слика = Телешка чорба.jpg | слика_ширина = 250px | слика_опис = | друго_име = | национална_кухиња = [[српска кухиња|српска]] | место_порекла = | регија/држава = {{застава|Србија}} | креатор = | врста_јела = [[супа]], [[чорба]] | температура = хладно или топло | рок_трајања = | главни_састојци =[[месо]], [[поврће]] | варијације = | енергетска_вредност = | остало = }} '''Телећа чобра''' се, у Србији као и целом свету, обично служи као прво јело. == Припрема == Спрема се од телећег меса и поврћа. Најчешће је месо исечено на коцкице. Прво је потребно пропржити месо. Након тога, одвојено пропржити поврће (црни и бели лук, шаргарепа, зелен, паштрнак, кромпир, целер, паприка и парадајз) које је делимично ситно сецкано а делимично цело. Кад се све то добро пропржи, налити мало воде и делимично пропасирати због гушће текстуре.<ref>{{cite web |title=Jelo na kašiku: KAFANSKA TELEĆA ČORBA po receptu starih kuvara |url=https://www.stvarukusa.rs/clanak/jelo-na-kasiku-kafanska-teleca-corba-po-receptu-starih-kuvara/ |website=Stvar ukusa |accessdate=30. 1. 2020 |archive-date=30. 01. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200130121438/https://www.stvarukusa.rs/clanak/jelo-na-kasiku-kafanska-teleca-corba-po-receptu-starih-kuvara/ |url-status= }}</ref> Убацити месо и кости за јачи укус. На крају налити воде и оставити да се кува на лаганој ватри око 45 минута. Готову чорбу зачинити павлаком и лимуном и убацити ситно сецканог першуновог листа по укусу.<ref>{{cite web|title=Teleća čorba | url = http://www.vm.rs/teleca-corba/ | website = vm | accessdate=27. 09. 2018}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [http://secanja.com/kafanska-teleca-corba-recept// Кафанска телећа чорба] * [https://stil.kurir.rs/trpeza/recepti/89365/teleca-corba-po-receptu-starih-kuvara-cuveno-kafansko-jelo-na-kasiku// Телећа чорба по рецепту старих кувара] * [https://web.archive.org/web/20180319151941/http://www.kuhinjazaposlenezene.com/2012/11/teleca-corba.html Телећа чорба] * [http://www.kuhinjica.rs/recepti-citalaca/recepti-citalaca-predjelo/teleca-corba// Телећа чорба по рецепту читалаца] {{Подножје|Кулинарство|Србија}} {{клица-храна}} [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Супе и чорбе]] [[Категорија:Храна]] tgoovtyehvaxyani427he3hqdr1zu7y 0 3923799 30099404 30096082 2025-06-28T08:20:13Z Marko Mlinarić 317145 30099404 wikitext text/x-wiki {{otheruses|Естетика}} '''Музичка естетика''' ({{јез-енгл|Aesthetics of music}}, {{јез-нем|Musikästhetik}}) је [[наука|научно]]-[[филозофија|филозофска]] дисциплина која има за циљ проучавање свих аспеката [[музика|музичке уметности]], упознајући њену личност и законе како би открила њен потпуни смисао у појединостима и целини. == Историја == У древној [[Кина|Кини]], [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Стари Египат|Египту]] су преовладавала космогонијска поимања о музици. У [[Античка Грчка|Грчкој]] је смештена најстарија питагорејска естетика; она полази од математичких открића [[Питагора|Питагоре]] из којих се развило филозофско схватање о музици као одразу реда и склада који владају у [[космос]]у. Према [[Платон]]у музика је уметност боја и осећаја, одраз свемирских закона који је снажан морални чинилац. Одавде води његов интерес за музику као одгојно и политичко средство првог реда којем даје истакнуто место у својој идеално замишљеној држави. Платон је заступао мишљење о одређеном етичком деловању појединих модуса у одгоју душе и стишавању страсти. Настављајући његово учење, [[Аристотел]] такође сматра да музика има етичку и педагошку улогу, па проматра модусе са тог становишта. Он отвара пут проучавању музике као непосредне осетне и искуствене чињенице. [[Аристоксен]] чини први одлучан корак на том путу, нарочито проучавањем мелодије и музичке перцепције. [[Августин Хипонски|Свети Августин]] се враћа питагорејским тумачењима. Музика је, према њему, кретање распоређено бројем ({{јез-лат|scientia bene movendi}}). [[Касиодор Сенатор|Касиодор]], [[Боетије]], [[Исидор Севиљски|Исидор из Севиље]], [[Тома Аквински]] и [[Гвидо Аретински]] углавном преузимају и разрађују античка схватања. И [[ренесанса]] је још била под питагорејским утицајем, али приступа музици искуствено. У просуђивању музике [[Јоханес Тинкторис]] се обраћа [[слух]]у; [[консонанца|консонанцу]] и [[дисонанца|дисонанцу]], на пример, не одређује математички (бројчаним односом), него психолошки (угодношћу); [[Хајнрих Глареан]] још знатније наставља у том правцу. [[Рене Декарт]], [[Марин Мерсен]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]] и [[Леонард Ојлер]], гледајући на музику у суштини као на део [[математика|математике]], не доносе, напротив, битних новости. Али [[18. век]] открива нове вредности, те означује почетак великог осамостаљења и развитка музичке естетике. Сам израз естетика појављује се уосталом први пут тек [[1750]]. године у наслову једног дела [[Александер Баумгартен|Александра Готлиба Баумгартена]]. Низ аутора расправља о изражају осећаја у музици ([[Чарлс Ејвисон]], [[Јохан Матесон]], [[Андре Мореле]], [[Жан Филип Рамо]], [[Жан Жак Русо]], [[Јохан Адолф Шајбе]]), о угодности изазваној слушањем музике ([[Жан Бенџамин Делаборд]], [[Мишел Пол Ги де Шабанон]]) те о њеним физиолошким и психолошким условима (Ејвисон, Матесон). Са [[Вилхелм Хајнрих Викенродер|Вилхелмом Хајнрихом Викенродером]] се пак крајем стољећа рада романтичка музичка естетика, чији ће ирационалистички сентиментализам доћи до пуног изражаја у [[19. век]]у, већ код [[Јохан Готфрид фон Хердер|Јохана Готфрида фон Хердера]]. Хедонистички погледи и [[Канта (музика)|канта]] на музику нису, напротив, од већег значења. Музика је уметност угодног, а не уметност лепог: према томе, нижа уметност; она је тек игра звучних сензација. Филозофија музике [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]], а лично [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Георга Вилхелма Фридриха Хегела]], креће се, међутим, унутар њихових метафизичких система, којима је подвргнута. [[Хармонија]] је, према Хегелу, јединство различитости, које чини и суштина идеје; музика је експресивна по себи и чисти је акт духа у времену. По Шопенхауеровом расуђивању музика је одраз воље, која је, према њему, најдубља стварност; он доследно томе одбацује сентименталистичко становиште о музици као изразу осећаја, које је заступао Јохан Матесон, а касније нарочито и [[Лудвиг Тик]], [[Новалис]], [[Ернст Теодор Вилхелм Хофман]], [[Фридрих фон Хаусегер]] и [[Херман Кречмар]]. Нека Шопенхауерова гледишта утицала је на естетске погледе [[Фридрих Ниче|Фридриха Вилхелма Ничеа]] и [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]. Против сентименталистичке естетике устао је [[Едуард Ханслик]], према којем је музика свет за себе, па и музичка естетика за коју је сматрао да треба да буде засебна наука. Музичка лепота уписана је у тоновима и не зависи о елементима изван музике. Музичка естетика треба да се бави оним што има специфично у погледу музичког карактера. Према Ханслику, музика уосталом није способна да изражава осећаје; она изражава тек њихов [[динамизам]] (напетости и попуштања, порасте и падове); музичка је форма звучна као [[арабеска (балет)|арабеска]], игра облика који се звучећи крећу. Одбацујући екстремни облик експресионистичке естетике, романтички сентиментализам, Ханслик је тако зашао у другу крајност, у формализам. Али, бранећи аутономност музике, он је донекле припремио развитак музичке естетике на прелазу у [[20. век]], у којем њен опши значај постаје све подробније позитивно проучавање конкретних и специфичних музичких чињеница, чему су непосредније допринели такође [[Херберт Спенсер]] и [[Вилхелм Вунт]], као и [[Густав Теодор Фехнер]] лично, оснивач експерименталне естетике. Од тада [[психологија]], [[акустика]], [[социологија]], [[етнологија]] и, разумљиво, [[музикологија]] постају њене неопходне помоћне науке. Подручје проучавања се проширује и продубљује; појављују се разне методе, теорије и правци, категорије када су повезани уз одређена старија или новија филозофска схватања. Музичком естетиком бавили су се раније и сами музичари, као што су [[Жан Филип Рамо]], [[Роберт Шуман]], [[Ектор Берлиоз|Хектор Берлиоз]] и [[Рихард Вагнер]]. Музичари [[20. век]]а су то чинили у још знатнијој мери (на пример [[Арнолд Шенберг]], [[Пол Дјука]], [[Игор Стравински]], [[Паул Хиндемит]], [[Артур Хонегер]], [[Дмитриј Шостакович]], и тако даље). Уметничко искуство самих музичара постаје драгоцено, нарочито у проучавању проблема непосредно везаних уз саму музичку праксу. Теорије о музици као изражају осећаја попримају нова значења: према [[Етјен Суриу|Етјену Суриуу]], музика путем сентименталне апстракције изражава и ствара осећај афективних стања; према [[Ежен Делакроа|Ежену Делакроау]] и [[Оливије Алан|Оливију Алану]] музика се не ограничава на изражавање осећаја: она их ствара. На сентименталистичку естетику надовезује се субјективистичка теорија Ајнфилунга, према којој човјек несвесно уноси свој субјективни свет у музику. Њени главни представници јесу [[Фридрих Теодор Вишер]], [[Теодор Липс]], [[Јоханес Волкелт]] и [[Виктор Баш]]. Обновљено формалистичко становиште, према којем је музика неспособна да изражава ванмузичке садржаје, заступају, између осталих, [[Отакар Хостински]], [[Хуго Риман]], [[Фридрих Брен]] и [[Игор Стравински]]. Њихови претходници, осим [[Едуар Ханслик|Едуара Ханслика]], били су у [[18. век]]у [[Мишел Пол Ги де Шабанон]], а у [[19. век]]у [[Ханс Георг Нагели]], [[Јохан Фридрих Хербарт]], [[Густав Теодор Фехнер]], [[Мане Бекуер]], [[Јохан Георг Ритер фон Цимерман]] и [[Едгар Маркс Лазарус]]. Најзначајнији заступник енергетизма, према којем суштина музике не стоји у тоновима него у унутрашњој енергији и динамици чији су израз и симбол, јесте [[Ернст Курт]]. Остали представници су [[Хајнрих Шенкер]], [[Ото Хан|Август Ото Хан]], [[Херберт Мерсман]] и [[Арнолд Шеринг]]. Мотористичка теорија ставља у улогу психичке моторичности у музичкој перцепцији чији су главни заступници [[Вилхелм фон Боде]], [[Кристофер Мајкл Дисеренс]], [[Дудинт Гес]] и [[Александре Денереаз]]. Пре [[Лионел Дуријак|Лионела Дуријака]] интересе у музици је заступао [[Bernhard Riman|Георг Фридрих Херман Риман]], према којем је музичка перцепција главна делатност. Према [[Жул Комбарије|Жулу Комбаријеу]] музика је уметност у тоновима, а музичка мисао је непреводљива речим. По питањима у вези са музиком баве се експерименталисти [[Карл Емил Сишор]], [[Гиорги Ревеш]], [[Григориј Николајевич Теплов]] и [[Оноре Жан Аристид Хусон]]; означава у том оквиру стваралачки процес. Заступајући становиште психолошке естетике, [[Морис Прадине]] тумачи музичке феноме генетски. Тему о музици као уметности која се одвија начео је [[Анри Бергсон]], а развила ју је [[Жизел Брелет]], која оснивива музичку естетику у музичком времену као засебну, битну за музичку уметност. Брелетова такође учествује у отклањању основних проблема интерпретације и извођења, којом сеекспериментално бавио нарочито [[Карл Емил Сишор]], док и [[Ерхард Шмит]], [[Ролан Фрајс]] и [[Едгар Виљемс]] проучавају експериментализам. Од психологије и акустике независно становиште такозване естетике заступа [[Петер Џералд Волф]], сматрајући да се треба утемељити на специфичне музичке елементе, од којег је битнији интервал. [[Валтер Виора]], напротив, тражи да музика буде интегрална, то јест да се музика истражује свеобухватно, употребљавајући све методе, међу њима историјску хронолошко-социолошку слику. Становиште социолошке естетике за; ''хало'', истичући да је уметност израз друштвене средине у историјском тренутку, са становишта којег треба поставити њене вредности. Истичући друштвену и личну класичност музике, са марксистичког становишта у музичкој се слаже [[Зофија Лиса]], [[Јевгениј Кремљов]] и [[Виктор Ванслов]], а код нас [[Предраг Вучковић|Предраг]] и [[Војислав Вучковић]]. У новије време, музичком естетиком лично су почели да се баве [[Иван Фохт]], [[Драгутин Гостушки]], [[Петар Стефановић]] и [[Игњат Шупи]]. У оквиру музичке естетике проучавају се музички проблеми и третира се низ посебних и савремених напора, оних који се тичу у стваралачкој и извођачкој пракси музичког језика, радиофонског извођења, електронске и модерне музике. == Види још == * [[Филозофија музике]] * [[Музикологија]] * [[Социологија музике]] * [[Историја естетике]] * [[Музичка психологија]] * [[Музичка педагогија]] * [[Естетика]] * [[Мелотерапија]] * [[Културологија]] * [[Музика]] * [[Уметност]] == Референце == {{референце}} == Литература == {{refbegin|30m}} * Platon, Timej * ''Isti'', Republika * ''Isti'', Zakoni * ''Isti'', Politika * ''Isti'', Etika Nikomahu * Aristoksen, Elementim harmonic Augustin, De musica libri sax, 387—389. * Boethius, De institution St. * M. A. Cassiodorus, De musica, VI век * J. Tinctoris, Termino diffmitorium, Napoli 1475—? * H. Glareanus, Dodecachordon, BE * M. Mersenne, L'Harmonie universelle, Paris 1636—1637. * I. Solam, Musicae Compendium, Amsterdam 1656. * L. Euler, Tentamen ni musicae, Petrograd 1734. * J. Mattheson, Kern melodischer, Hamburg 1737. * J. J. Rousseau, Dicttonnaire de musique, Paris 1766. * J. B. de La Borde, Essai sur la musique ancienne et moderne, PE * M. P. G. Chabanon, De la musique consideree en elle-meme et dans avec la parole, les langues, la poesie et le theatre, Paris 1785. * Ideen zu einer Aesthetik der Tonkunst, Wien 1806. * R. Bode, Miwegung, Kassel 1830. * E. Hanslick, Vom Musikalisch-Schonen * L. A. W. Ambros, Die Grenzen der Musik und Poesie, 1856. * C Philosophie de la musique, Paris 1865. * F. A. Gevaert, Histoire la musiaue de l'Antiquite, Gand 1875—1881. * H. Riemann, Die i musikalischen Asthetik, Berlin i Stuttgart, 1900. * Isti, Musikalis, Leipzig 1877. * H. Ehrlich, Die Musikasthetik in ihrer Entwicklu bis auf die Gegenwart, Leipzig 1882. * H. Riemann, Der, Ausdruck & Leipzig 1884. * G. Engel, Aesthetik der Tonkunst, Berlin 1884. * J ger, Die Musik als Ausdruck, Wien 1885. * A. Seidl, Vom Musikalnen, 1887. * H. Riemann, Grundlinien der Musik-Aesthetik, 1890. * Musici scriptores graeci, Leipzig 1895. * H. Abert, Die Lehre von der griechischen Musik, Leipzig 1899. * A. Galli, Estetica music * W. Wolf, Musik-Aesthetik (II том), Stuttgart 1902. * L. Laloy, A Tarente, Paris 1904. * L. Dauriac, Essai sur l'esprit musical, Pa * H. Abert, Die Musikanschauung des Mittelalters, Halie 1905. * A. Fiazzo, Elementi di estetica musicale, 1906. * J. Combarieu, La Musiq son evolution, Paris 1907. * A. Pirro, Descartes et la musique, Paris * F. Busoni, Entwurf einer neuen Aesthetik der Tonkunst, 1907. * Musikasthetik, 1907. (III издање 1923). * F. Brust, Die Aesthetik der j * F. Bosenberg, Harmoniegefiihl und goldener Schnitt, Leipzig * Schmitz, Musikasthetik, 1915. * H. Goldschmidt, Die Musikasth Jahrhunderts, Ziirich 1915. * D. C. Miller, The Science of Music, New York 1916. * E. Closson, Esthetique musicale, 1921. * P. Lasophie du gout musical, 1922. * L. Bourguis i A. Denereaz, La A vie interieure, Paris & Lausanne 1921. * P. Moos, Die Philosophi von Kant bis Eduard v. Hartmann, Stuttgart, Berlin & Leipzig, * Mersmann, Angewandte Musikasthetik, Berlin 1926. * Ch. M, La Influence of Music on Behaviour, Princeton 1926. * Alain, Visite Paris 1927. * O. Stieglitz, Einfiihrung in die Musikasthetik, 1928. * Musikasthetik in ihren Hauptrichtungen, ein Quellenbuch der deutS' asthetik von Kant und der Frtihromantik bis zur Gegenwart, Frai & Stuttgart 1929. * P. Servien, Introduction a une connaissance des faits musicaux, Paris 1929. * E. Biicken, Geist und Form im m Kunstwerk, Potsdam 1929. * G. Anschutz, Abriss der Musikast * E. Kurth, Musikpsvchologie, Berlin 1931. (ново издање 1947) * J Grundlagen einer autonomen Musikasthetik, Leipzig 1934. * Geschichte der Musik-Asthetik, Berlin 1934. * C. Seashore, Stigmatic Psychology of Music, Iowa 1936. * J. Bahle, Der musikalische Sizess, Leipzig 1936 (ново издање 1947) * A. Parente, La Musica e li * W. Wiora, Das musikalische Kunstwerk und die svstematische IV schaft (II Congres international d'esthetique et de science de l'art), * J. Bahle, Eingebung und Tat im musikalischen Schaffen, Leipzig * Ch. Lalo, Elements d'une esthetique musicale scientifique (II издање) * E. Schmidt, Uber dem Aufbau rhythmischen Gestalten, Mui * M. Beaufils, Par la musique vers l'obscur. Essai sur la musiqut et l'eveil d'une conscience allemande au XVII e siecle et aux origin siecle, Marseille 1942. * J. Andreis, Uvod u glazbenu estetiku, Zagreb * M. Schoen, The Understanding of Music, New York 1945. * I. Stravinski, Poeique musicale, Paris 1945. * G. Revesz, Einfiihrung in die Musikpsychologie, Bern 1946. * E. De Bruyne, L'Esthetique du Moyen Age, Louvain 1947. * G. Pannain, La Vita del linguaggio musicale, Milano 1947. * E. Souriau, La Correspondance des arts, Paris 1947. (на српскохрватском језику „Однос међу уметностима”, Сарајево 1958) * Th. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Tubingen 1949. (II издање 1958; на српскохрватском језику „Филозофија нове музике”, Београд 1968) * F. Brenn, Das Wesengefuge der Musik, Kongressbericht, Basel 1949. * G. Brelet, Esthetique et creation musicale, Paris 1947. * Ista, Le Temps mu si cal (II том), Paris 1949. (са опширном литературом) * Ista, L' Interpret at ion creatrice (II том), Paris 1951. * M. Mila, L'Esperienza musicale e l'estetica, Torino 1951. * P. Finkelstein, How Music Expresses Ideas, New York 1952. * H. J. Moser, Musikasthetik, Berlin 1953. * K. Huber, Musikasthetik (обрадио O. Ursprung), Ettal 1954. * M. Djeaufils, Musique du son, musique du verbe, Paris 1954. * A. Golea, Esthetique de la musique contemporaine, Paris 1954. * E. Willems, Le Rithme musical, Paris 1954. * V. Vučković, Izbor eseja, Beograd 1955. * Z. Novaček, Einfiihrung in die Musikasthetik, Berlin 1956. * Z. Lissa, Teber das Spezifische der Musik, Berlin 1957. * P. Markovac, Izabrani članci i eseji (ред. A. Tomašek), Zagreb 1957. * P. Fraisse, Les Structures rythmiques, Louvain 1957. * I. O. Kremjiev, Muzička estetika, Moskva 1957. * L. B. Meyer, Emotion and Meaning in Music, Chicago 1957. * I. Supičić, La Musique expressive, Paris 1957. * P. Stefanović, Tragom tona, Sarajevo 1958. * B. de Schloezer & M. Scriabine, Problemes de la musique moderne, Paris 1959. * S. Markus, Istorija muzičke estetike (od sredine XVIII do početka XIX veka), Moskva 1959. * E. Moutsopoulos, La Musique dans l'oeuvre de Platon, Paris 1959. * Zbornik antičkih tekstova, Antička muzička estetika, Moskva 1960. * A. Sohor, Vkus muzičke estetiki, Moskva 1961. * E. Ansermet, Les Fondements de la musique dans la conscience humaine (II том), Neuchatel 1961. * E. Fubini, L'Estetica musicale dal Settecento a oggi, Torino 1964. (II издање 1968) * I. Focht, Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum 1964. * F. Viscidi, Saggio di una estetica musicale, Bologna 1966. * C. Dahlhaus, Musikasthetik, Koln 1967. * Z. Lissa, Aufsatze zur Musikasthetik, Berlin 1969. * D. Gostuški, Vreme umetnosti, Beograd 1969. * Nicomachus, The Enchiridion, Greek Musical Writings. Volume II: Harmonic and Acoustic Theory, edited by Andrew Barker. Cambridge, pp. 245–269, 1989. == Додатна литература == * Alperson, Philip (ed.), ''What is Music?''. New York, NY: Haven, 1987. {{en}} * Bertinetto, Alessandro. "Il pensiero dei suoni. Temi di filosofia della musica". MIlano: Bruno Mondadori, 2012. {{it}} * Bowman, Wayne D. ''Philosophical Perspectives on Music''. New York and Oxford: Oxford University Press, 1998. {{en}} * Budd, Malcolm. ''Music and the Emotions: The Philosophical Theories''. London: Routledge & Kegan Paul. 1985. {{en}} * Davies, Stephen. ''Musical Meaning and Expression'', Ithaca, NY: Cornell University Press, 1994. {{en}} * Davies, Stephen. ''Musical Works and Performances: A Philosophical Exploration''. Oxford: Oxford University Press, 2001. {{en}} * Goehr, Lydia. 'The Imaginary Museum of Musical Works. An Essay in the Philosophy of Music' Oxford, 1992/2007. {{en}} * {{cite journal|last1=Gracyk |first1=Theodore |title=The Aesthetics of Popular Music, |journal=The Internet Encyclopedia of Philosophy|date=|volume=|issue=|pages=}}, June, 2008, [http://www.iep.utm.edu/m/music-po.htm.] {{en}} * {{cite journal|last1=Gracyk |first1=Theodore |title=Adorno, Jazz, and the Aesthetics of Popular Music, |journal=The Musical Quarterly|date=|volume=76|issue=4|pages=}} (Winter 1992): 526-42. {{en}} * Gracyk, Theodore. ''On Music''. Thinking In Action Series. New York: Routledge, 2013. {{en}} * Hanslick, Eduard (1885/1957). ''Vom Musikalisch-Schönen. Tr. The Beautiful In Music''. Bobbs-Merrill Co (June 1957). {{page|year=|isbn=978-0-672-60211-5|pages=}}. (Classic statement of an aesthetics of music based on the notion of 'form'.) {{en}} * Hausegger, Friedrich von. ''Die Musik als Ausdruck'' [1887], ed. Elisabeth Kappel and Andreas Dorschel. Vienna - London - New York: Universal Edition, 2010 (Studien zur Wertungsforschung 50). {{page|year=|isbn=978-3-7024-6860-6|pages=}}. (Contra Hanslick, Hausegger makes expression the central issue of an aesthetics of music.) {{en}} * Higgins, Kathleen M. ''The Music of Our Lives''. Philadelphia, PA: Temple University Press, 1991. {{en}} * Kertz-Welzel, Alexandra. {{cite journal|author= |title=The ''Magic'' of Music: Archaic Dreams in Romantic Aesthetics and an Education in Aesthetics. |journal=Philosophy of Music Education Review|date=|volume=13|issue=1|pages=}} (Spring 2005): 77-94. {{en}} * Kertz-Welzel, Alexandra. {{cite journal|author= |title=In Search of the Sense and the Senses: Aesthetic Education in Germany and the United States. |journal=Journal of Aesthetic Education|date=|volume=39|issue=3|pages=}} (Fall 2005): 104-116. {{en}} * Kivy, Peter. The Corded Shell: Reflections on Musical Expression. Ithaca: Cornell University Press, 1980. {{en}} * {{Cite book| ref = harv |last1=Kivy |first1=Peter |title=New Essays on Musical Understanding |publisher= Oxford University Press|location=Oxford |year=2001|isbn=978-0-19-825083-8|pages=}}. {{en}} * {{cite book|last1=Lippman |first1=Edward |title=A History of Western Musical Aesthetics|location= |publisher=University of Nebraska Press |year= |isbn=}}. 1992. {{en}} * Sorgner, S. L./Fuerbeth, O. (ed.) "Music in German Philosophy: An Introduction". Chicago, {{page1|location= |publisher= University of Chicago Press |year=2010|isbn=978-0-226-76837-3|pages=}} {{en}} * Sorce Keller, Marcello. ''What Makes Music European. Looking Beyond Sound''. Latham, NJ: Scarecrow Press, 2011. {{en}} * {{cite book|author=[[Markand Thakar|Thakar, Markand]] |title=Looking for the 'Harp' Quartet: An Investigation into Musical Beauty|location= |publisher=University of Rochester Press |year= |isbn=}}. 2011. {{en}} * {{cite journal|last1=Zangwill |first1=Nick |title=Against Emotion: Hanslick Was Right About Music, |journal= British. Journal of Aesthetics|date=Jan. 2004|volume=44|issue=|pages=29–43}}. {{en}} {{refend}} == Спољашње везе == {{Други пројекти | commons = Aesthetics of music | wikispecies = Музичка естетика | wiktionary = Музичка естетика | wikiversity = Музичка естетика | wikibooks = Музичка естетика | wikisource = Музичка естетика | wikiquote = Музичка естетика | wikinews = Музичка естетика }} * [http://www.iep.utm.edu/m/music-po.htm The Aesthetics of Popular Music (on-line encyclopedia entry)] * {{cite web|author= |title="On the aesthetics of popular music" by Ralf von Appen|url=http://www.musictherapyworld.de/modules/mmmagazine/issues/20070330122710/MTT8_1_April07eBook.pdf |date= }} {{Wayback|url=http://www.musictherapyworld.de/modules/mmmagazine/issues/20070330122710/MTT8_1_April07eBook.pdf |date=20091229114744 }} * [http://plato.stanford.edu/entries/music/ The Philosophy of Music (on-line encyclopedia entry)] * [http://www.philosophyofmusic.org/ PhilosophyOfMusic.org] edited by [[Dustin Garlitz]] * "Philosophy of Music," {{cite web|author= |url=http://oxfordbibliographiesonline.com/view/document/obo-9780199757824/obo-9780199757824-0061.xml |title=Oxford Bibliographies Online |date= |website= |publisher= |access-date=}}, 5-Jul-2011. {{Wayback|url=http://oxfordbibliographiesonline.com/view/document/obo-9780199757824/obo-9780199757824-0061.xml |date=20120214104847 }} {{Подножје|Музика|Уметност|Филозофија}} {{СОРТИРАЊЕ:Музичка естетика}} [[Категорија:Музичка естетика| ]] [[Категорија:Музика]] [[Категорија:Естетика]] cqxq1ssbrb3izejccuge3kdcai2wy0h 0 3934543 30099208 30098157 2025-06-27T22:27:52Z Radun Balšić 314181 30099208 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Atlas Van der Hagen-KW1049B11 004-A NEW MAP OF THE KINGDOME of ENGLAND, Representing the Princedome of WALES, and other PROVINCES, CITIES, MARKET TOWNS, with the ROADS from TOWN to TOWN.jpeg|мини|Mapa Engleske.]] '''Istorija Engleske''' se odnosi na proučavanje ljudske prošlosti u jednoj od najstarijih i za ostatak sveta važne nacionalne teritorije. Današnja [[Engleska]], jedna od konstitutivnih zemalja [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]] je bila naseljena od strane [[neandertalac]]a pre 800.000 godina.<ref name="Happisburgh">{{cite news|last1=Sample|first1=Ian|title=First humans arrived in Britain 250,000 years earlier than thought|url=https://www.theguardian.com/science/2010/jul/07/first-humans-britain-stone-tools|accessdate=29. 1. 2014|newspaper= The Guardian|date=7. 7. 2010|postscript=none}}</ref><ref>{{cite news|last1=Wade|first1=Nicholas|title=Clues of Britain's First Humans|url=https://www.nytimes.com/2010/07/08/science/08flint.html|accessdate=22. 12. 2011|newspaper=The New York Times|date=7. 7. 2010|postscript=none}}</ref><ref>{{cite news|author= |title="Earliest footprints outside Africa discovered in Norfolk" |url=https://www.bbc.co.uk/news/science-environment-26025763 |work=BBC News |location= |publisher= |year=2014}}</ref> Stalno ljudsko prisustvo datira od pre 12.000 godina, odnosno završetka [[poslednji glacijalni period|poslednjeg glacijalnog perioda]]. Na teritoriji Engleske se nalaze brojni ostaci iz doba [[mezolit]]a, [[neolit]]a i [[Bronzano doba u Britaniji|bronzanog doba]], kao što su [[Stounhendž]] i [[Avebury|Ejberi]]. U [[Britansko gvozdeno doba|gvozdenom dobu]], Englesku, kao i celu [[Britanija (ostrvo)|Britaniju]] južno od [[Ферт ов Форт|Fert ov Forta]] su naselili [[keltski]] narodi koji se zajednički nazivaju [[Briti]]ma, ali i neka [[белги|belgijska]] plemena (npr. [[Atrebates|Atrebati]], [[Catuvellauni|Katuvelauni]], [[Trinovantes|Trinovanti]], itd.) na područjima koja današnji Velšani zovu [[Lloegyr|Loegir]]. Godine 43. je otpočelo [[rimsko osvajanje Britanije]]; nakon njega je [[Rimsko carstvo]] zadržalo kontrolu nad [[Rimska Britanija|provincijom Britanija]] do 5. veka. [[End of Roman rule in Britain|Kraj rimske vladavine u Britaniji]] je omogućio [[англосаксонско освајање Британије|anglosaksonsko naseljavanje Britanije]], koje se tradicionalno smatra početkom Engleske odnosno nastankom [[Englezi|Engleza]] kao nacije. [[Anglosaksonci]] su bili niz [[Germani|germanskih]] plemena koja su uspostavila nekoliko kraljevstva koja su postala regionalni centri moći u današnjoj [[Engleska|Engleskoj]] i delovima [[Škotska|Škotske]].<ref>[http://www.bbc.co.uk/history/ancient/anglo_saxons/saxons.shtml The Anglo-Saxons], BBC - History</ref> Oni su uveli [[staroengleski]] jezik, koji je zamenio prethodni [[Common Brittonic|britski jezik]]. Anglosaksonci su vodili ratove sa britskim državama-naslednicama u današnjem [[Vels]]u, [[Kornval]]u i ''[[Hen Ogledd|Hen Ogldu]]'' (Stari sever; delovima severne Engleske i južne Škotske, gde se govorio [[Brittonic languages|britonički]]), kao i jedni sa drugima. Upadi [[Vikinzi|Vikinga]] su postali učestali nakon godine 800. te su [[Nordijci]] preuzeli vlast nad velikim delovima današnje [[Engleska|Engleske]]. Tokom tog perioda je nekoliko vladara pokušalo da ujedini anglosaksonska kraljevstva, a to je na kraju rezultiralo stvaranjem [[Kraljevina Engleska|Kraljevine Engleske]] do 10. veka. Godine 1066. su [[Normansko osvajanje Engleske|Normani napali i osvojili Englesku]], označivši time ulazak Engleske u [[srednji vek]] koji će karakterizirati [[građanski rat]]ovi i sukobi sa zemljama kontinentalne Evrope. Kraljevina Engleska je bila suverena država sve do vladavine [[Ричард Лављег Срца|Ričarda -{I}-]] koji ju je 1194. učinio vazalom [[Sveto rimsko carstvo|Svetog rimskog carstva]]. Taj je status ostao do 1212. i vladavine njegovog brata [[Јован без Земље|Džona bez Zemlje]] kada je kraljevina postala formalni vazal [[Sveta stolica|Svete stolice]] <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wiMn496AIDMC&dq=king+john+vassal+%22holy+see%22&pg=PT135 |title=The Church in History - Google Books |date=June 1988|accessdate=14. 11. 2010.|pages=|isbn=9780802817778 |last1=Kuiper |first1=B. K. |location= |publisher=Wm. B. Eerdmans }}</ref> a to je trajalo sve do 16. veka kada se kralj [[Хенри VIII Тјудор|Henri -{VIII}-]] iz [[тјудори|dinastije Tjudora]] [[Engleska reformacija|odmetnuo od Katoličke crkve]]. Engleska je pre toga osvojila [[Vels]] u 12. veku, a u 18. veku se ujedinila sa Škotskom u [[Kraljevstvo Velike Britanije]].<ref name="аутоматски генерисано1">[http://www.nationalarchives.gov.uk/pathways/citizenship/rise_parliament/uniting.htm Uniting the kingdom?] nationalarchives.gov.uk, accessed 2 July 2011</ref><ref name="аутоматски генерисано2">{{cite web |author= |title=The Union of the Parliaments 1707 |url=http://www.ltscotland.org.uk/scotlandshistory/unioncrownsparliaments/unionofparliaments/index.asp |date= |access-date=21. 12. 2018 |archive-date=02. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120102060414/http://www.ltscotland.org.uk/scotlandshistory/unioncrownsparliaments/unionofparliaments/index.asp |url-status= }} [[Learning and Teaching Scotland]], accessed 2 July 2011</ref><ref name="аутоматски генерисано3">Union with England Act 1707, Article II</ref> Nakon što je u Engleskoj započela [[industrijska revolucija]], Velika Britanija je osvojila niz prekomorskih poseda i osnovala kolonije stvorivši [[Britansko carstvo|carstvo]], najveće na svetu. Iako je zahvaljujući procesu [[dekolonizacija|dekolonizacije]] u 20. veku najveći deo tih teritorija postao nezavisan, kulturni uticaj Engleske na ostatak sveta, najvidljiviji kroz dominaciju [[engleski jezik|engleskog jezika]], traje do današnjeg dana. Pod Tudorima i kasnije [[Dinastija Stjuart|Stjuartovom dinastijom]], Engleska je postala kolonijalna sila. Tokom vladavine Stjuarta, došlo je do [[Енглески грађански рат|Engleskog građanskog rata]] između parlamentarista i rojalista, što je rezultiralo pogubljenjem kralja [[Чарлс I Стјуарт|Čarlsa -{I}-]] (1649) i uspostavljanjem serije republičkih vlada — prvo, parlamentarne republike poznate kao [[Komonvelt Engleske]] (1649–1653), zatim vojne diktature pod [[Оливер Кромвел|Oliverom Kromvelom]] poznate kao [[The Protectorate|Protektorat]] (1653–1659). Stjuarti su se vratili na obnovljeni tron 1660. godine, iako je stalna polemika o religiji i moći rezultirala svrgavanjem još jednog Stjuartskog kralja, [[Џејмс II Стјуарт|Džejmsa -{II}-]], i [[Славна револуција|Slavnom revolucijom]] (1688). Engleska, koja je pokorila [[Vels]] u 13. veku, ujedinjena sa Škotskom 1707. godine je formirala novu suverenu državu pod imenom [[Краљевство Велика Британија|Velika Britanija]].<ref name="аутоматски генерисано1" /><ref name="аутоматски генерисано2" /><ref name="аутоматски генерисано3" /> Nakon [[Индустријска револуција|industrijske revolucije]], Velika Britanija je vladala kolonijalnim [[британска империја|carstvom]], najvećim u zapisanoj istoriji. Usled procesa [[деколонизација|dekolonizacije]] u 20. veku, uglavnom uzrokovanog slabljenjem moći Velike Britanije tokom dva svetska rata, skoro sve prekomorske teritorije carstva su postale nezavisne države. Međutim, prema podacima iz 2018. kulturni uticaj Velike Britanije ostaje široko zastupljen i duboku ukorenjen u mnogim novonastalim zemljama. == Vidi još == * [[Parlament Engleske]] * [[Parlament Ujedinjenog Kraljevstva]] * [[Spisak engleskih monarha]] * [[Premijer Ujedinjenog Kraljevstva]] == Reference == {{reflist|30em}} == Literatura == {{Литература|30em}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wiMn496AIDMC&dq=king+john+vassal+%22holy+see%22&pg=PT135 |title=The Church in History - Google Books |date=June 1988| isbn=9780802817778 |accessdate=14. 11. 2010. |last1=Kuiper |first1=B. K. |location= |publisher=Wm. B. Eerdmans }} * {{cite book|author= |title=Oxford Dictionary of National Biography |publisher= |year=2004|isbn=}}. [http://www.oxforddnb.com/search/people/index.jsp online]; short scholarly biographies of all the major people * Bédarida, François. ''A social history of England 1851–1990''. Routledge, 2013. * {{Cite book|last1=Black|first1=Jeremy|title=A new history of England|location= |publisher=The History Press|year=2013|id=}} * {{Cite book|last1=Davies|first1=Norman|authorlink1=Norman Davies| url=https://archive.org/details/isleshistory00norm|title=The Isles, A History|location= |publisher=Oxford University Press|year=1999|isbn=978-0-19-513442-1|pages=}} * {{cite book|author=Clapp, Brian William|title=An environmental history of Britain since the industrial revolution |location= |publisher=Routledge |year=2014}} * {{cite book|author=Clayton, David Roberts, and Douglas R. Bisson |title=A History of England |edition=2nd|location= |publisher= |year=}}. (2 vol. . Pearson Higher Ed, 2013) * Ensor, R. C. K. ''England, 1870–1914'' (1936), comprehensive survey. {{cite book|author= |year =1936 |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.49856 |title= England 1870-1914|location= |publisher= |isbn=|pages=}} * {{cite book|author=[[Simon Schama|Schama, Simon]] |title=[[A History of Britain (TV series)|A History of Britain]]: At the Edge of the World, 3500 BC – 1603 AD |location= |publisher=BBC/Miramax |year=2000|isbn=978-0-7868-6675-5|pages=|oclc=51112061}}. TV series {{cite book|author= |title=A History of Britain, Volume 2: The Wars of the British 1603–1776 |location= |publisher=BBC/Miramax |year=2001|isbn=978-0-7868-6675-5|pages=}}. ''A History of Britain – The Complete Collection'' on DVD BBC 2002 * {{cite book|last1=Tombs |first1=Robert |title=The English and their History |work=The Guardian |location= |publisher= |year=2014|pages= |url=https://www.theguardian.com/books/2014/nov/17/the-english-and-their-history-review-robert-tombs-resounding-importance}} * {{cite book|author=[[George Macaulay Trevelyan|Trevelyan, G.M.]] |title=Shortened History of England|location= |publisher=Penguin Books |year=1942|isbn=978-0-14-023323-0|pages=}}. ( very well written; reflects perspective of 1930s; 595pp * {{cite book|author=Woodward, E. L. |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.179823 |title=The Age of Reform: 1815–1870 |location= |publisher= |year=1954|isbn=|pages=}}. comprehensive survey === Jevrejska Engleska === * {{cite Jewish Encyclopedia|title=England|first1=Joseph |last1=Jacobs|url=http://www.jewishencyclopedia.com/articles/5764-england|volume=5|pages=161-174}} * {{Cite book|last1=Hillaby |first1=Joe |year=2013 |publisher=Palgrave Macmillan |title=The Palgrave Dictionary of Medieval Anglo-Jewish History |location=Basingstoke |isbn=978-0230278165|pages=}} * {{Citation |publisher = Tempus Publishing, Limited |ol = 7982808M |isbn=9780752437293 |last1=Huscroft|first1=Richard|title = Expulsion |publication-date=1. 4. 2006 }} === Istoriografija === * {{cite book|last1=Cannon |first1=John |title=The Oxford Companion to British History |edition=2nd|location= |publisher= |year=}}. (. . 2002) 1142pp * {{cite book|author=Elton, G.R |title=Modern Historians on British History 1485–1945: A Critical Bibliography 1945–1969 |location= |publisher= Routledge|year=1970|isbn=0415576679}}. highly useful bibliography of 1000+ scholarly books, articles and book reviews published before 1970. * {{cite book|editor=Furber, Elizabeth Chapin|title=Changing Views on British History |url=https://archive.org/details/changingviewsonb0000eliz|location= |publisher= Harvard UP|year=1966}} * {{cite book|editor=Loades, David|title=Reader's Guide to British History |year=2003|url=https://archive.org/details/readersguidetobr0002unse|location= |publisher= |location= }}. (2 vol 2003), 1610pp * {{cite book|editor=Schlatter, Richard|title=Recent Views on British History: Essays on Historical Writing Since 1966 |publisher= |year=1984}} === Primarni izvori === * ''English historical documents'' London: Methuen; 12 vol to 1957; reprinted 2011; the most comprehensive collection on political, constitutional, economic and social topics ** {{cite book|editor=Douglas, David Charles. |title=English historical documents, 1042–1189 |publisher=Psychology Press |volume=2|location=|year=1995|id=}}. (. , Reprint) ** {{cite book|editor=Myers, Alec Reginald |title=English historical documents. 4.[Late medieval]. 1327–1485 |publisher=Psychology Press |volume=4|location=|year=1995|id=}}. (. , Reprint) ** {{cite book|editor=Rothwell, Harry |title=English Historical Documents: 1189–1327 |year=1953 |url=https://archive.org/details/englishhistorica0003unse_m8g8 |location= |publisher= }}. (Taylor & Francis, 1995, Reprint) ** {{cite book|last1=Whitelock |first1=Dorothy |title=English Historical Documents, 500-1042 |publisher=Psychology Press |volume=1|location=|year=1996|id=}}. (. , Reprint) ** {{cite book|last1=Williams |first1=Charles H |title=English Historical Documents: Volume 5 1485–1558 |location= |publisher= |year=}}. (Routledge, 1995, Reprint) ** Archer, Ian W., and F. Douglas Price, eds. ''English Historical Documents: 1558–1603'' (Routledge, 2011, reprint) ** {{cite book|editor=Coward, Barry, and David Charles Douglas |title=English historical documents. 5:[Early modern]:(B). 1603–1660 |location= |publisher= |year=}}. (Routledge, 2010 reprint) ** {{cite book|editor=Browning, Andrew. |title=English Historical Documents, 1660–1714 |publisher=Psychology Press |volume=6|location=|year=1995|id=|pages=}}. (. , reprint) ** {{cite book|editor=Horn, David Bayne, and Mary Ransome |title=English historical documents, 1714–1783 |location= |publisher= |year=}}. (Vol. 7. Routledge 1996, reprint) ** {{cite book|editor=spinall, Arthur. |title=English historical documents, 1783–1832 |publisher=Psychology Press |volume=8|location=|year=1995|id=|pages=}}. (. , reprint) ** {{cite book|editor=Handcock, William D., and George Malcolm Young. |title=English Historical Documents, 1833–1874 |publisher=Psychology Press |volume=9|location=|year=1995|id=|pages=}}. (. , reprint) ** {{cite book|editor=Douglas, D. C. |title=English historical documents, 1874–1914 |location= |publisher= |year=1995}}. (Methuen ) * {{cite book|editor=Beard, Charles|title=An introduction to the English historians |url=https://archive.org/details/anintroductiont00beargoog|location= |publisher= New York, The Macmillan Company|year=1906}}. excerpts * {{cite book|last1=Cheyney |first1=Edward P |title= Readings in English History Drawn from the Original Sources Intended to Illustrate a Short History of England |location= |publisher= |year=1935|pages= }}. (strongest on political & constitutional topics) * {{Cite book|editor=Harmer, Florence Elizabeth.|title=Select English historical documents of the ninth and tenth centuries|location= |publisher=Cambridge University Press|year=2011|id=}} * {{cite book|editor=Henderson, Ernest Flagg|year= 1907|author= |title= Select historical documents of the Middle Ages|url=https://books.google.com/books?hl=en&lr=lang_en|lang_fr&id=wV5BAQAAMAAJ&oi=fnd&pg=PR5&dq=stubbs++historical+documents&ots=H6iBdcVRcf&sig=wR5aOigmAwGyk3acu_JdyCwLOm8 |location= |publisher= |isbn=|pages=}} * {{cite book|editor=Leach, Arthur F.|title=Educational Charters and Documents 598 to 1909 |url=https://archive.org/details/educationalchart00leacuoft|location= |publisher= Cambridge, University Press|year=1911 }}. 640pp; {{cite web |author= |title= |url=https://www.questia.com/library/1311511/educational-charters-and-documents-598-to-1909 |date= |access-date=21. 12. 2018 |archive-date=19. 09. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170919234351/https://www.questia.com/library/1311511/educational-charters-and-documents-598-to-1909 |url-status= }} over 400 pp. on Middle Ages * {{cite book|author=[[Carl Stephenson (historian)|Stephenson, Carl]] and Frederick G. Marcham, eds. |title=Sources of English Constitutional History |edition=2nd|location= |publisher= |year=1990}} * {{Cite book|editor=Stubbs, William|title=Select charters and other illustrations of English constitutional history from the earliest times to the reign of Edward the First|location= |publisher=Clarendon Press|year=1870|id=|url=https://books.google.com/books?hl=en&lr=lang_en|lang_fr&id=F7eHAAAAMAAJ|pages=}} * Weiner, Joel H. ed. ''Great Britain Foreign Policy & Span of Empire, 1689 – 1971'' (4 Vol, 1983), 3425 pp. * Wiener, Joel H. ed. ''Great Britain: the lion at home; a documentary history of domestic policy, 1689–1973'' (4 vol 1974), 1396 pp. === Praistorijska Britanija === * {{cite book|last1= Ashton |first1= Nick|title=Early Humans |url= https://archive.org/details/earlyhumans0000asht|publisher=William Collins |location = London |year=2017 |isbn=978-0-00-815035-8 }} * Ball, Martin J. & James Fife (ed.). 1993. The Celtic Languages. London: Routledge. {{ISBN|0-415-01035-7}} * {{cite book|last1=Limited |first1=Parragon Book Service |title=British History Encyclopedia. |location= |publisher= Parragon Book Service Limited|year=1999|isbn=1-4054-1632-7 }}. Paragon House * {{cite book|last1=Collis |first1=John. |title=The Celts&nbsp;– Origins, Myths and Inventions |location= |publisher=Tempus |year=2003}} * {{cite book|last1=Cunliffe|first1=Barry|title=Britain Begins|authorlink1=Barry Cunliffe|location= |publisher=Oxford University Press|year=2012|isbn=978-0-19-967945-4}} * {{cite book|author=James, Simon. . |title=The Atlantic Celts|location= |publisher=British Museum Press |year=1999|isbn=}} * {{cite journal|last1= Lemercier|first1=O. |authorlink1=|title=Interpreting the Beaker phenomenon in Mediterranean France: an Iron Age analogy| url= https://archive.org/details/sim_antiquity_2012-03_86_331/page/131|volume=86 |journal=Antiquity |date=2012 |issue=331 |pages=131–43 |doi=10.1017/S0003598X00062505 |s2cid=19294850 |issn= }} * {{cite journal |last1 = Pearson |first1 = Mike | author-link9 = Julian Thomas |last2 = Cleal |first2 = Ros |last3 = Marshall |first3 = Peter |last4 = Needham |first4 = Stuart |last5 = Pollard |first5 = Josh |last6 = Richards |first6 = Colin |last7 = Ruggles |first7 = Clive |last8 = Sheridan |first8 = Alison |last9 = Thomas |first9 = Julian |title = The Age of Stonehenge | url =http://dro.dur.ac.uk/5811/1/5811.pdf |journal = Antiquity |date= 2007 |volume = 811 | issue = 313| pages = 617–639 |display-authors= et al.| doi = 10.1017/S0003598X00095624 | s2cid = 162960418 }} * {{cite book|last1=Pettitt|first1=Paul|first2=Mark|last2=White|publisher=Routledge|year=2012|title=The British Palaeolithic: Human Societies at the Edge of the Pleistocene World|location=Abingdon, UK|isbn=978-0-415-67455-3}} * {{cite journal|last1= Alonso|first1= S.|title=The place of the Basques in the European Y-chromosome diversity landscape|journal=European Journal of Human Genetics |date=2005|volume=13|issue=12|pages=1293–1302|doi= 10.1038/sj.ejhg.5201482|pmid= 16094307|last2= Flores|first2= C.|last3= Cabrera|first3= V.|last4= Alonso|first4= A.|last5= Martín|first5= P.|last6= Albarrán|first6= C.|last7= Izagirre|first7= N.|last8= de la Rúa|first8= C.|last9= García|first9= O.}} * {{cite book|author=Cunliffe, Barry . |title=Facing the Ocean: The Atlantic and Its Peoples, 8000 BC to AD 1500|url=https://archive.org/details/facingoceanatlan0000cunl |location= |publisher=Oxford University Press |year=2001|isbn=}} * {{cite book|last1=Cunliffe |first1=Barry. |title=The Extraordinary Voyage of Pytheas the Greek |url=https://archive.org/details/extraordinaryvoy00cunl |location= |publisher=Penguin |year=2002}} * {{cite book|last1=Darvill |first1=Timothy |title=Prehistoric Britain |location=London |publisher=Batsford|year=1987|isbn=0-7134-5179-3 }}. B.T. Batsford * {{cite book|author=Hawkes, Jaquetta and Christopher. |title=Prehistoric Britain |location=Harmondsworth |publisher= Penguin|year=1943}} * Miles, David. 2016. "The Tale of the Axe: How the Neolithic Revolution Transformed Britain". London. Thames & Hudson Ltd. {{ISBN|978-0-500-05186-3}} * {{cite book|last1=Oppenheimer |first1=Stephen. |title=The Origins of the British |url=https://archive.org/details/originsofbritish0000oppe |location=London |publisher= Constable|year=2006}} * {{cite book|author=Pryor, Francis. . |title=Farmers in Prehistoric Britain |location= |publisher=Stroud |year=1999|isbn=0-7524-1477-1}}. Gloucestershire and Charleston, SC: Tempus * {{cite book|author=Pryor, Francis. . |title=Britain BC: Life in Britain and Ireland before the Romans |location= London|publisher= |year=2003|isbn=0-00-712692-1}}. Harper-Collins * {{cite book|author=Sykes, Brian. . |title=The Seven Daughters of Eve: The Science That Reveals Our Genetic Ancestry. |location= |publisher=Bantam |year=2001|isbn=0-593-04757-5}}. London * {{cite book|last1=Sykes |first1=Brian. |title=Saxons, Vikings, and Celts: The Genetic Roots of Britain and Ireland |url=https://archive.org/details/saxonsvikingscel0000syke |location= |publisher=New York |year=2006}}. Norton & Co. (Published in the UK, also in 2006, as ''Blood of the Isles''. London, Bantam Books.) * {{cite book|last1=Wainright |first1=Richard. |title=A Guide to Prehistoric Remains in Britain |location=London |publisher= Constable|year=1978}} * {{cite journal |last1 = Weale |first1 = Michael E. |last2 = Weiss |first2 = Deborah A. |last3 = Jager |first3 = Rolf F. |last4 = Bradman |first4 = Neil |last5 = Thomas |first5 = Mark G. |title = Y Chromosome Evidence for Anglo-Saxon Mass Migration | url = https://archive.org/details/sim_molecular-biology-and-evolution_2002-07_19_7/page/1008 |journal = Molecular Biology and Evolution |date= 2002 |volume = 19 | issue = 7| pages = 1008–1021 | doi=10.1093/oxfordjournals.molbev.a004160 | pmid=12082121| doi-access = free }} {{Литература крај}} == Dodatna literatura == * {{cite book|last1= Halliwell-Phillipps|first1= James Orchard|title=Letters of the Kings of England: Now First Collected from the Originals in Royal Archives, and from Other Authentic Sources, Private as Well as Public|url=https://books.google.com/books?id=R4S_U_Pt1bcC&q=%22Letters+of+the+Kings+of+England%22 |location= |publisher= |isbn=|pages=|date= 1846}} == Spoljašnje veze == {{Commonscat|History of England}} * -{[https://archive.today/20030904145427/http://exlibris.colgate.edu/help/findingprimarybritish.htm "Finding primary resources for modern British history"]}- * {{cite web|author= |title=Connected Histories |url=http://www.connectedhistories.org/Search_results.aspx?dtf=1500-01-01&dtt=1899-12-31&pc=london |publisher= |date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20171015212303/http://www.connectedhistories.org/Search_results.aspx?dtf=1500-01-01&dtt=1899-12-31&pc=london |archive-date=15 October 2017 }} {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Историја Енглеске}} [[Категорија:Историја Енглеске| ]] qa9jconnt7hvxt7ry79zpbfjsddiqru 0 4005389 30098804 30085069 2025-06-27T15:26:47Z Dukae1969 184906 /* 2025 */ 30098804 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Zagor001.png|мини|right|upright=1.2|Korice Zagor #1. ''Tajna Sumera'' kojim je [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veseli četvrtak]] pokrenuo izdavanje Zagora u Srbiji posle 16 godina.]] [[Датотека:Zagor134.jpg|мини|right|upright=1.2|Korice Zagor #134. ''Vaskrsnuće!'' poslednja epizoda Zagora koju je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]] 2015. godine.]] [[Датотека:Zagor146.webp|мини|right|upright=1.2|Korice Zagor #146. ''Ubice iz svemira'' poslednje korice za regularnu ediciju Zagora, koje je nacrtao [[Галијено Фери|Galijeno Feri]] pred smrt 2016. godine.]] [[Датотека:Zenit666.jpg|мини|right|upright=1.2|Korice Zagor #147. ''Zenit 666'' prve korice za regularnu ediciju Zagora, koje je posle smrti G. Ferija nacrtao Alesandro Pičineli 2016. godine.]] Beogradska izdavačka kuća [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veseli četvrtak]] počela je ponovo da izdaje redovne epizode [[Загор|Zagora]] u Srbiji u februaru 2008. godine. U okviru redovne edicije objavljene su sledeće epizode.<ref>Spisak je preuzet [https://darkwoodprodavnica.rs/strip-archive.html?publisherID=176&editionID=240&edition=Zagor+%28Veseli+Četvrtak%29 odavde] {{Wayback|url=https://darkwoodprodavnica.rs/strip-archive.html?publisherID=176&editionID=240&edition=Zagor+%28Veseli+%C4%8Cetvrtak%29 |date=20220703235245 }}.</ref> === 2008 === 1. Tajna Sumera (07.02.2008) 2. Teror u muzeju (06.03.2008) 3. Zamke i otrovi (03.04.2008) 4. Misteriozno selo (01.05.2008) 5. Mračne sile (29.05.2008) 6. Podzemlje Nju Orleansa (26.06.2008) 7. Na tragu neprijatelja (24.07.2008) 8. U džungli Jukatana (21.08.2008) 9. Grad u močvari (18.09.2008) 10. Krvave piramide (16.10.2008) 11. Poslednja Tula (13.11.2008) 12. Silazak u Maelstrom (11.12.2008) === 2009 === 13. Razbojnici iz skrivene doline (08.01.2009) 14. Tron Bogova (05.02.2009) 15. Lord u Darkvudu (05.03.2009) 16. Ljudi sa granice (02.04.2009) 17. Čovek koji je došao sa Istoka (30.04.2009) 18. Srce i mač (28.05.2009) 19. Vreme osvete (25.06.2009) 20. Tamo gde protiče reka (23.07.2009) 21. Traperi iz Fort Eroua (20.08.2009) 22. Hjuroni! (17.09.2009) 23. Banda razrokog (15.10.2009) 24. Juriš Mohava (12.11.2009) 25. Misisipi (10.12.2009) === 2010 === 26. Blindirani vagon (07.01.2010) 27. Pljačkaši (04.02.2010) 28. Povratak mutanta (04.03.2010) 29. Vojna pratnja (01.04.2010) 30. Vatrena klopka (29.04.2010) 31. Čovek sa dva mozga (27.05.2010) 32. Indijanska magija (24.06.2010) 33. Misteriozna dolina (22.07.2010) 34. Kraljevstvo straha (19.08.2010) 35. Mrtva šuma (16.09.2010) 36. Ratnici noći (14.10.2010) 37. Tajna talismana (11.11.2010) 38. Indijanci iz prerije (09.12.2010) === 2011 === 39. Neistražene zemlje (06.01.2011) 40. Odložena smrt 41. Kameni div 42. Rečni vukovi 43. Cena izdaje 44. Paklena horda 45. Na ivici vulkana 46. Krv Mohavka 47. Napušteni rudnik 48. Bez milosti 49. Okrutni Havak 50. Do poslednjeg daha 51. Znak zla (08.12.2011) === 2012 === 52. Gospodar tame (05.01.2012) 53. Plezent Point (02.02.2012) 54. Severni povratnik 55. Zagor protiv Mortimera 56. Gusarska pećina 57. Crna krila noći 58. Vampirica Ilenija 59. Krijumčari iz lagune 60. Omča za gambit 61. Kauboji 62. Zaustavite dželata (11.10.2012) 63. Divlja zemlja (08.11.2012) 64. Tamo gde lešinari lete (06.12.2012) === 2013 === 65. Senke u šumi (03.01.2013) 66. Pun mesec 67. Tama boje krvi 68. Ljudi vukovi 69. U potrazi za Zagorom 70. Ujed zmije 71. Smrtonosni izazov 72. Povratak Diging Bila 73. Žute senke 74. Crno ogledalo 75. Sahranjeni užas 76. Planine strave 77. Ljudi izvan zakona === 2014 === 78. Selo bezumlja (16.01.2014) 79. Veliki turnir (13.02.2014) 80. Poslednja borba (13.03.2014) 81. Ponekad se vraćaju 82. Izdanci zla 83. Manituov kovčeg 84. Skiptar Tin Hinan 85. Kušitski nekromanti 86. Bog praha 87. Dvoboj na okeanu 88. Zaliv aligatora 89. U kraljevstvu u Kadžuna 90. Beskrajna noć === 2015 === 91. Na putu za Panamu (15.01.2015) 92. Put zlata (12.02.2015) 93. Pacifik (12.03.2015) 94. Mumija sa Anda (09.04.2015) 95. Na tragu Dekster Grina (07.05.2015) 96. Kusko (04.06.2015) 97. Grad na Kordiljerima (02.07.2015) 98. Zeleni lavirint (30.07.2015) 99. Na obali velike reke (27.08.2015) 100. Žene ratnice (24.09.2015) 101. Pirane (22.10.2015) 102. Krv nad Baijom (26.11.2015) 103. Vetar pobune (24.12.2015) === 2016 === 104. Vojska ludaka (21.01.2016) 105. Sertao (18.02.2016) 106. Pobuna Kangasairosa (17.03.2016) 107. Iščezli svet (14.04.2016) 108. Okršaj titana (12.05.2016) 109. [[Most nad provalijom (strip)|Most nad provalijom]] (09.06.2016) 110. [[Proročanstvo (strip)|Proročanstvo]] (07.07.2016) 111. [[Sudnji dan (strip)|Sudnji dan]] (04.08.2016) 112. [[Pod nebom Juga (strip)|Pod nebom Juga]] (01.09.2016) 113. Kamena šuma (29.09.2016) 114. Vreme sudbine (27.10.2016) 115. Ognjena zemlja (24.11.2016) 116. Izvan granica sveta (22.12.2016) === 2017 === 117. Borba za život (19.01.2017) 118. Antarktik (16.02.2017) 119. Ledene planine 120. Ključ saznanja 121. Gospodari ostrva 122. Povratak kući 123. Krvava osveta (06.07.2017) 124. „Goldeni Bejbi“ u plamenu 125. Mortimer: poslednji čin 126. Pobuna 127. Helgejt gori! 128. Očajnička trka 129. Kaufmanov ZOO-vrt === 2018 === 130. Tvrđava na litici (18.01.2018) 131. Bubnjevi u noći (15.02.2018) 132. Dan invazije (15.03.2018) 133. [[Хелингеново наслеђе (стрип)|Heligenovo nasleđe]] (12.04.2018) 134. [[Васкрснуће! (стрип)|Vaskrsnuće!]] (10.05.2018) 135. U podzemlju baze „Drugde“ (07.06.2018) 136. Ludi doktor (05.07.2018) 137. Kraj partije (02.08.2018) 138. [[Монструм из Филаделфије|Monstrum iz Filadelfije]] (30.08.2018) 139. [[Повратак ”Црних Вукова” (стрип)|Povratak "Crnih vukova"]] (27.09.2018) 140. Faraonova senka (25.10.2018) 141. Blago piramide (22.11.2018) 142. Zarobljeni u pustinji (20.12.2018) === 2019 === 143. [[Господари (стрип)|Gospodari]] (17.01.2019) 144. [[Plamen nad Merivelom (strip)|Plamen nad Merivelom]] (14.02.2019) 145. [[Neljudi (strip)|Neljudi]] (14.03.2019) 146. Ubice iz svemira (11.04.2019) 147. [[Zenit 666 (strip)|Zenit 666]] (09.05.2019) 148. [[Vampiri! (strip)|Vampiri!]] (06.06.2019) 149. [[U potrazi za Rakošijem (strip)|U potrazi za Rakošijem]] (04.07.2019) 150. Husari smrti (01.08. 2019) 151. [[Njufaundlend! (strip)|Njufaundlend!]] (29.08.2019) 152. [[Na ledenom severu (strip)|Na ledenom severu]] (26.09.2019) 153. [[Krik Vile zloslutnice (strip)|Krik vile zloslutnice]] (24.10.2019) 154. [[Kromov glasnik (strip)|Kromov glasnik]] (21.11.2019) 155. Povratak samuraja (19.12.2019) ===2020=== 156. Zaseda nindži (16.01.2020) 157. [[Crveno sunce (strip)|Crveno sunce]] (13.02.2020) 158. [[Pipci! (strip)|Pipci!]] (12.03.2020) 159. [[Sedl Taun (strip)|Sedl Taun]] (09.04.2020) 160. [[Smirnofova osveta (strip)|Smirnofova osveta]] (07.05.2020) 161. [[Rat špijuna (strip)|Rat špijuna]] (04.06.2020) 162. [[Ubijte lorda Malkoma! (strip)|Ubijte lorda Malkoma!]] (02.07.2020) 163. [[Povratak plavuše (strip)|Povratak plavuše]] (30.07.2020) 164. Banda nemilosrdnih (27.08.2020) 165. Izabelina prošlost (24.09.2020) 166. [[Slepi bes (strip)|Slepi bes]] (22.10.2020) 167. Užarena stena (19.11.2020) 168. Ludilo Čoveka-munje (17.12.2020) ===2021=== 169. Odmetnici (14.01.2021) 170. [[Senke nad brodom "Gleden Bejbi" (strip)|Senke nad brodom „Golden Bejbi”]] (11.02.2021) 171. Ljudi-zmije (11.03.2021) 172. Hram hiljadu smrti (08.04.2021) 173. Crne suze (06.05.2021) 174. [[Dolina spomenika (strip)|Dolina spomenika]] (03.06.2021) 175. [[Pustinjska ekspedicija (strip)|Pustinjska ekspedicija]] (01.07.2021) 176. [[Tajanstveni pueblo (strip)|Tajanstveni pueblo]] (29.07.2021) 177. [[Vatreni fetiš (strip)|Vatreni fetiš]] (26.08.2021) 178. Kromove sluge (23.09.2021) 179. Obredna žrtva (21.10.2021) 180. [[Misterija na brdu Natani (strip)|Misterija na brdu Natani]] (18.11.2021) 181. [[Sledbenici (strip)|Sledbenici]] (16.12.2021) ===2022=== 182. [[Helingenova sudbina (strip)|Helingenova sudbina]] (13.01.2022) 183. [[Piroman (strip)|Piroman]] (10.02.2022) 184. [[Smrtonosna formula]] (10.03.2022) 185. [[Osveta bez kraja]] (07.04.2022) 186. [[Krv Kajova (strip)|Krv Kajova]] (05.05.2022) 187. [[Licem u lice (strip)|Licem u lice]] (2.6.2022) 188. [[Mutantova kći (strip)|Mutantova kći]] (30.6.2022) 189. [[Ubistveni um (strip)|Ubistveni um]] (28.7.2022) 190. [[Abonos i slonovača (strip)|Abonos i slonovača]] (25.8.2022) 191. [[Grad nade (strip)|Grad nade]] (22.9.2022) 192. [[Kandraks! (strip; regularna edicija)|Kandraks!]] (20.10.2022) 193. [[Prošlost i budućnost (strip)|Prošlost i budućnost]] (17.11.2022) 194. [[Vodeno stvorenje (strip)|Vodeno stvorenje]] (15.12.2022) ===2023=== 195. [[Zombiji u Darkvudu (strip)|Zombiji u Darkvudu]] (12.1.2023) 196. [[Sindrom Belzebul (strip)|Sindrom Belzebul]] (9.2.2023) 197. Dobro došli u Hevenvud (9.3.2023) 198. Niko nije nevin (6.4.2023) 199. Vukovi i jaganjci (4.5.2023) 200. [[Sedam Vikinga |Sedam Vikinga]] (1.6.2023) 201. [[Demoni iz magle |Demoni iz magle]] (29.6.2023) 202. [[Litice zla]] (27.7.2023) 203. [[Specijalni odred|Specijalni odred]] (24.8.2023) 204. [[Predskazanje (strip)|Predskazanje]] (21.9.2023) 205. [[Londonske noći]] (19.10.2023) 206. [[Neupokojeni |Neupokojeni]] (16.11.2023) 207. [[Rakoši! (strip, regularna edicija)|Rakoši!]] (14.12.2023) ===2024=== 208. Dvorac vampira (11.1.2024) 209. [[Đavolska zamka]] (8.2.2024) 210. [[Mortimer uzvraća udarac |Mortimer uzvraća udarac]] (7.3.2024) 211. [[Konačni okršaj]] (4.4.2024) 212. [[Iz daleke prošlosti |Iz daleke prošlosti]] (2.5.2024) 213. [[Vrata između svetova |Vrata između svetova]] (30.5.2024) 214. Senke nad Golnorom (27.6.2024) 215. Družina hrabrih (25.7.2024) 216. Netaknuta šuma (22.8.2024) 217. Devojka u opasnosti (19.9.2024) 218. Jelou Roks (17.10.2024) 219. Masakr! (14.11.2024) 220. Nezaustavljivi (20.12.2024) ===2025=== 221. [[Rohasova prošlost |Rohasova prošlost]] (9.1.2025) 222. [[Crna legija (strip)|Crna legija]] (6.2.2025) 223. [[Neprijateljski logor]] (6.3.2025) 224. Banda ubica (3.3.2025) 225. [[Osveta Seminola]] (8.5.2025) 225. Legenda o Manetoli (5.6.2025) 226. Napad na Britaniju == Reference == {{reflist|30em}} {{Подножје|lat=da|Стрип}} [[Категорија:Стрипови о Загору]] 96ilk5ls84yvocevppa1vihy5ae2g6k 0 4012835 30099593 30090979 2025-06-28T10:49:53Z Lotom 73744 /* Позоришне представе */ 30099593 wikitext text/x-wiki {{Закључано-анон}}{{Кутијица за глумце | име = Милош Петровић | слика = | опис_слике = | пуно_име = Милош Петровић | датум_рођења = {{Датум рођења|1986|6|22|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | образовање = [[Академија лепих уметности]] | занимање = глумац | активност = 2010—данас | битна улога = {{br separated entries|''[[Сенке над Балканом]]'' — Ставра|''[[Јужни ветар (филм)|Јужни ветар]]'' — Суки|''[[Клан (ТВ серија)|Клан]]'' — Камилица|''[[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]]'' — Цига}} | имдб = 4298187 }} '''Милош Петровић Тројпец''' ([[Београд]], [[22. јун]]а [[1986]]) српски је позоришни, телевизијски и филмски [[списак српских глумаца|глумац]]. == Биографија == Милош Петровић је рођен [[22. јун]]а [[1986]]. у [[Београд]]у, а одрастао је у [[Шумице (Београд)|Шумицама]] и на [[Чубура (Београд)|Чубури]].<ref name="mozzart">{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/humanitarni-tiket-u-podne-milos-petrovic-trojpec-tipuje-za-fondaciju-delije-za-pomoc-srbima-na-kosovu-i-metohiji/309054|title=Humanitarni tiket u podne: Miloš Petrović Trojpec tipuje za Fondaciju “Delije” za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji|date=17. 10. 2018|accessdate=17. 2. 2019|last=Mečanin|first=Đurđe|last2=Milić|first2=Miloš|publisher=mozzartsport.com}}</ref> Током школовања, променио је четири београдске гимназије, а на савет професорке српског језика и књижевности, изразио је жељу да упише студије глуме. Како се претходно није бавио глумом, три месеца пре матуре, кренуо је у позориште [[ДАДОВ]]. Услед неуспелог покушаја да упише [[Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду|ФДУ]], Петровић је, након пријемног испита, примљен на [[Факултет савремених уметности|Академију лепих уметности]].<ref name="nedeljnik">{{Cite web|url=http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/milos-petrovic-zbog-precica-trpe-obraz-i-cast-na-tebi-je-da-radis-i-verujes/|title=Miloš Petrović: Kako sam od radnika na gradilištu stigao do uloge Stavre u "Senkama nad Balkanom"|date=17. 3. 2018|accessdate=17. 2. 2019|last=Pavlović|first=Marina|publisher=[[Недељник]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190218021618/http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/milos-petrovic-zbog-precica-trpe-obraz-i-cast-na-tebi-je-da-radis-i-verujes/|archive-date=18. 02. 2019|url-status=dead}}</ref> Ту је дипломирао [[2009]], у класи [[Небојша Брадић|Небојше Брадића]] и [[Андреј Шепетковски|Андреја Шепетковског]].<ref name="mozzart"/> Током студија, као и неколико година по њиховом окончању, Петровић је хонорарно радио као помоћник на грађевинским пословима. Такође, стекао је лиценцу фитнес тренера.<ref name="nedeljnik"/> Своју прву улогу остварио је у филму ''[[Шишање (филм)|Шишање]]'' из [[2010]].<ref name="vijesti">{{Cite web|url=https://www.vijesti.me/zabava/film-tv/izazov-je-igrati-negativce|title=Izazov je igrati negativce|date=12. 12. 2018|accessdate=17. 2. 2019|last=Vasić|first=Marija|publisher=[[Вијести]]}}</ref> Прву телевизијску улогу остварио је три године касније, када се у серији ''[[На путу за Монтевидео]]'' појавио као француски цариник.<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/2963785/glumac-milos-petrovic-o-senkama-nad-balkanom-stavrina-smrt-ce-bjelogrlica-skupo-kostati|title=Glumac Miloš Petrović o Senkama nad Balkanom: Stavrina smrt će Bjelogrlića skupo koštati|date=24. 12. 2017|accessdate=17. 2. 2019|last=Radanov|first=Ljubomir|publisher=[[Курир (новине)|Курир]]}}</ref> Године [[2014]], приступио је ансамблу [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]], где је остварио улоге у неколико представа.<ref name="nedeljnik"/> Петровић је свој први запаженији ангажман остварио у серији ''[[Сенке над Балканом]]'', [[Драган Бјелогрлић|Драгана Бјелогрлића]], у којој је тумачио улогу макроа Ставре.<ref>{{Cite web|url=https://nadlanu.com/367383/moje-putovanje-iz-snova-milos-petrovic-moskva/|title=Moje putovanje iz snova: Miloš Petrović – Moskva|date=29. 12. 2017|accessdate=17. 2. 2019|last=Badjuk|first=Mario|publisher=nadlanu.com}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gloria.rs/price/milos-petrovic-zene-u-srbiji-su-najlepse/|title=Miloš Petrović: Žene u Srbiji su najlepše|date=14. 1. 2018|accessdate=17. 2. 2019|last=Zarić|first=Zorica|publisher=gloria.rs|archive-date=18. 2. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190218081842/https://www.gloria.rs/price/milos-petrovic-zene-u-srbiji-su-najlepse/|url-status=dead}}</ref> Нешто касније, Петровић је у серији ''[[Убице мог оца]]'' остварио улогу Ненада, телохранитеља певачице Бибе, чији лик тумачи [[Милена Васић Ражнатовић]].<ref>{{Cite web|url=https://noizz.rs/kultura/glumac-kojeg-ne-volimo-ni-u-senkama-nad-balkanom-ni-u-ubicama-mog-oca/14z2nqt|title=Glumac kojeg ne volimo ni u "Senkama nad Balkanom" ni u "Ubicama mog oca"|date=19. 12. 2017|accessdate=17. 2. 2019|last=Kalaba|first=Ana|publisher=noizz.rs}}</ref> У филму ''[[Јужни ветар (филм)|Јужни ветар]]'' из [[2018]], Петровић је такође играо једног од негативних ликова, шефа обезбеђења криминалца Голуба.<ref>{{Cite web|url=http://www.fcs.rs/milos-petrovic-trojpec-omiljeni-domaci-majstori-majstori/|title=Miloš Petrović Trojpec: Omiljeni domaći // „Majstori, majstori“|date=23. 12. 2018|accessdate=17. 2. 2019|last=Janković|first=Zoran|publisher=[[Филмски центар Србије]]}}</ref> У тој улози остварио се [[Небојша Глоговац]], а филм ''Јужни ветар'' био је један од последњих у чијем је снимању учествовао.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3014398-glumac-milos-petrovic-objavio-nikad-vidjenu-sliku-sa-glogovcem-sa-snimanja-filma-juzni-vetar-foto|title=Glumac Miloš Petrović objavio nikad viđenu sliku sa Glogovcem sa snimanja filma "Južni vetar" (FOTO)|website=[[Telegraf.rs|Телеграф]]|date=9. 12. 2018|accessdate=10. 2. 2019}}</ref> Почетком 2020, од материјала из филма измонтиране су прве четири епизоде серије ''[[Јужни ветар (ТВ серија)|Јужни ветар]]''. Нешто касније, Петровић се појавио и у серијама ''[[Клан (серија)|Клан]]'' и ''[[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]]'', односно филму ''[[Хотел Београд (филм из 2019)|Хотел Београд]]''.<ref>{{cite web|url=https://www.hellomagazin.rs/magazin/novi-broj/hello-626-broj-magazina-je-u-prodaji/|title=Nesuđeni bokserski šampion|website=hellomagazin.rs|date=19. 3. 2020|accessdate=21. 3. 2020}}</ref> Од краја августа 2022. године појављује се у улози Тадије у серији ''[[У клинчу]]''.<ref>{{cite news|url=https://www.dnevnik.rs/magazin/glamur/popularnost-ume-da-bude-okrutna-glumac-milos-petrovic-trojpec-otkriva-drugu-stranu|title=Популарост уме да буде окрутна! Глумац Милош Петровић Тројпец открива другу страну славе, а ево шта каже о филму о Аци Лукасу|last=Бијелић|first=Владимир|publisher=[[Дневник (новине)|Дневник]]|date=2. 12. 2023|accessdate=9. 6. 2025}}</ref> == Улоге == {{динамичан списак}} === Позоришне представе === {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Наслов !! Улога !! Редитељ !! Позориште !! Премијера |- | ''[[Лет изнад кукавичјег гнезда (представа)|Лет изнад кукавичјег гнезда]]'' || Ракли{{efn|Као алтернација, представа је претрпела значајне измене ансамбла током година извођења.<ref>{{Cite news|url=https://www.bdp.rs/vesti-cir/popularnost-leta-ne-jenjava|title=Популарност “Лета” не јењава|date=3. 4. 2022|accessdate=9. 6. 2025|website=Београдско драмско позориште}}</ref>|name=Let}} || [[Жанко Томић]] || rowspan=2| [[Београдско драмско позориште]] || 5. новембар 2005.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/let-iznad-kukavicjeg-gnezda/|title=Лет изнад кукавичјег гнезда|accessdate=9. 6. 2025|website=Београдско драмско позориште|archive-url=https://web.archive.org/web/20210928103341/https://bdp.rs/predstave/let-iznad-kukavicjeg-gnezda/|archive-date=28. 9. 2021|url-status=dead}}</ref>{{sfn|Годишњак 28|2007|p=28}} |- | ''Мурлин, Мурло'' || Алексеј || [[Небојша Брадић]] || 3. јул 2009.<ref>{{Cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=amyGs-9oHIo|title=Predstava "Murlin Murlo"- Daša Petković, Miloš Petrović Trojpec,Andrija Kuzmanović,Aleksandra Cosić|date=22. 6. 2022|accessdate=9. 6. 2025|website=[[Јутјуб]]}}</ref> |- | ''Луди од љубави'' || Мартин || [[Катарина Вражалић]] || [[Звездара театар]] || 11. мај 2010.<ref>{{cite news|url=https://mondo.rs/Zabava/Kultura/a169698/Ludi-od-ljubavi-u-Zvezdara-teatru.html|title="Ludi od ljubavi" u Zvezdara teatru|publisher=Mondo|date=2. 5. 2010|accessdate=9. 6. 2025}}</ref> |- | ''Кад су цветале тикве'' || Ивица Лепи, Сламник боксер,<br/>војник, болничар... || [[Слободан Скерлић|Бобан Скерлић]] || rowspan=2| Београдско драмско позориште || 24. мај 2014.<ref>{{Cite web|url=https://www.bdp.rs/index.php/predstave/kad-su-cvetale-tikve|title=Кад су цветале тикве|accessdate=17. 2. 2019|website=Београдско драмско позориште|archive-url=https://web.archive.org/web/20150221003309/https://www.bdp.rs/index.php/predstave/kad-su-cvetale-tikve|archive-date=21. 2. 2015|url-status=dead}}</ref>{{sfn|Годишњак 36|2015|p=17}} |- | ''Драга Јелена'' || Вића || [[Миленија Стаменковић]] || 17. новембар 2014.<ref>{{Cite web|url=https://www.bdp.rs/index.php/predstave/draga-jelena|title=Драга Јелена|accessdate=17. 2. 2019|website=Београдско драмско позориште|archive-url=https://web.archive.org/web/20150512054146/http://bdp.rs/index.php/predstave/draga-jelena|archive-date=12. 5. 2015|url-status=dead}}</ref>{{sfn|Годишњак 37|2016|p=19}} |- | ''Киклоп'' || || rowspan=2| Небојша Брадић || || 29. август 2015.<ref>{{cite news|url=https://zajecaronline.com/antika-fest-29-avgusta-u-feliks-romuliani/|title=Antika fest 29. avgusta u Feliks Romuliani|publisher=zajecaronline.com|work=tvbest.rs|date=27. 8. 2015|accessdate=22. 6. 2025}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/predstava-kiklop-veceras-u-barutani/cxxbewc|title=Predstava "Kiklop" večeras u Barutani|publisher=blic.rs|date=3. 9. 2015|accessdate=22. 6. 2025}}</ref> |- | ''Play Servantes -<br/>Међуигра у међуигри'' || Емир, црквењак, студент || Звездара театар{{efn|Као гостујућа представа,<ref>{{cite web|url=http://zvezdarateatar.rs/predstave|title=Представе|website=Звездара театар|accessdate=9. 6. 2025|archive-date=2. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161202174738/http://zvezdarateatar.rs/predstave/|url-status=}}</ref> премијерно изведена на Антика фесту у палати Феликс Ромулијана.<ref>{{cite news|url=https://clio.rs/vesti/55874|title=I knjiga i karta|website=Izdavačka kuća Clio|accessdate=9. 6. 2025|archive-date=21. 2. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240221073145/https://clio.rs/vesti/55874|url-status=live}}</ref>|name=Servantes}} || 27. август 2016.<ref>{{Cite news|url=https://www.bookvar.rs/плej-сeрвaнteс-meђуигрa-у-мeђуигри-na-antikafestu/|title=”Plej Servantes” (“Međuigra u međuigri”) na Antikafestu|date=25. 8. 2016|accessdate=8. 6. 2025|publisher=bookvar.rs}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://iserbia.rs/oni-inspirisu/play-servantes-predstava-posvecena-smehu-4381|title=Play Servantes: Predstava posvećena smehu|date=12. 9. 2016|accessdate=8. 6. 2025|last=Stojić|first=Silvija|publisher=iserbia.rs}}</ref> |- | ''Поморанџе за збогом'' || Свештеник Илија || [[Ненад Гвозденовић]] || rowspan=2| Београдско драмско позориште || 20. фебруар 2017.<ref>{{Cite web|url=https://www.bdp.rs/index.php/predstave/pomorandze-za-zbogom|title=Поморанџе за збогом|accessdate=17. 2. 2019|website=Београдско драмско позориште|archive-url=https://web.archive.org/web/20170221212941/https://www.bdp.rs/index.php/predstave/pomorandze-za-zbogom|archive-date=21. 2. 2017|url-status=dead}}</ref>{{sfn|Годишњак 39|2018|p=15}} |- | ''Црна кутија'' || Мики || [[Андреј Носов]] || 3. новембар 2017.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/crna-kutija/?pismo=cyr|title=Црна кутија|accessdate=19. 6. 2021|website=Београдско драмско позориште}}</ref>{{sfn|Годишњак 40|2019|p=17}} |- | ''Београдска трилогија'' || Милош || || [[Дорћол Platz]] || 31. јануар 2019.<ref>{{cite web|url=https://adriafest.com/beogradska-trilogija-13-02-2019-dorcol-platz/|title=Beogradska trilogija / 13.02.2019. Dorćol Platz|website=adriafest.com|accessdate=22. 6. 2025}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/344273/drama-po-tekstu-biljane-srbljanovic-beogradska-trilogija-u-dorcol-platzu|title=Drama po tekstu Biljane Srbljanović: Beogradska trilogija u Dorćol Platzu|publisher=Espreso.co.rs|date=30. 1. 2019|accessdate=22. 6. 2025}}</ref> |- | ''Baal'' || Др. Пилер || [[Диего де Бреа]] || rowspan=7| Београдско драмско позориште || 27. фебруар 2021.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/baal/?pismo=cyr|title=Baal|accessdate=10. 2. 2020|website=Београдско драмско позориште|archive-date=13. 6. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613083332/https://bdp.rs/predstave/baal/?pismo=cyr|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 43|2022|p=17}} |- | ''Тихо тече Мисисипи'' || Романо || [[Ивица Буљан]] || 6. април 2021.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/tiho-tece-misisipi/?pismo=cyr|title=Тихо тече Мисисипи|accessdate=19. 6. 2021|website=Београдско драмско позориште|archive-date=13. 6. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210613090457/https://www.bdp.rs/predstave/tiho-tece-misisipi?pismo=cyr|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 43|2022|p=16}} |- | ''Дивље месо'' || Сивић{{efn|Алтернација од 2021.<ref>{{cite news|url=https://www.facebook.com/www.bdp.rs/videos/divlje-meso-gorana-stefanovskog-u-re%C5%BEiji-jago%C5%A1a-markovi%C4%87a-17-18-i-19septembar-u-/408861070835101/|title="Divlje meso" Gorana Stefanovskog u režiji Jagoša Markovića - 17, 18 I 19.septembar u 20h. 🎭|work=[[Београдско драмско позориште]]|publisher=[[Фејсбук]]|date=17. 9. 2021|accessdate=9. 6. 2025}}</ref>|name=Divlje meso}} || Јагош Марковић || 24. април 2021.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/divlje-meso/|title=Дивље месо|accessdate=7. 3. 2021|website=Београдско драмско позориште|archive-date=27. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211027183628/https://bdp.rs/predstave/divlje-meso/|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 43|2022|p=17}} |- | ''У раљама живота'' || Интелектуалац || Андреј Носов || 23. октобар 2021.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/en/predstave/u-raljama-zivota/?pismo=cyr|title=У раљама живота|accessdate=15. 1. 2023|website=Београдско драмско позориште|archive-date=15. 1. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230115161206/https://bdp.rs/en/predstave/u-raljama-zivota/?pismo=cyr|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 44|2023|p=15}} |- | ''Заљубљени Шекспир'' || Фенимен || [[Ана Томовић]] || 26. март 2022.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/zaljubljeni-sekspir/?pismo=cyr|title=Заљубљени Шекспир|accessdate=9. 6. 2025|website=Београдско драмско позориште|archive-date=7. 6. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220607190351/https://bdp.rs/predstave/zaljubljeni-sekspir/?pismo=cyr|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 44|2023|p=15}} |- | ''Трамвај звани жеља'' || Стенли || [[Ленка Удовички]] || 24. јун 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.bdp.rs/predstave/tramvaj-zvani-zelja?pismo=cyr|title=Трамвај звани жеља|accessdate=9. 6. 2025|website=Београдско драмско позориште}}</ref>{{sfn|Годишњак 45|2024|p=16}} |- | ''Идиот'' || Тоцки || [[Ивица Буљан]] || 20. фебруар 2023.<ref>{{Cite web|url=https://bdp.rs/predstave/idiot/|title=Идиот|accessdate=9. 6. 2025|website=Београдско драмско позориште|archive-date=11. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220211124915/https://bdp.rs/predstave/idiot/|url-status=}}</ref>{{sfn|Годишњак 45|2024|p=15}} |- | ''Џепови пуни камења'' || Чарли || [[Ерол Кадић]] || [[Театар Вук]] || 22. март 2025.<ref>{{Cite web|url=https://teatarvuk.rs/dzepovi-puni-kamenja/|title=Џепови пуни камења|accessdate=9. 6. 2025|website=Театар Вук}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/161801/dzepovi-puni-kamenja-na-sceni-teatra-vuk/vest|title=Miloš Petrović Trojpec igra sedam uloga u predstavi "Džepovi puni kamenja": Uz kolege ništa nije teško|work=[[Танјуг]]|publisher=[[Euronews]]|date=19. 3. 2025|accessdate=9. 6. 2025}}</ref> |} === Филмографија === <div id="1"></div> {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !2010[[#2010|&#9660;]] !2020[[#2020|&#9660;]] !Укупно |- ! style="text-align:left;" | Дугометражни филм |3 |7 |10 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |0 |0 |0 |- ! style="text-align:left;" | ТВ серија |7 |12 |19 |- ! style="text-align:left;" | Кратки филм |1 |1 |2 |- ! style="text-align:left;" | Укупно |11 |20 |31 |} {{Филмографија-домаћи}} |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2010-е[[#1|&#9650;]]<div id="2010"></div> |- | 2010. || ''[[Шишање (филм)|Шишање]]'' || Урке |- | 2013. || ''[[На путу за Монтевидео]]'' <small>(серија)</small> || цариник |- | 2016. || ''-{Ferris Wheel}-'' <small>(кратки филм)</small> || |- | 2016. || ''[[Сумњива лица]]'' <small>(серија)</small> || Ћелавац |- | 2017. || ''[[Сенке над Балканом]]'' <small>(серија)</small> || Ставра |- | 2017–2022. || ''[[Убице мог оца]]'' <small>(серија)</small> || Ненад |- | 2018. || ''-{Trees}-'' || |- | 2018. || ''[[Јужни ветар (филм)|Јужни ветар]]'' || Суки, шеф Голубовог обезбеђења |- | 2018. || ''[[Јутро ће променити све]]'' <small>(серија)</small> || Мартин бивши, Хамза |- | 2018. || ''[[Војна академија (ТВ серија)|Војна академија]]'' <small>(серија)</small> || Калаш |- | 2019—2021. || ''[[Жигосани у рекету]]'' <small>(серија)</small> || Абдула-Аки |- bgcolor="Lavender" align=center | colspan="4" | 2020-е[[#1|&#9650;]]<div id="2020"></div> |- | 2020. || ''[[Јужни ветар (ТВ серија)|Јужни ветар]]'' <small>(серија)</small> || Суки, шеф Голубовог обезбеђења |- | 2020. || ''[[Хотел Београд (филм из 2019)|Хотел Београд]]'' || лопов |- | 2020. || ''[[Тајкун (ТВ серија)|Тајкун]]'' <small>(серија)</small> || Цига |- | 2020. || ''[[Викенд са ћалетом]]'' || Восак |- | 2020—2022. || ''[[Клан (серија)|Клан]]'' <small>(серија)</small> || Камилица |- | 2021. || ''[[Дрим тим (ТВ серија)|Дрим тим]]'' <small>(серија)</small> || Словенац 1 |- | 2021. || ''[[Тајне винове лозе]]'' <small>(серија)</small> || Мики |- | 2021. || ''[[Викенд са ћалетом (серија)|Викенд са ћалетом]]'' <small>(серија)</small> || Восак |- | 2021. || ''[[Певачица (ТВ серија)|Певачица]]'' <small>(серија)</small> || Полицајац Андрић |- | 2021. || ''[[Бранилац (ТВ серија)|Бранилац]]'' <small>(серија)</small> || Затворски иследник |- | 2021. || ''[[Грозна деца]]''|| Ђоле |- | 2022. || ''Чврсто на земљи'' <small>(кратки филм)</small> || |- | 2022—2024. || ''[[У клинчу]]'' <small>(серија)</small> || Тадија |- | 2023. || ''[[Пад (ТВ серија)|Пад]]'' <small>(серија)</small> || Брат 1 |- | 2023. || ''[[Индиго кристал]]'' || Гоџи |- | 2023. || ''[[Покидан]]''|| rowspan=3| Столе |- | 2024. || ''[[Стравично]]'' |- | 2025. || ''[[Кафана на Балкану (ТВ серија)|Кафана на Балкану]]'' <small>(серија)</small> |- | 2025. || ''[[Саучесници]]'' || rowspan=2| Инспектор Марковић |- | 2025. || ''Саучесници'' <small>(серија)</small> |} == Напомене == {{референце|group=lower-alpha}} == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература|2}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 28|2007}}|year=2007|title=Godišnjak pozorišta Srbije i Crne Gore 2005/2006.|publisher=[[Sterijino pozorje]]|volume=28|location=Novi Sad|id=|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2005-06.pdf|format=PDF|last=Levakov|first=Biljana|last2=Kerenac|first2=Vesna|last3=Vračar|first3=Milan [ur.]}} {{COBISS|ID=194845703}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 36|2015}}|year=2015|title=Годишњак позоришта Србије 2013/2014.|publisher=[[Стеријино позорје]]|id=|volume=36|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2013-14.pdf|format=PDF|last=Марковиновић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 37|2016}}|year=2016|title=Годишњак позоришта Србије 2014/2015.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=37|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2014-15.pdf|format=PDF|last=Марковиновић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 39|2018}}|year=2018|title=Годишњак позоришта Србије 2016/2017.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=39|location=Нови Сад|url=http://pozorje.org.rs/wp-content/uploads/2021/03/godisnjak-2018-2-3.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав|last3=Коларић|first3=Александра [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 40|2019}}|year=2019|title=Годишњак позоришта Србије 2017/2018.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=40|location=Нови Сад|url=http://pozorje.org.rs/wp-content/uploads/2021/03/godinjak-2017-18.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 43|2022}}|year=2022|title=Годишњак позоришта Србије 2020/2021.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=43|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2020-21_sajt.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав|last3=Витасовић|first3=Милена [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 44|2023}}|year=2023|title=Годишњак позоришта Србије 2021/2022.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=44|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2021-22.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав|last3=Витасовић|first3=Милена [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} * {{Cite book|ref={{harvid|Годишњак 45|2024}}|year=2024|title=Годишњак позоришта Србије 2022/2023.|publisher=Стеријино позорје|id=|volume=45|location=Нови Сад|url=https://pozorje.org.rs/godisnjak/media/godisnjak_2022-23_za_prelom_Layout_3.pdf|format=PDF|last=Марковиновић Шолајић|first=Нина|last2=Баштић|first2=Томислав|last3=Витасовић|first3=Милена [ур.]}} {{COBISS|ID=231291143}} {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{div col|colwidth=30em}} * [http://teatroslov.mpus.org.rs/teatrografija.php?ko=licnost&id=23394 Милош Петровић] Театрослов на сајту [[Музеј позоришне уметности|Музеја позоришне уметности]] * [https://web.archive.org/web/20210630032806/https://bdp.rs/glumci/milos-petrovic-trojpec/?pismo=cyr Милош Петровић Тројпец] на сајту [[Београдско драмско позориште|Београдског драмског позоришта]] * [https://pozorje.org.rs/godisnjak/osoba/3928 Милош Петровић] на сајту [[Стеријино позорје|Стеријиног позорја]] * [https://www.fcs.rs/osoblje/milos-petrovic-trojpec/ Милош Петровић Тројпец] на сајту [[Филмски центар Србије|Филмског центра Србије]] * [https://web.archive.org/web/20220526151222/https://www.tickets.rs/person/milos-petrovic-trojpec-14545 Милош Петровић Тројпец] на сајту Tickets.rs * [https://tvprofil.com/crew/milos-petrovic Милош Петровић] на сајту TvProfil {{div col end}} {{Подножје|Биографија|Позориште|Филм|Београд|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Петровић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Глумци из Београда]] [[Категорија:Српски глумци]] [[Категорија:Глумци и глумице Београдског драмског позоришта]] acaitclns50fklzru9r2n6vf2nv60x6 0 4014402 30099304 29964832 2025-06-28T00:32:21Z NadyBarbieGirl 188744 /* Спотови */ 30099304 wikitext text/x-wiki {{Музичар | име = Ани Хоанг<ref>{{cite web |title=Блогът на darkside45 :: Биография на фолк звездата Ани Хоанг |url=http://darkside45.blog.bg/lifestyle/2015/03/04/biografiia-na-folk-zvezdata-ani-hoang.1343043 |website=darkside45.blog.bg |accessdate=22. 6. 2020 |language=bg}}</ref> | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Ани Фук Чонг Хоанг | датум_рођења = {{Датум рођења|1991|8|1|год=да}} | место_рођења = [[Софија]] | држава_рођења = [[Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 2010 — тренутно | издавачка_кућа = [[Пајнер мјузик]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Ани Хоанг '''([[Софија]], [[1. август]] [[1991]]) бугарска је [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачица.<ref>{{cite web |title=Биография |url=http://anihoang-official.weebly.com/104110801086107510881072109210801103.html |website=anihoang-official.weebly.com |accessdate=22. 6. 2020 |language=en}}</ref> == Дискографија == === Албуми === * -{[[Лекарство за мъж (албум)|Лекарство за мъж]]}- (2013) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Не вярвам}-'' || 2011 || Људмил Иларионов — Љуси<ref>{{cite web |title=Ани Хоанг |url=https://www.discogs.com/artist/5353504-Ани-Хоанг?noanv=1 |website=Discogs |accessdate=22. 6. 2020 |language=en}}</ref> |- | ''-{Лекарство за мъж}-'' || 2011 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{И се будя пак}-'' || 2011 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Неподготвен}-'' || 2011 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Луда обич}-'' || 2012 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Да си правим щастие}-'' || 2012 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Ако от теб си тръгна}-'' || 2012 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Загасете светлините}-'' || 2012 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Виетнамчето}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Скрий му очите}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Целувай и хапи}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Точно по мярка}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Ако питаш пиян ли съм}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Малко шум за Ани Хоанг}-'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Да го правим}-'' || 2014 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Официално бивша}-'' || 2014 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Между нас}-'' || 2014 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Боли да ме обичаш}-'' || 2014 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Благодаря ти}-'' || 2015 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Имам новина}-'' || 2015 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Като нощ и ден}-'' || 2015 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Няма да те бавя}-'' || 2015 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{На сантиметри}-'' || 2016 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Пак съм твоя}-'' || 2016 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Луда обич (ремикс)}-'' || 2017 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{И взривявам}-'' || 2017 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Papi}-'' || 2018 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Палим и летим}-'' || 2018 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Банана}-'' || 2019 || Валери Милев |- | ''-{Почвам да мачкам}-'' || 2020 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Уникат}-'' || 2020 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Мама е дала}-'' || 2021 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Обичам те завинаги}-'' || 2021 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Вселена}-'' || 2022 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{Как боли ме}-'' || 2024 || Људмил Иларионов — Љуси |- | ''-{TBA}-'' || 2025 || Људмил Иларионов — Љуси |} === Тв верзије === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''Тази нощ'' || 2011 || |- | ''Онези малки неща'' || 2013 || Људмил Иларионов — Љуси |} == Референце == {{референце}} {{клица-певач}} {{Пајнер}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Хоанг, Ани}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Софијци]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] ct2b3u0u09146iiavjybs2tvr41peb4 0 4017997 30099104 29938411 2025-06-27T21:09:38Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Митићева рупа]] на [[Парк Душана Јовановића]]: Преименован 29938411 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Парк | име= Митићева рупа | слика = Slavija - panoramio.jpg | опис= šoooi | мапа= Miticeva Rupa Park, Belgrade, map.jpg | место= [[Београд]] | општина= [[Градска општина Врачар|Врачар]] | држава= {{застава|Србија}} | површина= | дужина= | ширина= | надм_висина= | гшир= 44.803169 | гдуж= 20.466478 | тип= градски парк | катег_заштите= | год_заштите= | старатељ= [[Град Београд]] - ЈКП „Зеленило Београд“ | бр_посетилаца= | год_изградње= 2000. | отворен= целе године | веб= }} '''Митићева рупа''' јавни је градски парк у [[Београд]]у, стациониран у [[Градска општина Врачар|општини Врачар]]. == Локација и карактеристике парка == Парк се налази у општини Врачар. Оивичен је улицама [[Улица Краља Милана (Београд)|Краља Милана]], [[Улица Његошева (Београд)|Његошевом]], [[Улица Краља Милутина|Краља Милутина]] и Београдском улицом. У његовој непосредној близини налази се трг [[Славија]] и [[парк Мањеж]].<ref name="park2">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=https://www.google.com/maps/place/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8038528,20.4622829,17z/data=!4m5!3m4!1s0x475a7009f5242c05:0x6ba897e31ea9916c!8m2!3d44.8024078!4d20.4663491|website=google.com/maps|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> У парку се налази дечје игралиште, листопадно и четинарско дрвеће и соларни пуњач за мобилни телефон, који је поставила компанија [[Стробери енерџи]].<ref name="park95">{{cite web|title=Solarni punjač za mobilne telefone postavljen na Slaviji|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/solarni-punjac-za-mobilne-telefone-postavljen-na-slaviji/k6zk8h8|website=blic.rs|date=1. 2. 2013}}</ref><ref name="park45">{{cite web|title=Beogradski parkovi|url=https://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|website=citymagazine.rs|accessdate=14. 3. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181117132450/http://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|archive-date=17. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> Парк је основан 2000. године, а њиме управља ЈКП „Зеленило Београд“. == Историјат == [[Влада Митић]], један од богатијих људи у [[Београд]]у пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] купио је земљиште на [[Славија|Славији]] како би изградио највећу робну кућу на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/12/04#page/6/mode/1up Време, 4. дец. 1938, стр. 7]. digitalna.nb.rs</ref>, темељи су ископани, али је избијање рата зауставило њену реализацију.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 Политика, 11. нов. 1940, стр. 12] {{Wayback|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 |date=20210316210202 }}. digitalna.nb.rs (приступ. 4.12.2017)</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Sređeno dečje igralište u Mitićevoj rupi | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=15. 7. 2017 | url = |pages=14}}</ref> Након рата комунисти су ухапсили Митића, конфисковали му целокупну имовину, укључујући плац на Славији и новац припремљен за изградњу робне куће. На простору данашњег парка Митићева рупа од 1946. до 1980. године било је у плану 26 различитих пројеката, али ниједан није реализован. У првој половини [[1980|осамдесетих година]] овај простор био је неуређен, на горњем делу плаца налазио се паркинг, док је доњи део плаца био ограђен и делом под водом.<ref name="park55">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|website=bg-info.org|accessdate=14. 3. 2019|archive-date=26. 03. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326131227/http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|url-status=dead}}</ref> За време мандата [[Списак градоначелника Београда|градоначелника Београда]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[1985]]. године, на простору данашњег парка постављен је велики сунчани сат. [[1990|Деведесетих година]] простор парка купила је Дафимент банка, која је планирала да ту направи шопинг центар, али ни овај пројекат није реализован, а парцела је ограђена и остала запуштена. Године 2000. подручје је очишћено и на њему изграђен привремени парк са дечјим игралиштем. На његовом простору планирана је градња трговачког центра од стране [[израел]]ских инвеститора, али и тај пројекат је пропао.<ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Obnavlja se igralište u Mitićevoj rupi| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=26. 4. 2017| url = |pages=16}}</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Park u Mitićevoj rupi poprima nov izgled| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=13. 5. 2017.| url = |pages=14}}</ref> На простору Митићеве рупе налазила се кафана Рудничанин, која је срушена пред Други светски рат.<ref name="park33">{{cite web|title=NAJLEPŠA KAFANA U BEOGRADU NALAZILA SE NA MESTU MITIĆEVE RUPE: Ovako se nekad živelo i uživalo u Srbiji|url=http://www.balkanspress.com/index.php/zanimljivosti/foto-video/21502-najlepsa-kafana-u-beogradu-nalazila-se-na-mestu-miticeve-rupe-ovako-se-nekad-zivelo-i-uzivalo-u-srbiji-video|website=balkanspress.com|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> Позната је и београдска урбана легенда о ''„проклетству Митићеве рупе“'' јер од многих планираних, ниједан објекат није изграђен на овом простору.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Baksuzni-trg-ili-Trijumfalna-kapija.sr.html|title=Баксузни трг или Тријумфална капија|publisher=Политика|date=|accessdate=12. 2. 2012.}}</ref> У јулу 2017. године на простору парка обновљено је дечје игралиште, иновиран травњак на око 500 m², а саниране су и околне стазе парка.<ref name="park32">{{cite web|title=Slavija dobija novo ruho: Obnovljeno igralište u Mitićevoj rupi|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/slavija-dobija-novo-ruho-obnovljeno-igraliste-u-miticevoj-rupi/bjylxl3|website=blic.rs|date=14. 7. 2017}}</ref> == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} {{Паркови на Врачару}} {{Подножје|Београд}} [[Категорија:Паркови на Врачару]] aynfzn3yfd5ipwibqfpgrbolg5d60wv 30099106 30099104 2025-06-27T21:10:47Z ImStevan 295267 30099106 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Парк | име= Парк Душана Јовановића | друга_имена = Митићева рупа | слика = Slavija - panoramio.jpg | опис= | мапа= Miticeva Rupa Park, Belgrade, map.jpg | место= [[Београд]] | општина= [[Градска општина Врачар|Врачар]] | држава= {{застава|Србија}} | површина= | дужина= | ширина= | надм_висина= | гшир= 44.803169 | гдуж= 20.466478 | тип= градски парк | катег_заштите= | год_заштите= | старатељ= [[Град Београд]] - ЈКП „Зеленило Београд“ | бр_посетилаца= | год_изградње= 2000. | отворен= целе године | веб= }} '''Парк Душана Јовановића''', раније '''Митићева рупа''', јавни је градски парк у [[Београд]]у, стациониран у [[Градска општина Врачар|општини Врачар]]. == Локација и карактеристике парка == Парк се налази у општини Врачар. Оивичен је улицама [[Улица Краља Милана (Београд)|Краља Милана]], [[Улица Његошева (Београд)|Његошевом]], [[Улица Краља Милутина|Краља Милутина]] и Београдском улицом. У његовој непосредној близини налази се трг [[Славија]] и [[парк Мањеж]].<ref name="park2">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=https://www.google.com/maps/place/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8038528,20.4622829,17z/data=!4m5!3m4!1s0x475a7009f5242c05:0x6ba897e31ea9916c!8m2!3d44.8024078!4d20.4663491|website=google.com/maps|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> У парку се налази дечје игралиште, листопадно и четинарско дрвеће и соларни пуњач за мобилни телефон, који је поставила компанија [[Стробери енерџи]].<ref name="park95">{{cite web|title=Solarni punjač za mobilne telefone postavljen na Slaviji|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/solarni-punjac-za-mobilne-telefone-postavljen-na-slaviji/k6zk8h8|website=blic.rs|date=1. 2. 2013}}</ref><ref name="park45">{{cite web|title=Beogradski parkovi|url=https://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|website=citymagazine.rs|accessdate=14. 3. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181117132450/http://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|archive-date=17. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> Парк је основан 2000. године, а њиме управља ЈКП „Зеленило Београд“. == Историјат == [[Влада Митић]], један од богатијих људи у [[Београд]]у пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] купио је земљиште на [[Славија|Славији]] како би изградио највећу робну кућу на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/12/04#page/6/mode/1up Време, 4. дец. 1938, стр. 7]. digitalna.nb.rs</ref>, темељи су ископани, али је избијање рата зауставило њену реализацију.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 Политика, 11. нов. 1940, стр. 12] {{Wayback|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 |date=20210316210202 }}. digitalna.nb.rs (приступ. 4.12.2017)</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Sređeno dečje igralište u Mitićevoj rupi | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=15. 7. 2017 | url = |pages=14}}</ref> Након рата комунисти су ухапсили Митића, конфисковали му целокупну имовину, укључујући плац на Славији и новац припремљен за изградњу робне куће. На простору данашњег парка Митићева рупа од 1946. до 1980. године било је у плану 26 различитих пројеката, али ниједан није реализован. У првој половини [[1980|осамдесетих година]] овај простор био је неуређен, на горњем делу плаца налазио се паркинг, док је доњи део плаца био ограђен и делом под водом.<ref name="park55">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|website=bg-info.org|accessdate=14. 3. 2019|archive-date=26. 03. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326131227/http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|url-status=dead}}</ref> За време мандата [[Списак градоначелника Београда|градоначелника Београда]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[1985]]. године, на простору данашњег парка постављен је велики сунчани сат. [[1990|Деведесетих година]] простор парка купила је Дафимент банка, која је планирала да ту направи шопинг центар, али ни овај пројекат није реализован, а парцела је ограђена и остала запуштена. Године 2000. подручје је очишћено и на њему изграђен привремени парк са дечјим игралиштем. На његовом простору планирана је градња трговачког центра од стране [[израел]]ских инвеститора, али и тај пројекат је пропао.<ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Obnavlja se igralište u Mitićevoj rupi| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=26. 4. 2017| url = |pages=16}}</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Park u Mitićevoj rupi poprima nov izgled| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=13. 5. 2017.| url = |pages=14}}</ref> На простору Митићеве рупе налазила се кафана Рудничанин, која је срушена пред Други светски рат.<ref name="park33">{{cite web|title=NAJLEPŠA KAFANA U BEOGRADU NALAZILA SE NA MESTU MITIĆEVE RUPE: Ovako se nekad živelo i uživalo u Srbiji|url=http://www.balkanspress.com/index.php/zanimljivosti/foto-video/21502-najlepsa-kafana-u-beogradu-nalazila-se-na-mestu-miticeve-rupe-ovako-se-nekad-zivelo-i-uzivalo-u-srbiji-video|website=balkanspress.com|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> Позната је и београдска урбана легенда о ''„проклетству Митићеве рупе“'' јер од многих планираних, ниједан објекат није изграђен на овом простору.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Baksuzni-trg-ili-Trijumfalna-kapija.sr.html|title=Баксузни трг или Тријумфална капија|publisher=Политика|date=|accessdate=12. 2. 2012.}}</ref> У јулу 2017. године на простору парка обновљено је дечје игралиште, иновиран травњак на око 500 m², а саниране су и околне стазе парка.<ref name="park32">{{cite web|title=Slavija dobija novo ruho: Obnovljeno igralište u Mitićevoj rupi|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/slavija-dobija-novo-ruho-obnovljeno-igraliste-u-miticevoj-rupi/bjylxl3|website=blic.rs|date=14. 7. 2017}}</ref> == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} {{Паркови на Врачару}} {{Подножје|Београд}} [[Категорија:Паркови на Врачару]] im2fde75kcdqoibofbdzq513duw6t99 30099108 30099106 2025-06-27T21:13:40Z ImStevan 295267 /* Историјат */ 30099108 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Парк | име= Парк Душана Јовановића | друга_имена = Митићева рупа | слика = Slavija - panoramio.jpg | опис= | мапа= Miticeva Rupa Park, Belgrade, map.jpg | место= [[Београд]] | општина= [[Градска општина Врачар|Врачар]] | држава= {{застава|Србија}} | површина= | дужина= | ширина= | надм_висина= | гшир= 44.803169 | гдуж= 20.466478 | тип= градски парк | катег_заштите= | год_заштите= | старатељ= [[Град Београд]] - ЈКП „Зеленило Београд“ | бр_посетилаца= | год_изградње= 2000. | отворен= целе године | веб= }} '''Парк Душана Јовановића''', раније '''Митићева рупа''', јавни је градски парк у [[Београд]]у, стациониран у [[Градска општина Врачар|општини Врачар]]. == Локација и карактеристике парка == Парк се налази у општини Врачар. Оивичен је улицама [[Улица Краља Милана (Београд)|Краља Милана]], [[Улица Његошева (Београд)|Његошевом]], [[Улица Краља Милутина|Краља Милутина]] и Београдском улицом. У његовој непосредној близини налази се трг [[Славија]] и [[парк Мањеж]].<ref name="park2">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=https://www.google.com/maps/place/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8038528,20.4622829,17z/data=!4m5!3m4!1s0x475a7009f5242c05:0x6ba897e31ea9916c!8m2!3d44.8024078!4d20.4663491|website=google.com/maps|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> У парку се налази дечје игралиште, листопадно и четинарско дрвеће и соларни пуњач за мобилни телефон, који је поставила компанија [[Стробери енерџи]].<ref name="park95">{{cite web|title=Solarni punjač za mobilne telefone postavljen na Slaviji|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/solarni-punjac-za-mobilne-telefone-postavljen-na-slaviji/k6zk8h8|website=blic.rs|date=1. 2. 2013}}</ref><ref name="park45">{{cite web|title=Beogradski parkovi|url=https://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|website=citymagazine.rs|accessdate=14. 3. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181117132450/http://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|archive-date=17. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> Парк је основан 2000. године, а њиме управља ЈКП „Зеленило Београд“. == Историјат == [[Влада Митић]], један од богатијих људи у [[Београд]]у пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] купио је земљиште на [[Славија|Славији]] како би изградио највећу робну кућу на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/12/04#page/6/mode/1up Време, 4. дец. 1938, стр. 7]. digitalna.nb.rs</ref>, темељи су ископани, али је избијање рата зауставило њену реализацију.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 Политика, 11. нов. 1940, стр. 12] {{Wayback|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 |date=20210316210202 }}. digitalna.nb.rs (приступ. 4.12.2017)</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Sređeno dečje igralište u Mitićevoj rupi | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=15. 7. 2017 | url = |pages=14}}</ref> Након рата комунисти су ухапсили Митића, конфисковали му целокупну имовину, укључујући плац на Славији и новац припремљен за изградњу робне куће. На простору данашњег парка Митићева рупа од 1946. до 1980. године било је у плану 26 различитих пројеката, али ниједан није реализован. У првој половини [[1980|осамдесетих година]] овај простор био је неуређен, на горњем делу плаца налазио се паркинг, док је доњи део плаца био ограђен и делом под водом.<ref name="park55">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|website=bg-info.org|accessdate=14. 3. 2019|archive-date=26. 03. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326131227/http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|url-status=dead}}</ref> За време мандата [[Списак градоначелника Београда|градоначелника Београда]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[1985]]. године, на простору данашњег парка постављен је велики сунчани сат. [[1990|Деведесетих година]] простор парка купила је Дафимент банка, која је планирала да ту направи шопинг центар, али ни овај пројекат није реализован, а парцела је ограђена и остала запуштена. Године 2000. подручје је очишћено и на њему изграђен привремени парк са дечјим игралиштем. На његовом простору планирана је градња трговачког центра од стране [[израел]]ских инвеститора, али и тај пројекат је пропао.<ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Obnavlja se igralište u Mitićevoj rupi| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=26. 4. 2017| url = |pages=16}}</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Park u Mitićevoj rupi poprima nov izgled| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=13. 5. 2017.| url = |pages=14}}</ref> На простору Митићеве рупе налазила се кафана Рудничанин, која је срушена пред Други светски рат.<ref name="park33">{{cite web|title=NAJLEPŠA KAFANA U BEOGRADU NALAZILA SE NA MESTU MITIĆEVE RUPE: Ovako se nekad živelo i uživalo u Srbiji|url=http://www.balkanspress.com/index.php/zanimljivosti/foto-video/21502-najlepsa-kafana-u-beogradu-nalazila-se-na-mestu-miticeve-rupe-ovako-se-nekad-zivelo-i-uzivalo-u-srbiji-video|website=balkanspress.com|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> Позната је и београдска урбана легенда о ''„проклетству Митићеве рупе“'' јер од многих планираних, ниједан објекат није изграђен на овом простору.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Baksuzni-trg-ili-Trijumfalna-kapija.sr.html|title=Баксузни трг или Тријумфална капија|publisher=Политика|date=|accessdate=12. 2. 2012.}}</ref> У јулу 2017. године на простору парка обновљено је дечје игралиште, иновиран травњак на око 500 m², а саниране су и околне стазе парка.<ref name="park32">{{cite web|title=Slavija dobija novo ruho: Obnovljeno igralište u Mitićevoj rupi|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/slavija-dobija-novo-ruho-obnovljeno-igraliste-u-miticevoj-rupi/bjylxl3|website=blic.rs|date=14. 7. 2017}}</ref> Парк је 2025. године преименован у Парк [[Убиство Душана Јовановића|Душана Јовановића]].<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/park-na-slaviji-nosice-ime-po-ubijenom-decaku-dusanu-jovanovicu/ |title=Park na Slaviji nosiće ime ubijenog dečaka Dušana Jovanovića |date=27. јун 2025 |work=[[N1]]}}</ref> == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} {{Паркови на Врачару}} {{Подножје|Београд}} [[Категорија:Паркови на Врачару]] 4kuab2vr7onot8agyd5d49evgnbbmoi 30099514 30099108 2025-06-28T09:40:08Z ImStevan 295267 /* Историјат */ 30099514 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Парк | име= Парк Душана Јовановића | друга_имена = Митићева рупа | слика = Slavija - panoramio.jpg | опис= | мапа= Miticeva Rupa Park, Belgrade, map.jpg | место= [[Београд]] | општина= [[Градска општина Врачар|Врачар]] | држава= {{застава|Србија}} | површина= | дужина= | ширина= | надм_висина= | гшир= 44.803169 | гдуж= 20.466478 | тип= градски парк | катег_заштите= | год_заштите= | старатељ= [[Град Београд]] - ЈКП „Зеленило Београд“ | бр_посетилаца= | год_изградње= 2000. | отворен= целе године | веб= }} '''Парк Душана Јовановића''', раније '''Митићева рупа''', јавни је градски парк у [[Београд]]у, стациониран у [[Градска општина Врачар|општини Врачар]]. == Локација и карактеристике парка == Парк се налази у општини Врачар. Оивичен је улицама [[Улица Краља Милана (Београд)|Краља Милана]], [[Улица Његошева (Београд)|Његошевом]], [[Улица Краља Милутина|Краља Милутина]] и Београдском улицом. У његовој непосредној близини налази се трг [[Славија]] и [[парк Мањеж]].<ref name="park2">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=https://www.google.com/maps/place/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0,+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/@44.8038528,20.4622829,17z/data=!4m5!3m4!1s0x475a7009f5242c05:0x6ba897e31ea9916c!8m2!3d44.8024078!4d20.4663491|website=google.com/maps|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> У парку се налази дечје игралиште, листопадно и четинарско дрвеће и соларни пуњач за мобилни телефон, који је поставила компанија [[Стробери енерџи]].<ref name="park95">{{cite web|title=Solarni punjač za mobilne telefone postavljen na Slaviji|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/solarni-punjac-za-mobilne-telefone-postavljen-na-slaviji/k6zk8h8|website=blic.rs|date=1. 2. 2013}}</ref><ref name="park45">{{cite web|title=Beogradski parkovi|url=https://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|website=citymagazine.rs|accessdate=14. 3. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20181117132450/http://citymagazine.rs/clanak/beogradski-parkovi|archive-date=17. 11. 2018|url-status=dead}}</ref> Парк је основан 2000. године, а њиме управља ЈКП „Зеленило Београд“. == Историјат == [[Влада Митић]], један од богатијих људи у [[Београд]]у пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] купио је земљиште на [[Славија|Славији]] како би изградио највећу робну кућу на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/12/04#page/6/mode/1up Време, 4. дец. 1938, стр. 7]. digitalna.nb.rs</ref>, темељи су ископани, али је избијање рата зауставило њену реализацију.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 Политика, 11. нов. 1940, стр. 12] {{Wayback|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/11/11?pageIndex=00012 |date=20210316210202 }}. digitalna.nb.rs (приступ. 4.12.2017)</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Sređeno dečje igralište u Mitićevoj rupi | newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=15. 7. 2017 | url = |pages=14}}</ref> Након рата комунисти су ухапсили Митића, конфисковали му целокупну имовину, укључујући плац на Славији и новац припремљен за изградњу робне куће. На простору данашњег парка Митићева рупа од 1946. до 1980. године било је у плану 26 различитих пројеката, али ниједан није реализован. У првој половини [[1980|осамдесетих година]] овај простор био је неуређен, на горњем делу плаца налазио се паркинг, док је доњи део плаца био ограђен и делом под водом.<ref name="park55">{{cite web|title=Mitićeva rupa|url=http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|website=bg-info.org|accessdate=14. 3. 2019|archive-date=26. 03. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190326131227/http://turizam.bg-info.org/parkovi/miticeva-rupa-d1070|url-status=dead}}</ref> За време мандата [[Списак градоначелника Београда|градоначелника Београда]] [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[1985]]. године, на простору данашњег парка постављен је велики сунчани сат. [[1990|Деведесетих година]] простор парка купила је Дафимент банка, која је планирала да ту направи шопинг центар, али ни овај пројекат није реализован, а парцела је ограђена и остала запуштена. Године 2000. подручје је очишћено и на њему изграђен привремени парк са дечјим игралиштем. На његовом простору планирана је градња трговачког центра од стране [[израел]]ских инвеститора, али и тај пројекат је пропао.<ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Obnavlja se igralište u Mitićevoj rupi| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=26. 4. 2017| url = |pages=16}}</ref><ref>{{Citation | last =Vasiljević| first =Branka| title = Park u Mitićevoj rupi poprima nov izgled| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian |date=13. 5. 2017.| url = |pages=14}}</ref> На простору Митићеве рупе налазила се кафана Рудничанин, која је срушена пред Други светски рат.<ref name="park33">{{cite web|title=NAJLEPŠA KAFANA U BEOGRADU NALAZILA SE NA MESTU MITIĆEVE RUPE: Ovako se nekad živelo i uživalo u Srbiji|url=http://www.balkanspress.com/index.php/zanimljivosti/foto-video/21502-najlepsa-kafana-u-beogradu-nalazila-se-na-mestu-miticeve-rupe-ovako-se-nekad-zivelo-i-uzivalo-u-srbiji-video|website=balkanspress.com|accessdate=14. 3. 2019}}</ref> Позната је и београдска урбана легенда о ''„проклетству Митићеве рупе“'' јер од многих планираних, ниједан објекат није изграђен на овом простору.<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Baksuzni-trg-ili-Trijumfalna-kapija.sr.html|title=Баксузни трг или Тријумфална капија|publisher=Политика|date=|accessdate=12. 2. 2012.}}</ref> У јулу 2017. године на простору парка обновљено је дечје игралиште, иновиран травњак на око 500 m², а саниране су и околне стазе парка.<ref name="park32">{{cite web|title=Slavija dobija novo ruho: Obnovljeno igralište u Mitićevoj rupi|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/slavija-dobija-novo-ruho-obnovljeno-igraliste-u-miticevoj-rupi/bjylxl3|website=blic.rs|date=14. 7. 2017}}</ref> Парк је 2025. године преименован у Парк [[Убиство Душана Јовановића|Душана Јовановића]], по дечаку који је 1997. убијен у Београду од стране [[неонацизам|неонациста]] зато што је био [[Роми|Ром]].<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/park-na-slaviji-nosice-ime-po-ubijenom-decaku-dusanu-jovanovicu/ |title=Park na Slaviji nosiće ime ubijenog dečaka Dušana Jovanovića |date=27. јун 2025 |work=[[N1]]}}</ref> == Референце == {{референце|2}} == Литература == * {{Cite book|ref=harv|title=Beograd - plan grada|year=2006|publisher=M@gic M@p|isbn=978-86-83501-53-3|pages=}} {{Паркови на Врачару}} {{Подножје|Београд}} [[Категорија:Паркови на Врачару]] 9sc9b893awuvr82gmqll7xw6o8oqzt9 0 4022640 30098800 29254085 2025-06-27T15:24:10Z Konduras 231481 /* Референце */ 30098800 wikitext text/x-wiki [[Датотека:LyutenicaAjvarPindur.jpg|десно|мини|Љутеница]] '''Љутеница''' је зачињен специјалитет од поврћа, по текстури и укусу сличан [[ајвар]]у, али је нешто љућег укуса<ref name="telegraf">{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/know-how/2990546-ajvar-ljutenica-ili-pindjur-evo-u-cemu-je-razlika-i-kako-izgleda-recept-za-svaki-video|title=Ajvar, ljutenica ili pinđur? Evo u čemu je razlika i kako izgleda recept za svaki (VIDEO)|website=www.telegraf.rs|language=sr|accessdate=29. 3. 2019}}</ref>, популаран у [[Српска кухиња|српској]], [[Бугарска кухиња|бугарској]] и [[Македонска кухиња|македонској кухињи]]. Највећа разлика између љутенице и ајвара је у томе што љутеница може да се спрема од термички необрађене паприке.<ref>{{cite web |title=Recept nedelje: Ljutenica |url=https://www.danas.rs/zivot/recept-nedelje-ljutenica/ |website=Danas |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Састојци укључују [[Паприка|паприке]], [[Шаргарепа|шаргарепу]], [[бели лук]], [[биљно уље]], [[шећер]], [[Со (зачин)|со]] и [[парадајз]].<ref>{{cite web |title=RECEPT Ljutenica od paradajza i paprike |url=https://besnopile.rs/recept-ljutenica-od-paradajza-paprike/ |website=Besnopile |accessdate=24. 1. 2020}}</ref> Прави се у многим варијантама: глатка; са комадићима; са малим зачинским паприкама или патлиџаном; и зачињено или благо.<ref name="telegraf" /> Љутеница може бити мало зачињенија од других популарних наслада; међутим, ови ужици су доступни у многим регионалним и националним варијацијама. [[Пинђур]] је попут љутенице и ајвара, али са [[Плави патлиџан|патлиџаном]]. Протеклих година, индустријска производња љутенице и [[ајвар]]а је процвала. Широка производња обе врсте популаризовала их је изван [[Балканско полуострво|Балкана]]. == Референце == {{Референце}} {{Подножје|Кулинарство|Србија}} [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Бугарска кухиња]] [[Категорија:Македонска кухиња]] 3s20o7gz5qaczjrmgq8zi0mrujl3t4x 0 4024281 30099605 30032159 2025-06-28T11:15:45Z Marko Mlinarić 317145 30099605 wikitext text/x-wiki '''Малопродаја''' (трговина на мало) је продаја робе/[[услуга]] потрошачима ради задовољавања личних потреба или потреба домаћинства.<ref name="Zakon o trgovini">{{cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html|title=Прописи и закон о трговини|last1=|first1=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|accessdate=5. 4. 2019}}</ref> Малопродаја је продаја добара или услуга, појединаца или предузећа крајњем кориснику. Малопродаје су део интегрисаног система који се зове ланац снабдевања. Оне купују производе у великим количинама од произвођача или од велепродаја, а затим их продају у мањим количинама крајњем кориснику. Трговина се може вршити било на фиксним локацијама (локалима, тезгама...) или [[интернет|онлајн]]. == Основе == [[Датотека:Pijaca NS.JPG|мини|Пијаца]] [[Пијаца]] је место где се размењују роба и услуге, при чему се врши продаја крајњим корисницима.<ref>[https://www.thefreedictionary.com/retail The Free Dictionary]</ref> Традиционално пијаца ({{јез-итал|piazza}} – трг) је [[trg|градски трг]] где су трговци постављали штандове и купци могли да разгледају и купују робу. Ова врста [[Трговина|трговине]] је веома стара, али безброј таквих места је и даље у употреби широм света. У неким деловима света, у малопродајним пословима и даље доминирају мале породичне продавнице, али ово тржиште све више преузимају велики [[Трговина|трговински]] ланци. Малопродаје се обично класификују према врсти производа као што следи: * Прехрамбени производи * Роба са дужим веком трајања – бела техника, [[електроника]], [[намештај]], [[Sportska oprema|спортска опрема]], итд. Роба која се не истроши брзо и може се користити дужи временски период. * Роба са краћим веком трајања или потрошни материјал - [[одећа]], [[обућа]], итд. Роба која се конзумира само једном или има ограничен период (обично до три године) у којем можете да је користите. [[Датотека:Haifa 9568.JPG|мини|Тржни центар]] == Врсте малопродајних објеката == * [[Робна кућа|Робне куће]] - веома велике продавнице које нуде велики асортиман робе. Често су специјализоване за одређен тип робе (намештај, алати...). * Аутлет продавнице - често нуде широк спектар производа и услуга, али су углавном фокусиране на [[Цена|цену]]. Нуде широк асортиман робе по приступачним ценама. * Специјализоване продавнице - обраћају пажњу на одређену категорију робе или услуга и пружају висок ниво услуга клијентима, у тој области. Pet-shop продавница која је специјализована за продају хране за [[Пас|псе]] би се могла сматрати као специјализована продавница. * Опште продавнице - продавнице које снабдевају главне потребе за локалну заједницу. У суштини се налазе у стамбеним областима. Оне пружају ограничену количину робе са већим ценама од просечних. Ове продавнице су идеалне за хитне и непосредне куповине. * Хипермаркети - пружају разноврсне и велике количине робе по ниским ценама. * Супермаркети - продавнице самопослуживања које се углавном састоје од прехрамбених производа и ограничених количина непрехрамбених артикала. * [[Trgovački centar|Тржни центри]] - имају низ малопродајних објеката на једном [[Место|месту]]. И у њима се нуде производи, [[храна]] и забава под истим [[кров]]ом. * [[Електронска трговина]] (е-трговина) - [[купац]] може да тргује преко [[интернет]]а или путем [[телефон]]а и да му се [[роба]] испоручи на кућну адресу. Овакав вид куповине се још зове куповина из [[Фотеља|фотеље]]. * Аутомати (за [[Кафа|кафу]], [[сок]]ове, [[Цигарета|цигарете]]...) - ово су аутоматски електронски [[машина|уређаји]] где корисници могу да убаце [[новац]] у [[Машина|машину]] и добију производ. == Одређивање малопродајних цена == Најчешће коришћена техника одређивања малопродајне [[Цена|цене]] је додавањем марже на набавну цену. Маржа може бити одређени износ или у већини случајева одређени [[проценат]]. Друга техника одређивања малопродајне цене је препоручена малопродајна цена. То заправо значи да се [[производ]] продаје по цени коју је препоручио [[производња|произвођач]], а произвођач продавцу даје одређени рабат на цену (попуст) који представља [[плата|зараду]]. У већини таквих случајева цена производа је одштампана на самом производу. == Начини продаје робе == Постоји неколико начина на које [[потрошач]]и могу добити [[Роба|робу]] од продавца: [[Датотека:Selvvalg.jpg|мини|Апотека]] * Шалтерска [[продајна опција|продаја]] - где је роба ван домашаја купца и мора се добити од продавца. Овај тип малопродаје је уобичајен за мале скупе артикле (нпр. [[накит]]) или контролисане артикле попут [[лек]]ова. * Испорука - где се роба директно испоручује потрошачима на [[Кућа|кућне]] адресе или радна места. Наручивање [[телефон]]ом је сада уобичајено, било из каталога, [[Новине|новина]], [[Телевизија|телевизијских]] реклама или локалних [[ресторан]]а (посебно за испоруке [[Пица|пице]]). Директни [[маркетинг]], укључујући телемаркетинг и телевизијске канале за куповину, се такође користе за наручивање робе преко телефонске линије. * Продаја врата до врата - где продавац путује са робом за продају. * Самопослуживање - где се роба може погледати и испитати пре куповине. == Историја == [[Датотека:Mercati di Traiano - Roma.jpg|мини|лево|Пијаца на Трајановом форуму, најранији познати пример сталних малопродајних излога]] [[Датотека:2013-01-02 Grand Bazaar, Istanbul 04.jpg|мини|Велики базар, Истанбул (унутрашњост). Основан 1455. године, сматра се да је то најстарија покривена пијаца која непрекидно ради|alt=]] Малопродајне пијаце постоје од давнина. Археолошки докази о трговини, вероватно укључујући системе размене, датирају више од 10.000 година уназад. Како су цивилизације расле, трампа је замењена малопродајом која је укључивала ковање новца. Сматра се да су се продаја и куповина појавили у Малој Азији (модерна Турска) око 7. миленијума пре нове ере.<ref>Jones, Brian D.G.; Shaw, Eric H. {{cite book|author= |chapter=A History of Marketing Thought |title=Handbook of Marketing. |location= |publisher=Sage |year=2006|isbn=1-4129-2120-1|pages=41,|editor=Weitz, Barton A.; Wensley, Robin}}. .</ref> У [[стара Грчка|старој Грчкој]], пијаце су функционисале унутар [[agora|агоре]], отвореног простора на коме је, током пијачних дана, роба била изложена на простиркама или привременим тезгама.<ref>Thompson, D.B., ''An Ancient Shopping Center: The Athenian Agora'', ASCSA, 1993 pp. 19–21</ref> У [[римско царство|старом Риму]] трговина се одвијала у [[форум (трг у античким градовима)|форуму]].<ref>McGeough, K.M., ''The Romans: New Perspectives'', ABC-CLIO, 2004, pp. 105–06</ref> Римски форум је вероватно био најранији пример сталног малопродајног излога.<ref>Coleman, P., ''Shopping Environments'', Elsevier, Oxford, 2006, p. 28</ref> Недавна истраживања сугеришу да је Кина имала богату историју раних малопродајних система.<ref>{{cite journal|last1=Moore |first1=Karl |title=The birth of brand: 4000 years of branding|url=https://archive.org/details/sim_business-history_2008-07_50_4/page/419 |journal=Business History |date=2008 |volume=50|issue=4|pages=419–32|doi=10.1080/00076790802106299|s2cid=130123204 |last2=Reid |first2=Susan }}</ref> Још од 200. п. н. е., кинеска амбалажа и брендирање су коришћени да сигнализирају породицу, називе места и квалитет производа, а употреба брендирања производа наметнутом од стране владе коришћена је између 600. и 900. године.<ref>{{cite journal|author=Eckhardt, G.M. and BengtssonA|title=A Brief History of Branding in China |journal=Journal of Macromarketing|date=2010 |volume=30|issue=3|pages=210–21}}</ref> Екарт и Бенгтсон су тврдили да је током династије Сонг (960–1127), кинеско друштво развило потрошачку културу, где је висок ниво потрошње био достижан за широк спектар обичних потрошача, а не само за елиту.<ref>{{cite journal|author=Eckhardt, G.M. and BengtssonA|title=A Brief History of Branding in China |journal=Journal of Macromarketing|date=2010 |volume=30|issue=3|pages=212}},</ref> У [[историја Енглеске у средњем веку|средњовековној Енглеској]] и [[Европа|Европи]] било је релативно мало сталних радњи; уместо тога, купци су улазили у занатску радионице где су директно са трговцима разговарали о могућностима куповине.<ref>Thrupp, S.L., ''The Merchant Class of Medieval London, 1300–1500'', pp. 7–8</ref> У насељенијим градовима, мали број продавница је почео да се појављује до 13. века.<ref>Pevsner, N. and Hubbard, E., ''The Buildings of England: Cheshire'' Penguin, 1978, p. 170</ref> Изван великих градова, већина потрошачке куповине је вршена преко пијаца или сајмова.<ref>[http://www.history.ac.uk/cmh/gaz/gazweb2.html ''Gazetteer of Markets and Fairs in England and Wales to 1516''], The List and Index Society, no. 32, 2003</ref> Сматра се да су се пијаце појавиле независно изван Европе. [[Grand Bazaar, Istanbul|Велики базар]] у [[Истанбул]]у се често наводи као најстарија светска пијаца која непрекидно ради; његова изградња почела је 1455. Шпански конквистадори су одушевљено писали о тржиштима у Америци. У 15. веку, [[Mexica|мексичко]] ([[zidovudin|азтечко]]) тржиште [[Tlatelolco (altepetl)|Тлателолко]] било је највеће у целој [[Америка|Америци]].<ref>{{cite book|editor=Rebecca M. Seaman|title=Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ...|url=https://books.google.com/books?id=IXKjAQAAQBAJ&pg=PA375|page=375|isbn=978-1-59884-777-2|year=2013|publisher=Abc-Clio }}</ref> До 17. века, сталне продавнице са редовнијим радним временом почеле су да замењују пијаце и сајмове као главне малопродајне објекте. Покрајински трговци су били активни у скоро сваком енглеском трговишту.<ref>Cox, N.C. and Dannehl, K., ''Perceptions of Retailing in Early Modern England'', Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, p,. 129</ref> Како је број радњи растао, оне су доживеле трансформацију. Елементи модерне радње, који су били потпуно одсутни у радњи из шеснаестог и раног седамнаестог века, постепено су уступили место ентеријерима продавница и излозима који су познатији савременим купцима. Пре осамнаестог века, типична малопродајна радња није имала пулт, витрине, столице, огледала, свлачионице, итд. Међутим, могућност да купац прегледа робу, додирне и осети производе почела је да буде доступна, са малопродајним иновацијама од краја 17. и почетком 18. века.<ref>Cox, N.C. and Dannehl, K., ''Perceptions of Retailing in Early Modern England'', Aldershot, Hampshire, Ashgate, 2007, pp. 153–54</ref> == Референце == {{reflist|}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{cite book|author= Adburgham, A. |title=Shopping in Style: London from the Restoration to Edwardian Elegance |location= London|publisher=Thames and Hudson |year=1979}} * Alexander, A., "The Study of British Retail History: Progress and Agenda", in ''The Routledge Companion to Marketing History'', D.G. Brian Jones and Mark Tadajewski (eds.), Oxon, Routledge, 2016, pp.&nbsp;155–72 * Feinberg, R.A. and Meoli, J., [Online: {{cite web|author= |title= |url=http://acrwebsite.org/volumes/7196/volumes/v18/NA-18|"A |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://acrwebsite.org/volumes/7196/volumes/v18/NA-18%7C |date=20191004220731 }} Brief History of the Mall"], in ''Advances in Consumer Research'', Volume 18, Rebecca H. Holman and Michael R. Solomon (eds.), Provo, UT: Association for Consumer Research, 1991, pp.&nbsp;426–27 * Hollander, S.C., "Who and What are Important in Retailing and Marketing History: A Basis for Discussion", in S.C. Hollander and R. Savitt (eds.) ''First North American Workshop on Historical Research in Marketing'', Lansing, MI: Michigan State University, 1983, pp.&nbsp;35–40. * {{cite journal|last1=Jones |first1=F. |title=Retail Stores in the United States, 1800–1860 |journal=Journal of Marketing|date=October 1936|volume=|issue=|pages=135–40}} ,, * {{Cite book|editor1-last=Krafft |editor1-first=Manfred |editor2-last=Mantrala |editor2-first=Murali K. |year=2006 |title=Retailing in the 21st Century: Current and Future Trends |url=https://archive.org/details/retailingin21stc0000unse |publisher=[[Springer Verlag]] |location=New York |isbn=978-3-540-28399-7|pages=}} * {{cite book|author= Kowinski, W.S. |title=The Malling of America: An Inside Look at the Great Consumer Paradise |location= |publisher=New York |year=}}. William Morrow, 1985 * Furnee, J.H., and Lesger, C. (eds), ''The Landscape of Consumption: Shopping Streets and Cultures in Western Europe, 1600–1900'', Springer, 2014 * {{cite book|author= MacKeith, M. |title=The History and Conservation of Shopping Arcades |url= https://archive.org/details/historyconservat0000mack |location= |publisher=Mansell Publishing |year=1986|isbn=978-0-7201-1757-8 }} * Nystrom, P.H., "Retailing in Retrospect and Prospect", in H.G. Wales (ed.) ''Changing Perspectives in Marketing'', Urbana: University of Illinois Press, 19951, pp.&nbsp;117–38. * {{cite book|author= Stobard, J. |title=Sugar and Spice: Grocers and Groceries in Provincial England, 1650–1830 |location= |publisher=Oxford University Press |year=2016}} * {{cite book|author= Underhill, Paco |title=Call of the Mall: The Author of Why We Buy on the Geography of Shopping |url= https://archive.org/details/callofmall00unde |location= |publisher=Simon & Schuster |year=2004|isbn=978-0-7432-3591-4 }} * {{cite book|last1=Shaw|first1=Eric H.|title=The Routledge Companion to Marketing History|date=2016|publisher=Routledge|isbn=978-1-134-68868-5|editor1-last=Jones|editor1-first=D.G. Brian|series=Routledge Companions|location=London|page=24|chapter=2: Ancient and medieval marketing|quote=Perhaps the only substantiated type of retail marketing practice that evolved from Neolithic times to the present was the itinerant tradesman (also known as peddler, packman or chapman). These forerunners of traveling salesmen roamed from village to village bartering stone axes in exchange for salt or other goods (Dixon, 1975).|access-date=2017-01-03|editor2-last=Tadajewski|editor2-first=Mark|chapter-url=https://books.google.com/books?id=zCZ-CwAAQBAJ}} * {{cite book|title=Conflict in the Early Americas: An Encyclopedia of the Spanish Empire's ...|url=https://books.google.com/books?id=IXKjAQAAQBAJ&pg=PA375|year=2013|isbn=978-1-59884-777-2|editor=Rebecca M. Seaman|page=375|publisher=Abc-Clio }} * {{cite web|last1=Hevrdejs|first1=Judy|date=18 December 2007|title=Montgomery Ward's First Catalog|url=http://www.chicagotribune.com/news/nationworld/politics/chi-chicagodays-firstcatalog-story-story.html|work=Chicago Tribune}} * {{cite web|last1=Johanson|first1=Simon|date=2 June 2015|title=Bunnings Shifts Focus as it Upsizes Store Network|url=https://www.theage.com.au/business/bunnings-shifts-focus-as-it-upsizes-store-network-20150601-ghdvs4.html|work=The Age}} * {{Cite news|last1=Wahba|first1=Phil|date=15 June 2017|title=The Death of Retail is Greatly Exaggerated|page=34|work=Fortune|type=Print magazine}} * {{cite book|author=Michael Allison and Jude Kaye|title=Strategic Planning for Nonprofit Organizations |location= |publisher=[[John Wiley & Sons|John Wiley and Sons]] |year=2005|edition=2nd}} * {{cite book|author=John Argenti|title=Corporate Planning – A Practical Guide |location= |publisher=Allen & Unwin |year=1968}} * {{cite book|author=John Argenti|title=Systematic Corporate Planning |location= |publisher=Wiley |year=1974}} * {{cite book|author=Bradford and Duncan|title=Simplified Strategic Planning |location= |publisher=Chandler House |year=2000}} * {{cite book|author=Patrick J. Burkhart and Suzanne Reuss|title=Successful Strategic Planning: A Guide for Nonprofit Agencies and Organizations |location= Newbury Park|publisher= Sage Publications|year=1993}} * {{cite book|author=L. Fahey and V. K. Narayman |title=Macroenvironmental Analysis for Strategic Management |location= |publisher= |year=1986|isbn=}}. {{cite book|author= |title= |location= |publisher=West Publishing |year= |isbn= }} * {{cite book|author=[[Stephen G. Haines]]|title=ABCs of strategic management: an executive briefing and plan-to-plan day on strategic management in the 21st century |location= |publisher= |year=2004}} * T. Kono (1994) "Changing a Company's Strategy and Culture", Long Range Planning, 27, 5 (October 1994), pp.&nbsp;85–97 * [[Philip Kotler]] (1986), "Megamarketing" In: ''Harvard Business Review''. (March–April 1986) * [[Theodore Levitt]] (1960) "Marketing myopia", In: ''Harvard Business Review'', (July–August 1960) * M. Lorenzen (2006). "Strategic Planning for Academic Library Instructional Programming." In: {{cite journal|author= |title= |journal=Illinois Libraries |date=Summer 2006|volume=86|issue=2|pages=22–29}}. * {{cite book|author=R. F. Lusch and V. N. Lusch |title=Principles of Marketing |url=https://archive.org/details/principlesofmark0000lusc |location= |publisher=Kent Publishing |year=1987|isbn=978-0-534-03897-7}}, * {{citation |author=[[Max Mckeown]] |title=The Strategy Book |location= |publisher= |year=2012}}, FT Prentice Hall. * {{cite book|author=[[John Naisbitt]]|title=Megatrends: Ten New Directions Transforming our Lives |location= |publisher=Macdonald |year=1982}} * {{cite book|author=Erica Olsen|title=Strategic Planning Kit for Dummies, 2nd Edition |location= |publisher=[[John Wiley & Sons]] |year=2012}}. Inc. * {{cite book|author=Brian Tracy|title=The 100 Absolutely Unbreakable Laws of Business Success |location= |publisher=Berrett |year=2000}}. Koehler Publishers. {{Литература крај}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Retail}} * [http://www.softkom.rs/maloprodaja Малопродаја] * [http://www.retailserbia.com/maloprodaja/ Малопродаја у Србији] * [https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html Закон о трговини] * -{[http://ecr-all.org/ ECRoPEDIA&nbsp;– Free Global Collection of Retail/FMCG Best practices by ECR Community]}- * -{[http://www.investopedia.com/features/industryhandbook/retail.asp Investopedia.The Industry Handbook: The Retailing Industry]}- * -{[https://web.archive.org/web/20180105191004/https://nrf.com/national-retail-federation National Retail Federation] (U.S.-based trade association)}- * {{cite news|last1=Townsend|first1=Matt|last2=Surane|first2=Jenny|last3=Orr|first3=Emma|last4=Cannon|first4=Christopher|date=November 8, 2017|title=America's 'Retail Apocalypse' Is Really Just Beginning|publisher=Bloomberg|url=https://www.bloomberg.com/graphics/2017-retail-debt/|access-date=15 January 2018}} {{Подножје}} [[Категорија:Малопродаја| ]] [[Категорија:Маркетинг]] cxs99v4bjp0ckp7im9qnheibpaaxuds 0 4027642 30099140 28564436 2025-06-27T21:49:12Z Carshalton 157293 30099140 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Гарет Саутгејт | слика = Southgate_2023.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Саутгејт 2023. | пуно_име = Гарет Саутгејт<ref name="Hugman">{{cite web |title=Gareth Southgate |url=http://hugmansfootballers.com/player/18533 |website=Barry Hugman's Footballers |accessdate=18. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190418153328/http://hugmansfootballers.com/player/18533 |archive-date=18. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1970|9|3|год=да}}<ref name="Hugman"/> | место_рођења = [[Вотфорд]], [[Енглеска]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | висина = 1,83 -{m}-<ref>{{cite web|url=https://www.11v11.com/players/gareth-southgate-43/ |title=Gareth Southgate |website=11v11.com |publisher=AFS Enterprises |accessdate=18. 4. 2019}}</ref> | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрана]]<br />[[Играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = {{0|0000}}—1988. | млади_клубови = [[ФК Кристал палас|Кристал палас]] | године = {{br separated entries|1988—1995.|1995—2001.|2001—2006.}} | клубови = {{br separated entries|[[ФК Кристал палас|Кристал палас]]|[[ФК Астон Вила|Астон Вила]]|[[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]]}} | наступи = {{br separated entries|152|191|160}} | голови = {{br separated entries|(15)|(7)|(4)}} | наступи_укупно = 503 | голови_укупно = 26 | репрезентација_(године) = 1995—2004. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] | репрезентација_(наступи) = 57 | репрезентација_(голови) = (2) | тренерске_године = {{br separated entries|2006—2009.|2013—2016.|2016—2024.|}} | тренерски_клубови = {{br separated entries|[[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]]|Енглеска до 21|[[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]]}} | награде = }} '''Гарет Саутгејт''' ({{јез-енгл|Gareth Southgate}}; [[3. септембар]] [[1970]]) [[Енглеска|енглески]] је [[фудбал]]ски тренер и бивши фудбалер. Доскора је био селектор [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентације Енглеске]]. == Клупска каријера == Каријеру је почео у [[ФК Кристал палас|Кристал паласу]] на позицији десног бека, те се касније пребацио у везни ред. Касније је постао и капитен тима. У Астон Вили је играо на позицији центархалфа. Са клубом из [[Бирмингем]]а освојио је [[Енглески Лига куп|Лига куп]] и успео да се квалификује у [[Куп УЕФА]]. За [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]] је потписао уговор 11. јула 2001. године,<ref>{{cite news|title=Southgate: Boro on verge of new era |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/1430841.stm |accessdate=18. 4. 2019 |publisher=BBC Sport |date=12. 7. 2001}}</ref> а након годину дана је постао и капитен екипе. == Репрезентативна каријера == За [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентацију Енглеске]] дебитовао је децембра 1995. године против [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалије]].<ref name="englandstats">{{cite web|title=Gareth Southgate |url=https://www.englandstats.com/players.php?pid=898 |website=englandstats.com |accessdate=19. 4. 2019}}</ref> У полуфиналу [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европског првенства 1996.]] промашио је [[једанаестерац]] у мечу против [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]] који је Енглеску коштао испадања из такмичења.<ref>{{cite web|url=http://www.thefa.com/england/All-Teams/Players/S/Gareth-Southgate |archiveurl=https://archive.today/20130923104513/http://www.thefa.com/england/All-Teams/Players/S/Gareth-Southgate |url-status=dead |archivedate=23. 9. 2013 |title=Gareth Southgate |publisher=The Football Association |accessdate=19. 4. 2019}}</ref> Саутгејт је наступао 57 пута за своју репрезентацију на којима је постигао два поготка, један против [[Фудбалска репрезентација Луксембурга|Луксембурга]] 14. октобра 1998, и један против [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужноафричке Републике]], 22. маја 2003. године.<ref name="englandstats"/> == Тренерска каријера == Саутгејт је постао тренер Мидлсброа у јуну 2006. године након што је [[Стив Макларен]] постао тренер репрезентације Енглеске. Прве сезоне је довео Мидлсбро до 12. позиције у [[Премијер лига|Премијер лиги]], а највећу победу је остварио против [[ФК Манчестер Сити|Манчестер Ситија]] од 8:1. Касније је због лошијих резултата, који су проузроковали испадање клуба у Чемпионшип, добио отказ. Од 2016. године је на клупи репрезентације Енглеске са којом је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светском првенству 2018.]] где је Енглеска у полуфиналу неочекивано изгубила од [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Gareth Southgate}} * {{Soccerbase}} * {{ИМДб име|1351943}} {{подножје|Биографија|Фудбал|Уједињено Краљевство}} {{СОРТИРАЊЕ:Саутгејт, Гарет}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Енглески фудбалери]] [[Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Енглески фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Кристал паласа]] [[Категорија:Фудбалери Астон Виле]] [[Категорија:Фудбалери Мидлсброа]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1998.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2002.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 1996.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2000.]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Енглеске]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 2018.]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 2020.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 2022.]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 2024.]] k9honhnve9t8j29ntxahmbzxx7142vp 30099141 30099140 2025-06-27T21:49:39Z Carshalton 157293 Поништена измена [[Special:Diff/30099140|30099140]] корисника [[Special:Contribs/Carshalton|Carshalton]] ([[User talk:Carshalton|разговор]]) грешка 30099141 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Гарет Саутгејт | слика = Southgate_2023.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Саутгејт 2023. | пуно_име = Гарет Саутгејт<ref name="Hugman">{{cite web |title=Gareth Southgate |url=http://hugmansfootballers.com/player/18533 |website=Barry Hugman's Footballers |accessdate=18. 4. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190418153328/http://hugmansfootballers.com/player/18533 |archive-date=18. 04. 2019 |url-status=dead }}</ref> | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1970|9|3|год=да}}<ref name="Hugman"/> | место_рођења = [[Вотфорд]], [[Енглеска]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | висина = 1,83 -{m}-<ref>{{cite web|url=https://www.11v11.com/players/gareth-southgate-43/ |title=Gareth Southgate |website=11v11.com |publisher=AFS Enterprises |accessdate=18. 4. 2019}}</ref> | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрана]]<br />[[Играч средине терена (фудбал)|везни]] | младе_године = {{0|0000}}—1988. | млади_клубови = [[ФК Кристал палас|Кристал палас]] | године = {{br separated entries|1988—1995.|1995—2001.|2001—2006.}} | клубови = {{br separated entries|[[ФК Кристал палас|Кристал палас]]|[[ФК Астон Вила|Астон Вила]]|[[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]]}} | наступи = {{br separated entries|152|191|160}} | голови = {{br separated entries|(15)|(7)|(4)}} | наступи_укупно = 503 | голови_укупно = 26 | репрезентација_(године) = 1995—2004. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] | репрезентација_(наступи) = 57 | репрезентација_(голови) = (2) | тренерске_године = {{br separated entries|2006—2009.|2013—2016.|2016—2024.|}} | тренерски_клубови = {{br separated entries|[[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]]|Енглеска до 21|[[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]]}} | награде = }} '''Гарет Саутгејт''' ({{јез-енгл|Gareth Southgate}}; [[3. септембар]] [[1970]]) [[Енглеска|енглески]] је [[фудбал]]ски тренер и бивши фудбалер. Доскора је био селектор [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентације Енглеске]]. == Клупска каријера == Каријеру је почео у [[ФК Кристал палас|Кристал паласу]] на позицији десног бека, те се касније пребацио у везни ред. Касније је постао и капитен тима. У Астон Вили је играо на позицији центархалфа. Са клубом из [[Бирмингем]]а освојио је [[Енглески Лига куп|Лига куп]] и успео да се квалификује у [[Куп УЕФА]]. За [[ФК Мидлсбро|Мидлсбро]] је потписао уговор 11. јула 2001. године,<ref>{{cite news|title=Southgate: Boro on verge of new era |url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/football/eng_prem/1430841.stm |accessdate=18. 4. 2019 |publisher=BBC Sport |date=12. 7. 2001}}</ref> а након годину дана је постао и капитен екипе. == Репрезентативна каријера == За [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентацију Енглеске]] дебитовао је децембра 1995. године против [[Фудбалска репрезентација Португалије|Португалије]].<ref name="englandstats">{{cite web|title=Gareth Southgate |url=https://www.englandstats.com/players.php?pid=898 |website=englandstats.com |accessdate=19. 4. 2019}}</ref> У полуфиналу [[Европско првенство у фудбалу 1996.|Европског првенства 1996.]] промашио је [[једанаестерац]] у мечу против [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачке]] који је Енглеску коштао испадања из такмичења.<ref>{{cite web|url=http://www.thefa.com/england/All-Teams/Players/S/Gareth-Southgate |archiveurl=https://archive.today/20130923104513/http://www.thefa.com/england/All-Teams/Players/S/Gareth-Southgate |url-status=dead |archivedate=23. 9. 2013 |title=Gareth Southgate |publisher=The Football Association |accessdate=19. 4. 2019}}</ref> Саутгејт је наступао 57 пута за своју репрезентацију на којима је постигао два поготка, један против [[Фудбалска репрезентација Луксембурга|Луксембурга]] 14. октобра 1998, и један против [[Фудбалска репрезентација Јужноафричке Републике|Јужноафричке Републике]], 22. маја 2003. године.<ref name="englandstats"/> == Тренерска каријера == Саутгејт је постао тренер Мидлсброа у јуну 2006. године након што је [[Стив Макларен]] постао тренер репрезентације Енглеске. Прве сезоне је довео Мидлсбро до 12. позиције у [[Премијер лига|Премијер лиги]], а највећу победу је остварио против [[ФК Манчестер Сити|Манчестер Ситија]] од 8:1. Касније је због лошијих резултата, који су проузроковали испадање клуба у Чемпионшип, добио отказ. Од 2016. године је на клупи репрезентације Енглеске са којом је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 2018.|Светском првенству 2018.]] где је Енглеска у полуфиналу неочекивано изгубила од [[Фудбалска репрезентација Хрватске|Хрватске]]. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Gareth Southgate}} * {{Soccerbase}} * {{ИМДб име|1351943}} {{Селектори Фудбалске репрезентације Енглеске}} {{Navboxes | title = Састави репрезентације Енглеске | bg = white | bordercolor = #0B0B3F | list1 = {{ЕПФ1996-ЕНГ}} {{СПФ1998-ЕНГ}} {{ЕПФ2000-ЕНГ}} {{СПФ2002-ЕНГ}} {{СПФ2018-ЕНГ}} {{ЕПФ2020-ЕНГ}} {{СПФ2022-ЕНГ}} {{ЕПФ2024-ЕНГ}} }} {{подножје|Биографија|Фудбал|Уједињено Краљевство}} {{СОРТИРАЊЕ:Саутгејт, Гарет}} [[Категорија:Рођени 1970.]] [[Категорија:Енглески фудбалери]] [[Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Енглески фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Кристал паласа]] [[Категорија:Фудбалери Астон Виле]] [[Категорија:Фудбалери Мидлсброа]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1998.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 2002.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 1996.]] [[Категорија:Фудбалери на Европском првенству 2000.]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Енглеске]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 2018.]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 2020.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 2022.]] [[Категорија:Селектори на Европском првенству у фудбалу 2024.]] dol8q5jt8zqhayu6ly8ovsjcp758z5l 0 4032277 30098695 30008185 2025-06-27T14:34:33Z ~2025-46318 419691 30098695 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизија | име = Телемастер | слика = | опис_слике = | име_2 = | жанр = [[Вест|информативни програм]] | формат = | издавач = | развили = | творац = | режија = | сценарио = | креативни_директор = | водитељ = Милица Јанковић<br />Тијана Костадиновић | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | композитор = | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = | број_епизода = | списак_епизода = | ексклузивни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = | уредник = | монтажа = | локација = [[Београд]] | кинематографија = | камера = | трајање = 30—60 минута | компанија = | дистрибуција = | канал = -{[[Национална телевизија Happy|Happy]]}- | формат_слике = -{576i}- (16:9 -{[[Телевизија стандардне резолуције|SDTV]]}-) | формат_тона = | премијерно_приказивање = | прво_приказивање = {{датум почетка|2006|7|3}} | последње_приказивање = {{датум завршетка|данас}} | статус = | предходило = | следи = | сродност = | веб_сајт = https://happytv.rs/televizija/telemaster | сајт_продукције = }} '''''Телемастер''''' [[Србија|српска]] је главна дневна информативна емисија канала -{[[Национална телевизија Happy|Happy]]}-. Први пут приказан [[3. јул]]а [[2006]]. године, програм је постао један од најгледанијих емисија вести у Србији, са више од милиона гледалаца дневно.<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Zabava/TV/a28049/Telemaster-novi-info-program-TV-Kosava.html|title=Telemaster, novi info-program TV Košava|last=|first=|date=3. 7. 2020.|work=mondo.rs|access-date=7. 8. 2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=sr}}</ref> ''Телемастер'' се приказује из студија у главној згради канала -{[[Nacionalna Televizija Happy|Happy]]}-, са више дојавних локација широм света. Програм се уживо преноси сваког дана од 14.30 и 17.20 часова, са уобичајеним трајањем од тридесет минута до сат времена. ''Телемастер'' се такође емитује више пута током дана у кратким интервалима под називом '''''Вести''''', које се снимају у истом студију. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|http://happytv.rs/televizija/telemaster}} {{Подножје}} [[Категорија:Српске телевизијске емисије]] [[Категорија:Оригинални програми телевизије Happy]] 0bjamfz9cbrjo1vvos0u59bpy53xxo6 0 4034214 30099171 30098190 2025-06-27T22:16:28Z KrleNS 313903 Alter: journal, issue. Add: pmc, pmid, doi, authors 1-3. Removed parameters. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099171 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical condition (new) | name = Хиперхомоцистеинемија | synonyms = '''Hyperhomocysteinaemia''' | image = Plasma tHcy.svg | caption = Хомоцистеин у плазми | pronounce = | field = | symptoms = | complications = | onset = | duration = | types = | causes = | risks = | diagnosis = | differential = | prevention = | treatment = | medication = | prognosis = | frequency = | deaths = }} '''Хиперхомоцистеинемија''' је медицинско стање које се карактерише абнормално високом нивоу [[хомоцистеин]]а у крви (изнад 15 µmol/L).<ref name=":2" />, и један од фактор ризика за настанак [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларне болести]] и постоперативних васкуларних компликација. Хиперхомоцистеинемија је стање настало услед урођених или стечених поремећаја биохемијских реакција у оквиру којих су укључени: [[Homocistein|хомоцистеин]], недостатак [[Витамин Б6|витамина Б6]], недостатак [[Folna kiselina|фолне киселине]] (витамина Б9) и недостатак [[Витамин Б12|витамина Б12]].<ref name=":2">{{cite journal|last1=Veeranki |first1=S. |last2=Gandhapudi |first2=S. K. |author3=Tyagi SC. |title=Interactions of hyperhomocysteinemia and T cell immunity in causation of hypertension.|journal=Can J Physiol Pharmacol.|date= March 2017|volume=95|issue=3|pages=239–246|doi=10.1139/cjpp-2015-0568 |pmid=27398734 |pmc=5519337 }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.healthline.com/health/homocysteine-levels|title=High Homocysteine Levels (Hyperhomocysteinemia)|date=2018-01-02|website=Healthline|language=en|access-date=2021-02-02}}</ref> Хиперхомоцистеинемијом се може кориговати адекватном терапијом витамином Б6, витамином Б9 и витамином Б12. Међутим, суплементи ових витамина иако коригују хиперхомоцистеинемију не побољшавају стање већ насталих кардиоваскуларних болести.<ref>{{cite journal|last1=Hankey |first1=G. J. |author2=Eikelboom JW. |title=Homocysteine and vascular disease.|journal=Lancet.|date= July 1999|volume=354|issue=9176|pages=407–13|doi=10.1016/S0140-6736(98)11058-9 |pmid=10437885 }}</ref> == Метаболизам хомоцистеина == Хомоцистеин је семиесенцијална, сулфхидрилна аминокиселина која настаје од есенцијалне аминокиселине метионина.<ref>{{cite journal|author= Boushey CJ, Beresford SA, Omenn GS, Motulsky AG |title=A quantitative assessment of plasma homocysteine as a risk factor for vascular disease. Probable benefits of increasing folic acid intakes|journal=J. Am. Med. Assoc.|date=1995|volume=74|issue=13|pages=1049–57|doi=10.1001/jama.1995.03530130055028 |pmid=7563456 }}</ref> Хомоцистеин не улази у састав пептида и протеина, не уноси се преко хране, већ се формира из есенцијалне аминокиселине метионина. У процесу синтезе протеина из метионина настаје С-аденозилметионин(САМ), чијом декарбоксилацијом настаје спермидин који има функцију донора метил групе, у којој се формира С-аденозилхомоцистеин (САХ), а од њега хомоцистеин. Добијени хомоцистеин се метаболише преко два метаболичка пута: реметилација (при чему се реверзибилно ресинтише метионин) и транссулфурација (при чему се ствара неповратни цистеин), који уједно одржавају концентрацију хомоцистеина у физиолошким границама: ;Реметилација хомоцистеин Реметилацију хомоцистеина врши ензим метионин синтетаза све до метионина. За ову реакцију су као кофактори неопходни витамин В12 и фолна киселина. Ензим метилентетрахидрофолат редуктаза, катализује синтезу 5-метил тетрафолата који као кофактор учествује у реакцији реметилације. ;Транссулфурација хомоцистеин Транссулфурацију катализује ензима цистатион β-синтетаза, за чију је активност неопходно присуство витамина В6, као кофактора, при чему као производ реакције настаје цистатион.<ref>{{cite journal|last1=Graham |first1=I. M. |last2=O’Callaghan |first2=P. |title=Vitamins, homocysteine and cardiovascular risk |journal=Cardiovasc Drugs Ther|date=2002|volume=16|issue=5|pages=383–389|doi=10.1023/A:1022126100625 |pmid=12652107 }}</ref> == Епидемиологија == Процењена преваленција благе хиперхомоцистеинемије је 5% до 7% у општој популацији. Неколико студија је показало да је то независни фактор ризика за тромботске поремећаје (дубоку венску тромбозу).<ref>{{cite journal|last1=Park |first1=W. C. |last2=Chang |first2=J. H. |title=Clinical Implications of Methylenetetrahydrofolate Reductase Mutations and Plasma Homocysteine Levels in Patients with Thromboembolic Occlusion|journal= Vasc Specialist Int |date= December 2014|volume=30|issue=4|pages=113–9|doi=10.5758/vsi.2014.30.4.113 |pmid=26217629 |pmc=4480315 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Bostom|first1=A. G.|title=Homocysteine-lowering and cardiovascular disease outcomes in kidney transplant recipients: Primary results from the Folic Acid for Vascular Outcome Reduction in Transplantation trial|journal=Circulation.|date= April 2011|volume=123|issue=16|pages=1763–70|doi=10.1161/CIRCULATIONAHA.110.000588|pmid=21482964|last2=Carpenter|first2=M. A.|last3=Kusek|first3=J. W.|last4=Levey|first4=A. S.|last5=Hunsicker|first5=L.|last6=Pfeffer|first6=M. A.|last7=Selhub|first7=J.|last8=Jacques|first8=P. F.|last9=Cole|first9=E.|last10=Gravens-Mueller|first10=L.|last11=House|first11=A. A.|last12=Kew|first12=C.|last13=McKenney|first13=J. L.|last14=Pacheco-Silva|first14=A.|last15=Pesavento|first15=T.|last16=Pirsch|first16=J.|last17=Smith|first17=S.|last18=Solomon|first18=S.|last19=Weir|first19=M.|pmc=4887854}}</ref> Забележено је да снижавање нивоа хомоцистеина код пацијента за 25% смањује ризик од можданог удара за 19%.<ref name=":0">{{cite journal|author=Lee M, Hong KS, Chang SC, Saver JL |title=Efficacy of homocysteine-lowering therapy with folic Acid in stroke prevention: a meta-analysis |journal= Stroke |date= June 2010|volume=41|issue=6|pages=1205–12|doi=10.1161/STROKEAHA.109.573410 |pmid=20413740 |pmc=2909661 }}</ref> == Етиологија == Узроци хиперхомоцистеинемије могу се сврстати у две групе: генетске и негенетске. При чему треба имати у виду да један или више генетских или стечених поремећаја у метаболизму хомоцистеина узрокује хиперхомоцистинемију и [[Хомоцистинурија|хомоцистинурију]]. === Генетски фактори === Генетски или стечени поремећаји, којих може бити један или више, ремете метаболизам хомоцистеина и изазивају хиперхомоцистинемију и хомоцистинурију. Зависно од генетског дефекта они доводе до поремећаја различитог степена у деловању: * метилентетрахидрофолат редуктазе (МТХФР), * метилентетрахидрофолаттрансферазе (МТХФТ), * бетаин хомоцистеин метилтрансферазе (БХМТ) и * цистатион β синтазе (ЦБС).<ref>Gurda D, Handschuh L, Kotkowiak W, Jakubowski H. {{cite journal|author= |title= |journal=Homocysteine Thiolactone and N-homocysteinylated Protein Induce Pro-atherogenic Changes in Gene Acids |date=2015|volume=47|issue=|pages=1319–39}}.</ref><ref>Loscalzo J. {{cite journal|title=The oxidant stress of hyperhomocyst(e)inemia |journal=J Clin Invest |date=1996|volume=98|issue=1|pages=5–7|doi=10.1172/JCI118776 |pmid=8690803 |last1=Loscalzo |first1=J. |pmc=507392 }}.</ref><ref>Lubos E, Loscalzo J, Handy DE. {{cite journal|title=Homocysteine and glutathione peroxidase-1 |journal=Antioxid Redox Signal |date=2007|volume=9|issue=11|pages=1923–40|doi=10.1089/ars.2007.1771 |pmid=17822368 |last1=Lubos |first1=E. |last2=Loscalzo |first2=J. |last3=Handy |first3=D. E. }}.</ref><ref>{{cite journal|last1=Handy |first1=D. E. |last2=Zhang |first2=Y. |last3=Loscalzo |first3=J. |title=Homocysteine downregulates cellular glutathione peroxidase (GPx1) by decreasing translation |journal=J Biol Chem |date=2005 |volume=280|issue=16|pages=15518–15525|doi=10.1074/jbc.M501452200 |doi-access=free |pmid=15734734 }}</ref> === Негенетски фактори === Од факторе из групе негенетских, на хомоцистеинемију могу да утичу: физиолошка и специфична стања, организма, прехрамбени фактори, начин живота, разна патолошких стања организма, неки лекови. ==== Физиолошка и специфична стања организма ==== Ова стања организма у која спадају животна доб, пол, гравидитет, период реконвалесценције, доводе до поремећаја плазматског нивоа хомоцистеина. При тому особе мушког пола имају виши ниво хомоцистеина него жене, а за 25% него предменопаузалне жене., да би се у менопаузи та разлика смањила, али и даље постоји али је у нешто мањем обиму. У менопаузие жене имају виши плазматски ниво хомоцистеина од предменопаузних. Током гравидитета долази до пада плазматске концентрације хомоцистеина због хипоалбуминемије, с обзиром на то да је његова доминантна компонента везана за албумин.<ref name="1.">{{cite journal|author= |title=Etiologija i patogeneza hiperhomocistinemije |journal=Med Čas (Krag) / Med J (Krag)|date=2016|volume=50|issue=2|pages=55–58}} U: Bojan Vučinić, Dragče Radovanović, Dragan Čanović, Mladen Pavlović, Dejan Lazić, Marko Spasić, Bojan Milošević, Saša Dimić, Boban Mitrović, ''Uloga hiperhomocisteinemije u nastanku postoperativnih vaskularnih komplikacija'' .</ref> Ниво хомоцистеина расте са старосном доби, на шта указује податак да особе старије од 50 година имају и до 1,9 µmol/l вишу хомоцистеинемију него особе млађе животне доби. На сваких 10 година старости хомоцистеинемија расте просечно за 1µмол/л, код жена за 2,2 µmol/l, а код мушкараца за 1,6 µmol/l. Постменопаузне жене имају виши плазматски ниво. ==== Прехрамбени фактори ==== ==== Начин живота ==== ==== Разна патолошких стања организма ==== ==== Неки лекови ==== Да ови фактори могу да утичу појединачно али и уједињено, то потврђује мултикаузалост и специфичност патогенезе хиперхомоцистеинемије.<ref>{{cite journal|author= Bojan Vučinić, Dragče Radovanović, Dragan Čanović, Mladen Pavlović, Dejan Lazić, Marko Spasić, Bojan Milošević, Saša Dimić, Boban Mitrović |title=Uloga hiperhomocisteinemije u nastanku postoperativnih vaskularnih komplikacija |journal=Med Čas (Krag) / Med J (Krag)|date=2016|volume=50|issue=2|pages=54–62}} .</ref> == Штетно дејство хиперхомоцистеинемије == Концентрацију хомоцистеина у циркулацији одређује пре свега унос метионина исхраном, као и доступност витамина који као кофактори учествују у метаболизму хомоцистеина. Сматра се да и стил живота, прекомерно конзумирање кафе и алкохола, пушење цигарета и физичка неактивност могу да допринесу повећању концентрације хомоцистеина . Повећање концентрације хомоцистеина (хиперхомоцистеинемија) је удружена са старењем и смањењем бубрежне функције.<ref>{{cite journal|last1=Seshadri|first1=S.|title=Plasma homocysteine as a risk factor for dementia and Alzheimer's disease|journal=N. Engl. J. Med.|date=2002|volume=346|issue=7|pages=476–83|doi=10.1056/NEJMoa011613|pmid=11844848|last2=Beiser|first2=A.|last3=Selhub|first3=J.|last4=Jacques|first4=P. F.|last5=Rosenberg|first5=I. H.|last6=d'Agostino|first6=R. B.|last7=Wilson|first7=P. W.|last8=Wolf|first8=P. A.}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Kulkarni|first1=K.|title=Lifestyle, homocysteine, and the metabolic syndrome|journal=Metab Syndr Relat Disord.|date= June 2003|volume=1|issue=2|pages=141–7|doi=10.1089/154041903322294461|pmid=18370635|last2=Richard|first2=B. C.}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Di Santolo|first1=Manuela|title=Association of recreational physical activity with homocysteine, folate and lipid markers in young women|url=https://archive.org/details/sim_european-journal-of-applied-physiology_2009-01_105_1/page/n114|journal=Eur J Appl Physiol.|date= January 2009|volume=105|issue=1|pages=111–8|doi=10.1007/s00421-008-0880-x|pmid=18853178|last2=Banfi|first2=Giuseppe|last3=Stel|first3=Giuliana|last4=Cauci|first4=Sabina}}</ref> Једна од теорија којом се објашњава механизам штетног дејства хомоцистеина и носи назив хомоцистеинилација, заснива свој став на ковалентном везивање хомоцистеина за протеине који тиме мења њихову функцију. Хомоцистеинилација може да буде: ;Ѕ-хомоцистеинилација Ако се хомоцистеин везује дисулфидном везом за сулфхидрилну групу протеина — настаје Ѕ-хомоцистеинилација, која мења функцију молекула на два начина:<ref>Pyeritz RE. Homocystineuria. In: Beighton P, editor. McKusick's Heritable Disorders of Connective Tissue. Vol. 193. Mosby; St Louis: 2005. pp. 137–78. [Google Scholar] [Ref list]</ref> :1) инактивацијом потенцијално активних тиолних група и :2) мењањем редокс потенцијала протеина. Хомоцтеин се у овој реакцији дисулфидном везом везује за фибронектин, анексин II и интрацелуларне металопротеине. ;N-хомоцистеинилација N-хомоцистеинилација настаје ако се хомоцистеин везује амидном групом за амино групу лизина у протеину — и индукује реактивни облик хомоцистеина, хомоцистеин-тиолактон, који се везује за амино групе лизина унутар протеина. Хомоцистеин-тиолактон најчешће ремети функцију албумина у циркулацији, хемоглобина, имуноглобулина, LDL, HDL, трансферина, антитрипсина и фибриногена === Ендотелна дисфункција === Хомоцистеин изазива ендотелну дисфункцију посредством више различитих механизама чији је исход формирање атеросклеротског плака, у које спадају:<ref>{{cite journal|author=Zhou J, Werstuck GH, Lhoták S, de Koning AB, Sood SK |display-authors= et al.|title=Association of multiple cellular stress pathways with accelerated atherosclerosis in hyperhomocysteinemic apolipoprotein E-deficient mice|journal=Circulation|date=2004|volume=110|issue=2|pages=207–13|doi=10.1161/01.CIR.0000134487.51510.97 |pmid=15210586 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Eberhardt |first1=R. T. |last2=Forgione |first2=M. A. |last3=Cap |first3=A |last4=Leopold |first4=J. A. |last5=Rudd |first5=M. A. |display-authors= et al.|title=Endothelial dysfunction in a murine model of mild hyperhomocyst(e)inemia|journal= Journal of Clinical Investigation|date=2000|volume=106|issue=4|pages=483–491|doi=10.1172/JCI8342 |pmid=10953023 |pmc=380245 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Loscalzo|first1=Joseph|title=Homocysteine and Dementias|journal=N. Engl. J. Med.|date=2002|volume=346|issue=7|pages=466–8|doi=10.1056/NEJM200202143460702|pmid=11844846}}</ref> <ref>{{cite journal|last1=Handy|first1=D. E.|title=Homocysteine down-regulates cellular glutathione peroxidase (GPx1) by decreasing translation|journal=J. Biol. Chem.|date=2005|volume=280|issue=16|pages=15518–25|doi=10.1074/jbc.M501452200|doi-access=free|pmid=15734734|last2=Zhang|first2=Y.|last3=Loscalzo|first3=J.}}</ref> :1) инхибиција раста ендотелних ћелија, :2) поремећај равотеже између NO и O₂ - што има штетне последице на функционисање васкуларног система, :3) повећана експресија адхезивних молекула, :4) настанак модификованих LDL честица. Хомоцистеин активира и NAD(P)H оксидазу и ксантин оксидазу, два битна прооксидантна ензима, чија активност узрокује повећање O₂.<ref>{{cite journal|last1=Manolescu |first1=B. N. |last2=Oprea |first2=E |last3=Farcasanu |first3=I. C. |last4=Berteanu |first4=M |author5=Cercasov C. Homocysteine and vitamin therapy in stroke prevention and treatment: a review |title=Homocysteine and vitamin therapy in stroke prevention and treatment: A review|journal=Acta Biochim Pol|date=2010|volume=57|issue=4|pages=467–77|doi=10.18388/abp.2010_2432}}</ref> === Постоперативне компликације === Хиперхомоцистеинемија је важан фактор ризика за настанак постоперативних васкуларних компликација. Терапија примењена пре и у току хируршке интервенције може узроковати или погоршати стање хиперхомоцистеинемије. Хиперхомоцистеинемија утицајем на синтезу везивног ткива компромитује његову структуру и архитектонику чиме неповољно утиче на процес регенерације и зарастање рана, доводи до настанка морфолошких лезија васкуларног зида (анеуризме).<ref>{{cite journal|author=Homocysteine Studies Collaboration Homocysteine and risk of ischemic heart disease and stroke; a meta-analysis. J. Am |title=Med|journal= Assoc |date=2002|volume=288|issue=|pages=2015–22}}</ref> Након трансплантације бубрега и срца долази до повећања плазматског нивоа хомоцистеина, што је у позитивној корелацији са интензитетом и трајањем имуносупресивне терапије кортикостероидима и циклоспорином. == Терапија == Како хиперхомоцистеинемија настаје услед недостатка витамина који су кофактори у ензимским реакцијама које су укључене у метаболизам хомоцистеина, витаминска суплементација је терапија избора.<ref>{{Cite journal|last1=Maron|first1=Bradley A.|last2=Loscalzo|first2=Joseph|journal=Annual Review of Medicine|date=2009 |volume=60|title=The Treatment of Hyperhomocysteinemia|pages=39–54|doi=10.1146/annurev.med.60.041807.123308|issn=0066-4219|pmc=2716415|pmid=18729731}}</ref> Суплементација витаминима В12, В6 и фолном киселином смањује концентрацију хомоцистеина у циркулацији, што доводи до смањења ризик од обољења која су удружена са хиперхомоцистеинемијом. Суплементација фолном киселином има најизраженије позитивне ефекте, витамин В12 нешто слабије, док суплементација витамином В6 нема никакву значајну корист. Препоручена дневна доза витамина за особе са дијагностикованим цереброваскуларним обољењем износе за:<ref>McCully KS. Homocysteine, vitamins, and vascular disease prevention. Am. J. Clin. Nutr. 2007;86:1563S–8S. [PubMed] [Google Scholar]</ref> * фолну киселину 400–1.000 μg,<ref name=":0" /> * витамин В12 400–600 μg, * витамин В6 2–10 mg. Витаминска терапија може смањити ризик од прелома костију изазване остеопорозом код одабраних пацијената са високим ризиком.<ref>{{cite journal|author=Homocysteine as a predictive factor for hip fracture in older persons |title=McLean RR, Jacques PF, Selhub J, Tucker KL, Samelson EJ, Broe KE, Hannan MT, Cupples LA|journal=Kiel DP N Engl J Med |date=May 2004 |volume=350|issue=20|pages=2042–9}}.</ref><ref>{{cite journal|author=Randomized clinical trial of homocysteine level lowering therapy and fractures |title=Sawka AM, Ray JG, Yi Q, Josse RG|journal=Lonn e Arch Intern Med |date= October 2007|volume=167|issue=19|pages=2136–9}}.</ref> Дакле, иако је ефикасност комбиноване фолне киселине, Б 6 - и Б 12- додавање витамина у смањењу нивоа хомоцистеина у циркулацији није спорно. У том смислу идентификација пацијената који ће највероватније имати користи од овог третмана предмет је континуираног истраживања.<ref>{{cite journal|last1= Green|first1= T. J.|title=Lowering homocysteine with B vitamins has no effect on biomarkers of bone turnover in older persons: A 2-y randomized controlled trial|journal=Am J Clin Nutr |date= February 2007|volume=85|issue=2|pages=460–4|doi= 10.1093/ajcn/85.2.460|pmid= 17284744|last2= McMahon|first2= J. A.|last3= Skeaff|first3= C. M.|last4= Williams|first4= S. M.|last5= Whiting|first5= S. J.}}</ref> == Едукација пацијената == Посебно за лекара примарне здравствене заштите важно је да разговарају са пацијентима о процени утицаја хиперхомоцистеинемије, укључујући и контроверзну природу лечења. Први корак у превенцији би био да се разговара о уносу фолне киселине, витамина Б6 и Б12, како би пацијенти почели са применом препоручене количине ових витамина у исхрани. Ако пацијенти не испуњавају ове захтеве, могу се дати препоруке за повећање уноса намирница богатих овим витаминима, попут воћа и поврћа, јер део опште популације не испуњава препоручени додатак исхраниза ове хранљиве састојке.<ref name=":1">{{cite journal|last1=Malinow |first1=M. R. |last2=Bostom |first2=A. G. |last3=Krauss |first3=R. M. |title=Homocyst(e)ine, diet, and cardiovascular diseases: a statement for healthcare professionals from the Nutrition Committee, American Heart Association |journal= Circulation |date=January 1999|volume=99|issue=1|pages=178–82|doi=10.1161/01.CIR.99.1.178 |pmid=9884399 }}</ref> Поред тога, образовање би требало да се одвија од случаја до случаја на основу болести пацијента. За пацијенте са знацима и симптомима хомоцистинурије или благим когнитивним оштећењем, користи од додавања витамина Б премашују ризике; због тога се препоручује допунска исхрана. За све остале пацијенте нема довољно доказа који подржавају употребу третмана за снижавање хомоцистеина.<ref name=":0" /><ref name=":1" /><ref>{{cite journal|last1=Smith |first1=A. D. |last2=Smith |first2=S. M. |author3=de Jager CA, Whitbread P, Johnston C, Agacinski G, Oulhaj A, Bradley KM, Jacoby R, Refsum H |title=Homocysteine-lowering by B vitamins slows the rate of accelerated brain atrophy in mild cognitive impairment: a randomized controlled trial |journal=PLOS ONE |date=2010|volume=5|issue=9|pages=e12244|doi=10.1371/journal.pone.0012244 |doi-access=free |pmid=20838622 |pmc=2935890 |bibcode=2010PLoSO...512244S }}</ref><ref>Li Y, Huang T, Zheng Y, Muka T, Troup J, Hu FB. Folic Acid Supplementation and the Risk of Cardiovascular Diseases: A Meta-Analysis of Randomized Controlled Trials. J Am Heart Assoc. 2016 Aug 15;5(8) [PMC free article] [PubMed]</ref> == Референце == {{reflist}} {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина}} [[Категорија:Поремећаји аминокиселинског метаболизма]] mjmu49xbrch631aecn0zkcmc226nmm1 0 4036722 30099399 30096556 2025-06-28T08:16:25Z Marko Mlinarić 317145 30099399 wikitext text/x-wiki {{Automatic taxobox-lat |image = Ulmus laciniata.jpg |image_caption = -{''Ulmus laciniata''<br>Morton Arboretum acc. 180-84-1}- |taxon = Ulmaceae |authority = [[Charles-François Brisseau de Mirbel|-{Mirb}-.]] 1815 |type_species = -{''[[Брест (дрво)|Ulmus]]''}- |type_species_authority = [[карл фон Лине|-{L.}-]] 1753 |subdivision_ranks = Rodovi |subdivision = * -{''[[Ampelocera]]'' <small>[[Johann Friedrich Klotzsch|Klotzsch]] 1847</small> (12 spp.)}- * -{''[[Hemiptelea]]'' <small>Planch. 1872</small> (1 sp.)}- * -{''[[Holoptelea]]'' <small>Planch. 1848</small> (1 sp.)}- * -{''[[Phyllostylon]]'' <small>Benth. 1880</small> (2 spp.)}- * -{''[[Planera]]'' <small>J.F.Gmel. 1791</small> (1 sp.)}- * -{''[[Брест (дрво)|Ulmus]]'' <small>L. 1753</small> (40 spp.)}- * -{''[[Zelkova]]'' <small>[[Édouard Spach|Spach]] 1841</small> (6 spp.)}- | range_map = Ulmaceae Distribution.svg | range_map_caption = Opseg brestovki | synonyms = * -{Samaracaceae <small>Dulac</small>}- | synonyms_ref = <ref name="Watson"/> }} '''Brestovke''' (-{''Ulmaceae''}-) su porodica [[скривеносеменице|cvetajućih biljki]] koja obuhvata [[Брест (дрво)|brestove]] (-{''Ulmus''}-),<ref name="Heybroek">{{citation |author=Heybroek, H. M., Goudzwaard, L, Kaljee, H. |title=Iep of olm, karakterboom van de Lage Landen |location= |publisher= |year=2009|isbn=9789050112819}} (:Elm, a tree with character of the Low Countries). KNNV, Uitgeverij. </ref><ref name=Edlin>{{cite book|author=Edlin, H. L|title=British Woodland Trees |location= |publisher= |year=1947}}. &nbsp;p.26. 3rd. edition. London: B. T. Batsford Ltd.</ref><ref>[https://www.biodiversitylibrary.org/page/53908110#page/342/mode/1up J.-F. Leroy, 'Note sur quelques anomalies des fleurs et des fruits dans le genre ''Ulmus'' ', ''Bulletin de Muséum national d'histoire naturelle'', 2nd Ser., Vol.17, p.326]</ref> i [[Zelkova|zelkove]] (rod -{''Zelkova''}-).<ref>{{cite journal|last1=Denk |first1= T | last2 = Grimm | first2 = GW | title = Phylogeny and biogeography of ''Zelkova'' (Ulmaceae ''sensu stricto'') as inferred from leaf morphology, ITS sequence data and the fossil record | journal = [[Botanical Journal of the Linnean Society|Bot J Linn Soc]] | volume = 147 | issue = 2 |pages=129–157 |year=2005| doi = 10.1111/j.1095-8339.2005.00354.x}}</ref> Članovi ove porodice su široko rasprostranjeni u severnoj [[Умерена клима|umerenoj zoni]], i imaju raspršena distribucija drugdje osim [[Аустралазија|Australazije]].<ref name="Watson">{{cite web|last = Watson|first = L.|author2 = Dallwitz, M. J.|title = The Families of Flowering Plants: Ulmaceae Mirb.|date = 1992 |url = http://delta-intkey.com/angio/www/ulmaceae.htm|accessdate = 21. 11. 2006|archive-date = 17. 04. 2019|archive-url = https://web.archive.org/web/20190417122253/http://delta-intkey.com/angio/www/ulmaceae.htm|url-status = dead}}</ref><ref name="stevens">{{cite web|last=Stevens|first = P|title = Angiosperm Phylogeny Website|publisher = Missouri Botanical Garden|year=2001|url = http://www.mobot.org/mobot/research/APweb/welcome.html|accessdate=21. 11. 2006 }}</ref> Ova porodica je ranije donekle obuhvatala [[Копривић|kopriviće]], (-{''Celtis''}- i slično), ali je analiza [[APG|grupa istraživača filogenije skrivenosemenica]] pokazala da je bolje smestiti te rodove u srodnu porodicu -{[[Конопље|Cannabaceae]]}-. Ograničenje navedeno u takosonomskoj kutiji je predložio P. Stivens na njegovom vebsajtu filogenije skrivenosemenica Botaničke bašte Misuri, i uključuje informacije o porodicama vaskularnih biljki i spisak rodova [[Royal Botanic Gardens, Kew|Kraljevskih botaničkih vrtova]], -{''Kew''}-.<ref name="stevens"/> Generalno se smatra da obuhvata 7 rodova i oko 45 vrsta.<ref name="Christenhusz-Byng2016">{{cite journal|author=Christenhusz, M. J. M. |author2= Byng, J. W. |year=2016 | title = The number of known plants species in the world and its annual increase | journal = Phytotaxa | volume = 261 |pages=201–217 | url = http://biotaxa.org/Phytotaxa/article/download/phytotaxa.261.3.1/20598 | doi = 10.11646/phytotaxa.261.3.1 | issue = 3 |bibcode= 2016Phytx.261..201C }}</ref> Pojedine klasifikacije takođe uključuju rod -{''[[Ampelocera]]''}-.<ref name="Ueda">{{cite journal|last1=Ueda|first1= Kunihiko |author2=K Kosuge |author3=H Tobe|title = A molecular phylogeny of Celtidaceae and Ulmaceae (Urticales) based on ''rbcL'' nucleotide sequences |journal = Journal of Plant Research |volume = 110|issue = 2|pages=171–178|date=jun 1997|doi = 10.1007/BF02509305|bibcode= 1997JPlR..110..171U }}</ref> == Opis == Ova porodica je grupa zimzelenog i litopadnog drveća i grmlja sa [[mucilage|lepljivim]] supstancama na tkivu listova i kore. [[Лист|Listovi]] su obično naizmenični na trepeljkama. Ivice listova su jednostavne (nisu kompozitne), sa potpuno glatkom ili donekle nazubljenom marginama, i često imaju asimetričnu osnovu. Cvetovi su mali, i mogu da budu dvopolni ili jednopolni.<ref name="Sytsma">{{Citation |last1=Sytsma |first1=Kenneth J. |last2=Morawetz |first2=Jeffery |last3=Pires |first3=J. Chris |last4=Nepokroeff |first4=Molly |last5=Conti |first5=Elena |last6=Zjhra |first6=Michelle |last7=Hall |first7=Jocelyn C. |last8=Chase |first8=Mark W. |year=2002 |title=Urticalean rosids: Circumscription, rosid ancestry, and phylogenetics based on ''rbcL'', ''trnL''–''F'', and ''ndhF'' sequences |journal=[[American Journal of Botany|Am J Bot]] |volume=89 |issue=9 |doi=10.3732/ajb.89.9.1531 |name-list-style=amp |pmid=21665755|pages=1531–1546}}</ref> [[Plod]]ovi su zatvorene [[Samara (fruit)|krilatke]], [[орашасти плодови|orašasti]] plodovi, ili [[Коштуница (плод)|koštunice]]. -{''Ulmus''}- obezbeđuje važnu [[дрво (материјал)|građu]] uglavnom za [[nameštaj]], a -{''U. rubra''}-, [[slippery elm|klizavi brest]], [[Medical herbalism|medicinska]] je biljka koja je poznata po [[Demulcent|blagotvornim]] svojstvima svoje unutrašnje kore. -{''Planera aquatica''}- je isto tako vrsta stabala koja se koriste kao drvena građa. -{''Planera''}-, -{''Ulmus''}-, i -{''Zelkova''}- se uzgajaju kao [[украсно биље|ornamentalna stabla]]. == Filogenija == Moderna [[molekularna filogenija]] sugeriše sledeće odnose:<ref name="Ueda"/><ref name="Sytsma"/><ref>{{cite journal|vauthors=Zavada MS, Kim M |year=1996 | title = Phylogenetic analysis of Ulmaceae | journal = [[Plant Systematics and Evolution|Plant Syst Evol]] | volume = 200 | issue = 1 |pages=13–20 | doi = 10.1007/BF00984745|bibcode=1996PSyEv.200...13Z }}</ref><ref>{{cite conference | url = http://www.2012.botanyconference.org/engine/search/index.php?func=detail&aid=316 | title = Fossils, biogeography and dates in an expanded phylogeny of Ulmaceae | vauthors = Neubig K, Herrera F, Manchester S, Abbott JR | date = 2012-07-07 | publisher = Botanical Society of America | location = St. Louis, Missouri | conference = Botany 2012: Annual Meeting of the Botanical Society of America in Columbus, Ohio, USA | id = Abstract 316 | access-date = 29. 05. 2019 | archive-date = 05. 12. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171205105624/http://2012.botanyconference.org/engine/search/index.php?func=detail&aid=316 | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Sun M, Naeem R, Su JX, Cao ZY, Burleigh G, Soltis PS, Soltis DE, Chen ZD |year=2016 | title = Phylogeny of the Rosidae: A dense taxon sampling analysis | journal = Journal of Systematics and Evolution | volume = 54 | issue = 4 |pages=363–391 | doi = 10.1111/jse.12211|bibcode=2016JSyEv..54..363S }}</ref> {{Clade| style=line-height:75%; |1={{clade |1= -{[[Cannabaceae]]}-&nbsp;([[Outgroup (cladistics)|spoljašnja]] grupa) |label2= -{Ulmaceae}- |2={{clade |1={{clade |1= -{''[[Holoptelea]]''}- |2= -{''[[Ampelocera]]''}- }} |2={{clade |1= -{''[[Hemiptelea]]''}- |2={{clade |1= -{''[[Zelkova]]''}- |2= -{''[[Брест (дрво)|Ulmus]]''}- }} }} }} }} }} == Reference == {{reflist}} == Literatura == {{Литература|30em}} * Barker, W. T. 1986. Ulmaceae. In: Great Plains Flora Association. 1986. Flora of the Great Plains. Lawrence, Kans. Pp. 119-123 * Elias, T. S. 1970. {{cite journal|author= |title=The genera of Ulmaceae in the southeastern United States |journal=J Arnold Arbor |date=|volume=51|issue=|pages=18–40}} * {{cite journal|last1=Giannasi |first1=David E. |title=Generic relationships in the Ulmaceae based on flavonoid chemistry |journal=Taxon |date=1978|volume=27|issue=4|pages=331–344|doi=10.2307/1220369 |jstor=1220369 |bibcode=1978Taxon..27..331G }} * Giannasi, D. E. and K. J. Niklas. 1977. {{cite journal|author= |title=Flavonoids and other constituents of fossil Miocene Celtis and Ulmus (Succor Creek Flora) |journal=Science |date=1977|volume=197|issue=4305|pages=765–767|doi=10.1126/science.197.4305.765 |pmid=17790771 }} * Grudzinskaya, I. A. 1965. The Ulmaceae and reasons for distinguishing the Celtidoideae as a separate family Celtidaceae Link. Bot. Zhurn. (Moscow & Leningrad). {{page2|date=|volume=52|issue=|pages=1723—1749}} * Sweitzer, E. M. 1971. {{cite journal|author= |title=The comparative anatomy of Ulmaceae |journal=J Arnold Arbor |date=|volume=52|issue=|pages=523–585}} * {{cite journal|last1=Zavada |first1=Michael |title=Pollen morphology of Ulmaceae |journal=Grana |date=1983|volume=22|issue=1|pages=23–30|doi=10.1080/00173138309429910 |bibcode=1983Grana..22...23Z }} * {{cite book|author=[[Rackham, Oliver]]|title=Ancient woodland: its history, vegetation and uses |url=https://archive.org/details/ancientwoodlandi0000rack|location= |publisher= E. Arnold|year=1980|isbn=978-0-7131-2723-2 }}. Edward Arnold, London * {{Cite journal |last1=Zhang |first1=Qiu-Yue |last2=Huang |first2=Jian |last3=Jia |first3=Lin-Bo |last4=Su |first4=Tao |last5=Zhou |first5=Zhe-Kun |last6=Xing |first6=Yao-Wu |date=December 2018 |title=Miocene Ulmus fossil fruits from Southwest China and their evolutionary and biogeographic implications |url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0034666718301118 |journal=Review of Palaeobotany and Palynology |language=en |volume=259 |pages=198–206 |doi=10.1016/j.revpalbo.2018.10.007|bibcode=2018RPaPa.259..198Z |s2cid=135184883 }} * {{cite book|author=Brummitt, R. K|title=Vascular Plant Families & Genera |url=https://archive.org/details/vascularplantfam0000brum|location= |publisher= |year=1992}}. Royal Botanic Garden, Kew, London, UK. * {{cite book|author=Richens, R. H|title=Elm |location= |publisher= |year=1983}}. {{cite book|author= |title= |location= |publisher=Cambridge University Press |year= |isbn= }} * {{cite web |title=Propagation: Root an Elm Tree Cutting &#124; DoItYourself.com |url=http://www.doityourself.com/stry/propagation-root-an-elm-tree-cutting |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20131203103220/http://www.doityourself.com/stry/propagation-root-an-elm-tree-cutting |archive-date=3 December 2013 |access-date=2013-11-30 |df=dmy-all}} * Clouston, B., Stansfield, K., eds., ''After the Elm'' (London, 1979) * {{cite journal|author=Webber, J. (2019) |title=What have we learned from 100 years of Dutch Elm Disease?|journal=Quarterly Journal of Forestry |date=October 2019|volume=113|issue=4|pages=264–268}}, &nbsp;. Royal Forestry Society, UK. * Brasier, C. M. & Mehotra, M. D. (1995). {{cite journal|author= |title=Ophiostoma himal-ulmi sp. nov., a new species of Dutch elm disease fungus endemic to the Himalayas |journal=Mycological Research|date=1995|volume=99|issue=2|pages=}}, 205–215 (44 ref.) {{ISSN|0953-7562}}. Elsevier, Oxford, UK. * Brasier, C. M. (1996). New horizons in Dutch elm disease control. Pages 20-28 in: ''{{cite web|author= |title=Report on Forest Research|url=http://www.forestry.gov.uk/pdf/New_horizons_DED.pdf/$FILE/New_horizons_DED.pdf |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070628155810/http://www.forestry.gov.uk/pdf/New_horizons_DED.pdf/$FILE/New_horizons_DED.pdf |date=28 June 2007 }}'', 1996. Forestry Commission. HMSO, London, UK. * "{{cite web|author= |title=Elm Yellows|url=http://www.elmcare.com/disease/elm_yellows.htm |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111004214753/http://elmcare.com/disease/elm_yellows.htm |date=4 October 2011 }}". Elmcare.Com. 19 March 2008. * Price, Terry. "{{cite web|author= |title=Wilt Diseases|url=http://www.forestpests.org/gfcbook/wiltdiseases.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110928145148/http://www.forestpests.org/gfcbook/wiltdiseases.html |date=28 September 2011 }}". Forestpests.Org. 23 March 2005. 19 March 2008. * {{Cite NIE|year=1905|wstitle=Elm-Insects}} * [https://www.forestresearch.gov.uk/.../elm-zigzag-sawfly-aproceros-leucopoda Elm zigzag sawfly (Aproceros leucopoda)] * {{Cite web|url=https://www.forestwildlife.org/sapsucker-vs-woodpecker/|title=Sapsucker Vs Woodpecker: How To Tell The Difference|website=Forest Wildlife|date=10 May 2022 |language=en-US|access-date=2022-07-01}} * {{cite book|last1=Hiemstra|first1=J.A.|display-authors= et al.|title=Belang en toekomst van de iep in Nederland|trans-title=Importance and future of the elm in the Netherlands|date=2007|publisher=Praktijkonderzoek Plant & Omgeving B.V.|location=Wageningen, Netherlands|url=http://edepot.wur.nl/21797|access-date=26 October 2017|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20140928031627/http://edepot.wur.nl/21797|archive-date=28 September 2014|df=dmy-all}} * {{cite journal |last1=Burdekin |first1=D.A. |last2=Rushforth |first2=K.D. |date=November 1996 |others=Revised by J.F. Webber |title=Elms resistant to Dutch elm disease |url=https://www.trees.org.uk/kenticotrees/Trees.org.uk/files/90/90f2d2f6-3d77-459c-8288-d951b0bf9782.pdf |url-status=live |journal=Arboriculture Research Note |location=Alice Holt Lodge, Farnham |publisher=Arboricultural Advisory & Information Service |volume=2/96 |pages=1–9 |issn=1362-5128 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026105302/https://www.trees.org.uk/kenticotrees/Trees.org.uk/files/90/90f2d2f6-3d77-459c-8288-d951b0bf9782.pdf |archive-date=26 October 2017 |access-date=26 October 2017 |df=dmy-all}} * Ware, G. (1995). {{cite journal|author= |title=Little-known elms from China: landscape tree possibilities |journal={{cite web|author= |journal=Journal of Arboriculture|url=http://www.ces.ncsu.edu/fletcher/programs/nursery/metria/metria8/m87.pdf |journal= |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071130221822/http://www.ces.ncsu.edu/fletcher/programs/nursery/metria/metria8/m87.pdf|date=30 November 2007}}|date=November 1995|volume=|issue=|pages=}}. International Society of Arboriculture, Champaign, Illinois, US. * Biggerstaffe, C., Iles, J. K., & Gleason, M. {{cite book|author= |title=Sustainable urban landscapes: Dutch elm disease and disease-resistant elms |location= |publisher=L |year=1999|isbn=}}. SUL-4, Iowa State University * {{cite book |last1=Sticklen |first1=Mariam B. |url=https://books.google.com/books?id=avvxBwAAQBAJ&pg=PA171 |title=Chapter 13: Strategies for the Production of Disease-Resistant Elms |last2=Sherald |first2=James L. |work=Mariam B.; Sherald, James L. (eds.). Dutch Elm Disease Research: Cellular and Molecular Approaches |publisher=Springer-Verlag |year=1993 |isbn=9781461568728 |location=New York |pages=171–183 |lccn=93017484 |oclc=851736058 |access-date=22 November 2019 |via=[[Google књиге|Google Books]]}} * {{cite journal |last1=Newhouse |first1=A. E. |last2=Schrodt |first2=F |last3=Liang |first3=H. |last4=Maynard |first4=C. A. |last5=Powell |first5=W. A. |year=2007 |title=Transgenic American elm shows reduced Dutch elm disease symptoms and normal mycorrhizal colonization |journal=Plant Cell Rep. |volume=26 |pages=977–987 |doi=10.1007/s00299-007-0313-z |pmid=17310333 |number=7 |bibcode=2007PCelR..26..977N |s2cid=21780088}} * Martín-Benito D., Concepción García-Vallejo M., Pajares J. A., López D. 2005. "{{cite web|author= |title=Triterpenes in elms in Spain|url=http://pubs.nrc-cnrc.gc.ca/rp/rppdf/x04-158.pdf |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070628155809/http://pubs.nrc-cnrc.gc.ca/rp/rppdf/x04-158.pdf|date=28 June 2007}}". ''Can. J. For. Res.'' 35: 199–205 (2005) * Pajares, J. A., García, S., Díez, J. J., Martín, D. & García-Vallejo, M. C. 2004. "{{cite web|author= |title=Feeding responses by Scolytus scolytus to twig bark extracts from elms|url=http://www.revicien.net/abstract.php?ID=1712&Revista=7&PHPSESSID=63aad7e1b38034d0dcce46090b63a5c3 |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081007035942/http://www.revicien.net/abstract.php?ID=1712&Revista=7&PHPSESSID=63aad7e1b38034d0dcce46090b63a5c3|date=7 October 2008}}". ''Invest Agrar: Sist Recur For.'' 13: 217–225. * {{cite journal |last1=Martín |first1=JA |last2=Solla |first2=A |last3=Venturas |first3=M |last4=Collada |first4=C |last5=Domínguez |first5=J |last6=Miranda |first6=E |last7=Fuentes |first7=P |last8=Burón |first8=M |last9=Iglesias |first9=S |last10=Gil |first10=L |date=2015-04-01 |title=Seven Ulmus minor clones tolerant to Ophiostoma novo-ulmi registered as forest reproductive material in Spain |journal=IForest - Biogeosciences and Forestry |publisher=Italian Society of Sivilculture and Forest Ecology (SISEF) |volume=8 |issue=2 |pages=172–180 |doi=10.3832/ifor1224-008 |issn=1971-7458 |doi-access=free}} * {{cite web |title=Scientific Name: Ulmus x species |url=http://www.hort.cornell.edu/uhi/outreach/recurbtree/pdfs/08Ulmus%20x.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20081217195926/http://www.hort.cornell.edu/uhi/outreach/recurbtree/pdfs/08Ulmus%20x.pdf |archive-date=17 December 2008 |access-date=26 May 2018}} * Santini A., Fagnani A., Ferrini F., Mittempergher L., Brunetti M., Crivellaro A., Macchioni N., "{{cite web|author= |title=Elm breeding for DED resistance, the Italian clones and their wood properties|url=http://www.inia.es/gcontrec/pub/179-184-(15)-Elm_breeding_1161943564468.pdf |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071026213739/http://www.inia.es/gcontrec/pub/179-184-%2815%29-Elm_breeding_1161943564468.pdf|date=26 October 2007}}". ''Invest Agrar: Sist. Recur. For'' (2004) 13 (1), 179–184. 2004. * Santamour, J., Frank, S. & Bentz, S. (1995). {{cite journal|author= |title=Updated checklist of elm (Ulmus) cultivars for use in North America |journal=Journal of Arboriculture|date=|volume=21|issue=|pages=}}:3 (May 1995), 121–131. International Society of Arboriculture, Champaign, Illinois, US * Smalley, E. B. & Guries, R. P. (1993). {{cite journal|author= |title=Breeding Elms for Resistance to Dutch Elm Disease |journal=Annual Review of Phytopathology|date=|volume=|issue=|pages=}} Vol. 31 : 325–354. Palo Alto, California * {{cite journal |last1=Heybroek |first1=Hans M. |date=1983 |editor-last=Burdekin |editor-first=D.A. |title=Resistant elms for Europe |url=http://www.forestry.gov.uk/pdf/FCBU060.pdf/$FILE/FCBU060.pdf#page=118 |url-status=live |journal=Forestry Commission Bulletin (Research on Dutch Elm Disease in Europe) |location=London |publisher=HMSO |pages=108–113 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170215025124/http://www.forestry.gov.uk/pdf/FCBU060.pdf/$FILE/FCBU060.pdf#page=118 |archive-date=15 February 2017 |number=60 |df=dmy-all}} * {{cite book |last1=Heybroek |first1=H.M. |title=Dutch Elm Disease Research |date=1993 |publisher=Springer-Verlag |isbn=978-1-4615-6874-2 |editor1-last=Sticklen |editor1-first=Mariam B. |location=New York, USA |pages=16–25 |chapter=The Dutch Elm Breeding Program |access-date=26 October 2017 |editor2-last=Sherald |editor2-first=James L. |chapter-url=https://books.google.com/books?id=avvxBwAAQBAJ&pg=PA16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171026164004/https://books.google.co.uk/books?id=avvxBwAAQBAJ&pg=PA16&lpg=PA16 |archive-date=26 October 2017 |url-status=live |df=dmy-all}} * {{cite journal |last1=Mittempergher |first1=L |last2=Santini |first2=A |date=2004 |title=The history of elm breeding |url=http://www.inia.es/gcontrec/Pub/161-177-(14)-The_history_1161943529015.pdf |url-status=live |journal=Investigacion Agraria: Sistemas y Recursos Forestales |volume=13 |issue=1 |pages=161–177 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170211155148/http://www.inia.es/gcontrec/Pub/161-177-(14)-The_history_1161943529015.pdf |archive-date=11 February 2017 |df=dmy-all}} * Martin, J., Sobrina-Plata, J., Rodriguez-Calcerrada, J., Collada, C., and Gil, L. (2018). Breeding and scientific advances in the fight against Dutch elm disease: Will they allow the use of elms in forest restoration? ''New Forests'', 1-33. Springer Nature 2018. [https://doi.org/10.1007/s11056-018-9640-x] {{Литература крај}} {{Taxonbar-lat|from=Q156311}} {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Брестови (породица)|*]] 48ozuo96f0u6h5dhcpmbkdorjintknq 0 4047035 30098691 30088918 2025-06-27T14:31:58Z ~2025-88454 447157 30098691 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 1ytnl8rivys5x84tnr7irkrfl86f67a 30098694 30098691 2025-06-27T14:34:05Z ~2025-88454 447157 30098694 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] bg2c795hgh0hzj8t0miqa94qs14xh70 30098698 30098694 2025-06-27T14:35:03Z ~2025-88454 447157 30098698 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] cyvmd1z8j9jk79aovr24zcpakzil2ug 30098701 30098698 2025-06-27T14:36:20Z ~2025-88454 447157 30098701 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. Физичке величине магнетизације == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 3p6wh640nwgp8jiyeilzy9ypzyl19qa 30098708 30098701 2025-06-27T14:37:33Z ~2025-88454 447157 30098708 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 0irsosdj67xp2vcay48wygrur29jeda 30098717 30098708 2025-06-27T14:41:01Z ~2025-88454 447157 30098717 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 9b52nvpkvt4kxe5iqgn1z8tjy5u0psa 30098720 30098717 2025-06-27T14:41:46Z ~2025-88454 447157 30098720 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] d753x3cufm7ys2e9vdc6d5bffuumez0 30098723 30098720 2025-06-27T14:43:07Z ~2025-88454 447157 30098723 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 3duljwi2l1ts3mxecz27g72u3wnf7pa 30098734 30098723 2025-06-27T14:47:00Z ~2025-88454 447157 30098734 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] l2r6826le8djzr7x7gnguvvest39pzw 30098738 30098734 2025-06-27T14:48:38Z ~2025-88454 447157 30098738 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 9n26z4gvo9qrc6bu6w9m37p483qk4kc 30098742 30098738 2025-06-27T14:49:29Z ~2025-88454 447157 30098742 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] d08xvgi8eyhwkgtp4fgp8u5g0s2n5z2 30098810 30098742 2025-06-27T15:33:10Z ~2025-88454 447157 30098810 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] oq3lvhgn0rtthqn398zs02mloejtz1y 30098812 30098810 2025-06-27T15:37:34Z ~2025-88454 447157 30098812 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 8dq2pzlxa5nzs9n3l3d8orxutcym3jd 30098903 30098812 2025-06-27T17:38:34Z ~2025-88454 447157 30098903 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 0jfwk735abtnxvl57k7w5e9qepp77k1 30098906 30098903 2025-06-27T17:40:57Z ~2025-88454 447157 30098906 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] o7kad4c8p6rl5xxrjz55fbgjto8ugmk 30098909 30098906 2025-06-27T17:43:46Z ~2025-88454 447157 30098909 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] o70xavz7dj3g8nofh95r58fggafibea 30098916 30098909 2025-06-27T17:50:39Z ~2025-88454 447157 30098916 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] jdeapwbbkqzd99ueffg7oe0gr2hby6k 30098922 30098916 2025-06-27T17:56:40Z ~2025-88454 447157 30098922 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте Пермитиција магнетног поља. Мерење непропустљивости поља јесте Пермитивност магнетног поља <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте Апсолутна пермитиција магнетног поља. Мерење непропуштања целог метала јесте Апсолутна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте Релативна пермитиција магнетног поља. Мерење делимичног непропуштања метала јесте Релативна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте Метална пермитиција. Мерење непропустљивости метала јесте Метална пермитивност <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте Апсолутна метална пермитиција. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте Апсолутна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте Релативна метална пермитиција. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте Релативна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте Магнетна индукција <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте Магнетна индуктивност <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте Отпор магнетној индукцији <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте Реманентна магнетна индукција <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитација. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитивност <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна сила <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте Отпор коерцитивној сили <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивно магнетно поље. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна јачина магнетног поља <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] s0784if9xv7u6myhny0z4kw6n3dysmn 30098923 30098922 2025-06-27T17:58:25Z ~2025-88454 447157 30098923 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте Пермитиција магнетног поља. Мерење непропустљивости поља јесте Пермитивност магнетног поља <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте Апсолутна пермитиција магнетног поља. Мерење непропуштања целог метала јесте Апсолутна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте Релативна пермитиција магнетног поља. Мерење делимичног непропуштања метала јесте Релативна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте Метална пермитиција. Мерење непропустљивости метала јесте Метална пермитивност <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте Апсолутна метална пермитиција. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте Апсолутна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте Релативна метална пермитиција. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте Релативна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте Магнетна сусцепција. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте Магнетна индукција <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте Магнетна индуктивност <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте Отпор магнетној индукцији <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте Реманентна магнетна индукција <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитација. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитивност <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна сила <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте Отпор коерцитивној сили <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивно магнетно поље. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна јачина магнетног поља <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива Магнетна ексцитација. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива Магнетна стрикција. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте Магнетна резонанција. На металу и из метала настаје електрицитет. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 9ez9getulolfoyehturln72gks14lhe 30098927 30098923 2025-06-27T18:01:27Z ~2025-88454 447157 30098927 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте Пермитиција магнетног поља. Мерење непропустљивости поља јесте Пермитивност магнетног поља <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте Апсолутна пермитиција магнетног поља. Мерење непропуштања целог метала јесте Апсолутна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте Релативна пермитиција магнетног поља. Мерење делимичног непропуштања метала јесте Релативна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте Метална пермитиција. Мерење непропустљивости метала јесте Метална пермитивност <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте Апсолутна метална пермитиција. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте Апсолутна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте Релативна метална пермитиција. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте Релативна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте Магнетна сусцепција. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте Магнетна индукција <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте Магнетна индуктивност <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте Отпор магнетној индукцији <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте Реманентна магнетна индукција <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитација. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитивност <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна сила <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте Отпор коерцитивној сили <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивно магнетно поље. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна јачина магнетног поља <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива Магнетна ексцитација. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива Магнетна стрикција. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте Магнетна резонанција. На металу и из метала настаје електрицитет. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање је одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља су исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] c3czj9wo5fmg7psq5ikmc4lm68d6w72 30098931 30098927 2025-06-27T18:06:28Z ~2025-88454 447157 30098931 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање''' Пропуштање металног дела магнета јесте Магнетна пермеација. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте Магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте Апсолутна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости целог магнета јесте Апсолутна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте Релативна магнетна пермеација. Мерење пропустљивости дела магнета јесте Релативна магнетна пермеабилност <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. '''Непропуштање''' Магнетно поље не пропушта метал јесте Пермитиција магнетног поља. Мерење непропустљивости поља јесте Пермитивност магнетног поља <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте Апсолутна пермитиција магнетног поља. Мерење непропуштања целог метала јесте Апсолутна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте Релативна пермитиција магнетног поља. Мерење делимичног непропуштања метала јесте Релативна пермитивност магнетног поља <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте Метална пермитиција. Мерење непропустљивости метала јесте Метална пермитивност <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте Апсолутна метална пермитиција. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте Апсолутна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте Релативна метална пермитиција. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте Релативна метална пермитивност <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте Магнетна сусцепција. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте Магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање''' Стварање количине магнетизма у металу јесте Магнетна индукција <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте Магнетна индуктивност <math>{L}_m</math>. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте Отпор магнетној индукцији <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте Реманентна магнетна индукција <math>\mathbf{B}_r</math>. '''Задржавање''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитација. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте Магнетна коерцитивност <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна сила <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте Отпор коерцитивној сили <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивно магнетно поље. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте Коерцитивна јачина магнетног поља <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива Магнетна ексцитација. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива Магнетна стрикција. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте Магнетна резонанција. На металу и из метала настаје електрицитет. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал који се може магнетизовати је '''магнетик''' и метал који се не може магнетизовати је '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте Магнетни отпор. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метали се могу магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати су '''меки магнети'''. Метали који се могу магнетизовати, демагнетизовати, не могу поново магнетизовати су '''тврди магнети'''. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање је одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља је '''полумагнет'''. Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива Магнетна диспареција. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се Магнетна анхистереза. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се Магнетна хистереза. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се Магнетна реманенција или заостали магнетизам. Мера јесте Магнетна реманентност <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива Магнетна перманенција. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља су исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу Магнетни домени. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива Магнетна сатурација. Мера коначне густине јесте засићеност или Магнетна сатуративност <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте Отпор сатурацији <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] ji1ch74um2aof0zg2eyb6l3qtsh6abz 30098933 30098931 2025-06-27T18:09:50Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-88454|~2025-88454]] ([[User talk:~2025-88454|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ранко Николић|Ранко Николић]] 30088918 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. Стварањем и кретањем магнетно својство чини магнет. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] mj215voqk2t9am6c6fyozuitcy2urz2 30098936 30098933 2025-06-27T18:11:51Z ~2025-88454 447157 30098936 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. Стварањем и кретањем магнетно својство чини магнет. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 33hqzx8tdb09p60ws60edfzdeixxwph 30098939 30098936 2025-06-27T18:15:05Z ~2025-88454 447157 30098939 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. Стварањем и кретањем магнетно својство чини магнет. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала јесте [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор јесте узрок, реактиван отпор јесте последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства јесте унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета јесте хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] mj215voqk2t9am6c6fyozuitcy2urz2 30098944 30098939 2025-06-27T18:17:01Z ~2025-88454 447157 30098944 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' јесте појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства је унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 579ho9jir71qm13hvazl38xvgwyki9p 30098946 30098944 2025-06-27T18:19:00Z ~2025-88454 447157 30098946 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} '''Магнетизација''' је појава стварања магнета. У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства је унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] ryy5zslyb9d88hc3w7hkkr4646f0o3g 30099030 30098946 2025-06-27T19:28:20Z ~2025-88454 447157 30099030 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства је унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == {{div col}} * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] {{div col end}} == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] btqtg22gprf5u89zv1dgnwglemibwgs 30099080 30099030 2025-06-27T20:40:43Z ~2025-88454 447157 30099080 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства је унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == * [[Количина магнетизације]] је физичка величина која описује створену количину својства * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Јачина магнетизације]] * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији * [[Магнетни потенцијал]] == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] d4vfj9hqx6y4u5jkmmslnvmsyjo216w 30099083 30099080 2025-06-27T20:41:39Z ~2025-88454 447157 30099083 wikitext text/x-wiki {{Недовољно извора|датум=7. 2019}} {{Електромагнетизам}} У [[classical electromagnetism|класичном електромагнетизму]], магнетизација је [[vector field|векторско поље]] које изражава [[густина|густину]] перманентног или индукованог [[Магнетни момент|магнетног диполног момента]] у магнетичном материјалу. Извор магнетних момената одговорних за магнетизацију могу бити микроскопске [[Електрична струја|електричне струје]] које су резултат кретања [[електрон]]а у [[атом]]има, или [[спин]] електрона или језгра. Нето магнетизација је резултат одговора материјала на спољашње [[магнетно поље]], заједно са свим неуравнотеженим магнетним диполним моментима који могу бити својствени самом материјалу; на пример, у [[феромагнет]]има. Магнетизација није увек униформна унутар тела, већ се [[Gradijent|разликује између различитих тачака]]. Магнетизација такође описује како материјал одговара на примењено магнетно поље, као и начин на који материјал мења магнетно поље, и може се користити за израчунавање [[сила]] које настају из тих интеракција. Она се може упоредити са [[Polarization density|електричном поларизацијом]], која је мера одговарајућег одзива материјала на [[електрично поље]] у [[Електростатика|електростатици]]. Физичари и инжењери обично дефинишу магнетизацију као количину [[Магнетни момент|магнетног момента]] по јединици запремине.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs">{{Cite journal |author = C.A. Gonano |author2 = R.E. Zich |author3 = M. Mussetta |title = Definition for Polarization P and Magnetization M Fully Consistent with Maxwell's Equations |journal = Progress In Electromagnetics Research B |volume = 64 |pages = 83–101 |year = 2015 |url = http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |access-date = 21. 07. 2019 |archive-date = 17. 10. 2020 |archive-url = https://web.archive.org/web/20201017210145/http://www.jpier.org/PIERB/pierb64/06.15100606.pdf |url-status = }}</ref> Она се представља [[Pseudovector|псеудовектором]] -{'''M'''}-. == Дефиниција == Поље магнетизације или '''M'''-поље може се дефинисати према следећој једначини: : <math>\mathbf M=\frac{\mathrm{d}\mathbf m}{\mathrm{d}V}</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{m}</math> елементарни [[магнетни момент]], а ''<math>\mathrm{d}V</math>'' је [[volume element|запремински елемент]]; другим речима, -{'''M'''}--поље је дистрибуција магнетног момента у датом региону или [[многострукост]]и. Ово је боље илустровано следећим односом: : <math>\mathbf m=\iiint \mathbf M\,\mathrm{d}V</math> где је -{'''m'''}- обични магнетни момент, а троструки интеграл означава интеграцију преко запремине. Ово чини -{'''M'''}--поље потпуно аналогним [[Polarization density|електричном поларизационом пољу]], или -{'''P'''}--пољу, које се користи за одређивање [[Диполни момент|електричног диполног момента]] -{'''p'''}- генерисаног сличним регионом или многостранашћу са таквом поларизацијом: : <math>\mathbf P={\mathrm{d}\mathbf p \over \mathrm{d}V},\quad\mathbf p=\iiint \mathbf P\,\mathrm{d}V</math> Где је <math>\mathrm{d}\mathbf{p}</math> елементарни електрични диполни моменат. Ове дефиниције -{'''P'''}- и -{'''M'''}- као „момената по јединичној запремини” су широко прихваћене, иако у неким случајевима могу довести до нејасноћа и парадокса.<ref name="def_P_M_Maxwell_eqs" /> -{'''M'''}--поље се мери у ''[[ампер]]има по [[метар|метру]]'' (-{A/m}-) у [[СИ]] јединицама.<ref>{{cite web|url=http://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|title=Units for Magnetic Properties|publisher=Lake Shore Cryotronics, Inc.|accessdate=10. 06. 2015.|archive-url=https://web.archive.org/web/20190126113735/https://www.lakeshore.com/Documents/Units%20for%20Magnetic%20Properties.PDF|archive-date=26. 01. 2019|url-status=dead}}</ref> == Настајање магнета == Стварањем магнетног својства метал постаје магнет. За настајање магнета потребан је генератор са магнетним статором и металним ротором који се налазе у вакууму. Металан ротор се окреће у обртном променљивом спољашњем магнетном пољу. Обртно магнетно поље јесте поље које се окреће око магнетног статора. Променљиво магнетно поље јесте поље чија се јачина може променити. За покретање магнетног поља и металног ротора потребна је Магнетомоторна сила. Свака мера и сваки отпор имају реалан и имагинаран део. На пример, ако измеримо створену количину у износу од 10 килограма тај део мере је реалан. Имагинарни део поставља питање зашто није створена већа или мања количина. Мери потенцијално већу или мању количину од створене. '''Пропуштање (Пермеација)''' Пропуштање металног дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Магнетна пермеација]]. Метални део магнета пропушта магнетно поље. Мерење пропустљивости магнета јесте [[Магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnet}</math>. Цео магнет пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости целог магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a magnet}</math>. Магнет делимично пропушта и не пропушта поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеација]]. Мерење пропустљивости дела магнета јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна магнетна пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r magnet}</math>. Пропуштање спољашњег магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеација магнетног поља]]. Спољашње магнетно поље пропушта метал. Мерење пропустљивости магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Пермеабилност магнетног поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеација поља]]. Мерење магнетног поља да пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{a polje}</math>. Поље пропушта исту густину целог метала или различиту густину целог метала. Магнетно поље делимично пропушта метал јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеација поља]]. Мерење делимичног пропуштања метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна пермеабилност поља]] <math>\mathbf{\mu}_\text{r polje}</math>. Поље делимично пропушта исту густину метала или различиту густину метала. Пропуштање унутрашње структуре метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеација]]. Метал пропушта спољашње магнетно поље. Мерење пропустљивости метала јесте [[Магнетна пермеабилност|Метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_\text{metal}</math>. Цео метал пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеација]]. Мерење површине целог метала да пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Апсолутна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_a</math>. Цео метал пропушта исту густину поља или различиту густину поља. Метал делимично пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеација]]. Мерење делимичног пропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермеабилност|Релативна метална пермеабилност]] <math>\mathbf{\mu}_r</math>. Метал делимично пропушта исту густину поља или различиту густину магнетног поља. '''Непропуштање (Пермитиција)''' Магнетно поље не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропустљивости поља јесте [[Пермитивност магнетног поља]] <math>{\varepsilon}_\text{magnetno polje}</math>. Магнетно поље не пропушта цео метал јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитиција магнетног поља]]. Мерење непропуштања целог метала јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{a polje}</math>. Магнетно поље делимично не пропушта метал јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитиција магнетног поља]]. Мерење делимичног непропуштања метала јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна пермитивност магнетног поља]] <math>\mathbf{\varepsilon}_\text{r polje}</math>. Магнетно поље не пролази кроз метал. Метал не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Метална пермитиција]]. Мерење непропустљивости метала јесте [[Метална пермитивност]] <math>{\varepsilon}_\text{metal}</math>. Метал не пропушта цело магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитиција]]. Мерење непропуштања целог магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Апсолутна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_a</math>. Метал делимично не пропушта магнетно поље јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитиција]]. Мерење делимичног непропуштања магнетног поља јесте [[Магнетна пермитивност|Релативна метална пермитивност]] <math>\mathbf{\varepsilon}_r</math>. '''Осетљивост (Сусцепција)''' Да ли је могућа магнетизација у пољу описује Сусцепција. Осетљивост магнетог поља на магнетизацију метала јесте [[Магнетна сусцептибилност|Магнетна сусцепција]]. Мерење осетљивости магнетог поља на метал јесте [[Магнетна сусцептибилност]] <math>\mathcal{X}_\text{magnet}</math>. Осетљивост зависи од масе метала и масе магнетног поља. Маса метала или поља је производ моларности, количине честица у металу или пољу и запремине метала или поља. Масена магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mass magnet}</math> јесте осетљивост масе поља на метал. Моларна магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{mol magnet}</math> јесте осетљивост моларне количине поља на метал. Запреминска магнетна сусцептибилност <math>\mathcal{X}_\text{v magnet}</math> јесте запреминa поља у металу. '''Стварање (Индукција)''' Стварање количине магнетизма у металу јесте [[Магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}</math>. Магнетна индукција јесте збир стварања намагнетисаности и стварања магнетног поља. Магнетно поље у којем настаје магнет је индукционо магнетно поље. Мерење створене количине магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Магнетна индуктивност]] <math>{L}_m</math>. Реалан део индуктивности јесте мерење створене намагнетисаности и мерење створеног магнетног поља. Имагинаран део индуктивности јесте мерење зашто није створена већа или мања количина намагнетисаности од створене количине и мерење зашто није створена већа или мања количина магнетног поља од створене. Оно што тежи да спречи стварање магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Отпор магнетној индукцији]] <math>{U}_\text{B}</math>. Реалан део отпора магнетној индукцији јесте реактанса отпор стварању намагнетисаности и релуктанса отпор стварању магнетног поља. Имагинаран део отпора магнетној индукцији јесте отпор стварању веће или мање количине намагнетисаности од створене и отпор стварању веће или мање количине магнетног поља од створене. Део магнетизма који остаје у магнету након индукције јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индукција]] <math>\mathbf{B}_r</math>. Мерење индукционог дела магнетизма јесте [[Магнетна индукција|Реманентна магнетна индуктивност]] <math>{L}_\text{rm}</math>. '''Задржавање (Коерцитација)''' Створени магнетизам се зове индукциони магнетизам, ако нестаје мора се задржати да остане. Појава задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитација]]. Мерење задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна коерцитивност]] <math>{C}</math>. Сила задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна сила]] <math>{F}_C</math>. Отпор сили задржавања индукционог магнетизма јесте [[Магнет|Отпор коерцитивној сили]] <math>{U}_\text{Fc}</math>. Када изађе из поља у коме настаје, индукциони магнетизам нестаје. Магнетно поље у коме се задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивно магнетно поље]]. Повећањем јачине магнет не може изаћи из поља. Јачина поља задржава индукциони магнетизам јесте [[Магнет|Коерцитивна јачина магнетног поља]] <math>{H}_C</math>. '''Нестајање''' Нестајање створене количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедукција]]. Мерење нестале количине магнетизма јесте [[Магнет|Магнетна дедуктивност]]. Метал и магнетно поље имају невидљиву унутрашњу структуру коју чине честице. Магнетизација зависи од унутрашње структуре метала и магнетног поља. Метали се разликују према њиховој унутрашњој структури. Обични метали имају унутрашњу структуру за привлачење, ротирање у магнетном пољу, стварање и нестајање магнетног својства. Мали број метала има структуру за привлачење, ротирање, стварање и није могућа демагнетизација. Неки метали за привлачење и ротирање (није могућа магнетизација), а неке само за привлачење и не могу се окретати у пољу због унутрашње структуре. Честице метала и честице магнетног поља јесу пропустљиве (пермеабилне), крећу се једна кроз другу стварајући магнетно својство које чине нове честице. Појава се назива [[Магнетна ексцитација]]. На тај начин метал постаје магнет. Пропустљивост зависи од унутрашње структуре честица метала и поља. Већа пропустљивост подразумева већу осетљивост (сусцептибилност) честица. Ако су честице пропустљивије брже се привлачи метал и већа је брзина обртаја метала. Честице метала и честице магнетног поља јесу статичне, њих није могуће покренути јер се налазе у валентној зони. Ове две врсте честица стварају намагнетисаност честица метала. Честице магнетног поља и намагнетисане честице метала стварају магнет. Новостворене честице које чине магнет јесу статичне и динамичне јер се налазе у проводној зони метала. Статичне честице стварају намагнетисање, а динамичне честице стварају магнетно поље. Брзина кретања честица јесте стална. Поље се индукује (настаје) у вакууму због могућности неограничене индукције. Магнетно поље може бити привлачно, одбојно, привлачно и одбојно, непробојно. Метал у магнетном пољу исијава и постаје заштићенији од корозије. Под утицајем магнетног поља метал мења димензије. Појава се назива [[Магнетострикција|Магнетна стрикција]]. Метал осцилује у пољу. Амплитуда осциловања која се не може повећати и због које настаје ломљење јесте [[Магнетна резонанција]]. На металу и из метала настаје [[електрицитет]]. Електрицитет се назива видљива струја. Може бити статичан или динамичан и краткотрајан или дуготрајан. Статички електрицитет се појављује криволинијски, динамички електрицитет се креће криволинијски у више смерова. == Подела магнетизације == Према магнетизацији метал се може магнетизовати '''магнетик''', метал не може магнетизовати '''димагнетик'''. Немогућност магнетизације материјала је [[Магнетни отпор]]. Отпор може бити активан и реактиван. Активан отпор је узрок, реактиван отпор је последица дешавања радње. Према магнетизацији и демагнетизацији метал се може магнетизовати, може се демагнетизовати - метал се може магнетизовати, демагнетизовати и поново магнетизовати '''меки магнети''' - метал се може магнетизовати, демагнетизовати, не може поново магнетизовати '''тврди магнети''' и метал се може магнетизовати, не може демагнетизовати. Магнетизација према стварању магнетног својства је унутрашња и спољашња. Унутрашње и спољашње стварање јесте одвојено. Унутрашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета без магнетног поља (полумагнет). Својство које настаје у металу, узрок је лепљења метала. Појава се назива [[Намагнетисање]]. Физичка величина јесте намагнетисаност. Спољашње стварање магнетног својства подразумева стварање магнета са магнетним пољем. Када намагнетисаност не постоји, метал у пољу додирује магнет. Стварање магнетног поља у металу јесте унутрашњи део и око метала спољашњи део магнетног поља. Према трајању магнетизма постоје '''привремени магнети''' и '''стални магнети'''. Метал постаје магнетичан у пољу, а губи магнетичност изван поља. Ова појава јесте Магнетна инфлуенција. Привремен магнет јесте магнет чије својство количински и временски нестане или нестаје када изађе из поља. Појава се назива [[Магнетна диспареција]]. Тренутни настанак и нестанак магнетизма назива се [[Магнетна анхистереза]]. Настајање и нестајање магнетизма са кашњењем назива се [[Магнетна хистереза]]. Цело својство које нестане у магнету након демагнетизације назива се [[Магнетна тоталенција]]. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје. Појава се зове Анхистеретична тоталенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, цело својство нестане или нестаје након одређеног времена. Појава се зове Хистеретична тоталенција. Део својства који остане у магнету након диспареције или демагнетизације назива се [[Магнетна реманенција]] или заостали магнетизам. Мера јесте [[Магнетна реманентност]] <math>{R}</math>. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје. Појава јесте Анхистеретична реманенција. Ако магнет изађе из магнетног поља, део својства нестане или нестаје након одређеног времена. Појава јесте Хистеретична реманенција. Магнетна хистереза јесте статична, динамична, еластична и електрична. Статична хистереза јесте успорено настајање или нестајање статичног магнетизма у магнетним доменима. Динамична хистереза јесте успорено настајање или нестајање динамичног магнетизма. Еластична хистереза јесте успорено враћање димензија метала у почетно стање након савијања или истезања. Електрична хистереза јесте успорено стварање и нестајање статичког електрицитета. Сталан магнет јесте магнет чије својство стално постоји. Појава се назива [[Магнетна перманенција]]. Ако не може изгубити својство демагнетизацијом, сталан магнет се назива супермагнет. Према интензитету (јачини) магнетног својства око метала постоје '''јаки магнети''' и '''слаби магнети'''. Јаки магнети имају јаче магнетног поља, а слаби магнети слабије магнетно поље. Због јаче магнетизације јача је намагнетисаност и снажније се залепљује метал за полумагнет и спорије клизи по подлози. Тотална намагнетисаност јесте највећа количина непропустљивих честица које чине полумагнет. Ако она постоји метал се не може одлепити. Магнетизација према густини магнетизма око магнета је хомогена или хетерогена. Хомогена магнетна поља јесу исте густине, а хетерогена магнетна поља различите густине. Области у магнетним материјалима у којима је магнетизација неравномерна јесу [[Магнетни домени]]. Границе магнетних домена јесу доменски зидови. Пропусне честице се стварају једна у другој до засићења. Коначна густина магнетизма се назива [[Магнет|Магнетна сатурација]]. Мера коначне густине јесте засићеност или [[Магнет|Магнетна сатуративност]] <math>{S}</math>. Оно што спречава стварање коначне густине магнетизма јесте [[Магнет|Отпор сатурацији]] <math>{U}_S</math>. Изнад границе засићења стварају се непропустљиве честице. На тај начин настаје непробојно магнетно поље. Стварање пропустљивијих честица у једној непропустљивој честици настаје друга непропустљива честица. Ова појава јесте [[Магнетни притисак]]. Према количини магнетног својства у металу и око метала јесте тотална или апсолутна. Коначна или тотална магнетизација јесте стварање коначне количине магнетизма у металу. Апсолутна или бесконачна магнетизација јесте коначна количина у металу и бесконачна изван метала. Због ње није могућа сатурација. За мерење магнетизације у магнетном материјалу користи се уређај [[магнетометар]]. == Физичке величине магнетизације == * [[Тотална магнетизација]] је физичка величина која описује сатурацију, највећу ограничену количину својства магнета у вакууму * [[Апсолутна магнетизација]] је физичка величина која описује неограничену количину својства магнета изван вакуума * [[Брзина магнетизације]] је физичка величина која описује брзину кретања магнетног својства и она је константа * [[Време магнетизације]] је физичка величина која описује када ће се створити магнетно својство (време стварања) * [[Магнетна резистенција]] је физичка величина која описује отпор метала магнетизацији == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] n3c57qddhumh92jt9fec6x6r51nqg8x 0 4048600 30099040 29581789 2025-06-27T19:39:58Z ~2025-88454 447157 30099040 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} '''Магнетодинамика''' је наука о кретању магнетизма.<ref>{{cite book |title= An Introduction to Magnetohydrodynamics |series= Cambridge Texts in Applied Mathematics |url= |author= P. A. Davidson |publisher= Cambridge University Press |edition= 1st |date= 2001-03-05 |language= english |isbn= 0521794870}}</ref> == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са ваздушним језгром''' Линије кружећи великом брзином у ваздушном језгру нестају. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. '''Торус са магнетним ваздушним језгром''' '''Торус са вакуумски језгром''' '''Торус са магнетним вакуумским језгром''' === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Линије флукса излазе из језгра изнад и испод намотаја. Део линија флукса изнад додирују линије испод намотаја стварајући круг. Ова појава јесте Магнетно цурење (Magnetic leakage). Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). У унутрашњем процепу густина магнетног флукса је велика. Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). Велики број линија значи повећање количине флукса, а избочење линија значи смањење густине магнетног флукса у ваздушном отвору. Фрингинг зависи од висине, ширине, дужине и пропустљивости ваздушног процепа. Да би се густина флукса смањила, дужина ваздушног процепа мора бити мања. Ефекат фрингинга може се занемарити ако је дужина ваздушног јаза врло мала у поређењу са његовом ширином. Линије магнетног поља се искривљују ударајући у зид непропустљивог метала. Ова појава јесте Магнетно искривљење (Magnetic shielding). == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] s5m0n25rhjwryb5rkgvlrd9knfk8i3w 30099086 30099040 2025-06-27T20:43:26Z ~2025-88454 447157 30099086 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} '''Магнетодинамика''' је наука о кретању магнетизма.<ref>{{cite book |title= An Introduction to Magnetohydrodynamics |series= Cambridge Texts in Applied Mathematics |url= |author= P. A. Davidson |publisher= Cambridge University Press |edition= 1st |date= 2001-03-05 |language= english |isbn= 0521794870}}</ref> == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са ваздушним језгром''' Линије кружећи великом брзином у ваздушном језгру нестају. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Линије флукса излазе из језгра изнад и испод намотаја. Део линија флукса изнад додирују линије испод намотаја стварајући круг. Ова појава јесте Магнетно цурење (Magnetic leakage). Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). У унутрашњем процепу густина магнетног флукса је велика. Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). Велики број линија значи повећање количине флукса, а избочење линија значи смањење густине магнетног флукса у ваздушном отвору. Фрингинг зависи од висине, ширине, дужине и пропустљивости ваздушног процепа. Да би се густина флукса смањила, дужина ваздушног процепа мора бити мања. Ефекат фрингинга може се занемарити ако је дужина ваздушног јаза врло мала у поређењу са његовом ширином. Линије магнетног поља се искривљују ударајући у зид непропустљивог метала. Ова појава јесте Магнетно искривљење (Magnetic shielding). == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 70tu7dxpwkh2q04mn0njd7gtihaveeh 30099087 30099086 2025-06-27T20:44:10Z ~2025-88454 447157 30099087 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са ваздушним језгром''' Линије кружећи великом брзином у ваздушном језгру нестају. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Линије флукса излазе из језгра изнад и испод намотаја. Део линија флукса изнад додирују линије испод намотаја стварајући круг. Ова појава јесте Магнетно цурење (Magnetic leakage). Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). У унутрашњем процепу густина магнетног флукса је велика. Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). Велики број линија значи повећање количине флукса, а избочење линија значи смањење густине магнетног флукса у ваздушном отвору. Фрингинг зависи од висине, ширине, дужине и пропустљивости ваздушног процепа. Да би се густина флукса смањила, дужина ваздушног процепа мора бити мања. Ефекат фрингинга може се занемарити ако је дужина ваздушног јаза врло мала у поређењу са његовом ширином. Линије магнетног поља се искривљују ударајући у зид непропустљивог метала. Ова појава јесте Магнетно искривљење (Magnetic shielding). == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] g1g0dv1qnxv538xqf4rtttuwegusoig 30099096 30099087 2025-06-27T20:54:06Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-88454|~2025-88454]] ([[User talk:~2025-88454|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:FelixBot|FelixBot]] 29581789 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} '''Магнетодинамика''' је наука о кретању магнетизма.<ref>{{cite book |title= An Introduction to Magnetohydrodynamics |series= Cambridge Texts in Applied Mathematics |url= |author= P. A. Davidson |publisher= Cambridge University Press |edition= 1st |date= 2001-03-05 |language= english |isbn= 0521794870}}</ref> Кретање магнетизма (линија магнетног поља) у колу чини магнетну струју. Елементи магнетног кола јесу релуктор, пермеатор, резистор (отпорник), индуктор, капацитор (кондензатор), мемристор, кондуктор (проводник), реманентор, сусцептор, пермитор, жиратор, транзистор, трансформатор, изолатор, циркулатор, генератор (извор). == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са ваздушним језгром''' Линије кружећи великом брзином у ваздушном језгру нестају. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. '''Торус са магнетним ваздушним језгром''' '''Торус са вакуумски језгром''' '''Торус са магнетним вакуумским језгром''' === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Линије флукса излазе из језгра изнад и испод намотаја. Део линија флукса изнад додирују линије испод намотаја стварајући круг. Ова појава јесте Магнетно цурење (Magnetic leakage). Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). У унутрашњем процепу густина магнетног флукса је велика. Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). Велики број линија значи повећање количине флукса, а избочење линија значи смањење густине магнетног флукса у ваздушном отвору. Фрингинг зависи од висине, ширине, дужине и пропустљивости ваздушног процепа. Да би се густина флукса смањила, дужина ваздушног процепа мора бити мања. Ефекат фрингинга може се занемарити ако је дужина ваздушног јаза врло мала у поређењу са његовом ширином. Линије магнетног поља се искривљују ударајући у зид непропустљивог метала. Ова појава јесте Магнетно искривљење (Magnetic shielding). == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] 2ewgkfyvvdapcztkodjqxqqino6vnfx 30099113 30099096 2025-06-27T21:18:55Z ~2025-88454 447157 30099113 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} '''Магнетодинамика''' је наука о кретању магнетизма.<ref>{{cite book |title= An Introduction to Magnetohydrodynamics |series= Cambridge Texts in Applied Mathematics |url= |author= P. A. Davidson |publisher= Cambridge University Press |edition= 1st |date= 2001-03-05 |language= english |isbn= 0521794870}}</ref> Кретање магнетизма (линија магнетног поља) у колу чини магнетну струју. Елементи магнетног кола јесу релуктор, пермеатор, резистор (отпорник), индуктор, капацитор (кондензатор), мемристор, кондуктор (проводник), реманентор, сусцептор, пермитор, жиратор, транзистор, трансформатор, изолатор, циркулатор, генератор (извор). == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са ваздушним језгром''' Линије кружећи великом брзином у ваздушном језгру нестају. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. '''Торус са магнетним ваздушним језгром''' '''Торус са вакуумски језгром''' '''Торус са магнетним вакуумским језгром''' === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). Велики број линија значи повећање количине флукса, а избочење линија значи смањење густине магнетног флукса у ваздушном отвору. Фрингинг зависи од висине, ширине, дужине и пропустљивости ваздушног процепа. == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] n7q4h8zdjoci9xonmsy40sdvp8w8c54 30099115 30099113 2025-06-27T21:19:46Z ~2025-88454 447157 30099115 wikitext text/x-wiki {{Електромагнетизам}} '''Магнетодинамика''' је наука о кретању магнетизма.<ref>{{cite book |title= An Introduction to Magnetohydrodynamics |series= Cambridge Texts in Applied Mathematics |url= |author= P. A. Davidson |publisher= Cambridge University Press |edition= 1st |date= 2001-03-05 |language= english |isbn= 0521794870}}</ref> Кретање магнетизма (линија магнетног поља) у колу чини магнетну струју. Елементи магнетног кола јесу релуктор, пермеатор, резистор (отпорник), индуктор, капацитор (кондензатор), мемристор, кондуктор (проводник), реманентор, сусцептор, пермитор, жиратор, транзистор, трансформатор, изолатор, циркулатор, генератор (извор). == Магнетно коло == === Соленоид === Соленоид се састоји од намотаја кроз којег пролази струја и магнета. Када магнет уђе у круг намотаја повећава се број линија флукса. === Торус === '''Торус са гвозденим језгром''' Око торусног калема налази се намотај кроз који протиче струја. Променом струје мења се магнетни флукс. Јачина струје и брзина кретања тороидалног магнетног поља проширују торус и издужују линије флукса. Магнетно поље у торусу од хомогеног, густог постаје хетерогено, ретко. '''Торус са магнетним језгром''' Торус је кружни калем који се састоји од намотаја и магнетног језгра са унутрашњим магнетним пољем. Кроз намотај око језгра протиче струја. Сабијањем намотаја повећава се индуктивност, а раздвајањем смањује. Око намотаја торус кружи у магнетном пољу. Линије флукса кружећи великом брзином у пољу се скупљају, а торус се сужава. '''Торус са ваздушним језгром''' '''Торус са вакуумски језгром''' '''Торус са магнетним вакуумским језгром''' === Калем или завојница === Магнетно коло се састоји од магнетног језгра са два процепа кроз који се креће магнетни флукс и једног или више намотаја кроз који протиче стална струја. Струја у намагнетисаном језгру ствара магнетно поље. Стална струја ствара сталан флукс. Променљива струја ствара динамичан флукс. У језгру се креће унутрашње магнетно поље или унутрашњи флукс, око намотаја настаје статичан спољашњи флукс. Укупан флукс је једнак збиру статичног спољашњег флукса око намотаја и динамичног унутрашњег флукса у језгру и процепима. Вакуумски процеп се налази у гвозденом магнетном језгру и линије се морају кретати кроз вакуум. Због отпора на излазу неке линије не улазе у вакуумски процеп. Због отпора у вакууму линије се споро крећу. Од великог броја настаје мали број линија магнетног флукса јер се линије скупљају у вакуумском процепу унутар језгра. Ова појава јесте Магнетна празнина (Magnetic vacuum). Ако је прекид гвозденог језгра споља (ваздушни процеп), линије магнетне индукције морају кретати кроз ваздух јер се не могу прекинути. Због велике отпорност линије са закашњењем излазе из магнетног језгра. Од једне линије настају више линија флукса. Магнетне линије флукса се одбијају док пролазе кроз ваздушни процеп. Када линије флукса прелазе у ваздушни отвор оне имају тенденцију да се избоче напољу. Ова појава је позната као Магнетна граница (Magnetic fringing). == Физичке величине магнетног кола == ;Физичке величине {{div col}} *Магнетопокретачка сила :<math> \mathcal{F} = \Phi \mathcal{R} ,</math> *Магнетни флукс :<math>\Phi_m = \int \!\!\!\! \int_S \mathbf{B} \cdot \operatorname{d}\mathbf S</math> *Магнетна релуктанса :<math>\mathcal{R} = \frac{\mathcal{F}}{\Phi}</math> :или :<math>\mathcal{R}=\frac{l}{\mu \cdot {A}}</math> *Магнетна пермеанса :<math>\mathcal{P} = \frac{1}{\mathcal{R}}</math> :или :<math>\mathcal{P} = \frac{\Phi_B}{NI}</math> *Магнетна резистанса :<math>P = r_\mathrm{M} I_\mathrm{M}^2</math> *Магнетна импеданса :<math>z_\mathrm{M} = \frac{N}{I_\mathrm{M}} = \frac{N_\mathrm{m}}{I_\mathrm{Mm}}</math> *Магнетна индуктанса :<math>x_\mathrm{L} = \omega L_\mathrm{M}</math> *Магнетна капаситанса :<math>C_\mathrm{M} = \mu_\mathrm{r} \mu_0\frac{S}{l}</math> *Магнетна мемристанса :<math>M(q)=\frac{\mathrm d\Phi_m}{\mathrm dq} </math> *Магнетна кондуктанса :<math>\Lambda=\mu \cdot \frac{S}{l}</math> *Магнетна реманенса *Магнетна сусцептанса :<math>\mathcal{X} = \frac{M}{\mathcal{H}}</math> *Магнетна пермитанса *Магнетна реактанса {{div col end}} ; Амперов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F} = N I</math> ; Омов закон за магнетно коло :<math>\mathcal{F}=\Phi \mathcal{R}</math> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{клица-fizika}} {{Подножје}} [[Категорија:Магнетизам]] sknpuoplls0wrwvqz1t3hlmwn647x6u 0 4069760 30099216 30097920 2025-06-27T22:28:52Z Radun Balšić 314181 30099216 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cephalic index.svg|300px|мини|Kranijalni indeks lobanje, gledano odozgo.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/science/cephalic-index|title=Cephalic index {{!}} anatomy|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-01-30}}</ref>]] '''Kranijalni indeks''' ili '''cefalični indeks''' (akronim '''CI''' —'''C'''ephalic '''i'''ndex) je numerička vrednost koja omogućava [[Морфологија (биологија)|morfološku]] procenu i numeričku ekspresiju oblika [[Лобања|kranijum]]a.<ref name="77." >Martin R, Saller K. Lehrbuch der Anthropologie. Vol I-IV. Stuttgart: Fischer; 1957.</ref><ref>M. S. Greenberg, ''Handbook of Neurosurgery'', Thieme Medical, New York, NY, USA, 2001.</ref> Jednostavno merenje kranijalnog indeksa, danas omogućava [[kompjuter]]izovana [[tomografija]], uz klinički prihvatljiva odstupanja.<ref>Waitzman AA, Posnick JC, Armstrong DC, Pron GE. {{cite journal|author= |title=Craniofacial skeletal measurements based on computed tomography: Part I. Accuracy and reproducibility |journal=Cleft Palate Craniofac J |date=1992|volume=29|issue=|pages=112–17}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://radiopaedia.org/articles/cephalic-index|title=Cephalic index {{!}} Radiology Reference Article {{!}} Radiopaedia.org|last=Weerakkody|first=Yuranga|website=Radiopaedia|language=en-US|access-date=2021-01-30}}</ref> == Način izračunavanja -{CI}- == Kranijalni indeks se izračunava kao količnik između maksimalne širine glave (EU-EU) i njene maksimalne dužine (GL-OP)pomnožen sa 100:<ref>B. R. Collett, C. L. Heike, I. Atmosukarto, J. R. Starr, M. L. Cunningham, and M. L. Speltz, {{cite journal|author= |title=Longitudinal, three-dimensional analysis of head shape in children with and without deformational plagiocephaly or brachycephaly, |journal=Journal of Pediatrics |date=|volume=160|issue=4|pages=673–678}} , 2012.</ref><ref>J. Frühwald, K. A. Schicho, M. Figl, T. Benesch, F. Watzinger, and F. Kainberger, {{cite journal|author= |title=Accuracy of craniofacial measurements: computed tomography and three-dimensional computed tomography compared with stereolithographic models, |journal=Journal of Craniofacial Surgery |date=|volume=19|issue=1|pages=22–26}} , 2008.</ref> ::::<math>\mathbf{CI} \left[\frac{EU-EU}{GL-OP}\right]</math> '''x <big>100</big>''', u kojoj je:<ref name=":0" /> :'''Maksimalna širina glave (Eu – Eu)''' - ''maksimalni biparijetalni dijametar glave izmeren između njenih najprominentnijih lateralnih tačaka (eurion, Eu).''<ref name=":0" /> :'''Maksimalna dužina glave (Gl – Op)''' - ''maksimalni okcipitofrontalni dijametar glave izmeren između najprominentnijih tačaka čela (glabella, Gl) i potiljka (opisthocranion, Op).''<ref name=":0" /> == Normalne vrednosti -{CI}- == [[Датотека:PSM V59 D404 Cephalic indexes of skull shapes.png|300px|мини|'''CI i oblik lobanje''' — Duga (levo) - CI 71,4; visoka (u sredini) - CI 81; široka (desno) - CI 85.<ref>E. S. Crelin, ''Functional Anatomy of the Newborn'', New Haven, Yale University Press, London, UK, 1973.</ref>]] [[Датотека:PSM V50 D602 World cephalic index map.jpg|300px|мини|Kranijalni indeks na karti sveta iz 1896.]] Normalna vrednost kranijalnog indeksa varira u zavisnosti od [[Расе (људска категоризација)|rasne]] pripadnosti,<ref>{{cite journal|author=Koizumi T, Komuro Y, Hashizume K, Yanai A |date=2010|title=Cephalic index of Japanese children with normal brain development|journal=J Craniofac Surg |volume=21|issue=5|pages=1434—7}}.</ref> koja se može odrediti koristeći se morfologijom kranijuma, na osnovu numerički vrednosti kranijalnog indeksa, prikazanih na ovoj tabeli:<ref name="77." /><ref>Deniker J. Races of Man. London: The Walter Scott Publishing Co; 1913.</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.hindawi.com/journals/tswj/2014/502836/|title=Cephalic Index in the First Three Years of Life: Study of Children with Normal Brain Development Based on Computed Tomography|last=Likus|first=Wirginia|last2=Bajor|first2=Grzegorz|date=2014-02-04|website=The Scientific World Journal|language=en|access-date=2021-01-30|last3=Gruszczyńska|first3=Katrzyna|last4=Baron|first4=Jan|last5=Markowski|first5=Jarosław|last6=Machnikowska-Sokołowska|first6=Magdalena|last7=Milka|first7=Daniela|last8=Lepich|first8=Tomasz}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.cappskids.org/cephalic-index-what-do-the-numbers-mean/|title=CEPHALIC INDEX – WHAT DO THE NUMBERS MEAN?|last=|first=|date=|website=|language=en|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=30. 1. 2021}}</ref> <center>'''Klasifikacija anatomskih kranijalnih tipova.'''<ref>E. J. van Lindert, F. J. Siepel, H. Delye et al., {{cite journal|author= |title=Validation of cephalic index measurements in scaphocephaly, |journal=Child's Nervous System |date=|volume=29|issue=6|pages=1007–1014}} , 2013.</ref><ref>L. G. Farkas, J. C. Posnick, and T. M. Hreczko, {{cite journal|author= |title=Anthropometric growth study of the head, |journal=The Cleft Palate-Craniofacial Journal |date=|volume=29|issue=4|pages=303–308}} , 1992.</ref><ref>T. Koizumi, Y. Komuro, K. Hashizume, and A. Yanai, {{cite journal|author= |title=Cephalic index of Japanese children with normal brain development, |journal=Journal of Craniofacial Surgery |date=|volume=21|issue=5|pages=1434–1437}} , 2010.</ref> {| class="wikitable" |- !Kranijalni tip!! Kranijalni indeks |- |Ultradolihocefalija (ultradolihokranija) ||< 64,9 |- |Hiperdolihocefalija (hiperdolihokranija) ||65,0 - 69,9 |- |Dolihocefalija (dolihokranija)|| 70,0 - 74,9 |- |Mezocefalija (mezokranija)|| 75,0 - 79,9 |- |Brahicefalija (brahikranija)||80,0 - 84,9 |- |Hiperbrahicefalija (hiperbrahikranija)||85,0 - 89,5 |- |Ultrabrahicefalija (ultrabrahikranija)|| > 90 |} </center> Kranijalni indeks daje predstavu o obliku glave [[fetus]]a. Može se menjati u različitim situacijama kao što su: * brahijalna prezentacija * prisutnost blizanačke trudnoće Uobičajeni raspon CI je promenljiv u zavisnosti od različitih izvora i različitih demografskih grupa.<ref>S. Standring, Ed., ''Gray's Anatomy. The Anatomical basis of Clinical Practice'', Churchill Livingstone, Elsevier, 40th edition, 2008.</ref> Kao srednja vrednost CI najčešće se uzima 78 (raspon 74-83).<ref>Gray DL, Songster GS, Parvin CA et-al. Cephalic index: a gestational age-dependent biometric parameter. {{cite journal|author= |date=1989 |title= |journal=Obstet Gynecol |volume=74|issue=4|pages=600–3}}.</ref><ref>Merz E, Bahlmann F. Ultrasound in obstetrics and gynecology. Thieme Medical Publishers. (2005) ISBN:1588901475. Read it at Google Books - Find it at Amazon</ref> == Značaj == Kranijalni indeks, predstavlja značajan parametar u dijagnostici jer zajedno sa drugim pokazateljima može ulazati na postojanje nekih kongenitalnih anomalija ploda još u prenatalnom periodu koje postoje kod [[Хромозомске аберације|aneuploidija]].<ref>C. L. Bendon, F. B. Sheerin, S. A. Wall, and D. Johnson, “The relationship between scaphocephaly at the skull vault and skull base in sagittal synostosis,” ''Journal of Cranio-Maxillofacial Surgery'', 2013.View at: Publisher Site | Google Scholar</ref><ref>M. M. Cohen Jr. and R. E. Maclean, Eds., {{cite book|author= |title=Craniosynostosis: Diagnosis, Evaluation and Management|location= |publisher=Oxford University Press |year= |isbn=}}, New York, NY, USA, 2000.</ref> Najčešće morfološke anomalije oblika glavice ploda sa teških posledicama po život i zdravlje ploda su [[mikrocefalija]] ili [[hidrocefalus]], ali ne sme se zanemariti ni postojanje brahicefalije niti dolihocefalije, koje iako manje značajne u pogledu težine postojanja mogućeg oštećenja ploda mogu imati značajnu ulogu u predikciji hromozomskih aberacija ploda.<ref>B. L. Hutchison, L. A. Hutchison, J. M. Thompson, and E. A. Mitchell, {{cite journal|author= |title=Plagiocephaly and brachycephaly in the first two years of life: a prospective cohort study, |journal=Pediatrics |date=|volume=114|issue=4|pages=970–980}} , 2004.View at: Publisher Site | Google Scholar</ref> {{citiranje|Tako npr. vrednost kranijalnog indexa ispod 75% upućuje na postojanje dolihocefalije (izdužene glavice) koja ređe ukazuje na postojanje hromozomskih aberacija već češće postoji izolovano kao posledica nepravilnog položaja glavice ploda.|}} == Reference == {{reflist}} == Literatura == * {{cite book|author=Mirko Kolarski|title=Prenatalni ultrazvučni skrining drugog trimestra trudnoće u predikciji Daunovog sindroma |location= |publisher= |year= |isbn= }}, doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2016. == Spoljašnje veze == * [https://radiopaedia.org/articles/cephalic-index -{Cephalic index}-] {{en}} {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Кранијални индекс}} [[Категорија:Антропологија]] [[Категорија:Неурологија]] o1hitncmvu00whrrdwj8vvtt4vje44u 30099382 30099216 2025-06-28T07:48:36Z KrleNS 313903 Alter: issue, title, date, pages, template type. Add: doi-access, pages, journal, pmc, pmid, doi, authors 1-7. Removed parameters. Some additions/deletions were parameter name changes. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099382 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Cephalic index.svg|300px|мини|Kranijalni indeks lobanje, gledano odozgo.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/science/cephalic-index|title=Cephalic index {{!}} anatomy|website=Encyclopedia Britannica|language=en|access-date=2021-01-30}}</ref>]] '''Kranijalni indeks''' ili '''cefalični indeks''' (akronim '''CI''' —'''C'''ephalic '''i'''ndex) je numerička vrednost koja omogućava [[Морфологија (биологија)|morfološku]] procenu i numeričku ekspresiju oblika [[Лобања|kranijum]]a.<ref name="77." >Martin R, Saller K. Lehrbuch der Anthropologie. Vol I-IV. Stuttgart: Fischer; 1957.</ref><ref>M. S. Greenberg, ''Handbook of Neurosurgery'', Thieme Medical, New York, NY, USA, 2001.</ref> Jednostavno merenje kranijalnog indeksa, danas omogućava [[kompjuter]]izovana [[tomografija]], uz klinički prihvatljiva odstupanja.<ref>Waitzman AA, Posnick JC, Armstrong DC, Pron GE. {{cite journal|title=Craniofacial skeletal measurements based on computed tomography: Part I. Accuracy and reproducibility |journal=Cleft Palate Craniofac J |date=1992|volume=29|issue=2|pages=112–17|doi=10.1597/1545-1569_1992_029_0112_csmboc_2.3.co_2 |pmid=1571344 |last1=Waitzman |first1=A. A. |last2=Posnick |first2=J. C. |last3=Armstrong |first3=D. C. |last4=Pron |first4=G. E. }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://radiopaedia.org/articles/cephalic-index|title=Cephalic index {{!}} Radiology Reference Article {{!}} Radiopaedia.org|last=Weerakkody|first=Yuranga|website=Radiopaedia|language=en-US|access-date=2021-01-30}}</ref> == Način izračunavanja -{CI}- == Kranijalni indeks se izračunava kao količnik između maksimalne širine glave (EU-EU) i njene maksimalne dužine (GL-OP)pomnožen sa 100:<ref>B. R. Collett, C. L. Heike, I. Atmosukarto, J. R. Starr, M. L. Cunningham, and M. L. Speltz, {{cite journal|title=Longitudinal, three-dimensional analysis of head shape in children with and without deformational plagiocephaly or brachycephaly |journal=Journal of Pediatrics |date=2012|volume=160|issue=4|pages=673–678|doi=10.1016/j.jpeds.2011.09.059 |pmid=22082953 |last1=Collett |first1=B. R. |last2=Heike |first2=C. L. |last3=Atmosukarto |first3=I. |last4=Starr |first4=J. R. |last5=Cunningham |first5=M. L. |last6=Speltz |first6=M. L. |pmc=3290708 }} , 2012.</ref><ref>J. Frühwald, K. A. Schicho, M. Figl, T. Benesch, F. Watzinger, and F. Kainberger, {{cite journal|title=Accuracy of craniofacial measurements: computed tomography and three-dimensional computed tomography compared with stereolithographic models |journal=Journal of Craniofacial Surgery |date=2008|volume=19|issue=1|pages=22–26|doi=10.1097/scs.0b013e318052ff1a |pmid=18216660 |last1=Frühwald |first1=J. |last2=Schicho |first2=K. A. |last3=Figl |first3=M. |last4=Benesch |first4=T. |last5=Watzinger |first5=F. |last6=Kainberger |first6=F. }} , 2008.</ref> ::::<math>\mathbf{CI} \left[\frac{EU-EU}{GL-OP}\right]</math> '''x <big>100</big>''', u kojoj je:<ref name=":0" /> :'''Maksimalna širina glave (Eu – Eu)''' - ''maksimalni biparijetalni dijametar glave izmeren između njenih najprominentnijih lateralnih tačaka (eurion, Eu).''<ref name=":0" /> :'''Maksimalna dužina glave (Gl – Op)''' - ''maksimalni okcipitofrontalni dijametar glave izmeren između najprominentnijih tačaka čela (glabella, Gl) i potiljka (opisthocranion, Op).''<ref name=":0" /> == Normalne vrednosti -{CI}- == [[Датотека:PSM V59 D404 Cephalic indexes of skull shapes.png|300px|мини|'''CI i oblik lobanje''' — Duga (levo) - CI 71,4; visoka (u sredini) - CI 81; široka (desno) - CI 85.<ref>E. S. Crelin, ''Functional Anatomy of the Newborn'', New Haven, Yale University Press, London, UK, 1973.</ref>]] [[Датотека:PSM V50 D602 World cephalic index map.jpg|300px|мини|Kranijalni indeks na karti sveta iz 1896.]] Normalna vrednost kranijalnog indeksa varira u zavisnosti od [[Расе (људска категоризација)|rasne]] pripadnosti,<ref>{{cite journal|author=Koizumi T, Komuro Y, Hashizume K, Yanai A |date=2010|title=Cephalic index of Japanese children with normal brain development|journal=J Craniofac Surg |volume=21|issue=5|pages=1434–7|doi=10.1097/SCS.0b013e3181ecc2f3 |pmid=20856034 }}.</ref> koja se može odrediti koristeći se morfologijom kranijuma, na osnovu numerički vrednosti kranijalnog indeksa, prikazanih na ovoj tabeli:<ref name="77." /><ref>Deniker J. Races of Man. London: The Walter Scott Publishing Co; 1913.</ref><ref>{{Cite journal|url=https://www.hindawi.com/journals/tswj/2014/502836/|title=Cephalic Index in the First Three Years of Life: Study of Children with Normal Brain Development Based on Computed Tomography|last1=Likus|first1=Wirginia|last2=Bajor|first2=Grzegorz|date=2014-02-04|journal=The Scientific World Journal|language=en|access-date=2021-01-30|last3=Gruszczyńska|first3=Katrzyna|last4=Baron|first4=Jan|last5=Markowski|first5=Jarosław|last6=Machnikowska-Sokołowska|first6=Magdalena|last7=Milka|first7=Daniela|last8=Lepich|first8=Tomasz|pages=1–6 |doi=10.1155/2014/502836 |doi-access=free |pmid=24688395 }}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.cappskids.org/cephalic-index-what-do-the-numbers-mean/|title=CEPHALIC INDEX – WHAT DO THE NUMBERS MEAN?|last=|first=|date=|website=|language=en|archive-url=|archive-date=|access-date=30. 1. 2021}}</ref> <center>'''Klasifikacija anatomskih kranijalnih tipova.'''<ref>E. J. van Lindert, F. J. Siepel, H. Delye et al., {{cite journal|title=Validation of cephalic index measurements in scaphocephaly |journal=Child's Nervous System |date=2013|volume=29|issue=6|pages=1007–1014|doi=10.1007/s00381-013-2059-y |pmid=23468203 |last1=Van Lindert |first1=E. J. |last2=Siepel |first2=F. J. |last3=Delye |first3=H. |last4=Ettema |first4=A. M. |last5=Bergé |first5=S. J. |last6=Maal |first6=T. J. |last7=Borstlap |first7=W. A. }} , 2013.</ref><ref>L. G. Farkas, J. C. Posnick, and T. M. Hreczko, {{cite journal|title=Anthropometric growth study of the head |journal=The Cleft Palate-Craniofacial Journal |date=1992|volume=29|issue=4|pages=303–308|doi=10.1597/1545-1569_1992_029_0303_agsoth_2.3.co_2 |pmid=1643057 |last1=Farkas |first1=L. G. |last2=Posnick |first2=J. C. |last3=Hreczko |first3=T. M. }} , 1992.</ref><ref>T. Koizumi, Y. Komuro, K. Hashizume, and A. Yanai, {{cite journal|title=Cephalic index of Japanese children with normal brain development |journal=Journal of Craniofacial Surgery |date=2010|volume=21|issue=5|pages=1434–1437|doi=10.1097/SCS.0b013e3181ecc2f3 |pmid=20856034 |last1=Koizumi |first1=T. |last2=Komuro |first2=Y. |last3=Hashizume |first3=K. |last4=Yanai |first4=A. }} , 2010.</ref> {| class="wikitable" |- !Kranijalni tip!! Kranijalni indeks |- |Ultradolihocefalija (ultradolihokranija) ||< 64,9 |- |Hiperdolihocefalija (hiperdolihokranija) ||65,0 - 69,9 |- |Dolihocefalija (dolihokranija)|| 70,0 - 74,9 |- |Mezocefalija (mezokranija)|| 75,0 - 79,9 |- |Brahicefalija (brahikranija)||80,0 - 84,9 |- |Hiperbrahicefalija (hiperbrahikranija)||85,0 - 89,5 |- |Ultrabrahicefalija (ultrabrahikranija)|| > 90 |} </center> Kranijalni indeks daje predstavu o obliku glave [[fetus]]a. Može se menjati u različitim situacijama kao što su: * brahijalna prezentacija * prisutnost blizanačke trudnoće Uobičajeni raspon CI je promenljiv u zavisnosti od različitih izvora i različitih demografskih grupa.<ref>S. Standring, Ed., ''Gray's Anatomy. The Anatomical basis of Clinical Practice'', Churchill Livingstone, Elsevier, 40th edition, 2008.</ref> Kao srednja vrednost CI najčešće se uzima 78 (raspon 74-83).<ref>Gray DL, Songster GS, Parvin CA et-al. Cephalic index: a gestational age-dependent biometric parameter. {{cite journal|date=1989 |title= Cephalic index: A gestational age-dependent biometric parameter|journal=Obstet Gynecol |volume=74|issue=4|pages=600–3|pmid=2677864 |last1=Gray |first1=D. L. |last2=Songster |first2=G. S. |last3=Parvin |first3=C. A. |last4=Crane |first4=J. P. }}.</ref><ref>Merz E, Bahlmann F. Ultrasound in obstetrics and gynecology. Thieme Medical Publishers. (2005) ISBN:1588901475. Read it at Google Books - Find it at Amazon</ref> == Značaj == Kranijalni indeks, predstavlja značajan parametar u dijagnostici jer zajedno sa drugim pokazateljima može ulazati na postojanje nekih kongenitalnih anomalija ploda još u prenatalnom periodu koje postoje kod [[Хромозомске аберације|aneuploidija]].<ref>C. L. Bendon, F. B. Sheerin, S. A. Wall, and D. Johnson, “The relationship between scaphocephaly at the skull vault and skull base in sagittal synostosis,” ''Journal of Cranio-Maxillofacial Surgery'', 2013.View at: Publisher Site | Google Scholar</ref><ref>M. M. Cohen Jr. and R. E. Maclean, Eds., {{cite book|author= |title=Craniosynostosis: Diagnosis, Evaluation and Management|location= |publisher=Oxford University Press |year= |isbn=}}, New York, NY, USA, 2000.</ref> Najčešće morfološke anomalije oblika glavice ploda sa teških posledicama po život i zdravlje ploda su [[mikrocefalija]] ili [[hidrocefalus]], ali ne sme se zanemariti ni postojanje brahicefalije niti dolihocefalije, koje iako manje značajne u pogledu težine postojanja mogućeg oštećenja ploda mogu imati značajnu ulogu u predikciji hromozomskih aberacija ploda.<ref>B. L. Hutchison, L. A. Hutchison, J. M. Thompson, and E. A. Mitchell, {{cite journal|title=Plagiocephaly and brachycephaly in the first two years of life: a prospective cohort study |journal=Pediatrics |date=2004|volume=114|issue=4|pages=970–980|doi=10.1542/peds.2003-0668-F |pmid=15466093 |last1=Hutchison |first1=B. L. |last2=Hutchison |first2=L. A. |last3=Thompson |first3=J. M. |last4=Mitchell |first4=E. A. }} , 2004.View at: Publisher Site | Google Scholar</ref> {{citiranje|Tako npr. vrednost kranijalnog indexa ispod 75% upućuje na postojanje dolihocefalije (izdužene glavice) koja ređe ukazuje na postojanje hromozomskih aberacija već češće postoji izolovano kao posledica nepravilnog položaja glavice ploda.|}} == Reference == {{reflist}} == Literatura == * {{cite book|author=Mirko Kolarski|title=Prenatalni ultrazvučni skrining drugog trimestra trudnoće u predikciji Daunovog sindroma |location= |publisher= |year= |isbn= }}, doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2016. == Spoljašnje veze == * [https://radiopaedia.org/articles/cephalic-index -{Cephalic index}-] {{en}} {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Кранијални индекс}} [[Категорија:Антропологија]] [[Категорија:Неурологија]] nvxzdukqci5k2qgca67kwi2kyn13k0o 0 4101084 30099178 30098162 2025-06-27T22:23:35Z KrleNS 313903 Alter: issue, date, title, pages. Add: date, bibcode, pmc, pmid, doi-access, doi, authors 1-7. Removed parameters. Formatted [[WP:ENDASH|dashes]]. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099178 wikitext text/x-wiki '''Motorn protein''' spada u klasu [[molekulski motor|molekulskih motora]] koji su se sposobni da se kreću duž površine odgovarajućeg supstrata. Oni pretvaraju hemijsku energiju u mehanički rad, putem [[hidroliza|hidrolize]] [[adenozin trifosfat]]a (ATP). [[Rotacija]] [[bič (biologija)|bičeva]], međutim, počiva na snazi [[protonska pumpa|protonske pumpe]].<ref name= "<“Campbell“">{{cite book|author=Campbell N. A. |display-authors= et al.|year=2008|title=Biology. 8th Ed. |publisher=Person International Edition, San Francisco|isbn=978-0-321-53616-7}}</ref><ref name="“Sofradzija“">{{cite book|author=Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. |year= 2004|title= Biologija 1.|publisher= Svjetlost, Sarajevo|isbn=978-9958-10-686-6}}</ref><ref name="Međedović">{{cite book|author=Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R.|year=2002|title=Biologija 2. |publisher=Svjetlost, Sarajevo|isbn=978-9958-10-222-6}}</ref><ref name="<"Alberts"">{{cite book|author=Alberts B. |display-authors= et al.|year=2002|title= Molecular Biology of the Cell, 4th Ed.|publisher= Garland Science|isbn=978-0-8153-4072-0}}</ref><ref name="Bajrović">{{Cite book |editor=Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R.|title=Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|publisher=Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo|year=2005|isbn=978-9958-9344-1-4}}</ref> [[Датотека:Kinesin walking.gif|мини|Kinezin koristi dinamiku domena proteina na nanocelama kako bi se kretao mikrotubulima.]] == Šta su motorni proteini? == [[Датотека:1003 Thick and Thin Filaments.jpg|мини|Delovanje miozina duž aktinskih filamenata izaziva skraćivanje i produženje sarkomera i odgovoran je za kontrakciju i relaksaciju mišića.]] Motorni proteini, poput miozina i kinezina, su molekuli koji se kreću duž citoskeletnih filamenata preko mehanizma zavisnog o snazi ​​kojom ih pokreće hidroliza ATP molekula. Hidroliza nukleotida i kontrolisano oslobađanje anorganskog fosfata kod motornih proteina uzrokuje restrukturiranje osnovnih domena koji kontrolišu povezanost motornog proteina sa vlaknima, drugih proteina i sveže snabdevanje nukleotida.<ref name="Hwang " >{{cite journal|last1=Hwang |first1=W. |title=Mechanical design of translocating motor proteins |journal=Cell Biochem Biophys |volume=54|issue=1–3|pages=11–22|doi=10.1007/s12013-009-9049-4|pmid=19452133 |date=2009 |last2=Lang |first2=M. J. |pmc=3870332 }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Cheng|first1=Fang|title=Intermediate Filaments and the Regulation of Cell Motility during Regeneration and Wound Healing|last2=Eriksson|first2=John E.|journal=Cold Spring Harbor Perspectives in Biology|date=2017|volume=9|issue=9|doi=10.1101/cshperspect.a022046|pmc=5585849|pmid=28864602|pages=a022046}}</ref> Motorni proteini se kreću duž citoskeleta koristeći mehanohemijski ciklus vezivanja filamenata, promenu konformacije, otpuštanje niti, preokret konformacije i ponovno vezanje niti. U većini slučajeva, konformaciona promena na motornom proteinu sprečava naknadno vezanje nukleotida i/ili hidrolizu do narednog kruga hidrolize i oslobađanja.<ref name="Hwang " /> Kontrolisana hidroliza nukleotida i oslobađanje anorganskog fosfata u motornim proteinima mogu stvoriti mehaničke sile koje se mogu koristiti za:<ref name="Hwang " /> * Premeštanje samih motornih proteina duž niti * Kontraktilna stresna vlakna i prenošenje tereta koji je pričvršćen na motorni protein (npr vezikule, organele, drugi proteini) u određene regije u ćeliji * Transport supstanci u određenom smeru ili polaritetu duž niti. Ova usmerenost postiže se specifičnim konformacijskim promenama koje omogućavaju kretanje u samo jednom smeru.<ref>{{cite web |title=What are Motor Proteins? |url=http://www.mechanobio.info/cytoskeleton-dynamics/what-are-motor-proteins/#1_go-0003774 |publisher=National University of Singapore. |accessdate=15. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191215235427/https://www.mechanobio.info/cytoskeleton-dynamics/what-are-motor-proteins/#1_go-0003774 |archive-date=15. 12. 2019 |url-status=dead }}</ref> == Ćelijske funkcije == Motorni proteini poput kinezina su pokretačka snaga ključnih procesa u ćeliji. Na primer, kada se ćelije dele, kinezini mehanički izvlače hromozome; oni transportuju "pakete" s jednog dela ćelije u drugu uz male "kolovozne" trake - mikrotubule ćelije. Sa dužinom od oko 60 nanometara, ti mikroproteini su nevidljivi za oči, ali imaju ogromne učinke. Ako interni ćelijaki prenos unutar ćelije prestane raditi, npr. može doći do Alchajmerove bolesti. Zato je od osnovne važnosti u biologiji razumeti kako se "motori" kreću duž mikrotubula. Informacije o njihovoj funkciji mogu biti korisne u razvoju terapije neurodegenerativnih bolesti ili neželjenih dejatava ćelije u slučajevima raka.<ref name="Hwang " /><ref>{{cite journal|last1=Hoyt|first1=M. Andrew|title=Motor proteins of the eukaryotic cytoskeleton|last2=Hyman|first2=Anthony A.|last3=Bähler|first3=Martin|journal=Proceedings of the National Academy of Sciences|date=1997|volume=94|issue=24|pages=12747–12748|bibcode=1997PNAS...9412747H|doi=10.1073/pnas.94.24.12747|pmc=34170|pmid=9398068|doi-access=free}}</ref> Najistaknutiji primer motornog proteina je [[mišić]]ni protein [[miozin]] koji je „motor" kontrakcije mišićnih vlakana kod [[životinja]]. Motorni proteini su pokretačka sila i za veći deo [[aktivni transport|aktivnog transporta]] [[protein]]a i [[vezikula]] u [[citoplazma|citoplazmi]]. [[Pozitivno usmerena kinezinska ATPaza|Kinezini]] i [[dinein|citoplazmatski dineini]] imaju osnovne uloge u unutarćelijskom transportu, kao što je [[akson]]ski transport, formiranje [[deobno vreteno|debenog vretena]] i odvajanje u [[hromozom]] za vreme [[mitoza|mitoze]] i [[mejoza|mejoze]]. Aksonemski dinein, koji se nalazi u [[cilija]]ma i [[bič (biologija)|bičevima]], od presudne je važnosti za [[pokretljivost ćelije]], npr. [[spermatozoid]]a, kao i transport tečnosti ili sluzi, na primer, u [[traheja]]ma. == Bolesti uzrokovane defektima u motornim proteinima == Značaj motornih proteina u ćelijama ogleda se u ispunjavaju njihovih funkcij, pa tako npr. nedostaci [[pozitivno usmerena kinezinska ATPaza|kinezina]] su identificirani kao uzrok Charcot-Marie-Tooth bolesti i nekih bolesti bubrega, a nedostaci dineina mogu dovesti do hronične [[infekcije]] [[pluća|disajnih puteva]] ako [[treplje]] ne funkcionišu bez dineina. Brojni nedostaci [[miozin]]a odnose se na stanja bolesti i genetičkih kontrolisanih sindroma. Zbog nedostatka miozina II, neophodnog za kontrakciju mišića, oštećenja miozin u mišićima izaziva miopatije. Zbog toga što je miozin II potreban u procesu slušanja posebno u strukturi steretreplji, defekt u nekonvencionalnom miozinu može dovesti do Ašerovog sindroma i nesindromske gluvoće.<ref name="Hirokawa">{{cite journal|authors=Hirokawa N, Tekamura R | title = Biochemical and molecular characterization of diseases linked to motor proteins |url=https://archive.org/details/sim_trends-in-biochemical-sciences_2003-10_28_10/page/558 | journal = Trends in Biochemical Sciences | date = 2003 | volume = 28 | pmid = 14559185 | doi = 10.1016/j.tibs.2003.08.006|issue= 10| pages = 558–565 }}</ref> == Citoskeletni motorni proteini == Motorni proteini koji se koriste u [[citoskelet]]u za kretanje, svrstavaju se u dve kategorije, a na osnovu njihovih supstrata:<ref>{{cite book|last1=Howard |first1=Jonathon |title=Mechanics of motor proteins and the cytoskeleton |isbn=9780878933334|pages= |date=6 December 2005 |publisher=Sinauer }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nature.com/subjects/motor-protein-function|title=Motor protein function - Latest research and news {{!}} Nature|website=www.nature.com|access-date=2021-01-28}}</ref><ref>Kull FJ, Endow SA. 2013. {{cite journal|author= |title=Force generation by kinesin and myosin cytoskeletal motor proteins |journal=J Cell Sci |date=|volume=126|issue=|pages=9–19}}</ref> * [[актински филаменти|aktinski]] motori poput miozina koji se kreću zajedno sa [[mikrofilamenti]]ma, preko interakcije s [[актински филаменти|aktinom]]. * [[Mikrotubula|Mikrotubulni]] motori, kao što su dinein i kinezin koji se premeštaju zajedno u mikrotubulu, putem interakcije s [[tubulin]]om. Postoje dvije osnovne vrste mikrotubulskih motora: plus-kraj motori i minus kraj motori, koji se ovako dele na osnovu smera u kome „hoda" uz mikrotubulske snopove unutar ćelije.<ref>{{Cite web|url=http://www.ks.uiuc.edu/Research/motor/|title=Stepping Mechanism of Molecular Motor Protein|website=www.ks.uiuc.edu|access-date=2021-01-28}}</ref> === Aktinski motori === ==== Miozin ==== Natporodica [[miozin]]skih [[актински филаменти|aktinskih]] motornih proteina koji pretvaraju hemijsku energiju [[ATP]] u mehaničku, koja generira snagu i kretanje. <ref>McIntosh, B. B. & Ostap, E. M. Myosin-I molecular motors at a glance. ''J. Cell Sci.'' 129, 2689–2695 (2016).</ref>Prvoidentificirani miozin, miozin II, je odgovoran za stvaranje [[kontrakcija mišića|mišićne kontrakcije]].<ref>De La Cruz EM, Ostap EM, Sweeney HL. 2001. {{cite journal|title=Kinetic mechanism and regulation of myosin VI |journal=J Biol Chem |date=2001|volume=276|issue=34|pages=32373–32381|doi=10.1074/jbc.M104136200 |doi-access=free |pmid=11423557 |last1=de la Cruz |first1=E. M. |last2=Ostap |first2=E. M. |last3=Sweeney |first3=H. L. }}</ref> Miozin II je izduženi protein koji je oblikovan od dva teška lanca s motorim glavama i dva lahka lanca. Svaka glava miozina sadrži aktin i vezani ATP. Miozinske glave vežu i hidroliziraju ATP, koji daje energiju kretanja prema plus kraju aktinske niti. Miozin II je također značajan u procesu [[ćelijska dioba|ćelijske diobe]].<ref>{{cite journal|last1=Pyrpassopoulos |first1=S |display-authors= et al.|title=Force Generation by Membrane-Associated Myosin-I |journal=Sci. Rep. |date= 2016|volume=6|issue=|pages=25524 |doi=10.1038/srep25524 |pmid=27156719 |pmc=4860596 |bibcode=2016NatSR...625524P }}</ref> Naprimjer, nemišićnia bipolarna, tanka vlakna miozina II daju snagu kontrakcije koja je potrebna da se, tokom citokineze, ćelija podijeli u dvije ćelije kćeri.<ref>{{cite journal|author=Komaba, S. & Coluccio, LM|title=Localization of Myosin 1b to actin protrusions requires phosphoinositide binding |journal=J. Biol. Chem. |date=2010|volume=285|issue=36|pages=27686–27693|doi=10.1074/jbc.M109.087270 |doi-access=free |pmid=20610386 }}.</ref> Osim miozina II, i mnogi drugi tipovi miozina su odgovorni za različite oblike kretanja nemišićnih ćelija. Naprimer, miozini I su uključeni u unutarćelijskui organizaciju i izbočine aktinom bogatih struktura na površini ćelije. Miozin V,<ref>Coureux PD, Wells AL, Ménétrey J, Yengo CM, Morris CA, Sweeney HL, Houdusse A. 2003. {{cite journal|title=A structural state of the myosin V motor without bound nucleotide |journal=Nature |date= 2003|volume=425|issue=6956|pages=419–423|doi=10.1038/nature01927 |bibcode=2003Natur.425..419C |last1=Coureux |first1=Pierre-Damien |last2=Wells |first2=Amber L. |last3=Ménétrey |first3=Julie |last4=Yengo |first4=Christopher M. |last5=Morris |first5=Carl A. |last6=Sweeney |first6=H. Lee |last7=Houdusse |first7=Anne }}.</ref> je uključen u [[vezikule]] i transportne organele.<ref>{{Cite journal|title = Molecular Motors|url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK26888/|date = 2002-01-01|first1 = Bruce|last1 = Alberts|first2 = Alexander|last2 = Johnson|first3 = Julian|last3 = Lewis|first4 = Martin|last4 = Raff|first5 = Keith|last5 = Roberts|first6 = Peter|last6 = Walter| publisher=Garland Science }}</ref> Miozini XI učestvuju u [[Citoplazmatska struja|citoplazmatskoj struji]], u kome zajedničko kretanje struja u određenom smeru u [[mikrofilamenat]]nim mrežama u ćeliji omogućuju [[organela|organele]] i [[citoplazma]].<ref>{{cite journal|author=Extension of a three-helix bundle domain of myosin VI, key role of calmodulins |title=Yanxin Liu, Jen Hsin, HyeongJun Kim, Paul R Selvin, and Klaus Schulten |journal=Biophysical Journal |date=2011|volume=100|issue=|pages=2964–2973}}, .</ref><ref>{{Cite journal|title = The myosin superfamily at a glance|journal = Journal of Cell Science|date = 2012-04-01|issn = 1477-9137|pmc = 3346823|pmid = 22566666|volume = 125|issue = Pt 7|doi = 10.1242/jcs.094300|first1 = M. Amanda|last1 = Hartman|first2 = James A.|last2 = Spudich| pages = 1627–1632}}</ref><ref name="Thompson">{{cite journal|authors=Thompson RF, Langford GM | title = Myosin superfamily evolutionary history | journal = The Anatomical Record | date = 2002 | volume = 268 | pmid = 12382324 | doi = 10.1002/ar.10160|issue= 3| pages = 276–289 | s2cid = 635349 }}</ref><ref>{{cite journal|author=Formation of salt bridges mediates internal dimerization of myosin VI medial tail domain. HyeongJun Kim, Jen Hsin, Yanxin Liu, Paul R |title=Selvin, and Klaus Schulten |journal=Structure |date=2010|volume=18|issue=|pages=1443–1449}}, .</ref><ref>{{cite journal|author=Almeida, C. G |display-authors= et al.|title=Myosin 1b promotes the formation of post-Golgi carriers by regulating actin assembly and membrane remodelling at the trans-Golgi network |journal=Nat. Cell Biol. |date=2011|volume=13|issue=7|pages=779–789|doi= 10.1038/ncb2262|pmid= 21666684}}.</ref> ;Genomski predstavnici miozinskih motora,<ref name="Vale">{{cite journal|title = The molecular motor toolbox for intracellular transport |last1= Vale |first1= RD | journal = Cell | date = 2003 | volume = 112 | pmid = 12600311 | doi = 10.1016/S0092-8674(03)00111-9|issue= 4| pages = 467–480 | s2cid = 15100327 }}</ref><ref>Bresnick AR. 1999. {{cite journal|title=Molecular mechanisms of nonmuscle myosin-II regulation |journal=Curr Opin Cell Biol |date= 1999|volume=11|issue=1|pages=26–33|doi=10.1016/S0955-0674(99)80004-0 |pmid=10047526 |last1=Bresnick |first1=A. R. }}.</ref> * [[Gljive]] ([[Kvasac]]): 5 * [[Biljke]] ([[Arabidopsis thaliana]]): 17 * [[Insekt]]i ([[Vinska mušica|Drosophila]]): 13 * [[Sisar]]i ([[čovek]]): 40 * [[Nematode]] ([[Caenorhabditis elegans]]): 15 === Mikrotubulski motori === ==== Kinezin ==== {{glavni|Kinezin}} [[Датотека:Kinesin cartoon.png|мини|Kinezin na mikrotubulu]] [[Pozitivno usmerena kinezinska ATPaza|Kinezini]] su porodica molekularnih motora koji koriste puteve [[mikrotubula]] i anterogradnog pokreta. Oni igraju važnu ulogu u anterogradnom transportu tereta (organele, ​​proteinski kompleksi, vezikule) duž aksonskih mikrotubula na način zavisan od ATP-a. Takođe je poznato da su kinezini uključeni u organizaciju hromozomalnih i mitotičkih kretanja deobnog vretena. Kinezini se vežu za mikrotubule preko dinamike domena motora, a za teret preko dinamike repnih domena.<ref>Block SM, Goldstein LS, Schnapp BJ. 1990. {{cite journal|title=Bead movement by single kinesin molecules studied with optical tweezers |journal=Nature |date=1990|volume=348|issue=6299|pages=348–352|doi=10.1038/348348a0 |pmid=2174512 |last1=Block |first1=S. M. |last2=Goldstein |first2=L. S. |last3=Schnapp |first3=B. J. |bibcode=1990Natur.348..348B }}</ref> Oni su od vitalnog značaja za formiranje debenog vretena i odvajanje [[hromozom]]a u [[mitoza|mitozi]] i [[mejoza|mejozi]] i odgovorni za naginjanje [[mitohondrija]], [[Goldžijev aparat|Goldžijevog tela]] i [[vezikula]] u [[eukarioti|eukariotskim ćelijama]]. Kinezini imaju po dva teška i laka lanca po aktivnom motoru. Dva loptasta domena motornih glava i teških lanaca mogu hidrolizom hemijsku energiju ATP pretvoriti u mehanički rad za kretanje uz mikrotubule. <ref>{{Cite journal|title = Kinesin assembly and movement in cells|url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21332353|journal = Annual Review of Biophysics|date = 2011-01-01|issn = 1936-1238|pmid = 21332353|volume = 40|doi = 10.1146/annurev-biophys-042910-155310|first1 = Kristen J.|last1 = Verhey|first2 = Neha|last2 = Kaul|first3 = Virupakshi|last3 = Soppina| pages = 267–288}}</ref> Pravac u kome se prevozi teret može biti prema plus ili minus-kraju, u zavisnosti od vrste kinezina.<ref>Clancy BE, Behnke-Parks WM, Andreasson JO, Rosenfeld SS, Block SM. 2011. {{cite journal|title=A universal pathway for kinesin stepping |journal=Nat Struct Mol Biol |date=2011|volume=18|issue=9|pages=1020–1027|doi=10.1038/nsmb.2104 |pmid=21841789 |last1=Clancy |first1=B. E. |last2=Behnke-Parks |first2=W. M. |last3=Andreasson |first3=J. O. |last4=Rosenfeld |first4=S. S. |last5=Block |first5=S. M. |pmc=3167932 }}.</ref> U principu, kinezini sa N-terminalnim motornim domenom prenose teret prema plus krajevima mikrotubula koji se nalaze na periferiji ćelije, dok kinezini sa C-krajevima motornih domena tereta nose prema minus krajevima mikrotubula, koji se nalaze na jedru. Poznato je 14 različitih varijanti porodice kinezina, uz neke dodatne kinezinolike forme, kao što su proteini koji se ne mogu svrstati u ovu porodicu.<ref name="Miki">{{cite journal|authors=Miki H, Okada Y, Hirokawa N | title = Analysis of the kinesin superfamily: insights into structure and function | journal = Trends in Cell Biology | date = 2005 | volume = 15 | pmid = 16084724 | doi = 10.1016/j.tcb.2005.07.006|issue= 9| pages = 467–476 }}</ref> ;Genomski predstavnici kinezinskih motora,<ref name="Vale"/> * [[Gljive]] ([[kvasac]]): 6 * [[Biljke]] ([[Arabidopsis thaliana]]): 61 * [[Insekt]]i ([[Vinska mušica|Drosophila melanogaster]]): 25 * [[Sisar]]i ([[čovek]]): 45 ==== Dinein ==== {{glavni|Dinein}} [[Dinein]]i su mikrotubulski motori sposobni za '''retrogradne''' klizne pokrete. Dineinski kompleksi su mnogo veći i kompleksniji nego kinezinski i miozinski motori.<ref>Kon T, Oyama T, Shimo-Kon R, Imamula K, Shima T, Sutoh K, Kurisu G. 2012. The 2.8 Å crystal structure of the dynein motor domain. {{cite journal|title= The 2.8 Å crystal structure of the dynein motor domain|journal=Nature |date=2012|volume=484|issue=7394|pages=345–350|doi= 10.1038/nature10955|pmid= 22398446|last1= Kon|first1= T.|last2= Oyama|first2= T.|last3= Shimo-Kon|first3= R.|last4= Imamula|first4= K.|last5= Shima|first5= T.|last6= Sutoh|first6= K.|last7= Kurisu|first7= G.|bibcode= 2012Natur.484..345K}}.</ref> Dienini se sastoje od dva ili tri teška lanca i velikog i varijabilnog broja povezanih lakih lanaca. Mogu obavljati unutarćelijski transport celularni minus krajem mikrotubula koji se nalazi u centru organizacije mikrotubule, u neposrednoj blizini jedra.<ref>{{Cite journal|title = Functions and mechanics of dynein motor proteins|journal = Nature Reviews Molecular Cell Biology|date = 2013-11-01|issn = 1471-0072|pmc = 3972880|pmid = 24064538|volume = 14|issue = 11|doi = 10.1038/nrm3667|first1 = Anthony J.|last1 = Roberts|first2 = Takahide|last2 = Kon|first3 = Peter J.|last3 = Knight|first4 = Kazuo|last4 = Sutoh|first5 = Stan A.|last5 = Burgess| pages = 713–726}}</ref> Porodica dineina ima dve velike grane:<ref>Ayloo S, Lazarus JE, Dodda A, Tokito M, Ostap EM, Holzbaur EL. 2014. {{cite journal|title=Dynactin functions as both a dynamic tether and brake during dynein-driven motility |journal=Nat Commun|date=2014 |volume=5|pages=4807|doi=10.1038/ncomms5807 |pmid=25185702 |last1=Ayloo |first1=S. |last2=Lazarus |first2=J. E. |last3=Dodda |first3=A. |last4=Tokito |first4=M. |last5=Ostap |first5=E. M. |last6=Holzbaur |first6=E. L. |pmc=4470572 |bibcode=2014NatCo...5.4807A }}</ref><ref>Carter AP, Diamant AG, Urnavicius L. 2016. {{cite journal|title=How dynein and dynactin transport cargos: A structural perspective |journal=Curr Opin Struct Biol |date=2016|volume=37|issue=|pages=62–70|doi=10.1016/j.sbi.2015.12.003 |pmid=26773477 |last1=Carter |first1=A. P. |last2=Diamant |first2=A. G. |last3=Urnavicius |first3=L. }}</ref><ref>Gibbons IR, Rowe AJ. 1965. Dynein. {{cite journal|title= A protein with adenosine triphosphatase activity from cilia |journal=Science |date=1965|volume=149|issue=3682|pages=424–426|doi= 10.1126/science.149.3682.424 |pmid= 17809406 |last1= Gibbons |first1= I. R. |last2= Rowe |first2= A. J. }}</ref> * Jedna je aksonemski dinein koji olakšava pokrete [[cilija]] i [[bič (biologija)|bičeva]] i brzih i efikasnih kliznih pokreta mikrotubula.<ref>{{cite journal|last1=Davis |first1=L. |last2=Smith |first2=G. R. |title=Dynein promotes achiasmate segregation in Schizosaccharomyces pombe |url=https://archive.org/details/sim_genetics_2005-06_170_2/page/581 |journal=Genetics|date=2005|volume=170|issue=2|pages=581–90|doi=10.1534/genetics.104.040253 |pmid=15802518 |pmc=1450395 }}</ref> * Drugi je citoplazmatski dinein, koji olakšava transport unutarćelijskih tereta.<ref>Dixit R, Ross JL, Goldman YE, Holzbaur EL. 2008. {{cite journal|title=Differential regulation of dynein and kinesin motor proteins by tau |journal=Science |date= 2008|volume=319|issue=5866|pages=1086–1089|doi=10.1126/science.1152993 |pmid=18202255 |bibcode=2008Sci...319.1086D |last1=Dixit |first1=Ram |last2=Ross |first2=Jennifer L. |last3=Goldman |first3=Yale E. |last4=Holzbaur |first4=Erika L. F. }}.</ref><ref>Hendricks AG, Lazarus JE, Perlson E, Gardner MK, Odde DJ, Goldman YE, Holzbaur EL. 2012. {{cite journal|title=Dynein tethers and stabilizes dynamic microtubule plus ends |journal=Curr Biol |date=2012|volume=22|issue=7|pages=632–637|doi=10.1016/j.cub.2012.02.023 |pmid=22445300 |bibcode=2012CBio...22..632H |last1=Hendricks |first1=Adam G. |last2=Lazarus |first2=Jacob E. |last3=Perlson |first3=Eran |last4=Gardner |first4=Melissa K. |last5=Odde |first5=David J. |last6=Goldman |first6=Yale E. |last7=Holzbaur |first7=Erika L. F. }}.</ref> Od 15 vrsta aksonemskog dineina, poznata su samo dva [[citoplazma]]tska] oblika.<ref name="Mallik">{{cite journal|authors=Mallik R, Gross SP | title = Molecular motors: strategies to get along | journal = Current Biology | date = 2004 | volume = 14 | pages = R971–R982 | pmid = 15556858 | doi = 10.1016/j.cub.2004.10.046|issue= 22| bibcode = 2004CBio...14.R971M | s2cid = 14240073 }}</ref> ;Genomski predstavnici dineinskih motora,<ref name="Vale"/> * [[Gljive]] ([[kvasac]]): 1 * [[Biljke]] ([[Arabidopsis thaliana]]): 0 * [[Insekt]]i ([[Vinska mušica|Drosophila melanogaster]]): 13 * [[Sisar]]i ([[čovjek]]): 14-15 === Specifični biljni motori === Nasuprot [[životinja]]ma, [[gljiva]]ma i nevaskularnim biljkama, ćelijama [[cvetnica]] nedostaju dineinski motori. Međutim, one imaju veći broj različitih kinezina. Mnogi od tih iz grupe biljno specifičnih kinezina, specializirani su za funkcije tokom [[mitoza|mitoze]].<ref name="Vanstraelen">{{cite journal|authors=Vanstraelen M, Inze D, Geelen D | title = Mitosis-specific kinesins in ''Arabidopsis'' | journal = Trends in Plant Science | date = 2006 | volume = 11 | pmid = 16530461 | doi = 10.1016/j.tplants.2006.02.004|issue= 4| pages = 167–175 | bibcode = 2006TPS....11..167V | hdl = 1854/LU-364298 }}</ref> Biljne ćelije se razlikuju od životinjskih po tome što imaju [[ćelijski zid]]. Tokom mitoze, novi ćelijski zidovi nastaju formiranjem ćelijske ploče, počevši od središta ćelije. Taj proces olakšan je mitoznim [[fragmoplast]]om, nizom mikrotubula koji su jedinstveni za biljne ćelije. Izgradnja ćelijske ploče i na kraju novog ćelijskog zida zahteva kinezinu slične motorne proteine.<ref name="Smith">{{cite journal|title = Plant cytokinesis: motoring to the finish |last1= Smith |first1= LG | journal = Current Biology | date = 2002 | volume = 12 | pages = R202–R209 | pmid = 11909547|issue= 6 | doi=10.1016/S0960-9822(02)00751-0|bibcode= 2002CBio...12.R206S | s2cid = 8250021 }}</ref> Od ostalih motornih proteina koji su bitni za deobu biljnih ćelija, treba navesti [[kinezinoliki kalmodulin-vezujući protein]] (KCBP), koji je jedinstven za biljke i deo kinezina i deo miozina.<ref name="Abdel-Ghany">{{cite journal|authors=Abdel-Gany I, Day IS, Simmons PK, Reddy AS | title = Origin and evolution of kinesin-like calmodulin-binding protein |url=https://archive.org/details/sim_plant-physiology_2005-07_138_3/page/1711 | journal = Plant Physiology | date = 2005 | volume = 138 | pmid = 15951483 | doi = 10.1104/pp.105.060913|issue= 3|pmc= 1176440| pages = 1711–1722 }}</ref> == Ostali molekulski motori == {{Glavni|Molekulski motori}} Osim pomenutih motornih proteina, postoji mnogo više vrsta proteina koji mogu formirati [[snaga|snagu]] i [[moment]] sile u ćeliji. Mnogi od tih molekulskih motora su sveprisutniji i u [[prokarioti|prokariotskim]] i [[eukarioti|eukariotskim]] ćelijama, iako su neki, poput onih koji su uključeni u [[citoskelet]]ne elemenate ili [[hromatin]], jedinstveni za eukariote. Motorni protein [[prestin]],<ref>{{cite journal |authors=Dallos P, Fakler B |title=Prestin, a new type of motor protein. |journal=Nat. Rev. Mol. Cell Biol. |date= 2002 |volume=3 |issue= 2 |pmid= 11836512 |doi= 10.1038/nrm730 | pages = 104–11 |s2cid=7333228 }}</ref> koji se javlja kod [[sisar]]a u kohlearnim spoljašnjim ćelijama, daje mehaničko ojačanje [[Пуж (уво)|pužu]]. To je jednosmerni napon za pretvaranje snage, koji deluje oko mikrosekunde i poseduje piazoelektrična svojstva. == Vidi još == * [[H+ transportujuća dvosektorna ATPaza|ATP sintaza]] * [[Citoskelet]] == Reference == {{извори}} == Spoljašnje veze == * [http://www.mechanobio.info/modules/go-0003774#1_go-0003774 MBInfo - What are Motor Proteins?] {{ен}} * {{cite web|author= |title=Ron Vale's seminar: "Cytoskeletal Motor Proteins"|url=http://www.ibiology.org/ibioseminars/cell-biology/ron-vale-part-1.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.ibiology.org/ibioseminars/cell-biology/ron-vale-part-1.html |date=20160624044128 }} {{ен}} * [http://www.motorprotein.de/research.html Biology of Motor Proteins] {{ен}} {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina}} [[Категорија:Моторни протеини]] pbuyb1klw158htrhoejnepncwuvxecl 0 4104681 30098965 29640134 2025-06-27T18:32:26Z RoastPig 306074 30098965 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније||име=Општина Света Тројица в Словенских горицах|словеначко име=Občina Sveta Trojica v Slovenskih goricah|грб= | слика=Obcine Slovenija 2007 Sveta Trojica v Slovenskih goricah.svg|област=[[Подравска регија|Подравска]]|град=[[Света Тројица в Словенских Горицах]]|стан=2.110|год=2002.|површ=25,9|густ_нас=80.23|веб=[http://www.sv-trojica.si/ www.sv-trojica]}} Општина '''Света Тројица в Словенских Горицах''' је неградска општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у северо-источној [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимена варошица. <ref>{{Cite web|url=http://www.citypopulation.de/en/slovenia/podravska/204__sveta_trojica_v_slovenski/|title=Sveta Trojica v Slovenskih goricah (Municipality, Podravska, Slovenia) - Population Statistics, Charts, Map and Location|website=www.citypopulation.de|access-date=2019-12-24}}</ref> == Насеља општине == * [[Гочова]] * [[Згорња Сенарска]] * [[Згорње Верјане]] * [[Згорњи Порчич]] * [[Осек (Света Тројица в Словенских горицах)|Осек]] * [[Света Тројица в Словенских Горицах|'''Света Тројица в Словенских Горицах''']] * [[Сподња Сенарска]] == Референце == {{reflist|30em}}{{Света Тројица в Словенских Горицах}}{{Административна подела Словеније}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Света Тројица в Словенских Горицах| ]] 82a8rc91s4zpuiwmft9x78j0spvbrf4 0 4106870 30098711 30008186 2025-06-27T14:39:06Z ~2025-46318 419691 30098711 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Телевизија | име = После ручка | слика = Posle ručka.png | опис_слике = | име_2 = | жанр = ток-шоу | формат = [[ТВ емисија]] | издавач = | развили = | творац = | режија = | сценарио = | креативни_директор = | водитељ = Милена Ивошевић<br />Алекса Вујишић<br />Анђела Лакићевић<br />Нађа Грба | музичка_тема = | уводна_тема = | завршна_тема = | композитор = | држава = {{застава|Србија}} | језик = [[Српски језик|српски]] | број_сезона = | број_епизода = | списак_епизода = | ексклузивни_продуцент = | извршни_продуцент = | продуцент = | уредник =[[Марија Касаловић]] | монтажа = | локација = | кинематографија = | камера = | трајање = 120 минута | компанија = | дистрибуција = | канал = [[Nacionalna televizija Happy|Хепи ТВ]] | формат_слике = | формат_тона = | премијерно_приказивање = | прво_приказивање = [[27. март]] [[2017]]. | последње_приказивање = ''још траје'' | статус = | предходило = | следи = | сродност = | веб_сајт = https://happytv.rs/televizija/posle-ru%C4%8Dka | сајт_продукције = https://happytv.rs }} '''''После ручка''''' [[Србија|српска]] је ток-шоу [[телевизијска емисија]] која се емитује од [[27. март]]а [[2017]]. године на [[Nacionalna televizija Happy|Хепи ТВ]]. Водитељи емисије су Милена Ивошевић, Алекса Вујишић и Нађа Грба, коју касније мења Анђела Лакићевић. Емисију су неколико пута водиле и: [[Јелена Димитријевић]], Јелена Попивода, Јелена Радуловић, [[Вања Булић]], [[Сузана Манчић]] Милица Влајичић Гашић, Јелена Михајловић, Драгана Мандић и Јована Гргуревић.<ref>{{Cite web |url=https://www.vesti.rs/Saopstenja/Na-zahtev-gledalaca-repriza-emisije-Posle-rucka-koja-je-potresla-celu-Srbiju.html |title=NA ZAHTEV GLEDALACA REPRIZA EMISIJE "POSLE RUČKA" KOJA JE POTRESLA CELU SRBIJU ... |access-date=30. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191230223003/https://www.vesti.rs/Saopstenja/Na-zahtev-gledalaca-repriza-emisije-Posle-rucka-koja-je-potresla-celu-Srbiju.html |archive-date=30. 12. 2019 |url-status=dead }}</ref> == Опис == Водитељи са гостима разговарају на различите теме у трајању од два и по сата. Једина је емисија у Србији која има изузетно широк опус тема, па гледаоци могу чути од војно-политичких тема, до тема везаних за медицину. Емитује се сваког дана од 15.00 часова. == Референце == {{reflist}} {{Подножје}} [[Категорија:Српске телевизијске емисије]] [[Категорија:Оригинални програми телевизије Happy]] jqa5l78xo3a8pjwk51hf5da32pg607n 0 4108084 30099675 29261176 2025-06-28T11:50:48Z SimplyFreddie 231289 додана категорија [[:Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2015.|Фудбалерке на Светском првенству 2015.]] помоћу геџета HotCat 30099675 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Ада Хегерберг | слика = Ada Hegerberg 2017 cropped.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Хегербергова 2017. године | пуно_име = Ада Мартине Столсмо Хегерберг | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1995|07|10|год=да}} | место_рођења = [[Молде]] | држава_рођења = [[Норвешка]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|година_смрти|месец_смрти|дан_смрти|година_рођења|месец_рођења|дан_рођења}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | висина = 1,77<ref>{{cite web |title=FIFA Women's World Cup Canada 2015™ List of Players |url=https://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |accessdate=3. 1. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190608175618/http://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |archive-date=08. 06. 2019 |url-status=dead }}</ref> | маса = | позиција = нападач | актуелни_клуб = Олимпик Лион | актуелни_број = 14 | младе_године = | млади_клубови = | године = 2010—2011<br />2012—2013<br />2013—2014<br />2014— | клубови = Колботн<br />Стабек<br />Турбин Постдам<br />Олимпик Лион | наступи = 31<br />26<br />33<br />116 | голови = (15)<br />(33)<br />(14)<br />(144) | репрезентација_(године) = 2011—2012<br />2011—2017 | репрезентација_(име) = Норвешка до 20 г.<br />[[женска фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] | репрезентација_(наступи) = 9<br />66 | репрезентација_(голови) = (5)<br />(38) | актуелизовано1_(датум) = 3. јануар 2020. | актуелизовано2_(датум) = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = }} '''Ада Хегерберг''' ({{Јез-норв|Ada Hegerberg}}; [[10. јул]] [[1995]]) је [[норвешка]] [[фудбалер]]ка која игра на позицији нападача. Тренутно игра у клубу Олимпик Лион. == Каријера == Ада је почела да игра још као девојчица са својом сестром Адрине у фудбалском клубу Сундал.<ref>{{cite web |title=Hegerberg sisters unite for Norway success |url=https://www.uefa.com/womensunder19/news/01f2-0e1235c8b039-07c6ddd1e386-1000--hegerberg-sisters-unite-for-norway-success/?referrer=%2fwomensunder19%2fnews%2fnewsid%3d1638475 |website=UEFA.com |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=4. 6. 2011}}</ref> Године [[2007]]. су се преселиле са родитељима у Колботн где су почеле да играју у истоименом фудбалском клубу.<ref>{{cite web |title=Hegerberg månedens fotballtalent for juli - fotball.no - Norges Fotba… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=22. 9. 2013 |archive-date=22. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130922161619/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |url-status=unfit }}</ref> Дебитовала је у том клубу [[2010]]. године.<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web |last=Hjellen |first=Bjørnar |title=Hegerberg-søstrene til Tyskland |url=https://www.nrk.no/sport/fotball/hegerberg-sostrene-til-tyskland-1.10839713 |website=NRK |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb-NO |date=13. 12. 2012}}</ref> Следеће године је са само 16 година била најбољи нападач у лиги.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2012]]. се са сестром придружила клубу Стабек.<ref>{{cite web |title=Hegerberg-søstrene til Stabæk |url=https://www.auraavis.no/sport/hegerberg-sostrene-til-stabak/s/1-37-5843179 |website=www.auraavis.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=12. 12. 2011}}</ref> Њих све у у том тренутку биле сматране најбољим талентима у норвешком женском фудбалу.<ref>{{cite web |last=AS |first=TV 2 |title=Stortalent (16) scoret fem mål på én omgang: – Jeg gjør bare jobben min |url=https://www.tv2.no/a/3780115 |website=TV 2 |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> На крају сезоне је имала 26 наступа и 18 голова.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2013]]. је такође са сестром почела да игра у [[немачка|немачком]] клубу Турбин Постдам.<ref>{{cite web |last=Kruse |first=Nora |title=Potsdam holt norwegisches Trio |url=http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |website=www.womensoccer.de |accessdate=3. 1. 2020 |language=de-DE |date=14. 12. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180430113824/http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |archive-date=30. 04. 2018 |url-status=dead }}</ref> Те сезоне је клуб завршио други на табели у Бундеслиги. На лето [[2014]]. се придружила клубу [[ЖФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] где игра и сада. Хегерберг је имала врло успешну прву сезону у Француској. У 22 лигашке утакмице постигла је 26 голова, што је Лион довело до девете узастопне титуле Феминин дивизије 1. У финалу купа, Хегерберг је постигла изједначујући гол у 47. минуту, који је на крају кулминирао победом Монпељеа резултатом 2:1.<ref>{{cite web |title=OL - Montpellier en live |url=http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |website=Olympique Lyonnais et foot amateur : actu, classement, mercato |accessdate=3. 1. 2020 |language=fr-FR |date=18. 4. 2015 |archive-date=01. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171201033640/http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |url-status= }}</ref> Хегербергова је играла и током сезоне 2015–16. Дана 27. септембра постигла је хет-трик у победи од 5: 0 против ПСЖ-а. У новембру, Хегерберг је постигла договор о продужењу уговора са клубом до сезоне 2019. Лион је десети пут заредом задржао титулу лиге 8. маја 2016. Хегерберг је сезону завршила као најбољи стрелац лиге са 33 гола у 21 наступу. У купу УЕФА женске лиге шампиона, Лион је победио са њених 13 голова у 9 мечева. Децембра [[2018]]. године Хегербергова је добила награду ''Ballon d'Or Féminin''. Током церемоније дошло је до непријатне ситуације, пошто је водитељ, Мартин Солвеиг, након уручивања награде питао Хегербергову да ли жели да тверкује током церемоније а она је одговорила „не“. Његови коментари су у медијима критиковани као сексистички; касније се извинио због своје изјаве. Што се тиче инцидента, Хегербергова је касније прокоментарисала: "Дошао је после до мене и била сам заиста тужна што је тако кренуло. Нисам то у овом тренутку заиста сматрала сексуалним узнемиравањем или нечим другим. Била сам само срећна што освајам награду. " Што се тиче награде, она је такође додала: „Невероватно је. Ово је сјајна мотивација да наставимо напорно радити и наставићемо да радимо заједно на освајању што више титула. Желела сам да завршим са неким речима за младе девојке широм света: верујте у себе."<ref>{{cite web |last=Aarons |first=Ed |title=Ada Hegerberg: first women’s Ballon d’Or marred as winner is asked to twerk |url=https://www.theguardian.com/football/2018/dec/03/ballon-dor-ada-hegerberg-twerk-luka-modric |website=The Guardian |accessdate=3. 1. 2020 |date=4. 12. 2018}}</ref> До краја сезоне 2018/19 Хегерберг је освојила 13 од 15 могућих трофеја током боравка у Лиону. Дана [[30. октобар|30. октобра]] [[2019]]. године постала је најбољи стрелац Лиге шампиона УЕФА, пошто је у 50. наступу постигла свој 53. гол.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg: Lyon striker breaks Women's Champions League goalscoring record |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/49746194 |accessdate=3. 1. 2020 |date=30. 10. 2019}}</ref> == Репрезентација == Са 15 година, Хегерберг је била у тиму Норвешке млађих од 19 година и играла је у женском У-19 првенству 2011. године.<ref>{{cite web |title=Ukens profiler: Ada og Andrine Hegerberg - fotball.no - Norges Fotbal… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=16. 9. 2013 |archive-date=16. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130916032851/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |url-status=unfit }}</ref> Такође је укључена у екипу за завршни турнир, где је Норвешка стигла до финала. Хегерберг је била у тиму Норвешке који је 2012. године играо на ФИФА У-20 женском светском купу у четвртфиналу. Она и Андрине постигле су голове 2: 1 победом над Канадом у групној фази.<ref>{{cite web |title=Hansen og Hegerberg-søstrene reddet Norge |url=https://www.vg.no/sport/fotball/i/8nwME/hansen-og-hegerberg-soestrene-reddet-norge |website=www.vg.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> Хегерберг је дебитовала у репрезентацији која је играла на УЕФА женском првенству [[2013]]. године. Она је постигла свој први гол на турниру, пошто је Шпанија у четвртфиналу поражена са 3:1 и одиграла је свих 90 минута, док је Норвешка изгубила од Немачке са коначних 0:1.<ref>{{cite web |last=Vistnes |first=Matias Ytterstad Oddbjørn |title=Tok til tårene etter at gullet røk |url=http://www.dagbladet.no/2013/07/28/sport/ada_hegerberg/fotball-em/sverige/28416086/ |website=Dagbladet.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=28. 7. 2013}}</ref> Хегерберг је била у репрезентацији Норвешке на ФИФА-ином светском купу за 2015. годину. У три утакмице групне фазе постигла је три гола. Хегерберг је била номинована за награду за најбоље младе играчице. У јануару [[2016]]. године, Хегерберг је добила норвешку Златну лопту 2015. године, додељену најбољем фудбалеру/ки у Норвешкој. Претходни пут када је додељен жени био је 20 година раније. У лето [[2017]]. Хегерберг је одлучио престати представљати репрезентацију као облик протеста због спора са норвешком фудбалском асоцијацијом о томе како поступају са женским фудбалом.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg takes a step back from international duty: A look at the NFF |url=https://www.vavel.com/en/football/2017/09/06/womens-football/824977-ada-hegerberg-takes-a-step-back-from-international-duty-a-look-at-the-nff.html |website=VAVEL |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=6. 9. 2017}}</ref> Упркос неким побољшањима, укључујући удвостручавање новца за награде за жене, Хегерберг је сматраола да постоји "још дуг пут", па је наставила да одбија позив да игра у репрезентацији и пропустио је [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|Светско првенство 2019.]] {{чињеница|date=04. 2023. }} Своје време са репрезентацијом описала је "дубоко депресивно", дајући јој "ноћне море" и остављајући је "ментално сломљену".<ref>{{cite web |title=Soccer - Hegerberg 'mentally broken' by Norway national team experience |url=https://www.euronews.com/2019/06/05/soccer-hegerberg-mentally-broken-by-norway-national-team-experience |website=euronews |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=5. 6. 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commons category|Ada Hegerberg}} * {{FIFA player|357281}} * {{UEFA player|250017155}} * [http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html Olympique Lyonnais player profile] {{Wayback|url=http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html |date=20170813012044 }} * {{Twitter|adastolsmo}} * {{Soccerway|ada-stolsmo-hegerberg/158925}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Хегерберг, Ада}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Норвешке фудбалерке]] [[Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2015.]] eop3n6hu5f2dzfj5kxxg9x2x5yhb5hs 30099676 30099675 2025-06-28T11:51:00Z SimplyFreddie 231289 додана категорија [[:Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2023.|Фудбалерке на Светском првенству 2023.]] помоћу геџета HotCat 30099676 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Ада Хегерберг | слика = Ada Hegerberg 2017 cropped.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Хегербергова 2017. године | пуно_име = Ада Мартине Столсмо Хегерберг | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1995|07|10|год=да}} | место_рођења = [[Молде]] | држава_рођења = [[Норвешка]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|година_смрти|месец_смрти|дан_смрти|година_рођења|месец_рођења|дан_рођења}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | висина = 1,77<ref>{{cite web |title=FIFA Women's World Cup Canada 2015™ List of Players |url=https://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |accessdate=3. 1. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190608175618/http://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |archive-date=08. 06. 2019 |url-status=dead }}</ref> | маса = | позиција = нападач | актуелни_клуб = Олимпик Лион | актуелни_број = 14 | младе_године = | млади_клубови = | године = 2010—2011<br />2012—2013<br />2013—2014<br />2014— | клубови = Колботн<br />Стабек<br />Турбин Постдам<br />Олимпик Лион | наступи = 31<br />26<br />33<br />116 | голови = (15)<br />(33)<br />(14)<br />(144) | репрезентација_(године) = 2011—2012<br />2011—2017 | репрезентација_(име) = Норвешка до 20 г.<br />[[женска фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] | репрезентација_(наступи) = 9<br />66 | репрезентација_(голови) = (5)<br />(38) | актуелизовано1_(датум) = 3. јануар 2020. | актуелизовано2_(датум) = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = }} '''Ада Хегерберг''' ({{Јез-норв|Ada Hegerberg}}; [[10. јул]] [[1995]]) је [[норвешка]] [[фудбалер]]ка која игра на позицији нападача. Тренутно игра у клубу Олимпик Лион. == Каријера == Ада је почела да игра још као девојчица са својом сестром Адрине у фудбалском клубу Сундал.<ref>{{cite web |title=Hegerberg sisters unite for Norway success |url=https://www.uefa.com/womensunder19/news/01f2-0e1235c8b039-07c6ddd1e386-1000--hegerberg-sisters-unite-for-norway-success/?referrer=%2fwomensunder19%2fnews%2fnewsid%3d1638475 |website=UEFA.com |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=4. 6. 2011}}</ref> Године [[2007]]. су се преселиле са родитељима у Колботн где су почеле да играју у истоименом фудбалском клубу.<ref>{{cite web |title=Hegerberg månedens fotballtalent for juli - fotball.no - Norges Fotba… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=22. 9. 2013 |archive-date=22. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130922161619/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |url-status=unfit }}</ref> Дебитовала је у том клубу [[2010]]. године.<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web |last=Hjellen |first=Bjørnar |title=Hegerberg-søstrene til Tyskland |url=https://www.nrk.no/sport/fotball/hegerberg-sostrene-til-tyskland-1.10839713 |website=NRK |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb-NO |date=13. 12. 2012}}</ref> Следеће године је са само 16 година била најбољи нападач у лиги.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2012]]. се са сестром придружила клубу Стабек.<ref>{{cite web |title=Hegerberg-søstrene til Stabæk |url=https://www.auraavis.no/sport/hegerberg-sostrene-til-stabak/s/1-37-5843179 |website=www.auraavis.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=12. 12. 2011}}</ref> Њих све у у том тренутку биле сматране најбољим талентима у норвешком женском фудбалу.<ref>{{cite web |last=AS |first=TV 2 |title=Stortalent (16) scoret fem mål på én omgang: – Jeg gjør bare jobben min |url=https://www.tv2.no/a/3780115 |website=TV 2 |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> На крају сезоне је имала 26 наступа и 18 голова.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2013]]. је такође са сестром почела да игра у [[немачка|немачком]] клубу Турбин Постдам.<ref>{{cite web |last=Kruse |first=Nora |title=Potsdam holt norwegisches Trio |url=http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |website=www.womensoccer.de |accessdate=3. 1. 2020 |language=de-DE |date=14. 12. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180430113824/http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |archive-date=30. 04. 2018 |url-status=dead }}</ref> Те сезоне је клуб завршио други на табели у Бундеслиги. На лето [[2014]]. се придружила клубу [[ЖФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] где игра и сада. Хегерберг је имала врло успешну прву сезону у Француској. У 22 лигашке утакмице постигла је 26 голова, што је Лион довело до девете узастопне титуле Феминин дивизије 1. У финалу купа, Хегерберг је постигла изједначујући гол у 47. минуту, који је на крају кулминирао победом Монпељеа резултатом 2:1.<ref>{{cite web |title=OL - Montpellier en live |url=http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |website=Olympique Lyonnais et foot amateur : actu, classement, mercato |accessdate=3. 1. 2020 |language=fr-FR |date=18. 4. 2015 |archive-date=01. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171201033640/http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |url-status= }}</ref> Хегербергова је играла и током сезоне 2015–16. Дана 27. септембра постигла је хет-трик у победи од 5: 0 против ПСЖ-а. У новембру, Хегерберг је постигла договор о продужењу уговора са клубом до сезоне 2019. Лион је десети пут заредом задржао титулу лиге 8. маја 2016. Хегерберг је сезону завршила као најбољи стрелац лиге са 33 гола у 21 наступу. У купу УЕФА женске лиге шампиона, Лион је победио са њених 13 голова у 9 мечева. Децембра [[2018]]. године Хегербергова је добила награду ''Ballon d'Or Féminin''. Током церемоније дошло је до непријатне ситуације, пошто је водитељ, Мартин Солвеиг, након уручивања награде питао Хегербергову да ли жели да тверкује током церемоније а она је одговорила „не“. Његови коментари су у медијима критиковани као сексистички; касније се извинио због своје изјаве. Што се тиче инцидента, Хегербергова је касније прокоментарисала: "Дошао је после до мене и била сам заиста тужна што је тако кренуло. Нисам то у овом тренутку заиста сматрала сексуалним узнемиравањем или нечим другим. Била сам само срећна што освајам награду. " Што се тиче награде, она је такође додала: „Невероватно је. Ово је сјајна мотивација да наставимо напорно радити и наставићемо да радимо заједно на освајању што више титула. Желела сам да завршим са неким речима за младе девојке широм света: верујте у себе."<ref>{{cite web |last=Aarons |first=Ed |title=Ada Hegerberg: first women’s Ballon d’Or marred as winner is asked to twerk |url=https://www.theguardian.com/football/2018/dec/03/ballon-dor-ada-hegerberg-twerk-luka-modric |website=The Guardian |accessdate=3. 1. 2020 |date=4. 12. 2018}}</ref> До краја сезоне 2018/19 Хегерберг је освојила 13 од 15 могућих трофеја током боравка у Лиону. Дана [[30. октобар|30. октобра]] [[2019]]. године постала је најбољи стрелац Лиге шампиона УЕФА, пошто је у 50. наступу постигла свој 53. гол.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg: Lyon striker breaks Women's Champions League goalscoring record |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/49746194 |accessdate=3. 1. 2020 |date=30. 10. 2019}}</ref> == Репрезентација == Са 15 година, Хегерберг је била у тиму Норвешке млађих од 19 година и играла је у женском У-19 првенству 2011. године.<ref>{{cite web |title=Ukens profiler: Ada og Andrine Hegerberg - fotball.no - Norges Fotbal… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=16. 9. 2013 |archive-date=16. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130916032851/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |url-status=unfit }}</ref> Такође је укључена у екипу за завршни турнир, где је Норвешка стигла до финала. Хегерберг је била у тиму Норвешке који је 2012. године играо на ФИФА У-20 женском светском купу у четвртфиналу. Она и Андрине постигле су голове 2: 1 победом над Канадом у групној фази.<ref>{{cite web |title=Hansen og Hegerberg-søstrene reddet Norge |url=https://www.vg.no/sport/fotball/i/8nwME/hansen-og-hegerberg-soestrene-reddet-norge |website=www.vg.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> Хегерберг је дебитовала у репрезентацији која је играла на УЕФА женском првенству [[2013]]. године. Она је постигла свој први гол на турниру, пошто је Шпанија у четвртфиналу поражена са 3:1 и одиграла је свих 90 минута, док је Норвешка изгубила од Немачке са коначних 0:1.<ref>{{cite web |last=Vistnes |first=Matias Ytterstad Oddbjørn |title=Tok til tårene etter at gullet røk |url=http://www.dagbladet.no/2013/07/28/sport/ada_hegerberg/fotball-em/sverige/28416086/ |website=Dagbladet.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=28. 7. 2013}}</ref> Хегерберг је била у репрезентацији Норвешке на ФИФА-ином светском купу за 2015. годину. У три утакмице групне фазе постигла је три гола. Хегерберг је била номинована за награду за најбоље младе играчице. У јануару [[2016]]. године, Хегерберг је добила норвешку Златну лопту 2015. године, додељену најбољем фудбалеру/ки у Норвешкој. Претходни пут када је додељен жени био је 20 година раније. У лето [[2017]]. Хегерберг је одлучио престати представљати репрезентацију као облик протеста због спора са норвешком фудбалском асоцијацијом о томе како поступају са женским фудбалом.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg takes a step back from international duty: A look at the NFF |url=https://www.vavel.com/en/football/2017/09/06/womens-football/824977-ada-hegerberg-takes-a-step-back-from-international-duty-a-look-at-the-nff.html |website=VAVEL |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=6. 9. 2017}}</ref> Упркос неким побољшањима, укључујући удвостручавање новца за награде за жене, Хегерберг је сматраола да постоји "још дуг пут", па је наставила да одбија позив да игра у репрезентацији и пропустио је [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|Светско првенство 2019.]] {{чињеница|date=04. 2023. }} Своје време са репрезентацијом описала је "дубоко депресивно", дајући јој "ноћне море" и остављајући је "ментално сломљену".<ref>{{cite web |title=Soccer - Hegerberg 'mentally broken' by Norway national team experience |url=https://www.euronews.com/2019/06/05/soccer-hegerberg-mentally-broken-by-norway-national-team-experience |website=euronews |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=5. 6. 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Commons category|Ada Hegerberg}} * {{FIFA player|357281}} * {{UEFA player|250017155}} * [http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html Olympique Lyonnais player profile] {{Wayback|url=http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html |date=20170813012044 }} * {{Twitter|adastolsmo}} * {{Soccerway|ada-stolsmo-hegerberg/158925}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Хегерберг, Ада}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Норвешке фудбалерке]] [[Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2015.]] [[Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2023.]] okvkt8fj29wyp38uh0ji15vt5gkczof 30099678 30099676 2025-06-28T11:51:43Z SimplyFreddie 231289 30099678 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Ада Хегерберг | слика = Ada Hegerberg 2017 cropped.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Хегербергова 2017. године | пуно_име = Ада Мартине Столсмо Хегерберг | надимак = | датум_рођења = {{датум рођења|1995|07|10|год=да}} | место_рођења = [[Молде]] | држава_рођења = [[Норвешка]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|година_смрти|месец_смрти|дан_смрти|година_рођења|месец_рођења|дан_рођења}} --> | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = | висина = 1,77<ref>{{cite web |title=FIFA Women's World Cup Canada 2015™ List of Players |url=https://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |accessdate=3. 1. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190608175618/http://www.fifadata.com/document/FWWC/2015/pdf/FWWC_2015_SquadLists.pdf |archive-date=08. 06. 2019 |url-status=dead }}</ref> | маса = | позиција = нападач | актуелни_клуб = Олимпик Лион | актуелни_број = 14 | младе_године = | млади_клубови = | године = 2010—2011<br />2012—2013<br />2013—2014<br />2014— | клубови = Колботн<br />Стабек<br />Турбин Постдам<br />Олимпик Лион | наступи = 31<br />26<br />33<br />116 | голови = (15)<br />(33)<br />(14)<br />(144) | репрезентација_(године) = 2011—2012<br />2011—2017 | репрезентација_(име) = Норвешка до 20 г.<br />[[женска фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] | репрезентација_(наступи) = 9<br />66 | репрезентација_(голови) = (5)<br />(38) | актуелизовано1_(датум) = 3. јануар 2020. | актуелизовано2_(датум) = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | награде = }} '''Ада Хегерберг''' ({{Јез-норв|Ada Hegerberg}}; [[10. јул]] [[1995]]) је [[норвешка]] [[фудбалер]]ка која игра на позицији нападача. Тренутно игра у клубу Олимпик Лион. == Каријера == Ада је почела да игра још као девојчица са својом сестром Адрине у фудбалском клубу Сундал.<ref>{{cite web |title=Hegerberg sisters unite for Norway success |url=https://www.uefa.com/womensunder19/news/01f2-0e1235c8b039-07c6ddd1e386-1000--hegerberg-sisters-unite-for-norway-success/?referrer=%2fwomensunder19%2fnews%2fnewsid%3d1638475 |website=UEFA.com |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=4. 6. 2011}}</ref> Године [[2007]]. су се преселиле са родитељима у Колботн где су почеле да играју у истоименом фудбалском клубу.<ref>{{cite web |title=Hegerberg månedens fotballtalent for juli - fotball.no - Norges Fotba… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=22. 9. 2013 |archive-date=22. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130922161619/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/2011/Hegerberg-manedens-fotballtalent-for-juli/ |url-status=unfit }}</ref> Дебитовала је у том клубу [[2010]]. године.<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web |last=Hjellen |first=Bjørnar |title=Hegerberg-søstrene til Tyskland |url=https://www.nrk.no/sport/fotball/hegerberg-sostrene-til-tyskland-1.10839713 |website=NRK |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb-NO |date=13. 12. 2012}}</ref> Следеће године је са само 16 година била најбољи нападач у лиги.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2012]]. се са сестром придружила клубу Стабек.<ref>{{cite web |title=Hegerberg-søstrene til Stabæk |url=https://www.auraavis.no/sport/hegerberg-sostrene-til-stabak/s/1-37-5843179 |website=www.auraavis.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=12. 12. 2011}}</ref> Њих све у у том тренутку биле сматране најбољим талентима у норвешком женском фудбалу.<ref>{{cite web |last=AS |first=TV 2 |title=Stortalent (16) scoret fem mål på én omgang: – Jeg gjør bare jobben min |url=https://www.tv2.no/a/3780115 |website=TV 2 |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> На крају сезоне је имала 26 наступа и 18 голова.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Године [[2013]]. је такође са сестром почела да игра у [[немачка|немачком]] клубу Турбин Постдам.<ref>{{cite web |last=Kruse |first=Nora |title=Potsdam holt norwegisches Trio |url=http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |website=www.womensoccer.de |accessdate=3. 1. 2020 |language=de-DE |date=14. 12. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180430113824/http://www.womensoccer.de/2012/12/14/potsdam-holt-norwegisches-trio/ |archive-date=30. 04. 2018 |url-status=dead }}</ref> Те сезоне је клуб завршио други на табели у Бундеслиги. На лето [[2014]]. се придружила клубу [[ЖФК Олимпик Лион|Олимпик Лион]] где игра и сада. Хегерберг је имала врло успешну прву сезону у Француској. У 22 лигашке утакмице постигла је 26 голова, што је Лион довело до девете узастопне титуле Феминин дивизије 1. У финалу купа, Хегерберг је постигла изједначујући гол у 47. минуту, који је на крају кулминирао победом Монпељеа резултатом 2:1.<ref>{{cite web |title=OL - Montpellier en live |url=http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |website=Olympique Lyonnais et foot amateur : actu, classement, mercato |accessdate=3. 1. 2020 |language=fr-FR |date=18. 4. 2015 |archive-date=01. 12. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171201033640/http://www.leliberolyon.fr/ol-montpellier-en-live-2/71604 |url-status= }}</ref> Хегербергова је играла и током сезоне 2015–16. Дана 27. септембра постигла је хет-трик у победи од 5: 0 против ПСЖ-а. У новембру, Хегерберг је постигла договор о продужењу уговора са клубом до сезоне 2019. Лион је десети пут заредом задржао титулу лиге 8. маја 2016. Хегерберг је сезону завршила као најбољи стрелац лиге са 33 гола у 21 наступу. У купу УЕФА женске лиге шампиона, Лион је победио са њених 13 голова у 9 мечева. Децембра [[2018]]. године Хегербергова је добила награду ''Ballon d'Or Féminin''. Током церемоније дошло је до непријатне ситуације, пошто је водитељ, Мартин Солвеиг, након уручивања награде питао Хегербергову да ли жели да тверкује током церемоније а она је одговорила „не“. Његови коментари су у медијима критиковани као сексистички; касније се извинио због своје изјаве. Што се тиче инцидента, Хегербергова је касније прокоментарисала: "Дошао је после до мене и била сам заиста тужна што је тако кренуло. Нисам то у овом тренутку заиста сматрала сексуалним узнемиравањем или нечим другим. Била сам само срећна што освајам награду. " Што се тиче награде, она је такође додала: „Невероватно је. Ово је сјајна мотивација да наставимо напорно радити и наставићемо да радимо заједно на освајању што више титула. Желела сам да завршим са неким речима за младе девојке широм света: верујте у себе."<ref>{{cite web |last=Aarons |first=Ed |title=Ada Hegerberg: first women’s Ballon d’Or marred as winner is asked to twerk |url=https://www.theguardian.com/football/2018/dec/03/ballon-dor-ada-hegerberg-twerk-luka-modric |website=The Guardian |accessdate=3. 1. 2020 |date=4. 12. 2018}}</ref> До краја сезоне 2018/19 Хегерберг је освојила 13 од 15 могућих трофеја током боравка у Лиону. Дана [[30. октобар|30. октобра]] [[2019]]. године постала је најбољи стрелац Лиге шампиона УЕФА, пошто је у 50. наступу постигла свој 53. гол.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg: Lyon striker breaks Women's Champions League goalscoring record |url=https://www.bbc.co.uk/sport/football/49746194 |accessdate=3. 1. 2020 |date=30. 10. 2019}}</ref> == Репрезентација == Са 15 година, Хегерберг је била у тиму Норвешке млађих од 19 година и играла је у женском У-19 првенству 2011. године.<ref>{{cite web |title=Ukens profiler: Ada og Andrine Hegerberg - fotball.no - Norges Fotbal… |url=http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |website=archive.is |accessdate=3. 1. 2020 |date=16. 9. 2013 |archive-date=16. 09. 2013 |archive-url=https://archive.today/20130916032851/http://www.fotball.no/Landslag_og_toppfotball/spillerutvikling/Unge-profiler/2011/Ada-og-Andrine-Hegerberg/ |url-status=unfit }}</ref> Такође је укључена у екипу за завршни турнир, где је Норвешка стигла до финала. Хегерберг је била у тиму Норвешке који је 2012. године играо на ФИФА У-20 женском светском купу у четвртфиналу. Она и Андрине постигле су голове 2: 1 победом над Канадом у групној фази.<ref>{{cite web |title=Hansen og Hegerberg-søstrene reddet Norge |url=https://www.vg.no/sport/fotball/i/8nwME/hansen-og-hegerberg-soestrene-reddet-norge |website=www.vg.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=nb}}</ref> Хегерберг је дебитовала у репрезентацији која је играла на УЕФА женском првенству [[2013]]. године. Она је постигла свој први гол на турниру, пошто је Шпанија у четвртфиналу поражена са 3:1 и одиграла је свих 90 минута, док је Норвешка изгубила од Немачке са коначних 0:1.<ref>{{cite web |last=Vistnes |first=Matias Ytterstad Oddbjørn |title=Tok til tårene etter at gullet røk |url=http://www.dagbladet.no/2013/07/28/sport/ada_hegerberg/fotball-em/sverige/28416086/ |website=Dagbladet.no |accessdate=3. 1. 2020 |language=no |date=28. 7. 2013}}</ref> Хегерберг је била у репрезентацији Норвешке на ФИФА-ином светском купу за 2015. годину. У три утакмице групне фазе постигла је три гола. Хегерберг је била номинована за награду за најбоље младе играчице. У јануару [[2016]]. године, Хегерберг је добила норвешку Златну лопту 2015. године, додељену најбољем фудбалеру/ки у Норвешкој. Претходни пут када је додељен жени био је 20 година раније. У лето [[2017]]. Хегерберг је одлучио престати представљати репрезентацију као облик протеста због спора са норвешком фудбалском асоцијацијом о томе како поступају са женским фудбалом.<ref>{{cite web |title=Ada Hegerberg takes a step back from international duty: A look at the NFF |url=https://www.vavel.com/en/football/2017/09/06/womens-football/824977-ada-hegerberg-takes-a-step-back-from-international-duty-a-look-at-the-nff.html |website=VAVEL |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=6. 9. 2017}}</ref> Упркос неким побољшањима, укључујући удвостручавање новца за награде за жене, Хегерберг је сматраола да постоји "још дуг пут", па је наставила да одбија позив да игра у репрезентацији и пропустио је [[Светско првенство у фудбалу за жене 2019.|Светско првенство 2019.]] {{чињеница|date=04. 2023. }} Своје време са репрезентацијом описала је "дубоко депресивно", дајући јој "ноћне море" и остављајући је "ментално сломљену".<ref>{{cite web |title=Soccer - Hegerberg 'mentally broken' by Norway national team experience |url=https://www.euronews.com/2019/06/05/soccer-hegerberg-mentally-broken-by-norway-national-team-experience |website=euronews |accessdate=3. 1. 2020 |language=en |date=5. 6. 2019}}</ref> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{FIFA player|357281}} * {{UEFA player|250017155}} * [http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html Olympique Lyonnais player profile] {{Wayback|url=http://www.olweb.fr/en/player/ada-hegerberg-2239.html |date=20170813012044 }} * {{Twitter|adastolsmo}} * {{Soccerway|ada-stolsmo-hegerberg/158925}} {{подножје|Биографија|Фудбал}} {{СОРТИРАЊЕ:Хегерберг, Ада}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Норвешке фудбалерке]] [[Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2015.]] [[Категорија:Фудбалерке на Светском првенству 2023.]] 0mlk7033pu59qdlwppljmsjcj9ebopz 0 4117663 30099314 30097355 2025-06-28T00:44:15Z Sadko 25741 30099314 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Марко Конатар | пуно_име = Марко Конатар<ref name="rsbofficial">{{cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/igraci/prvi-tim/418/marko-konatar|title=Марко Конатар|website=ФК Црвена звезда, званична презентација|accessdate=19. 2. 2020}}</ref> | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|2000|3|25|год=да}}<ref>{{Cite news|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1459598/marko-konatar-zvezda-zeleznicar-pancevo.html|title=Zvezda ima novog levog beka za 2021/22: Ispunjava "bonus" pravilo, Deki ga već zna od ranije!|date=15. 4. 2021|accessdate=7. 5. 2021|last=Vujičić|first=Milutin|publisher=mondo.rs}}</ref> | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]<ref name="rsbofficial"/> | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,80 m<ref name="rsbofficial"/> | маса = 77 kg<ref name="srbijafudbal"/> | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)#Бек|леви бек]]<ref>{{cite web|url=https://mondo.rs/Sport/Fudbal/a1274237/Crvena-zvezda-pripreme-zima-2020-Marko-Konatar.html|title=Novo lice na Zvezdinom treningu, verovatno i među putnicima u Tursku|website=mondo.rs|date=23. 1. 2020|accessdate=15. 2. 2020}}</ref> / [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопер]]<ref>{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/zvezda/92423/konatar-prijaju-lepe-reci-narocito-od-mistera-stankovica|title=Конатар: Пријају лепе речи, нарочито од мистера Станковића|website=[[Спортски журнал]]|date=2. 2. 2020|accessdate=3. 2. 2020}}</ref> | актуелни_клуб = [[ФК Железничар Панчево|Железничар Панчево]]<br /><small>(на позајмици из [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]])</small> | актуелни_број = 3 <!--| актуелни_број = 33<ref>{{cite web|url=https://www.crvenazvezdainfo.com/stankovic-ga-je-prvo-prectrao-ali-se-ipak-dokazao-i-bice-licenciran-za-prolecni-deo-sezone/|title=Stanković ga je prvo prectrao ali se ipak dokazao i biće licenciran za prolećni deo sezone|website=crvenazvezdainfo.com|accessdate=5. 5. 2020}}</ref>--> | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]]<ref>{{cite web|url=https://arhiva.vesti-online.com/Sport/Fudbal/737876/Prvo-pojacanje-u-Zvezdi-Stigao-Konatar|title=Prvo pojačanje u Zvezdi: Stigao Konatar|website=[[Вести (новине)|Вести онлајн]]|date=31. 5. 2019|accessdate=12. 1. 2020}}</ref> | младе_године2 = | млади_клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[РФК Графичар|Графичар]]<ref>{{cite web|url=http://zurnal.rs/fudbal/zvezda/92452/govedarica-saradnja-zvezde-i-graficara-pokazuje-rezultate|title=Говедарица: Сарадња Звезде и Графичара показује резултате|website=[[Спортски журнал]]|date=3. 2. 2020|accessdate=3. 2. 2020}}</ref> | године1 = 2018—2021 | клубови1 = [[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] | наступи1 = 1 | голови1 = 0 | године2 = 2018—2019 | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[РФК Графичар|Графичар]] | наступи2 = 40 | голови2 = 3 | године3 = 2020 | клубови3 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Инђија|Инђија]] | наступи3 = 1 | голови3 = 0 | године4 = 2021— | клубови4 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Железничар Панчево|Железничар Панчево]] | наступи4 = 17 | голови4 = 4 | године5 = 2021— | клубови5 = [[ФК Железничар Панчево|Железничар Панчево]] | наступи5 = 104 | голови5 = 3 | репрезентација_(године)1 = | репрезентација_(име)1 = | репрезентација_(наступи)1 = | репрезентација_(голови)1 = | тренерске_године = | тренерски_клубови = | актуелизовано1_(датум) = 7. мај 2021. | актуелизовано2_(датум) = }} '''Марко Конатар''' ([[Београд]], [[25. март]]а [[2000]]) [[Србија|српски]] је [[фудбал]]ер, који тренутно наступа за [[ФК Железничар Панчево|Железничар]] из [[Панчево|Панчева]],<ref>{{cite web|url=https://rtvpancevo.rs/2021/01/11/tri-transfer-bombe-u-fk-zeleznicar/|title=Tri transfer ,,bombe” u FK Železničar|website=rtvpancevo.rs|date=11. 1. 2021|accessdate=17. 2. 2021|archive-date=17. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210217124301/https://rtvpancevo.rs/2021/01/11/tri-transfer-bombe-u-fk-zeleznicar/|url-status=dead}}</ref> на позајмици из [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]].<ref>{{cite web|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-zvezda-prekomandovala-konotara/350894|title=Zvanično: Zvezda prekomandovala Konotara|website=mozzartsport.com|date=18. 2. 2020|accessdate=19. 2. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200219030524/https://mozzartsport.com/fudbal/vesti/zvanicno-zvezda-prekomandovala-konotara/350894|archive-date=19. 02. 2020|url-status=dead}}</ref> == Статистика == ==== Клупска ==== {{ажурирано|7. маја 2021.}}<ref>{{cite web|url=https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/m-konatar/621760|title=Marko Konatar|website=macsonuclarim.com|accessdate=7. 5. 2021|language=tr|archive-date=07. 05. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210507133349/https://www.macsonuclarim.com/futbolcu/m-konatar/621760|url-status=}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова!!Наступа!!Голова |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |rowspan="3"|[[ФК Графичар|Графичар]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Српска лига Београд 2018/19.|2018/19.]]<ref name="srbijafudbal">{{cite web|url=http://srbijafudbal.com/graficar/konatar_m.htm|title=Конатар, Марко|website=srbijafudbal.com|accessdate=12. 1. 2020|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20200112091316/http://srbijafudbal.com/graficar/konatar_m.htm|archivedate=12. 01. 2020}}</ref> |[[Српска лига Београд]] |21||2||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''21'''||'''2''' |- |[[Прва лига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2019-20/player/4-prva-liga-srbije-2019-20/2309-03-konatar-marko|title=Konatar, Marko — sezona 2019/20.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=12. 1. 2020}}</ref> |[[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]] |19||1||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''19'''||'''1''' |- !colspan="2"|Укупно !40!!3!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!40!!3 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Црвена звезда|Црвена звезда]] |[[ФК Црвена звезда сезона 2019/20.|2019/20.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2510-33-konatar-marko|title=Konatar, Marko — sezona 2019/20.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=15. 2. 2020|archive-date=15. 02. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200215133348/https://superliga.rs/sezone/2019-20/player/4-super-liga-srbije-2019-20/2510-33-konatar-marko|url-status=}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] !1!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!1!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Инђија|Инђија]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Суперлига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2852-31-konatar-marko|title=Konatar, Marko — sezona 2020/21.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=7. 5. 2021|archive-date=07. 05. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210507133349/https://superliga.rs/sezone/2020-21/player/5-super-liga-srbije-2020-21/2852-31-konatar-marko|url-status=}}</ref> |Суперлига Србије !1!!0!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!1!!0 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Железничар Панчево|Железничар Панчево]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Прва лига Србије у фудбалу 2020/21.|2020/21.]]<ref>{{cite web|url=https://prvaliga.rs/sezone/2020-21/player/5-prva-liga-srbije-2020-21/3284-03-konatar-marko|title=Konatar, Marko — sezona 2020/21.|website=Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=7. 5. 2021}}</ref> |Прва лига Србије |14||4||colspan="2"|—||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''14'''||'''4''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !56!!7!!0!!0!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!56!!7 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} == Трофеји и награде == ;Графичар * [[Српска лига Београд]]: [[Српска лига Београд 2018/19.|2018/19]].<ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/8519/Zvezdina-filijala-u-Prvoj-ligi|title=Звездина филијала у Првој лиги|date=27. 5. 2019|accessdate=12. 1. 2020|publisher=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> ;Црвена звезда * [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]]: [[Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.|2019/20]].<ref>{{Cite web|url=http://www.crvenazvezdafk.com/scc/vest/10112/kako-smo-osvojili-31-titulu|title=Како смо освојили 31. титулу|date=20. 6. 2020|accessdate=1. 7. 2020|publisher=ФК Црвена звезда, званична презентација}}</ref> == Референце == {{референце}} <!-- <ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/ko-umesto-rodica-gleda-se-u-rumuniju-207120/|title=Ko umesto Rodića? Gleda se u Rumuniju…|last=Prlina|first=Dejan|website=maxbetsport.rs|date=29. 4. 2020|accessdate=2. 5. 2020}}</ref> <ref>{{cite web|url=https://www.maxbetsport.rs/zvezda-dovodi-nekadasnjeg-igraca-intera-i-rome-207510/|title=Zvezda dovodi nekadašnjeg igrača Intera i Rome!|last=Živančević|first=Boško|website=maxbetsport.rs|date=1. 5. 2020|accessdate=2. 5. 2020}}</ref> --> == Спољашње везе == * {{Soccerway|marko-konatar/621760}} * {{Transfermarkt|686225}} * {{soccerbase|130578}} * {{WorldFootball.net|marko-konatar}} * {{Footballdatabase|414200}} * {{Zerozero|787776}} * [https://sortitoutsi.net/football-manager-2020/player/62250559/marko-konatar Марко Конатар] на сајту Sortitoutsi {{ен}} {{Железничар Панчево}} <!--{{ФК Црвена звезда}}--> {{Подножје|биографија|фудбал|Београд|Србија}}{{клица-фудбалер}}{{СОРТИРАЊЕ:Конатар, Марко}} [[Категорија:Рођени 2000.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Графичара]] [[Категорија:Фудбалери Црвене звезде]] [[Категорија:Фудбалери Инђије]] [[Категорија:Фудбалери Железничара Панчево]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Леви бекови у фудбалу]] bq4qabevlahezscwsscbzheuvkobyv6 0 4119238 30099130 30098001 2025-06-27T21:42:14Z ~2025-89865 447281 /* Епизоде */ 30099130 wikitext text/x-wiki {{чишћење|разлог=неенциклопедијски описи епизода, кршење ауторских права}} {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Игра судбине (1. сезона) | bgcolour = red | слика = [[Датотека:Igra sudbine 1. sezona.jpg|250п]] | наслов = | серија = ''[[Игра судбине]]'' | двд = | двд формат = | држава = [[Србија]] | мрежа = [[Прва српска телевизија]] | прва = 20. јануaр 2020. | последња = 25. јун 2021. | број епизода = 311 | претходна сезона = | претходна серија = | следећа сезона = [[Игра судбине (2. сезона)|2. сезона]] | следећа серија = }} Прва сезона серије ''[[Игра судбине]]'' емитовала се од 20. јануара 2020. године до 25. јуна 2021. године и има укупно 311 епизода. == Глумци и њихове улоге == У првој сезони серије ,,Игра судбине" глумило је око 40 глумаца. === Главне === {{Columns-list|2| * [[Лука Рацо]] као Алекса Ожеговић * [[Стеван Пиале]] као Лука Каначки * [[Милица Милша]] као Ада Каначки * [[Владан Савић (глумац)|Владан Савић]] као Иван Ожеговић * [[Слободан Ћустић]] као Вукашин Сувобрк * [[Оља Левић]] као Мила Галић * [[Милица Томашевић]] као Нада Галић * [[Вук Салетовић]] као Бојан Галић "Дебељко" * [[Даница Ристовски]] као Љиљана Караматијевић "Лила" * [[Снежана Савић]] као Донка де Саели * [[Сандра Бугарски]] као Марица Панчетовић "Панчета" * [[Дарко Томовић]] као Тихомир Бунчић "Тића" * [[Павле Јеринић]] као Матија Грбић * [[Матеа Милосављевић]] као Софија Шубаревић * [[Кристина Јовановић]] као Јелена Радман * [[Аммар Мешић]] као Страхиња Бунчић * [[Јелена Ђукић]] као Вишња Дулановић * [[Драгана Мићаловић]] као Уна Христић * [[Даниела Кузмановић]] као Катарина Илић * [[Славиша Чуровић]] као Патрић Орландић - Орландо * [[Божидар Зубер]] као Бајо Орландић * [[Ива Штрљић]] као Дијана Ерски (епизоде 6−311) * [[Милош Влалукин]] као Звонимир Лагаторе * [[Миљан Давидовић]] као Јанко Марковић * [[Милан Босиљчић]] као Градимир Комарчевић "Комарац" / Маринко Комарчевић "Свитац" * [[Ненад Ненадовић]] као Томас Брунер }} === Епизодне === {| class="wikitable plainrowheaders" style="margin: 1em auto 1em auto" style="width:100%;" |- ! style="width:18%;" | Глумац ! style="width:20%;" | Улога |- | [[Југослава Драшковић]] | Божидарка Шубаревић ,,Брзутка" |- | [[Бора Ненић]] | Академик Марковић |- | [[Данина Јефтић]] | Клаудија Чарапина |- | [[Бојана Грабовац]] | Маријана Јовановић |- | [[Бранка Шелић]] | Лидија Гарашевић |- | [[Јасмина Аврамовић]] | Ленка Берберовић |- | [[Раде Маричић]] | Бошко Каначки |- | Милица Буразер | Ада - млађа |- | Ђорђе Николић | Иван - млађи |- | Сара Пејчић | Олга - млађа |- | Татјана Димитријевић | Ленка - млађа |- | [[Теодора Ристовски]] | Лидија - млађа |- | [[Саша Али]] | Доктор прошлост |- | [[Слађана Влајовић]] | гл. мед. сестра прошлост |- | [[Мина Лазаревић]] | Стана Џелетовић |- | [[Иван Томић (глумац)|Иван Томић]] | Слободан Џелетовић „Цоле” |- | [[Лидија Вукићевић]] | Милева Танкосић „Милевица” |- | [[Димитрије Илић]] | Милорад Обреновић |- | [[Саша Јоксимовић]] | Максим Шубаревић |- | [[Тијана Максимовић (глумица, 1994)|Тијана Максимовић]] | Жаклина Танкосић |- | [[Ивана Дудић]] | Нора Залад |- | [[Стојан Ђорђевић]] | Вид Залад |- | [[Милорад Дамјановић]] | Филип Додић „Дода” |- | [[Марко Јовичић (редитељ и глумац)|Марко Јовичић]] | Јамездин |- | [[Предраг Коларевић]] | Директор полиције |- | Биљана Малетић Заверла | Јасна |} {{напомене}} == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Игра судбине}} <onlyinclude> {|class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>серији ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Бр. у<br>сезони ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Назив ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Редитељ ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Сценариста ! scope="col" style="background:red; color:#fff;"|Премијерно<br>емитовање {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = "Епизода 1.1" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|20}} |ShortSummary = Алекса и Лука су вршњаци, али долазе из различитих породица. Алекса је одрастао у богатој породици Каначких, а Лука у сиромашној породици Ожеговића. Лука има љубавни однос с Милом, која ради као секретарица у Кан холдингу, предузећу Алексине породице. Алекса се припрема да запроси своју девојку, манекенку Софију Шубаревић. Кад своју одлуку саопшти мајци Ади која живи у Паризу, она размисли о свом повратку у земљу. Међутим, коначну одлуку донесе тек кад на њену имејл-адресу стигне писмо које прети да разори живот читаве њене породице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = "Епизода 1.2" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|21}} |ShortSummary = Алекса је напет пред мајчин долазак на његову веридбу. Понаша се све горе према својим запосленима и показује бруталност и бахатост. Иван покушава да нађе новац и плати дугове, али му то не полази за руком. Панчета схвата да је Нада, Милина сестра, заљубљена у сестриног дечка Луку, а Мила у Лукиној соби проналази часопис са сликама Софије Шубаревић и тек тада схвата да је Лука њоме опседнут. Софија и Матија кују план како да после венчања узму имовину породици Каначки. Ада је одлучна да пронађе Лидију и провери наводе о замени беба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = "Епизода 1.3" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|22}} |ShortSummary = Ада без најаве долази у компанију и присуствује бруталном Алексином понашању према Мили. Згрожена, Ада му држи буквицу и изражава своје неслагање са његовим начином управљања. Затим одлази код Лидије и уверава се да је прича о замени беба истинита. Мила ради до касно и на путу ка кући је нападају и пљачкају и она не стиже на време на журку у кафићу Малдиви где цело друштво чека повратника из Немачке Страхињу. Ада доноси одлуку да пронађе свог правог сина Луку Ожеговића. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = "Епизода 1.4" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|23}} |ShortSummary = Адина тетка Лила, бивша учитељица, подржава Аду у њеној одлуци да исправи неправду. Кад схвати да је Мила нападнута и повређена, Алекса повлачи одлуку да јој смањи плату. Даје јој задатак да изабере прстен којим ће запросити Софију. Иван има непријатан разговор са Панчетом око кашњења у плаћању кирије за стан и она му прети избацивањем. Лука поверава Страхињи да се двоуми око евентуалног брака са Милом. Софији се кваре кола кад залута на путу до виле Каначких и она случајно упознаје Луку који јој, одушевљен, нуди своју помоћ. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = "Епизода 1.5" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|24}} |ShortSummary = Ада отворено саопштава Луки да јој се ни његова вереница Софија нимало не допада. Иван тражи од Луке да преузме део одговорности за трошкове становања, што овај одбија. Исте вечери кад Алекса запроси Софију, она завршава у кревету са Матијом. Лука је љубоморан и не може да поднесе да ради као магационер у Алексиној фирми, убеђен да је рођен за веће ствари. Иван тражи новац од зеленаша. Дуго очекивани састанак са немачким инвеститором, неће проћи онако како је Алекса планирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = "Епизода 1.6" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|27}} |ShortSummary = Ада је јако узнемирена због Алексиног понашања у фирми. Брунер обилази компанију и ставља своје захтеве о отпуштању већине радника испред свега осталог. Алекса се потпуно слаже, али Ада је одлучна у томе да не дозволи да људи остану без посла. Делегација наилази на магацин у којем Лука са колегама игра карте, намерно провоцирајући Алексу и између њих двојице долази до отвореног физичког сукоба. Ада тек тада схвата да је баш Лука њен син али не стаје ни на чију страну, већ се љути на обојицу. Са Лилом прави план како да обојицу научи памети и то тако што ће им заменити места. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = "Епизода 1.7" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|28}} |ShortSummary = Ада са Вукашином одлази код Ивана и упознаје правог Алексиног оца. Иван се стиди свог сиромаштва али између њега и Аде се осећа разумевање и симпатија. Иако дубоко потресен чињеницом да је живот провео са Луком за којег је мислио да је његов син, Иван пристаје да Ади помогне да излечи и гневног сиромаха и бахатог богаташа, и то тако што ће им заменити места и вратити их у њихове праве породице. Адина намера да их научи шта је живот полако добија обрисе опасног плана |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = "Епизода 1.8" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|29}} |ShortSummary = Не обазирући се на мајчине молбе, Алекса сазива састанак запослених на коме им саопштава да ће бити отпуштања. Запослени су у паници. Мила стрепи за себе али и брата, пошто је у блиским односима са момком из складишта који је већ Алекси стао на жуљ. На вечеру код Аде долазе гости. Алексу нервирају породична окупљања, а посебно ситуација када не зна ко су мистериозни гости. И Лука је збуњен раскошном вилом у коју одлази са оцем на вечеру. Када уђу у кућу и поново се угледају, Алекса и Лука насрћу један на другога. Ипак, за обојицу прави шок тек предстоји. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = "Епизода 1.9" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|30}} |ShortSummary = Шокантно сазнање да су још као бебе замењени више погађа Алексу, који бес покушава искалити на Луки, нарочито када види да се између Аде и Луке успоставља однос разумевања и нежности. Ипак, ово вече младићи ће упамтити јер их Ада обавештава да је време да после 30 година замене места. Неочекивани расплет ражестиће Алексу и он почиње да прети упућујући Ади најгоре речи. Матија и Софија кују планове да би се прилагодили новонасталим околностима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = "Епизода 1.10" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|01|31}} |ShortSummary = Ада моли Матију да се нађе Луки који сада преузима Алексино место у фирми. Она и не слути да њен нећак има нове планове како да их уништи. Након што на послу добије напад мучнине, Мила долази кући где се суочава са Панчетином констатацијом да је можда трудна. Након опијања у хотелској соби, Алекса схвата да су све његове картице угашене, док у исто време Лука од Аде добија све привилегије, али и ново презиме, на које се, по свој прилици брзо навикава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = "Епизода 1.11" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|03}} |ShortSummary = Ада има спремне услове за Луку - да би живео свој нови живот мораће да их испуни, све до једног. Алекса долази до Софије, али јој Матија не дозвољава да отвори. Кад очајан оде у свој стари дом, Вукашин му не дозвољава да уђе. На балкону се појављује Ада којој се нимало није допала сцена коју је видела. Она пристаје на разговор са Алексом, а оно што јој је он рекао ни мало јој се није свидело. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = "Епизода 1.12" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|04}} |ShortSummary = Алекса успева да убеди Аду да ураде ДНК анализе које ће да покажу ко говори истину - да ли он или "двојица превараната". Лука постаје унезверен када је сазнао да треба да даје крв, док Иван прави тајни пакт са Адом. Софија саопштава Алекси да раскида веридбу и захтева да моментално напусти њен стан и да се више никада не појави. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = "Епизода 1.13" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|05}} |ShortSummary = Након страшне спознаје да је Софија са њим била само због новца, Алекса добија још један шамар, овог пута од свог брата Матије, а финални ударац му задају разбојници на улици који му краду једину преосталу материјалну вредност - сат. Матија задовољно трља руке након што Софија испуни његов захтев, али не слути да му спрема освету. На праг Ожеговића стиже очајни Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = "Епизода 1.14" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|06}} |ShortSummary = Алекса одлази на спавање и док покушава да заспи планира освету свима који су га издали. Када је отишао да се истушира, у купатилу затиче Милу која не може да сакрије свој шок због његовог присуства. Али Мила није једина шокирана. Лука се спрема за свој први радни дан на новом послу, а један Вукашинов гест јасно му ставља до знања да ствари неће ићи тако лако као што је замислио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = "Епизода 1.15" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|07}} |ShortSummary = Матија саопштава Софији да се Лука забавља са секретарицом Милом, а њих двоје су решени да је склоне. Лука у пратњи Аде долази у Кан Холдинг, а када је у своју бившу фирму стигао Алекса, обезбеђење га избацује наглавачке. Лука одлучује да све отпуштене врати назад у фирму, а док Ада запосленима представља новог генералног директора, говор прекида Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = "Епизода 1.16" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|10}} |ShortSummary = Иван одлази у полицију да пријави крађу, али успут напада Алексу и тражи му да врати паре јер ће га убити зеленаши. Матија сервира Ади лажну причу о Алекси и тако добија одвезане руке у фирми. Сада је на реду Софија. Она и Лука завршавају у сауни, а ту је и човек који треба да их сними на делу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = "Епизода 1.17" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|11}} |ShortSummary = Лука прави џумбус у базену луксузног спа центра у који је дошао по Матијином предлогу. Иако је у првом налету успео да одоли Софијиним чарима и нагом телу, на масажи долази до преокрета, а Мила је све то видела својим очима, као и Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = "Епизода 1.18" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|12}} |ShortSummary = Инциденти из СПА центра настављају се на улици. Алекса провоцира Луку па њих двојица започињу тучу! Док се Иван жалио свом најбољем пријатељу да су му украли паре, кривац се сам препознаје. Панчета показује Ади фотографију свог Жилета алудирајући на Алексину сличност са њим. Ада остаје без текста. Софија и Матија настављају са својим пакленим планом, свако у свом кругу деловања - она са Луком, а он са нарко-картелом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = "Епизода 1.19" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|13}} |ShortSummary = Док Лука покушава да убеде Милу да разговара са њим, Матија јој шаље компромитујуће фотографије из сауне. Матија зове Софију како би је упозорио да се не јавља Звонимиру, али прекасно. У канцеларију Матија позива једног од запослених у Кан Холдингу и експлицитно му прети животом уколико било ко буде сазнао да користи камионе фирме за сопствени бизнис. Мила почиње да флертује са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = "Епизода 1.20" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|14}} |ShortSummary = Мила се налази са Луком и саопштава му да је разочарана и тужна. Стање се додатно погоршало када га је Софија позвала на телефон, а уместо Луке се јавила Мила. Панчета је решена да заведе Алексу који и не слути шта га чека, баш као и Дебељко који ће бити увучен у незаконите радње. Лука одлази да се обрачуна са Софијом, али му се њен гест ни мало неће свидети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = "Епизода 1.21" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|17}} |ShortSummary = Мајка упозорава Аду да ће јој се обити о главу што је болећива према Матији, сину своје покојне сестре. Алекса доживљава шок кад се пробудио поред Панчете, баш као и Мила која га је с њом затекла. Ада се пожалила Вукашину да им ствари измичу контроли, а проблем је због Софије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = "Епизода 1.22" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|18}} |ShortSummary = Панчета је изненађена оним што је чула од Алексе. Помало затечена, питала га је да ли се њему допада Мила. Сплектама које Софијин ум спрема нема краја. У покушају да подигне кредит, Алекса наилази на ново разумевање, али то није једини проблем. Док је Лука давао свој први интервју и то у програму уживо, догодила се сцена због које је углед фирме био доведен у питање. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = "Епизода 1.23" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|19}} |ShortSummary = После Лукиног интервјуа Брунер почиње да прави проблеме. Матија обавештава Аду о томе шта је Лука урадио и она је у шоку. Али није једина. И Мила се шокирала још више. После батина које је добио у притвору, Алекса трпи још један напад, овог пута далеко озбиљнији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = "Епизода 1.24" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|20}} |ShortSummary = На Софијина врата лупа непознат гост, она се враћа у кревет код Матије решена да не отвори. Алексу пуштају из притвора, а на доручку са Адом, Мила саопштава шта мисли о Лукиној понуди да постане заменица генералног директора. Комарац наставља са претњама, а овог пута Ивана уцењује ''новим сином''. Ивану не преостаје ништа друго него да се обрати Луки. Једно пријатељство дошло је на издисај је када у њега Матија уплео своје прсте. Мила жели да чује зашто је Лука зао према Ивану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = "Епизода 1.25" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|21}} |ShortSummary = Лука без икаквих питања улази у посао са Матијом и Звонимиром. Тића Лењин смишља начин како да Ивану врати паре које је његов син украо из стана. Долази до дворишта и убацује новац кроз прозор, али притом ломи стакло. Он не слути да се у кући налази управо Страхиња, који први долази до новца и поново га краде. Вукашин отворено пита Аду шта зна о Софијином и Матијином односу. Тетка Лила прети видно узнемиреној Вишњи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = "Епизода 1.26" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|24}} |ShortSummary = Алекса поново налеће на Милу у купатилу. Када се понуди да му санира повреде из притвора, Алекса је грубо одбија. Матија завршава Софији још један посао - постаје заштитно лице Кан холдинга. Ада предлаже Луки да запосли Ивана као менаџера у компанији, чему се он одлучно супротставља. Када су је Дебељко и Мила притисли у вези Страхиње, Нада губи компас и каже им да воли другог. Панчета предлаже Алекси паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = "Епизода 1.27" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|25}} |ShortSummary = Дебељку није јасно како ће превозити робу без радног налога. Ада тражи услугу од Орланда и није спремна да чује "не", а да би му ставила до знања колико је озбиљна, прети му отказом. Маћеха Адиног мужа ненајављено стиже у дом Каначких. Бароница Донка је дошла по половину породичног богатства, али је Ада избацује из куће и строго забрањује Вукашину и Вишњи да пред Лилом помињу шта се десило. Алекса долази код Луке у фирму и настаје општа фрка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = "Епизода 1.28" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|26}} |ShortSummary = Ада тражи да је Вукашин одвезе на једну адресу, али ту настаје проблем. Особа коју тражи тренутно није у земљи. Алекса тражи од Луке да га врати у фирму. Он пристаје, али га враћа на позицију са које га је Алекса својевремено отпустио - у магацин. Софија захтева од Матије да да отказ Јелени јер ће му у супротном направити пакао од живота. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = "Епизода 1.29" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|27}} |ShortSummary = Мила је очитала буквицу Нади због начина на који је упала код Луке у канцеларију, а када је Нада покушала да пребаци Алекси због догађаја, он схвата да је заљубљена у Луку. Због чињенице да се Ада ангажовала на проналажењу посла за Ивана, Вукашин показује знаке љубоморе. Али, Вукашин није њен једини проблем јер се стање са послом и Луком све више компликује. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = "Епизода 1.30" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|02|28}} |ShortSummary = Вукашин одлази код Донке како би сазнао шта смера. Један од запослених саопштава Матији да се не радује што је преправљао финансијске извештаје. Како би могао да оде на пријем, Мила позајмљује Алекси смокинг свог покојног оца. Вишња одлучује да позове Донку и пита је какав посао има да јој понуди. Ада отворено прети Софији и каже јој да се клони Луке. Сви су се згранули када су на пријему угледали Алексу и то у Милином друштву. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = "Епизода 1.31" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|02}} |ShortSummary = Већ приликом првог утовара робе, Дебељко схвата да је упао у прљаве послове. Начин на који покушава да се оправдава пред Милом, Луки не доноси баш ништа. Између њих двоје се ствара све већи јаз који додатно продубљују Матијине лажи. Утеривач долази код Ивана у стан и тамо затиче Наду. Након што модна креаторка почне да флертује са Иваном, Ада ће осетити изненадни напад љубоморе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = "Епизода 1.32" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|03}} |ShortSummary = Дебељка зауставља полиција, а Звонимир прети Матији да ће бити мртав ако има доушника у фирми. Ада тражи од Вукашина да јој доведе Милу након што Лука оде на посао, а онда почиње да се жали Вишњи да се њена другарица Дијана, иначе модна креаторка, обрушила на Ивана као орлушина. Матија убацује дрогу Луки у пиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = "Епизода 1.33" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|04}} |ShortSummary = Дијана наставља да смара Аду питањима о Ивану, што њој ни мало не прија и зато одлучује да јој каже: "Он је отац наше деце". Пијану Милу Алекса доводи у стан, не слутећи да ће доћи до праве сцене са укућанима. Вукашин по налогу одлази код Божидарке Шубаревић. После ноћи у којој је попио прашак за успављивање, Лука се буди у Софијином стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = "Епизода 1.34" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|05}} |ShortSummary = Вукашин одводи Софијину мајку у ресторан и претећим тоном захтева од ње да му каже све о Софији и њиховој породици. Долази код Аде и саопштава јој да Софија има неку велику зверку која је штити. Матија позива Јелену код себе у стан, али када чује да планира "тројку", неће се лепо провести. Ипак, он проналази решење да је доведе у још већу заблуду. Вишња долази код баронице како би сазнала детаље о њеном пословном предлогу. Панчета је љута на Тићу и тражи од њега да демантује гласине, јер јој је направио проблем са "дечком". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = "Епизода 1.35" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|06}} |ShortSummary = Ада убеђује Милу да не оставља Луку, а Дијана наставља да заводи Ивана. Унезверена од страха, Нада улеће у кафић и пада у наручје Страхињи. Његова очекивања брзо падају у воду када је схватио да је то урадила због Комарца, а не због љубави. Бароница наставља да прикупља податке о Кан Холдингу. Ада се среће са Алексом како би му вратила сат, али наилази на његово комплетно одбијање. Када је сазнао да се Мила љубила са Алексом, Лука губи разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = "Епизода 1.36" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|09}} |ShortSummary = Лука долази код Софије. На њено велико изненађење, он није дошао зато што је успела да га заведе, већ зато што за њу има озбиљну понуду од много цифара. Мила схвата да је Дебељку лоше због Јелене, а биће му још горе када чује да је Нада у страху од Комарца пољубила Страхињу. Ада је очајна због Алексиног упорног одбијања да са њом има било какав контакт. У сузама се поверава Лили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = "Епизода 1.37" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|10}} |ShortSummary = Јелена не може да верује да Лука од ње тражи исто што је Алекса тражио од Миле кад је хтео да запроси Софију. Лењих оптужује Страхињу да је поново украо новац који је он наменио Ивану за отплату дугова. Бароница вреба Ивана, нарочито кад је сазнала да га је Ада запослила у клубу. С друге стране, једино што мучи Аду је да Алекса не буде убијен, као што је то био Далибор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 38 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = "Епизода 1.38" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|11}} |ShortSummary = Када је чуо да Софија жели да му врати прстен, Алекса слути да је по среди нова прљава игра. Бароница је изненађена Вишњиним ставом - прво новац, па фотографије. Да би ствари истерала на чистац, Вишња се обраћа Ади. Лука обавештава Софију да је поништио уговор по ком ће њен хонорар бити увећан пет пута. Као разјарени бик, Дебељко упада у канцеларију код Луке, нападајући му га да му је понизио сестру. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 39 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = "Епизода 1.39" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|12}} |ShortSummary = Перфидни Матија нуди "посао" Страхињи. Ада скреће Ивану пажњу на дешавања између Миле и Алексе и тражи од њега да се приближи Софији. Ни Панчета не одустаје од Алексе и поверава свој план Тићи Лењину. Лука одводи Наду у собу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 40 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = "Епизода 1.40" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|13}} |ShortSummary = Иако му јасно ставља да не жели интимизирање, Матија насрће на Софију. Ада добија рапорт о томе како је Лука одвео Наду у спаваћу собу, а потом их Лила затиче у златари док испробавају вереничко прстење. Сви ће бити шокирани кад сазнају - и Алекса и Ада и Иван. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 41 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = "Епизода 1.41" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|16}} |ShortSummary = По Адином наговору, Иван покушава да заведе Софију и изгледа да му то полази за руком. Иако ни најмање не жели о томе да слуша, креаторка поверава Ади да је заљубљена у Ивана. Лука долази у кафић и моли Панчету и Тићу да му помогну да се помири са Милом. У рат против Аде, бароница иде свим средствима. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 42 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = "Епизода 1.42" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|17}} |ShortSummary = Алекса прети Нади да ће њој и Луки доћи главе уколико повреде Милу. Она не може да спава па завршава код Алексе у соби. Страхиња показује Луки фотографије из парка. Проблем Кан холдинг Ада одлучује да реши преко кревета. Комарац поново заскаче Наду и она завршава у Страхињином наручју. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 43 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = "Епизода 1.43" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|18}} |ShortSummary = У разговору са Надом, Алекса покушава да јој стави до знања да су њих двоје доста слични. Лука обавештава Вишњу и Вукашина да у тачно одређено време треба да се појаве на једном месту. Ади ни мало неће пријати када је другарица креаторка офира пред Иваном да ју је видела како излази из хотела. На позив баронициног судије, Комарац добија нови ангажман. На реду је Вишња. Лука упозорава Алексу да се клони Миле, али упозорења не вреде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 44 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = "Епизода 1.44" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|19}} |ShortSummary = Ада наставља са љубоморним испадима, а ни Иван је не штеди. У кафић код Тиће Лењина стиже "аристократија". Све је спремно за велико изненађење, али план који је Лука замислио пада у воду. Бароница не престаје са сплеткама, сада врбује Ивана. Лука зове Страхињу и саопштава му да је одустао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 45 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = "Епизода 1.45" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|20}} |ShortSummary = Мила на превару стиже у кафић, али таман кад се сви обрадују, у локал улази и Алекса. Ипак то није ни близу изненађења, шоу настаје кад се појави Софија и то са кофером од 150 хиљада евра. Ни све недаће неће спречити Луку да клекне на колена и запроси Милу. Нада пада у очај, баш као и Алекса, а Панчета одлучује да очерупа Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 46 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = "Епизода 1.46" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|24}} |ShortSummary = Мила је затечена Надиним понашањем јер није у стању ни да јој честита веридбу, али бес и разочарење које осећа према Алекси потпуно јој заокупљују мисли, толико да одлучује да стане пред њега и каже му свашта. Због дешавања од претходне ноћи, Лука долази код Софије по објашњење. Након Звонимирове посете, Матија схвата колико је дубоко заглибио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 47 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = "Епизода 1.47" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|25}} |ShortSummary = Када је Мила отворено питала Наду због чега је тако груба у последње време, она јој признаје да је љута на себе. Вукашин ставља до знања Донки да зна шта намерава. На једну Јеленину опаску, неуравнотежени и сујетни Матија одреаговао је агресивно и тако јој показао своје право лице. Лука саопштава Софији своју одлуку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 48 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = "Епизода 1.48" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|26}} |ShortSummary = Матија пожурује Софију да се што пре уда за Луку како би остварио свој дугогодишњи сан - да уништи породицу Каначки. Ада ставља до знања Вукашину да што пре мора да се позабави раскринкавањем Софије. Судија упознаје Донку са Звонком. "Екипа" не слути да их снима једно будно око (Вишња). Алекса затиче Ивана код Софије и настаје хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 49 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = "Епизода 1.49" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|27}} |ShortSummary = Панчета долази у посету код Аде, али и Алекса добија госта изненађења. Нада поново налеће на Комарца, али овог пута она се одлучује за другу игру. Вишња и Лила су шокиране оним што су случајно чуле из Панчетиних уста. Дебељко коначно схвата о чему се ради у прљавом послу и сада је уцењен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 50 |EpisodeNumber2 = 50 |RTitle = "Епизода 1.50" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|03|31}} |ShortSummary = Мила уопште није била одушевљена када је код куће затекла Уну и Алексу. Главна торокуша преноси Донки сваки податак који прикупи, а Лука наставља свој паклени план којим жестоко планира да науди Алекси. Јелена је једва дочекала да се јави на Матијин телефон, а Софија се шокирала оним што је чула. Вукашин је коначно комплетирао Софијин досије и упозорава Аду да јој се неће допасти подаци до којих је дошао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 51 |EpisodeNumber2 = 51 |RTitle = "Епизода 1.51" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|01}} |ShortSummary = Вукашин доноси Ади додатне информације о Софији, а Лила користи прилику да запрети Ивану. Када коначно дође до Матије, Софија му јасно ставља до знања да ће се, на себи већ својствен начин, позабавити Јеленом. Лука нема никакву намеру да одустане од свог сулудог плана, спреман је да забибери чорбу Алекси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 52 |EpisodeNumber2 = 52 |RTitle = "Епизода 1.52" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|02}} |ShortSummary = Док седи са Страхињом, Алекси прилази младић и девојка који му нуде једну добро плаћену улогу. Када сазна да је Вишња шпијунирала судију врховног суда, Ада неће моћи да верује својим ушима. Звонимир доводи Донки на ноге директорку телевизије, али то није једина изненадна посета. Софији на врата стиже Лила и отворено јој прети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 53 |EpisodeNumber2 = 53 |RTitle = "Епизода 1.53" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|03}} |ShortSummary = Ади ће бити веома непријатно када сазна шта је Лила рекла Ивану. Он с друге стране добија необичну понуду од Дијане, да пређе да живи код ње. Дебељко неће знати шта га је снашло када му Јелена призна да воли Матију. Уместо разговора за посао, Алекса "добија" порцију Лукине болесне освете. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 54 |EpisodeNumber2 = 54 |RTitle = "Епизода 1.54" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|07}} |ShortSummary = Када јој Донка затражи Иванову адресу, Дијани прво оклева, а онда јој предлаже да заједно оду до његове куће. Лука тражи од Матије да га изведе у неки од фенси клубова по којима се и сам креће. Дебељко је љут на Милу што му није рекла за однос између Јелене и Матије. Софија је сигурна - једном када лука буде ушао у њен кревет, више никада неће пожелети да изађе из њега. Разговор Аде и Ивана, отвара нова врата. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 55 |EpisodeNumber2 = 55 |RTitle = "Епизода 1.55" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|08}} |ShortSummary = Алекса дели са Иваном да му прија Унина искреност. Он и не слути да је и Уна "на задатку". Без трунке скрупула, Матија доводи пијаног Луку код Софије у стан. Али то неће бити ни приближно болно као сусрет са Милом која захтева коначно објашњење. Дебељко завршава у полицијској станици. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 56 |EpisodeNumber2 = 56 |RTitle = "Епизода 1.56" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|09}} |ShortSummary = Због одбијања које је добио од Аде, Брунер моли Матију да му помогне. Његова повређена сујета не познаје границе, па у осветничком походу склапа савез и са Донком. Он је решен да Аду остави без пребијене паре. Комарац пресреће Страхињу и после претњи, његова банда га пребија. Када схвати да је злоупотребљен у измишљеној порно афери, Алекса за столом губи свест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 57 |EpisodeNumber2 = 57 |RTitle = "Епизода 1.57" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|10}} |ShortSummary = Док се крвав тетураo по улици од батина које је добио од Комарца и његових људи, Страхиња налеће на Алексу. Лука ликује са директорком телевизије, пресрећан што је видео-монтажа угледала светлост дана. Али то није све, он јој јасно ставља до знања да воли жене као што је она. Ада саопштава Ивану да сумња да порно афера није само Маријанино масло, већ и Лукино. Вукашин хвата Маријану и не пише јој се добро. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 58 |EpisodeNumber2 = 58 |RTitle = "Епизода 1.58" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|14}} |ShortSummary = Мила више не може да исконтролише љубомору коју осећа према Уни. Брунер кује планове да дође до Аде и на том путу прети свима. Лука се претвара у правог монструма, а Ада не може да поверује у Вукашинове податке које говоре да иза скандала са Алексом стоји Софија а не њен син. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 59 |EpisodeNumber2 = 59 |RTitle = "Епизода 1.59" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|15}} |ShortSummary = Од власника телевизије Ада тражи да отпусти Маријану и прети тужбом. Страхиња долази код Луке и признаје му да се лоше осећа због онога што је урадио Алекси. На помен новца, Страхиња зна шта му је чинити па вади коверту из џепа. Када је чула Тићину сумњу да је Лука подстицач афере са Алексом, Панчета одлази "мечки на рупу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 60 |EpisodeNumber2 = 60 |RTitle = "Епизода 1.60" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|16}} |ShortSummary = Брунер се састаје са Софијом и предочава јој свој план, али када су се састанку придружили и Звонимир и Матија, све маске моментално падају. Софија је остала у шоку. Маријана долази код Донке да кука, али је бароница уверава да ће све решити. Због гриже савести Страхиња позива Аду и саопштава јој своју забринутост због Луке. Она му се захваљује и моли га да јој помогне. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 61 |EpisodeNumber2 = 61 |RTitle = "Епизода 1.61" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|17}} |ShortSummary = Алекса почиње да схвата да је Уна заљубљена у њега. Упутства која је добио од Аде, а тичу се зеленаша и Алексе, Вукашину уопште не улазе у главу. Није му јасно због чега жели да зеленаш притисне Алексу за враћање дуга. Разговор који обавља са Панчетом, Нада ће дуго памтити. На Милино запрепашћење, Уна долази у фирму како би се видела са Матијом, а Јеленин урлик запарао је просторије фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 62 |EpisodeNumber2 = 62 |RTitle = "Епизода 1.62" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|21}} |ShortSummary = Брунерова сплетка са Донком прети да уништи све, нарочито Алексу и Луку. Све ради само како би се осветио Ади. Дебељко нема намеру да више вози без путног налога, али оно што му спремају није му се нимало допало и зато одлучује да се обрачуна са Матијом. Вукашин хвата Вишњу која га прати, зауставља је и прети јој. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 63 |EpisodeNumber2 = 63 |RTitle = "Епизода 1.63" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|22}} |ShortSummary = Уна саопштава Матији да иде на вечеру са Алексом. Ада не одустаје од намере да раскринка Софију и решена је да употреби све своје везе како би сазнала ко стоји иза охоле манекенке. Када му се Нада обратила непријатним тоном, Иван није губио време - поставио ју је на место које заслужује. У Лењинов клуб долази Донка која покушава да нађе Алексу. Панчетин компас се покварио - одлази код Аде и пред свима саопштава да се удаје за Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 64 |EpisodeNumber2 = 64 |RTitle = "Епизода 1.64" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|23}} |ShortSummary = Док Звонимир пуни главу Матији да им Софија ради иза леђа и Јелена добија један податак који је успешно избегавала да види: Дебељко је до ушију заљубљен у њу. Луки није јасно шта Вукашин смера, а Нада не пропушта прилику да Алекси натрља на нос да је Мила провела ноћ код Луке. Лила је решила да Уну уда за Алексу и то јој саопштава без устезања. Лука саопштава Софији свој пословни план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 65 |EpisodeNumber2 = 65 |RTitle = "Епизода 1.65" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|24}} |ShortSummary = Алекса долази код Луке да тражи посао. Као и увек, постоји услов. Обузета љубомором, Панчета смишља план како да се отараси Уне. Када је схватио да је Лука запослио Алексу у магацину, Матија је доживео блажи нервни слом. Док се сви спремају за изненадну журку код Каначких, Софију омамљује маскирани нападач. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 66 |EpisodeNumber2 = 66 |RTitle = "Епизода 1.66" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|28}} |ShortSummary = Када је покушао да са Дијаном разговара о њеном наследству, Иван добија врло конкретан позив - да наставе причу код ње кући. Софија долази себи и схвата да је маскирани нападач заправо Звонимир који је дошао по податке. Из разговора са оцем, Страхиња схвата да га Лука није позвао на журку. Брунер жели да промени савезништво јер више није сигуран да му је потребан Алекса већ Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 67 |EpisodeNumber2 = 67 |RTitle = "Епизода 1.67" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|29}} |ShortSummary = Ивану се дешава дебакл у кревету са Дијаном. Лука узима чашу у руке да наздрави жени коју највише воли. Таман када су сви помислили да ће саопштити датум венчања са Милом, дешава се обрт. Иако срећна због свега што је чула, Ада је била разочарана Алексином реакцијом, али и Лукиним полу-признањем у вези са Милом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 68 |EpisodeNumber2 = 68 |RTitle = "Епизода 1.68" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|04|30}} |ShortSummary = Када је од Вукашина добила податке да је Иван право из Бизнис клуба са Дијаном отишао код ње кући, Ада је прогутала велику кнедлу. Али она није једина којој се није допао овај емотивни развој стања. И Луки се осладила прича са Софија па је због њених услова спреман да заувек "откачи" Милу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 69 |EpisodeNumber2 = 69 |RTitle = "Епизода 1.69" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|01}} |ShortSummary = Ада није изненађена што Алекса није наишао на топлу добродошлицу на послу. Дебељку смета што се Мила превише брине о Алекси, а требало би да се секира где јој је сестра. За то време Нада проводи страсну ноћ са Страхињом. Матија наговара Луку да заведе Софију, а његова реакција оставила га је запитаног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 70 |EpisodeNumber2 = 70 |RTitle = "Епизода 1.70" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|05}} |ShortSummary = Када се после бурне ноћи проведене са Страхињом коначно пробудила, Нада није могла да верује да су заједно провели ноћ. Она је очајна, али је Страхиња дословно сломљен јер сада дефинитивно зна да је једина сфера Надиног занимања заправо Лука. С друге стране, Лука мора да се одлучи између Софије или Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 71 |EpisodeNumber2 = 71 |RTitle = "Епизода 1.71" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|06}} |ShortSummary = Када је сазнао да је Кан холдинг пред банкротом, Матија се окренуо својим прљавим пословима. Када је Алекси подметнут украдени накит, Матија је бившем брату од тетке брже боље уручио отказ. Затим следи оно најтеже − објаснити Луки да мора да спаси фирму. Најновији подаци које је добила од свог непријатеља уздрмали су Аду, баш као и УСБ који је стигао до Миле. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 72 |EpisodeNumber2 = 72 |RTitle = "Епизода 1.72" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|07}} |ShortSummary = Мила покушава да разговара са Надом, али наилази на зид ћутања. Када је за ручком поменут Луку, Панчета је пред свима ставила до знања Нади да јој је боље да ћути. Савезништво које Донка нуди Алекси доживљава неслућен епилог, баш као и УСБ са доказом који Мила доноси Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 73 |EpisodeNumber2 = 73 |RTitle = "Епизода 1.73" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|08}} |ShortSummary = Судија обећава својој љубавници да ће притегнути Луку. Због пораза који је доживео, Матија жели Алексину смрт. Страхиња се састаје са својом пословном сарадницом Адом како би јој поднео извештај о Луки. Он јој саопштава да његов друг намерава да остави Милу, али и да је отпочео везу са Софијом. Брунер долази у посету Луки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 74 |EpisodeNumber2 = 74 |RTitle = "Епизода 1.74" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|12}} |ShortSummary = Лука долази код Алексе да га замоли да се врати на посао. Овог пута, он му нуди озбиљан положај - да буде главни у преговорима са Брунером. Вукашин се исповеда Ади и говори да му је Донка рекла за дете, али Ада сумња у истинитост њених речи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 75 |EpisodeNumber2 = 75 |RTitle = "Епизода 1.75" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|13}} |ShortSummary = Софија испитује мајку да ли јој је нека од "колегиница" из Кан холдинга долазила на гледање у карте. Када је схватила да је и Мила била на "сеанси", Софија се одушевила. Дијана напада Ивана, а Лила покушава да подмити Панчету - ако је она и Ада ухвате у кревету са Иваном, добиће велики новац. Матија је у грчу јер је сигуран да ће Алекса врло брзо провалити његове прљаве радње у складишту. Јанко долази код Дебељка, али уместо њега затиче Панчету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 76 |EpisodeNumber2 = 76 |RTitle = "Епизода 1.76" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|14}} |ShortSummary = Комарац поново салеће Наду, а Дебељко одлази да провери како је Панчета. После неочекиваног сусрета који је имала, сви су са правом забринути за њу. Иван покушава да орасположи Аду и признаје јој да му није јасно како је Лила помислила да би једна дама попут Аде могла да се загледа у неког као што је он. Софија је смислила како да напакости Мили па је у план увукла и мајку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 77 |EpisodeNumber2 = 77 |RTitle = "Епизода 1.77" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|15}} |ShortSummary = Јелена је распамећена - мисли да јој је песму написао Матија и зато радосно улеће код њега у канцеларију, спремна да одмах затрудни. Њена заслепљеност отишла је толико далеко да је Дебељку почела да чита песму, уз опаску да би могао да се угледа на "романтичног" Матију. Растројена због смрти мајке, Уна одлучује да се врати у Америку. Комарац долази у посету Ади, а Мила и Алекса прижељкују да заједно оду на пусто острво. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 78 |EpisodeNumber2 = 78 |RTitle = "Епизода 1.78" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|19}} |ShortSummary = Иванова патња са новцем никако да се оконча. Таман када је помислио да се ратосиљао Комарца, он поново почиње да га пресреће и да му прети. Овог пута, мора да набави новац за извршитељку. Дебељко пати због Јеленине реакције баш као и Страхиња који не може да допре до Наде. Лука заборавља Милин рођендан и не само то: када је Алекса заједно са другим колегама дошао у фирму да јој честита, Лука прави инцидент. Софија добија занимљиве податке од мајке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 79 |EpisodeNumber2 = 79 |RTitle = "Епизода 1.79" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|20}} |ShortSummary = Пошто је првобитно заборавио Милин рођендан, Лука је изводи у бизнис клуб да би се искупио. Матија се побринуо да у тај клуб стигне и Софија која је својим слободним понашањем са непознатим младићем узнемирила Луку и покренула његову љубомору. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 80 |EpisodeNumber2 = 80 |RTitle = "Епизода 1.80" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|21}} |ShortSummary = Мила затиче Софију и Луку у кревету и одлучује да стави тачку на њихову везу. Лука почиње да се правда док с друге стране Софија потпирује ватру приказујући себе као ону која је битна у његовом животу. Али и за Софију има изненађења − открила је да је уз Матију нека жена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 81 |EpisodeNumber2 = 81 |RTitle = "Епизода 1.81" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|22}} |ShortSummary = Лука је бесан на све. Ади пребацује што позива Ивана у кућу јер треба да зна да је његов бивши отац убица. С друге стране, бануо је у своју стару кућу где је поново пробао да се обрачуна са Алексом, а Мили је упутио најгоре речи пребацујући јој одговорност за раскид. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 82 |EpisodeNumber2 = 82 |RTitle = "Епизода 1.82" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|26}} |ShortSummary = Пошто је чула од Луке да је Иван убио Олгу и да је то разлог мржње према њему, Ада одлучује да отвори карте и да га врло директно пита шта је истина. Од Ивана добија писмо које ју је оставило у шоку. Лука почиње да истражује ко је Мили дојавио да је он са Софијом. Неке појединости му постају занимљиве. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 83 |EpisodeNumber2 = 83 |RTitle = "Епизода 1.83" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|27}} |ShortSummary = После батина које је добио, Иван завршава у болници на апаратима. Лекари констатују да је имао инфаркт, али Лука не верује. Алекса добронамерно упозорава Луку да се чува Софије да не би понављао његову грешку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 84 |EpisodeNumber2 = 84 |RTitle = "Епизода 1.84" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|28}} |ShortSummary = Алексу је потресло што је Иван у тешком стању и што је везан за кревет. Чврст загрљај подршке и топлине пружа му Мила. Адвокат који заступа Аду седи на две столице. Све што му је Ада рекла он је брже боље испричао Донки и њеном компањону и после свега добио претњу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 85 |EpisodeNumber2 = 85 |RTitle = "Епизода 1.85" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|05|29}} |ShortSummary = Уна долази да посети Алексу и да му пружи подршку знајући да брине о Ивану. Алексу не затиче, али јој Панчета и Мила показују да је непожељна. Ада посећује Ивана у болници. Иван је моли да му обећа да ће пазити на Алексу ако му се нешто деси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 86 |EpisodeNumber2 = 86 |RTitle = "Епизода 1.86" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|02}} |ShortSummary = С најбољим намерама, да би му се извинио, у болницу код Ивана стиже Комарац. Када га је угледао, Ивану срце почиње да прескаче. Комарац је покушао да се ишуња из болнице, али га је приметила Панчета. Папарацо је снимио вреле пољупце Луке и Софије. Матија је презадовољан обављеним послом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 87 |EpisodeNumber2 = 87 |RTitle = "Епизода 1.87" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|03}} |ShortSummary = Ада је отказала пуномоћје свом адвокату па Донка са својим швалером судијом покушава да смисли нову пакост како би их извукла из ситуације. Лењин је очитао буквицу Дебељку који је због пребијања Луке добио отказ, а Дебељко му саопштава да планира да оде у Немачку. Када је рекао Мили да му је недостајала, Алекса је од ње добио изненадни шамар. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 88 |EpisodeNumber2 = 88 |RTitle = "Епизода 1.88" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|04}} |ShortSummary = Софија показује Луки насловну страну часописа о познатима на којој је њихово венчање главна тема. Због силне радости, она прави велику грешку и јавља се на Матијин телефон не слутећи да је са друге стране управо Лука. Јелена поново прави глупост и несмотрено саопштава Луки да је Мила опалила шамар Алекси. Донка позива Комарца како би се решила спорног прстена који је украла од Аде. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 89 |EpisodeNumber2 = 89 |RTitle = "Епизода 1.89" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|05}} |ShortSummary = Софија наставља да хушка Луку против Миле и говори му да је уверена да управо његова бивша стоји иза насловне стране и приче о венчању. Нада више није могла да сузбија своја осећања и зато је позвала Луку да се виде. Иако је изгубила поверење у Алексу, Иван саопштава Мили да је она Алекси све на свету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 90 |EpisodeNumber2 = 90 |RTitle = "Епизода 1.90" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|09}} |ShortSummary = Луку гризе савест због отказа који је у афекту дао Дебељку. Он долази у Малдиве како би разговарао са Дебељком и замолио да га се врати у фирму. Преговори не успевају, али разговор са Јеленом имао је посебну тежину. Нада на киоску сазнаје да се Лука жени Софијом па бесна долази кући и баца часопис пред Милу и Панчету, али највећи бес изазван овом вешћу осетила је Ада. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 91 |EpisodeNumber2 = 91 |RTitle = "Епизода 1.91" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|10}} |ShortSummary = Између Алексе и Миле поново севају варнице, а разлог је још једном Уна. Иако Страхиња свом најбољем другу покушава да стави до знања да је Софија са њим само због пара, Лука то није у стању да види. И поред тога што су учинили све да спрече цурење података, Донка ипак сазнаје да је Ада поделила имовину на два дела и зато је сада одлучна да са Луком или са Алексом подели једну истину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 92 |EpisodeNumber2 = 92 |RTitle = "Епизода 1.92" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|11}} |ShortSummary = Брунер поново жели да разговара са Луком. Међутим, на пословни састанак заказан у пословном клубу уместо њега долази Донка која се представља наводећи своје звање и најављује да ће му открити све шта му је мајка урадила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 93 |EpisodeNumber2 = 93 |RTitle = "Епизода 1.93" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|12}} |ShortSummary = У тренутку када је Донка почела да прича Луки о Адиним тајнама, госпођа Каначки улази у пословни клуб и прекида њену исповест. Лука признаје Страхињи да му је Донка убацила црв сумње рекавши да Алекса зна нешто што он не зна. Али, то нису једина изненађења за Луку - нека се спреми да дочека новог пословног секретара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 94 |EpisodeNumber2 = 94 |RTitle = "Епизода 1.94" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|16}} |ShortSummary = Вукашин најсуровије прети Софијиној мајци и саопштава јој да је оно што ће увече видети на телевизији само увертира онога што ће гледати у будућности. Лука је ван себе због Адине одлуке да за пословног секретара узме Милу. Он у бесу покушао да је убеди да је управо Мила крива за пласирање вести о његовој и Софијиној свадби медијима. Милин повратак у Кан холдинг није обрадовао ни Алексу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 95 |EpisodeNumber2 = 95 |RTitle = "Епизода 1.95" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|17}} |ShortSummary = Божидарка саопштава Софији да је Вукашин био у посети код њеног оца. Обе су успаничене од помисли да ли ће истина изаћи на видело. Иван не верује Алекси да Ада ведри и облачи над њиховим судбинама. Лука додељује Јелени "жути картон", а убрзо након тога, у посету му долази помоћник нотара. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 96 |EpisodeNumber2 = 96 |RTitle = "Епизода 1.96" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|18}} |ShortSummary = Лука се поверава Матији и саопштава му да има намеру да уништи и Алексу, али и рођену мајку јер је дала Алекси половину свега што има. Као шлаг на торту, Брунер доводи Донку пред Матију, а она му без трунке задршке износи свој опаки план. Нада долази у Малдиве како би разговарала са Страхињом, а након одласка кући јој је позлило. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 97 |EpisodeNumber2 = 97 |RTitle = "Епизода 1.97" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|19}} |ShortSummary = Алекса се наслађује чињеницом да Мила није остала нема на Софијине провокације. Али и Софија је овог пута добила шта жели - потпис од Луке. Након бурне ноћи проведене у Комарчевом кревету, Вишња проналази Адин прстен. Док Комарац мења боје, она радосно ставља прстен на руку и пресрећна му саопштава да ће се удати за њега. Нада добија налазе крвне слике, али и честитке од докторке - постаће мама. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 98 |EpisodeNumber2 = 98 |RTitle = "Епизода 1.98" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|23}} |ShortSummary = Ада отворено прети Луки и саопштава му да ће уништити Софију пре него што она уништи њега. Без трунке задршка, Лила наставља да се меша у оно што није њена ствар па сада обавља разговор са Милом. Нада долази код Страхиње како би му саопштила да је трудна, али он не жели да је слуша. Дијана тражи муштулук од Аде и саопштава јој да се Матија жени. Дебељка по налогу пребијају на паркингу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 99 |EpisodeNumber2 = 99 |RTitle = "Епизода 1.99" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|24}} |ShortSummary = Панчета испитује Наду у вези са одласком код лекара. Стомачни вирус није удица на коју би искусна Панчета могла да се упеца. Крајње неочекивано, Страхиња саопштава шокираном Луки да је Нада заљубљена у њега. Након сусрета са Софијиним оцем, Вукашин подноси Ади извештај. На Лилино наваљивање, Лука запошљава нову радницу, а једино слободно место за њу налази се код Алексе у канцеларији. Ипак, највећи шок доживљава Ада када је на Вишњиној руци угледала свој давно украдени прстен. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 100 |EpisodeNumber2 = 100 |RTitle = "Епизода 1.100" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|25}} |ShortSummary = Ада саопштава Вукашину да је на Вишњиној руци видела свој украдени прстен. Лука у тајности води Софију пред матичара и саопштава јој да ће јој кума бити нико други до лажна бароница Донка, а њему кум Звонимир. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 101 |EpisodeNumber2 = 101 |RTitle = "Епизода 1.101" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|26}} |ShortSummary = Како му се Страхиња није јављао на телефон, Лука Нади јавља "радосну" вест о томе да је тајно оженио Софију. У каквој је заблуди око своје изабранице, сазнао је одмах након склапања брака. Ипак, највеће отрежњење доживела је Нада. Скрхана болом, она одлучује да себи одузме живот. Таман када је Алекса успео да убеди Милу да нема никаквих осећајних амбиција са Уном, Лила квари започету идилу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 102 |EpisodeNumber2 = 102 |RTitle = "Епизода 1.102" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|06|30}} |ShortSummary = После несреће коју је доживео, Алекса завршава у болници и то у коми. Софија добија податак од мајке да јој је преминуо отац. Нада се поверава Панчети да не жели да задржи бебу. Дебељко саопштава Ивану вести о Алекси, а када је Ада сазнала шта је било, потпуно се сломила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 103 |EpisodeNumber2 = 103 |RTitle = "Епизода 1.103" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|01}} |ShortSummary = Први радни дан на новом послу био је подједнако трауматичан за Уну као и за Јелену. Алексино стање је преломно па докторка одлучује да дозволи свима да га посете како би се на неки начин опростили од њега. Када је сакупио породицу и пријатеље, Лука саопштава вест да се оженио Софијом. Чак и када је сазнао за Алексу, Лука није показао ни трунку саосећања. Иван и Ада одлазе у болницу и тамо затичу Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 104 |EpisodeNumber2 = 104 |RTitle = "Епизода 1.104" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|02}} |ShortSummary = Софија прижељкује Алексину смрт, а Матија је упозорава да такво нешто ни у сну не изговори пред Адом и Луком. На Панчетин захтев, Нада пристаје да оде код психијатра. Испоставља се да Алексина несрећа није била случајна и да иза свега стоја Софија и министар, али и њихова тиква пуца па једно другом почињу отворено да прете. Алекса полако губи битку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 105 |EpisodeNumber2 = 105 |RTitle = "Епизода 1.105" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|03}} |ShortSummary = Донка наставља да обмањује поводљивог Луку. Панчета коначно сазнаје да је Алекса доживео несрећу и да је у коми. Када се Мила упутила у болницу, над Алексиним креветом затиче уплакану Уну која му говори да га воли. Али то није све што је Мила чула. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 106 |EpisodeNumber2 = 106 |RTitle = "Епизода 1.106" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|07}} |ShortSummary = Ада прети Луки и тражи од њега да што пре пронађе место на ком ће живети са својом женом. Софија користи сваки тренутак да Ади загорча живот и јасно јој ставља до знања да је на прагу да јој узме све. Матија је одушевљен чињеницом да Алекса лежи у коми, али би ипак више волео када би његов бивши брат од тетке био мртав. Страхиња наставља да се понаша иронично и грубо према Нади, али њој такво понашање почиње да јој смета. После Миле, у отворени сукоб са Уном улази и Јелена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 107 |EpisodeNumber2 = 107 |RTitle = "Епизода 1.107" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|08}} |ShortSummary = Донка је препоносна на чињеницу да је убацила змију у Адину кућу и сада се само нада да ће њен ујед бити смртоносан. Лука је сабрао "два и два" − ако Алекса умре, цело наследство ће припасти само њему. Када се поверио Софији, она је смислила план којим ће се жеље претворити у стварност. Алекса се буди из коме, али не сећа се свега што се у његовом животу дешавало претходних месеци. То стање је неко искористио на најокрутнији начин. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 108 |EpisodeNumber2 = 108 |RTitle = "Епизода 1.108" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|14}}<ref group="lower-alpha">Било је првобитно планирано да се ова епизода емитује 9. јула, затим је померена за 10. јул да би касније била поново померена за 14. јул због извештаја [[Прва српска телевизија|ТВ Прве]] са [[Протести у Србији 2020—2022.|протеста који су се дешавали у Србији]].</ref> |ShortSummary = Матија хушка Луку да би требало да испитају Адину урачунљивост. Хушкање посебно подгревају Софијине лажи. Али и она је наишла на неког који ју је победио у сопственој игри. Страхињино упорно одбијање да разговара са Надом довело је до њеног потпуног растројства, а оно што је имала да каже највише је уплашило Милу. Ада схвата да иза Лукиног тајног венчања стоји Матија. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 109 |EpisodeNumber2 = 109 |RTitle = "Епизода 1.109" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|15}} |ShortSummary = Софија доноси Матији Алексин бланко потпис због чега завршавају у страсном клинчу. Када је на Матијиној крагни уочила трагове Софијиног кармина и пудера, Јелена му је из све снаге опалила шамар. Због Алексиног губитка памћења Панчети и Мили се цепа душа. Софија се поново обрачунава са Милом, а њена дрскост ју је шокирала. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 110 |EpisodeNumber2 = 110 |RTitle = "Епизода 1.110" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|16}} |ShortSummary = Уна долази код Алексе и изјављује му љубав. Она и не слути да је он остао без памћења па је затечена његовом реакцијом. Ада нема решење шта ће са Алексом по отпуштању из болнице. Због свега што јој је Матија приредио, Јелена одлази у Малдиве како би тугу утопила у алкохолу. Сасвим неочекивано налеће на Страхињу који јој поклања песму. Убрзо, њих двоје завршавају у страсном загрљају, а тај призор је разбеснео Дебељка. Нада коначно сакупља храброст да се повери Мили. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 111 |EpisodeNumber2 = 111 |RTitle = "Епизода 1.111" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|17}} |ShortSummary = Донка предлаже Брунеру нови план: мораће да склони Софију са Адиног пута како би стекао њено поверење и зато му тражи да је упетља у трговину са дрогом. Алекса се жали Ади да је Мила дошла у болницу и почела да га грли и љуби због чега јој је "дао отказ". Софија наставља Матијин паклени план да Аду прикажу као неурачунљиву. Она налази начин како да дође до лекова које ће јој помутити разум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 112 |EpisodeNumber2 = 112 |RTitle = "Епизода 1.112" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|21}} |ShortSummary = Јелена је једва дочекала да се похвали другарицама да јој је Страхиња написао и одрецитовао песму. Она и не слути ко се крије иза нежних стихова па зато Мила одлучује да се обрачуна са Страхињом. Нада признаје психијатарки да је, од када је сазнала за бебу, почела да гаји извесне симпатије према Страхињи. Када је судија одлучио да плати Софији сексуалне услуге, она кокетно враћа новчаник у његов сако и уместо новца тражи "услугицу". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 113 |EpisodeNumber2 = 113 |RTitle = "Епизода 1.113" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|22}} |ShortSummary = Када је дошла Алекси у посету, Ада је остала у шоку - његово памћење се вратило и не жели да је види. У кафани Страхиња од Тиће сазнаје да ће постати отац. Софија схвата да се заиграла и да за новац спава ни мање ни више него са Донкиним љубавником. Нада се поверава Мили и саопштава јој шта је мучи. Дебељков долазак у кафану најскупље су платили Страхиња и Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 114 |EpisodeNumber2 = 114 |RTitle = "Епизода 1.114" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|23}} |ShortSummary = Ада нуди нагодбу Софијиној мајци "дете за дете". Страхиња је потпуно ван себе због нових сазнања, баш као и Мила која не може да се опорави од шока. Када је видео да његов син не уме да се носи са последицама својих поступака, Тића одлучује да позове Наду и поразговара са њом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 115 |EpisodeNumber2 = 115 |RTitle = "Епизода 1.115" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|24}} |ShortSummary = Страхиња долази код Луке у фирму, а онда се среће и са Јеленом. На његово изненађење, обратио му се и Матија који га је у налету љубоморе подсетио на давнашњи договор. То није све што се десило у Кан Холдингу. Од сада имају још једног запосленог − Софију. Брунер саопштава Ади да ће јој склонити Софију са пута, али… |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 116 |EpisodeNumber2 = 116 |RTitle = "Епизода 1.116" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|28}} |ShortSummary = Ада тражи од Страхиње да постане Софијин најбољи друг. Када је Комарац угледао Вукашина који му је отворено запретио да више не жели да га види ни у пролазу, није му било свеједно. Али када је Вукашин чуо да је управо он Вишњин дечко, ствари су се посебно усложиле. Алексин и Милин пољубац прекинула је Панчета. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 117 |EpisodeNumber2 = 117 |RTitle = "Епизода 1.117" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|29}} |ShortSummary = Вукашин доноси податке Ади о Ивану и Панчети које су је запрепастили и које су заувек променили њихове животе. Када је угледала Уну у Алексином загрљају, Мила доживљава ново разочарење. Под изговором да поступа по наредбама "с врха", Дебељка шаљу на пут у иностранство са јасним упутствима да на граници мора бити у тачно одређено време. Али, када је Звонимир сазнао да се изненада променила полицијска патрола, настао је хаос. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 118 |EpisodeNumber2 = 118 |RTitle = "Епизода 1.118" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|30}} |ShortSummary = Нетрпељивост између Софије и Луке расте баш као што се Милино стрпљење смањује због Униног и Алексиног односа. Вишња нуди Ади свој отказ због свих дешавања око Комарца и украденог прстена. Вести да је Дебељко слетео са пута потпуно су разориле Милу, али је ипак најгоре прошла Панчета када је чула истину о свом Жилету. У Кан Холдинг стиже полиција. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 119 |EpisodeNumber2 = 119 |RTitle = "Епизода 1.119" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|07|31}} |ShortSummary = Ада моли Милу да је обавести када ће Софија бити у Кан Холдингу јер жели да јој приреди спектакл. Она нуди Дијани директорско место и сарадњу на колекцији "Ада Каначки". Страхиња се успешно приближава Софији и исто тако успешно започиње сукоб са Матијом. Бесан због новог шуровања и расподеле имовине, Алекса се састаје са Лилом. Када је покушао да искористи свој положај и Надина осећања, Луку је сачекао њен свирепи одговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 120 |EpisodeNumber2 = 120 |RTitle = "Епизода 1.120" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|04}} |ShortSummary = Брунер отворено прети Матији и Звонимиру због дебакла са испоруком дроге. Софија навлачи Луку даје постави на место директорке модне колекције. Када је Панчета започела разговор о ноћи коју су наводно провели заједно, Алекса се побунио, али она жели да истера ствари на чистац. Док је јадиковала Тићи над својом судбином, чула је нешто што ју је изненадило. И Мила је била изненађена када јој је Лука саопштио да јој не дозвољава да се виђа са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 121 |EpisodeNumber2 = 121 |RTitle = "Епизода 1.121" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|05}} |ShortSummary = Судија доноси Донки лоше вести. Када се Јелена побунила што не добија песме од Страхиње, он ју је утешио речима да је пред њима читав живот. Све се променило када је од Луке сазнао да је Нада трудна. Панчета окупља укућане како би им саопштила све што је сазнала. Иако је дала обећање Вукашину и Ади да више ништа неће петљати са Комарцем, Вишња је стављена пред свршен чин. Због страха за сопствени живот, Матија тражи помоћ од Софије, а њено решење је радикално. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 122 |EpisodeNumber2 = 122 |RTitle = "Епизода 1.122" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|06}} |ShortSummary = Донка плаши Ивана затвором због Адине расподеле имовине. Мила одлучује да повери Алекси податке које има у вези са Дебељковим одласком на пут без радног налога. Лила потпуно губи живце са Софијом и почиње да разговара са њом јединим језиком који она разуме − прети јој да ће пљунути у свако јело које Софија буде помислила да проба док борави у Адиној кући. Када је угледала Страхињу у фирми, будућа директорка модне колекције кренула је са увредама на његов рачун. Проблеми су тек настали када су се у Лукиној канцеларији појавиле Ада и Дијана. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 123 |EpisodeNumber2 = 123 |RTitle = "Епизода 1.123" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|07}} |ShortSummary = После Наде је и Панчета тражила стручну помоћ психијатарке. Она не може дасе помири са чињеницом да се осрамотила пред Алексом. Иван саопштава Ади да су Алекса и он оптужени за крађу. Када је затражила услугу од Страхиње, Софија није ни слутила да читав разговор прислушкује Дијана. Страхиња коначно успева да смогне храброст и стане пред Наду, али оно што је она имала да му каже, неије му се допало. Матија се одлучује да Уни понуди пакт - она ће се "решити" његовог непријатеља, а он њеног. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 124 |EpisodeNumber2 = 124 |RTitle = "Епизода 1.124" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|11}} |ShortSummary = Дебељко је срећан што између Миле, Наде и њега нема више тајни и зато сада наваљује да чује ко је отац детета. Донка позива Комарца како би јој помогао у решавању још једног прљавог посла. Овог пута не треба да се реши предмета већ човека - Вукашина. Ада наставља рат са Божидарком. Док се Софија радује прстену и чињеници да ће бити једина жена у граду са прстеном од 100 хиљада евра, не слути шта је заправо добила од златара из Италије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 125 |EpisodeNumber2 = 125 |RTitle = "Епизода 1.125" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|12}} |ShortSummary = Иван поверава Тићи да је Нада трудна и њих двојица моментално закључују да је Страхиња отац. Истовремено, у кући Каначких је врло живо јер се појавила Софијина мајка. И док Лила и Ада отворено показују презир према њој и њеној мајци, Софија је у четири ока питала мајку докле је спремна да иде и шта је спремна да уради за њу ако је толико воли као што говори. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 126 |EpisodeNumber2 = 126 |RTitle = "Епизода 1.126" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|13}} |ShortSummary = Страхиња наваљује да сазна ко је отац Надиног детета и моли Милу да му открије. Алекса је решио да се сусретне са Донком и тражи од Вукашина њену адресу. Вукашин је спреман да му изађе у сусрет али под једним условом. Ада протура до медија причу о "два прстена". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 127 |EpisodeNumber2 = 127 |RTitle = "Епизода 1.127" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|14}} |ShortSummary = Софија се хвали Ади својим прескупим прстеном и заузврат добија увреде. Њен прстен је за новинарку Маријану тренутно главни задатак. Да би га испунила, она укључује Орланда који мора да слика Софију када дође у пословни клуб са мушкарцем али да у фокус постави прстен. Друга новинарка која треба да се усмери на Донку састаје се лично са њом и предочава јој како ће је "сахранити". |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 128 |EpisodeNumber2 = 128 |RTitle = "Епизода 1.128" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|18}} |ShortSummary = Дијана ставља до знања Ади да је приметила да Софија често улази у Матијину канцеларију и да је сигурна да њих двоје нешто муте. Софија поверава Матији да је сигурна да јој Брунер смешта и да жели да је маторој вештици сервира на тацни. Алекса одводи Милу у "бајку", а Ада одлази на романтичну вечеру са Иваном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 129 |EpisodeNumber2 = 129 |RTitle = "Епизода 1.129" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|19}} |ShortSummary = Софија постаје нестрпљива, не жели више да спава у истом кревету са Луком и хоће што пре да бежи. Зато је Луки, када јој приговори што је нема код куће, јасно ставила до знања да му неће полагати рачуне. Страхиња саопштава Нади да је спреман да узме дете, уколико "отац" одбије да га призна. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 130 |EpisodeNumber2 = 130 |RTitle = "Епизода 1.130" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|20}} |ShortSummary = Вукашин "сатерује у ћошак" лажну бароницу Донку нудећи јој папире које треба да потпише. Иако она одбија то да учини, сазнаје да ће Вукашин у том случају послати допис Интерполу и да јој следи затвор. После свега што је чуо, Донкином партнеру Милораду је позлило, али ни на то се она није осврнула. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 131 |EpisodeNumber2 = 131 |RTitle = "Епизода 1.131" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|21}} |ShortSummary = Упркос уцењеном положају, Донка наставља да сплеткари. Шурује са Софијом и открива јој где може да пронађе "лек" који ће давати Ади и од кога ће она деловати растројено. Упозорава је да у случају да је открију никада неће признати да је имала са тим било какве везе. Софија шаље мајку код апотекара који јој објашњава какве ће све негативне последице лек изазвати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 132 |EpisodeNumber2 = 132 |RTitle = "Епизода 1.132" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|25}} |ShortSummary = Панчета разоткрива да Иван и Тића имају намеру да је напију да би открили ко је отац Надиног детета и зато користи своје глумачке способности и после безброј "чашица" свечано открива да је Лука отац. Пометња почиње, а први је страдао управо Лука и то од чика Тиће. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 133 |EpisodeNumber2 = 133 |RTitle = "Епизода 1.133" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|26}} |ShortSummary = Алекса зове Донку "на црту", а њој се ни мало није допало то што је имао да јој саопшти. Када је схватила да је решен да употреби податак који има, бароница је потпуно клонула. Нове сумње су почеле да се буде у Страхињи када је сазнао причу о Софијиној наводној трудноћи. Дијана открива девојкама да је Софија пре манекенске каријере радила у кафићу. Лили је позлило када је од академика Марковића сазнала да се Донка вратила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 134 |EpisodeNumber2 = 134 |RTitle = "Епизода 1.134" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|27}} |ShortSummary = Јелена тражи од Страхиње објашњење: жели да зна зашто јој више не пише песме. Ада поверава Вукашину да јој се не свиђа што се Алекса петља са Донком и заједно покушавају да докуче ко је особа која би могла да буде главни сведок против лажне баронице. Софија добија травке од којих би Ада требало потпуно да полуди. Ипак, на Аду су много јаче од чајева су деловале Лилине речи: "Не желим више да те видим!" |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 135 |EpisodeNumber2 = 135 |RTitle = "Епизода 1.135" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|08|28}} |ShortSummary = На изласку из Адине куће, Катарина схвата да је Софијина мајка заправо лажна гатара Брзутка и моментално јој се пале све "лампице". Када је Тића свратио код Панчете како би је замолио да му призна ко је отац Надиног детета, на вратима се појављује љубоморни Јанко па Тића изненада добија од Панчете пољубац у уста. Лила тражи помоћ од Матије, а за узврат је спремна да му да оно о чему сања. Вишња моли Комарца да надгледа Лилу како би избегли њен сусрет са Донком. Дијана уноси поводљивом Луки црв сумње у вези са лажним дијамантом на Софијином прсту који је он платио 100.000 евра. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 136 |EpisodeNumber2 = 136 |RTitle = "Епизода 1.136" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|01}} |ShortSummary = У ходнику Кан холдинга, Лука се судара са Уном, а између њих двоје се моментално рађа симпатија. Ада организује "породично" окупљање - Софија и њена мајка схватају да су раскринкане. Алекса сазнаје да је Лила нашла Донкину адресу, али реагује прекасно. Лила долази код свог највећег непријатеља и потеже пиштољ. Када је Алекса коначно стигао до Донкиног стана, проналази је на поду, а полиција га одмах хапси. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 137 |EpisodeNumber2 = 137 |RTitle = "Епизода 1.137" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|02}} |ShortSummary = Софија избацује мајку из куће претварајући се да ништа не зна о њеном видовњачком ангажману и отворено прети свима. Лила зове Вукашина како би му признала да је из нехата убила Донку, али да је одмах позвала полицију. Они и не слуте да је због њеног чина ухапшен недужни Алекса. Матија схвата да се Звонимир зближио са Брунером и то га веома забрињава. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 138 |EpisodeNumber2 = 138 |RTitle = "Епизода 1.138" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|03}} |ShortSummary = Софија подмеће Луки чај за Аду у који је претходно ставила опасне травке. Вукашин тражи од Лиле да јој обећа да више неће прилазити Донки. Док се лажна бароница опоравља, судију занима одакле јој пластични дамски пиштољ. Брзутка се плаши да би њена ћерка могла да убије Аду и још горе, да њу оптуже да тровање. Не знајући да је под утицајем чаја који је попила, Вукашин затиче Аду у потпуном нервном растројству. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 139 |EpisodeNumber2 = 139 |RTitle = "Епизода 1.139" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|04}} |ShortSummary = Ада има нову "епизоду". Још увек је под дејством чаја у који је Софија убацила отров, а сада умишља да Вишња жели да је убије. Вукашин је јако забринут и тражи да за њено стање нико не сме да сазна и зато не жели да позове ни лекара. Алекса не успева да исконтролише љубомору када је видео да Мила има удварача. Лука у ресторану среће Уну и сада обоје не могу да сакрију међусобне симпатије. Страхиња има врло оригинално изненађење за Наду. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 140 |EpisodeNumber2 = 140 |RTitle = "Епизода 1.140" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|08}} |ShortSummary = Софијина мржња према Ади нема границе. Када је видела да се Лука узнемирио због мајчиног стања, она је уместо "редовне" удвостручила количину отрова којима намерава да потпуно излуди Аду. Панчета се истрчала пред Алексом који је тада коначно схватио да Ада шурује са Маријаном. Адина вриска буди целу кућу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 141 |EpisodeNumber2 = 141 |RTitle = "Епизода 1.141" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|09}} |ShortSummary = Матија планира нову велику испоруку дроге, али не слути да му је Алекса за петама. Он од Уне добија веома занимљиве податке о томе да је један комби Кан холдинга одвезен у сервис са којим немају договорену сарадњу. Док су једни забринути, Софија, Матија и Донка задовољно трљају руке због Адиног психичког слома. Хоће да јој задају последњи ударац - прогласиће је неурачунљивом и доделити јој старатеља. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 142 |EpisodeNumber2 = 142 |RTitle = "Епизода 1.142" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|10}} |ShortSummary = Вукашин моли Алексу да му помогне и тражи од њега две ствари − да позове Лилу и да привремено остане да живи у кући код Аде. Када јој се Јанко појавио у стану са цвећем, Панчета је потпуно полудела. Она и не слути да букет није био намењен њој. Лила не губи време − одлази код нотара и захтева да поништи све папире које је потписала са Адом. По повратку кући, Лука затиче Алексу у стану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 143 |EpisodeNumber2 = 143 |RTitle = "Епизода 1.143" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|11}} |ShortSummary = Панчета је чула део разговора између Вишње и Комарца, а њено погрешно тумачење направило је општу пометњу. Тако успаничена, она одлази код Ивана како би му саопштила да је слушкиња убила Аду. Софија не може да исконтролише бес, нарочито када је видела да Лука спушта лопту са Алексом. Како би што пре прекинула њихово зближавање, она зове Матију који има нови паклени план. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 144 |EpisodeNumber2 = 144 |RTitle = "Епизода 1.144" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|15}} |ShortSummary = Уплашен за свој положај у дому Каначких, а све под утицајем Софијиних отровних речи, Лука почиње да показује отворену нетрпељивост према Вукашину. Уна долази на договорени састанак са Лилом, не слутећи да ће се ту појавити Алекса који покушава Лили да објасни да је Ада није издала као ни Вукашин и Вишња. Успаничена Панчета одлази код Ивана како би му саопштила страшне вести: Аду је убила служавка, а Комарац јој помаже да сакрије трагове. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 145 |EpisodeNumber2 = 145 |RTitle = "Епизода 1.145" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|16}} |ShortSummary = Од отровног чаја који је попио боравећи у дому Каначких, Матија добија озбиљне халуцинације и то у Кан холдингу наочиглед свих запослених. Донка обавештава судију Обреновића да је његова жена поднела захтев за развод брака пошто јој је неко доставио фотографије на којима је судија у експлицитним позама са Софијом Шубаревић. Кад је сазнала да Матији раде проверу крви на недозвољене супстанце, Софија је озбиљно пребледела. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 146 |EpisodeNumber2 = 146 |RTitle = "Епизода 1.146" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|17}} |ShortSummary = Алексу је запрепаситло сазнање да је Иван заљубљен у Аду. Софија покушава да потпуно слуди Луку: износи му теорију да су Вишња и Вукашин чајем отровали Матију. Софија не слути да је Вукашин већ склопио коцкице које поверава Алекси. Дијана по граду шири гласине да је Матија скинуо гаће на сред Кан холдинга и да је примљен на психијатрију. Кад је затекла Софију у шпијунирању, Лила је побеснела. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 147 |EpisodeNumber2 = 147 |RTitle = "Епизода 1.147" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|18}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Ади да је трована својим омиљеним чајем и да је уверен да иза тога стоји Софија. Кад јој је рекао да је у све уплетен и Матија, Ада није желела да га слуша. Због тога Вукашин одлучује да оде из куће Каначких - заувек. Лука је решен да испуни обећање које је дао Бошку. Софија зове мајку да јој помогне, али Брзутка добија другу понуду за савезништво. Лука насрће на Вукашина, али је због тог поступка зажалио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 148 |EpisodeNumber2 = 148 |RTitle = "Епизода 1.148" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|22}} |ShortSummary = Када је Лука упозорио Аду да Алекса и Вукашин раде против њега, а самим тим и против ње и да му је све то рекао Матија, Ади је коначно отворила очи. Вишња саопштава Лили да су се Лука и Вукашин потукли, а да је Ада све погрешно протумачила и отерала из куће свог дугогодишњег сарадника. Алекса моли Уну за услугу − да убаци Луки црва у главу поводом дешавања у магацину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 149 |EpisodeNumber2 = 149 |RTitle = "Епизода 1.149" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|23}} |ShortSummary = Пошто је отерао Вукашина, Лука прети и Вишњи да ће завршити исто уколико настави да шурује са његовим непријатељима. Док је он ликовао због своје победе, Ада се нашла са Вукашином и Алексом. Брунер изјављује Донки саучешће због судијине смрти и саопштава јој да је нашао некога на кога ће моћи да се ослони у сваком тренутку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 150 |EpisodeNumber2 = 150 |RTitle = "Епизода 1.150" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|24}} |ShortSummary = Јелена је поново опседнута Матијом, а због свог дугачког језика сада се нашла на мети полиције која долази у Кан Холдинг да је ухапси. Због огромног дуга Донка постаје непожељна у клубу. Мила жели да сазна да ли се нешто дешава између Ивана и Аде и нуди се да му помогне тако што ће разговарати о томе са Алексом. Софија убеђује Луку да ће испасти диван син уколико на Вукашиново мести запосли некога по њеној препоруци при чему је он одушевљен њеном идејом. Болесно љубоморни Јанко претворио је Тићин живот у пакао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 151 |EpisodeNumber2 = 151 |RTitle = "Епизода 1.151" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|25}} |ShortSummary = Питајући се коме је успео да се замери када у локалу има само студенте и сталне госте, Тића пред Панчетом изговара Јанково име. Он је једина нова особа која је у последње време крочила у Малдиве и њој је одмах све јасно. Вукашин издаје јасна упутства Комарцу на кога треба да мотри. Кад је видела да је Страхиња на место њеног асистента довео Наду, Дијана је потпуно полудела. Софија је ангажовала свог човека ког планира да подметне Ади на Вукашиново место. У болничку посету Матији стижу Софија и Лука, али кад је у собу ушла и Ада, све је стало. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 152 |EpisodeNumber2 = 152 |RTitle = "Епизода 1.152" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|29}} |ShortSummary = Вукашин је нашао човека који ће га заменити пред укућанима, али је упозорава да ће Иван можда направити проблем јер ће заиграти двоструку и веома опасну игру. Када је рекао Софији да жели да обуставе Адино тровање, Матија се није надао њеном одговору. Све занима ко је отровао Матију. Док поводљиви Лука верује да је то урадила Јелена, Брунер се тим поводом обраћа Звонку, тражећи конкретан одговор. Лука позива Уну на пиће, а Панчета је спремна за врућу освету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 153 |EpisodeNumber2 = 153 |RTitle = "Епизода 1.153" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|09|30}} |ShortSummary = По договору са Вукашином, Комарчев брат близанац Свитац долази на службу код Аде. Кад га је угледала, Вишња пада у несвест. Због демолираног кафића, Тића је уверен да се неко окомио на његовог сина и то због Наде па моли Страхињу да побегне у Немачку. Кад је Нада то дознала потпуно се сломила. Након салви увреда, Лука подиже руку на Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 154 |EpisodeNumber2 = 154 |RTitle = "Епизода 1.154" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|01}} |ShortSummary = Панчета је побеснела кад је сазнала да се Нада запослила као асистенткиња Дијане Ерски и решена је да то не дозволи. Лука у Кан Холдингу на своју руку спроводи истрагу јер жели да сазна ко је отровао Матију. Сви су осумњичени, али једино Дијана упире прстом у правог кривца и то пред свима. Изненада се појављује Брунер и саопштава да је Кан Холдинг банкротирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 155 |EpisodeNumber2 = 155 |RTitle = "Епизода 1.155" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|02}} |ShortSummary = Вукашин прети Комарцу - уколико приђе Ади, Вишњи и Свицу - биће мртав. На кафи са Уном, Лука сазнаје много тога о својој запосленој и то га не оставља равнодушним. Вукашин односи пред Аду и Алексу податке о Брунеровом контакту са амбасадором и упозорава их да је дотични господин у контакту и са Донком. Софија тражи од мајке да Адин живот претвори у пакао, али како не наилази на жељену реакцију, са новим болесним планом излази пред Матију којим се овај одушевио. Њихова мета биће Лила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 156 |EpisodeNumber2 = 156 |RTitle = "Епизода 1.156" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|06}} |ShortSummary = Министарка Милева Танкосић, о којој колају гласине да је нимфоманка, долази код Вукашина у хотелску собу како би упознала Алексу. Иван се нуди Ади да буде њен возач, а када је угледао Свица, моментално му је позлило. Инспекторка Стана Џелетовић долази код Катарине у Кан Холдинг: њена посета није службена већ је ту да испита Катарину о односу који има с њеним супругом. На Страхињиној журци Дијана сазнаје да је заправо Нада будућа мама док Лука не скида поглед с Уне. Звонимир доноси коњак како би са Матијом прославио његово оздрављење. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 157 |EpisodeNumber2 = 157 |RTitle = "Епизода 1.157" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|07}} |ShortSummary = На састанку са Донком, Брунер жели да зна како напредује њено зближавање са амбасадором. Јасно јој ставља до знања да ће, уколико почне да солира у игри, то уједно бити и крај њене игре. Када је сазнао да му прислушкују стан, Матија мења плочу и покушава да се ушлихта Брунеру. На Страхињиној прослави, Алекса ставља до знања Мили да би и они могли да пораде на потомству. Комарац прети брату. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 158 |EpisodeNumber2 = 158 |RTitle = "Епизода 1.158" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|08}} |ShortSummary = Софија наставља да провоцира Луку и између њих прети да избије туча. У очају, Панчета упада код Ивана у собу како би му предочила своје црне мисли. Она верује да је Тића перфидан и да жели да им отме Наду и бебу. Софија наставља да спроводи свој план. Прво јој долази мајка, а онда папараца шаље у кафану како би сликао пијаног Луку. Време је да се Софија обезбеди јер следи тужба. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 159 |EpisodeNumber2 = 159 |RTitle = "Епизода 1.159" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|09}} |ShortSummary = Познаник из прошлости долази код Катарине како би сазнао да ли је имала непријатност од његове жене инспекторке. Кад јој је скренуо пажње да су се заиграли и да ће пропасти обоје уколико се сазна за њихову аферу, Матија добија бруталан и неочекиван одговор од Софије. Страхиња саопштава Софији да је Лука вара. Министарка стиже у клуб на заказани састанак са Алексом, али бива изненађена. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 160 |EpisodeNumber2 = 160 |RTitle = "Епизода 1.160" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|13}} |ShortSummary = Након сазнања да је Лука вара, Софија је ван себе. Од беса и кроз сузе, она своја сазнања дели са збуњеним Матијом који је уверен да је она љубоморна. Мислећи да Тића жели да јој отме Наду и бебу, Панчета је била врло изненађена кад је схватила да су његове намере потпуно другачије. Вишња испитује Свица и жели да зна ко је и одакле је дошао. Док се Мила једва суздржава да не позове Алексу, он у друштву министарке наздравља новој љубави. Иван објашњава Ади зашто Лука не би смео да пије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 161 |EpisodeNumber2 = 161 |RTitle = "Епизода 1.161" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|14}} |ShortSummary = Софија планира да пред Луком глуми љубомору како би га натерала да помисли да га воли. С друге стране, он наставља да флертује са Уном. Због лажних оптужби да је убила мужа, Ада се плаши да је ухапшена, али је бар делимично смирује чињеница да јој Алекса верује. Када је Брзутка дошла у дом Каначких како би обишла ћерку, сачекало ју је непријатно изненађење. Катарина је у небраном грожђу после новог сусрета са другом из основне јер јој у посету поново долази његова жена инспекторка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 162 |EpisodeNumber2 = 162 |RTitle = "Епизода 1.162" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|15}} |ShortSummary = Ада добија потврду своје сумње - Матија је Софијин љубавник. Када је Катарина дошла да јој се исповеди због несрећне судбине која је прати у љубави, Јелена јој је открила да Алекса вара Милу. Кад је пришао да је пољуби, Мила је видети трагове кармина и лажи на Алексином врату и кошуљи. Тића и Панчета одлазе код Дијане како би је замолили да отпусти Наду, али њен одговор им се није свидео. Док су нежно цвркутали једно другом, пред Уном и Луком се појављује разјарена Софија. Вишња трага за Комарцем. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 163 |EpisodeNumber2 = 163 |RTitle = "Епизода 1.153" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|16}} |ShortSummary = Лука тражи од Софије да му објасни одакле јој идеја да је вара. Између Тиће и Дебељка севају варнице јер обојица желе да организују Страхињино и Надино венчање. Матија поново има план, а сви ће бити изненађени. Вукашин упозорава Аду на нове непријатности. Мила прислушкује разговор између Алексе и Ивана и схвата да је Алекса претходне вечери био у друштву министарке Милеве. Ада се састаје са Матијом како би сазнала зашто јој је забио нож у леђа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 164 |EpisodeNumber2 = 164 |RTitle = "Епизода 1.164" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|20}} |ShortSummary = Лука признаје Страхињи да није заљубљен у Софију. Амбасадор саопштава Брунеру и Донки да је пронашао човека који ће му помоћи да докапитализује Кан Холдинг. Матијин план ступа на снагу: он долази у дом Каначких и пред свима урла на Софију. Његова представа успева да превари све присутне - све осим Аде. Она позива новинарку Маријану и тражи да у ударном термину пусти причу о Софији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 165 |EpisodeNumber2 = 165 |RTitle = "Епизода 1.165" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|21}} |ShortSummary = Бајов дугачки језик поново покреће сумњу код Миле и она је сигурна да је Алекса вара са министарком. Софија код Страхиње се распитује о Уни, а подаци које је добила ни мало јој се нису свидели. Њихов тајни сусрет у кафићу прекида Лука. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 166 |EpisodeNumber2 = 166 |RTitle = "Епизода 1.167" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|22}} |ShortSummary = Бесна као фурија, Софија улеће код Уне у канцеларију и не бирајући речи креће да је напада. Брунеру у изненадну посету долази Ада и на његово запрепашћење, саопштава му да је упозната са његовим плановима за докапитализацију Кан холдинга. Матија припрема Јанка за последњу испоруку огромне количине дроге. Панчета пада у несвест када је у својој глави повезала причу у вези министарке. Вукашин у друштву Аде и Свица зове Софију и говир јој да упали ТВ како би видела леп поклон који јој је спремио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 167 |EpisodeNumber2 = 167 |RTitle = "Епизода 1.167" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|23}} |ShortSummary = Орландо је у паници јер не жели да се замери Софији због фотографије лажног прстена. Софија је очајна због видео прилога који је видела цела земља, а стање додатно усложава новинарски осврт на њену мајку, такође лажну пророчицу Брзутку која вара људе гледајући им у карте. Софија стрепи шта ће се догодити када штампа објави са ким вара Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 168 |EpisodeNumber2 = 168 |RTitle = "Епизода 1.168" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|27}} |ShortSummary = На тајном састанку са Матијом Звонимир се тресе од нервозе због последње испоруке дроге коју планирају да обаве. Страхиња и Нада су узбуђени јер ће сазнати пол бебе. Ада је бесна као рис на Луку који није способан да повеже просте чињенице у вези са Софијиним махинацијама. Она се обраћа Брунеру и чека његов одговор - да ли ће у борби коју планира бити сама или не? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 169 |EpisodeNumber2 = 169 |RTitle = "Епизода 1.169" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|28}} |ShortSummary = Пошто је поново исмејала Софију у лице, Дијана добија отворене претње од ње. Дебељко је очајан јер мора да вози комби у Немачку. Због једног несмотреног геста у тоалету фирме, Надин живот је угрожен. После свађе на степеништу Кан Холдинга и отимања фасцикле са Софијом, Нада пада низ степенице и остаје без свести. Милевица упознаје своју ћерку са Алексом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 170 |EpisodeNumber2 = 170 |RTitle = "Епизода 1.170" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|29}} |ShortSummary = Пошто се испоставило да је Милевицина ћерка потпуна фолиранткиња и да је све само не туњава мамина ћерка, Алекса упада у велики проблем. Сви су забринути због Надиног стања, а Јелена је уверена да је Софија одговорна за њен пад. Брунер упућује Звонимира да заједно са Донком крене у коначни обрачун са породицом Каначки. Матија одлази код Аде и саопштава јој да се огромна количина дроге налази у комбију Кан холдинга који је на путу за Немачку. Он јој убацује црв сумње који води до Дебељка. Нада се буди на болничком кревету и не престаје да пита шта јој је са бебом? |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 171 |EpisodeNumber2 = 171 |RTitle = "Епизода 1.171" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|10|30}} |ShortSummary = Лила тражи од Вишње да јој помогне да прочепркају по Адиним стварима - једна ће папире, друга телефон. Звонимир долази код Матије и саопштава му да Брунер сумња да су га издали. Софија сазнаје да је Нада изгубила бебу, а њена упорна питања о самом паду буде сумњу код Луке. Мила је посебно забринута што не зна како да саопшти сестри да можда никада неће моћи да има децу. На граници полиција хапси Дебељка са комбијем пуним хероина. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 172 |EpisodeNumber2 = 172 |RTitle = "Епизода 1.172" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|03}} |ShortSummary = Дебељко завршава у притвору. Док је покушавао да објасни полицајцима да није нарко дилер и да је само обичан возач, полицајац му прети променом физичког описа. Инспекторка Стана упада у Панчетин стан и на опште запрепашћење укућана започиње претрес. Кад је сазнала да је Софија пронашла Наду у локви крви, Ади се упалила лампица. Софија одлази код Наде у посету и нуди јој новац само да ником не каже шта се догодило на степеништу фирме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 173 |EpisodeNumber2 = 173 |RTitle = "Епизода 1.173" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|04}} |ShortSummary = Вишња прислушкује разговор између Аде и Вукашина, а кад је чула да ће се упутити ка његовом апартману, одлучује да је прати. Полицијски службеници долазе у Кан холдинг и воде Луку на информативни разговор како би утврдили додатне чињенице у вези са Дебељковим диловањем дроге. Инспекторка Стана долази код Аде и обраћа јој се са мафијашице, али Ада не остаје дужна и избацује је напоље. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 174 |EpisodeNumber2 = 174 |RTitle = "Епизода 1.174" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|05}} |ShortSummary = У затворској ћелији Дебељко од Комарца сазнаје да је Нада у несрећи изгубила бебу. Вукашин на све начине покушава да скине инспекторку Џелетовић са Дебељковог случаја. Софија и Матија настављају да закувавају чорбу породици Каначки. После свега што је сазнао, Дебељко се попут торнада обрушио на цимере од којих је претходно добио батине и не може да заустави песнице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 175 |EpisodeNumber2 = 175 |RTitle = "Епизода 1.175" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|06}} |ShortSummary = Брунер јасно и недвосмислено ставља до знања Донки да мора да обнови своје везе са судијом Обреновићем јер им је неопходан у коначном обрачуну са породицом Каначки. Вукашин саопштава Свицу да му је брат ухапшен и да се прибојава онога што би могло да уследи. Након свега што јој је Панчета у тајности поверила у болници, Нада жели да време проводи искључиво с њом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 176 |EpisodeNumber2 = 176 |RTitle = "Епизода 1.176" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|10}} |ShortSummary = Потиштени Страхиња у пратњи Тиће долази код Панчете и Миле како би им саопштио важну одлуку. Дијана пред новинаркама раскринкава прошлост министарке Милеве која је пре политичке каријере радила као касирка. Нада сазнаје од докторке да највероватније неће моћи да има децу. Дебељко на све начине покушава да докаже своју невиност пред инспектором Цолетом, а Ада прети Матији - ако јој не каже ко му је дојавио да се у комбију налази дрога, мораће то да објасни полицији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 177 |EpisodeNumber2 = 177 |RTitle = "Епизода 1.177" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|11}} |ShortSummary = Уз Унину свесрдну помоћ, Алекса наставља истраживање у вези са дешавањима у магацину Кан холдинга. Ада врло јасно ставља до знања Брзутки да није пожељна у њеној кући и да неће моћи да долази кад год јој се прохте. Софија се згранула када је чула да је Матија споменуо њено име у контексту комбија и дроге. Донка се среће са судијом, а Нада се коначно враћа кући. Када је инспектор Цоле дошао у фирму да разговара са Матијом, сазнао је да је његова жена привела Катарину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 178 |EpisodeNumber2 = 178 |RTitle = "Епизода 1.178" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|12}} |ShortSummary = Цоле је бесан на супругу - питао ју је шта треба да уради да би престала да прогони и малтретира Катарину. Станин одговор га је довео у мат позицију. Мила се захваљује Уни због њеног ангажовања око Дебељка и моли је да буде опрезна. Њихов разговор прислушкивао је подмукли Јанко. Нада коначно сазнаје шта се догодило Дебељку, а Ада одлучује да се обрачуна са Софијом. Док су седели у ресторану и уживају, Лукино и Унино расположење покварио је Матијин долазак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 179 |EpisodeNumber2 = 179 |RTitle = "Епизода 1.179" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|13}} |ShortSummary = Тића од Страхиње сазнаје лоше вести у вези са Панчетом. Нада пролази кроз веома тежак период. Поверава се Мили да стално замишља своју нерођену бебу. Од кад је преузео привремену функцију менаџера клуба, Иван почиње да заводи ред и укида на рачун куће, а то многим гостима није лако пало. Вукашин планира да пошаље Свица у посету брату у затвор како би наговорио Комарца да преузме улогу заштићеног сведока. Он и не слути да је предухитрен и да је Комарац убоден ножем у стомак и то на Дебељкове очи. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 180 |EpisodeNumber2 = 180 |RTitle = "Епизода 1.180" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|17}} |ShortSummary = Адина изненадна посета Панчетином дому не прија Алекси: дошла је због Миле и Наде са којима жели насамо да разговара. Док се Катарина емотивно исповедала Јелени, у Кан Холдинг улази Цоле који је тада коначно чуо каква осећања Катарина гаји према њему и био је веома изненађен. Инспектор Цоле захтева од Матије да позове Јанка. Вукашин сазнаје да су Комарца покушали да убију у ћелији. Кад су Мила и Нада отишле у посету Дебељку, он им саопштава да је видео нешто што није смео и да сада желе да га убију. Тића проси Панчету. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 181 |EpisodeNumber2 = 181 |RTitle = "Епизода 1.181" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|18}} |ShortSummary = Уна је отворено питала Матију шта жели од ње. Кад је видела да околиша, она је изговорила чаробну реч: магацин! Како би спречио катастрофу, Матија одлази код Луке и почиње да минира Уну. У затворску болницу у посету рањеном Комарцу стиже Вукашин. Он жели да зна која су то два услова због којих ће пристати да буде заштићени сведок. Кад је Ада чула један од његових захтева, потпуно је полудела. Иван наговара Панчету да призна Нади да је слагала да има рак. Док су Цоле и Катарина у тајности пили кафу, на њих у пролазу налеће Дијана Ерски. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 182 |EpisodeNumber2 = 182 |RTitle = "Епизода 1.182" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|19}} |ShortSummary = Алекса упада у клопку - не само да је камера овековечила тренутак пољупца са Жаклином, већ је то видела и Софија. Он не слути да се иза ове преваре крије министарка Милева. Панчета је једва дочекала својих 5 минута, ставља Страхињу на оптуженичку клупу и преслишава га шта је тачно рекао Тићи. Лука извештава Ади о истрази коју је наводно сам спровео, а у вези са магацином. Вукашин сазнаје за бизарни захтев који је Комарац упутио директору полиције. Кад буду објавили вест о његовој смрти, он жели да му донесу новине са читуљама како би видео ко га жали. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 183 |EpisodeNumber2 = 183 |RTitle = "Епизода 1.183" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|20}} |ShortSummary = За доручком Лука саопштава вест да је умро Комарац. Када је то чула, Вишња пада у несвест, а Тића је једини који јасно сагледава ствари - он верује да је по среди превара. Мила се супротставља Софији и пред Луком је отворено пита да ли је она и даље заљубљена у Алексу. Брунер се спрема да породици Каначки зада последњи ударац. Нада тражи од Софије да уради нешто што једнако нема цену као смрт њене бебе за коју је она управо крива. Цоле затиче Матију и Јанка у канцеларији и одводи их на разговор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 184 |EpisodeNumber2 = 184 |RTitle = "Епизода 1.184" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|24}} |ShortSummary = Инспектор Цоле саопштава Дебељку да је привео Матију и Јанка и тражи од њега да се присети свих детаља у вези са последњим одласком у сервис. Ада упозорава Вишњу да Лила никако не сме да сазна да се виђа са Вукашином, али било је прекасно - Лила је све чула. Панчета прави инцидент код Ивана у клубу, али то је је ништа спрам онога што је Жаклина урадила Алекси у Кан Холдингу и то пред свима! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 185 |EpisodeNumber2 = 185 |RTitle = "Епизода 1.185" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|25}} |ShortSummary = Изреволтиран боравком у полицији, Матија склапа коцкице и сада је уверен да су му Уна и Алекса сместили. Због тога спрема освету. Избезумљен одлази код Уне у канцеларију и закључава врата. Катарина се жали Мили и Јелени да је целу ноћ добијала позиве од Цолета, а одмах затим и са непознатог броја. Вукашин саопштава Вишњи да је Комарац био ХИВ позитиван и да због тог мора да оде код лекара. Сви су срећни што је Дебељко коначно пуштен из притвора. Брунер доноси Ади документа о намерама новог сувласника, али после предлога да наздраве, доживљава хладан туш. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 186 |EpisodeNumber2 = 186 |RTitle = "Епизода 1.186" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|26}} |ShortSummary = Матија и Софија долазе код Луке и наговарају га да отпусти Уну јер је она намерно предала папире полицији у договору са Алексом како би се отарасили Матије, али и Луке. Они су се шокирали када су чули да је Уни та упутства дао управо Лука. Дебељку није јасно како је Комарац умро када га је он спасио после убадања ножем. Вишња је очајна због сазнања о ХИВ-у. Министарка је непријатно изненадила Донку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 187 |EpisodeNumber2 = 187 |RTitle = "Епизода 1.187" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|11|27}} |ShortSummary = Ада упада у Софијину клопку. Кад јој је Дијана рекла да је Софија покушала да је подмити, Ада креаторки даје упутства да прихвати прљаву понуду. Али, Ада не слути да је све то део Софијине тактике. Алекса је у небраном грожђу. Пошто је прекинуо састанак Донке и Милевице, он долази кући где Мили саопштава да је министарка тражила од њега да се ожени Жаклином. Софија наставља са сплеткарењем па сада у дуету са мајком наводи Луку на танак лед и то причом о беби. Ада се коначно састаје са Матијом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 188 |EpisodeNumber2 = 188 |RTitle = "Епизода 1.188" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|01}} |ShortSummary = Жаклина наставља да тортурише Алексу, а када му се у Кан холдингу бацила у загрљај и почела да се љуби са њим, у канцеларију улеће Мила! Цолетова жена инспекторка Стана долази у локал Малдиви како би од Тиће тражила податке о Катарини. Истовремено, Кети саопштава своју теорију Цолету, а он је шокиран. Панчета тражи од Аде да Нади хитно да отказ, али не наилази на разумевање. Уна се сукобљава са Матијом и добија признање, али и претње! |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 189 |EpisodeNumber2 = 189 |RTitle = "Епизода 1.189" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|02}} |ShortSummary = Подмукли Матија поверава Брунеру и Звонимиру да се њихов нов проблем зове Уна Христић. Када је чуо да је управо Уна полицији дала компромитујуће папире, Брунер је изнео предлог да се Уна скрати за главу. Брзутка долази код Луке како би му убацила у главу нове планове у вези са бебом. Мила поверава другарицама да је направила хаос кад је саопштила Жаклини да су она и Алекса венчани. Иако Уна покушава да упозори Луку на опасност од Матије и мафије, он није у стању да разуме. Вишња добија налазе - ХИВ је позитивна, али то није све. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 190 |EpisodeNumber2 = 190 |RTitle = "Епизода 1.190" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|03}} |ShortSummary = Тића саопштава Катарини да је због ње непријатност и претње од стране инспекторке Џелетовић. Она се поново враћа у Малдиве, али овог пута не одлази празних руку: у станицу води Страхињу. Ада уговара састанак због дешавања у Кан холдингу и решена је да на њему присуствују и Алекса и Лука. Када је сазнала да је Вишња ХИВ позитивна и трудна, Лила пада у несвест. Алекса износи Мили неочекиван предлог - венчање, али стварно. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 191 |EpisodeNumber2 = 191 |RTitle = "Епизода 1.191" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|04}} |ShortSummary = Када је виша инспекторка Џелетовић дошла код Панчете, нашла се у чуду. Шокирана је Панчетиним наступом и једва успева да се контролише након флерта који је доживела. У кревету Лука пита Софију шта се тачно догодило између ње и Наде. Станин муж саопштава Вукашину да је ухапшен власник сервиса и да је Јанко још у притвору и сад је јасно да је по среди организована мафија. Уна, Алекса и Лука кују план како да доскоче Матији, а Лука је одиграо на најјачу карту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 192 |EpisodeNumber2 = 192 |RTitle = "Епизода 1.192" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|08}} |ShortSummary = Бесна Милевица долази у Кан Холдинг како би преслишала Милу и како би јој окончала привид. Када се појавио Алекса, Милева је извукла кеца из рукава. Донка пребацује Софији што леком који јој је дала није успела да докрајчи Аду, али је кума уверена да има нешто на уму. Пре него што је чула њену идеју, у бизнис клуб улази заједнички љубавник судија. На Адин позив, Матија долази у кућу Каначких и тамо затиче Уну. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 193 |EpisodeNumber2 = 193 |RTitle = "Епизода 1.193" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|09}} |ShortSummary = Катарина моли Тићу да пусте причу да су у вези, шта више, да су вереници. На Лукино запрепаштење, Ада се враћа у фирму. Чим поново буде преузела кормило Кан холдинга, искористиће прилику да Брунеру објасни како стоје ствари и да ће у случају да нешто крене по злу са докапитализацијом, он бити у највећем проблему. На помен министарке Милеве, Панчета поново пада у несвест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 194 |EpisodeNumber2 = 194 |RTitle = "Епизода 1.194" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|10}} |ShortSummary = Пошто је обавестио Луку да им је блокиран рачун, Матија је биоо шокиран реакцијом свога брата, толико да је побеснео. Вукашин се састаје са инспектором Цолетом и упозорава га да уколико због правила службе буде превише чекао, Брунер може да им утекне. Лука изазива Алексу и тражи од њега да оду код нотара како би се Алекса одрекао Лилиног дела наследства. Софија има план да узме половину имовине Каначких и побегне што пре, али Матија не дозвољава да сам заврши у провалији. Ада се у клубу састаје са амбасадором. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 195 |EpisodeNumber2 = 195 |RTitle = "Епизода 1.195" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|11}} |ShortSummary = Иако је од Аде добио јасно упутство да никоме, а нарочито Софији, не открива било шта у вези са докапитализацијом Кан холдинга, Лука у својој брзоплетости то ипак чини. Он и не слути какву ће беду навући на врат, али његов дугачак језик истртљао се и пред Страхињом. Сада је јасно зашто је Нада остала без бебе. Када је чула Тићину намеру да се ожени Катарином, Панчета је потпуно побеснела. Вишња саопштава Ади да бебе неће бити, а тај податак је нарочито погодио Свица. У канцеларији, Алекса и Матија започињу тучу, а када је Жаклина шутнула Луку у међуножје, добила је шамар од Софије лично. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 196 |EpisodeNumber2 = 196 |RTitle = "Епизода 1.196" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|15}} |ShortSummary = Таман кад су помислили да наздрављају, Брунер обавештава Звонимира и Матију да заправо пију за покој душе. Дијана долази код Аде и саопштава јој да цео град прича да су банкротирали. Иван мисли да је Тића због свих гласина у вези са Катарином награбусио код Панчете и да му неће опростити. Мила сазнаје да су се Страхиња и Нада свађали због тога што је свима прећутала да је за смрт њене бебе крива Софија. Пошто је ћеркине контрацептивне пилуле заменила обичним, Брзутка буши Лукине кондоме. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 197 |EpisodeNumber2 = 197 |RTitle = "Епизода 1.197" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|16}} |ShortSummary = Разговор између Луке и Страхиње не протиче како треба јер Лука тврди да је Софија у праву и да је својим очима видео да није одговорна за смрт Надине бебе. Непријатност се наставља у дому Каначких где Ада јасно ставља до знања Софији да мамица зна и оно што неко мисли да не зна. Ивану пада мрак на очи када је видео ко се вратио у Клуб. У разговору са Брунером, Ада започиње тему смрти свог супруга Бошка. Мила удара шамар Софији, а Јанко уцењује Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 198 |EpisodeNumber2 = 198 |RTitle = "Епизода 1.198" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|17}} |ShortSummary = Таман кад је Катарина поверила Панчети шта намерава да каже инспекторки Стани, у Малдиве улази Цоле. Лука на крајње безобразан начин пропитује Аду у вези са удајом за Ивана. У врло сличном стању нашао се Иван коме је буквицу очитао Алекса. Софија саопштава Матији да је време да заувек реше Луке Каначког. Након пољупца за Катарином, Цоле добија јак ударац у главу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 199 |EpisodeNumber2 = 199 |RTitle = "Епизода 1.199" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|18}} |ShortSummary = Панчетин дугачки језик поново ствара неприлике укућанима, поготово Нади јер Дебељко сазнаје да јој је Софија нешто урадила. Ада жели да што пре сазове седницу Управног одбора али је буни што нема имена чланова. Ипак, она не слути да може доћи до било каквих проблема и задовољна је чињеницом да је у докапитализацији добила приличну своту новца. У разговору са Свицем на тему бебе, Вишња сазнаје да је он преживео велику трагедију. Цоле је одлучио да заигра отворених карата пред својом законитом женом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 200 |EpisodeNumber2 = 200 |RTitle = "Епизода 1.200" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|22}} |ShortSummary = Јанко покушава да изигра Дебељка и саопштава му да није одговоран за његово хапшење, али да зна ко га све време намешта. Код Луке у канцеларији, Нада наваљује да погледа снимак са сигурносне камере која је забележила њен пад низ степенице. После свих љубавних изјава које је добила од Цолета, Катарина сада добија шамар истине и то од Дијане која тврди да је спавала са Цолетом. Иван и Ада једно другом изјављују љубав, а размену њихове нежности овековечио један наручени мобилни телефон. Брунер од Донке добија податак да се инспектори у полицији поново распитују о Бошковој смрти. Једна министаркина реченица је посебно уздрмала Вукашина. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 201 |EpisodeNumber2 = 201 |RTitle = "Епизода 1.201" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|23}} |ShortSummary = Када му је Лука понудио место шефа магацина, Дебељко је потпуно полудео јер је уверен да на тај начин жели да се искупи због чињенице да је Софија крива за смрт Надине бебе. Док је седео с Матијом у кафићу, Луки прилази Жаклина и просипа му на главу чашу пуну хладног пива након чега започиње флерт. Дијана долази код Каначких и пред Лилом и Вишњом саопштава да су камере сасвим случајно поред реке ухватиле Аду и Ивана како се љубе. Убрзо је за њихово романтично дружење сазнао цео град, а Иван је очајан због тога. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 202 |EpisodeNumber2 = 202 |RTitle = "Епизода 1.202" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|24}} |ShortSummary = Брунера је изнервирао пољубац Аде и Ивана. Због тога што га је ујела за срце, чврсто је решен да јој се освети и удари тамо где зна да ће је болети. За разлику од њега, сви остали верују да се Иван смувао са Панчетом. Софији није јасно како је Лука успео да се полије пивом по глави. Звонимир одлази код Јанка у магацин и почиње да му прети. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 203 |EpisodeNumber2 = 203 |RTitle = "Епизода 1.203" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|25}} |ShortSummary = Матија је шокиран Лукином одлуком да на место шефа магацина постави Дебељка. Али том чињеницом је много већи шок доживео Звонимир који је тек убедио Брунера да Јанка држи под контролом. Вукашин дојављује Ади да је уверен да је у опасности и да је неко прати, а као доказ јој шаље неколико фотографија. Софија напада Луку због Жаклинице која је сада објавила фотографију из провода са Луком на свом инстаграм профилу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 204 |EpisodeNumber2 = 204 |RTitle = "Епизода 1.204" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|29}} |ShortSummary = Када је Ади случајно испао телефон из руке, фотографију њеног пољупца са Иваном видела је и Вишња. Дијана позива Наду на пиће и захтева да јој исприча све о емотивној вези своје послодавке са бившим. Узнемирени Лука долази у Малдиве да би се обрачунао са Страхињом. Панчета је спремна за опасну акцију и зато Мили издаје упутства шта да ради и одакле да узме паре у случају да се не врати кући. Кад је Дебељко саопштио Јанку да је он нов директор магацина, овај је у беснилу отишао да се обрачуна са Матијом. Панчета прекида Адин разговор са министарком. Министарку Милеву Панчета хвата за главу и удара је из све снаге. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 205 |EpisodeNumber2 = 205 |RTitle = "Епизода 1.205" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|30}} |ShortSummary = Софија поново напиње Луку у вези са прстеном, а узгред сазнаје да ће га добити чим се заврши састанак УО Кан Холдинга. Пошто је физички насрнула на сестру, министарку Милеву, Панчета из торбе вади последњи адут. Дебељко доноси нове податке из магацина и дели их са Уном и Алексом. Уверен је да Јанко неће мировати и да се тек спрема олуја јер се управо Јанко састаје са Звонимиром. Инспекторка Џелетовић се појављује на Матијиним вратима и тамо затиче Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 206 |EpisodeNumber2 = 206 |RTitle = "Епизода 1.206" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2020|12|31}} |ShortSummary = Звонимир са поносом показује Брунеру и Матији видео снимак отете и везане Уне. Али то није крај плановима које је направио Брунер. Док Дијана на све начине покушава да сазна шта је узрок туче Панчете и Милеве, Панчета се исповеда Тићи и признаје му да полусестри и мајци никад неће опростити што су је гурнуле у проституцију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 207 |EpisodeNumber2 = 207 |RTitle = "Епизода 1.207" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|1}} |ShortSummary = У Кан холдингу је сазван управни одбор. Лила и Лука доживљавају изненађење када су сазнали да је Вукашин трећи члан са већинске стране. Иако му у почетку није било драго због тога, Лука се ипак на крају мири са Вукашином. Убрзо Лила доживљава шок − као други члан одбора са мањинске стране појавила се Донка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 208 |EpisodeNumber2 = 208 |RTitle = "Епизода 1.208" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|5}} |ShortSummary = Тића долази код Панчете са сухомеснатим мезеом и ракијом да је утеши. Милевица открива Жаклини истину о њиховом сродству са Панчетом. Матија и Софија долазе код Луке на састанак, а он им уз Страхињино присуство даје до знања да зна да Матија нешто смера. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 209 |EpisodeNumber2 = 209 |RTitle = "Епизода 1.209" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|6}} |ShortSummary = Софија наводи Матију да да инспекторки Стани неки опипљиви доказ против Брунера. Вукашин тражи од Луке да му прича о Жаклини. Унезверена од свега што јој се десило, Уна утрчава код Алексе и Миле у стан. Кад се коначно довукла кући из швалерације, Софија у дому Каначких затиче Вукашина и почиње да урла. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 210 |EpisodeNumber2 = 210 |RTitle = "Епизода 1.210" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|7}} |ShortSummary = Донка долази у Кан холдинг како би Луки саопштила страшну истину. Иако јој Лука првобитно ништа није поверовао, она проналази начин да га придобије на своју страну показујући му уговоре које је потписао, а није ни знао шта потписује. Када је Софија упрла прстом у Вукашина и рекла да ће га тужити због куповине лажног вереничког прстена, Ада је решава сваке сумње и преузима кривицу на себе. Инспектор Цоле од Уне сазнаје детаље њене отмице, али и пуштања. Лука је решен да потпуно излуди Аду: у кућу доводи новог станара Брзутку. Његов гест чак и Софија оцењује као кретенски. Иван обавештава Алексу да се Божидарка тј. Брзутка на Лукин захтев уселила у кућу Каначких. Лила издаје директиве Вишњи и Свицу да истркељишу ствари нове станарке. Док Донка поверава Звонимиру да је Брунерова битка унапред изгубљена, Жаклина поверава Милеви ко јој се свиђа. Алекса одлази код Луке како би са њим разговарао о ономе што се догодило Уни и како би пронашли начин да је заштите. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 211 |EpisodeNumber2 = 211 |RTitle = "Епизода 1.211" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|8}} |ShortSummary = Страхиња и Нада одлучују да се усредсреде на прављење бебе, а први корак на том путу је одлазак код лекара. Оно што је чуо је драстично покварило Страхињино расположење. Кад Донка настави са министарком Милевом разговор о свом проблему са Адом Каначки, наилази ће на мину. Цоле долази у Кан холдинг и недвосмислено ставља до знања Матији да зна да му је Брунер главни шеф. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 212 |EpisodeNumber2 = 212 |RTitle = "Епизода 1.212" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|12}} |ShortSummary = Ада је запрепашћена чињеницом да постоје индиције које указују да је Матија умешан у Унину отмицу. Ипак, Матија се извлачи тако што сервира тетки још једну лаж - да је морао све то да уради зато што је заљубљен у Уну. Софија преиспитује мајку у вези са пресељењем и жели да зна шта то она и Лука петљају. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 213 |EpisodeNumber2 = 213 |RTitle = "Епизода 1.213" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|13}} |ShortSummary = Милева унајмљује суспендовану инспекторку Џелетовић да прати њену ћерку Жаклину, али то није све. Пошто јој је саопштио да ће добити телохранитеља, Уна сазнаје од Луке нешто много, много важније. Јанко упада код Алексе у канцеларију и поставља услове. Нада позива Страхињу како би му саопштила своју одлуку. После свега што су сазнали од докторке, она жели да се растану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 214 |EpisodeNumber2 = 214 |RTitle = "Епизода 1.214" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|14}} |ShortSummary = Кад је чула разговор између Аде и Луке и сазнала да Ада управља целокупним новцем и имовином њеног мужа, Софији је пао мрак на очи. Успаничена зове Матију и саопштава му да им је пропао цео план. Вукашин врло јасно ставља до знања Ади да мисли да је Матија психопата и да нешто крије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 215 |EpisodeNumber2 = 215 |RTitle = "Епизода 1.215" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|15}} |ShortSummary = Жаклина се обраћа Бају како би прикупила податке о тетка Панчети. У нервном растројству Софија потеже пиштољ на Матију. Ада је случајно упала у Лилину клопку са лепком намењену Божидарки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 216 |EpisodeNumber2 = 216 |RTitle = "Епизода 1.216" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|16}} |ShortSummary = На Панчетиним вратима се појављује Жаклиница. Пошто се лажно представила и покушала да извуче из ње кога има од породице, Жаклина је суочила Панчету са болном истином. У изненадну посету Кан холдингу стиже Вукашин поводом разговора са Алексом. То да је Лила залепила Аду за столицу захваљујући Дијанином језику, сазнао је цео град. Након помирења, Матија са Софијом кује план о уцени која ће бити толико страшна да ће Ада морати да јој да све што буде тражила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 217 |EpisodeNumber2 = 217 |RTitle = "Епизода 1.217" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|17}} |ShortSummary = Ада жели да сазна од Уне да ли између ње и Луке постоје осећања. Милевица добија рапорт од суспендоване инспекторке Стане и сазнаје да њена Жаклиница није уопште дама како се мајци представља већ да по граду јури дечка који јој се год свиђа. Изнебуха, Дебељко проси Јелену. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 218 |EpisodeNumber2 = 218 |RTitle = "Епизода 1.218" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|19}} |ShortSummary = Панчета признаје укућанима да јој је Жаклиница сестричина, али за њену емотивну исповест Мила нема разумевања. Брига ипак није оправдана јер Жаклина завршава у кафани неочекивано са Луком. Њихов сусрет није прошао незапажено јер је Стана стално за петама Жаклини. Божидарка у Лукиној и Софијиној соби затиче призор који ју је шокирао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 219 |EpisodeNumber2 = 219 |RTitle = "Епизода 1.219" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|20}} |ShortSummary = Пошто је запретила Уни, једна Софијина провокација убацила је црв сумње да је уплетена у отмицу. Донка наређује Матији да преузме Адине деонице у фирми милом или силом. Њеном пакленом плану иде на руку Лукино пијанство и Адина отворена претња сину да ће сазвати УО фирме и поставити новог директора. Милевица у пратњи Стане долази код Панчете у стан. Звонимир предлаже Ивану да заради додатни новац. Ада на улазу у Кан холдинг затиче Алексу како изјављује љубав Жаклиници и како је страсно љуби. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 220 |EpisodeNumber2 = 220 |RTitle = "Епизода 1.220" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|21}} |ShortSummary = Осим Аде, сцену Алексиног љубљења са Жаклином видео је Лука, али и несрећна Мила која неије могла да поверује својим очима. Мила саопштава Алекси да не жели више да га види. Жаклиница је ударила и на Лукину сујету - док је разговарала са њим у фирми, пред Софијом и Уном изговара да се љубила с њим у кафани. Вукашин позива Милеву и жели да зна зашто му није рекла да му је Жаклиница ћерка. Софија се поново састаје с судијом и жели да чује шта је решење. Сама закључује - Ада мора да нестане. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 221 |EpisodeNumber2 = 221 |RTitle = "Епизода 1.221" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|22}} |ShortSummary = Лука тражи од Матије да га покрије пред свима и каже да је он у шеми заправо са Жаклином како би се опрао пред Софијом. Вукашин жели да сазна због чега му Милева никада није рекла да је Жаклина његова ћерка. Матија упозорава Софију да су Брунерови људи свуда и зато смишља начин како да их доведе у заблуду. Када је од таште сазнао да Софија намерава да преспава код мајке у стану, Лука издаје ултиматум. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 222 |EpisodeNumber2 = 222 |RTitle = "Епизода 1.222" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|26}} |ShortSummary = Чињеница да Мила утеху због његовог пољупца са Жаклином тражи у друштву пријатељица, Алекси улива додатну нервозу. Он не може ни да замисли какве сценарије има Јелена и чиме пуни главу Мили. Кад је Стана упала код Панчете у стан како би Жаклиницу вратила мајци, није знала шта ју је снашло. Пошто је Дијана спојила коцкице о повезаности Донке и Брунера, лажној бароници се пали аларм и потпуно губи живце а и манире. Између Лиле и Брзутке избија туча. Сцена коју је Мила затекла у купатилу потпуно ју је поразила. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 223 |EpisodeNumber2 = 223 |RTitle = "Епизода 1.223" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|27}} |ShortSummary = Када је од Јелене сазнао да се Дебељко, Алекса, Мила и Страхиња нису појавили на послу, Лука је тражио да им свима припреми отказе. Дијана ставља Софији до знања да зна да се видела са адвокатом и да нешто спрема. Ада сазнаје од Ивана да се неспоразум између Миле и Алексе завршио веридбом. Када се у просторијама Кан холдинга појавио инспектор Цоле, у Матијиној глави се срушио свет. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 224 |EpisodeNumber2 = 224 |RTitle = "Епизода 1.224" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|28}} |ShortSummary = Милева долази код Панчете како би натерала ћерку да се врати кући. Након њеног одласка пошто није успела у својој намери, на вратима се појављује и Вукашин. Сви увелико планирају Алексину и Милину свадбу, а у улогу организатора се највише унео Дебељко. На Адино изненађење, у њеном дому се појављује Тића са пуним кесама домаћих специјалитета. Док су седели у Малдивима и пијуцкали пиће, Панчета одлучује да пред Иваном преваспита Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 225 |EpisodeNumber2 = 225 |RTitle = "Епизода 1.225" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|1|29}} |ShortSummary = Док су по кући тражили Адин мобилни телефон, нико није ни слутио да је он већ постао Софијин плен. Након кратког трагања по телефону, Софија схвата да је пронашла нешто занимљиво што ће моћи искористити у свом прљавом рату. Док се Жаклина распитивала код Панчете о Вукашину, Панчета изражава бојазан да ће им он поново открити неку велику тајну. Кад је чула да је Звонимир више пута виђен у Матијином друштву, Ада захтева досијее. Донка тражи од Луке да јој обезбеди канцеларију у Кан холдингу док Дијана наваљује да буде творац Милине венчанице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 226 |EpisodeNumber2 = 226 |RTitle = "Епизода 1.226" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|2}} |ShortSummary = Софија шаље фотографију у Адином телефону ономе кога ће то највише повредити Луку. У налету љубоморе, Вишња изговара двосмислене речи како би Маринку ставила до знања да је љута због онога што је видела и чула. Лука љутито улеће у свој некадашњи дом и удара Ивана, а потом грубо одгурује и Панчету. Донкиним доласком у Кан холдинг, за Катарину и Милу почиње пакао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 227 |EpisodeNumber2 = 227 |RTitle = "Епизода 1.227" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|3}} |ShortSummary = Нико не може да верује какав је хаос Лука направио након сазнања да су Иван и Ада у вези. Док се Мила брине због онога што би Алекса могао да уради, Иван се прибојава Лукиног следећег корака, а Адине речи не успевају да га умире. У клубу, Цоле Донки ставља до знања да зна у шта је уплетена. Алекса улази у кафану и тамо затиче пијаног и бесног Луку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 228 |EpisodeNumber2 = 228 |RTitle = "Епизода 1.228" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|4}} |ShortSummary = Када је Свитац дошао у Кан Холдинг, Јелени су од шока клецнула колена. После бурне ноћи и тешког пијанства, Лука у неверици у кревету поред себе затиче мамурног Алексу. Звонимир долази на састанак с Милевицом. Маријана поверава Ади да не жели да буде саучесница у злочину и да је после Брунеровог бесног позива забринута за свој живот. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 229 |EpisodeNumber2 = 229 |RTitle = "Епизода 1.229" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|5}} |ShortSummary = Милева поверава Вукашину да мисли да ће је Звонимир уцењивати, али јој он гарантује да док је њега неће му то проћи. Дијана наставља да пали ватру и убацује Мили у главу да се Алекса због ње пропио. Таман кад су помислили да ће им држати лекције о понашању, Лука и Алекса добијају од Аде податак о томе да Брунер нешто спрема. Истражујући прљаве послове у Кан холдингу, Уна проналази занимљиве доказе који воде ка Матији. Софија приводи крају своју прљаву игру усмерену ка породици Каначки. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 230 |EpisodeNumber2 = 230 |RTitle = "Епизода 1.230" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|9}} |ShortSummary = Панчета сазнаје да је Нада отишла на вештачку оплодњу и љута је што су јој је то прећутано. Ада пожурује Вукашина да што пре заврше оно што су започели у вези с Софијом. Матија добија нову понуду за преотимање богатства Каначких и то од Клаудије. Док се Алекса распитивао код Цолета у вези с убиством, Лука не губи време те позива Уну на састанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 231 |EpisodeNumber2 = 231 |RTitle = "Епизода 1.231" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|10}} |ShortSummary = Ада мења стратегију и у борби против Софије почиње да користи услуге инспекторке Стане. Ада жели да осим Софије, Стана контролише и Матију. Брунер захтева хитну седницу управног одбора како би се активирала тачка 7 уговора о докапитализацији. Брзутка долази у Малдиве како би разговарала са Иваном. Када је чула шта Жаклина има да јој каже, Милева је морала да пређе на резервни план - уцену. Вукашин спрема сачекушу за Звонимира. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 232 |EpisodeNumber2 = 232 |RTitle = "Епизода 1.232" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|11}} |ShortSummary = Када је Панчета затражила помоћ од Лиле у томе да удају Аду, а разведу Луку, наишла је на неочекивану реакцију и бес. Исто толико је био љут и Иван кад је чуо за план. Баш као што је упозорила инспекторку Стану да Софију не испушта из вида, Ада сада моли Страхињу и Дијану да учине исто. Вукашин признаје Ади да има ћерку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 233 |EpisodeNumber2 = 233 |RTitle = "Епизода 1.233" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|12}} |ShortSummary = Софија даје Луки да на искап попије детокс сок. Он не слути да ће после њега завршити без свести и да његова подла женица осим спакованих кофера има још један опасан план. Маријана улеће код Матије у стан и забрањује му да изађе напоље јер је сигурна да му је Брунер спремио свилен гајтан. Страхиња саопштава Нади да више не може овако. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 234 |EpisodeNumber2 = 234 |RTitle = "Епизода 1.234" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|16}} |ShortSummary = Страхиња ставља до знања Уни да мисли да је заљубљена. Лила је шокирана призором Луке и другог мушкарца у кревету док Софија хистерично урла због тога што га је наводно затекла у превари. Она одлази у дом Каначких како би Ади и укућанима испричала шта се догодило и показала Лукине компромитујуће фотографије. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 235 |EpisodeNumber2 = 235 |RTitle = "Епизода 1.235" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|17}} |ShortSummary = Жаклина открива Нади да је у тајности послала њене моделе Ади Каначки, али Аду је ипак много више занимало шта има да јој каже Стана у вези с Матијом и Софијом. Потпуно ван себе, Лука моли Милу да дође код њега, али она није једина која се запутила у хотел. Између Панчете и Јелене избија куршлус око Маринка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 236 |EpisodeNumber2 = 236 |RTitle = "Епизода 1.236" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|18}} |ShortSummary = Панчета наговара Тићу да спава са Дијаном Ерски. Када се устремила на Аду, Брзутка је доживела неочекивану реакцију, али то је само почетак. Њен сусрет са Матијом прошао је много горе Алекса после много убеђивања објашњава Луки да га је Софија наместила. Док се поверавала свом доскорашњом љубавнику, Софија није ни слутила да је судија Обреновић прешао у супарнички табор. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 237 |EpisodeNumber2 = 237 |RTitle = "Епизода 1.237" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|19}} |ShortSummary = Жаклина је случајно чула део разговора између Миле и Ивана па се упутила према хотелу у коме Лука лечи своју депресију и тугу. Кад су се угледали на вратима, нико није ни покушао да спречи неизбежан налет страсти. Вукашин наставља да спроводи свој план, а у случају с рецепционером, главну улогу одиграће Маринко. Софија врбује Лилу да на суду сведочи у њену корист. Кад је у Лукином кревету затекао рођену ћерку, Вукашин је полудео. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 238 |EpisodeNumber2 = 238 |RTitle = "Епизода 1.238" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|23}} |ShortSummary = После бурне ноћи проведене с Луком, Жаклиница долази кући, али уместо топле добродошлице чека је Панчетина критика. Очајни Вукашин препричава Милевици шта је видео, али не наилази на њено разумевање. Софија напушта дом Каначких, а Дебељко саопштава Јелени да је ћорава као кртица. Маријани нуде Лукине фотографије са мушкарцем у кревету како би их објавила на својој телевизији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 239 |EpisodeNumber2 = 239 |RTitle = "Епизода 1.239" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|24}} |ShortSummary = Вукашин ван себе саопштава Ади да је затекао Луку у кревету са Жаклином. Пијан Дебељко прави општу забуну код Тиће у локалу где оптужује Панчету да је крива што је Маринка спојила са Јеленом. Пре него што је напустила кућу Каначких, Ада је са одушевљењем уручила Софији поклон за растанак. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 240 |EpisodeNumber2 = 240 |RTitle = "Епизода 1.240" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|25}} |ShortSummary = Када је понудио Софији да ће њеног брата лако вратити у затвор ако им буде стајао на путу, Матија је чуо неочекивано признање и био шокиран. Вишња наставља са љубоморним испадима пред Маринком. Док је ручала са сином који је изашао из затвора, Божидарка је сазнала за његове намере - брат планира да убије сестру. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 241 |EpisodeNumber2 = 241 |RTitle = "Епизода 1.241" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|2|26}} |ShortSummary = Милева Танкосић прави нову ујдурму − долази код Аде и провоцира Вукашина да ће добити зета и постати деда. У гинеколошкој ординацији Нада и Страхиња сазнају важне вести. Брунер мења тактику и прави потпуни заокрет у плановима − тражи од Јанка да за њега убије. Ада хвата Матију у прислушкивању веома важних података, а Софија добија напад мучнине. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 242 |EpisodeNumber2 = 242 |RTitle = "Епизода 1.242" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|2}} |ShortSummary = Узнемирена због свега што је чула, Панчета у кафићу саопштава Ивану и Тићи да је Вукашин отац Жаклине и да тај податак нико не сме да сазна. Матији се не свиђа што је Софија све ставила на коцку надајући се позитивној одлуци судије Обреновића. Вукашин озбиљно прети Максиму и упозорава га да ће лоше завршити уколико направи неку грешку. Лука изводи Уну на романтичну вечеру у кафану. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 243 |EpisodeNumber2 = 243 |RTitle = "Епизода 1.243" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|3}} |ShortSummary = Побеснели Маринко се појавио код Матије у канцеларији. Уна доводи пијаног Луку кући, а у ходнику их затиче Лила. Кад je чула да је Дијана пристала да на њено место у Кан холдингу запосли Жаклину, Mила je предочила Нади да је можда направила велики проблем. Донка је полудела када је схватича да је Ада ипак заказала седницу управног одбора. Вукашин је највише полудео када је схватио да Лука после Жаклине петља са Уном и да планира да је ожени чим се разведе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 244 |EpisodeNumber2 = 244 |RTitle = "Епизода 1.244" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|4}} |ShortSummary = У жељи да се ушлихта Ади и покаже како је одбрусила Донки, Јелена уместо видео снимка свог разговора са Донком шаље своје експлицитне снимке под тушем. Док је седела са судијом у ресторану, Софији прилазе Вукашин и Ада. Она схвата да је доживела издају, али још не слути њене размере. Први дан на новом послу, Жаклина сазнаје да се од ње очекује да буде шпијун. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 245 |EpisodeNumber2 = 245 |RTitle = "Епизода 1.245" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|5}} |ShortSummary = Разгоропађена Софија улеће код Матије у канцеларију. Не видевши Луку који се сагнуо да дохвати телефон са пода, Софија насрће на свог љубавника претећи да ће свима све рећи. Сада Лука поставља питања. После свега што је чуо, он жели да отпусти брата из фирме, али га у томе спречава Ада. Звонимир долази у посету Матији и саопштава му да је виђен за одстрел. Софија је у нервном растројству. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 246 |EpisodeNumber2 = 246 |RTitle = "Епизода 1.246" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|9}} |ShortSummary = Вукашин саопштава Максиму да је предао тужиоцу сва документа и да се тужилац пита каква је то особа спремна да рођеног брата стрпа у затвор и то невиног. Док Софија очајава, мајка јој доноси тест за трудноћу, гарантујући јој да ће је две црте вратити у игру. Ада тражи од Маринка да надзире Луку, Уну и Жаклину, али касно. Жаклина улеће у канцеларију код Луке и почиње да га љуби пред шокираном Уном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 247 |EpisodeNumber2 = 247 |RTitle = "Епизода 1.247" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|10}} |ShortSummary = Матија улази у нови сукоб са Алексом. Жаклина је љубоморна и упозорава Луку да ће Уни бити боље да се склони далеко од њега. Због свега што је видела и чула, Уна плаче у тоалету Кан холдинга, а утеху јој пружа Мила. Тића долази у сукоб са Панчетом. Ада је одушевљена Надиним цртежима, али не слути ко се крије иза њих. Док Алекса изводи Милу у ресторан како би коначно и на миру разговарали о свадби, Лука не губи време са Уном. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 248 |EpisodeNumber2 = 248 |RTitle = "Епизода 1.248" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|11}} |ShortSummary = Уна јасно ставља до знања Луки да јој не прија то што он није раскрстио са другим женама у свом животу. Ада уручује Клаудији УСБ са занимљивим снимком уз налог да свима исприча и покаже шта је на њему. Божидарка не одустаје од Софијине трудноће и моли је да уради тест да би потврдила оно што осећа. Софија је не слуша те са кофером одлази у непознатом правцу. Жаклиница се жали мајки на Луку, а и Лука на њу код Аде. На несрећу, њиховом разговору присуствовао је и Вукашин који због свега изреченог упада у расправу са Лилом. Док се Матија драо на Божидарку захтевајући да му каже где је Софија отишла, у стан улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 249 |EpisodeNumber2 = 249 |RTitle = "Епизода 1.249" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|12}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад је схватио да Жаклина нема намеру да одустане од њега, а још више га је изненадила чињеница да она верује да су у вези. Да ствар буде гора, у посету му долази и Панчета. Немоћ коју осећа због ситуације са Жаклином, Вукашин је покушао да преброди помоћу Адиних савета. Вишња не успева да исконтролише своју љубомору пред Маринком. Сусрет са Максимом, Матија још дуго неће заборавити. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 250 |EpisodeNumber2 = 250 |RTitle = "Епизода 1.250" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|16}} |ShortSummary = Инспектор Цоле не зна како да дође до крунског доказа против Брунера, али зато Брунер зна како да настави игру па зове Звонимира да Јанка уведе у њихове послове. Након Панчетиних претњи и свега што је у међувремену сазнао, Лука у фирми удара Матију. Он незгодно пада и губи свест. Док окрвављене главе лежи на поду фирме, из лифта излази Донка и оптужује Луку за убиство. Неочекивано, за оно што се десило, Жаклина пред бароницом лажно оптужује себе. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 251 |EpisodeNumber2 = 251 |RTitle = "Епизода 1.251" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|17}} |ShortSummary = Док лежи у болничком кревету, Матија не престаје са лагањем и изигравањем жртве, али Ада ставља тачку на његову жалопојку. Вукашин је бесан што је Жаклина преузела кривицу за оно што се десило Матији, а Панчета трчи да долије уље на ватру. Донка и Звонимир долазе у болницу да Матији понуде нагодбу пре него што га полиција саслуша. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 252 |EpisodeNumber2 = 252 |RTitle = "Епизода 1.252" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|18}} |ShortSummary = Лука пита Жаклину како да јој се одужи за све што је урадила за њега, али да ли му се свидело то што она има на уму? Панчета тражи од Тиће да јој буде саучесник у њеној новој суманутој идеји. Након Матијиних упозорења, Маријана открива своје адуте и саопштава му своја правила. По анонимном договору за састанак, код Аде у кућу стиже Нада у пратњи Жаклине. Јанкове претње упућене Дебељку чуо је још неко. Матија је шокиран када је сазнао од Божидарке да је Софија можда остала у другом стању. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 253 |EpisodeNumber2 = 253 |RTitle = "Епизода 1.253" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|19}} |ShortSummary = Мили је преко главе Јелениног забијања главе у песак и зато јој пред Маринком саопштава да је Дебељко воли. Када му је рекла шта је урадила, Дебељко се у Малдивима срушио као свећа. После Донке и Звонимира, Матији нагодбу нуди и Алекса. Клаудија се састаје са министарком и тражи од ње да се види с Матијом како би разговарали о ситуацији која се догодила између њега и Жаклине. Милеви је јасно да јој прете. Јанко пребија Луку у канцеларији. Док је Уна Луки видала ране, у канцеларију упада Жаклина којој то не одговара. Матија поверава Ади да су Донка и Звонимир били у болници и да су му понудили да буде Брунеров шпијун. Аду ипак више занима шта му је понудио Алекса. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 254 |EpisodeNumber2 = 254 |RTitle = "Епизода 1.254" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|23}} |ShortSummary = У бесу, Жаклина упада код Уне у канцеларију, започиње свађу и ставља јој до знања да је Лука њен. Милева се састаје са Матијом, а он јој нуди помоћ да уклоне Уну. Јелена је уверена да је Мила смислила да је Дебељко заљубљен у њу зато што јој се не свиђа Маринко и зато што је љубоморна. Кад се сретне с Донком, Божидарка је на трагу Софији. Нада добија болове. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 255 |EpisodeNumber2 = 255 |RTitle = "Епизода 1.255" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|24}} |ShortSummary = Маринко је одлучио да преузме кораке. Његова чежња за Вишњом предуго траје и зато више не околиша него јој чврстим загрљајем показује колико му значи. Страхиња проналази Наду на поду у боловима. Донка вади кеца из рукава и изненађује све својим предлогом за заменика директора Кан холдинга. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 256 |EpisodeNumber2 = 256 |RTitle = "Епизода 1.256" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|25}} |ShortSummary = Донка враћа Софију у игру као заменика директора Луке Каначког. Сви су запрепашћени, а посебно Лука. Софија је срећна јер је женама у фирми саопштила да је она заменица, а Матији објаснила да њих двоје више не постоје. Ипак, Жаклина јој стаје на пут и то користећи песнице. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 257 |EpisodeNumber2 = 257 |RTitle = "Епизода 1.257" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|26}} |ShortSummary = Иако је само Брунеров пијун, Софија сматра да је њен нов положај у фирми игра на све или ништа. Да би јој забиберила боравак у Кан холдингу, Ада одлучује да укључи још једног играча - Софијиног брата који добија задатак да буде њена сенка. Једна вест која јој стиже од Ивана избацила је Аду из такта - Софијина трудноћа. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 258 |EpisodeNumber2 = 258 |RTitle = "Епизода 1.258" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|30}} |ShortSummary = Лука је шокиран кад му је Ада саопштила да ће постати двоструки тата јер су Софија и Жаклина трудне. Подаци се брзо шире па Панчета преноси Жаклини да је Софија трудна с Луком. Ипак, она остаје пренеражена кад је од Аде сазнала да је и њена Жаклина у другом стању с Луком. У општој пометњи, Вукашин саопштава Луки да је Жаклина његова ћерка. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 259 |EpisodeNumber2 = 259 |RTitle = "Епизода 1.259" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|3|31}} |ShortSummary = Максим обавештава мајку да је поднео кривичну пријаву против сестре због убиства оца. Када је Вукашин запосленима представио нове колеге Маринка и Стану, Катарини није било добро. Брзутки је за петама Јанко који јој уз претњу ножем тражи да сина убеди да Софија није крива. Док је Уна у сузама саопштавала Луки своју одлуку, њене аргументе чула је и Жаклина. На Донкин позив, у Кан холдинг стижу стручњаци из иностранства. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 260 |EpisodeNumber2 = 260 |RTitle = "Епизода 1.260" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|1}} |ShortSummary = Након сазнања да је њен покојни супруг Бошко имао двоје ванбрачне деце и да ће они сада по Донкином налогу почети да раде у Кан холдингу, Ада не зна шта јој је чинити, али зато Софија зна и јасно им даје упутства на кога да обрате пажњу. Вукашин хвата Вишњу и Маринка у страсном загрљају, али не успева да спречи да ту исту сцену види и Лила. ​ |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 261 |EpisodeNumber2 = 261 |RTitle = "Епизода 1.261" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|2}} |ShortSummary = Бошкова ванбрачна деца Нора и Вид, на ручку са Донком, Софијом и Звонимиром полако почињу да схватају закулисне радње опасне екипе и зато кују сопствени план. Дијана поново пали ватру, а овога пута мета је Матија. Она му пуни главу идејом да би Ада лако могла свој део наследства планиран за Матију да преусмери на своје нове пасторке. Кад је угледала Вида у ходнику Кан холдинга, Уна пада у несвест. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 262 |EpisodeNumber2 = 262 |RTitle = "Епизода 1.262" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|6}} |ShortSummary = Вукашин је решен да истера ствари на чистац и о томе обавештава Милену. Одлучио је да каже Жаклини да је он управо њен отац. Док је шармирао колегинице по фирми својим добрим памћењем, Вид се прави да не познаје Уну и чак јој пружа руку како би јој се представио. Ада се плаши да ће близанци морати да буду подвргнути ДНК анализи како би се утврдило да ли је Бошко заиста био њихов отац. Уна у сузама долази код Аде и признаје да је у Америци била са Видом али се он тада звао Марко. Уну брине чињеница да Вид има материјал којим ће је уцењивати. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 263 |EpisodeNumber2 = 263 |RTitle = "Епизода 1.263" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|7}} |ShortSummary = Софија враћа Јанка у игру и поставља га на место Дебељковог заменика. Жаклина долази у изненадну посету Ади и саопштава јој да не воли кад је поистовећују с мајком и да је она иста свој покојни отац. Њихов разговор чуо је и Вукашин који одлучује да прекине круг лажи и да Жаклини саопшти истину. Упркос опасности на коју га је Маријана упозорила, Алекса наваљује да га она одведе код Брунера. Кад су близанци питали за своје канцеларије у Кан холдингу, добили су у лице сасвим неочекиван одговор од Луке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 264 |EpisodeNumber2 = 264 |RTitle = "Епизода 1.264" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|8}} |ShortSummary = Дијана напада Наду и оптужује је за плагијате цртежа. Када је у Унину канцеларију ушла Стана како би поставила камеру, Вид је тражио од бивше инспекторке да је уклони, али њен одсечан одговор му се нимало није свидео. У већ узбуркану атмосферу Кан холдинга, нове таласе уноси нови запослени радник Максим Шубаревић. На састанку са Маријаном, Ада захтева нове потезе у вези са Брунером. Након одвратних увреда на његов рачун, Лука насрће на Софију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 265 |EpisodeNumber2 = 265 |RTitle ="Епизода 1.265" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|9}} |ShortSummary = Дијана затиче занимљив призор у Жаклининој канцеларији - Вид креће у акцију! Ипак, креаторка није стигла превише да се радује врућем трачу јер је од Страхиње добила последње упозорење - ако не престане да малтретира Наду, Ада ће сазнати неке занимљиве детаље о њој. Када је Мила обавестила Алексу да у фирми почиње да ради Софијин брат, сазнала је да је и то део Адиног великог плана. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 266 |EpisodeNumber2 = 266 |RTitle = "Епизода 1.266" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|13}} |ShortSummary = Брунер ангажује Донку да се једној важној особи увуче у кревет и тако му да алиби. У дом Каначких долазе Матија и Клаудија како би целој породици саопштили да су се венчали. Лука и Уна се топе у близини једно другог, а Лука признаје оно што му лежи на срцу. Тића се шокирао када је схватио ко улази у његов локал. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 267 |EpisodeNumber2 = 267 |RTitle = "Епизода 1.267" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|14}} |ShortSummary = Тића обавештава Ивана да Малдиви иду на добош. Дијана обавештава особље Кан холдинга да се Матија тајно венчао Клаудијом и да чекају бебу. Софија ставља Матијину руку на свој стомак и открива му да ће постати отац двоје деце. Цоле добија важан податак и дели га са Алексом, док Милева и Ада укрштају копља у клубу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 268 |EpisodeNumber2 = 268 |RTitle = "Епизода 1.268" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|15}} |ShortSummary = Маријана појашњава Ади тренутак Матијиног и Клаудијиног венчања. С једне стране, њих двоје желе Адине паре, а са друге, од Брунера желе… Тужна због свега што се десило, Жаклина се поверава Нади, очајна што је Лука не воли. Док се Тића поверавао Ивану због проблема са Софијом и кафићем, Страхиња је коначно сазнао шта отац крије од њега. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 269 |EpisodeNumber2 = 269 |RTitle = "Епизода 1.269" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|16}} |ShortSummary = Пошто је Лука затражио од Вида да изађе из канцеларије како би разговарао са Уном, чуо је нешто што му је запарало уши. Уна поверава Ади да је веома уплашена да Лука не сазна да је у Америци била у вези са Видом, а од ње добија савет који јој се није претерано допао. Страхиња и Иван покушавају да освесте Тићу који лежи на поду Малдива. Вид нема стида па са мувања Жаклине и Уне прелази на Милу. Матија поново завршава у Софијином кревету, а овога пута њихов занос био је овековечен камером. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 270 |EpisodeNumber2 = 270 |RTitle = "Епизода 1.270" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|20}} |ShortSummary = Из телефонског разговора са Милевом, Вишња и Лила случајно сазнају да је Жаклина Вукашинова ћерка. Алекса подноси Ади извештај у вези са посетом докторовој жени која је на самрти. Иако свесни да су изгледи мали, обоје се надају да ће им пре смрти рећи ко је убио њеног мужа, али и Бошка. Клаудија подноси извештај Брунеру и том приликом додатно закопава Матију који и не слути да је само пијун у њиховој бескрупулозној игри. Цоле изводи Катарину на вечеру и показује јој папир на ком пише да је коначно слободан, али слободи се подједнако радује и Стана која насред Кан холдинга флертује са Маринком. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 271 |EpisodeNumber2 = 271 |RTitle = "Епизода 1.271" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|21}} |ShortSummary = Софија директно тражи од Норе да смести Алекси. Због односа између Луке и Алексе, Жаклина је веома несрећна. Звонимир упозорава Матију да је на Брунеровом списку за одстрел. Вид провоцира Луку да уради ДНК тест како би се проверило да ли је он уопште Бошков син. По завршетку састанка са Вукашином и Алексом, Софија намерно испушта папире како би под столом оставила свој мобилни телефон подешен на аудио снимање. Софија Жаклини открива ко јој је отац. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 272 |EpisodeNumber2 = 272 |RTitle = "Епизода 1.272" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|22}} |ShortSummary = Лукину нервозу после непријатног разговора са провокатором Видом лечи Ада која му јасно ставља до знања да не постоји ни промил шансе да није Бошков син. На степеништу Кан холдинга Вид сусреће своју нову жртву − рањиву и уплакану Жаклину којој се цео свет срушио пред очима. Она тражи да је одведе негде, па заједно завршавају у кревету хотелске собе. Кад је Брзутку затекао са Милевицом у кафани, Вукашин ју је брже-боље отерао је уз поруку да јој се ћерки црно пише. Након Тићиног изласка из болнице, Панчета наваљује да јој Тића каже какав је то био стрес због кога није умало умро. Маријана у Клаудијином телефону проналази компромитујући снимак - Матију и Софију у врелој акцији. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 273 |EpisodeNumber2 = 273 |RTitle = "Епизода 1.273" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|23}} |ShortSummary = Вукашин прича Ади своју тужну причу - Жаклина је сазнала да јој је он отац, заљубљена је у мушкарца који воли другу и на крају је отишла са Видом. Очајан, он завршава у кафани и то са Лилом. Тића жели да објасни Страхињи због чега му је позлило и саопштава му да му је мајка у лудници. Забрињава га највише чињеница да доктори мисле да је њена болест наследна. Када му се пожалила да је боли глава, Жаклина од Вида добија таблете од којих ће јој наводно бити боље. Матија прети Клаудији убиством. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 274 |EpisodeNumber2 = 274 |RTitle = "Епизода 1.274" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|27}} |ShortSummary = Звонимир сазнаје ко је тражио да Клаудија буде окупана вином. Маријана одлази код Аде и саопштава јој шта је видела у Клаудијином телефону. Иако делимично запрепашћена оним што је чула, Ада не губи време, већ прави замку. У жељи да се обрачуна са Софијом због онога што је приредила Жаклини, Максим наседа на провокације и диже руку на сестру, али стицајем околности удара мајку која завршава на поду. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 275 |EpisodeNumber2 = 275 |RTitle = "Епизода 1.275" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|28}} |ShortSummary = Ван себе од страха и стреса, Матија улази у конференцијску салу Кан холдинга, прекида Адин састанак са Алексом и Луком и објашњава да хоће да га убију. Уместо саосећања, он увиђа Адину реакцију која показује да је његовој глуми дошао крај. Кад је угледала Вида и Милу у ресторану, Дијана прави невиђени скандал. Максим нуди Нори несвакидашњу понуду. Како би повратила Жаклинину наклоност, Панчета предлаже Ивану и Тићи да јој дају читуљу у новинама. Страхиња саопштава друговима да ће Нада можда морати да побаци. Ада показује Матији УСБ који га може послати на вишегодишњу робију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 276 |EpisodeNumber2 = 276 |RTitle = "Епизода 1.276" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|29}} |ShortSummary = Дијана Ерски говори Алекси да је Мила била на ручку са Видом због чега је он љубоморно напустио канцеларију. Ада је позвала Матију и предочила му шта се све налази на УСБ и предала му дневник његове мајке у којем се налазе разлози зашто га још увек штити од затвора. Клаудија показује Софији снимак секса са Матијом. Мила упада у Дијанину канцеларију и прети јој. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 277 |EpisodeNumber2 = 277 |RTitle = "Епизода 1.277" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|4|30}} |ShortSummary = Када је видео да Звонимир узнемирава Аду у ресторану, Иван губи живце и насрће на њега. Због претњи и новца који јој Клаудија тражи, Софија издаје наређење Јанку, али није рачунала да ће он одбити да јој учини услугу. Од докторове супруге која је на самрти Алекса добија податке који су му само додатно унели немир у живот. Без речи, Вукашин долази код Вида. Ада се не зауставља − решена је да све истера на чистац па позива амбасадора и саопштава му да зна да је у клуб ушао празног кофера, а изашао са кофером пуним пара. Нада сазнаје болну истину. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 278 |EpisodeNumber2 = 278 |RTitle = "Епизода 1.278" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|4}} |ShortSummary = Дијана је дошла код Аде да јој постави ултиматум или она или Мила. Дијана није једина која жели обрачун са Милом, ту је и Жаклиница. Вукашин објашњава свој план Милеви и каже јој да под хитно мора да делује, али не са политичког положаја, већ са положаја луде таште. Иако је тражила да прекину сваки контакт, Маринко не одустаје од Вишње што за последицу има и пољубац. Звонимир је сатеран у ћошак кад се нашао између две ватре − Цолета и Стане. Клаудија се не осећати толико самопоуздано јер је схватила да Матија зна нешто што она не зна. Софија добија шамар за памћење. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 279 |EpisodeNumber2 = 279 |RTitle = "Епизода 1.279" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|5}} |ShortSummary = Ада је ван себе од шока када је видела кога јој је Лила довела. Уна је сигурна да се нешто дешава са Матијом, али не успева да схвати шта он спрема. Пошто се договорила са Вукашином, Милева започиње остварење свог плана и одлази да испрепада будућег зета Вида. Софији се није свидело то што је Брунер имао да јој каже, нарочито кад јој је ставо до знања да зна да је покушала да се реши Клаудије. Како би себи подигла морал, Софија позива Нору и саопштава јој да је време да Алекса постане лош момак. Жаклина долази код Панчете. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 280 |EpisodeNumber2 = 280 |RTitle = "Епизода 1.280" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|6}} |ShortSummary = Вишња схвата да Филипов долазак није случајан и да је Лилина намера да Аду на тај начин одвоји од Ивана. Док су присно седели на ручку у Клуб, изненада долази Иван, а сцена коју је затекао није му се нимало свидело. Због тога се Ада одлучује на радикалнији потез. Софија предаје кофер Клаудији која је решена да настави мучење. Када је схватила да се Жаклина није вратила већ да је само дошла да је види, Панчети је препукло срце. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 281 |EpisodeNumber2 = 281 |RTitle = "Епизода 1.281" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|7}} |ShortSummary = Док се Жаклина све више зближава са Видом, Милева се обраћа Маријани за помоћ у вези са ћерком и њеним изабраником. Кад је коначно отворила кофер са новцем, Клаудија је схватила колико је потценила Софију. Пошто је завршила у кревету са Орландом, министарка га упозорава да никоме не сме да каже за њихову тајну. Иванову и Адину романтичну вечеру изненада прекидају Лука и Уна са Алексом и Милом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 282 |EpisodeNumber2 = 282 |RTitle = "Епизода 1.282" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|11}} |ShortSummary = Луки није било добро кад је налетео на Адину дрскост. Кад је у свом дому угледала збуњену Нору, Ада је била више него изненађена. Матија нема намеру да одустане од својих пакосних планова па сада плете мрежу око Луке, пунећи му главом причу да су Вид и Уна били заједно док су живели у Америци. Лука одлази у њихову канцеларију и пита их када су мислили да му кажу да су били у шеми. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 283 |EpisodeNumber2 = 283 |RTitle = "Епизода 1.283" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|12}} |ShortSummary = Пошто је прекинула Видов и Маријанин састанак, Жаклина је полила конкуренткињу водом. Максиму се није свидео покушај дириговања који Брунер спроводи преко Донке. Како је претерао са недоличним понашањем, Лука од Аде добија шамар. Матија се запрепастио кад је сазнао да је Лила дала Ади дневник његове мајке. Докторова жена стиже у дом Каначких. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 284 |EpisodeNumber2 = 284 |RTitle = "Епизода 1.284" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|13}} |ShortSummary = Брунер позива Звонимира како би му саопштио план деловања након ископавања тела Бошка Каначког. Стана уцењује Маринка и прети да ће рећи Вукашину за његов проблемчић. Докторова жена предаје Ади нотес свог покојног мужа у коме је бележио све обдукције које је вршио, као и диктафон. Док се Лука опија због Уне, у кафану улази Максим. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 285 |EpisodeNumber2 = 285 |RTitle = "Епизода 1.285" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|14}} |ShortSummary = Софија jе полуделa кад јој je Нора саопштилa да је поцепала папир са Алексиним бланко потписом. Док je седeлa на ручку са Милом и Уном, Вукашин јавља Ади да је ископавање завршено, али наставак његове приче оставио ју је без текста. Донка упозорава Божидарку да обузда сина, а Милева наређује Дијани да Жаклиницу како зна и уме задржи у Кан холдингу. Збуњени Вукашин не зна шта да мисли због свега што се десило са Бошковим ископавањем, а Вид не може да обузда бес. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 286 |EpisodeNumber2 = 286 |RTitle = "Епизода 1.286" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|18}} |ShortSummary = У полицијској станици разјарени Вид започиње вербални окршај са Луком, а пошто му је рекао да ће његова мајка мафијашица трунути у затвору, Лука без пардона узвраћа ударац песницом. Донка је једва дочекала својих 5 минута, па тако у клубу са задовољством саопштава Ивану да му је девојка ухапшена. Ада је шокирана оним што је чула у притвору, а инспектор јој таксативно наводи која сва кривична дела јој стављају на терет. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 287 |EpisodeNumber2 = 287 |RTitle = "Епизода 1.287" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|19}} |ShortSummary = У разговору са Видом, Жаклина изражава сумњу да постоји могућност да крађу Бошкових посмртних остатака није извршила Ада већ неко ко се плаши негативног резултата анализе. Вукашину није било право када је схватио да му Вишња пребацује за Адино хапшење. Лила има сумануту идеју па са личном картом одлази у полицију и признаје инспектору да је она украла тело Бошка Каначког. Звонимир обавештава Јанка да је дошло време. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 288 |EpisodeNumber2 = 288 |RTitle = "Епизода 1.288" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|20}} |ShortSummary = После Лиле и Панчета долази код инспектора како би дала изјаву. Вукашин и Дода предају Цолету занимљив снимак на ком се налази кључан човек директора гробља. Максим је чуо веома важан податак − Донку која издаје Брунерово наређење. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 289 |EpisodeNumber2 = 289 |RTitle = "Епизода 1.289" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|21}} |ShortSummary = Луди Бајо изазива Ивана и оптужује га за саучесништво са Адом. Максим упозорава Нору да се на пар дана склони из града јер мисли да ће трпити невероватне притиске, али она не намерава да га послуша. Управо због тога улази у нови сукоб са Видом. Вукашин доноси нове лоше вести. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 290 |EpisodeNumber2 = 290 |RTitle = "Епизода 1.290" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|25}} |ShortSummary = Маријана обавештава Аду да њени пријатељи нису успели да пронађу Брунера. Пошто га је Максим обавестио о томе шта Вид намерава, Алекса упада у канцеларију код Норе и узима лажни документ. Кад су се Стана и Маринко у ресторану случајно срели са Цолетом и Катарином, Катарина је схватила да је Цоле љубоморан на своју бившу жену и пада јој мрак на очи. Покушавајући да убеди тетку да ће учинити све да јој докаже да је више не лаже, Матија је добио конкретан захтев од Аде - да оде код свог оца у затвор. Брунер отворено прети Клаудији и саопштава јој да ће је свирепо казнити. Додина идеја са пожаром доноси резултате. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 291 |EpisodeNumber2 = 291 |RTitle = "Епизода 1.291" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|26}} |ShortSummary = Тића добија савет од Наде да Страхињи каже истину. Вукашин предаје свом пријатељу из полиције УСБ са важним доказима које је прикупио. После панике и лажног пожара у клубу, Клаудија схвата да јој је неко украо телефон. Сви су шокирани кад су од Брзутке чули да ће Ада и она постати баке. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 292 |EpisodeNumber2 = 292 |RTitle = "Епизода 1.292" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|27}} |ShortSummary = Иванова и Адина љубав цвета, а сви су пресрећни због Дебељка и Јелене. Сада се само чека Тићино освајање Панчете. Вукашин проналази пијану Жаклину за шанком и растерује њеног удварача. Бесна због замке коју су јој наместили, Клаудија упада код Матије у стан захтевајући да јој он врати мобилни телефон. Она није ни слутила кога ће тамо затећи. Док је срећан шетао улицом после сусрета са Адом, Ивана изненада нападају ножем и он са тешким повредама пада на плочник. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 293 |EpisodeNumber2 = 293 |RTitle = "Епизода 1.293" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|5|28}} |ShortSummary = Звонимир преноси Донки вести од Брунера и каже да је неко краћи за главу. Док је седео са Милевом, Вукашин позива своје везе у полицији и распитује се о томе да ли се у Београду претходне ноћи догодило неко убиство. Када је чуо одговор, следио се. Жаклина отворено пита Вида да ли је геј, а Страхиња се спрема на тешке дане који га очекују у Словенији. Када је пришао Јелени у жељи да је пољуби, Дебељко је доживео хладан туш. Алекса и Лука одлазе у болницу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 294 |EpisodeNumber2 = 294 |RTitle = "Епизода 1.294" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|1}} |ShortSummary = У сред несреће која их је задесила, Лила не одустаје од свог проводаџисања и намеће Доду као решење за Адине невоље. Доктор подноси извештај и наводи да Иван јако лоше реагује на дијализу и да је неопходно да се што пре нађе одговарајући давалац бубрега. Ада и Алекса се одмах пријављују, а Лука хвата маглу. Стана прибавља доказ у вези са Ивановим покушајем убиства. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 295 |EpisodeNumber2 = 295 |RTitle = "Епизода 1.295" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|2}} |ShortSummary = Доктор обавештава породицу да се можда појавио одговарајући давалац за Иванов бубрег и сада се сви питају ко је то. Брунер је бесан на Јанка и наређује му да одмах оде у болницу и доврши посао. Сви су љути и на Луку који као да занемарује цело стање са Иваном. Између Норе и Вида избија нова свађа. Брзутка открива Софијину тајну, а Софија јој прети да ће је убити уколико било коме каже. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 296 |EpisodeNumber2 = 296 |RTitle = "Епизода 1.296" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|3}} |ShortSummary = Ивану је обезбеђен бубрег, а Ада је пресрећна. Док ју је Милева испитивала о Виду, Жаклина добија напад мучнине и отрчава у тоалет. Лука даје Алекси папире на потпис, а Алекса је шокиран. Иван одлази у операциону салу, а одмах за њим на колицима превозе и даваоца - сви су у шоку. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 297 |EpisodeNumber2 = 297 |RTitle = "Епизода 1.297" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|4}} |ShortSummary = Доктор саопштава породици да је операција одложена. Када су Цоле, Стана, Вукашин и Маринко притиснули Јанка, измамили су од њега признање, али... Ада саопштава Доди да је дошао тренутак да започну са својим планом. Софија покушава да одговори Матију од одласка на обалу реке где га је позвао Јанко. Док она верује да је реч о намештаљци, Матија се нада да га је Брунер помиловао и да ће га вратити у посао. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 298 |EpisodeNumber2 = 298 |RTitle = "Епизода 1.298" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|8}} |ShortSummary = Страхиња је потпуно сломљен чињеницом да га мајка једног тренутка препознаје, а другог не. Када су се заједно појавили у просторијама Кан холдинга, Вид и Жаклина су изазвали велику пажњу, нарочито кад су саопштили новости. На њихову представу није насела Нора која је одмах покушала да сазна од брата шта је тачно наумио. Лука саопштава Алекси да има план, а Матија Ади да ће урадити оно што је тражила од њега. На Тићино запрепашћење, Дијана наставља са ширењем погрешних података. Софија добија наређење. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 299 |EpisodeNumber2 = 299 |RTitle = "Епизода 1.299" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|9}} |ShortSummary = Осим што је лагао Наду да је сусрет са мајком протекао у најбољем реду, Страхиња јој саопштава и своју одлуку - остаће у Словенији неко време. Брзутку је обрадовала вест да је пресуда против Максима поништена и да ће добити велику одштету од државе. Катарина је од Цолетових речи помислила да је дошао да је проси, али он има друге планове. Дебељко се враћа у Нема наде како би пронашао снимке себе и Јелене, али уместо тога у кафани налеће на Матију. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 300 |EpisodeNumber2 = 300 |RTitle = "Епизода 1.300" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|10}} |ShortSummary = Страхиња поверава Луки да је уверен да се погоршање здравственог стања његове мајке догодило због осећаја гриже савести јер га је оставила док је још био дете. Дијана прави нову ујдурму у Кан холдингу. Дебељко показује Јелени доказ да су се љубили у кафани, а и она се даље правда губитком памћења од пијанства. Ипак, Дебељка њени изговори не занимају. Живчано растројен због будућег сусрета са оцем, Матија одлази код Аде по упутства. Кад је схватио о чему се ради, мислио је да се тетка шали. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 301 |EpisodeNumber2 = 301 |RTitle = "Епизода 1.301" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|11}} |ShortSummary = Брунер издаје ново наређење Софији - ако већ она не може да докрајчи Ивана нека то уради њен брат. Јелена јури Дебељка по фирми, а када су се коначно срели, имала је шта да му каже. На ручку са Катарином и њеним ћеркама, Цоле сазнаје много занимљивих детаља. Цео град сазнаје - Жаклина чека Лукину бебу. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 302 |EpisodeNumber2 = 302 |RTitle = "Епизода 1.302" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|15}} |ShortSummary = Милева пред окупљеним новинарима саопштава да је њена ћерка трудна и да ће се удати за Луку Каначког. Када је Уна видела овај прилог на телевизији, доживела је шок. Донка тражи од Звонимира да обрлати Нору, а Вукашин, Лука и Алекса одлазе да се обрачунају са Милевом. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 303 |EpisodeNumber2 = 303 |RTitle = "Епизода 1.303" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|16}} |ShortSummary = Иван не може да верује шта му се дешава. Прво му се Ада обратила са љубави, а после стиже и његов блудни син који није хтео ни да га погледа. Матија одлази у затвор код оца и тражи да потпише папир који ће му спасити живот. Отац му поверава да није он убио Бошка Каначког него да га је отровао други човек. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 304 |EpisodeNumber2 = 304 |RTitle = "Епизода 1.304" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|17}} |ShortSummary = Лука и Иван по први пут нормално разговарају. Лука га моли да му опрости. Иван га уверава да није убио његову мајку Олгу. Ада показује Вукашину признање Матијиног оца у коме стоји да је Брунер наручилац Бошковог убиства, а он саучесник. Ипак, име које је дописано збуњује Вукашина јер је у питању човек који је сипао Бошку отров у храну. Ада га је питала ко је то. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 305 |EpisodeNumber2 = 305 |RTitle = "Епизода 1.305" |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|18}} |ShortSummary = Алекса и Лука са својим девојкама стижу у клуб. Бајо успева да дошапне Алекси да је Лука платио Маријани да му наместе порнић. Алекса се враћа за сто с грчем на лицу, а када су сви подигли чаше и наздравили, он им се није придружио. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 306 |EpisodeNumber2 = 306 |RTitle = Оно што чује од Аде и Вукашина оставиће Лилу у шоку |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|22}} |ShortSummary = Ада је бесна и држи буквицу Вукашину јер је закаснио да јој одговори ко је човек који је отровао Бошка а чије је име исписао Матијин отац. И док се Вукашин оправдава и покушава да нађе праве речи, Лила због жустре расправе коју чује прислушкујући иза врата остаје пренеражена. Свесна да је направила глупост и повредила Јелену, Панчета долази у Кан холдинг да се искупи и направи пар корака пре других. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 307 |EpisodeNumber2 = 307 |RTitle = Јанко се ушуњава у Иванову собу |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|23}} |ShortSummary = Донка посети Софију и саопшти јој да јој време истиче и да јој је Брунер оставио недељу дана да реши ситуацију с Лилиним гласом на седници управног одбора. Матија не зна како да поврати Адино поверење, а она му нуди избор између Донке или Милевице. У међувремену, Јанко се ушуња у болничку собу у којој лежи Иван Ожеговић |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 308/309 |EpisodeNumber2 = 308/309 |RTitle = Иване ја сутра нећу бити ту |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|24}} |ShortSummary = Матија нуди Донки дил: треба да сазна где се налази леш Бошка Каначког а заузврат ће добити награду какву прижељкује. Иван се радује изласку из болнице јер жели све да изгрли а посебно Аду и зато ће за њега бити као хладан туш њена изјава да она сутра неће бити ту. |LineColor = red }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 310/311 |EpisodeNumber2 = 310/311 |RTitle = Ада је у Брунеровим рукама |DirectedBy = [[Михаило Вукобратовић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = [[Жарко Јокановић]] |OriginalAirDate = {{start date|2021|6|25}} |ShortSummary = Само Иван зна Адину тајну, али ником не сме да је открије. Ада је отишла право Брунеру у руке. Он ће њен долазак моментално желети искористити верујући да ће му се овог пута препустити. Дода и Стана су поставили камере и све прате, али само до једног момента кад се комплетно изгуби слика. |LineColor = red }} |} </onlyinclude> == Напомене == {{напомене}} == Спољашње везе == * [https://www.prva.rs/program/serija/igra-sudbine/epizode Најаве епизода на сајту Прве] {{Српске теленовеле}} {{Подножје}} [[Категорија:Игра судбине]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2020.]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2021.]] m8x2wlzhgm864mut5akun8s8fab49r5 0 4120028 30099394 30098236 2025-06-28T08:11:38Z KrleNS 313903 Misc citation tidying. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099394 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jean-Léon Gérôme - The Christian Martyrs' Last Prayer - Walters 37113.jpg|мини|Хришћански [[Mučenik|мученици]] у римском [[Колосеум]]у.]] '''Религијски прогон''' ({{јез-енг|Religious persecution}}) је систематско злостављање појединаца или група због њиховог верског опредељења или припадности, или одсуства истих. Тежња људских друштава и група да одстрањују или потискују припаднике различитих култура честа је у људској историји. Још више, пошто верска убеђења често одређују лични морал, мишљење и понашање према другима, верске разлике представљају значајан културни и друштвени фактор. Верски прогони могу започети због верске искључивости (када припадници доминантне групе презиру све друге вере) или их организује и подстиче држава (ако поједине верске групе сматра опасним по своје интересе). Екстремни примери државних верских прогона јесу [[прогони хришћана]] у [[Римско царство|Римском царству]], [[погром]]и [[Јевреји|Јевреја]] у [[Руска Империја|царској Русији]] и [[холокауст]] у [[Нацистичка Њемачка|нацистичкој Немачкој]]. Кроз историју, неке групе биле су скоро свуда изложене верском прогањању све до 18. века: [[Атеизам|атеисти]],<ref name="аутоматски генерисано1">Bateman, J. Keith. {{cite journal|author= |title=Don't call it persecution when it's not |journal=Evangelical Missions Quarterly |date=2003|volume=49|issue=1|pages=54–56}} , also p. 57-62.</ref> [[Јевреји]]<ref name="Flannery">{{cite book|last1=Flannery |first1=Edward H. |title=The Anguish of the Jews: Twenty-Three Centuries of Antisemitism |url=https://archive.org/details/anguishofjewstwe0000flan |date=1985 |location= |publisher= Paulist Press|isbn=978-0-8091-2702-3|pages=[https://archive.org/details/anguishofjewstwe0000flan/page/n18 11]–2}}. Paulist Press, first published in 1985; this edition 2004. . [[Edward Flannery]]</ref> и [[Зороастризам|Зороастријанци]]<ref name="hj303">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=E4l0J5bf3GYC&pg=PP1|title=Zoroastrians in Britain: the Ratanbai Katrak lectures, University of Oxford 1985|last1= Hinnells|first1=John R.|publisher=Oxford University Press|year=1996|isbn=9780198261933|edition=Illustrated|pages=303}}</ref> == Дефиниција == [[Датотека:KZ Birkenau Hauptgebaude 320x240.jpg|мини|Концентрациони логор [[Аушвиц]], симбол [[Холокауст]]а.]] ''Верски прогон'' се дефинише као насиље или [[дискриминација]] против верских мањина, која лишава припаднике мањина политичких права и присиљава их да се [[Асимилација|асимилују]], одселе или живе као грађани другог реда.<ref>{{cite book|author=David T. Smith|title=Religious Persecution and Political Order in the United States|url=https://books.google.com/books?id=U9nECgAAQBAJ&pg=PA26| date = 12. 11. 2015|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-11731-0|quote="Persecution" in this study refers to violence or discrimination against members of a religious minority because of their religious affiliation. Persecution involves the most damaging expressions of [[prejudice]] against an [[In-group and out-group|out-group]], going beyond verbal abuse and social avoidance.29 It refers to actions that are intended to deprive individuals of their political rights and force minorities to assimilate, leave, or live as second-class citizens. When these actions happen persistently over a period of time, and include large numbers of both perpetrators and victims, we may refer to a "campaign" of persecution that usually has the goal of excluding the targeted minority from the polity.| pages = 26–}}</ref> У државној политици, може се дефинисати као нарушавање права на слободу мишљења, савести и уверења, које се врши систематском и активном политиком узнемиравања, застрашивања и кажњавања, која нарушава [[Право на живот|право грађана на живот]], неповредивост и слободу. Разлика између ''верског прогона'' и ''верске нетрпељивости'' је у томе што је ова друга већином заснована на расположењу становништва, које може бити толерисано или подстицано од државе.<ref name="Ghanea-Hercock2013">{{cite book|author=Nazila Ghanea-Hercock|title=The Challenge of Religious Discrimination at the Dawn of the New Millennium|url=https://books.google.com/books?id=uU3vCAAAQBAJ&pg=PA91| date = 11. 11. 2013|publisher=Springer|isbn=978-94-017-5968-7|pages=91–92}}</ref> Ускраћивање грађанских права на основу вере најчешће се описује као верска дискриминација, а не верски прогон. Верски прогон је директна супротност [[Sloboda vjeroispovijesti|слободи вере]]. Постоје разни нивои верског прогањања: "''Оно мора скупо коштати појединца…Мора бити неправедно и незаслужено…Мора бити директна последица нечије вере.''"<ref name="аутоматски генерисано1" /> == Примери == [[Датотека:La masacre de San Bartolomé, por François Dubois.jpg|мини|[[Вартоломејска ноћ]] 1572.]] * [[Атеизам]] је кажњаван смрћу у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] и [[Краљевина Израел|краљевини Израел]],<ref name="laursen">{{cite book|last1=Laursen|first1=John Christian|title=Beyond the Persecuting Society: Religious Toleration Before the Enlightenment|url=https://books.google.com/books?id=r2j6ZHgXZWkC&pg=PA142| last2 = Nederman | first2 = Cary J. |publisher=University of Pennsylvania Press|year=1997|isbn=978-0-8122-1567-0|pages=142}}</ref> док је у хришћанским земљама све до 18. века кажњаван као [[јерес]]. У исламским државама кажњаван је смрћу (као [[Svetogrđe|светогрђе]]) све до 20. века, а и данас је кажњив смрћу у 13 држава ([[Авганистан]], [[Иран]], [[Малдиви]], [[Малезија]], [[Мауританија]], [[Нигерија]], [[Пакистан]], [[Катар]], [[Судан]], [[Сомалија]], [[Јемен]], [[Уједињени Арапски Емирати]] и [[Саудијска Арабија]]).<ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-religion-atheists/atheists-face-death-in-13-countries-global-discrimination-study-idUSBRE9B900G20131210|title=Atheists face death in 13 countries, global discrimination: study|website=reuters.com}}</ref><ref name="Jakarta Globe">{{cite web|url=http://www.thejakartaglobe.com/news/god-does-not-exist-comment-ends-badly-for-indonesia-man/492370|title='God Does Not Exist' Comment Ends Badly for Indonesia Man|accessdate=20. 01. 2012.}}</ref> * [[Антисемитизам]] има веома дугу традицију: прогоне [[Јевреји|Јевреја]] вршили су [[Селеукидско царство|Селеукиди]], [[Римљани]] и хришћани: покољи Јевреја у [[Први крсташки рат|Првом крсташком рату]] (1096-99), прогон Јевреја из Шпаније (1492), [[погром]]и у Русији (1772-1918), [[холокауст]] (1933-45).<ref name="Flannery" /> * Прогони хришћана у Римском царству, од цара [[Нерон]]а (64-68) до [[Милански едикт|Миланског едикта]] (313). Данас, прогон хришћана постоји само у Ирану.<ref>{{cite web|url=http://www.news.va/en/news/vatican-to-un-100-thousand-christians-killed-for-t|title=Vatican to UN: 100 thousand Christians killed for the faith each year|archive-url=https://web.archive.org/web/20130608063330/http://www.news.va/en/news/vatican-to-un-100-thousand-christians-killed-for-t|archive-date=08. 06. 2013.|url-status=dead}}</ref><ref>The [[United Nations]], ''Iran must ensure rights of Christian minority and fair trial for the accused– UN experts'' (2018) [https://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=22629&LangID=E]</ref><ref>[[The Daily Telegraph|The Telegraph]], ''Iran arrests more than 100 Christians in growing crackdown on minority'' by Josie Ensor (10 DECEMBER 2018) [https://www.telegraph.co.uk/news/2018/12/10/iran-arrests-100-christians-growing-crackdown-minority/]</ref> * Прогони [[Катари|катара]] [[Катарски крсташки рат|у Француској]] (1209-29) и [[Богумили|богумила]] у [[Богумили у средњовековној Србији|Србији]] и [[Црква босанска|Босни]]. * Прогони [[Католичка црква|католика]] у [[Краљевство Енглеска|Енглеској]] (1535-1681).<ref name="John Coffey 2000, p. 26">John Coffey (2000), p. 26</ref><ref>John Coffey (2000), p. 33</ref> * [[Хугенотски ратови|Прогони хугенота]] (протестаната) у Француској (1562-1789). * Државни (обавезни) атеизам у [[Француска револуција|револуционарној Француској]], [[Совјетски Савез|СССР]] и земљама [[Источни блок|Источног блока]] (1945-89).<ref name="Kowalewski1980">{{cite journal|title= Protest for Religious Rights in the USSR: Characteristics and Consequences|url=https://archive.org/details/sim_russian-review_1980-10_39_4/page/n31|doi= 10.2307/128810|jstor=128810|author=David Kowalewski |journal= Russian Review|date= October 1980|volume=39|issue=4|pages=426–441}}, Blackwell Publishing on behalf of The Editors and Board of Trustees of the Russian Review</ref><ref>Encyclopædia Britannica, ''Anticlericalism'' (2007 Encyclopædia Britannica, Inc.)</ref><ref>[[David Kilgour]], [[David Matas]] (6 July 2006, revised 31 January 2007) [http://organharvestinvestigation.net An Independent Investigation into Allegations of Organ Harvesting of Falun Gong Practitioners in China] (free in 22 languages) organharvestinvestigation.net</ref> == Референце == {{референце|30em}} == Литература == * {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=E4l0J5bf3GYC&pg=PP1|title=Zoroastrians in Britain: the Ratanbai Katrak lectures, University of Oxford 1985|last1= Hinnells|first1=John R.|publisher=Oxford University Press|year=1996|isbn=9780198261933|edition=Illustrated|pages=303}} {{подножје}} [[Категорија:Верски прогони]] [[Категорија:Религијски плурализам]] qggvoi9kmfpfryz8o14wgfbxsodvho9 2 4138408 30098873 30092769 2025-06-27T16:56:58Z Nikolina Šepić 232893 30098873 wikitext text/x-wiki {{Корисник:Nikolina Šepić/заглавље}} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">[https://xtools.wmflabs.org/pages/sr.wikipedia.org/Nikolina%20%C5%A0epi%C4%87 Чланци]</h2> {{Navbox | name = Попис чланака | title = Попис чланака | state = uncollapsed | listclass = hlist | group1 = Израђени чланци | list1 = {{Navbox|child |group1 = 2019-е |list1 = *[[Рејмонд Кател|{{black|Рејмонд Кател}}]] *[[Флуидна и кристализована интелигенција|{{black|Флуидна и кристализована интелигенција}}]] *[[Б. Ф. Скинер|{{black|Б. Ф. Скинер}}]] *[[Ханс Ајзенк|{{black|Ханс Ајзенк}}]] *[[Соломон Аш]] *[[Мери Ејнсворт]] *[[Г. Стенли Хол]] *[[Сузан Блоу]] *[[Златко Папец|{{xt|Златко Папец}}]] *[[Бранко Краљ|{{xt|Бранко Краљ}}]] *[[Дионизије Дворнић|{{xt|Дионизије Дворнић}}]] *[[Гордан Ировић|{{xt|Гордан Ировић}}]] *[[Мирко Стојановић|{{xt|Мирко Стојановић}}]] *[[Иван Буљан|{{xt|Иван Буљан}}]] *[[Енвер Хаџиабдић|{{xt|Енвер Хаџиабдић}}]] *[[Зоран Вулић|{{xt|Зоран Вулић}}]] *[[Анте Пандаковић|{{xt|Анте Пандаковић}}]] *[[Атомски мрав|{{blue|Атомски мрав}}]] *[[Чистач|{{blue|Чистач}}]] *[[Џонатан Крик|{{blue|Џонатан Крик}}]] *[[Црни анђео|{{blue|Црни анђео}}]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *[[Холивуд Сафари|{{blue|Холивуд Сафари}}]] *[[Хотел Вавилон|{{blue|Хотел Вавилон}}]] *[[Хаф|{{blue|Хаф}}]] *[[Филаделфија (серија)|{{blue|Филаделфија (серија)}}]] *[[ФБИ (серија)|{{blue|ФБИ (серија)}}]] *[[Улица наде 413|{{blue|Улица наде 413}}]] *[[Уврнути|{{blue|Уврнути}}]] *[[Бог, Ђаво и Боб|{{blue|Бог, Ђаво и Боб}}]] *[[Боб и Роуз|{{blue|Боб и Роуз}}]] *[[Алан Дејвис|{{blue|Алан Дејвис}}]] *[[Тачка усијања|{{blue|Тачка усијања}}]] *[[Тајне Палм Спрингса|{{blue|Тајне Палм Спрингса}}]] *[[Сибил|{{blue|Сибил}}]] *[[Сви градоначелникови људи|{{blue|Сви градоначелникови људи}}]] *[[Саут Бич|{{blue|Саут Бич}}]] |group2 = 2020-е |list2 = *[[Омладинска права|{{xt|Омладинска права}}]] *[[Изра Хирси|{{xt|Изра Хирси}}]] *[[Сонита Ализадех|{{xt|Сонита Ализадех}}]] *[[Марли Дијас|{{xt|Марли Дијас}}]] *[[Отумн Пелтије|{{xt|Отумн Пелтије}}]] *[[Културни релативизам|{{xt|Културни релативизам}}]] *[[Полицијска бруталност|{{xt|Полицијска бруталност}}]] *[[Комисија за људска права Уједињених нација|{{xt|Комисија за људска права Уједињених нација}}]] *[[Повеља Европске уније о темељним правима|{{xt|Повеља Европске уније о темељним правима}}]] *[[Бирачко право|{{xt|Бирачко право}}]] *[[Позоришна представа|{{red|Позоришна представа}}]] *[[Столњак|{{red|Столњак}}]] *[[Крпа за судове|{{red|Крпа за судове}}]] *[[Трицикл|{{red|Трицикл}}]] *[[Спаваћица|{{red|Спаваћица}}]] *[[Шнала за косу|{{red|Шнала за косу}}]] *[[Нилс Риберг Финсен|{{red|Нилс Риберг Финсен}}]] *[[Жандар у Њујорку|{{red|Жандар у Њујорку}}]] *[[Жандар се жени|{{red|Жандар се жени}}]] *[[Жандар у пензији|{{red|Жандар у пензији}}]] *[[Жандар и ванземаљци|{{red|Жандар и ванземаљци}}]] *[[Жандар и жандарке|{{red|Жандар и жандарке}}]] *[[Продавачица љубичица|{{red|Продавачица љубичица}}]] *[[Александaр Востоков|{{red|Александaр Востоков}}]] *[[Стефан Шулцер Мигенбург|{{red|Стефан Шулцер Мигенбург}}]] *[[Аугуст Крог|{{red|Аугуст Крог}}]] *[[Harry Potter: Wizards Unite|{{red|Harry Potter: Wizards Unite}}]] *[[Први вртић|{{red|Први вртић}}]] *[[Hogwarts: An Incomplete and Unreliable Guide|{{red|Hogwarts: An Incomplete and Unreliable Guide}}]] *[[Short Stories from Hogwarts of Power, Politics and Pesky Poltergeists |{{red|Short Stories from Hogwarts of Power, Politics and Pesky Poltergeists }}]] *[[Short Stories from Hogwarts of Heroism, Hardship and Dangerous Hobbies|{{red|Short Stories from Hogwarts of Heroism, Hardship and Dangerous Hobbies}}]] *[[Вилем Ајнтховен|{{red|Вилем Ајнтховен}}]] *[[Hermione Granger и Quarter Life Crisis|{{red|Hermione Granger и Quarter Life Crisis}}]] *[[Wrockstock|{{red|Wrockstock}}]] *[[Portkey Games|{{red|Portkey Games}}]] *[[Модерна филозофија|{{red|Модерна филозофија}}]] *[[Лука Луковић]] *[[Емир Сахити|{{black|Емир Сахити}}]] *[[Миле Новковић|{{black|Миле Новковић}}]] *[[Бранко Радовић|{{black|Бранко Радовић}}]] *[[Дејан Бекић|{{black|Дејан Бекић}}]] *[[Златан Шеховић|{{black|Златан Шеховић}}]] *[[Чедомир Ђоинчевић|{{black|Чедомир Ђоинчевић}}]] *[[Марко Пaлaвecтpић|{{black|Марко Пaлaвecтpић}}]] *[[Александар Глигорић|{{black|Александар Глигорић}}]] *[[Никола Драгутиновић|{{black|Никола Драгутиновић}}]] *[[Маја Милош|{{black|Маја Милош}}]] *[[Национално удружење родитеља деце оболеле од рака|{{black|НУРДОР}}]] *[[Лука Бар|{{blue|Лука Бар}}]] *[[Путевима Краља Николе|{{blue|Путевима Краља Николе}}]] *[[Горан Радоњић|{{blue|Горан Радоњић}}]] *[[Религије Црне Горе|{{blue|Религије Црне Горе}}]] *[[Језици Црне Горе|{{blue|Језици Црне Горе}}]] *[[Дмитриј Лосков|{{blue|Дмитриј Лосков}}]] *[[Андрула Василиу|{{blue|Андрула Василиу}}]] *[[Евдокиа Кади|{{blue|Евдокиа Кади}}]] *[[Образовање на Кипру|{{blue|Образовање на Кипру}}]] *[[Алија Гарајева|{{blue|Алија Гарајева}}]] *[[Тофик Бахрамов|{{blue|Тофик Бахрамов}}]] *[[Јанис Царухис|{{blue|Јанис Царухис}}]] *[[Марија Полидури|{{blue|Марија Полидури}}]] *[[Тинка Курти|{{blue|Тинка Курти}}]] *[[Централни Источни Алпи|{{blue|Централни Источни Алпи}}]] *[[Католицизам у Аустрији|{{blue|Католицизам у Аустрији}}]] *[[Илхам Закијев|{{blue|Илхам Закијев}}]] *[[Универзитет Хазар (Баку)|{{blue|Универзитет Хазар (Баку)}}]] *[[Музичка академија у Бакуу|{{blue|Музичка академија у Бакуу}}]] *[[Сејид Јахја Бакуви|{{blue|Сејид Јахја Бакуви}}]] *[[Равадиди|{{blue|Равадиди}}]] *[[Саџиди|{{blue|Саџиди}}]] *[[Гурбан Гурбанов|{{blue|Гурбан Гурбанов}}]] *[[Едуард Мамадов|{{blue|Едуард Мамадов}}]] *[[Аеродром Ганџа|{{blue|Аеродром Ганџа}}]] *[[Аеродром Нахичеван|{{blue|Аеродром Нахичеван}}]] *[[Национални археолошки музеј (Софија)|{{blue|Национални археолошки музеј (Софија)}}]] *[[Грузијско народно позориште|{{blue|Грузијско народно позориште}}]] *[[Позориште у Епидауру|{{blue|Позориште у Епидауру}}]] *[[Клаус Кинкел|{{blue|Клаус Кинкел}}]] *[[Никос Ксилурис|{{blue|Никос Ксилурис}}]] *[[Грузијски народни ансамбл|{{blue|Грузијски народни ансамбл}}]] *[[Манастир Светe Параскевe (Викос)|{{blue|Манастир Светe Параскевe (Викос)}}]] *[[Азерска уметност|{{blue|Азерска уметност}}]] *[[Манастир Капса|{{blue|Манастир Капса}}]] *[[Катја Паскалева|{{blue|Катја Паскалева}}]] *[[Гаџо дило (филм)|{{purple|Гаџо дило (филм)}}]] *[[Latcho drom (филм из 1993)|{{purple|Latcho drom (филм из 1993)}}]] *[[Моира Орфеи|{{purple|Моира Орфеи}}]] *[[Николај Сличенко|{{purple|Николај Сличенко}}]] *[[Оја Кодар|{{green|Оја Кодар}}]] *[[Берта Бојету|{{green|Берта Бојету}}]] *[[Шарл Мило|{{green|Шарл Мило}}]] *[[Анђела Греговић|{{green|Анђела Греговић}}]] *[[Данијела Томовић|{{green|Данијела Томовић}}]] *[[Ивана Шћепановић|{{green|Ивана Шћепановић}}]] *[[Мирољуб Турајлија|{{green|Мирољуб Турајлија}}]] *[[Ана Здравковић|{{green|Ана Здравковић}}]] *[[Слободанка Латиновић|{{green|Слободанка Латиновић}}]] *[[Драгољуб Денда|{{green|Драгољуб Денда}}]] *[[Драга Живановић|{{green|Драга Живановић}}]] *[[Ивана Локнер|{{green|Ивана Локнер}}]] *[[Вук Салетовић|{{green|Вук Салетовић}}]] *[[Миљан Давидовић|{{green|Миљан Давидовић}}]] *[[Милан Босиљчић|{{green|Милан Босиљчић}}]] *[[Милош Ђуровић|{{green|Милош Ђуровић}}]] *[[Јелена Пузић|{{green|Јелена Пузић}}]] *[[Ксенија Маринковић|{{green|Ксенија Маринковић}}]] *[[Андреј Пиповић|{{green|Андреј Пиповић}}]] *[[Игор Дамњановић|{{green|Игор Дамњановић}}]] *[[Владислав Михаиловић|{{green|Владислав Михаиловић}}]] *[[Марко Панајотовић|{{green|Марко Панајотовић}}]] *[[Растко Вујисић|{{green|Растко Вујисић}}]] *[[Миливоје Миша Станимировић|{{green|Миливоје Миша Станимировић}}]] *[[Урош Нововић|{{green|Урош Нововић}}]] *[[Јован Здравковић|{{green|Јован Здравковић}}]] *{{xt|♦}}[[Милена Мразовић (писац)]] *{{xt|♦}}[[Марија Манакова]] *{{xt|♦}}[[Катица Ћулавкова]] *{{xt|♦}}[[Кира Василики]] *{{xt|♦}}[[Тамара Прес]] *{{xt|♦}}[[Кристина Баранска]] *{{xt|♦}}[[Људмила Алексејева]] *{{xt|♦}}[[Ширли Џоунс]] *{{xt|♦}}[[Ширли Чизом]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{xt|♦}}[[Лидија Скобликова]] *{{xt|♦}}[[Александра Маринина]] *{{xt|♦}}[[Јелена Кондакова]] *{{xt|♦}}[[Аделина Сотниковa]] *{{xt|♦}}[[Ајрин Моралес]] *{{xt|♦}}[[Лорен Алаина]] *{{xt|♦}}[[Зијнет Сали]] *{{xt|♦}}[[Соланж Ноулс]] *{{xt|♦}}[[Лидија Русланова]] *{{red|♦}}[[Бебин слободан дан]] *{{red|♦}}[[Чивава са Беверли Хилса]] *{{red|♦}}[[Чивава са Беверли Хилса 2]] *{{red|♦}}[[Чивава са Беверли Хилса 3]] *{{red|♦}}[[Мама миа! Идемо поново]] *{{red|♦}}[[Ружњићи]] *{{red|♦}}[[Штрумпфови 2 (филм)]] *{{red|♦}}[[Зец Петар (филм)]] *{{red|♦}}[[Одједном тата]] *{{red|♦}}[[Мој пас Патрик]] *{{blue|♦}}[[Cretoxyrhina]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{blue|♦}}[[Angelshark]] *{{blue|♦}}[[Anabas scandes]] *{{blue|♦}}[[Banded archerfish]] *{{blue|♦}}[[Подземна фауна]] *{{black|♦}}[[Народни музеј Панчево]] *{{green|♦}}[[Сундбиберј]] *{{purple|♦}}[[Карл Мебиус]] *{{purple|♦}}[[Закон о правима Мајке природе]] *{{purple|♦}}[[Еколошки проблеми]] *{{xt|•}}[[Божићна принцеза (представа)]] *{{xt|•}}[[Уметничко позориште]] *{{xt|•}}[[Позориште писаца]] *{{xt|•}}[[Америчка трагедија (опера)]] *{{xt|•}}[[Позориште Баралт]] *{{xt|•}}[[Позориште опере и балета Белорусијe]] *{{purple|•}}[[Данијел Бертони]] *{{purple|•}}[[Агне Симонсон]] *{{purple|•}}[[Амарилдо]] *{{purple|•}}[[Хелмут Ран]] *{{purple|•}}[[Волфганг Вебер]] *{{purple|•}}[[Нилс Лидхолм]] *{{purple|•}}[[Сантос Ириарте]] *{{purple|•}}[[Педро Сеа]] *{{purple|•}}[[Рајмундо Орси]] *{{purple|•}}[[Хелмут Халер]] *{{green|•}}[[Спорт у Грчкој]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{red|•}}[[Национални парк Летеа]] *{{red|•}}[[Реген (река)]] *{{red|•}}[[Илз (река)]] *{{red|•}}[[Осам (река)]] *{{red|•}}[[Јантра (река)]] *{{red|•}}[[Мост Лафранцони]] *{{red|•}}[[Мост СНП]] *{{red|•}}[[Стари мост (Братислава)]] *{{red|•}}[[Мост Аполо]] *{{red|•}}[[Мост Марије Валерије]] *{{red|•}}[[Мост Браила]] *{{red|•}}[[Мост Ђурђени–Ваду Оиј]] *{{red|•}}[[Мост Ракоци]] *{{red|•}}[[Мост Пентеле]] *{{black|•}}[[Фредерик Гауланд Хопкинс]] *{{black|•}}[[Ферид Мурад]] *{{black|•}}[[Пол Грингард]] *{{black|•}}[[Јулијус Вагнер Јаурег]] *{{black|•}}[[Алвар Гулстранд]] *{{black|•}}[[Ренди Шекман]] *[[Глазура (храна)]] *{{blue|•}}[[Драшко Ђорђевић]] *{{blue|•}}[[Cтефан Денковић]] *{{blue|•}}[[Ненад Бeгoвић]] *{{blue|•}}[[Никола Јоловић]] *{{blue|•}}[[Мирко Ђермановић]] *{{blue|•}}[[Лазар Арсић]] *{{blue|•}}[[Пpeдpaг Јокановић]] *{{blue|•}}[[Дарко Лемајић]] *{{blue|•}}[[Институт за ментално здравље Београд]] *{{blue|•}}[[Супернатурал фестивал]] *{{xt|♠}}[[Мост Акаши-каикјо]] *{{purple|♠}}[[Ангела Хитлер]] *{{purple|♠}}[[Ернст Роберт Гравиц]] *{{green|♠}}[[Агвас де Сао Педрo]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{green|♠}}[[Коронел Фабрициану]] *{{green|♠}}[[Американа, Сао Пауло]] *{{green|♠}}[[Мараба, Пара]] *{{green|♠}}[[Западна Санта Барбара]] *{{green|♠}}[[Карик, Тасманија]] *{{green|♠}}[[Водонга]] *{{green|♠}}[[Река Јара]] *{{green|♠}}[[Национални паркови Канаде]] *{{green|♠}}[[Национални парк Ледник]] *{{green|♠}}[[Западна Канада]] *{{green|♠}}[[Бање у Канади]] *{{green|♠}}[[Адамс (река у Британској Колумбији)]] *{{green|♠}}[[Мири (Малезија)]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{green|♠}}[[Тавау]] *{{green|♠}}[[Кота Кинабалу]] *{{green|♠}}[[Географија Малезије]] *{{green|♠}}[[Кучинг]] *{{green|♠}}[[Планина Кинабалу]] *{{green|♠}}[[Парк Кинабалу]] *{{green|♠}}[[Себеранг Пераи]] *[[Ханс Шефер]] *{{red|♠}}[[Ели Дикомен]] *{{red|♠}}[[Шарл Албер Гоба]] *{{red|♠}}[[Вилијам Рандал Кример]] *{{red|♠}}[[Леон Жуо]] *{{black|♠}}[[Музеј Бенаки]] *{{black|♠}}[[Дворац Гардики]] *{{blue|♠}}[[Слободан Бошковић]] *{{xt|♣}}[[Татијанин дан]] *{{xt|♣}}[[Светски фестивал омладине и студената]] *{{purple|♣}}[[Међународни дан особа са инвалидитетом]] *{{purple|♣}}[[Светски дан особа са аутизмом]] *{{purple|♣}}[[Међународни дан свести о албинизму]] *{{purple|♣}}[[Међународни дан знаковног језика]] *{{purple|♣}}[[Међународни дан свести о муцању]] *{{purple|♣}}[[Међународна недеља глувих]] *{{purple|♣}}[[Светски дан особа са Дауновим синдромом]] *{{purple|♣}}[[Милош Зарић]] *{{purple|♣}}[[Сашка Соколов]] *{{green|♣}}[[Театар Колон]] *{{green|♣}}[[Минак театар]] *{{green|♣}}[[Јержи Гротовски]] *{{green|♣}}[[Театар Сан Карло]] *{{red|♣}}[[Библиотека манастира Светог Гела у Швајцарској]] *{{red|♣}}[[Библиотека ретких књига и рукописа Бејнек]] *{{red|♣}}[[Чарлс Ејми Катер]] *{{red|♣}}[[Ејда Адлер]] *{{red|♣}}[[Филип Ларкин]] *{{black|♣}}[[Хришћанска традиција]] *{{black|♣}}[[Јахање магараца]] *[[Тамара Вученовић]] *[[Деда Мраз (филм)]] *[[Деда Мраз 2]] *[[Деда мраз 3: Одбегли деда]] *[[Божићни принц]] *[[Божићни принц: Краљевско венчање]] *[[Божићни принц: Краљевска беба]] |group3 = 2021-е |list3 = *[[Марин Дринов]] *[[Врх Дринов]] *[[Фердинан Фуке]] *[[Огист Мишел Леви]] *[[Ото Риман]] *[[Хенри Пифард]] *[[Ежен Беноист]] *[[Габријел Адрал|{{red|Габријел Адрал}}]] *[[Паул Бар|{{red|Паул Бар}}]] *[[Жил Беје|{{red|Жил Беје}}]] *[[Паул Бергон|{{red|Паул Бергон}}]] *[[Теофил Хомол|{{red|Теофил Хомол}}]] *[[Алфред Харди|{{red|Алфред Харди}}]] *[[Акиле Адријен Пруст|{{red|Акиле Адријен Пруст}}]] *[[Ванг Чанлинг|{{xt|Ванг Чанлинг}}]] *[[Сун Јафанг|{{xt|Сун Јафанг}}]] *[[Вини Вонг Нг|{{xt|Вини Вонг Нг}}]] *[[Ју Ћаоганг|{{xt|Ју Ћаоганг}}]] *[[Сјангји Ли|{{xt|Сјангји Ли}}]] *[[Гао Ши|{{xt|Гао Ши}}]] *[[Велика Кина|{{xt|Велика Кина}}]] *[[Кинеско окружење|{{xt|Кинеско окружење}}]] *[[Ирина Чакраборти|{{blue|Ирина Чакраборти}}]] *[[Надежда Агалцова|{{blue|Надежда Агалцова}}]] *[[Татјана Владимировна Јегорова|{{blue|Татјана Владимировна Јегорова}}]] *[[Олга Донцова|{{blue|Олга Донцова}}]] *[[Елена Флерова|{{blue|Елена Флерова}}]] *[[Олга Жекулина|{{blue|Олга Жекулина}}]] *[[Адавија Ефендијева|{{blue|Адавија Ефендијева}}]] *[[Шарлот Ангус|{{blue|Шарлот Ангус}}]] *[[Младеначка торта|{{black|Младеначка торта}}]] *[[Бела торта|{{black|Бела торта}}]] *[[Кроштуле|{{black|Кроштуле}}]] *[[Коровај|{{black|Коровај}}]] *[[Свадбена супа|{{black|Свадбена супа}}]] *[[Фрианд|{{black|Фрианд}}]] *[[Финансијер (торта)|{{black|Финансијер (торта)}}]] *[[Пети фур|{{black|Пети фур}}]] *[[Кесадиља|{{black|Кесадиља}}]] *[[Ћоризо|{{black|Ћоризо}}]] *[[Тинга (храна)|{{black|Тинга (храна)}}]] *[[Тостада|{{black|Тостада}}]] *[[Севиче|{{black|Севиче}}]] *{{red|♦}}{{blue|♦}}[[Даша из Севастопоља]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Хрватској]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Чешкој]] *{{blue|♦}}[[Тврђа]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Немачкој]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Словенији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Аустрији]] *{{blue|♦}}[[Музеј Горког]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Бугарској]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Румунији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Грузији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Летонији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Литванији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Естонији]] *{{blue|♦}}[[Аничков дворац]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Русији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Словачкој]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Швајцарској]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Турској]] *{{blue|♦}}[[Дивљи свет Грчке]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Украјини]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Јерменији]] *{{blue|♦}}[[Спорт у Пољској]] *{{blue|♦}}[[Раду Лупу]] *{{blue|♦}}[[Јевгениј Кисин]] *{{blue|♦}}[[Азербејџански ћилим]] *{{blue|♦}}[[Медицина у Азербејџану]] *{{blue|♦}}[[Привреда Бугарске]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|15п|Сјајан чланак]] *{{blue|♦}}[[Клима Азербејџана]] *{{blue|♦}}[[Привреда Мађарске]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|15п|Сјајан чланак]] *{{blue|♦}}[[Привреда Јерменије]] [[Датотека:Cscr-featured.svg|15п|Сјајан чланак]] *{{blue|♦}}[[Економија Чешке]] *{{blue|♦}}[[Економија Словачке]] *{{blue|♦}}[[Туризам у Јерменији]] *{{blue|♦}}[[Туризам у Бугарској]] *{{blue|♦}}[[Туризам у Русији]] *{{blue|♦}}[[Дан Русије]] *{{blue|♦}}[[Катедрала Светог Исака]] *{{blue|♦}}[[Асос]] *{{blue|♦}}[[Музеј Булгакова]] *{{blue|♦}}[[Благовјештанска саборна црква]] *{{blue|♦}}[[Литература Хрватске]] *{{blue|♦}}[[Успенска саборна црква]] *{{blue|♦}}[[Црква архангела Михаила]] *{{blue|♦}}[[Освајање Београда (Катарина Ивановић)]] *{{blue|♦}}[[Весела браћа (Урош Предић)]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{blue|♦}}[[Вршачки триптех (Паја Јовановић)]] *{{blue|♦}}[[Рањени Црногорац (Паја Јовановић)]] *{{blue|♦}}[[Литература Бугарске]] *{{blue|♦}}[[Литература Мађарске]] *{{blue|♦}}[[Литература Литваније]] *{{blue|♦}}[[Литература Северне Македоније]] *{{blue|♦}}[[Туризам на Кипру]] *{{blue|♦}}[[Архитектура Хрватске]] *{{blue|♦}}[[Архитектура Белорусије]] *{{blue|♦}}[[Архитектура Мађарске]] *{{blue|♦}}[[Архитектура Северне Македоније]] *{{blue|♦}}[[Образовање у Азербејџану]] *{{blue|♦}}[[Економија Украјине]] *{{blue|♦}}[[Археолошко налазиште Десило]] *{{blue|♦}}[[Медицина у Црној Гори]] *{{blue|♦}}[[Култура Аустрије]] *{{blue|♦}}[[Клима Турске]] *[[All Stars Osvajači|{{purple|All Stars Osvajači}}]] *[[Дефектно ефектни|{{purple|Дефектно ефектни}}]] *[[Kупачица (слика Реноара)|{{purple|Kупачица (слика Реноара)}}]] *[[Портрет Кристине од Данске|{{purple|Портрет Кристине од Данске}}]] *[[Република (часопис)|{{purple|Република (часопис)}}]] *[[Газета (новине)|{{purple|Газета (новине)}}]] *[[Посавски венац|{{purple|Посавски венац}}]] *[[Ћалије|{{purple|Ћалије}}]] *[[Зелено брдо|{{purple|Зелено брдо}}]] *[[Раде Мићић|{{purple|Раде Мићић}}]] *[[Ивана Вујић (музичарка)|{{purple|Ивана Вујић (музичарка)}}]] *[[Мила Вилотијевић|{{purple|Мила Вилотијевић}}]] *[[Ана Рич|{{purple|Ана Рич}}]] *[[Невена Аџемовић|{{purple|Невена Аџемовић}}]] *[[Александра Мојсиловић|{{purple|Александра Мојсиловић}}]] *[[Љубинка Николић|{{purple|Љубинка Николић}}]] *[[Срђан Огњановић|{{purple|Срђан Огњановић}}]] *[[Марек Ђорђевић|{{purple|Марек Ђорђевић}}]] *[[Европски центар за права рома|{{green|Европски центар за права рома}}]] *[[Концентрациони логор Берлин-Марцан|{{green|Концентрациони логор Берлин-Марцан}}]] *[[Замбра (плес)|{{green|Замбра (плес)}}]] *[[Нина Дударова|{{green|Нина Дударова}}]] *[[Мењхерт Лакатош|{{green|Мењхерт Лакатош}}]] *[[Јон Будај Делеану|{{green|Јон Будај Делеану}}]] *[[Крис (ромски суд)|{{green|Крис (ромски суд)}}]] *[[Ромски џез|{{green|Ромски џез}}]] *[[Ромска дијаспора|{{green|Ромска дијаспора}}]] *[[Антициганизам|{{green|Антициганизам}}]] *[[Мондо (филм из 1995)|{{green|Мондо (филм из 1995)}}]] *[[Роналд Ли|{{green|Роналд Ли}}]] *{{black|♦}}[[Гастон Милијан]] *{{black|♦}}[[Јанез Блајвајс]] *{{black|♦}}[[Тодор Бурмов]] *{{black|♦}}[[Сигфрид Капер]] *{{black|♦}}[[Спиридон Ламброс]] *{{black|♦}}[[Владимир Спасович]] *{{black|♦}}[[Пол Артур Шилп]] *{{black|♦}}[[Милан Фуст]] *{{black|♦}}[[Мило Бошковић (песник)]] *{{black|♦}}[[Ерно Осват]] *{{black|♦}}[[Фран Левстик]] *{{black|♦}}[[Јосип Стритар]] *{{black|♦}}[[Јосип Јурчич]] *{{black|♦}}[[Ловро Томан]] *{{black|♦}}[[Етбин Хенрик Коста]] *{{black|♦}}[[Лука Светец]] *{{black|♦}}[[Гаврило Крастевич]] *{{black|♦}}[[Драган Цанков]] *{{black|♦}}[[Карел Хинек Маха]] *{{black|♦}}[[Лина Тсалдари]] *{{black|♦}}[[Јанко Керсник]] *{{black|♦}}[[Јанез Трдина]] *{{black|♦}}[[Иван Тавчар]] *{{black|♦}}[[Јосипина Урбанчич Турнограјска]] *{{black|♦}}[[Стефан Богориди]] *{{black|♦}}[[Најден Геров]] *{{black|♦}}[[Елеонора Шомкова]] *{{black|♦}}[[Јан Непомук Штјепанек]] *{{black|♦}}[[Симон Јенко]] *{{black|♦}}[[Антон Махнич]] *{{black|♦}}[[Антон Јанежић]] *{{black|♦}}[[Александар Богориди]] *{{black|♦}}[[Николај Вогорид]] *{{black|♦}}[[Венцел Милер]] *{{black|♦}}[[Адолф Берле]] *{{black|♦}}[[Урбан Јарник]] *{{black|♦}}[[Андреј Ајншпилер]] *{{black|♦}}[[Софроније Врачки]] *{{black|♦}}[[Симон Грегорчич]] *{{black|♦}}[[Петко Каравелов]] *{{black|♦}}[[Панагис Тсалдари]] *{{black|♦}}[[Антон Мартин Сломшек]] *{{black|♦}}[[Екатерина Коначи]] *{{black|♦}}[[Карл Дитерс Фон Дитерсдорф]] *{{black|♦}}[[Тереза Гринбаум]] *{{black|♦}}[[Фердинанд Рајмунд]] *{{black|♦}}[[Ђовани Паизијело]] *{{black|♦}}[[Ханс Гал]] *{{black|♦}}[[Ерих Волфганг Корнголд]] *{{black|♦}}[[Дитрих Фишер Дискау]] *{{black|♦}}[[Брижит Јанг]] *{{black|♦}}[[Улрих Бранд]] *{{black|♦}}[[Бернд Марин]] *{{black|♦}}[[Јерг Демус]] *{{black|♦}}[[Паул Бадура-Шкода]] *{{black|♦}}[[Херман Шерхен]] *{{black|♦}}[[Ханс Кнаперцбуш]] *{{black|♦}}[[Џорџ Шолти]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{green|♦}}[[Програм Уједињених нација за животну средину]] *{{green|♦}}[[Климатска осетљивост]] *{{green|♦}}[[Адаптација на климатске промене]] *[[Спорт у Француској]] *{{purple|♦}}[[Јеврејска дијаспора]] *{{purple|♦}}[[Аристобул III]] *{{purple|♦}}[[Антигон II Мататија]] *{{purple|♦}}[[Јеврејска кухиња]] *{{purple|♦}}[[Дора Габе]] *{{purple|♦}}[[Мајкл Ротшилд]] *{{purple|♦}}[[Европски дан јеврејске културе]] *{{xt|•}}[[Египатски музеј у Берлину]] *{{xt|•}}[[Национални музеј египатске цивилизације]] *{{xt|•}}[[Историјски музеј Босне и Херцеговине]] *{{xt|•}}[[Музеј Стари мост]] *{{xt|•}}[[Музеј ратног детињства]] *{{xt|•}}[[Државни историјски музеј]] *{{xt|•}}[[Аутопортрет без браде (Винсент ван Гог)]] *{{xt|•}}[[Софа у облику усне Меј Вест (Салвадор Дали)]] *{{xt|•}}[[Број 6 (Марк Ротко)]] *{{xt|•}}[[Жена III (Вилем де Кунинг)]] *{{xt|•}}[[Смрт и девојка (Ханс Балдунг)]] *{{xt|•}}[[Ириси (Винсент ван Гог)]] *{{xt|•}}[[Кузман Коларић]] *{{xt|•}}[[Козма Дамјановић]] *{{red|•}}[[Патрисија Бренан]] *{{red|•}}[[Пол Глашиу]] *{{red|•}}[[Џон Спрингторпе]] *{{red|•}}[[Џо Макгир]] *{{red|•}}[[Анушка Пател]] *{{red|•}}[[Пол Хамилтон Вуд]] *{{red|•}}[[Алан Еглстон]] *{{red|•}}[[Лин Кристи]] *{{red|•}}[[Патриша Флетли Бренан]] *{{red|•}}[[Медицински туризам]] *[[Бијенале уметничког дечијег израза]] *{{blue|•}}[[Ивана Башић]] *{{blue|•}}[[Арвида Бистрем]] *{{purple|•}}[[Марселино Мартинез]] *{{purple|•}}[[Херберт Вимер]] *{{purple|•}}[[Ален Жирес]] *{{purple|•}}[[Мирослав Кадлец]] *{{purple|•}}[[Ханси Милер]] *{{purple|•}}[[Штефан Кунц]] *[[ОШ „Мирослав Мика Антић” Панчево]] *[[ОШ „Јован Јовановић Змај” Панчево]] *[[ОШ „Исидора Секулић” Панчево]] *[[ОШ „Бранко Радичевић” Панчево]] *[[ОШ „Борисав Петров Браца” Панчево]] *[[ОШ „Братство јединство” Панчево]] *[[Балетска школа „Димитрије Парлић” Панчево]] *[[ОШ „Стевица Јовановић” Панчево]] *[[ОШ „Свети Сава” Панчево]] *[[ОШ „Васа Живковић” Панчево]] *[[ШОСО ,,Мара Мандић” Панчево]] *[[ОШ „Ђура Јакшић” Панчево]] *[[ОШ „Вук Стефановић Караџић” Старчево]] *[[ОШ „Жарко Зрењанин” Банатско Ново Село]] *[[ОШ „Жарко Зрењанин” Качарево]] *[[ОШ „4. октобар” Глогоњ]] *[[ОШ „Доситеј Обрадовић” Омољица]] *[[ОШ „Гоце Делчев” Јабука]] *[[ОШ „Моша Пијаде” Иваново]] *[[ОШ „Олга Петров” Банатски Брестовац]] *[[Медицинска школа „Стевица Јовановић” Панчево]] *[[Машинска школа „Панчево”]] *[[Пољопривредна школа „Јосиф Панчић” Панчево]] *[[Техничка школа „23. мај” Панчево]] *[[Економско-трговинска школа „Паја Маргановић” Панчево]] *[[Музичка школа „Јован Бандур” Панчево]] *[[Културни центар Панчева]] *[[Галерија савремене уметности у Панчеву]] *[[Дом здравља Панчево]] *[[Општа болница Панчево]] *[[Дом омладине Панчево]] *[[Црвени крст Панчево]] *[[Дом за децу и омладину „Споменак” Панчево]] *[[Регионални центар за таленте „Михајло Пупин”]] *[[Јелена Ангеловски]] *[[Слободанка Шобота]] *[[Никола Драгаш]] *[[Фабрика скроба „Јабука”]] *[[Рафинерија нафте Панчево]] *{{green|•}}[[Дан Револуције у Египту]] *{{green|•}}[[Фанус]] *{{green|•}}[[Амонови рогови]] *{{green|•}}[[Међународни сајам књига у Каиру]] *{{black|•}}[[Крилата орашица]] *{{black|•}}[[Голијат бубе]] *{{black|•}}[[Птеродактил]] *{{black|•}}[[Зујара]] *{{black|•}}[[Титан буба]] *{{black|•}}[[Афрички речни мартин]] *{{black|•}}[[Жутокљуна галица]] *{{black|•}}[[Црвенокљуна галица]] *{{black|•}}[[Амерички златни штиглић]] *{{black|•}}[[Амерички бели ибис]] *{{black|•}}[[Арктички морски папагај]] *{{black|•}}[[Аустралијски гавран]] *{{black|•}}[[Ајлесбури патка]] *{{black|•}}[[Tapejaridae]] *{{black|•}}[[Лов на перјанице]] *{{xt|♠}}[[Камила Андерсен]] *{{xt|♠}}[[Ракел Бруни]] *{{xt|♠}}[[Амандин Бушар]] *{{xt|♠}}[[Ребека Рут]] *{{xt|♠}}[[Џејмисон Грин]] *{{xt|♠}}[[Барбара Аренхарт]] *{{red|♠}}[[Томас Ентони Харис]] *{{red|♠}}[[Дејвид Риоч]] *{{red|♠}}[[Розенбергова скала самопоштовања]] *{{red|♠}}[[Интерперсонална психоанализа]] *{{red|♠}}[[Светска иницијатива за истраживање менталног здравља]] *{{red|♠}}[[Трауме из детињства]] *{{red|♠}}[[Психолошко саветовање]] *{{red|♠}}[[Примењена бихејвиорална анализа]] *{{red|♠}}[[Групе за самопомоћ за ментално здравље]] *{{red|♠}}[[Разочарење]] *{{red|♠}}[[Адолф Мајер]] *{{red|♠}}[[Хари Стек Саливан]] *{{red|♠}}[[Џон Холингс Џексон]] *{{red|♠}}[[Фрида Фром Рајхман]] *{{red|♠}}[[Опуштање]] *{{red|♠}}[[Самосажаљење]] *{{red|♠}}[[Жаљење]] *{{red|♠}}[[Регулација утицаја]] *{{red|♠}}[[Емоционална саморегулација]] *{{red|♠}}[[Изолација (психологија)]] *{{red|♠}}[[Страхопоштовање]] *{{red|♠}}[[Самопобољшање]] *{{red|♠}}[[Усамљеност]] *{{red|♠}}[[Парадокс снаге воље]] *{{red|♠}}[[Функције самопоштовања]] *{{red|♠}}[[Интерес (емоција)]] *{{red|♠}}[[Прихваћеност]] *{{red|♠}}[[Узбуђеност]] *{{blue|♠}}[[ОШ „Милош Савић” Лучица]] *{{blue|♠}}[[ОШ „Јован Цвијић” Костолац]] *{{blue|♠}}[[Политехничка школа Пожаревац]] *{{blue|♠}}[[Радован Милетић]] *{{blue|♠}}[[Fernando Colunga Ultimate Experience]] *{{blue|♠}}[[Пожаревачки хиподром]] *{{blue|♠}}[[Галерија савремене уметности Пожаревац]] *{{blue|♠}}[[Мирко Ђорђевић (биолог)]] *{{blue|♠}}[[Никола Марковић (сликар)]] *{{blue|♠}}[[Данијела Димитровска]] *{{blue|♠}}[[Спортски центар Пожаревац]] *{{blue|♠}}[[Општа болница Пожаревац]] *{{blue|♠}}[[Плазма (кекс)]] *{{blue|♠}}[[Часопис Браничево]] *{{blue|♠}}[[Ускршњи етно фестивал у Пољани]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранко Радичевић” Петрово]] *{{purple|♠}}[[Драгутин Вукотић]] *{{purple|♠}}[[Миле Давидовић]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Доситеј Обрадовић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Петровић Његош” Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранислав Нушић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранко Радичевић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Иво Андрић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Алекса Шантић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Борисав Станковић“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Георги С. Раковски“ Бања Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Мирослав Антић“ Бистрица]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Десанка Максимовић“ Драгочај]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Кочић“ Кола]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Данило Борковић“ Градишка]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Младен Стојановић“ Јошавка]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Котор Варош]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Младен Стојановић“ Лакташи]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Холандија“ Слатина]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранко Ћопић“ Прњавор]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Никола Тесла“ Прњавор]] *{{purple|♠}}[[Музичка школа „Константин Бабић” Прњавор]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Јован Јовановић Змај“ Србац]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранко Ћопић“ Бјелајце]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Бранко Ћопић“ Приједор]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Кочић“ Приједор]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Десанка Максимовић“ Приједор]] *{{purple|♠}}[[Музичка школа „Саво Балабан” Приједор]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Петровић Његош” Буснови]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Младен Стојановић“ Љубија]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Ћирило и Методије“ Трнопоље]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Вук Караџић“ Нови Град]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Десанка Максимовић“ Оштра Лука]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Вук Стефановић Караџић“ Добој]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Доситеј Обрадовић“ Добој]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Добој]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Милан Ракић“ Руданка]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Доситеј Обрадовић“ Блатница]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Иво Андрић“ Ђулићи]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Јеврем Станковић“ Чечава]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Лијешћа“ Лијешћа]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Модрича]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Сутјеска“ Модрича]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Вук Караџић“ Петрово]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Какмуж]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Кнез Иво од Семберије“ Бијељина]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Ћирило и Методије“ Главичице]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Меша Селимовић“ Јања]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Црњелево]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Петровић Његош” Велика Обарска]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Зворник]] *{{purple|♠}}[[Музичка школа Зворник]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Десанка Максимовић“ Челопек]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Алекса Шантић“ Осмаци]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Вук Караџић“ Власеница]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Алекса Јакшић“ Милићи]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Коста Тодоровић” Скелани]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Алекса Шантић“ Војковићи]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Јован Дучић“ Касиндо]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Петар Петровић Његош” Источно Сарајево]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Лукавица]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Пале“ Пале]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Србија“ Пале]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Трново“ Трново]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Свети Сава“ Фоча]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Љутица Богдан“ Калиновик]] *{{purple|♠}}[[Музичка школа Требиње]] *{{purple|♠}}[[ОШ „Јован Јовановић Змај“ Требиње]] *{{purple|♠}}[[Угоститељско трговинско туристичка школа]] *{{purple|♠}}[[Средња стручна школа Јања]] *{{purple|♠}}[[Средња школа „Никола Тесла“ Брод]] *{{purple|♠}}[[Средња школа „Иво Андрић“ Вишеград]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Перо Слијепчевић“ Гацко]] *{{purple|♠}}[[Техничка школа Градишка]] *{{purple|♠}}[[Економска и трговинска школа Добој]] *{{purple|♠}}[[Саобраћајна и електро школа Добој]] *{{purple|♠}}[[Технички школски центар Зворник]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Никола Тесла”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Вук Караџић”]] *{{purple|♠}}[[Средња школа „Светозар Ћоровић”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Милутин Миланковић”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Јован Цвијић”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Ђуро Радмановић”]] *{{purple|♠}}[[Електротехничка школа Приједор]] *{{purple|♠}}[[Машинска школа Приједор]] *{{purple|♠}}[[Пољопривредно прехрамбена школа]] *{{purple|♠}}[[Угоститељско економска школа]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар Приједор]] *{{purple|♠}}[[Гимназија Прњавор]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Василије Острошки”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Сребреница”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Михајло Петровић Алас”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Петар Кочић”]] *{{purple|♠}}[[Богословија „Свети Петар Дабробосански“]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Петар Петровић Његош”]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар Челинац]] *{{purple|♠}}[[Средњошколски центар „Никола Тесла” Шамац]] *{{purple|♠}}[[Храм Светог пророка Илије у Карановцу]] *{{purple|♠}}[[Храм Свете великомученице Недеље у Липцу]] *{{purple|♠}}[[Храм Преподобног Сисоја Великог у Гаврићима]] *{{purple|♠}}[[Црква Силаска Светог Духа на апостоле у Доњем Раковцу]] *{{purple|♠}}[[Храм Вазнесења Господњег у Српској Грапској]] *{{purple|♠}}[[Храм Рођења Пресвете Богородице у Стријежевици]] *{{purple|♠}}[[Храм Светог Василија Острошког у Усори]] *{{purple|♠}}[[Храм Рођења Светог Јована Крститеља у Становима]] *{{purple|♠}}[[Храм Васкрсења Христовог у Станарима]] *{{purple|♠}}[[Црква Пресвете Тројице у Амајлијама]] *{{purple|♠}}[[Црква Светих апостола Петра и Павла у Бијељини]] *{{purple|♠}}[[Црква Пресвете Тројице у Какмужу]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог великомученика Димитрија у Кладњу]] *{{purple|♠}}[[Црква Пресвете Тројице у Осмацима]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог Јована Крститеља у Пиперима]] *{{purple|♠}}[[Црква Рођења Пресвете Богородице у Прибоју]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог великомученика кнеза Лазара у Растошници]] *{{purple|♠}}[[Храм Светих апостола Петра и Павла у Великобуковичким Лужанима]] *{{purple|♠}}[[Храм Светог пророка Илије у Великој Буковици]] *{{purple|♠}}[[Храм Светог пророка Илије у Доњој Палежници]] *{{purple|♠}}[[Црква Вазнесења Господњег у Копривни]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог кнеза Лазара у Крушковом Пољу]] *{{purple|♠}}[[Црква Светога Саве у Горњој Слатини]] *{{purple|♠}}[[Црква Вазнесења Господњег у Црквини]] *{{purple|♠}}[[Црква Вазнесења Господњег у Дугом Пољу]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Календеровцима]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог Василија Острошког Чудотворца у Доњој Лупљаници]] *{{purple|♠}}[[Црква Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу]] *{{purple|♠}}[[Црква Преображења Господњег у Подновљу]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог великомученика кнеза Лазара у Појезни]] *{{purple|♠}}[[Црква Преображења Господњег у Брезовом Пољу]] *{{purple|♠}}[[Црква Успења Пресвете Богородице у Брчком]] *{{purple|♠}}[[Црква Сабора Светог архангела Гаврила у селу Бузекара]] *{{purple|♠}}[[Црква преподобне Параскеве у Брчком]] *{{purple|♠}}[[Црква Преподобне мати Параскеве у Пиперцима]] *{{purple|♠}}[[Црква Преподобне мати Параскеве у Поребрицама]] *{{purple|♠}}[[Црква Сабора Срба светитеља у селу Поточари]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог ђакона Авакума у Дрињачи]] *{{purple|♠}}[[Црква Васкрсења Господњег у Каракају]] *{{purple|♠}}[[Црква Светог великомученика Прокопија у Тишчи]] *{{purple|♠}}[[Црква Покрова Пресвете Богородице у Шековићима]] *{{purple|♠}}[[Црква Вазнесења Господњег у Сувом Пољу]] *{{purple|♠}}[[Омладински савјет Републике Српске]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља Дервента]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља Градишка]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља „Свети Лука” Калиновик]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља „Др Јован Рашковић” Мркоњић Град]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља Прњавор]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић” Соколац]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља Шипово]] *{{purple|♠}}[[Дом здравља Србац]] *{{purple|♠}}[[Борачка организација Градишка]] *{{purple|♠}}[[Ветерани Републике Српске]] *{{purple|♠}}[[Музеј рударства у Милићима]] *{{green|♠}}[[Ноћна школа]] *{{green|♠}}[[Ноћна школа - Наслеђе]] *{{green|♠}}[[Ноћна школа - Расцеп]] *{{green|♠}}[[Ноћна школа - Одбрана]] *{{green|♠}}[[Ноћна школа - Завршница]] *{{green|♠}}[[Тајна ватра]] *{{green|♠}}[[Број 10]] *{{green|♠}}[[Краљица Терлинга]] *{{green|♠}}[[Мој слатки живот]] *{{green|♠}}[[Небо боје ваниле (књига)]] *{{green|♠}}[[Снежна трилогија 1: Црвена као крв]] *{{green|♠}}[[Снежна трилогија 2: Бела као снег]] *{{green|♠}}[[Снежна трилогија 3: Црна као ебановина]] *{{green|♠}}[[На ивици сећања]] *{{green|♠}}[[Криве су звезде]] *{{green|♠}}[[Никад не реци никад (књига)]] *{{green|♠}}[[Илузиониста (књига)]] *{{green|♠}}[[Девојка из воза]] *{{green|♠}}[[Дан када је Ева нестала]] *{{green|♠}}[[Кад сви забораве]] *{{green|♠}}[[Пад (књига)]] *{{green|♠}}[[У тихој води]] *{{green|♠}}[[Страдање (књига)]] *{{green|♠}}[[Потрага (књига)]] *{{green|♠}}[[Онлајн девојка]] *{{green|♠}}[[Онлајн девојка на турнеји]] *{{green|♠}}[[Страст у смрти]] *{{black|♠}}[[Међународни дан особа које пате од посттрауматског стреса]] *{{black|♠}}[[Дан подизања свести о самоповређивању]] *{{black|♠}}[[Дизалица за пацијенте]] *{{black|♠}}[[Глобални дан подизања свести о приступачности]] *{{xt|♣}}[[Чуда Кине (Дизниленд)]] *{{xt|♣}}[[Pixie Hollow]] *{{xt|♣}}[[Дизниленд после мрака]] *{{xt|♣}}[[Десетогодишњица Дизниленда]] *{{xt|♣}}[[Дизниленд: Првих 50 магичних година]] *{{xt|♣}}[[Боб Ајгер]] *{{xt|♣}}[[Стен Фриз]] *{{xt|♣}}[[Сафра Кац]] *{{xt|♣}}[[Орин Смит]] *{{xt|♣}}[[Боб Чапек]] *{{xt|♣}}[[Дизни паркови]] *{{xt|♣}}[[Одмаралиште Дизниленд]] *{{xt|♣}}[[Џек Ратер]] *{{xt|♣}}[[Мајкл Ајзнер]] *[[Ноа Глас]] *[[Ото Фриц Мајерхоф]] *[[Божић једне мачке]] *[[Мој тата је шкртица]] |group4 = 2022-е |list4 = *[[Едвард Тејтум]] *[[Керолин Слејман]] *[[Данијел Бовет]] *[[Хуго Теорел]] *[[Томас Хакл Велер]] *[[Фредерик Чапман Робинс]] *[[Холгер Левенадлер]] *[[Вилијам Марфи]] *[[Мартин Хатала]] *[[Јанез Весел]] *[[Вацлав Мацејејовски]] *[[Карл Лудвиг Мишле]] *[[Чарлс Џарот]] *[[Стив Бокс]] *[[Морис Клош]] *[[Елмар Клос]] *[[Серж Бургињон]] *[[Ришар Дембо]] *[[Фонс Радемакерс]] *[[Мике ван Дим]] *[[Маржори Роудс]] *[[Џоселин Лагард]] *[[Иван Јевтић|{{red|Иван Јевтић}}]] *[[Никола Коњевић|{{red|Никола Коњевић}}]] *[[Федор Месингер|{{red|Федор Месингер}}]] *[[Зоран Радовић (физичар)|{{red|Зоран Радовић (физичар)}}]] *[[Владимир Ракочевић|{{red|Владимир Ракочевић}}]] *[[Миљко Сатарић|{{red|Миљко Сатарић}}]] *[[Милан Судар|{{red|Милан Судар}}]] *[[Сава Халугин|{{red|Сава Халугин}}]] *[[Немања Калопер|{{red|Немања Калопер}}]] *[[Данило Баста|{{red|Данило Баста}}]] *[[Хелена Емингерова|{{xt|Хелена Емингерова}}]] *[[Илзе Хес|{{xt|Илзе Хес}}]] *[[Наталка Белоцерковец|{{blue|Наталка Белоцерковец}}]] *[[Днипрова Чаика|{{blue|Днипрова Чаика}}]] *[[Хана Чубач|{{blue|Хана Чубач}}]] *[[Улијана Кравченко|{{blue|Улијана Кравченко}}]] *[[Лидија Григорјева (песникиња)|{{blue|Лидија Григорјева (песникиња)}}]] *[[Ирина Калинец|{{blue|Ирина Калинец}}]] *[[Надија Свитлична|{{blue|Надија Свитлична}}]] *[[Галина Крук|{{blue|Галина Крук}}]] *[[Малка Локер|{{blue|Малка Локер}}]] *[[Маргарита Јаковлева|{{blue|Маргарита Јаковлева}}]] *[[Хана Јаблонска|{{blue|Хана Јаблонска}}]] *[[Ирина Жиленко|{{blue|Ирина Жиленко}}]] *[[Маријана Савка|{{blue|Маријана Савка}}]] *[[Наталка Сњаданко|{{blue|Наталка Сњаданко}}]] *[[Маријана Кијановска|{{blue|Маријана Кијановска}}]] *[[Естер Сегал|{{blue|Естер Сегал}}]] *[[Жена Василиковска|{{blue|Жена Василиковска}}]] *[[Anomala albopilosa|{{black|Anomala albopilosa}}]] *{{red|♦}}[[Катерина Михалицина]] *{{red|♦}}[[Олена Пчилка]] *{{red|♦}}[[Христина Козловска]] *{{red|♦}}[[Атена Пашко]] *{{blue|♦}}[[Наталија Нарочницка]] *{{blue|♦}}[[Панајотис Вокотопулос]] *{{blue|♦}}[[Гинтер Принцинг]] *{{blue|♦}}[[Анатолиј Аркадјевич Турилов]] *{{blue|♦}}[[Драган Војводић]] *{{blue|♦}}[[Вујадин Иванишевић]] *{{blue|♦}}[[Александар Костић (психолог)]] *{{blue|♦}}[[Алпар Лошонц]] *{{blue|♦}}[[Масајуки Ивата]] *{{blue|♦}}[[Томас Флајнер]] *{{blue|♦}}[[Душан Шиђански]] *{{blue|♦}}[[Ендре Шили]] *{{blue|♦}}[[Џелал Шенгор]] *{{blue|♦}}[[Антон Цајлингер]] *{{blue|♦}}[[Ласло Форо]] *{{blue|♦}}[[Ђерђ Панто]] *{{blue|♦}}[[Зоран Обрадовић]] *{{blue|♦}}[[Сергеј Петрович Новиков]] *{{blue|♦}}[[Пјер Лена]] *{{blue|♦}}[[Дитрих Х. Велте]] *{{blue|♦}}[[Часлав Брукнер]] *[[Међународни ромски фестивал „Каморо”|{{purple|Међународни ромски фестивал „Каморо”}}]] *[[Ромски плес|{{purple|Ромски плес}}]] *[[Рахим Бурхан|{{purple|Рахим Бурхан}}]] *[[Оксана Марафиоти|{{purple|Оксана Марафиоти}}]] *[[Киба Лумберг|{{purple|Киба Лумберг}}]] *[[Антонио Солари|{{purple|Антонио Солари}}]] *[[Бихари Јанош|{{purple|Бихари Јанош}}]] *[[Росарио Флорес|{{purple|Росарио Флорес}}]] *[[Андреј Ђина|{{purple|Андреј Ђина}}]] *[[Карен Гусоф|{{purple|Карен Гусоф}}]] *[[Дејмијан ле Бас|{{purple|Дејмијан ле Бас}}]] *[[Џо Фрејл|{{purple|Џо Фрејл}}]] *[[Дигитални свет|{{green|Дигитални свет}}]] *[[Е-друштво|{{green|Е-друштво}}]] *[[Здравствена веб наука|{{green|Здравствена веб наука}}]] *[[Одећа дана|{{green|Одећа дана}}]] *[[Мишел Думонтје|{{green|Мишел Думонтје}}]] *{{black|♦}}[[Игор Долинка]] *{{black|♦}}[[Бранислав Јеленковић]] *{{black|♦}}[[Слободан Марковић (географ)]] *{{black|♦}}[[Жељко Шљиванчанин]] *{{black|♦}}[[Андре Берже]] *{{black|♦}}[[Иван Божовић]] *{{black|♦}}[[Драгослав Маринковић]] *{{black|♦}}[[Миљенко Перић]] *{{black|♦}}[[Велимир Попсавин]] *{{black|♦}}[[Радослав Аџић]] *{{black|♦}}[[Слободан Мацура (академик)]] *{{black|♦}}[[Станко Стојилковић]] *{{black|♦}}[[Ролф Дитер Клуге]] *{{black|♦}}[[Рајнхард Лауер]] *{{black|♦}}[[Герхард Невекловски]] *{{black|♦}}[[Светлана Михајловна Толстој]] *{{black|♦}}[[Зузана Тополињска]] *{{black|♦}}[[Аксинија Џурова]] *{{black|♦}}[[Михаил Вениаминович Угрумов]] *{{black|♦}}[[Вељко Влаисављевић]] *{{black|♦}}[[Роналд Гросарт Матичек]] *{{black|♦}}[[Радомир Црквењаков]] *{{black|♦}}[[Франсиско Ј. Ајала]] *{{black|♦}}[[Вајат Андерсон]] *{{black|♦}}[[Франк Карас]] *{{black|♦}}[[Зоран С. Петровић]] *{{black|♦}}[[Чинтамани Нагеса Рамачандра Рао]] *{{black|♦}}[[Милан Стојановић (академик)]] *{{black|♦}}[[Феликс Леонидович Черноуско]] *{{black|♦}}[[Мауро Ферари]] *{{black|♦}}[[Слободан Симоновић]] *{{black|♦}}[[Зоран Д. Поповић]] *{{black|♦}}[[Чедомир Петровић (физичар)]] *{{black|♦}}[[Велибор Крсмановић]] *{{black|♦}}[[Ненад Костић]] *{{black|♦}}[[Инго Милер]] *{{black|♦}}[[Антони Кунадис]] *{{black|♦}}[[Милош Ерцеговац]] *{{black|♦}}[[Вукан Вучић]] *{{black|♦}}[[Валериј Васиљевич Козлов]] *{{black|♦}}[[Владимир Срдић]] *{{black|♦}}[[Миодраг Михаљевић]] *{{black|♦}}[[Владан Девеџић]] *{{black|♦}}[[Влада Вељковић]] *{{black|♦}}[[Душан Теодоровић]] *{{black|♦}}[[Велимир Радмиловић]] *{{black|♦}}[[Зоран В. Поповић]] *{{black|♦}}[[Владан Ђорђевић (инжењер)]] *{{black|♦}}[[Слободан Вукосавић]] *{{black|♦}}[[Драган Швракић]] *{{black|♦}}[[Милан Стевановић]] *{{black|♦}}[[Бела Балинт]] *{{black|♦}}[[Марко Бумбаширевић]] *{{black|♦}}[[Небојша Лалић]] *{{black|♦}}[[Војислав Лековић]] *{{black|♦}}[[Драган Мицић]] *{{black|♦}}[[Ђорђе Радак]] *{{black|♦}}[[Петар Сеферовић]] *{{black|♦}}[[Горан Станковић]] *{{black|♦}}[[Радоје Чоловић]] *{{black|♦}}[[Берислав Злоковић]] *{{black|♦}}[[Тибор Кашаи]] *{{black|♦}}[[Антонио Коломбо]] *{{black|♦}}[[Карољи Лапиш]] *{{black|♦}}[[Еуђенио Пикано]] *{{black|♦}}[[Василиос Танопулос]] *{{black|♦}}[[Гаетано Тијене]] *{{black|♦}}[[Павлос Тутузас]] *{{black|♦}}[[Феликс Унгер]] *{{black|♦}}[[Тошијаки Макабе]] *{{black|♦}}[[Марјан Никетић]] *{{black|♦}}[[Серж Пољаков]] *{{black|♦}}[[Ото Фројндлих]] *{{black|♦}}[[Јоханес Теодор Баргелд]] *{{black|♦}}[[Хајнрих Херле]] *{{black|♦}}[[Емил Ђилиоли]] *{{green|♦}}[[Доминик Палмер]] *{{green|♦}}[[Миа Роуз Крејг]] *{{purple|♦}}[[Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Становима]] *{{purple|♦}}[[Црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Осретку]] *{{purple|♦}}[[Црква Светог Великомученика Прокопија у Роћевићу]] *{{xt|•}}[[Александра Дулић]] *{{xt|•}}[[Милорад Младеновић]] *{{xt|•}}[[Гордана Ћулибрк]] *{{xt|•}}[[Милена Китић]] *{{xt|•}}[[Јасна Поповић]] *[[Патрисија Адер Говати]] *[[Ангус Џон Бејтман]] *{{red|•}}[[Декларација о заштити жена и деце у кризним ситуацијама и оружаним сукобима]] *{{red|•}}[[Ибрахим Ал Хусеин]] *{{red|•}}[[Парфет Хакизимана]] *{{red|•}}[[Енес Ал Халифа]] *{{blue|•}}[[Жорж Абриал]] *{{blue|•}}[[Густав Емар]] *{{blue|•}}[[Франк Аламо]] *{{blue|•}}[[Беатрикс Ексофон]] *{{blue|•}}[[Жорж Бергер]] *[[Глобални споразум о избеглицама]] *[[Глобална мрежа предвођена од стране избеглица]] *[[Ијех Бел]] *[[Часопис за избегличка истраживања]] *[[Васил Стефаник]] *[[Медвед Јоги (филм)]] *[[Човек по имену Уве (филм)]] *[[Снежна краљица: Свет огледала]] *[[Тачно у подне (филм)]] *[[Небо над Монтаном]] *[[Корги: Краљевски пас великог срца]] *{{purple|•}}[[Плоп арт]] *{{purple|•}}[[Едвард Алингтон]] *{{purple|•}}[[Лумино кинетичка уметност]] *{{purple|•}}[[Нео-поп]] *{{purple|•}}[[Винсентова награда]] *{{purple|•}}[[Награда Марсел Дишан]] *{{purple|•}}[[Награда за сликарство Џона Мурса]] *{{purple|•}}[[Павиљон Србије на Бијеналу архитектуре у Венецији]] *{{purple|•}}[[Редуктивна уметност]] *[[Скулптура „Панчевачки читач”]] *[[Споменик природе Кестен Ћурчина у Панчеву]] *[[ОШ „Митрополит Михаило” Сокобања]] *[[Средња школа „Бранислав Нушић” Сокобања]] *[[Галерија легат Милуна Митровића]] *[[Црква рођења Пресвете Богородице у Сокобањи]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Саве Јовановића Сирогојна]] *{{green|•}}[[Кућа у Ул. Ивана Вушовића 9]] *{{green|•}}[[Вила на Путу Озренских партизана 29]] *{{green|•}}[[Ужи амбијент са чесмом Љубе Дидића]] *{{green|•}}[[Станића кућа]] *{{green|•}}[[Четири шанца из првог устанка на платоу села Кремна]] *{{green|•}}[[Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору]] *{{green|•}}[[Зграда Управе јавних прихода у Лозници]] *{{green|•}}[[Зграда Старе болнице у Лозници]] *{{green|•}}[[Римокатоличка црква светог Михаела Арканђела са Жупним двором у Краљеву]] *{{green|•}}[[Манастир Св. Варваре на Рељиној Градини]] *{{green|•}}[[Родна кућа Милеве Марић-Ајнштајн]] *{{green|•}}[[Црква Свете Тројице и стара школа у Церовцу]] *{{green|•}}[[Зграда Гимназије у Чачку]] *{{green|•}}[[Зграда Соколског дома у Чачку]] *{{green|•}}[[Родна кућа народног хероја Радивоја Ћирпанова]] *{{green|•}}[[Надгробни споменик породице Франца Шпајзера]] *{{green|•}}[[Кућа у Ул. Бранислава Мокића бр.9]] *{{green|•}}[[Родна кућа Шаму Михаља]] *{{green|•}}[[Кућа у Батровцима]] *{{green|•}}[[Амбар у Беркасову]] *{{green|•}}[[Спасојевића кула у Брњици]] *{{green|•}}[[Стари гвоздени мост на реци Градац у Ваљеву]] *{{green|•}}[[Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву]] *{{green|•}}[[Тимочка млекарска задруга код Вражогрнца]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Симе Погачаревића]] *{{green|•}}[[Стара варошка кућа Прибојчића]] *{{green|•}}[[Стара варошка кућа Станисављевића]] *{{green|•}}[[Стара варошка кућа Стане Јањић]] *{{green|•}}[[Стара градска кућа Ћамиловића у Вучитрну]] *{{green|•}}[[Родна кућа народног хероја Стојана Љубића]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Владимира Радовановића]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Миодрага Миловановића]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Јездимира Ловића]] *{{green|•}}[[Кућа Милоша Дивца]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Момира Пуцаревића]] *{{green|•}}[[Родна кућа народног хероја Ђорђа Зличића]] *{{green|•}}[[Салаш Илије-Ице Шокице]] *{{green|•}}[[Родна кућа народног хероја Стевана Дивниног Бабе]] *{{green|•}}[[Кућа у Зајечару у ул. Љубе Нешића бр. 9]] *{{green|•}}[[Амбар у Засавици]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Анке Матић-Грозде]] *{{green|•}}[[Кућа у Иригу]] *{{green|•}}[[Воденице моравке на Западној Морави]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у улици Максима Горког број 21 у Лесковцу]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у улици Николе Скобаљића број 34-36 у Лесковцу]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у улици Бранислава Нушића број 25 у Лесковцу]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Војводе Мишића 15]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Ратка Павловића 12]] *{{green|•}}[[Зграда у Ул. Лоле Рибара 66]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Масариковој 32]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Пасјачког одреда 42]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 13]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 5]] *{{green|•}}[[Грађанска кућа у Ул. Јужноморавских бригада 93]] *{{green|•}}[[Мутапов шанац]] *{{green|•}}[[Кућа Кнежевић Милана]] *{{green|•}}[[Амбар у Мартинцима]] *{{green|•}}[[Црква Светог Димитрија са старим гробљем у Митровој Реци]] *{{green|•}}[[Родна кућа Исидоре Секулић]] *{{green|•}}[[Старо купатило са базенима 3 и 4 у Нишкој Бањи]] *{{green|•}}[[Зграда Шумске секције]] *{{green|•}}[[Кућа народног хероја Мирка Томића]] *{{green|•}}[[Кућа Милентија Поповића]] *{{green|•}}[[Кућа Енвера Мусабеговића]] *{{green|•}}[[Кућа Томислава Бошковића]] *{{green|•}}[[Воденица Божидара Ранковића]] *{{green|•}}[[Кућа Ранислава Ивановића]] *{{green|•}}[[Спомен кућа НОР-а]] *{{green|•}}[[Родна кућа народног хероја Добросава Радосављевића-Народа]] *{{green|•}}[[Црква Св. Богородице у Собини]] *{{green|•}}[[Четири стара надгробна споменика из 18. века у Србобрану]] *{{green|•}}[[Зграда железничке станице и споменик ослобођења]] *{{green|•}}[[Водица-заветна капела посвећена Св. Илији]] *{{green|•}}[[Кућа у Ул. Стјепана Радића 3]] *{{green|•}}[[Комплекс воденице и гајтанаре]] *{{green|•}}[[Кућа Никодија Вељковића]] *{{green|•}}[[Кућа Милице Ивановић]] *{{green|•}}[[Стара сеоска кућа Горана Живковића]] *{{green|•}}[[Комплекс пивница]] *{{green|•}}[[Комплекс Рајачких и Рогљевских пивница]] *{{green|•}}[[Урбанистичке целине]] *{{green|•}}[[Ужи центар села Годовик]] *{{green|•}}[[Старо језгро Сомбора-Трг братства и јединства]] *{{green|•}}[[Центар Апатина]] *{{green|•}}[[Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту]] *{{green|•}}[[Историјско језгро Београда]] *{{green|•}}[[Село Милаковићи на Озрену код Пријепоља]] *{{green|•}}[[Комплекс Старо село у Сирогојну]] *{{green|•}}[[Споменички комплекс у селу Бела Вода (гробље, чесма, црква и Милуновића кућа)]] *{{green|•}}[[Циганија]] *{{green|•}}[[Мало Голубиње]] *{{green|•}}[[Велико Голубиње]] *{{green|•}}[[Средњовековна некропола са остацима цркве]] *{{green|•}}[[Локалитет Црквина]] *{{green|•}}[[Хумка-тумулус код села Жабара]] *{{green|•}}[[Црквина у Тутину]] *{{green|•}}[[Црква и гробље на Радишића брду]] *{{green|•}}[[Велика Градина]] *{{green|•}}[[Источна римска некропола Сирмијума]] *{{green|•}}[[Велика хумка-тумул]] *{{green|•}}[[Археолошки локалитет Белетинци]] *{{green|•}}[[Рановизантијска гробница код села Клисура]] *{{green|•}}[[Локалитет Велика и Мала Баланица]] *{{green|•}}[[Локалитет Милутиновац]] *{{green|•}}[[Локалитет Ливадица]] *{{green|•}}[[Локалитет Дрење на Руднику]] *{{green|•}}[[Средњевековно утврђење „Градац” код Крепољина]] *{{green|•}}[[Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке]] *{{green|•}}[[Локалитет Прљуша на Руднику]] *{{green|•}}[[Спомен дом и Спомен музеј на Стеванским ливадама]] *{{green|•}}[[Шанац на брду Баурићу]] *{{green|•}}[[Споменик Петру Кранчевићу]] *{{green|•}}[[Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Св. Вазнесења у Руми]] *{{green|•}}[[Спомен обележје палим борцима и жртвама фашистичког терора]] *{{green|•}}[[Споменик палим борцима у Суботици]] *{{green|•}}[[Спомен биста народном хероју Влади Обрадовићу-Каменом у Ашањи]] *{{black|•}}[[Технички музеј у Загребу]] *{{black|•}}[[Музеј Наполеона]] *{{black|•}}[[Етнографски музеј у Сплиту]] *{{black|•}}[[Етнографски музеј у Загребу]] *{{black|•}}[[Модерна галерија у Риму]] *{{black|•}}[[Глумачки фестивал „Дани Зорана Радмиловића”]] *{{black|•}}[[Дом културе Долово]] *{{black|•}}[[Градски музеј Пожега]] *{{black|•}}[[Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Чортановцима]] *{{black|•}}[[Владимир Ђорђевић (глумац)]] *{{black|•}}[[Богобој Руцовић]] *{{black|•}}[[Надежда Мосусова]] *{{black|•}}[[Мирјана Живковић]] *{{black|•}}[[Драгана Марић]] *{{black|•}}[[Вања Јанкетић]] *{{black|•}}[[Владета Драгутиновић]] *{{black|•}}[[Дејан В. Гоцић]] *{{black|•}}[[Драшко Видовић]] *{{black|•}}[[Момир Брадић]] *{{black|•}}[[Гојко Челебић]] *{{black|•}}[[Александар Бјелогрлић]] *{{black|•}}[[Вера Чохаџић]] *{{black|•}}[[Драгутин Цигарчић]] *{{black|•}}[[Дејан Уларџић]] *{{black|•}}[[Миливоје Узелац]] *{{black|•}}[[Владан Суботић]] *{{black|•}}[[Сузана Стојановић]] *{{black|•}}[[Живко Ђак]] *{{black|•}}[[Ива Деспић-Симоновић]] *{{black|•}}[[Димитрије Братоглић]] *{{black|•}}[[Тијана Продановић]] *{{black|•}}[[Самјуел Палмер]] *{{black|•}}[[Музеј Младеновца]] *{{black|•}}[[Фрањевачки музеј Вуковар]] *{{black|•}}[[Градски музеј Карловац]] *{{black|•}}[[Градски музеј у Бјеловару]] *{{black|•}}[[Градски музеј Вараждин]] *{{black|•}}[[Градски музеј Вировитица]] *{{black|•}}[[Градски музеј Вуковар]] *{{black|•}}[[Лошињски музеј]] *{{black|•}}[[Музеј Старо село (Кумровец)]] *{{black|•}}[[Градски музеј Цриквеница]] *{{black|•}}[[Градски музеј Шибеника]] *{{black|•}}[[Музеј хварске баштине]] *{{black|•}}[[Музеј Међимурја Чаковец]] *{{black|•}}[[Музеј бањског лечења]] *{{black|•}}[[Амфитеатар Данило Бата Стојковић]] *{{black|•}}[[Легат Данило Бата Стојковић]] *{{black|•}}[[Народна библиотека „Душан Радић” Врњачка Бања]] *{{black|•}}[[Историјски архив Крушевац]] *{{black|•}}[[Споменик Крсти Смиљанићу (Златибор)]] *{{black|•}}[[Споменик Миладину Пећинару (Златибор)]] *{{black|•}}[[Културни центар Златибор]] *{{black|•}}[[Историјски архив Бела Црква]] *{{black|•}}[[Историјски архив „31. јануар“ Врање]] *{{black|•}}[[Историјски архив Зрењанин]] *{{black|•}}[[Историјски архив Лесковац]] *{{black|•}}[[Историјски архив Ниш]] *{{black|•}}[[Међуопштински историјски архив Призрен]] *{{black|•}}[[Међуопштински историјски архив Чачак]] *{{black|•}}[[Историјски архив Ужице]] *{{black|•}}[[Историјски архив „Топлице“ Прокупље]] *{{xt|♠}}[[Клаус Хаселман]] *{{xt|♠}}[[Сјукуро Манабе]] *{{xt|♠}}[[Ален Аспе]] *{{xt|♠}}[[Џон Клаузер]] *{{xt|♠}}[[Алберт Лутули]] *{{red|♠}}[[Мара Селвини Палацоли]] *{{red|♠}}[[Гералд Клерман]] *{{red|♠}}[[Лаура Прлс]] *{{red|♠}}[[Зерка Туман Морено]] *{{red|♠}}[[Маделин Левин]] *{{red|♠}}[[Дејвид Луис]] *{{red|♠}}[[Џејмс Багентал]] *{{red|♠}}[[Мејвис Цај]] *{{red|♠}}[[Процењен живот (књига)]] *{{red|♠}}[[Оквир у психотерапији]] *{{red|♠}}[[Дијана Фоша]] *{{red|♠}}[[Атанасиос Кафкалидес]] *{{red|♠}}[[Никос Сидерис]] *{{red|♠}}[[Костас Стефанис]] *{{red|♠}}[[Јован Марић (психијатар)]] *{{red|♠}}[[Бранимир Ранчић]] *{{red|♠}}[[Александар Данилин]] *{{red|♠}}[[Татјана Дмитријева]] *{{blue|♠}}[[Тајна заблуда]] *{{purple|♠}}[[Златно доба (филм)]] *{{purple|♠}}[[Забрањене игре]] *{{purple|♠}}[[У бољем свету]] *{{purple|♠}}[[Истрага над беспрекорним грађанином]] *{{purple|♠}}[[Нигде у Африци]] *{{green|♠}}[[Пулат Абдулајев]] *{{green|♠}}[[Пјотр Маркович Алешковски]] *{{green|♠}}[[Ана Аничкова]] *{{green|♠}}[[Јевгениј Аничков]] *[[Спомен-чесма краља Петра II Карађорђевића]] *[[Угоститељско-туристичка школа са домом ученика у Врњачкој Бањи]] *[[Гимназија Врњачка Бања]] *[[Кедровићева апотека]] *[[Драгослав Кедровић]] *[[Вила Лозанић]] *[[Вила Мица]] *{{black|♠}}[[Ерај Кемерт]] *{{black|♠}}[[Крејг Гудвин]] *{{black|♠}}[[Силван Видмер]] *{{black|♠}}[[Кристофер Ву]] *{{black|♠}}[[Андре Замбо Ангиса]] *{{xt|♣}}[[Арија Мија Лоберти]] *{{xt|♣}}[[Освестри индекс инвалидитета]] *{{xt|♣}}[[Вулф-Хершонов синдром]] *{{xt|♣}}[[Емоционални или бихејвиорални инвалидитет]] *{{xt|♣}}[[Култура особа са инвалидитетом]] *{{xt|♣}}[[Бонтон у контексту инвалидитета]] *{{purple|♣}}[[Аба Колон]] *{{purple|♣}}[[Алал]] *{{purple|♣}}[[Америчка митологија]] *{{purple|♣}}[[Принцеза од Нолсоја]] *{{purple|♣}}[[Аутолик (Дејмахов син)]] *{{purple|♣}}[[Аргифија]] *[[Детињств(а)о — концептуализације и контекстуализације — Импликације за праксу предшколског васпитања и образовања]] *[[Где станује квалитет – Развијање праксе дечјег вртића]] *[[Калеидоскоп – пројектни приступ учењу]] *[[Калеидоскоп – Основе диверсификованих програма предшколског васпитања]] *[[Од учесника до истраживача – деца у партиципативним истраживањима]] |group5 = 2023-е |list5 = *[[Поступци родитеља у васпитању деце и њихов међугенерацијски трансфер]] *[[Облици и својства педагошког знања]] *[[Утемељење система знања у педагогији]] *[[Галерија „Artget”|{{black|Галерија „Artget”}}]] *[[Галерија „Beoart-Liveart”|{{black|Галерија „Beoart-Liveart”}}]] *[[Галерија „Графички колектив”|{{black|Галерија „Графички колектив”}}]] *[[Галерија „212”|{{black|Галерија „212”}}]] *[[Галерија СУЛУЈ|{{black|Галерија СУЛУЈ}}]] *[[Продајна галерија „Београд”|{{black|Продајна галерија „Београд”}}]] *[[Задужбина Милоша Црњанског|{{black|Задужбина Милоша Црњанског}}]] *[[Плаво позориште|{{black|Плаво позориште}}]] *[[Француски културни центар у Београду|{{black|Француски културни центар у Београду}}]] *[[Италијански институт за културу у Београду|{{black|Италијански институт за културу у Београду}}]] *[[ОШ „Стефан Немања” Ниш|{{black|ОШ „Стефан Немања” Ниш}}]] *[[ОШ „Његош” Ниш|{{black|ОШ „Његош” Ниш}}]] *[[ОШ „Доситеј Обрадовић” Ниш|{{black|ОШ „Доситеј Обрадовић” Ниш}}]] *[[ОШ „Ратко Вукићевић” Ниш|{{black|ОШ „Ратко Вукићевић” Ниш}}]] *[[ОШ „Ћеле Кула” Ниш|{{black|ОШ „Ћеле Кула” Ниш}}]] *[[ОШ „Бубањски хероји” Ниш|{{black|ОШ „Бубањски хероји” Ниш}}]] *[[ОШ „Десанка Максимовић” Ниш|{{black|ОШ „Десанка Максимовић” Ниш}}]] *[[ОШ „Сретен Младеновић Мика” Ниш|{{black|ОШ „Сретен Младеновић Мика” Ниш}}]] *[[ОШ „Карађорђе” Горњи Матејевац|{{black|ОШ „Карађорђе” Горњи Матејевац}}]] *[[ОШ „Чегар” Ниш|{{black|ОШ „Чегар” Ниш}}]] *[[ОШ „Соња Маринковић” Нови Сад|{{black|ОШ „Соња Маринковић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Светозар Марковић Тоза” Нови Сад|{{black|ОШ „Светозар Марковић Тоза” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Свети Сава” Руменка|{{black|ОШ „Свети Сава” Руменка}}]] *[[ОШ „Прва војвођанска бригада” Нови Сад|{{black|ОШ „Прва војвођанска бригада” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Петефи Шандор” Нови Сад|{{black|ОШ „Петефи Шандор” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Никола Тесла” Нови Сад|{{black|ОШ „Никола Тесла” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Милош Црњански” Нови Сад|{{black|ОШ „Милош Црњански” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Лаза Костић” Ковиљ|{{black|ОШ „Лаза Костић” Ковиљ}}]] *[[ОШ „Коста Трифковић” Нови Сад|{{black|ОШ „Коста Трифковић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Јожеф Атила” Нови Сад|{{black|ОШ „Јожеф Атила” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Јован Поповић” Нови Сад|{{black|ОШ „Јован Поповић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Иво Лола Рибар” Нови Сад|{{black|ОШ „Иво Лола Рибар” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Иво Андрић” Будисава|{{black|ОШ „Иво Андрић” Будисава}}]] *[[ОШ „Ђорђе Натошевић” Нови Сад|{{black|ОШ „Ђорђе Натошевић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Душан Радовић” Нови Сад|{{black|ОШ „Душан Радовић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Доситеј Обрадовић” Нови Сад|{{black|ОШ „Доситеј Обрадовић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Десанка Максимовић” Футог|{{black|ОШ „Десанка Максимовић” Футог}}]] *[[ОШ „Васа Стајић” Нови Сад|{{black|ОШ „Васа Стајић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Сад|{{black|ОШ „Бранко Радичевић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „22. август” Буковац|{{black|ОШ „22. август” Буковац}}]] *[[Музичка школа „Јосиф Маринковић” Вршац|{{black|Музичка школа „Јосиф Маринковић” Вршац}}]] *[[ОШ „Јован Стерија Поповић” Вршац|{{black|ОШ „Јован Стерија Поповић” Вршац}}]] *[[ОШ „Младост” Вршац|{{black|ОШ „Младост” Вршац}}]] *[[ОШ „Олга Петров Радишић” Вршац|{{black|ОШ „Олга Петров Радишић” Вршац}}]] *[[ОШ „Бранко Радичевић” Уљма|{{black|ОШ „Бранко Радичевић” Уљма}}]] *[[Балетска школа Нови Сад|{{black|Балетска школа Нови Сад}}]] *[[Медицинска школа „7. април” Нови Сад|{{black|Медицинска школа „7. април” Нови Сад}}]] *[[Средња школа „Светозар Милетић” Нови Сад|{{black|Средња школа „Светозар Милетић” Нови Сад}}]] *[[ШОСО „Милан Петровић” Нови Сад|{{black|ШОСО „Милан Петровић” Нови Сад}}]] *[[Медицинска школа „Хипократ” Нови Сад|{{black|Медицинска школа „Хипократ” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Иван Гундулић” Нови Сад|{{black|ОШ „Иван Гундулић” Нови Сад}}]] *[[Културни центар Новог Сада|{{black|Културни центар Новог Сада}}]] *[[Економско-трговинска школа Смедерево|{{black|Економско-трговинска школа Смедерево}}]] *[[Текстилно-технолошка и пољопривредна школа „Деспот Ђурађ” Смедерево|{{black|Текстилно-технолошка и пољопривредна школа „Деспот Ђурађ” Смедерево}}]] *[[Гимназија „Борислав Петров Браца” Вршац|{{black|Гимназија „Борислав Петров Браца” Вршац}}]] *[[Пољопривредна школа Вршац|{{black|Пољопривредна школа Вршац}}]] *[[Школски центар „Никола Тесла” Вршац|{{black|Школски центар „Никола Тесла” Вршац}}]] *[[ШОСО „Јелена Варјашки” Вршац|{{black|ШОСО „Јелена Варјашки” Вршац}}]] *[[Медицинска школа „Доситеј Обрадовић” Нови Сад|{{black|Медицинска школа „Доситеј Обрадовић” Нови Сад}}]] *[[Елитна приватна економска школа и гимназија (Нови Сад)|{{black|Елитна приватна економска школа и гимназија (Нови Сад)}}]] *[[Средња школа „Свети Никола” Нови Сад|{{black|Средња школа „Свети Никола” Нови Сад}}]] *[[Гимназија „Смарт” Нови Сад|{{black|Гимназија „Смарт” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Вук Караџић” Нови Сад|{{black|ОШ „Вук Караџић” Нови Сад}}]] *[[ОШ „Марија Трандафил” Ветерник|{{black|ОШ „Марија Трандафил” Ветерник}}]] *[[ОШ „Алекса Шантић” Степановићево|{{black|ОШ „Алекса Шантић” Степановићево}}]] *[[Саобраћајно техничка школа „12. фебруар” Ниш|{{black|Саобраћајно техничка школа „12. фебруар” Ниш}}]] *[[ШОСО „14. октобар” Ниш|{{black|ШОСО „14. октобар” Ниш}}]] *[[Природњачки музеј – Покрајински завод за заштиту природе|{{black|Природњачки музеј – Покрајински завод за заштиту природе}}]] *[[Факултет информационих технологија Универзитета Метрополитан|{{black|Факултет информационих технологија Универзитета Метрополитан}}]] *[[Факултет за менаџмент Универзитета Метрополитан|{{black|Факултет за менаџмент Универзитета Метрополитан}}]] *[[Факултет дигиталних уметности Универзитета Метрополитан|{{black|Факултет дигиталних уметности Универзитета Метрополитан}}]] *[[Факултет за уметност и дизајн Мегатренд универзитета|{{black|Факултет за уметност и дизајн Мегатренд универзитета}}]] *[[Факултет за пословне студије Мегатренд универзитета у Вршцу|{{black|Факултет за пословне студије Мегатренд универзитета у Вршцу}}]] *[[Кућа Гине Вулка|{{black|Кућа Гине Вулка}}]] *[[Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду|{{black|Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду}}]] *[[Педагошко друштво Србије|{{black|Педагошко друштво Србије}}]] *[[Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву|{{black|Споменик Десанки Максимовић у Ваљеву}}]] *[[Културни центар Вршац|{{black|Културни центар Вршац}}]] *[[Дечији културни центар Ниш|{{black|Дечији културни центар Ниш}}]] *[[Средња школа „Прокоповић” Ниш|{{black|Средња школа „Прокоповић” Ниш}}]] *[[Летња позорница „Врело”|{{black|Летња позорница „Врело”}}]] *[[Књижара Нишког културног центра „Бранко Миљковић”|{{black|Књижара Нишког културног центра „Бранко Миљковић”}}]] *[[Балетска школа Добриле Новков|{{black|Балетска школа Добриле Новков}}]] *[[Кели Ен Ален|{{red|Кели Ен Ален}}]] *[[Рита Касадио|{{red|Рита Касадио}}]] *[[Изабел Кристина Чинчила Сото|{{red|Изабел Кристина Чинчила Сото}}]] *[[Беатрис Гелбер|{{red|Беатрис Гелбер}}]] *[[Џенифер Јуенгел|{{red|Џенифер Јуенгел}}]] *[[Адријана Лита|{{red|Адријана Лита}}]] *[[Фрида Хауг|{{red|Фрида Хауг}}]] *[[Аналиса Колман|{{red|Аналиса Колман}}]] *[[Анела Чој|{{red|Анела Чој}}]] *[[Мери Глакин|{{red|Мери Глакин}}]] *[[Милена Апостолаки|{{xt|Милена Апостолаки}}]] *[[Катерина Бадзели|{{xt|Катерина Бадзели}}]] *[[Ана Бенаки Псаруда|{{xt|Ана Бенаки Псаруда}}]] *[[Теано Фотију|{{xt|Теано Фотију}}]] *[[Олга Кефалогиани|{{xt|Олга Кефалогиани}}]] *[[Ники Керамеус|{{xt|Ники Керамеус}}]] *[[Лина Мендони|{{xt|Лина Мендони}}]] *[[Домна Михаилиду|{{xt|Домна Михаилиду}}]] *[[Фани Пали Петралија|{{xt|Фани Пали Петралија}}]] *[[Васо Папандреу|{{xt|Васо Папандреу}}]] *[[Гарденија Аисек|{{xt|Гарденија Аисек}}]] *[[Алиса Амафо|{{xt|Алиса Амафо}}]] *[[Марлис Аман Марксер|{{xt|Марлис Аман Марксер}}]] *[[Алексија Ејмсбери|{{xt|Алексија Ејмсбери}}]] *[[Нијермала Бадрисинг|{{xt|Нијермала Бадрисинг}}]] *[[Сузи Барбоза|{{xt|Сузи Барбоза}}]] *[[Оливера Скоко|{{blue|Оливера Скоко}}]] *[[Милутин Ж. Павлов|{{blue|Милутин Ж. Павлов}}]] *[[Милан Ивановић|{{blue|Милан Ивановић}}]] *[[Слободан Мандић|{{blue|Слободан Мандић}}]] *[[Џефри Арчер|{{blue|Џефри Арчер}}]] *[[Ивана Миљак Каранфилов|{{blue|Ивана Миљак Каранфилов}}]] *[[Вања Николић (писац)|{{blue|Вања Николић (писац)}}]] *[[Вучина Шћекић|{{blue|Вучина Шћекић}}]] *{{red|♦}}[[Какава]] *{{red|♦}}[[Ромски фолклор]] *{{red|♦}}[[Гађо (термин)]] *{{red|♦}}[[Агнеш Остојкан]] *{{red|♦}}[[Ливија Јарока]] *{{red|♦}}[[Хелио Гомез]] *{{red|♦}}[[Црвени краљ и вештица]] *{{red|♦}}[[Карпатски ромски језик]] *{{red|♦}}[[Калдерашки ромски језик]] *{{red|♦}}[[Велшки ромски језик]] *{{red|♦}}[[Параромски језици]] *{{red|♦}}[[Гурбетски језик]] *{{red|♦}}[[Ромско-грчки језик]] *{{red|♦}}[[Ломавренски језик]] *{{red|♦}}[[Мануш]] *{{blue|♦}}[[Брајан Сатон Смит]] *{{blue|♦}}[[Семиха Боровац]] *{{blue|♦}}[[Маријам Шаби Талата]] *{{blue|♦}}[[Гејл Кристијан]] *{{blue|♦}}[[Валерија Чавата]] *{{blue|♦}}[[Џенифер ван Дајк Силос]] *{{blue|♦}}[[Роза Ферер Обиолс]] *{{blue|♦}}[[Слободан Мандић (књижевник)]] *{{blue|♦}}[[Милан Туторов]] *{{blue|♦}}[[Аурелија Фрик]] *{{blue|♦}}[[Џозеф Рензули]] *[[Право на ефикасну правну помоћ|{{purple|Право на ефикасну правну помоћ}}]] *[[Mарија Неира|{{purple|Mарија Неира}}]] *[[Абортус у Аустрији|{{purple|Абортус у Аустрији}}]] *[[Абортус у Летонији|{{purple|Абортус у Летонији}}]] *[[Смртна казна у Босни и Херцеговини|{{purple|Смртна казна у Босни и Херцеговини}}]] *[[Муњевити Кринфолион]] *[[Милтон Бенет|{{green|Милтон Бенет}}]] *[[Културни менаџер|{{green|Културни менаџер}}]] *[[Културни национализам|{{green|Културни национализам}}]] *{{black|♦}}[[Саша Совтић]] *{{black|♦}}[[Даница Андрејевић]] *{{black|♦}}[[Драган Танчић]] *{{black|♦}}[[Срђан Словић]] *{{black|♦}}[[Далибор Елезовић]] *{{black|♦}}[[Јасна Парлић Божовић]] *{{black|♦}}[[Оља Арсенијевић]] *{{black|♦}}[[Ненад Перић]] *{{black|♦}}[[Ивана Женарју Рајовић]] *{{black|♦}}[[Звездана Елезовић]] *[[Бранислав Радовановић]] *[[Которски фестивал позоришта за децу]] *[[Драгана Кожан]] *[[Предраг Старчевић]] *{{green|♦}}[[Kалкулисање азилима]] *{{green|♦}}[[Самар Јзбек]] *{{green|♦}}[[Хени Ал Мулија]] *{{green|♦}}[[Јонас Кинде]] *{{green|♦}}[[Анђелина Лохалит]] *{{green|♦}}[[Јоланд Мабика]] *{{green|♦}}[[Дима Акта]] *{{green|♦}}[[Руфина Амаја]] *{{purple|♦}}[[Различита схватања игре]] *{{purple|♦}}[[Игра и играчке]] *{{xt|•}}[[Зак Костопулос]] *{{xt|•}}[[Олга Брумас]] *{{xt|•}}[[Марије Хеег]] *{{red|•}}[[Црква Светог Арханђела Гаврила у Шопићу]] *{{red|•}}[[Месна заједница Бачки Јарак у Бачком Јарку]] *{{red|•}}[[Амбар на саоницама породице Коруцић]] *{{red|•}}[[Зграда Лекарске коморе Дунавске бановине у Новом Саду]] *{{red|•}}[[Средњовековно насеље „Скобаљић град”]] *{{red|•}}[[Црква Светог Архангела Михаила у Јабучју]] *{{red|•}}[[Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима]] *{{red|•}}[[Бегова кућа (Лозница)|Бегова кућа]] *{{red|•}}[[Црква Свете Тројице у Брдарици]] *{{red|•}}[[Црква Светог Илије у Меховинама]] *{{red|•}}[[Црква Св. апостола Петра и Павла у Лешници]] *{{red|•}}[[Зграда у Чачку у ул. Бате Јанковића бр. 44]] *{{red|•}}[[Шанчеви на Карађорђевом брду]] *{{red|•}}[[Родна кућа народног хероја Бошка Палковљевића Пинкија]] *{{blue|•}}[[Образовање у Црној Гори]] *{{blue|•}}[[Жене у Црној Гори]] *{{blue|•}}[[Палата краља Николе]] *{{blue|•}}[[Плави дворац]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1977)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (април 1978)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (јун–јул 1978)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1979)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1980)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1981–1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1981)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (март–април 1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (октобар–новембар 1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1983)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (јун–јул 1984)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (новембар–децембар 1984)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1985)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (август 1987)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (децембар 1987)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1988)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1989)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1991)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и мала пластика” (1992)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртеж и ситна пластика” (1974)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртежи и ситна пластика” (1969)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртежи и ситна пластика” (1970)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртежи и ситна пластика” (1976)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртежи” (1967)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Цртежи, плакете, ситна пластика” (1966)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Девети београдски Бијенале цртежа и мале пластике”]] *{{purple|•}}[[Изложба „Други београдски Бијенале цртежа и мале пластике”]] *{{purple|•}}[[Изложба „Бијенале графике” (2008)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Други бијенале графике Београд” (1992)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Друго београдско Тријенале цртежа и мале пластике” (2015)]] *{{purple|•}}[[„Изложба цртежа” (1964)]] *{{purple|•}}[[„Изложба цртежа” (1965)]] *{{purple|•}}[[„Изложба Ситне пластике и графике” (1961)]] *{{purple|•}}[[„Изложба Ситне пластике и плакета” (1964)]] *{{purple|•}}[[„Изложба Ситне пластике и плакета” (1965)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Осми београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (2007)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Пети београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (2001)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Плакете, ситна пластика” (1967)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1973)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1974)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1975)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1976)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1977)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1978)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1979)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1980)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1981)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1983)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1984)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1985)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1991)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Прво београдско Тријенале цртежа и мале пластике” (2012)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Седми београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (2005)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Трећи београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (1997—1998)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Трећи Бијенале графике Београд” (1994)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Тријенале цртежа и мале пластике” (2018)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Четврти београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (1999—2000)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Четврти Бијенале графике Београд” (1996)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Шести београдски Бијенале цртежа и мале пластике” (2003)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Тридесет година Удружења ликовних уметника Србије”]] *{{purple|•}}[[Изложба „Удружење ликовних уметника у Београду 1919.”]] *{{purple|•}}[[Димитрије Пецић]] *{{purple|•}}[[Милан Блануша]] *{{purple|•}}[[Јошкин Шиљан]] *{{purple|•}}[[Исак Аслани]] *{{purple|•}}[[Милија Глишић]] *{{purple|•}}[[Мира Јуришић]] *{{purple|•}}[[Томислав Каузларић]] *{{purple|•}}[[Антон Краљић]] *{{purple|•}}[[Момчило Крковић]] *{{purple|•}}[[Коља Милуновић]] *{{purple|•}}[[Лидија Мишић]] *{{purple|•}}[[Милорад Сунајац]] *{{purple|•}}[[Јелисавета Шобер Поповић]] *{{purple|•}}[[Ана Виђен]] *{{purple|•}}[[Градимир Алексић]] *{{purple|•}}[[Јован Арсеновић]] *{{purple|•}}[[Ђорђије Црнчевић]] *{{purple|•}}[[Ангелина Гаталица]] *{{purple|•}}[[Владимир Комад]] *{{purple|•}}[[Анте Мариновић]] *{{purple|•}}[[Коломан Новак]] *{{purple|•}}[[Владислав Петровић]] *{{purple|•}}[[Живојин Стефановић]] *{{purple|•}}[[Милорад Ступовски]] *{{purple|•}}[[Милосав Сунајац]] *{{purple|•}}[[Милорад Тепавац]] *{{purple|•}}[[Властимир Тодоровић]] *{{purple|•}}[[Никола Вукосављевић]] *{{purple|•}}[[Милан Четник]] *{{purple|•}}[[Мирослав Протић]] *{{purple|•}}[[Марина Тадић Бунушевац]] *{{purple|•}}[[Венија Вучинић Турински]] *{{purple|•}}[[Драган Димитријевић]] *{{purple|•}}[[Драгољуб Ђокић]] *{{purple|•}}[[Мице Попчев]] *{{purple|•}}[[Славољуб Станковић Вава]] *{{purple|•}}[[Нада Денић]] *{{purple|•}}[[Душан Русалић]] *{{purple|•}}[[Синиша Илић]] *{{purple|•}}[[Вера Стевановић]] *{{purple|•}}[[Момчило Живановић]] *{{purple|•}}[[Јованка Страјнић Марковић]] *{{purple|•}}[[Стеван Милосављевић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Драгољуб Павловић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Милица Чађевић]] *{{purple|•}}[[Илија Шобајић]] *{{purple|•}}[[Јан Агарски]] *{{purple|•}}[[Мимица Миљана Алексић]] *{{purple|•}}[[Александар Алимпић]] *{{purple|•}}[[Слободан Амановић]] *{{purple|•}}[[Владимир Антовић]] *{{purple|•}}[[Славомир Анђелић]] *{{purple|•}}[[Милена Апостоловић]] *{{purple|•}}[[Јелена Аранђеловић]] *{{purple|•}}[[Арион Аслани]] *{{purple|•}}[[Бошко Атанацковић]] *{{purple|•}}[[Дарко Аћимовић]] *{{purple|•}}[[Милена Батак]] *{{purple|•}}[[Војна Баштовановић]] *{{purple|•}}[[Маја Бекан]] *{{purple|•}}[[Катарина Бенедетић]] *{{purple|•}}[[Ирена Бијелић Горењак]] *{{purple|•}}[[Марија Бјекић]] *{{purple|•}}[[Јасминка Богдановић]] *{{purple|•}}[[Андријана Богдановић Нешковић]] *{{purple|•}}[[Данило Бојић]] *{{purple|•}}[[Марија Бојовић (сликарка)]] *{{purple|•}}[[Стојанка Бошњак]] *{{purple|•}}[[Искра Браво]] *{{purple|•}}[[Наташа Будимлија Марковић]] *{{purple|•}}[[Андреј Бунушевац]] *{{purple|•}}[[Биљана Царић]] *{{purple|•}}[[Ана Церовић]] *{{purple|•}}[[Изложба графике из „Фонда младих” (1998)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Фонд младих 1972—1982” (1983)]] *{{purple|•}}[[Фонд младих УЛУС]] [[Датотека:Simple GA.svg|15п|Добар чланак]] *{{purple|•}}[[Изложба „Из Фонда младих” (1992)]] *{{purple|•}}[[Изложба дела Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности (1974)]] *{{purple|•}}[[Изложба корисника Фонда младих 1986—1987 (1988)]] *{{purple|•}}[[Изложба корисника Фонда младих (1988)]] *{{purple|•}}[[Изложба слика из збирке Фонда за унапређење стваралаштва младих уметника (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба чланова УЛУС-а (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба корисника Фонда младих 1982—1983 (1983)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади '82” (1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1972—1973” (1973)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1974—1975” (1976)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1976—1977” (1978)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1978—1979” (1980)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1980—1981” (1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1982—1983” (1983)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Млади 1984—1985” (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба чланова УЛУС-а – Фонда младих (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Вождовачке летње игре” (1986)]] *{{purple|•}}[[Љиљана Блажеска]] *{{purple|•}}[[Драган Добрић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Шемса Гавранкапетановић]] *{{purple|•}}[[Љубица Ђурђев]] *{{purple|•}}[[Душанка Јовић]] *{{purple|•}}[[Илија Костов]] *{{purple|•}}[[Александрина Паскутини]] *{{purple|•}}[[Бранимир Пауновић]] *{{purple|•}}[[Јован Ракиџић]] *{{purple|•}}[[Анета Светиева]] *{{purple|•}}[[Мирко Тримчевић]] *{{purple|•}}[[Здравко Вајагић]] *{{purple|•}}[[Миладин Желимир]] *{{purple|•}}[[Снежана Дмитровић Здравковић]] *{{purple|•}}[[Љиљана Бурсаћ]] *{{purple|•}}[[Јоана Вулановић]] *{{purple|•}}[[Боривој Дедић]] *{{purple|•}}[[Драгиша Добрић]] *{{purple|•}}[[Марио Ђиковић]] *{{purple|•}}[[Родољуб Карановић]] *{{purple|•}}[[Никола Клисић]] *{{purple|•}}[[Милена Крсмановић]] *{{purple|•}}[[Бранка Марић]] *{{purple|•}}[[Слободанка Матић]] *{{purple|•}}[[Мирјана Мојсић]] *{{purple|•}}[[Кемал Рамујкић]] *{{purple|•}}[[Владимир Рашић]] *{{purple|•}}[[Страхиња Станковић]] *{{purple|•}}[[Милица Вучковић]] *{{purple|•}}[[Драган Гашић]] *{{purple|•}}[[Горан Гвардиол]] *{{purple|•}}[[Милица Јелић Глигоровић]] *{{purple|•}}[[Драган Јовановић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Љерка Калчић]] *{{purple|•}}[[Велизар Крстић]] *{{purple|•}}[[Данка Петровска]] *{{purple|•}}[[Александра Ристић]] *{{purple|•}}[[Јовица Стевановић]] *{{purple|•}}[[Радмила Степановић]] *{{purple|•}}[[Светислав Тодоровић]] *{{purple|•}}[[Станка Тодоровић]] *{{purple|•}}[[Оливера Грбић]] *{{purple|•}}[[Божидар Дамјановски]] *{{purple|•}}[[Милица Жарковић]] *{{purple|•}}[[Душица Жарковић]] *{{purple|•}}[[Саво Пековић]] *{{purple|•}}[[Изложба „Удружење ликовних уметника Србије у корист рањених бораца” (1945)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Људи” (1951)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1957)]] *{{purple|•}}[[Комеморативна изложба погинулих уметника у Народноослободилачкој борби (1945)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Мртва природа у савременом српском сликарству” (1959)]] *{{purple|•}}[[Октобарска изложба графике (1960)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Разстава друштва ликовних уметников Србије” (1965)]] *{{purple|•}}[[Ретроспективна изложба Бете Вукановић (1958)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Савремена српска скулптура” (1957)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Седамдесет сликарских и вајарских дела из времена 1920—1940” (1951)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1964)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1958)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1959)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1960)]] *{{purple|•}}[[Изложба Ђорђа Поповића и Јелене Јовановић (1951)]] *{{purple|•}}[[Изложба графике, цртежа, акварела и пастела (1950)]] *{{purple|•}}[[Изложба младих ликовних уметника Србије (1951)]] *{{purple|•}}[[Изложба портрета (1963)]] *{{purple|•}}[[„Изложба Ситне пластике и графике” (1962)]] *{{purple|•}}[[Изложба скулптура (1956)]] *{{purple|•}}[[Изложба слика (1960)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Уметнички павиљон Титоград” (1966)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1961)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1962)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1963)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1964)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1965)]] *{{purple|•}}[[Изложба „УЛУС” (1963)]] *{{purple|•}}[[Изложба „УЛУС Златна палета, Златно длето, Златна игла” (1967)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1968)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1969)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1967)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1967)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1969)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Стварност и машта” (1969)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Простор” (1972)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1971)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Графика” (1970)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1972)]] *{{purple|•}}[[Комеморативна изложба сликарских радова Душана Влајића (1952)]] *{{purple|•}}[[Милена Путник]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1995)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1996)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1968)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1970)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1971)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1973)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1974)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1975)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1978)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1980)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1981)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1982)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1983)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1984)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1985)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1986)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1987)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1988)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1989)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1990)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1991)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1992)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1993)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1994)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1997)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1999)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2000)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2001)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2002)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2003)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2004)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2005)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2006)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2007)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2008)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2009)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2010)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2011)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2012)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2013)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2014)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2015)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2016)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2017)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2018)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (2020)]] *{{purple|•}}[[Изложба „УЛУС графика 1967—1970” (1970)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Савез удружења ликовних уметника Југославије” (1975)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Скулптура у слободном простору” (1970)]] *{{purple|•}}[[Изложба „Стари Београд” (1976)]] *{{purple|•}}[[Борис Анастасијевић]] *{{purple|•}}[[Иванка Петровић Ацин]] *{{purple|•}}[[Милан Бесарабић]] *{{purple|•}}[[Марко Брежанин]] *{{purple|•}}[[Крунослав Буљевић]] *{{purple|•}}[[Драгослава Вијоровић]] *{{purple|•}}[[Мирјана Летица Кулунџић]] *{{purple|•}}[[Владета Петрић]] *{{purple|•}}[[Милица Рибникар]] *{{purple|•}}[[Радивој Суботички]] *{{purple|•}}[[Даниел Озмо]] *{{purple|•}}[[Стипе Пекић]] *{{purple|•}}[[Иво Новаковић]] *{{purple|•}}[[Бошко Вучковић]] *{{purple|•}}[[Миливој Грујић Елим]] *{{purple|•}}[[Емир Драгуљ]] *{{purple|•}}[[Милан Кечић]] *{{purple|•}}[[Слободан Михаиловић]] *{{purple|•}}[[Војислав Тодоровић]] *{{purple|•}}[[Изложбe „Цртеж и мала пластика”]] *{{purple|•}}[[Изложбе „Скулптура у слободном простору” и „Простор”]] *{{purple|•}}[[Изложбе „Нови чланови УЛУС-а”]] *{{purple|•}}[[Изложба „Нови чланови” (1979)]] *{{purple|•}}[[Милица Црнобрња Вукадиновић]] *{{purple|•}}[[Ана Цвејић]] *{{purple|•}}[[Александар Цветковић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Драган Цветковић Цвеле]] *{{purple|•}}[[Мирјана Денков Мраовић]] *{{purple|•}}[[Александар Димитријевић (сликар)]] *{{purple|•}}[[Драгана Пајковић Додиг]] *{{purple|•}}[[Горан Драгаш]] *{{purple|•}}[[Јована Драгић]] *{{purple|•}}[[Миљанa Драшковић]] *{{purple|•}}[[Сузана Џелатовић]] *{{purple|•}}[[Мартин Ердеш]] *{{purple|•}}[[Ана Фафулић]] *{{purple|•}}[[Тијана Фишић]] *{{purple|•}}[[Исидора Фићовић]] *{{purple|•}}[[Петар Гајић]] *{{purple|•}}[[Оливера Гаврић Павић]] *{{purple|•}}[[Никола Говедарица]] *{{purple|•}}[[Иван Грубанов]] *{{purple|•}}[[Марија Гужвица]] *{{green|•}}[[Шампита]] *{{green|•}}[[Плетење]] *{{green|•}}[[Унескова Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа]] *{{green|•}}[[Биримбау]] *{{green|•}}[[Пита од вишања]] *{{green|•}}[[Пребранац]] *{{green|•}}[[Албока]] *{{green|•}}[[Дотара]] *{{green|•}}[[Гадулка]] *{{green|•}}[[Ангклунг]] *{{green|•}}[[Бодхран]] *{{green|•}}[[Дјембе]] *{{green|•}}[[Дхолак]] *{{green|•}}[[Ерху]] *{{green|•}}[[Португалска гитара]] *{{green|•}}[[Корејска митологија]] *{{green|•}}[[Хришћанска митологија]] *{{green|•}}[[Исламска митологија]] *{{green|•}}[[Митологија Астека]] *{{green|•}}[[Компаративна митологија]] *{{black|•}}[[Заједница за учење на даљину]] *{{black|•}}[[Школски неуспех]] *{{black|•}}[[Универзитет отвореног типа за учење на даљину у Мексику]] *[[Борко Петровић]] *{{xt|♠}}[[Божић у Грчкој]] *[[Потчињеност женскиња]] |group6 = 2024-е |list6 = *[[Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић” Београд|{{black|Висока медицинска школа струковних студија „Милутин Миланковић” Београд}}]] *[[Висока школа социјалног рада Београд|{{black|Висока школа социјалног рада Београд}}]] *[[Галерија „Луцида”|{{black|Галерија „Луцида”}}]] *[[Студентски културни центар Нови Сад|{{black|Студентски културни центар Нови Сад}}]] *[[Центар за социјални рад Нови Сад|{{black|Центар за социјални рад Нови Сад}}]] *[[Дом здравља Нови Сад|{{black|Дом здравља Нови Сад}}]] *[[Издавачка кућа Прометеј|{{black|Издавачка кућа Прометеј}}]] *[[Дом културе Пријепоље|{{black|Дом културе Пријепоље}}]] *[[Галерија „Звоно”|{{black|Галерија „Звоно”}}]] *[[Галерија „Ремонт”|{{black|Галерија „Ремонт”}}]] *[[Галерија '73|{{black|Галерија '73}}]] *[[Издавачка кућа Прометеј|{{black|Издавачка кућа Прометеј}}]] *[[Новосадски дечији културни центар|{{black|Новосадски дечији културни центар}}]] *[[Атеље 61|{{black|Атеље 61}}]] *[[Културни центар Кисач|{{black|Културни центар Кисач}}]] *[[Културни центар Руменка|{{black|Културни центар Руменка}}]] *[[Културна станица Еђшег|{{black|Културна станица Еђшег}}]] *[[Културна станица Свилара|{{black|Културна станица Свилара}}]] *[[Свемирски музеј|{{black|Свемирски музеј}}]] *[[Мађарски културни центар „Шандор Петефи”|{{black|Мађарски културни центар „Шандор Петефи”}}]] *[[Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац|{{black|Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац}}]] *[[Дани крагујевачке књиге|{{black|Дани крагујевачке књиге}}]] *[[Установа културе „Кораци”|{{black|Установа културе „Кораци”}}]] *[[Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић” Крагујевац|{{black|Центар за неговање традиционалне културе „Абрашевић” Крагујевац}}]] *[[Народна библиотека „Јован Поповић” Кикинда|{{black|Народна библиотека „Јован Поповић” Кикинда}}]] *[[Средња стручна школа Крагујевац|{{black|Средња стручна школа Крагујевац}}]] *[[Трговинско–угоститељска школа „Тоза Драговић” Крагујевац|{{black|Трговинско–угоститељска школа „Тоза Драговић” Крагујевац}}]] *[[Медицинска школа са домом ученика „Сестре Нинковић” Крагујевац|{{black|Медицинска школа са домом ученика „Сестре Нинковић” Крагујевац}}]] *[[Економска школа Крагујевац|{{black|Економска школа Крагујевац}}]] *[[Музичка школа „Слободан Малбашки” Кикинда|{{black|Музичка школа „Слободан Малбашки” Кикинда}}]] *[[ОШ „Фејеш Клара” Кикинда|{{black|ОШ „Фејеш Клара” Кикинда}}]] *[[ОШ „Јован Поповић” Кикинда|{{black|ОШ „Јован Поповић” Кикинда}}]] *[[ОШ „Вук Караџић” Кикинда|{{black|ОШ „Вук Караџић” Кикинда}}]] *[[ОШ „Жарко Зрењанин” Кикинда|{{black|ОШ „Жарко Зрењанин” Кикинда}}]] *[[ОШ „6. октобар” Кикинда|{{black|ОШ „6. октобар” Кикинда}}]] *[[Средња стручна школа „Милош Црњански” Кикинда|{{black|Средња стручна школа „Милош Црњански” Кикинда}}]] *[[Пријепољска гимназија|{{black|Пријепољска гимназија}}]] *[[Техничка школа Пријепоље|{{black|Техничка школа Пријепоље}}]] *[[ОШ „Душан Томашевић Ћирко” Велика Жупа|{{black|ОШ „Душан Томашевић Ћирко” Велика Жупа}}]] *[[Универзитетски Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду|{{black|Универзитетски Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду}}]] *[[Средња школа Лапово|{{black|Средња школа Лапово}}]] *[[Друга техничка школа Крагујевац|{{black|Друга техничка школа Крагујевац}}]] *[[Средња школа „Ђура Јакшић” Рача|{{black|Средња школа „Ђура Јакшић” Рача}}]] *[[ОШ „Ђура Јакшић” Каћ|{{black|ОШ „Ђура Јакшић” Каћ}}]] *[[Средња школа Кнић|{{black|Средња школа Кнић}}]] *[[Висока спортска и здравствена школа Београд|{{black|Висока спортска и здравствена школа Београд}}]] *[[Висока школа за економију и управу Београд|{{black|Висока школа за економију и управу Београд}}]] *[[Висока струковна школа за предузетништво Београд|{{black|Висока струковна школа за предузетништво Београд}}]] *[[Висока здравствено-санитарна школа струковних студија „Висан”|{{black|Висока здравствено-санитарна школа струковних студија „Висан”}}]] *[[Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент Београд|{{black|Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент Београд}}]] *[[Висока здравствена школа струковних студија Београд|{{black|Висока здравствена школа струковних студија Београд}}]] *[[Висока школа ликовних и примењених уметности струковних студија Београд|{{black|Висока школа ликовних и примењених уметности струковних студија Београд}}]] *[[Висока туристичка школа струковних студија Београд|{{black|Висока туристичка школа струковних студија Београд}}]] *[[Висока грађевинско–геодетска школа струковних студија Београд|{{black|Висока грађевинско–геодетска школа струковних студија Београд}}]] *[[Факултет за стране језике Београд|{{black|Факултет за стране језике Београд}}]] *[[Факултет за европски бизнис и маркетинг Београд|{{black|Факултет за европски бизнис и маркетинг Београд}}]] *[[Дом културе „29. новембар” Старчево|{{black|Дом културе „29. новембар” Старчево}}]] *[[Дом културе „Вук Караџић” Омољица|{{black|Дом културе „Вук Караџић” Омољица}}]] *[[Дом културе „Жарко Зрењанин” Иваново|{{black|Дом културе „Жарко Зрењанин” Иваново}}]] *[[Дом културе „Кочо Рацин” Јабука|{{black|Дом културе „Кочо Рацин” Јабука}}]] *[[Дом културе „Братство јединство” Качарево|{{black|Дом културе „Братство јединство” Качарево}}]] *[[Дом културе „3. октобар” Банатско Ново Село|{{black|Дом културе „3. октобар” Банатско Ново Село}}]] *[[Институт за педагошка истраживања|{{black|Институт за педагошка истраживања}}]] *[[Удружење жена „Омољчанке”|{{black|Удружење жена „Омољчанке”}}]] *[[Старчевачки музеј|{{black|Старчевачки музеј}}]] *[[Римокатоличка црква Светог Мауриција|{{black|Римокатоличка црква Светог Мауриција}}]] *[[Педагошко друштво Војводине|{{black|Педагошко друштво Војводине}}]] *[[Алумни фондација Универзитета у Београду|{{black|Алумни фондација Универзитета у Београду}}]] *[[Удружење жена „Панчевке” Горњи град Панчево|{{black|Удружење жена „Панчевке” Горњи град Панчево}}]] *[[Удружење жена „Етно кутак” Качарево|{{black|Удружење жена „Етно кутак” Качарево}}]] *[[Удружење „Веште руке” Панчево|{{black|Удружење „Веште руке” Панчево}}]] *[[Удружење жена „Златна Јабука” Јабука|{{black|Удружење жена „Златна Јабука” Јабука}}]] *[[Удружење жена „Доловке”|{{black|Удружење жена „Доловке”}}]] *[[Удружење жена „Новосељанке” Boboacele|{{black|Удружење жена „Новосељанке” Boboacele}}]] *[[Удружење грађана „Панонке” Панчево|{{black|Удружење грађана „Панонке” Панчево}}]] *[[Интернационални карневал Панчево|{{black|Интернационални карневал Панчево}}]] *[[Одред извиђача „Црне роде” Панчево|{{black|Одред извиђача „Црне роде” Панчево}}]] *[[Привредна комора Панчева|{{black|Привредна комора Панчева}}]] *[[Завод за равноправност полова|{{black|Завод за равноправност полова}}]] *[[Висока школа струковних студија за образовање васпитача Нови Сад|{{black|Висока школа струковних студија за образовање васпитача Нови Сад}}]] *[[Етно продајна галерија удружења „Наше наслеђе” Нови Сад|{{black|Етно продајна галерија удружења „Наше наслеђе” Нови Сад}}]] *[[Новосадски хуманитарни центар|{{black|Новосадски хуманитарни центар}}]] *[[Висока техничка школа струковних студија Крагујевац|{{black|Висока техничка школа струковних студија Крагујевац}}]] *[[Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност|{{black|Висока школа струковних студија за криминалистику и безбедност}}]] *[[Висока пословна школа струковних студија Нови Сад|{{black|Висока пословна школа струковних студија Нови Сад}}]] *[[ОШ „Вељко Влаховић” Нови Сад|{{black|ОШ „Вељко Влаховић” Нови Сад}}]] *[[Новосадска женска иницијатива|{{black|Новосадска женска иницијатива}}]] *[[СОС Женски Центар Нови Сад|{{black|СОС Женски Центар Нови Сад}}]] *[[Организација за подршку женама са инвалидитетом „Из круга” Војводина|{{black|Организација за подршку женама са инвалидитетом „Из круга” Војводина}}]] *[[Академија женског предузетништва|{{black|Академија женског предузетништва}}]] *[[Организација за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из круга” Београд|{{black|Организација за заштиту права и подршку женама са инвалидитетом „Из круга” Београд}}]] *[[Народна књига|{{black|Народна књига}}]] *[[СКИП Центар|{{black|СКИП Центар}}]] *[[Ергела Мерац|{{black|Ергела Мерац}}]] *[[Храм светог Великомученика Пантелејмона Старчево|{{black|Храм светог Великомученика Пантелејмона Старчево}}]] *[[Дани дружења|{{black|Дани дружења}}]] *[[Авитал Абергел|{{red|Авитал Абергел}}]] *[[Ројел Абрахам|{{red|Ројел Абрахам}}]] *[[Самир Кафити|{{red|Самир Кафити}}]] *[[Самиха Халил|{{red|Самиха Халил}}]] *[[I Do Not Want What I Haven't Got|{{xt|I Do Not Want What I Haven't Got}}]] *[[What's Going On|{{xt|What's Going On}}]] *[[Blue (албум)|{{xt|Blue (албум)}}]] *[[Songs in the Key of Life|{{xt|Songs in the Key of Life}}]] *[[Die Vier im Jeep]] *[[...Sans laisser d'adresse]] *[[In Beaver Valley]] *[[Плесала је једно лето]] *[[Зло не постоји]] *[[Синоними (филм)]] *[[Силвија Акеведо|{{blue|Силвија Акеведо}}]] *[[Марија Музичук|{{blue|Марија Музичук}}]] *[[Лина Хајдрих|{{blue|Лина Хајдрих}}]] *{{red|♦}}[[Хистоплазмоза]] *{{red|♦}}[[Самјуел Тејлор Дарлинг]] *[[Консуело Алварез Пол|{{purple|Консуело Алварез Пол}}]] *[[Елена Арнедо|{{purple|Елена Арнедо}}]] *[[Војна катедрала Светог Николе|{{green|Војна катедрала Светог Николе}}]] *[[Национални музеј народне архитектуре и народних обичаја Украјине|{{green|Национални музеј народне архитектуре и народних обичаја Украјине}}]] *[[Рефекторијска црква|{{green|Рефекторијска црква}}]] *[[Палата Разумовски|{{green|Палата Разумовски}}]] *[[Саборни храм Светог Пантелејмона|{{green|Саборни храм Светог Пантелејмона}}]] *[[Манастир Зимне|{{green|Манастир Зимне}}]] *[[Катедрала Светог Петра и Павла (Камјањец-Подиљски)|{{green|Катедрала Светог Петра и Павла (Камјањец-Подиљски)}}]] *[[Велика синагога у Луцку|{{green|Велика синагога у Луцку}}]] *[[Харковска хорска синагога|{{green|Харковска хорска синагога}}]] *[[Ал Салам џамија|{{green|Ал Салам џамија}}]] *[[Володимир Заболотни|{{green|Володимир Заболотни}}]] *[[Дворац Жовква|{{green|Дворац Жовква}}]] *[[Национално светилиште „Софија Кијевска”|{{green|Национално светилиште „Софија Кијевска”}}]] *[[Дворац Золочив|{{green|Дворац Золочив}}]] *[[Палата Качанивка|{{green|Палата Качанивка}}]] *[[Зграда украјинске владе|{{green|Зграда украјинске владе}}]] *{{black|♦}}[[Hortto Kaalo]] *{{black|♦}}[[Хари Стојка]] *{{black|♦}}[[Влашки ромски језик]] *{{black|♦}}[[Фински Кало језик]] *{{black|♦}}[[Персијски ромски језик]] *{{black|♦}}[[Скандинавскоромски језик]] *{{black|♦}}[[Роза Тајкон]] *{{green|♦}}[[Андреј Абдувалијев]] *{{purple|♦}}[[Сотирис Блецас]] *{{purple|♦}}[[Сотирис Петрулас]] *{{purple|♦}}[[Власис Расијас]] *{{purple|♦}}[[Маргарита Цомоу]] *{{purple|♦}}[[Валентин Манкин]] *{{purple|♦}}[[Зинаида Турчина]] *{{purple|♦}}[[Алексеј Баркалов]] *{{purple|♦}}[[Виктор Цибуленко]] *{{purple|♦}}[[Алексеј Бутовски]] *{{purple|♦}}[[Иван Фирцак]] *{{purple|♦}}[[Борис Шахлин]] *{{purple|♦}}[[Људмила Хазијева]] *{{purple|♦}}[[Тетјана Кочергина]] *{{purple|♦}}[[Валентина Лутајева]] *{{purple|♦}}[[Александар Музиченко]] *{{purple|♦}}[[Владислав Акименко]] *{{purple|♦}}[[Виталиј Дирдира]] *{{purple|♦}}[[Јаков Куценко]] *{{purple|♦}}[[Леонид Ратнер]] *{{purple|♦}}[[Џон Дејвис (дизач тегова)]] *{{purple|♦}}[[Ана Плавшић]] *{{purple|♦}}[[Брандо Скихорс]] *{{purple|♦}}[[Антонина Дубинина]] *{{purple|♦}}[[Јасмина Хадела]] *{{purple|♦}}[[Станислав Захаров]] *{{purple|♦}}[[Елена Рјабчук]] *{{purple|♦}}[[Арман Амар]] *{{purple|♦}}[[Џули Зенати]] *{{purple|♦}}[[Алберто Домингез]] *{{purple|♦}}[[Артјом Федорченко]] *{{purple|♦}}[[Буркхард фон Далвиц]] *{{purple|♦}}[[Кит Хамбл]] *{{purple|♦}}[[Милош Лазаров]] *{{purple|♦}}[[Сања Риста Попић]] *{{red|•}}[[Сведок оптужбе (драма)]] *{{red|•}}[[Паукова мрежа (роман)]] *{{red|•}}[[Пресуда (роман)]] *{{red|•}}[[Тројно правило]] *{{red|•}}[[Виолински трио]] *{{red|•}}[[Мистерија регате и друге приче]] *{{red|•}}[[Потчињени и друге приче]] *{{red|•}}[[Двоструки грех и друге приче]] *{{blue|•}}[[Парк природе Мали Босут]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Рајац]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Озрен — Јадовник]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Културни предео Тршић —Троноша]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Маљен]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Планина Рудник]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Бара Трсковача]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Панчевачке аде]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Глинара]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Бела Река—Рипањ]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Венерина падина]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Варденик]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Планина Цер]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Долина Малог Рзава]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Потамишје]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Планина Јелица]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Форланд леве обале Дунава код Београда]] *{{blue|•}}[[Предео изузетних одлика Доња Мостонга]] *[[Отилиа Велишек Брашко]] *{{purple|•}}[[Пожари на депонијама]] *{{green|•}}[[Светски дан породице]] *{{green|•}}[[Светски дан Црвеног крста]] *{{green|•}}[[Светски дан птица и дрвећа]] *{{green|•}}[[Међународни дан деце жртава насиља]] *{{green|•}}[[Међународни дан укидања ропства]] *{{green|•}}[[Међународни дан за подршку жртвама насиља]] *{{green|•}}[[Светски дан против рада деце]] *{{green|•}}[[Светски дан хуманитарности]] *{{green|•}}[[Европски дан донације органа]] *{{green|•}}[[Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода]] *{{green|•}}[[Међународни дан за елиминацију расне дискриминације]] *{{green|•}}[[Међународна година сећања на борбу против ропства и његовог укидања]] *{{green|•}}[[Међународна година мобилизације против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличне нетолеранције]] *{{green|•}}[[Међународна година културе и мира]] *{{green|•}}[[Међународна година људских права]] *{{green|•}}[[Међународна година мира]] *{{green|•}}[[Међународна година свемира]] *{{green|•}}[[Европска ноћ слепих мишева]] *{{green|•}}[[Међународни дан свести мина и помоћи у разминиравању]] *{{green|•}}[[Светски дан лабораторијских животиња]] *{{green|•}}[[Дан борбе против маларије]] *{{green|•}}[[Дан пешкира]] *{{green|•}}[[Светски дан океана]] *{{green|•}}[[Међународни дан сарадње]] *{{green|•}}[[Светски дан насеља]] *{{green|•}}[[Међународна декада за културу мира и ненасиља над децом]] *{{green|•}}[[Међународни дан река]] *{{green|•}}[[Светски дан ластавица]] *{{green|•}}[[Светски дан заштите носорога]] *{{green|•}}[[Светски дан делфина]] *{{green|•}}[[Дан борбе против малигних меланома коже]] *{{green|•}}[[Европски дан паркова]] *{{green|•}}[[Светски дан лептира]] *{{green|•}}[[Светски дан папагаја]] *{{green|•}}[[Међународни дан деце жртава вакцина]] *{{green|•}}[[Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану]] *{{green|•}}[[Светски дан гусака]] *{{green|•}}[[Међународни дан борбе против природних катастрофа]] *{{green|•}}[[Светски дан пешачења]] *{{green|•}}[[Светски дан чистих руку]] *{{green|•}}[[Светски дан рода]] *{{green|•}}[[Међународни дан акција за климу]] *{{green|•}}[[Интернационални дан борбе против трговине крзном]] *{{green|•}}[[Месец борбе против болести зависности]] *{{green|•}}[[Светски дан борбе против лова]] *{{green|•}}[[Светски дан климатских промена]] *{{black|•}}[[Немања Радовановић]] *{{black|•}}[[Видосава Арсенијевић]] *{{black|•}}[[Ненад Јеро Раденковић]] *{{black|•}}[[Сара Јекић]] *{{black|•}}[[Марија Миљковић (песник)]] *{{xt|♠}}[[Абаз Карими]] *{{xt|♠}}[[Јусра Мардини]] *{{red|♠}}[[Јунус Акгун]] *{{red|♠}}[[Роберт Андрих]] *{{red|♠}}[[Микел Дамсгор]] *[[Петар Андрејић]] *[[Емил Сфера]] *[[Марко Ивошевић]] *{{blue|♠}}[[Нађа Обрист]] *{{blue|♠}}[[Људмила Лијашенко]] *{{blue|♠}}[[Јекатерина Румјанцева]] *{{blue|♠}}[[Ана Милењина]] *{{blue|♠}}[[Лада Нестеренко]] *{{blue|♠}}[[Ања Викер]] *{{blue|♠}}[[Ренате Јортланд]] *{{blue|♠}}[[Матеја Пинтар]] *{{blue|♠}}[[Лиа Апостоловски]] *{{blue|♠}}[[Андреја Лешки]] *{{blue|♠}}[[Јелена Ерић (бициклисткиња)]] *{{blue|♠}}[[Ана Хендерсон]] *{{blue|♠}}[[Тина Крижан]] *{{blue|♠}}[[Јука Јошида]] *{{blue|♠}}[[Стефани Рис]] *{{blue|♠}}[[Мирјам Шницер]] *{{blue|♠}}[[Сандра Вехтерсхојзер]] *{{blue|♠}}[[Аноушка Поп]] *{{blue|♠}}[[Рената Кохта]] *{{blue|♠}}[[Силвија Плишке]] *{{blue|♠}}[[Соња Џејасилан]] *{{blue|♠}}[[Алена Проскова]] *{{blue|♠}}[[Дорис Мадер]] *{{purple|♠}}[[Ли Персон]] *{{purple|♠}}[[Марни Макбин]] *{{purple|♠}}[[Лучила Боари]] *{{purple|♠}}[[Лола Родригез Диаз]] *{{purple|♠}}[[Шејдовање]] *{{purple|♠}}[[Недеља свести о бисексуалности]] *{{purple|♠}}[[Пакао нема границе]] *{{purple|♠}}[[Ноћни јастребови (филм из 1978)]] *{{purple|♠}}[[Параграф 175 (филм)]] *{{purple|♠}}[[Тишина милости]] *{{green|♠}}[[Мудар Бадран]] *{{black|♠}}[[Габријеле Росети]] *{{black|♠}}[[Бруно Росети]] *{{xt|♣}}[[Армагедон (књига)]] *{{xt|♣}}[[Отпадници (случај први / случај други)]] *{{xt|♣}}[[Отпадници (трећи случај)]] *{{xt|♣}}[[Трговина људима (књига)]] *{{xt|♣}}[[Астра (удружење)]] *{{xt|♣}}[[Атина (удружење)]] *{{xt|♣}}[[Кет Торес]] *{{xt|♣}}[[Шандра Воворунту]] *{{xt|♣}}[[Мишел Андерсон]] *{{xt|♣}}[[Дејвид Батстоун]] *{{xt|♣}}[[Сузан Бисел]] *{{xt|♣}}[[Херман Болхар]] *{{xt|♣}}[[Џејд Брукс]] *{{xt|♣}}[[Флори Р. Берк]] *{{xt|♣}}[[Кетрин Чон]] *{{xt|♣}}[[Карен Кантриман Росвурм]] *{{xt|♣}}[[Холи Данијелс]] *{{xt|♣}}[[Хармони Даст]] *{{xt|♣}}[[Дерек Елерман]] *{{xt|♣}}[[Дурга Гимире]] *{{xt|♣}}[[Софи Хејз]] *{{xt|♣}}[[Шила Вајт]] *{{xt|♣}}[[Гулнара Шахинијан]] *{{xt|♣}}[[Соња Санчез]] *{{xt|♣}}[[Букола Ориола]] *{{xt|♣}}[[Криси Моран]] *{{xt|♣}}[[Јана Матеј]] *{{xt|♣}}[[Џејмс Роберт Ман]] *{{xt|♣}}[[Мејбел Лозано]] *{{xt|♣}}[[Центар за оснаживање свих који су преживели експлоатацију и трговину људима]] *{{xt|♣}}[[Трећи светски покрет против експлоатације жена]] *{{xt|♣}}[[Канцеларија за борбу против трговине људима]] *{{xt|♣}}[[Монголски центар за родну равноправност]] *{{xt|♣}}[[Међуресорна радна група за трговину људима]] *{{xt|♣}}[[Центар за жртве трговине људима „Светионик”]] *{{xt|♣}}[[Трговина људима у Луксембургу]] *{{xt|♣}}[[Трговина људима у Ирану]] *{{xt|♣}}[[11. сат (филм)]] *{{green|♣}}[[Ники Фокс]] *{{green|♣}}[[Пени Мелвил Браун]] *{{black|♣}}[[Калфа године]] |group7 = 2025-е |list7 = *[[Радован Перовић]] *[[ОШ „Кнез Лазар” Доња Гуштерица]] *[[Марија Јевић]] *[[Александар Стевановић]] *[[ОШ „Јанко Веселиновић” Шабац|{{black|ОШ „Јанко Веселиновић” Шабац}}]] *[[ОШ „Јеврем Обреновић” Шабац|{{black|ОШ „Јеврем Обреновић” Шабац}}]] *[[ОШ „Лаза К. Лазаревић” Шабац|{{black|ОШ „Лаза К. Лазаревић” Шабац}}]] *[[ОШ „Ната Јеличић” Шабац|{{black|ОШ „Ната Јеличић” Шабац}}]] *[[ОШ „Стојан Новаковић” Шабац|{{black|ОШ „Стојан Новаковић” Шабац}}]] *[[ОШ „Свети Сава” Шабац|{{black|ОШ „Свети Сава” Шабац}}]] *[[ОШ „Мајур” Мајур|{{black|ОШ „Мајур” Мајур}}]] *[[ОШ „Војвода Степа” Липолист|{{black|ОШ „Војвода Степа” Липолист}}]] *[[ОШ „Краљ Александар Карађорђевић” Прњавор|{{black|ОШ „Краљ Александар Карађорђевић” Прњавор}}]] *[[Стручнa хемијскa и текстилнa школa Шабац|{{black|Стручнa хемијскa и текстилнa школa Шабац}}]] *[[Музичка школа „Михаило Вукдраговић” Шабац|{{black|Музичка школа „Михаило Вукдраговић” Шабац}}]] *[[Средња пољопривредна школа са домом ученика (Шабац)|{{black|Средња пољопривредна школа са домом ученика (Шабац)}}]] *[[Економска школа „Стана Милановић” Шабац|{{black|Економска школа „Стана Милановић” Шабац}}]] *[[Академија струковних студија Шабац|{{black|Академија струковних студија Шабац}}]] *[[Висока школа струковних студија за васпитаче Шабац|{{black|Висока школа струковних студија за васпитаче Шабац}}]] *[[ОШ „Јован Поповић” Сремска Митровица|{{black|ОШ „Јован Поповић” Сремска Митровица}}]] *[[ОШ „Свети Сава” Сремска Митровица|{{black|ОШ „Свети Сава” Сремска Митровица}}]] *[[ОШ „Јован Јовановић Змај” Мартинци|{{black|ОШ „Јован Јовановић Змај” Мартинци}}]] *[[ОШ „Трива Витасовић Лебарник” Лаћарак|{{black|ОШ „Трива Витасовић Лебарник” Лаћарак}}]] *[[ОШ „Добросав Радосављевић Народ” Мачванска Митровица|{{black|ОШ „Добросав Радосављевић Народ” Мачванска Митровица}}]] *[[ОШ „Бранко Радичевић” Кузмин|{{black|ОШ „Бранко Радичевић” Кузмин}}]] *[[ОШ „Слободан Бајић Паја” Сремска Митровица|{{black|ОШ „Слободан Бајић Паја” Сремска Митровица}}]] *[[Економска школа „9. мај” Сремска Митровица|{{black|Економска школа „9. мај” Сремска Митровица}}]] *[[Медицинска школа „Драгиња Никшић” Сремска Митровица|{{black|Медицинска школа „Драгиња Никшић” Сремска Митровица}}]] *[[ШОСО „Радивој Поповић” Сремска Митровица|{{black|ШОСО „Радивој Поповић” Сремска Митровица}}]] *[[Музичка школа „Петар Кранчевић” Сремска Митровица|{{black|Музичка школа „Петар Кранчевић” Сремска Митровица}}]] *[[Прехрамбено-шумарска и хемијска школа Сремска Митровица|{{black|Прехрамбено-шумарска и хемијска школа Сремска Митровица}}]] *[[Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум|{{black|Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре Сирмијум}}]] *[[Техничка школа Шабац|{{black|Техничка школа Шабац}}]] *[[Дечији културни центар Мајдан|{{black|Дечији културни центар Мајдан}}]] *[[Удружење „Пансеј”|{{black|Удружење „Пансеј”}}]] *[[Музеј шабачких Јевреја|{{black|Музеј шабачких Јевреја}}]] *[[Установа за неговање културе „Срем”|{{black|Установа за неговање културе „Срем”}}]] *[[Удружење „Рукотворине” Сремска Митровица|{{black|Удружење „Рукотворине” Сремска Митровица}}]] *[[Атеље Митровић|{{black|Атеље Митровић}}]] *[[Ликовна школа Штифла|{{black|Ликовна школа Штифла}}]] *[[Туристичка организација Шапца|{{black|Туристичка организација Шапца}}]] *[[Жан Белет|{{xt|Жан Белет}}]] *[[Списак основних школа у Колубарском округу|{{red|Списак основних школа у Колубарском округу}}]] *[[Списак основних школа у Поморавском округу|{{red|Списак основних школа у Поморавском округу}}]] *[[Списак места Светске баштине у Русији|{{red|Списак места Светске баштине у Русији}}]] [[Датотека:Rekommenderad.svg|15п|Изабрани списак]] *[[Списак места Светске баштине у Грчкој|{{red|Списак места Светске баштине у Грчкој}}]] [[Датотека:Rekommenderad.svg|15п|Изабрани списак]] *[[Списак места Светске баштине у Шри Ланки|{{red|Списак места Светске баштине у Шри Ланки}}]] [[Датотека:Rekommenderad.svg|15п|Изабрани списак]] *[[Списак места Светске баштине у Мађарској|{{red|Списак места Светске баштине у Мађарској}}]] [[Датотека:Rekommenderad.svg|15п|Изабрани списак]] *[[Списак места Светске баштине у Румунији|{{red|Списак места Светске баштине у Румунији}}]] [[Датотека:Rekommenderad.svg|15п|Изабрани списак]] *[[Финале Купа УЕФА 1972.|{{blue|Финале Купа УЕФА 1972.}}]] *[[Финале Купа УЕФА 1974.|{{blue|Финале Купа УЕФА 1974.}}]] *[[Финале Купа УЕФА 1983.|{{blue|Финале Купа УЕФА 1983.}}]] *[[Финале Купа УЕФА 1984.|{{blue|Финале Купа УЕФА 1984.}}]] *[[Финале Купа УЕФА 1998.|{{blue|Финале Купа УЕФА 1998.}}]] *{{red|♦}}[[Хиба Абук]] *{{red|♦}}[[Николае Георге]] *{{red|♦}}[[Ивајло Маринов]] *{{red|♦}}[[Хоаким Кортез]] *{{red|♦}}[[Душко Костић (активиста)]] *{{red|♦}}[[Адријан Минуне]] *{{blue|♦}}[[Ранда Абдел Фатах]] *{{blue|♦}}[[Андреја Павловић]] *{{blue|♦}}[[Ивана Маркез Филиповић]] *{{blue|♦}}[[Славиша Шеврт]] *{{blue|♦}}[[Невена Стојинов]] *{{blue|♦}}[[Анка Шкембаревић]] *{{blue|♦}}[[Никола Ђорђевић]] *{{blue|♦}}[[Ненад Живковић]] *{{blue|♦}}[[Љиљана Плазинић]] *{{blue|♦}}[[Шарлејн Харис]] *{{blue|♦}}[[Нур Сурер]] *{{blue|♦}}[[Дефне Самиели]] *{{blue|♦}}[[Франческа Килеми]] *{{blue|♦}}[[Љубов Панченко]] *{{blue|♦}}[[Олександр Мурашко]] *{{blue|♦}}[[Дмитро Козацки]] *{{blue|♦}}[[Макс Левин]] *[[Софија Русова|{{green|Софија Русова}}]] *[[Параска Плитка Горитсвит|{{green|Параска Плитка Горитсвит}}]] *[[Изидора Косач Борисова|{{green|Изидора Косач Борисова}}]] *[[Јарина Чорногуз|{{green|Јарина Чорногуз}}]] *[[Ирина Бељска|{{green|Ирина Бељска}}]] *[[Марина Зерова|{{green|Марина Зерова}}]] *[[Историјски и завичајни музеј Иванкив|{{purple|Историјски и завичајни музеј Иванкив}}]] *[[Златни пекторал из Товста Мохила|{{purple|Златни пекторал из Товста Мохила}}]] *[[Украјинска авангарда|{{purple|Украјинска авангарда}}]] *[[Живописна Украјина|{{purple|Живописна Украјина}}]] *[[Вече у Украјини|{{purple|Вече у Украјини}}]] *[[Украјинска ноћ|{{purple|Украјинска ноћ}}]] *[[Позориште Березил|{{purple|Позориште Березил}}]] *[[Аркан (плес)|{{purple|Аркан (плес)}}]] *[[Одеска филхармонија|{{purple|Одеска филхармонија}}]] *[[Харковско украјинско драмско позориште|{{purple|Харковско украјинско драмско позориште}}]] *[[Черновичка филхармонија|{{purple|Черновичка филхармонија}}]] *[[Украјински национални фолклорни ансамбл Павла Вирског|{{purple|Украјински национални фолклорни ансамбл Павла Вирског}}]] *[[Међународни фестивал књиге Арсенал|{{purple|Међународни фестивал књиге Арсенал}}]] *{{black|♦}}[[Музеј украјинске дијаспоре]] *{{black|♦}}[[Кијевски историјски музеј]] *{{black|♦}}[[Музеј Ивана Хончара]] *{{green|♦}}[[Фадма Аби]] *{{green|♦}}[[Азиза Бенани]] *{{green|♦}}[[Латифа Ахербах]] *{{green|♦}}[[Нежа Чекруни]] *{{green|♦}}[[Латифа Лабида]] *{{green|♦}}[[Аиџа Беларби]] *{{green|♦}}[[Хурија Бенис Синасер]] *{{green|♦}}[[Сумаја Намане Гесус]] *{{purple|♦}}[[Александар Стојковић (фотограф)]] *{{purple|♦}}[[БУДИ aлманах]] *{{purple|♦}}[[Друштво психолога Србије]] *{{purple|♦}}[[Унија средњошколаца Србије]] *{{purple|♦}}[[Центар за образовне политике]] *{{purple|♦}}[[Фонд за младе таленте Републике Србије]] *{{purple|♦}}[[Ана Карина Алто]] *{{purple|♦}}[[Електра Апостолу]] *{{purple|♦}}[[Хилијана Балмаседа]] *{{purple|♦}}[[Ирена Бернашкова]] *{{purple|♦}}[[Хелга Бејер]] *{{purple|♦}}[[Магда Бошковић]] *{{purple|♦}}[[Кенозоик (бенд)]] *{{purple|♦}}[[Центар за промоцију науке]] *{{purple|♦}}[[Фондација Алек Кавчић]] *{{purple|♦}}[[Избеглице репа (бенд)]] *{{purple|♦}}[[Зара Мохамади]] *{{purple|♦}}[[Мани Хусаини]] *{{purple|♦}}[[Бека Хелер]] *{{purple|♦}}[[Естебан Л. Олмедо]] *{{purple|♦}}[[Џон Алфред Луш]] *{{purple|♦}}[[Чарлс Хенри Хауел]] *{{purple|♦}}[[Џорџ Томас Хајн]] *{{purple|♦}}[[Бедфорд Пирс]] *{{purple|♦}}[[Мери Џо Коди]] }} | group2 = Допуњени чланци | list2 = {{Navbox|child |group5 = 2018-е |list5 = *[[Дечја проституција|{{xt|Дечја проституција}}]] |group6 = 2019-е |list6 = *[[Едипов комплекс|{{black|Едипов комплекс}}]] *[[Обданиште|{{black|Обданиште}}]] *[[Усвајање]] *[[Киванч Татлитуг]] |group7 = 2020-е |list7 = *[[Жандар из Сен Тропеа]] *[[Мала тела Сунчевог система|{{red|Мала тела Сунчевог система}}]] *[[Писма на брезиној кори|{{blue|Писма на брезиној кори}}]] *[[Angelo My Love (филм из 1983)|{{purple|Angelo My Love (филм из 1983)}}]] |group8 = 2021-е |list8 = *{{blue|♦}}[[Географија Турске]] |group9 = 2022-е |list9 = *[[Барутана (Панчево)]] |group10 = 2023-е |list10 = *[[Списак основних школа у Нишу|{{black|Списак основних школа у Нишу}}]] *[[Списак основних школа у Новом Саду|{{black|Списак основних школа у Новом Саду}}]] *[[ОШ „Мирослав Антић” Футог|{{black|ОШ „Мирослав Антић” Футог}}]] *[[Tehnička škola Smederevo|{{black|Техничка школа Смедерево}}]] *[[Средње школе у Смедереву|{{black|Средње школе у Смедереву}}]] *[[Списак основних школа у Смедереву|{{black|Списак основних школа у Смедереву}}]] *[[ОШ „Бранко Радичевић” Лугавчина|{{black|ОШ „Бранко Радичевић” Лугавчина}}]] *[[ОШ „Иво Лола Рибар” Скобаљ|{{black|ОШ „Иво Лола Рибар” Скобаљ}}]] *[[ОШ „Свети Сава” Смедерево|{{black|ОШ „Свети Сава” Смедерево}}]] *[[Хемијско-медицинска школа Вршац|{{black|Хемијско-медицинска школа Вршац}}]] *[[Средња школа за економију, право и администрацију Београд|{{black|Средња школа за економију, право и администрацију Београд}}]] *[[Списак средњих школа у Србији|{{black|Списак средњих школа у Србији}}]] *[[Музеј Српске православне цркве|{{black|Музеј Српске православне цркве}}]] *[[Централна библиотека Војске Југославије|{{black|Централна библиотека Војске Југославије}}]] *[[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|{{black|Стоматолошки факултет Универзитета у Београду}}]] *[[Средња техничка школа „Михајло Пупин” Београд|{{black|Средња техничка школа „Михајло Пупин” Београд}}]] *[[ОШ „Андра Савчић” Ваљево|{{black|ОШ „Андра Савчић” Ваљево}}]] *[[Valjevska gimnazija|{{black|Ваљевска гимназија}}]] *[[Новосадско позориште|{{black|Новосадско позориште}}]] *{{purple|•}}[[Славољуб Радојчић]] *{{purple|•}}[[Војин Стојић]] *{{purple|•}}[[Светислав Здравковић]] *{{purple|•}}[[Живко Ђак]] *{{purple|•}}[[Стеван Кнежевић]] *{{purple|•}}[[Vladan Micić|Владан Мицић]] *{{purple|•}}[[Bane Minić|Бранимир Минић]] *{{purple|•}}[[Радислав Тркуља]] *{{purple|•}}[[Ратко Вулановић]] *{{purple|•}}[[Зоран Јовановић Добротин]] *{{purple|•}}[[Милан Циле Маринковић]] *{{purple|•}}[[Душан Оташевић]] *{{purple|•}}[[Vesna Radosavljević|Весна Радосављевић]] *{{purple|•}}[[Добри Стојановић]] *{{purple|•}}[[Јармила Вешовић]] *{{purple|•}}[[Зоран Настић]] *{{purple|•}}[[Удружење ликовних уметника Србије]] *{{purple|•}}[[Златне награде УЛУС-а]] *{{purple|•}}[[Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић”]] |group11 = 2024-е |list11 = *[[Факултет за спорт и психологију Универзитета Едуконс|{{black|Факултет за спорт и психологију Универзитета Едуконс}}]] *[[Амбар од плетера у Кикинди|{{black|Амбар од плетера у Кикинди}}]] *[[Акваријум Крагујевац|{{black|Акваријум Крагујевац}}]] *[[Удружење филмских уметника Србије|{{black|Удружење филмских уметника Србије}}]] *[[Дом културе Студентски град|{{black|Дом културе Студентски град}}]] *[[ОШ „19. октобар” Маршић|{{black|ОШ „19. октобар” Маршић}}]] *[[ОШ „21. октобар” Крагујевац|{{black|ОШ „21. октобар” Крагујевац}}]] *[[ОШ „Вук Стефановић Караџић” Крагујевац|{{black|ОШ „Вук Стефановић Караџић” Крагујевац}}]] *[[ОШ „Доситеј Обрадовић” Ердеч|{{black|ОШ „Доситеј Обрадовић” Ердеч}}]] *[[Списак основних школа у Крагујевцу|{{black|Списак основних школа у Крагујевцу}}]] *[[ОШ „Јован Поповић” Београд|{{black|ОШ „Јован Поповић” Београд}}]] *[[ОШ „Цана Марјановић” Раља|{{black|ОШ „Цана Марјановић” Раља}}]] *[[Списак основних школа у Београду|{{black|Списак основних школа у Београду}}]] *[[Гимназија „Свети Сава” Београд|{{black|Гимназија „Свети Сава” Београд}}]] *[[Зборник Института за педагошка истраживања|{{black|Зборник Института за педагошка истраживања}}]] *[[Stomatološki fakultet Univerziteta Privredna akademija|{{black|Стоматолошки факултет Универзитета Привредна академија}}]] *[[Списак високих школа у Србији|{{black|Списак високих школа у Србији}}]] *{{blue|♦}}[[ЈУ „Центар за предшколско васпитање и образовање“ Бања Лука]] *{{blue|♦}}[[Републички педагошки завод Републике Српске]] *{{blue|♦}}[[Рада Кривокапић Радоњић]] *{{blue|♦}}[[Основна музичка школа „Маркос Португал” Добој]] *{{blue|♦}}[[Средњошколски центар „Алекса Шантић“ Невесиње]] *[[Лубартов замак|{{green|Лубартов замак}}]] *{{purple|♦}}[[Озџан Дениз]] *{{purple|♣}}[[Друга шанса (филм из 2016)]] *{{purple|♣}}[[Арагон (река)]] *{{purple|♣}}[[Покрајина Сарагоса]] *{{purple|♣}}[[Јон Фредрик Баксас]] *{{purple|♣}}[[Жозеф Авенол]] *{{purple|♣}}[[Ван Партибл]] *{{purple|♣}}[[Том Герелс]] *{{purple|♣}}[[Ондор Гонгор]] *{{purple|♣}}[[Лоренс Дејл Бел]] |group12 = 2025-е |list12 = *[[Сланинијада|{{black|Сланинијада}}]] *[[Дом културе Прњавор|{{black|Дом културе Прњавор}}]] *[[Установа за културу Сирмијумарт, Сремска Митровица|{{black|Установа за културу Сирмијумарт, Сремска Митровица}}]] }} | group3 = Илустровани чланци | list3 = {{Navbox|child |group7 = 2019-е |list7 = *[[Бели швајцарски овчар]] *[[Карађорђева Топола са Опленцем]] *[[Спомен подручје Доња Градина]] *[[Емпиризам]] *[[Балкарија (jезеро)]] *[[Окан Јалабик]] *[[Logički pozitivizam]] *[[Лептокарија]] *[[Сузан Блоу]] *[[Čau čau]] *[[Хокаидо]] *[[Фокс теријер]] *[[Стари енглески овчар]] *[[Далматинац (пас)]] *[[Јапански чин]] *[[Kovrdžavi bišon]] *[[Malteški pas]] *[[Nemački špic]] *[[Патуљасти пинч]] *[[Пољски шпанијел]] *[[Португалски пас за воду]] *[[Посавски гонич]] *[[Киванч Татлитуг]] *[[Карађорђева Топола са Опленцем]] *[[Бели швајцарски овчар]] *[[Карађорђева Топола са Опленцем]] *[[Чагатај Улусој]] *[[Град Пирот]] *[[Град Београд]] *[[Град Нови Сад]] *[[Град Крагујевац]] *[[Град Приштина]] *[[Град Суботица]] *[[Град Зрењанин]] *[[Град Панчево]] *[[Град Чачак]] *[[Град Крушевац]] *[[Град Краљево]] *[[Град Смедерево]] *[[Град Ужице]] *[[Град Врање]] *[[Град Ваљево]] *[[Град Шабац]] *[[Град Сомбор]] *[[Град Пожаревац]] *[[Град Зајечар]] *[[Град Кикинда]] *[[Град Сремска Митровица]] *''[[Википедија:Акција „Обогатите Википедију фотографијама”/Евиденција/Nikolina Šepić|још...]]'' |group8 = 2020-е |list8 = *[[NGC 2513]] *[[NGC 1543]] *[[IC 703]] *[[Лакши случај смрти]] *[[Мешерин]] *[[NGC 4285]] *[[NGC 6041A]] *[[NGC 7621]] *[[Nirodia belphegor]] *[[NGC 402]] *[[IC 3586]] *[[IC 5304]] *[[IC 57]] *[[IC 59]] *[[IC 61]] *[[IC 62]] *[[IC 64]] *[[IC 66]] *[[IC 69]] *[[IC 70]] *[[IC 73]] *[[IC 74]] *[[IC 75]] *[[IC 76]] *[[IC 3]] *[[IC 4]] *[[IC 5]] *[[IC 6]] *[[IC 7]] *[[IC 8]] *[[IC 9]] *[[IC 12]] *[[IC 13]] *[[IC 15]] *[[IC 17]] *[[IC 21]] *[[IC 22]] *[[IC 81]] *[[IC 83]] *[[IC 84]] *[[IC 87]] *[[IC 88]] *[[IC 90]] *[[IC 91]] *[[IC 96]] *[[IC 145]] *[[IC 132]] *[[IC 138]] *[[IC 148]] *[[IC 150]] *[[IC 152]] *[[IC 154]] *[[IC 156]] *[[IC 158]] *[[IC 159]] *[[IC 161]] *[[IC 162]] *[[IC 163]] *[[IC 164]] *[[IC 166]] *[[IC 167]] *[[IC 168]] *[[IC 170]] *[[IC 172]] *[[IC 25]] *[[IC 100]] *[[IC 173]] *[[Афера Томаса Крауна (филм из 1968)]] *[[Парчадна муниција]] *[[NGC 2141]] *[[NGC 4009]] *[[Сонар]] *[[NGC 7448]] *[[NGC 7495]] *[[Серен дел Грапа]] *[[Анексија]] *[[Шахаб-3]] *[[Финеас]] *[[Кожино]] *[[Електроенцефалограм]] *[[Oktava rima]] *[[Врховни командант]] *[[Apusozoa]] *[[Viton (London)]] *[[Маунт Калвари (Висконсин)]] *[[Metapodaci]] *[[IC 206]] *[[IC 101]] *[[IC 174]] *[[IC 29]] *[[IC 102]] *[[IC 175]] *[[IC 176]] *[[IC 103]] *[[IC 30]] *[[IC 31]] *[[IC 177]] *[[IC 105]] *[[IC 32]] *[[IC 33]] *[[IC 34]] *[[IC 107]] *[[IC 180]] *[[IC 181]] *[[IC 109]] *[[IC 35]] *[[IC 40]] *[[IC 43]] *[[IC 46]] *[[IC 49]] *[[IC 52]] *[[IC 53]] *[[IC 112]] *[[IC 113]] *[[IC 114]] *[[IC 115]] *[[IC 116]] *[[IC 118]] *[[IC 119]] *[[IC 120]] *[[IC 121]] *[[IC 123]] *[[IC 182]] *[[IC 183]] *[[IC 184]] *[[IC 185]] *[[IC 189]] *[[IC 190]] *[[IC 192]] *[[IC 193]] *[[IC 194]] *[[IC 195]] *[[IC 196]] *[[IC 55]] *[[IC 126]] *[[IC 127]] *[[IC 197]] *[[IC 3293]] *[[IC 2562]] *[[Сухој Су-1 ]] *[[Џордан Гринвеј]] *[[Битка на Ебру]] *[[Харисон Сити (Пенсилванија)]] *[[Блок Браћа Марић]] *[[Međusobna komunikacija]] *[[119 Althaea]] *[[NGC 3998]] *[[Krips]] *[[NGC 3211]] *[[NGC 2670]] *[[NGC 3726]] *[[Врховни суд Исланда]] *[[Померски шкољић]] *[[IC 1149]] *[[Виваро (Порденоне)]] *[[RFID]] *[[Olivetti P6060]] *[[Самјуел Џоунс]] *[[Теофил Антиохијски]] *[[NGC 517]] *[[Харбортон (Вирџинија)]] *[[Istorija Engleske]] *[[Победа (химна)]] *[[NGC 2445]] *[[L-serinska amonijak-lijaza]] *[[Хјуз Спрингс (Тексас)]] *[[Футани]] *[[Ел Дорадо Спрингс (Мисури)]] *[[NGC 789]] *[[Са 204-272 ]] *[[Истраживање]] *[[Социограм]] *[[Natrijum metavanadat]] *[[IC 3658]] *[[Fosforibozilna ATP difosfataza]] *[[Архангел Јеремил]] *[[Јужносендвички ров]] *[[Сормано]] *[[28 Белона]] *[[NGC 6866]] *[[Биг Скај (Монтана)]] *[[Мескалеро (Нови Мексико)]] *[[Бродчерч]] *[[Човек од земље]] *[[IC 3227]] *[[EP]] *[[Acrasea]] *[[287 Нефтис]] *[[IC 4554]] *[[IC 200 ]] *[[IC 207]] *[[IC 208]] *[[IC 209]] *[[Катарина]] *[[Кинеске борилачке вјештине]] *[[Албанска кухиња]] *[[Гневиц]] *[[Стражица (град)]] *[[675 Ludmilla]] *[[NGC 5481]] *[[NGC 2628]] *[[71 Ниоба]] *[[Bilogora]] *[[IC 5341]] *[[Кремела]] *[[NGC 5630 ]] *[[Мира Сардоч]] *[[NGC 917]] *[[IC 3786]] *[[Стоматолошка протетика]] *[[Тремор]] *[[Геосинхрона орбита]] *[[Комутативност]] *[[IC 3080]] *[[IC 309]] *[[IC 310]] *[[IC 307]] *[[IC 302]] *[[IC 311]] *[[IC 312]] *[[IC 313]] *[[IC 315]] *[[IC 320]] *[[IC 321]] *[[IC 322]] *[[IC 325]] *[[IC 326]] *[[IC 330]] *[[IC 329]] *[[IC 331]] *[[IC 340]] *[[IC 350]] *[[IC 351]] *[[IC 373]] *[[IC 383]] *[[IC 390]] *[[IC 399]] *[[IC 301]] *[[IC 288]] *[[IC 284]] *[[IC 283]] *[[IC 278]] *[[IC 277]] *[[IC 273]] *[[IC 266]] *[[IC 265]] *[[IC 264]] *[[IC 263]] *[[IC 262]] *[[IC 260]] *[[IC 257]] *[[IC 246]] *[[IC 244]] *[[IC 243]] *[[IC 241]] *[[IC 239]] *[[IC 237]] *[[IC 236]] *[[IC 235]] *[[IC 234]] *[[IC 233]] *[[IC 232]] *[[IC 231]] *[[IC 225]] *[[IC 221]] *[[IC 219]] *[[IC 218]] *[[IC 216]] *[[IC 215]] *[[IC 214]] *[[IC 213]] *[[IC 212]] *[[IC 211]] *[[IC 210]] *[[IC 205]] *[[IC 204]] *[[IC 409]] *[[IC 423]] *[[IC 442]] *[[IC 472]] *[[IC 474]] *[[IC 475]] *[[IC 476]] *[[IC 477]] *[[IC 478]] *[[IC 479]] *[[IC 480]] *[[IC 481]] *[[IC 482]] *[[IC 484]] *[[IC 485]] *[[IC 490]] *[[IC 491]] *[[IC 492]] *[[IC 493]] *[[IC 494]] *[[IC 495]] *[[IC 497]] *[[IC 502]] *[[IC 503]] *[[IC 504]] *[[IC 505]] *[[IC 506]] *[[IC 508]] *[[IC 509]] *[[IC 510]] *[[IC 514]] *[[IC 515]] *[[IC 516]] *[[IC 517]] *[[IC 519]] *[[IC 521]] *[[IC 522]] *[[IC 523]] *[[IC 526]] *[[IC 527]] *[[IC 528]] *[[IC 530]] *[[IC 531]] *[[IC 534]] *[[IC 535]] *[[IC 536]] *[[IC 539]] *[[IC 540]] *[[IC 544]] *[[IC 545]] *[[IC 548]] *[[IC 549]] *[[IC 551]] *[[IC 552]] *[[IC 554]] *[[IC 558]] *[[IC 559]] *[[IC 560]] *[[IC 561]] *[[IC 563]] *[[IC 564]] *[[IC 565]] *[[IC 566]] *[[IC 568]] *[[IC 569]] *[[IC 570]] *[[IC 571]] *[[IC 572]] *[[IC 576]] *[[IC 577]] *[[IC 578]] *[[IC 581]] *[[IC 582]] *[[IC 583]] *[[IC 584]] *[[IC 585]] *[[IC 587]] *[[IC 588]] *[[IC 591]] *[[IC 592]] *[[IC 594]] *[[IC 595]] *[[IC 596]] *[[IC 598]] *[[IC 601]] *[[IC 602]] *[[IC 605]] *[[IC 607]] *[[IC 610]] *[[IC 609]] *[[IC 612]] *[[IC 613]] *[[IC 614]] *[[IC 615]] *[[IC 619]] *[[Татјана Барамзина]] *[[Марија Боровиченко]] *[[3G]] *[[Klijent (računarstvo)]] *[[Комисија за комуникације САД]] *[[Позивни центар]] *[[Mreža putem optičkih kablova]] *[[Strukturno kabliranje]] *[[Радиодифузија]] *[[ARCnet]] *[[EDGE]] *[[Telemetrija]] *[[Swift]] *[[Roming]] *[[HSPA]] *[[ICQ]] *[[Mobilni pregledač]] *[[OTE]] *[[Павле Савић]] *[[Димљена риба]] *[[Турнир]] *[[Crossfit igre]] *[[Списак археолошких локалитета на планини Тари]] *[[Медовина]] *[[Еурокрем]] *[[Музеј савремене умјетности Републике Српске]] *[[Кеплер-452б]] *[[Глизе 832 ц]] *[[2012 ВП113]] *[[Хелиоцентрична орбита]] *[[3C 273]] *[[Астеризам (астрономија)]] *[[Астрономска јединица]] *[[Дрејкова једначина]] *[[Galaktička astronomija]] *[[Вангалактичка астрономија]] *[[Магнетносферски вечно колапсирајући објекат]] *[[Mesjeov katalog]] *[[Spisak Mesjeovih objekata]] *[[Космогонија]] *[[Краљевски астроном]] *[[Ланијакеа]] *[[Луминозност]] *[[Котлина]] *[[Башлик]] *[[Манастир Водица (Румунија)]] *[[Манастир Партош]] *[[Добра Колата]] *[[8 минута]] *[[88 minuta]] *[[48 сати]] *[[Дом комуна]] *[[Сијака Стивенс]] *[[Муртала Мохамед]] *[[Неформално учење]] *[[Основно образовање]] *[[Омладински рад]] *[[Образовање одраслих]] *[[Предшколско образовање]] *[[Ропалије]] *[[Слепа мрља]] *[[Судовњача]] *[[Фоторецептор]] *[[Танатологија]] *[[Рибљи мехур]] *[[Списак археолошких налазишта у Србији]] *[[Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку]] *[[Списак девастираних православних цркава и манастира на Косову и Метохији 1999.]] *[[Списак просторно културно-историјских целина у Србији]] *[[Списак словенских митолошких бића]] *[[Списак споменика културе од изузетног значаја]] *[[Списак споменика културе у Јужнобачком округу – Град Нови Сад ]] *[[Списак споменика културе у Косовскопоморавском округу]] *[[Списак споменика културе у Нишавском округу]] *[[Списак споменика културе у Поморавском округу]] *[[Списак споменика културе у Севернобанатском округу]] *[[Списак споменика културе у Севернобачком округу]] *[[Списак споменика културе у Средњобанатском округу]] *[[Списак споменика НОБ у Војводини]] *[[Списак холандских владара]] *[[Списак хумки у Србији]] *[[Списак министара финансија Србије]] *[[Списак председника Хрватског сабора]] *[[Списак премијера Русије]] *[[Ajn Rand]] *[[Козметичка индустрија]] *[[Њу Гардс Груп]] *[[Индустрија коже и обуће]] *[[Производња]] *[[Остин Роберт Батлер]] *[[Систем централне осовине]] *[[Кондиторска индустрија]] *[[Тешка индустрија]] *[[Пивнички пуч]] *[[Државни удар у Чехословачкој 1948.]] *[[Нанороботика]] *[[Тунел Мала Капела]] *[[Национални пут Јапана 103]] *[[Национални пут Јапана 106]] *[[Национални пут Јапана 104]] *[[Национални пут Јапана 102]] *[[Национални пут Јапана 101]] *[[Национални пут Јапана 112]] *[[Национални пут Јапана 116]] *[[Национални пут Јапана 402]] *[[Железничка станица Хигаши-Хоронука]] *[[Ер некст]] *[[Шинтоистички храм]] *[[Бива (инструмент)]] *[[Јакуза]] *[[Хаику]] *[[Тенгу]] *[[Шиацу]] *[[Спомен-музеј Иве Андрића]] *[[Mudhoney]] *[[Mountain (музичка група)]] *[[Gov't Mule]] *[[Guns N' Roses]] *[[Switchfoot]] *[[Angels & Airwaves]] *[[Tiger Army ]] *[[Спортски парк Марсел Мишелин]] *[[ЛК М48]] *[[Диск голф]] *[[Самбо]] *[[Роњење]] *[[Спортско једрење]] *[[Спуст]] *[[Фудбал за слепе]] *[[Скијање слободним стилом]] *[[Афрички куп нација 2017.]] *[[BAFTA]] *[[101 далматинац: Серија]] *[[Атомик Бети]] *[[Емил или о васпитању]] *[[Идеја]] *[[Сличица (рачунарска графика)]] *[[Mem]] *[[Седам мудраца]] *[[Пандио универзитет]] *[[Модел 1842]] *[[Мускета модел 1795]] *[[Аутоматско оружје]] |group9 = 2022-е |list9 = *[[Народни музеј Крушевац]] *[[Кућа Симића у Крушевцу]] *[[Уметничка галерија Крушевац]] *[[Културни центар Крушевац]] *[[Крушевачко позориште]] *[[ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Златибор]] *''[https://hashtags.wmcloud.org/?query=WPWPSR+&project=&startdate=2022-08-05&enddate=2022-08-31&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 још...]'' |group10 = 2024-е |list10 = *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја у Шумадији и западној Србији]] *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја у Јужној и источној Србији]] *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја на Косову и Метохији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Паркови природе|Списак паркова природе у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Предели изузетних одлика|Списак предела изузетних одлика у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Меморијални природни споменици|Списак меморијалних природних споменика у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Резервати природе|Списак резервата природе у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Заштићена станишта|Списак заштићених станишта у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Споменици природе|Списак споменика природе у Србији]] *{{xt|•}}[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Списак заштићених подручја|Списак заштићених подручја Србије]] *{{xt|•}}[[Клисура реке Ресаве]] *{{xt|•}}[[Споменик природе Тиса у Ботићевој]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Зајечарском округу]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Јужнобачком округу]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Колубарском округу]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Мачванском округу]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Призренском округу]] *{{xt|•}}[[Списак споменика културе у Сремском округу]] *{{xt|•}}[[Зграда „Уреда” у Крагујевцу]] *{{xt|•}}[[Споменик ослободиоцима Куршумлије од Турака]] *{{xt|•}}[[Црква Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу]] *{{xt|•}}[[Три надгробна споменика у порти српске православне цркве у Делиблату]] *{{xt|•}}[[Кућа Лазе Пачуа]] *{{blue|•}}[[Хидролошки комплекс Калипоље]] *{{blue|•}}[[Списак заштићених подручја у Војводини]] *{{blue|•}}[[Списак заштићених подручја у Београду]] *{{blue|•}}[[Машин мајдан]] *{{blue|•}}[[Специјални резерват природе Окањ бара]] *{{blue|•}}[[Заштићено станиште Глинара]] *{{blue|•}}[[Земунски лесни профил]] *{{blue|•}}[[Природни споменик Група стабала на Андрићевом тргу и Калемегдану]] *{{blue|•}}[[Природни споменик Миоценски спруд Ташмајдан]] *{{blue|•}}[[Годовска пећина]] *{{blue|•}}[[Замна]] *{{blue|•}}[[Споменик природе Стабла Чачка]] *{{blue|•}}[[Споменик природе Црни Бор]] *{{blue|•}}[[Три чуке]] *{{blue|•}}[[Тунелска пећина Прераст у кањону Замне]] *{{blue|•}}[[Буково (Неготин)]] *{{blue|•}}[[Строги природни резерват Јарешник]] *{{blue|•}}[[Рас (тврђава)]] *{{blue|•}}[[Клисура Ждрело]] *{{blue|•}}[[Курвинградско сужење]] *{{blue|•}}[[Сталаћка клисура]] *{{blue|•}}[[Велики римски шанац]] |group11 = 2025-е |list11 = *{{xt|•}}[[Заштићена станишта Србије]] *{{xt|•}}[[Споменици природе Србије]] *{{xt|•}}[[Резервати природе Србије]] *{{xt|•}}[[Паркови природе Србије]] *{{xt|•}}[[Парк природе Велики Јастребац]] *{{xt|•}}[[Парк природе Доња Мостонга]] *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја у Београду]] *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја у Војводини]] *{{xt|•}}[[Списак заштићених подручја у Шумадији и западној Србији]] }} | group4 = Сређени чланци | list4 = {{Navbox|child |group8 = 2020-е |list8 = *[[Самообразовање]] *[[Сејање страха]] *[[Бред M. Барбер]] *[[Семјуел Морланд]] *[[Џентлмен]] *[[Небинарност]] *[[Нина Бари]] *[[Гари Мур]] *[[Зависност од видео-игара]] *[[Западни свет (ТВ серија)]] *[[Зигмунт Бауман]] *[[Национална библиотека Холандије]] *[[Негативна кампања]] *[[Старе кинеске кованице]] *[[Тимска настава]] *[[Сиријски мрки медвед]] *[[Културни јаз]] *[[Лењо брисање]] *[[Дивљач у Србији]] *[[Корисничка истраживања]] *[[Кинеска Нова година]] *[[Мртво море]] *[[Шибори]] *[[Хорог (шут у кошарци)]] *[[Техничка школа „Никола Тесла” Медвеђа]] *[[Интернет мим]] |group9 = 2022-е |list9 = *[[Ана Цариградска]] *[[Ева Марисол Гутовски]] *[[Софија Јеремић]] |group10 = 2024-е |list10 = *{{xt|•}}[[Меморијални природни споменик Спомени парк Црни врх]] *{{xt|•}}[[Специјални природни резерват Бифуркација реке Неродимке]] *{{xt|•}}[[Строги природни резерват Маја Ропс]] *{{xt|•}}[[Строги природни резерват Брезовица]] *{{xt|•}}[[Заштићено станиште Дивчибаре]] *{{xt|•}}[[Меморијални природни споменик Високи Дечани]] *{{xt|•}}[[Парк природе Панонија]] }} }} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2018. — 1 чланак</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | • Чланак обележен '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' допуњен je у оквиру радионице „[https://euinfo.rs/znanjem-protiv-trgovine-ljudima/ Знањем против трговине људима]” • |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2019. — 34 чланака и 418 илустрација</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су, или допуњени, у оквиру праксе [[Википедија:Викимедија Србије|Викимедије Србије]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Југо фудбал акција/Евиденција/Nikolina Šepić|Југо фудбал акције]] • |- | ♦ Чланци обележени {{blue|плавом бојом}} написани су као део [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Глума/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака о глуми]] ♦ |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2020. — 260 чланака, 494 илустрација и 59 цитата</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања потребних чланака/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања потребних чланака]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему људских права/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака на тему људских права]] • |- | ♦ Чланци обележени {{blue|плавом бојом}} написани су, или допуњени, као део [[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2020/евиденција/Nikolina Šepić|такмичења у писању чланака „ЦЕЕ пролеће 2020.”]] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Београду/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Београду]] • |- | • Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су, или допуњени, у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2020.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2020.]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о српским и југословенским глумцима/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о српским и југословенским глумцима]] • |- | ♦ Чланци обележени '''{{xt|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Биографије познатих жена/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења о писању чланака о биографијама познатих жена]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција тимског писања чланака/Евиденција/Uw17 и Nikolina Šepić|Акције тимског писања чланака]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{blue|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Живи свијет вода/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака о живом свету вода]] ♦ |- | • Чланак обележен симболом '''{{black|♦}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2020.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана музеја 2020.]] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{green|♦}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Градови свијета/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о градовима света]]♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана заштите животне средине 2020.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана заштите животне средине 2020.]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{xt|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Позориште/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака о позоришту]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција фудбалери на Светском првенству/Евиденција/Nikolina Šepić|aкцијe „Фудбалери на Светском првенству”]] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{green|•}}''' написан je у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Спорт/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака о cпорту]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција поводом Дана Дунава/Евиденција/Nikolina Šepić|Акцијe поводом Дана Дунава]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{black|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања потребних чланака 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акцијe писања потребних чланака 2]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Београду 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акцијe писања чланака о Београду 2]] • |- | • Чланак обележен симболом '''{{xt|♠}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Акција на тему информатике и технологије/Евиденција/Nikolina Šepić|Акцијe на тему информатике и технологије]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Други светски рат... 75 година касније/Евиденција/Nikolina Šepić|aкцијe о Другом светском рату]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом ''{{green|♠}}'' написани су у оквиру [[Википедија:Тимско такмичење на Википедији/Географија/евиденција/Плави тим|Тимског такмичења о географији]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о нобеловцима/Евиденција/Nikolina Šepić|Акцијe писања чланака о нобеловцима]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{black|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Грађевине света/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака о грађевинама света]] ♦ |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{blue|♠}}''' написан je у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2020/Евиденција#Остали учесници|такмичења у писању чланака „Упознај Српску 2020.”]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана студената#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана студената 2020.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа с инвалидитетом#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана особа с инвалидитетом]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон Позоришна сцена на Википедији#Написани и допуњени чланци|уређивачког маратона „Позоришна сцена на Википедији”]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Дана библиотекара Србије 2020.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Дана библиотекара Србије 2020.]] • |- | • Чланци у које сам, у оквиру [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid Кампање SheSaid], унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{black|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о традицијама и обичајима]] ♦ |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2021. — 550 чланака, 5620 референца и 17.493 илустрација</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Кампања уређивања референци 1Lib1Ref 2021#Резултати|кампање 1Lib1Ref]], унела референце се налазе на [https://hashtags.wmflabs.org/?query=%231Lib1Ref&project=&startdate=2021-01-15&enddate=2021-02-05&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Паризу/Евиденција/Nikolina Šepić|акције писања чланака о Паризу]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Кини/Евиденција/Nikolina Šepić|акције писања чланака о Кини]] • |- | • Чланци обележени {{blue|плавом бојом}} написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки_маратон_поводом_Међународног_дана_жена_2021.#Написани_и_допуњени_чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана жена 2021]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о храни/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о храни]] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{red|♦}}''' написан je у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Све о женама/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака „Све о женама”]] ♦ |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{blue|♦}}''' написани су или допуњени у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ Пролеће 2021/евиденција/Nikolina Šepić|Такмичења у писању чланака „ЦЕЕ пролеће” 2021.]] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Београду 3]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2021.#Написани и допуњени чланци|уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2021.]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања биографија/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања биографија]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2021#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о животној средини 2021.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Јеврејском дигиталном библиотеком#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона у сарадњи са Јеврејском дигиталном библиотеком]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана музеја 2021.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о медицини/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о медицини]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Вики жене у Републици Српској 2021/Написани чланци/Nikolina Šepić|Уређивачког маратона Вики жене у Републици Српској 2021.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције фудбалери на Европском првенству]] • |- | ♦ Чланци које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021.|такмичења „Вики чланци траже илустрацију 2021”]], илустровала се налазе на [https://hashtags.wmflabs.org/?project=&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87&enddate=2021-08-31&startdate=2021-07-01&query=WPWP линку] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон - Египат#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о Египту]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{black|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Крила/евиденција/Nikolina Šepić|такмичења у писању чланака „Крила”]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2021.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона Вики воли прајд 2021.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о менталном здрављу#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о менталном здрављу]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Пожаревцу/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Пожаревцу]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{purple|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2021/eвиденција/Nikolina Šepić|такмичења у писању чланака „Упознај Српску 2021.”]] ♦ |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{green|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Књиге/евиденција/Nikolina Šepić|такмичења у писању чланака о књигама]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{black|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2021.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2021.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Дизниленду/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Дизниленду]] • |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2022. — 458 чланака, 6769 референци, 2.823.269 карактера на Википодацима, 4374 илустрација и 703 цитата</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2022#Резултати|кампање 1Lib1Ref]], унела референце се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/?query=1lib1ref&project=&startdate=2022-01-15&enddate=2022-02-05&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон - Образовање у Србији#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона - Образовање у Србији]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2022#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана жена]] • |- | • Чланци обележени {{blue|плавом бојом}} написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему Украјине и Русије/Евиденција|Акције писања чланака на тему Украјине и Русије]] • |- | • Чланак обележен '''{{black|црном бојом}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Инсекти/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о инсектима]] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{red|♦}}''' написан су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022.#Остали учесници|Такмичења „ЦЕЕ пролеће” 2022.]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Српском академијом наука и уметности#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о САНУ]] • |- | • Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2022.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2022.]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему интернет културе/Евиденција|Акције писања чланака на тему интернет културе]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања биографија 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања биографија 2]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2022#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о животној средини 2022.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Православни храмови/евиденција#Остали учесници|Такмичења о православним храмовима]] • |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење на Википодацима поводом Међународног дана музеја|Такмичења на Википодацима поводом Међународног дана музеја]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/wikidata/International_Museum_Day_Serbia_(2022)/students/overview линку] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Београду 4/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Београду 4]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2022.#Израђени и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана избеглица 2022.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о Паризу 2]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о савременој уметности#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о савременој уметности]] • |- | ♦ Чланци које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|такмичења „Вики чланци траже илустрацију 2022”]], илустровала се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/?query=WPWPSR+&project=&startdate=2022-08-05&enddate=2022-08-31&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о споменицима културе Србије/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о споменицима културе Србије]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{black|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:ГЛАМурозни октобар/Уређивачки маратон#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона ГЛАМурозни октобар]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о нобеловцима 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о нобеловцима 2]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о менталном здрављу 2022.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о менталном здрављу 2022.]] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{blue|♠}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Теорије завјере/евиденција#Остали учесници|Такмичења о теорији завере]] ♦ |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{purple|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Златни филмови/евиденција#Остали учесници|Такмичења Златни филмови]] ♦ |- | • Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:ГЛАМурозни октобар/Уређивање Википодатака|Уређивања Википодатака ГЛАМурозни октобар]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikimedia_Serbia/GLAMurozni_oktobar_(Oktobar_2022.)/students/overview линку] • |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{green|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Руска књижевност/евиденција#Остали учесници|Такмичења Руска књижевност]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{black|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција Мундијал 2022./Евиденција/Nikolina Šepić|Акције Мундијал 2022.]] • |- | • Чланци у које сам, у оквиру [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2022 Кампање SheSaid], унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2022/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2022#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2022.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему митологије/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака на тему митологије]] • |- | • Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Културно наслеђе на Википодацима 4|Акције о Културном наслеђу на Википодацима 4]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikimedia_Serbia/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_4_(%D0%94%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2022.)/students/overview линку] • |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2023. — 567 чланака, 6694 референци, 532.312 карактера, 90 нових и 151 допуњена ставка на Википодацима, 5469 илустрација и 703 фотографије на остави, 337 цитата, 64 нових категорија, 2 објављена рада, 1 радионица и 3 предавања</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2023#Резултати|кампање 1Lib1Ref]], унела референце се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/?query=1lib1ref&project=&startdate=2023-01-15&enddate=2023-02-05&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су, или допуњени, у оквиру [[Википедија:Википројекат Вики Србија — пут културе и образовања#2023. година|Википројекта Вики Србија — пут културе и образовања]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2023.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана жена]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему жене у политици/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака на тему жене у политици]] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|плавом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о књижевности#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о књижевности]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2023#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2023.]] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања биографија 3/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања биографија 3]] • |- | • Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о људским правима и животној средини 2023#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о људским правима и животној средини 2023.]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана културне разноликости за дијалог и развој#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана културне разноликости за дијалог и развој]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему Косова и Метохије/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака на тему Косова и Метохије]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2023#Израђени и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана избеглица 2023.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су у оквиру мастер рада „Допринос педагога у постављању садржаја о игри и играчкама на интернет слободној енциклопедији” • |- | ♦ Чланци које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2023|такмичења „Вики чланци траже илустрацију 2023”]], илустровала се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/graph/?query=WPWPSR+&project=&startdate=2023-08-01&enddate=2023-08-31&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:ГЛАМурозни Википодаци|акције „ГЛАМурозни Википодаци”]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikimedia_Serbia/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8_(%D0%9E%D0%B4_20._%D0%B4%D0%BE_31._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0_2023._%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5)/students/overview линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{xt|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2023#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона Вики воли прајд 2023.]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2023./Евиденција/Nikolina Šepić|Уређивачког маратона Вики воли споменике 2023.]] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о Црној Гори/Евиденција#Написани и допуњени чланци|Акције писања чланака о Црној Гори]] • |- | • Чланци обележени '''{{purple|•}}''' написани су или допуњени у оквиру [[Википедија:Википедијанац стажиста/Удружење ликовних уметника Србије (2023)#Нови чланци|стажирања у Удружењу ликовних уметника Србије]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Вики воли нематеријално културно наслеђе/Евиденција#Написани и допуњени чланци|Акције „Вики воли нематеријално културно наслеђе”]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о образовању#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о образовању]] • |- | • Чланци у које сам, у оквиру [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2023 Кампање SheSaid], унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2023/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{xt|♠}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји 2023./евиденција#Остали учесници|Такмичења Традиција и обичаји]] ♦ |- |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2024. — 356 чланака, 5687 референци, 414.858 карактера, 130 нових и 172 допуњене ставке на Википодацима, 18.729 илустрација и 2413 фотографија на остави, 592 цитата, 139 нових категорија и 2 радионице</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2024|кампање 1Lib1Ref]], унела референце се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/?query=1lib1ref&project=&startdate=2024-01-15&enddate=2024-02-05&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су, или допуњени, у оквиру [[Википедија:Википројекат Вики Србија — пут културе и образовања#2024. година|Википројекта Вики Србија — пут културе и образовања]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему Израела и Палестине/Радови#Написани и допуњени чланци|Акције писања чланака на тему Израела и Палестине]] • |- | • Чланци обележени '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему музичких албума/Радови#Написани и допуњени чланци|Акције писања чланака на тему музичких албума]] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|плавом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2024#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана жена 2024.]] • |- | ♦ Чланци обележени '''{{red|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Заразне болести/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о заразним болестима]] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{blue|♦}}''' допуњени су у оквиру [[Википедија:Акција сређивања пројекта и писања занимљивости - Пролећно спремање/Радови#Написани и допуњени чланци|Акције сређивања пројекта и писања занимљивости – Пролећно спремање]] • |- | • Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о шпанској култури#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о шпанској култури]] • |- | ♦ Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су или допуњени у оквиру [https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2024/Participants/Nikolina_%C5%A0epi%C4%87 Кампање „Месец културне дипломатије Украјине” 2024.] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{black|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2024#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2024]], а чланци у које сам унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0_2024/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | ♦ Чланак обележен '''{{green|♦}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Олимпијски спортови/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о Олимпијским спортовима]] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су или допуњени у оквиру [[Википедија:Акција писања биографија 4/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања биографија 4]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|•}}''' сређени су и илустровани у оквиру [[Википедија:Акција сређивања спискова заштићених природних добара Србије#Учесници|Акције сређивања спискова заштићених природних добара Србије]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака/Класици књижевности/Радови#Написани и допуњени чланци|Акције писања чланака о класицима књижевности]] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Уређивачки маратон/Радови#Написани/допуњени/илустровани чланци|Уређивачког маратона Вики воли Земљу 2024.]] • |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење на Википодацима поводом Међународног дана музеја 2024|Такмичења на Википодацима поводом Међународног дана музеја]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikimedia_Serbia/%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_-_%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0_2024./students/overview линку] ♦ |- | • Чланак обележен симболом '''{{purple|•}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон о људским правима и животној средини 2024#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона о људским правима и животној средини]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о празницима Организације уједињених нација/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о празницима Организације уједињених нација]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{black|•}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему Косова и Метохије 2/Радови#Написани и допуњени чланци|Акције писања чланака на тему Косова и Метохије 2]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2024#Израђени и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана избеглица 2024.]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{red|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству 2/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције фудбалери на Европском првенству 2]] • |- | ♦ Чланци које сам, у оквиру [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2024|такмичења „Вики чланци траже илустрацију 2024”]], илустровала се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/graph/?query=WPWPSR+&project=&startdate=2024-07-01&enddate=2024-08-31&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени симболом '''{{blue|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака о знаменитим женама/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака о знаменитим женама]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2024.#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона Вики воли прајд 2024.]] • |- | ♦ Чланак обележен симболом '''{{green|♠}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Азијски континент#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о азијским континентима]] ♦ |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{black|♠}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Олимпијске игре/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о Олимпијским играма]] ♦ |- | ♦ Чланци обележени симболом '''{{xt|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Трговина људима/евиденција#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о трговини људима]] ♦ |- | • Чланци у које сам, у оквиру [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024 Кампање SheSaid], унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B0_SheSaid_2024/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0#%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♣}}''' допуњени су у оквиру [[Википедија:Акција проширивања клица/Евиденција|Акције проширивања клица]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{green|♣}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа са инвалидитетом 2024#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана особа са инвалидитетом]] • |- | • Чланак обележен симболом '''{{black|♣}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји 2024#Остали учесници|Такмичења у писању чланака о традицији и обичајима 2024.]] • |- |} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">2025. — 9417 референци</h2> {| class="wikitable" style="text-align:center; margin: auto; font-size:115%;" |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2025|кампање 1Lib1Ref]], унела референце се налазе на [https://hashtags.wmcloud.org/?query=1lib1ref&project=&startdate=2025-01-15&enddate=2025-02-05&search_type=or&user=Nikolina+%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{black|црном бојом}}''' написани су, или допуњени, у оквиру [[Википедија:Википројекат Вики Србија — пут културе и образовања#2025. година|Википројекта Вики Србија — пут културе и образовања]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|црвеном бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања изабраних спискова 2/Рад#Написани и допуњени чланци|Акције писања изабраних спискова 2]] • |- | • Чланак обележен '''{{xt|тамно зеленом бојом}}''' написан је у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2025#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана жена 2025.]] • |- | ♦ Чланци у које сам, у оквиру [[Википедија:ГЛАМурозни Википодаци 2|акције „ГЛАМурозни Википодаци” 2]], унела податке се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikimedia_Serbia/%D0%93%D0%9B%D0%90%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8/students/articles/Nikolina%20%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{blue|плавом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција Викиспорт/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције Викиспорт]] • |- | • Чланци обележени '''{{red|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2025#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2025.]] • |- | • Чланци у које сам, у оквиру [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0_2025 Уређивачког маратона поводом Светског дана Рома 2025], унела цитате се налазе на [https://sr.wikiquote.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%82:%D0%A3%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B0_2025/%D0%95%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0 линку] • |- | • Чланци обележени '''{{blue|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања биографија 5/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања биографија 5]] • |- | ♦ Чланци обележени '''{{purple|љубичастом бојом}}''' написани су или допуњени у оквиру [https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2025/Participants/Nikolina_%C5%A0epi%C4%87 Кампање „Месец културне дипломатије Украјине” 2025.] ♦ |- | ♦ Ставке у које сам, у оквиру [https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Events/Coordinate_Me_2025 Такмичења „Coordinate Me” 2025], унела координате се налазе на [https://outreachdashboard.wmflabs.org/courses/Wikidata/Coordinate_Me_2025_RS_(2025)/students/articles/Nikolina%20%C5%A0epi%C4%87 линку] ♦ |- | • Чланци обележени '''{{green|светло зеленом бојом}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему жене у науци/Евиденција/Nikolina Šepić|Акције писања чланака на тему жене у науци]] • |- | • Чланци обележени '''{{black|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2025#Написани и допуњени чланци|Уређивачког маратона поводом Међународног дана музеја 2025.]] • |- | • Чланци обележени '''{{green|♦}}''' написани су у оквиру [[Википедија:Акција писања чланака на тему арапски свет/Евиденција#Табела и унос|Акције писања чланака на тему арапски свет]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{purple|♦}}''' написани су или допуњени у оквиру [[Википедија:Тимска акција писања чланака/Евиденција/Aleksandra Stojićević и Nikolina Šepić|Тимске акције писања чланака]] • |- | • Чланци обележени симболом '''{{xt|•}}''' написани су или илустровани у оквиру [[Википедија:Вики воли Земљу 2025./Уређивачки маратон/Радови#Написани/допуњени/илустровани чланци|Уређивачког маратона Вики воли Земљу 2025.]] • |- ea2jvv1d3ukld9273vi498fzm4ojab5 4 4139392 30098716 30097393 2025-06-27T14:40:54Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Чланци */ 30098716 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Биографија/заглавље}} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Списак | садржај = <center>'''У овом одељку налази се списак направљених и проширених чланака о биографијама. У табели је потребно додати датум и нагласити да ли је чланак проширен или направљен. Списак потребних чланака погледајте [[Википедија:Википројекат Биографија/Потребни чланци|овде]].'''</center> </div> | линк = }} |} |} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/1000|Чланци: 1—1000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/2000|Чланци: 1001—2000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/3000|Чланци: 2001—3000]] {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- |- |- | 3001 ||[[Огист Шарл Траније]]|| 16. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3002 || [[Јошко Гвардиол]] || 18. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3003 || [[Принцеза од Нолсоја]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3004 || [[Аутолик (Дејмахов син)]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3005 || [[Аргифија]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3006 || [[Џорџ Коен]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3007 || [[Данило Салатић]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3008 || [[Божидар Маршићанин]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3009 || [[Михаило Наумовић]] || 24. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3010 || [[Марсело Залајета]] || 25. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3011 || [[Фабијан О’Нил]] || 25. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3012 || [[Зоран Банковић]] || 27. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3013 || [[Маријус Лакатуш]] || 27. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3014||[[Александар Девић]]||28. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- |3015||[[Петар Ђорђевић]]||28. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3016 || [[Естел Харис]] || 30. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- |3017||[[Горан Деспотовски]]||1. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3018 || [[Мваи Кибаки]] || 3. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3019 || [[Софија Спиц]]||16. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3020 || [[Вукашин Воркапић]] || 18. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3021 || [[Дејвид Крозби]] || 21. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3022 || [[Златко Крџевић]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3023 || [[Стеван Гајић]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3024 || [[Марио Пашалић]] || 29. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3025 ||[[Херофил]]||29. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3026 ||[[Агнес Бенет]]||9. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3027 || [[Ернесто Теодоро Монета]] || 11. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3028 || [[Сахле-Ворк Зевде]] || 16. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3029 || [[Фостен-Аршанж Туадера]] || 18. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3030 || [[Петар Жеков]] || 25. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3031||[[Перица Донков]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3032||[[Марион Дедић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3033||[[Стеван Којић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3034||[[Владислава Крстић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3035||[[Жарко Вучковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3036||[[Милан Вукашиновић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3037||[[Биљана Вуковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3038||[[Соња Вукашиновић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3039||[[Марко Вишић (сликар)]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3040||[[Љубиша Брковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3041||[[Zvonimir Kostić Palanski]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3042||[[Нандор Глид]]||26. фебруар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3043||[[Иван Блатник]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3044||[[Славољуб Лазетић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3045||[[Никола Жигон]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3046||[[Кели Ен Ален]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3047||[[Рита Касадио]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3048||[[Изабел Кристина Чинчила Сото]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3049||[[Беатрис Гелбер]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3050||[[Џенифер Јуенгел]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3051||[[Адријана Лита]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3052||[[Естер Гронблад]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3053||[[Фрида Хауг]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3054||[[Аналиса Колман]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3055||[[Анела Чој]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3056||[[Хелен Б. Таусег]]||9. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3057 ||[[Ида Софија Скадер]]||9. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3058 ||[[Мери Глакин]]||10. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3059 ||[[Марија Елизабет Закрзевска]]||10. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3060 ||[[Мери Џозефин Ханан]]||11. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3061 ||[[Клара Мас]]||11. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3062 ||[[Милена Апостолаки]]||25. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3063 ||[[Катерина Бадзели]]||25. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3064 ||[[Ана Бенаки Псаруда]]||27. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3065 || [[Вилијам Салиба]] || 27. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3066 || [[Теано Фотију]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3067 || [[Олга Кефалогиани]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3068 || [[Ники Керамеус]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3069 || [[Лина Мендони]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3070 || [[Оливера Скоко]] || 29. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3071 || [[Милутин Ж. Павлов]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3072 || [[Милан Ивановић]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3073 || [[Слободан Мандић]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3074 || [[Џефри Арчер]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3075 || [[Ивана Миљак Каранфилов]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3076 || [[Јевгениј Пригожин]] || 31. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3077 || [[Ли Катермол]] || 1. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3078 || [[Вања Николић (писац)]] || 2. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3079 || [[Вучина Шћекић]] || 2. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3080 || [[Агнеш Остојкан]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3081 || [[Ливија Јарока]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3082 || [[Хелио Гомез]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3083 || [[Мануш]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3084 || [[Домна Михаилиду]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3085 || [[Фани Пали Петралија]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3086 || [[Васо Папандреу]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3087 || [[Гарденија Аисек]] || 9. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3088 || [[Алиса Амафо]] || 9. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3089 || {{јез|en|искошено=не|[[TuralTuranX]]}} || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3090 || [[Моника Линките]] || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3091 || [[Меј Малер]] || 9. април 2023. || Допуњен чланак<br>(практично нов) || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3092 || [[Рајли (певач)]] || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3092 || [[Марлис Аман Марксер]] || 10. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3093 || [[Дион Купер]] || 10. април 2023. ||Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3094 || [[Иру Хечанови]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3095 || [[Алика Милова]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3096 || [[Салена (певачица)]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3097 || {{јез|fr|искошено=не|[[La Zarra]]}} || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3098 || [[Алексија Ејмсбери]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3099 || [[Нијермала Бадрисинг]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''3100''' || [[Сузи Барбоза]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3101 || [[Диљау]] || 11. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3102 || [[Јулија Санина]] || 12. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3102 || [[Брајан Сатон Смит]] || 13. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3103 || [[Семиха Боровац]] || 13. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3104 || [[Маријам Шаби Талата]] || 15. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3105 || [[Гејл Кристијан]] || 15. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3106 || [[Ернст Рем]] || 15. април 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3107 || [[Николас Таљафико]] || 16. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3108 || [[Валерија Чавата]] || 17. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3109 || [[Бруно Мора]] || 17. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3110 || [[Роза Ферер Обиолс]] || 18. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3111 || [[Оливер Старк]] || 19. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3112 || [[Алекс Молчан]] || 19. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3113 || [[Каролин Гарсија]] || 21. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3114 || [[Слободан Мандић (књижевник)]] || 22. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3115 || [[Милан Туторов]] || 22. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3116 || [[Аурелија Фрик]] || 23. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3117 || [[Џозеф Рензули]] || 27. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3118 || [[Ана Милош]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3119 || [[Данијела Крин]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3120 || [[Делфин де Виган]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3121 || [[Донатела ди Пјетрантонио]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3122 || [[Дијана Матковић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3123 || [[Џени Офил]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3124 || [[Една О’Брајен]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3125 || [[Гвадалупе Нетел]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3126 || [[Хироми Каваками]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3127 || [[Ивана Ђилас]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3128 || [[Карин Туил]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3129 || [[Кејти Китамура]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3130 || [[Лиса Тадео]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3131 || [[Клои Бенџамин]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3132 || [[Магдалена Блажевић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3133 || [[Марике Лукас Рејнефелд]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3134 || [[Маша Колановић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3135 || [[Мирјана Огњановић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3136 || [[Рејчел Каск]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3137 || [[Наоми Алдерман]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3138 || [[Рејвен Лејлани]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3139 || [[Стајн Схарс]] || 29. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3140 || [[Али Карими]] || 6. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3141 || [[Јан-Ленард Штруф]] || 9. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3142 ||[[Ђорђе Пантелић (лекар)]]||10. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3143 ||[[Гнеј Домитијус Корбуло]]||10. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3144 ||[[Славко Копач]]||11. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3145 || [[Јацек Кшиновек]] || 13. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3146 || [[Mарија Неира]] || 13. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3147 || [[Милан Јованић (фудбалер)]] || 19. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3148 || [[Виктор Зубарев]] || 19. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3149 || [[Јозеф Крнач]] || 20. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3150 || [[Душко Јовановић]] || 28. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3151 || [[Милтон Бенет]] || 29. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3152 || [[Саша Совтић]] || 6. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3153 ||[[Немања Ротар]]||26. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3154 ||[[Даница Андрејевић]]||9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3155 ||[[Драган Танчић]]||9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3156 ||[[Жарко Вучковић (лекар)]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3157 ||[[Игор Антић]]|| 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3158 ||[[Срђан Словић]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3159 ||[[Далибор Елезовић]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3160 ||[[Јасна Парлић Божовић]]|| 12. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3161 ||[[Оља Арсенијевић]]|| 12. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3162 ||[[Бранислав Радовановић]]|| 14. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3163 ||[[Ненад Перић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3164 ||[[Ивана Женарју Рајовић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3165 ||[[Звездана Елезовић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3166 ||[[Драгана Кожан]]|| 18. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3167 ||[[Радомир Николић Моравац]]||19. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3168 ||[[Предраг Старчевић]]||20. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3169 ||[[Самар Јзбек]]||20. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3170 ||[[Хени Ал Мулија]]||22. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3171 ||[[Јонас Кинде]]||23. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3172 ||[[Анђелина Лохалит]]||25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3173 ||[[Јоланд Мабика]]||25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3174 || [[Јуси Јескелејнен]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3175 || [[Дима Акта]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3176 || [[Руфина Амаја]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3177 || [[Марко Драгосављевић]] || 2. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3178 || [[Ивана Јандрић]] || 4. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3179 || [[Ана Цвејић]] || 5. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3180 || [[Пјетро Анастази]] || 9. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3181 || [[Грејс Рандолф]] || 14. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3182 || [[Деклан Рајс]] || 16. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3183 || [[Том Чејмберс]] || 23. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3184 || [[Кристијана Ђирели]] || 23. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3185 ||[[Миладин Величковић Свињарев]]||22. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3186 || [[Џејсон Олдин]] || 3. август 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3187 || [[Зећира Мушовић]] || 6. август 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3188 || [[Еду (фудбалер, 1978)]] || 2. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3189 || [[Зак Костопулос]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3190 || [[Олга Брумас]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3191 || [[Марије Хеег]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3192 || [[Лука Ђустолизи]] || 15. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3193 || [[Милорад Капур]] || 16. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3194 || [[Исадор Перлман]] || 27. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3194 || [[Давид Кеил]] || 29. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3195 || [[Кристијан Мора]] || 30. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3196 || [[Стефан Мугоша]] || 7. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3197 || [[Миливој Дукић]] || 8. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3198 || [[Димитрије Пецић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3199 || [[Милан Блануша]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''3200''' || [[Јошкин Шиљан]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3201 || [[Исак Аслани]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3202 || [[Милија Глишић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3203 || [[Мира Јуришић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3204 || [[Томислав Каузларић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3205 || [[Антон Краљић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3206 || [[Момчило Крковић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3207 || [[Коља Милуновић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3208 || [[Лидија Мишић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3209 || [[Милорад Сунајац]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3210 || [[Јелисавета Шобер Поповић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3211 || [[Ана Виђен]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3212 || [[Славољуб Радојчић]] || 19. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3213 || [[Градимир Алексић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3214 || [[Јован Арсеновић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3215 || [[Ђорђије Црнчевић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3216 || [[Ангелина Гаталица]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3217 || [[Владимир Комад]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3218 || [[Анте Мариновић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3219 || [[Коломан Новак]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3220 || [[Владислав Петровић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3221 || [[Живојин Стефановић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3222 || [[Милорад Ступовски]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3223 || [[Милосав Сунајац]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3224 || [[Милорад Тепавац]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3225 || [[Властимир Тодоровић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3226 || [[Никола Вукосављевић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3227 || [[Светислав Здравковић]] || 23. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3228|| [[Војин Стојић]] || 23. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3229|| [[Милан Четник]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3230|| [[Мирослав Протић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3231|| [[Марина Тадић Бунушевац]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3232|| [[Венија Вучинић Турински]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3233|| [[Драган Димитријевић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3234|| [[Драгољуб Ђокић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3235|| [[Мице Попчев]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3236|| [[Славољуб Станковић Вава]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3237|| [[Нада Денић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3238|| [[Душан Русалић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3239|| [[Синиша Илић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3240|| [[Вера Стевановић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3241|| [[Момчило Живановић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3242|| [[Јованка Страјнић Марковић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3243|| [[Стеван Милосављевић (сликар)]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3244|| [[Драгољуб Павловић (сликар)]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3245|| [[Милица Чађевић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3246|| [[Илија Шобајић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3247|| [[Јан Агарски]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3248|| [[Мимица Миљана Алексић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3249|| [[Александар Алимпић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3250|| [[Слободан Амановић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3251|| [[Владимир Антовић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3252|| [[Славомир Анђелић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3253|| [[Милена Апостоловић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3254|| [[Јелена Аранђеловић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3255|| [[Арион Аслани]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3256|| [[Бошко Атанацковић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3257|| [[Дарко Аћимовић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3258|| [[Милена Батак]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3259|| [[Војна Баштовановић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3260|| [[Маја Бекан]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3261 || [[Стив Харвел]] || 28. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3262 || [[Миодраг Џудовић]] || 29. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3263 || [[Катарина Бенедетић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3264 || [[Ирена Бијелић Горењак]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3265 || [[Марија Бјекић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3266 || [[Јасминка Богдановић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3267 || [[Андријана Богдановић Нешковић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3268 || [[Данило Бојић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3269 || [[Марија Бојовић (сликарка)]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3270 || [[Стојанка Бошњак]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3271 || [[Искра Браво]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3272 || [[Наташа Будимлија Марковић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3273 || [[Андреј Бунушевац]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3274 || [[Биљана Царић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3275 || [[Ана Церовић]] || 31. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3276 || [[Ђорђе Вучетић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3277 || [[Алекса Савић (глумац)|Алекса Савић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3278 || [[Бранко Стефановић Варади]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3279 || [[Никола Рашић (глумац)|Никола Рашић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3280 || [[Милева Радуловић Рашић]] || 2. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3281 || [[Херман Лукс]] || 5. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3282 || [[Љиљана Блажеска]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3283 || [[Драган Добрић (сликар)]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3284 || [[Шемса Гавранкапетановић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3285 || [[Љубица Ђурђев]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3286 || [[Душанка Јовић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3287 || [[Илија Костов]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3288 || [[Александрина Паскутини]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3289 || [[Бранимир Пауновић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3290 || [[Јован Ракиџић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3291 || [[Анета Светиева]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3292 || [[Мирко Тримчевић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3293 || [[Здравко Вајагић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3294 || [[Живко Ђак]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3295 || [[Стеван Кнежевић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3296 || [[Vladan Micić|Владан Мицић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3297 || [[Bane Minić|Бранимир Минић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3298 || [[Миладин Желимир]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3299 || [[Снежана Дмитровић Здравковић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3300 || [[Радислав Тркуља]] || 9. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3301 || [[Љиљана Бурсаћ]] || 9. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3302 || [[Лија Вилијамсон]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3303 || [[Јоана Вулановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3304 || [[Боривој Дедић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3305 || [[Драгиша Добрић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3306 || [[Марио Ђиковић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3307 || [[Родољуб Карановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3308 || [[Никола Клисић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3309 || [[Милена Крсмановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3310 || [[Бранка Марић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3311 || [[Ратко Вулановић]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3312 || [[Зоран Јовановић Добротин]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3313 || [[Милан Циле Маринковић]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3314 || [[Биргит Принц]] || 12. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3315 || [[Слободанка Матић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3316 || [[Мирјана Мојсић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3317 || [[Кемал Рамујкић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3318 || [[Владимир Рашић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3319 || [[Страхиња Станковић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3320 || [[Душан Оташевић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3321 || [[Vesna Radosavljević|Весна Радосављевић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3322 || [[Добри Стојановић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3323 || [[Милица Вучковић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3324 || [[Драган Гашић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3325 || [[Горан Гвардиол]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3326 || [[Милица Јелић Глигоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3327 || [[Драган Јовановић (сликар)]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3328 || [[Љерка Калчић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3329 || [[Велизар Крстић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3330 || [[Данка Петровска]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3331 || [[Александра Ристић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3332 || [[Јовица Стевановић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3333 || [[Радмила Степановић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3334 || [[Светислав Тодоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3335 || [[Станка Тодоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3336 || [[Оливера Грбић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3337 || [[Божидар Дамјановски]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3338 || [[Милица Жарковић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3339 || [[Душица Жарковић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3340 || [[Саво Пековић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3341 || [[Јармила Вешовић]] || 15. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3342 || [[Зоран Настић]] || 15. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3343 || [[Јорданка Донкова]] || 19. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3344 || [[Милена Путник]] || 22. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3345 || [[Борис Анастасијевић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3346 || [[Иванка Петровић Ацин]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3347 || [[Милан Бесарабић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3348 || [[Марко Брежанин]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3349 || [[Крунослав Буљевић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3350 || [[Драгослава Вијоровић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3351 || [[Мирјана Летица Кулунџић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3352 || [[Владета Петрић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3353 || [[Милица Рибникар]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3354 || [[Радивој Суботички]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3355 || [[Даниел Озмо]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3356 || [[Стипе Пекић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3357 || [[Иво Новаковић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3358 || [[Бошко Вучковић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3359 || [[Миливој Грујић Елим]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3360 || [[Емир Драгуљ]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3361 || [[Милан Кечић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3362 || [[Слободан Михаиловић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3363 || [[Војислав Тодоровић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3364 || [[Марија Лаништанин]] || 10. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3365 || [[Јелена Агбаба]] || 10. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3366 || [[Борко Петровић]] || 11. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3367 || [[Кони Хоукинс]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3368 || [[Милица Црнобрња Вукадиновић]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3369 || [[Александар Цветковић (сликар)]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3370 || [[Артур Шипли]] || 16. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3371 || [[Јанг Хао (одбојкашица)]] || 17. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3372 || [[Драган Цветковић Цвеле]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3373 || [[Мирјана Денков Мраовић]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3374 || [[Александар Димитријевић (сликар)]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3375 || [[Драгана Пајковић Додиг]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3376 || [[Горан Драгаш]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3377 || [[Јована Драгић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3378 || [[Миљанa Драшковић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3379 || [[Сузана Џелатовић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3380 || [[Мартин Ердеш]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3381 || [[Ана Фафулић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3382 || [[Тијана Фишић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3383 || [[Исидора Фићовић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3384 || [[Петар Гајић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3385 || [[Оливера Гаврић Павић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3386 || [[Никола Говедарица]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3387 || [[Иван Грубанов]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3388 || [[Марија Гужвица]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3389 || [[Ђорђе Богдановић]]|| 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|dr Milorad Dimić]] |- | 3390 || [[Владимир Перић (уметник)]]|| 23. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|dr Milorad Dimić]] |- | 3391 || [[Џејмс Тарковски]] || 24. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3392 || [[Спенсер Хејвуд]] || 25. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3393 || [[Андре Онана]] || 30. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3394 || [[Пабло Сарабија]] || 2. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3395 || [[Урош Стевановић]] || 6. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3396 || [[Најџел Винтерберн]] || 7. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3397 || [[Сузана Бранковић]] || 10. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3398 || [[Авитал Абергел]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3399 || [[Ројел Абрахам]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3400 || [[Кацухиро Отомо]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Tira11|Tira11]] |- | 3401 || [[Константин Петров]] || 19. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3402 || [[Хусеин Алијевић]] || 19. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3403 || [[Самир Кафити]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3404 || [[Самиха Халил]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3405 || [[Том Форд (играч снукера)]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3406 || [[Сунил Четри]] || 29. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3407 || [[Марија Ф. Карађорђевић]] || 11. фебруар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3408 || [[Никола Пенето]] || 24. фебруар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3409 || [[Силвија Акеведо]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3410 || [[Марија Музичук]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3411 || [[Лина Хајдрих]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3412 || [[Рада Кривокапић Радоњић]] || 8. март 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3413 || [[Консуело Алварез Пол]] || 14. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3414 || [[Елена Арнедо]] || 14. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3415 || [[Лазар Јовановић (фудбалер, 2006)]] || 15. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3416 || [[Самјуел Тејлор Дарлинг]] || 16. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3417 || [[Елизабет Борн]] || 23. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3418 || [[Ричард Мајлс]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3419 || [[Жан-Марк Еро]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3420 || [[Александра Перишић]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3421 || [[Ервин Холперт]] || 26. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3422 || [[Арси Харју]] || 28. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3423 || [[Карам Габер]] || 29. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3424 || [[Володимир Заболотни]] || 30. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3425 || [[Хари Стојка]] || 1. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3426 || [[Андреј Абдувалијев]] || 1. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3427 || [[Роза Тајкон]] || 6. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3428 || [[Никола М. Лукић]] || 8. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3429 || [[Озџан Дениз]] || 8. април 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3430 || [[Сотирис Блецас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3431 || [[Сотирис Петрулас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3432 || [[Власис Расијас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3433 || [[Маргарита Цомоу]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3434 || [[Валентин Манкин]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3435 || [[Зинаида Турчина]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3436 || [[Алексеј Баркалов]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3437 || [[Виктор Цибуленко]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3438 || [[Алексеј Бутовски]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3439 || [[Иван Фирцак]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3440 || [[Борис Шахлин]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3441 || [[Људмила Хазијева]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3442 || [[Тетјана Кочергина]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3443 || [[Валентина Лутајева]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3444 || [[Александар Музиченко]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3445 || [[Владислав Акименко]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3446 || [[Виталиј Дирдира]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3447 || [[Јаков Куценко]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3448 || [[Леонид Ратнер]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3449 || [[Џон Дејвис (дизач тегова)]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3450 || [[Ана Плавшић]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3451 || [[Брандо Скихорс]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3452 || [[Ана Шојом]] || 8. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3453 || [[Ото Толнаи]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3454 || [[Петер Естерхази]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3455 || [[Арпад Нађ Абоњи]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3456 || [[Ђезе Бордаш]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3457 || [[Eвa Виола]] || 13. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3458 || [[Нандор Гион]] || 13. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3459 || [[Јарослав Плашил]] || 21. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3460 || [[Антонина Дубинина]] || 22. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3461 || [[Јасмина Хадела]] || 22. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3462 || [[Станислав Захаров]] || 23. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3463 || [[Елена Рјабчук]] || 24. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3464 || [[Арман Амар]] || 24. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3465 || [[Џули Зенати]] || 25. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3466 || [[Алберто Домингез]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3467 || [[Артјом Федорченко]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3468 || [[Буркхард фон Далвиц]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3469 || [[Кит Хамбл]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3470 || [[Милош Лазаров]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3471 || [[Виктор Осимхен]] || 27. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3472 || [[Сања Риста Попић]] || 27. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3473 || [[Георгиј Мондзолевски]] || 1. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3474 || [[Драган Ћеран]] || 4. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3475 || [[Вилијам Кван Џаџ]] || 4. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3476 || [[Дејвид Гилберт]] || 5. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3477 || [[Роберт Милкинс]] || 5. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3478 || [[Сесар Луис Меноти]] || 8. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3479 || [[Ернст Фридрих Гермар]] || 9. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3480 || [[Марк Кинг (играч снукера)]] || 14. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3481 || [[Миодраг Видојковић]] || 18. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3482 || [[Отилиа Велишек Брашко]] || 21. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3483 || [[Александер Исак]] || 25. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3484 || [[Андреа Белоти]] || 26. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3485 || [[Вирисила Буадромо‎]] || 28. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3486 || [[Норма Круз‎]] || 29. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3487 || [[Вирисила Буадромо‎]] || 28. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3488 || [[Ребека Кабуго]] || 30. мај 2024.‎ || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3489 || [[Шармин Актер‎]] || 2. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3490 || [[Мари Клод Надаф‎]] || 2. јун 2024.‎ || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3491 || [[Бранимир Нешић]] || 9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3492 || [[Немања Радовановић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3493 || [[Видосава Арсенијевић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3494 || [[Ненад Јеро Раденковић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3495 || [[Сара Јекић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3496 || [[Марија Миљковић (песник)]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3497 || [[Параскевас Анцас]] || 15. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3498 || [[Абаз Карими]] || 21. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3499 || [[Јусра Мардини]] || 21. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3500 || [[Бјерн Ото Брагстад]] || 22. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3501 || [[Јунус Акгун]] || 29. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3502 || [[Роберт Андрих]] || 29. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3503 || [[Микел Дамсгор]] || 30. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3504 || [[Стефан Аншо]] || 6. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3505 || [[Нираџ Чопра]] || 21. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3506 || [[Валари Олман]] || 22. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3507 || [[Ернст Андерсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3508 || [[Руне Карлсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3509 || [[Виктор Карлунд]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3510 || [[Хелге Лиљебјерн]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3511 || [[Нилс Русен]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3512 || [[Ејнар Снит]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3513 || [[Јеста Дункер]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3514 || [[Рагнар Густавсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3515 || [[Карл-Ерик Холмберг]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3516 || [[Гунар Јансон (фудбалер)|Гунар Јансон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3517 || [[Јорг Јохансон (фудбалер)|Јорг Јохансон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3518 || [[Свен Јонасон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3519 || [[Торе Келер]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3520 || [[Кнут Крон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3521 || [[Хари Лундал]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3522 || [[Гунар Олсон (фудбалер, 1908)|Гунар Олсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3523 || [[Арвид Терн]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3524 || [[Јожеф Нађ (фудбалер, 1892)|Јожеф Нађ]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3525 || [[Хуан Хосе Ногес]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3526 || [[Рикардо Замора]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3527 || [[Киријако Ерасти]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3528 || [[Иларио (фудбалер, 1905)|Иларио]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3529 || [[Хасинто Кинкосес]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3530 || [[Деа Диа]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3531 || [[Рамон Сабало]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3532 || [[Џудит Бери]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3533 || [[Петар Андрејић]] || 28. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3534 || [[Емил Сфера]] || 29. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3535 || [[Будимир Алексић]] || 29. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3536 || [[Марко Ивошевић]] || 31. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3537 || [[Џанг Нинг]] || 1. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3538 || [[Адријана Руано]] || 1. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3539 || [[Женг Ћинвен]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3540 || [[Нађа Обрист]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3541 || [[Људмила Лијашенко]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3542 || [[Јекатерина Румјанцева]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3543 || [[Ана Милењина]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3544 || [[Лада Нестеренко]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3545 || [[Ања Викер]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3546 || [[Ренате Јортланд]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3547 || [[Ли Јанг]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3548 || [[Ванг Ћилин]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3549 || [[Матеја Пинтар]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3550 || [[Лиа Апостоловски]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3551 || [[Андреја Лешки]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3552 || [[Јелена Ерић (бициклисткиња)]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3553 || [[Ангелос Влахопулос]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3554 || [[Ана Хендерсон]] || 9. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3555 || [[Меги Стефенс]] || 11. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3556 || [[Тина Крижан]] || 12. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3557 || [[Јука Јошида]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3558 || [[Стефани Рис]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3559 || [[Мирјам Шницер]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3560 || [[Сандра Вехтерсхојзер]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3561 || [[Аноушка Поп]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3562 || [[Рената Кохта]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3563 || [[Небојша Јеврић]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3564 || [[Силвија Плишке]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3565 || [[Соња Џејасилан]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3566 || [[Алена Проскова]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3567 || [[Дорис Мадер]] || 20. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3568 || [[Чен Менг]] || 25. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3569 || [[Ботик ван де Зандшулп]] || 30. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3570 || [[Чен Ђинг (стонотенисерка)]] || 31. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3571 || [[Ли Персон]] || 4. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3572 || [[Марни Макбин]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3573 || [[Лучила Боари]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3574 || [[Лола Родригез Диаз]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3575 || [[Владимир Томашевић]] || 11. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3576 || [[Бојан Костић]] || 1. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3577 || [[Маја Савић (одбојкашица)]] || 21. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3578 || [[Хоао Грималдо]] || 22. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3579 || [[Александра Крстић]] || 24. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3580 || [[Марко Цинцар-Марковић]] || 24. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3581 || [[Ли Вунџе]] || 3. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3582 || [[Сол Јонгву]] || 5. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3583 || [[Јевгениј Ловчев]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3584 || [[Мудар Бадран]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3585 || [[Габријеле Росети]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3586 || [[Бруно Росети]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3587 || [[Владимир Пономарјов]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3588 || [[Еди Хау]] || 12. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3589 || [[Карл Хејн]] || 13. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3590 || [[Константин Васиљев (фудбалер)]] || 20. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3591 || [[Зе Карлос]] || 25. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3592 || [[Пет Џенингс]] || 27. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3593 || [[Кет Торес]] || 27. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3594 || [[Шандра Воворунту]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3595 || [[Мишел Андерсон]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3596 || [[Дејвид Батстоун]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3597 || [[Сузан Бисел]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3598 || [[Херман Болхар]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3599 || [[Џејд Брукс]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3600 || [[Флори Р. Берк]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3601 || [[Кетрин Чон]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3602 || [[Карен Кантриман Росвурм]] || 29. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3603 || [[Шола Амеоби]] || 29. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3604 || [[Холи Данијелс]] || 30. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3605 || [[Хармони Даст]] || 30. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3606 || [[Дерек Елерман]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3607 || [[Дурга Гимире]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3608 || [[Софи Хејз]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3609 || [[Шила Вајт]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3610 || [[Гулнара Шахинијан]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3611 || [[Соња Санчез]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3612 || [[Букола Ориола]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3613 || [[Криси Моран]] || 1. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3614 || [[Јана Матеј]] || 1. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3615 || [[Џејмс Роберт Ман]] || 2. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3616 || [[Мејбел Лозано]] || 2. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3617 || [[Алексија Путељас]] || 4. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3618 || [[Питер Одемвингије]] || 10. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3619 || [[Теренс Хил]] || 10. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3620 || [[Тед Круз]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3621 || [[Пусарла Венката Синду]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3622 || [[Милош Кос]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3623 || [[Марко Милосављевић (рукометаш)]] || 14. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3624 || [[Џејмс Макартур]] || 17. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3625 || [[Ронан Китинг]] || 24. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3626 || [[Теодор Шулц]] || 24. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3627 || [[Јон Фредрик Баксас]] || 24. новембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3628 || [[Жозеф Авенол]] || 24. новембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3629 || [[Питер Мутарика]] || 30. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3630 || [[Риши Капур]] || 30. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3631 || [[Ван Партибл]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3632 || [[Том Герелс]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3633 || [[Ондор Гонгор]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3634 || [[Ники Фокс]] || 6. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3635 || [[Пени Мелвил Браун]] || 7. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3636 || [[Лоренс Дејл Бел]] || 7. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3637 || [[Евика Силиња]] || 8. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3638 || [[Патрис Талон]] || 15. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3639 || [[Харуо Ремелик]] || 22. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3640 || [[Лиса (реперка)]] || 28. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3641 || [[Моше Кацав]] || 29. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3642 || [[Клаудија Голдин]] || 29. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3643 || [[Алексеј Бугајев]] || 30. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3644 || [[Василије Аџић]] || 2. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3645 || [[Френч Стјуарт]] || 3. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3646 || [[Сергеј Овчињиков]] || 5. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3647 || [[Вес Морган]] || 6. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3648 || [[Родолф Остин]] || 6. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3649 || [[Милан Вукотић]] || 8. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3650 || [[Селија Шашић]] || 11. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3651 || [[Шан Сјаона]] || 26. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3652 || [[Никола Митро]] || 30. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3653 || [[Динг Нинг]] || 4. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3654 || [[Ли Сјаосја]] || 5. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3655 || [[Радован Перовић]] || 10. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3656 || [[Ерик Кармен]] || 11. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3657 || [[Фин Кидланд]] || 16. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3658 || [[Џо Елиот]] || 23. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3659 || [[Розе (певачица)]] || 1. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3660 || [[Жан Белет]] || 8. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3661 || [[Карлис Ласманис]] || 29. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3662 || [[Џо Гомез]] || 6. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3663 || [[Хиба Абук]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3664 || [[Николае Георге]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3665 || [[Ивајло Маринов]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3666 || [[Хоаким Кортез]] || 11. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3667 || [[Душко Костић (активиста)]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3668 || [[Адријан Минуне]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3669 || [[Аjo]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3670 || [[Ранда Абдел Фатах]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3671 || [[Андреја Павловић]] || 13. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3672 || [[Хари Кјуел]] || 13. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3673 || [[Хедер О’Роурк]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3674 || [[Ивана Маркез Филиповић]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3675 || [[Славиша Шеврт]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3676 || [[Невена Стојинов]] || 16. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3677 || [[Паџет Брустер]] || 17. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3678 || [[Анка Шкембаревић]] || 17. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3679 || [[Ђорђе Чотра]] || 18. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3680 || [[Никола Ђорђевић]] || 18. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3681 || [[Ненад Живковић]] || 19. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3682 || [[Еј-Џеј Кук]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3683 || [[Шемар Мур]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3684 || [[Роберта Флек]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3685 || [[Лола Глаудини]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3686 || [[Ејми Акер]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3687 || [[Рошел Ејтс]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3688 || [[Алиса Дијаз]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3689 || [[Љиљана Плазинић]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3690 || [[Мекија Кокс]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3691 || [[Данијела Кембел]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3692 || [[Мишел Борт]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3693 || [[Шарлејн Харис]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3694 || [[Нванкво Кану]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3695 || [[Нур Сурер]] || 24. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3696 || [[Џенифер Карпентер]] || 25. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3697 || [[Шејн Лонг]] || 26. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3698 || [[Дефне Самиели]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3699 || [[Франческа Килеми]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3700 || [[Љубов Панченко]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3701 || [[Олександр Мурашко]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3702 || [[Дмитро Козацки]] || 28. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3703 || [[Макс Левин]] || 28. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3704 || [[Софија Русова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3705 || [[Параска Плитка Горитсвит]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3706 || [[Изидора Косач Борисова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3707 || [[Јарина Чорногуз]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3708 || [[Ирина Бељска]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3709 || [[Марина Зерова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3710 || [[Рафиња (фудбалер, 1996)]] || 4. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3711 || [[Олга Меј Гос]] || 5. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3712 || [[Кони Артс]] || 5. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3713 || [[Катрин Жереми]] || 8. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3714 || [[Сара Гилберт]] || 8. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3715 || [[Адемола Лукман]] || 9. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3716 || [[Десислава Божилова]] || 19. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3717 || [[Георги Најденов]] || 19. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3718 || [[Јан Верхас]] || 20. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3719 || [[Марсел Екарт]] || 21. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3720 || [[Марија Јевић]] || 22. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3721 || [[Сари ван Венендал]] || 22. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3722 || [[Никлаус Мануел]] || 24. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3723 || [[Михаел Милуновић]] || 24. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3724 || [[Лејла Халед]] || 28. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3725 || [[Фадма Аби]] || 29. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3726 || [[Абдул Вахид Азиз]] || 31. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3727 || [[Таха Хусеин]] || 31. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3728 || [[Асија Џебар]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3729 || [[Азиза Бенани]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3730 || [[Латифа Ахербах]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3731 || [[Нежа Чекруни]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3732 || [[Латифа Лабида]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3733 || [[Аиџа Беларби]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3734 || [[Хурија Бенис Синасер]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3735 || [[Сумаја Намане Гесус]] || 04. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3736 || [[Александар Стевановић]] || 04. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3737 || [[Мустафа Мадбули]] || 8. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3738 || [[Александар Стојковић (фотограф)]] || 9. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3739 || [[Лили Кеј]] || 15. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3740 || [[Ана Карина Алто]] || 18. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3741 || [[Електра Апостолу]] || 18. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3742 || [[Хилијана Балмаседа]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3743 || [[Ирена Бернашкова]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3744 || [[Хелга Бејер]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3745 || [[Магда Бошковић]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3746 || [[Зара Мохамади]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3747 || [[Мани Хусаини]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3748 || [[Бека Хелер]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3749 || [[Естебан Л. Олмедо]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3750 || [[Џон Алфред Луш]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3751 || [[Чарлс Хенри Хауел]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3752 || [[Џорџ Томас Хајн]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3753 || [[Накета Рикс]] || 26. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3754 || [[Пол Фидерн]] || 27. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Одликовани чланци | садржај = <div id="mf-POR" title="О Порталу">{{Википедија:Википројекат Биографија/Одликовани чланци}}</div> </div> | линк = }} |} |} eqha6l289ue8ybdxik7gvmqnobj8pi0 30098876 30098716 2025-06-27T16:58:33Z Nikolina Šepić 232893 /* Чланци */ 30098876 wikitext text/x-wiki {{Википедија:Википројекат Биографија/заглавље}} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Списак | садржај = <center>'''У овом одељку налази се списак направљених и проширених чланака о биографијама. У табели је потребно додати датум и нагласити да ли је чланак проширен или направљен. Списак потребних чланака погледајте [[Википедија:Википројекат Биографија/Потребни чланци|овде]].'''</center> </div> | линк = }} |} |} <!-- ПОЧЕТАК СПИСКА --> === Чланци === # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/1000|Чланци: 1—1000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/2000|Чланци: 1001—2000]] # [[Википедија:Википројекат Биографија/Чланци/3000|Чланци: 2001—3000]] {| class="wikitable sortable" |- ! № !! Чланак !! Датум !! Опис !! Статус !! Корисник |- |- |- | 3001 ||[[Огист Шарл Траније]]|| 16. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3002 || [[Јошко Гвардиол]] || 18. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3003 || [[Принцеза од Нолсоја]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3004 || [[Аутолик (Дејмахов син)]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3005 || [[Аргифија]] || 22. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3006 || [[Џорџ Коен]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3007 || [[Данило Салатић]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3008 || [[Божидар Маршићанин]] || 23. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3009 || [[Михаило Наумовић]] || 24. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3010 || [[Марсело Залајета]] || 25. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3011 || [[Фабијан О’Нил]] || 25. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3012 || [[Зоран Банковић]] || 27. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3013 || [[Маријус Лакатуш]] || 27. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3014||[[Александар Девић]]||28. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- |3015||[[Петар Ђорђевић]]||28. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3016 || [[Естел Харис]] || 30. децембар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- |3017||[[Горан Деспотовски]]||1. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3018 || [[Мваи Кибаки]] || 3. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3019 || [[Софија Спиц]]||16. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3020 || [[Вукашин Воркапић]] || 18. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3021 || [[Дејвид Крозби]] || 21. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3022 || [[Златко Крџевић]] || 21. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3023 || [[Стеван Гајић]] || 23. јануар 2022. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3024 || [[Марио Пашалић]] || 29. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3025 ||[[Херофил]]||29. јануар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3026 ||[[Агнес Бенет]]||9. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3027 || [[Ернесто Теодоро Монета]] || 11. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3028 || [[Сахле-Ворк Зевде]] || 16. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3029 || [[Фостен-Аршанж Туадера]] || 18. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3030 || [[Петар Жеков]] || 25. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3031||[[Перица Донков]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3032||[[Марион Дедић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3033||[[Стеван Којић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3034||[[Владислава Крстић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3035||[[Жарко Вучковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3036||[[Милан Вукашиновић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3037||[[Биљана Вуковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3038||[[Соња Вукашиновић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3039||[[Марко Вишић (сликар)]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3040||[[Љубиша Брковић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3041||[[Zvonimir Kostić Palanski]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3042||[[Нандор Глид]]||26. фебруар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3043||[[Иван Блатник]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3044||[[Славољуб Лазетић]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3045||[[Никола Жигон]]||26. фебруар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3046||[[Кели Ен Ален]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3047||[[Рита Касадио]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3048||[[Изабел Кристина Чинчила Сото]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3049||[[Беатрис Гелбер]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3050||[[Џенифер Јуенгел]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3051||[[Адријана Лита]]||7. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3052||[[Естер Гронблад]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3053||[[Фрида Хауг]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3054||[[Аналиса Колман]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3055||[[Анела Чој]]||8. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3056||[[Хелен Б. Таусег]]||9. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3057 ||[[Ида Софија Скадер]]||9. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3058 ||[[Мери Глакин]]||10. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3059 ||[[Марија Елизабет Закрзевска]]||10. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3060 ||[[Мери Џозефин Ханан]]||11. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3061 ||[[Клара Мас]]||11. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3062 ||[[Милена Апостолаки]]||25. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3063 ||[[Катерина Бадзели]]||25. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3064 ||[[Ана Бенаки Псаруда]]||27. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3065 || [[Вилијам Салиба]] || 27. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3066 || [[Теано Фотију]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3067 || [[Олга Кефалогиани]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3068 || [[Ники Керамеус]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3069 || [[Лина Мендони]] || 28. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3070 || [[Оливера Скоко]] || 29. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3071 || [[Милутин Ж. Павлов]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3072 || [[Милан Ивановић]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3073 || [[Слободан Мандић]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3074 || [[Џефри Арчер]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3075 || [[Ивана Миљак Каранфилов]] || 30. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3076 || [[Јевгениј Пригожин]] || 31. март 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3077 || [[Ли Катермол]] || 1. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3078 || [[Вања Николић (писац)]] || 2. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3079 || [[Вучина Шћекић]] || 2. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3080 || [[Агнеш Остојкан]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3081 || [[Ливија Јарока]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3082 || [[Хелио Гомез]] || 6. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3083 || [[Мануш]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3084 || [[Домна Михаилиду]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3085 || [[Фани Пали Петралија]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3086 || [[Васо Папандреу]] || 8. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3087 || [[Гарденија Аисек]] || 9. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3088 || [[Алиса Амафо]] || 9. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3089 || {{јез|en|искошено=не|[[TuralTuranX]]}} || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3090 || [[Моника Линките]] || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3091 || [[Меј Малер]] || 9. април 2023. || Допуњен чланак<br>(практично нов) || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3092 || [[Рајли (певач)]] || 9. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3092 || [[Марлис Аман Марксер]] || 10. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3093 || [[Дион Купер]] || 10. април 2023. ||Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3094 || [[Иру Хечанови]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3095 || [[Алика Милова]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3096 || [[Салена (певачица)]] || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3097 || {{јез|fr|искошено=не|[[La Zarra]]}} || 10. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3098 || [[Алексија Ејмсбери]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3099 || [[Нијермала Бадрисинг]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''3100''' || [[Сузи Барбоза]] || 11. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3101 || [[Диљау]] || 11. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3102 || [[Јулија Санина]] || 12. април 2023. || Нов чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3102 || [[Брајан Сатон Смит]] || 13. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3103 || [[Семиха Боровац]] || 13. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3104 || [[Маријам Шаби Талата]] || 15. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3105 || [[Гејл Кристијан]] || 15. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3106 || [[Ернст Рем]] || 15. април 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:ImStevan|<font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">IмSтevan</font>]] [[Разговор са корисником:ImStevan|^{<small><font color="#3941ad" face="Franklin Gothic Medium">разговор</font></small>}]] |- | 3107 || [[Николас Таљафико]] || 16. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3108 || [[Валерија Чавата]] || 17. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3109 || [[Бруно Мора]] || 17. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3110 || [[Роза Ферер Обиолс]] || 18. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3111 || [[Оливер Старк]] || 19. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] |- | 3112 || [[Алекс Молчан]] || 19. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3113 || [[Каролин Гарсија]] || 21. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3114 || [[Слободан Мандић (књижевник)]] || 22. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3115 || [[Милан Туторов]] || 22. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3116 || [[Аурелија Фрик]] || 23. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3117 || [[Џозеф Рензули]] || 27. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3118 || [[Ана Милош]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3119 || [[Данијела Крин]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3120 || [[Делфин де Виган]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3121 || [[Донатела ди Пјетрантонио]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3122 || [[Дијана Матковић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3123 || [[Џени Офил]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3124 || [[Една О’Брајен]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3125 || [[Гвадалупе Нетел]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3126 || [[Хироми Каваками]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3127 || [[Ивана Ђилас]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3128 || [[Карин Туил]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3129 || [[Кејти Китамура]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3130 || [[Лиса Тадео]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3131 || [[Клои Бенџамин]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3132 || [[Магдалена Блажевић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3133 || [[Марике Лукас Рејнефелд]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3134 || [[Маша Колановић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3135 || [[Мирјана Огњановић]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3136 || [[Рејчел Каск]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3137 || [[Наоми Алдерман]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3138 || [[Рејвен Лејлани]] || 28. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник: Gzanag|Gzanag]] |- | 3139 || [[Стајн Схарс]] || 29. април 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3140 || [[Али Карими]] || 6. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3141 || [[Јан-Ленард Штруф]] || 9. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3142 ||[[Ђорђе Пантелић (лекар)]]||10. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3143 ||[[Гнеј Домитијус Корбуло]]||10. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3144 ||[[Славко Копач]]||11. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3145 || [[Јацек Кшиновек]] || 13. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3146 || [[Mарија Неира]] || 13. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3147 || [[Милан Јованић (фудбалер)]] || 19. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3148 || [[Виктор Зубарев]] || 19. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3149 || [[Јозеф Крнач]] || 20. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3150 || [[Душко Јовановић]] || 28. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3151 || [[Милтон Бенет]] || 29. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3152 || [[Саша Совтић]] || 6. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3153 ||[[Немања Ротар]]||26. мај 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3154 ||[[Даница Андрејевић]]||9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3155 ||[[Драган Танчић]]||9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3156 ||[[Жарко Вучковић (лекар)]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3157 ||[[Игор Антић]]|| 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3158 ||[[Срђан Словић]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3159 ||[[Далибор Елезовић]]|| 11. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3160 ||[[Јасна Парлић Божовић]]|| 12. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3161 ||[[Оља Арсенијевић]]|| 12. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3162 ||[[Бранислав Радовановић]]|| 14. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3163 ||[[Ненад Перић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3164 ||[[Ивана Женарју Рајовић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3165 ||[[Звездана Елезовић]]|| 17. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3166 ||[[Драгана Кожан]]|| 18. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3167 ||[[Радомир Николић Моравац]]||19. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3168 ||[[Предраг Старчевић]]||20. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3169 ||[[Самар Јзбек]]||20. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3170 ||[[Хени Ал Мулија]]||22. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3171 ||[[Јонас Кинде]]||23. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3172 ||[[Анђелина Лохалит]]||25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3173 ||[[Јоланд Мабика]]||25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3174 || [[Јуси Јескелејнен]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3175 || [[Дима Акта]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3176 || [[Руфина Амаја]] || 25. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3177 || [[Марко Драгосављевић]] || 2. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3178 || [[Ивана Јандрић]] || 4. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3179 || [[Ана Цвејић]] || 5. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3180 || [[Пјетро Анастази]] || 9. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3181 || [[Грејс Рандолф]] || 14. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Uw17|Uw17]] |- | 3182 || [[Деклан Рајс]] || 16. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3183 || [[Том Чејмберс]] || 23. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3184 || [[Кристијана Ђирели]] || 23. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3185 ||[[Миладин Величковић Свињарев]]||22. јул 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|Dr Milorad Dimić]] |- | 3186 || [[Џејсон Олдин]] || 3. август 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3187 || [[Зећира Мушовић]] || 6. август 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3188 || [[Еду (фудбалер, 1978)]] || 2. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3189 || [[Зак Костопулос]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3190 || [[Олга Брумас]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3191 || [[Марије Хеег]] || 4. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3192 || [[Лука Ђустолизи]] || 15. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3193 || [[Милорад Капур]] || 16. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3194 || [[Исадор Перлман]] || 27. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3194 || [[Давид Кеил]] || 29. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3195 || [[Кристијан Мора]] || 30. септембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3196 || [[Стефан Мугоша]] || 7. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3197 || [[Миливој Дукић]] || 8. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3198 || [[Димитрије Пецић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3199 || [[Милан Блануша]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | '''3200''' || [[Јошкин Шиљан]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3201 || [[Исак Аслани]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3202 || [[Милија Глишић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3203 || [[Мира Јуришић]] || 18. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3204 || [[Томислав Каузларић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3205 || [[Антон Краљић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3206 || [[Момчило Крковић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3207 || [[Коља Милуновић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3208 || [[Лидија Мишић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3209 || [[Милорад Сунајац]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3210 || [[Јелисавета Шобер Поповић]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3211 || [[Ана Виђен]] || 19. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3212 || [[Славољуб Радојчић]] || 19. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3213 || [[Градимир Алексић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3214 || [[Јован Арсеновић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3215 || [[Ђорђије Црнчевић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3216 || [[Ангелина Гаталица]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3217 || [[Владимир Комад]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3218 || [[Анте Мариновић]] || 20. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3219 || [[Коломан Новак]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3220 || [[Владислав Петровић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3221 || [[Живојин Стефановић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3222 || [[Милорад Ступовски]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3223 || [[Милосав Сунајац]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3224 || [[Милорад Тепавац]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3225 || [[Властимир Тодоровић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3226 || [[Никола Вукосављевић]] || 23. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3227 || [[Светислав Здравковић]] || 23. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3228|| [[Војин Стојић]] || 23. октобар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3229|| [[Милан Четник]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3230|| [[Мирослав Протић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3231|| [[Марина Тадић Бунушевац]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3232|| [[Венија Вучинић Турински]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3233|| [[Драган Димитријевић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3234|| [[Драгољуб Ђокић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3235|| [[Мице Попчев]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3236|| [[Славољуб Станковић Вава]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3237|| [[Нада Денић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3238|| [[Душан Русалић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3239|| [[Синиша Илић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3240|| [[Вера Стевановић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3241|| [[Момчило Живановић]] || 24. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3242|| [[Јованка Страјнић Марковић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3243|| [[Стеван Милосављевић (сликар)]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3244|| [[Драгољуб Павловић (сликар)]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3245|| [[Милица Чађевић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3246|| [[Илија Шобајић]] || 25. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3247|| [[Јан Агарски]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3248|| [[Мимица Миљана Алексић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3249|| [[Александар Алимпић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3250|| [[Слободан Амановић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3251|| [[Владимир Антовић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3252|| [[Славомир Анђелић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3253|| [[Милена Апостоловић]] || 26. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3254|| [[Јелена Аранђеловић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3255|| [[Арион Аслани]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3256|| [[Бошко Атанацковић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3257|| [[Дарко Аћимовић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3258|| [[Милена Батак]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3259|| [[Војна Баштовановић]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3260|| [[Маја Бекан]] || 27. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3261 || [[Стив Харвел]] || 28. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3262 || [[Миодраг Џудовић]] || 29. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3263 || [[Катарина Бенедетић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3264 || [[Ирена Бијелић Горењак]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3265 || [[Марија Бјекић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3266 || [[Јасминка Богдановић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3267 || [[Андријана Богдановић Нешковић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3268 || [[Данило Бојић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3269 || [[Марија Бојовић (сликарка)]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3270 || [[Стојанка Бошњак]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3271 || [[Искра Браво]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3272 || [[Наташа Будимлија Марковић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3273 || [[Андреј Бунушевац]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3274 || [[Биљана Царић]] || 30. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3275 || [[Ана Церовић]] || 31. октобар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3276 || [[Ђорђе Вучетић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3277 || [[Алекса Савић (глумац)|Алекса Савић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3278 || [[Бранко Стефановић Варади]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3279 || [[Никола Рашић (глумац)|Никола Рашић]] || 1. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3280 || [[Милева Радуловић Рашић]] || 2. новембар || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:МареБГ|МареБГ]] |- | 3281 || [[Херман Лукс]] || 5. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3282 || [[Љиљана Блажеска]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3283 || [[Драган Добрић (сликар)]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3284 || [[Шемса Гавранкапетановић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3285 || [[Љубица Ђурђев]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3286 || [[Душанка Јовић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3287 || [[Илија Костов]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3288 || [[Александрина Паскутини]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3289 || [[Бранимир Пауновић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3290 || [[Јован Ракиџић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3291 || [[Анета Светиева]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3292 || [[Мирко Тримчевић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3293 || [[Здравко Вајагић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3294 || [[Живко Ђак]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3295 || [[Стеван Кнежевић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3296 || [[Vladan Micić|Владан Мицић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3297 || [[Bane Minić|Бранимир Минић]] || 8. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3298 || [[Миладин Желимир]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3299 || [[Снежана Дмитровић Здравковић]] || 8. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3300 || [[Радислав Тркуља]] || 9. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3301 || [[Љиљана Бурсаћ]] || 9. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3302 || [[Лија Вилијамсон]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3303 || [[Јоана Вулановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3304 || [[Боривој Дедић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3305 || [[Драгиша Добрић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3306 || [[Марио Ђиковић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3307 || [[Родољуб Карановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3308 || [[Никола Клисић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3309 || [[Милена Крсмановић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3310 || [[Бранка Марић]] || 10. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3311 || [[Ратко Вулановић]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3312 || [[Зоран Јовановић Добротин]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3313 || [[Милан Циле Маринковић]] || 10. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3314 || [[Биргит Принц]] || 12. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3315 || [[Слободанка Матић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3316 || [[Мирјана Мојсић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3317 || [[Кемал Рамујкић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3318 || [[Владимир Рашић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3319 || [[Страхиња Станковић]] || 13. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3320 || [[Душан Оташевић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3321 || [[Vesna Radosavljević|Весна Радосављевић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3322 || [[Добри Стојановић]] || 13. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3323 || [[Милица Вучковић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3324 || [[Драган Гашић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3325 || [[Горан Гвардиол]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3326 || [[Милица Јелић Глигоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3327 || [[Драган Јовановић (сликар)]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3328 || [[Љерка Калчић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3329 || [[Велизар Крстић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3330 || [[Данка Петровска]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3331 || [[Александра Ристић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3332 || [[Јовица Стевановић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3333 || [[Радмила Степановић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3334 || [[Светислав Тодоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3335 || [[Станка Тодоровић]] || 14. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3336 || [[Оливера Грбић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3337 || [[Божидар Дамјановски]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3338 || [[Милица Жарковић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3339 || [[Душица Жарковић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3340 || [[Саво Пековић]] || 15. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3341 || [[Јармила Вешовић]] || 15. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3342 || [[Зоран Настић]] || 15. новембар 2023. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3343 || [[Јорданка Донкова]] || 19. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3344 || [[Милена Путник]] || 22. новембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3345 || [[Борис Анастасијевић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3346 || [[Иванка Петровић Ацин]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3347 || [[Милан Бесарабић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3348 || [[Марко Брежанин]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3349 || [[Крунослав Буљевић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3350 || [[Драгослава Вијоровић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3351 || [[Мирјана Летица Кулунџић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3352 || [[Владета Петрић]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3353 || [[Милица Рибникар]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3354 || [[Радивој Суботички]] || 1. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3355 || [[Даниел Озмо]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3356 || [[Стипе Пекић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3357 || [[Иво Новаковић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3358 || [[Бошко Вучковић]] || 4. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3359 || [[Миливој Грујић Елим]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3360 || [[Емир Драгуљ]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3361 || [[Милан Кечић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3362 || [[Слободан Михаиловић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3363 || [[Војислав Тодоровић]] || 5. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3364 || [[Марија Лаништанин]] || 10. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3365 || [[Јелена Агбаба]] || 10. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3366 || [[Борко Петровић]] || 11. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3367 || [[Кони Хоукинс]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3368 || [[Милица Црнобрња Вукадиновић]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3369 || [[Александар Цветковић (сликар)]] || 15. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3370 || [[Артур Шипли]] || 16. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3371 || [[Јанг Хао (одбојкашица)]] || 17. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3372 || [[Драган Цветковић Цвеле]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3373 || [[Мирјана Денков Мраовић]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3374 || [[Александар Димитријевић (сликар)]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3375 || [[Драгана Пајковић Додиг]] || 18. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3376 || [[Горан Драгаш]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3377 || [[Јована Драгић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3378 || [[Миљанa Драшковић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3379 || [[Сузана Џелатовић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3380 || [[Мартин Ердеш]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3381 || [[Ана Фафулић]] || 21. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3382 || [[Тијана Фишић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3383 || [[Исидора Фићовић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3384 || [[Петар Гајић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3385 || [[Оливера Гаврић Павић]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3386 || [[Никола Говедарица]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3387 || [[Иван Грубанов]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3388 || [[Марија Гужвица]] || 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3389 || [[Ђорђе Богдановић]]|| 22. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|dr Milorad Dimić]] |- | 3390 || [[Владимир Перић (уметник)]]|| 23. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Intermedichbo|dr Milorad Dimić]] |- | 3391 || [[Џејмс Тарковски]] || 24. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3392 || [[Спенсер Хејвуд]] || 25. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3393 || [[Андре Онана]] || 30. децембар 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3394 || [[Пабло Сарабија]] || 2. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3395 || [[Урош Стевановић]] || 6. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3396 || [[Најџел Винтерберн]] || 7. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3397 || [[Сузана Бранковић]] || 10. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3398 || [[Авитал Абергел]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3399 || [[Ројел Абрахам]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3400 || [[Кацухиро Отомо]] || 16. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Tira11|Tira11]] |- | 3401 || [[Константин Петров]] || 19. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3402 || [[Хусеин Алијевић]] || 19. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3403 || [[Самир Кафити]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3404 || [[Самиха Халил]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3405 || [[Том Форд (играч снукера)]] || 21. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3406 || [[Сунил Четри]] || 29. jануар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3407 || [[Марија Ф. Карађорђевић]] || 11. фебруар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3408 || [[Никола Пенето]] || 24. фебруар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3409 || [[Силвија Акеведо]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3410 || [[Марија Музичук]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3411 || [[Лина Хајдрих]] || 7. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3412 || [[Рада Кривокапић Радоњић]] || 8. март 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3413 || [[Консуело Алварез Пол]] || 14. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3414 || [[Елена Арнедо]] || 14. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3415 || [[Лазар Јовановић (фудбалер, 2006)]] || 15. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3416 || [[Самјуел Тејлор Дарлинг]] || 16. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3417 || [[Елизабет Борн]] || 23. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3418 || [[Ричард Мајлс]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3419 || [[Жан-Марк Еро]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3420 || [[Александра Перишић]] || 24. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3421 || [[Ервин Холперт]] || 26. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3422 || [[Арси Харју]] || 28. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3423 || [[Карам Габер]] || 29. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3424 || [[Володимир Заболотни]] || 30. март 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3425 || [[Хари Стојка]] || 1. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3426 || [[Андреј Абдувалијев]] || 1. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3427 || [[Роза Тајкон]] || 6. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3428 || [[Никола М. Лукић]] || 8. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3429 || [[Озџан Дениз]] || 8. април 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3430 || [[Сотирис Блецас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3431 || [[Сотирис Петрулас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3432 || [[Власис Расијас]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3433 || [[Маргарита Цомоу]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3434 || [[Валентин Манкин]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3435 || [[Зинаида Турчина]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3436 || [[Алексеј Баркалов]] || 10. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3437 || [[Виктор Цибуленко]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3438 || [[Алексеј Бутовски]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3439 || [[Иван Фирцак]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3440 || [[Борис Шахлин]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3441 || [[Људмила Хазијева]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3442 || [[Тетјана Кочергина]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3443 || [[Валентина Лутајева]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3444 || [[Александар Музиченко]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3445 || [[Владислав Акименко]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3446 || [[Виталиј Дирдира]] || 14. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3447 || [[Јаков Куценко]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3448 || [[Леонид Ратнер]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3449 || [[Џон Дејвис (дизач тегова)]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3450 || [[Ана Плавшић]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3451 || [[Брандо Скихорс]] || 15. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3452 || [[Ана Шојом]] || 8. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3453 || [[Ото Толнаи]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3454 || [[Петер Естерхази]] || 11. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3455 || [[Арпад Нађ Абоњи]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3456 || [[Ђезе Бордаш]] || 12. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3457 || [[Eвa Виола]] || 13. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3458 || [[Нандор Гион]] || 13. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] |- | 3459 || [[Јарослав Плашил]] || 21. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3460 || [[Антонина Дубинина]] || 22. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3461 || [[Јасмина Хадела]] || 22. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3462 || [[Станислав Захаров]] || 23. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3463 || [[Елена Рјабчук]] || 24. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3464 || [[Арман Амар]] || 24. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3465 || [[Џули Зенати]] || 25. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3466 || [[Алберто Домингез]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3467 || [[Артјом Федорченко]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3468 || [[Буркхард фон Далвиц]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3469 || [[Кит Хамбл]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3470 || [[Милош Лазаров]] || 26. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3471 || [[Виктор Осимхен]] || 27. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3472 || [[Сања Риста Попић]] || 27. април 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3473 || [[Георгиј Мондзолевски]] || 1. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3474 || [[Драган Ћеран]] || 4. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3475 || [[Вилијам Кван Џаџ]] || 4. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3476 || [[Дејвид Гилберт]] || 5. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3477 || [[Роберт Милкинс]] || 5. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3478 || [[Сесар Луис Меноти]] || 8. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3479 || [[Ернст Фридрих Гермар]] || 9. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VasoniVasoni|VasoniVasoni]] |- | 3480 || [[Марк Кинг (играч снукера)]] || 14. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3481 || [[Миодраг Видојковић]] || 18. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3482 || [[Отилиа Велишек Брашко]] || 21. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3483 || [[Александер Исак]] || 25. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3484 || [[Андреа Белоти]] || 26. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3485 || [[Вирисила Буадромо‎]] || 28. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3486 || [[Норма Круз‎]] || 29. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3487 || [[Вирисила Буадромо‎]] || 28. мај 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3488 || [[Ребека Кабуго]] || 30. мај 2024.‎ || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3489 || [[Шармин Актер‎]] || 2. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3490 || [[Мари Клод Надаф‎]] || 2. јун 2024.‎ || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Acaalexaca|Acaalexaca]] |- | 3491 || [[Бранимир Нешић]] || 9. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3492 || [[Немања Радовановић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3493 || [[Видосава Арсенијевић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3494 || [[Ненад Јеро Раденковић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3495 || [[Сара Јекић]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3496 || [[Марија Миљковић (песник)]] || 10. јун 2023. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3497 || [[Параскевас Анцас]] || 15. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3498 || [[Абаз Карими]] || 21. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3499 || [[Јусра Мардини]] || 21. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3500 || [[Бјерн Ото Брагстад]] || 22. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3501 || [[Јунус Акгун]] || 29. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3502 || [[Роберт Андрих]] || 29. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3503 || [[Микел Дамсгор]] || 30. јун 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3504 || [[Стефан Аншо]] || 6. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3505 || [[Нираџ Чопра]] || 21. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3506 || [[Валари Олман]] || 22. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3507 || [[Ернст Андерсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3508 || [[Руне Карлсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3509 || [[Виктор Карлунд]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3510 || [[Хелге Лиљебјерн]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3511 || [[Нилс Русен]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3512 || [[Ејнар Снит]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3513 || [[Јеста Дункер]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3514 || [[Рагнар Густавсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3515 || [[Карл-Ерик Холмберг]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3516 || [[Гунар Јансон (фудбалер)|Гунар Јансон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3517 || [[Јорг Јохансон (фудбалер)|Јорг Јохансон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3518 || [[Свен Јонасон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3519 || [[Торе Келер]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3520 || [[Кнут Крон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3521 || [[Хари Лундал]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3522 || [[Гунар Олсон (фудбалер, 1908)|Гунар Олсон]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3523 || [[Арвид Терн]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3524 || [[Јожеф Нађ (фудбалер, 1892)|Јожеф Нађ]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3525 || [[Хуан Хосе Ногес]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3526 || [[Рикардо Замора]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3527 || [[Киријако Ерасти]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3528 || [[Иларио (фудбалер, 1905)|Иларио]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3529 || [[Хасинто Кинкосес]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3530 || [[Деа Диа]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3531 || [[Рамон Сабало]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3532 || [[Џудит Бери]] || 24. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Боки|Боки]] |- | 3533 || [[Петар Андрејић]] || 28. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3534 || [[Емил Сфера]] || 29. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3535 || [[Будимир Алексић]] || 29. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3536 || [[Марко Ивошевић]] || 31. јул 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3537 || [[Џанг Нинг]] || 1. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3538 || [[Адријана Руано]] || 1. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3539 || [[Женг Ћинвен]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3540 || [[Нађа Обрист]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3541 || [[Људмила Лијашенко]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3542 || [[Јекатерина Румјанцева]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3543 || [[Ана Милењина]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3544 || [[Лада Нестеренко]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3545 || [[Ања Викер]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3546 || [[Ренате Јортланд]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3547 || [[Ли Јанг]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3548 || [[Ванг Ћилин]] || 4. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3549 || [[Матеја Пинтар]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3550 || [[Лиа Апостоловски]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3551 || [[Андреја Лешки]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3552 || [[Јелена Ерић (бициклисткиња)]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3553 || [[Ангелос Влахопулос]] || 7. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3554 || [[Ана Хендерсон]] || 9. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3555 || [[Меги Стефенс]] || 11. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3556 || [[Тина Крижан]] || 12. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3557 || [[Јука Јошида]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3558 || [[Стефани Рис]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3559 || [[Мирјам Шницер]] || 13. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3560 || [[Сандра Вехтерсхојзер]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3561 || [[Аноушка Поп]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3562 || [[Рената Кохта]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3563 || [[Небојша Јеврић]] || 14. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Dekriarh|Dekriarh]] |- | 3564 || [[Силвија Плишке]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3565 || [[Соња Џејасилан]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3566 || [[Алена Проскова]] || 15. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3567 || [[Дорис Мадер]] || 20. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3568 || [[Чен Менг]] || 25. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3569 || [[Ботик ван де Зандшулп]] || 30. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3570 || [[Чен Ђинг (стонотенисерка)]] || 31. август 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3571 || [[Ли Персон]] || 4. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3572 || [[Марни Макбин]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3573 || [[Лучила Боари]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3574 || [[Лола Родригез Диаз]] || 7. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3575 || [[Владимир Томашевић]] || 11. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3576 || [[Бојан Костић]] || 1. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3577 || [[Маја Савић (одбојкашица)]] || 21. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3578 || [[Хоао Грималдо]] || 22. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3579 || [[Александра Крстић]] || 24. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3580 || [[Марко Цинцар-Марковић]] || 24. септембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] |- | 3581 || [[Ли Вунџе]] || 3. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3582 || [[Сол Јонгву]] || 5. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3583 || [[Јевгениј Ловчев]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3584 || [[Мудар Бадран]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3585 || [[Габријеле Росети]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3586 || [[Бруно Росети]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3587 || [[Владимир Пономарјов]] || 8. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3588 || [[Еди Хау]] || 12. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3589 || [[Карл Хејн]] || 13. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3590 || [[Константин Васиљев (фудбалер)]] || 20. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3591 || [[Зе Карлос]] || 25. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3592 || [[Пет Џенингс]] || 27. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3593 || [[Кет Торес]] || 27. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3594 || [[Шандра Воворунту]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3595 || [[Мишел Андерсон]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3596 || [[Дејвид Батстоун]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3597 || [[Сузан Бисел]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3598 || [[Херман Болхар]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3599 || [[Џејд Брукс]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3600 || [[Флори Р. Берк]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3601 || [[Кетрин Чон]] || 28. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3602 || [[Карен Кантриман Росвурм]] || 29. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3603 || [[Шола Амеоби]] || 29. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3604 || [[Холи Данијелс]] || 30. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3605 || [[Хармони Даст]] || 30. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3606 || [[Дерек Елерман]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3607 || [[Дурга Гимире]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3608 || [[Софи Хејз]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3609 || [[Шила Вајт]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3610 || [[Гулнара Шахинијан]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3611 || [[Соња Санчез]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3612 || [[Букола Ориола]] || 31. октобар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3613 || [[Криси Моран]] || 1. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3614 || [[Јана Матеј]] || 1. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3615 || [[Џејмс Роберт Ман]] || 2. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3616 || [[Мејбел Лозано]] || 2. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3617 || [[Алексија Путељас]] || 4. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3618 || [[Питер Одемвингије]] || 10. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3619 || [[Теренс Хил]] || 10. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3620 || [[Тед Круз]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3621 || [[Пусарла Венката Синду]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3622 || [[Милош Кос]] || 11. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3623 || [[Марко Милосављевић (рукометаш)]] || 14. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3624 || [[Џејмс Макартур]] || 17. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3625 || [[Ронан Китинг]] || 24. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3626 || [[Теодор Шулц]] || 24. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3627 || [[Јон Фредрик Баксас]] || 24. новембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3628 || [[Жозеф Авенол]] || 24. новембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3629 || [[Питер Мутарика]] || 30. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3630 || [[Риши Капур]] || 30. новембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3631 || [[Ван Партибл]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3632 || [[Том Герелс]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3633 || [[Ондор Гонгор]] || 2. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3634 || [[Ники Фокс]] || 6. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3635 || [[Пени Мелвил Браун]] || 7. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3636 || [[Лоренс Дејл Бел]] || 7. децембар 2024. || Допуњен чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3637 || [[Евика Силиња]] || 8. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3638 || [[Патрис Талон]] || 15. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3639 || [[Харуо Ремелик]] || 22. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3640 || [[Лиса (реперка)]] || 28. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3641 || [[Моше Кацав]] || 29. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3642 || [[Клаудија Голдин]] || 29. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3643 || [[Алексеј Бугајев]] || 30. децембар 2024. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3644 || [[Василије Аџић]] || 2. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3645 || [[Френч Стјуарт]] || 3. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3646 || [[Сергеј Овчињиков]] || 5. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3647 || [[Вес Морган]] || 6. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3648 || [[Родолф Остин]] || 6. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3649 || [[Милан Вукотић]] || 8. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3650 || [[Селија Шашић]] || 11. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3651 || [[Шан Сјаона]] || 26. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3652 || [[Никола Митро]] || 30. јануар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3653 || [[Динг Нинг]] || 4. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3654 || [[Ли Сјаосја]] || 5. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3655 || [[Радован Перовић]] || 10. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3656 || [[Ерик Кармен]] || 11. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3657 || [[Фин Кидланд]] || 16. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3658 || [[Џо Елиот]] || 23. фебруар 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3659 || [[Розе (певачица)]] || 1. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3660 || [[Жан Белет]] || 8. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3661 || [[Карлис Ласманис]] || 29. март 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3662 || [[Џо Гомез]] || 6. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3663 || [[Хиба Абук]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3664 || [[Николае Георге]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3665 || [[Ивајло Маринов]] || 10. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3666 || [[Хоаким Кортез]] || 11. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3667 || [[Душко Костић (активиста)]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3668 || [[Адријан Минуне]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3669 || [[Аjo]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3670 || [[Ранда Абдел Фатах]] || 12. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3671 || [[Андреја Павловић]] || 13. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3672 || [[Хари Кјуел]] || 13. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3673 || [[Хедер О’Роурк]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3674 || [[Ивана Маркез Филиповић]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3675 || [[Славиша Шеврт]] || 14. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3676 || [[Невена Стојинов]] || 16. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3677 || [[Паџет Брустер]] || 17. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3678 || [[Анка Шкембаревић]] || 17. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3679 || [[Ђорђе Чотра]] || 18. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3680 || [[Никола Ђорђевић]] || 18. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3681 || [[Ненад Живковић]] || 19. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3682 || [[Еј-Џеј Кук]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3683 || [[Шемар Мур]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3684 || [[Роберта Флек]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3685 || [[Лола Глаудини]] || 20. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3686 || [[Ејми Акер]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3687 || [[Рошел Ејтс]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3688 || [[Алиса Дијаз]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3689 || [[Љиљана Плазинић]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3690 || [[Мекија Кокс]] || 22. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3691 || [[Данијела Кембел]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3692 || [[Мишел Борт]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3693 || [[Шарлејн Харис]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3694 || [[Нванкво Кану]] || 23. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3695 || [[Нур Сурер]] || 24. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3696 || [[Џенифер Карпентер]] || 25. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3697 || [[Шејн Лонг]] || 26. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3698 || [[Дефне Самиели]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3699 || [[Франческа Килеми]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3700 || [[Љубов Панченко]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3701 || [[Олександр Мурашко]] || 27. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3702 || [[Дмитро Козацки]] || 28. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3703 || [[Макс Левин]] || 28. април 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3704 || [[Софија Русова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3705 || [[Параска Плитка Горитсвит]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3706 || [[Изидора Косач Борисова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3707 || [[Јарина Чорногуз]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3708 || [[Ирина Бељска]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3709 || [[Марина Зерова]] || 3. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3710 || [[Рафиња (фудбалер, 1996)]] || 4. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3711 || [[Олга Меј Гос]] || 5. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3712 || [[Кони Артс]] || 5. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3713 || [[Катрин Жереми]] || 8. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3714 || [[Сара Гилберт]] || 8. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3715 || [[Адемола Лукман]] || 9. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3716 || [[Десислава Божилова]] || 19. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3717 || [[Георги Најденов]] || 19. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Soundwaweserb|Soundwaweserb]] |- | 3718 || [[Јан Верхас]] || 20. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3719 || [[Марсел Екарт]] || 21. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3720 || [[Марија Јевић]] || 22. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3721 || [[Сари ван Венендал]] || 22. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3722 || [[Никлаус Мануел]] || 24. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3723 || [[Михаел Милуновић]] || 24. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3724 || [[Лејла Халед]] || 28. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3725 || [[Фадма Аби]] || 29. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3726 || [[Абдул Вахид Азиз]] || 31. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3727 || [[Таха Хусеин]] || 31. мај 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3728 || [[Асија Џебар]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3729 || [[Азиза Бенани]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3730 || [[Латифа Ахербах]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3731 || [[Нежа Чекруни]] || 01. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3732 || [[Латифа Лабида]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3733 || [[Аиџа Беларби]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3734 || [[Хурија Бенис Синасер]] || 03. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3735 || [[Сумаја Намане Гесус]] || 04. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3736 || [[Александар Стевановић]] || 04. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3737 || [[Мустафа Мадбули]] || 8. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:SimplyFreddie|SimplyFreddie]] |- | 3738 || [[Александар Стојковић (фотограф)]] || 9. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3739 || [[Лили Кеј]] || 15. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3740 || [[Ана Карина Алто]] || 18. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3741 || [[Електра Апостолу]] || 18. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3742 || [[Хилијана Балмаседа]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3743 || [[Ирена Бернашкова]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3744 || [[Хелга Бејер]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3745 || [[Магда Бошковић]] || 19. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3746 || [[Зара Мохамади]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3747 || [[Мани Хусаини]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3748 || [[Бека Хелер]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3749 || [[Естебан Л. Олмедо]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3750 || [[Џон Алфред Луш]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3751 || [[Чарлс Хенри Хауел]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3752 || [[Џорџ Томас Хајн]] || 23. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3753 || [[Накета Рикс]] || 26. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3754 || [[Пол Фидерн]] || 27. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] |- | 3755 || [[Бедфорд Пирс]] || 27. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |- | 3756 || [[Мери Џо Коди]] || 27. јун 2025. || Нови чланак || {{Урађено}} || [[Корисник:Nikolina Šepić|Nikolina Šepić]] |} {| style="width:100%; margin-top:10px; background:transparent;" | style="width:100%; border:1px solid #8888AA; vertical-align:top; -moz-border-radius: 10px; -webkit-border-radius: 10px; border-radius:10px;" | {| cellpadding="2" cellspacing="5" style="width:100%; vertical-align:top; background:transparent; text-align:left;" | {{Википедија:Википројекат Биографија/Оквир | наслов = Одликовани чланци | садржај = <div id="mf-POR" title="О Порталу">{{Википедија:Википројекат Биографија/Одликовани чланци}}</div> </div> | линк = }} |} |} qc9c55v4baa435c9li41ih5jlbj06hq 0 4140681 30099576 29985559 2025-06-28T10:33:22Z MilovanPa 245009 30099576 wikitext text/x-wiki {{Distinguish|[[Драгомир Ацовић|Драгомиром Ацовићем]]}} {{Инфокутија Биографија | име = Драгољуб Ацковић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1953|11|23}} | место_рођења = [[Осипаоница]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = {{датум смрти|2025|6|27|1953|11|23}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Драгољуб Ацковић''' ([[Осипаоница]], [[23. новембар]] [[1952]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]<ref>{{cite web |title= Преминуо Драгољуб Ацковић|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/preminuo-dragoljub-ackovic_1639200.html |website=Радио Војводине}}</ref>) био је српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука. Рођен је 1952. године у Осипаоници код Смедерева. Срединиом седамдесетих година дипломирао је на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|факултету политичких наука]], а потом и на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|филозофском факултету]], одсек [[етнологија]]. Постдипломске студије наставио је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], а докторске на Факултету за мир Уједињених нација. Драгољуб Ацковић је аутор неколико стотина текстова и двадесетак књига које говоре о ромској проблематици. Од 1997. године члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref>{{cite web |title=DRAGOLJUB ACKOVIĆ {{!}} Sarajevske Sveske |url=http://sveske.ba/en/autori/d/dragoljub-ackovic |website=sveske.ba}}</ref> Активан је и у ромском политичком покрету. Био је први председник [[Ромска конгресна партија|Ромске конгресне партије]]. Члан је Међународне комисије за истину о Јасеновцу од 2007. године и председник је Фонда за истраживање геноцида др Милан Булајић од 2010. године. Активни је члан Комисије за проучавање живота и обичаја Рома при [[САНУ]]. Од 1. септембра 2011. године, заменик је председника Интернационалне ромске академије уметности и наука. Исте године постао је члан Националног Kомитета за нематеријалну културу Министарства културе и информационог друштва Србије. Активан је у [[Светска организација Рома|Светској организацији Рома]] од њеног III конгреса. Осмог априла 2013. године изабран је за Председника [[Светски парламент Рома|Светског Парламента Рома]]. Протеклих двадесет година био је запослен на радном месту уредника ромског програма на првом програму [[Радио Београд 1|Радио Београда]]. Од септембра 2012. године заменик је директора Kанцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије.<ref>{{cite web |title=Predavanje „Uticaj genocida na stvaralaštvo Roma“ (promena termina održavanja) - Visoka škola Vršac |url=https://www.uskolavrsac.edu.rs/predavanje-uticaj-genocida-stvaralastvo-roma/ |language=sr-RS}}</ref> Оснивач је и директор [[Музеј ромске културе у Београду|Музеја ромске културе у Београду]], независне Радио телевизије „Khrlo e Romengo” и покретач је бројних гласила на ромском језику.<ref>{{cite web |last1=Tasić |first1=Milena |title=Romski folklor |url=https://mediareform.rs/romski-folklor/ |website=Media&Reform |date=11. 12. 2018}}</ref> == Библиографија == * „Kонституционални проблеми Рома” у „Развитак Рома у Југославији - Проблеми и тенденције” (1992) * „Проблеми образовања Рома” у „Друштвене промене и положај Рома” (1993) * „Историја информисања Рома у Југославији 1935-1994” (1994) * „Страдања Рома у Јасеновцу” (1994) * „Слушајте људи” (1996) * „Читајте људи” (1997) * „Они су убили његове очи” (1997) * „Нација смо, а не Цигани” (2001) * „Теткица Бибија: прославе Бибије у огледалу дневне и периодичне штампе у поледњих сто година” (2004) * „Alav e Romengo: писана култура Рома у Србији” (2009) * „Музеј ромске културе: место за прикупљање и презентацију материјалне и духовне културе Рома” (2010) * „Традиционална нематеријална културна баштина Рома” (2012) * „Традиционална култура Рома у Србији” (2013)<ref>{{cite web |title=Роми у библиотечким збиркама:Библиографија |url=http://www.nbss.rs/wp-content/uploads/2017/04/romi.pdf}}</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Ацковић, Драгољуб}} [[Категорија:Рођени 1952.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Смедеревци]] [[Категорија:Роми у Србији]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Доктори наука]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Србије]] 8peszm7934cacg90hn7iwpa4cf3yftk 30099579 30099576 2025-06-28T10:33:50Z MilovanPa 245009 30099579 wikitext text/x-wiki {{Distinguish|[[Драгомир Ацовић|Драгомиром Ацовићем]]}} {{Инфокутија Биографија | име = Драгољуб Ацковић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1953|11|23}} | место_рођења = [[Осипаоница]] | држава_рођења = [[ФНРЈ]] | датум_смрти = {{датум смрти|2025|6|27|1952|11|23}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] }} '''Драгољуб Ацковић''' ([[Осипаоница]], [[23. новембар]] [[1952]] — [[Београд]], [[27. јун]] [[2025]]<ref>{{cite web |title= Преминуо Драгољуб Ацковић|url=https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/preminuo-dragoljub-ackovic_1639200.html |website=Радио Војводине}}</ref>) био је српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука. Рођен је 1952. године у Осипаоници код Смедерева. Срединиом седамдесетих година дипломирао је на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|факултету политичких наука]], а потом и на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|филозофском факултету]], одсек [[етнологија]]. Постдипломске студије наставио је на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету у Београду]], а докторске на Факултету за мир Уједињених нација. Драгољуб Ацковић је аутор неколико стотина текстова и двадесетак књига које говоре о ромској проблематици. Од 1997. године члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref>{{cite web |title=DRAGOLJUB ACKOVIĆ {{!}} Sarajevske Sveske |url=http://sveske.ba/en/autori/d/dragoljub-ackovic |website=sveske.ba}}</ref> Активан је и у ромском политичком покрету. Био је први председник [[Ромска конгресна партија|Ромске конгресне партије]]. Члан је Међународне комисије за истину о Јасеновцу од 2007. године и председник је Фонда за истраживање геноцида др Милан Булајић од 2010. године. Активни је члан Комисије за проучавање живота и обичаја Рома при [[САНУ]]. Од 1. септембра 2011. године, заменик је председника Интернационалне ромске академије уметности и наука. Исте године постао је члан Националног Kомитета за нематеријалну културу Министарства културе и информационог друштва Србије. Активан је у [[Светска организација Рома|Светској организацији Рома]] од њеног III конгреса. Осмог априла 2013. године изабран је за Председника [[Светски парламент Рома|Светског Парламента Рома]]. Протеклих двадесет година био је запослен на радном месту уредника ромског програма на првом програму [[Радио Београд 1|Радио Београда]]. Од септембра 2012. године заменик је директора Kанцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије.<ref>{{cite web |title=Predavanje „Uticaj genocida na stvaralaštvo Roma“ (promena termina održavanja) - Visoka škola Vršac |url=https://www.uskolavrsac.edu.rs/predavanje-uticaj-genocida-stvaralastvo-roma/ |language=sr-RS}}</ref> Оснивач је и директор [[Музеј ромске културе у Београду|Музеја ромске културе у Београду]], независне Радио телевизије „Khrlo e Romengo” и покретач је бројних гласила на ромском језику.<ref>{{cite web |last1=Tasić |first1=Milena |title=Romski folklor |url=https://mediareform.rs/romski-folklor/ |website=Media&Reform |date=11. 12. 2018}}</ref> == Библиографија == * „Kонституционални проблеми Рома” у „Развитак Рома у Југославији - Проблеми и тенденције” (1992) * „Проблеми образовања Рома” у „Друштвене промене и положај Рома” (1993) * „Историја информисања Рома у Југославији 1935-1994” (1994) * „Страдања Рома у Јасеновцу” (1994) * „Слушајте људи” (1996) * „Читајте људи” (1997) * „Они су убили његове очи” (1997) * „Нација смо, а не Цигани” (2001) * „Теткица Бибија: прославе Бибије у огледалу дневне и периодичне штампе у поледњих сто година” (2004) * „Alav e Romengo: писана култура Рома у Србији” (2009) * „Музеј ромске културе: место за прикупљање и презентацију материјалне и духовне културе Рома” (2010) * „Традиционална нематеријална културна баштина Рома” (2012) * „Традиционална култура Рома у Србији” (2013)<ref>{{cite web |title=Роми у библиотечким збиркама:Библиографија |url=http://www.nbss.rs/wp-content/uploads/2017/04/romi.pdf}}</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Ацковић, Драгољуб}} [[Категорија:Рођени 1952.]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Смедеревци]] [[Категорија:Роми у Србији]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Доктори наука]] [[Категорија:Народни посланици Скупштине Србије]] riqjts5nx00e1qlkxqyce28k3pkk8dw 0 4149330 30099247 30092167 2025-06-27T22:53:02Z KrleNS 313903 /* Спољашње везе */ | Alter: url, title. URLs might have been anonymized. Add: archive-date, archive-url. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099247 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | name = Амазонски ламантин | image = Amazonian manatee (Trichechus inunguis).jpg | image_caption = | status = VU | status_ref = <ref name="iucn">{{cite iucn |last1=Marmontel |first1=M. | year = 2008 | url = https://www.iucnredlist.org/details/22102/0 | title = ''Trichechus inunguis'' | access-date=29. 12. 2008}}</ref> | status_system = IUCN3.1 | genus = Trichechus | species = inunguis | authority = Јохан Натерер, 1883) | range_map = Amazonian Manatee.png | range_map_caption = Распрострањеност амазонског ламантина }} '''Амазонски ламантин''' (''Trichechus inunguis'') је [[врста]] [[Морске краве|морске краве]] из породице [[Ламантини|ламантина]], која живи у [[Амазон]]ском басену у [[Бразил]]у, [[Перу]]у, [[Боливија|Боливији]], [[Колумбија|Колумбији]], [[Еквадор]]у и [[Венецуела|Венецуели]]. <ref name="iucn"/> Има танку, наборану смеђкасту или сиву боју коже, са ситним длачицама разбацаним по телу и белим мрљама на грудима. <ref>{{Cite web |url=http://www.conservenature.org/marine_mammals/manatees.htm |title=conserve nature manatee site |access-date=3. 11. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090731160515/http://www.conservenature.org/marine_mammals/manatees.htm |archive-date=31. 7. 2009 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal|last1= Husar|first1= Sandra L.|title=Trichechus inunguis|url=https://www.jstor.org/stable/3503928 |journal= Mammalian Species|date=1977|volume=|issue=72|pages=1–4|jstor= 3503928|doi= 10.2307/3503928}}</ref> То је најмања од три постојеће врсте ламантина.<ref name="Dwarf">[http://arquivo.pt/wayback/20091014093223/http%3A//www.smithsonianmag.com/science%2Dnature/roosmalen%2D200802.html ''Trials of a Primatologist.''] - smithsonianmag.com. Accessed March 16, 2008.</ref> == Таксономија == Специфично име ''inunguis'' је реч из [[Латински језик|латинског]] језика која значи "без ноктију". Име рода ''Trichechus'' значи „коса“, а односи се на бркове око уста ламантина.<ref name="Canisius" /> ==Физичке карактеристике== Распон телесне тежине и величине је 7,5–346,5kg и 76–255,5cm за мужјаке у заточеништву, 8,1–379,5kg и 71–266,5cm за женке у заточеништву и 120–270kg и 162–230cm за ламантине уопште.<ref name="Cambridge" /> Највећа пријављена стварна тежина амазонских ламантина је 379,5kg. <ref name="Cambridge" /> Младунци се рађају са тежином 10–15kg и дужином 85–105cm.<ref name="Cambridge">{{cite journal|last1=Amaral|first1=Rodrigo S.|title=Body weight/length relationship and mass estimation using morphometric measurements in Амазонски ламантин Trichechus inunguis (Mammalia: Sirenia)|journal=Marine Biodiversity Records|date=27. 10. 2010|volume=3|issue=e105|pages=4|doi=10.1017/s1755267210000886}}</ref> Амазонски ламантини расту у дужину од приближно 1,6-2 mm дневно. Ова дужина се мери дуж закривљености тела, тако да се апсолутна дужина може разликовати. Младунци добијају у просеку 1 килограм недељно.<ref>{{cite journal|last1=Rosas|first1=Fernando Cesar Weber|title=Biology, conservation and status of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis|url=https://archive.org/details/sim_mammal-review_1994-06_24_2/page/49|journal=Mammal Review|date=1994|volume=24|issue=2|pages=49–59|doi=10.1111/j.1365-2907.1994.tb00134.x|bibcode=1994MamRv..24...49R }}</ref> Амазонски ламантини су велики сисари цилиндричног облика, са предњим удовима модификованим у пераја, без слободних задњих удова, а стражњи део тела им је у облику равног, заобљеног и хоризонталног весла.<ref name = "AnimalInfo" >{{cite web|title=Animal Info - Amazonian Manatee|url=http://www.animalinfo.org/species/tricinun.htm|website=Animal Info|publisher=animalinfo.org|accessdate=23. 10. 2014}}</ref> Флексибилна пераја се користе за помагање кретања по дну, гребања, додиривања, па чак и загрљаја других ламантина, те премештања хране у уста и чишћење уста.<ref name="AnimalInfo" /> Горња усна ламантина је модификована у велику чекињасту површину која је дубоко подељена.<ref name="AnimalInfo" /> Током храњења може независно померати сваку страну усана.<ref name="AnimalInfo" /> Општа боја је сива, а већина амазонских ламантина има изразиту белу или јарко ружичасту мрљу на грудима.<ref name="AnimalInfo" /> Амазонски ламантини, слично свим живим врстама ламантина из породице Trichechidae, имају зубе полифодоната. Њихови зуби се непрекидно током живота хоризонтално мењују, од каудалног дела вилице до ростралног дела, што је јединствена особина сисара. Само најближи живи сродник [[Sirenia]] слон, показује сличне карактеристике замене зуба, али слонови имају ограничен број зуба који се мењају. Док се зуби померају рострално, корен зуба се ресорбује и глеђ се троши све док зуб на крају не пропадне. Названи су "зубима образа", а диференцијација зуба у кутњаке и прекутњаке се не дешава, а немају ни секутиће ни очњаке. Ови зуби се померају брзином од око 1-2mm месечно, у зависности од брзине хабања и жвакања.<ref name="Domning">{{cite journal |last1=Domning |first1=D.P. |last2=Hayek |first2=L.-A.C. |title=Horizontal tooth replacement in the Amazonian manatee (Trichechus inunguis) |journal=Mammalia |date=1984 |volume=48 |issue=1 |page=105 |doi=10.1515/mamm.1984.48.1.105}}</ref> Амазонски ламантин нема нокте на перајама, што га раздваја од осталих ламантина.<ref name="Canisius">{{cite web|title=Manatees|url=http://www.conservenature.org/learn_about_wildlife/marine_mammals/manatees.htm|website=Canisius Ambassadors for Conservation|publisher=Institute for the Study of Human-Animal Relations|accessdate=21. 10. 2014|archive-date=22. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191022195803/http://www.conservenature.org/learn_about_wildlife/marine_mammals/manatees.htm|url-status=}}</ref> Поред тога, амазонски ламантин имају веома мали степен ростралног извијање (30,4°), што се може користити као показатељ где се у воденом стубу животиња храни. Мали степен извијање значи да је крај њушке равнији у односу на каудални део вилице. Животиње са већим степеном извијања, као што је ''[[Dugong dugon]]'', око 70°, више су [[бентос]]не врсте, хране се на морским дну и имају њушке које готово у потпуности уперене према трбуху. Само ''Trichechus senegalensis'' има мање рострално извијање од око 25,8°. Верује се да ово повећава ефикасност храњења. Мали степен ростралног извијања омогућава амазонским ламантинима да се ефикасније хране на површини воде, где се налази већи део њихове хране.<ref name="Domning 1982">{{cite journal |last1=Domning |first1=D.P. |last2=Morgan |first2=G.S. |last3=Ray |first3=C.E. |title=North American Eocene Sea Cowe (Mammalia: Sirenia) |journal=Smithsonian Contributions to Paleobiology |issue=52 |pages=1–69 |date=1982 |doi=10.5479/si.00810266.52.1|url=https://www.archive.org/download/northamericaneo52domn/northamericaneo52domn.pdf }}</ref> ==Понашање и биологија== Амазонски ламантин је једини [[Морске краве|морска крава]] који живи искључиво у слатководном станишту.<ref>Amaral R.S., V.M.F da Silvia, and F.C.W Rosas. (2010). {{cite journal|author= |title=Body weight/length relationship and mass estimation using morphometric measurements in Amazonian manatees ''Trichechus inunguis'' Mammalia: Sirenia |journal=Marine Biodiversity Records.|date=|volume=|issue=|pages=}} 3:e105-e109.</ref> Врста се ослања на промене периферне циркулације због свог примарног механизма за терморегулацију помоћу сфинктера за одвраћање протока крви из подручја тела у блиском контакту са водом. Они се такође ослањају на поткожну масноћу како би смањили губитак топлоте.<ref>Gallican G.J., R.C. Best, and J.W. Kanwisher. (1982). {{cite journal|author= |title=Temperature regulation in the Amazonian manatee ''Trichechus inunguis'' |journal=Physiological zoology.|date=|volume=|issue=|pages=}} The University of Chicago Press 255-262.</ref> Ламантини имају ноздрве, а не отворе за ваздух попут других водених сисара, које се затварају када су под водом да вода не улази и отварају када изнад воде да дишу.<ref>{{Cite web|url = http://www.manatee-world.com/facts-about-manatees/|title = Facts about Manatees|date = 2014|accessdate=8. 12. 2014|website = Manatee World|last = |first = }}</ref> Иако ламантини могу да остану под водом дуже време, уобичајено је да излазе на ваздух сваких пет минута.<ref>{{Cite web|url = http://animals.nationalgeographic.com/animals/mammals/manatee/|title = Manatee Trichechus|date = 11 November 2010|accessdate = 8. 12. 2014|website = National Geographic|last = |first = |archive-date = 01. 02. 2023|archive-url = https://web.archive.org/web/20230201070639/https://www.nationalgeographic.com/animals/mammals/facts/manatees|url-status = }}</ref><ref>{{cite journal|last1= Gallivan|first1= G. J.|title=Metabolism and Respiration of the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis)|url=https://www.jstor.org/stable/30155787 |journal= Physiological Zoology|date=1980|volume=53|issue=3|pages=245–253|jstor= 30155787|last2= Best|first2= R. C.|doi= 10.1086/physzool.53.3.30155787}}</ref> Најдужи документован боравак под водом без изроњавања код амазонског ламантина у заточеништву је 14 минута.<ref name = Reeves96/> Ламантинове сезонске селидбе су синхронизоване са режимом поплава Амазонског басена.<ref name="Edge" /> Током сезоне поплава, налазе се у поплављеним шумама и ливадама када хране има у изобиљу. <ref name="Edge" /> Амазонски ламантин има најмањи степен ростралног одступања (25° до 41°) међу морским кравама, што им омогућава да се хране ближе воденој површини.<ref name="MichelleGas" /> Они су и ноћне и дневне животиње и живе свој живот готово у потпуности под водом.<ref name="ADW" >{{cite web|last1=Gorog|first1=Antonia|title=ADW: Trichechus inunguis: INFORMATION|url=http://animaldiversity.org/accounts/Trichechus_inunguis/|website=Animal Diversity Web|publisher=University of Michigan|accessdate=9. 4. 2014|date=1999}}</ref> Само им ноздрве извирују на површини воде док трагају за вегетацијом по дну река и језера.<ref name="ADW" /> Амазонски и флоридски ламантини су једини ламантини за које се зна да вокализују. Примећене су како вокализирају саме и са другима, посебно мајке са младунцима.<ref>{{cite journal|last1= Bullock|first1= Theodore H.|title=Evoked Brain Potentials Demonstrate Hearing in a Manatee (Trichechus inunguis)|url=https://www.jstor.org/stable/1379969 |journal= Journal of Mammalogy|date=1980|volume=61|issue=1|pages=130–133|jstor= 1379969|last2= Domning|first2= Daryl P.|last3= Best|first3= Robin C.|doi= 10.2307/1379969}}</ref> ===Исхрана=== Ламантини се хране разним [[Водене биљке|воденим биљкама]], укључујући [[Araceae]] (посебно Pistia, познату и као „водена зелена салата“<ref name="ADW" /><ref>{{cite web|title=Amazon manatee &#124; WWF|url=http://wwf.panda.org/about_our_earth/species/profiles/mammals/amazon_manatee/|website=wwf.panda.org|publisher=WWF - World Wide Fund For Nature|accessdate=29. 3. 2018|date=2017|archive-date=20. 02. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150220145005/http://wwf.panda.org/about_our_earth/species/profiles/mammals/amazon_manatee/|url-status=dead}}</ref>), траву, мешинке, водену дрезгу, [[Локвањи|локвање]], а посебно [[Водени зумбул|водене зумбуле]].<ref>{{cite journal|last1= Timm|first1= Robert M.|title=Ecology, Distribution, Harvest, and Conservation of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis in Ecuador|url=https://www.jstor.org/stable/2388757 |journal= Biotropica|date=1986|volume=18|issue=2|pages=150–156|jstor= 2388757|last2= Albuja|first2= Luis|last3= Clauson|first3= Barbara L.|doi= 10.2307/2388757|bibcode= 1986Biotr..18..150T}}</ref> Такође се зна да једу плодове [[Palme|палми]] који падају у воду.<ref name="ADW" /> Држећи се биљоједне прехране, ламантин има сличан пробавни процес у желуцу као код коња.<ref name="MichelleGas" /> Ламантин конзумира око 8% своје телесне тежине у храни дневно. <ref name="MichelleGas">{{cite journal|last1=Pazin-Guterres|first1=Michelle|title=Feeding Ecology of the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis) in the Mamirauá and Amanã Sustainable Development Reserves, Brazil.|journal=Aquatic Mammals|date=2014|volume=40|issue=2|pages=139–149|doi=10.1578/AM.40.2.2014.139|bibcode=2014AqMam..40..139G }}</ref> Током сушне сезоне у јулу и августу, када ниво воде почиње да опада, неке популације постају ограничене на дубоке делове великих језера, где често остају до краја сушне сезоне у марту.<ref name="Edge" />Сматра се да посте током овог периода, велике резерве масти и ниске стопе метаболизма - само 36% уобичајене метаболичке стопе [[Placentalni sisari|плаценталног сисара]] - омогућавајући им да преживе до седам месеци уз мало хране или без ње.<ref name="Edge" /> === Репродукција и животни циклус === Амазонски ламантин се размножава сезонски са гестацијским периодом од 12-14 месеци и продуженим периодом рађања. Већина порођаја одвија се између децембра и јула, а око 63% између фебруара и маја, у време пораста нивоа реке у њиховом родном региону.<ref>{{cite journal|last1= Best|first1= Robin C.|title=Seasonal Breeding in the Amazonian Manatee, Trichechus inunguis (Mammalia: Sirenia)|url=https://www.jstor.org/stable/2387764 |journal= Biotropica|date=1982|volume=14|issue=1|pages=76–78|jstor= 2387764|doi= 10.2307/2387764|bibcode= 1982Biotr..14...76B}}</ref> Након што се младунче роди, почеће да једе док је са мајком уз коју остаје од 12 до 18 месеци. <ref name="Files" >{{cite web|title=Amazonian Manatee|url=http://www.theanimalfiles.com/mammals/dugong_manatees/amazonian_manatee.html |website=theanimalfiles.com |accessdate=24. 10. 2014}}</ref> Два амазонски ламантина су живела је у заточеништву 12,5 година.<ref name="AnimalInfo" /> Дивље јединке имају животни век око 30 година.<ref name="ADW" /> ==Популација и распрострањеност== Од [[1977.]] године број амазонских ламантина процењен је на око 10 000. <ref name="Edgy" /> До данас је укупан број популације неодређен, међутим, чини се да се смањује.<ref name="Edgy" /> Они су углавном распрострањени у сливу реке [[Амазон]], на северу [[Јужна Америка|Јужне Америке]], од острва [[Маражо]] у [[Бразил]]у преко [[Колумбија|Колумбије]], [[Перу]]а и [[Еквадор]]а.<ref name="Edgy" /> Повремено се преклапају са [[Северноамерички ламантин|северноамеричким ламантинима]] дуж обала Бразила.<ref name="Edgy" >{{cite web|title=Amazonian manatee distribution and population|url=http://www.edgeofexistence.org/mammals/species_info.php?id=84id=84#distribution|accessdate=24. 10. 2014|archive-date=10. 08. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160810194355/http://www.edgeofexistence.org/mammals/species_info.php?id=84id=84#distribution|url-status=}}</ref> Амазонски ламантини јављају се кроз већину слива реке Амазон, од горњег тока река у Колумбији, Еквадору и Перуу до ушћа Амазона (близу острва Маражо) у Бразилу, на процијењених седам милиона квадратних километара. <ref name="Summary" /> Међутим, њихова дистрибуција је нејасна, и концентрише се на подручја поплављених шума богатих храњивим материјама, које обухватају око 300.000km².<ref name="Summary" /> Такође настањују окружења у низинским тропским областима испод 300m надморске висине, где постоји велика концентрацција водених и полуводних биљака. Такође могу се наћи се и у мирним плитким водама, далеко од људских насеља.<ref name="Summary" >{{Cite iucn | url=https://www.iucnredlist.org/details/summary/22102/0 | title=Trichechus inunguis (Amazonian Manatee, South American Manatee)}}</ref> Амазонски ламантин је потпуности водена животиња и никада не напушта воду.<ref name="Edge" /> Једини су ламантини који се јављају искључиво у слатководним срединама.<ref name="Ark" /> Амазонски ламантин фаворизује језера, речне окуке и лагуне повезане са великим рекама и обилном воденом вегетацијом. <ref name="Ark">{{Cite web |url=http://www.arkive.org/amazonian-manatee/trichechus-inunguis/ |title=Arkive closure |access-date=24. 10. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150120004424/http://www.arkive.org/amazonian-manatee/trichechus-inunguis/ |archive-date=20. 1. 2015 |url-status=dead }}</ref> Они су углавном самотни, али понекад се окупљају у малим групама до осам јединки. <ref>{{Cite web | url=http://www.theanimalfiles.com/mammals/dugong_manatees/amazonian_manatee.html | title=Amazonian Manatee: The Animal Files}}</ref> Они се сезонским крећу, прелазећи из поплављених подручја током [[Сезона киша|сезоне киша]] у дубока водна тела током [[Сушна сезона|сушне сезоне]].<ref name="Summary" /> Природни предатори су [[јагуар]]и, [[ајкуле]] и [[крокодили]].<ref name="ADW" /> ==Нелегални лов== Главна претња амазонским ламантинима је криволов. Лове се за исхрану и за локалну употребу, а не комерцијалну. Лов је довео до великог пада популације. Процењује се да је између [[1935.]] и [[1954.]] године убијено преко 140.000 ламантина. Упркос важећим законима против криволова, он се и даље дешава чак и у заштићеним подручјима. Традиционални харпуни су најчешће оружје против ламантина, а у Еквадору их лове и рибљим замкама.<ref name="iucn" /> Лове се углавном због меса велике вредности, али масноћа и кожа се такође користе за кување и за лекове. Месо се продаје локално суседима или на пијацама. Може се илегално продавати као кобасица или мишира на јавним пијацама у Бразилу и Еквадору. Мишира је месо пржено у масти животиње и врло је скупо, па се ловокрађа дешава због новчане добити. <ref name="iucn" /> Између [[2011.]] и [[2015.]] године, 195 ламантина је убијено због меса у једној регији Бразила. У другој регији, 460 је убијено у заштићеном подручју између [[2004.]] и [[2014.]] године.<ref name="iucn" /> ==Очување== [[Датотека:Trichechus inunguis.jpg|мини|Рехабилитација новорођенчета на Маражу]] [[Црвена листа IUCN]] сврстала је амазонске ламантине као рањиве. Смањење популације је углавном резултат лова, као и смртности младунаца, климатских промена и губитка станишта. <ref name="iucn"/> Међутим, због њиховог мрачног воденог станишта, тешко је стећи прецизне процене популације.<ref name="iucn"/> Не постоје национални планови за очување амазонских ламантина осим у Колумбији.<ref name="iucn" /> Од [[2008.]] године Национални истраживачки институт Амазона брине се о 34 заробљена ламантина, а Центар за очување и истраживање водених сисара брине се о 31.<ref name="iucn" /> Ламантини су заштићени перуанским законом из [[1973.]] године, Врховном декретом 934-73-АГ, којом се забрањује лов и комерцијална употреба ламантина.<ref name="Reeves96" /> Лов и даље остаје највећи проблем и наставља се чак и унутар заштићених подручја.<ref name="iucn"/> Године [[1986.]] процењено је да су нивои лова у Еквадору неодрживи и да ће ламантини нестати из ове земље у року од 10–15 година.<ref>{{cite journal|last1= Timm|first1= Robert M.|title=Ecology, Distribution, Harvest, and Conservation of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis in Ecuador|url=https://www.jstor.org/stable/2388757 |journal= Biotropica|date=1986|volume=18|issue=2|pages=150–156|jstor= 2388757|last2= Albuja|first2= Luis|last3= Clauson|first3= Barbara L.|doi= 10.2307/2388757|bibcode= 1986Biotr..18..150T}}</ref> Иако се лов и даље наставља, верује се да је све већи ризик за њихов континуирани опстанак у Еквадору ризик од изливања нафте.<ref name="iucn"/> Експлоатација нафте такође значи и повећање бродског промета на рекама.<ref name="iucn"/> Амазонски ламантини у Перуу су доживели пад популације због лова од стране људи због меса, масти, коже.<ref name="Reeves96">{{cite web|last1=Reeves|first1=Randall R.|last2=Leatherwood|first2=Stephen|last3=Jefferson|first3=Thomas A.|last4=Curry|first4=Barbara E.|last5=Henningsen|first5=Thomas|title=Amazonian Manatees, ''Tricheus inunguis'', In Peru: Distribution, Exploitation, and Conservation Status|date=7 May 2025 |url=https://swfsc.noaa.gov/uploadedFiles/Divisions/PRD/Publications/Reevesetal.96(30).pdf|accessdate=20. 10. 2014}}</ref> Такав лов се врши харпунама, мрежама и постављеним замкама.<ref name="Reeves96" /> Велики део овог лова дешава се у језерима и потоцима у близини Националног резервата Пакаја-Самирија на североистоку Перуа.<ref name="Reeves96" /> Ова врста се споро креће, питома је и често се храни на површини језера и река у којима обитава.<ref name="Edge" >{{cite web|title=70. Amazonian Manatee (Trichechus inunguis)|url=http://www.edgeofexistence.org/mammals/species_info.php?id=84|website=edgeofexistence.org|publisher=Zoological Society of London|accessdate=22. 10. 2014|archive-date=22. 09. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100922090755/http://edgeofexistence.org/mammals/species_info.php?id=84|url-status=}}</ref> Ламантини су такође изложени опасности од загађења, случајног утапања у комерцијалним рибарским мрежама и деградације вегетације ерозијом тла која је последица крчења шума.<ref name="Edge" /> Уз то, неселективно испуштање живе у рударским активностима угрожава читав водени екосистем Амазонског слива.<ref name="Edge" /> ==Види још== *[[Дугонг]] *[[Морске краве]] *[[Ламантини]] ==Референце== {{извори|}} == Литература == {{refbegin|30m}} *{{cite journal|last1=Gallivan|first1=G.J|last2=Kanwisher|first2=J.W|last3=Best|first3=R.C|title=Heart rates and gas exchange in the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis) in relation to diving|journal=Journal of Comparative Physiology B|date=1. 5. 1986|volume=156|issue=3|pages=415–423|doi=10.1007/BF01101104|pmid=3088073 }} {{refend}} ==Спољашње везе== {{Commonscat|Trichechus inunguis}} *ARKive - {{cite web|author= |url=http://www.arkive.org/species/GES/mammals/Trichechus_inunguis/ |title=images and movies of the Amazonian manatee ''(Trichechus inunguis)'' |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20060313170638/http://www.arkive.org/species/GES/mammals/Trichechus_inunguis/ |access-date=|archive-date=13 March 2006 }} *{{cite web|author= |url=http://www.sirenian.org/amazonian.html |title=Amazonian Manatee article at sirenian.org |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20041208060026/http://www.sirenian.org/amazonian.html |access-date=|archive-date=8 December 2004 }} * {{cite web|author= |url=http://scienceblogs.com/tetrapodzoology/2007/06/multiple_new_species_of_large_1.php |title=Multiple new species of large, living mammals (part III) |date= |website= |publisher= |archive-url=https://web.archive.org/web/20070718141642/http://scienceblogs.com/tetrapodzoology/2007/06/multiple_new_species_of_large_1.php |access-date=|archive-date=18 July 2007 }} - Tetrapod zoology. Accessed March 16, 2008. * {{cite web|author= |title= Marine Species Identification Portal : Amazonian manatee - Trichechus inunguis|url=http://species-identification.org/species.php?species_group=marine_mammals&menuentry=soorten&id=150&tab=beschrijving |date= }} {{Wayback|url=http://species-identification.org/species.php?species_group=marine_mammals&menuentry=soorten&id=150&tab=beschrijving |date=20200925154552 }} {{Подножје}} [[Категорија:Морске краве]] 4byym76k4prxfpmd7n5p2iikjzqomku 0 4151264 30098671 29985736 2025-06-27T14:20:31Z ~2025-89605 447146 Исправљена правописна грешка 30098671 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Video-igra-lat|naslov=Watch Dogs|slika=Watch Dogs.svg|Razvijač=Ubisoft Montreal|Distributer=Ubisoft|Naslednik=Watch Dogs 2|Serija=Watch Dogs|Žanr=Akcija, avantura|Modovi=Single-player, multiplayer}}__БЕЗКН__ '''-{Watch Dogs}-''' (stilirano i kao '''''-{WATCH_DOGS}-''''') je [[Акционо-авантуристичка игра|akciono-avanturistička igra]] razvijena od strane [[Ubisoft_Montreal|Ubisoft Montreala]], a izdata od strane [[Убисофт|Ubisofta]]. Priča je smeštena u fiktivnoj verziji [[Чикаго|Čikaga]]. Glavni lik je [[Хакер|haker]] Ejden Pirs koji želi da se osveti jer za ubistvo njegove sestričine. Igra se igra iz trećeg lica, a svet možemo da obilazimo peške ili kolima. [[Онлајн игра|Onlajn]] mod dozvoljava najviše osam igrača da igraju zajedno u [[Кооперативност|kooperativnom]] ili kompetativnom stilu igre.<ref>{{Cite web|url=https://www.kotaku.co.uk/2014/04/29/close-watch-dogs-real-life|title=How Close is Watch Dogs to Real Life?|website=Kotaku UK|language=en|access-date=2020-08-28}}</ref> Ova igra je počela sa razvijanjem 2009. godine i pravila se narednih pet godina. Zadaci su bili raspoređeni u više Ubisoftovih studija, a više od hiljadu ljudi je radilo na ovom projektu. Razvijači su posetili Čikago gde su istraživali teren i okruženje. Koristili su regionalni jezik za autentičnost. Karakteristike hakovanja stvorene su u saradnji sa kompanijom za sajber bezbednost [[Kaspersky Lab|Kaspersk]]<nowiki/>i, a sistem za kontrolu u igri je zasnovan na [[SCADA]] sistemu. Muziku je komponovao Brajan Rajtcel koji je povezan sa bendom Krautrok. Nakon najave u junu 2012. godine, igrica se nestrpljivo iščekivala. Objavljena je u maju 2014. godine za Microsoft Windows, PlayStation 3, PlayStation 4, Xbox 360, Xbox One, Nintendo Wii i Wii-U. Igra je dobila veliki broj pozitivnih komentara, pohvale su bile usmerene na igranje, misije, dizajn otvorenog sveta, sistem borba, elemente hakovanja, i raznolikost misija. Negativne kritike su bile u vezi odstupanja grafike između marketinga i stvarne igre, priča i protagonista nisu bili zanimljivi. -{Watch Dogs}- je bio komercijalni uspeh. Oborio je rekord za najprodavaniju Ubisoftovu igricu u jednom danu. Igra je prodata u više od 10 miliona kopija. Njen nastavak, Watch Dogs 2, je izdat u novembru 2016. godine,a treća igra pod imenom -{Watch Dogs: Legion}- je izdata 2020.godine.<ref>{{Cite web|url=https://www.engadget.com/2014-05-23-watch-dogs-hacking-kaspersky.html|title=The real-life hacking behind Watch Dogs' virtual world|website=Engadget|language=en|access-date=2020-08-28}}</ref> == Reference == <references responsive="" /> == Spoljašnje veze == * [https://www.ubisoft.com/en-us/game/watch-dogs/ Zvanični sajt] {{Wayback|url=https://www.ubisoft.com/en-us/game/watch-dogs/ |date=20200523203210 }} {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Видео-игре 2014.]] [[Категорија:Акционо-авантуристичке игре]] [[Категорија:Игре с отвореним светом]] [[Категорија:Игре за PlayStation 3]] [[Категорија:Игре за PlayStation 4]] [[Категорија:Игре за Windows]] [[Категорија:Игре за Xbox 360]] [[Категорија:Игре за Xbox One]] [[Категорија:Видео-игре]] a70dniiq4ily0t796b2quvdxbvg7o13 30098675 30098671 2025-06-27T14:24:31Z ~2025-89605 447146 30098675 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Video-igra-lat|naslov=Watch Dogs|slika=Watch Dogs.svg|Razvijač=Ubisoft Montreal|Distributer=Ubisoft|Naslednik=Watch Dogs 2|Serija=Watch Dogs|Žanr=Akcija, avantura|Modovi=Single-player, multiplayer}}__БЕЗКН__ Watch Dogs (stilirano i kao WATCH_DOGS je [[Акционо-авантуристичка игра|akciono-avanturistička igra]] razvijena od strane [[Ubisoft_Montreal|Ubisoft Montreala]], a izdata od strane [[Убисофт|Ubisofta]]. Priča je smeštena u fiktivnoj verziji [[Чикаго|Čikaga]]. Glavni lik je [[Хакер|haker]] Ejden Pirs koji želi da se osveti jer za ubistvo njegove sestričine. Igra se igra iz trećeg lica, a svet možemo da obilazimo peške ili kolima. [[Онлајн игра|Onlajn]] mod dozvoljava najviše osam igrača da igraju zajedno u [[Кооперативност|kooperativnom]] ili kompetativnom stilu igre.<ref>{{Cite web|url=https://www.kotaku.co.uk/2014/04/29/close-watch-dogs-real-life|title=How Close is Watch Dogs to Real Life?|website=Kotaku UK|language=en|access-date=2020-08-28}}</ref> Ova igra je počela sa razvijanjem 2009. godine i pravila se narednih pet godina. Zadaci su bili raspoređeni u više Ubisoftovih studija, a više od hiljadu ljudi je radilo na ovom projektu. Razvijači su posetili Čikago gde su istraživali teren i okruženje. Koristili su regionalni jezik za autentičnost. Karakteristike hakovanja stvorene su u saradnji sa kompanijom za sajber bezbednost [[Kaspersky Lab|Kaspersk]]<nowiki/>i, a sistem za kontrolu u igri je zasnovan na [[SCADA]] sistemu. Muziku je komponovao Brajan Rajtcel koji je povezan sa bendom Krautrok. Nakon najave u junu 2012. godine, igrica se nestrpljivo iščekivala. Objavljena je u maju 2014. godine za Microsoft Windows, PlayStation 3, PlayStation 4, Xbox 360, Xbox One, Nintendo Wii i Wii-U. Igra je dobila veliki broj pozitivnih komentara, pohvale su bile usmerene na igranje, misije, dizajn otvorenog sveta, sistem borba, elemente hakovanja, i raznolikost misija. Negativne kritike su bile u vezi odstupanja grafike između marketinga i stvarne igre, priča i protagonista nisu bili zanimljivi. -{Watch Dogs}- je bio komercijalni uspeh. Oborio je rekord za najprodavaniju Ubisoftovu igricu u jednom danu. Igra je prodata u više od 10 miliona kopija. Njen nastavak, Watch Dogs 2, je izdat u novembru 2016. godine,a treća igra pod imenom -{Watch Dogs: Legion}- je izdata 2020.godine. web|url=https://www.engadget.com/2014-05-23-watch-dogs-hacking-kaspersky.html|title=The real-life hacking behind Watch Dogs' virtual world|website=Engadget|language=en|access-date=2020-08-28}}</ref> == Reference == <references responsive="" /> == Spoljašnje veze == * [https://www.ubisoft.com/en-us/game/watch-dogs/ Zvanični sajt] {{Wayback|url=https://www.ubisoft.com/en-us/game/watch-dogs/ |date=20200523203210 }} {{Подножје|lat=da}} [[Категорија:Видео-игре 2014.]] [[Категорија:Акционо-авантуристичке игре]] [[Категорија:Игре с отвореним светом]] [[Категорија:Игре за PlayStation 3]] [[Категорија:Игре за PlayStation 4]] [[Категорија:Игре за Windows]] [[Категорија:Игре за Xbox 360]] [[Категорија:Игре за Xbox One]] [[Категорија:Видео-игре]] f07e1ik7jlbd6av60qi1ro4numt0z3z 0 4153513 30099073 29302857 2025-06-27T20:26:59Z Ruach Chayim 323597 30099073 wikitext text/x-wiki {{Infobox animanga/Header | name = Бејблејд бурст | image = [[Датотека:Бејблејд бурст манга.jpg|200п]] | caption = Насловна страна првог тома манге | ja_kanji = ベイブレードバースト | ja_romaji = -{Beiburēdo bāsuto}- | genre = }} {{Infobox animanga/Print | type = manga | author = Хиро Морита | publisher = -{[[Shogakukan]]}- | demographic = [[Кодомомуке манга|деца]] | imprint = -{Coro Coro Comics}- | magazine = -{[[CoroCoro Comic]]}- | first = [[15. јул]] [[2015]]. | last = [[21. децембар]] [[2019]]. | volumes = 14 }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = Јусаку Цушија | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} [[Ултра (ТВ канал)|Ултра]], [[Нова (Србија)|Топ]], [[РТС 2]], [[Декси Ко.]] <small>([[јутјуб]])</small> | first = [[4. април]] [[2016]]. | last = [[27. март]] [[2017]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст (1. сезона) }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | title = Бејблејд бурст: Еволуција | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = Зејн Ефенди | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small> | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} -{[[Pikaboo]]}-, Топ, Декси Ко. <small>(јутјуб)</small> | first = [[3. април]] [[2017]]. | last = [[26. март]] [[2018]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст: Еволуција }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | title = Бејблејд бурст: Турбо | director = КацухитоАкијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small> | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} -{Pikaboo}-, Декси Ко. <small>(јутјуб)</small> | first = [[2. април]] [[2018]]. | last = [[25. март]] [[2019]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст: Турбо }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: Уздизање | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{A-1 Pictures}-<br>-{TMS Entertainment}- | licensor = {{зас|Србија}} [[Dexy TV|Декси ТВ]] | first = [[9. април]] [[2019]]. | last = [[27. март]] [[2020]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: Уздизање }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: Серџ | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | licensor = {{зас|Србија}} Декси ТВ | first = [[3. април]] [[2020]]. | last = [[19. март]] [[2021]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: Серџ }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: КуадДрајв | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Masuda}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | first = [[2. април]] [[2021]]. | last = [[18. март]] [[2022]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: КуадДрајв }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: КуадСтрајк | director = Кацухито Акијама | producer = Хидеки Сонода | writer = | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Masuda}-)</small> | first = 3. април 2023 | last = данас | episodes = | episode_list = }} {{Infobox animanga/Other | title = Остало (манга) | content = * ''[[Бејблејд]]'' (оригинал) * ''-{[[Бејблејд: Шогун стил|Metal Fight Beyblade Zero-G]]}-''<!--Don't Change the Title! Just the anime was released under the title Shogun Steel, the manga was never released in English language!--> (наставак) }} {{Infobox animanga/Other | title = Остало (аниме) | content = * ''[[Бејблејд|Оригинална сага]]'' ** ''[[Бејблејд (1. сезона)|Бејблејд]]'' ** ''[[Бејблејд В-сила]]'' ** ''[[Бејблејд Г-револуција]]'' * ''[[Списак епизода серије Бејблејд: Шогун стил|Бејблејд: Шогун стил]]'' * ''[[Бејблејд: Метална фузија|Метална сага]]'' ** ''[[Бејблејд: Метална фузија (1. сезона)|Бејблејд: Метална фузија]]'' ** ''[[Бејблејд: Метални господари]]'' ** ''[[Бејблејд: Метални бес]]'' * ''[[Бејвилз]]'' ([[Спиноф|спин-оф]]) ** ''-{[[Бејвариорс: Бејрајдерз]]}-'' ** ''-{[[Бејвариорс: Сајборг]]}-'' }} {{Infobox animanga/Footer}} '''''Бејблејд бурст''''' ({{јез-јап|ベイブレードバースト}}), познато и као '''''Бејблејд прасак''''' у [[Србији|Србија]], је [[манга]] и линија играчака творца [[Хиро Морита|Хира Морите]], базирана на Такара Томи франшизи ''[[Бејблејд]]''. Трећа инкарнација франшизе након серије ''[[Бејблејд: Метална фузија|Метална фузија]]'', линија играчака ''Бејблејд бурст'' је покренута [[2015]]. године, исте године када и манга. Манга је адаптирана у [[аниме]] серијал од седам сезона. У [[Србија|Србији]] тренутно је синхронизовано првих пет. Сезоне 1—3 синхронизовао је студио [[Blue House|Блухаус]], док је сезоне 4 и 5 радио студио [[Облакодер (студио)|Облакодер]]. == Радња == Прве две сезоне фокусирају се на Волта Аоија, Шуа Куренаија, и њихове пријатеље који на путу до титуле најбољег блејдера морају да учествују на јапанском, европском и светском шампионату. Трећа сезона прати Ајгера Акабанеа, хиперактивног блејдера који жели да порази сада легендарног Волта. Слично томе, четврта сезона прати Дантеа Корјуа и његове напоре да постане моћни блејдер налик Волту. Пета сезона се одвија за време Волтовог такмичења, и прати браћу Хјуга и Хикаруа. Шеста сезона прати Бела Дајзора који жели да уништи све блејдере и постане „мрачни принц“. == Франшиза == === Манга === Мангу ''Бејблејд бурст'' написао је и илустровао [[Хиро Морита]]. Серијализовала се од 15. јула 2015.<ref>{{cite web|url=https://natalie.mu/comic/news/154018|title=コロコロで森多ヒロ描く「ベイブレードバースト」開幕、「オバQ」第1話も|date=July 15, 2015|accessdate=March 2, 2023|publisher=Natalie|language=ja}}</ref> до 15. децембра 2021. године<ref>{{cite web|url=https://www.animenewsnetwork.com/news/2021-11-15/hiro-morita-beyblade-burst-manga-ends-in-december/.179549|title=Hiro Morita's Beyblade Burst Manga Ends in December|publisher=Anime News Network|language=en|access-date=November 15, 2021}}</ref> у [[Shogakukan|Шогакукановој]] манга ревији ''-{CoroCoro Comic}-''. Поглавља су сакупљена у 20 [[Танкобон|танкобона]]; први је изашао 28. децембра 2015.,<ref>{{cite web|url=https://www.shogakukan.co.jp/books/09142114|script-title=ja:ベイブレード バースト １|publisher=[[Shogakukan]]|access-date=March 11, 2019|language=ja|date=December 28, 2015}}</ref> а последњи 28. марта 2022. године.<ref>{{cite web|url=https://www.shogakukan.co.jp/books/09143386|script-title=ja:ベイブレード バースト ２０|publisher=[[Shogakukan]]|access-date=January 21, 2022|language=ja}}</ref> === Аниме === Манга је адаптирана у [[аниме]] серијал од седам сезона, с тим да су сезоне 4—7 [[Оригинална нет анимација|оригиналне нет анимације]]. [[Бејблејд бурст (1. сезона)|Прва сезона]], сачињена од 51 епизоде, емитовала се у Јапану од 4. априла 2016. до 27. марта 2017. године. Друга сезона, ''[[Бејблејд бурст: Еволуција]]'', емитовала се од 3. априла 2017. до 26. марта 2018. године, са истим бројем епизода. Трећа сезона, ''[[Бејблејд бурст: Турбо]]'', такође има 51 епизоду, и емитовала се од 2. априла 2018. до 25. марта 2019. године. Сезоне 4, 5 и 6 у Јапану садрже 52 епизоде у трајању од 12-13 минута. Четврта сезона, ''[[Бејблејд бурст: Уздизање]]'', емитовала се од 5. априла 2019., до 27. марта 2020. године; пета, ''[[Бејблејд бурст: Серџ]]'', емитовала се од 3. априла 2020., до 19. марта 2021.; и шеста, ''[[Бејблејд бурст: КуадДрајв]]'', емитовала се од 2. априла 2021. до 18. марта 2022. године. Седма сезона, ''[[Бејблејд бурст: КуадСтрајк]]'', планирана је за 2023. годину.<ref>{{cite web |last1=Alex Mateo |title=Beyblade Burst Gets 7th Season Anime Beyblade Burst QuadStrike in Spring 2023 |url=https://www.animenewsnetwork.com/news/2022-12-02/beyblade-burst-gets-7th-season-anime-beyblade-burst-quadstrike-in-spring-2023/.192509 |publisher=Anime News Network |language=en |access-date=December 19, 2022 |date=December 2, 2022}}</ref> У [[Србија|Србији]] су приказиване аниме серије ''[[Бејблејд бурст (1. сезона)|Бејблејд бурст]]'', на каналима [[Ултра (ТВ канал)|Ултра]], [[Нова (Србија)|Топ]] и [[РТС 2]], ''[[Бејблејд бурст: Еволуција]]'' на каналима -{[[Pikaboo]]}- и Топ и ''[[Бејблејд бурст: Турбо]]'' на каналу -{Pikaboo}-, синхронизоване на [[српски језик]]. Синхронизацију је радио студио -{[[Блу хаус|Blue House]]}-. Серијал ''[[Бејблејд бурст: Уздизање]]'' се од [[13. октобар|13. октобра]] 2020. емитовао на каналу [[Декси ТВ]]. Серијал ''[[Бејблејд бурст: Серџ]]'' емитовао се на истом каналу од [[18. јануар|18. јануара]] 2021. Синхронизацију је радио студио [[Лаудворкс|Облакодер]]. ==== Улоге ==== ===== Сезоне 1—3 ([[Blue House|студио Блухаус]]) ===== {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" |- bgcolor="#C6E2FF" ! '''Име лика''' || '''Српски глас''' |- | Волт/Валт Аои || [[Александра Ширкић]] |- | Ајгер Акабане, Рејна || [[Снежана Јеремић Нешковић|Снежана Јеремић]] |- | Данте Корју || [[Ана Поповић (глумица)|Ана Поповић]] |- | Шу Куренаи, Ксандер Шакадера, Зак Канегуро, Сајлас Карлајл, Пол Орландо, Хајнрих, Азурно око, Таига Акабане, Хеи-ђин О, приповедач итд. || [[Марко Марковић (глумац, 1979)|Марко Марковић]] |- | Рантаро Кијама || [[Милан Тубић]] |- | Фубуки Сумије, Луи, Коџи, Ивел || [[Огњен Дрењанин]] |- | Ранџиро Кијама, Вакија Мурасаки, Акира Јаматога, Укио Ибуки, Артур Лоренс, Црно око, Кајл Хаким || [[Даниел Сич]] |- | Танго Корју || [[Бранислав Платиша]] |- | Даиго Курогами, Југо Нансуи || [[Стеван Пиале]] |- | Токо Аои, Ника Аои, додатни гласови || [[Мина Лазаревић]] |- | Гвин Рејнолдс, Хјуга Хизаши || [[Ђурђина Радић]] |- | Каио Корју, Нобору Хизаши || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]] |- | Кит Лопез || [[Вук Гајић]] |- | Фри де ла Хоја, Гасем Мадал, Сребрно око, Ксавијер Богард || [[Милан Антонић]] |- | Хајд, Раго, Хершел, Кејзер, додатни гласови || [[Милан Чучиловић]] |- | Додатни гласови || [[Дејан Дедић]] |- | Уводна шпица || [[Марко Марковић (глумац, 1979)|Марко Марковић]] |- |} ===== Сезоне 4—5 ([[Облакодер (студио)|студио Облакодер]]) ===== {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" |- bgcolor="#C6E2FF" ! '''Име лика''' || '''Српски глас''' |- | Данте Корју || [[Ана Поповић (глумица)|Ана Поповић]] |- | Танго Корју || [[Бранислав Платиша]] |- | Волт/Валт Аои || [[Anita Stojadinović|Анита Стојадиновић]] |- | Ајгер Акабане, Рејна || [[Снежана Јеремић Нешковић|Снежана Јеремић]] |- | Каио Корју, Нобору Хизаши, приповедач || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]] |- | Фумија Киндо || [[Страхиња Блажић]] |- | Гвин Рејнолдс, Хјуга Хизаши || [[Ђурђина Радић]] |- | Шу Куренаи || [[Бранислав Јевтић (глумац)|Бранислав Јевтић]] |- | Додатни гласови || [[Милош Лаловић (глумац)|Милош Лаловић]], [[Нина Перишић]], [[Маја Шумоња]], [[Александар Кецман]], [[Стеван Шербеџија]], [[Никола Ранђеловић]], [[Филип Станковски]], [[Дејан Дедић]] |- | Уводна шпица || [[Лука Матковић]] (С04), [[Виктор Влајић]] (С05) |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *[http://www.beyblade.jp/ Званични ''Бејблејд бурст'' веб-сајт] {{ја}} *[https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=23231| ''Бејблејд бурст'' на енциклопедији сајта ''-{[[Anime News Network]]}-''] {{en}} {{Подножје}} [[Категорија:Бејблејд]] [[Категорија:Манга — серије]] [[Категорија:Аниме — серије]] [[Категорија:ОНА]] nu7iq3vt5lgpew2zyxmtcdzhl5kkbyp 30099075 30099073 2025-06-27T20:27:55Z Ruach Chayim 323597 30099075 wikitext text/x-wiki {{Infobox animanga/Header | name = Бејблејд бурст | image = [[Датотека:Бејблејд бурст манга.jpg|200п]] | caption = Насловна страна првог тома манге | ja_kanji = ベイブレードバースト | ja_romaji = -{Beiburēdo bāsuto}- | genre = }} {{Infobox animanga/Print | type = manga | author = Хиро Морита | publisher = -{[[Shogakukan]]}- | demographic = [[Кодомомуке манга|деца]] | imprint = -{Coro Coro Comics}- | magazine = -{[[CoroCoro Comic]]}- | first = [[15. јул]] [[2015]]. | last = [[21. децембар]] [[2019]]. | volumes = 14 }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = Јусаку Цушија | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} [[Ултра (ТВ канал)|Ултра]], [[Нова (Србија)|Топ]], [[РТС 2]], [[Декси Ко.]] <small>([[јутјуб]])</small> | first = [[4. април]] [[2016]]. | last = [[27. март]] [[2017]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст (1. сезона) }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | title = Бејблејд бурст: Еволуција | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = Зејн Ефенди | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small> | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} -{[[Pikaboo]]}-, Топ, Декси Ко. <small>(јутјуб)</small> | first = [[3. април]] [[2017]]. | last = [[26. март]] [[2018]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст: Еволуција }} {{Infobox animanga/Video | type = tv series | title = Бејблејд бурст: Турбо | director = КацухитоАкијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small> | network = {{зас|Јапан}} -{TXN}- (-{TV Tokyo}-, -{TV Osaka}-) <br> {{зас|Србија}} -{Pikaboo}-, Декси Ко. <small>(јутјуб)</small> | first = [[2. април]] [[2018]]. | last = [[25. март]] [[2019]]. | episodes = 51 | episode_list = Бејблејд бурст: Турбо }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: Уздизање | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{A-1 Pictures}-<br>-{TMS Entertainment}- | licensor = {{зас|Србија}} [[Dexy TV|Декси ТВ]] | first = [[9. април]] [[2019]]. | last = [[27. март]] [[2020]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: Уздизање }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: Серџ | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Abe}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | licensor = {{зас|Србија}} Декси ТВ | first = [[3. април]] [[2020]]. | last = [[19. март]] [[2021]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: Серџ }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: КуадДрајв | director = Кацухито Акијама | producer = | writer = Хидеки Сонода | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Masuda}-)</small><br>-{TMS Entertainment}- | first = [[2. април]] [[2021]]. | last = [[18. март]] [[2022]]. | episodes = 52 | episode_list = Бејблејд бурст: КуадДрајв }} {{Infobox animanga/Video | type = ona | title = Бејблејд бурст: КуадСтрајк | director = Кацухито Акијама | producer = Хидеки Сонода | writer = | music = | studio = -{OLM}- <small>(-{Team Masuda}-)</small> | first = 3. април 2023 | last = данас | episodes = | episode_list = }} {{Infobox animanga/Other | title = Остало (манга) | content = * ''[[Бејблејд]]'' (оригинал) * ''-{[[Бејблејд: Шогун стил|Metal Fight Beyblade Zero-G]]}-''<!--Don't Change the Title! Just the anime was released under the title Shogun Steel, the manga was never released in English language!--> (наставак) }} {{Infobox animanga/Other | title = Остало (аниме) | content = * ''[[Бејблејд|Оригинална сага]]'' ** ''[[Бејблејд (1. сезона)|Бејблејд]]'' ** ''[[Бејблејд В-сила]]'' ** ''[[Бејблејд Г-револуција]]'' * ''[[Списак епизода серије Бејблејд: Шогун стил|Бејблејд: Шогун стил]]'' * ''[[Бејблејд: Метална фузија|Метална сага]]'' ** ''[[Бејблејд: Метална фузија (1. сезона)|Бејблејд: Метална фузија]]'' ** ''[[Бејблејд: Метални господари]]'' ** ''[[Бејблејд: Метални бес]]'' * ''[[Бејвилз]]'' ([[Спиноф|спин-оф]]) ** ''-{[[Бејвариорс: Бејрајдерз]]}-'' ** ''-{[[Бејвариорс: Сајборг]]}-'' }} {{Infobox animanga/Footer}} '''''Бејблејд бурст''''' ({{јез-јап|ベイブレードバースト}}), познато и као '''''Бејблејд прасак''''' у [[Србија|Србији]], је [[манга]] и линија играчака творца [[Хиро Морита|Хира Морите]], базирана на Такара Томи франшизи ''[[Бејблејд]]''. Трећа инкарнација франшизе након серије ''[[Бејблејд: Метална фузија|Метална фузија]]'', линија играчака ''Бејблејд бурст'' је покренута [[2015]]. године, исте године када и манга. Манга је адаптирана у [[аниме]] серијал од седам сезона. У [[Србија|Србији]] тренутно је синхронизовано првих пет. Сезоне 1—3 синхронизовао је студио [[Blue House|Блухаус]], док је сезоне 4 и 5 радио студио [[Облакодер (студио)|Облакодер]]. == Радња == Прве две сезоне фокусирају се на Волта Аоија, Шуа Куренаија, и њихове пријатеље који на путу до титуле најбољег блејдера морају да учествују на јапанском, европском и светском шампионату. Трећа сезона прати Ајгера Акабанеа, хиперактивног блејдера који жели да порази сада легендарног Волта. Слично томе, четврта сезона прати Дантеа Корјуа и његове напоре да постане моћни блејдер налик Волту. Пета сезона се одвија за време Волтовог такмичења, и прати браћу Хјуга и Хикаруа. Шеста сезона прати Бела Дајзора који жели да уништи све блејдере и постане „мрачни принц“. == Франшиза == === Манга === Мангу ''Бејблејд бурст'' написао је и илустровао [[Хиро Морита]]. Серијализовала се од 15. јула 2015.<ref>{{cite web|url=https://natalie.mu/comic/news/154018|title=コロコロで森多ヒロ描く「ベイブレードバースト」開幕、「オバQ」第1話も|date=July 15, 2015|accessdate=March 2, 2023|publisher=Natalie|language=ja}}</ref> до 15. децембра 2021. године<ref>{{cite web|url=https://www.animenewsnetwork.com/news/2021-11-15/hiro-morita-beyblade-burst-manga-ends-in-december/.179549|title=Hiro Morita's Beyblade Burst Manga Ends in December|publisher=Anime News Network|language=en|access-date=November 15, 2021}}</ref> у [[Shogakukan|Шогакукановој]] манга ревији ''-{CoroCoro Comic}-''. Поглавља су сакупљена у 20 [[Танкобон|танкобона]]; први је изашао 28. децембра 2015.,<ref>{{cite web|url=https://www.shogakukan.co.jp/books/09142114|script-title=ja:ベイブレード バースト １|publisher=[[Shogakukan]]|access-date=March 11, 2019|language=ja|date=December 28, 2015}}</ref> а последњи 28. марта 2022. године.<ref>{{cite web|url=https://www.shogakukan.co.jp/books/09143386|script-title=ja:ベイブレード バースト ２０|publisher=[[Shogakukan]]|access-date=January 21, 2022|language=ja}}</ref> === Аниме === Манга је адаптирана у [[аниме]] серијал од седам сезона, с тим да су сезоне 4—7 [[Оригинална нет анимација|оригиналне нет анимације]]. [[Бејблејд бурст (1. сезона)|Прва сезона]], сачињена од 51 епизоде, емитовала се у Јапану од 4. априла 2016. до 27. марта 2017. године. Друга сезона, ''[[Бејблејд бурст: Еволуција]]'', емитовала се од 3. априла 2017. до 26. марта 2018. године, са истим бројем епизода. Трећа сезона, ''[[Бејблејд бурст: Турбо]]'', такође има 51 епизоду, и емитовала се од 2. априла 2018. до 25. марта 2019. године. Сезоне 4, 5 и 6 у Јапану садрже 52 епизоде у трајању од 12-13 минута. Четврта сезона, ''[[Бејблејд бурст: Уздизање]]'', емитовала се од 5. априла 2019., до 27. марта 2020. године; пета, ''[[Бејблејд бурст: Серџ]]'', емитовала се од 3. априла 2020., до 19. марта 2021.; и шеста, ''[[Бејблејд бурст: КуадДрајв]]'', емитовала се од 2. априла 2021. до 18. марта 2022. године. Седма сезона, ''[[Бејблејд бурст: КуадСтрајк]]'', планирана је за 2023. годину.<ref>{{cite web |last1=Alex Mateo |title=Beyblade Burst Gets 7th Season Anime Beyblade Burst QuadStrike in Spring 2023 |url=https://www.animenewsnetwork.com/news/2022-12-02/beyblade-burst-gets-7th-season-anime-beyblade-burst-quadstrike-in-spring-2023/.192509 |publisher=Anime News Network |language=en |access-date=December 19, 2022 |date=December 2, 2022}}</ref> У [[Србија|Србији]] су приказиване аниме серије ''[[Бејблејд бурст (1. сезона)|Бејблејд бурст]]'', на каналима [[Ултра (ТВ канал)|Ултра]], [[Нова (Србија)|Топ]] и [[РТС 2]], ''[[Бејблејд бурст: Еволуција]]'' на каналима -{[[Pikaboo]]}- и Топ и ''[[Бејблејд бурст: Турбо]]'' на каналу -{Pikaboo}-, синхронизоване на [[српски језик]]. Синхронизацију је радио студио -{[[Блу хаус|Blue House]]}-. Серијал ''[[Бејблејд бурст: Уздизање]]'' се од [[13. октобар|13. октобра]] 2020. емитовао на каналу [[Декси ТВ]]. Серијал ''[[Бејблејд бурст: Серџ]]'' емитовао се на истом каналу од [[18. јануар|18. јануара]] 2021. Синхронизацију је радио студио [[Лаудворкс|Облакодер]]. ==== Улоге ==== ===== Сезоне 1—3 ([[Blue House|студио Блухаус]]) ===== {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" |- bgcolor="#C6E2FF" ! '''Име лика''' || '''Српски глас''' |- | Волт/Валт Аои || [[Александра Ширкић]] |- | Ајгер Акабане, Рејна || [[Снежана Јеремић Нешковић|Снежана Јеремић]] |- | Данте Корју || [[Ана Поповић (глумица)|Ана Поповић]] |- | Шу Куренаи, Ксандер Шакадера, Зак Канегуро, Сајлас Карлајл, Пол Орландо, Хајнрих, Азурно око, Таига Акабане, Хеи-ђин О, приповедач итд. || [[Марко Марковић (глумац, 1979)|Марко Марковић]] |- | Рантаро Кијама || [[Милан Тубић]] |- | Фубуки Сумије, Луи, Коџи, Ивел || [[Огњен Дрењанин]] |- | Ранџиро Кијама, Вакија Мурасаки, Акира Јаматога, Укио Ибуки, Артур Лоренс, Црно око, Кајл Хаким || [[Даниел Сич]] |- | Танго Корју || [[Бранислав Платиша]] |- | Даиго Курогами, Југо Нансуи || [[Стеван Пиале]] |- | Токо Аои, Ника Аои, додатни гласови || [[Мина Лазаревић]] |- | Гвин Рејнолдс, Хјуга Хизаши || [[Ђурђина Радић]] |- | Каио Корју, Нобору Хизаши || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]] |- | Кит Лопез || [[Вук Гајић]] |- | Фри де ла Хоја, Гасем Мадал, Сребрно око, Ксавијер Богард || [[Милан Антонић]] |- | Хајд, Раго, Хершел, Кејзер, додатни гласови || [[Милан Чучиловић]] |- | Додатни гласови || [[Дејан Дедић]] |- | Уводна шпица || [[Марко Марковић (глумац, 1979)|Марко Марковић]] |- |} ===== Сезоне 4—5 ([[Облакодер (студио)|студио Облакодер]]) ===== {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" |- bgcolor="#C6E2FF" ! '''Име лика''' || '''Српски глас''' |- | Данте Корју || [[Ана Поповић (глумица)|Ана Поповић]] |- | Танго Корју || [[Бранислав Платиша]] |- | Волт/Валт Аои || [[Anita Stojadinović|Анита Стојадиновић]] |- | Ајгер Акабане, Рејна || [[Снежана Јеремић Нешковић|Снежана Јеремић]] |- | Каио Корју, Нобору Хизаши, приповедач || [[Предраг Ђорђевић (глумац)|Предраг Ђорђевић]] |- | Фумија Киндо || [[Страхиња Блажић]] |- | Гвин Рејнолдс, Хјуга Хизаши || [[Ђурђина Радић]] |- | Шу Куренаи || [[Бранислав Јевтић (глумац)|Бранислав Јевтић]] |- | Додатни гласови || [[Милош Лаловић (глумац)|Милош Лаловић]], [[Нина Перишић]], [[Маја Шумоња]], [[Александар Кецман]], [[Стеван Шербеџија]], [[Никола Ранђеловић]], [[Филип Станковски]], [[Дејан Дедић]] |- | Уводна шпица || [[Лука Матковић]] (С04), [[Виктор Влајић]] (С05) |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == *[http://www.beyblade.jp/ Званични ''Бејблејд бурст'' веб-сајт] {{ја}} *[https://www.animenewsnetwork.com/encyclopedia/manga.php?id=23231| ''Бејблејд бурст'' на енциклопедији сајта ''-{[[Anime News Network]]}-''] {{en}} {{Подножје|Јапан}} [[Категорија:Бејблејд]] [[Категорија:Манга — серије]] [[Категорија:Аниме — серије]] [[Категорија:ОНА]] hw3mkzw63td60rwwl0hmyld7vvard2m 0 4172753 30098780 30097496 2025-06-27T15:06:13Z ~2025-84977 446805 /* Изборне листе */ 30098780 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори | election_name = Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020. | country = MNE | тип = parliamentary <!--(мора енглески назив)--> | previous_year = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|2016.]] | next_year = [[Парламентарни избори у Црној Гори 2023.|2023.]] | election_date = [[30. август]] [[2020]]. | image1 = [[Датотека:Milo Đukanović.jpg|x110px]] | color1 = e87b00 | лидер1 = [[Мило Ђукановић]]</i>{{напомена|Није лично учествовао на изборима, али је водио кампању. Први на изборној листи је био [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]}} | странка1 = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] | коалиција1 = [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]] | број_гласова1 = 143.515 | %1 = 35,06 | мандати1 = {{Политичка партија/мандати|30|81|#e87b00}} | image2 = [[Датотека:PM Krivokapić (cropped).jpg|x110px]] | color2 = 6495ed | лидер2 = [[Здравко Кривокапић]]</i>{{напомена|Први је био на изборној листи а Листу је Предводио Бивши Члан ДПС-а Давид Ракоњац}} | странка2 = [[За будућност Црне Горе]] | коалиција2 = [[За будућност Црне Горе]] | број_гласова2 = 133.261 | %2 = 32,55 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|27|81|#6495ed}} | image3 = [[Датотека:Aleksa Bečić.png|x110px]] | color3 = FF003F | лидер3 = [[Алекса Бечић]] | странка3 = [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократе Црна Гора]] | коалиција3 = [[Мир је наша нација]] | број_гласова3 = 51.298 | %3 = 12,53 | мандати3 = {{Политичка партија/мандати|10|81|#FF003F}} | image4 = [[Датотека:Dritan Abazović 2016.jpg|x110px]] | color4 = 800080 | лидер4 = [[Дритан Абазовић]] | странка4 = [[Уједињена реформска акција]] | коалиција4 = Платформа — Црно на бијело | број_гласова4 = 22.679 | %4 = 5,54 | мандати4 = {{Политичка партија/мандати|4|81|#800080}} | image5 = [[Датотека:Ivan Brajović October 2018 (43301838230).jpg|x110px]] | color5 = FF00FF | лидер5 = [[Иван Брајовић]] | странка5 = [[Socijaldemokrate Crne Gore (stranka)|Социјалдемократе]] | коалиција5 = - | број_гласова5 = 16.769 | %5 = 4,10 | мандати5 = {{Политичка партија/мандати|3|81|#FF00FF}} | image6 = [[Датотека:Draginja Vuksanovic in Bijelo Polje, Montenegro (cropped).jpg|x110px]] | color6 = D21F1B | лидер6 = [[Драгиња Вуксановић]] | странка6 = [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] | коалиција6 = - | број_гласова6 = 12.835 | %6 = 3,14 | мандати6 = {{Политичка партија/мандати|2|81|#D21F1B}} | map_image = 2020 Montenegrin parliamentary election map.svg | title = [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе]] | after_election = [[Здравко Кривокапић]] | after_party = [[За будућност Црне Горе]] }} '''Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.''' одржани су [[30. август]]а [[2020]]. године. == Позадина == Након [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|парламентарних избора 2016. године]], цјелокупна опозиција отпочела је колективни бојкот свих засједања Скупштине. У јануару 2017, 39 посланика од укупно 81 бојкотовало је скупштинска засједања, захтијевајући ванредне изборе који би се одржали најкасније до 2018, када су заказани [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|сљедећи предсједнички избори]].<ref>{{cite news |title=Novi izbori kao uslov opozicije za povratak u Parlament |url=https://www.slobodnaevropa.org/amp/28148320.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=30. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite news |title=Krivokapić: Ponoviti izbore najkasnije do 2018. |url=http://mondo.me/a585044/Info/Crna-Gora/Krivokapic-Ponoviti-izbore-najkasnije-do-2018.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=Mondo.Me Prod |date=7. 2. 2017}}</ref> [[Светозар Маровић]], тадашњи потпредсједник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), ухапшен је 2016. због довођења у везу са дуготрајним случајем корупције у [[Будва|Будви]]; у оптужници [[Државно тужилаштво Црне Горе|Државног тужилаштва]] наведен је као „шеф будванске криминалне групе”, што је касније признао на суду. На крају је побјегао у [[Србија|Србију]] због наводног психијатријског лијечења у [[Београд]]у, гдје тренутно борави. Црна Гора је више пута тражила његово изручење од Србије.<ref>{{cite web |title=Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori |url=http://www.gov.me/vijesti/213357/Potpredsjednik-Pazin-insistirao-u-Beogradu-da-Svetozar-Marovic-bude-izrucen-Crnoj-Gori.html |website=www.gov.me |accessdate=29. 8. 2020 |date=5. 11. 2019}}</ref> Маровић је у августу 2020. у свом разговору са медијима, првом од бјекства у Србију, оптужио руководство ДПС-а за [[корупција|корупцију]], [[непотизам]], [[партикратија|партикратију]] и [[ауторитарност]], такође оптужујући Мила Ђукановића за намјештање коруптивног процеса против њега и чланова његове породице.<ref>{{cite news |title=Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/463185/marovic-se-pojavio-u-javnosti-zelio-sam-da-kazem-neke-stvari |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=25. 8. 2020 |language=sr}}</ref> У извјештају од јуна 2018. године, који је објављен послије предсједничких избора у априлу исте године, [[Канцеларија за демократске институције и људска права]] [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а позива на изборне реформе у Црној Гори и на више интегритета, непристрасности и професионалности у изборној администрацији.<ref>{{cite web |title=Opposition Faces Uphill Battle in Looming Montenegro Election |url=https://balkaninsight.com/2020/08/06/opposition-faces-uphill-battle-in-looming-montenegro-election/ |website=Balkan Insight |accessdate=29. 8. 2020 |date=6. 8. 2020}}</ref> [[Протести против корупције у Црној Гори 2019.|Протести против корупције]] у Влади коју преводи ДПС почели су у фебруару 2019. послије откривања снимака и докумената који указују на умијешаност највиших званичника у прибављању средстава за владајућу странку. Свих 39 опозиционих посланика 30. марта потписало је „Споразум за будућност”, који су предложили организатори протеста, а на којима су обећали да ће бојкотовати изборе 2020. уколико их буду сматрали нерегуларним. Маја 2020, организатори протеста позвали су на [[бојкот]] избора 30. августа, заједно са неким опозиционим странкама, тврдећи да избори неће бити одржани под фер условима.<ref>{{cite news |title=Ne izlazite na izbore, najavite opšti bojkot |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=745328&datum=2020-05-25 |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=20. 5. 2020}}</ref> Одбор за реформу изборног система, који је имао подршку Европске уније, а у којем су учествовали припадници и власти и опозиције, распуштен је у децембру 2019, након што је опозиција напустила сједницу одбора у знак протеста због контроверзног закона о вјероисповијести који је усвојила власт, оптужујући владајућу странку за подстицање етничке мржње и немира.<ref>{{cite news |title=Opozicija napustila sjednicu: Konjević tražio odlaganje, Koprivica ga optužio za opstrukciju |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/400531/demokrate-za-formiranje-vise-pododbora-o-izmjenama-odlucivati-konsenzusom |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 9. 2019 |language=sr}}</ref> Крајем децембра 2019. започео је [[Протести у Црној Гори (2019—2020)|други талас протеста]] против новоусвојеног закона којим се дејуре преноси власништво над црквеним грађевинама и посједима са [[Српска православна црква у Црној Гори|Српске православне цркве у Црној Гори]] на државу.<ref>{{cite news |title=Serbs protest in Montenegro ahead of vote on religious law |url=https://www.reuters.com/article/us-montenegro-protest/serbs-protest-in-montenegro-ahead-of-vote-on-religious-law-idUSKBN1YU0WC |accessdate=29. 8. 2020 |work=Reuters |date=26. 12. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro’s Attack on Church Property Will Create Lawless Society |url=https://balkaninsight.com/2019/06/14/montenegros-attack-on-church-property-will-create-lawless-society/ |accessdate=29. 8. 2020 |work=Balkan Insight |date=14. 6. 2019}}</ref> У извјештају о политичким правима и грађанским слободама из маја 2020, ''-{[[Freedom House]]}-'' је Црну Гору описао као [[хибридни режим]], а не као демократију због пада стандарда у управљању, правди, изборима и слободи медија. ''-{Freedom House}-'' наводи да су године све већег заробљавања државе, злоупотребе моћи и тактике моћника које је примијенио дугогодишњи предсједник Владе и предсједник државе Мило Ђукановић гурнуле земљу преко ивице и по први пут од 2003. Црна Гора није категоризована као демократија. Извјештај је нагласио неједнаки изборни процес, случајеве политичких хапшења, негативна кретања везана за независност судства, медијске слободе, као и низ неријешених случајева корупције у влади коју предводи ДПС. Упркос поновљеним захтјевима опозиције, невладиног сектора и институција које подржава ЕУ за професионализацијом и неутрализацијом институција које контролишу изборни процес, оне су и даље под фактичком контролом владајуће коалиције коју предводи ДПС.<ref>{{cite web |title=Montenegro |url=https://freedomhouse.org/country/montenegro/nations-transit/2020 |website=Freedom House |accessdate=29. 8. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Crna Gora država pokradenih izbora |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&datum=2020-05-06&clanak=743264 |accessdate=30. 8. 2020 |work=dan.co.me}}</ref><ref>{{cite news |title=Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima' |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/freedom-house-crna-gora-demokratija-pad-hibridni-re%C5%BEim-analiza/30596127.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=6. 5. 2020 |language=sr}}</ref> == Изборни систем == Свих 81 посланички мандат Скупштине Црне Горе бира се у једној изборној јединици користећи [[пропорцијални изборни систем|пропорционалну заступљеност]] [[затворене листе|затворених листа]]. Мандати се додјељују према [[Д’Онтов систем|Д’Онтовом систему]] са [[Изборни цензус|цензусом]] од 3%. Међутим, мањинским групама које чине не више од 15% становништва у изборној јединици даје се изузеће којим се цензус смањује на 0,7% са највише три посланичка мандата. Посебно изузеће даје се Хрватима, уколико ниједна листа не пређе цензус од 0,7%, листа са највише гласова добија један мандат ако добије више од 0,35% гласова.<ref>{{cite web |title=Zakon o izboru odbornika i poslanika {{!}} Paragraf Lex |url=https://www.paragraf.me/propisi-crnegore/zakon_o_izboru_odbornika_i_poslanika.html |website=www.paragraf.me |accessdate=29. 8. 2020}}</ref> == Кампања == [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичка народна партија]], [[Уједињена Црна Гора]], [[Радничка партија (Црна Гора)|Радничка партија]] и независна група у Скупштини сложиле су се 1. маја 2019. да оснују нови свеопшти политички савез под именом „[[Да свако има]]”.<ref>{{cite news |title=Potpisan sporazum "Da svako ima": Nismo konkurencija opoziciji, već DPS-u i njihovim satelitima |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/potpisan-sporazum-da-svako-ima-nismo-konkurencija-opoziciji-vec-dps-u-i-njihovim-satelitima |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 5. 2019 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=New political alliance to be set up soon |url=https://www.cdm.me/english/new-political-alliance-to-be-set-up-soon/ |accessdate=30. 8. 2020 |work=CdM |date=30. 4. 2019}}</ref> Савез се распао прије избора. У августу 2020. све три странке одлучиле су да се придруже Заједно са [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократским фронтом]] (ДФ) На Листи Групе Грађана „[[За будућност Црне Горе]]”,<ref>{{cite news|url=https://www.vijesti.me/tv/emisije/456027/tv-vijesti-df-snp-i-narodni-pokret-zajedno-na-izborima|title=TV Vijesti: DF, SNP, Narodni pokret i Prava Pridružile su se Na Listi Davida Rakonjca|date=31. 7. 2020|work=vijesti.me|language=sr}}</ref> а то су учиниле и неке мање политичке странке, као што су [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]] (ПЦГ), [[Демократска странка јединства]] (ДСЈ), Грађански покрет [[Уједињена реформска акција]] (УРА) донијела је одлуку 11. јула 2020. да на изборе изађе независно, представљајући своју изборну платформу „Црно на бијело”, на челу са независним кандидатима, укључујући познату новинарку и активисткињу [[Милка Тадић|Милку Тадић]], неке универзитетске професоре, новинаре, грађанске и НВО активисте, са лидером странке [[Дритан Абазовић|Дританом Абазовићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Šta piše i ko je potpisao platformu "Crno na bijelo": Smjena vlasti će izroditi drugačiju Crnu Goru... |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/450321/sta-pise-u-platformi-crno-na-bijelo-smjena-vlasti-ce-izroditi-drugaciju-crnu-goru |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 7. 2020 |language=sr}}</ref> Изборна листа УРА-е такође садржи једног представника бошњачке [[Странка правде и помирења|Странке правде и помирења]], као и неколико мањих локалних странака и иницијатива.<ref>{{cite news |title=SPP Hazbije Kalača podržala Platformu Crno na bijelo |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456621/spp-hazbije-kalaca-podzala-jplatformu-crno-na-bijelo |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=2. 8. 2020 |language=sr}}</ref> [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократска Црна Гора]] (ДЦГ), [[Демократски савез (Црна Гора)|Демократски савез]] (ДЕМОС), [[Нова љевица]] (НЉ), [[Партија пензионера, инвалида и реституције]] (ППИР), и НВО [[Друштво за истраживање политике]], одлучили су да оснују предизборну коалицију под називом „[[Мир је наша нација]]”, са лидером Демократа [[Алекса Бечић|Алексом Бечићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Nova ponuda: Lekić, Rudović, Pavićević i Mijović na izbornoj listi Demokrata |url=https://www.standard.co.me/politika/nova-ponuda-lekic-rudovic-pavicevic-i-mijovic-na-izbornoj-listi-demokrata/ |work=Standard |date=11. 7. 2020}}</ref><ref>{{cite news |title=U Crnoj Gori formiran "Građanski blok" mesec i po dana pre izbora |url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/4015844/crna-gora-koalicija-gradjanski-blok.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.rts.rs |date=12. 7. 2020}}</ref> Опозиционе [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] (СДП) саопштила је 12. јула 2020. да ће на изборе изаћи самостално,<ref>{{cite news |title="SDP neće u neprincipijelne koalicije" |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/285630/sdp-nece-u-neprincipijelne-koalicije.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=12. 7. 2020 |language=me}}</ref> као и [[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] (СД), мањи коалициони партнер у [[Влада Душка Марковића|Марковићевој влади]], неколико дана раније.<ref>{{cite news |title=SD samostalno na parlamentarne izbore |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/284344/sd-samostalno-na-parlamentarne-izbore.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=7. 7. 2020 |language=me}}</ref> „[[Албанска листа]]”, мањинска политичка коалиција коју су формирале [[Нова демократска снага]] (НДС), [[Албанска алтернатива]] (АА), [[Албанска коалиција Перспектива]] (АКП) и [[Демократски савез Албанаца]] (ДСА).<ref>{{cite news |title=Forca, AA i DSA zajedno na izborima |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753347&datum=2020-07-27 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=28. 7. 2020}}</ref> Неколико седмица раније, [[Демократска унија Албанаца]] (ДУА) пристала је да се придружи коалицији [[Демократска парија (Црна Гора)|Демократске партије]] (ДП) и [[Демократског савеза у Црној Гори|Демократски савез у Црној Гори]] (ДСуЦГ) под називом „[[Албанска коалиција]] — Једногласно”.<ref>{{cite news |title=Albanci u dvije kolone |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753596&datum=2020-07-29 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=27. 7. 2020}}</ref> Почетком августа 2020. [[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] (БС) најавила је да ће на изборе изаћи самостално, као и [[Хрватска грађанска иницијатива]] (ХГИ) и новоформирана [[Хрватска реформска странка]] (ХРС).<ref>{{cite news |title=Bošnjačka stranka predala listu za predstojeće izbore |url=https://www.portalanalitika.me/clanak/bosnjacka-stranka-predala-listu-za-predstojece-izbore |accessdate=30. 8. 2020 |work=Portal Analitika |date=3. 8. 2020 |language=sr-ME}}</ref> Владајућа [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] (ДПС) одлучила је 1. августа 2020. да на изборе изађе самостално, са [[Андрија Поповић|Андријом Поповићем]] као представником [[Либерална партија Црне Горе|Либералне партије]] (ЛП) на изборној листи ДПС-а, а тренутним премијером [[Душко Марковић (политичар)|Душком Марковићем]] као носиоцем изборне листе.<ref>{{cite news |title=Marković nosilac izborne liste DPS |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456595/markovic-nosilac-izborne-liste-dps |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 8. 2020 |language=sr}}</ref> === Изборне листе === {| class="wikitable" ! style="text-align:center;" |Бр. ! style="text-align:center;" |Назив изборне листе ! style="text-align:center;" |Носилац изборне листе ! style="text-align:center;" |Напомена |- | style="text-align:center;" |1 |[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] — Иван Брајовић — Ми одлучујемо досљедно |[[Иван Брајовић]] | style="text-align:center;" | |- | style="text-align:center;" |2 |[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] — Исправно — [[Рефет Хусовић]] |[[Ервин Ибрахимовић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |3 |[[Хрватска грађанска иницијатива|ХГИ]]. Свим срцем за Црну Гору! |[[Адриан Вуксановић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |4 |[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] — Јака Црна Гора! |[[Драгиња Вуксановић]] | |- | style="text-align:center;" |5 |[[Хрватска реформска странка|Хрватска реформска странка Црне Горе]] — ХРС | Радован Марић | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |6 |др Дритан Абазовић — Црно на бијело — др [[Срђан Павићевић]] |[[Дритан Абазовић]] | |- | style="text-align:center;" |7 |[[Албанска коалиција|Албанска коалиција „Једногласно”]] — [[Демократска партија (Црна Гора)|ДП]], [[Демократска унија Албанаца|ДУА]], [[Демократски савез у Црној Гори|ДСЦГ]] |[[Фатмир Ђека]] |style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |8 |Одлучно за Црну Гору! [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]], [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]], [[Нова Црна Гора]] — [[Мило Ђукановић]] |[[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] | |- | style="text-align:center;" |9 | Група Грађана [[За будућност Црне Горе|За Будућност Црне Горе]] — Давид Ракоњац (Српски Реформисти, [[Демократски фронт (Црна Гора)|ДФ]], [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|СНП]], [[Народни покрет (Црна Гора)|Народни покрет]], [[Не дамо Црну Гору|НДЦГ]],, [[Права Црна Гора (странка)|ПЦГ]], [[Уједињена Црна Гора|УЦГ]], [[Радничка партија (Црна Гора)|РП]], Листа За Херцег Нови, Покрет За Пљевља, Нова Будва, [[Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе|ПУПИ]], [[Југословенска комунистичка партија Црне Горе|ЈКП]], [[Српска радикална странка (Црна Гора, 1997)|СРС]], [[Странка пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе|СПИСП,]] [[Демократска српска странка|ДСС]], [[Српска листа (2011)|СЛ]], [[Странка српских радикала|ССР]], [[Демократска странка јединства|ДСЈ]] и Нестраначке Личности) |Давид Ракоњац | |- | style="text-align:center;" |10 |[[Албанска листа]] — [[Генци Ниманбегу]], Ник Ђељошај |[[Ник Ђељошај]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |11 |Алекса Бечић — [[Миодраг Лекић]] — „[[Мир је наша нација]]”[[Демократска Црна Гора (странка)|ДЦГ]],[[Демократски савез (Црна Гора)|ДЕМОС,]] [[Партија пензионера, инвалида и реституције|ПИР]] [[Нова љевица|НЉ]], НВО [[Друштво за истраживање политике]] |[[Алекса Бечић]] | |- | colspan="4" bgcolor="#E9E9E9"| |- | colspan="4" |Извор: ''[https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf Званична збирна изборна листа за избор посланика у Скупштину Црне Горе] {{Wayback|url=https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf |date=20161013125732 }}, dik.co.me'' {{small|[Државна изборна комисија Црне Горе, ДИК]}} |} ^М — ''означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]]'' == Резултати == {| class=wikitable style=text-align:right | colspan="7" |[[Датотека:Montenegro_Parliament_2020.svg|center|350px]] |+Резултати<ref>{{Cite web|title=Konačni rezultati DIK-a: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova|url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/465051/dik-dps-3512-za-buducnost-crne-gore-3252-odsto-glasova|access-date=31. 8. 2020|website=vijesti.me|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|title=Parlamentarni izbori 2020|url=https://rezultati.dik.co.me/|access-date=31. 8. 2020|website=National Electoral Commission|language=me|archive-date=31. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200831231743/https://rezultati.dik.co.me/|url-status=}}</ref> !colspan=2|Странка/коалиција !Гласови !% !+/− !Мандати !+/− |- |style="background-color:#F6880A"| |align=left|[[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]|| 143,515 || 35,06 || −6,35 || 30 || −6 |- |style="background-color:#4682B4"| |align=left|[[За будућност Црне Горе]]|| 133,261 || 32,55 || +12,32 || 27 || +6 |- |style="background-color:#ffae42"| |align=left|[[Мир је наша нација]]|| 51,298 || 12,54 || +2,53 || 10 || -2 |- |style="background-color:#274B75"| |align=left|[[Уједињена реформска акција]]|| 22,679 || 5,53 || +1,85 || 4 || +2 |- |style="background-color:#fd00ff"| |align=left|[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]]|| 16.769 || 4,10 || +0,84 || 3 || +1 |- |style="background-color:#32CD32"| |align=left|[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]]{{small|^M}}|| 16,279 || 3,98 || +0,82 || 3 || +1 |- |style="background-color:#E90007"| |align=left|[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]]|| 12,835 || 3,14 || −2,09 || 2 || −2 |- |style="background-color:#00AAE4"| |align=left|[[Албанска листа]]{{small|^М}}|| 6,488 || 1,58 || +0,31 || 1 || 0 |- |style="background-color:#8B0000"| |align=left|[[Албанска коалиција]]{{small|^М}}|| 4,675 || 1,14 || +0,25 || 1 || +1 |- |style="background-color:#f08080"| |align=left|[[Хрватска грађанска иницијатива]]{{small|^М}}|| 1,106 || 0,27 || −0,20 || 0 || −1 |- |style="background-color:#6495ED"| |align=left|[[Хрватска реформска странка]]{{small|^М}}|| 496 || 0,13 || нова || 0 || нова |- |align=left colspan=2|Неважећи/празни гласови|| 4,500 || 2,09 || — || — || — |- |align=left colspan=2|'''Укупно'''||'''413.894''' ||'''100'''|| — ||'''81'''||'''0''' |- |align=left colspan=2|Регистровани гласачи/излазност|| 540,026 || 76.64 ||—||—||— |- |align=left colspan=7|^M — <small>означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]], којој није потребно да пређе цензус од 3%.</small> |} == Контроверзе == Дана [[13. август]]а, Државна изборна комисија (ДИК) на иницијативу [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа Црне Горе]], донела је мишљење којим и грађани са истеклим документима, којих је између 30.000—50.000, могу да остваре бирачко право, чак и са документима из времена СФРЈ, којих је око 7.500 заједно са грађанима без икаквих докумената.<ref>[https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=13&nav_category=167&nav_id=1718701 Црна Гора: Гласање могуће и са истеклим документима, чак и оним из СФРЈ], Б92, 13. август 2020.</ref> Дана [[14. август]]а, опозициона коалиција „За будућност Црне Горе” издала је прво од неколико саопштења о хиљадама дупло уписаних бирача у бирачки списак Црне Горе и тзв. Косова,<ref>[https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=755599&datum=2020-08-14 Најмање 4.000 дупло уписаних бирача], Дан, 14. август 2020.</ref><ref>[https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/910054/kriminalni-sistem-dps-pojavio-novi-spisak-lica-tzv-kosova-birackom-spisku-crne-gore Појавио се нови списак лица са тзв. Косова у бирачком списку Црне Горе], Вечерње новости, 17. август 2020.</ref> иако Црна Гора по уставу не дозвољава двојно држављанство осим у специјалним случајевима. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.danas.rs/svet/amfilohije-pozvao-sve-u-crnoj-gori-da-izadju-na-izbore/ Амфилохије позвао све у Црној Гори да изађу на изборе], Данас, 19. август 2020. * [https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=398744 Владика Јоаникије позвао народ на гласање: Изађимо поносно и храбро као на литију], 27. август 2020. {{Избори у Црној Гори}} {{Подножје|Црна Гора}} [[Категорија:Избори у Црној Гори]] [[Категорија:Избори у 2020.]] [[Категорија:Црна Гора у 2020.]] qb852tvskryzmv1htiajtravlozzasv 30098836 30098780 2025-06-27T15:55:56Z ~2025-84977 446805 /* Изборне листе */ 30098836 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори | election_name = Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020. | country = MNE | тип = parliamentary <!--(мора енглески назив)--> | previous_year = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|2016.]] | next_year = [[Парламентарни избори у Црној Гори 2023.|2023.]] | election_date = [[30. август]] [[2020]]. | image1 = [[Датотека:Milo Đukanović.jpg|x110px]] | color1 = e87b00 | лидер1 = [[Мило Ђукановић]]</i>{{напомена|Није лично учествовао на изборима, али је водио кампању. Први на изборној листи је био [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]}} | странка1 = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] | коалиција1 = [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]] | број_гласова1 = 143.515 | %1 = 35,06 | мандати1 = {{Политичка партија/мандати|30|81|#e87b00}} | image2 = [[Датотека:PM Krivokapić (cropped).jpg|x110px]] | color2 = 6495ed | лидер2 = [[Здравко Кривокапић]]</i>{{напомена|Први је био на изборној листи а Листу је Предводио Бивши Члан ДПС-а Давид Ракоњац}} | странка2 = [[За будућност Црне Горе]] | коалиција2 = [[За будућност Црне Горе]] | број_гласова2 = 133.261 | %2 = 32,55 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|27|81|#6495ed}} | image3 = [[Датотека:Aleksa Bečić.png|x110px]] | color3 = FF003F | лидер3 = [[Алекса Бечић]] | странка3 = [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократе Црна Гора]] | коалиција3 = [[Мир је наша нација]] | број_гласова3 = 51.298 | %3 = 12,53 | мандати3 = {{Политичка партија/мандати|10|81|#FF003F}} | image4 = [[Датотека:Dritan Abazović 2016.jpg|x110px]] | color4 = 800080 | лидер4 = [[Дритан Абазовић]] | странка4 = [[Уједињена реформска акција]] | коалиција4 = Платформа — Црно на бијело | број_гласова4 = 22.679 | %4 = 5,54 | мандати4 = {{Политичка партија/мандати|4|81|#800080}} | image5 = [[Датотека:Ivan Brajović October 2018 (43301838230).jpg|x110px]] | color5 = FF00FF | лидер5 = [[Иван Брајовић]] | странка5 = [[Socijaldemokrate Crne Gore (stranka)|Социјалдемократе]] | коалиција5 = - | број_гласова5 = 16.769 | %5 = 4,10 | мандати5 = {{Политичка партија/мандати|3|81|#FF00FF}} | image6 = [[Датотека:Draginja Vuksanovic in Bijelo Polje, Montenegro (cropped).jpg|x110px]] | color6 = D21F1B | лидер6 = [[Драгиња Вуксановић]] | странка6 = [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] | коалиција6 = - | број_гласова6 = 12.835 | %6 = 3,14 | мандати6 = {{Политичка партија/мандати|2|81|#D21F1B}} | map_image = 2020 Montenegrin parliamentary election map.svg | title = [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе]] | after_election = [[Здравко Кривокапић]] | after_party = [[За будућност Црне Горе]] }} '''Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.''' одржани су [[30. август]]а [[2020]]. године. == Позадина == Након [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|парламентарних избора 2016. године]], цјелокупна опозиција отпочела је колективни бојкот свих засједања Скупштине. У јануару 2017, 39 посланика од укупно 81 бојкотовало је скупштинска засједања, захтијевајући ванредне изборе који би се одржали најкасније до 2018, када су заказани [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|сљедећи предсједнички избори]].<ref>{{cite news |title=Novi izbori kao uslov opozicije za povratak u Parlament |url=https://www.slobodnaevropa.org/amp/28148320.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=30. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite news |title=Krivokapić: Ponoviti izbore najkasnije do 2018. |url=http://mondo.me/a585044/Info/Crna-Gora/Krivokapic-Ponoviti-izbore-najkasnije-do-2018.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=Mondo.Me Prod |date=7. 2. 2017}}</ref> [[Светозар Маровић]], тадашњи потпредсједник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), ухапшен је 2016. због довођења у везу са дуготрајним случајем корупције у [[Будва|Будви]]; у оптужници [[Државно тужилаштво Црне Горе|Државног тужилаштва]] наведен је као „шеф будванске криминалне групе”, што је касније признао на суду. На крају је побјегао у [[Србија|Србију]] због наводног психијатријског лијечења у [[Београд]]у, гдје тренутно борави. Црна Гора је више пута тражила његово изручење од Србије.<ref>{{cite web |title=Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori |url=http://www.gov.me/vijesti/213357/Potpredsjednik-Pazin-insistirao-u-Beogradu-da-Svetozar-Marovic-bude-izrucen-Crnoj-Gori.html |website=www.gov.me |accessdate=29. 8. 2020 |date=5. 11. 2019}}</ref> Маровић је у августу 2020. у свом разговору са медијима, првом од бјекства у Србију, оптужио руководство ДПС-а за [[корупција|корупцију]], [[непотизам]], [[партикратија|партикратију]] и [[ауторитарност]], такође оптужујући Мила Ђукановића за намјештање коруптивног процеса против њега и чланова његове породице.<ref>{{cite news |title=Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/463185/marovic-se-pojavio-u-javnosti-zelio-sam-da-kazem-neke-stvari |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=25. 8. 2020 |language=sr}}</ref> У извјештају од јуна 2018. године, који је објављен послије предсједничких избора у априлу исте године, [[Канцеларија за демократске институције и људска права]] [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а позива на изборне реформе у Црној Гори и на више интегритета, непристрасности и професионалности у изборној администрацији.<ref>{{cite web |title=Opposition Faces Uphill Battle in Looming Montenegro Election |url=https://balkaninsight.com/2020/08/06/opposition-faces-uphill-battle-in-looming-montenegro-election/ |website=Balkan Insight |accessdate=29. 8. 2020 |date=6. 8. 2020}}</ref> [[Протести против корупције у Црној Гори 2019.|Протести против корупције]] у Влади коју преводи ДПС почели су у фебруару 2019. послије откривања снимака и докумената који указују на умијешаност највиших званичника у прибављању средстава за владајућу странку. Свих 39 опозиционих посланика 30. марта потписало је „Споразум за будућност”, који су предложили организатори протеста, а на којима су обећали да ће бојкотовати изборе 2020. уколико их буду сматрали нерегуларним. Маја 2020, организатори протеста позвали су на [[бојкот]] избора 30. августа, заједно са неким опозиционим странкама, тврдећи да избори неће бити одржани под фер условима.<ref>{{cite news |title=Ne izlazite na izbore, najavite opšti bojkot |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=745328&datum=2020-05-25 |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=20. 5. 2020}}</ref> Одбор за реформу изборног система, који је имао подршку Европске уније, а у којем су учествовали припадници и власти и опозиције, распуштен је у децембру 2019, након што је опозиција напустила сједницу одбора у знак протеста због контроверзног закона о вјероисповијести који је усвојила власт, оптужујући владајућу странку за подстицање етничке мржње и немира.<ref>{{cite news |title=Opozicija napustila sjednicu: Konjević tražio odlaganje, Koprivica ga optužio za opstrukciju |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/400531/demokrate-za-formiranje-vise-pododbora-o-izmjenama-odlucivati-konsenzusom |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 9. 2019 |language=sr}}</ref> Крајем децембра 2019. започео је [[Протести у Црној Гори (2019—2020)|други талас протеста]] против новоусвојеног закона којим се дејуре преноси власништво над црквеним грађевинама и посједима са [[Српска православна црква у Црној Гори|Српске православне цркве у Црној Гори]] на државу.<ref>{{cite news |title=Serbs protest in Montenegro ahead of vote on religious law |url=https://www.reuters.com/article/us-montenegro-protest/serbs-protest-in-montenegro-ahead-of-vote-on-religious-law-idUSKBN1YU0WC |accessdate=29. 8. 2020 |work=Reuters |date=26. 12. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro’s Attack on Church Property Will Create Lawless Society |url=https://balkaninsight.com/2019/06/14/montenegros-attack-on-church-property-will-create-lawless-society/ |accessdate=29. 8. 2020 |work=Balkan Insight |date=14. 6. 2019}}</ref> У извјештају о политичким правима и грађанским слободама из маја 2020, ''-{[[Freedom House]]}-'' је Црну Гору описао као [[хибридни режим]], а не као демократију због пада стандарда у управљању, правди, изборима и слободи медија. ''-{Freedom House}-'' наводи да су године све већег заробљавања државе, злоупотребе моћи и тактике моћника које је примијенио дугогодишњи предсједник Владе и предсједник државе Мило Ђукановић гурнуле земљу преко ивице и по први пут од 2003. Црна Гора није категоризована као демократија. Извјештај је нагласио неједнаки изборни процес, случајеве политичких хапшења, негативна кретања везана за независност судства, медијске слободе, као и низ неријешених случајева корупције у влади коју предводи ДПС. Упркос поновљеним захтјевима опозиције, невладиног сектора и институција које подржава ЕУ за професионализацијом и неутрализацијом институција које контролишу изборни процес, оне су и даље под фактичком контролом владајуће коалиције коју предводи ДПС.<ref>{{cite web |title=Montenegro |url=https://freedomhouse.org/country/montenegro/nations-transit/2020 |website=Freedom House |accessdate=29. 8. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Crna Gora država pokradenih izbora |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&datum=2020-05-06&clanak=743264 |accessdate=30. 8. 2020 |work=dan.co.me}}</ref><ref>{{cite news |title=Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima' |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/freedom-house-crna-gora-demokratija-pad-hibridni-re%C5%BEim-analiza/30596127.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=6. 5. 2020 |language=sr}}</ref> == Изборни систем == Свих 81 посланички мандат Скупштине Црне Горе бира се у једној изборној јединици користећи [[пропорцијални изборни систем|пропорционалну заступљеност]] [[затворене листе|затворених листа]]. Мандати се додјељују према [[Д’Онтов систем|Д’Онтовом систему]] са [[Изборни цензус|цензусом]] од 3%. Међутим, мањинским групама које чине не више од 15% становништва у изборној јединици даје се изузеће којим се цензус смањује на 0,7% са највише три посланичка мандата. Посебно изузеће даје се Хрватима, уколико ниједна листа не пређе цензус од 0,7%, листа са највише гласова добија један мандат ако добије више од 0,35% гласова.<ref>{{cite web |title=Zakon o izboru odbornika i poslanika {{!}} Paragraf Lex |url=https://www.paragraf.me/propisi-crnegore/zakon_o_izboru_odbornika_i_poslanika.html |website=www.paragraf.me |accessdate=29. 8. 2020}}</ref> == Кампања == [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичка народна партија]], [[Уједињена Црна Гора]], [[Радничка партија (Црна Гора)|Радничка партија]] и независна група у Скупштини сложиле су се 1. маја 2019. да оснују нови свеопшти политички савез под именом „[[Да свако има]]”.<ref>{{cite news |title=Potpisan sporazum "Da svako ima": Nismo konkurencija opoziciji, već DPS-u i njihovim satelitima |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/potpisan-sporazum-da-svako-ima-nismo-konkurencija-opoziciji-vec-dps-u-i-njihovim-satelitima |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 5. 2019 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=New political alliance to be set up soon |url=https://www.cdm.me/english/new-political-alliance-to-be-set-up-soon/ |accessdate=30. 8. 2020 |work=CdM |date=30. 4. 2019}}</ref> Савез се распао прије избора. У августу 2020. све три странке одлучиле су да се придруже Заједно са [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократским фронтом]] (ДФ) На Листи Групе Грађана „[[За будућност Црне Горе]]”,<ref>{{cite news|url=https://www.vijesti.me/tv/emisije/456027/tv-vijesti-df-snp-i-narodni-pokret-zajedno-na-izborima|title=TV Vijesti: DF, SNP, Narodni pokret i Prava Pridružile su se Na Listi Davida Rakonjca|date=31. 7. 2020|work=vijesti.me|language=sr}}</ref> а то су учиниле и неке мање политичке странке, као што су [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]] (ПЦГ), [[Демократска странка јединства]] (ДСЈ), Грађански покрет [[Уједињена реформска акција]] (УРА) донијела је одлуку 11. јула 2020. да на изборе изађе независно, представљајући своју изборну платформу „Црно на бијело”, на челу са независним кандидатима, укључујући познату новинарку и активисткињу [[Милка Тадић|Милку Тадић]], неке универзитетске професоре, новинаре, грађанске и НВО активисте, са лидером странке [[Дритан Абазовић|Дританом Абазовићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Šta piše i ko je potpisao platformu "Crno na bijelo": Smjena vlasti će izroditi drugačiju Crnu Goru... |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/450321/sta-pise-u-platformi-crno-na-bijelo-smjena-vlasti-ce-izroditi-drugaciju-crnu-goru |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 7. 2020 |language=sr}}</ref> Изборна листа УРА-е такође садржи једног представника бошњачке [[Странка правде и помирења|Странке правде и помирења]], као и неколико мањих локалних странака и иницијатива.<ref>{{cite news |title=SPP Hazbije Kalača podržala Platformu Crno na bijelo |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456621/spp-hazbije-kalaca-podzala-jplatformu-crno-na-bijelo |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=2. 8. 2020 |language=sr}}</ref> [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократска Црна Гора]] (ДЦГ), [[Демократски савез (Црна Гора)|Демократски савез]] (ДЕМОС), [[Нова љевица]] (НЉ), [[Партија пензионера, инвалида и реституције]] (ППИР), и НВО [[Друштво за истраживање политике]], одлучили су да оснују предизборну коалицију под називом „[[Мир је наша нација]]”, са лидером Демократа [[Алекса Бечић|Алексом Бечићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Nova ponuda: Lekić, Rudović, Pavićević i Mijović na izbornoj listi Demokrata |url=https://www.standard.co.me/politika/nova-ponuda-lekic-rudovic-pavicevic-i-mijovic-na-izbornoj-listi-demokrata/ |work=Standard |date=11. 7. 2020}}</ref><ref>{{cite news |title=U Crnoj Gori formiran "Građanski blok" mesec i po dana pre izbora |url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/4015844/crna-gora-koalicija-gradjanski-blok.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.rts.rs |date=12. 7. 2020}}</ref> Опозиционе [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] (СДП) саопштила је 12. јула 2020. да ће на изборе изаћи самостално,<ref>{{cite news |title="SDP neće u neprincipijelne koalicije" |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/285630/sdp-nece-u-neprincipijelne-koalicije.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=12. 7. 2020 |language=me}}</ref> као и [[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] (СД), мањи коалициони партнер у [[Влада Душка Марковића|Марковићевој влади]], неколико дана раније.<ref>{{cite news |title=SD samostalno na parlamentarne izbore |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/284344/sd-samostalno-na-parlamentarne-izbore.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=7. 7. 2020 |language=me}}</ref> „[[Албанска листа]]”, мањинска политичка коалиција коју су формирале [[Нова демократска снага]] (НДС), [[Албанска алтернатива]] (АА), [[Албанска коалиција Перспектива]] (АКП) и [[Демократски савез Албанаца]] (ДСА).<ref>{{cite news |title=Forca, AA i DSA zajedno na izborima |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753347&datum=2020-07-27 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=28. 7. 2020}}</ref> Неколико седмица раније, [[Демократска унија Албанаца]] (ДУА) пристала је да се придружи коалицији [[Демократска парија (Црна Гора)|Демократске партије]] (ДП) и [[Демократског савеза у Црној Гори|Демократски савез у Црној Гори]] (ДСуЦГ) под називом „[[Албанска коалиција]] — Једногласно”.<ref>{{cite news |title=Albanci u dvije kolone |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753596&datum=2020-07-29 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=27. 7. 2020}}</ref> Почетком августа 2020. [[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] (БС) најавила је да ће на изборе изаћи самостално, као и [[Хрватска грађанска иницијатива]] (ХГИ) и новоформирана [[Хрватска реформска странка]] (ХРС).<ref>{{cite news |title=Bošnjačka stranka predala listu za predstojeće izbore |url=https://www.portalanalitika.me/clanak/bosnjacka-stranka-predala-listu-za-predstojece-izbore |accessdate=30. 8. 2020 |work=Portal Analitika |date=3. 8. 2020 |language=sr-ME}}</ref> Владајућа [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] (ДПС) одлучила је 1. августа 2020. да на изборе изађе самостално, са [[Андрија Поповић|Андријом Поповићем]] као представником [[Либерална партија Црне Горе|Либералне партије]] (ЛП) на изборној листи ДПС-а, а тренутним премијером [[Душко Марковић (политичар)|Душком Марковићем]] као носиоцем изборне листе.<ref>{{cite news |title=Marković nosilac izborne liste DPS |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456595/markovic-nosilac-izborne-liste-dps |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 8. 2020 |language=sr}}</ref> === Изборне листе === {| class="wikitable" ! style="text-align:center;" |Бр. ! style="text-align:center;" |Назив изборне листе ! style="text-align:center;" |Носилац изборне листе ! style="text-align:center;" |Напомена |- | style="text-align:center;" |1 |[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] — Иван Брајовић — Ми одлучујемо досљедно |[[Иван Брајовић]] | style="text-align:center;" | |- | style="text-align:center;" |2 |[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] — Исправно — [[Рефет Хусовић]] |[[Ервин Ибрахимовић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |3 |[[Хрватска грађанска иницијатива|ХГИ]]. Свим срцем за Црну Гору! |[[Адриан Вуксановић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |4 |[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] — Јака Црна Гора! |[[Драгиња Вуксановић]] | |- | style="text-align:center;" |5 |[[Хрватска реформска странка|Хрватска реформска странка Црне Горе]] — ХРС | Радован Марић | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |6 |др Дритан Абазовић — Црно на бијело — др [[Срђан Павићевић]] |[[Дритан Абазовић]] | |- | style="text-align:center;" |7 |[[Албанска коалиција|Албанска коалиција „Једногласно”]] — [[Демократска партија (Црна Гора)|ДП]], [[Демократска унија Албанаца|ДУА]], [[Демократски савез у Црној Гори|ДСЦГ]] |[[Фатмир Ђека]] |style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |8 |Одлучно за Црну Гору! [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]], [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]], [[Нова Црна Гора]] — [[Мило Ђукановић]] |[[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] | |- | style="text-align:center;" |9 | [[За будућност Црне Горе|Твоја Црна Гора]] — Давид Ракоњац Српски Реформисти, [[Демократски фронт (Црна Гора)|ДФ]], [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|СНП]], [[Народни покрет (Црна Гора)|Народни покрет]], [[Не дамо Црну Гору|НДЦГ]],, [[Права Црна Гора (странка)|ПЦГ]], [[Уједињена Црна Гора|УЦГ]], [[Радничка партија (Црна Гора)|РП]], Листа За Херцег Нови, Покрет За Пљевља, Нова Будва, [[Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе|ПУПИ]], [[Југословенска комунистичка партија Црне Горе|ЈКП]], [[Српска радикална странка (Црна Гора, 1997)|СРС]], [[Странка пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе|СПИСП,]] [[Демократска српска странка|ДСС]], [[Српска листа (2011)|СЛ]], [[Странка српских радикала|ССР]], [[Демократска странка јединства|ДСЈ]] и Нестраначке Личности |Давид Ракоњац | |- | style="text-align:center;" |10 |[[Албанска листа]] — [[Генци Ниманбегу]], Ник Ђељошај |[[Ник Ђељошај]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |11 |Алекса Бечић — [[Миодраг Лекић]] — „[[Мир је наша нација]]”[[Демократска Црна Гора (странка)|ДЦГ]],[[Демократски савез (Црна Гора)|ДЕМОС,]] [[Партија пензионера, инвалида и реституције|ПИР]] [[Нова љевица|НЉ]], НВО [[Друштво за истраживање политике]] |[[Алекса Бечић]] | |- | colspan="4" bgcolor="#E9E9E9"| |- | colspan="4" |Извор: ''[https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf Званична збирна изборна листа за избор посланика у Скупштину Црне Горе] {{Wayback|url=https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf |date=20161013125732 }}, dik.co.me'' {{small|[Државна изборна комисија Црне Горе, ДИК]}} |} ^М — ''означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]]'' == Резултати == {| class=wikitable style=text-align:right | colspan="7" |[[Датотека:Montenegro_Parliament_2020.svg|center|350px]] |+Резултати<ref>{{Cite web|title=Konačni rezultati DIK-a: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova|url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/465051/dik-dps-3512-za-buducnost-crne-gore-3252-odsto-glasova|access-date=31. 8. 2020|website=vijesti.me|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|title=Parlamentarni izbori 2020|url=https://rezultati.dik.co.me/|access-date=31. 8. 2020|website=National Electoral Commission|language=me|archive-date=31. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200831231743/https://rezultati.dik.co.me/|url-status=}}</ref> !colspan=2|Странка/коалиција !Гласови !% !+/− !Мандати !+/− |- |style="background-color:#F6880A"| |align=left|[[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]|| 143,515 || 35,06 || −6,35 || 30 || −6 |- |style="background-color:#4682B4"| |align=left|[[За будућност Црне Горе]]|| 133,261 || 32,55 || +12,32 || 27 || +6 |- |style="background-color:#ffae42"| |align=left|[[Мир је наша нација]]|| 51,298 || 12,54 || +2,53 || 10 || -2 |- |style="background-color:#274B75"| |align=left|[[Уједињена реформска акција]]|| 22,679 || 5,53 || +1,85 || 4 || +2 |- |style="background-color:#fd00ff"| |align=left|[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]]|| 16.769 || 4,10 || +0,84 || 3 || +1 |- |style="background-color:#32CD32"| |align=left|[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]]{{small|^M}}|| 16,279 || 3,98 || +0,82 || 3 || +1 |- |style="background-color:#E90007"| |align=left|[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]]|| 12,835 || 3,14 || −2,09 || 2 || −2 |- |style="background-color:#00AAE4"| |align=left|[[Албанска листа]]{{small|^М}}|| 6,488 || 1,58 || +0,31 || 1 || 0 |- |style="background-color:#8B0000"| |align=left|[[Албанска коалиција]]{{small|^М}}|| 4,675 || 1,14 || +0,25 || 1 || +1 |- |style="background-color:#f08080"| |align=left|[[Хрватска грађанска иницијатива]]{{small|^М}}|| 1,106 || 0,27 || −0,20 || 0 || −1 |- |style="background-color:#6495ED"| |align=left|[[Хрватска реформска странка]]{{small|^М}}|| 496 || 0,13 || нова || 0 || нова |- |align=left colspan=2|Неважећи/празни гласови|| 4,500 || 2,09 || — || — || — |- |align=left colspan=2|'''Укупно'''||'''413.894''' ||'''100'''|| — ||'''81'''||'''0''' |- |align=left colspan=2|Регистровани гласачи/излазност|| 540,026 || 76.64 ||—||—||— |- |align=left colspan=7|^M — <small>означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]], којој није потребно да пређе цензус од 3%.</small> |} == Контроверзе == Дана [[13. август]]а, Државна изборна комисија (ДИК) на иницијативу [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа Црне Горе]], донела је мишљење којим и грађани са истеклим документима, којих је између 30.000—50.000, могу да остваре бирачко право, чак и са документима из времена СФРЈ, којих је око 7.500 заједно са грађанима без икаквих докумената.<ref>[https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=13&nav_category=167&nav_id=1718701 Црна Гора: Гласање могуће и са истеклим документима, чак и оним из СФРЈ], Б92, 13. август 2020.</ref> Дана [[14. август]]а, опозициона коалиција „За будућност Црне Горе” издала је прво од неколико саопштења о хиљадама дупло уписаних бирача у бирачки списак Црне Горе и тзв. Косова,<ref>[https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=755599&datum=2020-08-14 Најмање 4.000 дупло уписаних бирача], Дан, 14. август 2020.</ref><ref>[https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/910054/kriminalni-sistem-dps-pojavio-novi-spisak-lica-tzv-kosova-birackom-spisku-crne-gore Појавио се нови списак лица са тзв. Косова у бирачком списку Црне Горе], Вечерње новости, 17. август 2020.</ref> иако Црна Гора по уставу не дозвољава двојно држављанство осим у специјалним случајевима. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.danas.rs/svet/amfilohije-pozvao-sve-u-crnoj-gori-da-izadju-na-izbore/ Амфилохије позвао све у Црној Гори да изађу на изборе], Данас, 19. август 2020. * [https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=398744 Владика Јоаникије позвао народ на гласање: Изађимо поносно и храбро као на литију], 27. август 2020. {{Избори у Црној Гори}} {{Подножје|Црна Гора}} [[Категорија:Избори у Црној Гори]] [[Категорија:Избори у 2020.]] [[Категорија:Црна Гора у 2020.]] 83jfw2oi7kfimnx70r9alo6px34lm2v 30098837 30098836 2025-06-27T15:56:28Z ~2025-84977 446805 /* Изборне листе */ 30098837 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Избори | election_name = Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020. | country = MNE | тип = parliamentary <!--(мора енглески назив)--> | previous_year = [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|2016.]] | next_year = [[Парламентарни избори у Црној Гори 2023.|2023.]] | election_date = [[30. август]] [[2020]]. | image1 = [[Датотека:Milo Đukanović.jpg|x110px]] | color1 = e87b00 | лидер1 = [[Мило Ђукановић]]</i>{{напомена|Није лично учествовао на изборима, али је водио кампању. Први на изборној листи је био [[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]]}} | странка1 = [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] | коалиција1 = [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]] | број_гласова1 = 143.515 | %1 = 35,06 | мандати1 = {{Политичка партија/мандати|30|81|#e87b00}} | image2 = [[Датотека:PM Krivokapić (cropped).jpg|x110px]] | color2 = 6495ed | лидер2 = [[Здравко Кривокапић]]</i>{{напомена|Први је био на изборној листи а Листу је Предводио Бивши Члан ДПС-а Давид Ракоњац}} | странка2 = [[За будућност Црне Горе]] | коалиција2 = [[За будућност Црне Горе]] | број_гласова2 = 133.261 | %2 = 32,55 | мандати2 = {{Политичка партија/мандати|27|81|#6495ed}} | image3 = [[Датотека:Aleksa Bečić.png|x110px]] | color3 = FF003F | лидер3 = [[Алекса Бечић]] | странка3 = [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократе Црна Гора]] | коалиција3 = [[Мир је наша нација]] | број_гласова3 = 51.298 | %3 = 12,53 | мандати3 = {{Политичка партија/мандати|10|81|#FF003F}} | image4 = [[Датотека:Dritan Abazović 2016.jpg|x110px]] | color4 = 800080 | лидер4 = [[Дритан Абазовић]] | странка4 = [[Уједињена реформска акција]] | коалиција4 = Платформа — Црно на бијело | број_гласова4 = 22.679 | %4 = 5,54 | мандати4 = {{Политичка партија/мандати|4|81|#800080}} | image5 = [[Датотека:Ivan Brajović October 2018 (43301838230).jpg|x110px]] | color5 = FF00FF | лидер5 = [[Иван Брајовић]] | странка5 = [[Socijaldemokrate Crne Gore (stranka)|Социјалдемократе]] | коалиција5 = - | број_гласова5 = 16.769 | %5 = 4,10 | мандати5 = {{Политичка партија/мандати|3|81|#FF00FF}} | image6 = [[Датотека:Draginja Vuksanovic in Bijelo Polje, Montenegro (cropped).jpg|x110px]] | color6 = D21F1B | лидер6 = [[Драгиња Вуксановић]] | странка6 = [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] | коалиција6 = - | број_гласова6 = 12.835 | %6 = 3,14 | мандати6 = {{Политичка партија/мандати|2|81|#D21F1B}} | map_image = 2020 Montenegrin parliamentary election map.svg | title = [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе]] | after_election = [[Здравко Кривокапић]] | after_party = [[За будућност Црне Горе]] }} '''Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2020.''' одржани су [[30. август]]а [[2020]]. године. == Позадина == Након [[Избори за посланике у Скупштину Црне Горе 2016.|парламентарних избора 2016. године]], цјелокупна опозиција отпочела је колективни бојкот свих засједања Скупштине. У јануару 2017, 39 посланика од укупно 81 бојкотовало је скупштинска засједања, захтијевајући ванредне изборе који би се одржали најкасније до 2018, када су заказани [[Избори за предсједника Црне Горе 2018.|сљедећи предсједнички избори]].<ref>{{cite news |title=Novi izbori kao uslov opozicije za povratak u Parlament |url=https://www.slobodnaevropa.org/amp/28148320.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=30. 11. 2016}}</ref><ref>{{cite news |title=Krivokapić: Ponoviti izbore najkasnije do 2018. |url=http://mondo.me/a585044/Info/Crna-Gora/Krivokapic-Ponoviti-izbore-najkasnije-do-2018.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=Mondo.Me Prod |date=7. 2. 2017}}</ref> [[Светозар Маровић]], тадашњи потпредсједник владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС), ухапшен је 2016. због довођења у везу са дуготрајним случајем корупције у [[Будва|Будви]]; у оптужници [[Државно тужилаштво Црне Горе|Државног тужилаштва]] наведен је као „шеф будванске криминалне групе”, што је касније признао на суду. На крају је побјегао у [[Србија|Србију]] због наводног психијатријског лијечења у [[Београд]]у, гдје тренутно борави. Црна Гора је више пута тражила његово изручење од Србије.<ref>{{cite web |title=Potpredsjednik Pažin insistirao u Beogradu da Svetozar Marović bude izručen Crnoj Gori |url=http://www.gov.me/vijesti/213357/Potpredsjednik-Pazin-insistirao-u-Beogradu-da-Svetozar-Marovic-bude-izrucen-Crnoj-Gori.html |website=www.gov.me |accessdate=29. 8. 2020 |date=5. 11. 2019}}</ref> Маровић је у августу 2020. у свом разговору са медијима, првом од бјекства у Србију, оптужио руководство ДПС-а за [[корупција|корупцију]], [[непотизам]], [[партикратија|партикратију]] и [[ауторитарност]], такође оптужујући Мила Ђукановића за намјештање коруптивног процеса против њега и чланова његове породице.<ref>{{cite news |title=Marović: Đukanović bi da je Crna Gora država samo onih koji glasaju DPS, trenutak je za promjene |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/463185/marovic-se-pojavio-u-javnosti-zelio-sam-da-kazem-neke-stvari |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=25. 8. 2020 |language=sr}}</ref> У извјештају од јуна 2018. године, који је објављен послије предсједничких избора у априлу исте године, [[Канцеларија за демократске институције и људска права]] [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а позива на изборне реформе у Црној Гори и на више интегритета, непристрасности и професионалности у изборној администрацији.<ref>{{cite web |title=Opposition Faces Uphill Battle in Looming Montenegro Election |url=https://balkaninsight.com/2020/08/06/opposition-faces-uphill-battle-in-looming-montenegro-election/ |website=Balkan Insight |accessdate=29. 8. 2020 |date=6. 8. 2020}}</ref> [[Протести против корупције у Црној Гори 2019.|Протести против корупције]] у Влади коју преводи ДПС почели су у фебруару 2019. послије откривања снимака и докумената који указују на умијешаност највиших званичника у прибављању средстава за владајућу странку. Свих 39 опозиционих посланика 30. марта потписало је „Споразум за будућност”, који су предложили организатори протеста, а на којима су обећали да ће бојкотовати изборе 2020. уколико их буду сматрали нерегуларним. Маја 2020, организатори протеста позвали су на [[бојкот]] избора 30. августа, заједно са неким опозиционим странкама, тврдећи да избори неће бити одржани под фер условима.<ref>{{cite news |title=Ne izlazite na izbore, najavite opšti bojkot |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=745328&datum=2020-05-25 |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=20. 5. 2020}}</ref> Одбор за реформу изборног система, који је имао подршку Европске уније, а у којем су учествовали припадници и власти и опозиције, распуштен је у децембру 2019, након што је опозиција напустила сједницу одбора у знак протеста због контроверзног закона о вјероисповијести који је усвојила власт, оптужујући владајућу странку за подстицање етничке мржње и немира.<ref>{{cite news |title=Opozicija napustila sjednicu: Konjević tražio odlaganje, Koprivica ga optužio za opstrukciju |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/400531/demokrate-za-formiranje-vise-pododbora-o-izmjenama-odlucivati-konsenzusom |accessdate=29. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 9. 2019 |language=sr}}</ref> Крајем децембра 2019. започео је [[Протести у Црној Гори (2019—2020)|други талас протеста]] против новоусвојеног закона којим се дејуре преноси власништво над црквеним грађевинама и посједима са [[Српска православна црква у Црној Гори|Српске православне цркве у Црној Гори]] на државу.<ref>{{cite news |title=Serbs protest in Montenegro ahead of vote on religious law |url=https://www.reuters.com/article/us-montenegro-protest/serbs-protest-in-montenegro-ahead-of-vote-on-religious-law-idUSKBN1YU0WC |accessdate=29. 8. 2020 |work=Reuters |date=26. 12. 2019 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Montenegro’s Attack on Church Property Will Create Lawless Society |url=https://balkaninsight.com/2019/06/14/montenegros-attack-on-church-property-will-create-lawless-society/ |accessdate=29. 8. 2020 |work=Balkan Insight |date=14. 6. 2019}}</ref> У извјештају о политичким правима и грађанским слободама из маја 2020, ''-{[[Freedom House]]}-'' је Црну Гору описао као [[хибридни режим]], а не као демократију због пада стандарда у управљању, правди, изборима и слободи медија. ''-{Freedom House}-'' наводи да су године све већег заробљавања државе, злоупотребе моћи и тактике моћника које је примијенио дугогодишњи предсједник Владе и предсједник државе Мило Ђукановић гурнуле земљу преко ивице и по први пут од 2003. Црна Гора није категоризована као демократија. Извјештај је нагласио неједнаки изборни процес, случајеве политичких хапшења, негативна кретања везана за независност судства, медијске слободе, као и низ неријешених случајева корупције у влади коју предводи ДПС. Упркос поновљеним захтјевима опозиције, невладиног сектора и институција које подржава ЕУ за професионализацијом и неутрализацијом институција које контролишу изборни процес, оне су и даље под фактичком контролом владајуће коалиције коју предводи ДПС.<ref>{{cite web |title=Montenegro |url=https://freedomhouse.org/country/montenegro/nations-transit/2020 |website=Freedom House |accessdate=29. 8. 2020 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Crna Gora država pokradenih izbora |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Vijest%20dana&datum=2020-05-06&clanak=743264 |accessdate=30. 8. 2020 |work=dan.co.me}}</ref><ref>{{cite news |title=Kako se Crna Gora našla u 'hibridnim režimima' |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/freedom-house-crna-gora-demokratija-pad-hibridni-re%C5%BEim-analiza/30596127.html |accessdate=29. 8. 2020 |work=www.slobodnaevropa.org |date=6. 5. 2020 |language=sr}}</ref> == Изборни систем == Свих 81 посланички мандат Скупштине Црне Горе бира се у једној изборној јединици користећи [[пропорцијални изборни систем|пропорционалну заступљеност]] [[затворене листе|затворених листа]]. Мандати се додјељују према [[Д’Онтов систем|Д’Онтовом систему]] са [[Изборни цензус|цензусом]] од 3%. Међутим, мањинским групама које чине не више од 15% становништва у изборној јединици даје се изузеће којим се цензус смањује на 0,7% са највише три посланичка мандата. Посебно изузеће даје се Хрватима, уколико ниједна листа не пређе цензус од 0,7%, листа са највише гласова добија један мандат ако добије више од 0,35% гласова.<ref>{{cite web |title=Zakon o izboru odbornika i poslanika {{!}} Paragraf Lex |url=https://www.paragraf.me/propisi-crnegore/zakon_o_izboru_odbornika_i_poslanika.html |website=www.paragraf.me |accessdate=29. 8. 2020}}</ref> == Кампања == [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичка народна партија]], [[Уједињена Црна Гора]], [[Радничка партија (Црна Гора)|Радничка партија]] и независна група у Скупштини сложиле су се 1. маја 2019. да оснују нови свеопшти политички савез под именом „[[Да свако има]]”.<ref>{{cite news |title=Potpisan sporazum "Da svako ima": Nismo konkurencija opoziciji, već DPS-u i njihovim satelitima |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/potpisan-sporazum-da-svako-ima-nismo-konkurencija-opoziciji-vec-dps-u-i-njihovim-satelitima |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 5. 2019 |language=sr}}</ref><ref>{{cite news |title=New political alliance to be set up soon |url=https://www.cdm.me/english/new-political-alliance-to-be-set-up-soon/ |accessdate=30. 8. 2020 |work=CdM |date=30. 4. 2019}}</ref> Савез се распао прије избора. У августу 2020. све три странке одлучиле су да се придруже Заједно са [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократским фронтом]] (ДФ) На Листи Групе Грађана „[[За будућност Црне Горе]]”,<ref>{{cite news|url=https://www.vijesti.me/tv/emisije/456027/tv-vijesti-df-snp-i-narodni-pokret-zajedno-na-izborima|title=TV Vijesti: DF, SNP, Narodni pokret i Prava Pridružile su se Na Listi Davida Rakonjca|date=31. 7. 2020|work=vijesti.me|language=sr}}</ref> а то су учиниле и неке мање политичке странке, као што су [[Права Црна Гора (странка)|Права Црна Гора]] (ПЦГ), [[Демократска странка јединства]] (ДСЈ), Грађански покрет [[Уједињена реформска акција]] (УРА) донијела је одлуку 11. јула 2020. да на изборе изађе независно, представљајући своју изборну платформу „Црно на бијело”, на челу са независним кандидатима, укључујући познату новинарку и активисткињу [[Милка Тадић|Милку Тадић]], неке универзитетске професоре, новинаре, грађанске и НВО активисте, са лидером странке [[Дритан Абазовић|Дританом Абазовићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Šta piše i ko je potpisao platformu "Crno na bijelo": Smjena vlasti će izroditi drugačiju Crnu Goru... |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/450321/sta-pise-u-platformi-crno-na-bijelo-smjena-vlasti-ce-izroditi-drugaciju-crnu-goru |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=11. 7. 2020 |language=sr}}</ref> Изборна листа УРА-е такође садржи једног представника бошњачке [[Странка правде и помирења|Странке правде и помирења]], као и неколико мањих локалних странака и иницијатива.<ref>{{cite news |title=SPP Hazbije Kalača podržala Platformu Crno na bijelo |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456621/spp-hazbije-kalaca-podzala-jplatformu-crno-na-bijelo |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=2. 8. 2020 |language=sr}}</ref> [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократска Црна Гора]] (ДЦГ), [[Демократски савез (Црна Гора)|Демократски савез]] (ДЕМОС), [[Нова љевица]] (НЉ), [[Партија пензионера, инвалида и реституције]] (ППИР), и НВО [[Друштво за истраживање политике]], одлучили су да оснују предизборну коалицију под називом „[[Мир је наша нација]]”, са лидером Демократа [[Алекса Бечић|Алексом Бечићем]] као носиоцем листе.<ref>{{cite news |title=Nova ponuda: Lekić, Rudović, Pavićević i Mijović na izbornoj listi Demokrata |url=https://www.standard.co.me/politika/nova-ponuda-lekic-rudovic-pavicevic-i-mijovic-na-izbornoj-listi-demokrata/ |work=Standard |date=11. 7. 2020}}</ref><ref>{{cite news |title=U Crnoj Gori formiran "Građanski blok" mesec i po dana pre izbora |url=https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/4015844/crna-gora-koalicija-gradjanski-blok.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.rts.rs |date=12. 7. 2020}}</ref> Опозиционе [[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] (СДП) саопштила је 12. јула 2020. да ће на изборе изаћи самостално,<ref>{{cite news |title="SDP neće u neprincipijelne koalicije" |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/285630/sdp-nece-u-neprincipijelne-koalicije.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=12. 7. 2020 |language=me}}</ref> као и [[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] (СД), мањи коалициони партнер у [[Влада Душка Марковића|Марковићевој влади]], неколико дана раније.<ref>{{cite news |title=SD samostalno na parlamentarne izbore |url=http://www.rtcg.me/vijesti/politika/284344/sd-samostalno-na-parlamentarne-izbore.html |accessdate=30. 8. 2020 |work=RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis |date=7. 7. 2020 |language=me}}</ref> „[[Албанска листа]]”, мањинска политичка коалиција коју су формирале [[Нова демократска снага]] (НДС), [[Албанска алтернатива]] (АА), [[Албанска коалиција Перспектива]] (АКП) и [[Демократски савез Албанаца]] (ДСА).<ref>{{cite news |title=Forca, AA i DSA zajedno na izborima |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753347&datum=2020-07-27 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=28. 7. 2020}}</ref> Неколико седмица раније, [[Демократска унија Албанаца]] (ДУА) пристала је да се придружи коалицији [[Демократска парија (Црна Гора)|Демократске партије]] (ДП) и [[Демократског савеза у Црној Гори|Демократски савез у Црној Гори]] (ДСуЦГ) под називом „[[Албанска коалиција]] — Једногласно”.<ref>{{cite news |title=Albanci u dvije kolone |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=753596&datum=2020-07-29 |accessdate=30. 8. 2020 |work=www.dan.co.me |date=27. 7. 2020}}</ref> Почетком августа 2020. [[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] (БС) најавила је да ће на изборе изаћи самостално, као и [[Хрватска грађанска иницијатива]] (ХГИ) и новоформирана [[Хрватска реформска странка]] (ХРС).<ref>{{cite news |title=Bošnjačka stranka predala listu za predstojeće izbore |url=https://www.portalanalitika.me/clanak/bosnjacka-stranka-predala-listu-za-predstojece-izbore |accessdate=30. 8. 2020 |work=Portal Analitika |date=3. 8. 2020 |language=sr-ME}}</ref> Владајућа [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]] (ДПС) одлучила је 1. августа 2020. да на изборе изађе самостално, са [[Андрија Поповић|Андријом Поповићем]] као представником [[Либерална партија Црне Горе|Либералне партије]] (ЛП) на изборној листи ДПС-а, а тренутним премијером [[Душко Марковић (политичар)|Душком Марковићем]] као носиоцем изборне листе.<ref>{{cite news |title=Marković nosilac izborne liste DPS |url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/456595/markovic-nosilac-izborne-liste-dps |accessdate=30. 8. 2020 |work=vijesti.me |date=1. 8. 2020 |language=sr}}</ref> === Изборне листе === {| class="wikitable" ! style="text-align:center;" |Бр. ! style="text-align:center;" |Назив изборне листе ! style="text-align:center;" |Носилац изборне листе ! style="text-align:center;" |Напомена |- | style="text-align:center;" |1 |[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]] — Иван Брајовић — Ми одлучујемо досљедно |[[Иван Брајовић]] | style="text-align:center;" | |- | style="text-align:center;" |2 |[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]] — Исправно — [[Рефет Хусовић]] |[[Ервин Ибрахимовић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |3 |[[Хрватска грађанска иницијатива|ХГИ]]. Свим срцем за Црну Гору! |[[Адриан Вуксановић]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |4 |[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]] — Јака Црна Гора! |[[Драгиња Вуксановић]] | |- | style="text-align:center;" |5 |[[Хрватска реформска странка|Хрватска реформска странка Црне Горе]] — ХРС | Радован Марић | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |6 |др Дритан Абазовић — Црно на бијело — др [[Срђан Павићевић]] |[[Дритан Абазовић]] | |- | style="text-align:center;" |7 |[[Албанска коалиција|Албанска коалиција „Једногласно”]] — [[Демократска партија (Црна Гора)|ДП]], [[Демократска унија Албанаца|ДУА]], [[Демократски савез у Црној Гори|ДСЦГ]] |[[Фатмир Ђека]] |style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |8 |Одлучно за Црну Гору! [[Демократска партија социјалиста Црне Горе|ДПС]], [[Либерална партија Црне Горе|ЛП]] — [[Мило Ђукановић]] |[[Душко Марковић (политичар)|Душко Марковић]] | |- | style="text-align:center;" |9 | [[За будућност Црне Горе|Твоја Црна Гора]] — Давид Ракоњац Српски Реформисти, [[Демократски фронт (Црна Гора)|ДФ]], [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|СНП]], [[Народни покрет (Црна Гора)|Народни покрет]], [[Не дамо Црну Гору|НДЦГ]],, [[Права Црна Гора (странка)|ПЦГ]], [[Уједињена Црна Гора|УЦГ]], [[Радничка партија (Црна Гора)|РП]], Листа За Херцег Нови, Покрет За Пљевља, Нова Будва, [[Партија удружених пензионера и инвалида Црне Горе|ПУПИ]], [[Југословенска комунистичка партија Црне Горе|ЈКП]], [[Српска радикална странка (Црна Гора, 1997)|СРС]], [[Странка пензионера, инвалида и социјалне правде Црне Горе|СПИСП,]] [[Демократска српска странка|ДСС]], [[Српска листа (2011)|СЛ]], [[Странка српских радикала|ССР]], [[Демократска странка јединства|ДСЈ]] и Нестраначке Личности |Давид Ракоњац | |- | style="text-align:center;" |10 |[[Албанска листа]] — [[Генци Ниманбегу]], Ник Ђељошај |[[Ник Ђељошај]] | style="text-align:center;" |^М |- | style="text-align:center;" |11 |Алекса Бечић — [[Миодраг Лекић]] — „[[Мир је наша нација]]”[[Демократска Црна Гора (странка)|ДЦГ]],[[Демократски савез (Црна Гора)|ДЕМОС,]] [[Партија пензионера, инвалида и реституције|ПИР]] [[Нова љевица|НЉ]], НВО [[Друштво за истраживање политике]] |[[Алекса Бечић]] | |- | colspan="4" bgcolor="#E9E9E9"| |- | colspan="4" |Извор: ''[https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf Званична збирна изборна листа за избор посланика у Скупштину Црне Горе] {{Wayback|url=https://dik.co.me/wp-content/uploads/2020/08/zbirna-izborna-lista-2020-2.pdf |date=20161013125732 }}, dik.co.me'' {{small|[Државна изборна комисија Црне Горе, ДИК]}} |} ^М — ''означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]]'' == Резултати == {| class=wikitable style=text-align:right | colspan="7" |[[Датотека:Montenegro_Parliament_2020.svg|center|350px]] |+Резултати<ref>{{Cite web|title=Konačni rezultati DIK-a: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova|url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/465051/dik-dps-3512-za-buducnost-crne-gore-3252-odsto-glasova|access-date=31. 8. 2020|website=vijesti.me|language=sr}}</ref><ref>{{Cite web|title=Parlamentarni izbori 2020|url=https://rezultati.dik.co.me/|access-date=31. 8. 2020|website=National Electoral Commission|language=me|archive-date=31. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200831231743/https://rezultati.dik.co.me/|url-status=}}</ref> !colspan=2|Странка/коалиција !Гласови !% !+/− !Мандати !+/− |- |style="background-color:#F6880A"| |align=left|[[Демократска партија социјалиста Црне Горе|Демократска партија социјалиста]]|| 143,515 || 35,06 || −6,35 || 30 || −6 |- |style="background-color:#4682B4"| |align=left|[[За будућност Црне Горе]]|| 133,261 || 32,55 || +12,32 || 27 || +6 |- |style="background-color:#ffae42"| |align=left|[[Мир је наша нација]]|| 51,298 || 12,54 || +2,53 || 10 || -2 |- |style="background-color:#274B75"| |align=left|[[Уједињена реформска акција]]|| 22,679 || 5,53 || +1,85 || 4 || +2 |- |style="background-color:#fd00ff"| |align=left|[[Социјалдемократе Црне Горе (странка)|Социјалдемократе]]|| 16.769 || 4,10 || +0,84 || 3 || +1 |- |style="background-color:#32CD32"| |align=left|[[Бошњачка странка (Црна Гора)|Бошњачка странка]]{{small|^M}}|| 16,279 || 3,98 || +0,82 || 3 || +1 |- |style="background-color:#E90007"| |align=left|[[Социјалдемократска партија Црне Горе|Социјалдемократска партија]]|| 12,835 || 3,14 || −2,09 || 2 || −2 |- |style="background-color:#00AAE4"| |align=left|[[Албанска листа]]{{small|^М}}|| 6,488 || 1,58 || +0,31 || 1 || 0 |- |style="background-color:#8B0000"| |align=left|[[Албанска коалиција]]{{small|^М}}|| 4,675 || 1,14 || +0,25 || 1 || +1 |- |style="background-color:#f08080"| |align=left|[[Хрватска грађанска иницијатива]]{{small|^М}}|| 1,106 || 0,27 || −0,20 || 0 || −1 |- |style="background-color:#6495ED"| |align=left|[[Хрватска реформска странка]]{{small|^М}}|| 496 || 0,13 || нова || 0 || нова |- |align=left colspan=2|Неважећи/празни гласови|| 4,500 || 2,09 || — || — || — |- |align=left colspan=2|'''Укупно'''||'''413.894''' ||'''100'''|| — ||'''81'''||'''0''' |- |align=left colspan=2|Регистровани гласачи/излазност|| 540,026 || 76.64 ||—||—||— |- |align=left colspan=7|^M — <small>означава изборну листу [[национална мањина|националне мањине]], којој није потребно да пређе цензус од 3%.</small> |} == Контроверзе == Дана [[13. август]]а, Државна изборна комисија (ДИК) на иницијативу [[Демократска Црна Гора (странка)|Демократа Црне Горе]], донела је мишљење којим и грађани са истеклим документима, којих је између 30.000—50.000, могу да остваре бирачко право, чак и са документима из времена СФРЈ, којих је око 7.500 заједно са грађанима без икаквих докумената.<ref>[https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=08&dd=13&nav_category=167&nav_id=1718701 Црна Гора: Гласање могуће и са истеклим документима, чак и оним из СФРЈ], Б92, 13. август 2020.</ref> Дана [[14. август]]а, опозициона коалиција „За будућност Црне Горе” издала је прво од неколико саопштења о хиљадама дупло уписаних бирача у бирачки списак Црне Горе и тзв. Косова,<ref>[https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=755599&datum=2020-08-14 Најмање 4.000 дупло уписаних бирача], Дан, 14. август 2020.</ref><ref>[https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/910054/kriminalni-sistem-dps-pojavio-novi-spisak-lica-tzv-kosova-birackom-spisku-crne-gore Појавио се нови списак лица са тзв. Косова у бирачком списку Црне Горе], Вечерње новости, 17. август 2020.</ref> иако Црна Гора по уставу не дозвољава двојно држављанство осим у специјалним случајевима. == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.danas.rs/svet/amfilohije-pozvao-sve-u-crnoj-gori-da-izadju-na-izbore/ Амфилохије позвао све у Црној Гори да изађу на изборе], Данас, 19. август 2020. * [https://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=398744 Владика Јоаникије позвао народ на гласање: Изађимо поносно и храбро као на литију], 27. август 2020. {{Избори у Црној Гори}} {{Подножје|Црна Гора}} [[Категорија:Избори у Црној Гори]] [[Категорија:Избори у 2020.]] [[Категорија:Црна Гора у 2020.]] 1rfqfxjfzoj44k7emfgd8dmzm7lgj5x 2 4195078 30099454 30095224 2025-06-28T08:52:48Z Pinki 11946 30099454 wikitext text/x-wiki # [[Никола Андрић (политичар)|Никола Андрић]] (1920 — 1992) 2, 3 # [[Мухидин Бегић]] (1918 — 28.10.2000) баре, 1, 2, 3, 4, ОНО # [[Данило Билановић]] (1925 — 5. 10. 1994) 2, 3, 4, 9скј, # [[Немања Влатковић]] (1914 — 1961) 1, 2, 3 и през # [[Абаз Дероња]] (1920 — 2003) 5, 6, 7, 8, ЈНА # [[Милутин Ђурашковић]] (1917 — 13.7.1972) 1, 2, 3, 4 # [[Раде Јакшић]] (1911 — 12.10.1996) 2, 3, 4, # [[Иво Јеркић]] (1917 — 1997) 3, 4, ПБиХ СФ # [[Златан Каравдић]] (1936 — 25.2.1992) СБиХ # [[Момир Капор]] (1918 — 22.7.2003) 3, 4, ПБиХ # [[Никола Котле]] (1915 — 1990) НОБ, 1, 2, 3, ОНО # [[Сретен Лопандић]] (1920 — ) 4, 5, 7 СБиХ # [[Јоцо Марјановић]] (1920 — 11.4.1991) 2, 3, 4, # [[Слободан Марјановић]] (1914 — 1997) НОБ, 1, 2, 3, 4, СФ # [[Саво Медан]] (1903 — 1971) ШБ, 1, 2, 3, ОНО, АЗГ # [[Асим Мујкић]] (1919 — 2000) 1, 2, 3 # [[Франц Новак (политичар)|Франц Новак]] (1915 — 31.7.1990) 2, 3, 4, СР # [[Милан Пантић (политичар)|Милан Пантић]] (1915 — 25.2.1977) 2, 3, 4, # [[Милош Полић]] (1914 — ?) 2, 3 # [[Боро Принцип]] (1924 — 24.8.1982) 4 # [[Васо Радић]] (1923 — 2011) 3, 4, 5, ГС # [[Радован Стијачић]] (1918 — 16.12.1988) 2, 3, 4, СИВ # [[Васо Трикић]] (1907 — 3.9.1989) 1, 2, 3, ОНО # [[Милан Трнинић (политичар)|Милан Трнинић]] (1922 — ?) 2, 3, # [[Салим Ћерић]] (1918 — 1987) 2, 3, # [[Загорка Умићевић]] (1918 — 22.9.2011) 2, 3, # [[Сафет Филиповић]] (1908 — 26.3.1967) 2, 3, # [[Адем Херцеговац]] (1914 — 31.1.1992) 2, 3 # [[Есад Хорозић]] (1929 — 20.4.2019) 4, 5, 6, 7, 8, 9 ПБиХ # [[Ибрахим Шатор]] (1915 — ?) 2, 3, 4 https://istorijskizapisi.me/wp-content/uploads/2021/10/MAROVIC-Od-Crnogorske-narodne-skupstine-do-Ustavotvorne-skupstine.pdf https://www.aktuelno.me/clanak/barjak-na-ist-riveru-drze-ruke-brojnih-pokoljenja https://www.arhivyu.rs/public/front/aj/images/arhivska-gradja-fondovi/239/1939045105-inv_aj141.pdf http://147.91.75.9/manage/shares/ZRAD/IS1011210948.pdf https://core.ac.uk/reader/197852120 https://zenskimuzejns.org.rs/wp-content/uploads/2020/09/AFZ-vojvodine-2.pdf {| class="wikitable" |+ Председници Антифашистичког фронта жена, Савеза женских друштава и Конференције за друштвену активност жена |- ! име и презиме ! п. мандата ! к. мандата ! напомена ! реф |- | colspan=5 | Антифашистички фронт жена |- | [[Ката Пејновић]] | 1942. | 1945. | | |- | [[Спасeнија Цана Бабовић]] | 1945. | 1948. | | |- | rowspan=2 | [[Вида Томшич]] | 1948. | 1950. | rowspan=2 | | |- | 1950. | 28. септембар 1953. |- | colspan=5 | Савез женских друштава |- | [[Боса Цветић]] | 28. септембар 1953. | 21. април 1961. | | |- | colspan=5 | Конференција за друштвену активност жена |- | [[Латинка Перовић]] | 21. април 1961. | 25. фебруар 1965. | | |- | [[Мирјана Крстинић]] | 25. фебруар 1965. | 18. септембар 1969. | | |- | rowspan=2 | [[Васка Дуганова]] | 18. септембар 1969. | 17. јул 1971. | rowspan=2 | | |- | 17. јул 1971. | 23. октобар 1975. | |- | [[Хајра Марјановић]] | 23. октобар 1975. | 1978. | | |- | [[Вјера Ковачевић]] | 1978. | | | |- | [[Радмила Попадић]] | 1984. | | | |- | [[Софка Клемен Крек]] | 1988. | | | |} abwva7gernyoq5k496kyje2x9wfhll3 0 4209213 30099224 30097608 2025-06-27T22:33:22Z Radun Balšić 314181 30099224 wikitext text/x-wiki '''Кинеска офталмологија''' ([[Традиционални кинески|кинески]]: 中医 眼 科学; [[пинјин]]: ''zhōngyī yǎnkē xué'') је специјалност која се развила као једна је од грана традиционалне кинеске медицине (ТКМ). Она болести очију лечи, поред савремених метода научне медицине и кинеским биљем, [[Акупунктура|акупунктуром]]/[[Моксибустија|моксибусцијом]], [[Туина|туинамом]], [[Кинеска дијететска терапија|кинеском дијететском терапијом]], различитим шема дисања са разним физичким ставовима и кретањима тела као што су [[чи кунг]] и [[тајђићуен]].<ref>Li Zhuanke et al.: New Traditional Chinese Ophthalmology (Xinbian zhongyi yanke xue). People's Military Medical Publishing House, Beijing 1997, {{ISBN|7-80020-704-8}}.</ref> == Историја == Натписи на пророчким костима и шкољкама корњача из [[династија Шанг]] (1115—1234), садрже индикације за лечење очних болести у Кини.<ref>{{Cite web|url=https://www.escrs.org/PUBLICATIONS/EUROTIMES/06Dec/Chineseophthalmologistsshare.pdf|title=Chinese ophthalmologists share international vision, Special Focus – Global Ophthalmology|last=O’h Eineachain|first=Roibeard|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220701013740/https://www.escrs.org/PUBLICATIONS/EUROTIMES/06Dec/Chineseophthalmologistsshare.pdf|archive-date=01. 07. 2022|url-status=|access-date=8. 2. 2021}}</ref> Дело ''Essential Subtleties on the Silver Sea'' (银海 精微, yínhǎi jīngwēi) имало је велики утицај на кинеску офталмологију од свог настанка до данас. Ово дело које је највероватније написао [[Сун Симиао]] објављено је на крају [[Династија Јуан|династије Јуан]] (1271−1368). Посебна карактеристика кинеске офталмологије су „пет точкова“ (五 轮, вулун) и „осам граница“ (八 廓, бакуо). Они карактеришу одређене анатомске сегменте очију који одговарају одређеним занг-фу органима. На основу промена на пет точкова и осам граница могу се закључити болести и потребна терапија.<ref>Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (eds.): Chinese Ophthalmology – Acupuncture, Herbal Therapy, Dietary Therapy, Tuina and Qigong. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2015, 31-34 {{ISBN|978-3-9815471-1-5}}.</ref><ref>Kovacs J, Unschuld P U: Essential Subtleties on the Silver Sea (The Yin-hai jing-wei). University of California Press, Berkeley 1998, 44-47 {{ISBN|978-0520080584}}.</ref> Током историје развио се и читав низ [[чи кунг]] вежби дисања за бољу исхрану (оксигенацију) очију, које спречавају оштећен вид (као што је кратковидност) и препоручују се у случајевима замора очију (такозвани „[[чи кунг]] ока“).<ref>Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (eds.): Chinese Ophthalmology – Acupuncture, Herbal Therapy, Dietary Therapy, Tuina and Qigong. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2015, 143. {{ISBN|978-3-9815471-1-5}}.</ref> Ове вежбе се и данас редовно примењују у кинеским школама. У ТЦМ-у, [[чи кунг]] ока и [[туина]] сматрају се важним додатним терапијама за консолидацију резултата лечења након акупунктуре.<ref>Zhong Kai: The Treatment of Juvenile Myopia by Acupuncture. {{cite journal|author= |title= |journal=Chinesische Medizin |date=1992|volume=3|issue=|pages=72–78}}</ref> У периоду од 17. до 19. века, у Кину долазе многи лекари мисионарси, као што су били ''Teun Terrenz'' (1576-1630) и Петер Паркер (1804-1880), које у Кини по први пут уводе западну офталмологију и оснивају прве очне клинике. Монографије и књиге објављене током та ера приказале су и описале многе офталмолошке хируршке инструменте који су били заправо прототипови оних који су данас у употреби. Двадесетих година 20. века у Пекиншкој медицинском школи основао је модерно одељење за офталмологију. Први шеф тог одељења био је ''Harvey Howard'' водећих светских офталмолога те ере. У овој болници радили као и на Медицинској школи у Пекинг радили су и проф. ''Ernst Fuchs'' и ''Ludwig von Sallmann'' из Беча, и амерички офталмолог др ''Peter C Kronfeld'' Прва болница за очне и ушине болести основана је на кинсеком универитету 1928. године од стране неколико младих Кинеза офталмолога који су студирали у иностранству, и са собом донели иновације тог времена Међутим, офталмологија у Кини је наставила да пати од недостатка особља и опреме До 1950-их још увек је било у целој Кини само 100 офталмолога, са седиштем у већим градовима, који су радили са јако једноставном опремом. Период највећег фразвоја и модернизације фталмологије у Кини догодио се почев од касних 1970-их када је кинеска влада усвојила реформисану и отворену политику у медицини, и здравству. Резултат тога био је двоструко повећање броја офталмолога широм Кине, што је резултовало повећање броја офталмолошких одељења и других центара за негу очију. == Савремена кинеска офталмологија == У савременој кинеској офталмологији у Кини, као и у западним земљама света, примењују се све више дијагностичке методе западне медицине (попут прорезне лампе), које се и даље комбинују се са дијагностичким методама традииционалне кинеске медицине (попут пулсне дијагнозе и дијагнозе језика). Према националном истраживању офталмолошких ресурса за 2003. годину утврђено је да је у Кини те године радило 23.000 офталмолога, у преко 2.700 офталмолошких центара широм земље. Тако да је у Кини 2003. године пописано: * 1.410 одељења за офталмологију на националном, универзитету, и у покрајинским и префектурним болницама, * 1.995 у среским болницама и * 174 у варошима болнице. * 121 специјализованих очних болница * 11 завода за превенцију очна болест * велики број приватних болница Паралелно са оснивањем очних болница посебна пажња поклања се и школовању офталмолога у Кини. Захтева се осам година медицинске обуке у једној од 123 медицинске школе у ​​земљи, укључујући и боравак у њима од три до пет година. То је такође неопходно за полагање националног испита премасмерницама утврђеним од стране [[Кинеско офталмолошко друштво|кинеског офталмолошко друштва]] (КОД). === Спој савременог и традиционалног === Кинеско офталмолошко друштво (КОД)у потпуности препознаје да су достигнућа у офталмологији Кине не би догодила без подршке шире међународне офталмолошке заједнице. У ту сврху КОД улаже велике напоре и радо сарађуј са офталмолозима широм света. Али такође [[Кинеско офталмолошко друштво |КОД]] препознаје да ће комбиновани приступ научне и традиционалме кинске медицине бити од користи за развој офталмологије у Кини. У том смислу савремена кинеска офталмологија и даље наводи значај коришчења образаца настанка болести заснованих на теоријама кинеске традиционалне медицине. Па тако између осталог кинеска офталмологија и даље користе користи: * Акупунктурне тачке БЛ-1 (jingming 睛明, „Светле очи“) и СТ-1 (chengqi 承泣, „Контејнер суза“) који наводно имају посебан значај у терапији очних болести. * Кинеске хербалне лекове попут нпр. [[Хризантема|цвета хризантеме]] (лат: ''Chrysanthemi flos'' кинески: '''菊花''', ''júhuā'') која има посебан однос према очима.<ref>Guojia yaodian weiyuanhui 国家药典委员会: Zhonghua renmin gongheguo yaodian 中华人民共和国药典 (Pharmacopoeia of the People's Republic of China) vol. 1, Zhongguo yiyao keji chubanshe 中国医药科技出版社 (Chinese Medicine, Pharmacology, Science and Engineering Press), Beijing 2010, {{page|year=|isbn=978-7-5067-4439-3|pages=292}}</ref> == Види још == * [[Кинеско офталмолошко друштво]] == Референце == {{извори}} == Литература == * Agnes Fatrai, Stefan Uhrig (ed): {{cite book|author= |title=Chinesische Medizin in der Augenheilkunde – Akupunktur, Arzneimitteltherapie, Diätetik, Tuina und Qigong. |location= |publisher= |year= |isbn=978-3-9815471-0-8}} 2. Auflage. Tipani-Verlag, Wiesbaden 2012, . * J. Kovacs, P. U. Unschuld: {{cite book|author= |title=Essential Subtleties on the Silver Sea (The Yin-hai jing-wei)|location= |publisher=University of California Press |year= |isbn=}}, Berkeley 1998, {{ISBN|0-520-08058-0}}. * Li Zhuanke u. a.: {{cite book|author= |title=Neue traditionelle chinesische Augenheilkunde (Xinbian zhongyi yanke xue) |location= |publisher= |year= |isbn=7-80020-704-8}}. Volksverlag für Militärmedizin, Beijing 1997, . * Guan Guohua u. a.: {{cite book|author= |title=Diagnostik und Behandlung in der chinesischen Augenheilkunde (Zhongyi yanke zhenliao xue) |location= |publisher= |year= |isbn=7-81010-613-9}}. Universitätsverlag für chinesische Medizin und Arzneimittel, Shanghai 2002, . * Xiao Guoshi u. a.: {{cite book|author= |title=Klinisches Handbuch der traditionellen chinesischen Augenheilkunde (Zhongyi yanke linchuang shouce). |location= |publisher= |year= |isbn=7-117-02443-7}} Volksverlag für Hygiene, Beijing 1996, . == Спољашње везе == {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина}} [[Категорија:Традиционална кинеска медицина]] [[Категорија:Офталмологија]] [[Категорија:Кинеска медицина]] tsy0lhx6ntkass54ew6961l0blv1299 0 4244056 30099239 28905066 2025-06-27T22:47:41Z KrleNS 313903 Alter: publisher, pages. Add: pages, volume, bibcode, pmc, isbn, pmid, date. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099239 wikitext text/x-wiki '''Теорија социјалног учења''' jе теорија процеса [[Учење|учења]] и [[društveno ponašanje|социјалног понашања]] према којој се нова понашања могу стећи посматрањем и опонашањем других.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://archive.org/details/sociallearningth0000band|title=Social learning theory|last=Bandura|first=Albert|date=1977|publisher=Prentice Hall|isbn=0-13-816751-6|location=Englewood Cliffs, N.J.|oclc=2635133}}</ref> Теорија тврди да је учење когнитивни процес који се одвија у социјалном контексту, а до којег може доћи просто путем посматрања или директне инструкције, чак и уз одсуство понављања или директног [[Поткрепљење|поткрепљивања]].<ref name=":1">{{Cite book|url=http://archive.org/details/sociallearningpe00bandrich|title=Social learning and personality development|last1=Bandura|first1=Albert|last2=Walters|first2=Richard H.|date=1963|publisher=New York, Holt, Rinehart and Winston|others=Internet Archive}}</ref> Поред посматрања понашања, учење се догађа и кроз посматрање додељивања награда и казни, а овај поступак познат је као викаријско поткрепљење. Уколико се одређено понашање редовно награђује, оно ће најверојатније потрајати; обрнуто, ако се одређено понашање непрестано кажњава, оно ће најверојатније избледети.<ref>{{Cite book|url=|title=Women, men, and society.|last=Renzetti|first=Claire M.|date=2006|publisher=Pearson|isbn=0-205-86369-8|location=Upper Saddle River|oclc=946927255}}</ref> Ова теорија унапредила је традиционалне теорије понашања, према којима понашање зависи првенствено од спољашњих поткрепљења, и за разлику од њих наглашава унутрашње процесе у појединцу.<ref name=":0" /> == Историја и теоријска подлога == Четрдесетих година [[Барус Фредерик Скинер|Б. Ф. Скинер]] одржао је низ предавања о вербалном понашању, потенцирајући емпиријскији приступ датој теми, који је у то време био у мањој мери изражен у психологији. <ref name=":2">Skinner, B. F. (1947). "Verbal Behavior" https://behavior.org/resources/594.pdf</ref> У својим излагањима настојао је да објасни стицање и употребу језика помоћу С-Р (стимулус-реакција) теорија, тврдећи да се вербално понашање у целини темељи на [[Оперантно условљавање|оперантном условљавању]]. Он је међутим, додао и да неки облици говора настају на основу претходно чутих речи и звукова (ехоични одговор), те да поткрепљење родитеља омогућава да се ти 'ехоични одговори' сведу на разумљив говор. Иако је аутор одбацивао могућност да постоји било какав "инстинкт или способност опонашања", <ref name=":2" /> његова бихејвиористичка теорија ипак је постала основа за каснији настанак теорије социјалног учења. Отприлике у исто вријеме, [[Кларк Леонард Хул]], амерички психолог и снажан заговорник бихејвиористичких С-Р теорија, <ref>{{Cite book|url=http://archive.org/details/sociallearningpe00bandrich|title=Social learning and personality development|last1=Bandura|first1=Albert|last2=Walters|first2=Richard H.|date=1963|publisher=New York, Holt, Rinehart and Winston|others=Internet Archive}}</ref> био је на челу Института за људске односе, у оквиру [[Univerzitet Jejl|Универзитета у Јејлу]]. Под његовим менторством су, [[Н.Е. Милер]] и [[Џон Доллард]] понудили своју реинтерпретацију [[Динамика личности|психоаналитичких хипотеза]] у светлу С-Р теорије. Своје идеје изнели су и у књизи ''Теорија социјалног учења'', објављеној 1941. године, а у којој тврде да се и човекова личност састоји од, заправо, научених понашања. Ослонац су нашли у Хуловој теорији нагона, према којој нагон представља потребу која стимулише бихејвиорални одговор, највише истичући нагон имитације. Овај нагон, тврди се, широко је распрострањен управо због тога што је подстакнут социјалном интеракцијом.<ref name=":3">{{Cite web|url=https://web.berkeley.edu/socrates-and-scholar-retired|title=Socrates and Berkeley Scholars Web Hosting Services Have Been Retired {{!}} Web Platform Services|website=web.berkeley.edu|date=2 January 2018 |access-date=2021-05-25}}</ref> Џулијан Б. Ротер, професор на државном [[Универзитет у Охају|Универзитету у Охају]], објавио је своју књигу ''Социјално учење и клиничка психологија'' 1954. године.<ref name=":4">{{Cite web|url=http://psych.fullerton.edu/jmearns/rotter.htm|title=The Social Learning Theory of Julian B. Rotter|website=psych.fullerton.edu|access-date=2021-05-25}}</ref> Његове теорије праве отклон од строгих бихејвиористичких учења, и уместо тога, аутор разматра холистичку интеракцију између појединца и околине. У његовој теорији социјално окружење и индивидуалне карактеристике су фактори који утичу на вероватноћу понашања, а поткрепљивање тих понашања је оно што доводи до њиховог потпуног усвајања, тј. учења<ref>{{cite journal|volume=80|issue=1|pages=609–637|doi=10.1037/h0092976|title=Generalized expectancies for internal versus external control of reinforcement|date=1966|last1=Rotter|first1=Julian B.|journal=Psychological Monographs: General and Applied|pmid=5340840}}</ref>. Наглашава такође субјективну природу одговора и разликује различит степен успешности зависно од врсте поткрепљења.<ref name=":4" /> Иако његова теорија користи терминологију какву налазимо у бихејвиоризму, можемо је од њега разликовати захваљујући томе што се фокусира на унутрашње функционисање и особине делатника, те је можемо сматрати претечом когнитивних приступа учењу.<ref name=":3" /> [[Ноам Чомски]] 1959. године објављује своју критику<ref name=":5">{{Cite journal|last1=Chomsky|first1=Noam|last2=Skinner|first2=B. F.|date=1959|title=Verbal behavior|url= |doi=10.2307/411334|jstor=411334 }}</ref> Скинерове књиге ''Вербално понашање,'' која је настала на основу записа његових предавања почетком четрдесетих.<ref>{{cite book|author=Skinner, B. F|title=Verbal behavior |url=https://archive.org/details/verbalbehavior011507mbp|location= |publisher= Appleton-Century-Crofts|year=1957}}. New York: Appleton-Century-Crofts.</ref> У свом прегледу Чомски изјављује да С-Р теорије понашања не могу објаснити процес усвајања језика, и његови аргументи значајно су придонели да се у психологији одигра ткзв. когнитивна револуција. Чомски је тврдио како су ''"људска бића некако посебно дизајнирана да"'' разумеју и усвоје језик, приписујући том процесу сасвим специфичан, мада нама непознат, когнитивни механизам.<ref name=":5" /> Под утицајем свега наведеног, [[Albert Bandura|Алберт Бандура]], који се неретко наводи као формални зачетник теорије социјалног учења, проучава процесе учења који се одвијају унутар међуљудских интеракција, а чије објашњење нису могле до краја да понуде теорије оперантног условљавања.<ref name=":1" /> Конкретно, Бандура је тврдио да слабости приступа учењу који умањују утицај социјалних варијабли нису нигде јасније изражене него у начину на који претендују да објасне усвајање новог понашања.<ref name=":1" /> Скинерово објашњава стицање нових понашања на основу процеса сукцесивне апроксимације, а који захтева да се жељено понашање вишеструко понављања, да се раздваја на мање компоненте које појединачно треба поткрепљивати, те истиче да је промена настаје поступно.<ref>{{cite book|author=Skinner, B. F|title=Science and human behavior |location= |publisher= |year=1963}}. New York: Appleton.</ref> Ротерова теорија, с друге стране, истиче да вероватноћа да се него понашање појави зависи најпре од субјективног очекивања и вредновања поткрепљења.<ref>{{cite book|author=Rotter, Julian|title=Social learning and clinical psychology |url=https://archive.org/details/sociallearningcl0000juli|location= |publisher= |year=1954}}. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice-Hall.</ref> Овај модел претпостављао је да постоји хијерархија постојећих понашања, а која се, према Бандури<ref name=":1" />, не може односити на понашања која још увек нису потпуно научена. Бандура је стога почео спроводити студије брзог усвајања нових понашања, путем социјалног посматрања, од којих су најпознатији [[Експерименти с Бобо луткама|експерименти с Бобо луткама.]]<ref>{{cite journal|title= Imitation of film-mediated aggressive models|journal= Journal of Abnormal and Social Psychology|date= 1963|volume=66|issue=1|pages=3–11|doi= 10.1037/h0048687|last1= Bandura|first1= Albert|last2= Ross|first2= Dorothea|last3= Ross|first3= Sheila A.|pmid= 13966304}}</ref> == Теорија == Теорија социјалног учења интегрисала је бихејвиористичке и когнитивистичке теорије учења како би понудила свеобухватан модел који би могао објаснити широк спектар искуства учења која се јављају у стварном свету. Као што су Бандура и Волтерс првотно истакли 1963. године<ref name=":1" /> и детаљније 1977. године<ref name=":6">{{cite book|author=Bandura, Albert|title=Social Learning Theory |url=https://archive.org/details/sociallearningth0000band|location= |publisher= |year=1977|isbn=978-0-13-816751-6 }}. Oxford, England: Prentice-Hall.</ref>, кључна начела теорије социјалног учења су: <ref>{{Cite journal|last=Grusec|first=Joan E.|title=Social learning theory and developmental psychology: The legacies of Robert Sears and Albert Bandura.|url=http://doi.apa.org/getdoi.cfm?doi=10.1037/0012-1649.28.5.776|journal=Developmental Psychology|language=en|date=1992|volume=28|issue=5|pages=776–786|doi=10.1037/0012-1649.28.5.776|issn=0012-1649}}</ref> # Учење није само видљиво понашање; већ когнитивни процес који се одвија у друштвеном контексту. # До учења може доћи посматрањем понашања других, као и посматрањем последица њихвог понашања (викаријско поткрепљење). # Учење укључује посматрање, извлачење информација из тих посматрања и доношење одлука о извођењу понашања (посматрачко учење или моделовање). Дакле, до учења може доћи и без видљиве промене у понашању. # Поткрепљење игра улогу у учењу, али није у потпуности одговорно за учење. # Ученик није пасивни прималац информација. Когниција, околина и понашање међусобно утичу једни на друге (узајамни детерминизам). === Посматрање и директно искуство === Типичне С-Р теорије истичу неопходност директног присуства стимулусу који најављује понашање. Бандура, с друге стране, предлаже скуп механизама учења, уводећи посматрање понашања као једну могућност.<ref name=":0" /> Томе додаје и способност моделовања, коју објашњава као средство којим људи ''"стварне исходе симболично представљају"''.<ref name=":0" /> Ови модели, когнитивно посредовани, омогућују будућим (замишљеним) последицама да имају толико утицаја колико би стварне последице имале у типичној С-Р теорији. Важан фактор у теорији социјалног учења је концепт [[Реципрочни детерминизам|реципрочног детерминизма]]. Овај појам каже да, као што на понашање појединца утиче средина, тако и на средину утиче понашање појединца.<ref name=":6" /> Другим речима, понашање, средина и особине појединца узајамно утичу једни на друге. Пример за то може бити дете које игра насилне видео игре и које ће вероватно утицати и на своје вршњаке да и они играју, што ће потом још више подстицати дете да се том активношћу бави. === Моделовање и одговорни когнитивни процеси === Теорија социјалног учења се у великој мери темељи на концепту моделовања, који је горе описан. Бандура је изнео три типа стимулуса који могу послужити као модел: # Модели уживо, где нека особа врши одређено понашање # Усмена инструкција, путем које појединац детаљно описује одређено понашање и упућује особу како треба да поступа # Симболични модел, у којем се моделовање догађа путем медија, укључујући филмове, телевизију, интернет, књижевност и радио. Овакви стимулуси могу бити стварни или измишљени ликови. Које ће тачно информације бити извучене из посматрања зависи од врсте модела, као и од низ когнитивних процеса и процеса понашања, укључујући:<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/recenttrendsinso0000unse_c6u6|title=Recent trends in social learning theory.|date=1972|publisher=Academic Press|others=Ross D. Parke|isbn=0-12-545050-8|location=New York|oclc=651922}}</ref> * Пажњу - да би могли учити, проматрачи морају присуствовати моделовању понашања. Експерименталне студије <ref>{{Cite journal|title=Corrigendum|url=http://dx.doi.org/10.1113/jp275484|journal=The Journal of Physiology|date=2018-02-25|volume=596|issue=7|pages=1309|doi=10.1113/jp275484|pmid=29603267 |pmc=5878214 |s2cid=222188256 |issn=0022-3751}}</ref> откриле су да свест о ономе што се учи и механизми поткрепљивања снажно утичу на исходе учења. На пажњу утичу карактеристике посматрача (нпр. перцепцијске способности, когнитивне способности, узбуђење, прошла изведба) и карактеристике понашања или догађаја (нпр. релевантност, новост, афективна валенција и функционална вредност). На тај начин социјални фактори придоносе пажњи, нпр. престиж различитих модела утиче на релевантност и функционалну вредност понашања које се посматра. * Задржавање - Да би усвојили посматрано понашање, посматрачи морају бити у стању запамтити карактеристике понашања. Опет, на овај процес утичу обележја оног ко посматра (његове когнитивне способности), али и карактеристике догађаја (сложеност). Бандура описује когнитивне процесе који стоје у основи задржавања као визуалне и вербалне, где се вербални користе у сложенијим ситуацијама. * Репродукцију - Под репродукцијом, Бандура мисли на имплементацију моделованог понашања. То захтева одређени ступањ когнитивних вештина, а у неким случајевима може захтевати специфичне сензомоторне могућности.<ref name=":3" /> Репродукција може бити отежана у случајевима када се понашање подстиче путем самопосматрања (он наводи побољшање у спорту), јер тада може бити тешко прецизно пратити понашање. Такве ситуације могу захтевати помоћ других који би пружили повратне информације о томе шта треба исправити. Новије студије о значају фидбека <ref>{{Cite journal|last1=Wang|first1=Shu-Ling|last2=Wu|first2=Pei-Yi|title=The role of feedback and self-efficacy on web-based learning: The social cognitive perspective|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S036013150800050X|journal=Computers & Education|language=en|date=2008|volume=51|issue=4|pages=1589–1598|doi=10.1016/j.compedu.2008.03.004}}</ref> подржају ову идеју, предлажући да учинковит фидбек, који би служио као помоћ при праћењу и исправљању грешака, побољшава изведбу задатог. * Мотивацију - Одлука о репродукцији (или суздржавању од репродукције) посматраног понашања зависи од мотивације и очекивања посматрача, укључујући предвиђање последица и унутрашње стандарде. Бандурин опис мотивације такође се, у основи, темељи на срединским, а тиме и социјалним факторима, будући да су мотивацијски фактори вођени функционалном вредношћу различитих понашања у датом окружењу. === Еволуција и културна интелигенција === Теорија социјалног учења се у последње време примењује и користи не би ли се потврдила теорија културне интелигенције,<ref name=":7">{{Cite journal|last1=van Schaik|first1=Carel P.|last2=Burkart|first2=Judith M.|title=Social learning and evolution: the cultural intelligence hypothesis|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences|language=en|date=2011-04-12|volume=366|issue=1567|pages=1008–1016|doi=10.1098/rstb.2010.0304|issn=0962-8436|pmc=3049085|pmid=21357223}}</ref> а која тврди да људи поседују низ специфичних понашања и вештина које им омогућују културну размену информација.<ref>{{Cite journal|last1=Herrmann|first1=Esther|last2=Call|first2=Josep|last3=Hernàndez-Lloreda|first3=Maráa Victoria|last4=Hare|first4=Brian|last5=Tomasello|first5=Michael|title=Humans have evolved specialized skills of social cognition: the cultural intelligence hypothesis|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17823346|journal=Science (New York, N.Y.)|date=2007-09-07|volume=317|issue=5843|pages=1360–1366|doi=10.1126/science.1146282|issn=1095-9203|pmid=17823346|bibcode=2007Sci...317.1360H |s2cid=686663 }}</ref> Претпоставка је да људи поседују ове особине, јер их је фаворизовала [[природна селекција]], због тога што максимизирају могућности за социјално учење. Теорија се темељи на постојећој социјалној теорији сугеришући да су способности социјалног учења, попут Бандуриних когнитивних процеса потребних за моделовање, у корелацији с другим облицима интелигенције и учења.<ref name=":7" />Експериментални докази показали су да људи чак и више имитирају понашање у поређењу с шимпанзама, што иде у прилог идеји да је селекција за људе одабрала првенствено методе социјалног учења.<ref>{{Cite journal|last1=Whiten|first1=Andrew|last2=McGuigan|first2=Nicola|last3=Marshall-Pescini|first3=Sarah|last4=Hopper|first4=Lydia M.|title=Emulation, imitation, over-imitation and the scope of culture for child and chimpanzee|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences|language=en|date=2009-08-27|volume=364|issue=1528|pages=2417–2428|doi=10.1098/rstb.2009.0069|issn=0962-8436|pmc=2865074|pmid=19620112}}</ref>Неки су академици сугерисали да је наша способност друштвеног и културног учења довела до нашег успеха као врсте.<ref>{{Cite web|url=https://secretofoursuccess.fas.harvard.edu/home|title=THE SECRET OF OUR SUCCESS|website=secretofoursuccess.fas.harvard.edu|language=en|access-date=2021-05-29}}</ref> == Социјално учење у неуронаукама == Недавна истраживања у [[Неуронауке|неуронаукама]] показају да би ткзв. [[Mirror neuroni|мирор неурони]] могли престављати неурофизиолошку основу социјалног и опсервационог учења, моторне и социјалне когниције.<ref>{{Cite journal|last1=Uddin|first1=Lucina Q.|last2=Iacoboni|first2=Marco|last3=Lange|first3=Claudia|last4=Keenan|first4=Julian Paul|title=The self and social cognition: the role of cortical midline structures and mirror neurons|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1364661307000307|journal=Trends in Cognitive Sciences|language=en|date=2007|volume=11|issue=4|pages=153–157|doi=10.1016/j.tics.2007.01.001|pmid=17300981 |s2cid=985721 }}</ref> Мирор неурони највише се доводе у везу са социјалним учењем код људи. Они су први пут откривени код примата, у студијама у оквиру којих су мајмуне подучавали различитим моторичким задацима (нпр. у једној студији требало је да науче да чекићем отварају орахе): Док би мајмун посматрао извођење радње коју треба да научи, у мозгу би се активирао механизам мирор неурона, и након неколико опсервација би он научио да сам изводи задату активност. Међутим, када примату није пружена прилика за социјално учење, мирор неурони се нису активирали и у тим случајевима није долазило до учења.<ref>{{Cite journal|last=Reardon|first=Sara|title=Monkey brains wired to share|url=http://www.nature.com/articles/506416a|journal=Nature|language=en|date=2014|volume=506|issue=7489|pages=416–417|doi=10.1038/506416a|pmid=24572401 |bibcode=2014Natur.506..416R |s2cid=4455906 |issn=0028-0836}}</ref>Сличне студије с људима такође показују да се мирор неурони активирају када се посматра друга особа која обавља физички задатак. Сматра се да је активација ових неурона пресудна за разумевање циљано усмереног понашања и разумевање њихове намере. Иако су претпоставке још увек контроверзне, ови налази пружају увид у могући неуролошки аспект социјалне когниције.<ref>{{Cite journal|last1=Fuhrmann|first1=Delia|last2=Ravignani|first2=Andrea|last3=Marshall-Pescini|first3=Sarah|last4=Whiten|first4=Andrew|title=Synchrony and motor mimicking in chimpanzee observational learning|journal=Scientific Reports|language=en|date=2015|volume=4|issue=1|pages=5283|doi=10.1038/srep05283|issn=2045-2322|pmc=5381545|pmid=24923651}}</ref> == Примена == === Криминологија === Теорија социјалног учења коришћена је за објашњење настанка и одржавања девијантног понашања, посебно агресије. Криминолози Роналд Акерс и Роберт Бургес интегрисали су принципе теорије социјалног учења и оперантног условљавања са [[Едвин Садерленд|Садерлендовом]] теоријом диференцијалне асоцијације, како би произвели свеобухватну теорију криминалног понашања.<ref>{{Cite book|url=|title=Images of deviance and social control : a sociological history|last=Pfohl|first=Stephen J.|date=1994|publisher=McGraw-Hill|isbn=0-07-049765-6|edition=2nd|location=New York|oclc=28376315}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Burgess|first1=Robert L.|last2=Akers|first2=Ronald L.|title=A Differential Association-Reinforcement Theory of Criminal Behavior|url=https://academic.oup.com/socpro/article-lookup/doi/10.2307/798612|journal=Social Problems|date=1966|volume=14|issue=2|pages=128–147|doi=10.2307/798612|jstor=798612 }}</ref> Бургес и Акерс нагласили су да се криминално понашање учи и у социјалној и у несоцијалној ситуацији кроз комбинације директног и викаријског поткрепљења, експлцитних инструкција и посматрања. Вероватноћа излагања одређеним понашањима и природа поткрепљења зависе од групних норми. === Развојна психологија === У својој књизи ''Теорије развојне психологије'', Патриша Х. Милер наводи морални развој и развој родне улоге као важна подручја истраживања унутар теорије социјалног учења.<ref name=":8">{{cite book|author=Miller, Patricia H|title=Theories of developmental psychology |location= |publisher= |year=2011}}. New York: Worth Publishers</ref> Теоретичари социјалног учења истичу важност посматраног понашања приликом усвајања ове две вештине. За развој родне улоге, истосполни родитељ пружа само један од многих модела из којих појединац учи о родним улогама. Теорија социјалног учења такође наглашава променљиву природу моралног развоја услед променљивих социјалних околности сваке одлуке: ''"Поједини фактори за које дете сматра да су важни разликују се од ситуације до ситуације, зависно од тога које су карактеристике ситиације присутне, који су узроци најистакнутији и шта дете когнитивно обрађује. Морално просуђивање укључује сложен процес разматрања и вагања различитих критеријума у датој социјалној ситуацији. "''<ref name=":8" /> У оквиру теорије социјалног учења, развој рода у зависи од интеракције бројних социјалних утицаја, укључујући све интеракције с којима се појединац сусреће. Иако теорија признаје значај и биолошких фактори, примат ипак има посматрање понашања које треба научити. Због тога што је друштво прилично родно категоризовано, појединци почињу разликовати људе према полу од својих најранијих дана. Бандурина теорија нуди више од когнитивних фактора у сврху предвиђања родног понашања, за Бандуру мотивацијски фактори и широка мрежа друштвених утицаја одређују јесу ли, када и где изражена родна схватања.<ref name=":8" /> === Менаџмент === Теорија социјалног учења сугерише да награде нису једина сила која ствара мотивацију. Мисли, уверења, морал и повратне информације помажу нам да се мотивишемо. Три друге методе учења, поред директног поткрепљења, су викаријско искуство, вербално убеђивање и физиолошка стања. Моделовање или сценариј у којем видимо нечија понашања и усвајамо их као своја, утиче на процес учења, као и на ментална стања и когнитивне процесе. <ref>{{cite journal|author=Qiqi Jiang; Chuan-Hoo Tan; Choon Ling Sia; Kwok-Kee Wei |title=Followership in an Open-source Software Project and Its Significance in Code Reuse |journal=MIS Quarterly |date= |volume=43|issue=4|pages=}}</ref> === Насиље у медијима === Начела теорије социјалног учења опсежно су примењена на проучавање насиља у медијима. Акерс и Бургес претпоставили су да примећене или доживљене позитивне награде и недостатак казне за агресивно понашање појачавају агресију. Многе истраживачке студије и мета-анализе откриле су значајне корелације између гледања насилног садржаја и агресије касније у животу, међутим многе нису, а иста је ситуација и са претпостављеном везом између играња насилних видео игара и агресивног понашања.<ref>{{Cite journal|last1=Anderson|first1=Craig A.|last2=Bushman|first2=Brad J.|title=Effects of Violent Video Games on Aggressive Behavior, Aggressive Cognition, Aggressive Affect, Physiological Arousal, and Prosocial Behavior: A Meta-Analytic Review of the Scientific Literature|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1111/1467-9280.00366|journal=Psychological Science|language=en|date=2001|volume=12|issue=5|pages=353–359|doi=10.1111/1467-9280.00366|pmid=11554666 |s2cid=14987425 |issn=0956-7976}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Paik|first1=Haejung|last2=Comstock|first2=George|title=The Effects of Television Violence on Antisocial Behavior: A Meta-Analysis1|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/009365094021004004|journal=Communication Research|language=en|date=1994|volume=21|issue=4|pages=516–546|doi=10.1177/009365094021004004|s2cid=145694624 |issn=0093-6502}}</ref>Улога проматрачког учења такође је наведена као нешто што је утицало на пораст различитих система процењивања телевизијских садржаја, филмова и видео игара. === Стварање друштвених промена помоћу медија === Забавно-образовни програми у облику [[Telenovela|теленовела]] или сапуница могу помоћи гледаоцима да науче друштвено жељена понашања на позитиван начин, од модела приказаних у тим програмима.<ref name=":9">{{Cite book|url=https://archive.org/details/entertainmentedu0000unse|title=Entertainment-education and social change : history, research, and practice|date=2004|publisher=Lawrence Erlbaum Associates|others=Arvind Singhal|isbn=1-4106-0959-6|location=Mahwah, N.J.|oclc=53975208}}</ref> Формат теленовеле омогућује ауторима да укључе различите елементе који могу подстицати жељено понашање.<ref name=":10">{{Cite journal|last1=Singhal|first1=Arvind|last2=Rogers|first2=Everett M.|last3=Brown|first3=William J.|title=Harnessing the potential of entertainment-education telenovelas|url=http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/001654929305100101|journal=Gazette (Leiden, Netherlands)|language=en|date=1993|volume=51|issue=1|pages=1–18|doi=10.1177/001654929305100101|s2cid=11967642 |issn=0016-5492}}</ref> Ти елементи могу укључивати ​​музику, глумце, мелодраму, реквизите или костиме. <ref name=":10" />Забавно образовање је симболично моделовање које може користити три типа модела, односно узора, у свом садржају: # Ликови који подржавају вредности (позитивни узори) # Ликови који одбацују вредност (негативни узори) # Ликови који сумњају у вредност (неодлучни)<ref name=":10" /> На крају епизоде, један од утицајних ликова сумира симболички приказане образовне идеје.<ref name=":9" /> === Импликације по друптвене промене === Кроз посматрачко учење модел може допринети усвајању нових начина размишљања и понашања.<ref name=":11">{{Cite journal|last=Bandura|first=Albert|title=Growing Primacy of Human Agency in Adaptation and Change in the Electronic Era|url=https://econtent.hogrefe.com/doi/10.1027//1016-9040.7.1.2|journal=European Psychologist|language=en|date=2002|volume=7|issue=1|pages=2–16|doi=10.1027//1016-9040.7.1.2|issn=1016-9040}}</ref> Моделованим емоционалним искуством посматрач показује склоност према људима, местима и предметима.<ref name=":9" /> Не свиђа им се оно што модели не воле, а оно до чега је моделима стало им се свиђа.<ref name=":11" /> Телевизија помаже допринети да се формира начин на који се поима друштвена стварност. <ref name=":9" />''"Медијске репрезентације стичу утицај јер друштвене конструкције стварности људи увелико зависе онога што виде, чују и читају, а не о онога што директно доживљавају".''<ref name=":9" />Сваки напор да се промене уверења мора бити усмерен према социокултурним нормама и праксама на нивоу друштвеног система.<ref name=":9" /> Пре него што се развије драма, спроводи се опсежно истраживање кроз фокус групе које представљају различите секторе у култури. Учесници се питају који их се проблеми у друштву највише тичу ​​и с којим се препрекама сусрећу, дајући креаторима драме културно релевантне информације да их уврсте у емисију.<ref name=":9" /> Пионир забавно-образовног концепта је [[Мигел Сабидо]], који је 1970-тих радио као креативни писац, продуцент и редитељ за мексички национални телевизијски систем [[Televisa|Телевиса]]({{јез-шп|Televisa}}). Сабидо је провео 8 година радећи на методи која би створила друштвене промене и позната је као Сабидо метода.<ref name=":10" /> Као узоре на основу чијих идеја је произвео сопствену теорију о утицају сапуница, наводи Алберта Бандуру, односно његову теорију социјалног учења, драмску теорија Ерика Бентлија,Јунгову теорију архетипова и Маклејнову теорију тројног мозга.<ref>{{Cite journal|last1=Singhal|first1=A.|last2=Obregon|first2=R.|title=Social uses of commercial soap operas: a conversation with Miguel Sabido|url=https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12295321|journal=The Journal of Development Communication|date=1999|volume=10|issue=1|pages=68–77|issn=0128-3863|pmid=12295321}}</ref> Сабидова метода користи се у целом свијету за решавање социјалних проблема попут националне писмености, раста становништва и здравствених проблема попут ХИВ-а.<ref name=":9" /> === Психотерапија === Следећа важна примена теорије социјалног учења односи се на концептуализацију и лечење анксиозних поремећаја. Класични приступ који говори о условљавању анксиозних поремећаја, и који је подстакнуо развој бихејвиоралне терапије <ref>{{Cite journal|title=Neo-conditioning and the classical theory of fear acquisition|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/027273589190093A|journal=Clinical Psychology Review|language=en|date=1991-01-01|volume=11|issue=2|pages=155–173|doi=10.1016/0272-7358(91)90093-A|issn=0272-7358 |last1=Rachman |first1=S. }}</ref> почео је губити своју популарност крајем 1970-их кад су истраживачи почели преиспитивати ​​његове темељне претпоставке. На пример, класични приступ сугерише да се патолошки страх и тескоба развијају директним учењем, међутим, многи људи с анксиозним поремећајима не могу се сетити трауматског догађаја на основу ког је формиран страх. <ref>Mathews, A., Gelder, M. & Johnston, D. (1981). Agoraphobia: Xature L3 Treatment. New York: Guilford Press.</ref><ref>{{Cite journal|last1=Öst|first1=Lars-Göran|last2=Hugdahl|first2=Kenneth|title=Acquisition of phobias and anxiety response patterns in clinical patients|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/0005796781901340|journal=Behaviour Research and Therapy|language=en|date=1981|volume=19|issue=5|pages=439–447|doi=10.1016/0005-7967(81)90134-0|pmid=7316921 }}</ref> Теорија социјалног учења унапредила је класичне теорије пружајући додатне механизме, поред класичног условљавања, који би могли објаснити стицање страха. Наводи се, на пример, могућност да дете стекне страх од змија просто посматрајући како члан породице изражава страх као одговор на виђење змије. Алтернативно, дете би могло повезати сопствено искуство са змијом само са могућношћу неугодног угризаб, ез развијања претераног страха, али би касније могло чути од других како змије могу имати смртоносни отров, што би довело до поновне процене опасности, услед чега би се потом створио претеран страх од змија.<ref>{{Cite journal|last1=Cacioppo|first1=J.T.|title=Social neuroscience: understanding the pieces fosters understanding the whole and vice versa |journal=American Psychologist|language=en|date=2002|volume=51|issue=1|pages=819–831|doi=10.1037/0003-066X.57.11.819|pmid=12564179 }}</ref> === Школска психологија === Различити видови организације наставе и стратегије подучавања ослањају се на принципе социјалног учења како би побољшали стицање и задржавање знања ученика. На пример, користећи технику ​​вођеног учествовања, учитељ изговара фразу и тражи од разреда да понови фразу. Дакле, ученици и опонашају и репродукују учитељеве поступке, подстичући тако задржавање информација. Проширење вођеног учествовања је узајамно учење, у којем и ученици и учитељи деле једнаки удео и одговорност за вођење дискусија.<ref>Kumpulainen, K., Wray, D. (2002). Classroom Interaction and Social Learning: From Theory to Practice. New York, NY: RoutledgeFalmer.</ref> Уз то, учитељи могу обликовати понашање ученика у учионици моделирањем одговарајућег понашања и видљивим награђивањем ученика за добро понашање. Наглашавањем учитељеве улоге као модела и подстицањем ученика да заузму положај проматрача, учитељ ученицима може објаснити знање и праксу побољшавајући исходе учења.<ref>{{Cite web|url=http://sphweb.bumc.bu.edu/otlt/MPH-Modules/SB/SB721-Models/SB721-Models5.html|title=The Social Cognitive Theory|date=2014-03-21|access-date=2021-05-30|archive-date=21. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140321022058/http://sphweb.bumc.bu.edu/otlt/MPH-Modules/SB/SB721-Models/SB721-Models5.html|url-status=unfit}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/sociallearningth0000band|title=Social learning theory|last=Bandura|first=Albert|date=1977|publisher=Prentice Hall|isbn=0-13-816751-6|location=Englewood Cliffs, N.J.|oclc=2635133}} * {{cite journal | last = Rotter | first = Julian | title = Generalized expectancies for internal versus external control of reinforcement | publisher = University of Connecticut | journal = Whole | issue = 609 |date= 1966 | volume = 80 | pages = 1–28 | pmid = 5340840 }} {{Литература крај}} {{подножје|Психологија}} [[Категорија:Психологија]] [[Категорија:Социологија]] j16q74kiz0x2cs7617u57am4irsay71 0 4261153 30099170 30098152 2025-06-27T22:16:17Z KrleNS 313903 Alter: title, pages, journal, date, volume. Add: pmc, pmid, doi, authors 1-2. Removed parameters. Formatted [[WP:ENDASH|dashes]]. | [[:en:WP:UCB|Use this tool]]. [[:en:WP:DBUG|Report bugs]]. | #UCB_Gadget 30099170 wikitext text/x-wiki {{Infobox medical condition (new) | name = Pompeova bolest (glikogenoza tip II) | synonyms = Pompe disease, acid maltase deficiency | pronounce = Pompe {{IPAc-en|ˈ|p|ɒ|m|p|ə}} | image = Pompe vacuoles.jpg | caption = Biopsija mišića kod Pompeove bolesti koja pokazuje velike vakuole (mrlja HE, smrznuti deo). | symptoms = | complications = | onset = | duration = | types = | causes = | risks = | diagnosis = | differential = | prevention = | treatment = | medication = | prognosis = | frequency = | deaths = }} '''Pompeova bolest, glikogenoza tip II''', a u upotrebi su i sinonimi kao što su '''nedostatak kisele maltaze''' i '''nedostatak kisele α-glukozidaze''' je redak nasledni autosomno recesivni metabolički poremećaj izavan smanjenjem ilipotpunim nedostatkom enzima α-1,4-glukozidaze zbog mutacije gena koji kodiraju ovaj enzim (GAA). Bolest se karakteriše nakupljanjem glikogena u lizozomima svih ćelija, a najviše u ćelijama mišića, jetra, srca i mozga.<ref name=":1">Hirschhorn R. Glycogen storage disease type II; acid α-glucosidase (acid maltase) deficiency. The metabolic and molecular bases of inherited disease. 2001.</ref> Simptomi bolesti mogu se razviti u različitom životnom uzrastu i sa manifestacijama različitog intenziteta, što u mnogome zavisi od prirode nastale mutacije i stepena preostale enzimske aktivnosti. Bez obzira na širok klinički spektar, Pompeovu bolest karakteriše progresivna mišićna slabost koja ne samo što ugrožava bolesnikovu sposobnost samostalnog kretanja već istovremeno kompromikuje i funkciju respiratornih organa.<ref>Baethmann M, Straub V, Reuser AJ. Pompe disease: UNI-MED; 2008.</ref> Do sada su opisan tri različita oblika Pompeove bolesti: klasični infantilni, juvenilni i adultni oblik.<ref>Güngör D, Reuser AJ. How to describe the clinical spectrum in Pompe disease? {{cite journal|title= How to describe the clinical spectrum in Pompe disease?|journal= American Journal of Medical Genetics Part A|date=2013|volume=161|issue=2|pages=399–400|doi= 10.1002/ajmg.a.35662|pmid= 23300052|last1= Güngör|first1= D.|last2= Reuser|first2= A. J.}}.</ref> U procesu postavljanja dijagnoze Pompeove bolesti koriste se mnoge tehnike. Mada je jedini sigurni dokaz o postojanju Pompeove bolesti genetičko testiranje i određivanje aktivnosti α-glukozidaze.<ref name=":0">{{cite journal|last1=Kishnani |first1=P. S. |author2= Steiner RD|author3= Bali D|author4= Berger K|author5= Byrne BJ|author6=Case LE, i sur |title=Pompe disease diagnosis and management guideline|journal= Genetics in Medicine|date=2006|volume=8|issue=5|pages=267–88|doi=10.1097/01.gim.0000218152.87434.f3 |pmid=16702877 |pmc=3110959 }}</ref> Od 2006.godine dostupno je i zvanično odobreno enzimsko zamensko specifično lečenje za pacijenata sa Pompeovom bolesti. == Istorija == Bolest skladištenja glikogena tipa II (GSDII) ili nedostatak kiselinske maltaze, ime je dobila po holendskom patologu ''Johannesu Cassianusu Pompeu'', koji je 1932. godine koji je u obdukcijskom nalazu sedmomesečne devojčice napisao dijagnozu „Idiopatska hipertrofija miokarda i generalizovana slabost mišića“. On je u nalazu uočio pasivno skladištenje glikogena u gotovo svim tkivima. Iste godine, opisano je još desetak sličnih slučajeva. Znatno kasnije, došlo je do otkrića metaboličkog puta glikogena, novih ćelijskih organela, lizosoma i vezikula koje sadrže hidrolitičke enzime i kiseli intraluminalni pH.<ref> Kroos M, Pomponio RJ, van Vliet L, et al. (June 2008). {{cite journal|author= |title=Update of the Pompe disease mutation database with 107 sequence variants and a format for severity rating |journal=Hum. Mutat. |date=|volume=29|issue=6|pages=}}: E13–26. </ref> Da enzim za razgradnju glikogena alfa-glukozidazu koja se normalno nalazi u lizosomu, nedostaje u Pompeovoj bolesti, otkrio je biohemičar ''Henri-Gery Hers'' 1963. godone, i pretpostavio da bi bi se i druge bolesti taloženja mogle objasniti kroz odsutnost drugih lizosomskih enzima. Međutim Pompeova bolest se razlikuje od drugih bolesti taloženja, po tome jer je prva dokumentovana lizosomska bolest skladištenja, od do danas otkrivenih više od 60 sličnih poremećaja.<ref>Kohler L, Puertollano R, Raben N, Pompe Disease: From Basic Science to Therapy, 2018.</ref> == Epidemiologija == Kao i kod drugig rtkih bolesti, i kod Pompeove bolesti teško je tačno odrediti broj oboljelih. Procenjuje se da je ukupna incidencija svih oblika Pompeove bolesti u populaciji kreće oko 1:40.000.<ref>{{cite journal|last1=Kishnani |first1=P. S. |author2= Hwu W-L|author3= Mandel H|author4= Nicolino M|author5= Yong F|author6=Corzo D, i sur |title=A retrospective, multinational, multicenter study on the natural history of infantile-onset Pompe disease|journal=The Journal of Pediatrics |date=2006|volume=148|issue=5|pages=671–6|doi=10.1016/j.jpeds.2005.11.033 |pmid=16737883 }}</ref> Uččestalost ove bolesti varira u zavisnosti od geografskog područja i etničkej pripadnosti. Prema istraživanjima, Pompeova bolest se u svom infantilnom obliku češće javlja među pripadnicima crne rase i u području južne Kine i Tajvana (1 na 40-50 000 dece).<ref>Lin C-Y, Hwang B, Hsiao K-J, Jin Y-R. {{cite journal|author= |title=Pompe's disease in Chinese and prenatal diagnosis by determination of α-glucosidase activity |journal=Journal of Inherited Metabolic Disease |date=1987|volume=|issue=1|pages=11–7}}.</ref> Za razliku od infantilnog, adultni oblik Pompeove bolesti javlja se sa nešto većom incidencijom u Holandiji.<ref name=":0" /> == Patogeneza == [[Datoteka:autorecessive sr.svg |thumb|right| Bolest skladištenja glikogena tip II ima autosomno recesivni obrazac nasleđivanja.]] Pompeova bolest spada u grupu lizosomalnih autosomno recesivnih genetskih bolesti. Gen koji se nalazi na hromosomu 17 (17q25.2-q25.3) kodira proizvodnju enzima alfaglikozidaze čija je uloga razgradnja α-1,4- i α-1,6- glikozidnih veza u glikogenu u glukozu unutar lizosoma.<ref name=":1" /> Simptomi bolesti mogu se razviti u različitom periodu života i sa različitim intenzitetom, što zavisi od prirode nastale mutacije ti stepena preostale enzimske aktivnosti. Mutacija se najčešće pronalazi u zatvorenim krugovima poput manje populacije ili unutar jedne porodice a pacijenti su najčešće složeni heterozigoti za navedenu mutaciju. Mutacija pogađa bilo koji od koraka u procesu sinteze enzima, posttranslacijske modifikacije, lizosomalnog prometa i proteolitičke obrade α - glukozidaze. Budući da se radi o nedostatku enzima koji jedini ima sposobnost razgradnje glikogena u glukozu u kiselom mediju, kao što je to slučaj unutar lizosoma, dolazi do nakupljanja glikogena u toj organeli što dovodi do njenog povećanja.<ref>Lim J-A, Kakhlon O, Li L, Myerowitz R, Raben N. Pompe disease: Shared and unshared features of lysosomal storage disorders. Rare Diseases. 2015;3(1):e1068978.</ref> Lizosomi igraju bitnu ulogu u autofagocitozi, procesu razgradnje disfunkcionalnih ili suvišnih delova ćelija na sastavne delove kako bi se ponovno mogli koristiti kao materijal za sintezu.<ref>{{cite journal|author=Castro-Obregón S |title=The discovery of lysosomes and autophagy |journal= Nature Education|date=2010|volume=3|issue=9|pages=49}}.</ref> Brojne lizosomalne bolesti nakupljanja imaju zajednički defekt autofagocitoze zbog nemogućnosti spajanja autofagosoma i lizosoma, što vodi do nakupljanja poliubikvitiniranih proteinskih agregata, disbalansa homeostaze kalcijuma, nakupljanja toksičnih nerazgradivih materijala, disfunkcije mitohondrija, nakupljanja lipofuscina nevezanog uz starost pacijenta i konačno i do smrti ćelije. Oštećeni lizosomi mogu sami po sebi postati supstrat autofagocitozi. Navedeno je dokazano u bioptatu pacijenata sa Pompeovom bolešću, kod kojih je imunohistokemijski dokazan proces razgradnje lizosoma – lizofagija.<ref>{{cite journal|author= Raben N, Takikita S, Pittis MG, Bembi B, Marie SK, Roberts A, i sur |title=Deconstructing Pompe Disease by Analyzing Single Muscle Fibers:"To See a World in a Grain of Sand…" |journal= Autophagy |date=2007|volume=3|issue=6|pages=546–52|doi=10.4161/auto.4591 |pmid=17592248 }}.</ref> Zbog redukcije funkcije i broja lizosoma, ćelije postepeno gube mogućnost nabavke uobičajeno dostupnog korisnog materijala za sintezu kroz proces autofagocitoze. Vremenom se zbog nakupljanja povećava oksidativni stres koji ćaliju vodi u apoptozu.<ref>{{cite journal|author=Dasouki M, Jawdat O, Almadhoun O, Pasnoor M, McVey AL, Abuzinadah A, i sur |title=Pompe disease: literature review and case series|journal= Neurologic Clinics|date=2014|volume=32|issue=3|pages=751–76|doi=10.1016/j.ncl.2014.04.010 |pmid=25037089 |pmc=4311397 }}.</ref> Kako su najveće metaboličke potrebe i najveće fiziološka nakupljanja glikogena u srcu, jetri i skeletnim mišićima, upravo su ta tkiva najviše pogođena ovom bolešću. == Dijagnoza == U ranom obliku, novorođenče se loše hraniti, što uzrokuje nedostatke u napredovanju ili otežano disanje. Uobičajena početna ispitivanja uključuju: ;Sikovne metode Slikovne metode kao što su rentgenogram (RTG) srca i pluća, ultrazvuk (UZV) mišića i magnetna rezonanca (MR) nužne su u procesu postavljanja dijagnoze klasičnog infantilnog oblika Pompeove bolesti. Budući da se klasični infantilni oblik Pompeove bolesti manifestuje kardiomegalijom koja je neretko sa opstrukcijom bronhalnog stabla dovodi do oštećenja ventilacije i rekurentnih pneumonija, RTG srca i pluća pokazao se korisnim dijagnostičkim postupkom. U evaluaciji kardiomiopatije, koristi se UZV srca. Ultrazvučni pregled skeletnih mišića nije od velike važnosti, ali može pomoći u slučaju adultnog oblika Pompeove bolesti. (6) Magnetna rezonanca koristi se u proceni obima zahvaćanja skeletne muskulature u adultnom i juvenilnom obliku bolesti. Inicijalno, MR pokazuje promene na mišićima natkolenice, karličnog pojasa, respiratorne i paraspinalne muskulature i jezika dok mišići potkoljenice, m. gracillis i m. sartorius ostaju najduže očuvani. Osim toga, MR pomaže u pravilnom odabiru mišića za biopsiju. (24) ;Elektrokardiogram i ehokardiografija Kod ovih metoda nalazimo proširenost srca sa nespecifičnim provodnim mahanizmmima. ;Elektromiografija [[Електромиографија|Elektromiografija]] se u početku može koristiti za razlikovanje Pompeovog sindoma od ostalih uzroka slabosti udova. ;Biohemijske analize Biohemijska ispitivanja, koja uključuju serum [[Kreatinin kinazna konvertaza|kreatinin-kinazu]], koja je tipično povećana 10 puta i, sa manjim povišenjima serumskih [[aldolaza]], [[Aspartat transaminaza|aspartat-transaminaza]], [[Alanin transaminaza|alanin-transaminaza]] i [[lakto-dehidrogenaza.]] Konačna djagnoza se postavlja procenom aktivnosti kiselinske alfa glukozidaze, bilo u [[Биопсија|biopsiji kože]] ([[Фибробласт|fibroblasti]]), [[Биопсија мишића|biopsiji mišića]] (mišićne ćelije) ili [[Бела крвна зрнца|u belim krvnim zrncima]]. Izbor uzorka zavisi od mogućnosti dijagnostičke laboratorije. Ovi nalazi omogućavaju da se dijagnoza procenjuje na osnovu aktivnost enzima u odgovarajućem uzorku. U kasnom obliku, kod odrasla osoba će se pojaviti postupna progresivna slabost ruku i nogu, uz pogoršanje respiratorne funkcije. Nalazi na biohemijskim testovima slični su nalazima kod infantilnog oblika, s tim da kreatin-kinaza u nekim slučajevima može biti normalna. == Diferencijalna dijagnoza == Iako prisustvo trijasa: mišićna hipotonija, miopatija i kardiomegalije u novorođenčadi uvek mora ukazati na klasičan infantilni oblik Pompeove bolesti, postoji velik broj retkih bolesti sa sličnim fenotipom. Tu ubrajamo retke nasledne bolesti kao što su: * glikogenoza tipa III (Forbsova bolest), * glikogenoza tip IV (amilopektinoza), * miofibrilarna miopatija, * deficijencije u lipidnom metabolizmu i mnoge druge. Dok se slabost karličnog i ramenog pojasa i aksijalne muskulature osim u juvenilnom obliku javlja i u Beckerovoj mišićnoj distrofiji. Diferencijalna dijagnoza adultnog oblika Pompeove bolesti obuhvata: * mišićne distrofije, * miasteniju gravis, * inflamatorne mišićne bolesti, * strukturalne metaboličke miopatije i mnoge druge.<ref>{{cite journal|author=Sonnenschein I, Bučuk M, Pongrac P, Tomić Z |title=Pompeova bolest–rijetka bolest nakupljanja glikogena |journal= Medicina Fluminensis|date=2014|volume=50|issue=2|pages=197–205}}.</ref> == Grupe za podršku obolelima == Oboleli od Pompeove bolesti neretko imaju narušen kvalitet života i u nemogućnosti su da obavljaju svakodnevne aktivnosti zbog čega se susreću sa mnogim socijalnim problemima, a često su izloženi i izolaciji z društva. U tom smislu širom sveta osnovaju se grupe za podršku obolelima od Pompeove bolesti koje pružaju ne samo međusobno razumevanje i utehu, već daju informacije o najnovijim istraživanjima i terapijskim mogućnostima. == Reference == {{извори|}} == Literatura == * Unić J, Infantilni oblik Pompeove bolesti, Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2017. * Ploeg A, Reuser A, Pompe's disease, The Lancet, 2008. * Chien H.Y, Hwu L.W, Lee C.N, Pompe Disease: Early Diagnosis and Early Treatment Make a Difference, Pediatrics and Neonatology, 2013. * Dujmović D, Pompeova bolest, Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 2017. == Spoljašnje veze == {{Medical resources-lat | DiseasesDB = 5296 | ICD10 = {{ICD10|E|74|0|e|70}} | ICD9 = {{ICD9|271.0}} | ICDO = | OMIM = 232300 | Orphanet = 365 | MedlinePlus = | eMedicineSubj = med | eMedicineTopic = 908 | eMedicine_mult = {{eMedicine2|ped|1866}} | MeshID = D006009 | GeneReviewsNBK = NBK1261 | GeneReviewsName = Glycogen Storage Disease Type II (Pompe Disease) }} {{-}} *[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1261/ GeneReview/NIH/UW entry on Glycogen Storage Disease Type II (Pompe Disease)] *[https://web.archive.org/web/20150104181751/http://www.niams.nih.gov/Health_Info/Pompe_Disease/default.asp Understanding Pompe Disease]&nbsp;- US National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases * [https://www.politika.rs/scc/clanak/522329/Retku-bolest-glikogenozu-ima-50-pacijenata Retku bolest glikogenozu ima 50 pacijenata] - www.politika.rs {{Medicinsko upozorenje-lat}} {{Podnožje|lat=da|Medicina|Hemija}} [[Категорија:Наследне болести]] 032vjvjkrysz2nze1fdtg37sfw9pz5k 0 4272059 30098912 30020886 2025-06-27T17:45:19Z ~2025-86713 446988 /* Спотови */ 30098912 wikitext text/x-wiki {{bez izvora}} {{Музичар | име = Кати | слика = | опис_слике = | ширина_слике = | пејзажно = | боја_позадине = солиста | име_по_рођењу = Катја Рангелова Михајлова | датум_рођења = {{Датум рођења|1977|5|13|год=да}} | место_рођења = [[Перник]] | држава_рођења = [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | инструмент = [[Вокал]] | жанр = [[Поп-фолк музика|Поп-фолк]] | занимање = [[Певач]]ица | активни_период = 1999—2007, 2024—тренутно | издавачка_кућа = [[Ара Аудио-видео]], [[Милена рекордс]] | везани_чланци = | вебсајт = }} '''Кати''' ([[Перник]], [[13. мај]] [[1977]]) је уметничко име бугарске [[поп-фолк музика|поп-фолк]] певачице '''Катја Рангелова Михајлова'''. == Дискографија == === Албуми === * -{[[Пеперуда]]}- (1999) * -{[[Нестандартни сме]]}- (2000) * -{[[Нон стоп]]}- (2001) * -{[[Две луни]]}- (2002) * -{[[Мили момчета]]}- (2005) === Спотови === {| class="wikitable" |- ! Спот !! Година !! Режисер |- | ''-{Приказен герой (Нека да е лято)}-'' || 1999 || |- | ''-{Пеперуда}-'' || 1999 || |- | ''-{Най ми е добре}-'' || 1999 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Гот е}-'' || 2000 || Стилијан Иванов |- | ''-{Сън}-'' || 2000 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Нестандартни сме}-'' || 2000 || Георги Захариев |- | ''-{Лунна нощ}-'' || 2000 || Стилијан Иванов |- | ''-{Играчка-плачка}-'' || 2000 || Стилијан Иванов |- | ''-{На урок}-'' || 2000 || Дима Делчева,Зорница Кјарджилова |- | ''-{Нон стоп}-'' || 2001 || Магјердич Халваджијан |- | ''-{Нощ и ден}-'' || 2001 || Дима Делчева,Зорница Кјарджилова |- | ''-{Забрави ме}-'' || 2001 || Дима Делчева,Зорница Кјарджилова |- | ''-{Неотразима}-'' || 2002 || |- | ''-{Две луни}-'' || 2002 || Елена Цветкова |- | ''-{Нежност}-'' || 2002 || |- | ''-{Изгарям}-'' || 2003 || |- | ''-{Който търси, той намира}-'' || 2003 || |- | ''-{Тъжни очи}-'' || 2004 || |- | ''-{Усмивка през сълзи}-'' || 2004 || |- | ''-{Като лъскаво Ферари}-'' || 2005 || |- | ''-{Сваляй дрехите}-'' || 2005 || |- | ''-{Кажи обичам те}-'' || 2005 || |- | ''-{Мисията невъзможна}-'' || 2006 || |- | ''-{Не ме боли}-'' || 2025 || Ангел Најденов |- | ''-{Обичай ме}-'' || 2025 || Rushen Music |- | ''-{Не ми пука}-'' || 2025 || Rushen Music |} {{Милена Рекордс}} {{Ара Аудио-видео}} {{Подножје}} [[Категорија:Рођени 1977.]] [[Категорија:Бугарски певачи]] [[Категорија:Поп-фолк певачи]] drbt1y20t2n2b2oe4ixbwpyiad48swc 828 4274557 30099663 28471812 2025-06-28T11:45:02Z SimplyFreddie 231289 update 30099663 Scribunto text/plain local data = {} -- information about other templates used by module data.templates = { flagged_team_link = "fbw" , flagvar = { AFG = "2004" } } -- general information about ranking and website being cited data.source = { url = "https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/women", title = "The FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking", website = "FIFA" } -- date of latest update and previous one for movement data.updated = { day = '12', month = '6.', year =2025 } data.previous = { day = '6', month = '3.', year =2025 } -- see "Generating code" section on doc page for how to update the rankings data.rankings = { { "USA", 1, 0, 2057.19 }, { "Spain", 2, 0, 2034.34 }, { "Germany", 3, 0, 2030.88 }, { "Brazil", 4, 4, 2004.31 }, { "England", 5, -1, 1999.78 }, { "Sweden", 6, 0, 1989.21 }, { "Japan", 7, -2, 1982.51 }, { "Canada", 8, -1, 1974.46 }, { "Korea DPR", 9, 0, 1944.23 }, { "France", 10, 1, 1941.61 }, { "Netherlands", 11, -1, 1926.68 }, { "Denmark", 12, 0, 1888.68 }, { "Italy", 13, 1, 1878.37 }, { "Iceland", 14, -1, 1855.79 }, { "Australia", 15, 1, 1854.17 }, { "Norway", 16, -1, 1849.07 }, { "China PR", 17, 0, 1801.35 }, { "Colombia", 18, 3, 1797.42 }, { "Austria", 19, -1, 1794.41 }, { "Belgium", 20, 0, 1793.93 }, { "Korea Republic", 21, -2, 1777.53 }, { "Portugal", 22, 0, 1758.2 }, { "Switzerland", 23, 0, 1732.1 }, { "Scotland", 24, 0, 1726.41 }, { "Republic of Ireland", 25, 1, 1721.91 }, { "Finland", 26, -1, 1719.18 }, { "Poland", 27, 1, 1705.75 }, { "Russia", 28, -1, 1704.61 }, { "Mexico", 29, 0, 1684.85 }, { "Wales", 30, 1, 1677.45 }, { "Czechia", 31, -1, 1674.85 }, { "Argentina", 32, 1, 1667.76 }, { "New Zealand", 33, -1, 1656.46 }, { "Serbia", 34, 1, 1644.86 }, { "Ukraine", 35, -1, 1633.46 }, { "Nigeria", 36, 0, 1623.29 }, { "Vietnam", 37, 0, 1614.43 }, { "Slovenia", 38, 0, 1570.46 }, { "Chile", 39, 0, 1551.88 }, { "Jamaica", 40, 0, 1544.37 }, { "Philippines", 41, 0, 1542.46 }, { "Chinese Taipei", 42, 0, 1539.08 }, { "Costa Rica", 43, 0, 1526.85 }, { "Northern Ireland", 44, 0, 1518.14 }, { "Paraguay", 45, 1, 1510.14 }, { "Thailand", 46, 1, 1508.12 }, { "Hungary", 47, -2, 1503.7 }, { "Venezuela", 48, 3, 1500.56 }, { "Slovakia", 49, -1, 1499.54 }, { "Haiti", 50, 3, 1498.43 }, { "Uzbekistan", 51, -1, 1496.47 }, { "Romania", 52, -3, 1493.81 }, { "Belarus", 53, -1, 1493.17 }, { "South Africa", 54, 0, 1488.49 }, { "Myanmar", 55, 0, 1484.97 }, { "Panama", 56, 1, 1438.93 }, { "Türkiye", 57, 1, 1429.48 }, { "Papua New Guinea", 58, -2, 1427.04 }, { "Croatia", 59, 0, 1420.92 }, { "Morocco", 60, 0, 1419.63 }, { "Greece", 61, 0, 1415.66 }, { "Bosnia and Herzegovina", 62, 0, 1412.98 }, { "Uruguay", 63, 0, 1410.01 }, { "Cameroon", 64, 2, 1396.2 }, { "Zambia", 65, -1, 1395.35 }, { "Ghana", 66, -1, 1391.61 }, { "Ecuador", 67, 0, 1388.12 }, { "IR Iran", 68, 0, 1381.9 }, { "Israel", 69, 1, 1380.46 }, { "India", 70, -1, 1368.51 }, { "Fiji", 71, 1, 1357.26 }, { "Côte d'Ivoire", 72, -1, 1355.45 }, { "Albania", 73, 0, 1354.47 }, { "Azerbaijan", 74, 1, 1303.32 }, { "Jordan", 75, -1, 1295.84 }, { "Trinidad and Tobago", 76, 0, 1294.31 }, { "Peru", 77, 0, 1290.61 }, { "Mali", 78, 0, 1289.4 }, { "Puerto Rico", 79, 2, 1287.75 }, { "Hong Kong, China", 80, 0, 1274.83 }, { "Senegal", 81, 1, 1266.07 }, { "Algeria", 82, 1, 1264.4 }, { "Guatemala", 83, -4, 1263.58 }, { "Montenegro", 84, 0, 1255.62 }, { "El Salvador", 85, 0, 1245.89 }, { "Solomon Islands", 86, 0, 1244.7 }, { "Malta", 87, 0, 1244.59 }, { "Guyana", 88, 0, 1238.46 }, { "Tunisia", 89, 0, 1237.08 }, { "Equatorial Guinea", 90, 0, 1231.03 }, { "Cuba", 91, 0, 1222.42 }, { "Bahrain", 92, 0, 1218.02 }, { "Egypt", 93, 7, 1214.94 }, { "Kosovo", 94, 1, 1213.86 }, { "Indonesia", 95, -1, 1211.38 }, { "Tonga", 96, -3, 1211.2 }, { "Guam", 97, -1, 1206.27 }, { "Bulgaria", 98, -1, 1203.24 }, { "Samoa", 99, -1, 1202.69 }, { "Nepal", 100, -1, 1201.77 }, { "Dominican Republic", 101, 0, 1201.05 }, { "Malaysia", 102, 0, 1198.29 }, { "Estonia", 103, 0, 1198.01 }, { "New Caledonia", 104, 0, 1194.64 }, { "Bolivia", 105, 0, 1186.31 }, { "Lithuania", 106, 0, 1182.68 }, { "Laos", 107, 0, 1182.48 }, { "Faroe Islands", 108, 2, 1177.12 }, { "Congo DR", 109, 0, 1176.27 }, { "Kazakhstan", 110, -2, 1175.94 }, { "Luxembourg", 111, 6, 1173.93 }, { "Nicaragua", 112, -1, 1167.64 }, { "Congo", 113, 0, 1161.03 }, { "Tahiti", 114, 0, 1160.79 }, { "Cook Islands", 115, 0, 1160.7 }, { "Latvia", 116, 0, 1159.98 }, { "United Arab Emirates", 117, -5, 1158.14 }, { "Cambodia", 118, 0, 1150.75 }, { "Vanuatu", 119, 1, 1134.74 }, { "Togo", 120, 1, 1130.32 }, { "Georgia", 121, -2, 1128.37 }, { "Namibia", 122, 0, 1119.16 }, { "The Gambia", 123, 0, 1115.23 }, { "Honduras", 124, 0, 1109.74 }, { "Cabo Verde", 125, 0, 1109.2 }, { "Mongolia", 126, 0, 1103.77 }, { "Ethiopia", 127, 1, 1101.9 }, { "Bangladesh", 128, 5, 1099.36 }, { "Zimbabwe", 129, 1, 1097.02 }, { "Lebanon", 130, 1, 1096.55 }, { "Moldova", 131, -2, 1096.12 }, { "Cyprus", 132, -5, 1095.44 }, { "Burkina Faso", 133, -1, 1093.53 }, { "Palestine", 134, 2, 1089.74 }, { "Suriname", 135, 2, 1089.52 }, { "Kyrgyz Republic", 136, -1, 1088.16 }, { "Tanzania", 137, 1, 1086.91 }, { "North Macedonia", 138, -4, 1086.49 }, { "Singapore", 139, 0, 1082.25 }, { "St Kitts and Nevis", 140, 0, 1078.84 }, { "Turkmenistan", 141, 0, 1075.41 }, { "Kenya", 142, 0, 1061.31 }, { "Guinea", 143, 1, 1048.64 }, { "Central African Republic", 144, 1, 1045.87 }, { "Bermuda", 145, 1, 1043.24 }, { "Benin", 146, 1, 1042.46 }, { "Armenia", 147, -4, 1038.86 }, { "Uganda", 148, 0, 1036.27 }, { "Gabon", 149, 0, 1028.74 }, { "Sierra Leone", 150, 0, 1021.4 }, { "Angola", 151, 0, 1012.93 }, { "American Samoa", 152, 0, 1010.26 }, { "Botswana", 153, 0, 1005.9 }, { "Malawi", 154, 0, 988.52 }, { "Tajikistan", 155, 0, 976.93 }, { "St Lucia", 156, 0, 975.08 }, { "Pakistan", 157, 0, 950.27 }, { "Timor-Leste", 158, 1, 948.31 }, { "Sri Lanka", 159, -1, 944.03 }, { "Barbados", 160, 0, 941.96 }, { "Syria", 161, 0, 931.42 }, { "St Vincent and the Grenadines", 162, 0, 923.84 }, { "Maldives", 163, 0, 923.33 }, { "Dominica", 164, 0, 896.55 }, { "Saudi Arabia", 165, 1, 895.83 }, { "Rwanda", 166, -1, 892.39 }, { "Liberia", 167, 0, 882.37 }, { "Mozambique", 168, 0, 873.64 }, { "Belize", 169, 0, 870.99 }, { "Grenada", 170, 0, 870.77 }, { "Bhutan", 171, 0, 869.33 }, { "Niger", 172, 0, 863.94 }, { "Iraq", 173, 0, 862.8 }, { "Seychelles", 174, 0, 854.59 }, { "Macau", 175, 0, 850.91 }, { "Lesotho", 176, 0, 839.77 }, { "Guinea-Bissau", 177, 0, 838.58 }, { "Burundi", 178, 0, 822.1 }, { "Curaçao", 179, 0, 820.81 }, { "Antigua and Barbuda", 180, 0, 812.65 }, { "Cayman Islands", 181, 0, 800.82 }, { "Andorra", 182, 1, 797.52 }, { "Eswatini", 183, -1, 791.49 }, { "US Virgin Islands", 184, 0, 771.47 }, { "Gibraltar", 185, 0, 741.65 }, { "Aruba", 186, 0, 737.24 }, { "British Virgin Islands", 187, 0, 735.87 }, { "Comoros", 188, 0, 728.71 }, { "Liechtenstein", 189, 0, 727.2 }, { "Madagascar", 190, 0, 694.47 }, { "Anguilla", 191, 0, 691.37 }, { "Bahamas", 192, 0, 665.71 }, { "South Sudan", 193, 0, 650.08 }, { "Turks and Caicos Islands", 194, 0, 628.42 }, { "Djibouti", 195, 0, 598.38 }, { "Mauritius", 196, 0, 391.92 }, } -- list of FIFA country codes data.alias = { { "AFG", "Afghanistan" }, { "AIA", "Anguilla" }, { "ALB", "Albania" }, { "ALG", "Algeria" }, { "AND", "Andorra" }, { "ANG", "Angola" }, { "ARG", "Argentina" }, { "ARM", "Armenia" }, { "ARU", "Aruba" }, { "ASA", "American Samoa" }, { "ATG", "Antigua and Barbuda" }, { "AUS", "Australia" }, { "AUT", "Austria" }, { "AZE", "Azerbaijan" }, { "BAH", "Bahamas" }, { "BAN", "Bangladesh" }, { "BDI", "Burundi" }, { "BEL", "Belgium" }, { "BEN", "Benin" }, { "BER", "Bermuda" }, { "BFA", "Burkina Faso" }, { "BHR", "Bahrain" }, { "BHU", "Bhutan" }, { "BIH", "Bosnia and Herzegovina" }, { "BLR", "Belarus" }, { "BLZ", "Belize" }, { "BOL", "Bolivia" }, { "BOT", "Botswana" }, { "BRA", "Brazil" }, { "BRB", "Barbados" }, { "BRU", "Brunei Darussalam" }, { "BUL", "Bulgaria" }, { "CAM", "Cambodia" }, { "CAN", "Canada" }, { "CAY", "Cayman Islands" }, { "CGO", "Congo" }, { "CHA", "Chad" }, { "CHI", "Chile" }, { "CHN", "China PR" }, { "CIV", "Côte d'Ivoire" }, { "CMR", "Cameroon" }, { "COD", "Congo DR" }, { "COK", "Cook Islands" }, { "COL", "Colombia" }, { "COM", "Comoros" }, { "CPV", "Cabo Verde" }, { "CRC", "Costa Rica" }, { "CRO", "Croatia" }, { "CTA", "Central African Republic" }, { "CUB", "Cuba" }, { "CUW", "Curaçao" }, { "CYP", "Cyprus" }, { "CZE", "Czechia" }, { "DEN", "Denmark" }, { "DJI", "Djibouti" }, { "DMA", "Dominica" }, { "DOM", "Dominican Republic" }, { "ECU", "Ecuador" }, { "EGY", "Egypt" }, { "ENG", "England" }, { "EQG", "Equatorial Guinea" }, { "ERI", "Eritrea" }, { "ESP", "Spain" }, { "EST", "Estonia" }, { "ETH", "Ethiopia" }, { "FIJ", "Fiji" }, { "FIN", "Finland" }, { "FRA", "France" }, { "FRO", "Faroe Islands" }, { "GAB", "Gabon" }, { "GAM", "The Gambia" }, { "GEO", "Georgia" }, { "GER", "Germany" }, { "GHA", "Ghana" }, { "GIB", "Gibraltar" }, { "GNB", "Guinea-Bissau" }, { "GRE", "Greece" }, { "GRN", "Grenada" }, { "GUA", "Guatemala" }, { "GUI", "Guinea" }, { "GUM", "Guam" }, { "GUY", "Guyana" }, { "HAI", "Haiti" }, { "HKG", "Hong Kong, China" }, { "HON", "Honduras" }, { "HUN", "Hungary" }, { "IDN", "Indonesia" }, { "IND", "India" }, { "IRL", "Republic of Ireland" }, { "IRN", "IR Iran" }, { "IRQ", "Iraq" }, { "ISL", "Iceland" }, { "ISR", "Israel" }, { "ITA", "Italy" }, { "JAM", "Jamaica" }, { "JOR", "Jordan" }, { "JPN", "Japan" }, { "KAZ", "Kazakhstan" }, { "KEN", "Kenya" }, { "KGZ", "Kyrgyz Republic" }, { "KOR", "Korea Republic" }, { "KSA", "Saudi Arabia" }, { "KUW", "Kuwait" }, { "KOS", "Kosovo" }, { "LAO", "Laos" }, { "LBR", "Liberia" }, { "LBY", "Libya" }, { "LCA", "St Lucia" }, { "LES", "Lesotho" }, { "LBN", "Lebanon" }, { "LIE", "Liechtenstein" }, { "LTU", "Lithuania" }, { "LUX", "Luxembourg" }, { "LVA", "Latvia" }, { "MAC", "Macau" }, { "MAD", "Madagascar" }, { "MAR", "Morocco" }, { "MAS", "Malaysia" }, { "MDA", "Moldova" }, { "MDV", "Maldives" }, { "MEX", "Mexico" }, { "MKD", "North Macedonia" }, { "MLI", "Mali" }, { "MLT", "Malta" }, { "MNE", "Montenegro" }, { "MNG", "Mongolia" }, { "MOZ", "Mozambique" }, { "MRI", "Mauritius" }, { "MSR", "Montserrat" }, { "MTN", "Mauritania" }, { "MWI", "Malawi" }, { "MYA", "Myanmar" }, { "NAM", "Namibia" }, { "NCA", "Nicaragua" }, { "NCL", "New Caledonia" }, { "NED", "Netherlands" }, { "NEP", "Nepal" }, { "NGA", "Nigeria" }, { "NIG", "Niger" }, { "NIR", "Northern Ireland" }, { "NOR", "Norway" }, { "NZL", "New Zealand" }, { "OMA", "Oman" }, { "PAK", "Pakistan" }, { "PAN", "Panama" }, { "PAR", "Paraguay" }, { "PER", "Peru" }, { "PHI", "Philippines" }, { "PLE", "Palestine" }, { "PNG", "Papua New Guinea" }, { "POL", "Poland" }, { "POR", "Portugal" }, { "PRK", "Korea DPR" }, { "PUR", "Puerto Rico" }, { "QAT", "Qatar" }, { "ROU", "Romania" }, { "RSA", "South Africa" }, { "RUS", "Russia" }, { "RWA", "Rwanda" }, { "SAM", "Samoa" }, { "SCO", "Scotland" }, { "SDN", "Sudan" }, { "SEN", "Senegal" }, { "SEY", "Seychelles" }, { "SGP", "Singapore" }, { "SKN", "St Kitts and Nevis" }, { "SLE", "Sierra Leone" }, { "SLV", "El Salvador" }, { "SMR", "San Marino" }, { "SOL", "Solomon Islands" }, { "SOM", "Somalia" }, { "SRB", "Serbia" }, { "SRI", "Sri Lanka" }, { "SSD", "South Sudan" }, { "STP", "São Tomé and Príncipe" }, { "SUI", "Switzerland" }, { "SUR", "Suriname" }, { "SVK", "Slovakia" }, { "SVN", "Slovenia" }, { "SWE", "Sweden" }, { "SWZ", "Eswatini" }, { "SYR", "Syria" }, { "TAH", "Tahiti" }, { "TAN", "Tanzania" }, { "TCA", "Turks and Caicos Islands" }, { "TGA", "Tonga" }, { "THA", "Thailand" }, { "TJK", "Tajikistan" }, { "TKM", "Turkmenistan" }, { "TLS", "Timor-Leste" }, { "TOG", "Togo" }, { "TPE", "Chinese Taipei" }, { "TRI", "Trinidad and Tobago" }, { "TUN", "Tunisia" }, { "TUR", "Türkiye" }, { "UAE", "United Arab Emirates" }, { "UGA", "Uganda" }, { "UKR", "Ukraine" }, { "URU", "Uruguay" }, { "USA", "USA" }, { "UZB", "Uzbekistan" }, { "VAN", "Vanuatu" }, { "VEN", "Venezuela" }, { "VGB", "British Virgin Islands" }, { "VIE", "Vietnam" }, { "VIN", "St Vincent and the Grenadines" }, { "VIR", "US Virgin Islands" }, { "WAL", "Wales" }, { "YEM", "Yemen" }, { "ZAM", "Zambia" }, { "ZIM", "Zimbabwe" }, -- Alternate names { "TUR", "Turkey" }, { "CZE", "Czech Republic" }, { "CUW", "Curacao" }, { "BRU", "Brunei" }, { "CPV", "Cape Verde" }, { "CPV", "Cape Verde Islands" }, { "CHN", "China" }, { "COD", "DR Congo" }, { "GAM", "Gambia" }, { "IRN", "Iran" }, { "CIV", "Ivory Coast" }, { "PRK", "North Korea" }, { "KOR", "South Korea" }, { "KGZ", "Kyrgyzstan" }, { "SKN", "Saint Kitts and Nevis" }, { "SKN", "St. Kitts and Nevis" }, { "LCA", "Saint Lucia" }, { "LCA", "St. Lucia" }, { "VIN", "Saint Vincent and the Grenadines" }, { "VIN", "St. Vincent and the Grenadines" }, { "STP", "São Tomé e Príncipe" }, { "STP", "Sao Tome e Principe" }, { "USA", "United States" }, { "VIR", "U.S. Virgin Islands" }, { "VIR", "United States Virgin Islands" }, } -- List of FIFA confederations data.confederation = { AFC = {"AFG", "AUS", "BHR", "BAN", "BHU", "BRU", "CAM", "CHN", "TPE", "GUM", "HKG", "IND", "IDN", "IRN", "IRQ", "JPN", "JOR", "PRK", "KOR", "KUW", "KGZ", "LAO", "LBN", "MAC", "MAS", "MDV", "MNG", "MYA", "NEP", "OMA", "PAK", "PLE", "PHI", "QAT", "KSA", "SGP", "SRI", "SYR", "TJK", "THA", "TLS", "TKM", "UAE", "UZB", "VIE", "YEM" }, CAF = {"ALG", "ANG", "BEN", "BOT", "BFA", "BDI", "CPV", "CMR", "CTA", "CHA", "COM", "CGO", "COD", "CIV", "DJI", "EGY", "EQG", "ERI", "SWZ", "ETH", "GAB", "GAM", "GHA", "GUI", "GNB", "KEN", "LES", "LBR", "LBY", "MAD", "MWI", "MLI", "MTN", "MRI", "MAR", "MOZ", "NAM", "NIG", "NGA", "RWA", "STP", "SEN", "SEY", "SLE", "SOM", "RSA", "SSD", "SDN", "TAN", "TOG", "TUN", "UGA", "ZAM", "ZIM" }, CONCACAF = {"AIA", "ATG", "ARU", "BAH", "BRB", "BLZ", "BER", "VGB", "CAN", "CAY", "CRC", "CUB", "CUW", "DMA", "DOM", "SLV", "GRN", "GUA", "GUY", "HAI", "HON", "JAM", "MEX", "MSR", "NCA", "PAN", "PUR", "SKN", "LCA", "VIN", "SUR", "TRI", "TCA", "VIR", "USA" }, CONMEBOL = {"ARG", "BOL", "BRA", "CHI", "COL", "ECU", "PAR", "PER", "URU", "VEN" }, OFC = {"ASA", "COK", "FIJ", "NCL", "NZL", "PNG", "SAM", "SOL", "TAH", "TGA", "VAN" }, UEFA = {"ALB", "AND", "ARM", "AUT", "AZE", "BLR", "BEL", "BIH", "BUL", "CRO", "CYP", "CZE", "DEN", "ENG", "EST", "FRO", "FIN", "FRA", "GEO", "GER", "GIB", "GRE", "HUN", "ISL", "ISR", "ITA", "KAZ", "KOS", "LVA", "LIE", "LTU", "LUX", "MLT", "MDA", "MNE", "NED", "MKD", "NIR", "NOR", "POL", "POR", "IRL", "ROU", "RUS", "SMR", "SCO", "SRB", "SVK", "SVN", "ESP", "SWE", "SUI", "TUR", "UKR", "WAL", }, -- List of Regional sub-confederations WAFF = {"BHR", "IRQ", "JOR", "LBN", "PLE", "KSA", "SYR", "UAE"}, CAFA = {"IRN", "KGZ", "TJK", "TKM", "UZB"}, SAFF = {"BAN", "BHU", "IND", "MDV", "NEP", "PAK", "SRI"}, AFF = {"AUS", "CAM", "IDN", "LAO", "MAS", "MYA", "PHI", "SGP", "THA", "TLS", "VIE"}, EAFF = {"CHN", "GUM", "HKG", "JPN", "KOR", "MAC", "MNG", "PRK", "TPE"}, } return data 113dyh0dn1e2k0fmmprwsgz1b4qhkfu 30099664 30099663 2025-06-28T11:45:26Z SimplyFreddie 231289 30099664 Scribunto text/plain local data = {} -- information about other templates used by module data.templates = { flagged_team_link = "fbw" , flagvar = { AFG = "2004" } } -- general information about ranking and website being cited data.source = { url = "https://www.fifa.com/fifa-world-ranking/women", title = "The FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking", website = "FIFA" } -- date of latest update and previous one for movement data.updated = { day = '12.', month = '6.', year =2025 } data.previous = { day = '6.', month = '3.', year =2025 } -- see "Generating code" section on doc page for how to update the rankings data.rankings = { { "USA", 1, 0, 2057.19 }, { "Spain", 2, 0, 2034.34 }, { "Germany", 3, 0, 2030.88 }, { "Brazil", 4, 4, 2004.31 }, { "England", 5, -1, 1999.78 }, { "Sweden", 6, 0, 1989.21 }, { "Japan", 7, -2, 1982.51 }, { "Canada", 8, -1, 1974.46 }, { "Korea DPR", 9, 0, 1944.23 }, { "France", 10, 1, 1941.61 }, { "Netherlands", 11, -1, 1926.68 }, { "Denmark", 12, 0, 1888.68 }, { "Italy", 13, 1, 1878.37 }, { "Iceland", 14, -1, 1855.79 }, { "Australia", 15, 1, 1854.17 }, { "Norway", 16, -1, 1849.07 }, { "China PR", 17, 0, 1801.35 }, { "Colombia", 18, 3, 1797.42 }, { "Austria", 19, -1, 1794.41 }, { "Belgium", 20, 0, 1793.93 }, { "Korea Republic", 21, -2, 1777.53 }, { "Portugal", 22, 0, 1758.2 }, { "Switzerland", 23, 0, 1732.1 }, { "Scotland", 24, 0, 1726.41 }, { "Republic of Ireland", 25, 1, 1721.91 }, { "Finland", 26, -1, 1719.18 }, { "Poland", 27, 1, 1705.75 }, { "Russia", 28, -1, 1704.61 }, { "Mexico", 29, 0, 1684.85 }, { "Wales", 30, 1, 1677.45 }, { "Czechia", 31, -1, 1674.85 }, { "Argentina", 32, 1, 1667.76 }, { "New Zealand", 33, -1, 1656.46 }, { "Serbia", 34, 1, 1644.86 }, { "Ukraine", 35, -1, 1633.46 }, { "Nigeria", 36, 0, 1623.29 }, { "Vietnam", 37, 0, 1614.43 }, { "Slovenia", 38, 0, 1570.46 }, { "Chile", 39, 0, 1551.88 }, { "Jamaica", 40, 0, 1544.37 }, { "Philippines", 41, 0, 1542.46 }, { "Chinese Taipei", 42, 0, 1539.08 }, { "Costa Rica", 43, 0, 1526.85 }, { "Northern Ireland", 44, 0, 1518.14 }, { "Paraguay", 45, 1, 1510.14 }, { "Thailand", 46, 1, 1508.12 }, { "Hungary", 47, -2, 1503.7 }, { "Venezuela", 48, 3, 1500.56 }, { "Slovakia", 49, -1, 1499.54 }, { "Haiti", 50, 3, 1498.43 }, { "Uzbekistan", 51, -1, 1496.47 }, { "Romania", 52, -3, 1493.81 }, { "Belarus", 53, -1, 1493.17 }, { "South Africa", 54, 0, 1488.49 }, { "Myanmar", 55, 0, 1484.97 }, { "Panama", 56, 1, 1438.93 }, { "Türkiye", 57, 1, 1429.48 }, { "Papua New Guinea", 58, -2, 1427.04 }, { "Croatia", 59, 0, 1420.92 }, { "Morocco", 60, 0, 1419.63 }, { "Greece", 61, 0, 1415.66 }, { "Bosnia and Herzegovina", 62, 0, 1412.98 }, { "Uruguay", 63, 0, 1410.01 }, { "Cameroon", 64, 2, 1396.2 }, { "Zambia", 65, -1, 1395.35 }, { "Ghana", 66, -1, 1391.61 }, { "Ecuador", 67, 0, 1388.12 }, { "IR Iran", 68, 0, 1381.9 }, { "Israel", 69, 1, 1380.46 }, { "India", 70, -1, 1368.51 }, { "Fiji", 71, 1, 1357.26 }, { "Côte d'Ivoire", 72, -1, 1355.45 }, { "Albania", 73, 0, 1354.47 }, { "Azerbaijan", 74, 1, 1303.32 }, { "Jordan", 75, -1, 1295.84 }, { "Trinidad and Tobago", 76, 0, 1294.31 }, { "Peru", 77, 0, 1290.61 }, { "Mali", 78, 0, 1289.4 }, { "Puerto Rico", 79, 2, 1287.75 }, { "Hong Kong, China", 80, 0, 1274.83 }, { "Senegal", 81, 1, 1266.07 }, { "Algeria", 82, 1, 1264.4 }, { "Guatemala", 83, -4, 1263.58 }, { "Montenegro", 84, 0, 1255.62 }, { "El Salvador", 85, 0, 1245.89 }, { "Solomon Islands", 86, 0, 1244.7 }, { "Malta", 87, 0, 1244.59 }, { "Guyana", 88, 0, 1238.46 }, { "Tunisia", 89, 0, 1237.08 }, { "Equatorial Guinea", 90, 0, 1231.03 }, { "Cuba", 91, 0, 1222.42 }, { "Bahrain", 92, 0, 1218.02 }, { "Egypt", 93, 7, 1214.94 }, { "Kosovo", 94, 1, 1213.86 }, { "Indonesia", 95, -1, 1211.38 }, { "Tonga", 96, -3, 1211.2 }, { "Guam", 97, -1, 1206.27 }, { "Bulgaria", 98, -1, 1203.24 }, { "Samoa", 99, -1, 1202.69 }, { "Nepal", 100, -1, 1201.77 }, { "Dominican Republic", 101, 0, 1201.05 }, { "Malaysia", 102, 0, 1198.29 }, { "Estonia", 103, 0, 1198.01 }, { "New Caledonia", 104, 0, 1194.64 }, { "Bolivia", 105, 0, 1186.31 }, { "Lithuania", 106, 0, 1182.68 }, { "Laos", 107, 0, 1182.48 }, { "Faroe Islands", 108, 2, 1177.12 }, { "Congo DR", 109, 0, 1176.27 }, { "Kazakhstan", 110, -2, 1175.94 }, { "Luxembourg", 111, 6, 1173.93 }, { "Nicaragua", 112, -1, 1167.64 }, { "Congo", 113, 0, 1161.03 }, { "Tahiti", 114, 0, 1160.79 }, { "Cook Islands", 115, 0, 1160.7 }, { "Latvia", 116, 0, 1159.98 }, { "United Arab Emirates", 117, -5, 1158.14 }, { "Cambodia", 118, 0, 1150.75 }, { "Vanuatu", 119, 1, 1134.74 }, { "Togo", 120, 1, 1130.32 }, { "Georgia", 121, -2, 1128.37 }, { "Namibia", 122, 0, 1119.16 }, { "The Gambia", 123, 0, 1115.23 }, { "Honduras", 124, 0, 1109.74 }, { "Cabo Verde", 125, 0, 1109.2 }, { "Mongolia", 126, 0, 1103.77 }, { "Ethiopia", 127, 1, 1101.9 }, { "Bangladesh", 128, 5, 1099.36 }, { "Zimbabwe", 129, 1, 1097.02 }, { "Lebanon", 130, 1, 1096.55 }, { "Moldova", 131, -2, 1096.12 }, { "Cyprus", 132, -5, 1095.44 }, { "Burkina Faso", 133, -1, 1093.53 }, { "Palestine", 134, 2, 1089.74 }, { "Suriname", 135, 2, 1089.52 }, { "Kyrgyz Republic", 136, -1, 1088.16 }, { "Tanzania", 137, 1, 1086.91 }, { "North Macedonia", 138, -4, 1086.49 }, { "Singapore", 139, 0, 1082.25 }, { "St Kitts and Nevis", 140, 0, 1078.84 }, { "Turkmenistan", 141, 0, 1075.41 }, { "Kenya", 142, 0, 1061.31 }, { "Guinea", 143, 1, 1048.64 }, { "Central African Republic", 144, 1, 1045.87 }, { "Bermuda", 145, 1, 1043.24 }, { "Benin", 146, 1, 1042.46 }, { "Armenia", 147, -4, 1038.86 }, { "Uganda", 148, 0, 1036.27 }, { "Gabon", 149, 0, 1028.74 }, { "Sierra Leone", 150, 0, 1021.4 }, { "Angola", 151, 0, 1012.93 }, { "American Samoa", 152, 0, 1010.26 }, { "Botswana", 153, 0, 1005.9 }, { "Malawi", 154, 0, 988.52 }, { "Tajikistan", 155, 0, 976.93 }, { "St Lucia", 156, 0, 975.08 }, { "Pakistan", 157, 0, 950.27 }, { "Timor-Leste", 158, 1, 948.31 }, { "Sri Lanka", 159, -1, 944.03 }, { "Barbados", 160, 0, 941.96 }, { "Syria", 161, 0, 931.42 }, { "St Vincent and the Grenadines", 162, 0, 923.84 }, { "Maldives", 163, 0, 923.33 }, { "Dominica", 164, 0, 896.55 }, { "Saudi Arabia", 165, 1, 895.83 }, { "Rwanda", 166, -1, 892.39 }, { "Liberia", 167, 0, 882.37 }, { "Mozambique", 168, 0, 873.64 }, { "Belize", 169, 0, 870.99 }, { "Grenada", 170, 0, 870.77 }, { "Bhutan", 171, 0, 869.33 }, { "Niger", 172, 0, 863.94 }, { "Iraq", 173, 0, 862.8 }, { "Seychelles", 174, 0, 854.59 }, { "Macau", 175, 0, 850.91 }, { "Lesotho", 176, 0, 839.77 }, { "Guinea-Bissau", 177, 0, 838.58 }, { "Burundi", 178, 0, 822.1 }, { "Curaçao", 179, 0, 820.81 }, { "Antigua and Barbuda", 180, 0, 812.65 }, { "Cayman Islands", 181, 0, 800.82 }, { "Andorra", 182, 1, 797.52 }, { "Eswatini", 183, -1, 791.49 }, { "US Virgin Islands", 184, 0, 771.47 }, { "Gibraltar", 185, 0, 741.65 }, { "Aruba", 186, 0, 737.24 }, { "British Virgin Islands", 187, 0, 735.87 }, { "Comoros", 188, 0, 728.71 }, { "Liechtenstein", 189, 0, 727.2 }, { "Madagascar", 190, 0, 694.47 }, { "Anguilla", 191, 0, 691.37 }, { "Bahamas", 192, 0, 665.71 }, { "South Sudan", 193, 0, 650.08 }, { "Turks and Caicos Islands", 194, 0, 628.42 }, { "Djibouti", 195, 0, 598.38 }, { "Mauritius", 196, 0, 391.92 }, } -- list of FIFA country codes data.alias = { { "AFG", "Afghanistan" }, { "AIA", "Anguilla" }, { "ALB", "Albania" }, { "ALG", "Algeria" }, { "AND", "Andorra" }, { "ANG", "Angola" }, { "ARG", "Argentina" }, { "ARM", "Armenia" }, { "ARU", "Aruba" }, { "ASA", "American Samoa" }, { "ATG", "Antigua and Barbuda" }, { "AUS", "Australia" }, { "AUT", "Austria" }, { "AZE", "Azerbaijan" }, { "BAH", "Bahamas" }, { "BAN", "Bangladesh" }, { "BDI", "Burundi" }, { "BEL", "Belgium" }, { "BEN", "Benin" }, { "BER", "Bermuda" }, { "BFA", "Burkina Faso" }, { "BHR", "Bahrain" }, { "BHU", "Bhutan" }, { "BIH", "Bosnia and Herzegovina" }, { "BLR", "Belarus" }, { "BLZ", "Belize" }, { "BOL", "Bolivia" }, { "BOT", "Botswana" }, { "BRA", "Brazil" }, { "BRB", "Barbados" }, { "BRU", "Brunei Darussalam" }, { "BUL", "Bulgaria" }, { "CAM", "Cambodia" }, { "CAN", "Canada" }, { "CAY", "Cayman Islands" }, { "CGO", "Congo" }, { "CHA", "Chad" }, { "CHI", "Chile" }, { "CHN", "China PR" }, { "CIV", "Côte d'Ivoire" }, { "CMR", "Cameroon" }, { "COD", "Congo DR" }, { "COK", "Cook Islands" }, { "COL", "Colombia" }, { "COM", "Comoros" }, { "CPV", "Cabo Verde" }, { "CRC", "Costa Rica" }, { "CRO", "Croatia" }, { "CTA", "Central African Republic" }, { "CUB", "Cuba" }, { "CUW", "Curaçao" }, { "CYP", "Cyprus" }, { "CZE", "Czechia" }, { "DEN", "Denmark" }, { "DJI", "Djibouti" }, { "DMA", "Dominica" }, { "DOM", "Dominican Republic" }, { "ECU", "Ecuador" }, { "EGY", "Egypt" }, { "ENG", "England" }, { "EQG", "Equatorial Guinea" }, { "ERI", "Eritrea" }, { "ESP", "Spain" }, { "EST", "Estonia" }, { "ETH", "Ethiopia" }, { "FIJ", "Fiji" }, { "FIN", "Finland" }, { "FRA", "France" }, { "FRO", "Faroe Islands" }, { "GAB", "Gabon" }, { "GAM", "The Gambia" }, { "GEO", "Georgia" }, { "GER", "Germany" }, { "GHA", "Ghana" }, { "GIB", "Gibraltar" }, { "GNB", "Guinea-Bissau" }, { "GRE", "Greece" }, { "GRN", "Grenada" }, { "GUA", "Guatemala" }, { "GUI", "Guinea" }, { "GUM", "Guam" }, { "GUY", "Guyana" }, { "HAI", "Haiti" }, { "HKG", "Hong Kong, China" }, { "HON", "Honduras" }, { "HUN", "Hungary" }, { "IDN", "Indonesia" }, { "IND", "India" }, { "IRL", "Republic of Ireland" }, { "IRN", "IR Iran" }, { "IRQ", "Iraq" }, { "ISL", "Iceland" }, { "ISR", "Israel" }, { "ITA", "Italy" }, { "JAM", "Jamaica" }, { "JOR", "Jordan" }, { "JPN", "Japan" }, { "KAZ", "Kazakhstan" }, { "KEN", "Kenya" }, { "KGZ", "Kyrgyz Republic" }, { "KOR", "Korea Republic" }, { "KSA", "Saudi Arabia" }, { "KUW", "Kuwait" }, { "KOS", "Kosovo" }, { "LAO", "Laos" }, { "LBR", "Liberia" }, { "LBY", "Libya" }, { "LCA", "St Lucia" }, { "LES", "Lesotho" }, { "LBN", "Lebanon" }, { "LIE", "Liechtenstein" }, { "LTU", "Lithuania" }, { "LUX", "Luxembourg" }, { "LVA", "Latvia" }, { "MAC", "Macau" }, { "MAD", "Madagascar" }, { "MAR", "Morocco" }, { "MAS", "Malaysia" }, { "MDA", "Moldova" }, { "MDV", "Maldives" }, { "MEX", "Mexico" }, { "MKD", "North Macedonia" }, { "MLI", "Mali" }, { "MLT", "Malta" }, { "MNE", "Montenegro" }, { "MNG", "Mongolia" }, { "MOZ", "Mozambique" }, { "MRI", "Mauritius" }, { "MSR", "Montserrat" }, { "MTN", "Mauritania" }, { "MWI", "Malawi" }, { "MYA", "Myanmar" }, { "NAM", "Namibia" }, { "NCA", "Nicaragua" }, { "NCL", "New Caledonia" }, { "NED", "Netherlands" }, { "NEP", "Nepal" }, { "NGA", "Nigeria" }, { "NIG", "Niger" }, { "NIR", "Northern Ireland" }, { "NOR", "Norway" }, { "NZL", "New Zealand" }, { "OMA", "Oman" }, { "PAK", "Pakistan" }, { "PAN", "Panama" }, { "PAR", "Paraguay" }, { "PER", "Peru" }, { "PHI", "Philippines" }, { "PLE", "Palestine" }, { "PNG", "Papua New Guinea" }, { "POL", "Poland" }, { "POR", "Portugal" }, { "PRK", "Korea DPR" }, { "PUR", "Puerto Rico" }, { "QAT", "Qatar" }, { "ROU", "Romania" }, { "RSA", "South Africa" }, { "RUS", "Russia" }, { "RWA", "Rwanda" }, { "SAM", "Samoa" }, { "SCO", "Scotland" }, { "SDN", "Sudan" }, { "SEN", "Senegal" }, { "SEY", "Seychelles" }, { "SGP", "Singapore" }, { "SKN", "St Kitts and Nevis" }, { "SLE", "Sierra Leone" }, { "SLV", "El Salvador" }, { "SMR", "San Marino" }, { "SOL", "Solomon Islands" }, { "SOM", "Somalia" }, { "SRB", "Serbia" }, { "SRI", "Sri Lanka" }, { "SSD", "South Sudan" }, { "STP", "São Tomé and Príncipe" }, { "SUI", "Switzerland" }, { "SUR", "Suriname" }, { "SVK", "Slovakia" }, { "SVN", "Slovenia" }, { "SWE", "Sweden" }, { "SWZ", "Eswatini" }, { "SYR", "Syria" }, { "TAH", "Tahiti" }, { "TAN", "Tanzania" }, { "TCA", "Turks and Caicos Islands" }, { "TGA", "Tonga" }, { "THA", "Thailand" }, { "TJK", "Tajikistan" }, { "TKM", "Turkmenistan" }, { "TLS", "Timor-Leste" }, { "TOG", "Togo" }, { "TPE", "Chinese Taipei" }, { "TRI", "Trinidad and Tobago" }, { "TUN", "Tunisia" }, { "TUR", "Türkiye" }, { "UAE", "United Arab Emirates" }, { "UGA", "Uganda" }, { "UKR", "Ukraine" }, { "URU", "Uruguay" }, { "USA", "USA" }, { "UZB", "Uzbekistan" }, { "VAN", "Vanuatu" }, { "VEN", "Venezuela" }, { "VGB", "British Virgin Islands" }, { "VIE", "Vietnam" }, { "VIN", "St Vincent and the Grenadines" }, { "VIR", "US Virgin Islands" }, { "WAL", "Wales" }, { "YEM", "Yemen" }, { "ZAM", "Zambia" }, { "ZIM", "Zimbabwe" }, -- Alternate names { "TUR", "Turkey" }, { "CZE", "Czech Republic" }, { "CUW", "Curacao" }, { "BRU", "Brunei" }, { "CPV", "Cape Verde" }, { "CPV", "Cape Verde Islands" }, { "CHN", "China" }, { "COD", "DR Congo" }, { "GAM", "Gambia" }, { "IRN", "Iran" }, { "CIV", "Ivory Coast" }, { "PRK", "North Korea" }, { "KOR", "South Korea" }, { "KGZ", "Kyrgyzstan" }, { "SKN", "Saint Kitts and Nevis" }, { "SKN", "St. Kitts and Nevis" }, { "LCA", "Saint Lucia" }, { "LCA", "St. Lucia" }, { "VIN", "Saint Vincent and the Grenadines" }, { "VIN", "St. Vincent and the Grenadines" }, { "STP", "São Tomé e Príncipe" }, { "STP", "Sao Tome e Principe" }, { "USA", "United States" }, { "VIR", "U.S. Virgin Islands" }, { "VIR", "United States Virgin Islands" }, } -- List of FIFA confederations data.confederation = { AFC = {"AFG", "AUS", "BHR", "BAN", "BHU", "BRU", "CAM", "CHN", "TPE", "GUM", "HKG", "IND", "IDN", "IRN", "IRQ", "JPN", "JOR", "PRK", "KOR", "KUW", "KGZ", "LAO", "LBN", "MAC", "MAS", "MDV", "MNG", "MYA", "NEP", "OMA", "PAK", "PLE", "PHI", "QAT", "KSA", "SGP", "SRI", "SYR", "TJK", "THA", "TLS", "TKM", "UAE", "UZB", "VIE", "YEM" }, CAF = {"ALG", "ANG", "BEN", "BOT", "BFA", "BDI", "CPV", "CMR", "CTA", "CHA", "COM", "CGO", "COD", "CIV", "DJI", "EGY", "EQG", "ERI", "SWZ", "ETH", "GAB", "GAM", "GHA", "GUI", "GNB", "KEN", "LES", "LBR", "LBY", "MAD", "MWI", "MLI", "MTN", "MRI", "MAR", "MOZ", "NAM", "NIG", "NGA", "RWA", "STP", "SEN", "SEY", "SLE", "SOM", "RSA", "SSD", "SDN", "TAN", "TOG", "TUN", "UGA", "ZAM", "ZIM" }, CONCACAF = {"AIA", "ATG", "ARU", "BAH", "BRB", "BLZ", "BER", "VGB", "CAN", "CAY", "CRC", "CUB", "CUW", "DMA", "DOM", "SLV", "GRN", "GUA", "GUY", "HAI", "HON", "JAM", "MEX", "MSR", "NCA", "PAN", "PUR", "SKN", "LCA", "VIN", "SUR", "TRI", "TCA", "VIR", "USA" }, CONMEBOL = {"ARG", "BOL", "BRA", "CHI", "COL", "ECU", "PAR", "PER", "URU", "VEN" }, OFC = {"ASA", "COK", "FIJ", "NCL", "NZL", "PNG", "SAM", "SOL", "TAH", "TGA", "VAN" }, UEFA = {"ALB", "AND", "ARM", "AUT", "AZE", "BLR", "BEL", "BIH", "BUL", "CRO", "CYP", "CZE", "DEN", "ENG", "EST", "FRO", "FIN", "FRA", "GEO", "GER", "GIB", "GRE", "HUN", "ISL", "ISR", "ITA", "KAZ", "KOS", "LVA", "LIE", "LTU", "LUX", "MLT", "MDA", "MNE", "NED", "MKD", "NIR", "NOR", "POL", "POR", "IRL", "ROU", "RUS", "SMR", "SCO", "SRB", "SVK", "SVN", "ESP", "SWE", "SUI", "TUR", "UKR", "WAL", }, -- List of Regional sub-confederations WAFF = {"BHR", "IRQ", "JOR", "LBN", "PLE", "KSA", "SYR", "UAE"}, CAFA = {"IRN", "KGZ", "TJK", "TKM", "UZB"}, SAFF = {"BAN", "BHU", "IND", "MDV", "NEP", "PAK", "SRI"}, AFF = {"AUS", "CAM", "IDN", "LAO", "MAS", "MYA", "PHI", "SGP", "THA", "TLS", "VIE"}, EAFF = {"CHN", "GUM", "HKG", "JPN", "KOR", "MAC", "MNG", "PRK", "TPE"}, } return data t1hh9c52weoxzhvodcwxmdjmj5tx4x1 0 4274569 30099639 30014164 2025-06-28T11:33:20Z Marko Mlinarić 317145 30099639 wikitext text/x-wiki У [[Машинско учење|машинском учењу]], '''метода потпорних вектора''' је [[Учење под надзором|модел учења под надзором]] са припадајућим [[Алгоритам|алгоритмима]] учења који анализирају податке за [[статистичка класификација|класификацију]] и [[Регресиона анализа|регресиону анализу]] . Развио ју је [[Владимир Вапник]] са колегама у [[:en:AT&T_Bell_Laboratories|AT&T Bell Лабораторијама]]. Метода потпорних вектора је једна од најпоузданијих метода предвиђања, заснована на статистичким оквирима учења или [[ВЦ теорија|VC теорији]] коју су предложили Вапник (1982, 1995) и Червонинкс (1974). Имајући у виду скуп примера за обуку, од којих је сваки означен као да припада једној од две категорије, МПВ алгоритам за обуку гради модел који додељује нове примере једној или другој категорији, чинећи га [[Пробабилистичка класификација|ненагађајућим]] [[Бинарна класификација|бинарним]] [[Линеарни класификатор|линеарним класификатором]] . МПВ пресликава примере обуке на тачке у простору како би максимизирао ширину јаза између две категорије. Нови примери се затим мапирају у исти простор и предвиђају да припадају категорији на основу које стране јаза падају. Поред извођења [[Линеарни класификатор|линеарне класификације]], МПВ-ови могу ефикасно да изврше нелинеарну класификацију користећи оно што се назива [[Метода језгра|трик језгра]], имплицитно мапирајући своје улазе у просторе карактеристика високе димензије. Када подаци нису означени, надгледано учење није могуће и [[Учење без надзора|потребан је приступ учењу без надзора]], који покушава да пронађе природно [[Кластер анализа|груписање података]] у групе, а затим мапира нове податке у ове формиране групе. '''Алгоритам за груписање потпорних вектора''' <ref name="HavaSiegelmann">{{Cite journal|last1=Ben-Hur|first1=Asa|last2=Horn|first2=David|last3=Siegelmann|first3=Hava|last4=Vapnik|first4=Vladimir N.|title="Support vector clustering" (2001);|journal=Journal of Machine Learning Research|volume=2|pages=125–137}}</ref>, који су креирали [[Хава Сиегелманн|Хава Сигелман]] и [[Владимир Вапник]], примењује статистику вектора подршке, развијену у алгоритму мотоде поджаних вектора, за категоризацију неозначених података, и један је од најчешће коришћених алгоритама за груписање у инустријској апликацији.{{чињеница|date=March 2018}} == Мотивација == [[Датотека:Svm_separating_hyperplanes_(SVG).svg|десно|мини| H₁ не раздваја класе. H₂ раздваја, али само са малом маргином. H₃ их раздваја са максималном маргином.]] [[статистичка класификација|Класификација података]] је уобичајен задатак у [[Машинско учење|машинском учењу]] . Претпоставимо да свака дата тачка припада једној од две класе, а циљ је да се одлучи у којој ће класи бити ''нова'' [[Подаци указују|тачка података]] . У случају методе потпорних вектора, тачка података се посматра као <math>p</math> -димензионални вектор (листа <math>p</math> бројева), и желимо да знамо да ли можемо да одвојимо такве тачке са а <math>(p-1)</math> -димензионалном [[Хиперраван|хиперравни]] . Ово се зове [[линеарни класификатор]] . Постоји много хиперравни које могу класификовати податке. Разуман избор као најбоља хиперравна је она који постиже највеће раздвајање, или [[Маржа (машинско учење)|маргину]], између две класе. Зато бирамо хиперраван тако да је растојање од ње до најближе тачке података на свакој страни максимизирано. Ако таква хиперраван постоји, позната је као ''[[Хиперраван максималне маргине|хиперраван максималне маргине]],'' а линеарни класификатор који он дефинише је познат као ''[[Класификатор марже|класификатор]] максималне'' маргине; или еквивалентно, ''[[Перцептрон|перцептрон оптималне стабилности]]'' .{{чињеница|date=June 2013}} == Дефиниција == Модел потпорних векотра конструише [[хиперраван]] или скуп хиперравни у [[Димензија|високо-]] или бесконачно-димензионалном простору, који се може користити за [[статистичка класификација|класификацију]], [[Регресиона анализа|регресију]] или друге задатке као што је откривање одступања. <ref>{{Cite web|url=http://scikit-learn.org/stable/modules/svm.html|title=1.4. Support Vector Machines — scikit-learn 0.20.2 documentation|archive-url=https://web.archive.org/web/20171108151644/http://scikit-learn.org/stable/modules/svm.html|archive-date=2017-11-08|url-status=live|access-date=2017-11-08}}</ref> Добро раздвајање се постиже хиперравнином која има највећу удаљеност до најближе тачке података за обуку било које класе (функционална маргина), пошто генерално што је већа маргина, то је мања [[грешка генерализације]] класификатора. <ref>{{Cite book|url=https://web.stanford.edu/~hastie/Papers/ESLII.pdf#page=153|title=The Elements of Statistical Learning : Data Mining, Inference, and Prediction|last1=Hastie|first1=Trevor|last2=Tibshirani|first2=Robert|last3=Friedman|first3=Jerome|publisher=Springer|year=2008|edition=Second|location=New York|page=134|author-link1=Trevor Hastie|author-link2=Robert Tibshirani|author-link3=Jerome H. Friedman|access-date=19. 11. 2021|archive-date=28. 09. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180928060423/https://web.stanford.edu/~hastie/Papers/ESLII.pdf#page=153|url-status=}}</ref> [[Датотека:Kernel_Machine.svg|мини| Кернел машина]] Док се оригинални проблем може навести у коначнодимензионалном простору, често се дешава да скупови дискриминанти нису [[Линеарна сепарабилност|линеарно одвојиви]] у том простору. Из тог разлога, предложено је <ref name="ReferenceA">{{Cite book|title=Proceedings of the fifth annual workshop on Computational learning theory – COLT '92|last1=Boser|first1=Bernhard E.|last2=Guyon|first2=Isabelle M.|last3=Vapnik|first3=Vladimir N.|year=1992|isbn=978-0897914970|pages=144|chapter=A training algorithm for optimal margin classifiers|citeseerx=10.1.1.21.3818|doi=10.1145/130385.130401|chapter-url=http://www.clopinet.com/isabelle/Papers/colt92.ps.Z}}</ref> да се оригинални коначно-димензионални простор преслика у простор много веће димензије, што вероватно олакшава раздвајање у том простору. Да би рачунарско оптерећење било разумно, мапирања које користе МПВ шеме су дизајниране да обезбеде да се [[Скаларни производ вектора|тачкасти производи]] парова вектора улазних података могу лако израчунати у смислу променљивих у оригиналном простору, дефинисањем у смислу [[Позитивно-дефинирано језгро|функције језгра]] <math>k(x, y)</math> одабрано да одговара проблему. <ref>{{Cite book|title=Numerical Recipes: The Art of Scientific Computing|last1=Press|first1=William H.|last2=Teukolsky|first2=Saul A.|last3=Vetterling|first3=William T.|last4=Flannery|first4=Brian P.|publisher=Cambridge University Press|year=2007|isbn=978-0-521-88068-8|edition=3rd|location=New York|chapter=Section 16.5. Support Vector Machines|chapter-url=http://apps.nrbook.com/empanel/index.html#pg=883|archive-url=https://web.archive.org/web/20110811154417/http://apps.nrbook.com/empanel/index.html#pg=883|archive-date=2011-08-11}} </ref> Хиперравне у вишедимензионалном простору су дефинисане као скуп тачака чији је тачкасти производ са вектором у том простору константан, при чему је такав скуп вектора ортогоналан (а тиме и минималан скуп вектора који дефинише хиперраван. Вектори који дефинишу хиперравне могу се изабрати да буду линеарне комбинације са параметрима <math>\alpha_i</math> слике [[Вектор карактеристика|вектора обележја]] <math>x_i</math> који се јављају у бази података. Са овим избором хиперравнине, тачке <math>x</math> у простору обележја који су пресликани у хиперравнину дефинисани су релацијом <math>\textstyle\sum_i \alpha_i k(x_i, x) = \text{constant}.</math> Имајте на уму да ако <math>k(x, y)</math> постаје мали као <math>y</math> расте даље од <math>x</math>, сваки члан у збиру мери степен блискости испитане тачке <math>x</math> до одговарајуће тачке базе података <math>x_i</math> . На овај начин, збир горњих језгара може да се користи за мерење релативне близине сваке испитне тачке тачкама података које потичу из једног или другог скупа који се дискриминише. Обратите пажњу на чињеницу да је скуп тачака <math>x</math> пресликан у било коју хиперравнину може бити прилично замршен као резултат, омогућавајући много сложенију дискриминацију између скупова који уопште нису конвексни у оригиналном простору. == Апликације == Методе потпорних векотра се могу користити за решавање различитих проблема из стварног света: * Методе потпорних векотра су корисне у категоризацији [[класификација докумената|текста и хипертекста]], јер њихова примена може значајно смањити потребу за означеним инстанцама обуке и у стандардним индуктивним и [[Трансдукција (машинско учење)|трансдуктивним]] поставкама. <ref>{{Cite book|last=Joachims|first=Thorsten|date=1998|chapter=Text categorization with Support Vector Machines: Learning with many relevant features|title=Machine Learning: ECML-98|series=Lecture Notes in Computer Science|language=en|publisher=Springer|volume=1398|pages=137–142|doi=10.1007/BFb0026683|isbn=978-3-540-64417-0|doi-access=free}}</ref> Неке методе за [[плитко семантичко рашчлањивање]] засноване су на методама потпорних векотра. <ref>Pradhan, Sameer S., et al. "[http://www.aclweb.org/anthology/N04-1030 Shallow semantic parsing using support vector machines]." Proceedings of the Human Language Technology Conference of the North American Chapter of the Association for Computational Linguistics: HLT-NAACL 2004. 2004.</ref> * [[Рачунарски вид|Класификација слика]] се такође може извршити помоћу МПВ-а. Експериментални резултати показују да МПВ постижу знатно већу тачност претраге од традиционалних шема за прецизирање упита након само три до четири круга повратних информација о релевантности. Ово важи и за [[Сегментација слике|системе за сегментацију слика]], укључујући и оне који користе модификовану верзију МПВ-а која користи привилеговани приступ како је предложио Вапник. <ref>Vapnik, Vladimir N.: Invited Speaker. IPMU Information Processing and Management 2014).</ref> <ref>Barghout, Lauren. "[https://web.archive.org/web/20180108120422/https://pdfs.semanticscholar.org/917f/15d33d32062bffeb6401eee9fe71d16d6a84.pdf Spatial-Taxon Information Granules as Used in Iterative Fuzzy-Decision-Making for Image Segmentation]". Granular Computing and Decision-Making. Springer International Publishing, 2015. 285–318.</ref> * Класификација сателитских података као што су SAR подаци коришћењем надгледаног МПВ. <ref>{{Cite arXiv|eprint=1608.00501|class=cs.CV|author=A. Maity|title=Supervised Classification of RADARSAT-2 Polarimetric Data for Different Land Features|date=2016 }}</ref> * Руком писани знакови се могу [[Препознавање рукописа|препознати]] помоћу МПВ. <ref>{{Cite journal|last=DeCoste|first=Dennis|date=2002|title=Training Invariant Support Vector Machines|url=https://people.eecs.berkeley.edu/~malik/cs294/decoste-scholkopf.pdf|journal=Machine Learning|volume=46|pages=161–190|doi=10.1023/A:1012454411458|doi-access=free}}</ref> <ref>{{Cite book|last1=Maitra|first1=D. S.|last2=Bhattacharya|first2=U.|last3=Parui|first3=S. K.|title=2015 13th International Conference on Document Analysis and Recognition (ICDAR) |chapter=CNN based common approach to handwritten character recognition of multiple scripts |date=August 2015|chapter-url=https://ieeexplore.ieee.org/document/7333916|pages=1021–1025|doi=10.1109/ICDAR.2015.7333916|isbn=978-1-4799-1805-8|s2cid=25739012 }}</ref> * Алгоритам МПВ има широку примену у биологијо и другим наукама. Коришћени су за класификацију протеина са до 90% исправно класификованих једињења. [[Пермутациони тест|Пермутациони тестови]] засновани на МПВ тежинама су предложени као механизам за интерпретацију МПВ модела. <ref>Gaonkar, Bilwaj; Davatzikos, Christos; {{cite journal|title="Analytic estimation of statistical significance maps for support vector machine based multi-variate image analysis and classification" |journal= NeuroImage|date=2013|volume=78|issue=|pages=270–283|pmc=3767485 |last1=Gaonkar |first1=B. |last2=Davatzikos |first2=C. |doi=10.1016/j.neuroimage.2013.03.066 |pmid=23583748 }}.</ref> <ref>Cuingnet, Rémi; Rosso, Charlotte; Chupin, Marie; Lehéricy, Stéphane; Dormont, Didier; Benali, Habib; Samson, Yves; and Colliot, Olivier; {{cite journal|date=2011|title="Spatial regularization of SVM for the detection of diffusion alterations associated with stroke outcome" |journal= Medical Image Analysis|url=http://www.aramislab.fr/perso/colliot/files/media2011_remi_published.pdf|volume=15|issue=5|pages=729–737|doi=10.1016/j.media.2011.05.007 |pmid=21752695 |access-date=19. 11. 2021|archive-date=22. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181222172844/http://www.aramislab.fr/perso/colliot/files/media2011_remi_published.pdf|url-status= |last1=Cuingnet |first1=R. |last2=Rosso |first2=C. |last3=Chupin |first3=M. |last4=Lehéricy |first4=S. |last5=Dormont |first5=D. |last6=Benali |first6=H. |last7=Samson |first7=Y. |last8=Colliot |first8=O. }}, .</ref> Методе потпорних векотра су такође коришћене за тумачење МПВ модела у прошлости. <ref>Statnikov, Alexander; Hardin, Douglas; & Aliferis, Constantin; (2006); [http://www.ccdlab.org/paper-pdfs/NIPS_2006.pdf "Using SVM weight-based methods to identify causally relevant and non-causally relevant variables"], ''Sign'', 1, 4.</ref> Постхок интерпретација модела потпорних вектора у циљу идентификације карактеристика које модел користи за предвиђање је релативно нова област истраживања од посебног значаја у биолошким наукама. == Историја == Оригинални МПВ алгоритам су измислили [[Владимир Н. Вапник]] и [[Алекеи Цхервоненкис|Алексеј Ја. Червонинкс]] 1963. године. Године 1992. Бернхард Босер, [[Исабелле Гуион|Изабела Гујон]] и [[Владимир Вапник]] су предложили начин да се створе нелинеарни класификатори применом [[Трик са језгром|трика језгра]] да би се добиле максималне маргине хиперравни. <ref name="ReferenceA"/> Инкарнацију „меке маргине“, као што се уобичајено користе софтверски пакети, предложили су [[Цоринна Цортес|Корина Кортес]] и Вапник 1993. године и објављени 1995. године <ref name="CorinnaCortes">{{Cite journal|last1=Cortes|first1=Corinna|last2=Vapnik|first2=Vladimir N.|year=1995|title=Support-vector networks|url=http://image.diku.dk/imagecanon/material/cortes_vapnik95.pdf|journal=[[Machine Learning (journal)|Machine Learning]]|volume=20|issue=3|pages=273–297|citeseerx=10.1.1.15.9362|doi=10.1007/BF00994018}}</ref> == Линеарна МПВ == [[Датотека:SVM_margin.png|мини|300x300пиксел| Хиперраван максималне маргине и маргине за МПВ обучен са узорцима из две класе. Узорци на маргини називају се вектори подршке.]] Имамо скуп података за обуку од <math>n</math> тачке форме : <math> (\mathbf{x}_1, y_1), \ldots, (\mathbf{x}_n, y_n),</math> где <math>y_i</math> су или 1 или −1, од којих сваки указује на класу до које је тачка <math>\mathbf{x}_i </math> припада. Сваки <math>\mathbf{x}_i</math> је <math>p</math>-димензионални [[Реалан број|реални]] вектор. Желимо да пронађемо "хиперраван максималне маргине" која дели групу тачака <math>\mathbf{x}_i</math> за које <math>y_i = 1</math> из групе бодова за које <math>y_i = -1</math>, који је дефинисан тако да растојање између хиперравни и најближе тачке <math>\mathbf{x}_i</math> из било које групе буде максимизиран. Било која [[хиперраван]] се може написати као скуп тачака <math>\mathbf{x}</math> уколико испуњава: : <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b = 0,</math> где је <math>\mathbf{w}</math> (не нужно нормализован) [[Нормално (геометрија)|вектор нормале]] на хиперраван. Ово је слично [[Хесен нормална форма|Хесеновом нормалном облику]], осим тога <math>\mathbf{w}</math> није нужно јединични вектор. Параметар <math>\tfrac{b}{\|\mathbf{w}\|}</math> одређује помак хиперравни од почетка дуж вектора нормале <math>\mathbf{w}</math> . === Тврда маргина === Ако су тренинг подаци [[Линеарно одвојиви|линеарно раздвојиви]], можемо изабрати две паралелне хиперравне које раздвајају две класе података, тако да је растојање између њих што је могуће веће. Подручје ограничено са ове две хиперравне назива се „маргина“, а хиперраван максималне маргине је хиперраван која се налази на пола пута између њих. Са нормализованим или стандардизованим скупом података, ове хиперравне се могу описати слдећим једначинама: : <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b = 1</math> (све на или изнад ове границе припрада једној класи, са ознаком 1) и : <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b = -1</math> (све на или испод ове границе припада другој класи, са ознаком −1). Геометријски, растојање између ове две хиперравне је <math>\tfrac{2}{\|\mathbf{w}\|}</math>, <ref>{{Cite web|url=https://math.stackexchange.com/q/1305925/168764|title=Why is the SVM margin equal to <math>\frac{2}{\|\mathbf{w}\|}</math>|last=|date=30 May 2015|website=Mathematics Stack Exchange}}</ref> тако да би максимизовали растојање између равни које желимо да минимизирамо <math>\|\mathbf{w}\|</math> . Растојање се израчунава коришћењем [[Удаљеност од тачке до равни|једначине удаљености тачке од равни]] . Такође морамо да спречимо да тачке података падну на маргину, додајемо следеће ограничење: за сваку <math>i</math> било : <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b \ge 1</math>, ако је <math>y_i = 1</math>, или : <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b \le -1</math>, ако је <math>y_i = -1</math> . Ови услови наводе да свака тачка података мора лежати на исправној страни маргине. Ово се може написати и као: : <math>y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b) \ge 1, \quad \text{ за све } 1 \le i \le n.\qquad\qquad(1)</math> Можемо да саставимо све ово и добијемо проблем оптимизације: : „Минимизуј <math>\|\mathbf{w}\|</math> на <math>y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b) \ge 1</math> за <math>i = 1, \ldots, n</math> ." <math>\mathbf{w}</math> и <math>b</math> који решавају овај проблем одређују наш класификатор, <math>\mathbf{x} \mapsto \sgn(\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b)</math> где је <math>\sgn(\cdot)</math> [[Сигнум функција|функција знака]] . Важна последица овог геометријског описа је да је хиперраван максималне маргине потпуно одређена векотром <math>\vec{x}_i</math> који му је најближи. Ови <math>\mathbf{x}_i</math> називају се ''вектори подршке'' . === Мека маргина === За проширење МПВ на случајеве у којима подаци нису линеарно одвојиви, ''[[Губитак шарке|функција губитка зглоба]]'' је од помоћи : <math>\max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b)\right).</math> Напоменути да је <math>y_i</math> i-ти циљ (то јест, у овом случају је 1 или −1), и <math>\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b</math> је ''i''-ти излаз. Ова функција је нула ако је услов из (1) задовољен, другим речима, ако <math>\mathbf{x}_i</math> лежи на исправној страни маргине. За податке на погрешној страни маргине, вредност функције је пропорционална удаљености од тачке од маргине. Циљ оптимизације је да се минимизује : <math> \lambda \lVert \mathbf{w} \rVert^2 +\left[\frac 1 n \sum_{i=1}^n \max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b)\right) \right],</math> где је параметар <math>\lambda > 0</math> одређује компромис између повећања величине маргине и обезбеђивања да <math>\mathbf{x}_i</math> леже на исправној страни маргине. Дакле, за довољно мале вредности од <math>\lambda</math>, понашаће се слично МПВ-а са тврдом маргином, ако се улазни подаци линеарно класификују, али ће и даље научити да ли је правило класификације одрживо или не. (Овај параметар <math>\lambda</math> се такође назива Ц, нпр. у ''-{[[:en:LIBSVM|LIBSVM]]}-'' .) == Нелинеарна класификација == [[Датотека:Kernel_Machine.svg|мини| Кернел машина]] Оригинални алгоритам максималне маргине хиперавни који је предложио Вапник 1963. године конструисао је [[линеарни класификатор]] . Међутим, 1992. године, Бернхард Босер, [[Исабелле Гуион|Изабел Гујон]] и [[Владимир Вапник]] су предложили начин за креирање нелинеарних класификатора применом [[Трик са језгром|трика језгра]] (првобитно предложен од Аизермана <ref>{{Cite journal|last1=Aizerman|first1=Mark A.|last2=Braverman|first2=Emmanuel M.|last3=Rozonoer|first3=Lev I.|year=1964|title=Theoretical foundations of the potential function method in pattern recognition learning|url=https://archive.org/details/sim_automation-and-remote-control_1964-06_25_6/page/821|journal=Automation and Remote Control|volume=25|pages=821–837}}</ref>) за максималне маргине хиперравни. <ref name="ReferenceA"/> Добијени алгоритам је формално сличан, осим што је сваки [[Скаларни производ вектора|тачкасти производ]] замењен нелинеарном функцијом [[интегрална трансформација|језгра.]] Ово омогућава алгоритму да уклопи хиперраван максималне маргине у трансформисани простор обележја. Трансформација може бити нелинеарна, а трансформисани простор вишедимензионалан; иако је класификатор хиперравна у трансформисаном простору обележја, он може бити нелинеаран у оригиналном улазном простору. Важно је напоменути да рад у вишедимензионалном простору карактеристика повећава [[Грешка генерализације|грешку генерализације]] методе потпорних вектора, уколико има довољно тренинг узорака алгоритам ће и даље ради добро. Нека уобичајена језгра укључују: * [[Хомогени полином|Полином (хомоген)]] : <math>k(\vec{x_i}, \vec{x_j}) = (\vec{x_i} \cdot \vec{x_j})^d</math> . * [[Полиномско језгро|Полином]] (нехомоген): <math>k(\vec{x_i}, \vec{x_j}) = (\vec{x_i} \cdot \vec{x_j} + 1)^d</math> . * Гаусова [[Језгро радијалне основне функције|радијална базна функција]] : <math>k(\vec{x_i}, \vec{x_j}) = \exp(-\gamma \|\vec{x_i} - \vec{x_j}\|^2)</math> за <math>\gamma > 0</math> . Понекад се параметризују коришћењем <math>\gamma = 1/(2\sigma^2)</math> . * [[Хиперболичне функције|Хиперболички тангент]] : <math>k(\vec{x_i}, \vec{x_j}) = \tanh(\kappa \vec{x_i} \cdot \vec{x_j} + c)</math> за неке (не за све) <math>\kappa > 0 </math> и <math>c < 0</math> . Језгро је повезано са трансформацијом <math>\varphi(\vec{x_i})</math> по једначини <math>k(\vec{x_i}, \vec{x_j}) = \varphi(\vec{x_i})\cdot \varphi(\vec{x_j})</math> . Вредност '''W''' је такође у трансформисаном простору, са <math>\textstyle\vec{w} = \sum_i \alpha_i y_i \varphi(\vec{x}_i)</math> . Тачкасти производи са '''w''' за класификацију се поново могу израчунати помоћу трика језгра, тј <math>\textstyle \vec{w} \cdot \varphi(\vec{x}) = \sum_i \alpha_i y_i k(\vec{x}_i, \vec{x})</math> . == Израчунавање класификатора МПВ == Израчунавање (меке маргине) класификатора МПВ доводи до минимизирања израза форме : <math>\left[\frac 1 n \sum_{i=1}^n \max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b)\right) \right] + \lambda \|\mathbf{w}\|^2. \qquad(2)</math> Фокусирамо се на класификатор меке маргине пошто, као што је горе наведено, одабир довољно мале вредности за <math>\lambda</math> даје класификатор тврде маргине за линеарно класификујуће улазне податке. Класични приступ, који укључује свођење (2) на проблем [[Квадратно програмирање|квадратног програмирања]], детаљно је описан у наставку. Затим ће се расправљати о новијим приступима као што су суб-градијентални спуст и координатни спуст. === Примал === Минимизовање израза (2) се може написати као проблем ограничене оптимизације са диференцијабилном циљном функцијом овако: За сваки <math>i \in \{1,\,\ldots,\,n\}</math> уводимо променљиву <math> \zeta_i = \max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b)\right)</math> . Напоменути да је <math> \zeta_i</math> најмањи ненегативни број који задовољава(испуњава) <math> y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b) \geq 1 - \zeta_i.</math> Стога можемо преписати проблем оптимизације на следећи начин : <math> \text{минимизуј} \frac 1 n \sum_{i=1}^n \zeta_i + \lambda \|\mathbf{w}\|^2 </math> : <math> \text{за } y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b) \geq 1 - \zeta_i \, \text{ and } \, \zeta_i \geq 0,\, \text{за свако } i.</math> Ово се зове ''примарни'' проблем. === Дуал === [[Дуалност (оптимизација)|Решавањем Лагранжовог дуала]] горњег проблема добија се упрошћени проблем : <math> \text{максимизуј}\,\, f(c_1 \ldots c_n) = \sum_{i=1}^n c_i - \frac 1 2 \sum_{i=1}^n\sum_{j=1}^n y_ic_i(\mathbf{x}_i^T \mathbf{x}_j)y_jc_j,</math> : <math> \text{за } \sum_{i=1}^n c_iy_i = 0,\,\text{and } 0 \leq c_i \leq \frac{1}{2n\lambda}\;\text{за свако }i.</math> Ово се зове ''дуални'' проблем. Пошто је проблем двоструке максимизације квадратна функција од <math> c_i</math> а подлеже линеарним ограничењима, ефикасно се решава помоћу алгоритама [[Квадратно програмирање|квадратног програмирања.]] Овде, променљиве <math> c_i</math> дефинисане су тако да : <math> \mathbf{w} = \sum_{i=1}^n c_iy_i \mathbf{x}_i</math> . Штавише, <math> c_i = 0</math> тачно када <math> \mathbf{x}_i</math> лежи на исправној страни маргине, и <math> 0 < c_i <(2n\lambda)^{-1}</math> када <math> \mathbf{x}_i</math> лежи на граници маргине. Следи да се <math>\mathbf{w}</math> може написати као линеарна комбинација потпорних векотра. Офсет, <math> b</math>, може се повратити проналажењем <math> \mathbf{x}_i</math> на граници маргине и решавањем: : <math> y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b) = 1 \iff b = \mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - y_i .</math> (Напоменути да је <math>y_i^{-1}=y_i</math> јер је <math>y_i=\pm 1</math> .) === Трик језгра === [[Датотека:Kernel_trick_idea.svg|десно|мини| Тренинг пример МПВ са језгром датим са φ((a, b)) = (a, b, a ² + b ²)]] Претпоставимо сада да бисмо желели да научимо правило нелинеарне класификације које одговара правилу линеарне класификације за трансформисане тачке података <math> \varphi(\mathbf{x}_i).</math> Штавише, дата нам је функција језгра <math> k</math> која задовољава <math> k(\mathbf{x}_i, \mathbf{x}_j) = \varphi(\mathbf{x}_i) \cdot \varphi(\mathbf{x}_j)</math> . Познато нам је да вектор класификације <math>\mathbf{w}</math> у трансформисаном простору задовољава : <math> \mathbf{w} = \sum_{i=1}^n c_iy_i\varphi(\mathbf{x}_i),</math> где се <math>c_i</math> добија се решавањем задатка оптимизације : <math> \begin{align} \text{maximize}\,\, f(c_1 \ldots c_n) &= \sum_{i=1}^n c_i - \frac 1 2 \sum_{i=1}^n\sum_{j=1}^n y_ic_i(\varphi(\mathbf{x}_i) \cdot \varphi(\mathbf{x}_j))y_jc_j \\ &= \sum_{i=1}^n c_i - \frac 1 2 \sum_{i=1}^n\sum_{j=1}^n y_ic_ik(\mathbf{x}_i, \mathbf{x}_j)y_jc_j \\ \end{align} </math> : <math> \text{за } \sum_{i=1}^n c_iy_i = 0,\,\text{and } 0 \leq c_i \leq \frac{1}{2n\lambda}\;\text{за свако }i.</math> Коефицијенти <math> c_i</math> се могу решити коришћењем квадратног програмирања, као и раније. Опет, можемо пронаћи неки индекс <math> i</math> тако да <math> 0 < c_i <(2n\lambda)^{-1}</math>, тако да <math> \varphi(\mathbf{x}_i)</math> лежи на граници маргине у трансформисаном простору, а затим можемо решити : <math> \begin{align} b = \mathbf{w}^T \varphi(\mathbf{x}_i) - y_i &= \left[\sum_{j=1}^n c_jy_j\varphi(\mathbf{x}_j) \cdot \varphi(\mathbf{x}_i)\right] - y_i \\ &= \left[\sum_{j=1}^n c_jy_jk(\mathbf{x}_j, \mathbf{x}_i)\right] - y_i. \end{align}</math> коначно, : <math> \mathbf{z} \mapsto \sgn(\mathbf{w}^T \varphi(\mathbf{z}) - b) = \sgn \left(\left[\sum_{i=1}^n c_iy_ik(\mathbf{x}_i, \mathbf{z})\right] - b\right).</math> === Савремене методе === Најновији алгоритми за проналажење класификатора МПВ укључују суб-градијентни спус и координатни спуст. Обе технике показале су се да нуде значајне предности у односу на традиционални приступ када се ради са великим, ретким скуповима података — методе суб-градијента су посебно ефикасне када постоји много примера за обуку и координисани спуст када је димензија простора обележја велика. ==== Суб-градијенти спуст ==== [[Субградиент метход|Суб-градијентни спуст алгоритам]] за МПВ ради директно са изразом : <math>f(\mathbf{w}, b) = \left[\frac 1 n \sum_{i=1}^n \max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x}_i - b)\right) \right] + \lambda \|\mathbf{w}\|^2.</math> Напоменути да <math>f</math> је [[конвексна функција]] од <math>\mathbf{w}</math> и <math>b</math> . Као такав, традиционални [[Алгоритам опадајућег градијента|градијенти спуст]] (или [[Стохастички градијентни пад|СГС]]) се може прилагодити, где уместо узимања корака у правцу функције градијента, корак се узима у правцу вектора изабраног из функције [[Субдериват|суб-градијента]] . Овај приступ има предност у томе што се, за одређене имплементације, број итерација не повећава са <math>n</math>, број тачака података. <ref>{{Cite journal|last1=Shalev-Shwartz|first1=Shai|last2=Singer|first2=Yoram|last3=Srebro|first3=Nathan|last4=Cotter|first4=Andrew|date=2010-10-16|title=Pegasos: primal estimated sub-gradient solver for SVM|journal=Mathematical Programming|volume=127|issue=1|pages=3–30|citeseerx=10.1.1.161.9629|doi=10.1007/s10107-010-0420-4|issn=0025-5610}}</ref> ==== Координатни спуст ==== Алгоритми координатног спуста за МПВ раде из дуалног проблема : <math> \text{максимизуј}\,\, f(c_1 \ldots c_n) = \sum_{i=1}^n c_i - \frac 1 2 \sum_{i=1}^n\sum_{j=1}^n y_ic_i(x_i \cdot x_j)y_jc_j,</math> : <math> \text{за } \sum_{i=1}^n c_iy_i = 0,\,\text{and } 0 \leq c_i \leq \frac{1}{2n\lambda}\;\text{за свако }i.</math> За свако <math> i \in \{1,\, \ldots,\, n\}</math>, итеративно, коефицијент <math> c_i</math> је подешен у правцу <math> \partial f/ \partial c_i</math> . Затим, резултујући вектор коефицијената <math> (c_1',\,\ldots,\,c_n')</math> пројектује се на најближи вектор коефицијената који задовољава дате услове. (Обично се користе еуклидске удаљености.) Процес се затим понавља све док се не добије скоро оптималан вектор коефицијената. Добијени алгоритам је изузетно брз у пракси, иако је мало гаранција перформанси доказано. <ref>{{Cite book|title=A Dual Coordinate Descent Method for Large-scale Linear SVM|last1=Hsieh|first1=Cho-Jui|last2=Chang|first2=Kai-Wei|last3=Lin|first3=Chih-Jen|last4=Keerthi|first4=S. Sathiya|last5=Sundararajan|first5=S.|date=2008-01-01|work=Proceedings of the 25th International Conference on Machine Learning|publisher=ACM|isbn=978-1-60558-205-4|series=ICML '08|location=New York, NY, USA|pages=408–415|citeseerx=10.1.1.149.5594|doi=10.1145/1390156.1390208}}</ref> == Емпиријска минимизација ризика == Горе описана мотода потпорних векотра меке маргине је пример [[Емпиријска минимизација ризика|емпиријског алгоритма за смањење ризика]] (ЕРМ) за ''[[Губитак шарке|губитак зглоба]]'' . Гледано на овај начин, метода потпорних векотра припадају природној класи алгоритама за статистичко закључивање, а многе од његових јединствених карактеристика су последица понашања губитка зглоба. Ова перспектива може пружити даљи увид у то како и зашто МПВ функционишу и омогућити нам да боље анализирамо њихова статистичка својства. === Минимизација ризика === У надгледаном учењу, даје се тренинг скуп примера <math>X_1 \ldots X_n</math> са лабелама <math>y_1 \ldots y_n</math>, и желимо да предвидимо <math>y_{n+1}</math> за дато <math>X_{n+1}</math> . Да би се то урадило, формира се [[хипотеза]], <math>f</math>, тако да је <math>f(X_{n+1})</math> "добра" апроксимација за <math>y_{n+1}</math> . "Добра" апроксимација се обично дефинише уз помоћ ''[[Функција губитка|функције губитка]], '' <math>\ell(y,z)</math>, што карактерише колико је лоше <math>z</math> као предвиђање за <math>y</math> . Затим бисмо желели да изаберемо хипотезу која минимизира ''[[Функција губитка|очекивани ризик]] :'' : <math>\varepsilon(f) = \mathbb{E}\left[\ell(y_{n+1}, f(X_{n+1})) \right].</math> У већини случајева не знамо заједничку расподелу <math>X_{n+1},\,y_{n+1}</math> директно. У овим случајевима, уобичајена стратегија је да се изабере хипотеза која минимизује ''емпиријски ризик:'' : <math>\hat \varepsilon(f) = \frac 1 n \sum_{k=1}^n \ell(y_k, f(X_k)).</math> Под одређеним претпоставкама о редоследу случајних променљивих <math>X_k,\, y_k</math> (на пример, да су генерисани коначним Марковљевим процесом), ако је скуп хипотеза које се разматрају довољно мали, минимизатор емпиријског ризика ће се блиско приближити минимизатору очекиваног ризика како <math>n</math> постаје велико. Овај приступ се назива ''емпиријска минимизација ризика'' или ЕРМ. === Регуларизација и стабилност === Да би проблем минимизације имао добро дефинисано решење, морамо да поставимо нека ограничења на скуп <math>\mathcal{H}</math> хипотеза које се разматрају. Ако је <math>\mathcal{H}</math> [[Нормирани векторски простор|нормирани простор]] (као што је случај са МПВ), посебно ефикасна техника је разматрање само тих хипотеза <math> f</math> за које <math>\lVert f \rVert_{\mathcal H} < k</math> . Ово је једнако изрицању ''казне регуларизације'' <math>\mathcal R(f) = \lambda_k\lVert f \rVert_{\mathcal H}</math>, и решавање новог проблема оптимизације : <math>\hat f = \mathrm{arg}\min_{f \in \mathcal{H}} \hat \varepsilon(f) + \mathcal{R}(f).</math> Овај приступ се назива ''[[Тихонова регуларизација|Тихоновска регуларизација]] .'' <math>\mathcal{R}(f)</math> може бити нека мера сложености хипотезе <math>f</math>, тако да предност добијају једноставније хипотезе. === МПВ и губитак зглоба === Подсетимо се да је МПВ класификатор (меке маргине)<math>\hat\mathbf{w}, b: \mathbf{x} \mapsto \sgn(\hat\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b)</math> изабран да минимизује следећи израз: : <math>\left[\frac 1 n \sum_{i=1}^n \max\left(0, 1 - y_i(\mathbf{w}^T \mathbf{x} - b)\right) \right] + \lambda \|\mathbf{w}\|^2.</math> Видимо да је техника МПВ еквивалентна емпиријској минимизацији ризика са Тихоновом регуларизацијом, где је у овом случају функција губитка [[Губитак шарке|губитак зглоба.]] : <math>\ell(y,z) = \max\left(0, 1 - yz \right).</math> Из ове перспективе, МПВ је уско повезана са другим основним [[статистичка класификација|класификационим алгоритмима]] као што су [[Регулисани најмањи квадрати|регуларизовани најмањи квадрати]] и [[логистичка регресија]] . Разлика између ова три алгоритма лежи у избору функције губитка: регуларизовани најмањи квадрати представљају емпиријску минимизацију ризика са [[Функције губитака за класификацију|квадратним губитком]], <math>\ell_{sq}(y,z) = (y-z)^2</math> ; логистичка регресија користи [[Функције губитака за класификацију|лог-губитак]], : <math>\ell_{\log}(y,z) = \ln(1 + e^{-yz}).</math> ==== Циљне функције ==== Разлика између губитка зглоба и ових других функција губитка најбоље се може изразити у смислу ''циљних функција –'' функција која минимизира очекивани ризик за дати пар случајних прмонељивих <math>X,\,y</math> . Конкретно, нека <math>y_x</math> означава <math>y</math> условљено догађајем који даје <math>X = x</math> . У поставци класификације имамо: : <math>y_x = \begin{cases} 1 & \text{са вероватноћом } p_x \\ -1 & \text{са вероватноћом } 1-p_x \end{cases}</math> Дакле, оптимални класификатор је: : <math>f^*(x) = \begin{cases}1 & \text{ако је }p_x \geq 1/2 \\ -1 & \text{иначе}\end{cases} </math> За квадратни губитак, циљна функција је функција условног очекивања, <math>f_{sq}(x) = \mathbb{E}\left[y_x\right]</math> ; За логистички губитак, то је logit функција, <math>f_{\log}(x) = \ln\left(p_x / ({1-p_x})\right)</math> . Док обе ове циљне функције дају исправан класификатор, као <math>\sgn(f_{sq}) = \sgn(f_\log) = f^*</math>, оне нам дају више информација него што нам је потребно. У ствари, оне нам дају довољно информација да у потпуности опишемо расподелу по <math> y_x</math> . С друге стране, може се проверити да ли је циљна функција за губитак ''зглоба тачна'' <math>f^*</math> . Дакле, у довољно богатом простору хипотеза — или еквивалентно, за одговарајуће одабрано језгро — МПВ класификатор ће конвергирати најједноставнијој функцији (у смислу <math>\mathcal{R}</math>) који исправно класификује податке. Ово проширује геометријску интерпретацију МПВ-а – за линеарну класификацију, емпиријски ризик је минимизиран било којом функцијом чије маргине леже између вектора подршке, а најједноставнији од њих је класификатор максималне маргине. <ref>{{Cite journal|last1=Rosasco|first1=Lorenzo|last2=De Vito|first2=Ernesto|last3=Caponnetto|first3=Andrea|last4=Piana|first4=Michele|last5=Verri|first5=Alessandro|date=2004-05-01|title=Are Loss Functions All the Same?|url=https://ieeexplore.ieee.org/document/6789841|journal=Neural Computation|volume=16|issue=5|pages=1063–1076|citeseerx=10.1.1.109.6786|doi=10.1162/089976604773135104|issn=0899-7667|pmid=15070510}}</ref> == Својства == МПВ припадају породици генерализованих [[Линеарни класификатор|линеарних класификатора]] и могу се тумачити као проширење [[Перцептрон|перцептрона]] . Они се такође могу сматрати посебним случајем [[Тихонова регуларизација|Тихоновске регуларизације]] . Посебно својство је да они истовремено минимизирају ''грешку'' емпиријске класификације и максимизирају ''геометријску маргину'' ; стога су познати и као '''[[Класификатор марже|класификатори]] максималне''' '''маргине'''. Поређење МПВ-а са другим класификаторима су направили Меиер, Леисцх и Хорник. <ref>{{Cite journal|last1=Meyer|first1=David|last2=Leisch|first2=Friedrich|last3=Hornik|first3=Kurt|date=September 2003|title=The support vector machine under test|journal=Neurocomputing|volume=55|issue=1–2|pages=169–186|doi=10.1016/S0925-2312(03)00431-4}}</ref> === Избор параметара === Ефикасност МПВ-а зависи од избора језгра, параметара језгра и параметра меке маргине <math>\lambda</math> . Уобичајени избор је Гаусово језгро, које има један параметар ''<math>\gamma</math>'' . Најбоља комбинација од <math>\lambda</math> и <math>\gamma</math> се често бира [[Претрага по мрежи|претрагом мреже]] са експоненцијално растућим секвенцама од <math>\lambda</math> и ''<math>\gamma</math>'', на пример, <math>\lambda \in \{ 2^{-5}, 2^{-3}, \dots, 2^{13},2^{15} \}</math> ; <math>\gamma \in \{ 2^{-15},2^{-13}, \dots, 2^{1},2^{3} \}</math> . Обично се свака комбинација избора параметара проверава коришћењем [[Унакрсна провера (статистика)|унакрсне валидације]] и бирају се параметри са најбољом тачношћу унакрсне провере. Алтернативно, недавни рад у [[Бајесова оптимизација|Бајесовој оптимизацији]] се може користити за одабир <math>\lambda</math> и ''<math>\gamma</math>'', што често захтева процену много мањег броја комбинација параметара од претраживања мреже. Коначни модел, који се користи за тестирање и класификацију нових података, се затим обучава на целом скупу за обуку користећи изабране параметре. === Проблеми === Потенцијални недостаци МПВ-а укључују следеће аспекте: * Захтева потпуно означавање улазних података * [[Вероватноћа чланства у класи|Некалибриране вероватноће]] чланства у класама — МПВ произилази из Вапникове теорије која избегава процену вероватноће на коначним подацима * МПВ је директно применљива само за двокласне задатке. Стога се морају применити алгоритми који своде задатак више класа на неколико бинарних проблема. * Параметре решеног модела је тешко интерпретирати. == Надоградње == === Метода груписања потпорних вектора === Метода груписања потпорних вектора је сличана метода која се такође заснива на функцијама језгра, али је прикладаан за учење без надзора. Сматра се фундаменталном методом у [[Наука о подацима|науци о подацима]] .{{чињеница|date=March 2017}} === Метода потпорних векотра са више класа === Мултикласна МПВ има за циљ да додели ознаке инстанцама коришћењем методе потпорних векотра, где су ознаке извучене из коначног скупа неколико елемената. Доминантан приступ за то је свођење једног [[Мултикласна класификација|проблема]] више класа на вишеструке проблеме [[Бинарна класификација|бинарне класификације.]] <ref name="duan2005">{{Cite book|title=Multiple Classifier Systems|last1=Duan|first1=Kai-Bo|last2=Keerthi|first2=S. Sathiya|year=2005|isbn=978-3-540-26306-7|series=[[Lecture Notes in Computer Science|LNCS]]|volume=3541|pages=278–285|chapter=Which Is the Best Multiclass SVM Method? An Empirical Study|citeseerx=10.1.1.110.6789|doi=10.1007/11494683_28|chapter-url=https://www.cs.iastate.edu/~honavar/multiclass-svm2.pdf|access-date=19. 11. 2021|archive-date=03. 05. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130503183745/http://www.cs.iastate.edu/~honavar/multiclass-svm2.pdf|url-status=dead}}</ref> Уобичајене методе за такву оптимизацију укључују: <ref name="duan2005" /> <ref name="hsu2002">{{Cite journal|last1=Hsu|first1=Chih-Wei|last2=Lin|first2=Chih-Jen|year=2002|title=A Comparison of Methods for Multiclass Support Vector Machines|url=http://www.cs.iastate.edu/~honavar/multiclass-svm.pdf|journal=IEEE Transactions on Neural Networks|volume=13|issue=2|pages=415–25|doi=10.1109/72.991427|pmid=18244442|access-date=19. 11. 2021|archive-date=03. 05. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130503183743/http://www.cs.iastate.edu/~honavar/multiclass-svm.pdf|url-status=dead}}</ref> * Прављење бинарних класификатора који праве разлику између једне од ознака и остатка (''један против свих'') или између сваког пара класа (''један против једаног''). Класификација нових инстанци за случај један наспрам свих врши се стратегијом победник узима све, у којој класификатор са највећом излазном функцијом додељује класу (важно је да излазне функције буду калибрисане да би произвеле упоредиве резултате). За приступ један против један, класификација се врши стратегијом гласања са максималним бројем победа, у којој сваки класификатор додељује инстанцу једној од две класе, затим се глас за додељену класу повећава за један глас, и на крају класа са највише гласова одређује класификацију инстанце. * [[Директан ациклични граф|Усмерени ациклични граф]] МПВ (DAGSVM) <ref>{{Cite book|title=Advances in Neural Information Processing Systems|last1=Platt|first1=John|last2=Cristianini|first2=Nello|last3=Shawe-Taylor|first3=John|publisher=MIT Press|year=2000|editor-last=Solla, Sara A.|editor-link=Sara Solla|pages=547–553|chapter=Large margin DAGs for multiclass classification|author-link2=Nello Cristianini|author-link3=John Shawe-Taylor|editor-last2=Leen, Todd K.|editor-last3=Müller, Klaus-Robert|chapter-url=http://www.wisdom.weizmann.ac.il/~bagon/CVspring07/files/DAGSVM.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20120616221540/http://www.wisdom.weizmann.ac.il/~bagon/CVspring07/files/DAGSVM.pdf|archive-date=2012-06-16}}</ref> * [[Грешка при исправљању кода|Исправљање излазних кодова]] <ref>{{Cite journal|last1=Dietterich|first1=Thomas G.|last2=Bakiri|first2=Ghulum|year=1995|title=Solving Multiclass Learning Problems via Error-Correcting Output Codes|url=http://www.jair.org/media/105/live-105-1426-jair.pdf|journal=Journal of Artificial Intelligence Research|volume=2|pages=263–286|arxiv=cs/9501101|bibcode=1995cs........1101D|doi=10.1613/jair.105|archive-url=https://web.archive.org/web/20130509061344/http://www.jair.org/media/105/live-105-1426-jair.pdf|archive-date=2013-05-09}}</ref> Крамер и Сингер су предложили вишекласну МПВ који баца [[Мултикласна класификација|проблем вишекласне класификације]] у један проблем оптимизације, уместо да га декомпонује на вишеструке проблеме бинарне класификације. <ref>{{Cite journal|last1=Crammer|first1=Koby|last2=Singer|first2=Yoram|year=2001|title=On the Algorithmic Implementation of Multiclass Kernel-based Vector Machines|url=http://jmlr.csail.mit.edu/papers/volume2/crammer01a/crammer01a.pdf|journal=Journal of Machine Learning Research|volume=2|pages=265–292|archive-url=https://web.archive.org/web/20150829102651/http://jmlr.csail.mit.edu/papers/volume2/crammer01a/crammer01a.pdf|archive-date=2015-08-29}}</ref> Види такође Ли, Лин и Ваба <ref>{{Cite journal|last1=Lee|first1=Yoonkyung|last2=Lin|first2=Yi|last3=Wahba|first3=Grace|year=2001|title=Multicategory Support Vector Machines|url=http://www.interfacesymposia.org/I01/I2001Proceedings/YLee/YLee.pdf|journal=Computing Science and Statistics|volume=33|archive-url=https://web.archive.org/web/20130617093314/http://www.interfacesymposia.org/I01/I2001Proceedings/YLee/YLee.pdf|archive-date=2013-06-17}}</ref> <ref>{{Cite journal|last1=Lee|first1=Yoonkyung|last2=Lin|first2=Yi|last3=Wahba|first3=Grace|year=2004|title=Multicategory Support Vector Machines|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-the-american-statistical-association_2004-03_99_465/page/67|journal=Journal of the American Statistical Association|volume=99|issue=465|pages=67–81|citeseerx=10.1.1.22.1879|doi=10.1198/016214504000000098}}</ref> и Ван ден Бург и Гроенен. <ref>{{Cite journal|last1=Van den Burg|first1=Gerrit J. J.|last2=Groenen|first2=Patrick J. F.|year=2016|title=GenSVM: A Generalized Multiclass Support Vector Machine|url=http://jmlr.org/papers/volume17/14-526/14-526.pdf|journal=Journal of Machine Learning Research|volume=17|issue=224|pages=1–42}}</ref> === Трансдуктивна метода потпорних векотра === Трансдуктивна метода потпорних векотра прошире МПВ тако што могу да третирају и делимично обележене податке у [[Полу-надгледано учење|полунадгледаном учењу]] пратећи принципе [[Трансдукција (машинско учење)|трансдукције]] . Овде, поред комплета за обуку <math>\mathcal{D}</math>, ученику се такође даје сет : <math>\mathcal{D}^\star = \{ \vec{x}^\star_i \mid \vec{x}^\star_i \in \mathbb{R}^p\}_{i=1}^k </math> тест примера које треба класификовати. Формално, трансдуктивна метода потпорних вектора је дефинисана следећим примарним проблемом оптимизације: <ref>Joachims, Thorsten; "[http://www1.cs.columbia.edu/~dplewis/candidacy/joachims99transductive.pdf Transductive Inference for Text Classification using Support Vector Machines]", ''Proceedings of the 1999 International Conference on Machine Learning (ICML 1999)'', pp. 200–209.</ref> Минимизовати (у <math>{\vec{w}, b, \vec{y^\star}}</math>) : <math>\frac{1}{2}\|\vec{w}\|^2</math> подлеже (за било које <math>i = 1, \dots, n</math> и било које <math>j = 1, \dots, k</math>) : <math>y_i(\vec{w} \cdot \vec{x_i} - b) \ge 1,</math> : <math>y^\star_j(\vec{w} \cdot \vec{x^\star_j} - b) \ge 1,</math> и : <math>y^\star_j \in \{-1, 1\}.</math> Трансдуктивне методе потпорних вектора је представио Владимир Н. Вапник 1998. године. === Структурирана МПВ === МПВ су генерализоване на [[Структурирани СВМ|структуриране МПВ]], где је простор за ознаке структуриран и вероватно бесконачне величине. === Регресија === [[Датотека:Svr_epsilons_demo.svg|десно|мини| Регресија вектора подршке (предвиђање) са различитим праговима ''ε'' . Како се ''ε'' повећава, предвиђање постаје мање осетљиво на грешке.]] Верзију МПВ за [[Регресиона анализа|регресију]] предложили су 1996. [[Владимир Н. Вапник]], Харис Дракер, Кристофер Џеј Си Берџес, Линда Кауфман и Александар Ј. Смола. <ref>Drucker, Harris; Burges, Christ. C.; Kaufman, Linda; Smola, Alexander J.; and Vapnik, Vladimir N. (1997); "[http://papers.nips.cc/paper/1238-support-vector-regression-machines.pdf Support Vector Regression Machines]", in ''Advances in Neural Information Processing Systems 9, NIPS 1996'', 155–161, MIT Press.</ref> Овај метод се назива регресија вектора потпора. Модел произведен класификацијом вектора подршке (као што је горе описано) зависи само од подскупа података о обуци, јер функција трошкова за изградњу модела не брине о тачкама обуке које се налазе изван маргине. Аналогно томе, модел који производи СВР(''support-vector regression'') зависи само од подскупа података о обуци, јер функција грешке за изградњу модела игнорише све податке о обуци који су блиски предвиђању модела. Другу МПВ верзију познату као [[Машина потпорног вектора најмањих квадрата|метода потпорних вектора најмањих квадрата]] (LS-SVM) су предложили Суикенс и Вандевалле. <ref>Suykens, Johan A. K.; Vandewalle, Joos P. L.; {{cite journal|author= |title=Least squares support vector machine classifiers |url=https://lirias.kuleuven.be/bitstream/123456789/218716/2/Suykens_NeurProcLett.pdf |journal=Neural Processing Letters |date=|volume=9|issue=3|pages=293–300}}, , Jun. 1999,</ref> Обука оригиналног СВР-а значи решавање <ref>{{Cite journal|last1=Smola|first1=Alex J.|last2=Schölkopf|first2=Bernhard|year=2004|title=A tutorial on support vector regression|url=http://eprints.pascal-network.org/archive/00000856/01/fulltext.pdf|journal=Statistics and Computing|volume=14|issue=3|pages=199–222|citeseerx=10.1.1.41.1452|doi=10.1023/B:STCO.0000035301.49549.88|archive-url=https://web.archive.org/web/20120131193522/http://eprints.pascal-network.org/archive/00000856/01/fulltext.pdf|archive-date=2012-01-31}}</ref> : минимизирати <math>\frac{1}{2} \|w\|^2 </math> : за <math> | y_i - \langle w, x_i \rangle - b | \le \varepsilon </math> где је <math>x_i</math> узорак за обуку са циљном вредношћу <math>y_i</math> . Унутрашњи производ плус пресретање <math>\langle w, x_i \rangle + b</math> је предвиђање за тај узорак, и <math>\varepsilon</math> је слободан параметар који служи као праг: сва предвиђања морају бити унутар <math>\varepsilon</math> распона истинитих предвиђања. "Лабаве" променљиве се обично додају у горе наведеном да би се омогућиле грешке и омогућила апроксимација у случају да је горњи проблем неизводљив. === Бајесова МПВ === Полсон и Скот су 2011. показали да МПВ прихвата [[Бајесова вероватноћа|Бајесову]] интерпретацију кроз технику [[Повећање података|повећања података]] . <ref>{{Cite journal|last1=Polson|first1=Nicholas G.|last2=Scott|first2=Steven L.|year=2011|title=Data Augmentation for Support Vector Machines|journal=Bayesian Analysis|volume=6|issue=1|pages=1–23|doi=10.1214/11-BA601|doi-access=free}}</ref> У овом приступу МПВ се посматра као [[Grafički model|графички модел]] (где су параметри повезани преко расподеле вероватноће). Овај детаљни преглед омогућава примену [[Бајесова вероватноћа|Бајесове]] технике на МПВ, као што је флексибилана функција моделирања, аутоматско [[Хиперпараметар (машинско учење)|хиперпараметерско]] подешавање, и [[Постериорна предиктивна дистрибуција|предвидљиву несигурну квантификацију]] . {{cite journal |author= |date= |title=Недавно је Флоријан |url= |journal= |volume=|issue= |pages= |doi= |arxiv=search/stat?searchtype=author&query=Wenzel%2C+F}} Венцел развио скалабилну верзију Бајесовое МПВ, омогућавајући примену Бајесовое МПВ на [[Big data|велике податке]] . <ref>{{Cite book|last1=Wenzel|first1=Florian|last2=Galy-Fajou|first2=Theo|last3=Deutsch|first3=Matthäus|last4=Kloft|first4=Marius|year=2017|chapter=Bayesian Nonlinear Support Vector Machines for Big Data|title=Machine Learning and Knowledge Discovery in Databases (ECML PKDD)|series=Lecture Notes in Computer Science|volume=10534|pages=307–322|arxiv=1707.05532|bibcode=2017arXiv170705532W|doi=10.1007/978-3-319-71249-9_19|isbn=978-3-319-71248-2}}</ref> Флориан Вензел је развио две различите верзије, шему варијационог закључивања (VI) за Бајесов модел потпорних вектора са језгром (SVM) и стохастичку верзију (SVI) за линеарни Бајесов МПВ. <ref>Florian Wenzel; Matthäus Deutsch; Théo Galy-Fajou; Marius Kloft; [http://approximateinference.org/accepted/WenzelEtAl2016.pdf ”Scalable Approximate Inference for the Bayesian Nonlinear Support Vector Machine”] {{Wayback|url=http://approximateinference.org/accepted/WenzelEtAl2016.pdf |date=20211023211255 }}</ref> == Имплементација == Параметри хиперравни максималне маргине су изведени решавањем оптимизације. Постоји неколико специјализованих алгоритама за брзо решавање проблема [[Квадратно програмирање|квадратног програмирања]] (КП) који произилази из МПВ, углавном се ослањајући на хеуристику за разбијање проблема на мање делове којима је лакше управљати. Други приступ је коришћење [[Метода унутрашње тачке|методе унутрашње тачке]] која користи [[Њутнов метод|итерације сличне Њутновој методи]] да би се пронашло решење [[Каруш-Кун-Такерови услови|Каруш–Кун–Такерових услова]] примарног и дуалног проблема. <ref>{{Cite journal|last1=Ferris|first1=Michael C.|last2=Munson|first2=Todd S.|year=2002|title=Interior-Point Methods for Massive Support Vector Machines|url=http://www.cs.wisc.edu/~ferris/papers/siopt-svm.pdf|journal=SIAM Journal on Optimization|volume=13|issue=3|pages=783–804|citeseerx=10.1.1.216.6893|doi=10.1137/S1052623400374379|archive-url=https://web.archive.org/web/20081204224416/http://www.cs.wisc.edu/~ferris/papers/siopt-svm.pdf|archive-date=2008-12-04}}</ref> Уместо решавања низа рашчлањених проблема, овај приступ директно решава проблем у целини. Да би се избегло решавање линеарног система који укључује велику матрицу језгра, апроксимација ниског ранга матрици се често користи у трику језгра. Уобичајени метод је и Платоов [[Секвенцијална минимална оптимизација|алгоритам секвенцијалне минималне оптимизације]], који разлаже проблем на 2-димензионалне подпроблеме који се решавају аналитички, елиминишући потребу за нумеричким алгоритмом оптимизације и складиштењем матрице. Овај алгоритам је концептуално једноставан, лак за имплементацију, генерално бржи и има боља својства скалирања за тешке МПВ проблеме. Посебан случај линераних МПВ може се ефикасније решити истом врстом алгоритама који се користе за оптимизацију његовог блиског рођака, [[Логистичка регресија|логистичке регресије]] ; ова класа алгоритама укључује суб-градијенти спуст (нпр. PEGASOS) и [[Координатно спуштање|координатни спуст]] (нпр. LIBLINEAR<ref>{{Cite journal|last1=Fan|first1=Rong-En|last2=Chang|first2=Kai-Wei|last3=Hsieh|first3=Cho-Jui|last4=Wang|first4=Xiang-Rui|last5=Lin|first5=Chih-Jen|year=2008|title=LIBLINEAR: A library for large linear classification|url=https://www.csie.ntu.edu.tw/~cjlin/papers/liblinear.pdf|journal=[[Journal of Machine Learning Research]]|volume=9|pages=1871–1874}}</ref>). LIBLINEAR има импресивна времена обуке. Свака итерација конвергенције траје линеарно у времену потребном за читање тренинг података, а итерације такође имају својство [[Стопа конвергенције|Q-линеарне конвергенције]], што алгоритам чини изузетно брзим. Општа МПВ језгра се такође могу ефикасније решити коришћењем суб-градијентног спуста (нпр P-packSVM), посебно када је [[Паралелна обрада|паралелизација]] дозвољена. МПВ језгра су доступна у многим комплетима алата за машинско учење, укључујући -{[[:en:LIBSVM|LIBSVM]]}-, [[:en:MATLAB|MATLAB]], [http://support.sas.com/documentation/cdl/en/whatsnew/64209/HTML/default/viewer.htm#emdocwhatsnew71.htm SAS], СВМлигхт, [https://cran.r-project.org/package=kernlab kernlab], -{[[:en:Scikit-learn|Scikit-learn]]}--, -{[[:en:Shogun (toolbox)|Shogun (toolbox)]]}-, -{[[:en:Weka (machine learning)|Weka (machine learning)]]}-, [http://image.diku.dk/shark/ Shark], [https://mloss.org/software/view/409/ JKernelMachines], [[:en:OpenCV|OpenCV]] и друге. Препоручује се претходна обрада података (стандардизација) да би се побољшала тачност класификације. <ref> {{Cite journal|last1=Fan|first1=Rong-En|last2=Chang|first2=Kai-Wei|last3=Hsieh|first3=Cho-Jui|last4=Wang|first4=Xiang-Rui|last5=Lin|first5=Chih-Jen|date=2008|title=LIBLINEAR: A library for large linear classification|journal=Journal of Machine Learning Research|volume=9|issue=Aug|pages=1871–1874}}</ref> Постоји неколико метода стандардизације, као што су мин-макс, нормализација децималним скалирањем, Z-score. <ref>{{Cite journal|last1=Mohamad|first1=Ismail|last2=Usman|first2=Dauda|date=2013-09-01|title=Standardization and Its Effects on K-Means Clustering Algorithm|journal=Research Journal of Applied Sciences, Engineering and Technology|volume=6|issue=17|pages=3299–3303|doi=10.19026/rjaset.6.3638|doi-access=free}}</ref> Одузимање средње вредности и дељење варијансом сваке карактеристике се обично користи за М. <ref>{{Cite journal|last1=Fennell|first1=Peter|last2=Zuo|first2=Zhiya|last3=Lerman|first3=Kristina|date=2019-12-01|title=Predicting and explaining behavioral data with structured feature space decomposition|journal=EPJ Data Science|volume=8|doi=10.1140/epjds/s13688-019-0201-0|doi-access=free}}</ref> == Референце == {{Reflist|30em}}  == Додатна литература == * {{Cite journal|last1=Bennett|first1=Kristin P.|last2=Campbell|first2=Colin|year=2000|title=Support Vector Machines: Hype or Hallelujah?|url=http://kdd.org/exploration_files/bennett.pdf|journal=SIGKDD Explorations|volume=2|issue=2|pages=1–13|doi=10.1145/380995.380999}} * {{Cite book|title=An Introduction to Support Vector Machines and other kernel-based learning methods|url=https://archive.org/details/introductiontosu0000cris|last1=Cristianini|first1=Nello|last2=Shawe-Taylor|first2=John|publisher=Cambridge University Press|year=2000|isbn=0-521-78019-5}} * {{Cite book|title=Discrete Methods in Epidemiology|last1=Fradkin|first1=Dmitriy|last2=Muchnik|first2=Ilya|year=2006|editor-last=Abello|editor-first=J.|series=DIMACS Series in Discrete Mathematics and Theoretical Computer Science|volume=70|pages=13–20|chapter=Support Vector Machines for Classification|editor-last2=Carmode|editor-first2=G.|chapter-url=http://paul.rutgers.edu/~dfradkin/papers/svm.pdf}} * {{Cite book|last=Ivanciuc|first=Ovidiu|year=2007|chapter=Applications of Support Vector Machines in Chemistry|chapter-url=http://www.ivanciuc.org/Files/Reprint/Ivanciuc_SVM_CCR_2007_23_291.pdf|journal=Reviews in Computational Chemistry|volume=23|pages=291–400|doi=10.1002/9780470116449.ch6|isbn=9780470116449}} * {{Cite book|title=An Introduction to Statistical Learning : with Applications in R|last1=James|first1=Gareth|last2=Witten|first2=Daniela|last3=Hastie|first3=Trevor|last4=Tibshirani|first4=Robert|publisher=Springer|year=2013|isbn=978-1-4614-7137-0|location=New York|pages=337–372|chapter=Support Vector Machines|chapter-url=http://www-bcf.usc.edu/~gareth/ISL/ISLR%20Seventh%20Printing.pdf#page=345}} * {{Cite book|title=Learning with Kernels|last1=Schölkopf|first1=Bernhard|last2=Smola|first2=Alexander J.|publisher=MIT Press|year=2002|isbn=0-262-19475-9|location=Cambridge, MA}} * {{Cite book|title=Support Vector Machines|last1=Steinwart|first1=Ingo|last2=Christmann|first2=Andreas|publisher=Springer|year=2008|isbn=978-0-387-77241-7|location=New York}} * {{Cite book|title=Pattern Recognition|last1=Theodoridis|first1=Sergios|last2=Koutroumbas|first2=Konstantinos|publisher=Academic Press|year=2009|isbn=978-1-59749-272-0|edition=4th}} == Спољашње везе == * [http://www.csie.ntu.edu.tw/~cjlin/libsvm/ libsvm], -{[[:en:LIBSVM|LIBSVM]]}- је популарна библиотека за ученике MПВ-а * [http://www.csie.ntu.edu.tw/~cjlin/liblinear/ liblinear] је библиотека за велику линеарну класификацију укључујући неке МПВ * [http://svmlight.joachims.org][http://svmlight.joachims.org/ SVM light] је колекција софтверских алата за учење и класификацију користећи МПВ * {{cite web|author= |title= |url=http://cs.stanford.edu/people/karpathy/svmjs/demo/] |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://cs.stanford.edu/people/karpathy/svmjs/demo/ |date=20130505185215 }}[[:en:JavaScript|SVMJS live demo]] је Графички кориснички интерфејс демо за [[:en:JavaScript|JavaScript]] имплементацију МПВ-а {{Подножје}} [[Категорија:Статистичка класификација]] [[Категорија:Класификациони алгоритми]] [[Категорија:Машинско учење]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] iligbo07d0754gq8n3t4xxt4gz5tu12 0 4280448 30099582 29922649 2025-06-28T10:35:03Z ~2025-91542 447439 30099582 wikitext text/x-wiki {{чишћење}} {{Инфокутија Фудбалер | име = Стефан Стојановић | слика = Стефан Стојановић.jpg | опис_слике = Стефан Стојановић | пуно_име = Стефан Стојановић | датум_рођења = {{датум рођења|2001|07|27|год=да}} | место_рођења = [[Фоча]] | држава_рођења = [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,85 m | актуелни_клуб = {{зас|СРБ}} [[ФК Текстилац Оџаци]] | актуелни_број = 10 | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач|крило]] | младе_године1 = 2011-2013 | млади_клубови1 = {{зас|РС}} [[ФК Сутјеска Фоча]] | младе_године2 = 2013-2016 | млади_клубови2 = {{зас|СРБ}} [[ФК Партизан]] | младе_године3 = 2016-2020 | млади_клубови3 = {{зас|СРБ}} [[ФК ДИФ Београд]] | године1 = 2020—2021 | клубови1 = {{зас|СРБ}} [[ФК Звездара]] | наступи1 = 27 | голови1 = 3 | године2 = 2021—2022 | клубови2 = {{зас|СРБ}} [[ФК Рад]] | наступи2 = 22 | голови2 = 2 | године3 = 2023 | клубови3 = {{зас|СРБ}} [[ФК ИМТ]] | године4 = 2023—2025 | клубови4 = {{зас|СРБ}} [[ФК Текстилац Оџаци]] | наступи4 = 68 | голови4 = 3 }} '''Стефан Стојановић''' ([[Фоча]], [[27. јул]] [[2001]]) је српски професионални фудбалер који тренутно игра као крило за [[ФК Текстилац Оџаци]]. Познат по својој свестраности на терену, може да игра на обе стране крила, као и у централнијој нападачкој улози. Стојановић је препознат по својим вештинама дриблинга, брзини и способности да ефективно користи обе ноге. == Клупска каријера == Стефан Стојановић је започео тренирање фудбала у локалном клубу [[ФК Сутјеска Фоча]]. Након играња за младе селекције [[ФК Сутјеска Фоча]], Стојановић се 2013. године прикључио омладинској школи [[ФК Партизан]]. Са петнаест година, прикључио се [[ФК ДИФ Београд]], а потом је једну сезону играо за [[ФК Звездара]].<ref>{{cite news|title=Стефан Стојановић ФК Звездара|url=https://srbijasport.net/n/64493/zvezdari-i-radnickom-po-bod/f}}</ref> Први професионални уговор Стојановић је потписао са [[ФК Рад]]ом у јулу 2021. године.<ref>{{cite news|title=Тачку на феноменално издање Рада ставио млади Стефан Стојановић|url=https://informer.rs/sport/fudbal/651854/rad-deklasirao-indjiju}}</ref> Стојановић је започео своју професионалну каријеру у [[ФК Рад]], где је стекао прва искуства у српском фудбалском систему и развио основне вештине. Након тога, прешао је у [[ФК ИМТ]], где је наставио да усавршава своје способности и демонстрира свој таленат у српским лигама. Дана 3. августа 2023. године, Стојановић је прешао у [[ФК Текстилац Оџаци]], где је постао важан члан тима, доприносећи головима и асистенцијама. == Галерија == <gallery> Датотека:Stefan Stojanovic FK Tekstilac Odzaci.jpg Датотека:Стефан Стојановић Бараж Супер лига Текстилац Јавор.jpg|алт=Стефан Стојановић, Текстилац Датотека:Стефан Стојановић ФК Текстилац Оџаци.jpg Датотека:Stefan Stojanovic FK Tekstilac.jpg Датотека:Stojanovic Stefan Rad.jpg|алт=Стојановић Стефан, ФК Рад Датотека:FK Rad Stefan Stojanovic.jpg|алт=Стојановић Стефан, ФК Рад </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.sofascore.com/player/stefan-stojanovic/1147543 Стефан Стојановић] на сајту SofaScore * {{soccerway|stefan-stojanovi/777143}} * {{transfermarkt|837378}} * [https://srbijasport.net/n/64493/zvezdari-i-radnickom-po-bod/f Стефан Стојановић ФК Звездара] * [https://informer.rs/sport/fudbal/651854/rad-deklasirao-indjiju Стефан Стојановић ФК Рад] * [https://www.tvarenasport.com/ba/vesti/fudbal/prva-liga-srbije-rad-deklasirao-indjiju-na-banjici-2021-11-14 Стефан Стојановић ФК Рад] * [https://www.youtube.com/watch?v=2LpufE4b2Cs&t=1s&ab_channel=StefanStojanovic Стефан Стојановић HIGHLIGHTS VIDEO] {{Подножје|Биографија|Фудбал|Србија|Република Српска}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Стефан}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Фудбалери Звездаре]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери Текстилца]] [[Категорија:Крилни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Спортисти из Фоче]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Фудбалери Републике Српске]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] haf0ck3j3q3655co8k24zm35z1qd8eb 30099682 30099582 2025-06-28T11:52:52Z ~2025-91855 447459 30099682 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Стефан Стојановић | слика = Стефан Стојановић.jpg | опис_слике = Стефан Стојановић | пуно_име = Стефан Стојановић | датум_рођења = {{датум рођења|2001|07|27|год=да}} | место_рођења = [[Фоча]] | држава_рођења = [[Република Српска]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]] | висина = 1,85 m | позиција = [[Нападач (фудбал)|нападач]], [[Крило (фудбал)|крило]] | актуелни_клуб = {{зас|СРБ}} [[ФК Спартак Суботица]] | актуелни_број = 7 | младе_године1 = 2011–2013 | млади_клубови1 = {{зас|РС}} [[ФК Сутјеска Фоча]] | младе_године2 = 2013–2016 | млади_клубови2 = {{зас|СРБ}} [[ФК Партизан]] | младе_године3 = 2016–2020 | млади_клубови3 = {{зас|СРБ}} [[ФК ДИФ Београд]] | године1 = 2020—2021 | клубови1 = {{зас|СРБ}} [[ФК Звездара]] | наступи1 = 27 | голови1 = 3 | године2 = 2021—2022 | клубови2 = {{зас|СРБ}} [[ФК Рад]] | наступи2 = 22 | голови2 = 2 | године3 = 2023 | клубови3 = {{зас|СРБ}} [[ФК ИМТ]] | наступи3 = 14 | голови3 = 0 | године4 = 2023—2025 | клубови4 = {{зас|СРБ}} [[ФК Текстилац Оџаци]] | наступи4 = 68 | голови4 = 3 | године5 = 2025— | клубови5 = {{зас|СРБ}} [[ФК Спартак Суботица]] | наступи5 = | голови5 = }} '''Стефан Стојановић''' ([[Фоча]], [[27. јул]] [[2001]]) је српски професионални фудбалер који тренутно наступа за [[ФК Спартак Суботица]]. Познат по својој свестраности, може да игра на обе крилне позиције, као и у централнијој нападачкој улози. Препознат је по вештинама дриблинга, брзини и способности да ефективно користи обе ноге. == Клупска каријера == Стефан Стојановић је започео тренирање фудбала у локалном клубу [[ФК Сутјеска Фоча]]. Након играња за младе селекције [[ФК Сутјеска Фоча]], Стојановић се 2013. године прикључио омладинској школи [[ФК Партизан]]. Са петнаест година, прикључио се [[ФК ДИФ Београд]], а потом је једну сезону играо за [[ФК Звездара]].<ref>{{cite news|title=Стефан Стојановић ФК Звездара|url=https://srbijasport.net/n/64493/zvezdari-i-radnickom-po-bod/f}}</ref> Први професионални уговор Стојановић је потписао са [[ФК Рад]]ом у јулу 2021. године.<ref>{{cite news|title=Тачку на феноменално издање Рада ставио млади Стефан Стојановић|url=https://informer.rs/sport/fudbal/651854/rad-deklasirao-indjiju}}</ref> Након Рада, прешао је у [[ФК ИМТ]], а од 3. августа 2023. наступао је за [[ФК Текстилац Оџаци]], где је постао важан члан тима, доприносећи головима и асистенцијама.<ref>{{cite web |url=https://www.prvaliga.rs/sezone/2023-24/player/3-prva-liga-srbije-2023-24/3067-stojanovic-stefan |title=Стефан Стојановић — профил у Првој лиги Србије |website=prvaliga.rs }}</ref> У јуну 2025. године, Стојановић је потписао трогодишњи уговор са [[ФК Спартак Суботица|Спартаком из Суботице]], где је представљен као прво појачање клуба у летњем прелазном року.<ref>{{cite web |url=https://fkspartak.com/stefan-stojanovic-prvo-pojacanje-u-novoj-sezoni/ |title=Стефан Стојановић прво појачање у новој сезони |website=fkspartak.com}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Stefan Stojanovic FK Tekstilac Odzaci.jpg Датотека:Стефан Стојановић Бараж Супер лига Текстилац Јавор.jpg|алт=Стефан Стојановић, Текстилац Датотека:Стефан Стојановић ФК Текстилац Оџаци.jpg Датотека:Stefan Stojanovic FK Tekstilac.jpg Датотека:Stojanovic Stefan Rad.jpg|алт=Стојановић Стефан, ФК Рад Датотека:FK Rad Stefan Stojanovic.jpg|алт=Стојановић Стефан, ФК Рад </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{div col|colwidth=30em}} * {{Софаскор играч|stefan-stojanovic/1147543}} * {{Transfermarkt|837378}} * {{Soccerway|stefan-stojanovic/777143/}} * {{soccerbase|195072}} * {{WorldFootball.net|stefan-stojanovic_6}} * {{Footballdatabase|479752}} * {{Fussballdaten|stefan-stojanovic-1}} {{div col end}} * [https://srbijasport.net/n/64493/zvezdari-i-radnickom-po-bod/f Стефан Стојановић ФК Звездара] * [https://informer.rs/sport/fudbal/651854/rad-deklasirao-indjiju Стефан Стојановић ФК Рад] * [https://www.tvarenasport.com/ba/vesti/fudbal/prva-liga-srbije-rad-deklasirao-indjiju-na-banjici-2021-11-14 Стефан Стојановић ФК Рад] * [https://www.youtube.com/watch?v=UR-uvhgrDjA&ab_channel=SFootball Стефан Стојановић HIGHLIGHTS VIDEO] * [https://informer.rs/sport/fudbal/651854/rad-deklasirao-indjiju Стефан Стојановић ФК Рад] * [https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/najbolji-tim-23-kola-mozzart-bet-superlige-abas-iz-prve-seol-i-tomovic-najbolji-na-prolece/505190 Најбољи тим 23. кола Моцарт Бет Суперлиге] на сајту Моцарт спорта * [https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/dan-za-senzacije-u-mozzart-bet-superligi-tekstilac-uzeo-svih-sest-bodova-tscu/505100 Текстилац узео свих шест бодова ТСЦ-у] на сајту Моцарт спорта * [https://fkspartak.com/stefan-stojanovic-prvo-pojacanje-u-novoj-sezoni/ Стефан Стојановић прво појачање у новој сезони] на сајту ФК Спартак Суботица * [https://www.zurnal.rs/scc/clanak/218390/fudbal/super-liga/stojanovic-umesto-novog-pazara-izabrao-spartak Стојановић уместо Новог Пазара изабрао Спартак] на сајту Спортског журнала * [https://sportklub.n1info.rs/fudbal/srbija-super-liga/spartak-dobio-trenera-pa-ukrao-igraca-novom-pazaru/ Спартак добио тренера, па „украо“ играча Новом Пазару] на сајту Спорт клуба * [https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/sve-je-bilo-dogovoreno-ali-nije-se-pojavio-stojanovica-cekali-u-pazaru-zavrsio-u-subotici/515410 Стојановића чекали у Пазару, завршио у Суботици] на сајту Моцарт спорта {{Подножје|Биографија|Фудбал|Србија|Република Српска}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Стефан}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Републике Српске]] [[Категорија:Српски спортисти из Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Спортисти из Фоче]] [[Категорија:Крилни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Србије]] [[Категорија:Фудбалери Звездаре]] [[Категорија:Фудбалери Рада]] [[Категорија:Фудбалери ИМТ-а]] [[Категорија:Фудбалери Текстилца (Оџаци)]] [[Категорија:Фудбалери Спартака (Суботица)]] [[Категорија:Биографије живих особа]] rjyo1pqqqqviegy6lodvkq66bhqx4tg 0 4305988 30099339 29965772 2025-06-28T04:25:05Z ~2025-85020 446819 30099339 wikitext text/x-wiki {{друго значење3|Дан живих мртваца}} {{Инфокутија Филм | назив = Дан живих мртваца | слика = Дан живих мртваца 2008.jpg | ширина слике = | опис слике = Постер филма | изворни назив = ''Day of the Dead''<br />[[IMDb|ИМДБ]] [[Датотека:2 stars.svg|60п]] 4,4/10 (20 938 гласова) | жанр = [[хорор филм|хорор]] | творац = | режија = [[Стив Мајнер]] | сценарио = Џефри Редик | продуцент = Џејмс Глен Даделсон<br />Роберт Френклин Даделсон<br />Рандал Емет<br />Џорџ Фурла | уредник = | прича = | на основу = ''[[Дан живих мртваца|Дану живих мртваца]]'' [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]] | главне улоге = [[Мина Сувари]]<br />[[Ник Канон]]<br />[[Винг Рејмс]] | наратор = | музика = Тајлер Бејтс | организатор = | дизајн звука = | графичка обрада = | кинематографија = Патрик Кади | сценографија = | камера = | монтажа = Нејтан Истерлинг | дизајнер продукције = | издавачка кућа = ''-{Millennium Media}-''<br />''-{Emmett/Furla Oasis}-'' | студио = | дистрибутер = ''-{First Look Studios}-'' | година = [[2008]]. | трајање = 86 минута | земља = {{застава|САД}} | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 18.000.000 $<ref>[http://www.the-numbers.com/movies/2008/DAYOD.php Box Office Information for Day of the Dead]. The Numbers. Retrieved December 8, 2012.</ref> | зарада = 301.771 $<ref name="bom">{{cite web|url=http://www.boxofficemojo.com/movies/intl/?page=&view=bycountry&id=_fDAYOFTHEDEAD201|title=Day of the Dead (2008)|work=[[Box Office Mojo]]|access-date=October 21, 2015}}</ref> | награде = | претходни = [[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зора живих мртваца]] | следећи = | веб-сајт = | IMDb = 0489018 | COBISS = }} '''''Дан живих мртваца''''' ({{јез-ен|Day of the Dead}}) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] је [[хорор филм|хорор]] [[филм]] [[зомби]] [[апокалипса|апокалипсе]] из [[2008]]. године, редитеља [[Стив Мајнер|Стива Мајнера]], са [[Мина Сувари|Мином Сувари]], [[Ник Канон|Ником Каноном]] и [[Винг Рејмс|Вингом Рејмсом]] у главним улогама. Представља лабави римејк [[Дан живих мртваца|истоименог филма]] [[Џорџ Ромеро|Џорџа Ромера]] из 1985, као и [[наставак]] ''[[Зора живих мртваца (филм из 2004)|Зоре живих мртваца]]'' редитеља [[Зак Снајдер|Зака Снајдера]] из 2004, иако прича није повезана са догађајима из претходног дела.<ref>{{cite news|url=http://www.avclub.com/article/the-day-of-the-dead-remake-picks-a-director-106070|title= The Day Of The Dead remake picks a director|last=McFarland|first=Kevin|work=[[The A.V. Club]]|date=2013-11-27|access-date=2015-03-06}}</ref> Први део филма снимљен је у [[Бугарска|Бугарској]], током шест недеља, почев од 7. септембра 2006. Други део је сниман у јуну 2007, у [[Лос Анђелес]]у. Филм је премијерно приказан 8. априла 2008, у дистрибуцији продукцијске куће ''-{First Look Studios}-''.<ref name=dvdtalk>{{cite web|url=http://www.dvdtalk.com/reviews/32823/day-of-the-dead-2008/|title=Day of the Dead (2008)|last=Orndorf|first=Brian|work=[[DVD Talk]]|date=2008-04-01|access-date=2015-03-06}}</ref> Добио је веома негативне критике и сматра се најлошијим делом серијала ''Живи мртваци'', који чине шест оригиналних Ромерових филмова и три римејка.<ref>{{cite book|title=The Zombie Movie Encyclopedia, Volume 2: 2000–2010|last=Dendle|first=Peter|author-link=Peter Dendle|publisher=[[McFarland & Company]]|year=2012|pages=52–53|isbn=978-0-7864-6163-9}}</ref> На сајту [[Ротен томејтоуз]] оцењен је са само 13%.<ref>{{cite web|url=http://www.rottentomatoes.com/m/10008607-day_of_the_dead/|title=Day of the Dead (2008)|website=[[Rotten Tomatoes]]|access-date=December 8, 2019}}</ref> Осим тога, филм је био велики комерцијални неуспех, пошто је са буџетом од 18 милиона зарадио свега 300.000 долара.<ref name="bom" /> Пошто је Ромеро 2009. снимио још један наставак под насловом ''[[Опстанак живих мртваца]]'', ово је претпоследњи филм објављен у оквиру серијала ''Живи мртваци''. == Радња == {{упозорење-филм}} Мали град у [[Колорадо|Колораду]] постаје преплављен [[зомби]]јима. Група преживелих, међу којима су каплар Сара Крос-Бовман, њен брат Тревор и његова девојка Нина, покушавају да побегну из града на безбедно. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Мина Сувари]] || каплар Сара Крос |- | [[Ник Канон]] || редов Салазар |- | [[Мајкл Велч]] || Тревор Крос |- | [[Аналин Макорд]] || Нина |- | [[Старк Сендс]] || редов Бад Крејн |- | [[Мет Рипи]] || др Логан |- | [[Ијан Макнис]] || ди-џеј Пол |- | [[Криста Кембел]] || госпођа Лејтнер |- | [[Винг Рејмс]] || капетан Кенет Родс |- | [[Хју Скинер]] || Кајл |- | Лаура Још || госпођа Нобл |- | Кејлум Рори Лотон || дечак на улици |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{Commonscat|Day of the Dead}} * {{ИМДб наслов| id = 0489018}} * {{rotten-tomatoes|10008607-day_of_the_dead}} * {{mojo title|_fDAYOFTHEDEAD201|intl=yes}} * {{AllMovie title |355655}} {{Живи мртваци}} {{Подножје|Филм}} [[Категорија:Филмови 2008.]] [[Категорија:Амерички филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Акциони хорор филмови]] [[Категорија:Римејкови хорор филмова]] [[Категорија:Филмови за које је музику компоновао Тајлер Бејтс]] [[Категорија:Хорор филмови 2000-их]] ra5o8kwhi0t5hdlu8xlwiq7hfmxwzsd 0 4331598 30099417 30094208 2025-06-28T08:26:36Z Marko Mlinarić 317145 30099417 wikitext text/x-wiki {{Infobox disease | Name = Радијациони дерматитис |Image =Fluoroscopy burn.jpg |Caption = Радијациони дерматитис након флуороскопије |Field = [[дерматологија]], [[патологија]], [[онкологија]] | ICD10 = | ICD9 = | ICDO = | OMIM = | MedlinePlus = | eMedicineSubj = | eMedicineTopic = | eMedicine_mult = | MeshID = }} '''Радијациони дерматитис''' или '''акутни радиодерматитис''' је најчешћи облик опекотине од зрачења настале као нежељени ефекат терапијске токсичности радиотерапије или радијационе дијагностике.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/21995-radiation-burns|title=Radiation Burn (Dermatitis): What it is, Treatment, Management|website=Cleveland Clinic|access-date=2022-08-03}}</ref> Више од 90% пацијената лечених радиотерапијом има неки облик радиодерматитиса. Постоји неколико фактора за настанак радиодерматитиса, а најзначајнији симптом је бол.<ref>Milanović S, Dožić M, Milošević N. ''Akutni radiodermatitis tokom zračne terapije''. {{cite journal|author= |title=Zdravstvena zaštita |journal=|date=2019|volume=48|issue=2|pages=45-7|doi=10.5937/ZZ1902045M}}</ref> Најчешћи тип радијационих опекотина је опекотина изазвана УВ зрачењем.<ref>{{Cite web|url=https://ordinacija.vecernji.hr/zdravlje/ohr-savjetnik/kako-uv-zracenje-djeluje-na-kozu/|title=Kako UV zračenje djeluje na kožu?|last=ikovacic|date=2010-04-19|website=Ordinacija.hr|language=hr|access-date=2024-01-23}}</ref> Висока изложеност рендгенским зрацима током дијагностичког медицинског снимања или радиотерапије такође може довести до опекотина од зрачења. Како јонизујуће зрачење ступа у интеракцију са ћелијама у телу – оштећујући их – тело реагује на ово оштећење, што обично резултује еритемом – односно црвенилом око оштећеног подручја. Опекотине од зрачења се често разматрају у истом контексту као и рак изазван зрачењем због способности јонизујућег зрачења да интерагује са ДНК и оштети ДНК, повремено изазивајући ћелију да постане канцерогена. Магнетрони са шупљином могу се неправилно користити за стварање површинског и унутрашњег сагоревања. У зависности од енергије фотона, гама зрачење може изазвати дубоке гама опекотине, а уобичајене су унутрашње опекотине од ⁶⁰Co.<ref>{{Cite journal|title=Annex A. Radionuclides of the ICRP-07 collection|date=2008.|url=http://dx.doi.org/10.1016/j.icrp.2008.10.002|journal=Annals of the ICRP|volume=38|issue=3|pages=35–96|doi=10.1016/j.icrp.2008.10.002|issn=0146-6453}}</ref> Бета опекотине обично су плитке јер бета честице нису у стању да продре дубоко у тело; ове опекотине могу бити сличне опекотинама од сунца. Алфа честице могу изазвати унутрашње алфа опекотине ако се удишу, а спољашња оштећења (ако их има) су ограничена на мањи еритем. Опекотине радијације могу се јавити и код радио предајника велике снаге на било којој фреквенцији где тело апсорбује енергију радио фреквенције и претвара је у топлоту.{{чињеница|date=04. 2024.}} Америчка Федерална комисија за комуникације сматра да је 50 вати најнижа снага изнад које радио станице морају процијенити сигурност емисије. Фреквенције које се сматрају посебно опасним јављају се тамо где људско тело може да постане резонантно, на 35 МХз, 70 МХз, 80-100 МХз, 400 МХз и 1 ГХз.{{чињеница|date=04. 2024.}} Излагање микроталасима превисоког интензитета може изазвати микроталасне опекотине. Посебан значај током радиотерапије има превенција развоја виших степена акутне токсичности. Савремене технике зрачења, као што је радиотерапија са модулацијом интензитета (ИМРТ) у великој мери су одговорне за смањење интензитета и учесталости радиодерматитиса.<ref>{{cite journal|author=Bernier J, Russi EG, Homey B, Merlano MC, Mesía R, Peyrade F |display-authors= et al.|title= Management of radiation dermatitis in patients receiving cetuximab and radiotherapy for locally advanced squamous cell carcinoma of the head and neck: proposals for a revised grading system and consensus management guidelines|journal= Ann Oncol.|date=2011|volume=22|issue=|pages=2191–200}}.</ref> У лечењу акутне радијационе токсичности коже неопходна је терапија бола и адекватна локална нега коже.<ref>{{Cite web|url=https://www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/skin-nail-changes|title=Skin and Nail Changes and Cancer Treatment - Side Effects - NCI|date=2015-04-29|website=www.cancer.gov|language=en|access-date=2022-08-03}}</ref> == Основне информације == [[Датотека:Radiation therapy.jpg|мини|Једна од нежељених реакција на радиотерапију је радијациони дерматис]] Терапија зрачењем или радиотерапија је врста лечења рака која користи снопове интензивне енергије да убије ћелије рака. Радиотерапија најчешће користи рендгенске зраке, али се могу користити и протони или друге врсте енергије. Током ове врсте зрачења, високоенергетски снопови долазе из машине изван тела пацијента, која усмерава зраке на прецизну тачку на његовом телу. Током другачијег типа третмана зрачењем који се зове [[Brahiterapija raka prostate|брахитерапија]] ''(енг. brak-e-THER-uh-pee)'', зрачење се уноси у тело пацијента.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.mayoclinic.org/tests-procedures/radiation-therapy/about/pac-20385162|title=Radiation therapy - Mayo Clinic|website=www.mayoclinic.org|access-date=2022-08-03}}</ref> Терапија зрачењем оштећује ћелије рака уништавањем генетског материјала који контролише како раст тако и деобу ћелије. Током радиотерапије оштећују се истовремено и здраве и канцерогене ћелије, па је циљ терапије зрачењем да уништи што мање нормалних, здравих ћелија. Очуване или нормалне ћелије често могу поправити велики део оштећења изазваних зрачењем.<ref name=":0" /> == Епидемиологија == Према досадађњим проценама сваке године, око 4 милиона људи само у Сједињеним Америчким Државама користи терапију зрачењем, а више од 90% је испољило неки од облик радијационог дерматитиса или радијациону опекотину.<ref name=":1" /><ref>{{Cite web|url=https://bpdcninfo.com/|title=Diagnosis and treatment of hematologic cancer|website=BPDCN Information|language=en-US|access-date=2022-08-03}}</ref> Већина симптома радијационих опекотина су благи и лако се лече. Процењује се да 20% пацијената на радитерапији могу развити озбиљније симптоме који утичу на њихов свакодневни живот, јер чине уплашеним или невољним да наставе терапију зрачењем.<ref name=":1" /> Иако се радијациони дерматитис може јавити код свих категорија на терапији зрачењем, ипак студије показују да су радијацијских дерматистис (опекотине) најчешће код оних на терапију зрачењем за рак дојке , карцином главе и врата или рак који се развија на кожи или близу ње, као што је рак коже или анални рак.<ref name=":1" /> == Етиопатогенеза == У току радиотерапије може доћи до појаве токсичности изазване зрачењем, у оквиру које се развија радијациони дерматитис.<ref>Snežana Bošnjak Nataša Jovanović Korda Tamara Ursulović Dušan Škiljević, ''VODIČ kliničke prakse za prevenciju i lečenje dermatološke toksičnosti lekova iz grupe inhibitora funkcije receptora za epidermalni faktor rasta (EGFRI)'' Beograd : Udruženje medikalnih onkologa Srbije, 2019 (Beograd : Kotur i ostali). - 32 str</ref> Обим радијационог дерматитиса зависи од више фактора: * Типа и стање коже пацијента пре почетка радиотерапије. * Старости пацијента. * Фактора који се односе на третман ваздуха: ** терапијска доза (ТД), ** волумена зрачења, ** примењене техника зрачења, ** истовременог приступ – радиотерапија и хемотерапија или терапија инхибиторима епидермалног фактора раста (ЕГФР) у циљу потенцирања ефеката. Радијациони дерматитис се обично манифестује у четвртој или петој недељи лечења и присутан је искључиво у региону зрачења. Радијациони дерматитис који се односи само на зрачење оцењује према скали Америчког националног институт за рак (NCI) - Заједнички терминолошки критеријуму за нежељене догађаје (NCI CTCAE скали) која има 4 степена.<ref>{{Cite web|url=https://www.nlm.nih.gov/research/umls/sourcereleasedocs/current/NCI_CTCAE/index.html|title=UMLS Metathesaurus - NCI_CTCAE (Common Terminology Criteria for Adverse Events 4.3 Subset) - Synopsis|website=www.nlm.nih.gov|access-date=2022-08-03}}</ref> {| class="wikitable" |+ NCI CTCAE skalа |- !I степен!! II степен !!III степен!! IV степен |- |Црвенило (еритем) сува кожа ||Израженији еритем коже са пољима влажне десквамације|| Знаци влажне десквамације коже Крварење на додир || Некроза или улцерација коже Спонтано крварење |} == Клиничка слика == [[Датотека:Sequeira Plate 7.jpg|мини|Хронични радиодерматитис на врату и вилици као последица излагања рендгенским зрацима]] Већина симптома након радијационих опекотина је блага, али 20% људи може имати озбиљније симптоме. Знаци и симпптоми се могу јавити након неколико дана до неколико недеља од почетка радиотерапије, и присутни су током терапије зрачењем или након завршетка терапије. Уобичајени симптоми су:<ref name=":1" /><ref name=":2">{{Cite web|url=https://www.cancer.org/treatment/treatments-and-side-effects/treatment-types/radiation/effects-on-different-parts-of-body.html|title=Side Effects of Radiation Therapy {{!}} Radiation Effects on Body|website=www.cancer.org|language=en|access-date=2022-08-03}}</ref> * црвенило беле коже или тамњење коже која је црна или смеђа. * свраба коже. * сува кожа која се љушти * оток (едем) * отворене ране које се могу појавити на местима на којима се кожа више зноји или је влажна, као што су пазуси или испод груди. == Био-радиодерматитис == Био-радиодерматитис је узрокован истовременом употребом радиотерапије и инхибитора функције рецептора епидермалног фактора раста и разликује се од радијационог дерматитиса по настанку и изгледу промена.<ref>{{cite journal|author=Potthoff K, Hofheinz R, Hassel JC, Volkenandt M, Lordick F, Hartmann JT, Karthaus M, Riess H, Lipp HP, Hauschild A, Trarbach T, Wollen - berg A |title= Interdisciplinary management of EGFR-inhibitor-induced skin reactions: a German expert opinion|journal= Ann Oncol.|date=2011|volume=22|issue=3|pages=524}}. Epub 2010 Aug 13</ref> Појављује се у првој или другој недељи и манифестује се како у региону зрачења тако и ван региона зрачења; промене се повлаче у трећој недељи прво на кожи ван волумена зрачења. Манифестују се израженијом сувоћом коже и десквамацијом коже, присуством папуларних и пустуларних промена унутар и изван региона зрачења, са израженијим субепидермалним запаљењем, и израженим проређивање епидермиса. Могућа је појава некроза површног дермиса. Био-радиодерматитис се степенује у односу на опште испољене промене везано за инхибиторе функције рецептора епидермалног фактора раста, а посебно се степенују промене у региону зрачења и представљају комбинацију промена у волумену зрачења које се манифестују дејством зрачења и променама у вези са инхибиторима функције рецептора епидермалног фактора раста.<ref>{{Cite journal|last=Kole|first1=Adam J.|last2=Kole|first2=Lauren|last3=Moran|first3=Meena|date=2017.|title=Acute radiation dermatitis in breast cancer patients: challenges and solutions|url=http://dx.doi.org/10.2147/bctt.s109763|journal=Breast Cancer: Targets and Therapy|volume=Volume 9|pages=313–323|doi=10.2147/bctt.s109763|issn=1179-1314}}</ref> == Профилактичке мере == У току радиотерапије кожа мора бити сува а током и непосредно пре радиотерапије и чиста, што се постиже редовном хигијеном и чишћењем коже.<ref>{{Cite journal|last=Seité|first1=Sophie|last2=Bensadoun|first2=René-Jean|last3=Mazer|first3=Jean-Michel|date=2017.|title=Prevention and treatment of acute and chronic radiodermatitis|url=http://dx.doi.org/10.2147/bctt.s149752|journal=Breast Cancer: Targets and Therapy|volume=Volume 9|pages=551–557|doi=10.2147/bctt.s149752|issn=1179-1314}}</ref> У склопу профилактичких мера, препоручује се локална примена високо потентних стероида ([[Mometazon furoat|мометазон]], [[Betametazon|бетаметазон]]<ref>{{Cite web|url=https://www.drugs.com/monograph/betamethasone.html|title=Betamethasone Monograph for Professionals|website=Drugs.com|language=en|access-date=2024-01-22}}</ref> и [[Klobetason|клобетасон]]<ref>{{Cite journal|last=Munro|first1=D D|last2=Wilson|first2=L|date=1975-09-13|title=Clobetasone butyrate, a new topical corticosteroid: clinical activity and effects on pituitary-adrenal axis function and model of epidermal atrophy.|url=https://www.bmj.com/lookup/doi/10.1136/bmj.3.5984.626|journal=BMJ|language=en|volume=3|issue=5984|pages=626–628|doi=10.1136/bmj.3.5984.626|issn=0959-8138}}</ref>). Примена креме, гелова, емулзије и додака цинка не препоручује се у току радиотерапије. Међу најзначајниј профилектичке мере спадају:<ref name=":1" /><ref name=":2" /> * Прање иритиране коже благим сапуном и млаком водом. * Избегавање трљања и гребања надражене коже. * Не користитити јастучиће за грејање или лед на подручју третмана. * Примена хидратантних крема према упутству произвођача. * Нођење широке, меке одеће која не трља о кожу и не иритира кожу погођену зрачењем. * Ако треба да обријете подручје третмана, користите електрични бријач да се не би иритирала кожа. * Избегавати излагање сунцу. Носити заштитну одећу кад год се тело изложи сунчевој светлости. * Користите хладне овлаживаче магле да би се спречили сувоћа коже. * Избегавати прекомерну примену козметике, производе за уклањање длака, пудере, креме, лосионе, уља, масти и парфеме. == Терапија == Већина благих симптома радијационог дерматитиса нестају неколико недеља након што пацијент заврши са лечењем. Иако већина људи не треба да прекине третман зрачењем јер развијају радијацијски дерматитис, лекар може да прилагоди третман тако да се пацијентови тренутни симптоми не погоршају или да не развије нове симптоме.<ref>{{cite book|title=Nuclear handbook for medical service personnel|url=https://books.google.com/books?id=CAUYAAAAYAAJ&q=%22beta+burns%22&pg=PA18|author1=Of The Army, United States. Dept|year=1982}}</ref> У случају израженијег дерматитиса у пределу зрачења, поред одржавања хигијене и нежног чишћења коже, чак и када постоје улцерације, користе се хидрофилни завоји и антисептици (хлорхексидин, октенидин, феноксиетанол, бензалконијум хлорид).<ref>{{cite journal|last1=Brook|first1=I|last2=Elliott|first2=TB|last3=Ledney|first3=GD|last4=Shoemaker|first4=MO|last5=Knudson|first5=GB|year=2004|title=Management of postirradiation infection: Lessons learned from animal models|url=https://archive.org/details/sim_military-medicine_2004-03_169_3/page/194|journal=Military Medicine|volume=169|issue=3|pages=194–7|doi=10.7205/MILMED.169.3.194|pmid=15080238|doi-access=free}}</ref> У случају инфекције примењују се антибиотици (локално и системски), према антибиограму. Не препоручује се примена хијалуронска крема или антиинфламаторне емулзије. == Производња == Природн ⁶⁰Co не постоји на земљи; дакле, ⁶⁰Co је синтетички производ који настаје бомбардовањем ⁵⁹Co  спорим извором неутрона. [[Калифорнијум|Калифорниј-252]], модериран водом, може се користити за ову сврху, као и флукс неутрона у нуклеарном реактору. У нуклеарни реакторима могу користити за активирање уместо шипки ⁵⁹Co, кобалтне шипке.<ref>{{Citation|title=Use of Power Factors in Analyzing Dual-Purpose Steam Cycles|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-0-08-025677-1.50044-5|publisher=Elsevier|date=1980|accessdate=2024-01-23|pages=67}}</ref> На пример у Сједињеним Америчким Државама су од 2010. године, кобалтне мете замењене за мали број горивних склопова.<ref>{{Cite web|url=https://www.nj.com/salem/2010/11/pseg_nuclears_hope_creek_react_1.html|title=PSEG Nuclear's Hope Creek reactor back on line, begins production of Cobalt-60|last=NJ.com|first=Bill Gallo Jr &#124; For|date=November 12, 2010|website=nj}}</ref> Ипак, преко 40% свих медицинских уређаја за једнократну употребу стерилише се помоћу ⁶⁰Co из нуклеарне електране Брус.<ref>{{cite web|url=https://www.powermag.com/a-nuclear-power-side-venture-medical-isotope-production/|title=A Nuclear Power Side Venture: Medical Isotope Production|date=May 2020}}</ref> == Референце == {{извори|}} == Литература == * Cognetta, A.B., Mendenhall, W.M., ur. (2013) Radiation Therapy for Skin Cancer. New York: Springer * {{cite journal|last1=Cox |first1=James D. |title=Toxicity criteria of the Radiation Therapy Oncology Group (RTOG) and the European organization for research and treatment of cancer (EORTC) |journal= International Journal of Radiation Oncology*Biology*Physics|date= 1995|volume=31|issue=5|pages= 1341–1346|doi=10.1016/0360-3016(95)00060-C |pmid=7713792 |last2=Stetz |first2=Joann |last3=Pajak |first3=Thomas F. }} * Kole, A.J., Kole, L., Moran, M. (2017). {{cite journal|author= |title=Acute radiation dermatitis in breast cancer patients: challenges and solutions |journal=Breast Cancer: Targets and Therapy|date=|volume=9|issue=|pages=}}(): 313-323 * Pazdur, R., Camphausen, K.A., Wagman, L.D., Hoskins, W.J. (2008) Cancer Management: A multidisciplinary approach. Cmp United Business Media, 7th ed * {{cite journal|last1=Robijns |first1=Jolien |title=Acute and chronic radiodermatitis. |journal=Journal of the Egyptian Womenʼs Dermatologic Society |date=2018|volume=15|issue=1|pages= 2–9|doi=10.1097/01.EWX.0000529960.52517.4c |last2=Laubach |first2=Hans-Joachim }} * Seité, S., Bensadoun, R., Mazer, J. (2017). {{cite journal|author= |title=Prevention and treatment of acute and chronic radiodermatitis |journal=Breast Cancer: Targets and Therapy|date=|volume=9|issue=|pages=}}(): 551-557 {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина|Хемија}} [[Категорија:Кожна стања изазвана јонизујућим зрачењем]] 4ktqdn5swsw8cijcs41is6ciih2lg1a 0 4334839 30098832 29369717 2025-06-27T15:51:54Z Konduras 231481 /* Литература */ 30098832 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Zwieback-1.jpg|мини|Немачки двопек.]] '''Двопек''' ({{Јез-енгл|Hardtack}}) је врста дуготрајног, више пута препеченог{{Напомена|Обичан двопек печен је два пута, а војнички и морнарски четири пута.}} [[хлеб]]а, који је у [[Европа|Европи]] и њеним [[Колонијализам|колонијама]] због мале тежине, велике енергетске вредности и дугог рока трајања све до открића [[Конзервисање|козервиране хране]] био основна намирица у исхрани путника, војника на маршу и морнара на дугим путовањима. У [[Србија|Србији]] је све до после [[Други светски рат|Другог светског рата]] био познат под [[Турцизам|турским називом]] '''''пексимит''''' ({{Јез-тур|Peksimet}}).<ref name="ВЕ1">{{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 2)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1971|location=Београд|pages=596-597}}</ref> == Напомене == {{Напомене}} == Референце == {{Извори}} == Литература == * {{Cite book|title=Војна енциклопедија (књига 2)|last=Гажевић|first=Никола|publisher=Војноиздавачки завод|year=1971|location=Београд|pages=}} {{Подножје|Кулинарство}} [[Категорија:Хлеб]] [[Категорија:Пециво]] gg7wbd1bqx2px60au8eudaxtis885sx 0 4336185 30098861 29763786 2025-06-27T16:46:44Z Konduras 231481 30098861 wikitext text/x-wiki '''Српска салата''' је [[салата]] од [[Поврће|поврћа]], која се обично служи током лета уз печење и друга јела. <ref name="balkan">{{Cite news|url=https://www.pastemagazine.com/articles/2017/06/serbian-delicacies.html|title=Balkan Guide: 10 Serbian Delicacies You Must Try|last=Lončar|first=Zorica|date=June 30, 2017|work=[[Paste (magazine)|Paste]]|access-date=July 3, 2017}}</ref> Прави се од свежег [[Парадајз|парадајза]], [[Краставац|краставца]] и [[Црни лук|лука]] исеченог на коцкице, обично је зачињено [[Сунцокретово уље|сунцокретовим]] или [[Маслиново уље|маслиновим уљем]], сољу и разним [[Čili (biljka)|љутим папричицама]] (феферони). Слична је традиционалним салатама других балканских земаља и источног Медитерана, као што су [[шопска салата]], [[грчка салата]], арапска салата, израелска салата и турска пастирска салата. <ref>{{Cite web|url=https://www.opanak.rs/da-li-znate-razliku-izmedu-sopske-i-srpske-salate-mnoge-zbunjuje-a-veoma-je-jednostavno/|title=DA LI ZNATE RAZLIKU IZMEĐU ŠOPSKE I SRPSKE SALATE: Mnoge zbunjuje, a veoma je jednostavno|last=Софија|date=2020-08-15|website=Opanak.rs|language=en-US|access-date=2022-08-23}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{Подножје|Кулинарство|Србија}} {{клица-храна}} [[Категорија:Српска кухиња]] [[Категорија:Салате]] o53ysp8wp74xawsuwiky0g8m3xvno0j 3 4348577 30098961 25292002 2025-06-27T18:27:02Z XXBlackburnXx 200988 XXBlackburnXx преместио је страницу [[Разговор с корисником:BusterTheBusta]] на [[Разговор с корисником:LaSanja]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/BusterTheBusta|BusterTheBusta]] у [[Special:CentralAuth/LaSanja|LaSanja]] 25292002 wikitext text/x-wiki {{Dobrodošlica-lat}} -- [[Корисник:Dcirovic|Dcirovic]] ([[Разговор са корисником:Dcirovic|разговор]]) 15:16 19. 10. 2022. 3znld0lzmoc48a1pccg46lz1drnazip 0 4349684 30099126 28693007 2025-06-27T21:32:40Z ~2025-91034 447256 30099126 wikitext text/x-wiki {{Кошаркаш | име = Лука Вилдоза | слика = 2022-11-22_ALBA_Berlin_gegen_KK_Crvena_zvezda_(EuroLeague_2022-23)_by_Sandro_Halank–008.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Вилдоза у дресу Црвене звезде 2022. | пуно_име = Лука Вилдоза | држављанство = [[Аргентина]] / [[Италија]] | датум_рођења = {{датум рођења|1995|8|11|год=да}} | место_рођења = [[Килмес]] | држава_рођења = [[Аргентина]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | висина = 1,91 m | позиција = [[плејмејкер]] / [[бек (кошарка)|бек]] | драфт = 2017. / није изабран | каријера = 2012—данас | младе_године = | млади_клубови = | године = 2012—2016. <br /> 2016—2021. <br /> 2016—2017. <br /> [[НБА сезона 2021/22.|2022.]] <br /> [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022—2023.]] <br /> 2023—2024 <br /> 2024—2025 <br /> 2025— | клубови = [[КК Килмес|Килмес]] <br /> [[КК Саски Басконија|Саски Басконија]] <br />→ [[КК Килмес|Килмес]] <br /> [[Милвоки бакси]] <br /> [[КК Црвена звезда|Црвена звезда]] <br /> [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] <br /> [[КК Олимпијакос|Олимпијакос]] <br /> [[КК Виртус Болоња|Виртус Болоња]] | репрезентација_године = 2015— | репрезентација = [[Кошаркашка репрезентација Аргентине|Аргентина]] | награде = | медаље = {{медаља спорт|[[Кошарка]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]}} {{медаља сребро|[[Светско првенство у кошарци 2019.|2019. Кина]]|[[Кошаркашка репрезентација Аргентине|Аргентина]]}} }} '''Лука Вилдоза''' ({{јез-шп|Luca Vildoza}}; [[Килмес]], [[11. август]] [[1995]]) [[Аргентина|аргентински]] је [[кошарка]]ш. Игра на позицијама [[плејмејкер]]а и [[бек (кошарка)|бека]], а тренутно наступа за [[КК Виртус Болоња|Виртус]] из [[Болоња|Болоње]]. == Каријера == Вилдоза је каријеру почео у аргентинском Килмесу. У августу 2016. године је потписао четворогодишњи уговор са [[КК Саски Басконија|Басконијом]], али је још годину дана играо за Килмес на позајмици.<ref>{{cite web|title=Luca Vildoza new player for Laboral Kutxa Baskonia|url=https://www.baskonia.com/en/luca-vildoza-new-player-for-laboral-kutxa-baskonia/|date=16 August 2016|website=Baskonia.com|accessdate=16 August 2016}}</ref> За Басконију је заиграо од сезоне 2017/18. У сезони 2019/20. са клубом је освојио шпанску [[АЦБ лига|АЦБ лигу]], а добио је и награду за најкориснијег играча финалне утакмице са [[КК Барселона|Барселоном]].<ref>{{cite web|url=https://www.eurohoops.net/en/acb/1075846/luca-vildoza-named-2020-acb-final-mvp/|title=Luca Vildoza named 2020 ACB Final MVP|website=eurohoops.net|date=30. 6. 2020.|accessdate=25. 10. 2022.}}</ref> Био је играч Басконије и током већег дела 2020/21. сезоне, све до 6. маја 2021. када је потписао уговор са [[Њујорк никси]]ма.<ref>{{cite web|title=Knicks Sign Luca Vildoza|url=https://www.nba.com/knicks/front-office-news/knicks-sign-luca-vildoza|website=NBA.com|date=May 6, 2021|access-date=May 7, 2021}}</ref> За Никсе је наступио на само две утакмице у летњој лиги, након чега је 3. октобра 2021. отпуштен.<ref>{{cite web|title=Knicks Waive Luca Vildoza|url=https://www.nba.com/knicks/knicks-waive-luca-vildoza|website=NBA.com|date=October 3, 2021|access-date=October 3, 2021}}</ref> Отишао је потом на операцију стопала због чега је наредних месеци био без ангажмана.<ref>{{cite web|url=https://basketnews.com/news-164366-luca-vildoza-on-his-near-future-plans-i-want-to-return-to-the-nba.html|title=Luca Vildoza on his near future plans: 'I want to return to the NBA'|website=basketnews.com|date=22. 1. 2022.|accessdate=25. 10. 2022.}}</ref> Дана 6. априла 2022. је потписао уговор са [[Милвоки бакси]]ма.<ref>{{cite web|title=Milwaukee Bucks Sign Luca Vildoza|url=https://www.nba.com/bucks/news/milwaukee-bucks-sign-luca-vildoza|website=NBA.com|date=April 6, 2022|access-date=April 6, 2022}}</ref> Свој деби у [[НБА|НБА лиги]] Вилдоза је имао 22. априла на утакмици плеј-офа са [[Чикаго булси]]ма.<ref>{{cite web|title=Game 3 Rapid Recap|url=https://www.brewhoop.com/2022/4/22/23038147/game-3-rapid-recap-bucks-bulls-final-score-nba-playoffs-april-22-2022|website=BrewHoop.com|date=April 22, 2022|access-date=April 22, 2022}}</ref> Наступио је на укупно седам утакмица за Милвоки баксе, након чега је 5. јула 2022. отпуштен.<ref>{{Cite web |title=The Milwaukee Bucks Have Waived 2 Players |url=https://www.si.com/fannation/nba/fastbreak/news/the-milwaukee-bucks-have-waived-2-players-the-bucks-lost-in-the-playoffs-to-the-boston-celtics |access-date=July 5, 2022 |website=Sports Illustrated}}</ref> У октобру 2022. године потписао је двогодишњи уговор са [[КК Црвена звезда|Црвеном звездом]].<ref>{{cite web|url=https://kkcrvenazvezda.rs/2022/10/13/prva-argentinac-u-crveno-belom-vildoza-je-zvezdin/|title=Prvi Argentinac u crveno-belom, Vildoza je Zvezdin!!!|website=kkcrvenazvezda.rs|date=13. 10. 2022.|accessdate=25. 10. 2022.}}</ref> Са Црвеном звездом је у сезони [[КК Црвена звезда сезона 2022/23.|2022/23.]] освојио [[Куп Радивоја Кораћа 2023.|Куп Радивоја Кораћа]] и [[Кошаркашка лига Србије 2022/23.|првенство Србије]] док је у финалу [[Јадранска лига у кошарци 2022/23.|Јадранске лиге]] поражен од [[КК Партизан|Партизана]]. У јуну 2023. потписао је за [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]].<ref>{{Cite web|url=https://www.mozzartsport.com/kosarka/vesti/zvanicno-luka-vildoza-presao-u-panatinaikos/454988|title=ZVANIČNO: Luka Vildoza prešao u Panatinaikos|website=mozzartsport.com|date=26. 6. 2023|access-date=24. 7. 2023.}}</ref> Са [[Кошаркашка репрезентација Аргентине|репрезентацијом Аргентине]] је освојио сребрну медаљу на [[Светско првенство у кошарци 2019.|Светском првенству 2019.]] у Кини.<ref>{{cite web|url=https://www.fiba.basketball/en/player/185254/Luca-Vildoza|title=Luca Vildoza - FIBA|website=fiba.basketball|language=en|accessdate=25. 10. 2022.}}</ref> Сребро је освојио и две године раније на [[Америчко првенство у кошарци|Америчком првенству]]. == Успеси == === Клупски === * '''[[КК Саски Басконија|Саски Басконија]]''': ** [[АЦБ лига|Првенство Шпаније]] (1) : 2019/20. * '''[[КК Црвена звезда|Црвена звезда]]''': ** [[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]] (1): [[Кошаркашка лига Србије 2022/23.|2022/23.]] ** [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа]] (1): [[Куп Радивоја Кораћа 2023.|2023.]] * '''[[КК Панатинаикос|Панатинаикос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2023/24. ** [[Евролига у кошарци|Евролига]] (1): [[Евролига у кошарци 2023/24.|2023/24.]] * '''[[КК Олимпијакос|Олимпијакос]]''': ** [[Прва лига Грчке у кошарци|Првенство Грчке]] (1): 2024/25. ** [[Суперкуп Грчке у кошарци|Суперкуп Грчке]] (1): 2024. === Репрезентативни === * [[Светско првенство у кошарци|Светско првенство]]: ** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] [[Светско првенство у кошарци 2019.|2019.]] * [[Америчко првенство у кошарци|Америчко првенство]]: ** [[Датотека:Silver medal icon.svg]] 2017. === Појединачни === * [[Најкориснији играч месеца Евролиге у кошарци|Најкориснији играч месеца Евролиге]] (1): децембар 2022. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * {{Aba-liga.com|id=4257}} * [https://www.euroleaguebasketball.net/euroleague/players/luca-vildoza/007947/ Лука Вилдоза] на сајту [[Евролига у кошарци|Евролиге]] {{КК Виртус Болоња — тим}} {{СП19АРГк}} {{ОИ20АРГк}} {{КК Црвена звезда — Првак Србије у кошарци 2022/23.}} {{КК Црвена звезда — Победник Купа Радивоја Кораћа 2023.}} {{КК Панатинаикос — Победник Евролиге у кошарци 2023/24.}} {{подножје|Биографија|Кошарка}} {{СОРТИРАЊЕ:Вилдоза, Лука}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Аргентински кошаркаши]] [[Категорија:Плејмејкери]] [[Категорија:Бек шутери]] [[Категорија:Кошаркаши Саски Басконије]] [[Категорија:Кошаркаши Милвоки бакса]] [[Категорија:Кошаркаши Црвене звезде]] [[Категорија:Кошаркаши Панатинаикоса]] [[Категорија:Кошаркаши Олимпијакоса]] [[Категорија:Кошаркаши Виртуса Болоње]] [[Категорија:Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Аргентински олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Кошаркаши на Светском првенству 2019.]] 6q1qc5r3w2sib4qdlv1gspgjxn3o537 0 4363020 30099199 30098221 2025-06-27T22:26:52Z Radun Balšić 314181 30099199 wikitext text/x-wiki {{Infobox diagnostic | name = Трихоскопија | image = Dermatoscope1.JPG | alt = | caption = Трихоскоп (дерматоскоп) | pronounce = | purpose = дијагноза болести власишта | test of = | based on = | synonyms = | reference_range = | calculator = | DiseasesDB = | ICD10 = | ICD9 = | ICDO = | MedlinePlus = | eMedicine = | MeshID = | OPS301 = | LOINC = }} '''Трихоскопија''' је нинвазивна дијагностичка метода којом се врши преглед власишта и косе помоћу трихоскопа, преносног (ручног) уређаја или уређаја за видеодермоскопију.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://dermnetnz.org/topics/trichoscopy|title=Trichoscopy: A Complete Overview — DermNet|website=dermnetnz.org|language=en|access-date=2023-01-16}}</ref> Она омогужава детаљан преглед власишта и пружити клиничару непроцењиве ин виво информације о патологији власишта и длаке.<ref>{{cite journal|author=Rudnicka L, Olszewska M, Rakowska A, Kowalska-Oledzka E, Slowinska M |title= Trichoscopy: a new method for diagnosing hair loss|journal= J Drugs Dermatol.|date=2008|volume=7|issue=7|pages=651–4}}.</ref><ref>{{cite journal|author=Rudnicka L, Olszewska M, Rakowska A, Slowinska M |title= Trichoscopy update 2011.|journal= J Dermatol Case Rep.|date=2011|volume=5|issue=4|pages=82–8}}.</ref> == Опште информације == Трихоскопија као и [[дермоскопија]] је неинвазивни је дијагностички уређај који омогућава боље препознавање морфолошких структура које нису видљиве голим оком.<ref>Bakos RM, Blumetti TP, Roldán-Marín R, Salerni G. {{cite journal|author= |title= Noninvasive Imaging Tools in the Diagnosis and Treatment of Skin Cancers.|journal= Am J Clin Dermatol.|date=2018|volume=19|issue=Suppl 1|pages=3–14}}.</ref> Тренутна употреба дерматоскопа и трихоскопа се проширила, а велика већина дерматолога и део лекара опште праксе прихватили су дермоскопију и трихоскопију као златни стандард за разликовање меланома од других пигментираних лезија коже.<ref name=":0">{{cite journal|author=Rakowska A, Slowinska M, Kowalska-Oledzka E, Rudnicka L |title= Trichoscopy in genetic hair shaft abnormalities|journal= J Dermatol Case Rep.|date=2008|volume=2|issue=2|pages=14–20}}.</ref> Дермоскопија је постала драгоцена у препознавању непигментираних лезија коже, као и инфламаторних дерматоза, док је трихоскопија уведена као вредна техника у процени стања длака не само на кожи главе већ и на обрвама и другим длакавим деловима тела.<ref>{{cite journal|last1= Kibar|first1= Melike|title=Dermoscopic findings in scalp psoriasis and seborrheic dermatitis; Two new signs; Signet ring vessel and hidden hair|journal= Indian Journal of Dermatology|date= 2015|volume=60|issue=1|doi=10.4103/0019-5154.147786|doi-access= free|last2= Aktan|first2= Şebnem|last3= Bilgin|first3= Muzaffer|pages= 41–45|pmid= 25657395|pmc= 4318061}}</ref><ref>{{cite book|author=Tosti A|title=Preface in Dermoscopy of Hair and Scalp Disorders with clinical and pathological correlations,|location=|publisher=|year=}}. Taylor & Francis Group, Florida, 2007, pp. vii.</ref> == Значај == [[Датотека:Trichoscopy AA.png|мини|Трихоскопија власишта]] Трихоскопија представља вредну, неинвазивну и јефтину технику која може бити од помоћи у дијагностици већине болести косе и власишта, омогућавајући визуализацију косе и власишта при увећањима од 20 пута до 160 пута.<ref>{{cite journal|last1=Miteva |first1=M. |last2=Tosti |first2=A. |title= Hair and scalp dermatoscopy|journal= Journal of the American Academy of Dermatology.|date=2012|volume=67|issue=5|pages=1040–8}}</ref> Слике се могу снимити дигитално или помоћу одвојене дигиталне камере повезане са трихоскопом или уграђеним дигиталним системом за снимање.<ref>{{cite journal|last1=Ross |first1=E. K. |last2=Vincenzi |first2=C. |last3=Tosti |first3=A. |title= Videodermoscopy in the evaluation of hair and scalp disorders.|journal= Journal of the American Academy of Dermatology.|date=2006|volume=55|issue=5|pages=799–806}}</ref>   Трихоскопија омогућава:<ref name=":2" /> * разликовања алопеције са ожиљцима од алопеције без ожиљака.<ref>{{cite journal|last1=Hu |first1=R. |last2=Xu |first2=F. |last3=Han |first3=Y. |display-authors= et al.|title= Trichoscopic findings of androgenetic alopecia and their association with disease severity|journal= J Dermatol.|date=2015|volume=42|issue=6|pages=602–7}}</ref> * разликовања ране андрогене алопеције насупрот телогеном ефлувијуму.<ref name=":1">{{cite journal|author=Rakowska A, Slowinska M, Kowalska-Oledzka E|display-authors= et al.|title= Trichoscopy of cicatricial alopecia|journal= J Drugs Dermatol.|date=2012|volume=11|issue=6|pages=753–8}}.</ref> * предвиђање прогнозе алопеције ареате, * насумични одабир пацијената који пате од губитка косе, не само као дијагностичко средство већ и за праћење одговора на лечење, * вођење избора оптималног места за биопсију скалпа, * теледермоскопије за дискусију о случају, * давање других мишљења. == Трихоскопске структуре и обрасци == Трихоскопија омогућава да се препознају четири основне структуре:<ref name=":2" /> * Фоликуларни отвори * Перифоликуларна кожа * Осовине за косу * Васкуларне структуре. Све структуре морају бити темељно испитане и сваки извештај треба да садржи нормалне и абнормалне налазе јер колективна интерпретација података води до прецизније дијагнозе. == Трихоскопија у истраживањима == Тренутна истраживања се фокусирају на трихоскопију:<ref name=":2" /> * Нецикатрикалне алопеције * Цикатрикалне алопеције.<ref name=":1" /> * Поремећаја длаке.<ref name=":0" /> * Инфламаторних болести коже главе.<ref>{{cite journal|last=Piccolo |first=V. |title= Update on Dermoscopy and Infectious Skin Diseases|journal= Dermatol Pract Concept.|date=2019|volume=10|issue=1|pages=e2020003}}. Published 2019</ref>   * Инфективних болести коже главе. == Види још == * [[Дермоскопија]] * [[Длака]] * [[Коса]] * [[Скалп]] == Референце == {{извори|}} == Литература == * {{cite journal|author= Trüeb RM, Dias MFRG |title=A Comment on Trichoscopy |journal=Int J Trichology |date=2018|volume=10|issue=4|pages=147–9}} * {{cite journal |last1=Lacarrubba |first1=F |title=Videodermatoscopy enhances diagnostic capability in some forms of hair loss |pmid=15186200 |last2=Dall'oglio |first2=F |last3=Rita Nasca |first3=M |last4=Micali |first4=G |date=2004 |volume=5 |issue=3 |pages=205–8 |journal=American Journal of Clinical Dermatology |doi=10.2165/00128071-200405030-00009|s2cid=11847338 |url=https://www.semanticscholar.org/paper/9b674528d8a4325541cba5066583ff618783fc03 }} * {{cite journal |last1=Rakowska |first1=A |title=Dermoscopy as a tool for rapid diagnosis of monilethrix |pmid=17373184 |last2=Slowinska |first2=M |last3=Czuwara |first3=J |last4=Olszewska |first4=M |last5=Rudnicka |first5=L |date=2007 |volume=6 |issue=2 |pages=222–4 |journal=Journal of Drugs in Dermatology}} * {{cite journal|first1=Adriana |title=Trichoscopy in genetic hair shaft abnormalities |doi=10.3315/jdcr.2008.1009 |last1=Rakowska |last2=Slowinska |first2=Monika |last3=Kowalska-Oledzka |first3=Elzbieta |last4=Rudnicka |first4=Lidia |journal=Journal of Dermatological Case Reports |date=2008 |volume=2 |pmid=21886705 |issue=2 |pages=14–20 |pmc=3157768}} * Olszewska M, Rudnicka L. "A novel method for diagnosing and monitoring androgenic alopecia" in. {{cite journal|author= |title=First Congress of the International Dermoscopy Society (IDS) |doi=10.1159/000091258 |journal=Dermatology |date=2006 |volume=212 |pages=265–320 |issue=3|s2cid=150988815 |doi-access=free }} {{Медицинско упозорење}} {{Подножје|Медицина|Хемија}} [[Категорија:Неинвазивне дијагностичке методе]] d1zlx7nzgza8eesh28y98sq7qnlkvae 0 4372426 30098563 29966464 2025-06-27T12:27:29Z Vux33 178022 30098563 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Бициклиста | ијек = да | име = Метју ван дер Пул | слика = Mathieu van der Poel Paris-Roubaix 2022.jpg | ширина_слике = | опис_слике = Ван дер Пул на Париз—Рубеу 2022. | alt_слике = | пуно име = Метју ван дер Пул | надимак = „МВДП“, „Летећи Холанђанин“<ref>{{cite news |url=https://www.uci.org/article/van-der-poel-the-flying-dutchman-is-back/6eDAv4jETlMnbJfVSDj6GP/ |title=Van der Poel: the "Flying Dutchman" is back |date=5. 4. 2022 |website= [[Union Cycliste Internationale]] |accessdate=21. 3. 2023}}</ref> | датум_рођења = {{nowrap|{{датум_рођења|1995|1|19|год=да}}}} | место_рођења = [[Кепелен]], [[Фландрија]] | држава_рођења = [[Белгија]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | држављанство = [[Холандија]] | висина = 1,84 -{[[Метар|m]]}-<ref name="Mathieu van der Poel profile eurosport">{{cite web|url=https://www.eurosport.com/cycling/mathieu-van-der-poel_prs390214/person.shtml |title=Mathieu van der Poel|work=eurosport.com|date=|accessdate=21. 3. 2023}}</ref> | маса = 75 [[Килограм|kg]]<ref name="Mathieu van der Poel profile eurosport"/> | актуелни_тим = [[Бициклистички тим Алпесин—декунинк|Алпесин—декунинк]] | дисциплина = {{ubl|[[циклокрос]]|[[Друмски бициклизам|друмски]]|[[брдски бициклизам|брдски]]}} | улога = возач | тип = {{ubl|[[панчер]]|класик специјалиста|крос-кантри}} | године_јун = 2012–2013 | тимови_јун = ИКО Енертем—БКЦП | године = 2014— | тимови = {{nowrap|[[Бициклистички тим Алпесин—декунинк|БКЦП—пауерплус]]<ref>{{cite news|url=http://www.corendon-circus.be/website/single-news.php?id=886|title=Corendon-Circus maakt plannen voor 2019 bekend!|language=холандски|work=corendon-circus.be|publisher=Team Ciclismo Mundial BVBA|date=18. 12. 2018|accessdate=21. 3. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20190111121715/http://www.corendon-circus.be/website/single-news.php?id=886|archive-date=11. 1. 2019|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite news|url=https://sporza.be/nl/2020/01/02/alpecin-fenix-selectie/|title=De nieuwe speelkameraadjes van MVDP: "Er zal meer naar ons gekeken worden"|language=холандски|work=sporza.be|publisher=Vlaamse Radio- en Televisieomroeporganisatie|date=2. 1. 2020|accessdate=21. 3. 2023}}</ref>}} | Тур де Франс = | класификација по поенима Тур = | брдска класификација Тур = | најбољи млади возач Тур = | најагресивнији возач Тур = | Ђиро д’Италија = | класификација по поенима Ђиро = | брдска класификација Ђиро = | најбољи млади возач Ђиро = | најагресивнији возач Ђиро = | Интерђиро = | Вуелта а Еспања = | класификација по поенима Вуелта = | брдска класификација Вуелта = | најагресивнији возач Вуелта = | најбољи млади возач Вуелта = | Тирено—Адријатико = | Париз—Ница = | Вуелта а Каталуња = | Вуелта ал Паис Баско = | Тур де Романди = | Тур де Свис = | Критеријум ди Дофине = | Милано—Санремо = 2 (2023, [[Милано—Санремо 2025.|2025]]) | Париз—Рубе = 3 (2023, 2024, [[Париз—Рубе 2025.|2025]]) | Ронде ван Фландерен = 3 (2020, 2022, 2024) | Лијеж—Бастоњ—Лијеж = | Ђиро ди Ломбардија = | Омлоп хет Нијувсблад = | Страде Бјанке = 1 (2021) | Е3 Саксо банк = 2 (2024, [[Е3 саксо банк класик 2025.|2025]]) | Гент—Вевелгем = | Дварс дор Фландерен = 2 (2019, 2022) | Амстел = 1 (2019) | Флеш Валон = | Франкфурт—Ешборн = | Класик Сан Себастијан = | Јуроајс сајкласик = | Бретање класик = | Гран при сајклисте де Квебек = | Гран при сајклисте де Монтреал = 1 (2022) | Светски шампион = 1 (2023) | Светски шампион 2 = | Светски шампион циклокрос = 7 (2015, 2019, 2020, 2021, 2023, 2024, 2025) | Светски шампион шљунак = 1 (2024) | Европски шампион = | Европски шампион 2 = | Европски шампион циклокрос = 3 (2017, 2018, 2019) | Европски шампион крос кантри = 1 (2019) | Национални шампион = [[Датотека:MaillotHolanda.svg|20п]] 2 (2018, 2020) | Национални шампион 2 = | Национални шампион циклокрос = [[Датотека:MaillotHolanda.svg|20п]] 6 (2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020) | Национални шампион крос кантри = [[Датотека:MaillotHolanda.svg|20п]] 1 (2018) | успеси = [[Циклокрос суперпрестиж]] 4 (2014/15, 2016/17, 2017/18, 2018/19)<br />[[Свјетски циклокрос куп]] 1 (2017/18)<br />[[Циклокрос ДВВ трофеј]] 2 (2017/18, 2018/19))<br />[[Гран при де Денајн]] 1 (2019) <br />[[Брабантсе пајл]] 1 (2019)<br />[[Тур оф Бритејн]] 1 (2019)<br />[[Бинкбанк тур]] 1 (2020) | UCI свјетски ренкинг = | Вело д’Ор = | Вожња на сат = | медаље = {{медаља спорт|[[Циклокрос]]}} {{медаља такмичење|[[Свјетско циклокрос првенство UCI|Свјетско првенство]]}} {{медаља злато|Коксејде 2012.|Трка за јуниоре}} {{медаља злато|Луизвил 2013.|Трка за јуниоре}} {{медаља злато|Табор 2015.|Елитна трка}} {{медаља злато|Боженс 2019.|Елитна трка}} {{медаља злато|Дибендорф 2020.|Елитна трка}} {{медаља злато|Остенд 2021.|Елитна трка}} {{медаља злато|Хугерхелд 2023.|Елитна трка}} {{медаља злато|Табор 2024.|Елитна трка}} {{медаља злато|Лијевен 2025.|Елитна трка}} {{медаља сребро|Бјелес 2017.|Елитна трка}} {{медаља бронза|Хугерхелд 2014.|Трка до 23 године}} {{медаља бронза|Валкенбург 2018.|Елитна трка}} {{медаља такмичење|[[UEC Европско циклокрос првенство|Европско првенство]]}} {{медаља злато|Лука 2011.|Трка за јуниоре}} {{медаља злато|Ипсвич 2012.|Трка за јуниоре}} {{медаља злато|Табор 2017.|Елитна трка}} {{медаља злато|Росмален 2018.|Елитна трка}} {{медаља злато|Силвеле 2019.|Елитна трка}} {{медаља сребро|Млада Болеслав 2013.|Трка до 23 године}} {{медаља сребро|Понтшато 2016.|Елитна трка}} {{медаља спорт|[[Друмски бициклизам]]}} {{медаља такмичење|[[Свјетско друмско првенство UCI|Свјетско првенство]]}} {{Медаља злато|Глазгов 2023.|Друмска трка}} {{Медаља бронза|Цирих 2024.|Друмска трка}} {{медаља злато|Фиренца 2013.|Друмска трка за јуниоре}} {{медаља такмичење|[[UEC Европско друмско првенство|Европско првенство]]}} {{медаља сребро|Глазгов 2018.|Друмска трка}} {{медаља спорт|[[Брдски бициклизам]]}} {{медаља такмичење|[[Свјетско првенство UCI у брдском бициклизму|Свјетско првенство]]}} {{медаља бронза|Лензерхелде 2018.|Крос-кантри}} {{медаља такмичење|[[UEC Европско првенство у брдском бициклизму|Европско првенство]]}} {{медаља злато|Брно 2019.|Крос-кантри}} {{медаља спорт|[[Бициклизам по шљунку]]}} {{медаља такмичење|[[Свјетско првенство UCI у бициклизму по шљунку|Свјетско првенство]]}} {{медаља злато|Фламански Брабант 2024.|Елитна трка}} {{медаља бронза|Венето 2022.|Елитна трка}} | ажурирано = [[13. април]] [[2025]]. }} '''Метју ван дер Пул''' ({{јез-хол|Mathieu van der Poel}}; [[Кепелен]], [[19. јануар]] [[1995]]) [[Холандија|холандски]] је професионални [[Бициклизам|бициклиста]] који тренутно вози за [[UCI ворлд тур|-{UCI}- ворлд тур]] тим — [[Бициклистички тим Алпесин—декунинк|Алпесин—декунинк]],<ref>{{cite web|url=https://www.uci.org/road/teams/TeamDetail/15247/1001488/280 |title=Alpecin-Fenix|work=uci.org|publisher=[[Union Cycliste Internationale]]|accessdate=21. 3. 2023|archive-url=https://archive.today/20210103222800/https://www.uci.org/road/teams/TeamDetail/15247/1001488/280|archive-date=3. 1. 2021}}</ref> а такмичи се у циклокросу, у друмском, брдском и бициклизму по шљунку. Три пута је освојио [[Ронде ван Фландерен]] и [[Париз—Рубе]], два пута [[Дварс дор Фландерен]], [[Милано—Санремо]] и [[Е3 Саксо банк класик]], док је по једном освојио [[Брабантсе пајл]], [[Тур од Бритејн]], [[Бинкбанк тур]], [[Амстел голд рејс]], [[Страде Бјанке]], [[Гран при сајклисте де Монтреал]] и [[Гран при Валоније]]. Једном је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, гдје је такође освојио једну бронзану медаљу, а два пута је освојио национално првенство у друмској вожњи. Седам пута је освојио Свјетско првенство у циклокросу, три пута Европско и шест пута национално, по једном је освојио Европско и национално првенство у крос-кантрију у оквиру брдског бициклизма, док је једном освојио Свјетско првенство на шљунку, гдје је освојио и једну бронзану медаљу. Једини је возач који је освојио Свјетско првенство и у друмској вожњи и у циклокросу у истој сезони. Као јуниор освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи 2013. године,<ref name="CW">{{cite news|url=http://www.cyclingweekly.co.uk/news/latest/540608/mathieu-van-der-poel-wins-junior-road-worlds-title.html|title=Mathieu van der Poel wins junior road Worlds title|first=Gregor|last=Brown|work=Cycling Weekly|publisher=IPC Media|date=28. 9. 2013|accessdate=21. 3. 2023}}</ref> као и Свјетско првенство у циклокросу 2012.<ref name="Koksijde">{{cite news|url=http://www.cxmagazine.com/junior-men-results-2012-cyclocross-world-championships-koksijde|title=Mathieu van der Poel Wins First Race of the World Championship in Koksijde|first1=Chris|last1=Bagg|first2=Christine|last2=Vardaros|work=Cyclocross Magazine|publisher=PFS|date=28. 1. 2012|accessdate=21. 3. 2023}}</ref> и 2013. чиме је постао први возач који је освојио првенство два пута у јуниорској конкуренцији.<ref>{{cite news|url=http://velonews.competitor.com/2013/02/news/mathieu-van-der-poel-defends-junior-world-cyclocross-title_273503|title=Mathieu Van Der Poel defends junior world cyclocross title|work=VeloNews|publisher=Competitor Group, Inc.|date=2. 2. 2013|accessdate=21. 3. 2023}}</ref> Његов старији брат Давид је такође професионални бициклиста који се такмичи само у циклокросу. Његов отац [[Адри ван дер Пул]] и дједа са мајчине стране [[Ремон Пулидор]] су такође били професионални бициклисти. Адри ван дер Пул је шест пута освојио национално првенство у друмској вожњи, као и једном Свјетско првенство у циклокросу,<ref name="CW"/> Пулидор је освојио [[Вуелта а Еспања|Вуелта а Еспању]] и кроз већи дио каријере је водио борбу са [[Жак Анкетил|Жаком Анкетилом]] на [[Тур де Франс]]у.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/sport1/hi/other_sports/cycling/4091376.stm|title=1957–1966: Anquetil 5–0 Poulidor|work=BBC Sport]publisher=[[BBC]]|date=29. 6. 2005|accessdate=21. 3. 2023}}</ref> Од почетка јуниорске каријере водио је велику борбу са [[Ваут ван Арт|Ваутом ван Артом]] у циклокросу, а касније и на друму кад је почео професионалну каријеру. На Ронде ван Фландерену 2020. њих двојица су отишла у бијег и дошли су на циљ сами, а Ван дер Пул је побиједио у спринту. На Гент—Вевелгему 2020. Ван Арт га је оптужио да му је било важније да спријечи њега да побиједи него да се и сам бори за побједу, након што је Ван дер Пул реаговао на сваки напад Ван Арта а пуштао је друге возаче да оду.<ref>{{cite web|url=https://www.velonews.com/news/road/wout-van-aert-mathieu-van-der-poel-wanted-me-to-lose-rather-than-win-himself/#_pay-wall |title=Wout van Aert: 'Mathieu van der Poel wanted me to lose rather than win himself'|work=velonews.com|date=12. 10. 2020|accessdate=21. 3. 2023|first=Jim|last=Cotton}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Спољашње везе == * [https://www.uci.org/rider-details/79462 Профил] на сајту -{uci.org}- * [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=64280 Профил] {{Wayback|url=http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=64280 |date=20170223004758 }} на сајту -{cyclingarchives.com}- * [https://www.uci.org/rider-details/79462 Профил] на сајту -{uci.org}- * [https://www.procyclingstats.com/rider/168754 Профил] на сајту -{procyclingstats.com}- * [https://cqranking.com/men/asp/gen/rider.asp?riderid=21971 Профил] на сајту -{cqranking.com}- * [https://www.cyclebase.nl/cb-content/index.php?lang=en&page=renner&id=48143 Профил] на сајту -{cyclebase.nl}- * [https://mtbdata.com/riders/van-der-poel-mathieu/ Профил] на сајту -{mtbdata.com}- * {{Olympedia}} {{Возачи тима Алпесин—декунинк}} {{Светски шампиони у друмској вожњи|ијек=да}} {{Победници Ронде ван Фландерена|ијек=да}} {{Победници Милано—Санрема|ијек=да}} {{Победници Париз—Рубеа|ијек=да}} {{Победници Амстел голд рејса|ијек=да}} {{Победници класификације за најагресивнијег возача на Ђиро д’Италији|ијек=да}} {{подножје|Биографија|Бициклизам}} {{СОРТИРАЊЕ:Ван дер Пул, Метју}} [[Категорија:Рођени 1995.]] [[Категорија:Холандски бициклисти]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Холандски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020.]] [[Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Холандски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2024.]] [[Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији]] [[Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу]] [[Категорија:Светски шампиони у друмском бициклизму]] [[Категорија:Светски шампиони у циклокросу]] [[Категорија:Европски шампиони у циклокросу]] [[Категорија:Светски шампиони у бициклизму на шљунку]] kwl6j7z5dpt0pf20dp0ryl74lhni06k 2 4374243 30098875 30092773 2025-06-27T16:58:02Z Nikolina Šepić 232893 30098875 wikitext text/x-wiki {{Корисник:Nikolina Šepić/заглавље}} <h2 style="font-family:Verdana; border-bottom:0;">Учешће</h2> *Учествовала сам у: **[http://wikimedia.rs/urednici-vikipedije-obogatili-clanke-fotografijama/ aкцији „Обогатите Википедију фотографијама”] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/jugo-fudbal-akcija-donela-vikipediji-preko-milion-i-po-bajtova/ Југо фудбал акцији] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/brizy-738/ такмичењу у писању чланака о глуми] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/zavrsena-akcija-pisanja-clanaka-na-temu-ljudskih-prava/ акцији писања чланака на тему људских права] **[[Википедија:Акција писања потребних чланака|акцији писања потребних чланака]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Београду|акцији писања чланака о Београду]] **[http://wikimedia.rs/pocela-akcija-sredjivanja-seminarskih-radova-na-vikipediji/ aкцији сређивања семинарских радова] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2020|такмичењу у писању чланака „ЦЕЕ пролеће”]] **[http://wikimedia.rs/onlajn-maraton-na-vikipediji-povodom-svetskog-dana-roma/ уређивачком маратону — Светски дан Рома 2020.] **[http://wikimedia.rs/akcija-pisanja-clanaka-o-srpskim-i-jugoslovenskim-glumcima/ aкцији писања чланака о српским и југословенским глумцима] {{red|♥}} **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Биографије познатих жена|такмичењу у писању чланака о биографијама познатих жена]] **[http://blog.wikimedia.rs.ba/pocelo-takmicenje-zivi-svijet-voda/ такмичењу у писању чланака о живом свету вода] **[http://wikimedia.rs/uredjivacki-maraton-povodom-medjunarodnog-dana-muzeja/ уређивачком маратону — Међународни дан музеја 2020.] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Градови свијета|такмичењу у писању чланака о градовима света]] **[http://wikimedia.rs/uredjivacki-maraton-povodom-medjunarodnog-dana-zastite-zivotne-sredine/ уређивачком маратону — Међународни дан заштите животне средине] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Позориште|такмичењу у писању чланака о позоришту]] **[http://wikimedia.rs/akcija-fudbaleri-na-svetskom-prvenstvu/ aкцији фудбалери на Светском првенству] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Спорт|такмичењу у писању чланака о cпорту]] **[http://wikimedia.rs/akcija-povodom-dana-dunava/?preview=true&_thumbnail_id=8581 aкцији поводом Дана Дунава] **[[Википедија:Акција писања потребних чланака 2|акцији писања потребних чланака 2]] **[http://wikimedia.rs/skoro-600-clanaka-na-vikipediji-dobilo-fotografiju-u-akciji-viki-clanci-traze-ilustraciju/ такмичењу „Вики чланци траже илустрацију 2020”] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/druga-po-redu-akcija-pisanja-clanaka-o-beogradu/ акцији писања чланака о Београду 2] **[[Википедија:Акција на тему информатике и технологије|акцији на тему информатике и технологије]] **[[Википедија:Други светски рат... 75 година касније|акцији о Другом светском рату]] **[http://wikimedia.rs/proglasenje-pobednika-timskog-takmicenja-na-vikipediji/ тимском такмичењу о географији] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/zavrsena-jos-jedna-akcija-sredjivanja-seminarskih-radova-na-vikipediji/ акцији сређивања семинарских радова 2] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/akcija-pisanja-clanaka-o-nobelovcima-na-vikipediji-na-srpskom/ акцији писања чланака о нобеловцима] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2020|такмичењу у писању чланака о Републици Српској]] **[http://wikimedia.rs/ovog-novembra-pisite-o-gradjevinama-sveta/ такмичењу у писању чланака о грађевинама света] **[[Википедија:Уређивачки маратон - Међународни дан студената|уређивачком маратону — Међународни дан студената]] **[http://wikimedia.rs/shesaid-kampanja-na-vikicitatu/ кампањи SheSaid] **[http://wikimedia.rs/uredjivacki-maraton-medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom/ уређивачком маратону — Међународни дан особа са инвалидитетом] **[http://wikimedia.rs/uredjivacki-maraton-pozorisna-scena-na-vikipediji/ уређивачком маратону — Позоришна сцена на Википедији] **[http://wikimedia.rs/uredjivacki-maraton-u-susret-danu-bibliotekara/ уређивачком маратону поводом Дана библиотекара Србије 2020.] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји|такмичењу у писању чланака о традицијама и обичајима]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу|акцији писања чланака о Паризу]] **[http://wikimedia.rs/vikipedija-na-srpskom-osvojila-prvo-mesto-u-1lib1ref-kampanji/ кампањи уређивања референци #1Lib1Ref] {{red|♥}} **[http://wikimedia.rs/akcija-pisanja-clanaka-o-kini-na-vikipediji/ акцији писања чланака о Кини] **[http://wikimedia.rs/pokazimo-uticaj-zena-kroz-vikigep/ уређивачком маратону поводом Међународног дана жена 2021.] **[https://wikimedia.rs/akcija-pisanja-clanaka-o-hrani-na-vikipediji/ акцији писања чланака о храни] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Све о женама|такмичењу у писању чланака „Све о женама”]] **[https://wikimedia.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%b5%d0%bd%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8-%d1%86%d0%b5%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bb%d0%b5%d1%9b%d0%b0-2021/ такмичењу у писању чланака „ЦЕЕ пролеће” 2021.] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 3|акцији писања чланака о Београду 3]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2021.|уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2021.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2021|уређивачком маратону о животној средини 2021.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Јеврејском дигиталном библиотеком|уређивачком маратону у сарадњи са Јеврејском дигиталном библиотеком]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2021.|уређивачком маратону поводом Међународног дана музеја 2021.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о медицини|акцији писања чланака о медицини]] **[[Википедија:Вики жене у Републици Српској 2021|уређивачком маратону Вики жене у Републици Српској 2021.]] **[[Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству|акцији фудбалери на Европском првенству]] **[https://wikimedia.rs/%d1%80%d0%b5%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bc%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8-%d1%87%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d1%86%d0%b8-%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6/ такмичењу „Вики чланци траже илустрацију 2021”] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон - Египат|уређивачком маратону о Египту]] **[https://wikimedia.rs/%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d1%88%d0%b5%d0%bd%d0%b8-%d0%bf%d0%be%d0%b1%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bc%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b0-%d0%ba%d1%80%d0%b8/ такмичењу у писању чланака „Крила”] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2021.|уређивачком маратону Вики воли прајд 2021.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о менталном здрављу|уређивачком маратону о менталном здрављу]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Пожаревцу|акцији писања чланака о Пожаревцу]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Упознај Српску 2021|такмичењу у писању чланака о Републици Српској 2021.]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Књиге|такмичењу у писању чланака о књигама]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2021.|уређивачком маратону поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2021.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Дизниленду|акцији писања чланака о Дизниленду]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%ba%d1%83-%d0%bf%d0%be-%d0%b4%d1%80%d1%83%d0%b3%d0%b8/ кампањи уређивања референци #1Lib1Ref 2022.] {{red|♥}} **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b5%d0%bd-%d1%83%d1%80%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%be%d0%bd-%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%be%d0%bc-%d0%b5/ Уређивачком маратону - Образовање у Србији] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2022|Уређивачком маратону поводом Међународног дана жена]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему Украјине и Русије|Акцији писања чланака на тему Украјине и Русије]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Инсекти|Такмичењу у писању чланака о инсектима]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2022.|Такмичењу ЦЕЕ пролеће 2022.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон у сарадњи са Српском академијом наука и уметности|Уређивачком маратону о САНУ]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2022.|Уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2022.]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему интернет културе|Акцији писања чланака на тему интернет културе]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о животној средини 2022.|Уређивачком маратону о животној средини]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Православни храмови|Такмичењу у писању чланака о православним храмовима]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b5%d0%bd%d0%be-%d1%98%d0%b5-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bc%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%bc/ Такмичењу на Википодацима поводом Међународног дана музеја] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 4|Акцији писања чланака о Београду 4]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2022.|Уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица 2022.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Паризу 2|Акција писања чланака о Паризу 2]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о савременој уметности|Уређивачком маратону о савременој уметности]] **[[Википедија:Акција сређивања и чишћења чланака о знаменитим женама|Акцији сређивања и чишћења чланака о знаменитим женама]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%b8%d1%86%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d1%83-%d1%81%d0%b0%d0%bc/ Такмичењу „Вики чланци траже илустрацију 2022”] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака о споменицима културе Србије|Акцији писања чланака о споменицима културе Србије]] **[https://wikimedia.rs/%d1%81%d1%98%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%bc%d1%83%d1%80%d0%be%d0%b7%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d0%be%d0%ba%d1%82%d0%be%d0%b1%d1%80/ Уређивачком маратону ГЛАМурозни октобар] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака о нобеловцима 2|Акцији писања чланака о нобеловцима 2]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b5%d0%bd-%d1%98%d0%b5-%d1%83%d1%80%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%be%d0%bd-%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%be-2/ Уређивачком маратону о менталном здрављу 2022.] {{red|♥}} **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Теорије завјере|Такмичењу Теорије завере]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Златни филмови|Такмичењу Златни филмови]] **[https://wikimedia.rs/%d1%81%d1%98%d0%b0%d1%98%d0%bd%d0%b8-%d1%80%d0%b5%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%bc%d1%83%d1%80%d0%be%d0%b7%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d0%be%d0%ba%d1%82%d0%be%d0%b1%d1%80/ Уређивању Википодатака ГЛАМурозни октобар] {{red|♥}} **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Руска књижевност|Такмичењу Руска књижевност]] **[[Википедија:Акција Мундијал 2022.|Акцији Мундијал 2022.]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Светско првенство у фудбалу|Такмичењу Светско првенство у фудбалу]] **[https://wikimedia.rs/%d0%ba%d0%b0%d0%bc%d0%bf%d0%b0%d1%9a%d0%b0-shesaid-%d0%bf%d0%be%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%be-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d1%86%d0%b8%d1%82%d0%b0%d1%82%d1%83/ Кампањи #SheSaid] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2022|Уређивачком маратону поводом Међународног дана особа сa инвалидитетом 2022.]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему митологије|Акцији писања чланака на тему митологије]] **[https://wikimedia.rs/%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%bd%d0%be-%d0%bd%d0%b0%d1%81%d0%bb%d0%b5%d1%92%d0%b5-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%bc%d0%b0-%d1%98%d0%b5-%d0%b4/ Акцији о Културном наслеђу на Википодацима 4] {{red|♥}} **[https://wikimedia.rs/%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%ba%d1%83-%d0%bf%d0%be-%d1%82%d1%80%d0%b5%d1%9b%d0%b8/ кампањи уређивања референци #1Lib1Ref 2023.] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2023.|Уређивачком маратону поводом Међународног дана жена]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2023|Такмичењу у писању чланака ЦЕЕ пролеће 2023.]] **[http://blog.wikimedia.rs.ba/zavrsena-akcija-pisanja-clanaka-na-temu-zene-u-politici/ Акцији писања чланака на тему жене у политици] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон о књижевности|Уређивачком маратону о књижевности]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2023|Уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2023.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о људским правима и животној средини 2023|Уређивачком маратону о људским правима и животној средини 2023.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана културне разноликости за дијалог и развој|Уређивачком маратону поводом Светског дана културне разноликости за дијалог и развој]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему Косова и Метохије|Акцији писања чланака на тему Косова и Метохије]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2023|Уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица 2023.]] **[https://wikimedia.rs/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D1%82%D1%80/ Такмичењу „Вики чланци траже илустрацију 2023”] {{red|♥}} **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d0%b0%d0%ba%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b3%d0%bb%d0%b0%d0%bc%d1%83%d1%80%d0%be%d0%b7%d0%bd%d0%b8-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%b0/ Акцији „ГЛАМурозни Википодаци”] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2023|Уређивачком маратону Вики воли прајд 2023]] **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2023.|Уређивачком маратону Вики воли споменике 2023.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Црној Гори|Акцији писања чланака о Црној Гори]] **[https://wikimedia.rs/99-%d1%87%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d0%ba%d0%b0-%d0%be-%d0%bd%d0%b5%d0%bc%d0%b0%d1%82%d0%b5%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%ba%d1%83%d0%bb%d1%82%d1%83%d1%80%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%bd/ Акцији „Вики воли нематеријално културно наслеђе”] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон о образовању|Уређивачком маратону о образовању]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Београду 5|Акцији писања чланака о Београду 5]] **[https://wikimedia.rs/shesaid-%d0%ba%d0%b0%d0%bc%d0%bf%d0%b0%d1%9a%d0%b0-%d1%83%d1%81%d0%bf%d0%b5%d1%88%d0%bd%d0%b0-%d0%b8-%d0%be%d0%b2%d0%b5-%d0%b3%d0%be%d0%b4%d0%b8%d0%bd%d0%b5/ Кампањи #SheSaid 2023] {{red|♥}} **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји 2023.|Такмичењу у писању чланака о традицији и обичајима]] **[[Википедија:Акција писања добрих чланака|Акцији писања добрих чланака]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%ba%d1%83-%d0%be%d0%bf%d0%b5%d1%82-%d0%bd%d0%b0%d1%98/ Кампањи уређивања референци #1Lib1Ref 2024.] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака на тему Израела и Палестине|Акцији писања чланака на тему Израела и Палестине]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему музичких албума|Акцији писања чланака на тему музичких албума]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2024|Уређивачком маратону поводом Међународног дана жена 2024.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон о шпанској култури|Уређивачком маратону о шпанској култури]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Заразне болести|Такмичењу у писању чланака о заразним болестима]] **[[Википедија:Акција сређивања пројекта и писања занимљивости - Пролећно спремање|Акцији сређивања пројекта и писања занимљивости – Пролећно спремање]] **[https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2024/Results Кампањи „Месец културне дипломатије Украјине” 2024.] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2024|Уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2024.]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Олимпијски спортови|Такмичењу у писању чланака о Олимпијским спортовима]] **[[Википедија:Акција писања чланака о женама|Акцији писања чланака о женама]] **[[Википедија:Акција сређивања спискова заштићених природних добара Србије|Акцији сређивања спискова заштићених природних добара Србије]] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања чланака/Класици књижевности|Акцији писања чланака о класицима књижевности]] **[[Википедија:Вики воли Земљу 2024./Уређивачки маратон|Уређивачком маратону Вики воли Земљу 2024.]] **[https://wikimedia.rs/%d1%80%d0%b5%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bc%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%be%d0%b4%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%bc%d0%b0/ Такмичењу на Википодацима поводом Међународног дана музеја 2024.] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон о људским правима и животној средини 2024|Уређивачком маратону о људским правима и животној средини 2024.]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему Косова и Метохије 2|Акцији писања чланака на тему Косова и Метохије 2]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана избеглица 2024|Уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица 2024]] **[[Википедија:Акција фудбалери на Европском првенству 2|Акцији фудбалери на Европском првенству 2]] **[https://wikimedia.rs/%d1%80%d0%b5%d0%b7%d1%83%d0%bb%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d1%82%d0%b0%d0%ba%d0%bc%d0%b8%d1%87%d0%b5%d1%9a%d0%b0-%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8-%d1%87%d0%bb%d0%b0%d0%bd%d1%86%d0%b8-%d1%82%d1%80%d0%b0%d0%b6-2/ Такмичењу „Вики чланци траже илустрацију 2024”] {{red|♥}} **[[Википедија:Вики воли спорт 2024|Кампањи Вики воли спорт 2024.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о Летњим олимпијским играма|Акцији писања чланака о Летњим олимпијским играма]] **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли прајд 2024.|Уређивачком маратону Вики воли прајд 2024.]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Азијски континент|Такмичењу у писању чланака о азијским континентима]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Олимпијске игре|Такмичењу у писању чланака о Олимпијским играма]] **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли споменике 2024.|Уређивачком маратону Вики воли споменике 2024.]] **[[Википедија:Уређивачки маратон Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.|Уређивачком маратону Вики воли јавну уметност и гробна обележја 2024.]] **[https://wikimedia.rs/%d1%83%d1%81%d0%bf%d0%b5%d1%88%d0%bd%d0%b0-%d0%ba%d0%b0%d0%bc%d0%bf%d0%b0%d1%9a%d0%b0-shesaid-%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%be%d0%bc%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%81%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d0%b6%d0%b5%d0%bd%d1%81%d0%ba/ Кампањи #SheSaid 2024.] {{red|♥}} **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана особа са инвалидитетом 2024|Уређивачком маратону поводом Међународног дана особа са инвалидитетом 2024.]] **[[Википедија:Такмичење у писању чланака/Традиција и обичаји 2024|Такмичењу у писању чланака о традицији и обичајима 2024.]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b2%d0%b8%d0%ba%d0%b8%d0%bf%d0%b5%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d1%81%d1%80%d0%bf%d1%81%d0%ba%d0%be%d0%bc-%d1%98%d0%b5%d0%b7%d0%b8%d0%ba%d1%83-%d0%be%d0%bf%d0%b5%d1%82-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2/ Кампањи уређивања референци #1Lib1Ref 2025.] {{red|♥}} **[[Википедија:Акција писања изабраних спискова 2|Акцији писања изабраних спискова 2]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана жена 2025|Уређивачком маратону поводом Међународног дана жена 2025.]] **[[Википедија:ГЛАМурозни Википодаци 2|Акцији „ГЛАМурозни Википодаци” 2]] **[[Википедија:Акција Викиспорт|Акцији Викиспорт]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Светског дана Рома 2025|Уређивачком маратону поводом Светског дана Рома 2025.]] **[https://meta.wikimedia.org/wiki/Ukraine%27s_Cultural_Diplomacy_Month_2025/Results Кампањи „Месец културне дипломатије Украјине” 2025.] {{red|♥}} **[https://www.wikidata.org/wiki/Wikidata:Events/Coordinate_Me_2025 Такмичењу „Coordinate Me” 2025.] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему жене у науци|Акцији писања чланака на тему жене у науци]] **[[Википедија:Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2025|Уређивачки маратон поводом Међународног дана музеја 2025]] **[[Википедија:Акција писања чланака на тему арапски свет|Акцији писања чланака на тему арапски свет]] **[[Википедија:Equal Voice - Уређивачки маратон за повећање видљивости жена|Equal Voice - Уређивачком маратону за повећање видљивости жена]] **[[Википедија:Акција 80 година од краја Другог светског рата|Акцији 80 година од краја Другог светског рата]] **[[Википедија:Вики воли Земљу 2025./Уређивачки маратон|Уређивачком маратону Вики воли Земљу 2025.]] **[[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|Акцији писања чланака о менталном здрављу]] **[https://wikimedia.rs/%d0%b7%d0%b0%d0%b2%d1%80%d1%88%d0%b5%d0%bd-%d1%98%d0%b5-%d1%87%d0%b5%d1%82%d0%b2%d1%80%d1%82%d0%b8-%d1%83%d1%80%d0%b5%d1%92%d0%b8%d0%b2%d0%b0%d1%87%d0%ba%d0%b8-%d0%bc%d0%b0%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%be/ Уређивачком маратону поводом Светског дана избеглица 2025.] {{red|♥}} pffpa5z3671f17n400chkibvwvon9lh 0 4375510 30099091 30022624 2025-06-27T20:50:02Z Ruach Chayim 323597 30099091 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Инфокутија Музичар | име = -{PinkPantheress}- | слика = PinkPantheress, 2022, standing.jpg | опис_слике = PinkPantheress, 2022. | пуно_име = Викторија Беверли Вокер | датум_рођења = {{датум рођења|2001|4|18|год=да}} | место_рођења = [[Бат (Самерсет)|Бат]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство]] | активни_период = 2020—данас | занимање = {{hlist|певачица|текстописац|музички продуцент}} | жанр = {{flatlist| * [[Поп музика|поп]] * [[Денс музика|денс]] * [[Алтернативни поп|алт-поп]] * [[Олдскул џангл|џангл]] }} | издавачке_куће = {{flatlist| * -{[[Warner Music Group|Warner]]}- * 300 }} | веб-сајт = {{URL|pantheress.pink}} }} '''Викторија Беверли Вокер''' ({{јез-енгл|Victoria Beverly Walker}}; [[Бат (Самерсет)|Бат]], [[18. април]] [[2001]]), позната као '''-{PinkPantheress}-''' ({{транскр|Пинк Пантрес}}), британска је певачица, текстописац и музички продуцент. Истакла се песмом ''-{Boy's a Liar}-'', као и њеним ремиксом који је уследио с америчком реперком -{[[Ice Spice]]}-. == Биографија == Рођена је 18. априла 2001. године у [[Бат (Самерсет)|Бату]]. Мајка јој је из [[Кенија|Кеније]] и ради као неговатељка, а отац из [[Енглеска|Енглеске]] и засполен је као професор статистике.<ref name="guardianint">{{cite web |last1=Ochefu |first1=Christine |title=PinkPantheress: 'Music's been the same for so long. Can we get something else?' |url=https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |website=[[The Guardian]] |access-date=17 October 2021 |language=en |date=15 October 2021 |archive-date=25 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211225165342/https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |url-status=live }}</ref> Има старијег брата, који ради као [[инжењер звука]]. Када је имала пет година, породица се преселила у [[Кент]] где је и одрасла.<ref name="evestand">{{cite web |last1=Pometsey |first1=Olive |title=From TikTok sensation to celebrated songster: meet PinkPantheress |url=https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |website=[[Evening Standard]] |access-date=6 January 2022 |language=en |date=1 December 2021 |archive-date=6 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220106080959/https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |url-status=live }}</ref> Отац јој се преселио у [[Сједињене Америчке Државе]] да ради на универзитету у [[Остин]]у када је она имала 12 година, док су она и њена мајка остале у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Изјавила је да од малих ногу пати од [[Дисморфофобија|дисморфофобије]].<ref name="pennme">{{cite web |last1=Campbell |first1=Erica |title=PinkPantheress: "I don't care about the beats, I care about the pen" |url=https://www.nme.com/big-reads/pinkpantheress-cover-interview-2023-take-me-home-ep-3390837 |website=NME |access-date=25 April 2023 |date=3 February 2023}}</ref> Доживела је постепен [[Оштећење слуха|губитак слуха]] од слушања гласне музике и [[аудио-фидбек]]а микрофона, а до 2022. године била је 80 одсто глува на десно уво.<ref name="bbcnews">{{Cite news |date=2023-03-16 |title=PinkPantheress on chart success, Ice Spice and hearing loss: 'I did my mourning already' |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-64957515 |access-date=2023-03-16}}</ref><ref>{{Cite web |last=Rogersonpublished |first=Ben |date=2024-02-14 |title=“I thought it was going to be fine”: PinkPantheress confirms that she lost 80% of the hearing in one of her ears after it was damaged by microphone feedback |url=https://www.musicradar.com/news/pinkpantheress-hearing-loss |access-date=2024-02-15 |website=MusicRadar |language=en}}</ref> == Дискографија == ;Студијски албуми * ''-{Heaven Knows}-'' (2023) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{Discogs artist}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|Уједињено Краљевство}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Енглески кантаутори]] [[Категорија:Енглески поп певачи]] [[Категорија:Енглески музички продуценти]] n8e4xejmgoflro1o91i9x3t8o8kd3z0 30099093 30099091 2025-06-27T20:51:29Z Ruach Chayim 323597 /* Дискографија */ 30099093 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Инфокутија Музичар | име = -{PinkPantheress}- | слика = PinkPantheress, 2022, standing.jpg | опис_слике = PinkPantheress, 2022. | пуно_име = Викторија Беверли Вокер | датум_рођења = {{датум рођења|2001|4|18|год=да}} | место_рођења = [[Бат (Самерсет)|Бат]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство]] | активни_период = 2020—данас | занимање = {{hlist|певачица|текстописац|музички продуцент}} | жанр = {{flatlist| * [[Поп музика|поп]] * [[Денс музика|денс]] * [[Алтернативни поп|алт-поп]] * [[Олдскул џангл|џангл]] }} | издавачке_куће = {{flatlist| * -{[[Warner Music Group|Warner]]}- * 300 }} | веб-сајт = {{URL|pantheress.pink}} }} '''Викторија Беверли Вокер''' ({{јез-енгл|Victoria Beverly Walker}}; [[Бат (Самерсет)|Бат]], [[18. април]] [[2001]]), позната као '''-{PinkPantheress}-''' ({{транскр|Пинк Пантрес}}), британска је певачица, текстописац и музички продуцент. Истакла се песмом ''-{Boy's a Liar}-'', као и њеним ремиксом који је уследио с америчком реперком -{[[Ice Spice]]}-. == Биографија == Рођена је 18. априла 2001. године у [[Бат (Самерсет)|Бату]]. Мајка јој је из [[Кенија|Кеније]] и ради као неговатељка, а отац из [[Енглеска|Енглеске]] и засполен је као професор статистике.<ref name="guardianint">{{cite web |last1=Ochefu |first1=Christine |title=PinkPantheress: 'Music's been the same for so long. Can we get something else?' |url=https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |website=[[The Guardian]] |access-date=17 October 2021 |language=en |date=15 October 2021 |archive-date=25 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211225165342/https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |url-status=live }}</ref> Има старијег брата, који ради као [[инжењер звука]]. Када је имала пет година, породица се преселила у [[Кент]] где је и одрасла.<ref name="evestand">{{cite web |last1=Pometsey |first1=Olive |title=From TikTok sensation to celebrated songster: meet PinkPantheress |url=https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |website=[[Evening Standard]] |access-date=6 January 2022 |language=en |date=1 December 2021 |archive-date=6 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220106080959/https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |url-status=live }}</ref> Отац јој се преселио у [[Сједињене Америчке Државе]] да ради на универзитету у [[Остин]]у када је она имала 12 година, док су она и њена мајка остале у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Изјавила је да од малих ногу пати од [[Дисморфофобија|дисморфофобије]].<ref name="pennme">{{cite web |last1=Campbell |first1=Erica |title=PinkPantheress: "I don't care about the beats, I care about the pen" |url=https://www.nme.com/big-reads/pinkpantheress-cover-interview-2023-take-me-home-ep-3390837 |website=NME |access-date=25 April 2023 |date=3 February 2023}}</ref> Доживела је постепен [[Оштећење слуха|губитак слуха]] од слушања гласне музике и [[аудио-фидбек]]а микрофона, а до 2022. године била је 80 одсто глува на десно уво.<ref name="bbcnews">{{Cite news |date=2023-03-16 |title=PinkPantheress on chart success, Ice Spice and hearing loss: 'I did my mourning already' |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-64957515 |access-date=2023-03-16}}</ref><ref>{{Cite web |last=Rogersonpublished |first=Ben |date=2024-02-14 |title=“I thought it was going to be fine”: PinkPantheress confirms that she lost 80% of the hearing in one of her ears after it was damaged by microphone feedback |url=https://www.musicradar.com/news/pinkpantheress-hearing-loss |access-date=2024-02-15 |website=MusicRadar |language=en}}</ref> == Дискографија == ;Студијски албуми * ''-{Heaven Knows}-'' (2023) ;Мини-албуми * ''-{Take Me Home}-'' (2022) ;Микстејпови * ''-{To Hell with It}-'' (2021) * ''-{Fancy That}-'' (2025) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{Discogs artist}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|Уједињено Краљевство}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Енглески кантаутори]] [[Категорија:Енглески поп певачи]] [[Категорија:Енглески музички продуценти]] fq7s00tezszwi2ofnomn58n8xa98rxg 30099094 30099093 2025-06-27T20:52:13Z Ruach Chayim 323597 30099094 wikitext text/x-wiki __БЕЗКН__ {{Инфокутија Музичар | име = -{PinkPantheress}- | слика = PinkPantheress, 2022, standing.jpg | опис_слике = PinkPantheress, 2022. | пуно_име = Викторија Беверли Вокер | датум_рођења = {{датум рођења|2001|4|18|год=да}} | место_рођења = [[Бат (Самерсет)|Бат]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство]] | активни_период = 2020—данас | занимање = {{hlist|певачица|текстописац|музички продуцент}} | жанр = {{flatlist| * [[Поп музика|поп]] * [[Денс музика|денс]] * [[Алтернативни поп|алт-поп]] * [[Олдскул џангл|џангл]] }} | издавачке_куће = {{flatlist| * -{[[Warner Music Group|Warner]]}- * 300 }} | веб-сајт = {{URL|pantheress.pink}} | потпис = PinkPantheress sig.svg }} '''Викторија Беверли Вокер''' ({{јез-енгл|Victoria Beverly Walker}}; [[Бат (Самерсет)|Бат]], [[18. април]] [[2001]]), позната као '''-{PinkPantheress}-''' ({{транскр|Пинк Пантрес}}), британска је певачица, текстописац и музички продуцент. Истакла се песмом ''-{Boy's a Liar}-'', као и њеним ремиксом који је уследио с америчком реперком -{[[Ice Spice]]}-. == Биографија == Рођена је 18. априла 2001. године у [[Бат (Самерсет)|Бату]]. Мајка јој је из [[Кенија|Кеније]] и ради као неговатељка, а отац из [[Енглеска|Енглеске]] и засполен је као професор статистике.<ref name="guardianint">{{cite web |last1=Ochefu |first1=Christine |title=PinkPantheress: 'Music's been the same for so long. Can we get something else?' |url=https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |website=[[The Guardian]] |access-date=17 October 2021 |language=en |date=15 October 2021 |archive-date=25 December 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211225165342/https://www.theguardian.com/music/2021/oct/15/pinkpantheress-musics-been-the-same-for-so-long-can-we-get-something-else |url-status=live }}</ref> Има старијег брата, који ради као [[инжењер звука]]. Када је имала пет година, породица се преселила у [[Кент]] где је и одрасла.<ref name="evestand">{{cite web |last1=Pometsey |first1=Olive |title=From TikTok sensation to celebrated songster: meet PinkPantheress |url=https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |website=[[Evening Standard]] |access-date=6 January 2022 |language=en |date=1 December 2021 |archive-date=6 January 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220106080959/https://www.standard.co.uk/insider/pink-pantheress-tiktok-es-magazine-interview-b968037.html |url-status=live }}</ref> Отац јој се преселио у [[Сједињене Америчке Државе]] да ради на универзитету у [[Остин]]у када је она имала 12 година, док су она и њена мајка остале у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Изјавила је да од малих ногу пати од [[Дисморфофобија|дисморфофобије]].<ref name="pennme">{{cite web |last1=Campbell |first1=Erica |title=PinkPantheress: "I don't care about the beats, I care about the pen" |url=https://www.nme.com/big-reads/pinkpantheress-cover-interview-2023-take-me-home-ep-3390837 |website=NME |access-date=25 April 2023 |date=3 February 2023}}</ref> Доживела је постепен [[Оштећење слуха|губитак слуха]] од слушања гласне музике и [[аудио-фидбек]]а микрофона, а до 2022. године била је 80 одсто глува на десно уво.<ref name="bbcnews">{{Cite news |date=2023-03-16 |title=PinkPantheress on chart success, Ice Spice and hearing loss: 'I did my mourning already' |language=en-GB |work=BBC News |url=https://www.bbc.com/news/entertainment-arts-64957515 |access-date=2023-03-16}}</ref><ref>{{Cite web |last=Rogersonpublished |first=Ben |date=2024-02-14 |title=“I thought it was going to be fine”: PinkPantheress confirms that she lost 80% of the hearing in one of her ears after it was damaged by microphone feedback |url=https://www.musicradar.com/news/pinkpantheress-hearing-loss |access-date=2024-02-15 |website=MusicRadar |language=en}}</ref> == Дискографија == ;Студијски албуми * ''-{Heaven Knows}-'' (2023) ;Мини-албуми * ''-{Take Me Home}-'' (2022) ;Микстејпови * ''-{To Hell with It}-'' (2021) * ''-{Fancy That}-'' (2025) == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{Discogs artist}} {{Подножје|Биографија|Жене|Музика|Уједињено Краљевство}} [[Категорија:Рођени 2001.]] [[Категорија:Енглески кантаутори]] [[Категорија:Енглески поп певачи]] [[Категорија:Енглески музички продуценти]] bx7d7arrr91pn8ga56mw1pa2p2k5mfw 0 4376396 30099228 29602612 2025-06-27T22:37:12Z Sadko 25741 /* Спољашње везе */ 30099228 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Мира Мурати | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1988|12|16|год=да}} | место_рођења = [[Валона]], [[Народна Социјалистичка Република Албанија|НСР Албанија]] | алма_матер = [[Колеџ Дартмут]] }} '''Мира Мурати''' ({{јез-алб|Mira Murati}}; [[Валона]], [[16. децембар]] [[1988]]) је албанска и америчка инжењерка. Обавља функцију [[Технички директор|техничког директора]] предузећа -{[[OpenAI]]}-, које развија -{[[ChatGPT]]}-, четбот са [[Вештачка интелигенција|вештачком интелигенцијом]]. Заговорница је побољшања владине регулације вештачке интелигенције. == Биографија == Рођена је 1988. године у [[Валона|Валони]].<ref name=":0">{{Cite web |author= |date=2023-02-10 |title=Mira Murati, CTO of ChatGPT company OpenAI has a 'warning' |url=https://timesofindia.indiatimes.com/gadgets-news/mira-murati-cto-of-chatgpt-company-openai-has-a-warning/articleshow/97808422.cms?from=mdr |access-date=2023-03-07 |website=[[The Times of India]] |publisher= |issn=0971-8257 |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307142745/https://timesofindia.indiatimes.com/gadgets-news/mira-murati-cto-of-chatgpt-company-openai-has-a-warning/articleshow/97808422.cms?from=mdr |url-status=live }}</ref><ref name="fast">{{cite web |last=Morris |first=Chris |date=2023 |title=OpenAI's Mira Murati |url=https://www.fastcompany.com/90855799/6-things-to-know-about-openais-mira-murati-the-most-interesting-person-in-tech-right-now |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230306123408/https://www.fastcompany.com/90855799/6-things-to-know-about-openais-mira-murati-the-most-interesting-person-in-tech-right-now |archive-date=March 6, 2023 |access-date=January 3, 2023 |website=[[Fast Company]]}}</ref> Са 16 година преселила се у [[Викторија (Британска Колумбија)|Викторију]], где је похађала Колеџ Пирсон.<ref>{{cite web |last=Harris |first=Ainsley |year=2023 |title=How OpenAI CTO Mira Murati became one of Tech's most influential innovators |url=https://www.fastcompany.com/90850342/openai-mira-murati-chatgpt-dall-e-gpt-4 |website=[[Fast Company]] |publisher= |access-date=2023-03-07 |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307144247/https://www.fastcompany.com/90850342/openai-mira-murati-chatgpt-dall-e-gpt-4 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |title=Ermira Murati {{!}} Davis UWC Scholars |url=https://www.davisuwcscholars.org/scholars/2011/m/node/2059 |access-date=2023-04-11 |website=www.davisuwcscholars.org |archive-date=16. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230416235629/https://www.davisuwcscholars.org/scholars/2011/m/node/2059 |url-status= }}</ref> Године 2012. дипломирала је на [[Колеџ Дартмут|Колеџу Дартмут]] са дипломом инжењера [[Машинство|машинства]].<ref name=":0" /><ref>{{Cite web |last=Barath |first=Harini |year=2023 |title=ChatGPT Gets Dartmouth Talking |url=https://home.dartmouth.edu/news/2023/02/chatgpt-gets-dartmouth-talking |access-date=2023-03-07 |website=[[Dartmouth College]] |publisher= |language=en |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307142745/https://home.dartmouth.edu/news/2023/02/chatgpt-gets-dartmouth-talking |url-status=live }}</ref> Године 2011. започела је своју каријеру као приправница у предузећу -{[[Goldman Sachs]]}-, док је од 2012. до 2013. године радила као за -{Zodiac Aerospace}-. Провела је три године радећи за -{[[Tesla, Inc.]]}-, пре него што се придружила предузећу -{Leap Motion}-. Године 2018. прешла је у -{[[OpenAI]]}-, а касније је постала [[Технички директор|техничка директорка]], надгледајући -{[[ChatGPT]]}-.<ref name="linkedin">{{Linkedin}}</ref><ref name=":0" /><ref>{{cite magazine |last=Simons |first=John |date=Feb 2023 |title=Keeping AI in Check |magazine=[[TIME (magazine)|TIME]] |volume=201 |pages=60–61 |number=5/6}}</ref> Заговорница је регулације вештачке интелигенције.<ref name=":0" /><ref>{{Cite magazine |last=Simons |first=John |date=2023-02-05 |title=The Creator of ChatGPT Thinks AI Should Be Regulated |url=https://time.com/6252404/mira-murati-chatgpt-openai-interview/ |access-date=2023-03-07 |magazine=[[Time (magazine)|Time]] |language=en |archive-date=2023-03-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308004004/https://time.com/6252404/mira-murati-chatgpt-openai-interview/ |url-status=live }}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Twitter|miramurati}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Мурати, Мира}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички инжењери]] [[Категорија:Албанци у САД]] fug54cjl3djj86r7yy96m61d2oq4pol 30099231 30099228 2025-06-27T22:39:04Z Sadko 25741 30099231 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Мира Мурати | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1988|12|16|год=да}} | место_рођења = [[Валона]], [[Народна Социјалистичка Република Албанија|НСР Албанија]] | алма_матер = [[Колеџ Дартмут]] }} '''Мира Мурати''' ({{јез-алб|Mira Murati}}; [[Валона]], [[16. децембар]] [[1988]]) је албанска и америчка инжењерка. Обавља функцију [[Технички директор|техничког директора]] предузећа -{[[OpenAI]]}-, које развија -{[[ChatGPT]]}-, четбот са [[Вештачка интелигенција|вештачком интелигенцијом]]. Заговорница је побољшања владине регулације вештачке интелигенције. == Биографија == Рођена је 1988. године у [[Валона|Валони]].<ref name=":0">{{Cite web |author= |date=2023-02-10 |title=Mira Murati, CTO of ChatGPT company OpenAI has a 'warning' |url=https://timesofindia.indiatimes.com/gadgets-news/mira-murati-cto-of-chatgpt-company-openai-has-a-warning/articleshow/97808422.cms?from=mdr |access-date=2023-03-07 |website=[[The Times of India]] |publisher= |issn=0971-8257 |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307142745/https://timesofindia.indiatimes.com/gadgets-news/mira-murati-cto-of-chatgpt-company-openai-has-a-warning/articleshow/97808422.cms?from=mdr |url-status=live }}</ref><ref name="fast">{{cite web |last=Morris |first=Chris |date=2023 |title=OpenAI's Mira Murati |url=https://www.fastcompany.com/90855799/6-things-to-know-about-openais-mira-murati-the-most-interesting-person-in-tech-right-now |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20230306123408/https://www.fastcompany.com/90855799/6-things-to-know-about-openais-mira-murati-the-most-interesting-person-in-tech-right-now |archive-date=March 6, 2023 |access-date=January 3, 2023 |website=[[Fast Company]]}}</ref> Са 16 година преселила се у [[Викторија (Британска Колумбија)|Викторију]], где је похађала Колеџ Пирсон.<ref>{{cite web |last=Harris |first=Ainsley |year=2023 |title=How OpenAI CTO Mira Murati became one of Tech's most influential innovators |url=https://www.fastcompany.com/90850342/openai-mira-murati-chatgpt-dall-e-gpt-4 |website=[[Fast Company]] |publisher= |access-date=2023-03-07 |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307144247/https://www.fastcompany.com/90850342/openai-mira-murati-chatgpt-dall-e-gpt-4 |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |title=Ermira Murati {{!}} Davis UWC Scholars |url=https://www.davisuwcscholars.org/scholars/2011/m/node/2059 |access-date=2023-04-11 |website=www.davisuwcscholars.org |archive-date=16. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230416235629/https://www.davisuwcscholars.org/scholars/2011/m/node/2059 |url-status= }}</ref> Године 2012. дипломирала је на [[Колеџ Дартмут|Колеџу Дартмут]] са дипломом инжењера [[Машинство|машинства]].<ref name=":0" /><ref>{{Cite web |last=Barath |first=Harini |year=2023 |title=ChatGPT Gets Dartmouth Talking |url=https://home.dartmouth.edu/news/2023/02/chatgpt-gets-dartmouth-talking |access-date=2023-03-07 |website=[[Dartmouth College]] |publisher= |language=en |archive-date=2023-03-07 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230307142745/https://home.dartmouth.edu/news/2023/02/chatgpt-gets-dartmouth-talking |url-status=live }}</ref> Године 2011. започела је своју каријеру као приправница у предузећу -{[[Goldman Sachs]]}-, док је од 2012. до 2013. године радила као за -{Zodiac Aerospace}-. Провела је три године радећи за -{[[Tesla, Inc.]]}-, пре него што се придружила предузећу -{Leap Motion}-. Године 2018. прешла је у -{[[OpenAI]]}-, а касније је постала [[Технички директор|техничка директорка]], надгледајући -{[[ChatGPT]]}-.<ref name="linkedin">{{Linkedin}}</ref><ref name=":0" /><ref>{{cite magazine |last=Simons |first=John |date=Feb 2023 |title=Keeping AI in Check |magazine=[[TIME (magazine)|TIME]] |volume=201 |pages=60–61 |number=5/6}}</ref> Заговорница је регулације вештачке интелигенције.<ref name=":0" /><ref>{{Cite magazine |last=Simons |first=John |date=2023-02-05 |title=The Creator of ChatGPT Thinks AI Should Be Regulated |url=https://time.com/6252404/mira-murati-chatgpt-openai-interview/ |access-date=2023-03-07 |magazine=[[Time (magazine)|Time]] |language=en |archive-date=2023-03-08 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308004004/https://time.com/6252404/mira-murati-chatgpt-openai-interview/ |url-status=live }}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Twitter|miramurati}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Мурати, Мира}} [[Категорија:Рођени 1988.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички инжењери]] [[Категорија:Албанци у САД]] 245az9bhhiflxyz79b9637mm81qajc6 0 4382933 30099644 30013195 2025-06-28T11:34:21Z Marko Mlinarić 317145 30099644 wikitext text/x-wiki {{чишћење}}[[Руси]] су највећа [[Мањина|етничка мањина]] у [[Украјина|Украјини]] . Ова заједница чини највећу појединачну руску заједницу ван [[Русија|Русије]] у свету. На украјинском попису из 2001. године, 8.334.100 људи идентификовано је као етнички [[Руси]] (17,3% становништва [[Украјина|Украјине]]); ово је комбиновани податак за особе које потичу изван Украјине и становништво рођено у Украјини које се изјашњава о руској националности.<ref name="census">{{Cite web|url=http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|title=Results / General results of the census / National composition of population|website=[[Ukrainian Census (2001)|2001 Ukrainian Census]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20070706003257/http://www.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|archive-date=July 6, 2007|url-status=dead|access-date=May 20, 2007}}</ref> == Географија == [[Датотека:UaFirstNationality2001-English.png|мини|Највеће националности у градовима и областима Украјине, према попису из 2001. Руси су у плавом]] Етнички Руси живе широм Украјине. Они чине значајан део укупног становништва на истоку и југу, значајну мањину у центру и мању мањину на западу.<ref name="census"/> Запад и центар земље имају већи проценат Руса у градовима и индустријским центрима и много мањи проценат у претежно украјинскофонским руралним областима.<ref name="census" /> Због концентрације Руса у градовима, као и из историјских разлога, већина највећих градова у центру и на југоистоку земље (укључујући [[Кијев]] где Руси чине 13,1% становништва) <ref name="census" /> остао углавном русофон {{Последње ажурирано|2003|lc=on}}<ref name="surverys">In the 2003 sociological survey in Kyiv the answers to the question 'What language do you use in everyday life?' were distributed as follows: 'mostly Russian': 52%, 'both Russian and Ukrainian in equal measure': 32%, 'mostly Ukrainian': 14%, 'exclusively Ukrainian': 4.3%.<br /><br />{{Cite news|url=http://www.wumag.kiev.ua/index2.php?param=pgs20032/72|title=What language is spoken in Ukraine?|date=February 2003|publisher=Welcome to Ukraine|access-date=28. 05. 2023|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011112630/http://www.wumag.kiev.ua/index2.php?param=pgs20032%2F72|url-status=live}}</ref> Руси чине већину на [[Крим]]у (71,7% у [[Севастопољ]]у и 58,5% у [[Аутономна Република Крим|Аутономној републици Крим]]),<ref name="census"/> јужном полуострву које је совјетска влада пренела из [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руске СФСР]] у [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјинску ССР]] 1954. године. Изван Крима, Руси су највећа етничка група у <ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2014/03/07/why-eastern-ukraine-is-an-integral-part-of-ukraine|title=Why Eastern Ukraine is an integral part of Ukraine|work=[[The Washington Post]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=23. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123021740/https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2014/03/07/why-eastern-ukraine-is-an-integral-part-of-ukraine|url-status=live}}</ref> [[Доњецк]]у (48,2%) и [[Макејевка|Макијевки]] (50,8%) у [[Доњецка област|Доњецкој области]], [[Тернивка|Терновци]] (52,9%) у [[Дњепропетровска област|Дњепропетровској области]], [[Краснодон]]у (63,3%) и [[Свердловск (Украјина)|Свердловску]] (58,7%) и [[Краснодонски рејон|Краснодонски]] (51,7%) и Станично-Лугански (61,1%) у [[Луганска област|Луганској области]], [[Рени]] (70,54%) и [[Измаил]] (43,7%) у [[Одеска област|Одеској области]], Путивлски (51,6%) у [[Сумска област|Сумској области]].<ref name="dnistr 342">Дністрянський М.С. Етнополітична географія України. Лівів. Літопис, видавництво ЛНУ імені Івана Франка. {{cite book|author= |title= |location= |publisher= |year=2006|isbn=966-7007-60-X|pages=342}}</ref> == Историја == === Рана историја === Један од најистакнутијих Руса у средњовековној Украјини (у то време [[Државна заједница Пољске и Литваније|Пољско-литванске заједнице]]) био је [[Иван Фјодоров]], који је објавио [[Острошка Библија|Острошку Библију]] и називао се [[Руси|Московљанином]]. Године 1599, цар [[Борис Годунов]] наредио је изградњу Цареборисова на обалама реке Оскол, првог града и прве тврђаве у источној Украјини. За одбрану територије од татарских напада Руси су изградили одбрамбену линију [[Белгород]]а (1635–1658), а Украјинци су почели да беже да би били под њеном одбраном. [[Датотека:Ukraine-Slobozhanshchyna.png|мини|Слобода Украјина, историјска регија у Украјини]] [[Датотека:Russians_In_Ukraine_1897.png|мини|Регионална концентрација етничког руског становништва Украјине 1897. године]] Више говорника руског се појавило на северним, централним и источним украјинским територијама током касног 17. века, након [[Устанак Богдана Хмељницког|козачке побуне]] коју је предводио [[Богдан Хмељницки]] . Устанак је довео до масовног кретања украјинских досељеника у област Слобода Украјина, што је претворило из ретко насељене пограничне области у једну од већих насељених области [[Руско царство|Руског царства]] . Након Перејаславског споразума, земље украјинских козака, укључујући модерне северне и источне делове Украјине, постале су протекторат царства Русије. Ово је довело до првог значајног, али још увек малог таласа руских досељеника у централну Украјину (првенствено неколико хиљада војника стационираних у гарнизонима,<ref name="Sloboda">Encyclopedia of Ukraine, Slobidska Ukraina [http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\S\L\SlobidskaUkraine.htm Приступљено] {{Wayback|url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages%5CS%5CL%5CSlobidskaUkraine.htm |date=20171229112250 }} December 14, 2007</ref> од око 1,2 милиона становника који нису Руси). [[Датотека:1800_Novoros_gov.jpg|мини| Мапа онога што је било познато као ''[[Новорусија|Новоросија (Нова Русија)]]'' за време [[Руска Империја|Руског царства]] - жутом бојом. Укључује територије модерне Украјине, Русије и Молдавије]] Крајем 18. века, Руско царство [[Руско-турски рат (1768—1774)|је заузело велике ненасељене степске територије]] бившег [[Кримски канат|Кримског каната]] . Започела је систематска колонизација земаља у ономе што је постало познато као [[Новорусија|Новоросија]] (углавном [[Крим]], Таурида и околина [[Одеса|Одесе]]). Мигранти из многих етничких група (претежно Украјинци и Руси из уже Русије) дошли су у ово подручје.<ref>V.M. Kabuzan: The settlement of Novorossiya (Yekaterinoslav and Taurida guberniyas) in 18th–19th centuries. Published by ''Nauka'', Moscow, 1976. Available on-line at Dnipropetervosk Oblast Universal Science Library, [http://www.libr.dp.ua/book1.htm Приступљено] {{Wayback|url=http://www.libr.dp.ua/book1.htm |date=20190129112417 }} 15 November 2007</ref> У исто време, откриће угља у [[Доњецки басен|Доњецком басену]] такође је означило почетак велике индустријализације и прилив радника из других делова Руске империје. Скоро сви већи градови јужне и источне Украјине основани су у овом периоду: Александровск (сада [[Запорожје]] ; 1770), Јекатеринослав (сада [[Дњепар (град)|Дњепар]] ; 1776), [[Херсон]] и [[Маријупољ|Мариупољ]] (1778), [[Севастопољ]] (1783), [[Симферопољ]] ( [[Мелитопољ|Новоалександ]]) ) (1784), Николајев ( [[Николајев|Миколајев]] ; 1789), [[Одеса]] (1794), Луганск ( [[Луганск]] ; оснивање фабрике у Луганску 1795). И Руси и Украјинци чине већину миграната – 31,8% и 42,0% респективно. Становништво Новоросије је на крају постало измешано, а с обзиром да је [[русификација]] била државна политика, руски идентитет је доминирао у мешовитим породицама и заједницама. [[Руска Империја|Руско царство је]] Украјинце, Русе и Белорусе званично сматрало [[Малорусија|малим]], [[Велика Русија|Великорусима]] и [[Белорусија|Белорусима]], који су, према званично прихваћеној теорији у [[Руска Империја|Царској Русији]], припадали једној руској нацији, потомцима народа [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]]. Почетком 20. века Руси су били највећа етничка група у следећим градовима: [[Кијев]] (54,2%), [[Харков]] (63,1%), [[Одеса]] (49,09%), [[Николајев]] (66,33%), [[Маријупољ|Мариупољ]] (63,22%), [[Луганск]] (68,16%), [[Бердјанск]] (66,05%), [[Херсон]] (47,21%), [[Мелитопољ]] (42,8%), [[Дњепар (град)|Јекатеринослав]] (41,78%), [[Кропивницки|Кропивњицки]] (34,64%), [[Павлоград]] (34,36%), [[Симферопољ]] (45,64%), [[Феодосија|Феодо.8]] %), [[Јалта]] (66,17%), [[Керч]] (57,8%), [[Севастопољ]] (63,46%), [[Чугујев|Чухујев]] (86%).<ref name="dnistr 342" /> === Руски грађански рат у Украјини === Први попис становништва Руске империје, спроведен 1897. године, показао је широку употребу (и у неким случајевима доминацију) малоруског, савременог термина за [[украјински језик]],<ref>1897 Census on Demoscope.ru [http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php Приступљено] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/ssp/rus_lan_97.php |date=20120204034344 }} on 20th May 2007.</ref> у девет југозападних губернија и [[Кубањ (регија)|Кубану]] . Дакле, када су званичници Централне Раде оцртавали будуће границе нове украјинске државе, узели су резултате пописа у погледу језика и вере као одлучујуће факторе. Етнографске границе Украјине су се тако испоставиле скоро двоструко веће од првобитне [[Kozački hetmanat|државе]] [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељницког]] која је инкорпорирана у састав [[Руска Империја|Руског царства]] током 17-18.<ref>[[Stanislav Kulchitsky]], "Empire and we", ''Den'', Vol. 9, 26 January 2006. [http://www.day.kiev.ua/uk/article/podrobici/imperiya-ta-mi Приступљено] {{Wayback|url=http://www.day.kiev.ua/uk/article/podrobici/imperiya-ta-mi |date=20160304123619 }} on 7 December 2014.</ref> Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], снажан национални покрет успео је да добије нека аутономна права од руске владе у [[Санкт Петербург]]у. Међутим, [[Октобарска револуција]] је донела велике промене за нову [[Руска република|Руску Републику]] . Украјина је постала бојно поље између две главне руске ратне фракције током [[Руски грађански рат|Руског грађанског рата]] (1918–1922), црвених комуниста ( [[Црвена армија]]) и антибољшевичких белих ( Добровољачка армија ). [[Октобарска револуција]] је такође нашла свој одјек међу широком радничком класом, а неколико совјетских република су формирали бољшевици у Украјини: [[Ukrainian People's Socialist Republic|Украјинска Народна Социјалистичка Република]], Совјетска Социјалистичка Република Таурида, Одеска Совјетска Република и [[Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република|Република Доњецк-Кривој Рог]]. Влада Русије СФСР је подржавала војну интервенцију против [[Украјинска Народна Република|Украјинске Народне Републике]], која је у различитим периодима контролисала већину територије данашње Украјине са изузетком Крима и Западне Украјине. Иако су у почетку постојале разлике између украјинских бољшевика,<ref>Valeriy Soldatenko, "Donetsk-Krivoy Rog Republic – illusions and practicals of nihilism", ''[[Зеркало Недели|Zerkalo Nedeli]]'', December 4–10, 2004. [http://www.zn.ua/3000/3150/48531/ In Russian] {{Webarchive|url=https://archive.today/20120703013557/www.zn.ua/3000/3150/48531/|date=2012-07-03}}, [http://www.dt.ua/3000/3150/48531/ in Ukrainian] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100218140103/http://www.dt.ua/3000/3150/48531/|date=2010-02-18}}</ref> које су резултирале проглашењем неколико совјетских република 1917. године, касније је, добрим делом због притиска [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]] и других бољшевичких вођа, проглашена једна [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република]]. Украјинска ССР је била ''[[Дејуре|де јуре]]'' посебна држава до формирања СССР-а 1922. године и опстала је до распада Совјетског Савеза 1991. године. Лењин је инсистирао да би игнорисање националног питања у Украјини угрозило подршку Револуцији међу украјинским становништвом и на тај начин су успостављене нове границе Совјетске Украјине у мери у којој је 1918. тврдила [[Украјинска Народна Република]] Нове границе су у потпуности укључивале [[Новорусија|Новоросију]] (укључујући краткотрајну [[Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република|Доњецко-Кривојску Совјетску Републику]]) и друге суседне провинције, које су садржале значајан број етничких Руса. === Украинизација у раним совјетским временима === У свом говору из 1923. посвећеном националним и етничким питањима у партијским и државним пословима, [[Јосиф Стаљин]] је идентификовао неколико препрека у спровођењу националног програма партије. То су били „шовинизам доминантне нације“, „економска и културна неједнакост“ националности и „опстанак национализма међу низом нација које су носиле тежак јарам националног угњетавања“.<ref>"National Factors in Party and State Affairs – Theses for the Twelfth Congress of the Russian Communist Party (Bolsheviks), Approved by the Central Committee of the Party". [http://www.marx2mao.com/Stalin/NF23.html URL] {{Wayback|url=http://www.marx2mao.com/Stalin/NF23.html |date=20220116012431 }}</ref> У случају Украјине, обе претње су дошле, уз поштовање, са југа и истока: Новоросија са својим историјски снажним руским културним утицајем, и традиционални украјински центар и запад. Ова размишљања су довела до политике [[Украјинизација|украјинизације]], како би се истовремено разбили остаци [[Велика Русија|великоруског]] става и стекли популарност међу украјинским становништвом, признајући тако њихову доминацију над републиком.<ref>For more information, see [[Ukrainization|Ukrainization in the UkSSR (1923–1931)]]</ref> Украјински језик је био обавезан за већину послова, а његово учење постало је обавезно у свим школама. До раних 1930-их ставови према политици украјинизације су се променили унутар совјетског руководства. Стаљин је 1933. године изјавио да је локални национализам главна претња совјетском јединству. Сходно томе, многе промене уведене током периода украјинизације су поништене: школе руског језика, библиотеке и новине су обновљене, па чак и повећан број. Промене су донете и територијално, што је приморало Украјинску ССР да уступи неке територије РСФСР-у. Хиљаде етничких Украјинаца депортовано је на далеки исток Совјетског Савеза, бројна села са украјинском већином су елиминисана [[Голодомор|Холодомором]], док су преостали Украјинци били изложени дискриминацији.<ref>Stalin's Genocides (Human Rights and Crimes against Humanity). Princeton University Press, 2010 {{cite web|author= |title= |url=http://www.oxonianreview.org/wp/stalins-genocides/ |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=http://www.oxonianreview.org/wp/stalins-genocides/ |date=20110308034357 }}</ref><ref>Lapham, Lewis (February 12, 2011). "As Stalin Starved Ukrainians, Kids Ate Each Other". Bloomberg. p. 1. Приступљено March 7, 2011. {{cite web|author= |title= |url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2011-02-11/as-stalin-starved-ukrainians-children-turned-into-cannibals-lewis-lapham |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2011-02-11/as-stalin-starved-ukrainians-children-turned-into-cannibals-lewis-lapham |date=20220508125335 }}</ref> Током овог периода родитељи у Украјинској ССР могли су да изаберу да своју децу чији матерњи језик није украјински пошаљу у школе са руским као основним језиком наставе. === Каснији совјетски период === Територија Украјине је била једно од главних ратишта током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а њено становништво, укључујући и Русе, значајно се смањило. Инфраструктура је била тешко оштећена и за обнову су били потребни људски и капитални ресурси. Ово се погоршало депопулацијом изазваном двема гладима [[Голодомор|1931–1932]] и трећом 1947. године због напуштања територије са знатно смањеним бројем становника. Велики део таласа нових миграната за индустријализацију, интеграцију и совјетизацију недавно стечених западних украјинских територија чинили су етнички Руси који су се углавном населили око индустријских центара и војних гарнизона.<ref name="terl25">Терлюк І.Я. Росіяни західних областей України (1944–1996 р.р.) (Етносоціологічне дослідження). – Львів: Центр Європи, 1997.- С.25.</ref> Ово је повећало удео становништва које говори руски. Пред крај рата, целокупно становништво [[Кримски Татари|кримских Татара]] (до четврт милиона) је [[Депортација кримских Татара|протерано из своје домовине на Криму]] у [[Средња Азија|средњу Азију]], под оптужбама за сарадњу са Немцима.<ref>{{harvnb|Pohl|1997|pp=}}</ref><ref>{{harvnb|Pohl|1999|pp=}}</ref> Крим је поново насељен новим таласом руских и украјинских досељеника и руски удео становништва Крима је значајно порастао (са 47,7% 1937. на 61,6% 1993. године), а украјински удео се удвостручио (12,8% 1937. и 23,6% 1993. године).<ref>Directory of resources on minority human rights and related problems of the transition period in Eastern and Central Europe. Demographic Balance and Migration Processes in Crimea. [http://www.minelres.lv/reports/ukraine/Article_16.htm Приступљено] {{Wayback|url=http://www.minelres.lv/reports/ukraine/Article_16.htm |date=20210516142923 }} June 3, 2007</ref> Украјински језик је остао обавезан предмет изучавања у свим руским школама, али у многим државним канцеларијама предност је дата руском језику, што је дало додатни подстицај унапређењу [[Русификација|русификације]] . Попис из 1979. године показао је да само једна трећина етничких Руса течно говори украјински језик. Године 1954. Президијум Врховног совјета СССР-а издао је указ о преласку Кримске области из састава Руске СФСР у састав Украјинске ССР. Ова акција повећала је етничко руско становништво Украјине за скоро милион људи. Многи руски политичари сматрају да је трансфер контроверзан.<ref>Our Security Predicament, Vladimir P. Lukin, Foreign Policy, No. 88 (Autumn, 1992), pp. 57–75</ref> Контроверзе и законитост трансфера остали су болна тачка у односима Украјине и Русије неколико година, а посебно у унутрашњој политици на Криму. Међутим, у споразуму између Руске Федерације и Украјине из 1997. Русија је признала границе Украјине и прихватила суверенитет Украјине над Кримом. === Украјина након распада Совјетског Савеза === [[Датотека:РусКультЦентрЛьвов.jpg|мини| Руски културни центар у Лавову је у неколико наврата нападнут и вандализован. Дана 22. јануара 1992. извршила је рацију [[УНА-УНСО]] на челу са чланом [[Лавовска област|Лавовског обласног]] већа.<ref name="Sokurov">Сокуров С. {{cite book|author= |title= |location=А. Очерки истории русского национально-культурного движения в Галиции (1988–1993 годы) – М. |publisher="Клуб «Реалисты», 1999. – C. 8 |year=|isbn=966-7617-65-3|pages=}}</ref>]] [[Датотека:Russians_Ukraine_2001.PNG|мини|Према украјинском попису из 2001. године, проценат руског становништва има тенденцију да буде већи на истоку и југу земље.<ref name="census"/>]] Након распада Совјетског Савеза, Украјина је постала независна држава. Ова независност је подржана референдумом у свим регионима Украјинске ССР, укључујући и оне са великом руском популацијом. Студија Националне академије наука Украјине показала је да се 1991. године 75% етничких Руса у Украјини више није идентификовало са [[Русија|руском нацијом]] . На украјинском референдуму о независности у децембру 1991. 55% етничких Руса у Украјини гласало је за независност. Повратак [[Кримски Татари|кримских Татара]] довео је до неколико сукоба високог профила око власништва над земљом и права на запошљавање.<ref>{{Cite web|url=http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=106815|title=Tatars push to regain their historic lands in Crimea|date=March 31, 2006|website=Today's Zaman|archive-url=https://web.archive.org/web/20070930210216/http://www.todayszaman.com/tz-web/detaylar.do?load=detay&link=106815|archive-date=September 30, 2007|url-status=dead|access-date=March 31, 2007}}</ref> 1994. одржан је референдум у [[Доњецка област|Доњецкој области]] и [[Луганска област|Луганској области]], са око 90% испитаника који су подржали да [[руски језик]] добије статус званичног уз [[Украјински језик|украјински]], а да [[руски језик]] буде службени језик на регионалном нивоу; међутим, [[кијев]]ска влада је поништила референдум.<ref>{{Cite web|url=http://thekievtimes.ua/society/372400-donbass-zabytyj-referendum-1994.html|title=Донбасс: забытый референдум-1994|date=12 May 2014|access-date=28. 05. 2023|archive-date=05. 02. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210205101718/http://thekievtimes.ua/society/372400-donbass-zabytyj-referendum-1994.html|url-status=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.nakanune.ru/articles/18807/|title=Киев уже 20 лет обманывает Донбасс: Донецкая и Луганская области еще в 1994 году проголосовали за федерализацию, русский язык и евразийскую интеграцию|access-date=28. 05. 2023|archive-date=11. 01. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180111192917/http://www.nakanune.ru/articles/18807|url-status=live}}</ref> Много контроверзи је око смањења броја школа са руским као главним наставним језиком. Године 1989. било је 4.633 школе са руским као главним наставним језиком, а до 2001. овај број је пао на 2.001 школу или 11,8% од укупног броја у земљи.<ref>A. Dokurcheva, E. Roberova, The use of Russian language in education in CIS and the Baltics, [http://mova-historia.vlada.kiev.ua/index.php?id=196, Приступљено 12th December 2007] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071201022132/http://mova-historia.vlada.kiev.ua/index.php?id=196|date=2007-12-01}}</ref> Значајан број ових руских школа је претворен у школе са одељењима руског и украјинског језика. До 2007. године, 20% ученика у државним школама учило је у одељењима руског језика.<ref>{{Cite web|url=http://www.from-ua.com/politics/e62743796b72a.html|title=Как соблюдается в Украине языковая Хартия?|date=21. 9. 2007|access-date=23 October 2014|archive-date=30. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160330055032/http://www.from-ua.com/politics/e62743796b72a.html|url-status=live}}</ref> У неким регионима, као што је [[Ровењска област|Ривненска област]], нема школа са наставом само на руском језику, већ само руска одељења у мешовитим руско-украјинским школама.<ref>В. В. Дубичинский, "Двуязычие в Украине?", ''Культура народов Причерноморья'' №60, Т.3, 6 – 9, ([http://www.nbuv.gov.ua/Articles/Kultnar/knp60_3/knp60t3_6-9.pdf pdf] {{Wayback|url=http://www.nbuv.gov.ua/Articles/Kultnar/knp60_3/knp60t3_6-9.pdf |date=20070927223812 }})</ref> Од маја 2007. у Кијеву је остало само седам школа са руским наставним језиком, са још 17 мешовитих школа са укупно 8.000 ученика,<ref name="Korrmay07">[http://www.korrespondent.net/main/192240 Шестая часть киевских школьников изучает русский язык] {{Wayback|url=http://www.korrespondent.net/main/192240 |date=20070929095801 }}, ''[[Korrespondent.net]]'', May 29, 2007</ref> а остали ученици похађају школе са украјинским језиком. инструкција. Међу потоњим ученицима, 45.700 (или 18% од укупног броја) учи руски језик као посебан предмет <ref name="Korrmay07" /> у главном граду Украјине, углавном русофоном,<ref name="surverys"/><ref>According to a 2006 survey, Ukrainian is used at home by 23% of Kyivans, as 52% use Russian and 24% switch between both.<br /><br />"Kyiv: the city, its residents, problems of today, wishes for tomorrow.", ''[[Зеркало Недели|Zerkalo Nedeli]]'', April 29 – May 12, 2006. [http://www.zerkalo-nedeli.com/ie/show/596/53322/ in Russian] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070217114918/http://www.zerkalo-nedeli.com/ie/show/596/53322/|date=2007-02-17}}, [http://www.zn.kiev.ua/ie/show/596/53322/ in Ukrainian] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070217114918/http://www.zn.kiev.ua/ie/show/596/53322/|date=2007-02-17}}</ref> иако се процењује да 70 процената становништва Украјине у целој земљи сматра да руски језик треба предавати у средњим школама заједно са украјинским.<ref name="Panina58">Natalia Panina, {{cite book|author= |title=Ukrainian Society 1994–2005: Sociological Monitoring |location= |publisher= |year=2005|isbn=966-8075-61-7|pages=}}, ''Sophia'', Kyiv. , ([http://dif.org.ua/modules/pages/files/1337234258_1666.pdf pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140302202642/http://dif.org.ua/modules/pages/files/1337234258_1666.pdf|date=2014-03-02}}), p. 58</ref> Руски културни центар у Лавову је у неколико наврата нападнут и вандализован. Дана 22. јануара 1992. извршила је рацију [[УНА-УНСО]] на челу са чланом [[Лавовска област|Лавовског обласног]] већа.<ref name="Sokurov" /> Припадници УНА-УНСО претресли су зграду, дјелимично уништили архиву и изгурали људе из зграде.<ref name="Sokurov" /> Њихови нападачи су изјавили да све у Украјини припада Украјинцима, па [[Москаљ|Москали]] и [[Кајк|кике]] нису смели да тамо бораве нити имају имовину.<ref name="Sokurov" /> Зграда је вандализована током Папине посете Лавову 2001,<ref>[http://galaxy.com.ua/svit/milic_kur/archive/22/crime.html ГАНЕБНА ВИТІВКА] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080107103817/http://galaxy.com.ua/svit/milic_kur/archive/22/crime.html|date=January 7, 2008}}</ref> затим 2003 (5 пута),<ref>{{Cite web|url=http://www.regnum.ru/news/278964.html|title=На Украине разгромили помещение Российского культурного центра|website=ИА REGNUM|access-date=23 October 2014|archive-date=01. 10. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20071001002421/http://www.regnum.ru/news/278964.html|url-status=live}}</ref><ref>[http://www.rdu.org.ua/news.php?content=1056443837&path=arc&subpath=2003.6 Русский культурный центр во Львове расписали нехорошими словами] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080328221801/http://www.rdu.org.ua/news.php?content=1056443837&path=arc&subpath=2003.6|date=March 28, 2008}}</ref> 2004 (током [[Наранџаста револуција|Наранџасте револуције]] <ref>{{Cite web|url=http://portal.lviv.ua/news/2004/11/29/144352.html|title=Російський культурний центр став помаранчевий|website=portal.lviv.ua|archive-url=https://archive.today/20120629190613/http://portal.lviv.ua/news/2004/11/29/144352.html|archive-date = 29. 6. 2012|url-status=dead|access-date=23 October 2014}}</ref> ), 2005,<ref>[http://bezcenzury.com.ua/ua/archive/845/facts/884.html Чия рука тягнеться по камінь?] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080625052410/http://bezcenzury.com.ua/ua/archive/845/facts/884.html|date=June 25, 2008}}</ref><ref>[http://zik.com.ua/index.php?news_id=27842 Вчинено черговий акт вандалізму на Російський культурний центр у Львові] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080107132703/http://zik.com.ua/index.php?news_id=27842|date=January 7, 2008}}</ref> 2006.<ref>{{Cite web|url=http://www.leopolis.info/?ida=1340|title=Опоганивши Російський культурний центр, Львів демонструє свою "європейськість"|date = 13. 4. 2019|access-date=28. 05. 2023|archive-date=06. 03. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120306012624/http://www.leopolis.info/?ida=1340|url-status=}}</ref> [[Датотека:2014-03-01._Митинг_в_Донецке_0015.jpg|мини| Проруски демонстранти уклањају [[Застава Украјине|украјинску заставу]] и замењују је [[Застава Русије|руском заставом]] испред зграде регионалне државне администрације [[Доњецка област|Доњецке области]] током [[Проруски немири у Украјини 2014.|проруског сукоба у Украјини 2014. године]] .]] После догађаја [[Евромајдан|на Евромајдану]],<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-25198943|title=Donetsk view: Ukraine 'other half' resents Kiev protests|last=Lina Kushch|date=3. 12. 2013|work=BBC News|access-date=28. 05. 2023|archive-date=02. 10. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201002153112/https://www.bbc.com/news/world-europe-25198943|url-status=live}}</ref> региони са великом популацијом етничких Руса доживели су почетак [[антимајдан]]ских протеста и сепаратистичких активности. Након што су [[Заузимање Кримског парламента|га заузеле]] руске необележене трупе, Врховни савет Крима је најавио [[Референдум о статусу Крима 2014.|кримски референдум 2014.]] и упутио захтев [[Русија|Русији]] да пошаље војне снаге на [[Крим]] како би „заштитиле“ локално становништво од десничарских демонстраната Евромајдана, који су обележили почетак [[Руска анексија Крима|руске анексије Крима]] . Велики протести [[Антимајдан|против Мајдана]] одржани су у другим већим градовима [[Руски језик|који говоре руски]], попут [[Доњецк]]а, [[Одеса|Одесе]] и [[Харков]]а. Савет [[Доњецка област|Доњецке области]] гласао је за одржавање референдума на којем би се одлучило о будућности области.<ref>{{Cite web|url=http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_doneckij-oblsovet-progolosoval-za-referendum/545215|title=Донецкий облсовет проголосовал за референдум|date=3. 3. 2014|publisher=Gazeta.ua|access-date=2014-03-03|archive-date=03. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140303161020/http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_doneckij-oblsovet-progolosoval-za-referendum/545215|url-status=live}}</ref> Више људи је 3. марта почело да јуриша на управну зграду Доњецке области, машући руским заставама и вичући „Русија!″ и „ Беркут су хероји! ″. Полиција није пружила отпор.<ref>{{Cite web|url=http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_v-donecke-neskolko-soten-radikalov-s-krikami-rossiya-shturmuyut-oga/545225|title=В Донецке несколько сотен радикалов с криками "Россия" штурмуют ОГА|date=3. 3. 2014|publisher=Gazeta.ua|access-date=2014-03-03|archive-date=03. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140303161452/http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_v-donecke-neskolko-soten-radikalov-s-krikami-rossiya-shturmuyut-oga/545225|url-status=live}}</ref> Регионално веће Луганска гласало је за захтев да се руском језику да статус другог званичног језика, да се заустави „прогон бораца Беркута “, разоружају јединице за самоодбрану Мајдана и забрани низ [[Крајња десница|екстремно десничарских]] политичких организација попут [[Свобода (политичка странка)|Свобода]] и УНА-УНСО. Ако власти нису испоштовале захтеве, Обласни савет је задржао „право да затражи помоћ од братског народа Руске Федерације. ″ <ref>{{Cite web|url=http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_oblsovet-luganskaya-ugrozhaet-razoruzhit-majdan-rukami-bratskoj-rossii/545140|title=Облсовет Луганская угрожает разоружить Майдан руками "братской" России|date=2. 3. 2014|publisher=Gazeta.ua|access-date=2014-03-02|archive-date=02. 03. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302202038/http://gazeta.ua/ru/articles/politics/_oblsovet-luganskaya-ugrozhaet-razoruzhit-majdan-rukami-bratskoj-rossii/545140|url-status=live}}</ref> Проруски протести у [[административна подела Украјине|областима]] [[Доњецка област|Доњецка]] и [[Луганска област|Луганска]] током проруског сукоба у Украјини 2014. године ескалирали су у оружану сепаратистичку побуну.<ref name="Ukraine crisis timeline BBC">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-middle-east-26248275|title=Ukraine crisis: Timeline|date=13. 11. 2014|work=BBC News|access-date=28. 05. 2023|archive-date=28. 04. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220428051312/https://www.bbc.com/news/world-middle-east-26248275|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|title=Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid|last=Grytsenko|first=Oksana|date=12. 4. 2014|work=Kyiv Post|access-date=28. 05. 2023|archive-date=12. 04. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140412131249/http://www.kyivpost.com/content/ukraine/armed-pro-russian-insurgents-in-luhansk-say-they-are-ready-for-police-raid-343167.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://news.yahoo.com/kiev-government-deploy-troops-ukraines-east-232441379.html|title=Kiev government to deploy troops in Ukraine's east|last=Peter Leonard|date=13. 4. 2014|work=Yahoo News|access-date=14. 4. 2014|agency=Associated Press|archive-date=12. 05. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220512090023/https://news.yahoo.com/kiev-government-deploy-troops-ukraines-east-232441379.html|url-status=live}}</ref> Ово је навело украјинску владу да покрене војну контраофанзиву против побуњеника у априлу 2014. Током овог рата [[Луганск]] и [[Доњецк]], градови са великом популацијом етничких Руса,<ref>{{Cite book|author=J. Paul Goode|title=The Decline of Regionalism in Putin's Russia: Boundary Issues|year=2001|isbn=1136720731|url=https://books.google.com/books?id=8umsAgAAQBAJ&dq=%22large+ethnic+Russian+population%22+Donetsk+Luhansk&pg=PA140|pages=page 140}}</ref> су били изложени тешким гранатирањем.<ref>"[http://www.newsweek.com/shell-torn-luhansk-food-and-water-scarce-welcome-hell-264989 In Shell-Torn Luhansk, Food and Water Is Scarce: 'Welcome to Hell!'] {{Wayback|url=http://www.newsweek.com/shell-torn-luhansk-food-and-water-scarce-welcome-hell-264989 |date=20220326122108 }}". ''[[Newsweek]]''. 15 August 2014.</ref><ref>"[http://www.denverpost.com/nationworld/ci_26275351/east-ukraine-city-luhansk-dying-under-siege-residents-say East Ukraine city of Luhansk dying under siege, residents say] {{Wayback|url=http://www.denverpost.com/nationworld/ci_26275351/east-ukraine-city-luhansk-dying-under-siege-residents-say |date=20160409063819 }}". ''[[The Denver Post]]''. 5 August 2014.</ref> Према подацима Уједињених нација, 730.000 [[избеглица]] из Доњецке и Луганске области побегло је у Русију од почетка 2014. године <ref>{{Cite news|url=http://in.reuters.com/article/uk-ukraine-crisis-migrants-idINKBN0G517P20140805|title=About 730,000 have left Ukraine for Russia due to conflict - UNHCR|date=August 5, 2014|publisher=Reuters|access-date=28. 05. 2023|archive-date=05. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200605093636/https://in.reuters.com/article/uk-ukraine-crisis-migrants-idINKBN0G517P20140805|url-status=}}</ref> Отприлике 14.200 људи, укључујући 3.404 цивила, умрло је од 2014. до 2022. године због рата. ==== Дискриминација ==== Укупно, према истраживању Института за социологију широм земље из 2007. године, само 0,5% испитаника описује да припада групи која се суочава са дискриминацијом на основу језика.<ref name="EU-Ukraine">{{Cite book|url=http://www.i-soc.com.ua/doc/Ukr_ta_Evro_eng.pdf|title=Ukraine and Europe: Outcomes of International Comparative Sociological Survey|last=Evhen Golovakha|last2=Andriy Gorbachyk|last3=Natalia Panina|publisher=Institute of Sociology of NAS of Ukraine|year=2007|isbn=978-966-02-4352-1|location=Kyiv}}</ref> Штавише, у анкети одржаној октобра 2008, 42,8% украјинских испитаника рекло је да Русију сматра „веома добром“, док је 44,9% рекло да је њихов став „добар“ (87% позитивно).<ref>[http://www.kyivpost.com/nation/30049 Russia, Ukraine relationship going sour, say polls] {{Wayback|url=http://www.kyivpost.com/nation/30049 |date=20081002131349 }}, ''[[Kyiv Post]]'' (October 2, 2008)</ref> [[Датотека:Odessa_Russian_Sring_20140330_01.JPG|мини| Проруски активисти у [[Одеса|Одеси]], март 2014]] Према истраживањима Института за социологију која се спроводи сваке године између 1995. и 2005. године, проценат испитаника који су се сусрели са случајевима етничке дискриминације Руса током претходне године константно је низак (углавном једноцифреним), без приметне разлике у поређењу са са бројем инцидената усмерених против било ког другог народа, укључујући Украјинце и Јевреје.<ref name="Panina48">See Panina, p. 48</ref> Према упоредном истраживању Украјине и Европе из 2007. само 0,1% становника Украјине сматра да припада групи која је дискриминисана по националности.<ref name="EU-Ukraine"/> {{Rp|156}}Међутим, до априла 2017. у истраживању јавног мњења које је спровела Ратинг Гроуп Украине, 57 одсто анкетираних Украјинаца изразило је веома хладан или хладан став према Русији, за разлику од само 17 одсто оних који су изразили веома топао или топао став.<ref>{{cite web |author= |url=https://www.brookings.edu/blog/order-from-chaos/2017/10/18/how-ukraine-views-russia-and-the-west/ |title= |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=13. 12. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191213173411/https://www.brookings.edu/blog/order-from-chaos/2017/10/18/how-ukraine-views-russia-and-the-west/ |url-status= }}, ''[[Brookings Institution|Brookings]]'' (October 18, 2017)</ref> Нека истраживања показују да Руси у Украјини нису социјално дистанцирани. Показатељ спремности становника Украјине да учествују у друштвеним контактима различитог степена блискости са различитим етничким групама ( [[Скала социјалне дистанце|Богардусова скала социјалне дистанце]]), израчунат на основу годишњих социолошких истраживања, доследно показује да су Руси у просеку најмање социјално дистанцирани унутар Украјине осим самих Украјинаца.<ref name="paninadistance">{{harvnb|Panina||pp=49–57}}</ref> Иста анкета је показала да је, у ствари, украјинском народу нешто угодније да прихвати Русе у своје породице него што прихвата [[Украјинска дијаспора|Украјинце који живе у иностранству]] .<ref name="paninadistance" /> Такав друштвени став корелира са политичким, јер су истраживања која су рађена годишње између 1997. и 2005. године доследно указивала да је став према идеји да Украјина уђе у унију Русије и Белорусије више позитиван (нешто преко 50%) него негативан (нешто испод 30% ).<ref name="Panina29">{{harvnb|Panina||pp=29}}</ref> ==== Руске политичке избеглице у Украјини ==== Од Револуције достојанства, руска влада је драматично повећала кампању против опозиције која је резултирала политички мотивисаним случајевима против руске либералне опозиције. Као резултат тога, многи значајни Руси преселили су се у Украјину како би избегли политичко кривично гоњење у Русији. Значајни примери су Иља Пономарјов (једини посланик који је гласао против анексије Крима), новинари Матвеј Ганапољски, Аркадиј Бабченко, Јевгениј Кисељов и други. Према статистичким подацима које је изнела Канцеларија Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), 2014. године око 140 Руса је поднело захтев за политички азил у Украјини. У првих шест месеци 2015. овај број је порастао за педесетак људи више.<ref>{{Cite web|url=https://www.huffpost.com/entry/russian-refugees-in-ukraine_b_9243032|title=Russian Refugees in Ukraine: The Broken Hopes|last=Martin|first=Kerry|last2=writer|first2=ContributorFreelance|date=2016-02-17|website=HuffPost|language=en|access-date=2019-07-29|last3=Brooklyn|first3=an organizer of immigrant communities in}}</ref> Истовремено, украјинска миграцијска политика је компликована и ограничава број Руса који могу успешно да поднесу захтев за избеглички статус. ==== Русофобија ==== Ултранационалистичка политичка партија [[Свобода (политичка странка)|„Свобода“]] <ref>"[http://www.algemeiner.com/2013/05/24/svoboda-fuels-ukraines-growing-anti-semitism/ Svoboda Fuels Ukraine’s Growing Anti-Semitism] {{Wayback|url=http://www.algemeiner.com/2013/05/24/svoboda-fuels-ukraines-growing-anti-semitism/ |date=20210125223653 }}". ''[[Algemeiner Journal]]''. 24 May 2013.</ref> се позвала на радикалну русофобичну реторику <ref>{{Cite web|url=https://www.icare.to/article.php?id=29727&lang=en|title=UKRAINIAN APPEALS TO ANTI-SEMITISM IN ELECTION WIN|date = 11. 4. 2010|website=ICare|archive-url=https://web.archive.org/web/20110716054318/https://www.icare.to/article.php?id=29727&lang=en|archive-date = 16. 7. 2011|access-date=}}</ref> и има довољну изборну подршку да добије подршку већине у локалним саветима, као што се види у регионалном већу Тернопоља у Западној Украјини. Године 2004. [[Олег Тјагнибок|Олех Тјахњибок]], лидер странке "Свобода", позвао је своју странку да се бори против "московско-јеврејске мафије" која влада Украјином.<ref>[http://www.thenation.com/article/178013/ukrainian-nationalism-heart-euromaidan# The Ukrainian Nationalism at the Heart of ‘Euromaidan’] {{Wayback|url=http://www.thenation.com/article/178013/ukrainian-nationalism-heart-euromaidan |date=20140129112651 }}, ''[[The Nation]]'' (January 21, 2014)</ref> Чланови „Свободе“ били су на високим позицијама у влади Украјине 2014.<ref>"[https://www.bbc.com/news/world-europe-26468720 Ukraine's revolution and the far right] {{Wayback|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-26468720 |date=20210116095213 }}". BBC News. 7 March 2014.</ref> Али странка је изгубила 30 од 37 места (прва места у [[Врховна рада Украјине|украјинском парламенту]] <ref name="SvobBBC" /> које је освојила на [[Парламентарни избори у Украјини 2012.|парламентарним изборима 2012.]]) на украјинским парламентарним изборима крајем октобра 2014.<ref name="SvobBBC">[https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20113616 Ukraine election: President Yanukovych party claims win] {{Wayback|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20113616 |date=20181011232650 }}, [[BBC News]] (29 October 2012).</ref> и није се вратила у владу Украјине . ==== руски језик ==== Према истраживању Ресеарцх & Брандинг Гроуп (Доњецк) из 2006. године, 39% грађана Украјине сматра да су права Русофона нарушена јер [[Руски језик у Украјини|руски језик]] није званичан у земљи, док 38% грађана има супротан став.<ref name="podrobnosti1206">[http://www.podrobnosti.ua/society/2006/12/04/373924.html Большинство украинцев говорят на русском языке] {{Wayback|url=http://www.podrobnosti.ua/society/2006/12/04/373924.html |date=20140714081528 }}, ''Podrobnosti'', December 04, 2006.</ref><ref name="regnum1206">[http://www.regnum.ru/news/749712.html Украинцы лучше владеют русским языком, чем украинским: соцопрос] {{Wayback|url=http://www.regnum.ru/news/749712.html |date=20171229112213 }}, ''[[REGNUM News Agency|REGNUM]]'', December 04, 2006</ref> Према годишњим истраживањима Института за социологију Националне академије наука, 43,9% до 52,0% укупне популације Украјине подржава идеју да се руском језику додели статус државног језика.<ref name="Panina58"/> Истовремено, већина грађана Украјине ово не сматра важним питањем. У међунационалном истраживању које је укључивало рангирање 30 важних политичких питања, правни статус руског језика је рангиран на 26. месту, са само 8% испитаника (концентрисаних првенствено на Криму и Доњецку) сматра да је то важно питање.<ref>Громадський рух – Не будь байдужим. [http://www.nbb.com.ua/index.php?id=14&tx_ttnews%5Btt_news%5D=599&tx_ttnews%5BbackPid%5D=10&cHash=13c6d0b7fa Ще не вмерла Україна ... круглий стіл.] {{Wayback|url=http://www.nbb.com.ua/index.php?id=14&tx_ttnews%5Btt_news%5D=599&tx_ttnews%5BbackPid%5D=10&cHash=13c6d0b7fa |date=20070928191709 }}</ref> Руски језик наставља да доминира у неколико региона иу украјинским предузећима, у водећим украјинским часописима и другим штампаним медијима.<ref name="Eurasia">{{Cite web|url=http://www.jamestown.org/edm/article.php?article_id=2371889/|title=TOLERANCE REDUCES NEED FOR RUSSIAN LANGUAGE LAW IN UKRAINE|website=Eurasia today|archive-url=https://web.archive.org/web/20070930184632/http://www.jamestown.org/edm/article.php?article_id=2371889%2F|archive-date=September 30, 2007|url-status=dead|access-date=July 5, 2007}}</ref> [[Руски језик у Украјини]] још увек доминира свакодневним животом у неким деловима земље. [[Врховна рада Украјине|Украјински парламент]] усвојио је 23. фебруара 2014. године нацрт закона о укидању закона о језицима мањина из 2012. године, којим би — да га је потписао украјински председник — украјински био једини [[Службени језик|званични државни језик]] у целој Украјини, укључујући Крим који је насељен већина која говори руски.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2014/feb/23/ukraine-crisis-western-nations-eu-russia|title=Western nations scramble to contain fallout from Ukraine crisis|last=Traynor|first=Ian|date=24. 2. 2014|work=The Guardian|access-date=28. 05. 2023|archive-date=23. 02. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140223185940/http://www.theguardian.com/world/2014/feb/23/ukraine-crisis-western-nations-eu-russia|url-status=live}}</ref> Укидање закона је дочекано са великим презиром у јужној и источној Украјини.<ref>{{Cite web|url=http://www.newsru.com/world/26feb2014/ukr_russian.html|title=На Украине протестуют против начатой новыми властями борьбы с русским языком|date=26. 2. 2014|access-date=28. 05. 2023|archive-date=28. 02. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220228180518/https://www.newsru.com/world/26feb2014/ukr_russian.html|url-status=live}}</ref> ''Цхристиан Сциенце Монитор'' је известио: „[Усвајање овог закона] само је разбеснело регионе који говоре руски, [који] су тај потез видели као још један доказ да су антивладини протести у Кијеву који су срушили Јануковичеву владу били намера да врше притисак на националистичку агенду."<ref name="Ayres">{{Cite news|url=http://www.csmonitor.com/World/Europe/2014/0228/Is-it-too-late-for-Kiev-to-woo-Russian-speaking-Ukraine|title=Is it too late for Kiev to woo Russian-speaking Ukraine?|last=Ayres|first=Sabra|date=February 28, 2014|work=[[The Christian Science Monitor]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=28. 02. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140228232412/http://www.csmonitor.com/World/Europe/2014/0228/Is-it-too-late-for-Kiev-to-woo-Russian-speaking-Ukraine|url-status=live}}</ref> На предлог да се закон укине 28. фебруара 2014. вршилац дужности председника [[Олександар Турчинов|Олександр Турчинов]] ставио је вето.<ref>{{Cite web|url=http://en.itar-tass.com/world/721537|title=Ukraine's parliament-appointed acting president says language law to stay effective|date=2014-03-01|publisher=[[ТАСС|ITAR-TASS]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=12. 08. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140812233816/http://en.itar-tass.com/world/721537|url-status=live}}</ref> Уставни суд Украјине је 28. фебруара 2018. прогласио неуставним закон о језицима мањина из 2012.<ref name="dKSU10ZZbb">[https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/2412584-constitutional-court-declares-unconstitutional-language-law-of-kivalovkolesnichenko.html Constitutional Court declares unconstitutional language law of Kivalov-Kolesnichenko] {{Wayback|url=https://www.ukrinform.net/rubric-polytics/2412584-constitutional-court-declares-unconstitutional-language-law-of-kivalovkolesnichenko.html |date=20180627033949 }}, [[Ukrinform]] (28 February 2018)</ref> Председник [[Петро Порошенко]] је 25. септембра 2017. године потписао нови закон о образовању (нацрт усвојила Рада 5. септембра 2017.) који каже да је [[украјински језик]] језик образовања на свим нивоима осим за један или више предмета који су дозвољени. да се предаје на два или више језика, односно [[Енглески језик|на енглеском]] или једном од других [[Језици Европске уније|званичних језика Европске уније]] .<ref>{{Cite news|url=https://www.irishtimes.com/news/world/europe/ukraine-defends-education-reform-as-hungary-promises-pain-1.3235916|title=Ukraine defends education reform as Hungary promises 'pain'|date=27. 9. 2017|work=The Irish Times|access-date=28. 05. 2023|archive-date=24. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220324150210/https://www.irishtimes.com/news/world/europe/ukraine-defends-education-reform-as-hungary-promises-pain-1.3235916|url-status=live}}</ref> Закон је наишао на критике званичника у Русији и Мађарској.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/ukraine-language-legislation-minority-languages-russia-hungary-romania/28753925.html|title=Ukrainian Language Bill Facing Barrage Of Criticism From Minorities, Foreign Capitals|date=24. 9. 2017|work=[[Radio Slobodna Evropa|Radio Free Europe/Radio Liberty]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=31. 03. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190331162824/https://www.rferl.org/a/ukraine-language-legislation-minority-languages-russia-hungary-romania/28753925.html|url-status=live}}</ref> Према ''Новој Европи'' : {{Quote|Најновији спор између Кијева и Будимпеште долази након огорченог спора око одлуке украјинског парламента – Врховне раде – да донесе законски пакет о образовању који забрањује основно образовање свим ученицима на било ком језику осим на украјинском. Међународна заједница је нашироко осудила овај потез као беспотребно провокативан јер присиљава историјски двојезичну популацију од 45 милиона људи који наизменично користе руски и украјински као матерњи језик да постане једнојезична.}} ''Унијан'' је известио да је „у [[Лавовска област|Лавовској области]] у септембру 2018. уведена забрана коришћења културних производа, односно филмова, књига, песама итд. на руском језику у јавности“.<ref>{{Cite news|url=https://www.unian.info/society/10266729-lviv-region-bans-movies-books-songs-in-russian-until-end-of-russian-occupation.html|title=Lviv region bans movies, books, songs in Russian until end of Russian occupation|date=19. 9. 2018|work=[[Ukrainian Independent Information Agency|Unian]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=17. 01. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210117003928/https://www.unian.info/society/10266729-lviv-region-bans-movies-books-songs-in-russian-until-end-of-russian-occupation.html|url-status=live}}</ref> ==== Аутори ==== Неки аутори рођени у Украјини који пишу на руском језику, посебно Марина и Сергеј Дјаченко и Вера Камша, рођени су у Украјини, али су се у неком тренутку преселили у Русију. Марина и Сергеј Дјаченко преселили су се у Калифорнију. === Руско-украјински рат === == Демографија == === Трендови === {| class="wikitable" align="right" !Пописна година ! Тотална популација<br /><br /><br /><br /><nowiki></br></nowiki> Украјине ! Руси ! % |- align="right" ! 1926. године | 29,018,187 | 2,677,166 | 9,2% |- align="right" ! 1939. године | 30,946,218 | 4,175,299 | 13,4% |- align="right" ! 1959. године | 41,869,046 | 7,090,813 | 16,9% |- align="right" ! 1970 | 47,126,517 | 9,126,331 | 19,3% |- align="right" ! 1979 | 49,609,333 | 10,471,602 | 21,1% |- align="right" ! 1989 | 51,452,034 | 11,355,582 | 22,1% |- align="right" ! 2001 | 48,457,000 | 8,334,100 | 17,2% |} Генерално, становништво етничких Руса у Украјини се повећало због асимилације и миграције између 1897. и 1939. године упркос глади, рату и револуцији. Од 1991. године драстично се смањио у свим регионима, и квантитативно и пропорционално. Украјина је генерално изгубила 3 милиона Руса, или нешто више од једне четвртине свих Руса који тамо живе у периоду од 10 година између 1991. и 2001. године, павши са преко 22% становништва Украјине на нешто више од 17%. У последњих 15 година од 2001. године, наставља се даљи пад броја Руса. Неколико фактора је утицало на то – већина Руса је живела у урбаним центрима у совјетско време и због тога су били најтеже погођени економским тешкоћама 1990-их. Неки су изабрали да емигрирају из Украјине у (углавном) Русију или на Запад. Коначно, неки од оних који су у совјетско време сматрани Русима су се на последњем попису изјаснили као Украјинци.<ref>The Ukrainian Weekly. Oleh Wolowyna. 2001 Census results reveal information on nationalities and language in Ukraine [http://www.ukrweekly.com/Archive/2003/020302.shtml Приступљено] {{Wayback|url=http://www.ukrweekly.com/Archive/2003/020302.shtml |date=20070324153313 }} on May 30, 2007</ref> Руско становништво је такође погођено факторима који су утицали на све становништво Украјине, као што су низак наталитет и висока стопа смртности.<ref>[http://demoscope.ru/weekly/2007/0285/tema03.php Рождаемость в Украине самая низкая в Европе] {{Wayback|url=http://demoscope.ru/weekly/2007/0285/tema03.php |date=20071007073909 }}, Demoscope.ru, April 16–29, 2007 {{ru}}</ref> === Бројеви === Попис становништва из 2001. показао је да 95,9% Руса у Украјини сматра да им је руски језик матерњи, а 3,9% је навело украјински као матерњи језик.<ref name="dnistr 261">Дністрянський М.С. Етнополітична географія України. Лівів, Літопис, видавництво ЛНУ імені Івана Франка. {{cite book|author= |title= |location= |publisher= |year=2006|isbn=966-7007-60-X|pages=261}}</ref> Већина, 59,6%<ref name="dnistr 259">Дністрянський М.С. Етнополітична географія України. Лівів, Літопис, видавництво ЛНУ імені Івана Франка. {{cite book|author= |title= |location= |publisher= |year=2006|isbn=966-7007-60-X|pages=259}}</ref> украјинских Руса рођено је у Украјини. Они чине 22,4% укупног градског становништва и 6,9% сеоског становништва у земљи.<ref name="dnistr 259" /> Жене чине 55,1% Руса, мушкарци 44,9%.<ref name="dnistr 259" /> Просечна старост Руса у Украјини је 41,9 година.<ref name="dnistr 259" /> Неравнотежа у полној и старосној структури се појачава у западним и централним регионима.<ref name="dnistr 259" /> У овим регионима Руси су концентрисани у индустријским центрима, посебно у обласним центрима.<ref name="dnistr 259" /> === Актуелни демографски трендови === === Број Руса по регионима (областима) према последњем систематском попису из 2001 === {| class="wikitable sortable" !Област ! align="center" | Број у 2001 <ref>{{Cite web|url=http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|title=Всеукраїнський перепис населення 2001 - English version - Results - General results of the census - National composition of population|access-date=23 October 2014|archive-date=17. 12. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20111217151026/http://2001.ukrcensus.gov.ua/eng/results/general/nationality/|url-status=live}}</ref> ! align="center" | Проценат у 2001 |- | align="left" | [[Доњецка област|Доњецка Област]] | align="right" | 1,844,400 | align="right" | 38.2 |- | align="left" | [[Дњепропетровска област|Дњепропетровска Област]] | align="right" | 627,500 | align="right" | 17.6 |- | align="left" | [[Кијев]] | align="right" | 337,300 | align="right" | 13.1 |- | align="left" | [[Харковска област|Храковска Област]] | align="right" | 742.000 | align="right" | 25.6 |- | align="left" | [[Лавовска област|Лавовска Област]] | align="right" | 92,600 | align="right" | 3.6 |- | align="left" | [[Одеска област|Одеска Област]] | align="right" | 508.500 | align="right" | 20.7 |- | align="left" | [[Луганска област|Луганска Област]] | align="right" | 991,800 | align="right" | 39.0 |- | align="left" | [[Аутономна Република Крим]] | align="right" | 1,180,400 | align="right" | 58.3 |- | align="left" | [[Запорошка област|Запорошка Област]] | align="right" | 476.800 | align="right" | 24.7 |- | align="left" | [[Кијевска област|Кијевска Област]] | align="right" | 109,300 | align="right" | 6.0 |- | align="left" | [[Виничка област|Виничка Област]] | align="right" | 67,500 | align="right" | 3.8 |- | align="left" | [[Полтавска област]] | align="right" | 117,100 | align="right" | 7.2 |- | align="left" | [[Ивано-Франковска област|Ивано-Франковска Област]] | align="right" | 24,900 | align="right" | 1.8 |- | align="left" | [[Хмељничка област|Хмељничка Област]] | align="right" | 50,700 | align="right" | 3.6 |- | align="left" | [[Черкашка област|Черкашка Област]] | align="right" | 75,600 | align="right" | 5.4 |- | align="left" | [[Житомирска област|Житомирска Област]] | align="right" | 68,900 | align="right" | 5.0 |- | align="left" | [[Закарпатска област|Закарпатска Област]] | align="right" | 31.000 | align="right" | 2.5 |- | align="left" | [[Николајевска област|Ноколајевска Област]] | align="right" | 177,500 | align="right" | 14.1 |- | align="left" | [[Ровењска област|Ровењска Област]] | align="right" | 30,100 | align="right" | 2.6 |- | align="left" | [[Сумска област|Сумска Област]] | align="right" | 121,700 | align="right" | 9.4 |- | align="left" | [[Черниговска област|Черниговска Област]] | align="right" | 62,200 | align="right" | 5.0 |- | align="left" | [[Херсонска област|Херсонска Област]] | align="right" | 165.200 | align="right" | 14.1 |- | align="left" | [[Тернопољска област|Тернопољска Област]] | align="right" | 14,200 | align="right" | 1.2 |- | align="left" | [[Волинска област|Волинска Област]] | align="right" | 25,100 | align="right" | 2.4 |- | align="left" | [[Кировоградска област]] | align="right" | 83,900 | align="right" | 7.5 |- | align="left" | [[Черновачка област|Черновачка Област]] | align="right" | 37,900 | align="right" | 4.1 |- | align="left" | [[Севастопољ]] | align="right" | 270.000 | align="right" | 71.6 |} == Религија == Већина Руса су хришћани [[Православна црква|источне православне вере]] и претежно припадају [[Украјинска православна црква|Украјинској православној цркви]], бивши украјински [[егзархат]] [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], који је од ове друге добио [[Autonomy (Eastern Christianity)|црквену аутономију]] 27. октобра 1990.<ref name="autonomy">[http://www.orthodox.org.ua/uk/node/491 Определение Архиерейского Собора Русской Православной Церкви 25 – 27 октября 1990 года об Украинской Православной Церкви] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090617193709/http://www.orthodox.org.ua/uk/node/491|date=June 17, 2009}}</ref> Међу Русима постоје мале мањине [[Староверци|старовераца]], нарочито [[Липовани (народ)|Липованци]], као и протестанти, староседеоци духовни хришћани и католици. Осим тога, постоји поприличан део оних који себе сматрају [[Атеизам|атеистима]] . == Политика == === Избори === {{Multiple image | align = right | image1 = Ukrainian parliamentary election, 2007 (first place results).PNG | width1 = 230 | caption1 = Резултати украјинских парламентарних избора 2007. показали су да је [[Странка региона]] задржала упориште у јужним и источним регионима. | width2 = 230 | image2 = Ukr elections 2014 multimandate okruhs.png | caption2 = Резултати украјинских парламентарниһ избора 2014. показују да је наследницу Партије региона Опозициони блок прегазио непроруски Блок Петра Порошенка у јужним регионима. }} Политичке партије чије су изборне платформе осмишљене посебно да се задовоље осећањима руских бирача су се одлично снашле. До украјинских парламентарних избора 2014. неколико украјинских избора <ref>[http://www.brookings.edu/blogs/up-front/posts/2014/10/27-ukraine-parliamentary-election-pifer Ukraine’s Parliamentary Election: What Happened? What’s Next?] by [[Steven Pifer]], [[Brookings Institution]] (October 27, 2014)</ref>, политичке партије које позивају на ближе везе са Русијом добиле су већи проценат гласова у областима где преовлађује становништво које говори руски. Странке попут [[Партија региона|Партије региона]], [[Комунистичка партија Украјине|Комунистичке партије Украјине]] и Прогресивне социјалистичке партије биле су посебно популарне на Криму, у јужним и југоисточним регионима Украјине. На парламентарним изборима 2002. године, мејнстрим [[Партија региона]], са упориштем заснованим на Источној и Јужној Украјини, била је прва са 32,14%, испред своја два национално свесна главна ривала, Блока Јулије Тимошенко (22,29%) и Блока Наше Украјине (13,95). %), док је такође русофилска [[Комунистичка партија Украјине]] прикупила 3,66% и радикално проруски Блок Наталије Витренко 2,93% најближе малим партијама да превазиђу баријеру од 3%.<ref name="cvk.gov.ua">[http://www.cvk.gov.ua/vnd2007/w6p001e.html Central Election Commission of Ukraine] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071011035813/http://www.cvk.gov.ua/vnd2007/w6p001e.html|date=October 11, 2007}}</ref><ref name="elec2007">[http://www2.pravda.com.ua/en/news/2007/10/9/9151.htm Yanukovych Loses 300,000 While Tymoshenko Receives Additional 1.5 Million] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080111145120/http://www.pravda.com.ua/en/news/2007/10/9/9151.htm|date=2008-01-11}}, ''[[Украинска Правда|Ukrainska Pravda]]''</ref> На парламентарним изборима 2007. године, [[Партија региона]] је била прва са 34,37% (изгубивши 130.000 гласова), Блок Јулије Тимошенко други са 31,71% (освојивши 1,5 милиона гласова), Блок Наша Украјина–Народна самоодбрана.15 % трећи (1 изгубивши 238.000 гласова), [[Комунистичка партија Украјине]] је четврта са 5,39% (освојивши 327.000 гласова), док је Блок Наталије Витренко пао на 1,32%.<ref name="cvk.gov.ua"/><ref name="elec2007"/> Иако је Блок Јулије Тимошенко привукао већину својих гласача из западноукрајинских покрајина у украјинском говорном подручју ( [[Административна подела Украјине|области]]), последњих година је регрутовао неколико политичара из провинција на руском говорном подручју као што су Крим ( Људмила Денисова <ref>[http://news.mediaport.info/ukraine/2007/47857.shtml Новый состав Кабмина принят единогласно] {{Wayback|url=http://news.mediaport.info/ukraine/2007/47857.shtml |date=20080624061344 }}, news.mediaport.ua{{ru}}</ref> ) и [[Луганска област]] ( Наталија Королевска <ref>{{uk}}[http://www.gpu.ua/index.php?&id=154882 Народна депутатка з Луганська від БЮТу раніше підтримувала Віктора Януковича], Gazeta.ua (March 23, 2007)</ref> ). На [[Парламентарни избори у Украјини 2012.|парламентарним изборима 2012.]] Партија региона је поново освојила 30% и највећи број посланичких места, док је [[Отаџбина (политичка странка)|Отаџбина]] (наследница Блока Јулије Тимошенко) друга са 25,54%.<ref name="osw.waw.pl">[http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/eastweek/2012-11-07/after-parliamentary-elections-ukraine-a-tough-victory-party-regions After the parliamentary elections in Ukraine: a tough victory for the Party of Regions] {{Wayback|url=http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/eastweek/2012-11-07/after-parliamentary-elections-ukraine-a-tough-victory-party-regions|date=20130317180048}}, [[Centre for Eastern Studies]] (7 November 2012)</ref><ref name="2012 all party lists ballots counted" /> Комунистичка партија Украјине подигла је проценат гласова на овим изборима на 13,18%.<ref name="2012 all party lists ballots counted">[http://www.kyivpost.com/content/ukraine/with-all-party-lists-ballots-counted-regions-party-gets-30-batkivschyna-2554-udar-1396-communists-1318-svoboda-1044-315790.html With all party lists ballots counted, Regions Party gets 30%, Batkivschyna 25.54%, UDAR 13.96%, Communists 13.18%, Svoboda 10.44%] {{Wayback|url=http://www.kyivpost.com/content/ukraine/with-all-party-lists-ballots-counted-regions-party-gets-30-batkivschyna-2554-udar-1396-communists-1318-svoboda-1044-315790.html |date=20160120120719 }}, [[Kyiv Post]] (November 8, 2012)</ref> На парламентарним изборима 2014. опозициони блок који је наследио Партију региона је прегазио непроруски Блок Петра Порошенка у јужним регионима. На изборима је Опозициони блок освојио 9,43%, заузевши четврто место.<ref name="allcountedCECIU81114">[http://www.ukrinform.ua/eng/news/poroshenko_bloc_to_have_greatest_number_of_seats_in_parliament_327072 Poroshenko Bloc to have greatest number of seats in parliament] {{Wayback|url=http://www.ukrinform.ua/eng/news/poroshenko_bloc_to_have_greatest_number_of_seats_in_parliament_327072 |date=20150716164401 }}, [[Ukrinform]] (8 November 2014)<br />[http://en.interfax.com.ua/news/general/233404.html People's Front 0.33% ahead of Poroshenko Bloc with all ballots counted in Ukraine elections - CEC] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/233404.html |date=20141112013057 }}, [[Interfax-Ukraine]] (8 November 2014)<br />[http://en.interfax.com.ua/news/general/233426.html Poroshenko Bloc to get 132 seats in parliament - CEC] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/233426.html |date=20190404192732 }}, [[Interfax-Ukraine]] (8 November 2014)</ref> Опозициони блок је добио највише гласова [[Источна Украјина|Источне Украјине]], али је био други најбољи у бившој упоришту Партије региона у Јужној Украјини (заостаје за Блоком Петра Порошенка ).<ref name="Sporsudab">[http://en.interfax.com.ua/news/general/231071.html Kharkiv, Luhansk, Zaporizhia regions prefer Opposition Bloc] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/231071.html |date=20220329131140 }}, [[Interfax-Ukraine]] (27.10.2014)</ref> Комунистичка партија Украјине елиминисана је из представљања на изборима јер није успела да пређе [[изборни цензус]] од 5 одсто са својих 3,87 одсто гласова.<ref name="ddcad">[http://en.interfax.com.ua/news/general/231601.html Ukrainian Communist leader Symonenko not planning to leave country] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/231601.html |date=20220329160510 }}, [[Interfax-Ukraine]] (29 October 2014)<br />[http://time.com/3541977/ukraine-break-with-soviet-past/ Ukraine’s Elections Mark a Historic Break With Russia and Its Soviet Past] {{Wayback|url=http://time.com/3541977/ukraine-break-with-soviet-past/ |date=20220329160510 }}, [[Time magazine]] (October 27, 2014)</ref><ref name="General official results of Rada election 2014">[http://en.interfax.com.ua/news/general/233747.html General official results of Rada election] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/233747.html |date=20211210035304 }}, [[Interfax-Ukraine]] (11 November 2014)<br />[http://en.interfax.com.ua/news/general/233696.html Central Election Commission announces official results of Rada election on party tickets] {{Wayback|url=http://en.interfax.com.ua/news/general/233696.html |date=20220512221330 }}, [[Interfax-Ukraine]] (11 November 2014)</ref> Због [[Рат у Донбасу|рата у Донбасу]] и [[Руска анексија Крима|једностране анексије]] [[Крим]]а од стране [[Русија|Русије]], избори нису одржани на Криму, а такође ни у великим деловима [[Доњецки басен|Донбаса]], оба су била пре упоришта Партије региона и Комунистичке партије Украјине.<ref name="BBCtsP25814">[https://www.bbc.com/news/world-europe-28931054 Ukraine crisis: President calls snap vote amid fighting] {{Wayback|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-28931054 |date=20140827104753 }}, [[BBC News]] (25 August 2014)</ref><ref name="Runners and risks">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-27518989|title=Ukraine elections: Runners and risks|date=22 May 2014|work=[[BBC News]]|access-date=29 May 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140527092109/http://www.bbc.com/news/world-europe-27518989|archive-date=27 May 2014}}</ref><ref name="Olszanski AE">{{Citation|first=Tadeusz A.|last=Olszański|title=A strong vote for reform: Ukraine after the parliamentary elections|publisher=OSW—Centre for Eastern Studies|date=29 October 2014|url=http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/analyses/2014-10-29/a-strong-vote-reform-ukraine-after-parliamentary-elections|accessdate=28. 05. 2023|archive-date=14. 11. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20141114003907/http://www.osw.waw.pl/en/publikacje/analyses/2014-10-29/a-strong-vote-reform-ukraine-after-parliamentary-elections|url-status=live}}</ref><ref>[http://www.cvk.gov.ua/pls/vnd2012/WP406?PT001F01=900&pf7171=52 Центральна виборча комісія України - WWW відображення ІАС "Вибори народних депутатів України 2012"] {{Wayback|url=http://www.cvk.gov.ua/pls/vnd2012/WP406?PT001F01=900&pf7171=52 |date=20121016140034 }}<br /><br />{{Cite web|url=http://en.for-ua.com/news/2012/08/30/111349.html|title=CEC substitutes Tymoshenko, Lutsenko in voting papers|date=30 August 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20140813233711/http://en.for-ua.com/news/2012/08/30/111349.html|archive-date=13 August 2014|url-status=dead|access-date=6. 11. 2015}}</ref><ref name="osw.waw.pl" /><ref name="Umland">[http://www.opendemocracy.net/od-russia/andreas-umland/ukraine-right-wing-politics-is-genie-out-of-bottle Ukraine right-wing politics: is the genie out of the bottle?] {{Wayback|url=http://www.opendemocracy.net/od-russia/andreas-umland/ukraine-right-wing-politics-is-genie-out-of-bottle|date=20171014083516}}, [[openDemocracy.net]] (January 3, 2011)</ref> === Проруски покрети у Украјини === Док у Украјини постоји неколико политичких партија и покрета који заговарају умерену проруску политику, постоји и неколико проруских политичких организација које посматрачи сматрају радикалним.<ref>{{Cite web|url=http://www.jamestown.org/edm/article.php?article_id=2372530|title=Leftist, pro-Russian extremists defy Yushchenko over history|access-date=23 October 2014}}</ref><ref name="SBU">{{Cite web|url=http://www.citynews.net.ua/2007/03/22/sbu_sobiraetsja_likvidirovat_prorossijjskie_radikalnye_organizacii_v_krymu_cherez_sud.html|title=СБУ собирается ликвидировать пророссийские радикальные организации в Крыму через суд.|website=Новости Луганска и Луганской области. Луганские новости сегодня|access-date=23 October 2014|archive-date=09. 02. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120209161542/http://www.citynews.net.ua/2007/03/22/sbu_sobiraetsja_likvidirovat_prorossijjskie_radikalnye_organizacii_v_krymu_cherez_sud.html|url-status=live}}</ref> Многи од њих наводе своју агенду као противљење украјинској независности и отворено се залажу за обнову [[Руска Империја|Руске империје]] .<ref name="ESM">[http://www.pravda.com.ua/ru/news/2006/7/18/43551.htm Радикальные русские маргиналы хотят разделить Украину по Сталину] {{Wayback|url=http://www.pravda.com.ua/ru/news/2006/7/18/43551.htm|date=20080305204950}}, ''[[Ukrayinska Pravda]]'', July 18, 2006</ref> Ови покрети су бројчано мали, али је њихов утицај на друштво лако преценити због њихове вокалне активности која ствара много медијског извештавања и коментара политичара на највишим нивоима.<ref>[http://www.nrcu.gov.ua/index.php?id=148&listid=53721 Foreign Ministry to apply drastic measures in case Russian "Eurasian Union of Youth" responsible for vandalism on Hoverla mountain] {{Wayback|url=http://www.nrcu.gov.ua/index.php?id=148&listid=53721 |date=20090618035127 }}, ''The National Radio Company of Ukraine''</ref><ref>[http://www.ukranews.com/eng/article/74463.html MP Candidate Herman (Party Of Regions): Vandalism Act At Hoverla Beneficial To Tymoshenko Bloc] {{Wayback|url=http://www.ukranews.com/eng/article/74463.html |date=20090617093517 }}, Ukrainian News Agency</ref> Акције које организују ове организације највидљивије су у украјинском делу историјске [[Новорусија|Новоросије]] ( ''Нова Русија'' ) на југу Украјине и на Криму, региону у којем су у неким областима Руси највећа етничка група. Како етнички Руси чине значајан део становништва у овим углавном русофонским деловима јужне Украјине (и већину на Криму),<ref name="census" /> ове територије одржавају посебно јаке историјске везе са Русијом на људском нивоу. Дакле, проруско политичко расположење које је јаче него другде у земљи чини ову област плоднијим тлом за радикалне проруске покрете који нису тако уобичајени другде у земљи. Од децембра 2009. понекад се дешавају сукоби између украјинских националиста и проруских организација.<ref>[http://www.kyivpost.com/news/politics/detail/56024/ Violence rocks Sevastopol a day after Christmas] {{Wayback|url=http://www.kyivpost.com/news/politics/detail/56024/ |date=20120531072230 }}, [[Kyiv Post]] (December 28, 2009)</ref> ==== Организације ==== Међу таквим покретима су омладинске организације, Прорив (буквално ''Пробој'' ) и Евроазијски омладински покрет (ЕСМ).<ref name="den">Mykyta Kasianenko, "[http://www.day.kiev.ua/156068/ Without provocateurs and Russophobes Crimea seeking solutions to Ukrainian-Russian problems] {{Wayback|url=http://www.day.kiev.ua/156068/ |date=20090617090257 }}", ''[[Den (newspaper)|Den]]'', 13 August 2007</ref> Регистрација и правни статус оба покрета су оспорени на судовима; а вођа Прорива, руски држављанин, протеран је из Украјине, проглашен за ''[[Persona non grata|персону нон грата]]'' и забрањен му је поновни улазак у земљу.{{чињеница|date= November 2007}} [[Александар Дугин|Александру Дугину]], московском лидеру ЕСМ-а и његовом сараднику [[Pavel Zariffulin|Павелу Зариффулину]] такође је забрањено да путују у Украјину због њиховог учешћа у активностима ових организација, иако су забране касније укинуте и поново враћене.<ref>[http://novynar.com.ua/politics/10949 SBU singled out people responsible for Hoveral attack] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080225112032/http://novynar.com.ua/politics/10949|date=2008-02-25}}, ''[[Новинар|Novynar]]'', 20 October 2007</ref> Ови покрети отворено наводе своју мисију као дезинтеграцију Украјине и рестаурацију Русије у границама бивше Руске империје <ref name="ESM" /> и, наводно, добијају редовно охрабрење и новчану подршку од стране политички повезаних бизнисмена Русије.<ref name="pravda">Андреас Умланд, [http://www.pravda.com.ua/ru/news/2006/9/27/46953.htm Фашистский друг Витренко] {{Wayback|url=http://www.pravda.com.ua/ru/news/2006/9/27/46953.htm|date=20070314205616}}, ''[[Ukrainska Pravda]]'' 26.09.2006</ref> Ове организације су познате не само по својим проруским активностима, већ су и оптужене за организовање масовних протеста.<ref name="ESM2">2007 РБК-Україна [http://www.rbc.ua/ukr/top/2006/06/14/95585.shtml При штурмі СБУ в Києві арештовано 10 активістів ЄСМ] {{Wayback|url=http://www.rbc.ua/ukr/top/2006/06/14/95585.shtml |date=20140302030749 }} 14.06.2006</ref> [[Датотека:Feodosiya_protest_2006.jpg|мини| Проруска организација ''Прорив'' била је укључена у анти-НАТО протесте на Криму 2006. године .<ref>[http://www.newsru.com/world/02jun2006/crimeanhospitality.html Крым негостеприимно встретил НАТО: американцам всю ночь пришлось искать ночлег], ''[[NEWSru.com]]'', June 2, 2006.</ref> На овој фотографији снимљеној 11. јуна 2006. године у [[Феодосија|Феодосији]] су типични за ову организацију транспаренти демонстраната са проруском и антизападном реториком. Транспаренти говоре о солидарности [[Бахчисарај]]а, [[Керч]]а, [[Одеса|Одесе]], [[Харков]]а са демонстрантима из Феодосија. Други кажу: „Будућност Украјине је у заједници са Русијом“, „Крим и Русија: снага је у јединству“, „Русија – пријатељ, [[НАТО]] – непријатељ“, „Срамота за издајнике“.]] Неки посматрачи истичу подршку руске владе и [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] овим покретима и странкама у Украјини, посебно на Криму.<ref name="times">The Sunday Times [http://www.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/article494639.ece Once more into the valley of death?] {{Wayback|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/life_and_style/article494639.ece |date=20110912050551 }} October 24, 2004</ref> Публикације и протестне акције ових организација садрже изразито проруске и радикално анти-НАТО поруке, позивајући се на реторику „украјинско-руског историјског јединства“, „НАТО злочина“ и друге сличне тврдње. Неки посматрачи повезују оживљавање радикалних руских организација у Украјини са страхом [[Московски кремљ|Кремља]] да би [[наранџаста револуција]] у Украјини могла бити извезена у Русију, а разматрање те могућности било је у првом плану активности ових покрета. ==== "Руски маршеви" ==== Као огранак сличне руске организације, Евроазијски савез младих (ЕСМ) организује годишње Руске маршеве. Новембар 2006. „Руски марш” у Кијеву, главном граду, окупио је 40 учесника, али након што су учесници напали полицију за нереде, она је била принуђена да се умеша и неколико учесника је ухапшено.<ref name="kommersant">[http://www.kommersant.ua/doc.html?path=%5Ckomua%5C2006%5C198%5C10832311.htm "Вместе с бабой – семь человек"::Киевская милиция пообщалась с участниками "Русского марша"] {{Wayback|url=http://www.kommersant.ua/doc.html?path=%5Ckomua%5C2006%5C198%5C10832311.htm|date=20110718155918}}, ''[[Kommersant]]-Ukraine'', November 6, 2006</ref> У [[Одеса|Одеси]] и градовима Крима „Руски маршеви“ у новембру 2006. окупили су више учесника, са 150–200 учесника у Одеси<ref name="kommersant" /> и 500 у [[Симферопољ]]у<ref name="kommersant" /> и протекли су мирније. Демонстранти су позивали на јединство Украјинске и [[Руска православна црква|Руске православне цркве]], као и на национално јединство између Русије и Украјине. У Одеси је марш од око 200 људи носио антизападне, проруске слогане и верске симболе.<ref name="RM">{{Cite web|url=http://www.risu.org.ua/ukr/news/article;12679/|title="Російський марш" в Одесі серед інших піднімав тему єдності УПЦ із Московським Патріархатом|access-date=28. 05. 2023|archive-date=18. 06. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090618135122/http://www.risu.org.ua/ukr/news/article;12679/|url-status=}}</ref><ref>[http://www.podrobnosti.ua/society/2006/11/04/364105.html Около 200 человек проводят "Русский марш" в Одессе] {{Wayback|url=http://www.podrobnosti.ua/society/2006/11/04/364105.html |date=20140714081216 }}, ''[[Podrobnosti]]'', November 4, 2006</ref> === Јавно мњење === У марту 2022., недељу дана након почетка [[Инвазија Русије на Украјину|руске инвазије на Украјину]], 82% етничких Руса који живе у Украјини рекло је да не верује да је било који део Украјине с правом део Русије, према анкетама лорда Ешкрофта које нису укључивале Крим. и део Донбаса који контролишу сепаратисти.<ref name="Lord Ashcroft Polls" /> 65% Украјинаца – укључујући 88% оних руске националности – сложило се да „упркос нашим разликама, етничке Русе који живе у Украјини и Украјинце уједињује више него што нас раздваја“.<ref name="Lord Ashcroft Polls">{{Cite news|url=https://www.europeanleadershipnetwork.org/commentary/ukrainians-want-to-stay-and-fight-but-dont-see-russian-people-as-the-enemy-a-remarkable-poll-from-kyiv/|title=Ukrainians want to stay and fight, but don't see Russian people as the enemy. A remarkable poll from Kyiv|date=14. 3. 2022|work=[[European Leadership Network]]|access-date=28. 05. 2023|archive-date=06. 06. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220606170723/https://www.europeanleadershipnetwork.org/commentary/ukrainians-want-to-stay-and-fight-but-dont-see-russian-people-as-the-enemy-a-remarkable-poll-from-kyiv/|url-status=live}}</ref> == Референце == {{reflist|30em}} == Литература == {{Литература|30em}} * {{Cite book|ref=harv|first=J. Paul|last=Goode|title=The Decline of Regionalism in Putin's Russia: Boundary Issues|year=2001|isbn=1136720731|url=https://books.google.com/books?id=8umsAgAAQBAJ&dq=%22large+ethnic+Russian+population%22+Donetsk+Luhansk&pg=PA140|pages=page 140}} * {{Cite book| ref=harv|first=J. Otto |last=Pohl|title=Ethnic Cleansing in the USSR, 1937–1949|publisher=Greenwood|year=1999|isbn=0-313-30921-3|pages=|url=http://www.euronet.nl/users/sota/pohlethnic.htm}} * {{Cite book | ref=harv|first=J. Otto |last=Pohl|title=The Stalinist Penal System: A Statistical History of Soviet Repression and Terror, 1930–1953|publisher=McFarland|year=1997|isbn=0-7864-0336-5|pages=|url=http://www.euronet.nl/users/sota/statshist.html}} {{Литература крај}} {{Подножје}} [[Категорија:Етничке групе Украјине]] [[Категорија:Руси у Украјини| ]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 7jigs035m3cz1qc2rhkary2vdph13q8 0 4391052 30098642 29947616 2025-06-27T13:53:54Z Batyushka 275797 /* Служба у Еквадору */ some new information 30098642 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Јерарх | ијек = <!-- унети „да” ако је чланак на ијекавици --> | Јерарх = aрхимандрит<br/>Рафаило (Чепрњић) | слика = Владика Кирило, архимандрит Рафаило и протосинђел Симеон у току освећења храма. (cropped).jpg | опис_слике = Архимандрит Рафаило приликом освештавања [[Храм Благовештења пресвете Богородице у Гвајакилу|Храма Благовештења пресвете Богородице]] | Помјесна црква = [[Српска православна црква]] | Архиепископија = | Митрополија = | Епархија = [[Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка|буеносајреска и јужноцентралноамеричка]] | Манастир = [[Храм Благовештења пресвете Богородице у Гвајакилу|Храм Благовештења пресвете Богородице]] | Парохија = | Чин = [[архимандрит]] | Титула = | Дужност = | Сједиште = [[Гвајакил]], [[Еквадор]] | Године службе = 2015 — данас | Претходник = ''нема'' | Насљедник = | Епархија 1 = | Године службе 1 = | Претходник 1 = | Насљедник 1 = | Епархија 2 = [[Митрополија црногорско-приморска]] | Године службе 2 = до 2015. | Претходник 2 = | Насљедник 2 = | Епархија 3 = | Године службе 3 = | Претходник 3 = | Насљедник 3 = | Световно име = Дарко Чепрњић | Датум рођења = {{датум_рођења|1986|год=да}} | Мјесто рођења = [[Дубровник]], [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватска]] | Држава рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]] | Датум смрти = | Мјесто смрти = | Држава смрти = | сахрањен = | држављанство = | Потпис = | Симбол = }} '''Архимандрит Рафаило''' ({{јез-шп|Archimandrita Rafael}}, рођен '''Дарко Чепрњић''', [[Дубровник]], [[1986]]) јесте српски [[свештеник]], православни [[мисионар]], [[архимандрит]] и први стални православни парох [[Гвајакил]]а и православних хришћана у [[Еквадор]]у. Дана [[20. октобар|20. октобра]] [[2015]]. године, с благословом [[Митрополит црногорско-приморски Амфилохије|митрополита Амфилохија]], ступио је у чин пароха у Еквадору. == Монаштво == Дарко Чепрњић је рођен у [[Дубровник]]у 1986. Замонашен је 2008. од стране [[Митрополит дабробосански Николај|митрополита дабробосанскога Николаја]] у [[Србиње|Фочи]], те је служио као клирик Дабробосански.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.spc.rs/sr/30_monah_sa_bogoslovskog_fakulteta_u_foci.html|title=30. монах са Богословског факултета у Фочи {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=arhiva.spc.rs|language=sr|access-date=2023-07-24}}</ref> После је провео две године у [[Епархија будимска|Епархији будимској]], да би касније дошао у [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополију црногорско-приморску]].<ref name=":1" /> == Служба у Еквадору == [[Датотека:Верни народ у току освећења храма 2022..jpg|мини|200p|Верници на литургији архимандрита Рафаила у [[Храм Благовештења пресвете Богородице у Гвајакилу|Храму Благовештења пресвете Богородице у Еквадору]]]] Архимандрит Рафаило је одмах по рукополоужењу у пароха еквадорског обавио [[крштење]] једног младића како би се сутрадан он [[Брак|оженио]] по православноме обреду са православном хришћанком из Еквадора.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.spc.rs/sr/stupanje_na_parohijsku_sluzhbu_vjenchanje_u_ekvadoru.html|title=Ступање на парохијску службу и вјенчање у Еквадору {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=arhiva.spc.rs|language=sr|access-date=2023-07-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://mitropolija.com/2015/10/28/jeromonah-rafailo-ceprnjic-postavljen-za-prvog-stalnog-paroha-gvajakila-i-pravoslavnih-hriscana-u-ekvadoru/|title=Јеромонах Рафаило Чепрњић постављен за првог сталног пароха Гвајакила и православних хришћана у Еквадору|date=28. 10. 2015.|website=Православна митрополија црногорско-приморска|url-status=live|access-date=24. 7. 2023.}}</ref> У једном од интервјуа за еквадорску штампу отац Рафаило је рекао: <blockquote>„Данас видите ствари на телевизији, у вестима, које нисте видели пре десет или двадесет година. Много је насиља. Црква мора да одржава своја правила и своја веровања, а не да се прилагођава времену, јер црква није од овога света. Наша вера се није променила од апостолских времена.”<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.iglesiaortodoxaserbiasca.org/single-post/2016/08/04/reportaje-de-un-diario-de-ecuador-al-hieromonje-rafael|title=Reportaje de un diario de Ecuador al Hieromonje Rafael|date=2016-08-04|website=diocesisargentina|language=es|access-date=2023-07-24}}</ref></blockquote> Он је еквадорској медијима рекао да православна црква не верује у одласцима „врата до врата” и таквом приповедању вере, већ оставља људима слободу избора. У [[Еквадор]]у данас живи много имигранта који долазе са [[Блиски исток|Блискога истока]] (Либанаца, Сиријица и Палестинаца) који су православне вере и којима веома значи присуство православног свештеника у Еквадору који је карика измеђњу њих и њиховог православног порекла.<ref>{{Cite web|url=https://mitropolija.com/2018/06/10/u-ekvadoru-sve-vise-pravoslavaca/|title=У Еквадору све више православаца|last=|date=10. 6. 2018.|website=mitropolija.com/|url-status=live}}</ref> Епископ Кирило је једном изјавио да су Еквадорци код оца Рафаила веома искрено примили православље. „Архимандрит Рафаило од њих захтјева озбиљну и врло дугу припрему за крштење, тако да су они сви веома свјесно и пуним срцем примили православну вјеру”, рекао је владика Кирило.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://slovoljubve.com/cir/ArhivaVestiview.asp?ID=25023|title=Радио Слово љубве 107,3 MHz :: Епископ Кирило у Виндзору: "Црна Гора је један камен вере"|website=slovoljubve.com|access-date=2023-07-24}}</ref> Дана 4. децембра 2017. године, на Светој Литургији, Митрополит Амфилохије га је одликовао чином архимандрита. Године 2018. помагао је [[Митрополит црногорско-приморски Амфилохије|митрополиту Амфилохију]] у пропутовању кроз [[Перу]]. Отац Рафаило је том приликом постао старатељ једне православне породице у Перуу коју је припремао за свето крштење , а коју је митрополит Амфилохије крстио.<ref>{{Cite web|url=http://arhiva.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_peruu.html|title=Митрополит Амфилохије у Перуу {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=arhiva.spc.rs|language=sr|access-date=2023-07-24}}</ref> Дана 10. октобра 2020. године, владика Кирило га поставља за архијерејског намесника за државе Еквадор и Перу. Дана 13. новембра 2022. године, архимандрит Рафаило је саслуживао [[Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички Кирило|Епископу буеносајрескому и јужноцентралноамеричкому Кирилу]] приликом освештања [[Храм Благовештења пресвете Богородице у Гвајакилу|Храма Благовештења пресвете Богородице]] у [[Гвајакил]]у који је уједно и први православни храм у [[Еквадор]]у. Тог дана је отац Рафаил крстио седам нових чланова православне цркве у Гвајакилу.<ref>{{Cite web|url=https://svetigora.com/osvestan-prvi-pravoslavni-hram-u-ekvadoru/|title=Освештан први православни храм у Еквадору • Радио ~ Светигора ~|date=2023-07-23|website=web.archive.org|access-date=2023-07-24|archive-date=23. 07. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230723214910/https://svetigora.com/osvestan-prvi-pravoslavni-hram-u-ekvadoru/|url-status=unfit}}</ref> Дана 10. новембра 2024. године, на Светој Литургији у манастиру Св. Тројице у Гватемали, одликован је епархијским орденом Св. Петра и Павла за изградњу првог православног храма у Еквадору. {{Примењени цитат|Чуо сам много вицева у којима се каже да је рај у Еквадору и разумем зашто. То је од Бога благословена земља која, можда, није искористила свој пуни потенцијал, али видите да се то мења.}} == Референце == {{референце}} {{Подножје}} {{порталбар|Биографија|Православље}} {{СОРТИРАЊЕ:Рафаило Чепрњић}} [[Категорија:Архимандрити Српске православне цркве]] [[Категорија:Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка]] [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Српски свештеници]] [[Категорија:Дубровчани]] a4xxymqwblcasfb4fxzynwztndwqoe5 0 4399254 30098825 29960522 2025-06-27T15:46:43Z CommonsDelinker 4757 Уклоњена датотека [[:c:File:Wang_Mang.jpg|Wang_Mang.jpg]]. [[:c:User:Krd|Krd]] ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Wang Mang.jpg|]] 30098825 wikitext text/x-wiki {{Кинеско име|Ванг|Манг}} {{Инфокутија владар | име = Ванг Манг | титула = {{plainlist| * ''[[Кинески владари|цар]] [[Династија Син|династије Син]]'' }} | слика = | опис_слике = Портрет Ванг Манга. | пуно_име = | датум_рођења = [[46. п. н. е.]] | место_рођења = [[Хандан]] | држава_рођења = [[Династија Хан|Царство Хан]] | датум_смрти = [[6. октобар]] [[23.]] <small>(68/69 год.)</small> | место_смрти = [[Чанган]] | држава_смрти = [[Династија Син|Царство Син]] | сахрањен = | вера = [[конфучијанство]] | династија = [[Династија Син|Син]] | отац = Ванг Ман | мајка = Ћу | супружник = [[Царица Ванг (династија Син)|Ванг]],<br>[[Царица Ши (династија Син)|Ши]] | деца = Ванг Ју,<br>Ванг Хуо,<br>Ванг Ан,<br>Ванг Лин,<br>[[Царица Ванг (Пинг)|Ванг]] | функција = [[Списак кинеских владара|цар Кине]] | владавина = [[8]]—[[23]] | претходник = [[Лију Јинг]] | наследник = [[Генгши]] }} '''Ванг Манг''' ({{јез-кин|т=王莽|п=Wáng Mǎng}}; [[46. п. н. е.]] [[Хандан]] — [[6. октобар]] [[23]], [[Чанган]]) био је [[Списак кинеских владара|цар Кине]] (8—23), оснивач и једини владар [[Династија Син|династије Син]], која је на кратко заменила [[Династија Хан|династију Хан]].{{sfn|Група аутора|2017|p=46}}{{sfn|Фрај|1980|p=178}} Представља [[Контроверза|контроверзну]] личност у [[Историја Кине|кинеској историји]]. Неки га сматрају бескрупулозним узурпатором, а неки визионаром и друштвеним реформатором, чија су се начела, међутим, показала као [[утопија]]. Био је [[Конфучијанизам|конфучијански]] учењак и хваљен као способан политичар, али се показао неспособним [[Кинески владари|владаром]]. Ванг Манг је био члан великодостојничке породице која се браком повезала са царским [[Клан Лију|кланом Лију]]. Његова моћ је све више јачала. После смрти [[Аи (династија Хан)|цара Аија]] 1. п. н. е. постао је [[регент]] његовом малолетном наследнику [[Пинг (династија Хан)|Пингу]], а после њега и његовом наследнику [[Лију Јинг]]у. Након неколико година пажљивог стварања [[Култ личности|култа личности]], 9. године прогласио се царем и основао [[Династија Син|династију Син]].{{напомена|У буквалном значењу ''Нова династија''.}} Иако је добио власт убиствима и интригама, Ванг Манг био је реформиста који је желео да створи бољу, мање [[Корупција|корумпирану]] администрацију. Надахнут конфучијанским учењем, спровео је читав низ реформи. [[Национализација|Национализовао]] је сву земљу у држави, поделио је на једнаке делове и дао сељацима који су је обрађивали. На тај начин је ударио у саме темеље моћи [[Феудализам|феудалаца]] који су исту ту земљу изнајмљивали сељацима по изразито високим ценама. Затим је укинуо [[ропство]] и давао безинтресне позајмице сељацима да би им помогао да унапреде своја имања. Престао је да употребљава злато за ковање новца и заменио га бронзом, цене је утврдио на разумном нивоу и преузео сву производњу и расподелу различитих сировина, међу осталима гвожђа и соли. Феудалци, осетивши да су њихови интереси директно угрожени реформама Ванг Манга, склопили су савез и успротивили су му се уз подршку клана Лију.{{sfn|Фрај|1980|p=178}} Немири у царству изазвали су одметања одређених групација и формирања банди које су нападале села и градове. Ванг је веровао да ће добре институције напослетку донети мир [[Кина|Кини]]. Међутим, његове идеје су постале непопуларне и међу сељацима, па је цар одлучио да напусти све своје реформе, али је било сувише касно. Године 23. царску престоницу [[Чанган]] опсели су удружени побуњеници предвођени кланом Лију. Град је уништен, а Ванг Манг је убијен, после чега је наступила обнова [[Династија Хан|династије Хан]].{{sfn|Фрај|1980|p=178}} == Порекло и политички успон == Ванг Манг се родио 46. п. н. е. на територији коју данас обухвата град [[Хандан]], у аристократској [[Династија Син|породици Ванг]]. У доба његовог рођења, његова рођака [[Царица Ванг Џенгђун|Ванг Џенгђун]] је била царица, прва супруга [[Јуан (династија Хан)|цара Јуана]]. То је био почетак периода вртоглавог пораста моћи и утицаја клана Ванг, који је постао још већи за време владавине [[Ченг (династија Хан)|цара Ченга]], сина цара Јуана и Ванг Џенгђун. Године 8. п. н. е. цар га је поставио за војног команданта, међутим, није се задржао на том положају. Већ следеће године цар Ченг је умро и, како није имао деце, на престолу га је наследио синовац Лију Сјин, који ће постати познат као [[Аи (династија Хан)|цар Аи]].{{напомена|У питању је [[постхумно име]]. Аи значи ''жаљења вредан''.}} Аијев долазак на престо представљао је победу франкције на двору која није била наклоњена клану Ванг, па је Ванг Манг био пензионисан. Нови цар је умро већ 1. п. н. е. када се клан Ванг немилосрдно обрачунао са својим противницима и вратио своју пређашњу моћ, па чак је и повећао. == Регент == {{multiple image | align = left | header = Штићеници Ванг Манга као [[регент]]а | header_align = center | width1 = 200 | image1 = | alt1 = | caption1 = '''Пинг од Хана''', [[Списак кинеских владара|кинески цар]] (1. п. н. е.—5. н. е.), Ванг Мангов зет, касније од стране истог и отрован. | width2 = 170 | image2 = | alt2 = | caption2 = '''Лију Јинг''', [[Кинески владари|кинески цар]] (5—8), доведен и свргнут од стране Ванг Манга. }} За новог цара био је изабран Аијев брат од стрица Лију Кан, који ће постати познат као [[Пинг (династија Хан)|цар Пинг]],{{напомена|Постхумно име. Пинг значи ''миран''.}} осмогодишње дете.{{sfn|Група аутора|2017|p=212}} За регента малолетног цара велика царица мајка Ванг Џенгђун изабрала је Ванг Манга. Његово регентство обележено је релативним миром. Регент, иначе ученик [[Конфучијанство|конфучисте]] Ђија Хуа, посвећивао је нарочиту пажњу образовању.{{sfn|Група аутора|2017|p=233}} У то време Царски универзитет похађало је више од 7.000 студената који су добили колективно име ''џушенг''.{{sfn|Група аутора|2017|p=262}} Захваљујући напорима Ванг Манга и [[Лију Син]]а, учењака кога је регент 1. год. н. е. поставио за ''сихеа'',{{напомена|Службеник задужен за науку и [[Астрологија|астрологију]].}} [[Конфучијански канон|Класици]] написани на старом [[Кинеско писмо|писму]] добили су исти третман као и Класици написани на новом.{{sfn|Група аутора|2017|p=237}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Што се тиче спољне политике, наставили су да се развијају контакти са западним земљама преко [[Пут свиле|Пута свиле]], где се број путника стално повећавао. У [[Кина|Кину]] су одатле долазили бисери, лазулит и друго, а на запад одлазили злато и свила.{{sfn|Група аутора|2017|p=85}} Пријатељске односе царски двор је одржавао са [[Канчипурам|краљевством Хуангџи]]. Према ''[[Историја бивше династије Хан|Хан шуу]]'', цар Пинг „послао је богате поклоне краљу Хуангџија, који му је заузврат по емисарима послао живог [[носорог]]а”.{{sfn|Група аутора|2017|p=85}}{{sfn|Група аутора|2017|p=212}} Незадовољан Ванг Манговим [[диктатор]]ским регентством, његов син Ванг Ју је сковао заверу са царевим рођацима из клана Веи да свргне оца. Након што је открио заверу и 3. године погубио заверенике, Манг је консолидовао своју власт. Прво је 4. године [[Царица Ванг (Пинг)|своју кћерку]] одредио за супругу младом цару, а потом га, следеће године, наводно, отровао како би спречио његову каснију освету за смрт рођака.{{sfn|Група аутора|2017|p=85}} Како би што дуже остао регент, Манг је затим на престо довео бебу, Лију Јинга. После пар година пажљивог грађења [[Култ личности|култа личности]], Ванг Манг се 8. године осетио довољно моћним да себе прогласи царем. Лију Јинг је био свргнут и затворен у кућни притвор, чиме се завршила владавина [[Династија Западни Хан|династије Западни Хан]], а Ванг Манг је основао ''Нову династију'' — [[Династија Син|династију Син]] ({{јез-кин|т=新朝|п=Xīn cháo}}).{{sfn|Група аутора|2017|p=46}} == Реформе == За време Ванг Манговог регентства, конфучијански учењаци су упорно наглашавали како цар треба да „служи [[Небеса|Небу]] по узору на старе” и да „уводи обреде и саставља музику”. Како ове тезе [[Кинеска филозофија|легалистички]] мислиоци нису успели да успешно оповргну, дошло је до архаичних реформи када је Ванг Манг ступио на престо. Он је био убеђен да „када се институције учврсте онда државом, по природи ствари, завлада мир”.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}} Себе је поредио са [[Војвода од Џоуа|војводом од Џоуа]] и настојао да реформски покрет подигне на виши ниво увевши политички програм „обнове прошлости и реформисања институција”.{{sfn|Група аутора|2017|p=245}}{{sfn|Група аутора|2017|p=262}} Циљеве тог програма доследно су спроводили конфучијански учењаци, па је зато цар постао њихов главни заштитник.{{sfn|Група аутора|2017|p=262}} [[Датотека:Xin Dynasty.png|мини|десно|300п|Карта Ванг Манговог краткотрајног [[Династија Син|царства Син]].]] Ванг Манг је снажно подржавао изучавање Старих класика, постављајући професоре за ''[[Цуо џуан|Цуоове коментаре]]'', Маоове коментаре ''[[Књига песама|Класичне књиге песама]]'', ''Изгубљене обреде'', верзију на старом писму ''[[Књига докумената|Класичне књиге докумената]]'' и ''[[Џоу ли|Обреде Џоуа]]'' (''Џоу ли''), написане на старом писму.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=237-238}}{{sfn|Група аутора|2017|p=245}} Он је такође из свих делова државе доводио на двор и у престоницу људе упућене у изгубљене верзије разних класика, древне записе, [[Астрономија|астрономију]], календарски систем, звона и свирале, [[Филологија|филологију]], писмо, [[Окултизам|окултне вештине]] и биљну медицину, као и људе који су били у стању да предају Пет класика, ''[[Разговори|Аналекте]]'', ''[[Књига синовљеве оданости|Књигу синовљеве оданости]]'' и ''[[Ерја]]'', речник коришћен за тумачење Класика. За 10.800 студената, који су кренули у престоницу да на двору расправљају о текстовима или бележе расправе, направљено је 10.000 спаваоница.{{sfn|Група аутора|2017|p=245}}{{sfn|Група аутора|2017|p=262}} Према ''Санфу хуангтуу'', расправи о престоници [[Чанган]]у, „могли сте ходати испод стреха и доћи до свих далеких и блиских места а да не покиснете ако пада киша и не изложите се јаком сунцу за време летњих врућина”.{{sfn|Група аутора|2017|p=262}} Главни саветник Лију Син и други чиновници добили су задатак да о хиљадама ових учених људи шаљу извештаје цару. Ово деловање Ванг Манга било је у великој мери налик на састанак који је [[Сјуен (династија Хан)|цар Сјуен]] сазвао у Шићу павиљону, мада је ово окупљање било знатно веће, а обим расправа много шири.{{sfn|Група аутора|2017|p=245-246}} Циљ је био „да се исправе погрешне идеје и уједине различите теорије”. Због тога је изучавање Старих класика усмерено на проучавање ''Цуоових коментара'' којим се бавио Лију Син постао правоверна грана учености која је уживала подршку двора. Ванг Манг је од Лију Сина тражио успостављање нових институција у име обнове старих традиција [[Династија Џоу|династије Џоу]]. Лију Син је убрзо формулисао нове ритуалне одредбе. Према једној, сваки човек у држави, осим цара, морао је имати име састављено само од једног карактера.{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Такође је уведено и приношење жртава у праотачком храму.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Донети су прописи за ношење одежди, за сахране и венчања, за робове, за имања и пребивалишта, за посуде и алате.{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Поново је уведен систем Три континуитета и Пет моћи.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}} Двор је наредио војним заповедништвима, краљевствима, окружима, општинама и градовима да оснују школе и запосле учитеље.{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Започети су велики грађевински радови и подигнута је Дворана светлости, Кружни опкоп и Нуминозна тераса, проширен Царски универзитет.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Такође су изграђена бројна издања за смештај учењака и жита, као и многе пијаце. Донете су чак и одредбе којима се забрањује подизање цене на тржишту, парничење по судовима; донети су закони о искорењивању лопова из градова и спречавању умирања од глади, као и пропис који забрањује да се узме ствар коју је неко изгубио поред пута и пропис по коме мушкарци и жене не могу ићи истом стазом.{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Цар је још реформисао чиновнички апарат, давао феудалне поседе потомцима бивших царева, обновио систем поља од девет квадрата, променио назив званичних титула, племићких чинова и места и ревидирао монетарни систем.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Конфучијанци, који су се у већини залагали за овакве реформе, ''Обреде Џоуа'', ''[[Књига обреда|Књигу обреда]]'' (''Ли ђи'') и друге класике користили су као аргументе за своје тезе.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=245}} [[Датотека:Wang Mang676.png|мини|лево|Ванг Манг.]] === Укидање ропства и аграрна реформа === Дошавши на власт, Ванг Манг је критиковао и неразумно власништво над земљом, за шта је окривио дволичност политике „трећине пореза”, и неразумно поступање према робовима.{{sfn|Група аутора|2017|p=46}}{{sfn|Група аутора|2017|p=58}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Затим је издао Указ о царској земљи у коме је изјавио: {{цитат|Држава је, такође, изградила пијаце за трговину мушким и женским робљем, где су људска бића потрпана у торове као да су говеда и коњи. Током своје владавине [[Списак кинеских владара|цареви]] [[Династија Ћин|династије Ћин]] самовољно су убијали своје поданике кршећи тако вољу Неба и уносећи неред у људске односе, поступајући противно начелу по коме су „од свих бића Неба и Земље, људи најплеменитија врста”. Због тога нека се сва земља у царству од сада назива „царска поља”, а робови, мушкарци и жене, „лични следбеници”. Осим тога, ни земља ни робови не могу се више ни продавати ни куповати. Породица која има мање од осам чланова, а чија земља има више од једног ''ђинга'',{{напомена|11,4 [[Јутро (површина)|јутра]].}} вишак мора да подели с рођацима{{напомена|Укључујући свих девет врста сродства.}} и суседима. Свим беземљашима да се додели земља у складу са правилима и одредбама.{{sfn|Група аутора|2017|p=46-47}}{{sfn|Група аутора|2017|p=58-59}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}}}} Обнова система поља од девет квадрата коју је Ванг Манг покушао била је усмерена на спречавање присвајања земље и претварања сељака који нису у стању да плате у робове, тј. на решавање проблема који је дуго мучио двор династије Западни Хан.{{sfn|Група аутора|2017|p=47}}{{sfn|Група аутора|2017|p=246}} Следећи традицију Џоуа, Ванг Манг је издао Указ о шест контрола, који налаже увођење државног монопола на со, гвожђе, алкохол, ковање новца, на производе са одређених планина и великих равница, као и контролу зајмова, цена и такси.{{sfn|Група аутора|2017|p=246-247}} Цар је ускоро попустио и дозволио је људима да се слободно баве производњом и продајом гвожђа.{{sfn|Група аутора|2017|p=187-188}} Циљ ових мера био је повећање државних прихода и спречавање трговаца и богатих породица да нагомилавају богатство. Међутим, аграрна реформа је наишла на велики отпор и тешко се спроводила у дело. Указ о шест контрола није донео очекиване резултате због лошег управљања и неквалификованих службеника.{{sfn|Група аутора|2017|p=247}} Вангово сурово кажњавање свих који су се противили реализацији нових мера имало је потпуно супротан ефекат и довело до бројних прекршаја који су на крају довели и до масовних сељачких устанака.{{sfn|Група аутора|2017|p=47}}{{sfn|Група аутора|2017|p=247}} === Монетарна реформа === Ванг Манг је ковао и новац у облику ножа који је имао велику вредност, у намери да на тај начин успостави паралелу с [[Ђинг од Џоуа (Ђи Гаи)|краљем Ђингом од Џоуа]], који је пре њега такође ковао велике новчиће. Касније је Ванг Манг укинуо и овај и новац од пет ''шуа'' династије Западни Хан и увео 28 нових типова валута. Овај новац дељен је на класе које су имале различита имена: једну класу сачињавао је златан новац, две класе сребрни, четири новац од корњачиног оклопа, пет класа новац од шкољки, познат и као каури новац, шест класа чинио је округли новац, а десет новац у облику ашовчића. И округли и новац у облику ашовчића прављени су од истог материјала — бакра — па су поменуте врсте заједно биле познате као „пет материјала, шест имена и двадесет осам врста”.{{напомена|Додатно име било је „ашов”.}} Ванг Манг је пет пута реформисао новац, али је сваки покушај доживео неуспех. Ипак, новац кован за време династије Син се сматра једним од најбољих у [[Историја Кине|историји Кине]]; има елегантну [[Калиграфија|калиграфију]], укључујући и изузетне примерке са натписима од златних [[инкрустација]]. Овај новац стварао је конфузију и почетком [[Династија Источни Хан|Источног Хана]] био је укинут и враћен новац од пет ''шуа'' да би се олакшавао раст привреде и друштва.{{sfn|Група аутора|2017|p=198}} <center><gallery> S-150 Xin Wang Mang, 9-23, 20mm.jpg|Аверс и реверс округлог новца (''ћуен'') династије Син који је ковао Ванг Манг. S413 Xin 1000 Huobu (6999319440).jpg|Аверс и реверс новчића у облику ашова, кован за време Ванг Мангове династије Син. Tao uit China van Wang-mang (Sji-kwan-kwee), 9 na Chr -13 na Chr China, tao, Wang-mang (Sji-kwan-kwee), 9 na Chr -13 na Chr, KOG-MP-1-4163.jpg|Новчић у облику ножа са натписом од злата, искован за време Ванг Мангове династије Син. </gallery></center> === Начин владавине === Подражавајући војводу од Џоуа, Ванг Манг је настојао да примени идеал човекољубивог владања у којем су чиновници били само техничко средство, ишавши у потпуно другу крајност од начина владавине [[Ћин Ши Хуанг]]а.{{sfn|Група аутора|2017|p=128}}{{sfn|Група аутора|2017|p=251}} Осим тога, потпуни крах Ванг Мангових утопијских реформи довео је до наглог краја једне и до појаве друге фазе у политичкој и културној историји династије Хан.{{sfn|Група аутора|2017|p=128-129}} Методе владавине у том периоду мењале су се на сваких пар генерација. Сам Ванг Манг одбацио је спој [[Легализам (филозофија)|легалистичких]] и конфучијанских метода цара Сјуена и у потпуности прихватао класичне конфучијанске идеје. Свака [[политичка филозофија]] доживљавала је и успон и пад што показује да је царска идеологија нестабилна и недовршена. Међутим, после неуспеха Ванг Мангових реформи ова дивергентна политичка схватања почела су да се приближавају и крећу ка коначном помирењу. Владајућа идеологија раног Источног Хана прихватала је многе Ванг Мангове методе, али су на подручју националне привреде водиле изразито реалистичку политику.{{sfn|Група аутора|2017|p=129}} == Побуне и убиство == [[Датотека:Xin Dynasty Uprisings.png|мини|десно|300п|Мапа побуна за време Син династије. Плавом бојом обележена је територија [[Љулин]]а и напредовање њихове војске. Црвеном бојом територија [[Побуна Црвених обрва|Чимеија]] и напредовање њихове војске. Љубичастом бојом обележене су области захваћене другим сељачким устанцима.]] Већина реформи Ванг Манга доживело је неуспех. Цар је био непопуларан међу феудалцима, чији су интереси били директно угрожени аграрном реформом. Наиме, цар је феудалцима одузимао земљу, а давао је сељацима. До тада су феудалци изнајмљивали сељацима земљу по изразито високим ценама. Сељацима су даване безинтресне позајмице да би им се помогло да унапреде своја имања.{{sfn|Фрај|1980|p=178}} Са друге стране, сељаци су били незадовољни, јер им је Указ о шест контрола, на чијој је строгој примени цар инсистирао, наносио много штете.{{sfn|Група аутора|2017|p=247}} Осећајући се несигурно под влашћу Ванг Манга, многи феудални кланови су, зарад заштите својих чланова, утврђивали своје резиденције.{{sfn|Група аутора|2017|p=568}} На крају кад су 17. године, предвођени кланом Лију, склопили савез [[Љулин]] против цара, није било лако покорити их.{{sfn|Фрај|1980|p=178}}{{sfn|Група аутора|2017|p=206}} Немири у царству изазвали су одметања одређених групација и формирања банди које су нападале села и градове. Ванг је веровао да ће добре институције напослетку донети мир Кини. Међутим, услед поплава и неспособности власти да се адекватно избори с њима, ускоро су се побунили и сељаци. Цар је одлучио да напусти све своје реформе, али је било сувише касно.{{sfn|Фрај|1980|p=178}} Устанак сељака, познат као [[побуна Црвених обрва]] (''Чимеи''),{{напомена|Назив настао јер су устаници бојили обрве у црвено.}} избио је на територији [[Шандунг]]а и северног [[Ђангсу]]а, територијама највише погођеним поплавама Хоангхоа. Услед нереда у долини [[Хуангхе|Хоангхоа]], народ [[Сјонгну]] је искористио прилику да више пута некажњено упадне у западну Кину и покори више западних држава. На тај начин додатно је угрожен слободан пролаз дуж Пута свиле, где је у кинеским протекторатима у данашњем [[Синђан]]у већ неко време беснео рат између 55 тамошњих краљевина.{{sfn|Група аутора|2017|p=206}} Године 22. целу Кину је захватила серија сељачких побуна. Користивши прилику, војска Љулина предвођена [[Лију Јан (генерал)|Лију Јаном]] нанела је царским снагама низ пораза. Почетком лета 23. године дошло је до одлучујуће [[Битка код Кунјанга|битке код Кунјанга]], где се царска војска сударила са побуњеницима Љулина предвођене [[Гуанг-ву (династија Хан)|Лију Сјуом]]. Погибија генерала изазвала је потпуно растројство у царској војсци и, упркос њеној огромној бројчаној надмоћи, њено повлачење. Како су сељачке побуне исрцпеле ресурсе династије Син, пут према престоници био је отворен. Људи су почели масовно да се прикључују снагама Љулина. Затим је 4. октобра у самој престоници букнуо устанак. Два дана касније побуњеници су запалили [[Палата Веијанг|палату Веијанг]], где је Ванг Манг био убијен у борби.{{sfn|Фрај|1980|p=178}} Са њим је погинула и његова кћерка, удовица цара Пинга, која, наводно, оцу никад није опростила смрт супруга и бацила се у пламен. Чанган је био у потпуности уништен. Нови цар постао је прво вођа побуњеника Лију Сјуан, познат као [[Генгши|цар Генгши]], а после његовог убиства Лију Сју, који ће постати познат као цар Гуанг-ву и који је обновио династију Хан са седиштем у [[Луојанг]]у.{{sfn|Фрај|1980|p=178}}{{sfn|Група аутора|2017|p=59}} == Породица == Ванг Манг је имао две супруге. Са првом, која је касније постала позната као госпођа, а затим [[Царица Ванг (династија Син)|царица Ванг]], Ванг Манг се оженио још док је био обичан државни службеник. Царица Ванг му је родила четворицу синова: Ванг Јуа, Ванг Хуа, Ванг Ана и Ванг Лина, и кћер непознатог имена, која је била супруга цара Пинга. Ванг је имала репутацију скромности, у чему је била слична Ванг Мангу. Ванг Хуо је био натеран на [[самоубиство]] кад је 5. п. н. е. убио слугу, а Ванг Ју је 3. год. н. е. погубљен због завере против свог оца регента. Овај догађај тешко је погодио будућу царицу Ванг, која је због њега ослепела. После њене смрти 21. године, Ванг Манг се оженио [[Царица Ши (династија Син)|царицом Ши]]. Убрзо је уследила смрт царевих синова Ана и Лина. Лин је натеран на самоубиство услед завере против оца, а Ан је умро природном смрћу. Цар са Ши није имао деце, а клан Ванг је затрт две године касније. == Имена == Сходно кинеској традицији, Ванг Мангу је после смрти додељено [[постхумно име]], док је сам владар користио [[Владарско име (Кина)|владарска имена]].{{напомена|[[Кинески владари|Кинески цареви]] су обично током различитих периода своје владавине користили бројна [[Владарско име (Кина)|владарска имена]]. Та пракса се задржала све до [[Династија Минг|династије Минг]], када је пракса постала да се користи једно.}} Додељено му је постхумно име '''цар Ђијен-сјинг''' ({{јез-кин|т=建兴帝|п=Jiànxìngdì}}). Током своје владавине користио је четири владарска имена, тј. имена ере. Прво име, '''Чу-ши''' ({{јез-кин|т=初始|п=Chūshǐ}}; 8—9), у значењу ''Почетак'', наследио је од претходног цара Лију Јинга. Друго име '''Ши-ђијен-гуо''' ({{јез-кин|т=始建国|п=Shǐjiànguó}}; 9—13) значило је ''Почетак успостављања нације'', треће '''Тјен-фенг''' ({{јез-кин|т=天凤|п=Tiānfèng}}; 13—19) ''Небески [[Фенгхуанг|Фенг]]'',{{напомена|Небески [[феникс]].}} а четврто '''Ди-хуанг''' ({{јез-кин|т=地皇|п=Dìhuáng}}; 19—23) ''Земаљски цар''.{{sfn|Група аутора|2017|p=376}} == Напомене == {{напомене|30em}} == Референце == {{референце|30em}} == Литература == * [[Плантагенет Самерсет Фрај]], ''Историја света'', 1980. Београд * Група аутора, ''Историја кинеске цивилизације'' (том II), 2017. Београд == Спољашње везе == {{Commonscat|Wang Mang}} {{Подножје|Биографија|Историја}} [[Категорија:Умрли 23.]] [[Категорија:Историја Кине]] [[Категорија:Кинески владари]] bjazfipb0gwpmju11oxtb69lksuajwi 0 4400171 30099078 29915224 2025-06-27T20:38:21Z ~2025-89697 447254 30099078 wikitext text/x-wiki Петнаеста сезона такмичења [[Звезде Гранда]] одржана је 2021/2022. године. Чланови жирија били су [[Саша Поповић]], [[Снежана Ђуришић]], [[Александар Милић Мили]], [[Драган Стојковић Босанац]], [[Цеца]], [[Ана Бекута]], [[Вики Миљковић]], [[Марија Шерифовић]] и [[Ђорђе Давид]]. Од петнаесте сезоне [[Јелена Карлеуша]] се више не појављује у жирију, а њено место је заузела [[Цеца Ражнатовић]]. Од петнаесте сезоне је такође промењен изглед сценографије, као и правила такмичења. Финале је одржано 25. јуна 2022, а победник је био Викин кандидат [[Драшко Обрадовић]] из [[Бијело Поље|Бијелог Поља]] == Такмичари == * Драшко Обрадовић из [[Бијело Поље|Бијелог Поља]] (прво место)<ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/stars/4045741/nermin-handzic-pobednik-zvezda-granda-iz-tesnja-zivi-u-beogradu-na-vodi|title=IZ BOSANSKOG MALOG GRADA U BEOGRAD NA VODI! Pobednik Zvezda Granda iz Tešnja boravi u NAJLUKSUZNIJEM delu prestonice|date=2023-09-24|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2023-09-24}}</ref> * Александар Јосифовски из [[Охрид|Охрида]] (друго место)<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/takmicari/zvezde-granda/aleksandar-josifovski/|title=Aleksandar Josifovski - Grand Online|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Сандра Младеновић из [[Ниш|Ниша]] (треће место)<ref>{{Cite web|url=https://zvezdegrandasvadbe.rs/biografija/sandra-mladenovic-biografija-nastupi-kontakt/|title=Sandra Mladenović biografija, nastupi kontakt|website=Zvezde granda svadbe|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Кенан Дервишић из [[Зеница (град)|Зенице]]<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/kenan-dervisevic-svi-su-ocekivali-da-cu-ja-da-pobedim-u-zvezdama-granda/|title=Kenan Dervišević: "Svi su očekivali da ću ja da pobedim u Zvezdama Granda"|last=Pavlović|first=Vojin|date=2022-07-31|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * [[Мелиха Имшировић]] из [[Градачац|Градачца]] * Срђан Станић из [[Градишка|Градишке]] * Жељко Вукчевић из [[Подгорица|Подгорице]]<ref>{{Cite web|url=https://radiotitograd.me/top2/vjerili-se-pjevac-zeljko-vukcevic-i-sestra-danijela-alibabica-sve-je-ovako-trebalo-da-bude/|title=Vjerili se pjevač Željko Vukčević i sestra Danijela Alibabića: Sve je ovako trebalo da bude ⋆ Radio Titograd|last=Titograd|first=Radio|date=2023-01-27|website=Radio Titograd|language=bs-BA|access-date=2023-09-24}}</ref> * Мустафа Мехић из [[Градачац|Градачца]] * Велид Ханџић из [[Какањ|Какња]] * Андријана Петрушовска из [[Скопље|Скопља]]<ref>{{Cite web|url=https://express.ba/zanimljivosti/411529/nova-ljubav-u-zvezdama-granda-zarko-i-andrijana-sve-bliskiji/|title=NOVA LJUBAV U “ZVEZDAMA GRANDA”?: Žarko i Andrijana sve bliskiji|date=2022-05-10|website=Express|language=bs-BA|access-date=2023-09-24}}</ref> * Ненад Османовић из [[Пирот|Пирота]]<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/tri-puta-bog-pomaze-nenad-osmanovic-uskoro-ide-tri-puta-u-ameriku-ovo-su-razlozi/|title="Tri puta Bog pomaže" Nenad Osmanović uskoro će često putovati u Ameriku, ovo su razlozi - Grand Online|date=2023-06-07|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Николина Ђекановић из [[Бања Лука|Бања Луке]] * Ханад Џехверовић из [[Зеница (град)|Зенице]] * Тамара Живковић из [[Котор|Котора]] * Алем Бајровић из [[Сарајево|Сарајева]] * Маја Милутиновић из [[Ниш|Ниша]]<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Zabava/Zvezde-i-tracevi/a1673463/Maja-Milutinovic-o-Ceci-Raznatovic-Zvetde-Granda.html|title=CECA ME JE ŠOKIRALA PONAŠANJEM NA PRVOJ PROBI! Zvezda Granda progovorila o saradnji sa Ražnatovićkom - "Nisam očekivala"|date=2022-08-09|website=Mondo Srbija|language=sr|access-date=2023-09-24}}</ref> == Након такмичења == Победник је добио статуу, аутомобил "Опел корса", песму и спот од продукције.<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/ovo-je-pobednik-zvezda-granda/|title=OVO JE POBEDNIK ZVEZDA GRANDA - Grand Online|date=2022-06-25|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> Нове песме: * Прва љубав (2022) Нермин Ханџић == Референце == {{Извори}} {{Zvezde Granda}} {{Подножје}} [[Категорија:Сезоне Звезда Гранда]] h8bjcyogrttjtsg8qd20snnapukh4nf 30099079 30099078 2025-06-27T20:39:04Z ~2025-89697 447254 /* Такмичари */ 30099079 wikitext text/x-wiki Петнаеста сезона такмичења [[Звезде Гранда]] одржана је 2021/2022. године. Чланови жирија били су [[Саша Поповић]], [[Снежана Ђуришић]], [[Александар Милић Мили]], [[Драган Стојковић Босанац]], [[Цеца]], [[Ана Бекута]], [[Вики Миљковић]], [[Марија Шерифовић]] и [[Ђорђе Давид]]. Од петнаесте сезоне [[Јелена Карлеуша]] се више не појављује у жирију, а њено место је заузела [[Цеца Ражнатовић]]. Од петнаесте сезоне је такође промењен изглед сценографије, као и правила такмичења. Финале је одржано 25. јуна 2022, а победник је био Викин кандидат [[Драшко Обрадовић]] из [[Бијело Поље|Бијелог Поља]] == Такмичари == * Драшко Обрадовић из [[Бијело Поље|Бијелог Поља]] (прво место) * Александар Јосифовски из [[Охрид|Охрида]] (друго место)<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/takmicari/zvezde-granda/aleksandar-josifovski/|title=Aleksandar Josifovski - Grand Online|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Сандра Младеновић из [[Ниш|Ниша]] (треће место)<ref>{{Cite web|url=https://zvezdegrandasvadbe.rs/biografija/sandra-mladenovic-biografija-nastupi-kontakt/|title=Sandra Mladenović biografija, nastupi kontakt|website=Zvezde granda svadbe|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Кенан Дервишић из [[Зеница (град)|Зенице]]<ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/zabava/showbiz/kenan-dervisevic-svi-su-ocekivali-da-cu-ja-da-pobedim-u-zvezdama-granda/|title=Kenan Dervišević: "Svi su očekivali da ću ja da pobedim u Zvezdama Granda"|last=Pavlović|first=Vojin|date=2022-07-31|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * [[Мелиха Имшировић]] из [[Градачац|Градачца]] * Срђан Станић из [[Градишка|Градишке]] * Жељко Вукчевић из [[Подгорица|Подгорице]]<ref>{{Cite web|url=https://radiotitograd.me/top2/vjerili-se-pjevac-zeljko-vukcevic-i-sestra-danijela-alibabica-sve-je-ovako-trebalo-da-bude/|title=Vjerili se pjevač Željko Vukčević i sestra Danijela Alibabića: Sve je ovako trebalo da bude ⋆ Radio Titograd|last=Titograd|first=Radio|date=2023-01-27|website=Radio Titograd|language=bs-BA|access-date=2023-09-24}}</ref> * Мустафа Мехић из [[Градачац|Градачца]] * Велид Ханџић из [[Какањ|Какња]] * Андријана Петрушовска из [[Скопље|Скопља]]<ref>{{Cite web|url=https://express.ba/zanimljivosti/411529/nova-ljubav-u-zvezdama-granda-zarko-i-andrijana-sve-bliskiji/|title=NOVA LJUBAV U “ZVEZDAMA GRANDA”?: Žarko i Andrijana sve bliskiji|date=2022-05-10|website=Express|language=bs-BA|access-date=2023-09-24}}</ref> * Ненад Османовић из [[Пирот|Пирота]]<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/tri-puta-bog-pomaze-nenad-osmanovic-uskoro-ide-tri-puta-u-ameriku-ovo-su-razlozi/|title="Tri puta Bog pomaže" Nenad Osmanović uskoro će često putovati u Ameriku, ovo su razlozi - Grand Online|date=2023-06-07|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> * Николина Ђекановић из [[Бања Лука|Бања Луке]] * Ханад Џехверовић из [[Зеница (град)|Зенице]] * Тамара Живковић из [[Котор|Котора]] * Алем Бајровић из [[Сарајево|Сарајева]] * Маја Милутиновић из [[Ниш|Ниша]]<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Zabava/Zvezde-i-tracevi/a1673463/Maja-Milutinovic-o-Ceci-Raznatovic-Zvetde-Granda.html|title=CECA ME JE ŠOKIRALA PONAŠANJEM NA PRVOJ PROBI! Zvezda Granda progovorila o saradnji sa Ražnatovićkom - "Nisam očekivala"|date=2022-08-09|website=Mondo Srbija|language=sr|access-date=2023-09-24}}</ref> == Након такмичења == Победник је добио статуу, аутомобил "Опел корса", песму и спот од продукције.<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/ovo-je-pobednik-zvezda-granda/|title=OVO JE POBEDNIK ZVEZDA GRANDA - Grand Online|date=2022-06-25|language=sr-RS|access-date=2023-09-24}}</ref> Нове песме: * Прва љубав (2022) Нермин Ханџић == Референце == {{Извори}} {{Zvezde Granda}} {{Подножје}} [[Категорија:Сезоне Звезда Гранда]] c7jztwe0ncu7ca08xcoapayclinupfg 0 4400186 30099591 30095929 2025-06-28T10:48:52Z Faratnis 307462 30099591 wikitext text/x-wiki Мангу ''-{[[Коми не уме да комуницира]]}-'' написао је и илустровао [[Томохито Ода]]. Серијализовала се од 2016. до 2025. године у [[Shogakukan|Шогакукановом]] [[manga|манга]] магазину ''-{[[Weekly Shōnen Sunday]]}-'', са поглављима сакупљеним у укупно 37 [[Танкобон|танкобона]]. Издавачка кућа ''[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]'' преводи наслов на српски језик од 2024. године. == Списак томова == {{Graphic novel list/header | Language = Japanese | SecondLanguage = на српском | Width = 100% }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 1 | OriginalRelDate = {{Start date|2016|9|16}}<ref name="vol1jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091273437|title=古見さんは、コミュ症です。　１|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127343-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|8|23}}<ref name="SrbVol1">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6471_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_1_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 1|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=August 19, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5229-2 | ChapterList = * 1. {{nihongo|„Обичан човек”|普通の人です。| -{Futsū no Hito Desu}-.}} * 2. {{nihongo|„Мирно је”|平穏です。| -{Heion Desu}-.}} * 3. {{nihongo|„Сумњиви”|曲者です。| -{Kusemono Desu}-.}} * 4. {{nihongo|„Не баш најбоље”|苦手です。| -{Nigate Desu}-.}} * 5. {{nihongo|„Желим да причам”|喋りたいです。| -{Shaberitain Desu}-.}} * 6. {{nihongo|„Желим да се извиним”|謝りたいんです。| -{Ayamaritain Desu}-.}} * 7. {{nihongo|„Још једном”|もう一回、です。| -{Mō Ikkai}-, -{Desu}-.}} * 8. {{nihongo|„Плашим...се”|怖い...です。| -{Kowai}-...-{Desu}-.}} * 9. {{nihongo|„Пријатељи из детињства”|幼馴染です。| -{Osananajimi Desu}-.}} * 10. {{nihongo|„Мрачна прошлост”|黒歴史です。| -{Kurorekishi Desu}-.}} * 11. {{nihongo|„Нисам убица”|殺し屋じゃないです。| -{Koroshiya ja Nai Desu}-.}} * 12. {{nihongo|„Асистент”|パシリです。| -{Pashiri Desu}-}}. * 13. {{nihongo|„Први задатак”|はじめてのおつかいです。| -{Hajimete no Otsukai Desu}-.}} * 14. {{nihongo|„Анксиозност”|あがり症です。| -{Agarishō Desu}-.}} * 15. {{nihongo|„Одлазак у школу”|登校です。| -{Tōkō Desu}-.}} * 16. {{nihongo|„Мобилни телефон”|携帯電話です。| -{Keitai Denwa Desu}-.}} * 17. {{nihongo|„Избор чланова одбора”|委員会議めです。| -{Iinkai Kime Desu}-.}} * 18. {{nihongo|„Случајан позив”|間違い電話です。| -{Machigai Denwa Desu}-.}} * 19. {{nihongo|„Саито”|斉藤さんです。| -{Saitō}---{san Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 2 | OriginalRelDate = {{Start date|2016|12|16}}<ref name="vol2jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091274267|title=古見さんは、コミュ症です。　２|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127426-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|9|5}}<ref name="SrbVol2">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6506_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_2_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 2|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=September 3, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5286-5 | ChapterList = * 20. {{nihongo|„Систематски преглед”|身体検査です。| -{Shintai Kensa Desu}-.}} * 21. {{nihongo|„Тест физичке спремности”|体力測定です。| -{Tairyoku Sokutei Desu}-.}} * 22. {{nihongo|„Посета”|家庭訪問です。| -{Katei Hōmon Desu}-.}} * 23. {{nihongo|„Рен”|恋です。| -{Ren Desu}-.}} * 24. {{nihongo|„Рен, 2. део”|恋です。2| -{Ren Desu}-. 2}} * 25. {{nihongo|„Рен, 3. део”|恋です。3| -{Ren Desu}-. 3}} * 26. {{nihongo|„Рен, 4. део”|恋です。4| -{Ren Desu}-. 4}} * 27. {{nihongo|„Летња униформа”|夏服です。| -{Natsufuku Desu}-.}} * 28. {{nihongo|„Мекане нудле без уља са мало ђумбира и поврћа”|ヤサイニンニクアブラマシマシカラメです。| -{Yasai Ninniku Abura Mashimashi Karame Desu}-.}} * 29. {{nihongo|„Шала”|ギャグです。| -{Gag Desu}-.}} * 30. {{nihongo|„Киша”|雨です。| -{Ame Desu}-.}} * 31. {{nihongo|„Крвни завет”|血の契約です。| -{Chi no Keiyaku Desu}-.}} * 32. {{nihongo|„Тадано-кун у нижој средњој”|只野くんの中学時代です。| -{Tadano}---{kun no Chūgakkō Jidai Desu}-.}} * 33. {{nihongo|„Шопинг”|お買い物です。| -{Okaimono Desu}-.}} * 34. {{nihongo|„Салон лепоте”|美容室です。| -{Biyōshitsu Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 3 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|3|17}}<ref name="vol3jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091275097|title=古見さんは、コミュ症です。　３|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127509-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|9|19}}<ref name="SrbVol3">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6527_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_3_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 3|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=September 13, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5353-4 | ChapterList = * 35. {{nihongo|„Несигурност”|モヤモヤです。| -{Moyamoya Desu}-.}} * 36. {{nihongo|„Учење за тест”|テスト勉強です。| -{Test Benkyō Desu}-.}} * 37. {{nihongo|„Летњи распуст”|夏休みです。| -{Natsuyasumi Desu}-.}} * 38. {{nihongo|„Окупљање”|待ち合わせです。| -{Machiawase Desu}-.}} * 39. {{nihongo|„На базену”|プールです。| -{Pool Desu}-.}} * 40. {{nihongo|„То је само огреботина”|擦りじいただけです。| -{Suriji Itadake Desu}-.}} * 41. {{nihongo|„Библиотека”|図書館です。| -{Toshokan Desu}-.}} * 42. {{nihongo|„Сладолед”|かき氷です。| -{Kakigōri Desu}-.}} * 43. {{nihongo|„Хонорарни посао”|アルバイトです。| -{Arbeit Desu}-.}} * 44. {{nihongo|„Парк”|公園です。| -{Kōen Desu}-.}} * 45. {{nihongo|„Обон”|お盆です。| -{Obon Desu}-.}} * 46. {{nihongo|„Фестивал”|お祭りですです。| -{Omatsuri Desu}-.}} * 47. {{nihongo|„Фестивал, 2. део”|お祭りですです。2| -{Omatsuri Desu}-. 2}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 4 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|6|16}}<ref name="vol4jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091275752|title=古見さんは、コミュ症です。　４|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127575-2 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|10|4}}<ref name="SrbVol4">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6559_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_4_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 4|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=September 30, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5335-0 | ChapterList = * 48. {{nihongo|„Видео-игре”|テレビゲームです。| -{Terebi Game Desu}-.}} * 49. {{nihongo|„Врео дан”|暑い日です。| -{Atsui Hi Desu}-.}} * 50. {{nihongo|„Крај летњег распуста”|夏休みも終わりです。| -{Natsuyasumi mo Owari Desu}-.}} * 51. {{nihongo|„Девојка са села”|田舎の子です。| -{Inaka no Ko Desu}-.}} * 52. {{nihongo|„Имаш на лицу...нешто”|顔にゴミがついてます...です。| -{Kao ni Gomi ga Tsuitemasu}-...-{Desu}-.}} * 53. {{nihongo|„Име”|名前です。| -{Namae Desu}-.}} * 54. {{nihongo|„Спортски фестивал”|体育祭前編です。| -{Taiikusai Zenpen Desu}-.}} * 55. {{nihongo|„Спортски фестивал, 2. део”|体育祭後編です。| -{Taiikusai Kōhen Desu}-.}} * 56. {{nihongo|„Осећања”|気持ちです。| -{Kimochi Desu}-.}} * 57. {{nihongo|„Пурикура”|プリクラです。| -{Purikura Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 5 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|7|18}}<ref name="vol5jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091276643|title=古見さんは、コミュ症です。　５|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127664-3 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|10|23}}<ref name="SrbVol5">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6581_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_5_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 5|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=October 11, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5336-7 | ChapterList = * 58. {{nihongo|„Осећања која ме мало муче”|ちょっと苦しいような気持ちです。| -{Chotto Kurushii Yō na Kimochi Desu}-.}} * 59. {{nihongo|„Тајфун”|台風です。| -{Typhoon Desu}-.}} * 60. {{nihongo|„После тајфуна”|台風一過です。| -{Typhoon Ikka Desu}-.}} * 61. {{nihongo|„Гурманско јело за све”|みんなでグルメです。| -{Minna Gourmet Desu}-.}} * 62. {{nihongo|„Програм школског фестивала”|文化祭の出し物です。| -{Bunkasai no Dashimono Desu}-.}} * 63. {{nihongo|„Пратња”|連れ添いです。| -{Tsuresoi Desu}-.}} * 64. {{nihongo|„Припреме за школски фестивал”|文化祭準備です。| -{Bunkasai Junbi Desu}-.}} * 65. {{nihongo|„Дељење летака”|チラシ配りです。| -{Chirashi Kubari Desu}-.}} * 66. {{nihongo|„Дан пре школског фестивала”|文化祭前日です。| -{Bunkasai Zenjitsu Desu}-.}} * 67. {{nihongo|„Служавке”|メイドです。| -{Maid Desu}-.}} * 68. {{nihongo|„И Тадано-кун је служавка”|只野くんもメイドです。| -{Tadano}---{kun mo Maid Desu}-.}} * 69. {{nihongo|„Маид Кафе Нађими-ћана”|なじみちゃんのメイドカフェです。| -{Najimi}---{chan no Maid Café Desu}-.}} * 70. {{nihongo|„Школски фестивал”|文化祭です。| -{Bunkasai Desu}-.}} * 71. {{nihongo|„Школски фестивал, 2. део”|文化祭です。2| -{Bunkasai Desu}-. 2}} * 72. {{nihongo|„Забава након фестивала”|後夜祭です。| -{Goyasai Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 6 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|10|18}}<ref name="vol6jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091278562|title=古見さんは、コミュ症です。　６|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127856-2 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|10|24}}<ref name="SrbVol6">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6585_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_6_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 6|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=October 25, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5338-1 | ChapterList = * 73. {{nihongo|„Забава”|打ち上げです。| -{Uchiage Desu}-.}} * 74. {{nihongo|„Шопинг са татом”|お父さんとお買い物です。| -{Otōsan to Okaimono Desu}-.}} * 75. {{nihongo|„Фантазирање”|妄想です。| -{Mōsō Desu}-.}} * 76. {{nihongo|„Делинквент”|不良です。| -{Furyō Desu}-.}} * 77. {{nihongo|„Фантазирање 2. део”|妄想です。2| -{Mōsō Desu}-. 2}} * 78. {{nihongo|„Долази зима”|冬の訪れです。| -{Fuyu no Otozure Desu}-.}} * 79. {{nihongo|„Учење код Наканаке-ћан”|中々さんちで勉強です。| -{Nakanaka}---{san Chi de Benkyō Desu}-.}} * 80. {{nihongo|„Позив на ручак”|お昼のお誘いです。| -{Ohiru no Osasoi Desu}-.}} * 81. {{nihongo|„Мачји кафе”|猫カフェです。| -{Neko Café Desu}-.}} * 82. {{nihongo|„Годишњи тест”|瑣末テストです。| -{Samatsu Test Desu}-.}} * 83. {{nihongo|„Игра љубави”|愛してるゲームです。| -{Aishiteru Game Desu}-.}} * 84. {{nihongo|„Печени слатки кромпири”|石焼き芋です。| -{Ishi Yakiimo Desu}-.}} * 85. {{nihongo|„Сећање на школски фестивал”|文化祭の思い出です。| -{Bunkasai no Omoide Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 7 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|12|18}}<ref name="vol7jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091278852|title=古見さんは、コミュ症です。　７|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-127885-2 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|11|19}}<ref name="SrbVol7">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6595_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_7_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 7|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=November 14, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5410-4 | ChapterList = * 86. {{nihongo|„Одабир поклона”|プレゼント選びです。| -{Present Erabi Desu}-.}} * 87. {{nihongo|„Срећан... Божић”|メリークリスマス...です。| -{Merry Christmas}-...-{Desu}-.}} * 88. {{nihongo|„Одабир још једног поклона”|もう一つのプレゼント選びです。| -{Mō Hitotsu no Present Erabi Desu}-.}} * 89. {{nihongo|„Снешко Белић”|雪だるまです。| -{Yukidaruma Desu}-.}} * 90. {{nihongo|„Грудвање”|雪合戦です。| -{Yukigassen Desu}-.}} * 91. {{nihongo|„Крај године”|年末です。| -{Nenmatsu Desu}-.}} * 92. {{nihongo|„1. јануар”|元旦です。| -{Gantan Desu}-.}} * 93. {{nihongo|„Помоћница у храму”|巫女さんです。| -{Miko}---{san Desu}-.}} * 94. {{nihongo|„Новогодишњи празници”|それぞれの正月です。| -{Sorezore no Shōgatsu Desu}-.}} * 95. {{nihongo|„Клизање”|アイススケートです。| -{Ice Skate Desu}-.}} * 96. {{nihongo|„Куповина за вечеру”|晩御飯のお買い物です。| -{Bangohan no Okaimono Desu}-.}} * 97. {{nihongo|„Место за седење”|座る場所です。| -{Suwaru Basho Desu}-.}} * 98. {{nihongo|„Краљ”|王様です。| -{Ōsama Desu}-.}} * 99. {{nihongo|„Прехлада”|風邪です。| -{Kaze Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 8 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|3|16}}<ref name="vol8jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091280916|title=古見さんは、コミュ症です。　８|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-128091-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|11|29}}<ref name="SrbVol8">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6618_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_8_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 8|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=November 26, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5412-8 | ChapterList = * 100. {{nihongo|„Неспоразум”|誤解です。| -{Gokai Desu}-.}} * 101. {{nihongo|„Халуцинација?”|幻覚です?| -{Genkaku Desu}-?}} * 102. {{nihongo|„Нарцис”|ナルシストです。| -{Narcissist Desu}-.}} * 103. {{nihongo|„Бирање група за екскурзију”|修学旅行の班決めです。| -{Shūgaku Ryokō no Hangime Desu}-.}} * 104. {{nihongo|„Екзкурзија”|修学旅行です。| -{Shūgaku Ryokō Desu}-.}} * 105. {{nihongo|„Водич”|ガイドさんです。| -{Guide}---{san Desu}-.}} * 106. {{nihongo|„Купање”|お風呂です。| -{Ofuro Desu}-.}} * 107. {{nihongo|„Борба јастуцима”|まくら投げです。| -{Makuranage Desu}-.}} * 108. {{nihongo|„Слободне активности”|自由行動です。| -{Jiyū Kōdō Desu}-.}} * 109. {{nihongo|„Филмски парк”|映画村です。| -{Eiga Mura Desu}-.}} * 110. {{nihongo|„Универзум”|宇宙です。| -{Uchū Desu}-.}} * 111. {{nihongo|„Јо-јо маска”|ヨーヨー般若です。| -{Yo}---{Yo Hannya Desu}-.}} * 112. {{nihongo|„Друго вече”|二日目の夜です。| -{Futsukame no Yoru Desu}-.}} * 113. {{nihongo|„Повратак возом”|帰りの新幹線です。| -{Kaeri no Shinkansen Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 9 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|6|18}}<ref name="vol9jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091282545|title=古見さんは、コミュ症です。　９|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-128254-5 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|12|17}}<ref name="SrbVol9">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6671_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_9_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 9|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=December 10, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5414-2 | ChapterList = * 114. {{nihongo|„Како сви комуницирају”|みんなのコミュニケーションです。| -{Minna no Communication Desu}-.}} * 115. {{nihongo|„Гумице, идемо!”|消ゴム＆ゴーです。| -{Keshigomu & Go Desu}-.}} * 116. {{nihongo|„Припреме за Дан заљубљених”|バレンタインの準備です。| -{Valentine no Junbi Desu}-.}} * 117. {{nihongo|„Дан заљубљених”|バレンタインです。| -{Valentine Desu}-.}} * 118. {{nihongo|„Дан заљубљених, 2. део”|バレンタインです。2| -{Valentine Desu}-. 2}} * 119. {{nihongo|„Након Дана заљубљених”|バレンタインのあとです。| -{Valentine no Ato Desu}-.}} * 120. {{nihongo|„Рупа на чарапи”|伝線です。| -{Densen Desu}-.}} * 121. {{nihongo|„Дати демону ветар у леђа”|鬼に金棒です。| -{Oni ni Kanabō Desu}-.}} * 122. {{nihongo|„Великодушност”|甘いです。| -{Amai Desu}-.}} * 123. {{nihongo|„Балзам за усне”|リップクリームです。| -{Lip Cream Desu}-.}} * 124. {{nihongo|„Свађа”|ケンカです。| -{Kenka Desu}-.}} * 125. {{nihongo|„Тата (17) и мама (17)”|お父さん(17)とお母さん(17)です。| -{Otōsan}- (17) -{to Okaasan}- (17) -{Desu}-.}} * 126. {{nihongo|„Чоколада за пријатеље”|友達チョコです。| -{Tomodachi Choco Desu}-.}} * 127. {{nihongo|„Петак 13.”|13日の金曜日です。| 13--{nichi no Kinyōbi Desu}-.}} * 128. {{nihongo|„Бели дан”|ホイとデーです。| -{White Day Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 10 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|9|18}}<ref name="vol10jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091283900|title=古見さんは、コミュ症です。　１０|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-128390-0 | LicensedRelDate = {{Start date|2024|12|26}}<ref name="SrbVol10">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6678_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_10_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 10|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=December 20, 2024}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5462-3 | ChapterList = * 129. {{nihongo|„Једна година”|一年間です。| -{Ichinenkan Desu}-.}} * 130. {{nihongo|„Ново одељење”|新しいクラスです。| -{Atarashii Class Desu}-.}} * 131. {{nihongo|„Гјару”|ギャルです。| -{Gal Desu}-.}} * 132. {{nihongo|„И ја исто”|私も同じです。| -{Watashi mo Onaji Desu}-.}} * 133. {{nihongo|„Коми-кун”|古見くんです。| -{Komi}---{kun Desu}-.}} * 134. {{nihongo|„Манбаги још једном”|マンバ再びです。| -{Manba Futatabi Desu}-.}} * 135. {{nihongo|„Манбаги-сан и Тадано-кун”|万場木さんと只野くんです。| -{Manbagi}---{san to Tadano}---{kun Desu}-.}} * 136. {{nihongo|„Шминка”|メイクです。| -{Make Desu}-.}} * 137. {{nihongo|„Тест физичке спремности, 2. део”|体力測定です。2| -{Tairyoku Sokutei Desu}-. 2}} * 138. {{nihongo|„Алергија”|花粉症です。| -{Kafunshō Desu}-.}} * 139. {{nihongo|„Одједном”|突然です。| -{Totsuzen Desu}-.}} * 140. {{nihongo|„Пријатељи Манбаги-сан”|万場木さんの友達です。| -{Manbagi}---{san no Tomodachi Desu}-.}} * 141. {{nihongo|„Мува”|虫です。| -{Mushi Desu}-.}} * 142. {{nihongo|„Пиџама журка”|お泊まり会です。| -{Otomarikai Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 11 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|12|18}}<ref name="vol11jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091285904|title=古見さんは、コミュ症です。　１１|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-128590-4 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|1|16}}<ref name="SrbVol11">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6696_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_11_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 11|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=January 13, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5463-0 | ChapterList = * 143. {{nihongo|„Рекреација”|アスレシックです。| -{Athletic Desu}-.}} * 144. {{nihongo|„Звезде”|星です。| -{Hoshi Desu}-.}} * 145. {{nihongo|„Фудбал”|サッカーです。| -{Soccer Desu}-.}} * 146. {{nihongo|„Делинквент, 2. део”|不良です。2| -{Furyō Desu}-. 2}} * 147. {{nihongo|„Делинквент, 3. део”|不良です。3| -{Furyō Desu}-. 3}} * 148. {{nihongo|„Делинквент, 4. део”|不良です。4| -{Furyō Desu}-. 4}} * 149. {{nihongo|„У кући Като-сан”|加藤さんの家です。| -{Katō}---{san no Ie Desu}-.}} * 150. {{nihongo|„Гран-при летњих униформи?”|夏服グランプリ? です。| -{Summer Uniform Grand Prix}-? -{Desu}-.}} * 151. {{nihongo|„Зној”|汗です。| -{Ase Desu}-.}} * 152. {{nihongo|„Вук”|狼です。| -{Ōkami Desu}-.}} * 153. {{nihongo|„Мама и тата признају своја осећања”|母と父の告白です。| -{Haha to Chichi no Kokuhaku Desu}-.}} * 154. {{nihongo|„Прича о Наканака-сан”|中々さんのお話です。| -{Nakanaka}---{san no Ohanashi Desu}-.}} * 155. {{nihongo|„Узмах”|逆上がりです。| -{Gyaku Agari Desu}-.}} * 156. {{nihongo|„Кишна сезона”|梅雨です。| -{Tsuyu Desu}-.}} * 157. {{nihongo|„Кишна сезона, 2. део”|梅雨です。2| -{Tsuyu Desu}-. 2}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 12 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|3|18}}<ref name="vol12jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091288028|title=古見さんは、コミュ症です。　１２|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-128802-8 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|1|27}}<ref name="SrbVol12">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6697_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_12_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 12|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=January 20, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5467-8 | ChapterList = * 158. {{nihongo|„Професорка”|先生です。| -{Sensei Desu}-.}} * 159. {{nihongo|„Учење за тест у потпуној тишини, 4. рунда”|第四回絶対にうるさくしてはいけないテスト勉強です。| -{Dai Yonkai Zettai ni Urusaku Shite wa Ikenai Test Benkyō Desu}-.}} * 160. {{nihongo|„Списак ствари које желим да радим”|やりたいことリストです。| -{Yaritai Koto List Desu}-.}} * 161. {{nihongo|„Чери парадајз”|プチトマトです。| -{Puchi Tomato Desu}-.}} * 162. {{nihongo|„Позив”|お誘いです。| -{Osasoi Desu}-.}} * 163. {{nihongo|„Бирање купаћег”|水着選びです。| -{Mizugi Erabi Desu}-.}} * 164. {{nihongo|„Море!”|海! です。| -{Umi}-! -{Desu}-.}} * 165. {{nihongo|„Дечко”|彼氏です。| -{Kareshi Desu}-.}} * 166. {{nihongo|„Тата и мама на мору”|母と父の海です。| -{Haha to Chichi no Umi Desu}-.}} * 167. {{nihongo|„Радио-гимнастика”|ラジオ体操です。| -{Radio Taisō Desu}-.}} * 168. {{nihongo|„Топло млеко”|ホットミルクです。| -{Hot Milk Desu}-.}} * 169. {{nihongo|„Играње луткама”|お人形遊びです。| -{Oningyō Asobi Desu}-.}} * 170. {{nihongo|„-{WcDonald's}-”|ワックです。| -{Wakku Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 13 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|6|18}}<ref name="vol13jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091291660|title=古見さんは、コミュ症です。　１３|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-129166-0 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|2|14}}<ref name="SrbVol13">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6733_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_13_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 13|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=February 10, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5469-2 | ChapterList = * 171. {{nihongo|„Дан без маме”|母のいない日です。| -{Haha no Inai Hi Desu}-.}} * 172. {{nihongo|„Реи-ћан”|澪ちゃんです。| -{Rei}---{chan Desu}-.}} * 173. {{nihongo|„Потера за Реи-ћан”|澪ちゃんの追跡です。| -{Rei}---{chan no Tsuiseki Desu}-.}} * 174. {{nihongo|„Наканака-сан и сјајни летњи дан”|中々さんの華麗なる夏の一日です。| -{Nakanaka}---{san no Karei naru Natsu no Ichinichi Desu}-.}} * 175. {{nihongo|„Детелина са 4 листа”|四つ葉です。| -{Yotsuba Desu}-.}} * 176. {{nihongo|„Купање са Реи-ћан”|澪ちゃんとお風呂です。| -{Rei}---{chan to Ofuro Desu}-.}} * 177. {{nihongo|„Растанак са Реи-ћан”|澪ちゃんとお別れです。| -{Rei}---{chan to Owakare Desu}-.}} * 178. {{nihongo|„Летњи рандеву”|夏の逢瀬です。| -{Natsu no Ōse Desu}-.}} * 179. {{nihongo|„Страшно! Породица Катаи!”|恐怖! 片居家の一族! です。| -{Kyōfu}-! -{Katai}---{ke no Ichizoku}-! -{Desu}-.}} * 180. {{nihongo|„Тест храбрости”|肝試しです。| -{Kimodameshi Desu}-.}} * 181. {{nihongo|„Тест храбрости, 2. део”|肝試しです。2| -{Kimodameshi Desu}-. 2}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 14 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|8|16}}<ref name="vol14jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091293299|title=古見さんは、コミュ症です。　１４|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-129329-9 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|2|25}}<ref name="SrbVol14">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6735_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_14_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 14|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=February 18, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5470-8 | ChapterList = * 182. {{nihongo|„Екстрем”|硬派です。| -{Kōha Desu}-.}} * 183. {{nihongo|„Међуградски аутобус”|高速バスです。| -{Kōsoku Bus Desu}-.}} * 184. {{nihongo|„Играње на селу”|田舎遊びです。| -{Inaka Asobi Desu}-.}} * 185. {{nihongo|„Обако Сумо”|オオバカ相撲です。| -{Ōbaka Sumo Desu}-.}} * 186. {{nihongo|„Свачији обон”|それぞれのお盆です。| -{Sorezore no Obon Desu}-.}} * 187. {{nihongo|„Учење вожње бицикла”|自転車の練習です。| -{Jitensha no Renshū Desu}-.}} * 188. {{nihongo|„Окупљање одељења 2/1”|2年1組懇親会です。| 2--{nen}- 1--{kumi Konshinkai Desu}-.}} * 189. {{nihongo|„Након теста храбрости”|肝試しその後です。| -{Kimodameshi Sonogo Desu}-.}} * 190. {{nihongo|„Прскалице”|線香花火です。| -{Senkō Hanabi Desu}-.}} * 191. {{nihongo|„Комарац”|蚊です。| -{Ka Desu}-.}} * 192. {{nihongo|„Клуб ловаца на књиге уз обалу реке”|河川敷、本探し部です。| -{Kasenjiki}-, -{Honsagashi Desu}-.}} * 193. {{nihongo|„Штанд”|屋台です。| -{Yatai Desu}-.}} * 194. {{nihongo|„Ватромет”|花火です。| -{Hanabi Desu}-.}} * 195. {{nihongo|„Три стране”|3人です。| 3--{nin Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 15 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|11|18}}<ref name="vol15jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091294418|title=古見さんは、コミュ症です。　１５|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-129441-8 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|3|6}}<ref name="SrbVol15">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6753_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_15_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 15|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=March 3, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5614-6 | ChapterList = * 196. {{nihongo|„Чисто”|清潔です。| -{Seiketsu Desu}-.}} * 197. {{nihongo|„Твистер”|ツイスターゲムです。| -{Twister Game Desu}-.}} * 198. {{nihongo|„-{Out & Law: The Movie}-”|-{OUT}- & -{LAW}-　〜-{The Movie}-〜です。| -{Out}- & -{Law}-: -{The Movie Desu}-.}} * 199. {{nihongo|„Папир-камен-маказе са чекићем”|たたいてかぶってじゃんけんぽんです。| -{Tataite Kabutte Jan Ken Pon Desu}-.}} * 200. {{nihongo|„Ученички одбор”|生徒会です。| -{Seitokai Desu}-.}} * 201. {{nihongo|„Осмех”|笑顔です。| -{Egao Desu}-.}} * 202. {{nihongo|„Вођа кампање”|応援代表です。| -{Ōen Daihyō Desu}-.}} * 203. {{nihongo|„Вођа кампање, 2. део”|応援代表です。2| -{Ōen Daihyō Desu}-. 2}} * 204. {{nihongo|„Висина”|身長です。| -{Shinchō Desu}-.}} * 205. {{nihongo|„Висина, 2. део”|身長です。2| -{Shinchō Desu}-. 2}} * 206. {{nihongo|„Љубав”|恋心です。| -{Koigokoro Desu}-.}} * 207. {{nihongo|„Вечера”|晩餐会です。| -{Bansankai Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 16 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|2|18}}<ref name="vol16jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784091295552|title=古見さんは、コミュ症です。　１６|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-129555-2 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|3|21}}<ref name="SrbVol16">{{cite web|url=https://www.laguna.rs/n6764_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_16_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 16|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=March 17, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5615-3 | ChapterList = * 208. {{nihongo|„Спортски фестивал, друга година”|2年の体育祭です。| 2--{nen no Taiikusai Desu}-.}} * 209. {{nihongo|„Спортски фестивал, друга година, 2. део”|2年の体育祭です。2| 2--{nen no Taiikusai Desu}-. 2}} * 210. {{nihongo|„Реци "а"”|あーんです。| -{Aan Desu}-.}} * 211. {{nihongo|„Вода”|水です。| -{Mizu Desu}-.}} * 212. {{nihongo|„Спортски фестивал, друга година, 3. део”|2年の体育祭です。3| 2--{nen no Taiikusai Desu}-. 3}} * 213. {{nihongo|„Тап-тап”|ポンポンです。| -{Ponpon Desu}-.}} * 214. {{nihongo|„Вожња бицикла”|自転車でお出かけです。| -{Jitensha de Odekake Desu}-.}} * 215. {{nihongo|„Један дан оца и сина”|父と息子の一日です。| -{Chichi to Musuko no Ichinichi Desu}-.}} * 216. {{nihongo|„Емотивно”|エモーショナルです。| -{Emotional Desu}-.}} * 217. {{nihongo|„Златна рибица”|金魚です。| -{Kingyo Desu}-.}} * 218. {{nihongo|„Мамин и татин пољубац”|父と母のチューです。| -{Chichi to Haha no Chū Desu}-.}} * 219. {{nihongo|„Зимска униформа”|冬服です。| -{Fuyufuku Desu}-.}} * 220. {{nihongo|„Зимска униформа, 2. део”|冬服です。2| -{Fuyufuku Desu}-. 2}} * 221. {{nihongo|„Проба за школски фестивал”|文化祭の練習です。| -{Bunkasai no Renshū Desu}-.}} * 222. {{nihongo|„Планови за школски фестивал”|文化祭の予定です。| -{Bunkasai no Yotei Desu}-.}} * 223. {{nihongo|„Први дан школског фестивала”|文化祭一日目です。| -{Bunkasai Ichinichime Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 17 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|5|18}}<ref name="vol17jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098500727|title=古見さんは、コミュ症です。　１７|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850072-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|4|2}}<ref name="SrbVol17">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6793_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_17_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 17|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=March 28, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5618-4 | ChapterList = * 224. {{nihongo|„Перика”|カツラです。| -{Katsura Desu}-.}} * 225. {{nihongo|„Добро сам”|だいじょうぶです。| -{Daijōbu Desu}-.}} * 226. {{nihongo|„Није свеједно”|どうでもよくないです。| -{Dōdemo Yokunai Desu}-.}} * 227. {{nihongo|„Наравно”|当然です。| -{Tōzen Desu}-.}} * 228. {{nihongo|„Не може”|ダメです。| -{Dame Desu}-.}} * 229. {{nihongo|„-{FBI}-”|-{FBI}-です。| -{FBI Desu}-.}} * 230. {{nihongo|„Представа”|当然です。| -{Engeki Desu}-.}} * 231. {{nihongo|„Позивница”|お誘いです。| -{Osasoi Desu}-.}} * 232. {{nihongo|„Тајна”|ナイショです。| -{Naisho Desu}-.}} * 233. {{nihongo|„Дејт на школском фестивалу”|文化祭デートです。| -{Bunkasai Date Desu}-.}} * 234. {{nihongo|„Журка затварања”|二人の後夜祭です。| -{Futari no Goyasai Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 18 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|9|18}}<ref name="vol18jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098501786|title=古見さんは、コミュ症です。　１８|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850178-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|4|17}}<ref name="SrbVol18">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6822_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_18_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 18|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=April 14, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5620-7 | ChapterList = * 235. {{nihongo|„Бенд”|バンドです。| -{Band Desu}-.}} * 236. {{nihongo|„Испред журке”|打ち上げの外です。| -{Uchiage no Soto Desu}-.}} * 237. {{nihongo|„Флерт”|アピールです。| -{Appeal Desu}-.}} * 238. {{nihongo|„Осврт на школски фестивал”|文化祭の振り返りです。| -{Bunkasai no Furikaeri Desu}-.}} * 239. {{nihongo|„Онигири и мисо супа”|おにぎりと味噌汁です。| -{Onigiri to Misoshiru Desu}-.}} * 240. {{nihongo|„Техника”|テクニックです。| -{Technique Desu}-.}} * 241. {{nihongo|„Бекство”|脱出です。| -{Dasshutsu Desu}-.}} * 242. {{nihongo|„Петељка”|ヘタです。| -{Heta Desu}-.}} * 243. {{nihongo|„Мамин и татин пољубац, 2. део”|父と母のチューです。2| -{Chichi to Haha no Chū Desu}-. 2}} * 244. {{nihongo|„Школски фестивал млађег брата”|弟の文化祭です。| -{Otōto no Bunkasai Desu}-.}} * 245. {{nihongo|„Латерално размишљање у љубавним разговорима”|水平思考恋バナです。| -{Suihei Shikō Koibana Desu}-.}} * 246. {{nihongo|„Складиште сале за физичко”|体育倉庫です。| -{Taiiku Sōko Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} * „Резултати анкете популарности” }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 19 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|11|18}}<ref name="vol19jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098502776|title=古見さんは、コミュ症です。　１９|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850277-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|5|8}}<ref name="SrbVol19">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6831_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_19_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 19|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=April 30, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5622-1 | ChapterList = * 247. {{nihongo|„Мимоилажење”|すれ通いです。| -{Suregayoi Desu}-.}} * 248. {{nihongo|„Откида ми уши”|耳持ってかれるです。| -{Mimi motte Kareru Desu}-.}} * 249. {{nihongo|„Скакутање”|スキップです。| -{Skipping Desu}-.}} * 250. {{nihongo|„Фантазирање, 3. део”|妄想です。3| -{Mōsō Desu}-. 3}} * 251. {{nihongo|„Миксер?”|合コン? です。| -{Gōkon}-? -{Desu}-.}} * 252. {{nihongo|„Миксер?, 2. део”|合コン? です。2| -{Gōkon}-? -{Desu}-. 2}} * 253. {{nihongo|„Миксер?, 3. део”|合コン? です。3| -{Gōkon}-? -{Desu}-. 3}} * 254. {{nihongo|„Фантазирање, 4. део”|妄想です。4| -{Mōsō Desu}-. 4}} * 255. {{nihongo|„Џепни грејач”|カイロです。| -{Kairo Desu}-.}} * 256. {{nihongo|„Отворена врата”|四者面談です。| -{Yonsha Mendan Desu}-.}} * 257. {{nihongo|„Учење и пиџама журка”|お泊まり勉強会です。| -{Otomari Benkyōkai Desu}-.}} * 258. {{nihongo|„Контакт”|連絡先です。| -{Renrakusen Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 20 | OriginalRelDate = {{Start date|2021|2|18}}<ref name="vol20jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098503896|title=古見さんは、コミュ症です。　２０|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850389-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|5|15}}<ref name="SrbVol20">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6832_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_20_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 20|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=May 9, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5623-8 | ChapterList = * 259. {{nihongo|„Поклон заузврат”|プレゼントのお返しです。| -{Present no Okaeshi Desu}-.}} * 260. {{nihongo|„Не могу да спавам”|眠れないです。| -{Nemurenai Desu}-.}} * 261. {{nihongo|„Сноубординг”|スノーボードです。| -{Snowboarding Desu}-.}} * 262. {{nihongo|„Сноубординг, 2. део”|スノーボードです。2| -{Snowboarding Desu}-. 2}} * 263. {{nihongo|„Рјокан”|旅館です。| -{Ryokan Desu}-.}} * 264. {{nihongo|„Рјокан, 2. део”|旅館です。2| -{Ryokan Desu}-. 2}} * 265. {{nihongo|„Женски састанак након повратка”|帰宅後女子会です。| -{Kitakugo Joshikai Desu}-.}} * 266. {{nihongo|„Татино и мамино скијање”|父と母のスキーです。| -{Chichi to Haha no Skiing Desu}-.}} * 267. {{nihongo|„Краба”|蟹です。| -{Kani Desu}-.}} * 268. {{nihongo|„Приче о скијању”|スキーよもやま語です。| -{Skiing Yomoyamago Desu}-.}} * 269. {{nihongo|„Причање у сну”|寝言です。| -{Negoto Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 21 | OriginalRelDate = {{Start date|2021|5|18}}<ref name="vol21jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098505296|title=古見さんは、コミュ症です。　２１|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850529-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|6|2}}<ref name="SrbVol21">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6853_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_21_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 21|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=May 28, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5691-7 | ChapterList = * 270. {{nihongo|„Турнир -{Super Bros}-”|ヌマブラトーナメントです。| -{Numabura Tournament Desu}-.}} * 271. {{nihongo|„Извештај на крају године”|年末の報告相談です。| -{Nenmatsu no Hōkoku Desu}-.}} * 272. {{nihongo|„Прављење моћија”|餅つきです。| -{Mochitsuki Desu}-.}} * 273. {{nihongo|„Новогодишње честитке”|あけおメッセージです。| -{Ake wo Message Desu}-.}} * 274. {{nihongo|„Крај године током којег не смете да се смејете”|笑っちゃダメな年末です。| -{Waratcha Dame na Nenmatsu Desu}-.}} * 275. {{nihongo|„Затворена особа”|引きこもりです。| -{Hikikomori Desu}-.}} * 276. {{nihongo|„Вишак килограма током новогодишњих празника... мрм-мрм”|正月太...ごにょごにょです。| -{Shōgatsu Futoshi}-...-{Go ni Yogonyo Desu}-.}} * 277. {{nihongo|„Пасош”|パスポートです。| -{Passport Desu}-.}} * 278. {{nihongo|„Укрцавање”|搭乗です。| -{Tōjō Desu}-.}} * 279. {{nihongo|„Америка”|アメリカです。| -{America Desu}-.}} * 280. {{nihongo|„Основна школа”|エレメンタリースクールです。| -{Elementary School Desu}-.}} * 281. {{nihongo|„За ручак су хамбургери”|お昼はハンバーガーです。| -{Ohiru wa Hamburger Desu}-.}} * 282. {{nihongo|„Мјузикл”|ミュージカルです。| -{Musical Desu}-.}} * 283. {{nihongo|„Музеј”|美術館です。| -{Bijutsukan Desu}-.}} * 284. {{nihongo|„Поновни сусрет”|再会です。| -{Saikai Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 22 | OriginalRelDate = {{Start date|2021|8|18}}<ref name="vol22jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098506446|title=古見さんは、コミュ症です。　２２|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850644-6 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|6|13}}<ref name="SrbVol22">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6854_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_22_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 22|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=June 9, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5693-1 | ChapterList = * 285. {{nihongo|„Није ми океј, али ми и јесте океј”|嫌だけど嫌じゃないです。| -{Iya dakedo Iya ja Nai Desu}-.}} * 286. {{nihongo|„У дечачкој соби”|男子部屋です。| -{Danshi Heya Desu}-.}} * 287. {{nihongo|„Групне активности”|班行動です。| -{Han Kōdō Desu}-.}} * 288. {{nihongo|„Румико-ћан и Кометани-кун”|留美子ちゃんと米谷くんです。| -{Rumiko}---{chan to Kometani}---{kun Desu}-.}} * 289. {{nihongo|„Нарусе-кун и Асе-сан”|成瀬くんと阿瀬さんです。| -{Naruse}---{kun to Ase}---{san Desu}-.}} * 290. {{nihongo|„Нарусе-кун и Асе-сан, 2. део”|成瀬くんと阿瀬さんです。2| -{Naruse}---{kun to Ase}---{san Desu}-. 2}} * 291. {{nihongo|„Исаги-сан и ја”|潔さんと私です。| -{Isagi}---{san to Watashi Desu}-.}} * 292. {{nihongo|„Ствари које се дешавају на екскурзији”|それぞれの修学旅行です。| -{Sorezore no Shūgaku Ryokō Desu}-.}} * 293. {{nihongo|„Погледај ме”|こっち向いて。です。| -{Kocchi Muite}-. -{Desu}-.}} * 294. {{nihongo|„И мени је жао”|私もごめん。です。| -{Watashi mo Gomen}-. -{Desu}-.}} * 295. {{nihongo|„Повратак кући”|帰国です。| -{Kikoku Desu}-.}} * 296. {{nihongo|„Индијански покер”|インディアンポーカーです。| -{Indian Poker Desu}-.}} * 297. {{nihongo|„Рекреативна настава”|学年旅行です。| -{Gakunen Ryokō Desu}-.}} * 298. {{nihongo|„Школа”|学校です。| -{Gakkō Desu}-.}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 23 | OriginalRelDate = {{Start date|2021|10|18}}<ref name="vol23jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098507207|title=古見さんは、コミュ症です。　２３|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850720-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|6|27}}<ref name="SrbVol23">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6868_knjiga_komi_ne_ume_da_komunicira_23_laguna.html|title=Komi ne ume da komunicira 23|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=June 24, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5694-8 | ChapterList = * 299. {{nihongo|„Дан заљубљених, 2. година”|2年のバレンタインです。| 2--{nen no Valentine Desu}-.}} * 300. {{nihongo|„Признање”|告白です。| -{Kokuhaku Desu}-.}} * 301. {{nihongo|„Признање, 2. део”|告白です。2| -{Kokuhaku Desu}-. 2}} * 302. {{nihongo|„Признање, 3. део”|告白です。3| -{Kokuhaku Desu}-. 3}} * 303. {{nihongo|„Признање, 4. део”|告白です。4| -{Kokuhaku Desu}-. 4}} * 304. {{nihongo|„Дан након признања”|告白の次の日です。| -{Kokuhaku no Tsugu no Hi Desu}-.}} * 305. {{nihongo|„Дан након признања, 2. део”|告白の次の日です。2| -{Kokuhaku no Tsugu no Hi Desu}-. 2}} * 306. {{nihongo|„Реакција”|リアクションです。| -{Reaction Desu}-.}} * 307. {{nihongo|„После признања”|告白の後日談です。| -{Kokuhaku no Gojitsudan Desu}-.}} * 308. {{nihongo|„Контакт очима”|目が合う。です。| -{Me ga Au}-. -{Desu}-.}} * 309. {{nihongo|„Контакт очима, 2. део”|目が合う。です。2| -{Me ga Au}-. -{Desu}-. 2}} * 310. {{nihongo|„Контакт очима, 3. део”|目が合う。です。3| -{Me ga Au}-. -{Desu}-. 3}} * 311. {{nihongo|„Контакт очима, 4. део”|目が合う。です。4| -{Me ga Au}-. -{Desu}-. 4}} * 312. {{nihongo|„Не прихватам”|認められないです。| -{Mitomerarenai Desu}-.}} * 313. {{nihongo|„Пиџама журка, 2. део”|お泊まり会です。2| -{Otomarikai Desu}-. 2}} * {{nihongo|„Додатак”|おまけ| -{Omake}-}} }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 24 | OriginalRelDate = {{Start date|2022|1|18}}<ref name="vol24jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098508662|title=古見さんは、コミュ症です。　２４|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-850866-2 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5697-9 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 25 | OriginalRelDate = {{Start date|2022|4|18}}<ref name="vol25jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098510580|title=古見さんは、コミュ症です。　２５|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-851058-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5698-6 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 26 | OriginalRelDate = {{Start date|2022|7|15}}<ref name="vol26jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098511853|title=古見さんは、コミュ症です。　２６|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-851185-3 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5700-6 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 27 | OriginalRelDate = {{Start date|2022|10|18}}<ref name="vol27jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098513499|title=古見さんは、コミュ症です。　２７|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-851349-9 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5723-5 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 28 | OriginalRelDate = {{Start date|2023|1|18}}<ref name="vol28jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098515325|title=古見さんは、コミュ症です。　２８|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-851532-5 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5790-7 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 29 | OriginalRelDate = {{Start date|2023|4|18}}<ref name="vol29jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098520275|title=古見さんは、コミュ症です。　２９|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-852027-5 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5794-5 | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 30 | OriginalRelDate = {{Start date|2023|7|18}}<ref name="vol30jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098526116|title=古見さんは、コミュ症です。　３０|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=September 25, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-852611-6 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 31 | OriginalRelDate = {{Start date|2023|10|18}}<ref name="vol31jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098528530|title=古見さんは、コミュ症です。　３１|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=October 18, 2023|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-852853-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 32 | OriginalRelDate = {{Start date|2024|1|18}}<ref name="vol32jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098530731|title=古見さんは、コミュ症です。　３２|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=January 18, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-853073-1 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 33 | OriginalRelDate = {{Start date|2024|4|17}}<ref name="vol33jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098532209|title=古見さんは、コミュ症です。 ３３|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=April 17, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-853220-9 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 34 | OriginalRelDate = {{Start date|2024|7|18}}<ref name="vol34jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098534340|title=古見さんは、コミュ症です。 ３４|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=July 18, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-853434-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 35 | OriginalRelDate = {{Start date|2024|10|18}}<ref name="vol35jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098536351|title=古見さんは、コミュ症です。 ３５|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=October 18, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-853635-1 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 36 | OriginalRelDate = {{Start date|2025|1|17}}<ref name="vol36jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098538133|title=古見さんは、コミュ症です。 ３６|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=January 17, 2025|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-853813-3 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 37 | OriginalRelDate = {{Start date|2025|3|18}}<ref name="vol37jp">{{cite web|url=https://shogakukan-comic.jp/book?isbn=9784098540297|title=古見さんは、コミュ症です。 ３７|publisher=[[Shogakukan]]|accessdate=March 18, 2025|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-09-854029-7 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = }} {{Graphic novel list/footer}} == Референце == {{извори}} {{Подножје}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] 35s18geo7h1hw18nnvw2ck610smlt32 0 4402466 30098897 30094830 2025-06-27T17:34:53Z Ruach Chayim 323597 30098897 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија политичка партија | име = Зелено-леви фронт | бојакод = #165f51 | лого = Green–Left Front logo.svg | скраћеница = ЗЛФ | вођа1_титула = Председници | вођа1_име = {{ubl|[[Радомир Лазовић]]|[[Биљана Ђорђевић]]}} | вођа2_титула = Шеф посланичке групе | вођа2_име = Радомир Лазовић | слоган = „Не дамо Србију” | коалиција = [[Србија против насиља (коалиција)|Србија против насиља]] | основана = 14. јул 2023. | легализована = 10. август 2023. | претходник = [[Не давимо Београд]] | седиште = Патријарха Гаврила 6/-{III}-, [[Београд]] | млади_огранак = [[Зелена омладина Србије]] | женски_огранак = Аутономни женски фронт | идеологија = {{ubl|[[зелена политика]]|[[прогресивизам]]}} | позиција = [[левица]] | скупштина1 = [[Народна скупштина Републике Србије|Народна скупштина]] | број_мандата = {{Политичка партија/мандати|10|250|#165f51}} | скупштина2 = [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине|Скупштина АП Војводине]] | број_мандата2 = {{Политичка партија/мандати|3|120|#165f51}} | скупштина3 = [[Скупштина града Београда]] | број_мандата3 = {{Политичка партија/мандати|5|120|#165f51}} | међународно_чланство = [[Прогресивна интернационала]] | европско_чланство = [[Европска зелена странка]] (кандидат) | боје = {{ubl|{{colorbox|#165f51|border=silver}} тамнозелена|{{colorbox|#3fb55a|border=silver}} светлозелена|{{colorbox|#ee5962|border=silver}} црвена}} | веб-сајт = {{URL|zelenolevifront.rs}} }} '''Зелено-леви фронт''' (скраћено '''ЗЛФ''') је [[Списак политичких странака у Србији|политичка странка]] у [[Србија|Србији]]. Наследник је покрета [[Не давимо Београд]] и четири групе грађана. Председници странке су [[Радомир Лазовић]] и [[Биљана Ђорђевић]]. == Политичка позиција == Подржава [[Зелена политика|зелену политику]],<ref>{{Cite news |last=Didanović |first=Vera |date=28 July 2023 |title=Nasilje dolazi od SNS |language=sr |trans-title=Violence comes from SNS |work=Nin |url=https://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102368500 |url-access=subscription |access-date=30 July 2023}}</ref> док се изјашњава да подржава [[солидарност]], [[Социјална правда|социјалну правду]], [[Заштита животне средине|заштиту животне средине]], права на јавна добра и шире учешће грађана у доношењу одлука. Лазовић је навео да ће ЗЛФ бити [[Левица|левичарска]] политичка странка, а да ће њена идеологија бити оријентисана на принципе „зелене левице”.<ref>{{Cite web |date=20 October 2022 |title=Ne davimo Beograd postaje partija, koje ime je "u igri" i koji su im ciljevi |url=https://n1info.rs/vesti/ne-davimo-beograd-postaje-partija-koje-ime-je-u-igri-i-koji-su-im-ciljevi/ |access-date=10 February 2023 |website=N1 |language=sr}}</ref> Такође је напоменуо да ће ЗЛФ подржавати [[Децентрализација|децентрализацију]], грађанска и људска права и [[антифашизам]].<ref>{{Cite web |last=Čongradin |first=Snežana |date=11 February 2023 |title=Ne davimo Beograd, Ne damo Srbiju, a šta je sa Kosovom: Radomir Lazović za Danas o novom imenu ovog pokreta |trans-title=Do not let Belgrade drown, We will not give Serbia, and what about Kosovo: Radomir Lazović for Danas on the new name of this movement |url=https://www.danas.rs/vesti/politika/ne-davimo-beograd-ne-damo-srbiju-a-sta-je-sa-kosovom-radomir-lazovic-za-danas-o-novom-imenu-ovog-pokreta/ |access-date=11 February 2023 |website=Danas |language=sr}}</ref> На шестој скупштини НДБ најављено је да ће ЗЛФ бити идеолошки и програмски сличан самом НДБ. ЗЛФ је критиковао успостављање сарадње између [[Министарство здравља Републике Србије|Министарства здравља]] и фондације -{Mozzart}-, [[Коцкање|коцкарског]] предузећа.<ref>{{Cite web |date=2 March 2023 |title=Zeleno-levi front: Kockarnicama i kladionicama nije mesto u zdravstvenom sistemu Srbije |url=https://beta.rs/politika/177163-zeleno-levi-front-kockarnicama-i-kladionicama-nije-mesto-u-zdravstvenom-sistemu-srbije |access-date=6 March 2023 |website=Novinska agencija Beta |language=sr |archive-date=06. 03. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230306133727/https://beta.rs/politika/177163-zeleno-levi-front-kockarnicama-i-kladionicama-nije-mesto-u-zdravstvenom-sistemu-srbije |url-status= }}</ref> Обавезао се да ће зауставити експлоатацију и уништавање животне средине.<ref>{{Cite web |date=21 April 2023 |title=Zeleno-levi front u Nišu: Zaustavićemo eksploataciju i uništavanje prirodnih dobara |url=https://beta.rs/politika/180377-zeleno-levi-front-u-nisu-zaustavicemo-ekspoataciju-i-unistavanje-prirodnih-dobara |access-date=28 April 2023 |website=Novinska agencija Beta |language=sr }}{{Мртва веза}}</ref> У септембру 2023. ЗЛФ је у Народној скупштини представио предлог Закона о [[Грађанска заједница|грађанском партнерству]].<ref>{{Cite web |date=2023-09-08 |title=Zeleno-levi front predstavio predlog Zakona o građanskom partnerstvu |trans-title=Green-Left Front presents the proposed law on civil unions |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zeleno-levi-front-predstavio-predlog-zakona-o-gradjanskom-partnerstvu/ |access-date=2023-09-08 |website=Danas |language=sr}}</ref> ЗЛФ се успротивио подизању споменика и оснивању музеја [[Дража Михаиловић|Дражи Михаиловићу]], који су откривени у октобру 2023.<ref>{{Cite web |date=16 October 2023 |title=Zeleno-levi front protiv podizanja spomenika i osnivanja muzeja Dragoljubu Mihailoviću |url=https://beta.rs/content/192350-zeleno-levi-front-protiv-podizanja-spomenika-i-osnivanja-muzeja-dragoljubu-mihailovicu |access-date=18 October 2023 |website=Novinska agencija Beta |language=sr}}</ref> == Списак председника == {| class="wikitable" style="text-align:center" ! colspan="2"| # ! colspan="2"| Председници ! Рођење—смрт ! Почетак мандата ! Завршетак мандата |- ! rowspan="2"| 1. ! rowspan="2" style="background:#165f51"| | [[Радомир Лазовић]] || [[Датотека:Radomir Lazović October 2023.png|100x100п]] || 1980— || rowspan="2"| 5. новембар 2023. || rowspan="2"| данас |- | [[Биљана Ђорђевић]] || [[Датотека:Biljana Đorđević (cropped).jpg|100x100п]] || 1984— |} == Резлтати на изборима == === Парламентарни избори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Народна скупштина Републике Србије]] ! Година ! Вођа ! Гласови ! % од важећих ! Бр. ! Мандати ! Промена ! Коалиција ! Статус ! {{скраћеница|Реф.|Референца}} |- ! [[Парламентарни избори у Србији 2023.|2023.]] | [[Радомир Лазовић]] | 902.450 |24,32 |2. |{{Политичка партија/мандати|10|250|#015E50}} |{{Раст}} 5 |[[Србија против насиља (коалиција)|СПН]] |{{no2|опозиција}} |} === Покрајински избори === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Скупштина Аутономне Покрајине Војводине]] ! Година ! Вођа ! Гласови ! % од важећих ! Бр. ! Мандати ! Промена ! Коалиција ! Статус ! {{скраћеница|Реф.|Референца}} |- ! [[Покрајински избори у Војводини 2023.|2023.]] | Тамара Максић | 215.197 | 22,55 | 2. |{{Политичка партија/мандати|3|250|#015E50}} |{{Раст}} 3 |[[Србија против насиља (коалиција)|СПН]] |{{no2|опозиција}} | |} === Избори за одборнике Скупштине града Београда === {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ [[Скупштина града Београда]] ! Година ! Вођа ! Гласови ! % од важећих ! Бр. ! Мандати ! Промена ! Коалиција ! Статус ! {{скраћеница|Реф.|Референца}} |- ! [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2023.|2023.]] |rowspan=2 | [[Добрица Веселиновић]] | 325.429 | 35.39 | 2. |{{Политичка партија/мандати|14|250|#015E50}} |{{Раст}} 14 |[[Србија против насиља (коалиција)|СПН]] |{{Н/Д}} | |- ! [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2024.|2024.]] | 89.430 | 12.42 | {{пад}} 3. |{{Политичка партија/мандати|5|250|#015E50}} |{{пад}} 9 |[[Бирам борбу|Бирам Београд]] |{{no2|опозиција}} | |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Политичке странке у Србији}} {{Подножје|Политика|Србија}} [[Категорија:Политичке странке у Србији]] e68blkgzsqattjct8kc7yufba98njbt 0 4409278 30099278 29911372 2025-06-27T23:56:18Z JankoPV 380588 30099278 wikitext text/x-wiki '''Завичајни музеј Пљевља''' је музеј у [[Пљевља|Пљевљима]], у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Музејска збирка почиње делима [[Преисторија|праисторијске]] уметности из I–IV века пре нове ере. Један од највећих музеја у Црној Гори, основан је 1952. године. Музејски фонд има преко 5.000 предмета, од којих је само мали број у сталној поставци, укључујући пљеваљску дијатрету или [[ликург пехар]]. Музеју је 2022. године додијељена награда за најбољу изложбу.<ref name="награда"/> == Организација и делатност == Завичајни музеј Пљевља је музеј комплексног типа који делује кроз пет одељења: * Археолошко одељење * Етнолошко одељење * Историјско одељење * Културно-историјско одељење (са уметничком, нумизматичком, архивском збирком, збирком породице Пејатовић и збирком непокретних културних добара) * Одељење са документационом, педагошком и административно-финансијском службом == Археолошка истраживања == Музеј је организовао бројна теренска истраживања на територији Пљеваља, обухватајући скоро све епохе људске цивилизације – од средњег и горњег палеолита (старијег од 40.000 година), преко бронзаног и гвозденог доба, антике, средњег века до новије историје. Посебно значајно налазиште је [[Медена стијена]] у кањону реке Ћехотине, које сведочи о насељености тог подручја током касног плеистоцена. Артефакти из најстаријих слојева имају сличности са налазима из Франкти пећине у Грчкој. Такође, у близини се налазе остаци античког града [[Municipium S]] из око 150. године пре нове ере, значајни за разумевање римске уметности и њене интерференције са локалним илирско-келтским наслеђем. == Значајни експонати == Међу највреднијим експонатима налази се [[Пљеваљска дијатрета]], стаклена чаша из IV века, позната и као Ликургов пехар. Поред ње, музеј поседује велики број предмета старог оружја, накита, текстила, грнчарије и рукописа, који сведоче о богатом културном наслеђу пљеваљског краја. == Изложбе == Музеј редовно организује изложбе из сопствених збирки и у сарадњи са другим установама. Издвајају се: * ''Из уметничке збирке Завичајног музеја Пљевља'' * ''Пераст у Пљевљима'' * ''Никола Тесла'' * ''Споменичко наслеђе Бара'' * ''Службено одело у Србији током 19. и 20. века'' == Научна и издавачка делатност == Од 1999. године музеј организује годишње научне скупове мултидисциплинарног и мултикултуралног карактера, уз учешће научника из региона. Радови са ових скупова објављују се у часопису ''Гласник Завичајног музеја''. Међу значајним издањима издваја се фототипско и транскрибовано издање сатиричног рукописног листа из XIX века, који су креирали пљеваљски школарци у Београду. Такође, објављене су монографије као што су: * ''Манастир св. Тројица Пљеваљска'' (др Сретен Петковић) * ''Становништво пљеваљског краја'' (др Слободан Мишовић) * ''Пљеваљска гимназија 1901–2001'' (Милић Ф. Петровић) == Заштита културне баштине == Музеј је од 1999. године носилац и реализатор пројекта обнове [[Манастир Довоља|манастира Довоља]], средњовековног споменика културе који је био у рушевинама од краја XIX века. == Галерија == <center> <gallery heights=200 widths=300> Diatreta from Komini II Pljevlja - Montenegro - 4th century.png|Окована чаша<br/>некрополис Комини II<br />4. век Belt 19th c from Pljevlja.png|Појас<br/>19. век </gallery> </center> == Референце == {{референце|refs = * <ref name="награда">{{cite news | title = Награда за ЈУ Завичајни музеј Пљевља | work = ТВ Пљевља | date = 26. 2. 2022. | url = https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20231019005354/https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-date = 19. 10. 2023. }}</ref> }} == Галерија == <center> <gallery heights=200 widths=300> Diatreta from Komini II Pljevlja - Montenegro - 4th century.png|Окована чаша<br/>некрополис Комини II<br />4. век Belt 19th c from Pljevlja.png|Појас<br/>19. век </gallery> </center> == Референце == {{референце|refs = * <ref name="награда">{{cite news | title = Награда за ЈУ Завичајни музеј Пљевља | work = ТВ Пљевља | date = 26. 2. 2022. | url = https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20231019005354/https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-date = 19. 10. 2023. }}</ref> }} == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite book | editor-first = Славенко | editor-last = Терзић | title = Историја Пљеваља | publisher = Општина Пљевља | location = Пљевља | year = 2009 | isbn = 978-9940-512-03-3 | id = {{COBISS.SR|13940496}} {{COBISS.CG|13940496}} | pages = 615-621 }} * {{cite web | title = О музеју | website = Завичајни музеј Пљевља | publisher = JU Zavičajni muzej Pljevlja | access-date = 27. juni 2025 | url = https://muzejpljevlja.com/o-nama/ }} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} {{крај спољашњих веза}} {{Подножје|Црна Гора}} [[Категорија:Туризам у Црној Гори]] [[Категорија:Музеји у Црној Гори]] [[Категорија:Грађевине у Пљевљима]] [[Категорија:Култура у Пљевљима]] 7g5372akqynavqwjxzlih87t51a45a9 30099296 30099278 2025-06-28T00:18:19Z Sadko 25741 30099296 wikitext text/x-wiki '''Завичајни музеј Пљевља''' је музеј у [[Пљевља|Пљевљима]], у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Музејска збирка почиње делима [[Преисторија|праисторијске]] уметности из I–IV века пре нове ере. Један од највећих музеја у Црној Гори, основан је 1952. године. Музејски фонд има преко 5.000 предмета, од којих је само мали број у сталној поставци, укључујући пљеваљску дијатрету или [[ликург пехар]]. Музеју је 2022. године додијељена награда за најбољу изложбу.<ref name="награда"/> == Организација и делатност == Завичајни музеј Пљевља је музеј комплексног типа који делује кроз пет одељења: * Археолошко одељење * Етнолошко одељење * Историјско одељење * Културно-историјско одељење (са уметничком, нумизматичком, архивском збирком, збирком породице Пејатовић и збирком непокретних културних добара) * Одељење са документационом, педагошком и административно-финансијском службом == Археолошка истраживања == Музеј је организовао бројна теренска истраживања на територији Пљеваља, обухватајући скоро све епохе људске цивилизације – од средњег и горњег палеолита (старијег од 40.000 година), преко бронзаног и гвозденог доба, антике, средњег века до новије историје. Посебно значајно налазиште је [[Медена стијена]] у кањону реке Ћехотине, које сведочи о насељености тог подручја током касног плеистоцена. Артефакти из најстаријих слојева имају сличности са налазима из Франкти пећине у Грчкој. Такође, у близини се налазе остаци античког града [[Municipium S]] из око 150. године пре нове ере, значајни за разумевање римске уметности и њене интерференције са локалним илирско-келтским наслеђем. == Значајни експонати == Међу највреднијим експонатима налази се [[Пљеваљска дијатрета]], стаклена чаша из IV века, позната и као Ликургов пехар. Поред ње, музеј поседује велики број предмета старог оружја, накита, текстила, грнчарије и рукописа, који сведоче о богатом културном наслеђу пљеваљског краја. == Изложбе == Музеј редовно организује изложбе из сопствених збирки и у сарадњи са другим установама. Издвајају се: * ''Из уметничке збирке Завичајног музеја Пљевља'' * ''Пераст у Пљевљима'' * ''Никола Тесла'' * ''Споменичко наслеђе Бара'' * ''Службено одело у Србији током 19. и 20. века'' == Научна и издавачка делатност == Од 1999. године музеј организује годишње научне скупове мултидисциплинарног и мултикултуралног карактера, уз учешће научника из региона. Радови са ових скупова објављују се у часопису ''Гласник Завичајног музеја''. Међу значајним издањима издваја се фототипско и транскрибовано издање сатиричног рукописног листа из XIX века, који су креирали пљеваљски школарци у Београду. Такође, објављене су монографије као што су: * ''Манастир св. Тројица Пљеваљска'' (др Сретен Петковић) * ''Становништво пљеваљског краја'' (др Слободан Мишовић) * ''Пљеваљска гимназија 1901–2001'' (Милић Ф. Петровић) == Заштита културне баштине == Музеј је од 1999. године носилац и реализатор пројекта обнове [[Манастир Довоља|манастира Довоља]], средњовековног споменика културе који је био у рушевинама од краја XIX века. == Галерија == <center> <gallery heights=200 widths=300> Diatreta from Komini II Pljevlja - Montenegro - 4th century.png|Окована чаша<br/>некрополис Комини II<br />4. век Belt 19th c from Pljevlja.png|Појас<br/>19. век </gallery> </center> <center></center> == Референце == {{референце|refs = * <ref name="награда">{{cite news | title = Награда за ЈУ Завичајни музеј Пљевља | work = ТВ Пљевља | date = 26. 2. 2022. | url = https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-url = https://web.archive.org/web/20231019005354/https://tvpljevlja.me/2022/02/26/nagrada-za-ju-zavicajni-muzej-pljevlja/ | archive-date = 19. 10. 2023. }}</ref> }} == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite book | editor-first = Славенко | editor-last = Терзић | title = Историја Пљеваља | publisher = Општина Пљевља | location = Пљевља | year = 2009 | isbn = 978-9940-512-03-3 | id = {{COBISS.SR|13940496}} {{COBISS.CG|13940496}} | pages = 615-621 }} * {{cite web | title = О музеју | website = Завичајни музеј Пљевља | publisher = JU Zavičajni muzej Pljevlja | access-date = 27. juni 2025 | url = https://muzejpljevlja.com/o-nama/ }} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} {{крај спољашњих веза}} {{Подножје|Црна Гора}} [[Категорија:Туризам у Црној Гори]] [[Категорија:Музеји у Црној Гори]] [[Категорија:Грађевине у Пљевљима]] [[Категорија:Култура у Пљевљима]] t9axsulr0fpwjkw4zbiq6rnbq25kfv1 0 4446145 30098975 29640137 2025-06-27T18:42:06Z RoastPig 306074 30098975 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније|слика=Obcine Slovenija 2007 Sveti Jurij v Slovenskih goricah.svg|словеначко име=Sveti Jurij v Slovenskih goricah|име=Свети Јуриј в Словенских Горицах|грб=Sveti Jurij v Slovenskih goricah grb.png|година_становништво=2011|поштански_код=2223 Jurovski Dol|позивни_број=(+386) 2|градоначелник=Петер Шкрлец|странка=Словенска демократска странка|веб-страна=[http://www.obcinajurij.si/ Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах]|површ=31,00|област=[[Подравска (регија)|Подравска]]|опис_слике=Положај општине Свети Јуриј в Словенских Горицах на карти Словеније|опис_грба=Грб|град=[[Јуровски Дол]]|густ_нас=67,06|стан=2.079}} Општина '''Свети Јуриј в Словенских Горицах''' ({{lang-sl|Sveti Jurij v Slovenskih goricah}}) је општина у [[Словенија|Словенији]], у [[Подравска регија|Подравској регији]]. Седиште општине је у насељу [[Јуровски Дол|'''Јуровски Дол''']]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Општина Ленарт|Ленарт]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах је имала 2.079 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=24. 10. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 2.060 | 2.076 | 2.079 |} <small>'''Напомена''': ''Потиче из старе општине [[Општина Ленарт|Ленарт]].''</small> == Насеља општине == {| | * [[Варда (Свети Јуриј в Словенских Горицах)|Варда]] * [[Житенце]] * [[Згорње Партиње]] * [[Згорњи Гастерај]] | * [[Јуровски Дол|'''Јуровски Дол''']] * [[Мална]] * [[Сподњи Гастерај]] * [[Средњи Гастерај]] |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Sveti Jurij v Slovenskih Goricah municipality}} {{Свети Јуриј в Словенских Горицах}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах| ]] [[Категорија:Клице географија]] atf1srbsqdedqq8mqjxmrtzg8evye0d 0 4447345 30098998 29459312 2025-06-27T18:54:08Z Konduras 231481 30098998 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Згорња Горица|општина=Раче-Фрам|надм висина=251|популација=114|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.423889|гдуж=15.687778}} '''Згорња Горица''' ({{Јез-словен|Zgornja Gorica}}, {{Јез-нем|Obergoritzen}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Згорња Горица је имала 114 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима <ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=28. 10. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 102 | 104 | 114 |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] 6u8ssqy454desz1tklagdj3sj54zg26 0 4447352 30098990 29610046 2025-06-27T18:52:34Z Konduras 231481 30098990 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Морје|општина=Раче-Фрам|надм висина=312|популација=1.032|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.445|гдуж=15.621667}} '''Морје''' ({{Јез-словен|Morje}}, {{Јез-нем|Mauerbach in Steiermark}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче–Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији било је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Морје је имало 1.032 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=28. 10. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 605 | 744 | 1.032 |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] 7zyadoukk0qpinepfgat0cxqnn64kuq 0 4451327 30099056 29767773 2025-06-27T19:51:16Z RoastPig 306074 30099056 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Странска вас при Семичу|општина=Семич|надм висина=164|популација=60|поштански код=8333 Semič|позивни број=(+386) 7|гшир=45.631389|гдуж=15.219167|слика=Abandoned well (21391676055).jpg|опис_слике=Странска вас при Семича, стари бунар}} '''Странска вас при Семичу''' ({{Јез-словен|Stranska vas pri Semiču}}, {{Јез-нем|Seitendorf bei Semitsch}}) је насељено место у [[Општина Семич|општини Семич]], [[Југоисточна Словенија|регија Југоисточна Словенија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Чрномељ]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Странска вас при Семичу је имао 60 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=06. 11. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 98 | 65 | 60 |} <small>'''Напомена''': ''Године 1952.''</small> <small>''повећано за насеље '''Долењци''', које је укинуто.''</small> <small>''Све до 1955. године''</small> <small>''исказивано под именом '''Странска вас'''.''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Семич}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Семич]] cs6ftwhzl9plkufgu29rhgd930l2u9j 0 4459613 30098997 29249435 2025-06-27T18:53:54Z Konduras 231481 30098997 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Јешенца|општина=Раче-Фрам|надм висина=277|популација=486|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.442222|гдуж=15.651667}} '''Јешенца''' ({{Јез-словен|Ješenca}}, {{Јез-нем|Jeschenzen}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Јешенца је имала 486 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=14. 11. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 386 | 421 | 486 |} <small>'''Напомена''': ''Године 2017.''</small> <small>''извршена је мања размена територија између насеља [[Фрам]] и '''Јешенца'''.''</small> == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] ic28rnwmp48boiiyvb9v6glpoqzzl83 0 4459711 30099627 30022751 2025-06-28T11:27:49Z Marko Mlinarić 317145 30099627 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија језик |име = јудео-грчки језик |изворноиме = {{Script/Hebrew|יעואני גלוסא}}, {{lang|yej-Grek|γεβανί γλώσσα}} |изговор = {{transl|yej|yevani glosa}} |државе = (изворно) [[Грчка]], (тренутно) [[Израел]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Турска]] | регија = југ [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], [[Атика|Атичка регија]] |број = „Свега неколико полу-говорника је забележено 1987. године [у Израелу], што може значити да их сада више нема [од 1996. године]. Могуће је постојање неколицине старих говорника у Турској.”<!--the 15 in Turkey Eth.18 match a 1971 figure from the USA in Eth.12; the possibly 35 in Israel date from at least Eth.12--> |iso3 = yej |боја = Индоевропски |пор1=[[индоевропски језици|индоевропски]] |пор2 = [[Хеленски језици|хеленски]] |пор3 = [[Грчки језик|грчки]] |пор4 = [[Старогрчки језик|атички]] |писмо = [[хебрејско писмо]]<br>[[грчко писмо]] |caption = приказ употребе јудео-грчког језика |слика = Linguistic minorities of Greece hatched.jpg }} '''Јудео-грчки језик''' ('''ISO 639-3:''' [[Iso639-3:yej|yej]]) такође познат као јевански, романиотски<ref>Spolsky, B., S. B. Benor. 2006. „Jewish Languages.” In Encyclopedia of Language and Linguistics, 120—124. {{cite web|author= |title= |url=http://legacy.huc.edu/faculty/faculty/benor/Spolsky%20and%20Benor%20jewish_languages%20offprint.pdf |date=|work= |publisher= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181003224331/http://legacy.huc.edu/faculty/faculty/benor/Spolsky%20and%20Benor%20jewish_languages%20offprint.pdf|date=2018-10-03}}.</ref> и јеванитика,<ref>{{cite web|url=http://www.endangeredlanguages.com/lang/3201?hl=es|title=¿Sabías que el Yevanic es una lengua clasificada como|website=Idiomas en peligro de extinción|access-date=3 April 2018}}</ref> грчки је дијалект који су кроз историју користили [[Романиоти]] и [[цариградски Караити]] (у том случају се језик назива караитика или карео-грчки).<ref>Wexler, P. Jewish and Non-Jewish Creators of „Jewish” Languages, p. 17. 2006</ref><ref>Dalven, R. Judeo-Greek. In: Encyclopedia Judaica. 1971:426</ref> Романиоти су група [[Историја Јевреја у Грчкој|грчких Јевреја]] чије је присуство на [[Левант]]у документовано још од [[Византија|византијског периода]]. Његово [[Лингвистика|лингвистичко]] порекло састоји се од јеврејске верзије [[Коине (грчки)|грчког коинеа]] којим су говорили првенствено хеленистички Јевреји широм региона, а укључује [[Хебрејски језик|хебрејске]] и [[Арамејски језик|арамејске]] елементе. Тај језик био је обострано разумљив са грчким дијалектима хришћанског становништва. Романиоти су користили [[хебрејско писмо]] за писање грчких и јеванских текстова. Јудео-грчки је у својој историји имао различите говорне варијанте у зависности од различитих епоха, географског и социокултурног порекла. Најстарији новогрчки текст пронађен је у [[Бен Езра синагога|каирској Генизи]] и заправо је јеврејски превод [[Књига проповједникова|Књиге Проповедникове]] (Кохелет).<ref>Johannes Niehoff-Panagiotidis. Language of Religion, Language of the People: Medieval Judaism, Christianity, and Islam, p. 31, Wilhelm Fink Verlag, 2006</ref> == Порекло имена == Израз јевански је вештачка творевина од библијске речи יון (''Yāwān'') која се односи на Грке и земље које су Грци насељавали. Термин је претерано проширење грчке речи ''Ιωνια'' ([[Јонија]]) са (тадашњих) најисточнијих Грка на све Грке. Реч за [[Грчка|Грчку]] на [[Хебрејски језик|савременом хебрејском]] је ''Јаван''; такође, реч ''јеванит'' се користи за означавање модерног грчког језика на хебрејском. == Географска распрострањеност == Мали број романиотских Јевреја у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], [[Израел]]у, [[Грчка|Грчкој]] и [[Турска|Турској]] има извесно знање јудео-грчког језика. Језик је веома угрожен и могао би потпуно да изумре. Не постоје програми очувања за промовисање или оживљавање језика,<ref>Vlachou, Evangelia, Papadopoulou, Chrysoula, Kotzoglou, Georgios. Before the flame goes out: documentation of the Yevanic dialect. 2014. Sponsored by the Latsis Foundation.</ref> али од априла 2022. Оксфордска школа за ретке јеврејске језике нуди почетни курс.<ref>{{Cite web|url=https://www.ochjs.ac.uk/language-classes/oxford-school-of-rare-jewish-languages/|title=Oxford School of Rare Jewish Languages|website=Oxford Centre for Hebrew & Jewish Studies|language=en-GB|access-date=2021-09-26}}</ref> Године 1987. у Израелу је остало 35 говорника, од којих се већина налазила у Јерусалиму. Ова популација се до сада сматра изумрлом.<ref>{{cite web|url=https://www.ethnologue.com/language/yej|title=Yevanic|website=ethnologue.com|access-date=3 April 2018}}</ref> Од 2019. године, неколико старијих Јевреја у [[Јањина (Грчка)|Јањини]] у Грчкој још увек говори јеванским језиком.<ref name="haaretz2">{{cite news|url=https://www.haaretz.com/world-news/.premium-meet-the-man-who-just-became-greece-s-first-ever-jewish-mayor-1.7358302|title='They Claimed I Was Connected to the Mossad': Meet Greece's First-ever Jewish Mayor|last1=Peklaris|first1=Achilles M.|date=11 June 2019|work=Haaretz|access-date=12 June 2019|language=en}}</ref> == Историјски преглед == Грчка, [[Цариград]], [[Мала Азија]], јужна Италија, [[Балканско полуострво|Балкан]] и источна Европа су првобитно имали јеврејску заједницу која је говорила грчки. Након доласка јеврејских избеглица на ове просторе са [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]], из северне Италије и западне Европе, јеврејске заједнице грчког говорног подручја почеле су готово да нестају док су се асимиловале са придошлицама које нису чиниле већину у свакој области своје нове домовине.<ref>Bowman, Steven (1985). „Language and Literature”. The Jews of Byzantium 1204—1453. Tuscaloosa, Alabama: University of Alabama Press. p. 758.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.jta.org/2014/04/01/news-opinion/world/greeces-romaniote-jews-remember-a-catastrophe-and-grapple-with-disappearing|title=Greece's Romaniote Jews remember a catastrophe and grapple with disappearing – Jewish Telegraphic Agency|date=April 2014|website=www.jta.org|access-date=3 April 2018}}</ref><ref>Avigdor Levy; The Jews of the Ottoman Empire, New Jersey, (1994)</ref> Имиграција италијанских и шпанских говорника у Грчку крајем 15. века изменила је културу и народни језик грчких Јевреја. Многи староседеоци су прихватили [[Ладино (језик)|јудео-шпански језик]] и обичаје, међутим неке заједнице у [[Епир]]у, [[Тесалија|Тесалији]], Јонским острвима, [[Крит]]у, Цариграду и Малој Азији задржале су стари, такозвани „романиотски минхаг” и јудео-грчки језик. До почетка 20. века, Јевреји који су живели у местима као што су [[Јањина (Грчка)|Јањина]], [[Арта]], [[Превеза]] и [[Халкида]] и даље су говорили облик грчког који се мало разликовао од грчког којим су говорили њихови хришћански суседи. Ове разлике, семантички, не иду даље од фонетских, интонационих и лексичких појава. Разликује се од других јеврејских језика по томе што нема сазнања да се догодила било каква фрагментација језика.<ref>{{Cite web|url=http://www.jewish-languages.org/judeo-greek.html|title=Jewish Languages|archive-url=https://web.archive.org/web/20051023230839/http://www.jewish-languages.org/judeo-greek.html|archive-date=2005-10-23|url-status=dead|access-date=2004-09-22}}</ref> == Тренутни статус == [[Асимилација]] романиотских заједница са [[Сефарди]]ма који говоре [[Ладино (језик)|ладино]], емиграција многих Романиота у Сједињене Државе и Израел и убиство многих Романиота током [[Холокауст]]а били су главни разлози смањења броја говорника јудео-грчког. Преживели су били превише малобројни да би наставили окружење у којем је овај језик био доминантан и новије генерације преживелих су се преселиле на нове локације као што су Грчка, Израел и Сједињене Државе и сада говоре доминантне језике тих земаља; Стандардни модерни [[Грчки језик|грчки]], [[Хебрејски језик|хебрејски]] и [[Енглески језик|енглески]]. Јевреји имају значајно место у историји модерног грчког језика. Они нису били под утицајем [[Атицизам|атицизма]] и користили су садашњи колоквијални народни језик који су затим транскрибовали хебрејским писмом. Романиоти су били Јевреји настањени у [[Источно римско царство|Источном римском царству]] много пре његове [[Раскол у хришћанству|поделе]] од његовог западног пандана, и били су лингвистички асимилирани много пре него што су напустили Левант након [[Хадријан]]овог прогласа против Јевреја и њихове религије. Као последица тога, служили су се грчким, језиком огромне већине становништва на почетку византијске ере и грчке елите након тога, све до пада [[Османско царство|Османског царства]]. Неке заједнице у северној Грчкој и на Криту задржале су своје специфичне романиотске праксе пошто су ове заједнице биле или географски одвојене од Сефарда или су имале различите [[Синагога|синагоге]], и зато што су се њихове литургије увелико разликовале.<ref>Zunz, Leopold „Ritus. 1859. Eine Beschreibung synagogaler Riten”.</ref><ref>Luzzato, S. D. Introduction to the Mahzor Bene Roma, p. 34. 1966</ref> Крајем 19. века, романиотска заједница у Грчкој се трудила да очува романиотско литургијско наслеђе Јањине и Арте, штампајући различите богослужбене текстове у хебрејским штампаријама у [[Солун]]у.<ref name="Greece p. 40">The Jewish Museum of Greece, The Jewish Community of Ioannina: The Memory of Artefacts, p. 40 (Booklet). 2017</ref> == Књижевност == Постоји мали број књижевних дела на јеванском језику која датирају из раног дела савременог доба, а најобимнији документ је превод [[Петокњижје|Петокњижја]]. Полиглотско издање [[Библија|Библије]] објављено у [[Константинопољ]]у 1547. године има хебрејски текст на средини странице, са преводом на [[Ладино (језик)|ладино]] (јудео-шпански) на једној страни и превод на јевански на другој.<ref>{{cite book|author= Natalio Fernandez Marcos, |title=The Septuagint in Context: Introduction to the Greek Versions of the Bible |url= https://archive.org/details/septuagintincont0000fern |location= |publisher= |year=2000|isbn=|pp=[https://archive.org/details/septuagintincont0000fern/page/180 180]}}. The Greek text is published in D. C. Hesseling, ''Les cinq livres de la Loi'' (1897).</ref> У свом контексту, ово изузетно неговање народног језика има свој аналог у избору хеленистичког грчког од стране преводилаца [[Септуагинта|Септуагинте]] и [[Нови завет|Новог завета]].<ref>Lockwood, W. B. 1972. „A Panorama of Indo-European Languages.” Hutchinson. London.</ref> == Референце == {{извори|30em}} == Литература == * Balodimas-Bartolomei, Angelyn, Nicholas Alexiou. 2010. „[https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-90-481-8534-4_10 The Inclusion of Invisible Minorities in the EU Member States: The Case of Greek Jews in Greece].” In ''Changing Educational Landscapes'', 155—182. * {{cite journal |last1= Birnbaum|first1= Solomon A.|title=The Jewries of Eastern Europe |url= |journal= The Slavonic and East European Review|date=1951|volume= 29|issue= 73|pages= 420–443|doi= |jstor=4204248}} * {{cite book|author=Connerty, Mary C. |title= Judeo-Greek: The Language, the Culture|location= |publisher=Jay Street Publishing |year=2003|isbn=1-889534-88-9|pages=}} * Dalven, R. Judeo-Greek. In: Encyclopaedia Judaica. {{page2|date= |volume=10|issue=|pages=425—227}}, Jerusalem: Keter. 1971 * {{cite journal |last1= Davis|first1= Barry|title=Yiddish and the Jewish Identity |url= |journal= History Workshop|date=1987|volume= 23|issue= 23|pages= 159–164|doi= 10.1093/hwj/23.1.159|jstor=4288755}} * {{cite book|author=Gkoumas, P.|title=Bibliography on the Romaniote Jewry|location= |publisher= BoD - Books on Demand|year=2016|isbn=978-3-7412-7336-0|pages=}} * {{cite journal|doi = 10.1017/S0047404500013658|title = A sketch of the linguistic situation in Israel today|url = https://archive.org/details/sim_language-in-society_1989-09_18_3/page/361|journal = Language in Society|date=1989|volume = 18|issue = 3|pages = 361–388|last1 = Gold|first1 = David L.| s2cid=143028333 }} * {{cite journal|doi=10.1016/j.langcom.2010.08.004 |title=Judeo-Greek in the era of globalization |journal=Language & Communication |date= |volume=31 |issue=2 |pages=119–129 |date=2011 |last1=Krivoruchko |first1=Julia G. }} * Naveh, Joseph, Soloman Asher Bimbaum, David Diringer, Zvi Hermann Federbsh, Jonathan Shunary & Jacob Maimon. 2007. „Alphabet, Hebrew.” In ''Encyclopaedia Judaica'', [http://go.galegroup.com/ps/i.do?action=interpret&id=GALE%7CCX2587500876&v=2.1&u=new67449&it=r&p=GVRL&sw=w&authCount=1 {{page2|date= |volume=1|issue=|pages=689—728}}]. * {{citation |author=Spolsky, Bernard, Elana Goldberg Shohamy. |title=The Languages of Israel: Policy, Ideology, and Practice |location= |publisher= |year=1999}}. Multilingual Matters. UK. * {{cite book|author=Spolsky, Bernard|title=The Languages of the Jews: A Sociolinguistic History |url=https://archive.org/details/languagesofjewss0000spol|location= |publisher=Cambridge: [[Cambridge University Press|CUP]] |year=2014}}. Ch. 11, „The Yavanic area: Greece and Italy” (pp. 159—170; notes on pp. 295''sq''.). == Спољашње везе == '''О јудео-грчком''' * {{cite web|author=|title=Веб сајт истраживања хебрејског језика: Јудео-грчки језик|url=http://www.jewish-languages.org/judeo-greek.html|date=|access-date=14. 11. 2023|archive-date=23. 10. 2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20051023230839/http://www.jewish-languages.org/judeo-greek.html|url-status=}} * [http://www.endangeredlanguages.com/lang/3201 Јевански језик — Веб сајт пројекта Угрожени језици] * [https://www.omniglot.com/writing/yevanic.htm Хебрејски начин писања јеванског језика] * [https://www.gbbj.org/ Грчка Библија и византијски јудаизам] '''О карео-грчком''' * [http://www.salom.com.tr/haber-105812-turkiyenin_kaybolan_dillerinden_karaitika.html у турским новинама -{Shalom}-] * {{cite web|author= |title=-{pdf}- документ|url=http://tehlikedekidiller.com/turkce/wp-content/uploads/3-HABER-%C4%B0ST-KARAYLAR.pdf |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180713023205/http://tehlikedekidiller.com/turkce/wp-content/uploads/3-HABER-%C4%B0ST-KARAYLAR.pdf |date=2018-07-13 }} * [http://qaraimtili.blogspot.de/2013/07/istanbul-karaylar-karaitika-dili.html блог] * [http://qaraimtili.blogspot.de/2013/08/istanbul-karaylar-futbol-mac-ve-karay_21.html блог] * [https://www.youtube.com/watch?v=2q1_Ya-OKDw снимак] {{Подножје}} [[Категорија:Грчки језик]] [[Категорија:Јевреји]] [[Категорија:Угрожени језици]] tke8hz0yukli6vuwab3fp63vm71ojph 0 4459791 30099253 29751587 2025-06-27T23:01:59Z Sadko 25741 30099253 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Jesus in Golgotha by Theophanes the Cretan.jpg|мини|Голгота - Симон из Кирене носи Христов крст]] '''Симон Киринејски''' је човек који се помиње у [[Јеванђеље|Јеванђељу]], који је носио [[крст]] [[Исус Христ|Исуса Христа]] на његовом путу за [[Голгота|Голготу]]. Симон Киренејски се помиње на више места у [[Нови завет|Новом завету:]] [[Матеј Јеванђелиста|Јеванђелист Матеј]]: „Када су излазили, срели су једног Киренејца по имену Симон; овај је био приморан да носи крст Његов“ (Матеј 27:32)<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/jevandjelije_po_mateju_c.html|title=Novi Zavjet: Sveto jevandjelje po Mateju|website=www.rastko.rs|access-date=2023-11-15}}</ref>; [[Јеванђелист Марко]]: „И натераше неког Симона Киренејца, оца Александра и Руфа, који је туда пролазио, долазећи с поља, да носи крст Његов“ (Мк. 15, 21<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/jevandjelije_po_marku_c.html|title=[Projekat Rastko] Novi Zavjet: Sveto jevandjelje po Marku|website=www.rastko.rs|access-date=2023-11-15}}</ref>); [[Јеванђелист Лука]]: „И кад Га одведоше, ухватише једног Симона Киренејца који је долазио с поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом“ (Лука 23:26)<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/bogoslovlje/novi_zavet/jevandjelije_po_luki_c.html|title=[Projekat Rastko] Novi Zavjet: Sveto jevandjelje po Luki|website=www.rastko.rs|access-date=2023-11-15}}</ref>. На основу изостанка помена Симона код [[Јован Богослов|Јована Богослова]], [[Августин Хипонски|Августин Блажени]] пише: „пре него што је узашао на Голготу, сам Исус је носио свој крст; Симон је, како се присећају претходна тројица (јеванђелиста), био принуђен да то учини на путу, приликом подизања (крста) на (чеоно) место“. Свето Писмо не садржи никакве друге податке о Симону. Верује се да је припадао јеврејској заједници [[Либија|либијског]] града [[Кирена (град)|Кирене]] и да је дошао у [[Јерусалим]] на Пасху као и остали Јевреји који живе у расејању<ref>{{Cite web|url=https://www.pravoslavie.ru/put/070302114121.htm|title=СУД НАД ИИСУСОМ ХРИСТОМ. БОГОСЛОВСКИЙ И ЮРИДИЧЕСКИЙ ВЗГЛЯД. Ч. 5|website=www.pravoslavie.ru|url-status=live|access-date=2023-11-15}}</ref>. Изнета је верзија да је он могао да буде следбеник Исуса Христа, јер, према Јохану Бенгелу, „ни Јеврејин ни Римљанин не би хтели да поднесу тежину крста“. По [[Јеванђеље по Марку|Јеванђељу по Марку]] имао је два сина (Мк. 15,21) Александра и Руфа. Додатне информације о Симону налазе се у Светом Предању. Према њему, он и његова породица су се касније преселили у [[Рим]] и тамо уживали посебно поштовање међу римским хришћанима и његовим синовима: [[Руф Тебански|Руф]] - био је апостол седамдесеторице у [[Теба (Египат)|Теби]]<ref>{{Cite web|url=https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/b-s-d-sv-nilsrpsg/1255-8-4-21-4-sv-p-s-li-ir-di-n-g-v-ruf-sin-ri-fl-g-n-i-r-i-sv-nif-n-p-n-vg-r-ds-i-sv-l-s-in-p-p-ri-s-i|title=8. 4/21. 4. Св. апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије; Св. Нифонт еп. Новгородски; Св. Келестин папа Римски|website=voanerges.rs|access-date=2023-11-15}}</ref> Александар - био мученик, пострадао у [[Картагина|Картагини]]. == Референце == <references /> {{Личности Новог завета}} {{Подножје}} [[Категорија:Личности Новог завета]] 4lhi32fcfj96g2x72jz5jjt4ovh05u1 0 4460351 30099600 30091455 2025-06-28T10:57:14Z Marko Mlinarić 317145 30099600 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Џејн Колден | слика = Jane Colden.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1724|3|27}} | место_рођења = [[Њујорк]] | држава_рођења = Британска Америка | датум_смрти = {{датум смрти|1766|3|10|1724|3|27}} | место_смрти = [[Њујорк ]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | отац = Cadwallader Colden | мајка = Alice Colden | супружник = | деца = }} '''Џејн Колден''' ([[Њујорк]], [[27. март]] [[1724]] — [[Њујорк ]], [[10. март]] [[1766]]) је била америчка [[Ботаника|ботаничарка]]<ref name="MAB">Makers of American Botany, [[Harry Baker Humphrey]], Ronald Press Company, Library of Congress Card Number 61-18435</ref> {{Rp|53–4}}описана као „први ботаничар њеног пола у својој земљи“ од стране Асе Греја 1843.<ref name="grey-1843">{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/282235#page/28/mode/1up|title=Selections from the scientific correspondence of Cadwallader Colden with Gronovius, Linnaeus, Collinson, and other naturalists|last1=Cadwallader Colden|last2=Peter Collinson|last3=Asa Gray|last4=Johannes Fredericus Gronovius|last5=Carl von Linné|date=1843|publisher=Printed by B.L. Hamlen|page=22|access-date=2 September 2020}}</ref> Иако није била призната у савременим ботаничким публикацијама, написала је низ писама због којих је ботаничар Џон Елис писао [[Карл фон Лине|Карлу Линеу]] о њеном раду који примењује Линеов систем идентификације биљака на америчку флору, за шта је ботаничар Питер Колинсон изјавио да „заслужује да буде слављена“.<ref name="MAB" /> {{Rp|54}}<ref name="Smith 1988"/> Савремене науке тврде да је она била прва жена ботаничарка која је радила у Америци, игноришући, између осталих, [[Марија Сибила Меријан|Марију Сибилу Меријан]] или Кетрин Жереми. Колденову су као ботаничарку поштовали многи истакнути ботаничари укључујући Џона Бартрама, Питера Колинсона, Александра Гардена и [[Карл фон Лине|Карла Линеа]]. Џејн Колден је најпознатија по свом рукопису без наслова, који се налази у [[Британски музеј|Британском музеју]], у којем описује флору долине Хадсон у региону [[Њубург (Њујорк)|Њубург]] у [[Њујорк (држава)|држави Њујорк]], укључујући цртеже тушем 340 различитих врста.<ref name="Smith 1988" /> == Младост == [[Датотека:Janecoldenmanuscripttitlepage.png|мини| Насловну страницу је рукопису Џејн Колден додао Ернст Готфрид Балдингер 1801.]] Џејн Колден је рођена у [[Њујорк|Њујорку]], као пето дете Кадваладера Колдена, који је био [[лекар]] који се школовао на [[Универзитет у Единбургу|Универзитету у Единбургу]] и који се укључио у политику и управљање Њујорком након што је стигао из Шкотске 1718, и Алис Кристи Колден, ћерке свештеника, тако да је одрасла у Шкотској у интелектуалној атмосфери. Госпођа Колден се често назива „способним инструктором своје деце“.<ref>{{Cite journal|last=Smith|first=Beatrice|date=July 1988|title=Jane Colden and Her Botanic Manuscript|journal=American Journal of Botany|volume=75|issue=7|pages=1090–1096|doi=10.2307/2443778|jstor=2443778}}</ref> Школовала се код куће и отац јој је пружио ботаничку обуку према новом систему класификације који је развио [[Карл фон Лине|Карл Лине]].<ref>{{Cite journal|last=Gronim|first=Sara Stidstone|year=2007|title=What Jane Knew: A Woman Botanist in the Eighteenth Century|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-womens-history_fall-2007_19_3/page/33|journal=Journal of Women's History|volume=19|issue=3|pages=33–59|doi=10.1353/jowh.2007.0058}}</ref> Селидба породице на имање од 1.200 ха у [[Округ Оринџ (Њујорк)|округу Оринџ]] подстакла је ботаничка интересовања и Кадваладера и Џејн Колден.<ref name="AtlaSObscura_Sept2019">{{Cite web|url=http://www.atlasobscura.com/articles/jane-colden-first-american-female-botanist|title=Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden|last=Imbler|first=Sabrina|date=2019-09-20|website=Atlas Obscura|language=en|access-date=2020-04-30}}</ref> Кадваладер Колден је био први који је применио систем ботаничке класификације који је развио шведски ботаничар Карл Лине на америчку збирку биљака и превео је текст Линеових књига на енглески.<ref>“Jane Colden.” {{cite journal|author= |title= |journal=Journal of the Sierra College Natural History Museum |date=|volume=6|issue=1|pages=}}, 2015, {{cite web|author= |title= |url=https://www.sierracollege.edu/ejournals/jscnhm/v6n1/colden.html |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=https://www.sierracollege.edu/ejournals/jscnhm/v6n1/colden.html |date=20220329004548 }} .</ref> Због недостатка школа и башта у околини, Џејнин отац је писао Питеру Колинсону, где се распитивао о слању „најбољих резова или слика биљака за коју бих сврху купио за њу Морисонову Historia plantarum, или ако познајете неку бољу књигу за ову сврху, пошто сте бољи судија од мене, ја ћу вам бити захвалан да изаберете“<ref name=":0">Harrison, Mary. “Jane Colden: Colonial American Botanist.” ''Arnoldia Magazine'', 1995, pp. 19–26.</ref> како би Џејн наставила студије ботаничких наука. Осим што је набавио библиотеке и узорке за своју ћерку, Кадваладер ју је такође окружио научницима истомишљеницима, укључујући Питера Калма и Вилијама Бартрама. Године 1754, значајан скуп са Александром Гарденом и Вилијамом Бартрамом је још више подстакао Џејнина интересовања и омогућио да сарадња и пријатељство између Џејн и Гардена процвета.<ref name=":0" /> Гарден, активни сакупљач локалне флоре, касније се дописивао са Џејн, размењивао семена и биљке са њом и упућивао је у очување лептира. Кадваладер је о својој ћерки написао у писму др Џону Фредерику Гроновијусу, Линеовом колеги из 1755. године, да она поседује „природну склоност читању и природну радозналост за природну филозофију и природну историју“. Написао је да је Џејн већ писала описе биљака користећи Линеову класификацију и узимала отиске листова помоћу пресе. У овом писму, Кадваладер је тражио да јој обезбеди место код др Гроновијуса да шаље семена или узорке.<ref name="Vail">{{Cite journal|last=Vail|first=Anna Murray|date=1 January 1907|title=Jane Colden, an Early New York Botanist|journal=Torreya|volume=7|issue=2|pages=21–34|jstor=40594571}}</ref> == Каријера == Између 1753. и 1758. Џејн Колден је каталогизирала [[Флора|флору]] Њујорка, састављајући примерке и информације о више од 400<ref name="Именован-20240418091557">{{Cite web|url=http://www.atlasobscura.com/articles/jane-colden-first-american-female-botanist|title=Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden|last=Imbler|first=Sabrina|date=2019-09-20|website=Atlas Obscura|language=en|access-date=2020-04-30}}</ref> врста биљака из доње долине [[Хадсон (река)|реке Хадсон]], и класификујући их према систему који је развио Лине. Развила је технику за прављење отисака листова мастилом, а такође је била и вешт [[илустратор]], радећи 340 цртежа мастилом. За многе цртеже написала је додатне ботаничке детаље, као и кулинарске, фолклорне или медицинске употребе за биљку, укључујући информације од домородачких људи.<ref name="Bonta 1991">{{Cite book|url=https://archive.org/details/womeninfieldamer0000bont|title=Women in the field : America's pioneering women naturalists|last=Bonta|first=Marcia Myers|publisher=Texas A & M University Press|year=1991|isbn=978-0-89096-489-7|edition=1st|location=College Station|author-link=Marcia Bonta|url-access=registration}}</ref> Питер Колинсон је 20. јануара 1756. писао Џону Бартраму да је „ћерка нашег пријатеља Колдена, на научни начин, послала неколико листова биљака, анатомизованих према [[Карл фон Лине|Линеовом]] методу. Верујем да је она прва дама која је је покушала било шта од овога." У овом случају Колденова је препозната као оно што је данас позната према Речнику америчке биографије - као прва жена ботаничар у Америци.<ref name="Именован-20240418091557"/> Колденова је учествовала у Природњачком кругу где је размењивала семена и биљке са другим сакупљачима биљака у америчким колонијама и Европи.<ref name="Dictionary">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=BdFuHC3DhwAC&q=jane+colden+biography&pg=PA160|title=Biographical Dictionary of American and Canadian Naturalists and Environmentalists|last=Sterling|first=Keir Brooks|publisher=Greenwood Press|year=1997|isbn=978-0-313-23047-9|location=Westport, CT|pages=160–162}}</ref> Ови кругови са Природњачким кругом подстакли су Џејн да постане ботаничар. Преко свог оца упознала је и дописивала се са многим водећим природњацима тог времена, укључујући Карла Линеа. Један од њених описа нове биљке, коју је она сама назвала Fibraurea, прослеђен је Линеу са предлогом да је назове Coldenella, али је Лине одбио и назвао је Helleborus (сада ''Coptis groenlandica'').<ref name="Bonta 1991" /> Године 1753. Колденова је открила биљку која је данас позната као ''Hypericum virginicum'' и предложила је име по истакнутом ботаничару Александру Гардену.<ref>{{Cite journal|last=Garden|first=Alexander|date=1756|title=The Description of a New Plant; by Alexander Garden, Physician at Charleston in South Carolina|url=https://books.google.com/books?id=i4xXAAAAcAAJ|journal=Essays and Observations, Physical and Literary|volume=2|pages=1–5}}</ref> У свом рукопису је написала да је ова биљка ван реда по Линеовом систему.<ref name="Smith 1988"/> Међутим, име није било дозвољено јер је енглески ботаничар по имену Џон Елис већ назвао врсту јасмина као ''Gardenia jasminoides''.<ref>{{Cite web|url=https://www.nybg.org/blogs/science-talk/2014/03/americas-first-female-botanist/|title=America's First Female Botanist|date=5 March 2014}}</ref> Упркос свим достигнућима Џејн Колден, она никада није била формално почаствована тиме што је таксон назван по њој. Род ''Coldenia'' је назван по њеном оцу.<ref name="Именован-20240418091557"/> Биолог и антрополог Британи Кенјон-Флат рекла је: „Да није била жена, Џејн Колден би вероватно била једна од најпознатијих раних америчких ботаничара.<ref>{{Cite web|url=https://massivesci.com/articles/jane-colden-botany-colonial-america-new-york-marsh-st-johns-wort/|title=Meet Jane Colden, the 18th century botanist snubbed by Linnaeus|last=Kenyon-Flatt|first=Brittany|date=10 February 2021|website=massivesci.com|access-date=15 February 2021}}</ref> == Рукопис Џејн Колден == [[Датотека:Jane_Colden_drawing_of_leaves.png|мини| Скице лишћа Џејн Колден из New York State Plants. бр. 123. Spiraea; бр. 124. Lycopus Water Hoarhound; бр. 125. Mimulus; бр. 126. Lobelia'Red C'ardinal' бр. 127. Sonchus.]] Рукопис Џејн Колден, у коме је дала цртеже листова мастилом и опис биљака, никада није именован. Њен оригинални рукопис који описује флору Њујорка чува се у [[Британски музеј|Британском музеју]] од средине 1800-их након што је прошао кроз руке неколико колекционара.<ref name="Именован-20240418091557"/> Рикетс и Хал (1963) објавили су транскрипте 57 њених описа биљака са цртежима и индексом оригиналног рукописа. Такође су анализирали и оценили рад Колденове. Њен рукописни цртеж састојао се само од листова, а ти цртежи су били само обриси мастилом обојени неутралном нијансом. Међутим, њихова анализа је показала да су њени описи „одлични, пажљиви и очигледно узети од живих примерака“.<ref name="Smith 1988">{{Cite journal|last=Smith|first=Beatrice|date=July 1988|title=Jane Colden and Her Botanic Manuscript|journal=American Journal of Botany|volume=75|issue=7|pages=1090–1096|doi=10.2307/2443778|jstor=2443778}}</ref> Описи Колденове укључују морфолошке детаље структуре цветова, воћа и биљака, као и начине употребе одређених биљака у медицинске или кулинарске сврхе. Неки од описа укључују месец цветања и станиште у коме се налазе. Записи су писани читљивим, доследним рукописом са уредно подвученим насловима и поднасловима. Дати су латински и уобичајени називи за биљке.<ref name=":0">Harrison, Mary. “Jane Colden: Colonial American Botanist.” ''Arnoldia Magazine'', 1995, pp. 19–26.</ref> Неке врсте које је наставила да илуструје, штампа и описује укључују: ''Phytolacca decandra'' (сада ''P. americana''), ''Polygala senega'', ''Erythronium americanum'', ''Ambrosia artemisifolia, Monarda didyma,'' и ''Clematis virginiana.'' У свом одељку „Обсерват“ (сада познатом као запажања) она је истакла Линеу да „постоје неке биљке клематиса које рађају само мушке цветове, што сам посматрала с толиком пажњом да у то не може бити сумње“.<ref name=":0">Harrison, Mary. “Jane Colden: Colonial American Botanist.” ''Arnoldia Magazine'', 1995, pp. 19–26.</ref> Ово указује на дуге сате које је провела вршећи посматрања, која су била доследна, тачна и поновљива. Џејн Колден је документовала своја открића о потпуно новој флори за своје сународнике и жељне Европљане, и имајући то на уму можемо у потпуности разумети њено одушевљење ботаником и ценити њен допринос.<ref name=":0" /> Џејнин рукопис има насловну страну коју је 1801. додао Ернст Готфрид Балдингер, који је био професор на универзитетима у [[Универзитет Фридрих Шилер|Јени]] и Марбургу. На латинском је написао „Flora Nov.- Eboracensis,“, преведено као „Флора Њујорка“, на енглеском. Њен рукопис се може купити на Амазону или се може позајмити из многих библиотека широм Северне Америке, Европе и Велике Британије. == Лични живот == Колденова се удала за шкотског удовца др Вилијама Фаркуара 12. марта 1759.<ref name="Vail"/> Умрла је седам година касније у 41. години; исте године умрло јој је једино дете.<ref name="Vail" /> Нема доказа да је наставила свој ботанички рад и након удаје.<ref name="Smith 1988"/> Посетиоци њене породичне куће приметили су да Колденова прави одличан сир што је она и забележила у документу ''Меморандум о сиру направљеном 1756. године''.<ref name="Smith 1988"/> == Наслеђе == Американци нису постали свесни Џејниног рукописа све до 75 година касније када је Алмира Харт Линколн Фелпс изјавила да је једна ботаничарка пре ње била прва америчка дама која је илустровала науку ботанике.<ref name="Smith 1988"/> Меморијална башта Џејн Колден изграђена је 1957. године у њеном родном граду од стране Гарден клубова округа Оринџ и Дачис који садрже врсте које је она описала.<ref>{{Cite web|url=https://www.atlasobscura.com/articles/jane-colden-first-american-female-botanist|title=Centuries Later, America's First Female Botanist Lives On in a Community Garden|last=Imbler|first=Sabrina|date=20 September 2019|website=Atlas Obscura|language=en|access-date=21 August 2020}}</ref> Налазила се у садашњем Државном историјском месту Кноксовог седишта у [[Њу Винсор (Њујорк)|Њу Виндзору]], у близини места где је живела и радила.<ref>{{Cite web|url=https://www.palisadesparksconservancy.org/historic_detail.php?historic_id=4|title=Knox's Headquarters State Historic Site, NY|website=The Palisades Historic Sites Conservancy|archive-url=https://web.archive.org/web/20180216124739/https://www.palisadesparksconservancy.org/historic_detail.php?historic_id=4|archive-date=2018-02-16|url-status=dead|access-date=2019-03-17}}</ref> Одржавали су га волонтери и, упркос појединачним напорима, доспео је у лоше стање током 1990-их. 2014. године започет је пројекат обнове баште. == Види још == * [[Жене у науци]] == Референце == === Цитати === {{Извори}} == Литература == * Bonta, Marcia Myers. 1991 — ''Women in the Field: America's pioneering women nauturalists'' — College Station: Texas A & M University Press. * {{cite journal|author=Harrison, Mary |title= "Jane Colden: Colonial American Botanist."|journal=Arnoldia |date=1995|volume=55|issue=2|pages=19–26|doi= 10.5962/p.251141|jstor=42955356 |url= https://www.biodiversitylibrary.org/part/251141}} * Shapiro, B. 2000. Colden, Jane. ''American National Biography Online'' * {{cite journal|author=Smith, B . S. |title=Jane Colden (1724–1766) and her manuscript |journal= American Journal of Botany|date=1988 |volume=75|issue=|pages=1090–1096}} * Botanic Manuscript of Jane Colden – First Woman Botanist of Colonial America, Published by the Garden Club of Orange and Dutchess Counties, New York. Produced by Chanticleer Press, New York. April 1963. Includes reproduction of Manuscript in the British Museum. {{Подножје|Биографија}} {{Subject bar|d=yes}} {{СОРТИРАЊЕ:Колден, Џејн}} [[Категорија:Рођени 1724.]] [[Категорија:Умрли 1766.]] [[Категорија:Ботаничари]] ed4bjjjaploqh1puuu6uvwi3prw2jvq 0 4463247 30098989 29663366 2025-06-27T18:52:23Z Konduras 231481 30098989 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Планица|општина=Раче - Фрам|надм висина=660|популација=136|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.469167|гдуж=15.580278}} '''Планица''' ({{Јез-словен|Planica}}, {{Јез-нем|Planitzen bei Frauheim}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Планица је имала 136 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=27. 11. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 136 | 135 | 136 |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] rnd7hz3huu2gm1e0oed9l79c0k4n1d9 0 4463473 30099656 29345784 2025-06-28T11:40:11Z RoastPig 306074 30099656 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Волчја Драга|општина=Ренче-Вогрско|слика=Volcja Draga-train station-from overhead passage.jpg|надм висина=52|популација=743|поштански код=5293 Volčja Draga|позивни број=(+386) 5|гшир=45.903056|гдуж=13.676389}} '''Волчја Драга''' ({{Јез-словен|Volčja Draga}}, {{Јез-итал|Valvolciana}}, {{Јез-нем|Fultschack}}) је насељено место у [[Општина Ренче-Вогрско|општини Ренче-Вогрско]], [[Горишка регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Нова Горица]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Волчја Драга је имала 743 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=28. 11. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 633 | 697 | 743 |} <small>'''Напомена''': ''Године 1999.''</small> <small>''извршена је мала размена територија између насеља [[Шемпетер при Горици]] ([[Општина Шемпетер-Вртојба|Шемпетер–Вртојба]]) и '''Волчја Драга''' и између насеља '''Волчја Драга''' и [[Вртојба]] ([[Општина Шемпетер-Вртојба|Шемпетер–Вртојба]]).''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Ренче-Вогрско}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Ренче-Вогрско]] avkvapf1zun81iswktean4miq5l57dv 0 4463481 30099655 29348934 2025-06-28T11:39:42Z RoastPig 306074 30099655 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Вртојба|слика=Vrtojba-train staton.jpg|општина=Шемпетер-Вртојба|надм висина=60|популација=2.591|поштански код=5290 Šempeter pri Gorici|позивни број=(+386) 5|гшир=45.911944|гдуж=13.635278}} '''Вртојба''' ({{Јез-словен|Vrtojba}}, {{Јез-итал|Vertoiba}}) је насељено место у [[Општина Шемпетер-Вртојба|општини Шемпетер–Вртојба]], [[Горишка регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Нова Горица]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Вртојба је имала 2.591 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=28. 11. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 2.070 | 2.404 | 2.591 |} <small>'''Напомена''': ''Године 1952.''</small> <small>''настала спајањем насеља '''Долења Вртојба''' и '''Горења Вртојба''', која су укинута.''</small> <small>''Године 1999.''</small> <small>''извршена је мала размена територија између насеља [[Волчја Драга]] ([[Општина Ренче-Вогрско|Ренче-Вогрско]]) и '''Вртојба'''.''</small> <small>''Године 2000.''</small> <small>''умањено за део насеља који је припојен насељу [[Биље (Мирен-Костањевица)|Биље]] ([[општина Мирен-Костањевица|Мирен-Костањевица]]).''</small> <small>''Године 2005.''</small> <small>''умањено за део насеља који је припојен насељу [[Шемпетер при Горици]].''</small> <small>''Године 2011.''</small> <small>''извршена је мања размена територија између насеља [[Шемпетер при Горици]] и '''Вртојба'''.''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Шемпетер-Вртојба}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Шемпетер-Вртојба]] ndc827oqum65zjgrn5ahhehcgesx5r5 0 4464407 30098662 29639070 2025-06-27T14:08:10Z RoastPig 306074 30098662 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Пољчане | словеначко име = Poljčane | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Poljcane.svg | област = [[Подравска регија|Подравска регија]] | град = [[Пољчане]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.polcane.si www.polcane.si] | }} Општина '''Пољчане''' ({{јез-слв|Poljčane}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Пољчане]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Брезје при Пољчанах]] * [[Глобоко об Дравињи]] * [[Згорње Пољчане]] * [[Красна (Пољчане)|Красна]] * [[Крижеча вас]] * [[Ловник]] | * [[Лушечка вас]] * [[Љубично]] * [[Модраже]] * [[Новаке (Пољчане)|Новаке]] * [[Подбоч]] * '''[[Пољчане]]''' | * [[Сподња Брежница]] * [[Сподње Пољчане]] * [[Становско]] * [[Студенице]] * [[Храстовец под Бочем]] * [[Чадрамска вас]] |} {{клица-Словенија}} {{Пољчане}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Пољчане| ]] hwbbfencit8xfnob480qmnsurm18os1 0 4464411 30099615 29641304 2025-06-28T11:22:01Z RoastPig 306074 30099615 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Циркулане | словеначко име = Cirkulane | грб=Coat of arms of Cirkulane.png | слика = Obcine Slovenija 2007 Cirkulane.svg | област = [[Подравска регија|Подравска регија]] | град = [[Пољчане]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.cirkulane.si www.cirkulane.si] | }} Општина '''Циркулане''' ({{јез-слв|Cirkulane}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Циркулане]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Брезовец (Циркулане)|Брезовец]] * [[Велики Врх (Циркулане)|Велики Врх]] * [[Градишча]] * [[Грушковец]] * [[Долане]] * [[Мали Окич]] | * [[Медрибник]] * [[Меје]] * [[Парадиж (Циркулане)|Парадиж]] * [[Похорје (Циркулане)|Похорје]] * [[Пристава (Циркулане)|Пристава]] * [[Слатина (Циркулане)|Слатина]] * '''[[Циркулане]]''' |} == Види још == * [[Циркулане]] {{Циркулане}}{{Административна подела Словеније}}{{клица-Словенија}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Циркулане| ]] n2qyjuytpf7rs1wupbf01hak3zavafh 0 4464429 30098553 29638417 2025-06-27T12:07:14Z RoastPig 306074 30098553 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Мокроног-Требелно | словеначко име = Mokronog-Trebelno| грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Mokronog - Trebelno.svg | област = [[Долењска]] | град = [[Мокроног]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.mokronog-trebelno.si www.mokronog-trebelno.si] | }} Општина '''Мокроног-Требелно''' ({{јез-слв|Mokronog-Trebelno}}) је једна од општина [[Долењска|Долењске]] регије у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је градић '''[[Мокроног]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Бели Грич]] * [[Битња вас]] * [[Богнеча вас]] * [[Брезје при Требелнем]] * [[Брезовица при Требелнем]] * [[Бруна вас]] * [[Велика Стрмица]] * [[Врх при Требелнем]] * [[Горења вас при Мокроногу]] * [[Горење Забуковје]] * [[Горење Лакнице]] | * [[Горењи Мокроног]] * [[Долење Забуковје]] * [[Долење Лакнице]] * [[Дречји Врх]] * [[Јагодник]] * [[Јелшевец (Мокроног-Требелно)|Јелшевец]] * [[Крижни Врх (Мокроног-Требелно)|Крижни Врх]] * [[Лог (Мокроног-Требелно)|Лог]] * [[Малине (Мокроног-Требелно)|Малине]] * [[Мартиња Вас при Мокроногу|Мартиња вас при Мокроногу]] * [[Мирна Вас|Мирна вас]] | * '''[[Мокроног]]''' * [[Мост (Мокроног-Требелно)|Мост]] * [[Орнушка вас]] * [[Острожник]] * [[Подтурн (Мокроног-Требелно)|Подтурн]] * [[Пуглед при Мокроногу]] * [[Пушчава (Мокроног-Требелно)|Пушчава]] * [[Радна вас]] * [[Рибјек (Мокроног-Требелно)|Рибјек]] * [[Роје при Требелнем]] * [[Свети Врх]] | * [[Слепшек]] * [[Средње Лакнице]] * [[Требелно]] * [[Храстовица (Мокроног-Требелно)|Храстовица]] * [[Церовец при Требелнем]] * [[Цикава (Мокроног-Требелно)|Цикава]] * [[Чешњице при Требелнем]] * [[Чилпах]] * [[Чужња вас]] * [[Штатенберк]] |} {{клица-Словенија}} {{Мокроног-Требелно}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Мокроног-Требелно| ]] ntxsi1n9y8axhzu5dx3coemfwp0qzsv 0 4464438 30098907 29639248 2025-06-27T17:41:10Z RoastPig 306074 30098907 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Ренче-Вогрско | словеначко име = Renče-Vogrsko | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Rence - Vogrsko.svg | област = [[Горишка регија|Горишка]] | град = [[Буковица (Ренче-Вогрско)|Буковица]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = | }} Општина '''Ренче-Вогрско''' ({{јез-слв|Renče-Vogrsko}}) је једна од општина [[Горишка регија|Горишке регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је село '''[[Буковица (Ренче-Вогрско)|Буковица]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Буковица (Ренче-Вогрско)|'''Буковица''']] * [[Вогрско]] * [[Волчја Драга]] * [[Домбрава]] * [[Ошевљек]] * [[Ренче (Словенија)|Ренче]] |} {{клица-Словенија}} {{Ренче-Вогрско}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Ренче-Вогрско| ]] q7bhvss21v3l5h75am5gowkvmzx2zfq 0 4464446 30098978 29640141 2025-06-27T18:44:48Z RoastPig 306074 30098978 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Свети Томаж | словеначко име = Sveti Tomaž | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Sveti Tomaz.svg | област = [[Подравска регија|Подравска]] | град = [[Свети Томаж]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.sv-tomaz.si www.sv-tomaz.si] | }} Општина '''Свети Томаж''' ({{јез-слв|Sveti Tomaž}}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Свети Томаж]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Братонечице]] * [[Горњи Кључаровци]] * [[Градишче (Свети Томаж)|Градишче]] * [[Загорје (Свети Томаж)|Загорје]] * [[Корачице]] * [[Мала вас при Орможу]] * [[Мезговци]] * [[Пршетинци]] * [[Раковци (Свети Томаж)|Раковци]] | * [[Руцманци]] * [[Савци]] * [[Свети Томаж]] * [[Сејанци]] * [[Сеник (Свети Томаж)|Сеник]] * [[Сенчак]] * [[Трновци (Свети Томаж)|Трновци]] * [[Храњиговци]] |} {{клица-Словенија}} {{Свети Томаж}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Свети Томаж| ]] m9ehbyee4bu3yrb0p5vkacth2r4xmx7 0 4464451 30099431 29640375 2025-06-28T08:32:14Z RoastPig 306074 30099431 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Стража | словеначко име = Straža | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Straza.svg | област = [[Долењска]] | град = [[Стража (Словенија)|Стража]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.obcina-straza.si www.obcina-straza.si] | }} Општина '''Стража''' ({{јез-слв|Straža}}) је једна од општина [[Долењска|Долењске]] регије у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истомено место '''[[Стража (Словенија)|Стража]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Вавта вас]] * [[Долње Мрашево]] * [[Дргања села]] * [[Залог (Стража)|Залог]] * [[Јурка вас]] * [[Локе (Стража)|Локе]] | * [[Подгора (Стража)|Подгора]] * [[Поток (Стража)|Поток]] * [[Прапрече при Стражи]] * [[Румања вас]] * [[Стража (Словенија)|'''Стража''']] |} {{клица-Словенија}} {{Стража}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Стража| ]] szakb0j7zoiz4c59hsb5aztbnm9veb6 30099432 30099431 2025-06-28T08:34:58Z RoastPig 306074 30099432 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Стража | словеначко име = Straža | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Straza.svg | област = [[Југоисточна Словенија]] | град = [[Стража (Словенија)|Стража]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.obcina-straza.si www.obcina-straza.si] | }} Општина '''Стража''' ({{јез-слв|Straža}}) је једна од општина [[Југоисточна Словенија|Југоисточне Словеније]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истомено место '''[[Стража (Словенија)|Стража]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Вавта вас]] * [[Долње Мрашево]] * [[Дргања села]] * [[Залог (Стража)|Залог]] * [[Јурка вас]] * [[Локе (Стража)|Локе]] | * [[Подгора (Стража)|Подгора]] * [[Поток (Стража)|Поток]] * [[Прапрече при Стражи]] * [[Румања вас]] * [[Стража (Словенија)|'''Стража''']] |} {{клица-Словенија}} {{Стража}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Стража| ]] frx6ltafyj6cp7t4hwy51gwj126eppo 0 4464453 30098910 29639258 2025-06-27T17:44:23Z RoastPig 306074 30098910 wikitext text/x-wiki {{Општине Словеније| име = Речица об Савињи | словеначко име = Rečica ob Savinji | грб= | слика = Obcine Slovenija 2006 Recica ob Savinji.svg | област = [[Савињска регија|Савињска регија]] | град = [[Речица об Савињи]] | стан = | год = | површ = | густ_нас = | веб = [http://www.obcina-recica.si www.obcina-recica.si] | }} Општина '''Речица об Савињи''' ({{јез-слв|Rečica ob Savinji }}) је једна од општина [[Подравска регија|Подравске регије]] у држави [[Словенија|Словенији]]. Седиште општине је истоимени градић '''[[Речица об Савињи]]'''. == Насеља општине == {| | * [[Варпоље]] * [[Грушовље]] * [[Дол–Суха]] * [[Згорње Побрежје]] * [[Низка]] * [[Пољане (Речица об Савињи)|Пољане]] | * '''[[Речица об Савињи]]''' * [[Сподња Речица]] * [[Сподње Побрежје]] * [[Трновец (Речица об Савињи)|Трновец]] * [[Хомец (Речица об Савињи)|Хомец]] * [[Шентјанж (Речица об Савињи)|Шентјанж]] |} {{клица-Словенија}} {{Речица об Савињи}}{{Административна подела Словеније}}{{Подножје}} [[Категорија:Општина Речица об Савињи| ]] ijunvlm20imhlufnva78tjwu7b5fe6m 0 4465448 30099097 29960004 2025-06-27T20:56:09Z Ruach Chayim 323597 /* Спољашње везе */ 30099097 wikitext text/x-wiki {{превод}} {{Кутијица за глумце | име = Вирџинија Макена | пуно_име = Вирџинија Ен Макена | слика = Virginiamckenna westminster (cropped).jpg | опис_слике = Макена на демонстрацијама против одстрела јазавца, Вестминстер, Лондон, јун 2013. | датум_рођења = {{датум рођења|1931|6|7|год=да}} | место_рођења = [[Лондон]] | држава_рођења = [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | активност = 1952–данас | занимање = глумица | супружник = {{marriage|[[Denholm Elliott]]|1954|1957|reason=divorced}}, {{marriage|[[Bill Travers]]|1957|1994|reason = died}} | деца = 4 | битна улога = | презентација = | потпис = | имдб = }} '''Дама Вирџинија Ен Макена'''<ref>{{Cite web|url=http://www.freebmd.org.uk/cgi/information.pl?cite=Sf9%2Fwq9r218O8H9acQ5S1A&scan=1|title=Index entry|access-date=14 March 2011|work=FreeBMD|publisher=ONS}}</ref> ([[Лондон]], [[7. јун]] [[1931]]) је британска позоришна и филмска глумица, ауторка, активисткиња за права животиња и активисткиња за дивље животиње. Најпознатија је по филмовима ''Град као Алиса'' (1956), ''Исклеши њено име са поносом'' (1958), ''Рођен слободан'' (1966) и ''Прстен светле воде'' (1969), као и по раду са Фондацијом Борн Фри.<ref>{{Cite web|url=https://www.bornfree.org.uk/our-history|title=The History of Born Free|website=bornfree.org.uk|access-date=2019-04-25}}</ref> == Рани живот == Мекена је рођена у Мерилебону у позоришној породици и школовала се у Heron's Ghyll School, бившем независном интернату у близини тржишног града [[Хоршам]]а у Сасексу. Провела је шест година у [[Јужноафричка Унија|Јужној Африци]] пре него што се вратила у школу са четрнаест година, након чега је похађала [[Royal Central School of Speech and Drama]], у то време са седиштем у [[Royal Albert Hall]] у [[Лондон]]у.<ref>V&A, Theatre and Performance Special Collections, Elsie Fogerty Archive, THM/324</ref> == Каријера == Са 19 година, Мекена је провела шест месеци у [[Dundee Repertory Theatre]]. Радила је на сцени у лондонском позоришту [[West End of London]], дебитујући у представи Пени за песму. Привукла је пажњу на ТВ-у појављивањем у Зимској причи са [[Џон Гилгуд|Џоном Гилгудом]] и ''Shout Aloud Salvation''.<ref>{{cite news |url=http://nla.gov.au/nla.news-article48285227 |title=ON STAGE AND SCREEN |newspaper=[[The Advertiser (Adelaide)|The Advertiser]] |volume=95 |issue=29,489 |location=South Australia |date=18 April 1953 |access-date=25 September 2017 |page=7 }}</ref><ref name="mck">{{cite news |url=http://nla.gov.au/nla.news-article169460059 |title=VIRGINIA McKENNA CAUSES SENSATION |newspaper=[[Daily Mercury]] |volume=86 |issue=275 |location=Queensland, Australia |date=17 November 1952 |access-date=25 September 2017 |page=14 }}</ref> Мекенин први филм био је ''The Second Mrs Tanqueray'' (1952.), након чега је уследила комедија ''Father's Doing Fine'' (1952). Имала је мању улогу у популарном ратном филму ''The Cruel Sea'' (1953.) и бољу улогу у нискобуџетној комедији ''The Oracle'' (1953). Добила је одличне критике за свој сценски наступ у ''The River Line''.<ref name="mck"/> До јуна 1953. појавила се у [[Позориште Вест Енд|Вест Енд продукцији]] ''The Bad Samaritan'' ''William Douglas Home''.<ref>infotextmanuscripts.org: [https://www.infotextmanuscripts.org/webb/webb_bad_samaritan.pdf Criterion Programme, June 1953]</ref> Од 1954. до 1955. била је члан позоришне дружине ''The Old Vic'', глумећи у представама ''Henry IV'' и Richard II,<ref>{{cite news |url=http://nla.gov.au/nla.news-article71880994 |title=ENGLISH OTERS GOBBLE AT THEIR FIRST T.V. POLL |newspaper=[[The Argus (Melbourne)|The Argus]] |location=Victoria, Australia |date=7 May 1955 |access-date=25 September 2017 |page=13 }} </ref> и била је удата неколико месеци 1954. године за глумца ''Denholm Elliott'', кога је упознала на снимању филма ''The Cruel Sea''. Њихов брак је прекинут због његових афера са мушкарцима.<ref>{{cite news | url= http://news1.ghananation.com/index.php?news=29577 | title= Virginia McKenna, her fiery marriage and the husband who cheated on her with a Moroccan gigolo | work=Ghana Nation | first=Michael | last=Thornton | access-date=23 April 2013}}</ref> Године 1957. удала се за глумца ''Bill Travers'',<ref>{{cite news |title=Bill travers weds actress. |date=20 September 1957 |newspaper=The New York Times |id={{ProQuest|114348031}} }} Library login required</ref> са којим је имала четворо деце и са којим је остала у браку до његове смрти [[1994]]. године. Мекена се вратио филмовима са ''Simba'' (1955.), драмом о [[Мау Мау устанак|устанком Мау Мау]], играјући љубавни интерес [[Дирк Богард|Дирка Богарда]]. Ранк је са њом потписао дугорочни уговор[10], а режисер [[Brian Desmond Hurst]] је рекао: „Она има сјајну будућност, са којом се правилно рукује. Она има све квалитете младог Бергмана и младе [[Кетрин Хепберн]].<ref>{{cite news |url=http://nla.gov.au/nla.news-article58099061 |title=Jack Buchanan may begin a new career |newspaper=[[The Mail (Adelaide)|The Mail]] |volume=44 |issue=2,208 |location=South Australia |date=2 October 1954 |access-date=25 September 2017 |page=68 }}</ref> Мекена је такође била у филму ''The Ship That Died of Shame'' (1955.). === Слава === Вирџинији Мекени је додељена главна улога у ратној драми ''A Town Like Alice '' (1956), заједно са [[Питером Финчом]]. Филм је био велики хит на благајнама, а Мекена је за своју улогу освојила [[Награде БАФТА|награду БАФТА за најбољу глумицу]].<ref>"BRITISH FILMS MADE MOST MONEY: BOX-OFFICE SURVEY" ''The Manchester Guardian'' 28 December 1956: 3</ref> Излагачи су је прогласили за четврту најпопуларнију британску звезду.<ref>The Most Popular Film Star In Britain. The Times (London, England), Friday, 7 December 1956; pg. 3</ref> У октобру [[1956]]. године, Џон Дејвис, генерални директор Ранка, најавио ју је као једног од глумаца под уговором за које је Дејвис мислио да ће постати међународна звезда.<ref name="davis">{{cite news|url=https://www.newspapers.com/image/793929220/?terms=%22john%20davis%22%20%22rank%20film%22&match=1|newspaper=Nottingham Evening Post|date=22 Nov 1956|page= 9|first=Thomas|last=Wiseman|title=Mr Davis Takes on Hollywood}}</ref> Траверс и Мекена су добили понуду да оду у Холивуд да би се појавили у филму ''The Barretts of Wimpole Street'' (1957). Траверс је играо Роберта Браунинга, а Мекена је имао улогу подршке сестри Елизабет Барет Браунинг. Филм је пропао на благајнама. Исте године, Траверс и Мекена, заједно са Маргарет Радерфорд и Питером Селерсом, играли су заједно у комедији Најмањи шоу на Земљи, снимљеној у Британији. Вирџинија Мекена је имала још један хит са ''Carve Her Name with Pride'' (1958.), глумећи агентицу [[Управа за специјалне операције|''СОЕ'']] из [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[Виолета Сабо|Виолету Сабо]]. Била је номинована за још једну награду БАФТА и проглашена је за пету најпопуларнију британску звезду 1958. (и девету по популарности без обзира на националност). Вирџинија Мекена и Бил Траверс су се поново ујединили у филму ''Passionate Summer'' (1959.), а затим је имала подршку у МГМ-овој филму ''The Wreck of the Mary Deare'' (1959). Мекена и Траверс су такође били у филму ''Two Living, One Dead'' (1961.), снимљеном у Шведској. Била је у филму ''A Passage to India'', адаптацији истоименог романа, снимљеног за ББС 1965. године. === ''Born Free'' === Мекена је остала упамћена по улози ''Joy Adamson'' из [[1966]]. године у стварном филму ''Born Free'' за који је добила номинацију за [[Награде Златни глобус|Златни глобус]]. То није био само велики успех на благајнама, већ и животно искуство за њу и њеног супруга Била Траверса који је глумио са њом, глумећи чувара дивљачи и чувара природе [[Џорџ Адамсон|Џорџа Адамсона]]. Искуство их је довело до тога да постану активни поборници права дивљих животиња, као и заштите њиховог природног станишта. Мекена и Траверс су глумили у још једној причи са животињским темама, ''Ring of Bright Water'' (1969.), али није успела да парира успеху Борн Фрее. Мекена се појавила у филму ''An Elephant Called Slowly''. У филму се појављују њен блиски пријатељ, заштитник природе Џорџ Адамсон, као и слонови Елеанор (коју је васпитала заштитница природе [[Daphne Sheldrick]]) и млада Пољакиња. Накнадна прерана смрт Поле Полеа у [[лондонском зоолошком врту]] довела је до тога да су Мекена и њен муж основали Зоо Цхецк 1984. са својим најстаријим сином Вилом Траверсом.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/lifestyle/8257102/Virginia-McKenna-freedoms-deadly-price.html|title=Virginia McKenna: freedom's deadly price|last=Gilchrist|first=Roderick|date=2011-01-13|access-date=2020-01-16|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> ''Zoo Check'' је преименован у Борн Фрее Фоундатион [[1991]]. године. Године [[1984]]. Вирџинија Мекена је учествовао у протесту против лоших услова у [[зоолошком врту Саутемптона]] који је затворен годину дана касније.<ref name=gale>{{cite news |last=Gale |first=Jez |title=The beasts that brought Southampton to life |url=http://www.dailyecho.co.uk/heritage/news/13418233.The_beasts_that_brought_Southampton_to_life/ |newspaper=Southern Daily Echo |access-date=14 July 2015 }}</ref> === Каснија каријера === Вирџинија Мекена је повремено глумио у филмовима, посебно у ''Waterloo'' (1970.), ''Swallows and Amazons'' (1974.), ''The Gathering Storm'' (1974.) и ''Beauty and the Beast'' (1976.). На сцени је 1979. године освојила [[Оливијеова награда за најбољу глумицу у британском мјузиклу|Оливијеову награду за најбољу глумицу у британском мјузиклу]] за свој наступ са [[Јул Бринер|Јулом Бринером]] у филму [[Краљ и ја (филм из 1956)|Краљ и ја]]. Током година појавила се у више филмова, али је такође била веома активна са телевизијским улогама и на она наставља да се повремено појављује. Мекена је такође био одговоран за помоћ у стварању и опремању Музеја ''Гевина Максвела''<ref>{{Cite web|url=http://www.eileanban.org/|title=Welcome to Eilean Bàn|website=eileanban.org|access-date=2019-04-08}}</ref> на Ајлин Бану, последњем острвском дому Максвела, аутора и природњака, најпознатијег по својој књизи ''Ring of Bright Water''. Вирџинија Мекена и супруг Бил Траверс глумили су у филмској адаптацији књиге из 1969. године. Вирџинија Мекена је и даље активно укључена у ''Born Free Foundational'' као повереник.<ref>{{Cite web|url=https://www.bornfree.org.uk/team/branches/born-free-uk|title=Meet our UK team|website=bornfree.org.uk|access-date=2019-04-25|archive-date=03. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181203202723/https://www.bornfree.org.uk/team/branches/born-free-uk|url-status=}}</ref> == Награде == Мекена је именована за официра [[Орден Британског царства|Ордена Британског царства]] у догађају ''New Year Honours'', новогодишњим почастима за заслуге дивљим животињама и уметностима [[2004]]. године и за [[Орден Британског царства|Даме команданта Ордена Британске империје]] у Новогодишњим почастима за заслуге дивљим животињама [[2023]]. очување и добробит дивљих животиња.<ref>{{London Gazette|issue=63918|supp=y|page=N9|date=31 December 2022}}</ref><ref>[https://www.heraldscotland.com/news/national/23221584.virginia-mckenna-damehood-belongs-fighting-end-animal-suffering/ Virginia McKenna: "My damehood belongs to those fighting to end animal suffering"], ''The Herald'' (Glasgow). Retrieved 31 December 2022.</ref> == Приватни живот == Вирџинија Мекена и Бил Траверс су имали четворо деце заједно, од којих је једно [[Will Travers]]. Она је бака глумице [[Lily Travers|Лили Траверс]]. Године [[1975]]. објавила је албум са дванаест песама под називом Два лица љубави, који је укључивао две њене композиције и отпевану верзију песме „Живот који имам“ из филма Исклеши њено име са поносом. Плоча је објављена за издавачку кућу Голд Стар са два цртежа Мекене од стране њене снаје Линден Траверс, али су они замењени фотографијом када је албум поново издат за ''the Rim label'' (издавачка кућа Рим) [[1979]]. године. Њен рад на аудио књигама укључује [[The Secret Garden]] (Тајни врт [[Франсес Хоџсон Бернет|Френсис Хоџсон Бернет]])<ref>{{Cite web|url=http://www.silksoundbooks.com/audiobook-genres/childrens-books/the-secret-garden.html|title=The Secret Garden Audio Book Download for your iPod : download from Silksoundbooks|website=silksoundbooks.com|access-date=2019-06-26|archive-date=13. 07. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090713040533/http://www.silksoundbooks.com/audiobook-genres/childrens-books/the-secret-garden.html|url-status=}}</ref> и нарацију [[The Lonely Doll]] (Усамљене лутке) [[Dare Wright|Даре Рајт]]. Вирџинија Макена је [[Vegetarijanstvo|вегетаријанац]].<ref>[https://lady.co.uk/first-impressions-virginia-mckenna "First Impressions: Virginia McKenna"]. lady.co.uk. Retrieved 3 February 2023.</ref> Она је покровитељ ''Cinnamon Trust'', националне добротворне организације која помаже старијим људима да задрже своје љубимце.<ref>[https://cinnamon.org.uk/cinnamon-trust/ "Companion animals and the elderly"]. cinnamon.org.uk. Retrieved 3 February 2023.</ref> Њену аутобиографију, Живот у мојим годинама, објавио је издавач ''Oberon Books'' у марту [[2009]]. године.<ref>[https://www.bloomsbury.com/uk/life-in-my-years-9781783194421/ "The Life in My Years by Virginia McKenna"]. bloomsbury.com. Retrieved 3 February 2023.</ref> == Филмографија == == Филмске улоге == {| class="wikitable" ! style="background:#B0C4DE;" | Година ! style="background:#B0C4DE;" | Филм ! style="background:#B0C4DE;" | Улога ! style="background:#B0C4DE;" | Напомена |- |rowspan=2|1952. |''[[Father's Doing Fine]]'' |Кетрин | |- |''[[The Second Mrs. Tanqueray]]'' |Елиен Тенквереј | |- |rowspan=2|1953. |''[[The Cruel Sea (1953 film)|The Cruel Sea]]'' |Џули Халам | |- |''[[The Oracle (1953 film)|The Oracle]]'' |Шила | |- |rowspan=2|1955. |''[[Simba (1955 film)|Simba]]'' |Мери Крофорд | |- |''[[The Ship That Died of Shame]]'' |Хелен Рандал | |- |1956. |''[[A Town Like Alice (film)|A Town Like Alice]]'' |Џејн Паџет |[[БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] |- |rowspan=2|1957. |''[[The Barretts of Wimpole Street (1957 film)|The Barretts of Wimpole Street]]'' |Ханриета Барет | |- |''[[The Smallest Show on Earth]]'' |Џин Спенсер | |- |rowspan=2|1958. |''[[Carve Her Name with Pride]]'' |Вајлет Сабо |номинована за награду– [[БАФТА за најбољу глумицу у главној улози]] |- |''[[Passionate Summer]]'' |Џуди Воринг |aka ''Storm Over Jamaica'' |- |1959. |''[[The Wreck of the Mary Deare (film)|The Wreck of the Mary Deare]]'' |Џенет Тагарт | |- |1961. |''[[Two Living, One Dead]]'' |Хелен Бергер | |- |1965. |''[[A Passage to India]]'' |Адела Квестед |(телевизија) |- |1966, |''[[Born Free]]'' |[[Joy Adamson]] |Номинована ѕа награду – [[Златни глобус за најбољу главну глумицу у играном филму (мјузикл или комедија)]] |- |rowspan=2|1969. |''[[Ring of Bright Water (film)|Ring of Bright Water]]'' |Мери Мекензи | |- |''An Elephant Called Slowly'' |Џини | |- |1970. |''[[Waterloo (1970 film)|Waterloo]]'' |[[Charlotte Lennox, Duchess of Richmond|Duchess of Richmond]] | |- |1972–1973. |''[[The Edwardians (miniseries)|The Edwardians]]'' |[[Daisy Greville, Countess of Warwick]] |BBC телевизијска серија |- |rowspan=2|1974. |''[[Swallows and Amazons (1974 film)|Swallows and Amazons]]'' |мајка | |- |''[[The Gathering Storm (1974 film)|The Gathering Storm]]'' |Клеми Чурчил |(телевизија) |- | 1975. |''[[Cheap in August: Shades of Green]]'' |Мери Вотсон |Телевизијска серија |- |1975. |''[[Beauty and the Beast (1976 TV film)|Beauty and the Beast]]'' |Луси |(телевизија) |- |rowspan=2|1977. |''[[Holocaust 2000]]'' |Ив Кејн | |- |''[[The Disappearance (film)|The Disappearance]]'' |Кетрин | |- |1979. |''[[Julius Caesar (play)|Julius Caesar]]'' |Порша |([[BBC Television Shakespeare]]) |- |1982. |''[[Blood Link]]'' |Жена у свечаној сали | |- |1992. |''[[The Camomile Lawn (TV serial)|The Camomile Lawn]]'' |Старија Поли |(телевизијска мини серија) |- |1994. |''[[Staggered (film)|Staggered]]'' |Флора | |- |1996. |''September'' |Валојет |(телевизија) |- |1998. |''[[Sliding Doors]]'' |Џејмсова мајка | |- |2005. |''[[A Murder is Announced]]'' |Бел Годелер | |- |2010. |''Love/Loss'' |Мери | |- |2012. |''Leona Calderon'' |Старија британска дама |<ref>{{Cite web |url=http://www.leonacalderon.com/ |title=Leona Calderon |access-date=27 March 2012 |archive-date=20 February 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120220003645/http://www.leonacalderon.com/ |url-status=dead }}</ref> |- |rowspan=2|2016. |[[Golden Years (2016 film)|''Golden Years'']] |Марта Гуд | |- |''[[Ethel & Ernest (film)|Ethel & Ernest]]''<ref>{{Cite web | url=https://ethelandernestmovie.wordpress.com/2015/08/03/voice-cast-announced/ |title = Voice Cast Announced|date = 3 August 2015}}</ref> | Домаћица | (глас) |- |2019. |''Widow's Walk'' |Миртл | |- |} ==Библиографија== *''On Playing With Lions'', (with Bill Travers) Collins, (1966) {{ISBN|0-00-241607-7}}<ref>{{Cite web|url=https://www.fatheroflions.org/Bibliography.html|title=Bibliography&nbsp;– BooksFilmsMovies.|website=fatheroflions.org|access-date=2019-06-26}}</ref> *''Some of My Friends Have Tails'', Collins (1971) {{ISBN|0-00-262752-3}} *''Into the Blue'', Aquarian Press, (1992) {{ISBN|1-85538-254-7}} *''Journey to Freedom'', (уз помоћ од [[Will Travers]]; илустрована од ''Nick Mountain'') Templar (1997) {{ISBN|1-898784-73-6}}. ==Дискографија== *''Two Faces of Love'' LP, Gold Star 15-030, 1975. Reissued as Rim RIM 5001, 1979. *''The Love That I Have (Violette)/Homage to Renoir'' 45 rpm single, Sovereign SOV 125, 1974. *''The Love That I Have/Send in the Clowns'' 45 rpm single, RIM 002, 1979. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == *{{IMDb name |0571441}} *[http://www.bornfree.org.uk/ Born Free Foundation] *[http://www.fatheroflions.org/GeorgeAdamson_Photos_VM.html Photos from Virginia Mckenna and the Lions from the film ''Born Free''] *http://www.eileanban.org/ home to the [[Gavin Maxwell]] museum, author of ''Ring of Bright Water''. Retrieved 30 December 2022. *[http://www.bbc.co.uk/radio4/factual/desertislanddiscs_20040926.shtml 2004 Virginia McKenna Brief profile] *[http://www.cinnamon.org.uk/ The Cinnamon Trust], cinnamon.org.uk. Retrieved 30 December 2022. *[https://historyproject.org.uk/interview/virginia-mckenna British Entertainment History Project interview], historyproject.org.uk. Retrieved 30 December 2022. {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Макена, Вирџинија}} [[Категорија:Рођени 1931.]] [[Категорија:Лондонци]] [[Категорија:Енглески глумци]] [[Категорија:Активисти]] hxmkc1mb7z55wfufqwu1vs31pfjas2e 0 4466228 30099057 29819602 2025-06-27T19:51:47Z RoastPig 306074 30099057 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Хриб при Церовцу|општина=Семич|надм висина=267|популација=10|поштански код=8333 Semič|позивни број=(+386) 7|гшир=45.66|гдуж=15.243056}} '''Хриб при Церовцу''' ({{Јез-словен|Hrib pri Cerovcu}}, {{Јез-нем|Hrib bei Zerouz}}) је насељено место у [[Општина Семич|општини Семич]], [[Југоисточна Словенија|регија Југоисточна Словенија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Чрномељ]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Хриб при Церовцу је имао 10 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=05. 12. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 17 | 13 | 10 |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Семич}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Семич]] kng3b5wbpwsc34az8mj6cc5vuiy1gau 0 4468688 30099560 29698339 2025-06-28T10:16:12Z RoastPig 306074 30099560 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Ретје над Трбовљами|слика=Retje IMG 2573.jpg|општина=Трбовље|надм висина=495|поштански код=1420 Trbovlje|позивни број=(+386) 3|гшир=46.133611|гдуж=15.053889}} '''Ретје над Трбовљами''' ({{Јез-словен|Retje nad Trbovljami}}, {{Јез-нем|Rethie}}) је насељено место у [[Општина Трбовље|општини Трбовље]], [[Засавска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији били су у саставу старе општине [[Трбовље]]. Као самостално насеље Ретје над Трбовљами постоји од [[2013|2013.]] године. Настао је спајањем насеља [[Прапретно при Храстнику (Трбовље)|Прапретно при Храстнику,]] које је укинуто, и дела насеља [[Трбовље]].<ref>[http://www.lex-localis.info/files/34df8d5b-351a-4caf-818f-e038bce0e280/635157177301687843_predlog_7_tocke_dnevnega_reda.pdf Predlog Odloka o priključitvi naselja Prapretno pri Hrastniku – del k naselju Trbovlje in odcepitvi dela naselja Trbovlje ter uvedbi naselja Retje nad Trbovljami.]</ref> == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Ретје над Трбовљами су били део насеља [[Прапретно при Храстнику (Трбовље)|Прапретно при Храстнику]] и [[Трбовље]], те нема података о броју становника. [[2018|2018.]] године, у насељу је живео 41 становник.<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=13. 12. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Трбовље}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Трбовље]] rs9gf5go2m1fvoaxtf9eotmgaqqeeks 0 4469406 30099015 29584450 2025-06-27T19:06:16Z RoastPig 306074 RoastPig преместио је страницу [[Малковец (Словенија)]] на [[Малковец (Севница)]]: Хармонизација 29584450 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Малковец|општина=Севница|слика=Malkovec - pogled s Slančjega Vrha.jpg|надм висина=388|популација=152|поштански код=8295 Tržišče|позивни број=(+386) 3|гшир=45.949167|гдуж=15.216111}} '''Малковец''' ({{Јез-словен|Malkovec}}, {{Јез-нем|Malkowitz in der Steiermark}}) је насељено место у [[Општина Севница|општини Севница]], [[Посавска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Севница]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Малковец је имао 152 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=14. 12. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 141 | 144 | 152 |- |} <small>'''Напомена''': ''Године 2017.''</small> <small>''извршена је мања размена територија између насеља '''Малковец''' и [[Павла вас]].''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Севница]] 0hto2u2tfmblqe2ldnbn9mi8s3pez15 0 4478582 30099552 29515286 2025-06-28T10:05:45Z RoastPig 306074 30099552 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Крпливник|општина=Ходош|слика=65 Volkskundemuseum Krplivnik (4493447833).jpg|надм висина=232|популација=88|поштански код=9205 Hodoš|позивни број=(+386) 2|гшир=46.811111|гдуж=16.317222}} '''Крпливник''' ({{Јез-словен|Krplivnik}}, {{Јез-мађ|Kapornak}}) је насељено место у [[Општина Ходош|општини Ходош]], [[Помурска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Мурска Собота]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Крпливник је имао 88 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=24. 12. 2023 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 133 | 105 | 88 |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Ходош}}{{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Ходош]] dwcfrutfp9ldzv3no4huj6x4kpv0dz5 10 4480293 30099127 28990710 2025-06-27T21:34:02Z ~2025-91034 447256 30099127 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = КК Виртус Болоња — тим | titlestyle = background:black; color:white; border:2px solid silver |title = [[КК Виртус Болоња|<span style="color:white">КК Виртус Болоња</span>]] — тим | state = {{{state|autocollapse}}} | listclass = hlist | list1 = * 00 [[Исаија Кординије|Кординије]] * 3 [[Марко Белинели|Белинели]] * 6 [[Алесандро Пајола|Пајола]] * 14 [[Бруно Масколо|Масколо]] * 15 [[Девонте Кејкок|Кејкок]] * 21 [[Торнике Шенгелија|Шенгелија]] * 23 [[Данијел Хакет|Хакет]] * 24 [[Лео Менало|Менало]] * 25 [[Џордан Мики|Мики]] * 33 [[Акиле Полонара|Полонара]] * 41 [[Анте Жижић|Жижић]] * 42 [[Брајант Данстон|Данстон]] * 55 [[Авуду Абас|Абас]] * [[Лука Вилдоза|Вилдоза]] * Тренер: [[Душко Ивановић|Ивановић]] }}<noinclude> [[Категорија:Шаблони за КК Виртус Болоња|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за састав италијанских кошаркашких клубова|Виртус Болоња]] </noinclude> dsgxo4fgi70ybzaj9eg937202l2l1lw 10 4484035 30099249 29887001 2025-06-27T22:55:36Z DrMako 217716 30099249 wikitext text/x-wiki {{military navigation |name = Рано ватрено оружје |title = [[Спредњача|Рано ватрено оружје]] |bodyclass = hlist |style = wide |above = *[[Хронологија оружја на црни барут]] *[[Историја барута]] *[[Откриће барута и ватреног оружја|Откриће]] *[[Историја ручног ватреног оружја]] |group1 = Рано ручно [[ватрено оружје]] |list1 = * [[Ватрено копље]] * [[Ручни топ]] ** [[Ручни топ из Хејлунгђанга]] ** [[Кинески ручни топ]] * [[Аркебуза]] ** [[Турска аркебуза]] ** [[Индијска аркебуза]] ** [[Јапанска аркебуза]] ** [[Птичија пушка]] ** [[Мускете фитиљаче у Кини|Кинеска аркебуза]] * [[Петринал]] * [[Биберник]] |group2 = [[Пушка|Пушке]] и [[Мускета|мускете]] |list2 = * [[Мускета]] * [[Мускетон]] * [[Мускета копненог обрасца]] * [[Спрингфилд модел 1795]] |group3 = Рана [[артиљерија]] |list3 = * [[Топ са устима у облику зделе]] **[[Сјисја бронзани топ]] ** [[Ксанаду топ]] * [[Топ у облику вазе]] * [[Базилиск (топ)|Базилиск]] * [[Мерзер]] * [[Лумбарда (топ)|Лумбарда]] * [[Каронада]] * [[Кулеврина]] * [[Фокон (топ)]] * [[Серпентин (топ)]] * [[Рибалда (топ)]] * [[Корејски топови]] * [[Кумбара]] |group4 = Средњовековни топови великог калибра |list4 = * [[Бомбарда]] * [[Цар-топ]] * [[Монс Мег]] |group5 = Ране [[Ракета|ракете]] и [[Zapaljivost|запаљива средства]] |list5 = * [[Грчка ватра]] * [[Нафта]] * [[Хвача]] * [[Конгривове ракете]] |group6 = [[Табан (ватрено оружје)|Механизми за опаљивање]] |list6 = * [[Спредњача]] * [[Фитиљача]] ** [[Серпентин (табан)]] ** [[Трзајна фитиљача]] * [[Колашица]] * [[Кремењача]] ** [[Енглески табан]] ** [[Шпански табан]] ** [[Холандски табан]] |group7 = Ране [[Репетирка|репетирке]] |list7 = * [[Лоренцонијева репетирка]] (1650) |group8 = Литература |list8 = * [[Збирка најважнијих војних техника]] (1044) * [[Приручник ватреног змаја]] (1375) * [[Нова књига о ратној вештини]] (1560) |below = * [[:Категорија:Спредњаче]] }}<noinclude> [[Категорија:Рано ватрено оружје]] </noinclude> 64a6n4ca3z14tjxvu5n6kn0soi1pwwm 0 4488825 30098992 27773559 2025-06-27T18:52:51Z Konduras 231481 30098992 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Лока при Фраму|општина=Раче-Фрам|надм висина=437|популација=162|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.448056|гдуж=15.6}} '''Лока при Фраму''' ({{Јез-словен|Loka pri Framu}}, {{Јез-нем|Laak bei Frauheim}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Лока при Фраму је имала 162 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=24. 01. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 137 | 143 | 162 |- |} <small>'''Напомена''': ''Године 1952.''</small> <small>''увећано за насеље '''Градишче''' које је укинуто.''</small> <small>''Све до 1955. године''</small> <small>''изражено под именом '''Лока'''.''</small> == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] ggkb2ui38vcqhbx45x48if01qhih17v 0 4488846 30098953 27806537 2025-06-27T18:23:05Z Konduras 231481 30098953 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Сподња Горица|општина=Раче-Фрам|надм висина=253|популација=251|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.417222|гдуж=15.692222}} '''Сподња Горица''' ({{Јез-словен|Spodnja Gorica}}, {{Јез-нем|Untergoritzen}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Сподња Горица је имала 251 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=24. 01. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 240 | 235 | 251 |- |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] 9anf5btceep09wv1b2hqfuhe8wctm1e 0 4488863 30099002 27714885 2025-06-27T18:55:38Z Konduras 231481 30099002 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Брезула|општина=Раче-Фрам|надм висина=255|популација=248|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.441944|гдуж=15.695833}} '''Брезула''' ({{Јез-словен|Brezula}}, {{Јез-нем|Wachsenberg}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Брезула је имала 248 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=24. 01. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 292 | 256 | 248 |- |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] qkm8a2ytqkzfdgnvat1w4jz5r7t2ypn 0 4492657 30098627 27982763 2025-06-27T13:48:33Z RoastPig 306074 30098627 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Нова вас над Драгоњо|општина=Пиран|слика=NovaVasNadDragonjo1.jpg|надм висина=251|популација=229|поштански код=6333 Sečovlje|позивни број=(+386) 5|гшир=45.478056|гдуж=13.693611}} [[Датотека:Cerkev marije roženvenske v Novi vasi - panoramio.jpg|мини|280x280п| Нова вас над Драгоњо, поглед на римокатоличку цркву "Свети Јожеф"]] '''Нова вас над Драгоњо''' ({{Јез-словен|Nova vas nad Dragonjo}}, {{Јез-итал|Villanova di Pirano}}) је насељено место у [[Општина Пиран|општини Пиран]], [[Обално-крашка регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Пиран]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Нова вас над Драгоњо је имала 229 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=08. 02. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 158 | 193 | 229 |} == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави|Nova Vas nad Dragonjo}} {{Пиран}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Пиран]] smfj0o0rt8tvyr9d8cd59dnft15wu57 0 4493611 30099480 30080187 2025-06-28T09:20:33Z Boja02 203906 /* Лидер опозиције (2020–2024) */ 30099480 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Кир Стармер | слика = Prime Minister Sir Keir Starmer Official Portrait (cropped).jpg | ширина_слике = | опис_слике = Званични портрет (2024) | пуно_име = Кир Родни Стармер | датум_рођења = {{датум рођења|1962|9|2|год=да}} | место_рођења = [[Лондон]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | држављанство = {{unbulleted list|Уједињено Краљевство}} | народност = | вероисповест = | партија = [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка партија]] | супружник = {{marriage|Викторија Александер|2007}} | деца = 2 | универзитет = | професија = [[политичар]]<br>[[баристер]] | потпис = Keir Starmer signature.svg | вебсајт = {{URL|keirstarmer.com}} | функција_1 = [[Премијер Уједињеног Краљевства]] | избори_1 = [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2024.|2024]]. | датум_функције_1 = 5. јула 2024. | почетак_функције_1 = | крај_функције_1 = | монарх_1 = [[Чарлс III]] | претходник_1 = [[Риши Сунак]] | наследник_1 = | функција_2 = Лидер [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичке партије]] | датум_функције_2 = 4. априла 2020. | почетак_функције_2 = | крај_функције_2 = | избори_2 = | премијер_2 = | претходник_2 = [[Џереми Корбин]] | наследник_2 = | функција_3 = Лидер опозиције | почетак_функције_3 = 4. април 2020 | крај_функције_3 = 5. јул 2024. | монарх_3 = [[Елизабета II]]<br>Чарлс III | премијер_3 = [[Борис Џонсон]]<br>[[Лиз Трас]]<br>Риши Сунак | претходник_3 = Џереми Корбин | наследник_3 = Риши Сунак | функција_4 = | почетак_функције_4 = | крај_функције_4 = | председник_владе_4 = | претходник_4 = | наследник_4 = | веб = }} [[Сер (титула)|Сер]] '''Кир Родни Стармер''' ({{јез-ен|Keir Rodney Starmer}}; [[Лондон]], [[2. септембар]] [[1962]]) британски је политичар и [[баристер]]. Тренутно је на функцији [[Премијер Уједињеног Краљевства|премијера Уједињеног Краљевства]] и лидера [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичке партије]]. Члан је парламента за Холборн и Сент Пенкрас од 2015. године. Претходно је био директор Јавног тужилаштва од 2008. до 2013. године. Стармер је рођен у Лондону, а одрастао у [[Сари (грофовија)|Сарију]], где је похађао гимназију. Дипломирао је право на Универзитету у Лидсу 1985. године и завршио постдипломске студије грађанског права на [[Универзитет у Оксфорду|Универзитету у Оксфорду]] 1986. године. Након што је позван у адвокатску комору, Стармер се претежно бавио пословима кривичне одбране, специјализући се за питања људских права. Именован је за Краљичиног саветника 2002, а 2008. је постао директор Јавног тужилаштва и шеф [[Краљевска тужилачка служба|Краљевске тужилачке службе]]. Ове функције је обављао све до 2013. године. По завршетку петогодишњег мандата на месту директора Јавног тужилаштва, проглашен је за витеза 2014. године. Након што је изабран за посланика у [[Дом комуна|Дому комуна]] на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|општим изборима 2015]]. године, Стармер је постављен на позицију министра у сенци за имиграцију од стране новог партијског лидера [[Џереми Корбин|Џеремија Корбина]] у септембру 2015. године. Он је 2016. поднео оставку у знак протеста против Корбиновог вођства, али је касније те године прихватио нову функцију под Корбином као државни секретар у сенци за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније након [[Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији|референдума о чланству у ЕУ]]. Стармер се залагао за други референдум о [[Брегзит]]у, рекавши да ће гласати за „останак у Унији”; ова политика је на крају укључена у изборну платформу лабуриста 2019. године. Након што је Корбин поднео оставку након пораза лабуриста на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2019.|општим изборима 2019]], Стармер је победио на изборима за вођство странке следеће године. Његово руководство карактерише кретање странке ка [[Центризам|политичком центру]] и одбацивање већег дела [[Левица|левичарске]] платформе његове лидерске кампање, као и противљење неким од одговора владе на [[Пандемија ковида 19|пандемију ковида 19]] и питањима као што су Партигејт, мини-буџет из септембра 2022. и криза животних трошкова. Стармер је нагласио важност елиминације [[Антисемитизам|антисемитизма]] у Лабуристичкој партији. Године 2023. поставио је пет мисија за лабуристичку владу, посебну пажњу посвећујући питањима као што су економски раст, здравље, обновљива енергија, криминал и образовање. == Рани живот и образовање == Стармер је рођен 2. септембра 1962. у лондонском насељу Садарк.<ref name=":0">{{cite web |title=Starmer, Rt Hon. Sir Keir, (born 2 Sept. 1962), PC 2017; QC 2002; MP (Lab) Holborn and St Pancras, since 2015 |url=https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-43670 |website= Who's Who |year=2007 |doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U43670 |isbn=978-0-19-954088-4 |access-date=4 January 2020 |archive-date=12 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200712074706/https://www.ukwhoswho.com/view/10.1093/ww/9780199540884.001.0001/ww-9780199540884-e-43670 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=t3VXAAAAMAAJ&q=%22Keir+Rodney+Starmer%22 |title=Belize government gazette |year=1997 |access-date=2 July 2020 |archive-date=15 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200715210805/https://books.google.com/books?id=t3VXAAAAMAAJ&q=%22Keir+Rodney+Starmer%22&dq=%22Keir+Rodney+Starmer%22 |url-status=live|author1=Belize}}</ref> Одрастао је у граду [[Окстед]] у [[Сари (грофовија)|Сарију]].<ref>{{cite news |last=Moss |first=Stephen |title=Labour's Keir Starmer: 'If we don't capture the ambitions of a generation, it doesn't matter who is leading the party' |url=https://www.theguardian.com/law/2016/apr/09/labours-keir-starmer-if-we-dont-capture-the-ambitions-of-a-generation-it-doesnt-matter-who-is-leading-the-party |url-status=live |work=The Guardian |date=9 April 2016 |access-date=4 April 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200229202712/https://www.theguardian.com/law/2016/apr/09/labours-keir-starmer-if-we-dont-capture-the-ambitions-of-a-generation-it-doesnt-matter-who-is-leading-the-party |archive-date=29 February 2020}}</ref><ref>{{cite news |url=https://www.hamhigh.co.uk/seasonal/election/sir-keir-starmer-my-mum-s-health-battles-have-inspired-me-1-4011167 |title=Sir Keir Starmer: 'My mum's health battles have inspired me' |work=Ham & High |date=27 March 2015 |access-date=4 April 2020 |archive-date=8 April 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200408050746/https://www.hamhigh.co.uk/seasonal/election/sir-keir-starmer-my-mum-s-health-battles-have-inspired-me-1-4011167 |url-status=live}}</ref><ref name="New Statesman">{{cite news |date=31 March 2020 |title=Keir Starmer: The sensible radical |work=[[New Statesman]] |url=https://www.newstatesman.com/politics/uk/2020/03/keir-starmer-sensible-radical |url-status=live |access-date= |archive-url=https://web.archive.org/web/20200405171214/https://www.newstatesman.com/politics/uk/2020/03/keir-starmer-sensible-radical |archive-date=5 April 2020}}</ref> Он је друго од четворо деце медицинске сестре Џозефине (девојачког презимена Бејкер) и произвођача алата Роднија Стармера.<ref name="New Statesman"/><ref>{{cite news |last1=Boyden |first1=Katie |title=Inside Keir Starmer's family life from wife Victoria to toolmaker dad |url=https://metro.co.uk/2024/07/05/inside-keir-starmers-family-life-wife-victoria-toolmaker-dad-2-21166904/ |access-date=5 July 2024 |agency=Metro |archive-date=5 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240705023430/https://metro.co.uk/2024/07/05/inside-keir-starmers-family-life-wife-victoria-toolmaker-dad-2-21166904/ |url-status=live }}</ref><ref name="BuzzFeed">{{cite news |url=https://www.buzzfeed.com/emilyashton/keir-starmer-profile |title=Who is Keir Starmer? |publisher=BuzzFeed |date=12 February 2020 |access-date=4 April 2020 |archive-date=9 April 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200409171236/https://www.buzzfeed.com/emilyashton/keir-starmer-profile |url-status=live}}</ref> Његова мајка је имала Стилову болест.<ref name=guardian-20200327>{{cite news |url=https://www.theguardian.com/politics/2020/mar/27/keir-starmer-profile-labours-non-aligned-leadership-frontrunner |title=Keir Starmer had no enemies. Can he keep it that way? |last=Stewart |first=Heather |work=[[The Guardian]] |date=27 March 2020 |access-date=28 March 2020 |archive-date=27 March 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200327230033/https://www.theguardian.com/politics/2020/mar/27/keir-starmer-profile-labours-non-aligned-leadership-frontrunner |url-status=live}}</ref><ref name="Who's Who">{{cite journal |doi=10.1093/ww/9780199540884.013.43670 |title=Starmer, Rt Hon. Sir Keir, (born 2 Sept. 1962), PC 2017; QC 2002; MP (Lab) Holborn and St Pancras, since 2015 |journal=[[Who's Who (UK)|Who's Who]] |date=2007}}</ref> Његови родитељи су били присталице [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичке партије]], и наводно су га назвали по првом парламентарном лидеру странке, Киру Хардију,<ref name="GUAR1" /><ref name="Moss">{{cite news |last=Moss |first=Stephen |date=21 September 2009 |title=Keir Starmer: 'I wouldn't characterise myself as a bleeding heart liberal . .' |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/global/2009/sep/21/keir-starmer-director-public-prosecutions |url-status=live |access-date= |archive-url=https://web.archive.org/web/20190516180531/https://www.theguardian.com/global/2009/sep/21/keir-starmer-director-public-prosecutions |archive-date=16 May 2019}}</ref> иако је Стармер 2015. изјавио да не зна да ли је то истина.<ref>{{Cite web |date=27 March 2015 |title=Sir Keir Starmer: 'My mum's health battles have inspired me' |url=https://www.hamhigh.co.uk/news/21371980.sir-keir-starmer-my-mums-health-battles-inspired-me/ |access-date=31 May 2024 |website=Ham & High |language=en |archive-date=5 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240705113605/https://www.hamhigh.co.uk/news/21371980.sir-keir-starmer-my-mums-health-battles-inspired-me/ |url-status=live }}</ref> [[Датотека:Reigate Grammar School.jpg|left|thumb|Гимназија Рајгејт, коју је Стармер похађао]] Он је положио испит [[11-плус]] и уписао гимназију Рајгејт, тада добровољно селективну гимназију.<ref name="Moss" /> Школа је претворена у независну школу која се плаћа 1976. године, док је он био ученик. Услови ове промене били су такви да његови родитељи нису били обавезни да плаћају његово школовање док није напунио 16 година, а када је стигао до те тачке, школа, сада добротворна, доделила му је стипендију која му је омогућила да тамо заврши школовање без родитељског доприноса.<ref>{{Cite web|title=Schools (status) 1980 |url=https://api.parliament.uk/historic-hansard/written-answers/1980/nov/05/schools-status |website=Hansard |publisher=Uk Parliament Publications |access-date=10 April 2020 |archive-date=15 December 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181215223245/https://api.parliament.uk/historic-hansard/written-answers/1980/nov/05/schools-status |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |last=Harris |first=Tom |date=12 August 2021 |title=Lord Ashcroft's unauthorised biography of Keir Starmer is as dry as the Labour leader |work=The Telegraph |url=https://www.telegraph.co.uk/books/what-to-read/red-knight-lord-ashcroft-review-keir-starmer-bore/ |access-date=12 August 2021 |archive-date=12 August 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210812103905/https://www.telegraph.co.uk/books/what-to-read/red-knight-lord-ashcroft-review-keir-starmer-bore/|url-status=live}}</ref><ref name=":14">{{Cite news |last=Turner |first=Camilla |date=28 January 2023 |title=Exclusive: 'Hypocrite' Keir Starmer benefited from private school charity |work=The Telegraph |url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2023/01/28/exclusive-hypocrite-keir-starmer-benefited-private-school-charity/ |access-date=29 January 2023 |archive-date=29 January 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230129200743/https://www.telegraph.co.uk/politics/2023/01/28/exclusive-hypocrite-keir-starmer-benefited-private-school-charity/ |url-status=live}}</ref> Предмети које је одабрао за специјалистичке студије у последње две године у школи били су математика, музика и физика, на којима је постигао [[A level|А ниво]] успеха.<ref>{{cite news|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/keir-starmer-politics-doesnt-have-to-be-flashy-3xmsn3fn7|last=Glancy|first=Josh|title=Keir Starmer up close: my three months with the 'normal bloke' who would be PM|newspaper=[[The Sunday Times]]|date=June 23, 2024|url-access=subscription|access-date=1 July 2024|archive-date=1 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240701094231/https://www.thetimes.com/uk/politics/article/keir-starmer-politics-doesnt-have-to-be-flashy-3xmsn3fn7|url-status=live}}</ref> Међу његовим колегама из разреда били су музичар Норман Кук (-{[[Fatboy Slim]]}-), уз кога је Стармер ишао на часове виолине; Ендру Купер, који је касније постао [[Перство|пер]] [[Конзервативна партија (Уједињено Краљевство)|Конзервативне партије]]; и будући конзервативни новинар Ендру Саливен. Према Стармеру, он и Саливан су се „размимоилазили око свега ... политике, религије. Било чега.”<ref name="New Statesman"/> У својим тинејџерским годинама, Стармер је био активан у лабуристичкој политици; он је био члан Младих социјалиста Лабуристичке партије са 16 година.<ref name="New Statesman" /><ref name="BuzzFeed" /> Кир је био млађи извођач у Гилдхол школи за музику и драму до своје 18. године и свирао је флауту, клавир, блок флауту и виолину.<ref>{{Cite web |title=Hello: MP Keir Starmer – On The Hill |date=22 November 2015 |url=https://onthehill.info/2015/11/hello-mp-keir-starmer/ |access-date=11 May 2020 |archive-date=22 May 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200522074646/https://onthehill.info/2015/11/hello-mp-keir-starmer/ |url-status=live}}</ref> Почетком 1980-их, Стармера је полиција ухватила како илегално продаје [[сладолед]] док је покушавао да заради новац током одмора на [[Азурна обала|француској ривијери]]. Избегао је инцидент без казне, осим што су му запленили сладолед.<ref>{{Cite news |last1=Stacey |first1=Kiran |last2=correspondent |first2=Kiran Stacey Political |date=23 June 2023 |title=Keir Starmer was caught as a student illegally selling ice-creams on French Riviera |url=https://www.theguardian.com/politics/2023/jun/23/keir-starmer-caught-illegally-selling-ice-creams-french-riviera |access-date=15 June 2024 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077 |archive-date=17 June 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240617072325/https://www.theguardian.com/politics/2023/jun/23/keir-starmer-caught-illegally-selling-ice-creams-french-riviera |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news |date=6 September 2023 |title=Keir Starmer: Labour leader hoping for keys to Downing Street |url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-66304053 |access-date=15 June 2024 |work=BBC News |language=en-GB |archive-date=17 June 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240617072326/https://www.bbc.com/news/uk-politics-66304053 |url-status=live}}</ref> Стармер је студирао право на [[Универзитет у Лидсу|Универзитету у Лидсу]], постао је члан универзитетског Лабуристичког клуба и дипломирао са почастима прве класе и дипломом права 1985. године, поставши први члан његове породице који је дипломирао.<ref name="GUAR1">{{Cite news |last1=Bates |first1=Stephen |title=The Guardian profile: Keir Starmer |url=https://www.theguardian.com/world/2008/aug/01/humanrights.law |access-date=10 April 2020 |work=The Guardian |date=1 August 2008 |archive-date=29 March 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329112736/https://www.theguardian.com/world/2008/aug/01/humanrights.law |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756 |work=[[BBC News]] |title=Labour leadership winner: Sir Keir Starmer |date=4 April 2020 |access-date=10 April 2020 |archive-date=10 April 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200410022621/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756 |url-status=live}}</ref> Он је похађао је постдипломске студије на колеџу Сент Едмунд Хол у Оксфорду, дипломирао је на [[Универзитет у Оксфорду|Универзитету у Оксфорду]] у области грађанског права 1986. године.<ref name="GUAR1" /><ref>{{Cite web |url=http://www.debretts.com/people-of-today/profile/23502/Keir-STARMER |archive-url=https://archive.today/20150223124824/http://www.debretts.com/people-of-today/profile/23502/Keir-STARMER |url-status=dead |archive-date=23 February 2015 |title=People of Today |publisher=Debretts.com |access-date=4 July 2016}}</ref> Од 1986. до 1987. Стармер је био уредник ''[[Socialist Alternatives|Социјалистичких алтернатива]]'', [[Троцкизам|троцкистичког]] радикалног часописа. Часопис је издавала организација под истим именом, која је представљала британску секцију Међународне револуционарне марксистичке тенденције.<ref>{{Cite news |url=https://www.thetimes.co.uk/article/radical-keir-starmer-attacked-labour-in-marxist-magazine-pfm5zxxrz |title=Keir Starmer: Radical who attacked Kinnock in Marxist journal |newspaper=[[The Times]] |date=18 January 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200702212934/https://www.thetimes.co.uk/article/radical-keir-starmer-attacked-labour-in-marxist-magazine-pfm5zxxrz |archive-date=2 July 2020}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://britishpabloism.wordpress.com/ |title=British Pabloism |archive-url=https://web.archive.org/web/20200702133701/https://britishpabloism.wordpress.com/ |archive-date=2 July 2020}}. Includes archive of ''Socialist Alternatives''.</ref> == Правна каријера == === Баристер === Стармер је постао [[баристер]] 1987. у адвокатској комори Мидл Темпл, а тамо је постао и бенчер (старији члан коморе) 2009. године.<ref name=":0" /> Служио је као правни заступник за [[Интересна група|интересну групу]] -{Liberty}- до 1990. године.<ref name="GUAR1" /> Стармер је био члан Даути Стрит Чејмберса од 1990. па надаље, првенствено радећи на питањима људских права.<ref name=guardian-20200327/><ref name="GUAR1" /> Док је радио у поменутој комори, упознао је своју будућу супругу Викторију Александер, адвоката која је радила на истом случају.<ref name="strick2">{{cite news |last1=Strick |first1=Katie |date=2 July 2024 |title=Victoria Starmer: the no-nonsense solicitor set to become Britain's next first lady |url=https://www.standard.co.uk/lifestyle/victoria-starmer-solicitor-keir-wife-first-lady-b1164846.html |access-date=2 July 2024 |work=[[London Evening Standard|The Standard]] |archive-date=2 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240702115345/https://www.standard.co.uk/lifestyle/victoria-starmer-solicitor-keir-wife-first-lady-b1164846.html |url-status=live }}</ref> Стармер је био примљен у адвокатску комору у неколико [[Кариби|карипских]] земаља,<ref>{{cite web |url=https://www.middletemple.org.uk/bencher-persons-view?cid=32311 |title=Middle Temple |website=Middle Temple |access-date=4 January 2020 |archive-date=26 September 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200926134509/https://www.middletemple.org.uk/bencher-persons-view?cid=32311 |url-status=live}}</ref> где је бранио осуђенике осуђене на смртну казну.<ref name="New Statesman" /> Године 1999. Стармер је био млађи адвокат на жалби Лија Клега, војника осуђеног за убиство.<ref>{{Cite web |last=Seymour |first=Richard |date=2022-04-28 |title=Tell us who you really are, Keir Starmer |url=https://www.newstatesman.com/ideas/2022/04/tell-us-who-you-really-are-keir-starmer |access-date=2024-07-01 |website=New Statesman |language=en-US |archive-url=https://web.archive.org/web/20240615183726/https://www.newstatesman.com/ideas/2022/04/tell-us-who-you-really-are-keir-starmer |archive-date=2024-06-15}}</ref> Стармер је помагао Хелен Стил и Дејвиду Морису у случају Маклибел, у суђењу и жалбеном поступку пред енглеским судовима, а заступао их је и на Европском суду.<ref>{{cite web |date=16 January 2020 |title=Corrections and clarifications |url=http://www.theguardian.com/news/2020/jan/16/corrections-and-clarifications |access-date=22 November 2022 |website=The Guardian |archive-date=13 February 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230213000001/https://www.theguardian.com/news/2020/jan/16/corrections-and-clarifications |url-status=live}}</ref> Стармер је именован за Краљичиног саветника 9. априла 2002, са 39 година.<ref>{{London Gazette |issue=56538 |date=16 April 2002 |page=4622}}</ref> Исте године постао је заједнички шеф Даути Стрит Чејмберса. Године 2005. Стармер је изјавио: „Постао сам Краљичин саветник, што је чудно јер сам често предлагао укидање монархије”.<ref>{{cite web |title=Starmer embraces the Monarchy |url=https://www.camdennewjournal.co.uk/article/starmer-embraces-the-monarchy |website=[[Camden New Journal]] |access-date=23 May 2024 |archive-date=17 June 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240617065054/https://www.camdennewjournal.co.uk/article/starmer-embraces-the-monarchy |url-status=live }}</ref> Стармер је био саветник за људска права у Полицијском одбору Северне Ирске и Удружењу главних полицијских службеника, а такође је био и члан саветодавног одбора за смртну казну [[Канцеларија за иностране и послове Комонвелта|Канцеларије за спољне послове, Комонвелт и развој]] од 2002. до 2008. године.<ref name=":0" /><ref name="GUAR1" /> Одбор Северне Ирске био је важан чинилац зближавања заједнице након [[Споразум из Белфаста|Споразума из Белфаста]], а Стармер је касније навео свој рад при полицији у Северној Ирској као кључни утицај на његову одлуку да настави политичку каријеру: „Неке од ствари за које сам мислио да је било потребно да се промене у полицијским службама постигли смо брже него што смо постигли у стратешким парницама... Боље сам схватио како се можете променити ако будете унутра и задобијете поверење људи”.<ref>{{Cite web |title=About Keir Starmer – MP for Holborn and St Pancras and Labour Leader |url=https://keirstarmer.com/about-keir/ |access-date=15 June 2024 |website=Keir Starmer |language=en-GB |archive-date=17 June 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240617065612/https://keirstarmer.com/about-keir/ |url-status=live}}</ref> === Директор Јавног тужилаштва === [[Датотека:Keir Starmer DPP.jpg|thumb|upright=0.75|Стармер као директор Јавног тужилаштва|left]] У јулу 2008. године, Патриша Скотланд, државни тужилац Енглеске и Велса, именовала је Стармера за новог шефа [[Краљевска тужилачка служба|Краљевске тужилачке службе]] и директора Јавног тужилаштва. Он је преузео дужност од Кена Макдоналда, који је јавно подржао његово именовање, 1. новембра 2008. године.<ref name="GUAR1"/><ref name="Moss" /> Сматрало се да ће Стармер ставити фокус на људска права у правни систем.<ref name="GUAR1" /> Године 2011. увео је реформе које су укључивале „прво пробно саслушање без папирологије”.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/law/2011/dec/02/lawyers-with-laptops-crown-prosecution-service |title=Lawyers with laptops log on in cost-saving measure |last=Bowcott |first=Owen |date=2 December 2011 |newspaper=[[The Guardian]] |access-date=2 July 2020 |archive-date=3 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200703060242/https://www.theguardian.com/law/2011/dec/02/lawyers-with-laptops-crown-prosecution-service |url-status=live}}</ref> На овој позицији, Стармер се бавио знатним бројем великих случајева, укључујући случај убиства Стивена Лоренса.<ref name="cps statement May 2011">{{cite web |access-date=5 January 2012 |archive-date=21 January 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120121234510/http://blog.cps.gov.uk/2011/05/joint-cpsmps-statement-on-stephen-lawrence-case-.html |date=18 May 2011 |publisher=[[Crown Prosecution Service]] |title=Joint CPS and MPS statement on Stephen Lawrence case |url=http://blog.cps.gov.uk/2011/05/joint-cpsmps-statement-on-stephen-lawrence-case-.html |url-status=dead}}</ref> У фебруару 2010, Стармер је објавио одлуку Краљевске тужилачке службе да кривично гони три посланика из редова лабуриста и једног конзервативца за прекршаје у вези са лажним предрачуном након скандала са парламентарним трошковима, од којих су сви проглашени кривима.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/politics/2010/feb/05/mps-expenses-charges |title=Three Labour MPs and one Tory peer face expenses abuse charges |last=Sparrow |first=Andrew |date=5 February 2010 |work=[[The Guardian]] |archive-date=2 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200702223125/https://www.theguardian.com/politics/2010/feb/05/mps-expenses-charges |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |last=Evans |first=Martin |date=20 September 2011 |title=Expenses MPs and their sentences: how long each served |work=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]] |url=https://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/mps-expenses/8776160/Expenses-MPs-and-their-sentences-how-long-each-served.html |access-date=2 July 2020 |archive-date=4 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200704170128/https://www.telegraph.co.uk/news/newstopics/mps-expenses/8776160/Expenses-MPs-and-their-sentences-how-long-each-served.html |url-status=live}}</ref> Током [[Нереди у Енглеској 2011.|нереда у Енглеској 2011]], Стармер је приоритизирао брзо процесуирање изгредника у односу на дуге казне, за шта је касније сматрао да је помогло да се „ситуација врати под контролу”.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/uk/2012/jul/03/riot-prosecutions-sentences-keir-starmer |title=Rapid riot prosecutions more important than long sentences, says Keir Starmer |first1=Fiona |last1=Bawdon |first2=Paul |last2=Lewis |first3=Tim |last3=Newburn |date=3 July 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200420034812/https://www.theguardian.com/uk/2012/jul/03/riot-prosecutions-sentences-keir-starmer |archive-date=20 April 2020 |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/law/2011/dec/22/england-riots-all-night-courts |title=England riots: all-night courts praised, but were they a publicity stunt? |date=22 December 2011 |first=Fiona |last=Bawdon |work=[[The Guardian]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20200704022552/https://www.theguardian.com/law/2011/dec/22/england-riots-all-night-courts |archive-date=4 July 2020 |url-status=live}}</ref> У фебруару 2012, Стармер је најавио да ће Крис Хуне бити кривично гоњен због ометања тока истраге, рекавши у вези са случајем да „тамо где има довољно доказа не бежимо од кривичног гоњења политичара”.<ref>{{Cite web |last=Starmer |first=Keir |date=23 November 2011 |title=Letter to the Daily Mail from CPS about the Chris Huhne case |url=http://blog.cps.gov.uk/2011/11/letter-to-the-daily-mail-from-cps-about-chris-huhne.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120203025215/http://blog.cps.gov.uk/2011/11/letter-to-the-daily-mail-from-cps-about-chris-huhne.html |archive-date=3 February 2012 |work=The blog of the Crown Prosecution Service}}</ref> Године 2013, Стармер је најавио промене у начину на који се води истрага о сексуалном злостављању током операције Јутри, укључујући панел за разматрање историјских жалби.<ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/society/2013/mar/06/new-measures-child-sex-abuse |title=Prosecutor demands overhaul of sexual abuse investigations |last=Meikle |first=James |date=6 March 2013 |work=[[The Guardian]] |access-date=2 July 2020 |archive-date=18 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200818004606/https://www.theguardian.com/society/2013/mar/06/new-measures-child-sex-abuse |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.theguardian.com/uk/2013/mar/06/specialist-met-gang-child-abuse |title=Specialist Met unit in London to tackle gang-led child sex abuse |last=Laville |first=Sandra |date=6 March 2013 |work=[[The Guardian]] |access-date=2 July 2020 |archive-date=2 July 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200702202729/https://www.theguardian.com/uk/2013/mar/06/specialist-met-gang-child-abuse |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news |last=Starmer |first=Keir |date=6 April 2014 |title=A voice for victims of crime |url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2014/apr/06/victims-law-criminal-justice-labour-plan |access-date=27 June 2024 |work=The Guardian |language=en-GB |issn=0261-3077 |archive-date=5 July 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240705112909/https://www.theguardian.com/commentisfree/2014/apr/06/victims-law-criminal-justice-labour-plan |url-status=live }}</ref> Стармер је поднео оставку на место директора Јавног тужилаштва у новембру 2013. године, а заменила га је Алисон Сондерс.<ref>{{cite news |last=Branagh |first=Ellen |title=Stephen Lawrence barrister Alison Saunders to take over from Keir Starmer as new Director of Public Prosecutions |url=https://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/stephen-lawrence-barrister-alison-saunders-to-take-over-from-keir-starmer-as-new-director-of-public-prosecutions-8728313.html |access-date=23 July 2013 |work=[[The Independent]] |date=23 July 2013 |archive-date=25 September 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150925164128/http://www.independent.co.uk/news/uk/home-news/stephen-lawrence-barrister-alison-saunders-to-take-over-from-keir-starmer-as-new-director-of-public-prosecutions-8728313.html |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news |title=Saunders to replace Starmer at DPP |url=http://www.liverpooldailypost.co.uk/liverpool-news/uk-world-news/2013/07/23/saunders-to-replace-starmer-at-dpp-99623-33644921/ |newspaper=[[Liverpool Daily Post]] |date=23 July 2013 |access-date=23 July 2013 |archive-date=13 December 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191213170239/http://www.liverpooldailypost.co.uk/liverpool-news/uk-world-news/2013/07/23/saunders-to-replace-starmer-at-dpp-99623-33644921/ |url-status=live}}</ref> Од 2011. до 2014. Стармер је добио почасне дипломе на неколико универзитета, а именован је за витеза приликом новогодишњих почасти 2014. због заслуга у праву и кривичном правосуђу.<ref name=":9" /><ref name=":10" /> == Рана политичка каријера == === Члан Парламента === [[Датотека:Official portrait of Keir Starmer MP.jpg|thumb|upright=0.75|Званични портрет као члан Парламента, 2017.]] {{blockquote|Мој претходник, уважени Френк Добсон, коме овом приликом одајем признање, био је снажан заступник права свих грађана Холборна и Сент Панкраса током своје изузетно угледне парламентарне каријере. Био је широко поштован и цењен, и служио је народу Холборна и Сент Панкраса пуних 36 година. Иако сумњам да ћу достићи 36 година службе, намеравам да следим кораке Френка Добсона — мада ће моје шале вероватно деловати безазленије у поређењу с његовима, а браду ћу, чини се, ипак прескочити. |Кир Стармер у свом првом говору у [[Дом комуна|Дому комуна]], мај 2015. }} Стармер је у децембру 2014. године изабран за кандидата Лабуристичке странке за посланика у изборној јединици Холборн и Сент Панкрас, која је традиционално упориште лабуриста, након што је тадашњи посланик Френк Добсон одлучио да се повуче.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/law/2014/dec/13/keir-starmer-stand-labour-mp-holborn-st-pancras|title=Keir Starmer to stand for Labour in Holborn and St Pancras|date=13 December 2014|work=The Guardian|access-date=12 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20190402083152/https://www.theguardian.com/law/2014/dec/13/keir-starmer-stand-labour-mp-holborn-st-pancras|archive-date=2 April 2019|url-status=live}}</ref> Стармер је изабран на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2015.|општим изборима 2015.]] године са већином од 17.048 гласова (52,9%).<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/politics/constituencies/E14000750|title=Holborn & St. Pancras Parliamentary Constituency|date=8 May 2015|access-date=20 June 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190411132121/https://www.bbc.co.uk/news/politics/constituencies/E14000750|archive-date=11 April 2019|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> Поново је изабран на [[Парламентарни избори у Уједињеном Краљевству 2017.|општим изборима 2017]]. године са повећаном већином од 30.509 гласова (70,1%), на [[Општи избори у Уједињеном Краљевству 2019.|општим изборима 2019]]. године са смањеном већином од 27.763 гласова (64,9%) и на [[Општи избори у Уједињеном Краљевству 2024.|општим изборима 2024]]. године са додатно смањеном већином од 18.884 гласова (48,9%). Током [[Референдум о чланству Уједињеног Краљевства у Европској унији|референдума о чланству у Европској унији 2016]]. године, Стармер је подржао кампању „Британија јача у Европи”, која се залагала за останак Уједињеног Краљевства у [[Европска унија|Европској унији]] (ЕУ).<ref>{{Cite web|url=https://www.birminghammail.co.uk/news/uk-news/how-keir-starmer-vote-brexit-21712777|title=How did Keir Starmer vote on Brexit? – Birmingham Live|date=29 September 2021|website=www.birminghammail.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617072346/https://www.birminghammail.co.uk/news/uk-news/how-keir-starmer-vote-brexit-21712777|archive-date=17 June 2024|url-status=live|access-date=15 June 2024}}</ref> Као члана парламентарних група Лабуристички пријатељи [[Израел]]а и Лабуристички пријатељи [[Палестина|Палестине]] и [[Блиски исток|Блиског истока]],<ref>{{cite web|url=https://www.middleeastmonitor.com/20200414-keir-starmer-as-labour-party-leader-what-this-means-for-palestine/|title=Keir Starmer as Labour Party leader: What this means for Palestine|last1=Birawi|first1=Zaher|last2=Andrews|first2=Robert|date=14 April 2020|website=Middle East Monitor|archive-url=https://web.archive.org/web/20200612051417/https://www.middleeastmonitor.com/20200414-keir-starmer-as-labour-party-leader-what-this-means-for-palestine/|archive-date=12 June 2020|url-status=live|access-date=30 May 2020}}</ref> Стармера су бројни активисти позвали да се кандидује на изборима за лидера Лабуристичке партије 2015. године након оставке [[Ед Милибанд|Еда Милибанда]] на место лидера Лабуристичке партије након пораза лабуриста на општим изборима 2015. године; он је то одбио, наводећи као разлог своје релативно мало политичко искуство у том тренутку.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2015/may/15/labour-activists-urge-keir-starmer-to-stand-for-party-leadership|title=Labour activists urge Keir Starmer to stand for party leadership|last=Weaver|first=Matthew|date=15 May 2015|work=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518093814/http://www.theguardian.com/politics/2015/may/15/labour-activists-urge-keir-starmer-to-stand-for-party-leadership|archive-date=18 May 2015|url-status=live|access-date=17 May 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/law/2015/may/17/keir-starmer-rules-himself-out-labour-leadership-contest|title=Keir Starmer rules himself out of Labour leadership contest|last=Davies|first=Caroline|date=17 May 2015|work=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20150619020621/http://www.theguardian.com/law/2015/may/17/keir-starmer-rules-himself-out-labour-leadership-contest|archive-date=19 June 2015|url-status=live|access-date=17 May 2015}}</ref> Током избора за лидера, Стармер је подржао [[Енди Бернам|Ендија Бернама]], који је завршио на другом месту, иза [[Џереми Корбин|Џеремија Корбина]].<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/politics/Jeremy_Corbyn/11861535/jeremy-corbyn-picks-labour-shadow-cabinet-live.html|title=Splits emerge as Jeremy Corbyn finalises Labour's shadow cabinet|last=Wilkinson|first=Michael|date=13 September 2015|work=The Telegraph|access-date=27 September 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150928134128/http://www.telegraph.co.uk/news/politics/Jeremy_Corbyn/11861535/jeremy-corbyn-picks-labour-shadow-cabinet-live.html|archive-date=28 September 2015|url-status=live}}</ref> ==== Ресори у кабинету у сенци ==== [[Датотека:Revealing Brexit documents (49188334841).jpg|thumb|Џереми Корбин и Кир Стармер, 6. децембар 2019.]] Стармер је именован у Корбинов кабинет у сенци као министар унутрашњих послова у сенци у септембру 2015. године. Поднео је оставку на ову функцију у јуну 2016. године као део масовних оставки чланова кабинета у сенци у знак протеста против Корбиновог вођства након резултата референдума о ЕУ 2016. године.<ref>{{cite web|url=https://www.itv.com/news/update/2016-06-27/keir-starmer-resigns-as-shadow-home-office-minister/|title=Keir Starmer resigns as shadow home office minister|date=27 June 2016|work=[[ITV News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190714213709/https://www.itv.com/news/update/2016-06-27/keir-starmer-resigns-as-shadow-home-office-minister/|archive-date=14 July 2019|url-status=live|access-date=14 July 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.newstatesman.com/politics/uk/2016/06/mps-vote-no-confidence-jeremy-corbyn-after-shadow-cabinet-revolt-it-happened|title=MPs vote no confidence in Jeremy Corbyn after shadow cabinet revolt: As it happened|date=28 June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20200317050621/https://www.newstatesman.com/politics/uk/2016/06/mps-vote-no-confidence-jeremy-corbyn-after-shadow-cabinet-revolt-it-happened|archive-date=17 March 2020|url-status=live|access-date=4 April 2020}}</ref> Након што је Корбин поново изабран за лидера на унутарстраначким изборима у септембру 2016. године, Стармер је прихватио нову функцију коју му је понудио Корбин, као државни секретар у сенци за [[Брегзит|излазак из Европске уније]].<ref>{{Cite web|url=http://www2.politicalbetting.com/index.php/archives/2016/10/06/jeremy-corbyn-has-appointed-sir-keir-starmer-as-shadow-brexit-secreretary-and-the-tories-should-be-worried/|title=Jeremy Corbyn has appointed Sir Keir Starmer as Shadow Brexit Secretary and the Tories should be worried|date=6 October 2016|website=politicalbetting.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20161210171445/http://www2.politicalbetting.com/index.php/archives/2016/10/06/jeremy-corbyn-has-appointed-sir-keir-starmer-as-shadow-brexit-secreretary-and-the-tories-should-be-worried/|archive-date=10 December 2016|url-status=live|access-date=7 December 2016}}</ref> На овој функцији, Стармер је довео у питање одредиште [[Тереза Меј|Терезе Меј]] и владе Њеног Величанства за излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ, залажући се за јавно објављивање планова за Брегзит и подржавајући предлог за одржавање другог референдума о Брегзиту.<ref>{{Cite web|url=https://www.theguardian.com/politics/2019/feb/07/keir-starmer-battles-to-keep-labour-support-for-peoples-vote-alive|title=Keir Starmer battles to keep Labour support for people's vote alive|date=7 February 2019|website=The Guardian|archive-url=https://web.archive.org/web/20200301094947/https://www.theguardian.com/politics/2019/feb/07/keir-starmer-battles-to-keep-labour-support-for-peoples-vote-alive|archive-date=1 March 2020|url-status=live|access-date=13 March 2020}}</ref> Након пораза на општим изборима 2019. године, Корбин је објавио да неће предводити лабуристе на следећим општим изборима, након „процеса преиспитивања”.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/election-2019-50766114|title=Jeremy Corbyn: 'I will not lead Labour at next election'|date=13 December 2019|access-date=7 July 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20191214155812/https://www.bbc.co.uk/news/election-2019-50766114|archive-date=14 December 2019|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> Стармер је почео да се дистанцира од Корбиновог вођства и многих политичких одлука које су заступане на општим изборима, а касније је 2024. године открио да је „био сигуран да ћемо изгубити изборе 2019. године”.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/videos/c0kkjd982l7o|title=Starmer: 'I knew we'd lose 2019 election with Corbyn'|date=12 June 2024|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617072331/https://www.bbc.com/news/videos/c0kkjd982l7o|archive-date=17 June 2024|url-status=live|access-date=15 June 2024}}</ref> ==== Трка за лидера лабуриста ==== Дана 4. јануара 2020. године, Стармер је објавио своју кандидатуру за унутарстраначке изборе за лидера Лабуристичке партије.<ref name="BBC News">{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-50995782|title=Keir Starmer enters Labour leadership contest|date=4 January 2020|work=BBC News|access-date=4 January 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200104200337/https://www.bbc.com/news/uk-politics-50995782|archive-date=4 January 2020|url-status=live}}</ref><ref name="BBC News"/><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/jan/04/keir-starmer-enters-labour-leadership-race|title=Keir Starmer to launch Labour leadership bid in Stevenage|date=4 January 2020|work=The Guardian|access-date=10 January 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200109192718/https://www.theguardian.com/politics/2020/jan/04/keir-starmer-enters-labour-leadership-race|archive-date=9 January 2020|agency=PA Media|location=London|url-status=live}}</ref> Добио је подршку бившег лабуристичког премијера [[Гордон Браун|Гордона Брауна]] и градоначелника Лондона [[Садик Кан|Садика Кана]].<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756|title=Labour leadership winner: Sir Keir Starmer|date=4 April 2020|access-date=10 July 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20200410022621/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756|archive-date=10 April 2020|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> Током кампање за извор лидера, Стармер је водио левичарску платформу и позиционирао се као противник мера штедње, наводећи да је Корбин био у праву када је лабуристе позиционирао као „странку против штедње”.<ref>{{cite news|url=https://www.theneweuropean.co.uk/top-stories/keir-starmer-labour-leadership-right-to-take-radical-position-1-6444007|title=Labour was 'right' to take 'radical' position on austerity, says Keir Starmer|last=Jankowicz|first=Mia|date=30 December 2019|work=The New European|access-date=15 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200304175356/https://www.theneweuropean.co.uk/top-stories/keir-starmer-labour-leadership-right-to-take-radical-position-1-6444007|archive-date=4 March 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.itv.com/news/2020-01-11/labour-leadership-candidates-keir-starmer-rebecca-long-bailey/|title=Starmer vows to protect Labour left-wing radicalism as Momentum backs Long Bailey|date=11 January 2020|access-date=15 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200215203820/https://www.itv.com/news/2020-01-11/labour-leadership-candidates-keir-starmer-rebecca-long-bailey/|archive-date=15 February 2020|publisher=ITV News|url-status=live}}</ref> Назначио је да ће наставити лабуристичку политику укидања школарина, као и да ће се залагати за „заједничко власништво” над железничким, поштанским, енергетским и водоводним компанијама, и позвао је на окончање [[аутсорсинг]]а у Националној здравственој служби (NHS), локалној самоуправи и правосудном систему.<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/politics/keir-starmer-labour-leadership-election-abolish-tuition-fees-nationalisation-1477522/|title=Keir Starmer promises to abolish tuition fees and nationalise industries if he becomes PM|last=Gye|first=Hugo|date=11 February 2020|work=i News|access-date=15 February 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200518131801/https://inews.co.uk/news/politics/keir-starmer-labour-leadership-election-abolish-tuition-fees-nationalisation-1477522|archive-date=18 May 2020|url-status=live}}</ref> Стармер је проглашен победником избора за лидера Лабуристичке странке 4. априла 2020. године, победивши своје ривале, [[Ребека Лонг-Бејли|Ребеку Лонг-Бејли]] и [[Лиса Ненди|Лису Ненди]], са 56,2% гласова у првом кругу.<ref>{{Cite web|url=https://labour.org.uk/people/leadership-elections-hub-2020/leadership-elections-2020-results/|title=Leadership Elections 2020 Results|website=The Labour Party|archive-url=https://web.archive.org/web/20200404104312/https://labour.org.uk/people/leadership-elections-hub-2020/leadership-elections-2020-results/|archive-date=4 April 2020|url-status=live|access-date=4 April 2020}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-52164589|title=New Labour leader Keir Starmer vows to lead party into 'new era'|date=4 April 2020|work=BBC News|access-date=24 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20200425080229/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-52164589|archive-date=25 April 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-51049756|title=Labour leadership winner: Sir Keir Starmer|date=4 April 2020|work=BBC News|access-date=6 October 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407101148/https://www.bbc.com/news/uk-politics-51049756|archive-date=7 April 2020|url-status=live}}</ref> {{blockquote|Част ми је и привилегија живота што сам изабран за лидера Лабуристичке странке. Желим да се захвалим Ребеки и Лиси што су водиле тако страсне и снажне кампање, као и на њиховом пријатељству и подршци током овог пута. Такође желим да захвалим особљу Лабуристичке странке које је вредно радило, као и мом невероватном изборном тиму, пуном позитивне енергије и јединственог духа. Одајем признање Џеремију Корбину, који је водио нашу странку кроз веома тешка времена, који је подстакао нашу политичку покретачку снагу и који је, поред тога што ми је колега, и мој пријатељ. А свим нашим члановима, присталицама и савезницима поручујем: без обзира на то да ли сте гласали за мене или не, представљаћу вас, слушаћу вас и уједињаваћу нашу странку.|Стармеров говор поводом избора за лидера Лабуристичке партије, април 2020.}} == Лидер опозиције (2020–2024) == [[Датотека:First virtual PMQs and Ministerial statement on Coronavirus 22.04.2020 02.jpg|right|thumb|Стармер говори у [[Дом комуна|Дому комуна]] током питања за премијера, 22. април 2020.]] Након што је постао лидер опозиције током [[Пандемија ковида 19|пандемије ковида 19]], Стармер је у свом говору о прихватању номинације рекао да ће се уздржати од „скупљања страначких политичких поена” и да ће сарађивати са владом „у националном интересу”.<ref>{{Cite web|url=https://www.politicshome.com/news/article/read-in-full-sir-keir-starmers-victory-speech-after-being-named-new-labour-leader|title=READ IN FULL: Sir Keir Starmer's victory speech after being named new Labour leader|date=4 April 2020|website=Politics Home|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617072333/https://www.politicshome.com/news/article/read-in-full-sir-keir-starmers-victory-speech-after-being-named-new-labour-leader|archive-date=17 June 2024|url-status=live|access-date=3 July 2024}}</ref> Касније је постао критичнији према одговору Владе Њеног Величанства на пандемију након скандала познатог као „Партигејт”.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/keir-starmer-reveals-how-he-set-trap-for-boris-johnson-over-partygate-scandal-13157083|title=Keir Starmer reveals how he 'set trap' for Boris Johnson over partygate scandal|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20240624070847/https://news.sky.com/story/keir-starmer-reveals-how-he-set-trap-for-boris-johnson-over-partygate-scandal-13157083|archive-date=24 June 2024|url-status=live|access-date=27 June 2024}}</ref> У мају 2022. године, Стармер је изјавио да би поднео оставку уколико би добио казну са фиксним новчаним износом због кршења мера против ковида 19 током кампање уочи допунских избора у Хартлпулу и локалних избора претходне године.<ref>{{cite news|url=https://theguardian.com/politics/live/2022/may/09/boris-johnson-labour-keir-starmer-beer-election-results-uk-politics-live|title=Keir Starmer and Angela Rayner to resign if fined over Beergate claims|last=Sparrow|first=Andrew|date=9 May 2022|newspaper=The Guardian|access-date=9 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613080118/https://www.theguardian.com/politics/live/2022/may/09/boris-johnson-labour-keir-starmer-beer-election-results-uk-politics-live|archive-date=13 June 2024|url-status=live}}</ref> Контроверза око догађаја названа је „Биргејт”.<ref>{{Cite news|url=https://news.sky.com/story/beergate-durham-police-to-investigate-sir-keir-starmer-over-allegations-he-broke-lockdown-rules-12606679|title=Beergate: Sir Keir Starmer insists there was 'no party' after Durham Police say they will investigate claims he broke lockdown rules|last=Culbertson|first=Alix|date=6 May 2022|work=Sky News|access-date=6 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220506214312/https://news.sky.com/story/beergate-durham-police-to-investigate-sir-keir-starmer-over-allegations-he-broke-lockdown-rules-12606679|archive-date=6 May 2022|url-status=live}}</ref> У јулу 2022. године полиција [[Дарам]]а је ослободила Стармера оптужби и саопштила да „нема предмет за гоњење”.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62095955|title=Sir Keir Starmer cleared by police over Durham lockdown beers|last=Whannel|first=Kate|date=8 July 2022|work=BBC News|access-date=8 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220708122743/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-62095955|archive-date=8 July 2022|url-status=live}}</ref> У августу исте године, парламентарна комесарка за стандарде, Кетрин Стоун, утврдила је да је Стармер прекршио кодекс понашања посланика осам пута због непријављивања својих интереса у осам наврата.<ref name=":02">{{Cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/keir-starmer-mp-code-of-conduct-breach-b2138481.html|title=Sir Keir Starmer found to have breached MPs' code of conduct|date=4 August 2022|access-date=6 July 2024|location=London|website=The Independent}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/aug/04/keir-starmer-found-to-have-breached-mps-code-of-conduct-over-register-of-interests|title=Keir Starmer found to have breached MPs' code of conduct over register of interests|date=4 August 2022|work=The Guardian|access-date=6 July 2024|agency=PA Media|location=London}}</ref> У јулу 2022. године, у тренутку када је велики број министара поднео оставке у влади [[Борис Џонсон|Бориса Џонсона]], Стармер је предложио гласање о неповерењу влади, изјавивши да Џонсону не би требало дозволити да остане на функцији.<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/no-confidence-vote-tory-johnson-what-b2121119.html|title=No confidence vote: What is Sir Keir Starmer's motion and could Boris Johnson be ousted early?|author=Sommerlad|first=Joe|date=12 July 2020|newspaper=The Independent|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220715203056/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/no-confidence-vote-tory-johnson-what-b2121119.html|archive-date=15 July 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/keir-starmers-ultimatum-go-now-boris-bring-no-confidence-vote/|title=Keir Starmer's ultimatum: Go now, Boris, or I'll bring no confidence vote in Parliament|author=Diver|first=Tony|date=7 July 2022|newspaper=The Daily Telegraph|access-date=18 July 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705113820/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/07/07/keir-starmers-ultimatum-go-now-boris-bring-no-confidence-vote/|archive-date=5 July 2024|location=London|url-status=live}}</ref> Стармер је такође критиковао Џонсона, као и његове наследнике [[Лиз Трас]] и [[Риши Сунак|Ришија Сунака]], због питања као што су скандал са [[Крис Пинчер|Крисом Пинчером]] и накнадна криза владе,<ref>{{cite news|url=https://inews.co.uk/news/politics/boris-johnson-resigned-why-prime-minister-quit-chris-pincher-scandal-mp-resignations-1729346|title=Why Boris Johnson is resigning and a timeline of his final days as Tory leader|last=Finnis|first=Alex|date=7 July 2022|access-date=24 July 2024|website=inews.co.uk}}</ref> економска криза која је настала као резултат мини-буџета за 2022. годину и накнадне кризе владе,<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-warns-mini-budget-does-nothing-for-working-people-but-doesnt-say-if-he-would-reverse-tax-cuts-12704534|title=Sir Keir warns mini-budget 'does nothing' for working people – but doesn't say if he would reverse tax cuts|last=Morris|first=Sophie|date=22 September 2022|access-date=24 July 2024|website=Sky News}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/oct/15/keir-starmer-criticises-grotesque-chaos-under-liz-truss-government|title=Keir Starmer criticises 'grotesque chaos' under Liz Truss government|last=Cooney|first=Christy|date=15 October 2022|work=The Guardian|access-date=24 July 2024|location=London}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2022/oct/20/keir-starmer-renews-call-for-immediate-general-election|title=Keir Starmer renews call for immediate general election after Truss resigns|last=Stewart|first=Heather|date=20 October 2022|work=The Guardian|access-date=24 July 2024|location=London}}</ref> криза трошкова живота,<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-criticises-pm-for-failing-to-mention-cost-of-living-crisis-as-families-struggle-to-get-baby-formula-12977564|title=Sir Keir Starmer criticises PM for failing to mention cost of living crisis as families struggle to get baby formula|last=Rogers|first=Alexandra|date=5 October 2023|access-date=24 July 2024|website=Sky News}}</ref> као и индустријски спорови и [[штрајк]]ови, укључујући штрајкове Националне здравствене службе.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2022/aug/02/keir-starmer-labour-strike-industrial-disputes|title=Keir Starmer is right – for Labour to win power, it can't wade in on every strike going|last=McTernan|first=John|date=2 August 2022|work=The Guardian|access-date=24 July 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/nhs-strikes-badge-of-shame-for-government-says-sir-keir-starmer-12804533|title=NHS strikes 'badge of shame for government', says Sir Keir Starmer|last=Scott|first=Jennifer|date=6 February 2023|website=Sky News|access-date=24 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/keir-starmer-junior-doctors-strike-nhs-pay-rise-b2569040.html|title=Starmer's strongest warning yet to striking doctors: I won't give 35 per cent rise|last1=Maddox|first1=David|date=24 June 2024|access-date=24 July 2024|last2=Greig|first2=Geordie|last3=Thomas|first3=Rebecca|website=The Independent}}</ref> Као лидер Лабуристичке партије, Стармер се усредсредио на преусмеравање странке од левице и контроверзи које су пратиле руководство Џеремија Корбина, уз обећања о економској стабилности, сузбијању илегалних прелазака преко Ламанша малим чамцима, смањењу листа чекања Националне здравствене службе и „обнови здравства”, унапређењу радничких права, енергетској независности и развоју инфраструктуре, борби против криминала, побољшању образовања и обуке, реформи јавних служби, поновном национализовању железничке мреже и запошљавању 6.500 наставника.<ref>{{cite news|url=https://www.standard.co.uk/news/politics/keir-starmer-keynote-speech-labour-party-conference-liz-truss-tory-kwasi-kwarteng-b1028265.html|title=Sir Keir Starmer to declare Labour is 'party of the centre-ground' once again|last=Cecil|first=Nicholas|date=26 September 2022|work=Evening Standard|access-date=5 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20221010174607/https://www.standard.co.uk/news/politics/keir-starmer-keynote-speech-labour-party-conference-liz-truss-tory-kwasi-kwarteng-b1028265.html|archive-date=10 October 2022|location=London|url-status=live}}</ref> Стармер се такође обавезао да ће окончати [[антисемитизам]] унутар Лабуристичке партије.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756|title=Labour leadership winner: Sir Keir Starmer|date=4 April 2020|work=BBC News|access-date=16 July 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20200410022621/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-51049756|archive-date=10 April 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-45030552|title=A guide to Labour Party anti-Semitism claims|date=18 November 2020|work=BBC News|access-date=5 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230506111007/https://www.bbc.com/news/uk-politics-45030552|archive-date=6 May 2023|url-status=live}}</ref> У октобру 2020. године, након објављивања извештаја Комисије за једнакост и људска права о антисемитизму у Лабуристичкој партији, Стармер је у потпуности прихватио њене налазе и извинио се [[Јевреји]]ма у име странке.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/news/2020/oct/29/keir-starmer-ehrc-report-day-of-shame-labour-antisemitism|title=Keir Starmer: EHRC antisemitism report is day of shame for Labour|last=Walker|first=Peter|date=29 October 2020|work=The Guardian|access-date=29 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201029130958/https://www.theguardian.com/news/2020/oct/29/keir-starmer-ehrc-report-day-of-shame-labour-antisemitism|archive-date=29 October 2020|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2020/oct/29/antisemitsim-in-labour-what-did-the-report-find-and-what-happens-next|title=Antisemitism in Labour: what did the report find and what happens next|last=Syal|first=Rajeev|date=29 October 2020|work=[[The Guardian]]|access-date=29 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201030074502/https://www.theguardian.com/politics/2020/oct/29/antisemitsim-in-labour-what-did-the-report-find-and-what-happens-next|archive-date=30 October 2020|url-status=live}}</ref> У фебруару 2023. године, Стармерове реформе антисемитизма довеле су до тога да Комисија више не прати Лабуристичку партију.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/labour-no-longer-being-monitored-by-equalities-watchdog-after-antisemitism-reforms-12810866|title=Labour no longer being monitored by equalities watchdog after antisemitism reforms|website=Sky News|language=en|access-date=15 February 2023}}</ref> Током Стармеровог мандата као лидера, Лабуристи су забележили пад чланства у странци са врхунца од 532.000 након избора 2019. године на 370.450 уочи избора 2024. године.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/c33n6311577o|title=Party memberships fell in 2023 despite looming election|last1=Morton|first1=Becky|date=22 August 2024|website=BBC News|access-date=28 December 2024}}</ref> Више од 20.000 чланова напустило је странку у року од два месеца 2024. године, а кривица се приписује ставу партије о [[геноцид]]у у Гази и зеленим инвестицијама.<ref>{{cite web|url=https://www.the-independent.com/news/uk/politics/labour-membership-gaza-green-policies-b2521064.html|title=More than 20,000 Labour members quit over Gaza and green policies|last1=Mathers|first1=Mark|date=31 March 2024|website=The Independent|access-date=30 December 2024}}</ref> === Кабинет у сенци === Стармеров кабинет у сенци је првобитно обухватао и [[Десница|десницу]] и [[Левица|левицу]] Лабуристичке партије. Стармер је реконструисао свој кабинет у сенци три пута – прво у мају 2021, други пут у новембру 2021, и коначно у септембру 2023. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.newstatesman.com/politics/labour/2023/09/keir-starmers-reshuffle-was-politically-ruthless|title=Keir Starmer's reshuffle was politically ruthless|last=Cunliffe|first=Rachel|date=4 September 2023|work=[[New Statesman]]|access-date=4 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230904175245/https://www.newstatesman.com/politics/labour/2023/09/keir-starmers-reshuffle-was-politically-ruthless|archive-date=4 September 2023|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://inews.co.uk/news/politics/labour-reshuffle-keir-starmer-shadow-cabinet-loyalists-general-election-2592972|title=Keir Starmer purges soft left and surrounds himself with Blairites for General Election push|last=Chaplain|first=Chloe|date=4 September 2023|website=inews.co.uk|archive-url=https://web.archive.org/web/20230904175840/https://inews.co.uk/news/politics/labour-reshuffle-keir-starmer-shadow-cabinet-loyalists-general-election-2592972|archive-date=4 September 2023|url-status=live|access-date=4 September 2023}}</ref> Стармерове реконструкције су смањиле заступљеност левице и умерене левице у првим редовима опозиције, док су повећале заступљеност десног крила странке.<ref>{{Cite web|url=https://labourlist.org/2023/09/labour-shadow-cabinet-reshuffle-who-what-means/|title='Labour's shadow cabinet reshuffle: Not everything is as clear as it looks'|last=Belger|first=Tom|date=5 September 2023|website=LabourList|language=en-GB|access-date=28 September 2024}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2023/sep/04/starmers-promotion-of-blairites-shows-labour-focus-has-turned-to-governing|title=Starmer promotes Blairites as Labour thoughts turn to governing|last=Crerar|first=Pippa|date=4 September 2023|work=The Guardian|access-date=28 September 2024|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politicshome.com/news/article/shadow-home-secretary-nick-thomas-symonds-ousted-in-reshuffle|title=Yvette Cooper Makes Labour Frontbench Comeback After Keir Starmer Reshuffles Top Team|date=29 November 2021|website=Politics Home|language=en|access-date=28 September 2024}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2023/09/04/labour-reshuffle-keir-starmer-shadow-cabinet-angela-rayner/|title=Labour reshuffle: Who's in and who's out|last=Gibbons|first=Amy|date=4 September 2023|work=The Telegraph|access-date=28 September 2024|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> Међу значајнијим променама издваја се именовање [[Рејчел Ривс]] која је заменила [[Анелиз Додс]] на месту канцелара у сенци, деградирање [[Лиса Ненди|Лисе Ненди]] са места секретара за становање, заједнице и локалну самоуправу на место министра у сенци за међународни развој и замену главног члана Парламента [[Ник Браун|Ника Брауна]] [[Алан Кембел|Аланом Кембелом]]. Оставке у Стармеровом кабинету у сенци укључивали су [[Енди Макдоналд|Ендија Макдоналда]] и [[Розена Алин-Кан|Розену Алин-Кан]]. === Резултати локалних избора === Стармер је разматрао оставку након мешовитих резултата лабуриста на локалним изборима 2021. године, првим локалним изборима под његовим руководством, али се касније осетио „оправданим” својом одлуком да остане, рекавши: „[Размишљао сам о оставци] јер нисам осећао да треба да будем изнад странке и мислио сам да, ако не могу да донесем промену, можда би требало да дође неко други. Али, на крају, размислио сам, разговарао са многима и удвостручио своју решеност – не, промена у Лабуристичкој странци је оно што нам треба”.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/starmer-considered-quitting-after-2021-local-elections-and-hartlepool-loss-13126988|title=Sir Keir Starmer considered quitting after 2021 local elections and Hartlepool loss|website=Sky News|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613211340/https://news.sky.com/story/starmer-considered-quitting-after-2021-local-elections-and-hartlepool-loss-13126988|archive-date=13 June 2024|url-status=live|access-date=15 June 2024}}</ref> Током Стармеровог мандата као лидера опозиције, његова странка је претрпела губитак раније сигурног места за лабуристе на допунским изборима у Хартлпулу 2021. године, након чега су уследили победе на допунским изборима у [[Батли]]ју и Спену 2021. године, допунским изборима у [[Бирмингем]]у и Ердингтону 2022. године и допунским изборима за град [[Честер]] 2022. године, као и преотимање мандата конзервативцима на допунским изборима у [[Вејкфилд]]у 2022. године. Током локалних избора 2023. године, лабуристи су освојили више од 500 одборника и 22 већа, поставши највећа странка у локалној самоуправи први пут од 2002. године.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-65503082|title=Local elections 2023: Labour eyes power after crushing Tory losses|author=Joshua Nevett|date=5 May 2023|access-date=5 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230505195139/https://www.bbc.com/news/uk-politics-65503082|archive-date=5 May 2023|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> Лабуристи су остварили додатни напредак на локалним изборима 2024. године, победивши конзервативце на допунским изборима за Јужни Блекпул и тесно победивши на изборима за градоначелника [[Западни Мидландс|Западног Мидлендса]].<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-68949272|title=Seven takeaways from the local elections|last=Seddon|first=Paul|date=4 May 2024|access-date=9 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240606040830/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-68949272|archive-date=6 June 2024|website=BBC News|url-status=live}}</ref> === Општи избори 2024. === Дана 22. маја 2024. године, премијер [[Риши Сунак]] је објавио да ће се општи избори одржати 4. јула 2024. године. Лабуристи су ушли у опште изборе са великом предношћу над конзервативцима у [[анкета]]ма јавног мњења, а потенцијални обим победе странке остао је тема дискусије током целе кампање.<ref>{{cite news|url=https://theguardian.com/politics/2024/feb/20/canada-93-tory-sunak-critics-extinction-level-election-result|title=Another Canada 93? Tory Sunak critics fear extinction-level election result|last=Walker|first=Peter|date=20 February 2024|work=The Guardian|access-date=14 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240615124840/https://amp.theguardian.com/politics/2024/feb/20/canada-93-tory-sunak-critics-extinction-level-election-result|archive-date=15 June 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.spectator.co.uk/article/can-the-tories-avoid-the-fate-of-canadas-conservatives/|title=Can the Tories avoid the fate of Canada's Conservatives?|last=Hunt|first=Wayne|date=1 June 2024|work=The Spectator|access-date=14 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240614045916/https://www.spectator.co.uk/article/can-the-tories-avoid-the-fate-of-canadas-conservatives/|archive-date=14 June 2024|url-status=live}}</ref> У јуну 2024. године, Стармер је објавио манифест Лабуристичке партије за 2024. годину, под насловом ''Промена'', који се фокусирао на [[економски раст]], реформе система планирања, [[Инфраструктура|инфраструктуру]], оно што Стармер описује као „чисту енергију”, [[Здравствена заштита|здравствену заштиту]], [[образовање]], бригу о деци и јачање права радника.<ref>{{Cite web|url=https://labour.org.uk/change/|title=Change|website=The Labour Party|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617065051/https://labour.org.uk/change/|archive-date=17 June 2024|url-status=live|access-date=15 June 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://labour.org.uk/updates/stories/labour-manifesto-2024-sign-up/|title=Labour manifesto 2024: Find out how Labour will get Britain's future back|date=23 May 2024|website=The Labour Party|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613141625/https://labour.org.uk/updates/stories/labour-manifesto-2024-sign-up/|archive-date=13 June 2024|url-status=live|access-date=12 June 2024}}</ref> Обећао је нову јавну енергетску компанију (''Great British Energy''), „Зелени план просперитета”, смањење времена чекања пацијената у Националној здравственој служби и ренационализацију железничке мреже (''Great British Railways'').<ref>{{Cite web|url=https://www.cnbc.com/2024/06/13/uk-general-election-2024-labour-publishes-manifesto-.html|title=Britain's Labour Party pledges 'wealth creation' as it targets landslide election victory|last=Reid|first=Jenni|date=13 June 2024|website=CNBC|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613173116/https://www.cnbc.com/2024/06/13/uk-general-election-2024-labour-publishes-manifesto-.html|archive-date=13 June 2024|url-status=live|access-date=13 June 2024}}</ref> Обећавајући стварање богатства заједно са политикама „у корист бизниса и радника”,<ref>{{Cite web|url=https://nz.news.yahoo.com/starmer-hopes-labour-pro-business-103304717.html|title=Starmer launches Labour's pro-business, pro-worker manifesto with £7.35bn of new taxes|date=13 June 2024|website=Yahoo News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240613173115/https://nz.news.yahoo.com/starmer-hopes-labour-pro-business-103304717.html|archive-date=13 June 2024|url-status=live|access-date=13 June 2024}}</ref> манифест је такође обећао давање права гласа шеснаестогодишњацима, реформу Дома лордова и опорезивање приватних школа, при чему би прикупљена средства била уложена у унапређење државног образовања.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jun/13/change-and-growth-five-key-takeaways-from-the-labour-manifesto-launch|title=Change and growth: five key takeaways from the Labour manifesto launch|last=Mason|first=Rowena|date=13 June 2024|work=The Guardian|access-date=13 June 2024|issn=0261-3077}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/0/labour-party-pledges-manifesto-general-election-voters/|title=Labour Party manifesto 2024: Keir Starmer's election promises|last1=Gibbons|first1=Amy|date=16 May 2024|work=The Telegraph|access-date=13 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240706003421/https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/05/labour-party-pledges-manifesto-general-election-voters/|archive-date=6 July 2024|last2=Sigsworth|first2=Tim|location=London|url-status=live}}</ref> Што се тиче пореза, дан након објављивања манифеста, Стармер се обавезао да не само да се порез на [[доходак]], национално осигурање и [[ПДВ]] неће повећавати, већ да су, према њиховом манифесту, њихови планови у потпуности финансијски покривени и да неће захтевати повећање пореза.<ref>{{Cite news|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/keir-starmer-cut-down-to-size-by-nick-robinsons-warne-like-cunning-60zbnt5nn|title=Keir Starmer cut down to size by Nick Robinson's Warne-like cunning|last=Peck|first=Tom|date=14 June 2024|work=[[The Times]]}}</ref> Стармер је предводио лабуристе до убедљиве победе на општим изборима, окончавајући четрнаест година конзервативне владе, а лабуристи су постали највећа странка у Доњем дому.<ref>{{Cite news|url=https://news.sky.com/story/the-labour-party-has-won-this-general-election-sunak-concedes-defeat-13162921|title='Change begins now', Starmer says – as Labour win historic landslide|last=Brown|first=Faye|date=5 July 2024|work=[[Sky News]]|access-date=5 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705091108/https://news.sky.com/story/the-labour-party-has-won-this-general-election-sunak-concedes-defeat-13162921|archive-date=5 July 2024|url-status=live}}</ref> Лабуристи су постигли просту већину од 174 места и укупно 411 места, што је трећи најбољи резултат странке у погледу расподеле места након општих избора 1997. и 2001. године. Странка је постала највећа у Енглеској први пут од 2005. године, у [[Шкотска|Шкотској]] први пут од 2010. године и задржала је статус највеће странке у [[Велс]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/cn09xn9je7lt|title=UK general election results live: Labour set for landslide as results come in across country|date=4 July 2024|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240704043031/https://www.bbc.co.uk/news/live/cn09xn9je7lt|archive-date=4 July 2024|url-status=live|access-date=4 July 2024}}</ref> Упркос томе, лабуристи су освојили 34% гласова – што је најмањи проценат за било коју партију која је формирала већинску владу у периоду после Другог светског рата,<ref>{{cite web|url=https://researchbriefings.files.parliament.uk/documents/CBP-10009/CBP-10009.pdf|title=General election 2024: Results and analysis|last1=Cracknell|first1=Richard|last2=Baker|first2=Carl|date=24 September 2024|publisher=House of Commons Library|page=6|access-date=24 September 2024}}</ref> што је изазвало забринутост у вези са пропорционалношћу изборног система.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/article/2024/jul/05/the-guardian-view-on-labours-landslide-becoming-the-change-the-country-needs|title=The Guardian view on Labour's landslide: becoming the change the country needs|date=5 July 2024|access-date=24 September 2024|website=The Guardian}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/john-curtice-general-election-labour-victory-results-7cpgvbrcs|title=John Curtice: Labour's strength in Commons is heavily exaggerated|last=Curtice|first=John|date=5 July 2024|access-date=24 September 2024|website=[[The Times]]}}</ref> У свом победничком говору, Стармер се захвалио члановима и активистима Лабуристичке партије на њиховом раду — укључујући скоро пет година преуређивања и ребрендирања странке у сенци доминације конзервативаца — и позвао их да уживају у тренутку, али их је такође упозорио на изазове који следе и обећао да ће његова влада тежити „националној обнови”:<ref>{{Cite web|url=https://www.ndtv.com/world-news/uk-gets-its-future-back-labours-keir-starmer-in-victory-speech-6037737|title="UK Gets Its Future Back": Labour's Keir Starmer In Victory Speech|website=NDTV.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705112913/https://www.ndtv.com/world-news/uk-gets-its-future-back-labours-keir-starmer-in-victory-speech-6037737|archive-date=5 July 2024|url-status=live|access-date=5 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.standard.co.uk/news/politics/keir-starmer-labour-britain-smith-st-pancras-b1168859.html|title=Labour leader Sir Keir Starmer's victory speech in full|date=5 July 2024|website=Evening Standard|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20240706075100/https://www.standard.co.uk/news/politics/keir-starmer-labour-britain-smith-st-pancras-b1168859.html|archive-date=6 July 2024|url-status=live|access-date=7 July 2024}}</ref> {{Blockquote|text=Успели смо! Ви сте се за то залагали, борили сте се, гласали сте — и сада је дошло. Промена почиње сада. И осећај је сјајан, морам да будем искрен. Четири и по године рада на промени странке. Због тога је све ово и постојало — промењена Лабуристичка партија, спремна да служи нашој земљи, спремна да врати Британију у службу радним људима. Људи широм наше земље пробудиће се уз вест с олакшањем — терет је скинут, бреме је коначно уклоњено са рамена ове велике нације. И сада можемо гледати унапред. Закорачити у јутро, у сунчеву светлост наде, бледу у почетку, али све снажнију како дан одмиче, која поново обасјава земљу која, након 14 година, има прилику да поврати своју будућност. Рекли смо да ћемо окончати хаос — и хоћемо. Рекли смо да ћемо окренути нову страницу — и јесмо. Данас почињемо следеће поглавље, започињемо рад на промени, мисију националне обнове и обнову наше земље.|author=Кир Стармер 5. јула 2024, после победе на општим изборима}} == Премијер (2024–тренутно) == === Именовање === [[Датотека:Prime Minister Sir Keir Starmer arrives at Number 10 Downing St (53836916571).jpg|thumb|Стармеров први говор испред [[Даунинг стрит 10|Даунинг стрита 10]], [[5. јул]] [[2024]].]] Као лидер већинске странке у Доњем дому, Стармер је именован за премијера, Првог лорда трезора и министра за државну службу од стране краља Чарлса III [[5. јул]]а 2024. године, поставши први лабуристички премијер од Гордона Брауна [[2010]]. године и први који је победио на општим изборима од [[Тони Блер|Тонија Блера]] [[2005]]. године.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jul/05/keir-starmer-first-speech-prime-minister-pm-labour-downing-street|title=Keir Starmer promises 'stability and moderation' in first speech as PM|last=Mason|first=Rowena|date=5 July 2024|work=[[The Guardian]]|access-date=5 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240707072441/https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jul/05/keir-starmer-first-speech-prime-minister-pm-labour-downing-street|archive-date=7 July 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://labourlist.org/2024/07/sir-keir-starmer-prime-minister-first-speech-victory/|title='We did it': Keir Starmer's victory speech as Labour crosses key 326 seat line|last=Belger|first=Tom|date=5 July 2024|access-date=13 July 2024|website=Labour List}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/ministers/minister-for-the-civil-service|title=Minister for the Civil Service - GOV.UK|website=www.gov.uk|language=en|access-date=28 January 2025}}</ref> Он и његова супруга Викторија су се возили од [[Бакингамска палата|Бакингемске палате]] до [[Даунинг стрит, Лондон|Даунинг стрита]]. Стармер је зауставио аутомобил на повратку из палате да би се прошетао Даунинг стритом и дочекао кличућу масу.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/crge8g9qxj3o|title=Keir Starmer vows to serve whole UK as new Labour PM|last=Seddon|first=Paul|date=5 July 2024|website=BBC News|access-date=24 July 2024}}</ref> У свом првом говору као премијер, Стармер је одао почаст свом претходнику, [[Риши Сунак|Ришију Сунаку]], рекавши да „његова достигнућа као првог британског азијског премијера наше земље нико не би требало да потцени“ и такође је признао „посвећеност и напоран рад који је унео у своје вођство“, али је додао да је народ Уједињеног Краљевства гласао за промене:<ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/speeches/keir-starmers-first-speech-as-prime-minister-5-july-2024|title=Keir Starmer's first speech as Prime Minister: 5 July 2024|date=5 July 2024|website=UK Government|archive-url=https://web.archive.org/web/20240707042743/https://www.gov.uk/government/speeches/keir-starmers-first-speech-as-prime-minister-5-july-2024|archive-date=7 July 2024|url-status=live|access-date=5 July 2024}}</ref> {{Blockquote|text=Дали сте нам јасан мандат и ми ћемо га искористити да спроведемо промене. Да вратимо службу и поштовање политици, окончамо еру бучних перформанси, газимо лаганије по својим животима и ујединимо нашу земљу. Четири нације, поново стојећи заједно, суочавајући се, као што смо то често чинили у прошлости, са изазовима несигурног света. Посвећене мирној и стрпљивој обнови. Зато, са поштовањем и понизношћу, позивам вас све да се придружите овој влади службе у мисији националне обнове. Наш рад је хитан и почињемо га данас.}} Други светски лидери, укључујући [[Џо Бајден|Џоа Бајдена]] и [[Џастин Трудо|Џастина Трудоа]], као и Блера и Брауна, честитали су Стармеру на именовању за премијера.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/general-election-world-leaders-react-to-keir-starmer-and-labours-remarkable-win-13173673|title=General election: World leaders react to Keir Starmer and Labour's 'remarkable' win|website=Sky News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705185657/https://news.sky.com/story/general-election-world-leaders-react-to-keir-starmer-and-labours-remarkable-win-13173673|archive-date=5 July 2024|url-status=live|access-date=5 July 2024}}</ref> Један од његових првих потеза био је проглашење плана за азил у Руанди „мртвим“: министарка унутрашњих послова, [[Ивет Купер]], основала би Команду за безбедност граница како би се борила против банди кријумчара које олакшавају илегалне преласке миграната преко Ламанша.<ref name="The Telegraph">{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/05/starmer-kills-off-rwanda-plan-on-first-day-as-pm/|title=Starmer kills off Rwanda plan on first day as PM|last1=Riley-Smith|first1=Ben|date=5 July 2024|work=The Telegraph|access-date=6 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240706181847/https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/05/starmer-kills-off-rwanda-plan-on-first-day-as-pm/|archive-date=6 July 2024|last2=Hymas|first2=Charles|location=London|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cp08vyg436jo|title=Cooper sets out plan to tackle small boat crossings|date=7 July 2024|work=BBC News|access-date=7 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111126/https://www.bbc.com/news/articles/cp08vyg436jo|archive-date=9 July 2024|url-status=live}}</ref> Стармер је отишао на турнеју по четири нације Уједињеног Краљевства, састајући се са лидерима, укључујући [[Џона Свини]]ја, [[Мишел О'Нил]] и [[Вон Гетинга|Вона Гетинга]].<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/cd10ene4n5rt|title=Keir Starmer and John Swinney vow to work together despite 'differences'|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240706231307/https://www.bbc.co.uk/news/live/cd10ene4n5rt|archive-date=6 July 2024|url-status=live|access-date=7 July 2024}}</ref> Такође се састао са дванаест регионалних градоначелника и најавио оснивање Савета народа и региона.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cml247l74zko|title=Starmer and Rayner meet local leaders for devolution talks|last=Morton|first=Becky|date=8 July 2024|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709002429/https://www.bbc.com/news/articles/cml247l74zko|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=9 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/deputy-prime-minister-kickstarts-new-devolution-revolution-to-boost-local-power|title=Deputy Prime Minister kickstarts new devolution revolution to boost local power|website=GOV.UK|access-date=26 July 2024}}</ref> Дана [[24. јул]]а 2024. Стармер је присуствовао својим првим премијерским питањима у парламенту.<ref>{{cite web|url=https://apnews.com/article/uk-keir-starmer-prime-ministers-questions-97bff3e0f594c66f7de60f80bf0fc601|title=Britain's new Prime Minister Keir Starmer faces his first House of Commons grilling from lawmakers|last=Lawless|first=Jill|date=24 July 2024|website=AP News|access-date=24 July 2024}}</ref> === Кабинет === [[Датотека:Prime Minister Keir Starmer hosts first Cabinet.jpg|thumb|Стармер председава првом састанку кабинета, 6. јул 2024.]] Стармер је започео именовање новог кабинета, који се први пут састао [[6. јул]]а, а он је завршио своја министарска именовања [[7. јул]]а.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/crge8g9qxj3o|title=Keir Starmer: Labour leader to become UK prime minister|date=5 July 2024|website=BBC News|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705211937/https://www.bbc.com/news/articles/crge8g9qxj3o|archive-date=5 July 2024|url-status=live|access-date=5 July 2024}}</ref> Парламент је потом позван на састанак [[9. јул]]а.<ref>{{cite web|url=https://commonslibrary.parliament.uk/what-happens-in-the-commons-after-the-general-election/|title=House of Commons Library, 2024. 'What Happens in the Commons after the general election?'|year=2024|website=House of Commons Library|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705112915/https://commonslibrary.parliament.uk/what-happens-in-the-commons-after-the-general-election/|archive-date=5 July 2024|url-status=live|access-date=5 July 2024}}</ref> Међу Стармеровим министарским именовањима били су научник [[Патрик Валанс]] за државног министра за науку, активиста за рехабилитацију [[Џејмс Тимпсон]] за државног министра за затворе, условни отпуст и пробацију, и стручњак за међународно право [[Ричард Хермер]] за државног тужиоца [[Енглеска|Енглеске]] и [[Велс]]а, који су проглашени за доживотне чланове [[Дом лордова|Дома лордова]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jul/06/starmer-non-political-ministers-government-of-all-talents-patrick-vallance-james-timpson|title=Starmer installs non-political ministers in 'government of all the talents'|last=Savage|first=Michael|date=6 July 2024|work=The Guardian|access-date=8 July 2024}}</ref> Нова влада такође садржи неколико министара из нових лабуристичких влада [[Тони Блер|Блера]]/[[Гордон Браун|Брауна]], укључујући [[Хилари Бен]], [[Ивет Купер]], [[Дејвид Лами|Дејвида Ламија]] и [[Ед Милибанд|Еда Милибанда]] у кабинету, и [[Џеки Смит]] и [[Даглас Александер]] као млађе министре.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c51y4vz6900o|title=Starmer appoints two figures from Blair and Brown era as ministers|last=Francis|first=Sam|date=7 July 2024|work=BBC News|access-date=8 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/crg720gmedxo|title=Yorkshire MPs take centre stage in Keir's cabinet|last=Laver|first=Adam|date=6 July 2024|work=BBC News|access-date=8 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/07/keir-starmer-labour-pick-cabinet-angela-rayner-ed-miliband/|title=Who is in Keir Starmer's new Labour Cabinet?|date=7 July 2024|work=The Telegraph|access-date=8 July 2024}}</ref> === Унутрашња политика === На домаћем плану, Стармер је рекао да ће његове главне бриге бити [[Привредни раст|економски раст]], реформа система планирања, [[инфраструктура]], [[енергетика]], [[здравствена заштита]], [[образовање]], брига о деци и јачање права радника, како је наведено у изборном програму лабуриста за 2024. годину. На државном отварању Парламента 2024. године изложено је 39 закона које су лабуристи предложили да уведу у наредним месецима, укључујући оне за ренационализацију [[железница]], стављање локалних аутобуских услуга под локалну јавну контролу, јачање права радника, борбу против [[Имиграција|илегалне имиграције]], реформу Дома лордова и спровођење програма за убрзање пружања „висококвалитетне инфраструктуре“ и становања. Поред тога, укључен је и низ закона које је предложила претходна конзервативна влада, посебно Закон о [[Дуван (производ)|дувану]] и [[Електронска цигарета|вејповима]], који је био део Краљевог говора из [[2023]]. године, али је напуштен када су расписани избори.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/c903d09jwk7o|title=Starmer pledges growth with building and rail reforms|date=17 July 2024|website=BBC News|publisher=BBC|accessdate=17 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/c51y7pqy1v3o|title=Key points in King's Speech at a glance|last=Seddon|first=Paul|date=15 July 2024|website=BBC News|publisher=BBC|accessdate=17 July 2024}}</ref> ''Вештине Енглеске'', тело чији ће циљ бити смањење потребе за страним запосленима побољшањем обуке за људе у Енглеској, покренуто је [[22. јул]]а.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/cxe2g3drxj5o|title=Better skills training will cut migration, vows Keir Starmer|last=Seddon|first=Paul|date=22 July 2024|work=BBC News}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/skills-england-to-transform-opportunities-and-drive-growth|title=Skills England to transform opportunities and drive growth|website=GOV.UK|access-date=26 July 2024}}</ref> ==== Имиграција ==== Један од првих Стармерових потеза био је отказивање контроверзног плана за [[азил]] у [[Руанда|Руанди]], описујући га као „мртав и закопан“.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/05/starmer-kills-off-rwanda-plan-on-first-day-as-pm/|title=Starmer kills off Rwanda plan on first day as PM|last1=Riley-Smith|first1=Ben|date=5 July 2024|work=The Telegraph|access-date=6 July 2024|last2=Hymas|first2=Charles|location=London}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cz9dn8erg3zo|title=Sir Keir Starmer confirms Rwanda plan 'dead' on day one as PM|date=6 July 2024|website=BBC News|access-date=7 July 2024}}</ref> Купер је основао Команду за безбедност граница како би се борио против [[Кријумчарење миграната|банди кријумчара]] које олакшавају илегалне преласке миграната преко [[Ламанш]]а.<ref name="The Telegraph"/><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cp08vyg436jo|title=Cooper sets out plan to tackle small boat crossings|date=7 July 2024|work=BBC News|access-date=7 July 2024}}</ref> ==== Пренасељеност затвора ==== Убрзо након ступања на дужност, Стармер је рекао да има „превише затвореника“,<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c16jpkzz9g3o|title=We have too many prisoners, says new PM Keir Starmer|date=6 July 2024|website=BBC News|access-date=12 September 2024}}</ref> и описао је претходну владу као ону која је деловала „готово изнад границе безобзирности“.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-does-not-rule-out-20-000-prisoners-being-released-early-13176700|title=Sir Keir Starmer does not rule out 20,000 prisoners being released early|website=Sky News|access-date=12 September 2024}}</ref> Рекавши да ће то помоћи у управљању пренатрпаношћу затвора, новоименована министарка правде, [[Шабана Махмуд]], најавила је спровођење шеме превременог пуштања на слободу која је омогућила затвореницима у Енглеској и Велсу да буду пуштени на слободу након што одслуже 40% својих казни, уместо 50%, колико је раније уведено под претходном владом.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/crg5vp0296eo|title=Thousands of prisoners to be released early to ease overcrowding|date=12 July 2024|website=www.bbc.com|access-date=12 September 2024}}</ref> Преко 1.700 затвореника је пуштено у [[Септембар|септембру]], а даља пуштања се очекују у наредној години.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c23ljkrx0e2o|title=Prisoners released early but some victims 'not warned'|date=10 September 2024|website=BBC News|access-date=12 September 2024}}</ref> Затим се испоставило да је један затвореник превремено пуштен у оквиру шеме оптужен за [[Seksualni napad|сексуални напад]] у вези са наводним [[Кривично дело|кривичним делом]] против жене истог дана када је пуштен на слободу.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cnvdy22gje4o|title=Government defends early release scheme after freed prisoner charged with sexual assault|date=14 September 2024|website=[[BBC News]]|access-date=18 September 2024}}</ref> Стармер је бранио пуштање затвореника и оптужио претходну владу да је „сломила затворски систем“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/prime-minister-nigel-farage-moj-commons-home-office-b2610976.html|title=Starmer defends releasing prisoners from jail early to free up cell space|date=11 September 2024|website=The Independent|access-date=12 September 2024}}</ref> ==== Здравствена заштита ==== У влади, Стармер је поново потврдио обавезу одлазеће конзервативне владе да до [[2030]]. године у Уједињеном Краљевству не буде нових случајева [[ХИВ]]-а. Дана [[10. фебруар]]а 2025. године, Стармер је, заједно са певачицом и ХИВ активисткињом [[Беверли Најт]] и извршним директором фондације [[Теренс Хигинс Траст]], [[Ричард Анђел|Ричардом Анђелом]], снимио себе како ради брзи кућни тест на ХИВ. Ово је Стармера учинило првим британским премијером и лидером [[G7|Г7]] који је урадио тест пред камерама.<ref>{{cite news|url=https://www.lbc.co.uk/news/uk/keir-starmer-leads-by-example-first-pm-public-hiv-test/|title=Keir Starmer 'leads by example' as he becomes first PM to have public HIV test as part of goal to eliminate virus|last=Soteriou|first=Emma|date=10 February 2025|work=[[LBC]]|access-date=10 February 2025}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.thepinknews.com/2025/02/10/keir-starmer-hiv-test-reduce-stigma/|title=Keir Starmer takes home HIV test to help reduce stigma|last=Hansford|first=Amelia|date=10 February 2025|work=[[PinkNews]]|access-date=10 February 2025}}</ref> У [[март]]у [[2025]]. године, Стармер је, заједно са министром здравља [[Вес Стритинг|Весом Стритингом]], најавио двогодишњи план за укидање Националне здравствене службе Енглеске (NHS), рекавши да ће то смањити [[Бирократија|бирократију]] и повећати финансирање доступно за ефикасније сврхе унутар службе.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/crknrrz7ln6o|title=What does NHS England do? Your questions answered on health reforms|last1=Triggle|first1=Nick|date=14 March 2025|work=[[BBC News Online|BBC News]]|access-date=14 March 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250314004703/https://www.bbc.com/news/articles/crknrrz7ln6o|archive-date=14 March 2025|last2=Catt|first2=Helen|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/c70w17dj258o|title=NHS England to be axed as role returns to government control|last=Morton|first=Becky|date=14 March 2025|work=BBC News|access-date=14 March 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250314013612/https://www.bbc.com/news/articles/c70w17dj258o|archive-date=14 March 2025|url-status=live}}</ref> ==== Капацитет накнаде за двоје деце ==== Стармер је одбио да укине ограничење за двоје деце које је увела коалициона влада [[Дејвид Камерон|Камерон]]-[[Ник Клег|Клег]] [[2013]]. године, наводећи финансијске разлоге.<ref>{{cite news|url=https://www.thenational.scot/news/23661741.sir-kid-starver-starmers-got-new-nickname-thanks-twitter-users/|title=Sir Kid Starver: Starmer's got a new nickname thanks to Twitter users|last=Byron|first=Daniel|date=17 July 2023|work=The National|access-date=5 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/tv/news/labour-keir-starmer-benefits-nickname-b2377242.html|title=Keir Starmer nicknamed 'Sir Kid Starver' over Labour plans to keep two-child benefit cap|last=Patrick|first=Holly|date=18 July 2023|work=The Independent|access-date=5 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/rachel-reeves-two-child-benefit-cap-b2583236.html|title=Rachel Reeves doubles down on refusal to scrap two-child benefit cap|date=21 July 2024|website=The Independent|access-date=4 August 2024}}</ref> Дана [[23. јул]]а 2024. године, Лабуристи су повукли захтев седам својих чланова Парламента који су подржали [[амандман]] који је поднео парламентарни лидер [[Шкотска национална странка|Шкотске националне странке]] у [[Вестминстерска палата|Вестминстеру]], [[Стивен Флин]], да се то укине, а Флин је рекао да би укидање ограничења одмах избавило 300.000 деце из сиромаштва. Чланови Парламента су одбацили амандман Шкотске националне странке са 363 гласа за и 103 против.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c978m6z3egno|title=Labour suspends seven rebel MPs over two-child benefit cap|date=23 July 2024|publisher=[[BBC News]]}}</ref> Седам чланова Парламента лабуриста суспендованих на шест месеци били су [[Џон Макдонел]], [[Ричард Бургон]], [[Ијан Берн]], [[Апсана Бегум]], [[Имран Хусеин]], [[Зара Султана]] и [[Ребека Лонг-Бејли]], који сада сви седе као независни чланови Парламента. Стармер је покренуо Радну групу за дечје [[сиромаштво]], у којој би стручни званичници из целе владе заједно радили на томе како најбоље подржати више од четири милиона деце која живе у сиромаштву.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cn081lyqw44o|title=Starmer sets up taskforce for 4m UK children in poverty|date=17 July 2024|website=BBC News|access-date=26 July 2024}}</ref> ==== Немири у Енглеској и Северној Ирској 2024. ==== [[Датотека:Keir Starmer meeting police chiefs.jpg|thumb|Стармер прима високе британске полицајце у Даунинг стриту 10, [[1. август]] [[2024]].]] Након напада ножем у [[Саутпорт]]у 2024. године, у којем су убијене три младе девојке, Стармер је описао инцидент као ужасан и шокантан и захвалио се службама [[Hitna pomoć|хитне помоћи]] на брзој реакцији.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/cevwgqz0x41t?post=asset%3A2ad0f578-b872-4a07-8f8c-3686d067b045#post|title=Southport incident 'horrendous and deeply shocking' – Starmer|date=29 July 2024|work=BBC News|access-date=29 July 2024|quote=I would like to thank the police and emergency services for their swift response.}}</ref> Посетио је Саутпорт и положио цвеће на место догађаја, где су га неки грађани добацили.<ref name="Telegraph heckled22">{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2024/07/30/watch-prime-minister-heckled-southport-knife-attack/|title='How many more children will die?': Starmer heckled on Southport visit|last1=Stringer|first1=Connor|date=30 July 2024|work=The Telegraph|access-date=30 July 2024}}</ref> Стармер је касније, усред нереда широм Енглеске и [[Северна Ирска|Северне Ирске]] након напада ножем, написао да су они који су „отели [[бдење]] за жртве“ „увредили заједницу која тугује“ и да ће изгредници осетити пуну снагу закона.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/uk-news/live/2024/jul/30/southport-stabbing-latest-knife-attack-children-hospital-merseyside?page=with%3Ablock-66a965bf8f089a1d7c5fb7ff#block-66a965bf8f089a1d7c5fb7ff|title=Prime minister: Rioters will 'feel the full force of the law'|date=30 July 2024|newspaper=[[The Guardian]]|access-date=30 July 2024}}</ref> Дана [[1. август]]а, и након састанка са вишим полицијским службеницима, Стармер је најавио успостављање Националног програма за насилне нереде како би се олакшала већа сарадња између полицијских снага у суочавању са насилним нередима.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cnk4e5g70pko|title=Starmer announces new plan for police forces to tackle violent disorder|last=Fatima|first=Zahra|date=1 August 2024|website=BBC News|publisher=BBC|accessdate=1 August 2024}}</ref> Дана [[4. август]]а Стармер је изјавио да ће изгредници „осетити пуну снагу закона“ и да „ће се покајати што су учествовали у овоме, било директно или они који су ову акцију организовали на мрежи, а затим сами побегли“. Додао је: „Нећу се устручавати да то назовем оним што јесте – [[Крајња десница|екстремно десничарско]] насиље“.<ref name="Whitehead-20242">{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/c0jqjxe8d1yt?post=asset%3A1e537bd2-42e2-46bb-9dc2-db5e92a76414#post|title=PM condemns 'far-right thuggery' on UK streets and says those involved 'will regret it'|date=4 August 2024|work=BBC News|access-date=4 August 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/uk-riots-sir-keir-starmer-condemns-far-right-thuggery-13190805|title=UK riots: Sir Keir Starmer condemns 'far-right thuggery'|date=4 August 2024|website=Sky News|accessdate=4 August 2024}}</ref> Стармер је касније сазвао хитан састанак КОБРЕ.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/cpwddpzyxpzo|title=UK protests: No 10 to hold Cobra meeting over escalating violence|last=Clarke-Billings|first=Lucy|date=4 August 2024|work=[[BBC News]]|access-date=5 August 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240805011114/https://www.bbc.com/news/articles/cpwddpzyxpzo|archive-date=5 August 2024}}</ref> Након састанка КОБРЕ, Стармер је наредио да се формира „стајаћа војска“ како би се суочила са текућим нередима „екстремне деснице“. То је било могуће у оквиру посебних ванредних овлашћења која су први пут коришћена пре 40 година у оквиру Ридлијевог плана, за сузбијање [[штрајк]]ова [[Рударство|рудара]] [[1984]]. и [[1985]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/starmer-standing-army-specialist-police-riots-b2591415.html|title=Starmer creates 'standing army' of specialist police officers to crush rioters|date=5 August 2024|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20240805235225/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/starmer-standing-army-specialist-police-riots-b2591415.html|archive-date=5 August 2024|url-status=live|access-date=6 August 2024}}</ref> Стармер је одбио позиве неких посланика – укључујући посланицу Лабуриста [[Дајана Абот|Дајану Абот]], лидера [[Реформска УК|Реформске УК]] [[Најџел Фараж|Најџела Фаража]] и конзервативну Даму [[Прити Пател]] – да се парламент позове у Вестминстер.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cevjjgy278ro|title=Keir Starmer rejects calls for recall of Parliament|last=Whannel|first=Kate|date=5 August 2024|website=BBC News|publisher=BBC|archive-url=https://web.archive.org/web/20240805145336/https://www.bbc.com/news/articles/cevjjgy278ro|archive-date=5 August 2024|url-status=live|access-date=5 August 2024}}</ref> Након што је рекао да „велике компаније друштвених медија и они који их воде“ доприносе нередима, [[Илон Маск]], власник компаније X, критиковао је Стармера што није осудио све учеснике и кривио само екстремно десничаре.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/08/05/starmer-attacks-musk-over-claims-uk-civil-war-is-inevitable/|title=Starmer clashes with Musk over UK riot remarks|last1=Riley-Smith|first1=Ben|date=5 August 2024|work=The Telegraph|access-date=5 August 2024|last2=Penna|first2=Dominic|issn=0307-1235}}</ref> Маск је даље рекао да Стармер не штити све заједнице у Уједињеном Краљевству, које је, како је рекао, имало „двослојни“ полицијски систем.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/elon-musk-riots-rishi-sunak-b2593155.html|title=Elon Musk lashes out at the UK again as Sunak holidays in California|date=8 August 2024|website=The Independent}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2024/08/06/riots-police-tackle-all-sides-equal-ferocity-two-tier/|title=Musk brands Starmer 'two-tier Keir' amid row over riot policing|date=6 August 2024|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=7 August 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240807004921/https://www.telegraph.co.uk/news/2024/08/06/riots-police-tackle-all-sides-equal-ferocity-two-tier/|archive-date=7 August 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cze5gd1jzkeo|title=UK disorder: What's Elon Musk's game?|date=7 August 2024|website=BBC News|access-date=7 August 2024}}</ref> ==== Економија ==== [[Датотека:Rachel Reeves Chancellor.jpg|thumb|Стармер са [[Канцелар благајне|канцеларком благајне]] [[Рејчел Ривс]], [[6. јул]] [[2024]].]] Нова канцеларка, [[Рејчел Ривс]], оптужила је претходну владу да је оставила „црну рупу“ од 21,9 милијарди [[Фунта (маса)|фунти]] и [[29. јул]]а објавила да ће одређена зимска плаћања [[Гориво|горива]] бити укинута за око 10 милиона [[Пензија|пензионера]].<ref>{{Cite news|url=https://news.sky.com/story/chancellor-rachel-reeves-scraps-some-winter-fuel-payments-as-she-reveals-cuts-to-fill-black-hole-in-public-finances-13186834|title=Chancellor Rachel Reeves scraps some winter fuel payments as she reveals cuts to fill 'black hole' in public finances|last=Rogers|first=Alexandra|date=29 July 2024|access-date=12 September 2024|website=Sky News}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cdx92n4z0l6o|title=Warning more older people will live in poverty|date=1 October 2024|access-date=2 October 2024|website=BBC News}}</ref> Након критика плана, Стармер је бранио укидање ових зимских плаћања горива, тврдећи да је морао да донесе „тешке одлуке да би стабилизовао економију“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c9852q38ljdo|title=PMQs: Keir Starmer defends cutting winter fuel payments|date=4 September 2024|access-date=12 September 2024|website=BBC News}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cgm7rnlz81do|title=Keir Starmer defends tough decision to cut winter fuel payment|date=8 September 2024|access-date=12 September 2024|website=BBC News}}</ref> Дана [[10. септембар|10. септембра]], владине клупе су одбиле предлог Конзервативне странке у парламенту већином од 120 гласова да се блокира мера.<ref>{{Cite news|url=https://news.sky.com/story/mps-vote-to-cut-winter-fuel-payment-for-millions-of-pensioners-13212264|title=Millions of pensioners will lose winter fuel payments as government wins vote on cut|last=Brown|first=Faye|date=10 September 2024|access-date=12 September 2024|website=Sky News}}</ref> Стармерова лабуристичка влада наследила је низ текућих индустријских спорова од претходне конзервативне владе и сложила се са синдикатима који представљају раднике Националне здравствене службе (NHS) и железнице, окончавајући штрајкове у првих неколико месеци након ступања на дужност.<ref>{{cite news|url=https://www.bnnbloomberg.ca/business/company-news/2024/08/19/starmer-faces-growing-uk-strike-action-in-next-test-for-premier/|title=Starmer Faces Growing UK Strike Action in Next Test for Premier|last=Wickham|first=Alex|date=19 August 2024|work=BNN Bloomberg|access-date=19 August 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240819125602/https://www.bnnbloomberg.ca/business/company-news/2024/08/19/starmer-faces-growing-uk-strike-action-in-next-test-for-premier/|archive-date=19 August 2024|location=Toronto}}</ref> У [[август]]у 2024. године, Стармерова влада се сложила да повећа плате радника у [[Јавни сектор|јавном сектору]] за 5 до 7 процената.<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/society/article/2024/aug/16/tories-accuse-starmer-of-losing-control-of-public-sector-pay-with-strike-deals|title=Tories accuse Starmer of losing control of public sector pay with strike deals|last=Mason|first=Rowena|date=16 August 2024|work=The Guardian|location=London}}</ref> Дана [[10. октобар|10. октобра]], влада је спровела најзначајније побољшање прописа о запошљавању у једној генерацији. Ово је укључивало повећање минималних [[плата]] и широк спектар права, као што су тренутна заштита од неправедног отпуштања и право [[запослени]]х да захтевају флексибилне радне аранжмане, осим ако послодавац не може да докаже да су такви аранжмани непрактични.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cvg3j30mly4o|title=Was Starmer's investment summit a success?|date=14 October 2024|website=BBC News|language=en-GB|access-date=2 November 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/government-unveils-most-significant-reforms-to-employment-rights|title=Government unveils significant reforms to employment rights|date=10 October 2024|website=GOV.UK|language=en|access-date=2 November 2024}}</ref> ​​Милијарде вредне [[инвестиције]] у секторе у развоју, укључујући [[Вештачка интелигенција|вештачку интелигенцију]] и науке о животу, и инфраструктуру, откриле су компаније и министри на првом Међународном инвестиционом самиту владе [[14. октобар|14. октобра]] 2024. Светски познати извршни директори и инвеститори из целог света састали су се са министрима, премијерима и локалним лидерима у [[Гилдхол]]у у Лондону.<ref>{{Cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/major-investment-deals-set-to-be-announced-at-governments-inaugural-international-investment-summit-as-pm-vows-to-remove-needless-regulation-declar|title=Major investment deals set to be announced at government's inaugural International Investment Summit as PM vows to 'remove needless regulation' declaring Britain open for business|website=GOV.UK|language=en|access-date=2 November 2024}}</ref> Дана [[11. септембар|11. септембра]] 2024. године, Стармер је обећао да неће бити више новца за Националну здравствену службу (NHS) без реформе. Као одговор на извештај из деветонедељног прегледа који је спровео колега и хирург NHS-а [[Лорд Дарзи]], у којем је наведено да је NHS у Енглеској у критичном стању, Стармер је рекао да је решење реформа, а не [[новац]], и да неће бити више новца без реформе.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c3w6g0gzw40o|title=No extra NHS funding without reform, says PM|last=Triggle|first=Nick|date=11 September 2024|work=BBC News}}</ref> Буџет за [[октобар]] 2024. године представила је Доњем дому парламента министарка финансија Рејчел Ривс [[30. октобар|30. октобра]] 2024. године. Она је прва жена која је представила буџет британске владе, што је први буџет Лабуристичке странке у више од 14 година. Он је обухватао фискалне планове Лабуриста, са фокусом на инвестиције, здравствену заштиту, образовање, бригу о деци, одрживу енергију, транспорт и обогаћивање права радника. Национална минимална плата требало би да се повећа за 6,7% (достижући 12,21 фунти по сату), а најављено је повећање свакодневног буџета за [[здравство]] за 22,6 милијарди фунти, са повећањем капиталног буџета за 3,1 милијарду фунти. То укључује 1 милијарду фунти за поправке и пројекте обнове [[болница]].<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/uk-news/2024/oct/30/budget-2024-key-points-at-a-glance|title=Budget 2024: key points at a glance|last1=Jolly|first1=Jasper|date=30 October 2024|work=The Guardian|access-date=1 November 2024|last2=Walker|first2=Peter|language=en-GB|issn=0261-3077}}</ref> Влада планира да издвоји 5 милијарди фунти за инвестиције у становање у фискалној 2025–26. години, са фокусом на повећање доступности приступачног становања. Образовање ће добити 6,7 милијарди фунти капиталних инвестиција, што је реално повећање од 19%. Ово укључује 1,4 милијарде фунти за обнову више од 500 [[школа]].<ref>{{Cite web|url=https://obr.uk/efo/economic-and-fiscal-outlook-october-2024/|title=Economic and fiscal outlook – October 2024|website=Office for Budget Responsibility|language=en-GB|access-date=1 November 2024}}</ref> ==== Прихватање поклона ==== У [[Септембар|септембру]] 2024. године, Стармер и његове колеге високи министри у влади суочили су се са критикама због примања поклона од донатора Лабуриста.<ref>{{Cite web|url=https://www.newstatesman.com/politics/uk-politics/2024/09/why-keir-starmers-freebies-have-become-a-political-problem|title=Why Keir Starmer's freebies have become a political problem|last=Eaton|first=George|date=18 September 2024|website=New Statesman|language=en-US|access-date=22 September 2024}}</ref> Стармер се такође суочио са оптужбама за кршење парламентарних правила тиме што није пријавио [[Одећа|одећу]] вредну 5.000 [[Фунта|фунти]] коју је за [[Викторија Стармер|његову]] супругу купио донатор Лабуриста [[Лорд Али]].<ref>{{cite web|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/victoria-starmer-keir-wife-clothes-2s35fbgwq|title=Victoria Starmer, PM's wife, had £5,000 of clothes paid for by donor|date=16 September 2024|website=[[The Times]]|access-date=23 September 2024}}{{Subscription required}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2024/sep/14/keir-starmer-alleged-to-have-broken-parliamentary-rules-over-gifts-to-wife|title=Keir Starmer alleged to have broken rules over party donor's gifts to wife|last1=Badshah|first1=Nadeem|date=14 September 2024|access-date=18 September 2024|website=[[The Guardian]]}}</ref> Истог месеца, ''[[Sky News]]'' је известио да је Стармер од [[Децембар|децембра]] [[2019]]. године примио 107.145 фунти поклона, бенефиција и гостопримства, што је два и по пута више од било ког другог члана Парламента.<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-declares-gifts-and-freebies-totalling-more-than-163100000-the-highest-of-any-mp-13217287|title=Sir Keir Starmer declares gifts and freebies totalling more than £100,000 – the highest of any MP|website=[[Sky News]]|access-date=18 September 2024}}</ref> ===Спољна политика=== ==== Сједињене Државе ==== [[Датотека:Prime Minister Keir Starmer attends NATO Summit (53848484003) (cropped) (cropped).jpg|thumb|Председник Бајден са Стармером током Вашингтонског самита, [[10. јул]] [[2024]].]] У [[јул]]у 2024. године, након [[Општи избори у Уједињеном Краљевству 2024.|општих избора 2024]]. године, председник САД [[Џо Бајден]] честитао је Стармеру „паклену победу“.<ref>{{Cite AV media|url=https://www.independent.co.uk/tv/news/keir-starmer-joe-biden-phone-call-video-b2575374.html|title=Watch: Keir Starmer takes phone call from Joe Biden after general election win|date=6 July 2024|type=News|publisher=[[The Independent]]|access-date=8 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111633/https://www.independent.co.uk/tv/news/keir-starmer-joe-biden-phone-call-video-b2575374.html|archive-date=9 July 2024|url-status=live}}</ref> Стармер и Бајден су разговарали о својој заједничкој посвећености специјалним односима између [[САД]] и Велике Британије, као и о међусобној подршци Украјини. Након [[Покушај атентата на Доналда Трампа|првог покушаја атентата на Доналда Трампа]], тада бившег председника Сједињених Држава, Стармер је објавио на [[X]] (раније [[Твитер]]) рекавши да „Политичко насиље у било ком облику нема места у нашим друштвима“ и упутио је своје најбоље жеље [[Доналд Трамп|Трампу]] и његовој породици.<ref>{{Cite web|url=https://twitter.com/Keir_Starmer/status/1812279718621716489|title=I am appalled by the shocking scenes at President Trump's rally and we send him and his family our best wishes. Political violence in any form has no place in our societies and my thoughts are with all the victims of this attack.|last=Starmer|first=Keir|date=14 July 2024|website=Twitter}}</ref> У септембру 2024. године, током посете [[Њујорк]]у ради обраћања [[Генерална скупштина Уједињених нација|Генералној скупштини УН]], Стармер се састао са кандидатом Републиканске странке за председника [[Доналд Трамп|Доналдом Трампом]] у [[Трампов торањ|Трамповом торњу]]. Након састанка, Стармер је рекао да је „добро“ што се састао са Трампом и да је састанак био прилика и за Трампа и за Стармера да успоставе радни однос.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/c2439897mg2o|title=Keir Starmer meets Donald Trump for the first time|date=26 September 2024|website=BBC News|access-date=30 November 2024}}</ref> Након Трампове победе на [[Председнички избори у САД 2024.|председничким изборима у Сједињеним Државама 2024.]] године, Стармер је [[6. новембар|6. новембра]] позвао Трампа да му званично честита и добио је уверавања да ће „посебан однос“ између Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава „наставити да напредује“.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cz0m9d2dng1o|title=Keir Starmer congratulates Donald Trump in first call after US election|date=6 November 2024|website=BBC News|access-date=30 November 2024}}</ref> У [[фебруар]]у 2025. Стармер се састао са председником Трампом у [[Бела кућа|Белој кући]] како би разговарали о континуираној подршци Украјини и потенцијалном мировном споразуму. Такође су разговарали о потенцијалном трговинском споразуму. Такође је представио рукописно писмо краља [[Чарлс III|Чарлса III]] којим позива председника на историјску другу државну посету Великој Британији.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cvgee7rl24ro|title=Key takeaways from Starmer's talks with Trump|date=28 February 2025|website=BBC News|access-date=28 February 2025}}</ref><ref>{{cite web|url=https://apnews.com/article/trump-starmer-ukraine-28ca602f1df21af5797ba949f36160f3|title=UK's Starmer says ending Russia's war in Ukraine 'can't be peace that rewards the aggressor'|date=28 February 2025|website=Associated Press News|access-date=28 February 2025}}</ref>[[Датотека:Starmer-Trump bilateral 2025-02-27-17-56.jpg|thumb|right|Стармером са председником САД [[Доналд Трамп|Доналдом Трампом]] у [[Овална соба|Овалној соби]], [[27. фебруар]] 2025.]] ==== НАТО ==== [[Датотека:Prime Minister Keir Starmer attends NATO Summit (53848235486).jpg|thumb|Стармер и генерални секретар [[Јенс Столтенберг]] на НАТО самиту, 2024.]] Први састанак у иностранству којем је Стармер присуствовао као премијер био је самит [[НАТО]]-а 2024. године, одржан у [[Вашингтон]]у од [[9. јул|9.]] до [[11. јул]]а 2024. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/what-will-starmers-fellow-world-leaders-make-of-him-at-the-nato-summit/|title=What will Starmer's fellow world leaders make of him at the NATO summit?|last1=Wilson|first1=Eliot|date=9 July 2024|website=[[The Spectator]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111101/https://www.spectator.co.uk/article/what-will-starmers-fellow-world-leaders-make-of-him-at-the-nato-summit/|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=9 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.itv.com/news/2024-07-09/starmer-to-take-first-steps-on-world-stage-at-nato-summit-in-washington|title=Keir Starmer to take first steps on world stage at NATO summit in Washington|date=9 July 2024|website=[[ITV News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709113332/https://www.itv.com/news/2024-07-09/starmer-to-take-first-steps-on-world-stage-at-nato-summit-in-washington|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=9 July 2024}}</ref> На лету до самита, Стармер је изнео „чврсту“ обавезу да ће повећати издатке за одбрану до циља НАТО-а од 2,5% [[Бруто домаћи производ|БДП]]-а у складу са циљем НАТО-а, након „темељног“ прегледа британских оружаних снага.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/ceqd2x5793no|title=PM says defence spending commitment 'cast iron'|last=Mason|first=Chris|date=9 July 2024|website=[[BBC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709223845/https://www.bbc.com/news/articles/ceqd2x5793no|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=9 July 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.ft.com/content/cdaaab5e-eead-47ce-890c-cf66473b7a82|title=Starmer plans 'road map' for UK to hit higher defence spending goal|last1=Fisher|first1=Lucy|last2=Foy|first2=Henry|date=9 July 2024|website=[[Financial Times]]|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709224227/https://www.ft.com/content/cdaaab5e-eead-47ce-890c-cf66473b7a82|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=9 July 2024}}</ref> ==== Европа ==== Од када је постао премијер, Стармер је настојао да „ресетује“ односе [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] са [[Европска унија|Европском унијом]] након [[Брегзит]]а, коме се противио. Састао се са бројним европским лидерима током првих неколико месеци на функцији.<ref>{{cite web|url=https://www.france24.com/en/europe/20240828-uk-s-starmer-germany-s-scholz-seek-reset-in-british-eu-ties-with-comprehensive-treaty|title=UK's Starmer, Germany's Scholz seek reset in British-EU ties with comprehensive treaty|date=28 August 2024|website=France 24|access-date=22 September 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cnvdy6ze761o|title=Keir Starmer in Italy to discuss migration with PM Georgia Meloni|date=15 September 2024|website=BBC News|language=en-GB|access-date=22 September 2024}}</ref> Дана [[27. август]]а 2024. године, Стармер и немачки канцелар [[Олаф Шолц]] најавили су разговоре о ревизији споразума о сарадњи између [[Њемачка|Немачке]] и Велике Британије који обухвата области као што су одбрана, енергетска безбедност, наука и технологија.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cvg3pxz4334o|title=Keir Starmer: Reset with EU does not mean reversing Brexit|date=27 August 2024|website=BBC News|language=en-GB|access-date=22 September 2024}}</ref> ==== Рат Русије и Украјине ==== [[Датотека:Prime Minister Keir Starmer meets President Zelenskyy (53848423375).jpg|thumb|Стармер са украјинским председником [[Володимир Зеленски|Володимиром Зеленским]], [[10. јул]] 2024.]] На самиту НАТО-а 2024. године, Стармер је сигнализирао да би [[Украјина]] могла да користи британске ракете ''[[Storm Shadow]]'', које је послала Велика Британија као војну помоћ, да би погодила војне циљеве унутар [[Русија|Русије]] током [[Инвазија Русије на Украјину|руске инвазије на Украјину]].<ref>{{cite web|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2024-07-10/starmer-says-ukraine-can-use-uk-missiles-to-strike-inside-russia|title=Starmer Says Ukraine Can Use UK Missiles to Strike Inside Russia|last=Wickham|first=Alex|date=10 July 2024|website=[[Bloomberg News|Bloomberg]]|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20240710224227/https://www.bloomberg.com/news/articles/2024-07-10/starmer-says-ukraine-can-use-uk-missiles-to-strike-inside-russia|archive-date=10 July 2024|url-status=live|access-date=10 July 2024}}</ref> На састанку са украјинским председником [[Володимир Зеленски|Володимиром Зеленским]], Стармер је позвао на „неповратну“ стратегију чланства за улазак Украјине у НАТО.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/starmer-ukraine-irreversible-nato-membership-b2577476.html|title=Starmer gets first big diplomatic win with 'irreversible' Ukraine NATO membership plan|last=Maddox|first=David|date=10 July 2024|website=[[The Independent]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240710200514/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/starmer-ukraine-irreversible-nato-membership-b2577476.html|archive-date=10 July 2024|url-status=live|access-date=10 July 2024}}</ref> Након бурног састанка између америчког председника [[Доналд Трамп|Трампа]] и председника Зеленског у Белој кући, Стармер је организовао самит европских лидера у [[Лондон]]у. Међу стварима о којима се разговарало на самиту биле су континуирана подршка Украјини, безбедносне гаранције за земљу и мировни напори.<ref>{{Cite news|url=https://www.gov.uk/government/news/prime-minister-keir-starmer-to-host-leaders-summit-on-ukraine|title=Prime Minister Keir Starmer to host leaders summit on Ukraine|date=2 March 2025|work=UK Government|access-date=2 March 2025}}</ref> ==== Кина ==== У [[Новембар|новембру]] 2024. године, Стармер се састао са кинеским лидером Си Ђинпингом на самиту [[Г20]] у [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеиру]] и рекао му да жели да изгради „доследан, трајан и поштован“ однос са [[Кина|Кином]].<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/c1dp6wgk72ro|title=We want 'strong' UK-China relationship, says Starmer|date=18 November 2024|work=BBC News}}</ref> [[Датотека:Prime Minister Keir Starmer attends the G20 Summit in Brazil (54147616322).jpg| thumb | right | Стармер са [[Си Ђинпинг]]ом]] ==== Рат у Гази ==== У [[Октобар|октобру]] 2023. године, Стармер је рекао да [[Израел]] има право да искључи [[Струја|струју]] и [[Вода|воду]] из [[Газа|Газе]].<ref>{{cite news|url=https://www.lbc.co.uk/news/sir-keir-starmer-hamas-terrorism-israel-defend-itself/|title=Israel 'has the right' to withhold power and water from Gaza, says Sir Keir Starmer|date=11 October 2023|access-date=19 January 2025|website=LBC}}</ref> Повукао је коментар неколико дана касније након значајних контроверзи унутар своје странке, укључујући и бројне оставке међу лабуристичким одборницима.<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-seeks-to-clarify-gaza-remarks-following-backlash-from-labour-councillors-12988235|title=Sir Keir Starmer seeks to clarify Gaza remarks following backlash from Labour councillors|date=20 October 2023|access-date=19 January 2025|website=Sky News}}</ref> Стармер је обећао подршку Израелу у [[Рат Израела и Хамаса|рату у Гази]], али је такође позвао на тренутни [[прекид ватре]] у [[Појас Газе|Појасу Газе]] од [[фебруар]]а 2024. године, пошто је претходно одбио да позове на то током свог мандата као лидер опозиције.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-68331322|title=Sir Keir Starmer calls for Gaza 'ceasefire that lasts'|last=Francis|first=Sam|date=18 February 2024|access-date=18 February 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240218130639/https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-68331322|archive-date=18 February 2024|url-status=live|website=BBC News}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.thenational.scot/news/24438311.keir-starmer-gaza-timeline-new-prime-ministers-position/|title=Keir Starmer on Gaza: A timeline of the new Prime Minister's position|last=Walker|first=James|date=8 July 2024|work=The National|access-date=9 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111633/https://www.thenational.scot/news/24438311.keir-starmer-gaza-timeline-new-prime-ministers-position/|archive-date=9 July 2024|url-status=live}}</ref> У [[јул]]у 2024. Стармер је уверио израелског премијера [[Бенјамин Нетанјаху|Бенјамина Нетанјахуа]] да ће [[Чарлс III|Његово Величанство]] наставити своју „виталну сарадњу у одвраћању злонамерних претњи“ са Израелом.<ref>{{cite news|url=https://www.aljazeera.com/news/2024/7/8/uks-new-pm-starmer-calls-for-urgent-need-for-gaza-ceasefire|title=UK's new PM Starmer says 'urgent' need for Gaza ceasefire|date=8 July 2024|work=Al Jazeera}}</ref> Под Стармеровим премијерским мандатом, лиценце за продају неких британских оружја Израелу суспендоване су у [[Септембар|септембру]] 2024. године због „јасног ризика“ да би оружје могло бити употребљено кршећи [[међународно право]]. Министар спољних послова Дејвид Лами објавио је да је влада Велике Британије суспендовала 30 од 350 лиценци за извоз [[Оружје|оружја]] у Израел, што се односи на опрему као што су делови за борбене авионе, хеликоптере и дронове.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cd05pk95j2xo#:~:text=The%20UK%20has%20suspended%20some%20arms%20sales%20to,as%20parts%20for%20fighter%20jets,%20helicopters%20and%20drones.|title=UK suspends some arms exports to Israel|date=2 September 2024|website=BBC News|language=en-GB|access-date=22 September 2024}}</ref> == Политичке позиције == Стармерови политички ставови су се значајно променили након избора за лидера Лабуристичке партије 2020. године, на којима је победио на платформи са десет левичарских обећања. Већина обећања, укључујући повећање [[Porez na dohodak|пореза на доходак]] за најбогатијих 5% зарађивача, укидање школарина на [[универзитет]]има и подршку [[Слобода кретања|слободи кретања]], напуштена су или значајно измењена током Стармеровог мандата као лидера лабуриста и опозиције. Стармер је бранио промену ставова о овим питањима наводећи да променљиве економске околности чине ова обећања нереалним.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.co.uk/news/uk-politics-68247994|title=Keir Starmer: The politics of a U-turn|date=9 February 2024|work=BBC News|access-date=25 September 2024|language=en-GB}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.politico.eu/article/keir-starmer-labour-party-uk-election-u-turns/|title=All Keir Starmer's Labour U-turns in one place|date=8 February 2024|website=POLITICO|language=en-GB|access-date=25 September 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.bigissue.com/news/politics/keir-starmer-broken-promises-tuition-fees-nationalisation-u-turn/|title=All of Keir Starmer's screeching U-turns and abandoned policy pledges|last=Barradale|first=Greg|date=16 May 2024|website=Big Issue|language=en-US|access-date=25 September 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/rachel-reeves-jonathan-ashworth-lisa-nandy-steve-reed-government-b2330892.html|title=How many of Sir Keir Starmer's 10 pledges still stand?|date=2 May 2023|website=The Independent|access-date=25 September 2024}}</ref> Неки коментатори, оцењујући да је Стармер водио своју странку ка политичком [[Центризам|центру]] како би побољшао њену изборност, покушавају да упореде оно што је постигао у том погледу са развојем Нове лабуристичке странке Тонија Блера.<ref name="Webb 202322">{{cite journal|last=Webb|first=Niles|date=July 2023|title=Labour's Politics of Anti-Neoliberalism from Corbyn to Starmer|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/1467-923X.13302|journal=The Political Quarterly|volume=94|issue=3|pages=384–392|doi=10.1111/1467-923X.13302|issn=0032-3179|archive-url=https://web.archive.org/web/20240629114406/https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/1467-923X.13302|archive-date=29 June 2024|access-date=5 July 2024|url-status=live}}</ref> Други сматрају његове промене политике доказом да Стармер нема јасно дефинисану [[Филозофија|филозофију]].<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2019/dec/15/labour-leadership-contest-who-are-the-runners-and-riders|title=Labour leadership contest: who are the runners and riders?|last1=Grierson|first1=Jamie|date=15 December 2019|work=[[The Guardian]]|access-date=19 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230519083406/https://www.theguardian.com/politics/2019/dec/15/labour-leadership-contest-who-are-the-runners-and-riders|archive-date=19 May 2023|last2=Stewart|first2=Heather|issn=0261-3077|quote=Away from Brexit, his politics are less clear.|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/britain/2020/02/27/keir-starmer-a-serious-labour-man|title=Keir Starmer, a serious Labour man|date=27 February 2020|newspaper=[[The Economist]]|access-date=19 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230519083406/https://www.economist.com/britain/2020/02/27/keir-starmer-a-serious-labour-man|archive-date=19 May 2023|issn=0013-0613|quote=While it is hard to define what Sir Keir stands for politically, it is clear what he isn't: a populist. He personifies the 'blob' that populists accuse of frustrating the will of the people.|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/2020/apr/06/the-guardian-view-on-keir-starmer-a-serious-politician|title=The Guardian view on Keir Starmer: a serious politician|date=6 April 2020|work=[[The Guardian]]|access-date=19 May 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230519083408/https://www.theguardian.com/commentisfree/2020/apr/06/the-guardian-view-on-keir-starmer-a-serious-politician|archive-date=19 May 2023|issn=0261-3077|quote=This makes it hard to define what Sir Keir stands for politically. But it is clear what he is not: a populist.|url-status=live}}</ref> Трећа група сматра да Стармер заиста поштује одређену идеологију и да је она на левом крају социјалистичког спектра, тврдећи да су „лабуристи под Стармером унапредили политику анти[[Неолиберализам|неолиберализм]]<nowiki/>а попут оне Џеремија Корбина и Џона Макдонела“, и да се Стармер „значајно разликује од Нових лабуриста“ у „тежњи да реструктурира економски модел за који се сматра да је пропао“.<ref name="Webb 202322" /> Личности, укључујући Стармеровог бившег шефа – адвоката [[Џефри Робертсон|Џефрија Робертсона]]<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/commentisfree/article/2024/jul/07/keir-starmer-prime-minister-geoffrey-robertson|title=Keir Starmer Was Once my Apprentice – and this is How I Think he Might Fare as Prime Minister|last1=Robertson|first1=Geoffrey|date=7 July 2024|work=The Guardian|location=London|author-link=Geoffrey Robertson}}</ref> – његовог бившег саветника [[Сајмон Флечер|Сајмона Флечера]]<ref>{{cite news|url=https://bylinetimes.com/2023/10/09/keir-starmer-authoritarian-approach-to-politics-risks-stifling-a-labour-government/|title=Keir Starmer's Authoritarian Approach to Politics Risks Stifling a Labour Government|last1=Fletcher|first1=Simon|date=9 October 2023|work=[[Byline Times]]|publisher=Byline Media Holdings|location=London|author-link=Simon Fletcher (political advisor)}}</ref> и новинара и водитеља [[Питер Оборн|Питера Оборна]]<ref>{{cite news|url=https://www.middleeasteye.net/opinion/uk-labour-starmer-authoritarianism-alarm-bells-ringing|title=UK Labour: Why Starmer's growing authoritarianism should be ringing alarm bells|last1=Oborne|first1=Peter|date=26 September 2023|work=[[Middle East Eye]]|publisher=M.E.E. Ltd|last2=Sanders|first2=Richard|location=London|author1-link=Peter Oborne}}</ref>, описали су Стармера као показивача ауторитарног приступа.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2024/07/03/opinion/britain-election-keir-starmer.html|title=Britain's Next Prime Minister Has Shown Us Who He Is, and it's Not Good|last=Eagleton|first=Oliver|date=3 July 2024|work=[[The New York Times]]}}</ref> Упркос недостатку [[консензус]]а о карактеру, па чак и постојању Стармерове идеологије, она је стекла [[неологизам]], стармеризам, а његове присталице су назване стармеровцима.<ref name=":132">{{Cite news|url=https://www.spectator.co.uk/article/looking-for-starmerism/|title=What does Starmer stand for?|last=Fielding|first=Steven|date=29 December 2020|work=[[The Spectator]]|access-date=20 June 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230620112505/https://www.spectator.co.uk/article/looking-for-starmerism/|archive-date=20 June 2023|url-status=live}}</ref><ref name=":3222">{{Cite web|url=https://www.politics.co.uk/news-feature/2023/05/02/for-starmerites-apostasy-on-tax-and-spend-is-central-to-the-creed/|title=For Starmerites, apostasy on 'tax and spend' is central to the creed|last=Self|first=Josh|date=2 May 2023|website=[[Politics.co.uk]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20230620112504/https://www.politics.co.uk/news-feature/2023/05/02/for-starmerites-apostasy-on-tax-and-spend-is-central-to-the-creed/|archive-date=20 June 2023|url-status=live|access-date=20 June 2023}}</ref> Стармеров саветник [[Морган МекСвини]] се често приписује значајном утицају на Стармерове политичке ставове.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/starmers-saviour-insiders-lift-the-lid-on-morgan-mcsweeney-the-pms-new-closest-confidante-13230168|title=Starmer's saviour? Insiders lift the lid on Morgan McSweeney, the PM's new closest confidante|website=Sky News|language=en|access-date=2025-04-22}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.spectator.co.uk/article/is-keir-starmer-really-morgan-mcsweeneys-puppet/|title=Is Keir Starmer really Morgan McSweeney’s puppet?|last=Mullin|first=Chris|date=2025-02-27|website=The Spectator|language=en-GB|access-date=2025-04-22}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.ft.com/content/9bb98639-4571-4302-8d87-01d239034b11|title=Get In — Starmer takes a supporting role in the Morgan McSweeney story|last=Shrimsley|first=Robert|date=2025-02-07|work=Financial Times|access-date=2025-04-22}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/articles/cy0l9z7qv0lo|title=Morgan McSweeney: Who is the PM's new chief of staff?|date=2024-10-07|website=BBC News|language=en-GB|access-date=2025-04-22}}</ref>[[Датотека:Keir Starmer and Angela Rayner in government.jpg|thumb|Стармер са заменицом премијера [[Анђела Рајнер|Анђелом Рајнер]], [[9. јул]] 2024.]]У [[април]]у 2023. године, Стармер је дао интервју за часопис ''[[The Economist]]'' о дефиницији стармеризма.<ref name=":3222" /><ref name=":4222">{{Cite news|url=https://www.economist.com/britain/2023/04/26/sir-keir-starmer-on-starmerism|title=Sir Keir Starmer on "Starmerism"|date=26 April 2023|newspaper=[[The Economist]]|access-date=20 June 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230620112503/https://www.economist.com/britain/2023/04/26/sir-keir-starmer-on-starmerism|archive-date=20 June 2023|url-status=live}}</ref> У овом интервјуу, идентификована су два главна правца стармеризма.<ref name=":4222" /> Први правац се фокусирао на критику британске државе због тога што је превише неефикасна и превише централизована. Одговор на ову критику био је да се управљање заснива на пет главних мисија које треба следити током два мандата владе: ове мисије би одређивале сву владину политику. Други правац је био придржавање економске политике „модерне економије понуде“ засноване на повећању економске продуктивности повећањем учешћа на тржишту рада, смањењем [[неједнакост]]и, проширењем вештина, ублажавањем утицаја Брегзита и поједностављивањем процеса планирања изградње.<ref name=":4222" /> У јуну 2023. године Стармер је дао интервју часопису ''[[The Times]]'' где је замољен да дефинише стармеризам, наводећи: „Препознајући да наша економија мора бити поправљена. Препознајући да [решавање] [[Глобално загревање|климатских промена]] није само обавеза; то је највећа прилика коју имамо за нашу земљу у будућности. Препознајући да јавне службе треба реформисати, да свако дете и свако место треба да имају најбоље могућности и да нам је потребно безбедно окружење, безбедне [[Улица|улице]] итд.“<ref name="auto22">{{Cite magazine|last=Serhan|first=Yasmeen|date=11 June 2023|title=How Britain's Labour Party Leader Keir Starmer Plans to End 13 Years of Conservative Rule|url=https://time.com/6283983/keir-starmer-interview-leadership/|magazine=[[Time (magazine)|Time]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20230620112503/https://time.com/6283983/keir-starmer-interview-leadership/|archive-date=20 June 2023|access-date=20 June 2023|url-status=live}}</ref> Стармер је више пута истицао реформу јавних институција (против приступа опорезивања и трошења), [[локализам]] и [[Деволуција (социологија)|деволуцију]]. Обећао је да ће укинути [[Дом лордова]], који описује као „неодбрањив“, током првог мандата лабуристичке владе и да ће га заменити директно изабраном Скупштином региона и нација, чији ће детаљи бити предмет контроле путем јавних [[консултација]]. Критиковао је конзервативце због стварања [[племић]]ких титула за „пријатеље и донаторе“.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-63692981|title=Labour would abolish the House of Lords|last=Wells|first=Ione|date=20 November 2022|access-date=13 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231108041449/https://www.bbc.com/news/uk-politics-63692981|archive-date=8 November 2023|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref> Стармер је задужио бившег премијера Гордона Брауна да препоручи британске уставне реформе,<ref>{{cite web|url=https://www.standard.co.uk/news/uk/labour-house-of-lords-keir-starmer-gordon-brown-constitutional-review-b1044809.html|title=Labour to abolish House of Lords 'as quickly as possible'|last=Quadri|first=Sami|date=5 December 2022|website=[[The Evening Standard]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20231013023918/https://www.standard.co.uk/news/uk/labour-house-of-lords-keir-starmer-gordon-brown-constitutional-review-b1044809.html|archive-date=13 October 2023|url-status=live|access-date=13 September 2023}}</ref> чији је извештај објављен 2022. године. Браунов извештај, који је подржао и промовисао Стармер, препоручио је укидање Дома лордова, проширење већих овлашћења локалним саветима и градоначелницима, и дубљу [[Децентрализација|децентрализацију]] на земље Уједињеног Краљевства.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-65978167|title=Labour plans to expand Lords despite abolition pledge|date=21 June 2023|work=BBC News|access-date=13 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231013023916/https://www.bbc.com/news/uk-politics-65978167|archive-date=13 October 2023|url-status=live}}</ref> Изборни програм лабуриста из 2024. године обавезао се на уклањање преосталих наследних чланова парламента из дома, утврђивање обавезне старосне границе за пензионисање од 80 година и покретање консултација о замени Дома лордова „репрезентативнијим“ телом.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/c033dpqmnrgo|title=Lords would have to retire at 80 under Labour plans|author1=Sam Francis|date=13 June 2024|work=BBC News|access-date=21 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617122447/https://www.bbc.com/news/articles/c033dpqmnrgo|archive-date=17 June 2024|author2=Brian Wheeler|url-status=live}}</ref> Стармер снажно подржава зелене политике за борбу против [[Климатске промене|климатских промена]] и [[Dekarbonizacija|декарбонизацију]] британске економије. Обавезао се да ће елиминисати [[фосилна горива]] из британске електроенергетске мреже до 2030. године.<ref>{{cite web|url=https://www.politico.eu/article/uk-labour-keir-starmer-is-a-green-activist-to-his-core/|title=Labour's Keir Starmer is a green activist to his core|last=Cooper|first=Charlie|date=7 September 2023|website=[[Politico]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20230913023824/https://www.politico.eu/article/uk-labour-keir-starmer-is-a-green-activist-to-his-core/|archive-date=13 September 2023|url-status=live|access-date=13 September 2023}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-65853872|title=Rachel Reeves waters down Labour £28bn green projects pledge|last=Morton|first=Becky|date=9 June 2023|access-date=13 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230920204515/https://www.bbc.com/news/uk-politics-65853872|archive-date=20 September 2023|publisher=BBC News|url-status=live}}</ref>[[Датотека:Prime Minister Keir Starmer meets Scotland First Minister (53841391301).jpg|thumb|right|Стармер са првим министром Шкотске [[Џон Свини|Џоном Свинијем]], [[7. јул]] 2024.]]У изјави за ''[[PinkNews]]'' из јула 2024. године, пред изборе 2024. године, Стармер је изјавио да Лабуристичка странка подржава [[ЛГБТ|ЛГБТ права]], укључујући јачање заштите од злочина из мржње усмерених на чланове ЛГБТ заједнице, „модернизацију“ „наметљивог и застарелог“ оквира за признавање [[пол]]а и предложену, „транс-инклузивну“ забрану [[Конверзијска терапија|конверзијске терапије]].<ref>{{Cite web|url=https://www.thepinknews.com/2024/07/03/keir-starmer-labour-2024-general-election-lgbtq/|title=Keir Starmer promises 'reset' on 'toxic' trans discourse if elected|last=Perry|first=Sophie|date=3 July 2024|website=PinkNews|language=en-US|access-date=4 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://news.stv.tv/scotland/keir-starmer-no-scottish-independence-referendum-or-going-back-on-gender-reforms-bill-if-labour-wins-election|title=Starmer: No referendum for Scotland or going back on gender reform bill|last=Meighan|first=Craig|date=21 June 2024|work=STV|access-date=8 July 2024}}</ref> Стармер је искључио могућност да се трансродним особама дозволи самоидентификација, изјавио је да транс жене не би требало да имаjу право да користe просторе намењене само за жене,<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/07/01/labour-frontbencher-refuses-to-answer-trans-toilet-question/|title=Trans women don't have the right to use female lavatories, suggests Starmer|last1=Gibbons|first1=Amy|date=1 July 2024|work=[[The Daily Telegraph]]|access-date=|last2=Sigsworth|first2=Tim|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref> а такође је рекао да ће наставити блок Закона о реформи признавања пола у Шкотској.<ref>{{cite news|url=https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/what-is-keir-starmers-new-position-on-transgendergender-self-id_uk_64c3a61ce4b03ad2b897ee6d|title=What Is Keir Starmer's New Position On transgender Self-ID?|last=Simons|first=Ned|date=8 July 2024|work=HuffPost|access-date=8 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240603145621/https://www.huffingtonpost.co.uk/entry/what-is-keir-starmers-new-position-on-transgendergender-self-id_uk_64c3a61ce4b03ad2b897ee6d|archive-date=3 June 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://news.stv.tv/scotland/keir-starmer-no-scottish-independence-referendum-or-going-back-on-gender-reforms-bill-if-labour-wins-election|title=Starmer: No referendum for Scotland or going back on gender reform bill|last=Meighan|first=Craig|date=21 June 2024|work=STV|access-date=8 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240701180927/https://news.stv.tv/scotland/keir-starmer-no-scottish-independence-referendum-or-going-back-on-gender-reforms-bill-if-labour-wins-election|archive-date=1 July 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.attitude.co.uk/news/politics/keir-starmer-receipts-450558/|title=Show me the receipts: Examining Keir Starmer's history of LGBTQ-related statements|last=Tabberer|first=Jamie|date=20 October 2023|website=[[Attitude (magazine)|Attitude]]|access-date=19 July 2024}}</ref> Након ступања на дужност, Лабуристичка странка је најавила потпуно транс-инклузивну забрану конверзијске терапије.<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/06/13/labour-pledges-to-ban-conversion-therapy-election-manifesto/|title=Labour pledges to ban conversion therapy|last=Parker|first=Fiona|date=13 June 2024|work=The Telegraph|access-date=3 August 2024|language=en-GB|issn=0307-1235}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/explainers-56496423|title=What is conversion therapy and when will it be banned?|date=22 April 2021|work=BBC News|access-date=3 August 2024|language=en-GB}}</ref> Након одлуке Врховног суда у случају ''For Women Scotland Ltd против шкотских министара'' [[16. април]]а 2025. године, Стармер је, преко портпарола, изјавио да више не верује да се трансродне жене могу сматрати женама, у складу са пресудом Суда да дефиниција жене у Закону о једнакости из [[2010]]. године представља само „биолошке жене“.<ref>{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/articles/crldey0z00ro|title=Starmer does not believe trans women are women, No 10 says|last=McKiernan|first=Jennifer|date=22 April 2025|work=[[BBC News]]|access-date=22 April 2025|language=en-GB}}</ref> Након [[Убиство Џорџа Флојда|убиства Џорџа Флојда]] од стране полицајца [[Дерек Шовин|Дерека Шовина]] у Сједињеним Државама, против чега су одржани бројни протести у западном свету, Стармер је подржао покрет ''[[Black Lives Matter]]'' и клекнуо поред своје заменице, [[Анђелa Рејнер|Анђеле Рејнер]].<ref>{{cite web|url=https://news.sky.com/story/george-floyd-death-labour-leader-sir-keir-starmer-takes-a-knee-in-support-of-black-lives-matter-movement-12003611|title=George Floyd death: Labour leader Sir Keir Starmer takes a knee in support of Black Lives Matter movement|website=Sky News|access-date=5 August 2024}}</ref> Годину дана након Флојдовог убиства, Стармер је обећао Закон о равноправности раса, за који је рекао да ће бити „одлучујући циљ“ за његову лабуристичку владу.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2021/may/25/starmer-promises-race-equality-act-a-year-on-from-george-floyds|title=Starmer promises race equality act, a year on from George Floyd's murder|last1=Parveen|first1=Nazia|date=25 May 2021|work=The Guardian|access-date=5 August 2024|last2=Mohdin|first2=Aamna|issn=0261-3077}}</ref> Након убиства [[Сара Еверард|Саре Еверард]] у [[март]]у 2021. године, Стармер је позвао на дуже казне за [[силовање]] и сексуално насиље.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.co.uk/news/live/uk-politics-56423687|title=PMQs: As it happened – PM challenged on women's safety|date=17 March 2021|website=BBC News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111629/https://www.bbc.com/news/live/uk-politics-56423687|archive-date=9 July 2024|url-status=live|access-date=27 June 2024}}</ref> Стармер је рекао да жели да смањи криминал, тврдећи да се „превише људи не осећа безбедно на својим улицама“.<ref name="BBC News-2021">{{cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-59862654|title=Sir Keir Starmer seeks to cement Labour opinion poll lead in speech|date=4 January 2021|work=[[BBC News]]|access-date=8 May 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220412170655/https://www.bbc.com/news/uk-politics-59862654|archive-date=12 April 2022|url-status=live}}</ref> Обећао је да ће преполовити стопу [[Насиље|насиља]] над [[жена]]ма и [[Девојчицаца|девојчицама]], преполовити стопу тешког насилног криминала, преполовити случајеве [[Кривично дело|кривичних дела]] са ножем, повећати поверење у кривични правосудни систем и створити „Комисију за оптужбе“<ref>[https://www.the-independent.com/news/uk/home-news/labour-charging-commission-crime-solving-b2389946.html www.the-independent.com]</ref> која би била „задужена да осмисли реформе како би се преокренуо пад броја решених кривичних дела“.<ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/labour-pledges-to-reverse-collapse-in-solving-crime-with-charging-commission-12936120|title=Labour pledges to reverse 'collapse in solving crime' with 'Charging Commission'|last=Brown|first=Faye|date=8 August 2023|website=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20231013023916/https://news.sky.com/story/labour-pledges-to-reverse-collapse-in-solving-crime-with-charging-commission-12936120|archive-date=13 October 2023|url-status=live|access-date=13 September 2023}}</ref> Такође се обавезао да ће поставити специјализоване раднике за насиље у породици у контролне собе сваке полицијске снаге које одговарају на позиве 999 како би подржале жртве злостављања.<ref>{{Cite press release|last=Starmer|first=Keir|date=23 March 2023|title=Keir Starmer unveils mission to halve serious violent crime and raise confidence in the police and criminal justice system to its highest levels|url=https://labour.org.uk/press/keir-starmer-unveils-mission-to-halve-serious-violent-crime-and-raise-confidence-in-the-police-and-criminal-justice-system-to-its-highest-levels/|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20230926065127/https://labour.org.uk/press/keir-starmer-unveils-mission-to-halve-serious-violent-crime-and-raise-confidence-in-the-police-and-criminal-justice-system-to-its-highest-levels/|archive-date=26 September 2023|access-date=13 September 2023|publisher=[[Labour Party (UK)|The Labour Party]]}}</ref> Стармер је рекао да је Блерова ера Нових лабуриста била исправна што је била „строга према криминалу, строга према узроцима криминала“.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/uk-politics-65050644|title=Keir Starmer promises to halve crime against women|date=23 March 2023|work=BBC News|access-date=6 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240709111631/https://www.bbc.com/news/uk-politics-65050644|archive-date=9 July 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jun/25/labour-wants-to-take-back-our-streets-will-this-help-people-affected-by|title=Labour wants to 'take back our streets': Will this help people affected by crime?|last=Syal|first=Rajeev|date=25 June 2024|work=The Guardian|access-date=6 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240708160039/https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jun/25/labour-wants-to-take-back-our-streets-will-this-help-people-affected-by|archive-date=8 July 2024|location=London|url-status=live}}</ref> У [[јун]]у 2024. Стармер се обавезао да ће смањити рекордно висок ниво [[Имиграција|легалне имиграције]] у Велику Британију,<ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-announces-plans-to-lower-legal-migration-13146630|title=Sir Keir Starmer announces plans to lower legal migration|date=2 June 2024|work=Sky News|quote=Figures published after Rishi Sunak called the general election showed a net of 685,000 arrived in the UK last year – down from a record of 764,000 in 2022. ... In 2012, when the data from the Office for National Statistics starts, net migration was just under 200,000.}}</ref> и циљ му је да смањи нето миграцију побољшањем обуке и вештина британских радника.<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/articles/cn331vd99lzo|title=Labour promises skills shakeup to cut net migration|date=2 June 2024|website=BBC News|language=en-GB|archive-url=https://web.archive.org/web/20240602032546/https://www.bbc.com/news/articles/cn331vd99lzo|archive-date=2 June 2024|url-status=live|access-date=8 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/keir-starmer-slash-migration-labour-government-b2555190.html|title=Keir Starmer pledges to slash 'sky-high' migration numbers under a Labour government|date=2 June 2024|work=The Independent|access-date=8 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240702135259/https://www.independent.co.uk/news/uk/politics/keir-starmer-slash-migration-labour-government-b2555190.html|archive-date=2 July 2024|url-status=live}}</ref> У [[Децембар|децембру]] 2023. Стармер је навео [[Маргарет Тачер]], као и Тонија Блера и [[Клемент Атли|Клемента Атлија]], као примере како политичари могу да изврше „значајне промене“ делујући „у служби британског народа, уместо да им диктирају“.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2023/dec/02/keir-starmer-praises-margaret-thatcher-for-bringing-meaningful-change-to-uk|title=Keir Starmer praises Margaret Thatcher for bringing 'meaningful change' to UK|last=Vernon|first=Hayden|date=2 December 2023|work=The Guardian|access-date=15 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617065608/https://www.theguardian.com/politics/2023/dec/02/keir-starmer-praises-margaret-thatcher-for-bringing-meaningful-change-to-uk|archive-date=17 June 2024|location=London|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/margaret-thatcher-britain-victoria-atkins-clement-attlee-tony-blair-b2457590.html|title=Sir Keir Starmer criticised for crediting Margaret Thatcher's 'sense of purpose'|last=Wheeler|first=Richard|date=3 December 2023|website=The Independent|archive-url=https://web.archive.org/web/20240630181520/https://www.independent.co.uk/news/uk/margaret-thatcher-britain-victoria-atkins-clement-attlee-tony-blair-b2457590.html|archive-date=30 June 2024|url-status=live|access-date=30 June 2024}}</ref> Стармер је описао Лабуристичку странку као „дубоко патриотску“ и приписује њеним најуспешнијим лидерима, Атлију, [[Харолд Вилсон|Харолду Вилсону]] и Блеру, заслуге за политике „утемељене у свакодневним бригама радних људи“.<ref name="BBC News-2021" /> Стармер се залаже за владу засновану на „безбедности, просперитету и поштовању“. У говору у [[мај]]у 2023. Стармер је изјавио:{{blockquote|text=Немојте ме погрешно схватити, најбоље од прогресивне политике налази се у нашој одлучности да гурнемо Британију напред. Глад, амбиција, да можемо искористити прилике сутрашњице и учинити да раде за радне људе. Али ова амбиција никада не сме бити одвојена од потребе радних људи за стабилношћу, редом, безбедношћу. Конзервативна странка више не може тврдити да је конзервативна. Она не чува ништа што ценимо - ни наше реке и мора, ни наш Национални здравствени систем или [[Би-Би-Си]], ни наше породице, ни нашу нацију. Морамо схватити да постоје драгоцене ствари - у нашем начину живота, у нашем окружењу, у нашим заједницама - које је наша одговорност да заштитимо и сачувамо и предамо будућим генерацијама. Ако вам то звучи конзервативно, онда дозволите ми да вам кажем: није ме брига.|author=Кир Стармер<ref>{{cite web |url=https://inews.co.uk/news/keir-starmer-dont-care-labours-priorities-conservative-2338849 |date=2023-05-13 |last=Duggan |first=Joe |title='I don't care' if Labour's priorities sound conservative, says Keir Starmer |work=[[The Independent]] |access-date=17 June 2024 |archive-date=15 May 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230515165512/https://inews.co.uk/news/keir-starmer-dont-care-labours-priorities-conservative-2338849 |url-status=live}}</ref>|title= |source=}} == Приватни живот == [[Датотека:Prime Minister Sir Keir Starmer arrives at 10 Downing Street (2) (53837066630) (cropped).jpg|thumb|upright=0.75|Стармер са женом Викторијом, испред бр. 10, [[5. јул]] 2024.]] Стармер је упознао Викторију Александер, тадашњу [[адвокат]]ицу, почетком [[2000-е|2000-их]] док је био виши адвокат у адвокатској канцеларији [[Даути Стрит Чемберс]], када су радили на истом случају. Верили су се [[2004]]. године, а венчали [[6. мај]]а [[2007]]. у имању Фенес<ref>[https://www.fennes.co.uk www.fennes.co.uk]</ref> северно од [[Бокинг]]а, [[Есекс]].<ref name="Anon-2024">{{Who's Who|author=Anon|title=Starmer, Rt Hon. Sir Keir|id=U43670|year=2024|edition=176th|publisher=[[Oxford University Press]]|location=Oxford|pages=2736|isbn=9781399409452|oclc=1402257203|doi=10.1093/ww/9780199540884.013.U43670}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.standard.co.uk/lifestyle/victoria-starmer-solicitor-keir-wife-first-lady-b1164846.html|title=Victoria Starmer: the no-nonsense solicitor set to become Britain's next first lady|last1=Strick|first1=Katie|date=2 July 2024|work=[[London Evening Standard|The Standard]]|access-date=2 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240702115345/https://www.standard.co.uk/lifestyle/victoria-starmer-solicitor-keir-wife-first-lady-b1164846.html|archive-date=2 July 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.tatler.com/article/who-is-keir-starmers-wife-victoria|title=What do we know about Sir Keir Starmer's wife, Lady Starmer?|date=24 April 2020|work=[[Tatler]]|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20200818224913/https://www.tatler.com/article/who-is-keir-starmers-wife-victoria|archive-date=18 August 2020|url-status=live}}</ref> Пар има двоје деце, сина, који је рођен годину дана након њиховог венчања, и ћерку, рођену две године касније. Обоје су одгајани као [[Јевреји]].<ref>{{cite news|url=https://www.thejc.com/news/uk/starmer-our-kids-are-being-brought-up-to-know-their-jewish-backgrounds-1.508720|title=Starmer: Our kids are being brought up to know their Jewish backgrounds|last1=Harpin|first1=Lee|date=16 November 2020|work=[[The Jewish Chronicle]]|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20220925100146/http://thejc.com/news/uk/starmer-our-kids-are-being-brought-up-to-know-their-jewish-backgrounds-1.508720|archive-date=25 September 2022|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://graziadaily.co.uk/life/in-the-news/lady-victoria-starmer/|title=Who Is Lady Victoria Starmer, Keir Starmer's Wife?|last1=Hall|first1=Alice|date=23 May 2024|work=[[Grazia]]|access-date=27 May 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240527130423/https://graziadaily.co.uk/life/in-the-news/lady-victoria-starmer/|archive-date=27 May 2024|url-status=live}}</ref> До усељења у Даунинг Стрит, пар је живео у [[Кентиш Таун]]у, северном Лондону, где поседују кућу у низу.<ref>{{cite news|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/who-lady-victoria-keir-starmer-wife-job-children-5xqmp8539|title=Meet Victoria Starmer, Keir's wife and most trusted adviser|last1=Thomson|first1=Alice|date=8 June 2024|work=[[The Times]]|access-date=9 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240609091202/https://www.thetimes.com/uk/politics/article/who-lady-victoria-keir-starmer-wife-job-children-5xqmp8539|archive-date=9 June 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://news.sky.com/story/who-is-keir-starmers-wife-lady-victoria-starmer-12981688|title=Keir Starmer's wife: Who is Lady Starmer?|date=10 October 2023|work=[[Sky News]]|access-date=27 May 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240527191326/https://news.sky.com/story/who-is-keir-starmers-wife-lady-victoria-starmer-12981688|archive-date=27 May 2024|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://news.sky.com/story/keir-starmer-makes-campaign-pitstop-at-taylor-swift-eras-concert-with-stars-spotted-in-crowd-13157036|title=Keir Starmer attends Taylor Swift concert – and fans are quick to make puns|last=Brown|first=Faye|website=[[Sky News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705113820/https://news.sky.com/story/keir-starmer-makes-campaign-pitstop-at-taylor-swift-eras-concert-with-stars-spotted-in-crowd-13157036|archive-date=5 July 2024|url-status=live|access-date=3 July 2024}}</ref> Стармер је [[Пескетаријанство|пескатаријанац]], а његова супруга је [[Vegetarijanstvo|вегетаријанка]]. Одгајали су децу као вегетаријанце док нису напунили 10 година, када им је дата могућност да једу [[месо]].<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2023/07/26/sir-keir-starmer-labour-children-eat-meat-fish-until-age-10/|title=Sir Keir Starmer: I didn't let my children eat meat until they were 10|last=Holl-Allen|first=Genevieve|date=26 July 2023|work=The Telegraph|access-date=13 September 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231008144358/https://www.telegraph.co.uk/news/2023/07/26/sir-keir-starmer-labour-children-eat-meat-fish-until-age-10/|archive-date=8 October 2023|location=London|url-status=live}}</ref> У интервјуу током кампање за опште изборе 2024. године, Стармер је рекао да је његов највећи страх од постајања премијера био како би то могло утицати на његову децу, због њихових „тешких година“ и како би било лакше да су млађи или старији.<ref>{{Cite news|url=https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-says-labour-wont-reach-for-tax-lever-to-fix-public-services-13152068|title=Starmer reveals 'worry' for family if he enters No 10 as Sunak says he can understand public 'frustrations'|last=Rogers|first=Alexandra|date=12 June 2024|access-date=15 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240617065611/https://news.sky.com/story/sir-keir-starmer-says-labour-wont-reach-for-tax-lever-to-fix-public-services-13152068|archive-date=17 June 2024|website=Sky News|url-status=live}}</ref> Током кампање за опште изборе 2024. године, Стармер је у интервјуу рекао да ће покушати да избегне рад после 18 часова [[Петак|петком]] како би поштовао вечере за [[Šabat|Шабат]] и проводио време са породицом.<ref name="Gillott-2023">{{cite news|url=https://www.thejc.com/news/our-family-treasures-our-shabbat-dinners-says-keir-starmer-hrnmdcu7|title=Our family treasures our Shabbat dinners, says Keir Starmer|last=Gillott|first=Hannah|date=26 July 2023|work=[[The Jewish Chronicle]]|access-date=15 July 2024}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jul/02/tory-attacks-keir-starmer-work-hours-disgrace-labour|title='Really desperate': Starmer hits back at Tory attacks on his work hours|last1=Quinn|first1=Ben|date=2 July 2024|work=The Guardian|access-date=2 July 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705112914/https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jul/02/tory-attacks-keir-starmer-work-hours-disgrace-labour|archive-date=5 July 2024|last2=Stacey|first2=Kiran|location=London|last3=Mason|first3=Rowena|url-status=live}}</ref> Стармер је [[Атеизам|атеиста]] и одлучио је да да „свечану потврду“ (уместо заклетве) верности монарху.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/09/10/atheist-keir-starmer-avoids-reference-god-pledge-loyalty-king/|title=Atheist Keir Starmer avoids reference to God in pledge of loyalty to King Charles III|last=Hazell|first=Will|date=10 September 2022|work=The Telegraph|archive-url=https://web.archive.org/web/20240508193925/https://www.telegraph.co.uk/politics/2022/09/10/atheist-keir-starmer-avoids-reference-god-pledge-loyalty-king/|archive-date=8 May 2024|url-status=live|access-date=21 June 2024}}</ref> Рекао је да иако не верује у [[Бог]]а, препознаје моћ [[Вера|вере]] да окупља људе.<ref>{{cite web|url=https://inews.co.uk/news/politics/keir-starmer-i-may-not-believe-in-god-but-i-do-believe-in-faith-951607|title=Politics Keir Starmer: I may not believe in God, but I do believe in faith|last=Williams|first=Rhiannon|date=11 April 2021|website=[[i (British newspaper)|i]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210709185019/https://inews.co.uk/news/politics/keir-starmer-i-may-not-believe-in-god-but-i-do-believe-in-faith-951607|archive-date=9 July 2021|url-status=live|access-date=}}</ref> Такође прати своју породицу на службе у Либералној јеврејској [[Синагога|синагоги]] у северном Лондону.<ref name="Gillott-2023" /><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jun/22/you-asked-me-questions-ive-never-asked-myself-keir-starmers-most-personal-interview-yet|title='You asked me questions I've never asked myself': Keir Starmer's most personal interview yet|last=Edwardes|first=Charlotte|date=22 June 2024|work=The Guardian|access-date=22 June 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240705113609/https://www.theguardian.com/politics/article/2024/jun/22/you-asked-me-questions-ive-never-asked-myself-keir-starmers-most-personal-interview-yet|archive-date=5 July 2024|url-status=live}}</ref> Стармер је страствени [[фудбалер]], играо је за ''Homerton Academicals'', аматерски тим из северног Лондона.<ref name="Moss-2009">{{cite news|url=https://www.theguardian.com/global/2009/sep/21/keir-starmer-director-public-prosecutions|title=Keir Starmer: 'I wouldn't characterise myself as a bleeding heart liberal...'|last=Moss|first=Stephen|date=21 September 2009|work=The Guardian|access-date=|archive-url=https://web.archive.org/web/20190516180531/https://www.theguardian.com/global/2009/sep/21/keir-starmer-director-public-prosecutions|archive-date=16 May 2019|location=London|url-status=live}}</ref> Он подржава фудбалски клуб Премијер лиге [[ФК Арсенал|Арсенал]].<ref name="Maguire-2020">{{cite news|url=https://www.newstatesman.com/politics/uk/2020/03/keir-starmer-sensible-radical|title=Keir Starmer: The sensible radical|last=Maguire|first=Patrick|date=31 March 2020|work=New Statesman|archive-url=https://web.archive.org/web/20200405171214/https://www.newstatesman.com/politics/uk/2020/03/keir-starmer-sensible-radical|archive-date=5 April 2020|location=London|url-status=live}}</ref> Стармер је написао неколико чланака за ''[[The Guardian]]'' и друге новине, укључујући ''[[The Sunday Telegraph]]''.<ref>{{cite web|url=https://www.theguardian.com/profile/keir-starmer|title=Keir Starmer {{!}} The Guardian|website=www.theguardian.com|access-date=12 July 2024}}</ref> Од [[1986]]. до [[1987]]. године, Стармер је био уредник часописа ''Социјалистичке алтернативе'', [[Троцкизам|троцкистичког]] радикалног часописа који је производила организација под истим именом, која је представљала британску секцију [[Међународна револуционарна марксистичка тенденција|Међународне револуционарне марксистичке тенденције]] (ИРМТ).<ref>{{Cite news|url=https://www.thetimes.com/uk/politics/article/radical-keir-starmer-attacked-labour-in-marxist-magazine-pfm5zxxrz|title=Keir Starmer: Radical who attacked Kinnock in Marxist journal|date=18 January 2020|newspaper=[[The Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20200702212934/https://www.thetimes.co.uk/article/radical-keir-starmer-attacked-labour-in-marxist-magazine-pfm5zxxrz|archive-date=2 July 2020|url-status=live}}</ref> Од [[Септембар|септембра]] 2024. године, Стармер и његова породица држе [[Сибирска мачка|сибирску мачку]] по имену Принс у Даунинг стриту 10.<ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/politics/2024/09/21/keir-starmer-new-family-kitten-downing-street/|title=Starmer unveils newest furry resident of Downing Street|last=Holl-Allen|first=Genevieve|date=21 September 2024|work=The Telegraph|access-date=23 September 2024|location=London}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/article/2024/sep/07/starmer-compromise-new-family-pet-siberian-kitten-dog-like-cat|title=Starmer leads with compromise for new family pet – and gets 'dog-like' cat|last=Quinn|first=Ben|date=7 September 2024|work=The Guardian|access-date=23 September 2024|location=London}}</ref> Дана [[26. децембар|26. децембра]] 2024. године, Стармеров брат Ник је преминуо након дијагнозе рака. Стармер је следећег дана издао саопштење, одајући му почаст.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/politics/2024/dec/27/keir-starmer-pays-tribute-to-brother-who-died-on-boxing-day|title=Keir Starmer pays tribute to brother who died on Boxing Day|last=Courea|first=Eleni|date=27 December 2024|work=The Guardian|access-date=27 December 2024|location=London}}</ref> == Награде и почасти == * Именован је за Краљичиног саветника 2002. године.<ref>{{Cite web |url=https://www.thegazette.co.uk/notice/L-56538-1002 |title=Crown Office |website=[[London Gazette]] |access-date=24 December 2019 |archive-date=24 December 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191224183452/https://www.thegazette.co.uk/notice/L-56538-1002 |url-status=live}}</ref> * Награда Адвокатске коморе Сиднеј Еланд Голдсмит 2005. за његов изузетан допринос ''[[про боно]]'' раду у оспоравању смртне казне у Уганди, Кенији, Малавију и на Карибима.<ref>{{Cite web |url=https://www.awardsintelligence.co.uk/awards/knighthood-former-director-of-public-prosecutions-keir-starmer-qc/ |title=Knighthood: former Director of Public Prosecutions Keir Starmer QC |date=2 January 2014 |website=Awards Intelligence |access-date=25 September 2019 |archive-date=21 October 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191021105651/https://www.awardsintelligence.co.uk/awards/knighthood-former-director-of-public-prosecutions-keir-starmer-qc/ |url-status=live}}</ref> * Почасни члан колеџа Сент Едмунд Хол, [[Оксфорд]].<ref>{{Cite web |url=https://www.seh.ox.ac.uk/people/keir-starmer |title=Sir Keir Starmer: Honorary Fellow |website=[[St Edmund Hall]] |access-date=30 July 2022 |archive-date=30 July 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220730205230/https://www.seh.ox.ac.uk/people/keir-starmer |url-status=live}}</ref> * Именован за витеза команданта Реда од Бата на новогодишњим почастима 2014. године за „заслуге у праву и кривичном правосуђу”.<ref name=":10">{{London Gazette | issue = 60728 | date = 31 December 2013 | page = 3 | supp = 1 }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/268845/New_Year_Honours_2014_notes_on_higher_awards.pdf |title=The New Year Honours List 2014 – Higher Awards |website=[[GOV.uk]] |date=30 January 2013 |access-date=30 December 2013 |archive-date=31 December 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131231001712/https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/268845/New_Year_Honours_2014_notes_on_higher_awards.pdf |url-status=live}}</ref> * Положио заклетву у Тајном савету Уједињеног Краљевства 19. јула 2017. године.<ref name="privycouncil.independent.gov.uk">{{cite web |url=https://privycouncil.independent.gov.uk/wp-content/uploads/2017/07/2017-07-19-List-of-Business-Part-1.pdf |title=Business Transacted and Orders Approved at The Privy Council Held by The Queen at Buckingham Palace on 19th July 2017 |website=[[Privy Council Office (United Kingdom)|Privy Council Office]] |access-date=15 May 2019 |archive-date=30 August 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170830195728/https://privycouncil.independent.gov.uk/wp-content/uploads/2017/07/2017-07-19-List-of-Business-Part-1.pdf |url-status=live}}</ref> То му је омогућило да буде проглашен за „Великодостојника”.<ref>{{cite web |title=Privy Council history |url=https://privycouncil.independent.gov.uk/privy-council/history/ |website=[[Privy Council Office (United Kingdom)|Privy Council Office]] |access-date= 3 January 2021 |archive-date=7 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210107200934/https://privycouncil.independent.gov.uk/privy-council/history/ |url-status=live}}</ref> {| class="wikitable" |+ Почасне дипломе издате Киру Стармеру |- ! Датум !! Школа !! Диплома |- | 21. јул 2011. | Универзитет Есекса | Доктор универзитета<ref>{{cite web |url=http://www.essex.ac.uk/honorary_graduates/ |title=Honorary Graduates – Profile: Keir Starmer QC |publisher=[[University of Essex]] |access-date=23 June 2015 |archive-date=16 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190716174637/https://www1.essex.ac.uk/honorary_graduates/ |url-status=dead}}</ref> |- | 16. јул 2012. | Универзитет Лидса | Доктор права<ref>{{Cite web |url=https://www.leeds.ac.uk/info/130509/honorary_graduates |title=Honorary graduates |first=Tanya |last=O'Rourke |website=[[University of Leeds]] |access-date=15 May 2019 |archive-date=4 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190904110524/https://www.leeds.ac.uk/info/130509/honorary_graduates|url-status=dead}}</ref> |- | 19. новембар 2013. | Универзитет Источног Лондона | Почасни докторат<ref name=":9">{{Cite news |url=https://www.newhamrecorder.co.uk/news/education/keir-starmer-qc-awarded-honorary-doctorate-by-east-london-university-1-3016174 |title=Keir Starmer QC, awarded honorary doctorate by east London university |first=Kay |last=Atwal |newspaper=[[Newham Recorder]] |date=19 November 2013 |access-date=15 May 2019 |archive-date=16 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190716174624/https://www.newhamrecorder.co.uk/news/education/keir-starmer-qc-awarded-honorary-doctorate-by-east-london-university-1-3016174 |url-status=live}}</ref> |- | 19. децембар 2013. | Лондонска школа економије | Доктор права<ref>{{Cite web |url=http://www.lse.ac.uk/intranet/LSEServices/governanceAndCommittees/lse_honorary_degrees.aspx |title=LSE Honorary Degrees |first=Dan |last=Bennett |website=[[London School of Economics]] |access-date=15 May 2019 |archive-date=16 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190716174625/http://www.lse.ac.uk/intranet/LSEServices/governanceAndCommittees/lse_honorary_degrees.aspx |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.lse.ac.uk/website-archive/newsAndMedia/newsArchives/2013/12/KeirStarmer.aspx |title=Keir Starmer QC awarded an LSE Honorary Degree |website=[[London School of Economics]] |access-date=15 May 2019 |archive-date=16 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190716174623/http://www.lse.ac.uk/website-archive/newsAndMedia/newsArchives/2013/12/KeirStarmer.aspx |url-status=live}}</ref> |- | 14. јул 2014. | Универзитет Рединга | Доктор права<ref>{{Cite web |url=https://www.reading.ac.uk/news-and-events/releases/PR589467.aspx |date=14 July 2014 |title=Leading legal figure awarded Honorary Degree |website=[[University of Reading]] |access-date=15 May 2019 |archive-date=16 November 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181116043229/https://www.reading.ac.uk/news-and-events/releases/PR589467.aspx |url-status=dead}}</ref> |- | 18. новембар 2014. | Универзитет Вустера | Почасни докторат<ref>{{Cite web |url=https://www.worcester.ac.uk/community/sir-keir-starmer-kcb-qc-graduation-2014.html |title=Sir Keir Starmer KCB QC |date=18 November 2014 |publisher=[[University of Worcester]] |access-date=2 June 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181116001126/https://www.worcester.ac.uk/community/sir-keir-starmer-kcb-qc-graduation-2014.html |archive-date=16 November 2018 |url-status=dead}}</ref> |} == Публикације == Стармер је аутор и уредник неколико књига о кривичном праву и људским правима, укључујући:<ref name=":0" /> * {{cite book|author= |title=Justice in Error |location= |publisher= |year=1993 |isbn=1-85431-234-0}}, edited with Clive Walker, London: Blackstone, . * {{cite book|author= |title=The Three Pillars of Liberty: Political Rights and Freedoms in the United Kingdom |location= |publisher= |year=1996 |isbn=0-415-09641-3}}, with Francesca Klug and Stuart Weir, London: Routledge, . * {{cite book|author= |title=Signing Up for Human Rights: The United Kingdom and International Standards |location= |publisher= |year=1998 |isbn=1-873328-30-3}}, with Conor Foley, London: Amnesty International United Kingdom, . * {{cite book|author= |title=Miscarriages of Justice: A Review of Justice in Error |location= |publisher= |year=1999 |isbn=1-85431-687-7}}, edited with Clive Walker, London: Blackstone, . * {{cite book|author= |title=European Human Rights Law: the Human Rights Act 1998 and the European Convention on Human Rights |url=https://archive.org/details/europeanhumanrig0000star|location=London |publisher=Legal Action Group |year=1999 |isbn=0-905099-77-X}}, . * {{cite book|author= |title=Criminal Justice, Police Powers and Human Rights |location= |publisher= |year=2001 |isbn=1-84174-138-8}}, with Anthony Jennings, Tim Owen, Michelle Strange, and Quincy Whitaker, London: Blackstone, . * {{cite book|author= |title=Blackstone's Human Rights Digest |location= |publisher= |year=2001 |isbn=1-84174-153-1}}, with Iain Byrne, London: Blackstone, . * ''A Report on the Policing of the Ardoyne Parades 12 July 2004'' (2004), with Jane Gordon, Belfast: Northern Ireland Policing Board. == Референце == {{референце}} == Литература == {{refbegin|}} * {{cite book |last=Baldwin |first=Tom |year=2024 |title=Keir Starmer: The Biography |publisher=HarperCollins Publishers |isbn=978-0008661021}} * {{cite book |last=Eagleton |first=Oliver |year=2022 |title=The Starmer Project: A Journey to the Right |title-link=The Starmer Project |edition=Paperback |publisher=Verso Books |isbn=978-1-83976-464-6}} {{refend}} == Спољашне везе == * {{official website|https://keirstarmer.com}}{{UK MP links|parliament=keir-starmer/4514|publicwhip=Keir_Starmer|theywork=keir_starmer|hansard=4514}} * [http://www.cps.gov.uk/about/dpp.html CPS] {{Wayback|url=http://www.cps.gov.uk/about/dpp.html |date=20171214031326 }} * {{C-SPAN|100494}} {{Садашњи лидери НАТО држава}} {{Лидери Г7}} {{Лидери Г20 индустријски развијенијих земаља}} {{Подножје|Биографија|Уједињено Краљевство}} {{СОРТИРАЊЕ:Стармер, Кир}} [[Категорија:Рођени 1962.]] [[Категорија:Лондонци]] [[Категорија:Британски политичари]] [[Категорија:Премијери Уједињеног Краљевства]] h532qlj1p9kkr5qdc6jfu4gcts0qx70 0 4498064 30099060 27718014 2025-06-27T19:56:40Z RoastPig 306074 30099060 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Врхоле при Словенских Коњицах|општина=Словенска Бистрица|надм висина=353|популација=319|поштански код=2316 Zgornja Ložnica|позивни број=(+386) 2|гшир=46.372222|гдуж=15.518889|слика=SLO-Vrhole.JPG}} '''Врхоле при Словенских Коњицах''' ({{Јез-словен|Vrhole pri Slovenskih Konjicah}}, {{Јез-нем|Verholle bei Gonobitz}}) је насељено место у [[Општина Словенска Бистрица|општини Словенска Бистрица]], [[Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији биле су у саставу старе општине [[Словенска Бистрица]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Врхоле при Словенских Коњицах су имале 319 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=21. 02. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 269 | 277 | 319 |} <small>'''Напомена''': ''До 1953.''</small> <small>''исказивано под именом '''Врхоле'''.''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Категорија на Остави}} {{Словенска Бистрица}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Словенска Бистрица]] bvyxrkxue2b3oi7l338azsus9zla09s 0 4499791 30098995 27760888 2025-06-27T18:53:14Z Konduras 231481 30098995 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Копивник|општина=Раче-Фрам|слика=Kopivnik.jpg|надм висина=482|популација=231|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.459167|гдуж=15.609167}} '''Копивник''' ({{Јез-словен|Kopivnik}}, {{Јез-нем|Kopiunig}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Копивник је имао 231 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=29. 02. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 174 | 191 | 231 |- |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] doxpzqh8rj8g5f0ojbmo6wiq1bwxeq0 0 4500513 30098951 27818207 2025-06-27T18:22:07Z Konduras 231481 30098951 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Шестдобе|општина=Раче-Фрам|надм висина=525|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.477222|гдуж=15.604722}} '''Шестдобе''' ({{Јез-словен|Šestdobe}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији били су у саставу старе општине [[Марибор]]. Као самостално насеље, Шестдобе постоји од [[2013|2013.]] године. Настала је издвајањем дела из насеља [[Ранче]].<ref>{{Cite web|url=http://www.race-fram.si/dokument.aspx?id=4157|title=Odlok o preštevilčenja stavb v naselju Ranče in preimenovanju dela naselja Ranče.|archive-url=https://web.archive.org/web/20131227104531/http://www.race-fram.si/dokument.aspx?id=4157|archive-date=27. 12. 2013|url-status=dead|access-date=3. 4. 2017}}</ref> == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Шестдобе је било у саставу насеља [[Ранче]], те нема података о броју становника. Године [[2016|2016.]] у насељу је живело 40 становника.<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=04. 03. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] 1n7rm3hffzo4a9v7iac2p7qmtgeoy7t 0 4500514 30098955 27794985 2025-06-27T18:23:20Z Konduras 231481 30098955 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Ранче|општина=Раче-Фрам|надм висина=525|популација=227|поштански код=2313 Fram|позивни број=(+386) 2|гшир=46.468611|гдуж=15.6075}} '''Ранче''' ({{Јез-словен|Ranče}}, {{Јез-нем|Rantsche}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији било је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Ранче је имало 227 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=04. 03. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 138 | 182 | 227 |- |} <small>'''Напомена''': ''Године 2013.''</small> <small>''смањен за део насеља који је проглашен за ново самостално насеље [[Шестдобе]].''</small> == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] sjuebl6xdczntnwm9mwpu6zhe9bpdmc 0 4500515 30098981 27790981 2025-06-27T18:47:42Z Konduras 231481 30098981 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Подова|општина=Раче-Фрам|надм висина=253|популација=307|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.434444|гдуж=15.698611|слика=Podova - v senci.jpg}} '''Подова''' ({{Јез-словен|Podova}}, {{Јез-нем|Podau in Steiermark}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији била је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Подова је имала 307 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=04. 03. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 326 | 306 | 307 |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] iiatz3j4kj408gvtu3svctkdxnl6495 0 4500516 30098958 27791059 2025-06-27T18:24:15Z Konduras 231481 30098958 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Пожег|општина=Раче-Фрам|надм висина=274|популација=73|поштански код=2327 Rače|позивни број=(+386) 2|гшир=46.434722|гдуж=15.639444|слика=Майже весна - panoramio.jpg|опис_слике=Пожег, пејзаж}} '''Пожег''' ({{Јез-словен|Požeg}}, {{Јез-нем|Poscheg}}) је насељено место у [[Општина Раче-Фрам|општини Раче-Фрам]], [[Подравска (регија)|Подравска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Марибор]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Пожег је имао 73 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=04. 03. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 55 | 70 | 73 |} == Референце == {{Референце}} {{Раче-Фрам}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Раче-Фрам]] oezucjmjtxqqfk8l4ds6qeu5g3ypr1w 0 4500565 30098940 27806622 2025-06-27T18:15:14Z RoastPig 306074 30098940 wikitext text/x-wiki {{Насељено место у Словенији|место=Сподњи Габерник|општина=Рогашка Слатина|надм висина=258|популација=122|поштански код=3241 Podplat|позивни број=(+386) 3|гшир=46.265278|гдуж=15.568333}} '''Сподњи Габерник''' ({{Јез-словен|Spodnji Gabernik}}, {{Јез-нем|Untergabernik}}) је насељено место у [[Општина Рогашка Слатина|општини Рогашка Слатина]], [[Савињска регија]], [[Словенија]]. == Историја == До територијалне реорганизације у Словенији био је у саставу старе општине [[Шмарје при Јелшах]]. == Становништво == У попису становништва из [[2011|2011.]] године, Сподњи Габерник је имао 122 становника. {| class="wikitable" style="margin: 0.5em auto; text-align: center;" ! colspan="3" |Број становника према пописима<ref>{{Cite web |url=http://www.stat.si/ |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=04. 03. 2024 |archive-date=24. 02. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150224052913/http://www.stat.si/ |url-status= }}</ref> |- | [[1991]] | [[2002]] | [[2011]] |- | 135 | 118 | 122 |} <small>'''Напомена''': ''До 2002.''</small> <small>''исказивано под именом '''Сподњи Габрник'''.''</small> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == {{Рогашка Слатина}} {{Подножје}} [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Клице географија]] [[Категорија:Општина Рогашка Слатина]] ncqvqf9fe7rb69mn2j62r7g7hv2ksoi 0 4501196 30099378 30092242 2025-06-28T07:40:15Z Boja02 203906 30099378 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Громовници* | слика = Thunderbolts poster.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | оназив = ''Thunderbolts*'' | година = 2025. | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = ''Громовници''<br />([[Курт Бјусик]] и Марк Бегли) | режија = Џејк Шрајер | продуцент = [[Кевин Фајги]] | сценарио = Ерик Пирсон<br />Џоана Кало | улоге = [[Флоренс Пју]]<br />[[Себастијан Стен]]<br />[[Вајат Расел]]<br />[[Олга Куриленко]]<br />[[Луис Пулман]]<br />[[Џералдина Висванатан]]<br />[[Дејвид Харбор]]<br />[[Хана Џон Кејмен]]<br />[[Џулија Луј Драјфус]] | музика = Son Lux | директор_фотографије = Ендру Дроз Палермо | монтажа = Хари Јун<br />Анџела М. Катанзаро | издавачка кућа = [[Marvel Studios]] | дистрибутер = [[Walt Disney Studios Motion Pictures]] | трајање = 126 минута<ref name="Runtime">{{Cite web |date=April 16, 2025 |title=Thunderbolts* (2025) |url=https://www.ifco.ie/en/ifco/pages/A7634337004F5C08 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250417023655/https://www.ifco.ie/en/ifco/pages/A7634337004F5C08 |archive-date=April 17, 2025 |access-date=April 16, 2025 |publisher=[[Irish Film Classification Office]]}}</ref> | сценографија = | награде = | буџет = 180 милиона долара<ref>{{cite web |url=https://deadline.com/2025/04/thunderbolts-box-office-preview-1236380290/ |title='Thunderbolts*' Looks To Create Lightning And Fire Up Summer Box Office With $175M Global Opening – Preview |website=Deadline Hollywood |first1=Anthony |last1=D'Alessandro |first2=Nancy |last2=Tartaglione |date=April 29, 2025 |access-date=April 30, 2025}}</ref> | зарада = 382 милиона долара | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Громовници*'''''{{напомена|[[Астериск]] означава алтернативни наслов, '''''Нови Осветници''''', како је откривено у завршној шпици.}} ({{јез-ен|Thunderbolts*}}) је амерички [[суперхеројски филм]] из 2025. године, заснован на истоименом тиму из [[Marvel Comics|Марвелових]] стрипова. Представља [[Spisak filmova Marvelovog filmskog univerzuma|36]]. филм [[Марвелов филмски универзум|Марвеловог филмског универзума]]. Филм је режирао Џејк Шрајер, према сценарију који су написали Ерик Пирсон и Џоана Кало, док главне улоге тумаче [[Флоренс Пју]], [[Себастијан Стен]], [[Вајат Расел]], [[Олга Куриленко]], [[Луис Пулман]], [[Џералдина Висванатан]], [[Дејвид Харбор]], [[Хана Џон Кејмен]] и [[Џулија Луј Драјфус]]. Радња филма прати групу антихероја која обавља опасну мисију за америчку владу. [[Marvel Studios]] је први пут најавио филм о Громовницима 2021. године. Развој филма је званично почео у јуну 2022, када је откривено учешће Шрајера и Пирсона. Глумачка постава је објављена тог септембра, а Ли Сунг Ђин се придружио у марту 2023. како би преправио сценарио. Продукција филма је била одложена због штрајка холивудских сценариста и глумаца 2023, због чега су неки глумци напустили пројекат и били замењени почетком 2024. године. Снимање је трајало од фебруара до јуна 2024, на локацијама у [[Атланта|Атланти]], [[Јута|Јути]] и [[Куала Лумпур]]у. Филм је премијерно приказан 22. априла 2025. у [[Лондон]]у, док је у америчким биоскопима изашао 2. маја исте године, односно дан раније у Србији. Наишао је на позитивне рецензије критичара. == Радња == Група антихероја почиње да обавља мисије по налогу америчке владе.<ref name="Schreier">{{Cite web |last=Kroll |first=Justin |date=June 9, 2022 |title=Marvel's 'Thunderbolts' Movie Taps Jake Schreier As Director |url=https://deadline.com/2022/06/marvels-thunderbolts-jake-schreier-1235041619/ |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20220609204215/https://deadline.com/2022/06/marvels-thunderbolts-jake-schreier-1235041619/ |archive-date=June 9, 2022 |access-date=June 9, 2022 |website=[[Deadline Hollywood]]}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Флоренс Пју]] || Јелена Белова |- | [[Себастијан Стен]] || [[Баки Барнс]] |- | [[Вајат Расел]] || Џон Вокер / Амерички Агент |- | [[Олга Куриленко]] || Антонија Дрејков / Мајстор Задатака |- | [[Луис Пулман]] || Боб / Сентри / Воид |- | [[Џералдина Висванатан]] || Мел |- | [[Дејвид Харбор]] || Алексеј Шостаков / Црвени Стражар |- | [[Хана Џон Кејмен]] || Ава Стар / Дух |- | [[Џулија Луј Драјфус]] || Валентина Алегра де Фонтејн |- | [[Крис Бауер]] || Холт |- | [[Вендел Пирс]] || конгресмен Гари |- |} == Напомене == {{напомене}} == Референце == {{рефлист}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{ИМДб наслов}} {{Марвелов филмски универзум}} {{Подножје|Филм|Стрип|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Амерички суперхеројски филмови]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Филмови по стрипу]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Научнофантастични филмови 2020-их]] [[Категорија:Филмови Марвеловог филмског универзума]] [[Категорија:4DX филмови]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] fhxlaj2ithbz1dxjdabc6ou00azpqzp 0 4507328 30099467 27806223 2025-06-28T09:09:49Z RoastPig 306074 30099467 wikitext text/x-wiki '''Списак [[Насељено мјесто|насеља у Словенији]]''' је списак свих службених насеља у [[Словенија|Републици Словенији]]. Дана [[1. јануар|1.]] [[1. јануар|јануара]] [[2024|2024.]] Словенија је имала '''6.035''' насељених места.<ref name="autogenerated1">{{Cite web |url=http://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8135 |title=Statistični urad Republike Slovenije |access-date=23. 03. 2024 |archive-date=17. 06. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190617090153/https://www.stat.si/StatWeb/News/Index/8135 |url-status= }}</ref> Статистички завод Републике Словеније дефинише насеље као заобљен простор са најмање десет објеката. Насеља: [[Списак насеља у Словенији (А)|А]] • [[Списак насеља у Словенији (Б)|Б]] • [[Списак насеља у Словенији (В)|В]] • [[Списак насеља у Словенији (Г)|Г]] • [[Списак насеља у Словенији (Д)|Д]] • [[Списак насеља у Словенији (Е)|Е]] • [[Списак насеља у Словенији (Ж)|Ж]] • [[Списак насеља у Словенији (З)|З]] • [[Списак насеља у Словенији (И)|И]] • [[Списак насеља у Словенији (Ј)|Ј]] • [[Списак насеља у Словенији (К)|К]] • [[Списак насеља у Словенији (Л)|Л]] • [[Списак насеља у Словенији (Љ)|Љ]] • [[Списак насеља у Словенији (М)|М]] • [[Списак насеља у Словенији (Н)|Н]] • [[Списак насеља у Словенији (Њ)|Њ]] • [[Списак насеља у Словенији (О)|О]] • [[Списак насеља у Словенији (П)|П]] • [[Списак насеља у Словенији (Р)|Р]] • [[Списак насеља у Словенији (С)|С]] • [[Списак насеља у Словенији (Т)|Т]] • [[Списак насеља у Словенији (У)|У]] • [[Списак насеља у Словенији (Ф)|Ф]] • [[Списак насеља у Словенији (Х)|Х]] • [[Списак насеља у Словенији (Ц)|Ц]] • [[Списак насеља у Словенији (Ч)|Ч]] • [[Списак насеља у Словенији (Ш)|Ш]] == Референце == {{Извори}} == Види још == * [[Статистичке регије Словеније|Статистички региони у Словенији]] * [[Списак градова у Словенији]] * [[Списак градских општина у Словенији]] * [[Списак општина у Словенији]] [[Категорија:Насељена места у Словенији]] [[Категорија:Географија Словеније]] qsoav9w1of8xr2x5ix2swn72wuabakb 0 4510641 30099618 30026402 2025-06-28T11:23:53Z Marko Mlinarić 317145 30099618 wikitext text/x-wiki '''Николаус Јоханес Херман Марија фон Прерадовић''' (рођен 28. септембра 1917. у [[Баошић]]у, [[Далмација]], [[Аустро-Угарска]], умро 19. јуна 2004. у [[Хановер]]у, Немачка) био је аустријски историчар, генеолог и публициста. Између 1956. и 1966. био је универзитетски професор за општу новију историју на Универзитету у Грацу. До 1970-их његова истраживања и публикација нису излазила из оквира озбиљне историографије. Међутим, од 1980-их Прерадовић је редовно писао за екстремне десничарске органе (часописе) у Немачкој и Аустрији. == Породица == Николаус Прерадовић је потекао из једне разгранате породице. Његов прадеда је био песник, словенофил и генерал-мајор аустроугарске војске [[Срби|српског]]<ref>О историји породице Прерадовић из [[Горња Крајина|Горње Крајине]] ([[Грубишно Поље]] итд.) и њеном сродству са руском граном (генерал [[Никола Прерадовић]]) види књигу објављену у Загребу, Хрватска 1903. ''Знаменити Срби 19. века'', коју је уредио [[Андра Гавриловић]] (1903, стр. 13). Такође види књигу објављену у Београду 1888. ''Поменик знаменитих људих у српског народа новијег доба'' од [[Милан Ђ. Милићевић|Милана Ђ. Милићевића]] (стр. 572). О Прерадовићима (Србима) страдалим у Јасеновачком логору Независне државе Хрватске током Другог светском рата, укључујући Прерадовиће из Грубишног поља, где је рођен и отац Петра Прерадовића, види списак жртава Спомен подручја Јасеновац ([http://www.jusp-jasenovac.hr Спомен подручје Јасеновац]) На том списку се налази неколико особа под именом и презименом Јован Прерадовић, како се звао отац песника Петра Прерадовића. Види и 100 Прерадовића који се јављају на списку жртава Јасеновца Истраживачког института, Њујорк. ({{cite web|author= |title= |url=https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains |date=|work= |publisher= }} {{Wayback|url=https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains|date=20120214102400}})</ref> порекла. Рођен је 1917. као син поручник линијског брода Иве Прерадовића (1890—1944) и његове супруге Херте, ћерке царско-краљевског вицеадмирала Карла Ланјуса фон Веленбург, у [[Которски залив|Которском заливу]], у једној царско-краљевској луци на [[Јадранско море|Јадранском мору]].<ref>-{ Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini: Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. , {{page|year=|isbn=|pages=327–328}}, hier: {{page|year=2006|isbn=978-3-205-77476-1|pages=327}}. }-</ref> Од 1946. до 1948. био је ожењен Јоханом рођ. Доблхоф, а од 1966. до 1968. Гизелом рођ. Бем-Бецинг. Године 1971. оженио је Кристу рођ. Ведел-Каненберг, дечију медицинску сестру. == Гимназија и Други светски рат == Похађао је гимназију у Грацу, опатијску гимназију у [[Секау]]у, државни образовни завод за младиће у [[Хорн]]у, маријански институт у [[Грац]]у, фрањевачки колегијум у [[Вараждин]]у и горњу реалну гимназију у Грацу. Матурирао је 1940. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] служио је у првој половини 1941. у хрватској војсци, коју су успоставили хрватски фашисти (хрватско домобранство) и у немачко-хрватској легији (Хрватска легија). == Референце == {{референце|30em}} == Литература == *-{Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini (ed): Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. , {{page|year=2006|isbn=3-205-77476-0|pages=327–328}}.}- [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 2004.]] [[Категорија:Новљани (Херцег Нови)]] 17umgo4e1ovlswey9g14jywvu02mp98 0 4521153 30098888 27895650 2025-06-27T17:13:39Z CommonsDelinker 4757 Датотека Woodcutter.jpg замењена је датотеком [[:c:File:Woodcutter_by_Kazimir_Malevich.jpg|Woodcutter_by_Kazimir_Malevich.jpg]] ([[commons:User:CommonsDelinker|CommonsDelinker]]; разлог: [[:c:COM:FR|File renamed]]:) 30098888 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Natalia_Goncharova,_1913,_The_Cyclist,_oil_on_canvas,_78_x_105_cm,_The_Russian_Museum,_St.Petersburg.jpg|десно|мини| Наталија Гончарова, ''Бициклиста'' (1913), уље на платну, 78×105 cm, Државни руски музеј]] '''Кубофутуризам''' ({{Јез-рус|кубофутуризм}}) био је уметнички покрет, развијен у оквиру [[Руски футуризам|руског футуризма]], који је настао почетком 20. века у [[Руска Империја|Руској Империје]]. Карактерише га спајање уметничких елемената пронађених у [[Футуризам|италијанском футуризму]] и [[Кубизам|француском аналитичком кубизму]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.rem.routledge.com/articles/cubo-futurism|title=Cubo-Futurism|last=Parton|first=Anthony|date=2016-05-09|website=Routledge Encyclopedia of Modernism|access-date=2020-03-18}}</ref> Кубофутуризам је био главна школа сликарства и скулптуре рускхи футуриста. 1913. године, термин „кубофутуризам“ је први пут почео да описује дела чланова песничке групе „Хилејци“, док су се удаљавали од поетског [[Симболизам|симболизма]] ка футуризму и ''[[Заум|зауму]]'', експерименталној „визуелној и звучној поезији Кручениха и [[Велимир Хлебњиков|Хлебњинкова]]“.<ref name=":11">{{Cite book|title=The Aesthetics of Anarchy: Art and Ideology in the Early Russian Avant-Garde|last=Gourianova|first=Nina|publisher=University of California Press|year=2012|location=California|page=17|chapter=The Aesthetics of Anarchy}}</ref> Касније исте године концепт и стил кубофутуризма постали су синоним за дела уметника у украјинским и руским постреволуционарним авангардним круговима док су испитивали нерепрезентативну уметност кроз фрагментацију и измештање традиционалних форми, линија., тачке гледишта, боје и текстуре унутар њихових делова.<ref>{{Cite journal|last=Douglas|first=Charlotte|date=1975|title=The New Russian Art and Italian Futurism|journal=Art Journal|volume=34|issue=3|pages=229–239|doi=10.1080/00043249.1975.10793686}}</ref> Утицај кубофутуризма се тада осетио у уметничким друштвима, где су кубофутуристички сликари и песници сарађивали на позоришним, биоскопским и балетским делима која су имала за циљ да разбију позоришне конвенције употребом бесмислене поезије ''заум'', нагласком на импровизацији и подстицање учешћа публике (пример је футуристичка сатирична трагедија ''Владимир Мајаковски'' из 1913).<ref name=":1"/> Коегзистенција ових различитих токова уметничке праксе у оквиру куб-футуризма одражава идеолошку преокупацију колективном обновом и деконструкцијом (појам насатао из постреволуционарног контекста) са сваким песником или сликаром слободним да креира сопствену естетску свест засновану на концепту револуција и колективно деловање кроз реинтерпретацију уметничких и друштвених традиција.<ref name=":5">{{Cite book|title=The Shock of the New: Art and the Century of Change|url=https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh|last=Hughes|first=Robert|publisher=British Broadcasting Company|year=1980|location=London|page=[https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh/page/85 85]|chapter=Faces of Power}}</ref> == Историјска позадина == === Важност постреволуционарног контекста === У контексту касне [[Руска Империја|царске Русије]], друштво је било дубоко подељено по друштвеним класама. Руска индустријализација, развој, економски раст и урбанизација су далеко заостајали за другим западним земљама. Земља је имала висок ниво неписмености, лошу здравствену заштиту и борила се са ограничењима слабе могућности масовне комуникације ван већих градова <ref>{{Cite book|title=Village Life in Late Tsarist Russia|url=https://archive.org/details/villagelifeinlat0000semy|last=Tian-Shanskaia|first=Olga|publisher=Indiana University Press|year=1993|location=Indiana|page=xi|chapter=Introduction}}</ref> Уметници који ће касније постати кубофутуристи приметили су утицаје машинског доба на свакодневни живот, препознајући лепоту, динамику и енергију естетике утилитарне машине која је довела до обновљено интересовање за технолошку модернизацију у уметности, поезији и животу.<ref>{{Cite book|title=MOMA at NGV: 130 Years of Contemporary Art|last=Kinchin|first=Juliet|publisher=The Council of Trustees of the National Gallery of Victoria|year=2018|location=Melbourne|page=44|chapter=The Machinery of the Modern World}}</ref> Украјински модернистички сликар Александар Шевченко (1883–1948) поновио је ово осећање када је 1913. изјавио: „Свет је претворен у једну, монструозну, фантастичну машину која се непрестано креће, у један огроман аутоматски организам који није животињски… [ово] не може а да се не одрази у нашем размишљању и у нашем духовном животу: у уметности“.<ref>{{Cite book|title=Wonderlands of the Avant-Garde: Technology and the Arts in Russia of the 1920s|last=Vaingurt|first=Julia|publisher=Northwestern University Press|year=2013|location=Illinois|page=241}}</ref> „Култ машине” је постајао све више утопијски у круговима кубофутуриста, а уметници су идилични феномен производње машина доживљавали као најважнију „ [[Пролетаријат|пролетаријатску]] креацију” због њене способности да помогне у изградњи праведног, колективног живота за све људе без обзира на то. класе.<ref>{{Cite book|title=The Shock of the New: Art and the Century of Change|url=https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh|last=Hughes|first=Robert|publisher=British Broadcasting Company|year=1980|location=London|pages=[https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh/page/85 85]}}</ref><ref>{{Cite book|title=The Great Utopia: The Russian and Soviet Avant-Garde 1915–1932|last=Gassner|first=Hubertus|publisher=Guggenheim Museum Publications|year=1992|location=New York|pages=298|chapter=The Constructivists: Modernism on the Way to Modernisation}}</ref> Ова идеолошка концепција утопијског савршенства значајно је утицала на стилске елементе кубофутуристичког покрета, утичући на уметнике да експериментишу са чистом [[Апстрактна уметност|апстракцијом]], геометријским облицима, оштрим линијама и равнима, и деконструкцијом органских форми у структуре прожете машинском симболиком.<ref>{{Cite book|title=in Russian Modernism between East and West: Natalia Goncharova and the Moscow Avant-Garde|last=Sharp|first=Jane Ashton|publisher=University of Cambridge Press|year=1986|location=Cambridge|pages=61|chapter=A Westernising Avant-Garde}}</ref> === Утицај руских колекционара уметности === На врху раног 20. века дубоке друштвене, политичке и класне поделе Русије биле су мале групе елитних аристократа и бизнисмена. Са значајним приступом међународним уметничким тржиштима и дилерима, купили су значајан број европских ремек-дела раног 20. века за своје личне колекције. Колекционари и мецене, Сергеј Шчукин (1854–1936) и Иван Морозов (1871–1921), посветили су посебну пажњу [[Импресионизам|импресионистичкој]], [[Постимпресионизам|постимпресионистичкој]], [[Фовизам|фовистичкој]], [[Кубизам|кубистичкој]] и [[Футуризам|футуристичкој]] уметности из целе Европе, сакупивши већи избор значајних дела, и сходно томе упознавајући локалне руске уметнике са уметничким покретима, техникама и стиловима популарним широм континента.<ref name=":6">{{Cite book|title=The Shock of the New: Art and the Century of Change|url=https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh|last=Hughes|first=Robert|publisher=British Broadcasting Company|year=1980|location=London|pages=[https://archive.org/details/shockofnewartcen0000hugh/page/81 81]|chapter=Faces of Power}}</ref> Шчукинова колекција обухватала је знатан број дела [[Пабло Пикасо|Пикаса]], [[Анри Матис|Матиса]], [[Пол Сезан|Сезана]], [[Клод Моне|Монеа]] и [[Пол Гоген|Гогена]], омогућавајући уметницима у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]] и [[Москва|Москви]] приступ кубистичким и футуристичким делима која ће касније утицати на развој кубофутуристичког покрета.<ref name=":6" /> [[Датотека:Manifesto_of_Futurism.jpg|мини| [[Филипо Томазо Маринети]], аутор ''Манифеста футуризма'']] === Порекло појма === [[Датотека:Composition_with_Cards_(Rozanova,_1915).jpg|десно|мини|247x247п| ''Композиција са картама'' (1915) Олге Розанове]] Термин „кубофутуризам“ се први пут помиње у предавању 1913. године, првобитно се односио на песнике који су припадали књижевној групи Давида и Владимира Бурлиука, „Хилаеа / Гилеа“<ref name=":3">{{Cite book|title=The Life of a Painter|year=1995|url=https://archive.org/details/lifeofpainteraut00seve|last=Severini|first=Gino|publisher=Princeton University Press|pages=[https://archive.org/details/lifeofpainteraut00seve/page/294 294]–7}}</ref><ref name=":7">{{Cite book|title=Oxford Art Online|last=Parton|first=Anthony|work=Grove (Oxford) Art Online|year=2003|isbn=978-1-884446-05-4|chapter=Cubo-Futurism|doi=10.1093/gao/9781884446054.article.T020562|access-date=19 May 2020|chapter-url=https://www.oxfordartonline.com/groveart/view/10.1093/gao/9781884446054.001.0001/oao-9781884446054-e-7000020562}}</ref> Термин је сковао [[Корнеј Чуковски]] (1882-1969), руски ликовни критичар, позивајући се на радове [[Владимир Мајаковски|Владимира Мајаковског]], Алексеја Кручоних, [[Велимир Хлебњиков|Велимира Хлебникова]], Бенедикта Лившица и Василија Каменског, чланова групе Хилаеа.<ref name="all-art">{{Cite web|url=http://www.all-art.org/history580-1a.html|title=Art of the 20th Century: A Revolution in the Arts - Great Avant-Garde Movements|website=A World History of Art|access-date=2020-05-20}}</ref> Тек након што су поменути песници почели да показују шокантно јавно понашање (на пример, носећи апсурдну одећу), писци и покрет уопште почели су да се називају једноставно „[[руски футуризам]]“.<ref name=":7" /> Као резултат тога, „кубофутуризам“ је тада почео да се односи на уметнике који су били под утицајем кубизма и футуризма.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Cubo-Futurism|title=Cubo-Futurism: Art Movement|last=Sarabianov|first=Andrei|date=2019-12-06|website=Encyclopedia Britannica|access-date=2020-03-18}}</ref> Најраније појаве кубофутуристичког стила уметности налазимо у делима [[Наталија Гончарова|Наталије Гончарове]], која је већ 1909. године на својим сликама применила кубистичка и футуристичка изражајна средства.<ref>{{Cite book|title=Cubism and Futurism|last=Dietfried|first=Maly|last2=Dietfried|first2=Gerhardus|publisher=Phaidon|pages=74}}</ref> Захваљујући савременој технологији (транспорт и телеграфија, на пример) и искуству уметника других земаља, ставароци у Русији су знали много о авангардним догађајима у Европи.<ref name=":8">{{Cite web|url=https://www.tate.org.uk/whats-on/tate-modern/exhibition/futurism/futurism-room-guide-room-1-introduction/futurism-room-5|title=Futurism (2009 exhibition) room guide, room 6, Russia: Cubo-Futurism|date=12 June – 20 September 2009|website=Tate|access-date=19 May 2020}}</ref> Кубофутуризам као уметнички стил ће почети да добија свој пуни облик у годинама 1912-1913.<ref name=":8" /> Један од првих великих сликара који је постао кубофутуриста био би [[Казимир Маљевич]], који је ушао у своју кубофутуристичку фазу 1912–1913.<ref>{{Cite web|url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/oi/authority.20110803095652828|title=Cubo-Futurism|website=Oxford Reference|access-date=19 May 2020}}</ref> За Маљевича је кубофутуризам био посебно важан, јер је симболизовао везу између мирноће конвенционалног кубизма и динамике својствене футуризму.<ref name=":8"/> Уместо да једноставно следи пример сликања индустријских сцена, које су поставили футуристи у Италији, он је сликао традиционално сеоски живот у јарком, супротстављеном авангардном стилу.<ref>{{Cite web|url=https://www.tate.org.uk/whats-on/tate-modern/exhibition/malevich/malevich-room-guide/malevich-room-3|title=Malevich (Exhibition) Room Guide: Room 3: Cubo-Futurism|website=Tate|access-date=19 May 2020}}</ref> Пример његовог кубофутуристичког дела је ''[[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилац ножева]]'', насликан око 1912–1913. [[Наталија Гончарова|Наталија Гончарова је]] званично ступила на своју футуристичку сцену око 1912. до 1913. године; убрзо су у њеном раду постали очигледни кубофутуристички утицаји.<ref name=":4">{{Cite web|url=https://www.tate.org.uk/whats-on/tate-modern/exhibition/natalia-goncharova/exhibition-guide|title=Natalia Goncharova Exhibition: Guide|website=Tate|access-date=19 May 2020}}</ref> Појавили су се и други кубофутуристички уметници, на пример [[Александра Екстер]]<ref>{{Cite journal|last=FitzLyon|first=Kyril|date=July 26, 1983|title=Female Pioneers|journal=Times Literary Supplement|pages=807}}</ref> и [[Љубов Попова]], која је учила о кубизму током свог боравка у Паризу 1912. и сликала је у кубофутуристичком стилу од 1913. до 1914.<ref>{{Cite web|url=https://www.moma.org/calendar/exhibitions/328|title=Lyubov Popova|website=MoMA ([[Museum of Modern Art]], New York)|access-date=2020-05-20}}</ref> Покрет у Русији је био значајан по томе што је имао велики проценат сликарки, за разлику од футуристичког покрета у Италији.<ref name=":8"/> Кубофутуристи – и песници и уметници – такође су били истакнути по својим специфичним ексцентричним активностима.<ref>{{Cite journal|last=Bowlt|first=John Edward|date=May 16, 1975|title=The Feast of Unreason|journal=Times Literary Supplement|pages=540}}</ref> Руски футуристи су били згрожениегофутуристима, ривалском руском књижевном асоцијацијом коју је 1911. године основао песник Игор Северјанин. === Крај кубофутуризма === [[Датотека:The_Knife_Grinder_Principle_of_Glittering_by_Kazimir_Malevich.jpeg|мини| Казимир Маљевич, ''[[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица ножева]]'' (1912–13), уље на платну, 79,534 cm× 79,534 cm, Уметничка галерија Универзитета Јејл]] Може се рећи да је кубофутуризам завршио са изложбом 0,10 1915–1916, коју је организовао Пуни, а крах је убрзан ривалством између Малевича и Татлина; након тога, већина припадника кубофутуризма почела је да усмерава своју енергију на друге стилове писања или сликања, на пример на Малевичев нови уметнички покрет [[Супрематизам]], који је званично почео на изложби 0,10, или са [[Конструктивизам|конструктивизмом]].<ref name=":0"/> Према италијанском сликару футуристи Ђину Северинију, који је упознао и чуо приче из прве руке од руских сликара футуриста Ларионова, Пунија и Ксеније Богуславске, покрет је престао да постоји 1916.<ref name=":3"/> иако је према [[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британици]], стил наставио да постоји отприлике до 1919.<ref name=":1"/> За кубофутуристичке уметнике, овај покрет је представљао помак у стилским вредностима од перцепције сликарства као одраза њихове тренутне стварности.<ref>{{Cite book|title=Mayakovsky's Cubo-Futurist Vision|url=https://archive.org/details/mayakovskyscubof0000stap|last=Stapanian|first=Juliette|publisher=Rice University Press|year=1986|location=Texas|pages=[https://archive.org/details/mayakovskyscubof0000stap/page/186 186]|chapter=Conclusion: From the Broken Frame toward the Opened Form}}</ref> Један такав пример био је рад [[Казимир Маљевич]] ''[[Брусилица за ножеве (слика)|Брусилица ножева]]'' 1912–13. Металик боје стварају динамичку представу кретања и енергије, осликавајући ''механичку вибрацију и динамички ритам'' [[Теорија модернизације|модернизације]] кроз [[Industrijalizacija|индустријализацију]] и механичку хармонију.<ref name=":9">{{Cite journal|last=McKiernan|first=Mike|date=2014|title=Kazimir Malevich, The Knife Grinder (The Glittering Edge) 1912–13|journal=Art and Occupation: Occupational Medicine|volume=64|issue=5|pages=317–318|doi=10.1093/occmed/kqu065|pmid=25005543|doi-access=free}}</ref> Сам брусилац ножа је централан у [[Композиција слике|композицији]], камуфлиран у густе апстрактне геометријске облике који га окружују и обухватају, позивајући се на идеју да се човек стопио у механичко савршенство џиновског организованог система.<ref name=":9" /> За Малевича и друге уметнике кубофутуристичког покрета оваква дела су деловала као друштвена метафора која наглашава процес трансформације, револуције, друштвене обнове и пролетаријатског колективизма који су видели као будућности свог друштва.<ref name=":5"/> Комплексни апстрактни геометријски облици и представе усавршеног механичког друштва наглашавају револуционарну природу њиховог рада јер је „само футуристичка уметност изграђена на колективним принципима... Само је футуристичка уметност, у данашње време, 'уметност пролетаријата'”, како је сликар и вајар [[Натан Алтман]] (1889–1970) једном приметио.<ref>{{Cite book|title=Aesthetic Revolution and Twentieth-Century Avant-Garde Movements|last=Erjavec|first=Aleš|publisher=Duke University Press|year=2015|location=North Carolina|pages=102}}</ref> Кубофутуристички ликовни уметници су јединствени по својој независности и аутономији од осталих чланова покрета.<ref name=":11" /> Руски уметници су почели да експериментишу са комбинацијом кубизма и футуризма и у скулптури.<ref>{{Cite web|url=https://www.wdl.org/en/item/20030/|title=Technical Manifesto of Futurist Sculpture|date=2017|website=World Digital Library|access-date=2020-05-20}}</ref> Уметници који су експериментисали са кубистичким и футуристичким (или комбинацијом оба) стиловима у оквиру скулптурског рада, су изразили несклоност традиционалним, класичним уметничким традицијама, истичући тако карактеристично кубофутуристичко интересовање за трансформацију и иновацију.<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/art/Futurism#info-article-history|title=Futurism|last=White|first=John|date=2019|website=Britannica|access-date=2020-05-20}}</ref> Међу кубофутуристичким вајарима су били Јосиф Чајков, Борис Корољов и [[Вера Мухина]], сви су предавали у совјетској државној уметничкој школи у Москви. == Књижевност == [[Датотека:Vladimir_mayakovsky_and_lilya_brik.jpg|мини| Владимир Мајаковски и његова муза [[Љиља Брик]].]] === Поезија === Песници који су експериментисали са кубофутуристичким идеалима инсистирали су на важности деконструкције правила и значења поезије, систематски нападајући раније популарне руске класичне и [[Симболизам|симболистичке песнике]] због њихове склоности да испитују [[Метафизика|метафизичке]], езотеричне идеје које нису имале одјека код обичног становништва.<ref name=":10">{{Cite book|title=Handbook of Russian Literarture|last=Terras|first=Victor|publisher=Yale University Press|year=1985|isbn=0300048688|location=New Haven, Ct.|page=163}}</ref> Кубофутуристички уметници су употребљавали хаотичан језик и концепте који су омогућавали слободу изражавања и тумачења просечног човека.<ref name=":10" /> Попут визуелних уметника истог покрета, песници су били заинтересовани да створе „потпуно нове речи и нов начин комбиновања речи“, трансформишу и поново креирају поезију као форму која је осликавала њихове идеје о модернизованој будућности.<ref name=":2">{{Cite book|title=The Routledge Companion to Experimental Literature|publisher=Routledge|year=2012|editor-last=Bray|editor-first=Joe|location=Oxfordshire|pages=28|editor-last2=Gibbons|editor-first2=Alison|editor-last3=McHale|editor-first3=Brian}}</ref> Песници кубофутуристичког покрета видели су писање као „лабораторију или радионицу“ за обнављање језика и књижевности, сецирање речи и генерисање [[Неологизам|неологизама]] како би променили савремена схватања поезије како би показали своје интересовање за револуцију и модерност.<ref name=":2" /> Ова пракса је позната као ''[[заум]] а'' поетски експеримент се касније развијао и укључивао је деконструкцију језика до [[Ономатопеја|ономатопејских]] облика.<ref name=":2" /> Један такав пример за то су звучне слике [[Велимир Хлебњиков|Велимира Хлебникова]] у његовој драми ''Зангези''.<ref>{{Cite book|title=Fast Forward: The Aesthetic and Ideology of Speed in Russian Avant-Garde Culture, 1910–1930|url=https://archive.org/details/fastforwardaesth0000hart|last=Harte|first=Tim|publisher=The University Of Wisconsin Press|year=2009|location=Wisconsin|pages=[https://archive.org/details/fastforwardaesth0000hart/page/69 69]}}</ref> Кубофутуристички песници су такође користили неортодоксне методе током јавног извођења поезије, као што су осликана лица, перформанси и ношење екстравагантне одеће како би привукли пажњу на свој рад и истакли футуристичко експериментисање.<ref name="all-art"/> === Позориште === Увођење кубофутуристичких теорија и идеологија у сферу позоришне продукције довело је до широко распрострањеног скандала у руском друштва с краја века.<ref>{{Cite book|title=Handbook of International Futurism|last=Berghaus|first=Gunter|publisher=De Gruyter Mouton|year=2019|location=Berlin|pages=774}}</ref> Кубофутуристи су користили агресивнији стил у наступима, наступ им је често био провокативан или неразумљив језик, импровизацију и непредвидљивост. <ref>{{Cite book|title=Handbook of International Futurism|last=Berghaus|first=Gunter|publisher=De Gruyter Mouton|year=2019|location=Berlin|pages=775}}</ref> Како наводи [[Роман Јакобсон]] (1896–1982): „Вечери футуриста привлачиле су… публику… Реакције јавности су биле различите: многи су дошли да виде скандал, али је широк део студентске јавности чекао нову уметност, желео је нови свет“.<ref>{{Cite book|title=My Futurist Years|last=Jakobson|first=Roman|publisher=Marsilio Publishers|year=1997|location=New York|pages=4}}</ref> == Значај == Кубофутуризам је био невероватно значајан у развоју уметничких стилова као што су рајонизам, [[супрематизам]] и [[конструктивизам]], при чему је покрет деловао као прелазна фаза између објективних, [[Фигуративна уметност|фигуративних]] дела и радикалне [[Апстрактна уметност|необјективне]], нерепрезентативне апстрактне уметности.<ref>{{Cite book|title=Russian Cubo-Futurism, 1910–1930|last=Barooshian|first=Vahan|publisher=De Gruyter Mouton|year=1975|location=Berlin|pages=146}}</ref> Кубофутуризам је уметницима дао слободу да се баве субјективношћу и експериментишу са употребом геометријских облика. Кубофутуризам је био полазна тачка за уметнике Михаила Ларионова (1881–1964) и [[Наталија Гончарова|Наталију Гончарову]] да развију рајизам (који се назива и рајонизам), један од првих необјективних руских уметничких стилова. Било је то или рајизам<ref>{{Cite book|title=MOMA at NGV: 130 Years of Contemporary Art|last=Kinchin|first=Juliet|publisher=The Council of Trustees of the National Gallery of Victoria|year=2018|location=Melbourne|pages=73|chapter=A New Unity}}</ref> или, још једном, кубизам и футуризам<ref name=":3"/> (или мешавина сва три) који су касније утицали на Казимира Маљевича да створи [[супрематизам]], који се данас сматра једним од најзначајнијих уметничких покрета 20. века.<gallery> Датотека:Woodcutter by Kazimir Malevich.jpg|''Дрвосеча'' (1912)[[Казимир Маљевич|Казимира Маљевича]] Датотека:Victory over the Sun 10.jpg|Костимографија (око 1910-1913) Казимира Маљевича за ''Победу над Сунцем'' Датотека:Aleksandra Ekster - Kavaler. 1913.jpg|''Каваљер'' (1913) [[Александра Екстер|Александре Екстер]] Датотека:Aleksandra Ekster Ville.jpg|''Град'' (1913) [[Александра Екстер]] Датотека:Blue on Tin (Rozanova, 1913).jpg|''Плаво на плеху'' (1913) Олге Розанове Датотека:Lyubov Popova - The Pianist.jpg|''Пијаниста'' (1914) [[Љубов Попова|Љубове Попове]] Датотека:Mystical Images of War - 11.jpg|''Анђели и авиони'' (1914) [[Наталија Гончарова|Наталије Гончарове]] Датотека:Fyodor Christiania (Baranov-Rossine, 1915).jpg|''Фјодор Кристијанија'' (1915) Владимира Баранова-Росина Датотека:Mikhail Larionov dancer on motion (1915).jpg|''Плесач у покрету'' (1915) Михаила Ларионова Датотека:Liubov popova- traveling woman - 1915 oil on canvas 158 5x123cm.jpg|''Жена која путује'' (1915) Љубове Попове Датотека:Goncharova, Natalya. Construction with Flowers. Tartu Art Museum.jpg|''Изградња цвећем'' (1916) [[Наталија Гончарова|Наталије Гончарове]] Датотека:'Relief' by Iwan Puni (Jean Pougny), Tate Modern.JPG|''Рељеф'' (око 1915-1916) Ивана Пунија </gallery> == Види још == * [[Футуризам]] * [[Кубизам]] * [[Руски футуризам]] * [[Вортицизам]] * [[Наталија Гончарова]]<nowiki/>а == Референце == {{референце}} == Литература == {{Литература}} * {{cite book|url=https://archive.org/details/bulfinchguidetoa0000west|title=The Bullfinch Guide to Art|author=West, Shearer|publisher=Bloomsbury Publishing|year=1996|isbn=0-8212-2137-X|location=UK|url-access=registration}}{{Руски уметнички покрети|state=collapsed}} {{Литература крај}} {{Подножје|Уметност}} [[Категорија:Кубизам]] [[Категорија:Руска уметност]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] ottz24skgtgdehyndsj8bqa46ewpiif 0 4527155 30099081 30041918 2025-06-27T20:40:55Z ~2025-89697 447254 /* Финалисти */ 30099081 wikitext text/x-wiki Седамнаеста сезона такмичења [[Звезде Гранда|Звезди Гранда]], одржана је 2023/2024. године, и сезона је приказана на [[ТВ Пинк]]. Чланови жирија су били [[Саша Поповић]], [[Снежана Ђуришић]], [[Драган Стојковић Босанац]], [[Ана Бекута]], [[Вики Миљковић]], [[Александар Милић Мили]], [[Цеца]], [[Марија Шерифовић]] и [[Ђорђе Давид]]. Победница такмичења је босанскохерцеговачка певачица [[Шејла Зонић]], чији је ментор била [[Цеца]].<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/scena/poznati/1376468/sejla-zonic-pobednica-zvezda-granda-2024-godinu|title=Шејла Зонић је победница „Звезда Гранда“ за 2024. годину|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2024-06-21}}</ref> Ова сезона је имала другачији формат тако што је спајала у дуелисте такмичаре који се први пут такмиче, са онима који су ветерани из претходних сезона. == Такмичари == === '''''Суперфииналисти''''' === * [[Шејла Зонић]] (победница)<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/jetset/vesti-jetset/3905890-ko-je-sejla-zonic-za-kratko-vreme-je-osvojila-simpatije-publike-i-zirija-u-zvezdama-granda|title=Ko je Šejla Zonić? Za kratko vreme je osvojila simpatije publike i žirija u "Zvezdama Granda"|last=M|first=A.|date=2024-06-07|website=Telegraf.rs|language=sr|access-date=2024-06-21}}</ref> из [[Сански Мост|Санског Моста]] * Мики Секуловски (друго место)<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/miki-sekulovski-o-zivotu-u-belgiji/|title=Miki Sekulovski o porodičnom životu (VIDEO)|date=2024-03-02|language=sr-RS|access-date=2024-06-21}}</ref> из [[Северна Македонија|Севернe Македонијe]] * [[Андријана Петрушевска]] (треће место)<ref>{{Cite web|url=https://grand.nova.rs/zvezde-granda/zvezda-granda-nastupala-na-kosovu-kada-je-zapevala-ovu-pesmu-nastao-lom-video/|title=Zvezda Granda nastupala na Kosovu, kada je zapevala ovu pesmu nastao lom (VIDEO) - Grand Online|date=2023-06-06|language=sr-RS|access-date=2024-06-21}}</ref> из [[Скопље|Скопља]] === ''Финалисти'' === * Јанко Јанков из [[Перник]]а * Антонија Черкез из [[Широки Бријег|Широког Бријега]] * Данило Бојовић из [[Даниловград|Даниловграда]] * Мирза Пандур из [[Сарајево|Сарајева]] * Бета Судар,<ref>{{Cite web|url=https://story.hr/Celebrity/a285765/Zasto-je-Beta-Sudar-otisla-u-Zvezde-Granda.html|title=GLEDALI SMO JE NA DORI I U SUPERTALENTU, A SAD JE U ZVEZDAMA GRANDA: 'U Hrvatskoj nisam došla tamo gdje sam očekivala'|website=story.hr|language=hr|access-date=2024-06-21}}</ref> такмичарка [[Дора (фестивал)|Доре]] и Суперталента Хрватска * Сидик Шабановић из [[Високо]]г * Ђула Дрини из [[Шведска|Шведске]] * Дејан Дачевић из [[Чајниче]] * Јелена Проле из [[Зрењанин]]а * Ријад Рахмановић из [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]] * Николина Перковић из [[Клис]]а * Петар Крекић из [[Београд]]а * Јулија Петровић из [[Бела Паланка|Беле Паланке]] * Инел Нукић из [[Град Живинице|Живинице]] * Стефан Томић из [[Краљево|Краљева]] * Александра Иванов из [[Крушевац|Крушевца]] * Мелиса Зијадић из [[Скопље|Скопља]] === ''Остали такмичари'' === * [[Енис Тодић]] из [[Нови Пазар|Новог Пазара]], учесник [[Пинкове звезде|Пинкових звезда]] * [[Лазар Живановић (певач)|Лазар Живановић]] из [[Београд]]а, учесник [[Беовизија|Беовизије]] и брат [[Теодора Токовић|Теодоре Токовић]] * [[Харис Скареп]], из [[Нови Пазар|Новог Пазара]], представник Србије на [[Песма Турковизије|Песми Турковизије]], такмичио се по трећи пут * Мина Станојловић (Атомска Мина) из [[Београд]]а * [[Данијел Стојичић]] из [[Пожаревац|Пожаревца]], више пута учествовао у такмичењу, први пут у сезони у којој је победио [[Харис Берковић]] == Након такмичења == Победница је Шејла Зонић која је добила статуу, аутомобил, уговор са продукцијом, маркетинг и песму.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/sejla-zonic-je-pobednik-zvezda-granda/zhb0gfr|title=ŠEJLA ZONIĆ JE POBEDNIK ZVEZDA GRANDA|last=Štulović|first=Milica|date=2024-06-09|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-06-21}}</ref> Одлучено је да ове године и други финалисти добију по песму.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/evo-sta-dobija-pobednik-zvezda-granda-ove-godine-donela-velika-promena/b8dd9t1|title=EVO ŠTA DOBIJA POBEDNIK "ZVEZDA GRANDA" Ove godine je doneta važna odluka I VELIKA PROMENA|last=Mikić|first=Ivana|date=2024-06-06|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-06-21}}</ref> Победнички концерт ће Шејла одржати у Санском Мосту, са колегом [[Mirza Selimović|Мирзом Селимовић]], а ни на једном од њених концерата неће наступати њен ментор [[Цеца]], јер је њено менторство такмичарке изазвало контроверзе у делу јавности [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref>{{Cite web|url=https://www.klix.ba/magazin/film-tv/ni-na-jednom-koncertu-sejle-zonic-u-bih-nece-nastupati-ceca-raznatovic/240618051|title=Ni na jednom koncertu Šejle Zonić u BiH neće nastupati Ceca Ražnatović|website=www.klix.ba|language=hr|access-date=2024-06-21}}</ref> == Референце == {{референце}} [[Категорија:Сезоне Звезда Гранда]] gw7v9btdpkhsdmhjp3p2lq4562r371l 0 4527642 30099310 29890853 2025-06-28T00:42:30Z Sadko 25741 30099310 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Уметник|име=Бојан Стојановић|слика=Bojan Stojanović.jpg|датум_рођења={{датум рођења|1986|6|12|год=да}}|место_рођења=[[Панчево]]|| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]|народна_припадност=[[Србин]]|награде=|занимање=фотограф и видеограф}} '''Бојан Стојановић''' ([[Панчево]], [[12. јун]] [[1986]]) је [[Србија|српско]]-[[Срби у Немачкој|немачки]] [[фотограф]] и видеограф. == Биографија == Стојановић је рођен 1986. године, а пореклом је из [[Баваниште|Баваништа]], где је завршио ОШ „Бора Радић”, а у Панчеву [[Музичка школа „Јован Бандур” Панчево|Музичку школа „Јован Бандур”]] и [[Електротехничка школа „Никола Тесла” Панчево|Електротехничку школу „Никола Тесла”]].<ref>{{Cite web|url=https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3875040-321-srbija-dodeljene-nagrade-za-dostignuca-na-polju-turizma-i-promocije-srbije?%20C4xLjEuMTcxMzUyMzc0MS4zNy4wLjA.|title=321 Srbija! Dodeljene nagrade za dostignuća na polju turizma i promocije Srbije|last=Karličić|first=Vanja|date=2024-04-18|website=Telegraf Biznis|language=sr|access-date=2024-06-24}}</ref> Живео је и радио у [[Београд]]у до краја [[2014]]. када се сели у [[Немачка|Немачку]]. Добитник је годишње награде Удружења 321 Србија у категорији најбољи промо фото-видео материјал.<ref>{{Cite web|url=https://www.instagram.com/reel/C6ekVLSqPGb/|title=Instagram|website=www.instagram.com|access-date=2024-06-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4382707/bojanu-stojanovicu-prestizna-nagrada-321-srbija-za-fotografiju-i-video|title=PRESTIŽNA NAGRADA "321 SRBIJA" ZA KADROVE IZ SRCA: Bojan Stojanović najbolji u kategoriji fotografija i video, evo i zašto|date=2024-06-24|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2024-06-24}}</ref> Фотографијом се бави од почетка [[2010-е|двехиљадедесетих година]], а од 2015. стекао је искуство у продукцији видео снимака.<ref>{{Cite web|url=https://pancevac-online.rs/299612/nas-grad-kroz-ojektiv-bojana-stojanovica-lepo-je-da-se-pokaze-sta-se-jos-cuva-u-pancevu/|title=NAŠ GRAD KROZ OBJEKTIV BOJANA STOJANOVIĆA: Lepo je da se pokaže šta se još čuva u Pančevu|last=d.o.o|first=cubes|website=pancevac-online.rs/|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref> Радио је за више компанија у [[Србија|Србији]], [[Француска|Француској]] и [[Немачка|Немачкој]].<ref>{{Citation|title=Bojan Stojanović, gost emisije "Budjenje uz TV Pančevo" 04.12.2023 - TV Pančevo|url=https://www.youtube.com/watch?v=gEhkV0pzHxc|date=2023-12-04|accessdate=2024-06-24|last=Pancevo RTV}}</ref> Дизајнирао је корице књиге за реномиране издаваче у Немачкој као и видео и фото презентације за немачке универзитете. Радио је у културном одељење групе Бајер-Култур.<ref>{{Cite web|url=https://www.tanjug.rs/srbija/politika/84213/urucene-321srbija-nagrade-za-dostignuca-u-turizmu-nagraden-i-predsednik-vucic/vest|title=Uručene "321Srbija" nagrade za dostignuća u turizmu, nagrađen i predsednik Vučić|last=TANJUG|date=2024-04-17|website=tanjug.rs|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://vesti.321srbija.rs/kadrovi-iz-srca-evo-zbog-cega-je-bojan-stojanovic-dobio-prestizno-321-srbija-priznanje-video/|title=Kadrovi iz srca: Evo zbog čega je Bojan Stojanović dobio prestižno „321 Srbija“ priznanje! (VIDEO)|last=Srbija|first=321|date=2024-04-23|website=Vesti 321Srbija|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref> == Референце == {{референце|2}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић Бојан}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Уметници из Панчева]] [[Категорија:Српски фотографи]] [[Категорија:Српски видео уметници]] [[Категорија:Срби у Њемачкој]] nbxfg9rhpojhivfe387p0aunzmpmh7k 30099312 30099310 2025-06-28T00:42:40Z Sadko 25741 /* Референце */ 30099312 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Уметник|име=Бојан Стојановић|слика=Bojan Stojanović.jpg|датум_рођења={{датум рођења|1986|6|12|год=да}}|место_рођења=[[Панчево]]|| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]|народна_припадност=[[Србин]]|награде=|занимање=фотограф и видеограф}} '''Бојан Стојановић''' ([[Панчево]], [[12. јун]] [[1986]]) је [[Србија|српско]]-[[Срби у Немачкој|немачки]] [[фотограф]] и видеограф. == Биографија == Стојановић је рођен 1986. године, а пореклом је из [[Баваниште|Баваништа]], где је завршио ОШ „Бора Радић”, а у Панчеву [[Музичка школа „Јован Бандур” Панчево|Музичку школа „Јован Бандур”]] и [[Електротехничка школа „Никола Тесла” Панчево|Електротехничку школу „Никола Тесла”]].<ref>{{Cite web|url=https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3875040-321-srbija-dodeljene-nagrade-za-dostignuca-na-polju-turizma-i-promocije-srbije?%20C4xLjEuMTcxMzUyMzc0MS4zNy4wLjA.|title=321 Srbija! Dodeljene nagrade za dostignuća na polju turizma i promocije Srbije|last=Karličić|first=Vanja|date=2024-04-18|website=Telegraf Biznis|language=sr|access-date=2024-06-24}}</ref> Живео је и радио у [[Београд]]у до краја [[2014]]. када се сели у [[Немачка|Немачку]]. Добитник је годишње награде Удружења 321 Србија у категорији најбољи промо фото-видео материјал.<ref>{{Cite web|url=https://www.instagram.com/reel/C6ekVLSqPGb/|title=Instagram|website=www.instagram.com|access-date=2024-06-24}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4382707/bojanu-stojanovicu-prestizna-nagrada-321-srbija-za-fotografiju-i-video|title=PRESTIŽNA NAGRADA "321 SRBIJA" ZA KADROVE IZ SRCA: Bojan Stojanović najbolji u kategoriji fotografija i video, evo i zašto|date=2024-06-24|website=kurir.rs|language=sr|access-date=2024-06-24}}</ref> Фотографијом се бави од почетка [[2010-е|двехиљадедесетих година]], а од 2015. стекао је искуство у продукцији видео снимака.<ref>{{Cite web|url=https://pancevac-online.rs/299612/nas-grad-kroz-ojektiv-bojana-stojanovica-lepo-je-da-se-pokaze-sta-se-jos-cuva-u-pancevu/|title=NAŠ GRAD KROZ OBJEKTIV BOJANA STOJANOVIĆA: Lepo je da se pokaže šta se još čuva u Pančevu|last=d.o.o|first=cubes|website=pancevac-online.rs/|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref> Радио је за више компанија у [[Србија|Србији]], [[Француска|Француској]] и [[Немачка|Немачкој]].<ref>{{Citation|title=Bojan Stojanović, gost emisije "Budjenje uz TV Pančevo" 04.12.2023 - TV Pančevo|url=https://www.youtube.com/watch?v=gEhkV0pzHxc|date=2023-12-04|accessdate=2024-06-24|last=Pancevo RTV}}</ref> Дизајнирао је корице књиге за реномиране издаваче у Немачкој као и видео и фото презентације за немачке универзитете. Радио је у културном одељење групе Бајер-Култур.<ref>{{Cite web|url=https://www.tanjug.rs/srbija/politika/84213/urucene-321srbija-nagrade-za-dostignuca-u-turizmu-nagraden-i-predsednik-vucic/vest|title=Uručene "321Srbija" nagrade za dostignuća u turizmu, nagrađen i predsednik Vučić|last=TANJUG|date=2024-04-17|website=tanjug.rs|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://vesti.321srbija.rs/kadrovi-iz-srca-evo-zbog-cega-je-bojan-stojanovic-dobio-prestizno-321-srbija-priznanje-video/|title=Kadrovi iz srca: Evo zbog čega je Bojan Stojanović dobio prestižno „321 Srbija“ priznanje! (VIDEO)|last=Srbija|first=321|date=2024-04-23|website=Vesti 321Srbija|language=sr-RS|access-date=2024-06-24}}</ref> == Референце == {{референце|2}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стојановић, Бојан}} [[Категорија:Рођени 1986.]] [[Категорија:Уметници из Панчева]] [[Категорија:Српски фотографи]] [[Категорија:Српски видео уметници]] [[Категорија:Срби у Њемачкој]] 0oy2kzrquh8ikywwbykjpfft8n8l7ih 0 4546226 30099409 28541824 2025-06-28T08:24:05Z ~2025-91100 447406 30099409 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Андре Абеглен | пуно_име = | слика = Andre_abegglen.jpg | ширина_слике = | опис_слике = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|3|7}} | место_рођења = [[Нешател]] | држава_рођења = [[Швајцарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|11|8|1909|3|7}} | место_смрти = [[Цирих]] | држава_смрти = Швајцарска | висина = 1,68 м | маса = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | актуелни_клуб = | актуелни_број = | младе_године = | млади_клубови = | године1 = 1924—1926. | клубови1 = [[ФК Нешател Ксамакс|Нешател Ксамакс]] | наступи1 = 20 | голови1 = 10 | године2 = 1926—1927. | клубови2 = [[ФК Грасхопер|Грасхопер]] | наступи2 = 15 | голови2 = 25 | године3 = 1927—1928. | клубови3 = [[ФК Етуал Каруж|Етуал Каруж]] | наступи3 = 15 | голови3 = 16 | године4 = 1928—1929. | клубови4 = Нешател Ксамакс | наступи4 = 14 | голови4 = 8 | године5 = 1929—1930. | клубови5 = Сен Ежен | наступи5 = | голови5 = | године6 = 1930—1934. | клубови6 = Грасхопер | наступи6 = 74 | голови6 = 81 | године7 = 1934—1937. | клубови7 = [[ФК Сошо|Сошо]] | наступи7 = 61 | голови7 = 53 | године8 = 1937—1942. | клубови8 = [[ФК Сервет|Сервет]] | наступи8 = 97 | голови8 = 52 | године9 = 1942—1944. | клубови9 = [[ФК Ла-Шо-Де-Фон|Ла-Шо-Де-Фон]] | наступи9 = 42 | голови9 = 38 | године10 = | клубови10 = | наступи10 = | голови10 = | репрезентација_(године) = 1927—1943. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | репрезентација_(наступи) = 52 | репрезентација_(голови) = 29 | тренерске_године = 1936. <br>1937—1942.<br>1942—1944. | тренерски_клубови = Сошо<br>Сервет<br>Ла-Шо-Де-Фон | актуелизовано1_(датум) = | актуелизовано2_(датум) = }} '''Андре Абеглен''' ([[Нешател]], [[7. март]] [[1909]] — [[Цирих]], [[8. новембар]] [[1944]]) био је швајцарски [[Фудбал|фудбалер]] и тренер. Као [[Нападач (фудбал)|нападач]] је играо за [[ФК Грасхопер|Грасхопер]], француски клуб [[ФК Сошо|Сошо]] и [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|репрезентацију Швајцарске]], за коју је наступио на два [[Светско првенство у фудбалу|светска првенства]]. Он је брат [[Макс Абеглен|Макса Абеглена]] и Жана Абеглена, обојице играча швајцарске репрезентације. Умро је 1944. године, са само 35 година. == Каријера == У Француској је са [[ФК Сошо|Сошоом]] био шампион [[Лига 1|француске лиге]] у сезони 1934/35. и 1937/38. и био је најбољи стрелац, са 30 голова у 28 наступа.<ref>{{Cite web|url=https://www.lequipe.fr/Portfolio/Football/PORTFOLIO_SUISSE_0.html|title=Les joueurs suisses qui ont marqué le Championnat de France|website=L'Équipe|language=fr|archive-url=https://web.archive.org/web/20110927115853/http://www.lequipe.fr/Portfolio/Football/PORTFOLIO_SUISSE_0.html|archive-date=27 September 2011|url-status=dead|access-date=13 November 2006}}</ref> == Репрезентација == Дана 2. новембра 1930, Абеглен је постигао свој једини хет-трик за Швајцарску у [[Пријатељска утакмица|пријатељској]] утакмици против [[Фудбалска репрезентација Холандије|Холандије]]. Био је најбољи стрелац Међународног купа Централне Европе 1931/32. са осам голова, заједно са [[Иштван Авар|Иштваном Аваром]] из [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]].<ref>{{Cite web|url=https://eu-football.info/_tournament.php?id=IC-2|title=Central European International Cup 1931-1932 results|publisher=football.eu|access-date=28 May 2022}}</ref> Са 12 голова у [[Централноевропски међународни куп|Међународном купу Централне Европе]], трећи је стрелац у историји такмичења, иза [[Ференц Пушкаш|Ференца Пушкаша]] (15) и [[Ђерђ Шароши|Ђерђа Шарошија]] (17), обојица из Мађарске. Играо је на [[Светско првенство у фудбалу 1934.|Светском првенству 1934. године]], постигавши један гол, и на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству 1938. године]], где је постигао три гола против [[Фудбалска репрезентација Њемачке|Немачке]], један у осмини финала која је завршена нерешеним резултатом 1 : 1 и још два у репризи, кад је победила Швајцарска са 4 : 2.<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/tables/34full.html|title=World Cup 1934 finals|website=[[RSSSF]]|access-date=28 May 2022}}</ref> Укупно је постигао 29 голова у 52 меча за репрезентацију Швајцарске. == Референце == {{Извори}} {{СОРТИРАЊЕ: Абеглен, Андре}} {{СПФ1934-ШВА}} {{СПФ1938-ШВА}} {{подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Тренери ФК Сервет]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1934.]] [[Категорија:Фудбалери Сервета]] [[Категорија:Фудбалери Грасхопера]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Француске]] [[Категорија:Фудбалери Сошоа]] [[Категорија:Швајцарски фудбалери]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] ig6vtkml8boo5r6afj490vxnw0l3rm4 0 4568224 30099156 29965986 2025-06-27T22:00:08Z Faratnis 307462 dodao nov naslov 30099156 wikitext text/x-wiki {{Infokutija Časopis | ime = -{Comic Zenon}- | slika = Comic Zenon broj 11, 2024. godine.jpg | opis = -{Comic Zenon}- broj 11, 2024. godine | tip = [[Манга сеинен|Seinen]] | format = {{Start date and age|2010|10|25}} | periodičnost = Mesečni | osnovan = | prestanak_izlaženja = | cena = | vlasnik = -{Coamix}- | izdavač = | urednik = | glavni_urednik = Ken Hanada | redakcija = | jezik = japanski | političko_opredeljenje = | tiraž = 12,000 (2019) | sedište = [[Токио|Tokio]] | oclc = | ISSN = | eISSN = | veb-sajt = https://comic-zenon.com/ }} {{nihongo|'''''-{Comic Zenon}-'''''|月刊コミックゼノン}} je [[Сеинен манга|seinen manga]] magazin koji mesečno objavljuje japanska izdavačka kuća -{Coamix}-. Prvi broj je izašao 25. oktobra 2010. godine.<ref>{{cite web|last=Loo|first=Egan|title=Monthly Comic Zenon to Succeed Comic Bunch Manga Mag (Updated)|url=https://www.animenewsnetwork.com/news/2010-10-12/monthly-comic-xenon-to-succeed-comic-bunch-manga-mag|website=Anime News Network|access-date=October 4, 2024|date=October 12, 2010}}</ref> ==Lista mangi koje se serijalizuju u magazinu -{Comic Zenon}-== {| class="wikitable sortable" style="background: #FFF;" |- ! Naziv ! Autor(i) ! Početak |- | {{nihongo|''-{Buta no Fukushū}-''|豚の復讐}} | Sau Nito, Takajoši Kuroda | {{dts|2021|7}} |- | {{nihongo|''-{Dressing: Biyō Gekai Morino Maria}-''|-{Dressing}- 美容外科医 森野まりあ}} | Jocuba Fudžikava, Aki Jamamoto | {{dts|2025|2}} |- | {{nihongo|''-{Filter-goshi no Kanojo}-''|フィルター越しのカノジョ}} | Suzu Omi | {{dts|2022|4}} |- | {{nihongo|''-{Gilded Seven}-''|ギルデッド・セブン}} | Tasuku Karasuma | {{dts|2024|10}} |- | {{nihongo|''-{High Spec Zaizeu Kachō no Taidanaru Kyūjitsu}-''|ハイスペ財前課長の怠惰なる休日}} | Majonaka Čoki | {{dts|2024|9}} |- | {{nihongo|''-{Hanechin to Bucky no Oko-sama Shinryōroku}-''|ハネチンとブッキーのお子さま診療録}} | Sumomo Jumeka | {{dts|2023|3}} |- | {{nihongo|''-{High Spec Kon ni mo Hodo ga Aru: 13-nin no Ijin-tachi to no Renai Reality Show}-''|ハイスペ婚にもほどがある 13人の偉人たちとの恋愛リアリティーショー}} | Susano Hara, Nanao | {{dts|2024|8}} |- | {{nihongo|''-{Kanshiki Joshi no Hayama-san}-''|鑑識女子の葉山さん}} | Izumi Sato | {{dts|2014|4}} |- | {{nihongo|''-{Kyō kara City Hunter}-''|今日から -{CITY HUNTER}-}} | Sokura Nišiki | {{dts|2017|7}} |- | {{nihongo|''-{Maeda Keiji Kabuki Tabi}-''|前田慶次 かぶき旅}} | Nobuhiko Horie, Tecuo Hara, Masato Deguči | {{dts|2019|2}} |- | {{nihongo|''-{Majo Taisen: 32-nin no Isai no Majo wa Koroshiau}-''|魔女大戦 32人の異才の魔女は殺し合う}} | Homura Kavamoto, Makoto Šizuoka | {{dts|2020|10}} |- | {{nihongo|''-{Meshinuma.}-''|めしぬま。}} | Amidamuku | {{dts|2016|1}} |- | {{nihongo|''-{Neko to Shinshi no Tea Room}-''|猫と紳士のティールーム}} | Moliko Ros | {{dts|2022|8}} |- | {{nihongo|''-{Otaku ni Yasashii Gal wa Inai!?}-''|オタクに優しいギャルはいない!?}} | -{Noriširo-ćan}-, Sakana Uozumi | {{dts|2021|8}} |- | {{nihongo|''-{Rakugo no Ko}-''|らくごのこ}} | Kaoru Aida | {{dts|2025|1}} |- | {{nihongo|''-{Rekkyō Sensen}-''|列強戦線}} | Nacuko Uruma | {{dts|2023|10}} |- | {{nihongo|''-{[[Record of Ragnarok|Shūmatsu no Walküre]]}-''|終末のワルキューレ}} | Šinja Umemura, Takumi Fukui, Adžičika | {{dts|2017|11}} |- | {{nihongo|''-{Shūmatsu no Walküre Kinden: Kamigami no Apocalypse}-''|終末のワルキューレ禁伝 神々の黙示録}} | Ocuhiko Naruse, Ipei Okamoto | {{dts|2024|6}} |- | {{nihongo|''-{Shūmatsu no Walküre Kitan: Jack the Ripper no Jikenbo}-''|終末のワルキューレ奇譚 ジャック・ザ・リッパーの事件簿}} | Šinja Umemura, Takumi Fukui, Keita Izuka | {{dts|2022|10}} |- | {{nihongo|''-{Sōten no Ken: Regenesis}-''|蒼天の拳 リジェネシス}} | Hirojuki Jacu, Hideki Cudži | {{dts|2017|10}} |- | {{nihongo|''-{Tengen Eiyū Taisen}-''|テンゲン英雄大戦}} | Jasu Hiromoto, Kubaru Sakanoiči | {{dts|2021|10}} |- | {{nihongo|''-{Tokyo Cannabis Tokku: Taimaō to Yobareta Otoko}-''|東京カンナビス特区 大麻王と呼ばれた男}} | Juto Inai | {{dts|2021|11}} |- | {{nihongo|''-{Uchi no Chiisana Jochū-san}-''|うちのちいさな女中さん}} | Kana Osada | {{dts|2020|11}} |- | {{nihongo|''-{Wakako-zake}-''|ワカコ酒}} | Čie Šinkju | {{dts|2011|7}} |- | {{nihongo|''-{Watashi Kyou kara Oshi no Oshi!}-''|わたし今日から推しの推し!}} | Akacuki Asahi, Tomo Tanaka | {{dts|2025|6}} |} == Reference == {{izvori}} == Spoljašnje veze == * [https://comic-zenon.com/ Zvanični vebsajt] {{ja}} {{Подножје|lat=da}} {{СОРТИРАЊЕ:Comic Zenon}} [[Категорија:Манга]] [[Категорија:Стрип часописи]] [[Категорија:Јапански часописи]] oggby7z4epk7d06od9yvjow90ue8mw3 0 4572836 30099366 30037975 2025-06-28T07:07:09Z Марко Станојевић 66508 /* Табела и статистика */ 30099366 wikitext text/x-wiki {| class="infobox" style="font-size: 90%; width: 24em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Српска лига Запад 2024/25. |- | colspan="2" style="text-align: center; background-color:#ffffff; border-top:solid 1px #ccd2d9; border-bottom:solid 1px #ccd2d9;" | |- | '''Спорт''' || [[Фудбал]] |- | '''Држава''' || [[Датотека:Flag of Serbia.svg|22x20п|Flag of Serbia]] [[Србија]] |- | '''Ранг''' || 3 |- | '''Виши ранг''' || [[Прва лига Србије у фудбалу 2024/25.|Прва лига Србије]] |- | '''Исти ранг''' || [[Српска лига Београд у фудбалу 2024/25.|Српска лига Београд]] <br /> [[Српска лига Војводина у фудбалу 2024/25.|Српска лига Војводина]] <br /> [[Српска лига Исток у фудбалу 2024/25.|Српска лига Исток]] |- | '''Нижи ранг''' || [[Зона Дрина у фудбалу|Зона Дрина]] <br /> [[Зона Дунав у фудбалу|Зона Дунав]] <br /> [[Зона Морава у фудбалу|Зона Морава]] |- | '''Број тимова''' || 16 |- | '''Сезона почела''' || 17. августа 2024. |- | '''Сезона завршена''' || 8. јуна 2025. |- | '''Првак''' || [[ФК ФАП|ФАП]] {{small|(1. титула)}} |- | ◄ [[Српска лига Запад у фудбалу 2023/24.|2023/24.]] || [[Српска лига Запад у фудбалу 2025/26.|2025/26.]] ► |- |} '''[[Српска лига Запад у фудбалу|Српска лига Запад]]''' у сезони 2024/25. једна је од четири [[Српска лига у фудбалу|Српске лиге]] у фудбалу, које су трећи степен фудбалских такмичења у Србији. Лига ове сезоне броји 16 клубова. Виши степен такмичења је [[Прва лига Србије у фудбалу|Прва лига Србије]], а нижи су три зоне — [[Зона Дрина у фудбалу|Зона Дрина]], [[Зона Дунав у фудбалу|Зона Дунав]] и [[Зона Морава у фудбалу|Зона Морава]]. == Клубови у сезони 2024/25. == {| class="wikitable" style="text-align:left" ! style="background:lightgrey;width:12em" | Клуб ! style="background:lightgrey;width:13em" | Насеље ! style="background:lightgrey;width:20em" | Поз. у претходној сезони |- | '''[[ФК Будућност Крушик 2014|Будућност Крушик 2014]]''' | [[Ваљево]] | 4. |- | '''[[ФК Златибор|Златибор]]''' | [[Чајетина]] | 8. |- | '''[[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]]''' | [[Ужице]] | 1. у [[Западно-моравска зона у фудбалу|Западно-моравској зони]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Јошаница|Јошаница]]''' | [[Нови Пазар]] | 10. |- | '''[[ФК Липолист|Липолист]]''' | [[Липолист]] | 1. у [[Колубарско-мачванска зона у фудбалу|Колубарско-мачванској зони]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Лозница|Лозница]]''' | [[Лозница]] | 5. |- | '''[[ФК Металац Горњи Милановац|Металац]]''' | [[Горњи Милановац]] | 13. у [[Прва лига Србије у фудбалу 2023/24.|Првој лиги Србије]] [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Млади радник Пожаревац|Млади радник 1926]]''' | [[Пожаревац]] | 9. |- | '''[[ФК Напредак Марковац|Напредак]]''' | [[Марковац (Велика Плана)|Марковац]] | 1. у [[Подунавско-шумадијска зона у фудбалу|Подунавско-шумадијској зони]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Омладинац Заблаће|Омладинац]]''' | [[Заблаће (Чачак)|Заблаће]] | 12. |- | '''[[ФК Полет Љубић|Полет]]''' | [[Љубић (Чачак)|Љубић]] | 6. |- | '''[[ФК Реал Подунавци|Реал]]''' | [[Подунавци]] | 7. |- | '''[[ФК Слога Краљево|Слога]]''' | [[Краљево]] | 1. у [[Шумадијско-рашка зона у фудбалу|Шумадијско-рашкој зони]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] |- | '''[[ФК Слога Пожега|Слога]]''' | [[Пожега]] | 3. |- | '''[[ФК Таково|Таково]]''' | [[Горњи Милановац]] | 11. |- | '''[[ФК ФАП|ФАП]]''' | [[Прибој]] | 2. |} == Резултати == ''Домаћини су наведени у левој колони.'' {| align="center" cellspacing="0" cellpadding="3" style="background-color: #f9f9f9; font-size: 90%; text-align: center" class="wikitable" !align="left"| !!Екипа !![[ФК Будућност Крушик 2014|БУК]]!![[ФК Златибор|ЗЛА]]!![[ФК Јединство Путеви|ЈЕД]]!![[ФК Јошаница|ЈОШ]]!![[ФК Липолист|ЛИП]]!![[ФК Лозница|ЛОЗ]]!![[ФК Металац Горњи Милановац|МЕТ]]!![[ФК Млади радник Пожаревац|МЛР]]!![[ФК Напредак Марковац|НАП]]!![[ФК Омладинац Заблаће|ОМЛ]]!![[ФК Полет Љубић|ПОЛ]]!![[ФК Реал Подунавци|РЕП]]!![[ФК Слога Краљево|СКВ]]!![[ФК Слога Пожега|СПЖ]]!![[ФК Таково|ТАК]]!![[ФК ФАП|ФАП]] |- !1|| [[ФК Будућност Крушик 2014|Будућност Крушик 2014]] |'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|4:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 |-! style="background:#F0F0F0;" !2|| [[ФК Златибор|Златибор]] |style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 |- !3|| [[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]] |style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:2 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|7:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 |-! style="background:#F0F0F0;" !4|| [[ФК Јошаница|Јошаница]] |style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|6:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#FFE4E1;"|2:3 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 |- !5|| [[ФК Липолист|Липолист]] |style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|3:3 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !6|| [[ФК Лозница|Лозница]] |style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:2 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 |- !7|| [[ФК Металац Горњи Милановац|Металац Горњи Милановац]] |style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFE4E1;"|2:5 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||'''XXX'''||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:4 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFE4E1;"|2:3 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 |-! style="background:#F0F0F0;" !8|| [[ФК Млади радник Пожаревац|Млади радник 1926]] |style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:2 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|4:3 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 |- !9|| [[ФК Напредак Марковац|Напредак Марковац]] |style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 |-! style="background:#F0F0F0;" !10|| [[ФК Омладинац Заблаће|Омладинац Заблаће]] |style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||'''XXX'''||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 |- !11|| [[ФК Полет Љубић|Полет Љубић]] |style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#C0FFC0;"|3:2 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||style="background:#C0FFC0;"|4:3 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 |-! style="background:#F0F0F0;" !12|| [[ФК Реал Подунавци|Реал Подунавци]] |style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|16:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:4 ||style="background:#C0FFC0;"|3:1 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:2 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 |- !13|| [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] |style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFE4E1;"|2:5 ||style="background:#FFE4E1;"|2:3 ||style="background:#FFE4E1;"|0:2 ||style="background:#FFE4E1;"|1:4 ||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||'''XXX'''||style="background:#FFE4E1;"|0:3 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 |-! style="background:#F0F0F0;" !14|| [[ФК Слога Пожега|Слога Пожега]] |style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:2 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|1:4 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 |- !15|| [[ФК Таково|Таково]] |style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:0 ||style="background:#FFFACD;"|2:2 ||style="background:#FFE4E1;"|1:3 ||style="background:#C0FFC0;"|2:1 ||style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFE4E1;"|1:2 ||style="background:#FFE4E1;"|0:1 ||'''XXX'''||style="background:#C0FFC0;"|3:2 |-! style="background:#F0F0F0;" !16|| [[ФК ФАП|ФАП]] |style="background:#FFFACD;"|1:1 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:2 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|5:0 ||style="background:#FFFACD;"|0:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||style="background:#C0FFC0;"|4:1 ||style="background:#C0FFC0;"|3:1 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|3:0 ||style="background:#C0FFC0;"|1:0 ||style="background:#C0FFC0;"|2:0 ||'''XXX''' |- |} == Табела и статистика == {| class="infobox" style="font-size: 75%; width: 43em;" |- ! colspan="2" style="font-size: medium;" | Статистички подаци<ref>{{cite web|title=Српска лига Запад у фудбалу 2024/25: Статистика |url=https://www.srbijasport.net/league/7419-srpska-liga-zapad/stat/chart |website=srbijasport.net |date=9. 6. 2025. |accessdate=9. 6. 2025}}</ref> |- | '''Одиграно кола''' || 30 од 30 |- | '''Одиграно утакмица''' || 240 од 240 |- | '''Број победа домаћих екипа''' || 122 (50%) |- | '''Број мечева без победника''' || 53 (22%) |- | '''Број победа гостујућих екипа''' || 65 (27%) |- | '''Укупно датих голова''' || 589 |- | '''Број голова по колу''' || 19,63 |- | '''Број голова по утакмици''' || 2,45 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа''' || 361 |- | '''Укупан број голова домаћих екипа по мечу''' || 1,5 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа''' || 228 |- | '''Укупан број голова гостујућих екипа по мечу''' || 0,95 |- | '''Највећа победа домаћег тима''' || +16 ([[ФК Реал Подунавци|Реал Подунавци]] — [[ФК Златибор|Златибор]] 16:0) |- | '''Највећа победа гостујућег тима''' || -4 ([[ФК Реал Подунавци|Реал Подунавци]] — [[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]] 0:4) |- | '''Највише датих голова у мечу''' || 16 ([[ФК Реал Подунавци|Реал Подунавци]] — [[ФК Златибор|Златибор]] 16:0) |} {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. |- bgcolor=#90EE90 align=center | [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п|Прва лига Србије 2025/26.]] ! 1 | align=left | [[ФК ФАП|ФАП]] | 30 | 18 | 9 | 3 | 54 | 20 | +34 | 63 |- align=center | ! 2 | align=left | [[ФК Металац Горњи Милановац|Металац Горњи Милановац]] | 30 | 14 | 8 | 8 | 30 | 22 | +8 | 50 |- align=center | ! 3 | align=left | [[ФК Лозница|Лозница]] | 30 | 14 | 7 | 9 | 38 | 23 | +15 | 49 |- align=center | ! 4 | align=left | [[ФК Реал Подунавци|Реал Подунавци]] (-9) | 30 | 15 | 8 | 7 | 63 | 26 | +37 | 44 |- align=center | ! 5 | align=left | [[ФК Напредак Марковац|Напредак Марковац]] | 30 | 13 | 4 | 13 | 39 | 49 | -10 | 43 |- align=center | ! 6 | align=left | [[ФК Будућност Крушик 2014|Будућност Крушик 2014]] | 30 | 10 | 11 | 9 | 34 | 29 | +5 | 41 |- align=center | ! 7 | align=left | [[ФК Слога Пожега|Слога Пожега]] | 30 | 12 | 4 | 14 | 25 | 31 | -6 | 40 |- align=center | ! 8 | align=left | [[ФК Омладинац Заблаће|Омладинац Заблаће]] (-9) | 30 | 13 | 9 | 8 | 35 | 30 | +5 | 39 |- align=center | ! 9 | align=left | [[ФК Јошаница|Јошаница]] | 30 | 11 | 6 | 13 | 40 | 42 | -4 | 39 |- align=center | ! 10 | align=left | [[ФК Таково|Таково]] | 30 | 11 | 5 | 14 | 37 | 41 | -4 | 38 |- align=center | ! 11 | align=left | [[ФК Златибор|Златибор]] | 30 | 9 | 11 | 10 | 31 | 47 | -16 | 38 |- align=center | ! 12 | align=left | [[ФК Јединство Путеви|Јединство Путеви]] | 30 | 12 | 2 | 16 | 36 | 36 | 0 | 38 |- bgcolor=#FFCCCC align=center | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Зона Морава 2025/26.]] ! 13 | align=left | [[ФК Млади радник Пожаревац|Млади радник 1926]] | 30 | 11 | 5 | 14 | 35 | 37 | -2 | 38 |- bgcolor=#F66666 align=center | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Зона Морава 2025/26.]] ! 14 | align=left | [[ФК Полет Љубић|Полет Љубић]] | 30 | 8 | 8 | 14 | 40 | 49 | -9 | 32 |- bgcolor=#F66666 align=center | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Зона Дрина 2025/26.]] ! 15 | align=left | [[ФК Липолист|Липолист]] | 30 | 8 | 7 | 15 | 26 | 44 | -18 | 31 |- bgcolor=#F66666 align=center | [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п|Зона Морава 2025/26.]] ! 16 | align=left | [[ФК Слога Краљево|Слога Краљево]] | 30 | 8 | 2 | 20 | 26 | 63 | -37 | 26 |} '''Легенда:''' {{легенда|#90EE90|Следеће сезоне у [[Прва лига Србије у фудбалу|Првој лиги Србије]]}} {{легенда|#FFCCCC|Бараж за опстанак у Српској лиги Запад}} {{легенда|#FF6666|Следеће сезоне у одговарајућој [[Зонске лиге Србије у фудбалу|зони]]}} {| class="wikitable" style="text-align: center; margin: 0 auto;" |- !Првак Српске лиге Запад 2024/25. |- |- |[[Датотека:Fap_pr10.png|150п]]<br />'''[[ФК ФАП|ФАП]]'''<br />'''1. титула''' |} ----- * '''[[Прва лига Србије у фудбалу 2024/25.|Прва лига Србије 2024/25.]] [[Датотека:RedDownArrow.svg|15п]] [[Српска лига Запад 2025/26.]]''' {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" ! М ! Клуб ! Одиг. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Изв. |- align=center ! 16 | align=left | [[ГФК Слобода Ужице]] | 37 | 7 | 10 | 20 | 23 | 42 | -19 | 31 | <ref>{{cite news | title = Прва лига Србије у фудбалу 2024/25. | url = https://www.prvaliga.rs/sezona-2024-25/tabele-24-25 | url-status = live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20250526100542/https://www.prvaliga.rs/sezona-2024-25/tabele-24-25 | website = prvaliga.rs | date=26. 5. 2025. | accessdate = 26. 5. 2025. | archivedate = 26. 5. 2025}}</ref> |} * '''[[Зонске лиге Србије у фудбалу|Зонске лиге 2024/25.]] [[Датотека:Green-Up-Arrow.svg|15п]] [[Српска лига Запад 2025/26.]]''' {| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin: 1em 1em 1em 0; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%; clear: center;" |- ! Зона ! М ! Клуб ! Оди. ! Поб. ! Нер. ! Пор. ! ГД ! ГП ! ГР ! Бод. ! Изв. |- align=center | align=left | [[Зона Дрина у фудбалу|Зона Дрина]] ! 1 | align=left | [[ФК Железничар Лајковац|Железничар Лајковац]] | 24 | 20 | 3 | 1 | 61 | 11 | +50 | 63 | <ref>{{cite news | title = Зона Дрина у фудбалу 2024/25. | url = https://fsrzs.com/wp/%d0%b7%d0%be%d0%bd%d0%b0-%d0%ba%d0%be%d0%bb%d1%83%d0%b1%d0%b0%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%bc%d0%b0%d1%87%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b0/ | website = fsrzs.com | date = 9. 6. 2025. | accessdate = 9. 6. 2025}}</ref> |- align=center | align=left | [[Зона Дунав у фудбалу|Зона Дунав]] ! 1 | align=left | [[ФК Млади радник Радинац|Млади радник 1940]] | 26 | 15 | 8 | 3 | 47 | 16 | +31 | 53 | <ref>{{cite news | title = Зона Дунав у фудбалу 2024/25. | url = https://fsrzs.com/wp/%d0%b7%d0%be%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d0%b4%d1%83%d0%bd%d0%b0%d0%b2%d1%81%d0%ba%d0%be-%d1%88%d1%83%d0%bc%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%b0/ | website = fsrzs.com | date = 9. 6. 2025. | accessdate = 9. 6. 2025}}</ref> |- align=center | align=left | [[Зона Морава у фудбалу|Зона Морава]] ! 1 | align=left | [[ФК Шумадија 1903|Шумадија 1903]] | 26 | 23 | 1 | 2 | 66 | 14 | +52 | 70 | <ref>{{cite news | title = Зона Морава у фудбалу 2024/25. | url = https://fsrzs.com/wp/%d0%b7%d0%be%d0%bd%d0%b0-%d1%88%d1%83%d0%bc%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d1%98%d0%b8%d1%81%d0%ba%d0%be-%d1%80%d0%b0%d1%88%d0%ba%d0%b0/ | website = fsrzs.com | date = 9. 6. 2025. | accessdate = 9. 6. 2025}}</ref> |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [http://www.fsrzs.com Фудбалски савез региона Западне Србије — званични веб-сајт] * [https://www.srbijasport.net/league/7419/ Српска лига Запад] на веб-сајту -{srbijasport.net}- {{Српска лига Запад}} {{Фудбал у Србији у сезони 2024/25.}} {{подножје|Фудбал|Србија}} [[Категорија:Српска лига Запад у фудбалу|2024/25]] [[Категорија:Српске фудбалске лиге у сезони 2024/25.|Запад]] 2x4rcopcagiv69hvzl36chgwq05e1ju 0 4575567 30098974 30098532 2025-06-27T18:41:50Z Aleksa Aleksi 342309 /* Рани живот и образовање */ 30098974 wikitext text/x-wiki {{мало извора}} {{Рут}} {{Књижевник | слика = Ahmet Hamdi Tanpınar TBMM fotoğrafı.jpg | датум_рођења = {{датум рођења|1901|6|23}} | место_рођења = [[Истанбул]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1962|1|24|1901|6|23}} | место_смрти = [[Истанбул]] | држава_смрти = [[Турска]] }} '''Ахмед Хамди Танпинар''' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar}}; [[Истанбул]], [[23. јун]] [[1901]] — [[Истанбул]], [[24. јануар]] [[1962]]),<ref name=":0">{{Cite web|url=https://islamansiklopedisi.org.tr/tanpinar-ahmet-hamdi|title=TANPINAR, Ahmet Hamdi|website=TDV İslâm Ansiklopedisi|language=tr|access-date=2025-06-25}}</ref> је био [[Турска|турски]] [[песник]], [[приповедач]], [[есеј]]иста и [[филозоф]]. Сматра се једним од најзначајнијих представника [[модернизам|модернизма]] у турској [[књижевност]]и. Радио је као [[наставник]] у школи, предавач [[естетика|естетике]], [[митологија|митологије]] и књижевности на [[Универзитет у Истанбулу|истанбулском универзитету]],<ref name=":0" /> а био је и члан [[Турски парламент|турског парламента]] ({{јез-тур|Türkiye Büyük Millet Meclisi}}, {{јез-срп|Велика народна скупштина Турске}}), [[1943]] — [[1946]] године.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://dereta.rs/a/7d3a4ecc-8344-44ca-b9ae-559a7df8e285/Ahmet-Hamdi-Tanpinar.aspx|title=Online knjižara Dereta {{!}} Autori|website=Online knjižara Dereta|language=sr|access-date=2025-06-25}}</ref> == Биографија == === Рани живот и образовање === Танпинар се родио у [[Истанбул]]у (општина [[Фатих]], [[Градска четврт|четврт]] Шехзадебашу, {{јез-тур|Şehzadebaşı}}), [[23. јун]]а [[1901]]. године као најмлађе од троје деце Хусеин Фикри ефендиje ({{јез-тур|Hüseyin Fikri Efendi}}),<ref>{{Cite web|url=http://www.gdd.org.tr/tarihtendetay.asp?id=55|title=Gürcistan Dostluk Derneği|last=M.ODABAŞ|website=www.gdd.org.tr|access-date=2025-06-25}}</ref> и Несиме Бахрије хануме ({{јез-тур|Nesime Bahriye Hanım}}). Отац му је био [[судија]] са коренима из [[Грузија|Грузије]], турског порекла. Дечаштво је провео у градовима где је отац обављао судијске дужности: Истанбулу, [[Синоп]]у, [[Киркук]]у, [[Сирт]]у и [[Анталија|Анталији]]. Мајку је рано изгубио [[1915]]. године, током путовања из Киркука, услед последица [[тифус]]а. Завршио је средње школовање у Анталији, а затим је [[1918]]. године уписао ''Пољопривредну школу Халкали'' ({{јез-тур|Halkalı Ziraat Mektebi}}),<ref name=":0" /> коју је напустио после прве године. Године [[1919]]. уписао је студије на [[Филологија|Филолошком]] [[факултет]]у [[Универзитет у Истанбулу|Универзитета у Истанбулу]] ({{јез-тур|İstanbul Üniversitesi Edebiyat Fakültesi}}), да би их [[1923]]. успешно завршио. === Професионална каријера === По завршетку студија, започео је професионални пут као [[наставник]] књижевности у ''[[Лицеј]]у у [[Ерзурум]]у'' ({{јез-тур|Erzurum Lisesi}}), 1923. године, након чега је у периоду од [[1926]]. до [[1932]]. године предавао у средњим школама у [[Конија|Конији]], [[Анкара|Анкари]] и Истанбулу, укључујући и чувену ''Кадиκојску гимназију'' ({{јез-тур|Kadıköy Lisesi}}).<ref name=":0" /> Боравак на ''Педагошком институту Гази'' ({{јез-тур|Gazi Terbiye Enstitüsü}}) и ''Истанбулској академији лепих уметности'' ({{јез-тур|İstanbul Güzel Sanatlar Akademisi}}).{{efn-ur|Данас ''Универзитет за ликовну уметност Мимар Синан'' ({{јез-тур|Mimar Sinan Güzel Sanatlar Üniversitesi, MSGSÜ}}).<ref>{{Cite web|url=https://msgsu.edu.tr/|title=Mimar Sinan Güzel Sanatlar Üniversitesi|language=tr|access-date=2025-06-27}}</ref>}}<ref name=":0" /> На ''Академији лепих уметности'', поред наставе књижевности, Танпинар је предавао у областима [[Естетика|естетике]] у [[уметност]]и, [[историја уметности|историје уметности]] и [[Митологија|митологије]] (1932 — [[1939]]),<ref name=":0" /> што је имало пресудан утицај на његов интелектуални и уметнички развој. Непосредни контакт са [[немачка|немачким]] [[професор]]има и [[Класична музика|класичном музиком]] [[Западни свет|запада]], пробудили су у њему дубоко интересовање за уметност и музику. Од [[1930]]. године започео је редовно објављивање [[поезија|поезије]] у [[часопис]]има као што су ''Мили Меџмуa'' ({{јез-тур|Millî Mecmua}}, {{јез-срп|Национални часопис}}) и ''Хајат'' ({{јез-тур|Hayat}}, {{јез-срп|Живот}}), при чему је раније, [[1929]]. године, представио јавности и своје прве [[Превођење|преводе]] са [[Немачки језик|немачког]] и [[Француски језик|француског]] језика, укључујући дела [[Ернст Теодор Вилхелм Хофман|Ернста Теодора Амадеуса Хофмана]] и [[Анатол Франс|Анатола Франса]]. На ''Конгресу турских просветних радника'' ({{јез-тур|Maarif Kongresi}}) одржаном 1930. године, истакао се као заговорник [[Реформа|реформи]] у настави националне књижевности. Посебно се залагао за ревизију схватања о значају [[Танзимат]]а као почетне тачке модерне турске књижевности, чиме је подстакао живу академску дебату у културним и научним круговима.<ref>{{Cite journal|last=Tonga|first=Necati|date=2007|title=CUMHURİYET DÖNEMİ TÜRK EDEBİYATINDA DİVAN ŞİİRİ TARTIŞMALARI VE GELENEKTEN FAYDALANMA|journal=Turkish Studies, International Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic|volume=2/4|pages=771 - 782}}</ref> Наредни период (1933.) обележен је предавањима на ''Музејно-педагошком институту и уметничкој школи'' ({{јез-тур|Sanayi-i Nefise Mektebi}}), након чега је 1939. године именован за професора предмета ''Историја турске књижевности XIX века'' ({{јез-тур|XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi}}) на ''Филолошком факултету Истанбулског универзитета'' ({{јез-тур|İstanbul Üniversitesi Edebiyat Fakültesi}}), иако није поседовао докторску титулу. Ово постављење извршено је [[указ]]ом тадашњег министра просвете Хасана Алија Јучела ({{јез-тур|Hasan Âli Yücel}}). Године [[1940]].<ref name=":0" /> објављује први том капиталног дела ''Историја турске књижевности XIX века'' ({{јез-тур|XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi}}), који обухвата период до [[1885]]. године.[[Датотека:Ahmet Hamdi Tanpınar mezar.jpg|150px|мини|десно|Надгробни споменик Ахмета Хамдија Танпинара на гробљу Ашијан]] Те исте године је, у оквиру редовне [[Војна служба|војне службе]], обављао дужност [[артиљерија|артиљеријског]] [[поручник]]а. Уследила је политичка етапа његовог живота, постаје посланик у ''Великој народној скупштини Турске'', у периоду од [[1943]]. до 1946. године а затим и [[инспектор]] ''Министарства просвете'' ({{јез-тур|Millî Eğitim Bakanlığı}}), 1946.<ref name=":0" /> Након што се није кандидовао за поновни избор, 1946. године се враћа академском раду, најпре на Академији, а затим и на факултету током [[1948]]. и [[1949]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.ktb.gov.tr/EN-119827/tanpinar-ahmet-hamdi.html|title=TANPINAR, Ahmet Hamdi|website=www.ktb.gov.tr|access-date=2025-06-27}}</ref> Међународна научна признања омогућила су му учешће на важним европским конгресима у: [[Париз]]у [[1955]]. године, [[Венеција|Венецији]] (1955. и [[1958]].) и [[Минхен]]у [[1957]].<ref name=":0" /> У оквиру ''Рокфелерове стипендије'' ({{јез-тур|Rockefeller Bursu}}), боравио је у [[Европа|Европи]] у периоду [[1959]] — [[1960]]. ради прикупљања грађе за други том ''Историје турске књижевности XIX века''. Наставио је да ради као професор на ''Катедри за нову турску књижевност'' све до своје смрти 1962. године. Са годинама, здравље му се све више нарушавало. Преминуо је од срчаног удара 24. јануара 1962. године у Истанбулу, у шездесетој години живота. Сахрањен је на на гробљу Ашијан ({{јез-тур|Aşiyan Mezarlığı}}) у Истанбулу, у непосредној близини гроба свог књижевног узора [[Јахја Кемал Бејатли|Јахје Кемала Бејатлиа]]. На његовој надгробној плочи уклесани су први стихови из његове познате песме „Нисам у времену“ ({{јез-тур|Ne içindeyim zamanın}}):<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Нити сам у времену, нити сасвим ван њега;<ref>{{Cite web|url=https://avrupadan.com/gunun-siiri/ahmet-hamdi-tanpinar-ne-icindeyim-zamanin-15306|title=Ahmet Hamdi Tanpınar - Ne İçindeyim Zamanın|website=avrupadan.com|language=tr|access-date=2025-06-27}}</ref>}}</div> == Значај == Један је од најзначајнијих аутора турске књижевности, који у својим списима успешно комбинује [[источна култура|источну]] и [[западна култура|западну]] [[култура|културу]]. [[Јахја Кемал Бејатли]], је играо важну улогу у његовом одрастању. У својој поезији користи мотиве турске класичне [[музика|музике]] и [[сањарење|сањарења]]. И у његовој поезији и у романима велико место заузимају психолошке анализе, историја, карактеристике његовог времена, веза друштва и појединца, снови и цивилизацијски проблеми. Једно од његових најзначајнијих дела је ''[[Институт за регулацију времена]]'' ({{lang-tr|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}). Роман је надалеко цењен као иронична критика процеса [[бирократизација|бирократизације]] са импликацијом што наслов и сугерише, иако то није тема књиге. Пре свега, то је велика психолошка анализа човека који пати од неспособности да се прилагоди свом времену, односно модерном времену. Чини се да се већина ликова романа на чудне начине бори да би преживела у модерним временима. На тај начин концепт „''времена''” заузима централно место, дајући дубљи смисао, чак и филозофски укус роману.<ref>{{Cite web|url=https://www.goodreads.com/author/show/2936248.Ahmet_Hamdi_Tanp_nar|title=Ahmet Hamdi Tanpınar|website=www.goodreads.com|access-date=2025-06-25}}</ref> == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} {{подножје|Биографија|Књижевност|Турска}} [[Категорија:Књижевност 20. века]] [[Категорија:Турски књижевници]] [[Категорија:Истанбулци]] [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1924.]] kib14xe8p3pckpy3jy9z759pvq9dc20 30098977 30098974 2025-06-27T18:44:27Z Aleksa Aleksi 342309 /* Професионална каријера */ 30098977 wikitext text/x-wiki {{мало извора}} {{Рут}} {{Књижевник | слика = Ahmet Hamdi Tanpınar TBMM fotoğrafı.jpg | датум_рођења = {{датум рођења|1901|6|23}} | место_рођења = [[Истанбул]] | држава_рођења = [[Османско царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1962|1|24|1901|6|23}} | место_смрти = [[Истанбул]] | држава_смрти = [[Турска]] }} '''Ахмед Хамди Танпинар''' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar}}; [[Истанбул]], [[23. јун]] [[1901]] — [[Истанбул]], [[24. јануар]] [[1962]]),<ref name=":0">{{Cite web|url=https://islamansiklopedisi.org.tr/tanpinar-ahmet-hamdi|title=TANPINAR, Ahmet Hamdi|website=TDV İslâm Ansiklopedisi|language=tr|access-date=2025-06-25}}</ref> је био [[Турска|турски]] [[песник]], [[приповедач]], [[есеј]]иста и [[филозоф]]. Сматра се једним од најзначајнијих представника [[модернизам|модернизма]] у турској [[књижевност]]и. Радио је као [[наставник]] у школи, предавач [[естетика|естетике]], [[митологија|митологије]] и књижевности на [[Универзитет у Истанбулу|истанбулском универзитету]],<ref name=":0" /> а био је и члан [[Турски парламент|турског парламента]] ({{јез-тур|Türkiye Büyük Millet Meclisi}}, {{јез-срп|Велика народна скупштина Турске}}), [[1943]] — [[1946]] године.<ref name=":0" /><ref>{{Cite web|url=https://dereta.rs/a/7d3a4ecc-8344-44ca-b9ae-559a7df8e285/Ahmet-Hamdi-Tanpinar.aspx|title=Online knjižara Dereta {{!}} Autori|website=Online knjižara Dereta|language=sr|access-date=2025-06-25}}</ref> == Биографија == === Рани живот и образовање === Танпинар се родио у [[Истанбул]]у (општина [[Фатих]], [[Градска четврт|четврт]] Шехзадебашу, {{јез-тур|Şehzadebaşı}}), [[23. јун]]а [[1901]]. године као најмлађе од троје деце Хусеин Фикри ефендиje ({{јез-тур|Hüseyin Fikri Efendi}}),<ref>{{Cite web|url=http://www.gdd.org.tr/tarihtendetay.asp?id=55|title=Gürcistan Dostluk Derneği|last=M.ODABAŞ|website=www.gdd.org.tr|access-date=2025-06-25}}</ref> и Несиме Бахрије хануме ({{јез-тур|Nesime Bahriye Hanım}}). Отац му је био [[судија]] са коренима из [[Грузија|Грузије]], турског порекла. Дечаштво је провео у градовима где је отац обављао судијске дужности: Истанбулу, [[Синоп]]у, [[Киркук]]у, [[Сирт]]у и [[Анталија|Анталији]]. Мајку је рано изгубио [[1915]]. године, током путовања из Киркука, услед последица [[тифус]]а. Завршио је средње школовање у Анталији, а затим је [[1918]]. године уписао ''Пољопривредну школу Халкали'' ({{јез-тур|Halkalı Ziraat Mektebi}}),<ref name=":0" /> коју је напустио после прве године. Године [[1919]]. уписао је студије на [[Филологија|Филолошком]] [[факултет]]у [[Универзитет у Истанбулу|Универзитета у Истанбулу]] ({{јез-тур|İstanbul Üniversitesi Edebiyat Fakültesi}}), да би их [[1923]]. успешно завршио. === Професионална каријера === По завршетку студија, започео је професионални пут као [[наставник]] књижевности у ''[[Лицеј]]у у [[Ерзурум]]у'' ({{јез-тур|Erzurum Lisesi}}), 1923. године, након чега је у периоду од [[1926]]. до [[1932]]. године предавао у средњим школама у [[Конија|Конији]], [[Анкара|Анкари]] и Истанбулу, укључујући и чувену ''Кадиκојску гимназију'' ({{јез-тур|Kadıköy Lisesi}}).<ref name=":0" /> Радио је на ''Педагошком институту Гази'' ({{јез-тур|Gazi Terbiye Enstitüsü}}) и ''Истанбулској академији лепих уметности'' ({{јез-тур|İstanbul Güzel Sanatlar Akademisi}}).{{efn-ur|Данас ''Универзитет за ликовну уметност Мимар Синан'' ({{јез-тур|Mimar Sinan Güzel Sanatlar Üniversitesi, MSGSÜ}}).<ref>{{Cite web|url=https://msgsu.edu.tr/|title=Mimar Sinan Güzel Sanatlar Üniversitesi|language=tr|access-date=2025-06-27}}</ref>}}<ref name=":0" /> На ''Академији лепих уметности'', поред наставе књижевности, Танпинар је предавао у областима [[Естетика|естетике]] у [[уметност]]и, [[историја уметности|историје уметности]] и [[Митологија|митологије]] (1932 — [[1939]]),<ref name=":0" /> што је имало пресудан утицај на његов интелектуални и уметнички развој. Непосредни контакт са [[немачка|немачким]] [[професор]]има и [[Класична музика|класичном музиком]] [[Западни свет|запада]], пробудили су у њему дубоко интересовање за уметност и музику. Од [[1930]]. године започео је редовно објављивање [[поезија|поезије]] у [[часопис]]има као што су ''Мили Меџмуa'' ({{јез-тур|Millî Mecmua}}, {{јез-срп|Национални часопис}}) и ''Хајат'' ({{јез-тур|Hayat}}, {{јез-срп|Живот}}), при чему је раније, [[1929]]. године, представио јавности и своје прве [[Превођење|преводе]] са [[Немачки језик|немачког]] и [[Француски језик|француског]] језика, укључујући дела [[Ернст Теодор Вилхелм Хофман|Ернста Теодора Амадеуса Хофмана]] и [[Анатол Франс|Анатола Франса]]. На ''Конгресу турских просветних радника'' ({{јез-тур|Maarif Kongresi}}) одржаном 1930. године, истакао се као заговорник [[Реформа|реформи]] у настави националне књижевности. Посебно се залагао за ревизију схватања о значају [[Танзимат]]а као почетне тачке модерне турске књижевности, чиме је подстакао живу академску дебату у културним и научним круговима.<ref>{{Cite journal|last=Tonga|first=Necati|date=2007|title=CUMHURİYET DÖNEMİ TÜRK EDEBİYATINDA DİVAN ŞİİRİ TARTIŞMALARI VE GELENEKTEN FAYDALANMA|journal=Turkish Studies, International Periodical For the Languages, Literature and History of Turkish or Turkic|volume=2/4|pages=771 - 782}}</ref> Наредни период (1933.) обележен је предавањима на ''Музејно-педагошком институту и уметничкој школи'' ({{јез-тур|Sanayi-i Nefise Mektebi}}), након чега је 1939. године именован за професора предмета ''Историја турске књижевности XIX века'' ({{јез-тур|XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi}}) на ''Филолошком факултету Истанбулског универзитета'' ({{јез-тур|İstanbul Üniversitesi Edebiyat Fakültesi}}), иако није поседовао докторску титулу. Ово постављење извршено је [[указ]]ом тадашњег министра просвете Хасана Алија Јучела ({{јез-тур|Hasan Âli Yücel}}). Године [[1940]].<ref name=":0" /> објављује први том капиталног дела ''Историја турске књижевности XIX века'' ({{јез-тур|XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi}}), који обухвата период до [[1885]]. године.[[Датотека:Ahmet Hamdi Tanpınar mezar.jpg|150px|мини|десно|Надгробни споменик Ахмета Хамдија Танпинара на гробљу Ашијан]] Те исте године је, у оквиру редовне [[Војна служба|војне службе]], обављао дужност [[артиљерија|артиљеријског]] [[поручник]]а. Уследила је политичка етапа његовог живота, постаје посланик у ''Великој народној скупштини Турске'', у периоду од [[1943]]. до 1946. године а затим и [[инспектор]] ''Министарства просвете'' ({{јез-тур|Millî Eğitim Bakanlığı}}), 1946.<ref name=":0" /> Након што се није кандидовао за поновни избор, 1946. године се враћа академском раду, најпре на Академији, а затим и на факултету током [[1948]]. и [[1949]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.ktb.gov.tr/EN-119827/tanpinar-ahmet-hamdi.html|title=TANPINAR, Ahmet Hamdi|website=www.ktb.gov.tr|access-date=2025-06-27}}</ref> Међународна научна признања омогућила су му учешће на важним европским конгресима у: [[Париз]]у [[1955]]. године, [[Венеција|Венецији]] (1955. и [[1958]].) и [[Минхен]]у [[1957]].<ref name=":0" /> У оквиру ''Рокфелерове стипендије'' ({{јез-тур|Rockefeller Bursu}}), боравио је у [[Европа|Европи]] у периоду [[1959]] — [[1960]]. ради прикупљања грађе за други том ''Историје турске књижевности XIX века''. Наставио је да ради као професор на ''Катедри за нову турску књижевност'' све до своје смрти 1962. године. Са годинама, здравље му се све више нарушавало. Преминуо је од срчаног удара 24. јануара 1962. године у Истанбулу, у шездесетој години живота. Сахрањен је на на гробљу Ашијан ({{јез-тур|Aşiyan Mezarlığı}}) у Истанбулу, у непосредној близини гроба свог књижевног узора [[Јахја Кемал Бејатли|Јахје Кемала Бејатлиа]]. На његовој надгробној плочи уклесани су први стихови из његове познате песме „Нисам у времену“ ({{јез-тур|Ne içindeyim zamanın}}):<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Нити сам у времену, нити сасвим ван њега;<ref>{{Cite web|url=https://avrupadan.com/gunun-siiri/ahmet-hamdi-tanpinar-ne-icindeyim-zamanin-15306|title=Ahmet Hamdi Tanpınar - Ne İçindeyim Zamanın|website=avrupadan.com|language=tr|access-date=2025-06-27}}</ref>}}</div> == Значај == Један је од најзначајнијих аутора турске књижевности, који у својим списима успешно комбинује [[источна култура|источну]] и [[западна култура|западну]] [[култура|културу]]. [[Јахја Кемал Бејатли]], је играо важну улогу у његовом одрастању. У својој поезији користи мотиве турске класичне [[музика|музике]] и [[сањарење|сањарења]]. И у његовој поезији и у романима велико место заузимају психолошке анализе, историја, карактеристике његовог времена, веза друштва и појединца, снови и цивилизацијски проблеми. Једно од његових најзначајнијих дела је ''[[Институт за регулацију времена]]'' ({{lang-tr|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}). Роман је надалеко цењен као иронична критика процеса [[бирократизација|бирократизације]] са импликацијом што наслов и сугерише, иако то није тема књиге. Пре свега, то је велика психолошка анализа човека који пати од неспособности да се прилагоди свом времену, односно модерном времену. Чини се да се већина ликова романа на чудне начине бори да би преживела у модерним временима. На тај начин концепт „''времена''” заузима централно место, дајући дубљи смисао, чак и филозофски укус роману.<ref>{{Cite web|url=https://www.goodreads.com/author/show/2936248.Ahmet_Hamdi_Tanp_nar|title=Ahmet Hamdi Tanpınar|website=www.goodreads.com|access-date=2025-06-25}}</ref> == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} {{подножје|Биографија|Књижевност|Турска}} [[Категорија:Књижевност 20. века]] [[Категорија:Турски књижевници]] [[Категорија:Истанбулци]] [[Категорија:Рођени 1901.]] [[Категорија:Умрли 1924.]] efyqcauax248vnd5dngusuv2rmc8lyj 0 4576283 30098895 28949613 2025-06-27T17:33:39Z Ruach Chayim 323597 30098895 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија предузеће | назив = ЈП ХТ д. д. Мостар | лого = ХТ Еронет лого.png | врста = [[деоничарско друштво]] | делатност = [[телекомуникације]] | основана = {{Start date and age|2003|1|1|df=y}} | седиште = Кнеза Владимира бб, [[Мостар]] | руководиоци = Горан Краљевић (генерални директор) | услуге = [[мобилна телефонија]]<br>[[фиксна телефонија]]<br>[[Širokopojasnost|широкопојасни интернет]]<br>[[ИПТВ]] | приход = 100,22 милиона евра {{small|(2022)}} | власник = [[Федерација Босне и Херцеговине]] (50%)<br> [[Хрватски телеком]] (39%) | број_радника = 1.345 {{small|(2022)}} | веб-сајт = {{URL|hteronet.ba}} }} '''ЈП Хрватске телекомуникације д. д. Мостар''', послује као '''ХТ Еронет''', је [[телекомуникациони оператор]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Основан је након одвајања [[Хрватска пошта Мостар|Хрватске поште Мостар]] (ХП Мостар) и Хрватске телекомуникације (ХТ).<ref>{{Cite web|url=https://www.commsupdate.com/articles/2006/10/30/ht-mostar-and-ht-mobilne-komunikacije-to-merge/|title=Hrvatske telekomunikacije dd Mostar company was created by separating Hrvatska pošta i telekomunikacije into Hrvatska pošta (HP) and Hrvatske telekomunikacije (HT)|publisher=commsupdate.com|date=30 October 2006}}</ref> == Види још == * [[Хрватска пошта Мостар]] == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} {{Оператори мобилне телефоније у Босни и Херцеговини}} {{Подножје|Босна и Херцеговина}} [[Категорија:Предузећа из Мостара]] [[Категорија:Оператори мобилне телефоније у Босни и Херцеговини]] hdvthw5reqg8djjrwquxva37cno1t87 0 4577838 30098619 30094545 2025-06-27T13:38:09Z Faratnis 307462 datum izlaska za 3. tom 30098619 wikitext text/x-wiki Мангу ''[[Обећана Недођија]]'' написао је [[Кају Шираи]] а илустровала [[Посука Демизу]]. Објављивала се од августа 2016. до јуна 2020. године у недељном шонен часопису ''-{[[Weekly Shōnen Jump]]}-'', и поглавља су јој сакупљена у 20 танкобона. Издавачка кућа ''[[Лагуна (издавачка кућа)|Лагуна]]'' преводи наслов на српски језик од 2025. године. == Spisak tomova == {{Graphic novel list/header | Language=Japanese | SecondLanguage = на српском | Width=100% | WithTitle=yes }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 1 | OriginalRelDate = {{Start date|2016|12|2}}<ref name="jp1">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-880872-7|title=約束のネバーランド 1|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-880872-7 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|6|5}}<ref name="SrbVol1">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6846_knjiga_obecana_nedodjija_1_laguna.html|title=Obećana Nedođija 1|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=May 30, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5695-5 | ChapterList = * 1. {{nihongo|„Дом "Грејсфилд"”|-{GF}-ハウス| -{Grace Field House}-}} * 2. {{nihongo|„Излаз”|出口| -{Deguchi}-}} * 3. {{nihongo|„Челична жена”|鉄の女| -{Tetsu no Onna}-}} * 4. {{nihongo|„Најмање зло”|"最善"| "-{Saizen}-"}} * 5. {{nihongo|„Открила нас је!”|やられた!| -{Yarareta}-!}} * 6. {{nihongo|„Керол и Кроне”|キャロルとクローネ| -{Carol to Krone}-}} * 7. {{nihongo|„Рачунамо на тебе!”|頼んだぞ| -{Tanonda zo}-}} | LicensedTitle= Дом "Грејсфилд" | OriginalTitle= -{GF}-ハウス | TranslitTitle= -{Grace Field House}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 2 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|2|3}}<ref name="jp2">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881006-5|title=約束のネバーランド 2|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881006-5 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|6|19}}<ref name="SrbVol2">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6866_knjiga_obecana_nedodjija_2_laguna.html|title=Obećana Nedođija 2|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=June 13, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5696-2 | ChapterList = * 8. {{nihongo|„Имам идеју”|考えがある| -{Kangae ga Aru}-}} * 9. {{nihongo|„Играјмо се жмурке”|鬼ごっこしましょう| -{Onigokko Shimashō}-}} * 10. {{nihongo|„Контрола”|コントロール| -{Control}-}} * 11. {{nihongo|„Доушник, 1. део”|内通者①| -{Naitsūsha}- 1}} * 12. {{nihongo|„Доушник, 2. део”|内通者②| -{Naitsūsha}- 2}} * 13. {{nihongo|„Доушник, 3. део”|内通者③| -{Naitsūsha}- 3}} * 14. {{nihongo|„Кец у рукаву”|切り札| -{Kirifuda}-}} * 15. {{nihongo|„Никада више”|二度としないで| -{Nidoto Shinaide}-}} * 16. {{nihongo|„Вилијам Минерва и тајна соба, 1. део”|秘密の部屋と-{W}-・ミネルヴァ①| -{Himitsu no Heya to William Minerva}- 1}} | LicensedTitle= Контрола | OriginalTitle= コントロール | TranslitTitle= -{Control}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 3 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|4|4}}<ref name="jp3">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881077-5|title=約束のネバーランド 3|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881077-5 | LicensedRelDate = {{Start date|2025|7|2}}<ref name="SrbVol3">{{cite web|url=https://laguna.rs/n6885_knjiga_obecana_nedodjija_3_laguna.html|title=Obećana Nedođija 3|publisher=[[Laguna (издавачка кућа)|Laguna]]|access-date=June 27, 2025}}</ref> | LicensedISBN = 978-86-521-5699-3 | ChapterList = * 17. {{nihongo|„Вилијам Минерва и тајна соба, 2. део”|秘密の部屋と-{W}-・ミネルヴァ②| -{Himitsu no Heya to William Minerva}- 2}} * 18. {{nihongo|„Одлучност”|覚悟| -{Kakugo}-}} * 19. {{nihongo|„Готово је”|アウト| -{Out}-}} * 20. {{nihongo|„"Савез"”|"共闘"| "-{Kyōtō}-"}} * 21. {{nihongo|„Замка је очигледна”|見え透いた罠| -{Miesuita Wana}-}} * 22. {{nihongo|„Мамац”|餌| -{Esa}-}} * 23. {{nihongo|„Овај проклети свет”|ブチ壊せ!!| -{Buchikowase}-!!}} * 24. {{nihongo|„Извидница, 1. део”|下見①| -{Shitami}- 1}} * 25. {{nihongo|„Извидница, 2. део”|下見②| -{Shitami}- 2}} | LicensedTitle= Овај проклети свет | OriginalTitle= ブチ壊せ!! | TranslitTitle= -{Buchikowase}-!! }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 4 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|7|4}}<ref name="jp4">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881183-3|title=約束のネバーランド 4|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881183-3 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5719-8 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 生きたい | TranslitTitle= -{Ikitai}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 5 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|9|4}}<ref name="jp5">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881205-2|title=約束のネバーランド 5|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881205-2 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5720-4 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 脱出 | TranslitTitle= -{Dasshutsu}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 6 | OriginalRelDate = {{Start date|2017|11|2}}<ref name="jp6">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881278-6|title=約束のネバーランド 6|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881278-6 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5721-1 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= -{B}-06-32 }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 7 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|1|4}}<ref name="jp7">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881323-3|title=約束のネバーランド 7|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881323-3 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5724-2 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 判断 | TranslitTitle= -{Handan}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 8 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|4|4}}<ref name="jp8">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881384-4|title=約束のネバーランド 8|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881384-4 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5726-6 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 禁じられた遊び | TranslitTitle= -{Kinjirareta Asobi}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 9 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|6|4}}<ref name="jp9">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881495-7|title=約束のネバーランド 9|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881495-7 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5727-3 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 開戦 | TranslitTitle= -{Kaisen}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 10 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|8|3}}<ref name="jp10">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881534-3|title=約束のネバーランド 10|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881534-3 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5728-0 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= リターンマッチ | TranslitTitle= -{Return Match}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 11 | OriginalRelDate = {{Start date|2018|11|2}}<ref name="jp11">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881622-7|title=約束のネバーランド 11|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881622-7 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5788-4 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 決着 | TranslitTitle= -{Ketchaku}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 12 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|1|4}}<ref name="jp12">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881692-0|title=約束のネバーランド 12|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881692-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5789-1 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 始まりの音 | TranslitTitle= -{Hajimari no Oto}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 13 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|3|4}}<ref name="jp13">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881754-5|title=約束のネバーランド 13|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881754-5 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5792-1 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 楽園の王 | TranslitTitle= -{Rakuen no Ō}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 14 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|6|4}}<ref name="jp14">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-881861-0|title=約束のネバーランド 14|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-881861-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = 978-86-521-5793-8 | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 邂逅 | TranslitTitle= -{Kaikō}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 15 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|8|2}}<ref name="jp15">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882017-0|title=約束のネバーランド 15|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882017-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= "入口"へようこそ | TranslitTitle= "-{Iriguchi}-" -{e Yōkoso}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 16 | OriginalRelDate = {{Start date|2019|10|4}}<ref name="jp16">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882077-4|title=約束のネバーランド 16|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882077-4 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= -{Lost Boy}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 17 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|1|4}}<ref name="jp17">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882170-2|title=約束のネバーランド 17|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882170-2 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 王都決戦 | TranslitTitle= -{Ōto Kessen}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 18 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|3|4}}<ref name="jp18">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882223-5|title=約束のネバーランド 18|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882223-5 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= -{Never Be Alone}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 19 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|7|3}}<ref name="jp19">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882327-0|title=約束のネバーランド 19|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882327-0 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 満点 | TranslitTitle= -{Manten}- }} {{Graphic novel list | VolumeNumber = 20 | OriginalRelDate = {{Start date|2020|10|2}}<ref name="jp20">{{cite web|url=https://www.shueisha.co.jp/books/items/contents.html?isbn=978-4-08-882375-1|title=約束のネバーランド 20|publisher=[[Shueisha]]|accessdate=November 28, 2024|language=ja}}</ref> | OriginalISBN = 978-4-08-882375-1 | LicensedRelDate = — | LicensedISBN = | ChapterList = | LicensedTitle= | OriginalTitle= 運命の向こう岸 | TranslitTitle= -{Unmei no Mukōgishi}- }} {{Graphic novel list/footer}} == Референце == {{извори}} {{Подножје}} [[Категорија:Манга — спискови томова и поглавља серија]] 0djwof1938i31c3opis79f0jujk2uvv 0 4581941 30099236 28960732 2025-06-27T22:46:32Z ~2025-91261 447304 30099236 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Chocolate_ice_cream_cake_Groom's.jpg|мини| Чоколадна сладолед торта]] '''Сладолед торта''' је [[Колач|торта]] направљена са [[Сладолед|сладоледом]] као главним састојком. Једноставнија верзија без печења може се направити тако што се мешају различити укуси сладоледа у тепсију. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XPNgBwAAQBAJ&pg=PT412|title=The Oxford Companion to Sugar and Sweets|date=2015|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-931362-4}}</ref> Сладолед торта је популарна храна за забаве, која се често једе на рођенданима и венчањима, посебно у Северној Америци и Аустралији. У Европи није толико познат. У Уједињеном Краљевству, сладолед ролнице су познате као арктичке ролнице. == Припрема == Компонента торте се пече на нормалан начин, сече у облик ако је потребно, а затим се замрзава. Сладолед се обликује у калуп према потреби, а ове компоненте се затим склапају док су замрзнуте. Шлаг се често користи за глазуру, као допуна, и зато што се многе типичне глазуре неће добро придржавати залеђене торте. Цела торта се затим држи замрзнута до сервирања, када се остави да се одмрзне не може лако исећи, али не толико да се сладолед отопи. == Америчко тржиште == Сладолед торте су популарне у САД. Carvel има историју тематских торти које се оглашавају на телевизији.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/carvelicecream00mcgo|title=Carvel Ice Cream|last=McGowen|first=Lauren|last2=Dempsey|first2=Jennifer|publisher=Arcadia Publishing|year=2009|isbn=978-0-7385-6709-9|url-access=registration}}</ref> [[Baskin-Robbins]], Даири Куеен, Dairy Queen, Friendly's, Cold Stone Creamery и други продавци такође продају колаче од сладоледа. Такође су популаран десерт за прославе [[Дан независности (САД)|четвртог јула]]; колачи припремљени за овај дан често су украшени патриотским мотивима, и украшени шлагом, црвеним бобицама и боровницама. <ref>{{Cite web|url=https://www.bettycrocker.com/menus-holidays-parties/mhplibrary/holidays/3-ingredient-4th-of-july-ice-cream-cake|title=3-Ingredient 4th of July Ice Cream "Cake"|website=Betty Crocker}}</ref> Друге верзије су са заставицом направљене са наизменичним слојевима сладоледа и шербета. <ref>{{Cite web|url=https://www.foodnetwork.com/recipes/food-network-kitchen/ice-cream-flag-cake-3363000|title=Ice Cream Flag Cake|website=Food Network}}</ref> == Види == * [[Печена Аљаска]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070824160145/https://www.livecookingshow.com/2020/07/icecream-cake-recipe-at-home-easy-method.html Icecream Cake Recipe At Home | Easy Method] * [https://web.archive.org/web/20070927033343/http://archives.frozenfoodage.com/publication/article.jsp?pubId=1&id=124 ''Frozen Food Age Magazine''] {{Подножје}} [[Категорија:Торте]] m2rvwtf6zzi98a22ttt8vbewda6efjc 30099290 30099236 2025-06-28T00:13:03Z Ђидо 4528 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2025-91261|~2025-91261]] ([[User talk:~2025-91261|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Sadko|Sadko]] 28960732 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Chocolate_ice_cream_cake_Groom's.jpg|мини| Чоколадна сладолед торта]] '''Сладолед торта''' је [[Колач|торта]] направљена са [[Сладолед|сладоледом]] као главним састојком. Једноставнија верзија без печења може се направити тако што се мешају различити укуси сладоледа у тепсију. <ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=XPNgBwAAQBAJ&pg=PT412|title=The Oxford Companion to Sugar and Sweets|date=2015|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-931362-4}}</ref> Сладолед торта је популарна храна за забаве, која се често једе на рођенданима и венчањима, посебно у Северној Америци и Аустралији. У Европи није толико познат. У Уједињеном Краљевству, сладолед ролнице су познате као арктичке ролнице. == Припрема == Компонента торте се пече на нормалан начин, сече у облик ако је потребно, а затим се замрзава. Сладолед се обликује у калуп према потреби, а ове компоненте се затим склапају док су замрзнуте. Шлаг се често користи за глазуру, као допуна, и зато што се многе типичне глазуре неће добро придржавати залеђене торте. Цела торта се затим држи замрзнута до сервирања, када се остави да се одмрзне не може лако исећи, али не толико да се сладолед отопи. == Америчко тржиште == Сладолед торте су популарне у САД. Carvel има историју тематских торти које се оглашавају на телевизији.<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/carvelicecream00mcgo|title=Carvel Ice Cream|last=McGowen|first=Lauren|last2=Dempsey|first2=Jennifer|publisher=Arcadia Publishing|year=2009|isbn=978-0-7385-6709-9|url-access=registration}}</ref> [[Baskin-Robbins]], Даири Куеен, Dairy Queen, Friendly's, Cold Stone Creamery и други продавци такође продају колаче од сладоледа. Такође су популаран десерт за прославе [[Дан независности (САД)|четвртог јула]]; колачи припремљени за овај дан често су украшени патриотским мотивима, и украшени шлагом, црвеним бобицама и боровницама. <ref>{{Cite web|url=https://www.bettycrocker.com/menus-holidays-parties/mhplibrary/holidays/3-ingredient-4th-of-july-ice-cream-cake|title=3-Ingredient 4th of July Ice Cream "Cake"|website=Betty Crocker}}</ref> Друге верзије су са заставицом направљене са наизменичним слојевима сладоледа и шербета. <ref>{{Cite web|url=https://www.foodnetwork.com/recipes/food-network-kitchen/ice-cream-flag-cake-3363000|title=Ice Cream Flag Cake|website=Food Network}}</ref> == Види још == * [[Печена Аљаска]] == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070824160145/https://www.livecookingshow.com/2020/07/icecream-cake-recipe-at-home-easy-method.html Icecream Cake Recipe At Home | Easy Method] * [https://web.archive.org/web/20070927033343/http://archives.frozenfoodage.com/publication/article.jsp?pubId=1&id=124 ''Frozen Food Age Magazine''] {{Подножје}} [[Категорија:Торте]] hqvyfzsmvyx8h2di6oxyel2mbu4saxu 1 4583040 30099038 30094217 2025-06-27T19:39:23Z C4rstv0 326465 /* Ток протеста */ нови одељак 30099038 wikitext text/x-wiki {{СЗР}} {{Контроверзно}} {{Смирено}} {{Екавица}} {{Упутство}} == Глуп наслов == Јел има неко идеју за другачији наслов пошто протести одавно нису лимитирани на Нови Сад. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 17:01, 28. децембар 2024. (CET) :Није најсрећније решење, али можда ''Протести против корупције у Србији 2024''? Тиме бисмо обухватили и студентске протесте и протесте пољопривредника, протесте просветних радника итд. Овај чланак се не би могао насловити само ''Протестима у Србији 2024.'' јер су раније током године у Србији отпочели нови протести против Рио Тинта чији се крај не назире, а који су се и утопили у протесте од 1. новембра. :Иначе, сам чланак је врло лоше написан те је неопходна његова дорада. — [[Корисник:Вукан Ц|''Вукан'']] [[Разговор са корисником:Вукан Ц|<font color="blue">®</font>]] 18:00, 28. децембар 2024. (CET) == Спорне измене == Пошто је тема актуелна и јако битна, а пошто чланак код нас благо речено није личио ни на шта, кренуо сам постепено да га допуњујем и сређујем. Е сад, од моје последње измене видео сам пар измена које ми нису баш најјасније. Због прегледности ћу раздвојити, по мени, спорне делове: # „{{hilite|Протесте су такође подржали разни сепаратистички покрети у Србији, међу којима су аутономашки покрети Војводине и политичари Републике Косово,[а] међу којима је и Аљбин Курти.[10]}}” Ову реченицу сам [[Посебно:Разлике/29033679|уклонио]] из увода уз појашњење да таквој реченици није место у уводу; буквално сам имао утисак да читам Информеров чланак или стори Јелене Карлеуше, а не Википедију. Генерално не видим како је Куртијева подршка релевантна за увод, јер дотични нити има везе са протестима, нико је ико његову „подршку” тражио, нити су захтеви упућени њему, и стварно не видим како је његова подршка ишта битнија од Ђоковићеве, Мадонине или [[:en:2024–2025 Serbian anti-corruption protests#Domestic support|подршке било кога другог]] (чију су подршку студенти, за разлику од спорне, радо прихватили и поделили на званичним налозима на друштвеним мрежама својих факултета у блокади). Ова реченица у уводу такође даје и искривљену слику о ситуацији. # [[Посебно:Разлике/29033679|У истој измени]] сам на реченицу „{{hilite|Председник Србије Александар Вучић је 13. децембра 2024. испунио захтеве студената,[8] додавши да то неће зауставити протесте, што се и десило.[9]}}” додао наставак „{{hilite|међутим студенти тврде да захтеви нису испуњени,[14] као и да њихово испуњење није у надлежности председника.[15]|lightblue}}”, након чега је корисник {{ping|No.cilepogača}} [[Посебно:Разлике/29037729|уклонио цео пасус]] уз појашњење „склањам параграф у уводу јер цитира непоуздане изворе и даје искривљену слику читаоцу”, а потом је корисник {{ping|Ruach Chayim}} [[Посебно:Разлике/29037729|вратио]] цео пасус без мог додатка спорној реченици (горе подвученог плавом бојом), и са реченицом из 1. дела ове расправе (о Куртију). Што се ове реченице тиче, ја се лично слажем са корисником {{ping|No.cilepogača}} да јој није место у уводу из више разлога — председник државе („предметном институцијом са ограниченим бројем, махом церемонијалних надлежности” како су га студенти правног факултета назвали у свом апелу ректорском колегијуму БГ универзитета) није надлежан за испуњење студентских захтева (што су студенти у више наврата јасно и недвосмислено рекли), што је по мени довољан разлог да се ова реченица не налази у уводу. Међутим, ја је нисам уклонио јер сам сматрао да је за то потребно покренути расправу, већ сам додао наставак (горе подвучен плавом бојом), а како су студенти сами рекли сваки пут када их је председник поново „испунио” — захтеви нису испуњени, тако да не видим разлог зашто није враћен и овај део реченице. # Даље, реченицу „{{hilite|Од 2. фебруара 2025. протести су се проширили на 200 градова и насеља у Србији.[5]}}” сам заменио реченицом „{{hilite|До 2. фебруара протести су одржани у 240 градова и насеља у Србији.[8]|lightblue}}” и заиста не видим зашто је [[Посебно:Разлике/29038379|враћен]] стари податак, када је доступан новији са адекватном референцом. # У [[Посебно:Разлике/29038379|истој измени]] уклоњен је и део реченице „{{hilite|, а убрзо су блокирани сви факултети у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.[10][11][12][13]|lightblue}}”. Како су ово протести предвођени студентима, мислим да је информација да су у блокади сви државни факултети у четири највећа града Србије који имају своје универзитете јако битна. # Такође сам изменио и реченицу „{{hilite|Демонстранти сваког '''петка''' спроводе акцију „Застани Србијо” блокадом саобраћаја, која се спроводи од 11.52 часова, када се у Новом Саду урушила надстрешница, до 12.07 часова, како би симболично обележили 15 живота изгубљених у катастрофи.}}” реченицом „{{hilite|Демонстранти сваког '''дана''' спроводе акцију „Застани Србијо” блокадом саобраћаја, која се спроводи од 11.52 часова, када се у Новом Саду урушила надстрешница, и траје све до 12.07 часова, како би одали почаст 15 настрадалих симболичном '''15-минутном тишином'''.|lightblue}}”. Већ више од два месеца студенти [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|ЕТФ-а]], [[Грађевински факултет Универзитета у Београду|Грађевинског]], [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонског]], [[Машински факултет Универзитета у Београду|Машинског]], [[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|ТМФ-а]], [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног]] и [[Београдска академија пословних и уметничких струковних студија|БАПУСС-а]], заједно са осталим грађанима, блокирају једну од три раскрснице (Рузвелтова—Краљице Марије; Рузвелтова—Булевар краља Александра; Булевар краља Александра—Београдска), што је само један од примера свакодневних блокада (студенти других факултета, грађани самостално, али и студенти и грађани у другим градовима такође учествују свакодневно). Сматрам да је изузетно важно да се спорне измене које сам навео промене и позивам све заинтересоване да учествују у расправи. Ја свакако постепено, у складу са временом и обавезама, планирам даљи рад на чланку, а позивам и све остале који су вољни, да учине исто. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 17:41, 7. фебруар 2025. (CET {{коментар}} Тачка прва — да ли је податак наведен у остатку текста или је потпуно уклоњен након што је обрисан из уводника? Личне импресије и на шта кога подсјећа текст не проналазим битним. Тачка друга, потребно је пронаћи средњи пут. Дакле, тумачења студената су једно, дефакто је друго и логично је да носилац највеће политичке моћи у земљи учествује у горућим текућим питањима. Прво је требало да изнесеш сугестије а потом интервенишеш, макар је таква процедура била када си био редовно активан и до сада није другачија. Исто тако, овакве теме су често полигон за неприкладне препирке и каткад политичка преуцавања, што ћу, да унапријед кажем, сасијећи без милости односно молим да се држимо домена пристојног и енциклопедијског, за шта држим и твоју горњу објаву. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 17:56, 7. фебруар 2025. (CET) :Наравно, корисника са чијим изменама се у овој ситуацији не слажем ценим и сматрам његов допринос на разне теме јако квалитетним. Извињавам се ако је мој тон звучао нападно, то ми није била намера. Што се тиче мојих интервенција пре покретања расправе, мислио сам да су исте океј ако их образложим у опису измене, и ако неко сматра да су исте спорне — покрене расправу о њима. Реченицу из увода о контраверзној личности која је подржала протесте, признајем, нисам додао нигде у текст. Како планирам да још радим на чланку и додам део о рекацијама — (домаћој, страној и подршци српске дијаспоре), тај податак може ту да се дода чим ја, или ако ме неко други претекне, тај део дода. А што се друге тачке тиче, ја лично мислим да томе није место у чланку, али као што рекох, ту реченицу нисам избрисао, већ само проширио мишљењем студената о испуњењеу захтева. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 18:27, 7. фебруар 2025. (CET) {{коментар}} Поздрав. Моји састави из српског језика у средњој школи су били краћи од овога, хех. Шалу на страну. Све измене сам у потпуности вратио, јер када сам видео чланак посмислио сам да се 99,9% становништва Србије тренутно залаже за смену власти по изменама уредника No.cilepogača и да је држава у апсолутном расулу, што хвала Богу није случај. :'''Прва тачка''': Да, подршка је битна. Исто као што на ен Вики у чланку о Трампу у самом уводу пише да постоји сумње да су му Руси (тзв. непријатељи САД) помогли на изборима, тако је битна и Куртијева подршка протестима (узгред који је данас отворено признао да је мрзео Србе и да се дан-данас „бори” против Србије). :'''Друга тачка''': Реченицу би требало преформулисати. С тим да део о надлежности није на месту јер нигде није ни речено да ће Вучић самостално испунити захтеве, већ да ће помиловати ухапшене, а Влада донети законе о повећању буџета факултета итд. :'''Трећа тачка''': Измена ти је, колико видим, на месту. :'''Четврта тачка''': Нису блокирани сви факултети. Државни јесу, скоро, а приватни скоро ниједан. Податак није ни толико важан за увод, али то је већ неко моје мишљење. :'''Пета тачка''': Колико сам упућен, у пар градова се блокаде дешавају петком. Уколико тврдиш да се блокаде спроводе буквално сваки дан, без и једног пропуштеног дана, онда мислим да је у реду и тако да пише, али уз референцу. То је то од мене. Нек се огласе и други уредници. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:10, 7. фебруар 2025. (CET) :Уколико се дође до закључка да део о Куртију ипак треба да остане, онда је изузетно важно да се након тога напомене да су се студенти јавно оградили од свих политичких партија и нво, као и да своје одлуке доносе самостално на пленумима на којима могу да учествују сви студенти искључиво факултета чији је пленум. Што се друге тачке тиче, може се и преформулисати, али је битно да стоји и „друга верзија”. За четврту тачку сам ненамерно изоставио реч „државни”; али јесу у блокади сви државни факултети у овим градовима (осим можда Београд? нисам сигуран какав је статус [[Универзитет одбране у Београду|Универзитета одбране]] и [[Криминалистичко-полицијски универзитет|Криминалистичко-полицијског универзитета]], тј. да л се департмани/академије у оквиру истих воде под факултете; можда је за Београд онда боље ставити цео БГ универзитет и цео БГ универзитет уметности). Што се пете тачке тиче, могу да покушам да нађем конкретан извор, али пошто су сада блокаде постале свакодневница, о истима се и не пише много ако на њима нема инцидената. Једино што за сада имам је [https://www.instagram.com/grf.blokade/ инстаграм блокаде Грађевнског факултета у Београду] који сваки дан качи када и где ће се одржати блокада следећег дана, а вероватно и неки други факултети у блокади каче ове податке. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 18:40, 7. фебруар 2025. (CET) :Што се тиче прве тачке јако је мени стварно није јасно инсистирање на подршци Kуртија (коју узгред не сматрам искреном јер је он политичар, коме тренутно није у могућности да осуди протесте и подржи Вучића односно власт у Србији), а зашто не Ђоковића. Зашто се нигде у спорном параграфу не наводи да су документа објављена више пута и да је власт сваки пут је тврдила да је то сва документација. Зашто је параграф написан тако да испада да су захтеви испуњени 13. децембра и да студенти протести „јер им се протестије“, а не спомиње се да је „преостала документација“ постала трилогија. :Што се тиче пете тачке погрешно си упућен блокаде факултета трају 24/7, а протести ако мислиш на блокаде саобраћаја нису само петком већ обично зависи од места. (мада јесту тада чешће) [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 19:26, 7. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} {{hilite|„Председник Србије Александар Вучић је 13. децембра 2024. испунио захтеве студената, додавши да то неће зауставити протесте, што се и десило”}}, захтеви нису испуњени, а чак и то би можда било контроверзно навести, већ би неутрално било навести {{hilite|„Председник Србије Александар Вучић је 13. децембра 2024. тврдио да је испунио захтеве студената, што су студенти оспорили”|lightblue}} или је уопште не укључити у уводник, јер председник није надлежан. У уводнику је наведено ко подржава протесте, али на очигледно пристрасан начин, тј, наведени су само они чиниоци чија би подршка могла да се протумачи негативно. У целом чланку није наведен ни један случај где су демонстранти нападнути од стране батинаша или где су се људи колима залетали у учеснике протеста. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:31, 7. фебруар 2025. (CET) :Поново, што се тиче надлежности, потписујем Садкове и сопствене речи. О подршци сам већ написао. Исто као што на ен Вики није ни реч поменута о томе што жива легенда Патрик Махомс с породицом подржава Трампа, већ само о подршци Руса, исто тако је и Курти у овој причи. Што се тиче „батинаша” — нипошто. То су веома осетљиве ствари око којих се активно воде судски процеси. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:49, 7. фебруар 2025. (CET) ::Да ли смо ми ен Вики? Да ли је ово чланак о Трампу? И Молим!? Напади на протесте су небитни!? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:59, 7. фебруар 2025. (CET) ::{{пинг|Ruach Chayim}} Ако сматраш батинаше небитнима, покрени расправу о уклањању тога из чланка, а не на своју руку да склањаш референциран материјал, тврдећи да му ту није место. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 19:04, 7. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Хоће ли неко одреаговати на то што {{пинг|Ruach Chayim}} поништава сваку измену која иде против његовог ПОВ, без обзира на то да ли је конструктивна или не? Зашто је додавање међународних реакција и дијаспоре превише, али је додавање „подршке сепаратистичких покрета Војводине” (за коју ни није наведен извор) океј? Пинг за учеснике расправе и уређиваче {{пинг|Serbian Nickmen|Sadko}} — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 19:18, 7. фебруар 2025. (CET) ::У најскоријој верзији је избачено да су сви чланови СНС-а, а уклоњено. Где је извор за ту подршку аутономашког покрета и зашто се то сматра релевантнијим од политичких партија ЕУ, или подршке неких држава борби против протеста? Нек све може, али нек онда '''све''' може, а не да се бира шта коме одговара да стоји. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 19:44, 7. фебруар 2025. (CET) :::Слажем се да је скроз поштено да се у уводу дода и подршка доброг дела српске дијаспоре, као и факултета/образовних институција и других. Не би било фер да стоје само ткзв. контраверзе и да испадне да су протест подржали само они који желе нешто лоше Србији. — [[Корисник:MareBG|MareBG]] ([[Разговор с корисником:MareBG|разговор]]) 19:47, 7. фебруар 2025. (CET) ::::Слажем се да није могуће да чланак буде у потпуности објективам због природе ситуације и проблема ко шта и како преноси. Али је свакако битно да се не подстиче само „једна страна” — дакле ако у уводу стоји контраверзна подршка коју већина учесника сматра контрапродуктивном, онда је битно навести и подршку дијаспоре итд. Или, као што сам горе у неком од коментара предложио, навести да су се студенти оградили од свих политичких партија, нво, као и да своје одлуке доносе самостално на пленумима својих факултета на којима могу учествовати само студенти тог факултета. Ово је за случај да тај део остане у уводу, мада ја још увек мислим да је боље да се направи одељак „Реакције” (са посебним одељцима за домаћу подршку (јавне личности, установе културе, струковна удружења...); подршла српске дијаспоре; међународна подршка). Овај одељак сам свакако имао на уму да додам, и хоћу чим се стекну услови да се чланак откључа. А што се тиче напада на студенте, слажем се да је битно навести и то, поготово јер је сваким нападом број људи на улици био већи и одржан је велики број „ванредних протеста” истог дана када су се напади десили. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 21:25, 7. фебруар 2025. (CET) {{коментар}} Искористићу простор коментара да замолим (фин назив за опомињање) уреднике РЧ и Стевана; рат измјенама није прихватљив. Колега Влада је имао конструктивне идеје. Податак о дијаспори је потпуно релевантан, као и податак да разни појединци екстремно ненаклоњени српском фактору подржавају текуће протесте (индикативно или не, свако суди за себе). Имамо проблем са изворима. Најбоље што тренутно имамо је Еуроњуз, секундарно евентуално РТС, кога сви нападају ради прављења притиска са циљем, према моме мишљењу, да клатно пређе више на њихову страну. Уколико се ослонимо на трансантлантске медијско-информативне екпозитуре или про-власт медије и таблоиде, имаћемо конфузан, нечитљив чланак, уз рат у кући. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:47, 8. фебруар 2025. (CET) :Идеја сасвим на месту, али домаћи медији који су део "трансантлантске медијско-информативне екпозитуре" могу да се спомињу као непоуздани извори кад се покаже да пласирају неистине о протестима, што не мислим да је случај — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 02:15, 8. фебруар 2025. (CET) :И не мислим да сам учествовао у рату изменама. Додао сам важне податке и исправљао их на однову примедби других уредника. То што је то Руач уклањао сваки покушај компромиса је друга прича — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 02:17, 8. фебруар 2025. (CET) ::Признајем грешку с брисањем уредно референциране реченице о подршци. [[Посебно:Разлике/29039273|Ова измена]] је, по мени, најисправнији изглед увода. Нећу се даље мешати у ову причу како не бих био случајно/намерно погрешно схваћен. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 10:36, 8. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Мало сам дорадио и преформулисао неке ствари, требало би да су сви задовољни, барем за сад — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 13:27, 8. фебруар 2025. (CET) :Наравно да није у реду. Уклонио си мноштво информација и извора. Сматрам да је [[Посебно:Разлике/29039273|измена]] коју сам већ навео најнеутралнија. [[Корисник:Sadko|Sadko]], на вама је да пресудите, не планирам да се даље бакћем овим глупостима. Свакако да треба допустити уреднику [[Корисник:Serbian Nickmen|Serbian Nickmen]] да настави свој рад на овом чланку. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 13:42, 8. фебруар 2025. (CET) ::{{пинг|Ruach Chayim}} Не нисам, преместио сам неке ствари ниже у чланку у одељке где им је место, а никакве информације нису уклањане — осим аутономашког покрета, за који није било извора, и нисам успео да нађем извор. Шта више, додао сам доста информација. Можда мислиш на то да је поједностављен уводник? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 13:54, 8. фебруар 2025. (CET) :::Као што и пише у инфокутији, протесте подржава ЛСВ, Чанак, Грухоњић итд. Има доста извора о томе. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 15:19, 11. фебруар 2025. (CET) ::::Значи подржавају одређене политичке странке и политичари у Србији, нешто што је већ наведено? Јасно — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:17, 11. фебруар 2025. (CET) :::::Кључна реч је „сепаратистички”. Од Војводине па до КиМ. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:20, 11. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]] Zašto uporno insistiranje na nekim separatističkim pokretima u Vojvodini. Niko nije pričao o separatizamu u Vojvodini dok se nisu pojavili ovi protesti. Sada su oni od jednom ogroman problem. Zašto baš oni kad realno nemaju skoro nikakvu podršku. GTA San Andreas MP server je podržao protest pa se ne nalaze u članku, a sigurno imaju više članova nego što ima separatista u Vojvodini. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:23, 12. фебруар 2025. (CET) :::::::Не постоји тачан податак о симпатизерима сепаратизма у Војводини, али их дефинитивно има подоста. Чињеница је да ове протесте подржавају сепаратисти у Војводини. Не видим шта је ту спорно. Па нећемо писати само о томе како су протесте подржале естрадне звезде итд (којима би у супротном претила кенсл култура), него и ову страну плоче. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 12:22, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::Супер. Извор? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 12:34, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::Где је сепаратизам у Војводини. Тај ЛСВ за који ти говориш да хоће независну Војводину нема представнике у Скупшини АП Војводине на [[Покрајински избори у Војводини 2023.|прошлим изборима]] нису прешли цензус од 3%, освојили су 24.625 гласова (2,58%) и то у коалицији са другим мањинским странкама. То баш и није „подоста“. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 20:03, 12. фебруар 2025. (CET) :::::::::Стеване, мало поведи рачуна о начину комуникације с другим уредницима. :::::::::24.655 гласова додатно потврђује моју поенту. Све и да стотину људи жели независност Војводине — пуно је. Овде говоримо да више од 24 хиљаде отворено жели тако нешто, уз још х њих који нису јавно изразили свој став. Извор стоји, има их на десетине при обичној гугл претрази. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 20:38, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Војводина има 1.740.230 људи према попису из 2022, 24.625 је 1.42% популације које је гласало за ЛСВ и ко. да не говорим да ЛСВ се нигде у кампањи није говорио о независности Војводине тако да рећи да су свих 24.625 за независност није тачно. Као друго 100 људи је мало посебно када се узме обзир 1.740.230 људи које Војводима има, онда је тако јако мало то што се на гуглу можеш наћи не значи ништа јер могу да нађем људе који мисле да је земља равна плоча и да је у реду шутирати псе. То што можеш да нађеш људе које имају глупа мишљења не значи ништа. Тако да молио бих те да даш неки извор за твоје тврдње можеш ти да говориш да је 100 (или 24.625) људи много али није. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 21:55, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Још увек ниси доставио извор. „Мало поведи рачуна о начину комуникације с другим уредницима.” — шта сам лоше рекао? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 00:11, 13. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Додато. Ако теби твоје обраћање делује културно и примерено, онда заиста немам шта да додам. Видим да ти уредници у одељку испод такође скрећу пажњу на исти проблем. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 14:12, 13. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Извор који си додао није поуздан — — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 23:20, 13. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Није моја да пресуђујем или судим, ни чланцима ни људима. Пробао сам да унесем нијансе сиве и престоји још пуно посла и рада. Коме је тема интимно блиска и има тврдо заузет став, нека се држњи подаље од ње, тако ће учинити услугу свима. Тренутно, посебно због медијске крвне слике, урадити цјеловит и неуталан чланак представља херкулијански подухват. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:14, 8. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Док сам додавао део о подршци (што је трајало изненађујуће дуго) други корисници су ме већ предухитрили за неке делове. Тако да сам од текста који сам завршио додао само онај о подршци 5000 универзитетских професора, установа културе и струковних удружења; мада имам спремну и подршку спортиста и музичара у виду текста (верзија на ен вики је по мени јако непрегледна, како је у форми списка), али због неких коментара овде нисам сигуран да л исту да додам. А избацио сам и [[Посебно:Разлике/29041427|ову реченицу]] јер стварно не види како је релевантно то што је неко са лажним именом на друштвеној мрежи подржао било коју страну, исто као што нико [https://n1info.rs/vesti/pokrenuta-peticija-za-prekid-blokada-medju-200-potpisa-i-tito-staljin-hitler-mask/ овде наведен] није релевантан. — [[Корисник:Serbian Nickmen|<span style="font-family:'Metal Lord'; color:#012200;">'''ВЛАДА'''</span>]] [[Разговор са корисником:Serbian Nickmen|^'''да?''']] 19:34, 8. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Зашто у уводном дели стоји реченица {{hilite|поједини аналитичари су назвали протесте „покушајем обојене револуције”}}. Ко су „поједини аналитичари“ и зашто је њихово мишљење битно? Требало би да избегавамо [[Википедија:Избјегавајте неодређене тврдње|неодређене тврдње]]. Тако формулисаној реченици није место у било ком енциклопедијском чланку, а поготово не на чланку који је на главној страни. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:14, 9. фебруар 2025. (CET) :Шта је сугестија? Преформулисати, прецизирати, обрисати? — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:21, 9. фебруар 2025. (CET) ::@[[User:Sadko|Sadko]] Najbolje obrisati mislim da niko nije toliko bitan da njegovo mišljenje bude u uvodu. Pogotovo jer je još uvek ovi protesti traju, a i mnogo toga može da se desi pa da mišljenje ne bude relevantno. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 11:14, 10. фебруар 2025. (CET) :::Не видим зашто је најбоље обрисати. Све и да није тачно, у питању је, у најмању руку, политички став противника дешавања. Потребно је прецизирати, боље формулисати, референцирати, што се мене тиче. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 11:16, 10. фебруар 2025. (CET) ::::@[[Корисник:Sadko|Sadko]] Pa reći da neko pokušava obojenu revoluciju (što u Srbiji ima samo pejoratvno značenje) nije mišljenje već optužba koja prva zastupa vlast tako da bilo bi pošteno reci da vlast optužuje studente za pokušaj obojene revolucije. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:12, 12. фебруар 2025. (CET) ::::@[[Корисник:Sadko|Sadko]] Nemoj pogrešno da me shvatiš u redu je da budu drugačija mišljenja ali mišljenje je „ne slažem” sa ovim, a ne „oni hoće da unište Srbiju“. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:14, 12. фебруар 2025. (CET) :::::Не потенцирам тезу обојене револуције. Са друге стране, нема сумње да постоје страни упливи; у питању је прилика стољећа за опоненте тренутне власти. Додатно, предсједник републике је у јавности говорио о постављању локатора, по инструкцијама страног фактора. Такви подаци тренутно не чине дио чланка. Што се тиче основног питања, мишљења сам да је потребно укључити различите ставове и не мислим да је продуктивно или неутрално потпуно одбацити илити обрисати становиште о страном упливу што се често сумира кроз синтагму обојена револуција. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 01:23, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::@[[Корисник:Sadko|Sadko]] pa najbolje bi bilo da piše da je vlast optužila, a još bolje bi bilo da još neko uključi u ovu raspravu pošto nas 5-6 neće ovim tempom nikad doći do konsenzusa. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 01:34, 12. фебруар 2025. (CET) :::::::Ови протести су протумачени као део обојене револуције од стране х стручњака. Имамо на десетине ако не и стотине извора који то потврђују (од наших медија, па све до азербејџанских). — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 12:22, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::@[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]] Ако ћеш да узимаш примере из иностранства немој из земље у којој скоро да не постоји медији који није под контролом власти и у којој је убијено 3 новинара од 2014. [[https://rsf.org/en/country/azerbaijan 1]] Такође наведи молим те који медији и који аналитичари. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 14:20, 12. фебруар 2025. (CET) :::::::::Је л то хоћеш да је Азербејџан шта? Некредибилна или (још горе) терористичка држава? Не планирам да „правдам” политичке аналитичаре — имаш интернет (логично) где можеш проверити ко је све протесте назвао покушајем обојене револуције. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 14:29, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::::Азербејџан је аутократска земља у којој се једна породица налази на власти већ више од 30 година и добијају 92% на „изборима“. Тако да хоћу да кажем да нема кредибилних медија у Азербејџану јер су сви под конролом власти. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 19:17, 12. фебруар 2025. (CET) :::::::::::Азербејџан је међународно призната држава. Под чијом су управном одређени медији је већ питање. Чињеница је да постоји мноштво извора који ове протесте називају покушајем обојене револуције. И то иностраних медија. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 22:21, 12. фебруар 2025. (CET) ::::::::::::Под чијом су управном су медији у Азербејџану није питање јер су сви под контролом државе сви остали „непожељни“ новинари су у затвори или су мртви, али добро Азербејџан није сад тема. ::::::::::::Што се тиче форулације не може да остане „многи сматрају“ овим јако лако неко може да буде обмањен и да мисли да је уврежено мишљење. Мораш да наведеш који стручњаци именом и презименом. Иначе тај Срђан Барац не можемо да сматрамо веродостојним јер ради у Министарству за рад. [[https://www.linkedin.com/in/srdjan-barac-b01332178 1]] Нити може Центар за друштвену стабилност да буде веродостојан јер нигде на њиховом [https://czds.rs сајту] нема како се финансирају. Портпарол [[Предраг Рајић (политички аналитичар)|Предраг Рајић]] је био посланик СНС у Скупштини. Сарадник им је [[Немања Старовић]]. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:52, 13. фебруар 2025. (CET) {{Коментар}} Иако сам ово већ раније споменуо, {{пинг|Ruach Chayim}}, молим те ако ћеш да убациш тврдњу да протесте подржава аутономашки покрет Војводине, молим те дај и извор за ту тврдњу, с обзиром да то није странка већ идеја — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 13:05, 10. фебруар 2025. (CET) :citam njegova objasnjenja i ne vjerujem kakvi likovi drze za taoca clanak....pa informer ima vise akademsko-novinarske etike od ovog ...je li mu moguce zabraniti editovanje? — [[Корисник:ArkhiTekton|ArkhiTekton]] ([[Разговор с корисником:ArkhiTekton|разговор]]) 18:13, 16. март 2025. (CET) ::Драги колега, не знамо се, али уколико наставиш да ниподаштаваш друге, унижаваш (РЧ), вријеђаш, спрдаш, биће могуће забранити едитовање, баш како кажеш. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:32, 16. март 2025. (CET) == Предлози о структури чланка == Поздрав колеге уредници. Ради боље прегледности чланка, предлажем да овде расправљамо о структури чланка. Ја мислим да би требали имати одељак за међународне реакције/подршке властима/студентима, и неки вид табеле са битним хронолошким догађајима. На пример, ја бих у тој табели издвојио почетак првих протеста, блокирање Аутокоманде на 24 сата, пешачење студената од Београда до Новог Сада, контрамитинг у Јагодини итд, јер се током оваквих догађаја једноставно дешава превише ствари, а табела би била као неки брз и директан осврт на догађаје. С обзиром на тему чланка, дефинитивно ће бити тешко да се све неутрално покрије, али да бар консолидујемо неки основни ток догађаја и изјаве о овој теми. — [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] ([[Разговор с корисником:VredanCovek|разговор]]) 16:46, 8. фебруар 2025. (CET) :Сматрам да би паметније било прво написати о позадини и захтевима, онда у једном одељку писати о начинима протеста, радикализацији, инцидентима и важним догађајима, а у другом хронологију. Онда после тога одељци за реакције, тј. подршку, осуду (укључујући контрамитинг) — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:54, 8. фебруар 2025. (CET) :Најбоље да све те подршке буду на крају. Овако ми делује као да наводимо људе шта да мисле. Да ако особа А подржава/осуђује протесет онда су протести лоши/доби. Ово је [[аргумент из асоцијације]], што је логичка грешка, и није прикладно за једну енциклопедију која покушава да остане неутрална. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 17:41, 8. фебруар 2025. (CET) == Dodavanje informacija == Trebalo bi dodati pod tezom "Reakcije na proteste" i pod podrsku dodati ratne veterane tj. savez ratnih veterana Srbije koju su u otvorenom pismu zvanicno podrzali studente i prikljucili ste istim. — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-19398|&#126;2025-19398]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-19398|разговор]]) 18:06, 10. фебруар 2025. (CET) == Величина протеста на Славији == Јел може неко да глуми медијатора који [[Посебно:Разлике/29046141|уклања информацију о броју људи на протесту на Славији 22. децембра?]] — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 00:27, 11. фебруар 2025. (CET) ::Полиција није поуздан извор пошто је повезана са влашћу, којој је у интересу да смањи број. Константно спомињеш Н1, иако сам навео и Радио-телевизију Војводине, као и 021. У тексту сам чак и навео "према процени Архива јавних скупова" (АЈС), али ти си опет то обрисао. Та филозофија "једни кажу више, други мање, нађимо се на средини" је погрешна, с обзиром да истина не мора уопште да се налази између. Као што сам и на СЗР навео, АЈС је независна организација, добијали су критике и од симпатизера власти и од стране учесника протеста за велике/мале бројеве. Није битно коме ја нагињем, али је према твом одбацивању проверених информација изгледа битно према коме ти нагињеш — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 01:04, 11. фебруар 2025. (CET) ::Cek... u poredjenu sa drzavnim aparatom procena nezavisne institucije nije od vazbnosti u proceni broja ljudi koji se bune protiv te iste vlasti? Je li ozbiljno ne vidis konflikt interesa u tome. Navedite najvecu brojku i najmanju brojku sa izvorima za njih to zvuci kao realan kompromis.....da ne kazem da 16 marta dok gledam procenu MUP-a kako je 15. doslo 107 000 ljudi mislim da su izgubili bilo kakav kredibilitet sto se procena ljudi tice — [[Корисник:ArkhiTekton|ArkhiTekton]] ([[Разговор с корисником:ArkhiTekton|разговор]]) 18:18, 16. март 2025. (CET) :Ми се не ''налазимо на средини'' и нема ''филозофије''. Све што је колега МареБГ казао је тачно. 021 свакако није неутралан већ јасно политички одређен медиј. Шта стоји у извору РТВ? Још једном, ВП није платформа за политички активизам и преувеличавање броја демонстраната као ни умањивање, да не знам ко организује протесте. Схватам да многи мисле да су у питању историјски важни политички процеси и да су д''ио историје'' али веома брзо ћемо знати да ли је тако; немојте летити, може бити да ћете се страховито разочарати (другарски савјет, без важности за дебату, за разлику од раније 2 реченице). — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:30, 11. фебруар 2025. (CET) ::{{quote|у добром делу медија је такође окарактерисана као опозициона и нерелевантна{{cn}}}} ::Архив јавних скупова постоји од краја 2018.[[https://javniskupovi.org/index.php/o_nama/ 1]] што је већ 6 година. Они на свом сајту лепо имају [https://javniskupovi.org/index.php/brojanje/ методологију] поред тога још и како су бројали протесте у [https://javniskupovi.org/index.php/2025/01/23/procene-velicina-januarskih-protesta/ јануару]. Тако да не видим зашто нису релевантни када очигледно имају чиме да поткрепе своје бројке. (за разлику од МУП-а који је само дао број у саопштењу) [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 19:35, 11. фебруар 2025. (CET) : To što je sajt registrovan u julu ne znači da postoji od jula postoje arhive još iz [http://web.archive.org/web/20240228151147/https://javniskupovi.org/ februara]. (postojalo je i pre samo kao neformalno udurženje „Fan klub protesta“) Ja sam dao izvore daću još sekundarnih [[https://fakenews.rs/2019/02/24/kako-izmeriti-broj-ljudi-na-protestima/ 1]] [[https://www.nedeljnik.rs/koliko-je-ljudi-na-ovoj-fotografiji-nedeljnik-je-rucno-brojao-i-dosao-do-veceg-broja-nego-sto-je-rekao-predsednik-citajte-u-novom-broju/ 2]] Tako da bih zamolio ''@[[Корисник:Sadko|Sadko]]'' da nađu neki izvor koji pokazuje da AJS ima lošu metodologiju ili preuveličava brojeve. Pošto se ako već iznoste tvrdnje o pouzdanosti nekih izvora da se za to prilože i dokazi. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:37, 11. фебруар 2025. (CET) ::Прочитао сам читав први приложени текст, захваљујем. Да ли си га ти прочитао прије качење ''у прилог релевантности''? Друго, немојмо се заваравати: није на мени да доказујем релевантност, већ на теби, будући да кандидујеш извор да буде поуздан на читавој ВП, укључујући и тренутну, прилично комплексну и осјетљиву тему. Иначе, корисничка имена не пишемо искошено. Да се вратимо теми, не видим да се ради о експертској процјени, човјек говори о интуицји, сопственој методологије и којечему. Оно што заиста видим јесте жеља да се у први план постави максималистичка бројка и да ће се питање потезати до испуњења циља. До сада не видох аргументе за вјеродостојност хобистичког портала Јавнискупови. Имаш на располагању дио Трга гдје можеш потражити консензус за утврђивање поузданости података дате организације. Мене нијесу успио да убједиш. Коначно, фан клубови протеста и ентузијасти са боље упакованим именом не представљају струку нити релевантан извор; важни су на друштвеним мрежама и људима третно загриженим за текућа орочена дешавања — и то је све. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:12, 12. фебруар 2025. (CET) :::Ако је тако, онда докажи да је процена МУП-а веродостојна. Нигде није наведено ништа осим бројке, коју сам могао и ја да лупим. {{пинг|Sadko}} — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 12:38, 12. фебруар 2025. (CET) ::::Такав дискурс, начин обраћања и логику остави за своје мреже, са мном и на ВП се тако не може разговарати. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 15:27, 12. фебруар 2025. (CET) :::::Мом начину дискурса ништа није фалило. У мом начину обраћања није било зле намере, нити непристојности, псовања или вређања, тако да бих јако волео да чујем какав ''начин обраћања'' сам користио. Тражио си да се докаже да је АЈС као извор веродостојан. Ја тражим исто то од тебе за МУП. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:26, 12. фебруар 2025. (CET) :::Да прочитао сам прилог и наравно да ће у случају да постоји недостатак података морати да се ради слободнија процена. Што није увек случај јер је као што се види у 2. прилогу да је коришћена много прецизнија метода (ручно бројање). Ја сам токђе у прилогу да методологију коришћену за [https://javniskupovi.org/index.php/2025/01/23/procene-velicina-januarskih-protesta/ ове протесте]. Такође није ми само јасно која струка не постоји струка која се бави проценама броја људи на окупљањима. Све што неко треба да ради је да броји. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 19:04, 12. фебруар 2025. (CET) == Игра бројкама == Молим да се престане са играњем бројкама, у којој се једној страни стављају максималне бројке и диже кредибилитет одређеним НВО које броје незадовољно грађанство, док се другој страни (коју појединци не симпатишу) умањују. По истом принципу се на скуп на Славији скупи 100.000 или више људи, док у Митровици не може ни 25.000. Уколико се овако неозбиљно настави радити, све измјене ћемо прво да дискутујемо а потом објављујемо, само патролери и враћачи и носиоци других виших уредничких права. Тако се не ради енциклопедијски и не помажете било коме. Ако је појединцима до активизма, правац Х или страначке просторије по жељи и нахођењу. Жао ми је ако звучим грубо; свако мало се на овом чланку играмо потезања конопца и нећу да подучавам искусне уреднике шта значи неутрално, пошто је пут до тренутне верзије чланка већ био напоран, уз доста уложеног слободног времена и стрпљења а ни сама тренутна верзија није за примјер. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:30, 21. фебруар 2025. (CET) :@[[Корисник:Sadko|Sadko]] Ja nisam po nikakvom nahođenju sklanjao tu brojku od 120.000. Postoji razlika između Slavije (Beograd sa 1,3 miliona stanovnika) i Sremske Mitrovice (sa 40000). Između ostalog i najbitnije u članku Glasa Amerike je pisalo „Mediji naklonjeni Vučiću i SNS-u prethodno su izvestili da se na skupu u Sremskoj Mitrovici okupilo 120 hiljada“. Ovo nije kredibilni izvor, naravno da će mediji bliski vlasti da uvećavaju brojke. Ja bih voleo da ovo b(r)ojno stanje prestane ali ne može dok neko piše da je došla cela Mitrovica + 50000 kad je glavni gradski trg mali. Da ne pričam o tome da je više od 80000 što je više od 1300 autobusa (ako svi dolaze autobusima) i to sve za jedan dan u slično vreme. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:02, 22. фебруар 2025. (CET) ::Драго ми је да се бавиш проблематиком односно бројањем, тематика ме толико не занима, већ приступ и обрада теме и података у оквиру чланка на ВП. УБР, не рачунају се искључиво људи на Тргу у укупну бројку, због специфичног урбанизма града и броја присутних приталица те других. За БГ си урачунао укупну бројку грађана (нетачну) а за Митровицу само број становника у главном насељу а не на територији читавог града; само опсервација. ::Да се вратим теми: преносимо шта говоре извори. Не може искуљчиво Н1/Нова осовина нити про-владина групација. Може да се постави гоњи и доњи број или да се испрати извјештај Еуроњуза или РТС или да се идеја неведе на СЗР, прије надметања бројкама и уздизања НВО за бројање људи на јавним скуповима на ниво примарно кредибилних. Коначно, извјештаји МУП-а остају релевантан извор за чланак, док се не утврди другачије на Трг/Википолитика. Што се мене тиче, у инфокутији не треба наводити бројке, може у оквиру текста, са различитим процјенама, уз ограде и неутралне формулисање. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:11, 22. фебруар 2025. (CET) :::&ast;1.197.714 је популација Насеља Београд извињавам се. Број становника Града Београда је 1.685.563, Града Сремске Митровице је 72.580 (однос ~23:1) свакако то не мења што сам рекао. Такође Сремска Митровица нема специфични урбанизам, потпуно је уобичајан за панонско насеље. Иначе [https://www.mapchecking.com/#ceNol0U8oRFEUx_HrT7GhBiWxYCE7yZ2FUppzrTSRpTS70axslFmwUWyUUmSlIwsLzcKKRNmRYqEIQzPmj1E0-VMmFlMzzfc1q8875_7eee_ea4wJ5FPWLT6rGLMqNzyPPqmUMUIvnrYu8aIykLGuM6XS-GbdREalFg_RTz9Gvw-n0iozuE6_NWvdAnUvBnAEvfVBLOASufasis_L5VSCr9ZNv6ucYQH9OesmP1S60JcnR7-Zeo58lPUG3t9gzgX_N873t7AFx7AOmzCMIfzGIIbIf7KvP-pr7KCO4Dl1Gx5hN_ZjDRqsx3n2P4vbuILFhEqYeUPJ6rx9zukE47iDJdaX8Qf38J_z_MLTB5VLXLtXucLNO5UDjN2qHGMUfzFJf5f5PeS8exh-VKkAWynQ8g овако] би изгледало 120.000 људи у Сремској Митровици. Такође МУП никад није изашао са извештајем већ са саопштењем које има две реченице. Министарство унутрашњих послова има сваки разлог да умањи и не можемо да је третирамо као неутралну страну јер активно учествује у догађају. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:30, 24. фебруар 2025. (CET) :::Видим да је @[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]] одлучио да „реши“ проблем и обрисао из табеле јер ''није контрамитинг''. Волео бих да ми објасни како није контрамитинг (или митинг) када очигледно јесте. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:07, 25. фебруар 2025. (CET) ::::Поздрав. Скуп у Сремској Митровици није повезан с овим протестима, не схватам зашто бисмо додавали његове бројке. Делује као да пласирамо малициозни садржај у ком „тврдимо” да власт подржава 20.000 људи, а протесте преко 100.000 грађана. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 14:47, 25. фебруар 2025. (CET) :::::На скупу у Сремској Митровици се страначки скуп у организицији СНС-а. На њему се скоро све време причали о протестима. [[https://www.youtube.com/watch?v=aRur3b3NbKg 1]] [[https://www.bbc.com/serbian/articles/cy48xe3qpdyo/cyr 2]]. Такође нема ничег малициозног рећи да се окупило 20.000 људи у Сремској Митровици, а 100.000 грађана у Београду тако је писало за протесте 2023. и многе друге где протесте па се нико није жалио. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 00:47, 27. фебруар 2025. (CET) == Предлог о посебном нацрту за ову тему == Шта мислите о томе да поред ове странице имамо и једну која је направљена као нацрт, па да измене направљене консензусом са нацрта убацимо овде? Предност нацрта је што они који нису уредници углавном не могу да га нађу, па ту можемо да се истоварујемо, док ову страницу остављамо јавности. Или у суштини тиме добијамо нови осињак попут овог чланка? — [[Корисник:VredanCovek|VredanCovek]] ([[Разговор с корисником:VredanCovek|разговор]]) 18:38, 22. фебруар 2025. (CET) :Није лоша идеја, мада мислим да ће се добити други осињак, са више слободе. Уколико имаш новог материјала, додај и образложи на СЗР додатно, тако ћеш се „покрити”. Уколико други уредници оспоре измјене, разговарај на СЗР. Хвала на иницијативи. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:33, 23. фебруар 2025. (CET) ::+ Вредни Ч., то је ''можда'' добра идеја, али тако ''де-факто'' добијамо једну цензурисану верзију овога спорног чланка за потребе наших читалаца, као и ''макар једну'' не-цензурисану верзију за интерну употребу. [[Википедија:Шта Википедија није#Википедија није цензура]]. — [[Корисник:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 00:54, 27. фебруар 2025. (CET) == Мјафт! == Замолио бих да @[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]] престане да пише небулозе како је симбол крваве руке преузет од стране албанске (лоше) НВО Мјафт! пошто је то симбол постоји стотинама година и настао је на више места у различито време, а не 2003. у Тирани. Хвала лепо. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 18:10, 4. март 2025. (CET) :Мало олабавити с тоном према другим уредницима. Лепо је додат извор. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:15, 4. март 2025. (CET) ::Извор није трећеразредни таблоид. ::Врло лако се може демантовати тврдња ::{{quote|The Coalition to Stop the Use of Child Soldiers adopted the '''“red hand” symbol in 1998''' as part of its worldwide campaign against the use of child soldiers. Since the treaty banning the use of child soldiers (the Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child on the involvement of children in armed conflict) entered into force on February 12, 2002, Coalition partners have used this day as “Red Hand” day, with many organizing local events using the red hand to raise awareness about the child soldier issue.<ref>{{Cite web|url=https://www.hrw.org/sites/default/files/related_material/childsoldierresource.pdf|title=The Red Hand Day Campaign: One million red hands against the use of child soldiers|website=Human Rights Watch|url-status=live}}</ref>}} [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 18:29, 4. март 2025. (CET) — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 18:29, 4. март 2025. (CET) :::Нико не спори да су овај симбол користили и други. Међутим, демонстранти потврдили да се он односи на Мјафт! као што каже и референца. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:44, 4. март 2025. (CET) ::::Који демонстарнти? У чланку је једна девојка и изјава те једне девојке за телевизију у којој не спомиње „Мјафт!“. Ако се цела тврдња да је ово ''део добро уигране стратегије дестабилизације Србије, креиране још пре две деценије у Албанији!'' заснива на једном беџу на једној девојци онда стварно није доказ. Једноставно питање да ли ћеш на основу једне црне овце закључити да су све овце црне? [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 18:57, 4. март 2025. (CET) :::::Што се мене тиче, то је сасвим довољан податак. Нешто ми је тешко да поверујем да је црвена шака заправо преузета с протеста у ДР Конго, него (логично) из нама суседне Албаније. Али нека се огласе и други уредници. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 22:05, 4. март 2025. (CET) ::::::''Што се мене тиче, то је сасвим довољан податак.'' То је {{ill|sh|Selektivan dokaz|lt=селективан доказ}}. Такође афирмираш консеквенце закључак ти се заснива на томе да је симбол преузет од некуд, а не да је рецимо произишао од идома „руке су ти крваве“ који између осталог постоју у [https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/have-blood-on-hands енглеском], [https://www.dwds.de/wb/Blut%20an%20den%20H%C3%A4nden%20haben немачком] и у другим језицима. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:11, 4. март 2025. (CET) :::::::Понављам, далеко ми је логичније да је симбол преузет из суседне Албаније, поготово што се тиче обојених револуција, него да се размишљало о идиомима на енглеском или немачком језику. Некако ми је баш тешко да будем толико слеп код очију. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 15:12, 5. март 2025. (CET) ::::::::Не мораш размишљати на немачком или кинеском може на српском јер идиом „руке су ти крваве“ постоји на српском. Такође позивање на здрав разум и [[Позивање на вероватноћу|позивање на могућност]] су такође логичке грешке [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 15:50, 5. март 2025. (CET) :Ja bih rekao isto. :Ovaj simbol (crvene/krvave šake) nisu samo koristili mnogi pokreti i kulture<ref name="red handprint wikipedia">{{Citation|title=Red handprint|url=https://en.wikipedia.org/wiki/Red_handprint|date=2025-03-05|accessdate=2025-03-13|language=en}}</ref><ref name="brokenchalk">{{Cite web|url=https://brokenchalk.org/red-hand-day-marks-urgent-call-to-end-the-use-of-child-soldiers/|title=Red Hand Day Marks Urgent Call to End the Use of Child Soldiers -|last=Chalk|first=Broken|date=2024-02-12|language=en-GB|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.aljazeera.com/news/2024/3/11/hollywood-stars-wear-red-pin-badges-at-the-oscars-what-does-it-mean|title=Hollywood stars wear red pin badges at the Oscars. What does it mean?|last=Staff|first=Al Jazeera|website=Al Jazeera|language=en|access-date=2025-03-13}}</ref><ref name="cozumel and tulum">{{Cite web|url=https://www.worldhistory.org/article/1500/the-red-handprints-of-cozumel--tulum/|title=The Red Handprints of Cozumel & Tulum|last=Mark|first=Joshua J.|website=World History Encyclopedia|language=en|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://tvtropes.org/pmwiki/pmwiki.php/Main/BloodyHandprint|title=Bloody Handprint|website=TV Tropes|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://worldhistoryconnected.press.uillinois.edu/9.2/forum_kimball.html|title=World History Connected {{!}} Vol. 9 No. 2 {{!}} Kathleen I. Kimball: "Red Handed:" An Inquiry Into the Meaning of Prehistoric Red Ochre Handprints|website=worldhistoryconnected.press.uillinois.edu|access-date=2025-03-13}}</ref> već je on i vizuelni prikaz fraze "Ruke su ti/vam krvave" koja je često korišćena od strane tih koji protestuju.<ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/video-krvave-ruke-i-poruke-na-trgu-slobode-u-novom-sadu/|title=(VIDEO) "Mrtva su nam deca": Građani crtaju "krvave ruke" i ostavljaju poruke na Trgu slobode|last=Beograd|first=N1|date=2024-12-01|website=N1|language=sr-RS|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://en.m.wikipedia.org/wiki/File:Krvave_su_vam_ruke.jpg|title=File:Krvave su vam ruke.jpg - Wikipedia|date=2024-11-29|website=commons.wikimedia.org|language=en|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/mila-pajic-mogu-oprati-tragove-sa-ulica-ali-ne-mogu-sprati-krv-sa-ruku/|title=Mila Pajić: Mogu oprati tragove sa ulica, ali ne mogu sprati krv sa ruku|last=Beograd|first=N1|date=2024-11-18|website=N1|language=sr-RS|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/crvena-farba-na-govornici-u-skupstini-grada-beograda-u-toku-su-tenzije-sa-obezbedjenjem-video/|title=Crvena farba na govornici u Skupštini Beograda zbog Prokopa, Savamale, Savskog nasipa (VIDEO)|last=Beta|first=N1 Beograd|date=2024-11-27|website=N1|language=sr-RS|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/protest-krvave-su-vam-ruke-u-valjevu-zavrsen-ispred-prostorija-sns-aco-srbine-i-ubice/|title=Protest "Krvave su vam ruke u Valjevu" završen ispred prostorija SNS: "Aco Srbine" i "Ubice"|last=Kuzmanović|first=Milena|date=2024-12-08|website=N1|language=sr-RS|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/krvave-su-vam-ruke/|title=Krvave su vam ruke - Lični stavovi - Dnevni list Danas|date=2024-11-05|language=sr-RS|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/opinions/2024/12/7/krvave-su-im-ruke-jos-od-devedesetih|title=Krvave su im ruke još od devedesetih|last=Marković|first=Tomislav|website=Al Jazeera Balkans|language=bs|access-date=2025-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://vreme.com/vesti/akcija-krvave-su-vam-ruke-haos-u-skupstini-beograda/|title=Akcija "Krvave su vam ruke": Haos u Skupštini Beograda - Vreme|last=d.o.o|first=cubes|website=vreme.com|language=sr-RS|url-status=live|access-date=2025-03-13}}</ref> Izvor koji je korišćen ne dokazuje istinitost tvrdnje, odora jedne devoje koja možda ni nezna šta je to „MJAFT“ nije dokaz. Ako ova trvdnja ostaje u članku, nedostatak citata mora biti označen. :"Simbol krvave ruke prvi put se pojavio 2003. godine u Albaniji, kada je pokret „MJAFT“ lansiran kao deo navodne borbe protiv korupcije. [...] U Albaniji je „MJAFT“ uspešno odigrao svoju ulogu, kreirajući haos koji je omogućio rekonstrukciju vlasti po meri stranih centara moći. Zvanično, sve se odvijalo pod plaštom građanskog aktivizma, ali suštinski – bio je to model prevrata u kome su domaće strukture služile kao izvođači radova za strane interese. Sada se jasno vidi da je isti model pokrenut i kod nas!" Ovo je bukvalno netačno.<ref name="red handprint wikipedia" /><ref name="brokenchalk" /><ref name="cozumel and tulum" /> MJAFT je Albanska organizacija koja radi u Albaniji i bavi se Albanskim političkim pitanjima. Oni se bave Albanskom korupcijom/rekonstrukcijom vlade za zapadnjaćke interese u Albaniji, ne u Srbiji. Srpska verzija MJAFT-a ne postoji. Dokaza da je MJAFT ili neka druga Američko plaćena organizacija organizovala ove proteste nisam uspeo da nađem. Izvore sa netačnim informacijama, po mom mišljenju, ne bi trebalo da koristimo ni za one delove za koje nismo sigurna da li su netačni. — [[Корисник:ObsidianCompass|ObsidianCompass]] ([[Разговор с корисником:ObsidianCompass|разговор]]) 00:59, 14. март 2025. (CET) ::Свакако, реченица „Simbol protesta je crvena šaka, koja je preuzeta od albanske nevladine organizacije [[Мјафт!|Mjaft!]]“ би требало да буде померена под поднаслов „Simboli“ зато што није кључна за тему чланка. — [[Корисник:ObsidianCompass|ObsidianCompass]] ([[Разговор с корисником:ObsidianCompass|разговор]]) 15:01, 14. март 2025. (CET) :::- кључна за тему чланка довољно да би се појавила у првом пасусу. — [[Корисник:ObsidianCompass|ObsidianCompass]] ([[Разговор с корисником:ObsidianCompass|разговор]]) 15:12, 14. март 2025. (CET) == Бомбардовање ознакама == Написао сам објашњење у опису измене, али ево и овде. Ниједном се у чланку (сем у уводу) не наводи да су неке невладине организације подржале протесте. Такође, исто важи и за политичке аналитичаре који наводно сматрају протесте обојеном револуцијом. Сматрам да треба да стоје шаблони {ко} и {чињеница}. [[Печат (часопис)|Печат]] не може бити сматран поузданим извором када је у стопроцентном власништву Милорада Вучевића, који је и његов оснивач. [https://www.pecat.co.rs/redakcija/] [https://www.companywall.rs/firma/nas-pecat-doo-beograd/MMuKyNa0] Лако се може проверити и преко апр претраге. Самим тим сматрам да је потребно да се наведу који сепаратистички покрети подржавају протесте и да се наведу извори за то, а не да стоји као извор вест која је објављена под директивом премијера. У другом извору за ову тврђу стоји чланак Политике у коме се не спомиње ниједан покрет нити странка већ искључиво [[Горан Јешић]] који по тренутно доступним подацима није припадник ниједне политичке организације. Ако је довољно да се наводно мишљење једног човека сматра политичким покретом ја се извињавам. — [[Корисник'':Zdremon|Zdremon]] ([[Разговор с корисником:Zdremon|разговор]]) 17:47, 5. март 2025. (CET) :Није тачно. Погледати под ''Остале реакције'', посљедња реченица. Све и да јесте тачно, ознаке се додају у сам текст. :Печат се на ВП сматра за поуздан извор. Када оствариш консензус за другачије, поштоваћу га. :До тада, чланак иде под кључ, пошто је у питању енти уреднички рат, препирка и слично на ову тему. :На Википедији неће бити политичарења (говорим уопштено). – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:12, 5. март 2025. (CET) ::Нетачно, слично је написано али није исто. У уводу пише "поједини аналитичари", а у одељку ''Остале реакције'' пише "поједини политичари". Исто као што, понављам, нигде у чланку не стоји извор да су невладине организације и сепаратистички покрети подржали протесте. — [[Корисник:Zdremon|Zdremon]] ([[Разговор с корисником:Zdremon|разговор]]) 18:25, 5. март 2025. (CET) :::{{пинг|Sadko}} Потребно је вратити измену на последњу стабилну ([[Посебно:Разлике/29089456|1]]). Ово тренутно изгледа смешно. Фали још само реченица: „Тамо неки небитњаковићи кажу да је црвена рука преузета од организације Мјафт, али то није истина! Верујте нам!!!” '''едит''': а да не говорим о писмености, тренутно имамо не сукоб интерпункција, већ и рат (узвичник, затворена заграда, тачка — све једно до другог). '''едит2''': [[Корисник:Zdremon|Zdremon]] Какав је ово начин да измењујеш урл до извора а да оставиш исти наслов и сајт ([[Посебно:Разлике/29090191|1]])? Јако ми је тешко да у овоме видим добру намеру. Ово је веома намазано и покварено. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:33, 5. март 2025. (CET) ::::Онда треба измјенити ријеч. Сигуран сам да одређени аналитичари мисле тако. Можеш ли нам пронаћи извор за ту тврдњу? ::::Подржао је Аљбин Куртић. У питању је сепаратистички локални лидер. За остале потврде, нијесам права адреса, већ уредници који су их додали. Разговарајте. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:41, 5. март 2025. (CET) ::::Значи студенте који су организатори протеста називаш "небитњаковићима". Али ти је зато довољна '''једна''' особа са симболом ове организације да закључиш да је од ње преузет симбол. И као извор наведеш вест у којој се спомиње да је Мјафт први пут употребио овај симбол, као да праисторијски људи нису остављали на зидовима пећина црвене отиске. ::::Узгред реченица ''(укључујући организацију Мјафт!).'' је правилно написана јер је пун назив организације Мјафт! не Мјафт, па се самим тим узвичник не односи на узвикивање. Тачка, очигледно, означава крај реченице. — [[Корисник:Zdremon|Zdremon]] ([[Разговор с корисником:Zdremon|разговор]]) 18:47, 5. март 2025. (CET) :::::Не спинуј наратив. То је веома ружна особина која може прећи у навику. За овакве ствари ([[Посебно:Разлике/29090191|1]]) мораш још смислити објашњење. Не памтим да се овако нешто дешавало на пројекту. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:54, 5. март 2025. (CET) ::::::Извињавам се на грешци која је настали при прекуцавању јер сам прекопирао претходни унос ref шаблона. Још једном се извињавам и захваљујем се @[[Корисник:Sadko|Sadko]] што је вратио измену. ::::::О овом наводном спиновању нећу ни трошити драгоцено време. — [[Корисник:Zdremon|Zdremon]] ([[Разговор с корисником:Zdremon|разговор]]) 19:01, 5. март 2025. (CET) == Хиљаду обрисаних бајтова == {{пинг|Вукан Ц|Sadko}} Позрав. Зашто је обрисано скоро хиљаду и по бајтова, без икакве расправе? — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 21:50, 6. март 2025. (CET) :Не знам. Чини ми се да је колега мимоишао СЗР и раније дебате тебе и неколико уредника. Свакако држимо да су Печат и Политика поуздани извори, тако да не могу подржати уклањање истих. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:33, 7. март 2025. (CET) ::Лист који уређује бивши некадашњи директор [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизије Србије]] из 90-их, близак сарадник Слободана Милошевића и функционер СПС-а Милорад Вучелић је поуздан извор? [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 11:38, 7. март 2025. (CET) :::Не практикујемо дискриминацију људи због њиховог политичког мишљења или активности. Уколико ћеш да одбациш ''Печат'', можеш одбацити и Време, Недељник и сличне. Неће бити двоструких аршина по овом питању. Коначно, утврђивање поузданости извора се врши на Тргу, не на СЗР чланка. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 17:19, 7. март 2025. (CET) ::::Не морам да одбацим Време и Недељник направио си [[Клизава низбрдица|логичку грешку]]. Милорад Вучелић је политички актер који има очигледан разлог да уређује лист тако да говори позитивно о власти и негативно и њиховим противницима. Али што се тиче конкретног текста који се наводи у извору. Чланак је писан с наглашеном тезом. Недостају конкретни докази о томе ко тачно стоји иза наводних сепаратистичких тежњи. Не пружа се анализа изјава, докумената или званичних политичких иницијатива које би указивале на реалне сепаратистичке намере. Не прави се разлика између захтева за већом аутономијом у оквиру Србије и стварног сепаратизма. Уместо конкретних чињеница, користи се наратив који осликава протесте као део шире завере. То га чини више политички обојеним него аналитичким текстом. [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 21:50, 7. март 2025. (CET) :::::Очекиван одговор. Упознат сам са логичким грешкама. Нема је, пошто нијесам до краја аргументовао, пошто није тема за дато питање. Већина мјесечника и сличних публикација у Србији је веома политички обојена, неке од њих, препуне активиста-новинара, сам поменуо и ту нема логичке грешке. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:22, 7. март 2025. (CET) ::::::@[[Корисник:Sadko|Sadko]] Па чим ниси „до краја аргументовао“ значи да постоји логичка грешка. Што се тиче тога да су медији „препуне активиста-новинара“ (извор?) Мислим тачно је да у Србији постоји медијска пристрасност, то не значи да су сви медији подједнако непоуздани. Друго могао би да одговориш на то зашто чланак који не даје докозе за своје тврдње требао да буде у чланку на Википедији. Да додам на моје претходно [[ВП:ИЗУЗЕТНО]] каже да треба бити додатно опрезан за изворе који су у сукобу интереса. — [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 23:17, 7. март 2025. (CET) :::::::Не значи. То није дефиниција логичке грешке, пошто сам плански одабрао да не аргументујем како не би писао на погрешној теми и настављао бескрајне расправе, не зато што ми не достаје аргументације. Са господином Вучелићем и Печатом си урадио аргумент из асоцијације, уз суприлно провучено позивање на емоције кроз навођење перципираног симбола зла једне еопхе. :::::::Практично сви медији у Србији, са појединим изузецима, веома малим бројем, су пристрасни и обојени, у већој или мањој мјери, ствар је у томе што су многим људима једни по укусу и вољи а други не, што је толико очигледно. Не требам персонално да дајем било какве одговоре, нити сам овдје да полажем рачуне. Штавише, трудим се да мање учествујем у дебатама а више посредујем. Било би лијепо да има других волонтера са вишим уредничким правима активних на теми и припадајућој СЗР. :::::::Дакле, да сумирано, фино научи како се обара поузданост извора и постиже консензус, како не бисмо скупа постали покварена грамофонска плоча и водили бескрајне дијалоге. Уколико ти је потребна помоћ, радо ћу ти помоћи. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:49, 7. март 2025. (CET) == Чујте Срби ! == А да администратори нпр. уз одређени концензус закључају тему ..на неко време . Веома је тешко писати енциклопедијским стилом нешто што се буквално тренутно дешава, а догађаји смењују из дана у дан. Притом је тема толико актуелна да је неминовно да смо сви под утицајем актуелних догађаја. Такође постоји опасност да страница постане нека врста блога где се затрпава дневним информацијама. Десило се ово, десило се оно... а да се кроз ту масовност текста изгуби срж теме . За квалитетан чланак , ипак је потребно да прође неко време, како би се разумно и смислено написао. Мир свима ! — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 14:06, 7. март 2025. (CET) :Сагласан сам. Чланак је закључан. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 17:20, 7. март 2025. (CET) ::Чланак је закључан сазадржаним свим клеветама против протестаната. Главни и једини симбол протеста је српска застава, а протест је против корупције која је довела о смртног исхода од 15 особа. Пројекат нема никакве везе са било каквим сепаратизмом и срамно је да то стоји као нека етикета коју јој је режим приписао. Када ће се страница отккључати? — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 22:28, 13. март 2025. (CET) :::Клеветама? Можда, мада тешко, не бих рекао. Износиш свој политички став као да је у питању енциклопедијска чињеница. :::Три администратора су до сада закључавала чланак. Тренутно имамо један осредњи, донекле лош текст. Уколико би се чланак одмах откључао, почео би низ нових уредничких ратова и проблема, посебно пред предстојећи викенд. :::Покрени нову тему са захтјевом да се чланак откључа, можда неко од колега има другачији став од мога, немам ништа против. Мишљења сам да су најбоље акције превентивне, умјесто да гасимо пожар када већ захвати пола зграде. Лп. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:50, 13. март 2025. (CET) ::::Закључавате чланак у моменту када је напуњен лажним и небитним тврдњама. Од каквог је значаја то да ли су неке небитне организације подржале скуп, и да ли нека организација користи сличан симбол. То је политизација и нема везе са енциклопедијским приступом. — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 07:54, 14. март 2025. (CET) :::::Pa jel ti bolje da stoji ta tvrdnja o nebitnoj organizaciji koja ima slican simbol ili o bitnoj organizaciji koja je uzela ucesce u protestima i sprema gerilske akcije sa cekicima i molotovljevim koktelima ? Ja mislim da je i u interesu onih koji podrzavaju proteste da se zakljuca clanak, dok se neke stvari ne iskristalisu i slegnu strasti . A upravo ga je administrator zakljucao , da ne bi dolazilo do jos vece politizacije clanka. --- — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 16:24, 14. март 2025. (CET) ::::::Исказах свој став. Из респекта према колеги Дилићу, поставио сам питање на АТ, пред друге администраторе и уреднике. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 16:39, 14. март 2025. (CET) == Било је протеста у 400 насеља == Извор: https://x.com/javniskupovi/status/1897337840847216659?t=IAlDfGw9V5JKHZ8udMBseQ&s=19 — [[Корисник:9www|9www]] ([[Разговор с корисником:9www|разговор]]) 09:22, 12. март 2025. (CET) == Било је протеста у 400 насеља рекох == <nowiki>https://x.com/javniskupovi/status/1897337840847216659?t=IAlDfGw9V5JKHZ8udMBseQ&s=19</nowiki> — [[Корисник:9www|9www]] ([[Разговор с корисником:9www|разговор]]) 10:03, 15. март 2025. (CET) == Величина == [https://n1info.rs/vesti/arhiv-javnih-skupova-izneo-procenu-o-broju-ucesnika-na-protestu-15-za-15/ АЈС] је проценио да је на протесту 15. за 15 било између 275.000 и 325.000 људи. [https://n1info.rs/vesti/mup-u-piku-na-svim-lokacijama-u-beogradu-bilo-oko-107-000-ucesnika-skupa/ МУП] изнео број од 107.000. Додати информације у чланак — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 23:51, 15. март 2025. (CET) :Закључали страницу, пустили провладине пропаганде и сад је ни не ажурирају, одличан начин за бити на погрешној страни историје. — [[Корисник:9www|9www]] ([[Разговор с корисником:9www|разговор]]) 13:08, 16. март 2025. (CET) == Закључано == Зашто је страница још увек закључана? {{пинг|Садко}} — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 15:28, 16. март 2025. (CET) :Ради спречавања уредничких ратова, препуцавања и трагикомичног међусобног етикетирања (види коментар о „правој страни историје” изнад). Досадашња историја измјена на страници говори у прилог одлуке. Мој став је такав и остаје непромјењен. Проћи ће и ови протести, прије или касније, док рад уредника и међусобна сарадња за добробит СВП треба да се настави. Можда си видио, поставих питање на АТ, умјесто вас, пред заједницу. Нека се други уредници (укључујући оне са вишим правима) укључе и дају своје мишљење. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 15:44, 16. март 2025. (CET) ::Мислим да је тај коментар био веома потребан. Ајде ставили сте ону пропаганду за Мјафт иако је црвена шака универзалан симбол, али да онда не ажурирате страницу због 400 насеља у којима је био протест нити било каква реч о протесту у Београду и његовој бројности иако подаци долазе од веома непристрасног извора АЈС, још камоли да се спомене звучни топ, то је стварно срамота. Хвала! — [[Корисник:9www|9www]] ([[Разговор с корисником:9www|разговор]]) 17:07, 16. март 2025. (CET) <s>:::Nisam odavno bio na wikipedii (a ovaj profil sam napravio prije par decenija) i sada sam se uulogovao jer vidjeh da je clanak jeziv....ko su ovaj sadko i ruach chayim i zasto se ovako ponasaju....je li ovo neki trip iskrenih botova ili sta? Ovo etiketiranje izvora kao pristrasnih i nepristrasnih je jezivo...neka zena izjavi nesto za random clanka i uvrsti se kao izvor poglavlja a 021 je "ocigledno" pristrasan izvor....021 je pristrasan a politika i ostale gluposti su dobri izvori u protestima protiv drzave......posle elana koji sam juce iskusio bukvalno mi je raspoolozenje roknulo na patos sada kada sam procitao ovaj clanak i ovu "razgovor" sekciju.....Isuse Boze... :P.S. :::Ruache jesu li ti autonomasi sada sa tobom u sobi? — [[Корисник:ArkhiTekton|ArkhiTekton]] ([[Разговор с корисником:ArkhiTekton|разговор]]) 18:26, 16. март 2025. (CET)</s> ::Додајем [[Википедија:Администраторска_табла#Протести_против_корупције_у_Србији_2024—2025._2|линк]] до те расправе. Не бих се изразио као колега изнад, али ја сам хтео да додам информације о величини скупа као и инцидента који се јавио током истог, а нисам могао. Слажем се и да маргиналним тврдњама као ово за Мјафт стварно није место у уводнику, нарочито када извор спомиње „тајкунске медије”, „обојену револуцију”, „стране обавештајне структуре” итд. Срамота колико је обрушен стандард извора на овом чланку — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:31, 16. март 2025. (CET) :::Х није поуздан извор. :::Гледајте, нијесам у обавези да уређујем овај или било који други чланак. Шта је коме срамота или није, интимно, ме претерано не занима. Не мислимо сви исто и добро да је тако. :::Такође, форсирање теме и нагињање очевидних симпатизера, час једних, час других, је за нас (не знам за друге нити за било кога) који нијесмо нарочито пристрасни нити острашћени, прилично заморно. :::Највеће препреке да чланак добије бољи садржај и општи ниво квалитета јесу 1) Доступност поузданих извора (ендемска медијска врста) 2) Наоштреност и већинска унапријед дато одређење уредника који се према својим политичким аршинима одређују шта може а шта не може и скачу за гушу онима који имају дијаметрално супротан став. Шта ћеш, људи мисле да су дио нове велике историје и свијетле лијепе будућности. Већ виђено. Вријеме ће убрзо показати да ли су били у заблуди, што може веома да заболи. :::Чим престане заштита чланка, потегнуће се питање колико је људи било на великом протесном скупу у Београду и око тога ће бити нови проблем, пошто једни (парадоксално или не) оспоравају МУП и Војну службу као извор а као алтернативу нуде којекакву од скора актуелну НВО. Распон процјена је од 88.000 све до пола милиона или 600.000. Тако се неће нигдје доћи. :::Ко има боље идеје, нека их изнсе. Спремите ми текст, неутрално формулисан, за скорашњи протест и ја ћу га убацити, све док је неутрално формулисан и релевантан. Уколико вам мој приступ не одговара, није по вољи, позовите друге администраторе у помоћ, по други пут или трећи. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 18:03, 16. март 2025. (CET) ::::<code>Архив јавних скупова је проценио да је на протесту 15. за 15 било између 275.000 и 325.000 људи.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/arhiv-javnih-skupova-izneo-procenu-o-broju-ucesnika-na-protestu-15-za-15/ |title=Arhiv javnih skupova izneo procenu o broju učesnika na protestu „15. za 15“ |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=15. 3. 2025.}}</ref> МУП је проценио да је на протесту било 107.000 људи.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/mup-u-piku-na-svim-lokacijama-u-beogradu-bilo-oko-107-000-ucesnika-skupa/|date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=15. 3. 2025.}}</ref> Током протеста, током 15 минута тишине, почела је паника због наводне употребе звучног топа.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/novi-snimci-trenutka-koji-je-izazvao-paniku-medju-gradjanima-policija-uzurbano-napusta-lokaciju-pre-udara-zvucnog-topa/ |title=Novi snimci trenutka koji je izazvao paniku među građanima: Policija užurbano napušta lokaciju pre udara „zvučnog topa“ |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/strasno-je-imas-utisak-da-nesto-stize-do-tebe-demonstrant-o-tome-kako-je-nastao-stampedo/ |title=„Strašno je, imaš utisak da nešto stiže do tebe“: Demonstrant o tome kako je nastao stampedo |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> Многи људи су се после инцидента жалили на зујање у ушима, вртоглавицу, главобољу<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/posle-protesta-puna-cekaonica-dz-u-novom-sadu-gradjani-se-zale-na-vrtoglavicu-mucnine/ |title=Posle protesta, puna čekaonica DZ u Novom Sadu: Građani se žale na vrtoglavicu, mučnine… |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> и проблеме са пејсмејкерима; из Хитне помоћи се тврдило да није било интервенција по овим позивима, а из [[Универзитетски клинички центар Србије|Ургентног центра]] да код пацијената нису забележене наведене тегобе.<ref>{{Cite web |url=https://nova.rs/vesti/drustvo/oglasio-se-urgentni-centar-povodom-tvrdnji-o-srcanim-problemima-pojedinih-gradjana-zbog-zvucnog-topa/ |title=Oglasio se Urgentni centar povodom tvrdnji o srčanim problemima pojedinih građana zbog zvučnog topa |date=16. 3. 2025. |work=[[Nova S]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> Док су неке опозиционе странке и студенти осудили његово коришћење,<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/opozicija-osudila-upotrebu-zvucnog-topa-i-vec-preduzima-pravne-korake/ |title=Opozicija osudila upotrebu zvučnog topa i već preduzima pravne korake |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/studenti-u-blokadi-osudili-koriscenje-sredstva-koje-ima-iste-efekte-kao-zvucni-top/ |title=Studenti u blokadi osudili korišćenje sredstva koje ima iste efekte kao zvučni top |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> МУП је негирао употребу звучног топа.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/nakon-policije-i-ministarstvo-odbrane-demantovalo-da-su-koristili-zvucni-top/ |title=Nakon policije, i Ministarstvo odbrane demantovalo da su koristili zvučni top |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> Функционер СНС-а Владимир Ђукановић је поздравио коришћење звучног топа.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/vladimir-djukanovic-zvucni-top-upropasti-revoluciju/ |title=Vladimir Đukanović: Zvučni top upropasti revoluciju |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref></code> ::::{{пинг|Sadko}} Ево. Ни једна тврдња није контроверзна, све стране представљене. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:33, 16. март 2025. (CET) :::::Не могу невладинићи (од милоште) бити наведени прије државних институција. Није само МУП дао процјена већ је и Војна служба, што је дио њихових оперативних задатака и вјештина. Недостаје контекст да је велики дио људи дошао из читаве Србије, наводно трећина, процјене варирају. Немамо информације о снимању разговора и хапшењу припадника екстремистичке новосадске групе. Даље, како неко може да поздрави коришћење нечега што вјероватно није употребљено и која је релевантност? Нема наведених информација о покретању истраге тим поводом, због изазивања панике. Н1 не представља неутралну страну у догађајима и не видим како могу да додам текст у таквом облику. Ипак поздрављам твој покушај да будеш неутралан. Толико од мене. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:23, 16. март 2025. (CET) ::::::Kako dajes primat drzavnim izvorima za problematiku koja se tice drzavnih institucija ....da si u zivotu napisao makar jedan naucni rad, ili zavrsio prvu godinu zurnalistike znao bi koliko je ovo smijesan stav — [[Корисник:ArkhiTekton|ArkhiTekton]] ([[Разговор с корисником:ArkhiTekton|разговор]]) 19:42, 16. март 2025. (CET) :::::::Не дајем примат. Да ли на првој години новинарства постоји предмет култура изражавања/обраћања/бонтон или ипак није дио курикулума? Не желим да се чланак претвори у политички полигон/игралиште/бојно поље и поприште за нове уредничке сукобе. Обраћај се другим уредницима пристојно, као Стеван, толико је основно. Око осталог се може/те спорити. Мене тема нарочито не занима и мислим да је прецијењена. Оно што ме занима јесте да се атмосфера са улица или из парка дугорочно пренесе на пројекат. Надам се да смо се разумјели. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:50, 16. март 2025. (CET) ::::::::{{Цитат|„Не могу невладинићи (од милоште) бити наведени прије државних институција.”}} ::::::::{{Цитат|„Не дајем примат.”}} ::::::::— [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 21:37, 16. март 2025. (CET) ::::::::Можда би тај контекст могао да дода неко други. Нажалост, чланак је још увек закључан, па не може да се успостави сарадња по том питању. ''24 седам'' није неутрална страна, али у уводнику стоји тврдња под референцом исте, у којој пише да протесте организују стране службе, да је ово обојена револуција итд, а кад је неко то уклонио, тражио си консензус за уклањање. Зашто не додаш моју измену, па тражиш консензус за уклањање? Зашто не одржаваш неутралност чланка? Ако желиш да чланак оставиш закључаним за велику већину корисника, онда мораш да преузмеш на себе и одговорност да га ажурираш, нарочито ако се, ако и пише на самом врху, ради о тренутном догађају о ком се информације често мењају. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 19:57, 16. март 2025. (CET) :::::::::Наравно, не могу полу-анонимне НВО бити испред државних институција. У питању су различите категорије, неупоредиве, бадава покушаваш да створиш одређену слику, са упитним намјерама. Лијепо сам написао шта мислим да се може и треба средити па да додамо текст, прецизно и аргументовано. Уколико бих директно прерадио текст и одмах га додао, како мислим да треба, други би нашли замјерке. Уосталом, за неколико дана ће истећи заштита. За тезу о обојеној револуцији се користи ''Данас'', који се коначно реферише на азербејџански медиј. ''24 седам'' није неутрална страна, наравно. За заступање тезе о утицају страног фактора постоји мноштво извора, битно је да се формулише на адекватан начин. Шта ја желим је мање битно, више је битно зашто се нико други не бави текућим питањем. Да се разумијемо Стеване, дуго си овдје и имао си разне епизоде: уколико мислиш да је на мене могуће извршити притисак (''преузимање одогворности'' и слично) као и да сродне финте пролазе, лоше си анализирао мој профил личности. Чујем да је постала популарна примитивна метода „учинимо га познатим”, тако да ме не би чудило да се поменем на Х. Циљ оправдава средство, јелте. Уосталом, моје занимање за овај чланак је никада мање, чему сте директно помогли. Да подвучем: зашто ја, као још један уредник са својим интересовањима, нешто радим или не радим није питање које можеш да поставиш, док исто важи и обратно. Најпоштеније би било да сви људи са израженим политичким опредјељењем и изабраним ставом (''виновници цивилизације и љепше Србије'') себе изузму и удаље од овог чланка, на добровољној основи. СЗР почиње више да личи на расправу на потфоруму Политика Форума Крстарице умјесто на енциклопедијски простор, што је непотребно. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 20:23, 16. март 2025. (CET) ::::::::::На то личи јер је једна страна презаступљена у чланку, а из уводника се да закључити која. Не вршим никакав притисак на тебе, али закључао си чланак, те не постоји начин да ми као уредници икако средимо проблеме, а ти ниси заинтересован за исти; па ко ће га онда средити и како? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 21:35, 16. март 2025. (CET) :::::::::::Прије бих рекао да постоји широк дијапазон људи, старих уредника, као и низ нових (општа клима у друштву) који желе да свака критичка нота о текућем протесту буде угушена или минимизирана као и да доминатни наратив буде ''студенти су наше злато'' + ''ћацији су дно дна'', док ће горње бројке учесника протеста, које је сабрала до скоро непозната НВО, бити представљене као чињенице. Класично нагињање на једну страну док се за исто оптужују други уредници или перципирани неистомишљеници; злорабљење ВП ради политичарења и дневнополитичког пумпања, док су људи увјерени да је у реду да немају кочнице јер је ипак у питању стварање нове врле будућности и да су мали дио епохалног мозаика који ће памтити и славити будуће генерације, способне да препознају ко је био „на правој страни историје” (отрцана флоскула) а ко злокобно ћутао или подржавао перципираног диктатора за бајат сендвич. Као што рекох, видјећемо, само полако, имамо дугу историју, немојмо се залетати. Пишем и помињем, не због мојих аналитичких способности или бравура, већ са циљем да укажем на оно што се дешава на чланку и текућој СЗР, у нади да ћу мање дјеловати налик главном јунаку филма ''[[Бразил (филм)|Бразил]]''. :::::::::::Што се теме тиче, до сада сам, колико могу, радио на неутралности чланка и смиривању страсти, што је, чини се, Сизифов посао. Можеш ли засигурно исто рећи за себе? :::::::::::Имаш доступно још 10+ администратора, фино им се обрати, лобирај, у питању је тимски рад и пројекат свих нас. Покренуо сам тему на АТ, за вас. Више не планирам да реплицирам на тему ''Закључано'', осим уколико не искрсне неки нови проблем, који очекујем. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 21:52, 16. март 2025. (CET) {{коментар}} Ја сам покушао да сажмем оно што може да се чује или прочита на транспарентима јер је заступљено у великој мери, а чак и међу присутнима може да се чује питање шта неки израз значи. Лично нисам љубитељ било каквих идола или симбола, сматрајући то параваном за удаљавање од суштине и добром подлогом за манипулацију масом, али волим да будем упућен у њихово значење. Како је циљ да извучем енциклопедијски релевантну форму, што је уз наратив доступних извора веома тешко, настојао сам да жаргонске изразе опишем стилски прихватљивим речима. Тежио сам да извучем што је више могуће из онога што је хронолошки објављивано те сам вероватно претерао с бројем референци по датом појму, али сам и нагасио да је подложно редиговању. Прихватам сугестије и уважавам корекције, с тим што сам реченицу која се тиче ''Ћациленда'' вратио у оригинал зато што сматрам да једино тако има смисла. Нико пре кампа Пионирски парк није тако звао нити то има било каквог смисла ван контекста. Што се тиче уклоњене реченице везане за личност с иницијалима А. В, објава недвосмислено значи оно што сам написао, али пошто се у самом тексту који сам приложио као извор нигде децидирано не наводи поштујем и то што је уклоњено. Опет, оставио бих везу ка том снимку у некој форми јер је исти само још једно ''накалемљавање'' на оно што је тренутно популарно у друштву као покушај да се кроз лупање контре обесмисли свака критика. Томе у прилог иде и кампања ''И ја сам ћаци'', а раније и она са средњим прстом. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 20:36, 18. март 2025. (CET) :Све су редом релевантне информације. Настојао сам да не промјеним значајније суштину, уз потенцијални рад на нијансама у погледу неутралности. Стил ти је мало више новинарски него енциклопедијски али све у свему добри додаци. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:44, 18. март 2025. (CET) ::{{пинг|Sadko}} Ваљало би продужити забрану. Следи нам хаос од 5 сати и информације да је на протестима учествовало пола Балкана. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 16:17, 19. март 2025. (CET) == Звучни топ == Пинг за админе који су активни на чланку {{пинг|Lotom|Вукан Ц|Sadko}} — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:59, 19. март 2025. (CET) Замолио бих некога да дода следећи параграф у текст: <code>Током протеста 15. марта, током 15 минута тишине, почела је паника због наводне употребе звучног топа.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/novi-snimci-trenutka-koji-je-izazvao-paniku-medju-gradjanima-policija-uzurbano-napusta-lokaciju-pre-udara-zvucnog-topa/ |title=Novi snimci trenutka koji je izazvao paniku među građanima: Policija užurbano napušta lokaciju pre udara „zvučnog topa“ |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/strasno-je-imas-utisak-da-nesto-stize-do-tebe-demonstrant-o-tome-kako-je-nastao-stampedo/ |title=„Strašno je, imaš utisak da nešto stiže do tebe“: Demonstrant o tome kako je nastao stampedo |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> Многи људи су се после инцидента жалили на зујање у ушима, вртоглавицу, главобољу<ref>{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5675050/zvucni-top-incident-protest-studenti-blokade-beograd-slavija.html |title=Nadležni negiraju upotrebu zvučnog topa na protestu, studenti traže odgovor – ako nisu policija i vojska, ko jeste |date=17. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/posle-protesta-puna-cekaonica-dz-u-novom-sadu-gradjani-se-zale-na-vrtoglavicu-mucnine/ |title=Posle protesta, puna čekaonica DZ u Novom Sadu: Građani se žale na vrtoglavicu, mučnine… |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> и проблеме са пејсмејкерима; из Хитне помоћи се тврдило да није било интервенција по овим позивима, а из [[Универзитетски клинички центар Србије|Ургентног центра]] да код пацијената нису забележене наведене тегобе.<ref>{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5674667/ministar-zdravlja-zlatibor-loncar-zvucni-top-zdravstvene-tegobe.html |title=Lončar: Nije bilo upotrebe zvučnog topa, nema karakterističnih tegoba |date=17. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://nova.rs/vesti/drustvo/oglasio-se-urgentni-centar-povodom-tvrdnji-o-srcanim-problemima-pojedinih-gradjana-zbog-zvucnog-topa/ |title=Oglasio se Urgentni centar povodom tvrdnji o srčanim problemima pojedinih građana zbog zvučnog topa |date=16. 3. 2025. |work=[[Nova S]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> Док су неке опозиционе странке и студенти осудили његово коришћење,<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/opozicija-osudila-upotrebu-zvucnog-topa-i-vec-preduzima-pravne-korake/ |title=Opozicija osudila upotrebu zvučnog topa i već preduzima pravne korake |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/studenti-u-blokadi-osudili-koriscenje-sredstva-koje-ima-iste-efekte-kao-zvucni-top/ |title=Studenti u blokadi osudili korišćenje sredstva koje ima iste efekte kao zvučni top |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref> [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министар унутрашњих послова]] [[Ивица Дачић]] је негирао да МУП има звучни топ.<ref>{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/nakon-policije-i-ministarstvo-odbrane-demantovalo-da-su-koristili-zvucni-top/ |title=Nakon policije, i Ministarstvo odbrane demantovalo da su koristili zvučni top |date=15. 3. 2025. |work=[[N1]] |access-date=16. 3. 2025.}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.rtv.rs/sr_ci/politika/dacic-mup-ne-poseduje-ni-vortex-ring-gun-ni-vortex-cannon_1614018.html |title=Дачић: МУП не поседује ни "Vortex Ring Gun" ни "Vortex Cannon" |date=17. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Војводине]]}}</ref> Пар дана касније, 18. марта, Дачић је изјавио да МУП ипак поседује звучни топ, али да он стоји у магацину, још од 2021, али да није у употреби.<ref name="DačićNespretno">{{Cite web |url=https://n1info.rs/vesti/dacic-policija-ima-zvucni-top-stoji-u-kutijama-u-magacinu-izjava-da-ga-nemamo-bila-nespretna/ |title=Dačić: Policija ima zvučni top, stoji u kutijama u magacinu, izjava da ga nemamo bila – nespretna |date=19. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[N1]]}}</ref><ref name="AleksićDačić">{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5675854/aleksic-koje-zvucno-oruzje-srbija-ima-dacic-mup-poseduje-rad100x-ali-se-ne-koristi.html |title=Aleksić: Koje zvučno oružje Srbija ima; Dačić: MUP poseduje "Rad100X", ali se ne koristi |date=18. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Дана 19. марта, посланица [[Странка слободе и правде|Странке слободе и правде]] (ССП) [[Мариника Тепић]] је објавила фотографију на којој се види џип жандармерије са уређајем -{[[LRAD]] 450XL}- {{јез|en|искошено=не|Genasys}} на хауби.<ref name="MarinikaRTS">{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5676671/marinika-tepic-zvucni-top-skupstina-djilas-prijava.html |title=Marinika Tepić pokazala fotografiju vozila sa montiranim zvučnim uređajem |date=19. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Истог дана је објавила и документацију о куповини 16 LRAD уређаја од стране МУП-а.<ref name="MarinikaRTS" /><ref>{{Cite web |url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/tepic-objavila-dokument-o-kupovini-zvucnog-oruzja-podneta-krivicna-prijava-protiv-vucica/ |title=Tepić objavila dokument o kupovini zvučnog oružja: Podneta krivična prijava protiv Vučića |date=19. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Данас (новине)|Данас]] |first=Угљеша |last=Бокић}}</ref> Истог дана, Дачић је присуствовао демонстрацији уређаја -{LRAD-450XL}- и -{LRAD-100X}- испред [[Палата Србија|Палате „Србија”]], и негирао да су уређаји коришћени као звучни топови, већ за упозорење и обавештавање људи, тј. као звучници.<ref>{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5676742/ivica-dacic-zvucni-top-skupstina.html |title=Dačić javno pokazao i isprobao zvučne uređaje koje koristi MUP |date=19. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref> Дачић је упутио писмо [[ФБИ]], тражећи помоћ у истрази инцидента.<ref>{{Cite web |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5676283/dacic-zatrazio-pomoc-od-fbi-oko-utvrdjivanja-okolnosti-dogadjaja-na-skupu-15-marta.html |title=Dačić zatražio pomoć od FBI oko utvrđivanja okolnosti događaja na skupu 15. marta |date=19. 3. 2025. |access-date=19. 3. 2025. |work=[[Радио-телевизија Србије]]}}</ref></code> Да би се избегло икакво ''нагињање'' на неку страну, за сваку тврдњу сам се потрудио да дам више извора. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:11, 19. март 2025. (CET) :Није неутрално, и ти то врло добро знаш. „Јадни људи су се жалили на здравствене проблеме, а ови из Хитне ''тврде'' да није тако”. Србија нема нелегалне звучне топове, данас је то и показано. Људи немојте да шалите са овим и глумите тужиоце и судије, истрага по овом питању се спроводи и позвани су ФБИ и ФСБ у Србију. Немојте да тврдимо нешто толико опасно због чега ће поједини дефинитивно завршити иза решетака. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 16:25, 19. март 2025. (CET) ::{{пинг|Ruach Chayim}} Јел негираш да су се људи жалили? Имали стварно тегобе или не, људи се јесу жалили, а то и пише. Нигде није ни написано да „Србија има нелегалне звучне топове”, пише да Србија има -{LRAD-450XL}- и -{LRAD-100X}-. Немој да глумиш лекара, нити тужиоца или судију. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:40, 19. март 2025. (CET) :::„Људи су се жалили на наводне тегобе” је прихватљиво. Ово: „Људи су се жалили (тешко њима), а ови из Хитне ''тврде'' да није тако” је веома малициозно. Откад се LRAD-450XL класификује као „звучни топ” чија је сврха веома јасна? Понављам ти, не уноси такве информације, води се истрага. Немој да се срамотимо када дође пресуда (плус међународна). — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 16:45, 19. март 2025. (CET) ::::{{пинг|Ruach Chayim}} Опет изврћеш речи. Не пише да „ови из Хитне тврде да није тако”, пише да нису успели да утврде симптоме на које су се жалили. Не знам шта су „наводне тегобе”, тегоба је нешто на шта се особа жали, људи се нису ''наводно'' жалили; оно што се поставило као питање је да ли су тегобе стварне или не, а нигде није написало јел јесу или не. У тексту није написано да је LRAD-450XL звучни топ, пише „уређај -{LRAD 450XL Genasys}-". Ако је покренута истрага, која укључује и стране службе, значи да је ово сад релевантно на међународном нивоу, и можда је чак и могуће да се о истом направи посебан чланак. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:52, 19. март 2025. (CET) :::::Значење „наводне тегобе” је веома јасно. Пети си разред основне школе, имаш контролни из математике за који ниси учио — наводна тегоба је загарантована. Звучног топа Србија нема, а нити је коришћен, нити би властима ишло у прилог да га користе (зашто би додатно разбеснели демонстранте?). Пустимо се нагађања и суђења, пишимо чланке који нам заиста недостају. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 17:02, 19. март 2025. (CET) ::::::Нисмо овде да се бавимо политикологијом, те ми није у интересу да ли некоме нешто иде у прилог или не. Није ни твој ни мој посао да оцењујем да ли Србија има или нема звучни топ, министар је рекао да има, те је тако и написано.<ref name="DačićNespretno" /><ref name="AleksićDačić" /> У праву си, мани се нагађања — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:06, 19. март 2025. (CET) ::::::Чекај, чак није ни написано „тегобе”, пише само да су се људи жалили. Шта је ту субјективно? — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:09, 19. март 2025. (CET) ::::>Откад се LRAD-450XL класификује као „звучни топ” чија је сврха веома јасна? ::::Али буквално му у имену пише да је звучни топ тј. LRAD што је назив за звучни топ. И [https://danimex.com/Files/Images/Products_PDF/Genasys/LRAD-450XL_D00101-Rev.-B_3.pdf произвођач] га описује као ''The Loudest, Longest Range Midsize Acoustic Hailing Device'' [[Корисник:No.cilepogača|No.cilepogača]] ([[Разговор с корисником:No.cilepogača|разговор]]) 22:10, 19. март 2025. (CET) == Измене == {{пинг|Ruach Chayim}} Молим те, престани са нарушавањем неутраолности чланка. У праву си у описима измена, дискутуј на СЗР о проблемима — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 16:59, 20. март 2025. (CET) :Измене су враћене на оне стабилне. Текст који си унео је све само не неутралан. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 17:01, 20. март 2025. (CET) ::Твоја измена се ослања на референцу у којој су изнете тврдње: ::{{Цитат|Otkako su protesti započeli, „Crvena ruka“ je predstavljana kao simbol narodne borbe, ali sada je jasno da je to samo još jedna alatka stranih obaveštajnih struktura}} ::{{Цитат|na tajkunskoj televiziji NOVA S emitovan je snimak studentkinje koja govori o odlasku na protest u Niš, noseći bedž sa simbolom crvene ruke i natpisom „MJAFT“.}} ::{{Цитат|Ova scena ruši svaku iluziju: tzv. „Crvena ruka“ nije simbol nikakvog butna već deo dobro uigrane strategije destabilizacije Srbije, kreirane još pre dve decenije u Albaniji!}} ::{{Цитат|Ovo nije borba za demokratiju, već pokušaj uvoza tuđih scenarija u Srbiju! Narod ima pravo da zna istinu – „Crvena ruka“ nije simbol narodnog nezadovoljstva, već uvezeni destabilizatorski projekat!}} ::У уводнику то неће стојати. Моја измена је апсолутно неутрална и то нећеш оспорити — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:13, 20. март 2025. (CET) ::Молим те, објасни ми, како је моја измена субјективна. Оставићу реченицу овде: ::{{Цитат|На захтев студената, на протестима су ношене [[Српска застава|српске заставе]] док је обесхрабривано ношење застава других држава и политичких странака. Коришћен је и симбол црвене или крваве шаке, [[#Расправа_о_симболици_црвене_шаке|коју неки сматрају контроверзном, због њеног коришћења од стране других организација]]}} ::— [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:15, 20. март 2025. (CET) :::Буквално нам стоји фотографија прекопиране црвене руке Мјафт!, а такође су виђени и демонстранти са истом руком а плус и називом Мјафт. Заставе Србије се носе свуда, од дизања крова на кући па до претеста и митинга СНС. То није никакав симбол. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 17:16, 20. март 2025. (CET) ::::Ниси ми одговорио на питање. Референца се ни не труди да изгледа неутрално, а ти је користиш у уводнику. Може да стоји „неки су оптужили учеснике за то и то”, у одељку везаним за симболе, али да тврдња једног извора који није неутралан буде за уводник? Никако — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:21, 20. март 2025. (CET) :::::Као ни 95% извора у овом чланку, с обзиром да се заиста неутрални медији могу (нажалост) свести на прсте једне руке. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 17:24, 20. март 2025. (CET) ::::::Апсолутно нису за поређење. Врати чланак на неутралну верзију. То што је ти називаш верзију са тврдњом „преузтето од Мјафт” стабилном и неутралном, не значи да је тако. Шеташ по линији уређивачког рата и сваки мој покушај компромиса си одбацио — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 17:28, 20. март 2025. (CET) :::::::Шака је буквално иста, голим оком је то приметно ([[:Датотека:Мјафт (лого).svg|1]] → [[:Датотека:Bloodied Hand Serbian Anti-Corruption Protest Flag.svg|2]]). Хајде да се сви правимо луди да то ипак није тако, али се буквално појавила и девојка с беџем Мјафт! Је л ми сад треба да чекамо да х људи развије транспарент: „Да, ви с Википедије, све је исто као и Мјафт”? Ти одбацујеш компромис јер мењаш садржај чланка како ти је воља, а када се неко појави и каже: „Хеј, чекај човече, хајде разговарај на сзр, оствари консензус па онда — бујрум”, ни то ти не ваља. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 17:49, 20. март 2025. (CET) ::::::::Сад причаш о оригиналном истраживању. И ја сам видео да је на протесту у Београду било 300.000 људи, а не 107.000, али ја нисам Бог и батина. — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:51, 20. март 2025. (CET) == Читљивост == За разлику од претходних расправа, ова није о садржају. Да ли мислите да је чланак постао непрегледан? Да ли могли да одељке „ток протеста” да већим делом изместимо у чланак [[Хронологија протеста против корупције у Србији 2024—2025.]], а да овде оставимо битније догађаје — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 20:08, 21. март 2025. (CET) :Чланак је сасвим прегледан. Доста људи није навикло да чита, дуже текстове. :Проблем је неутралност. Сваки твој дорпинос чланку је споран пошто је нагињање ка једној страни толико очигледно и изразито, чак и када се потрудиш или фингираш неутралност; не знам шта је од то двоје, претпостављам добру намјеру и надам се, мислим, да је ипак прво. Више немам толико времена да будем ђавољи адвокат и да се изигравам разредносг старешину, тако да је питање на шта ће до маја чланак личити. – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 22:53, 21. март 2025. (CET) ::Дужи чланци ми нису страни, али овај чланак је тежак за читање. Ја имам своје мишљење, као и било ко, али у мојим доприносима субјективности нема. Ако има, укажи ми где и потрудићу се да исправим. Увек сам отворен за сарадњу — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 02:46, 22. март 2025. (CET) == Референце == {{референце|}} == Измене (пт х) == {{пинг|Dilic|Savča018}} Људи ући ћемо у опасан рат измена. Ово не може овако. Хајде да расправимо овде. ЗНе можете уклањати текст који стоји месецима и од чланка правити хвалоспев о демонстрантима-апостолима. ''Владини аналитичари'' је једна од најопаснијих таргетирања које сам видео на пројекту, попиће неко тужбу, побогу! Да не говорим о томе да су протесте обојеном револуцијом назвали од наших па до иностраних аналитичара, а ми нудимо референцу до азербејџанских а њих називамо аналитичарима Владе Србије?! [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 14:35, 23. март 2025. (CET) :Крајње је безобразно и никакве везе с објективношћу нема повезивање протеста са Албанцима и некаквим сепаратистима. То мора стварно да се уклони. То је антисрпски наратив, људи који мрзе српске студенте. Боре се искључиво против корупције и то оне која је до сада узела много више од 16 евидентних живота. Те руске приче о обојеним револуцијама су глупост, може да стоји као њихов став или став владајуће партије, али овако не. Крајње је време да уклонимо злонамерне и субјективне глупости у тексту, јер су против свега што је српско и интелектуално. — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 15:07, 23. март 2025. (CET) ::Није битно да ли је анти-српски или анти-белгијски, јасно је да неки наратив који баш и не приказује информације на неутралан начин постоји. ::На пример, зашто та информација да су протесте подржали сепаратистички покрети заузима више места него информација о томе да протесте подржавају „mnoga strukovna udruženja“ иако су она много већа (унутрашња) политичка сила него на пример ти који траже већу самосталност Војводине или Републике/АП Косова? — [[Корисник:ObsidianCompass|ObsidianCompass]] ([[Разговор с корисником:ObsidianCompass|разговор]]) 17:20, 30. март 2025. (CEST) :{{пинг|Ruach Chayim}} Сад ти је већ небројени број особа указао на следеће ствари: :*Таблоид није извор :*Црвена шака је симбол многих ствари већ <s>вековима</s> деценијама :*Једна особа није цео протест :Горе си и сам признао да ово враћаш јер је [[Разговор:Протести_против_корупције_у_Србији_2024—2025.#Мјафт!|„теби најлогичније” да је преузето из Албаније]]. Признајеш да је ово оригинално истраживање. Настављаш да присвајаш чланак као свој уместо да причаш са другим уредницима. Свима говориш „разговор на сзр”, а онда одбијаш било какву сарадњу или компромис. Превршио си сваку меру — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 19:27, 23. март 2025. (CET) ::Људи, ово не може овако. Хајде полако и лепо овде све да решавамо. Уклањате измену која је једина стабилна и стоји месецима. Веризија коју желите да провучете изгледа као да је писао Н1, демонстранти су окарактерисани као апостоли а сви остали демони. Dilic, човече, називаш људе ''владиним аналитичарима''. ::Чињеница је да је рука преузета од Мјафта. Има и доказ, а и иста је слика. Стеване, предуго си на пројекту да би се овако понашао. Дајте људи нисмо деца. Најбоље решење је да се поново закључавање чланка. [[Корисник:Sadko|Sadko]], шта мислиш? [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 00:01, 24. март 2025. (CET) :::Није чињеница. Немаш доказ. Измена није ''стабилна'', него је чланак био закључан. Нико није окарактерисан као апостол у верзији у којој је уклоњен материјал чија је референца таблоид у ком очигледно не постоји ни трунка објективности. Упорно говориш да причамо на СЗР, али инсистираш да си једини у праву, одбијаш све критике и одбијаш да слушаш било шта што ти други уредници говоре. Не можеш да се правиш да желиш дијалог, али да одбијаш сваки покушај истог — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 09:34, 24. март 2025. (CET) :::Стеване, та измена је стабилна јер је више уредника тако одредило, не само ја. Човече, не разумем како је могуће да сте толико дуго на пројекту а да толико гурате сопствени ПОВ. Расправљај овде, немој враћати измене. Шта није чињеница? За шта немам доказ? Све да га је објавила и страница Сотониних следбеника а не таблоид (таблоид ≠ монструми), реч је о референци у којој је јасно приказано обележје Мјафта на протестима. Побогу, шта се дешава с уредницима ових месеци. Разумем острашћености итд, али хајмо то ублажити. [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 11:09, 24. март 2025. (CET) ::::"На слици је приказано обележје мјафта на протесту." Супер. То није оно што си унео у чланак. У чланак си унео да је симбол протеста, црвена шака, преузета од мјафта. Твоја слика то не доказује. Ако си за разговор, разговарај - не почињи рат изменама па кад се воденица окрене на твоју страну тек онда да се разговара, а да је цео разговор "ја сам у праву" — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 13:34, 24. март 2025. (CET) ::::И престани да уклањаш правилно референциран материјал — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 13:36, 24. март 2025. (CET) :::::Црвена шака је преузета од Мјафта и за то је остављен и извор. Виђени су и демонстранти с Мјафтовим обележјима а и имамо фотогарфију као доказ. Ти си тај који започиње рат јер упорно гураш сопствени ПОВ. Говорим да не можеш то да радиш, уклањаш стабилну верзију и гураш своју. Овде разговарај. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 15:02, 24. март 2025. (CET) ::::::Ово што си оставио није поуздан извор чак и да то пише. Даље, све што си набројао горе није доказ да је симбол преузет од Мјафта, већ је доказ да је симбол Мјафта виђен на капи једне особе. Престани да уносиш оригинално истраживање у чланак, правилно референцирај, не терај свима инат и '''разговарај''' — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 18:08, 24. март 2025. (CET) :::::::Мало поразмисли о начину комуникације с другим уредницима (на шта ти већ х људи указује) и ко ''тера инат'' с обзиром да си тај који гура сопствени ПОВ. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 18:27, 24. март 2025. (CET) ::::::::Поновљено ти је више пута да ово није извор. Ти си признао горе, у одељку [[#Мјафт!]] да гураш свој ПОВ и да је ово оригинално истраживање, кад ти је неко указао на грешке: {{Цитат|Понављам, далеко ми је логичније да је симбол преузет из суседне Албаније, поготово што се тиче обојених револуција, него да се размишљало о идиомима на енглеском или немачком језику. Некако ми је баш тешко да будем толико слеп код очију.|author=‎רוח חיים}} И нису ми потребне лекције о начину комуникације. Већ данима понављаш исто различитим уредницима, они ти указују да грешиш, али ти не желиш да оствариш ни трунку сарадње, те не могу више да претпоставим добру вољу — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 21:32, 24. март 2025. (CET) {{Коментар}} Ја се стварно надам да је ова скорашња измена задовољавајућа. Чињеница је да је црвена шака симбол и око тога се сви слажемо. Одакле потиче и слично нек стоји у одељку симбола. Може? {{u|Ruach Chayim}} — [[Korisnik:ImStevan|IмSтevan]] 22:32, 24. март 2025. (CET) == Radne grupe == Mislim da treba staviti koje radne grupe su studenti oformili. Naravno, sve je krenulo od FDU - a. Ovo su neke od najbitnijih: # RGM (radna grupa za medije) # RGS (radna grupa za strategije) # RGB (radna grupa za bezbednost) # RGUA (radna grupa za unutrašnje aktivnosti) # RGNP (radna grupa za normativne poslove) # RGSD (radna grupa za seciranje dokumenata) # RGJA (radna grupa za javne akcije) # SUSS (studenti u svakom selu) — [[Корисник:MilosCuca93|MilosCuca93]] ([[Разговор с корисником:MilosCuca93|разговор]]) 11:25, 3. април 2025. (CEST) :Референца? – [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 11:45, 3. април 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 12:19, 21. мај 2025. (CEST)}} == Prosvetni radnici == Nigde nisu pomenuti nastavnici u osnivnim i srednjim školama, ukidanje plata njima i univerzitetskim profesorima. — [[Посебно:Доприноси/&#126;2025-46650|&#126;2025-46650]] ([[Разговор с корисником:&#126;2025-46650|разговор]]) 22:59, 18. април 2025. (CEST) == Блокада РТС-а и РТВ-а == У делу "Ток протеста 2025.", у секцији "Вишедневна блокада РТС-а и блокада РТВ-а", први пасус помиње да су поједини студенти критиковали РТС јер није извештавао о тури до Стразбура, иако РТС јесте извештавао о томе. Ипак, извор наведен на крају пасуса, чланак Би-Би-Сија на српском, не помиње никакве критике везане за туру до Стразбура, само незадовољство због извештавања о студентским протестима, што је већ наведено у пасусу. Уколико је неки поуздани извор навео да су поједини студенти критиковали РТС због туре до Стразбура, зар тај извор не би требало да се наведе као референца на крају пасуса? Ако ниједан поуздани извор није навео то, зар тај део не треба да се уклони из пасуса? Чланак Би-Би-Сија на српском је такође ажуриран, и у њему (барем од писања ове поруке) више не пише ништа о вандализовању зграде РТВ-а. Други пасус наводи као повод сукоба између полиције и студената то што студенти нису дали службеном возилу полиције да прође, иако извор на крају пасуса (исти чланак Би-Би-Сија на српском) не наводи никакво службено возило. Чланак такође не садржи позив директора РТВ-а да студенти очисте зграду РТВ-а нити износ који је РТВ претходно издвојио за чишћење зграде.<br>Уколико сам погрешио и сви ови подаци се налазе у референци, молим да ми се наведе у ком делу тренутне верзије новинског чланка стоје, јер ја нигде не могу да их нађем. Иначе, ваљда би ти подаци требало да се уклоне или поткрепе другим поузданим изворима.<br>Хвала унапред на објашњењу. — [[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] ([[Разговор с корисником:Broadhead Arrow|разговор]]) 13:34, 23. април 2025. (CEST) :Добра опсервација, поправио сам. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:34, 23. април 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 14:54, 14. мај 2025. (CEST)}} == Употреба речи „протестант“ == У овом чланку се користи реч „протестант“ за протесторе, али је то врло нетачна ствар јер су две ствари потпуно другачије. Протестант је онај који верује у [[Протестантизам|протестантизму]], а протестор је онај који учествује у протестима... [[Корисник:Crna Lista|Crna Lista]] ([[Разговор с корисником:Crna Lista|разговор]]) 12:44, 25. април 2025. (CEST) :Захтевам да се нетачан термин уклони и замени се са тачног термина као што сам навео горе. [[Корисник:Crna Lista|Crna Lista]] ([[Разговор с корисником:Crna Lista|разговор]]) 12:44, 25. април 2025. (CEST) ::Цитат истакнутог српског лингвисте, извод из стручне књиге? — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 00:02, 29. април 2025. (CEST) :::Молим??? Није потребан истакнут српски лингвиста да би се знало да се протестант користи за људи који верују у протестантизму. А да ли има цитат истакнутог српске лингвисте да реч протестант може се користити за људе које протестују???????? [[Корисник:Crna Lista|Crna Lista]] ([[Разговор с корисником:Crna Lista|разговор]]) 11:36, 29. април 2025. (CEST) ::::''Велики речник страних речи и израза'' Ивана Клајна и Милана Шипке наводи да се реч ''протестант'' може користити за особе које протестују. — [[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] ([[Разговор с корисником:Broadhead Arrow|разговор]]) 12:15, 29. април 2025. (CEST) :::::То је само погрешан суфикс. Људи помешају протестант и протестор. Што се не користи реч протестор? [[Корисник:Crna Lista|Crna Lista]] ([[Разговор с корисником:Crna Lista|разговор]]) 12:16, 29. април 2025. (CEST) ::::::Не знам зашто се не користи реч ''протестор'' јер нисам лингвиста, свакако се за реч ''протестант'' (не за суфикс, већ за целу реч ''протестант'') наводи да може да се користи за људе који протестују, поред тога што може да се користи за људе који верују у протестантизам. Не могу да нађем никакав податак да реч ''протестор'' уопште постоји, а камоли да се користи како си навео. — [[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] ([[Разговор с корисником:Broadhead Arrow|разговор]]) 12:29, 29. април 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 14:54, 14. мај 2025. (CEST)}} == Шаблон ! == Молим ПОДХИТНО (!!) избришите из шаблона ознаке Јачина снага супростављених снага : "3.000 жандарма + неколико стотина хиљада СНС-оваца VS око 1,2 милиона демонстраната ! " Па нашта ово личи, аман људи ?? Па није ратни сукоб ( и''ако претпостављам да би неко волео да јесте'') ! Оваккве ствари се пишу у шаблонима на чланцима који говоре о биткама и ратовима !?! У сваком случају : 1.нерелеватнтно је за предмет чланка . 2. Такође бројке су неизмериве. 3. Мало одговорности и спуштања страсти на свим странама Хвала на разумевању. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 02:49, 3. мај 2025. (CEST) {{section resolved|1=— [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 14:54, 14. мај 2025. (CEST)}} == Грешке — референце == Ко је у могућности, потребно је средити грешка у референцама. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 12:17, 21. мај 2025. (CEST) :Требало би да је исправљено. — [[Корисник:Broadhead Arrow|Broadhead Arrow]] ([[Разговор с корисником:Broadhead Arrow|разговор]]) 22:00, 22. мај 2025. (CEST) == Одговор == Одговор на селективно и пристрасно извјештавање [[Разговор_о_шаблону:Вести#Одговор_на_селективно_и_пристрасно_извештавање|је дат овдје]]. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 12:19, 21. мај 2025. (CEST) == @ Dilic уљудна полемика о чланку == Дилићу, пиши овде слободно шта је спорно. Да расправимо демократски и колегијално, по конкретним ставкама.Срдачан поздрав — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 21:00, 22. мај 2025. (CEST) :Више пута је јасно речено, али мрзитељи српске омладине и студената упорно подмећу клевете које немај везе са животом а камоли са ениклопедијом. Дакле Овако; :# "упутиле [[Западни свет|прозападне]] политичке странке и невладине организације у Србији" - шта значи прозападне опозиционе странке су дале подршку :# "као и [[Сепаратизам у Србији|сепаратистички]] покрети у Србији, међу којима су [[Аутономашки покрет у Војводини|аутономашки покрети Војводине]]" - какве везе има сепаратизам и сеператистички покрети. Измишљено и непотребно. Чак не постоји покрет са таквим именом. Нико није ни тражио такву подршку. Чиста подметачина. :# "као и политички лидери [[Република Косово|Републике Косово]]." - ово је исто лаж. Једини који има контакте са лидерима тзв Косова су Вучић и преставници власти, који су више споразума са њима направили и потписали и то без сагласности скупштине и надлежних органа. :Све је горе навеено потребно одмах брисати. Нема никаквог оправаног разлога а ту стоје. — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 20:19, 24. мај 2025. (CEST) ::# ознака "'''прозападне''' опозиционе странке" ја сматрам да треба да постоји, јер јасно указује на који део опозиције се мисли. Ако би било само "опозиционе странке" онда се мисли на све који се декларишу као опозиција ( било парламентарна или ванпарлемантарна опозиција). Пример : Бранко Павловић, али и Несторовић су опозиција, али нису баш наклоњени блокадама и протестима..... ::# Постоји страница са тим термином, па и сам си је поставио као пример " [[Аутономашки покрет у Војводини|аутономнашки покрети у Војводини]] ". Ако не постоји политичка странка /покрет са тачно овим називом, не значи да не постоје друге организације које баштине ту идеју /идеологију.. Не могу сада тачно цитирати називе тих покрета/организација , али су присутне и странице о конкретним покретима/странкама које би збирно могле да се назову '''аутономнашки покрети''' ( множина). Можда реченица у чланку није прецизно формулисана, али ЧИЊЕНИЦА да све што се залаже за аутономију ( или чак сепаратизам ) у Војводини данас, је на подржало протест. Пример : портал ''Аутономија'' ( овај портал је централни медијски пројекат око ког се окупљају те идеје). ::# ОК за ово. Треба боље проучити изворе, да ли је Курти ( или неко од власти тзв Косова) баш подржао протесте '''или''' је само помињући протесте искористио да критикује Србију . ::Ја не мрзим ни омладину, ни старе, ни средовечне , ни крезубе, ни свезубе ....само сам да се неке ствари ставе у раван истине. А да ова страница остане као неко сведочанство о овим битним дешавањима. ::Хвала ти на одговору, срдачан поздрав. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 02:24, 25. мај 2025. (CEST) :::Зашто се не обришу све те клевете на рачун студената и опозиције, него још увек стоје? :::Ја сам неколико пута брисао, а видим да режимски ботови упорно враћају. Срамота. — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 18:03, 25. мај 2025. (CEST) ::::Ти си брисао, али су враћали , кажеш .Па Дилићу и протести не могу да ураде ништа за 2 дана ( а ево већ трају 7 месеци) , мораш и ти онда бар толико да будеш упоран у својој борби да избришеш то што желиш :)) ::::Шалу на страну., "Прозападна" као шира одредница једног дела опозиције стоји, и тај део опозиције и подржава и протесте и студенте , значи није клевета да су их они подржали. Такође и за аутономашке покрете и снаге . ::::Што се тиче Куртија ( и власти у Приштини), мој ти је савет да добро проучиш референце које су наведене , и онда да цитираш тачно шта је Курти ( или други) рекао. Ако твоја дефиниција албанског става буде идентична оном што наводи референца( тј.наведени извор) неће ти нико моћи да приговори нити обрише . ::::Али ,ако ти хоћеш да избришеш уопште помињање свега тога са све референцама које су наведене, онда је глупо да неког оптужујеш за " ботовање" јер си ти онда неко ко прикрива оне информације које му се не свиђају. ::::Надам се да сам ти помогао бар мало са саветом — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 22:05, 25. мај 2025. (CEST) :::::@[[Корисник:Dilic|Dilic]] због твоје упорности твоју последњу измену нисам поништио, него сам је кориговао у неку средњу варијанту , без помињања оног што те највише жуља. Међутим @[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]] је све то вратио на првобитно. :::::Стварно Руацх мислим да није ок да још напишеш онако коментару измене "'''Назад"''' . :::::Ја не спорим те чињенице, око којих сам водио водио и раправу са Дилићем на овој теми. Али можда стварно није толико релевантно да баш у сажетку чланка стоји одредница о Куртију и војвођанским сепаратистима. Некако се тиме одмах у старту одређује цела тема. Не треба да буде онда мошда ништа таксативно подржао, већ у пасусу РЕАКЦИЈЕ пишемо детаљно ко подржава ко не подржава блокаде и протесте ... — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 03:18, 13. јун 2025. (CEST) == @ RoastPig уљудна полемика о чланку == Колега, пиши овде шта је спорно . Да расправимо демократски, шта предлажеш. Нисам за уређивачки рат . Срдачан поздрав — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 21:03, 22. мај 2025. (CEST) :@[[Корисник:RoastPig|RoastPig]] Лепо сам ти написао да овде полемишемо, али си изигнорисао или ниси видео. Свеједно, написаћу везано за последњу измену, па ако налазиш за сходно ти одговори. За дијалог у вези овог чланак сам увек. :-подпасус ТРКАЧИ ДО БРИСЕЛА : Ок, рекао бих да ти не одговара назив. Сама акција нема званично име , попут " 15.за 15" ," Тура до Стразбура " и сл. па сам такав наслов написао. Не бих рекао ни да је " трка" , јер трка је ...кад се са неким тркаш. Ово је било ревијално трчање. :Нека буде Студенти трчали ултра маратаон до Брисела , Студенти маратонци на путу за Брисел.. '''Али не можеш да ми избришеш цео подпасус о овом догађају, са добрим референцама .И да уместо тога поставиш једну уопштену реченицу !''' Претпостављам да ти се не свиђа оно што је писало ? А то не сме да буде разлог. :- Подпасус СТУДЕНТСКИ ЕДИКТ, добро је што си исписао подпасус који је био незавршен :- подпасуси : УВОД У 15.ЗА 15/ СТУДЕНТИ 2.0 и ПОЈАЧАЊА ПОСЛАТА СТУДЕНТИМА 2.0.: Постоји посебан чланак " [[15. за 15|15 за 15]] " где се детаљније може писати о свему што је предходило овом важном догађају ( рекао бих можда и преломном у дотадашњем току протеста) , али ипак је главни чланак " [[Протести против корупције у Србији 2024—2025.|''Прстести против корупције у Србији 2024-2025''"]] много обиман, третира догађаје од 01.новембра до данас и ко зна колико ће још трајати израда чланка.. Зато је превише поосветити протесту од 15.марта '''3''' наслова , у оквиру описивања целокупних догађаја из 2025. Тако да би ово требало да се сажме у можда један пасус који би третирао догађаје између " Студентског едикта" и " 15 за 15" . Одреднице типа " виђене су мишићаве особе " ( !?) у кампу и " Црвене беретке које су убијале политичке противнике Слободана Милошевића .." мислим да су потпуно нерелевантне реченице. Нисмо таблоид. :- СУКОБИ У КУЛИ, ЗАХТЕВИ ЗА ИЗБОРЕ и др....'''Ово је више сугестија целокупниј заједници која пише чланак, не само теби . Мој би предлог био да кад се нешто деси , сачекамо бар 5 -7 дана , да видимо какве ће бити даље импликације и да ли ће конкретан догађај произвести догађај дужег или значајнијег дејства . Јер сваки дан се дешава по неколико догађаја , ако све одмах уносимо у чланак, онда то није енциклопедијски приступ некој теми од значаја попут ове <u>Протести 2024-.2025 ,</u>већ онда чланак изгледа као агенцијске вести или блог.''' :С поштовањем — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 02:12, 28. мај 2025. (CEST) ::@[[Корисник:Pisanija|Pisanija]] Поздрав, извини што нисам раније одговорио, нисам видео. Ни мени није циљ да улазим у било какве уређивачке ратове јер све што сам радио јесте што сам копирао са Википедије на енглеском језику, преводио и пребацивао на ову, тако да се сигурно десило да дође до недоумица (пример: " виђене су мишићаве особе "). Многе пасусе сам брисао јер су били пуни граматичких грешака, тако да ми се можда десило да избришем и твоје подпасусе неприметно, упркос томе да ли су били граматички исправни или не, иако је неко и моје подпасусе за СТУДЕНТСКИ ЕДИКТ већ неко избрисао скоро у потпуности. Слажем се са твојим приједлогом да сачекамо неколико дана да видимо како ће ствари да се заврше него одмах да трчимо до неких закључака. Извини још једном због било каквих неугодности. Надам се да ћеш да ме разумијеш. ::Спортски поздрав — @[[Корисник:RoastPig|RoastPig]] — [[Корисник:RoastPig|RoastPig]] ([[Разговор с корисником:RoastPig|разговор]]) 14:22, 28. мај 2025. (CEST) :::Ма, све је у реду . Хвала ти на одговору. :::Једна само још упадица. Па није ваљда да нам треба википедија на енглеском или неком другом језику, да копирамо са њихове како би писали о догађајима који се дешавају у Србији, имамо и довољно наше памети да напишемо смислени чланак :)) :::Све најбоље и срдачан поздрав- — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 18:23, 30. мај 2025. (CEST) == Привођење чланка крају ??! питање за све == Прочистили смо досадашњи текст . Наравно има још неких детаља које би требало обрадити.. Имам утисак да се догађања под конкретним називом о ком пише чланак приводе крају. Те се поставља и питање завршетка овог веома обимног чланка. Будући да најновија догађања и акције, од сада крећу ка само једном конкретном циљу - '''ванредни избори''' . Самим тим <u>протести против корупције</u>/пада надстрешнице/ испуњења студентских захтева/незадовољства властима итд . прелази у <u>протесте за расписивање ванр.избор</u>а/ кампање за гласање за листу/догађаји који ће уследити након потенцијалног расписивања избора , итд Да ли би то значило да треба отворити ускоро нови чланак који би третирао на посебан начин ову сада чисто политичку тему . Нпр " Борба за ванредне изборе у Републици Србији 2025" или " Студенска борба за ванредне изборе у РС 2025 " . Имам утисак да ће потенцијал за писање о наредним догађаја бити огроман , и да ће самим тим превазићи предходну тему која третира догађаје од новембра 2024.до данас. Да ли би било сврсисходно отворити нови чланак и у ком моменту ? Волео бих да чујем мишљења неких корисника који се аналитички баве овиме ? — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 19:29, 2. јун 2025. (CEST) {{коментар}} Идеја је добра — премда преурањена. Мислим да је мудрије сачекати крај љета и радити на квалитету чланка, на чему си вриједно радио. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:12, 3. јун 2025. (CEST) == @Ruach Chayin diskusija povod njegove izmene i komentara == @[[Корисник:Ruach Chayim|Ruach Chayim]]Ја сам средио инфобокс јер су писале елементарене нетачности : -" Полицијска бруталност" - није била повод за демонстрације против корупције у Србији -" оставка Весића " - није никад била циљ протеста , Весић је дао оставку првих пар дана након пада надсрешнице - 2. и 3. цртица које су наведене као захтев , су уствари један захтев. Нису наведени таксативно 5. и 6. захтев , као и ултиматоивни захтев свих захтева - ИЗБОРИ - Маја Гојковић није никаква водежа фигура у овиом догађајима. Ја не знам ни где је , ни шта је са њом,, већ дуже. Знаш ли ти ? Мислим да нисам прочитао ниједну њену изјаву . Нити се негде појавила а у контексту догађаја о којем пише чланак. Ако хоћеш да дискутујеш на све ово , изволи напиши овде или ме демантуј. Поздрав. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 00:19, 9. јун 2025. (CEST) :{{пинг|Pisanija}} Поздрав. Хајмо лагано. Прво и прво — инфокутија је место где се налазе најсажетије сажетости које се могу замислити. Твоја је, руку на срце, дужа од мог писменог задатка из српског језика у средњој школи. Погледај како је то одрађено на ен Вики. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 00:24, 9. јун 2025. (CEST) :::) ОК..Ајмо онда да текст захтева скратимо , односно препричамо у најкраћем формату. ( хтео сам да постигнем прецизност, зато сам цитирао целокупан текст захтева ) ::Овиме ћемо добити доста скраћени инфобокс. Ово друго што сам кориговао , кориговао сам потпуне нетачности . Имам утисак да је првобитна верзија писана само набацивањем информација, без икаквог улажења у суштину и прецизност текста. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 00:29, 9. јун 2025. (CEST) :::Додато. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 00:35, 9. јун 2025. (CEST) ::::Шта, додато ?!? Опет си вратио на ову непрецизну верз.са Мајом Гојковић . Да вратим ону моју дужу верзију и онда скратим текс захтева ? Тако је лакше — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 00:39, 9. јун 2025. (CEST) :::::Додати су сви захтеви — скраћено баш како и треба. Шта ти тачно смета? — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 00:40, 9. јун 2025. (CEST) :::извини нисам видео да си ДОДАО 5. 6. и изборе. :::Шта ми смета ? Па управо ово што сам навео у првој поруци, горе. :::А текст захтева који си додао опет ми није прецизан, ко гтражи одговорност <u>новинара</u> што су ушли у интезивну негу.!? ( написаћу овде како мислим да би требало) — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 00:47, 9. јун 2025. (CEST) ::::Јел може овако ,скраћен је текст захтева : ::::1.Објављивање свих докумената везаних за реконструкцију Железничке станице Нови Сад. ::::2.Покретање кривичних пријава против лица која су физички напала студенте и професоре испред ФДУ у Београду. Такође, разрешење поменутих лица уколико се покаже да су иста јавни функционери; ::::3.Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених на протесту у Новом Саду, као и обустава већ покренутих кривичних поступака. ::::4.Повећање буџета за високо образовање за 20 одсто. ::::5.Спровођење детаљне истраге надлежних органа у вези са догађајем од 15,.марта у улици Краља Милана  који је изазвао страх и панику код демонстраната ::::6.Покретање поступка и разрешење надлежних у  Клиничком центру и УУргентном центру у Београду. Као и ванредни инспекцијски надзор којим би се утврдило ко је дозволио 17,марта председнику Србије и новинарима да уђу у интензивну негу УКЦС, где су били повређени у пожару у Северној Македонији. ::::7. Расписивање ванредних парламентарних избора у Републици Србији ::::( шта сам хтео да искажем са онако детаљним инфобоксом , захтеви иницијални, захтеви из априла, захтеви из маја... Да захтеви нису суштина протеста. Друго, ако их већ пишемо морамо написати тачно како гласе , јер је " експертска група БУ " оцењивала испуњеност захтева,барем је била прича о првих 4. А ту има тих правних квалификација, јесте /није ...шија него врат ". Касније захтеве више нико ни не помиње...) — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 01:14, 9. јун 2025. (CEST) :::::[https://nova.rs/vesti/drustvo/studenti-izneli-i-sesti-zahtev-traze-odgovornost-i-zastitu-pacijenata/ 1]. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 02:42, 9. јун 2025. (CEST) ::::::E , последње поништење моје измене и твој коментар су потпуно неаргументовани. Ако је проблем " састав из српског" тренутна верзија моје инфокутуије није ништа обимнија од ове коју си ти поставио . Јел ти сметају ''захтеви'' ( они заузимају највише места ) '','' ајде да их онда избацимо ? Немам ништа против , ионако сматрам да захтеви нису стварни разлог за дешавања који су тема чланка. Мада би то било онда моје субјективно тумачење. ::::::Ја мислим да имаш неки други проблем са мојим инфобоксом., зато упрорно поништаваш моју верзију и враћаш предходну која је знатно паушално и непрецизније написана од моје . Уместо да даш своју верзију. ::::::@[[Корисник:Садко|Садко]] молим те укључи се, па изарбитрирај у овој теми. Трошим време на тривијалне ствари. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 18:25, 10. јун 2025. (CEST) :::::::Чланак ми тренутно није високо на листи приоритета. Колега Писаније је изврсно радио на чланку, најбоље што је умио. Разговарајте, договарајте се. У питању је прича којој се види крај, био сам активна када је тема била најактуелнија. :::::::Успутни коментар, ''Повод'' у оквиру инфокутије треба написати неутралније, рецимо, додати ријеч перципирана или томе слично. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 19:23, 10. јун 2025. (CEST) ::::::::па постоји та реч, <u>перципирана</u> корупција власти. ::::::::Где видиш крај мајке ти, реци да се и ја обрадујем :) ? крај чланка да, али онда следи још обимнији о којем сам горе већ поставио питање у оквиру теме . " Привођење чланка крају ". ::::::::Питање у овој расправи је : шта неваља у верзији инфобокса коју ја постављам, а Рауч враћа на предходну. По обимности су сада исте !? — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 19:37, 10. јун 2025. (CEST) :::::::::Не видим проблеме у твојој верзији инфокутије, осим можда мањих техничких. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 01:53, 13. јун 2025. (CEST) {{пинг|Pisanija}} Поздрав. Инфокутија коју пласираш је немогуће дугачка, технички неисправна, а текст преобиман. Још раније сам је исправио, питао те је л у реду, и ти у фазону „није у реду, ај јој додамо још 1.000 бајтова”. Инфокутија је сума сумарум — мора бити нереално кратка, читка и јасна. Ова твоја је, као што рекох, дужа од мог писменог задатка из српског језика у средњој школи. Шта ти тачно не одговара у тренутној измени, конкретно шта би изменио? — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 12:55, 23. јун 2025. (CEST) :... ја причам српски, а не хебрејски. Шта бих изменио написао сам на почетку полемике, а и у опису измена када сам радио за сваку појединачну измену. Можеш са неком да се слажеш, са неком не, али је симптоматично како баш ништа не одобраваш. :Елем, сад из почетка пишем ( ''проблем који имам са твојом верзијом инфобокса'') :- '''ПОВОД ЗА ПРОТЕСТЕ''' : :"'''''Цензура у медијима'''''" и "'''''полицијска бруталност'''''" су ставке које нинакоји начин не могу бити '''повод''' за опточињање протеста ! Каква полицијска бруталност је постојала у време почетка протеста, цензура о чему ...о надстрешници !? !? Ниједан извор не наводи тако нешто. Такође, ако се мисли на неку општу "цензуру" и" бруталност полиције ", заменио сам општијим ставкама " Незадовољство радом инстутиција" и " општим незадовољством влашћу " . Ово не треба посебно доказивати. Знаш да је и једна од првих парола била " Хоћемо само да инстутуције раде свој посао " . Као и да овај протест није није кренуо само због надстрешнице, већ да је једно опште незадовољство које је било исказивано на свим предходним протетима 2024, 2023, 2022 .. само добило још већи замајац . Од првог дана ( још пре укључивања студената) протест је окренут против режима.Сваки учесникк протеста је био незадовољан властима и пре пада надстрешнице. :'''- ЦИЉЕВИ :''' :" '''''Оставка Весића и др'''''." не може бити циљ протеста, ако је Весић поднео оставку још пре отпочињања протеста , практично 2.,3. дана након пада надстрешнице. Ову ставку сам заменио , једним општим циљем " промена власти " који иако није званично прокламован све до маја, он је опште присутан у целокупној протестној јавности од првог дана. Причао си ваљда са неким учесником протеста, нико не очекује да се све заврши само са показивањем документације или оним што је прокламовано првих дана. А од 05.маја постаје и званични захтев свих захтева. :'''-МЕТОДЕ :''' :" '''''окупација зграда''''' " је мало незграпно и недефинисано. Прецизније звучи " блокада рада институција" . Зграде РТС, Суд нису окупиране , већ блокиране. Рад факултета је такође блокиран. Окупација је термин односи се на неке друге ситуације. Талачке, ратна дејства итд. :'''- ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ :''' :'''''Маја Гојковић''''' и '''''Милица Ђурђевић Стаменковски,''''' у ком својству је њих неко ставио као кључне личности !? Мени ово делује да је неко дописивао имена људи из режима, по принципу кога се првог сетио... Маја Гојковић нема никакву фукцију већ дуже, нисам видео ниједан њен ангажман ни јавни наступ од како су ова догађања почела. Заменио сам их са Мацутом и Дејан Вук Станковићем, који од како је формирана нова влада тококм протеста , имају водећу улогу у преговорима са факултетима и све су више присутни у догађајима. :'''-ЗАХТЕВИ :''' :Ово је оно што вуче највише КБ и ако ти је то проблем , могао си оне ситне горе поменуте измене да прихватиш, али ти бришеш све и даље не могу да скапирам из ког разлога. Као да хоћеш да инфокутија буде без везе написана... :-Захтев за " отпуштањем јавих функционера .." и " Утврђивање идентитета оних који су се тукли испред ФДУ " су један захтев ( морају бити на једној ставци. :-Трећи захтев - за пуштање и непроцесуирање оних што су ухапшени у НС, не односи се само на студенте , већ на СВЕ ухапшене. Јешић, Бачулов,Погачар, нису студенти ! :-- Пети захтев, не помиње " звучно оружје" већ " догађај који је изазвао страх и панику" . Значи они се ограђују од тога да прејудицирају да је звучни топ, овај топ, онај топ. Прецизно се каже " не знамо шта је било , тражимо да се утврди шта је у питању .." :- Шести захтев , јасно тражи разрешење одговорних у УКЦ Србије и Уц, а не одговорност председника и новинара. :Моја верзија <u>Захтева</u> у инфобоксу је знатно скраћена од оне која пише у поглављу ЗАХТЕВИ . Ако можеш ти је скрати још више, немам ту проблем. Али мора бити прецизна. Ево ти још један предлог : :# Објављивање документације у вези реконструкције железничке станице :# Процесуирање особа које су напале студенте испред ФДУ и смена јавних функционера који су учествовали :# Пуштање и непроцесуирање ухапшених на протесту у Новом Саду :# Повећање издвајања за високо образовање за 20 % :# ( ''од 05.априла'') Истрага надлежних о догађају који је изазавао страх и панику на протесту 15.за 15 :# ''( од 07.априла'' ) Ванредни инспекцијски надзор и смена одговорних у УКЦ Србије и Уц који су дозволили председнику и новинарима да уђу у интезивну негу , где су се налазили повређени у пожару у С.Македонији :# ( ''од 05,.маја'') Расписивање ванредних парламентарних избора :Да буде технички исправно , уради сам. Ни ова која је сада форсираш, није ни технички исправна, ни кратка , а ни прецизна ! :П.С.. имам неки утисак да се само борите ( ти , Дилић и други) за онај сажетак и инфобокс . Без уласка у детаље шта пише на доњим десетинама и десетинама детаљних страница о догађајима.( то Вас не занима). То ваљда показује површност оних којима је оваква страница намењена . Ако у сажетку докажете читаоцима да су студенти или ''Свети Студенти'' са великим С или ''Куртијеви плаћеници'' , немора ништа више да се пише...постигнут је циљ. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 19:58, 23. јун 2025. (CEST) ::Милица СЂ је једна од најчешће виђених личности на ТВ и медијима, а Гојковић председница Покрајинске владе. Како цензура није повод? Па доскора је било ху протеста против Пинка и Хепија, па Информера. Не могу да верујем да ово уопште морам и да напомињем, као да причам с неким ко живи у Замбији и о Србији је чуо само да је имала Тита. Демонстранти су тражили смену Весића то вече. Промену власти нико директно није тражио и то је оригинално истраживање. Студенти траже да се ухапсе не само нападачи који су били око ФДУ, него сви остали, који су газили аутима итд. Званични захтев студената је да се пусте студенти, а не Јешић и компанија, то су поједици тражили и демонстрирали. Пети захтев (?), како планираш да напишемо? „Чуо се неки, Боже, баш чудан ''звукић'', па ове студенте занима шта је то”. Побогу! Шести захтев, опет ти остављам линк ([https://nova.rs/vesti/drustvo/studenti-izneli-i-sesti-zahtev-traze-odgovornost-i-zastitu-pacijenata/ 1]). Нико није рекао — овог ухапси, овог приведи, овог убиј. О чему причаш? Траже одговорност. Твоје решење за текст петог захтева је пречудан, ни ја као неко ко зна о чему је реч немам благе везе шта да мислим кад ово видим, у фазону: „Десио се неки страшан догађај, траже одговорност”. Шта?! Десио се терористички напад, бацање цигала на демонстранте? Од ПС не бих ни коментарисао. Само ћу додати — лето је, Исусе. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 23:53, 23. јун 2025. (CEST) :::Видим ја са ким имам посла овде. Ти то тако на фору , мало лево па десно опа цупа , мало шала комика и мислиш превео си ме жедног преко воде ??! Од свега видим да си изменио " окупација зграда " ? :::ДАКЛЕ Х О Ћ У И З В О Р E : Maja Gojković i Milica ĐS koliko su puta za ovih 7 meseci nekom svojom aktivnošću, izjavom, pojavljivanjem ili samim učešćem u konkretnim događajima stekli status vodećih ličnosti protiv porotesta. U onoj meri u kojoj su se pojavljivali Vučić/Vučević/ Brnabić... :::Protest protiv Pinka i Happy televizijie nije bio ni jedan ( O): Protestanti ne zele ni da rezimske televizije izvestavaju o njima , pa da kazes povod je bio zato sto su na tim i tim televiizijama cenzurisani.Njih te televizije ne zanimaju !!! Pre bi bio cilj da se one ugase, uniste, zabrane nego da se decenzurisu . Za "policijsku brutalnost "kao povod insistiram na izvoru !! u suprotnom besmisleno je da stoji. :::Zahtevi su konkretni- proučii izvore. Ne pominju se gazenje autima , sada si poceo jos da dodajes,.2. je samo za dogadjaje ispred FDU. 3. je izvorno bio da se puste studenti , ali je kasnije prosiren na SVE ! (Jesica i kompaniju sam pomenuo kao dokaz da su pusteni i oslobodjeni daljeg procesuiranja iako nisu studenti ) . 5 .zahtev upravo tako kako sam napisao : '''pojava koja je izazvala strah i paniku (''' guglaj izvore umesto sto se sprdas sa mnom ). Nije slučajno ne pomenut " top " , jer onda bi odgovor na zahtev bio - Jel ste pitali jel bio zvučni top- NIJE BIO ZVUČNI TOP. Zato je definisano kao '''pojava.''' 6.zahtev nisam pominjao hapšenje , privođenje, ubijanje..!? Piše lepo '''odgovornost''' '''-razrešenje''' "Zahtevamo hitno pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti i razrešenje direktorke UKCS, direktora Urgentnog centra, načelnika intezivne nege zbog dopuštanja neovlašćenog ulaska fizičkih i novinarskih lica u jedinicu intezivne nege UKCS bez zaštitne opreme i uz snimanje pacijenata, čime je grubo ugroženo njihovo zdravlje, pravo na privatnost i dostojanstvo " pa nastavljaju " „Zahtevamo vanredni inspekcijski nadzor nad radom Urgentnog centra UKCS te da se izveštaj o utvrđenim povredama i datim preporukama stavi na uvdi javnost u skladu sa članom 246 333 i Zakonom o inspekcijskom nadzoru, uz poštovanje zaštite podataka o ličnosti“. Ovaj zahtev , ako ga pogledaš na studentskoj objavi ima 10 podzahteva , tako je sročen da mu uvek možeš naći ...pa nije baš sve što smo mi tražili. '''Suštinski''' s'''ve sam ti skockao u jednu rečenicu.''' u gornjoj poruci. :::Jeste ja zivim u Zambiji , a ti gde ..u Izraelu ? I nemoj da mi se stalno "isčuđavaš" jer ako si u Izraelu , onda znaš da na pločama lepo piše " Ne uzimaj zalud ime Gospoda Boga svoga ! " — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 03:09, 24. јун 2025. (CEST) ::::10 % od vremena koje si uložio na raspravu sa mnom, patroliranje, vraćanje teksta ( I ne samo meni), tuk na luk, da si uložio u rad na članku dao bi doprinos. Ovako teraš samo praznu priču. Priču radi priče. Isto kao protest radi protesta. — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 03:15, 24. јун 2025. (CEST) == Наслов == Желим да активирам поново питање наслова чланка. Тема протеста јесте корпуција, али корпуција је тема и многих других протеста. Оно што би јасно за вијек и вијекова дефинисало ове протесте и раздвојило од свих других прошлих или будућих протеста у Србији, је једини исправан наслов "'''ПРОТЕСТИ ПОВОДОМ ПАДА НАДСТРЕШНИЦЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ''' у Србији 2024-2025" Сам наслов ''Протести против корупциј''е ...је преузет од чланка на енглеској вики који је старији од нашег . Верујем да је аутору странице на енгл.било једноставније тако да дефинише наслов, што је по аутоматизму пренето на нашу, после су и друге вики копирале тај термин за назив протеста. Не знам каква је процедура , јел је потребно неко гласање , или само полемика на сзр ? Јел то админи на своју руку могу да промене ? — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 02:50, 13. јун 2025. (CEST) :Генерално, свако може преименовати чланке. За потенцијално контроверзне промене, треба покренути расправу на СзР, што си ти овде, правилно, урадио. :Неки пут, уредници преименују чланак по принципу [[ВП:ОДВАЖНО|одважности]], други уредник врати чланак назад. У том тренутку, треба спустити лопту, и покренути расправу. Након одређеног времена, типично се даје седам дана, ако се искристалише консензус, може се и формално гласање покренути. :Администратори немају неку посебну улогу у том процесу, осим, нпр, могућности закључавања наслова док траје расправа, да би се избегли ратови изменама, и сл. :— '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 10:19, 13. јун 2025. (CEST) :Нема потребе. Наслов је добар и суштински оговара карактеру протеста. Корупција при додели послова и подизвођача је резлтирала овом и још многим другим несрећама. — [[Корисник:Dilic|Dilic]] ([[Разговор с корисником:Dilic|разговор]]) 11:09, 13. јун 2025. (CEST) {{коментар}} Ови протести се, колико приметим, тренутно најмање врте око пада надстрешнице. Бори се, наводно, против корупције, због које је (како кажу) дошло и до пада. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 12:57, 23. јун 2025. (CEST) :Слажем се да се најмање "врте" око непосредног повода ( пада) . Али '''корупиција''' као тема је тема и свих дугих протеста. Крваве кошуље, 1 од 5 милиона , Србија против насиља, Нећете копати и сл. Назив серијала протеста са помињањем ''пада надстрешнице'' одваја га јасно терминолошки од свих других а и будућих протеста. Вероватно ће тако бити запамћен у историји, као протест који је почео због пада надстрешнице.... — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 20:08, 23. јун 2025. (CEST) ::Сагласан сам са аргументацијом колеге Писанија и освртом колеге Ђида. — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:56, 23. јун 2025. (CEST) :::Протесте које си навео се тако и зову ([[Еколошки протести у Србији 2021—2022.]]). Србија против насиља се фокусирала на то да у Србији има насиља, гледа се Задруга бла бла. Није се фокусирао на корупцију. Ово су највећи протести у историји земље и ово је најкраћи и најприкладнији наслов. Нема чланка који се зове „Протести поводом пада надстрешнице Железничке станице Нови Сад у Србији”, „протести против режима Израела јер се демонстранти не слажу с руководством”, „[[Јуриш на Капитол Сједињених Америчких Држава 2021.|Американци кренули на Капитол због изборне преваре и ту је избила збрка]]” итд. Објашњавам најсликовитије. — [[Корисник:‎Ruach Chayim|‎רוח חיים]] ([[Разговор са корисником:Ruach Chayim|разговор]]) 00:02, 24. јун 2025. (CEST) ::::Сваки је био '''суштински''' био против владајућег режима. А лајт мотив је оно што покреће : крвава кошуља( пребијање Борка Стефановића), копање литијума ( Рио Тинто), против насиља ( масакр у школи), 1 од 5 милиона ( Вучић рекао може да вас буде и 5 милиона) , итд... Пошто се режим перципира као изразито корпуционашки, апсолутистички и непотистички , онда је сваки протест био у некој својој проширеној вредносној категорији уједно и борба против корпуције, апсолутизма , непотизма ..итд. ::::Овде долазимо онда до питања , да ли је лајт мотив овог који траје од новембра ПАД НАДСТРЕШНИЦЕ или КОРУПЦИЈА ( општа) ? ::::-Сваки скуп почиње, завршава се и по неколико Х током протеста, одавањем поште страдалим у паду надстрешнице. ::::-Иницијални захтеви су окренути ка утврђивању одговорности за пад надстрешнице ( нерад, нестручност и сл. нису корпуција) а одговорност за корпуцију ( зашто је реконструкција толико коштала, ко је узео паре нпр.) која би се тек утврдила је секундарни циљ ка коме би се ишло. ::::-Народ је од 01.новембра одједном љут и излази на улицу, не зато што су 01.новембра открили корупцију свуда ( јер они су "свесни" да корпуција постоји годинама ), него због пада надстрешнице и смрти људи. ::::<u>БРОЈ КАРАКТЕРА</u> Протести против корупције у Србији 2024-2025 (44) ::::Протести због пада надстрешнице у Србији 2024-2025 ( 50) ::::Протести због пада надстрешнице железничке станице у Србији ( 59) ::::...не знам јел плаћате простор на википедији по броју карактера ?? ::::Оригинални чланак који предходи овом о протестима је [[Урушавање надстрешнице Железничке станице Нови Сад]] који говори о самој несрећи... А овај говори детаљно о самом протесту који је произишао из несреће пада надстрешнице, а по свом садржају јесте превазишао саму несрећу и прешао у протест против корупције, власти, Вучића, ћација, проблема у просвети, проблема пољопривредника у Богатићу и товари све даље... — [[Корисник:Pisanija|Pisanija]] ([[Разговор с корисником:Pisanija|разговор]]) 02:16, 24. јун 2025. (CEST) == Ток протеста == Бићу [[Википедија:Будите одважни|одважан]] и предлажем да се комплетан садржај одељака Ток протеста 2024. и 2025. пребаци на већ постојећи чланак који је томе и намењен - [[Хронологија протеста против корупције у Србији 2024—2025.]] на коме ће се хронолошки листати сви догађаји. Постојећа два одељка могу се спојити у један: Ток протеста који ће садржати шаблон {{главни|Хронологија протеста против корупције у Србији 2024—2025.}} Слично је урађено и [[Инвазија Русије на Украјину#Ток инвазије]]. Што се тиче одељка [[Протести против корупције у Србији 2024—2025.#Хронологија битнијих догађаја|#Хронологија битнијих догађаја]], мислим да би требало и њега склонити (или спојити са горенаведеним одељком Ток протеста), из разлога што овакав одељак, како је тренутно написан и замишљен, има сврху само ако постоје засебни чланци о бар већини излистаних битних догађаја, а постоји засебан чланак само за један протест. Сматрам да су моји разлози јасни: Читљивост - чланак је тренутно [[Википедија:Величина чланка#Читљивост|нечитљив]]. Према [[xtools:pageinfo/sr.wikipedia.org/Протести против корупције у Србији 2024—2025.|XTools]], тренутни чланак има 19.602 речи, што је знатно више од [[Википедија:Величина чланка#Смернице за величину чланка|препоручене величине читљиве прозе]]. Одржавање - одржавање чланка је практично немогуће због величине. Чланак се бави актуелним догађајем и мора се често одржавати, а у тренутној верзији само се набацују нови догађаји. Не бисмо изгубили информације, већ само скинули терет са овог чланка. # Комплетно пребацивање текста из одељака ''Ток''<nowiki/> ''протеста 2024 и 2025'' у чланак о хронологији (и усаглашавање текста са структуром хронолошке странице). # Нови одељак ''Ток протеста'' који се везује за хронологију. # Избацивање одељка ''Хронологија битнијих догађаја''. # Остаје нам да размотримо да ли (и како) написати (знатно) скраћени ток протеста у овом новом одељку за потребе овог чланка, или само оставити горенаведени шаблон и радити на другим одељцима. (мој предлог је да за почетак оставимо само шаблон, па се касније може написати и нека смислена проза) Планирам да се бавим сређивањем и активним ажурирањем овог чланка. Већ сам кренуо са једним делом, тако да сам спреман да извршим све измене ако се сложе други уредници. Иако сам се потрудио да прочитам претходне разговоре овде, признајем да нисам у потпуности упућен у све договоре (ако их је и било) јер су се често завшравали већим расправама. Молим вас за стрпљење и разумевање. П.С. Такође мислим да је тренутни назив странице „остарио”, али о тој промени можемо да разговарамо у данима након протеста 28. јуна, ако буде дошло до јаснијих промена. — [[Корисник:C4rstv0|C4rstv0]] ([[Разговор с корисником:C4rstv0|разговор]]) 21:39, 27. јун 2025. (CEST) f3jo4u1lgvcdhxfs6s8tezkug5ja15i 4 4585255 30099503 30098362 2025-06-28T09:34:40Z Ljiljana Sundać 252028 /* Трећи Вики-маратон */ 30099503 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Viki Senior Serbia-Logo-cir 03.jpg|250px|мини|десно]] [[Датотека:Project Viki Senior-leaflet (frnt page).jpg|250п|мини|десно]] [[Датотека:Plakatweb.jpg|250px|мини|десно|]] [[Датотека:Viki senior 2024 radionica.jpg|250px|мини|desno|Вики сениор радионица у Библиотеци града Београда, мај 2024.]] [[Датотека:Projekat Viki Senor u Somboru 31.jpg|250px|мини|десно|Радионица у Градској библиотеци „Карло Бијелицки” у Сомбору]] [[Датотека:Wiki Senior, different approach in three countries - Wiki Senior in Serbia.pdf|250px|мини|десно|Презентација пројекта Вики Сениор (на енглеском)]] [[Датотека:Viki Senior za Lajv.pdf|250px|мини|десно|Презентација пројекта Вики Сениор (на српском)]] [[Датотека:Viki Senior - rekapitulacija uspeha za 5 godina.pdf|250px|мини|десно|Рекапитулација постигнутих резултата током пет година трајања пројекта]] [[Датотека:Otpremanje slika na Vikimedijinu ostavu.pdf|мини|Упутство за отпремање слика на Оставу (*.pdf)]] [[Датотека:Postavljanje slika u članak - UPUTSTVO.pdf|мини|Упутство за убацивање слика у чланак: инфокутија, слика у тексту, галерија слика (*.pdf)]] '''Вики сениор''' је пројекат покренут 2019. године у [[Библиотека града Београда|Библиотеци града Београда]], у сарадњи са [[Википедија:Викимедија Србије|Викимедијом Србије]]. Циљ пројекта је да се у креирање [[Википедија|Википедије]] укључе људи који су, одласком у пензију, завршили свој радни век али још увек желе да се баве својом професијом, као и да наставе активно да доприносе заједници. Ангажовање на Википедији на веома квалитетан начин испуњава слободно време, а Википедија добија нове уреднике и нове, квалитетне чланке. Радионице Вики Сениора у '''Библиотеци града Београда''' одржавају се '''свакога четвртка од 10.00 до 14.00 сати''' у '''[[Дечија библиотека „Драган Лукић”|библиотеци „Драган Лукић”]], [[Студентски трг]] 19'''. На радионицама учествују не само сениори, већ је '''добродошао свако ко жели да допринесе ширењу слободног знања'''. Године 2023. сличан пројекат је покренут и у [[Градска библиотека Карло Бијелицки|Градској библиотеци „Карло Бијелицки”]] у Сомбору. Године 2025. у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]] акредитован је семинар за библиотекаре ''Вики сениори у библиотекама : Библиотекари као креатори иновативног знања за треће доба'', са идејом да се овакав програм учини доступним и у другим градовима у Србији. == Организациони тим == * Вођа пројекта: [[Корисник:BuhaM|Милица Буха]] * Логистичка подршка: Марјан Маринковић * Модератори: Милица Буха и [[Корисник:Андријана|Андријана Јеловац]] У пројекту, као подршка, учествују и: * Волонтерке [[Корисник:Ljiljana Sundać|Љиљана Сундаћ]] и [[Корисник:11sasapus11|Александра Поповић]], * Професионални фотограф википедијанац [[Корисник:Miomir Magdevski|Миомир Магдевски]] и * Дизајнерка википедијанац [[Корисник:Mina Simic|Мина Симић]]. {| class="wikitable" |+ Учесници радионица |- ! Активни уредници !! Нови учесници |- | [[Корисник:Марија Крећа|Марија Крећа]] || [[Корисник:Gorkibadem|Gorkibadem]] |- | [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] || <!-- нови --> |- | [[Корисник:11sasapus11|11sasapus11]] || <!-- нови --> |- | [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] || <!-- нови --> |- | [[Корисник:Lidija Antonovic|Lidija Antonovic]] || <!-- нови --> |- | [[Корисник:Немања.Ст|Немања.Ст]] || <!-- нови --> |} == Теме пројекта у 2025. години == На предлог учесника радионица, током зимске паузе организовали смо Зимски полумаратон који ће се писати онлајн, до почетка новог циклуса радионица. Тема овог "полумаратона" је ''Музика''. Током ове године планирана су, као и до сада, три уређивачка маратона, а о темама ћемо се договарати на радионицама. Као и до сада, на овој страни даваћемо и предлоге за писање чланака мимо маратона. ''Не заборавите да у страну за разговор сваког написаног чланка убаците шаблон '''<nowiki>{{ВикиСениор2025}}</nowiki>''''' === Написани и допуњени чланци === {{refbegin|2}} '''Нови чланци''' # [[Европска рута историјских театара]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Крфски Забавник]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[БИГЗ]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Зграда БИГЗ-а]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Багдадски павиљон (Истанбул)]] — [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] # [[Споменик ученицима Шесте београдске гимназије]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Романишес кафе]] — [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] # [[Кекец (књижевни лик)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Милутин Чолић]] — [[Корисник:Lidija Antonovic|Lidija Antonovic]] # [[Награда Милутин Чолић]] — [[Корисник:Lidija Antonovic|Lidija Antonovic]] # [[Кувар (књига)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Србски кувар (1855)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Награда за најбољи трилер роман]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Београдски Трилер Фест]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] '''Допуњени чланци''' # [[Данило (име)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Зетски дом]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[БИСИС]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Дуга (часопис)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Кекец (филм, 1951)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Кекец (часопис)]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] # [[Омер-бег Бајровић]] — [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] {{refend}} === Предлози чланака === Сви учесници радионица овде могу оставити своје предлоге чланака: {{refbegin|3}} '''Биографије:''' * [[Звонимир Рогоз]] * [[Рајко Лау]] (био познати рукометаш) * [[Милица Јанковић (певачица)]] (Глас, дирка, бас) * [[Јасмина Бојић]] (UNAFF) * [[Саша Мехтиг]] (''Saša Mächtig'' - црвени киоск) * [[Марија Требен]] (чувена аустријска траварка) * [[Никтополион Чернозубов]] * [[Милутин Чолић]] (оснивач [[FEST|Феста]]) '''Награде, манифестације и слично:''' * [[Сатирично перо]] * [[Међународни фестивал хумора и сатире у Бијељини]] * [[Награда Млада храброст]] * [[Награда Охрабрење]] ([https://www.ubus.org.rs/pravilnici/Pravilnik_nagrade_Ohrabrenje.pdf]) * [[Награда Милутин Чолић]] (додељује [[Политика (новине)|Политика]] на [[FEST|Фестау]]) * [[Награда Димитрије Туцовић]] (награда за публицистику, нешто код [[НИН-ова награда#Добитници|НИН-ове]]) '''Храна и пиће:''' * [[Глоби]] (крофне из Старог Рима - [https://historydollop.com/2018/09/06/globi-roman-doughnuts-c-160-bc/g=AOvVaw1NeWG8CguLl1suaYvuRSq5 1], [https://eatshistory.com/globi-sweet-fried-dough-balls/ 2], [https://tavolamediterranea.com/2017/10/05/roman-sweet-tooth-cato-globi/ 3], [https://www.gourmettraveller.com.au/recipe/chefs-recipes/italian-doughnuts-16502/ 4], [https://www.biblicalarchaeology.org/daily/bar-test-kitchen-globi/ 5]1 [https://www.espreso.co.rs/svet/planeta/1145787/turska-canakale 6]) * [[Црни рижото]] * [[Виршле у земички (ПКБ)]] ([https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/crveni-kiosk-sta-je-bilo-pre-njega извор], [https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/crveni-kiosk-i-virsle-u-zemicki извор], [https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/crveni-kiosci-ostavili-miris-vrucih-virsli-u-beogradu извор]) * [[Але од ђумбира]] ([[:en:Ginger ale|ен.]]) - безалкохолно * [[Але (пиће)]] ([[:en:Ale|ен.]]) - врста пива која потиче из средњевековне Енглеске * [[Гренадир марш]] '''Архитектура, споменици и слично:''' * [[Багдадски павиљон (Истанбул)]] * [[Романишес кафе]] * Историјска позоришта са [[Европска рута историјских театара|'''Европске руте историјских театара''']] '''Уметност, књижевност, новнарство...:''' * [[Берлин Александерплац (роман)]] ([https://www.laguna.rs/n3400%20knjiga%20berlin%20aleksanderplac%20laguna.html извор], [[:en:Berlin Alexanderplatz|ен.]]) * [[Берлин — Симфонија великог града]] (немачки документарац из 1927, [[:en:Berlin: Symphony of a Metropolis|ен.]]) * [[Независимаја газета]] ([[:en:Nezavisimaya Gazeta|ен.]], [[:en:Независимая газета|ру.]]) * [[ДОКСрбија]] ([https://www.dokserbia.com/ Udruženje dokumentarista Srbije]) * [[Историја (Сима Милутиновић)]] * [[Гласник друштва сербске словесности]] * [[Црногорка (часопис)]] * [[Биљешке једног писца (Матавуљ)]] * [[Крфски забавник]] * [[На дан њеног венчања (песма)]] - [[Велимир Рајић]] ([https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9D%D0%B0_%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%87%D0%B0%D1%9A%D0%B0 Вики изворник], [[2https://www.poezijasustine.rs/2017/08/velimir-rajic-na-dan-njenog-vencanja.html|2]], [https://balasevic.in.rs/velimir-rajic-na-dan-njenog-vencanja/ 3], [https://aleksinacke.com/na-dan-njenog-vencanja/ 4], [https://radojkam.blogspot.com/2014/09/blog-post.html 5], [https://www.family.rs/index.php/moj-kutak/inspiracija/najlepsa-pesma-meseca-novembra-na-dan-njenog-vencanja-himna-jedne-izgubljene-ljubavi 6], [https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/3569019/pesnik-velimir-rajic.html 7], [http://nbss.rs/rajic/rajic%20pesma.html 8], [https://naukaikultura.com/velimir-rajic-na-dan-njenog-vencanja/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/ 9], [http://www.nbss.rs/rajic/rajic_rekli%20su.html 10], [https://balasevic.in.rs/velimir-rajic-na-dan-njenog-vencanja/ 11], [https://www.poezijavekova.com/2009/11/blog-post%205936.html 12]) '''Музика и балет:''' * [[Ко то тамо пева (балет)]] Резервисано (Марија) * [[Дечији балетски фестивал]] * [[Хор Чаролија]] * [[Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском (песма)]] - песма кнеза Михаила (има извора!) * [[Светски путник (песма)]] - песма кнеза Михаила (има извора!) * [[Хеј салаши на северу Бачке]] * [[Певачко друштво Мокрањац при Храму светог Саве]] * [[Зоран Рамбосек]] * [[Бојан Рамбосек]] * [[Турски марш]] - Моцарт ([[:hr:Sonata_za_klavir_br._11_u_A-duru_(Mozart)|hr]], [[:en:Piano_Sonata_No._11_(Mozart)|en]].) * [[Сељаци (опера)]] - Коњовић * [[Отаџбина (опера)]] - Коњовић '''Остало:''' * [[Овчија вуна]] * [[Урбана легенда]] * [[Кинологија]] * [[Псар]] односно [[Керовођа]] * [[Ловне птице]] * [[Томбола]] * [[Нигеријска превара]] ([[:hr:Nigerijska prijevara|hr.]]) '''За допуну''' * [[Курфирстендам]] (чувена авенија у Берлину) * [[Староградска музика]] {{refend}} == Вики маратони == === Зимски полумаратон — Музика === С обзиром да током јануара, због мноштва празника, радионице нису одржаване, за све оне који су ипак хтели нешто да раде предлажили смо тему '''Музика'''. Писало се током децембра и јануара, о свему што се тиче музике, а предложене су разнолике теме, од опере и балета до партизанских песама и извођача. {{смех}} Полумаратон је трајао од децембра 2024. до краја јануара 2025. Учествовало је '''6 уредника''', а написано је укупно 18 нових чланака — 6 у децембру и '''12 у јануару'''. {| class="wikitable" |- ! Корисници !! Написани чланци !! 2024. !! 2025. !! Укупно написано чланака |- | [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać ]] ||{{hlist|[[Пепељуга (Прокофјев)]] (2024)|[[Антон Рубинштајн]] (2024)|[[Opéra comique]] (2024)|[[Даница Петровић]]|[[Дафне]] (2025)|[[Мала ноћна музика (серенада)]] (2025)}} || 3 || '''3''' || 6 |- | [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] ||{{hlist|[[Јозеф Сук (композитор)]] (2024)|[[Лутиал]]|[[Музеј музике у Паризу]]|[[Тарантела]]}} || 1 || '''3''' || 4 |- | [[Корисник:Lidija Antonovic|Lidija Antonovic]] ||{{hlist|[[Удружење балетских уметника Србије]] (2024) || 1 || || 1 |- | [[Корисник:Марија Крећа|Марија Крећа]] ||{{hlist|[[Награда Димитрије Парлић]] (2024) || 1 || || 1 |- | [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ||{{hlist|[[Дионизије Де Сарно Сан Ђорђо]]|[[Балканска царица (драма)]]|[[Балканска царица (опера)]]}} || || '''3''' || 3 |- | [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] ||{{hlist|[[Сачмо : мој живот у Њу Орлеансу]]|[[Филозофија музике (књига)]]|[[Дорси : пет опаких година музике за цео живот]]}} || || '''3''' || 3 |- |} === Први Вики-маратон — Позориште === Како смо годину започели са музиком, следећа тема која нам се сама наметнула била је '''позориште'''. Писано је о свему везаном за позориште — '''драма, опера, балет, глумци, позоришне сцене''' и друго. Маратон је траја током фебруара и марта. Учествовало је '''5 уредника''', а написано је укупно '''18 чланака''' (16 нових и 2 допуњена). {| class="wikitable" |- ! Корисници !! Написани чланци !! Допуњени чланци !! Укупно написано чланака |- |[[Корисник:Марија Крећа|Марија Крећа]] ||{{hlist|[[Ко то тамо пева (балет)]]}} ||| {{hlist|[[Крцко Орашчић]]}}|| 1+1 |- | [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ||{{hlist|[[Зграда Зетског дома]]|[[Хварско пучко казалиште]]}} ||| {{hlist|[[Позориште Олимпико]]}}|| 2+1 |- | [[Корисник:Ljiljana Sundać |Ljiljana Sundać ]] ||{{hlist|[[Позориште Жора]]|[[Позориште Принц регент]]|[[Позориште Адама Мицкјевича, Ћешин]]|[[Позориште опере и балета Одесе]]|[[Позориште Јулиус Словацки]]|[[Народно позориште Василе Александри у Јашију]]|[[Опера у Грацу]]|[[Виљем Тел (драма)]]}} ||| || 8 |- | [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] ||{{hlist|[[Милорад Милутиновић (певач)]]|[[Џорџијанско краљевско позориште (Ричмонд)]]|[[Краљевско позориште Ла Моне]]|[[Краљевско позориште Парк (Брисел)]]}} ||| || 4 |- | [[Корисник:Lidija Antonovic|Lidija Antonovic]] ||{{hlist|[[Женидба Милоша Обилића (опера)]]}} ||| || 1 |} === Други Вики-маратон — Турска === По жељи учесника пројекта, други Вики-маратон организује се током '''маја и јуна''' месеца. На радионицама смо се договорили да тема буде '''''Турска''''', са широким дијапазоном тема које се односе како на културно наслеђе (споменици, нематеријално културно наслеђе), тако и на празнике, националну кухињу, игре, песме, институције, архитектуру, историју... Наравно, уколико желите да учествујете у пројекту Вики Сениор, а имате неку другу омиљену тему, свој допринос можете уписати на списак написаних чланака (изнад). Немојте заборавити да у разговор код сваког написаног чланка поставите шаблон '''<nowiki>{{ВикиСениор2025}}</nowiki>'''. <!-- На маратону је чланке писало '''ХХ уредника''', а написано је '''ХХ чланака''' (ХХ нових и ХХ допуњена). --> {| class="wikitable" |- ! Корисници !! Написани чланци !! Допуњени чланци !! Укупно написано чланака |- | [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] ||{{hlist|[[Стогодишњица Републике Турске]]|[[Национални парк планине Куре]]|[[Историјски национални парк Гореме и стеновите формације Кападокије]]|[[Долина љубави у Кападокији]]|[[Мимар Кемаледин]]|[[Карахан Тепе]]|[[Човек из Урфе]]|[[Халет Чамбел]]|[[Румели хисар]]|[[Музеј турске и исламске уметности]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] ||{{hlist|[[Мост Септимија Севера]]|[[Мост у Кучукчекмеджеу]]|[[Мост Узункопру]]|[[Самиха Ајверди]]}} || {{hlist|[[Ахмет Хамди Танпинар]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:11sasapus11|11sasapus11]] ||{{hlist|[[Снег (роман)]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:BuhaM|BuhaM]] ||{{hlist|[[Нигар Ханим]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[Халиде Едип Адивар]]|[[чланак 5]]}} || |- |} === Трећи Вики-маратон === Од 1. јула до краја летње паузе писаћемо чланке на тему „'''плажа'''”. Можете писати о различитим плажама (У Црној Гори, на пример, Хрватској, Грчкој или где год да сте били или нисте...) или о другим појмовима везаним за плажу ([[Крема за сунчање]], [[Уље за сунчање]], [[Сунцобран]], [[Плажни бар]] и сл). Наравно, уколико желите да учествујете у пројекту Вики Сениор, а имате неку другу омиљену тему, свој допринос можете уписати на списак написаних чланака (изнад). Немојте заборавити да у разговор код сваког написаног чланка поставите шаблон '''<nowiki>{{ВикиСениор2025}}</nowiki>'''. <!-- На маратону је чланке писало '''ХХ уредника''', а написано је '''ХХ чланака''' (ХХ нових и ХХ допуњена). --> {| class="wikitable" |- ! Корисници !! Написани чланци !! Допуњени чланци !! Укупно написано чланака |- | [[Корисник:Aleksa Aleksi|Aleksa Aleksi]] ||{{hlist|[[Купалишта у Сокобањи и околини]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:Ljiljana Sundać|Ljiljana Sundać]] ||{{hlist|[[Колица за купање]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:Корисник 3|Корисник 3]] ||{{hlist|[[чланак 1]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:Корисник 4|Корисник 4]] ||{{hlist|[[чланак 1]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- | [[Корисник:Корисник 5|Корисник 5]] ||{{hlist|[[чланак 1]]|[[чланак 2]]|[[чланак 3]]}} || {{hlist|[[чланак 4]]|[[чланак 5]]}} || |- |} == Додатне активности == == Акредитовани семинар == Током 2024. године Милица Буха и Небојша Ратковић припремили су пројекат за акредитовани семинар ''Вики сениори у библиотекама : Библиотекари као креатори иновативног знања за треће доба''. Семинар је намењен запосленима у библиотекама, као и у другим институцијама заинтересованим за имплементацију програма доживотног учења и обуке старијих суграђана. У децембру је семинар одобрен, чиме овај програм наставља да се надограђује. У Библиотеци града Београда је 23. јуна одржан први семинар, за библиотекаре БГБ-а. На семинару је било присутно 9 библиотекара, а предавања и радионицу реализовали су Милица Буха и Небојша Ратковић. [[Датотека:Акредитовани семинар за библиотекаре 02.jpg|350px|мини|Први семинар ''Вики сениори у библиотекама : Библиотекари као креатори иновативног знања за треће доба'', 23. јун 2025.]] {| class="wikitable" |+ !Учесници !Написан чланак |- |[[Корисник:Dušanka72/песак|Dušanka72]] |[[Не играј на Енглезе (представа)]] |- |[[Корисник:Vasko de Valeta/песак|Vasko de valeta]] |[[Здравко Васковић]] (у песку) |- |[[Корисник:Sasabojic64/песак|Sasabojic64]] |[[Стјепан Тонковић]] (у песку) |- |[[Корисник:Četvorostruka mama/песак|Četvorostruka mama]] |допуна чланка [[Читалачка значка]] |- |[[Корисник:Sanja cvrkota|Sanja cvrkota]] |[[Раде Живаљевић]] |- |[[Корисник:Vesnavekam|Vesnavekam]] | |- |[[Корисник:Buca1970/песак|Buca1970]] |[[Вепрња]] |- |[[Корисник:Vlatko88/песак|Vlatko88]] |[[Ронилац Дејв]] |- |[[Корисник:Janajaja/песак|janajaja]] |[[Гај Скрибоније Курион]] |} == Сарадња са пројектом Вики Библиотекар и учешће у акцијама заједнице == Као сестрински пројекат Вики Сениор сваке године учествује у акцијама и маратонима који се организују у оквиру пројекта [[Википедија:Вики библиотекар/2022|Вики библиотекар]]. Учесници пројекта као појединци учествују у многим акцијама заједнице. === Кампања уређивања референци ''#1Lib1Ref'' === Као и претходних година учесници пројекта Вики Сениор, '''њих пет''', и ове године су се прикључили [[Википедија:Кампања уређивања референци 1lib1ref 2025|кампањи уређивања референци ''1Lib1Ref'']]. == Промоције пројекта == == Види још == {{Commonscat|Projekat Viki Senior 2025}} * [[Библиотека града Београда]] * [[Градска библиотека Карло Бијелицки]] * [[Википедија:Београдски библиотекари о Београду|Пројекат ''Београдски библиотекари о Београду'']] === Претходне године === * [[Википедија:Вики Сениор|Пројекат Вики Сениор 2019. године]] * [[Википедија:Вики Сениор 2020|Пројекат Вики Сениор 2020. године]] * [[Википедија:Вики Сениор 2021|Пројекат Вики Сениор 2021. године]] * [[Википедија:Вики Сениор 2022|Пројекат Вики Сениор 2022. године]] * [[Википедија:Вики Сениор 2023|Пројекат Вики Сениор 2023. године]] * [[Википедија:Вики Сениор 2024|Пројекат Вики Сениор 2024. године]] [[Категорија:Пројекат Вики Сениор/2025|*]] e3kf9fy1vda17iq37xm4cr0wdxdhsgf 0 4588312 30099371 30088692 2025-06-28T07:34:23Z Boja02 203906 30099371 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = 28 година касније | жанр = хорор | режија = [[Дени Бојл]] | улоге = [[Џоди Комер]]<br>[[Арон Тејлор-Џонсон]]<br>[[Рејф Фајнс]] | година = 2025 | трајање = 115 минута<ref>{{Cite web|date=2025-06-04 |title=''28 Years Later'' (15)|url=https://www.bbfc.co.uk/release/28-years-later-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmdi2mduy|access-date=2025-06-04 |website=[[British Board of Film Classification|BBFC]]|language=en}}</ref> | земља = Уједињено Краљевство<br>САД | језик = енглески | сценарио = [[Алекс Гарланд]] | компанија = DNA Films<ref>{{Cite web |date=July 18, 2025|last=Baughan |first=Nikki |title=''28 Years Later'' review: Director Danny Boyle returns to lead horror franchise into new territory |url=https://www.screendaily.com/reviews/28-years-later-review-director-danny-boyle-returns-to-lead-horror-franchise-into-new-territory/5206153.article |access-date=2025-06-18 |website=[[Screen Daily]]}}</ref><br>Decibel Films | дистрибутер = Sony Pictures Releasing | оригинални назив = 28 Years Later | слика = 28 Years Later film poster.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | продуцент = Дени Бојл<br>Алекс Гарланд, Ендрју Мекдоналд<br>Питер Рајс<br>Берни Белев | музика = Young Fathers | директор_фотографије = Ентони Дод Ментл | монтажа = Џон Харис | буџет = 60 милиона долара | зарада = 71 милиона долара | претходни = [[28 недеља касније]] | следећи = [[28 година касније: Храм костију]] }} '''''28 година касније''''' ({{јез-ен|28 Years Later}}) је постапокалиптични [[хорор филм]] из 2025. године, који је режирао [[Дени Бојл]], а написао Алекс Гарланд. Трећи је у серијалу филмова ''28 дана касније'', након ''[[28 дана касније]]'' (2002) и ''[[28 недеља касније]]'' (2007). Главне улоге играју [[Џоди Комер]], [[Арон Тејлор Џонсон|Арон Тејлор-Џонсон]] и [[Рејф Фајнс]]. Филм обележава повратак Бојла, Гарланда и сниматеља Ентонија Дода Ментла у серију, од којих су сви радили на оригиналном филму ''28 дана касније'', а звезда тог филма [[Килијан Марфи]] је извршни продуцент. Филм је биоскопски објављен 20. јуна 2025. године и наишао је на позитивне рецензије критичара. Наставак, ''[[28 година касније: Храм костију]]'', биће премијерно приказан 2026. године.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/news/alex-garland-and-andrew-macdonald-talk-28-years-later-trilogy-casting-indie-films-and-the-importance-of-producers/5196332.article|title=Alex Garland and Andrew Macdonald talk '28 Years Later' trilogy, casting indie films and the importance of producers|last=Tabbara|first=Mona|date=19 August 2024|website=Screen Daily|access-date=12 December 2024}}</ref> == Премиса == 28 година након што је вирус беса побегао из медицинске истраживачке лабораторије, преживели су пронашли начине да постоје међу зараженима. Једна група живи на малом острву повезаном са копном једним, добро брањеним насипом. Када отац и његов син напусте острво у мисији у мрачно срце копна, откривају тајне, чуда и ужасе спољашњег света.<ref>{{Cite web|url=https://www.sonypictures.co.uk/movies/28-years-later|title=28 Years Later {{!}} Sony Pictures United Kingdom|website=www.sonypictures.co.uk|access-date=2025-01-30}}</ref> == Улоге == * [[Џоди Комер]] као Исла, трудница која живи са мужем и сином у заједници на плимном острву Линдисфарн, Нортамберленд * [[Арон Тејлор Џонсон|Арон Тејлор-Џонсон]] као Џејми, извиђач и Ислин муж. * [[Рејф Фајнс]] као др Келсон, преживели избијања вируса * [[Џек О’Конел|Џек О'Конел]] као сер Џими Кристал, вођа култа који има мрачну прошлост * Алфи Вилијамс као Спајк, Џејмијев и Ислин 12-годишњи син * Ерин Келиман као Џими Инк * Едвин Рајдинг као Е. Сандквист, шведски НАТО војник додељен патроли Северног мора који се налази на копну североисточне Енглеске * Ки Луис-Пари == Продукција == === Развој === У јуну 2007, Fox Atomic је потврдио развој трећег филма ''28 дана касније'', у зависности од финансијског учинка филма ''28'' ''недеља касније'' након објављивања кућног видеа.<ref name="Years_BD">{{cite web|url=http://www.bloody-disgusting.com/news/9228|title=Fox Atomic Gives Horror the Boot? Forget '28 Years Later'...|date=27 June 2007|work=Bloody Disgusting|archive-url=https://web.archive.org/web/20070629161822/http://www.bloody-disgusting.com/news/9228|archive-date=29 June 2007|url-status=dead|access-date=6 April 2024}}</ref> У јулу исте године, [[Дени Бојл]] је рекао да је прича за трећи део зацртана.<ref name="Years_MTV">{{cite web|url=http://www.mtv.com/movies/news/articles/1564535/20070711/story.jhtml|title=Danny Boyle's Space Odyssey, By Kurt Loder|date=16 July 2007|work=MTV|archive-url=https://web.archive.org/web/20070715151614/http://www.mtv.com/movies/news/articles/1564535/20070711/story.jhtml|archive-date=15 July 2007|url-status=dead|access-date=6 April 2024}}</ref> До октобра 2010, Алекс Гарланд је изјавио да је због разлика у вези са филмским правима пројекат одложен.<ref name="Years_WP">{{cite web|url=http://www.worstpreviews.com/headline.php?id=19197&count=0|title=Alex Garland on ''28 Months Later'', ''Logan's Run'' and ''Halo''|date=3 October 2010|work=Worst Previews|archive-url=https://web.archive.org/web/20101005033949/http://www.worstpreviews.com/headline.php?id=19197&count=0|archive-date=5 October 2010|url-status=live|access-date=6 April 2024}}</ref> У јануару 2011. Бојл је изјавио да верује да ће пројекат бити реализован, потврђујући даљи развој приче.<ref name="Years_Empire">{{cite web|url=http://www.empireonline.com/interviews/interview.asp?IID=1157|title=Danny Boyle Webchat|date=19 April 2007|work=Empire|archive-url=https://web.archive.org/web/20121116180800/http://www.empireonline.com/interviews/interview.asp?IID=1157|archive-date=16 November 2012|url-status=dead|access-date=28 June 2012}}</ref> Међутим, до априла 2013. режисер је изразио несигурност да ли ће филм бити снимљен.<ref name="Years_DH">{{cite web|url=http://www.darkhorizons.com/news/26792/boyle-not-keen-on-28-months-later|title=Boyle Not Keen On ''28 Months Later''|author=Franklin, Garth|date=13 April 2013|work=Dark Horizons|archive-url=https://web.archive.org/web/20150709034852/http://www.darkhorizons.com/news/26792/boyle-not-keen-on-28-months-later|archive-date=9 July 2015|url-status=dead|access-date=6 April 2024}}</ref> У јануару 2015, Гарланд се осврнуо на статус пројекта, потврђујући да су се, иако је пао у развојни пакао, иза кулиса водиле озбиљне расправе о изради пројекта. Понављајући да развој напредује, изјавио је да ће сценарио на којем је радио провизорно бити насловљен ''28 месеци касније''.<ref name="Years_IGN">{{cite web|url=http://www.ign.com/articles/2015/01/14/alex-garland-says-28-months-later-is-being-discussed|title=Alex Garland Says ''28 Months Later'' is Being Discussed|date=14 January 2015|work=IGN|archive-url=https://web.archive.org/web/20150201211519/http://www.ign.com/articles/2015/01/14/alex-garland-says-28-months-later-is-being-discussed|archive-date=1 February 2015|url-status=live|access-date=6 April 2024}}</ref> У јуну 2019. Бојл је потврдио да су он и Гарланд радили на трећем делу.<ref name="Years_NME">{{cite web|url=https://www.nme.com/news/film/danny-boyle-confirms-third-28-days-later-movie-works-2513427|title=Danny Boyle confirms third ''28 Days Later'' movie is in the works|date=24 June 2019|work=NME|archive-url=https://web.archive.org/web/20190624085845/https://www.nme.com/news/film/danny-boyle-confirms-third-28-days-later-movie-works-2513427|archive-date=24 June 2019|url-status=live|access-date=6 April 2024}}</ref> У марту 2020, [[Имоџен Путс]] је изразила интересовање да понови своју улогу из другог филма,<ref name="Years_JB">{{cite web|url=https://www.joblo.com/horror-movies/news/imogen-poots-wants-to-return-for-28-months-later|title=Imogen Poots Wants to Return for ''28 Months Later''|date=27 March 2020|work=JoBlo|archive-url=https://web.archive.org/web/20200327221055/https://www.joblo.com/horror-movies/news/imogen-poots-wants-to-return-for-28-months-later|archive-date=27 March 2020|url-status=live|access-date=6 April 2024}}</ref> што је пожелео и [[Килијан Марфи]] у мају 2021.<ref name="Years_CB.com">{{cite web|url=https://comicbook.com/horror/news/28-months-later-sequel-days-cillian-murphy-danny-boyle/|title=Cillian Murphy Would Be Up to Return for ''28 Months Later''|date=24 May 2021|work=ComicBook.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20210524232055/https://comicbook.com/horror/news/28-months-later-sequel-days-cillian-murphy-danny-boyle/|archive-date=24 May 2021|url-status=live|access-date=6 April 2024}}</ref> У новембру 2022. Бојл, Гарланд и Марфи су сви показали интересовање за снимање наставка филма ''[[28 дана касније]]''.<ref>{{cite web|url=https://variety.com/2022/film/news/28-months-later-danny-boyle-cillian-murphy-script-appealing-1235422464/|title=Third ''28 Days Later'' Film Creeps Closer as Danny Boyle, Cillian Murphy Praise Script Idea: 'It's Very Appealing'|last=Sharf|first=Zack|date=3 November 2022|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|access-date=10 January 2024}}</ref> У јуну 2023. Бојл и Гарланд су изразили своје намере да „озбиљно“ и „марљиво“ виде да пројекат уђе у производњу; истовремено најављујући да је сценарио сада насловљен ''28 година касније'', признајући године које су му биле потребне да се развије. Бојл је изјавио да би желео да буде режисер, осим ако Гарланд сам не би пожелео.<ref name="Years_Inverse">{{cite web|url=https://www.inverse.com/entertainment/28-days-later-oral-history-danny-boyle-alex-garland|title=The Oral History of ''28 Days Later'', Danny Boyle's Genre-Redefining Masterpiece|date=2023-06-27|work=Inverse|language=en|access-date=6 April 2024}}</ref> Јула исте године, Марфи је изјавио да је недавно разговарао о могућности трећег филма са Бојлом; још једном изражавајући интересовање за репризу његове улоге ако се Бојл и Гарланд врате у франшизу.<ref name="Years_Collider">{{cite web|url=https://collider.com/28-days-later-sequel-cillian-murphy-comments/|title=Cillian Murphy Is Down for a ''28 Days Later'' Sequel With One Condition|author=McPherson, Chris|date=10 July 2023|work=Collider|access-date=6 April 2024}}</ref> У јануару 2024. објављено је да је трећи филм под називом ''28 година касније'' званично у развоју; са плановима да пројекат буде први у новој трилогији наставака. [[Дени Бојл]] ће режирати први део, по сценарију Алекса Гарланда; док ће овај други писати сценарије за сваки од планираних наставака. Бојл, Гарланд, Ендрју Мекдоналд и Питер Рајс ће служити као продуценти.<ref name="Years_THR">{{cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/28-years-later-in-the-works-1235783306/|title=Danny Boyle, Alex Garland Teaming for Sequel to Their Zombie Hit '28 Days Later' (Exclusive)|author=Kit, Borys & Mia Galuppo|date=10 January 2024|work=The Hollywood Reporter|access-date=6 April 2024}}</ref><ref name="Years_Variety">{{cite web|url=https://variety.com/2024/film/news/28-years-later-confirmed-danny-boyle-alex-garland-1235868147/|title='28 Days Later' Sequel in the Works: Danny Boyle, Alex Garland Reteam to Launch New Trilogy With '28 Years Later'|author=Murphy, J. Kim|date=10 January 2024|work=Variety|access-date=6 April 2024}}</ref> У фебруару исте године, Марфи је разговарао о свом потенцијалном ангажману у пројекту; Истог месеца, Мекдоналд је откупио права на први филм од Searchlight Pictures-а, одмах га продавши [[Sony Pictures]]-у за будућу дистрибуцију, као и права на будуће наставке.{{efn|Права на ''[[28 недеља касније]]'' тренутно остају у [[20th Century Studios]].}}<ref>{{cite web|url=https://puck.news/ryan-cooglers-25-year-plan/|title=Ryan Coogler's 25-Year Plan|date=9 February 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240209071014/https://puck.news/ryan-cooglers-25-year-plan/|archive-date=9 February 2024|url-status=live|access-date=10 February 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.fangoria.com/28-days-later-coming-to-digital/|title=Looks Like 28 Days Later Is Finally Coming To Digital|last=T|first=Amber|date=2024-12-10|website=Fangoria|language=en-US|access-date=2024-12-10}}</ref><ref name="Years_HSC">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=57XzeTZq99g|title=Cillian Murphy talks ''Oppenheimer'', ''Peaky Blinders'', ''Batman'', ''28 Days Later'' - Happy Sad Confused|author=Horowitz, Josh|date=22 February 2024|work=Happy Sad Confused|access-date=6 April 2024|quote=Watch this space.}}</ref> У марту. 2024, Гарланд је потврдио да пише трилогију наставака филмова.<ref name="Sequels_TG">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/film/2024/mar/30/alex-garland-civil-war-interview|title=Civil War film-maker Alex Garland: 'In the US and UK there's a lot to be very concerned about'|author=Jones, Ellan E.|date=30 March 2024|work=The Guardian|access-date=6 April 2024}}</ref> Следећег месеца, писац је изјавио да је филм ''Кес'' имао велики утицај на његово дело ''28 година касније''.<ref name="Years_SR">{{cite web|url=https://screenrant.com/civil-war-director-alex-garland-alamo-drafthouse-guest-selects/|title=Civil War Director Alex Garland Reveals His Alamo Drafthouse Guest Selects Movies In New Video|author=Danoff, Owen|date=2 April 2024|work=ScreenRant|access-date=6 April 2024}}</ref> Марфи је откривен као извршни продуцент касније тог месеца.<ref name="Sony">{{cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/28-years-later-lands-home-sony-1235804926/|title=Zombie Sequel ''28 Years Later'' Lands at Sony (Exclusive)|last=Kit|first=Borys|date=31 January 2024|website=[[The Hollywood Reporter]]|access-date=31 January 2024}}</ref> Филм је произвела [[Columbia Pictures]]<ref>[https://cocatalog.loc.gov/ US Copyright Office] Document No. V15022D529 / 2024-02-21</ref> у сарадњи са Британским филмским институтом, Decibel Films и DNA Films. === Кастинг === У априлу су [[Арон Тејлор Џонсон|Арон Тејлор-Џонсон]], [[Џоди Комер]] и [[Рејф Фајнс]] добили главне улоге,<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/04/28-years-later-movie-aaron-taylor-johnson-jodie-comer-ralph-fiennes-1235894028/|title=Jodie Comer, Aaron Taylor-Johnson And Ralph Fiennes To Star In ''28 Years Later'' For Danny Boyle And Sony Pictures|last=Kroll|first=Justin|date=24 April 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=24 April 2024}}</ref> а Џек О'Конел се придружио екипи у мају.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/05/jack-oconnell-28-years-later-trilogy-danny-boyle-1235906177/|title=Jack O'Connell Joins '28 Years Later' Trilogy From Sony And Danny Boyle|last=Kroll|first=Justin|date=7 May 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=7 May 2024}}</ref> Првобитно је објављено да ће Марфи поновити своју улогу Џима,<ref>{{Cite web|url=https://collider.com/cillian-murphy-cast-28-years-later/|title=Cillian Murphy Will Reprise His Role in '28 Years Later'|last=Blevins|first=Adam|date=2024-05-17|website=Collider|language=en|access-date=2024-12-20}}</ref><ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/05/tom-rothman-streaming-audiences-quentin-tarantino-1235920644/|title=Tom Rothman Fetes Columbia Pictures Centennial, Talks Quentin Tarantino, Streaming & How To Bring Young Audiences Back To Movie Theaters|last=Fleming|first=Mike Jr.|date=17 May 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=17 May 2024}}</ref> али је у јануару 2025. продуцент филма Ендрју Мекдоналд потврдио да се неће појавити, иако је и даље извршни продуцент.<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/cillian-murphy-28-years-later-wont-appear-8771988|title=Cillian Murphy won't appear in '28 Years Later' but may turn up 'somewhere along the line'|website=Entertainment Weekly|language=en|access-date=2025-01-09}}</ref> Ерин Келиман је додата глумачкој екипи у јуну.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/06/28-years-later-movie-adds-erin-kellyman-1235969303/|title=Erin Kellyman Joins Sony's ''28 Years Later''|last=Grobar|first=Matt|date=10 June 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=10 June 2024}}</ref> === Снимање === Главно снимање почело је 7. маја 2024. у [[Нортамберланд|Нортамберленду]],<ref>{{cite web|url=https://www.chroniclelive.co.uk/news/showbiz-news/danny-boyle-film-28-years-29026176|title=Danny Boyle's 28 Years Later set for A-list cast as Hollywood comes to Rothbury|last=Duke|first=Simon|date=19 April 2024|website=[[Evening Chronicle]]|access-date=25 April 2024}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.chroniclelive.co.uk/whats-on/film-news/danny-boyles-28-years-later-29125494|title=Danny Boyle's 28 Years Later urgently needs babies for a day's filming in Northumberland|last=Hodgson|first=Barbara|date=7 May 2024|website=[[Evening Chronicle]]|access-date=10 May 2024}}</ref> а као сниматељ је био Ентони Дод Ментл.<ref>[https://www.independenttalent.com/below-the-line/anthony-dod-mantle/current-category/directors-of-photography/ Anthony Dod Mantle ASC BSC DFF]</ref> Снимање је завршено 29. јула.<ref>{{cite web|url=https://collider.com/28-years-later-filming-wrap/|title=Danny Boyle's '28 Years Later' Just Got a Thrilling Update|last=Parker|first=Jess|date=29 July 2024|website=[[Collider (website)|Collider]]|access-date=30 July 2024}}</ref> Делови филма су снимљени на телефону iPhone 15 Pro Max уз помоћ бројних специјализованих додатака,<ref>[https://www.wired.com/story/28-years-later-danny-boyles-new-zombie-flick-was-shot-on-an-iphone-15/ 28 Years Later: Danny Boyle's New Zombie Flick Was Shot on an iPhone 15]</ref> поред дронова, других дигиталних камера и филмских камера.<ref>{{cite book|url=https://gb.readly.com/magazines/empire/2025-01-16/6787aace46fee00eee9ba9bc|title=Raging back - 16 Jan 2025 - Empire Magazine|publisher=Empire|quote=Despite early reports that the whole film was shot on iPhone, Macdonald clarifies they were only "part of a toolkit" that also included drones, other digital cameras, and film cameras."|access-date=17 January 2025}}</ref> Снимање се углавном одвијало на северу Енглеске, на североистоку и регионима [[Јоркшир|Јоркшира]] и Хамбера. == Објављивање == [[File:"Boots"_by_Rudyard_Kipling_and_recited_by_Taylor_Holmes.flac|мини|Комплетан снимак из 1915. године Холмсовог рецитала „Чизмама“ који је посебно<ref name=":0">{{cite web|url=https://www.theguardian.com/film/2024/dec/10/28-years-later-trailer|title=Exceedingly good needle drops: why a 1915 Kipling poem is the cherry on top of the 28 Years Later trailer|last=Heritage|first=Stuart|date=10 December 2024|website=[[The Guardian]]|access-date=11 December 2024}}</ref> коришћен у монтираном облику у првом трејлеру филма.]] Филм ''28'' ''година касније'' је биоскопски објављен у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] и [[Канада|Канади]] од стране Sony Pictures Releasing 20. јуна 2025. године.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/05/28-years-later-release-date-1235912216/|title=Sony Sets Summer 2025 Release For Danny Boyle's '28 Years Later'|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=10 May 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=11 May 2024}}</ref> Први трејлер је објављен 10. децембра 2024. У њему се налази песма [[Радјард Киплинг|Радјарда Киплинга]] „[[Чизме (песма)|Чизме]]“ из 1903. коју је изрецитовао амерички глумац [[Тејлор Холмс]] 1915. Трејлер је постао број 1 у тренду на Јутјубу и за 48 сати имао је преко 10 милиона прегледа. Стјуарт Херитиџ, филмски критичар за ''[[The Guardian]]'', посебно је приметио употребу Холмсове рецитације „Чизме“ и прокоментарисао: „Од сада се ради само о најузбудљивијем филму 2025. А то је у потпуности због његовог трејлера.”<ref name=":0" /><ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/12/28-years-later-trailer-cillian-murphy-jodie-comer-danny-boyle-sequel-1236199299/|title='28 Years Later' Trailer: Zombified Cillian Murphy Looms Over Jodie Comer In Gripping Teaser For Danny Boyle Sequel|last=Kanter|first=Jake|date=10 December 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=10 December 2024}}</ref> Успех трејлера довео је до одлуке компаније Sony да поново објави оригинални филм ''[[28 дана касније]]'' на дигиталне платформе 18. децембра 2024, две године након што га је бивши дистрибутер Дизни учинио недоступним.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/12/28-years-later-record-28-days-later-digital-release-1236204600/|title='28 Years Later' Is 2nd Most Watched Horror Trailer Ever; Sony Releasing '28 Days Later' On Digital Due To Fan Response|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=16 December 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=16 December 2024}}</ref> == Наставак == {{main|28 година касније: Храм костију}} У априлу 2024, [[Ниа Дакоста]] је наводно била у преговорима да режира наставак филма, други део планиране трилогије, са Бојлом, Гарландом, Мекдоналдом, Рајсом и Бернијем Белом као продуцентима.<ref name="Part4_Deadline">{{cite web|url=https://deadline.com/2024/04/candyman-nia-dacosta-28-years-later-part-2-1235880839/|title='Candyman' Director Nia DaCosta In Talks To Helm Part Two Of New '28 Years Later' Trilogy From Sony Pictures|author=Kroll, Justin|date=10 April 2024|website=Deadline Hollywood|access-date=10 April 2024}}</ref> У јуну 2024. године, путем пријаве за ауторска права, наизглед је откривено да је наслов филма ''28 година касније: Храм костију''.<ref>{{Cite web|url=https://www.comingsoon.net/movies/news/1778113-28-years-later-sequel-name-the-bone-temple|title=28 Years Later Sequel Title Revealed in Copyright Filing|last=Bolt|first=Neil|date=2024-06-24|website=ComingSoon.net - Movie Trailers, TV & Streaming News, and More|language=en-US|access-date=2024-12-15}}</ref><ref>[https://cocatalog.loc.gov/cgi-bin/Pwebrecon.cgi?Search_Arg=28+Years+Later+Part+II%3A+The+Bone+Temple&Search_Code=TALL&PID=6HkpD96n_UY9_7T6rMwmCQ3ld_Q&SEQ=20240731180813&CNT=25&HIST=1 US Copyright Office] Document No. V15022D530 / 2024-02-21</ref> Дана 18. августа 2024, током говора на Међународном филмском фестивалу у Единбургу, Мекдоналд је потврдио да ће Дакоста режирати наставак и рекао да ће главно снимање почети следећег дана. Мекдоналд је такође говорио о потенцијалним плановима за трећи филм ''28 година касније'', рекавши „надамо се да ће бити и трећи део и да ће постоји трилогија“.<ref name=":1" /> == Белешке == <references group="lower-alpha" responsive="1"></references> == Референце == <references responsive="1"></references> == Спољашње везе == * {{IMDb title|tt10548174}} * [https://www.youtube.com/watch?v=mcvLKldPM08 Трејлер] на сајту Youtube {{Дени Бојл}} {{Алекс Гарланд}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички научнофантастични хорор филмови]] [[Категорија:Британски научнофантастични филмови]] [[Категорија:Британски хорор филмови]] [[Категорија:Филмови студија Columbia Pictures]] 76g10s6mnh3p085ejz4wplia7sy58gd 0 4589006 30099373 30088351 2025-06-28T07:36:04Z Boja02 203906 30099373 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Лило и Стич | слика = Лило и Стич (филм из 2025).jpeg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | изворни_назив = Lilo & Stitch | жанр = [[Филмска комедија|комедија]] | режија = Дин Флајшер Камп | сценарио = {{Plainlist| * Крис Кеканиокалани Брајт * Мајк ван Вејс }} | продуцент = {{Plainlist| * Ден Лин * Џонатан Ајрих }} | темељи_се_на = {{темељи се на|филму ''[[Лило и Стич]]''|Криса Сандерса|Дина Деблое}} | главне_улоге = {{Plainlist| * Маја Килоха * Крис Сандерс }} | музика = Ден Ромер | директор_фотографије = Најџел Блак | монтажа = {{Plainlist| * Адам Герстел * Филип Џеј Бартел }} | продуцентска_кућа = {{Plainlist| * -{[[Walt Disney Pictures]]}- * -{Rideback}- }} | дистрибутер = -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures|Walt Disney Studios<br/>Motion Pictures]]}- | година = 2025. | трајање = 108 минута<ref>{{Cite web |last= |first= |date=2025-04-25 |title=Lilo & Stitch (2025) |url=https://www.ifco.ie/en/ifco/pages/66F6CC5700306B13 |access-date=2025-04-25 |website=[[Irish Film Classification Office]] |language=en}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 100 милиона долара<ref>{{cite news |last1=D'Alessandro |first1=Anthony |title='Lilo & Stitch' & 'Mission: Impossible – Final Reckoning' Combined Will Gross $200M+ In What Could Be Biggest Memorial Day Weekend Ever At Box Office |url=https://deadline.com/2025/05/lilo-stitch-mission-impossible-final-reckoning-box-office-forecast-1236382702/ |access-date=6 May 2025 |publisher=Deadline |date=1 May 2025}}</ref> | зарада = 917,4 милиона долара<ref name=BOM>{{Cite web |title= Lilo & Stitch (2025) |url=https://www.boxofficemojo.com/release/rl3104735233/?ref_=bo_da_table_1|website=Box Office Mojo |access-date=May 26, 2025}}</ref><ref name=NUM>{{Cite web |title= Lilo & Stitch (2025) – Financial Information |url=https://www.the-numbers.com/movie/Lilo-and-Stitch-(2025)#tab=summary|website=The Numbers |access-date=May 26, 2025}}</ref> }} '''''Лило и Стич''''' ({{јез-енгл|Lilo & Stitch}}) америчка је [[филмска комедија]] из 2025. Режију потписује Дин Флајшер Камп, по сценарију Криса Кеканиокаланија Брајта и Мајка ван Вејтса. Представља [[Играни филм|играни]]/-{[[CGI (графика)|CGI]]}- римејк [[Walt Disney Animation Studios|Дизнијевог]] анимираног филма ''[[Лило и Стич]]'' (2002). Светска премијера је приказана 17. маја 2025. у [[Лос Анђелес]]у. Добио је позитивне рецензије критичара. Премијера филма у [[Србија|Србији]] одржана је 21. маја 2025. у [[Дом синдиката|Дому синдиката]] у [[Београд]]у, док је 22. маја започело приказивање у биоскопима.<ref>{{cite web |title=Premijera novog Diznijevog filma "Lilo i Stič" 21. maja u mts Dvorani: Pogledajte trejler |url=https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/4103027-premijera-novog-diznijevog-filma-lilo-i-stic-21-maja-u-mts-dvorani-pogledajte-trejler |website=Telegraf.rs |access-date=20. 5. 2025}}</ref> Добио је позитивне рецензије критичара и зарадио преко 917 милиона долара. == Радња == Филм говори о пријатељству које се разило између усамљене девојчице по имену Лило и ванземаљца по имену [[Стич]], који је створен да буде сила уништења. Њих двоје се упуштају у пустоловину са ванземаљцима, током које схватају значај породице и пријатеља.<ref name="Announcement">{{cite web|last=Kit|first=Borys|title='Lilo & Stitch' Live-Action Remake in the Works at Disney (Exclusive)|url=https://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/lilo-stitch-live-action-disney-remake-works-1148811|website=[[The Hollywood Reporter]]|access-date=2018-10-03|language=en|date=2018-10-03|df=mdy-all|archive-date=October 3, 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181003221139/https://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/lilo-stitch-live-action-disney-remake-works-1148811|url-status=live}}</ref> == Улоге == {| class="wikitable" |- ! Улога ! Глумац ! Српски глас<ref>{{cite web |title=Ko je naš Stič? U domaćem studiju sinhronizacija filma "Lilo i Stič" privodi se kraju |url=https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/4088831-ko-je-nas-stic-u-domacem-studiju-sinhronizacija-filma-lilo-i-stic-privodi-se-kraju |website=Telegraf.rs |access-date=20. 5. 2025}}</ref> |- | Лило Пелекаи | Маја Килоха | [[Софија Антов]] |- | [[Стич]] | Крис Сандерс | [[Милан Антонић]] |- | Нани Пелекаи | Сидни Агудонг | [[Анђела Алавиревић]] |- | Џамба Џукиба | [[Зак Галифанакис]] | |- | Пликли | Били Магнусен | |- | Дејвид Кавена | Кајпо Дидој | |- | Госпођа Кекоа | [[Тија Карер]] | |- | Кобра Баблс | [[Кортни Б. Венс]] | |- | Главна саветница | Хана Вадингам | |- | Туту | Ејми Хил | |- |} == Види још == * ''[[Лило и Стич]]'' * ''[[Лило и Стич: Серија]]'' == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{IMDb наслов}} {{Лило и Стич}} {{Подножје|Филм|Фантастика|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Амерички хумористички филмови]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:4DX филмови]] [[Категорија:Филмови студија Walt Disney Pictures]] [[Категорија:Филмови које је дистрибуирао MegaCom Film]] pntmcic6f0yp5v1roc9yi9tdqj6o6os 0 4589443 30099643 29358852 2025-06-28T11:34:18Z Boja02 203906 30099643 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Голи пиштољ | слика = The Naked Gun 2025 poster.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | оназив = ''The Naked Gun'' | година = 2025. | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = | на_основу = ''[[Полицијски одред!]]''<br />(Дејвид Закер, Џим Абрахамс и Џери Закер) | режија = Акива Шејфер | продуцент = [[Сет Макфарлан]]<br />Ерика Хагинс | сценарио = Ден Грегор<br />Даг Менд<br />Акива Шејфер<br />Марк Хентеман<br />Алек Салкин | улоге = [[Лијам Нисон]]<br />[[Памела Андерсон]]<br />[[Пол Волтер Хаузер]] | музика = | директор_фотографије = Брендон Трост | монтажа = | издавачка кућа = Fuzzy Door Productions | дистрибутер = [[Paramount Pictures]] | трајање = | сценографија = | награде = | буџет = | зарада = | претходни = | следећи = | вебсајт = | имдб = }} '''''Голи пиштољ''''' ({{јез-ен|The Naked Gun}}), такође познат под насловом '''''Голи пиштољ 4 1⁄4: Закон чврстоће''''' ({{јез-ен|The Naked Gun 4 1⁄4: Law of Toughness}}), амерички је [[Акциони филм|акциони]] [[Филмска комедија|хумористички филм]] из 2025. године, режисера Акиве Шејфера, који је и написао сценарио заједно са Деном Грегором, Дагом Мендом, Марком Хентеман и Алеком Салкином, према причи [[Сет Макфарлан|Сета Макфарлана]]. Четврти је филм у франшизи ''Голи пиштољ'', а главне улоге тумаче [[Лијам Нисон]], [[Памела Андерсон]], [[Пол Волтер Хаузен]], [[Кевин Дјуранд]], [[Дени Хјустон]], [[Лајза Коши]], [[Коди Роудс]], [[Си-Си-Ејч Паундер]] и [[Баста Рајмс]]. Филм ће изаћи 1. августа 2025. године.<ref>{{cite web|url=https://deadline.com/2024/10/paramount-movies-2025-glen-powell-running-man-1236107827/|title=Paramount Dates & Shifts Slew For 2025: Glen Powell's ''Running Man'', ''Smurfs'', ''Naked Gun'', ''Vicious'' & More|date=October 4, 2024|first=Anthony|last=D'Alessandro|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=October 4, 2024}}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Лијам Нисон]] || Френк Дребин Млађи |- | [[Памела Андерсон]] || Бет |- | [[Пол Волтер Хаузен]] || капетан Ед Хокен |- | [[Кевин Дјуранд]] || |- | [[Дени Хјустон]] || |- | [[Лајза Коши]] || |- | [[Коди Роудс]] || |- | [[Си-Си-Ејч Паундер]] || |- | [[Баста Рајмс]] || |- |} == Референце == {{Reflist}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов}} {{Подножје}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хумористички филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички криминалистички филмови]] [[Категорија:Америчке филмске пародије]] [[Категорија:Филмови студија Paramount Pictures]] 8y9cem3op03mzzw99m52xggmvro9nv5 2 4590145 30099470 30098535 2025-06-28T09:12:41Z Aleksa Aleksi 342309 30099470 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хами Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном симболиком, музикалношћу језика и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Гюрбилез ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek), и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Књижевни правац и интелектуални контекст === === Идејна основа, суфизам као централна парадигма === === Историјска свест и критика модернизма === == Уметничко и културно наслеђе == == Награде и признања == == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Самихе Ајверди су: == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} 4upzkzt9vlbdx62j794k705ojy705cs 30099581 30099470 2025-06-28T10:34:38Z Aleksa Aleksi 342309 30099581 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хами Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном симболиком, музикалношћу језика и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Гюрбилез ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek), и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Критике и тематска усмереност === Књижевност Ахмета Хами Танпинара често се тумачи као стваралаштво које обитава између два културна пола — источне традиције и западне модерности, без јасног ослонца ни на један од њих. Његови романи ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' снажно осликавају напетост између историјског наслеђа Османског царства и брзо надирајућих токова савременог друштва у Републици Турској. Есејистичко дело ''Пет градова'' ({{јез-тур|Beş Şehir}}), са правом се сматра једним од најважнијих примера приказивања градова као живих симбола културе и историје, јер Танпинар у њему успева да повеже сећање на прошлост са модерним животом, приказујући Истанбул, Бурсу, Анкару, Ерзурум и Конју као места с дубоким значењем за турски идентитет. Тематски, Танпинарова дела доследно истражују психолошку димензију појединца који се налази између прошлости и модерности, питања националног идентитета и дубоке кризе времена у друштву које се брзо мења. Његов најпознатији роман ''Институт за подешавање времена'' надалеко је цењен као иронична и слојевита критика бирократизације модерног живота, али пре свега као снажна психолошка анализа појединца који пати од немогућности да се прилагоди савременом добу . Ликови овог романа, сваки на свој начин, боре се да опстану у модерним условима, чиме мотив времена добија централно и филозофско значење.На националном нивоу, Танпинарова дела се често тумаче кроз призму [[Меланхолија|меланхолије]] која је обележила период пре и после пада Османског царства (често називан „постимперијални сентимент“), у којем се преплићу осећаји губитка и трагања за новим идентитетом. Турска књижевна критика и медији истичу ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' као водеће примере модерног турског романа. Жанровска разноликост Танпинаровог опуса, који обухвата поезију, прозу, есеје и књижевно-историјска дела, показује јединствени спој документарног и песничког израза. Његова тематска фокусираност на модернизацију, национални идентитет и психолошке процесе унутар урбаног простора оставила је трајан утицај на турску књижевност. Дуготрајна академска рецепција, са бројним студијама и укључивањем његових романа међу најбоља дела турске књижевности, као и институционално наслеђе у виду музеја, потврђују Танпинарову културну и историјску важност. == Наслеђе, утицај и значај == Ахмет Хамди Танпинар данас се с правом сматра једним од кључних представника турског књижевног модернизма, јер је својим делима успео да литературу учини мостом између османске прошлости и савремених вредности Републике Турске. Његов опус спаја источну и западну културну традицију, како на нивоу мотива (музика, историјска меморија, сан) тако и кроз стил који комбинује поетску сензибилност и документарну прецизност. Почев од 1970-их година, интересовање за Танпинаров живот и дело значајно је порасло: његови дневници, писма и лични рукописи постали су предмет истраживања, а само до 2007. године објављено је преко 800 чланака и 27 [[монографија]] у збиркама попут ''Једна ружа у овим тминама'' ({{јез-тур|Bir Gül Bu Karanlıklarda}}). Данас, сведочанство његовог трајног значаја представља ''Књижевни музеј и библиотека Ахмета Хамди Танпинара'' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze Kütüphanesi}}), отворена 2011. године у Истанбулу као институција посвећена очувању и промоцији његовог наслеђа. == Награде и признања == Иако за живота Ахмет Хамди Танпинар није добијао велика званична признања, његов књижевни значај препознат је посмртно: * Године 1974. Турско књижевно друштво (Türk Dil Kurumu) постхумно му је доделило специјалну награду за допринос модерној турској књижевности (Türk Dil Kurumu, 1974). * Његова дела редовно се налазе на листама најбољих турских књига, укључујући избор 100 најбољих турских романа, где су „Saatleri Ayarlama Enstitüsü“ и „Huzur“ сврстани на 3. и 4. место (100 En İyi Türk Romanı, 2008). * Отварање Књижевног музеја и библиотеке Ахмета Хамди Танпинара у Истанбулу 2011. године сведочи о институционалном признању његовог књижевног наслеђа (İstanbul Kültür ve Turizm Müdürlüğü, 2011). == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Ахмета Хамда Танпинара су: Huzur (Хузур) – „Спокој“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Спокој, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2015. Saatleri Ayarlama Enstitüsü (Саатлери Ајарлама Енститусу) – „Институт за подешавање времена“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Институт за подешавање времена, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2016. Beş Şehir (Беш Шехир) – „Пет градова“ Збирка есеја о Истанбулу, Бурси, Анкари, Ерзуруму и Коњи. Mahur Beste (Махур Бесте) – „Махур композиција“ Новела с мотивима класичне турске музике и меланхолије. Abdullah Efendi’nin Rüyaları (Абдуллах Ефендинин Рујалары) – „Снови Абдулаха Ефендија“ Збирка психолошки интензивних приповедака. XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi (Онтокузунчу Асир Тюрк Едебијаты Тарихи) – „Историја турске књижевности XIX века“ Капитално дело о развоју модерне турске књижевности. == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} 8cp9syhryxbjfrb4swx4pdtfsfax53r 30099659 30099581 2025-06-28T11:42:32Z Aleksa Aleksi 342309 30099659 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хами Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном симболиком, музикалношћу језика и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Гюрбилез ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek), и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Критике и тематска усмереност === Књижевност Ахмета Хами Танпинара често се тумачи као стваралаштво које обитава између два културна пола — источне традиције и западне модерности, без јасног ослонца ни на један од њих. Његови романи ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' снажно осликавају напетост између историјског наслеђа Османског царства и брзо надирајућих токова савременог друштва у Републици Турској. Есејистичко дело ''Пет градова'' ({{јез-тур|Beş Şehir}}), са правом се сматра једним од најважнијих примера приказивања градова као живих симбола културе и историје, јер Танпинар у њему успева да повеже сећање на прошлост са модерним животом, приказујући Истанбул, Бурсу, Анкару, Ерзурум и Конју као места с дубоким значењем за турски идентитет. Тематски, Танпинарова дела доследно истражују психолошку димензију појединца који се налази између прошлости и модерности, питања националног идентитета и дубоке кризе времена у друштву које се брзо мења. Његов најпознатији роман ''Институт за подешавање времена'' надалеко је цењен као иронична и слојевита критика бирократизације модерног живота, али пре свега као снажна психолошка анализа појединца који пати од немогућности да се прилагоди савременом добу . Ликови овог романа, сваки на свој начин, боре се да опстану у модерним условима, чиме мотив времена добија централно и филозофско значење.На националном нивоу, Танпинарова дела се често тумаче кроз призму [[Меланхолија|меланхолије]] која је обележила период пре и после пада Османског царства (често називан „постимперијални сентимент“), у којем се преплићу осећаји губитка и трагања за новим идентитетом. Турска књижевна критика и медији истичу ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' као водеће примере модерног турског романа. Жанровска разноликост Танпинаровог опуса, који обухвата поезију, прозу, есеје и књижевно-историјска дела, показује јединствени спој документарног и песничког израза. Његова тематска фокусираност на модернизацију, национални идентитет и психолошке процесе унутар урбаног простора оставила је трајан утицај на турску књижевност. Дуготрајна академска рецепција, са бројним студијама и укључивањем његових романа међу најбоља дела турске књижевности, као и институционално наслеђе у виду музеја, потврђују Танпинарову културну и историјску важност. == Наслеђе, утицај и значај == Ахмет Хамди Танпинар данас се с правом сматра једним од кључних представника турског књижевног модернизма, јер је својим делима успео да литературу учини мостом између османске прошлости и савремених вредности Републике Турске. Његов опус спаја источну и западну културну традицију, како на нивоу мотива (музика, историјска меморија, сан) тако и кроз стил који комбинује поетску сензибилност и документарну прецизност. Почев од 1970-их година, интересовање за Танпинаров живот и дело значајно је порасло: његови дневници, писма и лични рукописи постали су предмет истраживања, а само до 2007. године објављено је преко 800 чланака и 27 [[монографија]] у збиркама попут ''Једна ружа у овим тминама'' ({{јез-тур|Bir Gül Bu Karanlıklarda}}). Данас, сведочанство његовог трајног значаја представља ''Књижевни музеј и библиотека Ахмета Хамди Танпинара'' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze Kütüphanesi}}), отворена 2011. године у Истанбулу као институција посвећена очувању и промоцији његовог наслеђа. == Награде и признања == Иако за живота Ахмет Хамди Танпинар није добијао велика званична признања, његов књижевни значај препознат је посмртно: * Године 1974. Турско књижевно друштво (Türk Dil Kurumu) постхумно му је доделило специјалну награду за допринос модерној турској књижевности (Türk Dil Kurumu, 1974). * Његова дела редовно се налазе на листама најбољих турских књига, укључујући избор 100 најбољих турских романа, где су „Saatleri Ayarlama Enstitüsü“ и „Huzur“ сврстани на 3. и 4. место (100 En İyi Türk Romanı, 2008). * Отварање Књижевног музеја и библиотеке Ахмета Хамди Танпинара у Истанбулу 2011. године сведочи о институционалном признању његовог књижевног наслеђа (İstanbul Kültür ve Turizm Müdürlüğü, 2011). == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Ахмета Хамда Танпинара су: Huzur (Хузур) – „Спокој“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Спокој, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2015. Saatleri Ayarlama Enstitüsü (Саатлери Ајарлама Енститусу) – „Институт за подешавање времена“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Институт за подешавање времена, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2016. Beş Şehir (Беш Шехир) – „Пет градова“ Збирка есеја о Истанбулу, Бурси, Анкари, Ерзуруму и Коњи. Mahur Beste (Махур Бесте) – „Махур композиција“ Новела с мотивима класичне турске музике и меланхолије. Abdullah Efendi’nin Rüyaları (Абдуллах Ефендинин Рујалары) – „Снови Абдулаха Ефендија“ Збирка психолошки интензивних приповедака. XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi (Онтокузунчу Асир Тюрк Едебијаты Тарихи) – „Историја турске књижевности XIX века“ Капитално дело о развоју модерне турске књижевности. https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{Литература|30m}} * Beatrix Caner: Tanpinars Harmonie. Frankfurt am Main 2009 * Zehra Gülmüs: Übersetzungsverfahren beim literarischen Übersetzen. Ahmet Hamdi Tanpınars Roman „Das Uhrenstellinstitut“. Reihe: TranSüd. Arbeiten zur * Theorie und Praxis des Übersetzens und Dolmetschens, 98. Frank & Timme, Berlin 2018 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg Велики романописац у потрази за временом: Ахмет Хамди Танпинар (видео)] dvp0d6vn9uvj7qi67tvftvma9r9s9wy 30099677 30099659 2025-06-28T11:51:05Z Aleksa Aleksi 342309 /* Поетика Ахмета Хами Танпинара */ 30099677 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хами Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном симболиком, музикалношћу језика и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Ђурбилек ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek}}) {{efn-ur|Нурдан Ђурбилек (рођена 20. маја [[1956]]. [[Кутахја]]), је турска списатељица, књижевна критичарка и уредница.}}и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Критике и тематска усмереност === Књижевност Ахмета Хами Танпинара често се тумачи као стваралаштво које обитава између два културна пола — источне традиције и западне модерности, без јасног ослонца ни на један од њих. Његови романи ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' снажно осликавају напетост између историјског наслеђа Османског царства и брзо надирајућих токова савременог друштва у Републици Турској. Есејистичко дело ''Пет градова'' ({{јез-тур|Beş Şehir}}), са правом се сматра једним од најважнијих примера приказивања градова као живих симбола културе и историје, јер Танпинар у њему успева да повеже сећање на прошлост са модерним животом, приказујући Истанбул, Бурсу, Анкару, Ерзурум и Конју као места с дубоким значењем за турски идентитет. Тематски, Танпинарова дела доследно истражују психолошку димензију појединца који се налази између прошлости и модерности, питања националног идентитета и дубоке кризе времена у друштву које се брзо мења. Његов најпознатији роман ''Институт за подешавање времена'' надалеко је цењен као иронична и слојевита критика бирократизације модерног живота, али пре свега као снажна психолошка анализа појединца који пати од немогућности да се прилагоди савременом добу . Ликови овог романа, сваки на свој начин, боре се да опстану у модерним условима, чиме мотив времена добија централно и филозофско значење.На националном нивоу, Танпинарова дела се често тумаче кроз призму [[Меланхолија|меланхолије]] која је обележила период пре и после пада Османског царства (често називан „постимперијални сентимент“), у којем се преплићу осећаји губитка и трагања за новим идентитетом. Турска књижевна критика и медији истичу ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' као водеће примере модерног турског романа. Жанровска разноликост Танпинаровог опуса, који обухвата поезију, прозу, есеје и књижевно-историјска дела, показује јединствени спој документарног и песничког израза. Његова тематска фокусираност на модернизацију, национални идентитет и психолошке процесе унутар урбаног простора оставила је трајан утицај на турску књижевност. Дуготрајна академска рецепција, са бројним студијама и укључивањем његових романа међу најбоља дела турске књижевности, као и институционално наслеђе у виду музеја, потврђују Танпинарову културну и историјску важност. == Наслеђе, утицај и значај == Ахмет Хамди Танпинар данас се с правом сматра једним од кључних представника турског књижевног модернизма, јер је својим делима успео да литературу учини мостом између османске прошлости и савремених вредности Републике Турске. Његов опус спаја источну и западну културну традицију, како на нивоу мотива (музика, историјска меморија, сан) тако и кроз стил који комбинује поетску сензибилност и документарну прецизност. Почев од 1970-их година, интересовање за Танпинаров живот и дело значајно је порасло: његови дневници, писма и лични рукописи постали су предмет истраживања, а само до 2007. године објављено је преко 800 чланака и 27 [[монографија]] у збиркама попут ''Једна ружа у овим тминама'' ({{јез-тур|Bir Gül Bu Karanlıklarda}}). Данас, сведочанство његовог трајног значаја представља ''Књижевни музеј и библиотека Ахмета Хамди Танпинара'' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze Kütüphanesi}}), отворена 2011. године у Истанбулу као институција посвећена очувању и промоцији његовог наслеђа. == Награде и признања == Иако за живота Ахмет Хамди Танпинар није добијао велика званична признања, његов књижевни значај препознат је посмртно: * Године 1974. Турско књижевно друштво (Türk Dil Kurumu) постхумно му је доделило специјалну награду за допринос модерној турској књижевности (Türk Dil Kurumu, 1974). * Његова дела редовно се налазе на листама најбољих турских књига, укључујући избор 100 најбољих турских романа, где су „Saatleri Ayarlama Enstitüsü“ и „Huzur“ сврстани на 3. и 4. место (100 En İyi Türk Romanı, 2008). * Отварање Књижевног музеја и библиотеке Ахмета Хамди Танпинара у Истанбулу 2011. године сведочи о институционалном признању његовог књижевног наслеђа (İstanbul Kültür ve Turizm Müdürlüğü, 2011). == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Ахмета Хамда Танпинара су: Huzur (Хузур) – „Спокој“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Спокој, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2015. Saatleri Ayarlama Enstitüsü (Саатлери Ајарлама Енститусу) – „Институт за подешавање времена“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Институт за подешавање времена, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2016. Beş Şehir (Беш Шехир) – „Пет градова“ Збирка есеја о Истанбулу, Бурси, Анкари, Ерзуруму и Коњи. Mahur Beste (Махур Бесте) – „Махур композиција“ Новела с мотивима класичне турске музике и меланхолије. Abdullah Efendi’nin Rüyaları (Абдуллах Ефендинин Рујалары) – „Снови Абдулаха Ефендија“ Збирка психолошки интензивних приповедака. XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi (Онтокузунчу Асир Тюрк Едебијаты Тарихи) – „Историја турске књижевности XIX века“ Капитално дело о развоју модерне турске књижевности. https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{Литература|30m}} * Beatrix Caner: Tanpinars Harmonie. Frankfurt am Main 2009 * Zehra Gülmüs: Übersetzungsverfahren beim literarischen Übersetzen. Ahmet Hamdi Tanpınars Roman „Das Uhrenstellinstitut“. Reihe: TranSüd. Arbeiten zur * Theorie und Praxis des Übersetzens und Dolmetschens, 98. Frank & Timme, Berlin 2018 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg Велики романописац у потрази за временом: Ахмет Хамди Танпинар (видео)] bw3dediselaa2t72bpntaii72je1j13 30099679 30099677 2025-06-28T11:52:02Z Aleksa Aleksi 342309 30099679 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хамди Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном симболиком, музикалношћу језика и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Ђурбилек ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek}}) {{efn-ur|Нурдан Ђурбилек (рођена 20. маја [[1956]]. [[Кутахја]]), је турска списатељица, књижевна критичарка и уредница.}}и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Критике и тематска усмереност === Књижевност Ахмета Хами Танпинара често се тумачи као стваралаштво које обитава између два културна пола — источне традиције и западне модерности, без јасног ослонца ни на један од њих. Његови романи ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' снажно осликавају напетост између историјског наслеђа Османског царства и брзо надирајућих токова савременог друштва у Републици Турској. Есејистичко дело ''Пет градова'' ({{јез-тур|Beş Şehir}}), са правом се сматра једним од најважнијих примера приказивања градова као живих симбола културе и историје, јер Танпинар у њему успева да повеже сећање на прошлост са модерним животом, приказујући Истанбул, Бурсу, Анкару, Ерзурум и Конју као места с дубоким значењем за турски идентитет. Тематски, Танпинарова дела доследно истражују психолошку димензију појединца који се налази између прошлости и модерности, питања националног идентитета и дубоке кризе времена у друштву које се брзо мења. Његов најпознатији роман ''Институт за подешавање времена'' надалеко је цењен као иронична и слојевита критика бирократизације модерног живота, али пре свега као снажна психолошка анализа појединца који пати од немогућности да се прилагоди савременом добу . Ликови овог романа, сваки на свој начин, боре се да опстану у модерним условима, чиме мотив времена добија централно и филозофско значење.На националном нивоу, Танпинарова дела се често тумаче кроз призму [[Меланхолија|меланхолије]] која је обележила период пре и после пада Османског царства (често називан „постимперијални сентимент“), у којем се преплићу осећаји губитка и трагања за новим идентитетом. Турска књижевна критика и медији истичу ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' као водеће примере модерног турског романа. Жанровска разноликост Танпинаровог опуса, који обухвата поезију, прозу, есеје и књижевно-историјска дела, показује јединствени спој документарног и песничког израза. Његова тематска фокусираност на модернизацију, национални идентитет и психолошке процесе унутар урбаног простора оставила је трајан утицај на турску књижевност. Дуготрајна академска рецепција, са бројним студијама и укључивањем његових романа међу најбоља дела турске књижевности, као и институционално наслеђе у виду музеја, потврђују Танпинарову културну и историјску важност. == Наслеђе, утицај и значај == Ахмет Хамди Танпинар данас се с правом сматра једним од кључних представника турског књижевног модернизма, јер је својим делима успео да литературу учини мостом између османске прошлости и савремених вредности Републике Турске. Његов опус спаја источну и западну културну традицију, како на нивоу мотива (музика, историјска меморија, сан) тако и кроз стил који комбинује поетску сензибилност и документарну прецизност. Почев од 1970-их година, интересовање за Танпинаров живот и дело значајно је порасло: његови дневници, писма и лични рукописи постали су предмет истраживања, а само до 2007. године објављено је преко 800 чланака и 27 [[монографија]] у збиркама попут ''Једна ружа у овим тминама'' ({{јез-тур|Bir Gül Bu Karanlıklarda}}). Данас, сведочанство његовог трајног значаја представља ''Књижевни музеј и библиотека Ахмета Хамди Танпинара'' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze Kütüphanesi}}), отворена 2011. године у Истанбулу као институција посвећена очувању и промоцији његовог наслеђа. == Награде и признања == Иако за живота Ахмет Хамди Танпинар није добијао велика званична признања, његов књижевни значај препознат је посмртно: * Године 1974. Турско књижевно друштво (Türk Dil Kurumu) постхумно му је доделило специјалну награду за допринос модерној турској књижевности (Türk Dil Kurumu, 1974). * Његова дела редовно се налазе на листама најбољих турских књига, укључујући избор 100 најбољих турских романа, где су „Saatleri Ayarlama Enstitüsü“ и „Huzur“ сврстани на 3. и 4. место (100 En İyi Türk Romanı, 2008). * Отварање Књижевног музеја и библиотеке Ахмета Хамди Танпинара у Истанбулу 2011. године сведочи о институционалном признању његовог књижевног наслеђа (İstanbul Kültür ve Turizm Müdürlüğü, 2011). == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Ахмета Хамда Танпинара су: Huzur (Хузур) – „Спокој“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Спокој, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2015. Saatleri Ayarlama Enstitüsü (Саатлери Ајарлама Енститусу) – „Институт за подешавање времена“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Институт за подешавање времена, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2016. Beş Şehir (Беш Шехир) – „Пет градова“ Збирка есеја о Истанбулу, Бурси, Анкари, Ерзуруму и Коњи. Mahur Beste (Махур Бесте) – „Махур композиција“ Новела с мотивима класичне турске музике и меланхолије. Abdullah Efendi’nin Rüyaları (Абдуллах Ефендинин Рујалары) – „Снови Абдулаха Ефендија“ Збирка психолошки интензивних приповедака. XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi (Онтокузунчу Асир Тюрк Едебијаты Тарихи) – „Историја турске књижевности XIX века“ Капитално дело о развоју модерне турске књижевности. https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{Литература|30m}} * Beatrix Caner: Tanpinars Harmonie. Frankfurt am Main 2009 * Zehra Gülmüs: Übersetzungsverfahren beim literarischen Übersetzen. Ahmet Hamdi Tanpınars Roman „Das Uhrenstellinstitut“. Reihe: TranSüd. Arbeiten zur * Theorie und Praxis des Übersetzens und Dolmetschens, 98. Frank & Timme, Berlin 2018 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg Велики романописац у потрази за временом: Ахмет Хамди Танпинар (видео)] 48l3qhin7x9dt9jrt0gou0jm57pj7tg 30099683 30099679 2025-06-28T11:56:06Z Aleksa Aleksi 342309 /* Поетика Ахмета Хамди Танпинара */ 30099683 wikitext text/x-wiki <div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{Центрирани цитат|Где год да сам била,....}}</div> <ref>...</ref> ({{јез-нем|Meine ...}}) {{efn-ur|Публикација,...}} == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{литература}} * Bauschinger {{литература крај}} ................................................. == Поетика Ахмета Хамди Танпинара == Поетика Ахмета Хами Танпинара представља синтезу осећања раскола између традиције и модерности, али и тежње ка естетском помирењу оријенталног и западног културног наслеђа. У његовој поезији, прози и есејима доминира мотив времена као флуидне категорије која истовремено носи трагове прошлости и неминовност пролазности. Посебно је значајно што Танпинар успева да „унутрашњи ритам“ поезије претвори у кључни стваралачки принцип, чиме наставља линију симболизма и европског модернизма, али уоквирену специфично турском осећајношћу. У кључним песмама, као што су ''Нисам у времену'' и ''Време у Бурси'' ({{јез-тур|Bursa’da Zaman}}), Танпинар користи временске парадоксе како би истакао лични и национални идентитет који се колеба између османске прошлости и захтева савременог доба. Његова проза, најпознатија по романима као што је ''Спокој'' ({{јез-тур|Huzur}}) и ''Институт за подешавање времена'' ({{јез-тур|Saatleri Ayarlama Enstitüsü}}), обилује снажном [[Симболика|симболиком]], „музикалношћу језика“ и рефлексивним слојевима који осликавају кризу појединца у транзицијском друштву. Танпинарова поетика блиска је концепту „естетског меланхолијског погледа на историју“, како га дефинише Нурдан Ђурбилек ({{јез-тур|Nurdan Gürbilek}}){{efn-ur|Нурдан Ђурбилек (рођена 20. маја [[1956]]. [[Кутахја]]), је турска списатељица, књижевна критичарка и уредница.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/tr/biographies/nurdan-gurbilek-259b99b5|title=Nurdan Gürbilek|website=www.biyografya.com|language=tr|access-date=2025-06-28}}</ref>}}и дубоко је обележена утицајем његових филозофских и музичких интересовања. Његова запажања о турској књижевности 19. века, изложена у капиталном делу ''Историја турске књижевности XIX века'', показују његову способност да и као историчар књижевности остане доследан поетским интуицијама, повезујући уметнички израз са критичким увидом. Упоређујући стваралаштво Ахмета Хами Танпынара са књижевним делима његових савременика, уочавају се дубоке разлике у поетичким визијама и идејним полазиштима. === Поређење са другим турским ауторима његовог времена === Анализа дела Ахмета Хамди Танпинара добија пуни смисао када се упореди са стваралаштвом његових савременика, који су, сваки на свој начин, одражавали комплексне идејне и културне токове турског друштва у првој половини 20. века. Ово поређење омогућава да се јасније сагледају специфичности Танпинарове поетике и његовог односа према традицији, модерности и духовним питањима која су обликовала турску књижевност тог доба. * Неџип Фазил Кисакурек ({{јез-тур|Necip Fazıl Kısakürek}}){{efn-ur|Неџип Фазил Кисакурек (1905 — 1983), турски филозоф, песник и писац.<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/necip-fazil-kisakurek-95de7235|title=Necip Fazıl Kısakürek|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} заузима експлицитно идеолошки став, са снажним нагласком на исламској метафизици и политичком ангажману, што његову поезију и драму чини директнијом и конфронтативнијом од Танпинаровог суптилног и естетски префињеног истраживања времена и свести (Kısakürek, 1952). * Нури Пакдил ({{јез-тур|Nuri Pakdil}}){{efn-ur|Нури Пакдил (1934 — 2019), турски песник, мислилац, есејиста и [[драматург]].<ref>{{Cite web|url=https://www.biyografya.com/en/biographies/nuri-pakdil-35a8bee5|title=Nuri Pakdil|website=www.biyografya.com|language=en|access-date=2025-06-28}}</ref>}} се профилише као аутор чији је приоритет јасан културни отпор западњачким утицајима; његов књижевни израз има више карактер идеолошког манифеста него уметничке интроспекције, по чему се разликује од Танпынара, који остаје дубоко посвећен самоанализи и универзалним питањима људског постојања (Pakdil, 1972). * [[Самиха Ајверди]] представља специфичан контрапункт Танпинару: њена проза, снажно утемељена у суфизму и посвећена османском наслеђу, посматра Истанбул као место духовне обнове, док Танпинар види исти град као позорницу драме времена и унутрашњег раскола савременог човека. Иако оба аутора Истанбул третирају као метафизички простор, Танпинар приступа мистици више естетски и симболички, док Ајверди афирмише отворену духовну идеологију. === Критике и тематска усмереност === Књижевност Ахмета Хами Танпинара често се тумачи као стваралаштво које обитава између два културна пола — источне традиције и западне модерности, без јасног ослонца ни на један од њих. Његови романи ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' снажно осликавају напетост између историјског наслеђа Османског царства и брзо надирајућих токова савременог друштва у Републици Турској. Есејистичко дело ''Пет градова'' ({{јез-тур|Beş Şehir}}), са правом се сматра једним од најважнијих примера приказивања градова као живих симбола културе и историје, јер Танпинар у њему успева да повеже сећање на прошлост са модерним животом, приказујући Истанбул, Бурсу, Анкару, Ерзурум и Конју као места с дубоким значењем за турски идентитет. Тематски, Танпинарова дела доследно истражују психолошку димензију појединца који се налази између прошлости и модерности, питања националног идентитета и дубоке кризе времена у друштву које се брзо мења. Његов најпознатији роман ''Институт за подешавање времена'' надалеко је цењен као иронична и слојевита критика бирократизације модерног живота, али пре свега као снажна психолошка анализа појединца који пати од немогућности да се прилагоди савременом добу . Ликови овог романа, сваки на свој начин, боре се да опстану у модерним условима, чиме мотив времена добија централно и филозофско значење.На националном нивоу, Танпинарова дела се често тумаче кроз призму [[Меланхолија|меланхолије]] која је обележила период пре и после пада Османског царства (често називан „постимперијални сентимент“), у којем се преплићу осећаји губитка и трагања за новим идентитетом. Турска књижевна критика и медији истичу ''Спокој'' и ''Институт за подешавање времена'' као водеће примере модерног турског романа. Жанровска разноликост Танпинаровог опуса, који обухвата поезију, прозу, есеје и књижевно-историјска дела, показује јединствени спој документарног и песничког израза. Његова тематска фокусираност на модернизацију, национални идентитет и психолошке процесе унутар урбаног простора оставила је трајан утицај на турску књижевност. Дуготрајна академска рецепција, са бројним студијама и укључивањем његових романа међу најбоља дела турске књижевности, као и институционално наслеђе у виду музеја, потврђују Танпинарову културну и историјску важност. == Наслеђе, утицај и значај == Ахмет Хамди Танпинар данас се с правом сматра једним од кључних представника турског књижевног модернизма, јер је својим делима успео да литературу учини мостом између османске прошлости и савремених вредности Републике Турске. Његов опус спаја источну и западну културну традицију, како на нивоу мотива (музика, историјска меморија, сан) тако и кроз стил који комбинује поетску сензибилност и документарну прецизност. Почев од 1970-их година, интересовање за Танпинаров живот и дело значајно је порасло: његови дневници, писма и лични рукописи постали су предмет истраживања, а само до 2007. године објављено је преко 800 чланака и 27 [[монографија]] у збиркама попут ''Једна ружа у овим тминама'' ({{јез-тур|Bir Gül Bu Karanlıklarda}}). Данас, сведочанство његовог трајног значаја представља ''Књижевни музеј и библиотека Ахмета Хамди Танпинара'' ({{јез-тур|Ahmet Hamdi Tanpınar Edebiyat Müze Kütüphanesi}}), отворена 2011. године у Истанбулу као институција посвећена очувању и промоцији његовог наслеђа. == Награде и признања == Иако за живота Ахмет Хамди Танпинар није добијао велика званична признања, његов књижевни значај препознат је посмртно: * Године 1974. Турско књижевно друштво (Türk Dil Kurumu) постхумно му је доделило специјалну награду за допринос модерној турској књижевности (Türk Dil Kurumu, 1974). * Његова дела редовно се налазе на листама најбољих турских књига, укључујући избор 100 најбољих турских романа, где су „Saatleri Ayarlama Enstitüsü“ и „Huzur“ сврстани на 3. и 4. место (100 En İyi Türk Romanı, 2008). * Отварање Књижевног музеја и библиотеке Ахмета Хамди Танпинара у Истанбулу 2011. године сведочи о институционалном признању његовог књижевног наслеђа (İstanbul Kültür ve Turizm Müdürlüğü, 2011). == Изабрана дела == Међу најзначајнијим делима Ахмета Хамда Танпинара су: Huzur (Хузур) – „Спокој“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Спокој, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2015. Saatleri Ayarlama Enstitüsü (Саатлери Ајарлама Енститусу) – „Институт за подешавање времена“ Преведено на српски: Ахмет Хамди Танпинар, Институт за подешавање времена, прев. Сенада Караџозовић, Београд: Службени гласник, 2016. Beş Şehir (Беш Шехир) – „Пет градова“ Збирка есеја о Истанбулу, Бурси, Анкари, Ерзуруму и Коњи. Mahur Beste (Махур Бесте) – „Махур композиција“ Новела с мотивима класичне турске музике и меланхолије. Abdullah Efendi’nin Rüyaları (Абдуллах Ефендинин Рујалары) – „Снови Абдулаха Ефендија“ Збирка психолошки интензивних приповедака. XIX. Asır Türk Edebiyatı Tarihi (Онтокузунчу Асир Тюрк Едебијаты Тарихи) – „Историја турске књижевности XIX века“ Капитално дело о развоју модерне турске књижевности. https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg == Напомене == {{notelist-ur}} == Референце == {{референце|35em}} == Литература == {{Литература|30m}} * Beatrix Caner: Tanpinars Harmonie. Frankfurt am Main 2009 * Zehra Gülmüs: Übersetzungsverfahren beim literarischen Übersetzen. Ahmet Hamdi Tanpınars Roman „Das Uhrenstellinstitut“. Reihe: TranSüd. Arbeiten zur * Theorie und Praxis des Übersetzens und Dolmetschens, 98. Frank & Timme, Berlin 2018 {{Литература крај}} == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=lb60DNYmkMg Велики романописац у потрази за временом: Ахмет Хамди Танпинар (видео)] 2tjpggg2lj40h50kqf987dr5ozy52vi 0 4592618 30098624 29292769 2025-06-27T13:44:08Z ~2025-89509 447138 30098624 wikitext text/x-wiki {{bez izvora u tekstu|lat=da}} '''Nikolina Nika Kovačević''' ([[Beograd]], [[1. новембар|1. novembar]] [[1994]]) [[Srbija|srpska]] je [[dirigent]]kinja i [[vokalni solista|vokalna solistkinja]]. {{Muzičar lat|slika=Nikolina Nika Kovačević.jpg|ime=Nikolina Nika Kovačević|nadimak=Nika|datum_rođenja={{datum rođenja|1994|11|1|god=da}}|mesto_rođenja=Beograd|država_rođenja=SR Jugoslavija|zanimanje=Dirigent i Vokalni solista|opis_slike=Nikolina Nika Kovačević dirigent}} == Biografija == Nikolina Nika Kovačević je muzičko obrazovanje započela u [[Основна музичка школа „Владимир Ђорђевић” Београд|osnovnoj muzičkoj školi Vladimir Đorđević]], (odsek violina), svirajući u školskom orkestru, gde se prvi put zainteresovala za profesiju dirigenta, posmatrajući kako to radi profesorka muzičke škole. Nakon toga upisala je [[Музичка школа „Јосип Славенски” Београд|muzičku gimnaziju Josip Slavenski]] u Beogradu, odsek – muzička teorija. Završila je i odsek muzike za instrumente čembalo i nekoliko vrsta blok flaute, a uporedo i solo pevanje. 2013. godine upisala je [[Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду|Fakultet Muzičke Umetnosti u Beogradu]], odsek dirigovanje, u klasi profesora i dirigenta [[Бојан Суђић|Bojana Suđića]]. == Karijera == Baveći se i izvodeći muziku različitih muzičkih epoha i žanrova, Nikolina je svoje prve muzičke korake na polju izvođenja tradicionalne muzike Balkana načinila još kao đak prvak. Kao učenica osnovne škole Siniša Nikolajević na Vračaru, u kategoriji etno muzike osvojila je pregršt nagrada na takmičenjima poput: ”Zlatna sirena”, ”Talenti Vračara”  itd. Sa pozorišnom grupom Lutkarsko pozorište Ognjeni Zmaj, na više gradskih i državnih takmičenja osvojila je prve nagrade, tumačeći glavne uloge u predstavama. Svojoj školi donosila je laureate i prve nagrade u gotovo svim kategorijama, kao što su recitatorska takmičenja, takmičenja iz srpskog jezika i književnosti, istorije i mnogih drugih predmeta, čime je pokazala sposobnost i darovitost na više različitih polja. Bila je član i predstavnik škole za talente UMS, gde je osim pevanja, tradicionalne muzike, školu predstavljala i u oblastima kao što su gluma, ples, manekenstvo i novinarstvo, tako što je uređivala, ali i vodila nekoliko emisija na dečijoj televiziji. Pobednica je konkursa koji je 2008. godine organizovao priznati muzičar [[Александар Сања Илић|Sanja Ilić]], nakon čega je u sastavu [[Сања Илић & Балканика|grupe Sanja Ilić i Balkanika]] nastupala na nekoliko različitih manifestacija u Srbiji. Bila je i učesnik popularnog šou programa [[Ја имам таленат!|Ja imam talenat]] gde je ostvarila saradnju sa nekoliko istaknutih umetnika kao što su [[Dragoljub Đuričić]], [[Мишко Плави|Miško Plavi]], [[Васил Хаџиманов|Vasil Hadžimanov]], Rastko Aksentijević i [[Бибер (музичка група)|grupa Biber]]. Kao dirigent, sarađivala je sa kolegama: Maestro Cristian Mandeal, Maestro Ronald Zollman, Maestro Benjamin Zander, Maestro Wolfgang Scheidt. Kao najmlađi dirigent učestvovala je u takmičenju "Nino Rota Conducting Competition" 2019. godine u Materi u Italiji. Tokom 2020. bila je ambasador Srbije na muzičkom projektu "One Beat Balkans", koji je organizovala organizacija OneBeat iz [[Њујорк|Njujorka]]. 2024. i 2025. godine uz pomoć fondacije Alek Kavčić, kao koordinator i umetnički rukovodilac, učestvovala je u organizaciji "Božićnog koncerta na Kolarcu"<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/652644/bozicni-koncert-na-kolarcu|title=Божићни концерт на Коларцу|last=Лијескић|first=Биљана|website=Politika Online|access-date=2025-03-02}}</ref> na kome je dirigovala. Nikolina Nika Kovačević trenutno radi kao frilens dirigent. == Reference == <references /> == -{Nikkka Quintet}- == -{''Nikkka Quintet''}- nastao je krajem 2017. godine na inicijativu Nikoline Nike Kovačević i njenih kolega sa ciljem da ljubav prema tradicionalnoj muzici Balkana predstave kroz svoj način muziciranja. Njihov muzički program predstavlja "skromnu" sublimaciju numera iz svake od zemalja koje pripadaju teritoriji Balkana. Projekat je u skladu sa geografskom putanjom nazvan "Balkan Routes / Roots", i ima za cilj predstavljanje tradicionalnih numera iz Grčke, Severne Makedonije, Albanije, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore i Srbije. Članovi kvinteta su: * Nikolina Kovačević - vokal * Nenad Paunović - klavir * Dušan Popović Lipovac - gitarista, * Bojan Krtinić - klarinet * Katarina Radivojević - perkusije == Spoljašnje veze == * [https://rtcg.me/magazin/licna_karta/568842/licna-karta-nikolina-nika-kovacevic-dirigentkinja-i-vokalna-solistkinja.html Lična karta: Nikolina Nika Kovačević, dirigentkinja i vokalna solistkinja] * [https://en.vijesti.me/fun/muzika/420283/kovacevic-I-simply-love-the-scene# Kovačević: I simply love the scene] * [https://maestramusic.org/profile/nikolina-kovacevic/ Nikolina Nika Kovacevic] * [https://www.rts.rs/lat/magazin/muzika/5620905/skola-za-muzicke-talentne-cuprija-kolarac-koncert-bozic.html Božićni koncert na Kolarcu pokazao da publika, u Novu godinu, želi – uz odabranu muziku] {{podnožje|lat=da|Biografija|Muzika}} {{SORTIRANJE:Ковачевић, Николина}} [[Категорија:Рођени 1994.]] [[Категорија:Музичари из Београда]] [[Категорија:Српски диригенти]] [[Категорија:Студенти Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду]] 52ce5kf95b59s4xqau8y7x5wm30sy4p 0 4594025 30099076 30097787 2025-06-27T20:28:45Z ~2025-56584 428158 /* Епизоде */ 30099076 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Игра судбине — Љубав и казна | bgcolour = grey | слика = [[Датотека:Igra sudbine Ljubav i kazna.jpg|200п]] | наслов = | серија = ''[[Игра судбине]]'' | држава = [[Србија]] | мрежа = [[Прва српска телевизија]] | прва = {{Датум почетка|2025|3|8|без_тачке = да}} | последња = | број епизода = | претходна сезона = ''[[Игра судбине — Тајне прошлости|Тајне прошлости]]'' | следећа сезона = }} '''''Игра судбине — Љубав и казна''''' је осма сезона српске сапунице ''[[Игра судбине]]'', која се од 8. марта 2025. приказује на телевизији [[Прва српска телевизија|Прва]]. == Радња == Радња ове сезоне се дешава шест месеци после догађаја из претходне сезоне. Андрија Бошњак се, са супругом Јованом, вратио у Србију, и одлучио је да промени делатност Кан Капитала, и на супругин предлог, оснује лајфстајл магазин Донна, што директно утиче на Алексин пословни живот. Са друге стране, у Србију се након неколико година враћа Сара Бергер, психотерапеуткиња са нејасним намерама према породици Каначки (Ожеговић). Габријела, након Павловог одласка из земље са Уном, напредује у фирми и постаје Јованина десна рука, али и даље је заљубљена у Алексу, и спремна је на све да га освоји. Панчета први пут живи сама у кући, а након емотивног, на помолу је финансијски крах. == Продукција == Сезона је најављена крајем јануара 2025. године,<ref>{{cite web |title=Stiže NOVA SEZONA popularne serije "Igra sudbine: LJUBAV I KAZNA": Otkrivamo SVE DETALJE - očekuju vas VELIKE PROMENE! |url=https://www.prva.rs/showbiz/vesti/6904/stize-nova-sezona-popularne-serije-igra-sudbine-ljubav-i-kazna-otkrivamo-sve-detalje-ocekuju-vas-velike-promene/vest |website=[[Прва српска телевизија]] |access-date=8. 3. 2025 |date=24. 1. 2025}}</ref> када је више главних глумаца ([[Стеван Пиале]], [[Драгана Мићаловић]], [[Тијана Упчева]], [[Милан Босиљчић]], [[Матеа Милосављевић]]) најавило свој [[Игра судбине#Контроверзе|одлазак из серије]]. У фебруару је откривено да ће сезона почети да се емитује 8. марта, као и да се у њу враћају [[Бранимир Поповић (глумац)|Бранимир Поповић]] и [[Бојана Ординачев]] у улогама Андрије и Јоване.<ref>{{cite web |title=STARA LJUBAV ZABORAVA NEMA? Ovaj glumački par se vraća u “Igru sudbine” i biće potpuno drugačiji! Kakvu promenu je doživeo Andrija? |url=https://www.prva.rs/showbiz/vesti/7427/stara-ljubav-zaborava-nema-ovaj-glumacki-par-se-vraca-u-igru-sudbine-i-bice-potpuno-drugaciji-kakvu-promenu-je-doziveo-andrija/vest |website=Прва српска телевизија |access-date=8. 3. 2025 |date=14. 2. 2025}}</ref> Приликом емитовања је откривено да се [[Ивана Панзаловић]] вратила у серију у улози психотерапеуткиње Саре Бергер. Павле Поповић, [[Никола Ранђеловић]] и Мина Милићевић су у главној постави након епизодних улога у претходној сезони, а у случају Ранђеловића и у седмој сезони. {{clear}} == Улоге == === Главне === {{Columns-list|2| * [[Сандра Бугарски]] као Марица Панчетовић „Панчета” * [[Лука Рацо]] као Алекса Ожеговић * [[Тамара Белошевић]] као Габријела Вучковић * [[Бранимир Поповић (глумац)|Бане Поповић]] као Андрија Бошњак * [[Бојана Ординачев]] као Јована Алексић * [[Нина Мрђа]] као Ленка Велицки * Миа Митић као Дуња Златић * Страхиња Митић као Коста Златић „Коле” * [[Кристина Савић]] као Олга Ожеговић * [[Владан Савић (глумац)|Владан Савић]] као Иван Ожеговић * [[Слободан Ћустић]] као Вукашин Сувобрк * [[Бранко Бабовић]] као Мидо Пјановић * [[Бојана Грабовац]] као Маријана Јовановић * [[Марко Радојевић]] као Миле Писаров „Миле Купус” * [[Јована Јелић]] као Вања Милатовић * [[Дејан Цицмиловић]] као Милорад Тамбура „Мики” * [[Ива Штрљић]] као Дијана Ерски * [[Иван Иванов (глумац)|Иван Иванов]] као Небојша Тамбура * [[Сташа Радуловић]] као Гала Ждрал * [[Тања Петровић (глумица)|Тања Живковић]] као Каја * [[Лора Орловић]] као Слободанка Марић „Боба” * [[Барбара Петровић]] као Барбара Буха * [[Елизабета Ђоревска]] као Биљана Вучковић * [[Фуад Табучић]] као Жиле * [[Ивана Панзаловић]] као Сара Бергер * [[Никола Ранђеловић]] као Витомир * [[Мина Милићевић]] као Наталија * [[Павле Поповић (глумац)|Павле Поповић]] као Горан Црнојевић }} === Епизодне === * [[Немања Станојковић]] као Немања * [[Милан Тошић (глумац)|Милан Тошић]] као Лазар Жарић * [[Наталија Кнежевић (глумица)|Наталија Кнежевић]] као Мина Лазић * [[Филип Папрић (глумац)|Филип Папрић]] као Дарко * [[Марија Богдановић (глумица)|Марија Богдановић]] као Матеа * [[Алекса Раичевић]] као Борис Димитријевић * [[Бане Видаковић]] као Стеван * [[Андор Ковач Немеш]] као Иштван Тот * [[Дина Дедовић Tомић]] као Магда Тот * [[Јелена Јокић(глумица)|Јелена Јокић]] као Анђела * [[Душан Веселиновић]] као Вељко * [[Милан Пајић]] као Паја Сорбона == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Игра судбине}} <onlyinclude> {|class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;"> Бр. у<br>серији</span> ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;">Бр. у<br>сезони</span> ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;">Назив</span> ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;">Редитељ</span> ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;">Сценариста</span> ! scope="col" style="background:grey; color:#fff;"|<span style="color:black;">Пpемијерно емитовање</span> {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1352 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = Јована и Андрија се враћају из Америке |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|8}} |ShortSummary = У Кан капиталу влада напета атмосфера због новог часописа. Иако је тим поводом организована журка, изгледа да до ње ипак неће доћи јер су сви незадовољни готовим производом. Андрија и Јована Бошњак се враћају из Америке и појављују се на вратима Кан капитала. Док ће сви бити изненађени Јованином драстичном променом изгледа, Андрија ће Каначкима дати пословну понуду. |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1353 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = Биљана је неутешна због Павловог одласка |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|9}} |ShortSummary = У Кан капиталу и даље влада напета атмосфера - због проблема у штампарији прво издање часописа не излази на време... Иако сви желе да откажу велику промоцију часописа коју је Јована Бошњак организовала у бизнис клубу, она то одбија и појавиће се пред званицама као да је све у најбољем реду. Биљана тешко подноси Павлов одлазак, па све више пажње посвећује Габријели, којој то почиње да смета. У разговору са мајком говори јој како зна шта ради, као и да је свесна да је пала у депресију због одласка миљеника. Андрија Бошњак добија позив који неће моћи да одбије... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1354 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = Вукашин је шокиран што на својим вратима затиче Андрију |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|10}} |ShortSummary = Шта ће Андрији Вукашинове детективске услуге? Биљана даје Павлову ординацију Сари Бергер и то Габријела коментарише као интересантан потез. Горан остаје у Београду, потпуно сам. Након што се сазнало да је шарлатан, Сенка одлази у Америку, а Гала не жели ни да га погледа. Зато Горан тражи посао у Фејму. Вукашин се шокира када угледа Андрију Бошњака на вратима своје канцеларије... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1355 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = Панчета је утешкој финансијској ситуацији |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|11}} |ShortSummary = Панчета покушава да реши проблем са финансијама тако што да планира да изда собу у кући, али наилази на нови проблем - нико се не јавља на оглас. Олга припрема изненађење за њега. Иако не изгледа одушевљено, она не одустаје од онога што му је припремила и говори му да се спреми. Горан договара састанак са Галом и то у Малдивима где ради Миле, који је био заљубљен у њу. Кад сазна кога Горан заправо чека, никако му неће бити право и то ће показати својим понашањем. Андрија позива Бобу на пиће и обавља са њом озбиљан разговор... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1356 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = Јована сазнаје ексклузиву од Дијане Ерски |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|12}} |ShortSummary = Јована и Андрија Бошњак одлазе у "Фејм" на пиће, не слутећи да ће од Дијане Ерски, која седа за њихов сто, добити ексклузиву. Да ли ће Јована ту информацију искористити за објављивање приче у магазину, остаје нам да видимо... Каја долази у "Малдиве" како би обавила разговор са Милетом. Иако мисли да ће му саопштити лепе вести, Каја му говори нешто што му се неће свидети. Олга позива Ивана на пиће у бизнис клуб, међутим, он то одбија и она одлази сама. Тамо долази до ситуације која се никад није десила - сва места су заузета и Олга мора да седне за исти сто са још једном особом, а у питању је Биљана... Да ли ће покренути разговор који би могао да открије велике тајне из прошлости, ускоро ћемо сазнати. Заједничко време Ленке и Алексе прекида гост који се изненада појављује на вратима виле... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1357 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = Боба од Вукашина сазнаје нешто што није знала о Андрији Бошњаку |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|13}} |ShortSummary = Габријела долази код Алексе у канцеларију и отворено га пита због чега је избегава откад се запослила у његовој фирми. Боба од Вукашина сазнаје нешто што ни она није знала о Андрији Бошњаку, који је сматра својом десном руком. Каја од Милета тражи да да отказ у "Малдивима", а како је Горан чуо њихов разговор долази на идеју да управо он буде нови конобар у кафићу. Одмах стаје иза шанка и пред Панчетом покушава да се докаже као одличан радник. Андрија жели о нечему важном да разговара са Јованом... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1358 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = "Зашто си толико дуго чекао да урадиш све ово?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|14}} |ShortSummary = Витомир обавља озбиљан разговор са Јованом и поставља јој ултиматум - или ће нешто да се промени или он даје отказ. Андрија преко Јованиног магазина покушава да обави један посао, међутим, наилази на препреку - не слаже се са његовим предлогом јер сматра да је она та која треба да донесе пословну одлуку. Иако на послу влада радна атмосфера, Боба и Ленка примећују да им недостају Дебељко и Добрица... Панчета мисли да јој Вукашин ешто прећуткује и то јој се никако не допада. У разговору са њим покушава да извуче све информације. Алекса је сумњичав у погледу пословне сарадње са Андријом и занима га само једно - зашто је толико дуго чекао да уради неке ствари... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1359 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = "Да ли на то могу да рачунам?!" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|16}} |ShortSummary = Панчета има утисак да јој се породица поново распада и због тога јој се срце цепа. Ипак, осећај немоћи и бриге неће је дуго држати, јер ће Мидо у њој изазвати потпуно другу врсту емоција - бес! Без обзира на Панчетино варничење, Мидо не одустаје од пкушаја да јој објасни, али и изазове њено сажаљење. Подршку за оно што јој је потребно, Јована покушава да добије на вечери... Алекса је забринут због Лулета који је добио температуру... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1360 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = Боба постаје Јованина секретарица |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|17}} |ShortSummary = Боба постаје Јованина секретарица и добија нову канцеларију. Ову ситуацију Вања ће искористити као би понижавала Бобу и са њом улази у расправу... Ленку ће изненадити Јованин однос према њој, али у негативном смислу. Иако јој је потребна услуга од Јоване, Ленка наилази на Јованино одбијање и негативан одговор. Јована мисли да Андрија нема поверење у њу и да је због тога послао Бобу у њен тим... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1361 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = "Зар после свега, Панчета?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|18}} |ShortSummary = Панчета има љубавне проблеме. Габријела је дошла код Саре по кирију, а психотерапеуткиња јој се жали како има проблема у послу и да није све онако како је планирала. Каја и Панчета разговарају о љубавним јадима. Док Панчета има проблем са Мидом, Каја има са Милетом. Проблеми муче и Анрију, али на пословном плану и жали се Јовани, која је дошла са питањем како ће да изгледа нова насловна страна магазина. Панчета је звала Мида на разговор... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1362 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = Биљана се одаје алкохолу после Павловог одласка |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|19}} |ShortSummary = Биљана у алкохолу проналази утеху због Павловог одласка... Иако су стабилизовали свој однос и оставили проблеме иза себе, Олга доноси одлуку да обави озибљан разговор са Иваном. Ленка је нерасположена због непријатне ситуације коју је имала са Јованом, а о томе искрено прича са Галом, која јој пружа подршку. У Фејму избија свађа између Тамбуре и Мида, који му у лице говори да са њим не жели да прича о својим проблемима. |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1363 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = Биљанино ментално здравље се погоршава |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|20}} |ShortSummary = Биљана тешко подноси Павлов одлазак. Иако је у почетку покушавала у алкохолу да пронађе спас због Павловог одласка, Биљанино ментално здравље се погоршава... Олга и Иван схватају да се њихов однос драстично променио у односу на сам почетак љубави, што их доводи до озбиљног разговора. Пред њима су две опције - или се разилазе или ће дати све од себе да пронађу емоцију која их је увек враћала једно другом. Покушаће да реше неразумевање у односу и својој љубави дају нову шансу. Маријана у разговору са Алексом признаје да би волела да се запосли у Јованином магазину, међутим, добија негативан одговор који ће је разочарати. Неутешна одлази у Фејм како би попила пиће, а тамо је чека Дијана Ерски која ће одмах покушати из ње да извуче све информације... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1364 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = "Не знам како си могла то да сакријеш од мене" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|21}} |ShortSummary = Алекса сазнаје нешто што је Ленка сакрила од њега и пита се како је тако нешто могла да сакрије од њега. Јованин магазин није направио резултате какве су сви очекивали, што се Алекси никако неће свидети. Када му Вања саопшти да су приходи занемарљиви и када погледа извештај, доноси одлуку да обави разговор са Јованом. Панчета жели да разговара са Мидом, са којим је већ неко време на "ратној нози". Од Милета сазнаје информацију која јој се неће свидети - Мидо се помирио са Тамбуром и проводи време у Фејму. Управо га тамо и затиче како пије... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1365 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = Вања је трачара и наравно да све преноси Габријели |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|22}} |ShortSummary = Габријела је свесна да Вањи ништа не може да промакне. Вања је чула Алексину и Ленкину свађу, и све препричала Габријели, којој је јасно да је Вања трачара и да ништа не може да јој промакне. Габријела јесте тражила од Саре да помогне Биљани, али Биљана и сама долази код ње у ординацију и тражи помоћ! Каја долази у Малдиве нерасположена и Милета занима шта јој је. Олга и Иван одлазе на рок журку, али Иван доживљава шок када угледа стајлинг своје жене. Пошто је Горан почео да ради у Малдивима као конобар, Миду се чини да га познаје. Ленка избегава сваки контакт са Алексом... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1366 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = У фирми не престаје да се прича о Ленконој и Алексиној свађи |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|23}} |ShortSummary = Вања је урaдила "добар" посао и свима проширила трач! Јована чека Андрију да дође кући, како би му се пожалила после напорног дана у фирми. Вања је толика трачара да, чим је дошла Ленка на посао, пред свима ју је питала да ли се осећа добро због свађе са Алексом. Вања и Габријела коментаришу Алексу, као мушкарца. Поготово Вања, али ни Габријела не штеди на речима. О свађи Ленке и Алексе је чула чак и Боба, која Ленки даје савет да се мало смири. Ленка се још више нервира јер не може да верује да се у фирми само прича о њеним љубавним проблемима, уместо да се ради. Габријела долази код Саре у ординацију и моли је да ослободи распоред до краја дана, али терапеуткињи није јасно шта то значи за њену каријеру... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1367 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = Да ли Каја може да остане у другом стању? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|24}} |ShortSummary = Каја одлази на преглед код лекара и сазнаје да ли може да остане у другом стању. У Фејму долази до Небојшиног и Микијевог сусрета који неће проћи баш како треба... Када му Мики саопшти да жели да га упозна са једном девојком, Тамбура тотално побесни на оца, јер мисли да није способан да сам направи такав корак. Алексу ће нечија посета непријатно изненадити... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1368 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = "Шта се то дешава између Јоване и Алексе?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|25}} |ShortSummary = Алекса тражи Вукашинову помоћ. Јована запошљава Сару као хонорарног колумнисту у свом магазину, а ова вест се никако неће свидети Алекси, који са Саром има нерашчишћене рачуне из прошлости. Након што упадне у Јованину канцеларију и прекине њен разговор са Саром, даје све од себе да сазна који проблем постоји међу њима. Каја сазнаје да је са њеним здрављем све у реду и да не постоји препрека да постане мајка, међутим, лекар саветује да и Миле обави детаљан преглед како би били сто посто сигурни. Састају се у Малдивима и саопштава му препоруку лекара... Витомир у разговору са Вањом говори о великом скандалу за који не може да верује да се дешава. Андрија покушава да сазна шта се дешава између Јоване и Алексе... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1369 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = Јована једним потезом прави тотални хаос у фирми |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|26}} |ShortSummary = Јована одлуком да запосли Сару као хонорарног колумнисту прави тотални хаос у фирми и "избија рат" на две стране - у односу са Алексом, али и у односу са Витомиром. Витомир је недавно разговарао са Јованом и изразио своју жељу са напредовањем, међутим, она је то одбила и у фирму довела психотерапеуткињу Сару, која и са Алексом има нерашчишћене рачуне из прошлости. Јована ће овом одлуком посебно повредити Витомира који прети отказом... Панчета се одлично сналази у улози инфлуенсерке магазина Дона, али тога није ни свесна. Све ће се променити када је Гала и Ленка са аплаузом и овацијама дочекају у Малдивима и пред свима јој честитају на одлично обављеном послу. |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1370 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = Витомир губи стрпљење и упада у Јованину канцеларију |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|27}} |ShortSummary = Андрија позива Алексу на ручак како би обавили важан разговор... Јована је незадовољна Алексиним понашањем у фирми и о томе отворено разговара са Андријом, а да ли је то управо разлог њиховор сурета, сазнаћемо у вечерашњој епизоди. Каја од лекара сазнаје да је са њом све у реду и да може да остане трудна, али јој није јасно како до тога још увек није дошло, с обзиром да раде на томе. Доктор јој саветује да Миле обави преглед, што ће њега толико уплашити да ће позвати Мида и Горана како би са њима о томе резговарао. Витомир губи стрпљење и упада у Јованину канцеларију - жели хитан разговор... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1371 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = Да ли ће Јована покварити Алексин однос са Андријом? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|28}} |ShortSummary = Андрија позива Алексу на пиће како би покушао да реши његов проблем са Јованом, међутим, наилази на реакцију којој се није надао. Алекса не попушта у свом ставу према Јовани и Андрији и поручује да њено понашање прелази границу. Ту се неће зауставити, па ће у једном моменту доћи и до њиховог препирања. Да ли ће ово пореметити њихову пословну сарадњу, сазнаћемо ускоро... Изгледа да психотерапија на коју је Биљана кренула даје позитивне резултате, јер већ даје све од себе како би поправила однос са Габријелом, коју је цео живот стављала у други план. |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1372 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = Маријана се заљубљује у Небојшу Тамбуру |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|29}} |ShortSummary = Андрија добија хитан позив од Вукашина... Маријана долази у Фејм у нади да ће тамо да сретне Небојшу у ког се заљубљује на први поглед. Међутим, тренутно је њен једини проблем тај што Тамбура није заинтересован за њу, иако би Мики волео да споји сина баш са Маријаном. Горан покушава да наговори Мида да реновира Малдиве и да од тог кафића направи модерно место за окупљање, јер сматра да су пропали. Ипак, Мидо тешко прихвата тај његов предлог и одбија да то уради... Андрија након обављеног разговора са Алексом кући долази видно нерасположен, а Јовану занима само једно - на чијој је страни, Алексиној или њеној. Биљана и Олга се састају у Фејму... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1373 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = "Нисам дошла да причамо о ботаници и фенг шуију" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|30}} |ShortSummary = Ленка и Јована коначно очи у очи. Ленка је дошла да разговара са Јованом, која као да избегава тему питајући је како јој се допада њена нова биљка. Каја пита Милета Купуса када ће да иде код лекара. С обзиром на то да он крије одлазак на преглед, окреће причу у другом смеру. Маријана је дошла у "Фејм", а Дијана нуди да јој прави нови коктел. Андрија и Вукашин воде озбиљан разговор. |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1374 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = Жиле се појављује на вратима Фејма |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|3|31}} |ShortSummary = У магазину Дона и даље влада напета атмосфера... Андрија се и даље налази између две ватре - са једне стране је Јована, а са друге Алекса, који му је много драг. Ипак, Јована не одустаје од својих одлука и принципа, што додатно уноси хаос у радно окружење. Сарина ординација се налази на мети провалника... Мидо се са Букетом цвећа појављује на Панчетиним вратима у нади да ће изгладити однос са њом. Међутим, уследиће ситуација којој се Мидо није надао - Панчета је алергична на цвеће које јој поклања. На Тамбуриним вратима се појављује Жиле, његов блиски сарадник из прошлости... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1375 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = Да ли ће Сара оптужити Алексу за провалу у ординацију? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|1}} |ShortSummary = Сара затиче разбацане ствари у својој ординацији и одемах схвата да је била мета провалника, због чега позива полицију. Небојша Тамбура излази на терн и Сари поставља питања која би могла да му помогну у истрази. Једно од њих гласило је - да ли има неког непријатеља? Да ли ће Сара искористити ову ситуацију да оптужи Алексу, остаје нам да видимо. Габријели стиже порука која ће је оставити у шоку... Алекса добија важан позив од Тамбуре, који га позива како би разговарали о нечему важном. Иако га Алекса позива у своју канцеларију, Небојша му говори да морају да се виде на мирном и безбедном месту... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1376 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = "Сигурно је неко хтео да науди мом Павлу" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|2}} |ShortSummary = Панчета се у лошем стању појављује у Малдивима и моли за помоћ. Биљана одлази на разговор код Саре и затиче хаос у ординацији. Тада сазнаје да је неко провалио и да је у овом случају обавештена полиција. Биљану ће ово сазнање много да узнемири, јер мисли да је неко хтео да науди њеном Павлу... Сара оптужује Алексу да је провалио у ординацију и украо документа, због чега се Небојша Тамбура одмах упућује код њега како би обавили информативни разговор. Отворено га пита да ли он стоји иза свега... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1377 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = "Мораш да се лечиш" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|3}} |ShortSummary = Биљанино ментално здравље се погоршава након што је непозната особа провалила у Сарину канцеларију. Биљана мисли да иза свега стоји неко ко је хтео да науди Павлу и у страху је да ће провалник да се врати. Габријела не може да поднесе њено понашање и говори јој да треба да се лечи, на шта јој она одговара да је са тим већ почела... Панчета тражи савет од Каје. И даље је муче љубавни проблеми са Мидом и не зна шта да уради како би то решила. У Фејму долази до Андријиног сусрета са Микијем Тамбуром... |LineColor = grey }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1378 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = Да ли ће магазин Дона бити оптужен за корупцију? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|4}} |ShortSummary = У магазину Дона влада напета атмосфера, а овог пута фирма би могла да се нађе у озбиљном проблему - оптужена за корупцију. Биљана на терапији са Саром разговара о свађи са Габријелом, за коју каже да нема разумевања за њу. Иако се Биљанино ментално здравље погоршало након што је неко провалио у Сарину ординацију, мислећи да је на тај начин желео да науди Павлу, на терапији то не признаје, већ само говори о Габријели, и то у негативном контексту. Каја примећује да се Миле чудно понаша и није јој јасно шта се дешава. С обзиром да се тако понаша углавном када нешто крије од ње, поставља се питање да ли је тако и сада или ће јој можда саопштити да је посетио лекара... Панчета организује прославу на коју ће позвати и Мида... Барбара долази у полицијску станицу где обавља разговор са Небојшом Тамбуром. У почетку се понаша као да су на пићу, али убрзо Тамбура показује зубе и професионално поступа тражећи од ње само једно - да јој каже где је била у време провале у Сарину ординацију. |LineColor = grey }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1379 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = Панчета остаје без награде магазина Дона |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|5}} |ShortSummary = Углед магазина Дона је на климавим ногама и то све због уцене Дијане Ерски... Разочарана што није победила на такмичарском конкурсу магазина Дона, Дијана показује своју оштру страну и осуђује фирму за корупцију, због чега Јована доноси одлуку да одузме Панчети награду и да је уручи управо Дијани Ерски. Наталија баца око на Витомира, а иако јој је шеф, то је не спречава да му покаже емоције које гаји према њему... Панчета организује велико породично окупљање у својој кући, а поред богате трпезе и добре атмосфере, тамо ће се наћи и Мидо, са којим је већ дуже време у свађи. Да ли ће их ово зближити, остаје нам да видимо. Андрија Бошњак добија важан позив... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1380 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = Андрија добија важан позив који ће га оставити у шоку |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|7}} |ShortSummary = Биљана не може да се опорави од Павловог одласка, а утеху проналази у алкохолу. Иако јој је у једном моменту било боље захваљујући психотерапији на коју иде код Саре, све пада у воду када сазна да је у њену ординацију неко провалио. Тај догађај повезује са Павлом и плаши се да је неко желео да му науди. Међутим, Биљану ће у касне сате изненадити Павлов позив, а да ли ће је разговор са њом смирити, остаје нам да видимо. Вукашин долази у фирму како би разговарао са Бобом, која са њим не жели да разговара јер само прича о послу, Каначкима и Ожеговићима. Ипак, он неће одустати тако лако и долази да јој се извини. Андрија добија позив који ће га оставити без речи... Витомир долази код Јоване у канцеларију и у бесу јој свашта говори, а оно што ће је највише разбеснети јесте да од часописа Дона нема ништа. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1381 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = "Дајем отказ" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|8}} |ShortSummary = Јована покушава да смири Витомира, али он не одустаје од своје одлуке. Вукашин свраћа до магазина како би разговарао са Бобом, али она нема времена да води дуге разговоре. Драго јој је што га види на својим вратима, али он очигледно не зна како да изрази своје емоције. Јована "притиска" Витомира да што пре објави текст, али он има проблема са фотографијама. Фотограф са којим се нашао у бизнис клубу ипак не жели да му да. Због тога, Витомир упада у Јованину канцеларију и даје отказ! Јована покушава да га одврати од те идеје, а томе присуствује и Наталија пред којом Витомир саопштава Јовани да она нема право да се према својим радницима понаша као да су бело робље. Дијана долази у "Дону", по своју награду, али Ленка и Гала нису баш срећне због тога, будући да знају да је све то била намештаљка и да је та награда требало да оде у Панчетине руке. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1382 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = Дијана Ерски преузима награду коју је освојила у магазину |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|9}} |ShortSummary = Дијана Ерски преузима награду коју је освојила захваљујући уценама које је упутила запосленима у магазину Дона. Јована обавештава Габријелу и Вању о Витомировој одлуци да даје отказ, а иако се она не потреса много око тога, запослени остају у шоку због овог његовог потеза. Габријела полако, али сигурно постаје "црна овца" у колективу и то све због одличне сарадње коју има са Јованом. Ленки и Гали то видно почиње да смета, што ће између редова и покушати да јој кажу... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1383 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = Панчета добија нове станаре? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|10}} |ShortSummary = Панчета се озбиљно бацила на посао да пронађе нове станаре како би решила проблем са финансијама, а у томе јој помаже Каја, која заједно са њом врши одабир кандидата. Иапк, на крају дана, када су већ уморне од силних разговора које су водиле са особама које су се јавиле на оглас, Панчети се на вратима појављује неко ко ће је одмах одушевити, а да ли ће управо они постати њени нови станари, остаје нам да видимо. Миле је коначнос купио храброст да оде код лекара на преглед, а о томе разговара са Кајом, која није крила колико је поносна на њега и срећна што је на крају донео исправну одлуку. Биљана жели отворено да поразговара са Габријелом, а све са циљем да јој призна да већ неко време иде на психотерапију код Саре... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1384 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = Ко се то појављује на вратима Микија Тамбуре? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|11}} |ShortSummary = Мики Тамбура неће крити колико је забринут због посете једне особе која се појављује на вратима Фејма... Андрија у Фејму затиче Сару у друштву Жилета, Микијевог блиског сарадника. Да ли ће због тога желети да обави разговор са Јованом, јер можда мисли да је Сара "кртица" у фирми, остаје нам да видимо. Небојша долази код Саре, а њу занима само једно - да ли је сазнао ко јој је провалио у ординацију. У Панчетину кућу се усељавају нови станари - Мина и Дарко... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1385 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = "Значи ипак нешто да ми кажеш" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|13}} |ShortSummary = Андрија обавља разговор са Јованом, а она сада мора да донесе радикалне одлуке које се тичу Доне. После Милетовог испада, Панчета одлучује да заведе ред и саопштава му да је веома забринута због његовог понашања. Очекујући Барбару, Вукашин ће бити веома изненађен када на вратима затекне полицајца. Ипак, када се Барбара коначно појави, одмах ће је "убацити у ватру" и послати на важан задатак... Алекса долази кући и затиче Маријану у хаосу. После његовог инсистирања, она ће имати шта да му каже... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1386 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = Стижу резултати Милетовог теста |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|14}} |ShortSummary = Јована тражи помоћ од Андрије... Магазин је у великом финансијком проблему, а због недостатка радне снаге излазак новог броја могао би да касни, што никако не сме да се деси. Јована је сатерана у ћошак и од Андрије тражи помоћ и подршку у послу, како би фирма опстала на ногама. Јована схвата да је направила грешку када је допустила да Витомир да отказ и због тога га позива на разговор, како би покушала да га наговори да се врати на посао. Мина и Дарко прихватају Милетов позив и долазе у Малдиве, а тамо ће их сачекати право изненађење - Миле, који жели да сазна све о њима, а посебно колико плаћају кирију код Панчете. Андрија се састаје са Алексом у бизнис клубу и саопштава му нешто што му се неће никако допасти... Стижу резултати Милетовог теста... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1387 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = Дарко претура по Панчетиним стварима |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|15}} |ShortSummary = Витомир се враћа на посао. Алекса видно нерасположен долази кући након разговора са Андријом Бошњаком и жели да прича са Ленком о нечему што га мучи већ неко време. Габријела долази код Саре и говори јој да не воли када јој људи раде иза леђа... Миле је под великим притиском због резултата прегледа који је обавио, а о чему још није скупио храбрости да разговара са Кајом. У једном моменту "пуца" и сав бес искаљује на Кају, која ће на крају због њега завршити у сузама. Панчета ће ухватити Дарка како јој претура по стварима... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1388 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = У магазину Дона избија прави скандал |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|16}} |ShortSummary = Дарко се налази у озбиљном проблему због претурања по Панчетиним стварима. Рат између Вукашина и Тамбуре се наставља... Иако је Витомиров повратак изгледао као да долазе бољи дани за магазин Дона, то се изгледа неће десити, бар не за сада... У магазину избија прави скандал након што је победа на конкурсу одузета Панчети и предата у руке Дијане Ерски. Панчета је снимком којим је освојила прво место, заправо освојила срца читалаца, због чега се маса људи појављује у фирми скандирајући "хоћемо Панчету". Вукашин са Бобом долази у бизнис клуб где је за њу припремио изненађење - романтичну вечеру... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1389 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = "Волео бих да спавам са тобом" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|17}} |ShortSummary = Јована тражи помоћ од Вукашина - ради се о безбедности... Панчета добја позив од Гале која јој саопштава да треба да дође у магазин Дона на разговор за посао, јер су читаоци одушевљени њеним снимком и желе стално да је гледају. Овај позив могао би Панчети коначно да промени живот на боље. Вања се састаје са Габријелом у Фејму, а том приликом јој отворено говори да мисли да седи на две столице, што се Габријели никако неће свидети. Тек што се уселио у Панчетину кућу, Дарко већ има проблем - пропао му је кревет. Иако је Панчету замолио за помоћ, она га је преусмерила на Милета, који одбија одмах да му поправи кревет. Дарко долази на идеју која ће Мину оставити у шоку - говори јој да жели да спава са њом. Горан ће покушати да обави разговор са Милетом, како би му олакшао тежак период кроз који пролази, међутим, наилази на његову бурну реакцију. Иако само Горан зна да Миле не може да има децу, он ће одбијати са њим о томе да разговара. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1390 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = Да ли је Панчета спремна на ово? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|18}} |ShortSummary = Панчета добија нову фризуру и сада је спремна за разговор на посао у Дони. То мисли и Јована, која признаје Панчети да је јака и самоуверена жена која воли себе управо оно што треба магазину Дона. А да ли то исто мисли и Панчета? Због љубавног краха који је претрпео, Миле сада наставља да мрачи и друге људе, а први на његовој листи је несрећни Дарко. Са информацијама које има, Вукашин одлази директно код Небојше у полицијску станицу на разговор. Недуго затим, Небојша се у бизнис клубу састаје са својим старим другом... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1391 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = "Маца појела језик, а?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|19}} |ShortSummary = Тамбура и Жиле се срећу у ресторану и Жиле одмах прелази на ствар. Тема коју је Жиле спремио ни мало се неће допасти Тамбури, који полако почиње да губи живце. Након успешно обаљеног посла са Јованом, Панчета брже-боље одлази код Алексе да са њим подели лепе вести. После њега, на ред долази и Мидо који је шокиран Панчетиним новим изгледом! Гала на столу затиче букет цвећа, али шта ће бити када види цедуљу? Када јој Миле коначно саопшти оно што га дуже време мучи, Каја неће моћи да поверује својим ушима. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1392 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = "Почели су да се распитују за нас..." |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|20}} |ShortSummary = Раскринкавање Саре Бергер! Каја долази уплакана код Панчете и тражи утеху. Јована и Андрија одалзе на романтичну вечеру. Андрија покушава да је опусти, говорећи јој да је ово вечера једног заљубљеног пара, али Јована само чека када ће он да је "заскочи" са новим пословним захтевом. Људи почињу да распитују о Сари Бергер и коначно почиње њено раскринкавање. Долази човек који је њен директни савезник... Вукашин одлучује да се коначно посвети љубавној вези са Бобом. Габријела и Ленка завршавају на пићу, где покрећу теме које нису могле преко телефона... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1393 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = "Јеси ли ти успео да се некако избориш за ту своју правду?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|21}} |ShortSummary = Вукашин добија неочекивану посету од Стевана. Габријела и Ленка настављају своје занимљиве теме. Панчета улеће бесно Милету у собу који јој говори како га је препала. Ипак она не обраћа пажњу на то, већ га упозорава да се неће извући са тугаљивом причом. Иван је дошао да направи са Мидом договор. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1394 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = Миле напушта Панчетину кућу |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|22}} |ShortSummary = Миле се сели из Панчетине куће након раскида са Кајом. Иван долази код Мида да се договоре око детаља везаних за Олгин и његов наступ у Малдивима, међутим, прави шок уследиће када схвати да Мидо не зна о чему он заправо прича. Конкурс за новинаре у магазину Дона не даје најбоље резултате. Иако је Јована дала све од себе како би Витомира вратила на посао, у нади да ће се нестабилна ситуација у фирми поправити, то се за сада још увек није десило, што јој се никако неће свидети. Дарко одалзи у Фејм како би разговарао са Микијем Тамбуром. Сара упада у Алексину канцеларију и прави хаос... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1395 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = Дарко затиче Мину без свести |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|23}} |ShortSummary = Миле после раскида са Кајом напушта Панчетину кућу и сели се у Малдиве. Дарко добија посао код Микија Тамбуре, који му је поставио услов на који је морао да пристане како би могао да ради за њега. Небојша ће тотално побеснети када му на врата покуца Маријана. Иако је мислила да ће га тим потезом орасположити, долази до његове потпуно неочекиване реакције - није му јасно како је сазнала где станује. Дарко затиче Мину на поду без свести... У вили Каначких избија жучна расправа између Ленке и Алексе и то због Габријеле... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1396 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = Ленка сазнаје шта се десило између Габријеле и Алексе? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|24}} |ShortSummary = Алексина бурна реакција када угледа Габријелу у својој кући, код Ленке буди сумњу да се између њих нешто десило. Небојша у Фејму затиче Сару и Микија Тамбуру... У магазин Дона долазе два новинара на разговор за посао, међутим, Витомир неће бити одушевљен. Андрија се састаје са Бобом у бизнис клубу и од ње сазнаје важне информације везане за пословање фирме. Након тога, одлази код Алексе и од њега тражи објашњење због чега је решио да "удара испод појаса". Алекса обавља озбиљан разговор са Габријелом... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1397 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = "Мислим да имате нешто моје" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|25}} |ShortSummary = Андрија долази у фирму како би обавио озбиљан разговор са Алексом. Иако Алекса не зна о чему Андрија прича, он га оптужује за одбијање одговорности и "ударање испод појаса". Небојша затиче Сару и Микија Тамбуру у Фејму... Алекса ће тотално побеснети када сазна да је Ленка та која би могла да стоји иза писмакоје стигло Сари Бергер, а која је за то оптужила Алексу. Сара долази код Вукаашина у агенцију и поручује му да мисли да има нешто што њој припада... Панчета ће тотално побеснети и направиће хаос када сазна да се Дарко запослио код Микија Тамбуре. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1398 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = "Могла си да ме убијеш" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|26}} |ShortSummary = У Малдивима се одржава Олгин и Иванов наступ на који сви долазе, па чак и Панчетини нови станари - Мина и Дарко. Горан неће крити колико је очаран Минином лепотом, а Панчета ће дати све од себе како би спречила да међу њима буде нешто више од разговора. Сара Бергер долази код Вукашина и отворено му говори да је чула да се распитује о њој, што јој се никако не допада. Током њиховог разговора у агенцију улази Барбара, коју је Сара у прошлости отровала и због које се борила за живот. Ова ситуација ће додатно закомпликовати целу ситуацију. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1399 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = "Чула сам да се бавиш хуманитарним радом" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|27}} |ShortSummary = Маријани се види да није расположена, а убрзо почиње и да плаче. Јована доноси габријели своје старе ствари, како би проследила где треба, додајући да је "чула да се бави хуманитарним радом". Гала жели да разговара са Ленком, која то одбија. Жиле расположен одлази код Саре Бергер, али му она говори како има нешто важно да му каже. Алекса добија позив са страног, непознатог броја. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1400 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = Андрија добија позив од Гвоздена |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|28}} |ShortSummary = Сара Бергер и Жиле расправљају о потенцијалном проблему који би могао да им помрси планове, а то су Барбара и Вукашин. Док је Жиле скептичан по питању њиховог плана, Сара је убеђена да њима нико не може да стане на пут. Каја доноси одлуку да настави даље са својим животом након раскида са Милетом, а Ленка и Гала јој пружају велику подршку у томе. Дијана Ерски се враћа са путовања које је освојила од магазина Дона, а Мики Тамбура неће крити колико му због тога није драго. Она видно расположена и "напуњених батерија" долази у Фејм и одмах са врата Микију препричава дешавања са њеног одмора. Андрија добија позив од рођеног брата Гвоздена... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1401 |EpisodeNumber2 = 50 |RTitle = "Андрија, ниси свестан у шта се упушташ" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|29}} |ShortSummary = Дарко долази на своје ново радно место, не слутећи да ће тамо упознати колегиницу са којом ће морати свакодневно да сарађује... У питању је Дијана Ерски, која неће крити колико јој се Дарко допада и одмах "баца око" на њега. Андрија разговара са Гвозденом који му поручује да није свестан у шта се упушта и треба да га се клони. Каја од Горана покушава да сазна због чега ју је Миле оставио, а његов тужан поглед много говори. Међутим, да ли ће рећи Каји да је Миле раскинуо са њом зато што не може да има децу или ће то ипак оставити на њему да јој сам каже, остаје нам да видимо. Андрија одлази на место на којем је Гвозден волео да борави, а да ли ће тамо и да га затекне, сазнаћемо ускоро... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1402 |EpisodeNumber2 = 51 |RTitle = "Ви предлажете да вам шпијунирам ћерку" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|4|30}} |ShortSummary = У Фејму долази до Олгиног сусрета са Микијем Тамбуром. Биљана предлаже Сари да шпијунира Габријелу и да је о свему обавештава, а она ће заузврат имати попуст на кирију за ординацију коју од ње изнајмљује. Горан осуђује Милетов поступак према Каји, коју оставља без објашњења и пкушаја да јој призна да не може да има децу. Како би га навео да отворено о свему разговара са Кајом, Горан покушава да изазове љубомору код Милета тако што му наводи пример да би Каја могла да буде са другим мушкарцем. Андрија даје све од себе како би Гвоздену ушао у траг, због чега поставља камеру у кафани у коју је његов брат редовно одлазио. Да ли ће Андрија на снимку угледати брата Гвоздена, остаје нам да видимо... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1403 |EpisodeNumber2 = 52 |RTitle = "Андрија, ти знаш да мене не можеш да слажеш" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|1}} |ShortSummary = Тренутак истине. Гала одлучује да Ленки "саспе" истину у лице. Слична ствар се дешава између Небојше и Олге, коју он среће у Фејму. Наталија жели да разговара са Витомиром, а он мисли да је реч о новом броју магазина. Наталија заправо алудира на њихов љубавни однос. Олга напомиње Маријани да Небојша Тамбура ипак није човек за њу. Маријана је запрепашћена оним што чује. Андрија и овај пут покушава да сакрије истину од Јоване, али безуспешно... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1404 |EpisodeNumber2 = 53 |RTitle = Изненађење пред вратима? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|2}} |ShortSummary = Габријела се налази са Саром Бергер како би проверила да ли је тачно да је Биљана тражила од ње да је шпијунира. Сара није крила истину, али је додала и то да Биљана није нимало луда што то тражи. Иако Јована инсистира да јој призна да нешто крије од ње, Андрија нема шта да јој каже. Након што јој признаје шта га мучи, Јована му напомиње да он не може да се према свима понаша као родитељ. Маријана луди јер сазнаје да је Олга била у Фејму и разговарала са Небојшом. Међутим, Маријана је свесна да није била светица према породици Каначки, поготово према Алекси, али је такође свесна да није заслужила да јој се све ово дешава у животу. Олга је разуме. Алекси долазе нови сарадници у Дону... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1405 |EpisodeNumber2 = 54 |RTitle = "Не волим да људи знају да смо рођаке" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|3}} |ShortSummary = Гала признаје у разговору са Ленком ко јој је рођака. Панчета ће тотално побеснети када јој Дарко призна да је Дијана Ерски бацила око на његаи да му је дала свој број. У кући моментално анстаје хаос... Иван од Маријане сазнаје да је Олга разговарала са Тамбуром, а ова информација му се никако неће свидети због свега што се издешавало у прошлости. У магазину Дона долази до Алексиног сусрета са потенцијалним купцима његовог власничког дела у компанији. Због овог састанка подивљаће Јована Бошњак, која одмах након тога улеће у његову канцеларију. Мина покушава да орасположи Кају, која је у последње време често депресивна због раскида са Милетом. Мина јој предлаже да јој направи нову фризуру, међутим, Каја за то није расположена. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1406 |EpisodeNumber2 = 55 |RTitle = "Знам зашто је Миле рскинуо са тобом" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|4}} |ShortSummary = Сара и Жиле добијају важан телефонски позив. Мина доноси одлуку да "трансформише" Кају и од ње направи још већу лепотицу. Иако Каја мисли да се иза тога крије Минина намера да је рекламира на друштвеним мрежама, истина је потпуно другачија - жели да јој помогне да поново заведе Милета. Јована открива Андрији са ким је Алекса имао приватанс астанак у фирми... Каја се у тотално другачијем издању појављује у Малдивима, где Миле неће моћи да одоли њеној лепоти. Доводи га до тачке кључања када пред његовим очима почне да заводи Горана... Он јој тада признаје да зна због чега је Миле раскинуо са њом. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1407 |EpisodeNumber2 = 56 |RTitle = Сара и Жиле добијају позив од Хорвата |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|5}} |ShortSummary = Каја након сазнања да Миле не може да има децу, долази у Малдиве како би са њим отворено о свему разговарала. Дијана је љубоморна на Панчетин успех на друштвеним мрежама, а то ће да баци сенку на њено симпатисање Дарка, јер мисли да је он заправо Панчетин шпијун. У магазину Дона избија нови хаос - Вања саопштава Јовани да имају проблем са исплатом плата. Сара и Жиле добијају позив од Хорвата... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1408 |EpisodeNumber2 = 57 |RTitle = "Ти сад имаш новог дечка" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|6}} |ShortSummary = Каја долази у Малдиве и жели да разговара са Милетом... Каја од Горана сазнаје да Миле не може да има децу и да је то једини разлог због које г јераскинуо са њом, због чега она доноси одлуку да обаве озбиљан разговор. Ипак, Миле вешто избегава да разговара о томе и оптужује Кају да има новог дечка. Милета ће избацити из такта када сазна да је Горан рекао Каји за његов проблем, због чега ће желети да остане сам... Габријела се налази у незгодној ситуацији у магазину Дона и то све због Вање, која јој "смешта" код Јоване... Дијана Ерски долази у магазин како би исказала своје незадовољство због Панчетине сарадње са часописом, а у једном моменту избија прави скандал када почне да виче "упомоћ, силовање". Алекса добија пословну понуду од Мађара који су заинтересовани за куповину његовог удела у компанији... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1409 |EpisodeNumber2 = 58 |RTitle = Сара и Жиле започињу рат против Андрије Бошњака |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|7}} |ShortSummary = Сара и Жиле добијају јасне упуте од Томислава Хорвата како би уништили Андрију Бошњака. Они се држе договора са Хорватом и започињу први корак - објављују чланак о Андрији Бошњаку који би могао да му укаља углед, али и фотомонтажу која би могла много да га кошта... Дарко се жали Мини да трпи мобинг од стране Дијане Ерски, због чега она долази на идеју да му глуми девојку. Заједно одлазе у Фејм, а њихов разговор Дијану ће довести до тачке кључања. У Малдивима долази до Милетовог обрачуна са Гораном, који је Каји открио да је главни разлог њиховог раскида то што Миле не може да има децу. Јована и Андрија сазнају да им Алекса ради иза леђа и да је добио пословну понуду која подразумева продају удела у компанији... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1410 |EpisodeNumber2 = 59 |RTitle = Панчета долази у Фејм да се обрачуна са Дијаном |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|8}} |ShortSummary = Панчета долази у Фејм како би се обрачунала са Дијаном Ерски која мобингује њеног подстанара Дарка... Каја је неутешна због Милетовог одбијања да заједно покушају да превазиђу ситуацију у којо се налазе, због чега о свему жели да разговара са Панчетом, која јој је велика подршка. Са друге стране, у Малдивима избија прави хаос када дође до Милетове и Горанове свађе, а у једном моменту долази до физичког обрачуна, збо чега ће Мидо морати да реагује. Иван одбија да разговара са Олгом, а све због њеног одласка у Фејм и разговора са Тамбуром... Таман што су поправили однос који је био на ивици пуцања, Олга једним потезом све уништава. Габријелин разговора са Алексом прекида Јована, која бесно улази у његову канцеларију и жели хизан разговор о пословној понуди коју је добио од Мађара, а коју је крио од Андрије и ње... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1411 |EpisodeNumber2 = 60 |RTitle = "Миле, ја тебе волим" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|9}} |ShortSummary = Панчета због Дијане Ерски прави хаос у Фејму. Миле опрашта Горану што је рекао Каји за његов здравствени проблем, а у једном моменту доалзи до сцене која ће збунити чак и Милета - Горан му говори да га воли. Јована код Андрије раскринкава Габријелу и Алексу, који је и даље на њиховој страни. Када му предочи Габријелин пословни предлог, Андрија ће одмах да се сложи да је то одлична идеја, што ће чак и Јовану навести на размишљање у том смеру. Каја у разговору са Мином признаје да воли Милета, који је одлучио сам себи да упропасти живот само зато што не може да има децу. Олга затиче Маријану како се гуши у сузама и покушава да санзна шта се десило... У медијима се појављује чланак који би заувек могао да уништи углед Андрије Бошњака, а иза којег стоји прљави план Томислава Хорвата... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1412 |EpisodeNumber2 = 61 |RTitle = "Андрија, нама неко ради о глави" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|10}} |ShortSummary = Јована показује Андрији чланак који је објављен о њему, а којим Томислав Хорват жели да уништи његов углед. Андрија остаје у шоку од призора који види, док Јована видно узнемирена и уплашена долази до само једног закључка - неко им ради о глави. Сара, Жиле и Мики имају исти циљ - да униште Андрију Бошњака, а то би могло да им пође за руком након чланка који о њему објављују о медијима. Састају се у Фејму како би прославили успешно обављен задатак, а Сара поручује - ово је тек почетак. Тензија имеђу Јоване и Габријеле се наставља... Јована ће побеснети када схвати да је Габријела знала информацију која јој је важна, а није јој пренела. Андрија видно нерасположен упада у Алексину канцеларију, а да ли мисли да иза прљаве иге стоји управо он, остаје нам да видимо... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1413 |EpisodeNumber2 = 62 |RTitle = "Каљају ми образ! Откуд све ово?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|11}} |ShortSummary = Андрија је веома забринут због кампање која се против њега води на друштвеним мрежама. Стеван не крије своје симпатије према Боби, обасипајући је комплиментима и наводећи како није знао да у фирми имају тако лепе и згодне жене. Каја и Панчета воде озбиљан разговор. Андрија пита Алексу да ли је знао да се води капмпања против њега на друштвеним мрежама, што он моментално пориче. Потом, Андрија долази код Вукашина и изнервирано прича о истом проблему. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1414 |EpisodeNumber2 = 63 |RTitle = Боба прави Вукашина љубоморним |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|12}} |ShortSummary = Гала упознаје Витомира са Панчетом, након чега воде озбиљан пословни разговор. Алекса се суочава са озбиљним проблемом, због чега долази до Небојше Тамбуре да тражи помоћ. Након скандалозног чланка о Јовани и Андрији Бошњак, Андрија види само једног кривца - Алексу, не слутећи да иза свега стоји његов непријатељ из прошлости, Томислав Хорват. Боба говори Вукашину да ју је мувао радник обезбеђења у магазину Дона, што ће у њему пробудити бес и љубомору, поготово што се ради о његовом пријатељу Стевану. Алекса у соби затиче Ленку која се гуши у сузама... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1415 |EpisodeNumber2 = 64 |RTitle = Андрија одлази у полицију |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|13}} |ShortSummary = Витомир се у Мину заљубљује на први поглед, због чега Галу моли за помоћ... Боба наставља да прави Вукашина љубоморним и то са његовим пријатељем Стеваном, којег је запослио у магазину Дона. Врхунац њене провокације је када му каже да је направио велику грешку када је запослио своју конкуренцију. Ленка силно жели да остане у другом стању, али је неутешна зато што до тога није дошло. Иако сматра да је сада идеално време за то, Алекса мисли супротно. Андрија одлази у полицију... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1416 |EpisodeNumber2 = 65 |RTitle = Маријана пијана напада Олгу и Ивана |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|14}} |ShortSummary = Маријана долази из Фејма у видно алкохолисаном стању, а прави хаос избија када Олга и Иван покушају да јпј помогну. У секунди долази до свађе у којој Маријана почиње да их вређа и виче на њих, а да ли ће због агресивног понашања добити отказ, остаје нам да видимо. Вукашина је избацила из колосека информација да је Стеван мувао Бобу, због чега одлази у магазин Дона како би са њим обавио озбиљан разговор. Сарин састанак са Жилетом у време када је Биљана имала заказану терапију, код ње буди сумњу да би иза тога могло нешто да се крије. Убрзо након тога од Габријеле сазнаје да је неко анонимно почео прљаву кампању против Андрије Бошњака, која за циљ има да га уништи. Да ли ће ово повезати са Саром Бергер или ипак не, сазнаћемо ускоро... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1417 |EpisodeNumber2 = 66 |RTitle = "Није искључено да знам ко ради против Андрије Бошњака" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|15}} |ShortSummary = Када од Габријеле сазна да анонимна особа жели да уништи Андрију Бошњака, Биљана то повезује са Саром Бергер. Биљана препричава Габријели чудну ситуацију која се десила у ординацији Саре Бергер, а за коју верује да има везе са прљавом кампањом која се води против Андрије Бошњака. Наталија прихвата Витомиров позив да изађу у Малдиве на Олгину и Иванову свирку, не слутећи шта се иза тога крије. Наталији се никако неће свидети када схвати да је Витомир доша у Малдиве само како би видео Мину, у коју је заљубљен на први поглед. Олгину и Иванову свирку у Малдивима могао би да упропасти мушкарац који Олги даје шампањац... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1418 |EpisodeNumber2 = 67 |RTitle = Габријела се састаје са Андријом |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|16}} |ShortSummary = У вили Каначких опет влада напета атмосфера. Иван ће побеснети када се на вратима виле појави достављач са букетом цвећа за Олгу. Међутим, хаос избија када угледа Маријану - први пут након њеног скандалозног понашања у алкохолисаном стању. Иако ће због цвећа и Иванове љубоморе заправо Маријана извући дебљи крај, хаос се наставља у спаваћој соби када дође до суочавања Олге и Ивана. Алекса проналази начин како да помогне Маријани... Наталија не може да се фокусира на посао након сазнања да је Витомир, у ког је она тајно заљубљена, бацио око на Мину... Иван се каје због свог понашања и љубоморних испада, због чега одлази код Панчете како би од ње добио савет, међутим - добија осуду. Габријела се тајно састаје са Андријом... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1419 |EpisodeNumber2 = 68 |RTitle = Горан заиста осећа нешто према Гали? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|17}} |ShortSummary = Иван одлази код Панчете на "чашицу разговора" и она му сасипа истину у лице! Он је врло несрећан, а њу занима зашто и шта је то што га не испуњава. Јована опет има нереалне захтеве за запослене у магазину, а Витомир се опет супроставља! Горан и Гала се срећу у Малдивима и он јој говори о својим осећањима. Андрија проверава са Јованом да ли "све конце држи у својим рукама" јер има нешто да јој саопшти... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1420 |EpisodeNumber2 = 69 |RTitle = "Неко вас тражи" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|18}} |ShortSummary = Тамбура саветује Жилету да буде опрезнији када је Сара Бергер у питању. Он не може да верује шта чује, јер је Сара његов сарадник. Сара увиђа да се Жиле променио и занима је зашто је сада узнемирен. Он покушава да је убеди да је све у реду, као и до сада, али она му не верује. Андрија испитује Јовану у каквом је пословном односу са Саром Бергер, подсећајући је да то може да се одрази на његову пословну репутацију, али и њихов заједнички живот. Горан је заиста непоправљив. Њему се не допада Гала, већ њена другарица са којом је дошла у Малдиве на пиће. Габријела се састаје са Јованом, како би јој призналанешто што јој је у почетку прећутала. Али, не жели да јој ради "иза леђа" и зато је дошла да разговарају. Сара има непозваног госта... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1421 |EpisodeNumber2 = 70 |RTitle = Андрија очи у очи са Саром након скандала |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|19}} |ShortSummary = Долази до Андријиног суочавања са Саром и Жилетом. До Андрије долази информација да управо Сара и Жиле стоје иза скандалозног чланкакоји је објављен против њега, а све са циљем да се укаља његов углед. Због тога долази код Саре у ординацију и то са само једним циљем - да отворе све крате, не слутећи да ће тамо срести и Жилета... После љубоморног испада због Олгиних обожаватеља, Иван долази до закључка да је потребно да обаве озбиљан разговор. Оно што ће све изненадити, а поготово Олгу, јесте то да јој Иван говори да више овако неће моћи. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1422 |EpisodeNumber2 = 71 |RTitle = Гвозден поново позива Андрију |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|20}} |ShortSummary = Јована и Андрија покушавају да сазнају ко води прљаву кампању против њих. Иако еј Јована сумњичава када је у питању Габријелина прича, Андрија јој потврђује да је рекла истину и да иза свега стоји Сара, али да у тој причи није сама. Мина даје све од себе како би помогла Каји да лакше преброди раскид са Милетом, а сада долази на идеју коју Каја никако неће моћи да одбије... Алекса не може да верује да је Ленка у разговору са Габријелом открила детаље из њихове спаваће собе, због чега долази до нове драме у вили Каначких... Андрија добија нови позив од Гвоздена... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1423 |EpisodeNumber2 = 72 |RTitle = Луле жели да иде на сладолед са Габријелом и Алексом |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|21}} |ShortSummary = Ленка и Алекса улазе у нови сукоб и то због Габријеле... Алекси се не свиђа Ленкина блискост са Габријелом јер је свестан да је она заљубљена у њега, а сазнање да јој је Ленка испричала детаље њихове интиме везане за бебу, Алексу ће тотално избацити из колосека. Витомир затиче новинаре како се баве папирологијом, а не новим чланцима који ускоро треба да буду објављени у магазину, што ће изазвати бес код њега, а прави хаос настаће када од њих сазна да је за све крива Вања, која им је поверила тај задатак. Витомир одлази код Вање како би рашчистили несугласице, а на самом почетку разговора долази до сукоба... Луле долази код Алексе на посао и тражи од њега да Габријела иде са њима на сладолед... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1424 |EpisodeNumber2 = 73 |RTitle = Сара и Жиле разговарају са Томиславом Хорватом |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|22}} |ShortSummary = Андрија одлази код Вукашина и говори му да Сара Бергер стоји иза кампање која се води против њега. Ленка долази кући са посла, а у вили не затиче Алексу и Лулета, што ће тотално да је збуни, јер је требало тамо да је чекају. Међутим, ни не слути да су Алекса и Луле на сладоледу са Габријелом и то јер је Луле тако желео. Каја добија букет цвећа на кућну адресу, а иза свега стоји Немања - дечко којег је упознала у Фејму. Ова ситуација направиће тотални хаос у Панчетиној кући... Сара и Жиле позивају Томислава Хорвата и говоре му да имају проблем... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1425 |EpisodeNumber2 = 74 |RTitle = "Ленка, хајде одмах да разјаснимо нешто" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|23}} |ShortSummary = Витомир долази код Јоване и тражи да разговара са њом. Гала долази код Панчете како би јој уручила пословни телефон, међутим, то није све - даће јој неколико папира које мора да потпише, а које претходно неће ни прочитати. Да ли се иза свега крије нека превара, остаје нам да видимо... Барбара долази на идеју како да раскринка Сару Бергер, али се Вукашину то никако неће свидети јер може да буде опасно. Ипак, она не одустаје од намере да уради оно што је замислила. Габријела наставља своју игру освајања Алексе, па у разговору са Ленком покушава да је направи љубоморном и изазове нову свађу између Алексе и ње. То чини тако што јој препричава како се провела са Алексом и Лулетом у граду, међутим, Ленка јој јасно ставља до знања да већ све зна. Габријела јој тада поручује да жели одмах нешто да разјасне. Биљана на психотерапију код Саре Бергер води и Габријелу, а овај призор оставиће је без текста... Немања добија пословну понуду од Вукашина... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1426 |EpisodeNumber2 = 75 |RTitle = Биљана и Габријела избацују Сару Бергер из ординације? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|24}} |ShortSummary = Биљана је разочарана што Сар Бергер није наставила поштеним путем њеног сина Павла, већ у његовој ординацији ради мутне послове. Због тога са Габријелом долази код Саре како би отворено о свему разговарале и тада јој поручују да ће морати да оде из ординације коју јој измајмљују, ако се испостави да нешто мути. У магазин Дона стиже мистериозни пакет... Вукашин има много сумњи у случају прљаве кампање која се води против Андрије Бошњака, али му дедостају докази. Због тога у своју детективску агенцију запошљава још једну особу - Немању, фотографа магазина Дона, у нади да ће му помоћи да реши посао који му је Бошњак поверио. Мина излази на пиће са Витомиром, који се на први поглед заљубљује у њу. Међутим, ово неће бити само раомантично вече, већ и вече изненађења, јер Мина добија пословну понуду... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1427 |EpisodeNumber2 = 76 |RTitle = Јована жели да зна да ли јој Алекса ради иза леђа?! |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|25}} |ShortSummary = Након Биљанине и Габријелине посете ординацији, Сара саопштава својим комшпањонима да ће морати да запосли једног лекара како би замазала очи Павловој мајци. Панчета мајчински саветује потресену Мину да како зна и уме научи себе да буде мање наивна. Каже јој да је чиста душа, те да је такве попут ње најлакше увући у све што је погрешно. Убрзо, Панчета од Гале добија важне информације које се не тичу само видеа који јој је послала. На састанку са новим пословним партнерима, Јована коначно добија одговор на питање - због чега су инсистирали да Алекса присуствује. Због свега што је чула желеће да зна да ли јој је Алекса радио иза леђа? |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1428 |EpisodeNumber2 = 77 |RTitle = Да ли ће Немања успети да раскринка Сару Бергер? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|26}} |ShortSummary = Мина прихвата Витомирову пословну понуду. Немања почиње да ради за Вукашина, а чини се да му састанак да раскринка Сару Бергер не пада много тешко... Долази код ње у ординацију и глуми пацијента којем није добро и од Саре тражи чашу воде, због чега неко време сам проводи у њеној ординацији. Да ли ће успети да дође до неког податка који му је потребан или ипак не, сазнаћемо ускоро... Иван жели да разговара са Алексом... Немања посећује Кају на послу, што ће њу видно изненадити... Иако је до флерта међу њима дошло док је била у алкохолисаном стању, Немања и даље мисли да има шансе за нешто више од пријатељства. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1429 |EpisodeNumber2 = 78 |RTitle = "Је'л има нешто између тебе и Габријеле?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|27}} |ShortSummary = Барбара има нова сазнања о Сари Бергер и њеном плану да уништи Андрију Бошњака. Каја и Немања излазе на пиће у Фејм, међутим, њена одсутност у мислима постаје главна тема разговора. Иако се Немањи свиђа Каја, он не зна да она још увек воли Милета и да није спремна за нови почетак. Мина прихвата Витомирову понуду за посао и долази у магазин Дона и то заједно са Дарком, који јој је велика подршка. Јована и Андрија морају да донесу важну одлуку од које зависи пословање магазина - да ли да прихвате или одбију понуду коју су добили од Мађара... Ленка поставља Алекси питање везано за његов однос са Габријелом и занима је само једно - да ли је међу њима нешто било... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1430 |EpisodeNumber2 = 79 |RTitle = Витомир због Мине избацује Наталију из канцеларије |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|28}} |ShortSummary = Барбара исказује незадовољство због Вукашинове одлуке да Немањи повери важан посао у раскринкавању Саре Бергер. Наталија показује љубомору према Мини у коју је Витомир заљубљен, због чега избија скандал у магазину Дона. Када Наталија саопшти Витомиру да Мина није за посао који јој је он дао, Витомир показује зубе и пред свима је избацује из канцеларије. Мики Тамбура разговара са Дијаном од које жели да сазна само једно - да ли је вечерас слободна. Међутим, овај разговор ће отићи у погрешном правцу, јер ће она ово питање протумачити као набацивање... Андрија покушава да наговори Јовану да прихвати пословну понуду коју је добила од Мађара, а да ли ће то и учинити, остаје нам да видимо... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1431 |EpisodeNumber2 = 80 |RTitle = Ко је нови пословни партнер Саре Бергер? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|29}} |ShortSummary = Олга прави свој први озбиљнији наступ у бизнис клубу, и има трему јер мисли да нико неће доћи и да ће фалширати на подијуму. Иван је ту да је утеши, иако се и сам плаши да ли ће све бити добро. У бизнис клуб пристижу званице, Алекса, Ленка и Гала, који одмах хвале Ивана због добре организације. После напорног дана на послу, Габријелу занима како је Биљана и да ли је била на терапији. Међутим, њој се о томе уопште не разговара. Јована је прихватила понуду од Мађара, како ју је Андрија саветовао, али није баш сигурна да ли је то она заиста желела. Андрија је храбри да ће све бити у реду, а она само жели да се посао заврши. И док Каја ужива у вечери са Немањом, и Сара Бергер је на вечери са колегом са којим је удружила бизнис. Међутим, вече им квари Жиле који прилази за њихов сто... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1432 |EpisodeNumber2 = 81 |RTitle = У магазину Дона избија нови скандал |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|30}} |ShortSummary = Сви су одушевљени Олгиним наступом, сем Ивана који јој поново приређује љубоморну сцену... Иако су сви отишли на Олгин наступ, чак и Мики Тамбура, тамо се не појављују Боба и Вукашин, што ће њој засметати. Он ће на све начине покушати да оправда своју одлуку да не изађу заједно, али Боба неће прихватити његове изговоре, због чега јој отворено говори да му се није ишло. Сара одлази на вечеру са својим новим радником, међутим, то се Жилету никако неће свидети што ће јасно ставити до знања новом доктору... У магазину Дона избија нови скандал, а аутор истог је Витомир, који у свакоме види опасност, па и у Вањи... Када се на вратима његове канцеларије појаве новинари, мислиће да се поново ради о Вањи, не дозвоавајући им да кажу у чему је проблем... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1433 |EpisodeNumber2 = 82 |RTitle = Габријела наставља да заводи Алексу |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|5|31}} |ShortSummary = Каја друго вече заредом излази са Немањом. Сара не жели да буде у емотивном односу са Жилетом, иако јој он признаје да је заљубљен у њу. "Сломљеног срца" одлази код Микија Тамбуре како би о свему разговарали, међутим, добиће коментар који није очекивао... Олга добија позив од Тамбуре који жели да баш она наступи у Фејму, а да ли ће прихватити позив, као и како ће Иван реаговати на ову информацију, сазнаћемо ускоро... Габријела наставља да заводи Алексу... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1434 |EpisodeNumber2 = 83 |RTitle = Да ли ће Олга прихватити понуду Микија Тамбуре? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|1}} |ShortSummary = Осмех се вратио на Кајино лице и то захваљујући Немањи. Након још једног сурета са Немањом, Каја видно расположена долази кући, што ће Панчети бити довољан разлог да обави озбиљан разговор са њом, како би сазнала о чему се тачно ради. Витомир се састаје са Јованом ван радног времена... Олга саопштава Ивану да је добила понуду од Микија Тамбуре, који жели да баш она пева у Фејму, а да ли ће је прихватити и како ће Иван реаговати, сазнаћемо ускоро... На састанку са Мађарима који желе да откупе Алексин удео у магазину Дона, долази до Јованиног сукоба са Алексом... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1435 |EpisodeNumber2 = 84 |RTitle = Сара "баца око" на Вељка |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|2}} |ShortSummary = Избија нови сукоб између Габријеле и Вање... Сара баца око на Вељка, доктора којег запошљава у својој ординацији и управо због њега ставља тачку на однос са Жилетом. Иако до сада није давала јасне сигнале да јој се Вељко допада, сада је то учинила и то потпуно отворено... Јована и Андрија нису задовољни понудом коју добијају од Мађара, међутим, изгледа да Алекса мисли другачије и због тога долази до сукоба. Габријела покушава да смири ситуацију и смањи тензију на састанку, али признаје да и сама мисли да су преговори око склапања сарадње постали неозбиљни. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1436 |EpisodeNumber2 = 85 |RTitle = "Јована, раде ти иза леђа" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|3}} |ShortSummary = Горан даје отказ у Малдивима. Жиле након раскида са Саром наилази на нови проблем - уцељује га човек који је са њима умешан у прљаву кампању која се води против Андрије Бошњака. Ако му не да новац, отићи ће на полицију и све испричати... Њихов разговор чула је Барбара, која им је све време за петама. Миле долази код Вукашина у агенцију... Вања никако не може да поднесе да је у Габријелиној сенци и да је она боља и успешнија од ње, због чега долази на идеју да је прати и сазна нешто што би могло да је уништи. У томе би врло лако могла и да успе, с пбрзиром да ју је у Бизнис клубу затекла са Алексом и девојком из Мађарске која жели да улаже у магазин Дона. Све би било у реду да Андрија и Јована нису већ одбили ту понуду. Ивам мисли да га Олга вара са Тамбуром, због чега одлази у Фејм... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1437 |EpisodeNumber2 = 86 |RTitle = "Зашто јуриш за Олгом?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|4}} |ShortSummary = Иван долази у Фејм како би разговарао са Микијем Тамбуром, који је Олгу позвао да одржи наступ у његовом локалу. Ивану се никако не свиђа што се Тамбура поново мота око Олге, због чега са њим жели да отворено разговара и да сазна због чега јури за његовом изабраницом. Жиле прави љубоморну сцену код Саре у ординацији... Панчета има тајног обожаватеља и о томе отворено разговара са Мидом, који јој признаје да је дигао руке од њховог односа. Барбара и Вукашин су на корак од откривања идентитета особе која стоји иза кампање против Андрије Бошњака... У Алексиној канцеларији избија хаос након што Јована сазна да су се Габријела и Алекса тајно састали са особом која жели да откупи део власништва магазина Дона... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1438 |EpisodeNumber2 = 87 |RTitle = Габријела жели са Ленком да разговара о Алекси |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|5}} |ShortSummary = У магазину Дона опет избија хаос... Вања на све начине покушава поново да се додвори Јовани, међутим, наилази на њену реакцију којој се није надала. Оштро ће осудити њено понашање и покушај сплеткарења међу запосленима, а посебно ће јој замерити мешање у Витомиров посао. Због тога избија хаос између Вање и Витомира, која долази у његову канцеларију како би се обрачунали. Панчета од Мида жели да сазна како изгледа њен тајни обожавалац, али не добија одговор који је очекивала... Сви су одушевљени Мининим фотографијама за часопис, сем Наталије... Њена реакција није таква због тога што стварно мисли да фотографије нису добре, већ зато што је свесна да се између Витомира и ње дешава посебна енергија којој је она тежила, а до које никада није дошло. Барбара се састаје са Жилетом у Фејму... Габријела долази код Ленке и жели са њом да разговара о Алекси... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1439 |EpisodeNumber2 = 88 |RTitle = Барбара жели да заведе Жилета |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|6}} |ShortSummary = Барбара покушава да заведе Жилета, а све са циљем да сазна ко стоји иза кампање која се води против Андрије Бошњака и његове породице. Избија нова свађа између Наталије и Витомира и то све због Мине... Када Наталија каже како Мина није за тај посао и да јој се фотографије не допадају, Витомир јој узвраћа ударац - говори јој да она нема довољно новинарског искуства. Дарко се у Фејму састаје са новим пријатељем - Лазаром из магазина Дона којег је случајно упознао, а са којим је "кликнуо" на прву. Биљана добија позив који ће је оставити у шоку... Габријела све транспарентније показује да јој се Алекса допада, а њен последњи разговор са Ленком то и потврђује. Габријела долази код ње у канцеларију и отворено је пита да јој каже шта Алекса воли... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1440 |EpisodeNumber2 = 89 |RTitle = Шта значи онај позив на вечеру? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|7}} |ShortSummary = Биљана добија позив који ће је много забринути. Мина постаје права звезда након чланка који је Витомир објавио у магазину Дона, али и фотографија које је направио за њега. Након што је Панчета рекла да сада неће моћи да живе од Мининих обожавалаца, то се и десило - непрестано јој стижу поруке на друштвеним мрежама... Олга затиче Ивана у радној соби како нешто кришом пише у роковник, због чега се буди сумња да нешто крије од ње и то питање му поставља отворено. Мина се љути на Дарка зато што је постао пријатељ са Лазаром који ју је мувао... Алекса позива Габријелу на разговор и занима га само једно - шта значи онај позив на вечеру? |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1441 |EpisodeNumber2 = 90 |RTitle = Олга је решена да сазна шта Иван крије... |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|8}} |ShortSummary = Гала добија позив за женско вече и са задовољством га прихвата. Она ни не слути шта је чека у изласку... Панчета је бесна на Мида који је дирао пудинг њеног тајног обожаваоца. Сара закључава врата ординације како би спровела у дело оно што је намерила са Вељком. Биљана јасно ставља ћерки до знања да зна шта смера и не наседа на њене приче о томе да је "само позвала пријатеља на вечеру". Алекса долази са Ленком и "дави " Се у Биљаниним специјалитетима, док јој Ленка предлаже да се пријави за неко кулинарско такмичење. Олга је решена да сазна шта Иван крије... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1442 |EpisodeNumber2 = 91 |RTitle = Бињана прави непријатну сцену на заједничкој вечери са Ленком и Алексом |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|9}} |ShortSummary = Габријела позива Ленку и Алексу на вечеру, али ни не слути да ће њена мајка Биљана направити непријатну сцену. Наиме, Биљана ће Ленки и Алекси да постави питање којем се ни сама Габријела није надала - да ли у фирми постоји неки мушкарац за њену ћерку?! Габријела је у страху да би Биљанино понашање могло да упропасти планове у односу са Алексом. Панчета долази код Мида у Малдиве и говори му да јој је хитно потребна његова помоћ. Након вечере код Габријеле, избија нова свађа између Ленке и Алексе... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1443 |EpisodeNumber2 = 92 |RTitle = "Је л' то Биљана покушава Алексу да набаци Габријели?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|10}} |ShortSummary = Јована са запосленима одлази у Фејм на пиће, међутим, пријатну атмосферу прекида Сара, која није позвана... Ленка у разговору са Галом препричава детаље са вечере на којој је била код Габријеле, а на којој је дошло до непријатне сцене због Биљане. Гала из разговора закључује да Биљана можда покушава Алексу да набаци Габријели, а Ленки се ова теорија никако неће свидети... У магазину Дона долази до још једне Јованине и Андријине расправе. Иако Андрија све време покушава да буде објективан, Јованин сукоб са Габријелом и Алексом утиче на њихов однос и све чешће свађе. Олга проналази Иванов дневник и доноси одлуку да прочита шта њен драги тајно пише у свеску... Након тога одлази код њега и све му признаје, због чега му неће бити драго. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1444 |EpisodeNumber2 = 93 |RTitle = Сара Бергер добија отказ |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|11}} |ShortSummary = Јована доноси одлуку - Сара добија отказ у магазину Дона. Јована јој своју одлуку саопштава у Фејму, где своје запослене одводи на пиће. Наталија и даље гаји наду да би између Витомира и ње могло бити нешто више од пријатељства и покушава да искористи прилику када остану сами, да га позове да заједно оду кући. Међутим, наилази на његово одбијање... Мидо са Милетом одлази у Бизнис клуб како би се мало опустили, али ни не слути да ће тамо доћи до сусрета са Кајом, која се појављује у Немањином друштву... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1445 |EpisodeNumber2 = 94 |RTitle = Каја долази код Милета |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|12}} |ShortSummary = Панчета тражи помоћ од Вукашина. Лазар долази у Панчетину кућу, а његова посета ће посебно изненадити Мину, којој се раније удварао. То покушава и сада, али му изгледа то неће поћи за руком. Након непланираног сусрета у Бизнис клубу, Каја схвата да се Миле још није опоравио од њиховог раскида и да много пати, због чега одлази у Малдиве с циљем да још једном отворено о свему разговарају. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1446 |EpisodeNumber2 = 95 |RTitle = Да ли ће Каја провести ноћ са Немањом? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|13}} |ShortSummary = Каја и Немања се састају у Фејму, а он је отворено позива да проведе ноћ код њега. Како им откривање детаља прљаве кампање против Андрије Бошњака не иде по плану, Барбара доноси одлуку да "убрза" завођење Жилета, који зна све тајне Саре Бергер и која је у све умешана... Олга признаје да је изненађена колико се Иван добро снашао у улози менаџера, али се плаши онога што би могло да уследи ако јој досади певање... Габријели смета Биљанино понашање и покушај контроле њеног живота, што јој говори у лице. У том моменту избија свађа, а Биљана јој поручује да нема поштовања према мајци. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1447 |EpisodeNumber2 = 96 |RTitle = Алекса и Ленка не престају да се свађају |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|14}} |ShortSummary = Оно што Ленки смета, Алекси није ни на крај памети. Није први пут да Ленка сматра да је Алекса гледа као марионету, и да је никада не пита за мишљење, па је тако било и овога пута. Алекса је уговорио велики интервју са својом мајком Олгом, а о томе Ленку није ни обавестио. Није чак ни увидео да је овде реч о непотизму, који Ленка не подноси. Наталија удељује комплименте Гали, али Гала није наивна па одмах прелази на ствар. Занима је шта Наталији треба па је тако фина. Алекса и Јована имају проблем са новим пословним партнером, а с друге стране и у кући Каначки долази до проблема између Олге и Ивана. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1448 |EpisodeNumber2 = 97 |RTitle = Миле не може да схвати да Каја има новог дечка |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|15}} |ShortSummary = Ленка изводи Галу на пиће у бизнис клуб и испитује је о скандалу између Горана и Наталије у фирми. Међутим, Галу то не занима и не дотиче. Иван жели да разговара са Алексом о Олги. Каја покушава да започне љубавну везу са Немањом, али је проблем Миле, ком није нимало пријатно што његова бивша девојка већ има новог дечка. Ни Каји није свеједно због Милетове реакције, па о томе разговара са Панчетом. Да ствар буде још гора, Немања среће Милета у Малдивима... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1449 |EpisodeNumber2 = 98 |RTitle = Барбара и Вукашин раскринкавају Мида Пјановића |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|16}} |ShortSummary = Јована обавештава запослене да ће у магазину Дона доћи до промена и новина. Мина ће побеснети на Дарка када сазна да Лазар прича како је са њом био на дејту, иако су само попили пиће у Фејму... Ленка на састанку са Јованом предлаже да уради интервју са Олгом, а ово ће видно изненадити Јовану, с обзиром да се ради о Алексиној мајци. Иван долази код Панчете и тражи помоћ... Панчета је ангажовала Вукашина да открије ко је њен тајни обожавалац на друштвеним мрежама, а они сада долазе до занимљивог одговора - иза лажног профила крије се Мидо Пјановић... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1450 |EpisodeNumber2 = 99 |RTitle = На Панчетиним вратима се појављује њен тајни обожавалац |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|17}} |ShortSummary = Барбара жели да искористи Жилета како би сазнале све о прљавој кампањи коју су Сара и он водили против Андрије Бошњака, али и оно најважније - ко им је шеф. Жиле и Барбара се састају у Фејму, а том приликом долази до занимљивог признања... Да ли ће јој рећи да се заљубио у њу или се ради о нечему другом, остаје нам да видимо. Панчета се налази на великим мукама. Њен тајни обожавалац нестаје са друштвених мрежа, а о томе искрено разговара са Мином, која је све време теши. Наталија долази у Малдиве како би попила пиће са Гораном који почиње да јој се свиђа... Након што су га Вукашин и Барбара раскринкали, Мидо долази код Панчете и признаје јој да је он њен тајни обожавалац. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1451 |EpisodeNumber2 = 100 |RTitle = Тамбура прекида Жилетов разговор са Барбаром |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|18}} |ShortSummary = Магазин Дона склапа сарадњу са Мађарима... Мидо долази код Панчете и покушава да јој каже да је он њен тајни обожавалац, али му то не полази за руком, што ће у њој изазвати још већи бес. Ипак, на крају ће скушити храброст и признаће јој, а ова информација тотално ће је оставити без текста. Мики Тамбура прекида Жилетов разговор са Барбаром. Она на све начине покушава да сазна ко стоји иза њега, али и иза прљаве кампање која се водила против Андрије Бошњака. Иако би Жилета лако натерала да проговори, са Тамбуром је то ипак много озбиљније... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1452 |EpisodeNumber2 = 101 |RTitle = Да ли ће Барбара упасти у Жилетову замку? |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|19}} |ShortSummary = Барбара разочарана долази код Вукашина у агенцију и говори му да јој је мало фалило да оствари циљ - да заведе Жилета и наведе га да проговори о људима који стоје иза њега. Иако Барбара мисли да је Жиле наиван и да ће лако да упадне у њену замку, он са Тамбуром смишља план како да је насамари и обрне игрицу. Матеа у разговору са Стеваном говори о проблему који има са Вељком, након чега се он заштитнички поставља према њој и олдази код њега у ординацију како би разговарали као озбиљни мушкарци, али и како би му јасно ставио до знања да њу има ко да чува. У вили Каначких поново избија хаос - Маријана просипа чај на Ивановн дневник... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1453 |EpisodeNumber2 = 102 |RTitle = "Твоја мајка није добро" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|20}} |ShortSummary = Барбара се састаје са Жилетом, не слутећи да он све време игра игру у којој би могла ускоро да буде раскринкана. Иако је у почетку Барбара била та која је од њега покушавала да извуче информације, сада је он тај који од ње жели исто, а да ли ће нешто сазнати, ускоро ћемо сазнати. Немања води Кају на вечеру и тада јој говори нешто што јој се сигурно неће допасти, а тиче се Милета... Панчета долази у Малдиве како би отворено разговарала са Мидом, који се лажно представљао на друштвеним мрежама и глумио њеног фана. Сара позива Габријелу и говори јој да Биљана није добро... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1454 |EpisodeNumber2 = 103 |RTitle = "Је л' ти Андрија рекао зашто је сазвао овај хитан састанак?" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|21}} |ShortSummary = Андрија је сазвао хитан састанак, али ни Алекса ни Јована не знају о чему се ради, па их неизвесност убија. Мики Тамбура обавештава Дијану Ерски да од вечерас поново "почиње зезање". Миле Купус хвали самог себе код Ивана, наводећи да је диван саговорник. Како истиче, његов живот је роман, а оно што је имао са Кајом, љубавни бродолом, односно Титаник. Паја наговара Андрију да запосли још једног човека, али он не жели да разговара о томе. Јована долази код Алексе у канцеларију овај пут изгледа доносећи лепе вести. Панчета снима видео за своје пратиоце, којима је припремила једно изненађење - госта. Габријела је изгубила живце са Саром, па чак и повисила тон на њу. Андрија је сазвао хитан састанак, а Алекса је убеђен да се ради о Мађарима, иако Јована не мисли тако. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1455 |EpisodeNumber2 = 104 |RTitle = "Ја не служим овде да тебе опуштам и забављам" |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|22}} |ShortSummary = Ленка замера Алекси што је третира као дете и крије ствари од ње. Ленка и Алекса једу заједно, а он је видно нерасположен. Иако то пориче и тврди да се само мало замислио, Ленкина упорност га је навела да ипак призна да нешто није у реду, али да ће бити боље. Његово понашање је избацило Ленку из такта, па га је упозорила да она не служи како би га опуштала и забављала, већ да је она његова партнерка, са којом би требало да дели ствари, а не да крије ствари и да је штити као да је неко дете. Гала је дошла у кафић желећи да разговара са "пријатељем". Дијана и Мики Тамбура коментаришу пијаног госта, да би он напослетку отишао да се са истим и "обрачуна". Небојша Тамбура добија интригантан позив. |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1456 |EpisodeNumber2 = 105 |RTitle = Жиле долази код Саре са не тако лепим вестима |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|23}} |ShortSummary = Сара позива свог колегу на разговор, јер је чула да је у њиховој ординацији био непознат човек који је баш њему направио скандал. Он покушава да то сакрије, али Сара увиђа да нешто крије од ње... Андрија и Јована имају састанак са Алексом у вези са новим улагањем. Алекса је скептичан, као и Јована, док их Андрија, као дугогодишњи успешни бизнисмен, уверава да ће све бити добро. Каја долази уплакана код Панчете и жали јој се. Јована сазива састанак, али не слути да ће доћи до свађе између Витомира и Наталије. Дала им је нови новинарски задатак, а Витомир се "граби" да га уради. Наталији то смета и почиње да виче на њега. Гала покушава да "смири страсти". Небојша и Мики се опет свађају у Фејму. Небојша му наређује да не долази на посао и обавештава га да ће од сад бити под његовом заштитом. Жиле долази код Саре да јој саопшти једну битну информацију, која није лепа. Ленка улази у Алексину канцеларију и провоцира га, али за то има повода... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1457 |EpisodeNumber2 = 106 |RTitle = Габријела је опаснија него што изгледа... |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|24}} |ShortSummary = Одлучује да поремети планове Алекси и Ленки. Гала и Јована разговарају о Панчети и њеном влогу. Постоје неке примедбе и Гала мора то да саопшти Панчети. Габријела прислушкује Ленкин разговор и тако сазнаје да се она договорила да иде на пиће са Алексом у бизнис клуб. После посла, Габркјела одлучује да им поремети ппанове и појављује се баш у бизнис клубу у жељи да им се придружи за столом. Барбара тражи Жилета и долази у Фејм... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1458 |EpisodeNumber2 = 107 |RTitle = Панчети није добро |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|25}} |ShortSummary = Она остаје сама у кући... Каја одлази из Панчетине куће и сели се у свој стан, а ту вест Панчета тешко поднси. У сузама се поздравља са Кајом, и наређује Дарку да помогне Каји око пртљага. Са Панчетом у кући сада остају само Мина и Дарко. Мина сада пита Дарка да ли је сада срећан што више не деле кров са Кајом. Ленка се нервира јер примећује да се Габријела намеће сваки пут када Ленка проводи време са Алексом. То је приметио и он, али им није јасно зашто. Каја долази у Малдиве и саопштава Милету да може да се врати кући, да поново буду заједно. Жиле и Сара Бергер очекују госта у ординацији, али их је он баш изненадио. Барбара је имала задатак да шпијунира Сару, и све информације о њој доноси Вукашину. Панчета доживљава срчани удар... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1459 |EpisodeNumber2 = 108 |RTitle = Јовану неко прати... |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|26}} |ShortSummary = Јована долази кући потресена и саопштава Андрији да је неко пратио. Не зна ко је у питању, али је сигурна да не параноише. Иако јој није добро, Панчета говори свима супротно и тера Миду да јој помогне око посла и снимања влога. Миле је у проблему након разговора са Кајом, а Мидо се шали на његов рачун. За то време, једини који обавља посао у Малдивима је Горан. Наталија долази у Малдиве и Горан жели да разговара са њом, али она га спречава и одмах прелази на ствар, говорећи му да је причала са његовом девојком. Вукашин инсистира да се види са Андријом! Занима га какве он везе има са Игором Хорватом. У Фејм долази полиција по Микија Тамбуру... |LineColor = grey }} }}{{Episode list/sublist|Списак епизода серије Игра судбине |EpisodeNumber = 1460 |EpisodeNumber2 = 109 |RTitle = Вукашин и Барбара су "нањушили" нешто опасно |DirectedBy = [[Милан Караџић]] и Станко Милошевић |WrittenBy = Иван Јовановић, Нина Џувер, Стефан Андрeјић и Биљана Вујовић |OriginalAirDate = {{Датум почетка|2025|6|27}} |ShortSummary = Да ли ће звати полицију у помоћ? Након разговора о Игору Хорвату, Вукашин пита Андрију да ли је забринут. Андрија негира, док Вукашин сматра да би требало. Панчети опет није добро, и то у тренутку када снима нови влог. До погоршања здравља долази и код Јоване и то у сред састанка са Галом и Вањом. Јована је под стресом јер се плаши да је безбедност њене породице угрожена, али да Андрија о томе ћути. Наталију занима зашто Горан није са Галом, коју сматра супер девојком. Горан покушава да избегне одговор. Жиле и Мики се свађају због Саре и њених планова са Жилетом. Мики сумња да они нешто крију од њега. Вукашин и Барбара су "нањушили" нешто што је вредно интервенисања полиције... |LineColor = grey }} |} </onlyinclude> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт|https://www.prva.rs/formati/serija/8/igra-sudbine}} [[Категорија:Игра судбине]] [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2025.]] l6sc2d0du11xikq9b8cdca3dlh21n6m 0 4595301 30099376 30088355 2025-06-28T07:38:23Z Boja02 203906 30099376 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Последња екскурзија: Наслеђа | слика = Последња екскурзија - Наслеђа.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | изворни_назив = Final Destination Bloodlines | жанр = [[Хорор филм|хорор]] | режија = {{Plainlist| * Зак Липовски * Адам Стајн }} | сценарио = {{Plainlist| * Гај Бузик * Лори Еванс Тејлор }} | продуцент = {{Plainlist| * Крејг Пери * Шејла Хана Тејлор * Џон Вотс * Дајана Макгунигл * Тоби Емерих }} | прича = {{Plainlist| * Џон Вотс * Гај Бузик * Лори Еванс Тејлор }} | главне_улоге = {{Plainlist| * Кејтлин Санта Хуана * Тео Брионес * Ричард Хармон * Овен Патрик Џојнер * Ана Лор * [[Брек Басинџер]] * [[Тони Тод]] }} | музика = Тим Вин | директор_фотографије = Кристијан Зебалт | монтажа = Сабрина Питре | продуцентска_кућа = {{Plainlist| * -{[[New Line Cinema]]}- * -{Practical Pictures}- * -{Freshman Year}- * -{Fireside Films}- }} | дистрибутер = -{[[Warner Bros. Pictures]]}- | година = 2025. | трајање = 110 минута<ref>{{Cite web |date=April 1, 2025|title=''Final Destination: Bloodlines'' (15) |url=https://www.bbfc.co.uk/release/final-destination-bloodlines-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmdi3otax|access-date=April 2, 2025 |publisher=[[British Board of Film Classification]]|archive-date=April 3, 2025|archive-url= https://web.archive.org/web/20250403094704/https://www.bbfc.co.uk/release/final-destination-bloodlines-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmdi3otax|url-status=live}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 50 милиона долара<ref name="VarietyBudget">{{Cite web |last=Rubin |first=Rebecca |date=May 14, 2025 |title=Box Office: 'Final Destination Bloodlines' Aims for $40 Million Debut, The Weeknd's 'Hurry Up Tomorrow' May Fizzle With $5 Million |url=https://variety.com/2025/film/box-office/final-destination-hurry-up-tomorrow-box-office-opening-1236396593/ |access-date=May 15, 2025 |archive-date=May 14, 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250514163842/https://variety.com/2025/film/box-office/final-destination-hurry-up-tomorrow-box-office-opening-1236396593/|url-status=live|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|language=en-US}}</ref> | зарада = 281 милиона долара<ref name="BOM">{{Cite Box Office Mojo |title=Final Destination Bloodlines|id=9619824 |website=[[Box Office Mojo]] |access-date=May 21, 2025 |archive-date=May 20, 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250520232307/https://www.boxofficemojo.com/title/tt9619824/ |url-status=live}}{{cbignore}}</ref><ref name="NUM">{{Cite The Numbers |title=Final Destination Bloodlines (2025) – Financial Information |id=Final-Destination-Bloodlines-(2025) |website=[[The Numbers (website)|The Numbers]] |access-date=May 21, 2025}}{{cbignore}}</ref> | претходни = [[Последња екскурзија 5]] }} '''''Последња екскурзија: Наслеђа''''' ({{јез-енгл|Final Destination Bloodlines}}) амерички је [[натприродни хорор филм]] из 2025. године и шести део [[Последња екскурзија|филмског серијала ''Последња екскурзија'']]. Режију потписују Зак Липовски и Адам Стајн, по сценарију Гаја Бузика и Лори Еванс Тејлор. Филм је приказиван у биоскопима од 16. маја 2025. у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], односно 15. маја 2025. у [[Србија|Србији]].<ref>{{cite web |last1=Scott |first1=Ryan |title=''Final Destination: Bloodlines'' Begins Filming |url=https://www.fangoria.com/original/final-destination-bloodlines-begins-filming/ |website=[[Fangoria]] |date=March 5, 2024 |access-date=March 5, 2024 |archive-date=March 6, 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240306013832/https://www.fangoria.com/original/final-destination-bloodlines-begins-filming/ |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/12/final-destination-bloodlines-flowervale-street-animal-friends-release-dates-1236198323/|title=Warner Bros Dates 'Final Destination: Bloodlines', 'Animal Friends'; Pushes Anne Hathaway & Ewan McGregor Pic 'Flowervale Street' To 2026|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=December 9, 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20241209163721/https://deadline.com/2024/12/final-destination-bloodlines-flowervale-street-animal-friends-release-dates-1236198323/|archive-date=December 9, 2024|url-status=live|access-date=December 9, 2024}}</ref> Последњи је дугометражни филм глумца [[Тони Тод|Тонија Тода]], који је преминуо 9. новембра 2024. Добио је позитивне рецензије критичара и зарадио преко 281 милиона долара широм света. == Радња == Стефани, 18-годишња девојка која се припрема за полазак на факултет, већ дуго има ноћне море о трагичној несрећи у једној кули током 1960-их. Ускоро открива да су ове визије предсказања која су повезана са њеном баком Естер, која је успела да превари смрт пре 50 година, али чије време полако истиче. Стефани схвата да, иако је њена бака успела да избегне смрт до своје 80. године, жртве које су првобитно требале да погину у тој катастрофи су елиминисане током година. Сада смрт прогања њене потомке, осигуравајући да нико не измакне својој фаталној судбини. Да би спречила да њена породица буде следећа на списку, Стефани ће морати да пронађе начин да прекине овај смртоносни циклус. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | Кејтлин Санта Хуана | Стефани Рејес |- | Тео Брионес | Чарли Рејес |- | Ричард Хармон | Ерик Кембел |- | Овен Патрик Џојнер | Боби Кембел |- | Рија Килстед | Дарлин Кембел |- | Ана Лор | Џулија Кембел |- | [[Брек Басинџер]] | Ајрис Кембел |- | [[Тони Тод]] | Вилијам Бладворт |- | Тинпо Ли | Марти Рејес |- | Ејприл Телек | Бренда Кембел |- | Алекс Захара | Хауард Кембел |- | Макс Лојд Џоунс | Пол Кембел |- | Брена Левелин | Вал |- | Ивет Фергусон | Беатрис Фулер |- | Марк Брендон | господин Фулер |- |Брек Басинџер |Ајрис Кембел |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{IMDb наслов}} {{Последња екскурзија}} {{Подножје|Филм|Фантастика|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови о натприродном]] [[Категорија:Хорор филмови 2020-их]] [[Категорија:Последња екскурзија]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија New Line Cinema]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 6fsx5w0s3hgwvlp96i3x2a852ex93t0 0 4596048 30098828 29140049 2025-06-27T15:48:37Z GoodBosnian 415948 30098828 wikitext text/x-wiki {{искоси наслов после|Операција}} {{Инфокутија Војни сукоб | битка = Операција ''Огањ '92'' | део = [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] | слика = | опис_слике = | датум = [[7. октобар]] [[1992]]. | локација = [[Босанска Крајина]] | узрок = | територија = | резултат = Победа [[АРБиХ]] | страна1 = {{застава|Република Српска}} | страна2 = {{застава|Република Босна и Херцеговина|1992}} | заповедник1 = {{зас|Република Српска|1992}} [[Ранко Дабић]] | заповедник2 = {{зас|Република Босна и Херцеговина|military}} [[Изет Нанић]] | јединице1 = [[Датотека:Амблем 1. новиградске бригаде ВРС.jpg|22п]] [[1. новоградска пешадијска бригада ВРС]] | јединице2 = [[Датотека:5._Korpus_Armije_RBIH_v1.png|22п]] 505. Бужимаска бригада | јачина2 = | губици1 = неколико погинулих | губици2 = 43 рањених | цивилне жртве = | јачина1 = }} '''Операција ''Огањ '92''''' је била војна акција изведена 7. октобра 1992. године изведено 505. Бужимска бригада [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ), тада звана 105. Бужимско-крајишке бригаде. Циљ операције је био сузбијање [[1. новоградска пешадијска бригада ВРС|1. новиградске пјешадијске бригаде]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] (ВРС), која је била стационирана на периферији Бужима, и заузимање узвишења Ћорковача.<ref>{{Cite book|title=Die Neue Kriegsführung: Der Bosnienkrieg im Fokus die Belagerung der Region von Bihac 1992 - 1995|last=Alijagić|first=Adnan}}</ref> == Операција == У овој операцији 505. Бужимска бригада је заузела Ћорковачу и преузела контролу над дијелом границе [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]] (РБиХ). Акцију су извели ЧСН ХАМЗА и чета другог батаљона 105. Бужимске бригаде са АПАЧА одредом из 111. босанскокрупске бригаде.<ref name=":90">{{Cite web|url=https://www.yumpu.com/en/document/read/53825919/corkovaca-brosura240x170-august2015-presspdf|title=Ćorkovača – spomenik pobjeda i ponosa AR BiH|last=Yumpu.com|website=yumpu.com|language=en|access-date=31. 12. 2022}}</ref> Ова битка је била стратешки успех за младог генерала Изета Нанића и прва офанзивна акција 505. Бужимске бригаде.<ref>{{Cite web|url=https://veteranmagazin.ba/1-201-dan-opsade-bihaca-kako-se-pripremao-rat-i-odbranila-bosanska-krajina/|title=1.201 dan opsade Bihaća: Kako se pripremao rat i odbranila Bosanska krajina|website=veteranmagazin.ba|archive-url=https://web.archive.org/web/20221231023019/https://veteranmagazin.ba/1-201-dan-opsade-bihaca-kako-se-pripremao-rat-i-odbranila-bosanska-krajina/|archive-date=31. 12. 2022|url-status=dead|access-date=31. 12. 2022}}</ref> == Епилог == Отприлике је заузето 20{{km2}} територије на подручју Ћорковаче, заробљена је значајна количина наоружања и муниције, а убијено је неколико десетина војника ВРС.<ref>{{Cite web|url=https://opcinabuzim.ba/opcina/historija/|title=Historija|website=Općina Bužim|language=bs-BA|access-date=31. 12. 2022}}</ref> Овим освајањем створени су знатно повољнији услови за планирање ширег похода на заузимање територије Републике Босне и Херцеговине на сјеверу и истоку. Фронтални напад више није био једина опција.<ref>{{Cite web|url=https://online.flipbuilder.com/faktor.ba/bwwi/files/basic-html/page46.html|title=Page 46 - BROJ 47/GODINA II/SARAJEVO 28.1.2016.|website=online.flipbuilder.com|access-date=31. 12. 2022}}</ref> Граница Републике Босне и Херцеговине од Ћулумака до Ћорковаче, у дужини од 10 км, је заузета, која до краја рата више није била изгубљена.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.yumpu.com/en/document/read/53825919/corkovaca-brosura240x170-august2015-presspdf|title=Ćorkovača – spomenik pobjeda i ponosa AR BiH|last=Yumpu.com|website=yumpu.com|language=en|access-date=31. 12. 2022}} </ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Војна историја Срба|Република Српска|Сукоби на територији СФРЈ}} [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] t4jv619en6olnpg2v6arn1wczc6u5ag 0 4596804 30099377 30088356 2025-06-28T07:39:34Z Boja02 203906 30099377 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Грешници | слика = Грешници (филм).jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | изворни_назив = Sinners | жанр = [[Хорор филм|хорор]] | режија = [[Рајан Куглер]] | сценарио = Рајан Куглер | продуцент = {{Plainlist| * Рајан Куглер * Зинзи Куглер * Сев Оханијан }} | главне_улоге = [[Мајкл Б. Џордан]] | музика = Лудвиг Јерансон | директор_фотографије = Отумн Дјуралд Аркапо | монтажа = Мајкл П. Шовер | продуцентска_кућа = -{[[Proximity Media]]}- | дистрибутер = -{[[Warner Bros. Pictures]]}- | година = 2025. | трајање = 138 минута<ref>{{Cite web |last= |first= |date=2025-03-21 |title=Sinners (2025) |url=https://www.ifco.ie/en/ifco/pages/34B8EEBA003B142B |access-date=2025-03-21 |website=[[Irish Film Classification Office]] |language=en}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 90—100 милиона долара<ref>{{cite web|title=Why Warner Bros Shook Up Its Feature Exec Ranks As It Braces For An Auteur-Driven 2025 Slate|website=[[Deadline Hollywood]]|first=Anthony|last=D'Alessandro|date=15 January 2025|access-date=15 January 2025|url=https://deadline.com/2025/01/warner-bros-executive-exits-2025-movies-1236256895/|archive-date=January 19, 2025|archive-url=https://web.archive.org/web/20250119091300/https://deadline.com/2025/01/warner-bros-executive-exits-2025-movies-1236256895/|url-status=live}}</ref> | зарада = 364 милиона долара<ref name="NUM">{{Cite web |title=Sinners – Financial Information |url=https://www.the-numbers.com/movie/Sinners-(2025)#tab=summary |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20250408205808/https://the-numbers.com/movie/Sinners-(2025)#tab=summary |archive-date=April 8, 2025 |access-date=April 20, 2025 |website=The Numbers}}</ref> }} '''''Грешници''''' ({{јез-енгл|Sinners}}) амерички је [[натприродни хорор филм]] из 2025. у режији и по сценарију [[Рајан Куглер|Рајана Куглера]]. Радња филма смештена је током 1930-их година на [[Југ (САД)|југу САД]] у време [[Закони Џима Кроуа|закона Џима Кроуа]], а [[Мајкл Б. Џордан]] игра двоструку улогу браће близанаца који се враћају у свој родни град, али су суочени са још већим злом. Премијера је приказана 3. априла 2025. године, док је 18. априла започео с приказивањем у биоскопима у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], односно 17. априла у [[Србија|Србији]]. Добио је позитивне рецензије критичара, уз посебне похвале за режију и музику.<ref>{{Cite web |last=McClintock |first=Pamela |date=April 18, 2025 |title=Box Office: Ryan Coogler’s ‘Sinners’ Bites Off Big $4.7M in Previews |url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/ryan-cooglers-box-office-big-previews-1236194235/ |access-date=April 20, 2025 |website=The Hollywood Reporter |language=en-US}}</ref><ref>{{Cite web |last=Rudoy |first=Matthew |date=April 17, 2025 |title=Michael B. Jordan & Ryan Coogler’s New Horror Movie Loses 100% Rotten Tomatoes Score After 99 Reviews |url=https://screenrant.com/sinners-movie-rotten-tomatoes-perfect-score-change/ |access-date=April 20, 2025 |website=ScreenRant |language=en}}</ref><ref>{{Cite web |date=April 17, 2025 |title=Sinners has set an impressive new record with near-perfect rating |url=https://www.digitalspy.com/movies/a64509448/sinners-rotten-tomatoes-record-ryan-coogler/ |access-date=April 20, 2025 |website=Digital Spy |language=en-GB}}</ref> == Радња == Покушавајући да оставе своје проблематичне животе иза себе, браћа близанци се враћају у свој родни град како би почели животе испочетка, да би открили да их чека још веће зло. == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | rowspan="2"| [[Мајкл Б. Џордан]] | Смоук |- | Стек |- | [[Хејли Стајнфелд]] | Мери |- | [[Мајлс Катон]] | Семи |- | [[Џек О’Конел]] | Ремик |- | [[Вунми Мосаку]] | Ени |- | [[Џејми Лосон]] | Перлајн |- | [[Омар Бенсон Милер]] | Корнбред |- | [[Ли Ђун Ли]] | Грејс Чо |- | [[Делрој Линдо]] | Делта Слим |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{IMDb наслов}} {{Рајан Куглер}} {{Подножје|Филм|Фантастика|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички хорор филмови]] [[Категорија:Натприродни хорор филмови]] [[Категорија:Хорор филмови 2020-их]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] b1c9p4kgk87kww4epknaitn4t1wdzfj 0 4598206 30099024 30098252 2025-06-27T19:15:00Z Ruach Chayim 323597 30099024 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Ф1 | слика = Ф1 - постер (филм).jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | изворни_назив = F1 | жанр = [[Спортски филм|спортски]] | режија = [[Џозеф Косињски]] | сценарио = Ерен Кругер | продуцент = {{Plainlist| * [[Џери Брукхајмер]] * Џозеф Косињски * [[Луис Хамилтон]] * [[Бред Пит]] * Џереми Клајнер * Диди Гарднер * Чед Оман }} | прича = {{Plainlist| * Џозеф Косињски * Ерен Кругер }} | главне_улоге = Бред Пит | музика = [[Ханс Цимер]] | директор_фотографије = Клаудио Миранда | монтажа = Стивен Мириони | продуцентска_кућа = {{Plainlist| * -{[[Apple Studios]]}- * -{Monolith Pictures}- * -{Jerry Bruckheimer Films}- * -{Plan B Entertainment}- * -{Dawn Apollo Films}- }} | дистрибутер = {{Plainlist| * -{[[Warner Bros. Pictures]]}- * -{[[Apple Original Films]]}- }} | година = 2025. | трајање = 156 минута<ref>{{Cite web|date=2025-05-21|title=''F1® the Movie'' (12A)|url=https://www.bbfc.co.uk/release/f1-the-movie-q29sbgvjdglvbjpwwc0xmdi4odm5|access-date=2025-05-21|publisher=[[British Board of Film Classification|BBFC]]|language=en}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 200 милиона долара<ref name="D'Alessandro-2025">{{cite web |last=D'Alessandro |first=Anthony |date=June 5, 2025 |title=Will ''M3GAN 2.0'' Run Brad Pitt's ''F1'' Off The Road At U.S. Box Office? – Early Look |url=https://deadline.com/2025/06/brad-pitt-f1-megan-2-0-box-office-projections-1236425002/ |access-date=June 5, 2025 |website=[[Deadline Hollywood]] }}</ref> | зарада = }} '''''Ф1''''' ({{јез-енгл|F1}}) амерички је [[спортски филм]] из 2025. у режији [[Џозеф Косињски|Џозефа Косињског]]. Глумачку поставу предводи [[Бред Пит]], који тумачи пензионисаног возача [[Формула 1|Формуле 1]]. Филм је произведен у сарадњи са [[Међународна аутомобилска федерација|Међународном аутомобилском федерацијом]]. Премијера је приказана 16. јуна 2025. у [[Њујорк]]у, док је у биоскопима приказиван од 26. јуна 2025. у [[Србија|Србији]], односно 27. јуна исте године у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Приказивање је почело током истог викенда када је почела [[Велика награда Аустрије]]. Добио је позитивне рецензије критичара. == Радња == Сани Хејз ([[Бред Пит]]), возач [[Формула 1|Формуле 1]] који се такмичио 1990-их, доживео је ужасну несрећу, приморавши га да се повуче из Формуле 1 и почне да се такмичи у другим дисциплинама. Власник и пријатељ тима Формуле 1, Рубен ([[Хавијер Бардем]]), контактира Хејза и замоли га да изађе из пензије како би био ментор вундеркинд-новајлије Џошуе „Ное” Пирса (Дамсон Идрис).<ref>{{Cite web |last=Ramachandran |first=Naman |date=July 10, 2023 |title=Brad Pitt Reveals Plot Details of Formula One Movie While Filming at British Grand Prix: 'You've Never Seen G-Forces Like This' |url=https://variety.com/2023/film/global/brad-pitt-formula-one-movie-plot-1235665052/ |access-date=July 11, 2023 |website=[[Variety (magazine)|Variety]] |language=en-US |archive-date=July 11, 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230711012709/https://variety.com/2023/film/global/brad-pitt-formula-one-movie-plot-1235665052/ |url-status=live }}</ref> == Улоге == {{Списак глумаца}} |- | [[Бред Пит]] | Сани Хејз |- | [[Дамсон Идрис]] | Ноа Пирс |- | [[Кери Кондон]] | Кејт Макена |- | [[Тобајас Мензиз]] | Питер Бенинг |- | [[Ким Боднија]] | Каспер Молински |- | [[Хавијер Бардем]] | Рубен Сервантес |- | [[Шеј Вигам]] | Чип Харт |- | [[Џозеф Балдерама]] | Рико Фацио |- | [[Сара Најлс]] | Бернадет Пирс |- |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{IMDb наслов}} {{Џозеф Косињски}} {{Ерен Кругер}} {{Подножје|Филм|Формула 1|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички спортски филмови]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Формула 1]] [[Категорија:ИМАКС филмови]] [[Категорија:Филмови за које је музику компоновао Ханс Цимер]] [[Категорија:Оригинални филмови стриминг услуге Apple TV+]] [[Категорија:Филмови студија Warner Bros.]] 1nla45ttar07mny7e5g9b0oqk9321r1 6 4598603 30099642 29149874 2025-06-28T11:33:49Z Boja02 203906 Boja02 отпремио је нову верзију датотеке [[Датотека:The Naked Gun 2025 poster.jpg]] 29149874 wikitext text/x-wiki == Опис == Goli pištolj (2025) == Лиценцирање == {{Филмски постер}} dpiyp721iy86tnzzy9brtpozxg3aqqn 0 4600591 30098769 29440193 2025-06-27T15:00:45Z Djordjes 108 30098769 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Новац краља Душана; краља Вукашина; деспота Ђурђа Бранковића; деспотице Ангелине Бранковић.jpg|мини|406x406п|Новац краља Душана, краља Вукашина, деспота Ђурђа Бранковића, деспотице Ангелине Бранковић]] '''Српски средњовековни новац''' је штампан у [[Србија у средњем веку|средњевековној држави Србији]] од момента када је она била довољно самостална да кује сопствени новац и даље зависила од статуса које је она имала у том периоду. Први помен „српског динара“ датира из времена владавине [[Стефан Немањић|Стефана Немањића]] 1214. Све до [[Пад Српске деспотовине|пада Српске деспотовине]] 1459. године већина српских владара ковала је сребрне динаре. == Историја == Србија има веома богату историју ковања новца. Најраније откривен новац на територији данашње Србије, кован у периоду између 3-4. века, пронађен је у [[Виминацијум|Виминацијуму]] (данас [[Костолац]]), [[Дакија|Дакији]] (данас део [[Банат|Баната]]) и [[Сирмијум|Сирмијуму]] (данас [[Сремска Митровица]])<ref>{{Cite web|url=http://www.serbianmedievalcoins.com/|title=Serbian Medieval Coins|website=www.serbianmedievalcoins.com|access-date=2025-04-12}}</ref>. Српска историја, од 7. до 21. века, може се организовати у 5 карактеристичних временских периода: * Пренемањићки период 610-1166 (556 година) * Немањићки период 1166-1371 (205 година) * Пост Немањићки период 1371-1463 (92 године) * Османски период окупације 1463-1804 (341 година) * Савремени српски период 1804-данас (219 година) Генерално се ови периоди могу поелити на период Краљевства, Царства, Деспотовине и племића. === Српско краљевство (1217-1346.) === * [[Стефан Првовенчани]] (1217-1228), * [[Стефан Радослав]] (1228-1234) и * [[Стефан Владислав]] (1234-1243), * [[Стефан Урош I|Урош Први]] или [[Стефан Урош I|Урош Велики Стефан]] (1276-1282, * [[Стефан Милутин|Стефан Урош Други Милутин]] (1282-1321), * [[Стефан Владислав]] (1321-1324) * [[Стефан Урош III|Стефан Урош Трећи Дечански]] (1321-1331) * [[краљ Стефан Душан]] (1331-1346.) * [[Стефан Урош IV|краљ Стефан Урош Четврти]] са оцем, * [[Вукашин Мрњавчевић]] (1365-1371) * [[Марко Мрњавчевић|Марко Мрњавчеви]]<nowiki/>ћ (1371-1395) * [[Стефан Твртко I Котроманић]] (1377-1391.) === Српско царство 1346-1371. === * [[Стефан Душан]] (1346.-1355.) * [[Стефан Урош V|Стефан Урош]] [[Стефан Урош V|Пети]] (1355-1371.) === Српске Деспотовине 1402-1459. === * [[Стефан Лазаревић]] (1402-1427) * [[Ђурађ Бранковић]] (1427-1456) * [[Стефан Томашевић]] (1459.) * [[Лазар Бранковић]] (1456-1458) * [[Стефан Бранковић]] (1458-1458.) * [[Угљеша Мрњавчевић]] који је владао Сером (1365-1371.) Деспота је било 6 али 4 кована новца. Под Српском Деспотовином 4 града су ковала новац: [[Ново Брдо]], [[Рујиште (Зубин Поток)|Рудиште]], [[Смедерево]] и [[Тврђава Рудник|Рудник]]. === Племство === * [[Лазар Хребељановић]] (1371-1389) * [[Вук Бранковић]] (1371-1397) * [[Балшићи]] властелински владари [[Зета у доба Немањића|Зете]] (1356-1421.) * [[Ђурађ II Балшић|Ђурађ II Страцимировић Балшић]] (1385-1403) * [[Балша III Балшић]] (1403-1421.) * [[Лазар Бранковић]] Господар Косова (1406-1410) * [[Иваниш Бериславић|Војвода Иваниш]] (око 1450-1459). Поред тога, док су се на новцу појављивале краљице и царице, имамо краљицу [[Јелена Мрњавчевић (Угљешина супруга)|Јелену Мрњавчевић]] (1365-1388) самосталну емисију и једну регенткињу [[Милица Хребељановић|Милицу Хребељановић]] (1389-1393.) Средњовјековни новац српске државе у Босни може се категоризирати у 2 врсте издања, банске и краљевске. === Банови Босне === * [[Павле I Шубић|Павла]] и [[Младен I Шубић|Младен Шубић]] (1299-1322.) * [[Стефан II Котроманић]] (1322-1353.) === Краљеви Босне === * [[Стефан Твртко I Котроманић]] (1377-1391) * [[Стефан Твртко II Котроманић]] (1404-1409 и 1421-1443) * [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш Остојић]] (1443-1461) * [[Стефан Томашевић]] (1461-1463.) И на крају имамо 6 приморских градова под влашћу Немањића и Балшића које чине [[Котор]], [[Улцињ]], [[Бар]], [[Скадар]], [[Свач]] и [[Дриваст]] средњовјековни градови. Поред тога ту су и [[Звечан]], [[Призрен]] и [[Скопље]]. Највећи део ових новчића су пронађени у [[Нови Пазар|Новом Пазару]], област [[Стари Рас|Старог Раса]], у Поморију, у југоисточној Бугарској, код града [[Бургас|Бургаса]] и око [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. [[Цар Стефан Душан]] је усвојио византијски хиперпирон ([[Српски перпер|перпер]]), велику новчану јединицу: царски порез је био један перпер годишње по кући<ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|title=Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda|website=www.rastko.rs|access-date=2025-04-12}}</ref>. Први српски динари, као и многи други јужноевропски новчићи, реплицирали су венецијански гросо, укључујући слова на латиници<ref>{{Cite book|title=A concise history of Serbia|last=Djokić|first=Dejan|date=2023|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-02838-8|series=Cambridge concise histories|location=Cambridge, United Kingdom}}</ref>. Дуги низ година био је један од главних извозних артикала средњовековне Србије, с обзиром на релативно обиље сребра из српских рудника. Док је у средњовековној Србији циркулисало више страних валута, средњовековни динар је ипак задржао стабилну вредност од почетка 13. до средине 14. века када се 24 динара мењало за 1 златник дукат. [[Млетачка република|Млечани]] су били незадовољни овом ситуацијом, а [[Данте Алигијери]] је отишао толико далеко да је српског краља свог времена Стефана Милутина ставио у пакао као фалсификатора, заједно са његовим португалским и норвешким колегама. Деспот Србије [[Ђурађ Бранковић]] извршио је 1435. године монетарну реформу којом је курс девалвирао на 35-40 динара за 1 млетачки дукат<ref>{{Cite journal|last=Штетић|first=Марина|date=2024|title=Трагови виноградарства у топонимији средњовековне Србије|url=https://doi.org/10.18485/srpske_studije.2024.15.1|journal=Српске студије|volume=15|pages=11–52|doi=10.18485/srpske_studije.2024.15.1|issn=2217-5687}}</ref>. == Галерија == <gallery> Coin of Stefan Uroš I.jpg|Динар Стефана Уроша (r. 1243–1276). Dinar of King Stefan Dragutin.jpg|Динар Стефана Драгутина (r. 1276–1282). Coin of Stefan Milutin.jpg|Динар Стефана Милутина (r. 1282–1321). Coins of Stefan Uroš III.jpg|Динар Стефана Уроша III (r. 1321–1331). Coin of Emperor Stefan Dušan.jpg|Динар Стефана Душана (r. 1331–1355). </gallery> == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://sveoarheologiji.com/prvi-srpski-dinar-na-cirilici-kovan-je-na-rudniku/ Први српски динар на ћирилици кован је на Руднику (31. март 2025)] [[Категорија:Новац у средњовековној Србији]] [[Категорија:Историја Србије у средњем веку]] ql00u47l82l9uxklrt8t1g0r2txdza5 0 4601704 30098776 29631039 2025-06-27T15:03:32Z DrMako 217716 30098776 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Francotte revolver 11 mm.jpg|мини|Војнички револвер типа [[Франкот модел 1871|Франкот]], који су народни командири добијали од државе као знак свог чина. Професионални официри куповали су револвере о свом трошку.]] '''Народни командир'''{{Референца|Рат Србије са Турском|1879|p=325}}{{Референца|Рат Србије са Турском|1879|p=330}} (или '''''батаљони командир{{Референца|Рат Србије са Турском|1879|p=327}}'''''), звање старешина [[Народна војска (Кнежевина Србија)|Народне војске]] у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] (1861-1883). == Историја == Када је у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] 1861. формирана [[Народна војска (Кнежевина Србија)|Народна војска]], свака општина у Србији формирала је по две [[Чета|чете]] са по 64-100 људи, зависно од броја војних обвезника у селу. Свака општина давала је по једну чету I класе (војници од 20-35 година) и једну чету II класе (војници од 35-50 година). Сваки срез (укупно је било 62 среза у Србији до 1878) формирао је по два [[Батаљон|батаљона]] (I и II класе) састављена од општинских чета исте класе (већином је било по 4 чете у батаљону), а срески батаљони су формирали окужне [[Пук|пукове]] (од 1870. [[Бригада|бригаде]]).{{Референца|Јовановић|1923|p=279}} Због недостатка школованих официра, старешине народне војске постављане су из простог народа: до чина [[Капетан|капетана]] ([[четовођа]]) постављао их је окружни начелник по препоруци среског начелника, а командире батаљона и [[Ескадрон|ескадрона]] (сваки округ састављао је по један ескадрон I класе) постављао је министар војни по препоруци окружног начелника.{{Референца|Јовановић|1923|p=279}}{{Референца|Јовановић|1923|p=282}} Сваки срез имао је по два народна командира, једног за срески батаљон I класе и једног за срески батаљон II класе. Као знак свог чина народне старешине од водника навише добијале су државне [[Сабља|сабље]] (поред пушака које су добијали сви народни војници), а батаљонски командири уз то и [[Револвер|револвере]] (типа [[Франкот модел 1871|Франкот]] или [[Гасер (револвер)|Гасер]]). За [[Српско-турски ратови (1876—1878)|српско-турске ратове]] (1876-1878) укупно је мобилисано 36 бригада са 160 батаљона народне војске (I и II класе), сваки са по 4 чете, 18 ескадрона коњице и око 40 [[Батерија (војска)|батерија]], при чему је у Србији у то време било свега 317 професионалних (школованих) официра. Пошто је знатан део официра био заузет у штабовима дивизија и позадинским службама, једва да је било довољно школованих официра да командују бригадама, батаљонима и батеријама. У таквој ситуацији команда над свим јединицама народне војске од чете наниже била је искључиво у рукама народних старешина: [[четовођа]], [[Водник|водника]], [[Двајесник|двајесника]] и [[Десетар|десетара]], док су народни командири и ађутанти помагали официрима, командантима батаљона, а по потреби их заступали и замењивали. {| class="wikitable" |+Старешине народне војске<ref>{{Cite web|url=https://velikirat.rs/balkanski-ratovi-page/prvi-balkanski-rat-page/uzroci-i-pripreme-za-rat/organizacija-popuna-i-snadbevanje-vojske-kraljevine-srbije/|title=Организација, попуна и снадбевање војске Краљевине Србије|website=Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора у ратовима 1912-1918.|language=en-US|access-date=2025-04-16}}</ref> !Звање !Постављење !Дужност !Еквивалентан чин |- |[[Народни командир|Батаљонски/народни командир]] |Министар војни на предлог окружног начелника{{Референца|Јовановић|1923|p=279}} |Помоћник команданта батаљона (који је увек био официр) |[[Мајор]] |- |[[Народни ађутант]] |Окружни начелник на предлог среског начелника{{Референца|Јовановић|1923|p=279}} |Помоћник народног командира |[[Ађутант]] |- |[[Четовођа]] |Окружни начелник на предлог [[Кмет (титула)|председника општине]] |Командир чете |[[Капетан]] |- |[[Водник]] |Окружни начелник на предлог председника општине |Командир вода |[[Поручник]] |- |[[Двајесник]] |Окружни начелник на предлог председника општине |Командир полувода |[[Наредник]] |- |[[Десетар]] |Окружни начелник на предлог председника општине |Командир одељења |[[Каплар]] |} == Референце == {{Извори}} == Литература == * {{Cite book|url=https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/140050695|title=Рат Србије са Турском за ослобођење и независност : 1877-78. године : (са две карте)|publisher=Врховна команда Српске војске|year=1879|editor-last=Мишковић|editor-first=Јован|editor-link=Јован Мишковић|location=Београд|editor-last2=Анђелковић|editor-first2=Јован|editor-link2=Јован Анђелковић}} * {{Cite book|url=https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1923-druga-vlada-milosa-i-mihaila.pdf|title=Друга влада Милоша и Михаила (1858-1868)|last=Јовановић|first=Слободан|publisher=Издавачка књижара Геце Кона|year=1923|location=Београд|author-link=Слободан Јовановић}} * {{Cite book|url=https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_958273C7EDF6AF9CB4150729871B438E|title=Влада Милана Обреновића|last=Јовановић|first=Слободан|publisher=Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон|year=1934|volume=2|location=Београд|author-link=Слободан Јовановић}} [[Категорија:Војна терминологија]] t1duticzl7sbg0w1vjhogqk13nv9hxi 0 4602322 30099020 30097736 2025-06-27T19:11:36Z ~2025-59452 431338 /* Епизоде */ 30099020 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија ТВ сезона | назив сезоне = Пелагијин венац<br />(1. сезона) | bgcolour = #438866 | слика = | наслов = | серија = | двд = | двд формат = | држава = {{Застава|Србија}} | мрежа = [[Б92]] | прва =21. април 2025. | последња = | број епизода = 200 | претходна сезона = | претходна серија = | следећа сезона = | следећа серија = }} Прва сезона серије [[Пелагијин венац]] се премијерно емитује од 21. априла 2025. и броји 200 епизода.<ref>https://b92.tv/serija/535/pelagijin-venac</ref> == Опис == Ако се није десило у Пелагијином венцу, није се десило уопште. У Пелагијином венцу су ликови међусобно испреплетани у пословним, родбинским, (не)пријатељским и комшијским односима који креирају њихове животе и унутрашњу динамику улице. То су људи углавном средњег сталежа који себи дају за право да се мешају једни другима у животе, вире кроз прозор и забадају носеве, али када је потребно, у кризним моментима, све баријере падају и они показују људскост, уједињени против заједничких непријатеља – “страних окупатора” - инвеститора и дошљака. Када последњи Пелагијин потомак несрећно страда, почиње нова ера у Пелагијиној улици, али нико од становника још тачно не зна шта та ера представља. Док се њихови животи настављају у истом лаганом ритму, у улицу ступају нови ликови и провоцирају ситуације, намећу нова правила и доводе до закључка да ће се одласком последњег Пелагијиног потомка њихови животи ипак бити драстично измењени. == Епизоде == {{главни|Списак епизода серије Пелагијин венац}} <onlyinclude> {| class="wikitable plainrowheaders" style="width:100%; margin:auto; background:#fff;" |- ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Бр. у <br />серији ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Бр. у <br />сезони ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Назив ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Редитељ ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Сценариста ! scope="col" style="background:#438866; color:#ffffff;"|Премијерно емитовање {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 1 |EpisodeNumber2 = 1 |RTitle = "Добри дух улице" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|21}} |ShortSummary = Јутро свиће над Пелагијином улицом. Арсеније, локални сакупљач свега и свачега, одрпан и неуредан, креће се улицом, возећи расклимана колица из супермаркета. Локални чувар улице Градимир са свог прозора будно прати шта се дешава у улици и у своју свеску уписује свачије кретање. Оно што му привлачи пажњу овог јутра је веома необично - појава две непознате мушке прилике које ступају на тло Пелагијине улице: то су Миша, некадашњи становник улице и гастарбајтер и његов син Лука Авантуре у Пелагијином венцу спремне су за почетак уз много смеха, интрига, људских и комшијских односа... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 2 |EpisodeNumber2 = 2 |RTitle = "Последњи потомак" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|22}} |ShortSummary = Све је у духу припрема за последњи поздрав Арсенију, последњем Пелагијином потомку. Стевица прилаже погребне услуге - превоз и ковчег, Коста и Даринка организују припреме у Имиџу, Весна спрема икебану, а Олга своју песму коју је написала Арсенију. Мимо ових, општих припрема око сахране, њихове се судбине надовезују на претходни дан - Даринка и Коста се мире, али кад крене поворка, Коста ће ићи за ковчегом са својом женом, Мимом. Емилија показује симпатије према поштару Здравку, Сандра и Драшко бију битку са ћерком која бије битку са системом за еко освешћивање. Лидија среће Мишу, евоцира успомене, присећа се како је била лудо заљубљена у њега као дете, Лука у пекари Ћук види једину добру ствар у овој улици - бурек. У пекари Бане посматра ситуацију, а Марко користи прилику да га испита о Арсенијевој смрти. Набаци му сумњу да је у то умешан црни џип. Кад поворка крене, свако ће се придружити са његовим поимањем смрти, живота, жеља и хтења, све док их у томе не прекине црни џип, који се појави и улети у сред поворке. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 3 |EpisodeNumber2 = 3 |RTitle = "Наслеђе" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|23}} |ShortSummary = Након што је Каја пуштена из притвора, где је била због свог екстремног еко активизма, њени родитељи, Драшко и Сандра, су забринути за њу. Они се чак ни не слажу у потпуности око тога да ли Кају треба казнити и на који начин, али Драшко инсистира да јој се морају поставити неке границе, те Сандра на крају попушта. У Пелагијиној улици још увек влада немир због Арсенијеве смрти, а ситуацију не смирују ни Градимирове теорије око црног џипа који им се шуња улицом. Миша се упознаје са Наташом и између њих се одмах ствара привлачност. Он се касније код Косте распитује око Арсенијеве куће, пошто је заинтересован за куповину некретнине у Кладенцу. За то време, Бане од своје мајке узима новац који му је обећала, али му то није довољно. Након тога, он пресреће Јану у мрачној улици и почиње да је уцењује како би од ње изнудио још новца. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 4 |EpisodeNumber2 = 4 |RTitle = "Судар светова" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|25}} |ShortSummary = Градимир још увек нема мира и константно мотри Улицу. Он примећује Наташу и Мишу како се мувају, па затим одлазе у непознатом правцу. Заправо њих двоје одлазе у Наташин стан где воде љубав. За то време, Градимир своје фрустрације испољава према Џеју кога окривљује за све што му не ваља. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 5 |EpisodeNumber2 = 5 |RTitle = "Преварена очекивања" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|28}} |ShortSummary = Марко је још увек потресен због Арсенијеве смрти и не зна како да се носи с тим. Он покушава изокола да испита о томе Владана, али ипак у последњем тренутку одустаје. Његова сумња се додатно увећава када Бане моли Симу да му финансијски помогне око куповине Арсенијеве куће. У Кладенац стиже и Вуки, Невенин бивши дечко, са својом супругом Дуњом, што Невену сасвим изненади... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 6 |EpisodeNumber2 = 6 |RTitle = "Суочавања" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|29}} |ShortSummary = Марко је у агонији , јер га прогони мисао о томе да је требало да пријави како је Арсенија ударио црни џип. Његова сумња се додатно увећава када Бане моли Симу да му финансијски помогне око куповине Арсенијеве куће. У канцеларијама ТВ Изора Суботић почиње прво вербално, а затим и сексуално, да малтретира Наташу. На њену срећу, то зауставља Сандрин случајан улазак у канцеларију Ива, Виктор и Лука се зближавају кроз разговор о проблемима у породици. Коста се нервира, јер Даринке још нема и не јавља му се. Марко коначно преломи, одлучи ипак да се нађе са Владаном и исприча му све што зна. Владан не реагује превише заинтересовано како се Марко надао и саветује га да гледа своја посла. Дуња покушава да се уклопи у нову средину и стекне нове пријатеље у Кладенцу, те моли Невену да јој помогне тако што ће јој бити модел за фоткање гардеробе коју ће продавати у свом онлајн бутику. Када Вуки сазна да Дуња и Невена раде нешто заједно, у паници ће дојурити до њих уверен да ће између њих настати сукоб... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 7 |EpisodeNumber2 = 7 |RTitle = "Нови почетак" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|4|30}} |ShortSummary = Олга дели своју забринутост са Емилијом да је Арсеније погинуо тако што се заљубио у њену књигу поезије. Она криви себе за његову смрт, а успут дели са Емилијом и своје незадовољство Градимировим понашањем и њиховим браком. Осим ње, и Весна се осећа запостављено у браку у браку и одлучује да побаца све старе ствари из куће како би призвала нове и лепше. Она је жељна нежности и пажње од Арпеса, али колико год се трудила, он јој не пружа. Коста је веома напет, јер му се Даринка не јавља, а и Љубинка крије од њега где је отишла и наговештава да је Даринка можда нашла дечка. Ирена је константно притиснута што од Ђурђе која јој се меша у васпитање детета, што од Банета који долази пијан кући и никада није сигурно у каквом ће расположењу бити. Олга одлучује да напусти Градимира, пакује се и то му саопштава. У почетку, Градимир је не доживљава озбиљно, али када види да је заиста остао сам у стану, није му свеједно... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 8 |EpisodeNumber2 = 8 |RTitle = "Битан је став" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|1}} |ShortSummary = Мима користи Даринкино одсуство да заведе свог мужа и буде интимна са њим. Драшко и Сандра су добили позив из школе јер је Каја поново правила протесте залажући се за заштиту животиња. Драшко се брине због Кајиног понашања, али га Сандра ипак убеди да је не треба строго казнити. Наташа изнова доживљава вербално малтретирање од директора Суботића, али овај пут томе присуствује и Сандра која касније одлази и насамо се супротставља Суботићу. Међутим, он јој тада открива да је Наташа у претходној фирми ухваћена у узимању мита, те да су ово његове методе које сви морају да поштују. Након што Џеј баци опаску о мувању Емилије и Здравка, Емилија га прекорава, а он почиње да се осећа депресивно и одбачено. Због тога Вуки покушава да га утеши и охрабри, мада и он има проблеме са Дуњом која се осећа као да је крије, јер не жели да качи заједничке фотографије на Инстаграм. Након што је спавала са Костом, Мима мисли да је победила Даринку, те обавештава запослене у Имиџу да се Даринка не враћа на посао. Међутим, ову радост јој врло брзо квари Даринкин повратак. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 9 |EpisodeNumber2 = 9 |RTitle = "Леђа о леђа" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|2}} |ShortSummary = Раши је Лола из освете уништила фризуру и Ива је забринута за свог оца што је то допустио. Она са Луком смишља освету. Мима кришом брише поруку коју је Даринка послала Кости о њеном повратку. Међутим, Коста и Даринка не падају у Мимину замку и брзо схватају да се између њих десио неспоразум, тако да одлазе у Даринкин стан да прославе њен повратак. Суботић оптужује и напада Наташу за грешку у фактури, али се Сандра умеша и укаже да грешке нема, те и овај пут спасава колегиницу која све више почиње да јој се диви. За то време, Вуки сређује Џеју да ради молерај са њим како би га извукао из летаргије у коју је упао и зарадио који динар. Дуња одлази да попије кафу са Невеном, за коју мисли да јој је нова најбоља другарица, али јој Невена говори да је некада била са Вукијем. Дуња успева да сакрије изненађење, лаже јој да је то већ знала. Након тога, бесно одлази кући и напада Вукија што јој то није рекао раније и осећа се издано и глупо... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 10 |EpisodeNumber2 = 10 |RTitle = "Буђење" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|5}} |ShortSummary = Мима је ван себе, јер Коста није спавао код куће, па одлази у Имиџ да извиди ситуацију. Тамо затиче Косту и Даринку како излазе из њеног стана кикоћући се. Даринка се наслађује, док се Мима и Коста сукобљавају. Мима му на крају прети да ће се од сад понашати исто као и он и да ће за преваре сви у Кладенцу знати. Наташа се поверава Сандри да је Суботић сексуално уцењује и узнемирава, на шта Сандра тражи доказе како би га држале у шаци. За то време, Миша показује Луки њихову будућу кућу, односно Арсенијеву кућу, међутим ту их пресреће Бане инсистирајући да је на задатку и да мора да претресе кућу, јер полиција основано сумња да се унутра налази нешто сумњиво. Ипак Миша тражи налог за претрес и не дозвољава приступ кући без тога. Владан се суочава са Банетом и открива му да полиција зна за његове криминалне радње... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 11 |EpisodeNumber2 = 11 |RTitle = "Мало ли за срећу треба" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|6}} |ShortSummary = Ирена пакује и припрема Рељу за излет који им је обећао Бане. Раша наставља удварање Лоли тако што јој оставља руже испред салона, али овај пут њу дочекује и погрдни графит на излогу. Градимир јој саопштава да је видео како деликвенти вандализују излог, али да су носили капуљаче тако да не може да их препозна. Ипак, он је одлучан у жељи да истражи овај случај. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 12 |EpisodeNumber2 = 12 |RTitle = "Слободан пад" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|7}} |ShortSummary = Милунка и Олга виде да је неко уништио цвеће које је Олга засадила. Она одмах схвата да је то урадио Градимир и објављује му рат. Џеј и Весна се договарају да он може да се усели у њену кућу, али да пробни период за обоје буде месец дана како би видели и да то функционише. Она се поверава Ђурђи да је одустала од вантелесне оплодње, осећа да су се због тога удаљили Апенац и она. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 13 |EpisodeNumber2 = 13 |RTitle = "Бане" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|8}} |ShortSummary =Након што се Бане поново напије због Владановог притиска, он постаје агресиван према Ирени и покушава да је присили на секс. Ирена се отима, њих двоје се гурају, па на крају Бане пада на под ударајући главом на сто и почиње да крвари... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 14 |EpisodeNumber2 = 14 |RTitle = "Одлазак" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|9}} |ShortSummary = У Кладенцу влада збуњеност јер нико не зна кад је Банетова сахрана. Ђурђа жели да сама сахрани Банета, никоме из улице неће да каже кад је сахрана. Ни Ирена ништа не зна. Здравко позива Емилију да иду заједно на сахрану, али она га одбија јер је забринута за Џеја и његове емоције. Џеј се ипак исељава из стана и сели се код Весне. Мима окреће нови лист и поставља границе Кости. Он више неће имати право да једе у њеној кухињи и јела која она кува, то од сада може да ради у својој другој кући. Дуњина сестра Ленка се опустила у Вукијевом стану, тако да су њене ствари свуда. Банетова смрт је потресла и Лолу која први пут на Рашино удварање реагује нежније. Раша проналази спреј у Ивином ранцу и схвата да је она вандализовала Лолин излог. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 15 |EpisodeNumber2 = 15 |RTitle = "Потрага" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|12}} |ShortSummary = Мештани Кладенца смишљају приче о томе шта је задесило Банета и да ли га је Ирена заправо убила јер знају да је малтретирао. Још увек се не зна да ли ће Ђурђа допустити да људи дођу а сахрану, а Спасенију то мучи и јер су у њеним годинама још једино сахране повод за дружење. Ленка се уселила код сестре и моли је да ту остане неколико дана јер не жели да се врати код оца који је малтретира. Дуња је шокирана јер је Вукијев стан премали. Емилија, забринута што јој се Џеј не јавља, одлази код Каје да се распита где је. Каја је умирује, говори да је Џеј добро, али као добар пријатељ не саопштава јој локацију. Емилију то заиста умири. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 16 |EpisodeNumber2 = 16 |RTitle = "Изгубљено-нађено" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|13}} |ShortSummary = Ива и Виктор бесни и разочарани у родитеље смишљају план са Луком да побегну. Они се сакривају у Арсенијеву кућу и гасе телефоне. Након неког времена родитељи примећују да их нема и креће потрага за њима. Сви родитељи су у паници свесни да је и њихово понашање можда допринело овој ситуацији. Ситуацију подгрева и Градимириво уверење да са нестанком деце, као и са свим невољама које су се десиле у улици, има везе црни џип. За то време, деца су се већ уморила од авантуре, гладна су, а на крају Лука случајно упадне у рупу у поду. Међу њима настаје паника због страха да је Арсенијева кућа уклета... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 17 |EpisodeNumber2 = 17 |RTitle = "Ветар промене" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|14}} |ShortSummary = Ленка помаже Џеју око чишћења Арсенијеве куће. Њих двоје се зближавају радећи заједно а када се ту појави и Каја, осетиће се као вишак у друштву и брзо ће отићи. У једном тренутку, Ленка се умори од посла и хоће да одустане, али је Џеј случајно обори, она повреди ногу, па га у афекту извређа на националној основи. Због тога, они не успевају да очисте кућу на време, па се Миша изнервира, јер му се жури како би се што пре са Луком вратио у Париз. Виктор затиче Миму пијану, затим она и повраћа. Виктор се уплаши за маму, па одлази по Косту који у Имиџу има романтични тренутак са Даринком. Он их прекида и моли тату да дође и помогне Мими. Миша и Лука се пакују да крену у Париз, али тада Лука уцењује оца тако што му говори да ће се он преселити код маме ако оду из Кладенца. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 18 |EpisodeNumber2 = 18 |RTitle = "Све што боли" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|15}} |ShortSummary = Лукина уцена је упалила тако да су Миша и он остали у Кладенцу. Међутим, сада је Миша одлучио да ће бити строжи према сину, тако да мора на време да устаје, да ради кућне послове и на крају га шаље са Кајом на радну акцију. Градимир је од јутра болестан и немоћан и по први пут потребна му је Олгина нега. Она за то није заинтересована и све сматра још једном Градимировом игром. Ленка и Дуња се поново зближавају због Ленкине повреде, али она инсистира да и у том стању помогне Џеју како би му се искупила за вређање. Мима се опоравља од синоћњег пијанства, срамота ју је од породице и суграђана који већ трачаре о томе. Она одлучује да направи ручак за породицу, позива и Косту. Миша све више показује заинтересованост према Лидији, која је већ бацила око на њега. Наташа му је досадила и све више се од ње дистанцира, Весна одлучно баца све играчке које јој је Мима дала јер је коначно одустала од рађања, међутим пред контејнером се сретне са Виктором који се потресе кад види да његове играчке из детињства завршавају тако... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 19 |EpisodeNumber2 = 19 |RTitle = "Старо за ново" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|16}} |ShortSummary = |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 20 |EpisodeNumber2 = 20 |RTitle = "Закон привлачења" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|19}} |ShortSummary = Дуња и Вики све више имају проблеме у односу, јер им Ленка смета својим присуством. Осим са Вукијем, она има проблем и са онлајн бутиком, јер не познаје пуно жена у Кладенцу. Ленка јој предлаже да направе флајере за попуст који ће поделити суграђанкама. Невена је љубоморна, јер је њен пријатељ Лео љубазан према Дуњи. Олга почиње помало кришом да брине за Градимирово здравствено стање. Мима је отпутовала у бању, а Коста и Виктор су дисфункционални без ње. Косту нема ко да пробуди, а Виктор добија много већи џепарац него иначе. Наташа прати Мишу и када год јој се пружи прилика она му прилази, међутим он је одбија суочава је са тим да тренутно нема времена за љубавне везе. Након тога, у редакцији ТВ Извор Наташа изненада има огромну потребу за киселим краставцима, али чим крене да их једе ,њој почиње мучнина и одлази да повраћа... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 21 |EpisodeNumber2 = 21 |RTitle = "Срећа прати храбре" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|20}} |ShortSummary = |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 22 |EpisodeNumber2 = 22 |RTitle = "Мала незгода" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|21}} |ShortSummary = |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 23 |EpisodeNumber2 = 23 |RTitle = "Изненађење" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|22}} |ShortSummary = Дуња је бесна на Ленку јер је довела Марка у стан и направила хаос са гардеробом из бутика. Ђурђа се закључала у радњу са Рељом и не жели да га преда Ирени. Стевица покушава да је убеди да се смири и пусти Ирену код Реље. Пошто не успева , он је приморан да развали врата. Дуња више не може да поднесе Ленкино бахато понашање у њеном и Вукојевом стану, па јој даје ултиматум да нађе посао или да се исели. Спасенија прави породични ручак на ком се појављује и Наташа, као Сандрин гост. Ту је и Миша коме Наташино присуство ствара нелагоду, нарочито када усред ручка отрчи у тоалет због мучнине. Лидији је рођендан и током читавог дана њени родитељи, Олга и Градимир, се такмиче око тога ко је бољи родитељ и ко ће јој уделити више пажње. Милика сазнаје да Лидија очекује смотаног удварача на рођендану. Почиње да глуми срчани удар, па је Здравко спречен да изађе са Емилијом. Увече, у Имиџ на Лидијину прославу рођендана долази и Наташа, намерно седа одмах поред Мише и наручује видно безалкохолно пиће. Љубоморна је док се Лидија и Миша мувају. Лидија носи кошуљу коју је Емилија купила код Дуње у бутику и поклонила јој за рођендан, а коју је Ленка успела да поцепа раније. Олга касни на рођендан и поред торте доноси вест да је нестала корњача Лењин. Током страственог плеса са Мишом, Лидији се кошуља начисто поцепа... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 24 |EpisodeNumber2 = 24 |RTitle = "Сви за једног, један за све" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|23}} |ShortSummary = Виктор ради све да би избегао школу, па чак и пристаје да га Коста обуче у одело са краватом и одведе га на свој посао. Градимир и Олга се зближавају током потраге за несталим Лењином, али не задуго јер чим Градимир види да је Олга ставила на плакате за потрагу само свој број, настаје нови конфликт. Истовремено са Лењиновим нестанком, разбијен је и излог пекаре Ћук, што Градимира подстиче на размишљање да то није случајност. Почиње своју нову истрагу. Наташа признаје Сандри да јој касни циклус и да се боји да то саопшти Миши јер је избегава. Џеј нуди Ленки посао код Емилије, јер зна да јој је Дуња дала ултиматум. Градимир наилази на Иву, Луку и Виктора са лоптом и уверен је да су умешани у ломљење излога пекаре. Након што им одузме лопту. деца смишљају план освете тако да га зову као отмичари Лењина, који траже откуп. Препадну се када сазнају да је Градимир обавестио о уцени инспектора Владана. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 25 |EpisodeNumber2 = 25 |RTitle = "Двоструки идентитет" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|26}} |ShortSummary = Ива, Лука и Виктор хоће да подметну лажног Лењина инспектору Владану који их чека у Имиџу. Тамо истовремено долази и Мима која се управо враћа са пута, где је донела одлуку да промени живот из корена. Измеђ осталог, она је одлучила да више неће спавати у истом кревету са Костом, јер јој је доста представе коју прави ван куће. Стевица покушава да успостави нормалан однос између Ђурђе и Ирене, али Ђурђа то не прихвата и наставља да кињи снају, нарочито након сазнања да ће одвести Рељу у Београд. Здравко има потреби да се искупи Емилији зато што се није појавио синоћ на Лидијиној журци као њен пратилац, те је позива на вечеру. Док се спрема за излазак са Емилијом, он налази правог Лењина код своје маме у соби. Испоставља се да је да је Милунка украла Лењина да би покварила прославу рођендана на коју њен син није отишао. Он се ту не зауставља, већ се појављује у Имиџу где су Емилија и Здравко на вечери. Увече, током породичне вечере, Сандра покушава да убеди Мишу да позове Наташу, али пошто то он одбија, она му саопштава да Наташа сумња да је трудна. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 26 |EpisodeNumber2 = 26 |RTitle = "Све, само не љубав" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|27}} |ShortSummary = Мима је окренула нови лист, одлучна је да преузме бизнис од Косте и постави Имиџ на своје место. Раша води Иву на разговор код психолога што наравно њу много нервира. Након што је одвезе, он се налази са Лолом са којом је скоро започео тајну везу. Њих двоје имају секс, након чега Раша започиње разговор о њиховој вези, али Лола није спремна на то и у своју одбрану користи ситуацију из прошлости када ју је Раша оставио. Дуња је забринута што Ленка није спавала код куће и не јавља се на телефон. Ленка је све време код Марка и кад се врати кући не схвата због чега се дигла толика фрка. Градимир је од јутра забринут за Лењина, јер од кад се вратио кући, нема апетит. Миша је позвао Наташу да се нађу, а она то тумачи као да жели да буду заједно. Међутим, кад се нађу, Наташа схвата да ју је он позвао само да би је одвео на преглед код Драшка. Она се разбесни и демонстративно одлази са састанка. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 27 |EpisodeNumber2 = 27 |RTitle = "Реконекције" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|28}} |ShortSummary = Наташа је очајна због Мишиног понашања. Сандра је наговара да уради тест, али Наташа је уверена у своју трудноћу. Међутим, до краја дана она добије циклус и након тога пада у депресију. Мима заводи ред у Имиџу, донела је нове униформе, јеловнике и идеје. Она даје и Даринки упуства за даљи рад и даје јој већа овлашћења. Њих двоје имају цивилизовани, миран, пословни разговор. Градимир и Олга су и даље веома забринути за Лењиново здравље и воде га заједно на преглед код Драшка. Лидија помаже Миши да уговори пословни састанак са Мимом око радова на кући које Коста одуговлачи, те јој се Миша одужује позивом на вечеру. За то време, Ирена се спрема да крене за Београд, пакује се, а Лола је охрабрује и објашњава да никада више неће бити сама јер има њу. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 28 |EpisodeNumber2 = 28 |RTitle = "Стара школа, нова технологија" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|29}} |ShortSummary = Ирена обавештава Стевицу и Ђурђу да је донела одлук да са Рељом остане у Кладенцу. Њих двоје се веома обрадују овој вести, осим што Ђурђи смета кад Ирена саопшти да ће радити у Лолином салону. Каја прави план да уведе рециклажу у њихову улицу и у томе јој помаже Џеј. Спасенија је тужна, јер није у току са дешавањима у граду, па убеђује Луку да јој помогне око отварања фејсбук профила. Она га цео дан малтретира да је фотографише у разним позама и ситуацијама, јер никако није задовољна сликом којом ће се представити свету. Истовремено, Сандра планира да направи прилог о превенцији рака, а Суботић је обавештава да ће му требати њена помоћ, јер има жељу да направи неке велике промене у ТВ Извор. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 29 |EpisodeNumber2 = 29 |RTitle = "Рециклажа" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|5|30}} |ShortSummary = Ирена почиње да ради у салону, али јој је тешко да се избори са захтевним муштеријама, иако јој је Лола велика подршка и ослонац. Вуки и Дуња све више имају несугласице, јер је Дуња несигурна поводом свог посла који никако да јој крене од кад је дошла у Кладенац. Каја и Џеј покушавају да поставе канте за рециклажу у улици, али где год да ставе сви их терају одатле. На крају им Емилија дозволи да ставе испред њене радње, али тада долази Ленка која намерно баца погрешно ђубре у канте и то баш током Кајиног лајв преноса. Каја се изнервира и гурне је. Њих две се гуркају и замало дође до туче. Весна примећује да се Виктор преизува за школу, али је он умири када јој објасни да је то сада фора. Уз помоћ Миминог ауторитета успешно се привело крају реновирање Мишине куће, па Коста, Мима и Миша то прослављају у Имиџу. Даринка примећује већу блискост између Косте и Миме и због тога бесни на запослене. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 30 |EpisodeNumber2 = 30 |RTitle = "Боље згрешити него тешити" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|2}} |ShortSummary = Драшко је згрожен идејом да Миша прави журку поводом усељења у Арсенијеву кућу, јер сматра да је та кућа уклета. Олга је љута на Симу, јер је у борби за старатељство Лењина између ње и Градимира био неутралан. Сима схвата да су Олга и Градимир ипак ствворени једно за друго, па код Градимира почиње да агитује да се помири с Олгом. У Имиџу су радници све незадовољнији новитетима које је Мима увела, само је Даринка задовољна променама. Виктор поново избегава школу, па кад Весна примети да се понаша чудно, он јој се поверава да га у школи деца малтретирају. Миша се диви Мимином ауторитету и способности, њих двоје се све више упознају и проводе време заједно. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 31 |EpisodeNumber2 = 31 |RTitle = "Усељење" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|3}} |ShortSummary = Каја доживљава интернет насиље након што је клип ње и Ленке постао виралан. Већина коментара је подршка Ленки и прозивање Каје. Она је очајна због тога и уцењује Џеја да бира са којом од њих две ће се дружити. Џеј моли Ленку да спусти лопту према Каји, али њу не занима та прича. Весна, такође истражујући Викторову ситуацију, открива страницу на Инстаграму где га прозивају. Миша организује журку усељења где позива читаву улицу, осим Наташе. Драшко се противи одласку у ту кућу, јер је сматра уклетом. Сандра Наташи препричава ситуацију из прошлости где је Драшкова и Мишина породица погинула у тој кући у пожару. Наташа добија идеју да враџбином врати Мишу, па одлази испред куће током журке, али тамо се сусреће са Драшком који месечари... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 32 |EpisodeNumber2 = 32 |RTitle = "Пат" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|5}} |ShortSummary = Лидија и Миша проводе пријатно јутро, али Миша све време прича о својој фасцинацији Мимом. Градимир је усамљен, па проводи време са Симом који је све уверенији да је одлука да се повуче из односа са Олгом била исправна. Спасенија је све више навучена на фејсбук и њени укућани то препознају, али не знају да она заправо има удварача преко нета и да се са њим све време дописује. Лола је Ирени огромна подршка у овим тешким данима и храбри је чак и када нешто погреши у салону. Она са Даринком прича да би било добро да се Иренина барака реновира. Даринка тада уцењује Косту да им помогне у овој замисли. Весна је успела да убеди Виктора да оде у школу и суочи се са својим мучитељима, али се он након тога из школе враћа без патика. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 33 |EpisodeNumber2 = 33 |RTitle = "МС за..." |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|6}} |ShortSummary = Џеј покушава да помири Ленку и Кају, али када их суочи, њих две побесне и обе га напусте. Миша проводи пријатно време са Лидијом, упознају се. Даринка организује хуманитарну акцију у Имиџу за Ирену, долазе сви, осим Миме, која одбија да њихова фирма помогне финансијски. То Даринка користи да пред суграђанима она делује као боља особа. Када Мима сазна да Даринка прикупља поене, она одлази у Имиџ и пред свима саопштава да ће фирма већински учествовати. Сви се одушевљавају, подржавају је, једино Даринка полуди, јер је испало као да је лагала. Виктор лаже своје родитеље да је изгубио патике у школи, али они тренутно имају друге проблеме којима се баве, тако да не обраћају пажњу на његове позиве у помоћ. Косту фасцинира нова, одлучна Мима, све време је загледан у њу и диви јој се, што ће довести до њихове интимности. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 34 |EpisodeNumber2 = 34 |RTitle = "Заокрет" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|9}} |ShortSummary = Након што су провели вече заједно, Мима није заинтересована за пажњу коју јој пружа Коста. Тренутно њој је само посао на памети, тако да је од јутра на телефону, између осталог контактира и Јану да им помогне око нацрта за Иренину кућу. Марко схвата да су Ленка и он два различита света, па одлучује да ће раскинути с њом, али га она предухитри и она раскине с њим прва. Каја проваљује да је Спасенијин удварач са фејсбука лажан профил, она је упозорава на то, али Спасенија није спремна да се суочи са реалношћу. Раша упозорава Миму да Виктор поново изостаје из школе, што њу веома изненади и наљути. Мима сазнаје да јој је син код Весне и њих две се сукобљавају. Ђурђа примети гужву око Ирениног стана... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 35 |EpisodeNumber2 = 35 |RTitle = "Акције" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|10}} |ShortSummary = Ђурђа доживи нервни слом када схвати да се реновира Банетова барака. Она одмах бесно одлази код Ирене у салон како би јој одржала лекцију о поштовању њеног мртвог сина. Ирена не зна о чему је реч, али онда јој Лола и Даринка објашњавају да су хтеле да је изненаде тако што ће њој и Рељи реновирати простор у коме живе. Ирена се у почетку увреди, али после схвати да је то њихов начин да јој покажу своју љубав, па им опрости. Стевица почиње са Љубинком да се клади у кладионици, али им не иде најбоље. Коста и Мима решавају родитељске муке са Виктором и по први пут су сложни. Њих Ирена види на улици загрљене и то преноси Даринки која полуди када то чује. Лидија се увреди када сазна да Миша планира повратак у Францску и то само њој није рекао. Каја и Џеј присуствују ситуацији у којој ђубретари односе њене контејнере за рециклажу. Она покушава да их заустави, али није довољно брза. Очајна је, а на муку јој додатно стаје Ленка која почиње да јој се подсмева. Њих две се побију, а тучу прекида Емилија која им даје задатак да заједно сутра прикупе потписе за петицију за враћање контејнера. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 36 |EpisodeNumber2 = 36 |RTitle = "Петиција" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|11}} |ShortSummary = Весна долази код Миме како би јој рекла за све Викторове проблеме у школи и зашто толико времена проводи са њим. Мима је шокирана и помало тужна због чега се није њој обратио за помоћ. Она покуша да прича са њим, али не успева да му се приближи, па се затим саветује са Мишом на који начин да му помогне. Каја одбија Ленкину помоћ око петиције, па Ленка креће сама да скупља потписе по Кладенцу. Међутим, ни њој ни Каји не полази за руком, те када се на крају сретну на улици њих две одлучују да закопају ратне секире. Драшко саопштава Даринки на гинеколошком прегледу да има важну вест за њу. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 37 |EpisodeNumber2 = 37 |RTitle = "Усне на усне" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|12}} |ShortSummary = Даринка на прегледу код Драшка сазнаје да је трудна. Веома је збуњена и уплашена, није сигурна да ли треба да задржи, да ли треба да каже Кости. Лидија је прислушкивала Даринкин преглед, па одлучује да Мими пренесе ови информацију. На Лидијино изненађење, Мима реагује потпуно хладно на ову вест, објашњавајући да је она завршила са Костом и да је не занима његов живот. Мима је фокусирана на Виктора и Кости говори о његовом проблему са насилницима у школи. Коста на то реагује бурно и ситуацију решава тако што зове директора школе и уцењује га да одмах смири ситуацију. Миша и Лука се спремају за повратак у Француску и цео град је тиме погођен. Ива и Виктор праве изненађење за Луку тако што украду виски како би мало попили у име растанка и поклањају му корњачу. Миму растанак подстакне да пољуби Мишу у уста, што он радо прихвата. Истовремено, на другом крају улице, суграђани праве изненађење за Ирену завршетком реновирања њене бараке. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 38 |EpisodeNumber2 = 38 |RTitle = "Благословено стање" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|13}} |ShortSummary = Мислећи да Коста зна за Даринкину трудноћу, Мима га напада због чега јој није рекао и како је то могао да уради њиховој породици. Након тога, Коста одлази код Даринке од које добија потврду ове вести. Он изражава сумњу у то да ли је дете уопште његово, што Даринку увреди и она га избацује из стана. Изненада у Кладенац долази Јана која се зачуди када затекне Мимине ствари у својој соби. Мима јој објашњава да ће се можда Коста и она развести. Јана по први пут у животу стаје на Мимину страну и бесна одлази да се обрачуна са Даринком. Пошто је не затиче у Имиџу, почиње да ломи инвентар поручујући присутнима да пренесу Даринки поруку да то дете не сме да се роди. Након што се Даринка врати и прими Јанину поруку, она поручује да Буквићи неће утицати на њен живот. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 39 |EpisodeNumber2 = 39 |RTitle = "Рашчишћавање" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|16}} |ShortSummary = Од јутра сви у улици причају о ситуацији између Косте, Миме и Даринке. Препричава се Јанино дивљаштво, превара, јавно понижење, избацивање из породичног дома... Неки су на страни Миме, неки на страни Даринке, неки се не би мешали, неки осуђују све. Милунка одлучује да пружи Даринки личну подршку јер зна како је бити самохрана мајка, одбачена због својих избора, тако да одлази код ње и прича јој колико је то тешка улога. Даринку ова прича мало поколеба и уплаши. За то време, Мима, Виктор и Јана покушавају да буду складна породица, мада се Мима и Јана свако мало покаче, али их Виктор моли да се не свађају. Истовремено, Коста је код Апенца и Весне који се труде да га орасположе, али и постављају питање о његовој будућности о којој он не зна ништа. Љубинка је револтирана доласком још једне особе у њихову кућу. Ирена примећује да је црни џип прати где год се појави, уплашено испитује Лолу да ли је и она то приметила.... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 40 |EpisodeNumber2 = 40 |RTitle = "Крв није вода" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|17}} |ShortSummary = Даринка је донела одлуку да абортира, јер сумња у себе да може да буде добра самохрана мајка. Са Лолом одлази код Драшка у ординацију, где је Драшко моли да сачека и размисли још мало. Лидија одмах преноси ову вест Мими и Јани. Мима је равнодушна према овој вести, али Јана се обрадује, јер сматра да ће њихова породица поново бити на окупу. Коста је депресиван, избегава посао и излазак из куће, па Апенац покушава да га орасположи. Ђурђа је бесна, јер мисли да јој Ирена одузима унука, покушава преко Стевице да реши ову ситуацију, али пошто не наилази на подршку од њега, она креће сама да се обрачуна са Иреном. Коста пије у Имиџу, неодлучан да ли да оде код Даринке? |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 41 |EpisodeNumber2 = 41 |RTitle = "Maло већа гужва" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|18}} |ShortSummary = Ирена затиче у свом стану Црног, преплаши се, покушава да сакрије Рељу. Црни јој објашњава да је Бане имао дугове код њега и да ти дугови на неки начин морају да се врате. Даринка и Коста се помире и одлуче да задрже дете. За то време, Јана и даље мисли да ће Даринка абортирати, те тера Миму да се бори за њихову породицу и то тако што ће све опростити Кости. Спасенија је забринута јер јој се удварач са фејсбука не јавља данима. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 42 |EpisodeNumber2 = 42 |RTitle = "Ветар у леђа" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|19}} |ShortSummary = Пошто не добија разумевање своје мајке, Јана одлази сама да убеди Косту се помири са Мимом да би сачували породицу. Њих двоје се налазе код Симе у пекари где јој Коста саопштава да Даринка неће абортирати. Након тога Јана у сузама излеће из пекаре. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 43 |EpisodeNumber2 = 43 |RTitle = "Коме је стало" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|20}} |ShortSummary = Ирена је уплашена за своју и Рељину безбедност, деконцентрисана је на послу што Лола примећује. Марко обавештава Владана да мисли да црни џип прати Ирену, али када Владан дође до Ирене како би се распитао да ли је све у реду, она слаже да је све у најбоље реду... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 44 |EpisodeNumber2 = 44 |RTitle = "Кад кап прелије чашу" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|23}} |ShortSummary = Стевица улази у окршај са Црним који прогања Ирену, Марко му се придружи, али тада долази Владан и прекида тучу. Након што Сима покрије Стевицу, тако што сакрије пајсер, полиција хапси само Црног. Цела улица је на ногама, коментарише се, трачари, измишља... Леов прилог о црном џипу је постао прави хит, али он мисли да ће га Суботић казнити зато што му је радио иза леђа. Када се појави са великим закашњењем у редакцији, изненади се зато што чује само позитивне реакције. Владан саопштава Стевици и Ђурђи о Банетовим пословима, а Ђурђа на то реагује искључиво , псује га на крају и избацује из куће. Градимир је потпуно очајан зато што једини није присуствовао овом догађају и све му други препричавају. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 45 |EpisodeNumber2 = 45 |RTitle = "" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|24}} |ShortSummary = Градимир криви Лењина што се успавао и пропустио тучу Црног, Стевице и Марка, па моли Олгу да неколико дана преузме бригу о њему. Јана се спрема за повратак у Београд, али јој је тешко да оде од куће управо због тога што први пут осећа блискост са породицом. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 46 |EpisodeNumber2 = 46 |RTitle = "Напред-назад" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|25}} |ShortSummary = Коста мучи муку са Даринком која није уверена у његову жељу да заједно буду родитељи. Он схвата да је Даринка тренутно осетљива, па одлучује да је изненади, постаје веома нежан и саосећајан према њој. |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 47 |EpisodeNumber2 = 47 |RTitle = "Одело не чини човека" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|26}} |ShortSummary = Спасенија је уплашена и депресивна због уцене коју је доживела... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 48 |EpisodeNumber2 = 48 |RTitle = "" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|27}} |ShortSummary = Сандра је забринута за своју маму, па Каја остаје да је чува. Каја сумња да Спасенијино стање има везе са њеним удварачем са фејсбука, али Спасенија ништа не признаје. Ленка убеди Дуњу да спонзорише своју страницу на Инстаграму како би дошла до више купаца, али случајно уместо 5 уплати 50 долара са Дуњине картице. Она се успаничи, одлази до Џеја да га моли за новац, али ни он нема, па одлази код Емилије која јој излази у сусрет и позајмљује новац. Весна и Апенац су од јутра у затегнутим односима због његовог пијанства претходне ноћи. Невена и Лео дају себи задатак да им помогну да се поново љубавно остваре. Милунка сазнаје за везу Здравка и Емилије, па одлази код ње како би изразила незадовољство избором свог сина... |LineColor = 438866 }} {{Episode list/sublist|Списак епизода серије Пелагијин венац |EpisodeNumber = 49 |EpisodeNumber2 = 49 |RTitle = "" |DirectedBy = Миливој Пухловски |WrittenBy = Ружица Васић | OriginalAirDate = {{Start date|2025|6|30}} |ShortSummary = |LineColor = 438866 }} |} </onlyinclude> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{Подножје}} [[Категорија:Сезоне телевизијских серија 2014.]] 7x5qd8ag8vapcu4dgj4cf5vwqm6rg3k 0 4604227 30099657 30090599 2025-06-28T11:40:52Z Lotom 73744 30099657 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Фудбалер | име = Вања Драгојевић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | надимак = | датум_рођења = {{Датум рођења|2006|1|11|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Србија и Црна Гора]] | висина = 1,84 m<ref name="Srbijasport"/> | маса = 80 kg<ref name="FK_Partizan">{{cite news|url=https://www.partizan.rs/sr/player/169|title=Vanja Dragojević|website=ФК Партизан, званична презентација|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> | позиција = [[везни играч (фудбал)#Дефанзивни везни|задњи везни]]<ref name="Meridian"/> | актуелни_клуб = [[ФК Партизан|Партизан]] | актуелни_број = 80 | младе_године1 = | млади_клубови1 = Алтина Земун | младе_године2 = | млади_клубови2 = [[ФК Партизан|Партизан]] | године1 = 2024— | клубови1 = [[ФК Партизан|Партизан]] | наступи1 = 9 | голови1 = 0 | године2 = 2024—2025. | клубови2 = {{аббр|→|на позајмици}} [[ФК Телеоптик|Телеоптик]] | наступи2 = 12 | голови2 = 2 | репрезентација_(године)1 = 2025— | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Србија до 21]] | репрезентација_(наступи)1 = 2 | репрезентација_(голови)1 = 0 | актуелизовано1_(датум) = 1. јун 2025. | актуелизовано2_(датум) = 7. јун 2025. }} '''Вања Драгојевић''' ([[Београд]], [[11. јануар]] [[2006]]) српски је [[фудбал]]ер који тренутно наступа за [[ФК Партизан|Партизан]]. == Каријера == Почео је да тренира у школи фудбала „Алтина” у [[Земун]]у, где је своје прве фудбалске кораке начинио и [[Душан Влаховић]].<ref name="Meridian">{{cite news|url=https://meridiansport.rs/fudbal/vanja-dragojevic-intervju/|title=Dragojević krenuo stopama Vlahovića|last=Kalajdžić|first=Luka|publisher=Meridian Sport|date=21. 4. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Драгојевић је касније прошао све млађе узрасте [[ФК Партизан|Партизана]],<ref name="Šaranov">{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/ko-je-vanja-dragojevic-i-zasto-se-probio-u-partizanu-devet-od-deset-ljudi-mi-je-reklo-da-bezim-od-njega/511428|title=Ko je Vanja Dragojević i zašto se probio u Partizanu: Devet od deset ljudi mi je reklo da bežim od njega!|last=Rakanović|first=N.|publisher=Mozzart Sport|date=4. 5. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> а за клуб је наступао и у [[УЕФА Лига младих|УЕФА Лиги младих]].<ref name="HotSport">{{cite news|url=https://hotsport.rs/2023/11/01/biser-humske-vanja-dragojevic-za-hs-potpisivanje-ugovora-sa-partizanom-je-ostvarivanje-decackih-snova-foto/|title=Biser Humske Vanja Dragojević ZA HS: ‘Potpisivanje ugovora sa Partizanom je ostvarivanje dečačkih snova!’ (foto)|last=Jojić|first=Sava|publisher=HotSport|date=1. 11. 2023|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Свој први професионални уговор потписао је у септембру 2023. када је јавности представљен с вршњацима међу којима су били и голман Вања Радулашки те Огњен Угрешић и Зоран Алиловић, такође везни фудбалери.<ref>{{cite news|url=https://partizan.rs/sr/article/3195|title=Profesionalni ugovori za buduće nade!|website=ФК Партизан, званична презентација|date=18. 9. 2023|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Неколико пута је тренирао с првим тимом, у недостатку играча, али није ишао на припреме.<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/vanja-dragojevic-intervju-za-maxbet-sport-608769/|title=Dragojević za MBS: Partizan mi je sve na svetu! Radije bih peške do Teleoptika, nego Ferarijem do Mančestera|last=Tepavčević|first=Matija|publisher=MaxBet Sport|date=26. 6. 2025|accessdate=28. 6. 2025}}</ref> Током лета 2024, после наступа за омладинску селекцију, Драгојевић је одмах прослеђен [[ФК Телеоптик|Телеоптику]] за који је одиграо своје прве сениорске утакмице у [[Српска лига Београд|Српској лиги Београд]].<ref>{{cite news|url=https://www.maxbetsport.rs/eksluzivna-fotografija-za-mbs-dragojevic-do-pre-tri-meseca-cuvao-ovce-a-sada-predvodi-novu-generaciju-partizana-608706/|title=Ekskluzivna fotografija za MBS Dragojević do pre tri meseca “čuvao ovce”, a sada predvodi novu generaciju Partizana!|last=Tepavčević|first=Matija|publisher=MaxBet Sport|date=25. 6. 2025|accessdate=28. 6. 2025}}</ref> У том такмичењу забележио је 12 утакмица и постигао 2 поготка,<ref>{{Instagram|p/DGOfsbpIEdg|@pbg.news 🚨 𝐁𝐑𝐄𝐀𝐊𝐈𝐍𝐆: Defanzivni vezista Vanja Dragojević (‘06) priključen je prvom timu. Prethodne polusezone nosio je dres Teleoptika za koji je odigrao dvanaest utakmica i postigao dva gola.}}</ref> пре него што је спортски сектор донео одлуку о прекиду позајмице.<ref>{{cite news|url=https://meridiansport.rs/fudbal/partizan-vratio-talentovanog-vezistu-sa-pozajmice/|title=Partizan vratio talentovanog vezistu sa pozajmice|last=Brnjašević|first=Marko|publisher=Meridian Sport|date=18. 2. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Драгојевић је тако за први тим дебитовао на сусрету [[Куп Србије у фудбалу 2024/25.#Осмина финала|осмине финала]] Купа Србије с [[ФК Радник Сурдулица|Радником]] у [[Сурдулица|Сурдулици]]. Тада је у игру ушао у 83. минуту, заменивши на терену [[Михајло Илић|Михајла Илића]].<ref>{{cite news|url=https://www.zurnal.rs/scc/clanak/210001/fudbal/kup-srbije/partizan-lako-sa-radnikom-u-kupu-srbije-video|title=Партизан лако са Радником у Купу Србије (видео)|last=С|first=С.|publisher=[[Спортски журнал]]|date=12. 3. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Десет дана касније наступио је, у пару с [[Александар Филиповић|Александром Филиповићем]] на штоперским позицијама,<ref name="Dečaci">{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/decaci-koji-sazrevaju-brze-dok-je-oko-nas-galama-mi-smo-normalni-momci-koji-uce-na-tuim-greskama/515025|title=Dečaci koji sazrevaju brže: Dok je oko nas galama, mi smo normalni momci koji uče na tuđim greškama|last=Joksić|first=A.|publisher=Mozzart Sport|date=13. 6. 2025|accessdate=28. 6. 2025}}</ref> против екипе московског [[ФК ЦСКА Москва|ЦСКА]] на пријатељској утакмици.<ref>{{cite news|url=https://www.tvarenasport.com/fudbal/vesti-iz-fudbala/44071/cska-partizan-prijateljski-mec-izvestaj/news|title=Od najavljenog spektakla do indijske serije: Moskovljani nose pobedu iz Beograda|publisher=[[Арена спорт]]|date=22. 3. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> У наредном периоду усталио се и у [[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлиги Србије]] па је у завршници сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2024/25.|2024/25]]. стандардно наступао као један од бонус фудбалера.<ref name="Intervju_FKP">{{cite news|url=https://partizan.rs/sr/article/4642/vanja-dragojevic-zdjelar-je-bio-kapiten-i-grobar-do-koske-ugledam-se-na-njega|title=Vanja Dragojević – Zdjelar je bio kapiten i grobar do koske, ugledam se na njega!|website=ФК Партизан, званична презентација|date=1. 4. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref><ref name="Baby_Zdjelar">{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/baby-zdjelar-stupa-na-veliku-pozornicu/508861|title="Baby Zdjelar" stupa na veliku pozornicu|last=Rakanović|first=N.|publisher=Mozzart Sport|date=2. 4. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Одиграо је читав сусрет против [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] на [[Стадион Рајко Митић|Стадиону Рајко Митић]] у оквиру [[176. вечити дерби у фудбалу|176. вечитог дербија]].<ref>{{cite news|url=https://sportal.blic.rs/prica/vanja-dragojevic-govorio-posle-poraza-od-crvene-zvezde-2025041217202900933|title=Vanja Dragojević govorio posle poraza od Crvene zvezde|last=Krga|first=Iva|publisher=[[Sportal.rs]]|date=12. 4. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> Своју прву сезону у професионалној конкуренцији окончао је асистенцијом за [[Милан Вукотић|Милана Вукотићем]] у победи над [[ФК Војводина|Војводином]] у последњем колу.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/partizan-bez-milosti-vojvodina-bez-evrope/513321|title=Partizan bez milosti, Vojvodina bez Evrope|last=Mlađenović|first=K.|publisher=Mozzart Sport|date=25. 5. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref><ref>{{cite news|url=https://sportklub.n1info.rs/fudbal/srbija-super-liga/borba-za-evropu-u-srbiji-uzivo-ko-ide-u-kvalifikacije-za-ligu-konferencije/|title=Vojvodina bez Evrope: Slave Novi Pazar i Kragujevac (video)|last=Stamenić|first=Nikola|publisher=[[Спорт клуб]]|date=25. 5. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref> Након тога, озваничио је продужетак уговора с Партизаном до 2030. године.<ref>{{cite news|url=https://rts.rs/sport/fudbal/superliga_srbije/5717152/superliga-srbije-fk-partizan.html|title=Партизан улаже у будућност - Угрешић и Драгојевић потписали нове уговоре|website=[[Радио-телевизија Србије]]|date=22. 5. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref> У уговор је додата излазна клаузула од 15 милиона евра.<ref>{{cite news|url=https://www.zurnal.rs/scc/clanak/216988/fudbal/partizan/ognjen-i-vanja-zalog-za-buducnost-sloboda-ugresica-i-dragojevica-15-miliona-evra|title=Огњен и Вања залог за будућност: Слобода Угрешића и Драгојевића 15 милиона евра|last=Јанковић|first=Алекса|publisher=Спортски журнал|date=1. 6. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref> Последично одласку [[Александар С. Јовановић|Александра Јовановића]], за новог капитена Партизана изабран је [[Бибрас Натхо]], а Драгојевић за првог заменика.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/traka-ima-novog-vlasnika-natho-prvi-dragojevic-drugi/515729|title=Traka ima novog vlasnika: Natho prvi, Dragojević drugi|last=Joksić|first=A.|publisher=Mozzart Sport|date=21. 6. 2025|accessdate=22. 6. 2025}}</ref> Траку је понео на контролној утакмици, против нишког [[ФК Раднички Ниш|Радничког]], првог дана лета 2025.<ref>{{cite news|url=https://meridiansport.rs/fudbal/partizan-u-novom-ruhu-dragojevic-kapiten-kostic-strelac-gola-za-pobedu/|title=Partizan u novom ruhu: Dragojević kapiten, Kostić strelac gola za pobedu|publisher=Meridian Sport|date=21. 6. 2025|accessdate=22. 6. 2025}}</ref> == Репрезентација == Селектор [[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|младе репрезентације Србије]], [[Александар Коларов]], позвао је Драгојевића у састав за провере против Бугарске и Грчке крајем маја и почетком јуна 2025.<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/velike-promene-kolarova-tu-su-dragojevic-ugresic-cvetkovic-nema-lazetica-mijatovica-kabica/512868|title=Velike promene Kolarova: Tu su Dragojević, Ugrešić, Cvetković... Nema Lazetića, Mijatovića, Kabića...|publisher=Mozzart Sport|date=20. 5. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref> На првој од две утакмице, на [[Стадион Дубочица|Стадиону Дубочице]] у [[Лесковац|Лесковцу]], дебитовао је ушавши у игру у 59. минуту уместо [[Стефан Џодић|Стефана Џодића]].<ref name="Bugarska_U21"/> == Начин игре == Драгојевић је 184 центиметра високи фудбалер,<ref name="Srbijasport">{{cite web|url=https://srbijasport.net/player/27212-vanja-dragojevic|title=Vanja Dragojević|website=srbijasport.net|accessdate=5. 5. 2024}}</ref> а примарно наступа на позицији [[везни играч (фудбал)#Дефанзивни везни|задњег везног]].<ref name="Meridian"/> [[Бојан Шаранов]], некадашњи голман Партизана и Драгојевићев агент, описао га је као фудбалера с израженим карактером и физичким предиспозицијама.<ref name="Šaranov"/> Одликује га такмичарски менталитет, дрскост и агресивна игра због чега је у млађим категоријама неретко санкционисан картонима.<ref name="HotSport"/><ref name="Baby_Zdjelar"/> Гаји стил игре сличан [[Кристијан Белић|Кристијану Белићу]],<ref name="Meridian"/> док је као свог фудбалског узора издвојио [[Саша Здјелар|Сашу Здјелара]].<ref name="Intervju_FKP"/> На преласку у сениорски фудбал неретко је упоређиван с тим играчем.<ref name="Baby_Zdjelar"/> Повремено је спуштан у последњу линију, на место [[Одбрамбени играч (фудбал)#Центархалф|штопера]].<ref name="FK_Partizan"/><ref>{{cite news|url=https://informer.rs/sport/partizan/991691/vanja-dragojevic-pojacanje-fk-partizan|title=Stiže pojačanje u Humsku! Vezista priključen prvom timu! (foto)|last=S|first=M.|publisher=[[Информер]]|date=18. 2. 2025|accessdate=5. 5. 2025}}</ref><ref name="Dečaci"/> == Статистика == === Клупска === {{ажурирано|1. јуна 2025.}}<ref name="BeSoccer">{{cite web|url=https://www.besoccer.com/player/career-path/vanja-dragojevic-3202777|title=V. Dragojevic|publisher=BeSoccer|accessdate=5. 5. 2025|language=en}}</ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |+ <small>Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу</small> |- !rowspan="2"|Клуб !rowspan="2"|Сезона !colspan="3"|Лига !colspan="2"|Национални куп !colspan="2"|Европа !colspan="2"|Остало !colspan="2"|Укупно |- !Дивизија!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}}!!{{аббр|{{урађено|}}|одиграних утакмица}}!!{{гол}} |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Телеоптик|Телеоптик]] <small>'''''(позајмица)'''''</small> |[[Српска лига Београд 2024/25.|2024/25.]]<ref>{{cite news|url=https://www.fsb.org.rs/takmicenje/srpska-liga-beograd-2024-25/|title=Srpska liga Beograd 24/25|website=[[Фудбалски савез Београда]]|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> |[[Српска лига Београд]] !12!!2!!colspan="2"|—!!colspan="2"|—!!2{{efn|Куп на територији Београда за сезону 2024/25.<ref>{{cite news|url=https://www.fsb.org.rs/takmicenje/kup-fss-na-teritoriji-fsb-2024-25/|title=Kup FSS na teritoriji FSB 24/25|website=Фудбалски савез Београда|accessdate=5. 5. 2025}}</ref>|name=kpb}}!!0!!14!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- |[[ФК Партизан|Партизан]] |[[ФК Партизан сезона 2024/25.|2024/25.]]<ref>{{cite web|url=https://www.superliga.rs/sezona/igrac/Vanja-Dragojevi%C4%87/7yk33dpusyeqwnpi5f2lvw8ic/|title=Vanja Dragojević — sezona 2024/25.|website=Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација|accessdate=5. 5. 2025}}</ref> |[[Суперлига Србије у фудбалу|Суперлига Србије]] |9||0||2||0||colspan="2"|—||colspan="2"|—||'''11'''||'''0''' |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |- !colspan="3"|Каријера !21!!2!!2!!0!!colspan="2"|—!!2!!0!!25!!2 |- bgcolor=#F0F8FF | colspan=15 | |} === Утакмице у дресу репрезентације === {| class="wikitable sortable collapsible collapsed" style="font-size: 86%" width="100%" |- ! colspan="10" |[[Фудбалска репрезентација Србије до 21 године|Репрезентација Србије у узрасту до 21 године старости]] |- ! width="1%" |{{Tooltip|<nowiki>#</nowiki>|Утакмица у дресу репрезентације}} ! width="13%" |Датум ! width="25%" |Такмичење ! width="22%" |Локација ! width="17%" |Домаћин ! width="2%" |Резултат ! width="17%" |Гост ! width="5%" |{{Tooltip|Гол|Погодак на утакмици}} ! width="5%" |{{Tooltip|Реф.|Референце}} |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 1. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2025|5|31}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион Дубочица]], [[Лесковац]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 1 : 2 |{{зас|Бугарска}} Бугарска | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref name="Bugarska_U21">{{cite news|url=https://fss.rs/u21-u-proveri-u-leskovcu-srbija-igrala-bugarska-pobedila/|title=U21 {{!}} У провери у Лесковцу Србија играла, Бугарска победила|website=Фудбалски савез Србије|date=31. 5. 2025|accessdate=1. 6. 2025}}</ref> |- |- style="background:#FF5349" | style="text-align:center" | 2. | style="text-align:center" | {{датум почетка|2025|6|4}} | style="text-align:center" | Пријатељска утакмица | style="text-align:center" | [[Стадион Лагатор]], [[Лозница]] | style="text-align:right" | {{зас|Србија}} Србија | style="text-align:center" | 2 : 3 |{{зас|Грчка}} Грчка | style="text-align:center" | | style="text-align:center" |<ref>{{cite news|url=https://www.mozzartsport.com/fudbal/vesti/kolarov-i-orlici-nikako-da-uhvate-ritam-treci-uzastopni-poraz-uz-dve-povrede/514269|title=Kolarov i Orlići nikako da uhvate ritam: Treći uzastopni poraz, uz dve povrede|publisher=Mozzart Sport|date=4. 6. 2025|accessdate=7. 6. 2025}}</ref> |- ! style="text-align:center" | 2 ! colspan="6" style="text-align:center" |''Укупан број утакмица, постигнутих погодака и минута проведених на терену'' ! style="text-align:center" | 0 ! style="text-align:center" | |} == Напомене == {{reflist|group=lower-alpha|30em}} == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == {{div col|colwidth=30em}} * {{Soccerway|vanja-dragojevi/934070}} * {{Transfermarkt|944289}} * {{soccerbase|203927}} * {{WorldFootball.net|vanja-dragojevic}} * {{Footballdatabase|550754}} * {{Zerozero|1261300}} * {{Fussballdaten|vanja-dragojevic}} * {{Софаскор играч|vanja-dragojevic/1500276}} {{div col end}} {{Састав ФК Партизан|state=expanded}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Србија}} {{СОРТИРАЊЕ:Драгојевић, Вања}} [[Категорија:Рођени 2006.]] [[Категорија:Спортисти из Београда]] [[Категорија:Српски фудбалери]] [[Категорија:Фудбалери Партизана]] [[Категорија:Фудбалери Телеоптика]] [[Категорија:Фудбалери Суперлиге Србије]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] mrfwe881dxi00pa3xsywputw0h9b5z1 0 4604857 30098719 30007580 2025-06-27T14:41:39Z З.Вукобрат 126357 30098719 wikitext text/x-wiki {{Држава на СП у атлетици у дворани | година = 2024 | код = SRB | опис_слике = Застава Србије | држава = Србија | национални_савез = [[Атлетски савез Србије]] | веб_сајт = http://www.serbia-athletics.org.rs/ | такмичара = 4 (1 м + 3 ж) | злато = | сребро = | бронза = | претходно_првенство = 2022 | следеће_првенство = 2025 }} '''Србија''' је учествовала на '''19. Светском првенству у атлетици у дворани 2024.''' одржаном у [[Глазгов]]у од [[1. март|1.]] до [[3. март]]а. У 8 учешћу на светским првенствима у дворани, репрезентацију Србије представљало је 4 атлетичара (1 атлетичар и 3 атлетичаркe), који су се такмичили у 4 дисциплине (1 мушкa и 3 женскe).<ref>[https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-7180312/athletes?countryCode=SRB Листа учесника Србије на СП] <small>Прибављено 2.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-7180312/country/serbia Резултат учесника Србије на СП] <small>Прибављено 2.6.2025.</small></ref> На овом првенству представници Србије нису освојили ни једну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 2 учесника у финалу делила 30. место са 7 бодова.<ref>[https://worldathletics.org/competitions/world-athletics-indoor-championships/world-athletics-indoor-championships-7180312/placingtable Табела успешности] <small>Прибављено 2.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align: center; font-size:90%" width="65%" |- !scope=col| Пл. !scope=col| Земља !scope=col| 1. место !scope=col| 2. место !scope=col| 3. место !scope=col| 4. место !scope=col| 5. место !scope=col| 6. место !scope=col| 7. место !scope=col| 8. место !scope=col| Бр. фин. !scope=col| Бод. |- |'''=30.''' || style="text-align:left;" | {{застава|Србија}} || 0 || 0 || 0 || 0 || 1 || 1 || 0 || 0 || 2 || 7 |} == Учесници == {{col-start}} {{col-2}} :: '''Мушкарци''': * [[Елзан Бибић]] — [[Трка на 1.500 метара|1.500 м]] {{col-2}} :: '''Жене''': * [[Милица Емини]] — [[Трка на 60 метара са препонама|60 м препоне]] * [[Ангелина Топић]] — [[Скок увис]] * [[Милица Гардашевић]] — [[Скок удаљ]] {{col-2}} {{col-end}} == Резултати == === Мушкарци === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичар !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left" | [[Елзан Бибић]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — 1.500 метара за мушкарце|1.500 м]] | 3:37,84 | 3:39,98 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | 4. у гр. 4 | colspan="3" align=center bgcolor="honeydew"|''Није се квалификовао'' | '''8''' / 28 (29) | [https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2024/world-athletics-indoor-championships-7180312/men/1500-metres/heats/summary] |} === Жене === {|class=wikitable style="text-align:center; font-size:90%" |- !rowspan="2"|Атлетичарка !rowspan="2"|Дисциплина !rowspan="2"|Лични рекорд !colspan="2"|Квалификације !colspan="2"|Полуфинале !colspan="2"|Финале !rowspan="2"|Детаљи |- !Резултат !Место !Резултат !Место !Резултат !Место |- | style="text-align:left;" | [[Милица Емини]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — 60 метара препоне за жене|60 м препоне]] | 8,13 | 8,31 | 7. у гр. 4 | colspan="3" style="background:honeydew;"| ''Није се квалификовала | '''36''' / 38 (41) | [https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2024/world-athletics-indoor-championships-7180312/women/60-metres-hurdles/heats/summary] |- | style="text-align:left;" | [[Ангелина Топић]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — скок увис за жене|Скок увис]] | 1,97 [[Атлетски рекорди Србије у дворани за жене|'''НР''']] | rowspan="2" colspan="4" bgcolor="wheat"| | 1,92 | '''5''' / 9 (11) | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2024/world-athletics-indoor-championships-7180312/women/high-jump/final/series] |- | style="text-align:left;" | [[Милица Гардашевић]] | [[Светско првенство у атлетици у дворани 2024 — скок удаљ за жене|Скок удаљ]] | 6,91 | 6,74 {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} | '''6''' / 15 | [https://www.worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2024/world-athletics-indoor-championships-7180312/women/long-jump/final/series] |} == Види још == * [[Србија на светским првенствима у атлетици у дворани]] == Референце == {{референце|35em}} == Спољашње везе == * [https://www.worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2024/iaaf-world-indoor-championships-7180312 Комплетни резултати са СП 2024. на сајту WA] * [https://www.worldathletics.org/ Званични сајт World Athletics] {{Србија на СП у атлетици}} {{СПА 2024. у дворани}} {{Подножје|Србија}} [[Категорија:Србија на Светском првенству у атлетици у дворани]] [[Категорија:Земље учеснице на Светском првенству у атлетици у дворани 2024.]] [[Категорија:Србија у 2024.]] mjsba09qh2equeb6yn7npn321nknhyf 0 4605263 30099136 30097833 2025-06-27T21:45:51Z Sadko 25741 30099136 wikitext text/x-wiki {{сређивање|17.05.2025}} {{мало извора}} {{Инфокутија Музичар | име = Сателити (Састав) | слика = | оснивање = 1989. | место = Живинице | издавачка_кућа = Студио Извор | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | садашњи_чланови = Муто Хасановић Един Неретљак Садик Хасановић Фуад Мујановић | бивши_чланови = Един Едо Халиловић Азис Хазим Мики Царка }} '''Сателити''' су босанска група изворне музике основана 1989. године. И данас су најпопуларнија изворна музичка група у Босни. Оригинални певач и оснивач групе, '''Муто''', и даље је члан групе као главни вокал. Сателити су основали Муто, Мики „Виолина“ и Царка. Верује се да је Мики „Виолина“ напустио групу, али шта се заиста десило са њим је непознато. Од 2003. до 2009. године, чланови су били Муто, Един, Азис и Хазим. Године 2009. Един, Азис и Хазим напуштају групу и оснивају своју групу под називом „Едо и Сателити Дрине“. Њихови највећи хитови су „Црна двојка“ (2015) и „Фејсбук“ (2014). ''Срешћемо се у Кравици, рођо'' је дело самих "Сателита", написана тик после [[Кравица|ратног злочина]]. Песма велича наводни успех [[Насер Орић|Насера Орића]].{{cn}} == Чланови == === Тренутни === ** Муто – главни вокал ** Едо – пратећи вокал, шаргија ** Садик – главни и пратећи вокал, клавијатуре ** Фудо – виолина === Бивши === ** Муто – главни вокал ** Един Едо – главни вокал, клавијатуре ** Азис – виолина ** Хазим – пратећи вокал ** Мики – виолина ** Царка – пратећи вокал == Дискографија == * То је живот прави – 1989 * Ратне пјесме – 1992–1995 * Селам Подрињу – 2002 * Кад би знала моја жена – 2003 * Кад била жена ко швалерка – 2004 * Гори ми под ногама – 2005 * Волим жене – 2006 * Никад нисам – 2007 * Далеко је моја Босна – 2008 * Хана конто отворила – 2008 * Нека, нека Хано – 2013 * Кад се жене напију – 2014 * Бијеле блузе, свилене димије – 2017 * Свој на своме – 2018 * Плачу жене и спомињу мене – 2019 * Удри мушки – 2019 * Жена зове, а швалерка пише – 2019 [[Категорија:Музичке групе основане 1989.]] [[Категорија:Босанскохерцеговачке музичке групе]] sqso54g74evng7t76u4ysgnzhwzr2by 30099175 30099136 2025-06-27T22:23:11Z CarRadovan 116498 30099175 wikitext text/x-wiki {{сређивање|17.05.2025}} {{мало извора}} {{Инфокутија Музичар | име = Сателити (Састав) | слика = | оснивање = 1989. | место = Живинице | издавачка_кућа = Студио Извор | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | садашњи_чланови = Муто Хасановић Един Неретљак Садик Хасановић Фуад Мујановић | бивши_чланови = Един Едо Халиловић Азис Хазим Мики Царка }} '''Сателити''' су босанска група изворне музике основана 1989. године. И данас су најпопуларнија изворна музичка група у Босни. Оригинални певач и оснивач групе, '''Муто''', и даље је члан групе као главни вокал. Сателити су основали Муто, Мики „Виолина“ и Царка. Верује се да је Мики „Виолина“ напустио групу, али шта се заиста десило са њим је непознато. Од 2003. до 2009. године, чланови су били Муто, Един, Азис и Хазим. Године 2009. Един, Азис и Хазим напуштају групу и оснивају своју групу под називом „Едо и Сателити Дрине“. Према сопственим тврдњама, њихови највећи хитови су: ''Нож Жица Кравица'', ''Срешћемо се у Кравици, рођо'' и ''Уби Чету'', (објављене 1993, друго издање 2002) у којима се величају [[ратни злочин|злочини]] над Србима у [[Злочин у Кравици|Кравици]], као и улога [[Насер Орић|Насера Орића]] у тим злочинима. Други пјесме су: „Црна двојка“ (2015) и „Фејсбук“ (2014). == Чланови == === Тренутни === ** Муто – главни вокал ** Едо – пратећи вокал, шаргија ** Садик Хасановић – главни и пратећи вокал, клавијатуре, те аутор злочиначких текстова ** Фудо – виолина === Бивши === ** Муто – главни вокал ** Един Едо – главни вокал, клавијатуре ** Азис – виолина ** Хазим – пратећи вокал ** Мики – виолина ** Царка – пратећи вокал == Дискографија == * То је живот прави – 1989 * Ратне пјесме – 1992–1995 * Селам Подрињу – 2002 * Кад би знала моја жена – 2003 * Кад била жена ко швалерка – 2004 * Гори ми под ногама – 2005 * Волим жене – 2006 * Никад нисам – 2007 * Далеко је моја Босна – 2008 * Хана конто отворила – 2008 * Нека, нека Хано – 2013 * Кад се жене напију – 2014 * Бијеле блузе, свилене димије – 2017 * Свој на своме – 2018 * Плачу жене и спомињу мене – 2019 * Удри мушки – 2019 * Жена зове, а швалерка пише – 2019 [[Категорија:Музичке групе основане 1989.]] [[Категорија:Босанскохерцеговачке музичке групе]] mzhj6p3k3014ip0n3oz25qqibdmpiel 30099218 30099175 2025-06-27T22:30:10Z CarRadovan 116498 /* Тренутни */ 30099218 wikitext text/x-wiki {{сређивање|17.05.2025}} {{мало извора}} {{Инфокутија Музичар | име = Сателити (Састав) | слика = | оснивање = 1989. | место = Живинице | издавачка_кућа = Студио Извор | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | садашњи_чланови = Муто Хасановић Един Неретљак Садик Хасановић Фуад Мујановић | бивши_чланови = Един Едо Халиловић Азис Хазим Мики Царка }} '''Сателити''' су босанска група изворне музике основана 1989. године. И данас су најпопуларнија изворна музичка група у Босни. Оригинални певач и оснивач групе, '''Муто''', и даље је члан групе као главни вокал. Сателити су основали Муто, Мики „Виолина“ и Царка. Верује се да је Мики „Виолина“ напустио групу, али шта се заиста десило са њим је непознато. Од 2003. до 2009. године, чланови су били Муто, Един, Азис и Хазим. Године 2009. Един, Азис и Хазим напуштају групу и оснивају своју групу под називом „Едо и Сателити Дрине“. Према сопственим тврдњама, њихови највећи хитови су: ''Нож Жица Кравица'', ''Срешћемо се у Кравици, рођо'' и ''Уби Чету'', (објављене 1993, друго издање 2002) у којима се величају [[ратни злочин|злочини]] над Србима у [[Злочин у Кравици|Кравици]], као и улога [[Насер Орић|Насера Орића]] у тим злочинима. Други пјесме су: „Црна двојка“ (2015) и „Фејсбук“ (2014). == Чланови == === Тренутни === ** Муто – главни вокал ** Едо – пратећи вокал, шаргија ** Садик Хасановић – главни и пратећи вокал, клавијатуре, те аутор већине текстова ** Фудо – виолина === Бивши === ** Муто – главни вокал ** Един Едо – главни вокал, клавијатуре ** Азис – виолина ** Хазим – пратећи вокал ** Мики – виолина ** Царка – пратећи вокал == Дискографија == * То је живот прави – 1989 * Ратне пјесме – 1992–1995 * Селам Подрињу – 2002 * Кад би знала моја жена – 2003 * Кад била жена ко швалерка – 2004 * Гори ми под ногама – 2005 * Волим жене – 2006 * Никад нисам – 2007 * Далеко је моја Босна – 2008 * Хана конто отворила – 2008 * Нека, нека Хано – 2013 * Кад се жене напију – 2014 * Бијеле блузе, свилене димије – 2017 * Свој на своме – 2018 * Плачу жене и спомињу мене – 2019 * Удри мушки – 2019 * Жена зове, а швалерка пише – 2019 [[Категорија:Музичке групе основане 1989.]] [[Категорија:Босанскохерцеговачке музичке групе]] 0yhxfkom7w20e3pwm4jrlki4c0040ep 30099220 30099218 2025-06-27T22:32:07Z CarRadovan 116498 30099220 wikitext text/x-wiki {{сређивање|17.05.2025}} {{мало извора}} {{Инфокутија Музичар | име = Сателити (Састав) | слика = | оснивање = 1989. | место = Живинице | издавачка_кућа = Студио Извор | веб-сајт = <!-- {{official URL|адреса веб-сајта}} --> | садашњи_чланови = Муто Хасановић Един Неретљак Садик Хасановић Фуад Мујановић | бивши_чланови = Един Едо Халиловић Азис Хазим Мики Царка }} '''Сателити''' су босанска група изворне музике основана 1989. године. И данас су најпопуларнија изворна музичка група у Босни. Оригинални певач и оснивач групе, '''Муто''', и даље је члан групе као главни вокал. Сателити су основали Муто, Мики „Виолина“ и Царка. Верује се да је Мики „Виолина“ напустио групу, али шта се заиста десило са њим је непознато. Од 2003. до 2009. године, чланови су били Муто, Един, Азис и Хазим. Године 2009. Един, Азис и Хазим напуштају групу и оснивају своју групу под називом „Едо и Сателити Дрине“. Према сопственим тврдњама, њихови највећи хитови су: ''Нож Жица Кравица'', ''Срешћемо се у Кравици рођо'' и ''Уби Чету'', (објављене 1993, друго издање 2002) у којима се величају [[ратни злочин|злочини]] над Србима у [[Злочин у Кравици|Кравици]], као и улога [[Насер Орић|Насера Орића]] у тим злочинима. Други пјесме су: „Црна двојка“ (2015) и „Фејсбук“ (2014). == Чланови == === Тренутни === ** Муто – главни вокал ** Едо – пратећи вокал, шаргија ** Садик Хасановић – главни и пратећи вокал, клавијатуре, те аутор већине текстова ** Фудо – виолина === Бивши === ** Муто – главни вокал ** Един Едо – главни вокал, клавијатуре ** Азис – виолина ** Хазим – пратећи вокал ** Мики – виолина ** Царка – пратећи вокал == Дискографија == * То је живот прави – 1989 * Ратне пјесме – 1992–1995 * Селам Подрињу – 2002 * Кад би знала моја жена – 2003 * Кад била жена ко швалерка – 2004 * Гори ми под ногама – 2005 * Волим жене – 2006 * Никад нисам – 2007 * Далеко је моја Босна – 2008 * Хана конто отворила – 2008 * Нека, нека Хано – 2013 * Кад се жене напију – 2014 * Бијеле блузе, свилене димије – 2017 * Свој на своме – 2018 * Плачу жене и спомињу мене – 2019 * Удри мушки – 2019 * Жена зове, а швалерка пише – 2019 [[Категорија:Музичке групе основане 1989.]] [[Категорија:Босанскохерцеговачке музичке групе]] 32qk81txpqjchkkn82s9imc1zpkp05s 0 4605460 30099412 29892536 2025-06-28T08:25:13Z ~2025-91100 447406 30099412 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Ренато Бицозеро | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1912|9|7}} | место_рођења = [[Лугано]] | држава_рођења = [[Швајцарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1994|11|10|1912|9|7|год=да}} | место_смрти = [[Буенос Ајрес]] | држава_смрти = [[Аргентина]] | висина = | позиција = [[Голман]] | године1 = 1934–1939 | клубови1 = [[ФК Лугано|Лугано]] | наступи1 = 17 | голови1 = 0 | репрезентација_(године) = 1935–1938 | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | репрезентација_(наступи) = 19 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Ренато Бицозеро''' (7. септембар 1912 – 10. новембар 1994) <ref name="worldfootball">{{WorldFootball.net|renato-bizzozzero}}</ref> био је швајцарски [[Фудбал|фудбалски]] [[Голман (фудбал)|голман]] који је био неискоришћени члан репрезентације [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]] на [[Светско првенство у фудбалу|Светском првенству у фудбалу]] [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934.]] и [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938. године]].<ref>[http://pol.worldfootball.net/spieler_profil/renato-bizzozzero/ bio]</ref> Иако је одиграо деветнаест утакмица, [[ФК Лугано|Лугано]] га је користио само као резервног голмана. == Референце == {{Референце}} {{СОРТИРАЊЕ: Бицозеро, Ренато}} {{СПФ1934-ШВА}} {{СПФ1938-ШВА}} {{подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1994.]] [[Категорија:Фудбалери Лугана]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1934.]] [[Категорија:Швајцарски фудбалери]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] qvkpk9t6qwcv9uaas762ve7ntjqdndz 0 4605527 30099419 30013647 2025-06-28T08:26:51Z ~2025-91100 447406 30099419 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Алберт Гиншар | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1914|11|10|df=da}} | место_рођења = [[Швајцарска]] | држава_рођења = | датум_смрти = {{датум смрти|1971|5|19|1914|11|10|df=da}} | место_смрти = | држава_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = 1931–1947. | клубови1 = [[ФК Сервет|Сервет]] | наступи1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1934–1941. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | репрезентација_(наступи) = 12 | репрезентација_(голови) = 0 | тренер_године1 = 1936–1937. | тренер_клубови1 = [[ФК Сервет|Сервет]] }} '''Алберт Гиншар''' ([[Швајцарска]], [[10. новембар]] [[1914]] — [[19. мај]] [[1971]]) био је [[Швајцарци|швајцарски]] [[Фудбал|фудбалер]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарску]] на [[Светско првенство у фудбалу|Светском првенству у фудбалу]] [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934.]] и [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=50337/index.html|title=Albert GUINCHARD|website=FIFA.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20080526061620/http://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=50337/index.html|archive-date=May 26, 2008|url-status=dead|access-date=5 September 2011}}</ref> Такође је играо за [[ФК Сервет|Сервет]]. == Референце == {{Референце}} {{СОРТИРАЊЕ: Гиншар, Алберт}} {{СПФ1934-ШВА}} {{СПФ1938-ШВА}} {{подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1971.]] [[Категорија:Тренери ФК Сервет]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Сервета]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1934.]] [[Категорија:Швајцарски фудбалери]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 6md0iqpxat1qybczjv92mxr2hfo4dic 0 4605536 30099424 29892482 2025-06-28T08:28:03Z ~2025-91100 447406 30099424 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Вили Хубер | пуно_име = Вилхелм Хубер<ref>{{cite web | url=http://eu-football.info/_player.php?id=8782 | title=EU-Football.info => PLAYER: Wilhelm Huber | accessdate=6 September 2011}}</ref> | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум_рођења|1913|12|17|df=da}} | место_рођења = [[Цирих]] | држава_рођења = [[Швајцарска]] | датум_смрти = август 1998 (84 године)<ref name="WH"/> | место_смрти = [[Киснахт]] | држава_смрти = [[Швајцарска]] | висина = | позиција = [[Голман]] | године1 = 1934–1943. | клубови1 = [[ФК Грасхопер|Грасхопер]] | наступи1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1933–1942. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | репрезентација_(наступи) = 16 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Вилхелм Хубер''', најпознатији као '''Вили Хубер''' (17. децембар 1913 – август 1998)<ref name="WH">{{Cite news|url=https://www.e-newspaperarchives.ch/?a=d&d=TTB19980820-01.2.28.20.3|title=Früherer Schweizer Nati-Goalie Willy Huber gestorben.|date=20 August 1998|access-date=30 August 2019|publisher=Thuner Tagblatt|language=German}}</ref>, био је [[Швајцарци|швајцарски]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Голман (фудбал)|голман]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарску]] на [[Светско првенство у фудбалу|Светском првенству у фудбалу]] [[Светско првенство у фудбалу 1934.|1934.]] и [[Светско првенство у фудбалу 1938.|1938. године]].<ref>[https://web.archive.org/web/20100503103658/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=3/teams/team=43971.html Seleção Suíça na Copa do Mundo FIFA de 1934]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20100503063022/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=43971.html Seleção Suíça na Copa do Mundo FIFA de 1938]</ref> Такође је играо за [[ФК Грасхопер|Грасхопер]]. Био је голман године Швајцарске 1937, 1942. и 1943. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/zwitgkoy.html|title=Switzerland - Goalkeeper of the Year|website=[[RSSSF]]|access-date=6 September 2011}}</ref> == Каријера == Хубер је играо за Ла Сараз и за [[ФК Блу Старс Цирих|Блу Старс Цирих]] пре него што је играо за Грасхопер, са којим је освојио [[Суперлига Швајцарске у фудбалу|швајцарско првенство]] у сезонама 1936-37, 1938–39, 1941–42 и 1942–43 и Швајцарски куп 1933-34, 1936–37, 1937–38, 1939–40, 1940–41, 1941–42, 1942–43, освојивши тако дуплу круну 1936-37, 1941–42 и 1942-43. Само су [[Северино Минели]] и [[Алфред Бикел]], са по осам трофеја, освајалили више пута куп него Хубер, а иначе је само [[Херман Шпрингер]] изједначио овај број освојених куп такмичења у швајцарском фудбалу.<ref>{{Cite web|url=http://www.football.ch/sfv/chcup/de/Cup-Spieler.aspx|title=Die siegreichsten Spieler|website=Schweizer Cup - Geschichte|publisher=Schweizerische Fussball Verband|access-date=12 September 2011}}</ref> Каријеру је завршио у [[ФК Цирих|Цириху]]. == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * {{FIFA player|51070}} {{СОРТИРАЊЕ: Хубер, Вили}} {{СПФ1934-ШВА}} {{СПФ1938-ШВА}} {{подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Умрли 1998.]] [[Категорија:Фудбалери Грасхопера]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1934.]] [[Категорија:Швајцарски фудбалери]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] paeeqymhqp86c3a8nk32cjvimk3e3pj 0 4605596 30099427 30013639 2025-06-28T08:29:13Z ~2025-91100 447406 30099427 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Северино Минели | пуно_име = | слика = | опис = | датум_рођења = {{Датум рођења|1909|9|6|df=yes}} | место_рођења = [[Киснахт]], [[Швајцарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1994|9|23|1909|9|6|df=yes}} | место_смрти = | висина = 1,74 м | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени играч]] | младалачки_године1 = | младалачки_клубови1 = | године1 = 1929–1930. | клубови1 = [[ФК Сервет|Сервет]] | наступи1 = | голови1 = | године2 = 1930–1943. | клубови2 = [[ФК Грасхопер|Грасхопер]] | наступи2 = | голови2 = | године3 = 1943–1946. | клубови3 = [[ФК Цирих|Цирих]] | наступи3 = 32 | голови3 = 3<ref>{{Cite web|url=https://www.dbfcz.ch/spieler.php?spieler_id=6252|title = DBFCZ &#124; Severino Minelli}}</ref> | репрезентација_(године) = 1930–1943.<ref>{{Cite news|title=Severino Minelli – International Appearances|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation]]|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/minelli-intl.html|access-date = 8 January 2013}}</ref> | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] | репрезентација_(наступи) = 80 | репрезентација_(голови) = 0 | тренер_године = 1943–1946.<br>1949–1950. | тренер_клубови = [[ФК Цирих|Цирих]]<br>[[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарска]] }} '''Северино Минели''' ([[Киснахт]], 6. септембар 1909 — 23. септембар 1994) био је [[Швајцарци|швајцарски]] фудбалер који је играо на позицији [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбеног играча]]. Учествовао је на [[Светско првенство у фудбалу 1934.|Светском првенству у фудбалу 1934.]] и [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]]. Укупно је одиграо 80 утакмица за [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарску]] . Играо је као чистач у револуционарној формацији коју је развио аустријски тренер [[Карл Рапан]] у [[ФК Грасхопер|Грасхоперу]], као и у швајцарској фудбалској репрезентацији, „''verrou“ („муња“)''.<ref>{{Cite book|title=Catenaccio: el arte de defender|last=Alex.|first=Couto Lago|date=2017|publisher=T&B|isbn=9788494666292|location=Madrid|oclc=1011609829}}</ref> Тренирао је [[ФК Цирих|Цирих]] <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/players/trainers-zwit-clubs.html|title=Switzerland – Trainers of First and Second Division Clubs}}</ref> и [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарску]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/tablesz/zwit-intres.html|title=Switzerland – International Matches}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1934-ШВА}} {{СПФ1938-ШВА}} {{СОРТИРАЊЕ: Минели, Северино}} {{подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1994.]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Цириха]] [[Категорија:Фудбалери Грасхопера]] [[Категорија:Фудбалери Сервета]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1934.]] [[Категорија:Швајцарски фудбалери]] [[Категорија:Швајцарски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] q8re0fyz97bxi9nxnsi1bmizriv04mn 0 4606322 30098672 30013594 2025-06-27T14:20:36Z ~2025-88385 447154 30098672 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Робер Брет | пуно_име = Робер Брет | слика = | датум_рођења = {{Датум рођења|df=yes|1912|2|11}} | место_рођења = [[Бриж]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1987|2|23|1912|2|11}} | место_смрти = [[Бриж]] | држава_смрти = Белгија | висина = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | младе_године = | млади_клубови = [[ФК Серкл Бриж|Серкл Бриж]] | године1 = 1928–1948. | клубови1 = Серкл Бриж | наступи1 = 350 | голови1 = 0 | репрезентација_(године) = 1931–1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 14 | репрезентација_(голови) = 0 | ажурирање_клубова = | ажурирање_репрезентације = }} '''Роберт Брет''' ([[Бриж]], 11. фебруар 1912 – Бриж, 23. фебруар 1987) био је високи [[Белгија|белгијски]] [[Голман (фудбал)|голман]]. Никада није играо ни за један други [[Фудбал|фудбалски]] тим осим за [[ФК Серкл Бриж|Серкл Бриж]]. Брет се сматра једним од највишљих у историји тима. Био је у [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацији Белгије]] која је учествовала на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]]. Брет је дебитовао за [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгију]] у [[Пријатељска утакмица|пријатељској утакмици]] против [[Фудбалска репрезентација Пољске|Пољске]] у октобру 1931. године и укупно је одиграо 14 наступа.<ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/belg-recintlp.html Appearances for Belgium National Team] – RSSSF</ref> Његова последња репрезентативна утакмица била је утакмица против [[Фудбалска репрезентација Холандије|Холандије]] у фебруару 1938. године.<ref>{{Cite web|url=https://eu-football.info/_player.php?id=2502|title=Player Database|website=EU-football|access-date=8 April 2023}}</ref> == Референце == {{Референце}} == Спољaшње везе == * [http://www.cerclebrugge.be/index.php?catnr1=6&catnr2=163 Information about former presidents of Cercle Brugge] * [http://www.cerclemuseum.be Cerclemuseum.be] {{СПФ1938-Белгија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Брет, Роберт}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Фудбалери Прве лиге Белгије]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] lhcpb58m45163221dzzgze8k2ij65qp 0 4606325 30098673 30013593 2025-06-27T14:22:39Z ~2025-88385 447154 30098673 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Франс Гомерс | слика = | опис = | датум_рођења = {{датум рођења|1917|4|05|df=y}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1996|04|20|1917|04|05}} | године1 = 1935–1946. | године2 = 1946–1947. | клубови1 = [[ФК Бершот|Бершот]] | клубови2 = [[ФК Стандард Лијеж|Стандард Лијеж]] | репрезентација_(године) = 1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 0 | тренерске_године = 1952–1953. | тренерски_клубови = Бершот }} '''Франсоа Гомерс''' ([[Антверпен]], 5. април 1917 — 20. април 1996) <ref>[http://www.weltfussball.de/spieler_profil/frans-gommers/ Player page at weltfussball.de]</ref> био је [[Белгија|белгијски]] фудбалер. Био је [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]] за [[ФК Бершот|Бершот]] <ref>{{Cite web|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=198|title=Player page at beerschot.wimmel.be|archive-url=https://web.archive.org/web/20110706142603/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=198|archive-date=6 July 2011|url-status=dead|access-date=23 August 2010}}</ref> са којим је два пута био [[Прва лига Белгије у фудбалу|првак Белгије]] 1938. и 1939. године. == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * Frans Gommers at the Royal Belgian Football Association {{СПФ1938-Белгија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Гомерс, Франс}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1996.]] [[Категорија:Белгијски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Стандард Лијежа]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 5g68xf0psq71rp2kwgs02fsz1uqmvqa 0 4606362 30098674 30013587 2025-06-27T14:23:37Z ~2025-88385 447154 30098674 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Роберт Паверик | слика = | опис = | пуно_име = Роберт Паверик | датум_рођења = {{датум рођења|1912|11|19|df=y}} | место_рођења = [[Боргерхаут]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1994|5|25|1912|11|19|df=y}} | место_смрти = [[Белгија]] | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | године1 = 1930–1947. | клубови1 = [[ФК Ројал Антверпен|Ројал Антверпен]] | наступи1 = 271 | голови1 = 8 | године2 = 1948–1949. | клубови2 = [[ФК Бершот|Бершот]] | наступи2 = ? | голови2 = ? | репрезентација_(године) = 1935–1946. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 41 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Роберт Паверик''' ([[Боргерхаут]], [[19. новембар]] [[1912]] — [[Белгија]], [[25. мај]] [[1994]]) био је [[Белгија|белгијски]] [[фудбал]]ер који је играо као [[одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]]. Паверик је играо на клупском нивоу за [[ФК Ројал Антверпен|Ројал Антверпен]] и [[ФК Бершот|Бершот]].<ref>{{cite web|url=http://www.rafcmuseum.be/spelersarchief/spelersfiche.php?id=249|title=Player profile|accessdate=30. октобар 2009|publisher=Royal Antwerp|language=nl}}</ref><ref>{{cite web|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=340|title=Player profile|accessdate=30. октобар 2009|publisher=Beerschot|language=fr|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110706142532/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=340|archivedate=6. јул 2011}}</ref><ref name = "NFT">{{NFT player|id=20915}}</ref> За [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацију Белгије]] је наступио 41 пут у периоду од 1935. до 1946. године.<ref name = "NFT"/><ref>{{cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/belg-recintlp.html|title=Belgium – Record International Players|website=[[RSSSF]]|accessdate=30. октобар 2009}}</ref> Паверик је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству 1938. године]].<ref>{{cite web|url=https://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=56015/index.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20080615232345/http://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=56015/index.html|url-status=dead|archive-date=15. јун 2008|title=Player profile|accessdate=30. октобар 2009|publisher=FIFA}}</ref> == Трофеји == '''Антверпен'''<ref name="eurosport3222">{{cite web |title=FC Antwerp {{!}} Palmares |url=http://www.rafcmuseum.be/palmares/palmares.php}}</ref> * [[Прва лига Белгије у фудбалу|Прва лига Белгије]]: [[Прва лига Белгије у фудбалу 1930/31|1930/31]], [[Прва лига Белгије у фудбалу 1943/44|1943/44]] == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Паверик, Роберт}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1994.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Ројал Антверпена]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 27csu0p2su0293pnvjy3h12hmx275g2 0 4606364 30098676 30080128 2025-06-27T14:24:56Z ~2025-88385 447154 30098676 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Жан Пити | слика = | опис_слике = | пуно име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|2|25|}} | место_рођења = [[Лијеж]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|5|25|1914|2|25|df=yes}} | место_смрти = [[Лијеж]] | држава_смрти = Белгија | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Бек]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1930–1939. | клубови1 = [[ФК Стандард Лијеж|Стандард Лијеж]] | наступи1 = | голови1 = | укупно_наступа = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 4 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Жан Пити''' ([[Лијеж]], 25. фебруар 1914. – Лијеж, 25. мај 1944.) био је белгијски [[фудбалер]] који је играо на позицији бека. Рођен је у [[Лијеж]]у, а највећи део каријере провео је у [[ФК Стандард Лијеж|Стандарду из Лијежа]].<ref>{{cite web |url=http://www.standard.be/fr/a_joueurs_det.php?id=370 |title=Играч на сајту Стандарда |access-date=23. август 2010 |archive-url=https://archive.today/20120912010916/http://www.standard.be/fr/a_joueurs_det.php?id=370 |archive-date=12. септембар 2012 |url-status=dead}}</ref> Године 1938. забележио је четири наступа за [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацију Белгије]].<ref>{{cite web|author= |title=Статистика наступа на сајту Фудбалског савеза Белгије|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date=25. мај 2011}}</ref> == Приватни живот и смрт == Након што је рано завршио фудбалску каријеру, Пити је постао лекар. Погинуо је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] у савезничком ваздушном нападу на предграђе Лијежа Кинкампоа, након што је посетио пацијента повређеног у претходном нападу.<ref>[https://uurl.kbr.be/1533462 ''La Légia'', 30. мај 1944, стране 2 и 3] (на француском језику), приступљено 18. августа 2022.</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{WorldFootball.net|jean-petit}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Пити, Жан}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Фудбалери Стандард Лијежа]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] p37hncrlqkv2xg415vr6ge9etbobg1k 0 4606367 30098680 30080125 2025-06-27T14:26:00Z ~2025-88385 447154 30098680 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Корнел Сејс | слика = | опис_слике = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1912|2|12}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1944|1|10|1912|2|12}} | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Бек]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1930–1943. | клубови1 = [[ФК К Бершот ВАК|Бершот ВАК]] | наступи1 = | голови1 = | укупно_наступа = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Корнел „Неел” Сејс''' ([[Антверпен]], 12. фебруар 1912. – 10. јануар 1944.) био је белгијски [[фудбалер]]. Рођен је у [[Антверпен]]у. Играо је као бек за Бершот ВАК од 1930. до 1943. године.<ref>{{cite web|author= |title=Профил играча на beerschot.wimmel.be|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=418 |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110706142607/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=418 |date=6. јул 2011}}</ref> Са клубом из Антверпена освојио је два пута [[Прва лига Белгије|Прву лигу Белгије]], 1938. и 1939. године. За [[Фудбалска репрезентација Белгије|„Црвене ђаволе”]] наступио је два пута, укључујући једну утакмицу на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству 1938. године]].<ref>{{cite web|author= |title=Статистика наступа на сајту Фудбалског савеза Белгије|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date=25. мај 2011}}</ref> == Трофеји == * [[Прва лига Белгије|Првак Белгије]] 1938. и 1939. са Бершот ВАК-ом == Референце == {{референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Сејс, Корнел}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] qhx4tnbd533czsfwhlf6mdqca8f4zk8 0 4606368 30098681 30080118 2025-06-27T14:27:53Z ~2025-88385 447154 30098681 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Пјер Далем | слика = | опис_слике = | пуно_име = Пјер Антоан Анри Жозеф Далем | датум_рођења = {{датум рођења|1912|3|16}} | место_рођења = [[Лијеж]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1993|2|22|1912|3|16}} (80 година) | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везиста]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1931–1939. | клубови1 = [[ФК Стандард Лијеж|Стандард Лијеж]] | наступи1 = | голови1 = | укупно_наступа = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1935–1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 23 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Пјер Антоан Анри Жозеф Далем''' ([[Лијеж]], 16. март 1912. – 22. фебруар 1993) био је белгијски [[фудбалер]]. == Каријера == Као везиста у Стандарду из Лијежа, Далем је одиграо 162 утакмице и постигао 5 голова у [[Прва лига Белгије|Првој лиги Белгије]].<ref>[http://www.standard.be/fr/a_joueurs_det.php?id=102 Профил играча на сајту standard.be]</ref> Био је [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентативац Белгије]] од 1935. до 1939. године,<ref>{{cite web|author= |title=Статистика наступа на сајту Фудбалског савеза Белгије|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date=25. мај 2011}}</ref> и одиграо је 23 утакмице за „Црвене ђаволе”. == Референце == {{референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Далем, Пјер}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1993.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Стандард Лијежа]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 913edg977rciy0t67tyu1bgxvhw15y2 0 4606374 30098682 30080116 2025-06-27T14:29:17Z ~2025-88385 447154 30098682 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Алфонс де Винтер | слика = | опис_слике = | пуно_име = Алфонс Франсоа Мари де Винтер | датум_рођења = {{датум рођења|1908|9|12|df=yes}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1997|7|07|1908|09|12|df=yes}} | висина = 1,80 м | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везиста]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1928–1939. | клубови1 = [[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]] | наступи1 = | голови1 = | укупно_наступа = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1935–1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 19 | репрезентација_(голови) = 0 | тренерске_године = 1949–1950.<br>1960–1965. | клубови_тренер1 = | клубови_тренер2 = }} '''Алфонс „Фонс“ Франсоа Мари де Винтер''' (12. септембар 1908 – 7. јул 1997) био је белгијски [[фудбалер]]. == Каријера == Играо је као везиста за клуб Бершот ВАК.<ref>{{Cite web |url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=134 |title=Профил играча на сајту beerschot.wimmel.be |access-date=20. август 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110706142555/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=134 |archive-date=6. јул 2011 |url-status=dead }}</ref> Са клубом је освојио [[Прва лига Белгије|Прву лигу Белгије]] два пута, 1938. и 1939. године. За [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацију Белгије]] одиграо је 19 утакмица, укључујући и осмину финала [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светског првенства 1938. године]] против [[Фудбалска репрезентација Француске|Француске]] на стадиону Стад де Коломб, где је Белгија изгубила 3:1.<ref>{{cite web|author= |title=Статистика наступа на сајту Фудбалског савеза Белгије|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive |url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date=25. мај 2011 }}</ref> == Референце == {{референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:де Винтер, Алфонс}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалски тренери]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 8c0xr96rxusi16hjurkmsnhrtvdtkyj 0 4606665 30098684 30080115 2025-06-27T14:30:16Z ~2025-88385 447154 30098684 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Пол Анри | слика = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|9|6}} | место_рођења = [[Намир]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1989|10|06|1912|9|6}} | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везиста]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1931–1935. | клубови1 = [[ФК Намир Спорт|Намир Спорт]] | године2 = 1935–1942. | клубови2 = [[ФК Даринг де Брисел|Даринг де Брисел]] | репрезентација_(године) = 1936–1940. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 9 | репрезентација_(голови) = 0 | медаље = }} '''Пол Анри''' ([[Намир]], 6. септембар 1912 – 6. октобар 1989) био је белгијски фудбалер који је играо као [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] за свој родни клуб [[ФК Намур Спортс|Намур Спортс]], за [[ФК Даринг Брисел|Даринг из Брисела]] и за [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацију Белгије]].<ref>{{cite web|author= |title=Player caps at the site of the URBSFA|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|date=25 May 2011}}</ref> == Референце == {{Референце}} == Спољaшње везе == * {{WorldFootball.net|paul-henry}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Анри, Пол}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 43r6dlk0j4xmy6ght39e0upb00blhvr 0 4606666 30098688 30010369 2025-06-27T14:31:03Z ~2025-88385 447154 30098688 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Емил Стајнен | слика = | опис = | пуно_име = Јоанес Емилијус Стајнен | датум_рођења = {{Датум рођења|df=yes|1907|11|02}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1997|03|27|1907|11|02}} | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Централни халф]] | тренутни_клуб = | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1927–1935. | године2 = 1935–1943. | клубови1 = [[ФК Ројал Бергем Спорт|Ројал Бергем Спорт]] | клубови2 = [[ФК Шарлроа|Шарлроа]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1932–1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 31 | репрезентација_(голови) = 0 | медаље = | тренерске_године = 1944–1946.<br>1947–1952.<br>1959–1961. | тренерски_клубови = Шарлроа<br>[[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]]<br>[[ФК Мехелен|Мехелен]] | ажурирање_клуба = | ажурирање_репрезентације = }} '''Јоанес Емилиус Мил Стајнен''' ([[Антверпен]], 2. новембар 1907 — 27. март 1997) био је белгијски [[Фудбал|фудбалер]].<ref>{{Cite web|url=https://www.national-football-teams.com/player/21104/Emile_Stijnen.html|title=Émile Stijnen|website=national-football-teams.com|access-date=22 September 2020}}</ref><ref>[http://www.weltfussball.de/spieler_profil/emile-stijnen/ Player page at weltfussball.de]</ref> == Референце == {{референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Стајнен, Емил}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Белгијски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 7gbfrph7xq51xtfozk7nxz22qtztu5q 0 4606667 30098693 30080114 2025-06-27T14:32:28Z ~2025-88385 447154 30098693 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Џон ван Алфен | слика = | опис = | пуно_име = Јан Џон ван Алфен | датум_рођења = {{датум рођења|1914|6|17|df=yes}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1961|12|19|1914|06|17|df=yes}} | место_смрти = | висина = 1,69 м | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени играч]] | тренутни_клуб = | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1936–1946. | клубови1 = [[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1938–1944. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 11 | репрезентација_(голови) = 0 | медаље = | тренерске_године = 1960–1961. | тренерски_клубови = [[ФК Варегем|Варегем]] | ажурирање_клуба = | ажурирање_репрезентације = }} '''Јан „Џон“ ван Алфен''' ([[Антверпен]], 17. јун 1914 — 19. децембар 1961) био је белгијски [[Фудбал|фудбалер]], који је играо као везни играч за [[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]].<ref>{{cite web|author= |title=Player page at beerschot.wimmel.be|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=459 |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110706142615/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=459|date=6 July 2011}}</ref> Са тимом је два пута освојио [[Прва лига Белгије у фудбалу|белгијско првенство]], 1938. и 1939. године. Играо је за [[Фудбалска репрезентација Белгије|''„''Црвене ђаволе''“'']] од 1938. до 1944. године, са којима је одиграо једанаест утакмица, укључујући једну на Светском првенству 1938. године.<ref>{{cite web|author= |title=Player page at the site of the URBSFA|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|date=25 May 2011}}</ref> == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * {{WorldFootball.net|john-van-alphen}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:ван Алфен, Џон}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1961.]] [[Категорија:Белгијски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] s25erhwtry8yfi8o3p55ter148lchb9 0 4606668 30098696 30010367 2025-06-27T14:34:36Z ~2025-88385 447154 30098696 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Рејмонд Брејн | слика = BraineRaymondStar340301.jpg | пуно_име = Рејмонд Ернест Мишел Брејн | датум_рођења = {{Датум рођења|1907|4|28|df=yes}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1978|12|24|1907|4|28|df=yes}} | место_смрти = [[Антверпен]] | држава_смрти = Белгија | висина = | тренутни_клуб = | број_на_дресу = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1922–1930. | године2 = 1930–1936. | године3 = 1936–1943. | године4 = 1943–1944. | клубови1 = [[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]] | клубови2 = [[ФК Спарта Праг|Спарта Праг]] | клубови3 = Бершот ВАК | клубови4 = [[ФК Ла Форестуаз|Ла Форестуаз]] | наступи1 = 142 | голови1 = 141 | наступи2 = 106 | голови2 = 120 | наступи3 = 113 | голови3 = 69 | наступи4 = 21 | голови4 = 0 | репрезентација_(године) = 1925–1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 54 | репрезентација_(голови) = 26 }} '''Рејмонд Ернест Мишел Брејн''' ([[Антверпен]], 28. април 1907 – [[Антверпен]], 24. децембар 1978) био је [[Белгија|белгијски]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]].<ref name="jerabek">{{Cite book|title=Ceský a ceskoslovenský fotbal - lexikon osobností a klubu|last=Jeřábek|first=Luboš|publisher=Grada Publishing|year=2007|isbn=978-80-247-1656-5|location=Prague|page=25|language=cs}}</ref> Такође је био први белгијски професионални играч када је добио трансфер у [[ФК Спарта Праг|Спарту из Прага]] 1930. године. Брејн је одиграо 54 утакмице за [[Фудбалска репрезентација Белгије|белгијску фудбалску репрезентацију]] и постигао 26 голова, што га чини петим најбољим стрелцем Белгије свих времена. == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * [https://www.rsssf.org/tablest/tsjsltops.html Списак најбољих стрелаца чехословачког првенства] {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Брејн, Рејмонд}} [[Категорија:Рођени 1907.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Фудбалери Спарте (Праг)]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1928.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] ivybpdoiw4mhe5q3g7h7p5m0cgioetr 0 4606669 30098700 30080111 2025-06-27T14:35:37Z ~2025-88385 447154 30098700 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Фернанд Бујл | слика = | опис = | пуно_име = Фернанд Огист Шарл Бујл | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|3|3|df=yes}} | место_рођења = [[Моланбек Сен Жан]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1992|1|22|1918|3|3|df=yes}} | висина = 1,7 м | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1934–1953. | клубови1 = [[ФК Даринг Клуб Брисел|Даринг Клуб Брисел]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1937–1945. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 16 | репрезентација_(голови) = 1 }} '''Фернанд Огист Шарл Бујл''' је био [[Белгија|белгијски]] фудбалер, рођен 3. марта 1918. у [[Моланбек Сен Жан|Моланбек Сен Жану]], а преминуо је 22. јануара 1992. године. Био је [[Нападач (фудбал)|нападач]] за [[ФК Даринг Клуб де Брисел|Даринг Клуб де Брисел]] од сезоне 1934–1953<ref>{{Cite web|url=http://www.rwdm-fcbrussels.be/11-FICHES/fiche-galeriephotosbefore.html|title=Photo and date at rwdm-fcbrussels.be|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924093004/http://www.rwdm-fcbrussels.be/11-FICHES/fiche-galeriephotosbefore.html|archive-date=24 September 2015|url-status=dead|access-date=19 August 2010}}</ref> и играо је шеснаест пута за [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгију]] <ref>{{cite web|author= |title=Player caps at the site of the URBSFA|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|date=25 May 2011}}</ref> укључујући једну утакмицу на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству 1938.]] == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Бујл, Фернанд}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 1992.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 51pz73xo01hoql0huj2f7alp3rnguf2 0 4606673 30098703 30080108 2025-06-27T14:37:00Z ~2025-88385 447154 30098703 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Артур Селеерс | слика = | опис = | пуно_име = Артур Албер Селеерс | датум_рођења = {{датум рођења|1916|2|28|df=yes}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1998|8|05|1916|02|28|df=yes}} | место_смрти = | висина = 1,77 м | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1933–1944. | године2 = 1946–1951. | клубови1 = [[ФК Бершот ВАК|Бершот ВАК]] | клубови2 = [[ФК Ресинг Клуб Брисел|Ресинг Клуб Брисел]] | утакмице1 = | утакмице2 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1937–1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 4 | репрезентација_(голови) = 2 | шаблон_медаља = }} '''Артур Тур Алберт Селерс''' ([[Антверпен]], 28. фебруар 1916. – 5. август 1998.) био је белгијски [[Фудбал|фудбалер]].<ref>[http://www.iffhs.de/?7e4a952bd814fc4d813e8a81be4ac0385fdcdc3bfcdc0aec70aeecf8a3c0d84411 ''The highest scorers in the First Division'' at iffhs.de]</ref> Као [[Нападач (фудбал)|нападач]] [[ФК Бершот ВАК|Бершота]], <ref>{{cite web|author= |title=Player page at beerschot.wimmel.be|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=62 |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110706142548/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=62|date=6 July 2011}}</ref> два пута је био [[Прва лига Белгије у фудбалу|шампион Белгије]] 1938. и 1939. године. == Референце == {{референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{клица-фудбал}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија}} {{СОРТИРАЊЕ:Селерс, Артур}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1998.]] [[Категорија:Белгијски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] r85wnp3pwbmlqxv2azkeq1dog7kb8s0 0 4606675 30098709 30005402 2025-06-27T14:37:56Z ~2025-88385 447154 30098709 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Жан Фивез | слика = | опис = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1910|11|30}} | место_рођења = [[Брисел]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1997|3|18|1910|11|30}} | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = ?–1936. | године2 = 1936–1943. | године3 = 1946–1947. | клубови1 = [[ФК Ла Форестоаз|Ла Форестоаз]] | клубови2 = [[ФК Вајт Стар Брисел|Вајт Стар Брисел]] | клубови3 = [[ФК РАЕК Монс|РАЕК Монс]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1936–1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 9 | репрезентација_(голови) = 4 | шаблон_медаља = }} '''Жан Фивез''' ([[Брисел]], рођен 30. новембра 1910. — 18. марта 1997.) био је [[Белгија|белгијски]] фудбалер.<ref>{{Cite web|url=http://www.weltfussball.de/spieler_profil/jean-fievez/|title=Player page|website=weltfussball.de|access-date=3 March 2010}}</ref> Каријеру је започео у [[ФК Леополд|Леополду]] пре него што се придружио [[ФК Вајт Стар де Брисел|Вајт Стар де Брисел]] 1936. године. Играјући као [[Нападач (фудбал)|нападач]], одиграо је девет утакмица и постигао четири гола за [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгију]].<ref>{{Cite web|url=http://www.footbel.com/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|title=Player caps at the page of the URBSFA|website=footbel.be|archive-url=https://web.archive.org/web/20090924085646/http://www.footbel.com/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|archive-date=24 September 2009|url-status=dead|access-date=3 March 2010}}</ref> Од 1946. до 1947. године играо је за [[ФК РАЕК Монс|РАЕК Монс]], који је тада играо у Трећој дивизији. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{клица-фудбал}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија}} {{СОРТИРАЊЕ:Фивез, Жан}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1997.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] in9sbjon836uzufslom3iz861ucp45i 0 4606680 30098710 30010364 2025-06-27T14:38:37Z ~2025-88385 447154 30098710 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Хендрик Исемборгс | слика = | величина_слике = | опис = | пуно_име = Хендрик Виктор Иземборс | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|1|30|df=yes}} | место_рођења = [[Антверпен]], [[Белгија]] | датум_смрти = {{датум смрти|1973|3|9|1914|1|30|df=yes}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1932—1944. | клубови1 = [[ФК Ројал Бершот|Ројал Бершот]] | наступи1 = 299 | голови1 = 241 | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1935—1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 16 | репрезентација_(голови) = 8 | тренерске_године1 = | клубови_као_тренер1 = }} '''Хендрик Виктор „Рик“ Исемборгс''' ([[Антверпен]], 30. јануар 1914 — 9. март 1973) био је [[Белгија|белгијски]] [[Фудбал|фудбалер]]. Играо је за [[ФК Ројал Бершот|Ројал Бершот]] и [[Фудбалска репрезентација Белгије|фудбалску репрезентацију Белгије]] . Наступио је на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]] и постигао гол у јединој утакмици Белгије. == Референце == * Hendrik Isemborghs at the Royal Belgian Football Association * {{WorldFootball.net|henrik-isemborghs|Hendrik Isemborghs (full name: Hendrik Victor Isemborghs)}} * {{FIFA player|51297|Henri Isemborghs}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{клица-фудбал}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија}} {{СОРТИРАЊЕ:Исемборгс, Хендрик}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1973.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 1k7xsee6lu9uisegimm9lt68uivngq5 0 4606683 30098715 29970224 2025-06-27T14:40:23Z ~2025-88385 447154 30098715 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} {{Фудбал биографија | име = Џозеф Нелис | слика = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1917|04|01|df=yes}} | место_рођења = [[Татбери]], [[Енглеска]] | датум_смрти = {{Датум смрти и године|1994|04|12|1917|04|01|df=yes}} | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1934–1939. | године2 = 1939–1943. | клубови1 = [[ФК Ројал Бергем Спорт|Ројал Бергем Спорт]] | клубови2 = [[ФК Р. Унион Сен-Жилоаз|Р. Унион Сен-Жилоаз]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1938—1940. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 2 | медаље = }} '''Жозеф''' „ '''Џеф''' “ '''Нелис''' ([[Татбери]], 1. април 1917 — 12. април 1994) био је белгијски [[Фудбал|фудбалер]] који је играо као [[Нападач (фудбал)|нападач]] за [[FK Ројал Берхем Спорт|Ројал Берхем Спорт]]. Рођен у Енглеској, представљао је [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентацију Белгије]] постигавши два гола на два наступа.<ref>[http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html Player caps at the site of the URBSFA] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|date=25 May 2011}}</ref> Био је изабран за [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светско првенство 1938.]] у Француској, али није играо. == Референце == {{Референце}} == Спољaшње везе == * Joseph Nelis at the Royal Belgian Football Association * {{WorldFootball.net|joseph-nelis}} * {{NFT player|62192}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{клица-фудбал}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија}} {{СОРТИРАЊЕ:Нелис, Џозеф}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 1994.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 6xxzstngisp3azqfzyt85q5i09lc6nr 0 4606702 30098718 30080102 2025-06-27T14:41:06Z ~2025-88385 447154 30098718 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Чарлс Џозеф Ванден Ваувер | слика = | опис = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1916|9|07|df=yes}} | место_рођења = [[Тејнмут]], [[Енглеска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1989|6|01|1916|09|07|df=yes}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Играч средине терена (фудбал)|Играч средине терена]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = | године1 = 1933–1950. | клубови1 = [[ФК Бершот ВАК|Бершот]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1938–1940. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | репрезентација_(наступи) = 8 | репрезентација_(голови) = 2 | медаље = }} '''Чарлс Чали Џозеф Ванден Ваувер''' ([[Тејнмут]], 7. септембар 1916. – 1. јун 1989.) <ref>[http://eu-football.info/_player.php?id=21739 eu-football.info]</ref> био је [[Белгија|белгијски]] фудбалер. == Биографија == Играо је на позицији [[Везни играч (фудбал)|везног играча]] за [[ФК Бершот ВАК|Бершот]] 1930-их и 1940-их,<ref>{{cite web|author= |title=Player page at beerschot.wimmel.be|url=http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=485 |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110706142619/http://beerschot.wimmel.be/index2.php?menu=player&ID=485|date=6 July 2011}}</ref> освојивши два пута [[Прва лига Белгије у фудбалу|белгијско првенство]], 1938. и 1939. године. У лиги је одиграо 263 утакмице и постигао 57 голова. Као члан [[Фудбалска репрезентација Белгије|„Црвених ђавола“]] од 1938. до 1940. године, одиграо је 8 утакмица, укључујући и осмину финала Светског првенства 1938. године.<ref>{{cite web|author= |title=Player page at the site of the URBSFA|url=http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html |date= }} {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110525152231/http://www.footbel.be/fr/nationale_elftallen/statistieken_1/per_speler.html|date=25 May 2011}}</ref> == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * {{WorldFootball.net}} * Charles Vanden Wouwer at the Royal Belgian Football Association {{СПФ1938-БЕЛ}} {{клица-фудбал}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија}} {{СОРТИРАЊЕ:Ванден Ваувер, Чарлс}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Белгијски фудбалери]] [[Категорија:Белгијски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] oi1k01wqpiswt3ihbpf636lti6z2g3r 0 4606703 30098598 30097213 2025-06-27T13:04:41Z ~2025-88335 447117 30098598 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Вежбач борилачких вештина | име = Милош Јаничић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1997|5|3|год=да}} | место_рођења = [[Подгорица]] | држава_рођења = [[Република Црна Гора (1991—2006)|Црна Гора]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] | висина = 1,83 -{m}- | маса = 78 -{kg}- | активни_период = 2015—данас | борилачка_вештина = [[мешовите борилачке вештине]] | учитељ = | значајни_клубови = }} '''Милош Јаничић''' ([[Подгорица]], [[3. мај]] [[1997]]) црногорски је [[Мешовите борилачке вештине|ММА]] борац. Такмичи се у лакој категорији у оквиру хрватске организације -{[[Fight Nation Championship|FNC]]}- == Биографија == Рођен је 3. маја 1997. у [[Срби у Црној Гори|српској]] породици у [[Подгорица|Подгорици]]. Тренерску и такмичарску базу почео је да гради у -{UFD Gym}- у [[Диселдорф|Диселдорфу]], а такође је познат по раду с тимовима из [[Нови Сад|Новог Сада]] и [[Забјело|Забјела]].<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/sport/fight-club/4113580-ko-je-milos-janicic-zovu-ga-kobra-sve-pobede-ostvario-prekidom-mrzi-se-sa-bojkovicem|title=Ko je Miloš Janičić? Zovu ga "Kobra", sve pobede ostvario prekidom, mrzi se sa Bojkovićem...|last1=Јоцић|first1=Стефан|website=[[Telegraf.rs]]}}</ref> Пажњу је скренуо на себе победом над Марком Радаковићем, на [[Megdan fighting| Мегдану 3]], у Новом Саду<ref>{{cite web|url=https://meridiansport.rs/video/milos-janicic-vaso-je-majmun-radi-ono-sto-mu-se-kaze-video/|title=Милош Јаничић након победе над Марком Радаковићем|website=meridiansport.rs|accessdate=05. 06. 2025.}}</ref> а популарност стиче доминантном победом над [[Марко Бојковић (ММА борац)| Марком Бојковићем]] на FNC 23, у [[Београд]]у.<ref>{{cite web|url=https://mondo.rs/Sport/Ostali-sportovi/amp/a2075567/janicic-prebio-bojkovica-na-fnc23.html|title=Јаничић пребио Бојковића|website=mondo.rs|accessdate=05. 06. 2025.}}</ref> Тренира у {{ill|en|Тајгеру|Tiger Muay Thai|valign=sup}} на [[Тајланд]]у, {{ill|en|УФД Џиму|UFD Gym|valign=sup}} у Диселдорфу, у [[Њемачка| Њемачкој]] и ЦДС клубу у Новом Саду. Наступао је на разним промоцијама, укључујући FNC, SBC, Мегдан, {{ill|en|Октагон|Oktagon MMA|valign=sup}}<ref>{{cite web|url=https://triangletv.rs/milos-janicic-potpisao-za-jednu-od-najboljih-organizacija-u-evropi/vesti/mma/regionalni-mma/|title=Милош Јаничић потписао за једну од најбољих организација у Европи|website=triangletv.rs|accessdate=05. 06. 2025.}}</ref>, {{ill|en|KSW|Konfrontacja Sztuk Walki|valign=sup}} и DBX.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/amp/sport/fight-club/4116131-brutalno-prebio-bojkovica-a-sad-spreman-da-pokori-ameriku-milos-janicic-se-bije-na-dogadjaju-u-majamiju|title=Милош спреман да покори Америку|website=telegraf.rs|accessdate=05. 06. 2025.}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://www.fnc.hr/hr/athlete/milos-janicic/ Милош Јаничић] на веб-сајту -{FNC}- * [https://www.sherdog.com/fighter/Milos-Janicic-221619 Милош Јаничић] на веб-сајту -{Sherdog}- * {{Instagram|milos_janicic}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Црна Гора}} {{DEFAULTSORT:Јаничић, Милош}} [[Категорија:Рођени 1997.]] [[Категорија:Спортисти из Подгорице]] [[Категорија:Црногорски ММА борци]] [[Категорија:Срби у Црној Гори]] jwgzbnsi1ahnolp6kmb4k6i3sql7zad 0 4606707 30098725 30010362 2025-06-27T14:43:52Z ~2025-88385 447154 30098725 wikitext text/x-wiki {{Фудбал биографија | име = Џек Батлер | слика = | пуно_име = Џон Денис Батлер | датум_рођења = {{Датум рођења|1894|8|14|df=yes}} | место_рођења = [[Коломбо]], [[Шри Ланка|Цејлон]] | датум_смрти = {{датум смрти|1961|1|5|1894|8|14|df=yes}} | место_смрти = [[Лондон]] | држава_смрти = Енглеска | висина = 1,80 м <ref>{{cite news |title=First Division prospects. Arsenal |author=The Vagrant |newspaper=Athletic News |location=Manchester |date=22 August 1921 |page=5}}</ref> | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Централни халф]] | омладинске_године1 = | омладински_клубови1 = [[ФК Дартфорд |Дартфорд]] | омладински_клубови2 = [[ФК Фулам Трсдеј|Фулам Трсдеј]] | године1 = 1913–1914. | године2 = 1914–1930. | године3 = 1930–1932. | клубови1 = [[ФК Фулам|Фулам]] | клубови2 = [[ФК Арсенал|Арсенал]] | клубови3 = [[ФК Торки Јунајтед|Торки Јунајтед]] | наступи1 = 0 | наступи2 = 267 | наступи3 = 50 | голови1 = 0 | голови2 = 7 | голови3 = 2 | укупно_утакмица = 317 | укупно_голова = 9 | репрезентација_године1 = 1924. | репрезентација1 = [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеска]] | репрезентација_наступи1 = 1 | репрезентација_голови1 = 0 | тренерске_године1 = 1932–1939. | тренерске_године2 = 1935–1939. | тренерске_године3 = 1946. | тренерске_године4 = 1946–1947. | тренерске_године5 = 1947–1949. | тренерске_године6 = 1953–1955. | тренерски_клубови1 = [[ФК Ројал Даринг|Ројал Даринг]] | тренерски_клубови2 = [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгија]] | тренерски_клубови3 = [[Фудбалска репрезентација Данске|Данска]] | тренерски_клубови4 = [[ФК Торки Јунајтед|Торки Јунајтед]] | тренерски_клубови5 = [[ФК Кристал Палас|Кристал Палас]] | тренерски_клубови6 = [[ФК Колчестер Јунајтед|Колчестер Јунајтед]] }} '''Џон Денис Батлер''' ([[Коломбо]], 14. август 1894 — [[Лондон]], 5. јануар 1961) био је енглески [[Фудбал|фудбалер]], који је играо у Фудбалској лиги за [[ФК Арсенал|Арсенал]] и [[ФК Торки Јунајтед|Торки Јунајтед]] као [[Одбрамбени играч (фудбал)|штопер]]. Одиграо је један наступ за [[Фудбалска репрезентација Енглеске|репрезентацију Енглеске]], а затим је наставио каријеру као [[Фудбалски тренер|тренер]], тренирајући Торки Јунајтед, [[ФК Кристал палас|Кристал Палас]] и [[ФК Колчестер Јунајтед|Колчестер Јунајтед]] у лиги. Такође је водио [[ФК Ројал Деринг|Ројал Деринг]] из Белгије и био селектор [[Фудбалска репрезентација Белгије|репрезентације Белгије]]. == Каријера == Рођен у [[Коломбо|Коломбу]] (у данашњој [[Шри Ланка|Шри Ланки]]) од енглеских родитеља, Батлер се као дете вратио у Британију. Као младић је играо за [[ФК Дартфорд|Дартфорд]], пре него што је потписао за [[ФК Фулам|Фулам]] 1913. и прешао у [[ФК Арсенал|Арсенал]] 1914. године. Играо је у резервном тиму Арсенала у својој првој сезони, пре него што је избио [[Први светски рат]]. Батлер се уредно пријавио у [[Краљевска артиљерија|Краљевску артиљерију]] и служио је у Француској током рата, а вратио се у Арсенал након завршетка непријатељстава. До тада је већ био пунолетан, и са поновним повратком у свет фудбала, дебитовао је за први тим Арсенала, против [[ФК Болтон вондерерси|Болтон вондерерса]] 15. новембра 1919. године. Висок, елегантан и чист играч, Батлер је у почетку играо као традиционални „централни везни играч“ - тј. као централни, дубоко постављени [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] ; био је конкуренција са стандардним централним везним играчима Арсенала, [[Крис Бакли|Крисом Баклијем]] и [[Алекс Грејам|Алексом Грејамом]], али до сезоне 1924-25, био је неприкосновени први избор на позицији централног везног, играјући у свим осим три утакмице клупске лигашке кампање те сезоне. Такође је одиграо своју прву и једину утакмицу за [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеску]], против [[Фудбалска репрезентација Белгије|Белгије]] 8. децембра 1924. године. Укупно је одиграо 296 утакмица за Арсенал, постигавши осам голова.<ref name="ReferenceA">{{Cite web|url=http://www.arsenal.com/history/profiles/97/jack-butler|title=Jack Butler: Profile|publisher=Arsenal|archive-url=https://web.archive.org/web/20140525200230/http://www.arsenal.com/history/profiles/97/jack-butler|archive-date=25 May 2014|url-status=dead|access-date=24 May 2014}}</ref> После Арсенала придружио се Торки Јунајтеду и тамо остао две сезоне пре него што је постао тренер у белгијском клубу [[ФК Ројал Даринг|Ројал Даринг]] и био је тренер [[Фудбалска репрезентација Белгије|белгијске репрезентације]] . Касније је једно време радио као тренер у [[ФК Лестер Сити|Лестер Ситију]] и [[Фудбалска репрезентација Данске|у данској репрезентацији]] 1946. године.<ref>Lundberg, Knud: {{cite book|author= |title=Dansk Fodbold |location= |publisher= |year=1989}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dbu.dk/landshold/herrelandshold/a-landsholdet/traener/tidligere_traenere|title=Tidligere trænere|website=www.dbu.dk|archive-url=https://web.archive.org/web/20181009122414/https://www.dbu.dk/landshold/herrelandshold/a-landsholdet/traener/tidligere_traenere|archive-date=9 October 2018|url-status=dead|access-date=2016-10-18}}</ref> Касније је водио Торки Јунајтед, [[ФК Кристал палас|Кристал Палас]] и [[ФК Колчестер Јунајтед|Колчестер Јунајтед]].<ref name="ReferenceA2">{{Cite web|url=http://www.arsenal.com/history/profiles/97/jack-butler|title=Jack Butler: Profile|publisher=Arsenal|archive-url=https://web.archive.org/web/20140525200230/http://www.arsenal.com/history/profiles/97/jack-butler|archive-date=25 May 2014|url-status=dead|access-date=24 May 2014}}</ref> Умро је 1961. године, у 66. години живота. == Референц == {{Референце}} {{СПФ1938-БЕЛ}} {{Подножје|Биографија|Спорт|Фудбал|Белгија|Енглеска}} {{СОРТИРАЊЕ:Батлер, Џек}} [[Категорија:Рођени 1894.]] [[Категорија:Умрли 1961.]] [[Категорија:Фудбалери Фулама]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1938.]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Данске]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Белгије]] [[Категорија:Тренери ФК Кристал палас]] [[Категорија:Енглески фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Арсенала]] [[Категорија:Енглески фудбалери]] [[Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] jz2g6vunu0pf8tlrbukogw5fddaaeua 0 4607480 30098983 30008854 2025-06-27T18:50:48Z ~2025-87704 447226 30098983 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Лен ван Бузеком | пуно_име = Л. Н. ван Бузеком | слика = Leen van Beuzekom (1938).jpg | опис_слике = Лен ван Бузеком 1938. године | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | висина = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | године1 = 193?–1936. | клубови1 = [[ФК ВИОС Батавија|ВИОС Батавија]] | године2 = 1936–194? | клубови2 = [[ФК Херкулес Батавија|Херкулес Батавија]] | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Холандске Источне Индије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''ЛН „Лин“ ван Бузеком''' <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/indie-recintlp.html|title=Dutch East Indies - International Players.|website=[[RSSSF]]|access-date=13 March 2021}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/tablesn/nedtour-indie38.html|title=Dutch Tour of Dutch East Indies 1938|website=RSSSF|access-date=13 March 2021}}</ref> био је индонежански фудбалер који је играо као [[Голман (фудбал)|голман]] за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] (садашњу Индонезију) на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]] . <ref>{{Cite web|url=http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html|title=Copa do Mundo da FIFA França 1938|archive-url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|archive-date=2012-03-23|url-status=dead|access-date=2011-09-23}}</ref> Такође је играо за ВИОС Батавију и [[ФК Херкулес Батавијa|Херкулес Батавију]]. Ван Бузеком је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Ван Бузеком, Лин}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] 64cc2qgj475xvhwcugf10ynuk66zn6p 0 4607482 30098985 30007633 2025-06-27T18:51:18Z ~2025-87704 447226 30098985 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Мо Хенг Тан | пуно_име = Мо Хенг Тан | слика = | датум_рођења = {{датум рођења|1913|02|28|df=yes}} | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | тренутни_клуб = | број_на_дресу = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | године1 = 193?–194? | клубови1 = [[ФК Маланг|Маланг]] | године2 = 194?–1951. | клубови2 = [[ФК Тионг Хоа Сурабаја|Тионг Хоа Сурабаја]] | године3 = 1951–195? | клубови3 = [[ФК Чунг Хуа|Чунг Хуа]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Холандске Источне Индије|Холандска Источна Индија]] | репрезентација_(наступи)1 = 2 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Индонезија]] | репрезентација_(наступи)2 = 1 | репрезентација_(голови)2 = 0 | последње_ажурирање_клуб = | последње_ажурирање_реп = }} '''Мо Хенг (Бинг) Тан''' <ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.co.uk/indonesia/olahraga/2013/09/130927_tinjauan_olahraga_indonesia_pialadunia1938.shtml|title=Melacak tim Hindia Belanda di Piala Dunia 1938.|work=[[BBC Online|bbc.co.uk]]|access-date=2014-06-20}}</ref> (28. фебруар 1913. – непознат датум смрти) био је индонежански фудбалер који је играо као [[Голман (фудбал)|голман]] за [[Фудбал|фудбалску]] репрезентацију [[Холандска Индија|Индонезије]] током [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светског првенства у фудбалу 1938.]] у Француској.<ref name="fifa1">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=182319/index.html|title=FIFA.com - FIFA Player Statistics: Mo Heng TAN|publisher=FIFA|archive-url=https://web.archive.org/web/20100617132004/http://www.fifa.com/worldfootball/statisticsandrecords/players/player=182319/index.html|archive-date=June 17, 2010|url-status=dead|access-date=2010-09-04}}</ref> Национални тим из Источне Индије одиграо је само једну утакмицу након што је изгубио од [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]] резултатом 0 : 6. Такође је имао маскоту за утакмицу. Тан је постао једини бивши играч холандске источноиндијске репрезентације који је представљао независну [[Индонезија|Индонезију]] 1951. године, у незваничној утакмици против кинеско-малајске репрезентације из [[Сингапур|Сингапура]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/tablesn/nedtour-indie38.html|title=Dutch Tour of Dutch East Indies 1938.|publisher=[[rsssf]]|access-date=2014-06-20}}</ref> Тан је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Хенг Тан, Мо}} [[Категорија:Рођени 1913.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] b1qeem0qnbj44xb5fp950statcl8kxr 0 4607686 30099372 30087389 2025-06-28T07:35:25Z Boja02 203906 30099372 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Елио | слика = Елио (филм).jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | изворни_назив = Elio | жанр = [[Научнофантастични филм|научна фантастика]] | режија = {{Plainlist| * Мадлин Шарафијан * Доми Ши * Адријан Молина }} | сценарио = {{Plainlist| * Џулија Чо * Марк Хамер * Мајк Џоунс }} | продуцент = Мери Алис Драм | главне_улоге = {{Plainlist| * Јонас Кибреаб * [[Зои Салдана]] * Реми Еџерли * Бред Гарет * Џамила Џамил * Ђирли Хендерсон * Матијас Швајгхефер * Брендон Мун }} | музика = Роб Симонсен | директор_фотографије = {{Plainlist| * Дерек Вилијамс * Џордан Ремпел }} | монтажа = {{Plainlist| * Ана Волицки * Стив Блум }} | продуцентска_кућа = -{[[Pixar Animation Studios]]}- | дистрибутер = -{[[Walt Disney Studios Motion Pictures|Walt Disney Studios<br/>Motion Pictures]]}- | година = 2025. | трајање = 98 минута<ref>{{Cite web |date=May 30, 2025 |title=''Elio'' [PG] |url=https://www.classification.gov.au/titles/elio |access-date=June 1, 2025 |website=[[Australian Classification Board]]}}</ref> | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | буџет = 150 милиона долара<ref>{{Cite web |last=D'Alessandro|first=Anthony |date=June 17, 2025|title='28 Years Later' Walking To $56M+ WW Opening, 'Elio' Orbiting $50M+ WW As 'Dragon' Looks To Lord U.S. Box Office – Preview |url=https://deadline.com/2025/06/box-office-preview-28-years-later-elio-1236436173/ |access-date=June 17, 2025 |website=[[Deadline Hollywood]] |language=en-US}}</ref> | зарада = 45,6 милиона долара<ref name="NUM">{{Cite The Numbers |id=Elio-(2025) |title=Elio |access-date=June 27, 2025}}</ref><ref name="BOM">{{Cite Box Office Mojo |id=tt4900148 |title=Elio |url= https://www.boxofficemojo.com/title/tt4900148 |access-date=June 27, 2025}}</ref> }} '''''Елио''''' ({{јез-енгл|Elio}}) амерички је анимирани филм из 2025. који је произвео -{[[Pixar Animation Studios]]}-. Режију потписују Мадлин Шарафијан, Доми Ши и Адријан Молина, по сценарију Џулије Чо, Марка Хамера и Мајка Џоунса. Радња прати једанаестогодишњег дечака по имену Елио Солис, који случајно постаје међугалактички амбасадор планете Земље након што су га ванземаљци телепортовали у Комуниверзум ради успостављања контакта. Филм је приказиван од 19. јуна 2025. у биоскопима у [[Србија|Србији]]. == Радња == Људи су вековима призивали универзум тражећи одговре. Међугалактичка невоља уводи повученог маштовитог дечака Елија у међупланетарну организацију у којој се налазе и представници далеких галаксија. Погрешно схваћен као неко ко предводи планету [[Земља|Земљу]], дечак Елио је неприпремљен за такву врсту позива и сналажљиво се труди да успостави нове везе са ексцентричним ванземаљским облицима живота, да преживи низ страшних искушења и да некако открије ко заиста он треба да буде. == Гласовне улоге == {| class="wikitable" |- ! Улога ! Енглески глас ! Српски глас |- | Елио | Јонас Кибреаб | |- |} == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{IMDb наслов}} {{Pixar}} {{Подножје|Филм|Фантастика|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички научнофантастични филмови]] [[Категорија:Амерички авантуристички филмови]] [[Категорија:3D анимирани филмови]] [[Категорија:Амерички 3Д филмови]] [[Категорија:Пиксарови анимирани филмови]] p2nlncs7rt7ovjxav3a4aebaukyx39f 1 4607970 30099598 30091111 2025-06-28T10:53:49Z Lotom 73744 30099598 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == Милош Петровић Тројпец (глумац) == Треба унети нове податке за представе и филмове Милоша Петровића Тројпеца — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:26, 7. јун 2025. (CEST) == Позоришна представа Џепови пуни камења == Представа Улога Текст Драматургија Режија Позориште Премијера Џепови пуни камења Чарли Мари Џонс Ерол Кадић Ерол Кадић Театар Вук 22. март 2025. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:45, 7. јун 2025. (CEST) [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:52, 7. јун 2025. (CEST)<ref>https://teatarvuk.rs/dzepovi-puni-kamenja/</ref> [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:52, 7. јун 2025. (CEST) :Поздравǃ Уколико стигнем, ажурираћу чланак ових дана. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 17:42, 7. јун 2025. (CEST) ::Поздрав и хвала на намери да ажурирате чланак. Прошле године сам унео позоришне представе и улоге за Милоша Петровића Тројпеца (сваки податак има референцу) али сада добијам поруку да ми је приступ закључан. Не знам како могу допуним чланак иако сам пријављен. Хтео бих да унесем и Милошеву слику. Још једном хвала, Драган Петровић. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 01:06, 8. јун 2025. (CEST) ::Достављам Вам линк за Милошеву слику са Инстаграм профила Београдског драмског позоришта: https://www.instagram.com/p/CiF7EaDMUdT/ . Ја бих то урадио само не знам ко треба да ми омогући приступ. Поздрав и хвала унапред на одговору (када будете имали времена). ПС: Ако би имао приступ хтео бих да преведем чланак на енглески. Драган Петровић — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 02:11, 8. јун 2025. (CEST) :::За објављивање фотографија је потребна писмена дозвола аутора. Можете [[Википедија:Дозволе за објављивање|погледати]] [[Википедија:Писмо вебмастерима|ове]] [[c:Commons:Имејл шаблони|странице]] јер се ту налазе упутства на који начин се дозволе могу доставити како би се садржај могао користити на овом и сродним пројектима. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 18:09, 8. јун 2025. (CEST) ::::Поштовани Lotom, пре свега хвала на одговору! Видим да тренутно ажурирате чланак о Милошу и велико хвала на томе. Има још података о позоришним представама, филмовима и тв серијама који нису унети у чланак. Прошле године сам унео податке кад сам се регистровао и пријавио али сада <u>не знам коме треба да се обратим за дозволу да унесем нове податке</u>. Ако сте Ви овлашћени за уређивање чланка могу да Вам доставим податке са референцама који нису унети (филмови и тв серије су видљиви на страници IMDb али неких нема на Википедији). Покушавам да помогнем да представе и филмови, у којима је играо Милош, буду видљиви на Википедији. Захваљујем унапред на одговору, поздрав, Драган Петровић. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 22:15, 8. јун 2025. (CEST) :::::Радим на чланку, биће сређено све, надам се у наредних пар сати. Проблем је био само у синтакси односно техничком и стилском уређивању. Зато су администратори закључали чланак за почетнике у уређивању, а услед учесталих покушаја који су мењали структуру чланка. Ако којим случајем пропустим нешто, ту је страница за разговор, додаће се накнадно. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 05:27, 9. јун 2025. (CEST) ::::::<big>Бравооо Lotom, браво и велико хвала!</big> Сјајно сте уредили чланак. Да би уштедео Ваше време достављам Вам списак пет представа (са референцама) које нису унете и корекције које сам уочио. Не знам да ли могу да Вам доставим овај списак ел.поштом у ексел-у и да ли ће ово бити довољно прегледно јер колико видим систем га трансформише у једнордени текст. Хвала на Вашем труду и времену. Поздрав, Драган Петровић. ::::::ПС: Да ли фотографија из приватне архиве може да се унесе у чланак? ::::::'''Позоришне представе''' ::::::'''Наслов''' ::::::'''Улога''' ::::::'''Редитељ''' ::::::'''Позориште''' ::::::'''Премијера''' ::::::'''Веза''' ::::::'''Није била пета била је девета''' ::::::Марио ::::::Ерол Кадић ::::::Установа културе Вук Караџић ::::::15. новембар 2009. ::::::https://www.danas.rs/kultura/uslovi-za-pametan-provod/ ::::::'''Последње путовање Риге од Фере''' ::::::Џелат ::::::Небојша Брадић ::::::Београдско драмско позориште (Први Дунав Фест, Ресторан Венеција-Земун--Кула Небојша) ::::::30. август 2011. ::::::https://www.blic.rs/vesti/beograd/poslednje-putovanje-rige-od-fere-veceras-otvara-dunav-fest/svvv2c3 ::::::'''Голгота и Васкрс Србије - Ансамбл „Коло”''' ::::::Српски војник ::::::Сценарио и режија Владимир Лазић__Уредник и редитељ Нена Кунијевић ::::::Народно позориште у Београду (велика сцена) ::::::09. октобар 2012. ::::::Систем није прихватио везу до YouTube-a ::::::'''Киклоп по тексту Еурипида''' ::::::Хоровођа ::::::Небојша Брадић ::::::Дунав фест, Антика фест и Казан култ ::::::29. август 2015. ::::::https://zajecaronline.com/antika-fest-29-avgusta-u-feliks-romuliani/ ::::::https://www.blic.rs/kultura/vesti/predstava-kiklop-veceras-u-barutani/cxxbewc ::::::'''Београдска триологија''' ::::::Улога_тренутно не знам ::::::Биљана Србљановић ::::::Дорћол Платз ::::::31. јануар 2019. ::::::https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/344273/drama-po-tekstu-biljane-srbljanovic-beogradska-trilogija-u-dorcol-platzu ::::::'''КОРЕКЦИЈЕ СУ БОЛДОВАНЕ''' ::::::Мурлин, Мурло ::::::Алексеј ::::::<s>Душко Лончар</s>   '''Небојша Брадић''' ::::::Београдско драмско позориште ::::::'''03. jul 2009.''' [15] ::::::'''Baal''' ::::::Др. Пилер ::::::<s>Бертолт Брехт</s>   '''Диего де Бреа''' ::::::Београдско драмско позориште ::::::27. фебруар 2021.^[29][30] ::::::'''Џепови пуни камења''' ::::::'''Чарли''' ::::::Ерол Кадић ::::::Театар Вук ::::::22. март 2025.^[42][43] — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 19:47, 9. јун 2025. (CEST) :::::::Сада сам нашао везу за представу :::::::: '''Голгота и Васкрс Србије - Ансамбл „Коло”''' :::::::: Српски војник :::::::: Сценарио и режија Владимир Лазић__Уредник и редитељ Нена Кунијевић :::::::: Народно позориште у Београду (велика сцена) :::::::: 09. октобар 2012. :::::::https://www.politika.rs/sr/clanak/236124/Umetnicko-videnje-golgote-i-vaskrsa-Srbije — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 20:24, 9. јун 2025. (CEST) ::::::::Улога и још једна веза за представу ::::::::'''Београдска триологија''' ::::::::Улога: '''Милош''' ::::::::Биљана Србљановић ::::::::Дорћол Платз ::::::::31. јануар 2019. ::::::::https://adriafest.com/beogradska-trilogija-13-02-2019-dorcol-platz/ — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 22:47, 9. јун 2025. (CEST) :::::::::Неке од представа су додате уз приложене изворе, а сређене су и грешке у табели које су се претходно поткрале. За остале представе нисам успео да нађем извор о његовом учешћу у истим и за сада их нисам додао. Ако пронађемо прецизније изворе додаћемо и то. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 10:05, 22. јун 2025. (CEST) ::::::::::<big><u>Велико хвала на одговору и Вашем времену.</u></big> Да ли могу да будем слободан, када нађем, да Вам доставим прецизније податке за представе које нису унете? (Када нађете времена, ово су тачни датуми премијера: '''Мурлин, Мурло''' - 03. јул 2009. - извор: наведен и '''Play Servantes'''  - 27. август 2016. - извор: <nowiki>https://clio.rs/storage/media/3242/Antikafest-2016---program.pdf</nowiki> ). ::::::::::: Поздрав, Драган Петровић. ::::::::::: ПС: Да ли фотографија из приватне архиве може да се унесе у чланак? ::::::::::::Може, ако је сам аутор тај који прилаже фотографију или пак има дозволу аутора која треба да се достави у формату који сам горе поменуо. Тако налажу правила. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 12:53, 28. јун 2025. (CEST) ::::::::::— [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 13:42, 22. јун 2025. (CEST) :::::::::::Нашао сам још један извор за представу '''Киклоп:''' https://zajecaronline.com/wp-content/uploads/2015/08/antika-fest-pozivnica.jpg да можете да унесете ову представу. Хвала, — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 13:53, 22. јун 2025. (CEST) ::::::::::::...да можете да унесете '''<u>у</u>''' ову представу. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 14:00, 22. јун 2025. (CEST) 07669ujp2mftkeqenfsdupfcwc84olw 30099622 30099598 2025-06-28T11:24:49Z VITODABELGRADO 372695 /* Позоришна представа Џепови пуни камења */ одговор 30099622 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} == Милош Петровић Тројпец (глумац) == Треба унети нове податке за представе и филмове Милоша Петровића Тројпеца — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:26, 7. јун 2025. (CEST) == Позоришна представа Џепови пуни камења == Представа Улога Текст Драматургија Режија Позориште Премијера Џепови пуни камења Чарли Мари Џонс Ерол Кадић Ерол Кадић Театар Вук 22. март 2025. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:45, 7. јун 2025. (CEST) [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:52, 7. јун 2025. (CEST)<ref>https://teatarvuk.rs/dzepovi-puni-kamenja/</ref> [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 15:52, 7. јун 2025. (CEST) :Поздравǃ Уколико стигнем, ажурираћу чланак ових дана. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 17:42, 7. јун 2025. (CEST) ::Поздрав и хвала на намери да ажурирате чланак. Прошле године сам унео позоришне представе и улоге за Милоша Петровића Тројпеца (сваки податак има референцу) али сада добијам поруку да ми је приступ закључан. Не знам како могу допуним чланак иако сам пријављен. Хтео бих да унесем и Милошеву слику. Још једном хвала, Драган Петровић. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 01:06, 8. јун 2025. (CEST) ::Достављам Вам линк за Милошеву слику са Инстаграм профила Београдског драмског позоришта: https://www.instagram.com/p/CiF7EaDMUdT/ . Ја бих то урадио само не знам ко треба да ми омогући приступ. Поздрав и хвала унапред на одговору (када будете имали времена). ПС: Ако би имао приступ хтео бих да преведем чланак на енглески. Драган Петровић — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 02:11, 8. јун 2025. (CEST) :::За објављивање фотографија је потребна писмена дозвола аутора. Можете [[Википедија:Дозволе за објављивање|погледати]] [[Википедија:Писмо вебмастерима|ове]] [[c:Commons:Имејл шаблони|странице]] јер се ту налазе упутства на који начин се дозволе могу доставити како би се садржај могао користити на овом и сродним пројектима. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 18:09, 8. јун 2025. (CEST) ::::Поштовани Lotom, пре свега хвала на одговору! Видим да тренутно ажурирате чланак о Милошу и велико хвала на томе. Има још података о позоришним представама, филмовима и тв серијама који нису унети у чланак. Прошле године сам унео податке кад сам се регистровао и пријавио али сада <u>не знам коме треба да се обратим за дозволу да унесем нове податке</u>. Ако сте Ви овлашћени за уређивање чланка могу да Вам доставим податке са референцама који нису унети (филмови и тв серије су видљиви на страници IMDb али неких нема на Википедији). Покушавам да помогнем да представе и филмови, у којима је играо Милош, буду видљиви на Википедији. Захваљујем унапред на одговору, поздрав, Драган Петровић. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 22:15, 8. јун 2025. (CEST) :::::Радим на чланку, биће сређено све, надам се у наредних пар сати. Проблем је био само у синтакси односно техничком и стилском уређивању. Зато су администратори закључали чланак за почетнике у уређивању, а услед учесталих покушаја који су мењали структуру чланка. Ако којим случајем пропустим нешто, ту је страница за разговор, додаће се накнадно. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 05:27, 9. јун 2025. (CEST) ::::::<big>Бравооо Lotom, браво и велико хвала!</big> Сјајно сте уредили чланак. Да би уштедео Ваше време достављам Вам списак пет представа (са референцама) које нису унете и корекције које сам уочио. Не знам да ли могу да Вам доставим овај списак ел.поштом у ексел-у и да ли ће ово бити довољно прегледно јер колико видим систем га трансформише у једнордени текст. Хвала на Вашем труду и времену. Поздрав, Драган Петровић. ::::::ПС: Да ли фотографија из приватне архиве може да се унесе у чланак? ::::::'''Позоришне представе''' ::::::'''Наслов''' ::::::'''Улога''' ::::::'''Редитељ''' ::::::'''Позориште''' ::::::'''Премијера''' ::::::'''Веза''' ::::::'''Није била пета била је девета''' ::::::Марио ::::::Ерол Кадић ::::::Установа културе Вук Караџић ::::::15. новембар 2009. ::::::https://www.danas.rs/kultura/uslovi-za-pametan-provod/ ::::::'''Последње путовање Риге од Фере''' ::::::Џелат ::::::Небојша Брадић ::::::Београдско драмско позориште (Први Дунав Фест, Ресторан Венеција-Земун--Кула Небојша) ::::::30. август 2011. ::::::https://www.blic.rs/vesti/beograd/poslednje-putovanje-rige-od-fere-veceras-otvara-dunav-fest/svvv2c3 ::::::'''Голгота и Васкрс Србије - Ансамбл „Коло”''' ::::::Српски војник ::::::Сценарио и режија Владимир Лазић__Уредник и редитељ Нена Кунијевић ::::::Народно позориште у Београду (велика сцена) ::::::09. октобар 2012. ::::::Систем није прихватио везу до YouTube-a ::::::'''Киклоп по тексту Еурипида''' ::::::Хоровођа ::::::Небојша Брадић ::::::Дунав фест, Антика фест и Казан култ ::::::29. август 2015. ::::::https://zajecaronline.com/antika-fest-29-avgusta-u-feliks-romuliani/ ::::::https://www.blic.rs/kultura/vesti/predstava-kiklop-veceras-u-barutani/cxxbewc ::::::'''Београдска триологија''' ::::::Улога_тренутно не знам ::::::Биљана Србљановић ::::::Дорћол Платз ::::::31. јануар 2019. ::::::https://www.espreso.co.rs/lifestyle/kultura/344273/drama-po-tekstu-biljane-srbljanovic-beogradska-trilogija-u-dorcol-platzu ::::::'''КОРЕКЦИЈЕ СУ БОЛДОВАНЕ''' ::::::Мурлин, Мурло ::::::Алексеј ::::::<s>Душко Лончар</s>   '''Небојша Брадић''' ::::::Београдско драмско позориште ::::::'''03. jul 2009.''' [15] ::::::'''Baal''' ::::::Др. Пилер ::::::<s>Бертолт Брехт</s>   '''Диего де Бреа''' ::::::Београдско драмско позориште ::::::27. фебруар 2021.^[29][30] ::::::'''Џепови пуни камења''' ::::::'''Чарли''' ::::::Ерол Кадић ::::::Театар Вук ::::::22. март 2025.^[42][43] — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 19:47, 9. јун 2025. (CEST) :::::::Сада сам нашао везу за представу :::::::: '''Голгота и Васкрс Србије - Ансамбл „Коло”''' :::::::: Српски војник :::::::: Сценарио и режија Владимир Лазић__Уредник и редитељ Нена Кунијевић :::::::: Народно позориште у Београду (велика сцена) :::::::: 09. октобар 2012. :::::::https://www.politika.rs/sr/clanak/236124/Umetnicko-videnje-golgote-i-vaskrsa-Srbije — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 20:24, 9. јун 2025. (CEST) ::::::::Улога и још једна веза за представу ::::::::'''Београдска триологија''' ::::::::Улога: '''Милош''' ::::::::Биљана Србљановић ::::::::Дорћол Платз ::::::::31. јануар 2019. ::::::::https://adriafest.com/beogradska-trilogija-13-02-2019-dorcol-platz/ — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 22:47, 9. јун 2025. (CEST) :::::::::Неке од представа су додате уз приложене изворе, а сређене су и грешке у табели које су се претходно поткрале. За остале представе нисам успео да нађем извор о његовом учешћу у истим и за сада их нисам додао. Ако пронађемо прецизније изворе додаћемо и то. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 10:05, 22. јун 2025. (CEST) ::::::::::<big><u>Велико хвала на одговору и Вашем времену.</u></big> Да ли могу да будем слободан, када нађем, да Вам доставим прецизније податке за представе које нису унете? (Када нађете времена, ово су тачни датуми премијера: '''Мурлин, Мурло''' - 03. јул 2009. - извор: наведен и '''Play Servantes'''  - 27. август 2016. - извор: <nowiki>https://clio.rs/storage/media/3242/Antikafest-2016---program.pdf</nowiki> ). ::::::::::: Поздрав, Драган Петровић. ::::::::::: ПС: Да ли фотографија из приватне архиве може да се унесе у чланак? ::::::::::::Може, ако је сам аутор тај који прилаже фотографију или пак има дозволу аутора која треба да се достави у формату који сам горе поменуо. Тако налажу правила. — [[Корисник:Lotom|Lotom]] ([[Разговор с корисником:Lotom|разговор]]) 12:53, 28. јун 2025. (CEST) :::::::::::Hvala na odgovoru i unetim tačnim datumima premijera. Da li kroz "razgovor" mogu da Vam dostavim skenirane izvore (programe događaja iz kojih se vide Miloševe uloge) ili to mora da bude vidljivo samo na internet stranicama? — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 13:24, 28. јун 2025. (CEST) ::::::::::— [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 13:42, 22. јун 2025. (CEST) :::::::::::Нашао сам још један извор за представу '''Киклоп:''' https://zajecaronline.com/wp-content/uploads/2015/08/antika-fest-pozivnica.jpg да можете да унесете ову представу. Хвала, — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 13:53, 22. јун 2025. (CEST) ::::::::::::...да можете да унесете '''<u>у</u>''' ову представу. — [[Корисник:VITODABELGRADO|VITODABELGRADO]] ([[Разговор с корисником:VITODABELGRADO|разговор]]) 14:00, 22. јун 2025. (CEST) onrumk997cvucpd2bhwqangha7nr4uc 4 4608099 30098722 30097395 2025-06-27T14:42:29Z Aleksandra Stojićević 315930 30098722 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Храм крилатих лавова]] * [[Александар Стојковић (фотограф)]] * [[Арапски идентитет]] * [[Жене у арапском свету]] * [[Национални музеј Катара]] * [[БУДИ aлманах]] * [[Друштво психолога Србије]] * [[Унија средњошколаца Србије]] * [[Краљевске галерије Сен Ибер]] * [[Спој из снова]] * [[Лили Кеј]] * [[Центар за образовне политике]] * [[Фонд за младе таленте Републике Србије]] * [[Балерина (филм из 2025)]] * [[Ана Карина Алто]] * [[Електра Апостолу]] * [[Хилијана Балмаседа]] * [[Ирена Бернашкова]] * [[Хелга Бејер]] * [[Магда Бошковић]] * [[Кенозоик (бенд)]] * [[Центар за промоцију науке]] * [[Фондација Алек Кавчић]] * [[Палестински избеглички кампови]] * [[Избеглице репа (бенд)]] * [[Зара Мохамади]] * [[Мани Хусаини]] * [[Бека Хелер]] * [[Естебан Л. Олмедо]] * [[Џон Алфред Луш]] * [[Чарлс Хенри Хауел]] * [[Џорџ Томас Хајн]] * [[Накета Рикс]] * [[Пол Фидерн]] }} 51lctwo7dw8z83ih6tla3rgziwridvi 30098728 30098722 2025-06-27T14:45:26Z Aleksandra Stojićević 315930 30098728 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Храм крилатих лавова]] * [[Александар Стојковић (фотограф)]] * [[Арапски идентитет]] * [[Жене у арапском свету]] * [[Национални музеј Катара]] * [[БУДИ aлманах]] * [[Друштво психолога Србије]] * [[Унија средњошколаца Србије]] * [[Краљевске галерије Сен Ибер]] * [[Спој из снова]] * [[Лили Кеј]] * [[Центар за образовне политике]] * [[Фонд за младе таленте Републике Србије]] * [[Балерина (филм из 2025)]] * [[Ана Карина Алто]] * [[Електра Апостолу]] * [[Хилијана Балмаседа]] * [[Ирена Бернашкова]] * [[Хелга Бејер]] * [[Магда Бошковић]] * [[Кенозоик (бенд)]] * [[Центар за промоцију науке]] * [[Фондација Алек Кавчић]] * [[Палестински избеглички кампови]] * [[Избеглице репа (бенд)]] * [[Зара Мохамади]] * [[Мани Хусаини]] * [[Бека Хелер]] * [[Естебан Л. Олмедо]] * [[Џон Алфред Луш]] * [[Чарлс Хенри Хауел]] * [[Џорџ Томас Хајн]] * [[Накета Рикс]] * [[Пол Фидерн]] * [[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] }} ciq7wcloid6rl0qgr5vv9e1upkybhel 30098786 30098728 2025-06-27T15:12:33Z Aleksandra Stojićević 315930 30098786 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Храм крилатих лавова]] * [[Александар Стојковић (фотограф)]] * [[Арапски идентитет]] * [[Жене у арапском свету]] * [[Национални музеј Катара]] * [[БУДИ aлманах]] * [[Друштво психолога Србије]] * [[Унија средњошколаца Србије]] * [[Краљевске галерије Сен Ибер]] * [[Спој из снова]] * [[Лили Кеј]] * [[Центар за образовне политике]] * [[Фонд за младе таленте Републике Србије]] * [[Балерина (филм из 2025)]] * [[Ана Карина Алто]] * [[Електра Апостолу]] * [[Хилијана Балмаседа]] * [[Ирена Бернашкова]] * [[Хелга Бејер]] * [[Магда Бошковић]] * [[Кенозоик (бенд)]] * [[Центар за промоцију науке]] * [[Фондација Алек Кавчић]] * [[Палестински избеглички кампови]] * [[Избеглице репа (бенд)]] * [[Зара Мохамади]] * [[Мани Хусаини]] * [[Бека Хелер]] * [[Естебан Л. Олмедо]] * [[Џон Алфред Луш]] * [[Чарлс Хенри Хауел]] * [[Џорџ Томас Хајн]] * [[Накета Рикс]] * [[Пол Фидерн]] * [[]] * [[]] * [[]] }} 7jq1jiz9ial6hicskfncpi5xv222o15 30098880 30098786 2025-06-27T17:00:29Z Nikolina Šepić 232893 30098880 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Храм крилатих лавова]] * [[Александар Стојковић (фотограф)]] * [[Арапски идентитет]] * [[Жене у арапском свету]] * [[Национални музеј Катара]] * [[БУДИ aлманах]] * [[Друштво психолога Србије]] * [[Унија средњошколаца Србије]] * [[Краљевске галерије Сен Ибер]] * [[Спој из снова]] * [[Лили Кеј]] * [[Центар за образовне политике]] * [[Фонд за младе таленте Републике Србије]] * [[Балерина (филм из 2025)]] * [[Ана Карина Алто]] * [[Електра Апостолу]] * [[Хилијана Балмаседа]] * [[Ирена Бернашкова]] * [[Хелга Бејер]] * [[Магда Бошковић]] * [[Кенозоик (бенд)]] * [[Центар за промоцију науке]] * [[Фондација Алек Кавчић]] * [[Палестински избеглички кампови]] * [[Избеглице репа (бенд)]] * [[Зара Мохамади]] * [[Мани Хусаини]] * [[Бека Хелер]] * [[Естебан Л. Олмедо]] * [[Џон Алфред Луш]] * [[Чарлс Хенри Хауел]] * [[Џорџ Томас Хајн]] * [[Накета Рикс]] * [[Пол Фидерн]] * [[Бедфорд Пирс]] * [[Мери Џо Коди]] * [[]] }} ptyomlfc1e48uedfed4e90yfe590otf 0 4608581 30099300 30097467 2025-06-28T00:25:04Z Sadko 25741 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Unknown General17|Unknown General17]] ([[User talk:Unknown General17|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:MareBG|MareBG]] 30061932 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | конфликт = Заседа код Ћорковаче | слика = izet nanić.jpg | опис = Изет Нанић | део = [[Операција Олуја]]<ref name="Oluja1">[https://www.oslobodjenje.ba/dosjei/profili/izet-nanic-herojska-smrt-na-celu-brigade-574035 Ослобођење: „Изет Нанић – херојска смрт на челу бригаде“]</ref> | датум = 5. август 1995.<ref name="Stav1">[https://stav.ba/vijest/izet-nanic-na-celu-svoje-brigade/1392 Став: „Изет Нанић на челу своје бригаде“]</ref> | место = Ћорковача, општина Босанска Крупа, Босна и Херцеговина<ref name="Stav1"/> | резултат = Тактичка победа [[Војска Републике Српске|ВРС]]<ref name="VRS1">Бранко Јеринић, „Смрт Изета Нанића и кретање снага 5. корпуса“, Архив ВРС, 1996.</ref> | страна1 = [[File:Logo of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg|20п]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине]] | страна2 = [[File:Patch of the Army of Republika Srpska.svg|22p]] [[Војска Републике Српске]] | командант1 = {{зас слика|Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg}} [[Изет Нанић]]{{KIA}}<ref name="Oluja1"/><br> {{зас слика|Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg}} [[Мехо Башић]]{{КИА}}<ref>https://noviglas.hr/kako-je-poginuo-heroj-izet-nanic/?utm_source=chatgpt.com</ref> | командант2 = непознато | јачина1 = непознато | јачина2 = 5-10-15 војника<ref>https://stav.ba/vijest/kako-je-poginuo-heroj-izet-nanic/11114</ref><ref>https://bosna.hr/kako-je-poginuo-heroj-izet-nanic/?utm_source=chatgpt.com</ref> | губици1 = Неколико војника<ref name="Stav1"/> | губици2 = Непознато }} '''Заседа код Вијенца'''<ref>https://www.mcsarajevo.ba/post/legendarni-gazija-izet-nani%C4%87-vojskovo%C4%91a-i-vizionar-29-godina-od-pogibije-kraji%C5%A1kog-heroja?utm_source=chatgpt.com</ref> догодила се 5. августа 1995. године током [[Операција Олуја|Операције „Олуја“]]. У овом догађају, Војска Републике Српске (ВРС) извела је успешну заседу у којој је погинуо пуковник [[Изет Нанић]], командант [[505. витешка бужимска бригада|505. витешке бужимске бригаде]] Армије Републике Босне и Херцеговине.<ref name="Oluja1"/> == Позадина == Почетком августа 1995. године, Армија РБиХ је покренула офанзиву на западнобосанском ратишту, у координацији са снагама Хрватске војске. Један од главних циљева био је спајање са хрватским јединицама код Двора на Уни.<ref>https://stav.ba/vijest/kako-je-poginuo-heroj-izet-nanic/11114</ref> == Заседа и погибија == Док се штабни део 505. бригаде кретао ка подручју Вијенце, јединица је упала у заседу коју је припремила ВРС. У изненадном нападу, погинуо је командант Изет Нанић, заједно са неколико пратилаца.<ref name="Stav1"/> Заседа је, према анализама и ратним документима, била добро припремљена и представља једну од ретких тактичких победа ВРС над елитним јединицама 5. корпуса у завршној фази рата.<ref name="VRS1"/> == Последице == Губитак Изета Нанића оставио је дубоке последице на морал и командну структуру 505. бригаде. Он је постхумно унапређен у чин бригадног генерала.<ref name="Oluja1"/> Упркос губитку, јединица је наставила своје дејства у оквиру офанзиве.<ref name="Stav1"/> == Референце == <references /> == Види још == * [[Изет Нанић]] * [[Операција Олуја]] * [[505. витешка бужимска бригада]] == Спољашње везе == * [https://www.oslobodjenje.ba/dosjei/profili/izet-nanic-herojska-smrt-na-celu-brigade-574035 Ослобођење: Изет Нанић – херојска смрт на челу бригаде] * [https://stav.ba/vijest/izet-nanic-na-celu-svoje-brigade/1392 Став: Изет Нанић на челу своје бригаде] [[Категорија:Општина Босанска Крупа]] [[Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини]] 3311o7g9aeisg22mcg0d1ojd88czf39 0 4608595 30098901 30096391 2025-06-27T17:38:03Z ~2025-89102 447206 30098901 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Музичар | алт = | опис_слике = | име_по_рођењу = Брајан Даглас Вилсон | датум_рођења = {{birth date|1942|06|20}} | датум_смрти = {{death date and age|2025|06|11|1942|06|20}} | супружник = {{Unbulleted list|{{marriage|[[Marilyn Rovell]]|December 7, 1964|1979|end=div}}|{{marriage|[[Melinda Ledbetter]]|February 6, 1995|January 30, 2024|reason=died}}}} | место_рођења = [[Хоторн (Калифорнија)|Хоторн]], [[Калифорнија]] | место_смрти = [[Беверли Хилс]], [[Калифорнија]] | држављанство = [[САД]] | жанр = {{hlist|Рок|поп}}<!-- Do not add unsourced genres --> | instrument = {{hlist|Vocals|piano|keyboards|bass guitar}} | издавачке_куће = {{hlist|[[Capitol Records|Capitol]]|[[Brother Records|Brother]]|[[Reprise Records|Reprise]]|[[Caribou Records|Caribou]]|[[Sony Music|CBS]]|[[Sire Records|Sire]]|[[Giant Records (Warner)|Giant]]|[[Nonesuch Records|Nonesuch]]|[[Walt Disney Records|Walt Disney]]}} | тренутни_члан_групе = | бивши_члан_групе = {{hlist| | [[The Beach Boys]] | [[California Music]] | [[Hale & the Hushabyes]] | [[Kenny & the Cadets]] | The Survivors }} }} '''Брајан Даглас Вилсон''' (20. јун 1942 – 11. јун 2025) био је амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент, суоснивач [[The Beach Boys|групе Бич Бојс]]. Често називан генијем због својих нових приступа поп композицији и мајсторства техника снимања, он је широко признат као један од најинoвативнијих и најзначајнијих текстописаца 20. века. Његово најпознатије дело одликује се високим продукцијским вредностима, сложеним [[Музичка хармонија|хармонијама]] и оркестрацијама, вокалним слојевима и интроспективним или наивним темама. Такође је био познат по свом свестраном главном гласу и ''фалсету'', који је деградирао након 1970-их. Вилсонови обликовни утицаји укључивали су [[Џорџ Гершвин|Џорџа Гершвина]], групу „Четири бруцоша“, [[Фил Спектор|Фила Спектора]] и Берта Бахараха. Године 1961, започео је своју професионалну каријеру као члан групе Бич Бојс, где је био текстописац, продуцент, ко-главни вокал, басиста, клавијатуриста и ''де факто'' вођа бенда. Након што је потписао уговор са [[Capitol Records|издавачком кућом Capitol Records]] 1962. године, постао је први поп музичар коме се приписује писање, аранжирање, продукција и извођење сопственог материјала. Такође је продуцирао извођаче као што су The Honeys и American Spring. До средине 1960-их написао је или био коаутор више од двадесет хитова са америчке топ 40 листе, укључујући хитове број један „Surf City“ (1963), „I Get Around“ (1964), „Help Me, Rhonda“ (1965) и „Good Vibrations“ (1966). Сматра се једним од првих музичких продуцената ''аутора'' и првих рок продуцената који су применили студио као инструмент. Суочен са доживотним борбама са [[Ментални поремећај|менталним болестима]], Вилсон је доживео [[Ментални поремећај|нервни слом]] крајем 1964. године и одустао је од редовних концертних турнеја како би се фокусирао на писање песама и продукцију, што је довело до дела као што су „''[[Pet Sounds]]''“ групе Beach Boys и његово прво соло издање „Caroline, No“ (оба из 1966. године), као и недовршени албум ''„Smile“''. До краја 1960-их, његова продуктивност и ментално здравље су значајно опали, што је довело до периода обележених повлачењем, преједањем и злоупотребом супстанци. Његов први професионални повратак донео је готово соло пројекат ''„The Beach Boys Love You“'' (1977). Осамдесетих година прошлог века, формирао је контроверзно креативно и пословно партнерство са својим психологом, Јуџином Лендијем, и поново покренуо своју соло каријеру истоименим албумом ''„Brian Wilson“'' (1988). Вилсон се дистанцирао од Лендија 1991. године и редовно је наступао као соло уметник од 1999. до 2022. године, а завршио је ''албум „Smile“'' под називом ''„Brian Wilson Presents Smile“'' 2004. године. Најављујући признање популарне музике као уметничке форме, Вилсонова достигнућа као продуцента помогла су у покретању ере невиђене креативне аутономије за извођаче потписане од стране издавачких кућа. Сматра се важном фигуром за многе музичке жанрове и покрете, укључујући калифорнијски звук, арт поп, психоделију, камерни поп, прогресивну музику, [[Панк-рок|панк]], аутсајдер и саншајн поп. Од 1980-их, његов утицај се проширио на стилове као што су [[Post-pank|пост-панк]], [[Indi rok|инди рок]], [[емо]], дрим-поп, ''шибуја-кеи'' и чилвејв. Добитник је бројних награда у индустрији, укључујући две [[награде Греми]] и награду Кенеди центра, као и номинације за [[Награде Златни глобус|награду Златни глобус]] и [[Награде Еми за програм у ударном термину|награду Прајмтајм Еми]]. Примљен је у [[Дворана славних рокенрола|Кућу славних рокенрола]] 1988. године и у Кућу славних текстописаца 2000. године. Његов живот и каријера драматизовани су у биографском филму ''„Љубав и милост“'' из 2014. године. Умро је 2025. године од неоткривеног узрока. == Дискографија == <div class="div-col "> * ''[[Brian Wilson (album)|Brian Wilson]]'' (1988) * ''[[I Just Wasn't Made for These Times (album)|I Just Wasn't Made for These Times]]'' (1995) (soundtrack) * ''[[Orange Crate Art]]'' (1995) (with [[Van Dyke Parks]]) * ''[[Imagination (Brian Wilson album)|Imagination]]'' (1998) * ''[[Gettin' In over My Head]]'' (2004) * ''[[Brian Wilson Presents Smile]]'' (2004) * ''[[What I Really Want for Christmas]]'' (2005) * ''[[That Lucky Old Sun (album)|That Lucky Old Sun]]'' (2008) * ''[[Brian Wilson Reimagines Gershwin]]'' (2010) * ''[[In the Key of Disney]]'' (2011) * ''[[No Pier Pressure]]'' (2015) * ''[[At My Piano]]'' (2021) </div> == Референце == {{Рефлист}} == Библиографија == {{Референце почетак|30em|indent=yes}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/beachboysdefinit0000badm|title=The Beach Boys: The Definitive Diary of America's Greatest Band, on Stage and in the Studio|last=Badman|first=Keith|publisher=Backbeat Books|year=2004|isbn=978-0-87930-818-6|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=RuzukX6xOBIC|title=Paul McCartney: Now and Then|last=Barrow|first=Tony|last2=Bextor|first2=Robin|publisher=Hal Leonard Corporation|year=2004|isbn=978-0-634-06919-2}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/darkmirrorpathol0000brac/|title=Dark Mirror: The Pathology of the Singer-Songwriter|last=Brackett|first=Donald|date=2008|publisher=Praeger|isbn=9780275998981|location=Westport, Connecticut|pages=27–39|chapter=The Dream Teller: Brian Wilson|chapter-url=https://archive.org/details/darkmirrorpathol0000brac/page/26/|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=eYyovo_AbqAC|title=Catch a Wave: The Rise, Fall, and Redemption of the Beach Boys' Brian Wilson|last=Carlin|first=Peter Ames|publisher=Rodale|year=2006|isbn=978-1-59486-320-2|author-link=Peter Ames Carlin}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fydjCgAAQBAJ&pg=PR15|title=Songs in the Key of Z: The Curious Universe of Outsider Music|last=Chusid|first=Irwin|publisher=Chicago Review Press|year=2000|isbn=978-1-55652-372-4|author-link=Irwin Chusid}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=hO-KQ4o_B2MC|title=Temples of Sound: Inside the Great Recording Studios|last=Cogan|first=Jim|last2=Clark|first2=William|publisher=Chronicle Books|year=2003|isbn=978-0-8118-3394-3}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O9xtRMht6sgC&pg=PA102|title=Awopbopaloobop Alopbamboom: The Golden Age of Rock|last=Cohn|first=Nik|publisher=Grove Press|year=1970|isbn=978-0-8021-3830-9|author-link=Nik Cohn}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/fiftysidesofbeac0000dill/|title=Fifty Sides of the Beach Boys: The Songs That Tell Their Story|last=Dillon|first=Mark|publisher=ECW Press|year=2012|isbn=978-1-77090-198-8|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/electricshockfro0000dogg_d7a6/|title=Electric Shock: From the Gramophone to the iPhone: 125 years of Pop Music|last=Doggett|first=Peter|date=2016|publisher=Vintage|isbn=9780099575191|location=London|author-link=Peter Doggett|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=TQPXAQAAQBAJ|title=Music in American Life: An Encyclopedia of the Songs, Styles, Stars, and Stories that Shaped our Culture|publisher=ABC-CLIO|year=2013|isbn=978-0-313-39348-8|editor-last=Edmondson|editor-first=Jacqueline}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/heroesvillainsth00gain|title=Heroes and Villains: The True Story of The Beach Boys|last=Gaines|first=Steven|publisher=Da Capo Press|year=1986|isbn=0306806479|location=New York|author-link=Steven Gaines|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/wouldntitbenice00char|title=Wouldn't It Be Nice: Brian Wilson and the Making of the Beach Boys' Pet Sounds|last=Granata|first=Charles L.|date=2003|publisher=A Cappella Books|isbn=9781556525070|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/backtobeachbrian0000unse|title=Back to the Beach: A Brian Wilson and the Beach Boys Reader|last=Holdship|first=Bill|date=1997|publisher=Helter Skelter|isbn=978-1-900924-02-3|editor-last=Abbott|editor-first=Kingsley|edition=1st|location=London|pages=205–212|chapter=Bittersweet Insanity: The Fight for Brian Wilson's Soul|orig-year=1991|chapter-url=https://archive.org/details/backtobeachbrian0000unse/page/205/|url-access=registration}} * {{Cite book|title=Rock and Other Four Letter Words: Music of the Electric Generation.|last=Highwater|first=Jamake|publisher=Bantam Books|year=1968|isbn=0-552-04334-6|author-link=Jamake Highwater}} * {{Cite book|url={{google books |plainurl=y |id=w7oB2UKVxgQC}}|title=Waiting for the Sun: A Rock 'n' Roll History of Los Angeles|last=Hoskyns|first=Barney|publisher=Backbeat Books|year=2009|isbn=978-0-87930-943-5|author-link=Barney Hoskyns}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=O0VMAgAAQBAJ|title=Sonic Alchemy: Visionary Music Producers and Their Maverick Recordings|last=Howard|first=David N.|date=2004|publisher=Hal Leonard|isbn=978-0-63405-560-7|edition=1|location=Milwaukee, Wisconsin}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=-QI3BAAAQBAJ|title=1965: The Most Revolutionary Year in Music|last=Jackson|first=Andrew Grant|publisher=St. Martin's Publishing Group|year=2015|isbn=978-1-4668-6497-9}} * {{Cite book|url={{google books |plainurl=y |id=rdC3n62ArX8C}}|title=The Rock Canon: Canonical Values in the Reception of Rock Albums|last=Jones|first=Carys Wyn|publisher=Ashgate Publishing, Ltd.|year=2008|isbn=978-0-7546-6244-0}} * {{Cite book|title=The Dark Stuff: Selected Writings on Rock Music|last=Kent|first=Nick|publisher=Da Capo Press|year=2009|isbn=9780786730742|chapter=The Last Beach Movie Revisited: The Life of Brian Wilson|author-link=Nick Kent|chapter-url=https://books.google.com/books?id=bPMO0CtuBAsC&pg=PA12}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=7XsZAQAAIAAJ|title=Inside the Music of Brian Wilson: the Songs, Sounds, and Influences of the Beach Boys' Founding Genius|last=Lambert|first=Philip|publisher=Continuum|year=2007|isbn=978-0-8264-1876-0|author-link=Philip Lambert}} * {{Cite book|url=https://www.fulcrum.org/concern/monographs/nv935376j|title=Good Vibrations: Brian Wilson and the Beach Boys in Critical Perspective|last=Lambert|first=Philip|publisher=University of Michigan Press|year=2016|isbn=978-0-472-11995-0|editor-last=Lambert|editor-first=Philip|chapter=Brian Wilson's Harmonic Language}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/beachboyscalifor00leaf|title=The Beach Boys and the California Myth|last=Leaf|first=David|publisher=Grosset & Dunlap|year=1978|isbn=978-0-448-14626-3|location=New York|author-link=David Leaf|url-access=registration}} * {{Cite book|title=God Only Knows: The Story of Brian Wilson, the Beach Boys and the California Myth|last=Leaf|first=David|date=2022|publisher=Omnibus Press|isbn=9781913172756|edition=3rd|author-link=David Leaf}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ioG0CwAAQBAJ|title=Good Vibrations: My Life as a Beach Boy|last=Love|first=Mike|publisher=Penguin Publishing Group|year=2016|isbn=978-0-698-40886-9|author-link=Mike Love}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=iFoxDwAAQBAJ&pg=PA138|title=Phil Spector: Sound of the Sixties|last=MacLeod|first=Sean|publisher=Rowman & Littlefield Publishers|year=2017|isbn=978-1-4422-6706-0}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=CCLyCgAAQBAJ|title=Avant Rock: Experimental Music from the Beatles to Bjork|last=Martin|first=Bill|publisher=Open Court Publishing Company|year=2015|isbn=978-0-8126-9939-5}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=wmphDgAAQBAJ&pg=PA86|title=The Words and Music of Brian Wilson|last=Matijas-Mecca|first=Christian|publisher=ABC-CLIO|year=2017|isbn=978-1-4408-3899-6}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=knTtDwAAQBAJ|title=Listen to Psychedelic Rock! Exploring a Musical Genre|last=Matijas-Mecca|first=Christian|date=2020|publisher=ABC-CLIO|isbn=9781440861987}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=PZ0R4_Oxr-4C|title=The Producer as Composer: Shaping the Sounds of Popular Music|last=Moorefield|first=Virgil|publisher=MIT Press|year=2010|isbn=978-0-262-51405-7|author-link=Virgil Moorefield}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=273eCQAAQBAJ|title=Becoming the Beach Boys, 1961-1963|last=Murphy|first=James B.|publisher=McFarland|year=2015|isbn=978-0-7864-7365-6}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=FC0_AwAAQBAJ|title=The Beach Boys' Smile|last=Sanchez|first=Luis|publisher=Bloomsbury Publishing|year=2014|isbn=978-1-62356-956-3}} * {{Cite book|title=Exotica: Fabricated Soundscapes in a Real World: Fabricated Soundscapes in the Real World|last=Toop|first=David|date=1999|publisher=Serpent's Tail|isbn=978-1852425951|edition=1st|location=London|author-link=David Toop}} * {{Cite book|url={{google books |plainurl=y |id=gzl1lBFXKhQC|page=2}}|title=The Album: A Guide to Pop Music's Most Provocative, Influential, and Important Creations|last=Perone|first=James E.|date=2012|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-0-313-37907-9}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=8XG9CgAAQBAJ|title=The 100 Greatest Bands of All Time: A Guide to the Legends Who Rocked the World|last=Perone|first=James E.|date=2015|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-4408-0340-6|editor-last=Moskowitz|editor-first=David V.|chapter=The Beach Boys}} * {{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=81YIAQAAMAAJ}}|title=Smile: The Story of Brian Wilson's Lost Masterpiece|last=Priore|first=Domenic|publisher=Sanctuary|year=2005|isbn=1860746276|location=London|author-link=Domenic Priore}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/americanpopularm0000star_k8g4/|title=American Popular Music: From Minstrelsy to MP3|last=Starr|first=Larry|date=2007|publisher=Oxford University Press|isbn=9780195300536|edition=2nd|location=New York|author-link=Larry Starr|orig-year=first published in 2006|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/denniswilsonreal0000steb/|title=Dennis Wilson: The Real Beach Boy|last=Stebbins|first=Jon|publisher=ECW Press|year=2000|isbn=978-1-55022-404-7|author-link=Jon Stebbins|url-access=registration}} * {{Cite book|title=The Beach Boys FAQ: All That's Left to Know About America's Band|last=Stebbins|first=Jon|date=2011|publisher=Backbeat Books|isbn=9781458429148|author-link=Jon Stebbins}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/wallofpainbiogra0000thom|title=Wall of Pain: The Biography of Phil Spector|last=Thompson|first=Dave|publisher=Sanctuary|year=2004|isbn=978-1-86074-543-0|edition=Paperback|location=London|author-link=Dave Thompson (author)|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/nearestfarawaypl0000whit/|title=The Nearest Faraway Place: Brian Wilson, the Beach Boys, and the Southern Californian Experience|last=White|first=Timothy|date=1996|publisher=Macmillan|isbn=0333649370|author-link=Timothy White (writer)|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/wouldntitbenicem00wils|title=Wouldn't It Be Nice: My Own Story|last=Wilson|first=Brian|last2=Gold|first2=Todd|publisher=HarperCollins|year=1991|isbn=978-0-06018-313-4|location=New York|author-link=Brian Wilson|url-access=registration}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9CmiBQAAQBAJ|title=I Am Brian Wilson: A Memoir|last=Wilson|first=Brian|last2=Greenman|first2=Ben|publisher=Da Capo Press|year=2016|isbn=978-0-306-82307-7|author-link=Brian Wilson|author-link2=Ben Greenman}} {{Референце крај}} == Даље читање == '''Књиге''' * {{Cite book|title=Brian Wilson (Icons of Pop Music)|last=Curnutt|first=Kirk|publisher=Equinox Pub.|year=2012|isbn=978-1-908049-91-9|ref=none}} * {{Cite book|title=The Rolling Stone Illustrated History of Rock & Roll: The Definitive History of the Most Important Artists and Their Music|last=Miller|first=Jim|date=1992|publisher=Random House|isbn=978-0-67973-728-5|editor-last=DeCurtis|editor-first=Anthony|location=New York|chapter=The Beach Boys|ref=none|author-link=Jim Miller (musician)|editor-last2=Henke|editor-first2=James|editor-last3=George-Warren|editor-first3=Holly|chapter-url={{google books|plainurl=y|id=ubWAht7N7zsC|page=192}}}} * {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=AyvlZEXyMwIC|title=The 20th Century's Greatest Hits: A Top 40 List|last=Williams|first=Paul|date=2000|publisher=Macmillan|isbn=978-1-46683-188-9|ref=none|author-link=Paul Williams (Crawdaddy! creator)}} * {{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=thgAKvlyip0C}}|title=Music Production: For Producers, Composers, Arrangers, and Students|last=Zager|first=Michael|date=2011|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-8201-0|edition=2nd|ref=none|author-link=Michael Zager}} '''Часописи''' * {{Cite magazine|last=Carlin|first=Peter Ames|author-link=Peter Ames Carlin|date=August–September 2004|title=Brian Wilson's Wave|url=http://www.americanheritage.com/articles/magazine/ah/2004/4/2004_4_40.shtml|magazine=[[American Heritage (magazine)|American Heritage]]|volume=55|issue=4|archive-url=https://web.archive.org/web/20060304235304/http://www.americanheritage.com/articles/magazine/ah/2004/4/2004_4_40.shtml|archive-date=March 4, 2006|ref=none}} '''Веб чланци''' * {{Cite web|url=https://blog.discmakers.com/2017/09/ingenious-musical-arrangements-of-brian-wilson/|title=The ingenious musical arrangements of Brian Wilson and The Beach Boys|last=McCormick|first=Scott|date=September 19, 2017|website=Disc Makers Blog|ref=none}} * {{Cite web|url=https://blog.discmakers.com/2017/10/brian-wilson-songwriting-tricks-and-techniques/|title=Brian Wilson's songwriting tricks and techniques|last=McCormick|first=Scott|date=October 18, 2017|website=Disc Makers Blog|ref=none}} * {{Cite news|url=https://www.nme.com/news/brian-wilson/57557|title=Brian Wilson: "LSD fucked with my brain"|date=June 25, 2011|work=NME|access-date=June 30, 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130509225246/http://www.nme.com/news/brian-wilson/57557|archive-date=May 9, 2013|ref=none}} == Спољaшње везе == * {{Званични веб-сајт}} * {{AllMusic}} * {{Discogs artist}} * {{IMDb име}} * {{MusicBrainz artist}} {{Подножје}} {{СОРТИРАЊЕ:Вилсон, Брајан}} [[Категорија:Добитници награде Греми]] [[Категорија:Амерички музичари]] [[Категорија:Амерички текстописци]] [[Категорија:Амерички продуценти]] [[Категорија:Чланови групе The Beach Boys]] [[Категорија:Музичари уврштени у Дворану славних рокенрола]] [[Категорија:Амерички рок певачи]] [[Категорија:Умрли 2025.]] [[Категорија:Рођени 1942.]] kecbx8hpavtxoe7814h73tsww4g4cnd 0 4608695 30099374 30092717 2025-06-28T07:36:56Z Boja02 203906 30099374 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Спој из снова | оназив = Materialists | слика = | година = 2025. | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[Романтична комедија]] | режија = Селин Сонг | музика = [[Данијел Пембертон]] | улоге = [[Дакота Џонсон]]<br>[[Крис Еванс]]<br>[[Педро Паскал]] | продуцент = Кристин Вашон<br>Памела Кофлер<br>Дејвид Хинохоса<br>Селин Сонг | трајање = 117 минута<ref>https://www.consumerprotectionbc.ca/motion-picture-ratings/classification-details/?cpbc_id=606649</ref> | буџет = 20 милиона долара | зарада = 35 милиона долара | творац = [[Селин Сонг]] | продуцентска_кућа = 2AM<br>Killer Films }} '''''Спој из снова''''' ({{јез-ен|Materialists}}) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[романтична комедија]] из 2025. године коју је написала и режирала [[Селин Сонг]]. У филму глуме [[Дакота Џонсон]], [[Крис Еванс]] и [[Педро Паскал]], а радња прати љубавни троугао смештен у контекст културе упознавања у [[Њујорк|Њујорку]], вођене луксузом. Пројекат означава други Сонгин филм након ''[[Прошли животи|Прошлих живота]]'' (2023) и наставља њено истраживање интимности, идентитета и модерних веза. Филм, у продукцији ''Killer Films'' и ''2AM'', објављен је у Сједињеним Државама од стране [[A24]] 13. јуна 2025. године, а међународну дистрибуцију је остварила компанија ''Sony Pictures Releasing International''. Добио је позитивне критике. == Радња == Луси, неуспешна глумица која је постала успешна [[проводаџија]], ради у Адореу, фирми са седиштем у Њујорку, и склопила је парове који су резултирали девет бракова. Иако је добровољно у [[Целибат|целибату]], она тврди да ће излазити само са богатим мушкарцем и на крају се удати за њега. На венчању њеног последњег успешног пара, прилази јој финансијер Хари Кастиљо, младожењин брат, који изражава романтично интересовање. Луси га одбија, предлажући му уместо тога да постане клијент Адоре. На истом догађају, она се неочекивано поново састаје са својим бившим дечком Џоном, који ради као угоститељ и наставља да се бави глумом. Присећа се своје прошле везе, која је прекинута због финансијских проблема. Хари и даље упорно удвара Луси, водећи је у луксузне ресторане. Она у почетку доводи у питање његово интересовање, верујући да може боље, али он је уверава да поштује њен поглед на свет и цени њено самопоштовање. Њихова веза ускоро постаје званична, а Лусин обновљени оптимизам се претвара у професионални успех, што је наводи да Софи, дугогодишњу клијенткињу, упари са другим клијентом по имену Марк. Она и Хари присуствују Џоновом сценском наступу, где је он приморан да их гледа заједно. Лусино самопоуздање је пољуљано када Софи пријави да ју је Марк напао. Иако Лусина шефица Вајолет обећава да ће се позабавити правним последицама, Луси се лично извињава Софи, која је оптужује да је без дужне пажње омогућила брак и прекида њихову везу. Привремено изнајмљујући свој стан због планираног путовања на [[Исланд]] са Харијем, Луси схвата да га заиста не воли и прекида везу. Без места за боравак, она се усељава код Џона, и њих двоје путују у северни део државе са новцем који је он зарађивао од своје представе. На венчању којем присуствују заједно, Луси пољуби Џона. Када Џон постави питање да ли ће се поново помирити, Луси изражава несигурност, наводећи своје сукобљене вредности. Џон признаје да ју је одувек волео и да замишља заједничку будућност, док Луси признаје да је њена тежња за богатством некада засенила њихову љубав. Луси тада добија панични позив од Софи, која јавља да је Марк испред њеног стана и да полиција одбија да интервенише. Луси и Џон јој прискачу у помоћ, и иако Марк бежи, они помажу Софи да поднесе забрану приласка. Пре растанка, Џон упућује искрен апел да обнове њихову везу, а Луси пристаје. Касније, Вајолет нуди Луси унапређење да води Адорину канцеларију у Њујорку. Луси открива да је намеравала да поднесе оставку, али нерадо пристаје да размотри понуду. Током опуштеног ручка у [[Сентрал парк|Сентрал парку]], Џон је запросио Луси, која је прихватила просидбу пољупцем. На одјавној шпици се види неколико парова, укључујући Луси и Џона, који добијају венчане дозволе у канцеларији градског службеника. == Улоге == * [[Дакота Џонсон]] као Луси * [[Крис Еванс]] као Џон * [[Педро Паскал]] као Хари Кастиљо * [[Зои Винтерс]] као Софи * [[Марин Ајрленд]] као Вајолет * [[Даша Некрасова]] као Дејзи * Луиза Џејкобсон као Шарлот * Сојер Спилберг као Мејсон * Еди Кејхил као Роберт * Џозеф Ли као Тревор * Џон Магаро као Марк П. (глас) * Бејби Роуз као певач == Продукција == Филм ''Спој из снова'' написала је и режирала Селин Сонг, што је њен други филм након филма ''[[Прошли животи]]'' (2023). Пројекат је најављен у фебруару 2024. године, а продуценти су Кристин Вашон и Памела Кофлер из ''Killer Films''-а, и [[David Hinojosa|Дејвид Хинохоса]] из ''2AM''. У време објаве, потврђено је да ће Дакота Џонсон, Крис Еванс и Педро Паскал играти у главној улози. ''А24'' је био ангажован као домаћи дистрибутер филма и међународни продајни агент, доводећи пројекат на европско филмско тржиште ради обезбеђивања финансирања.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/02/a24-celine-song-materialists-next-movie-past-lives-1235817571/|title=Celine Song's Next Project ''The Materialists'' Heads to EFM with A24, Dakota Johnson in Talks & More A-List Cast Circling|last=Wiseman|first=Justin Kroll, Andreas|date=2024-02-07|website=Deadline|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20240207161215/https://deadline.com/2024/02/a24-celine-song-materialists-next-movie-past-lives-1235817571/|archive-date=February 7, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.screendaily.com/features/how-european-fund-iprvc-is-harnessing-investment-knowledge-for-the-film-sector/5198922.article|title=How European fund IPR.VC is harnessing investment knowledge for the film sector|last=Dalton|first=Ben|date=November 6, 2024|website=Screen International|archive-url=https://web.archive.org/web/20241106134301/https://www.screendaily.com/features/how-european-fund-iprvc-is-harnessing-investment-knowledge-for-the-film-sector/5198922.article|archive-date=November 6, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Касније тог месеца, [[Sony Pictures|''Sony Pictures'']] је стекао међународна права на дистрибуцију (искључујући [[Русија|Русију]], [[Кина|Кину]] и [[Јапан]]) за осмоцифрену цену.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/02/dakota-johnson-pedro-pascal-chris-evans-materialists-celine-song-a24-sony-deal-1235829519/|title=Celine Song's ''Past Lives'' Follow-Up ''Materialists'' Sells to Sony for International in Another Big EFM Deal; Dakota Johnson, Pedro Pascal & Chris Evans In Talks To Star|last=Wiseman|first=Andreas|date=18 February 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240303175921/https://deadline.com/2024/02/dakota-johnson-pedro-pascal-chris-evans-materialists-celine-song-a24-sony-deal-1235829519/|archive-date=March 3, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> У мају 2024. године, Зои Винтерс, Даша Некрасова, Луиза Џејкобсон и Марин Ајрленд су најављене као додатне чланице глумачке екипе.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2024/film/news/materialists-celine-song-zoe-winters-dasha-nekrasova-marin-ireland-1235958034/|title=Celine Song's ''Materialists'' Adds Zoë Winters, Dasha Nekrasova, Louisa Jacobson and Marin Ireland (EXCLUSIVE)|last=Stephen|first=Katcy|date=May 7, 2024|website=Variety|archive-url=https://web.archive.org/web/20240508012317/https://variety.com/2024/film/news/materialists-celine-song-zoe-winters-dasha-nekrasova-marin-ireland-1235958034/|archive-date=May 8, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Главно снимање је почело 29. априла 2024. у Њујорку и завршено је 6. јуна 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.worldofreel.com/blog/2024/4/29/celine-songs-materialists-has-begun-filming-in-nyc|title=Celine Song's ''Materialists'' Has Begun Filming in NYC|archive-url=https://web.archive.org/web/20240501093132/https://www.worldofreel.com/blog/2024/4/29/celine-songs-materialists-has-begun-filming-in-nyc|archive-date=May 1, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2024/film/global/dakota-johnson-pedro-pascal-chris-evans-celine-song-materalists-a24-past-lives-1235900703/|title=''Past Lives'' Director Celine Song's Rom-Com ''Materialists'' Set at A24 with Dakota Johnson, Pedro Pascal and Chris Evans in Talks to Star|last=Ritman|first=Alex|date=February 7, 2024|website=Variety|archive-url=https://web.archive.org/web/20240214210341/https://variety.com/2024/film/global/dakota-johnson-pedro-pascal-chris-evans-celine-song-materalists-a24-past-lives-1235900703/|archive-date=February 14, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://collider.com/materialists-filming-wrap-pedro-pascal/|title=Pedro Pascal and Dakota Johnson's Rom-Com Just Got One Step Closer to Our Screens|last=DeVore|first=Britta|date=June 6, 2024|website=Collider|archive-url=https://web.archive.org/web/20240610102405/https://collider.com/materialists-filming-wrap-pedro-pascal/|archive-date=June 10, 2024|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Филм је снимио на 35 мм траци сниматељ из [[Антигва и Барбуда|Антигве]] Шабијер Кирхнер, што је његова друга сарадња са Сонгом након филма ''Прошли животи''.<ref>{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/features/craft/2025-movies-shot-on-film-kodak-1235100813/|title=20 Movies Shot on Film in 2025: Separate Safdie Brothers, Paul Thomas Anderson, and More|last=Desowitz|first=Bill|date=2025-03-12|website=IndieWire|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> == Издање == Филм ''Спој из снова'' је објављен у биоскопима у Сједињеним Државама од стране [[A24|''А24'']] 13. јуна 2025. године. ''Sony Pictures Releasing International'' планира да почне међународну дистрибуцију филма 16. августа 2025. године.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2024/film/global/sony-pictures-celine-songs-materialists-efm-1235915404/|title=Sony Pictures Buys International Rights to Celine Song's ''Materialists'' at the EFM|last=Keslassy|first=Elsa|date=2024-02-18|website=Variety|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250318220129/https://variety.com/2024/film/global/sony-pictures-celine-songs-materialists-efm-1235915404/|archive-date=March 18, 2025|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2025/03/chris-evans-dakota-johnson-materialists-release-date-1236310170/|title=A24 Sets Summer Release For Celine Song's Matchmaker Movie 'Materialists'|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=March 4, 2025|website=Deadline Hollywood|archive-url=https://web.archive.org/web/20250408014000/https://deadline.com/2025/03/chris-evans-dakota-johnson-materialists-release-date-1236310170/|archive-date=April 8, 2025|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://faroutmagazine.co.uk/celine-song-materialists-starring-dakota-johnson-pedro-pescal/|title='Materialists' reveal new trailer and international release date|last=Taysom|first=Joe|date=2025-05-22|website=Far Out|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> == Рецепција == === Биоскопска благајна === У Сједињеним Државама и [[Канада|Канади]], филм је објављен заједно са филмом ''[[Како да дресирате свог змаја (филм из 2025)|Како да дресирате свог змаја]]'' и очекује се да ће у првом викенду приказивања остварити бруто зараду од 7 до 9 милиона долара у 2.844 биоскопа.<ref name="Deadline-Budget">{{Cite web|url=https://deadline.com/2025/06/how-to-train-your-dragon-box-office-preview-1236429912/|title='How To Train Your Dragon' Won't Be Laggin' At The Summer Box Office With $175M-$185M Global Start For Live Action Redo – Preview|last=D'Alessandro|first=Anthony|last2=Tartaglione|first2=Nancy|date=June 10, 2025|website=[[Deadline Hollywood]]|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2025/film/box-office/how-to-train-your-dragon-box-office-opening-weekend-projection-1236425103/|title=Box Office: ‘How to Train Your Dragon’ to Fly to $75 Million in Opening Weekend|last=Rubin|first=Rebecca|date=2025-06-11|website=Variety|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Филм је зарадио 5 милиона долара првог дана приказивања, укључујући 1,5 милиона долара од премијера у четвртак увече.<ref name="opening">{{Cite web|url=https://deadline.com/2025/06/box-office-how-to-train-your-dragon-1236432834/|title=‘How To Train Your Dragon’ Still On Course For Franchise Best $82M+ Opening After ‘A’ CinemaScore; ‘Materialists’ Reps A24’s Third Biggest Opening – Saturday Update|last=D'Alessandro|first=Anthony|last2=Tartaglione|first2=Nancy|date=June 14, 2025|website=[[Deadline Hollywood]]|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> === Критички одговор === На сајту агрегатору рецензија ''[[Rotten Tomatoes]]'', 87% од укупно 140 критика је позитивно оцењено. Консенсус критичара на сајту гласи: „Зрела деконструкција уобичајене романтичне комедије, ''Спој из снова'' својој тројци неодољивих звезда пружа неке од најзахтевнијих улога до сада, истовремено потврђујући Селин Сонг као савремену мајсторку драме о односима.“<ref>{{Cite web|url=https://www.rottentomatoes.com/m/materialists|title=Materialists {{!}} Rotten Tomatoes|website=www.rottentomatoes.com|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref> Сајт ''[[Metacritic]]'', који користи пондерисани просек, доделио је филму оцену 70 од 100 на основу 38 рецензија, што указује на „углавном повољне“ критике.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/movie/materialists/|title=Materialists Reviews|website=www.metacritic.com|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref> Кристи Лемир са сајта ''RogerEbert.com'' описала је филм као „јасан, чак и када се чини да срећан крај живота ипак изгледа могућ“, хвалећи глумачке глуме и дубину ликова.<ref>{{Cite web|url=https://www.rogerebert.com/reviews/materialists-film-review-2025|title=Materialists movie review & film summary (2025) {{!}} Roger Ebert|website=www.rogerebert.com|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> У часопису ''[[Variety]]'', Овен Глајберман је написао да филм нуди „оштру и озбиљну друштвену романтичну драму“ и похвалио је његова „изучавајућа запажања о начину на који сада живимо“.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2025/film/reviews/materialists-review-dakota-johnson-chris-evans-pedro-pascal-1236422873/|title=‘Materialists’ Review: Celine Song’s Follow-Up to ‘Past Lives’ Is a Rom-Com Played Straight, With Dakota Johnson as a Matchmaker Tangled Up in Love and Money|last=Gleiberman|first=Owen|date=2025-06-09|website=Variety|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Морен Ли Ленкер из часописа [[Entertainment Weekly|''Entertainment Weekly'']] назвала је филм „лукавом, али шармантном романсом“, упоређујући дело Селин Сонг са делом [[Џејн Остин]] у погледу културне духовитости и романтичних нијанси.<ref>{{Cite web|url=https://ew.com/materialists-review-dakota-johnson-woos-audiences-charming-romance-11749488|title='Materialists' review: Dakota Johnson woos in sly, yet charming romance|website=EW.com|language=en|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> [[The New York Times|''The New York Times'']] је похвалио Сонгино континуирано интересовање за време, емоције и идентитет, назвавши филм „формално инвентивним, емоционално радозналим и потпуно одраслим“.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2025/06/12/movies/materialists-review-celine-song-dakota-johnson.html|title=‘Materialists’ Review: When Dakota Johnson Met Pedro Pascal (and Chris Evans)|last=Dargis|first=Manohla|date=2025-06-12|work=The New York Times|access-date=2025-06-15|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> [[Los Angeles Times|''Los Angeles Times'']] је описао филм као „блиставу романтичну комедију“ која успешно спаја гламур и интроспекцију.<ref>{{Cite web|url=https://www.latimes.com/entertainment-arts/movies/story/2025-06-04/dakota-johnson-celine-song-rom-com-materialists|title=Dakota Johnson and director Celine Song rethink the rom-com with 'Materialists'|date=2025-06-04|website=Los Angeles Times|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> ''[[Vanity Fair]]'' је написао да снага филма лежи у његовој „тематској смелости“, где је Њујорк представљен као и стваран и романтизован градски пејзаж.<ref>{{Cite web|url=https://www.vanityfair.com/hollywood/story/materialists-movie-review|title=‘Materialists’ Is Not a Romcom, and That’s Okay|last=Lawson|first=Richard|date=2025-06-09|website=Vanity Fair|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> [[Common Sense Media|''Common Sense Media'']] је похвалио промишљено приповедање и погодност за зреле тинејџере и одрасле, истичући емоционални реализам и теме зрелих односа.<ref>{{Cite web|url=https://www.commonsensemedia.org/movie-reviews/materialists|title=Materialists Movie Review {{!}} Common Sense Media|last=Movie & TV reviews for parents|website=www.commonsensemedia.org|language=en|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> ''[[People (часопис)|People]]'' су филм називали „неухватљивим, али не и недокучивим“, додајући да је „деликатно разигран, ретко сентименталан“.<ref>{{Cite web|url=https://people.com/materialists-review-dakota-johnson-pedro-pascal-chris-evans-11751500|title=Materialists Review: Dakota Johnson May Finally Have Found Her Perfect Movie|website=People.com|language=en|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> [[The New Yorker|''The New Yorker'']] је ценио живописност дијалога, али је приметио да друга половина филма губи замах због емоционално неразвијене споредне радње.<ref>{{Cite news|url=https://www.newyorker.com/magazine/2025/06/16/materialists-movie-review|title=“Materialists” Is a Thoughtful Romantic Drama That Doesn’t Quite Add Up|last=Chang|first=Justin|date=2025-06-09|work=The New Yorker|access-date=2025-06-15|language=en-US|issn=0028-792X}}</ref> ''[[The A.V. Club]]'' је дао подељену пресуду, при чему је један критичар похвалио његову паметну мешавину старе школе и модерне романсе, док је други сматрао да му недостаје интимности у поређењу са Сонговим ранијим филмом ''Прошли животи''.<ref>{{Cite web|url=https://www.avclub.com/materialists-review|title=Materialists doesn't cash in on its promise to revive the rom-com|website=AV Club|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> Ајша Харис из ''[[NPR]]''-а је приметила да, иако филм ''Спој из снова'' има „тренутке увида“, повремено је „поништен сопственом амбицијом“, посебно у жонглирању коментара и романсе.<ref>{{Cite news|url=https://www.npr.org/2025/06/13/nx-s1-5407413/materialists-movie-review|title=The math in Celine Song's 'Materialists' doesn't add up|last=Harris|first=Aisha|date=2025-06-13|work=NPR|access-date=2025-06-15|language=en}}</ref> ''[[Screen Rant]]'' је приметио да темпо филма може деловати лутаво неким гледаоцима и да његове друштвене критике повремено засенују емоционално улагање.<ref>{{Cite web|url=https://screenrant.com/materialists-movie-review/|title=Materialists Review: Celine Song's Past Lives Follow-Up Completely Wowed Me With Its Unique Perspective On Beloved Romance Tropes|last=Freeman|first=Molly|date=2025-06-09|website=ScreenRant|language=en|url-status=live|access-date=2025-06-15}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|30253473}} {{Подножје|Филм|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички љубавно-хумористички филмови]] [[Категорија:Филмови студија Stage 6 Films]] [[Категорија:Филмови студија A24]] 4icj4145bndmkqsibpk9oky1hqlj7xr 0 4608732 30099375 30088354 2025-06-28T07:37:34Z Boja02 203906 30099375 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Балерина | оназив = Ballerina | слика = Balerina 2025.jpg | опис_слике = Филмски постер на српском језику | жанр = [[Акциони филм|акција]] | режија = [[Лен Вајзман]] | улоге = [[Ана де Армас]]<br>[[Анџелика Хјустон]]<br>[[Гејбријел Берн]]<br>[[Ленс Редик]]<br>[[Норман Ридус]]<br>[[Ијан Макшејн]]<br>[[Кијану Ривс]] | година = 2025. | трајање = 125 минута | земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | језик = енглески | сценарио = [[Шеј Хатен]] | музика = [[Тајлер Бејтс]] | графичка обрада = [[Lionsgate]] | буџет = 90 милиона долара | зарада = 107 милиона долара }} '''''Балерина''''' (промовисана као филм '''''Из света Џона Вика: Балерина''''') је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[Акциони филм|акциони трилер]] из 2025. године, који је режирао [[Лен Вајзман]], а сценарио је написао [[Шеј Хатен]]. То је пети део франшизе ''[[Џон Вик]]''. То је интерквел и смештен је између догађаја из филма ''[[Џон Вик 3: Парабелум|Џон Вик]]'' ''[[Џон Вик 3: Парабелум|3: Парабелум]]'' (2019) и ''[[Џон Вик 4]]'' (2023).<ref name="Screen_Rant">{{Cite web|url=https://screenrant.com/ballerina-was-ana-de-armas-eve-maccaro-in-john-wick-3/|title=Was Ana De Armas' Eve In John Wick 3 Before Ballerina?|last=Pitman, Robert|date=September 28, 2024|website=Screen Rant|access-date=June 9, 2025}}</ref> У њему глуми [[Ана де Армас]] као [[Балетски играч|балерина]]/убица Ив Макаро, поред [[Гејбријел Берн|Габријела Берна]], [[Каталина Сандино Морено|Каталине Сандино Морено]] и [[Норман Ридус|Нормана Ридуса]]. Међу онима који су поновили своје улоге из претходних филмова су [[Анџелика Хјустон]], [[Ленс Редик]] (у свом последњем филмском појављивању), [[Ијан Макшејн]] и [[Кијану Ривс]]. ''[[Lionsgate]]'' је 2017. године откупио Хатенов сценарио за [[спиноф]] филм, што је довело до тога да он допринесе коначном сценарију за ''Парабелум'' и буде главни сценариста за филм ''Џон Вик 4''. У октобру 2019. године, Вајзман је ангажован као редитељ. [[Чед Стахелски]], који је режирао претходне филмове, потврђен је као продуцент до маја 2020. године. ''Балерина'' је званично најављена у априлу 2022. године, а де Армас је потврђена као главна глумица. Главно снимање одвијало се од новембра 2022. до јануара 2023. године у [[Праг|Прагу]]. Додатне акционе секвенце су снимане почев од фебруара 2024. године. Филм ''Балерина'' је објављен у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним]] [[Сједињене Америчке Државе|Америчким Државама]] 6. јуна 2025. године. Филм је добио генерално позитивне критике критичара и зарадио је 107 милиона долара широм света. == Радња == Ив Макаро је ћерка два убице: Хавијера из племена Руска Рома и његове неименоване супруге, чланице Kулта. У младости, Хавијер је одвео Ив из Kултa, што је довело до смрти њене мајке. Док канцелар Kулта покушава да поврати Ив, они нападају њену резиденцију, убијајући њене стражаре и смртно рањавајући Хавијера, који јој помаже да побегне. Власник њујоршког Континенталног ресторана, Винстон Скот, доводи Ив у Руска Рома, где она упознаје њиховог директора и пристаје да им се придружи. Током наредних 12 година, Ив се обучава као балерина и убица/телохранитељ под вођством директора и Ногија. У једном тренутку, она сусреће Џона Вика, који је посетио директора да затражи безбедан пут до [[Казабланка|Казабланке]]. Џон саветује Ив да напусти свој насилни пут, мада безуспешно. Ив завршава програм након што је убила колегиницу убицу из породице Руска Рома, за коју се имплицира да није испунила своје дужности. Ив потом успешно штити своју прву штићеницу, наследницу Катлу Парк. Два месеца касније, након што је испунила уговор, Ив напада убица, кога она убија и идентификује као култисту. Она пита Директора о Култу, тражећи освету. Директор забрањује Иви да прогони Култ због дугогодишњег примирја између Култа и Руских Рома. Ив не послуша директора и посети њујоршки Континентал, где јој Харон одобрава састанак са Винстоном. Винстон открива да један култиста, Данијел Пајн, одседа у хотелу Праг Континентал и да је за њега расписана велика награда, па Ив путује тамо и резервише собу. Ив се инфилтрира у Пајнову собу, откривајући његову ћерку Елу, за коју Пајн открива да се крије од Култа, пошто је побегао од њих. Док неколико култиста стационираних у хотелу посматрају Ив и Пајнa, њихова вођа Лена повећава Пајнову награду. Култисти и други плаћеници нападају Пајнa на континенталном тлу. Пајн поверава Елу Ив, обећавајући да ће јој касније дати информације о Култу. Док излазе из Континентала, култиста Декс пуца у Пајнa, док Лена онеспособљава Ив и киднапује Елу. Особље Прашког континенталног брода поштеђује Iv и погубљује два заробљена култиста/плаћеника због њиховог напада. Ив одлази да купи оружје од трговца оружјем Френка, али Култ напада његову продавницу. Након што Ив убије култисте, Френк јој помаже да сузи локацију базе Kулта и обезбеђује јој превоз. Ивина потрага води до града [[Халштат|Халштата]], где је брзо нападају његови становници, који су сви убице које раде за Култ. Ив је на крају заробљена и доведена канцелару, који открива њену припадност групи Руска Рома. Ив открива своју осветничку заверу, док он открива да је Пајн његов син, а Ела његова унука. Канцелар се сећа Ив, обавештавајући Лену да је она Ивина старија сестра. Ив се ослобађа пре него што је Лена сатера у ћошак, откривајући њихово сродство. Лена каже да ју је Хавијер напустио током бекства јер се плашио да ју је Култ већ индоктринирао. Чувши разговор између Ив и Лене, канцелар наређује њихову смрт. Лену убијају гранате Култa док Ив бежи. Канцелар позива директора да објави рат између њихових фракција због Ивиних поступака, упркос томе што је директор делио да је Ив постала одметница. Да би умирио канцелара, директор шаље Џона Вика да елиминише Ив као компромис, што канцелар прихвата. Џон стиже у Халштат, где проналази и побеђује Ив, више пута је штедећи и преклињући је да одустане од потере. Ив моли за освету, што наводи саосећајног Џона да јој да мање од тридесет минута да убије канцелара, након чега ће наставити свој уговор. Ив наставља борбу против Култa, док јој Џон помаже из даљине. Када Култ изгуби траг од Џона, канцелар покушава да побегне са Елом, али их Ив сатера у ћошак. Канцелар покушава да уразуми Ив, али она га погуби и спасе Елу. Џон обавештава директора о канцеларовој смрти. Ела се поново среће са опорављеним Пајном у хотелу Њујорк Континентал где Ив тражи уточиште. Култ расписује велику награду за Ив. Док гледа балетску представу бивше Кикиморине приправнице Татјане, Ив сазнаје за награду и напушта позориште. == Улоге == * [[Ана де Армас]] као Ив Макаро, балерина која почиње да се обучава у традицији убица групе Руска Рома.<ref name="Peeps">{{Cite web|url=https://people.com/ana-de-armas-ballerina-john-wick-trailer-7551421|title=Ana de Armas Kicks Ass and Meets Keanu Reeves' John Wick in Eye-Popping Ballerina Trailer|last=McArdle|first=Tommy|date=September 26, 2024|website=[[People (magazine)|People]]|access-date=September 26, 2024}}</ref> Према речима колеге глумца Ијана Макшејна, лик је под заштитом Винстона и Харона у хотелу Континентал у Њујорку током снимања филма.<ref name="Collider Interview January 2024">{{Cite web|url=https://collider.com/john-wick-4-ballerina-timeline-ian-mcshane|title=Ian McShane Reveals Why 'Ballerina' Has to Be Set Before 'John Wick 4'|last=McPherson|first=Chris|date=January 22, 2024|website=Collider|url-status=live|access-date=January 22, 2024}}</ref> ** Викторија Комт као млада Ив * [[Анџелика Хјустон]] као директорка, вођа Руска Рома, организације убица балерина са седиштем у [[Њујорк|Њујорку]].<ref name="Huston">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/anjelica-huston-ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-1235267567|title=Anjelica Huston Joins Ana de Armas in Lionsgate's ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Kit, Borys|date=November 21, 2022|website=The Hollywood Reporter|archive-url=https://web.archive.org/web/20221205130723/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/anjelica-huston-ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-1235267567/|archive-date=December 5, 2022|url-status=live|access-date=December 8, 2022}}</ref> * [[Габријел Берн]] као канцелар,<ref>{{Cite web|url=https://arstechnica.com/culture/2024/09/high-octane-ballerina-trailer-has-plenty-of-action-and-a-john-wick-cameo/|title=Tiny dancer: Ana de Armas is a fierce assassin in Ballerina trailer|last=Ouellette|first=Jennifer|date=September 26, 2024|website=Ars Technica|url-status=live|access-date=September 26, 2024}}</ref> главни антагониста филма и вођа опасног култа убица са седиштем у Халштату.<ref name="Collider Interview January 2024" /><ref name="Lussier">{{Cite web|url=https://gizmodo.com/john-wick-ballerina-footage-aziz-ansari-halle-berry-1851401124|title=John Wick Presents Ballerina Looks Like a Genuine Wick Flick|last=Lussier|first=Germain|date=April 10, 2024|website=Gizmodo|archive-url=https://web.archive.org/web/20240410215304/https://gizmodo.com/john-wick-ballerina-footage-aziz-ansari-halle-berry-1851401124|archive-date=10 April 2024|url-status=live|access-date=April 11, 2024}}</ref> * [[Ленс Редик]] као Харон, портир у хотелу Континентал у Њујорку, пријатељ Винстона Скота и познаник Џона Вика.<ref name="Reddick">{{Cite web|url=https://variety.com/2022/film/news/lance-reddick-john-wick-spinoff-ballerina-1235447985|title=Lance Reddick to Reprise ''John Wick'' Role in Ana de Armas-Led Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Rubin, Rebecca|date=December 2, 2022|website=Variety|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209120941/https://variety.com/2022/film/news/lance-reddick-john-wick-spinoff-ballerina-1235447985/|archive-date=December 9, 2022|url-status=live|access-date=December 8, 2022}}</ref> Ово је био Редиков последњи наступ као Харон, и целокупно последње појављивање на екрану објављено постхумно.<ref>{{Cite web|url=https://www.forbes.com/sites/marcberman1/2023/03/17/lance-reddick-dead-the-wire-fringe-and-john-wick-star-was-60/?sh=6fd243715040|title=Lance Reddick Dead: 'The Wire', 'Fringe' And 'John Wick' Star Was 60|last=Berman|first=Marc|date=March 17, 2023|website=[[Forbes]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20230322100304/https://buy.tinypass.com/checkout/template/cacheableShow?aid=Yj2fRrCPpu&templateId=OTSKWFAWOVON&templateVariantId=OTVKX1L1AH8AY&offerId=fakeOfferId&experienceId=EX9SJ9TTBVAM&iframeId=offer_e6ced888860949bdf9c3-0&displayMode=inline&pianoIdUrl=https%3A%2F%2Fauth.forbes.com%2Fid%2F&widget=template&url=https%3A%2F%2Fwww.forbes.com|archive-date=March 22, 2023|url-status=live|access-date=March 21, 2023}}</ref> * [[Норман Ридус]] као Данијел Пајн, убица и син канцелара који бежи из Култа.<ref name="EWTR">{{Cite magazine|last=Holub|first=Christian|date=September 26, 2024|title=Ana de Armas enters the John Wick universe in first Ballerina trailer|url=https://ew.com/ballerina-trailer-ana-de-armas-enters-john-wick-universe-8718548|magazine=[[Entertainment Weekly]]|access-date=September 26, 2024}}</ref> Ридус се дивио Кијану Ривсу због захтевног посла у франшизи. Ридус је упоредио добро кореографисане борбене сцене у филму са „лабавим“ и „неуредним“ у својој серији ''Ходајући мртваци: Дарил Диксон'' (2023–данас).<ref name="NormanInsights">{{Cite web|url=https://collider.com/john-wick-ballerina-norman-reedus-action-scenes/|title=Norman Reedus Teases the "High Octane" Action Scenes in 'From the World of John Wick: Ballerina'|last=McPherson|first=Chris|date=June 11, 2024|website=Collider|url-status=live|access-date=September 17, 2024}}</ref> * [[Каталина Сандино Морено]] као Лена, убица која ради за канцелара, а која је Ивина давно изгубљена старија сестра.<ref name="Moreno">{{Cite web|url=https://deadline.com/2022/12/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-catalina-sandino-moreno-1235192462|title=Ana De Armas 'John Wick' Spinoff 'Ballerina' Adds Catalina Sandino Moreno|last=D'Alessandro, Anthony|date=December 7, 2022|website=[[Deadline Hollywood]]|publisher=[[Penske Media Corporation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221207205918/https://deadline.com/2022/12/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-catalina-sandino-moreno-1235192462/|archive-date=December 7, 2022|url-status=dead|access-date=December 7, 2022}}</ref> * [[Ијан Макшејн]] као Винстон Скот, енигматични власник хотела Континентал у Њујорку и пријатељ Џона Вика.<ref name="Shane">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/john-wick-spinoff-ballerina-casts-ian-mcshane-1235257847/?_thumbnail_id=1235257775|title=Ian McShane Joins Ana de Armas in Lionsgate's ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Borys|first=Kit|date=November 8, 2022|website=[[The Hollywood Reporter]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221108193041/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/john-wick-spinoff-ballerina-casts-ian-mcshane-1235257847/?_thumbnail_id=1235257775|archive-date=November 8, 2022|url-status=live|access-date=November 8, 2022}}</ref> * [[Кијану Ривс]] као Џон Вик, професионални убица и легендарни атентатор који је стекао репутацију због својих вештина и налази се у бекству од Високог стола. == Продукција == === Развој === [[Датотека:Ana_de_Armas_by_Gage_Skidmore_2.jpg|мини|Ана де Армас је добила главнеу улогу, балерине-убице по имену Ив Макаро, 2021. године.]] У јулу 2017. године, [[Lionsgate Films|''Lionsgate'']] је купио акциони трилер Шеја Хатена.&nbsp;''Балерина'', која је сама по себи инспирисана када је Хатен погледао трејлер за филм ''[[Џон Вик 2]]'',<ref>{{Cite web|url=https://www.creativescreenwriting.com/writing-an-actioner-that-has-heart-shay-hatten-and-michael-finch-discuss-john-wick-chapter-4/|title=Writing an Actioner That Has Heart: Shay Hatten and Michael Finch Discuss "John Wick: Chapter 4"}}</ref> а филм је продуцирала компанија ''Thunder Road Films'', а Хатен је преписао сценарио да би био део франшизе ''Џон Вик'', а концепти ''Балерине'' су на крају уткани у трећи главни филм, ''[[Џон Вик 3: Парабелум]]'' (2019), где се појављује балерина коју глуми [[Јунити Фелан]].<ref>{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/lionsgate-plotting-john-wick-universe-ballerina-action-script-1024318|title=Lionsgate Plotting ''John Wick'' Universe With ''Ballerina'' Action Script (Exclusive)|last=Kit|first=Borys|date=July 25, 2017|website=[[The Hollywood Reporter]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20190525152744/https://www.hollywoodreporter.com/heat-vision/lionsgate-plotting-john-wick-universe-ballerina-action-script-1024318|archive-date=May 25, 2019|url-status=live|access-date=September 25, 2019}}</ref> Крајем године, сценарио је изгласан на Црној листи најбољих непродуцираних сценарија у 2017. години.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2017/12/2017-black-list-scripts-ranking-list-screenplays-1202222558/|title=The Black List 2017 Screenplays: Post-WWII Tale 'Ruin' Is No. 1 – Full Rankings|last=Hipes|first=Patrick|date=December 11, 2017|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20171213020936/http://deadline.com/2017/12/2017-black-list-scripts-ranking-list-screenplays-1202222558/|archive-date=December 13, 2017|url-status=live|access-date=April 27, 2022}}</ref> До октобра 2019. године, Лен Вајзман је ангажован да режира филм.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2019/10/john-wick-spinoff-ballerina-len-wiseman-directs-female-centric-keanu-reeves-1202754898|title=Len Wiseman Set To Direct Female-Centric ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina''|last=Fleming|first=Mike Jr.|date=October 8, 2019|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20201031082908/https://deadline.com/2019/10/john-wick-spinoff-ballerina-len-wiseman-directs-female-centric-keanu-reeves-1202754898/|archive-date=October 31, 2020|url-status=dead|access-date=October 23, 2019}}</ref> У мају 2020. године објављено је да студио тражи глумицу за главну улогу у филму, а [[Клои Грејс Морец]] је била образац за врсту талента коју су тражили.<ref name="Ballerina_FCC">{{Cite web|url=https://fullcirclecinema.com/2020/05/04/ballerina-john-wick-chloe-grace-moretz-lead|title=''Ballerina'': ''John Wick'' Spinoff Eyeing Chloë Grace Moretz In Lead Role|last=Campell, Jacob|date=May 5, 2020|website=Full Circle Cinema|archive-url=https://web.archive.org/web/20210225220320/https://fullcirclecinema.com/2020/05/04/ballerina-john-wick-chloe-grace-moretz-lead/|archive-date=February 25, 2021|url-status=live|access-date=November 10, 2020}}</ref> Стахелски се састао са Вајзманом и обратио се руководиоцима да ангажују филмског ствараоца. Потврдио је да ће он и његов тим тесно сарађивати са Вајзменом на акционим сценама и каскадерским сценама за филм, признајући да ће Вајзменов стил снимања филма додати разноликост франшизи. У том тренутку, Вајзман и Хатен су радили на новијој верзији сценарија.<ref name="Ballerina_THR2">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-features/chad-stahelski-john-wick-4-his-matrix-4-involvement-1296473|title=Filmmaker Chad Stahelski on ''John Wick 4'' and His ''Matrix 4'' Involvement|last=Davids, Brian|date=May 20, 2020|website=The Hollywood Reporter|archive-url=https://web.archive.org/web/20221110163209/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-features/chad-stahelski-john-wick-4-his-matrix-4-involvement-1296473/|archive-date=November 10, 2022|url-status=live|access-date=November 10, 2022}}</ref> До октобра 2021. године, Ана де Армас је започела преговоре да игра насловни лик, балерину-убицу.<ref name="Ballerina_Deadline2">{{Cite web|url=https://deadline.com/2021/10/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-no-time-die-lionsgate-afm-1234864553|title=Ana De Armas In Talks To Lead ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina''; Movie Spearheads Bumper AFM Slate For Lionsgate|last=Wiseman, Andreas|date=October 28, 2021|website=Deadline|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209221004/https://deadline.com/2021/10/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-no-time-die-lionsgate-afm-1234864553/|archive-date=December 9, 2022|url-status=dead|access-date=November 10, 2021}}</ref> До априла 2022. године, ''Lionsgate'' је званично најавио филм на СинемаКону.<ref name="Ballerina_CB.com2">{{Cite web|url=https://comicbook.com/movies/news/ana-de-armas-confirmed-star-john-wick-spinoff-ballerina|title=Ana de Armas Confirmed to Star in ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina''|last=Anderson|first=Jenna|date=April 28, 2022|website=ComicBook.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20221110163210/https://comicbook.com/movies/news/ana-de-armas-confirmed-star-john-wick-spinoff-ballerina/|archive-date=November 10, 2022|url-status=live|access-date=November 10, 2022}}</ref> У јулу 2022. године, Емералд Фенел је ангажована да допринесе сценарију као један од његових писаца.<ref name="Fennell_Elle">{{Cite magazine|last=Meltzer|first=Marisa|date=July 13, 2022|title=Ana's Getaway|url=https://www.elle.com/culture/celebrities/a40574846/ana-de-armas-interview-2022|magazine=Elle|archive-url=https://web.archive.org/web/20221108234012/https://www.elle.com/culture/celebrities/a40574846/ana-de-armas-interview-2022/|archive-date=November 8, 2022|access-date=November 10, 2022}}</ref> === Снимање === Првобитно планирано да почне лето 2022. године,<ref name="Ballerina_CB.com22">{{Cite web|url=https://comicbook.com/movies/news/ana-de-armas-confirmed-star-john-wick-spinoff-ballerina|title=Ana de Armas Confirmed to Star in ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina''|last=Anderson|first=Jenna|date=April 28, 2022|website=[[ComicBook.com]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221110163210/https://comicbook.com/movies/news/ana-de-armas-confirmed-star-john-wick-spinoff-ballerina/|archive-date=November 10, 2022|url-status=live|access-date=November 10, 2022}}</ref> главно снимање је званично почело 7. новембра 2022. године у Прагу, у [[Чешка|Чешкој Републици]].<ref name="Filming_PR">{{Cite web|url=https://www.praguereporter.com/home/2022/11/5/john-wick-spinoff-ballerina-with-ana-de-armas-and-keanu-reeves-kicks-off-prague-shoot|title=''John Wick'' spinoff ''Ballerina'', with Ana de Armas and Keanu Reeves, kicks off Prague shoot|last=Pirodsky, Jason|date=November 5, 2022|website=The Prague Reporter|archive-url=https://web.archive.org/web/20221116194208/https://www.praguereporter.com/home/2022/11/5/john-wick-spinoff-ballerina-with-ana-de-armas-and-keanu-reeves-kicks-off-prague-shoot|archive-date=November 16, 2022|url-status=live|access-date=November 5, 2022}}</ref><ref name="Shane2">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/john-wick-spinoff-ballerina-casts-ian-mcshane-1235257847/?_thumbnail_id=1235257775|title=Ian McShane Joins Ana de Armas in Lionsgate's ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Borys|first=Kit|date=November 8, 2022|website=[[The Hollywood Reporter]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221108193041/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/john-wick-spinoff-ballerina-casts-ian-mcshane-1235257847/?_thumbnail_id=1235257775|archive-date=November 8, 2022|url-status=live|access-date=November 8, 2022}}</ref><ref name="Filming_IW">{{Cite web|url=https://www.indiewire.com/2022/11/john-wick-video-game-lionsgate-1234779107|title=Lionsgate Flirting with Major ''John Wick'' Video Game|last=Welk, Brian|date=November 5, 2022|website=IndieWire|archive-url=https://web.archive.org/web/20230405040351/https://www.indiewire.com/2022/11/john-wick-video-game-lionsgate-1234779107/|archive-date=April 5, 2023|url-status=live|access-date=November 8, 2022}}</ref> Током новембра и почетком децембра, објављено је да су се Кијану Ривс, Ијан Макшејн, Анџелика Хјустон и Ленс Редик придружили глумачкој постави и да ће поновити своје улоге из претходних филмова франшизе.<ref name="Shane2" /><ref name="Reeves">{{Cite web|url=https://collider.com/keanu-reeves-john-wick-ballerina-spinoff|title=Keanu Reeves Returns as John Wick in ''Ballerina'' Spinoff [Exclusive]|last=Maggie|first=Lovitt|date=November 8, 2022|website=Collider|archive-url=https://web.archive.org/web/20230321175238/https://gum.criteo.com/syncframe?origin=publishertag&topUrl=collider.com&gdpr=0&gdpr_consent=|archive-date=March 21, 2023|url-status=live|access-date=November 8, 2022}}</ref><ref name="Huston2">{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/anjelica-huston-ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-1235267567|title=Anjelica Huston Joins Ana de Armas in Lionsgate's ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Kit, Borys|date=November 21, 2022|website=The Hollywood Reporter|archive-url=https://web.archive.org/web/20221205130723/https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-news/anjelica-huston-ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-1235267567/|archive-date=December 5, 2022|url-status=live|access-date=December 8, 2022}}</ref><ref name="Reddick2">{{Cite web|url=https://variety.com/2022/film/news/lance-reddick-john-wick-spinoff-ballerina-1235447985|title=Lance Reddick to Reprise ''John Wick'' Role in Ana de Armas-Led Spinoff ''Ballerina'' (Exclusive)|last=Rubin, Rebecca|date=December 2, 2022|website=Variety|archive-url=https://web.archive.org/web/20221209120941/https://variety.com/2022/film/news/lance-reddick-john-wick-spinoff-ballerina-1235447985/|archive-date=December 9, 2022|url-status=live|access-date=December 8, 2022}}</ref> Током децембра, Каталина Сандино Морено, Норман Ридус и Габријел Берн придружили су се споредној постави у неоткривеним улогама.<ref name="Moreno2">{{Cite web|url=https://deadline.com/2022/12/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-catalina-sandino-moreno-1235192462|title=Ana De Armas 'John Wick' Spinoff 'Ballerina' Adds Catalina Sandino Moreno|last=D'Alessandro, Anthony|date=December 7, 2022|website=[[Deadline Hollywood]]|publisher=[[Penske Media Corporation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221207205918/https://deadline.com/2022/12/ana-de-armas-john-wick-spinoff-ballerina-catalina-sandino-moreno-1235192462/|archive-date=December 7, 2022|url-status=dead|access-date=December 7, 2022}}</ref><ref name="Reedus">{{Cite web|url=https://deadline.com/2022/12/walking-dead-norman-reedus-ballerina-john-wick-spinoff-1235198189|title=''Walking Dead'' Star Norman Reedus Joins ''John Wick'' Spinoff ''Ballerina''|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=December 13, 2022|website=[[Deadline Hollywood]]|publisher=[[Penske Media Corporation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221213215248/https://deadline.com/2022/12/walking-dead-norman-reedus-ballerina-john-wick-spinoff-1235198189/|archive-date=December 13, 2022|url-status=dead|access-date=December 13, 2022}}</ref><ref name="Byrne">{{Cite web|url=https://deadline.com/2022/12/john-wick-ballerina-gabriel-byrne-ana-de-armas-1235203520|title='John Wick' Spinoff 'Ballerina' Expands Troupe With Gabriel Byrne|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=December 20, 2022|website=[[Deadline Hollywood]]|publisher=[[Penske Media Corporation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221220181437/https://deadline.com/2022/12/john-wick-ballerina-gabriel-byrne-ana-de-armas-1235203520/|archive-date=December 20, 2022|url-status=dead|access-date=December 20, 2022}}</ref> Током снимања, Ривс није био у могућности да прилагоди свој распоред снимања како би прихватио понуду ''[[Lucasfilm]]''[[Lucasfilm|-а]] да игра Џедај мајстора Сола у ограниченој серији ''[[Ратови звезда|Ратова звезда]]'' на [[Дизни+]], ''Службеник'' (2024), што је резултирало тиме да ту улогу уместо тога добије Ли Јунг-џе.<ref name="JeffSneidersInsidingReports">{{Cite web|url=https://www.theinsneider.com/p/acolyte-canceled-inside-story-future-lucasfilm-keanu-reeves-nearly-played-sol-kathleen-kennedy|title=Inside the Decision to Cancel 'The Acolyte', Who Nearly Played Sol, and the Future of Lucasfilm|last=Sneider|first=Jeff|date=August 23, 2024|website=The InSneider|archive-url=https://web.archive.org/web/20240824172459/https://www.theinsneider.com/p/acolyte-canceled-inside-story-future-lucasfilm-keanu-reeves-nearly-played-sol-kathleen-kennedy|archive-date=August 24, 2024|url-status=live|access-date=January 29, 2025}}</ref> Филм ''Балерина'' је био у [[Постпродукција|постпродукцији]] у фебруару 2023.<ref>{{Cite web|url=https://collider.com/john-wick-4-keanu-reeves-theatrical-release-comments|title=This Is Why Keanu Reeves Wanted ''John Wick: Chapter 4'' to Remain a Theatrical Release|last=Peralta|first=Diego|date=February 15, 2023|website=Collider|archive-url=https://web.archive.org/web/20230215214839/https://collider.com/john-wick-4-keanu-reeves-theatrical-release-comments/|archive-date=February 15, 2023|url-status=live|access-date=February 15, 2023}}</ref> У фебруару 2024. године, продуцент Чед Стахелски је радио на додатним акционим сценама за филм са редитељем Леном Вајзманом.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/02/ballerina-john-wick-spinoff-the-crow-release-date-1235833533|title='Ballerina' Dances Into Summer 2025 As 'The Crow' Swoops Into John Wick Spinoff's June 2024 Date|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=February 21, 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240222000720/https://deadline.com/2024/02/ballerina-john-wick-spinoff-the-crow-release-date-1235833533/|archive-date=February 22, 2024|url-status=dead|access-date=February 22, 2024}}</ref> До марта, глумачкој екипи су се придружили Дејвид Кастанеда и Шерон Данкан-Брустер.<ref name="duoadded2">{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/03/ballerina-movie-adds-david-castaneda-sharon-duncan-brewster-to-cast-1235847530/|title=David Castañeda & Sharon Duncan-Brewster Board Lionsgate's 'Ballerina' Amid Reshoots|last=Grobar|first=Matt|date=March 6, 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240306224013/https://deadline.com/2024/03/ballerina-movie-adds-david-castaneda-sharon-duncan-brewster-to-cast-1235847530/|archive-date=March 6, 2024|url-status=live|access-date=March 6, 2024}}</ref> Наводно је Стахелски надгледао поновно снимање које је трајало два до три месеца, поново снимивши већи део филма, док Вајзман није био присутан на сету.<ref name="reshoots">{{Cite web|url=https://www.thewrap.com/lionsgate-box-office-slump-ballerina-reshoots/|title=Studio Slump: Lionsgate's Last 6 Films Have All Been Box Office Busts|last=Fuster, Jeremy & Umberto Gonzalez|date=October 14, 2024|website=The Wrap|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20241023040221/https://www.thewrap.com/lionsgate-box-office-slump-ballerina-reshoots/|archive-date=23 October 2024|url-status=live|access-date=April 3, 2025}}</ref> Међутим, и Стахелски и Вајзман су одбацили ову тврдњу, рекавши да се радило само о две недеље додатног фотографисања и да је Стахелски то надгледао заједно са Вајзманом.<ref>{{Cite web|url=https://www.hollywoodreporter.com/movies/movie-features/ballerina-director-john-wick-3-connections-1236257808/|title='Ballerina' Director Len Wiseman Talks Scrapped 'John Wick 3' Connections and the Truth About Additional Photography|last=Davids|first=Brian|date=2025-06-06|website=The Hollywood Reporter|language=en-US|access-date=2025-06-07}}</ref> Норман Ридус је допутовао из [[Јапан|Јапана]] да би снимио додатне борбене сцене у [[Будимпешта|Будимпешти]].<ref name="NormanInsights2">{{Cite web|url=https://collider.com/john-wick-ballerina-norman-reedus-action-scenes/|title=Norman Reedus Teases the "High Octane" Action Scenes in 'From the World of John Wick: Ballerina'|last=McPherson|first=Chris|date=June 11, 2024|website=Collider|url-status=live|access-date=September 17, 2024}}</ref> === Музика === До априла 2023. године, Марко Белтрами и Ана Друбич су ангажовани као композитори. Белтрами је претходно сарађивао са Вајзманом на филмовима ''[[Подземни свет: Еволуција]]'' (2006) и ''[[Умри мушки 4]]'' (2007).<ref>{{Cite web|url=http://filmmusicreporter.com/2023/04/17/marco-beltrami-anna-drubich-to-score-len-wisemans-ballerina|title=Marco Beltrami & Anna Drubich to Score Len Wiseman's 'Ballerina'|date=April 17, 2023|website=Film Music Reporter|access-date=April 18, 2023}}</ref> Касније, у септембру 2024. године, дуо су заменили редовни композитори франшизе Тајлер Бејтс и Џоел Џ. Ричард.<ref name="BatesJ.Richard">{{Cite web|url=https://filmmusicreporter.com/2024/09/25/tyler-bates-joel-j-richard-scoring-john-wick-spin-off-film-ballerina/|title=Tyler Bates & Joel J. Richard Scoring 'John Wick' Spin-Off Film 'Ballerina'|date=September 25, 2024|website=Film Music Reporter|access-date=September 25, 2024}}</ref> Дана 9. маја 2025. године објављена је песма [[Hand That Feeds|''Hand That Feeds'']], коју су извеле [[Холси (певачица)|Холси]] и фронтменка бенда ''[[Evanescence]]'', [[Ejmi Li|Ејми Ли]].<ref>{{Cite web|url=https://www.billboard.com/music/music-news/halsey-evanescence-amy-lee-drop-new-song-hand-that-feeds-1235966617/|title=Halsey & Evanescence's Amy Lee Unite on New Song 'Hand That Feeds' for 'Ballerina' Movie|last=Dailey|first=Hannah|date=May 9, 2025|access-date=May 9, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rollingstone.com/music/music-news/halsey-evanescences-amy-lee-hand-that-feeds-single-1235335244/|title=Halsey, Evanescence's Amy Lee Join Forces for 'Hand That Feeds'|last=Zemler|first=Emily|date=May 9, 2025|access-date=May 9, 2025}}</ref> Касније је ''Evanescence'' објавио песму ''Fight Like a Girl'' са К. Флејем, која служи као тема филма.<ref>{{Cite web|url=https://rocksound.tv/news/evanescence-team-up-with-k-flay-on-fight-like-a-girl|title=Evanescence Team up with K.Flay on 'Fight Like a Girl'}}</ref> == Маркетинг == Први маркетиншки материјал за филм, приказан на конвенцији ''СинемаКон'' у априлу 2024. године, био је кратки тизер трејлер објављен публици.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/04/john-wick-spinoff-ballerina-first-look-cineacon-1235880494/|title='John Wick' Spinoff' 'Ballerina' First Look Drops At Lionsgate's CinemaCon Session; Keanu Reeves Appears In Clip|last=D'Alessandro|first=Anthony|last2=Tartaglione|first2=Nancy|date=April 10, 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240410181741/https://deadline.com/2024/04/john-wick-spinoff-ballerina-first-look-cineacon-1235880494/|archive-date=10 April 2024|url-status=live|access-date=April 10, 2024}}</ref> ''[[Entertainment Weekly]]'' је објавио да се у трејлеру појављују Харон, Винстон, неоткривени лик Нормана Ридуса и Вик у [[Камео улога|камео улози]] на крају.<ref>{{Cite magazine|last=Romano|first=Nick|date=April 10, 2024|title=Ana de Armas' Ballerina meets Keanu Reeves' John Wick in fiery CinemaCon footage|url=https://ew.com/ballerina-cinemacon-footage-ana-de-armas-meets-keanu-reeves-john-wick-8629682|magazine=[[Entertainment Weekly]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240410232128/https://ew.com/ballerina-cinemacon-footage-ana-de-armas-meets-keanu-reeves-john-wick-8629682|archive-date=10 April 2024|access-date=April 11, 2024}}</ref> Наслов је представљен као ''Џон Вик представља: Балерина''.<ref name="Lussier2">{{Cite web|url=https://gizmodo.com/john-wick-ballerina-footage-aziz-ansari-halle-berry-1851401124|title=John Wick Presents Ballerina Looks Like a Genuine Wick Flick|last=Lussier|first=Germain|date=April 10, 2024|website=Gizmodo|archive-url=https://web.archive.org/web/20240410215304/https://gizmodo.com/john-wick-ballerina-footage-aziz-ansari-halle-berry-1851401124|archive-date=10 April 2024|url-status=live|access-date=April 11, 2024}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.usatoday.com/story/entertainment/movies/2024/04/10/john-wick-ballerina-spinoff-movie/73280238007/|title=He's back! Keanu Reeves' John Wick returns in the Ana de Armas action spinoff 'Ballerina'|last=Truitt|first=Brian|date=April 10, 2024|website=[[USA Today]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240411173310/https://www.usatoday.com/story/entertainment/movies/2024/04/10/john-wick-ballerina-spinoff-movie/73280238007/|archive-date=11 April 2024|url-status=live|access-date=April 11, 2024}}</ref> ''Bleeding Cool'' је назвао снимак „управо оно од чега су направљени снови СинемаКона“.<ref>{{Cite web|url=https://bleedingcool.com/movies/ballerina-footage-is-exactly-what-cinemacon-dreams-are-made-of/|title=Ballerina Footage Is Exactly What CinemaCon Dreams Are Made Of|last=Booth|first=Kaitlyn|date=April 10, 2024|website=Bleeding Cool|archive-url=https://web.archive.org/web/20240912043742/https://bleedingcool.com/movies/ballerina-footage-is-exactly-what-cinemacon-dreams-are-made-of/|archive-date=12 September 2024|url-status=live|access-date=April 11, 2024}}</ref> ''Lionsgate'' је објавио први трејлер филма 26. септембра 2024. године.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2024/film/trailers/ballerina-trailer-ana-de-armas-john-wick-spinoff-1235706346/|title='Ballerina' Trailer: Ana de Armas Meets John Wick, Slices Necks and Douses a Flamethrower in Badass Spinoff|last=Franklin|first=McKinley|last2=Moreau|first2=Jordan|date=September 26, 2024|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240926163602/https://variety.com/2024/film/trailers/ballerina-trailer-ana-de-armas-john-wick-spinoff-1235706346/|archive-date=26 September 2024|url-status=live|access-date=September 26, 2024}}</ref> == Издање == Филм ''Балерина'' је објављен у Сједињеним Државама 6. јуна 2025. године, након што је премијера одложена годину дана у односу на првобитно најављени датум 7. јуна 2024. године.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2024/02/ballerina-john-wick-spinoff-the-crow-release-date-1235833533|title='Ballerina' Dances Into Summer 2025 As 'The Crow' Swoops Into John Wick Spinoff's June 2024 Date|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=February 21, 2024|website=[[Deadline Hollywood]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20240222000720/https://deadline.com/2024/02/ballerina-john-wick-spinoff-the-crow-release-date-1235833533/|archive-date=February 22, 2024|url-status=dead|access-date=February 22, 2024}}</ref> == Рецепција == === Биоскопска благајна === Закључно са 15. јуном 2025. године, филм ''Балерина'' је зарадио 41,8 милиона долара у Сједињеним Државама и [[Канада|Канади]], и 49,7 милиона долара у другим територијама, што је укупно 91,5 милиона долара широм света.<ref>{{Cite web|url=https://www.boxofficemojo.com/title/tt7181546/|title=From the World of John Wick: Ballerina|website=Box Office Mojo|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.the-numbers.com/movie/From-the-World-of-John-Wick-Ballerina-(2025)|title=From the World of John Wick: Ballerina (2025) - Financial Information|website=The Numbers|access-date=2025-06-15}}</ref> У Сједињеним Државама и Канади, пројектовано је да ће ''Балерина'' остварити бруто од 28 до 30 милиона долара у 3.409 биоскопа током првог викенда приказивања.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2025/film/news/ballerina-john-wick-box-office-opening-weekend-projection-lilo-stitch-1236417021/|title='Lilo & Stitch' to Battle 'Ballerina' for Box Office Crown as 'John Wick' Spinoff Targets $30 Million Opening Weekend|last=Rubin|first=Rebecca|date=2025-06-04|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250604155244/https://variety.com/2025/film/news/ballerina-john-wick-box-office-opening-weekend-projection-lilo-stitch-1236417021/|archive-date=4 June 2025|url-status=live|access-date=2025-06-04}}</ref> Првог дана је зарадио 10,5 милиона долара, укључујући 3,75 милиона долара од премијера.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2025/film/news/ballerina-box-office-previews-john-wick-1236420613/|title='Ballerina' Dances to $3.75 Million in Thursday Previews|last=Lang|first=Brent|date=2025-06-06|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|language=en-US|access-date=2025-06-06}}</ref> Дебитовао је са зарадом од 24,5 милиона долара, што је мало испод пројекција и завршио је на другом месту иза преосталог филма ''[[Лило и Стич (филм из 2025)|Лило и Стич]]''.<ref>{{Cite web|url=https://variety.com/2025/film/box-office/john-wick-ballerina-box-office-opening-weekend-lilo-stitch-rules-1236422459/|title='Lilo & Stitch' Beats 'Ballerina' at Box Office as 'John Wick' Spinoff Debuts to $25 Million|last=Rubin|first=Rebecca|date=2025-06-08|website=[[Variety (magazine)|Variety]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250610184412/https://variety.com/2025/film/box-office/john-wick-ballerina-box-office-opening-weekend-lilo-stitch-rules-1236422459|archive-date=2025-06-10|url-status=live|access-date=2025-06-09}}</ref><ref name="opening">{{Cite web|url=https://deadline.com/2025/06/box-office-ballerina-lilo-stitch-1236425576/|title='Ballerina' Targeting $26M-$30M As 'Lilo & Stitch' Laughs To No. 1 With $32M-$34M – Friday PM Box Office Update|last=D'Alessandro|first=Anthony|date=2025-06-07|website=[[Deadline Hollywood]]|language=en-US|access-date=2025-06-07}}</ref> У другом викенду филм је зарадио 9,4 милиона долара (пад од 62%), павши на пето место.<ref>{{Cite web|url=https://deadline.com/2025/06/box-office-how-to-train-your-dragon-1236432834/|title=‘How To Train Your Dragon’ Still On Course For Franchise Best $82M+ Opening After ‘A’ CinemaScore; ‘Materialists’ Reps A24’s Third Biggest Opening – Saturday Update|last=D'Alessandro|first=Anthony|last2=Tartaglione|first2=Nancy|date=June 14, 2025|website=[[Deadline Hollywood]]|access-date=June 14, 2025}}</ref> === Критички одговор === Филм ''Балерина'' је добио генерално позитивне критичке реакције.<ref>{{Cite web|url=https://apnews.com/article/ana-de-armas-ballerina-john-wick-0ddadffaf80e2fd08445022ce80133b7|title=For Ana de Armas, Keanu Reeves' co-star 10 years ago and once again, 'Ballerina' is a pirouette|date=2025-06-05|website=AP News|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://abcnews.go.com/Entertainment/wireStory/lilo-stitch-cruises-1-john-wick-spinoff-ballerina-122631451|title=‘Lilo & Stitch’ cruises to No. 1; John Wick spinoff ‘Ballerina’ dances to 2nd place|last=News|first=A. B. C.|website=ABC News|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref> На веб-сајту за прикупљање рецензија ''[[Rotten Tomatoes]]'', 76% од 258 критичарских рецензија је позитивно. Консензус веб-сајта гласи: „Опремајући челичну Ану де Армас креативно бруталном акционом кореографијом и пријатно чудном причом о пореклу, ''Балерина'' грациозно излази на средишњу сцену Виковог свемира.“<ref>{{Cite web|url=https://www.rottentomatoes.com/m/ballerina_2025|title=Ballerina (2025) {{!}} Rotten Tomatoes|website=www.rottentomatoes.com|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref> ''[[Metacritic]]'', који користи пондерисани просек, доделио је филму оцену 59 од 100, на основу 49 критичара, што указује на „мешовите или просечне“ критике.<ref>{{Cite web|url=https://www.metacritic.com/movie/ballerina/|title=Ballerina Reviews|website=www.metacritic.com|language=en|access-date=2025-06-15}}</ref> Публика коју је анкетирао ''CinemaScore'' дала је филму просечну оцену А– на скали од A+ до F, док су они које је анкетирао ''PostTrak'' дали 87% позитивне оцене, при чему је 79% рекло да би га свакако препоручило.<ref name="opening" /> Алисон Вилмор из ''Vulture''-а дала је позитивну критику и написала: „Апсурдно је, узбудљиво и прелепо, и не знам шта нас је довело до тога, али иако ''Балерина'' не почиње као прави филм ''о Џону Вику'', сигурно се тако и завршава.“<ref>{{Cite web|url=https://www.vulture.com/article/ballerinas-john-wick-ana-de-armas.html|title=Ballerina's Second Half Does John Wick Proud|last=Willmore|first=Alison|date=2025-06-04|website=Vulture|language=en|url-status=live|access-date=2025-06-06}}</ref> Клинт Гејџ из ''[[IGN]]-а'' је написао: „То је спиноф који зна зашто је серијал ''о Џону Вику'' био толико успешан и оба ефикасно прате правила док истовремено доприносе свету који се стално шири. Иако је потребан добар део времена на екрану да се пронађе самопоуздано тло, када се друга половина покрене, енергија је неоспорна док ''Балерина'' постаје једна смешна, крвава и креативна борбена сцена за другом.“<ref>{{Cite web|url=https://www.ign.com/articles/john-wick-ballerina-review-ana-de-armas-keanu-reeves|title=From the World of John Wick: Ballerina Review|last=Gage|first=Clint|date=2025-06-04|website=[[IGN]]|language=en|access-date=2025-06-06}}</ref> Џастин Кларк из часописа ''Slant'' био је критичнији према филму, наводећи: „Без сопствене митологије или било каквих суштинских веза са тим где филмови ''о Џону Вику'' хронолошки иду након овог, ''Балерина'' је само још један део ''87Eleven''-а.“<ref>{{Cite web|url=https://www.slantmagazine.com/film/ballerina-review-ana-de-armas-keanu-reeves-len-wiseman/|title='Ballerina' Review: A Pro Forma Pirouette Through 'John Wick' Lore|last=Clark|first=Justin|date=2025-06-04|website=Slant Magazine|language=en-US|url-status=live|access-date=2025-06-06}}</ref> == Будућност == У марту 2023. године, продуценткиња Ерика Ли је изјавила да студио планира да развије наставак у којем ће се де Армас вратити својој улози.<ref name="Sequel_Collider">{{Cite web|url=https://collider.com/new-john-wick-universe-film-producer-erica-lee-comments|title=New 'John Wick'-Universe Film in Development [Exclusive]|last=Oddo, Marco Vito|date=March 27, 2023|website=Collider|archive-url=https://web.archive.org/web/20230327152447/https://collider.com/new-john-wick-universe-film-producer-erica-lee-comments/|archive-date=March 27, 2023|url-status=live|access-date=March 27, 2023}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Спољашње везе == * {{IMDb title|7181546}} * [https://ballerinamovie2025.com/ Званичан веб-сајт] {{Лен Вајзман}} {{Подножје|Филм|САД}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на енглеском језику]] [[Категорија:Амерички акциони филмови]] [[Категорија:Амерички филмски трилери]] [[Категорија:Филмови за које је музику компоновао Тајлер Бејтс]] [[Категорија:Филмови студија Lionsgate]] [[Категорија:Филмови Summit Entertainment-а]] nj6p0w0q5nc27881h687yod5dua0zej 0 4608921 30098987 30084729 2025-06-27T18:52:09Z ~2025-87704 447226 30098987 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Х. Дорст | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени играч]] | године1 = 193?–1939 | клубови1 = Сидолиг Бандунг | године2 = 1939–194? | клубови2 = ВИОС Батаваја | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Х. Дорст''' је био индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Одбрамбени играч (фудбал)|дефанзивац]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Играо је и за Сидолиг Бандунг и ВИОС Батавију. <ref>{{Cite news|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:010227345:mpeg21:a0112|title=H. Dorst naar Batavia.|date=7 September 1939|work=Het Nieuws van den Dag voor Nederlandsch-Indië|access-date=2014-06-19|publisher=Het nieuws van den dag voor Nederlandsch-Indië}}</ref> <ref>{{Cite news|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:010227351:mpeg21:a0114|title=Dorst afscheidswedstrijd.|date=11 September 1939|work=Het Nieuws van den Dag voor Nederlandsch-Indië|access-date=2014-06-19|publisher=Het nieuws van den dag voor Nederlandsch-Indië}}</ref> Дорст је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Дорст, Х}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 1zyt5bh70jhrngwy1yxidj68y4i8eji 0 4608923 30098988 30084738 2025-06-27T18:52:21Z ~2025-87704 447226 30098988 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Јан Хартинг | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | године1 = | клубови1 = [[ФК ХБС Сурабаја|ХБС Сурабаја]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Јан Хартинг''' је био индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Одбрамбени играч (фудбал)|дефанзивац]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>{{Cite news|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:011177789:mpeg21:a0076|title=S'baja's sportvereniging H.B.S 40 jaar.|date=16 January 1953|work=De Locomotief : Samarangsch Handels- en Advertentie-Blad|access-date=2014-06-18|publisher=De Locomotief}}</ref><ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК Соерабаја|ХБС Соерабају]] . Хартинг је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Хартинг, Јан}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 8cb0o7idf98wjiznecj8bue4vhfiuag 0 4608927 30098991 30084741 2025-06-27T18:52:47Z ~2025-87704 447226 30098991 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Фредерикус Герардус Хуком | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1915|9|28|df=yes}} | место_рођења = [[Макасар]], [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = {{датум смрти и године|1989|7|3|1915|9|28|df=yes}} | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | године1 = 193?—193? | клубови1 = [[ФК Спарта Бандунг|Спарта Бандунг]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Фредерикус (Франс) Герардус Хуком <ref>{{Cite web|url=https://www.delpher.nl/nl/kranten/view?coll=ddd&identifier=ddd:010285990:mpeg21:a0241|title=Gevonden in Delpher - de Indische courant}}</ref><ref>[[hdl:10648/9c8c62c4-013d-ef1f-a52d-cd699de1da93|stamboekkaart (military)]]</ref>''' (28. септембар 1915 – 3. јул 1989) <ref>[https://www.graftombe.nl/names/info/524602/hukom Cemetery]</ref> био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França] 1938{{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК Спарта Бандунг|Спарту Бандунг]].<ref>{{Cite web|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:010933940:mpeg21:a0263|title=De Nederlandsch-Indische voetballers trainen.|publisher=[[Limburgsch Dagblad]]|access-date=2014-06-20}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:010474430:mpeg21:a0053|title=Indonesische voetballers trainen. A.s. Donderdag naar Reims.|publisher=[[Het Volksdagblad]]|access-date=2014-06-20}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Хуком, Франс}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1989.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] mn65jhb589lau925nvcrx7efc6us8sl 0 4609007 30098993 30084785 2025-06-27T18:53:07Z ~2025-87704 447226 30098993 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Џек Самјуелс | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{Датум рођења|1918|3|29|}} | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2001|9|12|1918|3|29|df=yes}} | место_смрти = [[Хаг]] | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Ексцелсиор Сурабаја|Ексцелсиор Сурабаја]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Џек Кол''' (29. март 1918 – 12. септембар 2001), познатији као '''Џек Самјуелс''', <ref>Играо је под породичним именом свог очуха, Самјуелса</ref> <ref>[https://www.rsssf.org/miscellaneous/indie-recintlp.html Dutch East Indies – International Players]</ref> био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Одбрамбени играч (фудбал)|одбрамбени играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=March 23, 2012}}</ref> Такође је играо за [[ФК Екселсиор Соерабаја|Екселсиор Соерабају]]. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Самјуелс, Џек}} [[Категорија:Рођени 1918.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 7gi66zasloi1drn6twmi2zk1cnft4ls 0 4609019 30098996 30084786 2025-06-27T18:53:49Z ~2025-87704 447226 30098996 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Г. ван ден Бург | слика = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = | клубови1 = [[ФК СВВ Семаранг|СВВ Семаранг]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Г. ван ден Бург''' је био индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК СВВ Семаранг|СВВ Семаранг]] . Ван ден Бург је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Ван ден Бург, Г}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] d0ety2zbwlsc4k5hwwih94upk1dvpde 0 4609020 30098999 30084788 2025-06-27T18:54:10Z ~2025-87704 447226 30098999 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Герит Фаулхабер | пуно_име = Герит Хенри Виктор Лодевијк Фаулхабер | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|09|22|df=y}} | место_рођења = [[Чиледук]], [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1951|||1912|09|22|}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Ђокођа Ђокјакарта|Ђокођа Ђокјакарта]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Герит Анри Виктор Лодевајк Фолхабер''' (22. септембар 1912 – 1951) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=March 23, 2012}}</ref> Такође је играо за [[ФК Ђокоја Ђокџакарта|Ђокоју Ђокџакарту]] == Референце == {{Референце}} == Спољашне везе == * [https://int.soccerway.com/players/-/535130/ Gerrit Faulhaber] at Soccerway.com * [https://fbref.com/en/players/d815714c/ Gerrit Faulhaber] at FBref.com {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Фолхабер, Герит}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1951.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] ioqwl0jdlrmbg0sh2oxd6fdeggr3p60 0 4609047 30099000 30084924 2025-06-27T18:54:42Z ~2025-87704 447226 30099000 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Франс Алфред Менг | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1910|01|18|df=y}} | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1944|09|18|1910|01|18|df=y}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = | клубови1 = [[ФК СВВБ Батавија|СВВБ Батавија]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Франс Алфред Менг''' (18. јануар 1910 – 18. септембар 1944) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК СВВБ Батавија|СВВБ Батавију]]. Каплар у [[Холандски марински корпус|Холандском маринском корпусу]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] који је постао ратни заробљеник Јапанаца, погинуо је заједно са хиљадама других када је јапански теретни брод [[Џунјо Мару]] потонуо након што га је торпедовала британска подморница ХМС ''Трејдвинд''.<ref>{{Cite web|url=http://members.iinet.net.au/~vanderkp/junyopg8.html|title=The Sinking of the Junyo Maru. One of the largest, yet most forgotten, maritime disaster of WWII!|archive-url=https://web.archive.org/web/20120312064714/http://www.members.iinet.net.au/~vanderkp/junyopg8.html|archive-date=2012-03-12|url-status=dead|access-date=2017-01-06}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://members.iinet.net.au/~vanderkp/junyopg8.html|title=Junyo Maru – Casualties|website=members.iinet.net.au|archive-url=https://web.archive.org/web/20120312064714/http://www.members.iinet.net.au/~vanderkp/junyopg8.html|archive-date=2012-03-12|url-status=dead|access-date=2017-01-06}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.oorlogsgravenstichting.nl/persoon/100825/frans-alfred-meeng|title=Frans Alfred Meeng|website=Oorlogsgravenstichting|access-date=15 March 2021}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Минг, Франс Алфред}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1944.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 9lfy2dlx6sn404gnajbsz53sd0yimjq 0 4609051 30099001 30084932 2025-06-27T18:55:36Z ~2025-87704 447226 30099001 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Ахмад Намир | пуно_име = Ахмад Намир | слика = Achmad Nawir.jpg | опис_слике = Намир 1938. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1912|6|30|df=y}} | место_рођења = [[Манинджау]], [[Западна Суматра|Суматрина западна обала]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1995|4|1|1912|6|30|df=y}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = 1931–1942. | клубови1 = [[ФК ХБС Соерабаја|ХБС Соерабаја]] | утакмице1 = ? | голови1 = ? | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Ахмад Навир''' (30. јун 1912 – 1. април 1995) био је индонежански лекар <ref name="Facts">[http://www.dailynews.lk/2010/06/04/spo30.asp FIFA World Cup – Amazing facts from finals] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100608154835/http://www.dailynews.lk/2010/06/04/spo30.asp|date=June 8, 2010}}</ref> и [[Фудбал|фудбалер]]. Навир је играо за ХБС Соерабају и [[Фудбалска репрезентација Индонезије|репрезентацију Холандске Источне Индије (Индонезија)]]. == Каријера == Навир је познат по томе што [[Капитен (фудбал)|је био капитен]] [[Фудбалска репрезентација Индонезије|репрезентације Холандске источне Индије]] (претходнице [[Фудбалска репрезентација Индонезије|репрезентације Индонезије]] ) када је поражена од [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]] резултатом 6 : 0. Занимљиво је да је други капитен, [[Ђерђ Шароши]], имао докторску диплому, исто као и Навир. Навир је носио своје студијске наочаре током меча. [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] су се аутоматски квалификовале за турнир након што се њихови првобитни противници, [[Фудбалска репрезентација Јапана|Јапан]], повукао из квалификационе рунде. Он је један од ретких играча који је носио [[корективна сочива]] на Светском првенству. <ref name="Facts2">[http://www.dailynews.lk/2010/06/04/spo30.asp FIFA World Cup – Amazing facts from finals] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100608154835/http://www.dailynews.lk/2010/06/04/spo30.asp|date=June 8, 2010}}</ref> Навир и већина његових саиграча играли су само у две међународне утакмице, једној против Мађарске на Светском првенству и другој против Холандије, изгубивши са 9 : 2 у пријатељској утакмици одмах након Светског првенства.<ref>[https://www.rsssf.org/tablesn/nedtour-indie38.html Dutch Tour of Dutch East Indies 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140607071617/http://www.rsssf.com/tablesn/nedtour-indie38.html|date=June 7, 2014}}</ref> То је била последња међународна утакмица за Холандске Источне Индије, које су постале независна држава [[Индонезија]] 1945. године. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Навир, Ахмад}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1995.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] [[Категорија:Лекари]] 3h2k9hvintm7s80tu6113x1lukkpw5k 0 4609108 30099003 30084961 2025-06-27T18:55:57Z ~2025-87704 447226 30099003 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Анвар Сутан | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1914|3|21|df=y}} | место_рођења = [[Паданг]], Холандска Источна Индија | датум_смрти = непознато | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = | клубови1 = ВИОС Батавија | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Анвар Сутан''' (рођен 21. марта 1914, датум смрти непознат) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни играч]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за ВИОС Батавију. Он је пореклом са Минангкаба од родитеља са Западне Суматере. Сутан је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Анвар, Сутан}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] 5808kpikozriqcfvbbxhazvxot23zu7 0 4609109 30099004 30084963 2025-06-27T18:56:40Z ~2025-87704 447226 30099004 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Хонг Ђен | пуно_име = Те Хонг Ђен | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{Датум рођења|1911|5|28|df=y}} или {{Датум рођења|1916|1|12|df=y}} | место_рођења = [[Сурабаја]], [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = 18. фебруар 1985. | место_смрти = [[Венло]], [[Холандија]] | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[Тионг Хоа Сурабаја]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | репрезентација_(наступи) = 5 | репрезентација_(голови) = 1 }} '''Хонг Ђен''' (рођен 28. маја 1911. <ref name=":0">{{Cite magazine|last=Boer|first=A.|date=27 May 1938|title=N.I.V.U. Team - Ringkasan biografie Nivu-spelers|trans-title=[[Indonesia national football team|N.I.V.U. Team]] - Summary biography of Nivu players|url=https://opac.perpusnas.go.id/uploaded_files/dokumen_isi3/Terbitan%20Berkala/Bintang_Borneo_1938_05_27_001.pdf|magazine={{ill|Bintang Borneo|id}}|location=[[Bandjermasin]]|publisher=W. Smits|access-date=21 September 2022}}</ref> или 12. јануара 1916. <ref name="fifa.com">{{Cite web|url=https://www.fifa.com/en/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html|title=Previous FIFA World Cup™: 1938 FIFA World Cup France™ - Dutch East Indies|website=[[FIFA.com]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20120620170140/http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html|archive-date=20 June 2012|url-status=dead|access-date=6 June 2025}}</ref> ), такође познат као '''Тан Хонг Ђен''', <ref name="fifa.com" /> био је индонежански [[Фудбал|фудбалер]] кинеског порекла <ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/indie-recintlp.html|title=Dutch East Indies - International Players|last=Stokkermans|first=Karel|date=24 February 2025|website=[[RSSSF]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221201154204/https://www.rsssf.org/miscellaneous/indie-recintlp.html|archive-date=1 December 2022|url-status=live|access-date=6 June 2025}}</ref> који је играо као [[Нападач (фудбал)|нападач]] за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску источну репрезентацију]] на [[Игре Далеког истока 1934.|Играма Далеког истока 1934.]] и на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938.]]<ref name="fifa.com" /><ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/hongdjien-intlg.html|title=The Hong Djien - International Appearances|last=Stokkermans|first=Karel|date=16 February 2025|website=[[RSSSF]]|access-date=6 June 2025}}</ref> Такође је играо за [[ФК Тионг Хоа Соерабаја|Тионг Хоа Соерабају]].<ref name=":0" /><ref name=":1" /> Ђена је током Светског првенства 1938. године пратило неколико великих клубова, укључујући [[ФК Сантос|Сантос]] и [[ФК Барселона|Барселону]], али је он одлучио да остане у родној Индонезији како би водио локалну фарму коју је поседовала његова породица. Хонг Ђен је рођен 28. маја 1911. или 12. јануара 1916. у [[Сурабаја|Сурабаји]], [[Холандска Индија|Холандској Источној Индији]].<ref name=":0" />{{Cite magazine|last=Boer|first=A.|date=27 May 1938|title=N.I.V.U. Team - Ringkasan biografie Nivu-spelers|trans-title=[[Indonesia national football team|N.I.V.U. Team]] - Summary biography of Nivu players|url=https://opac.perpusnas.go.id/uploaded_files/dokumen_isi3/Terbitan%20Berkala/Bintang_Borneo_1938_05_27_001.pdf|magazine={{ill|Bintang Borneo|id}}|location=[[Bandjermasin]]|publisher=W. Smits|access-date=21 September 2022}}</ref> Почео је да игра фудбал од 1924. године као [[Голман (фудбал)|голман]], а затим од 1928. као [[Одбрамбени играч (фудбал)|леви бек]].<ref name=":0" /> Касније је играо као [[Нападач (фудбал)|нападач]] од 1934. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/tablesf/fareastgames34.html|title=Tenth Far Eastern Games 1934 (Manila)|last=Knight|first=Ken|last2=Stokkermans|first2=Karel|date=19 March 2025|website=[[RSSSF]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20221101124138/https://www.rsssf.org/tablesf/fareastgames34.html|archive-date=1 November 2022|url-status=live|access-date=22 December 2022}}</ref> Поред фудбала, бавио се и [[Атлетика|атлетиком]] и [[Пливање|пливањем]].<ref name=":0" /> Умро је 18. фебруара 1985. у [[Венло|Венлу]], [[Холандија|Холандија,]] у 73. или 69. години живота.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017|website=Bolavip|language=es|trans-title=The last footballer present in [[Italy 1934]] died|archive-url=https://web.archive.org/web/20231112010902/https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|archive-date=12 November 2023|url-status=live|access-date=13 November 2023}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Ђен, Хонг}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1985.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] b06x0v47ydz67ig8pcveb2opbzae2s8 0 4609166 30098808 30097282 2025-06-27T15:31:58Z Dukae1969 184906 30098808 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Zagor225.png|мини|Korice za #225. ''Osveta Seminola''. Autor korica: Alesandro Pičineli, 2023.]] '''''Osveta Seminola''''' je 693. redovna epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Srbiji u svesci #225. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]]. Na kioscima u Srbiji se pojavila 8. maja 2025. god.<ref>https://veselicetvrtak.com/izdanja/zagor/zagor-redovna-serija/zagor-222-crna-legija/</ref> Koštala je 450 din (3,84 €; 4,1 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak epizoda regularne edicije Zagora objavljenih u Veselom četvrtku mogu se pogledati [[Zagor (Veseli četvrtak)|ovde]]. Spisak svih edicija Zagora u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Zagor (spisak epizoda)|ovde]].</ref> Ovo je 1. deo epizode, koja se nastavlja u #226-228. == Originalna epizoda == Originalna sveska pod nazivom ''Vendetta Seminole'' objavljena je premijerno u #693. regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо_Бонели_едиторе|Bonelija]] u Italiji 1.4.2023. Epizodu su nacrtali Domeniko i Stefano di Vito, a scenario je napisao Jakopo Rauk. Naslovnu stranu je nacrtao Alesandro Pičineli. Cena sveske na evropskom tržištu iznosila je 5,8 €.<ref> https://en.sergiobonelli.it/zagor/2023/03/03/comics/vendetta-seminole-mini-copertina-zagor-84-1022816/ (Pristup 19.6.2025)</ref> ==Sadržaj== Britanija je malo ostrvo u Bahamskom arhipelagu. Britanska vojska napada jedno utvrđenje i tom prilikom ubija poglavicu Manetolu, vođu Seminola. Scena je flešbek završetka epziode Sloboda ili smrt (Zlatna serija 196). Južna Džordžija, na granici sa Floridom. Grupa Seminola upada na jedno kaubojsko imanje i oslobađa grupu afroameričkih robova. Svi kauboji belci bivaju ubijeni, a zatim dolazi do vlasnika plantaže. Njega poglavica lično suočava sa prošlošću i obznanjuje mu da će umreti u najgorim mukama, jer je on bio taj koji je komandovao vojnicima kada je poginuo Manetola. U tom trenutku poglavica otkriva svoj identitet — on je Čaka, Manetolin sin. Okrug Fulton, Džordžija, neko vreme kasnije. Zagor putuje u Ogastu, gde susreće svog starog prijatelja Satka, koji radi kao advokat. Zagor i Čiko nailaze upravo u času kada ogorčeni građani pokušavaju da linčuju Satka i da upadnu u kancelariju u kojoj on boravi. Meštani, predvođeni nasilnikom po imenu Rejnolds, uspevaju da uhvate Satka, ali ga Zagor oslobađa u poslednjem trenutku. Zagor tada obaveštava Satka da je čuo za događaje povezane sa plemenom Seminola. Satko mu otkriva da je Manetola imao sina po imenu Čaka, koji je sada predvodnik grupe koja teroriše okolinu. Zagor, Čiko i Satko kreću ka močvarnom području oko jezera Okifenoki, koje se prostire na više od hiljadu kvadratnih milja duž granice sa Floridom. Vojska, kako saznaju, već nedeljama pokušava da pronađe Čaku i njegove sledbenike. Nakon što uspeju da izbegnu još jedan napad Rejnoldsa i njegove bande, trojica prijatelja stižu u Vejkros, prethodno napustivši grad po imenu Agasta. Tamo sreću jednog vojnog oficira koji im potvrđuje da u močvarama Okifenokija traju intenzivne operacije vojske s ciljem da se zarobi banda Čirokija. U tom trenutku, u grad pristižu vojnici sa jednim mladim zarobljenim Seminolom. Zagor tada smišlja plan da ga oslobode, kako bi ih potom ubedili da ih povede do Čake. ==Povezane epizode== Epizode Zlatne serije ''Sloboda ili smrt'' (#284), ''Do poslednjeg daha'' (#285), Odabrane priče #69-70 i 73. ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora u okviru redovne edicije nosila je naslov ''Banda ubica'' (#224), a naredna ''Legenda o Manetoli'' (#226). == Vidi još == [[Spisak epizoda stripa Zagor|Spisak]] svih edicija Zagora i [[Zagor (Veseli četvrtak)|Spisak]] epizoda objavljenih u Veselom četvrtku od 2008. god. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 5td2gup1nf1xzqdvu2batku5a863leb 0 4609181 30099005 30085192 2025-06-27T18:57:23Z ~2025-87704 447226 30099005 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Тан Си Хан | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = 1910. | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = Тионг Хоа Сурабаја | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Тан Си Хан''' (рођен 1910, датум смрти непознат) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК Тионг Хоа Соерабаја|Тионг Хоа Соерабају]]. Тан је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Си Хан, Тан}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] ssseqrjidm9dbkzanej2kqvfncq55ii 0 4609186 30099006 30085219 2025-06-27T18:57:52Z ~2025-87704 447226 30099006 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Тјак Пативал | пуно_име = Исак „Тјак“ Пативал | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1914|02|23|df=yes}} | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = {{датум смрти и године|1987|03|16|1914|02|23|df=yes}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК ВВ Јонг Амбон Батавија|ВВ Јонг Амбон Батавија]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Исак „Тјак“ Пативал''' (23. фебруар 1914 – 16. март 1987) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК ВВ Јонг Амбон Батавија|ВВ Јонг Амбон Батавију]]. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Пативал, Тјак}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1987.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] tgs678kqc3mfz6md6ho4uojc2rvpxgm 0 4609193 30099007 30085651 2025-06-27T18:58:16Z ~2025-87704 447226 30099007 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Суварте Судармаџи | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1915|12|06|df=yes}} | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = 1979. | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК ХБС Сурабаја|ХБС Сурабаја]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Суварте Соедармаџи''' (6. децембар 1915 – 1979) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]] . <ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=23 March 2012}}</ref> Такође је играо за [[ФК ХБС Соерабаја|ХБС Соерабају]]. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Соедармаџи, Суварте}} [[Категорија:Рођени 1915.]] [[Категорија:Умрли 1979.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] ft4y3k38kjpv34424q0g00ay6riyj8d 0 4609194 30099008 30085676 2025-06-27T18:58:37Z ~2025-87704 447226 30099008 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Ханс Таихуту | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = 1909 | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК ВВ Јонг Амбон Батавија|ВВ Јонг Амбон Батавија]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''МЈ Ханс Таихуту''' (рођен 1909, датум смрти непознат) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК ВВ Јонг Амбон Батавија|ВВ Јонг Амбон Батавију]]. Таихуту је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Таихуту, Ханс}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] cbwjb8ngodrgyvdklvyzrkk77r3rmuq 0 4609201 30099009 30085827 2025-06-27T18:58:57Z ~2025-87704 447226 30099009 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Тајлербер | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Ђокоја Ђокџакарта|Ђокоја Ђокџакарта]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Г. Тајлербер''' је био индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК Ђокоја Ђокџакарта|Ђокоју Ђокџакарту]]. Тајлербер је преминуо.<ref>{{Cite web|url=https://bolavip.com/mundial/Murio-el-ultimo-futbolista-presente-en-Italia-1934-20140313-0027.html|title=Murió el último futbolista presente en Italia 1934|date=29 November 2017}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Тајлербер, Г}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] cugktqed87i0jqiimbxewve32gmyfd5 0 4609206 30099010 30085925 2025-06-27T18:59:22Z ~2025-87704 447226 30099010 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Руди Телве | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК ХБС Сурабаја|ХБС Сурабаја]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Руди Телве''' <ref>{{Cite news|url=http://resolver.kb.nl/resolve?urn=ddd:010285990:mpeg21:a0241|title=Indische voetballers spreken voor de phohi.|date=31 May 1938|work=[[De Indische Courant]]|access-date=2014-06-18}}</ref> (датум рођења и смрти непознати) био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандску Источну Индију]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=44031.html Copa do Mundo da FIFA França 1938] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120323121348/http://pt.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D44031.html|date=2012-03-23}}</ref> Такође је играо за [[ФК ХБС Соерабаја|ХБС Соерабају]]. Телве је преминуо. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Телве, Руди}} [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] pyu55f336valz3tit2mujranruymqwn 0 4609211 30099011 30089950 2025-06-27T18:59:52Z ~2025-87704 447226 30099011 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Херман В. Зомерс | пуно_име = | слика = | опис_слике = | датум_рођења = [[19. новембар]] [[1912]]. | место_рођења = [[Холандска Источна Индија]] | датум_смрти = [[19. јун]] [[1959]]. | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Херкулес Батава|Херкулес Батава]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(име)= [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандска Источна Индија]] | утакмице_реп1 = | голови_реп1 = }} '''Херман Зомерс''' (19. новембар 1912 – 19. јун 1959) <ref>[https://www.online-begraafplaatsen.nl/graf/119824/187471/Herman-V-Zomers-1912-1959 Cemetery]</ref> био је индонежански [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] који је играо за [[ФК Херкулес Батавија|Херкулес Батавију]] и за [[Фудбалска репрезентација Индонезије|Холандске Источне Индије]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[https://www.rsssf.org/tablesn/nedtour-indie38.html Dutch Tour of Dutch East Indies 1938] at the Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation.</ref><ref>[https://javapost.nl/2012/03/23/een-historische-voetbalreis/ A historical football tour] at Java Post(In Dutch). A grandson points out his name was Herman and not Henk, as often is mistakenly reported.</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-Индонезија}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Зомерс, Херман}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1959.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Индонежански фудбалери]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 5weyyhsy4a8pjzg31ykt92tusua2iwv 4 4609229 30098859 30098361 2025-06-27T16:45:31Z Aleksandra Đuričić 263116 30098859 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Човек од кестена (ТВ серија)]] * [[Човек од кестена (књига)]] * [[Фигурица од кестена]] * [[Образовање придошлица]] * [[Либијске избеглице]] * [[Филип Симор Хофман]] (допуњен чланак) * [[Пети елемент]] (допуњен чланак) * [[Казино Ројал (филм из 2006)|Казино Ројал]] (допуњен чланак) * [[Ијан Хоум]] (допуњен чланак) * [[Смештајни центар Онџупинар]] }} 6kmpa0fdqnwlj8aaeu8scj60rsfp3zt 30098887 30098859 2025-06-27T17:09:18Z Aleksandra Đuričić 263116 30098887 wikitext text/x-wiki <div style="text-align: center;">{{underline|тема: '''''Разне теме'''''}}</div> {{Columns-list| * [[Човек од кестена (ТВ серија)]] * [[Човек од кестена (књига)]] * [[Фигурица од кестена]] * [[Образовање придошлица]] * [[Либијске избеглице]] * [[Филип Симор Хофман]] (допуњен чланак) * [[Пети елемент]] (допуњен чланак) * [[Казино Ројал (филм из 2006)|Казино Ројал]] (допуњен чланак) * [[Ијан Хоум]] (допуњен чланак) * [[Смештајни центар Онџупинар]] * [[Избегличка криза у Турској]] (у току) }} hpm43teugac1twp4lp9lr95bib46uce 10 4609372 30098809 30087783 2025-06-27T15:32:03Z Vux33 178022 30098809 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Ронде ван Фландерен | title = [[Ронде ван Фландерен| {{color|#000000|Ронде ван Фландерен}}]] | state = {{{state|autocollapse}}} | basestyle = background:#EFCC00; color:#000000; {{box-shadow border|a|#000000|1px}} |listclass = hlist | group1 = По годинама | list1 = * [[Ронде ван Фландерен 1913.|1913]] * [[Ронде ван Фландерен 1914.|1914]] * {{grey|1915}} * {{grey|1916}} * {{grey|1917}} * {{grey|1918}} * [[Ронде ван Фландерен 1919.|1919]] * [[Ронде ван Фландерен 1920.|1920]] * [[Ронде ван Фландерен 1921.|1921]] * [[Ронде ван Фландерен 1922.|1922]] * [[Ронде ван Фландерен 1923.|1923]] * [[Ронде ван Фландерен 1924.|1924]] * [[Ронде ван Фландерен 1925.|1925]] * [[Ронде ван Фландерен 1926.|1926]] * [[Ронде ван Фландерен 1927.|1927]] * [[Ронде ван Фландерен 1928.|1928]] * [[Ронде ван Фландерен 1929.|1929]] * [[Ронде ван Фландерен 1930.|1930]] * [[Ронде ван Фландерен 1931.|1931]] * [[Ронде ван Фландерен 1932.|1932]] * [[Ронде ван Фландерен 1933.|1933]] * [[Ронде ван Фландерен 1934.|1934]] * [[Ронде ван Фландерен 1935.|1935]] * [[Ронде ван Фландерен 1936.|1936]] * [[Ронде ван Фландерен 1937.|1937]] * [[Ронде ван Фландерен 1938.|1938]] * [[Ронде ван Фландерен 1939.|1939]] * [[Ронде ван Фландерен 1940.|1940]] * [[Ронде ван Фландерен 1941.|1941]] * [[Ронде ван Фландерен 1942.|1942]] * [[Ронде ван Фландерен 1943.|1943]] * [[Ронде ван Фландерен 1944.|1944]] * [[Ронде ван Фландерен 1945.|1945]] * [[Ронде ван Фландерен 1946.|1946]] * [[Ронде ван Фландерен 1947.|1947]] * [[Ронде ван Фландерен 1948.|1948]] * [[Ронде ван Фландерен 1949.|1949]] * [[Ронде ван Фландерен 1950.|1950]] * [[Ронде ван Фландерен 1951.|1951]] * [[Ронде ван Фландерен 1952.|1952]] * [[Ронде ван Фландерен 1953.|1953]] * [[Ронде ван Фландерен 1954.|1954]] * [[Ронде ван Фландерен 1955.|1955]] * [[Ронде ван Фландерен 1956.|1956]] * [[Ронде ван Фландерен 1957.|1957]] * [[Ронде ван Фландерен 1958.|1958]] * [[Ронде ван Фландерен 1959.|1959]] * [[Ронде ван Фландерен 1960.|1960]] * [[Ронде ван Фландерен 1961.|1961]] * [[Ронде ван Фландерен 1962.|1962]] * [[Ронде ван Фландерен 1963.|1963]] * [[Ронде ван Фландерен 1964.|1964]] * [[Ронде ван Фландерен 1965.|1965]] * [[Ронде ван Фландерен 1966.|1966]] * [[Ронде ван Фландерен 1967.|1967]] * [[Ронде ван Фландерен 1968.|1968]] * [[Ронде ван Фландерен 1969.|1969]] * [[Ронде ван Фландерен 1970.|1970]] * [[Ронде ван Фландерен 1971.|1971]] * [[Ронде ван Фландерен 1972.|1972]] * [[Ронде ван Фландерен 1973.|1973]] * [[Ронде ван Фландерен 1974.|1974]] * [[Ронде ван Фландерен 1975.|1975]] * [[Ронде ван Фландерен 1976.|1976]] * [[Ронде ван Фландерен 1977.|1977]] * [[Ронде ван Фландерен 1978.|1978]] * [[Ронде ван Фландерен 1979.|1979]] * [[Ронде ван Фландерен 1980.|1980]] * [[Ронде ван Фландерен 1981.|1981]] * [[Ронде ван Фландерен 1982.|1982]] * [[Ронде ван Фландерен 1983.|1983]] * [[Ронде ван Фландерен 1984.|1984]] * [[Ронде ван Фландерен 1985.|1985]] * [[Ронде ван Фландерен 1986.|1986]] * [[Ронде ван Фландерен 1987.|1987]] * [[Ронде ван Фландерен 1988.|1988]] * [[Ронде ван Фландерен 1989.|1989]] * [[Ронде ван Фландерен 1990.|1990]] * [[Ронде ван Фландерен 1991.|1991]] * [[Ронде ван Фландерен 1992.|1992]] * [[Ронде ван Фландерен 1993.|1993]] * [[Ронде ван Фландерен 1994.|1994]] * [[Ронде ван Фландерен 1995.|1995]] * [[Ронде ван Фландерен 1996.|1996]] * [[Ронде ван Фландерен 1997.|1997]] * [[Ронде ван Фландерен 1998.|1998]] * [[Ронде ван Фландерен 1999.|1999]] * [[Ронде ван Фландерен 2000.|2000]] * [[Ронде ван Фландерен 2001.|2001]] * [[Ронде ван Фландерен 2002.|2002]] * [[Ронде ван Фландерен 2003.|2003]] * [[Ронде ван Фландерен 2004.|2004]] * [[Ронде ван Фландерен 2005.|2005]] * [[Ронде ван Фландерен 2006.|2006]] * [[Ронде ван Фландерен 2007.|2007]] * [[Ронде ван Фландерен 2008.|2008]] * [[Ронде ван Фландерен 2009.|2009]] * [[Ронде ван Фландерен 2010.|2010]] * [[Ронде ван Фландерен 2011.|2011]] * [[Ронде ван Фландерен 2012.|2012]] * [[Ронде ван Фландерен 2013.|2013]] * [[Ронде ван Фландерен 2014.|2014]] * [[Ронде ван Фландерен 2015.|2015]] * [[Ронде ван Фландерен 2016.|2016]] * [[Ронде ван Фландерен 2017.|2017]] * [[Ронде ван Фландерен 2018.|2018]] * [[Ронде ван Фландерен 2019.|2019]] * [[Ронде ван Фландерен 2020.|2020]] * [[Ронде ван Фландерен 2021.|2021]] * [[Ронде ван Фландерен 2022.|2022]] * [[Ронде ван Фландерен 2023.|2023]] * [[Ронде ван Фландерен 2024.|2024]] * [[Ронде ван Фландерен 2025.|2025]] * ''[[Ронде ван Фландерен 2026.|2026]]'' | group2 = Повезане теме | list2 = * [[Списак победника Ронде ван Фландерена|Списак поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едника]] * [[Фландријски класици]] * [[Фламанска бициклистичка недеља]] * ''[[Ауде Кваремонт]]'' * [[Монументални бициклистички класици]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Навигациони шаблони за бициклистичке класике|Ронде ван Фландерен]] [[Категорија:Навигациони шаблони за спорт у Белгији|Ронде ван Фландерен]] [[Категорија:Ронде ван Фландерен|*]] </noinclude> irrhtw6w8e4v6zx8ra10d5vm1b9pndf 0 4609550 30099342 30091166 2025-06-28T04:33:24Z VezeIvan 415418 /* Галерија */ 30099342 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn|author=BirdLife International|date=2019|title=''Sterna hirundo''|volume=2019|page=e.T22694623A155537726|doi=10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22694623A155537726.en|access-date=12 November 2021}}</ref> | image = 2014-05-18 Sterna hirundo, Killingworth Lake, Northumberland 02.jpg | image2 = Sterna-hirundo-002.ogg | genus = Sterna | species = hirundo | authority = [[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]] | range map = SternaHirundoIUCNver2018 2.png | range map alt = Map showing the breeding range of ''Sterna hirundo'' (most of temperate Northern Hemisphere), and wintering areas (coasts in tropics and Southern Hemisphere). | range map caption = Ареал ''Sterna hirundo''{{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#008000|Станарица|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#FF00FF|Луталица (сезонски несигурна)|outline=blue}} | synonyms = *''Sterna fluviatilis'' {{small|(Naumann, 1839)}} }} [[Датотека:Common-tern,web.jpg|мини| Обична чигра у лету]] '''Обична чигра''' <ref name="gill">{{Cite web|url=http://www.worldbirdnames.org/n-shorebirds.html|title=IOC World Bird Names (v 2.11)|editor-last=Gill, F|editor2-last=Donsker D|publisher=International Ornithologists' Union|archive-url=https://web.archive.org/web/20131205171302/http://www.worldbirdnames.org/n-shorebirds.html|archive-date=5 December 2013|access-date=15 May 2014}}</ref> ({{Lang-la|Sterna hirundo}}) је [[Morske ptice|морска птица]] из породице [[Галебови|Ларидае]]. Ова птица има [[Циркумполарна врста|циркумполарно распрострањеност]], а њене четири [[Podvrsta|подврсте]] се гнезде у [[Умерена клима|умереним]] и субарктичким регионима Европе, Азије и Северне Америке. Снажно је [[Сеоба птица|миграторна врста]], зимује у приобалним [[Тропи|тропским]] и [[Суптропска клима|суптропским]] регионима. Одрасле јединке током размножавања имају светло сиви горњи део тела, бели до веома светло сиви доњи део тела, црну капу, наранџасто-црвене ноге и узак шиљати кљун. У зависности од подврсте, кљун може бити углавном црвен са црним врхом или потпуно црн. Постоји неколико сличних врста, укључујући делимично симпатричну [[Арктичка чигра|арктичку чигру]], које се могу разликовати по детаљима перја, боји ногу и кљуна или [[Вокализација птица|вокализацији]]. Гнезди се у ширем распону станишта него било који њен сродник, обична чигра се гнезди на било којој равној, слабо вегетацијској површини близу воде, укључујући плаже и острва, и лако се прилагођава вештачким подлогама као што су плутајући сплавови. Гнездо може бити гола рупа у песку или шљунку, али је често обложено или окружено било каквим расположивим отпадом. Може се положити до три јаја, а њихове тамне боје и шарени шаре пружају [[Маскирање|камуфлажу]] на отвореној плажи. Инкубацију обављају оба пола, а јаја се излегу за око 21-22 дана, дуже ако колонију узнемиравају предатори. Паперјасти птићи добијају комплетно перје за 22-28 дана. Као и већина чигри, ова врста се храни зарањањем у потрази за рибом, било у мору или у слаткој води, али [[мекушци]], [[ракови]] и други [[Бескичмењаци|бескичмењачки]] плен могу чинити значајан део исхране у неким подручјима. Јаја и младунци су подложни предаторству сисара попут [[Пацов|пацова]] и [[Američka vidrica|америчке видрице]], као и великих птица, укључујући [[Галебови|галебове]], [[сове]] и [[чапље]]. Обичне чигре могу бити заражене [[Ваши|вашима]], паразитским црвима и [[Krleži|грињама]], мада се чини да су крвни паразити ретки. Због велике популације и огромног подручја размножавања, ова врста је класификована као [[најмање угрожени таксон]], иако је број у Северној Америци нагло опао последњих деценија. Упркос међународном законодавству које штити обичну чигру, у неким подручјима, популације су угрожене губитком станишта, загађењем или узнемиравањем колонија за размножавање . == Таксономија == [[Čigre|Обичне чигре]] су мале до средње велике морске птице уско сродне галебовима, поморницима и [[Pomornici|поморницима]] . Изгледају као галебови, али обично имају лакшу грађу, дугачка шиљата крила (што им омогућава брз и лежеран лет), дубоко рачваст реп, витке ноге<ref name=":0">Snow & Perrin (1998) p. 764</ref> и пловне кожице између стопала.<ref>Wassink & Ort (1995) p. 78</ref> Већина врста је сива одозго, а бела одоздо, и имају црну капу која је смањена или прошарана белом током сезоне ван парења.<ref name=":0" /> Најближи сродници обичне чигре изгледа да су [[антарктичка чигра]],<ref name=":28">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20110907090302/http://bna.birds.cornell.edu/bna/species/618/articles/introduction|title=Common Tern (Sterna hirundo)|last=Nisbet|first=Ian C.|date=2011|url-status=live|access-date=22.06.2025.}}</ref> затим следе [[Евроазија|евразијске]] арктичка и [[ружичаста чигра]]. [[Ген|Генетски]] докази указују на то да се обична чигра можда одвојила од групе предака раније него њени сродници.<ref name="bridge">{{Cite journal|last=Bridge|first=Eli S|last2=Jones, Andrew W|last3=Baker, Allan J|year=2005|title=A phylogenetic framework for the terns (Sternini) inferred from mtDNA sequences: implications for taxonomy and plumage evolution|url=http://scholar.library.csi.cuny.edu/~fburbrink/Courses/Vertebrate%20systematics%20seminar/Bridge%20et%20al%202005%20.pdf|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=35|issue=2|pages=459–469|bibcode=2005MolPE..35..459B|doi=10.1016/j.ympev.2004.12.010|pmid=15804415|archive-url=https://web.archive.org/web/20110419093510/http://scholar.library.csi.cuny.edu/~fburbrink/Courses/Vertebrate%20systematics%20seminar/Bridge%20et%20al%202005%20.pdf|archive-date=19 April 2011}}</ref> Нису познати [[Фосил|фосили]] из Северне Америке, а они за које се тврди да се налазе у Европи су непознате старости и врсте. Обичну чигру је први описао [[Карл фон Лине]] у свом значајном [[10. издање Systema Naturae|10. издању "''Systema Naturae"'']] из 1758. године под њеним садашњим научним именом, ''Sterna hirundo''.<ref name="Linnaeus">{{Cite book|title=Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata.|last=Linnaeus|first=Carolus|publisher=Holmiae. (Laurentii Salvii)|year=1758|page=[https://www.biodiversitylibrary.org/item/10277#page/155/mode/1up 137]|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> Реч „Stearn“ се користила у [[Староенглески језик|староенглеском језику]], а сличну реч су користили [[Фризи|Фризијанци]] за птице.<ref name="OED">{{OED|Sterna}}</ref> „Stearn“ се појављује у песми ''„Мореплавац“'', написаној око 1000. године нове ере.<ref name="OED" /> Карл фон Лине је усвојио ову реч за име рода ''Sterna''. Латински за [[Ласте|ластавицу]] је ''hirundo,'' и овде се односи на површну сличност чигре са том птицом која није у сродству, а која има сличну лагану грађу и дугачак рачвасти реп.<ref name=":1" /> Ова сличност такође доводи до неформалног имена „морска ласта“,<ref name="rspb">{{Cite web|url=http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=3270|title=Common tern|website=Birdguide|publisher=[[Royal Society for the Protection of Birds]] (RSPB)|archive-url=https://web.archive.org/web/20161015233814/http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=3270|archive-date=15 October 2016|url-status=live|access-date=25 January 2012}}</ref> забележеног најмање од седамнаестог века.<ref name=":1">Hume (1993) pp. 12–13</ref> [[Шкотски језик|Шкотска]] имена ''picktarnie'',<ref>[http://www.dsl.ac.uk/getent4.php?query=pictarnie&sset=1&fset=20&printset=20&searchtype=full&dregion=form&dtext=all SND: Pictarnie] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130530115330/http://www.dsl.ac.uk/getent4.php?query=pictarnie&sset=1&fset=20&printset=20&searchtype=full&dregion=form&dtext=all|date=30 May 2013}}</ref> ''tarrock''<ref>[http://www.dsl.ac.uk/getent4.php?query=tarrock&sset=1&fset=20&printset=20&searchtype=full&dregion=form&dtext=all SND: tarrock] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130530115326/http://www.dsl.ac.uk/getent4.php?query=tarrock&sset=1&fset=20&printset=20&searchtype=full&dregion=form&dtext=all|date=30 May 2013}}</ref> и њихове бројне варијанте се такође сматрају [[Ономатопеја|ономатопејским]], изведеним од карактеристичног оглашавања.<ref name=":1" /> Због тешкоћа у разликовању ове две врсте, сва неформална уобичајена имена деле се са [[Арктичка чигра|арктичком чигром]].<ref>Cocker & Mabey (2005) pp. 246–247</ref> Постојала је извесна неизвесност око тога да ли се ''назив Sterna hirundo'' треба односити на обичну или арктичку чигру, јер су врсте веома сличне и обе се јављају у Шведској. Шведски зоолог Ејнар Ленберг је 1913. године закључио да се [[Биномна номенклатура|биномно име]] ''Sterna hirundo'' односи на обичну чигру.<ref>{{Cite journal|last=Lönnberg|first=Einar|author-link=Einar Lönnberg|date=1913|title=On ''Sterna hirundo'' Linn. and on the name of the Common Tern|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/26514527|journal=Ibis|volume=1|issue=2|pages=301–303|doi=10.1111/j.1474-919X.1913.tb06553.x|archive-url=https://web.archive.org/web/20210816133723/https://www.biodiversitylibrary.org/page/26514527|archive-date=16 August 2021|access-date=16 August 2021}}</ref> Четири подврсте обичне чигре су генерално препознате, иако је ''Sterna hirundo'' ''minussensis'' се понекад сматра интерградом између ''Sterna hirundo hirundo'' и ''Sterna hirundo'' ''longipennis''.<ref>Hume (1993) pp. 88–89</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=176888|title=''Sterna hirundo'' Linnaeus (1758)|publisher=Integrated Taxonomic Information System (ITIS)|archive-url=https://web.archive.org/web/20111018173444/http://www.itis.gov/servlet/SingleRpt/SingleRpt?search_topic=TSN&search_value=176888|archive-date=18 October 2011|url-status=live|access-date=23 January 2012}}</ref> {| class="wikitable plainrowheaders" ! scope="col" width="15%" |Подврста ! scope="col" width="15%" | Слика ! scope="col" width="20%" | Подручје гнежђења ! scope="col" width="50%" | Карактеристичне карактеристике |- ! scope="row" | ''Sterna hirundo hirundo''<br /><br /><br /><br /> Linnaeus, 1758 | [[Датотека:2014-05-18_Sterna_hirundo,_Killingworth_Lake,_Northumberland_04.jpg|180x180п]]<br /><br /><br /><br />Нортамберленд, УК | Европа, Северна Африка, Азија источно до западног [[Сибир|Сибира]] и [[Казахстан|Казахстана]], и Северна Америка.<ref name=":2">Olsen & Larsson (1995) pp. 77–89</ref> | Разлике између северноамеричких и евроазијских популација су минималне. Северноамеричке птице у просеку имају нешто краћу дужину крила, а обим црног врха на горњој мандибули је обично мањи него код птица из Скандинавије и даље на исток у Евроазији. Удео црне боје на кљуну је минималан на западу Европе, тако да су британски одгајивачи веома слични северноамеричким птицама у том погледу.<ref name=":2" /> |- ! scope="row" | ''Sterna hirundo'' ''tibetana''<br /><br /><br /><br /> Saunders, 1876 | [[Датотека:Common_Tern,_Kathmandu_Valley,_Nepal_1.jpg|180x180п]]<br /><br /><br /><br />Долина Катмандуа, Непал | [[Хималаји]] до јужне Монголије и Кине.<ref name=":2" /> | Као номинована подврста, али са краћим кљуном и ширим црним врхом.<ref name=":2" /> |- ! scope="row" | ''Sterna hirundo'' ''minussensis''<br /><br /><br /><br /> Sushkin, 1925 | [[Датотека:Sterna_hirundo,_Ob_River,_Novosibirsk,_Russia_1.jpg|180x180п]]<br /><br /><br /><br />Новосибирск, Русија | [[Бајкалско језеро]] источно до северне Монголије и јужног [[Тибет (регион)|Тибета]].<ref name=":3">Brazil (2008) p. 220</ref> | Блеђи горњи део тела и крила него код ''Sterna hirundo longipennis'', црни кљун.<ref name=":3" /> |- ! scope="row" | ''Sterna hirundo'' ''longipennis''<br /><br /><br /><br />Nordmann, 1835 | [[Датотека:Sterna_hirundo_longipennis,_Tangshan,_Hebei,_China_01.jpg|180x180п]]<br /><br /><br /><br />Хебеј, Кина | Централни Сибир до Кине, такође [[Аљаска]].<ref name=":2" /> | Тамније сиве боје од номиниране подврсте, са краћим црним кљуном, тамнијим црвено-смеђим ногама и дужим крилима.<ref name=":2" /> |- |} == Опис == [[Датотека:Sterna_hirundo_in_Finland.jpg|мини| Одраслa ''Sterna hirundo hirundo'' у луци [[Јивескиле|Јиваскила]], Финска]] [[Датотека:Sterna_hirundo_-Nantucket_National_Wildlife_Refuge,_Massachusetts,_USA_-head-8.jpg|мини| Одрасла јединка ''Sterna hirundo hirundo'' у гнездећем перју у Националном резервату за дивље животиње Нантукет, Масачусетс]] Номинована подврста обичне чигре је 31-35 цм дугачка, укључујући 6-9 цм "виљушку" репа, са 77-98 цм распоном крила. Тежи 110-141 гр.<ref name=":2" /> Одрасле јединке током размножавања имају бледо сиви горњи део тела, веома бледо сиви доњи део тела, црну капу, наранџасто-црвене ноге и узак шиљати кљун који може бити углавном црвен са црним врхом или потпуно црн, у зависности од подврсте.<ref name=":4">Hume (1993) pp. 21–29</ref> Горња крила обичне чигре су бледо сива, али како лето одмиче, тамне осовине перја на спољном перју постају огољене, а на крилима се појављује сиви клин. Сапина и реп су бели, а код птице у стојећем положају дугачак реп се не протеже даље од преклопљених врхова крила, за разлику од арктичких и ружичастих чигри код којих реп вири изван крила. Нема значајних разлика између полова. Код одраслих јединки које су у негнездећем перју чело и доњи део тела постају бели, кљун је потпуно црн или црн са црвеном основом, а ноге су тамноцрвене или црне.<ref name=":5">Vinicombe et al. (1990) pp. 133–138</ref> Горња крила имају очигледно тамно подручје на предњој ивици крила, карпалну шипку. Чигре које се нису успешно гнездиле могу [[Митарење|се пресвући]] у одрасло гнездеће перје почетком јуна, мада је крај јула типичнији, при чему се пресвлачење прекида током миграције. Такође постоје и извесне географске варијације; [[Калифорнија|калифорнијске]] птице често имају негнездече перје током миграције.<ref name=":2" /> Младе обичне чигре имају бледо сива горња крила са тамном карпалном траком. Теме и [[потиљак]] су смеђи, а чело је риђе, које до јесени постаје бело. Горњи делови су риђожути са смеђим и белим љускама, а репу недостају дугачка спољна пера одрасле јединке.<ref name=":2" /> Птице у свом првом постјувенилном перју, које обично остају у својим подручјима за зимовање, подсећају на одрасле негнездеће јединке, али имају тамнију круну, тамнију карпалну траку и често веома излизано перје. До друге године, већина младих чигри се или не разликује од одраслих или показује само мање разлике попут тамнијег кљуна или белог чела.<ref name=":10">Harrison (1998) pp. 370–374</ref> Обична чигра је окретан летач, способан за брзе окрете и облетања, лебдење и вертикално полетање. Када лети са рибом, лети близу површине при јаком чеоном ветру, али 10-30 м изнад воде при пратећем ветру. Осим ако не мигрира, обично остаје испод 100 м, и у просеку 30 км/ч у одсуству ветра у леђа.<ref name=":28" /> Њена просечна брзина лета током [[Noćne životinje|ноћне]] миграције је 43-54 км/ч<ref>Alerstam, T (1985). "Strategies of migratory flight, illustrated by Arctic and common terns, ''Sterna paradisaea'' and ''Sterna hirundo''". ''Contributions to Marine Science''. '''27''' (supplement on migration: mechanisms and adaptive significance): 580–603</ref> на висини од 1.000-3.000 м.<ref name=":28" /> === Митарење === [[Датотека:Commonternprimary.jpg|мини|300x300п| Детаљ примарног пера]] Млади јединке се пресвлаче у одрасло перје у првом октобру; прво се замењује перје на глави, репу и телу, углавном до фебруара, а затим и перје на крилима. Примарна пера се мењују у фазама; прво се митари најдубље перје, затим се замена обуставља током зиме (птице овог узраста остају у својим зимским подручјима) и поново почиње у јесен. Од маја до јуна друге године почиње сличан низ митарења, са паузом током примарног митарења за птице које се враћају на север, али не и за оне које остају у зимским боравиштима. Главно пресвлачење перја за одрасле јединке током периода од фебруара до јуна, при чему се замењује између четрдесет и деведесет процената перја.<ref name=":2" /> Старо примарно перје се троши откривајући црнкасте бодље испод. Образац митарења значи да су најстарија пера она најближа средини крила, тако да како лето на северу одмиче, на крилу се појављује тамни клин због овог процеса старења пера.<ref name=":4" /> Чигре су необичне по учесталости којом митаре своје примарно перје, које замењују најмање два пута, повремено три пута годишње. Видљива разлика у старости перја наглашена је већом [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] рефлексијом нових примарних јединки, а свежину перја на крилима женке користе при избору партнера.<ref name="bridgeeaton">{{Cite journal|last=Bridge|first=Eli S|last2=Eaton, Muir D|year=2005|title=Does ultraviolet reflectance accentuate a sexually selected signal in terns?|journal=Journal of Avian Biology|volume=36|issue=1|pages=18–21|doi=10.1111/j.0908-8857.2005.03470.x}}</ref> Искусне женке фаворизују партнере који најбоље показују своју [[Адаптивна вредност|кондицију]] кроз квалитет перја на крилима.<ref name="bridge2004">{{Cite journal|last=Bridge|first=Eli S|last2=Nisbet, Ian C T|year=2004|title=Wing molt and assortative mating in Common Terns: a test of the molt-signaling hypothesis|journal=Condor|volume=106|issue=2|pages=336–343|doi=10.1650/7381|doi-access=free}}</ref> Ретко, веома рано митарење у колонији гнезда повезано је са неуспехом у размножавању, при чему су и почетак митарења и репродуктивно понашање повезани са падом нивоа [[Хормон|хормона]] [[Prolaktin|пролактина]].<ref name="BB105">{{Cite journal|last=Braasch|first=Alexander|last2=Garciá, Germán O|year=2012|title=A case of aberrant post-breeding moult coinciding with nest desertion in a female Common Tern|journal=British Birds|volume=105|pages=154–159}}</ref> === Сличне врсте === Постоји неколико чигри сличне величине и општег изгледа као што је обична чигра. Традиционално тешка врста за раздвајање је арктичка чигра, и док се кључне карактеристике нису разјасниле, удаљене или летеће птице ове две врсте су често заједно бележене као „commic terns“. Иако сличне величине, ове две чигре се разликују по грађи и лету. Обична чигра има већу главу, дебљи врат, дуже ноге и троугластија и чвршћа крила од свог рођака, и има снажнији, директнији лет.<ref name="BB86" /> Арктичке чигре имају сивији доњи део тела од обичне чигре, што чини њихове беле образе уочљивијим, док сапи обичне чигре могу бити сивкасте у гнездећем перју, у поређењу са белим перјем њеног сродника. Обична чигра развија тамни клин на крилима како сезона парења одмиче, али крила арктичке чигре остају бела током целог северног лета. Сва пера за летење арктичке чигре су провидна на светлом небу, само четири најдубља пера на крилима обичне чигре деле ово својство.<ref name="BB86" /><ref name=":6">van Duivendijk (2011) pp. 200–202</ref> Задња ивица спољашњих летних пера је танка црна линија код арктичке чигре, али дебља и мање дефинисана код обичне чигре.<ref name=":5" /> Кљун одрасле обичне чигре је наранџастоцрвене боје са црним врхом, осим код црнокљуне ''Sterna hirundo'' ''longipennis'', а ноге су јој јарко црвене, док су обе карактеристике тамније црвене боје код арктичке чигре, којој такође недостаје црни врх кљуна.<ref name="BB86">{{Cite journal|last=Hume|first=Rob A|year=1993|title=Common, Arctic and Roseate Terns: an identification review|journal=British Birds|volume=86|pages=210–217}}</ref> У подручјима гнежђења, ружичаста чигра се може препознати по бледом перју, дугом, углавном црном кљуну и веома дугим репнoм перју.<ref name=":6" /> Перје негнездеће ружичасте чигре је бледо одозго и бело, понекад ружичасто, одоздо. Задржава дугачке репне траке и има црни кљун.<ref name=":7">Olsen & Larsson (1995) pp. 69–76</ref> У лету, тежа глава и врат ружичасте чигре, дугачак кљун и бржи, чвршћи замахи крила су такође карактеристични.<ref>Blomdahl et al. (2007) p. 340</ref> Храни се даље на мору него обична чигра.<ref name=":7" /> У Северној Америци, форстерова чигра у гнездећем перју је очигледно већа од обичне, са релативно кратким крилима, тешком главом и дебелим кљуном, и дугим, снажним ногама; код негнездећег перја, њена бела глава и тамни део ока чине америчку врсту непогрешивом. за препознавање.<ref>Olsen & Larrson (1995) pp. 103–110</ref> У регионима зимовања постоје и врсте које изазивају збуњеност, укључујући антарктичку чигру јужних океана, јужноамеричку чигру, [[Аустралазија|аустралазијску]] белочелу чигру и белолику чигру [[Индијски океан|Индијског океана]]. Разлике у перју због „супротних“ сезона парења могу помоћи у идентификацији. Антарктичка чигра је снажнија од обичне, са тежим кљуном. У условима за размножавање, њени тамни доњи делови тела и потпуно црна капа оцртавају белу пругу на образима. Код птица које се не гнезде, недостаје им или има само нејасну карпалну траку, а младе птице показују тамне траке на терцијалним крилима, очигледне на затвореним крилима и у лету.<ref>Olsen & Larrson (1995) pp. 103–110</ref><ref>Sinclair et al. (2002) p. 212</ref> Јужноамеричка чигра је већа од обичне, са већим, закривљенијим црвеним кљуном и глађом, опсежнијом црном капом у негнездећем перју.<ref name=":11">Schulenberg et al. (2010) p. 154</ref> Као и антарктичка чигра, недостаје јој јака карпална пречка код птица које се не гнезде, а такође дели и карактеристичну пречку код терцијалних зглобова код младих птица.<ref>Enticott & Tipling (2002) p. 192</ref> Белочела чигра има бело чело у гнездећем перју, тежи кљун, а у негнездећем перју је светлија одоздо него обична чигра, са белим доњим крилима.<ref name=":12">Simpson & Day (2010) p. 110</ref> Белолика чигра је мања, има једнолично сиве горње делове тела, а током парења је тамније перје одозго са бељим образима.<ref>Grimmett et al. (1999) pp. 140–141</ref> Младе обичне чигре се лако разликују од птица сродних врста сличне старости. Показују изражену риђу боју на леђима и имају бледу базу кљуна. Младе арктичке чигре имају сива леђа и црни кљун, а младе ружичасте чигре имају карактеристично шкољкасто „седло“.<ref name=":5" /> Забележени су [[Хибрид|хибриди]] између обичне и ружичасте чигре, посебно у САД, а средње перје и звуци које ове птице показују представљају потенцијалну замку за идентификацију. Такве птице могу имати више црне боје на кљуну, али потврда мешаног парења може зависити од тачних детаља појединачних летних пера.<ref name=":2" /> === Оглашавање === Обичне чигре имају широк репертоар оглашавања, који имају нижи тон од еквивалентних оглашавања арктичких чигри. Најкарактеристичнији звук је алармни "''КИ-ја"'', наглашен на првом слогу, за разлику од акцента на другом слогу код арктичке чигре. Узбуна служи и као упозорење уљезима, мада озбиљне претње изазивају "''кјар"'', који се даје док чигра полеће, и смирује обично бучну колонију док њена популација процењују опасност.<ref name=":8">Hume (1993) pp. 68–75</ref> Неразговетни "''кееур''" се чује када се одрасла јединка приближава гнезду носећи рибу и могуће је да се користи за индивидуално препознавање (птићи излазе из скровишта када чују своје родитеље кад се овако оглашавају). Још један уобичајени позив је"''кип''" којим се оглашавају током друштвеног контакта. Остале вокализације укључују "''какакакака''" при нападу на уљезе и стакато "''кек-кек-кек''" код мужјака који се боре.<ref name=":8" /> Одрасли и птићи могу се лоцирати оглашавањем, а [[Сродник|браћа и сестре]] такође препознају међусобне вокализације отприлике дванаестог дана од излегања, што помаже да се легло одржи на окупу.<ref name="sibling">{{Cite journal|last=Burger|first=Joanna|last2=Gochfeld, Michael|last3=Boarman, William I|year=1988|title=Experimental evidence for sibling recognition in Common Terns (''Sterna hirundo'')|url=http://sora.unm.edu/node/24524|journal=Auk|volume=105|issue=1|pages=142–148|doi=10.1093/auk/105.1.142|jstor=4087337|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20201021191648/https://sora.unm.edu/node/24524|archive-date=21 October 2020|access-date=22 February 2013}}</ref><ref name=":9">{{Cite journal|last=Stevenson, J G; Hutchison, R E; Hutchison, J B; Bertram B C R; Thorpe, W H|date=1970|title=Individual Recognition by Auditory Cues in the Common Tern (Sterna hirundo)|url=https://www.nature.com/articles/226562a0|journal=Nature|volume=226 (5245)|pages=562–563|bibcode=1970Natur.226..562S|doi=10.1038/226562a0|pmid=16057385}}</ref> == Распрострањеност и станиште == [[Датотека:Sterna_hirundo_-_Boat_Harbour.jpg|мини| Негнездећа одрасла јединка у Аустралији]] [[Датотека:Sterna_hirundo_Hailuoto_20160803_02.jpg|мини| Пар младунаца у Марјаниеми, Хаилуото, Финска]] Већина популација обичне чигре је снажно миграторна, зимујући јужно од својих умерених и субарктичких подручја гнежђења на северној хемисфери. Прве летње птице обично остају у својим зимским становиштима, мада се неколико њих враћа у колоније за размножавање неко време након доласка одраслих.<ref name=":10" /> У Северној Америци, обична чигра се гнезди дуж атлантске обале од [[Лабрадор (регион)|Лабрадора]] до [[Северна Каролина|Северне Каролине]], и у унутрашњости већег дела Канаде источно од [[Стеновите планине|Стеновитих планина]]. У Сједињеним Државама, неке популације које се гнезде могу се наћи и у државама које се граниче са [[Велика језера|Великим језерима]], а локално и на обали [[Мексички залив|Мексичког]] залива.<ref name=":13">Cuthbert (2003) p. 4</ref> У [[Кариби|Карибима]] постоје мале, само делимично миграторне колоније; оне се налазе на Бахамима и Куби,<ref>Raffaele et al. (2003) p. 292</ref> и код Венецуеле у архипелазима Лос Рокес и Лас Авес.<ref>Hilty (2002) p. 310</ref> Птице Новог света зимују дуж обе обале Централне и Јужне Америке, до Аргентине на источној обали и до северног Чилеа на западној обали.<ref name=":10" /><ref name=":13" /> Записи из Јужне Америке и са Азора показују да неке птице могу прећи Атлантик у оба смера током своје миграције.<ref>Lima (2006) p. 132</ref><ref name="neves">{{Cite journal|last=Neves|first=Verónica C|last2=Bremer, R Esteban|last3=Hays, Helen W|year=2002|title=Recovery in Punta Rasa, Argentina of Common Terns banded in the Azores archipelago, North Atlantic|url=http://www.horta.uac.pt/intradop/images/stories/perspages/veronicaneves/09_Waterbirds2002.pdf|journal=Waterbirds|volume=25|issue=4|pages=459–461|doi=10.1675/1524-4695(2002)025[0459:RIPRAO]2.0.CO;2|archive-url=https://web.archive.org/web/20170809230052/http://www.horta.uac.pt/intradop/images/stories/perspages/veronicaneves/09_Waterbirds2002.pdf|archive-date=9 August 2017|access-date=17 February 2012}}</ref> Обичне чигре се гнезде широм већег дела Европе, са највећим бројем на северу и истоку континента. Мале популације постоје на северноафричкој обали, као и на [[Азори|Азорима]], [[Канарска Острва|Канарским острвима]] и [[Мадеира|Мадеири]] . Већина птица зимује код западне или јужне Африке, птице са југа и запада Европе теже да остану северно од [[Екватор|екватора]], док се друге европске птице крећу даље на југ.<ref name=":14">Snow & Perrin (1998) pp. 779–782</ref> Ареал гнежђења се наставља преко умерених и [[Тајга|тајгастих]] зона Азије, са раштрканим испостављеним стаништима у [[Персијски залив|Персијском заливу]] и на обали Ирана.<ref name=":15">Hume (1993) pp. 39–41</ref> Мале популације се размножавају на острвима код Шри Ланке,<ref name="hoffmann">{{Cite journal|last=Hoffmann, Thilo W|year=1990|title=Breeding of the Common Tern ''Sterna hirundo'' in Sri Lanka|url=https://biodiversitylibrary.org/page/48806758|journal=Journal of the Bombay Natural History Society|volume=87|issue=1|pages=68–72|archive-url=https://web.archive.org/web/20201026105813/https://www.biodiversitylibrary.org/page/48806758|archive-date=26 October 2020|access-date=27 December 2017}}</ref><ref name="hoffmann2">{{Cite journal|last=Hoffmann, Thilo W|year=1992|title=Confirmation of the breeding of the Common Tern ''Sterna hirundo'' Linn. in Sri Lanka|url=https://biodiversitylibrary.org/page/48732715|journal=Journal of the Bombay Natural History Society|volume=89|issue=2|pages=251–252|archive-url=https://web.archive.org/web/20220703024047/https://www.biodiversitylibrary.org/page/48732715|archive-date=3 July 2022|access-date=27 December 2017}}</ref> и у региону [[Ладак]] на тибетанском платоу.<ref>Rasmussen & Anderton (2005) pp. 194–195</ref> Птице западне Азије зимују у северном [[Индијски океан|Индијском океану]],<ref name=":10" /><ref>{{Cite journal|last=Khan|first=Asif N.|date=1 April 2015|title=Record of Common Tern ''Sterna hirundo'' from Andaman & Nicobar Islands, India|journal=Journal of the Bombay Natural History Society|volume=112|issue=1|page=30|doi=10.17087/jbnhs/2015/v112i1/92329|doi-access=free}}</ref> а ''Sterna hirundo'' ''tibetana'' изгледа да је уобичајена код [[Источна Африка|источне Африке]] током зиме на северној хемисфери.<ref>Zimmerman et al. (2010) p. 354</ref> Птице са даљег севера и истока Азије, као што је ''Sterna hirundo'' ''longipennis'', крећу се кроз Јапан, Тајланд и западни [[Тихи океан|Пацифик]] све до јужне Аустралије.<ref name=":10" /> У [[Западна Африка|западној Африци]], Нигерији и Гвинеји Бисао постоје мале и нередовне колоније, необичне по томе што се налазе унутар подручја које је углавном подручје за зимовање.<ref name=":15" /> Само неколико обичних чигри је забележено на Новом Зеланду, а статус ове врсте у [[Полинезија|Полинезији]] је нејасан.<ref>Watling (2003) pp. 204–205</ref> Птица [[Научно прстеновање птица|прстенована]] на гнезду у Шведској пронађена је мртва на острву Стјуарт, на Новом Зеланду,<ref>Robertson & Heather (2005) p. 126</ref> пет месеци касније, након што је прелетела процењених 25.000{{Размаци}}км.<ref>Newton (2010) pp. 150–151</ref> Као мигранти на велике удаљености, обичне чигре се понекад јављају далеко изван свог уобичајеног подручја. Птице луталице су пронађене у унутрашњости Африке (Замбија и Малави), као и на Малдивима и Коморским острвима;<ref name="BirdLife2">{{Cite web|url=http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=3270&m=1|title=BirdLife International Species factsheet: ''Sterna hirundo'', additional information|publisher=BirdLife International|archive-url=https://web.archive.org/web/20110904192654/http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=3270&m=1|archive-date=4 September 2011|access-date=26 January 2012}}</ref> номинована подврста је стигла до Аустралије,<ref name=":12" /> Анда и унутрашњости Јужне Америке.<ref name=":11" /><ref name="Costanzo">{{Cite journal|last=DiCostanzo|first=Joseph|year=1978|title=Occurrences of the Common Tern in the interior of South America|journal=Bird-Banding|volume=49|issue=3|pages=248–251|doi=10.2307/4512366|jstor=4512366}}</ref> Азијац ''Sterna hirundo{{Размаци}}longipennis'' има скорашње записе из западне Европе.<ref name="BW">{{Cite journal|last=Darby|first=Chris|year=2011|title=Eastern Common Terns in Suffolk and Belgium|journal=Birding World|volume=24|issue=12|pages=511–512}}</ref> Обична чигра се гнезди у ширем распону станишта него било која њена рођака, гнездећи се од азијске [[Тајга|тајге]] до тропских обала,<ref name=":16">Hume (1993) pp. 30–37</ref> и на надморским висинама до 2.000 м у Јерменији и 4.800 м у Азији.<ref name=":14" /> Избегава подручја која су често изложена прекомерној киши или ветру, као и леденим водама, тако да се не гнезди тако далеко на северу као арктичка чигра. Обича чигра се гнезди близу слатке воде или мора на готово сваком отвореном равном станишту, укључујући пешчане или шљунковите плаже, чврсте дине, слане мочваре или, најчешће, острва. Равни травњаци или [[Vriština|вресишта]], или чак велике равне стене могу бити погодне у острвском окружењу.<ref name=":16" /> У мешовитим колонијама, обичне чигре ће толерисати нешто дужу приземну вегетацију од арктичких чигара, али ће избећи још виши раст који је прихватљив за ружичасте чигре; релевантан фактор овде је различита дужина ногу ове три врсте.<ref name=":17">Fisher & Lockley (1989) pp. 252–260</ref> Чигре се лако прилагођавају вештачким плутајућим сплавовима, а могу се чак и гнездити на равним фабричким крововима.<ref name=":16" /> Необична места за гнежђење укључују бале сена, пањ 0.6 м изнад воде и плутајућих трупаца или вегетације. Постоји запис о обичној чигри која је преузела гнездо [[Пегава полојка|пегаве полојке]] и положила њена јаја са јајима ове птице.<ref name=":18">Sandilands (2005) pp. 157–160</ref> Ван сезоне парења, све што је потребно у погледу станишта је приступ риболовним подручјима и место за искрцавање. Поред природних плажа и стена, чамци, бове и пристаништа се често користе и као места за одмор и као ноћна склоништа.<ref name=":16" /> == Понашање == === Територија === Чигра се гнезди у колонијама које обично не прелазе две хиљаде парова,<ref name=":14" /> али повремено могу бројати више од двадесет хиљада парова.<ref>de Wolf, P. "BioIndicators and the Quality of the Wadden Sea" in Best & Haeck (1984) p. 362</ref> Колоније у унутрашњости су обично мање него на обали. Обичне чигре се често гнезде поред других приобалних врста, као што су арктичке,<ref name="rob">{{Cite journal|last=Robinson|first=James A|last2=Chivers, Lorraine S|last3=Hamer, Keith C|year=2001|title=A comparison of Arctic Tern ''Sterna paradisaea'' and Common Tern ''S. hirundo'' nest-site characteristics on Coquet Island, north-east England|url=http://www.seabirdgroup.org.uk/journals/as_3_2.pdf|journal=Atlantic Seabirds|volume=3|issue=2|pages=49–58|archive-url=https://web.archive.org/web/20140527212407/http://www.seabirdgroup.org.uk/journals/as_3_2.pdf|archive-date=27 May 2014}}</ref> ружичасте и дугокљуне чигре, [[Речни галеб|речних галебова]]<ref name="ramos">{{Cite journal|last=Ramos|first=Jaime A|last2=Adrian J|year=1995|title=Nest-site selection by Roseate Terns and Common Terns in the Azores|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v112n03/p0580-p0589.pdf|journal=Auk|volume=112|issue=3|pages=580–589|archive-url=https://web.archive.org/web/20140528005645/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v112n03/p0580-p0589.pdf|archive-date=28 May 2014|access-date=22 February 2013}}</ref><ref name="fuchs">{{Cite journal|last=Fuchs|first=Eduard|year=1977|title=Predation and anti-predator behaviour in a mixed colony of terns ''Sterna'' sp. and Black-Headed Gulls ''Larus ridibundus'' with special reference to the Sandwich Tern ''Sterna sandvicensis''|journal=Ornis Scandinavica|volume=8|issue=1|pages=17–32|doi=10.2307/3675984|jstor=3675984}}</ref> и [[Црни водосек|црног водосека]].<ref name="erwin">{{Cite journal|last=Erwin|first=Michael R|year=1977|title=Black Skimmer breeding ecology and behavior|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v094n04/p0709-p0717.pdf|journal=Auk|volume=94|issue=4|pages=709–717|doi=10.2307/4085267|jstor=4085267|archive-url=https://web.archive.org/web/20140527214231/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v094n04/p0709-p0717.pdf|archive-date=27 May 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> Посебно у раном делу сезоне парења, без познатог разлога, већина или све чигре ће летети у тишини ниско и брзо ка мору. Овај феномен се назива „dread“.<ref name=":14" /> По повратку на места за гнежђење, чигре могу да се задржавају неколико дана пре него што се населе на одређеној територији,<ref name=":19">Hume (1993) pp. 86–90</ref> а сам почетак гнежђења може бити повезан са великом доступношћу рибе.<ref name="safina">{{Cite journal|last=Safina|first=Carl|last2=Burger, Joanna|year=1988|title=Prey dynamics and the breeding phenology of Common Terns (''Sterna hirundo'')|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v105n04/p0720-p0726.pdf|journal=Auk|volume=105|issue=4|pages=720–726|doi=10.1093/auk/105.4.720|archive-url=https://web.archive.org/web/20150718134823/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v105n04/p0720-p0726.pdf|archive-date=18 July 2015|access-date=22 February 2013}}</ref> Чигре бране само мало подручје, а удаљеност између гнезда понекад је само 50 цм, иако 150-350 цм је типичније. Као и код многих птица, исто место се поново користи из године у годину, са забележеним повратком једног пара током 17 узастопних сезона размножавања. Око деведесет процената искусних птица поново користи своју бившу територију, тако да младе птице морају да се гнезде на периферији, пронађу напустеног партнера или да се<ref name=":24">Hume (1993) pp. 79–85</ref> преселе у другу колонију.<ref name=":19" /> Мужјак бира територију за гнежђење неколико дана након свог доласка у пролеће, а придружује му се и претходна партнерка, осим ако она не закасни више од пет дана, у ком случају се пар може раздвојити.<ref name="solis">{{Cite journal|last=Gonzalez-Solis|first=J|last2=Becker, P H|last3=Wendeln, H|year=1999|title=Divorce and asynchronous arrival in Common Terns (''Sterna hirundo'')|journal=Animal Behaviour|volume=58|issue=5|pages=1123–1129|doi=10.1006/anbe.1999.1235|pmid=10564616}}</ref> Изгледа да се парење међу блиским сродницима ''Sterna hirundo'' пасивно избегава имиграцијом и расељавањем, а не сродничком дискриминацијом и избором партнера.<ref>{{Cite journal|last=Sonja C. Ludwig, Peter H. Becker|date=2011|title=Immigration prevents inbreeding in a growing colony of a long-lived and philopatric seabird|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.2011.01199.x|journal=Ibis|volume=154 (1)|pages=74–84|doi=10.1111/j.1474-919X.2011.01199.x}}</ref> Територију углавном брани мужјак, који одбија уљезе оба пола. Он даје знак за узбуну, рашири крила, подиже реп и сагиње главу да покаже црну капу. Ако уљез истраје, мужјак престаје да дозива и бори се кљуном док се уљез не преда подижући главу како би открио грло. Ваздушни уљези се једноставно нападају, понекад након заједничког спиралног лета навише.<ref name=":19" /> Упркос агресији коју показују prema одраслима, лутајући пtићи се обично толеришу, док би у колонији галебова били нападнути и убијени. Гнездо се брани док пtићи не полете, а сви одрасли у колонији ће колективно одбијати потенцијалне предаторе. === Гнежђење === [[Датотека:Common_tern_(Sterna_hirundo)_fledgling_Danube_delta.jpg|мини| Младунче, делта Дунава, Румунија]] Парови се успостављају или потврђују кроз ваздушне демонстрације удварања у којима мужјак и женка лете у широким круговима до 200 м или више, дозивајући се све време, пре него што се две птице спусте заједно у цик-цак спуштању. Ако мужјак носи рибу, може привући пажњу и других мужјака. На земљи, мужјак се удвара женки кружећи око ње са подигнутим репом и вратом, главом окренутом надоле и делимично отвореним крилима. Ако она одговори, обоје могу заузети положај са главом окренутом ка небу. Мужјак може задиркивати женку рибом, не растајући се са својом понудом док му она довољно не покаже.<ref name=":20">Hume (1993) pp. 91–99</ref> Када се удварање заврши, мужјак прави плитко удубљење у песку, а женка гребе на истом месту. Може се десити неколико покушаја док се пар не смести на место за стварно гнездо.<ref name=":20" /> Јаја могу бити положена на голи песак, шљунак или земљу, али се често додаје облога од отпадака или вегетације ако је доступна,<ref name=":14" /> или гнездо може бити окружено морским алгама, камењем или шкољкама. Гнездо у облику тањира је обично 4 цм дубоко и 10 цм по дужини, али се може протезати и до 24 цм ширине, укључујући околни декоративни материјал.<ref name=":21">Hume (1993) pp. 100–111</ref> Успех размножавања у подручјима склоним поплавама побољшан је обезбеђивањем вештачких простирки направљених од морске траве, што подстиче чигре да се гнезде на вишим, мање рањивим подручјима, јер многе више воле простирке од морске траве него голи песак.<ref name="Palestis">{{Cite journal|last=Palestis|first=Brian G|year=2009|title=Use of artificial eelgrass mats by saltmarsh-nesting Common Terns (''Sterna hirundo'')|url=http://aquaticcommons.org/4729/1/eelgrass_mats.pdf|journal=In Vivo|volume=30|issue=3|pages=11–16|archive-url=https://web.archive.org/web/20140527215847/http://aquaticcommons.org/4729/1/eelgrass_mats.pdf|archive-date=27 May 2014|access-date=8 February 2012}}</ref> Обична чигра има тенденцију да користи више материјала за гнездо него ружичасте или арктичке чигре, иако ружичасте често прави гнездо у подручјима са више растуће вегетације.<ref>Lloyd et al. (2010) p. 207</ref><ref>Bent (1921) p. 252</ref> Чигре су веште у проналажењу својих гнезда у великој колонији. Студије показују да чигре могу пронаћи и ископати своја јаја када су закопана, чак и ако се материјал за гнездо уклони и песак заравна. Пронаћи ће гнездо постављено 5 м са своје првобитне локације, или чак даље ако се помера у неколико фаза. Јаја се прихватају ако су преобликована [[Пластелин|пластелином]] или обојена жутом (али не црвеном или плавом) бојом. Ова способност лоцирања јаја је адаптација на живот у нестабилном, ветровитом и плимном окружењу.<ref name=":17" /> Врхунац производње јаја је почетак маја, при чему неке птице, посебно оне које се први пут паре, полажу јаја касније у месецу или у јуну.<ref name=":18" /><ref name=":21" /> Величина гнезда је обично три јаја; већа гнезда вероватно настају када две женке полажу јаја у исто гнездо. Просечна величина јајета је 41 мм x 31 mm, иако је свако наредно јаје у леглу нешто мање од првог положеног.<ref name=":21" /> Просечна тежина јајета је 20.2 gr, од чега је пет процената љуска.<ref name=":27">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120118042434/http://blx1.bto.org/birdfacts/results/bob6150.htm|title=Common Tern Sterna hirundo [Linnaeus, 1758]|website=British Trust for Ornithology (BTO)|url-status=live|access-date=22.06.2025.}}</ref> Тежина јајета зависи од тога колико је женка добро храњена, као и од њеног положаја у леглу. Јаја су кремасте, [[Бледа мркожута боја|жућкасте]] или бледо смеђе боје, обележена пругама, пегама или мрљама црне, смеђе или сиве боје које помажу у њиховој камуфлажи.<ref name=":21" /> Инкубацију обављају оба пола, мада чешће женка, и траје 21–22 дана,<ref name=":27" /> продужавајући се до 25{{Размаци}}дана ако постоје чести поремећаји у колонији који узрокују да одрасле јединке остављају јаја без надзора;<ref name=":21" /> ноћно предаторство може довести до инкубације која траје и до 34{{Размаци}}дана.<ref name=":18" /> У врелим данима, родитељ који инкубира јаја може одлетети до воде да окваси перје на стомаку пре него што се врати јајима, чиме се јајима пружа извесно хлађење.<ref name=":28" /> Осим када колонија претрпи катастрофу, деведесет посто јаја се излегне.<ref name=":25">Hume (1993) pp. 112–119</ref> [[Потркушци и чучавци|Поткрушац]] је жућкаст са црним или смеђим ознакама,<ref name=":21" /> и, као и јаја, сличан је еквивалентном стадијуму арктичке чигре.<ref name=":22">Hume & Pearson (1993) pp. 121–124</ref> Птићи добијају комплетно перје за 22–28 дана,<ref name=":27" /> обично за 25–26.<ref name=":14" /> Младе птице се хране у гнезду око пет дана, а затим прате одрасле особе у риболовним експедицијама. Младе птице могу добијати додатну храну од родитеља до краја сезоне парења, па и дуже. Забележено је да обичне чигре хране своје потомство током миграције и на зимовницима, барем док се одрасле јединке не преселе даље на југ око децембра.<ref name=":28" /><ref>Hume (1993) pp. 120–123</ref> Као и многе чигре, ова врста је веома дефанзивна према свом гнезду и младунцима и узнемираваће људе, псе, [[Бизамски пацов|бизамске пацове]] и већину дневних птица, али за разлику од агресивније арктичке чигре, ретко напада уљеза, обично скрећући у последњем тренутку. Одрасли могу да разликују појединачне људе, нападајући познате људе интензивније него странце.<ref name="Burger">{{Cite journal|last=Burger|first=Joanna|last2=Shealer, D A|last3=Gochfeld, Michael|year=1993|title=Defensive aggression in terns: discrimination and response to individual researchers|journal=Aggressive Behavior|volume=19|issue=4|pages=303–311|doi=10.1002/1098-2337(1993)19:4<303::AID-AB2480190406>3.0.CO;2-P}}</ref> Ноћни предатори не изазивају сличне нападе;<ref name="hunter">{{Cite journal|last=Hunter|first=Rodger A|last2=Morris, Ralph D|year=1976|title=Nocturnal predation by a Black-Crowned Night Heron at a Common Tern colony|url=http://sora.unm.edu/node/22862|journal=Auk|volume=93|issue=3|pages=629–633|jstor=4084965|archive-url=https://web.archive.org/web/20140528012956/https://sora.unm.edu/node/22862|archive-date=28 May 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> колоније могу бити уништене од стране пацова, а одрасле јединке напуштају колонију и до осам сати када су присутне [[Америчка буљина|америчке буљине]].<ref name="nisbet3">{{Cite journal|last=Nisbet|first=Ian C T|last2=Welton, M|year=1984|title=Seasonal variations in breeding success of Common Terns: consequences of predation|url=http://sora.unm.edu/node/103417|journal=Condor|volume=86|issue=1|pages=53–60|doi=10.2307/1367345|jstor=1367345|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20140528020412/https://sora.unm.edu/node/103417|archive-date=28 May 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> Обичне чигре се обично размножавају једном годишње. Друго легло је могућа ако се прво изгуби. Ретко се дешава да се друго легло положи и инкубира док се неки птићи из првог легла још увек хране.<ref name="hays">{{Cite journal|last=Hays|first=H|year=1984|title=Common Terns raise young from successive broods|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v101n02/p0274-p0280.pdf|journal=Auk|volume=101|issue=2|pages=274–280|doi=10.1093/auk/101.2.274|archive-url=https://web.archive.org/web/20150718134846/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v101n02/p0274-p0280.pdf|archive-date=18 July 2015|access-date=22 February 2013}}</ref> Први покушај парења је обично са четири године, понекад са три године. Просечан број младунаца по пару који преживе до излетања може варирати од нуле у случају поплаве колоније до преко 2,5 у доброј години. У Северној Америци, продуктивност је била између 1,0 и 2,0 на острвима, али мања од 1,0 на приобалним и унутрашњим локацијама. Птице постају успешније у одгајању птића са годинама. Ово се наставља током целог њиховог периода размножавања, али највећи пораст је у првих пет година.<ref name=":28" /><ref name=":22" /> Максимални документовани животни век у дивљини је 23 године{{Размаци}}године у Северној Америци<ref name="nisbet2">{{Cite journal|last=Nisbet|first=Ian C T|last2=Cam, Emmanuelle|year=2002|title=Test for age-specificity in survival of the Common Tern|journal=Journal of Applied Statistics|volume=29|issue=1–4|pages=65–83|bibcode=2002JApSt..29...65N|doi=10.1080/02664760120108467}}</ref><ref name="austin2">{{Cite journal|last=Austin|first=Oliver L Sr|year=1953|title=A Common Tern at least 23 years old|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/jfo/v024n01/p0020-p0020.pdf|journal=Bird-Banding|volume=24|issue=1|page=20|archive-url=https://web.archive.org/web/20140301131214/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/jfo/v024n01/p0020-p0020.pdf|archive-date=1 March 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> и 33{{Размаци}}година у Европи,<ref name="agebi">{{Cite web|url=http://blx1.bto.org/ring/countyrec/results2010/longevity.htm|title=Longevity records for Britain & Ireland in 2010|website=Online ringing report|publisher=British Trust for Ornithology (BTO)|archive-url=https://web.archive.org/web/20120228140407/http://blx1.bto.org/ring/countyrec/results2010/longevity.htm|archive-date=28 February 2012|access-date=11 February 2012}}</ref><ref name="ageeu">{{Cite web|url=http://www.euring.org/data_and_codes/longevity-voous.htm|title=European Longevity Records|website=Longevity|publisher=Euring|archive-url=https://web.archive.org/web/20150511193839/http://www.euring.org/data_and_codes/longevity-voous.htm|archive-date=11 May 2015|url-status=live|access-date=11 February 2012}}</ref> али дванаест година је типичнији животни век.<ref name=":27" /> === Исхрана и храњење === [[Датотека:Sterna_hirundo_-West_Bromwich,_England_-flying-8.jpg|мини| Летење изнад језера у Енглеској. Глава и кљун су окренути надоле током потраге за рибом.]] Као и све чигре из породице ''Sterna'', обична чигра се храни зароном у потрази за рибом, са висине од 1-6 м, било у мору или у слатководним језерима и великим рекама. Птица може да потоне на секунду или нешто дуже, али не више од 50 цм испод површине.<ref name=":23">Hume (1993) pp. 55–67</ref> Када тражи рибу, ова чигра лети главом надоле и са кљуном спуштемним ка води.<ref name=":17" /> Може кружити или лебдети пре него што зарони, а затим се директно зарони у воду, док арктичка чигра преферира технику „степенастог лебдења“,<ref>Beaman et al. (1998) p. 440</ref> а ружичаста чигра рони брзином са веће висине и зарони дубље.<ref name="BB80">{{Cite journal|last=Kirkham|first=Ian R|last2=Nisbet, Ian C T|year=1987|title=Feeding techniques and field identification of Arctic, Common and Roseate Terns|journal=British Birds|volume=80|issue=2|pages=41–47}}</ref> Обична чигра обично се храни до 5-10 км далеко од колоније за размножавање, понекад и до 15 км.<ref name=":29">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20161015233814/http://www.birdlife.org/datazone/speciesfactsheet.php?id=3270|title=Common Tern Sterna hirundo|website=BirdLife International|url-status=live|access-date=22.06.2025.}}</ref> Пратиће јата риба, а на његову западноафричку миграциону руту утиче локација огромних јата [[Сардине|сардина]] код обале Гане;<ref name=":23" /> такође ће пратити групе грабљивих риба или [[Delfin|делфина]], који чекају да њихов плен буде избачен на површину мора.<ref name=":29" /><ref name="bugoni">{{Cite journal|last=Bugoni|first=Leandro|last2=Vooren, Carolus Maria|year=2004|title=Feeding ecology of the Common Tern ''Sterna hirundo'' in a wintering area in southern Brazil|journal=Ibis|volume=146|issue=3|pages=438–453|doi=10.1111/j.1474-919X.2004.00277.x}}</ref> Чигре се често хране у јатима, посебно ако има хране у изобиљу, а стопа успеха риболова у јату је обично за око једну трећину већа него код јединки.<ref name=":23" /> Чигре имају црвене капљице уља у [[Kupasta ćelija|ћелијама конуса]] [[Мрежњача|мрежњаче]] својих очију. Ово побољшава контраст и изоштрава [[Vid ptica|вид]] на даљину, посебно у магловитим условима. <ref>Sinclair (1985) pp. 93–95</ref>Птице које морају да виде кроз границу ваздух/вода, попут чигри и галебова, имају јаче обојене [[Каротеноид|каротеноидне]] [[Пигмент|пигменате]] него друге врсте птица.<ref>Varela, F J; Palacios, A G; Goldsmith T M (1993) "Vision, Brain, and Behavior in Birds" in Zeigler & Bischof (1993) pp. 77–94</ref> Побољшани вид помаже чиграма да лоцирају јата риба, мада је неизвесно да ли оне посматрају фитопланктон којим се рибе хране или друге чигре како роне у потрази за храном.<ref>Lythgoe (1979) pp. 180–183</ref> Чигрине очи нису посебно осетљиве на [[ултраљубичасто зрачење]], што је адаптација која је више прилагођена копненим птицама попут галебова.<ref name="Hastad">{{Cite journal|last=Håstad|first=Olle|last2=Ernstdotter, Emma|last3=Ödeen, Anders|year=2005|title=Ultraviolet vision and foraging in dip and plunge diving birds|journal=Biology Letters|volume=1|issue=3|pages=306–309|doi=10.1098/rsbl.2005.0320|pmc=1617148|pmid=17148194}}</ref> [[Датотека:Sterna_hirundo_-Nantucket_National_Wildlife_Refuge,_Massachusetts,_USA_-adult_and_juvenile-8.jpg|мини| Одрасла јединка доноси пешчану јегуљу младунцу у Националном резервату за дивље животиње Нантукет]] Обична чигра преферира да лови рибу 5-15 цм дужине.<ref name=":18" /><ref name=":23" /> Врсте које се лове зависе од онога што је доступно, али ако постоји избор, чигре које хране неколико птића узеће већи плен од оних са мањим леглом.<ref>Lythgoe (1979) pp. 180–183</ref> Удео рибе којом се хране птићи може бити чак деведесет пет процената у неким подручјима, али [[Бескичмењаци|бескичмењачки]] плен може чинити значајан део исхране на другим местима. Ово може да укључује [[Чланковити црви|црве]], [[пијавице]], [[Мекушци|мекушце]] попут малих [[Лигње|лигњи]] и [[Ракови|ракове]] (козице, [[Шкампи|шкампе]] и мале крабе). У слатководним подручјима могу се уловити велики [[инсекти]], као што су [[Тврдокрилци|бубе]], [[Гундељ|гундељи]] и [[Ноћни лептири|мољци]]. Одрасли инсекти могу бити ухваћени у ваздуху, а [[Ларва|ларве]] сакупљене са земље или са површине воде. Плен се хвата кљуном и или прогута главом напред, или се носи назад птићима. Понекад се две или више малих риба могу носити истовремено.<ref name=":23" /> Када одрасле јединке носе храну назад у гнездо, препознају своје младунце по оглашавању, а не визуелном идентификацијом.<ref name=":9" /> Обична чигра може покушати да украде рибу од арктичких чигри,<ref name="hopkins">{{Cite journal|last=Hopkins|first=C D|last2=Wiley, R H|year=1972|title=Food parasitism and competition in two terns|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v089n03/p0583-p0594.pdf|journal=Auk|volume=89|pages=583–594|archive-url=https://web.archive.org/web/20140421102806/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v089n03/p0583-p0594.pdf|archive-date=21 April 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> али је могу узнемиравати клептопаразитски поморници,<ref name="belisle">{{Cite journal|last=Bélisle|first=M|year=1998|title=Foraging group size: models and a test with jaegers kleptoparasitizing terns|url=http://spectrum.library.concordia.ca/6255/1/MM18374.pdf|journal=Ecology|volume=79|issue=6|pages=1922–1938|bibcode=1998Ecol...79.1922B|doi=10.2307/176699|jstor=176699|archive-url=https://web.archive.org/web/20140421050645/http://spectrum.library.concordia.ca/6255/1/MM18374.pdf|archive-date=21 April 2014|access-date=16 March 2012}}</ref> амерички црноглави галебови ,<ref name="hatch">{{Cite journal|last=Hatch|first=J J|year=1975|title=Piracy by laughing gulls ''Larus atricilla'': an example of the selfish group|journal=Ibis|volume=117|issue=3|pages=357–365|doi=10.1111/j.1474-919X.1975.tb04222.x}}</ref> ружичасте чигре,<ref name="dunn">{{Cite journal|last=Dunn|first=E K|year=1973|title=Robbing behavior of Roseate Terns|url=http://sora.unm.edu/node/22405|journal=Auk|volume=90|issue=3|pages=641–651|doi=10.2307/4084163|jstor=4084163|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20140421151548/https://sora.unm.edu/node/22405|archive-date=21 April 2014|access-date=22 February 2013|doi-access=free}}</ref> или друге обичне чигре док доноси рибу назад у своје гнездо.<ref name="hopkins" /> У једној студији, два мужјака чије су партнерке угинуле проводила су доста времена крадући храну из суседних легла.<ref name="wilson">{{Cite journal|last=Nisbet|first=Ian C T|last2=Wilson, Karen J|last3=Broad, William A|year=1978|title=Common Terns raise young after death of their mates|url=http://sora.unm.edu/node/102828|journal=The Condor|volume=80|issue=1|pages=106–109|doi=10.2307/1367802|jstor=1367802|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20140421132515/https://sora.unm.edu/node/102828|archive-date=21 April 2014|access-date=22 February 2013}}</ref> Чигре обично пију у лету, обично преферирајући морску воду у односу на слатку, ако су обе воде доступне.<ref name=":28" /> Птићи не пију пре него што се оперјају, поново апсорбују воду и, као и одрасли, излучују вишак соли у концентрованом раствору из специјализоване носне жлезде.<ref name="hughes">{{Cite journal|last=Hughes|first=M R|year=1968|title=Renal and extrarenal sodium excretion in the Common Tern ''Sterna hirundo''|journal=Physiological Zoology|volume=41|issue=2|pages=210–219|doi=10.1086/physzool.41.2.30155452|jstor=30155452}}</ref><ref>Karleskint (2009) p. 317</ref> Рибље кости и тврди [[Егзоскелет|егзоскелети]] ракова или инсеката се избацују у облику [[Гвалица|пелета]]. Одрасле јединке лете са гнезда да би [[Пражњење столице|обавиле нужду]], а чак и мали птићи прелазе кратку удаљеност од гнезда како би одложили свој [[измет]]. Одрасле јединке које нападају животиње (укључујући и људе) често ће вршити нужду док пониру, често успешно загађујући уљеза.<ref name=":28" /> == Предатори и паразити == Пацови ће јести јаја чигре, а могу чак и складиштити велике количине у скривеним складиштима,<ref name="austin1">{{Cite journal|last=Austin|first=O L|year=1948|title=Predation by the common rat (''Rattus norvegicus'') in the Cape Cod colonies of nesting terns|journal=Bird-Banding|volume=19|issue=2|pages=60–65|doi=10.2307/4510014|jstor=4510014}}</ref> а [[Američka vidrica|америчка видрица]] је важан предатор излеглих птића, како у Северној Америци, тако и у [[Шкотска|Шкотској]] где је [[Алохтоне врсте|уведена]].<ref name=":25" /> [[Риђа лисица|Црвена лисица]] такође може бити локални проблем.<ref name=":26">{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20120307011220/http://jncc.defra.gov.uk/page-2895|title=Common Tern Sterna hirundo|date=2012|website=Joint Nature Conservation Committee, (JNCC)|url-status=live|access-date=22.06.2025.}}</ref> Пошто се обичне чигре гнезде на острвима, најчешћи предатори су обично друге птице, а не сисари. [[шљука камењарка]] ће узимати јаја из напуштених гнезда,<ref name="parkes">{{Cite journal|last=Parkes|first=K C|last2=Poole, A|last3=Lapham, H|year=1971|title=The Ruddy Turnstone as an egg predator|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/wilson/v083n03/p0306-p0308.pdf|journal=Wilson Bulletin|volume=83|pages=306–307|archive-url=https://web.archive.org/web/20140527212553/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/wilson/v083n03/p0306-p0308.pdf|archive-date=27 May 2014|access-date=22 February 2013}}</ref><ref name="fara">{{Cite journal|last=Farraway|first=A|last2=Thomas, K|last3=Blokpoel, H|year=1986|title=Common Tern egg predation by Ruddy Turnstones|url=http://sora.unm.edu/node/103749|journal=Condor|volume=88|issue=4|pages=521–522|doi=10.2307/1368282|jstor=1368282|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20201021191356/https://sora.unm.edu/node/103749|archive-date=21 October 2020|access-date=22 February 2013}}</ref> а галебови могу узимати птиће.<ref name="houde">{{Cite journal|last=Houde|first=P|year=1977|title=Gull-tern interactions on Hicks Island|journal=Proceedings of the Linnaean Society of New York|volume=73|pages=58–64}}</ref><ref name="whittam">{{Cite journal|last=Whittam|first=R M|last2=Leonard, M L|year=2000|title=Characteristics of predators and offspring influence on nest defense by Arctic and Common Terns|url=http://sora.unm.edu/node/105635|journal=Condor|volume=102|issue=2|pages=301–306|doi=10.1650/0010-5422(2000)102[0301:COPAOI]2.0.CO;2|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20201021193142/https://sora.unm.edu/node/105635|archive-date=21 October 2020|access-date=22 February 2013}}</ref> Америчке буљине и [[Ритска сова|ритске сове]] ће убити и одрасле и птиће, а [[Гак|гакови]] ће такође јести мале птиће.<ref name=":28" /><ref name="morris">{{Cite journal|last=Morris|first=R D|last2=Wiggins, D A|year=1986|title=Ruddy Turnstones, Great Horned Owls, and egg loss from Common Tern clutches|url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/wilson/v098n01/p0101-p0109.pdf|journal=Wilson Bulletin|volume=98|pages=101–109|archive-url=https://web.archive.org/web/20150718135042/http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/wilson/v098n01/p0101-p0109.pdf|archive-date=18 July 2015|access-date=22 February 2013}}</ref> [[Мали соко|Мали соколови]] и [[Сиви соко|сиви соколови]] могу напасти чигре у лету; као и код других птица, чини се вероватним да је једна од предности понашања у јату збуњивање предатора који брзо лете.<ref name=":24" /> Обична чигра је домаћин пернатим вашима, које се прилично разликују од оних које се налазе код арктичких чигара, упркос блиском сродству ове две птице.<ref>Rothschild & Clay (1953 ) p. 135</ref> Такође може бити заражен паразитским црвима, као што су широко распрострањене врсте ''Diphyllobothrium'', паразит ''Ligula intestinalis'' и врсте ''Schistocephalus'' које првобитно преносе рибе. [[Пантљичара|Пантљичаре]] из породице Cyclophyllidea такође могу заразити ову врсту. [[Krleži|Гриња]] ''Reighardia sternae'' пронађена је код обичних чигри из Италије, Северне Америке и Кине.<ref>Rothschild & Clay (1953) pp. 194–197</ref> Студија спроведена на 75 гнездећих обичних чигри открила је да ниједна није носила крвне паразите.<ref name="Fiorello">{{Cite journal|last=Fiorello|first=Christine V|last2=Nisbet, Ian C T|last3=Hatch, Jeremy J|last4=Corsiglia, Carolyn|last5=Pokras, Mark A|year=2009|title=Hematology and absence of hemoparasites in breeding Common Terns (''Sterna hirundo'') from Cape Cod, Massachusetts|journal=Journal of Zoo and Wildlife Medicine|volume=40|issue=3|pages=409–413|doi=10.1638/2006-0067.1|pmid=19746853}}</ref> Колоније су погођене птичјом колером и орнитозом<ref name=":28" />, и могуће је да ће обична чигра у будућности бити угрожена епидемијама [[Птичји грип|птичјег грипа]] на који је подложна.<ref name=":29" /> Године 1961, обична чигра је била прва врста дивљих птица идентификована као заражена птичјим грипом, а варијанта H5N3 је пронађена код птица у Јужној Африци.<ref name="olsen2006">{{Cite journal|last=Olsen|first=Björn|last2=Munster, Vincent J|last3=Wallensten, Anders|last4=Waldenström, Jonas|last5=Osterhaus, D M E|last6=Fouchier, Ron A M|year=2006|title=Global patterns of influenza A virus in wild birds|journal=Science|volume=312|issue=5772|pages=384–388|bibcode=2006Sci...312..384O|citeseerx=10.1.1.177.8707|doi=10.1126/science.1122438|pmid=16627734}}</ref> == Статус == [[Датотека:Common_Tern96.ogg|мини| Тамнокљуна азијска подврста ''Sterna hirundo{{Размаци}}ongipennis'' у Моолоолаби, Аустралија]] Чигра је класификована као [[Најмање угрожени таксон|најмање угрожени таксон]] на [[Црвени списак IUCN|Црвеној листи IUCN-а]].<ref name="iucn status 12 November 2021" /> Има велику популацију од 1,6 до 3,3{{Размаци}}милиона. зрелих јединки и огромног подручја размножавања процењеног на 84.300.000 km2. Процењује се да је број обичних чигри који се гнезди између четврт и пола милиона парова, а већина се гнезди у Азији. Око 140 хиљада парова се гнезди у Европи.<ref>Enticott (2002) p. 194</ref> Мање од осамдесет хиљада парова се гнезди у Северној Америци, при чему се већина гнезди на североисточној атлантској обали <ref name="kress">{{Cite journal|last=Kress, Stephen W|last2=Weinstein, Evelyn H|last3=Nisbet, Ian C T|last4=Shugart, Gary W|last5=Scharf, William C|last6=Blokpoel, Hans|last7=Smith, Gerald A|last8=Karwowski, Kenneth|last9=Maxwell, George R|year=1983|title=The status of tern populations in northeastern United States and adjacent Canada|journal=Colonial Waterbirds|volume=6|pages=84–106|doi=10.2307/1520976|jstor=1520976}}</ref>, а популација од мање од десет хиљада парова се гнезди у [[Регион Великих језера|региону Великих језера]].<ref>Cuthbert (2003) p. 1</ref> У деветнаестом веку, употреба перја и крила чигре у производњи шешира била је главни узрок великог смањења популације обичне чигре у Европи и Северној Америци, посебно на атлантским обалама и у унутрашњости. Понекад су се целе птице користиле за израду шешира. Бројност се углавном опоравила почетком двадесетог века, углавном захваљујући законским прописима и раду организација за заштиту природе<ref name=":28" /><ref name=":26" /> Иако су неке евроазијске популације стабилне, број у Северној Америци је опао за више од седамдесет процената у последњих четрдесет година, а постоји и општи негативан тренд у глобалним проценама за ову врсту.<ref name=":29" /> Претње долазе од губитка станишта услед изградње, загађења или раста вегетације, или узнемиравања птица које се гнезде од стране људи, возила, чамаца или паса. Локалне природне поплаве могу довести до губитка гнезда, а неке колоније су подложне предаторству од стране пацова и великих галебова. Галебови се такође такмиче са чиграма за места за гнежђење. Неке птице се лове на [[Кариби|Карибима]] ради комерцијалне продаје као храна.<ref name=":29" /> Успех размножавања може се побољшати употребом плутајућих сплавова за гнежђење, вештачких острва или других вештачких места за гнежђење, као и спречавањем људског узнемиравања. Зарасла вегетација може се спалити да би се очистило тло, а галебови могу бити убијени или обесхрабрени намерним узнемиравањем од стране људи.<ref name=":29" /> Контаминација [[Полихлоровани бифенили|полихлорованим бифенилима]] (ПЦБ) довела је до повећаног нивоа феминизације код мушких ембриона, што је изгледа нестајало пре добијања комплетног перја код младунаца, без утицаја на продуктивност колоније,<ref name="hart">{{Cite journal|last=Hart|first=Constance A|last2=Nisbet, Ian C T|last3=Kennedy, Sean W|last4=Hahn, Mark E|year=2003|title=Gonadal feminization and halogenated environmental contaminants in Common Terns (''Sterna hirundo''): evidence that ovotestes in male embryos do not persist to the prefledgling stage|url=http://www.whoi.edu/science/B/people/mhahn/Hart_Ecotox_proofs.pdf|journal=Ecotoxicology|volume=12|issue=1–4|pages=125–140|bibcode=2003Ecotx..12..125H|doi=10.1023/A:1022505424074|pmid=12739862|archive-url=https://web.archive.org/web/20120721023432/http://www.whoi.edu/science/B/people/mhahn/Hart_Ecotox_proofs.pdf|archive-date=21 July 2012|access-date=19 February 2012}}</ref> али је [[Dihlorodifenildihloroetilen|дихлордифенилдихлоретилен]] (ДДЕ), који настаје разградњом [[DDT|ДДТ-а]], довео до веома ниског нивоа успешног размножавања на неким локацијама у САД.<ref name=":28" /> Обична чигра је једна од врста на које се примењују [[Споразум о очувању афро-евроазијских птица селица водених станишта|Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица]] (AEWA) и Закон о споразуму о птицама селицама између САД и Канаде из 1918. године.<ref name="AEWA">{{Cite web|url=http://www.unep-aewa.org/documents/agreement_text/eng/pdf/aewa_agreement_text_annex2.pdf|title=Annex 2: Waterbird species to which the Agreement applies|website=Agreement on the conservation of African-Eurasian migratory Waterbirds (AEWA)|publisher=UNEP/ AEWA Secretariat|archive-url=https://web.archive.org/web/20110728144028/http://www.unep-aewa.org/documents/agreement_text/eng/pdf/aewa_agreement_text_annex2.pdf|archive-date=28 July 2011|access-date=25 January 2012}}</ref><ref name="1918treaty">{{Cite web|url=http://www.fws.gov/migratorybirds/RegulationsPolicies/mbta/mbtandx.html|title=List of Migratory Birds|website=Birds protected by the Migratory Bird Treaty Act|publisher=US Fish and Wildlife Service|archive-url=https://web.archive.org/web/20190607221124/https://www.fws.gov/migratorybirds/RegulationsPolicies/mbta/mbtandx.html|archive-date=7 June 2019|url-status=live|access-date=25 January 2012}}</ref> Стране споразума AEWA су дужне да се укључе у широк спектар стратегија заштите описаних у детаљном акционом плану. План је намењен решавању кључних питања као што су очување врста и станишта, управљање људским активностима, истраживање, образовање и имплементација.<ref name="AEWAintro">{{Cite web|url=http://www.unep-aewa.org/about/introduction.htm|title=Introduction|website=African-Eurasian Waterbird Agreement|publisher=UNEP/ AEWA Secretariat|archive-url=https://web.archive.org/web/20120211082252/http://www.unep-aewa.org/about/introduction.htm|archive-date=11 February 2012|access-date=25 January 2012}}</ref> Северноамеричко законодавство је слично, иако се већи нагласак ставља на заштиту.<ref name="law">{{Cite web|url=http://www.fws.gov/laws/lawsdigest/migtrea.html|title=Migratory Bird Treaty Act of 1918|website=Digest of Federal Resource Laws of Interest to the U. S. Fish and Wildlife Service|publisher=U. S. Fish and Wildlife Service|archive-url=https://web.archive.org/web/20120114090828/http://www.fws.gov/laws/lawsdigest/migtrea.html|archive-date=14 January 2012|url-status=live|access-date=25 January 2012}}</ref> == Галерија == <gallery widths="200px" heights="165px"> File:Sterna hirundo MWNH 0472.JPG|Јаје, колекција [[Музеј Висбаден]] File:Common Terns nesting.jpg|Гнездо, [[Елистон, Њуфаундленд и Лабрадор]] File:Batalla de golondrinas de mar (Sterna hirundo).jpg|Гнездо у [[Ебро Делти]], Тарагона, Каталонија, Шпанија File:Sterna hirundo -nest with three eggs-8.jpg|Три јаја у гнезду на [[Острву великих галебова]] File:CommonTern-Chick.jpg|Птић на острву на обали Мејна File:Sterna hirundo -hovering to protect nest-8.jpg|Лебдење и оглашавање да би одвратила уљезе на [[Острву великих галебова]] File:Sterna hirundo -Massachusetts, USA -juvenile-8.jpg|Јесењи младунац у Масачусетсу има бело чело, који је изгубио црвену боју карактеристичну за млађе птице File:Eines der beiden Flussseeschwalbenflöße, die im April 2014 vom NABU Rinteln gebaut worden sind. Kurz darauf wurden die ersten Flussseeschwalben gesichtet, die erfolgreich gebrütet haben.jpg|Плутајућа платформа у Немачкој која обезбеђује вештачки простор за гнежђењe </gallery> == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * {{Cite book|title=The Handbook of Bird Identification: For Europe and the Western Palearctic|last=Beaman|first=Mark|last2=Madge, Steve|last3=Burn, Hilary|last4=Zetterstrom, Dan|publisher=Christopher Helm|year=1998|isbn=0-7136-3960-1|location=London}} * {{Cite book|url=https://archive.org/details/cu31924022523868|title=Life Histories of North American Gulls and Terns: Order Longipennes|last=Bent|first=Arthur Cleveland|publisher=Government Printing Office|year=1921|location=Washington, DC}} * {{Cite book|title=Ecological Indicators for the Assessment of the Quality of Air, Water, Soil and Ecosystems: Symposium Papers ("Environmental Monitoring & Assessment")|last=Best|first=E P H|last2=Haeck, J|publisher=D Reidel|year=1984|isbn=90-277-1708-7|location=Dordrecht}} * {{Cite book|title=Flight Identification of European Seabirds|last=Blomdahl|first=Anders|last2=Breife, Bertil|last3=Holmstrom, Niklas|publisher=Christopher Helm|year=2007|isbn=978-0-7136-8616-6|location=London}} * {{Cite book|title=Birds of East Asia|last=Brazil|first=Mark|publisher=Christopher Helm|year=2008|isbn=978-0-7136-7040-0|location=London}} * {{Cite book|title=Birds Britannica|last=Cocker|first=Mark|last2=Mabey|first2=Richard|publisher=Chatto & Windus|year=2005|isbn=0-7011-6907-9|location=London}} * {{Cite book|url=http://www.fws.gov/midwest/eco_serv/soc/birds/pdf/cote-sa03.pdf|title=Status Assessment and Conservation Recommendations for the Common Tern (''Sterna hirundo'') in the Great Lakes Region|last=Cuthbert|first=Francesca J|last2=Wires, Linda R|last3=Timmerman, Kristina|publisher=U S Department of the Interior, Fish and Wildlife Service, Fort Snelling, Minnesota|year=2003|archive-url=https://web.archive.org/web/20141127170958/http://www.fws.gov/midwest/eco_serv/soc/birds/pdf/cote-sa03.pdf|archive-date=27 November 2014}} * {{Cite book|title=Advanced Bird ID Handbook: The Western Palearctic|last=van Duivendijk|first=Nils|publisher=New Holland|year=2011|isbn=978-1-78009-022-1|location=London}} * {{Cite book|title=Seabirds of the World|last=Enticott|first=Jim|last2=Tipling, David|publisher=New Holland Publishers|year=2002|isbn=1-84330-327-2|location=London}} * {{Cite book|title=Sea‑Birds (Collins New Naturalist series)|last=Fisher|first=James|last2=Lockley, R M|publisher=Bloomsbury Books|year=1989|isbn=1-870630-88-2|location=London}} * {{Cite book|title=Pocket Guide to Birds of the Indian Subcontinent|last=Grimmett|first=Richard|last2=Inskipp, Carol|last3=Inskipp, Tim|publisher=Christopher Helm|year=2002|isbn=0-7136-6304-9|location=London}} * {{Cite book|title=Seabirds|last=Harrison|first=Peter|publisher=Christopher Helm|year=1988|isbn=0-7470-1410-8|location=London}} * {{Cite book|title=Birds of Venezuela|last=Hilty|first=Steven L|publisher=Christopher Helm|year=2002|isbn=0-7136-6418-5|location=London}} * {{Cite book|title=The Common Tern|last=Hume|first=Rob|publisher=Hamlyn|year=1993|isbn=0-540-01266-1|location=London}} * {{Cite book|title=Seabirds|last=Hume|first=Rob|last2=Pearson, Bruce|publisher=Hamlyn|year=1993|isbn=0-600-57951-4|location=London}} * {{Cite book|title=Introduction to Marine Biology|last=Karleskint|first=George|last2=Turner, Richard|last3=Small, James|publisher=Brooks/Cole|year=2009|isbn=978-0-495-56197-2|location=Florence, Kentucky}} * {{Cite book|url=http://www.ao.com.br/download/lnbahia.pdf|title=Aves do litoral norte da Bahia|last=Lima|first=Pedro|publisher=Atualidades Ornitológicas|year=2006|location=Bahia|language=pt, en|access-date=2012-02-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20150923172630/http://www.ao.com.br/download/lnbahia.pdf|archive-date=2015-09-23}} * {{Cite book|title=Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata|last=Linnaeus|first=C|publisher=Laurentii Salvii|year=1758|location=Stockholm|language=la|author-link=Carl Linnaeus}} * {{Cite book|title=The Status of Seabirds in Britain and Ireland|last=Lloyd|first=Clare|last2=Tasker, Mark L|last3=Partridge, Ken|publisher=Poyser|year=2010|isbn=978-1-4081-3800-7|location=London}} * {{Cite book|title=The Ecology of Vision|last=Lythgoe|first=J N|publisher=Clarendon Press|year=1979|isbn=0-19-854529-0|location=Oxford}} * {{Cite book|title=Bird Migration|last=Newton|first=Ian|publisher=Collins|year=2010|isbn=978-0-00-730731-9|location=London}} * {{Cite book|title=Terns of Europe and North America|last=Olsen|first=Klaus Malling|last2=Larsson, Hans|publisher=Christopher Helm|year=1995|isbn=0-7136-4056-1|location=London}} * {{Cite book|title=Field Guide to the Birds of the West Indies|last=Raffaele|first=Herbert A|last2=Raffaele, Janis I|last3=Wiley, James|last4=Garrido, Orlando H|last5=Keith, Allan R|publisher=Christopher Helm|year=2003|isbn=0-7136-5419-8|location=London}} * {{Cite book|title=Birds of South Asia. The Ripley Guide. Volume 2|last=Rasmussen, Pamela C|last2=Anderton, John C|publisher=Smithsonian Institution and Lynx Edicions|year=2005|isbn=84-87334-67-9|location=Washington DC and Barcelona}} * {{Cite book|title=The Field Guide to the Birds of New Zealand|last=Robertson|first=Hugh|last2=Heather, Barrie|publisher=Penguin Group (NZ)|year=2005|isbn=0-14-302040-4|location=Auckland}} * {{Cite book|title=Fleas, Flukes and Cuckoos. A Study of Bird Parasites|last=Rothschild, Miriam|last2=Clay, Theresa|publisher=Collins|year=1953|location=London|author-link=Miriam Rothschild}} * {{Cite book|title=Birds of Ontario: Habitat Requirements, Limiting Factors, and Status Nonpasserines, Waterfowl Through Cranes: 1|last=Sandilands|first=Allan P|publisher=University of British Columbia Press|year=2005|isbn=0-7748-1066-1|location=Vancouver}} * {{Cite book|title=Birds of Peru|last=Schulenberg|first=Thomas S|last2=Stotz, Douglas F|last3=Lane, Daniel F|last4=O'Neill, John P|last5=Parker, Theodore A|publisher=Princeton University Press|year=2010|isbn=978-0-691-13023-1|location=Princeton, New Jersey}} * {{Cite book|title=Field Guide to the Birds of Australia|last=Simpson|first=Ken|last2=Day, Nicolas|publisher=Penguin Books|year=2010|isbn=978-0-670-07231-6|edition=8th|location=Camberwell, Victoria}} * {{Cite book|title=SASOL Birds of Southern Africa|last=Sinclair|first=Ian|last2=Hockey, Phil|last3=Tarboton, Warwick|publisher=Struik|year=2002|isbn=1-86872-721-1|location=Cape Town}} * {{Cite book|title=How Animals See: Other Visions of Our World|last=Sinclair|first=Sandra|publisher=Croom Helm|year=1985|isbn=0-7099-3336-3|location=Beckenham, Kent}} * {{Cite book|title=The Birds of the Western Palearctic (BWP)|publisher=Oxford University Press|year=1998|isbn=0-19-854099-X|editor-last=Snow|editor-first=David|edition=(2 volume) Concise|location=Oxford|editor-last2=Perrins|editor-first2=Christopher M}} * {{Cite book|title=Foraging: Behavior and Ecology|last=Stephens|first=David W|last2=Brown, Joel Steven|last3=Ydenberg, Ronald C|publisher=University of Chicago Press|year=2007|isbn=978-0-226-77264-6|location=Chicago}} * {{Cite book|title=The Macmillan Field Guide to Bird Identification|last=Vinicombe|first=Keith|last2=Tucker, Laurel|last3=Harris, Alan|publisher=Macmillan|year=1990|isbn=0-333-42773-4|location=London}} * {{Cite book|title=Birds of the Pacific Northwest Mountains: The Cascade Range, the Olympic Mountains, Vancouver Island, and the Coast Mountains|last=Wassink|first=Jan L|last2=Ort, Kathleen|publisher=Mountain Press|year=1995|isbn=0-87842-308-7|location=Missoula, Montana}} * {{Cite book|title=A Guide to the Birds of Fiji and Western Polynesia|last=Watling|first=Dick|publisher=Environmental Consultants|year=2003|isbn=982-9030-04-0|location=Suva, Fiji}} * {{Cite book|title=Vision, Brain, and Behavior in Birds: A Comparative Review|last=Zeigler|first=Harris Philip|last2=Bischof, Hans-Joachim|publisher=MIT Press|year=1993|isbn=0-262-24036-X|location=Cambridge, Massachusetts}} * {{Cite book|title=Birds of Kenya and Northern Tanzania|last=Zimmerman|first=Dale A|last2=Pearson, David J|last3=Turner, Donald A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-0-7136-7550-4|location=London}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * Обична чигра – [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/327.pdf текст о врстама у Атласу птица Јужне Африке] * {{InternetBirdCollection|common-tern-sterna-hirundo|Обична чигра}} * [http://www.birds.cornell.edu/AllAboutBirds/BirdGuide/Common_Tern.html Обична чигра] – Корнелова лабораторија за орнитологију * [https://web.archive.org/web/20090507030712/http://www.mbr-pwrc.usgs.gov/id/framlst/i0700id.html Обична чигра – ''Sterna hirundo''] – УСГС Патукент ИнфоЦентар за идентификацију птица * [http://www.madeirabirds.com/common_tern Профил обичне чигре] – Птице ветра Мадеире * {{VIREO|common+tern|Common tern}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar|from=Q18875}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Sterna]] [[Категорија:Чигре]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 9aw0jbg1evebfuin74est8xz50fwgn8 4 4609664 30099504 30097398 2025-06-28T09:35:29Z Jeeleeenaaa 211118 /* Списак */ 30099504 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак учесника акције. Свако може да јој се придружи у било ком тренутку пре почетка или током трајања акције. Уколико желите да се придружите и учествујете, потпишите се у доњем одјељку користећи четири тилде (<nowiki>~~~~</nowiki>). Евиденцију додавања чланака можете пронаћи [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Списак == # — [[User:Sadko|<span style="color:#CC6600;">Садко</span>]] [[User talk:Sadko|(ријечи су вјетар)]] 23:25, 22. јун 2025. (CEST) # — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 13:34, 23. јун 2025. (CEST) [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] # — <span style="font-family:monotype corsiva;text-shadow:1px 1px 3px #900020;">[[Корисник:Nikolina Šepić|<span style="color:burgundy;">'''Николина Ш.'''</span>]] [[Разговор са корисником:Nikolina Šepić|<span style="color:red;">✉</span>]]</span> 16:05, 23. јун 2025. (CEST) #—&nbsp;<span style="font-family:Verdana;">[[Корисник:Bojana Wiki PG|<span style="color: Violet;">'''''Бојана'''''</span>]]&nbsp;[[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|<span style="color:blue;">^реци</span>]]</span> 18:51, 23. јун 2025. (CEST) # — [[Корисник:Gzanag|Gzanag]] ([[Разговор с корисником:Gzanag|разговор]]) 23:03, 23. јун 2025. (CEST)Ставка нумерисаног списка # — [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] ([[Разговор с корисником:Aleksandra Stojićević|разговор]]) 15:18, 26. јун 2025. (CEST) # — [[Корисник:ТиЈок|ТиЈок]] ([[Разговор с корисником:ТиЈок|разговор]]) 11:35, 28. јун 2025. (CEST) rzcywnhg7douvahu9prtxysfx59hh28 4 4609673 30098635 30097598 2025-06-27T13:50:29Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Табела и унос */ 30098635 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= На овој страници се налази евиденција писања чланака. Током трајања акције учесници прилажу називе чланака. Страницу са својом евиденцијом направите на следећи начин: 1. Унесите своје корисничко име у поље. 2. Кликните на дугме. 3. У уређивачу кода унесите податке у следећем формату: <pre> {{Columns-list| * [[назив чланка 1]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] ... }} </pre> и за сваки нови чланак нову ставку листе у горе наведеном формату. 4. У табелу испод у првом слободном реду уместо ''Корисничко име'' унесите своје корисничко име на Википедији. '''Напомена:''' уколико пишете одређени чланак, а не желите да га неко други напише у међувремену, у својој евиденцији можете написати још ненаписан чланак као знак „резервисања” чланка. Ако резервишете, а не напишете чланак, исти се брише из евиденције. }} == Табела и унос == <inputbox> type=create default=Овде унесите своје корисничко име preload=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Пример prefix=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција/ buttonlabel=Направите своју страницу евиденције </inputbox> {| class="wikitable" ! Корисничко име ! Чланци |- | <center>{{u|Jeeleeenaaa}}</center> | {{/Jeeleeenaaa}} |- | <center>{{u|Nikolina Šepić}}</center> | {{/Nikolina Šepić}} |- | <center>{{u|Bojana Wiki PG}}</center> | {{/Bojana Wiki PG}} |- | <center>{{u|Gzanag}}</center> | {{/Gzanag}} |- | <center>{{u|Sadko}}</center> | {{/Sadko}} |- | <center>{{u|Aleksandra Stojićević}}</center> | {{/Aleksandra Stojićević}} [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] 1fyrnvjjdm8u0mp8h55e8ycseu6xbmi 30099519 30098635 2025-06-28T09:43:45Z Jeeleeenaaa 211118 30099519 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= На овој страници се налази евиденција писања чланака. Током трајања акције учесници прилажу називе чланака. Страницу са својом евиденцијом направите на следећи начин: 1. Унесите своје корисничко име у поље. 2. Кликните на дугме. 3. У уређивачу кода унесите податке у следећем формату: <pre> {{Columns-list| * [[назив чланка 1]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] ... }} </pre> и за сваки нови чланак нову ставку листе у горе наведеном формату. 4. У табелу испод у првом слободном реду уместо ''Корисничко име'' унесите своје корисничко име на Википедији. '''Напомена:''' уколико пишете одређени чланак, а не желите да га неко други напише у међувремену, у својој евиденцији можете написати још ненаписан чланак као знак „резервисања” чланка. Ако резервишете, а не напишете чланак, исти се брише из евиденције. }} == Табела и унос == <inputbox> type=create default=Овде унесите своје корисничко име preload=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Пример prefix=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција/ buttonlabel=Направите своју страницу евиденције </inputbox> {| class="wikitable" ! Корисничко име ! Чланци |- | <center>{{u|Jeeleeenaaa}}</center> | {{/Jeeleeenaaa}} |- | <center>{{u|Nikolina Šepić}}</center> | {{/Nikolina Šepić}} |- | <center>{{u|Bojana Wiki PG}}</center> | {{/Bojana Wiki PG}} |- | <center>{{u|Gzanag}}</center> | {{/Gzanag}} |- | <center>{{u|Sadko}}</center> | {{/Sadko}} |- | <center>{{u|Aleksandra Stojićević}}</center> | {{/Aleksandra Stojićević}} |- | <center>{{u|ТиЈок}}</center> | {{/ТиЈок}} [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] q0elrfto0o42a0cirkmf8a6f2ya98dq 4 4609674 30098639 30091685 2025-06-27T13:52:15Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Приједлози за нове чланке */ 30098639 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] - резервисано *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Пандемија вируса Ковид 19 и ментално здравље]] [[w:en:Mental health during the COVID-19 pandemic|енг]] *[[Америчко удружење психијатара]] [[w:en:American Psychiatric Association|енг]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] njy2ng9ee3oz0lgerladvxzoe6bfjpi 30098707 30098639 2025-06-27T14:37:30Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Приједлози за нове чланке */ 30098707 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Пандемија вируса Ковид 19 и ментално здравље]] [[w:en:Mental health during the COVID-19 pandemic|енг]] *[[Америчко удружење психијатара]] [[w:en:American Psychiatric Association|енг]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] f16tmlwlcwk38wjhk09oqdg3ono8h59 30098729 30098707 2025-06-27T14:45:57Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Приједлози за нове чланке */ 30098729 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Пандемија вируса Ковид 19 и ментално здравље]] [[w:en:Mental health during the COVID-19 pandemic|енг]] *[[Америчко удружење психијатара]] [[w:en:American Psychiatric Association|енг]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] - резервисано *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] 9gfu9hwlgisl1i3mhcrdel1w802dr6m 30098784 30098729 2025-06-27T15:11:58Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Приједлози за нове чланке */ 30098784 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Пандемија вируса Ковид 19 и ментално здравље]] [[w:en:Mental health during the COVID-19 pandemic|енг]] *[[Америчко удружење психијатара]] [[w:en:American Psychiatric Association|енг]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] s2a9oyr5zao68nc7aq87mfmbi7k6fw8 30099522 30098784 2025-06-28T09:44:39Z Jeeleeenaaa 211118 /* Приједлози за нове чланке */ 30099522 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Ментално здравље током пандемије Ковида 19]] *[[Америчко удружење психијатара]] [[w:en:American Psychiatric Association|енг]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] i4udvm4j7d675ugyg6wsea9zq9zgmhw 30099527 30099522 2025-06-28T09:47:55Z Jeeleeenaaa 211118 /* Приједлози за нове чланке */ 30099527 wikitext text/x-wiki {{Заглавље акција|страница=Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу|1= Овде се налази списак предложених чланака за прављење/проширивање у оквиру ове акције. Евиденцију можете пратити [[Википедија:Акција писања чланака о менталном здрављу/Евиденција|овде]]. }} == Приједлози за нове чланке == *[[Пол Фидерн]] [[w:en:Paul Federn|енг]] *[[Џон Болби]] [[w:en:John Bowlby|енг]] *[[Хери Харлов]] [[w:en:Harry Harlow|енг]] *[[Фридрих Прлс]] [[w:en:Fritz Perls|енг]] *[[Стивен Хејз]] [[w:en:Steven C. Hayes|енг]] *[[Ментално здравље током пандемије Ковида 19]] *[[Америчко психијатријско удружење]] *[[Писменост у области менталног здравља]] [[w:en:Mental health literacy|енг]] *[[Медицинска нега о менталном здрављу]] [[w:en:Mental health nursing|енг]] *[[Поремећај понашања током РЕМ фазе сна]] [[w:en:Rapid eye movement sleep behavior disorder|енг]] *[[Дисоцијативни поремећај личности]] [[w:en:Dissociative identity disorder|енг]] *[[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] [[w:en:Maybe You Should Talk to Someone|енг]] *[[Бени и Џун (филм)]] [[w:en:Benny & Joon|енг]] [[Категорија:Акција писања чланака о менталном здрављу]] bkb4zog58vcpekjjaa9g8kdaz13amha 4 4609765 30098643 30097056 2025-06-27T13:54:43Z Milena Milenkovic (VMRS) 363977 /* Правила */ 30098643 wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој Википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација и спроводи сe четири године заредом. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''1. јула до 31. августа 2025'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:WLM - 2020 - Stralsund - St. Nikolai Kirche.jpg Датотека:Ak55-Busy afternoon.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити пет ваучера за куповину књига а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштаг #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. ''' Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''1. јула до 31. августа 2025'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштаг '''#WPWPSR''' и '''#WPWP''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWPSR #WPWP. Немојте додавати хаштаг у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. ''Напомена: Ваучери ће бити достављени поштом награђенима и могу се искористити у продајним местима на територији Републике Србије. Ваучери се могу послати само на адресе на територији Републике Србије. Викимедија Србије не сноси одговорност у случају оштећења пошиљки приликом транспорта. За доделу награда потребно је да победници доставе своје податке (име и презиме, ЈМБГ, адреса…) представнику Викимедије Србије који ће их контактирати након проглашења победника.'' Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2024|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2024''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2023|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2023''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2022''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] j6tx8uhqbng87x791fslnn26h2xdct2 30099111 30098643 2025-06-27T21:15:07Z Aleksandra Stojićević 315930 /* Учесници */ 30099111 wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој Википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација и спроводи сe четири године заредом. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''1. јула до 31. августа 2025'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:WLM - 2020 - Stralsund - St. Nikolai Kirche.jpg Датотека:Ak55-Busy afternoon.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити пет ваучера за куповину књига а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштаг #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. ''' Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''1. јула до 31. августа 2025'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштаг '''#WPWPSR''' и '''#WPWP''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWPSR #WPWP. Немојте додавати хаштаг у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] ([[Разговор са корисником:Aleksandra Stojićević|разговор]]) 23:15, 27. јун 2025. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. ''Напомена: Ваучери ће бити достављени поштом награђенима и могу се искористити у продајним местима на територији Републике Србије. Ваучери се могу послати само на адресе на територији Републике Србије. Викимедија Србије не сноси одговорност у случају оштећења пошиљки приликом транспорта. За доделу награда потребно је да победници доставе своје податке (име и презиме, ЈМБГ, адреса…) представнику Викимедије Србије који ће их контактирати након проглашења победника.'' Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2024|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2024''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2023|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2023''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2022''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] 0wzp394ct8dyfmvgisp6b5tqqe50pfo 30099549 30099111 2025-06-28T10:05:05Z EmiliaITČA 298352 /* Учесници */ 30099549 wikitext text/x-wiki '''Вики чланци траже илустрацију''' ([[m:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025|Wikipedia Pages Wanting Photos]]) годишња је акција у којој Википедијанци на свим језичким верзијама Википедије додају фотографије у чланцима којима недостаје илустрација и спроводи сe четири године заредом. Циљ је промовисање употребе дигиталних мултимедијалних датотека које су прикупљене током различитих фото-такмичења и фото-тура које приређује заједница Викимедије у чланцима на Википедији. Акција ће трајати од '''1. јула до 31. августа 2025'''. <gallery mode="packed-hover"> Датотека:Tachileik Myanmar Kayan-People-Woman-03.jpg Датотека:WLM - 2020 - Stralsund - St. Nikolai Kirche.jpg Датотека:Ak55-Busy afternoon.jpg Датотека:Potter and his work, Jaura, India.jpg </gallery> Фотографијама се боље задржава пажња читалаца, а чланак постаје занимљивији и примамљивији за читање. На хиљаде фотографија донирано је и прикупљено на Викимедијиној остави разним пројектима и такмичењима, као што су: Вики воли споменике, Вики воли Африку, Вики воли Земљу, Вики воли фолклор итд. Међутим, мало фотографија је употребљено у чланцима на Википедији. Викимедијина остава данас садржи милионе фотографија, али само мали део њих је употребљен за илустрацију. То је велики јаз који овај пројекат настоји да премости. Викимедија Србије ће доделити пет ваучера за куповину књига а за проглашење међународних победника одговоран је глобални организациони тим. == Учешће == * [[Посебно:КорисничкаПријава|Пријавите се]] путем вашег налога на Википедији. Имајте у виду да је неопходно да имате налог на Википедији '''најмање годину дана'''. * Пронађите чланак којем недостаје илустрација. Постоји више начина како можете пронаћи такве чланке. Неки од њих су наведени [[meta:Wikipedia Pages Wanting Photos 2025/Resources|овде]]. * Пронађите одговарајућу фотографију на Остави. Кликните [[commons:Special:Search|овде]] да бисте пронашли фотографију путем тачног назива или категорије. Осим фотографија допуштен је унос других мултимедијалних датотека, попут аудио и видео записа. Мултимедијалну датотеку можете пронаћи и у неким од категорија многих фото-пројеката: [[commons:Category:Wiki Loves Earth|Вики воли Земљу]], [[commons:Category:Wiki Loves Monuments|Вики воли споменике]], [[commons:Category:Wiki Loves Africa|Вики воли Африку]], [[commons:Category:Wiki Loves Folklore|Вики воли фолклор]]… * У самом чланку пронађите одељак на који се односи фотографија. Кликните на „Уреди” и уметните је. '''Неопходно''' је да унесете опис измене, нпр. „додата фотографија”. Ако уређујете изворни кôд, проверите положај слике кликом на дугме „Претпреглед”. '''Обавезно упишите хаштаг #WPWPSR у опису измене свих чланака које илуструјете. ''' Затим притисните дугме „Објави измене”. == Правила == # При бодовању ће бити обухваћене фотографије уметнуте од '''1. јула до 31. августа 2025'''. # '''Нема ограниченог броја фотографија''' које могу бити употребљене. Међутим, постоје различите категорије награда (наведене испод). Осим тога, да се чланци не би претрпали фотографијама, додајте илустрацију само у оним чланцима у којима нема ниједне. # Фотографија мора бити објављена '''под слободном лиценцом или у јавном власништву'''. Дозвољене лиценце су CC-BY-SA 4.0, CC-BY 4.0, CC0 1.0. # Могу учествовати '''само регистровани корисници''' и то они који имају налог стар најмање годину дана. # Нису прихватљиве фотографије лошег квалитета и/или ниске резолуције. ## Назив и опис фотографије морају бити јасни и одговарајући за чланак. ## Илустрација мора садржати опис који објашњава шта се налази на њој. ## Фотографије морају бити постављене у одговарајућим деловима чланака. ## Корисници који учестало додају фотографије без описа, небитне фотографије и сл. могу бити дисквалификовани. # Учесници морају унети хаштаг '''#WPWPSR''' и '''#WPWP''' у опису сваке измене. На пример: „+слика #WPWPSR #WPWP. Немојте додавати хаштаг у садржај чланка. == Учесници == Корисници се могу придружити пре почетка или током трајања такмичења. Потпишите се у наставку ако желите учествовати. # — [[Корисник:Aleksandra Stojićević|Aleksandra Stojićević]] ([[Разговор са корисником:Aleksandra Stojićević|разговор]]) 23:15, 27. јун 2025. (CEST) # [[Корисник:EmiliaITČA|EmiliaITČA]] ([[Разговор с корисником:EmiliaITČA|разговор]]) 12:05, 28. јун 2025. (CEST) == Међународне награде == Награде корисницима с највећим бројем појединачних чланака илустрованих фотографијама: # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат # награда: Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака аудио-записима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат Награда кориснику с највише побољшаних чланака видео-снимцима: * Плакета + #WPWP сувенири + сертификат == Локалне награде == Првих пет најактивнијих корисника добиће по ваучер за куповину књига у износу од 2.000 динара. ''Напомена: Ваучери ће бити достављени поштом награђенима и могу се искористити у продајним местима на територији Републике Србије. Ваучери се могу послати само на адресе на територији Републике Србије. Викимедија Србије не сноси одговорност у случају оштећења пошиљки приликом транспорта. За доделу награда потребно је да победници доставе своје податке (име и презиме, ЈМБГ, адреса…) представнику Викимедије Србије који ће их контактирати након проглашења победника.'' Срећно! == Види још == * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2024|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2024''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2023|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2023''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2022.|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2022''.]] * [[Википедија:Такмичење Вики чланци траже илустрацију 2021|Такмичење ''Вики чланци траже илустрацију 2021''.]] [[Категорија:Такмичења на Википедији]] 9fmafvs17dj53kpu76d9i5bbx8l8gy9 0 4609771 30098626 30092399 2025-06-27T13:47:43Z ~2025-88257 447140 30098626 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Лудвиг Голдбрунер | слика = Foto Ludwig Goldbrunner.jpg | пуно име = | висина = | датум_рођења = {{датум рођења|df=yes|1908|3|5}} | место_рођења = [[Минхен]], [[Краљевина Баварска]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1981|9|26|1908|3|5}} | место_смрти = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | млађе године1 = | млађи клубови1 = | године1 = 1927—1945. | клубови1 = [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1933—1940. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи) = 39 | репрезентација_(голови) = (0) | тренерске_године = 1938—1943.<br>1945—1946. | тренерски_клубови = [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]<br>[[ФК Минхен 1860|Минхен 1860]] }} '''Лудвиг Голдбрунер''' (5. март 1908 — 26. септембар 1981) је био немачки [[Фудбал|фудбалер]]. Почео је да игра за свој матични клуб [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] 1927. године, са којим је освојио немачко првенство 1932. године. Голдбрунер је играо као [[Одбрамбени играч (фудбал)|штопер]] 39 пута за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачку репрезентацију]] између 1933. и 1940. године. Играо је на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у Француској 1938. године]], али се одмах повукао из репрезентације након пораза од [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]] резултатом 4:2. Такође је био део немачке репрезентације на [[Летње олимпијске игре 1936.|Летњим олимпијским играма 1936. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.olympedia.org/athletes/25411|title=Ludwig Goldbrunner|website=Olympedia|access-date=22 September 2021}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Голдбрунер, Лудвиг}} [[Категорија:Рођени 1908.]] [[Категорија:Умрли 1981.]] [[Категорија:Тренери ФК Бајерн Минхен]] [[Категорија:Немачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 3xjs3hjl1nvic1ehd46p1dt1uxjqn8k 0 4609780 30098630 30092419 2025-06-27T13:49:20Z ~2025-88257 447140 30098630 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Албин Кицингер | слика = | величина_слике = | опис = | пуно име = Албин Кицингер | датум_рођења = {{датум рођења|1912|2|1|df=y}} | место_рођења = [[Швајнфурт]], [[Краљевина Баварска]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1970|8|6|1912|2|1}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | младе_године1 = 1924—1929. | млади_клубови1 = [[ФК Швајнфурт 05|Швајнфурт 05]] | године1 = 1929—1950. | клубови1 = [[ФК Швајнфурт 05|Швајнфурт 05]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1935—1942. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи) = 44 | репрезентација_(голови) = (2) }} '''Албин Кицингер''' ([[Швајнфурт]], 1. фебруар 1912. &#x2013; 6. август 1970.) био је [[Нијемци|немачки]] [[Фудбал|фудбалер]]. Целу каријеру је играо за [[ФК Швајнфурт 05|Швајнфурт 05]] . На репрезентативном нивоу играо је за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|репрезентацију Немачке]] (44 утакмице/2 гола), и био је учесник [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светског првенства у фудбалу 1938. године]]. Кицингер се истакао сигурношћу са лоптом и смиреношћу којом је дистрибуирао лопту. Заједно са [[Андреас Купфер|Андреасом Купфером]] и [[Лудвиг Голдбрунер|Лудвигом Голдбрунером]] формирао је један од најбољих штоперских трија крајем 1930-их. Године 1937. позван је да представља Западну Европу у Амстердаму против Централне Европе, а годину дана касније изабран је да игра у саставу 11 најбољих играча по извору [[ФИФА]]-е против [[Фудбалска репрезентација Енглеске|Енглеске]] на [[Стадион Хајбери|стадиону Хајбери]].<ref name="Bitter p.235">Bitter, Jürgen. ''Deutschlands Fußball Nationalspieler'', Sportverlag, 1997, p. 235.</ref> Укупно је одиграо 826 утакмица за свој клуб Швајнфурт 05. Умро је у 58. години живота након дуге и тешке болести.<ref name="Bitter p.236">Bitter, Jürgen. ''Deutschlands Fußball Nationalspieler'', Sportverlag, 1997, p. 236.</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Кицингер, Албин}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 1970.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу‎]] hpxojm88fh4fl028mp3h93dp9d0hpa3 0 4609797 30098634 30092439 2025-06-27T13:50:04Z ~2025-88257 447140 30098634 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Андреас Купфер | слика = | величина_слике = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1914|5|7|df=y}} | место_рођења = [[Швајнфурт]], [[Немачко Царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|2001|4|30|1914|5|7|df=y}} | место_смрти = [[Марктбрајт]], [[Немачка]] | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = 1932—1933. | клубови1 = [[ФК 07 Швајнфурт|07 Швајнфурт]] | утакмице1 = | голови1 = | године2 = 1933—1954. | клубови2 = [[ФК Швајнфурт 05|Швајнфурт 05]] | наступи2 = 512 | голови2 = 72 | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1937—1950. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи) = 44 | репрезентација_(голови) = (1) | године_тренера = | клубови_тренера = }} '''Андреас Купфер''' ([[Швајнфурт]], 7. мај 1914, &#x2013; [[Марктбрајт]], 30. април 2001) био је [[Нијемци|немачки]] [[Фудбал|фудбалер]]. Купфер је играо за [[ФК 07 Швајнфурт|07 Швајнфурт]] до 1933. године, а затим се придружио [[ФК Швајнфурт 05|Швајнфурт 05]] до краја каријере. На репрезентативном нивоу играо је за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|репрезентацију Немачке]] (44 утакмице/1 гол), и био је учесник [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светског првенства у фудбалу 1938. године]]. Андерл Купфер био је један од најбољих бекова у историји немачког фудбала и једини је играч који је одиграо последњу међународну утакмицу Немачке пре краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] (играну 1942. године) и прву после рата (1950. године). „Андерл“ Куфер био је један од најбољих бекова у историји немачког фудбала и једини је играч који је одиграо последњу међународну утакмицу Немачке пре краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] (оиграну 1942. године) и прву после рата (1950. године). Купфер је постао познат у немачком фудбалу као левоноги десни халф и заједно са својим колегом из клуба [[Албин Кицингер|Албином Кицингером]] чинио је најбољи дуо у немачком фудбалу. Између два дефанзивца играо је штопер [[Лудвиг Голдбрунер]] и овај трио се сматрао најбољим одбрамбеним саставом у време када је Немачка играла систем 2-3-5.<ref name="Bitter p.272">Bitter, Jürgen. ''Deutschlands Fußball Nationalspieler'', Sportverlag, 1997, p. 272.</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Купфер, Андреас}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 2001.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу‎]] 1q99u6vcdfrqzlfdth0xzy9kn8yezai 4 4609881 30098878 30092770 2025-06-27T17:00:07Z Nikolina Šepić 232893 30098878 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[Естебан Л. Олмедо]] * [[Џон Алфред Луш]] * [[Чарлс Хенри Хауел]] * [[Џорџ Томас Хајн]] * [[Бедфорд Пирс]] * [[Мери Џо Коди]] }} 2u3mia0vzdbh78e1may4e8kd55f5rjv 0 4609904 30098638 30093195 2025-06-27T13:51:49Z ~2025-88257 447140 30098638 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Ханс Мок | слика = | опис = | пуно име = Јохан Ханс Мок | датум_рођења = {{датум рођења|1906|12|9|df=y}} | место_рођења = [[Беч]], [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1982|5|22|1906|12|9|df=y}} | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни играч]] | године1 = 1924—1927 | клубови1 = [[ФК Николсон|Николсон]] | утакмице1 = | голови1 = | године2 = 1927—1942. | клубови2 = [[ФК Аустрија Беч|Аустрија Беч]] | утакмице2 = | голови2 = | репрезентација_(године)1 = 1929—1937. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 12 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 1938—1942. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 5 | репрезентација_(голови)2 = 0 | године_тренера = | клубови_тренера = }} '''Јохан''' „ '''Ханс''' “ '''Мок''' (9{{Размаци}}децембар 1906.{{Spaced en dash}}22{{Размаци}}мај 1982) био је [[Аустрија|аустријски]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни играч]]. За [[Фудбалска репрезентација Аустрије|фудбалску репрезентацију Аустрије]] одиграо је 12 наступа. Након [[Аншлус|анексије Аустрије од стране Немачке]], одиграо је 5 наступа за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачку фудбалску репрезентацију]] и учествовао је на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]]. == Каријера == * [[ФК Николсон]] (1924–1927) * [[ФК Аустрија Беч]] (1927–1942) <ref>{{Cite web|url=http://www.austria-archiv.at/spieler.php?Spieler_ID=356|title=Austria Wien Archiv - die Online Statistik}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Мок, Ханс}} [[Категорија:Рођени 1906.]] [[Категорија:Умрли 1982.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Аустрије Беч]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] ryc6nq7f85wsoo4on78xstknb06366v 0 4609916 30098641 30093197 2025-06-27T13:53:23Z ~2025-88257 447140 30098641 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Јозеф Гаухел | слика = | опис = | пуно име = Јозеф „Јуп“ Гаухел | датум_рођења = {{датум рођења|1916|9|11|df=yes}} | место_рођења = [[Немачко Царство|Немачка]] | датум_смрти = {{датум смрти|1963|3|21|1916|9|11|df=yes}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1932—1952. | клубови1 = [[ФК ТуС Нојендорф|ТуС Нојендорф]] | утакмице1 = | голови1 = | укупно_утакмица = | укупно_голова = | репрезентација_(године) = 1936—1942. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи) = 16 | репрезентација_(голови) = (13) | године_тренера = | клубови_тренера = }} '''Јозеф „Јуп“ Гаухел''' (11. септембар 1916 — 21. март 1963) био је [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачки]] [[Нападач (фудбал)|фудбалски нападач]]. Тридесетих година прошлог века играо је за ТуС Нојендорф. Између 1936. и 1942. године играо је 16 пута за Немачку и постигао 13 голова. На [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству 1938.]] у [[Француска|Француској]] постигао је један гол. Такође је био део немачке репрезентације на [[Летње олимпијске игре 1936.|Летњим олимпијским играма 1936. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.olympedia.org/athletes/25406|title=Josef Gauchel|website=Olympedia|access-date=22 September 2021}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Гаухел, Јозеф}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1963.]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] bi3vj6fvyuw3r84yh9vw7fn65yzp9nd 0 4609996 30099482 30095726 2025-06-28T09:23:09Z Jeeleeenaaa 211118 30099482 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Елизабет Томалин | слика = | опис_слике = | датум_рођења = [[4. новембар]] [[1912]]. | место_рођења = [[Дрезден]] | држава_рођења = | датум_смрти = [[8. март]] [[2012]]. | место_смрти = [[Лондон]] | држава_смрти = | регија = | родитељи = | епоха = | образовање = Рајман школа, [[Берлин]] | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | потпис = }} '''Елизабет „Суаја“ Томалин''' ([[4. новембар]] [[1912]] – [[8. март]] [[2012]]) била је британска уметница немачког порекла, дизајнерка текстила и арт терапеуткиња јеврејског порекла. == Рани живот == Рођена је, као четврто најмлађе дете власника фабрике намештаја, у [[Дрезден|Дрездену]] али се у [[Беч]] преселила у касним тинејџерским годинама. Студирала је на Рајман школи у [[Берлин|Берлину]]. Упознала је [[Карл Густав Јунг|Карла Јунга]], који ју је убедио у важну улогу симболике у уметности и значај снова. Томалин је напустила [[Нацистичка Њемачка|нацистичку Немачку]] и отишла у [[Лондон]] средином [[1930-е|1930-их]]. Кратко је радила као дизајнерка текстила. Године [[1940]]. удала се за [[Мајлс Томалин|Мајлса Томалина]], музичара и ветерана Шпанског грађанског рата. Пар је имао ћерку Стефани. Касније су се развели, али су наставили да живе близу једно другог. == Каријера == Томалин је радила у канцеларији архитекте [[Ерне Голдфингер|Ернеа Голдфингера]], а касније је сарађивала са Абрамом Гејмсом у Министарству информисања, креирајући постере за јавно информисање. Током [[1950-е|1950-их]] основала је и водила студио за дизајн текстила у Маркс и Спенсеру. Она је почела да ствара шаре које ће се видети на одећи у свакој главној улици широм земље. Инстинктивно је знала моћ штампе и како шарени дезени могу поново учинити да се људи осећају добро – и кренула је у трансформацију гардеробе људи. Касније је била запослена као консултант за боје и дизајн у робној кући Хилс.<ref>{{cite web |last1=Томалин |first1=Елизабет |title=Елизабет Томалин |url=https://www.thetimes.com/travel/destinations/uk-travel/england/london-travel/elisabeth-tomalin-bttcbgjdf3x |website=The Times |access-date=24. 06. 2024}}</ref> <ref>{{cite web |title=„Посвећеност уметности опроштаја - Смрт арт терапеуткиње Елизабет Томалин“ |url=https://web.archive.org/web/20190422184350/http://archive.camdennewjournal.com/news/2012/apr/obituary-devotion-art-forgiveness-death-art-therapist-elisabeth-tomalin |website=Камден Њу Џурнал}}</ref> Са 62 године дипломирала је психотерапију у [[Њујорк|Њујорку]]. Током [[1970-е|1970-их]] радила је у психијатријској болници у [[Бон|Бону]]. Томалин је била рана практичарка арт терапије и држала је семинаре у Немачкој, [[Аустрија|Аустрији]] и [[Швајцарска|Швајцарској]] до своје 94. године. Тамо су била деца нациста која су била оптерећена осећајем кривице и са којом је требало радити. Након што више није могла да путује бавила је се уметничким стваралаштвом, да би 2009. године излагала своје радове у Лондону. == Лични живот == Елизабет Томалин је живела 99 година. Већи дио њене родбине је страдао у [[Холокауст|Холокаусту]]. Енглески дизајнер Томас Хедервик је њен унук.<ref>{{cite book |title=„Елизабет Томалин: Емигрантска дизајнерка 1912–2012“ |publisher=Изгнанство и род II: Политика, образовање и уметност |isbn=978-9004343528 |pages=стр. 154–69. |edition=БРИЛ. 2017. |url=https://books.google.ba/books?id=DNckDwAAQBAJ&pg=PA154&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false}}</ref> == Види још == * [[Арт терапија]] * [[Психотерапија]] == Референце == {{референце}} [[Категорија:Рођени 1912.]] [[Категорија:Умрли 2012.]] [[Категорија:Британски уметници]] da935ea6xbftrmbtn74s58stzxbx9n1 0 4610079 30098665 30098480 2025-06-27T14:10:52Z З.Вукобрат 126357 /* Полуфинале */ 30098665 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[Трка на 60 метара са препонама|трчању на 60 метара са препонама]]''' у мушкој конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржана је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 33 такмичара из 25 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/startlist Стартна листа квалификација] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> {{col-begin}} {{col-3}} # {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col-break}} #<li value="9"> {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} (2) {{col-break}} #<li value="17"> {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} (2) # {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | width="5%" bgcolor=gold|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=silver|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=cc9966|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20px]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:USATF day 3 2018 (29103279228).jpg|x150px]] | [[Датотека:Belocian De Bont Rieti 2013 (cropped).jpg|x150px]] | |- | [[Грант Холовеј]] | [[Вилем Белосјан]] | [[Љу Ђуенси]] |- | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у трци на 60 метара са препонама за мушкарце пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=world&timing=electronic&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Светска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | rowspan="3" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава]]''' | '''7,29''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2025" /> | '''7,36''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици у дворани|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=africa&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Афричка ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Шон Боунс]] | {{застава|Јужноафричка Република|name=Јужна Африка}} | '''7,52''' | [[Гент]], [[Белгија]] | 23. фебруар 2001. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=asia&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Азијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Љу Сјанг]] | {{застава|Кина}} | '''7,41''' | [[Бирмингем]], [[Уједињено Краљевство]] | 18. јануар 2012. |- | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Грант Холовеј]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=Сједињене Државе}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици у дворани|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Јужноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Рафаел Переира]] | {{застава|Бразил}} |'''7,58''' | [[Берлин]], [[Њемачка|Немачка]] | 4. фебруар 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Европска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Колин Џексон]] | {{застава|Велика Британија}} | '''7,30''' | [[Зинделфинген]], [[Њемачка|Немачка]] | 6. март 1994. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици у дворани|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Океанијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Крис Даглас]] | {{застава|Аустралија}} | '''7,56''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих атлетичара на 60 метара са препонама у мушкој конкуренцији у дворани пре почетка такмичења (21. марта 2025.) имали су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=world&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Светска ранг листа на 60 м препоне до 21.3.2025] <small>Приступљено 25.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Грант Холовеј]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,36''' || 13. фебруар |- | 2. || [[Дилан Бирд]] || '''7,38''' || rowspan="2" | 8. фебруар |- | 3. || '''[[Јакуб Шимањски]]''' || {{застава|Пољска}} || '''7,39''' |- | 4. || '''[[Камерон Мареј]]''' || rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,41''' || 22. фебруар |- | 5. || [[Кордел Тинч]] || rowspan="2" | '''7,43''' || 8. фебруар |- | 5. || [[Џони Бракинс]] || 22. фебруар |- | 7. || '''[[Вилем Белосјан]]''' || {{застава|Француска}} || '''7,44''' || 7. март |- | 8. || [[Треј Канингем]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || rowspan="3" | '''7,45''' || 14. фебруар |- | 8. || '''[[Џејсон Џозеф]]''' || {{застава|Швајцарска}} || 23. фебруар |- | 8. || [[Ja’Kobe Tharp]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || 15. март |- | colspan="5" | |- | || '''[[Лука Трговчевић]]''' || {{застава|Србија}} || '''7,84''' |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | дворана | отворено |- style="text-align:center;" || '''7,57''' || style="text-align:center;" | |} == Сатница == {| class="wikitable" |- ! Датум ! Време ! Коло |- | 22. март 2025. || <b> 10:25 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |- | 22. март 2025. || <b> 19:50 || <b> [[#Полуфинале|Полуфинале]] |- style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || <b> 21:05 || <b> [[#Финале|Финале]] |} == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. Такмичари су били подељени у 5 група. За полуфинале су пласирана прва 4 из сваке групе ('''КВ''') и 4 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/result Резултати квалификациМ по групама] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/summary Збирни резултати квалификација] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-h----.RS4.pdf?v=800515368 Збирни резултати квалификација у ПДФ формату] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 |- ! Почетак такмичења | 10:25 || 10:34 || 10:43 || 10:52 || 11:01 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 2 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''7,27''' [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]] || style="border-right:double" | 7,36 || 7,49 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,39''' || style="border-right:double" | 7,39 || 7,55 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,42 || style="border-right:double" | 7,44 || 7,58 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 3 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,43''' || style="border-right:double" | 7,60 || 7,61(.609) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,49 || style="border-right:double" | 7,49 || 7,61(.610) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 5 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,47 || style="border-right:double" | 7,47 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,56 || style="border-right:double" | 7,56 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,64 || 7,65 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,54 || style="border-right:double" | 7,55 || 7,67 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 10. || 4 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,41 || style="border-right:double" | 7,41 || 7,68 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 11. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,70 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 12. || 2 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,71 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 13. || 5 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,65''' || style="border-right:double" | 7,65 || 7,72 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 2 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,67''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 4 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 16. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,79(.785) || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,78 || style="border-right:double" | 7,84 || 7,79(.799) || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#dfd;" | 18. || 1 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,81 || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,68''' || style="border-right:double" | 7,68 || 7,84 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,72 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,45 || style="border-right:double" | 7,54 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 22. || 4 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,80''' || style="border-right:double" | 7,80 || 7,87 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 23. || 5 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,82 || style="border-right:double" | 7,82 || 7,89(.881) || '''КВ''' |- | 24. || 4 || style="text-align:left;" | [[Филип Јакоб Демшар]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,89(.882) || |- | 25. || 5 || style="text-align:left;" | [[Nicolò Giacalone]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || |- style="background:#cfc;" | 25. || 3 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || '''КВ''' |- | 27. || 5 || style="text-align:left;" | [[Badamassi Saguirou]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || style="border-right:double" | || 7,97 || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 28. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јусуф Бадави Сајед]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,71''' || style="border-right:double" | 7,71 || 7,99 || |- | 29. || 1 || style="text-align:left;" | [[Данијел Ешес]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,76 || style="border-right:double" | 7,76 || 8,07 || |- | 30. || 4 || style="text-align:left;" | [[Лука Трговчевић]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || style="border-right:double" | 7,84 || 8,10 || |- | 31. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || 8,50 || |- | 32. || 5 || style="text-align:left;" | [[Александар Манел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} || 8,43 || style="border-right:double" | 8,43 || 8,51 || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јонаш Коломазник]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,64 || style="border-right:double" | 7,64 || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Полуфинале === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. У финале су се пласирала по 2 првопласираних из све 3 полуфиналне групе ('''КВ''') и 2 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/startlist Старна листа полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/result Резултати полуфинала по групама] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-sf----.RS4.pdf?v=4981104 Збирни резултати полуфинала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary Збирни резултати полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 |- ! Почетак такмичења | 19:50 || 19:58 || 20:06 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 3 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,48 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 3 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.501) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.503) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 2 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#cfc;" | 5. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.592) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.595) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 7. || 2 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.606) || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.607) || '''кв''' |- | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,63 || |- | 10. || 1 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || [[Атлетски рекорди Катара у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | 11. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || |- | 12. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,68 || |- | 13. || 2 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,69 || |- | 14. || 1 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.768) || |- | 15. || 2 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.769) || |- | 16. || 3 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,79 || ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 18. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,84 || '''кв''' |- | 20. || 2 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,85 || |- | 21. || 1 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,89 || |- | 22. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 24,33 || |- | || 3 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | || 1 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Финале === Финале је одржано 22. марта у 21:05.<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/startlist Старна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/result Резултати финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-f----.RS6.pdf?v=2067673728 Резултати финала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,29 || ={{аббр|'''РСП'''|Изједначен рекорд светског првенства у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,43 || [[Алетски рекорди Италије у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]]. || style="text-align:left;" | [[Јуст Квау-Мате]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,47 || |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Енрике Љопис]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,53(.524) || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,53(.527) || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Треј Канингем]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,53(.529) || |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || |- | 8. || style="text-align:left;" | [[Милан Трајковић]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,59 || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП — трке са препонама}} {{Светски прваци у атлетици — трке са препонама}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Трка на 60 метара на Светском првенству у атлетици у дворани]] ny48fzy1uwx83404ngbhcn3wybyxiar 30098679 30098665 2025-06-27T14:25:26Z З.Вукобрат 126357 /* Финале */ 30098679 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[Трка на 60 метара са препонама|трчању на 60 метара са препонама]]''' у мушкој конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржана је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 33 такмичара из 25 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/startlist Стартна листа квалификација] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> {{col-begin}} {{col-3}} # {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col-break}} #<li value="9"> {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} (2) {{col-break}} #<li value="17"> {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} (2) # {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | width="5%" bgcolor=gold|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=silver|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=cc9966|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20px]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:USATF day 3 2018 (29103279228).jpg|x150px]] | [[Датотека:Belocian De Bont Rieti 2013 (cropped).jpg|x150px]] | |- | [[Грант Холовеј]] | [[Вилем Белосјан]] | [[Љу Ђуенси]] |- | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у трци на 60 метара са препонама за мушкарце пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=world&timing=electronic&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Светска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | rowspan="3" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава]]''' | '''7,29''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2025" /> | '''7,36''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици у дворани|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=africa&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Афричка ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Шон Боунс]] | {{застава|Јужноафричка Република|name=Јужна Африка}} | '''7,52''' | [[Гент]], [[Белгија]] | 23. фебруар 2001. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=asia&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Азијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Љу Сјанг]] | {{застава|Кина}} | '''7,41''' | [[Бирмингем]], [[Уједињено Краљевство]] | 18. јануар 2012. |- | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Грант Холовеј]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=Сједињене Државе}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици у дворани|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Јужноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Рафаел Переира]] | {{застава|Бразил}} |'''7,58''' | [[Берлин]], [[Њемачка|Немачка]] | 4. фебруар 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Европска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Колин Џексон]] | {{застава|Велика Британија}} | '''7,30''' | [[Зинделфинген]], [[Њемачка|Немачка]] | 6. март 1994. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици у дворани|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Океанијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Крис Даглас]] | {{застава|Аустралија}} | '''7,56''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих атлетичара на 60 метара са препонама у мушкој конкуренцији у дворани пре почетка такмичења (21. марта 2025.) имали су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=world&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Светска ранг листа на 60 м препоне до 21.3.2025] <small>Приступљено 25.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Грант Холовеј]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,36''' || 13. фебруар |- | 2. || [[Дилан Бирд]] || '''7,38''' || rowspan="2" | 8. фебруар |- | 3. || '''[[Јакуб Шимањски]]''' || {{застава|Пољска}} || '''7,39''' |- | 4. || '''[[Камерон Мареј]]''' || rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,41''' || 22. фебруар |- | 5. || [[Кордел Тинч]] || rowspan="2" | '''7,43''' || 8. фебруар |- | 5. || [[Џони Бракинс]] || 22. фебруар |- | 7. || '''[[Вилем Белосјан]]''' || {{застава|Француска}} || '''7,44''' || 7. март |- | 8. || [[Треј Канингем]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || rowspan="3" | '''7,45''' || 14. фебруар |- | 8. || '''[[Џејсон Џозеф]]''' || {{застава|Швајцарска}} || 23. фебруар |- | 8. || [[Ja’Kobe Tharp]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || 15. март |- | colspan="5" | |- | || '''[[Лука Трговчевић]]''' || {{застава|Србија}} || '''7,84''' |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | дворана | отворено |- style="text-align:center;" || '''7,57''' || style="text-align:center;" | |} == Сатница == {| class="wikitable" |- ! Датум ! Време ! Коло |- | 22. март 2025. || <b> 10:25 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |- | 22. март 2025. || <b> 19:50 || <b> [[#Полуфинале|Полуфинале]] |- style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || <b> 21:05 || <b> [[#Финале|Финале]] |} == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. Такмичари су били подељени у 5 група. За полуфинале су пласирана прва 4 из сваке групе ('''КВ''') и 4 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/result Резултати квалификациМ по групама] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/summary Збирни резултати квалификација] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-h----.RS4.pdf?v=800515368 Збирни резултати квалификација у ПДФ формату] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 |- ! Почетак такмичења | 10:25 || 10:34 || 10:43 || 10:52 || 11:01 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 2 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''7,27''' [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]] || style="border-right:double" | 7,36 || 7,49 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,39''' || style="border-right:double" | 7,39 || 7,55 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,42 || style="border-right:double" | 7,44 || 7,58 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 3 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,43''' || style="border-right:double" | 7,60 || 7,61(.609) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,49 || style="border-right:double" | 7,49 || 7,61(.610) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 5 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,47 || style="border-right:double" | 7,47 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,56 || style="border-right:double" | 7,56 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,64 || 7,65 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,54 || style="border-right:double" | 7,55 || 7,67 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 10. || 4 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,41 || style="border-right:double" | 7,41 || 7,68 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 11. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,70 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 12. || 2 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,71 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 13. || 5 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,65''' || style="border-right:double" | 7,65 || 7,72 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 2 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,67''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 4 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 16. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,79(.785) || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,78 || style="border-right:double" | 7,84 || 7,79(.799) || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#dfd;" | 18. || 1 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,81 || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,68''' || style="border-right:double" | 7,68 || 7,84 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,72 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,45 || style="border-right:double" | 7,54 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 22. || 4 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,80''' || style="border-right:double" | 7,80 || 7,87 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 23. || 5 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,82 || style="border-right:double" | 7,82 || 7,89(.881) || '''КВ''' |- | 24. || 4 || style="text-align:left;" | [[Филип Јакоб Демшар]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,89(.882) || |- | 25. || 5 || style="text-align:left;" | [[Nicolò Giacalone]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || |- style="background:#cfc;" | 25. || 3 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || '''КВ''' |- | 27. || 5 || style="text-align:left;" | [[Badamassi Saguirou]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || style="border-right:double" | || 7,97 || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 28. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јусуф Бадави Сајед]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,71''' || style="border-right:double" | 7,71 || 7,99 || |- | 29. || 1 || style="text-align:left;" | [[Данијел Ешес]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,76 || style="border-right:double" | 7,76 || 8,07 || |- | 30. || 4 || style="text-align:left;" | [[Лука Трговчевић]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || style="border-right:double" | 7,84 || 8,10 || |- | 31. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || 8,50 || |- | 32. || 5 || style="text-align:left;" | [[Александар Манел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} || 8,43 || style="border-right:double" | 8,43 || 8,51 || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јонаш Коломазник]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,64 || style="border-right:double" | 7,64 || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Полуфинале === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. У финале су се пласирала по 2 првопласираних из све 3 полуфиналне групе ('''КВ''') и 2 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/startlist Старна листа полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/result Резултати полуфинала по групама] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-sf----.RS4.pdf?v=4981104 Збирни резултати полуфинала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary Збирни резултати полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 |- ! Почетак такмичења | 19:50 || 19:58 || 20:06 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 3 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,48 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 3 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.501) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.503) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 2 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#cfc;" | 5. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.592) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.595) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 7. || 2 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.606) || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.607) || '''кв''' |- | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,63 || |- | 10. || 1 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || [[Атлетски рекорди Катара у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | 11. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || |- | 12. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,68 || |- | 13. || 2 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,69 || |- | 14. || 1 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.768) || |- | 15. || 2 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.769) || |- | 16. || 3 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,79 || ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 18. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,84 || '''кв''' |- | 20. || 2 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,85 || |- | 21. || 1 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,89 || |- | 22. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 24,33 || |- | || 3 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | || 1 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Финале === Финале је одржано 22. марта у 21:05.<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/startlist Старна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/result Резултати финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-f----.RS6.pdf?v=2067673728 Резултати финала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,42 || |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,54 || |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.592) || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.593) || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,63 || |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,71 || |- | 8. || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72 || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП — трке са препонама}} {{Светски прваци у атлетици — трке са препонама}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Трка на 60 метара на Светском првенству у атлетици у дворани]] ham8nw5tkp4bo0c2sia4b9funjff9z9 30098706 30098679 2025-06-27T14:37:26Z З.Вукобрат 126357 30098706 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[Трка на 60 метара са препонама|трчању на 60 метара са препонама]]''' у мушкој конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржанo је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 33 такмичара из 25 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/startlist Стартна листа квалификација] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> {{col-begin}} {{col-3}} # {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col-break}} #<li value="9"> {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} (2) {{col-break}} #<li value="17"> {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} (2) # {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} (1) {{col end}} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | width="5%" bgcolor=gold|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=silver|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20px]] | width="5%" bgcolor=cc9966|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20px]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:USATF day 3 2018 (29103279228).jpg|x150px]] | [[Датотека:Belocian De Bont Rieti 2013 (cropped).jpg|x150px]] | |- | [[Грант Холовеј]] | [[Вилем Белосјан]] | [[Љу Ђуенси]] |- | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у трци на 60 метара са препонама за мушкарце пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=world&timing=electronic&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Светска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | rowspan="3" | [[Грант Холовеј]] | rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава]]''' | '''7,29''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Најбољи резултат сезоне''' <ref name="Резултати у 2025" /> | '''7,36''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Афрички рекорди у атлетици у дворани|Афрички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=africa&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Афричка ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Шон Боунс]] | {{застава|Јужноафричка Република|name=Јужна Африка}} | '''7,52''' | [[Гент]], [[Белгија]] | 23. фебруар 2001. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=asia&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Азијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Љу Сјанг]] | {{застава|Кина}} | '''7,41''' | [[Бирмингем]], [[Уједињено Краљевство]] | 18. јануар 2012. |- | '''[[Северноамерички рекорди у атлетици у дворани|Северноамерички рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Грант Холовеј]] | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=Сједињене Државе}} | '''7,27''' | [[Албукерки]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | 16. фебруар 2024. |- | '''[[Јужноамерички рекорди у атлетици у дворани|Јужноамерички рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=south%20america&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Јужноамеричка ранг листа трке на 60 м пр. до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Рафаел Переира]] | {{застава|Бразил}} |'''7,58''' | [[Берлин]], [[Њемачка|Немачка]] | 4. фебруар 2022. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=europe&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Европска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Колин Џексон]] | {{застава|Велика Британија}} | '''7,30''' | [[Зинделфинген]], [[Њемачка|Немачка]] | 6. март 1994. |- | '''[[Океанијски рекорди у атлетици у дворани|Океанијски рекорд]]''' <ref>[https://www.worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/indoor/men/senior?regionType=area&region=oceania&page=1&bestResultsOnly=true&oversizedTrack=regular&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20 Океанијска ранг листа трке на 60 м препоне до 21.3.2025.] <small>Прибављено 25.6.2025.</small></ref> | [[Крис Даглас]] | {{застава|Аустралија}} | '''7,56''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих атлетичара на 60 метара са препонама у мушкој конкуренцији у дворани пре почетка такмичења (21. марта 2025.) имали су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/hurdles/60-metres-hurdles/all/men/senior?regionType=world&timing=electronic&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10230176&ageCategory=senior Светска ранг листа на 60 м препоне до 21.3.2025] <small>Приступљено 25.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Грант Холовеј]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,36''' || 13. фебруар |- | 2. || [[Дилан Бирд]] || '''7,38''' || rowspan="2" | 8. фебруар |- | 3. || '''[[Јакуб Шимањски]]''' || {{застава|Пољска}} || '''7,39''' |- | 4. || '''[[Камерон Мареј]]''' || rowspan="3" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''7,41''' || 22. фебруар |- | 5. || [[Кордел Тинч]] || rowspan="2" | '''7,43''' || 8. фебруар |- | 5. || [[Џони Бракинс]] || 22. фебруар |- | 7. || '''[[Вилем Белосјан]]''' || {{застава|Француска}} || '''7,44''' || 7. март |- | 8. || [[Треј Канингем]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || rowspan="3" | '''7,45''' || 14. фебруар |- | 8. || '''[[Џејсон Џозеф]]''' || {{застава|Швајцарска}} || 23. фебруар |- | 8. || [[Ja’Kobe Tharp]] || {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || 15. март |- | colspan="5" | |- | || '''[[Лука Трговчевић]]''' || {{застава|Србија}} || '''7,84''' |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | дворана | отворено |- style="text-align:center;" || '''7,57''' || style="text-align:center;" | |} == Сатница == {| class="wikitable" |- ! Датум ! Време ! Коло |- | 22. март 2025. || <b> 10:25 || <b> [[#Квалификације|Квалификације]] |- | 22. март 2025. || <b> 19:50 || <b> [[#Полуфинале|Полуфинале]] |- style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || <b> 21:05 || <b> [[#Финале|Финале]] |} == Резултати == === Квалификације === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. Такмичари су били подељени у 5 група. За полуфинале су пласирана прва 4 из сваке групе ('''КВ''') и 4 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/result Резултати квалификациМ по групама] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/heats/summary Збирни резултати квалификација] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-h----.RS4.pdf?v=800515368 Збирни резултати квалификација у ПДФ формату] <small>Прибављено 26.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 !! 4 !! 5 |- ! Почетак такмичења | 10:25 || 10:34 || 10:43 || 10:52 || 11:01 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбоље лични резултат сезоне}} !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 2 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''7,27''' [[Светски рекорди у атлетици у дворани|<span style="color:#800080">'''СР'''</span>]] || style="border-right:double" | 7,36 || 7,49 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,39''' || style="border-right:double" | 7,39 || 7,55 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,42 || style="border-right:double" | 7,44 || 7,58 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 3 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,43''' || style="border-right:double" | 7,60 || 7,61(.609) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 5. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,49 || style="border-right:double" | 7,49 || 7,61(.610) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 5 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,47 || style="border-right:double" | 7,47 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,56 || style="border-right:double" | 7,56 || 7,64(.635) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,64 || 7,65 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,54 || style="border-right:double" | 7,55 || 7,67 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 10. || 4 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,41 || style="border-right:double" | 7,41 || 7,68 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 11. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,70 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 12. || 2 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,57 || style="border-right:double" | 7,57 || 7,71 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 13. || 5 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,65''' || style="border-right:double" | 7,65 || 7,72 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 2 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,67''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 14. || 4 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,58''' || style="border-right:double" | 7,67 || 7,75(.743) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 16. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,79(.785) || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,78 || style="border-right:double" | 7,84 || 7,79(.799) || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#dfd;" | 18. || 1 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,81 || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,68''' || style="border-right:double" | 7,68 || 7,84 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,72 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 20. || 4 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,45 || style="border-right:double" | 7,54 || 7,85(.844) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 22. || 4 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,80''' || style="border-right:double" | 7,80 || 7,87 || '''кв''' |- style="background:#cfc;" | 23. || 5 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,82 || style="border-right:double" | 7,82 || 7,89(.881) || '''КВ''' |- | 24. || 4 || style="text-align:left;" | [[Филип Јакоб Демшар]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 7,70 || style="border-right:double" | 7,74 || 7,89(.882) || |- | 25. || 5 || style="text-align:left;" | [[Nicolò Giacalone]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || |- style="background:#cfc;" | 25. || 3 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,75 || style="border-right:double" | 7,75 || 7,89(.890) || '''КВ''' |- | 27. || 5 || style="text-align:left;" | [[Badamassi Saguirou]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|НИГ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || style="border-right:double" | || 7,97 || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 28. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јусуф Бадави Сајед]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЕГИ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,71''' || style="border-right:double" | 7,71 || 7,99 || |- | 29. || 1 || style="text-align:left;" | [[Данијел Ешес]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,76 || style="border-right:double" | 7,76 || 8,07 || |- | 30. || 4 || style="text-align:left;" | [[Лука Трговчевић]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|СРБ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || style="border-right:double" | 7,84 || 8,10 || |- | 31. || 5 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || 8,50 || |- | 32. || 5 || style="text-align:left;" | [[Александар Манел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПАР|Светском|у дворани|2025.}} || 8,43 || style="border-right:double" | 8,43 || 8,51 || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Алјуха]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КУВ|Светском|у дворани|2025.}} || '''7,52''' || style="border-right:double" | 7,76 || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | - || 3 || style="text-align:left;" | [[Јонаш Коломазник]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЧЕШ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,64 || style="border-right:double" | 7,64 || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Полуфинале === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године. У финале су се пласирала по 2 првопласираних из све 3 полуфиналне групе ('''КВ''') и 2 на основу постигнутог резултата ('''кв''').<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/startlist Старна листа полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/result Резултати полуфинала по групама] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-sf----.RS4.pdf?v=4981104 Збирни резултати полуфинала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/semi-final/summary Збирни резултати полуфинала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Група !! 1 !! 2 !! 3 |- ! Почетак такмичења | 19:50 || 19:58 || 20:06 |} {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Група !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- style="background:#cfc;" | 1. || 3 || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,48 || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 2. || 3 || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.501) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 3. || 2 || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,51(.503) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 4. || 2 || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || '''КВ''', {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style="background:#cfc;" | 5. || 1 || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.592) || '''КВ''' |- style="background:#cfc;" | 6. || 1 || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.595) || '''КВ''' |- style="background:#dfd;" | 7. || 2 || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.606) || '''кв''' |- style="background:#dfd;" | 8. || 3 || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,61(.607) || '''кв''' |- | 9. || 1 || style="text-align:left;" | [[Јакуб Шимањски]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,63 || |- | 10. || 1 || style="text-align:left;" | [[Oumar Doudai Abakar]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КАТ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,66 || [[Атлетски рекорди Катара у дворани за мушкарце|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | 11. || 3 || style="text-align:left;" | [[Рафаел Переира]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,67 || |- | 12. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кшиштоф Киљан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОЉ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,68 || |- | 13. || 2 || style="text-align:left;" | [[Паскал Мартино-Лагард]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,69 || |- | 14. || 1 || style="text-align:left;" | [[Џереми Ларарадеусе]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.768) || |- | 15. || 2 || style="text-align:left;" | [[Алин Жонуц Антон]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72(.769) || |- | 16. || 3 || style="text-align:left;" | [[Ричард Дијавара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МЛИ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,79 || ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 17. || 1 || style="text-align:left;" | [[Микдат Севлер]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ТУР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 18. || 2 || style="text-align:left;" | [[Тецуро Ниши]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} || 7,81 || |- | 19. || 2 || style="text-align:left;" | [[Абдел Кадер Ларинага]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ПОР|Светском|у дворани|2025.}} || 7,84 || '''кв''' |- | 20. || 2 || style="text-align:left;" | [[Едуардо Родригез]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,85 || |- | 21. || 1 || style="text-align:left;" | [[Балинт Селеш]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|МАЂ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,89 || |- | 22. || 3 || style="text-align:left;" | [[Кавеша Бандара]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ШРИ|Светском|у дворани|2025.}} || 24,33 || |- | || 3 || style="text-align:left;" | [[Николија Кенеди]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БАР|Светском|у дворани|2025.}} || {{аббр|'''НЗ'''|Није завршио трку}} || |- | || 1 || style="text-align:left;" | [[Камерон Мареј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || {{аббр|'''Диск'''.|Дисквалификован}} || |} === Финале === Финале је одржано 22. марта у 21:05.<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/startlist Старна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/men/60-metres-hurdles/final/result Резултати финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-60H-M-f----.RS6.pdf?v=2067673728 Резултати финала у ПДФ формату] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Пласман !! Атлетичар !! Земља !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Грант Холовеј]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 7,42 || |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Вилем Белосјан]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,54 || |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ђуенли Љу]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,55 || |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Лоренцо Нделе Симонели]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ИТА|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.592) || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Мајкл Обасуји]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|БЕЛ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,60(.593) || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Демарио Принс]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,63 || |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Џером Кембел]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 7,71 || |- | 8. || style="text-align:left;" | [[Вејбо Ћин]] || style="text-align:left;" | {{засАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} || 7,72 || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП — трке са препонама}} {{Светски прваци у атлетици — трке са препонама}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Трка на 60 метара на Светском првенству у атлетици у дворани]] 1ul8ovg2l8bsvyc09nf42y8z4ey84wl 0 4610090 30099346 30095733 2025-06-28T05:03:34Z CzarJobKhaya 256003 30099346 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Зохран Мамдани | слика = Zohran Mamdani 05.25.25.jpg | опис_слике = Мамдани 2025. године. | датум_рођења = {{birth date and age|1991|10|18}} | место_рођења = [[Кампала]] | држава_рођења = [[Уганда]], | супружник = {{marriage|Рама Дуваџи|2025}} | деца = | универзитет = [[Универзитет Баудуин]] | занимање = {{hlist|политичар}} | партија = [[Демократска странка (Сједињене Америчке Државе)|Демократска]] | веб-сајт = | функција_1 = | датум_функције_1 = | претходник_1 = | функција_2 = | почетак_функције_2 = | крај_функције_2 = | претходник_2 = | наследник_2 = | функција_3 = | почетак_функције_3 = | крај_функције_3 = | функција_4 = | почетак_функције_4 = | крај_функције_4 = | претходник_4 = | наследник_4 = | module = | потпис = Zohran Mamdani Signature.svg | држављанство = Уганда<br>Сједињене Америчке Државе (од 2018)<ref name="Mays_2025">{{Cite news |last=Mays |first=Jeffery C. |date=June 3, 2025 |title=In N.Y.C. Mayor's Race, Mamdani Responds to a Call for His Deportation |url=https://www.nytimes.com/2025/06/03/nyregion/mamdani-deport-paladino.html |access-date=June 4, 2025 |work=[[The New York Times]] |language=en-US |issn=0362-4331 |archive-date=June 3, 2025 |archive-url=https://web.archive.org/web/20250603233643/https://www.nytimes.com/2025/06/03/nyregion/mamdani-deport-paladino.html |url-status=live }}</ref> }}'''Зохран Кваме Мамдани''' ({{Јез-енгл|Zohran Kwame Mamdani}}; рођен 18. октобра 1991) је амерички политичар који је члан Скупштине државе Њујорк из 36. округа, са седиштем у Квинсу, од 2021. године. Као члан [[Демократска странка (САД)|Демократске странке]] и [[Демократски социјалисти Америке|Демократских социјалиста Америке]], он је претпостављени демократски кандидат за градоначелника Њујорка на изборима 2025. године. Рођен у Уганди, Мамдани је емигрирао у Сједињене Државе као дете и дипломирао на колеџу Боудоин 2014. године. Пре него што је ушао у политику, радио је као заговорник становања и продуцент реп музике у Њујорку. Први пут је изабран у Скупштину државе Њујорк 2020. године након што је победио актуелног посланика који је имао четири мандата, а од тада је поново изабран без противљења. Његови законодавни приоритети у Скупштини укључивали су реформу становања, транспорт и енергетику. Године 2024, Мамдани је најавио своју кандидатуру за градоначелника Њујорка на изборима за градоначелника 2025. године. Његова предизборна платформа укључује подршку бесплатним градским аутобусима, јавној бризи о деци, градским продавницама прехрамбених производа, замрзавању закупнина за јединице са стабилизованом закупнином и изградњи приступачних стамбених јединица.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.theatlantic.com/ideas/archive/2025/06/zohran-mamdani-mayoral-candidate-nyc/683215/|title=The Magic Realism of Zohran Mamdani|last=Powell|first=Michael|date=June 18, 2025|website=The Atlantic|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250624042733/https://www.theatlantic.com/ideas/archive/2025/06/zohran-mamdani-mayoral-candidate-nyc/683215/|archive-date=June 24, 2025|url-status=live|access-date=June 24, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://abc7ny.com/post/new-york-city-mayoral-race-zohran-mamdani-gets-endorsement-bernie-sanders/16772157/|title=Bernie Sanders endorses Zohran Mamdani for NYC mayor|date=June 17, 2025|website=ABC7 New York|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250618144647/https://abc7ny.com/post/new-york-city-mayoral-race-zohran-mamdani-gets-endorsement-bernie-sanders/16772157/|archive-date=June 18, 2025|url-status=live|access-date=June 24, 2025}}</ref> Током демократске предизборне кампање, Мамдани је добио неколико подршки од истакнутих прогресивних политичара, укључујући [[Берни Сандерс|Бернија Сандерса]] и [[Александрија Окасио Кортез|Александрију Окасио-Кортез]], привлачећи пажњу због својих отворених ставова о Израелу и Палестини. 24. јуна 2025. године, Мамдани је постао претпостављени кандидат након уступка Ендруа Куома.<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/live/2025/06/24/nyregion/nyc-democratic-primary-election-mayor|title=‘We Have Won,’ Mamdani Says, as Cuomo Concedes N.Y.C. Mayoral Primary|last=Fandos|first=Nicholas|date=2025-06-24|work=The New York Times|access-date=2025-06-25|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Ако буде изабран, Мамдани би постао први муслимански градоначелник, први азијски градоначелник, први миленијалски градоначелник и први градоначелник који је повезан са Демократским социјалистима Америке од 1993. године. == Младост и образовање == Зохран Кваме Мамдани је рођен 18. октобра 1991. године,<ref>{{cite web|url=https://www.legistorm.com/person/bio/387732/Zohran_Kwame_Mamdani.html|title=New York State Assemblymember Zohran Mamdani - Biography|website=LegiStorm}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.monitor.co.ug/uganda/news/national/mamdani-s-mayoral-goal-puts-uganda-on-the-map-5072356|title=Mamdani's mayoral goal puts Uganda on the map|last=Kitunzi|first=Yahudu|date=June 7, 2025|website=Monitor|archive-url=https://web.archive.org/web/20250609023734/https://www.monitor.co.ug/uganda/news/national/mamdani-s-mayoral-goal-puts-uganda-on-the-map-5072356|archive-date=June 9, 2025|url-status=live|access-date=June 7, 2025}}</ref> у [[Кампала|Кампали]], [[Уганда]]. Његов отац је Махмуд Мамдани, професор индијско-угандских и постколонијалних студија на Универзитету Колумбија гуџаратског муслиманског порекла,<ref>{{cite web|url=https://abcnews.go.com/US/wireStory/zohran-mamdani-33-year-democratic-socialist-become-mayor-122548219|title=Can Zohran Mamdani, a 33-year-old democratic socialist, become the next mayor of New York City?|last=Izaguirre|first=Anthony|date=June 5, 2025|website=[[ABC News (United States)|ABC News]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20250613171125/https://abcnews.go.com/US/wireStory/zohran-mamdani-33-year-democratic-socialist-become-mayor-122548219|archive-date=June 13, 2025|url-status=live|access-date=June 7, 2025}}</ref><ref>{{cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/world/us/who-is-zohran-mamdani-indian-american-filmmaker-mira-nairs-son-contesting-for-new-york-city-mayor-elections-all-you-need-to-know/articleshow/121798777.cms|title=Who Is Zohran Mamdani? Indian-American filmmaker Mira Nair's son contesting for New York City mayor elections; all you need to know|date=June 14, 2025|work=The Times of India|archive-url=https://web.archive.org/web/20250615194523/https://timesofindia.indiatimes.com/world/us/who-is-zohran-mamdani-indian-american-filmmaker-mira-nairs-son-contesting-for-new-york-city-mayor-elections-all-you-need-to-know/articleshow/121798777.cms|archive-date=June 15, 2025|url-status=live|access-date=June 21, 2025}}</ref> а мајка му је Мира Наир, индијско-америчка филмска редитељка панџапског порекла.<ref name="Kim-2024">{{Cite web|url=https://gothamist.com/news/zohran-mamdani-running-mayor-eric-adams|title=State Assemblymember Zohran Mamdani joins Adams' challengers for NYC mayor|last1=Kim|first1=Elizabeth|last2=Campbell|first2=Jon|date=October 22, 2024|website=[[Gothamist]]|access-date=June 5, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.hindustantimes.com/entertainment/my-son-is-not-a-firang-we-are-desi-mira-nair/story-2oOR5rHzYuu50zOfMPEWiJ.html|title=My son is not a firang, we are desi: Mira Nair|last=Bansal|first=Robin|date=May 16, 2013|website=Hindustan Times|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250124103655/https://www.hindustantimes.com/entertainment/my-son-is-not-a-firang-we-are-desi-mira-nair/story-2oOR5rHzYuu50zOfMPEWiJ.html|archive-date=January 24, 2025|url-status=live|access-date=July 22, 2020}}</ref><ref name="Jung-2025">{{Cite web|url=https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|title=Zohran Mamdani Crashes the Party|last=Jung|first=E. Alex|date=May 20, 2025|website=Intelligencer|language=en|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20250520095713/https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|archive-date=May 20, 2025|url-status=live|access-date=June 5, 2025}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.ebsco.com/research-starters/womens-studies-and-feminism/mira-nair|title=Mira Nair|publisher=EBESCO|access-date=June 21, 2025}}</ref> Отац му је дао средње име Кваме, у част [[Кваме Нкрума|Кваме Нкруме]].<ref name="Jung-2025" /><ref name="Little Africa interview">{{cite web|url=https://www.littleafricanews.com/zohran-mamdani-announces-candidacy-for-mayor-of-new-york-city/|title=Ugandan-Born Zohran Mamdani Announces Candidacy for Mayor of New York City|last=Davids|first=Monah|date=October 26, 2024|website=Little Africa News|archive-url=https://web.archive.org/web/20250611163042/https://www.littleafricanews.com/zohran-mamdani-announces-candidacy-for-mayor-of-new-york-city/|archive-date=June 11, 2025|url-status=live|access-date=March 12, 2025}}</ref> Када је имао пет година, Мамдани се са породицом преселио у [[Кејптаун]], у Јужној Африци.<ref name=":0" /> Похађао је гимназију Светог Ђорђа док је његов отац радио на Универзитету у Кејптауну.<ref name="Little Africa interview" /> Породица се преселила у Њујорк када је Мамдани имао седам година. Завршио је школу за децу у улици Банк, а затим средњу школу за науку у Бронксу.<ref>{{Cite web|url=https://www.westsiderag.com/2025/03/26/before-zohran-mamdani-made-waves-in-nycs-mayoral-race-he-was-a-kid-growing-up-on-the-uws|title=Before Zohran Mamdani Made Waves in NYC's Mayoral Race, He Was A Kid Growing Up On the UWS|last=Saltonstall|first=Gus|date=March 26, 2025|website=West Side Rag|language=en-US|access-date=March 29, 2025}}</ref> Мамдани је похађао колеџ Боудоин у Мејну, где је суоснивао школско огранак Студенти за правду у Палестини. Дипломирао је 2014. године са дипломом основних студија.<ref name="jac">{{cite web|url=https://jacobin.com/2020/02/zohran-mamdani-new-york-state-assembly-socialist-queens|title=Roti and Roses for All|last=Shoki|first=William|date=February 9, 2020|website=[[Jacobin]]|access-date=March 25, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://bowdoinorient.com/2019/11/01/taking-a-stand-alumni-run-for-office-with-bowdoin-in-mind/|title=Taking a stand: alumni run for office, with Bowdoin in mind|last=Sorkin|first=Emma|date=November 1, 2019|website=[[The Bowdoin Orient]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20250611163043/https://bowdoinorient.com/2019/11/01/taking-a-stand-alumni-run-for-office-with-bowdoin-in-mind/|archive-date=June 11, 2025|url-status=live|access-date=March 17, 2025}}</ref> == Каријера == Пре него што се кандидовао за функцију, Мамдани је радио као саветник за превенцију одузимања имовине и становање, помажући власницима кућа са нижим приходима, припадницима обојених група, у Квинсу, са обавештењима о исељењу и напорима да остану у својим домовима.<ref name="Tarleton">{{Cite web|url=https://indypendent.org/2020/06/home-foreclosure-specialist-aims-to-take-the-fight-for-housing-racial-justice-from-astoria-to-albany/|title=Home Foreclosure Specialist Aims to Take Fight For Housing & Racial Justice from Astoria to Albany|last=Tarleton|first=John|date=June 19, 2020|website=The Indypendent|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250611163042/https://indypendent.org/2020/06/home-foreclosure-specialist-aims-to-take-the-fight-for-housing-racial-justice-from-astoria-to-albany/|archive-date=June 11, 2025|url-status=live|access-date=July 22, 2020}}</ref> Рекао је да га је то искуство мотивисало да се кандидује за функцију како би се решио проблем становања и кризе приступачности станова.<ref name="Tarleton" /><ref name="nyassembly.gov">{{Cite web|url=https://nyassembly.gov/mem/Zohran-K-Mamdani/story/104015|title=Zohran K. Mamdani - Assembly District 36 {{!}}Assembly Member Directory {{!}} New York State Assembly|website=nyassembly.gov|access-date=June 19, 2025}}</ref> === Рана каријера у политици === Мамдани је ушао у политику града Њујорка као волонтер за кампању Алија Наџмија на посебним изборима 2015. године за 23. округ Градског већа.<ref name="Jung-20252">{{Cite web|url=https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|title=Zohran Mamdani Crashes the Party|last=Jung|first=E. Alex|date=May 20, 2025|website=Intelligencer|language=en|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20250520095713/https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|archive-date=May 20, 2025|url-status=live|access-date=June 5, 2025}}</ref><ref name="Pitchfork">{{cite web|url=https://pitchfork.com/thepitch/5-songs-that-define-zohran-mamdani-campaign-for-new-york-mayor/|title=5 Songs That Define Zohran Mamdani's Campaign for New York Mayor|last1=Green|first1=Walden|website=[[Pitchfork (website)|Pitchfork]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20250614170308/https://pitchfork.com/thepitch/5-songs-that-define-zohran-mamdani-campaign-for-new-york-mayor/|archive-date=June 14, 2025|url-status=live|access-date=June 16, 2025|ref=site}}</ref> Године 2017, Мамдани се придружио Демократским социјалистима Америке (ДСА) и радио је за кампању кандидата за Градско веће Њујорка Хадера Ел-Јатима, палестинског лутеранског свештеника и демократског социјалисте из Беј Риџа, Бруклин.<ref name="Jung-20252" /> Мамдани је био руководилац кампање за кандидатуру Роса Баркана за Сенат државе Њујорк 2018. године, а такође је био и организатор на терену за кампању колегинице демократске социјалистке Тифани Кабан за окружног тужиоца округа Квинс 2019. године.<ref name="Jung-20252" /><ref name="Jac">{{cite web|url=https://jacobinmag.com/2021/02/zohran-mamdani-new-york-state-assembly-queens|title="We Have an Obligation to Ensure That Justice Is Not Defined by the Borders of Our District"|last1=Mamdani|first1=Zohran|last2=Thier|first2=Hadas|date=February 9, 2021|website=Jacobin|accessdate=February 9, 2021}}</ref> === Скупштина државе Њујорк (2020–данас) === [[File:Zohran_Mamdani_at_the_Resist_Fascism_Rally_in_Bryant_Park_on_Oct_27th_2024.jpg|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Zohran_Mamdani_at_the_Resist_Fascism_Rally_in_Bryant_Park_on_Oct_27th_2024.jpg|мини|Мамдани на скупу отпора фашизму у Брајант парку (27. октобар 2024.)]] У октобру 2019. године, Мамдани је најавио своју кампању за заступање 36. округа Државне скупштине Њујорка, који обухвата Асторију и Лонг Ајленд Сити у Квинсу.<ref name="Kaufman-2020">{{Cite web|url=https://patch.com/new-york/astoria-long-island-city/nyc-primary-election-2020-zohran-mamdani-vies-simotas-seat|title=NYC Primary Election 2020: Zohran Mamdani Vies For Simotas' Seat|last=Kaufman|first=Maya|date=June 9, 2020|website=Astoria-Long Island City, NY Patch|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250611163042/https://patch.com/new-york/astoria-long-island-city/nyc-primary-election-2020-zohran-mamdani-vies-simotas-seat|archive-date=June 11, 2025|url-status=live|access-date=July 22, 2020}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://harvardpolitics.com/the-peoples-republic-of-astoria-a-delve-into-americas-premier-socialist-stronghold/|title="The People's Republic of Astoria" – A Delve Into America's Premier Socialist Stronghold.|last=Wynn|first=Jasmine|date=February 13, 2024|website=Harvard Political Review|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250614170308/https://harvardpolitics.com/the-peoples-republic-of-astoria-a-delve-into-americas-premier-socialist-stronghold/|archive-date=June 14, 2025|url-status=live|access-date=June 5, 2025}}</ref> Подржала га је ДСА,<ref>{{Cite web|url=https://www.cityandstateny.com/articles/politics/campaigns-elections/another-big-night-dsa.html|title=Another big night for the DSA|last1=Pretsky|first1=Holly|last2=Coltin|first2=Jeff|date=June 24, 2020|website=[[City & State]]|language=en|access-date=July 22, 2020}}</ref> кандидујући се на платформи реформе становања, реформе полиције и затвора и јавног власништва над комуналним услугама.<ref name="Kaufman-2020" /> Мамданијева победа на прелиминарним изборима у јуну 2020. године над четворомандатном демократском председницом Аравелом Симотас трајала је скоро месец дана да се објаве резултати,<ref name="Kaufman">{{Cite web|url=https://patch.com/new-york/astoria-long-island-city/zohran-mamdani-unseats-aravella-simotas-astoria-assembly-race|title=Zohran Mamdani Unseats Aravella Simotas In Astoria Assembly Race|last=Kaufman|first=Maya|date=July 22, 2020|website=Astoria-Long Island City, NY Patch|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250614170308/https://patch.com/new-york/astoria-long-island-city/zohran-mamdani-unseats-aravella-simotas-astoria-assembly-race|archive-date=June 14, 2025|url-status=live|access-date=July 22, 2020}}</ref> а он је победио на општим изборима без републиканске противнице у новембру.<ref>{{Cite web|url=https://www.nbcnews.com/news/asian-america/new-york-elects-first-south-asian-americans-state-assembly-n1245860|title=New York elects first South Asian Americans to state Assembly|last=Shankar|first=Soumya|date=November 4, 2020|website=[[NBC News]]|archive-url=https://archive.today/20210708045027/https://www.nbcnews.com/news/asian-america/new-york-elects-first-south-asian-americans-state-assembly-n1245860|archive-date=July 8, 2021|url-status=live|access-date=June 5, 2025}}</ref> Мамдани је поново изабран без противнице 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.courierpress.com/elections/results/2022-11-08/state/new-york/lower/|title=2022 New York State Assembly Election Results|date=November 8, 2022|website=[[Evansville Courier & Press|Courier & Press]]}}</ref> и 2024. године.<ref>{{Cite web|url=https://queenseagle.com/all/2024/11/5/queens-dem-incumbents-appear-headed-for-victory-though-one-race-remains-tight|title=Queens Dem incumbents sweep|last1=Kaye|first1=Jacob|last2=Schwach|first2=Ryan|date=November 5, 2024|website=[[Queens Daily Eagle]]|access-date=June 5, 2025|last3=Powelson|first3=Noah}}</ref> Мамдани је члан осмочланог блока „Социјалисти на власти“ ДСА и Муслиманског демократског клуба Њујорка.<ref name="Jung-20253">{{Cite web|url=https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|title=Zohran Mamdani Crashes the Party|last=Jung|first=E. Alex|date=May 20, 2025|website=Intelligencer|language=en|url-access=subscription|archive-url=https://web.archive.org/web/20250520095713/https://nymag.com/intelligencer/article/zohran-mamdani-nyc-mayor-polls-campaign-momentum.html|archive-date=May 20, 2025|url-status=live|access-date=June 5, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.cityandstateny.com/politics/2025/03/zohran-mamdani-endorsed-most-socialist-lawmakers/403716/|title=Zohran Mamdani endorsed by (most) socialist lawmakers|last=Sterne|first=Peter|date=March 13, 2025|website=City & State|language=en|access-date=June 5, 2025}}</ref> Његов скупштински округ обухвата део Асторије, који има значајну популацију муслиманских и арапских гласача.<ref name="pet">{{Cite web|url=https://www.cityandstateny.com/politics/2024/07/dsa-assembly-member-zohran-mamdani-considering-run-nyc-mayor/398089/|title=DSA Assembly Member Zohran Mamdani is considering a run for NYC mayor|last=Sterne|first=Peter|date=July 16, 2024|website=City & State|language=en|access-date=June 5, 2025}}</ref> Мамдани је био члан девет скупштинских одбора: Одбора за старење; Одбора за градове; Одбора за изборно право; Одбора за енергетику; Одбора за опорезивање некретнина; Законодавног кокуса за црнце, Порториканце, Хиспанце и Азије; Радне групе за Порториканце/Хиспанце; Радне групе за азијско-пацифичке Америке; и Радне групе за нове Американце.<ref>{{Cite web|url=https://assembly.state.ny.us/mem/Zohran-K-Mamdani/comm/|title=Zohran K. Mamdani - Committee Membership|website=assembly.state.ny.us|archive-url=https://web.archive.org/web/20250614170308/https://assembly.state.ny.us/mem/Zohran-K-Mamdani/comm/|archive-date=June 14, 2025|url-status=live|access-date=January 18, 2025}}</ref> Мамдани је био главни спонзор 20 закона у Скупштини — од којих су три постала закон — и коспонзор 238 закона.<ref>{{Cite web|url=https://assembly.state.ny.us/mem/Zohran-K-Mamdani/sponsor/|title=Zohran K. Mamdani - Sponsored Legislation|website=assembly.state.ny.us|access-date=January 18, 2025}}</ref> Од јуна, био је једини државни посланик у трци за градоначелника који није пропустио седницу у Олбанију 2025. године.<ref name="ny1.com">{{Cite web|url=https://ny1.com/nyc/all-boroughs/politics/2025/05/14/meet-the-candidate--zohran-mamdani-nyc-mayor-2025-election|title=Meet the candidate: Zohran Mamdani|website=[[NY1]]|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20250611193512/https://ny1.com/nyc/all-boroughs/politics/2025/05/14/meet-the-candidate--zohran-mamdani-nyc-mayor-2025-election|archive-date=June 11, 2025|url-status=live|access-date=June 19, 2025}}</ref> На овој позицији, међу својим достигнућима је навео освајање преко 100 милиона долара из државног буџета за побољшање услуга метроа, покретање успешног пилот пројекта бесплатних аутобуса и организовање Њујорчана да поразе предложену „прљаву електрану“.<ref name="ny1.com" /><ref name="nyassembly.gov2">{{Cite web|url=https://nyassembly.gov/mem/Zohran-K-Mamdani/story/104015|title=Zohran K. Mamdani - Assembly District 36 {{!}}Assembly Member Directory {{!}} New York State Assembly|website=nyassembly.gov|access-date=June 19, 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.amny.com/nyc-transit/state-lawmakers-fare-free-bus-congestion-pricing/|title=NYC Fare-Free Bus Pilot: Expanding and Enhancing Service|last=Brachfeld|first=Ben|date=March 4, 2024|website=[[AM New York Metro]]|language=en-US|archive-url=https://web.archive.org/web/20250315103016/https://www.amny.com/nyc-transit/state-lawmakers-fare-free-bus-congestion-pricing/|archive-date=March 15, 2025|url-status=live|access-date=June 19, 2025}}</ref> == Референце == {{извори}} [[Категорија:Рођени 1991.]] [[Категорија:Политичари из САД]] [[Категорија:Чланови Демократске странке (САД)]] fmpvt85srgvfro6j3a7a3xurr69rn5b 0 4610100 30098646 30095802 2025-06-27T13:56:40Z ~2025-88257 447140 30098646 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Рудолф Гелеш | слика = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1914|5|1|df=y}} | место_рођења = [[Гелзенкирхен]], [[Немачко Царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1990|8|20|1914|5|1|df=y}} | место_смрти = [[Касел]], [[Западна Немачка]] | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1926—1946. | клубови1 = [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] | утакмице1 = | голови1 = | године2 = 1946—1950. | клубови2 = [[ФК Либеке|Либеке]] | утакмице2 = | голови2 = | године3 = 1950—1951. | клубови3 = [[ФК Ајнтрахт Трир|Ајнтрахт Трир]] | утакмице3 = | голови3 = | тренерске_године = 1950—1952.<br>1952—1955.<br>1956.<br>1957. | тренерски_клубови = [[ФК Ајнтрахт Трир|Ајнтрахт Трир]]<br>[[ФК Хесен Касел|Хесен Касел]]<br>Изабрана екипа Франкфурта<br>Изабрана екипа Франкфурта | репрезентација_(године) = 1935—1941. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи) = 21 | репрезентација_(голови) = (1) }} '''Рудолф Гелеш''' (1. мај 1914 — 20. август 1990) био је [[Нијемци|немачки]] [[Фудбал|фудбалер]]. Гелеш је играо за [[ФК Шалке 04|Шалке 04]] (1926–1946) и [[ФК ТуС Либеке|ТуС Либеке]] (1946–1950). На репрезентативном нивоу играо је за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|репрезентацију Немачке]] (20 утакмица/1 гол), <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/gellesch-intl.html|title=Rudolf Gellesch – International Appearances|last=Arnhold|first=Matthias|date=8 December 2016|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|RSSSF]]|access-date=15 December 2016}}</ref> и био је учесник [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светског првенства у фудбалу 1938. године]]. Био је део немачке репрезентације на [[Летње олимпијске игре 1936.|Летњим олимпијским играма 1936. године]], али није играо ни на једној утакмици.<ref>{{Cite web|url=https://www.olympedia.org/athletes/700407|title=Rudolf Gellesch|website=Olympedia|access-date=22 September 2021}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Гелеш, Рудолф}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1990.]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936.]] [[Категорија:Немачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Шалкеа 04]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 8gffug2fzjczdmc7c9ptj107aiqkr81 0 4610102 30098648 30095823 2025-06-27T13:58:08Z ~2025-88257 447140 30098648 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Вилхелм Ханеман | слика = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|df=yes|1914|4|14}} | место_рођења = [[Беч]], [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|df=yes|1991|8|23|1914|4|14}} | место_смрти = [[Беч]], [[Аустрија]] | висина = | тренутни клуб = | број у клубу = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | младе_године1 = | млади_клубови1 = Донауфелд | године1 = 1931—1941. | клубови1 = [[ФК Адмира Беч|Адмира Беч]] | наступи1 = 263 | голови1 = 189 | године2 = 1945—1952. | клубови2 = Адмира Беч | наступи2 = 129 | голови2 = 75 | репрезентација_(године)1 = 1935—1948. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 23 | репрезентација_(голови)1 = 4 | репрезентација_(године)2 = 1938—1941. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 23 | репрезентација_(голови)2 = 16 | тренерске_године = 1952—1953.<br>1953—1955.<br>1955—1958.<br>1958—1959.<br>1959—1960.<br>1960—1961.<br>1961—1962.<br>1964—1965.<br>1966—1967.<br>1968—1970.<br>1970—1971. | тренерски_клубови = [[ФК Фирст Вијена|Фирст Вијена]]<br>[[ФК Гројтер Фирт|Гројтер Фирт]]<br>[[ФК Грасхопер Цирих|Грасхопер Цирих]]<br>[[ФК Бијел/Бијен|Бијел/Бијен]]<br>[[ФК Вакер Беч|Вакер Беч]]<br>Бијел/Бијен<br>Вакер Беч<br>[[ФК Хителдорфер|Хителдорфер]]<br>[[ФК Лозана|Лозана]]<br>[[ФК Вијенер|Вијенер]]<br>[[ФК Биберах|Биберах]] }} '''Вилхелм „Вили“ Ханеман''' (14. април 1914 – 23. август 1991) био је [[Аустрија|аустријски]] и [[Њемачка|немачки]] [[Фудбал|фудбалер]] који је каријеру започео у [[ФК Адмира Беч|Адмири из Беча]]. У сезони аустријске лиге 1935-36 постигао је 23 гола за свој клуб и постао најбољи стрелац лиге. Ханеман је 13. септембра 1943. играо у пријатељској утакмици за [[ФК Славија Праг|Славију Праг]]. Ханеман је постигао 9, а [[Јозеф Бикан]] 8 поена у победи од 20 : 1 против Ухонице.<ref>{{Cite web|url=http://www.austriasoccer.at/data/nat/statsn/1930_1939/o1__wien_i__liga__1935_3600.htm|title=Statistik Ö1 (Wien I. Liga) 1935/36|date=13 May 2024|website=Austria Soccer|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20250214152338/http://www.austriasoccer.at/data/nat/statsn/1930_1939/o1__wien_i__liga__1935_3600.htm|archive-date=14 February 2025|url-status=live|access-date=14 February 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.slavistickahistorie.cz/1943.html|title=1943|website=slavistickahistorie.cz|language=cs|archive-url=https://web.archive.org/web/20241109164703/http://www.slavistickahistorie.cz/1943.html|archive-date=9 November 2024|url-status=live|access-date=14 February 2025}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Ханеман, Вилхем}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Тренери ФК Грасхопер]] [[Категорија:Аустријски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] ggpr4fyzdzjmkrj56egfz3sxvy9e3m4 30098649 30098648 2025-06-27T13:58:35Z ~2025-88257 447140 30098649 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Вилхелм Ханеман | слика = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|df=yes|1914|4|14}} | место_рођења = [[Беч]], [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{Датум смрти|df=yes|1991|8|23|1914|4|14}} | место_смрти = [[Беч]], [[Аустрија]] | висина = | тренутни клуб = | број у клубу = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | младе_године1 = | млади_клубови1 = Донауфелд | године1 = 1931—1941. | клубови1 = [[ФК Адмира Беч|Адмира Беч]] | наступи1 = 263 | голови1 = 189 | године2 = 1945—1952. | клубови2 = Адмира Беч | наступи2 = 129 | голови2 = 75 | репрезентација_(године)1 = 1935—1948. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 23 | репрезентација_(голови)1 = 4 | репрезентација_(године)2 = 1938—1941. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 23 | репрезентација_(голови)2 = 16 | тренерске_године = 1952—1953.<br>1953—1955.<br>1955—1958.<br>1958—1959.<br>1959—1960.<br>1960—1961.<br>1961—1962.<br>1964—1965.<br>1966—1967.<br>1968—1970.<br>1970—1971. | тренерски_клубови = [[ФК Фирст Вијена|Фирст Вијена]]<br>[[ФК Гројтер Фирт|Гројтер Фирт]]<br>[[ФК Грасхопер Цирих|Грасхопер Цирих]]<br>[[ФК Бијел/Бијен|Бијел/Бијен]]<br>[[ФК Вакер Беч|Вакер Беч]]<br>Бијел/Бијен<br>Вакер Беч<br>[[ФК Хителдорфер|Хителдорфер]]<br>[[ФК Лозана|Лозана]]<br>[[ФК Вијенер|Вијенер]]<br>[[ФК Биберах|Биберах]] }} '''Вилхелм „Вили“ Ханеман''' (14. април 1914 – 23. август 1991) био је [[Аустрија|аустријски]] и [[Њемачка|немачки]] [[Фудбал|фудбалер]] који је каријеру започео у [[ФК Адмира Беч|Адмири из Беча]]. У сезони аустријске лиге 1935-36 постигао је 23 гола за свој клуб и постао најбољи стрелац лиге. Ханеман је 13. септембра 1943. играо у пријатељској утакмици за [[ФК Славија Праг|Славију Праг]]. Ханеман је постигао 9, а [[Јозеф Бикан]] 8 поена у победи од 20 : 1 против Ухонице.<ref>{{Cite web|url=http://www.austriasoccer.at/data/nat/statsn/1930_1939/o1__wien_i__liga__1935_3600.htm|title=Statistik Ö1 (Wien I. Liga) 1935/36|date=13 May 2024|website=Austria Soccer|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20250214152338/http://www.austriasoccer.at/data/nat/statsn/1930_1939/o1__wien_i__liga__1935_3600.htm|archive-date=14 February 2025|url-status=live|access-date=14 February 2025}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.slavistickahistorie.cz/1943.html|title=1943|website=slavistickahistorie.cz|language=cs|archive-url=https://web.archive.org/web/20241109164703/http://www.slavistickahistorie.cz/1943.html|archive-date=9 November 2024|url-status=live|access-date=14 February 2025}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Ханеман, Вилхем}} [[Категорија:Рођени 1914.]] [[Категорија:Умрли 1991.]] [[Категорија:Тренери ФК Грасхопер]] [[Категорија:Аустријски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 12q4vvm8v31kvnq0zsuozwz0g9c4bov 0 4610106 30099633 30097503 2025-06-28T11:29:43Z Konduras 231481 30099633 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија албум | име = Стоја & Сејо Калач | преслови = да | омот = Омот албума Стоја & Сејо Калач.jpg | натпис = | тип = компилација | извођач = [[Сејо Калач]] и [[Стоја (певачица)|Стоја]] | издат = [[2005]]. године | жанр = [[Фолк музика|фолк]] | издавач = [[Grand Production]] | албум_после = }} '''''Стоја & Сејо Калач''''' је [[Компилациони албум|компилацијски албум]] [[Сејо Калач|Сеје Калача]] и [[Стоја (певачица)|Стоје]] који је издат [[2005]]. године за -{[[Grand Production]]}- на [[компакт-диск|-{CD}-]]у.<ref name="discogs">{{discogs|release/7916838}}</ref> == Списак песама == {{Списак песама |ширина= 60% |назив1= Старија |назив2= Да исечеш вене |назив3= Дијаманти |назив4= Дупло пиће |назив5= До пола |назив6= Говоре ми твоје очи |назив7= Од сплава до сплава |назив8= Не дам ти |назив9= Ала, ала |назив10= Другови моји су момци |назив11= Да ли си ме вољела или ниис |назив12= Е мој ћале |назив13= Богата сиротице |назив14= Дај, дај додај |назив15= А јесам те волио |назив16= Ово је пјесма за тебе љубави моја }} == Референце == {{референце}} {{Стоја}} {{Подножје|Музика}} [[Категорија:Компилације 2009.]] [[Категорија:Албуми Сеје Калача]] [[Категорија:Албуми Стоје]] [[Категорија:Албуми издати за Grand Production]] git6hkzxncz076av911wzykjbbkl60w 0 4610107 30098651 30095851 2025-06-27T13:59:49Z ~2025-88257 447140 30098651 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Леополд Нојмер | слика = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1919|2|8|df=y}} | датум_смрти = {{датум смрти|1990|3|19|1919|2|8|df=y}} | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1933—1935. | клубови1 = [[ФК Симерингер|Симерингер]] | утакмице1 = | голови1 = | године2 = 1935—1947. | клубови2 = [[ФК Аустрија Беч|Аустрија Беч]] | утакмице2 = | голови2 = | године3 = 1947—1952. | клубови3 = Симерингер | утакмице3 = | голови3 = | репрезентација_(године)1 = 1937—1946. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 4 | репрезентација_(голови)1 = 2 | репрезентација_(године)2 = 1938. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 1 | репрезентација_(голови)2 = 0 | године_тренера1 = | клубови_тренера1 = }} '''Леополд Нојмер''' (8. фебруар 1919 — 19. март 1990) био је аустријско-немачки [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]]. За [[Фудбалска репрезентација Аустрије|фудбалску репрезентацију Аустрије]] одиграо је 4 утакмице и постигао 2 гола. Након [[Аншлус|анексије Аустрије од стране Немачке]], одиграо је једну утакмицу за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачку фудбалску репрезентацију]] <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/double-caps.html|title=Players Appearing for Two or More Countries|website=[[RSSSF]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080803173844/http://www.rsssf.com/miscellaneous/double-caps.html|archive-date=3 August 2008|url-status=live|access-date=1 July 2014}}</ref> и учествовао је на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]]. Клупску каријеру провео је у [[ФК Аустрија Беч|Аустрији из Беча]].<ref>{{Cite web|url=http://www.austria-archiv.at/spieler.php?Spieler_ID=387|title=Austria Wien Archiv - die Online Statistik}}</ref> == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Нојмер, Леополд}} [[Категорија:Рођени 1919.]] [[Категорија:Умрли 1990.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Аустрије Беч]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] 0dzq9v3wnnroa6is79kkdn0rat9gym5 0 4610110 30098653 30095901 2025-06-27T14:01:50Z ~2025-88257 447140 30098653 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Ханс Песер | слика = | опис = | пуно име = Јохан Ерик Песер | датум рођења = {{датум рођења|1911|11|7|df=y}} | место рођења = [[Беч]], [[Аустроугарска]] | датум смрти = {{датум смрти|1986|8|12|1911|11|7|df=y}} | место смрти = Беч, Аустрија | висина = | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1930—1942. | клубови1 = [[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године)1 = 1935—1937. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 8 | репрезентација_(голови)1 = 3 | репрезентација_(године)2 = 1938—1940. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 12 | репрезентација_(голови)2 = 2 | тренерске_године = 1945—1953.<br>1953—1960.<br>1960—1967.<br>1967—1968. | тренерски_клубови = [[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]]<br>[[ФК Винер Шпортклуб|Винер Шпортклуб]]<br>[[ФК Адмира Беч|Адмира Беч]]<br>[[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] }} '''Јохан „Ханс“ Ерик Песер''' (7. новембар 1911 — 12. август 1986) био је [[Аустрија|аустријски]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Нападач (фудбал)|нападач]] и тренер. За [[Фудбалска репрезентација Аустрије|фудбалску репрезентацију Аустрије]] одиграо је 8 утакмица и постигао 3 гола. Након [[Аншлус|анексије Аустрије од стране Немачке]], одиграо је 12 наступа и постигао 2 гола за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|фудбалску репрезентацију Немачке]], а учествовао је и на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]] . Клупску каријеру провео је у [[ФК Рапид Беч|Рапиду из Беча]], <ref name="archiv">{{Cite web|url=http://rapidarchiv.at/spieler/pesser_hans.html|title=RapidArchiv - Hans Pesser}}</ref> а касније је и водио тим, а кратко је водио и репрезентацију Аустрије.<ref name="archiv" /> Освојио је седам [[Аустрија|аустријских]] првенстава и три аустријска купа током свог тренерског рада. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НЕМ}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ:Песер, Ханс}} [[Категорија:Рођени 1911.]] [[Категорија:Умрли 1986.]] [[Категорија:Тренери ФК Рапид Беч]] [[Категорија:Аустријски фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Рапида (Беч)]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] gx5szk0cb1moam6ks02eykq70j89apf 0 4610149 30098656 30096297 2025-06-27T14:04:32Z ~2025-88257 447140 30098656 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Штефан Скоумал | слика = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1909|11|29|df=y}} | датум_смрти = {{датум смрти|1983|11|28|1909|11|29|df=y}} | висина = | позиција = [[Везни играч (фудбал)|Везни]] | године1 = 1929—1930. | клубови1 = [[ФК Херта Беч|Херта Беч]] | утакмице1 = | голови1 = | године2 = 1930—1943. | клубови2 = [[ФК Рапид Беч|Рапид Беч]] | утакмице2 = | голови2 = | репрезентација_(године)1 = 1934—1935. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Аустрије|Аустрија]] | репрезентација_(наступи)1 = 4 | репрезентација_(голови)1 = 1 | репрезентација_(године)2 = 1938—1940. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 3 | репрезентација_(голови)2 = 0 | године_тренера1 = | клубови_тренера1 = }} '''Штефан Скоумал''' (29. новембар 1909 — 28. новембар 1983) био је [[Аустрија|аустријски]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Везни играч (фудбал)|везни фудбалер]]. За [[Фудбалска репрезентација Аустрије|фудбалску репрезентацију Аустрије]] одиграо је 4 наступа. Након [[Аншлус|анексије Аустрије од стране Немачке]], одиграо је 3 наступа за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачку фудбалску репрезентацију]] и учествовао је на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>{{cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/double-caps.html|title=Players Appearing for Two or More Countries|website=[[RSSSF]]|accessdate=9 July 2014}}</ref> Клупску каријеру провео је у [[ФК Рапид Беч|Рапиду из Беча]].<ref>{{Cite web|url=http://rapidarchiv.at/spieler/skoumal_stefan.html|title=RapidArchiv - Stefan Skoumal}}</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ: Скоумал, Штефан}} {{СПФ1938-НЕМ}} [[Категорија:Рођени 1909.]] [[Категорија:Умрли 1983.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Фудбалери Рапида (Беч)]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Аустријски фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Аустријски фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Везни играчи у фудбалу]] nlowl0h5g19qxr6xp8s01ij39yz3cxx 0 4610156 30098659 30096824 2025-06-27T14:06:07Z ~2025-88257 447140 30098659 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Јакоб Штрајтле | слика = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|df=yes|1916|12|11}} | место_рођења = [[Немачко царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|df=yes|1982|6|24|1916|12|11}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Одбрамбени играч (фудбал)|Одбрамбени]] | младе_године1 = | млади_клубови1 = [[ФК Вакер Минхен|Вакер Минхен]]<ref>{{cite web | url = http://www.weilamrhein.de/servlet/PB/menu/1178517_l1/index.html | title = Wie der SV Weil fast zu einem Ex-Nationalspieler kam | language = de | publisher = weilamrhein.de | access-date = 16 October 2011 | date = 12 September 2006 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120425071631/http://www.weilamrhein.de/servlet/PB/menu/1178517_l1/index.html | archive-date = 25 April 2012 | url-status = dead }}</ref> | године1 = 1936—1954. | клубови1 = [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године)1 = 1938—1941. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)1 = 8 | репрезентација_(голови)1 = 0 | репрезентација_(године)2 = 1950—1952. | репрезентација_(име)2 = [[Фудбалска репрезентација Западне Немачке|Западна Немачка]] | репрезентација_(наступи)2 = 7 | репрезентација_(голови)2 = 0 | тренерске_године = 1954—1955. | тренерски_клубови = [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]] }} '''Јакоб Штрајтле''' (11. децембар 1916 – 24. јун 1982) је био немачки [[Фудбал|фудбалер]].<ref>{{Cite web|url=https://www.kicker.de/jakob-streitle/spieler/weltmeisterschaft/1938/deutschland|title=Streitle, Jakob|publisher=[[Kicker (magazine)|Kicker]]|language=de|access-date=16 October 2011}}</ref> Током своје каријере, играо је као [[Одбрамбени играч (фудбал)|дефанзивац]] за [[ФК Бајерн Минхен|Бајерн Минхен]]. Укупно је 15 пута наступао за [[Фудбалска репрезентација Њемачке|немачку репрезентацију]] између 1938. и 1952. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/streitle-intl.html|title=Jakob Streitle – International Appearances|last=Arnhold|first=Matthias|date=30 April 2020|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|RSSSF.com]]|access-date=5 May 2020}}</ref> Штрајтле је био члан немачке репрезентације која је учествовала на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938.]] у Француској, где је дебитовао за репрезентацију у поновљеној утакмици осмине финала против [[Фудбалска репрезентација Швајцарске|Швајцарске]]. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Штрајтле је служио као официр у немачкој [[Хер (Вермахт)|војсци]]. == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * {{WorldFootball.net|jakob-streitle}} * {{Fussballdaten|streitlejakob}} * {{FIFA player|58486}} {{Подножје|Биографија|Фудбал|Спорт|Немачка}} {{СОРТИРАЊЕ: Штрајтле, Јакоб}} {{СПФ1938-НЕМ}} [[Категорија:Рођени 1916.]] [[Категорија:Умрли 1982.]] [[Категорија:Тренери ФК Бајерн Минхен]] [[Категорија:Немачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалери Бајерн Минхена]] [[Категорија:Одбрамбени играчи у фудбалу]] 5hmhgd9u1voq024gyojjdb2burnnden 0 4610160 30098664 30096825 2025-06-27T14:09:53Z ~2025-88257 447140 30098664 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Сеп Хербергер | слика = Sepp Herberger , Duitse bondstrainer op tribune, Bestanddeelnr 908-4125 (cropped).jpg | величина_слике = | опис = Хербергер 1957. године | пуно име = Јозеф Хербергер | датум_рођења = {{датум рођења|1897|3|28|df=y}} | место_рођења = [[Манхајм]], [[Немачко царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1977|4|28|1897|3|28|df=y}} | место_смрти = [[Манхајм]], [[Западна Немачка]] | позиција = [[Нападач (фудбал)|Нападач]] | године1 = 1914—1921. | клубови1 = [[ФК Валдхоф Манхајм|Валдхоф Манхајм]] | наступи1 = 127 | голови1 = 101 | године2 = 1922—1926. | клубови2 = [[ФК Манхајм|Манхајм]] | наступи2 = 66 | голови2 = 55 | године3 = 1926—1930. | клубови3 = [[ФК Тенис Борусија Берлин|Тенис Борусија Берлин]] | наступи3 = 43 | голови3 = 30 | укупно_утакмица = 236 | укупно_голова = 186 | репрезентација_(године)1 = 1921—1925. | репрезентација_(име)1 = [[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] | репрезентација_(наступи)1 = 3 | репрезентација_(голови)1 = 2 | тренерске_године = 1928—1929.<br>1930—1932.<br>1932—1933.<br>1932—1936.<br>1936—1942.<br>1945—1946.<br>1950—1964. | тренерски_клубови = [[ФК Бабелсберг 03|Бабелсберг 03]]<br>[[ФК Тенис Борусија Берлин|Тенис Борусија Берлин]]<br>[[Ландерпокал]]<br>[[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]] (помоћни тренер)<br>[[Фудбалска репрезентација Немачке|Немачка]]<br>[[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахт Франкфурт]]<br>[[Фудбалска репрезентација Западне Немачке|Западна Немачка]] | медаље = {{медаља спорт|[[Фудбал]]}} {{медаља такмичење|[[Светско првенство у фудбалу|Светско првенство]]}} {{медаља злато|[[Светско првенство у фудбалу 1954.|Швајцарска 1954.]]|}} }} '''Јозеф''' „ '''Сеп''' “ '''Хербергер''' (28. март 1897 – 28. април 1977) био је немачки [[Фудбал|фудбалер]] и тренер. Најпознатији је као селектор [[Фудбалска репрезентација Њемачке|репрезентације Западне Немачке]] која је освојила титулу светског првака [[Светско првенство у фудбалу 1954.|1954. године]], утакмицу касније названу ''[[Финале Светског првенства у фудбалу 1954.|„Чудо из Берна“]]'', победивши убедљиве фаворите из [[Фудбалска репрезентација Мађарске|Мађарске]]. == Рани живот и каријера == Рођен у [[Манхајм|Манхајму]], Хербергер је одрастао у сиромашној, католичкој породици фармера, која се преселила у Манхајм како би радила у локалној фабрици стакла Сен-Гобен . Касније је три пута играо за немачку фудбалску репрезентацију између 1921. и 1925. године <ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/herberger-intl.html|title=Josef "Sepp" Herberger - International Matches as Coach|last=Arnhold|first=Matthias|date=20 June 2019|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|RSSSF.com]]|access-date=8 July 2019}}</ref> пре него што је постао помоћник [[Ото Нерц|Оту Нерцу]] 1932. године. Хербергер га је наследио на месту селектора репрезентације након неупечатљивог пораза Немачке од [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешке]] у четвртфиналу [[Летње олимпијске игре 1936.|Олимпијских игара 1936. године]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rsssf.org/miscellaneous/herberger-intl.html|title=Josef "Sepp" Herberger - International Matches as Coach|last=Mamrud|first=Roberto|date=20 June 2019|publisher=[[Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|RSSSF.com]]|access-date=8 July 2019}}</ref> После рата, кратко је био привремени тренер [[ФК Ајнтрахт Франкфурт|Ајнтрахта из Франкфурта]], пре него што је позван на место селектора репрезентације 1950. године. Остао је на тој позицији до 1964. године, када га је наследио [[Хелмут Шен]]. Умро је од [[Запаљење плућа|упале плућа]] у [[Вајнхајм|Вајнхајму]] у 80. години. == Референце == {{референце}} {{СОРТИРАЊЕ: Хербергер, Сеп}} {{СПФ1938-НЕМ}} [[Категорија:Рођени 1897.]] [[Категорија:Умрли 1977.]] [[Категорија:Добитници сребрног ловоровог листа]] [[Категорија:Селектори фудбалске репрезентације Немачке]] [[Категорија:Немачки фудбалери]] [[Категорија:Немачки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Немачки фудбалски тренери]] [[Категорија:Тренери ФК Ајнтрахт Франкфурт]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1962.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1958.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1954.]] [[Категорија:Селектори на Светском првенству у фудбалу 1938.]] [[Категорија:Умрли од упале плућа]] dw5kad6lqv55q5b5a812rzaj3go5j72 0 4610170 30099362 30098355 2025-06-28T05:41:15Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Свеобухватне потребе */ 30099362 wikitext text/x-wiki '''Образовање придошлица''', односно нових досељеника је специјализована настава [[избеглица|избјеглица]], [[Миграција становништва|миграната]], [[тражиоци азила|тражилаца азила]] и [[Имиграција|имиграната]] који су се населили у земљи домаћину, са циљем пружања [[знање|знања]] и [[Способност|вјештина]] потребних за интеграцију у земљу уточишта. Образовање је примарни начин на који се новопридошлице могу прилагодити [[Лингвистика|језичком]], друштвеном и [[Културолошка асимилација|културном]] окружењу својих нових заједница. Образовање нових досељеника има за циљ да оснажи новопридошлице осјећајем [[Samoefikasnost|самоефикасности]] и [[Друштвена интеграција|друштвене интеграције]], као и да им пружи вјештине за [[Запослење|тражење посла]] или [[Високо образовање|високог образовања]]. Образовање нових досељеника такође има за циљ да помогне у рјешавању [[Посттрауматски стресни поремећај|трауме]], [[Културни шок|културног шока]] и других негативних ефеката [[Присилно расељавање|присилног расељавања]]. Образовање за новопридошлице може пружити дугорочне изгледе за стабилност појединаца, заједница, земаља и глобалног друштва.<ref name=":0">{{Cite web|title=For Refugees in America, an Unfulfilled Dream|url=https://www.gse.harvard.edu/news/uk/18/02/refugees-us-unfulfilled-dream|access-date=2021-12-18|website=Harvard Graduate School of Education|language=en}}</ref> == Позадина == Образовање новопридошлих је потреба са међународним импликацијама. Конвенција [[Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице|UNHCR]]-а о избјеглицама из 1951. године навела је јавно образовање као једно од основних права избјеглица, наводећи да „основно образовање задовољава хитну потребу [и] школе су најбржи и најефикаснији инструмент асимилације“. Од 2019. године, 149 држава је било потписница овог споразума.<ref>{{Cite web|last=Refugees|first=United Nations High Commissioner for|title=The 1951 Refugee Convention|url=https://www.unhcr.org/1951-refugee-convention.html|access-date=2021-04-14|website=UNHCR|language=en}}</ref> Постоји значајна потешкоћа у добијању укупне процјене броја нових имиграната широм свијета. У 2019. години, УНХЦР је процјенио да у свијету има укупно 26,0 милиона избјеглица и 4,2 милиона тражилаца азила. Од тог укупног броја, 16,2 милиона је поднијело захтјев за азил у земљама уточишта, а 1,1 милион је формално пресељено.<ref name=":3">{{Cite web|last=Grandi|first=Filippo|date=2020|title=UNHCR - Global Trends 2019: Forced Displacement in 2019|url=https://www.unhcr.org/globaltrends2019/|access-date=2021-04-14|website=UNHCR Global Trends 2019|language=en-US}}</ref> Према подацима УН, 2019. године је широм свијета било укупно 22,8 милиона декларисаних нових имиграната.<ref>{{Cite web|date=2019-09-17|title=The number of international migrants reaches 272 million, continuing an upward trend in all world regions, says UN {{!}} UN DESA {{!}} United Nations Department of Economic and Social Affairs|url=https://www.un.org/development/desa/en/news/population/international-migrant-stock-2019.html|access-date=2021-04-14|website=www.un.org|language=en-US}}</ref> Међутим, нерегуларне или илегалне миграције могу повећати званичне бројке за више од 20 милиона.<ref>{{Cite journal|title=Challenges in Defining and Measuring Difficult-to-Count Migrants|url=http://www.net4you.com/jandlftp/estimation_methodologies_UNECE.pdf|journal=Joint UNECE/Eurostat Work Session on Migration Statistics}}</ref> Иако је све већи број избјеглица присилно расељених у земље домаћине са надом да ће започети успјешан нови живот, недостатак ресурса и безбројне препреке спречавају многе да напредују у свом образовању.<ref>{{Cite web|title=Refugee and Immigrant Transitions|url=https://www.reftrans.org}}</ref> Присилно расељена лица су посебно недовољно заступљена на вишим нивоима образовања. У 2017. години, 61% [[Деца избеглице|дјеце избјеглица]] било је уписано у основну школу, у поређењу са 92% на глобалном нивоу.<ref name=":2">UNHCR. 2018. Turn the Tide. Refugee Education in Crisis, p. 14.</ref> 23% адолесцената избеглица било је уписано у средње образовање, у поређењу са 84% на глобалном нивоу.<ref name=":2" /> У 2016. години, 1% младих избјеглица било је уписано на терцијарни ниво, у поређењу са 34% на глобалном нивоу.<ref>{{Cite book|last=UNESCO|url=https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000366556|title=Right to education handbook|publisher=UNESCO|year=2019|isbn=978-92-3-100305-9|location=|pages=}}</ref> == Изазови и примјери добре праксе == [[Датотека:Overview_of_key_education-related_challenges_in_refugee_contexts.svg|thumb|Преглед кључних изазова везаних за образовање у контексту избјеглица]] Новопридошли ученици се суочавају са јединственим скупом изазова у учионици. Новопридошлице се суочавају са културним, језичким и друштвеним баријерама у приступу садржају у учионици, као и са академским изазовима разумјевања садржаја и демонстрације савладавања истог. Земље домаћини су обавезне да испуне међународне обавезе да поштују [[право на образовање]] за све.<ref name=":1">{{Cite web|last=UNESCO|date=2018|title=Migration, displacement and education: building bridges, not walls; Global education monitoring report, youth report, 2019|url=https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000266274.pdf|archive-url=|archive-date=|access-date=|website=}}</ref> Да би обезбједиле ефикасно образовање за новопридошле ученике, школе морају да задовоље скуп широких свеобухватних потреба, као и скуп специјализованих академских потреба специфичних за новопридошле ученике. Новопридошли ученици могу доживјети [[Траума (психологија)|трауму]] од [[силовање|силовања]], [[рат]]а, [[Психолошко злостављање|психолошког злостављања]], [[Физичко злостављање|физичког злостављања]], [[Занемаривање|занемаривања]] и [[Присилно расељавање|присилног расељавања]], што утиче на њихове способности учења и на општи развој. Траума намеће изазове у образовању за ове ученике. Препознавање трауме међу новопридошлим ученицима је неопходно да би се разумјела брига заснована на трауми и примјениле праксе наставе засноване на трауми како би се помогло овим ученицима. Ова брига заснована на трауми помера фокус са онога што није у реду са особом на оно што се особи догодило како би се разумјело њено тренутно ментално стање и како то утиче на њу у садашњем тренутку.<ref>{{Cite web|date=2018-08-08|title=What is Trauma-Informed Care?|url=https://www.traumainformedcare.chcs.org/what-is-trauma-informed-care/|access-date=2021-11-20|website=Trauma-Informed Care Implementation Resource Center|language=en-US}}</ref> Поред тога, насљеђе институционализованог расизма и ксенофобије може се погоршати у случајевима пресељења избјеглица, као што је објашњено теоријом сегментиране асимилације; ова теорија претпоставља да је асимилација избјеглица ограничена постојећим расизмом земље домаћина. То резултира неефикасним образовањем избјеглица и ставља дјецу избеглице у неповољан положај како у њиховом друштвеном тако и у образовном окружењу. Доказано је да боља или потпуна асимилација и интеграција дјеце избјеглица позитивно утиче на њихово образовање и развој.<ref>{{Cite web|last=Xie|first=Yu|date=August 2005|title=Segmented Assimilation Theory: A Reformulation and Empirical Test|url=https://www.psc.isr.umich.edu/pubs/pdf/rr05-581.pdf|access-date=December 2, 2021|website=Population Studies Center}}</ref> Образовање и квалитет ресурса са којима се ови ученици избјеглице носе могу потпуно промјенити правац њихових живота. Одређени програми који више подржавају ученике избјеглице и пружају им квалитетно образовање које им је потребно на начин који је посебно прилагођен њима, дају позитивне резултате. Један примјер овога може се идентификовати у студији случаја гдје је млади ученик избјеглица по имену Муса похађао школу са прилагођеним наставним планом и програмом специфичним за избјеглице. У Мусиној школи, која се састојала већином од ученика избјеглица и мањина, утврђено је да су „црни [избеглички] ученици у Мусиној школи имали много веће шансе да дипломирају за четири године него други црни ученици широм града [Њујорка], а школа је његовала тежње ка факултетском и професионалном успјеху.“<ref name=":0"/> Конкретно, када се погледа процентуална разлика између генеричких јавних школа у Њујорку и Мусине специјализоване школе, црни ученици избјеглице имали су 85% веће шансе да дипломирају у поређењу са значајно ниских 60% колико је присутно у другим школама.<ref name=":0"/> Школе попут Мусине, које су посебно прилагођене ученицима избјеглицама показале су значајне предности и привлачност у поређењу са „нормалним“ јавним школама. У оквиру оваквог програма, може им се пружити квалитетно образовање које их боље припрема за Америку. Ово је једна од безброј сличних школа у Сједињеним Државама које су посебно осмишљене да подрже ученике избјеглице. Ови програми су кључни за раст и животе избјеглица у Сједињеним Државама. Иако јавне школе широм Сједињених Држава имају системе који пружају подршку и ресурсе за ове типове ученика, оне теже да потпадају под приступ „једна величина одговара свима“. Међутим, као што се види у другим земљама, „препознајући различите нивое недаћа са којима се ученици суочавају, назвали смо ово троструким недостатком, за који разумемо да можда и даље потцјењује низ искустава и изазова са којима се суочавају породице имиграната и њихова дјеца“.<ref>Bilgili, Özge & Volante, Louis & Klinger, Don A. & Siegel, Melissa, 2019. "Confronting the challenge of immigrant and refugee student underachievement: Policies and practices from Canada, New Zealand and the European Union," MERIT Working Papers 2019-048, United Nations University - Maastricht Economic and Social Research Institute on Innovation and Technology (MERIT).</ref> Умјесто класификовања и категоризације избјегличке и новопридошле дјеце у генеричке групе са генерализованим методама подршке, потребни су специјализовани програми за рјешавање специфичних искустава ових ученика. У школама попут Мусине, едукатори могу да проведу више времена препознајући индивидуалне потешкоће ученика и да примјене специјализоване методе образовања и подршке за њих у поређењу са нормалнијим јавним школама. Доказано је да ови програми имају дугорочне позитивне ефекте на животе ових ученика. Истраживања показују да је рјешавање специфичних потреба ученика избеглица и имиграната, подржавање њиховог учења другог језика кроз персонализованију наставу, прилагођавање наставног плана и програма у учионицама културолошки релевантном и стварање окружења за сарадњу међу ученицима кључно за неговање њиховог академског постигнућа.<ref>{{Cite web|last=Kessler|first=Julie|date=October 31, 2018|title=The Internationals Network for Public Schools: Educating Our Immigrant English Language Learners Well|url=https://edpolicy.stanford.edu/library/publications/1603|access-date=February 2, 2021}}</ref> === Свеобухватне потребе === Академска истраживања указују на то да новопридошли ученици имају скуп „свеобухватних потреба“ које морају бити задовољене као предуслов за усвајање језика и академски успјех. Ове потребе укључују безбједан смјештај, финансијску подршку, правну помоћ, подршку за ментално здравље и трауму, као и социјалну и акултуролошку подршку.<ref name=":4">Finn, S. (2019). High School Education for California Newcomers: Landscape Analysis and Policy Recommendations. Sobrato Family Foundation.</ref> Главни проблеми са којима се суочавају ученици избјеглице односе се на мултикултуралну адаптацију, учење другог језика, трендове процјене и интервенције. Потреба за школским услугама менталног здравља за избјеглице, које су често побјегле из веома трауматских средина, такође је кључна. Академске и каријерне могућности су корисне за ученике избјеглице када се упаре са програмима подршке специфичним за потребе ученика избјеглица и имиграната.<ref>{{Cite journal|last=Cole|first=Ester|date=December 1998|title=Immigrant and Refugee Children: Challenges and Opportunities for Education and Mental Health Services|url=http://dx.doi.org/10.1177/082957359801400104|journal=Canadian Journal of School Psychology|volume=14|issue=1|pages=36–50|doi=10.1177/082957359801400104|s2cid=142384096 |issn=0829-5735|url-access=subscription}}</ref> Најбоље праксе за задовољавање свеобухватних потреба укључују двије фазе: уводни период и систем континуиране подршке. Уводни период укључује снажан процес пријема и културне оријентације. Систем континуиране подршке укључује пружање свеобухватних услуга и веза са организацијама заснованим на заједници ван школског контекста. === Академске потребе === Специјализовани академски програми за нове студенте су корисни за ефикасно усвајање језика и академски успјех. Заштићена настава, интеграција садржаја и флексибилно распоређивање су се показали успјешним у побољшању стопе дипломирања за нове студенте.<ref name=":4" /> Заштићена настава подразумјева смјештање нових ученика у одјељења са часовима са посебно дизајнираним садржајима, обично са мањим бројем ученика у одјељењима и већом наставном подршком. Овај приступ се препоручује новим ученицима са ограниченим вјештинама писмености, посебно онима са делимичним или прекинутим формалним образовањем.<ref name=":5" /> Заштићена настава се такође може користити као стратегија за интеграцију нових ученика у формално образовање током прве године или година њиховог образовања, прије него што се придруже ширим програмима учења енглеског као другог језика или часовима опште наставе.<ref>Short, D.J., and Boyson, B.A. (2012). Helping Newcomer Students Succeed in Secondary School and Beyond. Center for Applied Linguistics.</ref> Интеграција садржаја комбинује наставу језика са наставом садржаја на нивоу разреда из математике, науке и хуманистичких наука. Учење садржаја и језика заједно показало се знатно ефикаснијим од учења језика изоловано, а има и додатну предност јер одржава ученике интелектуално ангажованим и на правом путу за завршетак средње школе.<ref name=":5" /> Флексибилан распоред часова и додатно вријеме за учење током вечери, љета и викенда омогућавају новим ученицима са радним или породичним обавезама да остану у школи, као и обезбеђују додатно вријеме за наставу ученицима са прекинутим формалним образовањем.<ref name=":4" /> === Обука наставника === [[Учитељ]]има новопридошлих ученика потребна је специјализована обука за управљање [[Полиглотизам|вишејезичним]] учионицама и помоћ ученицима којима је потребна [[Психосоцијална подршка|психосоцијална подршка]]. Истраживања показују да је рјешавање специфичних потреба ученика имиграната, подржавање њиховог учења енглеског језика пружањем персонализованије наставе, прилагођавање наставног плана и програма у учионицама културолошки релевантном и стварање окружења за сарадњу међу ученицима кључно за неговање њиховог академског успјеха.<ref>{{Citation|last=Shin|first=Sarah J.|title=Educating English Learners|date=2017-07-28|url=http://dx.doi.org/10.4324/9781315535579-7|work=Bilingualism in Schools and Society|pages=155–183|publisher=Routledge|doi=10.4324/9781315535579-7 |isbn=9781315535579 |access-date=2021-11-17|url-access=subscription}}</ref> У земљама попут Сједињених Америчких Држава, недостаје културна свијест у већини академских окружења због већински бијеле хомогености наставника. Због тешкоћа њихове ситуације, дјеци избјеглицама и имигрантима потребни су инструктори који не само да имају културну свијест, већ су и образовани о томе како да подучавају преживјеле трауме. То се може постићи само кроз повећане програме обуке учитеља и повећану подршку наставницима који управљају разноликошћу у својим учионицама.<ref>{{Cite journal|last1=Strekalova|first1=Ekaterina|last2=Hoot|first2=James L.|date=2008|title=What Is Special about Special Needs of Refugee Children?: Guidelines for Teachers|url=https://eric.ed.gov/?id=EJ822395|journal=Multicultural Education|language=en|volume=16|issue=1|pages=21–24|issn=1068-3844}}</ref> У шест [[Европска унија|европских]] земаља, половина учитеља сматра да нема довољно подршке за управљање разноликошћу у учионици.<ref name=":1" /> У [[Сирија|Сиријској Арапској Републици]], 73% анкетираних учитеља није имало обуку за пружање психосоцијалне подршке дјеци. Политике запошљавања и управљања учитељима често преспоро реагују на новонастале потребе. [[Њемачка|Њемачкој]] је потребно додатних 42.000 учитеља и васпитача, [[Турска|Турској]] је потребно 80.000 учитељи, а [[Уганда|Уганди]] је потребно 7.000 учитеља у основним школама да би подучавали све тренутне избјеглице.<ref name=":1" /> === Финансирање === Од 2019. године, приближно 85% избјеглица и 50% имиграната широм свијета живјело је у земљама у развоју. Најмање развијене земље су угостиле 27% избјеглица и 14% имиграната широм свијета.<ref name=":3" /> Ове земље често имају лошу образовну инфраструктуру, што представља додатни изазов за образовање избјеглица. Чак и у развијеним земљама, образовање новопридошлих често није довољно финансирано. === Програми за новопридошлице у Сједињеним Америчким Државама === Програм за нове досељенике је образовна институција креирана посебно за ученике са ограниченим знањем енглеског језика који су недавно стигли изван Сједињених Америчких Држава у посљедњих годину до три.<ref name=":15">{{Cite journal|last1=Short|first1=Deborah J.|last2=Boyson|first2=Beverly A.|date=November 2000|title=Newcomer Programs for Linguistically Diverse Students|url=http://dx.doi.org/10.1177/019263650008461904|journal=NASSP Bulletin|volume=84|issue=619|pages=34–42|doi=10.1177/019263650008461904|s2cid=145294233|issn=0192-6365|url-access=subscription}}</ref> Програми за нове досељенике нуде безбједан простор за имигранте и избјеглице који су нови у Сједињеним Америчким Државама, гдје фокус може бити на љеговању ученика док се прилагођавају новој школи и уче енглески језик на начин који им није превише тежак. Програми за нове досељенике подржавају ову посебну популацију ученика да напредују у развоју енглеског језика, док истовремено примјењују одговарајуће академске вјештине неопходне за успјех у образовним системима Сједињених Америчких Држава.<ref name=":15"/> Квалификације за похађање таквих програма такође укључују почетни испит за пријем у енглески језик. Образовна позадина ученика се разликује у зависности од тога колико образовања на њиховом матерњем језику су стекли. Постоје писмени нови досељеници који долазе са вјештинама еквивалентним нивоу разреда у писмености и академским способностима због школовања на њиховом матерњем језику. Постоје и нови досељеници који долазе са минималним искуством у формалном школовању (ученици са ограниченим формалним школовањем или LMS).[24] Школовање може бити прекинуто, стављајући ученика испод нивоа разреда.<ref name=":06">{{Cite book|last=Custodio|first=Brenda|title=How to Design and Implement a Newcomer Program|publisher=Pearson|year=2011|isbn=978-0-13-611901-2|location=Boston|pages=1–3; 35–37; 48–59}}</ref> Постојећи центри за нове досељенике могу служити ученицима на нивоу основне, средње и више школе. Организација програма за нове ученике варира. Један примјер програма за нове ученике су Међународне мрежне школе које раде на томе да имигрантима обезбједе школу у којој користе културно и језичко поријекло ученика као окосницу за стварање академски и језички прикладне наставе. Наставни план и програм Међународних школа укључује учење енглеског језика, процјену, стручно учење, управљање и организацију.<ref>{{Cite book|last=Kessler|first=J|title=The Internationals Network for Public Schools: Educating Language Learners Well|publisher=Stanford Career Center for Opportunity Policy in Education|year=2018}}</ref> Да би се ово прилагодило, међународне школе покушавају да интегришу развој језика ангажовањем ученика у „дубље учење“. Дубље учење укључује учење засновано на пројектима, учење засновано на раду и процјену учинка, што омогућава ученицима да уче на персонализован начин.<ref name=":14">{{Cite book|last=Roc|first=Martens|title=Internationals Network for Public Schools: A Deeper Learning Approach to Supporting English Learners|year=2019}}</ref> Ово укључује много сарадње у учионици како би се побољшала комуникација ученика и њихове вјештине енглеског језика. Поред приступа у учионици, међународне школе такође укључују „структуре за рјешавање њихових социјалних и емоционалних потреба, укључујући редован приступ социјалним радницима, савјетницима и услугама за обуку“.<ref name=":14" /> Приступ настави који се користи у овим школама фокусира се на „плурилингвални“ начин наставе.<ref>{{Cite journal|last=Lee|first=Stacey J.|date=May 2012|title=New Talk about Ell Students|url=http://dx.doi.org/10.1177/003172171209300816|journal=Phi Delta Kappan|volume=93|issue=8|pages=66–69|doi=10.1177/003172171209300816|s2cid=144206015|issn=0031-7217|url-access=subscription}}</ref> Центар за нове ученике је такође допуњен културно одговорном наставом која обухвата све културне карактеристике како би академска настава била аутентична за културно и језички разноврсне (CLD) ученике.<ref>{{Cite book|author=Herrera, Socorro Guadalupe|url=http://worldcat.org/oclc/948167070|title=Biography-driven culturally responsive teaching|date=27 January 2016|publisher=Teachers College Press |isbn=978-0-8077-7457-1|oclc=948167070}}</ref> Још један примјер програма за нове ученике у САД је онај који се поставља унутар школе на основу локације заједнице гдје је популација нових ученика најраспрострањенија. Програми за нове ученике се такође налазе 1) унутар окружног центра за пријем, 2) који се налазе у подручју подједнако удаљеном од околних школа или 3) у округу који нуди више центара за нове ученике. Насупрот томе, неки школски окрузи широм Сједињених Америчких Држава не нуде програм за нове ученике због недостатка ресурса.<ref name=":15"/> === Програми за новопридошлице у Њемачкој === Немачка влада је осмислила и финансирала добро цењени програм образовања за новопридошле. Избеглице у Немачкој могу да користе бесплатни немачки јавни образовни систем за основно и средње образовање.<ref>{{Cite book|last=Korntheuer|first=Annette|title=Today's Youth and Mental Health |chapter=Education Pathways: Policy Implications for Refugee Youth in Germany and Canada |date=2018|pages=287–304|doi=10.1007/978-3-319-64838-5_16 |isbn=978-3-319-64836-1 }}</ref> Програм је посебно познат по свом нагласку на високом образовању.<ref name=":04">{{Cite book|last=Al-Mabuk|first=Radhi|title=Strategies, Policies, and Directions for Refugee Education|publisher=Emerald Publishing Limited|year=2018}}</ref> Најновији талас избеглица био је из Сирије и био је млађи од 25 година, од којих је 50.000 искористило прилику за високо образовање у Немачкој.<ref name=":04"/><ref>{{Cite journal|last=Detourbe|date=2018|title=Revisiting the Issues of Access to Higher Education and Social Stratification through the Case of Refugees: A Comparative Study of Spaces of Opportunity for Refugee Students in Germany and England|journal=Revisiting the Issues of Access to Higher Education and Social Stratification Through the Case of Refugees: A Comparative Study of Spaces of Opportunity for Refugee Students in Germany and England}}</ref> Немачка влада је покренула иницијативу где би се приближно 2.400 избеглица интегрисало на универзитете сваке године и издвојила 110 милиона за трошење између 2015. и 2019. године.<ref name=":04"/> Немачка служба за академску размену, коју финансирају савезна министарства, интегрисала је избеглице у студијске програме који су укључивали припремне колеџе и основне курсеве.<ref>{{Cite web|title=German Academic Exchange Service|url=https://www.research-in-germany.org/en/research-funding/funding-organisations/german-academic-exchange-service-daad.html.}}</ref> Јединствена политика коју финансира немачко Савезно министарство просвете је њихов програм „Добродошли студенти који помажу избеглицама“, што је програм менторства који повезује избеглице са локалним универзитетским студентима како би им помогао у језичкој размени и упознао их са културним догађајима.<ref>{{Cite web|date=28 Aug 2019|title=Inclusion via Education: Integrating Refugees in German Society|url=https://www.eaie.org/blog/inclusion-via-education-integrating-refugees-in-german-society.html.}}</ref> Штавише, програми Фраунхофер-Гезелшафта, Удружења Лајбниц и Друштва Макса Планка нудили су „праксе у трајању до три месеца, позиције истраживачких асистената и могућности за обуку“ за професионални развој.<ref name=":04"/> Немачка се не само искључиво фокусира на укључивање избеглица у високошколске просторе, већ се труди и да им помогне да добију професионалне могућности. Најбоље праксе за задовољавање свеобухватних потреба обухватају две фазе: уводни период и систем континуиране подршке. Уводни период укључује снажан процес пријема и културне оријентације. Систем континуиране подршке подразумева пружање свеобухватних услуга и веза са организацијама заснованим на заједници ван школског контекста. Пријем подразумева процену језичких способности ученика, њихове образовне историје, породичне ситуације код куће и породичних потреба, као и потреба за физичким и менталним здрављем. Школе могу побољшати такав процес пријема запошљавањем посвећених психијатријских социјалних радника који ће помоћи у проценама, као и упућивањем на ресурсе заједнице и праћењем породица након завршетка процеса пријема.<ref name=":5">Sugarman, J. (2017). Beyond Teaching English: Supporting High School Completion by Immigrant and Refugee Students. Migration Policy Institute. 2017.</ref> Такође се показало да социјални радници играју виталну улогу у олакшавању социјалне инклузије у образовним установама. Кроз своје јединствене везе са личним, академским и породичним животом ученика, ови радници могу да се залажу за њих кроз подржавајуће саветовање, функције заступања политика у њиховим школама и заједницама и управљање случајевима.<ref name="Thomas 193–201">{{Cite journal|last=Thomas|first=Rebecca Leela|date=December 2016|title=The Right to Quality Education for Refugee Children Through Social Inclusion|journal=Journal of Human Rights and Social Work|volume=1|issue=4|pages=193–201|doi=10.1007/s41134-016-0022-z|s2cid=125480066 |issn=2365-1792|doi-access=free}}</ref> Културна оријентација на школски живот укључује формална објашњења очекивања и захтева, као и текуће неформалне разговоре са вршњацима или администраторима. Оријентација је посебно важна за ученике са ограниченим или прекинутим формалним образовањем, јер можда не разумеју културна и бихевиорална очекивања школског окружења.<ref name=":5">Sugarman, J. (2017). Beyond Teaching English: Supporting High School Completion by Immigrant and Refugee Students. Migration Policy Institute. 2017.</ref> Током овог процеса важно је увести културно специфичне начине размишљања о образовању. У западном свету, то укључује разумевање нагласка који се ставља на индивидуална академска постигнућа и „посматрање учења као темеља за будуће учење [...], а не само као алата за практичну употребу“.<ref name="Thomas 193–201">{{Cite journal|last=Thomas|first=Rebecca Leela|date=December 2016|title=The Right to Quality Education for Refugee Children Through Social Inclusion|journal=Journal of Human Rights and Social Work|volume=1|issue=4|pages=193–201|doi=10.1007/s41134-016-0022-z|s2cid=125480066 |issn=2365-1792|doi-access=free}}</ref> Континуирана подршка подразумева пружање свеобухватних услуга, као што су клинике за физичко и ментално здравље на лицу места, системи ресторативне правде, саветовање на факултетима, непрофитне правне услуге, ваннаставно ангажовање студената и тимови за реаговање на трауме. Често школе сарађују са организацијама у заједници како би осигурале ефикасно задовољавање ових потреба.<ref>{{Cite journal|last1=Castellón|first1=Martha|last2=Cheuk|first2=Tina|last3=Greene|first3=Rebecca|last4=Mercado-Garcia|first4=Diana|last5=Santos|first5=Maria|display-authors=1|date=2015|title=Schools to Learn From: How Six High Schools Graduate English Learners College and Career Ready|url=https://ell.stanford.edu/sites/default/files/Schools%20to%20Learn%20From%20.pdf|journal=Stanford Graduate School of Education}}</ref> Траума насилних искустава и процеса пресељења, сиромаштво и огорченост са којима се суочавају школски другови и ученици доводе до образовних недостатака који се не могу у потпуности решити само обезбеђивањем академских ресурса. Школске администрације морају користити свеобухватан приступ заснован на заједници када се баве потребама избеглица и ученика имиграната.<ref name="Thomas 193–201"/> ==== Фокус на наставу писмености ==== [[Датотека:EL_Newcomer_Summer_Institute_picture_book_activity.jpg|лево|thumb|197x197px|Ученици почетници у основној школи енглеског језика изражавају своја осјећања након што чују наглас прочитано о бојама и осјећањима. Ово је примјер три и четири компоненте Томкина (2003).]] Основни циљ је да се нови ученици уроне у квалитетан програм писмености који подстиче успјех и у усменом језику и у развоју енглеског језика у области писмености. За разлику од изворног говорника енглеског језика који почиње са наставом писмености у нижим разредима основне школе, уобичајено је да нови ученици први пут упознају енглески језик по уласку у програм за нове ученике.<ref name=":15"/> Да би потврдио ову поенту, Алфред Скифини (2002) се фокусирао на писменост ове специфичне популације и наводи да ученици енглеског језика (ELL) морају имати фокус који је „систематичан, експлицитан и усмјерен на дијагностиковане потребе“,<ref name=":23">Schifini, A. (2002). ''“Si, se puede! Newcomers to read in English. Proceedings of 2002 National Conference for Education of Newcomer Students.'' Center for Applied Linguistics.</ref> како је презентовао на Националној конференцији о програмима за нове ученике. У говору је истакнуто како програм писмености за нове ученике пружа специјализовану наставу засновану на потребама ученика у оквиру програма како би се обезбједила смислена и одговарајућа настава.<ref name=":23" /> Да би се спровео програм усмјерен на писменост, Кустодио предлаже да постоји одабрани скуп елемената које треба размотрити, тачније четрнаест. Четрнаест компоненти које Кустодио (2011) истиче у свом тексту могу допунити програм за нове чланове, а креирала их је Гејл Томпкин (2003). Ове компоненте су сумиране као:<ref name=":06"/> 1) Учење основних вјештина читања 2) Учење ријечи које се често користе 3) Примјена разумјевања вокабулара 4) Укључивање активности читања и писања које побољшавају течност и разумјевање 5) Преплитање слушања, говора, читања и писања истовремено 6) Учење стратегија учења и изградња позадине за помоћ у разумјевању [[Датотека:EL_Summer_Institute_Graphic_novel.jpg|лево|thumb|203x203px|Ученик почетник у основној школи енглеског језика користи графички организатор за креирање графичког романа. Ово је примјер седме Томпкинове компонете (2003).]] 7) Укључивање визуелне стратегије графичких организатора 8) Коришћење различитих жанрова 9) Укључивање рутинских активности читања и писања 10) Укључивање активности у учионици по избору ученика 11) Примјена скела за писање 12) Упознавање ученика са карактеристикама уџбеника и техникама учења 13) Усмјеравање нових ученика на ресурсе на нивоу садржаја на нивоу разреда ученика 14) Подршка у континуираном академском и језичком развоју ученика Горе наведене компоненте пружају корисне смјернице за учитеље и особље који уче енглески језик као први језик, а спровођење програма помаже новим ученицима да напредују и развијају се у свом развоју енглеског језика. Кустодио (2011) наставља да истиче важност снажног програма писмености за нове ученике. Импликације таквог програма могу покренути нове ученике од „предписмености до тачке течног говора и разумјевања белетристике и публицистике на нивоу разреда“ (стр. 59).<ref name=":06"/> Поред ових компоненти, могу се узети у обзир и други критеријуми: матерњи језик и култура ученика, ограничене способности усменог говора и избор диференцираног наставног плана и програма.<ref name=":06"/> '''Наставна пракса заснована на трауми''' Дјеца и млади који су дошли често доживљавају трауму, било да је психолошка или физичка. Различита искуства са којима се суочавају новопридошли значајно утичу на њихове способности учења у школи и интеракције са другима. Због природног стања расељености које новопридошли доживљавају док бјеже из својих матичних земаља, њихово учење је поремећено, а њихова миграција у нову земљу долази са многим изазовима. Од новопридошлих ученика се очекује да се аклиматизују, уче нове језике и постижу добре резултате док доживљавају трауму. Наставници проводе значајну количину времена са својим ученицима, а осигуравање да су опремљени да помогну својим ученицима је кључно и корисно за ученике. Разумјевање и подржавање потреба својих ученика применом пракси заснованих на трауми може ублажити неке од притисака које новопридошла дјеца доживљавају и створити сигурно мјесто за њихов опоравак. Оквир ARC користи стратегије за рјешавање проблема трауме. Акроним означава везаност (attachment), регулацију (regulation) и компетентност (competency), три кључне компоненте за опоравак од трауме.<ref>{{Cite journal|last1=Arvidson|first1=Joshua|last2=Kinniburgh|first2=Kristine|last3=Howard|first3=Kristin|last4=Spinazzola|first4=Joseph|last5=Strothers|first5=Helen|last6=Evans|first6=Mary|last7=Andres|first7=Barry|last8=Cohen|first8=Chantal|last9=Blaustein|first9=Margaret E.|date=March 2011|title=Treatment of Complex Trauma in Young Children: Developmental and Cultural Considerations in Application of the ARC Intervention Model|url=http://link.springer.com/10.1080/19361521.2011.545046|journal=Journal of Child & Adolescent Trauma|language=en|volume=4|issue=1|pages=34–51|doi=10.1080/19361521.2011.545046|s2cid=145530808|issn=1936-1521|url-access=subscription}}</ref> Оквир је водич за учитеље за подршку својим ученицима који имају трауматску прошлост. Оквир ARC је примењен на средњу школу у Канади гдје је више деце у учионици новопридошло. Након примјене ARC оквира и пракси заснованих на трауми, учитељи су изјавили да се осјећају боље опремљеним да помогну својим ученицима.<ref>{{Cite journal|last1=Tweedie|first1=M. Gregory|last2=Belanger|first2=Carla|last3=Rezazadeh|first3=Kimberley|last4=Vogel|first4=Karen|date=2017-12-19|title=Trauma-informed Teaching Practice and Refugee Children: A Hopeful Reflection on Welcoming Our New Neighbours to Canadian Schools|url=https://ojs-o.library.ubc.ca/index.php/BCTJ/article/view/268|journal=BC TEAL Journal|language=en|volume=2|issue=1|pages=36–45|doi=10.14288/bctj.v2i1.268|issn=2369-4211}}</ref> == Види још == * [[Образовање у ванредним ситуацијама и подручјима сукоба]] * [[Мобилно учење за избеглице]] * [[Деца избеглице]] * [[Деца са улице]] * [[Бегунац (зависно лице)]] == Референце == {{референце}} {{подножје}} [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Образовање]] 55gqzty54hyb96rpn34b0qn5ejzh80i 1 4610172 30099361 30098320 2025-06-28T05:39:50Z Aleksandra Đuričić 263116 30099361 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Превођење садржаја}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} {{ијекавица}} amhwya4lbe5gjnwa8afht64rvwshusq 0 4610181 30099018 30097088 2025-06-27T19:10:33Z ~2025-90802 447232 30099018 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Хенри Јохансен | слика = Henry Johansen - Bronselaget 1936 (cropped).jpg | пуно име = Хенри „Типен” Јохансен | датум_рођења = {{датум рођења|1904|7|21|df=y}} | место_рођења = [[Кристијанија]], Норвешка | датум_смрти = {{датум смрти|1988|5|29|1904|7|21|df=y}} | висина = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | тренутни клуб = | млади_године1 = | млади_клубови1 = | године1 = 1923—1946. | клубови1 = [[ФК Волеренга|Волеренга]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1926—1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]]<ref>{{Cite web |title=Henry "Tippen" Johansen |url=http://www.home.no/greenriver/players/tippen.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20131014133413/http://www.home.no/greenriver/players/tippen.html |archive-date=14 October 2013 |website=home.no}}</ref> | репрезентација_(наступи) = 48 | репрезентација_(голови) = 0 | тренерске_године = 1944.<br>1949. | тренерски_клубови = [[ФК Волеренга|Волеренга]]<br>Волеренга }} '''Хенри „Типен“ Јохансен''' (21. јул 1904 – 29. мај 1988) био је норвешки [[Фудбал|фудбалер]] који је играо као [[Голман (фудбал)|голман]] за [[ФК Волеренга|Волеренгу]].<ref>{{Cite web|url=http://snl.no/Henry_%C2%ABTippen%C2%BB_Johansen|title=Henry "Tippen" Johansen|last=Holm|first=Jan|date=20 October 2016|via=Store norske leksikon|archive-url=https://web.archive.org/web/20201122121024/https://snl.no/Henry_%C2%ABTippen%C2%BB_Johansen|archive-date=22 November 2020|url-status=live|access-date=2 February 2021}}</ref><ref name="nbl">{{Cite web|url=http://nbl.snl.no/Henry_%E2%80%9CTippen%E2%80%9D_Johansen|title=Henry "Tippen" Johansen|last=Jorsett|first=Per|date=2 November 2016|via=Store norske leksikon|archive-url=https://web.archive.org/web/20171029174533/https://nbl.snl.no/Henry_%E2%80%9CTippen%E2%80%9D_Johansen|archive-date=29 October 2017|url-status=live|access-date=2 February 2021}}</ref> Касније је водио клуб као тренер. == Референце == {{Референце}} {{СПФ1938-НОР}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ: Јохансен, Хенри}} [[Категорија:Рођени 1904.]] [[Категорија:Умрли 1988.]] [[Категорија:Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1936.]] [[Категорија:Освајачи олимпијских медаља у фудбалу]] [[Категорија:Фудбалери Волеренге]] [[Категорија:Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1936.]] [[Категорија:Освајачи бронзаних олимпијских медаља за Норвешку]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Нападачи у фудбалу]] [[Категорија:Норвешки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] lzznclikmu3cfew27zd9meeypdeqvh1 0 4610182 30099021 30097099 2025-06-27T19:12:10Z ~2025-90802 447232 30099021 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Анкер Киле | слика = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1917|4|19|df=y}} | место_рођења = [[Шијен]], [[Норвешка]] | датум_смрти = {{датум смрти|2000|2|1|1917|4|19|df=y}} | место_смрти = Шијен | висина = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Сторм|Сторм]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1938—1939. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] | репрезентација_(наступи) = 2 | репрезентација_(голови) = 0 }} '''Анкер Киле''' (19. април 1917 – 1. фебруар 2000) био је [[Норвешка|норвешки]] [[Фудбал|фудбалски]] [[Голман (фудбал)|голман]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешку]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[https://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=43961.html 1938 FIFA World Cup France] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130404184240/http://www.fifa.com/worldcup/archive/edition%3D5/teams/team%3D43961.html|date=April 4, 2013}}</ref> Два пута је играо за репрезентацију.<ref>{{Cite web|url=http://www.home.no/greenriver/landslaget.html|title=All-time national team players|last=Søfting|first=Thomas|date=29 February 2012|publisher=Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation|archive-url=https://web.archive.org/web/20110726003621/http://www.home.no/greenriver/landslaget.html|archive-date=26 July 2011|url-status=dead|access-date=9 March 2012}}</ref> Такође је играо за [[ФК Сторм|Сторм]]. == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * {{FIFA player}} * {{WorldFootball.net}} {{СПФ1938-НОР}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ: Киле, Анкер}} [[Категорија:Рођени 1917.]] [[Категорија:Умрли 2000.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Норвешки фудбалери]] [[Категорија:Норвешки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] 2udaxii06nnhct986pzvn7qm8iwbyh2 0 4610183 30099023 30097123 2025-06-27T19:12:51Z ~2025-90802 447232 30099023 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија фудбалер | име = Свере Нордби | слика = | опис = | пуно име = | датум_рођења = {{датум рођења|1910|3|13|df=y}} | место_рођења = | датум_смрти = {{датум смрти|1978|12|4|1910|3|13|df=y}} | место_смрти = | висина = | позиција = [[Голман (фудбал)|Голман]] | године1 = | клубови1 = [[ФК Мјондален|Мјондален]] | утакмице1 = | голови1 = | репрезентација_(године) = 1938. | репрезентација_(име) = [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешка]] }} '''Свере Нордби''' (13. март 1910 &#x2013; 4. децембар 1978) био је норвешки [[Фудбал|фудбалски]] [[Голман (фудбал)|голман]] који је играо за [[Фудбалска репрезентација Норвешке|Норвешку]] на [[Светско првенство у фудбалу 1938.|Светском првенству у фудбалу 1938. године]].<ref>[https://www.fifa.com/worldcup/archive/edition=5/teams/team=51582.html 1938 FIFA World Cup France]{{Мртва веза|date=October 2021}}</ref> Играо је и за [[ФК Мјондален|Мјондален]]. == Референце == {{Референце}} == Спољашње везе == * {{FIFA player}} * {{WorldFootball.net}} {{СПФ1938-НОР}} {{Подножје|Спорт|Фудбал|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ: Нордби, Свере}} [[Категорија:Рођени 1910.]] [[Категорија:Умрли 1978.]] [[Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1938.]] [[Категорија:Норвешки фудбалери]] [[Категорија:Норвешки фудбалски репрезентативци]] [[Категорија:Фудбалски голмани]] bi2umvazrj4y1obdmxw9820e30a7q8e 0 4610192 30098968 30098369 2025-06-27T18:38:33Z Bakic10 446525 Nova referenca 30098968 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Institut SIGURNOST.jpg|мини|Glanvi hol Instituta SIGURNOST]] '''Institut SIGURNOST''' je crnogorski institut specijalizovan za zaštitu i zdravlje na radu, zaštitu od požara, zaštitu životne sredine i laboratorijska ispitivanja. Osnovan je 1993. godine u Podgorici, gdje i danas ima sjedište u poslovnoj zoni City kvart. Institut važi za jednu od najstarijih i najreferentnijih institucija iz ove oblasti u Crnoj Gori.<ref>{{Cite web|url=https://www.companywall.me/firma/drustvo-sa-ogranicenom-odgovornoscu-za-zastitu-na-radu-zastitu-od-pozara-i-zastitu-zivotne-sredine-i/MMulE3C|title=DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA ZAŠTITU {{!}} CompanyWall|last=Business|first=CompanyWall|website=CompanyWall Business|language=hr|access-date=2025-06-26}}</ref> == Istorijat == Institut SIGURNOST je osnovan 16. decembra 1993. godine kao odgovor na potrebu za sistemskom zaštitom radnog i životnog okruženja u Crnoj Gori. Tokom više od tri decenije rada, Institut je postao prepoznat kao pouzdan partner u sprovođenju mjera sigurnosti, edukaciji zaposlenih, i obezbjeđivanju standarda u skladu sa važećim zakonodavstvom i evropskim normama.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/istorijat-instituta/|title=Istorijat instituta|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == <ref>{{Cite web|url=https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/427940/ovu-su-preporuke-poslodavcima-kako-da-zastite-zaposlene-usljed-sirenja-koronavirusa|title="Ovu su preporuke poslodavcima kako da zaštite zaposlene usljed širenja koronavirusa"|website=vijesti.me|language=sr|access-date=2025-06-27}}</ref>Djelatnosti == Institut obavlja sljedeće ključne djelatnosti: * Zaštita i zdravlje na radu (izrada akata o procjeni rizika, osposobljavanje zaposlenih, kontrola uslova radne sredine, itd.); * Zaštita od požara (izrada preduzetnih planova, obuka zaposlenih za žaštitu od požara, izrada planova evakuacije i sprovođenje vježbe evakuacije, ispitivanje sistema za dojavu i gašenje požara, itd.); * Zaštita životne sredine (monitoring i analiza uticaja na životnu sredinu, izrada ekoloških elaborata, vršenje nultih mjerenja, itd.); * Akreditovana laboratorija (laboratorijska ispitivanja kvaliteta vazduha, zemljišta i voda, hemijskih i bioloških štetnosti, elektromagnetnih zračenja, itd). == Akreditacija i oprema == Institut SIGURNOST posjeduje akreditovanu laboratoriju prema međunarodnom standardu ISO/IEC 17025, sa više od 60 akreditovanih metoda. U laboratoriji se koristi napredna oprema kao što su:<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/djelatnosti/akreditovana-laboratorija-za-ispitivanje/|title=Akreditovana laboratorija za ispitivanje|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> * Gasna hromatografija sa masenom spektrometrijom (GC-MS), * Atomska apsorpciona spektrofotometrija (AAS), * UV/Vis spektrofotometar, * Gravimetrijske metode. == Organizacija i rukovodstvo == Institut vodi tim stručnjaka različitih profila od inženjera zaštite, ekologa, hemičara do elektro i mašinskih inženjera. Trenutni izvršni direktor je Igor Bakić, dok je osnivač i predsjednik instituta Miloš R. Bakić.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/tim/|title=Miloš R. Bakić|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == Reference i priznanja == Institut SIGURNOST je do danas pružio usluge za više od 5.000 klijenata, uključujući državne institucije, međunarodne organizacije i najveće kompanije u Crnoj Gori. Dobitnik je priznanja za doprinos unapređenju bezbjednosti, uključujući i nagradu “Zlatno sunce” za društvenu odgovornost.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/priznanja/|title=Priznanja|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == Sjedište == * Adresa: Filipa Bajkovića 14, City kvart, 81000 [[Podgorica]], [[Crna Gora]] == Vidi još == * [[Zaštita na radu]] * [[Zaštita od požara]] * [[Zaštita životne sredine]] * [[Laboratorija]] == Reference == {{извори}} == Spoljašnje veze == *https://sigurnost.me/ [[Категорија:Организације у Црној Гори]] [[Категорија:Институти]] i1wqsiy5y7wcqp4ooch8ajtsjq1lkbw 30099027 30098968 2025-06-27T19:22:54Z Dungodung 490 30099027 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Institut SIGURNOST.jpg|мини|Glavni hol Instituta SIGURNOST]] '''Institut SIGURNOST''' je crnogorski institut specijalizovan za zaštitu i zdravlje na radu, zaštitu od požara, zaštitu životne sredine i laboratorijska ispitivanja. Osnovan je 1993. godine u Podgorici, gdje i danas ima sjedište u poslovnoj zoni City kvart. Institut važi za jednu od najstarijih i najreferentnijih institucija iz ove oblasti u Crnoj Gori.<ref>{{Cite web|url=https://www.companywall.me/firma/drustvo-sa-ogranicenom-odgovornoscu-za-zastitu-na-radu-zastitu-od-pozara-i-zastitu-zivotne-sredine-i/MMulE3C|title=DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA ZAŠTITU {{!}} CompanyWall|last=Business|first=CompanyWall|website=CompanyWall Business|language=hr|access-date=2025-06-26}}</ref> == Istorijat == Institut SIGURNOST je osnovan 16. decembra 1993. godine kao odgovor na potrebu za sistemskom zaštitom radnog i životnog okruženja u Crnoj Gori. Tokom više od tri decenije rada, Institut je postao prepoznat kao pouzdan partner u sprovođenju mjera sigurnosti, edukaciji zaposlenih, i obezbjeđivanju standarda u skladu sa važećim zakonodavstvom i evropskim normama.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/istorijat-instituta/|title=Istorijat instituta|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == <ref>{{Cite web|url=https://www.vijesti.me/vijesti/ekonomija/427940/ovu-su-preporuke-poslodavcima-kako-da-zastite-zaposlene-usljed-sirenja-koronavirusa|title="Ovu su preporuke poslodavcima kako da zaštite zaposlene usljed širenja koronavirusa"|website=vijesti.me|language=sr|access-date=2025-06-27}}</ref>Djelatnosti == Institut obavlja sljedeće ključne djelatnosti: * Zaštita i zdravlje na radu (izrada akata o procjeni rizika, osposobljavanje zaposlenih, kontrola uslova radne sredine, itd.); * Zaštita od požara (izrada preduzetnih planova, obuka zaposlenih za žaštitu od požara, izrada planova evakuacije i sprovođenje vježbe evakuacije, ispitivanje sistema za dojavu i gašenje požara, itd.); * Zaštita životne sredine (monitoring i analiza uticaja na životnu sredinu, izrada ekoloških elaborata, vršenje nultih mjerenja, itd.); * Akreditovana laboratorija (laboratorijska ispitivanja kvaliteta vazduha, zemljišta i voda, hemijskih i bioloških štetnosti, elektromagnetnih zračenja, itd). == Akreditacija i oprema == Institut SIGURNOST posjeduje akreditovanu laboratoriju prema međunarodnom standardu ISO/IEC 17025, sa više od 60 akreditovanih metoda. U laboratoriji se koristi napredna oprema kao što su:<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/djelatnosti/akreditovana-laboratorija-za-ispitivanje/|title=Akreditovana laboratorija za ispitivanje|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> * Gasna hromatografija sa masenom spektrometrijom (GC-MS), * Atomska apsorpciona spektrofotometrija (AAS), * UV/Vis spektrofotometar, * Gravimetrijske metode. == Organizacija i rukovodstvo == Institut vodi tim stručnjaka različitih profila od inženjera zaštite, ekologa, hemičara do elektro i mašinskih inženjera. Trenutni izvršni direktor je Igor Bakić, dok je osnivač i predsjednik instituta Miloš R. Bakić.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/tim/|title=Miloš R. Bakić|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == Reference i priznanja == Institut SIGURNOST je do danas pružio usluge za više od 5.000 klijenata, uključujući državne institucije, međunarodne organizacije i najveće kompanije u Crnoj Gori. Dobitnik je priznanja za doprinos unapređenju bezbjednosti, uključujući i nagradu “Zlatno sunce” za društvenu odgovornost.<ref>{{Cite web|url=https://sigurnost.me/me/o-nama/priznanja/|title=Priznanja|website=Institut Sigurnost|language=sr-RS|access-date=2025-06-26}}</ref> == Sjedište == * Adresa: Filipa Bajkovića 14, City kvart, 81000 [[Podgorica]], [[Crna Gora]] == Vidi još == * [[Zaštita na radu]] * [[Zaštita od požara]] * [[Zaštita životne sredine]] * [[Laboratorija]] == Reference == {{извори}} == Spoljašnje veze == *https://sigurnost.me/ [[Категорија:Организације у Црној Гори]] [[Категорија:Институти]] nmtu5b3x9u5csjqesvrijoc6tqlvne1 0 4610198 30099434 30098373 2025-06-28T08:35:25Z Boja02 203906 /* Референце */ 30099434 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Политичар | име = Накета Рикс | слика = Naquetta Ricks 2021.jpg | држава_рођења = [[Либерија]] | занимање = [[политичар]] | партија = [[Демократска странка (САД)]] }} '''Накета Рикс''' је [[Либерија|либеријско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчка]] [[Политичар|политичарка]], пословна жена и рачуновођа, чланица Представничког дома [[Колорадо|Колорада]] из 40. округа. Изабрана у новембру 2020. године, ступила је на дужност 13. јануара 2021. године. == Рани живот и образовање == Рикс је рођена у Либерији и преселила се у Сједињене Државе са родитељима усред [[Први либеријски грађански рат|Првог либеријског грађанског рата]].<ref>{{Cite web|url=https://www.coloradopolitics.com/denver-gazette/biden-executive-order-brings-hope-and-memories-to-one-liberian-immigrant/article_0d8a4b44-5f28-11eb-aa2b-c75d6c1c5277.html|title=Biden executive order brings hope and memories to one Liberian immigrant|last=GOODLAND|first=MARIANNE|website=Colorado Politics|language=en|access-date=2021-03-25}}</ref> Риксин деда по оцу, Џон Хенри Рикс, био је државни представник у Либерији пре рођења Накете Рикс. Њен очух по мајци, генерал Глакрон Гблодел Џексон, био је надзорник округа Боми и убијен је након што је свргнути политичар [[Чарлс Тејлор]] покренуо побуну крајем 1989. године која је донела године грађанског рата и четврт милиона смртних случајева.<ref name=":0">{{Cite news|url=https://www.voanews.com/a/liberia-native-finds-her-footing-as-new-colorado-lawmaker/6313534.html|title=Liberia Native Finds Her Footing as New Colorado Lawmaker|last=Guensburg|first=Carol|date=15 November 2021|work=[[Voice of America]]|last2=Ayoub|first2=Betty}}{{Source-attribution}}</ref> Одрасла је у [[Орора (Колорадо)|Орори]], у Колораду, где је завршила средњу школу Орора Сентрал.<ref>{{Cite web|url=https://yourhub.denverpost.com/blog/2017/09/meet-naquetta-ricks/198520/|title=Meet Naquetta Ricks {{!}} YourHub|website=yourhub.denverpost.com|access-date=2021-03-25}}</ref> Стекла је диплому основних студија из [[Рачуноводство|рачуноводства]] на Метрополитанском државном универзитету у [[Денвер|Денверу]] и [[Master poslovne administracije|мастер пословне администрације]] на Универзитету Колорадо у Денверу.<ref>{{Cite web|url=https://ballotpedia.org/Naquetta_Ricks|title=Naquetta Ricks|website=Ballotpedia|language=en|access-date=2021-03-25}}</ref> Њена породица је пронашла пут до држављанства 1986. године, када је тадашњи председник [[Роналд Реган]] потписао Закон о реформи и контроли имиграције. Закон је не само пооштрио спровођење закона, већ је и омогућио амнестију неовлашћеним имигрантима који су стигли пре 1982. године. Рикс је постала држављанка САД у раним двадесетим годинама.<ref name=":02">{{Cite news|url=https://www.voanews.com/a/liberia-native-finds-her-footing-as-new-colorado-lawmaker/6313534.html|title=Liberia Native Finds Her Footing as New Colorado Lawmaker|last=Guensburg|first=Carol|date=15 November 2021|work=[[Voice of America]]|last2=Ayoub|first2=Betty}}{{Source-attribution}}</ref> == Каријера == Пре него што је ушао у политику, Рикс је радио као рачуновођа и водио је хипотекарни посао. Рикс се 2017. године безуспешно борила за место у Градском већу Ороре, заузевши треће место од пет кандидата.<ref>{{Cite web|url=https://apnews.com/article/aac8b649858b8b6b9dceb938bfc3e1d9|title=Aurora Council candidate Naquetta Ricks' ward residency stirs controversy|date=2017-10-10|website=AP NEWS|access-date=2021-03-25}}</ref> У новембру 2020. године, Рикс је изабрана у Представнички дом Колорада, победивши [[Републиканска странка (САД)|републиканског]] кандидата Ричарда Алена Басета. Рикс је први црни имигрант изабран у државни дом Колорада.<ref name=":03">{{Cite news|url=https://www.voanews.com/a/liberia-native-finds-her-footing-as-new-colorado-lawmaker/6313534.html|title=Liberia Native Finds Her Footing as New Colorado Lawmaker|last=Guensburg|first=Carol|date=15 November 2021|work=[[Voice of America]]|last2=Ayoub|first2=Betty}}{{Source-attribution}}</ref> Током своје кампање, Рикс је добијала савете од организација ''New American Leaders'' и ''Emerge America'', непрофитних организација које регрутују и обучавају кандидаткиње за функције.<ref name=":03" /> Након избора, Рикс је постала једна од прва два Американца либеријског порекла изабрана у државно законодавно тело у Сједињеним Државама, заједно са Нејтаном Биахом из Роуд Ајленда.<ref>{{Cite web|url=https://frontpageafricaonline.com/front-slider/naquetta-ricks-could-be-the-first-liberian-american-elected-to-a-us-state-congress/|title=Naquetta Ricks Could Be the First Liberian-American Elected to a US State Assembly|date=2020-07-03|website=FrontPageAfrica|language=en-US|access-date=2021-03-25}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://frontpageafricaonline.com/front-slider/two-liberians-who-fled-the-civil-war-elected-to-house-of-representatives-in-colorado-and-rhode-island/|title=Two Liberians Who Fled the Civil War Elected to House of Representatives in Colorado and Rhode Island|date=2020-11-05|website=FrontPageAfrica|language=en-US|access-date=2021-03-25}}</ref> == Референце == {{извори}} {{Подножје|Биографија|Жене}} {{СОРТИРАЊЕ:Рикс, Накета}} [[Категорија:Либеријски политичари]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Политичари из САД]] [[Категорија:Чланови Демократске странке (САД)]] homlcxtm1r4auialrgzh9u4vt54sbtv 0 4610200 30099257 30098375 2025-06-27T23:06:23Z Ранко Николић 97143 30099257 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | битка = Качачки устанак | део = [[Међуратни период|Међуратног периода]] | слика = Kacak chpoint.jpg | опис_слике = Качаци 1920-их контролишу пут на Косову | датум = 6. мај 1919—1927 | локација = [[Косово]], [[Санџак]] и [[Вардарска Македонија]], [[Краљевина СХС|Краљевина Југославија]] | резултат = Победа [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] *Распад Косовског комитета *Побуне угушене | територија = [[Краљевина Југославија]] заузима [[Неутрална зона Јуник|Неутралну зону Јуник]] | страна1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Качаци]]<br>{{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Косовски комитет]] | страна2 = {{застава|Краљевина Југославија}}<br>{{*}}{{застава|Српска четничка организација}}<br>{{застава|Кнежевина Албанија|1914}} | заповедник1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Азем Галица]]{{KIA}}<br>{{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Бајрам Цури]] {{Assassinated}}<br>{{зас слика| Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Hasan Priština|Хасан Приштина]] | заповедник2 = {{зас|Краљевина Југославија}} [[Александар I Карађорђевић]]<br>{{зас|Кнежевина Албанија|1914}} [[Зог I од Албаније|Ахмед Зог I]] | јачина1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} 10,000 одметника | јачина2 = {{зас|Краљевина Југославија}} непознато | губици1 = непознато | губици2 = непознато }} '''Качачки покрет''' је био серија [[Албанци|албанских]] устанака у албански насељеним територијама у [[Косово|Косову]], [[Вардарска Македонија|Вардарској Македонији]] и [[Санџак]]у<ref>{{cite book |last1=Boyar |first1=Ebru |title=Borders, Boundaries and Belonging in Post-Ottoman Space in the Interwar Period |date=2022 |publisher=Brill |isbn=9789004529908 |page=247 |url=https://books.google.com/books?id=YsudEAAAQBAJ&dq=Ka%C3%A7aks+macedonia&pg=PA247}}</ref> од 1919. до 1927. године. Устанци су почели након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], када је Косово постало део нове [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније познате као Југославија). Делови албанског становништва који су се противили југословенској власти формирали су [[Качаци|качачки]] герилски покрет под вођством [[Kosovski komitet|Косовског комитета]] и водили војне операције и герилске нападе против југословенских војника и административних установа. Као одговор на побуне, југословенске власти су спроводиле операције против устаника и цивилног становништва. У том периоду, бројни су [[Југословенска колонизација Косова#Масакри над Албанцима|злочини пријављени]] над албанским становништвом, укључујући [[масакр]]е, разарање села и пљачку. Процењује се да је од 1918. до 1921. године убијено око 12.000 [[Косовски Албанци|косовских Албанаца]], а тај број је вероватно премашен до момента коначног гушења качачког покрета 1927. године, захваљујући заједничким напорима Југославије и [[Зог I од Албаније|Ахмета Зогу]], који је растурио руководство Косовског комитета и сломио отпор већине качачких банди. [[Југословенска колонизација Косова]] је интензивирана након гушења качачког покрета, а током [[Међуратни период|међуратног периода]], више од трећине пољопривредног земљишта на Косову је конфисковано од стране југословенских власти. Половина тог земљишта је подељена око 60.000 српско-црногорских колониста који су насељени на Косову током и након качачког покрета, док је између 90.000 и 150.000 Албанаца и других муслимана емигрирало са Косова у том периоду. == Позадина == Пре стварања [[Независна Албанија|Независне албанске државе]], Косово је било центар [[Албански национализам|албанског национализма]]. Године 1878. основана је [[Призренска лига]], која је функционисала као политичка и војна организација албанских лидера с циљем да брани албански насељена подручја од поделе. Такође је била центар [[Албанска побуна 1910|побуне 1910]] и [[Албанска побуна 1912|1912. године]]. Упркос томе што су српски извештаји наводили да Албанци чине преко 75% становништва, мањина која није била албанска (углавном Срби) чинила је мање од 25% и желела је да се прикључи [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].<ref>{{cite news |last1=Malcolm |first1=Noel |title=Да ли је Косово Србија? Питамо историчара |url=https://www.theguardian.com/world/2008/feb/26/kosovo.serbia |work=The Guardian |date=26. фебруар 2008 |quote=Косово је остало под Османским царством све до 1912. када су га заузеле српске снаге. Срби би рекли „ослобођено“; али чак и њихове сопствене процене наводе да је православно српско становништво чинило мање од 25%. Већинско становништво били су Албанци, који нису дочекали српску власт добродошлицом, па реч „освојено“ делује прикладније.}}</ref><ref>{{Cite book |last=Cohen |first=Paul A. |title=Историја и популарно сећање: моћ приче у тренуцима кризе |year=2014 |isbn=978-0-231-53729-2 |location=Њујорк |pages=8 |oclc=875095737}}</ref> Ове територије насељене Албанцима су одвојене од [[Албанија|Албаније]] 1913. године, али су готово сваке године дизали побуне против српских окупационих снага 1912, 1913, 1914, 1915. и два пута током 1919.<ref name="Shala2024" /> Многи Албанци на Косову и у Албанији противили су се укључивању у често мењане југословенске режиме, знајући да су нове југословенске снаге биле исте српско-црногорске трупе које су починиле [[масакри над Албанцима у балканским ратовима|масакре и етничка чишћења над албанским цивилима]]. Албанци су сматрали да је миран суживот недостижан с обзиром на терор и насиље које су доживели.<ref name="Geldenhuys">{{cite book |last1=Geldenhuys |first1=D. |title=Спорне државе у светској политици |date=22. април 2009 |publisher=Springer |isbn=978-0-230-23418-5 |quote=[...] прикључење Краљевини Југославији 1929. године није донело олакшање прогоњеним Албанцима. Одмазде којима су били изложени (укључујући масакре) наставиле су добро познати циклус страдања |url=https://books.google.com/books?id=Sa2HDAAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1929&pg=PA109 |pages=108–109 |access-date=19. август 2023 |language=sr}}</ref><ref>{{cite book |last1=Bytyçi |first1=Enver |title=Принудна дипломатија НАТО-а на Косову |date=1. април 2015 |publisher=Cambridge Scholars Publishing |isbn=978-1-4438-7668-1 |url=https://books.google.com/books?id=IgznBwAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1927&pg=PA12 |page=12 |access-date=19. август 2023 |language=sr}}</ref> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Србија је претрпела велике губитке током аустроугарске окупације, а на Косову је дошло до сукоба између Албанаца и Срба. Године 1918, створена је [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]], која је задржала власт над Косовом. Услови за косовске Албанце су се погоршали спровођењем мера асимилације попут затварања [[Албански језик|албанских школа]] и подстицања Албанаца на емиграцију. Краљевина је подстицала насељавање српских и словенских колониста на Косову, чиме је започета југословенска колонизација Косова.<ref name="Geldenhuys" /> Делови албанског становништва који су пружали отпор српској власти на Косову организовали су оружани отпор против југословенских власти и формирали [[Качаци|качаке]]. Под политичким вођством [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]] и [[Бајрам Цури|Бајрама Цурија]], покрет се базирао у [[Скадар|Скадру]] и предводио га је [[Комитет за народну одбрану Косова]], основан 1. маја 1918.<ref name="Lenhard">{{cite book |last1=Lenhard |first1=Hamza |title=Политика етничког прилагођавања: децентрализација, локална власт и мањине на Косову |date=2022 |publisher=LIT Verlag Münster |isbn=978-3-643-91225-1 |page=62 |url=https://books.google.com/books?id=mKlwEAAAQBAJ&pg=PA62}}</ref><ref>{{Cite book |last=Kola |first=Paulin |title=У потрази за Великом Албанијом |publisher=Hurst & Co |year=2003 |isbn=1-85065-664-9 |location=Лондон |pages=18}}</ref> Међу њиховим захтевима били су поновно отварање школа на албанском језику, признавање албанског као службеног језика и аутономија,<ref name="Lenhard" /> са циљем уједињења Косова са Албанијом.<ref>{{cite book |last1=Tasić |first1=Dmitar |title=Парамилитаризам на Балкану: Југославија, Бугарска и Албанија, 1917—1924 |date=2020 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-885832-4 |page=161 |url=https://books.google.com/books?id=pevqDwAAQBAJ&pg=PA161}}</ref> == Пораст Качачког покрета == Као директан одговор на војну репресију и српске напоре да разоружају Албанце и поставе српске градоначелнике и локалне званичнике, албански качаци у [[Северна Македонија|Македонији]] почели су да руше српске канцеларије, нападају судове и возове, и краду стоку; крајем 1918. године, само у региону [[Дебарска долина|Дебра]] украдено је око 10.000 животиња. Албански качаци били су активни и око [[Охрид]]а и [[Битољ]]а.<ref name="Ivo" /><ref name="Poulton1995">{{cite book|author=Hugh Poulton|title=Who are the Macedonians?|url=https://books.google.com/books?id=j_NbmSoRsRcC&pg=PA92|year=1995|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-238-0|pages=92}}</ref> Незадовољни [[Косовски Албанци]], окупљени око [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]], основали су „Комитет за народну одбрану Косова” 1918. године са седиштем у [[Скадар|Скадру]], чији је главни захтев био уједињење Косова са [[Албанија|Албанијом]].<ref name='Kola'>{{cite book|title=The Search for Greater Albania|author=Paulin Kola|year=2003|isbn=978-1-85065-596-1|url= https://books.google.com/books?id=W_LV5RJe_EkC&q=Azem+Galica&pg=PA18|access-date=8 August 2012}}</ref><ref name="Hoare2024">{{cite book |last1=Hoare |first1=Marko Attila |title=Serbia: A Modern History |date=2024 |publisher=Hurst & Co |location=London |isbn=978-1-80526-157-5 |url=https://www.google.com.au/books/edition/Serbia/D43yEAAAQBAJ?hl=en&gbpv=0}}</ref> Комитет су претежно чинили представници [[Косовски Албанци|косовских Албанаца]] из [[Албанска национална преродба|албанске националне преродбе]], а у то време је био под вођством [[Кадри Приштина|Кадри Приштине]].<ref name="Shala2024">{{cite journal |last1=Shala |first1=Xheladin |title=Kryengritja Në Kosovë kundër Serbisë Në Muajt Maj-Qershor Të Vitit 1919 |journal=Kosova |date=2024 |volume=26 |pages=183—190 |url=https://albanica.al/revista_kosova/article/view/5715}}</ref> === Устанак 1919. године === У месецима јануар—фебруар 1919. године, српске трупе су убиле 6.040 људи на Косову и уништиле 3.873 куће.<ref name="Hoare2024" /><ref name="Phillips2012" /> Иако је број устаничких група на Косову растао, њихова деловања остала су локалног карактера. Потреба за координацијом била је све очигледнија, те је Комитет позвао на општи устанак 24. априла 1919. године, што је довело до настанка Качачког покрета.<ref name='Kola' /><ref name="Lenhard" /><ref name="Shala2024" /> Поруке су дистрибуиране широм Косова преко поверљивих чланова Комитета, а српска влада је одговорила не само насиљем, већ и обманама, претњама и манипулацијама. Постављене су новчане награде за главе качачких вођа као што су Азем Галица, Садик Рама, Рамадан Шабани, Мехмет Коњухи и други.<ref name="Shala2024" /> Дана 28—29. априла 1919. године, дошло је до битке у селу Радишево између јединице Азема и Шоте Галице и југословенских снага. Ноћи 5. маја, њихова група је опколила [[Девич]], административни центар у [[Дреница|Дреници]], и напала га следећег дана, 6. маја. Истог дана, на празник [[Ђурђевдан]], званично је почео устанак у региону [[Лапуш]] и око [[Пећ]]и, у складу са договором лидера.<ref name="Shala2024" /> Најпознатији међу качачким вођама били су [[Бајрам Цури]], Хасан Приштина и [[Азем Галица]]. Комитет је издао строга упутства својим борцима да не нападају ненаоружане Словене, да не пале куће и цркве, већ да гађају само југословенску војску и административне установе.<ref name='Kola' /><ref name="Lenhard" /><ref name="Elsie">{{citation | url=https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&q=sali+nivica&pg=PA64| page=64|author=Robert Elsie| title=Historical Dictionary of Kosovo| series=Historical Dictionaries of Europe| volume=79|publisher=Scarecrow Press|date=November 15, 2010|isbn=978-0-8108-7231-8|edition=2}}</ref> Српске власти су их третирале као обичне разбојнике и одговориле суровим операцијама како против качака тако и против цивилног становништва.<ref name="Lenhard" /> Српски војни извештаји тог доба указују да се припремао велики устанак. Главни фронт био је у региону [[Дреница]], где је средином маја 1919. било око 10.000 бораца под командом Азема Галице и Садика Раме.<ref name="Shala2024" /><ref name="Elsie" /><ref name="Hoare2024" /><ref name="Elsie2011" /> Штаб им се прво налазио у Ђурђевику, а потом у Сферки е Гашит, оба у Лапуши. Сва села између [[Ораховац|Ораховца]], Дренице, Пећи и [[Исток]]а била су ослобођена. После недеља жестоких борби, Југословени су привремено обуставили нападе и понудили преговоре, али су у суштини користили време да доведу појачања.<ref name="Shala2024" /> Азем и други лидери предочили су своје захтеве: престанак убијања Албанаца, признавање права на самоуправу, обустава колонизације, отварање албанских школа, званично признање албанског језика и прекид интернирања породица устаника. Југословени су одговорили још већим насиљем, а ангажован је све већи број српских милиција и [[четници|четничких]] јединица.<ref name="Elsie" /> Албанци нису веровали у искреност преговора и одбили су сваки договор док је југословенска војска била присутна на Косову. Да би спречили међународну пажњу, Југословени су довели нове трупе из [[Скопље|Скопља]] и [[Ниш]]а и 6. јуна 1919. покренули општи напад. Дана 7—8. јуна, напали су борце око Ораховца и спалили град. Срби су ангажовали 13 топова, 22 митраљеза и десетине хиљада војника. Погинуло је преко 600 устаника, а српска војска је такође имала тешке губитке. Битка око Ораховца и Ђурђевика Великог била је пресудна. Интензитет борби се потом смањио, неки устаници су се повукли у планине, а други пребегли у Албанију. Југословени су ангажовали своје најелитније артиљеријске јединице. Села са обе стране [[Бели Дрим|Белог Дрима]] су спаљена. Само у округу Ораховац уништено је преко 20 села, а стотине цивила — мушкараца, жена, стараца и деце — је убијено.<ref name="Shala2024" /> Устанак је коначно угушен до новембра 1920. године, а многи качаци су побегли у [[Скадар]].<ref name="Elsie2011">{{cite book |last1=Elsie |first1=Robert |title=Historical dictionary of Kosovo |date=2011 |publisher=Scarecrow Press |location=Lanham, Md. |isbn=978-0-8108-7483-1 |page=xxxvi |edition=2.}}</ref><ref name="Elsie" /><ref name="Hoare2024" /> == Неутрална зона Јуника == У априлу 1921. [[Азем Галица]] се вратио на Косово да оживи покрет качака.<ref name="Elsie2011" /> Као прорачунат чин провокације, југословенска влада је у пролеће 1921. интернирала породице осумњичених качака у логоре у централној [[Србија|Србији]], што је појачало отпор, а југословенске власти су наставиле да формирају наоружане чете од локалних Срба ради борбе против качака.<ref name="Clark2000" /><ref name="Hoare2024" /> У јулу 1921. Косовски комитет је предао документ [[Друштво народа|Друштву народа]] у коме су пријавили српске злочине над Албанцима и навели жртве. Забележено је да су српске снаге убиле 12.371 особу на Косову, затвориле 22.110 и спалиле око 6.000 кућа.<ref name="Clark2000">{{cite book |last1=Clark |first1=Howard |title=Civil resistance in Kosovo |date=2000 |publisher=Pluto Press |location=London Sterling, Va |isbn=978-0-7453-1569-0 |page=28 |url=https://books.google.com/books?id=OTW9XKUmrxsC&dq=azem+galica+1921&pg=PA28}}</ref> У покушају да ослаби покрет качака онемогућавањем подршке из [[Албанија|Албаније]], Југословени су подстицали пројугословенске фракције на северу Албаније да [[Албанско-југословенски гранични рат (1921)|дигну побуну против владе]], што је довело до краткотрајне [[Самоуправа Мирдите|Републике Мирдите]]. Уследила је оружана зона, а трупе обе државе прелазиле су границе једна друге.<ref name="Hoare2024" /> [[Неутрална зона Јуника]] је основана у новембру 1921. под покровитељством [[Друштво народа|Друштва народа]] након честих граничних спорова између Албаније и [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сталног упада југословенске војске у албанску територију од 1918. године, као и непрекидних сукоба између албанских герилаца и југословенске војске.<ref name="Prifti">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=YBq5AAAAIAAJ&q=neutral+zone+of+Junik| page=163| author=Kristaq Prifti (Instituti i Historisë – Akademia e Shkencave e RSH)| title=The truth on Kosova|publisher=Encyclopaedia Publishing House| year=1993|oclc= 30135036| quote=The intervention of the League of Nations brought about the formation of a „neutral zone” of Junik in November 1921. Within the creating of the „neutral zone” of Junik, the military reduced the intensity of its actions...}}</ref> Већина качачких чета се базирала у неутралној зони, а неки од истакнутих чланова Косовског комитета, попут Хасана Приштине, такође су се преселили у Јуник.<ref name="Tahiri3">{{citation|url=http://pashtriku.beepworld.de/files/Histori/histori/bedri_tahiri_hasan_prishtina_truri_i_levizjes_2.8.08.htm| publisher=Pashtriku.de| language=Albanian| accessdate=2014-02-18| title=Hasan Prishtina, truri i levizjes kombetare shqiptare (1908—1933)| author= Bedri Tahiri| location=Prishtina|date=2008-08-02 |quote=Si shumica e çetave kaçake, edhe Çeta e Azemit kaloi atje. Me veti i kishte edhe dy gratë: Shotën e Zojën dhe u vendos në shtëpinë e Tafë Hoxhës. Nuk kaloi shumë kohë e në Zonën Neutrale të Junikut erdhi edhe Hasan Prishtina që u vendos te Salih Bajrami-Berisha.}}</ref><ref name="Kofman">{{cite book |last1=Kofman |first1=Jan |last2=Roszkowski |first2=Wojciech |title=Biographical Dictionary of Central and Eastern Europe in the Twentieth Century |date=2016 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-317-47594-1 |page=272 |url=https://books.google.com/books?id=_HGlDAAAQBAJ&dq=azem+galica&pg=PA272}}</ref> Качаке је првенствено занимала самоуправа и очување традиционалног начина живота. [[Канун (Албанија)|Канун]] — збирка албанских обичајних закона — био је правна основа Неутралне зоне Јуника, која је била дубоко традиционално подручје састављено од више племенских вођа. Косовски комитет је функционисао више као веза са албанском државом, док је свакодневни живот у зони пратио традиционалне обичаје. Иако је покрет качака био популаран међу Албанцима, није му се противила само југословенска влада, већ и [[Краљ Зог|Ахмет беј Зогу]] и његове присталице. Године 1922, Зогу — који је у том тренутку био министар унутрашњих послова Албаније и познати противник Косовског комитета — почео је да разоружава албанска планинска племена на северу земље, укључујући и оне у [[Неутрална зона Јуника|неутралној зони Јуника]].<ref name="Ivo">{{cite book |last1=Banac |first1=Ivo |title=The National Question in Yugoslavia |date=2015 |publisher=Cornell University Press |isbn=978-1-5017-0193-1 |url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&dq=azem+galica+kosta+pecanac&pg=PT338}}</ref> Зогу је такође наредио надлежним телима да нападну неутралну зону и ликвидирају качаке где год их нађу, посебно у Јунику.<ref>{{cite journal |journal=Gjurmime Albanologjike |date=1982 |volume=11 |page=226 |url=https://books.google.com/books?id=VaLiAAAAMAAJ&q=azem+galica+Junik |title=Gjurmime albanologjike: Seria e shkencave historike }}</ref> У марту 1922. [[Бајрам Цури]], [[Хасан Приштина]] и [[Елез Исуфи]] предводили су неуспешан покушај свргавања Зогуа, који је касније 2. децембра 1922. постао премијер Албаније. Његови сукоби са косовским лидерима учинили су га жестоким противником покрета качака и [[Косово|Косова]] уопште. Зогов долазак на власт значио је крај албанске државне подршке Косову и постепено је ликвидирао или протерао у егзил вође Косовског комитета.<ref name="Kola" /><ref name="Ivo" /> У јануару 1923. Цури и Приштина су предводили још један неуспешан покушај свргавања Зогуа; између ова два покушаја, Зогу је у тајности склопио договор са [[Краљевина Југославија|Југославијом]], обећавши уништење качачких чета између осталог.<ref name="Kola" /> Азем Галица и његова главна јединица од око 1.000 качака били су издати Југословенима од стране Зогове власти.<ref name="Ivo" /> У јануару 1923. Зогове снаге, у координацији са Југословенима, напале су неутралну зону Јуника; качаци су напустили зону и повукли се дубље у Косово, а подручје је припало Југославији. [[Јусуф Мехоњић|Исуф Механи]], антиюгословенски албански вођа из [[Санџак]]а, водио је чете у доњем санџачком подручју, укључујући [[Нови Пазар]], [[Рожаје]], [[Сјеница|Сјеницу]], [[Колашин]] и [[Бихор (регија)|Бихор]] од 1924. године.<ref name="Marenglen">{{cite book |last1=Verli |first1=Marenglen |title=Nga Kosova për Kosovën: profile biografike personalitetesh dhe luftëtarësh të shquar : studime, skica, publicistikë, dokumente, ilustrime |date=2006 |publisher=Botimpex |isbn=9994380117 |url=https://books.google.com/books?id=b6ktAQAAIAAJ}}</ref> Током покрета качака, Југословени су покушавали да умире Албанце на Косову помоћу наоружаних [[Четници|четничких]] чета и колониста, али на крају су међународни притисци и недостатак подршке [[Зог I од Албаније|Зогистичког]] режима у Албанији довели до краја покрета качака.<ref>{{cite book |last1=Benson |first1=Leslie |title=Yugoslavia: A Concise History |date=2003 |publisher=Palgrave Macmillan UK |isbn=978-1-4039-9720-3 |page=29 |url=https://books.google.com/books?id=9cWADAAAQBAJ&dq=Kachak+movement&pg=PA29}}</ref> Покрет качака је коначно поражен 1927. године. Лидери албанског отпора су или погинули у борби, као Азем Галица 1924, или су убијени и ликвидирани од стране Зогистичког режима, попут Хасана Приштине и Бајрама Цурија. Косовски комитет је разбијен од стране Зогове власти, а Косово је остало под контролом Југославије. == Последице == Према писању [[Сабрине П. Рамет]], приближно 12.000 Албанаца је убијено на Косову између 1918. и 1921. године.<ref name=":4">{{cite book |last1=Ramet |first1=Sabrina Petra |url=https://books.google.com/books?id=_NFMDwAAQBAJ&dq=12.000+Albanians+killed&pg=PT498 |title=Balkan Babel: The Disintegration Of Yugoslavia From The Death Of Tito To The Fall Of Milosevic, Fourth Edition |date=19 February 2018 |publisher=Routledge |isbn=978-0-429-97503-5 |language=en}}</ref> Према неким изворима, између 1912. и 1920. године, 150.000 Албанаца је протерано са Косова од стране Срба. У јулу 1921, Косовски комитет је забележио да су Срби убили 12.371 [[Косовски Албанац|косовског Албанца]] и затворили још 22.110.<ref>{{cite book |last1=Bideleux |first1=Robert |last2=Jefferies |first2=Ian |title=The Balkans: A Post-Communist History |date=2007 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-134-58328-7 |page=522}}</ref><ref name="Bieber">{{cite book |last1=Bieber |first1=Florian |url=https://books.google.com/books?id=6OiQAgAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1921&pg=PA17 |title=Understanding the War in Kosovo |last2=Daskalovski |first2=Zidas |date=2 August 2004 |publisher=Routledge |isbn=978-1-135-76155-4 |page=17}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=gD8ZAAAAYAAJ&dq=Albanians+massacred+1921&pg=PA199 |title=The Near East |date=1921}}</ref> До тренутка када је Качачки покрет сломљен, ти бројеви су вероватно били премашени.<ref name="Hoare2024" /> Више од 6.000 Албанаца (углавном цивила) је убијено од стране [[Југословенска краљевска војска|југословенских снага]] у јануару и фебруару 1919. године, уз уништење 3.873 куће и протеривање 40.000 Албанаца са Косова до 1921, који су били приморани да побегну у Албанију.<ref name="Hoare2024" /><ref name="Phillips2012">{{cite book |last1=Phillips |first1=David L. |url=https://books.google.com/books?id=X5sa90AEvi0C&dq=6000+Albanians+killed&pg=PA5 |title=Liberating Kosovo: Coercive Diplomacy and U. S. Intervention |date=20 July 2012 |publisher=MIT Press |isbn=978-0-262-30512-9 |page=5}}</ref><ref name="Lenhard" /> Постепено је дошло и до егзодуса косовских Албанаца у [[Турска|Турску]], који је до 1939. године обухватио око 45.000 људи.<ref name="Hoare2024" /> Након Качачког покрета, југословенске власти су појачале процес колонизације Косова, при чему се око 60.000 српских и црногорских колониста населило у том региону, укључујући и оне који су учествовали у репресији.<ref name="Ramet2006" /><ref name="Hoare2024" /> Југословенска влада је ову политику представљала као аграрну реформу, која је у теорији требало да користи и Албанцима, али су они добијали знатно мање парцеле од српских колониста. Земљишна реформа је такође довела до тога да закупци у српски контролисаним деловима Косова, Македоније и Новог Пазара престану да плаћају ренту својим углавном муслиманским земљопоседницима. Иако реформа није била у потпуности спроведена до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1941. године, око 200.000 хектара пољопривредног земљишта на Косову (више од трећине укупне пољопривредне површине) је одузето од првобитних власника у међуратном периоду, а половина тог земљишта је подељена колонистима. Поред тога, у међуратном периоду се из Косова иселило око 90.000 до 150.000 Албанаца и других муслимана.<ref name="Hoare2024" /> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Косово је прикључено Албанији, и током окупације, албанске власти су протерале или натерале на бег између 70.000 и 100.000 Срба са Косова.<ref name="Ramet2006">{{Cite book |last=Ramet |first=Sabrina P. |title=The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918—2005 |publisher=Woodrow Wilson Center Press |year=2006 |isbn=0-253-34656-8 |location=Washington, D.C.}}</ref> Истовремено су били на мети и југословенски колонисти, док су из Албаније у Косово били доведени 72.000 албанских колониста.<ref name="Ramet2006" /> == Референце == {{референце}} {{подножје|Историја|Србија|Краљевина Југославија|Косово и Метохија}} [[Категорија:Историја Косова и Метохије]] [[Категорија:Историја Албаније]] cct6c96a8vbl4t6ggbil05mxcec9lys 30099604 30099257 2025-06-28T11:14:46Z Unknown General17 406995 30099604 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | битка = Качачки устанак | део = [[Међуратни период|Међуратног периода]] | слика = Kacak chpoint.jpg | опис_слике = Качаци 1920-их контролишу пут на Косову | датум = 6. мај 1919—1927 | локација = [[Косово]], [[Санџак]] и [[Вардарска Македонија]], [[Краљевина СХС|Краљевина Југославија]] | резултат = Победа [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] *Распад Косовског комитета *Побуне угушене | територија = [[Краљевина Југославија]] заузима [[Неутрална зона Јуник|Неутралну зону Јуник]] | страна1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Качаци]]<br>{{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Косовски комитет]] | страна2 = {{застава|Краљевина Југославија}}<br>{{*}}{{застава|Српска четничка организација}}<br>{{застава|Кнежевина Албанија|1914}} | заповедник1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Азем Галица]]{{KIA}}<br>{{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Бајрам Цури]]{{Assassinated}}<br>{{зас слика| Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} [[Hasan Priština|Хасан Приштина]] | заповедник2 = {{зас|Краљевина Југославија}} [[Александар I Карађорђевић]]<br>{{зас|Кнежевина Албанија|1914}} [[Зог I од Албаније|Ахмед Зог I]] | јачина1 = {{зас слика|Flag of the Committee for the National Defence of Kosovo (1918).svg}} 10,000 одметника | јачина2 = {{зас|Краљевина Југославија}} непознато | губици1 = непознато | губици2 = непознато }} '''Качачки покрет''' је био серија [[Албанци|албанских]] устанака у албански насељеним територијама у [[Косово|Косову]], [[Вардарска Македонија|Вардарској Македонији]] и [[Санџак]]у<ref>{{cite book |last1=Boyar |first1=Ebru |title=Borders, Boundaries and Belonging in Post-Ottoman Space in the Interwar Period |date=2022 |publisher=Brill |isbn=9789004529908 |page=247 |url=https://books.google.com/books?id=YsudEAAAQBAJ&dq=Ka%C3%A7aks+macedonia&pg=PA247}}</ref> од 1919. до 1927. године. Устанци су почели након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], када је Косово постало део нове [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније познате као Југославија). Делови албанског становништва који су се противили југословенској власти формирали су [[Качаци|качачки]] герилски покрет под вођством [[Kosovski komitet|Косовског комитета]] и водили војне операције и герилске нападе против југословенских војника и административних установа. Као одговор на побуне, југословенске власти су спроводиле операције против устаника и цивилног становништва. У том периоду, бројни су [[Југословенска колонизација Косова#Масакри над Албанцима|злочини пријављени]] над албанским становништвом, укључујући [[масакр]]е, разарање села и пљачку. Процењује се да је од 1918. до 1921. године убијено око 12.000 [[Косовски Албанци|косовских Албанаца]], а тај број је вероватно премашен до момента коначног гушења качачког покрета 1927. године, захваљујући заједничким напорима Југославије и [[Зог I од Албаније|Ахмета Зогу]], који је растурио руководство Косовског комитета и сломио отпор већине качачких банди. [[Југословенска колонизација Косова]] је интензивирана након гушења качачког покрета, а током [[Међуратни период|међуратног периода]], више од трећине пољопривредног земљишта на Косову је конфисковано од стране југословенских власти. Половина тог земљишта је подељена око 60.000 српско-црногорских колониста који су насељени на Косову током и након качачког покрета, док је између 90.000 и 150.000 Албанаца и других муслимана емигрирало са Косова у том периоду. == Позадина == Пре стварања [[Независна Албанија|Независне албанске државе]], Косово је било центар [[Албански национализам|албанског национализма]]. Године 1878. основана је [[Призренска лига]], која је функционисала као политичка и војна организација албанских лидера с циљем да брани албански насељена подручја од поделе. Такође је била центар [[Албанска побуна 1910|побуне 1910]] и [[Албанска побуна 1912|1912. године]]. Упркос томе што су српски извештаји наводили да Албанци чине преко 75% становништва, мањина која није била албанска (углавном Срби) чинила је мање од 25% и желела је да се прикључи [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].<ref>{{cite news |last1=Malcolm |first1=Noel |title=Да ли је Косово Србија? Питамо историчара |url=https://www.theguardian.com/world/2008/feb/26/kosovo.serbia |work=The Guardian |date=26. фебруар 2008 |quote=Косово је остало под Османским царством све до 1912. када су га заузеле српске снаге. Срби би рекли „ослобођено“; али чак и њихове сопствене процене наводе да је православно српско становништво чинило мање од 25%. Већинско становништво били су Албанци, који нису дочекали српску власт добродошлицом, па реч „освојено“ делује прикладније.}}</ref><ref>{{Cite book |last=Cohen |first=Paul A. |title=Историја и популарно сећање: моћ приче у тренуцима кризе |year=2014 |isbn=978-0-231-53729-2 |location=Њујорк |pages=8 |oclc=875095737}}</ref> Ове територије насељене Албанцима су одвојене од [[Албанија|Албаније]] 1913. године, али су готово сваке године дизали побуне против српских окупационих снага 1912, 1913, 1914, 1915. и два пута током 1919.<ref name="Shala2024" /> Многи Албанци на Косову и у Албанији противили су се укључивању у често мењане југословенске режиме, знајући да су нове југословенске снаге биле исте српско-црногорске трупе које су починиле [[масакри над Албанцима у балканским ратовима|масакре и етничка чишћења над албанским цивилима]]. Албанци су сматрали да је миран суживот недостижан с обзиром на терор и насиље које су доживели.<ref name="Geldenhuys">{{cite book |last1=Geldenhuys |first1=D. |title=Спорне државе у светској политици |date=22. април 2009 |publisher=Springer |isbn=978-0-230-23418-5 |quote=[...] прикључење Краљевини Југославији 1929. године није донело олакшање прогоњеним Албанцима. Одмазде којима су били изложени (укључујући масакре) наставиле су добро познати циклус страдања |url=https://books.google.com/books?id=Sa2HDAAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1929&pg=PA109 |pages=108–109 |access-date=19. август 2023 |language=sr}}</ref><ref>{{cite book |last1=Bytyçi |first1=Enver |title=Принудна дипломатија НАТО-а на Косову |date=1. април 2015 |publisher=Cambridge Scholars Publishing |isbn=978-1-4438-7668-1 |url=https://books.google.com/books?id=IgznBwAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1927&pg=PA12 |page=12 |access-date=19. август 2023 |language=sr}}</ref> Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], Србија је претрпела велике губитке током аустроугарске окупације, а на Косову је дошло до сукоба између Албанаца и Срба. Године 1918, створена је [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]], која је задржала власт над Косовом. Услови за косовске Албанце су се погоршали спровођењем мера асимилације попут затварања [[Албански језик|албанских школа]] и подстицања Албанаца на емиграцију. Краљевина је подстицала насељавање српских и словенских колониста на Косову, чиме је започета југословенска колонизација Косова.<ref name="Geldenhuys" /> Делови албанског становништва који су пружали отпор српској власти на Косову организовали су оружани отпор против југословенских власти и формирали [[Качаци|качаке]]. Под политичким вођством [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]] и [[Бајрам Цури|Бајрама Цурија]], покрет се базирао у [[Скадар|Скадру]] и предводио га је [[Комитет за народну одбрану Косова]], основан 1. маја 1918.<ref name="Lenhard">{{cite book |last1=Lenhard |first1=Hamza |title=Политика етничког прилагођавања: децентрализација, локална власт и мањине на Косову |date=2022 |publisher=LIT Verlag Münster |isbn=978-3-643-91225-1 |page=62 |url=https://books.google.com/books?id=mKlwEAAAQBAJ&pg=PA62}}</ref><ref>{{Cite book |last=Kola |first=Paulin |title=У потрази за Великом Албанијом |publisher=Hurst & Co |year=2003 |isbn=1-85065-664-9 |location=Лондон |pages=18}}</ref> Међу њиховим захтевима били су поновно отварање школа на албанском језику, признавање албанског као службеног језика и аутономија,<ref name="Lenhard" /> са циљем уједињења Косова са Албанијом.<ref>{{cite book |last1=Tasić |first1=Dmitar |title=Парамилитаризам на Балкану: Југославија, Бугарска и Албанија, 1917—1924 |date=2020 |publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-885832-4 |page=161 |url=https://books.google.com/books?id=pevqDwAAQBAJ&pg=PA161}}</ref> == Пораст Качачког покрета == Као директан одговор на војну репресију и српске напоре да разоружају Албанце и поставе српске градоначелнике и локалне званичнике, албански качаци у [[Северна Македонија|Македонији]] почели су да руше српске канцеларије, нападају судове и возове, и краду стоку; крајем 1918. године, само у региону [[Дебарска долина|Дебра]] украдено је око 10.000 животиња. Албански качаци били су активни и око [[Охрид]]а и [[Битољ]]а.<ref name="Ivo" /><ref name="Poulton1995">{{cite book|author=Hugh Poulton|title=Who are the Macedonians?|url=https://books.google.com/books?id=j_NbmSoRsRcC&pg=PA92|year=1995|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=978-1-85065-238-0|pages=92}}</ref> Незадовољни [[Косовски Албанци]], окупљени око [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]], основали су „Комитет за народну одбрану Косова” 1918. године са седиштем у [[Скадар|Скадру]], чији је главни захтев био уједињење Косова са [[Албанија|Албанијом]].<ref name='Kola'>{{cite book|title=The Search for Greater Albania|author=Paulin Kola|year=2003|isbn=978-1-85065-596-1|url= https://books.google.com/books?id=W_LV5RJe_EkC&q=Azem+Galica&pg=PA18|access-date=8 August 2012}}</ref><ref name="Hoare2024">{{cite book |last1=Hoare |first1=Marko Attila |title=Serbia: A Modern History |date=2024 |publisher=Hurst & Co |location=London |isbn=978-1-80526-157-5 |url=https://www.google.com.au/books/edition/Serbia/D43yEAAAQBAJ?hl=en&gbpv=0}}</ref> Комитет су претежно чинили представници [[Косовски Албанци|косовских Албанаца]] из [[Албанска национална преродба|албанске националне преродбе]], а у то време је био под вођством [[Кадри Приштина|Кадри Приштине]].<ref name="Shala2024">{{cite journal |last1=Shala |first1=Xheladin |title=Kryengritja Në Kosovë kundër Serbisë Në Muajt Maj-Qershor Të Vitit 1919 |journal=Kosova |date=2024 |volume=26 |pages=183—190 |url=https://albanica.al/revista_kosova/article/view/5715}}</ref> === Устанак 1919. године === У месецима јануар—фебруар 1919. године, српске трупе су убиле 6.040 људи на Косову и уништиле 3.873 куће.<ref name="Hoare2024" /><ref name="Phillips2012" /> Иако је број устаничких група на Косову растао, њихова деловања остала су локалног карактера. Потреба за координацијом била је све очигледнија, те је Комитет позвао на општи устанак 24. априла 1919. године, што је довело до настанка Качачког покрета.<ref name='Kola' /><ref name="Lenhard" /><ref name="Shala2024" /> Поруке су дистрибуиране широм Косова преко поверљивих чланова Комитета, а српска влада је одговорила не само насиљем, већ и обманама, претњама и манипулацијама. Постављене су новчане награде за главе качачких вођа као што су Азем Галица, Садик Рама, Рамадан Шабани, Мехмет Коњухи и други.<ref name="Shala2024" /> Дана 28—29. априла 1919. године, дошло је до битке у селу Радишево између јединице Азема и Шоте Галице и југословенских снага. Ноћи 5. маја, њихова група је опколила [[Девич]], административни центар у [[Дреница|Дреници]], и напала га следећег дана, 6. маја. Истог дана, на празник [[Ђурђевдан]], званично је почео устанак у региону [[Лапуш]] и око [[Пећ]]и, у складу са договором лидера.<ref name="Shala2024" /> Најпознатији међу качачким вођама били су [[Бајрам Цури]], Хасан Приштина и [[Азем Галица]]. Комитет је издао строга упутства својим борцима да не нападају ненаоружане Словене, да не пале куће и цркве, већ да гађају само југословенску војску и административне установе.<ref name='Kola' /><ref name="Lenhard" /><ref name="Elsie">{{citation | url=https://books.google.com/books?id=Pg-aeA-nUeAC&q=sali+nivica&pg=PA64| page=64|author=Robert Elsie| title=Historical Dictionary of Kosovo| series=Historical Dictionaries of Europe| volume=79|publisher=Scarecrow Press|date=November 15, 2010|isbn=978-0-8108-7231-8|edition=2}}</ref> Српске власти су их третирале као обичне разбојнике и одговориле суровим операцијама како против качака тако и против цивилног становништва.<ref name="Lenhard" /> Српски војни извештаји тог доба указују да се припремао велики устанак. Главни фронт био је у региону [[Дреница]], где је средином маја 1919. било око 10.000 бораца под командом Азема Галице и Садика Раме.<ref name="Shala2024" /><ref name="Elsie" /><ref name="Hoare2024" /><ref name="Elsie2011" /> Штаб им се прво налазио у Ђурђевику, а потом у Сферки е Гашит, оба у Лапуши. Сва села између [[Ораховац|Ораховца]], Дренице, Пећи и [[Исток]]а била су ослобођена. После недеља жестоких борби, Југословени су привремено обуставили нападе и понудили преговоре, али су у суштини користили време да доведу појачања.<ref name="Shala2024" /> Азем и други лидери предочили су своје захтеве: престанак убијања Албанаца, признавање права на самоуправу, обустава колонизације, отварање албанских школа, званично признање албанског језика и прекид интернирања породица устаника. Југословени су одговорили још већим насиљем, а ангажован је све већи број српских милиција и [[четници|четничких]] јединица.<ref name="Elsie" /> Албанци нису веровали у искреност преговора и одбили су сваки договор док је југословенска војска била присутна на Косову. Да би спречили међународну пажњу, Југословени су довели нове трупе из [[Скопље|Скопља]] и [[Ниш]]а и 6. јуна 1919. покренули општи напад. Дана 7—8. јуна, напали су борце око Ораховца и спалили град. Срби су ангажовали 13 топова, 22 митраљеза и десетине хиљада војника. Погинуло је преко 600 устаника, а српска војска је такође имала тешке губитке. Битка око Ораховца и Ђурђевика Великог била је пресудна. Интензитет борби се потом смањио, неки устаници су се повукли у планине, а други пребегли у Албанију. Југословени су ангажовали своје најелитније артиљеријске јединице. Села са обе стране [[Бели Дрим|Белог Дрима]] су спаљена. Само у округу Ораховац уништено је преко 20 села, а стотине цивила — мушкараца, жена, стараца и деце — је убијено.<ref name="Shala2024" /> Устанак је коначно угушен до новембра 1920. године, а многи качаци су побегли у [[Скадар]].<ref name="Elsie2011">{{cite book |last1=Elsie |first1=Robert |title=Historical dictionary of Kosovo |date=2011 |publisher=Scarecrow Press |location=Lanham, Md. |isbn=978-0-8108-7483-1 |page=xxxvi |edition=2.}}</ref><ref name="Elsie" /><ref name="Hoare2024" /> == Неутрална зона Јуника == У априлу 1921. [[Азем Галица]] се вратио на Косово да оживи покрет качака.<ref name="Elsie2011" /> Као прорачунат чин провокације, југословенска влада је у пролеће 1921. интернирала породице осумњичених качака у логоре у централној [[Србија|Србији]], што је појачало отпор, а југословенске власти су наставиле да формирају наоружане чете од локалних Срба ради борбе против качака.<ref name="Clark2000" /><ref name="Hoare2024" /> У јулу 1921. Косовски комитет је предао документ [[Друштво народа|Друштву народа]] у коме су пријавили српске злочине над Албанцима и навели жртве. Забележено је да су српске снаге убиле 12.371 особу на Косову, затвориле 22.110 и спалиле око 6.000 кућа.<ref name="Clark2000">{{cite book |last1=Clark |first1=Howard |title=Civil resistance in Kosovo |date=2000 |publisher=Pluto Press |location=London Sterling, Va |isbn=978-0-7453-1569-0 |page=28 |url=https://books.google.com/books?id=OTW9XKUmrxsC&dq=azem+galica+1921&pg=PA28}}</ref> У покушају да ослаби покрет качака онемогућавањем подршке из [[Албанија|Албаније]], Југословени су подстицали пројугословенске фракције на северу Албаније да [[Албанско-југословенски гранични рат (1921)|дигну побуну против владе]], што је довело до краткотрајне [[Самоуправа Мирдите|Републике Мирдите]]. Уследила је оружана зона, а трупе обе државе прелазиле су границе једна друге.<ref name="Hoare2024" /> [[Неутрална зона Јуника]] је основана у новембру 1921. под покровитељством [[Друштво народа|Друштва народа]] након честих граничних спорова између Албаније и [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], сталног упада југословенске војске у албанску територију од 1918. године, као и непрекидних сукоба између албанских герилаца и југословенске војске.<ref name="Prifti">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=YBq5AAAAIAAJ&q=neutral+zone+of+Junik| page=163| author=Kristaq Prifti (Instituti i Historisë – Akademia e Shkencave e RSH)| title=The truth on Kosova|publisher=Encyclopaedia Publishing House| year=1993|oclc= 30135036| quote=The intervention of the League of Nations brought about the formation of a „neutral zone” of Junik in November 1921. Within the creating of the „neutral zone” of Junik, the military reduced the intensity of its actions...}}</ref> Већина качачких чета се базирала у неутралној зони, а неки од истакнутих чланова Косовског комитета, попут Хасана Приштине, такође су се преселили у Јуник.<ref name="Tahiri3">{{citation|url=http://pashtriku.beepworld.de/files/Histori/histori/bedri_tahiri_hasan_prishtina_truri_i_levizjes_2.8.08.htm| publisher=Pashtriku.de| language=Albanian| accessdate=2014-02-18| title=Hasan Prishtina, truri i levizjes kombetare shqiptare (1908—1933)| author= Bedri Tahiri| location=Prishtina|date=2008-08-02 |quote=Si shumica e çetave kaçake, edhe Çeta e Azemit kaloi atje. Me veti i kishte edhe dy gratë: Shotën e Zojën dhe u vendos në shtëpinë e Tafë Hoxhës. Nuk kaloi shumë kohë e në Zonën Neutrale të Junikut erdhi edhe Hasan Prishtina që u vendos te Salih Bajrami-Berisha.}}</ref><ref name="Kofman">{{cite book |last1=Kofman |first1=Jan |last2=Roszkowski |first2=Wojciech |title=Biographical Dictionary of Central and Eastern Europe in the Twentieth Century |date=2016 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-317-47594-1 |page=272 |url=https://books.google.com/books?id=_HGlDAAAQBAJ&dq=azem+galica&pg=PA272}}</ref> Качаке је првенствено занимала самоуправа и очување традиционалног начина живота. [[Канун (Албанија)|Канун]] — збирка албанских обичајних закона — био је правна основа Неутралне зоне Јуника, која је била дубоко традиционално подручје састављено од више племенских вођа. Косовски комитет је функционисао више као веза са албанском државом, док је свакодневни живот у зони пратио традиционалне обичаје. Иако је покрет качака био популаран међу Албанцима, није му се противила само југословенска влада, већ и [[Краљ Зог|Ахмет беј Зогу]] и његове присталице. Године 1922, Зогу — који је у том тренутку био министар унутрашњих послова Албаније и познати противник Косовског комитета — почео је да разоружава албанска планинска племена на северу земље, укључујући и оне у [[Неутрална зона Јуника|неутралној зони Јуника]].<ref name="Ivo">{{cite book |last1=Banac |first1=Ivo |title=The National Question in Yugoslavia |date=2015 |publisher=Cornell University Press |isbn=978-1-5017-0193-1 |url=https://books.google.com/books?id=ggjhCQAAQBAJ&dq=azem+galica+kosta+pecanac&pg=PT338}}</ref> Зогу је такође наредио надлежним телима да нападну неутралну зону и ликвидирају качаке где год их нађу, посебно у Јунику.<ref>{{cite journal |journal=Gjurmime Albanologjike |date=1982 |volume=11 |page=226 |url=https://books.google.com/books?id=VaLiAAAAMAAJ&q=azem+galica+Junik |title=Gjurmime albanologjike: Seria e shkencave historike }}</ref> У марту 1922. [[Бајрам Цури]], [[Хасан Приштина]] и [[Елез Исуфи]] предводили су неуспешан покушај свргавања Зогуа, који је касније 2. децембра 1922. постао премијер Албаније. Његови сукоби са косовским лидерима учинили су га жестоким противником покрета качака и [[Косово|Косова]] уопште. Зогов долазак на власт значио је крај албанске државне подршке Косову и постепено је ликвидирао или протерао у егзил вође Косовског комитета.<ref name="Kola" /><ref name="Ivo" /> У јануару 1923. Цури и Приштина су предводили још један неуспешан покушај свргавања Зогуа; између ова два покушаја, Зогу је у тајности склопио договор са [[Краљевина Југославија|Југославијом]], обећавши уништење качачких чета између осталог.<ref name="Kola" /> Азем Галица и његова главна јединица од око 1.000 качака били су издати Југословенима од стране Зогове власти.<ref name="Ivo" /> У јануару 1923. Зогове снаге, у координацији са Југословенима, напале су неутралну зону Јуника; качаци су напустили зону и повукли се дубље у Косово, а подручје је припало Југославији. [[Јусуф Мехоњић|Исуф Механи]], антиюгословенски албански вођа из [[Санџак]]а, водио је чете у доњем санџачком подручју, укључујући [[Нови Пазар]], [[Рожаје]], [[Сјеница|Сјеницу]], [[Колашин]] и [[Бихор (регија)|Бихор]] од 1924. године.<ref name="Marenglen">{{cite book |last1=Verli |first1=Marenglen |title=Nga Kosova për Kosovën: profile biografike personalitetesh dhe luftëtarësh të shquar : studime, skica, publicistikë, dokumente, ilustrime |date=2006 |publisher=Botimpex |isbn=9994380117 |url=https://books.google.com/books?id=b6ktAQAAIAAJ}}</ref> Током покрета качака, Југословени су покушавали да умире Албанце на Косову помоћу наоружаних [[Четници|четничких]] чета и колониста, али на крају су међународни притисци и недостатак подршке [[Зог I од Албаније|Зогистичког]] режима у Албанији довели до краја покрета качака.<ref>{{cite book |last1=Benson |first1=Leslie |title=Yugoslavia: A Concise History |date=2003 |publisher=Palgrave Macmillan UK |isbn=978-1-4039-9720-3 |page=29 |url=https://books.google.com/books?id=9cWADAAAQBAJ&dq=Kachak+movement&pg=PA29}}</ref> Покрет качака је коначно поражен 1927. године. Лидери албанског отпора су или погинули у борби, као Азем Галица 1924, или су убијени и ликвидирани од стране Зогистичког режима, попут Хасана Приштине и Бајрама Цурија. Косовски комитет је разбијен од стране Зогове власти, а Косово је остало под контролом Југославије. == Последице == Према писању [[Сабрине П. Рамет]], приближно 12.000 Албанаца је убијено на Косову између 1918. и 1921. године.<ref name=":4">{{cite book |last1=Ramet |first1=Sabrina Petra |url=https://books.google.com/books?id=_NFMDwAAQBAJ&dq=12.000+Albanians+killed&pg=PT498 |title=Balkan Babel: The Disintegration Of Yugoslavia From The Death Of Tito To The Fall Of Milosevic, Fourth Edition |date=19 February 2018 |publisher=Routledge |isbn=978-0-429-97503-5 |language=en}}</ref> Према неким изворима, између 1912. и 1920. године, 150.000 Албанаца је протерано са Косова од стране Срба. У јулу 1921, Косовски комитет је забележио да су Срби убили 12.371 [[Косовски Албанац|косовског Албанца]] и затворили још 22.110.<ref>{{cite book |last1=Bideleux |first1=Robert |last2=Jefferies |first2=Ian |title=The Balkans: A Post-Communist History |date=2007 |publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-134-58328-7 |page=522}}</ref><ref name="Bieber">{{cite book |last1=Bieber |first1=Florian |url=https://books.google.com/books?id=6OiQAgAAQBAJ&dq=Albanians+massacred+1921&pg=PA17 |title=Understanding the War in Kosovo |last2=Daskalovski |first2=Zidas |date=2 August 2004 |publisher=Routledge |isbn=978-1-135-76155-4 |page=17}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=gD8ZAAAAYAAJ&dq=Albanians+massacred+1921&pg=PA199 |title=The Near East |date=1921}}</ref> До тренутка када је Качачки покрет сломљен, ти бројеви су вероватно били премашени.<ref name="Hoare2024" /> Више од 6.000 Албанаца (углавном цивила) је убијено од стране [[Југословенска краљевска војска|југословенских снага]] у јануару и фебруару 1919. године, уз уништење 3.873 куће и протеривање 40.000 Албанаца са Косова до 1921, који су били приморани да побегну у Албанију.<ref name="Hoare2024" /><ref name="Phillips2012">{{cite book |last1=Phillips |first1=David L. |url=https://books.google.com/books?id=X5sa90AEvi0C&dq=6000+Albanians+killed&pg=PA5 |title=Liberating Kosovo: Coercive Diplomacy and U. S. Intervention |date=20 July 2012 |publisher=MIT Press |isbn=978-0-262-30512-9 |page=5}}</ref><ref name="Lenhard" /> Постепено је дошло и до егзодуса косовских Албанаца у [[Турска|Турску]], који је до 1939. године обухватио око 45.000 људи.<ref name="Hoare2024" /> Након Качачког покрета, југословенске власти су појачале процес колонизације Косова, при чему се око 60.000 српских и црногорских колониста населило у том региону, укључујући и оне који су учествовали у репресији.<ref name="Ramet2006" /><ref name="Hoare2024" /> Југословенска влада је ову политику представљала као аграрну реформу, која је у теорији требало да користи и Албанцима, али су они добијали знатно мање парцеле од српских колониста. Земљишна реформа је такође довела до тога да закупци у српски контролисаним деловима Косова, Македоније и Новог Пазара престану да плаћају ренту својим углавном муслиманским земљопоседницима. Иако реформа није била у потпуности спроведена до почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1941. године, око 200.000 хектара пољопривредног земљишта на Косову (више од трећине укупне пољопривредне површине) је одузето од првобитних власника у међуратном периоду, а половина тог земљишта је подељена колонистима. Поред тога, у међуратном периоду се из Косова иселило око 90.000 до 150.000 Албанаца и других муслимана.<ref name="Hoare2024" /> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Косово је прикључено Албанији, и током окупације, албанске власти су протерале или натерале на бег између 70.000 и 100.000 Срба са Косова.<ref name="Ramet2006">{{Cite book |last=Ramet |first=Sabrina P. |title=The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918—2005 |publisher=Woodrow Wilson Center Press |year=2006 |isbn=0-253-34656-8 |location=Washington, D.C.}}</ref> Истовремено су били на мети и југословенски колонисти, док су из Албаније у Косово били доведени 72.000 албанских колониста.<ref name="Ramet2006" /> == Референце == {{референце}} {{подножје|Историја|Србија|Краљевина Југославија|Косово и Метохија}} [[Категорија:Историја Косова и Метохије]] [[Категорија:Историја Албаније]] j5xk5rrubhbueabqmdg6imvdb1s0jmd 0 4610227 30098574 30097731 2025-06-27T12:38:31Z EmausBot 57556 Бот: исправљено двоструко преусмерење из [[Образовање избеглица, миграната и расељених лица/Образовање придошлица/Образовање емиграната]] у [[Образовање придошлица]]. 30098574 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Образовање придошлица]] 4ak62ocdmz8au1rgy3581bbqfe2el1w 118 4610232 30098555 30098384 2025-06-27T12:10:46Z Bakic10 446525 Referenca za RK Budućnost 30098555 wikitext text/x-wiki {{нацрт чланка}} [[Датотека:Buducnost - 10.jpg|мини|Igor Bakić u dresu RK Budućnost]] == <ref>{{Cite web|url=https://history.eurohandball.com/ec/chc/men/2008-09/player/530294/IgorBakic|title=European Handball Federation - Igor Bakic / Player|website=history.eurohandball.com|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Igor Bakić == '''Igor Bakić''' (rođen 16. marta 1984. u Beranama, Crna Gora) je bivši crnogorski rukometaš koji je nastupao na poziciji desnog beka. Tokom svoje profesionalne karijere igrao je za klubove u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Španiji, Libanu i Saudijskoj Arabiji. Bio je i reprezentativac Crne Gore u periodu od 2008. do 2011. godine. == <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-uzeo-titulu-u-saudijskoj-arabiji-pravdu-dijelili-crnogorci/|title=Igor Bakić uzeo titulu u Saudijskoj Arabiji, pravdu dijelili Crnogorci|last=Ognjen|date=2015-05-16|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-26}}</ref>Karijera == === <ref>{{Cite web|url=https://asobal.es/eng/news/igor-bakic-se-incorpora-al-e-gim-bm--antequera/2989/|title=IGOR BAKIC SE INCORPORA AL E-GIM BM. ANTEQUERA - News|date=2010-07-13|website=Liga Plenitude|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Klupska karijera === <ref>{{Citation|title=RK Budućnost Podgorica|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=RK_Budu%C4%87nost_Podgorica&oldid=1293218441|date=2025-05-31|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>Bakić je rukometnu karijeru započeo u omladinskim selekcijama [[RK Budućnost Podgorica|RK Budućnosti]] iz Podgorice, gdje je igrao od 1998. do 2002. godine. Sezonu 2002/03 proveo je u [[RK Mornar Bar|Mornaru]] iz Bara, nakon čega je nastavio karijeru u Srbiji. Od 2003. do 2004. godine nastupao je za [[RK Planinka Kuršumlija]], a zatim za [[ORK Niš]] od 2004. do 2006. godine. U sezoni 2006/07 potpisao je za [[RK Jugović Kać]], člana Superlige Srbije. Svoju internacionalnu karijeru započeo je 2007. godine prelaskom u [[PAOK|PAOK Thessaloniki]] iz Grčke, gdje je igrao u evropskom Challenge Cupu. Godine 2008. vratio se u Crnu Goru i potpisao za [[RK Budućnost Podgorica|HC Budućnost Podgorica]], s kojim je nastupao u Challenge Cupu, [[EHF Kup]]u i [[EHF Liga šampiona|EHF Ligi šampiona]]. Za Budućnost je, između ostalog, postigao 45 golova u Challenge Cupu 2008/09, 7 golova u EHF Kupu i 17 golova u Ligi šampiona 2009/10. <ref>{{Citation|title=BM Antequera|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BM_Antequera&oldid=1279120200|date=2025-03-06|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>U sezoni 2010/11 igrao je za špansku [[BM Antequera|BM Antequeru]] u najvišem rangu rukometnog prvenstva Španije – [[Liga ASOBAL]]. Od 2011. do 2013. godine igrao je za [[Al-Sadaka]] iz Bejruta u Libanu. <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-potpisao-ugovor-sa-al-kalejem/|title=Igor Bakić potpisao ugovor sa Al Kalejem|last=Ognjen|date=2015-11-03|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref>Nakon toga je karijeru nastavio u [[Saudijska Arabija|Saudijskoj Arabiji]], gdje je ostvario zapažene rezultate: * [[Al Safa]] (2013–2014), * [[Al Noor]] (2014–2015) – **osvojio prvenstvo i Kup Saudijske Arabije**, * [[Al Khaleej]] (2015–2016) – **osvojio Kraljev Kup**. === <ref>{{Citation|title=Рукометна репрезентација Црне Горе|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5&oldid=28870636|date=2024-11-23|accessdate=2025-06-26|language=sr-Latn}}</ref>Reprezentacija === Bakić je bio član seniorske [[Reprezentacija Crne Gore u rukometu|reprezentacije Crne Gore]] od 2008. do 2011. godine. U tom periodu zabilježio je 6 nastupa i postigao jedan gol. == Statistika u evropskim takmičenjima == {| class="wikitable" ! Takmičenje !! Klub !! Sezona !! Golova |- | Challenge Cup || PAOK Thessaloniki || 2007/08 || 2 |- | Challenge Cup || HC Budućnost || 2008/09 || 45 |- | EHF Kup || HC Budućnost || 2009/10 || 7 |- | Liga šampiona || HC Budućnost || 2009/10 || 17 |} == Osvojeni trofeji == * Prvak Crne Gore – Budućnost Podgorica * Statistički lider Challenge Cupa – 45 golova u sezoni 2008/09 * Prvak Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kup Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kraljev Kup Saudijske Arabije – Al Khaleej (2015/16) == Reference == * [https://www.eurohandball.com/en/player/yvfwJ8rGhHnS_fQw8IN9Ng/igor-bakic/ EHF profil] * [https://www.rukometstat.com/baza/igrac/594 Igor Bakić – Statistika na rukometstat.com] == Spoljašnje veze == * [https://www.eurohandball.com/ Eurohandball.com] * [https://www.handball-world.news/ Handball World News] == Kategorije == n2kp5zatg69l0tqi4je9vwy5ggvn6gi 30098959 30098555 2025-06-27T18:25:05Z Bakic10 446525 30098959 wikitext text/x-wiki {{Преместити|Igor Bakić}} [[Датотека:Buducnost - 10.jpg|мини|Igor Bakić u dresu RK Budućnost]] == <ref>{{Cite web|url=https://history.eurohandball.com/ec/chc/men/2008-09/player/530294/IgorBakic|title=European Handball Federation - Igor Bakic / Player|website=history.eurohandball.com|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Igor Bakić == '''Igor Bakić''' (rođen 16. marta 1984. u Beranama, Crna Gora) je bivši crnogorski rukometaš koji je nastupao na poziciji desnog beka. Tokom svoje profesionalne karijere igrao je za klubove u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Španiji, Libanu i Saudijskoj Arabiji. Bio je i reprezentativac Crne Gore u periodu od 2008. do 2011. godine. == <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-uzeo-titulu-u-saudijskoj-arabiji-pravdu-dijelili-crnogorci/|title=Igor Bakić uzeo titulu u Saudijskoj Arabiji, pravdu dijelili Crnogorci|last=Ognjen|date=2015-05-16|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-26}}</ref>Karijera == === <ref>{{Cite web|url=https://asobal.es/eng/news/igor-bakic-se-incorpora-al-e-gim-bm--antequera/2989/|title=IGOR BAKIC SE INCORPORA AL E-GIM BM. ANTEQUERA - News|date=2010-07-13|website=Liga Plenitude|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Klupska karijera === <ref>{{Citation|title=RK Budućnost Podgorica|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=RK_Budu%C4%87nost_Podgorica&oldid=1293218441|date=2025-05-31|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>Bakić je rukometnu karijeru započeo u omladinskim selekcijama [[RK Budućnost Podgorica|RK Budućnosti]] iz Podgorice, gdje je igrao od 1998. do 2002. godine. Sezonu 2002/03 proveo je u [[RK Mornar Bar|Mornaru]] iz Bara, nakon čega je nastavio karijeru u Srbiji. Od 2003. do 2004. godine nastupao je za [[RK Planinka Kuršumlija]], a zatim za [[ORK Niš]] od 2004. do 2006. godine. U sezoni 2006/07 potpisao je za [[RK Jugović Kać]], člana Superlige Srbije. Svoju internacionalnu karijeru započeo je 2007. godine prelaskom u [[PAOK|PAOK Thessaloniki]] iz Grčke, gdje je igrao u evropskom Challenge Cupu. Godine 2008. vratio se u Crnu Goru i potpisao za [[RK Budućnost Podgorica|HC Budućnost Podgorica]], s kojim je nastupao u Challenge Cupu, [[EHF Kup]]u i [[EHF Liga šampiona|EHF Ligi šampiona]]. Za Budućnost je, između ostalog, postigao 45 golova u Challenge Cupu 2008/09, 7 golova u EHF Kupu i 17 golova u Ligi šampiona 2009/10. <ref>{{Citation|title=BM Antequera|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BM_Antequera&oldid=1279120200|date=2025-03-06|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>U sezoni 2010/11 igrao je za špansku [[BM Antequera|BM Antequeru]] u najvišem rangu rukometnog prvenstva Španije – [[Liga ASOBAL]]. Od 2011. do 2013. godine igrao je za [[Al-Sadaka]] iz Bejruta u Libanu. <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-potpisao-ugovor-sa-al-kalejem/|title=Igor Bakić potpisao ugovor sa Al Kalejem|last=Ognjen|date=2015-11-03|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref>Nakon toga je karijeru nastavio u [[Saudijska Arabija|Saudijskoj Arabiji]], gdje je ostvario zapažene rezultate: * [[Al Safa]] (2013–2014), * [[Al Noor]] (2014–2015) – **osvojio prvenstvo i Kup Saudijske Arabije**, * [[Al Khaleej]] (2015–2016) – **osvojio Kraljev Kup**. === <ref>{{Citation|title=Рукометна репрезентација Црне Горе|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5&oldid=28870636|date=2024-11-23|accessdate=2025-06-26|language=sr-Latn}}</ref>Reprezentacija === Bakić je bio član seniorske [[Reprezentacija Crne Gore u rukometu|reprezentacije Crne Gore]] od 2008. do 2011. godine. U tom periodu zabilježio je 6 nastupa i postigao jedan gol. == Statistika u evropskim takmičenjima == {| class="wikitable" ! Takmičenje !! Klub !! Sezona !! Golova |- | Challenge Cup || PAOK Thessaloniki || 2007/08 || 2 |- | Challenge Cup || HC Budućnost || 2008/09 || 45 |- | EHF Kup || HC Budućnost || 2009/10 || 7 |- | Liga šampiona || HC Budućnost || 2009/10 || 17 |} == Osvojeni trofeji == * Prvak Crne Gore – Budućnost Podgorica * Statistički lider Challenge Cupa – 45 golova u sezoni 2008/09 * Prvak Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kup Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kraljev Kup Saudijske Arabije – Al Khaleej (2015/16) == Reference == * [https://www.eurohandball.com/en/player/yvfwJ8rGhHnS_fQw8IN9Ng/igor-bakic/ EHF profil] * [https://www.rukometstat.com/baza/igrac/594 Igor Bakić – Statistika na rukometstat.com] == Spoljašnje veze == * [https://www.eurohandball.com/ Eurohandball.com] * [https://www.handball-world.news/ Handball World News] == Kategorije == mkgclxoia34wuadw2b5mft1c45mt817 30098971 30098959 2025-06-27T18:41:21Z Bakic10 446525 Nova referenca 30098971 wikitext text/x-wiki {{Преместити|Igor Bakić}} [[Датотека:Buducnost - 10.jpg|мини|Igor Bakić u dresu RK Budućnost]] == <ref>{{Cite web|url=https://history.eurohandball.com/ec/chc/men/2008-09/player/530294/IgorBakic|title=European Handball Federation - Igor Bakic / Player|website=history.eurohandball.com|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Igor Bakić == '''Igor Bakić''' (rođen 16. marta 1984. u Beranama, Crna Gora) je bivši crnogorski rukometaš koji je nastupao na poziciji desnog beka. Tokom svoje profesionalne karijere igrao je za klubove u Crnoj Gori, Srbiji, Grčkoj, Španiji, Libanu i Saudijskoj Arabiji. Bio je i reprezentativac Crne Gore u periodu od 2008. do 2011. godine. == <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-uzeo-titulu-u-saudijskoj-arabiji-pravdu-dijelili-crnogorci/|title=Igor Bakić uzeo titulu u Saudijskoj Arabiji, pravdu dijelili Crnogorci|last=Ognjen|date=2015-05-16|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-26}}</ref>Karijera == === <ref>{{Cite web|url=https://asobal.es/eng/news/igor-bakic-se-incorpora-al-e-gim-bm--antequera/2989/|title=IGOR BAKIC SE INCORPORA AL E-GIM BM. ANTEQUERA - News|date=2010-07-13|website=Liga Plenitude|language=en|access-date=2025-06-26}}</ref>Klupska karijera === <ref>{{Citation|title=RK Budućnost Podgorica|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=RK_Budu%C4%87nost_Podgorica&oldid=1293218441|date=2025-05-31|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>Bakić je rukometnu karijeru započeo u omladinskim selekcijama [[RK Budućnost Podgorica|RK Budućnosti]] iz Podgorice, gdje je igrao od 1998. do 2002. godine. Sezonu 2002/03 proveo je u [[RK Mornar Bar|Mornaru]] iz Bara, nakon čega je nastavio karijeru u Srbiji. Od 2003. do 2004. godine nastupao je za [[RK Planinka Kuršumlija]], a zatim za [[ORK Niš]] od 2004. do 2006. godine. U sezoni 2006/07 potpisao je za [[RK Jugović Kać]], člana Superlige Srbije. Svoju internacionalnu karijeru započeo je 2007. godine prelaskom u [[PAOK|PAOK Thessaloniki]] iz Grčke, gdje je igrao u evropskom Challenge Cupu. Godine 2008. vratio se u Crnu Goru i potpisao za [[RK Budućnost Podgorica|HC Budućnost Podgorica]], s kojim je nastupao u Challenge Cupu, [[EHF Kup]]u i [[EHF Liga šampiona|EHF Ligi šampiona]]. Za Budućnost je, između ostalog, postigao 45 golova u Challenge Cupu 2008/09, 7 golova u EHF Kupu i 17 golova u Ligi šampiona 2009/10. <ref>{{Citation|title=BM Antequera|url=https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=BM_Antequera&oldid=1279120200|date=2025-03-06|accessdate=2025-06-27|language=en}}</ref>U sezoni 2010/11 igrao je za špansku [[BM Antequera|BM Antequeru]] u najvišem rangu rukometnog prvenstva Španije – [[Liga ASOBAL]]. Od 2011. do 2013. godine igrao je za [[Al-Sadaka]] iz Bejruta u Libanu. <ref>{{Cite web|url=https://reprezentacija.me/igor-bakic-potpisao-ugovor-sa-al-kalejem/|title=Igor Bakić potpisao ugovor sa Al Kalejem|last=Ognjen|date=2015-11-03|website=Reprezentacija.me|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://old.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Sport&clanak=517668&datum=2015-11-04|title=Al Kalej novi klub Igora Bakića|website=old.dan.co.me|access-date=2025-06-27}}</ref>Nakon toga je karijeru nastavio u [[Saudijska Arabija|Saudijskoj Arabiji]], gdje je ostvario zapažene rezultate: * [[Al Safa]] (2013–2014), * [[Al Noor]] (2014–2015) – **osvojio prvenstvo i Kup Saudijske Arabije**, * [[Al Khaleej]] (2015–2016) – **osvojio Kraljev Kup**. === <ref>{{Citation|title=Рукометна репрезентација Црне Горе|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5&oldid=28870636|date=2024-11-23|accessdate=2025-06-26|language=sr-Latn}}</ref>Reprezentacija === Bakić je bio član seniorske [[Reprezentacija Crne Gore u rukometu|reprezentacije Crne Gore]] od 2008. do 2011. godine. U tom periodu zabilježio je 6 nastupa i postigao jedan gol. == Statistika u evropskim takmičenjima == {| class="wikitable" ! Takmičenje !! Klub !! Sezona !! Golova |- | Challenge Cup || PAOK Thessaloniki || 2007/08 || 2 |- | Challenge Cup || HC Budućnost || 2008/09 || 45 |- | EHF Kup || HC Budućnost || 2009/10 || 7 |- | Liga šampiona || HC Budućnost || 2009/10 || 17 |} == Osvojeni trofeji == * Prvak Crne Gore – Budućnost Podgorica * Statistički lider Challenge Cupa – 45 golova u sezoni 2008/09 * Prvak Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kup Saudijske Arabije – Al Noor (2014/15) * Kraljev Kup Saudijske Arabije – Al Khaleej (2015/16) == Reference == * [https://www.eurohandball.com/en/player/yvfwJ8rGhHnS_fQw8IN9Ng/igor-bakic/ EHF profil] * [https://www.rukometstat.com/baza/igrac/594 Igor Bakić – Statistika na rukometstat.com] == Spoljašnje veze == * [https://www.eurohandball.com/ Eurohandball.com] * [https://www.handball-world.news/ Handball World News] == Kategorije == 9t5xayu3aciwjomdrrt8dqcjz42brqb 0 4610236 30098866 30098382 2025-06-27T16:50:28Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Види још */ 30098866 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] 1uvpto4u28c2gsfsh8fvhmofjbjmn1d 30098868 30098866 2025-06-27T16:53:27Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Велики токови избеглица */ 30098868 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] tqit93aqr49pb0to6rn9xqx55j2vgze 30098869 30098868 2025-06-27T16:54:11Z Aleksandra Đuričić 263116 30098869 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] fulfkyjby2cdnf286r51r0chh9daplp 30098879 30098869 2025-06-27T17:00:11Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Велики токови избеглица */ 30098879 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] qee3vg5pt59ahktylpf54ulq0quqa0g 30098882 30098879 2025-06-27T17:01:43Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Услови */ 30098882 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] 83hkmrj7s9auodeta1jbzfl0scpkwsb 30098883 30098882 2025-06-27T17:02:15Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Утицај на безбедност */ 30098883 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] 6ajo5daln9gema3d338ytrtavbonu61 30098884 30098883 2025-06-27T17:06:34Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Сиријско-турска и иранско-турска баријера */ 30098884 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === === Кријумчарење миграната === === Избеглице и преливање === == Одговор на избегличку кризу == === Закон о странцима и међународној заштити и привременој заштити === == Миграциона дипломатија == === Приступање ЕУ === === Заједнички акциони план ЕУ и Турске за 2015. годину === === „Безбедна земља“ за ЕУ === === „Безбедна зона“ за избеглице === == Види још == == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] d8lwpy3qw2ne4d3azplz5cp7kg6uhim 30098885 30098884 2025-06-27T17:07:08Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Види још */ 30098885 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === === Кријумчарење миграната === === Избеглице и преливање === == Одговор на избегличку кризу == === Закон о странцима и међународној заштити и привременој заштити === == Миграциона дипломатија == === Приступање ЕУ === === Заједнички акциони план ЕУ и Турске за 2015. годину === === „Безбедна земља“ за ЕУ === === „Безбедна зона“ за избеглице === == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] 9r42xawrcuyk15rtkqlo83396ln1f3s 30098886 30098885 2025-06-27T17:08:19Z Aleksandra Đuričić 263116 /* „Безбедна земља“ за ЕУ */ 30098886 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === === Кријумчарење миграната === === Избеглице и преливање === == Одговор на избегличку кризу == === Закон о странцима и међународној заштити и привременој заштити === == Миграциона дипломатија == === Приступање ЕУ === === Заједнички акциони план ЕУ и Турске за 2015. годину === === „Безбедна земља“ за ЕУ === Грчка је 2019. године наставила депортације као одговор на повећање броја избеглица током летњих месеци.<ref>{{cite news |last1=staff |title=The Latest: Greece resuming migrant deportations to Turkey |url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |accessdate=26 August 2019 |agency=THE ASSOCIATED PRESS |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |url-status=live }}</ref> === „Безбедна зона“ за избеглице === == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] 4otmi6bj5tcnuecxt1uj8vdgzyui6ft 30099014 30098886 2025-06-27T19:05:32Z Aleksandra Đuričić 263116 /* „Безбедна зона“ за избеглице */ 30099014 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === === Кријумчарење миграната === === Избеглице и преливање === == Одговор на избегличку кризу == === Закон о странцима и међународној заштити и привременој заштити === == Миграциона дипломатија == === Приступање ЕУ === === Заједнички акциони план ЕУ и Турске за 2015. годину === === „Безбедна земља“ за ЕУ === Грчка је 2019. године наставила депортације као одговор на повећање броја избеглица током летњих месеци.<ref>{{cite news |last1=staff |title=The Latest: Greece resuming migrant deportations to Turkey |url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |accessdate=26 August 2019 |agency=THE ASSOCIATED PRESS |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |url-status=live }}</ref> === „Безбедна зона“ за избеглице === [[Сиријски мировни процес]] и [[Деескалација|деескалација]] су континуирани напори који почињу још од 2011. године. [[Повратак избеглица из сиријског грађанског рата]] представља повратак сиријских избеглица на место порекла (Сирија). Турска је промовисала идеју региона деескалације од 2015. године, светске силе су одбиле да помогну у стварању зоне (пример: зона безбедности у Ираку успостављена [[Операција „Пружање удобности“|операцијом „Пружање удобности“]]) ради заштите цивила.<ref name=safe /> Што се тиче безбедности избеглица, потребно је постићи напредак пре него што се може планирати било какав значајан повратак. Турска, Русија и Иран су се 2017. године сложили да створе [[Демилитаризација Идлиба (2018–2019)|демилитаризацију Идлиба (2018–2019)]]. (Преговори у Астани, март 2017. и мај 2017.: Зоне деескалације) Од 2019. године, зоне деескалације Идлиб и Источна Гута остају небезбедне. [[Председник Ердоган]] је изјавио да сиријска зона деескалације Идлиб полако нестаје и да „зона безбедности није ништа више од имена“.<ref name="idlib">{{cite news |last1= |date=3 September 2019 |title=Turkish President Erdogan says Syria's Idlib slowly disappearing |language=en |work=Reuters |url=https://www.reuters.com/article/us-syria-security-turkey/turkish-president-erdogan-says-syrias-idlib-slowly-disappearing-idUSKCN1VO2KO |url-status=live |access-date=4 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190904133403/https://www.reuters.com/article/us-syria-security-turkey/turkish-president-erdogan-says-syrias-idlib-slowly-disappearing-idUSKCN1VO2KO |archive-date=4 September 2019}}</ref> Године 2019, [[Северна сиријска тампон зона]], танка трака границе на северу Сирије, биће коришћена као „безбедна зона“. Ово се може користити само ако Турска пронађе начин да премости супротстављене циљеве Русије и Сједињених Америчких Држава. Безбедна зона ће зауставити талас миграција, али ће Турска такође морати да очисти своју границу од бораца Исламске државе и курдске милиције.<ref name=safe>{{cite news |last1=Coskun |first1=Orhan |title=With Syria 'safe zone' plan, Turkey faces diplomatic balancing act |url=https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-rebel-idUSKCN11C1FJ |work=Reuters |agency=Reuters |publisher=Reuters |date=6 September 2016 |language=en |access-date=1 September 2019 |archive-date=1 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190901034450/https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-rebel-idUSKCN11C1FJ |url-status=live }}</ref> == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] kecr8em30ba5xl3bwtgtjnoywc4wdxn 30099360 30099014 2025-06-28T05:36:38Z Aleksandra Đuričić 263116 /* Прилив из иранско-ирачког рата */ 30099360 wikitext text/x-wiki {{Радови у току}} [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Сиријске избеглице у [[Смештајни центар Онџупинар|смештајном центру Онџупинар]]]] '''Турска мигрантска криза''', понекад називана и '''избегличком кризом у Турској''',<ref>{{cite news |last1=Bryza |first1=Matthew |title=Turkey and the migration crisis: a positive example for the Transatlantic community |url=https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |accessdate=26 August 2019 |work=euractiv.com |publisher=Auractive |date=16 July 2018 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.euractiv.com/section/global-europe/opinion/turkey-and-the-migration-crisis-a-positive-example-for-the-transatlantic-community/ |url-status=live }}</ref><ref>{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxfordh Hndbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |accessdate=26 August 2019 |language=en |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123903/https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |url-status=live }}</ref><ref>{{cite web |last1=Staff |title=Turkey's Refugee Crisis: The Politics of Permanence |url=https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |website=Crisis Group |accessdate=26 August 2019 |language=en |date=30 November 2016 |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123902/https://www.crisisgroup.org/europe-central-asia/western-europemediterranean/turkey/turkey-s-refugee-crisis-politics-permanence |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news|date=2016-02-08|title=Turkey uses refugee crisis to up the ante|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209200822/https://www.bbc.com/news/world-europe-35521242|url-status=live}}</ref> била је период током 2010-их који је карактерисао велики број људи који су мигрирали у Турску. Турска је примала највећи број регистрованих избеглица од било које земље или територије сваке године од 2014. до 2019. године и имала је највећу популацију избеглица на свету према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).<ref>{{Cite web |url=http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |title=(Tab1, second column) |access-date=2020-03-05 |archive-date=2018-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180710205726/http://www.unhcr.org/statisticalyearbook/2014-annex-tables.zip |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite web |url=https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |title=Archived copy |access-date=2022-02-20 |archive-date=2021-08-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210810012647/https://www.unhcr.org/tr/wp-content/uploads/sites/14/2019/11/UNHCR-Turkey-One-Pager-Fact-Sheet-Oct2019.pdf |url-status=live }}</ref> Већина су биле избеглице из Сиријског грађанског рата, којих је било 3,6 милиона у јуну 2020. године.<ref>{{cite web|title=Situation Syria Regional Refugee Response|url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria/location/113|website=[[United Nations High Commissioner for Refugees]]|accessdate=2020-07-03|archive-date=2018-03-05|archive-url=https://web.archive.org/web/20180305121532/http://data.unhcr.org/syrianrefugees/country.php?id=224|url-status=live}}</ref> У 2018. години, УНХЦР је известио да је Турска примила 63,4% свих „регистрованих сиријских избеглица“.<ref>{{cite web |title=Total Persons of Concern by Country of Asylum |url=https://data2.unhcr.org/en/situations/syria# |website=data2 |publisher=UNHCR |accessdate=24 September 2018 |archive-date=19 July 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190719173216/https://data2.unhcr.org/en/situations/syria |url-status=live }}</ref> Турска мигрантска криза је део шире европске мигрантске кризе.<ref>{{Cite news|date=2016-03-20|title=Migrant crisis: EU-Turkey deal comes into effect|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208124116/https://www.bbc.com/news/world-europe-35854413|url-status=live}}</ref> Дана 20. марта 2016. године, споразум између ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе формално је ступио на снагу, а циљ му је био да ограничи прилив илегалних миграната који улазе у ЕУ преко Турске.<ref>{{Cite news|date=2016-03-18|title=EU-Turkey migrant deal: A Herculean task|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|access-date=2021-12-08|archive-date=2021-12-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208123346/https://www.bbc.com/news/blogs-eu-35848181|url-status=live}}</ref> У децембру 2020. године, уговор је истекао и ЕУ га је продужила до 2022. године, дајући Турској додатних 485 милиона евра.<ref name="contract_finish">{{cite web|date=17 December 2020|title=EU finishes contracting $7.3 bln refugee deal with Turkey|url=https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|publisher=hurriyetdailynews|access-date=20 February 2022|archive-date=8 December 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211208132014/https://www.hurriyetdailynews.com/eu-finishes-contracting-7-3-bln-refugee-deal-with-turkey-160932|url-status=live}}</ref> Мигрантска криза је имала значајан утицај на односе Турске са ЕУ.<ref>Beken Saatçioğlu, "The European Union's refugee crisis and rising functionalism in EU-Turkey relations." ''Turkish Studies'' 21.2 (2020): 169–187.</ref> Као одговор на кризу, Турска је усвојила Закон о странцима и међународној заштити и Привременој заштити,<ref>{{cite web|title=Turkey: New Law on Foreigners and International Protection|url=https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|access-date=2021-12-08|website=Library of Congress|archive-date=2021-12-09|archive-url=https://web.archive.org/web/20211209195048/https://www.loc.gov/item/global-legal-monitor/2013-04-18/turkey-new-law-on-foreigners-and-international-protection/|url-status=live}}</ref> успоставила је баријеру Сирија-Турска и баријеру Иран-Турска како би се зауставило кријумчарење и побољшала безбедност и преговарала о прекидима ватре у Сирији како би се успоставиле безбедне зоне за цивиле. == Велики токови избеглица == Имиграција у Турску има историјске корене у распаду Османског царства. Почев од краја 18. века до краја 20. века, процењује се да је око 10 милиона османских муслиманских грађана, Мухаџира и њихових потомака рођених након почетка распада Османског царства, емигрирало у Тракију и Анадолију.<ref>Sarah A.S. Isla Rosser-Owen, MA Near and Middle Eastern Studies (thesis). ''The First 'Circassian Exodus' to the Ottoman Empire (1858–1867), and the Ottoman Response, Based on the Accounts of Contemporary British Observers.'' Page 16: "... with one estimate showing that the indigenous population of the entire north-western Caucasus was reduced by a massive 94 percent". Text of citation: "The estimates of Russian historian Narochnitskii, in Richmond, ch. 4, p. 5. Stephen Shenfield notes a similar rate of reduction with less than 10 percent of the Circassians (including the Abkhazians) remaining. (Stephen Shenfield, "The Circassians: A Forgotten Genocide?", in The Massacre in History, p. 154.)"</ref> Турска је поново постала земља имиграције почев од 1980-их<ref name=B118>{{cite journal |last1=Boluk |first1=Gulden |title=Syrian Refugees in Turkey: between Heaven and Hell? |journal=Mediterranean Yearbook (Observatory of Euro Mediterranean Policies) ) |date=2016 |issue=2016 |page=118 |url=https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |accessdate=29 July 2019 |archive-date=20 February 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220220231748/https://www.iemed.org/observatori/arees-danalisi/arxius-adjunts/anuari/med.2016/IEMed_MedYearBook2016_Syrian%20Refugges%20Turkey_Baluk_Erdeum.pdf |url-status=live }}</ref> када су кризе широм Блиског истока довеле до таласа за таласом избеглица које су тражиле сигурно уточиште. Најважнији фактори који покрећу имиграцију у Турску су оружани сукоби, етничка нетолеранција, верски фундаментализам и политичке тензије.<ref>Ahmet îçduygu, 1996, Transit Migrants in Turkey, Boğaziçi Journal, Vol. 10, No. 1-2, p. 127</ref> Велики прилив избеглица дошао је из Ирака од 1980-их.<ref>Ihlamur-Öner, S. G. (2014). “Turkey’s Refugee Regime Stretched to the Limit? The Case of Iraqi And Syrian Refugee Flows”, Perceptions, Autumn 2013, Volume Xviii, Number 3, Pp. 191–228.</ref> === Прилив из иранско-ирачког рата === Највећа група избеглица били су Иранци, све до [[Грађански рат у Сирији|сиријског грађанског рата]]. Први прилив били су Иранци који су бежали од [[Иранска револуција|Иранске револуције]] 1980. године; иранско-ирачки рат је почео 22. септембра исте године. И револуција и рат су довели укупно 1,5 милиона Иранаца у Турску између 1980. и 1991. године.<ref>Latif, D. (2002). “Refugee Policy of the Turkish Republic”, The Turkish Year Book, Vol. Xxxiii, Pp. 12.</ref> Ове избеглице нису биле признате као тражиоци азила према одредбама [[Женевске конвенције]], јер су улазиле и боравиле као туристи; што их је чинило [[Иранска дијаспора|иранском дијаспором]]. [[Бахаи вера]] је имала око 350.000 верника у Ирану. Према речима специјалног представника УН, од 1979. године, многи Бахаји су илегално напустили Иран због прогона који је санкционисала држава. Често одлазе у Турску и покушавају да наставе на Запад.<ref>Latif, D. (2002). “Refugee Policy of the Turkish Republic”, The Turkish Year Book, Vol. Xxxiii, Pp. 12.</ref> Током истог периода, 51.542 Ирачана ([[Ирачани у Турској|Ирачана у Турској]]) постали су избеглице у Турској.<ref>Kaynak, M. et al. (1992). Iraklı Sığınmacılar ve Türkiye (1988–1991), Ankara: Tanmak. page 25</ref> Иранско-ирачки рат и [[Курдске побуне у Ираку 1983–1986.|курдска побуна 1983]]. године изазвали су први велики прилив избеглица из региона. [[Amnesty International]] и [[Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице|UNHCR]] тврдили су да Турска не поштује људска права иранских избеглица и вршили су притисак на Турску да то учини. === Прилив из Заливског рата === === Прилив из рата у Авганистану === === Прилив из сиријског грађанског рата === === Прилив из руско-украјинског рата === == Услови == === Праћење присуства миграната === === Утицај на земљу домаћина === == Утицај на безбедност == === Сиријско-турска и иранско-турска баријера === === Кријумчарење миграната === === Избеглице и преливање === == Одговор на избегличку кризу == === Закон о странцима и међународној заштити и привременој заштити === == Миграциона дипломатија == === Приступање ЕУ === === Заједнички акциони план ЕУ и Турске за 2015. годину === === „Безбедна земља“ за ЕУ === Грчка је 2019. године наставила депортације као одговор на повећање броја избеглица током летњих месеци.<ref>{{cite news |last1=staff |title=The Latest: Greece resuming migrant deportations to Turkey |url=https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |accessdate=26 August 2019 |agency=THE ASSOCIATED PRESS |archive-date=27 August 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190827123852/https://www.miamiherald.com/news/nation-world/article234300407.html |url-status=live }}</ref> === „Безбедна зона“ за избеглице === [[Сиријски мировни процес]] и [[Деескалација|деескалација]] су континуирани напори који почињу још од 2011. године. [[Повратак избеглица из сиријског грађанског рата]] представља повратак сиријских избеглица на место порекла (Сирија). Турска је промовисала идеју региона деескалације од 2015. године, светске силе су одбиле да помогну у стварању зоне (пример: зона безбедности у Ираку успостављена [[Операција „Пружање удобности“|операцијом „Пружање удобности“]]) ради заштите цивила.<ref name=safe /> Што се тиче безбедности избеглица, потребно је постићи напредак пре него што се може планирати било какав значајан повратак. Турска, Русија и Иран су се 2017. године сложили да створе [[Демилитаризација Идлиба (2018–2019)|демилитаризацију Идлиба (2018–2019)]]. (Преговори у Астани, март 2017. и мај 2017.: Зоне деескалације) Од 2019. године, зоне деескалације Идлиб и Источна Гута остају небезбедне. [[Председник Ердоган]] је изјавио да сиријска зона деескалације Идлиб полако нестаје и да „зона безбедности није ништа више од имена“.<ref name="idlib">{{cite news |last1= |date=3 September 2019 |title=Turkish President Erdogan says Syria's Idlib slowly disappearing |language=en |work=Reuters |url=https://www.reuters.com/article/us-syria-security-turkey/turkish-president-erdogan-says-syrias-idlib-slowly-disappearing-idUSKCN1VO2KO |url-status=live |access-date=4 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190904133403/https://www.reuters.com/article/us-syria-security-turkey/turkish-president-erdogan-says-syrias-idlib-slowly-disappearing-idUSKCN1VO2KO |archive-date=4 September 2019}}</ref> Године 2019, [[Северна сиријска тампон зона]], танка трака границе на северу Сирије, биће коришћена као „безбедна зона“. Ово се може користити само ако Турска пронађе начин да премости супротстављене циљеве Русије и Сједињених Америчких Држава. Безбедна зона ће зауставити талас миграција, али ће Турска такође морати да очисти своју границу од бораца Исламске државе и курдске милиције.<ref name=safe>{{cite news |last1=Coskun |first1=Orhan |title=With Syria 'safe zone' plan, Turkey faces diplomatic balancing act |url=https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-rebel-idUSKCN11C1FJ |work=Reuters |agency=Reuters |publisher=Reuters |date=6 September 2016 |language=en |access-date=1 September 2019 |archive-date=1 September 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190901034450/https://www.reuters.com/article/us-mideast-crisis-syria-rebel-idUSKCN11C1FJ |url-status=live }}</ref> == Види још == * [[Европска мигрантска криза]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Литература == *{{cite book |last1=Kivilcim |first1=Zeynep |editor1-first=Cecilia |editor1-last=Menjívar |editor2-first=Marie |editor2-last=Ruiz |editor3-first=Immanuel |editor3-last=Ness |title=The Oxford Handbook of Migration Crises |chapter=Migration Crises in Turkey |date=2019 |pages=426–444 |publisher=Oxford Handbooks |doi=10.1093/oxfordhb/9780190856908.013.48 |isbn=978-0-19-085690-8 |chapter-url=https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190856908.001.0001/oxfordhb-9780190856908-e-48 |language=en}} *{{cite web|url=https://www.turkishminute.com/2021/11/25/women-subjected-to-rape-sexual-harassment-in-custody-in-turkey-since-1997-report/|title=793 women subjected to rape, sexual harassment in custody in Turkey since 1997: report|publisher=Turkish Minute}} == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] iqg012jb2hegzgrv06b3pw0gmkd2la3 0 4610242 30098848 30098017 2025-06-27T16:34:47Z Aleksandra Đuričić 263116 30098848 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Избеглички камп у Килису.]] '''Смештајни центар Онџупинар''' је био [[избеглички камп]] за избеглице које су бежале од [[Избеглице из Сирије|сиријског грађанског рата]], који се налазио у селу Онџупинар у Килису, у Турској, близу сиријске границе.<ref>{{cite news |title=Turkey shifts Syrian refugees from borders |first=Henry |last=Ridgwell |url= https://www.voanews.com/a/turkey_shifts_syrian_refugees_from_broders/1507286.html |newspaper=Voice of America |date=13 September 2012 |access-date=24 July 2015}}</ref> Камп је отворен 2012. године, а затворен 2019. године.<ref name=":0">{{Cite web |date=2019-07-23 |title=Öncüpınar Konteyner Kent kapatılıyor – Kilis Kent Gazetesi |trans-title=Öncüpınar Container City is being closed |url=https://kentgazetesi.biz/oncupinar-konteyner-kent-kapatiliyor/ |access-date=2024-11-16 |website=kentgazetesi.biz |language=tr}}</ref> Од фебруара 2014. године, у њему је било смештено 14.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129072713/http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|url-status=usurped|archive-date=November 29, 2014|title=Turkish refugee camp 'nicest' in the world |work=World Bulletin |date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Камп је имао површину од 315 хиљада квадратних метара и у њему је, од фебруара 2014. године, смештено 14.000 људи.[1] Камп се састојао од 2.053 контејнера, повезаних стазама од цигле. Неколико школа, вртића и игралишта служило је 2.000 школске деце у кампу. Кампом је у потпуности управљао Турски председнички комитет за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама.<ref name=SDL/> Килис је био један од шест „контејнерских кампова“ које је отворила Турска, са циљем да понуди виши квалитет живота од традиционалних шаторских кампова.<ref name=SDL>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/02/16/magazine/how-to-build-a-perfect-refugee-camp.html?_r=0|title=How to Build a Perfect Refugee Camp|work=New York Times|date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Свака избегличка породица је добијала укупно 43 долара по особи месечно путем система „картица за храну“, које су се могле потрошити у разним продавницама које раде у кампу.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/dmas/dv/unhcr_regional_external_update_refugeeFor|title=Syria Regional Refugee Response|date=25 October 2012|accessdate=22 November 2014}}{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Камп је затворен 2019. године, а преостале избеглице су требале бити послате у други камп у округу Елбејли.<ref name=":0" /> == Види још == * [[Избегличка криза у Турској]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] d8rg6f5tufqmz9ozfzsfg1mmwitgcfa 30098849 30098848 2025-06-27T16:35:33Z Aleksandra Đuričić 263116 30098849 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Избеглички камп у Килису.]] '''Смештајни центар Онџупинар''' је био [[избеглички камп]] за избеглице које су бежале од [[Избеглице из Сирије|сиријског грађанског рата]], који се налазио у селу Онџупинар у Килису, у Турској, близу сиријске границе.<ref>{{cite news |title=Turkey shifts Syrian refugees from borders |first=Henry |last=Ridgwell |url= https://www.voanews.com/a/turkey_shifts_syrian_refugees_from_broders/1507286.html |newspaper=Voice of America |date=13 September 2012 |access-date=24 July 2015}}</ref> Камп је отворен 2012. године, а затворен 2019. године.<ref name=":0">{{Cite web |date=2019-07-23 |title=Öncüpınar Konteyner Kent kapatılıyor – Kilis Kent Gazetesi |trans-title=Öncüpınar Container City is being closed |url=https://kentgazetesi.biz/oncupinar-konteyner-kent-kapatiliyor/ |access-date=2024-11-16 |website=kentgazetesi.biz |language=tr}}</ref> Од фебруара 2014. године, у њему је било смештено 14.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129072713/http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|url-status=usurped|archive-date=November 29, 2014|title=Turkish refugee camp 'nicest' in the world |work=World Bulletin |date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Камп је имао површину од 315 хиљада квадратних метара. Камп се састојао од 2.053 контејнера, повезаних стазама од цигле. Неколико школа, вртића и игралишта служило је 2.000 школске деце у кампу. Кампом је у потпуности управљао Турски председнички комитет за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама.<ref name=SDL/> Килис је био један од шест „контејнерских кампова“ које је отворила Турска, са циљем да понуди виши квалитет живота од традиционалних шаторских кампова.<ref name=SDL>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/02/16/magazine/how-to-build-a-perfect-refugee-camp.html?_r=0|title=How to Build a Perfect Refugee Camp|work=New York Times|date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Свака избегличка породица је добијала укупно 43 долара по особи месечно путем система „картица за храну“, које су се могле потрошити у разним продавницама које раде у кампу.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/dmas/dv/unhcr_regional_external_update_refugeeFor|title=Syria Regional Refugee Response|date=25 October 2012|accessdate=22 November 2014}}{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Камп је затворен 2019. године, а преостале избеглице су требале бити послате у други камп у округу Елбејли.<ref name=":0" /> == Види још == * [[Избегличка криза у Турској]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] pvqa7nu7ubdaiklnfl59fg0yq6pbm4d 30098855 30098849 2025-06-27T16:39:58Z Aleksandra Đuričić 263116 30098855 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Избеглички камп у Килису.]] '''Смештајни центар Онџупинар''' је био [[избеглички камп]] за избеглице које су бежале од [[Избеглице из Сирије|сиријског грађанског рата]], који се налазио у селу Онџупинар у Килису, у Турској, близу сиријске границе.<ref>{{cite news |title=Turkey shifts Syrian refugees from borders |first=Henry |last=Ridgwell |url= https://www.voanews.com/a/turkey_shifts_syrian_refugees_from_broders/1507286.html |newspaper=Voice of America |date=13 September 2012 |access-date=24 July 2015}}</ref> Камп је отворен 2012. године, а затворен 2019. године.<ref name=":0">{{Cite web |date=2019-07-23 |title=Öncüpınar Konteyner Kent kapatılıyor – Kilis Kent Gazetesi |trans-title=Öncüpınar Container City is being closed |url=https://kentgazetesi.biz/oncupinar-konteyner-kent-kapatiliyor/ |access-date=2024-11-16 |website=kentgazetesi.biz |language=tr}}</ref> Од фебруара 2014. године, у њему је било смештено 14.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129072713/http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|url-status=usurped|archive-date=November 29, 2014|title=Turkish refugee camp 'nicest' in the world |work=World Bulletin |date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Камп је имао површину од 315 хиљада квадратних метара. Камп се састојао од 2.053 контејнера, повезаних стазама од цигле. Укупно 63 учионица у неколико школа, вртића и дечија игралишта служило је 2.000 школске деце у кампу. Унутра се налази пољска болница са 50 кревета, три џамије које могу да приме хиљаду људи, једна пијаца и шест друштвених објеката. Поред тога, сиријским избеглицама се у кампу пружају курсеви ткања тепиха и ћилима, рукотворина, фризерског салона, рачунарства и турског језика.<ref name=":0"/> Кампом је у потпуности управљао Турски председнички комитет за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама.<ref name=SDL/> Килис је био један од шест „контејнерских кампова“ које је отворила Турска, са циљем да понуди виши квалитет живота од традиционалних шаторских кампова.<ref name=SDL>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/02/16/magazine/how-to-build-a-perfect-refugee-camp.html?_r=0|title=How to Build a Perfect Refugee Camp|work=New York Times|date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Свака избегличка породица је добијала укупно 43 долара по особи месечно путем система „картица за храну“, које су се могле потрошити у разним продавницама које раде у кампу.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/dmas/dv/unhcr_regional_external_update_refugeeFor|title=Syria Regional Refugee Response|date=25 October 2012|accessdate=22 November 2014}}{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Камп је затворен 2019. године, а преостале избеглице су требале бити послате у други камп у округу Елбејли.<ref name=":0" /> == Види још == * [[Избегличка криза у Турској]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] l6h2d277c08z6d79p1q1o6zoihzt9oz 30098856 30098855 2025-06-27T16:42:05Z Aleksandra Đuričić 263116 30098856 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AFAD Kilis kampı.jpg|thumb|Избеглички камп у Килису.]] '''Смештајни центар Онџупинар''' је био [[избеглички камп]] за избеглице које су бежале од [[Избеглице из Сирије|сиријског грађанског рата]], који се налазио у селу Онџупинар у Килису, у Турској, близу сиријске границе.<ref>{{cite news |title=Turkey shifts Syrian refugees from borders |first=Henry |last=Ridgwell |url= https://www.voanews.com/a/turkey_shifts_syrian_refugees_from_broders/1507286.html |newspaper=Voice of America |date=13 September 2012 |access-date=24 July 2015}}</ref> Камп је отворен 2012. године, а затворен 2019. године.<ref name=":0">{{Cite web |date=2019-07-23 |title=Öncüpınar Konteyner Kent kapatılıyor – Kilis Kent Gazetesi |trans-title=Öncüpınar Container City is being closed |url=https://kentgazetesi.biz/oncupinar-konteyner-kent-kapatiliyor/ |access-date=2024-11-16 |website=kentgazetesi.biz |language=tr}}</ref> Од фебруара 2014. године, у њему је било смештено 14.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|archive-url=https://web.archive.org/web/20141129072713/http://www.worldbulletin.net/turkey/128915/turkish-refugee-camp-nicest-in-the-world|url-status=usurped|archive-date=November 29, 2014|title=Turkish refugee camp 'nicest' in the world |work=World Bulletin |date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Камп је имао површину од 315 хиљада квадратних метара. Камп се састојао од 2.053 контејнера, повезаних стазама од цигле. Укупно 63 учионица у неколико школа, вртића и дечија игралишта служило је 2.000 школске деце у кампу. Унутра се налази пољска болница са 50 кревета, три џамије које могу да приме хиљаду људи, једна пијаца и шест друштвених објеката. Поред тога, сиријским избеглицама се у кампу пружају курсеви ткања тепиха и ћилима, рукотворина, фризерског салона, рачунарства и турског језика.<ref name=":0"/> Кампом је у потпуности управљао [[Председништво за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама|Турски председнички комитет за управљање катастрофама и ванредним ситуацијама]].<ref name=SDL/> Килис је био један од шест „контејнерских кампова“ које је отворила Турска, са циљем да понуди виши квалитет живота од традиционалних шаторских кампова.<ref name=SDL>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2014/02/16/magazine/how-to-build-a-perfect-refugee-camp.html?_r=0|title=How to Build a Perfect Refugee Camp|work=New York Times|date=14 February 2014|accessdate=22 November 2014}}</ref> Свака избегличка породица је добијала укупно 43 долара по особи месечно путем система „картица за храну“, које су се могле потрошити у разним продавницама које раде у кампу.<ref>{{cite web|url=http://www.europarl.europa.eu/meetdocs/2009_2014/documents/dmas/dv/unhcr_regional_external_update_refugeeFor|title=Syria Regional Refugee Response|date=25 October 2012|accessdate=22 November 2014}}{{dead link|date=December 2017 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Камп је затворен 2019. године, а преостале избеглице су требале бити послате у други камп у округу Елбејли.<ref name=":0" /> == Види још == * [[Избегличка криза у Турској]] * [[Расизам и дискриминација у Турској]] == Референце == {{референце|2}} {{подножје}} [[Категорија:Присилна миграција]] [[Категорија:Избеглице]] [[Категорија:Турска]] h4a9eto1eex2t5q3rh57zxd0xfhydnv 0 4610252 30099390 30098270 2025-06-28T08:00:07Z Boja02 203906 /* Натписи */ 30099390 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за књигу | назив = Рат за драгуље | назив_оригинала = The War of the Jewels | слика = War of the Jewels 1994.png | опис_слике = Прво издање књиге | аутор = [[Џ. Р. Р. Толкин]] | уредник = [[Кристофер Толкин]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = [[Уједињено Краљевство]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[фантастика]] | врста_дела = | издавач = [[HarperCollins]] | време и место настанка = | датум_издања = 1994. | врста_корица = | број_страница = 496 | серијал = ''[[The History of Middle-earth]]'' | преводилац = | издавање_на_српском = | приповедач = | гледиште = | време_радње = | место_радње = | главни_лик = | врхунац = | теме = | претходни = [[Morgoth's Ring]] | следећи = [[The Peoples of Middle-earth]] |isbn = }} '''''Рат за драгуље''''' ({{јез-ен|The War of the Jewels}}) је једанаести том серијала ''[[The History of Middle-earth]]'', који је [[Кристофер Толкин]] саставио на основу рукописа свог оца [[Џ. Р. Р. Толкин]]а. Објављен је 1994. године и представља други од два тома — први је ''[[Morgoth's Ring|Морготов прстен]]'' — који истражују нацрте ''[[Силмарилион]]а'' из 1951. године (оне написане након завршетка ''[[Господар прстенова|Господара прстенова]]'').<ref>{{cite book |last=Whittingham |first=Elizabeth A. |author-link=Elizabeth Whittingham |title=The Evolution of Tolkien's Mythology: A Study of the History of Middle-earth |url=https://books.google.com/books?id=22EqDwAAQBAJ |year=2017 |publisher=[[McFarland & Company]] |isbn=978-1-4766-1174-7}}</ref> == Садржај == Овај том обухвата: * Други део нацрта ''[[Силмарилион]]а'' из 1951. године; * Проширену верзију „Сивих анала”, историје Белеријанда након доласка [[Вилењаци (Толкин)|вилењака]]; * Додатне наративе око Хурина и трагедије његове деце. „Хуринова лутања” представљају завршетак његове приче, али нису укључене у коначну верзију ''Силмарилиона'' јер је Кристофер Толкин страховао да би велико скраћивање, неопходно да се стилски усклади са остатком књиге, учинило причу превише сложеном и тешком за читање; * Објашњење Кристофера Толкина како је, у сарадњи с будућим аутором фантастике [[Гај Гавријел Кеј|Гаjем Гавријелом Кејом]], саставио 22. поглавље ''Квенте Силмарилион'', „О слому Доријата”, с обзиром да ниједан очев запис о том догађају није био довољно нов да одговара финалној форми наратива. Посебно, старији текстови приказују [[Тингол]]а као тврдицу који вара патуљке око исплате, а опис Мелијаниног појаса у тим верзијама много је слабији у односу на непроходну баријеру каква постаје у делима писаним после ''[[Господар прстенова|Господара прстенова]]''; * Толкиново разматрање порекла [[Енти (Толкин)|Ента]] и великих орлова * Поглавље „Квенди и Елдари” које расправља о бројним именима која су вилењаци дали сами себи на примитивном квендијском и општем елдаринском, као и о њиховој еволуцији у [[Квенија (језик)|квенију]], телерин и синдарски; садржи мноштво детаља о историји вилењака и њиховом раздељивању. Такође објашњава имена која су вилењаци дали [[Људи (Толкин)|људима]], патуљцима и [[Орк|орцима]]; * „Куивиенјарну”, вилењачку народну причу о буђењу вилењака. === Натписи === На првим страницама сваког тома ''Историје Средње земље'' налази се натпис у феанорским карактерима ([[Тенгвар]], писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге. Натпис у Књизи XI гласи: „У овој књизи забележени су последњи списи Џона Роналда Руела Толкина о ратовима у Белеријанду; овде је такође испричана прича о томе како је Хурин Талион донео пропаст људима Бретила, уз још много тога што се тиче Едаина и патуљака и имена бројних народа на језику вилењака.” == Пријем == Чарлс Ноад, рецензирајући ову књигу у журналу ''Mallorn'', запажа да је Толкин почетком 1950-их започео многа дела, али их је углавном остављао недовршене. Наводи да је „његова стваралачка енергија почела да га напушта управо у тренутку када му је била најпотребнија, ако је ''Силмарилион'' икада требало да буде довршен, барем у обиму какав је замишљен”.<ref name="Noad 1994">{{cite journal |last=Noad |first=Charles |author-link=Charles Noad |title=[Review] |journal=[[Mallorn (journal)|Mallorn]] |issue=31 |year=1994 |pages=50–54 |jstor=45320384}}</ref> Ноад додаје да су „Хуринова лутања” прво Толкиново дело написано у нечем другачијем од његовог препознатљивог „узвишеног” стила: написано је у трећем лицу и „није епско”. Он изражава сумњу у вредност тог текста, сматрајући да, пошто није ни еп нити приповест у првом лицу, делује нефокусирано. Насупрот томе, легенду о „Буђењу Квенда (Вилењака)” описује као „фасцинантну”, јер представља једини приказ настанка вилењачке расе какав је Толкин замислио.<ref name="Noad 1994"/> Ноад такође коментарише бројне сумње које је Кристофер Толкин изразио у вези са својом редакцијом објављеног ''Силмарилиона''. Истиче да је било очигледно неопходно објавити нешто, и да су, с обзиром на циљ да се објави „једна уређена верзија текста без уредничког апарата”, уредничке одлуке морале бити тешке, а накнадна преиспитивања нимало изненађујућа. Шире гледано, додаје да је серијал ''Историја Средње земље'' постигао нешто што једна књига није могла: променио је начин на који читаоци доживљавају Толкиново дело, померивши фокус са ''Господара прстенова'' на оно што је у Толкиновој машти увек било у центру — ''Силмарилион''.<ref name="Noad 1994"/> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://tolkiengateway.net/wiki/The_War_of_the_Jewels ''The War of the Jewels''] на сајту Tolkien Gateway {{Средња земља}} {{Подножје|Књижевност}} [[Категорија:Књиге 1994.]] [[Категорија:Средња земља]] [[Категорија:Епска фантастика]] bdv6lt9fcfwcg70kooknrko6j0t2tlu 10 4610269 30098592 30098340 2025-06-27T12:52:35Z RoastPig 306074 30098592 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Кобиље | title = [[Општина Кобиље]] | image = [[Датотека:Karte Kobilje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Кобиље (Словенија)|Кобиље]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Кобиље|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Кобиље]] </noinclude> 4plj29gj6mbibxuppws34hujygxui8k 0 4610281 30099028 30098408 2025-06-27T19:25:13Z Dungodung 490 {{почетник|27|06|2025}} 30099028 wikitext text/x-wiki {{почетник|27|06|2025}} '''Капитени Барселоне (2004—2025)''' били су капитени шпанског каталонског фудбалског клуба [[ФК Барселона|Барселоне]] од 2004. до 2025. године. Листа капитена: [[Карлес Пујол]] {{flagicon|SPA}} (2004—2014) [[Шавијер Ернандез]] {{flagicon|SPA}} (2014—2015) [[Андрес Инијеста]] {{flagicon|SPA}} (2015—2018) [[Лионел Меси]] {{flagicon|ARG}} (2018–2021) [[Серхио Бускетс]] {{flagicon|SPA}} (2021–2023) [[Серхи Роберто]] {{flagicon|SPA}} (2023—2024) [[Рафиња]] {{flagicon|BRA}} (2024— ehhrmzdozqs7hapoy79dsh9emxqbxjr 0 4610301 30098608 30098507 2025-06-27T13:28:45Z Unknown General17 406995 /* Оперативна група Рејнџер */ 30098608 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Референце == izxwfg1y9728malpa7xqhgdi58o7oda 30098610 30098608 2025-06-27T13:30:26Z Unknown General17 406995 /* Ране мисије */ 30098610 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|thumb|right|Таск форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након што су обавештени да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у четврти "Црно море" у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |publisher=[[Knopf]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк}}</ref> таск форс је послао 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапси. Два поручника, заједно са још 22 особе, брзо су ухапшени и укрцани у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милицијци и цивили, међу њима и жене и деца, брзо су се окупили на том подручју. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], „Супер Сикс Уан“, оборен је од стране СНА користећи [[ракетни бацач]] (RPG). Оба пилота су погинула на лицу места, али је остатак посаде преживео принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94">{{Cite news |last=Аткинсон |first=Рик |date=1994-01-31 |title=Ноћ хиљаду жртава |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1994/01/31/night-of-a-thousand-casualties/1f0c97b1-1605-46e5-9466-ba3599120c25/ |access-date=2022-08-28}}</ref> Убрзо потом, још један хеликоптер „Супер Сикс Фоур“ оборен је такође RPG-ом. Није било расположивих спасилачких тимова, а преживели чланови посаде, укључујући и једног од пилота, [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]], нису могли да се померају. Два снајпера из Делта јединице, мајстор-сержант [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], из хеликоптера су обезбеђивали положај и више пута тражили дозволу да слете и обезбеде место пада. Након што су снаге 10. планинске дивизије заустављене у заседу, Гордон и Шугарт су добили дозволу да слете. Поставили су периметар и бранили преживеле. Сомалијска милиција је напала олупину хеликоптера упркос подршци из ваздуха. Када је уништена ваздушна подршка, Гордон, Шугарт и преживели чланови посаде су убијени, осим CW3 [[Мајкл Дјурент|Дјурента]] који је заробљен. Гордон и Шугарт су посмртно одликовани [[Медальом части]].<ref name="doorway hell">{{Cite book |last=Вилер |first=Ед |title=Врата пакла: катастрофа у Сомалији |year=2012 |publisher=[[Фронтлајн књиге]] |isbn=978-1-84832-680-4}}</ref>{{sfn|Питерсон|2000|p=3-166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оператери пробијали су се до првог места пада. Више покушаја Сомалијаца да их надвладају одбијено је интензивном ватром и подршком из ваздуха. Хеликоптери су испалили скоро 80.000 метака током ноћи.<ref>{{Cite news |last=Ицо |first=Гери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног ловаца 3/4 октобар 1993 |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf}}</ref> Због тога им је приписано да су спасили опкољене снаге.<ref>{{Cite book |last=Џонс |first=мајор Тимоти А. |title=Операције јуришних хеликоптера у урбаним подручјима |year=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7}}</ref> Формиран је спасилачки конвој од око 70 возила, уз подршку стотина припадника У == Референце == 2wxq9ljruiafefap28lk8s7pzij66o7 30098611 30098610 2025-06-27T13:31:54Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098611 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|thumb|right|Таск форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након што су обавештени да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у четврти "Црно море" у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |publisher=[[Knopf]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк}}</ref> таск форс је послао 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапси. Два поручника, заједно са још 22 особе, брзо су ухапшени и укрцани у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милицијци и цивили, међу њима и жене и деца, брзо су се окупили на том подручју. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], „Супер Сикс Уан“, оборен је од стране СНА користећи [[ракетни бацач]] (RPG). Оба пилота су погинула на лицу места, али је остатак посаде преживео принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94">{{Cite news |last=Аткинсон |first=Рик |date=1994-01-31 |title=Ноћ хиљаду жртава |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1994/01/31/night-of-a-thousand-casualties/1f0c97b1-1605-46e5-9466-ba3599120c25/ |access-date=2022-08-28}}</ref> Убрзо потом, још један хеликоптер „Супер Сикс Фоур“ оборен је такође RPG-ом. Није било расположивих спасилачких тимова, а преживели чланови посаде, укључујући и једног од пилота, [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]], нису могли да се померају. Два снајпера из Делта јединице, мајстор-сержант [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], из хеликоптера су обезбеђивали положај и више пута тражили дозволу да слете и обезбеде место пада. Након што су снаге 10. планинске дивизије заустављене у заседу, Гордон и Шугарт су добили дозволу да слете. Поставили су периметар и бранили преживеле. Сомалијска милиција је напала олупину хеликоптера упркос подршци из ваздуха. Када је уништена ваздушна подршка, Гордон, Шугарт и преживели чланови посаде су убијени, осим CW3 [[Мајкл Дјурент|Дјурента]] који је заробљен. Гордон и Шугарт су посмртно одликовани [[Медальом части]].<ref name="doorway hell">{{Cite book |last=Вилер |first=Ед |title=Врата пакла: катастрофа у Сомалији |year=2012 |publisher=[[Фронтлајн књиге]] |isbn=978-1-84832-680-4}}</ref>{{sfn|Питерсон|2000|p=3-166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оператери пробијали су се до првог места пада. Више покушаја Сомалијаца да их надвладају одбијено је интензивном ватром и подршком из ваздуха. Хеликоптери су испалили скоро 80.000 метака током ноћи.<ref>{{Cite news |last=Ицо |first=Гери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног ловаца 3/4 октобар 1993 |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf}}</ref> Због тога им је приписано да су спасили опкољене снаге.<ref>{{Cite book |last=Џонс |first=мајор Тимоти А. |title=Операције јуришних хеликоптера у урбаним подручјима |year=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7}}</ref> Формиран је спасилачки конвој од око 70 возила, уз подршку стотина припадника У == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Референце == alhq7onuffij5u9zhq41qlphub48xzd 30098615 30098611 2025-06-27T13:34:33Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098615 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Референце == 6g1xcvh9wv67bh1uu2tl4xzjrs98ozx 30098616 30098615 2025-06-27T13:35:54Z Unknown General17 406995 /* Прекидање мисије и повлачење САД */ 30098616 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == o9wogjeaqr3hplddlrr7aejsqnuf1gq 30098617 30098616 2025-06-27T13:36:47Z Unknown General17 406995 30098617 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br> {{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == cad6otf7zpnibdvuh3fcrzi3g2ytu8c 30098618 30098617 2025-06-27T13:37:49Z Unknown General17 406995 30098618 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == tvprhxzfv3yl9hbfnnu3tbahzbl29nq 30098622 30098618 2025-06-27T13:41:46Z Unknown General17 406995 /* Референце */ 30098622 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] rhi56gccak4tz98cfslma1iq81ixsli 30098623 30098622 2025-06-27T13:43:09Z Unknown General17 406995 /* Референце */ 30098623 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{Главни чланак|Битка за Могадишу (1993)}} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] 7v4o1twqrd67v4hsvo3n3zesns24ue3 30098787 30098623 2025-06-27T15:12:50Z Unknown General17 406995 30098787 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] tbtg33cwhsqvxgyozumo3gwhm6zruvf 30098813 30098787 2025-06-27T15:39:58Z Unknown General17 406995 30098813 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | исход = [[Савез националног отпора Сомалије|Победа Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | зараћене стране 1 = {{flagcountryflagu|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | зараћене стране 2 = {{flagiconflagdeco|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | команданти 1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | команданти 2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снаге1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снаге2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] 58d0z04wdsn2dqa1928460pj8zfvtep 30098814 30098813 2025-06-27T15:42:04Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098814 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | резултат = [[Савез националног отпора Сомалије|Победа Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountryflagu|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{flagiconflagdeco|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] oorjz3530s32ks6k0sj2pi4nb25fug5 30098815 30098814 2025-06-27T15:42:47Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098815 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountryflagu|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{flagiconflagdeco|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] n4h8kyndw8nik4mn1bosc71twycpcqh 30098816 30098815 2025-06-27T15:43:20Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098816 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{flagiconflagdeco|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] c7vjqjofrjsewt76hbb4jxd0umy7vl5 30098818 30098816 2025-06-27T15:44:22Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098818 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] 8n3r5jl1k5950ni73ji67azat4yj93n 30098819 30098818 2025-06-27T15:45:12Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30098819 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | слика = [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале<br/>{{flagicon|Сомалија}} | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] f3j5y9qdht4nx87bval3ai1oibb5oo9 30098822 30098819 2025-06-27T15:45:52Z Unknown General17 406995 30098822 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | слика = [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] 842703g9b4qmspj09aeoczce268ywh9 30099355 30098822 2025-06-28T05:27:01Z Unknown General17 406995 /* Битка за Могадишу */ 30099355 wikitext text/x-wiki {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994<ref name="atkinson 01-94" /> *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) |место = [[Сомалија]] | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | слика = [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]])<ref name="hrw.org"/> }} Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] aa5k1zrj8fyrhr79sccvzg50ao9g1tm 30099461 30099355 2025-06-28T09:01:03Z MareBG 12583 30099461 wikitext text/x-wiki {{почетник|28|06|2025}} {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994 *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка за Могадишу (1993)|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) |место = [[Сомалија]] | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | слика = [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]]) }} Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] avvom1mzil3j3f1vwewghaqzyrlap9g 30099610 30099461 2025-06-28T11:18:41Z Unknown General17 406995 30099610 wikitext text/x-wiki {{почетник|28|06|2025}} {{Infobox military conflict | сукоб = Операција Готички змај | део = [[Грађански рат у Сомалији]] и [[УНОСОМ II]] | слика = 75th Ranger Regiment Bravo Company 3rd Batallion Somalia 1993.jpg | величина_слике = 300п | опис_слике = Браво чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]] у Сомалији, 1993. | датум = 22. август – 13. октобар 1993 | место = [[Могадишу]], [[Сомалија]] | повод = [[Операција Повратак наде]]<br />[[Резолуција 837 Савета безбедности УН]]<br />4 америчка војника убијена, 7 рањено у две засебне минске експлозије у августу 1993{{sfn|Bowden|1999|p=96}} | резултат = Победа [[Савеза националног спасења (СНА)]]<ref name="ecklund">{{Cite journal |last=Ecklund |first=Marshall |date=2004 |title=Task Force Ranger vs. Urban Somali Guerrillas in Mogadishu: An Analysis of Guerrilla and Counterguerrilla Tactics and Techniques used during Operation GOTHIC SERPENT |url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/0959231042000275560 |journal=Small Wars & Insurgencies |language=en |volume=15 |issue=3 |pages=47–69 |doi=10.1080/0959231042000275560 |s2cid=144853322 |issn=0959-2318|url-access=subscription }}</ref> *Повлачење снага TF Ranger 20. октобра 1993<ref name="crack us troops">{{Cite news |last=Walker |first=Martin |author-link=Martin Walker (reporter) |date=1993-10-20 |title=Crack US troops to leave Somalia |language=en-GB |work=[[The Guardian]] |url=https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230603165709/https://www.theguardian.com/world/1993/oct/20/usa.martinwalker |archive-date=3 June 2023}}</ref><ref name="wapo pulls rangers">{{Cite news |last1=Marcus |first1=Ruth |author-link=Ruth Marcus (journalist) |last2=Lancaster |first2=John |date=1993-10-20 |title=U.S. PULLS RANGERS OUT OF SOMALIA |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910181252/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/20/us-pulls-rangers-out-of-somalia/643603f4-7028-415a-b862-484af641e823/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> *Ослобађање заробљених СНА бораца до јануара 1994 *Повлачење америчких трупа 3. марта 1994 *Повлачење УНОСОМ II 28. марта 1995{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} | страна1 = {{застава|Сједињене Америчке Државе}}<br>{{застава|Малезија}}<br>{{застава|Пакистан}} | страна2 = {{plainlist| {{зас|Сомалија}} [[Савез националног спасења (СНА)]] }} | командант1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Вилијам Ф. Герисон]] | командант2 = {{зас|Сомалија|величина=23п}} [[Мохамед Фарах Аидид]] | јединице1 = {{зас|САД|1960|величина=23п}} Б чета, [[3. батаљон Ренџерског пука|3. батаљон]], [[75. ренџерски пук]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} Ц ескадрила, [[Делта јединица|1. SFOD-D]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} 1. батаљон, [[160. СОАР]]{{sfn|Piasecki|2007}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[СИЉ Тим 6|DEVGRU]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[24. јединица за специјалне тактике|24. STS]]{{sfn|Haulman|2015|p=11}}<br>{{зас|САД|1960|величина=23п}} [[Јединица за обавештајну подршку|ISA]]{{sfn|Day|1997|p=17}} | јединице2 = {{зас|Сомалија}} [[СНА милиција]] | снага1 = 441 војник{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<br>8 хеликоптера MH-60<br>4 AH-6<br>4 MH-6{{sfn|Piasecki|2007}}<br>3 OH-58<br>1 авион P-3 Orion{{sfn|Bowden|1999|p=11}}<br>9 Humvee возила<br>3 камиона 5-тонца{{sfn|Bowden|1999|p=5}} | снага2 = Неколико хиљада милицајаца и добровољаца{{sfn|Loeb|2000}}<br>Више техничких возила | губици1 = {{plainlist| '''3–4. октобар:'''<br>{{застава|САД}}{{efn|Укључујући губитке других америчких снага током битке}}<br>21 погинуло<br>85–97+ рањено<br>1 заробљен<br>4 хеликоптера MH-60 оборена<br>Више Humvee и камиона уништено или оштећено{{sfn|Bowden|1999|p=301}}{{sfn|Poole|2005|p=57}}<br>{{застава|Малезија}}<ref name="malay"/><br>1 погинуло<br>7 рањено<br>{{застава|Пакистан}}{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}}<br>2 рањено<br/>'''6. октобар:'''<br>1 погинуло, 13 рањено{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=12}} }} | губици2 = {{plainlist| {{застава|Сомалија}}<br>Процена (борци и цивили):<br>315 погинулих<br>812 рањених<ref name="haad interview">{{Cite web |date=3 October 1993 |title=Интервју – Капетан Хаад | Заседа у Могадишу | Frontline |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-url=https://web.archive.org/web/19991113142452/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |archive-date=13 November 1999 |access-date=25 August 2013 |publisher=[[PBS]]}}</ref><br>24 заробљена (3 убијена, 1 рањен током извлачења){{sfn|Bowden|1999|p=333}}<br>Више техничких возила уништено }}}} '''Операција Готички змај''' била је [[војна операција]] коју је спровела [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јединица под називом ''Тајм Форс Ренџер'' током [[Грађански рат у Сомалији|грађанског рата у Сомалији]] 1993. године. Главни циљ операције био је хапшење [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамеда Фараха Аидида]], лидера [[Савез националног спасења (СНА)|СНА]], који је био тражен од стране [[УНОСОМ II]] због напада на снаге УН. Операција је трајала од августа до октобра 1993. и била је под командом [[Команда за заједничке специјалне операције|JSOC]]. Током 3. октобра 1993, јединица је извела мисију да ухвати двојицу Аидидових [[потпуковника]]. Мисија се завршила [[Битка у Могадишу|битком за Могадишу]]. Битка је била изузетно крвава и иако су америчке снаге нанеле велике губитке сомалијској милицији, и саме су претрпеле тешке губитке. [[Малезијска војска|Малезијске]], [[Пакистанска војска|пакистанске]] и [[Америчка војска|америчке]] снаге под УНОСОМ II такође су претрпеле губитке током извлачења TF Ranger-а. Интензитет битке довео је до прекида операције 6. октобра 1993. Након тога уследило је повлачење америчких снага у октобру и коначно напуштање Сомалије почетком 1994.<ref name="crack us troops" /><ref name="wapo pulls rangers" /><ref name="ecklund"/> Последице овог сукоба значајно су утицале на америчку спољну политику и довеле до окончања мисије УНОСОМ II у марту 1995. године.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=13}} У то време, Битка за Могадишу била је најинтензивнија и најкрвавија борба у којој су учествовали амерички војници од Вијетнамског рата.<ref name="online">{{cite journal|url=https://www.researchgate.net/publication/236815694|doi=10.1353/rap.2001.0066|title=The Shot Seen 'Round the World: The Impact of the Images of Mogadishu on American Military Operations |year=2001 |last1=Dauber |first1=Cori Elizabeth |journal=Rhetoric & Public Affairs |volume=4 |issue=4 |pages=653–687 |s2cid=153565083 }}</ref><ref name="bloodiest">{{Cite web |last1=Olson |first1=Bryan W. |last2=Ortega Sr. |first2=Gary L. |date=30 June 2009 |title=The Battle of Mogadishu, 3 Oct 93 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809171303/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD1127031.pdf |archive-date=9 August 2022 |website=[[Defense Technical Information Center]] |publisher=[[United States Army Sergeants Major Academy]]}}</ref> == Позадина == === Интервенција у Сомалији === {{Главни чланак|Глад у Сомалији 1992.|Операција Уједињених нација у Сомалији I}} У децембру 1992. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш]] наредио је војсци да се придружи УН у заједничкој операцији познатој као [[Уједињена радна снага|Операција Повратак наде]], са главном мисијом да се обнови ред у Сомалији. Земља је упала у грађански рат 1991. године, а [[глад у Сомалији 1992.|већ наредне године избија озбиљна глад]], изазвана борбама. У наредним месецима ситуација се додатно погоршала.{{sfn|Piasecki|2007}} У раним месецима 1993. године, све стране укључене у грађански рат сагласиле су се са одржавањем конференције о разоружању у [[Адис Абеба|Адис Абеби]], [[Етиопија]]. Ипак, спровођење договорених услова није било лако.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003}} Једна моћна фракција, [[Савез националног спасења]] (СНА) предвођена генералом [[Мохамед Фарах Аидид|Мохамедом Фарахом Аидидом]], формирана крајем 1992. године, постала је посебно непријатељски настројена према УНОСОМ-у.{{sfn|UN and Somalia 1992–1996|1996|p=25}} Велика неслагања између УН и [[Савез националног спасења|СНА]] почињу убрзо након успостављања [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]] у марту, углавном због различитог тумачења политичког мандата операције. До маја 1993. године, односи између СНА и УНОСОМ-а нагло се погоршавају.<ref name="commission 885">{{Cite web |date=1. јун 1994 |title=Извештај истражне комисије формиране на основу Резолуције 885 Савета безбедности (1994) ради истраге оружаних напада на припаднике УНОСОМ II са жртвама |url=https://digitallibrary.un.org/record/189847 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808203834/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/ce7dc2ef-9f39-4d27-ac51-8b5484f1ec37?response-content-disposition=attachment%3B%20filename%2A%3DUTF-8%27%27S_1994_653-EN.pdf&response-content-type=application%2Fpdf&X-Amz-Algorithm=AWS4-HMAC-SHA256&X-Amz-Expires=86400&X-Amz-Credential=AKIAXL7W7Q3XFWDGQKBB%2F20220808%2Feu-west-1%2Fs3%2Faws4_request&X-Amz-SignedHeaders=host&X-Amz-Date=20220808T203834Z&X-Amz-Signature=43ed65cdbf97860aa0b1879c87a9c713da9cd23ec94035a340d94a6bb5a08595 |archive-date=8. август 2022 |language=en |last1=Secretary-General |first1=Un }}</ref> === Сукоб УНОСОМ-а II и СНА === {{Главни чланак|Операција Уједињених нација у Сомалији II|Савез националног спасења}} Дана 5. јуна 1993. догодио се један од [[Напад у јуну 1993. на пакистанску војску у Сомалији|најсмртоноснијих напада на снаге УН у Сомалији]], када је 24 војника из [[Пакистан]]а убијено у заседи у делу [[Могадишу]]а под контролом [[Савез националног спасења|СНА]].<ref>{{cite news |date=6. јун 1993 |title=26 војника УН пријављено мртвим у борбама у Сомалији |work=[[The New York Times]] |agency=[[Associated Press]] |url=https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20220321062117/https://www.nytimes.com/1993/06/06/world/26-un-troops-reported-dead-in-somalia-combat.html |archive-date=21. март 2022}}</ref> Све наде у мирно решење конфликта брзо су нестале. Већ наредног дана, [[Савет безбедности Уједињених нација]] усваја [[Резолуција Савета безбедности УН 837|Резолуцију 837]], којом се захтева хапшење и суђење одговорнима за напад. Амерички ратни авиони и трупе УН покрећу напад на упориште Аидида. Аидид остаје непоколебљив, а насиље између Сомалијаца и међународних снага се појачава.{{sfn|Dolan|2001}} Знатан број сомалијских цивила такође је развио отпор према међународним снагама након инцидената као што су [[Убиство сомалијских демонстраната у јуну 1993.|масовна пуцњава на демонстранте у јуну 1993.]] и [[Напад на кућу Абдија|напад на кућу Абдија 12. јула 1993.]], познат и као „крвави понедељак“. Ови и други догађаји довели су до тога да велики број цивила, укључујући жене и децу, узме оружје и активно се супротстави америчким и УНОСОМ II снагама током борби у Могадишу.{{sfn|Bowden|1999|p=31, 106–107}} Након [[Напад на кућу Абдија|напада 12. јула 1993.]] који је извршила америчка [[Јединица за брзу реакцију]] (QRF) у оквиру УНОСОМ II, конфликт је нагло ескалирао, а снаге СНА почињу намерно да циљају америчке трупе у Сомалији. Према речима специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]], „Пре 12. јула, САД би биле нападнуте само због повезаности са УН, али САД никада нису биле директно мета до тог дана.“{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} У остатку јула, оружани сукоби између СНА и УНОСОМ-а били су готово свакодневни.{{sfn|Poole|2005|p=44}} СНА је расписала награду за убијеног америчког војника или припадника УН, што је довело до удвостручења броја напада на [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|снаге УНОСОМ II]].{{sfn|Kaempf|2018|p=147}} == Оперативна група Рејнџер == 8. августа 1993. године, милиција [[Сомалијски национални савез]] активирала је бомбу на даљинско управљање против возила америчке војске, при чему су погинула четири [[Војна полиција Сједињених Држава|војна полицајца]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=9. август 1993. |title=4 америчка војника убијена у Сомалији |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |access-date=17. март 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220806023505/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/09/4-us-soldiers-killed-in-somalia/99a72b8a-54f6-4f17-947f-3ace82f2b0d8/ |archive-date=6. август 2022.}}</ref> 19. августа, други напад бомбом ранио је још четворицу војника.<ref name="2nd bomb attack">{{cite web |title=Сомалијска заседа рањава америчке војнике |url=https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |website=[[The Buffalo News]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074853/https://buffalonews.com/article_c9e9903b-e7a7-52d8-bed6-58db05cd2088.html |archive-date=9. август 2022. |date=19. август 1993.}}</ref> 22. августа догодио се трећи напад, у којем је рањено шест америчких војника.<ref name="3rd bomb attack">{{cite news |title=6 америчких војника рањено у нападу у Могадишу |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |newspaper=[[Вашингтон пост]] |access-date=9. август 2022. |archive-url=https://web.archive.org/web/20220809074212/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/08/23/6-us-soldiers-hurt-in-attack-in-mogadishu/4c7c9870-2289-4ddf-acba-18062cb7e3ca/ |archive-date=9. август 2022. |date=22. август 1993.}}</ref> Као одговор, председник [[Бил Клинтон]] одобрио је [[Операција Готички змај|операцију „Готички змај“]], којом је распоређена специјална оперативна група од 441 човека, названа „Оперативна група Рејнџер“, са задатком да ухвати [[Мохамед Фара Ајдид|Ајдида]].{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}}<ref>{{Cite book |last=Brune |first=Lester H. |url=https://www.worldcat.org/oclc/40521220 |title=The United States and Post-Cold War Interventions: Bush and Clinton in Somalia, Haiti, and Bosnia, 1992–1998 |publisher=Regina Books |year=1998 |isbn=978-0941690904 |location=Клермонт, Калифорнија |page=31 |oclc=40521220}}</ref> До тада су се околности на терену знатно промениле и Ајдид је био у скровишту, више се није појављивао јавно.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=1}} Предњи елементи су послати у Сомалију 22. августа, а главне снаге су пристигле 25. августа.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=2}} Оперативна група Рејнџер, под командом [[Вилијам Ф. Гарисон|генерал-мајора Вилијама Ф. Гарисона]], била је под [[Заједничка команда специјалних операција|JSOC-ом]]. Стога није била под командом [[Уједињене нације|УН]] нити генерала [[Томас М. Монтгомери|Томаса М. Монтгомерија]], заменика команданта [[UNOSOM II]] и команданта америчких снага у Сомалији. Уместо тога, Гарисон и ОГ Рејнџер примали су наређења директно од [[CENTCOM]]-а.{{sfn|Allard|1995|pp=24, 57}}{{sfn|Baumann|Yates|Washington|2003|p=140}}<ref name="history">{{cite web |last=Stewart |first=Richard W. |date=24. фебруар 2006. |title=Војска САД у Сомалији, 1992–1994 |url=http://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm#p24 |access-date=4. децембар 2009. |publisher=[[Центар за војну историју САД]] |archive-url=https://web.archive.org/web/20230907085846/https://www.history.army.mil/brochures/Somalia/Somalia.htm |archive-date=7. септембар 2023.}}</ref> Састав Оперативне групе Рејнџер: * Б чета, [[3. батаљон]], [[75. пук Рејнџера]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * Ц ескадрон, [[Делта јединица|1. оперативна јединица специјалних снага Делта (1st SFOD-D)]] (позната као Делта форс){{sfn|Bowden|1999|p=11}} * 1. батаљон, [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. авијацијски пук специјалних операција]], који је укључивао 8 хеликоптера [[MH-60 Црни јастреб|MH-60 Црни јастреб]], 4 [[AH-6 Литл брд|AH-6 Литл брд]] и 4 [[MH-6 Литл брд]]{{sfn|Piasecki|2007}} * [[SEAL Тим Шест|Развојна група за специјалне ратне операције морнарице САД]] (DEVGRU) [[SEALs|морнарички фокси]]{{sfn|Bowden|1999|p=11}} * [[24. ескадрила специјалне тактике]] — [[Падобранци-спасиоци Ратног ваздухопловства САД|параресковалачки тимови]] и [[Контролори борбе РВ САД]]{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994}}<ref>{{cite web |url=http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |first=Tracy A |last=Bailey |title=Рејнџери одали почаст палим саборцима из операције Готички змај |publisher=ShadowSpear Special Operations |date=6. октобар 2008. |access-date=13. октобар 2008. |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100304072529/http://shadowspear.com/special-operations-news/rangers_honor_fallen_brothers_of.html |archive-date=4. март 2010.}}</ref> Оперативна група имала је обавештајну подршку заједничке сарадње између [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] и [[Јединица за подршку обавештајним активностима|Јединице за обавештајну подршку]].{{sfn|Day|1997|p=17}} == Ране мисије == У Могадишу, оперативна група је заузела стари [[хангар]] и монтажне [[Приколица (возило)|приколице]] у примитивним условима, без приступа [[Вода|питкој води]].{{sfn|Bowden|1999|p=50}} Само неколико дана по доласку, 28. августа, сомалијска милиција извела је [[минобацач]]ки напад на хангар у 19:27, при чему су рањена четворица Рејнџера.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Ови минобацачки напади постали су редовна појава, али ретко су изазивали веће губитке.{{sfn|Bowden|1999|p=154}} Оперативна група извела је своју прву рацију у 03:09, 30. августа, напавши кућу Лиг Лигато. Тамо су ухапсили 9 особа и запленили оружје, дрогу, комуникациону опрему и другу војну опрему.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Међутим, доживели су велико понижење када се открило да су ухапшени заправо били запослени у УН. Иако су били у забрањеној зони и код њих су пронађени оружје и дрога, инцидент је изазвао подсмех у медијима. [[Колин Пауел]], [[начелник Здруженог генералштаба]], наводно је био толико љут да је рекао да је „морао сам себе да скинем са плафона“.{{sfn|Bowden|1999|pp=22, 26}} Уследиле су мисије: 6. септембра — рација на стари руски комплекс; 14. септембра — рација на кућу/станицу полиције Џијалиу; 17. септембра — рација на [[Радио Могадишу]]; 18. септембра — рација на гараже [[Осман Али Ато|Османа Ата]] (главног финансијера [[Сомалијски национални савез|Сомалијског националног савеза]]); и 21. септембра када је сам Ат ухапшен.{{sfn|Task Force Ranger AAR|1994|p=3}} Локални обавештајци су Атту дали штап у којем је био сакривен локатор. Делта оператери су пратили његову колону хеликоптером и онеспособили возило пуцањем у [[блок мотора]], након чега су га ухапсили. Ово је уједно био и први познати случај заустављања возила у покрету из хеликоптера.{{sfn|Loeb|2000}} Да би збунио милицију око тачног времена мисија, Гарисон је наредио [[160. пук специјалне авијације (ваздушнодесантни)|160. специјалном ваздухопловном пуку]] да током дана изводи летове са војницима више пута дневно, како хеликоптери сами по себи не би представљали знак предстојеће рације.{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=137}}{{sfn|Casper|2001|p=37}} Такође су мењали тактике убацивања и извлачења, користећи разне комбинације копнених возила и хеликоптера. Око 02:00, 25. септембра, људи лојални Ајдиду оборили су хеликоптер „Блек хок“ помоћу [[RPG-7|РПГ-а]] и убили троје чланова посаде у близини луке Њу Порт код Могадишуа. Два пилота, иако повређена, успела су да се спасу и дођу до пријатељских јединица. Пакистанске и америчке снаге обезбедиле су подручје и евакуисале погинуле и повређене.<ref name="25 sep pilots">{{cite web |last1=Albertson |first1=Mark |title=Not Just Another "Black Hawk Down" |url=http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |website=Army Aviation Magazine |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201020054820/http://armyaviationmagazine.com/index.php/history/not-so-current-2/1885-not-just-another-black-hawk-down |archive-date=20 October 2020 |date=March 2002}}</ref> Хеликоптер и посада припадали су 9. батаљону [[101. ваздухопловни пук]] и 2. батаљону [[25. ваздухопловни пук (Сједињене Државе)|25. ваздухопловног пука]],{{sfn|US forces, Somalia AAR|2003|p=10}}<ref name="9th batt">{{USCongRec|1994|E10|date=13 June 1994}} [https://web.archive.org/web/20220809230431/https://www.govinfo.gov/content/pkg/CREC-1994-06-13/html/CREC-1994-06-13-pt1-PgE10.htm Archived]</ref><ref name="2-25th">{{cite web |last1=Ghiringhelli |first1=Steve |title='We didn't leave anybody behind' – 10th Mountain Division veterans reflect on Mogadishu rescue missi [sic] |url=https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |website=[[US Army]] |access-date=9 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201112032419/https://www.army.mil/article/113311/we_didnt_leave_anybody_behind_10th_mountain_division_veterans_reflect_on_mogadishu_rescue_missi |archive-date=12 November 2020 |date=17 October 2013}}</ref> и нису били део мисије Оперативне групе Рејнџер, али је уништење хеликоптера ипак представљало велику психолошку победу за СНА.{{sfn|Bowden|1999|p=61}}{{sfn|Chun|2012|p=32}} == Битка за Могадишу == {{infobox military conflict | сукоб = Битка за Могадишу | део = [[Операција Готички змај]] | датум = 3-4. октобар 1993. (1дан) |место = [[Сомалија]] | координате = {{Coord|2|03|09|N|45|19|29|E|region:SO_type:event|display=title,inline}} | слика = [[Датотека:Black Hawk Down Rangers under fire October 3, 1993.jpg|мини|десно|Таск Форс Рејнџер под ватром у Сомалији – 3. октобар 1993.]] | резултат = Победа [[Савез националног отпора Сомалије|Савеза националног отпора Сомалије]]<ref> https://www.nytimes.com/1993/10/25/world/details-of-us-raid-in-somalia-success-so-near-a-loss-so-deep.html</ref> | страна1 = {{flagcountry|Сједињене Америчке Државе}}<br/>{{flagcountry|Малезија}}<br/>{{flagcountry|Пакистан}}<br/>'''Подржани од стране:'''<br/>{{Flag|Уједињене нације}} | страна2 = {{зас|Сомалија}} [[Савез националног отпора Сомалије]] | командант1 = {{ubl|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Ф. Гарисон]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Вилијам Бојкин]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Гари Л. Харел]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Дени Р. Мекнајт]]|{{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} [[Томас Матјус (пуковник)|Томас Е. Матјус]]|{{flagicon|Малезија}} Абдул Латиф Ахмад|{{flagicon|Малезија}} Каирул Ануар}} | командант2 = {{flagicon|Сомалија}} [[Мохамед Фарах Аидид]]<br/>{{flagicon|Сомалија}} Шариф Хасан Ђумале | снага1 = 160 почетних снага<br />3.000 припадника спасилачких снага<br />19 летелица<br />16 хеликоптера<br />4 тенка [[M48 Патон|М48]]<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />Више од 30 [[Кондор (оклопно возило)|Кондор]]/[[M113 оклопно транспортно возило|M113]] оклопних транспортера<ref>{{Cite book |last=Невил |first=Ли |title=Дан ренџера |publisher=[[Osprey Publishing]] |year=2018 |isbn=9781472824257 |pages=219}}</ref><br />9 помоћних возила<br />3 камиона | снага2 = 1.500–4.000<ref>{{cite book|title=Нестабилно ратовање: Војне методе герилаца, ратних војсковођа и милиција|url=https://books.google.com/books?id=XhMCEAAAQBAJ|publisher=Принстън универзитетска штампа|first=Стивен|last=Бидл| year=2021 | isbn=978-0691216652 }}</ref> | губици1 = {{flagicon|Сједињене Америчке Државе}} 19 погинулих<br/>73 рањена<br/>1 заробљен<br/>2 хеликоптера уништена<br/>{{flagicon|Малезија}} 2 погинула<br/>7 рањених<br/>{{flagicon|Пакистан}} 2 рањена | губици2 = 133 погинулих (према [[Савез националног отпора Сомалије|СНОС]])<ref name="autogenerated1">{{cite web |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/interviews/haad.html |title=Интервјуи – Капетан Хаад &#124; Заседа у Могадишу &#124; FRONTLINE |publisher=PBS |date=3. октобар 1993 |access-date=25. август 2013}}</ref><br/>300–700 погинулих (друге процене)<ref name="bowden1">{{cite news |last=Бовден |first=Марк |title=Црни јастреб је пао: Одлучујућа битка |work=The Philadelphia Inquirer |date=16. новембар 1997 |url=http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |access-date=31. мај 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070701164119/http://inquirer.philly.com/packages/somalia/nov16/rang16.asp |archive-date=1. јул 2007 |url-status=dead}}</ref><ref name="Dougherty">Догерти, Мартин, Џ. (2012) ''100 битака: Одлучујуће битке које су обликовале свет'', Паррагон, {{ISBN|1445467631}}, стр. 247</ref> | губици3 = '''Укупно страдалих цивила у Сомалији''':<br/>200 (према [[Црвени крст|Црвеном крсту]])<ref name="red cross">{{cite magazine |title=Анатомија катастрофе |magazine=Тајм |date=18. октобар 1993 |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,979399-2,00.html |quote=Међународни комитет Црвеног крста проценио је да је 200 Сомалијаца погинуло у бици, а стотине рањених су пребачене у болнице које у неким случајевима нису имале ни плазму ни друге залихе за лечење. |access-date=19. јануар 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080118203618/http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C979399-2%2C00.html |archive-date=18. јануар 2008 |url-status=dead}}</ref><br/>500–600 цивила погинуло (према [[Хјуман рајтс воч|ХРВ]]) }} Поподне 3. октобра 1993. године, након дојаве да се два поручника из клана Аидида налазе у једној кући у кварту „Црно море“ у Могадишу,<ref>{{Cite book |last=Клинтон |first=Бил |title=Мој живот |title-link=My Life (Clinton autobiography) |publisher=[[Алфред А. Кнопф|Кнопф]] |year=2004 |isbn=978-0375414572 |location=Њујорк |oclc=55667797 |author-link=Бил Клинтон}}</ref> јединице Таск Форс Рејнџера послале су 19 летелица, 12 возила и 160 људи да их ухапсе. Два сомалијска поручника заједно са 22 друга лица брзо су ухапшени и утоварени у конвој копнених возила. Међутим, наоружани милиционери и цивили, укључујући жене и децу, почели су да се сливају у циљано подручје из свих делова града. Непосредно пре завршетка мисије, хеликоптер [[MH-60 Black Hawk]], ''Супер Сикс Уан'', оборен је од стране снага СНА користећи [[ракетни бацач]] (РПГ). Оба пилота су погинула при паду, али је посада преживела принудно слетање.<ref name="atkinson 01-94" /> Убрзо након тога, још један Блек Хок, ''Супер Сикс Фоур'', такође је оборен РПГ-ом испаљеним са земље. Ниједна спасилачка јединица није била одмах доступна, а мала преживела посада, укључујући и једног пилота, [[Мајкл Дурант|Мајкла Дуранта]], није могла да се креће. Два снајперисте Делта јединице, заставник [[Гери Гордон]] и наредник прве класе [[Ренди Шугарт]], пружали су подршку из хеликоптера и више пута тражили дозволу да се спусте и обезбеде место пада. Након што је појачање 10. планинске дивизије било заустављено у заседама СНА, Шугарт и Гордон су коначно добили дозволу. Брзо су обезбедили место пада и посаду. Олупина је дошла под жесток напад сомалијске милиције, упркос подршци хеликоптера изнад. Након што су изгубили [[ваздушну подршку]] због РПГ ватре, Гордон, Шугарт и већина посаде ''Супер 64'' су убијени, док је CW3 [[Мајкл Дурант]] заробљен. Шугарт и Гордон су постхумно одликовани [[Медалјом части]].<ref name="doorway hell" />{{sfn|Питерсон|2000|стр=3–166}}<ref name="atkinson 01-94" /> У међувремену, преостали Рејнџери и Делта оперативци пробијали су се до прве олупине. Поновљени покушаји Сомалијаца да освоје положаје Американаца одбијани су жестоком ватром и [[ваздушном подршком]]. Амерички [[хеликоптери]] су целе ноћи нападали непријатељске снаге, испаливши око 80.000 метака.<ref>{{Cite news |last=Изо |first=Џери |date=2002 |title=Извештај пилота Ноћног јастреба о догађајима 3/4 октобра 1993 |work=The Patriots Herald |url=https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20230620131538/https://warrantofficerhistory.org/PDF/Blackhawk_down_3-4Oct93.pdf |archive-date=20. јун 2023}}</ref> Стога се хеликоптерима приписује заслуга за спасавање америчких снага од потпуног уништења.<ref>{{Cite book |last=Џоунс |first=мајор Тимоти А. |url=http://worldcat.org/oclc/923352627 |title=Операције хеликоптера у урбаном окружењу |date=2014 |publisher=Pickle Partners Publishing |isbn=978-1-78289-523-7 |oclc=923352627}}</ref> Организован је спасилачки конвој од скоро 70 возила, појачан стотинама припадника УНОСОМ II,{{sfn|Питерсон|2000|стр=143}} укључујући 19. батаљон [[Краљевски малежански пук]] (механизовани);<ref name="malay">{{cite book|title=Приручник о оружаним системима Малезијске војске|pages=71–73|publisher=International Business Publications |year=2007 |isbn=978-1433061806 }}</ref> пакистански [[15. пук граничних снага]] и ескадрон [[М48 Патон]] тенкова из [[19. Лансери]];<ref name="paki units">{{Cite magazine |last=Чаудари |first=Камал Анвар |date=1. април 2014 |title=Црни јастреб оборен |url=https://www.hilal.gov.pk/eng-article/detail/MTQwMA==.html#top |magazine=Hilal English |archive-url=https://web.archive.org/web/20221030110701/https://www.hilal.gov.pk/web/detail/https: |archive-date=30. октобар 2022}}</ref> и амерички 2. батаљон [[14. пешадијског пука]], [[10. планинске дивизије]] (укључујући елементе 1. батаљона [[87. пешадијског пука]]; 41. инжењерског батаљона и 2. батаљона [[25. авијацијског пука]]).<ref name="41st eng" /><ref name="1-87th" />{{sfn|Бауман|Јејтс|Вашингтон|2003|стр=150}} Након вишечасовне борбе, спасилачки конвој је пробио опсаду и евакуисао опкољене снаге. === Губици === Циљ мисије — хапшење сарадника Аидида — је испуњен, али се битка претворила у најтежу [[блиска борба|блиску борбу]] у коју су америчке снаге биле укључене од [[Рат у Вијетнаму|Вијетнамског рата]]. На крају су четири [[Сикорски UH-60 Блек Хок|Блек Хока]] оборена од стране [[Сомалијски национални савез|СНА]], од чега су два пала у непријатељску територију.{{sfn|Бовден|1999|стр=333}} Укупно је 18 Американаца убијено, а 85–97 рањено, заједно са десетинама припадника УНОСОМ-а.{{sfn|Бовден|1999|стр=301}}{{sfn|Пул|2005|стр=57}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}}{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}} Процењује се да је укупан број жртава америчких снага достигао 70%.<ref>{{Cite web |last=Пин |first=Арт |date=7. октобар 1993 |title=Грешке и прорачуни скупо коштали САД у Сомалији |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230605142538/https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1993-10-07-mn-43287-story.html |archive-date=5. јун 2023 |access-date=2023-06-03 |website=[[Los Angeles Times]] |language=ен}}</ref> Два дана након битке, сомалијски минобацачки напад на базу убио је једног припадника [[Делта форс]] и ранио још 12–13 припадника Таск Форса Рејнџера.{{sfn|Извештај Таск Форс Рејнџера|1994|стр=12}}{{sfn|Извештај америчких снага у Сомалији|2003|стр=13}} Процењено је да је број сомалијских жртава био 314 погинулих и 812 рањених (укључујући цивиле), иако се бројеви значајно разликују.<ref name="online" /> == Прекидање мисије и повлачење САД == Америчка јавност, огорчена због великих губитака, захтевала је повлачење.<ref name="online" /> Дана 6. октобра 1993. године, председник САД [[Бил Клинтон]] лично је наредио генералу [[Џозеф П. Хор]] да прекине све борбене операције против [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијске националне алијансе]], осим у случају [[Самоодбрана|самоодбране]]. Генерал Хор је пренео наређење о прекиду борбених дејстава генералима [[Вилијам Ф. Гарисон]] из таск форса Рејнџер и [[Томас М. Монтгомери]] из америчких [[Снаге за брзу реакцију|снага за брзу реакцију]]. Наредног дана, 7. октобра, Клинтон је јавно објавио значајну промену у правцу мисије.<ref name="hirsch">{{Cite book |last1=Оукли |first1=Роберт Б. |title=Сомалија и Операција Обнова наде: Размишљања о успостављању мира и мировним мисијама |last2=Хирш |first2=Џон Л. |publisher=Институт за мир Сједињених Држава |year=1995 |isbn=978-1-878379-41-2 |pages=127–131 |authorlink=Robert B. Oakley}}</ref> Значајне америчке снаге су послате у Сомалију као краткорочно појачање, али су све америчке снаге повучене из земље до краја марта 1994. године.<ref name="pbs frontline chron">{{Cite web |title=Хронологија {{!}} Заседа у Могадишу {{!}} FRONTLINE |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20230408041320/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ambush/etc/cron.html |archive-date=8. април 2023 |access-date=21. април 2023 |website=[[PBS]]}}</ref> Он је снажно бранио америчку политику у Сомалији, али је признао да је била грешка што су се америчке снаге упустиле у „персонализацију сукоба“ са Аидидом. Клинтон је поново именовао бившег специјалног изасланика САД за Сомалију [[Роберт Б. Оукли|Роберта Б. Оуклија]] као знак повратка администрације на политичко помирење. Наређење о обустави борбених дејстава које су добиле америчке снаге у Сомалији довело је до тога да се и остале снаге [[УНОСОМ II]] у великој мери повуку из било каквих конфронтација са СНА. То је резултирало прекидом већине УНОСОМ патрола у Могадишу и напуштањем бројних контролних пунктова у подручјима под контролом СНА.<ref name="hirsch" /> Дана 9. октобра 1993, специјални изасланик [[Роберт Б. Оукли]] стигао је у Могадишу како би обезбедио ослобађање заробљених војника и постигао прекид ватре са [[Сомалијска национална алијанса|Сомалијском националном алијансом]].<ref name="hirsch" /><ref>{{Cite news |last=Хаб |first=Марк С. |date=8. октобар 1993 |title=Амерички AC-130 борбени авиони патролирају над престоницом Сомалије |language=en-US |newspaper=[[Вашингтон пост]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |access-date=16. март 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192039/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/08/us-ac-130-gunships-patrol-over-somali-capital/fb9ed5be-d0ab-4aa4-9cad-58479507d392/ |archive-date=10. септембар 2023}}</ref> Оукли и [[Ентони Зини|генерал Ентони Зини]] учествовали су у директним преговорима са представницима СНА. Јасно је стављено до знања да је лов на Аидида завршен, али да се никакви услови које би СНА поставила за ослобађање [[ратни заробљеници|ратних заробљеника]] неће прихватити. Дана 14. октобра, Аидид је у кратком појављивању на [[CNN]]-у објавио ослобађање пилота обореног „Блек Хока“ [[Мајкл Дјурент|Мајкла Дјурента]].<ref name="hirsch" /> Три месеца касније, сви [[Сомалијска национална алијанса|заробљеници СНА]] који су били у притвору Уједињених нација су ослобођени, укључујући Аидидове поручнике Омара Салада Елмија и Мохамеда Хасана Авалеа, који су били мете напада 3. октобра.<ref name="atkinson 01-94" /> == Наслеђе == Амерички [[Секретар за одбрану Сједињених Америчких Држава|секретар за одбрану]] [[Лес Аспин]] поднео је оставку крајем 1993. године. Он је директно окривљен што није дозволио америчкој војсци да распореди своје оклопне јединице у Сомалији, јединице које су можда могле да се пробију до опкољених војника раније током битке. У то време, амерички политички лидери су сматрали да би присуство тенкова нарушило имиџ мировне мисије.<ref name="history"/> [[Бил Клинтон|Клинтон]] је изразио изненађење што је уопште дошло до [[Битка за Могадишу (1993)|битке за Могадишу]],<ref>{{Cite web |last=Hughes |first=Dana |date=18 April 2014 |title=Bill Clinton 'Surprised' at Black Hawk Down Raid |url=http://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid |archive-url=https://web.archive.org/web/20230529202339/https://abcnews.go.com/blogs/politics/2014/04/bill-clinton-surprised-at-black-hawk-down-raid/ |archive-date=29 May 2023 |access-date=2023-04-21 |website=[[ABC News (United States)|ABC News]] |language=en}}</ref> и касније је тврдио да је већ био одлучио да решење буде дипломатско пре него што је дошло до инцидента. Упркос његовим наводним резервама, није било директних наређења раније дата [[TF Ranger|ТФ Рејнџеру]] да обустави операције против [[Савез националне алијансе|СНА]].<ref name="hirsch" /> [[Савез националне алијансе]] је видео битку за Могадишу као победу над [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Операција Уједињених нација у Сомалији II|УНОСОМ II]].<ref>{{Cite news |last=Richburg |first=Keith B. |author-link=Keith Richburg |date=1993-10-18 |title=СОМАЛИЈСКИ ПОГЛЕД: 'ЈА САМ ПОБЕДНИК' |language=en-US |newspaper=[[The Washington Post]] |url=https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |access-date=2023-06-03 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230910192340/https://www.washingtonpost.com/archive/politics/1993/10/18/a-somali-view-i-am-the-winner/d27d3887-5298-41a2-8ce3-af199a7e8298/ |archive-date=10 September 2023}}</ref> Победа је осигурала повлачење америчких и снага УН и прекид хуманитарне помоћи која је земљу спасла од глади.{{sfn|Bowden|1999|p=334}}{{sfn|Poole|2005|p=69}} [[Осама бин Ладен]], који је у то време живео у [[Република Судан (1985–2019)|Судану]], навео је ову операцију, посебно америчко повлачење, као пример америчке слабости и рањивости на напад.<ref name="bin laden interview">{{cite web |title=Интервју: Осама бин Ладен |url=https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |website=[[Frontline (American TV program)|Frontline]] |publisher=[[PBS]] |access-date=8 August 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220731221832/https://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/binladen/who/interview.html |archive-date=31 July 2022 |date=May 1998}}</ref> == Референце == {{Извори}} == Библиографија == * {{cite web |last1=Allard |first1=Kenneth |title=Somalia Operations: Lessons Learned |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |website=[[Технички информативни центар одбране]] |publisher=[[Прес Националног универзитета одбране]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808042427/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA286816.pdf |archive-date=8. август 2022 |date=1995}} * {{cite book |title="My Clan Against the World": U.S. and Coalition Forces in Somalia 1992–1994 |last1=Baumann |first1=Robert |last2=Yates |first2=Lawrence A. |last3=Washington |first3=Versalle F. |publisher=[[Combat Studies Institute Press]] |location=[[Форт Ливенворт]], Канзас |year=2003 |isbn=978-1780396750 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210813065718/https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA465677.pdf |archive-date=13. август 2021 |oclc=947007769}} * {{Cite book |last=Bowden |first=Mark |title=Black Hawk Down: A Story of Modern War |title-link=Black Hawk Down (book) |publisher=Atlantic Monthly Press |year=1999 |isbn=978-0871137388 |location=Беркли, Калифорнија |author-link=Mark Bowden |id=[https://archive.org/details/blackhawkdownsto0000bowd/page/106/mode/2up Доступно на Archive.org]}} * {{cite book |last1=Casper |first1=Lawrence E. |title=Falcon Brigade: Combat and Command in Somalia and Haiti |date=2001 |publisher=[[Lynne Rienner Publishers]] |location=[[Боулдер, Колорадо]] |isbn=978-1555879457 |oclc=464322147}} * {{cite book |last1=Chun |first1=Clayton K. S. |title=Gothic Serpent : Black Hawk Down, Mogadishu 1993 |date=2012 |publisher=[[Osprey Publishing]] |location=Оксфорд, Велика Британија |isbn=978-1849085847 |series=Osprey Raid Series #31}} * {{cite web |last1=Day |first1=Clifford E. |title=Critical Analysis on the Defeat of Task Force Ranger AU/ACSC/0364/97-03 |url=https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |website=[[Национални безбедносни архив]] |publisher=Истраживачко одељење [[Командно-школски колеџ ваздухопловства]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170824230421/https://nsarchive2.gwu.edu/NSAEBB/NSAEBB63/doc10.pdf |archive-date=24. август 2017 |date=март 1997}} * {{cite web |last1=Dolan |first1=Ronald E. |title=A History of the 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) Chapter IX: Somalia/Operation Gothic Serpent |url=http://helpingsoar.com/history160.htm |website=Helping Soar |publisher=[[Федерална истраживачка служба]], [[Конгресна библиотека]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120724222812/http://helpingsoar.com/history160.htm |archive-date=24. јул 2012 |date=октобар 2001}} * {{cite journal |last1=Haulman |first1=Daniel L. |author-link1=Daniel L. Haulman |title=The United States Air Force in Somalia, 1992–1995 |journal=Airmen at War |date=6. новембар 2015 |url=https://www.dafhistory.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Историјска агенција ратног ваздухопловства САД]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20211210002254/https://www.afhra.af.mil/Portals/16/documents/Airmen-at-War/Haulman-USAFSomalia1992-1995.pdf?ver=2016-08-22-131410-337 |archive-date=10. децембар 2021}} * {{Cite book |last=Kaempf |first=Sebastian |url=https://www.worldcat.org/oclc/1032810239 |title=Saving Soldiers or Civilians? : Casualty Aversion Versus Civilian Protection in Asymmetric Conflicts |publisher=[[Cambridge University Press]] |year=2018 |isbn=978-1-108-42764-7 |location=Кембриџ |oclc=1032810239}} * {{cite web |last1=Loeb |first1=Vernon |title=The CIA in Somalia: After-Action Report |url=http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |website=Somalia Watch |publisher=[[Washington Post Magazine]] |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040921232439/http://somaliawatch.org/archivejuly/000927601.htm |archive-date=21. септембар 2004 |date=27. фебруар 2000 |author-link=Vernon Loeb}} * {{Cite book |last=Peterson |first=Scott |author1-link=Scott Peterson (writer) |title=Me against my brother: at war in Somalia, Sudan, and Rwanda: a journalist reports from the battlefields of Africa |date=2000 |publisher=[[Routledge]] |isbn=0415921988 |location=Њујорк |pages=3–166 |oclc=43287853}} * {{cite journal |last1=Piasecki |first1=Eugene G. |title=If You Liked Beirut, You'll Love Mogadishu — An Introduction to ARSOF in Somalia |journal=Veritas: The Journal of Army Special Operations History |date=2007 |volume=3 |issue=2 |url=https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20201024023604/https://arsof-history.org/articles/v3n2_like_beirut_love_mogadishu_page_1.html |archive-date=24. октобар 2020 |access-date=8. август 2022 |publisher=[[Команда специјалних снага Војске САД]] – Канцеларија војног историчара |issn=1553-9830}} * {{cite web |last1=Poole |first1=Walter S. |title=The Effort to Save Somalia August 1992 – March 1994 |url=https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |date=2005 |publisher=Историјска служба [[Здруженог генералштаба]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220529215954/https://www.jcs.mil/Portals/36/Documents/History/Monographs/Somalia.pdf |archive-date=29. мај 2022}} * {{cite web |title=Task Force Ranger Operations in Somalia 3–4 October 1993 |url=https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |website=Извршна дирекција служби – [[Вашингтон штабне службе]] |publisher=[[Команда специјалних операција САД]] и [[Команда специјалних снага Војске САД]] – Историјске канцеларије |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210322004056/https://www.esd.whs.mil/Portals/54/Documents/FOID/Reading%20Room/International_Security_Affairs/07-A-2365_Task_Force_Ranger_Report_Operations_in_Somalia_1993.pdf |archive-date=22. март 2021 |date=1. јун 1994 |ref={{harvid|Task Force Ranger AAR|1994}}}} * {{cite book |title=The United Nations and Somalia 1992–1996 |series=The United Nations Blue Book Series |volume=VIII |date=1996 |publisher=[[Уједињене нације]] – [[Одељење за глобалне комуникације]] |location=Њујорк |isbn=978-9211005660 |url=https://digitallibrary.un.org/record/205118?ln=en |access-date=8. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220808175618/https://tind-customer-undl.s3.amazonaws.com/... |archive-date=8. август 2022 |ref={{harvid|UN and Somalia 1992–1996|1996}}}} * {{cite web |title=United States Forces, Somalia After Action Report |url=https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |website=[[Центар за војну историју Војске САД]] |access-date=7. август 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220801144138/https://history.army.mil/html/documents/somalia/SomaliaAAR.pdf |archive-date=1. август 2022 |date=2003 |ref={{harvid|US forces, Somalia AAR|2003}}}} [[Категорија:Војна историја Сомалије]] [[Категорија:Историја Сомалије]] 6fa8lj5uebc0o0yglysl3w8vob37m8e 10 4610312 30099667 30098541 2025-06-28T11:47:34Z RoastPig 306074 30099667 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Мирна | title = [[Општина Мирна]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2011 Mirna.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовица при Мирни]]{{•}}[[Волчје Њиве]]{{•}}[[Глинек (Мирна)|Глинек]]{{•}}[[Гомила (Мирна)|Гомила]]{{•}}[[Горења вас при Мирни]]{{•}}[[Дебенец]]{{•}}[[Забрдје]]{{•}}[[Загорица (Мирна)|Загорица]]{{•}}[[Миголица]]{{•}}[[Миголска Гора]]{{•}}'''[[Мирна (Словенија)|Мирна]]'''{{•}}[[Прапротница]]{{•}}[[Равне (Мирна)|Равне]]{{•}}[[Сајенице]]{{•}}[[Село при Мирни]]{{•}}[[Селска Гора]]{{•}}[[Стан (Мирна)|Стан]]{{•}}[[Стара Гора (Мирна)|Стара Гора]]{{•}}[[Трбинц]]{{•}}[[Цирник (Мирна)|Цирник]]{{•}}[[Шевница]]{{•}}[[Шкрјанче (Мирна)|Шкрјанче]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Мирна|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Мирна]] </noinclude> 9pw9hir2rftgdfxj257lq5b8wyflhsx 10 4610314 30098549 2025-06-27T11:59:25Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Мислиња | title = [[Општина Мислиња]] | image = [[Датотека:Karte Mislinja si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горњи Долич]]{{•}}[[Довже]]{{•}}[[Заврше]]{{•}}[[Козјак (Мислиња)|Козјак]]{{•}}[[Мала Мислиња]]{{•}}'… 30098549 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Мислиња | title = [[Општина Мислиња]] | image = [[Датотека:Karte Mislinja si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горњи Долич]]{{•}}[[Довже]]{{•}}[[Заврше]]{{•}}[[Козјак (Мислиња)|Козјак]]{{•}}[[Мала Мислиња]]{{•}}'''[[Мислиња]]'''{{•}}[[Пака (Мислиња)|Пака]]{{•}}[[Разборца]]{{•}}[[Средњи Долич]]{{•}}[[Толсти Врх при Мислињи]]{{•}}[[Шентиљ под Турјаком]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Мислиња|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Мислиња]] </noinclude> e9a7ng9irhlkpymwjji87btnhmvw4n2 10 4610315 30098551 2025-06-27T12:03:55Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Мозирје | title = [[Општина Мозирје]] | image = [[Датотека:Karte Mozirje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезје (Мозирје)|Брезје]]{{•}}[[Добровље при Мозирју]]{{•}}[[Лепа Њива]]{{•}}[[Локе при Мозирју]]{… 30098551 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Мозирје | title = [[Општина Мозирје]] | image = [[Датотека:Karte Mozirje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезје (Мозирје)|Брезје]]{{•}}[[Добровље при Мозирју]]{{•}}[[Лепа Њива]]{{•}}[[Локе при Мозирју]]{{•}}[[Љубија (Мозирје)|Љубија]]{{•}}'''[[Мозирје]]'''{{•}}[[Радегунда]]{{•}}[[Шмихел над Мозирјем]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Мозирје|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Мозирје]] </noinclude> msplmbwod4bb8fap3x7h9fvrlvufahm 0 4610316 30098556 2025-06-27T12:16:19Z ~2025-71531 444718 Нова страница: '''Српске државе (1945—2006)''' биле су српске државе од 1945. до 2006. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.example.com/|title=Example Domain|website=www.example.com|access-date=2025-06-27}}</ref> Списак држава: [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] {{застава|СФРЈ}} (1945—1992) Савезна Република Југос… 30098556 wikitext text/x-wiki '''Српске државе (1945—2006)''' биле су српске државе од 1945. до 2006. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.example.com/|title=Example Domain|website=www.example.com|access-date=2025-06-27}}</ref> Списак држава: [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] {{застава|СФРЈ}} (1945—1992) [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] {{застава|СРЈ}} (1992—2003) [[Србија и Црна Гора|Србија и ЦГ]] {{застава|СЦГ}} (2003—2006) [[Србија]] {{застава|СРБ}} (2006— e4fhfgrsliecllsk5cglzwk09bxndd0 30099035 30098556 2025-06-27T19:33:48Z Dungodung 490 {{почетник|27|06|2025}} 30099035 wikitext text/x-wiki {{почетник|27|06|2025}} '''Српске државе (1945—2006)''' биле су српске државе од 1945. до 2006. године. <ref>{{Cite web|url=http://www.example.com/|title=Example Domain|website=www.example.com|access-date=2025-06-27}}</ref> Списак држава: [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] {{застава|СФРЈ}} (1945—1992) [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] {{застава|СРЈ}} (1992—2003) [[Србија и Црна Гора|Србија и ЦГ]] {{застава|СЦГ}} (2003—2006) [[Србија]] {{застава|СРБ}} (2006— ny50gzy7kvx2dlnug40x2hpt2hy1rjk 0 4610317 30098561 2025-06-27T12:26:31Z Алмај 378750 Нова страница: {{coord|44.93163|21.56690|format=dms|display=title}} {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Скит Николинц | слика = | опис слике = | мапа = Romania | гширина = 44.93163 | гдужина = 21.56690 | држава = {{застава|Румунија|}} | година оснивања = [[2003]]. | ктитор = | локација = [[Николинц (Караш-Северин)|]], Жупа… 30098561 wikitext text/x-wiki {{coord|44.93163|21.56690|format=dms|display=title}} {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Скит Николинц | слика = | опис слике = | мапа = Romania | гширина = 44.93163 | гдужина = 21.56690 | држава = {{застава|Румунија|}} | година оснивања = [[2003]]. | ктитор = | локација = [[Николинц (Караш-Северин)|Николинц]], [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] | јурисдикција = [[Румунска православна црква]] }} '''Скит Светог великомученика Димитрија Мироточивог''' ({{јез-рум|Schitul „Sf. Mare Mucenic Dimitrie Izvorâtorul de Mir”}}) је [[Румунска православна црква|румунски православни]] [[скит]] који се налази код села [[Николинц (Караш-Северин)|Николинц]] на западу [[Румунија|Румуније]], близу границе са [[Србија|Србијом]]. == Историја == Скит је основан 2003. године, на месту некадашњег граничног прелаза између Румуније и Србије, између села [[Николинц (Караш-Северин)|Николинц]] и [[Најдаш]], на иницијативу оравичког протопрезвитера Јона Варана. Посвећен је [[Свети Димитрије Солунски|Светом великомученику Димитрију Мироточивом]]. За оживљавање скита заслужан је отац Илију Пентоју који је својим залагањем унапредио монашки живот на подручју Оравичког протопрезвитерата [[Епархија карансебешка|Епархије карансебешке]]. [[Параклис]] скита је освештан 30. октобра 2009. од стране [[Епархија карансебешка|епископа карансебешког]] [[Лучијан Мик|Лучијана]].<ref name="EC">{{cite web |url=https://www.episcopiacaransebesului.ro/15-schitul-sf-mare-mucenic-dimitrie-izvoratorul-de-mir-nicolint/ |title=16. Schitul „Sf. Mare Mucenic Dimitrie Izvorâtorul de Mir” Nicolinț |website=Episcopia Caransebeșului |language=ro |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Од оснивања 2003. године, монашку заједницу чинили су монаси [[Манастир Калугара|Манастира Калугара]] код [[Чиклова Монтана|Чиклове Монтане]], а од 2015. постаје женски скит који чине монахиње из [[Манастир Нера|Манастира Нера]] код [[Саска Монтана|Саске Монтане]].<ref>{{cite web |url=https://www.uat-ciuchici.ro/schitul-sfantul-dimitrie-izvoratorul-de-mir/ |title=Schitul „Sfântul Dimitrie, Izvorâtorul de Mir” |website=Comuna Ciuchici |language=ro |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Данас скит има 11 монахиња, а игуманија је Томаида Кирила.<ref name="EC" /> == Референце == {{референце}} {{подножје|Православље}} [[Категорија:Манастири Румунске православне цркве|Николинц]] [[Категорија:Православни манастири у Румунији|Николинц]] [[Категорија:Жупанија Караш-Северин]] faitps59yisun7lvz6s2i6t1rwrmtxp 10 4610318 30098564 2025-06-27T12:27:35Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Мокроног-Требелно | title = [[Општина Мокроног-Требелно]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Mokronog - Trebelno.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бели Грич]]{{•}}[[Битња вас]]{{•}}[[Богнеча вас]]{{•}}Брезје… 30098564 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Мокроног-Требелно | title = [[Општина Мокроног-Требелно]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Mokronog - Trebelno.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бели Грич]]{{•}}[[Битња вас]]{{•}}[[Богнеча вас]]{{•}}[[Брезје при Требелнем]]{{•}}[[Брезовица при Требелнем]]{{•}}[[Бруна вас]]{{•}}[[Велика Стрмица]]{{•}}[[Врх при Требелнем]]{{•}}[[Горења вас при Мокроногу]]{{•}}[[Горење Забуковје]]{{•}}[[Горење Лакнице]]{{•}}[[Горењи Мокроног]]{{•}}[[Долење Забуковје]]{{•}}[[Долење Лакнице]]{{•}}[[Дречји Врх]]{{•}}[[Јагодник]]{{•}}[[Јелшевец (Мокроног-Требелно)|Јелшевец]]{{•}}[[Крижни Врх (Мокроног-Требелно)|Крижни Врх]]{{•}}[[Лог (Мокроног-Требелно)|Лог]]{{•}}[[Малине (Мокроног-Требелно)|Малине]]{{•}}[[Мартиња вас при Мокроногу]]{{•}}[[Мирна вас]]{{•}}'''[[Мокроног]]'''{{•}}[[Мост (Мокроног-Требелно)|Мост]]{{•}}[[Орнушка вас]]{{•}}[[Острожник]]{{•}}[[Подтурн (Мокроног-Требелно)|Подтурн]]{{•}}[[Пуглед при Мокроногу]]{{•}}[[Пушчава (Мокроног-Требелно)|Пушчава]]{{•}}[[Радна вас]]{{•}}[[Рибјек (Мокроног-Требелно)|Рибјек]]{{•}}[[Роје при Требелнем]]{{•}}[[Свети Врх]]{{•}}[[Слепшек]]{{•}}[[Средње Лакнице]]{{•}}[[Требелно]]{{•}}[[Храстовица (Мокроног-Требелно)|Храстовица]]{{•}}[[Церовец при Требелнем]]{{•}}[[Цикава (Мокроног-Требелно)|Цикава]]{{•}}[[Чешњице при Требелнем]]{{•}}[[Чилпах]]{{•}}[[Чужња вас]]{{•}}[[Штатенберк]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Мокроног-Требелно|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Мокроног-Требелно]] </noinclude> 4hmllmbwfzjgcfiy2ohv88xowc9hvfb 10 4610319 30098569 2025-06-27T12:35:54Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Моравче | title = [[Општина Моравче]] | image = [[Датотека:Karte Moravce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Велика вас]]{{•}}[[Виње при Моравчах]]{{•}}[[Врхпоље при Моравчах]]{{•}}Габрје под Лимбарско Г… 30098569 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Моравче | title = [[Општина Моравче]] | image = [[Датотека:Karte Moravce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Велика вас]]{{•}}[[Виње при Моравчах]]{{•}}[[Врхпоље при Моравчах]]{{•}}[[Габрје под Лимбарско Горо]]{{•}}[[Гора при Печах]]{{•}}[[Горица (Моравче)|Горица]]{{•}}[[Горичица при Моравчах]]{{•}}[[Дешен]]{{•}}[[Доле под Свето Тројицо]]{{•}}[[Доле при Крашцах]]{{•}}[[Дртија]]{{•}}[[Дворје (Моравче)|Дворје]]{{•}}[[Залог при Кресницах]]{{•}}[[Залог при Моравчах]]{{•}}[[Згорња Добрава (Моравче)|Згорња Добрава]]{{•}}[[Згорња Јаворшица]]{{•}}[[Згорње Косезе]]{{•}}[[Згорњи Прекар]]{{•}}[[Згорњи Туштањ]]{{•}}[[Имење (Моравче)|Имење]]{{•}}[[Катарија]]{{•}}[[Крашце]]{{•}}[[Крижате]]{{•}}[[Лимбарска Гора]]{{•}}'''[[Моравче]]'''{{•}}[[Мошеник (Моравче)|Мошеник]]{{•}}[[Негастрн]]{{•}}[[Пече]]{{•}}[[Плес (Моравче)|Плес]]{{•}}[[Подгорица при Печах]]{{•}}[[Подстран]]{{•}}[[Поглед (Моравче)|Поглед]]{{•}}[[Претрж]]{{•}}[[Прикрница]]{{•}}[[Рудник при Моравчах]]{{•}}[[Селце при Моравчах]]{{•}}[[Село при Моравчах]]{{•}}[[Серјуче]]{{•}}[[Сотеска при Моравчах]]{{•}}[[Сподња Добрава (Моравче)|Сподња Добрава]]{{•}}[[Сподња Јаворшица]]{{•}}[[Сподњи Прекар]]{{•}}[[Сподњи Туштањ]]{{•}}[[Стегне]]{{•}}[[Стража при Моравчах]]{{•}}[[Свети Андреј (Моравче)|Свети Андреј]]{{•}}[[Храстник (Моравче)|Храстник]]{{•}}[[Хриб над Рибчами]]{{•}}[[Чешњице при Моравчах]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Моравче|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Моравче]] </noinclude> dop0129pjbzco92rq5fz5h5zirvxp5b 10 4610320 30098577 2025-06-27T12:39:00Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Мута | title = [[Општина Мута]] | image = [[Датотека:Karte Muta si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гортина]]{{•}}[[Млаке (Мута)|Млаке]]{{•}}'''[[Мута]]'''{{•}}[[Пернице]]{{•}}[[Свети Јернеј над Муто]]{{•}}Свети… 30098577 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Мута | title = [[Општина Мута]] | image = [[Датотека:Karte Muta si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гортина]]{{•}}[[Млаке (Мута)|Млаке]]{{•}}'''[[Мута]]'''{{•}}[[Пернице]]{{•}}[[Свети Јернеј над Муто]]{{•}}[[Свети Примож над Муто]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Мута|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Мута]] </noinclude> poob38td5dhf0961q8l13ziiun4thdr 10 4610321 30098580 2025-06-27T12:42:44Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Назарје | title = [[Општина Назарје]] | image = [[Датотека:Karte Nazarje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брдо (Назарје)|Брдо]]{{•}}[[Волог]]{{•}}[[Доблетина]]{{•}}[[Жлабор]]{{•}}[[Заводице]]{{•}}[[Кокарје]]{{… 30098580 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Назарје | title = [[Општина Назарје]] | image = [[Датотека:Karte Nazarje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брдо (Назарје)|Брдо]]{{•}}[[Волог]]{{•}}[[Доблетина]]{{•}}[[Жлабор]]{{•}}[[Заводице]]{{•}}[[Кокарје]]{{•}}[[Лачја вас]]{{•}}'''[[Назарје]]'''{{•}}[[Поток (Назарје)|Поток]]{{•}}[[Прихова (Назарје)|Прихова]]{{•}}[[Пусто Поље]]{{•}}[[Ровт под Менино]]{{•}}[[Сподње Краше]]{{•}}[[Чрета при Кокарјах]]{{•}}[[Шмартно об Дрети]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Назарје|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Назарје]] </noinclude> cyv7pwt5o2lbr43zeknpfly3ilq7y1c 10 4610322 30098583 2025-06-27T12:46:07Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Накло | title = [[Општина Накло]] | image = [[Датотека:Karte Naklo si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистрица (Накло)|Бистрица]]{{•}}[[Гобовце]]{{•}}[[Жеје (Накло)|Жеје]]{{•}}[[Задрага]]{{•}}[[Згорње Дупље]]… 30098583 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Накло | title = [[Општина Накло]] | image = [[Датотека:Karte Naklo si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистрица (Накло)|Бистрица]]{{•}}[[Гобовце]]{{•}}[[Жеје (Накло)|Жеје]]{{•}}[[Задрага]]{{•}}[[Згорње Дупље]]{{•}}[[Мало Накло]]{{•}}'''[[Накло]]'''{{•}}[[Окрогло (Накло)|Окрогло]]{{•}}[[Подбрезје]]{{•}}[[Полица (Накло)|Полица]]{{•}}[[Сподње Дупље]]{{•}}[[Страхињ]]{{•}}[[Цегелница]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Накло|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Накло]] </noinclude> 9fr8tdzyqd6rgbouuxcsywenjfy8m9v 10 4610323 30098588 2025-06-27T12:48:11Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Одранци | title = [[Општина Одранци]] | image = [[Датотека:Karte Odranci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Одранци]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Одранци|*]] Категорија:Шаблони за општине у Слов… 30098588 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Одранци | title = [[Општина Одранци]] | image = [[Датотека:Karte Odranci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Одранци]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Одранци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Одранци]] </noinclude> ibodtv4xsc51u9x2j7jwinezz606olx 10 4610324 30098595 2025-06-27T12:57:14Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Оплотница | title = [[Општина Оплотница]] | image = [[Датотека:Karte Oplotnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Божје]]{{•}}[[Брезје при Оплотници]]{{•}}[[Горица при Оплотници]]{{•}}[[Добришка вас]]{{•}}… 30098595 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Оплотница | title = [[Општина Оплотница]] | image = [[Датотека:Karte Oplotnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Божје]]{{•}}[[Брезје при Оплотници]]{{•}}[[Горица при Оплотници]]{{•}}[[Добришка вас]]{{•}}[[Доброва при Прихови]]{{•}}[[Згорње Грушовје]]{{•}}[[Злогона Гора]]{{•}}[[Злогона вас]]{{•}}[[Коритно (Оплотница)|Коритно]]{{•}}[[Ковашки Врх]]{{•}}[[Лачна Гора]]{{•}}[[Малахорна]]{{•}}[[Маркечица]]{{•}}[[Окошка Гора]]{{•}}'''[[Оплотница]]'''{{•}}[[Побреж]]{{•}}[[Прихова (Оплотница)|Прихова]]{{•}}[[Расковец]]{{•}}[[Стража при Оплотници]]{{•}}[[Уговец]]{{•}}[[Чадрам]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Оплотница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Оплотница]] </noinclude> b5ndzo40oqqp48endj9h3idb2v1i14b 10 4610325 30098602 2025-06-27T13:23:46Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Ормож | title = [[Општина Ормож]] | image = [[Датотека:Karte Ormoz si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бресница (Ормож)|Бресница]]{{•}}[[Величане]]{{•}}[[Велика Недеља]]{{•}}[[Велики Бребровник]]{{•}}Вича… 30098602 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Ормож | title = [[Општина Ормож]] | image = [[Датотека:Karte Ormoz si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бресница (Ормож)|Бресница]]{{•}}[[Величане]]{{•}}[[Велика Недеља]]{{•}}[[Велики Бребровник]]{{•}}[[Вичанци]]{{•}}[[Вински Врх (Ормож)|Вински Врх]]{{•}}[[Витан (Ормож)|Витан]]{{•}}[[Водранци]]{{•}}[[Вузметинци]]{{•}}[[Гомила при Когу]]{{•}}[[Добрава (Ормож)|Добрава]]{{•}}[[Добровшчак]]{{•}}[[Дракшл]]{{•}}[[Жеровинци]]{{•}}[[Жваб]]{{•}}[[Засавци]]{{•}}[[Ивањковци]]{{•}}[[Јастребци]]{{•}}[[Кајжар]]{{•}}[[Ког]]{{•}}[[Крчевина (Ормож)|Крчевина]]{{•}}[[Лачавес]]{{•}}[[Лахонци]]{{•}}[[Лешница (Ормож)|Лешница]]{{•}}[[Лешнишки Врх]]{{•}}[[Либања]]{{•}}[[Литмерк]]{{•}}[[Лопершице]]{{•}}[[Луновец]]{{•}}[[Мала вас при Орможу]]{{•}}[[Мали Бребровник]]{{•}}[[Михаловци]]{{•}}[[Миховци при Велики Недељи]]{{•}}[[Миклавж при Орможу]]{{•}}'''[[Ормож]]'''{{•}}[[Ослушевци]]{{•}}[[Павловци (Ормож)|Павловци]]{{•}}[[Павловски Врх]]{{•}}[[Подгорци (Ормож)|Подгорци]]{{•}}[[Прецлава]]{{•}}[[Пушенци]]{{•}}[[Ритмерк]]{{•}}[[Рунеч]]{{•}}[[Сенешци]]{{•}}[[Содинци]]{{•}}[[Сподњи Кључаровци]]{{•}}[[Становно]]{{•}}[[Стрезетина]]{{•}}[[Стрјанци]]{{•}}[[Стрмец при Орможу]]{{•}}[[Трговишче]]{{•}}[[Франковци (Ормож)|Франковци]]{{•}}[[Хајндл]]{{•}}[[Хардек]]{{•}}[[Херманци]]{{•}}[[Хујбар]]{{•}}[[Хум при Орможу]]{{•}}[[Церовец Станка Враза]]{{•}}[[Цветковци]]{{•}}[[Шардиње]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Ормож|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Ормож]] </noinclude> jylfl255ymao34dbk4b094lb7l84wj1 10 4610326 30098606 2025-06-27T13:27:50Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Осилница | title = [[Општина Осилница]] | image = [[Датотека:Karte Osilnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Белица (Осилница)|Белица]]{{•}}[[Безгарји]]{{•}}[[Безговица (Осилница)|Безговица]]{{•}}Босљ… 30098606 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Осилница | title = [[Општина Осилница]] | image = [[Датотека:Karte Osilnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Белица (Осилница)|Белица]]{{•}}[[Безгарји]]{{•}}[[Безговица (Осилница)|Безговица]]{{•}}[[Босљива Лока]]{{•}}[[Гринтовец при Осилници]]{{•}}[[Журге]]{{•}}[[Згорњи Чачич]]{{•}}[[Крижмани]]{{•}}[[Ложец]]{{•}}[[Малинишче]]{{•}}[[Миртовичи]]{{•}}'''[[Осилница]]'''{{•}}[[Падово при Осилници]]{{•}}[[Папежи]]{{•}}[[Подврх (Осилница)|Подврх]]{{•}}[[Рибјек (Осилница)|Рибјек]]{{•}}[[Села (Осилница)|Села]]{{•}}[[Сподњи Чачич]]{{•}}[[Стројичи]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Осилница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Осилница]] </noinclude> 6ywcr77ggdtdlxqjzelwby2jsi0yabp 10 4610327 30098612 2025-06-27T13:32:20Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Песница | title = [[Општина Песница]] | image = [[Датотека:Karte Pesnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вајген]]{{•}}[[Восек]]{{•}}[[Вуковје (Песница)|Вуковје]]{{•}}[[Вуковски Дол]]{{•}}[[Вуковски Врх]]{{… 30098612 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Песница | title = [[Општина Песница]] | image = [[Датотека:Karte Pesnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вајген]]{{•}}[[Восек]]{{•}}[[Вуковје (Песница)|Вуковје]]{{•}}[[Вуковски Дол]]{{•}}[[Вуковски Врх]]{{•}}[[Гачник]]{{•}}[[Долња Почехова]]{{•}}[[Драгучова]]{{•}}[[Дранковец]]{{•}}[[Згорње Хлапје]]{{•}}[[Згорњи Јакобски Дол]]{{•}}[[Јаренински Дол]]{{•}}[[Јаренински Врх]]{{•}}[[Јеленче]]{{•}}[[Кушерник]]{{•}}[[Ложане (Песница)|Ложане]]{{•}}[[Мали Дол (Песница)|Мали Дол]]{{•}}[[Перница (Песница)|Перница]]{{•}}'''[[Песница при Марибору]]'''{{•}}[[Песнишки Двор]]{{•}}[[Поченик]]{{•}}[[Поличка вас]]{{•}}[[Полички Врх]]{{•}}[[Ранца]]{{•}}[[Рочица]]{{•}}[[Слатеник]]{{•}}[[Сподње Добрење]]{{•}}[[Сподње Хлапје]]{{•}}[[Сподњи Јакобски Дол]]{{•}}[[Флекушек]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Песница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Песница]] </noinclude> ezxtyndoregmkpsfmrhsnjav5r2ubk5 10 4610328 30098620 2025-06-27T13:38:16Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Пивка | title = [[Општина Пивка]] | image = [[Датотека:Karte Pivka si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бује (Пивка)|Бује]]{{•}}[[Велика Пристава]]{{•}}[[Волче (Пивка)|Волче]]{{•}}[[Горња Кошана]]{{•}}Градец… 30098620 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Пивка | title = [[Општина Пивка]] | image = [[Датотека:Karte Pivka si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бује (Пивка)|Бује]]{{•}}[[Велика Пристава]]{{•}}[[Волче (Пивка)|Волче]]{{•}}[[Горња Кошана]]{{•}}[[Градец (Пивка)|Градец]]{{•}}[[Долња Кошана]]{{•}}[[Дрсковче]]{{•}}[[Загорје (Пивка)|Загорје]]{{•}}[[Јуршче]]{{•}}[[Кал (Пивка)|Кал]]{{•}}[[Кленик (Пивка)|Кленик]]{{•}}[[Мала Пристава (Пивка)|Мала Пристава]]{{•}}[[Надање село]]{{•}}[[Нарин]]{{•}}[[Неверке]]{{•}}[[Нова Сушица]]{{•}}[[Палчје]]{{•}}[[Парје]]{{•}}[[Петелиње (Пивка)|Петелиње]]{{•}}'''[[Пивка]]'''{{•}}[[Рибница (Пивка)|Рибница]]{{•}}[[Селце (Пивка)|Селце]]{{•}}[[Словенска вас (Пивка)|Словенска вас]]{{•}}[[Стара Сушица (Пивка)|Стара Сушица]]{{•}}[[Сухорје]]{{•}}[[Трње (Пивка)|Трње]]{{•}}[[Чепно]]{{•}}[[Шилентабор]]{{•}}[[Шмихел (Пивка)|Шмихел]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Пивка|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Пивка]] </noinclude> hvp4u9tw3p9c49b7zu5whb2jnbbatho 4 4610329 30098632 2025-06-27T13:49:28Z Aleksandra Stojićević 315930 Нова страница: {{Columns-list| * [[назив чланка 1]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] }} 30098632 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[назив чланка 1]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] }} 4576sphgm6mkqpkoh4979yj5uhal13z 30098637 30098632 2025-06-27T13:51:36Z Aleksandra Stojićević 315930 30098637 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[Пол Фидерн]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] }} rct3r0fuen0pyqx2d18msr953vk5vg7 30098727 30098637 2025-06-27T14:45:04Z Aleksandra Stojićević 315930 30098727 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[Пол Фидерн]] * [[Можда би требало да поразговараш са неким (књига)]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] }} h5c648xnrr6z6s6sain6yifvjcp3vtd 30098785 30098727 2025-06-27T15:12:14Z Aleksandra Stojićević 315930 30098785 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[Пол Фидерн]] * [[назив чланка 2]] * [[назив чланка 3]] * [[назив чланка 4]] * [[назив чланка 5]] * [[назив чланка 6]] * [[назив чланка 7]] }} rct3r0fuen0pyqx2d18msr953vk5vg7 10 4610330 30098633 2025-06-27T13:49:49Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Пиран | title = [[Општина Пиран]] | image = [[Датотека:Karte Piran si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Драгоња]]{{•}}[[Луција (Пиран)|Луција]]{{•}}[[Нова вас над Драгоњо]]{{•}}[[Падна]]{{•}}[[Парецаг]]{{•}}'''П… 30098633 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Пиран | title = [[Општина Пиран]] | image = [[Датотека:Karte Piran si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Драгоња]]{{•}}[[Луција (Пиран)|Луција]]{{•}}[[Нова вас над Драгоњо]]{{•}}[[Падна]]{{•}}[[Парецаг]]{{•}}'''[[Пиран]]'''{{•}}[[Порторож]]{{•}}[[Свети Петер]]{{•}}[[Сеча]]{{•}}[[Сечовље]]{{•}}[[Струњан]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Пиран|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Пиран]] </noinclude> su9hpdj49hhh3hpcjlsppfgd8hrlclu 10 4610331 30098640 2025-06-27T13:53:05Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Подвелка | title = [[Општина Подвелка]] | image = [[Датотека:Karte Podvelka si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезно (Подвелка)|Брезно]]{{•}}[[Вурмат (Подвелка)|Вурмат]]{{•}}[[Згорња Капла]]{{•}}Јанжевс… 30098640 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Подвелка | title = [[Општина Подвелка]] | image = [[Датотека:Karte Podvelka si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезно (Подвелка)|Брезно]]{{•}}[[Вурмат (Подвелка)|Вурмат]]{{•}}[[Згорња Капла]]{{•}}[[Јанжевски Врх]]{{•}}[[Јавник]]{{•}}[[Козји Врх (Подвелка)|Козји Врх]]{{•}}[[Лехен на Похорју]]{{•}}[[Ожбалт]]{{•}}'''[[Подвелка]]'''{{•}}[[Рдечи Брег (Подвелка)|Рдечи Брег]]{{•}}[[Сподња Капла]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Подвелка|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Подвелка]] </noinclude> dzsxvznugnga113vm0fmoph0a5t4jkr 10 4610332 30098647 2025-06-27T13:57:09Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Подлехник | title = [[Општина Подлехник]] | image = [[Датотека:Karte Podlehnik si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горца]]{{•}}[[Дежно при Подлехнику]]{{•}}[[Закл (Подлехник)|Закл]]{{•}}[[Згорње Грушковје]]{… 30098647 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Подлехник | title = [[Општина Подлехник]] | image = [[Датотека:Karte Podlehnik si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горца]]{{•}}[[Дежно при Подлехнику]]{{•}}[[Закл (Подлехник)|Закл]]{{•}}[[Згорње Грушковје]]{{•}}[[Јабловец]]{{•}}[[Козминци]]{{•}}[[Ложина]]{{•}}'''[[Подлехник]]'''{{•}}[[Родни Врх]]{{•}}[[Седлашек]]{{•}}[[Сподње Грушковје]]{{•}}[[Станошина]]{{•}}[[Страјна]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Подлехник|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Подлехник]] </noinclude> f7wb88bqwemccrxo9wovdi431kgwkst 2 4610333 30098652 2025-06-27T14:00:56Z Cc13010 423548 Нова страница: /* Covers some headers */ .mw-body h1, .mw-body h2 { font-family: "Cambria" } 30098652 css text/css /* Covers some headers */ .mw-body h1, .mw-body h2 { font-family: "Cambria" } lcdrfwq4pldjwiyyexdp2ayrn1uftl7 10 4610334 30098654 2025-06-27T14:03:48Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Подчетртек | title = [[Општина Подчетртек]] | image = [[Датотека:Karte Podcetrtek si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец при Пољу]]{{•}}[[Вераче]]{{•}}[[Видовица]]{{•}}[[Вирштањ]]{{•}}[[Вонарје]]{{•}}Го… 30098654 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Подчетртек | title = [[Општина Подчетртек]] | image = [[Датотека:Karte Podcetrtek si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец при Пољу]]{{•}}[[Вераче]]{{•}}[[Видовица]]{{•}}[[Вирштањ]]{{•}}[[Вонарје]]{{•}}[[Голобињек об Сотли]]{{•}}[[Гостинца]]{{•}}[[Имено]]{{•}}[[Именска Горца]]{{•}}[[Јерчин]]{{•}}[[Ластнич]]{{•}}[[Незбише]]{{•}}[[Олимје]]{{•}}[[Пецељ]]{{•}}'''[[Подчетртек]]'''{{•}}[[Поље об Сотли]]{{•}}[[Преласко]]{{•}}[[Пристава при Лесичнем]]{{•}}[[Пристава при Местињу]]{{•}}[[Рогинска Горца]]{{•}}[[Рудница (Подчетртек)|Рудница]]{{•}}[[Седларјево]]{{•}}[[Села (Подчетртек)|Села]]{{•}}[[Содна вас]]{{•}}[[Света Ема]]{{•}}[[Цмерешка Горца]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Подчетртек|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Подчетртек]] </noinclude> f9caozav08fpls4ibtp5zicusvvwlaf 10 4610335 30098661 2025-06-27T14:06:59Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Ползела | title = [[Општина Ползела]] | image = [[Датотека:Karte Polzela si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Андраж над Ползело]]{{•}}[[Брег при Ползели]]{{•}}[[Добрич (Ползела)|Добрич]]{{•}}[[Заложе]]{{•}}… 30098661 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Ползела | title = [[Општина Ползела]] | image = [[Датотека:Karte Polzela si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Андраж над Ползело]]{{•}}[[Брег при Ползели]]{{•}}[[Добрич (Ползела)|Добрич]]{{•}}[[Заложе]]{{•}}[[Лочица об Савињи]]{{•}}[[Орова вас]]{{•}}[[Подвин при Ползели]]{{•}}'''[[Ползела]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Ползела|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Ползела]] </noinclude> n7qh8szorlvv12l49it5ztrslma1b5p 10 4610336 30098668 2025-06-27T14:17:16Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Пољчане | title = [[Општина Пољчане]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Poljcane.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезје при Пољчанах]]{{•}}[[Глобоко об Дравињи]]{{•}}[[Згорње Пољчане]]{{•}}Красна (По… 30098668 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Пољчане | title = [[Општина Пољчане]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Poljcane.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезје при Пољчанах]]{{•}}[[Глобоко об Дравињи]]{{•}}[[Згорње Пољчане]]{{•}}[[Красна (Пољчане)|Красна]]{{•}}[[Крижеча вас]]{{•}}[[Ловник]]{{•}}[[Лушечка вас]]{{•}}[[Љубично]]{{•}}[[Модраже]]{{•}}[[Новаке (Пољчане)|Новаке]]{{•}}[[Подбоч]]{{•}}'''[[Пољчане]]'''{{•}}[[Сподња Брежница]]{{•}}[[Сподње Пољчане]]{{•}}[[Становско]]{{•}}[[Студенице]]{{•}}[[Храстовец под Бочем]]{{•}}[[Чадрамска вас]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Пољчане|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Пољчане]] </noinclude> 89b8y46yxq5yxxvo424be6j1bvury3s 10 4610338 30098678 2025-06-27T14:25:20Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Постојна | title = [[Општина Постојна]] | image = [[Датотека:Karte Postojna si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Белско]]{{•}}[[Брезје под Наносом]]{{•}}[[Буковје (Постојна)|Буковје]]{{•}}[[Велика Брда]]{{•}}[… 30098678 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Постојна | title = [[Општина Постојна]] | image = [[Датотека:Karte Postojna si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Белско]]{{•}}[[Брезје под Наносом]]{{•}}[[Буковје (Постојна)|Буковје]]{{•}}[[Велика Брда]]{{•}}[[Велики Оток (Постојна)|Велики Оток]]{{•}}[[Велико Убељско]]{{•}}[[Горење (Постојна)|Горење]]{{•}}[[Гориче (Постојна)|Гориче]]{{•}}[[Гробишче]]{{•}}[[Дилце (Постојна)|Дилце]]{{•}}[[Жеје (Постојна)|Жеје]]{{•}}[[Загон]]{{•}}[[Коче (Постојна)|Коче]]{{•}}[[Ландол (Постојна)|Ландол]]{{•}}[[Липље (Постојна)|Липље]]{{•}}[[Лохача]]{{•}}[[Мала Брда]]{{•}}[[Мали Оток (Постојна)|Мали Оток]]{{•}}[[Мало Убељско]]{{•}}[[Матења вас]]{{•}}[[Орехек (Постојна)|Орехек]]{{•}}[[Планина (Постојна)|Планина]]{{•}}'''[[Постојна]]'''{{•}}[[Предјама]]{{•}}[[Престранек]]{{•}}[[Ракитник]]{{•}}[[Ракулик]]{{•}}[[Раздрто (Постојна)|Раздрто]]{{•}}[[Сајевче]]{{•}}[[Славина (Постојна)|Славина]]{{•}}[[Славиње]]{{•}}[[Стара вас (Постојна)|Стара вас]]{{•}}[[Стране (Постојна)|Стране]]{{•}}[[Стрмца (Постојна)|Стрмца]]{{•}}[[Студенец (Постојна)|Студенец]]{{•}}[[Студено (Постојна)|Студено]]{{•}}[[Храшче (Постојна)|Храшче]]{{•}}[[Хреновице (Постојна)|Хреновице]]{{•}}[[Хрушевје]]{{•}}[[Шмихел под Наносом]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Постојна|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Постојна]] </noinclude> kxwed35dxmvhtkeb2xylhf6zbe2kubv 10 4610339 30098687 2025-06-27T14:30:59Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Преболд | title = [[Општина Преболд]] | image = [[Датотека:Karte Prebold si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Долења вас (Преболд)|Долења вас]]{{•}}[[Капља вас (Преболд)|Капља вас]]{{•}}[[Латкова вас]]{{•}}… 30098687 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Преболд | title = [[Општина Преболд]] | image = [[Датотека:Karte Prebold si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Долења вас (Преболд)|Долења вас]]{{•}}[[Капља вас (Преболд)|Капља вас]]{{•}}[[Латкова вас]]{{•}}[[Марија Река]]{{•}}[[Матке]]{{•}}'''[[Преболд]]'''{{•}}[[Свети Ловренц]]{{•}}[[Шешче при Преболду]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Преболд|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Преболд]] </noinclude> gbs8x1npntxisllmaf4njo1jfw09bu3 0 4610340 30098689 2025-06-27T14:31:27Z Aleksandra Stojićević 315930 Нова страница: [[Датотека:Paul_Federn_(1911).jpg|мини|Пол Фидерн 1911. године]] '''Пол Фидерн''' ([[13. октобар]] [[1871]] — [[4. мај]] [[1950]]) био је [[Аустрија|аустријско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[психолог]]. Фидерн је углавном упамћен по својим теоријама које укључују Его психологиј… 30098689 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Paul_Federn_(1911).jpg|мини|Пол Фидерн 1911. године]] '''Пол Фидерн''' ([[13. октобар]] [[1871]] — [[4. мај]] [[1950]]) био је [[Аустрија|аустријско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[психолог]]. Фидерн је углавном упамћен по својим теоријама које укључују [[Его психологија|психологију ега]] и [[Психотерапија|терапијски]] третман [[Психоза|психозе]]. == Живот и каријера == Фидерн је рођен у [[Беч|Бечу]] у угледној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Његов деда је био [[рабин]] у [[Праг|Прагу]], а његов отац, Саломон Фидерн (1832–1920), био је угледни бечки лекар.<ref>David Lester, ''Suicide and the Holocaust'', NY: Nova Science, 2005, p. 63</ref> Након што је докторирао 1895. године, био је асистент опште медицине код Хермана Нотнагела (1841–1905) у Бечу. Нотнагел је био тај који је упознао Фидерна са делима [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]]. Фидерн је био дубоко под утицајем Фројдовог ''Тумачења снова'' и 1904. године се посветио области [[Психоанализа|психоанализе]]. Заједно са [[Алфред Адлер|Алфредом Адлером]] и [[Вилхелм Штекел|Вилхелмом Штекелом]], Фидерн је био важан рани следбеник Фројда.<ref>P. Gay, ''Freud'' (1989) p. 176</ref> Године 1924. постао је званични представник Фројда, као и потпредседник Бечког психоаналитичког друштва.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 156</ref> Године 1938. Фидерн је емигрирао у Сједињене Америчке Државе и настанио се у [[Њујорк|Њујорку]], међутим, тек 1946. године је званично признат као аналитичар за обуку на Њујоршком психоаналитичком институту.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 149</ref> Пол Фидерн је 1950. године извршио самоубиство у Њујорку, након поновног појављивања [[Рак (болест)|рака]] за који је веровао да је неизлечив.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=R1nkj-xSzYgC&pg=PA63|title=Suicide and the Holocaust|last=Lester|first=David|publisher=Nova Publishers|year=2005|isbn=978-1-59454-427-9|edition=2005|page=63|chapter=Paul Federn|access-date=15 June 2009}}</ref> == Списи == Крајем 1920-их, Фидерн је објавио важне књиге као што су ''Неке варијације у осећањима ега'' и ''Нарцизам у структури ега''. У својим делима је разјаснио концепте „[[его стања]]“, „его граница“, „его катексиса“ и средње природе [[Нарцисоидност|нарцизма]]. Иако је био ватрени присталица Фројдовог учења, Фидернов концепт [[Ид, его и супер его|ега]] као искуства које се поклапа са „осећањем ега“ био је у супротности са Фројдовим структурним приступом. Из лојалности према свом ментору, Фидерн је имао тенденцију да умањи значај сопствених теорија, иако су закључци до којих је дошао били далеко другачији од Фројдових.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 152-3</ref> Фидерн је заступао неортодоксни приступ анализи психозе. Веровао је да покушај [[Друштвена интеграција|интеграције]] пацијента треба да укључује јачање његове одбране, а истовремено избегавање потиснутог материјала. Такође је веровао да [[Трансфер (психологија)|трансфер]] који укључује психозу не треба анализирати и да треба избегавати [[негативни трансфер]]. Што се тиче [[Шизофренија|шизофреничних]] пацијената, веровао је да њихов его поседује недовољно катектичке енергије и да је недостатак, а не вишак нарцисоидног [[Либидо|либида]], оно што узрокује тешкоће психотичних појединаца са објектом. Такође је увео термин [[Нагон смрти|''mortido'']] како би представио Фројдов нагон смрти.<ref>E. Berne, ''A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis'' (1976) p. 101</ref> Фидерн је такође био заинтересован за [[Социјална психологија|социјалну психологију]]. У делу из 1919. године под називом ''Зур Психологија револуције: Отачко друштво'', објашњава изазов ауторитету од стране генерације после [[Први светски рат|Првог светског рата]] као [[Колективно несвесно|несвесно]] [[оцеубиство]] чији је циљ стварање „друштва без оца“. == Утицај == Иако су Фидернове психоаналитичке теорије имале ограничен утицај унутар покрета, он је имао неколико важних следбеника у [[Европа|Европи]] и Америци. * [[Ерик Берн]], анализант Фидерна, извео је свој концепт его стања у [[Трансакциона анализа|трансакционој анализи]] од свог ментора,<ref>I. Stewart, ''Eric Berne'' (1992) p. 23</ref> а такође му је приписао заслуге за поновно увођење [[Самопосматрање|интроспекције]] у психоанализу.<ref>Eric Berne, ''What Do You Say After you Say Hello?'' (1974) p. 273</ref> * [[Џон Г. Воткинс]] је такође надоградио Фидернов рад за своју терапију его-стања.<ref>G. Emmerson, ''Ego State Therapy'' (2007)</ref> * [[Едоардо Вајс]], Фидернов студент и задужен за састављање Фидерновог последњег рукописа, ''Психологија ега и психозе'' након Фидернове смрти, постулира следећу Фидернову претпоставку: „Све док его нормално функционише, човек може игнорисати или бити несвестан његовог функционисања. Као што Фидерн каже, нормално нема више свести о егу него о ваздуху који се удише; тек када дисање постане отежано, препознаје се недостатак ваздуха. Осећај ега је осећај јединства, у континуитету, блискости и узрочности, у искуствима појединца. У будном животу осећај сопственог ега је свеприсутан, али подлеже сталним променама у квалитету и интензитету. Мали поремећаји и варијације осећања ега су ствар уобичајеног искуства и нестају непримећено. Када смо уморни или поспани, осећамо се утрнуло; када се пробудимо из освежавајућег сна или када примимо узбудљиве вести, осећамо окрепљен осећај ега.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/egopsychologyps00fede|title=Ego Psychology and the Psychoses|last=Federn|first=paul|publisher=Basic Books, Inc.|year=1952|location=New York|pages=[https://archive.org/details/egopsychologyps00fede/page/5 5–6]|url-access=registration}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://archive.org/search?query=%28%28subject%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20subject%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20creator%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20P%2E%22%20OR%20title%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20description%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20description%3A%22Paul%20Federn%22%29%20OR%20%28%221871-1950%22%20AND%20Federn%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Дела Пола Фидерна или о њему] - ''Internet Archive'' {{Подножје|Биографија|}} [[Категорија:Рођени 1871.]] [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Аустријски психолози]] 57n0dsfj1q8bslabud9zmp7jveoll4a 30098704 30098689 2025-06-27T14:37:04Z Aleksandra Stojićević 315930 30098704 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Пол Фидерн | слика = Paul Federn (1911).jpg | опис_слике = Пол Фидерн 1911. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1871|10|13}} | место_рођења = [[Беч]] | држава_рођења = [[Немачко царство]] | датум_смрти = {{датум смрти|1950|05|04|1871|10|13}} | место_смрти = [[Њујорк]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе]] | занимање = [[психолог]] }} '''Пол Фидерн''' ([[Беч]], [[13. октобар]] [[1871]] — [[Њујорк]], [[4. мај]] [[1950]]) био је [[Аустрија|аустријско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[психолог]]. Фидерн је углавном упамћен по својим теоријама које укључују [[Его психологија|психологију ега]] и [[Психотерапија|терапијски]] третман [[Психоза|психозе]]. == Живот и каријера == Фидерн је рођен у [[Беч|Бечу]] у угледној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Његов деда је био [[рабин]] у [[Праг|Прагу]], а његов отац, Саломон Фидерн (1832–1920), био је угледни бечки лекар.<ref>David Lester, ''Suicide and the Holocaust'', NY: Nova Science, 2005, p. 63</ref> Након што је докторирао 1895. године, био је асистент опште медицине код Хермана Нотнагела (1841–1905) у Бечу. Нотнагел је био тај који је упознао Фидерна са делима [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]]. Фидерн је био дубоко под утицајем Фројдовог ''Тумачења снова'' и 1904. године се посветио области [[Психоанализа|психоанализе]]. Заједно са [[Алфред Адлер|Алфредом Адлером]] и [[Вилхелм Штекел|Вилхелмом Штекелом]], Фидерн је био важан рани следбеник Фројда.<ref>P. Gay, ''Freud'' (1989) p. 176</ref> Године 1924. постао је званични представник Фројда, као и потпредседник Бечког психоаналитичког друштва.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 156</ref> Године 1938. Фидерн је емигрирао у Сједињене Америчке Државе и настанио се у [[Њујорк|Њујорку]], међутим, тек 1946. године је званично признат као аналитичар за обуку на Њујоршком психоаналитичком институту.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 149</ref> Пол Фидерн је 1950. године извршио самоубиство у Њујорку, након поновног појављивања [[Рак (болест)|рака]] за који је веровао да је неизлечив.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=R1nkj-xSzYgC&pg=PA63|title=Suicide and the Holocaust|last=Lester|first=David|publisher=Nova Publishers|year=2005|isbn=978-1-59454-427-9|edition=2005|page=63|chapter=Paul Federn|access-date=15 June 2009}}</ref> == Списи == Крајем 1920-их, Фидерн је објавио важне књиге као што су ''Неке варијације у осећањима ега'' и ''Нарцизам у структури ега''. У својим делима је разјаснио концепте „[[его стања]]“, „его граница“, „его катексиса“ и средње природе [[Нарцисоидност|нарцизма]]. Иако је био ватрени присталица Фројдовог учења, Фидернов концепт [[Ид, его и супер его|ега]] као искуства које се поклапа са „осећањем ега“ био је у супротности са Фројдовим структурним приступом. Из лојалности према свом ментору, Фидерн је имао тенденцију да умањи значај сопствених теорија, иако су закључци до којих је дошао били далеко другачији од Фројдових.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 152-3</ref> Фидерн је заступао неортодоксни приступ анализи психозе. Веровао је да покушај [[Друштвена интеграција|интеграције]] пацијента треба да укључује јачање његове одбране, а истовремено избегавање потиснутог материјала. Такође је веровао да [[Трансфер (психологија)|трансфер]] који укључује психозу не треба анализирати и да треба избегавати [[негативни трансфер]]. Што се тиче [[Шизофренија|шизофреничних]] пацијената, веровао је да њихов его поседује недовољно катектичке енергије и да је недостатак, а не вишак нарцисоидног [[Либидо|либида]], оно што узрокује тешкоће психотичних појединаца са објектом. Такође је увео термин [[Нагон смрти|''mortido'']] како би представио Фројдов нагон смрти.<ref>E. Berne, ''A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis'' (1976) p. 101</ref> Фидерн је такође био заинтересован за [[Социјална психологија|социјалну психологију]]. У делу из 1919. године под називом ''Зур Психологија револуције: Отачко друштво'', објашњава изазов ауторитету од стране генерације после [[Први светски рат|Првог светског рата]] као [[Колективно несвесно|несвесно]] [[оцеубиство]] чији је циљ стварање „друштва без оца“. == Утицај == Иако су Фидернове психоаналитичке теорије имале ограничен утицај унутар покрета, он је имао неколико важних следбеника у [[Европа|Европи]] и Америци. * [[Ерик Берн]], анализант Фидерна, извео је свој концепт его стања у [[Трансакциона анализа|трансакционој анализи]] од свог ментора,<ref>I. Stewart, ''Eric Berne'' (1992) p. 23</ref> а такође му је приписао заслуге за поновно увођење [[Самопосматрање|интроспекције]] у психоанализу.<ref>Eric Berne, ''What Do You Say After you Say Hello?'' (1974) p. 273</ref> * [[Џон Г. Воткинс]] је такође надоградио Фидернов рад за своју терапију его-стања.<ref>G. Emmerson, ''Ego State Therapy'' (2007)</ref> * [[Едоардо Вајс]], Фидернов студент и задужен за састављање Фидерновог последњег рукописа, ''Психологија ега и психозе'' након Фидернове смрти, постулира следећу Фидернову претпоставку: „Све док его нормално функционише, човек може игнорисати или бити несвестан његовог функционисања. Као што Фидерн каже, нормално нема више свести о егу него о ваздуху који се удише; тек када дисање постане отежано, препознаје се недостатак ваздуха. Осећај ега је осећај јединства, у континуитету, блискости и узрочности, у искуствима појединца. У будном животу осећај сопственог ега је свеприсутан, али подлеже сталним променама у квалитету и интензитету. Мали поремећаји и варијације осећања ега су ствар уобичајеног искуства и нестају непримећено. Када смо уморни или поспани, осећамо се утрнуло; када се пробудимо из освежавајућег сна или када примимо узбудљиве вести, осећамо окрепљен осећај ега.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/egopsychologyps00fede|title=Ego Psychology and the Psychoses|last=Federn|first=paul|publisher=Basic Books, Inc.|year=1952|location=New York|pages=[https://archive.org/details/egopsychologyps00fede/page/5 5–6]|url-access=registration}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://archive.org/search?query=%28%28subject%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20subject%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20creator%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20P%2E%22%20OR%20title%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20description%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20description%3A%22Paul%20Federn%22%29%20OR%20%28%221871-1950%22%20AND%20Federn%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Дела Пола Фидерна или о њему] - ''Internet Archive'' {{Подножје|Биографија|}} [[Категорија:Рођени 1871.]] [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Аустријски психолози]] h3ty4rwama972wd5owtb9g6nylwxkiw 30099435 30098704 2025-06-28T08:36:37Z Boja02 203906 30099435 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Пол Фидерн | слика = Paul Federn (1911).jpg | опис_слике = Пол Фидерн 1911. године | датум_рођења = {{Датум рођења|1871|10|13}} | место_рођења = [[Беч]] | држава_рођења = [[Аустроугарска]] | датум_смрти = {{датум смрти|1950|05|04|1871|10|13}} | место_смрти = [[Њујорк]] | држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | занимање = [[психолог]] }} '''Пол Фидерн''' ([[Беч]], [[13. октобар]] [[1871]] — [[Њујорк]], [[4. мај]] [[1950]]) био је [[Аустрија|аустријско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[психолог]]. Фидерн је углавном упамћен по својим теоријама које укључују [[Его психологија|психологију ега]] и [[Психотерапија|терапијски]] третман [[Психоза|психозе]]. == Живот и каријера == Фидерн је рођен у [[Беч|Бечу]] у угледној [[Јевреји|јеврејској]] породици. Његов деда је био [[рабин]] у [[Праг|Прагу]], а његов отац, Саломон Фидерн (1832–1920), био је угледни бечки лекар.<ref>David Lester, ''Suicide and the Holocaust'', NY: Nova Science, 2005, p. 63</ref> Након што је докторирао 1895. године, био је асистент опште медицине код Хермана Нотнагела (1841–1905) у Бечу. Нотнагел је био тај који је упознао Фидерна са делима [[Зигмунд Фројд|Зигмунда Фројда]]. Фидерн је био дубоко под утицајем Фројдовог ''Тумачења снова'' и 1904. године се посветио области [[Психоанализа|психоанализе]]. Заједно са [[Алфред Адлер|Алфредом Адлером]] и [[Вилхелм Штекел|Вилхелмом Штекелом]], Фидерн је био важан рани следбеник Фројда.<ref>P. Gay, ''Freud'' (1989) p. 176</ref> Године 1924. постао је званични представник Фројда, као и потпредседник Бечког психоаналитичког друштва.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 156</ref> Године 1938. Фидерн је емигрирао у Сједињене Америчке Државе и настанио се у [[Њујорк|Њујорку]], међутим, тек 1946. године је званично признат као аналитичар за обуку на Њујоршком психоаналитичком институту.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 149</ref> Пол Фидерн је 1950. године извршио самоубиство у Њујорку, након поновног појављивања [[Рак (болест)|рака]] за који је веровао да је неизлечив.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=R1nkj-xSzYgC&pg=PA63|title=Suicide and the Holocaust|last=Lester|first=David|publisher=Nova Publishers|year=2005|isbn=978-1-59454-427-9|edition=2005|page=63|chapter=Paul Federn|access-date=15 June 2009}}</ref> == Списи == Крајем 1920-их, Фидерн је објавио важне књиге као што су ''Неке варијације у осећањима ега'' и ''Нарцизам у структури ега''. У својим делима је разјаснио концепте „[[его стања]]“, „его граница“, „его катексиса“ и средње природе [[Нарцисоидност|нарцизма]]. Иако је био ватрени присталица Фројдовог учења, Фидернов концепт [[Ид, его и супер его|ега]] као искуства које се поклапа са „осећањем ега“ био је у супротности са Фројдовим структурним приступом. Из лојалности према свом ментору, Фидерн је имао тенденцију да умањи значај сопствених теорија, иако су закључци до којих је дошао били далеко другачији од Фројдових.<ref>F. Alexander ed., ''Psychoanalytic Pioneers'' (1995) p. 152-3</ref> Фидерн је заступао неортодоксни приступ анализи психозе. Веровао је да покушај [[Друштвена интеграција|интеграције]] пацијента треба да укључује јачање његове одбране, а истовремено избегавање потиснутог материјала. Такође је веровао да [[Трансфер (психологија)|трансфер]] који укључује психозу не треба анализирати и да треба избегавати [[негативни трансфер]]. Што се тиче [[Шизофренија|шизофреничних]] пацијената, веровао је да њихов его поседује недовољно катектичке енергије и да је недостатак, а не вишак нарцисоидног [[Либидо|либида]], оно што узрокује тешкоће психотичних појединаца са објектом. Такође је увео термин [[Нагон смрти|''mortido'']] како би представио Фројдов нагон смрти.<ref>E. Berne, ''A Layman's Guide to Psychiatry and Psychoanalysis'' (1976) p. 101</ref> Фидерн је такође био заинтересован за [[Социјална психологија|социјалну психологију]]. У делу из 1919. године под називом ''Зур Психологија револуције: Отачко друштво'', објашњава изазов ауторитету од стране генерације после [[Први светски рат|Првог светског рата]] као [[Колективно несвесно|несвесно]] [[оцеубиство]] чији је циљ стварање „друштва без оца“. == Утицај == Иако су Фидернове психоаналитичке теорије имале ограничен утицај унутар покрета, он је имао неколико важних следбеника у [[Европа|Европи]] и Америци. * [[Ерик Берн]], анализант Фидерна, извео је свој концепт его стања у [[Трансакциона анализа|трансакционој анализи]] од свог ментора,<ref>I. Stewart, ''Eric Berne'' (1992) p. 23</ref> а такође му је приписао заслуге за поновно увођење [[Самопосматрање|интроспекције]] у психоанализу.<ref>Eric Berne, ''What Do You Say After you Say Hello?'' (1974) p. 273</ref> * [[Џон Г. Воткинс]] је такође надоградио Фидернов рад за своју терапију его-стања.<ref>G. Emmerson, ''Ego State Therapy'' (2007)</ref> * [[Едоардо Вајс]], Фидернов студент и задужен за састављање Фидерновог последњег рукописа, ''Психологија ега и психозе'' након Фидернове смрти, постулира следећу Фидернову претпоставку: „Све док его нормално функционише, човек може игнорисати или бити несвестан његовог функционисања. Као што Фидерн каже, нормално нема више свести о егу него о ваздуху који се удише; тек када дисање постане отежано, препознаје се недостатак ваздуха. Осећај ега је осећај јединства, у континуитету, блискости и узрочности, у искуствима појединца. У будном животу осећај сопственог ега је свеприсутан, али подлеже сталним променама у квалитету и интензитету. Мали поремећаји и варијације осећања ега су ствар уобичајеног искуства и нестају непримећено. Када смо уморни или поспани, осећамо се утрнуло; када се пробудимо из освежавајућег сна или када примимо узбудљиве вести, осећамо окрепљен осећај ега.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/details/egopsychologyps00fede|title=Ego Psychology and the Psychoses|last=Federn|first=paul|publisher=Basic Books, Inc.|year=1952|location=New York|pages=[https://archive.org/details/egopsychologyps00fede/page/5 5–6]|url-access=registration}}</ref> == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * [https://archive.org/search?query=%28%28subject%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20subject%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20creator%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20creator%3A%22Federn%2C%20P%2E%22%20OR%20title%3A%22Paul%20Federn%22%20OR%20description%3A%22Federn%2C%20Paul%22%20OR%20description%3A%22Paul%20Federn%22%29%20OR%20%28%221871-1950%22%20AND%20Federn%29%29%20AND%20%28-mediatype:software%29 Дела Пола Фидерна или о њему] - ''Internet Archive'' {{Подножје|Биографија|}} {{СОРТИРАЊЕ:Фидерн, Пол}} [[Категорија:Рођени 1871.]] [[Категорија:Рођени 1950.]] [[Категорија:Аустријски психолози]] aladkew5r548e6b4ai0owl1j1vyj50m 0 4610341 30098690 2025-06-27T14:31:29Z З.Вукобрат 126357 Нова страница: {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржана је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у Омладински олимпијски спортски парк… 30098690 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржана је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 16 такмичарки из 13 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] Прибављено 26.4.2025.</ref> {{columns-list|2| # {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} (2) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Thea LaFond Glasgow 2025.jpg|x150px]] | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Теа Лафонд]] | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14.04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 1.3.2025.] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] gysj9gxl3n2rivul66sahn9pf53rc04 30098732 30098690 2025-06-27T14:46:41Z З.Вукобрат 126357 30098732 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 16 такмичарки из 13 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|2| # {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ЈАП|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} (2) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Thea LaFond Glasgow 2025.jpg|x150px]] | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Теа Лафонд]] | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14.04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 1.3.2025.] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] fg0cgtpv65khqaqk5ntpsk8v0pom4d2 30098779 30098732 2025-06-27T15:06:02Z З.Вукобрат 126357 /* Земље учеснице */ 30098779 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Thea LaFond Glasgow 2025.jpg|x150px]] | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Теа Лафонд]] | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14.04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 1.3.2025.] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] hbyu1lzxk823cvy5vn85zcm73kw3hed 30098846 30098779 2025-06-27T16:16:45Z З.Вукобрат 126357 /* Освајачи медаља */ 30098846 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 1. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 1.3.2025.] Прибављено 27.4.2025.</ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14.04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-02-29&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 1.3.2025.] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] l5hqtcqhw50250wqdkujznq7o5ve3w7 30098860 30098846 2025-06-27T16:45:32Z З.Вукобрат 126357 /* Рекорди */ 30098860 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14.04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] qzek0bkkxvm81biixo3nyou90zn6x5i 30098864 30098860 2025-06-27T16:48:38Z З.Вукобрат 126357 /* Рекорди */ 30098864 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,86''' | [[Mondeville]], [[Француска]] | 7. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Теа Лафонд]] | {{застава|Доминика}} | '''15,01''' | [[Глазгов]], [[Уједињено Краљевство]] | 3. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (1. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] 2mrvyrwnvszuoll6bbd61srqwkh9qjm 30099392 30098864 2025-06-28T08:04:07Z З.Вукобрат 126357 /* Рекорди */ 30099392 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,86''' || 7. фебруар |- | 2. || '''[[Теа Лафонд]]''' || {{застава|Доминика}} || '''14,60''' || 3. фебруар |- | 3. || '''[[Кетура Орџи]]''' || rowspan="2" | {{застава|Сједињене Америчке Државе|name=САД}} || '''14,50''' || rowspan="2" | 17. фебруар |- | 4. || '''[[Џасмин Мур]]''' || '''14,43''' |- | 5. || [[Габриела Петрова]] || {{застава|Бугарска}} || '''14,38''' || 20. јануар |- | 6. || [[Вијалета Скварцова]] || {{застава|Белорусија}} || '''14,36''' || 25. фебруар |- | 7. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,32''' || 18. фебруар |- | 8. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || {{застава|Куба}} || '''14,27''' || 7. фебруар |- | 9. || [[Jessie Maduka]] || {{застава|Немачка}} || '''14,15''' || 20. јануар |- | 10. || '''[[Ilionis Guillaume]]''' || {{застава|Француска}} || '''14,11''' || 17. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] r055jvwtpg57xo3sr21b3ckow4dvcpr 30099478 30099392 2025-06-28T09:17:47Z З.Вукобрат 126357 /* Најбољи резултати у 2025. години */ 30099478 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || rowspan="2" | {{застава|Куба}} || '''14,62''' || 13. фебруар |- | 2. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || '''14,57''' || 31. јануар |- | 3. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,37''' || 7. март |- | 4. || [[Дејвислејди Веласко]] || {{застава|Куба}} || '''14,36''' || 15. март |- | 5. || '''[[Дијана Ана Марија Јон]]''' || {{застава|Румунија}} || '''14,31''' || 7. март |- | 6. || '''[[Региклеција Кандидо]]''' || {{застава|Бразил}} || '''14,17''' || 23. фебруар |- | 7. || [[Тугба Данишмаз]] || {{застава|Турска}} || '''14,10''' || rowspan="2" | 6. март |- | 8. || [[Јекатарина Конева]] || {{застава|Русија}} || '''14,09''' |- | 9. || [[Сени Салминен]] || {{застава|Финска}} || '''14,07''' || 21. јануар |- | 10. || '''[[Маја Аскаг]]''' || {{застава|Шведска}} || '''14,06''' || 9. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 3. март 2025. || '''10:18''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] avz481u04ic5ddbcaz8fhdt5xdlevyf 30099479 30099478 2025-06-28T09:18:51Z З.Вукобрат 126357 /* Сатница */ 30099479 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || rowspan="2" | {{застава|Куба}} || '''14,62''' || 13. фебруар |- | 2. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || '''14,57''' || 31. јануар |- | 3. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,37''' || 7. март |- | 4. || [[Дејвислејди Веласко]] || {{застава|Куба}} || '''14,36''' || 15. март |- | 5. || '''[[Дијана Ана Марија Јон]]''' || {{застава|Румунија}} || '''14,31''' || 7. март |- | 6. || '''[[Региклеција Кандидо]]''' || {{застава|Бразил}} || '''14,17''' || 23. фебруар |- | 7. || [[Тугба Данишмаз]] || {{застава|Турска}} || '''14,10''' || rowspan="2" | 6. март |- | 8. || [[Јекатарина Конева]] || {{застава|Русија}} || '''14,09''' |- | 9. || [[Сени Салминен]] || {{застава|Финска}} || '''14,07''' || 21. јануар |- | 10. || '''[[Маја Аскаг]]''' || {{застава|Шведска}} || '''14,06''' || 9. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/644279d23b7225ebc10da630.pdf#page=3 Квалификационе норме] Прибављено 26.4.2025.</ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,62 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || '''19:10''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] ogkevm6lrpf9f5wvbmn6oxjvyep54vi 30099516 30099479 2025-06-28T09:42:00Z З.Вукобрат 126357 /* Квалификационе норме */ 30099516 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || rowspan="2" | {{застава|Куба}} || '''14,62''' || 13. фебруар |- | 2. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || '''14,57''' || 31. јануар |- | 3. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,37''' || 7. март |- | 4. || [[Дејвислејди Веласко]] || {{застава|Куба}} || '''14,36''' || 15. март |- | 5. || '''[[Дијана Ана Марија Јон]]''' || {{застава|Румунија}} || '''14,31''' || 7. март |- | 6. || '''[[Региклеција Кандидо]]''' || {{застава|Бразил}} || '''14,17''' || 23. фебруар |- | 7. || [[Тугба Данишмаз]] || {{застава|Турска}} || '''14,10''' || rowspan="2" | 6. март |- | 8. || [[Јекатарина Конева]] || {{застава|Русија}} || '''14,09''' |- | 9. || [[Сени Салминен]] || {{застава|Финска}} || '''14,07''' || 21. јануар |- | 10. || '''[[Маја Аскаг]]''' || {{застава|Шведска}} || '''14,06''' || 9. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,60 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || '''19:10''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 3. марта 2025. године у 10:18. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. Прибављено 27.4.2025.</ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] Прибављено 27.4.2025.</ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] nv2w4h373n4geiuafa37cxuwht6qks9 30099523 30099516 2025-06-28T09:45:34Z З.Вукобрат 126357 /* Финале */ 30099523 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || rowspan="2" | {{застава|Куба}} || '''14,62''' || 13. фебруар |- | 2. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || '''14,57''' || 31. јануар |- | 3. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,37''' || 7. март |- | 4. || [[Дејвислејди Веласко]] || {{застава|Куба}} || '''14,36''' || 15. март |- | 5. || '''[[Дијана Ана Марија Јон]]''' || {{застава|Румунија}} || '''14,31''' || 7. март |- | 6. || '''[[Региклеција Кандидо]]''' || {{застава|Бразил}} || '''14,17''' || 23. фебруар |- | 7. || [[Тугба Данишмаз]] || {{застава|Турска}} || '''14,10''' || rowspan="2" | 6. март |- | 8. || [[Јекатарина Конева]] || {{застава|Русија}} || '''14,09''' |- | 9. || [[Сени Салминен]] || {{застава|Финска}} || '''14,07''' || 21. јануар |- | 10. || '''[[Маја Аскаг]]''' || {{застава|Шведска}} || '''14,06''' || 9. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,60 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || '''19:10''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године у 19:10. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,90''' || style="border-right:double" | 14,60 || 14,41 || '''15,01''' || − || − || − || − || '''15,01''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span>, [[Атлетски рекорди Доминике у дворани за жене|'''НР''']], {{аббр|'''ЛР'''|Лични рекорд у дворани}} |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,86 || x || 14,58 || 14,58 || '''14,90''' || 14,79 || x || '''14,90''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,87 || style="border-right:double" | 14,32 || 13,93 || 14,67 || 14,64 || x || '''14,75''' || 14,41 || '''14,75''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] qteu1jx9iby9bjnh1144d92vliujqty 30099590 30099523 2025-06-28T10:47:03Z З.Вукобрат 126357 /* Финале */ 30099590 wikitext text/x-wiki {{main|Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} '''Такмичење у [[троскок]]у''' у женској конкуренцији на '''20. Светском првенству у атлетици у дворани 2025.''' одржано је 22. марта у новоизграђеној дворани „Нанкингова коцка“ у [[Омладински олимпијски спортски парк у Нанкингу|Омладинском олимпијском спортском парку у Нанкингу]]. == Земље учеснице == Учествовало је 13 такмичарки из 11 земаља.<ref name="Стартна листа">[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/startlist Стартна листа финала] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {{columns-list|5| # {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КИН|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|НЕМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УЗБ|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|УКР|Светском|у дворани|2025.}} (1) # {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} (2) # {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} (1) }} == Освајачи медаља == {| class="wikitable" border="1" cellspacing="4" style="font-size:95%; text-align:center; border:grey solid 1px; border-collapse:collapse;" width="550px" |- style="background-color:#369; color:white;" |style="background-color:#4180be;" colspan="7"|'''Освајачи медаља''' |- |colspan="7"| |- style="background-color:#4180be; color:white;" | style="width:5%; background:gold;"|[[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:silver;"|[[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|18п]] | style="width:5%; background:#c96;"|[[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|18п]] |- style="background-color:#8CB2D8; color:white;" |- | [[Датотека:Leyanis Pérez Budapest 2023.jpg|x120px]] | [[Датотека:Triple saut Femmes (48614752876).jpg|x150px]] | [[Датотека:Ana Peleteiro Glasgow 2019.jpg|x150п]] |- | [[Лејанис Перез Ернандез]] | [[Liadagmis Povea]] | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] |- | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} |} == Рекорди == Рекорди у троскоку за жене пре почетка светског првенства 21. марта 2025. године: {|class=wikitable |- ! colspan="6" | Рекорди пре почетка Светског првенства 2025. |- | '''[[Светски рекорди у атлетици у дворани|Светски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Светска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | rowspan="2" | [[Јулимар Рохас]] | rowspan="2" | {{застава|Венецуела}} | rowspan="2" | '''15,74''' | rowspan="2" | [[Београд]], [[Србија]] | rowspan="2" | 20. март 2022. |- | '''[[Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани|Рекорд светских првенстава у дворани]]''' |- |'''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' <ref name="Резултати у 2025" /> | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,62''' | [[Лијевен]], [[Француска]] | 13. фебруар 2025. |- | '''[[Европски рекорди у атлетици у дворани|Европски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=europe&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Европска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Инеса Кравец]] | {{застава|Украјина}} | '''15,50''' | [[Гетеборг]], [[Шведска]] | 10. август 1995. |- | '''Северноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=north%20and%20central%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Северноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јамиле Алдама]] | {{застава|Куба}} | '''15,29''' | [[Рим]], [[Италија]] | 11. јул 2003. |- | '''Јужноамерички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=south%20america&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Јужноамеричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Јулимар Рохас]] | {{застава|Венецуела}} | '''15,74''' | [[Београд]], [[Србија]] | 20. март 2022. |- | '''Афрички рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=africa&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Афричка ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Франсоаз Мбанго Етон]] | {{застава|Камерун}} | '''15,39''' | [[Пекинг]], [[Кина]] | 17. август 2008. |- | '''[[Азијски рекорди у атлетици у дворани|Азијски рекорд]]''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=asia&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Азијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Олга Рипакова]] | {{застава|Казахстан}} | '''15,25''' | [[Сплит]], [[Хрватска]] | 4. септембар 2010. |- | '''Океанијски рекорд''' <ref>[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=area&region=oceania&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=1900-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Океанијска ранг листа троскока до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> | [[Никол Младенис]] | {{застава|Аустралија}} | '''14,04''' | [[Хобарт]], [[Аустралија]] | 9. март 2002. |- ! colspan="6" | Рекорди остварени на Светском првенству 2025. |- | '''Најбољи светски резултат сезоне у дворани''' | [[Лејанис Перез Ернандез]] | {{застава|Куба}} | '''14,93''' | [[Нанкинг]], [[Кина]] | 22. март 2025. |} === Најбољи резултати у 2025. години === Десет најбољих такмичарки у дворани пре почетка такмичења (21. март 2025), имале су следећи пласман.<ref name="Резултати у 2025">[https://worldathletics.org/records/all-time-toplists/jumps/triple-jump/all/women/senior?regionType=world&windReading=regular&page=1&bestResultsOnly=true&firstDay=2025-01-01&lastDay=2025-03-20&maxResultsByCountry=all&eventId=10229529&ageCategory=senior Годишња ранг листа до 21.3.2025.] <small>Прибављено 27.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" |- | 1. || '''[[Лејанис Перез Ернандез]]''' || rowspan="2" | {{застава|Куба}} || '''14,62''' || 13. фебруар |- | 2. || '''[[Liadagmis Povea]]''' || '''14,57''' || 31. јануар |- | 3. || '''[[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]]''' || {{застава|Шпанија}} || '''14,37''' || 7. март |- | 4. || [[Дејвислејди Веласко]] || {{застава|Куба}} || '''14,36''' || 15. март |- | 5. || '''[[Дијана Ана Марија Јон]]''' || {{застава|Румунија}} || '''14,31''' || 7. март |- | 6. || '''[[Региклеција Кандидо]]''' || {{застава|Бразил}} || '''14,17''' || 23. фебруар |- | 7. || [[Тугба Данишмаз]] || {{застава|Турска}} || '''14,10''' || rowspan="2" | 6. март |- | 8. || [[Јекатарина Конева]] || {{застава|Русија}} || '''14,09''' |- | 9. || [[Сени Салминен]] || {{застава|Финска}} || '''14,07''' || 21. јануар |- | 10. || '''[[Маја Аскаг]]''' || {{застава|Шведска}} || '''14,06''' || 9. фебруар |} <small>''Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2025.''</small> == Квалификационе норме == <ref>[https://assets.aws.worldathletics.org/document/66aa79105e6a655f85e64215.pdf Квалификационе норме] <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable" border="1" align="upright" |- !дворана | отворено |- | colspan="2" style="text-align:center;"|14,60 м |} == Сатница == {| class="wikitable" ! Датум ! Време ! Коло |-style=background:lemonchiffon | 22. март 2025. || '''19:10''' <b> || <b> Финале |} == Резултати == === Финале === Такмичење је одржано 22. марта 2025. године у 19:10. Све атлетчарке су извеле по 3 скока, 8 најбољих још 3.<ref name="Стартна листа" />,<ref>[https://media.aws.iaaf.org/competitiondocuments/pdf/7136586/AT-TJ-W-f----.RS6.pdf?v=254577787 Резултати финала по серијама у ПДФ формату]. <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/series Резултати финала по серијама]. <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref>,<ref>[https://worldathletics.org/results/world-athletics-indoor-championships/2025/world-athletics-indoor-championships-7136586/women/triple-jump/final/result Резултати финала] <small>Прибављено 28.6.2025.</small></ref> {| class="wikitable sortable" style="text-align:center" |- ! Позиција !! Атлетичарка !! Земља !! {{аббр|ЛР|Лични рекорд}} !! style="border-right:double" | {{аббр|ЛРС|Најбољи лични резултат сезоне}} !! 1. !! 2. !! 3. !! 4. !! 5. !! 6. !! Резултат !! Белешка |- | [[Датотека:Gold medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Лејанис Перез Ернандез]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,98 || style="border-right:double" | 14,62 || 14,56 || '''14,57''' || − || х || - || − || '''14,57''' || <span style="color:#FF033E">{{аббр|'''СРС'''|Најбољи светски резултат сезоне у дворани}}</span> |- | [[Датотека:Silver medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,57 || 14,56 || '''14,57''' || 14,22 || - || 11,96 || 13,95 || '''14,90''' || ={{аббр|'''ЛРС'''|Изједначен најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | [[Датотека:Bronze medal world centered-2.svg|20п]] || style="text-align:left;" | [[Ана Пелетеиро|Ана Пелетеиро-Компаре]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШПА|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,87''' || style="border-right:double" | 14,37 || 14,24 || '''14,29''' || 14,29 || 14,02 || 14,10 || х || '''14,29''' || |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Теа Лафонд]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ДМА|Светском|у дворани|2025.}} || '''15,02''' || style="border-right:double" | || 13,85 || 13,84 || х || 14,01 || 13,79 || '''14,18''' || '''14,18''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Маја Аскаг]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ШВЕ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,27 || style="border-right:double" | 14,06 || 13,80 || 13,83 || '''14,01''' || х || 13,94 || х || '''14,01''' || <!-- Attempt 1 13.80 Attempt 2 13.83 Attempt 3 14.01 Attempt 4 X Attempt 5 13.94 Attempt 6 X {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 4. || style="text-align:left;" | [[Кетура Орџи]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || 14,91 || style="border-right:double" | 14,91 || 14,12 || '''14,36''' || x || 13,49 || 14,28 || 11,68 || '''14,36''' || |- | 5. || style="text-align:left;" | [[Џасмин Мур]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|УСА|Светском|у дворани|2025.|име=САД}} || '''15,12''' || style="border-right:double" | 14,43 || '''14,15''' || x || 14,07 || 13,99 || 13,94 || x || '''14,15''' || |- | 6. || style="text-align:left;" | [[Чарисма Тејлор]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БАХ|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,88''' || style="border-right:double" | 13,92 || 13,92 || 13,72 || 13,34 || 16,51 || 14,04 || '''14,11''' || '''14,11''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- | 7. || style="text-align:left;" | [[Кимберли Вилијамс]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЈАМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,69 || style="border-right:double" | 13.83 || 13,57 || 13,98 || '''14,07''' || x || 13,88 || 13,79 || '''14,07''' || {{аббр|'''ЛРС'''|Најбољи лични резултат сезоне у дворани}} |- style ="border-bottom:5px solid Navy;" | 8. || style="text-align:left;" | [[Ilionis Guillaume]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,11 || style="border-right:double" | 14,11 || x || '''14,01''' || x || 13,83 || 13,86 || x || '''14,01''' || |- | 9. || style="text-align:left;" | [[Дијана Ана Марија Јон]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,92 || 13,52 ||'''13,73''' || 13,62 || colspan="3" | || '''13,73''' || |- | 10. || style="text-align:left;" | [[Елена Андреа Пантуроју|Елена Андреа Талос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|РУМ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,47 || style="border-right:double" | 13,89 || '''13,65''' || 13,64 || 13,60 || colspan="3" | || '''13,65''' || |- | 11. || style="text-align:left;" | [[Неја Филипич]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|СЛО|Светском|у дворани|2025.}} || 14,42 || style="border-right:double" | 13,98 || '''13,62''' || x || x || colspan="3" | || '''13,62''' || |- | 12. || style="text-align:left;" | [[Кристина Макела]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ФИН|Светском|у дворани|2025.}} || '''14,64''' || style="border-right:double" | 13,58 || '''13,47''' || x || 13,41 || colspan="3" | || '''13,47''' || |- | 13. || style="text-align:left;" | [[Довиле Дзиндзалетајте|Довиле Килти]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|ЛИТ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,28 || style="border-right:double" | 13,90 || '''13,46''' || x || 13,36 || colspan="3" | || '''13,46''' || |- | 14. || style="text-align:left;" | [[Габријеле Сантос]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,17 || style="border-right:double" | 14,04 || 13,39 || x || '''13,45''' || colspan="3" | || '''13,45''' || |- | || style="text-align:left;" | [[Марико Моримото]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|БРА|Светском|у дворани|2025.}} || 14,16 || style="border-right:double" | 13,45 || x || x || x || colspan="3" | || {{аббр|'''БП'''|Без пласмана - без исправног скока}} || |- | || style="text-align:left;" | [[Liadagmis Povea]] || style="text-align:left;" | {{ЗасАТЕП|КУБ|Светском|у дворани|2025.}} || 14,93 || style="border-right:double" | 14,27 || colspan="6" | || {{аббр|'''НС'''|Није стартовала}} || --> |} == Референце == {{референце|40em}} == Спољашње везе == * [https://worldathletics.org/results/iaaf-world-indoor-championships/2025/iaaf-world-indoor-championships-7136586 Комплетни резултати са СП 2025. на сајту WA] {{СП троскок}} {{Светски прваци у атлетици — троскок}} {{Светско првенство у атлетици у дворани 2025.}} {{Подножје}} [[Категорија:Светско првенство у атлетици у дворани 2025.]] [[Категорија:Троскок на Светском првенству у атлетици у дворани]] 55ses2h7dma7nzunqbotqcyz1isi3wm 0 4610342 30098697 2025-06-27T14:34:59Z VezeIvan 415418 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1292085151|Montagu's harrier]]” 30098697 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији). Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица. Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године. Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове. Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам. Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == == Додатна литература == * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} == Спољашње везе == * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{Taxonbar|from=Q26574}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] cp8m3u09jhy49mrnx19mjx07444gfdj 30098705 30098697 2025-06-27T14:37:12Z VezeIvan 415418 Корекције 30098705 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији). Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица. Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године. Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове. Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам. Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] nzdumwqbpr1modv5x54z4723xm09wrs 30098724 30098705 2025-06-27T14:43:39Z VezeIvan 415418 Референца 30098724 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919x.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица. Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године. Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове. Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам. Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] bfjqq6tfn4sysjap8t48xjo6kzv5giz 30098733 30098724 2025-06-27T14:46:51Z VezeIvan 415418 Референца 30098733 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године. Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове. Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам. Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] agpdedkw8kithnew8ala2wjjf8ltv1j 30098740 30098733 2025-06-27T14:48:52Z VezeIvan 415418 Референца 30098740 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове. Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам. Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] euozlunr8j0pkir3a93zmbowh8ni3tm 30098755 30098740 2025-06-27T14:54:31Z VezeIvan 415418 Референце 30098755 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове.<ref>{{Cite book|title=The Ultimate Site Guide to Scarcer British Birds|last=Evans|first=Lee G.R.|publisher=Gostours|year=1996|isbn=1-898918-15-5}}</ref> Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам.<ref>{{Cite web|url=https://www.holkham.co.uk/|title=Rare Harriers Breed at Holkham|date=2006|website=Holkham Newsletter (11)|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их. Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] kqzkjdny4kuzabj8hmfvv7l4ejvc7b9 30098763 30098755 2025-06-27T14:56:36Z VezeIvan 415418 Референца 30098763 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове.<ref>{{Cite book|title=The Ultimate Site Guide to Scarcer British Birds|last=Evans|first=Lee G.R.|publisher=Gostours|year=1996|isbn=1-898918-15-5}}</ref> Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам.<ref>{{Cite web|url=https://www.holkham.co.uk/|title=Rare Harriers Breed at Holkham|date=2006|website=Holkham Newsletter (11)|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их.<ref>{{Cite journal|last=Belting, C.; Krüger, R.M.|date=2002|title=Populationsentwicklung und Schutzstrategien für die Wiesenweihe Circus pygargus in Bayern" [Population development and strategies for the protection of Montagu's Harrier in Bavaria] (PDF)|url=https://www.zobodat.at/pdf/Anzeiger-Ornith-Ges-Bayerns_41_2-3_0087-0092.pdf|journal=Ornithologischer Anzeiger (in German)|volume=87|pages=87–92}}</ref> Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора. Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 396t9cuek778lg6x5twowa9cdruda3s 30098767 30098763 2025-06-27T14:59:43Z VezeIvan 415418 Референца 30098767 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове.<ref>{{Cite book|title=The Ultimate Site Guide to Scarcer British Birds|last=Evans|first=Lee G.R.|publisher=Gostours|year=1996|isbn=1-898918-15-5}}</ref> Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам.<ref>{{Cite web|url=https://www.holkham.co.uk/|title=Rare Harriers Breed at Holkham|date=2006|website=Holkham Newsletter (11)|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их.<ref>{{Cite journal|last=Belting, C.; Krüger, R.M.|date=2002|title=Populationsentwicklung und Schutzstrategien für die Wiesenweihe Circus pygargus in Bayern" [Population development and strategies for the protection of Montagu's Harrier in Bavaria] (PDF)|url=https://www.zobodat.at/pdf/Anzeiger-Ornith-Ges-Bayerns_41_2-3_0087-0092.pdf|journal=Ornithologischer Anzeiger (in German)|volume=87|pages=87–92}}</ref> Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора.<ref>{{Cite journal|last=Arroyo, Beatriz; Mougeot, François; Bretagnolle, Vincent|date=2001|title=Colonial breeding and nest defence in Montagu's harrier (Circus pygargus)|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s002650100342|journal=Behavioral Ecology and Sociobiology|volume=50 (2)|pages=109–115|doi=10.1007/s002650100342|issn=0340-5443}}</ref> Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]] . [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] 37a0wfug96cdawtqd78us6zflqj8bhs 30098771 30098767 2025-06-27T15:01:49Z VezeIvan 415418 Референца 30098771 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове.<ref>{{Cite book|title=The Ultimate Site Guide to Scarcer British Birds|last=Evans|first=Lee G.R.|publisher=Gostours|year=1996|isbn=1-898918-15-5}}</ref> Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам.<ref>{{Cite web|url=https://www.holkham.co.uk/|title=Rare Harriers Breed at Holkham|date=2006|website=Holkham Newsletter (11)|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их.<ref>{{Cite journal|last=Belting, C.; Krüger, R.M.|date=2002|title=Populationsentwicklung und Schutzstrategien für die Wiesenweihe Circus pygargus in Bayern" [Population development and strategies for the protection of Montagu's Harrier in Bavaria] (PDF)|url=https://www.zobodat.at/pdf/Anzeiger-Ornith-Ges-Bayerns_41_2-3_0087-0092.pdf|journal=Ornithologischer Anzeiger (in German)|volume=87|pages=87–92}}</ref> Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора.<ref>{{Cite journal|last=Arroyo, Beatriz; Mougeot, François; Bretagnolle, Vincent|date=2001|title=Colonial breeding and nest defence in Montagu's harrier (Circus pygargus)|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s002650100342|journal=Behavioral Ecology and Sociobiology|volume=50 (2)|pages=109–115|doi=10.1007/s002650100342|issn=0340-5443}}</ref> Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]].<ref>{{Cite web|url=https://grauwekiekendief.nl/|title=Montagu's harrier migration|website=werkgroepgrauwekiekendief.nl|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен. У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама. == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] k5s5rp54sfvtugzuxgrwokp353hnu0o 30098777 30098771 2025-06-27T15:04:57Z VezeIvan 415418 Референце 30098777 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref>{{cite iucn |author=BirdLife International |date=2021 |title=''Circus pygargus'' |page=e.T22695405A201058261 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22695405A201058261.en |access-date=16 February 2022}}</ref> | image = Montagu's harrier.jpg | image caption = Мужјак еје ливадарке на травњаку близу [[Пуне]], код Бхигвана | range map = CircusPygargusIUCNver2019-2.png | genus = Circus | species = pygargus | authority = ([[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]) | range map caption = Ареал ''Circus pygargus'' {{leftlegend|#00FF00|Ареал гнежђења|outline=gray}} {{leftlegend|#00FFFF|Пролазница|outline=gray}} {{leftlegend|#007FFF|Ареал зимовања|outline=gray}} | synonyms = * ''Falco pygargus''<br/>{{small|Linnaeus,&nbsp;1758}} }} '''Еја ливадарка''' ({{Lang-la|Circus pygargus}}) је [[Птица грабљивица|птица селица грабљивица]] [[Сеоба птица|из]] породице [[еја]]. Његово уобичајено име на енглеском језику је у част британског [[Природна историја|природњака]] Џорџа Монтагуа. == Таксономија == Први формални опис еје ливадарке дао је шведски природњак [[Карл фон Лине]] 1758. године, у [[10. издање Systema Naturae|десетом издању]] своје ''[[Systema Naturae|„Systema Naturae“]]'', под [[Биномна номенклатура|биномним називом]] ''Falco pygargus''.<ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/726996|title=Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis, Volume 1|last=Linnaeus|first=C.|publisher=Holmiae:Laurentii Salvii|year=1758|edition=10th|volume=v.1|page=89|language=la|author-link=Carl Linnaeus}}</ref> [[Род (биологија)|Род]] ''Circus'' је представио француски природњак Бернар Жермен де Ласепед 1799. године.<ref>{{Cite book|title=Discours d'ouverture et de clôture du cours d'histoire naturelle|last=Lacépède|first=Bernard Germain de|publisher=Plassan|year=1799|location=Paris|page=4|language=fr|chapter=Tableau des sous-classes, divisions, sous-division, ordres et genres des oiseux|author-link=Bernard Germain de Lacépède|chapter-url=https://books.google.com/books?id=6uhAAAAAcAAJ&pg=PA78}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://www.biodiversitylibrary.org/page/16108956|title=Check-list of Birds of the World. Volume 1|publisher=Museum of Comparative Zoology|year=1979|editor-last=Mayr|editor-first=Ernst|editor-link=Ernst Mayr|edition=2nd|volume=1|location=Cambridge, Massachusetts|page=316|editor-last2=Cottrell|editor-first2=G. William}}</ref> Име рода потиче из [[Старогрчки језик|старогрчког језика]] . ''Circus'' потиче од ''речи kirkos'', што значи „круг“, што се односи на птицу грабљивицу названу по свом кружном лету (вероватно [[пољска еја]]), а ''pygargus'' је модерни латински језик изведен од грчке ''речи pugargos'', од ''речи puge'', што значи „стражњица“, и речи ''argos'', што значи „блиставо бело“. Име врсте се раније користило за пољску еју пре него што је еја ливадарка идентификована као друга врста.<ref name="Jobling">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A.|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n109 109], 325}}</ref> [[Датотека:Montagu's_Harrier_Male.jpg|алт=Montagu's Harrier Male|мини| Мужјак еје ливадарке, резерват за дивље животиње Ролападу, Андра Прадеш, Индија]] == Идентификација == [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_In_flight.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) у лету из Тал Чапара]] === Перје === [[Полни диморфизам|Сексуални диморфизам]] је посебно изражен у перју ове врсте. Одрасли мужјаци карактерише се бледосивим перјем које је у контрасту са црним врховима крила. У поређењу са другим ејама, ова врста има карактеристичне црне траке дуж секундарних крила, и изнад и испод крила, и рђасте пруге на стомаку и боковима. Одрасле женке имају углавном слично перје као [[Степска еја|степске еје]] и [[Пољска еја|пољске еје]]. Доњи део тела је углавном бледо жуто-смеђе боје, стомак са уздужним пругама, а покривачи крила пегави. Горњи делови су једнообразно тамносмеђе боје, осим белог горњег покривача репа и приметно светлијег централног покривача крила. Младунци имају перје које подсећа на женско, али се разликује по стомаку и покривачу испод крила где нису пегави, већ су једнолично црвенкасто-смеђе боје. Меланистични облик се редовно јавља код ове врсте. У овом облику мужјак је много тамнији него обично, са црном главом, смеђе-црном горњом и сивим доњим делом тела. Меланистичка женка је потпуно чоколадно смеђе боје, осим сивог летног перја. Могу се наћи и делимично меланистички морфе. === Лет === Еја ливадарка има посебно грациозан лет, са снажним и елегантним замахима крила који остављају утисак пловности и лакоће. Као права еја, претражује сеоски крајолик, лети ниско и углавном држи крила са израженим позитивним [[Диедар (аеродинамика)|диедаром]]. [[Датотека:Montagu's_harrier_(Circus_pygargus)_grounded.jpg|мини| Женка еје ливадарке (Circus pygargus) из Тал Чапара]] === Димензије === Еја ливадарка је варљиво мала грабљивица, мада делује већа због велике површине крила у поређењу са малом телесном тежином, што јој даје типично плутајући лет. Женка је већа од мужјака јер женка треба да производи јаја, међутим, то није очигледно на терену. * Распон крила: 97-115 цм * Дужина: 43-47 цм (реп: 16-18 цм) * Тежина (просечна): ** Мужјаци: 265 гр ** Жене: 345 гр === Ризик препознавања === Еја ливадарка се може помешати са неколико врста које постоје у истом подручју. Најсличније су [[пољска еја]] и [[степска еја]]. Мужјак се лако разликује од других врста јер му је перје изразито тамније и шареније него код мужјака пољских или степских еја. Међутим, разликовање женки и младих је теже. Обично је еја ливадарка виткија у лету од пољске еје са дужим репом, дужим и ужим крилима и шиљатијим „рукама“. Такође, њен лет је елегантнији од летa пољске еје, са еластичнијим, готово чигриним замахима крила. Разлика између женки степске еје и еје ливадарке је најфинија и може се направити само у добрим условима јер су пропорције сличне. Најбољи карактеристичан знак је бледа огрлица око врата женки и младих бледих еја, што није присутно код еје ливадарке. == Станиште == Ова врста се може наћи у средњим географским ширинама са претежно [[Умерена клима|умереном климом]], али и у [[Средоземна клима|медитеранским]] и [[Субполарна клима|бореалним]] зонама. Иако је пронађено да се гнезди и до 1.500 м, у суштини је низијска врста и гнезди се углавном у широким речним долинама, равницама и равницама које се граниче са језерима и морем. Може се размножавати и у [[Vlažno područje|мочварама]], мада су оне често мање и сувље од оних које користи [[еја мочварица]]. Такође користи [[Vriština|вресишта]], [[Дина (рељеф)|дине]], мочваре, а може се наћи и у [[Степа|степи]] . Прилагођава се жбунастим подручјима у дреку или вресу и подручјима засађеним младим [[Четинари|четинарима]]. [[Датотека:Montagu's_Harrier,_juvenile,_Bangalore,_India.jpg|мини| Одрасла женка еје ливадарке]] Када нема другог одговарајућег станишта, ова еја ће се гнездити на пољопривредним земљиштима где је подложна раној жетви. Међу њима посебно бира травнате површине и [[житарице]] као што су [[пшеница]], [[јечам]], [[Зоб|овас]] и [[уљана репица]]. У западној Европи, до 70% популације се размножава у вештачким стаништима. [[Датотека:Montagu's_Harrier-_Male.JPG|мини| Одрасли мужјак еје ливадарке]] Укратко, за размножавање еје ливадарке потребна је велика отворена површина, са довољно високом вегетацијом при тлу која пружа склониште без обрастања. Преферира стубове на којима и мужјак и женка могу да се одморе и осматрају подручје за размножавање: то могу бити стубови ограде, мало дрвеће или каменити избочине. Приликом лова, у било које годишње доба, преферира подручја са ниском или ретком вегетацијом где је плен видљивији. Густо насељена подручја се генерално избегавају и веома су подложна поремећајима. == Методе исхране и тражења хране == Исхрана се углавном састоји од малих [[Глодари|глодара]], малих [[Птице|птица]], птичјих јаја, гмизаваца (укључујући [[змије]]) и великих [[Инсекти|инсеката]] (углавном ортокрилаца, који су бројчано најзаступљенији).<ref>{{Cite journal|last=Arroyo|first=B.E.|date=1997|title=Diet of Montagu's Harrier Circus pygargus in central Spain: analysis of temporal and geographic variation|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689.x|journal=Ibis|volume=139 (4)|pages=664–672|doi=10.1111/j.1474-919X.1997.tb04689}}</ref> Пошто ова птица има широко распрострањеност, узимаће било који плен који је доступан у подручју где се гнезди; у северном делу распрострањености углавном ће јести веверице и [[Кунић|зечеве]], док у јужној [[Европа|Европи]] углавном једе мале [[Гмизавци|гмизавце]] и велике [[Инсекти|инсекте]]. У подручјима где се храна састоји готово искључиво од [[Глодари|глодара]], успех размножавања у великој мери зависи од цикличних флуктуација популација волухарица.<ref>{{Cite journal|last=Salamolard, M.; Butet, A.; Leroux, A.; Bretagnolle, V.|date=2000|title=Responses of an avian predator to variations in prey density at a temperate latitude|url=https://esajournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1890/0012-9658%282000%29081%5B2428%3AROAAPT%5D2.0.CO%3B2|journal=Ecology|volume=81 (9)|pages=2428–2441|doi=10.1890/0012-9658(2000)081[2428:ROAAPT]2.0.CO;2|issn=0012-9658}}</ref> Подложне су [[Враћање хране|враћању хране]]. Плен се хвата док лети дуж фиксних рута на малим висинама и константним малим брзинама (око 30 км/ч), што је типично за еје. Лет се сматра лакшим и спретнијим од других еја, што јој омогућава да хвата окретнији плен. Кад год је могуће, често прати ивице разне вегетације како би изненадила свој плен. Ово се дешава након кратког осматрања, мада се брзо трчеће животиње и птице у лету могу јурити на краткој удаљености. Током сезоне гнежђења, мужјак ће снабдевати женку, а касније и младе, храном. Брзина храњења се повећава са 5 до 6 пута дневно током инкубације на 7 до 10 пута дневно када се млади излегу, мада мужјака може отежати влажно, магловито или ветровито време. На начин типичан за еје, плен се преноси између партнера у ваздуху: женка лети испод мужјака, који испушта плен да га она ухвати. Мужјак лови на великом подручју, до 12 км далеко од гнезда. Женка лови ближе гнезду, до 1 км далеко, и то тек након што се млади излегу. == Статус и распрострањеност == Ова врста се и даље може наћи широм већег дела западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] . У већини [[Европа|европских]] земаља постоји барем мала популација, осим у [[Норвешка|Норвешкој]] где није присутна. Ареал гнежђења се протеже све до [[Уралске планине|Урала на истоку]], док је најзападнија популација она у [[Португалија|Португалу]]. Размножавање се такође дешава у северној [[Африка|Африци]], углавном у [[Мароко|Мароку]]. У [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]], врста је ограничена на јужну Енглеску. У [[Ирска (острво)|Ирској]] се врста ретко виђа, и углавном на југу, иако постоји низ записа о гнежђењу, од којих је најновији из 1971. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.irishbirding.com/birds/web|title=Irish Birding|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Упркос широкој распрострањености, ова птица није уобичајена у многим областима и има јаке популације само у [[Француска|Француској]], [[Шпанија|Шпанији]], [[Русија|Русији]], [[Белорусија|Белорусији]] и [[Пољска|Пољској,]] где се може наћи већи део европске популације. Места за гнежђење се често мењају, са неким спорадичним гнежђењем ван познатих подручја за гнежђење, међутим, јасни знаци смањеног ареала су очигледни и повезани су са смањењем популације. === Статус у Британији === Еја ливадарке је птица која се ретко гнезди у Британији. Постоје два подручја за размножавање: подручје око [[Залив Вош|Воша]] и низијска подручја јужне Енглеске, од [[Дорсет|Дорсета]] и [[Хемпшир (грофовија)|Хемпшира]] северно до [[Оксфордшир|Оксфордшира]]. Даље од ових подручја јавља се само као ретка миграторна врста. На једној локацији, фарми Естуар, близу Северног Вутона у западном Норфолку, са локалним земљопоседницима је договорено посебно подручје за посматрање, како би се смањио притисак на друге гнездеће парове.<ref>{{Cite book|title=The Ultimate Site Guide to Scarcer British Birds|last=Evans|first=Lee G.R.|publisher=Gostours|year=1996|isbn=1-898918-15-5}}</ref> Године 2005, пар се гнездио на имању Холкам.<ref>{{Cite web|url=https://www.holkham.co.uk/|title=Rare Harriers Breed at Holkham|date=2006|website=Holkham Newsletter (11)|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> Године 2015, објављено је да се неколико еја ливадарки гнезди у Блектофт Сендсу, [[Источни Рајдинг Јоркшира|Источни рајдинг Јоркшира]].<ref>{{Cite news|url=http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|title=UK's rarest bird of prey nesting at Humber site|date=22 June 2015|work=Scunthorpe Telegraph|access-date=22 June 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150622220554/http://www.scunthorpetelegraph.co.uk/UK-s-rarest-bird-prey-nesting-Humber-site/story-26742849-detail/story.html|archive-date=22 June 2015}}</ref> == Трендови популације == Процењује се да је популација западног [[Палеарктичка зона|Палеарктика]] 35.000–50.000 парова. Глобална популација је непозната и могла би бити између 150.000 и 200.000 јединки (Birdlife International, 2004). Ова несигурност је последица чињенице да се већина светске популације налази у [[Русија|Русији]] и [[Постсовјетске државе|бившим совјетским републикама]] где се она не квантификује. Еволуција је била парадоксална током целог 20. века. Почетком века па све до 1940-их, током периода када је број других грабљивица знатно смањен због прогона од стране људи, еја ливадарка је заправо повећала своју популацију и подручје размножавања, гнездећи се први пут у [[Данска|Данској]] 1900-их, а затим се значајно повећала и на другим местима. Међутим, од 1940-их па надаље, врста је нагло опала. То је због неколико негативних фактора: прво, масовна употреба пољопривредних пестицида као што су [[DDT|ДДТ]] и други еколошки отрови била је изузетно штетна за саме еје, као и за проређивање њиховог плена, посебно великих [[Инсекти|инсеката]]. Модификација пољопривредних пракси, са еволуцијом ка [[Intenzivna poljoprivreda|интензивнијој пољопривреди,]] такође врши притисак на еје, јер брже растући усеви спречавају птице које се гнезде на пољопривредним земљиштима да заврше своја гнезда пре него што им машине за жетву униште легла. Упркос генерално негативном тренду, постоје локални случајеви када је популација порасла, као што је то случај у [[Шведска|Шведској]] или Немачкој 1990-их.<ref>{{Cite journal|last=Belting, C.; Krüger, R.M.|date=2002|title=Populationsentwicklung und Schutzstrategien für die Wiesenweihe Circus pygargus in Bayern" [Population development and strategies for the protection of Montagu's Harrier in Bavaria] (PDF)|url=https://www.zobodat.at/pdf/Anzeiger-Ornith-Ges-Bayerns_41_2-3_0087-0092.pdf|journal=Ornithologischer Anzeiger (in German)|volume=87|pages=87–92}}</ref> Ови локални трендови показују да, иако имају приступ одговарајућим стаништима и залихама хране, и даље може доћи до позитивних помака. == Друштвено понашање и гнежђење == Може бити и усамљена и друштвена понекад, како током сезоне гнежђења, тако и у зимским боравиштима. Пар који се гнезди може се удружити са другима и формирати растресите колоније, са чак 30 гнезда на истом подручју, понекад чак и 10 м раздвојено. Полуколонијално гнежђење није последица недостатка места за гнежђење, већ настаје из потребе да се обезбеди боља одбрана од предатора.<ref>{{Cite journal|last=Arroyo, Beatriz; Mougeot, François; Bretagnolle, Vincent|date=2001|title=Colonial breeding and nest defence in Montagu's harrier (Circus pygargus)|url=https://link.springer.com/article/10.1007/s002650100342|journal=Behavioral Ecology and Sociobiology|volume=50 (2)|pages=109–115|doi=10.1007/s002650100342|issn=0340-5443}}</ref> Стварна област коју бране оба партнера покрива само 300-400 м око гнезда, а у случају колонијалног гнежђења реакција на предаторе може бити [[Заједница|заједничка]]. Друге врсте које их нападају и плаше укључују велике [[Птица грабљивица|грабљивице]], [[Вране (породица)|вране]] и [[Лисица|лисице]]. [[Датотека:Circus_pygargus_MWNH_0857.JPG|мини| Јаје, Музеј колекције Висбаден]] Гнежђење почиње повратком оба партнера на место гнежђења, када и мужјак и женка почињу да се приказују. Приказ се састоји од разних небеских плесова и акробатских фигура које варирају у зависности од сваке јединке. Оба пола ће се појавити, гласно плачући, мада су мужјаци чешћи и спектакуларнији. Еје ливадарке се први пут гнезде када имају две или три године, али повремено и једногодишње женке могу покушати да се гнезде. Парови се формирају на територији, при повратку са миграције. Пошто су птице везане за своја претходна места за гнежђење, вероватно се паре са истим партнером сваке године. Гнездо гради женка, увек у високој вегетацији. То је једноставна конструкција од траве, која се користи само једну сезону. Женка полаже 3 до 5 јаја која се инкубирају 27-40 дана. Млади напуштају гнездо након 28–42 дана, а самостални су две недеље касније. Мужјаци могу бити полигамни, па морају да хране две женке, а касније и два легла, истовремено или узастопно. == Миграција == Еја ливадарка је [[Сеоба птица|мигрант]] на велике удаљености. Птице из [[Евроазија|Евроазије]] проводе зиму у [[Сахара|подсахарској]] [[Африка|Африци]], док оне из источног дела ареала мигрирају на [[Индијски потконтинент]]. У Европи, прве птице почињу да се селе почетком августа, а већина их одлеће до средине октобра. Путују преко широког фронта, прелазећи Средоземно море на разним тачкама, а само мали број се примећује на уским тачкама миграције. Западне птице не иду даље на југ од [[Гвинејски залив|Гвинејског залива]], али неке источне птице путују чак до [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]]. У Африци, њихова исхрана се углавном састоји од инсеката и птица, а могуће је да прате ројеве [[Locust|скакаваца]].<ref>{{Cite web|url=https://grauwekiekendief.nl/|title=Montagu's harrier migration|website=werkgroepgrauwekiekendief.nl|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> [[Датотека:Youngmonties.jpg|мини| Младунци еје ливадарке током пресељења.]] Пролећни повратак има врхунац у априлу, а већина птица стиже до маја, мада постоје докази да младунци у првој години проводе своје прво лето у зимским боравиштима. == Проблеми очувања == У западној Европи, процењује се да се 70% парова гнезде на пољопривредним земљиштима, посебно у усевима житарица. Због тога је еја ливадарка веома рањива врста и веома зависна од заштите гнезда. [[Невладина организација|Невладине организације]] за заштиту птица учествују у њиховој заштити, у сарадњи са забринутим власницима земљишта. Када се гнездо једном примети на пољу, може се заштитити премештањем на безбедније подручје или стварањем заштићеног простора који неће бити уништен.<ref>{{Cite web|url=https://grauwekiekendief.nl/|title=Nest protection put into practice at grauwekiekendief.nl|website=werkgroepgrauwekiekendief.nl|url-status=live|access-date=27.06.2025.}}</ref> У Француској и на [[Пиринејско полуострво|Иберијском полуострву]], просечно 60% птића се спасе оваквим мерама.<ref>{{Cite journal|last=Arroyo, Beatriz; García, Jesús T.; Bretagnolle, Vincent|date=November 2002|title=Conservation of the Montagu's harrier (Circus pygargus) in agricultural areas|url=https://zslpublications.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1017/S1367943002004031|journal=Animal Conservation|volume=5 (4)|pages=283|bibcode=2002AnCon...5..283A|doi=10.1017/s1367943002004031}}</ref> == Референце == {{референце}} == Додатна литература == {{литература}} * Кларк, Роџер (1996), ''Монтагјуов харијер'' (књига) * Веркман, Елвира (2021), ''[https://www.amazon.co.uk/Amazing-Story-Montagus-Harrier-agriculture/dp/9090348573/ref=sr_1_1?crid=2UP6OZ6Q3EFUH&keywords=amazing+story+of+montagu%27s+harrier&qid=1642508027&s=books&sprefix=amazing+story+of+montagu+s+harrier%2Cstripbooks%2C49&sr=1-1 Невероватна прича о лејарцу Монтагуовом]'' ''- Како нам птице показују пут до пољопривреде и природе у равнотежи'' (књига) <nowiki>ISBN 978-90-9034857-5</nowiki> * {{cite journal|last=Forsman|first=Dick|year=1995|title=Field identification of female and juvenile Montagu's and Pallid Harriers|url=http://www.dutchbirding.nl/content/journal/pdf/1995-2.pdf|journal=[[Dutch Birding]]|volume=17|issue=2|pages=41–54}} * {{cite book|title=The Birds of the Western Palearctic|title-link=The Birds of the Western Palearctic|publisher=Oxford University Press|year=1980|isbn=0-19-857505-X|editor1-last=Cramp|editor1-first=S.|volume=II|editor2-last=Simmons|editor2-first=K.E.L.}} * {{cite book|title=Collins guide to the Birds of Prey of Britain and Europe North Africa and the Middle East|last=Gensbøl|first=Benny|publisher=William Collins Sons and Co Ltd.|year=1989|isbn=0-00-219176-8}} {{литература крај}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/166.pdf Текст о врсти Еја ливадарка у Атласу птица Јужне Африке] * [https://harrierconservationinternational.com/ Веб-сајт организације Harrier Conservation International] * [http://www.seaturtle.org/tracking/?project_id=139&dyn=1158053167 Мапа сателитског праћења] - Миграциона и гнежђење лешника (Шпанија) * {{ARKive}} * [https://web.archive.org/web/20150403040148/http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/115_MontagusHarrierCpygargus.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 5,9 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{InternetBirdCollection|montagus-harrier-circus-pygargus}} * {{VIREO|montagu's+harrier}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине]] [[Категорија:Еје]] [[Категорија:CS1 извори на језику — немачки (de)]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] [[Категорија:Странице са непрегледаним преводима]] rf1kum69opryvk3ww2g6p3p2jq4ud40 10 4610343 30098699 2025-06-27T14:35:21Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Преддвор | title = [[Општина Преддвор]] | image = [[Датотека:Karte Preddvor si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Башељ]]{{•}}[[Брег об Кокри]]{{•}}[[Згорња Бела]]{{•}}[[Кокра (Преддвор)|Кокра]]{{•}}Маче (Пред… 30098699 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Преддвор | title = [[Општина Преддвор]] | image = [[Датотека:Karte Preddvor si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Башељ]]{{•}}[[Брег об Кокри]]{{•}}[[Згорња Бела]]{{•}}[[Кокра (Преддвор)|Кокра]]{{•}}[[Маче (Преддвор)|Маче]]{{•}}[[Можјанца]]{{•}}[[Нова вас (Преддвор)|Нова вас]]{{•}}[[Поточе (Преддвор)|Поточе]]{{•}}'''[[Преддвор]]'''{{•}}[[Сподња Бела]]{{•}}[[Средња Бела]]{{•}}[[Тупаличе]]{{•}}[[Храше при Преддвору]]{{•}}[[Хриб (Преддвор)|Хриб]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Преддвор|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Преддвор]] </noinclude> 9sjygjsee3ou8afphr1qncv5su7i0u4 1 4610344 30098712 2025-06-27T14:39:08Z Aleksandra Stojićević 315930 Нова страница: {{сзр}} {{Википројекат Биографија}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} {{Ментално здравље}} 30098712 wikitext text/x-wiki {{сзр}} {{Википројекат Биографија}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} {{Ментално здравље}} p7c1tmli7ih3czd0188c3xxck94ofn6 10 4610345 30098713 2025-06-27T14:39:43Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Пуцонци | title = [[Општина Пуцонци]] | image = [[Датотека:Karte Puconci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безновци]]{{•}}[[Бодонци]]{{•}}[[Бокрачи]]{{•}}[[Брезовци (Пуцонци)|Брезовци]]{{•}}[[Вадарци]]{{•}}… 30098713 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Пуцонци | title = [[Општина Пуцонци]] | image = [[Датотека:Karte Puconci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безновци]]{{•}}[[Бодонци]]{{•}}[[Бокрачи]]{{•}}[[Брезовци (Пуцонци)|Брезовци]]{{•}}[[Вадарци]]{{•}}[[Ванеча]]{{•}}[[Горица (Пуцонци)|Горица]]{{•}}[[Данковци]]{{•}}[[Долина (Пуцонци)|Долина]]{{•}}[[Зенковци]]{{•}}[[Куштановци]]{{•}}[[Лемерје]]{{•}}[[Мачковци]]{{•}}[[Мошчанци]]{{•}}[[Отовци]]{{•}}[[Печаровци]]{{•}}[[Познановци]]{{•}}[[Предановци]]{{•}}[[Просечка вас]]{{•}}'''[[Пуцонци]]'''{{•}}[[Пужевци]]{{•}}[[Струковци]]{{•}}[[Шаламенци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Пуцонци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Пуцонци]] </noinclude> p2tj3tocdn9jvu5urg8bo1r82s57xru 10 4610346 30098731 2025-06-27T14:46:05Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Раденци | title = [[Општина Раденци]] | image = [[Датотека:Karte Radenci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Борачева]]{{•}}[[Жрнова]]{{•}}[[Згорњи Коцјан]]{{•}}[[Јанжев Врх]]{{•}}Капелски Врх (Раденци)|Кап… 30098731 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Раденци | title = [[Општина Раденци]] | image = [[Датотека:Karte Radenci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Борачева]]{{•}}[[Жрнова]]{{•}}[[Згорњи Коцјан]]{{•}}[[Јанжев Врх]]{{•}}[[Капелски Врх (Раденци)|Капелски Врх]]{{•}}[[Кобилшчак]]{{•}}[[Коцјан]]{{•}}[[Мелањски Врх]]{{•}}[[Мурски Врх]]{{•}}[[Муршчак]]{{•}}[[Окославци]]{{•}}[[Паричјак]]{{•}}'''[[Раденци]]'''{{•}}[[Раденски Врх]]{{•}}[[Рачки Врх]]{{•}}[[Рихтаровци]]{{•}}[[Сподњи Коцјан]]{{•}}[[Турјанци]]{{•}}[[Турјански Врх]]{{•}}[[Храстје–Мота]]{{•}}[[Храшенски Врх]]{{•}}[[Шратовци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Раденци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Раденци]] </noinclude> 213ey6aaserh543yjkwz2ji4wcuo0ze 1 4610347 30098744 2025-06-27T14:50:42Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098744 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610348 30098745 2025-06-27T14:51:30Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098745 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 10 4610349 30098746 2025-06-27T14:51:31Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Радље об Драви | title = [[Општина Радље об Драви]] | image = [[Датотека:Karte Radlje ob Dravi si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезни Врх]]{{•}}[[Вас (Радље об Драви)|Вас]]{{•}}[[Вухред]]{{•}}Добрава (Радљ… 30098746 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Радље об Драви | title = [[Општина Радље об Драви]] | image = [[Датотека:Karte Radlje ob Dravi si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезни Врх]]{{•}}[[Вас (Радље об Драви)|Вас]]{{•}}[[Вухред]]{{•}}[[Добрава (Радље об Драви)|Добрава]]{{•}}[[Згорња Вижинга]]{{•}}[[Згорњи Козји Врх]]{{•}}[[Раделца]]{{•}}'''[[Радље об Драви]]'''{{•}}[[Ремшник]]{{•}}[[Сподња Орлица]]{{•}}[[Сподња Вижинга]]{{•}}[[Свети Антон на Похорју]]{{•}}[[Свети Трије Краљи]]{{•}}[[Шент Јанж при Радљах]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Радље об Драви|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Радље об Драви]] </noinclude> riblw3yr9sim082wzuoj268voa3wjjn 1 4610350 30098747 2025-06-27T14:52:11Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098747 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610351 30098749 2025-06-27T14:53:20Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098749 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610352 30098751 2025-06-27T14:53:49Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098751 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610353 30098754 2025-06-27T14:54:25Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098754 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610354 30098756 2025-06-27T14:54:54Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098756 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610355 30098759 2025-06-27T14:55:25Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098759 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610356 30098761 2025-06-27T14:55:50Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098761 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 0 4610357 30098765 2025-06-27T14:59:20Z Алмај 378750 Нова страница: {{coord|45.022541|21.764801|format=dms|display=title}} {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Манастир Калугара | слика = Biserica Manastirii Calugara.jpg | опис слике = | мапа = Romania | гширина = 45.022541 | гдужина = 21.764801 | држава = {{застава|Румунија|}} | година оснивања = 1859. | ктитор = Алексије Недичи | локаци… 30098765 wikitext text/x-wiki {{coord|45.022541|21.764801|format=dms|display=title}} {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Манастир Калугара | слика = Biserica Manastirii Calugara.jpg | опис слике = | мапа = Romania | гширина = 45.022541 | гдужина = 21.764801 | држава = {{застава|Румунија|}} | година оснивања = 1859. | ктитор = Алексије Недичи | локација = [[Чиклова Монтана]], [[Жупанија Караш-Северин|Караш-Северин]] | јурисдикција = [[Румунска православна црква]] }} '''Манастир Калугара''' ({{јез-рум|Mănăstirea Călugăra}}) је [[Румунска православна црква|румунски православни]] [[манастир]] који се налази код села [[Чиклова Монтана]], близу [[Оравица|Оравице]], на западу [[Румунија|Румуније]]. Манастир се налази 2 километара источно од села [[Чиклова Монтана|Чиклова Монтана]] у долини реке Чиклова. Смештен је у подножју стене која је висока скоро хиљаду метара (Станка Ролулуј), окружен старим шумама [[Банатске планине|Банатских планина]].<ref name="EC" /> Манастирска црква је данас заштићена као историјски споменик.<ref>{{Cite web |url=http://patrimoniu.gov.ro/images/lmi-2015/LMI-CS.pdf |title=Lista monumentelor istorice 2015: Județul Caraș-Severin |website=cultura.ro |date=2015. |access-date=27. 6. 2025. |language=ro}}</ref> == Историја == Манастир је основао теолог [[Алексије Недичи]] 1859. године на месту где су се према сведочењу верника чуле духовне песме које су допирале из стене. Према предању овде је било место на коме су некад боравили [[Пустињак|пустињаци]] због чега је долина названа ''Калуђерском долином'' ({{јез-рум|Valea Călugărului}}). Ова предања су потврђена пронађеним [[мошти]]ма у пећини као и чувеном иконом [[Богородица|Пресвете Богородице]] која је пронађена овде, наводно насликана на [[Света Гора|Светој Гори]]. Алексије се замонашио и, уз благослов епископа [[Епископ вршачки Емилијан|Емилијана Кенђелца]], започео оснивање манастира 1859. године. Завршетак и освећење манастира било је 1. октобра 1861. године од стране [[Епархија вршачка|епископа вршачког]] [[Епископ вршачки Емилијан|Емилијана]], а посвећен је [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]]. У манастирској цркви се чувају мошти пустињака пронађене у пећини. Први игуман манастира, био је Алексије, а временом су манастиром управљали или монаси или парохијски свештеници из [[Чиклова Монтана|Чиклове Монтане]].<ref>{{cite web |url=https://calugara.ro/index.php/istoric |title=Istoricul Mănăstirii Călugăra |website=Mănăstirea Călugăra |language=ro |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> Након Алексија, у службу су потом ступили: * Свештеник Јоан Мургу (1862—1874) * Свештеник Петру Поповичи (1874—1886) * Свештеник Јакоб Мутеану (1889—1891) * Свештеник Павел Буфану (1891—1905) * Јеромонах Макарије Гушка (?—1903) * Свештеник Валерију Дабичу (1905—1910) * Јеромонах Дионисије Вакареску (1910—1913) * Протосинђел Бартоломеу Дураин (1913—1941) * Јеромонах Нектарије Пинтилије (1949—1950) * Протосинђел Јероним Балинтон (1950—1957) * Јеромонах Паисије Раиљану (1957—1960) * Свештеници Штефан Гару и Павел Коада (1960—1973) * Јеромонах Ефтимије Билан (1973—2000) Радови на поправци и унапређењу манастирског комплекса вршени су 1862. када су изграђене келије и 1942, 2000. и 2011. када је црква реновирана. Након реновирања цркве, 1943 освештао ју је епископ карансебешки Венијамин Нистор, 2000. епископ карансебешки Лауренцију Стреза, а 2017. епископ карансебешки Лучијан Мик. Данас у монашкој заједници живи 6 монаха, а тренутни игуман манастира је архимандрит Касијан Оница.<ref name="EC">{{cite web |url=https://www.episcopiacaransebesului.ro/1-manastirea-acoperamantul-maicii-domnului-calugara/ |title=1. Mănăstirea „Acoperământul Maicii Domnului” Călugăra |website=Episcopia Caransebeșului |language=ro |accessdate=27. 6. 2025.}}</ref> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == * [https://calugara.ro/ Веб-сајт манастира] {{подножје|Православље}} [[Категорија:Манастири Румунске православне цркве|Калугара]] [[Категорија:Православни манастири у Румунији|Калугара]] [[Категорија:Жупанија Караш-Северин]] 6z381w98278e2s94h35k6j0ad0guh75 1 4610358 30098766 2025-06-27T14:59:38Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Географија |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098766 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Географија |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} dnppg2a5f1wc7c82c8wot713yexxrsr 10 4610359 30098768 2025-06-27T15:00:16Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Радовљица | title = [[Општина Радовљица]] | image = [[Датотека:Karte Radovljica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бегуње на Горењскем]]{{•}}[[Брда (Радовљица)|Брда]]{{•}}[[Брезје (Радовљица)|Брезје]]{{•}}[… 30098768 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Радовљица | title = [[Општина Радовљица]] | image = [[Датотека:Karte Radovljica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бегуње на Горењскем]]{{•}}[[Брда (Радовљица)|Брда]]{{•}}[[Брезје (Радовљица)|Брезје]]{{•}}[[Брезовица (Радовљица)|Брезовица]]{{•}}[[Вошче]]{{•}}[[Врбње]]{{•}}[[Глобоко (Радовљица)|Глобоко]]{{•}}[[Горица (Радовљица)|Горица]]{{•}}[[Добравица (Радовљица)|Добравица]]{{•}}[[Добро Поље]]{{•}}[[Дворска вас (Радовљица)|Дворска вас]]{{•}}[[Задња вас]]{{•}}[[Залоше]]{{•}}[[Запуже (Радовљица)|Запуже]]{{•}}[[Згорња Добрава (Радовљица)|Згорња Добрава]]{{•}}[[Згорња Липница]]{{•}}[[Згорњи Оток]]{{•}}[[Згоша]]{{•}}[[Камна Горица]]{{•}}[[Кропа]]{{•}}[[Ланцово]]{{•}}[[Лесце]]{{•}}[[Липница (Радовљица)|Липница]]{{•}}[[Љубно (Радовљица)|Љубно]]{{•}}[[Мишаче]]{{•}}[[Млака (Радовљица)|Млака]]{{•}}[[Мошње (Радовљица)|Мошње]]{{•}}[[Нова вас при Лесцах]]{{•}}[[Ноше]]{{•}}[[Оточе]]{{•}}[[Овсише]]{{•}}[[Перачица]]{{•}}[[Поднарт]]{{•}}[[Пољче (Радовљица)|Пољче]]{{•}}[[Пољшица при Поднарту]]{{•}}[[Посавец]]{{•}}[[Прапроше]]{{•}}[[Презрење]]{{•}}'''[[Радовљица]]'''{{•}}[[Равница (Радовљица)|Равница]]{{•}}[[Ровте (Радовљица)|Ровте]]{{•}}[[Слатна]]{{•}}[[Сподња Добрава (Радовљица)|Сподња Добрава]]{{•}}[[Сподња Липница]]{{•}}[[Сподњи Оток]]{{•}}[[Средња Добрава]]{{•}}[[Средња вас (Радовљица)|Средња вас]]{{•}}[[Студенчице (Радовљица)|Студенчице]]{{•}}[[Хлебце]]{{•}}[[Храше (Радовљица)|Храше]]{{•}}[[Чешњица при Кропи]]{{•}}[[Чрнивец]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Радовљица|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Радовљица]] </noinclude> 7x524odd7uorbgakxydesswgbls8022 1 4610360 30098770 2025-06-27T15:01:20Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Турска |држава2= |држава3= }} 30098770 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Турска |држава2= |држава3= }} h772nbpvgthii4vxubb8jophxue81vr 1 4610361 30098774 2025-06-27T15:02:10Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098774 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610362 30098775 2025-06-27T15:02:46Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098775 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610363 30098778 2025-06-27T15:05:58Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098778 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610364 30098781 2025-06-27T15:06:28Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098781 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 1 4610365 30098782 2025-06-27T15:07:04Z DrMako 217716 Нова страница: {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} 30098782 wikitext text/x-wiki {{ЦЕЕ пролеће 2025.|корисник=DrMako |тема=Историја |тема2= |тема3= |држава=Србија |држава2= |држава3= }} cqo1akt16f0v9u1hn253qyjnu824upp 0 4610366 30098791 2025-06-27T15:20:33Z ~2025-89901 447169 Ко још може да дода шта о Недићима, слободно 30098791 wikitext text/x-wiki Недић је [[Србија|српско]] и [[Црна Гора|црногорско]] презиме настало од имена Неда. Данас Недића има у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2012/02/28/poreklo-prezimena-nedic/|title=Порекло презимена Недић - Порекло|date=2012-02-28|website=www.poreklo.rs|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref> Недићи у Црној Гори потичу из [[Племена Црне Горе|црногорских племена]]: [[Пива (племе)|Пивљани]], [[Дробњаци]], [[Васојевићи]] и [[Кучи]]. У [[Пива (племе)|Пиви]] Недићи су од попа Николе Копривице који се са женом Недом из племена [[Бањани (племе)|Бањани]] око 1710. године одселио на катун у Пиву, село [[Борковићи (Плужине)|Борковићи]] где и данас постоји катун Николин До. Кад је Неда остала удовица, њене синове су почели да зову Недићима кад су ишли у [[Манастир Пива|Пивски манастир]] да се школују. Славе [[Јовањдан]]. У великом броју су се селили у Босну. У [[Дробњаци|Дробњаку]] Недићи су огранак великог дробњачког братства [[Косорићи]]. Потичу од Стевана Косорића ког су [[Османско царство|Османлије]] убили у [[Пљевља|Пљевљима]], па се његови синови по мајци Неди прозову Недићима. Сродни су им [[Срдановић|Срдановићи]] и [[Стојановић|Стојановићи]] у Дробњаку. Славе [[Ђурђевдан]]. У [[Васојевићи|Васојевићима]] су огранак великог братства Мијомановић. Славе [[Аранђеловдан]]. у Кучима су огранак Живковића и славе [[Никољдан]]. У Србији на [[Златибор|Златибору]] постоји село [[Негбина]] у коме је највећа фамилија Недић. Има их одсељених у [[Северна Македонија|Македонију]]. Данас Недићи углавном потичу из горе наведених места, али има и оних који су презиме добили по неком мушком или женском претку. Недића још има 50 кућа у околини [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] где су дошли из [[Теслић|Теслића]]. i0s0q377cs0cfyosn25ej6tw1jo8h9r 30098797 30098791 2025-06-27T15:23:02Z ~2025-89901 447169 Детаљи 30098797 wikitext text/x-wiki Недић је [[Србија|српско]] и [[Црна Гора|црногорско]] презиме настало од имена Неда. Данас Недића има у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2012/02/28/poreklo-prezimena-nedic/|title=Порекло презимена Недић - Порекло|date=2012-02-28|website=www.poreklo.rs|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref> Недићи у Црној Гори потичу из [[Племена Црне Горе|црногорских племена]]: [[Пива (племе)|Пивљани]], [[Дробњаци]], [[Васојевићи]] и [[Кучи]]. У [[Пива (племе)|Пиви]] Недићи су од попа Николе Копривице који се са женом Недом из племена [[Бањани (племе)|Бањани]] око 1710. године одселио на катун у Пиву, село [[Борковићи (Плужине)|Борковићи]] где и данас постоји катун Николин До. Кад је Неда остала удовица, њене синове су почели да зову Недићима кад су ишли у [[Манастир Пива|Пивски манастир]] да се школују. Славе [[Јовањдан]]. У великом броју су се селили у Босну. У [[Дробњаци|Дробњаку]] Недићи су огранак великог дробњачког братства [[Косорићи]]. Потичу од Стевана Косорића ког су [[Османско царство|Османлије]] убили у [[Пљевља|Пљевљима]], па се његови синови по мајци Неди прозову Недићима. Сродни су им [[Срдановић|Срдановићи]] и [[Стојановић|Стојановићи]] у Дробњаку. Славе [[Ђурђевдан]]. У [[Васојевићи|Васојевићима]] су огранак великог братства Мијомановић. Славе [[Аранђеловдан]]. У [[Кучи|Кучима]] су огранак Живковића и славе [[Никољдан]]. У Србији на [[Златибор|Златибору]] постоји село [[Негбина]] у коме је највећа фамилија Недић. Има их одсељених у [[Северна Македонија|Македонију]]. Данас Недићи углавном потичу из горе наведених места, али има и оних који су презиме добили по неком мушком или женском претку. Недића још има 50 кућа у околини [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] где су дошли из [[Теслић|Теслића]]. 2e6v4juc6canb1tus4fbfsb7dk0yxbc 30099039 30098797 2025-06-27T19:39:53Z Dungodung 490 30099039 wikitext text/x-wiki Недић је [[Србија|српско]] и [[Црна Гора|црногорско]] презиме настало од имена Неда. Данас Недића има у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. <ref>{{Cite web|url=https://www.poreklo.rs/2012/02/28/poreklo-prezimena-nedic/|title=Порекло презимена Недић - Порекло|date=2012-02-28|website=www.poreklo.rs|language=sr-RS|access-date=2025-06-27}}</ref> Недићи у Црној Гори потичу из [[Племена Црне Горе|црногорских племена]]: [[Пива (племе)|Пивљани]], [[Дробњаци]], [[Васојевићи]] и [[Кучи]]. У [[Пива (племе)|Пиви]] Недићи су од попа Николе Копривице који се са женом Недом из племена [[Бањани (племе)|Бањани]] око 1710. године одселио на катун у Пиву, село [[Борковићи (Плужине)|Борковићи]] где и данас постоји катун Николин До. Кад је Неда остала удовица, њене синове су почели да зову Недићима кад су ишли у [[Манастир Пива|Пивски манастир]] да се школују. Славе [[Јовањдан]]. У великом броју су се селили у Босну. У [[Дробњаци|Дробњаку]] Недићи су огранак великог дробњачког братства [[Косорићи]]. Потичу од Стевана Косорића ког су [[Османско царство|Османлије]] убили у [[Пљевља|Пљевљима]], па се његови синови по мајци Неди прозову Недићима. Сродни су им [[Срдановић|Срдановићи]] и [[Стојановић|Стојановићи]] у Дробњаку. Славе [[Ђурђевдан]]. У [[Васојевићи|Васојевићима]] су огранак великог братства Мијомановић. Славе [[Аранђеловдан]]. У [[Кучи|Кучима]] су огранак Живковића и славе [[Никољдан]]. У Србији на [[Златибор|Златибору]] постоји село [[Негбина]] у коме је највећа фамилија Недић. Има их одсељених у [[Северна Македонија|Македонију]]. Данас Недићи углавном потичу из горе наведених места, али има и оних који су презиме добили по неком мушком или женском претку. Недића још има 50 кућа у околини [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]] где су дошли из [[Теслић|Теслића]]. == Референце == {{референце|}} [[Категорија:Српска презимена]] ashcmk8s9hvrzgvi7j3xa4udkj26ta2 0 4610367 30098821 2025-06-27T15:45:44Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Чукичи (Караш-Северин)]] на [[Општина Чукичи]] 30098821 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Чукичи]] 7ec63d4btk1kybcwwhsfg8ixx9bp5l4 0 4610368 30098824 2025-06-27T15:46:19Z Nikolina Šepić 232893 Нова страница: {{Инфокутија Биографија | име = Бедфорд Пирс | слика = Bedford Pierce.jpg | опис_слике = Бедфорд Пирс | датум_рођења = {{датум рођења|1861|5|21}} | место_рођења = [[Манчестер]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти ={{датум смрти|1932|7|8|1861|5|21}} | место_смр… 30098824 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Бедфорд Пирс | слика = Bedford Pierce.jpg | опис_слике = Бедфорд Пирс | датум_рођења = {{датум рођења|1861|5|21}} | место_рођења = [[Манчестер]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти ={{датум смрти|1932|7|8|1861|5|21}} | место_смрти =[[Харпенден]] | држава_смрти =[[Хартфордшир]] | женски_пол = }} '''Бедфорд Пирс''' ({{јез-енг|George Thomas Hine}}; [[Манчестер]], 21. мај 1861 ― [[Харпенден]], 8. јул 1932) је био [[Енглеска|енглески]] лекар,<ref>{{Cite journal|year=1932|title=Bedford Pierce, M.D., F.R.C.P|journal=BMJ|volume=2|issue=3733|pages=176–177|doi=10.1136/bmj.2.3733.176-a|pmc=2521202|pmid=20776976}}</ref><ref>Dr. Bedford Pierce. The Times (London), Tuesday, 12 July 1932; pg. 16; Issue 46183. (343 words)</ref> комесар Одбора за контролу менталног здравља и поремећаја<ref>The Board Of Control. (Official Appointments and Notices) The Times Wednesday, 10 July 1929; pg. 5; Issue 45251; col C</ref> и консултантски лекар у болници ''The Retreat'' у [[Јорк|Јорку]]. == Образовање == Рођен је 21. маја 1861. у [[Манчестер|Манчестеру]] као син Едмунда Кела Пирса и Елизабет Тајлер.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://history.rcp.ac.uk/inspiring-physicians/bedford-pierce|title=Bedford Pierce {{!}} RCP Museum|website=history.rcp.ac.uk|access-date=2025-06-27}}</ref> Са четрнаест година, након што је завршио школовање у ''Friends’ School'' у [[Кројдн (Пенсилванија)|Кројдону]], почео је да ради у фармацеутској фирми у [[Лондон|Лондону]].<ref name=":0" /> Усавршавао се у болници Светог Вартоломеја, где је освојио неколико стипендија и награда пре него што је стекао звање магистра медицине 1888.<ref name=":0" /> Године 1890. је освојио Мерчисонову стипендију [[Краљевски колеџ лекара|Краљевског колеџа лекара]]. == Каријера == Радио је као лекар у болници Светог Вартоломеја, [[Краљевска болница Бетлејм|Краљевској болници Бетлејма]] и Единбуршком краљевском азилу у Морнингсајду, а 1892. је постао медицински надзорник у [[Ретрит (Јорка)|Ретриту]].<ref name=":0" /> Изградио је Дом за медицинске сестре 1898. и уложио је много труда у побољшање обуке и статуса психијатријских медицинских сестара. Паралелно са тим, предавао је менталне болести на [[Универзитет у Лидсу|Универзитету у Лидсу]] од 1908. до 1911. године и имао је консултантску праксу у [[Лидс|Лидсу]].<ref name=":0" /> Био је председник Медико–психолошког удружења између 1919. и 1920. године. Након пензионисања 1922. посетио је [[Америка|Америку]], [[Африка|Африку]] и [[Индија|Индију]] и радио је као комесар у [[Лунаси|Лунасију]] од 1929. до 1931.<ref name=":0" /> Био је [[Квекери|квекер]] и слободно време је проводио бавећи се баштованством, резбарењем дрвета, сликањем, планинарењем и играма. Године 1890. се оженио Мери Изабелом, са којом је имао сина и ћерку. Преминуо је 8. јула 1932. у [[Харпенден|Харпендену]].<ref>{{cite web|url=http://munksroll.rcplondon.ac.uk/Biography/Details/3561|title=Munks Roll Details for Bedford Pierce|date=|publisher=Munksroll.rcplondon.ac.uk|accessdate=2014-03-24}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Подножје|Биографија}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Пирс, Бедфорд}} [[Категорија:Рођени 1861.]] [[Категорија:Умрли 1932.]] [[Категорија:Енглески лекари]] [[Категорија:Квекери]] cen2uyzvkkkyv89zz92kdan0a636wl2 30098826 30098824 2025-06-27T15:46:55Z Nikolina Šepić 232893 /* Референце */ 30098826 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Бедфорд Пирс | слика = Bedford Pierce.jpg | опис_слике = Бедфорд Пирс | датум_рођења = {{датум рођења|1861|5|21}} | место_рођења = [[Манчестер]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство]] | датум_смрти ={{датум смрти|1932|7|8|1861|5|21}} | место_смрти =[[Харпенден]] | држава_смрти =[[Хартфордшир]] | женски_пол = }} '''Бедфорд Пирс''' ({{јез-енг|George Thomas Hine}}; [[Манчестер]], 21. мај 1861 ― [[Харпенден]], 8. јул 1932) је био [[Енглеска|енглески]] лекар,<ref>{{Cite journal|year=1932|title=Bedford Pierce, M.D., F.R.C.P|journal=BMJ|volume=2|issue=3733|pages=176–177|doi=10.1136/bmj.2.3733.176-a|pmc=2521202|pmid=20776976}}</ref><ref>Dr. Bedford Pierce. The Times (London), Tuesday, 12 July 1932; pg. 16; Issue 46183. (343 words)</ref> комесар Одбора за контролу менталног здравља и поремећаја<ref>The Board Of Control. (Official Appointments and Notices) The Times Wednesday, 10 July 1929; pg. 5; Issue 45251; col C</ref> и консултантски лекар у болници ''The Retreat'' у [[Јорк|Јорку]]. == Образовање == Рођен је 21. маја 1861. у [[Манчестер|Манчестеру]] као син Едмунда Кела Пирса и Елизабет Тајлер.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://history.rcp.ac.uk/inspiring-physicians/bedford-pierce|title=Bedford Pierce {{!}} RCP Museum|website=history.rcp.ac.uk|access-date=2025-06-27}}</ref> Са четрнаест година, након што је завршио школовање у ''Friends’ School'' у [[Кројдн (Пенсилванија)|Кројдону]], почео је да ради у фармацеутској фирми у [[Лондон|Лондону]].<ref name=":0" /> Усавршавао се у болници Светог Вартоломеја, где је освојио неколико стипендија и награда пре него што је стекао звање магистра медицине 1888.<ref name=":0" /> Године 1890. је освојио Мерчисонову стипендију [[Краљевски колеџ лекара|Краљевског колеџа лекара]]. == Каријера == Радио је као лекар у болници Светог Вартоломеја, [[Краљевска болница Бетлејм|Краљевској болници Бетлејма]] и Единбуршком краљевском азилу у Морнингсајду, а 1892. је постао медицински надзорник у [[Ретрит (Јорка)|Ретриту]].<ref name=":0" /> Изградио је Дом за медицинске сестре 1898. и уложио је много труда у побољшање обуке и статуса психијатријских медицинских сестара. Паралелно са тим, предавао је менталне болести на [[Универзитет у Лидсу|Универзитету у Лидсу]] од 1908. до 1911. године и имао је консултантску праксу у [[Лидс|Лидсу]].<ref name=":0" /> Био је председник Медико–психолошког удружења између 1919. и 1920. године. Након пензионисања 1922. посетио је [[Америка|Америку]], [[Африка|Африку]] и [[Индија|Индију]] и радио је као комесар у [[Лунаси|Лунасију]] од 1929. до 1931.<ref name=":0" /> Био је [[Квекери|квекер]] и слободно време је проводио бавећи се баштованством, резбарењем дрвета, сликањем, планинарењем и играма. Године 1890. се оженио Мери Изабелом, са којом је имао сина и ћерку. Преминуо је 8. јула 1932. у [[Харпенден|Харпендену]].<ref>{{cite web|url=http://munksroll.rcplondon.ac.uk/Biography/Details/3561|title=Munks Roll Details for Bedford Pierce|date=|publisher=Munksroll.rcplondon.ac.uk|accessdate=2014-03-24}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Подножје|Биографија|Медицина}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Пирс, Бедфорд}} [[Категорија:Рођени 1861.]] [[Категорија:Умрли 1932.]] [[Категорија:Енглески лекари]] [[Категорија:Квекери]] iqhvlunxeg63sokururdzrvz0wlby0m 30099437 30098826 2025-06-28T08:37:41Z Boja02 203906 30099437 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Бедфорд Пирс | слика = Bedford Pierce.jpg | опис_слике = Бедфорд Пирс | датум_рођења = {{датум рођења|1861|5|21}} | место_рођења = [[Манчестер]] | држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]] | датум_смрти ={{датум смрти|1932|7|8|1861|5|21}} | место_смрти =[[Харпенден]] | држава_смрти =[[Хартфордшир]], [[Уједињено Краљевство]] | женски_пол = }} '''Бедфорд Пирс''' ({{јез-енг|George Thomas Hine}}; [[Манчестер]], 21. мај 1861 ― [[Харпенден]], 8. јул 1932) је био [[Енглеска|енглески]] лекар,<ref>{{Cite journal|year=1932|title=Bedford Pierce, M.D., F.R.C.P|journal=BMJ|volume=2|issue=3733|pages=176–177|doi=10.1136/bmj.2.3733.176-a|pmc=2521202|pmid=20776976}}</ref><ref>Dr. Bedford Pierce. The Times (London), Tuesday, 12 July 1932; pg. 16; Issue 46183. (343 words)</ref> комесар Одбора за контролу менталног здравља и поремећаја<ref>The Board Of Control. (Official Appointments and Notices) The Times Wednesday, 10 July 1929; pg. 5; Issue 45251; col C</ref> и консултантски лекар у болници ''The Retreat'' у [[Јорк|Јорку]]. == Образовање == Рођен је 21. маја 1861. у [[Манчестер|Манчестеру]] као син Едмунда Кела Пирса и Елизабет Тајлер.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://history.rcp.ac.uk/inspiring-physicians/bedford-pierce|title=Bedford Pierce {{!}} RCP Museum|website=history.rcp.ac.uk|access-date=2025-06-27}}</ref> Са четрнаест година, након што је завршио школовање у ''Friends’ School'' у [[Кројдн (Пенсилванија)|Кројдону]], почео је да ради у фармацеутској фирми у [[Лондон|Лондону]].<ref name=":0" /> Усавршавао се у болници Светог Вартоломеја, где је освојио неколико стипендија и награда пре него што је стекао звање магистра медицине 1888.<ref name=":0" /> Године 1890. је освојио Мерчисонову стипендију [[Краљевски колеџ лекара|Краљевског колеџа лекара]]. == Каријера == Радио је као лекар у болници Светог Вартоломеја, [[Краљевска болница Бетлејм|Краљевској болници Бетлејма]] и Единбуршком краљевском азилу у Морнингсајду, а 1892. је постао медицински надзорник у [[Ретрит (Јорка)|Ретриту]].<ref name=":0" /> Изградио је Дом за медицинске сестре 1898. и уложио је много труда у побољшање обуке и статуса психијатријских медицинских сестара. Паралелно са тим, предавао је менталне болести на [[Универзитет у Лидсу|Универзитету у Лидсу]] од 1908. до 1911. године и имао је консултантску праксу у [[Лидс|Лидсу]].<ref name=":0" /> Био је председник Медико–психолошког удружења између 1919. и 1920. године. Након пензионисања 1922. посетио је [[Америка|Америку]], [[Африка|Африку]] и [[Индија|Индију]] и радио је као комесар у [[Лунаси|Лунасију]] од 1929. до 1931.<ref name=":0" /> Био је [[Квекери|квекер]] и слободно време је проводио бавећи се баштованством, резбарењем дрвета, сликањем, планинарењем и играма. Године 1890. се оженио Мери Изабелом, са којом је имао сина и ћерку. Преминуо је 8. јула 1932. у [[Харпенден|Харпендену]].<ref>{{cite web|url=http://munksroll.rcplondon.ac.uk/Biography/Details/3561|title=Munks Roll Details for Bedford Pierce|date=|publisher=Munksroll.rcplondon.ac.uk|accessdate=2014-03-24}}</ref> == Референце == {{reflist}} {{Подножје|Биографија|Медицина}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Пирс, Бедфорд}} [[Категорија:Рођени 1861.]] [[Категорија:Умрли 1932.]] [[Категорија:Енглески лекари]] [[Категорија:Квекери]] e5kgahw165ab20bcruk6ns0rl0byxag 1 4610369 30098827 2025-06-27T15:47:14Z Nikolina Šepić 232893 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Биографија}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Ментално здравље}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 30098827 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Биографија}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Ментално здравље}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 0unjhos40tyxduh7vh0q0nkas5o7ijx 10 4610370 30098833 2025-06-27T15:53:17Z Vux33 178022 Нова страница: {{Navbox | name = Париз—Рубе | title = [[Париз—Рубе| {{color|#ffffff|Париз—Рубе}}]] | state = {{{state|autocollapse}}} | basestyle = background:#555D50; color:#ffffff; {{box-shadow border|a|#ED2839|1px}} |listclass = hlist | group1 = По годинама | list1 = * [[Париз—Рубе 1896.|1896]] * [[Париз—Рубе 1897.|1897]] * [[Париз—Рубе 1898.|1898]] * [[Париз—Рубе 1899.|1899]] * Па… 30098833 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Париз—Рубе | title = [[Париз—Рубе| {{color|#ffffff|Париз—Рубе}}]] | state = {{{state|autocollapse}}} | basestyle = background:#555D50; color:#ffffff; {{box-shadow border|a|#ED2839|1px}} |listclass = hlist | group1 = По годинама | list1 = * [[Париз—Рубе 1896.|1896]] * [[Париз—Рубе 1897.|1897]] * [[Париз—Рубе 1898.|1898]] * [[Париз—Рубе 1899.|1899]] * [[Париз—Рубе 1900.|1900]] * [[Париз—Рубе 1901.|1901]] * [[Париз—Рубе 1902.|1902]] * [[Париз—Рубе 1903.|1903]] * [[Париз—Рубе 1904.|1904]] * [[Париз—Рубе 1905.|1905]] * [[Париз—Рубе 1906.|1906]] * [[Париз—Рубе 1907.|1907]] * [[Париз—Рубе 1908.|1908]] * [[Париз—Рубе 1909.|1909]] * [[Париз—Рубе 1910.|1910]] * [[Париз—Рубе 1911.|1911]] * [[Париз—Рубе 1912.|1912]] * [[Париз—Рубе 1913.|1913]] * [[Париз—Рубе 1914.|1914]] * {{grey|1915}} * {{grey|1916}} * {{grey|1917}} * {{grey|1918}} * [[Париз—Рубе 1919.|1919]] * [[Париз—Рубе 1920.|1920]] * [[Париз—Рубе 1921.|1921]] * [[Париз—Рубе 1922.|1922]] * [[Париз—Рубе 1923.|1923]] * [[Париз—Рубе 1924.|1924]] * [[Париз—Рубе 1925.|1925]] * [[Париз—Рубе 1926.|1926]] * [[Париз—Рубе 1927.|1927]] * [[Париз—Рубе 1928.|1928]] * [[Париз—Рубе 1929.|1929]] * [[Париз—Рубе 1930.|1930]] * [[Париз—Рубе 1931.|1931]] * [[Париз—Рубе 1932.|1932]] * [[Париз—Рубе 1933.|1933]] * [[Париз—Рубе 1934.|1934]] * [[Париз—Рубе 1935.|1935]] * [[Париз—Рубе 1936.|1936]] * [[Париз—Рубе 1937.|1937]] * [[Париз—Рубе 1938.|1938]] * [[Париз—Рубе 1939.|1939]] * {{grey|1940}} * {{grey|1941}} * {{grey|1942}} * [[Париз—Рубе 1943.|1943]] * [[Париз—Рубе 1944.|1944]] * [[Париз—Рубе 1945.|1945]] * [[Париз—Рубе 1946.|1946]] * [[Париз—Рубе 1947.|1947]] * [[Париз—Рубе 1948.|1948]] * [[Париз—Рубе 1949.|1949]] * [[Париз—Рубе 1950.|1950]] * [[Париз—Рубе 1951.|1951]] * [[Париз—Рубе 1952.|1952]] * [[Париз—Рубе 1953.|1953]] * [[Париз—Рубе 1954.|1954]] * [[Париз—Рубе 1955.|1955]] * [[Париз—Рубе 1956.|1956]] * [[Париз—Рубе 1957.|1957]] * [[Париз—Рубе 1958.|1958]] * [[Париз—Рубе 1959.|1959]] * [[Париз—Рубе 1960.|1960]] * [[Париз—Рубе 1961.|1961]] * [[Париз—Рубе 1962.|1962]] * [[Париз—Рубе 1963.|1963]] * [[Париз—Рубе 1964.|1964]] * [[Париз—Рубе 1965.|1965]] * [[Париз—Рубе 1966.|1966]] * [[Париз—Рубе 1967.|1967]] * [[Париз—Рубе 1968.|1968]] * [[Париз—Рубе 1969.|1969]] * [[Париз—Рубе 1970.|1970]] * [[Париз—Рубе 1971.|1971]] * [[Париз—Рубе 1972.|1972]] * [[Париз—Рубе 1973.|1973]] * [[Париз—Рубе 1974.|1974]] * [[Париз—Рубе 1975.|1975]] * [[Париз—Рубе 1976.|1976]] * [[Париз—Рубе 1977.|1977]] * [[Париз—Рубе 1978.|1978]] * [[Париз—Рубе 1979.|1979]] * [[Париз—Рубе 1980.|1980]] * [[Париз—Рубе 1981.|1981]] * [[Париз—Рубе 1982.|1982]] * [[Париз—Рубе 1983.|1983]] * [[Париз—Рубе 1984.|1984]] * [[Париз—Рубе 1985.|1985]] * [[Париз—Рубе 1986.|1986]] * [[Париз—Рубе 1987.|1987]] * [[Париз—Рубе 1988.|1988]] * [[Париз—Рубе 1989.|1989]] * [[Париз—Рубе 1990.|1990]] * [[Париз—Рубе 1991.|1991]] * [[Париз—Рубе 1992.|1992]] * [[Париз—Рубе 1993.|1993]] * [[Париз—Рубе 1994.|1994]] * [[Париз—Рубе 1995.|1995]] * [[Париз—Рубе 1996.|1996]] * [[Париз—Рубе 1997.|1997]] * [[Париз—Рубе 1998.|1998]] * [[Париз—Рубе 1999.|1999]] * [[Париз—Рубе 2000.|2000]] * [[Париз—Рубе 2001.|2001]] * [[Париз—Рубе 2002.|2002]] * [[Париз—Рубе 2003.|2003]] * [[Париз—Рубе 2004.|2004]] * [[Париз—Рубе 2005.|2005]] * [[Париз—Рубе 2006.|2006]] * [[Париз—Рубе 2007.|2007]] * [[Париз—Рубе 2008.|2008]] * [[Париз—Рубе 2009.|2009]] * [[Париз—Рубе 2010.|2010]] * [[Париз—Рубе 2011.|2011]] * [[Париз—Рубе 2012.|2012]] * [[Париз—Рубе 2013.|2013]] * [[Париз—Рубе 2014.|2014]] * [[Париз—Рубе 2015.|2015]] * [[Париз—Рубе 2016.|2016]] * [[Париз—Рубе 2017.|2017]] * [[Париз—Рубе 2018.|2018]] * [[Париз—Рубе 2019.|2019]] * <del>[[Париз—Рубе 2020.|2020]]</del> * [[Париз—Рубе 2021.|2021]] * [[Париз—Рубе 2022.|2022]] * [[Париз—Рубе 2023.|2023]] * [[Париз—Рубе 2024.|2024]] * [[Париз—Рубе 2025.|2025]] * ''[[Париз—Рубе 2026.|2026]]'' | group2 = Повезане теме | list2 = * [[Списак победника Париз—Рубеа|Списак поб{{#ifeq:{{yes/no|{{{ијек|}}}}}|yes|ј}}едника]] * -{[[Amaury Sport Organisation]]}- * [[Париз—Рубе за жене]] * [[Шума Аренберг]] * [[Монументални бициклистички класици]] }}<noinclude> {{collapsible option}} [[Категорија:Париз—Рубе|*]] [[Категорија:Навигациони шаблони за бициклистичке класике|Париз—Рубе]] [[Категорија:Навигациони шаблони за спорт у Француској|Париз—Рубе]] </noinclude> l5fydh4hqcm7alfpjq60p68bbvw856h 14 4610371 30098839 2025-06-27T15:59:58Z Vux33 178022 Нова страница: [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Спорт у Паризу]] [[Категорија:Спорт у Рубеу]] 30098839 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Бициклистичке трке у Француској]] [[Категорија:Бициклистички класици]] [[Категорија:UCI про тур трке]] [[Категорија:UCI ворлд тур трке]] [[Категорија:Спорт у Паризу]] [[Категорија:Спорт у Рубеу]] 4kvtpzybspidji19uqk6rvcqvzkfsl4 0 4610372 30098852 2025-06-27T16:38:32Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Ракашдија (Караш-Северин)]] на [[Ракашдија]] 30098852 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Ракашдија]] t2av8i6ffmvw5eao2u5byi4q1iy013q 0 4610373 30098854 2025-06-27T16:39:08Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Ракашдија (Караш-Северин)]] на [[Општина Ракашдија]] 30098854 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Ракашдија]] ovl9v4b8w6p5oo26ea6oflhhjsqfrsd 1 4610374 30098862 2025-06-27T16:47:58Z Aleksandra Đuričić 263116 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 30098862 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 23wsh56uwgpntz6iw8exnfoctc99wz4 0 4610375 30098870 2025-06-27T16:54:19Z Nikolina Šepić 232893 Нова страница: {{Инфокутија Биографија | име = Мери Џо Коди | слика = Maryjocodey.jpg | опис_слике = Мери Џо Коди 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1955|8|14|год=да}} | место_рођења = [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]] | држава_рођења = [[Њу Џерзи]] | датум_смрти = | место_смрти = |… 30098870 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Мери Џо Коди | слика = Maryjocodey.jpg | опис_слике = Мери Џо Коди 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1955|8|14|год=да}} | место_рођења = [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]] | држава_рођења = [[Њу Џерзи]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | женски_пол =да }} '''Мери Џо Коди''' ({{јез-енг|Mary Jo Codey}}; [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]], 14. август 1955) је [[Америка|америчка]] активисткиња за [[Здравствена заштита|здравствену заштиту]] и бивша прва дама [[Њу Џерзи|Њу Џерзија]]. == Образовање == Рођена је 14. августа 1955. у [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџу]], а одрасла је у [[Вест Оринџ (Њу Џерзи)|Вест Оринџу]]. Дипломирала је и магистрирала основно образовање на [[Колеџ Колдвел|колеџу Колдвел]]. На [[Универзитет Сетон Хол|Универзитету Сетон Хол]] је постала консултант за наставнике за особе са тешкоћама у учењу.<ref>[https://web.archive.org/web/20060501235124/http://www.state.nj.us/firstlady/about.html About Mary Jo Codey], State of [[New Jersey]], copy of page from [[Internet Archive]] dated May 1, 2006. Accessed December 5, 2007.</ref> == Каријера == Постала је прва дама након што је њен супруг [[Ричард Коди]] постао гувернер, након што је [[Џим Макгриви]] поднео оставку. Била је позната по свом раду у области [[Ментално здравље|менталног здравља]], [[Постпорођајна депресија|постпорођајне депресије]] и [[Rak dojke|рака дојке]]. Заједно са супругом је основала Фонд за ментално здравље „Коди”.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://newbridge.org/education/former-nj-first-lady-mary-jo-paterson-on-post-partum-depression-revisiting-her-2014-qa-during-mental-health-awareness-month/|title=Former NJ First Lady Mary Jo Codey on Living With Mental Illness {{!}}|website=Counseling, Psychiatric, Housing, Senior and Youth Services for Morris, Sussex and Passaic Counties New Jersey|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Компанија ''NewBridge Services'' јој је 2005. године доделила награду за помагање људима у напретку.<ref name=":0" /> Предавала је у школи са скраћеним радним временом. == Лични живот == Удала се за Ричарда Кодија 1981. године.<ref>[http://www.state.nj.us/health/fhs/postpartumdepression/ppd_faces_mary.shtml "Meet Mary Jo Codey"].</ref> Патила је од постпорођајне депресије након рођења најстаријег сина.<ref>{{Cite web|url=https://www.nj.com/njv_joan_whitlow/2010/03/postpartum_depression_health_b.html|title=Postpartum depression: Health bill helps mothers in crisis|last=Star-Ledger|first=Joan Whitlow/For The|date=2010-03-28|website=nj|language=en|access-date=2025-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://drdangottlieb.com/tag/mary-jo-codey/|title=Mary Jo Codey Archives|website=Daniel Gottlieb|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Изјавила је да се није опоравила све до годину дана након тога. Није имала жељу да држи свог новорођеног сина, размишљала је у неком тренутку да га убије.<ref name=":0" /> Болест је контролисала лековима које је престала да користи током друге трудноће. Да би се борила против депресије током трудноће подвргла се једанаест сенаси терапије електрошоковима које је поново примала док је боловала од рака дојке.<ref name=":0" /> Са породицицом живи у [[Роузланд (Њу Џерзи)|Роузленду]], предаје у приватној основној школи. Признала је да се обрадовала када је сазнала да ће њен супруг напустити функцију како би се вратила пређашњем животу. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070927110306/http://postpartumprogress.typepad.com/weblog/2005/02/mary_jo_codeys_.html Напредак након порођаја: Прича Мери Џо Коди] {{Подножје|Биографија|Жене}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Коди, Мери Џо}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички активисти]] [[Категорија:Прве даме Сједињених Америчких Држава]] i5mvh5o9wmgrtdfke411fymcex4vehe 30099356 30098870 2025-06-28T05:29:47Z Soundwaweserb 82964 /* Лични живот */ 30099356 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Мери Џо Коди | слика = Maryjocodey.jpg | опис_слике = Мери Џо Коди 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1955|8|14|год=да}} | место_рођења = [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]] | држава_рођења = [[Њу Џерзи]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | женски_пол =да }} '''Мери Џо Коди''' ({{јез-енг|Mary Jo Codey}}; [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]], 14. август 1955) је [[Америка|америчка]] активисткиња за [[Здравствена заштита|здравствену заштиту]] и бивша прва дама [[Њу Џерзи|Њу Џерзија]]. == Образовање == Рођена је 14. августа 1955. у [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџу]], а одрасла је у [[Вест Оринџ (Њу Џерзи)|Вест Оринџу]]. Дипломирала је и магистрирала основно образовање на [[Колеџ Колдвел|колеџу Колдвел]]. На [[Универзитет Сетон Хол|Универзитету Сетон Хол]] је постала консултант за наставнике за особе са тешкоћама у учењу.<ref>[https://web.archive.org/web/20060501235124/http://www.state.nj.us/firstlady/about.html About Mary Jo Codey], State of [[New Jersey]], copy of page from [[Internet Archive]] dated May 1, 2006. Accessed December 5, 2007.</ref> == Каријера == Постала је прва дама након што је њен супруг [[Ричард Коди]] постао гувернер, након што је [[Џим Макгриви]] поднео оставку. Била је позната по свом раду у области [[Ментално здравље|менталног здравља]], [[Постпорођајна депресија|постпорођајне депресије]] и [[Rak dojke|рака дојке]]. Заједно са супругом је основала Фонд за ментално здравље „Коди”.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://newbridge.org/education/former-nj-first-lady-mary-jo-paterson-on-post-partum-depression-revisiting-her-2014-qa-during-mental-health-awareness-month/|title=Former NJ First Lady Mary Jo Codey on Living With Mental Illness {{!}}|website=Counseling, Psychiatric, Housing, Senior and Youth Services for Morris, Sussex and Passaic Counties New Jersey|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Компанија ''NewBridge Services'' јој је 2005. године доделила награду за помагање људима у напретку.<ref name=":0" /> Предавала је у школи са скраћеним радним временом. == Лични живот == Удала се за Ричарда Кодија 1981. године.<ref>[http://www.state.nj.us/health/fhs/postpartumdepression/ppd_faces_mary.shtml "Meet Mary Jo Codey"].</ref> Патила је од постпорођајне депресије након рођења најстаријег сина.<ref>{{Cite web|url=https://www.nj.com/njv_joan_whitlow/2010/03/postpartum_depression_health_b.html|title=Postpartum depression: Health bill helps mothers in crisis|last=Star-Ledger|first=Joan Whitlow/For The|date=2010-03-28|website=nj|language=en|access-date=2025-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://drdangottlieb.com/tag/mary-jo-codey/|title=Mary Jo Codey Archives|website=Daniel Gottlieb|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Изјавила је да се није опоравила све до годину дана након тога. Није имала жељу да држи свог новорођеног сина, размишљала је у неком тренутку да га убије.<ref name=":0" /> Болест је контролисала лековима које је престала да користи током друге трудноће. Да би се борила против депресије током трудноће подвргла се једанаест сенаси терапије електрошоковима које је поново примала док је боловала од рака дојке.<ref name=":0" /> Са породицом живи у [[Роузланд (Њу Џерзи)|Роузленду]], предаје у приватној основној школи. Признала је да се обрадовала када је сазнала да ће њен супруг напустити функцију како би се вратила пређашњем животу. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070927110306/http://postpartumprogress.typepad.com/weblog/2005/02/mary_jo_codeys_.html Напредак након порођаја: Прича Мери Џо Коди] {{Подножје|Биографија|Жене}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Коди, Мери Џо}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички активисти]] [[Категорија:Прве даме Сједињених Америчких Држава]] qhq2uby1unh554u6ee1d6eug1kwlwq6 30099438 30099356 2025-06-28T08:38:30Z Boja02 203906 30099438 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Биографија | име = Мери Џо Коди | слика = Maryjocodey.jpg | опис_слике = Мери Џо Коди 2007. године | датум_рођења = {{датум рођења|1955|8|14|год=да}} | место_рођења = [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]] | држава_рођења = [[Њу Џерзи]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] | датум_смрти = | место_смрти = | држава_смрти = | женски_пол =да }} '''Мери Џо Коди''' ({{јез-енг|Mary Jo Codey}}; [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџ]], 14. август 1955) је [[Американци|америчка]] активисткиња за [[Здравствена заштита|здравствену заштиту]] и бивша прва дама [[Њу Џерзи|Њу Џерзија]]. == Образовање == Рођена је 14. августа 1955. у [[Глен Риџ (Њу Џерзи)|Глен Риџу]], а одрасла је у [[Вест Оринџ (Њу Џерзи)|Вест Оринџу]]. Дипломирала је и магистрирала основно образовање на [[Колеџ Колдвел|колеџу Колдвел]]. На [[Универзитет Сетон Хол|Универзитету Сетон Хол]] је постала консултант за наставнике за особе са тешкоћама у учењу.<ref>[https://web.archive.org/web/20060501235124/http://www.state.nj.us/firstlady/about.html About Mary Jo Codey], State of [[New Jersey]], copy of page from [[Internet Archive]] dated May 1, 2006. Accessed December 5, 2007.</ref> == Каријера == Постала је прва дама након што је њен супруг [[Ричард Коди]] постао гувернер, након што је [[Џим Макгриви]] поднео оставку. Била је позната по свом раду у области [[Ментално здравље|менталног здравља]], [[Постпорођајна депресија|постпорођајне депресије]] и [[Rak dojke|рака дојке]]. Заједно са супругом је основала Фонд за ментално здравље „Коди”.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://newbridge.org/education/former-nj-first-lady-mary-jo-paterson-on-post-partum-depression-revisiting-her-2014-qa-during-mental-health-awareness-month/|title=Former NJ First Lady Mary Jo Codey on Living With Mental Illness {{!}}|website=Counseling, Psychiatric, Housing, Senior and Youth Services for Morris, Sussex and Passaic Counties New Jersey|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Компанија ''NewBridge Services'' јој је 2005. године доделила награду за помагање људима у напретку.<ref name=":0" /> Предавала је у школи са скраћеним радним временом. == Лични живот == Удала се за Ричарда Кодија 1981. године.<ref>[http://www.state.nj.us/health/fhs/postpartumdepression/ppd_faces_mary.shtml "Meet Mary Jo Codey"].</ref> Патила је од постпорођајне депресије након рођења најстаријег сина.<ref>{{Cite web|url=https://www.nj.com/njv_joan_whitlow/2010/03/postpartum_depression_health_b.html|title=Postpartum depression: Health bill helps mothers in crisis|last=Star-Ledger|first=Joan Whitlow/For The|date=2010-03-28|website=nj|language=en|access-date=2025-06-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://drdangottlieb.com/tag/mary-jo-codey/|title=Mary Jo Codey Archives|website=Daniel Gottlieb|language=en-US|access-date=2025-06-27}}</ref> Изјавила је да се није опоравила све до годину дана након тога. Није имала жељу да држи свог новорођеног сина, размишљала је у неком тренутку да га убије.<ref name=":0" /> Болест је контролисала лековима које је престала да користи током друге трудноће. Да би се борила против депресије током трудноће подвргла се једанаест сенаси терапије електрошоковима које је поново примала док је боловала од рака дојке.<ref name=":0" /> Са породицом живи у [[Роузланд (Њу Џерзи)|Роузленду]], предаје у приватној основној школи. Признала је да се обрадовала када је сазнала да ће њен супруг напустити функцију како би се вратила пређашњем животу. == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://web.archive.org/web/20070927110306/http://postpartumprogress.typepad.com/weblog/2005/02/mary_jo_codeys_.html Напредак након порођаја: Прича Мери Џо Коди] {{Подножје|Биографија|Жене}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Коди, Мери Џо}} [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Биографије живих особа]] [[Категорија:Амерички активисти]] [[Категорија:Прве даме Сједињених Америчких Држава]] hys1h494techbodu8m7myzjqusiw29z 1 4610376 30098871 2025-06-27T16:55:35Z Nikolina Šepić 232893 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат Биографија}} {{Википројекат Жене}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Ментално здравље}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 30098871 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат Биографија}} {{Википројекат Жене}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Ментално здравље}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} djwl15h292u70t3wgjvurg9bzpkcq0k 1 4610377 30098881 2025-06-27T17:00:48Z Aleksandra Đuričić 263116 Нова страница: {{страница за разговор}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 30098881 wikitext text/x-wiki {{страница за разговор}} {{Википројекат „Превођење садржаја”}} {{Вики-тимска акција писања чланака}} {{Вики Вики акција придружи се и ти 2025}} 23wsh56uwgpntz6iw8exnfoctc99wz4 10 4610378 30098898 2025-06-27T17:36:10Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Разкрижје | title = [[Општина Разкрижје]] | image = [[Датотека:Karte Razkrizje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вешчица (Разкрижје)|Вешчица]]{{•}}[[Гибина (Разкрижје)|Гибина]]{{•}}Коприва (Разкрижје)… 30098898 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Разкрижје | title = [[Општина Разкрижје]] | image = [[Датотека:Karte Razkrizje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вешчица (Разкрижје)|Вешчица]]{{•}}[[Гибина (Разкрижје)|Гибина]]{{•}}[[Коприва (Разкрижје)|Коприва]]{{•}}'''[[Разкрижје]]'''{{•}}[[Шафарско]]{{•}}[[Шпринц]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Разкрижје|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Разкрижје]] </noinclude> gw8oiyzi0trd8eoos6f1724rnsz5qvs 10 4610379 30098905 2025-06-27T17:40:08Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Раче-Фрам | title = [[Општина Раче-Фрам]] | image = [[Датотека:Karte Race Fram si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезула]]{{•}}[[Згорња Горица]]{{•}}[[Јешенца]]{{•}}[[Копивник]]{{•}}[[Лока при Фраму]]{{•}}Мо… 30098905 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Раче-Фрам | title = [[Општина Раче-Фрам]] | image = [[Датотека:Karte Race Fram si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезула]]{{•}}[[Згорња Горица]]{{•}}[[Јешенца]]{{•}}[[Копивник]]{{•}}[[Лока при Фраму]]{{•}}[[Морје]]{{•}}[[Планица (Раче–Фрам)|Планица]]{{•}}[[Подова]]{{•}}[[Пожег]]{{•}}'''[[Раче]]'''{{•}}[[Ранче]]{{•}}[[Сподња Горица]]{{•}}[[Шестдобе]]{{•}}'''[[Фрам]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Раче-Фрам|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Раче-Фрам]] </noinclude> 5ayw667im63jc25xp473xcoa26m9owr 10 4610380 30098908 2025-06-27T17:43:43Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Ренче-Вогрско | title = [[Општина Ренче-Вогрско]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Rence - Vogrsko.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Буковица (Ренче-Вогрско)|Буковица]]'''{{•}}[[Вогрско]]{{•}}Волчја Др… 30098908 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Ренче-Вогрско | title = [[Општина Ренче-Вогрско]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Rence - Vogrsko.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Буковица (Ренче-Вогрско)|Буковица]]'''{{•}}[[Вогрско]]{{•}}[[Волчја Драга]]{{•}}[[Домбрава]]{{•}}[[Ошевљек]]{{•}}[[Ренче (Словенија)|Ренче]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Ренче-Вогрско|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Ренче-Вогрско]] </noinclude> afr085i9n8hw8v67rxskusxg944dyea 10 4610381 30098914 2025-06-27T17:46:44Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Речица об Савињи | title = [[Општина Речица об Савињи]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Recica ob Savinji.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Варпоље]]{{•}}[[Грушовље]]{{•}}[[Дол–Суха]]{{•}}Згорње Побрежј… 30098914 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Речица об Савињи | title = [[Општина Речица об Савињи]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Recica ob Savinji.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Варпоље]]{{•}}[[Грушовље]]{{•}}[[Дол–Суха]]{{•}}[[Згорње Побрежје]]{{•}}[[Низка]]{{•}}[[Пољане (Речица об Савињи)|Пољане]]{{•}}'''[[Речица об Савињи]]'''{{•}}[[Сподња Речица]]{{•}}[[Сподње Побрежје]]{{•}}[[Трновец (Речица об Савињи)|Трновец]]{{•}}[[Хомец (Речица об Савињи)|Хомец]]{{•}}[[Шентјанж (Речица об Савињи)|Шентјанж]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Речица об Савињи|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Речица об Савињи]] </noinclude> nwuz97gdyhvms9arfvbbvr3krku2bco 0 4610382 30098921 2025-06-27T17:56:23Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Чукичи (Караш-Северин)]] на [[Чукичи]] 30098921 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Чукичи]] efmcwrp0i4qzfejfvefr08mrpuks7eo 10 4610383 30098925 2025-06-27T17:59:55Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Рибница | title = [[Општина Рибница]] | image = [[Датотека:Karte Ribnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Андол (Рибница)|Андол]]{{•}}[[Блате]]{{•}}[[Брег при Рибници на Долењскем]]{{•}}[[Бреже]]{{•}}Бри… 30098925 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Рибница | title = [[Општина Рибница]] | image = [[Датотека:Karte Ribnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Андол (Рибница)|Андол]]{{•}}[[Блате]]{{•}}[[Брег при Рибници на Долењскем]]{{•}}[[Бреже]]{{•}}[[Бриновшчица]]{{•}}[[Буковец при Пољанах]]{{•}}[[Буковица (Рибница)|Буковица]]{{•}}[[Велике Пољане (Рибница)|Велике Пољане]]{{•}}[[Винтарји]]{{•}}[[Врх при Пољанах]]{{•}}[[Гашпиново]]{{•}}[[Горење Подпољане]]{{•}}[[Горењи Лази]]{{•}}[[Горича вас]]{{•}}[[Грабен (Рибница)|Грабен]]{{•}}[[Грчарице]]{{•}}[[Грчарске Равне]]{{•}}[[Гребење]]{{•}}[[Грич (Рибница)|Грич]]{{•}}[[Дане (Рибница)|Дане]]{{•}}[[Долења вас (Рибница)|Рибница]]{{•}}[[Долење Подпољане]]{{•}}[[Долењи Лази]]{{•}}[[Дуле (Рибница)|Дуле]]{{•}}[[Жлебич]]{{•}}[[Жуково (Рибница)|Жуково]]{{•}}[[Задники]]{{•}}[[Задоље]]{{•}}[[Запуже при Рибници]]{{•}}[[Злати Реп]]{{•}}[[Јелендол (Рибница)|Јелендол]]{{•}}[[Јеленов Жлеб]]{{•}}[[Јунчје]]{{•}}[[Јурјевица]]{{•}}[[Кот при Ракитници]]{{•}}[[Кот при Рибници]]{{•}}[[Крнче]]{{•}}[[Левстики]]{{•}}[[Липовец (Рибница)|Липовец]]{{•}}[[Макоше (Рибница)|Макоше]]{{•}}[[Маролче]]{{•}}[[Маршичи (Рибница)|Маршичи]]{{•}}[[Немшка вас (Рибница)|Немшка вас]]{{•}}[[Ортнек]]{{•}}[[Отавице (Рибница)|Отавице]]{{•}}[[Перово (Рибница)|Перово]]{{•}}[[Прапроче (Рибница)|Прапроче]]{{•}}[[Пригорица]]{{•}}[[Пуглед при Карловици]]{{•}}[[Пусти Хриб]]{{•}}[[Ракитница (Рибница)|Ракитница]]{{•}}'''[[Рибница (Словенија)|Рибница]]'''{{•}}[[Ригељ при Ортнеку]]{{•}}[[Сајевец]]{{•}}[[Слатник]]{{•}}[[Сушје]]{{•}}[[Свети Грегор]]{{•}}[[Финково]]{{•}}[[Хојче]]{{•}}[[Хровача]]{{•}}[[Худи Конец]]{{•}}[[Чрнец]]{{•}}[[Чрни Поток при Великих Лашчах]]{{•}}[[Шкрајнек]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Рибница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Рибница]] </noinclude> 0aez0cyfryjkcvgfzh73h9v2xyb64vo 10 4610384 30098928 2025-06-27T18:02:44Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Рибница на Похорју | title = [[Општина Рибница на Похорју]] | image = [[Датотека:Karte Ribnica na Pohorju si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Згорња Орлица]]{{•}}[[Згорњи Јанжевски Врх]]{{•}}Згорњи Лехен н… 30098928 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Рибница на Похорју | title = [[Општина Рибница на Похорју]] | image = [[Датотека:Karte Ribnica na Pohorju si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Згорња Орлица]]{{•}}[[Згорњи Јанжевски Врх]]{{•}}[[Згорњи Лехен на Похорју]]{{•}}[[Јосипдол (Рибница на Похорју)|Јосипдол]]{{•}}'''[[Рибница на Похорју]]'''{{•}}[[Худи Кот]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Рибница на Похорју|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Рибница на Похорју]] </noinclude> dazvped96b48q662a6lkoiqiqkj3ft9 10 4610385 30098930 2025-06-27T18:06:10Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Рогатец | title = [[Општина Рогатец]] | image = [[Датотека:Karte Rogatec si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец при Рогатцу]]{{•}}[[Добовец при Рогатцу]]{{•}}[[Доначка Гора]]{{•}}[[Жахенберц]]{{•}}Ло… 30098930 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Рогатец | title = [[Општина Рогатец]] | image = [[Датотека:Karte Rogatec si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец при Рогатцу]]{{•}}[[Добовец при Рогатцу]]{{•}}[[Доначка Гора]]{{•}}[[Жахенберц]]{{•}}[[Лог (Рогатец)|Лог]]{{•}}'''[[Рогатец]]'''{{•}}[[Свети Јуриј (Рогатец)|Свети Јуриј]]{{•}}[[Тлаке (Рогатец)|Тлаке]]{{•}}[[Трлично]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Рогатец|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Рогатец]] </noinclude> q6x47jq1pkd7s5ozn8zkmwv90wofnme 10 4610386 30098942 2025-06-27T18:15:42Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Рогашка Слатина | title = [[Општина Рогашка Слатина]] | image = [[Датотека:Karte Rogaska Slatina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брестовец (Рогашка Слатина)|Брестовец]]{{•}}[[Брезје при Подплату]]{{•}}… 30098942 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Рогашка Слатина | title = [[Општина Рогашка Слатина]] | image = [[Датотека:Karte Rogaska Slatina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брестовец (Рогашка Слатина)|Брестовец]]{{•}}[[Брезје при Подплату]]{{•}}[[Велике Родне]]{{•}}[[Винец (Рогашка Слатина)|Винец]]{{•}}[[Габровец при Костривници]]{{•}}[[Габрце]]{{•}}[[Градишки Дол]]{{•}}[[Древеник (Рогашка Слатина)|Древеник]]{{•}}[[Загај под Бочем]]{{•}}[[Згорња Костривница]]{{•}}[[Згорње Негоње]]{{•}}[[Згорње Сечово]]{{•}}[[Згорњи Габерник]]{{•}}[[Ирје]]{{•}}[[Качји Дол]]{{•}}[[Каменце (Рогашка Слатина)|Каменце]]{{•}}[[Камна Горца]]{{•}}[[Мале Родне]]{{•}}[[Нимно]]{{•}}[[Плат (Рогашка Слатина)|Плат]]{{•}}[[Подплат]]{{•}}[[Подтурн (Рогашка Слатина)|Подтурн]]{{•}}[[Приставица (Рогашка Слатина)|Приставица]]{{•}}[[Прнек]]{{•}}[[Рајнковец]]{{•}}[[Ратанска вас]]{{•}}[[Рјавица]]{{•}}'''[[Рогашка Слатина]]'''{{•}}[[Сподња Костривница]]{{•}}[[Сподње Негоње]]{{•}}[[Сподње Сечово]]{{•}}[[Сподњи Габерник]]{{•}}[[Стрмец при Светем Флоријану]]{{•}}[[Свети Флоријан (Рогашка Слатина)|Свети Флоријан]]{{•}}[[Текачево]]{{•}}[[Тополе (Рогашка Слатина)|Тополе]]{{•}}[[Тржишче (Рогашка Слатина)|Тржишче]]{{•}}[[Тунцовец]]{{•}}[[Церовец под Бочем]]{{•}}[[Цесте (Рогашка Слатина)|Цесте]]{{•}}[[Чача вас]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Рогашка Слатина|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Рогашка Слатина]] </noinclude> msd50zkqzhxgdiqexhboy9d6df6i7gc 10 4610387 30098945 2025-06-27T18:18:23Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Рогашовци | title = [[Општина Рогашовци]] | image = [[Датотека:Karte Rogasovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вечеславци]]{{•}}[[Крамаровци]]{{•}}[[Нускова]]{{•}}[[Оциње]]{{•}}[[Перточа]]{{•}}'''Рогашовц… 30098945 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Рогашовци | title = [[Општина Рогашовци]] | image = [[Датотека:Karte Rogasovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вечеславци]]{{•}}[[Крамаровци]]{{•}}[[Нускова]]{{•}}[[Оциње]]{{•}}[[Перточа]]{{•}}'''[[Рогашовци]]'''{{•}}[[Ропоча]]{{•}}[[Сердица]]{{•}}[[Сотина]]{{•}}[[Свети Јуриј (Рогашовци)|Свети Јуриј]]{{•}}[[Фикшинци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Рогашовци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Рогашовци]] </noinclude> 5p8vglub0ddxetekec4el2zxr1tsztf 10 4610388 30098950 2025-06-27T18:21:07Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Руше | title = [[Општина Руше]] | image = [[Датотека:Karte Ruse si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безена]]{{•}}[[Бистрица об Драви]]{{•}}[[Лобница]]{{•}}[[Лог (Руше)|Лог]]{{•}}'''[[Руше]]'''{{•}}Смолник (Руше)|… 30098950 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Руше | title = [[Општина Руше]] | image = [[Датотека:Karte Ruse si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безена]]{{•}}[[Бистрица об Драви]]{{•}}[[Лобница]]{{•}}[[Лог (Руше)|Лог]]{{•}}'''[[Руше]]'''{{•}}[[Смолник (Руше)|Смолник]]{{•}}[[Фала (Руше)|Фала]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Руше|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Руше]] </noinclude> 2e5vat82lo238qb3x0kwpl6qrkia8j1 10 4610389 30098960 2025-06-27T18:25:36Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Света Ана | title = [[Општина Света Ана]] | image = [[Датотека:Karte Sveta Ana si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Дражен Врх (Света Ана)|Дражен Врх]]{{•}}[[Жице]]{{•}}[[Згорња Бачкова]]{{•}}[[Згорња Рочица]]{… 30098960 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Света Ана | title = [[Општина Света Ана]] | image = [[Датотека:Karte Sveta Ana si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Дражен Врх (Света Ана)|Дражен Врх]]{{•}}[[Жице]]{{•}}[[Згорња Бачкова]]{{•}}[[Згорња Рочица]]{{•}}[[Згорња Шчавница]]{{•}}[[Кремберк]]{{•}}[[Криви Врх]]{{•}}[[Лединек]]{{•}}[[Роженгрунт]]{{•}}[[Света Ана в Словенских Горицах]]{{•}}[[Фролех]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Света Ана|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Света Ана]] </noinclude> hc0kjx7b2ogb82cq2m2cx7qkle04krp 3 4610390 30098962 2025-06-27T18:27:02Z XXBlackburnXx 200988 XXBlackburnXx преместио је страницу [[Разговор с корисником:BusterTheBusta]] на [[Разговор с корисником:LaSanja]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/BusterTheBusta|BusterTheBusta]] у [[Special:CentralAuth/LaSanja|LaSanja]] 30098962 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Разговор с корисником:LaSanja]] r1z7shux45hq5mvmevexmr09antvr0s 10 4610391 30098964 2025-06-27T18:28:58Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Свети Андраж в Словенских Горицах | title = [[Општина Свети Андраж в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Karte Sveti Andraz si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Витомарци]]{{•}}Гибина (Свети Андр… 30098964 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Свети Андраж в Словенских Горицах | title = [[Општина Свети Андраж в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Karte Sveti Andraz si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Витомарци]]{{•}}[[Гибина (Свети Андраж в Словенских Горицах)|Гибина]]{{•}}[[Дрбетинци]]{{•}}[[Новинци]]{{•}}[[Рјавци]]{{•}}[[Славшина]]{{•}}[[Хвалетинци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Свети Андраж в Словенских Горицах|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Свети Андраж в Словенских Горицах]] </noinclude> ob0gqcqnv4mxu7sr7p6hlb8dh7kpnzx 10 4610392 30098966 2025-06-27T18:34:22Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Света Тројица в Словенских Горицах | title = [[Општина Света Тројица в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Sveta Trojica v Slovenskih goricah.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гочова]]{{•}}… 30098966 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Света Тројица в Словенских Горицах | title = [[Општина Света Тројица в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Sveta Trojica v Slovenskih goricah.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гочова]]{{•}}[[Згорња Сенарска]]{{•}}[[Згорње Верјане]]{{•}}[[Згорњи Порчич]]{{•}}[[Осек (Света Тројица в Словенских горицах)|Осек]]{{•}}'''[[Света Тројица в Словенских Горицах]]'''{{•}}[[Сподња Сенарска]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Света Тројица в Словенских Горицах|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Света Тројица в Словенских Горицах]] </noinclude> hpv658ice2ra1aad4r9209o9a68ulb9 10 4610393 30098969 2025-06-27T18:39:03Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Свети Јуриј об Шчавници | title = [[Општина Свети Јуриј об Шчавници]] | image = [[Датотека:Karte Sveti Jurij si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бисерјане]]{{•}}[[Благуш]]{{•}}[[Болехнечици]]{{•}}Брезје (С… 30098969 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Свети Јуриј об Шчавници | title = [[Општина Свети Јуриј об Шчавници]] | image = [[Датотека:Karte Sveti Jurij si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бисерјане]]{{•}}[[Благуш]]{{•}}[[Болехнечици]]{{•}}[[Брезје (Свети Јуриј об Шчавници)|Брезје]]{{•}}[[Габрц]]{{•}}[[Галушак]]{{•}}[[Грабонош]]{{•}}[[Грабшинци]]{{•}}[[Драготинци (Свети Јуриј об Шчавници)|Драготинци]]{{•}}[[Женик]]{{•}}[[Жихлава]]{{•}}[[Јамна]]{{•}}[[Кочки Врх]]{{•}}[[Коколајншчак]]{{•}}[[Краљевци (Свети Јуриј об Шчавници)|Краљевци]]{{•}}[[Купетинци]]{{•}}[[Кутинци]]{{•}}[[Мали Моравшчак]]{{•}}[[Рожички Врх]]{{•}}[[Селишчи]]{{•}}[[Слаптинци]]{{•}}[[Совјак (Свети Јуриј об Шчавници)|Совјак]]{{•}}[[Станетинци (Свети Јуриј об Шчавници)|Станетинци]]{{•}}[[Стара Гора (Свети Јуриј об Шчавници)|Стара Гора]]{{•}}'''[[Свети Јуриј об Шчавници]]'''{{•}}[[Тербеговци]]{{•}}[[Чакова (Свети Јуриј об Шчавници)|Чакова]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Свети Јуриј об Шчавници|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Свети Јуриј об Шчавници]] </noinclude> rb2mer58h4o8kzxg27x6nd5teimq6qw 10 4610394 30098976 2025-06-27T18:43:49Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Свети Јуриј в Словенских Горицах | title = [[Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Sveti Jurij v Slovenskih goricah.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = Варда (Свети Јуриј… 30098976 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Свети Јуриј в Словенских Горицах | title = [[Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Sveti Jurij v Slovenskih goricah.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Варда (Свети Јуриј в Словенских Горицах)|Варда]]{{•}}[[Житенце]]{{•}}[[Згорње Партиње]]{{•}}[[Згорњи Гастерај]]{{•}}'''[[Јуровски Дол]]'''{{•}}[[Мална]]{{•}}[[Сподњи Гастерај]]{{•}}[[Средњи Гастерај]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Свети Јуриј в Словенских Горицах|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Свети Јуриј в Словенских Горицах]] </noinclude> 6zg51s3q8fslwsxzmy1g0oraeytk4nf 2 4610395 30098979 2025-06-27T18:45:37Z Marina Arsic 447224 Нова страница: == О мени == Зовем се Марина Арсић. Имам 21 годину и студирам на Високој школи електротехнике и рачунарства. Интересујем се за информационе технологије, програмирање и нове технологије. Желим да унапредим своја знања и вештине у области рачунара, мрежа и разв… 30098979 wikitext text/x-wiki == О мени == Зовем се Марина Арсић. Имам 21 годину и студирам на Високој школи електротехнике и рачунарства. Интересујем се за информационе технологије, програмирање и нове технологије. Желим да унапредим своја знања и вештине у области рачунара, мрежа и развоја софтвера. Ова страна служи као мој пробни простор (песак) где вежбам уређивање чланака на Википедији. tjvntx7a18t5mzqoq9zc8188pdkopby 10 4610396 30098980 2025-06-27T18:47:15Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Свети Томаж | title = [[Општина Свети Томаж]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Sveti Tomaz.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Братонечице]]{{•}}[[Горњи Кључаровци]]{{•}}Градишче (Свети Томаж)|Градишче… 30098980 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Свети Томаж | title = [[Општина Свети Томаж]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Sveti Tomaz.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Братонечице]]{{•}}[[Горњи Кључаровци]]{{•}}[[Градишче (Свети Томаж)|Градишче]]{{•}}[[Загорје (Свети Томаж)|Загорје]]{{•}}[[Корачице]]{{•}}[[Мала вас при Орможу]]{{•}}[[Мезговци]]{{•}}[[Пршетинци]]{{•}}[[Раковци (Свети Томаж)|Раковци]]{{•}}[[Руцманци]]{{•}}[[Савци]]{{•}}'''[[Свети Томаж]]'''{{•}}[[Сејанци]]{{•}}[[Сеник (Свети Томаж)|Сеник]]{{•}}[[Сенчак]]{{•}}[[Трновци (Свети Томаж)|Трновци]]{{•}}[[Храњиговци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Свети Томаж|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Свети Томаж]] </noinclude> 2yajy59q20x2qf2brampfe9dzuog5du 0 4610397 30099016 2025-06-27T19:06:17Z RoastPig 306074 RoastPig преместио је страницу [[Малковец (Словенија)]] на [[Малковец (Севница)]]: Хармонизација 30099016 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Малковец (Севница)]] pn9k170faw0jrr4pozckrhoabpcpmou 0 4610398 30099025 2025-06-27T19:20:10Z ~2025-59452 431338 Нова страница: {{Инфокутија Филм | назив = Спортско срце | слика = | величина = | година = 2025. | земља = [[Србија]] | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = драма | режија = Милан Караџић | сценарио = Ђорђе Милосављевић | музика = | улоге = [[Милутин Караџић]] | продуцент = Драган Ђурковић |… 30099025 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија Филм | назив = Спортско срце | слика = | величина = | година = 2025. | земља = [[Србија]] | језик = [[Српски језик|српски]] | жанр = драма | режија = Милан Караџић | сценарио = Ђорђе Милосављевић | музика = | улоге = [[Милутин Караџић]] | продуцент = Драган Ђурковић | извршни продуцент = | компанија = Вижн тим <br/> Филмски центар Србије | трајање = 90 минута | камера = Бојана Андрић Ђорђевић | монтажа = Ареф Зааби | сценографија = | награде = | буџет = | имдб = | дизајн звука = | графичка обрада = | дизајнер продукције = | зарада = }} '''''Спортско срце''''' је предстојећи српски играни филм у режији Милана Караџића и по сценарију Ђорђа Милосављевића. ==Радња== Спортско срце је емотивна комедија са елементима драме, која се бави сукобом генерација, културних вредности и личним трансформацијама унутар породице. Маја, млада жена која се након живота у иностранству, враћа у Земун, суочава се са изазовом да упозна свог вереника Павла са оцем Мацуром, власником локалне гостионе. Павле је пореклом из угледне београдске породице, одрастао у луксузу и образован у иностранству, док Мацура представља традиционалног српског домаћина, са једноставним погледом на свет и неупитном љубављу према ресторану...</ref>https://fcs.rs/wp-content/uploads/2025/01/Odluka-UO-Dugometrazni-igrani-ponovni-postupak.pdf/</ref> ==Улоге== {{Списак глумаца}} |- |[[Милутин Караџић]] || |- |[[Нела Михаиловић]] || |- |[[Нина Нешковић]] || |- |[[Никола Шурбановић]] || |- |[[Александар Ђурица]] || |} == Референце == {{извори}} == Спољашње везе == * {{ИМДб наслов|id=|title=Спортско срце}} {{подножје|Филм}} [[Категорија:Филмови 2025.]] [[Категорија:Филмови на српском језику]] [[Категорија:Српски драмски филмови]] j81rjukxhs29gzhdl54v8i02ji4v11p 3 4610399 30099042 2025-06-27T19:40:20Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ 30099042 wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:40, 27. јун 2025. (CEST) hrdjka0dmof82qq32ucczmij5i68ubs 10 4610400 30099046 2025-06-27T19:41:35Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Севница | title = [[Општина Севница]] | image = [[Датотека:Karte Sevnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Апненик при Боштању]] {{•}}[[Арто]]{{•}}[[Бирна вас]]{{•}}[[Бланца]]{{•}}[[Боштањ]]{{•}}Брег (Севниц… 30099046 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Севница | title = [[Општина Севница]] | image = [[Датотека:Karte Sevnica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Апненик при Боштању]] {{•}}[[Арто]]{{•}}[[Бирна вас]]{{•}}[[Бланца]]{{•}}[[Боштањ]]{{•}}[[Брег (Севница)|Брег]]{{•}}[[Брезје (Севница)|Брезје]]{{•}}[[Брезово (Севница)|Брезово]]{{•}}[[Будна вас]]{{•}}[[Велика Хубајница]]{{•}}[[Велики Цирник]]{{•}}[[Врање (Севница)|Врање]]{{•}}[[Врх при Боштању]]{{•}}[[Врхек]]{{•}}[[Габријеле]]{{•}}[[Габрје (Севница)|Габрје]]{{•}}[[Горње Брезово]]{{•}}[[Горње Импоље]]{{•}}[[Горње Орле]]{{•}}[[Говеји Дол]]{{•}}[[Дедна Гора]]{{•}}[[Долењи Боштањ]]{{•}}[[Долње Брезово]]{{•}}[[Долње Импоље]]{{•}}[[Долње Орле]]{{•}}[[Дрожање]]{{•}}[[Друшче]]{{•}}[[Жигрски Врх]]{{•}}[[Жировница (Севница)|Жировница]]{{•}}[[Журков Дол]]{{•}}[[Забуковје над Севницо]]{{•}}[[Завратец (Севница)|Завратец]]{{•}}[[Згорње Младетиче]]{{•}}[[Згорње Водале]]{{•}}[[Знојиле при Студенцу]]{{•}}[[Јабланица (Севница)|Јабланица]]{{•}}[[Јеловец (Севница)|Јеловец]]{{•}}[[Јеперјек]]{{•}}[[Кал при Крмељу]]{{•}}[[Каменица (Севница)|Каменица]]{{•}}[[Каменшко]]{{•}}[[Капља вас (Севница)|Капља вас]]{{•}}[[Кладје над Бланцо]]{{•}}[[Кладје при Крмељу]]{{•}}[[Колудрје]]{{•}}[[Компоље (Севница)|Компоље]]{{•}}[[Коњско (Севница)|Коњско]]{{•}}[[Крајна Брда]]{{•}}[[Криж (Севница)|Криж]]{{•}}[[Крижишче]]{{•}}[[Крмељ]]{{•}}[[Крсињи Врх]]{{•}}[[Лазе при Боштању]]{{•}}[[Ледина (Севница)|Ледина]]{{•}}[[Лесковец в Подборшту]]{{•}}[[Лог (Севница)|Лог]]{{•}}[[Лока при Зиданем Мосту]]{{•}}[[Лончарјев Дол]]{{•}}[[Луковец (Севница)|Луковец]]{{•}}[[Мала Хубајница]]{{•}}[[Малковец (Севница)|Малковец]]{{•}}[[Марендол]]{{•}}[[Метни Врх]]{{•}}[[Мртовец]]{{•}}[[Мрзла Планина]]{{•}}[[Нови Град (Севница)|Нови Град]]{{•}}[[Окроглице]]{{•}}[[Орехово (Севница)|Орехово]]{{•}}[[Орешје над Севницо]]{{•}}[[Осредек при Хубајници]]{{•}}[[Осредек при Крмељу]]{{•}}[[Отавник]]{{•}}[[Павла вас]]{{•}}[[Печје]]{{•}}[[Пијавице (Севница)|Пијавице]]{{•}}[[Подборшт (Севница)|Подборшт]]{{•}}[[Подгорица (Севница)|Подгорица]]{{•}}[[Подгорје об Севнични]]{{•}}[[Подврх (Севница)|Подврх]]{{•}}[[Поклек над Бланцо]]{{•}}[[Поље при Тржишчу]]{{•}}[[Поникве при Студенцу]]{{•}}[[Преска (Севница)|Преска]]{{•}}[[Прешна Лока]]{{•}}[[Примож (Севница)|Примож]]{{•}}[[Радеж]]{{•}}[[Радна]]{{•}}[[Рачица (Севница)|Рачица]]{{•}}[[Разбор (Севница)|Разбор]]{{•}}[[Рогачице]]{{•}}[[Ровишче при Студенцу]]{{•}}[[Селце над Бланцо]]{{•}}'''[[Севница]]'''{{•}}[[Скровник]]{{•}}[[Сланчји Врх]]{{•}}[[Слап (Севница)|Слап]]{{•}}[[Сподње Младетиче]]{{•}}[[Сподње Водале]]{{•}}[[Средник]]{{•}}[[Стржишче (Севница)|Стржишче]]{{•}}[[Студенец (Севница)|Студенец]]{{•}}[[Свињско]]{{•}}[[Телче]]{{•}}[[Телчице]]{{•}}[[Трновец (Севница)|Трновец]]{{•}}[[Тршчина]]{{•}}[[Тржишче (Севница)|Тржишче]]{{•}}[[Хиње (Севница)|Хиње]]{{•}}[[Хињце]]{{•}}[[Худо Брезје]]{{•}}[[Церовец (Севница)|Церовец]]{{•}}[[Чање]]{{•}}[[Человник]]{{•}}[[Чешњице (Севница)|Чешњице]]{{•}}[[Шентјанж (Севница)|Шентјанж]]{{•}}[[Шентјур на Пољу]]{{•}}[[Шковец (Севница)|Шковец]]{{•}}[[Шмарчна]]{{•}}[[Штајнгроб]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Севница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Севница]] </noinclude> 9cruflq9mi039tco1u7tu9ffbdo3t8e 3 4610401 30099048 2025-06-27T19:43:46Z Dungodung 490 Нова страница: {{Добродошли}} --~~~~ 30099048 wikitext text/x-wiki {{Добродошли}} --[[Корисник:Dungodung|<span style="color: blue;">'''Ф'''</span>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<span style="color: blue;">'''±'''</span>]] 21:43, 27. јун 2025. (CEST) ec981xz0gjr81r1n73emqaakc94ktj4 10 4610402 30099051 2025-06-27T19:45:59Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Селница об Драви | title = [[Општина Селница об Драви]] | image = [[Датотека:Karte Selnica ob Dravi si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Велики Боч]]{{•}}[[Вурмат (Селница об Драви)|Вурмат]]{{•}}Градишче на… 30099051 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Селница об Драви | title = [[Општина Селница об Драви]] | image = [[Датотека:Karte Selnica ob Dravi si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Велики Боч]]{{•}}[[Вурмат (Селница об Драви)|Вурмат]]{{•}}[[Градишче на Козјаку]]{{•}}[[Згорња Селница]]{{•}}[[Згорњи Боч]]{{•}}[[Згорњи Слемен (Селница об Драви)|Згорњи Слемен]]{{•}}[[Јанжева Гора]]{{•}}'''[[Селница об Драви]]'''{{•}}[[Сподња Селница]]{{•}}[[Сподњи Боч]]{{•}}[[Сподњи Слемен]]{{•}}[[Свети Дух на Острем врху]]{{•}}[[Фала (Селница об Драви)|Фала]]{{•}}[[Чрешњевец об Драви]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Селница об Драви|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Селница об Драви]] </noinclude> 3ziej8muo8ljrxycxc75gx7obup5t9v 10 4610403 30099058 2025-06-27T19:53:26Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Семич | title = [[Општина Семич]] | image = [[Датотека:Karte Semic si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Блатник при Чрмошњицах]]{{•}}[[Брезје при Рожнем Долу]]{{•}}[[Брезје при Вињем Врху]]{{•}}Брезова Р… 30099058 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Семич | title = [[Општина Семич]] | image = [[Датотека:Karte Semic si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Блатник при Чрмошњицах]]{{•}}[[Брезје при Рожнем Долу]]{{•}}[[Брезје при Вињем Врху]]{{•}}[[Брезова Ребер]]{{•}}[[Брезовица при Чрмошњицах]]{{•}}[[Брстовец]]{{•}}[[Вињи Врх при Семичу]]{{•}}[[Врчице]]{{•}}[[Горње Лазе]]{{•}}[[Градник]]{{•}}[[Кал (Семич)|Кал]]{{•}}[[Комарна вас]]{{•}}[[Кот при Семичу]]{{•}}[[Крупа (Семич)|Крупа]]{{•}}[[Крвавчји Врх]]{{•}}[[Липовец (Семич)|Липовец]]{{•}}[[Малине при Штрекљевцу]]{{•}}[[Машељ]]{{•}}[[Моверна вас]]{{•}}[[Нестопља вас]]{{•}}[[Омота]]{{•}}[[Оскоршница]]{{•}}[[Осојник (Семич)|Осојник]]{{•}}[[Планина (Семич)|Планина]]{{•}}[[Подребер (Семич)|Подребер]]{{•}}[[Потоки (Семич)|Потоки]]{{•}}[[Прапроче (Семич)|Прапроче]]{{•}}[[Прапрот]]{{•}}[[Прелоге (Семич)|Прелоге]]{{•}}[[Прибишје]]{{•}}[[Пуглед]]{{•}}[[Рожни Дол]]{{•}}[[Села при Врчицах]]{{•}}'''[[Семич]]'''{{•}}[[Совинек]]{{•}}[[Содји Врх]]{{•}}[[Средгора]]{{•}}[[Средња вас (Семич)|Средња вас]]{{•}}[[Старихов Врх]]{{•}}[[Странска вас при Семичу]]{{•}}[[Требњи Врх]]{{•}}[[Хриб при Церовцу]]{{•}}[[Хриб при Рожнем Долу]]{{•}}[[Церовец при Чрешњевцу]]{{•}}[[Цокловца]]{{•}}[[Чрешњевец при Семичу]]{{•}}[[Чрмошњице]]{{•}}[[Штрекљевец]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Семич|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Семич]] </noinclude> tv9lftgt7o7bf3v3eyn13lxdf3i2yoc 10 4610404 30099066 2025-06-27T20:05:11Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Словенска Бистрица | title = [[Општина Словенска Бистрица]] | image = [[Датотека:Karte Slovenska Bistrica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бојтина]]{{•}}[[Брезје при Словенски Бистрици]]{{•}}Буковец (С… 30099066 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Словенска Бистрица | title = [[Општина Словенска Бистрица]] | image = [[Датотека:Karte Slovenska Bistrica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бојтина]]{{•}}[[Брезје при Словенски Бистрици]]{{•}}[[Буковец (Словенска Бистрица)|Буковец]]{{•}}[[Велико Тиње]]{{•}}[[Видеж]]{{•}}[[Винарје (Словенска Бистрица)|Винарје]]{{•}}[[Висоле]]{{•}}[[Врхлога]]{{•}}[[Врхоле при Лапорју]]{{•}}[[Врхоле при Словенских Коњицах]]{{•}}[[Габерник]]{{•}}[[Гај (Словенска Бистрица)|Гај]]{{•}}[[Гладомес]]{{•}}[[Девина]]{{•}}[[Долги Врх]]{{•}}[[Друмлажно]]{{•}}[[Жабљек]]{{•}}[[Згорња Бистрица]]{{•}}[[Згорња Брежница]]{{•}}[[Згорња Ложница]]{{•}}[[Згорња Нова вас]]{{•}}[[Згорња Полскава]]{{•}}[[Згорње Пребуковје]]{{•}}[[Јешовец]]{{•}}[[Јуришна вас]]{{•}}[[Калше]]{{•}}[[Кебељ]]{{•}}[[Клопце (Словенска Бистрица)|Клопце]]{{•}}[[Ковача вас (Словенска Бистрица)|Ковача вас]]{{•}}[[Корпље]]{{•}}[[Костањевец]]{{•}}[[Кот на Похорју]]{{•}}[[Кочно об Ложници]]{{•}}[[Кочно при Полскави]]{{•}}[[Крижни Врх (Словенска Бистрица)|Крижни Врх]]{{•}}[[Лапорје (Словенска Бистрица)|Лапорје]]{{•}}[[Лесковец (Словенска Бистрица)|Лесковец]]{{•}}[[Левич]]{{•}}[[Локања вас]]{{•}}[[Лукања]]{{•}}[[Мало Тиње]]{{•}}[[Модрич (Словенска Бистрица)|Модрич]]{{•}}[[Надград]]{{•}}[[Нова Гора над Словенско Бистрицо]]{{•}}[[Огљеншак]]{{•}}[[Ошељ]]{{•}}[[Планина под Шумиком]]{{•}}[[Подград на Похорју]]{{•}}[[Покоше]]{{•}}[[Прагерско]]{{•}}[[Прелоге (Словенска Бистрица)|Прелоге]]{{•}}[[Препуж]]{{•}}[[Претреж]]{{•}}[[Разгор при Жабљеку]]{{•}}[[Реп (Словенска Бистрица)|Реп]]{{•}}[[Ритозној]]{{•}}[[Селе при Полскави]]{{•}}[[Севец]]{{•}}'''[[Словенска Бистрица]]'''{{•}}[[Смречно]]{{•}}[[Сподња Ложница]]{{•}}[[Сподња Нова вас]]{{•}}[[Сподња Полскава]]{{•}}[[Сподње Пребуковје]]{{•}}[[Стари Лог (Словенска Бистрица)|Стари Лог]]{{•}}[[Тињска Гора]]{{•}}[[Трновец при Словенски Бистрици]]{{•}}[[Туришка вас на Похорју]]{{•}}[[Урх (Словенска Бистрица)|Урх]]{{•}}[[Фаровец]]{{•}}[[Фошт]]{{•}}[[Фрајхајм]]{{•}}[[Хошница]]{{•}}[[Цезлак]]{{•}}[[Цигонца]]{{•}}[[Чрешњевец (Словенска Бистрица)|Чрешњевец]]{{•}}[[Шентовец]]{{•}}[[Шмартно на Похорју]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Словенска Бистрица|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Словенска Бистрица]] </noinclude> tn6a3hjqqbmx1sx6393ebkr4rl0ewnd 0 4610405 30099067 2025-06-27T20:13:18Z RoastPig 306074 Нова страница: '''Подборшт''' се може односити на: == Насељено место == === Словенија: === [[Подборшт (Иванчна Горица)]], насеље у [[Општина Иванчна Горица|општини Иванчна Горица]], [[Средњесловенска регија]] [[Подборшт (Севница)]], насеље у [[Општина Севница|општини Севница]], Посавск… 30099067 wikitext text/x-wiki '''Подборшт''' се може односити на: == Насељено место == === Словенија: === [[Подборшт (Иванчна Горица)]], насеље у [[Општина Иванчна Горица|општини Иванчна Горица]], [[Средњесловенска регија]] [[Подборшт (Севница)]], насеље у [[Општина Севница|општини Севница]], [[Посавска регија]] [[Подборшт при Коменди]], насеље у [[Општина Коменда|општини Коменда]], [[Средњесловенска регија]] == Види још == [[Долењи Подборшт (вишезначна одредница)]] [[Горењи Подборшт (вишезначна одредница)]] {{Вишезначна одредница}} a2d6w4cp65oeh2zlppqlbpvz3jx78ox 30099068 30099067 2025-06-27T20:14:07Z RoastPig 306074 30099068 wikitext text/x-wiki '''Подборшт''' се може односити на: == Насељено место == === Словенија: === * [[Подборшт (Иванчна Горица)]], насеље у [[Општина Иванчна Горица|општини Иванчна Горица]], [[Средњесловенска регија]] * [[Подборшт (Севница)]], насеље у [[Општина Севница|општини Севница]], [[Посавска регија]] * [[Подборшт при Коменди]], насеље у [[Општина Коменда|општини Коменда]], [[Средњесловенска регија]] == Види још == * [[Долењи Подборшт (вишезначна одредница)]] * [[Горењи Подборшт (вишезначна одредница)]] {{Вишезначна одредница}} 7yhlgfvnpvqpw3h4l9iyxvdyagq24xv 0 4610406 30099072 2025-06-27T20:26:05Z Vuky1010 445896 Направљено превођењем уводног одељка странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1292478639|SummerSlam (2024)]]” 30099072 wikitext text/x-wiki '''SummerSlam''' 2024, такође промовисан као '''Самерслам у Кливленду''', био је [[Професионално рвање|професионални рвачки]] догађај са плаћањем по гледању (PPV) и преносом уживо преко интернета који је продуцирао [[WWE]]. Била је то 37. годињица SummerSlam-а одржана у суботу, 3. августа 2024. године, на [[Стадион Кливленд мунисипал|стадиону Cleveland Browns]] у [[Кливленд|Кливленду]], Охајо, за рваче из дивизија Raw и SmackDown ове промоције. Ово је био други SummerSlam одржан у Кливленду, након догађаја из 1996. године, који је одржан у Гунд арени . Главни домаћин овог догађаја био је рвач [[WWE]] [[Миз]],родом из [[Кливленд|Кливленда]] Ово је био први SummerSlam одржан након што се WWE спојио са подружницом Endeavor [[Ultimate Fighting Championship|, Ultimate Fighting Championship]] (UFC) у септембру 2023. године, под заставом TKO Group Holdings . Био је то последњи SummerSlam који се преносио уживо на самосталној WWE мрежи, која је затворена на тржиштима где је услуга још увек била доступна у јануару 2025. године, а WWE садржај је премештен на [[Netflix]] . Такође је то био последњи SummerSlam који је одржан као догађај једноноћни, јер ће следеће године SummerSlam бити проширен на две. На турниру је било укупно седам мечева. У главном мечу, који је био главни меч са SmackDown-а, Коди Роудс је победио Сола Сикоу у мечу Bloodline Rules-а и тако задржао титулу неприкосновеног WWE шампиона . У претпоследњем мечу, који је био главни меч за [[WWE Raw|Raw]], Гантер је победио Дејмијана Приста и освојио Светску титулу у тешкој категорији . Овај догађај је обележио повратак Романа Рејнса након паузе од Врестлманије XL у априлу. 41zi9c6c0pytdl3e5hu3ou12tz9lfwd 30099460 30099072 2025-06-28T09:00:47Z MareBG 12583 {{почетник}} 30099460 wikitext text/x-wiki {{почетник|28|06|2025}} '''SummerSlam''' 2024, такође промовисан као '''Самерслам у Кливленду''', био је [[Професионално рвање|професионални рвачки]] догађај са плаћањем по гледању (PPV) и преносом уживо преко интернета који је продуцирао [[WWE]]. Била је то 37. годињица SummerSlam-а одржана у суботу, 3. августа 2024. године, на [[Стадион Кливленд мунисипал|стадиону Cleveland Browns]] у [[Кливленд|Кливленду]], Охајо, за рваче из дивизија Raw и SmackDown ове промоције. Ово је био други SummerSlam одржан у Кливленду, након догађаја из 1996. године, који је одржан у Гунд арени . Главни домаћин овог догађаја био је рвач [[WWE]] [[Миз]],родом из [[Кливленд|Кливленда]] Ово је био први SummerSlam одржан након што се WWE спојио са подружницом Endeavor [[Ultimate Fighting Championship|, Ultimate Fighting Championship]] (UFC) у септембру 2023. године, под заставом TKO Group Holdings . Био је то последњи SummerSlam који се преносио уживо на самосталној WWE мрежи, која је затворена на тржиштима где је услуга још увек била доступна у јануару 2025. године, а WWE садржај је премештен на [[Netflix]] . Такође је то био последњи SummerSlam који је одржан као догађај једноноћни, јер ће следеће године SummerSlam бити проширен на две. На турниру је било укупно седам мечева. У главном мечу, који је био главни меч са SmackDown-а, Коди Роудс је победио Сола Сикоу у мечу Bloodline Rules-а и тако задржао титулу неприкосновеног WWE шампиона . У претпоследњем мечу, који је био главни меч за [[WWE Raw|Raw]], Гантер је победио Дејмијана Приста и освојио Светску титулу у тешкој категорији . Овај догађај је обележио повратак Романа Рејнса након паузе од Врестлманије XL у априлу. 55wcsg64rfxydkrhcufo97kme3khykx 30099471 30099460 2025-06-28T09:13:04Z MareBG 12583 added [[Category:Рвање]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 30099471 wikitext text/x-wiki {{почетник|28|06|2025}} '''SummerSlam''' 2024, такође промовисан као '''Самерслам у Кливленду''', био је [[Професионално рвање|професионални рвачки]] догађај са плаћањем по гледању (PPV) и преносом уживо преко интернета који је продуцирао [[WWE]]. Била је то 37. годињица SummerSlam-а одржана у суботу, 3. августа 2024. године, на [[Стадион Кливленд мунисипал|стадиону Cleveland Browns]] у [[Кливленд|Кливленду]], Охајо, за рваче из дивизија Raw и SmackDown ове промоције. Ово је био други SummerSlam одржан у Кливленду, након догађаја из 1996. године, који је одржан у Гунд арени . Главни домаћин овог догађаја био је рвач [[WWE]] [[Миз]],родом из [[Кливленд|Кливленда]] Ово је био први SummerSlam одржан након што се WWE спојио са подружницом Endeavor [[Ultimate Fighting Championship|, Ultimate Fighting Championship]] (UFC) у септембру 2023. године, под заставом TKO Group Holdings . Био је то последњи SummerSlam који се преносио уживо на самосталној WWE мрежи, која је затворена на тржиштима где је услуга још увек била доступна у јануару 2025. године, а WWE садржај је премештен на [[Netflix]] . Такође је то био последњи SummerSlam који је одржан као догађај једноноћни, јер ће следеће године SummerSlam бити проширен на две. На турниру је било укупно седам мечева. У главном мечу, који је био главни меч са SmackDown-а, Коди Роудс је победио Сола Сикоу у мечу Bloodline Rules-а и тако задржао титулу неприкосновеног WWE шампиона . У претпоследњем мечу, који је био главни меч за [[WWE Raw|Raw]], Гантер је победио Дејмијана Приста и освојио Светску титулу у тешкој категорији . Овај догађај је обележио повратак Романа Рејнса након паузе од Врестлманије XL у априлу. [[Категорија:Рвање]] rpzsn6hsdaxj8w4ex5fbghxwc05j781 0 4610407 30099082 2025-06-27T20:41:12Z Ruach Chayim 323597 Нова страница: [[Датотека:AngJolieBradPittAAFeb09 (sq-trim).jpg|мини|[[Бред Пит]] са козјом брадицом]] '''Козја брадица''' (позната и као '''гоути''') је стил [[Брада|бради]] који чине длаке на бради, а често и наусници.<ref>{{cite news |title=Goatees, the new hair apparent |last=Shrieves |first=Linda |work=[[The Buffalo News]] |date=12 November 1993}}</ref> == Га… 30099082 wikitext text/x-wiki [[Датотека:AngJolieBradPittAAFeb09 (sq-trim).jpg|мини|[[Бред Пит]] са козјом брадицом]] '''Козја брадица''' (позната и као '''гоути''') је стил [[Брада|бради]] који чине длаке на бради, а често и наусници.<ref>{{cite news |title=Goatees, the new hair apparent |last=Shrieves |first=Linda |work=[[The Buffalo News]] |date=12 November 1993}}</ref> == Галерија == <gallery> File:Skeletal easter island statue.JPG File:Arnold Böcklin Faun e Amsel zupfeifend (1).JPG File:Henry M. Hoyt cropped.jpg File:Thomas Settle judge - Brady-Handy.jpg File:William H. Hunt - Brady-Handy.jpg File:Benjamin Disraeli by Cornelius Jabez Hughes, 1878.jpg File:Thomas Henry Carter cph.3b27384.jpg File:Robswireatlanta.jpg </gallery> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биологија}} [[Категорија:Мушкарци]] op9g1ypmtb4o6l2ln9lrkaehcnkdrj8 0 4610408 30099084 2025-06-27T20:41:50Z Ruach Chayim 323597 Преусмерена страница на [[Козја брадица]] 30099084 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Козја брадица]] 7obamp5sk3z7th4lonejxee3nwj81hy 0 4610409 30099085 2025-06-27T20:42:05Z Ruach Chayim 323597 Преусмерена страница на [[Козја брадица]] 30099085 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Козја брадица]] 7obamp5sk3z7th4lonejxee3nwj81hy 0 4610410 30099105 2025-06-27T21:09:38Z ImStevan 295267 ImStevan преместио је страницу [[Митићева рупа]] на [[Парк Душана Јовановића]]: Преименован 30099105 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Парк Душана Јовановића]] rgeacsklc6m0hx0lx3dnefxxtjmkw2d 0 4610411 30099139 2025-06-27T21:48:08Z CarRadovan 116498 нови чланак 30099139 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], познат по емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и срењу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде.<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у коме исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, дезинформације о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Према њима, нарочито порталу ''Истиномер'', неке од његових тврдњи биле су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> и друге. Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су ''Истиномер, Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оптужен и да је пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић је постао водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:ТВ водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] llhn3frngtf8q5jcz6ez17clzogk3p0 30099142 30099139 2025-06-27T21:52:57Z CarRadovan 116498 /* Теорије завере и контроверзе */ 30099142 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], познат по емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и срењу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде,<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у коме исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, дезинформације о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Према њима, нарочито порталу ''Истиномер'', неке од његових тврдњи биле су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> и друге. Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су ''Истиномер, Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оптужен и да је пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић је постао водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:ТВ водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] 3tz73d2v6z97ri5r7zgwslltvhueqfc 30099147 30099142 2025-06-27T21:55:24Z CarRadovan 116498 /* Теорије завере и контроверзе */ 30099147 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], познат по емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и срењу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде,<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у коме исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, дезинформације о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Према њима, нарочито порталу ''Истиномер'', неке од његових тврдњи биле су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> и друге. Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су ''Истиномер, Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оптужен и да је пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”,<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић је постао водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:ТВ водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] hpiegnbeb88relya5zs2dy20oidxwis 30099150 30099147 2025-06-27T21:58:00Z CarRadovan 116498 30099150 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], познат по емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и срењу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде,<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у коме исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, дезинформације о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Према њима, нарочито порталу ''Истиномер'', неке од његових тврдњи биле су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> и друге. Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су ''Истиномер, Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оптужен и да је пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”,<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић постао је аутор и водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Београђани]] [[Категорија:ТВ водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] jvxt7huoi28weaavofusamx9rdndfiv 30099462 30099150 2025-06-28T09:02:17Z MareBG 12583 ±[[Категорија:Београђани]]→[[Категорија:Водитељи из Београда]]; ±[[Категорија:ТВ водитељи]]→[[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 30099462 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], познат по емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и срењу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде,<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у коме исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, дезинформације о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Према њима, нарочито порталу ''Истиномер'', неке од његових тврдњи биле су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> и друге. Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су ''Истиномер, Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оптужен и да је пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”,<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић постао је аутор и водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] btzmg0rwezi4trl0689lh2wji4cq89i 30099569 30099462 2025-06-28T10:29:45Z CarRadovan 116498 30099569 wikitext text/x-wiki {{Инфокутија биографија | име = Саша Боројевић | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име = Саша Боројевић | датум_рођења = {{датум рођења|1973|03|30|год=да}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[ФНР Југославија]] | датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} --> | место_смрти = | држава_смрти = }} '''Саша Боројевић''' ([[Београд]], [[30. март]] [[1973]]), [[Срби|српски]] је [[маркетинг|маркетиншки]] консултант, аналитичар, те власник неколико маркетиншких агенција, као и телевизијски [[водитељ]], ауторизоване тв емисији „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]”, која се тренутно емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> == Биографија == Боројевић је рођен [[30. март]]а [[1973]]. године у [[Београд]]у. У родном граду завршио је основну, а затим и средњу Машинску школу „Први мај”. Након средње школе, Боројевић завршава студије на Вишој економској комерцијалној школи у [[Нови Сад|Новом Сада]], као и Факултет за услужни бизнис [[ФАБУС]], такође у Новом Саду.<ref>Српски кривак: [https://krivak.rs/sasa-borojevic/ Саша Боројевић]</ref> Након завршеног образовања, Боројевић се посветио приватном сектору у сфери образовања, маркетинга, консалтинга, организације. Власник је Средње школе „Artimedia”, UMS школе за таленте, Мини музичке академије, „TV Pinkids”, часописа за девојчице „Лили”, фризерског салона „Лили Шиз”, дечије играонице ''City Kids/Party Club'', фото и видео продукције ''UMS production'', студио за сихронизацију ''Sound Light'', UMS представништва у Нoвом Саду, [[Ниш]]у и [[Подгорица|Подгорици]]. Како за себе каже, учесник у многим хуманитарним пројектима и акцијама, те је поборник политике [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]]. Вјерник је [[православље|правослане цркве]], а породична крсна слава му је [[Свети Никола]]. == Теорије завере и контроверзе == Саша Боројевић је објавио неколико својих теоретских студија, од којих је нарочито остала примјећена она у вези Студије о контроли и приватизацији ресурса пијаће воде,<ref>Public Services International Research Unit – PSIRU: [https://blogs.gre.ac.uk/psiru/ About us]</ref> у којој исти тврди да ''{{цитат|90% ресурса пијаће воде које су дате под концесију или приватизоване углавном контролишу само три светске компаније (у питању су немачка, француска и холандска компанија). Ове компаније имају различите стратегије приступа интересантним тржиштима, али их карактерише корупција, обмана и висока експлоатација изворишта.}}'' Поред ове тврдње, како се тврди, у његовом конспиративном опусу се веома често налазе тврдње о непостојању климатских промена, тврдње о легализацији педофилије у европским земљама, анти-ЛГБТ ставови, антиглобалистички наративи, отпор „корона мерама” и вакцинама, али и залагање за ветеринарски ивермектин као вид лечење оболелих од ковида.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref> Због ових и сличних ставова Боројевић је убрзао наишао на критику јавности гдје је етикетиран као [[Теорија завере|теоретичар завјере]] и „преносилац дезинформација”. Неки од медија, нарочито портал ''Истиномер'', оштро је критиковао наводне његове тврдње као што су: ''завере о дроги која се добија из крви убијене деце'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/zavere-o-drogi-koja-se-dobija-iz-krvi-ubijene-dece-opet-se-sire-fejsbukom/ Zavere o drogi koja se dobija iz krvi ubijene dece (opet) se šire Fejsbukom] (објављено: 19. август 2020.)</ref> ''вакцинисани против ковида 19 не смеју да дају крв'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/netacno-je-da-vakcinisani-protiv-kovida-19-ne-smeju-da-daju-krv/ Netačno je da vakcinisani protiv kovida 19 ne smeju da daju krv] (објављено: 13. марта 2021.)</ref> тврдња да је ''[[Алберта]] (у [[Канада|Канади]]) вакцинисала готово 100 одсто становништва'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/alberta-nije-vakcinisala-gotovo-100-odsto-stanovnistva/ Alberta nije vakcinisala gotovo 100 odsto stanovništva] (објављено: 26. октобра 2021.)</ref> ''да се у Србији годишње обави на милионе абортуса'',<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/milioni-abortusa-u-srbiji-spekulacija-koja-opstaje/ Milioni abortusa u Srbiji – spekulacija koja opstaje] (објављено: 30. јун 2023.)</ref> ''те да је Амбер Алерт уведен због чиповања дјеце''.<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/amber-alert-nije-uveden-zbog-cipovanja-dece/ Amber Alert nije uveden zbog čipovanja dece] (објављено: 12. априла 2024.)</ref> Већину ових демантија пренијели су и други медији, такође критикујући рад Боројевића.<ref>Н1: [https://n1info.rs/vesti/istinomer-kako-je-sasa-borojevic-od-teoreticara-zavere-stigao-do-regularnog-analiticara/ Kako je Saša Borojević od teoretičara zavere stigao do regularnog analitičara]</ref><ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref><ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од портала, као што су поменути ''Истиномер, те Недељник, Данас'' и други, Боројевић је оцјењен и као пословни партнер доктор [[Бранимир Несторовић|Бранимира Несторовића]],<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/analize/kada-o-nasoj-deci-rese-da-brinu-oni-koji-slazu-a-da-ne-trepnu/ Kada o našoj deci reše da brinu oni koji slažu a da ne trepnu] (објављено: 23. децембра 2021.)</ref> да исти „манипулише темама слободе вероисповести и правима ЛГБТ заједнице”,<ref>Истиномер: [https://www.istinomer.rs/facebook-provere/kako-sasa-borojevic-manipulise-temama-slobode-veroispovesti-i-pravima-lgbt-zajednice/ Kako Saša Borojević manipuliše temama slobode veroispovesti i pravima LGBT zajednice?] (објављено: 28. јун 2023.)</ref> да је лажни стручњак и аналитичар<ref>Недељник: [https://www.nedeljnik.rs/strucnjak-analiticar-doktor-ko-je-sasa-borojevic-kandidat-liste-aleksandar-vucic-beograd-sutra/ „Stručnjak“, „analitičar“, „doktor“: Ko je Saša Borojević, kandidat liste „Aleksandar Vučić – Beograd sutra“]</ref> и режимски човјек близак [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]].<ref>Данас: [https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sasa-borojevic-gost-hit-tvita/ „Režimski teoretičar zavere“: Ko je Saša Borojević, sagovornik Ane Brnabić u Hit tvitu?]</ref> Од [[31. јануар]]а [[2021]]. Саша Боројевић постао је аутор и водитељ тв емисије „[[Теорија завере (тв емисија)|Теорија завере]]” на [[Телевизија Хепи|телевизији Хепи]]. Међутим, од [[1. децембра]] [[2024]]. године, ова емисија се емитује на [[Телевизија Б92|телевизији Б92]].<ref>Б92: [https://b92.tv/video/teorije-zavera/9088/teorije-zavera-ep-01 Теорија завере (прва емисија)]</ref> == Референце == {{референце}} {{Подножје|Биографија}} {{СОРТИРАЊЕ:Боројевић, Саша}} [[Категорија:Рођени 1973.]] [[Категорија:Водитељи из Београда]] [[Категорија:Српски телевизијски водитељи]] [[Категорија:Теоретичари завере]] g7tek0eiijzht76dm7auigjoj724v2q 0 4610412 30099146 2025-06-27T21:55:21Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Армениш (Караш-Северин)]] на [[Општина Армениш]] 30099146 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Армениш]] 2j5ysu55emkzbptw5lm2grd4icuwg1u 0 4610413 30099153 2025-06-27T21:59:37Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Армениш (Караш-Северин)]] на [[Армениш]] 30099153 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Армениш]] qpj95xxfcf9j539fgpw3es7897p2pgh 0 4610414 30099167 2025-06-27T22:05:42Z Ebadollah 434683 Направљено превођењем уводног одељка странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1250051247|Chongrungsa]]” 30099167 wikitext text/x-wiki {{Корејско име}}'''Будистички храм Чонгрунгса''' је историјска грађевина која се налази у преграду Рјонгсан-ри, округ Рјокпо-гујок, [[Пјонгјанг]], [[Северна Кореја]] . Датира из [[5. век|5. века]] и опсежно је ископан и истражен. <ref name="thesis">{{Cite thesis|last=He|first=Liqun|date=December 2013|title=Buddhist State Monasteries in Early Medieval China and their Impact on East Asia|degree=PhD|publisher=Heidelberg University|doi=10.11588/heidok.00017285|url=http://www.ub.uni-heidelberg.de/archiv/17285}}</ref> Служи као важан пример у проучавању изградње храмова у Когурјеу и представља национално благо Северне Кореје . <ref name="encyclopedia">{{Cite web|url=http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/E0070869|title=정릉사팔각칠층석탑(定陵寺八角七層塔)|last=|date=|website=[[Encyclopedia of Korean Culture]]|publisher=[[Academy of Korean Studies]]|language=Korean|script-title=|access-date=November 2, 2021|quote=}}</ref> И пагода (како је описано у наставку) и сам храм су наведени као национално благо. 9iwfrrfgj47b4eskmp5gyifj3aipir2 30099168 30099167 2025-06-27T22:08:50Z CarRadovan 116498 30099168 wikitext text/x-wiki {{почетник|27|06|2025}} {{Корејско име}}'''Будистички храм Чонгрунгса''' је историјска грађевина која се налази у преграду Рјонгсан-ри, округ Рјокпо-гујок, [[Пјонгјанг]], [[Северна Кореја]] . Датира из [[5. век|5. века]] и опсежно је ископан и истражен. <ref name="thesis">{{Cite thesis|last=He|first=Liqun|date=December 2013|title=Buddhist State Monasteries in Early Medieval China and their Impact on East Asia|degree=PhD|publisher=Heidelberg University|doi=10.11588/heidok.00017285|url=http://www.ub.uni-heidelberg.de/archiv/17285}}</ref> Служи као важан пример у проучавању изградње храмова у Когурјеу и представља национално благо Северне Кореје . <ref name="encyclopedia">{{Cite web|url=http://encykorea.aks.ac.kr/Contents/Item/E0070869|title=정릉사팔각칠층석탑(定陵寺八角七層塔)|last=|date=|website=[[Encyclopedia of Korean Culture]]|publisher=[[Academy of Korean Studies]]|language=Korean|script-title=|access-date=November 2, 2021|quote=}}</ref> И пагода (како је описано у наставку) и сам храм су наведени као национално благо. k6x3cnpva3offj4vtdp67l74erpnhcb 0 4610415 30099223 2025-06-27T22:32:41Z Алмај 378750 Алмај преместио је страницу [[Општина Терегова (Караш-Северин)]] на [[Општина Терегова]] 30099223 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Општина Терегова]] p8u7l75hte8rymb1micnyomr9s00i9v 0 4610416 30099234 2025-06-27T22:45:13Z DrMako 217716 Нова страница: [[Датотека:Flintlock Repeating Pistol with Lorenzoni Action MET LC-19 53 33-003.jpg|мини|Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку.]] '''Лоренцонијева репетирка''' ({{Јез-енгл|Lorenzoni repeater}}), рани [[Репетирка|репетирајући]] механизам за мускете и пиштоље са Табан на… 30099234 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flintlock Repeating Pistol with Lorenzoni Action MET LC-19 53 33-003.jpg|мини|Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку.]] '''Лоренцонијева репетирка''' ({{Јез-енгл|Lorenzoni repeater}}), рани [[Репетирка|репетирајући]] механизам за мускете и пиштоље са [[Табан на кремен|табаном на кремен]], конструисан почетком 17. века.<ref>{{Citation|title=Flint-lock magazine gun|url=https://collections.vam.ac.uk/item/O77720/flint-lock-magazine-cookson-john/|date=1690|accessdate=2025-06-27|first=John|last=Cookson}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Lorenzoni principle overview.PNG|Делови Лоренцонијевог механизма: 1. лежиште за куглу, 3. ротирајући добош, 4. магацин за барут у кундаку, 5. полуга за ротацију добоша, 6. магацин за кугле у кундаку, 9. лежиште за барут, 10. барутна комора, 11. цев Датотека:Lorenzoni principle 1.png|Лоренцонијев механизам у почетном положају (оружје оборено напред и надоле, да би се искористила гравитација за пуњење цеви): ротирајући добош са резервоарима за зрно и барут је иза цеви, а иза њега су магацин за зрна (горе) и барут (доле) смештени у кундаку. Датотека:Lorenzoni principle 3.png|Ротирање добоша уназад пуни лежишта за куглу и барут у добошу - кугла не може да уђе у лежиште за барут, које на отвору има пречагу. Датотека:Lorenzoni principle 4.png|Ротирање добоша унапред убацује куглу у барутну комору. Датотека:Lorenzoni principle 5.png|Даље ротирање добоша унапред поставља барутно пуњење иза цеви и зрна. </gallery> == Референце == {{Извори}} nj4mj6owphc1cqwdiid4tdbv4oou209 30099235 30099234 2025-06-27T22:46:01Z DrMako 217716 30099235 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flintlock Repeating Pistol with Lorenzoni Action MET LC-19 53 33-003.jpg|мини|Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку.]] '''Лоренцонијева репетирка''' ({{Јез-енгл|Lorenzoni repeater}}), рани [[Репетирка|репетирајући]] механизам за мускете и пиштоље са [[Табан на кремен|табаном на кремен]], конструисан почетком 17. века.<ref>{{Citation|title=Flint-lock magazine gun|url=https://collections.vam.ac.uk/item/O77720/flint-lock-magazine-cookson-john/|date=1690|accessdate=2025-06-27|first=John|last=Cookson}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Lorenzoni principle overview.PNG|Делови Лоренцонијевог механизма: 1. лежиште за куглу, 3. ротирајући добош, 4. магацин за барут у кундаку, 5. полуга за ротацију добоша, 6. магацин за кугле у кундаку, 9. лежиште за барут, 10. барутна комора, 11. цев Датотека:Lorenzoni principle 1.png|Лоренцонијев механизам у почетном положају (оружје оборено напред и надоле, да би се искористила гравитација за пуњење цеви): ротирајући добош са резервоарима за зрно и барут је иза цеви, а иза њега су магацин за зрна (горе) и барут (доле) смештени у кундаку. Датотека:Lorenzoni principle 3.png|Ротирање добоша уназад пуни лежишта за куглу и барут у добошу - кугла не може да уђе у лежиште за барут, које на отвору има пречагу. Датотека:Lorenzoni principle 4.png|Ротирање добоша унапред убацује куглу у барутну комору. Датотека:Lorenzoni principle 5.png|Даље ротирање добоша унапред поставља барутно пуњење иза цеви и зрна. </gallery> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Рано ватрено оружје]] [[Категорија:Пушке репетирке]] bhnwywd2vombv2dzjuu1epaust6b5c8 30099237 30099235 2025-06-27T22:46:52Z DrMako 217716 DrMako преместио је страницу [[Лоренцонијева пушка]] на [[Лоренцонијева репетирка]]: Описни назив 30099235 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flintlock Repeating Pistol with Lorenzoni Action MET LC-19 53 33-003.jpg|мини|Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку.]] '''Лоренцонијева репетирка''' ({{Јез-енгл|Lorenzoni repeater}}), рани [[Репетирка|репетирајући]] механизам за мускете и пиштоље са [[Табан на кремен|табаном на кремен]], конструисан почетком 17. века.<ref>{{Citation|title=Flint-lock magazine gun|url=https://collections.vam.ac.uk/item/O77720/flint-lock-magazine-cookson-john/|date=1690|accessdate=2025-06-27|first=John|last=Cookson}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Lorenzoni principle overview.PNG|Делови Лоренцонијевог механизма: 1. лежиште за куглу, 3. ротирајући добош, 4. магацин за барут у кундаку, 5. полуга за ротацију добоша, 6. магацин за кугле у кундаку, 9. лежиште за барут, 10. барутна комора, 11. цев Датотека:Lorenzoni principle 1.png|Лоренцонијев механизам у почетном положају (оружје оборено напред и надоле, да би се искористила гравитација за пуњење цеви): ротирајући добош са резервоарима за зрно и барут је иза цеви, а иза њега су магацин за зрна (горе) и барут (доле) смештени у кундаку. Датотека:Lorenzoni principle 3.png|Ротирање добоша уназад пуни лежишта за куглу и барут у добошу - кугла не може да уђе у лежиште за барут, које на отвору има пречагу. Датотека:Lorenzoni principle 4.png|Ротирање добоша унапред убацује куглу у барутну комору. Датотека:Lorenzoni principle 5.png|Даље ротирање добоша унапред поставља барутно пуњење иза цеви и зрна. </gallery> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Рано ватрено оружје]] [[Категорија:Пушке репетирке]] bhnwywd2vombv2dzjuu1epaust6b5c8 30099254 30099237 2025-06-27T23:03:17Z DrMako 217716 /* Галерија */ 30099254 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Flintlock Repeating Pistol with Lorenzoni Action MET LC-19 53 33-003.jpg|мини|Пиштољ кремењаш Лоренцонијевог система, са пуњењем за 7 хитаца у кундаку.]] '''Лоренцонијева репетирка''' ({{Јез-енгл|Lorenzoni repeater}}), рани [[Репетирка|репетирајући]] механизам за мускете и пиштоље са [[Табан на кремен|табаном на кремен]], конструисан почетком 17. века.<ref>{{Citation|title=Flint-lock magazine gun|url=https://collections.vam.ac.uk/item/O77720/flint-lock-magazine-cookson-john/|date=1690|accessdate=2025-06-27|first=John|last=Cookson}}</ref> == Галерија == <gallery> Датотека:Lorenzoni principle overview.PNG|Делови Лоренцонијевог механизма: 1. лежиште за куглу, 2. клин за потисну шипку, 3. ротирајући добош, 4. магацин за барут у кундаку, 5. полуга за ротацију добоша, 6. магацин за кугле у кундаку, 7. потисна шипка, 9. лежиште за барут, 10. барутна комора, 11. цев Датотека:Lorenzoni principle 1.png|Лоренцонијев механизам у почетном положају (оружје оборено напред и надоле, да би се искористила гравитација за пуњење цеви): ротирајући добош са резервоарима за зрно и барут је иза цеви, а иза њега су магацин за зрна (горе) и барут (доле) смештени у кундаку. Датотека:Lorenzoni principle 3.png|Ротирање добоша уназад пуни лежишта за куглу и барут у добошу - кугла не може да уђе у лежиште за барут, које на отвору има пречагу. Клин на добошу захвата потисну шипку и гура ороз уназад, натежуђи оружје. Датотека:Lorenzoni principle 4.png|Ротирање добоша унапред убацује куглу у барутну комору. Датотека:Lorenzoni principle 5.png|Даље ротирање добоша унапред поставља барутно пуњење иза цеви и зрна. </gallery> == Референце == {{Извори}} [[Категорија:Рано ватрено оружје]] [[Категорија:Пушке репетирке]] rj8nwfref9i8r15iogdxufc9pf6npuq 0 4610417 30099238 2025-06-27T22:46:53Z DrMako 217716 DrMako преместио је страницу [[Лоренцонијева пушка]] на [[Лоренцонијева репетирка]]: Описни назив 30099238 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Лоренцонијева репетирка]] i5dt99c16ab2dnr38b3apbctbxd79gz 10 4610418 30099255 2025-06-27T23:04:59Z Ранко Николић 97143 Нова страница: {{ {{{1<noinclude>|Подаци о застави</noinclude>}}} | alias = Кнежевина Албанија | shortname alias = Албанија | генитив = Кнежевине Албаније | flag alias = Flag of Albania (1920–1926).svg | flag alias-1914 = Flag of Albania (1914–1920).svg | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} | altlink2 = {{{altlink2|}}} | variant = {{{variant|}}} <noinclude> | var1 = 1914 | cat = А… 30099255 wikitext text/x-wiki {{ {{{1<noinclude>|Подаци о застави</noinclude>}}} | alias = Кнежевина Албанија | shortname alias = Албанија | генитив = Кнежевине Албаније | flag alias = Flag of Albania (1920–1926).svg | flag alias-1914 = Flag of Albania (1914–1920).svg | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} | altlink2 = {{{altlink2|}}} | variant = {{{variant|}}} <noinclude> | var1 = 1914 | cat = Албанија, Кнежевина </noinclude> }} 1h3shkw4gppzuo35qatql1h6bhq86q2 30099256 30099255 2025-06-27T23:05:34Z Ранко Николић 97143 30099256 wikitext text/x-wiki {{ {{{1<noinclude>|country showdata</noinclude>}}} | alias = Кнежевина Албанија | shortname alias = Албанија | генитив = Кнежевине Албаније | flag alias = Flag of Albania (1920–1926).svg | flag alias-1914 = Flag of Albania (1914–1920).svg | size = {{{size|}}} | name = {{{name|}}} | altlink = {{{altlink|}}} | altlink2 = {{{altlink2|}}} | variant = {{{variant|}}} <noinclude> | var1 = 1914 | cat = Албанија, Кнежевина </noinclude> }} r2zmbsmbh7qa398shapicucqjuw9wqr 0 4610420 30099281 2025-06-28T00:04:30Z JankoPV 380588 израда чланка 30099281 wikitext text/x-wiki '''Дом културе Пљевља''' је културна установа у Пљевљима, Црна Гора. Зграда је изграђена 1947. године, а након вишегодишњих радова на реконструкцији, свечано је отворена 2019. дом. Културни центар обухвата библиотеку, изложбени и музејски простор, позоришну/киносалну и концертну сцену. == Историјат == Изградња објекта започета је 1947. године. Опсежна реконструкција започета је 2007, с прекидима због процедуралних препрека, и настављена је 2017. године<ref name="vijesti2017"/>. У 2018. добијена је употребна дозвола<ref name="upotrebna"/>, а свечано отварање одржано је 15. фебруара 2019<ref name="rekon2019"/>. Током 2024. године настављени су радови на фасади и тргу испред зграде<ref name="vijesti2024"/>. == Садржаји == * Народна библиотека „Стеван Самарџић“ * Завичајни музеј Пљевља * Позоришна/киносална сала (око 200 места) * Галеријски простор * Концертно-пројефонски садржаји Унутрашњи простори су адаптирани, музејска поставка је обновљена, а музејски садржаји укључују и изложбу дијатрете у оквиру Дома културе<ref name="muzejdom"/>. == Референце == {{референце|refs= <ref name="vijesti2017">{{cite news |title=Реконструкција Дома културе у Пљевљима |work=Vijesti |date=5. 8. 2017 |url=https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/15850/rekonstrukcija-doma-kulture-u-pljevljima }}</ref> <ref name="upotrebna">{{cite news |title=Употребна дозвола за Дом културе |work=Влада Црне Горе |date=26. 5. 2018 |url=https://www.gov.me/clanak/upotreba-dom-kulture-pljevlja }}</ref> <ref name="rekon2019">{{cite news |title=Свечано отворен Дом културе |work=PV Informer |date=15. 2. 2019 |url=https://pvportal.me/2019/02/svecano-otvoren-dom-kulture/ }}</ref> <ref name="vijesti2024">{{cite news |title=Поново раде Дом културе и трг |work=Vijesti |date=16. 4. 2024 |url=https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/698987/ponovo-rade-dom-kulture-i-trg }}</ref> <ref name="muzejdom">{{cite web |title=Изјава о поставци музеја у Дому културе |website=Завичајни музеј Пљевља |access-date=27. 6. 2025 |url=https://muzejpljevlja.com/tag/dom-kulture/ }}</ref> <ref name="dan2017">{{cite news |title=У реконструкцију уложено шест милиона |work=Дан |date=10. 7. 2017 |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&datum=2017-07-10&clanak=605180 }}</ref> <ref name="dan2021">{{cite news |title=Проблеми након реконструкције Дома културе |work=Дан |date=18. 11. 2021 |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&datum=2021-11-18&clanak=829620 }}</ref> }} == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite web |title=Службени сајт Центра за културу Пљевља |website=ЈУ Центар за културу Пљевља |access-date=28. 6. 2025 |url=https://centrzapljevljekulturа.me/}} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} – ЈУ Центар за културу Пљевља {{крај спољашњих веза}} [[Категорија:Култура у Пљевљима]] [[Категорија:Зграде у Пљевљима]] [[Категорија:Музеји и галерије у Црној Гори]] 9kxuvhvq59rdwsao9rfrfxh6h42k6hk 30099282 30099281 2025-06-28T00:05:13Z JankoPV 380588 30099282 wikitext text/x-wiki '''Дом културе Пљевља''' је централна културна установа у граду Пљевља, Црна Гора. Зграда је изграђена 1947. године, а реконструисана у више фаза током 21. века. == Историјат == Изградња зграде започета је 1947. године као део културне обнове након Другог светског рата. Велика реконструкција започета је 2007. године, настављена 2017, и завршена до краја 2018. године<ref name="vijesti2017" />. Употребна дозвола добијена је маја 2018.<ref name="upotrebna" />, а свечано отварање обављено је 15. фебруара 2019.<ref name="rekon2019" /> У реконструкцију је уложено око шест милиона евра<ref name="dan2017" />. Ипак, након отварања пријављени су одређени проблеми, попут прокишњавања крова<ref name="dan2021" />. Године 2024. настављени су спољашњи радови на фасади и тргу испред зграде<ref name="vijesti2024" />. == Садржаји == Дом културе садржи више установа и простора: * Народна библиотека „Стеван Самарџић” * Завичајни музеј Пљевља * Позоришна/кино сала * Галеријски простор * Концертна и мултимедијална сцена Изложба пљеваљске дијатрете и стална музејска поставка налазе се у приземљу зграде<ref name="muzejdom" />. == Референце == {{референце|refs= <ref name="vijesti2017">{{cite news |title=Реконструкција Дома културе у Пљевљима |work=Vijesti |date=5. 8. 2017 |url=https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/15850/rekonstrukcija-doma-kulture-u-pljevljima }}</ref> <ref name="upotrebna">{{cite news |title=Употребна дозвола за Дом културе |work=Влада Црне Горе |date=26. 5. 2018 |url=https://www.gov.me/clanak/upotreba-dom-kulture-pljevlja }}</ref> <ref name="rekon2019">{{cite news |title=Свечано отворен Дом културе |work=PV Informer |date=15. 2. 2019 |url=https://pvportal.me/2019/02/svecano-otvoren-dom-kulture/ }}</ref> <ref name="vijesti2024">{{cite news |title=Поново раде Дом културе и трг |work=Vijesti |date=16. 4. 2024 |url=https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/698987/ponovo-rade-dom-kulture-i-trg }}</ref> <ref name="muzejdom">{{cite web |title=Изјава о поставци музеја у Дому културе |website=Завичајни музеј Пљевља |access-date=27. 6. 2025 |url=https://muzejpljevlja.com/tag/dom-kulture/ }}</ref> <ref name="dan2017">{{cite news |title=У реконструкцију уложено шест милиона |work=Дан |date=10. 7. 2017 |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&datum=2017-07-10&clanak=605180 }}</ref> <ref name="dan2021">{{cite news |title=Проблеми након реконструкције Дома културе |work=Дан |date=18. 11. 2021 |url=https://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&datum=2021-11-18&clanak=829620 }}</ref> }} == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite web |title=Службени сајт Центра за културу Пљевља |website=ЈУ Центар за културу Пљевља |access-date=28. 6. 2025 |url=https://centrzapljevljekultura.me/ }} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} – Центар за културу Пљевља {{крај спољашњих веза}} [[Категорија:Култура у Пљевљима]] [[Категорија:Зграде у Пљевљима]] [[Категорија:Установе културе у Црној Гори]] gxi0sv87wh5nw56rg0xu67gqige9tbn 30099284 30099282 2025-06-28T00:06:56Z JankoPV 380588 30099284 wikitext text/x-wiki '''Дом културе Пљевља''' је централна културна установа у граду Пљевља, Црна Гора. Зграда је изграђена 1947. године, а реконструисана у више фаза током 21. века. == Историјат == Изградња зграде започета је 1947. године као део културне обнове након Другог светског рата. Велика реконструкција започета је 2007. године, настављена 2017. и завршена до краја 2018. године. Употребна дозвола добијена је маја 2018, а свечано отварање обављено је 15. фебруара 2019. У реконструкцију је уложено око шест милиона евра. Након отварања пријављени су одређени проблеми, попут прокишњавања крова. Године 2024. настављени су спољашњи радови на фасади и тргу испред зграде. == Садржаји == Дом културе садржи више установа и простора: * Народна библиотека „Стеван Самарџић” * Завичајни музеј Пљевља * Позоришна и биоскопска сала * Галеријски простор * Концертна и мултимедијална сцена Изложба пљеваљске дијатрете и стална музејска поставка налазе се у приземљу зграде. == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite web |title=Службени сајт Центра за културу Пљевља |website=ЈУ Центар за културу Пљевља |access-date=28. 6. 2025 |url=https://centrzapljevljekultura.me/ }} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} – Центар за културу Пљевља {{крај спољашњих веза}} [[Категорија:Култура у Пљевљима]] [[Категорија:Зграде у Пљевљима]] [[Категорија:Установе културе у Црној Гори]] 4l3y09c4f4amnd4dr7oin84eg5crt2z 30099463 30099284 2025-06-28T09:02:38Z MareBG 12583 removed [[Category:Зграде у Пљевљима]]; added [[Category:Грађевине у Пљевљима]] using [[Help:Gadget-HotCat|HotCat]] 30099463 wikitext text/x-wiki '''Дом културе Пљевља''' је централна културна установа у граду Пљевља, Црна Гора. Зграда је изграђена 1947. године, а реконструисана у више фаза током 21. века. == Историјат == Изградња зграде започета је 1947. године као део културне обнове након Другог светског рата. Велика реконструкција започета је 2007. године, настављена 2017. и завршена до краја 2018. године. Употребна дозвола добијена је маја 2018, а свечано отварање обављено је 15. фебруара 2019. У реконструкцију је уложено око шест милиона евра. Након отварања пријављени су одређени проблеми, попут прокишњавања крова. Године 2024. настављени су спољашњи радови на фасади и тргу испред зграде. == Садржаји == Дом културе садржи више установа и простора: * Народна библиотека „Стеван Самарџић” * Завичајни музеј Пљевља * Позоришна и биоскопска сала * Галеријски простор * Концертна и мултимедијална сцена Изложба пљеваљске дијатрете и стална музејска поставка налазе се у приземљу зграде. == Литература == {{почетак литературе}} * {{cite web |title=Службени сајт Центра за културу Пљевља |website=ЈУ Центар за културу Пљевља |access-date=28. 6. 2025 |url=https://centrzapljevljekultura.me/ }} {{крај литературе}} == Спољашње везе == {{почетак спољашњих веза}} * {{званични веб-сајт}} – Центар за културу Пљевља {{крај спољашњих веза}} [[Категорија:Култура у Пљевљима]] [[Категорија:Грађевине у Пљевљима]] [[Категорија:Установе културе у Црној Гори]] 67t3hl5kouqme2tixx0o6csxs5q2bg0 3 4610421 30099293 2025-06-28T00:16:21Z Ђидо 4528 Нова страница: {{добродошли}} ~~~~ 30099293 wikitext text/x-wiki {{добродошли}} — '''[[Корисник:Ђидо|<span style="color:OliveDrab;">Ђидо</span>]]''' (<span style="color:OliveDrab;">[[Разговор са корисником:Ђидо|разговор]]</span>) 02:16, 28. јун 2025. (CEST) 2r7v2yh5w62vxw75bk4lxoqkorvvfz1 0 4610422 30099306 2025-06-28T00:36:07Z Ђидо 4528 Ђидо преместио је страницу [[Јасна Пољана]] на [[Јасна пољана]]: Правилан назив 30099306 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Јасна пољана]] 57it78ze1fx7t0e5fmsxa59ymbwjyln 0 4610423 30099335 2025-06-28T04:08:27Z VezeIvan 415418 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1293925072|Lesser kestrel]]” 30099335 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]). Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]), које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“ кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''. Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]]. Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика. == Галерија == <gallery> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == == Спољашње везе == * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{Taxonbar|from=Q229408}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] mlz2om4dgh0k1uouiqqmldg99olph1l 30099336 30099335 2025-06-28T04:12:22Z VezeIvan 415418 Корекције 30099336 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]). Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]), које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“ кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''. Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]]. Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика. == Галерија == <gallery widths="200px" heights="170px"> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] lin75pi8ocieg05m4z48doins95kqri 30099337 30099336 2025-06-28T04:13:50Z VezeIvan 415418 Референца 30099337 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]). Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]), које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“ кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''. Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]].<ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика. == Галерија == <gallery widths="200px" heights="170px"> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] 8l2ozyv6esg3ty0hxh38nuuilidk09u 30099338 30099337 2025-06-28T04:16:33Z VezeIvan 415418 Референца 30099338 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]).<ref>{{Cite journal|last=Groombridge, Jim J.; Jones, Carl; Bayes, Michelle K.; van Zyl, Anthony J.; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W.|date=2002|title=A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790302002543?via%3Dihub|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=25 (2)|pages=267–277|bibcode=2002MolPE..25..267G|doi=10.1016/S1055-7903(02)00254-3|pmid=12414309}}</ref> Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]), које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“ кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''. Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]].<ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика. == Галерија == <gallery widths="200px" heights="170px"> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] iq12ce0quzlye2bkbh20arvqi82tdu5 30099340 30099338 2025-06-28T04:30:28Z VezeIvan 415418 Референца 30099340 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]).<ref>{{Cite journal|last=Groombridge, Jim J.; Jones, Carl; Bayes, Michelle K.; van Zyl, Anthony J.; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W.|date=2002|title=A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790302002543?via%3Dihub|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=25 (2)|pages=267–277|bibcode=2002MolPE..25..267G|doi=10.1016/S1055-7903(02)00254-3|pmid=12414309}}</ref> Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]),<ref>{{Cite web|url=https://animaldiversity.org/accounts/Falco_naumanni/|title=Falco naumanni lesser kestrel|last=McDonnell|first=K.|date=2000|website=animaldiversity.org|url-status=live|access-date=28.06.2025.}}</ref> које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“<ref>{{Cite web|url=https://birdsnews.com/#.UjvKBD-Jomd|title=Tracking by satellite solves bird migration riddles|last=Graham|first=Rex|date=17 September 2013|url-status=live|access-date=28.06.2025.}}</ref> кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''.<ref>{{Cite web|url=https://www.birdguides.com/search/articles/?Query=lesser+kestrel|title=BirdLife: Surveys Reveal Raptor 'Super-Roost|url-status=live}}</ref> Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]].<ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика. == Галерија == <gallery widths="200px" heights="170px"> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] e1jnmtncw3b4r9nvk8xqruxaj3ayuzb 30099341 30099340 2025-06-28T04:32:39Z VezeIvan 415418 Референца 30099341 wikitext text/x-wiki {{Speciesbox | латинско име = не | status = LC | status system = IUCN3.1 | status ref = <ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> | image = Lesser Kestrel (Male).jpg | image caption = Мужјак белонокте ветрушке на травњаку у Лонавали, [[Махараштра]], [[Индија]] | image2 = Lesser kestrel.jpg | image2 caption = Женка белонокте ветрушке са инсектом | genus = Falco | species = naumanni | authority = [[Johann Gottlieb Fleischer|Fleischer]], 1818<ref>{{cite journal|author=Fleischer, G.|url=https://www.digitale-sammlungen.de/en/view/bsb11038162?page=202,203|journal=Sylvan: Ein Jahrbuch für Forstmänner, Jäger und Jagdfreunde auf das Jahr 1818|year=1818|pages=173–176|title=Zwei neue falken}}</ref> | range map = Falco naumanni distribution.png | range map caption = Ареал ''Falco naumanni'' {{leftlegend|#FFFF00|Ареал гнежђења|outline=grey}}{{leftlegend|#32CD32|Станарица|outline=grey}}{{leftlegend|#0080FF|Ареал гнежђења|outline=grey}} | synonyms = * ''Cerchneis naumanni''<br/><small>([[Fleischer, J.G.]], 1818)</small> * ''Falco tinnuncularius''<br/><small>([[Vieillot, LJ.P.]], 1823)</small> }} '''Белонокта ветрушка''' ({{Lang-la|Falco naumanni}}) је малa птица из породице [[Соко|соколова]]. Ова [[Врста (биологија)|врста]] се гнезди од [[Средоземно море|Медитерана]]<ref>{{Cite book|url=http://datazone.birdlife.org/userfiles/file/IBAs/AfricaCntryPDFs/Tunisia.pdf|title=Tunisia in Important Bird Areas in Africa and Associated Islands: Priority Sites for Conservation, Fishpool, L. D. C. and Evans, M. I., eds|last=MOURAD AMARI, HICHEM AZAFZAF|publisher=Pisces Publications, Birdlife International|year=2001|location=Cambridge|pages=961|language=en}}</ref> преко [[Авганистан|Авганистана]] и Централне [[Азија|Азије]], до [[Кина|Кине]] и [[Монголија|Монголије]]. То је летња птица [[Сеоба птица|селица]] која зимује у [[Африка|Африци]] и [[Пакистан|Пакистану]], а понекад чак и у [[Индија|Индији]] и [[Ирак|Ираку]]. Ретка је северно од свог подручја гнежђења, а опада у свом европском подручју распрострањености. Име рода потиче од каснолатинске речи ''falx'', ''falcis'', што значи [[срп]], што се односи на канџе птице,<ref name="SOED">{{Cite book|title=Shorter Oxford English dictionary|publisher=Oxford University Press|year=2007|isbn=978-0199206872|location=United Kingdom|pages=3804}}</ref> а научно име врсте је у част немачког природњака Јохана Фридриха Наумана.<ref name="job">{{Cite book|url=https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling|title=The Helm Dictionary of Scientific Bird Names|last=Jobling|first=James A|publisher=Christopher Helm|year=2010|isbn=978-1-4081-2501-4|location=London|pages=[https://archive.org/details/Helm_Dictionary_of_Scientific_Bird_Names_by_James_A._Jobling/page/n266 266]}}</ref> == Опис == [[Датотека:Female_Lesser_Kestrel_in_flight.jpg|мини| Женка белонокте ветрушке у лету показује беличасте канџе]] [[Датотека:Falnau.jpg|мини| Парење белоноктих ветрушки]] То је мала [[птица грабљивица]], 27-33 цм дужине са 63-72 цм распоном крила. Изгледа веома слично већој [[Обична ветрушка|обичној ветрушци]], али има пропорционално краћа крила и реп. Дели смеђа леђа и пругасто сиви доњи део тела са већим врстама. Мужјак има сиву главу и реп као мужјаци обичне ветрушке, али нема тамне пеге на леђима, црну пругу на образу, и има сиве мрље на крилима. Женка и младе птице су мало блеђе од својих сродника, али су толико сличне да су оглашавање и структура бољи водичи од перја. Позив је дијагностички оштар "''чај-чај-чај"'', за разлику од "''ки-ки-ки"'' обичне ветрушке. Ниједан пол нема тамне [[Канџа|канџе]] као што је уобичајено код соколова; оне ове врсте имају необичну беличасту боју канџи. Међутим, ово је уочљиво само када се птице виде из непосредне близине. == Таксономија == Упркос спољашњој сличности, ова врста изгледа није у блиском сродству са обичном ветрушком. У ствари, анализа [[Sekvenca nukleinskih kiselina|секвенце]] [[Митохондријски геном|мтДНК]] цитохрома <nowiki><i id="mwQQ">б</i></nowiki> поставља је на базалну позицију у односу на остале „праве“ ветрушке (тј. искључујући [[Америчка ветрушка|америчку ветрушку]] и вероватно [[Бледосива ветрушка|бледосивом ветрушком]]).<ref>{{Cite journal|last=Groombridge, Jim J.; Jones, Carl; Bayes, Michelle K.; van Zyl, Anthony J.; Carrillo, José; Nichols, Richard A.; Bruford, Michael W.|date=2002|title=A molecular phylogeny of African kestrels with reference to divergence across the Indian Ocean|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1055790302002543?via%3Dihub|journal=Molecular Phylogenetics and Evolution|volume=25 (2)|pages=267–277|bibcode=2002MolPE..25..267G|doi=10.1016/S1055-7903(02)00254-3|pmid=12414309}}</ref> Његова дивергенција се оквирно смешта око границе [[Миоцен|миоцена]] и [[Плиоцен|плиоцена]] (месински до занклеански период, или пре око 7–3,5 [[Мегаанум|милиона година]]). [[Морфологија (биологија)|Морфолошка]] сличност са обичном ветрушком је загонетна, али ипак изгледа да одаје стварне везе садашње врсте; недостатак црне пруге на образу изгледа као карактеристика ветрушки, а сива боја крила уједињује белонокту ветрушку са већином других врста ''сокола'', али не и са осталим правим ветрушкама. Иако се тренутно сматра [[Монотипски таксон|монотипским]] без подврста,<ref name="IOC">{{Cite web|url=https://www.worldbirdnames.org/new/bow/falcons/|title=Seriemas, falcons – IOC World Bird List|date=2025-02-20|website=IOC World Bird List – Version 14.2|access-date=2025-06-04}}</ref> истраживање целог ареала објављено 2025. године открило је дубоку генетску поделу између југозападне популације и североисточне популације, подељене [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]]; две популације се значајно разликују у адаптацији и екологији и показују само веома ограничену интеграцију.<ref name="Ferrer">{{Cite journal|last=Ferrer Obiol|first=Joan|last2=Bounas|first2=Anastasios|last3=Brambilla|first3=Mattia|last4=Lombardo|first4=Gianluca|last5=Secomandi|first5=Simona|last6=Paris|first6=Josephine R.|last7=Iannucci|first7=Alessio|last8=Whiting|first8=James R.|last9=Formenti|first9=Giulio|date=2025-04-13|title=Evolutionarily distinct lineages of a migratory bird of prey show divergent responses to climate change|journal=Nature Communications|volume=16|issue=1|page=|doi=10.1038/s41467-025-58617-5|issn=2041-1723|pmc=11993763|pmid=40221430|doi-access=free}}</ref> Две популације такође зимују одвојено, при чему југозападна зимује у региону [[Сахел|Сахела]] у тропској северној Африци од Сенегала источно до Судана, а североисточна од Етиопије јужно до Јужне Африке.<ref name="Ferrer" /> == Екологија == Белонокта ветрушка је, као што и само име каже, мања и нежнија птица од обичне ветрушке и у потпуности је симпатрична са њом у свом подручју гнежђења; такмиче се у ограниченој мери. Стога, могућност да постоји неки облик адаптивне предности сличне боје који заслужује проучавање. Узимајући у обзир да би белонокта ветрушка заправо имала предност ако би је неки потенцијални [[Predacija|предатори]] помешали са већом врстом и последично је избегавали, могло би се радити о такозваној Милеровој мимикрији. Белонокта ветрушка једе [[Инсекти|инсекте]], али и мале [[птице]], [[Гмизавци|гмизавце]] и [[Глодари|глодаре]] (посебно [[Мишеви и пацови|мишеве]]),<ref>{{Cite web|url=https://animaldiversity.org/accounts/Falco_naumanni/|title=Falco naumanni lesser kestrel|last=McDonnell|first=K.|date=2000|website=animaldiversity.org|url-status=live|access-date=28.06.2025.}}</ref> које често лови на земљи. Гнезди се колонијално на зградама, литицама или у рупама дрвећа, полажући 3–6 јаја. Није изграђена структура гнезда, што је типично за соколове. На својим зимовалиштима у западној Африци, белонокте ветрушке преферирају „појас географске ширине“<ref>{{Cite web|url=https://birdsnews.com/#.UjvKBD-Jomd|title=Tracking by satellite solves bird migration riddles|last=Graham|first=Rex|date=17 September 2013|url-status=live|access-date=28.06.2025.}}</ref> кроз Сенегал где скакаваца има много. Истраживања белоноктих ветрушки које су зимовале у јануару 2007. године, коју је спровела [[:fr:Ligue pour la Protection des Oiseaux|Лига за заштиту птица,]] открила су да се оне заједнички одмарају. Склониште у Сенегалу откривено током једног од истраживања садржавало је 28.600 птица, заједно са 16.000 [[Маказасторепа луња|маказасторепих луња]] ''Chelictinia riocourii''.<ref>{{Cite web|url=https://www.birdguides.com/search/articles/?Query=lesser+kestrel|title=BirdLife: Surveys Reveal Raptor 'Super-Roost|url-status=live}}</ref> Распрострањена је и бројна на глобалном нивоу, а [[Међународна унија за заштиту природе|IUCN]] ју је класификовао као [[најмање забрињавајући таксон]].<ref name="iucn status 12 November 2021">{{cite iucn |author=BirdLife International|year= 2021 |title= ''Falco naumanni'' |page= e.T22696357A205768513 |doi=10.2305/IUCN.UK.2021-3.RLTS.T22696357A205768513.en |access-date=12 November 2021}}</ref> Поред могућег уништавања станишта, чини се да неселективна употреба [[Пестицид|пестицида]] има снажан утицај на ову врсту због њених инсектоједних навика.<ref>{{Cite web|url=https://datazone.birdlife.org/species/factsheet/lesser-kestrel-falco-naumanni|title=Lesser Kestrel Falco naumanni|website=BirdLife International|url-status=live}}</ref> == Галерија == <gallery widths="200px" heights="170px"> Датотека:Lesser_Kestrel_from_Fujeirah.jpg|алт=Lesser Kestrel from Fujeirah| Мала ветрушка из Фуџеире Датотека:Lesser_Kestrel_(Falco_naumanni)_couple_(12819743614).jpg|алт=Pair on the wintering grounds in South Africa| Пар на зимовалишту у Јужној Африци Датотека:LLesser_kestrel_chicks_and_their_parent.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding chicks| Мужјак мале ветрушке храни пилиће Датотека:Lesser_kestrel_chicks_-_01.jpg|алт=Chicks of the lesser kestrel| Пилићи мале ветрушке Датотека:Falco_naumanni,_Negev_1.jpg|алт=Male lesser kestrel feeding his chicks with Laudakia stellio, Negev desert, Israel| Мужјак мање ветрушке храни своје пилиће рибицом ''Laudakia stellio'', пустиња [[Негев]], Израел Датотека:Falco_naumanni_MWNH_2023.JPG|алт=Egg, Collection Museum Wiesbaden| Јаје, Музеј колекције Висбаден Датотека:Falco_naumanni_MHNT.ZOO.2010.11.104.2.jpg|алт=Eggs, Collection MHNT| Јаја, колекција MHNT </gallery> == Референце == {{референце}} == Спољашње везе == {{спољашње везе}} * [http://sabap2.adu.org.za/docs/sabap1/183.pdf Текст о белоноктој ветрушки у Атласу птица Јужне Африке] * [http://aulaenred.ibercaja.es/wp-content/uploads/130_LesserKestrelFnaumanni.pdf Старење и одређивање пола (PDF; 3,5 MB) аутора Хавијера Бласко-Зумете и Герда-Михаела Хајнцеа] * {{Avibase|name=Falco naumanni}} * {{Xeno-canto species|Falco|naumanni|Lesser kestrel}} {{спољашње везе крај}} {{Taxonbar}} {{подножје|Биологија|Птице}} [[Категорија:Птице Африке]] [[Категорија:Птице Европе]] [[Категорија:Птице Србије]] alk6q5c4rya63yvci533uendjlenzck 10 4610424 30099401 2025-06-28T08:17:37Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Словенске Коњице | title = [[Општина Словенске Коњице]] | image = [[Датотека:Karte Slovenske Konjice si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безина]]{{•}}[[Блато (Словенске Коњице)|Блато]]{{•}}Брдо (Словенске… 30099401 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Словенске Коњице | title = [[Општина Словенске Коњице]] | image = [[Датотека:Karte Slovenske Konjice si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Безина]]{{•}}[[Блато (Словенске Коњице)|Блато]]{{•}}[[Брдо (Словенске Коњице)|Брдо]]{{•}}[[Брег при Коњицах]]{{•}}[[Брезје при Лочах]]{{•}}[[Вешеник]]{{•}}[[Габровље]]{{•}}[[Габровник (Словенске Коњице)|Габровник]]{{•}}[[Добрава при Коњицах]]{{•}}[[Добрнеж]]{{•}}[[Дража вас]]{{•}}[[Жиче (Словенске Коњице)|Жиче]]{{•}}[[Збелово]]{{•}}[[Збеловска Гора]]{{•}}[[Зече]]{{•}}[[Згорња Пристава (Словенске Коњице)|Згорња Пристава]]{{•}}[[Згорње Лаже]]{{•}}[[Камна Гора]]{{•}}[[Клокочовник]]{{•}}[[Кобле]]{{•}}[[Колачно (Словенске Коњице)|Колачно]]{{•}}[[Коњишка вас]]{{•}}[[Краберк]]{{•}}[[Личенца (Словенске Коњице)|Личенца]]{{•}}[[Липоглав]]{{•}}[[Лоче (Словенске Коњице)|Лоче]]{{•}}[[Мали Брег]]{{•}}[[Млаче]]{{•}}[[Нова вас при Коњицах]]{{•}}[[Ново Тепање]]{{•}}[[Острожно при Лочах]]{{•}}[[Пеноје]]{{•}}[[Перовец]]{{•}}[[Петелињек при Лочах]]{{•}}[[Подоб]]{{•}}[[Подпеч об Дравињи]]{{•}}[[Полене]]{{•}}[[Прелоге при Коњицах]]{{•}}[[Прежигал]]{{•}}[[Селски Врх]]{{•}}'''[[Словенске Коњице]]'''{{•}}[[Сојек]]{{•}}[[Сподња Пристава]]{{•}}[[Сподње Грушовје]]{{•}}[[Сподње Лаже]]{{•}}[[Сподње Прелоге]]{{•}}[[Сподњи Јернеј]]{{•}}[[Старе Слемене]]{{•}}[[Стртеник]]{{•}}[[Сухадол (Словенске Коњице)|Сухадол]]{{•}}[[Свети Јернеј]]{{•}}[[Тепање]]{{•}}[[Тепањски Врх]]{{•}}[[Толсти Врх (Словенске Коњице)|Толсти Врх]]{{•}}[[Шкалце]]{{•}}[[Шкедењ]]{{•}}[[Шпиталич при Словенских Коњицах]]{{•}}[[Штајерска вас]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Словенске Коњице|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Словенске Коњице]] </noinclude> ktr8pinpdje08qo5oh5lxd1mtfc4em3 10 4610425 30099406 2025-06-28T08:21:40Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Содражица | title = [[Општина Содражица]] | image = [[Датотека:Karte Sodrazica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бетоново]]{{•}}[[Брлог (Содражица)|Брлог]]{{•}}[[Винице]]{{•}}[[Глобел]]{{•}}[[Жимарице]]{{•}}… 30099406 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Содражица | title = [[Општина Содражица]] | image = [[Датотека:Karte Sodrazica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бетоново]]{{•}}[[Брлог (Содражица)|Брлог]]{{•}}[[Винице]]{{•}}[[Глобел]]{{•}}[[Жимарице]]{{•}}[[Замостец]]{{•}}[[Запоток (Содражица)|Запоток]]{{•}}[[Јанежи]]{{•}}[[Јеловец (Содражица)|Јеловец]]{{•}}[[Котел]]{{•}}[[Крачали]]{{•}}[[Кржети]]{{•}}[[Липовшица]]{{•}}[[Мале Винице]]{{•}}[[Нова Штифта (Содражица)|Нова Штифта]]{{•}}[[Нови Пот]]{{•}}[[Петринци]]{{•}}[[Подкланец (Содражица)|Подкланец]]{{•}}[[Преска (Содражица)|Преска]]{{•}}[[Равни Дол (Содражица)|Равни Дол]]{{•}}[[Синовица]]{{•}}'''[[Содражица]]'''{{•}}[[Травна Гора]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Содражица|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Содражица]] </noinclude> gcq654ql5ffs8rrvy7rpru96huu73p6 10 4610426 30099411 2025-06-28T08:25:04Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Солчава | title = [[Општина Солчава]] | image = [[Датотека:Karte Solcava si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Логарска Долина]]{{•}}[[Подолшева]]{{•}}[[Робанов Кот]]{{•}}'''[[Солчава]]''' }}<noinclude> Категорија:О… 30099411 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Солчава | title = [[Општина Солчава]] | image = [[Датотека:Karte Solcava si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Логарска Долина]]{{•}}[[Подолшева]]{{•}}[[Робанов Кот]]{{•}}'''[[Солчава]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Солчава|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Солчава]] </noinclude> mbt8b88nj8kjnltenp4jj3x86su2knb 6 4610427 30099421 2025-06-28T08:26:53Z Boja02 203906 The Peoples of Middle-earth 30099421 wikitext text/x-wiki == Опис == The Peoples of Middle-earth == Лиценцирање == {{корице књиге}} n4aly0ytun7sjgqjg0bhx1yrv8w7pss 0 4610428 30099422 2025-06-28T08:27:35Z Boja02 203906 Нова страница: {{Кутијица за књигу | назив = Народи Средње земље | назив_оригинала = The Peoples of Middle-earth | слика = Peoples of Middle-earth 1996.png | опис_слике = Прво издање књиге | аутор = [[Џ. Р. Р. Толкин]] | уредник = [[Кристофер Толкин]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = Уједињено Краљевство… 30099422 wikitext text/x-wiki {{Кутијица за књигу | назив = Народи Средње земље | назив_оригинала = The Peoples of Middle-earth | слика = Peoples of Middle-earth 1996.png | опис_слике = Прво издање књиге | аутор = [[Џ. Р. Р. Толкин]] | уредник = [[Кристофер Толкин]] | илустратор = | дизајн корица = | држава = [[Уједињено Краљевство]] | језик = [[Енглески језик|енглески]] | жанр = [[фантастика]] | врста_дела = | издавач = [[HarperCollins]] | време и место настанка = | датум_издања = 1996. | врста_корица = | број_страница = 512 | серијал = ''[[The History of Middle-earth]]'' | преводилац = | издавање_на_српском = | приповедач = | гледиште = | време_радње = | место_радње = | главни_лик = | врхунац = | теме = | претходни = [[The War of the Jewels]] | следећи = |isbn = }} '''''Народи Средње земље''''' ({{јез-ен|The Peoples of Middle-earth}}) је дванаести и последњи том серијала ''[[The History of Middle-earth]]'', који је [[Кристофер Толкин]] саставио на основу рукописа свог оца [[Џ. Р. Р. Толкин]]а. Објављен је 1996. године. Неки ликови (укључујући Анаире, [[Финголфин]]ову жену) појављују се само у овој књизи, као и нека друга дела која се нису уклапала нигде другде.<ref>{{cite book |last=Whittingham |first=Elizabeth A. |title=The Evolution of Tolkien's Mythology: A Study of the History of Middle-earth |url=https://books.google.com/books?id=22EqDwAAQBAJ |year=2017 |publisher=McFarland |isbn=978-1-4766-1174-7}}</ref> == Садржај == На првим страницама сваког тома ''Историје Средње земље'' налази се натпис у феанорским карактерима ([[Тенгвар]], писмо које је Толкин осмислио за Високе Вилењаке), који је написао Кристофер Толкин и који описује садржај књиге. Натпис у Књизи XII гласи: „Ово је последњи том рада Кристофера Толкина у којем је сабрао велики део свега што је његов отац, Џон Роналд Руел Толкин, написао о Средњој земљи и Валинору. У овој књизи прати се настанак историје познијих епоха на северозападу Средње земље након Велике битке и пада Моргота.” === Први део: Пролог и додаци ''Господару прстенова'' === Ова целина се бави развојем пролога и додатака ''[[Господар прстенова|Господара прстенова]]'', као и „[[Силмарилион#Акалабет|Акалабета]]”, заједно са темама и идејама повезаним с њима. То је убедљиво најобимнији део књиге, јер обухвата скоро 300 од укупно 480 страна текста. Укључује ране нацрте пролога романа и прилога о језицима, породичним стаблима и календарима, као и историју „Акалабета”, „Причу о годинама“ (хронологије другог и трећег доба), наследнике Елендила и настанак Прилога А. === Други део: Каснији списи === Материјали који углавном потичу након 1969. године, а обухватају есеје „О патуљцима и људима”, о развоју језика ових раса; „Феаноров шиболет”, о лингвистици [[Вилењаци (Толкин)|вилењачког]] језика [[Квенија (језик)|квенија]] и са етимологијама имена принчева [[Нолдори|Нолдора]]; „Проблем Рос”, који истражује суфикс „-рос” у именима као што су Елрос и Маедрос; као и неке „последње списе” који се баве темама Истара (чаробњака), Глорфиндела из [[Гондолин]]а и Ривендала, и Кирдана Бродоградитеља. === Трећи део: Учења Пенголода === Кратак наратив који сеже до периода ''[[The Book of Lost Tales|Књиге изгубљених прича]]'', представљајући информације које је Пенголод из Гондолина пренео Елфвајну Енглеском у вези са поделом вилењачких језика. === Четврти део: Недовршене приче === Овај одељак обухвата две приче написане 1950-их. ==== Нова сенка ==== „Нова сенка” је наставак ''Господара прстенова'', смештен нешто више од једног века након догађаја из романа, у време краља Елдариона, сина [[Арагорн II|Арагорновог]]. Уредник наводи да је Толкин написао три верзије почетка ове приче, али је све напустио након само неколико страна. ==== Тал-Елмар ==== „Тал-Елмар” је смештен у друго доба и говори о колонизацији Средње земље од стране [[Нуменор]]аца из перспективе дивљих људи. Главни лик и јунак приче, Тал-Елмар, један је од древних становника земаља које ће касније постати [[Гондор]], а делимично потиче од нуменорских досељеника. == Пријем == Чарлс Ноад у журналу ''Mallorn'' примећује да књига „најзад” доноси Толкиново објашњење „реинкарнације” Глорфиндела, лика који се појављује и у ''[[Силмарилион]]у'' и (хиљадама година касније) у ''Господару прстенова''.<ref name="Noad 1996">{{cite journal |last=Noad |first=Charles E. |author-link=Charles Noad |title=[Untitled Review] |journal=[[Mallorn (journal)|Mallorn]] |issue=34 |year=1996 |pages=33–41 |jstor=45321696}}</ref> Ноад пише да је „Кристофер Толкин упозорио да ће историја додатака бити 'и обимна и сложена' – и заиста је тако.” Он описује ситуацију са додацима ''Господару прстенова'' као „дебакл”. Истиче Толкинову неспремност да објави обимне додатке које је намеравао да прате наратив, што га је довело у слабу позицију да брани њихово укључивање. На крају је морао да их знатно скрати, што је, како Ноад каже, „штета”, и није их поново проширио у другом издању. Ноад закључује да је, имајући у виду колико је проблема било са самим додацима, било „необично оптимистично” од Толкина да замисли како би могао да објави и ''Силмарилион'' у исто време.<ref name="Noad 1996"/> Ноад такође коментарише ''Белешку о записима из Округа'', коју је Толкин додао у пролог другог издања, наводећи да је она „разградила оквирну причу ''Силмарилиона'' која је опстала пола века”. Првобитна оквирна прича укључивала је Ериола, односно Елфвајна Енглеског, који је посетио Тол Ересеу и тамо слушао приче вилењака Пенголода; тај лутајући морепловац све је то забележио, и те су приче, наводно, доспеле у Толкинове руке. Међутим, у новој верзији, ту улогу преузимају три тома које је, „великом вештином и знањем”, написао [[Билбо Багинс]] у библиотеци Ривендала, а који углавном описују „старе дане”, односно садржај ''Силмарилиона''. Због тога, пише Ноад, „Билбов рад чини Елфвајнове приче сувишним”. Он се пита зашто би Толкин направио тако велику промену, када је решење у којем би Елфвајн преносио древна казивања, а Билбо каснија, било „сасвим разумно и складно”. Ноад нагађа да је можда Толкин закључио да Права стаза више није била доступна у 20. веку, па тако путник више није могао њоме да стигне до Тол Ересее. Или да је, можда, коначно напустио „стари сан” о томе да својим делом створи митологију за Енглеску и повеже легендаријум с енглеском историјом.<ref name="Noad 1996"/> == Референце == {{reflist}} == Спољашње везе == * [https://tolkiengateway.net/wiki/The_Peoples_of_Middle-earth ''The Peoples of Middle-earth''] на сајту Tolkien Gateway {{Средња земља}} {{Подножје|Књижевност}} [[Категорија:Књиге 1996.]] [[Категорија:Средња земља]] [[Категорија:Епска фантастика]] abhsm6uozr7jaoawoinlwp8yq055hsf 10 4610429 30099425 2025-06-28T08:28:13Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Средишче об Драви | title = [[Општина Средишче об Драви]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Središče ob Dravi.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Годенинци]]{{•}}[[Грабе (Средишче об Драви)|Грабе]]{{•}}Обр… 30099425 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Средишче об Драви | title = [[Општина Средишче об Драви]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Središče ob Dravi.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Годенинци]]{{•}}[[Грабе (Средишче об Драви)|Грабе]]{{•}}[[Обреж (Средишче об Драви)|Обреж]]{{•}}'''[[Средишче об Драви]]'''{{•}}[[Шаловци (Средишче об Драви)|Шаловци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Средишче об Драви|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Средишче об Драви]] </noinclude> 30joou45f1hlnswwx887jjupw724z0o 0 4610430 30099428 2025-06-28T08:29:26Z Boja02 203906 Преусмерена страница на [[The Peoples of Middle-earth]] 30099428 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[The Peoples of Middle-earth]] t9o03vztgkry53ft0tf6xqwcih0x6ck 10 4610431 30099430 2025-06-28T08:31:28Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Старше | title = [[Општина Старше]] | image = [[Датотека:Karte Starse si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бруншвик]]{{•}}[[Златоличје]]{{•}}[[Лока (Старше)|Лока]]{{•}}[[Марјета на Дравскем пољу]]{{•}}Препо… 30099430 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Старше | title = [[Општина Старше]] | image = [[Датотека:Karte Starse si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бруншвик]]{{•}}[[Златоличје]]{{•}}[[Лока (Старше)|Лока]]{{•}}[[Марјета на Дравскем пољу]]{{•}}[[Препоље]]{{•}}[[Рошња]]{{•}}'''[[Старше]]'''{{•}}[[Трниче]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Старше|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Старше]] </noinclude> h7c0141nfve2req6dhldwrl08xn3dkj 10 4610432 30099433 2025-06-28T08:35:10Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Стража | title = [[Општина Стража]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Straza.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вавта вас]]{{•}}[[Долње Мрашево]]{{•}}[[Дргања села]]{{•}}[[Залог (Стража)|Залог]]{{•}}Јурка… 30099433 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Стража | title = [[Општина Стража]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Straza.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вавта вас]]{{•}}[[Долње Мрашево]]{{•}}[[Дргања села]]{{•}}[[Залог (Стража)|Залог]]{{•}}[[Јурка вас]]{{•}}[[Локе (Стража)|Локе]]{{•}}[[Подгора (Стража)|Подгора]]{{•}}[[Поток (Стража)|Поток]]{{•}}[[Прапрече при Стражи]]{{•}}[[Румања вас]]{{•}}'''[[Стража (Словенија)|Стража]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Стража|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Стража]] </noinclude> 22084so9qh1d364kofmvzj1dtj3sr1i 10 4610433 30099439 2025-06-28T08:39:35Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Табор | title = [[Општина Табор]] | image = [[Датотека:Karte Tabor si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Капла]]{{•}}[[Локе (Табор)|Локе]]{{•}}[[Миклавж при Табору]]{{•}}[[Ојстришка вас]]{{•}}[[Пондор]]{{•}}'''Та… 30099439 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Табор | title = [[Општина Табор]] | image = [[Датотека:Karte Tabor si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Капла]]{{•}}[[Локе (Табор)|Локе]]{{•}}[[Миклавж при Табору]]{{•}}[[Ојстришка вас]]{{•}}[[Пондор]]{{•}}'''[[Табор (Словенија)|Табор]]'''{{•}}[[Чрни Врх (Табор)|Чрни Врх]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Табор|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Табор]] </noinclude> 5dhjvexqg5nhmvlv83bh6ify8kfmnzj 10 4610434 30099441 2025-06-28T08:42:38Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Тишина | title = [[Општина Тишина]] | image = [[Датотека:Karte Tisina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Борејци]]{{•}}[[Ванча вас]]{{•}}[[Гедеровци]]{{•}}[[Градишче (Тишина)|Градишче]]{{•}}Крајна (Тишина)… 30099441 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Тишина | title = [[Општина Тишина]] | image = [[Датотека:Karte Tisina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Борејци]]{{•}}[[Ванча вас]]{{•}}[[Гедеровци]]{{•}}[[Градишче (Тишина)|Градишче]]{{•}}[[Крајна (Тишина)|Крајна]]{{•}}[[Мурски Чрнци]]{{•}}[[Мурски Петровци]]{{•}}[[Петањци]]{{•}}[[Ранковци (Тишина)|Ранковци]]{{•}}[[Содишинци]]{{•}}[[Тишина (Словенија)|Тишина]]{{•}}[[Троповци]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Тишина|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Тишина]] </noinclude> cgtlbxijqxbmmhe2bzsv89ktl9w19o6 10 4610435 30099453 2025-06-28T08:52:20Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Толмин | title = [[Општина Толмин]] | image = [[Датотека:Karte Tolmin si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бача при Модреју]]{{•}}[[Бача при Подбрду]]{{•}}[[Буковски Врх]]{{•}}[[Воларје]]{{•}}Волчански Рути… 30099453 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Толмин | title = [[Општина Толмин]] | image = [[Датотека:Karte Tolmin si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бача при Модреју]]{{•}}[[Бача при Подбрду]]{{•}}[[Буковски Врх]]{{•}}[[Воларје]]{{•}}[[Волчански Рути]]{{•}}[[Волче (Толмин)|Волче]]{{•}}[[Габрје (Толмин)|Габрје]]{{•}}[[Горења Требуша]]{{•}}[[Горењи Лог]]{{•}}[[Горски Врх]]{{•}}[[Грахово об Бачи]]{{•}}[[Грант (Толмин)|Грант]]{{•}}[[Грудница]]{{•}}[[Дабер]]{{•}}[[Долења Требуша]]{{•}}[[Долги Лаз]]{{•}}[[Доље]]{{•}}[[Дробочник]]{{•}}[[Жабче]]{{•}}[[Задлаз-Чадрг]]{{•}}[[Задлаз-Жабче]]{{•}}[[Закрај (Толмин)|Закрај]]{{•}}[[Затолмин]]{{•}}[[Знојиле (Толмин)|Знојиле]]{{•}}[[Идрија при Бачи]]{{•}}[[Кал (Толмин)|Кал]]{{•}}[[Камно]]{{•}}[[Каналски Лом]]{{•}}[[Клавже]]{{•}}[[Кнешке Равне]]{{•}}[[Кнежа (Толмин)|Кнежа]]{{•}}[[Коритница (Толмин)|Коритница]]{{•}}[[Козаршче]]{{•}}[[Козмерице]]{{•}}[[Кук (Толмин)|Кук]]{{•}}[[Лисец (Толмин)|Лисец]]{{•}}[[Логаршче]]{{•}}[[Лоје]]{{•}}[[Љубињ]]{{•}}[[Модреј]]{{•}}[[Модрејце]]{{•}}[[Мост на Сочи]]{{•}}[[Облоке]]{{•}}[[Печине]]{{•}}[[Петрово Брдо]]{{•}}[[Подбрдо (Толмин)|Подбрдо]]{{•}}[[Подмелец]]{{•}}[[Поље (Толмин)|Поље]]{{•}}[[Пољубињ]]{{•}}[[Поникве (Толмин)|Поникве]]{{•}}[[Порезен]]{{•}}[[Постаја]]{{•}}[[Прапетно]]{{•}}[[Прапетно Брдо]]{{•}}[[Роче]]{{•}}[[Рут (Толмин)|Рут]]{{•}}[[Села над Подмелцем]]{{•}}[[Села при Волчах]]{{•}}[[Селце (Толмин)|Селце]]{{•}}[[Селишче (Толмин)|Селишче]]{{•}}[[Слап об Идријци]]{{•}}[[Стопник (Толмин)|Стопник]]{{•}}[[Стржишче (Толмин)|Стржишче]]{{•}}[[Темљине]]{{•}}'''[[Толмин]]'''{{•}}[[Толминске Равне]]{{•}}[[Толмински Лом]]{{•}}[[Тртник (Толмин)|Тртник]]{{•}}[[Худајужна]]{{•}}[[Чадрг]]{{•}}[[Чигињ]]{{•}}[[Шентвишка Гора]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Толмин|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Толмин]] </noinclude> d0ydg2n6cxo7m5ezr8n70bbblqo3ptx 10 4610436 30099457 2025-06-28T08:55:57Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Трбовље | title = [[Општина Трбовље]] | image = [[Датотека:Karte Trbovlje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врхе (Трбовље)|Врхе]]{{•}}[[Габрско]]{{•}}[[Добовец]]{{•}}[[Завршје (Трбовље)|Завршје]]{{•}}Жупа (… 30099457 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Трбовље | title = [[Општина Трбовље]] | image = [[Датотека:Karte Trbovlje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врхе (Трбовље)|Врхе]]{{•}}[[Габрско]]{{•}}[[Добовец]]{{•}}[[Завршје (Трбовље)|Завршје]]{{•}}[[Жупа (Трбовље)|Жупа]]{{•}}[[Клек (Трбовље)|Клек]]{{•}}[[Кључевица]]{{•}}[[Кнездол]]{{•}}[[Ојстро (Трбовље)|Ојстро]]{{•}}[[Остенк]]{{•}}[[Планинска вас (Трбовље)|Планинска вас]]{{•}}[[Прапрече (Трбовље)|Прапрече]]{{•}}[[Света Планина (Трбовље)|Света Планина]]{{•}}'''[[Трбовље]]'''{{•}}[[Чебине]]{{•}}[[Чече (Трбовље)|Чече]]{{•}}[[Шкофја Рижа]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Трбовље|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Трбовље]] </noinclude> cli8lyupdjkbx8my3lu5y8jthdta9tp 30099559 30099457 2025-06-28T10:15:46Z RoastPig 306074 30099559 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Трбовље | title = [[Општина Трбовље]] | image = [[Датотека:Karte Trbovlje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врхе (Трбовље)|Врхе]]{{•}}[[Габрско]]{{•}}[[Добовец]]{{•}}[[Завршје (Трбовље)|Завршје]]{{•}}[[Жупа (Трбовље)|Жупа]]{{•}}[[Клек (Трбовље)|Клек]]{{•}}[[Кључевица]]{{•}}[[Кнездол]]{{•}}[[Ојстро (Трбовље)|Ојстро]]{{•}}[[Остенк]]{{•}}[[Планинска вас (Трбовље)|Планинска вас]]{{•}}[[Прапрече (Трбовље)|Прапрече]]{{•}}[[Ретје над Трбовљами]]{{•}}[[Света Планина (Трбовље)|Света Планина]]{{•}}'''[[Трбовље]]'''{{•}}[[Чебине]]{{•}}[[Чече (Трбовље)|Чече]]{{•}}[[Шкофја Рижа]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Трбовље|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Трбовље]] </noinclude> 3r1dwizj0cmsrgidbvl0l60pkoqo6py 0 4610437 30099466 2025-06-28T09:07:08Z Dukae1969 184906 nova straniuca 30099466 wikitext text/x-wiki [[Датотека:Zagor226.png|мини|Korice za #226. ''Legenda o Manetoli''. Autor korica: Alesandro Pičineli, 2023.]] '''''Legenda o Manatoli''''' je 694. redovna epizoda [[Загор|Zagora]] objavljena u Srbiji u svesci #226. u izdanju [[Весели четвртак (издавачка кућа)|Veselog četvrtka]]. Na kioscima u Srbiji se pojavila 5. juna 2025. god. Koštala je 450 din (3,84 €; 4,1 $). Imala je 94 strane.<ref>Spisak epizoda regularne edicije Zagora objavljenih u Veselom četvrtku mogu se pogledati [[Zagor (Veseli četvrtak)|ovde]]. Spisak svih edicija Zagora u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji nalazi se [[Zagor (spisak epizoda)|ovde]].</ref> Ovo je 2. deo epizode, koja je započela u #225. == Originalna epizoda == Originalna sveska pod nazivom ''La leggenda di Manetola'' objavljena je premijerno u #694. regularne edicije Zagora u izdanju [[Серђо_Бонели_едиторе|Bonelija]] u Italiji 2.5.2023. Epizodu su nacrtali Domeniko i Stefano di Vito, a scenario je napisao Jakopo Rauk. Naslovnu stranu je nacrtao Alesandro Pičineli. Cena sveske na evropskom tržištu iznosila je 5,8 €.<ref>https://en.sergiobonelli.it/zagor/2023/03/27/comics/la-leggenda-di-manetola-mini-copertina-zagor-122-1022917/ (Pristup 28.6.2025)</ref> ==Povezane epizode== Epizode Zlatne serije ''Sloboda ili smrt'' (#284), ''Do poslednjeg daha'' (#285), Odabrane priče #69-70 i 73. ==Prethodna i naredna epizoda== Prethodna sveska Zagora u okviru redovne edicije nosila je naslov ''[[Osveta Seminola]]'' (#225), a naredna ''Napad na Britaniju'' (#227). == Vidi još == [[Spisak epizoda stripa Zagor|Spisak]] svih edicija Zagora i [[Zagor (Veseli četvrtak)|Spisak]] epizoda objavljenih u Veselom četvrtku od 2008. god. == Fusnote == {{reflist}} [[Категорија:Италијански стрип јунаци]] [[Категорија:Бонели]] [[Категорија:Стрипови о Загору]] 52fch7e08zx27buv560er5td6jzdlmt 0 4610438 30099474 2025-06-28T09:15:54Z RoastPig 306074 RoastPig преместио је страницу [[Арчелца (Требње)]] на [[Арчелца]]: Хармонизација 30099474 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Арчелца]] j71reotw95b48ij7tglpahbjkfgasdt 30099477 30099474 2025-06-28T09:16:30Z RoastPig 306074 Уклоњено преусмерење на [[Арчелца]] 30099477 wikitext text/x-wiki {{брзо брисање|непотребно преусмеравање}} aj25u8ttp12wfhzcbjvgvpy3wlutxtw 1 4610439 30099483 2025-06-28T09:23:47Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099483 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:23, 28. јун 2025. (CEST) olrtzzklkhf9w9zu2rowhckn001pxz2 1 4610440 30099484 2025-06-28T09:24:09Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099484 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:24, 28. јун 2025. (CEST) d2yrt7kmdft9gsjiv8tvep9qrg6qvwf 1 4610441 30099485 2025-06-28T09:24:21Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099485 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:24, 28. јун 2025. (CEST) d2yrt7kmdft9gsjiv8tvep9qrg6qvwf 0 4610442 30099487 2025-06-28T09:24:31Z Ljiljana Sundać 252028 Направљено превођењем странице „[[:en:Special:Redirect/revision/1289518624|Bathing machine]]” 30099487 wikitext text/x-wiki [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са машине неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm "Bathing - Jane Austen at the seaside"]. Jane Austen Society of Australia. 2007-03-26. Archived from [http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm the original] on 2013-05-14<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2017-10-11</span></span>. <q>Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d'Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.</q></cite></ref> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name="Seaside" /> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFErin_Kelly2016">Erin Kelly (May 4, 2016). John Kuroski (ed.). [https://allthatsinteresting.com/bathing-machines "In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach"].</cite></ref> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, <nowiki><i id="mwtg">„Сандитон“</i></nowiki>, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * * [[Викторијански морал]] * == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. * == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] 6wy3cm5g458qoh2qfseoixzch5dxkh1 30099493 30099487 2025-06-28T09:28:40Z Ljiljana Sundać 252028 30099493 wikitext text/x-wiki {{рут}} [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са машине неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm "Bathing - Jane Austen at the seaside"]. Jane Austen Society of Australia. 2007-03-26. Archived from [http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm the original] on 2013-05-14<span class="reference-accessdate">. Retrieved <span class="nowrap">2017-10-11</span></span>. <q>Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d'Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.</q></cite></ref> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name=Seaside>Manning-Sanders, Ruth. ''Seaside England''. B T Batsford, 1951.</ref> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFErin_Kelly2016">Erin Kelly (May 4, 2016). John Kuroski (ed.). [https://allthatsinteresting.com/bathing-machines "In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach"].</cite></ref> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, <nowiki><i id="mwtg">„Сандитон“</i></nowiki>, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * [[Викторијански морал]] == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] dqirxpu007ua2mpd619rhbb4srkfnud 30099495 30099493 2025-06-28T09:30:43Z Ljiljana Sundać 252028 30099495 wikitext text/x-wiki {{рут}} [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са машине неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA" /> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name=Seaside>Manning-Sanders, Ruth. ''Seaside England''. B T Batsford, 1951.</ref> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting" /> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, <nowiki><i id="mwtg">„Сандитон“</i></nowiki>, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * [[Викторијански морал]] == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] os9lwc4p8lh8x9hj5ze4yyeththk8g1 30099496 30099495 2025-06-28T09:31:44Z Ljiljana Sundać 252028 /* Употреба */ 30099496 wikitext text/x-wiki {{рут}} [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са колица неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA" /> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name=Seaside>Manning-Sanders, Ruth. ''Seaside England''. B T Batsford, 1951.</ref> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting" /> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, <nowiki><i id="mwtg">„Сандитон“</i></nowiki>, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * [[Викторијански морал]] == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] ponh28tst2e1n2uaw7wqybe3g4imdta 30099498 30099496 2025-06-28T09:32:41Z Ljiljana Sundać 252028 30099498 wikitext text/x-wiki [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са колица неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA" /> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name=Seaside>Manning-Sanders, Ruth. ''Seaside England''. B T Batsford, 1951.</ref> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting" /> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, <nowiki><i id="mwtg">„Сандитон“</i></nowiki>, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * [[Викторијански морал]] == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] lldb4v6ypgxax8h40mnxr20smjw1iiy 30099500 30099498 2025-06-28T09:33:15Z Ljiljana Sundać 252028 /* У медијима */ 30099500 wikitext text/x-wiki [[Датотека:BathingMachineGals.jpg|мини| Жене позирају поред кабине - колица за купање 1902. године]] [[Датотека:Badekarren_auf_Wyk_(1895).jpg|мини| Колица за купање са коњском вучом у [[Вик ауф Фер|Вик ауф Феру]], у Немачкој, 1895.]] '''Колица за купање''' била су популарна од 18. века до почетка 20. века, а људима на плажама омогућавала су да се пресвуку из своје уобичајене одеће, обуку купаће костиме и уђу у море. Колица за купање била су са кровом и направљена од дрвета и котрљала су се у море. Нека су имала зидове од пуног дрвета, друга платнене зидове преко дрвеног оквира, а обично зидове са стране и врата, са завесама на сваком крају. Употреба колица за купање била је део [[Бонтон|бонтона]] за купање у мору, коју су требали поштовати и мушкарци и жене који су желели да се понашају пристојно.<ref name="Byrde2013">{{Cite journal|last=Byrde|first=Penelope|year=2013|title='That Frightful Unbecoming Dress' Clothes for Spa Bathing at Bath|journal=Costume|volume=21|issue=1|pages=44–56|doi=10.1179/cos.1987.21.1.44|issn=0590-8876}}</ref> Посебно у Британији, чак и уз употребу колица за заштиту, купање за мушкарце и жене је обично било одвојено, тако да се особе супротног пола не би виђале у купаћим костимима који, иако скромни по савременим стандардима, нису сматрани одговарајућом одећом за појављивање у јавности. == Употреба == Колица за купање која су се користила у [[Маргејт|Маргејту]], у [[Кент|Кенту]], описао је Воли Чемберлен Олтон 1805. године као: {{blockquote|Са четири точка, прекривене платном, са на једном крају тендом од истог материјала који се спушта на површину воде, тако да је купач који силази са колица неколико степеника скривен од погледа јавности, чиме је најпрефињенијој жени омогућено да ужива у благодетима мора са најстрожом деликатношћу..<ref>{{cite book|author-link=Walley Chamberlain Oulton|last=Oulton|first= W. C.|date=1805|title=The Traveller's Guide; or, English Itinerary|volume= II|page= 245|location= Ivy-Lane, London|publisher= James Cundee}}</ref>}} Људи су улазили у малу просторију кабине колица док су стајала на плажи, носећи своју уличну одећу. У кабини су се пресвлачили у купаће костиме, иако је мушкарцима било дозвољено да се купају голи до 1860-их,<ref name="JASA">{{Cite web|url=http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|title=Bathing - Jane Austen at the seaside|date=2007-03-26|publisher=Jane Austen Society of Australia|archive-url=https://archive.today/20130514035307/http://www.jasa.net.au/seaside/Bathing.htm|archive-date=2013-05-14|url-status=dead|access-date=2017-10-11|quote=Tobias Smollett in The Expedition of Humphrey Clinker. ... on each side a little window above ... 1789: ... over all their windows ... Diary and Letters of Madame d’Arblay, vol 5, pp. 35-6 ... men ... were able to bathe naked. ... make use of the bathing machines for changing ... Prudery did not win out until the 1860s.}}</ref> стављајући своју уличну одећу у подигнути одељак где би остала сува. Вероватно су све кабине за купање имале мале прозоре,<ref name="JASA" /> али један новинар у ''[[The Guardian|Манчестер Гардијану]]'' од 26. маја 1906. године сматрао их је „лоше осветљеним“ и питао се зашто кабине за купање нису побољшане кровним прозором.<ref>{{Cite news|url=http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|title=How to dress in the water|last=Sharp|first=Evelyn|date=1906-05-26|work=[[The Guardian|Manchester Guardian]]|access-date=2009-12-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20080827175549/http://www.guardiancentury.co.uk/1899-1909/Story/0,6051,126381,00.html|archive-date=2008-08-27|quote=ill-lighted}}</ref> Колица су ишла на точковима или клизила у воду. Најчешће колица су имала велике широке точкове и покретао их је коњ, или пар коња, са возачем. Мање уобичајене су биле кабине - колица које су вукла људска снага. Нека одмаралишта су имала дрвене шине у води по којима су се котрљали точкови, а нека су имала колица за купање која су се увлачила и извлачила из мора помоћу каблова које је покретала парна машина. Када су стигли у воду, купачи су излазили са морске стране низ степенице у воду. Многа колица су имала врата напред и позади; она са само једним вратима су морала да се окрећу. Сматрало се неопходним да колица блокирају сваки поглед на купача са обале. Неке кабине су биле опремљене платненом тендом која се спуштала на вратима са стране мора, а понекад се могла спустити и у воду, пружајући купачу већу приватност. Нека одмаралишта су запошљавала снажну особу истог пола која би помагала купачу да уђе и изађе из мора.<ref name="Walton1983">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9VmlQgAACAAJ|title=The English Seaside Resort: A Social History, 1750-1914|last=Walton|first=John K.|publisher=Leicester University Press|year=1983|isbn=978-0-312-25527-5}}</ref> Колица за купање су често била опремљена малом заставицом коју би купач могао да подигне као сигнал возачу да је спреман да се врати на обалу.<gallery widths="200px" heights="160px"> Датотека:Bathing_place_in_Cardigan_Bay,_near_Aberystwith.jpeg|алт=Sea bathing in mid Wales c. 1800. Several bathing machines can be seen.| Купање у мору у средњем [[Велс|Велсу]] {{Око|1800}}. Може се видети неколико колица за купање. Датотека:MermaidsAtBrighton.jpg|алт=Mermaids at Brighton swim behind their bathing machines in this engraving by William Heath, c. 1829.| ''Сирене у [[Брајтон|Брајтону]]'' пливају иза својих колица за купање на гравури Вилијама Хита, {{Око|1829}}. Датотека:BathingMachineDontBeAfraid.jpg|алт=Man and woman in swimsuits, c. 1910. The woman is exiting a bathing machine. Once mixed-sex bathing became socially acceptable, the days of the bathing machine were numbered.| Мушкарац и жена у купаћим костимима, око 1910. године. Жена излази из колица за купање. Када је купање оба пола постало друштвено прихватљиво, дани колица за купање су били одбројани. </gallery> == Историја == [[Датотека:Woman_in_bathing_suit_(1893).jpg|мини| Жена у купаћем костиму, [[Шлезвиг-Холштајн]], Немачка, 1893.]] [[Датотека:Queen_Victoria's_Bathing_Machine._-_panoramio.jpg|лево|мини| Колица за купање [[Краљица Викторија|краљице Викторије]] (рестаурирана)]] Према неким изворима, колица за купање су развијена 1750. године у [[Маргејт|Маргејту]], у Кенту. Та верзија је вероватно била намењена да сакрије корисника док се углавном не би потопио у воду, јер у то време купаћи костими још нису били уобичајени и већина људи се купала гола. „Господин Бенџамин Бил, квекер, био је проналазач колица за купање. Њихова структура је једноставна, али прилично практична; а помоћу тенде, задовољства купања могу се уживати на тако приватан начин, који је у складу са најстрожом деликатношћу.“<ref>{{Cite book|url=https://archive.org/stream/kentishtravelle00fishgoog#page/n166/mode/2up|title=The Kentish Traveller's Companion|last=Fisher|first=T.|publisher=Printed and sold by T. Fisher, Rochester; andSimmons and Kirkby, Canterbury|year=1776|page=119|access-date=25 Sep 2012}}</ref> У Јавној библиотеци Скарбороа налази се гравура Џона Сетерингтона из 1736. године која приказује људе како се купају и за коју се верује да је први доказ о колицима за купање; међутим, подаци из [[Девон (грофовија)|Девона]] тврде да је то било годину дана раније, 1735. Међутим, други извор смешта најранија колица за купање на други крај Британије. Према огласу у Каледонском Меркурију, колица су била доступна свакодневно у Литу близу Единбурга од августа 1750. године, а формулација огласа сугерише да се појавила у ранијим издањима: „Колица за купање ће, од следећег понедељка, бити опслужена сваког законског дана од стране Томаса Вира Картера у Литу; његова станица код исте је на песку западно од стакленика, како би примио даме и господу који желе да се купају.“ Колица су могла „лако да приме четири особе“. Колица за купање била су најчешће у Уједињеном Краљевству и деловима [[Британска империја|Британског царства]] са британским становништвом, али су се користила и у Француској, Немачкој, Холандији, Белгији, Сједињеним Државама, Мексику и другим земљама.<ref name="allthatsinteresting">{{Cite web|url=https://allthatsinteresting.com/bathing-machines|title=In Victorian Times, Women Had To Be Carried To The Beach|last=Erin Kelly|date=May 4, 2016|editor-last=John Kuroski}}</ref> [[Алберт од Сакс-Кобург и Гота|Принц Алберт]] је користио једна на плажи Осборн близу куће Осборн на [[Острво Вајт|острву Вајт]], као и [[Викторија Хановерска|краљица Викторија]], која их је користила за цртање и купање. Она је о таквом искуству писала у свом дневнику у јулу 1847.<ref>{{Cite web|url=https://www.radiotimes.com/tv/drama/queen-victoria-bathing-machine/|title=Why does the Queen use a "bathing machine" to go swimming in ITV's Victoria?|website=Radio Times}}</ref> Након смрти краљице, њена колица су коришћена као кокошињац, али су рестаурирана 1950-их и изложена 2012. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.victorianweb.org/history/victoria/7.html|title=The Queen's Bathing Machine at Osborne|website=www.victorianweb.org}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/av/uk-18867194|title=How Queen Victoria swam in the sea|work=BBC News}}</ref> Према новинском извештају, „Краљичина колица била су необично украшена, са предњом верандом и завесама које су је скривале док не би ушла у воду. Унутрашњост је имала свлачионицу и [[WC шоља|WC]] са прикључком на водовод“.<ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/uk/this-britain/victoria-s-plunge-queen-s-beach-open-public-7946869.html|title=Victoria's plunge: Queen's beach to open to public|date=July 17, 2012|website=The Independent}}</ref> Колица за купање су остала у активној употреби на енглеским плажама све до 1890-их, када су почеле да се паркирају на плажи. Законска сегрегација купалишта у Британији окончана је 1901. године, а употреба колица за купање је брзо опала. Затим су неколико година коришћена као стационарне свлачионице.<ref name=Seaside>Manning-Sanders, Ruth. ''Seaside England''. B T Batsford, 1951.</ref> Већина њих је нестала у Уједињеном Краљевству до 1914. године, а почетком 1920-их биле су готово изумрле, чак и на плажама које су биле намењене старијој клијентели. На многим местима широм света су опстала до данас као стационарне кућице за купање.<ref name="allthatsinteresting" /> == У медијима == * У „Лову на снарке“ њихова склоност ка колицима за купање наведена је као четврти „непогрешиви знак“ који ловци на снарке треба да узму у обзир. * У делу ''„Јоланта“'', лорд канцелар у својој „Песми ноћних мора“ описује путнички брод као не много већи од колица за купање. * Употреба колица за купање и одвојено пливање приказано је у серији [[ITV|ITV-а]] из 2019. године, „Сандитон“, заснованој на истоименом недовршеном роману [[Џејн Остин]] из 1817. године. * У делу ''[[Под туђим утицајем|„Под туђим утицајем“]]'' Џејн Остин, наводи се да је главна улица у граду Лајму током сезоне „била заузета колицима за купање“. * У делу „О људском ропству“, [[Самерсет Мом|Сомерсет Мом]] описује главног лика, Филипа, како плива у океану, након чега се „увукао назад, мокар и промрзао, у своја колица за купање“. * У 22. поглављу књиге ''„Вашар таштине“'' (1847–1848) [[Вилијам Мејкпис Текери|Вилијама Мејкписа Текерија]] помињу се колица за купање. * У делу ''„Ђаво у пролеће''“ Лизе Клејпас, „Серафина ју је одвела до колица за купање која су била остављена близу дине. Била је то мала затворена просторија постављена на високим точковима, са степеницама које су водиле до врата“. * Колица за купање се помињу у делу ''„Жена у белом“'' [[Вилки Колинс|Вилкија Колинса]]. * Филм из 2020. године, ''„Амонит“'', приказује Шарлот Мерчисон како користи колица за купање. * Поглавље 24 у делу ''[[Агнес Греј|„Агнес Греј“]]'' од [[Ен Бронте]] описује јутарње припреме на плажи у купалишту и помиње колица за купање. * Алиса у делу [[Alisa u zemlji čuda|„Алиса у земљи чуда“]] Луиса Керола наивно закључује да се колица за купање могу наћи „где год да кренете на енглеској обали“. == Види још == * [[Викторијански морал]] == Референце == {{Референце}} == Додатна литература == * Ferry, Kathryn. ''Beach Huts and Bathing Machines'', Shire Publications, 2009. {{ISBN|978-0-7478-0700-1}}[[:en:ISBN_(identifier)|ISBN]]&nbsp;[[:en:Special:BookSources/978-0-7478-0700-1|978-0-7478-0700-1]] * Schaefer, Mary & David. ''Where Did You Change?'', Mica Publishers, 2006. == Спољашње везе == * [https://www.flickr.com/photos/library_of_congress/tags/bathingmachines/ Машине за купање] - фотографије [[Конгресна библиотека|Конгресне библиотеке]] на [[Flickr|Фликру]] * [https://www.gettyimages.com/photos/bathing-machine Кабина за купање] на Getty Images [[Категорија:Пливање]] [[Категорија:Плаже]] mnmrern0zz2cfgxoe45s0uaa4omlmxg 1 4610443 30099488 2025-06-28T09:24:44Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099488 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:24, 28. јун 2025. (CEST) d2yrt7kmdft9gsjiv8tvep9qrg6qvwf 1 4610444 30099490 2025-06-28T09:25:14Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099490 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:25, 28. јун 2025. (CEST) 3mdffnraw6blpis8c2clxgwri4kxr58 1 4610445 30099491 2025-06-28T09:25:46Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099491 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:25, 28. јун 2025. (CEST) 3mdffnraw6blpis8c2clxgwri4kxr58 1 4610446 30099492 2025-06-28T09:25:54Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Ментално здравље}} — ~~~~ 30099492 wikitext text/x-wiki {{Ментално здравље}} — [[Корисник:Jeeleeenaaa|Jeeleeenaaa]] ([[Разговор с корисником:Jeeleeenaaa|разговор]]) 11:25, 28. јун 2025. (CEST) 3mdffnraw6blpis8c2clxgwri4kxr58 10 4610447 30099494 2025-06-28T09:30:41Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Требње | title = [[Општина Требње]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2011 Trebnje.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Арчелца]]{{•}}[[Артмања вас]]{{•}}[[Бабна Гора (Требње)|Бабна Гора]]{{•}}[[Белшиња вас]]{{•}}… 30099494 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Требње | title = [[Општина Требње]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2011 Trebnje.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Арчелца]]{{•}}[[Артмања вас]]{{•}}[[Бабна Гора (Требње)|Бабна Гора]]{{•}}[[Белшиња вас]]{{•}}[[Бенечија]]{{•}}[[Бич (Требње)|Бич]]{{•}}[[Блато (Требње)|Блато]]{{•}}[[Бреза (Требње)|Бреза]]{{•}}[[Вавпча вас при Добрничу]]{{•}}[[Велика Лока (Требње)|Велика Лока]]{{•}}[[Велика Шевница]]{{•}}[[Велике Доле (Требње)|Велике Доле]]{{•}}[[Велики Габер]]{{•}}[[Велики Видем]]{{•}}[[Волчја Јама (Требње)|Волчја Јама]]{{•}}[[Врбовец (Требње)|Врбовец]]{{•}}[[Врхово при Шентловренцу]]{{•}}[[Врхтребње]]{{•}}[[Вртаче (Требње)|Вртаче]]{{•}}[[Гољек]]{{•}}[[Гомбишче]]{{•}}[[Горења Добрава (Требње)|Горења Добрава]]{{•}}[[Горења Немшка вас]]{{•}}[[Горења вас при Чатежу]]{{•}}[[Горења вас (Требње)|Горења вас]]{{•}}[[Горење Камење при Добрничу]]{{•}}[[Горење Медведје село]]{{•}}[[Горење Поникве]]{{•}}[[Горење Селце]]{{•}}[[Горењи Подборшт при Велики Локи]]{{•}}[[Горењи Подшумберк]]{{•}}[[Горица на Медведјеку]]{{•}}[[Горењи Врх при Добрничу]]{{•}}[[Горње Прапрече]]{{•}}[[Градишче при Требњем]]{{•}}[[Грич при Требњем]]{{•}}[[Грм (Требње)|Грм]]{{•}}[[Грмада]]{{•}}[[Дечја вас]]{{•}}[[Добрава (Требње)|Добрава]]{{•}}[[Добравица при Великем Габру]]{{•}}[[Добрнич]]{{•}}[[Дол при Требњем]]{{•}}[[Долења Добрава (Требње)|Долења Добрава]]{{•}}[[Долења Немшка вас]]{{•}}[[Долења вас при Чатежу]]{{•}}[[Долење Камење при Добрничу]]{{•}}[[Долење Медведје село]]{{•}}[[Долење Поникве]]{{•}}[[Долење Селце]]{{•}}[[Долењи Подборшт при Требњем]]{{•}}[[Долењи Подшумберк]]{{•}}[[Долењи Врх]]{{•}}[[Долга Њива при Шентловренцу]]{{•}}[[Долње Прапрече]]{{•}}[[Жабјек]]{{•}}[[Железно (Требње)|Железно]]{{•}}[[Жубина]]{{•}}[[Загорица при Добрничу]]{{•}}[[Загорица при Чатежу]]{{•}}[[Загорица при Великем Габру]]{{•}}[[Заврх (Требње)|Заврх]]{{•}}[[Зидани Мост (Требње)|Зидани Мост]]{{•}}[[Игленик при Велики Локи]]{{•}}[[Језеро (Требње)|Језеро]]{{•}}[[Камни Поток]]{{•}}[[Кнежја вас]]{{•}}[[Коренитка]]{{•}}[[Корита (Требње)|Корита]]{{•}}[[Кришка Ребер]]{{•}}[[Криж (Требње)|Криж]]{{•}}[[Кртина (Требње)|Кртина]]{{•}}[[Крушни Врх]]{{•}}[[Кукенберк]]{{•}}[[Липник (Требње)|Липник]]{{•}}[[Лисец (Требње)|Лисец]]{{•}}[[Лог при Жужемберку]]{{•}}[[Локве при Добрничу]]{{•}}[[Луковек]]{{•}}[[Лужа]]{{•}}[[Мачји Дол]]{{•}}[[Мачковец (Требње)|Мачковец]]{{•}}[[Мала Лока (Требње)|Мала Лока]]{{•}}[[Мала Шевница]]{{•}}[[Мале Доле при Стехањи васи]]{{•}}[[Мали Габер]]{{•}}[[Мали Видем]]{{•}}[[Мартиња вас]]{{•}}[[Медведјек (Требње)|Медведјек]]{{•}}[[Мегленик]]{{•}}[[Мрзла Лужа]]{{•}}[[Мухабран]]{{•}}[[Обчине]]{{•}}[[Одрга]]{{•}}[[Орлака]]{{•}}[[Пекел (Требње)|Пекел]]{{•}}[[Плуска (Требње)|Плуска]]{{•}}[[Подлисец]]{{•}}[[Поток (Требње)|Поток]]{{•}}[[Преска при Добрничу]]{{•}}[[Примштал]]{{•}}[[Приставица при Великем Габру]]{{•}}[[Рачје село]]{{•}}[[Разборе]]{{•}}[[Рдечи Кал (Требње)|Рдечи Кал]]{{•}}[[Репче (Требње)|Репче]]{{•}}[[Репље]]{{•}}[[Рева (Требње)|Рева]]{{•}}[[Рихповец]]{{•}}[[Родине при Требњем]]{{•}}[[Роје при Чатежу]]{{•}}[[Роженпељ]]{{•}}[[Рожни Врх (Требње)|Рожни Врх]]{{•}}[[Села при Шумберку]]{{•}}[[Стехања вас]]{{•}}[[Страње при Добрничу]]{{•}}[[Страње при Великем Габру]]{{•}}[[Студенец (Требње)|Студенец]]{{•}}[[Светиња (Требње)|Светиња]]{{•}}[[Требањски Врх]]{{•}}'''[[Требње]]'''{{•}}[[Трње (Требње)|Трње]]{{•}}[[Худеје]]{{•}}[[Цеста (Требње)|Цеста]]{{•}}[[Чатеж]]{{•}}[[Чешњевек (Требње)|Чешњевек]]{{•}}[[Шаховец]]{{•}}[[Шентловренц]]{{•}}[[Шковец (Требње)|Шковец]]{{•}}[[Шмавер (Требње)|Шмавер]]{{•}}[[Штефан при Требњем]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Требње|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Требње]] </noinclude> gkcunx131lpcmcm54uxf2vl3c0092tr 1 4610448 30099497 2025-06-28T09:32:26Z Ljiljana Sundać 252028 Нова страница: {{ВикиСениор2025}} 30099497 wikitext text/x-wiki {{ВикиСениор2025}} geffhx7irzm2py1mzykapgkrcmmd4th 4 4610449 30099502 2025-06-28T09:33:41Z Jeeleeenaaa 211118 Нова страница: {{Columns-list| * [[Елизабет Томалин]] * [[Логотерапија]] * [[Мартина Мејн]] * [[Хома Дараби]] * [[Татјана Розентал]] * [[Лусија Капачионе]] * [[Лудило]] }} 30099502 wikitext text/x-wiki {{Columns-list| * [[Елизабет Томалин]] * [[Логотерапија]] * [[Мартина Мејн]] * [[Хома Дараби]] * [[Татјана Розентал]] * [[Лусија Капачионе]] * [[Лудило]] }} an8xttcu05n1d1vvf6qo1uu4vzqkwc7 10 4610450 30099505 2025-06-28T09:36:04Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Трновска Вас | title = [[Општина Трновска Вас]] | image = [[Датотека:Karte Trnovska vas si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Биш (Трновска Вас)|Биш]]{{•}}[[Бишечки Врх]]{{•}}[[Лочич]]{{•}}Совјак (Трновска Вас… 30099505 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Трновска Вас | title = [[Општина Трновска Вас]] | image = [[Датотека:Karte Trnovska vas si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Биш (Трновска Вас)|Биш]]{{•}}[[Бишечки Врх]]{{•}}[[Лочич]]{{•}}[[Совјак (Трновска Вас)|Совјак]]{{•}}'''[[Трновска Вас]]'''{{•}}[[Трновски Врх]]{{•}}[[Чрмља]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Трновска Вас|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Трновска Вас]] </noinclude> 90s4c3pzrparbtf17lhstiz8tien4yx 0 4610451 30099507 2025-06-28T09:38:02Z Limes Sorabicus 305791 Нова страница: {{Уметник | име = Александар Јеремић Цибе | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1925|4|30}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|8|5|1925|4|30}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | п… 30099507 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Александар Јеремић Цибе | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1925|4|30}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина СХС]] | датум_смрти = {{Датум смрти|2008|8|5|1925|4|30}} | место_смрти = [[Београд]] | држава_смрти = [[Србија]] | поље = [[Сликарство]], [[Графика]] | правац_традиција = | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | занимање= | отац = |брат = |породица=}} '''Александар Јеремић Цибе''' ([[Београд]], [[30. април]] [[1925]]. — Београд, [[5. август]] [[2008]].) био је српски [[сликар]] и [[Графика|графичар]]. == Биографија == Александар Јеремић Цибе је дипломирао 1949. на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Академији ликовних уметности]] у Београду. Сликарство је учио код [[Младен Јосић|Младена Јосића]], [[Иван Табаковић|Ивана Табаковића]], [[Сава Рајковић (сликар)|Саве Рајковића]], [[Mihailo Petrov|Михајла Петрова]] и [[Марко Челебоновић|Марка Челебоновића]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://galerijaslika.rs/aleksandar-jeremic-cibe/|title=Aleksandar Jeremic Cibe|website=Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena|language=sr-RS|access-date=2025-06-28}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.nin.rs/arhiva/vesti/12390/cibe-izvini|title=Cibe, izvini|last=NIN.RS|website=Nin online|language=sr|access-date=2025-06-28}}</ref> Имао је преко 30 самосталних изложби у [[Југославија|Југославији]] и многим европским земљама,<ref name=":1" /> а прву самосталну изложбу приредио је 1953. у Београду под називом „''Кровови Београда''“.<ref name=":2">{{Cite web|url=https://fineartserbia.rs/aleksandar-jeremi%C4%87-cibe-sr/|title=Slikar Aleksandar Jeremić Cibe|website=fineartserbia.rs|language=sr|access-date=2025-06-28}}</ref> Студијски је боравио у [[Енглеска|Енглеској]], [[Француска|Француској]], [[Холандија|Холандији]], [[Белгија|Белгији]], [[Италија|Италији]], [[Немачка|Немачкој]] и [[СССР|бившем СССР-у]].<ref name=":2" /> Јеремић је био познат по циклусима приморских градова и посебно музичара.<ref name=":0" /> На неколико стотина цртежа насталих током шест деценија рада препознају се музичке дворане и прослављени музичари на њиховим подијумима.<ref name=":1" /> Ревокс (Revox), [[Швајцарска|швајцарски]] произвођач музичке електронике за појачање и репродукцију звука, одабрао је на међународном конкурсу Јеремићев цртеж гудача и прогласио га својим заштитним знаком.<ref name=":1" /> == Уметнички стил == У првој фази Јеремић је сликао поетско-[[Реализам (уметност)|реалистичке]] пејзаже градова и композиције инспирисане архитектуром. У својим каснијим циклусима ''Концерата'' доживљај музике је трансформисао у визуелне структуре често на граници [[Апстрактна уметност|апстракције]].<ref name=":02">{{Cite book|title=Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј|last=Миљковић-Пепек|first=Петар|publisher=Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа"|year=1984|location=Загреб|pages=690}}</ref> Његов уметнички израз обухватао је апстрактне и фигуративне елементе. Боје, линије и облици у његовим сликама причају приче о животу и хармонији.<ref>{{Cite web|url=https://artbeliandjeo.rs/proizvod/jeremic-aleksandar-cibe-8/|title=Jeremić Aleksandar Cibe|website=Galerija slika Beli Anđeo - Beograd|language=sr-RS|access-date=2025-06-28}}</ref> == Види још == * [[Списак српских сликара]] == Референце == <references /> == Спољашње везе == * [https://www.youtube.com/watch?v=FiQ-bkrIWWE Видео са радовима Александра Јеремића Цибета на Јутјуб каналу Драгана Цветковића] {{подножје|Биографија|Уметност|Србија|Београд}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Јеремић, Александар Цибе}} [[Категорија:Рођени 1925.]] [[Категорија:Умрли 2008.]] [[Категорија:Уметници из Београда]] [[Категорија:Српски сликари]] [[Категорија:Српски графичари]] [[Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду]] gw49ban8yhp2qmg2nqs7ntzwdig7ye4 10 4610452 30099515 2025-06-28T09:41:20Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Тржич | title = [[Општина Тржич]] | image = [[Датотека:Karte Trzic si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистрица при Тржичу]]{{•}}[[Брдо (Тржич)|Брдо]]{{•}}[[Брег об Бистрици]]{{•}}[[Брезје при Тржичу]]{{•}}… 30099515 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Тржич | title = [[Општина Тржич]] | image = [[Датотека:Karte Trzic si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистрица при Тржичу]]{{•}}[[Брдо (Тржич)|Брдо]]{{•}}[[Брег об Бистрици]]{{•}}[[Брезје при Тржичу]]{{•}}[[Гозд (Тржич)|Гозд]]{{•}}[[Граховше]]{{•}}[[Долина (Тржич)|Долина]]{{•}}[[Жигања вас]]{{•}}[[Вадиче]]{{•}}[[Височе (Тржич)|Височе]]{{•}}[[Згорње Ветрно]]{{•}}[[Звирче]]{{•}}[[Јелендол (Тржич)|Јелендол]]{{•}}[[Ковор]]{{•}}[[Криже (Тржич)|Криже]]{{•}}[[Леше (Тржич)|Леше]]{{•}}[[Лока (Тржич)|Лока]]{{•}}[[Лом под Сторжичем]]{{•}}[[Новаке (Тржич)|Новаке]]{{•}}[[Паловиче]]{{•}}[[Подљубељ]]{{•}}[[Попово (Тржич)|Попово]]{{•}}[[Потарје (Тржич)|Потарје]]{{•}}[[Пристава (Тржич)|Пристава]]{{•}}[[Ретње]]{{•}}[[Рочевница]]{{•}}[[Себење]]{{•}}[[Сенично]]{{•}}[[Слап (Тржич)|Слап]]{{•}}[[Сподње Ветрно]]{{•}}'''[[Тржич]]'''{{•}}[[Худи Грабен]]{{•}}[[Худо (Тржич)|Худо]]{{•}}[[Хушица]]{{•}}[[Чадовље при Тржичу]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Тржич|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Тржич]] </noinclude> gjt1uk6sayhvdlp63962yxp2eedt0b4 10 4610453 30099518 2025-06-28T09:43:17Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Трзин | title = [[Општина Трзин]] | image = [[Датотека:Karte Trzin si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Трзин]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Трзин|*]] Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Трз… 30099518 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Трзин | title = [[Општина Трзин]] | image = [[Датотека:Karte Trzin si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = '''[[Трзин]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Трзин|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Трзин]] </noinclude> qmkgk822u46ygoof6q34p8a4b5cs1vi 10 4610454 30099525 2025-06-28T09:46:40Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Турнишче | title = [[Општина Турнишче]] | image = [[Датотека:Karte Turnisce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гомилица]]{{•}}[[Неделица]]{{•}}[[Ренковци]]{{•}}'''[[Турнишче]]''' }}<noinclude> Категорија:Општина… 30099525 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Турнишче | title = [[Општина Турнишче]] | image = [[Датотека:Karte Turnisce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Гомилица]]{{•}}[[Неделица]]{{•}}[[Ренковци]]{{•}}'''[[Турнишче]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Турнишче|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Турнишче]] </noinclude> qobw4ogy5ilvfp3ugwnr4zvy898xjle 10 4610455 30099535 2025-06-28T09:54:23Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Хајдина | title = [[Општина Хајдина]] | image = [[Датотека:Karte Hajdina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Драженци]]{{•}}[[Геречја вас]]{{•}}'''[[Згорња Хајдина]]'''{{•}}[[Скорба]]{{•}}[[Словења вас]]{{•}}Сп… 30099535 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Хајдина | title = [[Општина Хајдина]] | image = [[Датотека:Karte Hajdina si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Драженци]]{{•}}[[Геречја вас]]{{•}}'''[[Згорња Хајдина]]'''{{•}}[[Скорба]]{{•}}[[Словења вас]]{{•}}[[Сподња Хајдина]]{{•}}[[Хајдоше]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Хајдина|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Хајдина]] </noinclude> 4by0n9nfckmbjbv5f6wkk1szirdhyh7 2 4610456 30099537 2025-06-28T09:58:54Z نوفاك اتشمان 38454 Нова страница: {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 30099537 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 30099541 30099537 2025-06-28T09:59:12Z نوفاك اتشمان 38454 Заштићена страница [[Корисник:Stoicus]] ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 30099537 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 2 4610457 30099538 2025-06-28T09:58:57Z نوفاك اتشمان 38454 Нова страница: {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 30099538 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 30099542 30099538 2025-06-28T09:59:24Z نوفاك اتشمان 38454 Заштићена страница [[Корисник:Černogorac]] ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 30099538 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 2 4610458 30099539 2025-06-28T09:58:59Z نوفاك اتشمان 38454 Нова страница: {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 30099539 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 30099543 30099539 2025-06-28T09:59:32Z نوفاك اتشمان 38454 Заштићена страница [[Корисник:Krajina Force]] ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 30099539 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 2 4610459 30099540 2025-06-28T09:59:01Z نوفاك اتشمان 38454 Нова страница: {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 30099540 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 30099545 30099540 2025-06-28T09:59:39Z نوفاك اتشمان 38454 Заштићена страница [[Корисник:SerbianFox]] ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 30099540 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 10 4610460 30099547 2025-06-28T10:02:49Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Хоче-Сливница | title = [[Општина Хоче-Сливница]] | image = [[Датотека:Karte Hoce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бохова]]{{•}}[[Згорње Хоче]]{{•}}[[Орехова вас]]{{•}}[[Пивола]]{{•}}Полана (Хоче–Слив… 30099547 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Хоче-Сливница | title = [[Општина Хоче-Сливница]] | image = [[Датотека:Karte Hoce si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бохова]]{{•}}[[Згорње Хоче]]{{•}}[[Орехова вас]]{{•}}[[Пивола]]{{•}}[[Полана (Хоче–Сливница)|Полана]]{{•}}[[Радизел]]{{•}}[[Рогоза]]{{•}}[[Сливница при Марибору]]{{•}}[[Сливнишко Похорје]]{{•}}'''[[Сподње Хоче]]'''{{•}}[[Хочко Похорје]]{{•}}[[Хотиња вас]]{{•}}[[Чрета (Хоче-Сливница)|Чрета]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Хоче-Сливница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Хоче-Сливница]] </noinclude> nbfq12menain3iq25xqhu9b0edpj4d5 10 4610461 30099550 2025-06-28T10:05:17Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Ходош | title = [[Општина Ходош]] | image = [[Датотека:Karte Hodos si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Крпливник]]{{•}}'''[[Ходош]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Ходош|*]] Категорија:Шаблони за општине… 30099550 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Ходош | title = [[Општина Ходош]] | image = [[Датотека:Karte Hodos si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Крпливник]]{{•}}'''[[Ходош]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Ходош|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Ходош]] </noinclude> d4j904shgshpubgxinmi7hjdu28dyfj 10 4610462 30099556 2025-06-28T10:10:32Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Хорјул | title = [[Општина Хорјул]] | image = [[Датотека:Karte Dravograd si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врзденец]]{{•}}[[Жажар]][[Закланец]]{{•}}[[Корено над Хорјулом]]{{•}}Лесно Брдо (Хорјул)|Лесно Бр… 30099556 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Хорјул | title = [[Општина Хорјул]] | image = [[Датотека:Karte Dravograd si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врзденец]]{{•}}[[Жажар]][[Закланец]]{{•}}[[Корено над Хорјулом]]{{•}}[[Лесно Брдо (Хорјул)|Лесно Брдо]]{{•}}[[Љубгојна]]{{•}}[[Подолница]]{{•}}[[Самоторица]]{{•}}'''[[Хорјул]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Хорјул|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Хорјул]] </noinclude> 7dagikh6bsj19vnad9x1n762lpzkf32 10 4610463 30099562 2025-06-28T10:18:28Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Храстник | title = [[Општина Храстник]] | image = [[Датотека:Karte Hrastnik si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бобен]]{{•}}[[Брдце (Храстник)|Брдце]]{{•}}[[Брница (Храстник)|Брница]]{{•}}Горе (Храстник)|Г… 30099562 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Храстник | title = [[Општина Храстник]] | image = [[Датотека:Karte Hrastnik si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бобен]]{{•}}[[Брдце (Храстник)|Брдце]]{{•}}[[Брница (Храстник)|Брница]]{{•}}[[Горе (Храстник)|Горе]]{{•}}[[Дол при Храстнику]]{{•}}[[Кал (Храстник)|Кал]]{{•}}[[Ковк (Храстник)|Ковк]]{{•}}[[Криштандол]]{{•}}[[Крнице]]{{•}}[[Марно]]{{•}}[[Плеско]]{{•}}[[Подкрај (Храстник)|Подкрај]]{{•}}[[Прапретно при Храстнику (Храстник)|Прапретно при Храстнику]]{{•}}[[Студенце (Храстник)|Студенце]]{{•}}[[Турје (Храстник)|Турје]]{{•}}[[Унично]]{{•}}'''[[Храстник]]'''{{•}}[[Чече (Храстник)|Чече]]{{•}}[[Шавна Печ]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Храстник|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Храстник]] </noinclude> cid0vhpqr3zetdfglcsx66oijxawudp 2 4610464 30099564 2025-06-28T10:23:19Z نوفاك اتشمان 38454 Нова страница: {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 30099564 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 30099565 30099564 2025-06-28T10:23:31Z نوفاك اتشمان 38454 Заштићена страница [[Корисник:Fajin Deran]] ([уређивање=дозвољено само администраторима] (трајно) [премештање=дозвољено само администраторима] (трајно)) 30099564 wikitext text/x-wiki {{доказани лутак|Владимир Нимчевић}} 2mr1rbt753clgbq50ddzlf228f8l2gx 0 4610465 30099567 2025-06-28T10:25:18Z Limes Sorabicus 305791 Нова страница: {{Уметник | име = Никола Јеремић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1887||}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1954|||1887||}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] | поље… 30099567 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Никола Јеремић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1887||}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1954|||1887||}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] | поље = [[Сликарство]] | правац_традиција =[[Експресионизам]]<br>[[Реализам (уметност)|Реализам]] | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | занимање= | отац = |брат = |породица=}} '''Никола Јеремић''' ([[Београд]], [[1887]]. — [[Париз]], [[1954]].) био је српски [[сликар]]. == Биографија == Никола Јеремић је од 1906. студирао на Академији у [[Минхен|Минхену]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] одлази у Француску, где слика композиције са ратном и патриотском тематиком. Објављивао је [[Илустрација|илустрације]] у савезничким ратним часописима. Цртао је и модне пројекте. У ранијим радовима сликао је [[Импресионизам|импресионистички]]. Касније је сликао у [[Реализам (уметност)|реалистичком]] духу. Учествовао је 1919. на Првој изложби југословенских уметника у Паризу.<ref name=":02">{{Cite book|title=Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј|last=Ристић|first=Вера|publisher=Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа"|year=1984|location=Загреб|pages=690}}</ref> == Види још == * [[Списак српских сликара]] == Референце == <references /> == Спољашње везе == {{подножје|Биографија|Уметност|Србија|Београд|Француска}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Јеремић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 1954.]] [[Категорија:Уметници из Београда]] [[Категорија:Српски сликари]] [[Категорија:Срби у Француској]] b8c76y7g32fj5l2v5nhm5v34jhhcys1 30099570 30099567 2025-06-28T10:30:04Z Limes Sorabicus 305791 30099570 wikitext text/x-wiki {{Уметник | име = Никола Јеремић | слика = | опис_слике = | датум_рођења = {{датум рођења|1887||}} | место_рођења = [[Београд]] | држава_рођења = [[Краљевина Србија]] | датум_смрти = {{Датум смрти|1954|||1887||}} | место_смрти = [[Париз]] | држава_смрти = [[Француска]] | поље = [[Сликарство]] | правац_традиција =[[Експресионизам]]<br>[[Реализам (уметност)|Реализам]] | утицаји_од = | утицао_на = | значајна_дела = | занимање= | отац = |брат = |породица=}} '''Никола Јеремић''' ([[Београд]], [[1887]]. — [[Париз]], [[1954]].) био је српски [[сликар]]. == Биографија == Никола Јеремић је од 1906. студирао на Академији у [[Минхен|Минхену]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] одлази у [[Француска|Француску]], где слика композиције са ратном и патриотском тематиком. Објављивао је [[Илустрација|илустрације]] у савезничким ратним часописима. Цртао је и модне пројекте. У ранијим радовима сликао је [[Импресионизам|импресионистички]]. Касније је сликао у [[Реализам (уметност)|реалистичком]] духу. Учествовао је 1919. на Првој изложби југословенских уметника у Паризу.<ref name=":02">{{Cite book|title=Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј|last=Ристић|first=Вера|publisher=Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа"|year=1984|location=Загреб|pages=690}}</ref> == Види још == * [[Списак српских сликара]] == Референце == <references /> {{подножје|Биографија|Уметност|Србија|Београд|Француска}} {{ПОДРАЗУМЕВАНОСОРТИРАЊЕ:Јеремић, Никола}} [[Категорија:Рођени 1887.]] [[Категорија:Умрли 1954.]] [[Категорија:Уметници из Београда]] [[Категорија:Српски сликари]] [[Категорија:Срби у Француској]] fbhkccximbf78mtfpw90ops7b6yds51 10 4610466 30099571 2025-06-28T10:30:12Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Хрпеље-Козина | title = [[Општина Хрпеље-Козина]] | image = [[Датотека:Karte Hrpelje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Артвиже]]{{•}}[[Бач при Материји]]{{•}}[[Бека (Хрпеље–Козина)|Бека]]{{•}}Брезовиц… 30099571 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Хрпеље-Козина | title = [[Општина Хрпеље-Козина]] | image = [[Датотека:Karte Hrpelje si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Артвиже]]{{•}}[[Бач при Материји]]{{•}}[[Бека (Хрпеље–Козина)|Бека]]{{•}}[[Брезовица (Хрпеље-Козина)|Брезовица]]{{•}}[[Брезово Брдо]]{{•}}[[Велике Лоче]]{{•}}[[Врхпоље (Хрпеље-Козина)|Врхпоље]]{{•}}[[Голац]]{{•}}[[Градишче при Материји]]{{•}}[[Градишица]]{{•}}[[Јаворје (Хрпеље-Козина)|Јаворје]]{{•}}[[Кланец при Козини]]{{•}}[[Ковчице]]{{•}}'''[[Козина]]'''{{•}}[[Крвави Поток]]{{•}}[[Марковшчина]]{{•}}[[Материја (Хрпеље–Козина)|Материја]]{{•}}[[Михеле]]{{•}}[[Мрше]]{{•}}[[Насирец]]{{•}}[[Обров (Хрпеље-Козина)|Обров]]{{•}}[[Оцизла]]{{•}}[[Одолина]]{{•}}[[Орехек при Материји]]{{•}}[[Островица (Хрпеље-Козина)|Островица]]{{•}}[[Петриње]]{{•}}[[Пољане при Подграду]]{{•}}[[Повжане]]{{•}}[[Прешница]]{{•}}[[Ритомече]]{{•}}[[Родик]]{{•}}[[Рожице]]{{•}}[[Скаданшчина]]{{•}}[[Сливје (Хрпеље-Козина)|Сливје]]{{•}}[[Слопе]]{{•}}[[Татре (Хрпеље-Козина)|Татре]]{{•}}[[Тубље при Хрпељах]]{{•}}[[Хотична]]{{•}}'''[[Хрпеље]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Хрпеље-Козина|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Хрпеље-Козина]] </noinclude> 5c6qo1kvu3plx47urxdevh522vzqi24 10 4610467 30099573 2025-06-28T10:32:29Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Цанкова | title = [[Општина Цанкова]] | image = [[Датотека:Karte Cankova si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Герлинци]]{{•}}[[Горњи Чрнци]]{{•}}[[Домајинци]]{{•}}[[Коровци]]{{•}}[[Крашчи]]{{•}}[[Скаковци]]{{•}}… 30099573 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Цанкова | title = [[Општина Цанкова]] | image = [[Датотека:Karte Cankova si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Герлинци]]{{•}}[[Горњи Чрнци]]{{•}}[[Домајинци]]{{•}}[[Коровци]]{{•}}[[Крашчи]]{{•}}[[Скаковци]]{{•}}[[Тополовци]]{{•}}'''[[Цанкова]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Цанкова|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Цанкова]] </noinclude> 3t5p5iby8zw0jl0gnvbx9mqea3toscx 10 4610468 30099588 2025-06-28T10:42:29Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Церкница | title = [[Општина Церкница]] | image = [[Датотека:Karte Cerknica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Беч (Церкница)|Беч]]{{•}}[[Бечаје]]{{•}}[[Бегуње при Церкници]]{{•}}[[Безуљак]]{{•}}[[Блочице]]{{… 30099588 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Церкница | title = [[Општина Церкница]] | image = [[Датотека:Karte Cerknica si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Беч (Церкница)|Беч]]{{•}}[[Бечаје]]{{•}}[[Бегуње при Церкници]]{{•}}[[Безуљак]]{{•}}[[Блочице]]{{•}}[[Блошка Полица]]{{•}}[[Брезје (Церкница)|Брезје]]{{•}}[[Гора (Церкница)|Гора]]{{•}}[[Горење Језеро]]{{•}}[[Горење Отаве]]{{•}}[[Горичице]]{{•}}[[Грахово (Церкница)|Грахово]]{{•}}[[Добец]]{{•}}[[Долења вас (Церкница)|Долења вас]]{{•}}[[Долење Језеро]]{{•}}[[Долење Отаве]]{{•}}[[Жеровница (Церкница)|Жеровница]]{{•}}[[Жупено]]{{•}}[[Захриб]]{{•}}[[Зала (Церкница)|Зала]]{{•}}[[Зелше]]{{•}}[[Зибовник]]{{•}}[[Ивање Село]]{{•}}[[Јершиче]]{{•}}[[Корошче]]{{•}}[[Кошчаке]]{{•}}[[Кожљек]]{{•}}[[Крањче]]{{•}}[[Кременца]]{{•}}[[Крушче]]{{•}}[[Кржишче (Церкница)|Кржишче]]{{•}}[[Лазе при Горењем Језеру]]{{•}}[[Лешњаке]]{{•}}[[Липсењ]]{{•}}[[Махнети]]{{•}}[[Мартињак]]{{•}}[[Милава]]{{•}}[[Осредек (Церкница)|Осредек]]{{•}}[[Оток (Церкница)|Оток]]{{•}}[[Отоница]]{{•}}[[Пиковник]]{{•}}[[Пирмане]]{{•}}[[Подскрајник]]{{•}}[[Подсливница]]{{•}}[[Поникве (Церкница)|Поникве]]{{•}}[[Ракек]]{{•}}[[Раков Шкоцјан]]{{•}}[[Равне (Церкница)|Равне]]{{•}}[[Репарје]]{{•}}[[Рудолфово]]{{•}}[[Селшчек]]{{•}}[[Сливице]]{{•}}[[Слугово]]{{•}}[[Стражишче (Церкница)|Стражишче]]{{•}}[[Свети Вид (Церкница)|Свети Вид]]{{•}}[[Тавжље]]{{•}}[[Топол при Бегуњах]]{{•}}[[Унец]]{{•}}[[Хрибљане]]{{•}}[[Хрушкарје]]{{•}}[[Цајнарје]]{{•}}'''[[Церкница]]'''{{•}}[[Чохово]]{{•}}[[Штрукљева вас]]{{•}}[[Шчурково]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Церкница|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Церкница]] </noinclude> mk0x169n9vtcwpnt0sg2yvugkx8xexo 10 4610469 30099611 2025-06-28T11:20:26Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Церкно | title = [[Општина Церкно]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Cerkno.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Буково (Церкно)|Буково]]{{•}}[[Горењи Новаки]]{{•}}[[Горје (Церкно)|Горје]]{{•}}Долењи Нова… 30099611 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Церкно | title = [[Општина Церкно]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Cerkno.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Буково (Церкно)|Буково]]{{•}}[[Горењи Новаки]]{{•}}[[Горје (Церкно)|Горје]]{{•}}[[Долењи Новаки]]{{•}}[[Закојца]]{{•}}[[Закриж]]{{•}}[[Јагршче]]{{•}}[[Јазне]]{{•}}[[Јесеница]]{{•}}[[Лабиње]]{{•}}[[Лазец (Церкно)|Лазец]]{{•}}[[Лазница (Церкно)|Лазница]]{{•}}[[Орехек (Церкно)|Орехек]]{{•}}[[Оталеж]]{{•}}[[Планина при Церкнем]]{{•}}[[Плужње]]{{•}}[[Подланишче]]{{•}}[[Подплече]]{{•}}[[Поче]]{{•}}[[Полице (Церкно)|Полице]]{{•}}[[Пољане (Церкно)|Пољане]]{{•}}[[Равне при Церкнем]]{{•}}[[Река (Церкно)|Река]]{{•}}[[Стража (Церкно)|Стража]]{{•}}[[Травник (Церкно)|Травник]]{{•}}[[Требенче]]{{•}}[[Церкљански Врх]]{{•}}'''[[Церкно]]'''{{•}}[[Чеплез]]{{•}}[[Шебреље]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Церкно|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Церкно]] </noinclude> sbypplgkh7ynqksi7fks9mptfc1osbk 10 4610470 30099617 2025-06-28T11:23:49Z نوفاك اتشمان 38454 Преусмерена страница на [[Шаблон:No spam]] 30099617 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Шаблон:No spam]] jwk5qurud4ys03r91n1364v6ijp651k 0 4610471 30099619 2025-06-28T11:23:54Z Unknown General17 406995 Нова страница: {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' ({{langx|so|Dagaalkii Sokeeye ee Soomaaliya}}; {{langx|ar|الحرب الأهلية الصومالية}} {{transliteration|ar|ALA-LC|al-ḥarb al-’ahliyya aṣ-ṣūmāliyya}}) је [[Листа актуелних оружаних сукоба|актуелни]] [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао ј… 30099619 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' ({{langx|so|Dagaalkii Sokeeye ee Soomaaliya}}; {{langx|ar|الحرب الأهلية الصومالية}} {{transliteration|ar|ALA-LC|al-ḥarb al-’ahliyya aṣ-ṣūmāliyya}}) је [[Листа актуелних оружаних сукоба|актуелни]] [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "[[пропала држава]]".<ref>...</ref> То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07.<ref>...</ref> Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду<ref>...</ref> и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013.<ref>...</ref> У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије.<ref>...</ref> Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "[[крхку државу]]" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> 6uw1jztkwgkk3dildkgkyviadww6rqn 30099620 30099619 2025-06-28T11:24:23Z Unknown General17 406995 30099620 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' ({{langx|so|Dagaalkii Sokeeye ee Soomaaliya}}; {{langx|ar|الحرب الأهلية الصومالية}} {{transliteration|ar|ALA-LC|al-ḥarb al-’ahliyya aṣ-ṣūmāliyya}}) је [[Листа актуелних оружаних сукоба|актуелни]] [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "[[пропала држава]]".<ref>...</ref> То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07.<ref>...</ref> Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду<ref>...</ref> и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013.<ref>...</ref> У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије.<ref>...</ref> Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "[[крхку државу]]" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} fxn1sv1hv4m96cmwyo7on54bn9dc7si 30099621 30099620 2025-06-28T11:24:46Z Unknown General17 406995 30099621 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "[[пропала држава]]".<ref>...</ref> То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07.<ref>...</ref> Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду<ref>...</ref> и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013.<ref>...</ref> У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије.<ref>...</ref> Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "[[крхку државу]]" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} h6fwh2ho9bm5ocuwvxeuzy8u2oz0r14 30099625 30099621 2025-06-28T11:26:59Z Unknown General17 406995 30099625 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "[[пропала држава]]".<ref>...</ref> То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије.<ref>...</ref> Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "[[крхку државу]]" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} 3xslpljmzbvmqr0mwqs9opivbtzfqk2 30099636 30099625 2025-06-28T11:31:20Z Unknown General17 406995 30099636 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "[[крхку државу]]" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} mddyylvtcli5ya73zt16my39qw2mkw5 30099641 30099636 2025-06-28T11:33:44Z Unknown General17 406995 30099641 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "крхку државу" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} qkly2cgc3noz0vu2p4v4zvy5j328q2v 30099662 30099641 2025-06-28T11:44:40Z Unknown General17 406995 30099662 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} {{Infobox military conflict | сукоб = Грађански рат у Сомалији | део = [[Сукоби у Рогу Африке]], [[Етиопско-сомалијски сукоб|Етиопско-сомалијски сукоб]], [[Рат против Исламске државе]], [[Операција Трајна слобода – Рог Африке]], и [[Рат против тероризма|Глобални рат против тероризма]] | слика = [[File:An abandoned MOGADISHU Street known as the Green Line, Jan 1993.JPEG|350px]]<br />[[File:Somali Civil War Map on the 8th March 2025.svg|350px]]<!-- Не мењати ову мапу без консултације на [[File Talk:Somali Civil War (2009-present).svg]] или [[Talk:Somali Civil War]] --> | опис = '''Горе:''' Напуштена улица у [[Могадишу]] из 1993, убрзо након пада владе [[Сиад Баре]] <br /> '''Доле:''' Приближна{{efn|Упркос оптужбама за кршење правила, ова мапа је одабрана кроз расправу на [[Talk:Somali Civil War]]. Међутим, расправа закључује да ако {{File:Somali Civil War Critical Threats.png}} добије SVG верзију, треба користити њу, па ако имате прилику, учините то.}} мапа тренутне фазе грађанског рата у Сомалији (ажурирано март 2025){{Dubious|Склоност|датум=септембар 2024}}<hr>'''{{flag|Somalia}}:''' {{leftlegend|#ebc0b3|Под контролом [[Федералне владе Сомалије]], [[Џубаленд]], [[Пунтланд]], [[Мисије Афричке уније за подршку и стабилизацију у Сомалији]] и [[Сједињених Америчких Држава]]}} <hr> {{flagicon image|AQMI_Flag_asymmetric.svg}} '''[[Исламски тероризам|Џихадистичке групе]]:''' {{leftlegend|#b4b2ae|Под присуством/контролом [[Ал-Каида]] подржаног [[Ал-Шабаб (милиција)|Ал-Шабаба]] и [[Иран|савезника]]}} {{leftlegend|#808080|Под контролом [[Исламска држава]] подржаног [[Исламска држава у Сомалији|Сомали Вилајах]]}} <hr> '''{{flag|Somaliland}}:''' {{leftlegend|#e3d975|Под контролом [[Листа држава са ограниченим признањем|самопроглашене државе]] [[Сомалиленд]]}} <hr> (За детаљнију мапу тренутне војне ситуације, видети [[Template:Somali Civil War detailed map|овде]]) | датум = <!-- Не додајте почетни датум без консултација на [[Talk:Somali_Civil_War#1986_vs._1991]] -->1981/1988/1991 (спорно) – данас{{#tag:ref|Различити датуми почетка грађанског рата у Сомалији су понуђени. [[Централна банка Сомалије]],<ref>{{cite web|title=Одбор директора|url=http://www.centralbank.gov.so/board.html|publisher=Централна банка Сомалије|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518100113/http://www.centralbank.gov.so/board.html|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Уједињене нације]],<ref>{{cite web|title=Виши званичник УН позива на широку подршку реформама сомалиске владе|url=https://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151004045621/http://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|archive-date=4. октобар 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|title=Сомалија - УНОСОМ II: Позадина|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170115105718/http://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|archive-date=15. јануар 2017|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> САД [[Канцеларија секретара за одбрану]],<ref>{{cite web|title=Ричард Б. Чејни - администрација Џорџа Х.В. Буша|url=http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|publisher=Канцеларија секретара за одбрану САД|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518075418/http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> и Necrometrics тврде да је сукоб почео 1991. године, након свргавања владе [[Сиад Баре]].<ref name="Nstca"/> Политички научник [[Џејмс Фирон]] тврди да би почетак сукоба могао бити 1981, када су наоружане милиције клана [[Исаак]] почеле да изводе мале нападе на режим Бареа и његове припаднике из клана Исаак, до рушења града са већином Исаак становништва [[Харгеиcа]] 1988. од стране државних снага, или 1991, након пада владе Баре и почетка међуклановских сукоба. За аналитичке сврхе, он прихвата 1991. као почетни датум новог грађанског рата, јер је раније већ било борби али је једна од главних страна поражена.<ref>{{cite journal|title=Why Do Some Civil Wars Last So Much Longer Than Others?|first=James D.|last=Fearon|journal=Journal of Peace Research|volume=41|number=3|year=2004|pages=275–301|doi=10.1177/0022343304043770|citeseerx=10.1.1.19.3818|s2cid=7158376}}</ref> Робинсон пише да је "грађански рат ефикасно [[Сомалијски устанак|почео]] 1987", позивајући се на Компаниона.<ref>{{cite journal|first=Colin|last=Robinson|year=2016|title=Revisiting the rise and fall of the Somali Armed Forces, 1960–2012|journal=Defense & Security Analysis|volume=32|issue=3|pages=237–252|doi=10.1080/14751798.2016.1199122|s2cid=156874430}}</ref>|group="nb"|name="Startdate"}} | место = [[Сомалија]], са преливањем у [[Тероризам у Кенији|Кенију]] и [[2022. инвазија Ал-Шабаба на Етиопију|Етиопију]] | територија = | статус = [[Листа актуелних оружаних сукоба|тренутни сукоб]] * [[Сомалиленд]] [[Декларација независности Сомалиленда|проглашава независност]]<ref>{{cite web|title=Профил Сомалиленда|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-africa-14115069|website=BBC News|date=2. јануар 2024}}</ref> * [[Консолидација држава у Сомалији (1998–2006)|Консолидација држава]] од 1998. до 2006. * [[Рат у Сомалији (2006–2009)|Етиопска инвазија]] против [[Исламска унија судова]] * [[Грађански рат у Сомалији (2009–данас)|Конфликт између радикалних исламских група и владе се наставља]] * [[Федерална влада Сомалије|Нова влада]] формирана 2012. * [[Конфликт у Лас Аноду (2023–данас)|Конфликт у Лас Аноду]] између [[Сомалиленд]] и [[Држава Хатумо|SSC-Khatumo]] почиње 2023. * Тренутна [[Уставна криза у Сомалији]] од 2023. | страна1 = '''1980-91''':<br /> {{flagicon|Somalia}} [[Сомалиска демократска република]] *[[File:Coat_of_arms_of_the_Somali_Armed_Forces.svg|15px]] [[Сомалиска национална армија|СНА]] <small>(до 1991)</small> {{collapsible list| |bullets=yes |title=Подршка: |{{flag|Djibouti|size=20px}}<ref>{{cite book |last=A |first=Nelson, Elizabeth |url=https://books.google.com/books?id=_dBCEAAAQBAJ&dq=djibouti+SNM&pg=PA102 |title=Regional Politics and State Secession |date=2021-09-14 |publisher=Edward Elgar Publishing |isbn=978-1-83910-377-3 |pages=102 |language=en}}</ref><ref name=":22">{{cite journal |last=Gurdon |first=Charles |date=1996 |title=The Horn of Africa |url=https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-the-school-of-oriental-and-african-studies/article/abs/charles-gurdon-ed-the-horn-of-africa-soasgrc-geopolitics-series-no-3-x-123-pp-london-ucl-press-1994-1295-paper/608FFF18B1C6285D4EEFA5A719963752 |journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies |language=en |volume=59 |issue=1 |pages=63 |doi=10.1017/S0041977X0002927X |issn=1474-0699}}</ref> |{{flagicon|Italy|size=20px}}[[Италија]]<ref>{{cite web |title=CRAXI HA FIRMATO L' ACCORDO 550 MILIARDI ALLA SOMALIA |url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1985/09/24/craxi-ha-firmato-accordo-550-miliardi.html |website=La repubblica|date=24. септембар 1985 }}</ref> |{{flagdeco|Libya|1977|size=20px}} [[Историја Либије под Муамером Гадафијем|Либија]]<ref name=Copson /><ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{flag|Saudi Arabia|size=20px}}<ref name=Copson /> |{{flag|South Africa|1928|size=20px}}<ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{flag|United States|size=20px}}<ref>{{cite book |last=Ingiriis |first=Mohamed |date=1. април 2016 |title=Самоубилачка држава у Сомалији: успон и пад режима Сиад Бареа, 1969–1991 |url=https://books.google.com/books?id=Vzi6CwAAQBAJ |location=Сједињене Америчке Државе |publisher=[[University Press of America]] |pages=147–150 |isbn=978-0-7618-6719-7 |via=[[Google Books]]}}</ref><ref>{{cite magazine |last=Einashe |first=Ismail |date=22. октобар 2018 |title=У долини смрти: заборављени геноцид у Сомалиленду |url=https://www.thenation.com/article/archive/in-the-valley-of-death-somalilands-forgotten-genocide/ |magazine=[[The Nation]]}}</ref><ref name=Copson>{{cite book |last=Copson |first=Raymond W. |date=1994 |title=Ратови Африке и изгледи за мир |url=https://archive.org/details/africaswarsprosp0000cops/page/140/mode/2up |publisher=[[M. E. Sharpe]] |pages=139–141 |isbn=9781563243004}}</ref> }}}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "крхку државу" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} 36u9zyq1y9yspw8gmwblecors7vevuc 30099665 30099662 2025-06-28T11:45:34Z Unknown General17 406995 30099665 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} {{Infobox military conflict | сукоб = Грађански рат у Сомалији | део = [[Сукоби у Рогу Африке]], [[Етиопско-сомалијски сукоб|Етиопско-сомалијски сукоб]], [[Рат против Исламске државе]], [[Операција Трајна слобода – Рог Африке]], и [[Рат против тероризма|Глобални рат против тероризма]] | слика = [[File:An abandoned MOGADISHU Street known as the Green Line, Jan 1993.JPEG|350px]]<br />[[File:Somali Civil War Map on the 8th March 2025.svg|350px]]<!-- Не мењати ову мапу без консултације на [[File Talk:Somali Civil War (2009-present).svg]] или [[Talk:Somali Civil War]] --> | опис = '''Горе:''' Напуштена улица у [[Могадишу]] из 1993, убрзо након пада владе [[Сиад Баре]] <br /> '''Доле:''' Приближна{{efn|Упркос оптужбама за кршење правила, ова мапа је одабрана кроз расправу на [[Talk:Somali Civil War]]. Међутим, расправа закључује да ако {{File:Somali Civil War Critical Threats.png}} добије SVG верзију, треба користити њу, па ако имате прилику, учините то.}} мапа тренутне фазе грађанског рата у Сомалији (ажурирано март 2025){{Dubious|Склоност|датум=септембар 2024}}<hr>'''{{flag|Somalia}}:''' {{leftlegend|#ebc0b3|Под контролом [[Федералне владе Сомалије]], [[Џубаленд]], [[Пунтланд]], [[Мисије Афричке уније за подршку и стабилизацију у Сомалији]] и [[Сједињених Америчких Држава]]}} <hr> {{flagicon image|AQMI_Flag_asymmetric.svg}} '''[[Исламски тероризам|Џихадистичке групе]]:''' {{leftlegend|#b4b2ae|Под присуством/контролом [[Ал-Каида]] подржаног [[Ал-Шабаб (милиција)|Ал-Шабаба]] и [[Иран|савезника]]}} {{leftlegend|#808080|Под контролом [[Исламска држава]] подржаног [[Исламска држава у Сомалији|Сомали Вилајах]]}} <hr> '''{{flag|Somaliland}}:''' {{leftlegend|#e3d975|Под контролом [[Листа држава са ограниченим признањем|самопроглашене државе]] [[Сомалиленд]]}} <hr> (За детаљнију мапу тренутне војне ситуације, видети [[Template:Somali Civil War detailed map|овде]]) | датум = 1981/1988/1991 (спорно) – данас{{#tag:ref|Различити датуми почетка грађанског рата у Сомалији су понуђени. [[Централна банка Сомалије]],<ref>{{cite web|title=Одбор директора|url=http://www.centralbank.gov.so/board.html|publisher=Централна банка Сомалије|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518100113/http://www.centralbank.gov.so/board.html|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Уједињене нације]],<ref>{{cite web|title=Виши званичник УН позива на широку подршку реформама сомалиске владе|url=https://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151004045621/http://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|archive-date=4. октобар 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|title=Сомалија - УНОСОМ II: Позадина|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170115105718/http://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|archive-date=15. јануар 2017|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> САД [[Канцеларија секретара за одбрану]],<ref>{{cite web|title=Ричард Б. Чејни - администрација Џорџа Х.В. Буша|url=http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|publisher=Канцеларија секретара за одбрану САД|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518075418/http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> и Necrometrics тврде да је сукоб почео 1991. године, након свргавања владе [[Сиад Баре]].<ref name="Nstca"/> Политички научник [[Џејмс Фирон]] тврди да би почетак сукоба могао бити 1981, када су наоружане милиције клана [[Исаак]] почеле да изводе мале нападе на режим Бареа и његове припаднике из клана Исаак, до рушења града са већином Исаак становништва [[Харгеиcа]] 1988. од стране државних снага, или 1991, након пада владе Баре и почетка међуклановских сукоба. За аналитичке сврхе, он прихвата 1991. као почетни датум новог грађанског рата, јер је раније већ било борби али је једна од главних страна поражена.<ref>{{cite journal|title=Why Do Some Civil Wars Last So Much Longer Than Others?|first=James D.|last=Fearon|journal=Journal of Peace Research|volume=41|number=3|year=2004|pages=275–301|doi=10.1177/0022343304043770|citeseerx=10.1.1.19.3818|s2cid=7158376}}</ref> Робинсон пише да је "грађански рат ефикасно [[Сомалијски устанак|почео]] 1987", позивајући се на Компаниона.<ref>{{cite journal|first=Colin|last=Robinson|year=2016|title=Revisiting the rise and fall of the Somali Armed Forces, 1960–2012|journal=Defense & Security Analysis|volume=32|issue=3|pages=237–252|doi=10.1080/14751798.2016.1199122|s2cid=156874430}}</ref>|group="nb"|name="Startdate"}} | место = [[Сомалија]], са преливањем у [[Тероризам у Кенији|Кенију]] и [[2022. инвазија Ал-Шабаба на Етиопију|Етиопију]] | територија = | статус = [[Листа актуелних оружаних сукоба|тренутни сукоб]] * [[Сомалиленд]] [[Декларација независности Сомалиленда|проглашава независност]]<ref>{{cite web|title=Профил Сомалиленда|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-africa-14115069|website=BBC News|date=2. јануар 2024}}</ref> * [[Консолидација држава у Сомалији (1998–2006)|Консолидација држава]] од 1998. до 2006. * [[Рат у Сомалији (2006–2009)|Етиопска инвазија]] против [[Исламска унија судова]] * [[Грађански рат у Сомалији (2009–данас)|Конфликт између радикалних исламских група и владе се наставља]] * [[Федерална влада Сомалије|Нова влада]] формирана 2012. * [[Конфликт у Лас Аноду (2023–данас)|Конфликт у Лас Аноду]] између [[Сомалиленд]] и [[Држава Хатумо|SSC-Khatumo]] почиње 2023. * Тренутна [[Уставна криза у Сомалији]] од 2023. | страна1 = '''1980-91''':<br /> {{flagicon|Somalia}} [[Сомалиска демократска република]] *[[File:Coat_of_arms_of_the_Somali_Armed_Forces.svg|15px]] [[Сомалиска национална армија|СНА]] <small>(до 1991)</small> {{collapsible list| |bullets=yes |title=Подршка: |{{flag|Djibouti|size=20px}}<ref>{{cite book |last=A |first=Nelson, Elizabeth |url=https://books.google.com/books?id=_dBCEAAAQBAJ&dq=djibouti+SNM&pg=PA102 |title=Regional Politics and State Secession |date=2021-09-14 |publisher=Edward Elgar Publishing |isbn=978-1-83910-377-3 |pages=102 |language=en}}</ref><ref name=":22">{{cite journal |last=Gurdon |first=Charles |date=1996 |title=The Horn of Africa |url=https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-the-school-of-oriental-and-african-studies/article/abs/charles-gurdon-ed-the-horn-of-africa-soasgrc-geopolitics-series-no-3-x-123-pp-london-ucl-press-1994-1295-paper/608FFF18B1C6285D4EEFA5A719963752 |journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies |language=en |volume=59 |issue=1 |pages=63 |doi=10.1017/S0041977X0002927X |issn=1474-0699}}</ref> |{{flagicon|Italy|size=20px}}[[Италија]]<ref>{{cite web |title=CRAXI HA FIRMATO L' ACCORDO 550 MILIARDI ALLA SOMALIA |url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1985/09/24/craxi-ha-firmato-accordo-550-miliardi.html |website=La repubblica|date=24. септембар 1985 }}</ref> |{{flagdeco|Libya|1977|size=20px}} [[Историја Либије под Муамером Гадафијем|Либија]]<ref name=Copson /><ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{flag|Saudi Arabia|size=20px}}<ref name=Copson /> |{{flag|South Africa|1928|size=20px}}<ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{flag|United States|size=20px}}<ref>{{cite book |last=Ingiriis |first=Mohamed |date=1. април 2016 |title=Самоубилачка држава у Сомалији: успон и пад режима Сиад Бареа, 1969–1991 |url=https://books.google.com/books?id=Vzi6CwAAQBAJ |location=Сједињене Америчке Државе |publisher=[[University Press of America]] |pages=147–150 |isbn=978-0-7618-6719-7 |via=[[Google Books]]}}</ref><ref>{{cite magazine |last=Einashe |first=Ismail |date=22. октобар 2018 |title=У долини смрти: заборављени геноцид у Сомалиленду |url=https://www.thenation.com/article/archive/in-the-valley-of-death-somalilands-forgotten-genocide/ |magazine=[[The Nation]]}}</ref><ref name=Copson>{{cite book |last=Copson |first=Raymond W. |date=1994 |title=Ратови Африке и изгледи за мир |url=https://archive.org/details/africaswarsprosp0000cops/page/140/mode/2up |publisher=[[M. E. Sharpe]] |pages=139–141 |isbn=9781563243004}}</ref> }}}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "крхку државу" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} 4dbplvq5rt9o3gp54iwueggkfshmrwe 30099669 30099665 2025-06-28T11:48:33Z Unknown General17 406995 30099669 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} {{Infobox military conflict | сукоб = Грађански рат у Сомалији | део = [[Сукоби у Рогу Африке]], [[Етиопско-сомалијски сукоб|Етиопско-сомалијски сукоб]], [[Рат против Исламске државе]], [[Операција Трајна слобода – Рог Африке]], и [[Рат против тероризма|Глобални рат против тероризма]] | слика = [[File:An abandoned MOGADISHU Street known as the Green Line, Jan 1993.JPEG|350px]]<br />[[File:Somali Civil War Map on the 8th March 2025.svg|350px]]<!-- Не мењати ову мапу без консултације на [[File Talk:Somali Civil War (2009-present).svg]] или [[Talk:Somali Civil War]] --> | опис = '''Горе:''' Напуштена улица у [[Могадишу]] из 1993, убрзо након пада владе [[Сиад Баре]] <br /> '''Доле:''' Приближна{{efn|Упркос оптужбама за кршење правила, ова мапа је одабрана кроз расправу на [[Talk:Somali Civil War]]. Међутим, расправа закључује да ако {{File:Somali Civil War Critical Threats.png}} добије SVG верзију, треба користити њу, па ако имате прилику, учините то.}} мапа тренутне фазе грађанског рата у Сомалији (ажурирано март 2025){{Dubious|Склоност|датум=септембар 2024}}<hr>'''{{flag|Somalia}}:''' {{leftlegend|#ebc0b3|Под контролом [[Федералне владе Сомалије]], [[Џубаленд]], [[Пунтланд]], [[Мисије Афричке уније за подршку и стабилизацију у Сомалији]] и [[Сједињених Америчких Држава]]}} <hr> {{flagicon image|AQMI_Flag_asymmetric.svg}} '''[[Исламски тероризам|Џихадистичке групе]]:''' {{leftlegend|#b4b2ae|Под присуством/контролом [[Ал-Каида]] подржаног [[Ал-Шабаб (милиција)|Ал-Шабаба]] и [[Иран|савезника]]}} {{leftlegend|#808080|Под контролом [[Исламска држава]] подржаног [[Исламска држава у Сомалији|Сомали Вилајах]]}} <hr> '''{{flag|Somaliland}}:''' {{leftlegend|#e3d975|Под контролом [[Листа држава са ограниченим признањем|самопроглашене државе]] [[Сомалиленд]]}} <hr> (За детаљнију мапу тренутне војне ситуације, видети [[Template:Somali Civil War detailed map|овде]]) | датум = 1981/1988/1991 (спорно) – данас{{#tag:ref|Различити датуми почетка грађанског рата у Сомалији су понуђени. [[Централна банка Сомалије]],<ref>{{cite web|title=Одбор директора|url=http://www.centralbank.gov.so/board.html|publisher=Централна банка Сомалије|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518100113/http://www.centralbank.gov.so/board.html|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Уједињене нације]],<ref>{{cite web|title=Виши званичник УН позива на широку подршку реформама сомалиске владе|url=https://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151004045621/http://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|archive-date=4. октобар 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|title=Сомалија - УНОСОМ II: Позадина|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170115105718/http://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|archive-date=15. јануар 2017|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> САД [[Канцеларија секретара за одбрану]],<ref>{{cite web|title=Ричард Б. Чејни - администрација Џорџа Х.В. Буша|url=http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|publisher=Канцеларија секретара за одбрану САД|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518075418/http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> и Necrometrics тврде да је сукоб почео 1991. године, након свргавања владе [[Сиад Баре]].<ref name="Nstca"/> Политички научник [[Џејмс Фирон]] тврди да би почетак сукоба могао бити 1981, када су наоружане милиције клана [[Исаак]] почеле да изводе мале нападе на режим Бареа и његове припаднике из клана Исаак, до рушења града са већином Исаак становништва [[Харгеиcа]] 1988. од стране државних снага, или 1991, након пада владе Баре и почетка међуклановских сукоба. За аналитичке сврхе, он прихвата 1991. као почетни датум новог грађанског рата, јер је раније већ било борби али је једна од главних страна поражена.<ref>{{cite journal|title=Why Do Some Civil Wars Last So Much Longer Than Others?|first=James D.|last=Fearon|journal=Journal of Peace Research|volume=41|number=3|year=2004|pages=275–301|doi=10.1177/0022343304043770|citeseerx=10.1.1.19.3818|s2cid=7158376}}</ref> Робинсон пише да је "грађански рат ефикасно [[Сомалијски устанак|почео]] 1987", позивајући се на Компаниона.<ref>{{cite journal|first=Colin|last=Robinson|year=2016|title=Revisiting the rise and fall of the Somali Armed Forces, 1960–2012|journal=Defense & Security Analysis|volume=32|issue=3|pages=237–252|doi=10.1080/14751798.2016.1199122|s2cid=156874430}}</ref>|group="nb"|name="Startdate"}} | место = [[Сомалија]], са преливањем у [[Тероризам у Кенији|Кенију]] и [[2022. инвазија Ал-Шабаба на Етиопију|Етиопију]] | територија = | статус = [[Листа актуелних оружаних сукоба|тренутни сукоб]] * [[Сомалиленд]] [[Декларација независности Сомалиленда|проглашава независност]]<ref>{{cite web|title=Профил Сомалиленда|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-africa-14115069|website=BBC News|date=2. јануар 2024}}</ref> * [[Консолидација држава у Сомалији (1998–2006)|Консолидација држава]] од 1998. до 2006. * [[Рат у Сомалији (2006–2009)|Етиопска инвазија]] против [[Исламска унија судова]] * [[Грађански рат у Сомалији (2009–данас)|Конфликт између радикалних исламских група и владе се наставља]] * [[Федерална влада Сомалије|Нова влада]] формирана 2012. * [[Конфликт у Лас Аноду (2023–данас)|Конфликт у Лас Аноду]] између [[Сомалиленд]] и [[Држава Хатумо|SSC-Khatumo]] почиње 2023. * Тренутна [[Уставна криза у Сомалији]] од 2023. | страна1 = '''1980-91''':<br /> {{зас|Сомалија}} [[Сомалиска демократска република]] *[[File:Coat_of_arms_of_the_Somali_Armed_Forces.svg|15px]] [[Сомалиска национална армија|СНА]] <small>(до 1991)</small> {{collapsible list| |bullets=yes |title=Подршка: |{{flag|Djibouti|size=20px}}<ref>{{cite book |last=A |first=Nelson, Elizabeth |url=https://books.google.com/books?id=_dBCEAAAQBAJ&dq=djibouti+SNM&pg=PA102 |title=Regional Politics and State Secession |date=2021-09-14 |publisher=Edward Elgar Publishing |isbn=978-1-83910-377-3 |pages=102 |language=en}}</ref><ref name=":22">{{cite journal |last=Gurdon |first=Charles |date=1996 |title=The Horn of Africa |url=https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-the-school-of-oriental-and-african-studies/article/abs/charles-gurdon-ed-the-horn-of-africa-soasgrc-geopolitics-series-no-3-x-123-pp-london-ucl-press-1994-1295-paper/608FFF18B1C6285D4EEFA5A719963752 |journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies |language=en |volume=59 |issue=1 |pages=63 |doi=10.1017/S0041977X0002927X |issn=1474-0699}}</ref> |{{зас|Италија}} [[Италија]]<ref>{{cite web |title=CRAXI HA FIRMATO L' ACCORDO 550 MILIARDI ALLA SOMALIA |url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1985/09/24/craxi-ha-firmato-accordo-550-miliardi.html |website=La repubblica|date=24. септембар 1985 }}</ref> |{{застава|Либија}} [[Историја Либије под Муамером Гадафијем|Либија]]<ref name=Copson /><ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{застава|Саудијска Арабија}}<ref name=Copson /> |{{flag|South Africa|1928|size=20px}}<ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{Застава|Америка}}<ref>{{cite book |last=Ingiriis |first=Mohamed |date=1. април 2016 |title=Самоубилачка држава у Сомалији: успон и пад режима Сиад Бареа, 1969–1991 |url=https://books.google.com/books?id=Vzi6CwAAQBAJ |location=Сједињене Америчке Државе |publisher=[[University Press of America]] |pages=147–150 |isbn=978-0-7618-6719-7 |via=[[Google Books]]}}</ref><ref>{{cite magazine |last=Einashe |first=Ismail |date=22. октобар 2018 |title=У долини смрти: заборављени геноцид у Сомалиленду |url=https://www.thenation.com/article/archive/in-the-valley-of-death-somalilands-forgotten-genocide/ |magazine=[[The Nation]]}}</ref><ref name=Copson>{{cite book |last=Copson |first=Raymond W. |date=1994 |title=Ратови Африке и изгледи за мир |url=https://archive.org/details/africaswarsprosp0000cops/page/140/mode/2up |publisher=[[M. E. Sharpe]] |pages=139–141 |isbn=9781563243004}}</ref> }}}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "крхку државу" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} qudiofjqwr5rvvwk8gt1cnf9b7ncopp 30099670 30099669 2025-06-28T11:49:36Z Unknown General17 406995 30099670 wikitext text/x-wiki {{радови у току}} {{Infobox military conflict | сукоб = Грађански рат у Сомалији | део = [[Сукоби у Рогу Африке]], [[Етиопско-сомалијски сукоб|Етиопско-сомалијски сукоб]], [[Рат против Исламске државе]], [[Операција Трајна слобода – Рог Африке]], и [[Рат против тероризма|Глобални рат против тероризма]] | слика = [[File:An abandoned MOGADISHU Street known as the Green Line, Jan 1993.JPEG|350px]]<br />[[File:Somali Civil War Map on the 8th March 2025.svg|350px]]<!-- Не мењати ову мапу без консултације на [[File Talk:Somali Civil War (2009-present).svg]] или [[Talk:Somali Civil War]] --> | опис = '''Горе:''' Напуштена улица у [[Могадишу]] из 1993, убрзо након пада владе [[Сиад Баре]] <br /> '''Доле:''' Приближна{{efn|Упркос оптужбама за кршење правила, ова мапа је одабрана кроз расправу на [[Talk:Somali Civil War]]. Међутим, расправа закључује да ако {{File:Somali Civil War Critical Threats.png}} добије SVG верзију, треба користити њу, па ако имате прилику, учините то.}} мапа тренутне фазе грађанског рата у Сомалији (ажурирано март 2025){{Dubious|Склоност|датум=септембар 2024}}<hr>'''{{flag|Somalia}}:''' {{leftlegend|#ebc0b3|Под контролом [[Федералне владе Сомалије]], [[Џубаленд]], [[Пунтланд]], [[Мисије Афричке уније за подршку и стабилизацију у Сомалији]] и [[Сједињених Америчких Држава]]}} <hr> {{flagicon image|AQMI_Flag_asymmetric.svg}} '''[[Исламски тероризам|Џихадистичке групе]]:''' {{leftlegend|#b4b2ae|Под присуством/контролом [[Ал-Каида]] подржаног [[Ал-Шабаб (милиција)|Ал-Шабаба]] и [[Иран|савезника]]}} {{leftlegend|#808080|Под контролом [[Исламска држава]] подржаног [[Исламска држава у Сомалији|Сомали Вилајах]]}} <hr> '''{{flag|Somaliland}}:''' {{leftlegend|#e3d975|Под контролом [[Листа држава са ограниченим признањем|самопроглашене државе]] [[Сомалиленд]]}} <hr> (За детаљнију мапу тренутне војне ситуације, видети [[Template:Somali Civil War detailed map|овде]]) | датум = 1981/1988/1991 (спорно) – данас{{#tag:ref|Различити датуми почетка грађанског рата у Сомалији су понуђени. [[Централна банка Сомалије]],<ref>{{cite web|title=Одбор директора|url=http://www.centralbank.gov.so/board.html|publisher=Централна банка Сомалије|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518100113/http://www.centralbank.gov.so/board.html|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Уједињене нације]],<ref>{{cite web|title=Виши званичник УН позива на широку подршку реформама сомалиске владе|url=https://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151004045621/http://www.un.org/News/dh/pdf/english/2013/09052013.pdf|archive-date=4. октобар 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|title=Сомалија - УНОСОМ II: Позадина|publisher=Уједињене нације|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20170115105718/http://www.un.org/en/peacekeeping/missions/past/unosom2backgr2.html|archive-date=15. јануар 2017|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> САД [[Канцеларија секретара за одбрану]],<ref>{{cite web|title=Ричард Б. Чејни - администрација Џорџа Х.В. Буша|url=http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|publisher=Канцеларија секретара за одбрану САД|access-date=3. мај 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150518075418/http://history.defense.gov/Multimedia/Biographies/ArticleView/tabid/8347/Article/571284/richard-b-cheney.aspx|archive-date=18. мај 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> и Necrometrics тврде да је сукоб почео 1991. године, након свргавања владе [[Сиад Баре]].<ref name="Nstca"/> Политички научник [[Џејмс Фирон]] тврди да би почетак сукоба могао бити 1981, када су наоружане милиције клана [[Исаак]] почеле да изводе мале нападе на режим Бареа и његове припаднике из клана Исаак, до рушења града са већином Исаак становништва [[Харгеиcа]] 1988. од стране државних снага, или 1991, након пада владе Баре и почетка међуклановских сукоба. За аналитичке сврхе, он прихвата 1991. као почетни датум новог грађанског рата, јер је раније већ било борби али је једна од главних страна поражена.<ref>{{cite journal|title=Why Do Some Civil Wars Last So Much Longer Than Others?|first=James D.|last=Fearon|journal=Journal of Peace Research|volume=41|number=3|year=2004|pages=275–301|doi=10.1177/0022343304043770|citeseerx=10.1.1.19.3818|s2cid=7158376}}</ref> Робинсон пише да је "грађански рат ефикасно [[Сомалијски устанак|почео]] 1987", позивајући се на Компаниона.<ref>{{cite journal|first=Colin|last=Robinson|year=2016|title=Revisiting the rise and fall of the Somali Armed Forces, 1960–2012|journal=Defense & Security Analysis|volume=32|issue=3|pages=237–252|doi=10.1080/14751798.2016.1199122|s2cid=156874430}}</ref>|group="nb"|name="Startdate"}} | место = [[Сомалија]], са преливањем у [[Тероризам у Кенији|Кенију]] и [[2022. инвазија Ал-Шабаба на Етиопију|Етиопију]] | територија = | статус = [[Листа актуелних оружаних сукоба|тренутни сукоб]] * [[Сомалиленд]] [[Декларација независности Сомалиленда|проглашава независност]]<ref>{{cite web|title=Профил Сомалиленда|url=https://www.bbc.co.uk/news/world-africa-14115069|website=BBC News|date=2. јануар 2024}}</ref> * [[Консолидација држава у Сомалији (1998–2006)|Консолидација држава]] од 1998. до 2006. * [[Рат у Сомалији (2006–2009)|Етиопска инвазија]] против [[Исламска унија судова]] * [[Грађански рат у Сомалији (2009–данас)|Конфликт између радикалних исламских група и владе се наставља]] * [[Федерална влада Сомалије|Нова влада]] формирана 2012. * [[Конфликт у Лас Аноду (2023–данас)|Конфликт у Лас Аноду]] између [[Сомалиленд]] и [[Држава Хатумо|SSC-Khatumo]] почиње 2023. * Тренутна [[Уставна криза у Сомалији]] од 2023. | страна1 = '''1980-91''':<br /> {{зас|Сомалија}} [[Сомалиска демократска република]] *[[File:Coat_of_arms_of_the_Somali_Armed_Forces.svg|15px]] [[Сомалиска национална армија|СНА]] <small>(до 1991)</small> {{collapsible list| |bullets=yes |title=Подршка: |{{flag|Djibouti|size=20px}}<ref>{{cite book |last=A |first=Nelson, Elizabeth |url=https://books.google.com/books?id=_dBCEAAAQBAJ&dq=djibouti+SNM&pg=PA102 |title=Regional Politics and State Secession |date=2021-09-14 |publisher=Edward Elgar Publishing |isbn=978-1-83910-377-3 |pages=102 |language=en}}</ref><ref name=":22">{{cite journal |last=Gurdon |first=Charles |date=1996 |title=The Horn of Africa |url=https://www.cambridge.org/core/journals/bulletin-of-the-school-of-oriental-and-african-studies/article/abs/charles-gurdon-ed-the-horn-of-africa-soasgrc-geopolitics-series-no-3-x-123-pp-london-ucl-press-1994-1295-paper/608FFF18B1C6285D4EEFA5A719963752 |journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies |language=en |volume=59 |issue=1 |pages=63 |doi=10.1017/S0041977X0002927X |issn=1474-0699}}</ref> |{{зас|Италија}} [[Италија]]<ref>{{cite web |title=CRAXI HA FIRMATO L' ACCORDO 550 MILIARDI ALLA SOMALIA |url=https://ricerca.repubblica.it/repubblica/archivio/repubblica/1985/09/24/craxi-ha-firmato-accordo-550-miliardi.html |website=La repubblica|date=24. септембар 1985 }}</ref> |{{застава|Либија}}<ref name=Copson /><ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{застава|Саудијска Арабија}}<ref name=Copson /> |{{flag|South Africa|1928|size=20px}}<ref name="Metz, Country Studies 1993">Metz, Country Studies, 1993, 213-214</ref> |{{Застава|Сједињене Америчке Државе}}<ref>{{cite book |last=Ingiriis |first=Mohamed |date=1. април 2016 |title=Самоубилачка држава у Сомалији: успон и пад режима Сиад Бареа, 1969–1991 |url=https://books.google.com/books?id=Vzi6CwAAQBAJ |location=Сједињене Америчке Државе |publisher=[[University Press of America]] |pages=147–150 |isbn=978-0-7618-6719-7 |via=[[Google Books]]}}</ref><ref>{{cite magazine |last=Einashe |first=Ismail |date=22. октобар 2018 |title=У долини смрти: заборављени геноцид у Сомалиленду |url=https://www.thenation.com/article/archive/in-the-valley-of-death-somalilands-forgotten-genocide/ |magazine=[[The Nation]]}}</ref><ref name=Copson>{{cite book |last=Copson |first=Raymond W. |date=1994 |title=Ратови Африке и изгледи за мир |url=https://archive.org/details/africaswarsprosp0000cops/page/140/mode/2up |publisher=[[M. E. Sharpe]] |pages=139–141 |isbn=9781563243004}}</ref> }}}} '''Грађански рат у Сомалији''' је актуелни [[грађански рат]] који се одвија у [[Сомалија|Сомалији]]. Проистекао је из отпора [[војна хунта|војној хунти]] којом је током 1980-их руководио [[Сијад Баре]]. Од 1988. до 1990. године, [[Сомалијске оружане снаге]] су започеле борбу против различитих оружаних побуњеничких група,<ref name="Lssisea">Ken Menkhaus, '[http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 Local Security Systems in Somali East Africa],' in Andersen/Moller/Stepputat (eds.), Fragile States and Insecure People,' Palgrave, 2007, 73. {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20140222200912/http://ipss-addis.moodle-kurse.de/file.php/2/Reading_Materials_Module_3_Block_1_/Fragile_States_and_Insecure_People_2007.pdf#page=73 |date=February 22, 2014}}</ref> укључујући [[Сомалијски демократски фронт спасења]] на североистоку,<ref name="Legum">{{cite book|last=Legum|first=Colin|title=Africa Contemporary Record: Annual Survey and Documents, Volume 20|year=1989|publisher=Africa Research Limited|page=B-394|isbn=9780841905580|url=https://books.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124049/http://www.google.com/books?id=2MfiAAAAMAAJ&redir_esc=y|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> [[Сомалијски национални покрет]] у [[Рат за независност Сомалиленда|рату за независност Сомалиленда]] на северозападу,<ref name="Lssisea"/> и [[Уједињени сомалијски конгрес]] на југу.<ref name="Tcwisigad">{{cite book|last=Bongartz|first=Maria|title=The civil war in Somalia: its genesis and dynamics|year=1991|publisher=Nordiska Afrikainstitutet|page=24|url=https://books.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|access-date=November 12, 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20150125124044/http://www.google.com/books?id=LNIVAQAAIAAJ|archive-date=January 25, 2015|url-status=live|df=mdy-all}}</ref> Клановске оружане опозиционе групе су [[Сомалијска побуна|збациле]] [[Сомалијска демократска република|Бареов режим]] 1991. године.<ref name="2009factbook">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/somalia/|access-date=October 5, 2011|df=mdy-all|archive-date=July 1, 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140701070127/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/so.html|url-status=live}}</ref> Различите оружане фракције почеле су да се боре за утицај у [[вакуум власти|вакууму власти]] који је уследио, посебно на југу.<ref name="Cwfbsomb">{{cite web|author=Central Intelligence Agency|title=Somalia - Government - Judicial branch|work=The World Factbook|publisher=Central Intelligence Agency|location=Langley, Virginia|year=2011|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|access-date=2 May 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150519031011/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2028.html#so|archive-date=May 19, 2015|url-status=dead|df=mdy-all}}</ref> У периоду 1990–92, [[обичајно право]] је привремено нестало,<ref>Ken Menkhaus, "Local Security Systems in Somali East Africa," ''Fragile States and Insecure People'', 2007, 73.</ref> а борбе између фракција су се прошириле. У одсуству централне власти, Сомалија је постала "пропала држава". То је довело до доласка [[УНОСОМ I]] посматрача УН у јулу 1992, а затим и већих мисија [[УНИТАФ]] и [[УНОСОМ II]]. Након оружаног сукоба између [[побуњеници|побуњеника]] и трупа УНОСОМ II током 1993, УН су се повукле 1995.<ref name="Cwfbsomb"/> Након тога, у већини региона је дошло до повратка [[Ксер|обичајном]] и [[Шеријат|шеријатском праву]].<ref name="Cwfbsomgjb"/>... [[Сомалиленд]] и [[Пунтленд]] прогласили су аутономију 1991. и 1998. године.<ref name="Cwfbsomb"/> На југу су почели да се оснивају исламски [[шеријатски судови]] као одговор на безвлашће.<ref>{{Cite journal ... }}</ref> То је довело до релативног смањења интензитета борби, па је [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања]] уклонио Сомалију са своје листе великих оружаних сукоба за 1997. и 1998.<ref name="Fsip7">...</ref> Године 2000. основана је [[Прелазна национална влада]], а затим 2004. [[Прелазна федерална влада]] (ПФВ). Тренд смањене борбе прекинут је 2005, а озбиљан сукоб је избио на југу 2005–07. Године 2006, [[Рат у Сомалији (2006–2009)|етиопске трупе су упале у Сомалију]] како би збациле [[Савез исламских судова]] (СИС) и инсталирале ПФВ. Након распада СИС, избио је велики [[побуњенички]] покрет. Најзначајније, [[Ал-Шабаб (милитантна група)|Ал-Шабаб]] је стекао значај у овом периоду и од тада води борбу против сомалијске владе и [[АМИСОМ|АМИСОМ]] мировних снага за контролу над земљом. Сомалија је била на врху [[Индекс крхких држава|Индекса крхких држава]] шест година заредом, од 2008. до 2013. У октобру 2011. године, након припремних састанака, кенске трупе су ушле у јужну Сомалију ("[[Операција Линда Нчи]]") како би се бориле против Ал-Шабаба<ref name="KenyaOffensive"/> и успоставиле [[заштићену зону]] унутар Сомалије. Кенске трупе су званично интегрисане у мултинационалне снаге у фебруару 2012.<ref name="Akkdf"/> [[Федерална влада Сомалије]] је основана у августу 2012, као прва трајна централна власт у земљи од почетка грађанског рата.<ref name="Cosgmsos"/> Године 2023. избио је [[Сукоб у Лас Аноду (2023–)|сукоб у Лас Аноду]] између [[Кхатумо држава|ССЦ-Кхатумо]] и [[Војска Сомалиленда|војске Сомалиленда]].<ref>{{Cite book |last=Hoehne |first=Markus V. ... }}</ref> Међународни аналитичари и актери почели су да описују Сомалију као "крхку државу" која напредује ка стабилности.<ref name=Balthasar/><ref name=FSI2013/> == Референце == {{Референце}} goeq915ssvy0hjnai81pvhn3atqn4ht 10 4610472 30099626 2025-06-28T11:27:21Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Циркулане | title = [[Општина Циркулане]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Cirkulane.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец (Циркулане)|Брезовец]]{{•}}[[Велики Врх (Циркулане)|Велики Врх]]{{•}}Гр… 30099626 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Циркулане | title = [[Општина Циркулане]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2007 Cirkulane.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Брезовец (Циркулане)|Брезовец]]{{•}}[[Велики Врх (Циркулане)|Велики Врх]]{{•}}[[Градишча]]{{•}}[[Грушковец]]{{•}}[[Долане]]{{•}}[[Мали Окич]]{{•}}[[Медрибник]]{{•}}[[Меје]]{{•}}[[Парадиж (Циркулане)|Парадиж]]{{•}}[[Похорје (Циркулане)|Похорје]]{{•}}[[Пристава (Циркулане)|Пристава]]{{•}}[[Слатина (Циркулане)|Слатина]]{{•}}'''[[Циркулане]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Циркулане|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Циркулане]] </noinclude> k98jue4zw1uaunr0u1xrfu4bvq3d4q8 10 4610473 30099630 2025-06-28T11:29:29Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Чреншовци | title = [[Општина Чреншовци]] | image = [[Датотека:Karte Crensovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горња Бистрица]]{{•}}[[Долња Бистрица]]{{•}}[[Жижки]]{{•}}[[Средња Бистрица]]{{•}}Трње (Чре… 30099630 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Чреншовци | title = [[Општина Чреншовци]] | image = [[Датотека:Karte Crensovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Горња Бистрица]]{{•}}[[Долња Бистрица]]{{•}}[[Жижки]]{{•}}[[Средња Бистрица]]{{•}}[[Трње (Чреншовци)|Трње]]{{•}}'''[[Чреншовци]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Чреншовци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Чреншовци]] </noinclude> 0xqdmxuunstfmf5d616rnr9ujlpzwyq 6 4610474 30099632 2025-06-28T11:29:35Z Konduras 231481 отпремање неслободног омота путем [[Википедија:Водич_за_отпремање|Водича за отпремање]] 30099632 wikitext text/x-wiki ==Опис== {{Non-free use rationale 2 |Description = Омот албума Стоја & Сејо Калач |Source = сајт Discogs |Date = 2005. године |Author = н/д |Article = Стоја & Сејо Калач |Purpose = да служи као примарно средство визуелне идентификације при врху чланка посвећеног дјелу у питању. |Replaceability = Н/Д |Minimality = Инфокутија чланка |Commercial = Н/Д }} ==Лиценцирање== {{Non-free album cover}} oen2jz8bwh5bbgwwpjxcmryzmtc8qke 10 4610475 30099640 2025-06-28T11:33:34Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Чрна на Корошкем | title = [[Општина Чрна на Корошкем]] | image = [[Датотека:Karte Crna na Koroskem si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистра (Чрна на Корошкем)|Бистра]]{{•}}[[Жерјав]]{{•}}Јаворје (Чрна на… 30099640 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Чрна на Корошкем | title = [[Општина Чрна на Корошкем]] | image = [[Датотека:Karte Crna na Koroskem si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Бистра (Чрна на Корошкем)|Бистра]]{{•}}[[Жерјав]]{{•}}[[Јаворје (Чрна на Корошкем)|Јаворје]]{{•}}[[Јазбина (Чрна на Корошкем)|Јазбина]]{{•}}[[Копривна (Чрна на Корошкем)|Копривна]]{{•}}[[Лудрански Врх]]{{•}}[[Подпеца]]{{•}}[[Топла (Чрна на Корошкем)|Топла]]{{•}}'''[[Чрна на Корошкем]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Чрна на Корошкем|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Чрна на Корошкем]] </noinclude> hz9d81pakrxmsw1iu8w8w93mgchz3lp 10 4610476 30099649 2025-06-28T11:36:06Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Шаловци | title = [[Општина Шаловци]] | image = [[Датотека:Karte Salovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Будинци]]{{•}}[[Доленци (Шаловци)|Доленци]]{{•}}[[Домањшевци]]{{•}}Марковци (Шаловци)|Марковци… 30099649 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Шаловци | title = [[Општина Шаловци]] | image = [[Датотека:Karte Salovci si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Будинци]]{{•}}[[Доленци (Шаловци)|Доленци]]{{•}}[[Домањшевци]]{{•}}[[Марковци (Шаловци)|Марковци]]{{•}}[[Чепинци]]{{•}}'''[[Шаловци]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Шаловци|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Шаловци]] </noinclude> 3rdro6t5rm34ril22yzxu9n7744bxge 10 4610477 30099653 2025-06-28T11:38:34Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Шемпетер-Вртојба | title = [[Општина Шемпетер-Вртојба]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Sempeter - Vrtojba.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вртојба]]{{•}}'''[[Шемпетер при Горици]]''' }}<noinclude> Категориј… 30099653 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Шемпетер-Вртојба | title = [[Општина Шемпетер-Вртојба]] | image = [[Датотека:Obcine Slovenija 2006 Sempeter - Vrtojba.svg|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Вртојба]]{{•}}'''[[Шемпетер при Горици]]''' }}<noinclude> [[Категорија:Општина Шемпетер-Вртојба|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Шемпетер-Вртојба]] </noinclude> bg5usqpjdjmizahq9ib1a1fg8ih7bkt 10 4610478 30099666 2025-06-28T11:46:47Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Шентиљ | title = [[Општина Шентиљ]] | image = [[Датотека:Karte Sentilj si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врањи Врх]]{{•}}[[Згорња Велка]]{{•}}[[Згорње Добрење]]{{•}}[[Згорње Градишче]]{{•}}Згорњи Дражен… 30099666 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Шентиљ | title = [[Општина Шентиљ]] | image = [[Датотека:Karte Sentilj si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Врањи Врх]]{{•}}[[Згорња Велка]]{{•}}[[Згорње Добрење]]{{•}}[[Згорње Градишче]]{{•}}[[Згорњи Дражен Врх]]{{•}}[[Јурјевски Дол]]{{•}}[[Канижа (Шентиљ)|Канижа]]{{•}}[[Козјак при Цершаку]]{{•}}[[Кресница]]{{•}}[[Плодршница]]{{•}}[[Селница об Мури]]{{•}}[[Сладки Врх]]{{•}}[[Сподња Велка]]{{•}}[[Среботје]]{{•}}[[Стара Гора при Шентиљу]]{{•}}[[Свечане]]{{•}}[[Трате]]{{•}}[[Цершак]]{{•}}[[Циркница]]{{•}}'''[[Шентиљ в Словенских Горицах]]'''{{•}}[[Шомат]]{{•}}[[Штриховец]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Шентиљ|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Шентиљ]] </noinclude> 2u2d0xedwpehkmy3jtteplq9rinqt7f 10 4610479 30099685 2025-06-28T11:58:00Z RoastPig 306074 Нова страница: {{Navbox | name = Шентјернеј | title = [[Општина Шентјернеј]] | image = [[Датотека:Karte Sentjernej si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Апненик (Шентјернеј)|Апненик]]{{•}}[[Брешка вас]]{{•}}[[Брезје при Шентјернеју]]{{•}}В… 30099685 wikitext text/x-wiki {{Navbox | name = Шентјернеј | title = [[Општина Шентјернеј]] | image = [[Датотека:Karte Sentjernej si.png|100p]] | titlestyle = background:# | groupstyle = background:#; | belowstyle = background:#; | state = expanded | liststyle = padding:0.25em 0; line-height:1.4em; | list1 = [[Апненик (Шентјернеј)|Апненик]]{{•}}[[Брешка вас]]{{•}}[[Брезје при Шентјернеју]]{{•}}[[Велики Бан]]{{•}}[[Волчкова вас]]{{•}}[[Вратно (Шентјернеј)|Вратно]]{{•}}[[Врбовце (Шентјернеј)|Врбовце]]{{•}}[[Врх при Шентјернеју]]{{•}}[[Горења Брезовица (Шентјернеј)|Горења Брезовица]]{{•}}[[Горења Гомила]]{{•}}[[Горења Стара вас]]{{•}}[[Горење Градишче при Шентјернеју]]{{•}}[[Горење Мокро Поље]]{{•}}[[Горење Врхпоље]]{{•}}[[Горењи Махаровец]]{{•}}[[Гробље при Прекопи]]{{•}}[[Груча]]{{•}}[[Добравица (Шентјернеј)|Добравица]]{{•}}[[Долења Брезовица (Шентјернеј)|Долења Брезовица]]{{•}}[[Долења Стара вас]]{{•}}[[Долење Градишче при Шентјернеју]]{{•}}[[Долење Мокро Поље]]{{•}}[[Долење Врхпоље]]{{•}}[[Долењи Махаровец]]{{•}}[[Драма (Шентјернеј)|Драма]]{{•}}[[Дрча (Шентјернеј)|Дрча]]{{•}}[[Жерјавин]]{{•}}[[Жвабово]]{{•}}[[Замешко]]{{•}}[[Запуже (Шентјернеј)|Запуже]]{{•}}[[Имење (Шентјернеј)|Имење]]{{•}}[[Јаворовица]]{{•}}[[Ледеча вас]]{{•}}[[Лока (Шентјернеј)|Лока]]{{•}}[[Мали Бан]]{{•}}[[Миховица]]{{•}}[[Михово]]{{•}}[[Мршеча вас]]{{•}}[[Ореховица (Шентјернеј)|Ореховица]]{{•}}[[Острог (Шентјернеј)|Острог]]{{•}}[[Полховица]]{{•}}[[Прапрече при Шентјернеју]]{{•}}[[Пристава при Шентјернеју]]{{•}}[[Приставица (Шентјернеј)|Приставица]]{{•}}[[Раковник (Шентјернеј)|Раковник]]{{•}}[[Раздрто (Шентјернеј)|Раздрто]]{{•}}[[Роје]]{{•}}[[Села при Шентјернеју]]{{•}}[[Толсти Врх (Шентјернеј)|Толсти Врх]]{{•}}[[Храстје (Шентјернеј)|Храстје]]{{•}}[[Хрвашки Брод]]{{•}}[[Церов Лог]]{{•}}[[Чадраже]]{{•}}[[Чисти Брег]]{{•}}[[Шентјакоб]]{{•}}'''[[Шентјернеј]]'''{{•}}[[Шмалчја вас]]{{•}}[[Шмарје (Шентјернеј)|Шмарје]] }}<noinclude> [[Категорија:Општина Шентјернеј|*]] [[Категорија:Шаблони за општине у Словенији|Шентјернеј]] </noinclude> hdgj1x96c4v5i2guwb63oluwuqh86qo